Matica Srpska - Recnik Srpskohrvatskoga Knjizevnog Jezika - Knjiga Sesta

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

ДРУГО ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ

ЈА

5

*Г'

Ј

Ово издање Речника об]ављено ]е захваљуЈући помоћи Вукове задужбине из Београда

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ШМ > "Л^ Уредници: АКАДЕМИК ДР МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ, ДР СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, СВЕТОЗАР МАТИЂ, ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР МИТАР ПЕШИКАН, ДР ДАРИНКА ГОРТАН-ПРЕМК, МР МИЛИЦА ВУЈАНИЂ, СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЂ Помоћни

уредници:

ПАВЛЕ РОГИЋ, СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЂ^ МИЛАН ОДАВИЋ, НАТАЛША ЦВШЕТИЂ, МР МИЛИЦА В У Ј А Н И Ћ ! ДР ОЛГА ЦВИЈИЋ, ДР ЕГОН ФЕКЕТЕ Обрађивачи: СВЕТОЗАР МАТИЂ, ДР КРЕШИМИР ГЕОРГШЕВИЋ, ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР МИТАР ПЕШИКАН, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЋ, МИЛАН ОДАВИЂ, НАТАЛША ЦВШЕТИЂ, МР МИЛИЦА ВУЈАНИЋ, КОСТАДОШЕН, ДР НАДА ЂОРТзЕВИЋ, РАТИБОРКА БРКИЋ, ЕМИЛША КАЧАНИК, ДАНИЛКА БУРИШИЋ Секретар Уређивачког одбора: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ

Сагласно објашњењу датом у V књизи Речника, и део VI књиге (слова објављена у I књизи започетог латиничког издања: Ћ, Ф , Ц, Ч и Џ, као и слово С) обрађен је у Загребу, уз суредакцију и завршну редакцију Уређивачког одбора Матице српске. Према томе, у изради ове књиге суделовали су и: АКАДЕМИК ДР ЉУДЕВИТ ЈОНКЕ, АКАДЕМИК ДР МАТЕ ХРАСТЕ, АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ.ДР СЛАВКО ПАВЕШИЂ, ДР БОЖИДАР ФИНКА, ДР ЗЛАТКО ВИНЦЕ, ЈОСИП ЈЕДВАЈ, СТЈЕПАН ПАВИЧИЋ, ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЂ И ДР МАРИЈАН СТОЈКОВИЋ

МАТИЦА СРПСКА

Р ЕЧ Н И К СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА КЊИГА ШЕСТА

С-Ш (стотина)

Нови Сад 1976

САДРЖАЈ

С

Речник, VI књига

9 — 1040

(од речи: стотина)

9

Т

120

Ћ

356

У

373

Ф

650

X

702

Ц

760

Ч

832

Џ

909

Ш

919

РЕЧНИК < с—ш (стотина)

стбтина ж 1. а. стог. — Кад год наброји стбтввнти се и стотиннти се, -им се стотину, он испружи прст. Лаз. Л. Она несврш. множити се (на стотине). — Стостотина [динара] нека ти остане. Мих. 6. тине се вукови, притајају се у блиској шуми. око сто, стотинак. — Ту је која стотина пала. Гор. Шен. 2. чета (рд сто војника). — Вељо . . . стдтинито и стотинито прил. на стотом стотинаш погинуо је . . . заједно са деветместу, стото. Р-К Реч. наест војника из своје стотине. Вујач. 3. неодређена множина чега, безброј. — Милован стбтиница и стотиница ж 1. дем. од јс . . . као и брица: зна стотину новости. стотина. — Стотина је коња, стотина јунака, Чипл. Под пјесмом му уснуло дјевојака двије стотинице јуначкијех шака. Вел. 2. стотина. Вил. стотинак, стотињак. — Не бојим се мушких лица, ма их била стотиница! Бен. Изр. у стотину добрих часа! срећно! — Слободан си [славују], хајде лети у стбтинка ж 1. стоти део. — Да је закасстотину добрих часа! Баш. нио за стотинку секунде, опет би упао у стотннак, -нка м (често непром.) приводу. Дав. 2. сто, стотина. Деан. Рј. ближно, отприлике, око сто. — Немци су стотАњајка ж врећа од сто килограма. — похапсили стотинак комуниста и Јевреја. Ђорђе [ће кад одрасте] бикове да обара. Ман. Рањен вук је имао снаге да бежи свега Две вреће стотињајке носиће под мишком. стотвдак корака. Андр. И. Ћос. Д. стотбнар, -ара м заст. заповедник чете стотАњак, -њка м (често непром.) в. стоод сто људи. — Погинуло је четрнаест пуковника, не рачунајући стотинаре . . . и разне тинак. — Бит ће у њему [у Паризу] стотињак старешине. Кнеж. Л. улица попут ове наше. Пав. Млин је лежао . . . стотињак метара од друма. Чол. стотАнарка и стбтиварка ж новчаница од сто динара. — Само што прошапће срастот&њарка и стбтињарка ж в. стомежљиво кад му пружи стотинарку. Каш. тинарка. — Мујо је без оклијевања . . . потегао згужване и ознојене стотињарке. РастотАнарннк м заст. «. стотинар. Р-К Реч. дул. Аљоша му пружи двије нове новцате . . . стотињарке. Л-К. стотАнаш, -аша м заст. в. стотинар. — Поздравише редом капетане, капетани редом стотДњача ж в. стотинарка. — Дршћустотинаше. НП Вук. Батаљон се дијелио на ћом руком извади из лиснице куп стотињача. чете у којима је било по стотину пушака. Кум. Њен старјешина звао се стотинаш. Вујач. стотАн.аш, -аша м в. стотинаш. — Дивстбтиник м заст. 1. в. стотинар. — А но ћу вам уредити војску, ставићу ви добре што су им поглавице прве, Хајдар-ага . . . стотињаше. НП Вук. Стари крајшпки стопа и други војни стотиници! Март. По налотињаш настојао је из петних жила да увјери гу краллвом, стиже ми у родну жупу стотиљуде о светињи цареве ријечи. Павл. ник један. Ил. 2. «. стотина. Р-К Реч. стбтисућни и стотАсућни, -а, -о 1. редстДтинитв и стбтинити, -а, -б 1. стоти. ни број за сто тисућа, стохиљадити. 2. који — Издавачи сад уочи стотииите свеске . . . са задовољством констатују успјех. В 1885. се састоји од сто тисућа кога, чега. — Стотисућна руска и стотисућна француска војска У краставцу је [воде] има . . . 96 стотинитих састале се да се туку. Крањч. Стј. делова. Батут. 2. (у именичкој служби) с а. стоти део. Р-К Реч. 6. нешто друго. И. стбтица ж в. стотинарка. Р-К Реч.

10

СТОТКА — СТРАВИТИ

стбтка ж стотинарка. — Пристаје да да осамнаест стотки за његову ситничарију. Вин. Плаћају . . . све нове . . . стотке. Рад. Д. стбтник м заст! стотинар, стотиник (/). — Постави ме за стотника код својих коњаника. Шен. стотн&на ж стоти део, стотинка (1). Бен. Рј. стбто прил. на стотом месту. Р-К Реч. стбтбнски, -а, -о којије тежак сто тона. — Испоручена је прва серија од десет стотонских парних локомотива. Пол. 1958. стбуст, -а, -о који има сто уста. — Њихове [вјетрова] стоусте главе . . . зазвиждати [ће]. Божић. стох&љадити, -а, -о 1. редни број за сто хиљада, стотисућни. 2. који се састоји од сто хиљада каквих јединица. — Византинци су заробили његову стохиљадиту војску. Пол. 1959. стоц&љати се, -ам се и стоциљати се, -оциљам се сврш. спустити се тоциљајући се, склизнути се. — Нагиби потока . . . тако [су] стрми да пешак обично седне па се стоциља доле. Јов. С. сточан, -чна, -чно (одр. сточни) а. (обично одр.) који се односи на стоку: сточни фонд,

~ ђубре., ~ запрега, ~ трговина, ~ храна. б.

који је богат стоком: ~ крај. — Поведем је . . . у јучер још најсточнију . . . жупанију. Матош. сточар м а. онај који гаји стоку, онај који се бави стоком. — Номадски сточари могли [су се] да развију у сточаре ратнике. Мј. 1936. б. стручњак за сточарство. — Земљорадничка произвођачка задруга . . . расписује конкурс за . . . инжењера-сточара. Пол. 1959. сточарев, -а, -о = сточаров који припада сточару. сточарење с гл. им. од сточарити. — У крајевима угодним за сточарство . . . развио се обичај заједничког сточарења. Ђорђ. сточарина ж порез на стоку. Р-К Реч. сточарити, -очарим несврш. бавити се гајењем стоке. В. пр. уз гл. им. сточарење. сточаров, -а, -о = сточарев. сточарски, -а, -б који се односи на сточаре и на сточарство: ~ привреда, сточарски производи.

али покушава све чари . . . и раскош зиме да у себи сточи. Бој. ~ се излити се у шта. — фиг. И кад . . . све се биће у сен прошлог сточи . . . чућу . . . куцањ твог младог срца. Бој. стбчић м 1. дем. од сто(л), столић. — На пустом тргу . . . остадоше само пиљарични столови и сточићи. Матош. 2. дем. од столац (1). — Сједоше на троножне сточиће испод јабуке. Бан. сточица ж дем. и хип. од стока. — Биће зло и за чељад и за. сточицу. Рад. Д. стбчлан, -а, -о који се састоји од сто чланова. Р-К Реч. сточни, -а, -б в. спгочан. сточник м покр. онај који је богат стоком. — Један од њих, сточник и иматњик, рече Мирчети . . . Љуб. стр. скраћ. страна у кнмзи. страбАзам, -зма м грч. мед. разрокост, шкиљавост. Терм. 5. стрЗва и страва ж 1. велики сшрах који доводи до физичке укочености, до запрепашћености, ужас, гроза. — Од страве сав се заледио. Десн. Такву је страву ухватио субаша од Станка . . . да [на његово име] пребледи као смрт. Вес. Страва ухвати Љутишу и Маруна кад се нађоше сами пред овом страхотом. Брл. 2. онај (оно) који (што) изазива такво осећање. — Карађорђе, бич тирјанах . . . страва земна . . . Њег. Јеси ли омјерио страву и ужас страхотног часа? Шен. фиг. авет, притђење, утвара, чудовиште. — Кроз ноћ црну страве срну . . . лете тамо и амо. Март. Страва лагано мили кроз мрачну и мртву поноћ. Ил. 3. а. безглавост, метеж, збрка. — Читава се страва ипак скоро доврши и опет је настао пријашњи ред. Ков. А. 5. губитак душевне равнотеже, вртоглавица. — Хвата л' те страва на тој висини? Јакш. М. 4. бот. биљка из пор. ослади Сесегасћ оШстагшп којасеупотребљаваза лечењеслезине. — Звали све лекаре . . . а мајка потајно гасила угљевље и салевала страву — па ништа. Марк. М. страван, -вна, -вно који изазива, задаје страву, стравичан, језив. — И шапћу слутње . . . док поноћ шири стравна крила своја. Гал. Јави [се у мраку] још понеки глас . . . издвојен и страван. Андр. И. стрЗваруша и страваруша ж жена која салива страву. И-Б Рј.

стрбвило с страва (2), страшило, привистбчарство и сточарство с грана пођење. — Опазих да керови не смеју на звер љопривреде која се бави гајењем стоке. — Ба- [у лову]; ја се уплаших да то није неко стравили су се сточарством и ратарством. Пов. 1. вило и не смедох упалити да не баталим пушстбче, -ета с дем. од сто(л), столче. — ку. НИН 1960. Метну сир . . . на сточе . . . и оде. Јакш. Ђ. стравити, стравим сврш. 1. испунити србчнти, стбчим сврш. точећи напунити, страеом, престрашити, уплашити. — Што излити у што, уточити. — Река се мрзне, дође амо да ми страви срце! Марк. Ф. Не

СТРАВИЧАН — СТРАДАТИ

11

страви ми . . . дијете! — викала је мајка. страд м песн. страдање, патња, глад. — Лоп. 2. затравити, опчинити. — Којак Децо наша . . . за муку ћете само знати, за спомише . . . Миљенка и старца Радота што јад и страд; сиротиња вам биће мати, а отац су их стравиле виле. Водн. глад. Кош. И љубави се засја суза да блажи ~ се осетити еелики сгпрах, уплашити се. тешке муке страда. И. — Понајвшпе сам се стравио зла конака. страда ж тал. цеста прекривена макаВ 1885. Ја се стравих . . . вриснуо [сам] и дамом или асфалтом. — Знатно је по страни покушао да побјегнем. Лал. Од страха паде [градић] од главних пруга, страда и путева. ми симсија, тада сам се кб никад стравио. Бат. Ств. 1948. страдавање с гл. им. од страдавати. стравичан, -чна, -чно страшан. — Ропстрадавати, -адавам несврш. и уч. према тило је море необично, дивље . . . стравичним гласовима празвијери. Кос. Стравичним про- страдати. — Леоне има култ за мајку, која је у кући Глембајевих страдавала до самоцијепом литица текла је невидљиво Сутјеска. убиства. Богдан. Келнери су сами студенти Пол. 1958. Пред његовим очима створи се . . . Сваки час страдавају тањири. Лал. стравична слика . . . леш пресамићен преко страдалац, -алца и -аоца и страдалац, тополовог грања. Ћос. Д. Чим је . . . дошла -лца м = страдалник онај који страда или вијест о сретном доласку краљичину, појавили су се . . . стравични гласови. Шкреб. Тај је страдао, патник, невољник. — Фала ти у име цијелог братства што овако дочека стравични грч . . . то је бацио на платно. овога кућића и страдаоца. Мат. Раковачки Крл. Тада сам жртвовао своју играчку, само страдалац [Кватерник] био је мистик. Нех. да спасем главу, једва успијевајући да у стравичној трци побјегнем у кућу. Лоп. страдални и страдални, -а, -б који је много страдао. — Певао је . . . са оном бојом стравично прил. на стравичан начин, у страеи, обузет стравом, јако, силно, језиво. — [гласа] која тако дира људе меланхоличне, страдалне. Сек. По граду . . . стравично зајаукале сирене. Ћос. Д. Зашкиљи стравично иза дебла. Гор. страдалник, -а и страдалник, -ика м = Омладина се стравично . . . распршала без страдалац. — Волио сам све своје ближе трага. Марк. М. Чуо сам како ми срце стратрајном симпатијом за страдалнике. Крл. вично туче. Козарч. Залуду је била организована помоћ страдалстравичност, -ости ж осећање страве, ницима; она је била и сувише мала за такву особина, стање онога што је стравично. — беду. Поп. П. Кад хоће [Његош] да прикаже обимност и страдалница и страдалннца ж она која стравичност тајни у васиони и у човеку . . . страда, патница, несрећница. има савршену фразу. Сек. страдалнички и страдалнички, -а, -о стрављивати, -ављујем несврш. и уч. који се односи на страдалнике и на страдање. према стравити. — Немој дјецу да ми страв- — Шира публика [налази] . . . уживање у овој страдалничкој повести која се одиста љујеш . . . но се мичи одатле! Лал. десила. Скерл. стравно прил. са стравом; страшно, силстрадалнички и страдалнички прил. но, ужасно. — Орах, орах да посијечеш — на страдалнички начин, као страдалник. — помисли стравно човјек. Божић. А гром Очи гледају невесело, страдалнички. Ранк. стравно у дубини рида, срце пара Југовића мајке. Фил. страдан, -дна, -дно песн. који је испуњен страг(а) 1. прил. са стражње стране, страдом, страдањем, страдалнички. — И одостраг, позади, отпозади; супр. спреда. — двоје старих, штоно живи труну и трају дане невољне и страдне. Кош. Све ће сјећи [војска] . . . а страг ће нас ватра страдан м злосрећник, баксуз. Р-К Реч. попржити. НП Вук. Та боље је спреда оберучке него страга ударити мучке. Радич. страданије с цсл. в. страдање. — ГоспоСтрага у куту [собе] ширила се омашна . . . дин Софра је описао своја страданија на пећ. Шен. 2. предл. с ген. а. иза. — Скрио чарди. Игњ. Ово ти је . . . страданије Српбих се . . . страг облачних тих копрена. ства, па се људи дигли да се глава спаси. Крањч. С. б. покр. пре{д). — Страга тридесет Ћоп. годин' дана, једно јутро . . . викне момак . . . страда&е с гл. им. од страдати. Љуб. страдати, страдам сврш. и несврш. 1. Изр. спреда и страгасасвих страна. — несврш. подносити невољу због какве болеМи пограбимо господу спреда и страга. сти, несреће и сл., патити, трпети. — Он Шен. не јада што му срце страда. Март. Срчана страгуша ж заст. в. острагуша (7). — буди, бедна душо моја . . . време је дошло и Стадоше разговарати . . . о пушки страгуши. страдати треба. Рак. Она страдаше за туђу Шимун. кривицу. Мил. В. За мога дугог избивања

12

СТРАЖА — СТРАЖАРОВ

клуб је много страдао од унутарњег раздора и неслоге. Креш. 2. сврш. пропасти, бити уништен; погинути. — Влајко је на робији . . . Звизнуо по очима газда Мојсила . . . Газди је страдало једно око. Сек. Гроб Незнаног јунака на Авали . . . је делимично страдао од граната. Пол. 1959. Намјеравани потез . . . прекинуо [би] дјеловање . . . и тај би пјешак страдао. Шах 2. Шутјела је до оног часа кад негдје на Козари смртно страда . . . њезин унук. Донч. Изр. ~ на правди (бога) страдати без икакве своје кривице. стража ж 1. вршење стражарске дужности (обично под оружјем), чување од противника. — Сутрадан [је] имао да пође у сатнијско мјесто да га разреде на стражу. Тур. Имаш и иглу и конца. Остало ти: још како си ишао на стражу у компанију. Ад. 2. а. онај (они) који врши (врше) стражарску дужност или службу; војв. мањи одред војника, истурен испред већих јединица, који пази на непријатељске покрете и заштићује своје јединице од изненадних напада. — Ударисмо на турске чардаке. Ту је била њихова стража., и ми је растерасмо. Вес. У неком . . . потоку зауставила нас је партизанска стража. Чол. Пољске страже и патроле нису имале времена да се повуку. Јонке. б. стража или стражари над еојничким објектима. — Око њих [војника] су зидови касарна; страже . . . смењују се по списку у сату. Б 1958. Главна измјена страже била је у подне. Неим. 3. орган за заштиту безбедности постојећегреда и поретка. — Старом Флоријану . . . надстражару краљевске редарствене страже није у животу ништа пошло за руком. Крл. 4. војничка или милицијска пратња окривљеника. — Дотјера стража некога Шулиницу у сатнијски затвор. Тур. 5. фиг. чување, заштита, надзор да се некоме не догоди неко зло.

чађавој кухињи . . . стражанин, вјечни чувар страже . . . спрема свој . . . залогај. Торд. стр&жар, -ара м 1. онај који чува некога или нешто, који држи стражу, војник на стражарском месту. — Ослушкивао [сам] разговор који су . . . водили стражари сеоске страже. Чол. 2. орган јавне безбедности у градовима; исп. милиционар., полицајац (1). — Стражар градски нађе . . . голишаво новорођенче на улици. Шен. Никога по улицама не беше само што ноћни стражар далеко тамо што се види. Срем. стражара ж = стражарница зграда или просторија у којој се налазе стражари; кућица подешена за стајање стражара на стражарском месту. — Стража [је] уз сатнијску стражару викнула. Тур. С друге стране Дунава светлуцала је ватра у некој царинској стражари. Уск. Ј стражарбаша м заповедник стражара. — И у свакој [караули] има стражарбаша, па у њега по тридес'т стражара. НП Вук. стражарев, -а, -о = стражаров који припада стражару. стражарење с гл. им. од стражарити. стражарити, -ажарим несврш. 1. а. држати, чувати стражу, бити на стражи, стражарчити, стражити (1). — Лутао је по кући узбуђено, као да стражари . . . хоће ли смрт ући или не. Кал. Над нашом земллм . . . стражари . . . армија наша млада. Ћоп. б. фиг. стајати као на стражи. — Око ње [капеле] сгражаре... високи јабланови. Поп. Ј. Спокојно ћути манастир и спава, малени торањ стражари и бдије. Шант. 2. кришом пратити нечије кретање, чекати у заседи да се тко или нешто појаш, вребати. — Пре но што почне стражарити, [Еским] испита облик отвора под водом. Петр. М. 3. (над чим) фиг. будно, пажљиво посматрати, бранити, чувати да се што не наруши. — Ова друга [воља] хтјела је да стражари над н>еговим осјећајима и да му буде вођом. Ћип.

— Велики стоје свуда под стражом и надзором полиције. Нен. Љ. 6. браник на пушци. — Тргне . . . двије шпагарице [мале пушке] . . . задјене прст за стражу и обије управи паши у прса. Љуб. стражарка ж женска особа стражар. — Изр. д в о р с к а ~ одред војника који држи Мењале се стражарке поред самртнице. стражу на двору владара; д р ж а т и (чувати, Рад. Д. стражИти) стражу бити на стражи, чувати, бранити некога, нешто. — Цијелу ноћ стражарница ж = стражара. — Пут стражисмо стражу. Шен.\ мртва ~ војн. их је водио покрај капетанова стана, пред в. уз мртав (изр.); под стражу ставити којим је била . . . стражарница. Тур. Његов лишитислободе,ухапсити. — Стадоше судити отац био би остао вани на својој стражарници . . . И редом стављати под стражу. Бен.; по- на прузи, у маленој кућици од црвених опека. часна ~ група особа (рбично војника), постро- Крл. Огромна зграда светлела је на брду, јена за одавање почасти некоме; телесна ~ опкорачена стражарницама. НК 1946. одреди војске, састављени од нарочито бираних стражарво прил. под стражом, у пратвојника, као лична заштита владара. — њи стражара. — Власт . . . посла кмету Млад . . . хусар тјелесне страже . . . попне наредбу да [одбеглу] девојку одмах страсе на прозор. Крањч. Стј. жарно спроведе среском месту. Ранк. стражанин м заст. в. стражар. — Макстражаров, -&> -о = стражарев. ни се, жено! — викну стражанин. Шен. У

СТРАЖАРСКИ — СТРАН

13

стражарски, -а, -б који се односи на страстражник, -ика м стражар. — Код жаре; који је одређен за стражаре; који је измјене страже . . . морао је као стражник у вези са вршењем дужности стражара: ~ под пушку од 5 сати до 7. Мишк. место, ~ дужност, ~ кула, ~ брод. стражница ж покр. в. стражара. Вук стражарче и стражарче, -ета с дем. Рј. од стражар. — Стражарче са Дрине . . . стр&жњак м а. онај који је стражњи; баца у лице тројици чувених команданата супр. предњак. Р-К Реч. б. во који острага . . . оштру критику. Сур. вуче. Вук Рј. стр&жарчење с гл. им. од стражарчити. стр8жн>б, -а, -е 1. којије острага, позади; стр&жарчнтн, -им несврш. а. стража- супр. предњи. — Јарац . . . би се исправио на стражње ноге . . . готов да се туца и бокрити (1а). — Један обавља тај посао, а други сви стражарче по угловима сокака. Кик. сира с ћир-Мошом. Срем. Приземни [ходСтражарчио је . . . од јутра до мрака. Лал. ник] свршава стубшптем у стражње двориб. (пут) вршити надзор, контролисати кре- ште. Пав. Стражњи редови су их све више потискивали. Андр. И. 2. који је на супротној тање, саобраћај по путу. — Пут који је стражарчио [у тамној ноћи] више је контро- страни од предњег. — Стражњом половином шињела заогрнуо је доброга коња. Јакш. Ђ. лисао слухом. Пер. На вратима собе . . . са стражње стране бјеху стражарчић м дем. од стражар. — Иди! читљивим словима исписане нарочите рије— викну нарогушен . . . стражарчић, рачи. Креш. 3. заст. а. који се догађа на крају стом мало виши од дјечака. Лал. живота, пре смрти, последњи. — Ја ћу се . . . стражаш, -аша м заст. писмоноша, листо- завјетовати . . . да ћу при стражњем часу оставити у светога Мине у селу . . . калеж ноша. Р-К Реч. . . . и кадионицу. Љуб. б. за којиму времену не следи ништа. — Плачан доказ да не само стражба ж заст. в. стража. — Каква стражња трубља мртве на суд будит море, стражба, тако и уздање. Март. Раниле декад троструци бичи исто творе. Маж. И. војке кроз гору на воду, стражбу остављале 4. фиг. најгори, најлошији од свих, последњи Маргиту девојку. НП Вук. у неком реду. — Није ни паор најстражњи стражење с гл. им. од стражити. човјек на свијету. Берт. Ја најстражњи уз стражити, стражим несврш. 1. стража- дјевојку, мајко! НП Вук. рити. — Пушком на рамену стражили су, стрЗжњица ж део тела на којем се седи, пак без цедуље с главаревим печатом не даваху никоме воде. Ћип. Хитај на посао па дебело месо код човека, задњица. — Отишла [је] са стражњицом, испрченом као да има стражи помњиво и поуздану стражу одабери. под сукњом корпу. Донч. Поскочи и удари Богд. фиг. Стражи над шумом торањ. Крл. И се петама у стражњицу. Ћоп. поље прострло се као м о р е , . . . над којим Изр. окренути(показати) коме страстраже . . . јабланови. Ћип. 2. (кога, што) ж њ и ц у вулг. показати непоштоеање, препазити, чувати да не побегне, да се не изгуби {заробљеник, стока), да неко нешто не украде. зирање. стрЗжњични, -а, -б који се односи на — Загнб у пећину робље па је стражи са стражњицу. Прав. голијем гвожђем. Март. Пас човјеку најмилији био . . . дом стражио и стоку чувао. стрЗмица ж бочна ограда на колима у Јурк. Лежао [сам] на тору . . . и по сву ноћ облику лестава, ло(ј)тра на колица. Вук Рј. стражио стада. Љуб. страм&та ж покр. в. срамота. Вук Рј. стражица ж дем. од стража. — Без страмп- в. странп-. свећице, без стражице., без дружине изабрастраи ж заст. в. страна. — Посегну не. Вук Рј. неопазице руком на ону стран гдје је кесица стајала. Шен. стражмештар, -штра м заст. по рангу најшши подофицир у бившој аустро-угарској стрЗн, стрЗна и страна, -о (одр. страни) војсци, наредмик. — Походио [нас је] неки 1. који је са стране, који је ван одређеног Димитрије, старн стражмештар, Србин из круга, који није повезан везама сродства, приВојводине. Нен. Љ. Да сам остао преко војне јатељства, познанства, заједничког рада и сл. дужности служити . . . јамачно бих дотјерао — [Перо је] бележило . . . и оно што је до стражмештра. Кос. •гако брижљиво крио од страних људи, познаника. Уск. Ниједна [соба није] сепарирана. стражмештарски, -а, -о који се односи Немогуће да итко стран ту станује. Бег. на стражмештре. Скупљају се по групама, а ако би ко стран наишао, прекидају разговор. Јак. 2. а. који стражмештрица ж стражмештрова жена. — Ако нисам генералица., бићу страж- није из истог завичаја или места сталног пребивања. — Ружа уљегне у кућу, види мештрица. Шен.

14

СТРАНА

страна момка. Љуб. Још да не беше страна света што се збегло било, готово да . . . бегаш од своје куће у свет. Ад. б. који се односи на туђе крајеве и иностране земље, који је својствен туђем народу и његову језику, који припада туђем народу, туђ. — Напустио је Русију и отишао у страни свијет. БВ 1909. Читаво вече смо слушали разне стране радио-станице. Дед. В. Није се могло допустити да са новим појмовима улазе и стране речи. Бел. Говор му је накарадан због чешких ријечи и страног нагласка. Пав. 3. на који неко ниџ навикнут, који је некоме необичан, непознат, далек по духу, карактеру. — Кад негдје у вароши зарешета аутомат, необичан и стран звук, сви пренуше и примирише се. Ћоп. Наше бриге и болови њој су били страни. Козарч. Сва европска култура од Сократа наовамо углавном изгледа животу страна и непријатељска. Ант. 1. 4. (у именичкој служби) м странац, туђинац. — Ко стран лутам цветном стазом у немилој туђини. Јакш. М.

л? ~

— Био је међу првим људима . . . у тој земљи који су се школовали на страни. Барац. Продаћу све своје ствари па ћемо неко време да проживимо на страни, тамо где ме нитко не позна. Цар М. 6. а. део од врха до падине брда, стрмина. — Иде [Црногорка] на пазаре и носи тешка бремена уз велике стране на леђима. Ђорђ. Пред нама је била страна, стрма готово као зид. Чол. Прене се истом онда кад се кола стадоше спуштати брзо низа страну. Шимун. б. фиг. стање, ситуација изван главних догађаја и збивања у развитку чега. — Борба између два свијета . . . оставља те по страни и не занима те. Козарч. Ранији властодршци . . . су учинили све да радни народ остане по страни од тековина културног стваралаштва човечанства. КН 1946. 7. фиг. а. начин гледања, схеатања, гледиште, становиште. — Сатник проматрао је ту власт са дјечје стране. Крл. С те стране царицн нема приговора. Фелд. б. оно што чини карактеристику, битну особеност нечега, особина, својство, каквоћа, квалитет. — Вијенац је . . . верна . . . слика . . . свих страна страна ж 1. а. гранична линија неке стварног живота црногорског народа свога површине или гранична површина нечега (ра- доба. Бошк. На свакој страни његова [Нечунајући од средине). — Поче пуцњава кад дићева] рада огледа се . . . духовна смелост. смо ми били већ с ону страну воде. Тур. И у томе је његова главна добра страна. б. једна од бочних површина. — Зајеча хоџа Скерл. Свекрва . . . кукајући на сав глас, као болесник какав и поче се преврћати са износила [је] његове пороке и зле стране. стране на страну. Ћор. [Ријечно корито] са- Цар Е. 8. подручје, област (људскеделатности, стоји се од дна и страна. ОГ. Киша бије науке, струке). — Искусни му дух зна сваку двор по странама. Вшн. 2. а. лице неког пљострану људског дјеловања. Богд. Предмет снагпог предмета; наличје таквог предмета. — изучавања посебних наука чине посебне Окрене календар с правом страном према странвЈ поједине области објективнога света. зиду. Креш. фиг. Сваки рат има две стране ПИФ. 9. питање, проблем. — Јакшић је . . . од те две стране једна увек представља био можда једини [српски писац] који је неправду и силу. Ћос. Б. Та лијепа колајна осетио социјалну страну покрета од 1848. има и ружну страну. Матош. б. свака погод. Скерл. Фелдкурат је, међутим, отишао себна површина листа у књизи. — У »Гор- у канцеларију да уреди финанцијску страну ском цару« Станка на пуне четирн стране последње помасти. Јонке. 10. појединац или размишља пре но што ће да изда свог љу- колектив који се бори за нешто (пред судом, базника. Скерл. Листала је . . . и прелета- у рату, у утакмици). — После тога саслувала . . . оком од стране до стране док није шани су сведоци обеју страна. СКГ 1937. дошла до . . . занимљивих мјеста. Том. 3. мат. Високе уговорне стране посвадиле су се а. линија која ограничава геометријско тело. одмах првога часа. Крањч. Стј. 11. нар. — Права која спаја две одговарајуће тачке пол, род. — Толико двори Хасан-агу, а не зна шта је мушка страна. НП Вук. Знате кружних линија горње и доње основе . . . зове се страна ваљка. Геом. б. један од два добро да у тој кући у свему . . . само женска чланаједначине. — Лијева страна реципрочне страна има реч. Андр. И. 12. литја, грана једнаџбе 4. степена . . . може се написати у сродства. — Са мајчине стране сва [се] обиоблику продукта коефицијента. Алг. 1. 4. тељ састојала од душевно силно развитих простор који се простире у неком правцу и људи. Нех. Почео је да мрзи свога сина. Чинило му се да се овај уметнуо на материну сам такае правац. — А хучна река . . . света . . . кикотала се и разлевала на све стране. страну. Јов. С. Вас. Проматрајући звијезде за ведре ноћи Изр. већом страном, с в е ћ е стране опажа^се да свака од њих излази на источној еећим делом, понајвише. — Тело животнња страни хоризонта. ОГ. 5. а. крај, предео, област, подручје једне земље. — Грчки [суј и биља већом страном од воде је створено. М 1867. Крај [јеј исиријесецан долинама, устаници наумили . . . да разоре све стране покривен с веће стране храстовом шумом. Цариграда у којима живе Турци. Гавр. Са Шен.; д е б е л а ~ стражнмца. — Да је њему породицом мора да живи у овим брдовитим странама. Андр. И. б. иностранство, туђина. какво шило, па да га прасне у дебелу страну.

СТРАНАЦ — СТРАНКА Киш.; кола су му к р е н у л а низа страну почео је пропадати; на д р у г у страну окренути г о в о р променити тему разговора; на све стране д а в а т и (ширити, стићи и сл.) у свим правцима; на (по) страни одвојено од других, засебно; на страну и ћ и (отићи) (из)вршити нужду. — Данас су нас толико гонили . . . Немаш кад ни на страну отићи. Чол.; на страну метнути (оставити, одвојити) заштедети, штедећи сачувати; на страну позвати одвојити од других ради разговора насамо; на страну чију прећи (ставити се) прихватити нечије мишљење, бранити нечије гледиште, одобравати нечијирад; на страну то! оставимо то, не треба се дуже задржавати на пгоме, треба прећи на важније ствари; нову страну окренути нагло се изменити. — Одједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу. Сек.; од стране у име, као представник. — Ми желимо да ти идеш у скупштину од стране народа. Нуш.; окренути кога на чију страну преобратити некога, учинити да постане нечији присталица; по страни бити (држати се, стајати) 1) одвојено од других; 2) фиг. избегавати одговорност или учешће у нечему; по страни оставити (пуштати) занемарити нешто, не водити о нечему рачуна; с божје стране молити заклињати богом. — Пусти ме унутра . . . С божије те стране молим. Шапч.; сваки на своју страну (вући) без обзира на туђе мишљење или туђи интерес, мислити само на себе и сеоју корист; с ј едне стране . . . с друге стране каже се кад се две околности, две ситуације стављају насупрот једна другој, кад једна другу искључују, слаба ~1)>> чемује неко врло осетљив, у чему не стоји добро; 2) женска особа. — А та жена, иако је слаба страна, види добро. Шуб.; с(а) леве стране бити бити споредно, другоразредно, узгредно. — Он је већ тип модерног свештеника коме наука није са леве стране. Михиз.; са свих (божјих) страна одасвуд. — Има ту јунака са свих божјих страна. Вел.; са стране зарађиват^Ј мимо свога редовног рада. — Моћи ћу нешто зарађивати и са стране. Уск.; са стране ићи одвојено од других; не слагати се с другима; ~ света страна, праеац, смер хоризонта у односу на Земљину осу и привидно дневно кретање Сунца; с оне стране гроба после смрти; страном . . . страном заст. делом . . . делом. — Гости бијаху страном у палачи, страном на ходнику. Том.; ћорава му (ти) ~ ! нека иде (иди) до врага. — Куш, кукумавко, ћорава ти страна! Вин.; у страну! узв. склони(те) се. — Дедер ви, у страну! . . . Мјеста! Крањч. Стј.; у страну зазвонити ударајући у страну звона давати знак за узбуну. — Одједном зазвони звоно у страну: — Ватра! Гор.; у страну ударити

1) скренути с правог пута. — Гранама . . . су опомињали вочиће када би уморни . . . ударили у страну. Нуш.; 2) фиг. поћи погрешним путем у раду, у својим поступцима, у политици и сл. — Ударише у страну од народа. Коч.; црна ~ (чија) најосетљивије место, у чему је неко врло слаб. — Школа је остала вазда црна страна његовога живота. Новак; шалу на страну в. уз шала (изр.). стр&нац и стрЗнац, -нца м 1. човек који није поданик или грађанин оне земље у којој се налази, туђинац, иностранац. — Човек мора бити врло пажљив па да вам само на акценту примети да сте странац. Лаз. Л. [Грађевина] на проспектима за промет странаца изгледа као прекрасна дјечја играчка. Крл. 2. човек који није овдашњи, који је из другога места, града, туђ по нечему средини у којој се налази, непознат човек; онај који је туђ по духу, по схватању онима међу којима живи. — Ја пролазим кроз свој завичај као странац. Уск. По својим присним осећајима он је био међу нама странац. Јов. С. Десетак људи . . . саопштило [је] команданту и комесару да их они више не признају за штаб, да они желе да њихов човјек, а не странац, командује батаљоном. Чол. стрбначки, -а, -о 1. који се односи на странце и на страну државу, на страни народ, туђински. — Љубим руке . . . рече страначким нагласком. Петр. В. Тамнозелена одјећа [на ловцу] . . . дебело мрко лице, Изглед страначки. Кал. 2. који се односи на странке, партије, који припада странци, партији. — Он објављује своје дубокоумне мисли у своме страначком органу. Крл. Листови осветљавају догађајг према својој политичкој или страначкој припадности. Пол. 1958. стр&наштво с а. туђинство. б. слепо повођење за туђинским утицајима, за туђом модом. Р-К Реч. странглед, -а, -о покр. в. разрок. Деан. Рј. страница ж дем. од страна 1. в. страна (26). — Официр прелиста странице па баци књигу на сто. Моск. фиг. Кад сам њу [Јадвигу] упознао, започела је најљепша страница не само у мом животу него и у повијести мога дјеловања. ХР 1928. 2. мат. в. страна (За). — Квадрат над хипотенузом једнак [је] збиру квадрата над осталим двјема страницама. Ант. 1. Нацрта са највећом тачношћу . . . десет троуглова са шиховом заједничком страницом Сунце-Марс. Мил. 3. е. страна (16). — Гроб се засипавао, странице се рушиле. Киш. 4. в. страна (16). — [Подаци] живо сликају . . . извесне странице . . . средњовековног живота. Поп. П. стрМнка и странка ж 1. политичка организација с одређеним програмом о еко-

16

СТРАНКИН — СТРАНЧАР

номским и друштвеним односима, партија Џа): демократска ~ , конзервативна ~ , лабуристичка ~ , сељачка ~ . 2. појединац или колектив који се бори за нешто (пред судом, у рату, у утакмици), страна (10). — Публике се мало тичу туђе размирице, а завађене странке остају . . . свака при својем. Нед. Обје ратничке странке пуштају да се приправи Турчин. Нех. То је јуриш! . . . упорна борба, ниједна сгранка не миче се с места. Јакш. 35. Шах је борбена игра у којој се двије странке боре за побједу у партији. Шах 2. 3. онај који се обраћа неком (обично у каквој установи) са каквом молбом или захтевом: примање странака од 12—14 часова. — На вас странке нестрпљиво чекају. Бег. 4. правн. особа која води или против које се води спор, тужилац; тужени.

не удари странпутицом као покојни му отац. Том. Није потребно било да се ова књига прочита па да се увери колико је наш народни напор од уједињења до данас ишао странпутицом. СКГ 1937. странпутице прил. 1. по стпрани од правога пута, заобилазећи. — Поред града прошли [Срби] странпутице, хватали се зелене горице. Радич. Удари . . . Јанко странпутице преко њива, винограда и ливада кући. Том. 2. фиг. погрешним, рђавим путпем (у моралном смислу). — Удари странпутице, игра, пиће уништи брзо ово што му иза оца оста. Мул. Жена која је . . . странпутице зашла [није] вриједна сажаљења. Коз. Ј. странпутичан, -чна, -чно који води странпутицом. Прав. странпутичар м онај који иде странпустрбнкин и странкин, -а, -о који притицом, који не иде правим путем. — фиг. пада одређеној странци. — Уредник стран- Оставл>ајући »странпутичаре« на страну, киног листа из Београда дописивао се . . . од Радичевића до данашњих данал наша са Јованом. Ћос. Б. лирика показује изванредно правилан . . . странкнња ж женска особа странац. — развој једне оригиналне лирске цвасти. У варошици се причало . . . кад се боље Поп. Б. открила природа странкиње, да јој је мати странпутичен.е с гл. им. од странпувештица. Сек. тичити. стрвно прил. као странац; необично, странпутичити, -им несврш. ићи странчудно. — Некако [је] страно изгледао у путицом, погрешним путем. — Странпутиоднјелу свога . . . дебљега пријатеља. Том. чећ' . . . путова познатих из правца . . . Дошла си страно, као мрена прва у растег- сам зашб. Марет. нутој бонаци. Стипч. странпутичкб прил. в. странпутице. — странбвит, -а, -о који има оштар нагиб, Отиште се [чета] гором и ћенаром, брдикоји има много стрмих страна, стрм, брдовит. мичке битун странпутичке. НП Вук. — Обравна су драгачевска села око целе стрбвски, -5, -б 1. в. стран. — Ми Белице; иначе све је остало страновито више смо се склањали од тебе, као велимо: странили мање. О 1875. ски је човек . . . Можда он мрзи кад се стрЗност, -ости ж особина онога што је разговара с њим. Вес. 2. (у именичкој служби) страно, туђинштина. — Као да је све било м странац. — За странске, за сусједе је некуд изван њега: мутнило страности и добра. Шен. запрепаштења. Сим. странство с иностранстео, туђинство. странпутан, -тна, -тно који је по страни — Сами себе [српски главари] туђинцима пута, забачен, странпутичан. — Оно није нуде, да им странство мила мајка буде. неко мало, странпутно село . . . него баш Јакш. Ђ. једино поприште живота. Петр. Б. стрбнствовање с гл. им. од странствовати. — Вратио се Јаблан . . . после седам странпутица ж 1. споредан пут, околишан, заобилазан пут; беспуће. — Ударисмо година странствовања . . . по свету. Рад. Д. странпутицом . . . до гробља па се спустисмо стрЗнствовати, -вујем несврш. путодоље. Наз. Ишли смо . . . странпутицама, вати по туђим земљама, живети у туђини. Чол. Пут је постао тако несигуран да су га путници заобилазили и ишли странпути- — [Отац и син вршећи лугарску службу] странствовали су по околним и удаљенијим цама. Јов. С. Украдено благо претјеравали селима, око Винковаца, или дубље по Слаби ноћу странпутицама. Пав. 2. фиг. а. погрешан пут, погрешно мишљење, неправилно вонији. ЛМС 1949. Онда долазе . . . љубавни решење као последица нетачног познавања, доживљаји његови из времена док је странствовао као калфа. Андр. И. заблуда. — Може ли се допуститн да се ту лута и изналазе свакојаке странпутице. Бел. странчар, -ара м 1. онај који се одушевљено Правилна теорија рјешава неки покрет и и слепо придржава програма одређене странке. неко друштво многих странпутица. Ант. 1. — Није никад био бијесним странчаром. 6. лош, рђав пут у животу; погрешан раз- Шен. Чиновник је сада странчар који навојни ток. — Оштро је пазио да му синовац предује кад »његови људи« дођу на власт.

СТРАНЧАРЕВ — СТРАСТАН

17

страпацирати се, -ацирам се сврш. и Јов. С. 2. пристрастан, необјективан човек који се руководи личним осећањима и одређеним несврш. тал. штрапацирати се. — Пацијент интересима при оцењивању. — Хаљина углед- [се] сасвим бадава страпацирао; здрав потпуно. Сек. нога црквеног човјека каткад недовољно сакрива странчара. Комб. На двору . . . стрЗсник, -а и страсник, -ика м страсвриједи само странац и странчар. Нех. тан, страствен човек, страственик. — Пут је био дуг . . . у "нама [је] пламен скитни странчарев, -а, -о = странчаров који страсника. Уј. Сам велики страсник и зато припада странчару. близак свему што је људска слабост. Михиз. странчбрење с гл. им. од странчарити. стрбсница ж страсна женска особа. Р-К странчарити, -анчарим несврш. постуРеч. пати у свему као странчар, руководити се стрЗснички, -а, -б који се односи на само интересима своје странке. — Ми морамо да будемо објективни . . . Не смијемо стран- страснике. — ДелоЈ да би било протумачено . . . захтева такође страсничку професиочарити. Вел. налну радозналост. НИН 1960. странчаров, -а, -о = странчарев. стрЗсно прил. са страшћу, страствено, странчарски, -а, -б који се односи на ватрено. — Мушкарци су . . . расправљали странчаре и странчарстео: ~ политика, ~ страсно о нашој . . . политици. Козарч. фиг. ограниченост. Њене су очи говориле искрено, топло . . . странчарски прил. на странчарски на- понекад страсно. Јанк. чин, као странчар. стрбсност, -ости ж својство, стање онога странчарство с особина странчара, који је страстан, страственост. — У своје странчарење. — Политичари . . . тјерају своје личностд уноси много страсности и пожуде. странчарство до скрајних граница. Леск. Прод. [Шпањолски двор] бјеше на гласу Ј. Да је задржало сталност, чиновништво би да негује страсност према грозовитости. како-тако одолевало странчарству. Јов. С. Креш. Као да је знала с каквом је страсношћу стр&нчев и стрЈЈнчев, -а, -о који припада грле моји погледи. Ком. странцу. страст ж (лок. стрбсти, инстр. страсти и страшћу) 1. снажно осећање, силан и нестр&нчење с гл. им. од странчити се. обуздан унутрашњи нагон крема чему. — стрбпчитн се, странчим се несврш. Пнјанство и картање [суЈ две најгадније држати се по страни, туђити се (рд кога). страсти које човека . . . доводе до ужасне — Странчио се од њих, макар је желио да катастрофе. Срем. У нас је разум да хлади буде у њихову друштву. Гор. наше биједне страсти, наше путене нагоне. Богд. 2. а. (за игго, према чему) трајна стрЗнчица и странчица ж дем. од странка. — Ко би код нас хтио са . . . не- склоност и приврженост. — Наклоност и касније страст Жаркова за сликарством страначког гледишта претрестн све наше морала је биги скривена. Ћос. Б. Радио је странке и странчице, не би нашао мјеста ни да сви виде, не скривајући свој циљ: одуу литерарним листовима. Матош. шевити децу страшћу према раду. Ђил. странчица ж 1. дем. од страна. — Сунце б. оно што је предмет такве склоности. — се спушташе за брег те обасјаваше околне Игра [на билијару] била [је] моја велика странчице. Вес. Цеста се пењала и опет уз страст. Мат. 3. јака љубав у којој превлађује неку странчицу. Шимун. 2. врста мале фруле осећајна, телесна приелачност, пожудност. у коју свирач дува на отвор са стране. Мин. — Она је кипјела од страсти. Том. Некад Лекс. љепотица . . . кршена у вртлогу страсти. стрЗн. м лат. покр. подрум, пивница, Куш. Почне ме љубити, но чим плане у страсти . . . ја бризнем плакати. Пешр. В. коноба, спремиште за разну робу. Рј. А. 4. мн. цркв. страдање (Христово); исп. стра'ња ж покр. крчма, гостионица. страсна недеља (уз страстан, изр.)- — Обазирем се . . . у књигу и гле: почетак страсти Вук Рј. Христове, издајство Петра. Кост. Л. стрЗњски, -а, -о 1. в. стран. — Било је међу њима страно нешто као међу страњским стрЗстан, -сна, -сно и страствен, -а, -о свијетом. Михољ. Шта ли ће нам само рећи а. који је испуњен, прожет јаким осећањем, овај страњски човјек, брука једна! Ћоп. страшћу. — Кад је он обасу ватренимЈ 2. (у именичкој служби) а. м странац. — страскчм пољупцима, она изгуби свест. Ваљда увиђаш да не могу кући послати Јанк. Страственим погледом мотраше млади страњске, кад тамо имам новац. Цес. А. б. бег везирову кћерцу. Том. б. који се са стпрашж странкиња. — Ти нова, страњска, па ћу предаје каквом занимању, својој склоности, мене не познаш. Пав. Мора да га је урекла. својим плановима. — Наполеон . . . ради Глумица и страњска, разумијеш ли? Франг. својих страсних планова против Енглеске 2 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

18

СТРАСТВЕНИК — СТРАЋАРИЦА

. . . и даље пође са својим уступцима Турској. Нов. Био је страствен читалац и свестрани ерудит. СКГ 1937. в. који изазива страст. — Чело . . . заокружено меканом, страсном . . . црном косом. Матош. Пала ноћ — летња, заносна, страсна ноћ. Дом. г. испуњен снажним осећањем чулне љубави. — Познајем страсну ћуд госпође Уршуле. Шен. Петар је био јак, бруталан и страствен. ОП 1. Изр. страсна недеља цркв. недеља пре Ускрса, Велика недеља, у којој се слави успомена на страдања Христова. страственик м страсник. — Ми смо . . . слијепи страственици. Јов. С. страствено прил. страсно. — Дјевојка страствено огрли младића. Том. Страствено повуче неколико . . . димова. Хорв. фиг. Страствено дршћу звијезде на ведрини. Бег. страственост, -ости Ж стпрасност. — Ради своје жестоке ћуди, страствености и силне отпорности провео је [Крчелић] читав свој вијек у борби са бискупом и каноницима. Водн. Сачувао је за данашње поколење непомућену чар . . . источњачке страствености. Петр. В. стратег, -ега и стратег м грч. а. војскоеођа. — Сјела [је] одмах на највидљивије мјесто, одакле је као какав стратег имала пред очима читаво то поприште. Бег. б. познавалац стратегије. — Логорски стратези и војни стручњаци давали су прогнозе. Јак. стратегија и стратАгија ж 1. грана ратне вештине која се бат припремом и вођењем рата у целини. — По законима револуционарне стратегије . . . врше се стално офанзивне акције. Ч-М. 2. фиг. а. вештина вођења борбеу друштву,у политици. — Они мени И теби . . . неће рећи своју стратегију. Моск. Објашњавао [сам јој] теорију марксизма-лењинизма, стратегију . . . револуције. Поп. Ј. б. правила игре шаха. — Стратегија се састоји у томе што усамљеног противничког краља треба потисживати према крају табле. Шах 1. стратегијски, -а, -б = стратешки који се односи на стратегију и стратеге; важан за остварење ратног плана: ~ капацитет, ~ план, ~ утврђење, ~ осигурање. стратегијски прил. = стратешки на начин стратега, као стратег. — Они [су се] увек трудили да заузму ту широку и равну стратегијски врло важну косу. Пер. стратегичар м онај који се бави стратегијом, стручњак у стратегији. Р-К Реч. стратешки и стратешки, -а, -6 — стратегијски. — С војничке тачке гледишта онемогућити непријатељу да изврши стратешко опкољавање наших ударних једшшца. Дед. В.

стратешки и стратешки прил. = стратегијски. — Најимпресивнија је била Матановићева победа, јер је он противника . . . надиграо стратешки. Пол. 1958. стратнграфија ж лат-грч. наука о геолошким наслагама које творе литосферу. Кл. Рј. стрЗтити, -им сврш. 1. страћити. — Три тисуће [украдена новца] . . . стратио [је] прије мјесец дана. Л-К. Има дана које само онако стратимо. Дов. 2. погубити, сатрти. — Зазебе га на дну срца . . . Од туге ли за јунаци што их силан заман страти? Маж. И. Гледни јаде, око мене што се јате да ме страте. Кош. стратификација ж лат.-грч. слојетти састав, структура чега. — У Преспанском језеру наступа за време врло оштрих зима инверзна стратификација воде по температури, тј. да су горњи слојеви воде ниже температуре но доњи. Дед. Ј. стратишни, -а, -б који се односи на стратиште. Бен. Рј. стрбтиште с подигнуто место где се некада извршавала смртна казна, губилиште. — На једном стратишту партизанском . . . убили су . . . неку младу жену и једно дијете још нерођено. Вуј. Кад су 400 робова водили на стратиште, скупило се много народа. Пое. 1. стратокумулус м лат. врста ниских облака ваљкастог, плочастог или таласастог облика. — Стратокумулуси су облаци доњих слојева тропосфере. ОГ. стрЗтор м бот. в. тратор (/). Вук Рј. стрбторов, -а, -о који припада стратору: ~ грана. Вук Рј. стратосф<5ра ж лат.-грч. астр. горњи слој атмосфере изнад доњег слоја или тропосфере (12—60 км над морском површином). — Слој зрака, уздуха који се диже над тропосфером зове се стратосфера. ОГ. стратбсферски, -а, -б који се односи на стратосферу; који је удешен за летење у стратосфери и за њено испитивање: ~ ракета, ~ балон, ~ одело. стратус м лат. астр. ниски облачни слој. — Напамет су већ познавали све те цирусе, стратусе. Бат. стрЗћ м в. страћара. Вук Рј. страћара ж стара, запуштена и дотрајала кућа. — Антина кафана је обична страћара . . . преправљена толико пута да би добила бољи изглед. Рад. Д. Једног ће се дана потуцало ипак смИрити И удомити у каквој страћари. Пав. страћарица ж дем. од страћара. — Паде му . . . у очи једна необична страћарица,

СТРАЋАРСКИ —

СТРАХОВЛАДА

19

страхиво прил. са страхом, у страху. — Кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво. Ћоп. страхић м покр. страшљивац. — Страхић козе пасе. Вук Рј. страхбба ж в. страхота. — Коње јуре, стрЗћити, -им сврш. а. улудо потрошиа кубуре мећу, за страхобу још сељаном ти, спискати. — Хитали би у махалу са већу. Март. краденим стварима . . . да са циганијом све стрЗхобан, -6НЗЈ -бно и страхДбитан, то страће. Маш. Кроз неколико година -тна, -тно који изазива страх, страхотан, правио је чуда и скандале . . . и успео да страћи већи део свога имања. Мил. В. б. страховит. — У страхобном шумењу разбескорисно, улудо провести (живот, еек), про- лијегао се као јаук, лелек и шкргут зуба. Коч. Трагичнн утисак није у стиховима но ћердати. — Једно не може да разуме да . . . у страхобном и језивом предмету који човек може страћити тако бедно, тако празно они причају. Скерл. Она [музика] је суморни свој век. СКГ 1937. ехо времена . . . страхобитна грмљавина страх и стрбх, страха м 1. стање узне- једног завршеног пакла. КН 1960. мирености, забринутости, бојазан од какве страхобно прил. страхотно. Р-К Реч. опасиости (смрти, болести, казне и сл.). — стрбхобност, -остк ж својстео онога који Страх и страва завлада [због доласка новог везира] међу босанским беговима. Том. Уз је страхобан и онога што је страхобно. кичму јој је милео хладни страх од власти, страхбва&е с гл. им. од страховати. од казне, од неког њеног неразумљивог страхбвати, страхујем несврш. осећати саучесништва у . . . кажњивим делима. страх, бити у страху, бојати се, стрепети; Андр. И. Ухватио је ужасан страх, мислила бити јако забринут. — Ишла је стално је на најгоре: да не ослепи. Ристп. Од страха крај мене и викала страшно . . . а ја сам следио се . . . пред том ругобом. Гор. 2. страховала да ме не удари. Рист. Лугари су (обично с додатком: и трепет) онај који (оно страховали пред њим [дрвосјечом]. Гор. што) изазива такво осећање. — Јурица бијаше Командир је највише страховао за коње. часник строг ... страх и трепет момчади. Кол. Јак. Не страхуј за ме! Богд. Хаим . . . све дубље тоне у своја мрачна страхбвиња ж страхота (2). Вук Рј. причања и уображене страхове. Андр. И. страхбвнт, -а, -о а. који изазива страх, Изр. без страха и мане, без мане и стравичан, страшан, ужасан. — Отвори се страха веома храбар и високих моралних особина; бити у страху бојатисе; д р ж а т и војна крвава . . . страховита по несрећи својој. Нов. Тко ће . . . с њим [вепром] кога у страху држати некога у пуној покорности; задати коме страх претњом у страховитој борит се борби? М-И. б. голем, силан. — Зачу одједаред с дворишта учинити некога покорним; нема (није) страха не треба се бојати. — Није страха страховит урлик, као да . . . кољу . . . марвинче. Франг. Брак је већ у почетку стао да ће га тај изневјерити. Пав.; страх божји нар. 1) страшно, ужасно. — Куну те жене да се показује као . . . страховита заблуда. Андр. И. по селу, стра' божји слушати. Ћоп.\ 2) врло много, силно. — Био сам часком у граду. страхбвитав, -тнаЈ -тно в. страхотт. Причају да је онај страх божји свуд урлао. — По лицу ти је страшно бледило., страхоЂуР-> У страха (у страху) су в е л и к е витан у очима ти бол! Кост. Л. очи страшљивац види свуда опасност; у страхбвито прил. стравично, страшно, страху божјем (држати, васпитавати) јако, силно. — Љуто исцерио зубе, страховито у пуној покорности; утерати (улити) извалио . . . очи. Шен. Овај крај је страховито коме страх у кости (у срце) силно опљачкан. Дед. В. Био [је] страховито брбзаплашити кога. љив. Цес. А. Ка:ке да је код нас страховито стрМха ж покр. велики, ужасан страх, досадно. Јанк. страеа. — Данас је, кнеже, у Млецима . . . страх&витост, -ости ж особина онога стега и страха што још није никад таквијех који је страховит, оиога што је страховито. било. Љуб. Мени пане на ум у оној забуни и страховлада ж владање застрашивањем страхи, да . . . у његовим хаљинама изи насиљем, терористички режим. — Изборна бјегнем. И. касиља, уништавање егзистенције, полистрахив, -а, -о покр. који задаје, улиеа тички прогониЈ цензура и шпијунажа били су средства његове [Куеновб] страховладе. страх, страшан. — Иза . . . заноса завлада њоме . . . страхива мисао. Ћип. Свјежи Барац. Стратимировић је живо приказао стање . . . режима до . . . страховладе далахор дотаче им се лица и собом донесе што их освијести од страхиве ноћи. И. хијске. СКГ 1937. кућерак. Ранк. Дим се . . . одушивао из страћарице. Божић. страћарски прил. као страћара. — Циганска мала стоји на подрованој обали, страћарскиЈ накрквљена. Лал.

20

СТРАХОВЛАДАТИ

— СТРАШИЛО

страховладати, -бвладам несврш. вла- осећање страха, запрепашћека, ужаса, страдати застрашивањем и насиљем, спроводити вичан, страховит, ужасан. — Имао је страшан поглед у очима. Маж. М. Страшно режим страховладе. — Градом је страхонавуку [грчки јунаци] оружје на се. М-И. владао . . . Мраовић. Крл. Не да да га свлада вера у ово страшно пристрахопочитање и страхопоштован»е с дубоко поштовање с примесом страха према виђење. Панд. б. (у именичкој служби) онај (оно) који (што) задаје, улива осећање каквој светињи или према некоме вишем или старијем. — Свуд га је [Змаја од Босне] страха. — Њена врата беху отворена и срамну и страшну; нико из тога дома није народ поздрављао с највећим усхитом и отишао гладан и жедан. Вес. Сједињење страхопочитањем. Том. Са страхопочитањем страшног и гадног са бедним — то је чисто буљи у кипове светаца. Кос. Са страхоруска хемија. Ђил. 2. а. врло јак (по интенпоштовањем извади . . . седефске бројанице. Срем. Особље је штаба у страхопоштовању зитету), силан, неподношљив. — Страшна јулска жега . . . пали. Ил. Од бола страшна . . . пратило разлагања [генералова]. Сим. мукло би зарежао [човјек]. Гор. б. који страхбта ж 1. страх. — Она [девојка] изазива мучан утисак, непријатно осећање, се сакрије . . . дркћући од страхоте. Н. прип. врло рђав, лош, одвратан. — Ја сам му . . . Вук. Стријела пуштена проћи ће кроз тијело учинио визиту, не слутећи какав ће страшан његово . . . кад пође, обузеће га страхоте. утисак учинити на ме. Јов. С. »По потреби Вук. 2. оно што изазива страх, ужас, грозу, службе« добисмо . . . страшно мјесто Л. страшило. — Коллко мрзим ово дивљачко у још страшнијем Хомољу. Ћос. Б. Хасанклање, биједу људску и све те страхоте! агиница страшним, промуклим гласом, сва Донч. Моћ и ћуди мора и ветра . . . лепоте изван себе . . . Огр. Слуга одговори . . . и страхоте буре побуђују на размишљање. својим страшним њемачким дијалектом. Пед. 3. страшна мука, патња. — После Јонке. осам дана оваквих страхота [марша кроз Изр. ~ м о л и т в а в. уз молитеа (изр.). Грмеч], Друга бригада је најзад нашла излаз. Дед. В. 4. (у прилошкој служби) јако, — Дође попу Ивку те му очита страшну силно, страшт. — Људске су мисли стра- молитву . . . па оздрави човек. Глиш.; ~ суд у неким релишјама божји суд, судњи хота збркане. Јакш. 33. Да ти га је било дан. — Пророци . . . говоре о страшном видјети . . . страхота! Пав. суду и о последњим данима. Ћоп. Изр. страхота божја нар. в. страх страшење с гл. им. од страшити (се). божји (уз страх, изр.). — Страхота божја^ у какав срам га строваљују та жена и дете. страшнв, -а, -о в. страшљив. — Само Каш. Закрвдаш се да је страхота божја. си ти тако страшива. Новак. Кажу стари Десн. људи да је Талијан страшив кб зец. Ћоп. страхотан, -тна^ -тно 1. који задаје страх, страшиван, -вна, -вно необ. који изазива страховит, страшан, грозан, ужасан. — страх, страхотан, страшан. — [Из клисуре Бежи време као пред нечим тајанственим је] у свако доба године зјапио страшиван и страхотним. Дов. 2. огромних размера. — мрак. Рад. Д. Не увиђају сав страхотни замашај грозне страшивац, -ивца м в. страшљивац. — катастрофе. Вас. Буква [се] уз страхотан Томе су још доприносили и поједини . . . тресак сручила низ каменито осоје. Рад. Д. страшивци и причалице. Ћоп. страхбтиша ж в. страхота (2). — Исстрашивица м и ж в. страшљивица. — пред њих, као испред морске страхотиње, Мислио [је] да сваком покаже да он није заустави се лађа. Ћип. Дворац . . . у блиједу страшивица. Мул. Она није била нимало стравичну свјетлу мјесечине поприма фанстрашивица. Јанк. тастичан вид какве страхотиње. Цар Е. страшиво прил. в. страшљиво. — Састрахотно прил. страшно, ужасно. — крише [се касабалије] по кућама и страшиво Разбеснела пучина је имала нечега страхотно извириваху отуда, као мишеви из рупа. аветињског. Јанк. Како је страхотно горка Ћор. Луњати тако касно у оној ноћи било је киселина! Крл. заиста страшиво. Франг. страхотност, -остн Ж својство онога страшивост, -ости ж особина онога који који је страхотан, онога што је страхотно. је страшив. страшила с мн. зоол. род инсеката страхбћа ж покр. в. страхота. — Исти дужде . . . обустави носце да боље разгледа РћазтМае чији представници живе претежно ону огњену страхоћу. Љуб. Нема годишта у тропским крајевима. Терм. 4. да ми не понављаш све страхоће Ива ДустрЗшило с 1. животињска кожа исбовића. Војн. пуњена чиме (рбично сламом), или човечји страшан, -шна, -шно (одр. страшни) лик од прња, ради плпшења птица у виногра1. а. који садржи у себи претњу, који изазива дима или баштама. — Нећу да будем стра-

СТРАШИН — СТРВЕН шило у курузи. Шен. Лепршала су на њивама пољска страшила. Лоп. Све су то прње . . . као птичја страшила. Лит. 1957. 2. онај (оно) који (што) својим изгледом изазива неугодан утисак или смех(јако мршав, ружан човек, каква телесна деформација, необична одећа и сл.). — Дан раније . . . пуштен је на слободу . . . кошчато и мукло страшило чађавих образа. Лал. То старо, крезубо и слабоумно . . . страшило примило је тезу свог надареног унука. Крл. Горња усна била му је . . . страшило. Глиш. На глави је имала . . . страшило од шешира. Војн. 3. авет, привиђење, чудовиште, утеара. — На плашљивој . . . светлости лампе, ствари у соби личе на страшила. Ћос. Д. Вечито штеди . . . Као да то од н>е тражи . . . неко божанство, неко страшило. Сек. 4. онај који улива, задаје страх, баук. — Рако . . . постајаше све више турско страшило. Миљ. 5. (у прил. служби) страшно, ужасно. — Страшило је слушат што се ради. Њег.

во заобилазио. Ћос. Б. Поче опет страшљиво прислушкивати. Бен. Рј. страшљивбст, -ости ж особина, стање онога који је страшљив, бојажљивост, плашљичост. — Јерменин . . . је био непрестано као разапет између своје страшљивости и своје незадрживе духовитости. Андр. И. Корио [се] због страшљивости. Крањч. Стј. страшљивчев, -а, -о који припада страшљивцу. страшљика ж покр. два повесма на једној страни свезана заједно. Вук Рј. страшник м бот. в. страва (4). Бен. Рј. страшно и страшно прил. у врло великој мери, јако, силно, ужасно. — Марко се страшно забринуо. Вес. Велики талас страшно се обори на њ. М-И. Учитељ . . . висок И страшно мршав Приморац. Кол. Много је, страшно много сиротиње без одела . . . без ичега. Чшгл.

страшин, -ина м и стрЗшина ж тал. м и ж 1. стрвина. — Кад се ко врста повлачне мреже за рибе са морског дотакне . . . стрва од нечисте звјерке . . . дна. — Мреже које се употребљавају за ипак ће се оскврнути. Дан. Кб гавранови лов по дубоком морском дну облика су црни . . . радују се стрви. Домј. Не находе обичног страшина. Петр. М.; Деан. Рј. се људи ту, ван стрви. Марк. Ф. Што си стрЗшити, -им несврш. уливати, зада- ти, стрве, преко међе моје заорб? Чипл. 2. фиг. жеља за туђом крвљу, крвожедност. вати страх, плашити. — За ступима крцата мрака сјен шути и вјернике страши. Наз. — У сурог орла та је навала . . . да тражи себи . . . најбољу крв, на 1Јајбоље јунаке Страши народ вихором меница. Каш. ~ се осећати страх, бојати се, плашити му је стрв. Кост. Л. Изр. не знало ти (му) се ни с т р в и се. — Није се страшио борбе, није мислио ни к р в и ! нар. тешка клетва; ни с т р в а на себе. Дом. Ондје се не би страшио да ће ни јаваЈ ни к р в и ни с т р в и (коме) њезину душу привлачити стотину ствари и ни трага ни гласа о некоме. — Отада му отимати је њему. Шимун. страшљив, -а, -о 1. који се лако страши, никад ни стрва ни јава. Креш.; п о т р а ж и т и ~ или јав коме в. уз јав (изр.). — Ако који се свега плаши, плашљив. — Ја нисам сутра до подне не будемо тамо, онда нам страшљив, али те ноћи коса ми се увис потражи стрв или јав! Вес; п р о п а с т и без дизала. Јакш. 23. Лукави жандар . . . био стрва нестати, ишчезнути без трага. је нањушио нешто опасно и упозорио страшљиву управу. Лал. 2. којије испуњен, изазван стфв 2 ж покр. стрмно или бело жито. страхом. — Видим само црне силуете . . . — Око друма сјакте се весело према сунцу и хвата те нека страшљива мисао да то нису дуге њиве заруђеле стрви, а брадали куЖИви људи. Јанк. 3. који изазива страх, курузи сморено шуште. Коч. страшан. — Зачу Раде звекет од кључева, ствван, -вна, -вно који једе стрвину; шклап страшљиви браве дубровачке. НП који је жедан туђе крви, крвожедан. — А Вук. шахин је што и соко СИВИЈ оба равно стрвни, страшљивац, -ивца м страшљив човек. грабежљиви. Март. — А пак слушај како јунак збори и страшИзр. ~ бити на кога или што иекога љивце како остро кори. Маж. И. У одреду или нешто јако желети, помамшпи се за неким, су га сматрали страшљивцем. Ћос. Д. острвити се. страшљивица м и ж страшљива особа. стрвеж ж зб. лешеви. — Ту, где је скоро — Под крунама има страшљивица, у прњама била борба љута . . . оружје, стрвеж леже има витезова. Њег. Ао Марко, женска страукрај пута. Панд. шљивице! НП Вук. Није био страшљивица. Коз. Ј. стрвен, -бна, -&но 1. трп. прид. од стрти (се). 2. сломљен, сатрвен. — У зору ме нађу страшљивко м страшљиеац. Р-К Реч. блиједог, стрвеног и мокрог од росе. Матош. страшЈвиво прил. са страхом, плашљиво, Гмизави паук по телу мили, шеће се по твом бојажљиво. — Ненад их је [гранате] страшљи- срцу стрвену. Кост. Л.

22

СТРВИНА — СТРЕЖИЋ

стрвина ж 1. а. тгло угинуле животиње {рбично у распадању), цркотина, мрцина. — У ту јаругу одвлачили су стрвине. Глиш. За један врбик, пред њима^ била је запала стрвина. Ђур. б. мртео тело, чбвечји леш. — Пуна је јама . . . на лешине лцју вапно да живим стрвине не смрде. Гор. в. месо угинуле жиеотиње. — Ко ће их знати . . . можда се стварно хране мирисном стрвином. Чипл. фиг. Треба их [људеј држати у добро закључаним кавезима, дресирајући их кубуром и миришљизом стрвшкда . . . грађанске каријере. Крл. 2. фиг. а. јако мршава, изгладнела животиња. — Али ко ће тој стрвини [међеду] одољети? Шант. б. врло мршав, болешљив, оронуо, слаб човек. — Полумртва једна војска, сва у ритама . . . цркавала [је] И претварала [се] у стрвине. Вас. в. пеј. неваљао, подао, покварен човек. — Издаће нас стрвина! Ћос. Д. За лаж бих одмах убила. Лаже стрвина! Бен.

стрвљење с гл. им. од стрвити (се). стрвни, -а, -5 в. стрмни. — Старо жито саставља с новијем [раја] . . . па све у ње више жита стрвна. Март. Крупник (стрвно жито, пир . . . лишац) сеје се код нас више као крма марви. Батут. стрвбдер м 1. лице у јавној служби које сестараопреносуугинулихживотиња,скидању коже са њих и њихову укопавању, мрцинар, живодер. — Понамешта . . . целу своју фамилију и заузе сва места од проте до општинског стрводера. Нуш. Деца су прцчала да се стрводер свако вече опија. Андр. И. 2. фиг. суров, немилосрдан човек. — Имао сам прилике да . . . упознам шест љекара и за све, осим једнога, могу рећи . . . да су били нељуди . . . стрводери. Чол. стрвбдервица ж зграда, место где се дере кожа са угинулих окивопшња, хживодерница. Деан. Рј. стрвод^рство с занимање, посао стрводера, живодерство.

стрвинар м 1. в. стрводер. Р-К Реч. 2. зоол. а. птица грабљивица, јаког, повијеног горњег дела кљуна, снажних и оштрих канџи, стрвождерци, -раца м мн. (јд. стрвокоја се храни стрвином, суп беличасти Мео- ждерац, -ерца) зоол. породица инсеката, са рћгоп регспор1егш. — Заударала неподношвише подврста, који се хране стрвинама љнво и . . . мамила головрате стрвинаре бПрћМае. Терм. 4. који су сабласно грактали. Кик. б. мн. стрвождерци. — Бубе лешинари и стрвинари стрвбјепац, -елца м ков. подр. онај који хране се животињском и биљном трулежи. једе стрвину. — Дечаци су . . . викали за Станк. С. 3. фиг. човек који искоришћује и њим, у хору . . .: Прелац, стрелац, стрвопљачка другога. — Калуђер, а стрвинар. јелац! Андр. И. Кокнућу га у мраку. Ћос. Д. стргаватн, стргавам несврш. и уч. према стрввжарница ж стрводерница. Бен. Рј. стргати. — Стргавам бијелу кецељу. Тад. стрвинарски, -а, -5 који се односи на стргати, -ам и стргнути, -нем сврш. стрвинаре. 1. а. силом, нагло одвојити што од чега, тргнувши скинути, свући с чега. — Бура стрвинаст, -а, -о који је као стрвина. хоће да [му] стрга с рамена и да однесе шубу. Р-К Реч. Мил. В. Мени стргао вјетар капу с главе. стрвити, стрвим несврш. 1. чинити да Ћип. У један д^ах стргну војвода са уснока неко постане стрв. — Стрвит ће је Силве- дуги појас. Шен. Једним бритким покретом строви као шакали. Божић. 2. стварати стргнуо чаршав с главе. Дав. б. наглим нечистоћу, прљапги, каљатпи. — Овај пас покретом ишчупати. — Нагло растворила не стрви у соби. Р-К Реч. жалузију и још наглије стргнула цвијеће ~ се 1. несврш. а. постајатпи као сгпрв. из вазе. Ђал. в. раскинути, растргати: •—• књигу. — Што ће роб учинкти када стрга — фиг. Отаи неколико брзих гутљаја [соде]. окове? Мј. 1912. Отворио је прозор, нерОдмах јој бесомучна бол . . . лизну . . . дуж возно стргнувши завјесе што су се заплеле. једњака и груди, и стрви се сва, као тешка Крл. 2. фиг. прекинути ток чега, покварити, жива грудва . . . у дну саме утробе. ЛМС 1951. б. (на што) поспигјати креожедан, учинити немогућим даљи ток чега. — Стргани [су] мали љубавни мјесеци. Кос. Кад острвљивати се. — Ђаурине, робе, црве, живот усне или стрган свене . . . Домј. на што л' ти се руке стрве? Кост. Л. Кумовским именом штити се дете од вуко1 стреж , ијек. стријеж, м и ж среш (1). длака и.од вештица, рода поганог што се на деци стрви. Чипл. 2. сврш. нестати, ишчез- — Из вина, највише млађег, сталожава се стреж. Панч. нути без трага. — Одговоре . . . да ништа не знаду куда се стрвила. Н. прип. Вук. стреж, -а и стреж 2 , -ежа, (ек. и ијек., ијек. и стријеж) м зоол. в. царићг. Р-К Реч.; стрвиште с ограђено место где се укопа- Деан. Рј. вају стрвине. — Да није . . . своју главу подметнуо под немачки бајонет . . . њиве би стр&жић м (ек. и ијек.) зоол. в. царићг. нам биле гробља и стрвишта. Ћос. Д. Р-К Реч.

СТРЕЖНИ — СТРЕЛАЦ стрежни, -а, -б, ијек. стријежни који 1 се односи на стреж . — Најважније су алкалије спојене са биљним киселинама . . . стрежном и оксалном. Панч. стр^зати, стрежем несврш. иокр. чекати, очекивати да се нешто појави. — Жене кукају и стрежу питку воду на врелима по читаве ноћи. Гор. стреја ж в. стреха. — Деца . . . чаврљају као и врапци под стрејама. Вас. фиг. Симка стегла дах3 укочила стреју црних обрва. Рад. Д. стр&са, ијек. стријбка, ж 1. издужен, узан део нечега на каквој површини, трака. — Кецељице, лепе ти си стреке. Вук Рј. Обасјана [је] и позлаћена [обала] јасним и оштрим стријекама западајућег сунца. Ков. А. 2. траг од гребања, распадања, пукотина, прскотина. — Највјештије је имитирана [на снимку старог рукописа] и сива боја све . . . стријеке и рупе. Марет. стрекаст, -а, -о пругаст. Р-К Реч. стр&киња ж агр. врста пругасте јабуке. Р-К Реч. стрекнути, -нем сврш. а. осетити као бол од убода нечим оштрим. — Стрекну. Мртвачко бледило проже му кожу. Мат. Хатка сва стрекну. Може он то лако учиниТИЈ какав је. Сиј. б. стрекнути се. — Турци стрекну и узмакну, а Кучи се отворе изГпећине и јурише. Миљ. Стрекну мало на ове речи, али његов хероизам оста непобедив. Мил. В. ~ се тргнути се, жацнути се. — Њен сухи глас забугари пјесмуЈ а онда се стрекне и поврати, покуша да ријечи преокрене у тужаљку. Вуј. стр&сња ж агр. стрекиња. Р-К Реч.; Тод. стрекдвкт, -&, -о сгпрекаспг. — Па чикнуше неситу аждају . . . Помоли се сила стрековита. НП Вук.

23

стреле противу великога Јагића, што не би и противу маленога Живаљевића! Јаг. Његов [Стеријин] критички дух управио је своје стреле на лирске песнике. Милис. 4. а. оно што подсећа на стрелу, што је у облику стреле. — [На пијаци има паприка] од дебеле бабуре до шиљатих стрела црвених. Чипл. б. знак у облику кратке црте која се завршава са два оштра угла и служи да укаже на правац кретања. Изр. б р з као ~ врло брз; као ~ полетети (појурити) врло брзо, најбрже што се може. — Нањушио је [пас] опет дивљач . . . и полетео као стрела у шуму. Мил.\ као ~ из в е д р а неба в. уз небо (изр.); п р а в као ~ прав, усправан, без и најмање кривине. — Сваки онај церић . . . прав ка стрела. Вес; убила те (га) ~ ! тешка клетва; у с т р е л и летети о лету неких птица селица које за ереме сеобе лете у троугаоном облику. — Јато дивљих гусака прелете у стрели. Дав.

стрелана ж в. стрелшите (7). Р-К Реч. стрелара ж бот. а. в. кека. б. е. враголић. Сим. Реч. стреласт, -а, -о који има облик стреле, који је сличан стрели. — Замириса на смолу и црногорицу и све чешће стадоше им у сусрет долазити права стреласта јелова стабла. Ћоп. стреласто прил. у облику, попут стреле. — Разузда коња . . . пусти га да грицка свиласту зелену траву која се стреласто дизала. Моск. стрблац, -лца, ијек. стријелац, м 1. онај који је вешт у стрељању, ко)и сигурно убија из ватреног оружја. — Знам ја колико си волио лов; таквог стријелца није било. Лал. Био је . . . први стријелац, први на мачу. Ђал. 2. а. првобитно ратник наоружан луком и стрелом; војник пешак наоружан еатреним оружјем. — Младић одговори да је служио стрбла, ијек. стријбла, ж 1. шанка шипка, у пешачким гардијским стрелцима. Грол. обично дрвена, која се завршава каменим или б. ист. припадник прве стајаће војске у Русији метпалним шиљком (некад натопљен отровом) (у 16. и 17. ст.). 3. спорт. онај који вешто која служи за стрељање из лука. — У послед- гађа у мету ватреним оружјем; онај који постиже поготке у такмичењу лоптом или њем веку палеолитске културе човек се нечим другим (у фудбалу, кошарци, хокеју извештио да гради . . . шила, удице . . . а исл.). — Данас најмлађи стрељачки шампион, можда већ и стреле. Жуј. фиг. Од љубавне постигао је . . . резултате какве досад нистријеле нека срце мрије! Наз. 2. (понекад један наш стрелац није забележио. Б 1958. с атрибутом бож(и)ја) муња (7). — Громовод Познато је да је Моша Марјановић Јфудна барокном торњу злати се . . . већ пуних балер] био наш најбољи стрелац. Пол. 1950. двадесет година грмн., а ниједна божја 4. (Стрелац) сазвежђе у Зодијаку у јужном стријела није се забола у бакрени криж. делу неба. — Вавилонски астрономи пратили Крл. Вјетар је хукао . . . стријеле крижаху су то кретање Сунца, па су . . . звездане небом. Ћип. фиг. Лакше, лакше, младићу! скупове . . . груписали у дванаест јата која Та ти . . . си видео доста очију из којих су су добила ова имена: . . . Стрелац, Козорог севале мало оштрије стреле. Лаз. Л. 3. фиг. (обично мн.) заједљше, пакосне речи управљене . . . Мил. на нечију адресу; поступци, акције уперене Изр. војн. разви0а)ти се у стрелце против некога. — Кад могу да се сипају заузети, заузимати нарочити положај у

24

СТРЕЛИВО — СТРЕЉАНА

борбеној линији. — Павле се са последњим водом два пута развијао у стрелце, штитећи повлачење главнини. Ћос. Д.; у с т р е л ц е ! команда за развијање у борбени положај. — У стрелце! — командовали су командири чета. Јак. стреливо с в. стрељиво. — Ту бијаше . . . кућа за стреливо. Шен. стр&шмице прил. брзо (као стрела). — Он баци стрелимице поглед по њеној одјећи на столцу. Кол.

стр&личаст, -а, -о који има облик стрелице, који је налик на стрелицу: ~ лист. Терм. 3. стрбличасто прил. у облику стрелице. Бак. Реч. стрелишни и стр&лишни, -а, -о који се односи на стрелиште. Р-К Реч. стрблиште И стр&гатте с 1. место опремљено уређајем за наставно, спортско стрељање, гађање из еатреног оруокја. — Да није становао крај стрелишта . . . вероватно стр&лимичан, -чна, -чно брз (као стрела), не би постао стрелац. Б 1958. На стрелишту у Миријеву, у такмичењу за првенство дрстреловит; који траје тренутак, тренутажаве у гађању из војничке пушке . . . прво (ча)н, летимичан. — Онај стрелимични поместо освојила је екипа Словеније. Пол. глед . . . Коз. И. 1958. 2. место извршења смртне казне, густр&шмично прил. стрелимице. — Ва- билиште, стратиште. — -Из гимназије су гон . . . би појурио низ косину . . . стрелиодвели на стрелиште читаве разреде замично као зрака. Цес. А. једно са наставницима. Марј. Ј. стрелДмке прил. стрелимице. — Говострелнн, -а., -о, ијек. стријелни 1. који рила она гледајући за галебом што се уз се односи на стрељање. — Кад се усавршило оштар цик стрелимке спустио над море. стријелно оружје . . . дивљач . . . се повукла Цар Е. у мнрније шуме. Тур. 2. који је брз попут стрблити, стрелим, ијек. стријелити, стреле. — А ти онда стрелном брзином се жури. Змај. несврш. 1. в. стрељати (1). — Нека светлости богови бели чувају те кроз горе . . ч стр&шица, ијек. стриј^лница, ж в. стрегде зла вила из заседе стрели и намерника и' лиште (1). Бен. Рј. путника. Макс. 2. фиг. песн. попут стреле стрел&вит, -а, -о 1. а. веома брз (као пробадати, пробијати. — Два пољупца беху стрела), стрелимичан. — Наполеон је на што му као жеравица кроз младу душу стрелише, остављајући опустошавајуће тра- мучки напад одговорио стреловитим ударцем против Беча. Андр. И. Кобац . . . се гове у грудима његовим. Јакш. Ђ. 3. необ. (кога, што) бити управљен, уперен према не- убрзо снашао . . . и стреловитим падом пресекао голубу одступвдцу. Рад. Д. б. чему. — Клипови не стоје више право уз временски врло кратак, тренута(ча)н. — стабљику, не стреле небо. Михиз. Брзи . . . погледи које су двојица Бугара стр&лица ж (ек. ц ијек.) 1. дем. од стрела измењали . . . Стреловит али недвосмислен Џ). — Зато се стрелица саспе на Славонце. Израз негодовања. Андр. И. в. продоран, Шен. 2. фиг. в. стрела (3). — Магда је умјела проницљив. — Вриједи живјети . . . са очима те, њојзи намијењене стрелице вјешто од- немирним, стреловитим. Ђон. 2. раван, прав бијати. Новак. Говорничке су стрелице чеш- попут стреле. — Ненада нарочито порази ће одапињане због тактике којомбисеваљало глатко зачешљана црна коса, подељена послужити. Пол. 1972. 3. а. танка и уска стреловитим раздељком тачно на средини шипчица са шиљастим крајем која . служи главе. Ћос. Б. као показатељ у разним справама и уређајима стрелбвито прил. на стреловит начин, за мерење чега (времена, правца и сл.). — Тако би се одмарао и читао докле стрелица на веома брзо. — Наоколо зричу попци и стречасовнику не покаже тачно девети час. ловито пролијећу ластавице. Лал. ДјелоМат. Мени се учини да је овај човјек сав вала су И масовна хапшења од првог часа, ухо на игли која се окреће као стрелица на обављена стреловито. ВУС 1971. компасу. Вуј. б. стрела (46). — Поглед му стрел&мет и стрбломет м домет стреле. се зауставио на зиду, где је масним бојама била нацртана карта Европе, ишарана стре- — Стража немају: може им се прићи на стреломет. Кнеж. Л. Тај човјек неће никад лицама. Јак. 4. громом растопљен бели обли комад кремена или белутак, који се употребља- побиједити на натјецању . . . И неће отпочинути на стреломет од града. Вј. 1971. ва у ерачању. — Анђа нек оде и нек нађе »стрелицу« у мом сандуку . . . Анђелија достр^лчев, -а, -о, ијек. стриј&ччев који несе »стрелвду« И она је спусти у чанак припада стрелцу. [за врачање]. Вес. стрељана ж стрелшите. — Овдје на стр&тчарство с спорт у којему се луком вјежбалишту и стрељани увијек исте ријечи И увијек исте клетве. Крл. и стрелом гађа у одређене мете.

СТРЕЉАЊЕ — СТРЕП стрбљање, ијек. стријељање., с гл. им. од стрељати. стрељара ж бот. стрелара. Р-К Реч. стрбљати, стрељам, ијек. .стријељатиЈ сврш. и несврш. 1. несврш. а. одапињати стрелу из лука, гађати стрелом. — Виђеће те Срби ц војводе, запињаће стреле за тетиве, стријељаће тебе под облаке. НП Вук. б. гађати из пушке. — Виђаше ли како стријељају . . . како хитро грабљаху капице. Њег. 2. сврш. убити, погубити за казну (рбично из ватреног оружја); одузети коме живот, лишити кога живота. — Оглашен је за војног бегунца, и ако га ухвате, биће стрељан. Дом. Ја сам . . . видио тугу жена којима етго стријељали мужеве. Фелд. 3. несврш. фиг. оштро и пажљиво гледати. — Орловски стреља да проклетник [изгубљени конопац] не виси негде на заперцима кукуруза. Рад. Д. Изр. ласно је иза грма ~ нар. посл. лако је некога нападати, критиковати не сносећи зато никакее одговорности; ~ очима (погледом) кога 1) оштро непријатељски (по)гледати некога, показати своје незадовољство према некоме. — Удри! . . . пркошљиво стријељајући га очима, окрете се она према њему. Ћип.; 2) бацати брзе, кратке погледе, (п)осматрати, вребати. — Тако наиђе . . . свуда стријеља очима, опази одмах и нас и незван уђе у авлију. Андр. И.; 3) гледати особу супротног пола допадљиво, освајачки. — Стријељао [је] очима црнпурасту Јелку. Мат.; " ~ ушима (о коњу, магарцу, мазги) мицати ушима испољавајући узнемиреност, стрићи ушима. — Шарац поче узнемирено фркати на нос и стрељати ушима. Дом.

т

положаји узети . . . ал' не одржати. О 1875. Само ви удрите, има муниције, има стрељива! Ћоп. стрсљнути, -нем сврш. у изразу: -—очима бацити брз, тренутан поглед. — Кад је већ држао кваку, стрељну очима у колевку. Моск. стрем 1. л. през. од стрти. стрем м песн. жеља, намера, стремљење. — Пружам . . . своју руку . . . на руковање, али даљина груба кида мој замах и стрем. Ђон. стремен, -ена м 1. метална папучица која виси с обе стране седла у коју јахач ставља ногу кад узјахује, бакрачлија, узенгија. — Ђогат немиран, а Вуја не може никако да претури ногу до стремена. Глиги. фиг. Орљава вјетра. Извлачи ноге из сотонских стремена. Божић. 2. део смучарске опреме у који се ставља и причвршћује нога при смучању. Свезн. 3. анат. слушна кошчица у средњем уху з1арез. Терм. 4. Изр. д р ж а т и ~ коме в. уз држати (изр.). стременица ж стрсменски ремен, каиш. Деан. Рј. стременски, -а, -5 који се односи на стремен: ~ ремен, каиш. Деан. Рј. стремењача ж анат. в. стремен (3). Бак. Реч.

стр&мити, -им и стремим несврш. 1. брзо, журно ићи, кретати се, хитати, хрлити, летети у одређеном правцу. — Цвита корача прва, стреми напријед. Кал. На њему [небу] ласте стреме као танад. Ђон. фиг. Пиревина је жудно стремила к сунцу прустр&љач, -&ча м (ек. и ијек.) в. стрелац. жајући главицу са зрњем. Моск. 2. а. упра— Здрав стрељач кад на банак сједне, у вљати мисли, жеље да се некуд стигне, да пећ погоди. Н. посл. Вук. се нешто постигне, оствари, тежити ка нечему. — У . . . фабрикама . . . је крчила стрељачица ж женска особа стрељач. себи пут снага радничке класе, која је стреР-К Реч. стр&љачки, -а, -6 који се односи на стре- мила ка демократизацији свих области жиљаче, стрелце и стрељање: ~ ланац, ~ вота. Пол. 1957. б. управљати поглед према коме, чему са живом чежњом, чезнути за ров, ~ строј, ~ удружење. чим. — Око ње [Пенелопе] вију се мушки и стр&љачница ж в. стрелиште. Р-К Реч. жарки погледи стреме, а муж по свету лута стрељаштво с а. стрељање. — Учио се већ . . . толико време. Митр. Како нам погод старијих вештини стрељаштва. Б 1958. леди преко мора стреме, како наша уста сад од срећег неме. Дис. 3. (на кога) спремати се 6. спортска грана у којој се из пушке или за напад. — И кб тигар што на лава стреми, пиштоља гађа у нарочите мете. — Други задршће, ућути, занеми. Јакш. Ђ. европски шампионат у стрељаштву за жене и омладинце одржаће се у . . . Београду. стр&иљење с гл. им. од стремити. Б 1957. стр&вив, -а, -о песн. који доноси смртну пресуду. — Ни не дочеках речи стрељиве, усне ми твоје . . . немо рекоше: Умри, увени! Кост. Л. стрбљиво с меци сеих врста, муниција, џебана. — Без стрељива дају се обрамбени

стремнутн, -нем сврш. према стремити. — С риком стремну царски делибаша, пусти џилит и штит бојни смрви. Фил. стреп м песн. в. стрепња. — Претворена сва у уво, пуна стрепа, она пође као зверка плен кад вреба. Кош.

26

СТРЕПЕТИ — СТРЕСТИ СЕ

стр^пети, -пим, ијек. стрепјети, И стрбпити, -им (ек. и ијек.) несврш. 1. бојати се, страховати, осећати ,страх, узнемиреност због кога, чега. — Маршговићева влада највише је стрепила од два човека. Јов. С. Стрепих да рачун мој се не помете. Гор. Стрепи од неизвјесности идуће секунде. Кол. 2. трести се, подрхтавати, трептети, треперити. — Лице му беше побледело, очи упале дубоко у главу, а тело му је стрепело И дрхтало као у каквог старца. Вес. Исцеђене, окореле му усне растављене и, једва приметно, стрепе. Петр. В. стрбпјети, -пим, ек. стрепети. стр^пљење с гл. им. од стрепети, стрепити и стрепјети. стр^пња ж (ек. и ијек.) 1. узнемиреност, страх пред нечим, предосећање опасности. — Бојао се да ће на крају шенути умом. Ту своју стрепњу никоме није открио. Вј. 1971. Нема код њега мојих стрепњи ни мојих мисли. Лал. 2. брига, одговорност за некога, нешто. — Велика јој стрепња испуњавала душу; имаће дете Бралетово. Рист. Она строго поучава . . . с каквом стрепњом се треба спремати за венац. Ђил. стрептазбл, -бла м фарм. врло ефикасан лек који се примењује нарочито код сепсе, запаљења плућа и сл. — Дао сам му нешто стрептазола . . . овај лек увек обара температуру. Дед. В. стрептбкоке ж мн. мед. бактерије које се под микроскопом виде као ситна зрнца поређана у ланчасте скупоее; неки од њих су узрочници тешких и опасних гнојних и заразних болести. стрептом&цин, -ина м фарм. антибиотик, добивен из културе неких гљивица; примењује се много у лечењу туберкулозе и других инфекција. 1 стрбс м потрес, удар. — И див се крену, пробуди га крес, и један покрет, само један стрес. Кост. Л. Кад је пукла пушка, треснула је као обично кад пукне, а старост Бјеланова није могла тај стрес поднијет. Миљ. стрбс 2 м енгл. 1. брза и јака реакција којом психофизички организам настоји превладати неку изузетну, нарочито штетну или опасну ситуацију. — Та разлика [између садашњег живота и школе] изазива праве стресове у духу младежи. Вј. 1971. Жлезде са унутрашњим лучењем диригују функцијама нашег тела, укључив и реакције на све врсте стресова. НИН 1971. 2. мед. штетно деловање које после дужег временаизазша у нападнутом организму општи синдром прилагођења (нпр. хронични реуматизам, повишени притисак и сл.). ЕЛЗ. стр^саљка ж ерста оруђа, алатка. — Често наилазимо у чланцима у којима се

описује социјалистички рад на добре народне речи као: засјекачица, стресаљка . . . Бел. стр€сање с гл. им. од стресати (се). стрбсати (се), стресам (се) несврш. и уч. према стрести (се), стреснути (се). стреснути, -нем сврш. затрести, потрести. — Онда ти ваља нотару да ти састави писмо. — Жену стресне језа. Божић. ~ се задрхтати, затрести се, потрести се (од зиме, страха, јаког узбуђења). — Чим престаде пљусак, изиђе из каменог оквира и стресне се: узмилила мразна струја мршавим тијелом. Божић. Наш Стојан зачу, онамо с' окрену^ но што се стресну, кога тамо зглену? Радич. стрбсти, -сем сврш. 1. а. наглим покретом (руке или ноге) учинити да нешто спадне са чега, отрести. — Она . . . спретио скочи с кола, ману руком неколико пута те стресе са себе прах. Вес. Трупнуо би ногом као да жели да стресе са њих дебели слој прашине. Чипл. б. покретом руке или тела учинити да нешто спадне на одређено место. — Узмем празницу [празну кошницу] и мотку . . . па стресем само матицу у празницу, а челе све за њом. Вес. в. јаким притиском, ударом изазвати да нешто спадне са чега. — Крв је куљала и као поточић односила младо буково лишће које је експлозија стресла. Дед. В. г. покретом руке или тела збацити, скинути нешто са себе. — Стресе врећу са својих плећа на земљу. Рј. А. Била [му је] одвратна, и он стресе њене руке са својих рамена. Чипл. фиг. Стресла је кошуљицу дјетињства, није више рашчупана, прашњавих и блатњавих ногу. Божић. д. учинити да спадне са тела нешто сувишно, прљаво, ослободити се чега непотребног, очистити. — Морамо се купати, прљавштину стрести. Змај. фиг. ослободити се нечег непријатног, мучног. — Гле ти Адама, — помисли Петар, стресавши досаду. Ђил. 2. учинити да се нешто у кратким и наизменичним покретима покрене неколико пута тамо-амо, горе-доле, затрести, потрести. — Тако рече Сварожић И зловољно стресе главом. Брл. Мићка . . . стресе раменима . . . — Да ли бисте ми дали вашу Лизавету? Моск. 3. изазвати дрхтавицу, учинити да се нешто потресе од зиме, страха, јаког узбуђења, душевно узбудити, довести у стање узбуђености. — Зима је стресла, хитро је обукла чисту кошуљу. Ћос. Д. Једна мисао, коју би одмах заташкао, беше га стресла ујевши га несташно и радосно за срце. Ћос. Б. 4. испити, искапити до дна, надушак. Р-К Реч. Изр. ~ јарам (ланце, окове) в. уз оков (изр.). — Нису могли да стресу ланце . . . ропства. Пиф. ~ се 1. доћи у стање трешње, колебања, уздрмати се, затрести се, потрести се. —

СТРЕФИТИ — СТРИЖИБУБЕ Осетим каткад тајни лет . . . стресе се лист и стресе цвет^ па опет влада мир. Рак. Залупи вратима, тако да су се стакла стресла. Бат. 2. задрхтати целим телом (од студени, јаког алкохолног пића, од јаког узбуђегва); узбудити се, узнемирити се. — Стресао сам се, напољу је била влажна, права новембарска ноћ. Чол. Стресао се при свакој чаши ракије. Лал. Сваки час јављали су се из тихих соба неки гласови од којих би се стресао. Новак. стрефити, -им сврш. нем. варв. погодити, згодити, потрефити (стрелом, метком и сл.). — Из пушке те стрефило? Ћоп. Изр. ~ кога у ж и в а ц погодити у најосетљивије место. — се; исп. потрефити се 1. наћи се случајно негде. — Таман кад су већ хтели да припале топ, сетио се један Банаћанин . . . који се ту стрефио . . . и каже . . . Срем. Да се стрефисте негдје подаље, бога ми бисте покисли кб мишеви. Шуб. 2. догодити се, десити се. — Особито јој је мило било што се то баш тако стрефило. Срем. Паше и везири носе таке фесове и ето се стрефило да га понесеш и ти. Ћор. стреха ж а. крај кроеа који прелази спољне зидове куће; настрешница. — Милан седи већ под стрехом мале кућице његова оца. Сек. Шум кише што је капима кљуцала . . . зрнца пијеска у каналићу под ниском стрехом. Божић. Пуцао је лед . . . капале су, као да се сашаптавају, све стрехе. Андр. И. б. жтурени део који је наднесен изнад чега. — Па самурли капу нахерила, самур капу, а стреха од злата. НП Херм. Више огњишта је обично стреха од мрамора . . . по којој се као по полици ређају слике. Нед. стрехаст, -а, -о који је налик на стреху. — Грчка стрехаста камилавка, висока и црна . . . улива страхопоштовање. Боокић. стрехица ж дем. од стреха, — Још по која капљица падаше са влажне стрехице. Шапч. стрецај м трзај, трзање, жигање (од убода нечега оштрог и сл.), штрецај. — Он вјерно ниже стрецаје свога срца. Цар М. стр€цање с 1. гл. им. од стрецати. 2. дрхтање од снажног узбуђења, дрхтавица. — Стрецања ме рајска тресу. Њег. стрецати, -ам несврш.; исп. штрецати. 1. изазивати стрецај, бол, жигати, пробадати: чир ме стреца. Вук Рј. 2. презати, дрхтати, трзати. — Стриц му [Бакоњинј сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака . . . јер се бојао похода. Мат. 3. јецати. — Оно је дијете са болесном ногом . . . главу положило на кољена, стреца, уздише. Сиј. стрецнути, -нем сврш. према стрецати, штрецнути.

27

стреш ијек. стријегц, м и ж 1. в. среш. Вук Рј. 2. зубни каменац. — Општински је лекар баш тога дана седео цело пре подне код начелникове жене, чистећи јој стреш са зуба. Лаз. Л. Жабокречни стреш око зуби заударао му је бљутавим задахом. Божић. Најпрече је пазити да се што пре скине тз. зубна стреш. Батут.; Терм. 4. стрешица ж дем. од стреха. Р-К Реч. стрешни, -а, -о који се односи на стреш. — У црним дудињама има . . . стрешне киселине, те се од њих у апотекама прави накисео сируп. Тод. стрж м бот. покр. ерста храста бељиг, љутик. Вук Рј. стрж ж покр. срж, срчика. Вук Рј. стржаја ж покр. изданак биљке пузавице и пењачице, врежа Џ), рашљика (7). Вук Рј. стржев, -а, -о који је од стржа. — Једри момци кб стржеви коци. Март. Будите тврди и сигурни као стржева греда у кућном шљемену. Вујач. стриг м стрижење стоке (оваца, коза), стиж(б)а. Рј. А. стрЗга ж тепање овци (у песми). — Ој ти овцо, стриго моја! Вук Рј. стрЗгалице ж мн. зоол. врста инсеката чија су горња крилца од танке провидне кожице ОеппаСоргега. Терм. 4. стрАгач, -ача м онај који стриже. Рј. А. стрВге ж мн. зоол. зглавкари из реда стонога СШорода спљоштена тела, са отровним жлездама: кућне ~ , велике ~ . Терм. 4. стрКгнути, -нем сврш. према стрићи. — Затнм се [слон] стресе . . . стригне задовољно ушима и продужи својим свечаним и спорим кораком. Андр. И. Не опажа ни младића који је чека . . . на концу мало стригне очима у страну и крене. Кал. фиг. Фарови одједном косо стригну мостом. Десн. стридор м лат. мед. шнштаво днсање изазвано сужавањем душника {нпр. код гушавости). Свезн. стрЗжа и стр&жба ж а. стрижење стоке (оваца, коза); доба стрижења. — Никада . . . није био исирутан као шиљеже маказама за стрижу оваца. Јел. За кума, пријатеља . . . коље се јагње . . . а у данима свадбе, стрижбе итд. нема изузетка. Дед. Ј. б. прво стрижење деце; исп. стрижено кумство (уз стрићи, изр.). — Дете обично носи дуг перчин све до стрижбе, и велики је грех ко би га осекб пре кума. Рј. А. стрВжење с гл. им. од стрићи (се). стр&жибубе ж мн. зоол. стризибубе. — Стрижибубе су претежно крупни инсекти са врло дугим и танкнм пипцима. Стан. С.

28

СТРИЖЊА — СТРИЋИ

с т р и ж њ а ж стрижа. Р-К Реч. стрижуша ж бот. биљка из пор. крсташица СћатаерНшп оШстак. Сим. Реч. стриз м песн. оно што се одједном остриже, одстрижак. — И већ узе ређат' бреме [сечене косе] . . . Стриз по стризак, низ по низак. Кост. Л. стриза ж 1. а. оно што је одрезано, одсечено, одрезак (тканине, хартије и сл.). — Сад је . . . пажљиво и постепено пунио шупљине пред вратима . . . стризама папира и крпе. Лал. Ћилибар . . . кад се протаре сукном или крзном стиче особину да привлачи лаке предмете, стризе од хартије . . . и др. Физ. 3. б. мали комад земљишта. — Људи су се спустили и извукли из камена, све изделили ситно [земљу; имања], на мале, уске њиве и ливадеЈ на неке стризе. Ђур. 2. етн. трака тканине разне боје као украс женске одеће, стризица. Рј. А. Изр. зелена ~ турски барјак. — Милош . . . распише књиге на све стране . . . да бију Турке где год зелену стризу виде. Вук. стризак, -иска м стриз. В. пр. уз стриз. стризање с гл. им. од стризати. стризати, -ам несврш. а. сећи, резати на мале, ситне комаде. б. стрићи. Р-К Реч. стризибубе ж мн. (јд. стризибуба) зоол. род инсеката из реда тврдокрилаца дугуљастог тела са дугим и танким пипцима, тицалима СегатБусМае. Терм. 4. стризица ж дем. од стриза. — По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених . . . и љубичастих стризица. Ком. стрија ж покр. обод од шешира. Рј. А. стријач, -ача м покр. сламни шешир широког обода. Рј. А. стријеж, ек. стреж. стријежни, -а, -о, ек. стрбжни. стријдка, ек. стрбка. стријел-, ек. стрел-. стрвјељ-, ек. стрељ-. стрбјеш, ек. стреш. 1

стрика ж (вок. стрико) хип. од стрина. — Даруј нама, стрико нашаЈ оку брашна, стрико наша. Вук. 2

стрика м (вок. стр&ко) = стрико хип. од стриц. — Стрика Ђуро, моја десна руко! НП Вук. Тада се беше таман замомчио мој најмлађи деверЈ а ваш стрика Штуле. Шапч. стр&кан м хип. од стриц. — Пази се ти, мудар је твој стрикан. Ћоп. К њему се навраћало И много часника . . . и сви су га звали »стриканом«. Буд. стр&кана ж песн. хип. од стрина. — Пресушило вино . . . точила га . . . наша

стрина СтанаЈ док не паде стрикана . . . занесена, пијана. Кош. 2 стрвко, -а и -е м = стрика . — Са толико турских глава да осветим стрика. Вујач. А коју ћеш узети? . . . Кажи твоме лијепом стрику. Мат. стриктан, -тна, -тно лат. тачан, строг, јасно одређен; оштар. — Јест да је било и мало нереда, али ко ће децу обуздати И предвидети неки стриктни ред. Пол. 1958. стриктно прил. на стриктан начин, строго, одређено. — Та подела главне улице је била . . . стриктно проведена и поштована. Пер. Аутори су . . . врло стриктно и одговорно пришли реализацији. Вј. 1970. стриктура ж лат. мед. сужење које се јаеља најчешће на каналу мокраћне цеви или на другим каналима (цревима и сл.) као последица гнојног обољења. ЕЛЗ. стрина ж 1. стричева жена, жена очева брата. 2. постарија жена у ословљаеању. — Официр саслуша све . . . после се намргоди и рече: — Не умем ти ништа казати, стрина, док не питам бригадира. Лаз. Л. 3. нар. кукаеица, плашљивица, страшљивица. — Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина. Ранк. Понашамо се с непријатељима као стрине. Нема ту енергичности. Вуј. 4. фам. стражњица. — Богме да речеш и једну у прилог њему, и теби бих ја прутином запалио стрину. Ћоп. стрип, -ипа м енгл. приповетка у сликама са врло кратким и најпотребнијим текстом ради повезивања и објашњења појединих епизода на сликовној траци. стриповати, -пујем сврш. и несврш. (из)радити приповетку у стрипоеима. Кл. Рј. стрНптпз м енгл. 1. постепено селачење варијетске или барске плесачице пред публиком, као плесна тачка у ноћним локалима. 2. сама тачка програма у којој наступају такве плесачице. стриптиз&га ж плесачица која изводи стриптиз. стрЛћи, стрижем (3. л. мн. стригу, некњиж. стрижу; аор. стригох, 2. и 3. л. стриже; имп. стризи; прил. сад. стригући; р. прид. стрЈп-аоЈ -гла, -гло; трп. прид. стрВжен, -а, -о и стрижен, -ена., -ено) несврш. 1. а. сећи, подрезивати, скраћивати маказама или машином (косу, вуну), шишати. — Кум се зове и онај који први пут стриже косу дјетету. Вук Рј. Мати и једна жена из суседства стрижу црну вуну. Бан. б. резати, подрезивати, сећи нокте, гране, траву и сл. Р-К Реч. 2. фиг. а. вешто извлачити корист из чега, искоришћавати, пљачкати кога. — Гадио [му се] начин како је Марунић стригао своје овчице. Цар Е. Нијесам [се] ћео женити да не би' . . . умножавао стадо које ће . . .

СТРИХНИН — СТРМ бирократе . . . стрићи и мусти. Срем. б. задавати непријатан бол као од убода нечим оштрим, резати, сећи (р јаком и студеном ветру). — Студени вечерњи вихор као лед стризаше по образу и ушима. Љуб. 3. фиг. производити равномеран, уједначен звук, ударати (р часовнику). — По зидовима много малих и великих часовника. Кад би наш разговор застао за тренутак, чуло се како њихова клатна ткају и зује, стригу и цакћу кроз тишину. Андр. И. 4. а. (брцима, очима) лшцати брцима (рбично као знак узбуђености); оштро гмдати траокећи кога. — Испрсио се [Бора], брцима стриже. Рад. Д. Каматник стриже очима на све стране, неће ли угледати кога дужника. Мат. Малим је очима стригао наоколо. Цар Е. б. (ушима) мицати ушима, уздизати ушне шкољке ослушкујући нешто (обично какву опасност), ћулити, чуљити (о коњу, магарцу, мазги). — Коњи зарзаше стригући ушима. Наз. Коњи су стригли ушима, збијали се у гомилу, као да им је прилазила звер. Моск. Мазга . . . стриже ушима. Кал. Изр. с т р и з и овцу, ма не до к о ж е нар. посл. користи се чиме, али не искоришћавај, не пљачкај другога; с т р и ж е без ножица немилосрдно искоришћава, пљачка некога;

стрижено кумство в. шишано кумство (уз шишати изр.); стрижено — кошено нар. посл. није тахо него овако (мада је у ствари исто). — Реци ти. Старији си, велим, прво ти. Па ни стрижено ни кошено. Вукић. ~ се сећи, подрезивати сам себи косу или дати другоме да то ради. стрАхнин, -ина м грч. алкалоид из семена велебиља, врло Јак отров. — На подручју шумарског газдинства »Капела« у Лици раздељено је . . . један килограм отрова стрихнина. Пол. 1952. стриц, стрица м 1. очев брат сину. — Радио сам ни по бабу ни по стричевима. Пол. 1959. 2. старија особа {рбично кад се млађи обраћа стариџму). Вук Рј. стрЈЈцкање с гл. им. од стрицкати. стрицкати, -ам несврш.; исп. штрццкати. 1. сецкати маказама. — Урош му је лагано, мичући са два прста као маказама кад нешто стрицка, износио свој став. Вукое. 2. грицкати. — Драгоје је стрицкао крајичак брка зубима. Лал. стричак, -чка м 1. бот. биљка из пор. главочика, бодаљ (б) Сакћшз. Сим. Реч. 2. зоол. в. попац: ~ кућни ОгуПиз дотез^сиз. Терм. 4. стр&чан м фам. хип. од стриц, стрикан. — Је ли, стричане, зашто ти никад не поздрављаш »Смрт фашизму«? Вуј. Дочекао сам ноћ уз огњиште гдје [се] стричан Стеван . . . гријао. Лоп.

стричев, -а, -о који припада стрицу. стричевнћ м син једног брата деци другог брата, брат од стрица, братучед. — Сад је момчић . . . одговарао слободније и као да није запажао својих млађих стричевића с којима се све до јуче играо. Ћоп. стричевскп, -а, -б који се односи на стричеве. — Док су његови другови просто пренашани преко испита помоћу . . . стричевских посетница . . . он је морао да стрепи за зеленим столом. Петр. В. стр&чек м кајк. в. стриц. — Можда је ипак у праву стричек (тако моја мала кћерка назива нашег министра индустрије). Крл. стр&чић м зоол. в. стричак (2). Р-К Реч. стрАчићна ж кћи једног брата деци другог брата. Бен. Рј. стрк м в. стрка. — Зграбим уже и звоним . . . људи ће се стрчати . . . ја ћу се за времена скрити у стрку. Мих. стрка ж дотрчавање многих са сеих страна изазвано нечим необичним, неочекиваним, јурњава, гужва, метеж. — Напољу је настала стрка. Донч. Стражар скочи као рис . . . узбуна, стрка, и Мила . . . гоне натраг у његову ћелију. Чол. стркати (се), стрчем (се) сврш. стрчати (се). — О кадуно^ отвори ми врата . . . стрка када па отвори врата. НП Вук. стркач, -ача м покр. кукурузовина. Вук Рј. стркивати (се), стркујем (се) несврш. и уч. према стркати (се). — Стркују се млади Которани, низ Которе кули Смиљанића. НПХ. стркнути (се), -нем (се) сврш. стрчати (се). — Ово је тешко за тебе — рече Шумић. Стркни у мрак. Лал. У селу није остало ниједне одрасле мушке главвЈ стркли су и у смртном страху побегли куд који. Ђур. ст|>кнути, стркнем сврш. искочити, шлетети. — Повуче затварач, ц метак стркну у снијег. Сагну се да га нађе. Вуј. стркотина ж крхотина (метка, гранате), гелер. — Стркотина експлозивног метка огребе му вјеђу. Лал. Зашто вам је унакажено лице кад је могло да буде . . . без стркотине бацача или бомбе? ЛМС 1957. стрљати (се), стрљам (се) сврш. в. стрти (се). — Јеси ли стрљала обућу? Вес. Зарадовали су се што ће сутра ујутру у равници бити росе и што ће моћи покупити »пићу« да се не стрља и не проспе. Ђур. стрм, -а, -о 1. који је нагнут, који има оштар нагиб или успон. — Сиђи с кола, ви'ш како је стрмо. Лаз. Л. Стрмим, вијугавим друмом . . . силазе кола и у њима два тешка

30

СТРМАН — СТРМОВИТ

рањеника. Дед. В. 2. тежак, мучан за пењање, врлетан, стрменит. — Поможе му сићи низ стрме . . . стене. Ранк. [Војници] пређоше и стрме главице. Лал. 3. фиг. оштар, строг (о човеку). — Ал' предњачи један калуђере . . . таке браде, така ока стрма, таке јоште огромне гласине. Радич. стрман, -мна, -мно песн. стрм, врлетан. — Често је . . . чуо хуку реке како се са стрмних планина у долине ваља. Јакш. Ђ. А кад им [облацима] творац срдито грмне, онда одлете за горе стрмне. Кост. Л. стрмац, -мца м страна брега или земљишта где се земља рони или би се могла ронити. — Пред неким стрмцем краве одједном засташе саме од себе. Перк. фиг. Робови, пут до слободе стрмац је врлетан, тврд. Наз. Изр. в о д е н и ч к и ~ издубена клада кроз коју се доводи вода под воденички точак, млинско коло. Рј. А. стрм^кнути (се), стрмекнем (се) сврш. 1. пасти стрмоглавце, стрмоглавити се. — Одатле је прије двадесетак година стрмекнуо у набујао поток покојни поп Личина. Ћоп. Нагао [сам] се па се и сам стрмекнуо кроз прозор. Нуш. Заврти се у зраку, преврне се те стрмекну стрмоглав. Наз. 2. (на кога) скочити, жестоко напасти некога. — Кад се приближи Јовешиној кући, залаја пас и стрмекну на њу. Мил. В. стрмеком прил. необ. стрмоглаеце. — — И одгурну је у воду стрмеком, И оде Ната без гроба и без крстаче. Кош. стрмељ м в. стршљен. И-Б Рј. стрмен 1 ж 1. стрма, врлетна страна, стрмина. — Млади Раде . . . спусти се весело низ ловћенске стрмени. Нен. Љ. На дну [је] језерце, из кога се . . . вода диже да потече кроз спиљу и удари низа стрмен правећи слапове. Наз. 2. земљиште са оштрим нагибом. — Сваког дана . . . може се посматрати ред косаца на некој од тих стрмени. Андр. И. стрмен 2 , -ена м в. стремен. — Вранцу коњу до стрмена. Вук Рј. стрмен и стрменнт, -а, -о стрм; врлетан, тежак за пењање. — Игра коњиц уз стрмени пут. Шен. Под јој је [пећини] час раван, час стрмен. Жуј. Запитао нас је на коју је страну планина најстрменија и најзабитнија. Вел. Пењали [смо се] стрменитим и мучним путем на Крстац. Нен. Љ. Шимун скочи преко стрменитих степеница. Гор. Народ у Боки везао је ово предање за стрмениту литицу коју је назвао Скочидјевојка. Глиг. стрменито прил. стрмо. — Од поднева граду тврда се цеста стрменито пропиње из продола до моста. Кум. стрменитост, -ости ж својство, стање онога штоје стрменито. — Стране тих долина дижу се од реке најпре стрменито; та стр-

менитост прелази каткад у праве стеновите одсеке. Дед. Ј. стрменица ж стрмина. — Пуста стрменица . . . вазда ми је пред очима. В 1885. Низ стрменицу, к њима, ваљала се чудна гомила. Вуј. стрмено прил. в. стрмо. Р-К Реч. стрм&на ж 1. стрм нагиб (пута), стрма страна (брда), падина, стрмен1, низбрдица. — — Идући у село, Шћепан се на једној стрмини морао да хвата за гране живице. Вуков. И упути се утртим трагом низ стрмину. Донч. Због рђавог пута и силне стрмине, чета више није ни била на окупу. Лоп. фиг. Сви су они готово већ досегли врхунац свога живота, и њихова се линија већ почела да спушта низ стрмину. Крл. 2. стрмост. — Залет је потребан ради постизавања што веће висине, а о томе ће овисити и снага ударца и стрмина обарања лопте. Одб. стрмити, стрмим несврш. песн. ићи наеише, дизати се, пењати сеувис; стремити. — Ти си храст који је претурио све олује и стрми к небу! Кос. Стрмиш такав, гвоздену дижућ мишку. Крањч. С. ~ се пружати се за чим, тежити. — За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се слепо стрми да се маши врата њена. Кост. Л. стрмке, -мака ж мн. узица, канап којим се ееже кеса за новац. — Управо у томе часу цијели народ пренапиљао [је] и своја грла и стрмке кеса својих. Креш.; Вук Рј. стрмнн, -а, -б обично у изразима: ~ жито, ~ б р а ш н о агр. бело жито (пшеница, јечам, овас, раж, просо, тј. жита од којих се добива брашно за хлеб); брашно од таквог жита. — Воћке у погледу хранивости изостају . . . далеко иза стрмних жита. Тод. Рекох [му] да оде у воденицу да смеље мало стрмна брашна. Дом. стрмн&на ж стрмно жито. -— Ветар таласа зелену стрмнину као море. Вес. Сипа . . . јутро росу . . . по стрмнини. Кош. стрмо 1 с покр. стрмина. — И поскочи стрмом вдз планину. Вук Рј. Кад погледаш стрму испод града. И. [Вода] се опет распљуска стрмом у широки Дунав. Павл. стрмо 2 прил. са оштрим падом, нагибом, надоле. — Ту се црне пјесме запјевалеЈ а барјаци стрмо обрнули. НП Вук. Дигоше [се] одатле и ударише стрмо. Мул. Речица . . . гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове. Глиш. Одисеј уз високи уз ступ сједећи стрмо гледа. М-И. стрмбвит, -а, -о веома стрм, опасан. — Било јој је . . . као да се зибље на једној стрмовнтој љуљалци. Бег.

СТРМОГЛАВ — СТРНАТ стрмоглав и стрмбглав, -а, -о а. који пада, лети с главом надоле, главачке. — С овога света . . . не може [се] прећи, док се као зрела воћка не откине., не полети у болном и стрмоглавом паду и не тресне о тврду земљу. Андр. И. фиг. Калупи пуцају падом предзнака у стрмоглаву празнину. Уј. б. који се нагло спушта, који брзо тече (о води). — То је нанос од реке и стрмоглавих потока. Андр. И. стрмоглав прнл. стрмоглавце. — Коњ ми се заплете . . . те стрмоглав паде доле у неку јаругу. Јакш. Ђ. Задржасмо погледе на цвећу што из једне обешене котарице стрмоглав расте. Нен. Љ. Заврти се у зраку, преврне се те стрмекну стрмоглав. Наз. Прије ће се сва Црна Гора стрмоглав окренут, него што ће се одрећи косовског аманета. Нен. Љ. Нека одбаци проклети нож стрмоглав. Јел. стрмбглавац, -авца м неол. онај који скаче стрмоглаво. — Прекјуче су . . . голобради стрмоглавци јуришали на све или ништа у специјалном слалому. НИН 1970. стрмоглавити, -оглавим сврш. 1. бацшпи некога с главом надоле, стрмоглавце. — Ту би они [обешени на мосту] висили данима док их нечија рука не би стрмоглавила у ријеку. Чол. 2. а. стрмоглавити се (б). — Многе жабе које су сједиле на ивици баре стрмоглавиле су у воду чим су гаугледале. Радул. б. пасти, срушити се, сурвати се у дубину. — Кук који виси над Котором . . . рекао би да ће на ови час . . . стрмоглавити . . . пак град под грохот закопати. Љуб. ~ се а. пасгпи главом надоле, наглавцеЏ), стрмоглавце. — Ту пада један, ту се пребаци други, стрмоглави трећи. Шен. Пушка пуче и погоди спасиоца у груди, те се и он стрмоглави у ледену воду. Пер. б. скочити глаеачке, стрмоглавце. — Остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. Јак. стрмбглавнце и стрмоглавке прил. стрмоглавце. — [Са Петке на Лападу] се поглед стрмоглавице утапао у пучину без краја. Војн. Ловћенска чета . . . враћа [Талијане] стрмоглавице к Пољу. Ств. 1948.; Р-К Реч. стрмоглавл>ати се, -бглављам се и стрмоглављпвати се, -ављујем се несврш. и уч. према стрмоглавити се. — Разне експедиције тежиле [су] да допру [на врх Хималаја], али су пропадале, стрмоглављале се у поноре. Нуш. стрмоглаво и стрмбглаво прил. стрмоглавце. — Спустила би се стрмоглаво, опонашајући смелу скијашицу. Андр. И. Све му се окренуло стрмоглаво. Марк. М. Стварност . . . се тако нагло, тако стрмоглаво развијала. Нуш.

31

стрмоглавце прил. 1. а. с глаеом надоле, на главу, главачке. — Протегну се и стрмоглавце паде на плочник. Каш. Скочи стрмоглавцвЈ добро се отиснувши ногама. Матош. фиг. Ко ће горе, вашу постојбину, стрмоглавце игда окренутиЈ ка причају они духовници? Њег. б. равно, окомито доле. — Упоредо са путем иде . . . Црни поток који се на махове баца са стена, стрмоглавце, у слаповима тако високим да се његова оскудна вода претвара у кишу. Андр. И. 2. фиг. а. наопако, зло, рђаво. — Тада је све пошло стрмоглавце. Сим. б. нагло, одмах, одједном; брзо, журно, наврат-ианос, наглавце (2). — Бранити несрећнике којима су . . . судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду. Ат. стрмоглед м бот. в. жалосна врба (уз жалостан, изр.). — Брци црни и спуштени попут грана стрмогледа. Ков. А. стрмоглеђа м онај који гледа себи пред ноге, опрезан чоеек. Вук Рј. стрмогред м бот. покр. в. стрмоглед. Вук Рј. стрмбгуз, -а, -о којему је задњи крај тела уздигнут (р коњу). Вук Рј. стрморнпа ж необ. стене које су се одвалилејер ихје вода подлокала. — И наже он [поток] кб олуј, кб поводањ, а стрморина подвали се пода њ . . . и обрете се поток сред клисура. Кош. стрмором прил. само у изразима: ~ о к р е н у т и наопако, наглавце. — Не зашло сунце . . . док Пријамов кров стрмором не окренем. М-И.; ~ стушити уништити, до темеља порушити. — И ^рушит [ће] се славно [снаге] стрмором. Наз. стрмост, -остч ж својство, стање онога што је стрмо. Р-К Реч. стрмуљика ж кукурузовина. Вук Рј. стфн, стрни ж и СТЈЈН, стрна м 1. житна стабљика; сламка. — Зграбити мирнаЈ недужна човјека . . . и бацити га на земљу као стрн. Шен. 2. стрниште, стрњика. — Сухом стрни вјетрић тих лахори. Крањч. С. Тихо и без узбуђења разговарали [су] о заоравању стрнова. Пер. 3. стрмно жито; исп. стрмни. — Поља се осула бујном стрни. Шен. Крај ријеке жутјеле се покисле ливаде, црњели стрнови, једри и дебели. Сиј. стрнад м зоол. в. стрнадица. Бен. Рј.; Рј. А. стрнадпца ж зоол. а. врста птице певачице, жутовољка Етћепга скппеПа. б. мн. породица таквих птица Етћепга. Терм. 4. стрнат, -а, -о који обилује класјем, класат. — Сва су стрната равна поља унедоглед задахнута . . . одсјевом западног . . . неба. Кос.

32

СТРНАТКА — СТРОГ

стрнатка ж зоол. стрнадица. — Лепршали [су] врапци, стрнатке и вране. Шен. стрнаш, -аша м зоол. дивљи голуб Со1шпђа Иу1а. Р-К Реч.; Рј. А. стрнени, -а, -б в. стрмни. — У будућа времена дат ћете стрненог и винског прираста шеснаести дио. Шен. стрни, -а, -б в. стрмни. — Жито стрно или стрвно: зоб и пир. И-Б Рј.; Вук Рј. стрник, -ика м и стрника ж стрниште. — Ја и Иван узесмо пушке да до вечера малко пробрбљамо по стрнику. Коз. Ј. Испратила је [дете] до суседног стрника. Ђур. Твоје овце по стрники пасу. НПХ. стрн&на ж стрмно жито; исп. стрмни. Р-К Реч. стрн&ца ж 1. в. стрн (3). Вук Рј. 2. покр. в. стрниште. Рј. А. стрниште с њива са којеје покошено стрно жито. — Остала стока . . . бијаше на паши на стрништу. Том. Терају их [говеда] на реку да их напоје., јер су цео дан по стрништима. Ђур. стрнбкос м 1. пожњевено поље, њиеа, стрниште. — Нанизале се парцеле стрнокоса као четке. Кол. 2. остаци житних стабљика или класја на корену после жетве на њиви, слама. — Марија . . . одбјежи преко двора у стају да метне стрнокоса у јасле. Донч. Тоде се тек вратио с њиве, ваздан је косио некакав стрнокос. Ћоп.

стрњиште с стрниште. — Дође слобода . . . мани се пушке, држи плуг. Треба преоравати стрњишта. Ољ. Преко ноћи су плахе септембарске кишице . . . сребрно пале по стрњиштима. Сим. стробила ж грч. зоол. развојни степен медузе. Терм. 4. стровалити, -бвалим сврш. 1. а. бацшпи доле, сурвцти. — Ти си их стровалио с небеса. Вел. Све смо топове . . . стровалили били у ријеку. Пол. 1970. б. оборити, обалити, срушити. — Не само да њих пренесемо суве до чаршије него да и ми будемо тежи, да нас бесна водурина не стровали. Сек. фиг. Његова љепота само га у биједу стровали. Креш. в. ударцем, покретом руке и сл. учинити да се нешто преврне, превалити, претурити, оборити. — Показа руком уоколо и стровали уље и сирће. Петр. В. 2. непажљиво, немарно, нехатно спустити са себе терет. — Стровалио сам посуђе колико сам га само могао довући. Шкреб. 3. лишити власти, положаја, збацити, свргнути. — Власт . . . мора . . . да изналази нове принципе, само да себе уздржи и не слутећи . . . да ће је можда баш ти нови принципи за који час стровалити. Бен. Изр. ~ у гроб в. свалити у гроб (уз гроб, изр.). — Сиромаштво [му] подрезало крила среће и стровалило га у гроб. Вел. ~ се 1. а. пасти с неке висине, сурвати се, бацити се. — [Одлуче] да се у загрљају стровале низ урвину. Бег. Њему ти зазре коњ . . . те се он лепо стровали с коња и ст]Јнути, стрнем сврш. утрнути, уга. . . скр'ао је врат. Вин. б. преврнути се, сити. — Ако га [човјека] љубав не подрапретурити се. — Немац . . . није ни пао нажава, схрне у младој души сваки усхит. траг . . . некако се смешно праћакну и строПаел. ~ сеугасити се (р свећи). — Злотвори оду, вали се по самој ивици рова. Пер. Он је умирао . . . попут оних лучица, које такнеш стрну се свијеће. Вел. па скачу, а послије мало опет се стровале на стрњак, -ака м 1. стрниште. — Кроз земљу и мирују. Бег. в. пасти, срушити се широм отворена врата ударао је широк млаз на нешто свом својом тежином. — Он се бљештаве свјетлости . . . по стрњацима. Бен. збуњено стровали на троножац крај огњишта. И они голи сниски хумови, по којима се жуте Ћос. Д. Из собе се чуло . . . како се, каква стрњаци или зелене воћњаци . . . Ранк. 2. је била, стровалила у кревет. Бен. 2. фиг. житна стабљика, слама. — Плео [је] шешир пасти, сручити се на кога; снаћи, задесити од стрњака. Берт. кога. — На њега се стровале јади. М-И. Сан стр^ње с зб. им. од стрн (1), слама. — није долазиОз него се нешто као мора стровалило на њу. Бен. Око њих стаје и торови, гдје бијеле овце и волови . . . преживају стрње. Март. строваљивање с гл. им. од строваљивастрњнк, -ика м и стршика ж стрниште; ти (се). строваљивати (се) -аљујем (се) несврш. исп. стрник. — Живо зеленило истицало се од мрких, стоком угажених озимих . . . и и уч. према стровалити (се). јарих стрњика. Крањч. Стј. Једва вукући строво с покр. гомила, хрпа (нпр. воћа уморне ноге пролазили [смо] преко неког које је олуја срушила). — Дрво се ово већ стрњика. Чол. Не иду утрвеним путем, него повило од рода, а доле на земљи лежи стросве по некој стрњици. Јакш. Ђ. Да л' видиш во зрелихЈ гњилих крушака. Рј. А. црног пса по стрњици што лута. С-Ц. строг, строга и стрбга, -о (одр. стрбги; стрњ&на ж кукурузовина; исп. стрмуљи- комп. стрбжи, некњиж. строжији) 1. а. који тражи тачно извршавање обавеза, који је ка. — [Долови] су ишарани стрњинама. Ств. непопустљив у својим захтевима: ~ настав1948; Вук Рј.

СТРОГО — СТРОЈ ник, ~ критичар. — Чичица намрштен, ћутљив и капларски строг, бацио се у своје изанђало салонско одијело. Матош. За њену љубав сви су знали изузев доктора Зорића, јер ни једна болничарка није смела да му каже био [је] много строг. Рист. б. који изражава нептустљивост, оштрину. — Регина га је погледала строгим оком. Новак. в. који ш познаје благости, неумољив, тврд: ~ судија. Што је строжа цензура у Русији, тим већма умножава се загранична њихова литература. Нен. Љ- Живот је жухак, строг. Нех. Пресуда је испала строга. Сек. 2. а. који се мора испуњавати тачнои докраја: ~пропис, ~ дијета. — Већ два дана држи строги коризмени пост. Михољ. Стражио сам строгу стражу. Крањч. С. Даљи р а з в о ј . . . све више је наметао . . . строжу проверу. Михиз. б. савршено тачан; доследан. — Не може новинарство пазити на строг стил и форму. Матош. Спиноза је у схватању природне нужности најстрожи детерминиста. ПИФ. в. који не допушта одступања од правила понашања, од опште признатих норми (нпр. морала, религије). — Ви сте одвише строг моралист. Богд. Постојање оваквих избачених људи . . . показује само колико су чврсте везе и неумољнво строги закони друштваЈ религије и породице у патријархалном животу. Андр. И. 3. који потпуно одговара нечему, прави, тачан. — Задаћа и сврха прозе . . . имала би захватити цијели народ, освијетлити његове боље моменте, те на темељу строге реалности човјештвом их задахнути. Ћип. Грађевинци су запосели строги центар. Пол. 1958. 4. а. који одговара захтевима одређених норми, одређеног типа, јасно изражетх обележја. — Лице јој је било неке строге правилне лепоте. Шуб. Ђуро се сјети фине, строге појаве Верине. Нех. б. који носи обележје утврђеног реда и начина живота. — За њега, дете . . . равнице . . . није био . . . град оне строге брћанске католичке тишине која страх улива. Сек. в. који је јасно изражених линија, обриса, оштар. — С времена на вријеме открију се, високо у подеротинама облака, његове [Гран Саса] бијеле, строге и неприсгупачне хридине. Ђон. Доле испод нас, на голој висоравни . . . наткриљено [је село] строгим планинама. Поп. Ј. 5. који се испољава јаким интензитетом, јачином, оштар, јак. — Андрија . . . се није нећкао, особито у строгој зими . . . да помогне рибарима. Новак. Ех, шта ћеш, војна дисциплина! . . . Строга вика на војника! — чули су се гласови. Јак. Изр. строги испит испит потребан за највииш академски степен, за докторат, ригороз. строго прил. 1. на строг начин, са строгошћу, оштро. — Пекар . . . је из почетка наступио према нама строго. Чол. Кватерник 3 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

33

[је] био одгојен доста строго. Нех. 2. са највећом тачношћу, тачно. — Италија ће остати строго неутрална. Јонке. Тада је у партизанским одредима пиће било забрањено, и борци су се тога строго придржавали. Чол. 3. у пуној мери, у целини, погтуно. — Постојс и народи строго католички. Зог. Они сликари . . . који не стварају из своје властнте маште . . . не припадају строго у склоп праве повјеснице умјетности. Баб. Изр. ~ п о в е р љ и в о у највећем поверењу, у највећој тајности; адм. о званичном акту који прима само шеф надлештва и о њему води посебну евиденцију; ~ узев(ши) говорећи тачно, стварно, у ствари. — Превод, строго узев, не може ннкада бити потпуно веран. Нед. Строго узевши, први чин је до самога краја . . . једна парада. Панд. строгбст, -ости ж особина, стање онога који је строг; строгоћа. — Сабина је мислила да је пренагло Зорки опростила, па да спаси достојанство матере, јоште је једном истакла своју строгост. Кум. Претерана строгост може бити у оцењивању рада и способности ученика . . . штетна. Пед. строгбћа ж строги поступак. — Уфамо се да ће према мени . . . сенат . . . употријебити више благости него строгоће. Нех. Ни у сну се није надао овој строгоћи. Ћоп.

строжак и стрбжак, -ошка м нем. в.

штрозак. — Отворим очи и затјерам кости у строжак. Кос. стрбжи, -а, -е комп. од строг. стрбжина ж пеј. строжак. — У том нереду, међу тим врећама и кудјељом, на некој строжини у углу иза врата., лежи . . . човјек. Донч. стрбј 1 , стрбја м (лок. стрбјуЈ мн. стрбјеви) 1. машина Џ—2) : електрични ~ , парни ~ , ротациони ~ Ј ткалачки ~> индустрија стројева; писаћи ~ , шиваћи ~ , ~ за прање рубља, математичкн стројеви. — Затим . . . стави строј у кретање. Кал. Морава хукти . . . Видимо на њој мостове . . . видИмо стројеве мрке. Ђон. На летећим стројевима европским данас свирају глазбе, срче се оранжада. Крл. Строј тешко хукће вукући натоварене вагоне. Вј. 1971.2. војн. а. ред војника. — Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак! Вас. Прочита пред стројем текст осуде. Јел. Мајор је ходао испред строја и . . . стално говорио: Срамота је да војник краде. Крањч. Стј. б. делови војске за вођење ратних операџија, оперативна војска. — Након четрдесет дана опет се појави у строју. Донч. Сафонова метните у штаб. За строј он није. Моск. 3. фиг. систем, уређење (друштвено, државно, привредно): исп. машина (4). — Страшно је шкрипао државни строј када је Леополд I сјео на пријестол. Кум. Никаква помисао о савршенијем друштвеном строју и бољем

34

СТРОЈ — СТРОЈОПИСАЧИЦА

живљењу народа није се чула ни у српској

школи. Марк. Св. 4. телесни склоп, састав, структура. — Иза њ је сједио млад човјек . . . чврстога тјелеснога строја. Том. Погледајте боље црте у очима, цео њезин строј, зар не опажате ншпта што прориче врело срце. Шапч. Изр. избацити из строја учинипш неактивним, неспособним за акцију. — У трећем чину . . . муж . . . мрцвари сад већ из строја избаченог супарника. Грол.; п а к л е н и ~ в. паклена машина (уз машина, изр.); с т р е љ а ч к и ~ војн. бојни поредак. — Немци се средише . . . попунише стрељачки строј и поново кренуше. Ћос. Д. стрбј2, стрбја м самлевена храстова кора која, наквашена, служи за штављење коже помоћу таквог раствора. Деан. Рј.; Р-К Реч. стројан, -јна, -јно 1. који је лепог стаса, стасит, наочит, леп. — Ведро чело . . . и ускочки стројан лик. Крањч. С. Плећа, струк, једном речју сви облици њезинога високог тела беху стројни. Шапч. 2. песн. који се истиче, одличан, упадљив. — Србин има дара стројна, има скока, има лета, има жара, самосвојна. Змај. Припијевамо уз хрватске гусле стројне. Хар. стрбјар, -ара м 1. онај који рукује стројем, машинац (/). — На све стране . . . чађави стројари. Крл. Предузећу »Енергопројект« . . . потребни су: ..'. млађи стројар . . . Пол. 1959. 2. стројач Џ). Р-К Реч. стројарев, -а, -о = стројаров који припада стројару. стрбјарна ж в. стројарница. Деан. Рј. стрбјарница ж просторија у којој је смештен строј. — Треба још ноћас да се баци у зрак . . . стројарница. Крл. У непосредној близини бране гради се хала за стројарницу. Пол. 1958. стројаров, -а, -о = стројарев. стрбјарски, -а, -б који се односи на стројаре и стројарство: ~ одељење, ~ факултет.

Изр. стројева п у ш к а стројница. — Стројевим пушкама били [су] покошени читави батаљони. Вин. стрбјевни, -а, -б који се односи на стројеве, машински. Деан. Рј. стрбјење с гл. им. од стројити (се). стрбјител. м песн. творац, створитељ. — Пред тобом се [батино] клања велико и мало, поборниче реда, стројитељу мира! Змај. стрбјити1, -им несврш. постаељати војнике у строј, постројавати. — Ујутро нас строје, прозивају, једне трпајући у камионе И одводећи некуда, а друге остављајући. Ђон. ~ се постављати се у строј, постројавати се. Изр. строј се! војн. команда војницима да се поставе у ред. — Ескадрон, строј се! Моск. стрбјнти8, -им несврш. 1. припремати кожу за обраду потапањем у нарочити раствор, чинити кожу, штавити. Р-К Реч. 2. в. штројити. Р-К Реч. стрбјиште с е. варница2. Р-К Реч. стројни, -а, -б 1. који се односи на строј1 (7), машински. — У сврху повећања трајности чуњева покушава се . . . дуже времена мочити их у стројном уљу. Кугл. 2. четни. — У њему [десетару] су . . . сједињене две дужности: стројна и административна. О 1875.

Изр. ~ пушка војн. стројница.

стрбјница ж стројна, машинска пушка, митраљез. — Пјева Баршшш жалосни такси . . . пјеват ће и бродски мотор . . . пјеват ће и стројница. Божић. Испод похабаних хаљетака уперили на њих стројнице. Ђон. стрбјност, -ости ж особина, стање онога који је стројан и онога што је стројно. — Тек да Фрањо коракне, изгуби се сва намјештена стројност одијела и попада по њему као повјешано. Коз. Ј.

стројарство с грана технике којџ изустрбјобравар м неол. занатлија, обртчава стројеве и њихову примену, машинство ник који познаје механизам строја, који врши (1). — Имао [је] и титулу инжењера, само браварске послове уз употребу строја. — не знам да ли кемије или стројарства. Кол. Стројобравар сам. Радим у »Сили«. Вј. 1960. стрбјач, -ача м 1. онај који се бави штавстројовођа м жел. онај који управља љењем кожа, штављач, кожар (1). Р-К Реч. стројем, локомотивом, машиновођа. — Стро2. в. штројач. Р-К Реч. јовођа . . . вири с локомотиве. Ћоп. стрбјачки, -а, -б који се односи на стрострбјопис м неол. гшсање на писаћем јаче: ~ нож. Р-К Реч. строју, писаћој машини. Деан. Рј. стрбјбар, -4ра м в. стројар (/). Р-К Реч. стројопнсачица ж женска особа која стројев, -а, -о који припада строју, који пише на писаћем строју, дактилографкиња. 1 се тиче строја . — Његов коњ је личио — Када . . . сенилни . . . генерал узме више на теретаог него на стројевог коња. за жену стројописачицу онда таква дактилографкнња постаје генералицом. Крл. Моск.

СТРОЈОПУШКА — СТРПАТИ стрбјопушка ж неол. стројна пушка, стројница. — Први пут простријелила му ногу стројопушка. Крл. стројопушчани, -а, -б који се односи на стројопушку. — Стројопушчано лајање . . . и праскетање пушака . . . као да се залијећу ројеви оса. Кал. стројослагар, -ара м неол. онај који ради у штампарији на линотипу. Деан. Рј. стрбка ж вет.; исп. штрока 1. овч(и)је красте. Вук Рј. 2. искричавост, бобичавост свиња. Деан. Рј. стрбкав, -а, -о болестан од строке; крастав, штрокав. Р-К Реч. стрбм м арх. стабло, дебло. — Да драгог чека, то сам ја већ знао, у врту тамо код липова строма. Радич. стрбмбр, -ора м покр. доњи део вртаче који стоји у вези са подземним каналом. Рј. А. Изр. стромором окренути наопако, стрмоглавце, тумбе; исп. стрмором. — Ама овај поста чудо од света! . . . Мора бити његова најпреча, па да би се цео свет стромором окренуо! Вес. строница ж сламно уже, конопац од сламе. Р-К Реч. стрбнциј, -ија и стрбнцијум м хем. елеменат из групе алкалних метала, употребљава се у пиротехници (5г). — Овај научник тврди да од експлозије бомби у Хирошими још и данас пада на земљу радиоактивни стронцијум. Пол. 1957. стрбнцијев и стрбнцијумов, -а, -о који припада стронцију(му). — Ти њежни костури сложени су највећма од . . . кремена . . . рјеђе од стронцијева сулфата. Финк. стрбн и стрбп, стрбпа м Х.равна површина која наткрива затворени простор или међуспратне конструкције, доњи део таванице, плафон. — У редакцијској сали . . . горела је на стропу велика зелена светиљка. Ћос. Б. Било ми је као да се . . . проломише таванице и строп. Пав. 2. готово водоравно надсвође у стени. 3-Г. Изр. до стропа а) врло много, у великој количини. — Два гушчја батака . . . и купуса до стропа. Јонке; б) врло еисок (р човеку). — Устане и наш Ћиро — људинадо стропа. Маж. Ф. стрбповље с зб. им. од строп. — Угледа . . . дебељка за клавиром који је у досади буљио у . . . свјетло на строповљу и у празно . . . гледалиште. НИН 1959. стрбпоТан, -тна, -тно покр. стрм, опасан (о путу). — Сљегну низ онај стрмени пут, што је у то вријеме био гори и стропотнији неголи је данас. Љуб. стропдтати, -бпоћем несврш. в. штропотати. — Стропоћући гине у море ланац. 3*

35

Новак. фиг. Тад пуца све у мени, па стропоће, рушећи се. Крањч. С. стропоштавање с гл. им. од стропоштавати се. стропоштавати се, -оштавам се несврш. и уч. према стропоштати се. стропбштати се, -ам се сврш. пасти са треском, љоснути, срушити се. — Све ће се то стропоштати у ломачу: и рогљеви и трамови . . . планут ће као слама. Крл. Дође задухан, изморен. Стропошта се на . . . столицу. Ћор. фиг. Сав мој на лажи подигнут живот стропоштао се до темеља. Коз. Ј. строфа и стрбфа ж грч. поет. два стиха или више стихова повезаних заједничком ритмичком организацијом или интонацијом, често и римом; део песме еезан ритмом и садржајно. — Знам., жељни да опет ви сте музике, строфе и риме. Наз. Налазила се у песми свега једна . . . меланхолична строфа. С«к. стрбфичан, -чна, -чно који је подељен у строфе. — Мокрањац је написао и две народне песме за глас и клавир. Прва је . . . у строфичној форми. Коњов. стрбфски, -а, -о који се односи на строфу, који је својствен строфи. — Рима (слик) је нека врста строфског ритма. Цар М. стрбшити, строшим сврш. 1. измрвити, здробити у ситне делиће, уситнити: ~ хлеб. И-Б Рј. — Има . . . још нешто на свијету осим ове туђе и непријатне собетине са строшеном војничком сламом. Ћоп. 2. шдати, употребити у какву сврху, потрошити; улудо потрошити, проћердати, профућкати (р новцу). — Сад имамо и чколу . . . строшио сад!, браћоЈ моји' десет дуката . . . нека је алал! Вес. Накриви капу . . . строши што ти је отац сачувб. Нен. Љ. 3. потрошити, провести (р времену). — И строши јунак трн ил' четири данка док амо дође. Радич. 4. исцрпсти, изнурити. — Видело се како су године и брнга строшиле некадашњу снагу, па сад . . . нестаје је. Вес. 5. довести до пропасти, уништити. — Освоји ми [Црногорски књаз] жабљачкога града, а строши ми моју Арбанију. НП Вук. ~ се 1. доћи у стање исцрпености, изнурености, истрошити се. — Мора бити да сам од природе био веома богато обдарен, кад се нисам строшио под теретом тих ужасних порока. Марк. Св. 2. престати постојати, нестати. — Све што је постојало, сад је нестало . . . као да прошли свет се на један мах строшио. Марк. Д. стрпавати (се), стрпавам(се) несврш. иуч. према стрпати (се). стрпатн, -ам сврш. 1. а. метнути, ставити у нешто заједно без икаквог реда, све

36

СТРПАЧА — СТРТИ СЕ

или многе, потрпати. — Да је жив [Данте] како би он лијепо стрпао у пакао све непријатеље. Цар Е. За то време Војканову маму, бабу, тетку и девојчице стрпаше у затворен фијакер. Ћос. Б. б. помешати заједно оно што је разноврсно, што има различите особине, смешати: ~ све у један лонац, ~ у једну врећу. в. унети, убацити без икакве разлике, без појединачног одвајања, све уједно. — Све, све ћемо стрпати у рачун. Шен. Васиона је сувише огромна, а да би се могла стрпати у једну књигу. Мил. 2. а. на силу негде сместити, угурати у шпго: ~ у лудницу. — Тада су га због саблазни стрпали у полицијска кола и одвезли на полицију. Јонке. б. (у затвор) лишити слободе, ухапсити кога. — У затвор га стрпао! Гор. Покушао је да побјегне . . . па је стога стрпан у самицу. Чол. 3. убацити, турити у нешто на брзину. — Љуба стрпа остатак окрајка у уста, мршави му необријани образ .искочи. Дав. Свој лончић млијека прогутао сам на СИЛУЈ а крух стрпао у џеп. Пав. Заклали чнтаво теле и стрпали у казан. Дед. В. 4. а. увести, наместити кога преко реда. — И њега је хтио стрпати у рачунарски течај. Кол. б.увући некогау нешто без његова знања. — Тако их неопазице стрпа у своју невидиву мрежу. Шен. Изр. ~ кога под папучу в. уз папуча (изр.). — То је била жена која је не само свога мужа него и рођеног оца и брата стрпала под папучу. Маш.; ~ кога у лудачку (луђачку) кошуљу прогласити кога лудим. — Потврдила [им је] и мама . . . да би га [оца] требало стрпати у луђачку кошуљу. Крл. ~ се 1. нагурати се, натрпати се, сабити се, збити се густо, тесно један уз другог у једном простору. — У једној тескобној собици се стрпају по 20 радника. Лапч. У поткивачници . . . стрпасмо се у множину, кб стадо. Богдан. 2. сручити се, скљокати се; бацити се. — Маркиша се стрпа на привезано теле и чврсто га загрли. Ћоп. Из те тијесне срећне недоумице избаци га ђедо Дињар који му се изненада стрпа у загрљај. И. стрпача ж покр. ерста тупе мотике. — Потражит ћу старо оруђе — мора да је негдје у подруму: мотику стрпачу, косијере, сјекире. Цар Е. стрп&љив, -а, -о е. стрпљив. — Ви моји . . . стрпељиви слушаоци . . . Војн. Сазнао сам . . . да је магарац стрпељив. Нуш. стрп&љиво прил. е. стрпљиво. — Тана је стрпељиво слушао племенито разлагање свога оца. Јакш. Ђ. стрп&љивост, -оеги ж особина онога који је стрпељив. — Са стрпељивосги и вербм је сносио болове. Ат.

стрпети, -пим, ијек. стрпјетИЈ сврш. стрпљиво, истрајно, упорно издржати, поднети нешто мучно, тешко, непријатно, отрпети. — Стрпи, мајко! Сестрице, не плачи! Наз. ~ се имати стрпљења, помирити се с нечим тешким, неугодним. — И мушкарцима је често трпјети и стрпјети се. Шен. Сви саветоваху Вујадину да се стрпи, па да не ропће на судбину. Срем. стрпјети (се), -пим (се), ек. стрпети (се). стрпљбње с способност стрпљивог подношења нечег мучног, тешког, неугодног. — Сима већ поче губити стрпљење. Чипл. Родитељи никада не могу имати одвише стрпљења. Креш. стрпљив, -а, -о 1. којије способан истрајно, упорно, без приговора трпети, подносити нешто мучно, тешко, непријатно, трпељив. — Учитељ ваља . . . да је човек озбиљан . . . да је стрпљив, да воли децу. Панч. 2. који је способан да дуго, истрајно, упорно ради. — Гајдесвирају . . . ромињање кише . . . и зврндање вретена на точку стрпљиве преље. Чипл. 3. дуг, жтрајан, упоран. — Главни резултат . . . брижљивих и стрпљивих истраживања . . . је проналазак јег^љиних плодишта по океанима. Петр. М. 4. који је испуњен стрпљењем; који изражава такву особину. — Ал' срце стрпљиво је у мене. М-И. Имала је . . . умиљате и стрпљиве псеће очи. Франг. стрпљиво прил. на стрпљив начин, са стрпљењем. — Вратите се својим кућама и чекајте стрпљиво. Том. Њој се стално исповедала јер је стрпљиво слушала и увек повлађивала. Рист. стрпљивост, -ости ж особина онога који је стрпљив. — Чаша његове стрпљивости [је] већ близу да прекипи. Цар Е. стрти, стрем и старем (имп. стри и стари; р. прид. стрб, стрла и стрла, -ло; трп. прид. стрвен, -енаЈ -&но и стрт) сврш. 1. а. тарући, преелачећи чиме преко какве површине уклонити, скинути, отрти што. — За собом вуци . . . идола тисућ с којих прах смо стрли. Бој. б. трљањем очистити, избрисати. Р-К Реч. 2. трењем житнити, стуцати у ситне делиће, у прашак, сатрти (1). Р-К Реч. 3. фиг. уништити, сломити; исп. сатрти (3). — Још ме није стрла тешка жалост. Уј. Стрли су ми душу младу. Наз. ~ се 1. а. постати истрошен, оштећен од честе употребе. — Ту му глас запишти кб из стрте трубе. Вел. б. постати слаб, сломљен. — Па да и ослабљен клонем и сав да се сломим и старем. Домј. 2. ишчезнути, нестати трењем или нечим другим. — И сгазе ће се цветне стрти. Радул. Кад смо се тамо смирили од сваког узбуђења . . . и

СТРТОРАК — СТРУГАТИ опрали од пете до грла . . . сва се мука стрла. Богдан. стрторак, -брка м бот. в. тратор (1) Атагапгћш. Р-К Реч. стрћи, стргнем сврш. в. стргнути. струг м (мн. стругови) м 1. столарско оруђе којим се стружу и глачају дрвени предмети, блања, ренде. — К6 да нешто стругом струже. Наз. Францускињу кад гледаш, рекао би: на струг је истесана. М 1867. 2. машина за обраду (глачање, бушење, урезивање и сл.) метала, дрвепга, камена. — »Првомајска* је послала из Загреба стругове . . . у Египат и Турску. ЕГ 1. 3. стругарски, токарски сто, клупа. — Предмет тупо јекну, бачен на гомилу . . . алата, која лежи на малом храстовом стругу. Андр. И. 4. а. камсни точак помоћу кога грнчар обавља свој посао. Рј. А. б. воденички, млински камен за млевење мсита, који се окреће по доњем камену снагом воде. — Таласави струг жрвња гугуче . . . вода јатимице лепеће. Божић. 5. кухињска справа за ситњење, мрвљење сира, хлеба и сл., рибеж, треница1 Џ). Деан. Рј. струга ж 1. а. отвор, пролаз на дрвеној огради око куће, њиве, тора. — Био сам на гумну кад је скренуо у нашу авлију. Струга је зашкрипила, зацвилила. Пец. Пред подне сел кроза стругу уврх бостаништа, појављује . . . Вељкова млада жена. Ћоп. б. ограђено место за овце на отвореном простору. — Узмем вечером мусти овце на струзи. Буд. Стаде их [овце] нагонити на стругу гдје му их мати дочекивала са каблом да их помузе. Ћор. 2. корито планинског потока. — Тад с потока бујица постане . . . која бјесни, те се сва успјени, а из своје тијесне плитке струге на брегове шумом поустане. Бог. 3. бот. купина, оструга (2). Сим. Реч. стругалица ж челично оруђе за стругање дрвета и метала, турпија; исп. стругач (2). — Људи су правили камене ножеве, стругалице. Пое. 1.; Р-К Реч. стругало с 1. стругач (2). — За прераду коже служила су камена стругала и шила. Жуј. Спусти стругало којим је стругао маљицу. Бен. 2. оно о што се нешто отире (обично обућа), отирач (2). — [Пристали су] пред стругала за ноге. Торб. стругаљка ж сшругач (2). — Разбили смо спољна врата . . . а она друга — разбио је оџачар својом стругаљком. Пол. 1970. струганица ж струг Џ). Р-К Реч. стругање с гл. им. од стругати (се). стругаонвца и стругабница ж стругара, пилана. — У Гвозденој Реди . . . подигнуте [су] врло примитивне стругаонице. Панч.

§7

стругар, -4ра м занатлија који помоћу струга (1) израђује дрвене предмете; радник на стругу (2), токар; радник у стругари. — Па тек . . . видиш где се магли циганска земуница. То су вретенари и стругари. М 1867. Стаде нестрпљиво чекати раднике с посла. Тек пред само вече стругари се стадоше враћати. Макс. стругара ж пилана Џ). — Послао [га је] у стругару за лес. Ћос. Д. Пре годину дана подигнута је . . . електрична стругара. Андр. И. стругарица ж редуша којој је дужност да помузе овце у тору. Р-К Реч. стругарница ж стругарска, токарска радионица. — Све сами честити и вредни радници . . . који су . . . и поред јеке и звеке оштрога рендета, чули и јаук страдајуће браће, па су оставили . . . стругарнице и ковачнице. Јакш. Ћ. стругарски, -а, -б који се односи на стругаре и стругарство, токарски. — Учитељ је Грујица имао сав и стругарски и столарски алат. Глиш. стругарство с занимање, посао стругара, токарство. — Дрво [је] врло жилаво . . . и много [се] цени у столарству и стругарству (токарству). Тод. стругаст, -а, -о којије попут струготине, који личи на опиљке, храпав. — Брашно јој се чини наједном . . . стругасто, као зрнасти свјетлуцави пијесак. Божић. стругати, стружем несврш. 1. а. скидати, уклањати неравнине са површине чега (дреета, метала и сл.); стругом или другим оруђем равнати, глачати, блањати, рендисати. — Огледав рог, узе га . . . стругати и гладити. Шен. Ватре ложе . . . ражње стружу> заоблице деру. Март. Подвијених ногу сједи . . . и оборене главе вечито нешто струже . . . и турпија. Ћоп. б. скидати танак слој са површине чега, гулити, чштити. — [Стрина] вас храни да јој бабите дјецу и стружете крумпир. В 1885. Човјек сједи . . . струже волујску кожу И приправља се да је баци у ону бурад за испирање. Радул. Балеган . . . стругаше рибу. Мат. в. трељем, трљањем чистити, рибати. — Мирјана је . . . узела да струже повећи ваган из којег су сви јели. Вуков. 2.радити, израђивати нешто на стругу: — осовину од челика, ~ чигру од храстовине. Р-К Реч. 3. а. резати пилом, тестером дрвене балване у даске или дрво у комаде. — Једно француско друштво . . . било је погодило да сече . . . дебеле борове И јеле, да струже даске. Цен. Љ. Сам је себи стругао и цепао дрва. РЈ. А. б. треницом или неком другом кухињском справом ситнити поврће и сл. — Што се не сети' да заиштем

38

С Т Р У Г А Ч — С Т Р У Д И Т И СЕ

треницу из кујне, па мало н роткве стругане да спремим! Срем. Месо . . . је опасно . . . кад га једемо мање или више пресно, нпр. као сецкано и стругано месо. Батут. 4. пеј. бријати недовољно оштрим бргуачем. — Стаде га њоме [берберин бријачицом] стругати. Змај. 5. (о што, по чему) а. грепсти. — Стругали су реско крути нокти [кује] по крилима [стајских врата]. Гор. б. трти се, трљати сеуслед кретања. — По парку старом вјетар шврља . . . о грану грана струже. Ћоп. 6. а. тарући, повлачећи ногама по поду, тлу производити шум. — Сада је ступао . . . поред њега стружући стопалима по плочнику. Донч. Стругали би ногама . . . да очисте ципеле. Шимун. б. закочивши точак (точкове) ради успоравања кретања (кола на низбрдици) чинити да се точак вуче по површини пута. — Сељачке наше вожње и нису ти за сасвим праву осовину: излокани путеви . . . кочи, стружц — и да је права осовина, искривиће се. Сек. Викао је на сав глас, јер су запета кола јако стругала низбрдицом. Шимун, в. заст. вући ноге по поду чинећи реверанс. — Забављала [се] с . . . људима који су љубили руке, клањали се, стругали ногама. Сим. 7. оштро дувати, шибати (о јаком и хладном ветру): струже кошава. — Струже вјетар од Саве и зуји пољем кроз кукурузне патрљке. Матош. Југоввда је напољу стругала по крововима. Козарч. Вјетар струже низ продоли и оне јекте, јекте. Ђон. 8. а. пеј. свирати (обично на гудачким инструментима). — Стругао је музикаш Јожица весело по свом бајсу. Ков, А. Оркестар већ струже. Матош. Свуда грамофони стружу и креште турске маршеве. Андр. И. б. изводипш једноличне, монотоне звукове гризући и правећи рупе у чему (р црвима). — Црв неуморно и грчевито струже И нагриза у чађавим гредама. Ђур. 9. фиг. хркати. Р-К Реч. 10. фиг. а. журно ићи, бежати, хитати. — Марлена гледаше за њим . . . како тапа и струже низ улицу. Матош. Овај бежи, онај за њим струже. Радич. Видим зеца гдје . . . струже чистином. Торд. б. пгећи силовитпо преливајући се преко чега (о води). — Вода бије о ниске брегове . . . шуми грмљем, струже преко бијелих прудина. Шен. в. ићи, водити, пружати се у неком правцу. — [Цеста] од Градишке струже Посавином до Шехер Бањалуке. Павл. Изр. р о т к в е (ти, теби) стругане! разг. в. уз ротква (изр.). — Како 'но писаше [у писму]? Вечита љубав! — Роткве стругане! Срем. Ја бих највише волео жену с класом. — Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? Нуш.; ~ чутуре хркати. — Тај баш јуначки струже чутуре. Срем.

[дјеца] гаром од тигања . . . А увече су се . . . дуго стругала на потоку. Сиј. стр^гач, -ача м 1. онај који струже, обрађуЈе нешто стругањем. — Исто је тако ретко опасна прашина од дрва за столаре И стругаче. Батут. 2. оно чиме се струже, ручни алат за стругање; исп. стругалица, стругаљка3 стругало, стругача. — Ту су разнолики лепо окресани кремени ножеви, стругала, копља. Жуј. Лишаје с младих воћака најлакше је скинути за то удешеним четкама . . . а маховину и кору стругачима. Тод.; Деан. Рј. стр^гача ж а. струг (1). Р-К Реч. б. стругач (2). — Већ ни [нам] узе до двије овце . . . и стругачу из наћава. НПХ. стр^гнути, стругнем и стругнути, -нем сврш. 1. сврш. према стругати (5). — Плуг стругну о камен. Бан. Моле [јеј стругнуо дрвеном кашиком о дно лонца. Чол. 2. сврш. према стругати (бв). — Он се . . . понајприје обрати штапскапетановој супрузи и изванредно учтиво стругну пред њом ножИцом. Л-К. 3. брзо, журно побећи, нестати, загрепсти, умаћи; кришом побећи; исп. стругати (10). — Читав плотун камења сручи се на Цигане, који стругнуше куд који. Срем. Стругну пред Курланом као поплашена. Божић. Хоћеш ли да стругнеш, кажи ми да знам е бих те везао? — рече стражар. Вуј. фиг. Она је подигла очи са земље и стругнула с њима по предњацу његове кошуље. Пец. 4. нагло, брзо се покренути, појурити, полетети; склизнути, спустити се. — Окренуо пар квака и полуга и чамац стругне низ глатку површину. Вил. Двије, три крупне и тешке [сузе] стругнуле јој низ лице. Бег. стругшава ж звук који се чује од пиле, тестере док се њоме ради. — Стругњава пила . . . наличи зуки пчела у уљанику. Павл. струготина ж (обично у мн:) ситни делићи горњег слоја материјала који настају кло отпаци кад се оштрим оруђем обрађује дрво, метал, кожа и сл. — За простирку [довољан је] душек . . . пуњен морском травом, струготинама од дрва. Батут. На поду је била хрпа струготина. Торб. Нарочити успех постигли су стручњаци у цскоришћавању отпадака са пилана и струготине. Пол. 1950. струг^тати, -угућем несврш. помало стругати. — Велимир И Никола сели уз други чанак . . . и стругућу ножићима некакве кости. Ранк. Навек црна гредаЈ жижак стругуће. Ћос. Д.

струдити се, струдим се сврш. задати ~ се скидати са себе нечистоћу трљајући себи труда, заморити се. — Јест Манто што се много свијетом струди. Комб. се руком или нечим другим. — Мазала су се

СТРУЖИЦА — СТРУЈНУТИ стружица ж дем. од струга. Вук Рј. стружница ж 1. струг (5). Вук Рј. 2. стругара, пилана. — Због многе шуме сви су се сељаци одали стругарском занату и раде или сваки сам за себе, или на приватним стружницама. Ђорђ. 3. покр. мрежа потегача (2). стружњак м кабао у који се овце музу на струзи; исп. струга (16). Вук Рј. струј м необ. поеетарац, лахор. — Тек је лагахан јутарњи струј поњихавао грањем и цвијећем. Ков. А. струја ж 1. а. главни пгок, кретање, правац кретања у речном кориту и сама вода која тим коритом тече. — Од . . . сисара није се могло у речним струјама очувати много костију. Жуј. Спази како . . . чун лако пара речну струју. Моск. б. танак млаз воде која се избацује из цеви. — Нису . . . ни опазили да вјетар, нагибајући ватрогасну струју водоскока, сипа на њих . . . капљице. Крањч. Стј. 2. ток, кретање водене масе површинских (више или мање дубоких) слојева мора, океана у одређеном правцу: Голфска ~ , Лабрадорска ~ . — Они у лађу уђу . . . низ Океан нас . . . понесу вали и струја. М-И. 3. кретање, померање ваздушних слојева с једнога места на друго (најчешће доњих слојева према горе и горњих надоле). — Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка. Вес. Осјећала [се] над димњацима и крововима . . . ледена сјеверна струја гдје се таласа и мијеша с југовином. Крл. 4. ток, кретање електричне енергије у проводнику: јака ~ , слаба ~ , истосмерна или једносмислена ~ , наизменична ~ . — Под пуном струјом изгурао је [трамвај] узбрдицу. Вучо. Унесрећеног електричном струјом треба врло опрезно одвојити од жице. НЧ. 5. кретање у одређеном правцу некога, нечега у великом броју, у масама, у великој количини. — Има ли каква природна препрека . . . која је зауставила српско-хрватске миграционе струје у панонском басену? Цвиј. На ту страну кренула [је] главна струја бјежаније. Ћоп. Посвуда непрекидне струје аутобуса и шутљивих људи. ХР 1928. 6. фиг. а. друштвено-политички, идејни, уметнички или други какав правац. — Управо су се разговарали о некаквој конзервативној и онда опет о некаквој либералној струји. Кос. Лондонска влада . . . у часу када је ратничка струја ликовала у Бечу, гледала је да отклони рат. Јов. Ј. б. осећање изазвано психичким стањем услед узбуђења, нервне напрегнутости и сл. — Слатка., преугодна струја разигравала му живце, док је осјећао Мелитину руку на своју положену. Том. У моме смртноме телу струја се радости буди. Ил. Попа обузе хладна струја страха. .Вуј.

39

Изр. п л и в а т и п р о т и в струје в. уз пливапш (изр.). струјање с гл. им. од спгрујапш. струјати, струји несврш. = струјити 1. кретати се у круг шумећи (о течности на почетку врења). — Вода струји, још не ври. Р-К Реч. 2. снаокно тећи. — Оздо се трава модри, па вене, а потоци набујали па струје. Шапч. И поче је пробијати зној., а крв само струји по жилама. Вес. 3. лагано се кретаМи, пирити, пиркати; дувати (р ветру). — Преко Топчидерског брда струјао је благ поветарац, пун мириса расцветалих ружа. Ћос. Б. Што се више пењемо3 осећамо како ветар све јаче струји. Јак. 4. ићи, кретати се у одређеном правцу,у великом броју,у великој количини; исп. струја (5). — Масе народне војске струје на крваву крајину. Сур. Страдама . . . струје дан и ноћ њемачки камиони. Ђон. 5. фиг. а. ширити се на све стране (о звуку, мирису, гласовима и сл.). — И слатки неки напјев струјат заче по свијетлом зраку. Комб. Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали. Јак. Из напуклог грожђа струји мирис вина. Ант. 2. б. тећи у непрекидном току обузимајући потпуно кога (р осећањима). — Руке се хватају за руке и кроз њих струји пријатељство, братство^ другарство. Мар. Чудна угодност струјала му крвљу. Гор. Пољубац сам на уснама непрестано осећалаЈ струјао је кроз мене. Рист. струјење с гл. им. од струјити. струјити, струји несврш. = струјати. — Он виде . . . бледе статуе у којима је узрујано струјила бела крв страшћу и заносом. Дуч Живот нови у дрхћуће живце мени струјит поче. Крапч. С. Из цијеле је степе струјио миомкрис. Шов. Овако је то брујило и струјило у околици. Ков. А. За једну чашу воде . . . или мало лимуна ужурбало би се све^ струјиле папуче стубама. Бег. струјни, -а, -б који се односи на струју: ~

извор, < • — • коло. — Зато натраг у т р а в н е

просторе, откривене и струјнез ветровите . . . КН 1959. Увијек [би] пронашао могућност да побјегне преко ограде и да-избјегне струјни удар. Вј. 1970.

Изр. струјни

сугласници фон. су-

гласници при чијој се артикулацији струја пробија тарући се о стране теснаца у устима, фрикатиени сугласници: с, з, ж, ш, ф, х. струјник м фон. струјни сугласник, спирант. Терм. 1. струјница ж правац кретања ваздушних струја. — Планинска седла и ерозивна корита мјеста су на којима бура пуше ојачана због збијања зрачних струјница. Вј. 1970. струјнути, струјне сврш. према струјати и струјити. — А преко њега [пепела] струјне

40

СТРУЈОКАЗ — СТРУКТУРА

фесија. — Моја [ме] струка [природне науке] учи да будем неповерљив и обазрив према појавама у васељени. Каш. Не смијемо допуститн да нас заведу хисторичари од струке. Ант. 1. После ћу јој дати мираз . . . и удати је за каквог доктора или инжењера, то су сигурне струке. Ћос. Б. б. ред, категорија истородних појмова, врста, каквоћа. — Све протимбе ове струке нашкодише самим противвдком. Старч. 2. један од упредених или уплетених делова нечега (ужета, конопца); канџија уплетена од три таква реда. — По цену свега ми хоћемо слободу . . . Ми се не бојимо шибе нн струке. Макс; Р-К Реч. 3. низ украсних предмета, нанизтих на траку или конац, који се носи о врату, ниска, огрлица. — Под вратом јој струке од бисера. НПХ. Њезина је давна жеља била да јој је имати једну струку макар малих дуката под вратом. Ивак. 4. етн. а. комад ткшшне (рбично са ресама) који се носи преко рамена и служи као огртач и као простирка. — Отпртите торбе са рамена, а прострите струке шјеравице. НП Вук. Гујско гнијездо струком прикрилиоЈ лак опанак на ноге притегб. Маж. И. Ко је мушко, носи косу преко рамена, а струка му бедра ресама бије. Шант. б. комад вунене или свилене тканине разне боје који се веже око струка као појас. — Свако . . . било бјелокосо и одјевено у дугу бијелу кошуљу, потпасану црвеном струком. Шимун. [Имотски кадија] има . . . бијелу струку око паса. Огр. 5. покр. а. линија, ред. — Пред црквеним вратима посједали небоги у двије струке, мед' њима се нашб и слијепац. Торд. б. правац кретања, пут, сокак. — Стигавши дјевојке у село, зађоше једном струком, на раскрижју . . . раздвојише се. Торд. струкар м покр. онај који носи струку (4) преко рамена. — У ранијим временима су у Србији досељени Црногорци . . . дуго чували своју струку. И због тога су доскора називани струкарима. Цвиј. струковни и струкбвни, -а, -6 који се односи на струку Џа), који обухшта неку струку, који је намењен некој струци: ~ савезЈ ~ синдикат, ~ организација, ~ удружење. струкбвњак, -ака м в. стручњак. — Ја нисам струковњакЈ судим по срцу и уху. Изр. одело (хаљина) на ~ каже се Шен. Купола [цркве] . . . задивљује све о оделу (хаљини) тесно приљубљеном, припи- струковњаке. В 1885. јеном уз најужи део тела. — Носио [је] до струкбвњачки, -а, -о који се односи на чланака дугачак пепељаст капут на струк. струкоењаке, којије својствен струковњацима, Срем. -струк као други део сложених придева зналачки, стручан: ~ преглед. значи: који је толико пута већи, јачи колико структура ж лат. унутрашњи распоред, показује први део сложеница: двострук, тро- склоп и повезаност саставних делова неке струк, стострук. целине, састав, грађа. — Социолози смаструка ж 1. а. област, грана науке, трају да социјална структура једнога народа технике, знања, уметности; занимање, про- условљава његов облик владавине. Арх. кадикад чудан шум. Крањч. С. Уто струјну мила пјесан. И. струјоказ м справа за мерење брзине и смера струје у мору и рекама. Р-К Реч. струјомер и стрбјомер, ијек. струјомјер и струјомјер, м електрични бројач. струјомјер и струјомјер, ек. струјомер и струјомер. струјдноша м стуб који служи за преношење струје. Р-К Реч. стр#к м (лок. струку) 1. бот. а. део биљке изнад земље који носи на себи лист, цвет и плод; стабљика ниске биљке. — Видјела [је] пред собом . . . високе струкове кукуруза. Берт. Кидао је струк маслачка зубима и гледао у мрачну воду у дубини. Чипл. б. надземна биљка са луковицом. — Видело се мало ситне соли у коју је младић пажљиво замакао струкове лука. Ћос. Б. в. млада биљка за пресађивање, расад. — Стружу је [земљу] ноктима са плоча и . . . носе у своје дочиће . . . да усаде струк купуса. Ђур. 2. а. облик тела, стас. — Мушки су уопће висока струка. Љуб. У мјесечеву сјају показаше се . . . шиљата брада и танковит струк братинца Грге. Торд. фиг. Звоник танка струка. Шен. б. најужи део трупа између груди и бедара. — Убрану сву у пруге сукњу носила је опасану вшпе струка, скоро под грудима. Макс. Руку је овио око струка жене. Шен. в. део одеће који покрива то место на телу. — Ксенија узе свој дуги зимски капут са кратким струком и дугим скутовима. Јакш. Ђ. г. део рамена где се сшичу лопапшца и кључњача. — Замах почин>е из струка рамена, прелази на надлактицу. Рук. Употријебила [је] цвијет од трешње за нарамнице да придрже изрезан струк на раменима. Леск. Ј. д. стезник, мидер. — И тесни пршњаци и струкови, тзв. корзети и мидери, могу здрављу шкодити. Батут. 3. риб. а. повраз (3). — Рибар што држи у руци крај струка, осетивши трзање струка пажљиво привлачи себи рибу. Петр. М. б. прибор за хватање рибе који се састоји од дугачког танког канапа са густо поређаним удицама и који се оставља (рбично преко ноћи) на дну морском или речном, парангал. — Пецам и на удице, како ми кажемо струком. Моск.

СТРУКТУРАЛАН — СТРУНУТИ 1926. Мењају се и гласови, и облици, и синтакса, и речникЈ једном речју, и цела структура или склоп језика. Бел. Професионална структура показује да је Грчка ипак у привредном погледу у првом реду пољопривредна земља. ЕГ 3. структуралан, -лна, -лно а. који се оснива на повезаности и условљености структуре једне целине. — Годинама . . . проматрамо . . . како се врте у затвореном кругу једне економске, структуралне кризе. Крл. Народноослободилачка борба довела је до структуралних промјена у питању државне власти. Арх. 1947. б. лингв. који се оснива на принципима структурализма: ~ лингвистика. структурал&зам, -зма м ноеа струја у науци о језику која се бави проучавањем унутрашње грађе или структуре језика с обзиром на фонолошки, граматички и лексички систем. структуралист(а) м присталица, следбеник структурализма. структуралАстички, -а, -о који се односи на структурализам и на структуралисте: ~ теорија. структурни, -а, -5 који се односи на структуру, који има одређену структуру: ~ повезаност, ~ схема, структурне формуле. струлити, -им сврш. пропасти, распасти се услед труљења. — Плетар, у који је затварана једина коза . . . струлио [је] ту на месту. Ранк. Ех, Стипе, струлит ћемо сви. Сим. струма ж мед. повећање штитне жлезде због недостатка јода у организму, гушавост. ЕЛЗ. струмен, -ена м в. стремен (1). — Али-паша, потјерав коња напријед и осовив се у струменима, довикну . . . Том.

41

(3), струњак. — Знала је . . . и лијечити струну, те је имала слободан приступ и у . . . богатије и сиромашније куће. Ћор. Изр. бити као напета ~ бити у врло раздражљивом стању. — Сав сам као напета

струна . . . једва сам подносио вику стражара. Чол.; у криве струне ударити у

разговору почети говорити о нечему што је неприлично, што не одговара средини. — Да, господине! — одврати гласно писар, који је, ударив у криве струне, хотио ствар у склад довести. В 1885. струнар м занатлија који израђује покровце или простирке од струне, мутавџија. Вук Рј. струнаст, -а, -о који је налик на струну; који се састоји од струна. — Струнаста унутрашњост [отвореног инструмента] искри дању и ноћу. КН 1960. струнаши м мн. (јд. струнаш, -аша) зоол. ред паразитних црва еаљкастог и дугачког тела попут струне Иеташтогрћа. — Од свих тих облића понешто су различни струнаши, врло слични дугачкој дебљој струни. Финк. струнити, струним сврш. 1. отрести, стрести. — Леже . . . јуначке на гомиле главе., ко јабуке када тр&нња струни. Март. 2. струнити се (Ј). — Баба му каже: струнио је желудац. Павл. Изр. ~ росу са срца узети ујутру први залогај, појести нешто. — Од стрица Бакоња би отишао ка своме заштитнику, БалегануЈ да »струни росу са срца«. Мат. ~ се 1. пасти, спустити се наниже. — Машио [се] руком густе прогрушане браде, која му се струнила до златне јачерме. Торд. Струнио се вијенац увехли. Крањч. С. 2. срушити се;уништити се. — ЗатрепериГсамо душа моја млада, и осетим да се у њој нешто струни безгласно и тихо. Рак. Кад је сазиао струмбзан, -зна, -зно гушав. да му се синовац »пустио низ воду^ он струн, -а, -о којије од спгруне (2), струњав. осјети као да му се живот струни. Радул. — Мучно било од Орашца Талу, те се 3. добити болове, грчеве у трбуху услед неког маши у струне зобнице, те измаши седам јаког напрезања (нпр. скакања или ношења тешког терета). — Морала [је] позвати мртвих глава. НП Вук. Јагустинку да дјечака обађе . . . јер се заструна ж 1. еластична нит {метална, цијело струнио. Бен. Пошао је и Ковачевић, од животињског црева или вештачког влакна) али се на маршу »струнио« и вратио кући. која, натегнута на музички инструменат, Чол. 4. покр. побеснети, полудети. Р-К Реч. даје звук. — Он махну гудалом^ затеже струница ж 1. торба начињена од струне. струне . . . па развуче. Вес. фиг. Живот на сунчаној струни подневну пјесму гуди. Кркл. — Свињар . . . увијек носи комад сланине у струници. Берт. У орману . . . шарена нова 2. дугачка длака, нарочито из коњског репа струница коју су јој спремили за школу. или гриве, козја длака, кострет. — Аксиња . . . шашољи по коврџама Григоријеве за- Петр. Б. 2. анат. уздужна влакнаста мембрана &ешси1шп која дели шупљу цев пужа ваљене главе, крутим као коњска струна. Моск. Свршавали смо послове свакојаке . . . (сосМеа) у унутрашњем уху на два дела. гребенали вуну, покровцима старим истре- Бен. Рј. сали струну. Богдан. 3. мед. нар. болови, струнути, -нем сврш. постати труо, грчеви у трбуху који се добивају од скакања распасти се услед труљења, иструлити, исили ношења тешког терета; исп. струнити се трунути. — Лежи . . . опружен по кревету

42

СТРУЊА — СТРУЧНО

као поваљен храст који је . . . бура сломила . . . »струп« се шарао као лишај по глави. и опружила по земљи да струне. Марк. М. Ђон. Ту жив ћу већ струнути ја! Домј. струпник, -ика м бот. биљка из пор. струња ж 1. в. струна (2). Деан. Рј. зевалица 5сгорћи1апа псхЗоза. Терм, 3. 2. танко опредена нит од животињске длаке струсити, струсим сврш. 1. отрести, или струне која служи у разне сврхе (најчетће стрести. — А дани су мимо нас тихо прошли се привеже на њу једна или више удица за . . . и другим плоде златили су зреле, а пецање риба). — Приморци лове рибу мре- нама пелуд струсили са цвијећа. Домј. Тихо жом . . . и струњом. Љуб. Стегнуо кмет запјева и струси нагло сузне капље на жуто кокотима ноге . . . а како их неће она струња цвијеће. Мих. 2. испити, искапити, иструси. . . по стегнима дријети, уложио кмет пати. — Струсио је на душак чашу црнога. мучине међу везом. И. Нам. струња м в. струнар. Вук Рј. струхнути, -нем сврш. в. струнути. — струњав, -а, -о који је начињен од коњске Бојим се . . . да мртва не нагрде њега [црви], да му не струхне кожа, кад узет је живот струне или козје кострети. — Може се и у из њега. М-И. струњавој торби погаче наћи. Рј. А. струаавица ж торба од козје длаке> стручак, -чка м 1. дем. од струк (1). — кострети, струњача (5). — Марко . . . спреми Још и овај стручак ђулбехара, дилбер Фато . . . тако ти је лишце у дјевојке. Огр. Стручак свијетло оружје, а прихвати торбу струњамирисавог босиока провирује испод фесића. вицу. НПХ. Коч. Стручак купусне расаде нежнији је од струн»ак, -ака м мед. нар. в. струна (3). пахуље снега на руци. Чипл. Старац . . . — Знам . . . у селу једну бабу која поправља узе у руку парче тврде окореле проје и струњак. Чол. три струка бела лука. Ранк. 2. доњи део струњар, -ара м струнар. — Ишао је гљиве, печурке. — Стаде [вргањима] кидати овим крајем с напртњачом попут некадашстручке. Гор. 3. фиг. чуперак. — Ту је и њих струњара што су животињску длаку стручак кестењасте му косе. Матош. куповали. Вј. 1960. стручан, -чна, -чно 1. а. који има систруњара ж торба од козје кострети, гурно, поуздано знање у једној грани човекове струњача (3). — Скиде . . . торбу струњару, делатности, који добро познаје своју струку па извади тиквицу с ракијом. Торд. (1). — Јак развитак индустрије тражио је струњача ж 1. четвртаста врећа, дуга велике напоре да би се у заосталој земљи и широка као постеља, испуњена струном (2), одгојио потребан број стручног особља. ЕГ вуном, сламом или морском травом, која слу- 2. Број наших стручних морнара . . . сваким жи за спавање; исп. сламарицвЈ сламњача. даном расте. Дед. В. б. који заслужује најееће — Даске испале испод струњаче и малу поверење, уверљив, убедљив у погледу знања и пригњечили јастуци. Михољ. Тужно беше познавања чега. — Тражим . . . стручну кото место . . . кревет пуст, са струњачом мисију. Фелд. в. који се осниеа на сигурном, заглављеном међу потпорне даске. ЛМС солидном знању и познавању чега. — Сваки 1951. 2. слична направа од коже, испуњена је ударац био звонак и чист, страховито морском травом, која служи за гимнастичке стручан. Дав. 2. (обично одр.) који је у вези вежбе. — [Могу га] из партера присилити са струком: стручни испит, стручна спрема. да положи плећке [противника] на струњачу. стручање с гл. им. од стручати. Рв. 3. (у атрибутској служби уз им. торба) стручати, -ам несврш. покр. газити, која је од козје длаке, кострети. — Тета гњечити грожђе ногама у дрвеним кацама. Реза [узе] струњачу торбу која бијаше пуна Вук Рј. којекакова јела. Том. стручац, -чца м в. стручак. — Људи су струње с зб. им. од струна (1). — Слиједолазили, шкропили мртваца стручцем ружпац натегне струње па пјева. Прер. марина, намочена у сребрној чајној посудн. струњива&е с гл. им. од струњивати (се). Крл. струаивати (се), -уњујем (се) несврш. и стручић м дем. од струк. Вук Рј. уч. према струнити (се). стручица ж мали струк, мала грана, струњнца ж струњара, струњача (5). стручак (1). — Бацати по стручицу босиока — Даулбазе врзите у струњице, не пјевајте, на гроб. Љуб. браћо. НП Херм. стручно прил. на стручан начин, као струњнчар м онај који прави струњице. стручњак. — И он је причао стручно разВук Рј. лажући свој налаз, као да је то било најважније на свету. Рист. Нитко није могао ни струп м мед. покр. паразитна, заразна кожна болест у деце, са крастама на глаеи знао тако стручно и брзо дати обавијест о тој појави. Вј. 1971. и опадањем косе. — Мајка ме је чешљала

СТРУЧНОСТ — СТРШЉЕН стручнбст, -ости ж рад, занимање у којему неко показује своје знање, искуство, способност, стручно знање. — У његову стручност сумњали су . . . и сами радници. Шуб. Рад је обављао цјепидлачарски; настојао му је придати вриједност стручности. Кал. стручњак м човек који влада стручним знањем у некоЈ грани науке или технике, представник неке струке; мајстор у каквом послу, занату. — Стручњаци . . . су прегледом утврдили да се ради о једном . . . важном налазу. НЕ. Логорски стратези и војни стручњаци давали су прогнозе. Јак. струч&ачки, -а, -5 који се односи на стручњаке, који је својствен стручњацима: ~ опис, ~ важност, ~ самоувереност.

43

стрчати, -чим сврш. трчећи сићи, спустити се наниже. — Стрча низа стубе. Мат. Ја стрчах са амвона, па у олтар. Ранк. ~ се трчећи скупити се на једном месту, сгпећи се, нагрнути са свих страна (р многима). — На пуцањ пушке стрчали су се борци. Чол. Сестричне су завриштале, стрчале се око нас. Козарч. стрш1 м покр. пепгељка грозда без бобица; исп. шапурика, шепурина (1). — Даринка, дозобавши, баци гроздов стрш, па се примакне к њему. Ћип. стфш 2 м бот. врспга храста, бељиг, љутик (Јиегсш зевбШога. Р-К Реч. стр'ш:3 м зоол. в. стршљен. Р-К Реч. стршав, -а, -о који стрши, тршав. — Био сам бос . . . са стршавом косом пропалом стручњачки прил. на начин стручњака, кроз црногорску капицу. Ђон. Пукће на као стручњак. — Он је . . . знао . . . говорити уста кроз стршаве брке. Кош. о дарвшшзму стручњачки. Јов. С. Он би стршати, -шим сврш. стрчати. — сваку [цурицу] стручњачки омјерио и оцијеНегдје је стајало и стршало некакво биће нио. Кол. или предмет. Л-К. С обје стране те зидине стручњаштво с 1. особина стручњака. стрше висока здања. Мат. 2. зб. стручњаци. Р-К Реч. стршац, -шца м бот. ерста траве Арега вр1са уеШЈ. Р-К Реч. стрцаљица и стрцаљка ж справа за стршевина ж бот. в. стршг. Р-К Реч. стрцање, прскалица; исп. штрцалица1, штрцаљка. Вук Рј. стршељ, -еља м зоол. врста птице стрнадице Етђепга сактЗга. — Витомир . . . стрцање с гл. им. од стрцати (се). српом пресекао стршеља у лету. Рад. Д.; стрцатн, -ам несврш. 1. а. у јаком млазу Рј. А. избацивати капље течности из стрцаљке, стршен, -ена м зоол. 1. в. стршљен. — штрцати, шприцати. Вук Рј. б. јаким приПоловица плода шупља, изгризле га оси и тиском изазивати да ситне честице чега стршени. Коз. Ј. 2. фиг. прек, •ж.есток, плапрскају на све стране. — Кроз ноћ путују коњушари . . . Шкаље [камење] стрцају ис- хоеит, раздражљив човек. — Полако, стршене, ти би им . . . хтио скочити за врат! под коњских копита. Ђон. 2. покр. лутати, Пав. Бијаше то . . . подругљивац . . . забаскитати се. — Два њихова сина, такође дало и подваљивач . . . прави стршен. Донч. као и ми негдје стрцају по свијету. Ђон. С оцем сам м у . . . стрца и сам по тој Америци. стршенар м зоол. птица грабљивица Лоп. која се храни инсектима, нарочито пчелама, ~ се уз. повр. играјући се прскати један осама, осичар Репш арјуогш. Бен. Рј. другога. Вук Рј. стршенов, -а, -о који припада стршену. стрцкање с .гл. им. од стрцкати (се). Изр. дирати у стршеново гнездо мешатисеу врло осетљиво,шкакљиво питање. стрцкати (се), -ам (се) несврш. дем. од — Не, не, ја не дирам у то стршеново стрцати (се). Вук Рј. гнијездо. В 1885. стрцнути, -нем сврш. бризнути, прснути стрше&е с гл. им. од стршити. на све стране, штрцнути. — Сними [Бакоња] капу па тресну њом о кољено, те стрцнуше стршити, -им несврш: стрчати. — капљице на све стране. Мат. Плуг . . . је као рибља кост стршио нз земл>е. Лоп. Бркови . . . су као двије оштре стрчање с гл.. им. од стрчати. четке стршили увис. Ђал. фиг. По соби је стрчати, -чим несврш. 1. дизати се изнад стршио неред. Петр. В. свега осталога, оштро се издвајајући, избијати стршица ж бот. биљка из пор. слакова, упадљиво из нечега, штрчати, стршити. вилина коса Сизси1а, С. еигораеа. Сим. Реч. — СтрчИ минаре изнад црних кућа танко и бело. Рак. Сељаци су мислили да то из тавастршљен, -ена м зоол. крупни инсект на стрчи цијев стројне пушке. Цес. А. 2. фиг. из пор. оса с опасном жаоком Уезра сгаћго. истицати се. — И иначе је по другоме стр- — Што сте навалили као стршљенови! чао и био омиљен међу чобанима. Ђур. Торд. Било је немогуће разговарати с том

44

СТРШЉЕНАР — СТУБИЋ

узбуђеном групом људи, која је личила на срамни стуб. Скерл.; к и ч м е н и ~ анат. узнемирено гнијездо стршљенова. Чол. главни део костура, скелета човека и других стршљепар м зоол. стршенар. Рј. А. кичмењака, састављен од низа међу собом повезаних пршљенова који образују неку врсту стршљенов, -а, -о који припада стршље- цеш у којој се налази мождина, кичма, крану: ~ гнездо. љешница; стајати као ~ а) бити постојан; стршљика ж 1.бот. в. васиљак Сеп1аигеа б) стајати непокретно, непомично (од запрејасеа. Сим. Реч. 2. врста пера у птица. Рј. А, пашћења, чуђења и сл.); Херкул(ес) ови стубови антички назив за данашњи Гибралстсл. скраћ. старословенски. тарски мореуз, иза кога, по веровању античких сту (каткад удвојено) узвик воловима да народа, престаје копно, земља. се повуку натраг. — Преби нам стоку! Сту^ стуба ж (обично у мн.) 1. степеник, стесту! Лаз. Л. Сту, пероња! Сим. стуб, стуба м = ступ (1) 1. а.у грађевинар- пеница. — Како је био слаб, потепе се на првој стубиЈ те мало да није пао. Брл. Олга ству дрвени, метални, камени или зидани окомити подупирач најчешће ваљкастог обли- је потрчала низа стубе. Крл. Та су врата водила у собу . . . а одатле у мрачан ходник ка који преноси терет надграђен на чврсту и мале стубе. Јов. Ј. фиг. Зар сам ја . . . подлогу. — Посматрала [би] високу кућу само зато у животу да будем стуба преко Памуковића, са дивананом која није дрвена које ће се други попети до среће и славе. . . . него шарена и зидана на сводове, са Козарч. 2. покр. направа за пењање и спуштастубовима. Андр. И. Вјетар љуља [фризерски ње, састављена од две напоредне греде или од тањир] . . . крај дорског, класичног стуба. два чврстаужета, са причвршћеним пречагама Полић. б. дугачка греда која, учвршћена у чему, стоји окомито, бандера (за електричне, (дрееним или од ужета) на једнаким размателефонске водоее, за вешање заставе и сл.),цима, на које се стављају ноге кад се по њима пење или спушта, лестве. — На »спратове« дирек. — Побијали су телефонске стубове пењемо се уз једну дрвену покретну стубу, преко читавог поља. Дед. В. 2. једна од око које се свађају и псују. Ђон. Донеше главних грана које се одвајају од стабла. — Тако се ја ућутао на једном густом стубу,, стубе и Турчин се препе на таван. Вес. Црноједем трешње и нешто се замислио. Ранк. горци одбију Турке од куле и први Кењо Станков прислони дрвене стубе и ускочи у 3. еелика количина, маса чега (еоде, дима, прашине, пламена и сл.) КОЈП има ваљкаст, кулу. Вујач. вертикалан облик и диже се увис. — У истом Изр. помичне стубе жханизам у обтренутку пуцањ топа и стуб воде коју је лику степеница које се покрећу и непрекидно кит репом дигао објави да је ствар свршена. Једна трака иде горе, а друга доле, преносећи Петр. М. Само је на једном месту избио тако (најчешћеу великим трговачким кућама) плав стуб дима и дизао се право у небо. посетиоце с једних спратова на друге. — То Пер. У даљини . . . дигоше се црвени плаје најдубља подземна жељезница, до које се мени стубови. Дуч. 4. фиг. а. угледан, исчовјек спушта и опет успиње помичним стутакнут јавни радник. — Тај љекар . . . иначе бама. ХР 1928; попети се на в и ш е стубе је врло угледна личност у граду . . . стуб остварити виши животни стандард, боље друштва. Чол. Нема оних који су некада имовно стање. — Он је прорачунао како дуго били стубови књажеви у овом дијелу Црне има живјети о води и суху круху у туђини Горе. Вујач. б. сила, снага на коју се може док се попне на више стубе. Ков. А. ослонити, ослонац. — Раднички савети и стубан., -бња и стубао, -бла м в. стубкомуне су по свему постали основни стубови лина. — Доље на извору . . . захваћа воду система социјалистичке демократије у нашој из дубока трешњева стубла. Ћоп.; Рј. А. земљи. Пол. 1959. Прекаљене бригаде из офанзива . . . постале су стуб око кога се стубаст, -а, -о који је налик на стуб. — скупљају хиљаде нових бораца. Дед. В. Труп [слона] гломазан, стубасте ноге, велике Изр. Волтин ~ физ. преи галвански уши и обавезна сурла. Пол. 1970. полусуви елеменат који је 1800. године констубац и стубац, -пца м 1. дем. од стуб. струисао Волта у облику стуба; ж и в и н ~ — Млади Коста дворе саградио . . . а на физ. градуирана танка цев са живом из које је истиснут ваздух и у којој се растом тем- дворе ступце позлаћене. НП Вук. 2. једна од две или еише колона ттампаног текста, пературе подиже ниво живе. — Живин стуб кратких редова, распоређених један испод задржао се у цеви на висини од 76 см изнад другога. — Омладински лист . . . преноси нивоа живе у суду. Физ. 2.; за (на) срамни ~ п р и в е з а т и (приковати) жшосати не- информацију о београдском Конгресу на уводном месту на три ступца. Пол. 1957. кога као преступника (према обичају у старини кад су преступнике кажњавали и еезистубина ж аугм. од стуб. вањем за стуб на јавном месту). — Истребистубић, -а и стубић, -ића м 1. дем. од теље Комуне историја је већ приковала на стуб. 2. бот. средњи, стањени део тучка на

СТУБИЦА — СТУДЕН

45

ст^га ж мука, мучнина, мучност. — Тај илоднику цвета. — Проширени доњи део подмукли мирис пратио бн конзула после тучка са семеним замецима у себи представља сваког пријема . . . а помисао на њега изаплодник, који се навише наставља стубићем зивала му је стугу и жељу за повраћањем. И завршава на врху жигом. Станк. С. Изр. ж и в и н ~ в. живин стуб (уз стуб, Андр. И. изр.). — Гледа се . . . докле је доспео живин стуглина ж покр. дебело шупље дрво; исп. стубић или кончић [у термометру]. Батут. стублина (1). Вук Рј. — фиг. Нећу слушат стубица ж (обично у мн.) дем. од стуба. 'оџе у Ћеклиће ђе гугуће сврх оне стуглине, ка' јејина сврх труле буквине. Њег. — Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла. Мат. студ ж и (ређе) м песн. в. студен. — И стубииши, -а, -б који се односи на сту- предуго сам зубима цвокотао од студи у биште. костима. Наз. Пружаш руке . . . за танком сламком, згрчене од студи. Кркл. Јануар стубиште с простор, део зграде где су фијуче у сутонској студи. Бој. Црна је тама стубе, степениште. — Пење се преко . . . земљу притисла3 одасвуд леден уједа студ. мраморних стубишта. Матош. С пустешш Пер. саговима на широком стубишту, с тропским биљем . . . све је то изгледало као декор за студан, -дна, -дно в. студен. — Да у . . . генералну пробу. Крл. Откако се беху нас нема шумскога дрвећа . . . чиме би се преселили у двориште, и стубиште и таван у студно доба године грејали. Панч. Мали и били су закључани. Ћос. Б. Запртише корпе сићушни човјек . . . пада студном у овоме и отетураше преко улице у стубиште једне храму. Крањч. С. [Хтео бих] . . . док мреш, нове грађевине. Пол. 1959. да топлиш моје тело студно. Бој. стублина ж 1. шупље стабло дрв та кроз студен ж (лок. студени и студени, инстр. које се пушта вода изјаза на воденичко коло; "студени и студењу) 1. а. ваздух веома ниске шупље стабло кроз које протиче извор; ограда температуре и време са ниском температуром, око бунара, опсек{а). — Он је био велик као хладноћа. — Сува зима стегла. Одасвуд бије једна храстова стублина. Маж. М. Кад Не. . . и као уједа, гризе оштра и немила стунад навукао неколико каблова воде у валов, ден. Коч. Завладала силна студен у нашим запео кабао за стублину. Ад. 2. ваљкаста бреговима. Ков. А. Настају праве суре ноћи посуда слична цилиндру. Рј. А. са грозом и студењу. Дов. б. ниска или нижа температура ваздуха, воде и било којег тела. стубље с зб. им. од стуб. — Сводови [па— Вечерња студен уди твојој сиједој глави. лате] као у највишој спили . . . стубље јелоШен. На по сата од нас беше кладенац . . . вито. Љуб. на његовој студени нико није без своје или стубни, -а, -о који се односи на стуб. душманске крви жеђ своју угасио. Јакш. Ђ. Изр. ~ бушилица техн. машина за 2. стање, осећање језе, дрхтавица. — Погледа бушење метала, дрвета и др. с вертикалним . . . војника, а студен му прође по леђима. положајем вретена које се окреће заједно са Крањч. Стј. Сва [је] трнула од ужаса и сврдлом. — Агенција »Београд« . . . купује студени, и сваки час јој мравци путовали уз радијалну или стубну бушилицу. Пол. 1959. кичму. Андр. И. 3. фиг. а. тешко, мучно осећање изазвано беспомоћношћу, самоћом, стубовље с зб. им. од стуб. усамљеношћу, повученошћу. — Студен смрти стуббком прил. из основа, сасвим, скроз. на леђа ми сјела. Гор. Она се . . . отима . . . — Октобарска је револуција . . . стубоком да побегне од те студени, али . . . нема куд. промијенила ове стољетне односе. ХР 1928. Вес. б. потпуна равнодушност, хладноћа, Чинило ми се да се све стубоком мијења. хладан однос према некоме, нечему. — Њен Селим. смех, којим је хтела да прикрије неугодну студен и да унесе топлине у кућу, постао стуббноша м бот. в. стубић (2). — Стује неискрен. Петр. В. Свакоме је понестала бић је у неких биљака . . . кратак и купасто ријеч, јер је студен одузела забаву. Кал. задебљао, ово се задебљање зове стубоноша. Панч. студен, -&на, -ено 1. који има ерло ниску стуббчке и стуббчце прнл. попут стуба, или релативно ниску температуру, врло хлауспраено. — Пуна врећа стубочке стоји. дан. — Мој живот студена је зима. Ант. 2. Рј. А. Насред лица стубочце искочио нос, Једног студеног магловитог дана на бедему па се тек при крају мрву покуњио. Торд. града Котора затрубише трубе. Мат. Студен вјетар кроз кости продире. Мар. 2. који стувати, -ам несврш. стухаши. — Каш- се не греје, не ложи, хладан, незагрејан. — љући и кијајући вукли су [просјаци] своје Ноћ [се] дошуњала кроз прозоре у студену отечене ноге стувајући на штакама. Ћоп. цркву. Војн. Лежала [је1 годинама у мрачним и студеним собама Бадемлића као кућна стуга ж покр. дрвени суд, каца (за дрнесрећа. Андр. И. 3. фиг. а. који је крајње жање жита и сл.). Вук Рј.

46

СТУДЕНАЦ — СТУДИЈА

студентић м пеј. студент. — Тко то уздржан у испољавању осећања, хладан у опхођењу. — У понашању је био [Ристић] каже? Неки биједни, сулуди студентић. Лит. 1957. студен, говорећи лагано, реч по реч, једним гласом без звука. Јов. С. Тривун је студентнца, студенткиња и студбнтзастао над погинулим' оцем, студен и миран кин>а ж мсенска особа студент: ~ медицине, као да врши увиђај. Ћоп. б. који изражава, ~ музике. испољаш безосећајност, строг, немилосрдан, студентовање с гл. им. од студентовати. хладан. — Лице . . . је вазда покривала сту- — Трећа зима мога студентовања затекла дена строгост. Шапч. Његове студене очи ме је сасвим неспремног за животне недаће. . . . биле су упрте на огроман град. Дуч. в. Пол. 1960. КОЈИ се оснива на хладном разуму, којије лишен студентовати, -тујем сврш. и несврш. сваког осећања, страсти, непристрастан, безбити студент, провести, проводити време као личан. — У доба студене, кабинетске, такостудент. В. пр. уз гл. им. студентовање. зване »објективне« лирике, појава Бранка Радичевића доста личи на долазак пролећа студентски, -а, -о који се односи на стуу једну књижевност. Панд. денте: ~ омладина. студентски прил. као студент, на стустудбнац, -нца и студенац, -енца м 1. врело, извор воде. — На великом студенцу дентски начин. сабрале се девојке па ћеретају. Ранк. Тргнем студентство с 1. зб. студенти. 2. време коње са студенца. Вел. 2. (у атрибутској служ- студирања, студентовање. Р-К Реч. би уз им. камен) студен. — Доле на извору студети, студи, ијек. студјети, несврш. белео се големи студенац камен. Шапч. постајати студено. — Зима близу. Студи. студени, -нога мједанаести месецу години, Јакш. М. Сунце је нагињало западу; вечерњи новембар. поветарац је помало студио. Вес. Наиђе и љето: не грије већ студи. Кркл. студ&вика ж = студеница (у атрибутској служби уз им. вода и стена) студена. — студиј, -ија м (мн. студији И ређе студија) Шуми млада шумарика, бучи вода студеника. лат. 1. време учења на универзитету, на виКош. Имаду у близини живу воду студе- сокој или на вишој школи, студирање. — Под нику. В 1885. конац студија . . . пређе из Беча у Праг. Десн. Човјек . . . се с неразумијевањем простуд&нити, ст^дени несврш. чинити студеним; изазивати језу (од страха, ужаса). — турао кроз академска студија. Новак. ПослиОд неке страшне мисли, ОД неке црне авети, је свеучилишних студија живио [је] у Москви. Крањч. Стј. 2. проучавање, студирање. која га пече, студени, скаче са постеље. — Носи . . . дебеле књижурине као да је Ранк. . . . заузет дуготрајним студцјем неких . . . студ&ница ж = студеника. — Он узима дубоких питања. Крл. Почео је интензиван студеницу стијену. НПХ. и свестран студиј историјског материјала. студднклеп м ков. 1. котлар, казанџија Петр. В. Тактика обране тражи озбиљан {у пејоративном значењу). Вук Рј. 2. покр. студиј. Ват. глуп, неотесан човек, простак. Рј. А. студија ж лат. 1. а. научни рад, распраеа студбно прил. 1. хладно. — Убогом мавећег обима као резултат жтраживања, пролом Ластану бивало све студеније и студеније. Креш. 2. фиг. без осећања, хладно, рав- учавања неког крупнијег питања. — Када је нодушно. — Кратак живот! Хм! — завири јој расписан стечај за расправу о реформама у народним школама, и он је поднео своју студено доктор Лаца у лице. Ков. А. студију. Ћос. Б. Нетко [ће] написати хистостуденост, -ости ж стање онога којему ријску студију о данашњој блитвинској је студено, хладноћа. — У овоме крају врло стварности. Крл. б. сликарски или вајарски често и врло жестоко дува сјеверац, па привремени рад, цртеж, скица, модел за веће раздрма и тијело и дух, и избије човјека уметничко дело. — Показцвао му [је] . . . сваком студеношћу. НИН 1959. фиг. Та духовите аквареле, разне графичке студије. усиљено симболистичка и помодна естетска Петр. В. 2. студиј (2). — Лутер је био боље поезија, у својој студености лепога облика расположен према Аристотелу., кога је пре. . . била је далеко од Милорада Митровића. поручио за студију својим пасторима. Петр. Скерл. В. Чини ми се . . . да би међу професорима студент м лат. ученик или ђак универзи- било особито вриједно правити студије. Нех. Да би се у студији шаха успело, важно је тета или друге високе или еише школе: ~ пре свега знатн опште принцнпе игре. Шах природних наука, свршени ~ . 1. 3. мн. студиј Џ). — Матура је била на студентарија ж зб. (са презривом нијансом) студенти. — У вагонима се натрпали прагу . . . ђаци . . . маштају да је живот на студијама у другом граду . . . нешто особито . . . регрути, студентарија наша мршава. пријатно. Сек. Завршио је студије и започео Ћос. Б.

СТУДИЈИЦА — СТУКНУТИ чиновничку каријеру као писар у Министарству правде. Андр. И. студијица ж дем. од студија (7). — Одштампао је . . . своје раније чланке, студијице и оцене. БК 1906. студијски, -а, -б који се односи на студиј(е) и студио: ~ група, ~ програм. студијум м лат. студиј (2). — Црвени И црни кецови бијаху његов искључИви студијум. Шен. студио, студија м тал. 1. уметничка радионица (сликарска, вајарска и др.), атеље: сликарски •—,' вајарски ~ . 2. уметничка установа за проучавање новина у уметности и за припремање уметничких кадрова: позоришни ~ . — Он да буде режисер . . . не треба му силних пара да подигне замишљени студио на Хвару. Каш. Називајући физичку радњу партитуром комадаЈ он [Станиславски] поново обраћа пажњу члановима студија на њену корисну улогу. Поз. 1948. 3. просторија у којој се припремају и одакле се одашиљу радио и телешзијске емисије. — Велика сала у улици Кнеза Милоша . . . студио VI била је те вечери . . . препуна малишанима. Пол. 1958.

47

студно прил. студено. — Какво је вријеме, Мило? — запита старац. — Студого, господару, али је ведро. Мат. студовати, -дујем несврш. в. студирати— Затворен у свом стану . . . учи и студује. Ков. А. Ако вам је . . . незгодно шиљати партитуре, онда их слободно можете штампати онако . . . како сте их ви са вашим одличним хором студовали и певали. Коњов. стуживање с гл. им. од стуживати се. стуживати се> стужујем се несврш. и уч. према стужити се. стужити се, стужим се сврш. I. постати тужан, растужити се, ражалостити се. — Стужила се па и не знајући безвољно расијава кроз прсте цвијеће по стази. Мих. Пођите да видите наше младиће . . . Како се стуже кад цвет бели згазе. Макс. Изишла на праг, сјела и стужила се. Бен. 2. безл. осетити муку, непријатност у желуцу, смучити се, згадити се (коме). — Ушав кроз кухињу у собу, у којој се проснпаше загушљива влага, стужи му се око срца. Шапч. Сва она . . . изгубљена острва заиграла пред очима, те умало да му се не стужи. Цар Е. студиозан, -зна, -зно тал. 1. дубоко простук м тал. в. штук1. — Цијела [је] учен, израђен с акрибијом, високо стручан, дворана урешена златом, а на стропу красавесно написан. — Без студиозних анализа сним уресима од бијелога стука. В 1885. [умјетничког дјела] нема правилног схвастука ж оном. лупа од снажних удараца ћања. Лит. 1957. 2. који озбиљно приступа по чему. — Стаде ударати тешке кијаче о сваком проблему, који свестрано проучава. — врата и вратницеЈ стоји стука. . . тутњи вежа. Студиозан је и из сваког његовог написа Брл. бије сигурност. Михиз. стукање и стукање с гл. им. од стукастудиозно прил. на студиозан начин. — ти. [Исидора] Секулић ју је [књцгу о Његошу] стукатер, -ера м в. штукатер. Бак. Реч. писала студиозно. Ств. 1952. стукати, стукам и стукати, -ам несврш. студибзност, -ости ж особина онога који оном. терати волоее или коње у запрези натје студиозан, онога што је студиозно. раг вичући »сту«. Вук Рј. студибзус м лат. 1. студент; онај који стукатура ж в. штукатура. се бави науком. — Приказивала га је . . . као неког студиозуса протуху. Нех. 2. студиостукнути, -нем и стукнути, стукнем зан проучавалац. — Њима студиозусима и сврш. 1. сврш. према стукати. — Кулин . . . дубокомисленима . . . и не личи да раде то притеже коњу дизгине и стукну га . . . назад. што и деца. Дом. Вес. Осјећам за вратом врућу пару из ноздрва . . . јуница. Зато се окренем да их стукнем. студирање с гл. им. од студирати. Кик. 2. а. коракнути корак (један или више) студирати, студирам несврш. лат. 1. натраг. — Неки стукну, али само да би имали брижљиво проучавати, пажљиво посматрати бољи залет. Пол. 1970. б. узмакнути, коракнекога, нешто, дубоко размишљати о нечему, нути натрашке или у страну (од страха, удубљивати се у проблем. — Почели студи- изненађења и сл.). — Брзо откључа врата и рати планински пејзаж. Матош. Толико му уђе, но исто тако нагло стукну, запрепаштена је потребно било да гледа ту жену, да је стуоним што јој се указа. Каш. Официри . . . дира. Јанк. М. Метнули И наочаре . . . пуше нас погледаше, као да стукнуше мало, па И намрштено студирају. Дом. 2. учити на прођоше . . . укочених очију. Шуб. Прасак универзитету или на високим и вишим школа- грома све проломи, муња ошину ниско и ма и спремати се за испите. — У Бечу . . . засени коње који фркнуше и стукнуше у је студирао романске језике. Бег. Целе гострану. Ћос. Б. в. одступити, узмаћи, повући дине тетка је није видела, јер је Надежда у се (о војсци). — [Групи Арнаута] се не даде Загребу студирала медицину. Макс. да ужива плодове јучерашњих својих успеха . . . него је ујутру рано стукнула назад. студјети, -ди, ек. ст^дети.

48

СТУКО — С Т У П А Њ

Лаз. М. То беше страшан окршај . . . Турци стукнуше. Вес. фиг. Ал' гдје гласне о стожеру гусле мед оружјем јунак спази, стукну мало бијес крвни. Маж. И. стуко м (само у полусложеници: стуко-украс) в. стук. — Друкчији су зидови, друкчији прозори . . . друкчији стуко украси. Петр. В. стулити, стулим сврш. погасити, потулити, утулити. — Да ме пеку, стуле пожар сања, да ме с'јеку, бол да већи буде. Кост. Д. ~ се смирити се, прикрити се привремено. — Потом мало стулили се Турци, па опет се прикупили клети. Март. ст^љити се, стуљим се сврш. погнути се, згурити се, шћућурити се; загњурити се. — Нуткала жена малога који се загледао у свијетло гвожђе . . . па се плахо стуљи у мајчина недра. Торд. стумбати, -ам сврш. изврнути, претурити, стропоштати. — Кроз Подгорину се невјероватном брзином ширила вијест како је Николетина . . . стумбао талијански тенк. Ћоп. ступ, ступа м 1. = стуб. — И видјех . . . ступе од гранита. Наз. Главно је било да се све стене, сви сводови, сви ступови и сви углови испшпу. Петр. В. Дрвари искрцаваху . . . телефонске ступове. Гор. Нису висиле заставе на пб ступа. Андр. И. Из димњака сукљају . . . ступови дима. Леск. Ј. Путници [су се] борили с ватреним ступом. Крањч. Стј. Њега су сви сматрали једним од најјачих ступова *Народне странке«. Куш. Васпитаван [је] у том правцу да буде ступ куће. Срем. 2. цилждрична камена или метална, чврсто усађена греда о коју се у пристаништу вежу бродови, лађе; исп. битва. — [Сједи] на камену ступа о који се привезују лађе. Бег. 3. фиг. оно што је налик на ступ или у свести изазива такву представу. — Усађен ступовима ногу у широке . . . постолетине . . . стоји он непомично. Божић. Људска [су] тијела тајанствени галвански ступови и . . . сви [се] мичемо по неким . . . законима у нашем тијелу. Крл. Изр. до ступа дотерати, на ~ отпремити до губилишта, стратишта, вешала (дотерати, отпремити). — Не жалим погинути, само да њега до ступа дотјерам. Тур. Радо би ти мене . . . отпремити на ступ! И. Остале изразе в. под стуб. 1 ступа ж 1. дрвени, метални или камени округао и издубени суд у коме се тучком дробе, ситне зрнасти плодови и други предмети (кафа, жито, со, корење, шећер и сл.У, исп. аван. — Преврну ступу у којој се кава туца. Андр. И. Питао га за његов »алат<г, а он му набројао, филџане, ибричиће . . . ступу. Мул. Заболи мене нога . . . отече сва ка ступа. Вес. 2.

бућкалица за метење масла. — Пред кухињом је сједјела само служавка држећи међу кољенима ступу и тукла маслац. Бен. 3. постројење за ваљање сукна и других тканина, ваљалица (а). — Уз млин је обично и ступа за сукно. Рад. А. У Васојевићима су неки сељаци, уз своје тежачке послове, изучили . . . ваљање сукна у ступама. Ђорђ. 4. а. справа за млаћење кукуруза. б. справа за набијање лана и кудеље. Р-К Реч. 5. справа за притискивање, гњечење, преса (1), тисак (3). Р-К Реч. ступа 2 ж тал. покр. 1. неочишћена кудеља и ланена влакна, кучине. — Нови брод . . . изграђује, док други трпа ступу у ребро оних што већ давно плове. Комб. Застаде као да му се грло ступом зачепило. Божић. 2. крпица којом се метак у пушци причвршћује, сукија. Вук Рј. ступај м притисак ноге при ходању; корак. — Крепко стаде на земљу кад ходи, али на ступај њене ноге не затресе се патос ни полица. Лаз. Л. Не звекеће гвожђе свијетло . . . ни на лаган ступај ногу озивљу се сјајне токе. Маж. И. ступак, -пка м туцало, бат којим се туца у ступи. Прав. ст^пак, -пка м необ. метална папуча на колима или кочији на коју се ставља нога при пењању или силажењу. — Долази у зелену једнопрегу који је имао ступак за пењање и спуштање. Креш. ступало с заст. в. стопало. — И нога има три дела, а то су бедро (бутина), голеница и стопало (ступало). Рј. А. ступан., -пња м (лок. ступњу; мн. ступн.и и ступњеви) 1. = степен. — Зрињски . . . послије преговора са . . . Стамбулом [чгага] онај типични хрватскн обрат . . . за деведесет ступњева: . . . полаже своју главу под хабсбуршку сјекиру. Крл. Како ћемо данас, Јоза? . . . Петнаест ступњева зиме. Пав. Ако хоћемо »поступно«, то је други ступањ кад се изађе из патријархалног стања. Марк. Св. У родовском уређењу одржавала се релативна једнакост све дотле док је постојао ниски ступањ производње. Ант. 1. Било је покушаја да се исусовачка академија . . . подигне на ступањ свеучилишта. Комб. Свуда блисташе сјај и раскош који је у доба ресторације досегао највећи ступањ. Јов. Ј. Из авлијиде . . . пењало се на два на три дрвена ступња. Шапч. Он леђима отвори врата, па у поду изброја све ступњеве степеница. Моск. 2. в. ступај. — Чути је само лагашан ступањ, као да се шуља горско звијере на свој плијен. В 1885. Је ли то онај око кога сви облећу, чији сваки ступањ преко прага . . . има значај доласка неког високог госта. Петр. В.

СТУПАЊЕ — СТУПИТИ Изр. ~ по ~ постепено, поступно, мало-помало. — У јесен чим дуну хладнији ветрови, они тако исто слазе ступањ по ступањ наниже у зимовник. Нов.; ~ п о р е ђ е њ а грам. «. уз степен (изр.); ~ с р о д с т в а в. уз степен (изр.). ступање с гл. им. од ступапш. ст^паље с гл. им. од ст$пати: ~ закона на снагу, ~ у службу. ступањски, -а, -о само у изразу: ~ мреж а мрежа која се односи на географску дужину и ширину, помоћу које се одређује положај неке тачке на географској карти. — Меридијани и паралеле једним именом се називају ступањска мрежа. ОГ. ступарице ж мн. само у изразу: гаће ~ гаће од тканине ваљане у ступи. — Боље би било да имате ракије цркавице него гаће ступарице. Креш. ступаст, -а, -о који има облик ступа, који је налик на ступ, стубаст. — То је једно мртво месиште на тешким ступастим ногама. Лал. Много зелених пластида има с горње стране листа, у станицама ступаста облика. Бот. ступати, -ам несврш. 1. еаљати сукно у ступи квасећи га врућом водом да се збије. — Сукно [је] . . . сама ступала у свом обору. Павл. 2. тући, туцати у ступи лаи, конопљу; туцати, љуштити у ступи жито. — Сједи на прагу, пребире ступани јечам за кашу. Михољ. ступати, ступам несврш. 1. несврш. и уч. према ступити. 2. војн. ићи, корачати уједначеним кораком у маршу, марширати. — Родољуби четрдесетосмаши нису никако могли да појме како . . . да маџарски хонведи ступају на аустријску царевку. Крл. Војници су у такту пјесме . . . ступали широко и . . . држали корак. Крањч. Стј. Изр. ~ на месту, ~ с ноге на ногу подизати непрекидно час једну час другу ногу због хладноће или неког нервозног стања. — Он стаде ступати на мјссту, кано да му је вруће под ногама. Дук. Пред стаклом је ступао с ноге на ногу старац у . . . капуту од сирове свиле. Крањч. Стј. ст^пац и ступац, -пца м 1. дем. од ступ. 2. стуб, стубац. — Она се заклонила за ступац од врата и јецала. Тур. Стоји као ступац некакав. Срем. Једва чеках да ми се макне с крај очију, чињаше ми се ступац крви. Љуб. Ступац живе у термометру се попео. Лог. 2. Младим модернистима отворио је за краће вријеме своје ступце и стари »Вијенац«. Марј. М. На трећој страници . . . у другоме ступцу, курзивом . . . био је читав низ информативних вијести. Крл. 3. један од четири усправна тања дрвета на запрежним колима или саоницама на која се ослањају даске или 4 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

49

лесе. — Прште оплен . . . завирим испод сена и лепо видим да се развездио и ступац се навалио ка' расклаћен зуб. Рад. Д. Сељаци су . . . трчкарали око санки и . . . стално нешто туткали око ступаца, бојећи се да им нешто од товара не испадне. Ћос. Д. 4. в. стобор (б). — Старешина сеоски хтио би да се тијем новцем огради проклети ступац. Љуб. ступидан, -днаЈ -дно лат. глуп, приглуп, блесав, будаласт. — Пакост је тако самоуверена у својим оценама . . . и она се подмукло крије . . . иза ступидних подсмеха. Пол. 1958. ступидио прил. глупо, блесаво. — Он, молим вае, заузима према реалности један апстрактно негативан став . . . — Па то је ступидно! Кол. ступидност, -ости ж особпна, стање онога који је ступидан. стушашо с индив. место где неко ступа, где се неко појави. — У храму горе жртвенички плам . . . осевкује боговска ступила. Кост. Л. ступина ж аугм. од ступ. сту^гати1, стуттм сврш. 1. а. стати ногом, коракнути, корачити долазећи, улазећи куда или излазећи откуда. — Милош ступи у собу с нелагодним осећањем. Уск. Заклео [се] да неће ступити ногом . . . у ону кућу. Бат. б. (коме, чему) прићи, приступити, приближити се. — Окупана РОСОМЈ она ми се јави, и ступи ми. Шаит. Ступи де ближе! Полић. К постељи дјевојчиној Атена ступи кб вјетрић. М-И. в. (са чега) сићи, спустити се. — Рече и ступи с камена. Дук. г. (пред кога) изаћи, стати. — Са каквим ћемо челом ступити пред силног пашу с голим рукама? Јакш. Ђ. Преостала су још само два дана до часа кад је Швејк морао ступитц пред регрутну комисију. Јоте. 2. (с предлогом у) а. ићи у састав чега, укључити се, постати члан нечега. — Морате све . . . подносити мужевно ако сте чврсто одлучилц ступити у наше братство. Крањч. Стј. Тата је био решен да ступи у ту нову партију. Ћос. Б. Неколицина млађих сељака затражише пушке и ступише у одред. Ћос. Д. б. почети вршити радњу изражену именицом с предлогом, постати учесник у ономе што је изражено именицом: ~ у акцијуЈ у дејство постати активан, почети дејствовати; ~ у борбу постати борац; ~ у везу (додир, контакт) повезати се; ~ у погодбу почети се погађати> ~ у п р е г о в о р е почети прегоеарати; ~ у свађу почети се свађати; ~ у с а в е з постати савезник; ~ у службу почети вршити службу. 3. доћи, појавити се, наћи се негде. — Чича Горијо . . . ступио је у кућу госпође Вокер . . . пошто је престао трговати. Јов. Ј. Самодржавна Русија, још прије него је ступцла на пут модерне уставности, ство-

50

СТУПИТИ — СТУРА

су у обронак укапали ступнице . . . стубе, мале шкрапице у које су уметали воге. Кал. ступњевање с гл. им. од ступњевати. ступњбвати, ступњујбм несврш. 1. делити на ступњеве. 2. пдредити; фиг. поступно вршити какву радњу; поступно појачавати или смањивати нешто; упоређивати, сравњивати. — Као и све остало и истину, а поготово материјалну, могуће је »ступњевати«. НИН 1960. 3. мат. дизати на тшиступањ. Бак. Реч. ступшбвит, -а, -о 1. који има ступњеве, степене, степенаст. — Река се засеца у планине . . . у којима је . . . издубила своју уску, кршевиту и ступњевиту долину. Дед. Ј. 2. којијеу виду ступњева, који се врши поступно. — Сваки организациони тип биљака или животиња обухвата већи број врста. Разлике односно сличности између њих су ступњевите. Станк. С. ступњ&вито прил. на ступњевит начин, степенасто; поступно. — Падине појединих котлина . . . спуштају [се] ступњевито. Дед. Ј. Затцм слиједе ступњевито нижа бића. Ант. 1. ступњ&витост, -ости ж особина, стање онога што је ступњевито. — Читава . . . зграда хотелске организације почива на хијерархијској ступњевитости. КН 1960. ступовље с зб. им. од ступ. — Двориште . . . самостана с тријемовима, којнма су укочено закорачили готски лукови са ступовБат. Ту ћеш проћи високим ступовИзр. намамити кога у ступицу,(по)- љем. ставити, подметнути, спремити коме љем јела. Шен. ступор м лат. мед. болесно душевно спгаступицу довести некога вешто, лукаео у њеу којему је испољавање воље минимално или неугодан положај, у клопку и приморати га да се помири са непријатним последицама; па- уопште не постоји, умна укоченост, тупост. сти, улетети у ступицу наћи се одједном, Свезн. неочекивано, у непријатној, опасној ситуацији, ступорозан, -зна, -зчо умно укочен, безу клопци. вољан, туп. ступорбзно прил. на ступорозан начин, ступица ж дем. од сгпупа1. Деан. Рј. безвољно, тупо. — Хорват проматрајући је ступиште с место испод ступова. — ступорозно: А што, а куда? Крл. Млеци. Ступиште у дуждеву двору. Кост. ступце прил. као ступ, попут ступа, Л. Звона причају . . . о дријемним сфингама окомито. — Укочио се ступце, мрско нарои хералдичким животињама у ступиштима зао чело. Буд. тргова. Уј. ступчина ж аугм. и пеј. од стуб и ступ. ступни, -а, -б који се односи на ступ. ступчити, -им несврш. пгући, ударати. Изр. ~ бушилица в. уз стубни (изр.). — У току 1949. године . . . стројни парк је — Да би се загријали, ступчили су ногама о кола. Креш. повећан са . . . једном ступном бушилицом. ступчић м дем. од стуб, ступ и ступац. — НИН 1959. Пред прозорима што гледе на улицу начиступник м пуспшњак који је у првим гоњен ходник с витким ступч!Љима спреда, динама хришћанства проводио више година на који држе таваницу. Шапч. Увала затрпана једном ступу не силазећи, а примао је оскудну је наслагама дасака, ступчића и жељезничхрану одређенога дана. — Апостоли и муче- ких прагова. Пав. ници . . . ступници и сви они који помогоше стура ж бот. покр. в. рогоз. — По дну те се утврди хришћанство . . . Шапч. [поља] видшп стара солила, сад лужина и ступница ж степеница. — Замислите ви мочвара, гдје блура и стура расту преко човјека виснне. Љуб. само размак . . . од оних првцх дана . . . кад рила [је] посебни орган, државно вијеће. Рад. Стј. Изр. ~ на престо постати краљ, цар; ~ на снагу почети важити, почети се примењивати, добити законску моћ. — Без тога Протокол не може ступити на снагу. ХР 1928; ~ на с т а р е ш и н с т в о постати старешина. — Кад је Лука Лабус ступио на старјешинство, није примио никога у чету. Буд.; ~ у брак оженити се, удати се; ~ у ж и в о т в. уз живот (изр.у, ~ у јавност в. уз јавност (изр.). ст^пити2, ступим сврш. учиншпи тупим, затупити: ~ нож. Р-К Реч. ступић м дем. од ступ. — Катови су почивали на витким . . . ступићима. Нех. Он седе на гвоздени ступић пред вратима. Глиш. ступица ж 1. направа за хватање домаћих и диељих животиња; исп. клопка, замка. — Гризли би се баш као два миша у једној ступици. Шимун. Остадох . . . кб јазавац у ступици. Кор. фиг. Доцније сам се уверила да је сва ова његова ширина и ученост израчуната ступица и замка. Бар. 2. ступа1 (1, 2, 4). — Из куће чујете како лупа тучак у металној ступици — то се туца шећер или ораси. Дом.; Р-К Реч. 3. покр. затворска просторија, хстсана. — Једно вече притисну ме жбири у постељи, спутају у гвоздива и баце у некакву ступицу гдје би пас цркао. Љуб.

СТУРАЊЕ — СТУШТИТИ стурање с гл. им. од стурати (се). стурати (се) стурам (се) несврш. и уч. према стурити (се), сабијати се, збијати се. — Око гроба стурали се људи. Торд. стурац, -рца м неољуштен клип кукуруза. Вук Рј. стурити, -им сврш. гурнути доле, збацити, оборити. — Па до'вати главе за перчине, те их стури доље на авлију. НП Вук. Изр. ~ с ума в. сметнути с ума (уз сметнути, изр.). — Не стури с ума да питаш и за њу. Сиј. ~ се сабити се, нагурати се. стуткати, _5М С В р Ш . сабити се, скупити се, савити се,смотатисе као у клупко,склупчати се. — Петар је седео на . . . даскама кревета . . . сав стуткан у себе. Дав. стутнутп, -нем сврш. јурнути, дунути куда. — Тодора као да неко удари камџијом. Одједном стутну на врата као суманут и трчећи оде . . . Балканском улицом. Дом. стутољити, -им сврш. смотати, зграбити нешто на брзину. — Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену торбичицу, па се некуд жури. Глиш. стући и стући, стучем (аор. стукох, 2. и 3. л. стуче; прил. пр. стукавши и стукавши; р. прид. стукао, -укла, -ло; трп. прид. стучен, -&на, -&вд и стучен) сврш. 1. туцањем разбити на ситне делиће, истуцати, уситнити. — Има трава »петлово перо*. Њу стуци ситно и саспи у комовицу. Вес. Стакло је било стучено у фини прах. Андр. И. За свињу треба стући крумпира. Бен. 2. ударајући чим убити, смрвити. — Од нас грдну бруку направише, нека што не [нас] стукоше камењем, што побише огњем из пушака. НП Вук. Козаро . . . стуцн их [непријатеље], секо, сторуко! Кул. 3. притискујући забити, сабити у нешто. — Кад би излазио из каква сокака, најпре му се видио грдан трбуХз па . . . црвена глава, коју као да је неко стукао међу рамена. Ћор. Изр. ~ коме р о г о в е силом довести кога у покорност, сломити отпор коме, укротити кога. — Воле један, ја ћу ти рогове стући. Ћип. ~ се ударити се, повредити се. — Славковином завијају ране кад се ко пореже или стуче. Рј. А.\ Бак. Реч. стуха ж = стухаћ празн. замишљено демонско шумско биће које људима задаје страх и доноси несрећу; такав човек којему се приписују сличне особине; исп. ведогоња, здухач (1). — Као стухе и вукодлаци снловитом мору површвду пресијецају. Рј. А. Полип ме стегб и древна аждаја, стуха сам постб проклетог краја. Матош. стухатб, -ам несврш. лутати, тумарати гитут стухе. — Како су му забрањивали да

51

то ради, и сакривали од њега књиге и хартије, он, стухајући једне ноћи по манастиру, нађе Мртвачку књигу. Андр. И. стухати, стухам несврш. в. стукати. Р-К Реч. стухаћ, -аћа м = стуха. Вук Рј. стухпо с покр. неодлучан, неодважан човек. Деан. Рј. стуцати, -ам сврш. а. туцајући уситнити, истуцати, стући Џ); разбити, размрскати. — Та зрна [каве] се . . . самељу и стуцају. Батут. Дотуре [слону]'јачи и сигурнији отров него што је стуцано стакло у јабукама. Андр. И. Ћути! Нос ћу да ти стуцам. Ћос. Д. 6. фиг. уништити, искоренити. — И производ пчела за матице испуњава вас праисконском снагом која у вама стуца све што вам се не допада. Б 1958. ~ се спустити се целом тежином тела, пасти немоћно, скљокати се. — Старац . . . уздахнувши стуца се на клупчицу. Новак. стуцати, стуцам несврш. а. бити, тући, тпрекидно ударати о што. — Зулфа стуца И трза ногама као да нешто стреса. Куш. 6. обарати, рушити смањујућу (о цени). — Поче купац унапријед да стуца цијену. Мул. стучити, -им сврш. саставити, здружити, удружити. — Страх вучји овцу са псом стучи. Дан. ~ се састати се,срести се, наћи се заједно. — Над Кујунџилуком стучио се са Салком, па и њега уставио. О-А. Сва тројица су била уско свезана, спријатељена, ал' не онако као што се спријатељују они који се . . . стуче на веселицама. И. стучка ж исецкано месо, зачињено разним зачинима и пржено у облику малих лоптица као јело, ћуфте. Рј. А. стушац, -шца м бот. в. тушт. Бен. Рј. стуштавати (се), стуштавам (се) несврш. и уч. према стуштити (се). стуштен, -а, -о 1. трп. прид. од стуштити (се). 2. намргођен, љут(ит). — Истрча на цесту с пушком . . . погнут у залету, стуштен и брз. Лал. Брзо у колевку! . . . Па дохвати за раМена стуштенога младића, обрне га и погура. Каш. стуштити, -им сврш. 1. набрати, скупити (обрве). — Он стушти обрве, стисну зубе. Куш. Кад год би се повела реч о деда-Луки, тата би се смркнуо., стуштио обрве. Бар. 2. смањити обим чега, стиснути, збити. — Зироје . . . стуштио мршава рамена и увукао главу у њих. Јевт. 3. стуштити се (3). — Кад се изблиза већ чуше пушке и топови, стушти Шарац преко оног јендека као бесан. Дом. Стушти [кер] одједном као помаман у шуму. И.

52

СУ — СУБЕО

~ се 1. покрити се црним облацима, замрачити се, натуштити се. — Јавља се мукла грмљавина издалека.. . . А затим се нагло стушти и смрче. Андр. И. Пред мрак наишао облак; стуштило се, загрмило и сјурио се пљусак. Ћос. Д. 2. набрати чело и обрве, намргодити се, намрштити се, натмурити се. — Газда се ту некако стушти, а лицем му прелети неки неодређени смијешак. Куш. Погледујемо на Сава који се стуштио н не говори ништа. Ђон. Он се стуштц. Све око њега нестаде. Ћос. Б. 3. нагло и брзо јурнуми, полетепш некуда. — Танасије . . . натисну преко авлије. Ниџо се стушти за н>им. Ћоп. Патролни мерцедес стуштио се за возачем који је самоубилачки возио. Пол. 1970. су, суа м фр. ситан француски новац од пет сантима. су 1 предл. са инстр. в. с(а). — Суну јунак Матанићу Ђоко И су тријест осталијех друга. Март. Јер су бези вазда сигурни поћ' на војску су хиљаду друга., све о свому трошку и хашлуку. НП Херм. Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне. Њег. су 2 енкл. 3. л. мн. од. бити-јесам. су- као предметак, префикс шражава 1. у творби глагола а.узајамно деловање, састаељање, зближавање, приближавање, заједницу у раду, слагање, усклађивање: сударити се, сукобити се, суделовати, сучелити се, суочити се, сугласити се, супотписати, сурађивати, сусрести, сустићи, суживети се. б. слабљење радње или стања или њиховоустезање: сустати, суспрегнути, сустегнути, сузбити, суздржати. 2. у творби именица а. основно значење као код глагола према којима су именице и начињене: сукоб, судар, сугласје, супотпис сурадња, сустиг. б. лице које с неким врши радњу или је с неким у истом стању, месту, или положају: суборац, судеоник, суговорник, суједица, сурадник, сукривацЈ сувласник, судруг, суложник, сунаследник, супарник, супатник, супруг, супутник, сусед, суученик, сууредник, сустанар. в. лице које као и неко други припада ономе што означава основна именица: сучовек, суграђанин., сумештанин, сународник, суплеменикЈ сувременик, суврсник итд. г. да предмет или појава није у потпуности оно што основна гшеница значи, него нешто сродно, блиско, помешано с тиме: суградица, .сукрвица, суледица, сумаглица, сумрак, сулажица, суродица, суснежица, суверица^ супражица. 3. у творби придева а. степен својства у мањој мери према значењу основног придева: субел(аст), сулудСан), сумахнит, суморан, сумрачан, суревњив, сувремен. б. бременитост жене и женке домаћих животиња: судружна (жена), сумацна (мачка)> супрасна (крмача), суждребна (кобила).

суб- (испред безвучних сугласника суп-) лат. предметак, префикс, понајвише у речима из латинског језика, значи: оно што је испод чега,у чему, око чега; којије по своме положају ниже, потчињен некоме, који није главни него мањи по својој важности, значењу: субалтеран., субђакон, субјекција., субверзија, супституција, супстрат, субординација итд. субалтеран, -рна, -рно лат. који је нижи по своме положају, подређен, потчињен. Бен. Рј. субаша м тур. 1. помоћник или заменик баше, поглавара. — Дахије су протјерали праве спахије и намјестили своје субаше по селима. Павл. 2. онај који је у име аге или бега управљао читлуком. — Који ага има много кмета, онај има по селима субаше. Вук. 3. чувар поља, пољар. Вук Рј. субашин, -а -о који припада субаши. субашовање с гл. им. од субашовати. субашовати, -шујем несврш. бити субаша, вршити дужност или службу субашс. — Док погубим Црнога Ђорђија . . . он царује, а ја субашујем. НП Вук. субаштиник м баштиник који са другим баштиником или са више њих има заједничко баштинско праео. Рј. А. субаштпница ж женска особа субаштиник. Деан. Рј. субвенција ж лат. помоћ, потпора материјалне природе, нарочито из државног или самоупратог буџета, која се даје разним устаноеама, са одређеном наменом. — Постоји . . . штампа која . . . своје приходе црпи из разних субвенција. Уј. субвенц&јаш, -аша м онај који прима субвенцију. — За поповима . . . долазе политичари, скупштинари, субвенцијашиЈ режимска штампа. Ђурић. субвенционира&е с гл. им. од субвенционирати. субвенциопиратп, -онирам сврш. и несврш. = субвенционисати да(ва)ти субвенсубвенцнбнисање с гл. им. од субвенционисати. субвенцибнисата, -ишем сврш. и несврш. = субвенционирати. субверзиван, -вна, -вно рушилачки, превратнички: ~ делатност, ~ елеменат. субверзнвност, -ости и субв&рзија ж лат. тајни рад на рушењу, обарању постпојећег полшпичког сгпања; превратнички рад. субђакон м у католичкој цркви најнижи степен свсштеничког чина. Мин. Лекс. субел, субеласт, -а, -о и субео, -ла, -ло, ијек. субјел и субјеласт који није сасвим бео, који је унеколшо бео, с белом нијансом, бели-

СУБЕНАСТ — СУБПОЛАРАН част. — У селу Морињу вода сваке године око Петрова дне протече јача и субјеласта. Вук Рј. субенаст, -а, -о помало бенаст. — Некакво субенасто весело момчс . . . подврисну. Ћоп. суб&седник, ијек. субесједник, м онај који суделује у разговору, дијалогу, сабеседник, саговорник. — Наједном се ваш субесједник ухвати за главу. Јонке. субеседница, ијек. субесједница, ж жена субеседник, сабеседница, саговорница. — Његова субесједница . . . се расплакала. Вј. 1960. субесједник, ек. субеседник. субесједница, ек. субеседница. суббчнна м бик који није потпуно ушкопљен, уврнут. — Знаш како мене зове? . . . Матори субичина! Вес; Вук Рј. субјек(а)т, -кта м лат. 1. грам. главни члан реченице (мооке бити једна или више речи), вршилац радње, носилац неке особине или стања израженог предикатом, подмет. 2. правно лице као носилац неког права. субјек(а)тни и субјекатски, -а, -о који се односи на субјекат (/): ~ додатак, ~ реченица. Терм. 1. субјективан, -вна, -вно а. лични, својсшвен само једном лицу, особи, субјекту. б. пристра{ста)н, супротан објективном: ~ суд. субјектив&зам, -зма м фкл. 1. правац идеалистичке филозофије која одриче стварност спољашњег материјалног света и учи да је свепг садржај наше свести. 2. у буржоаској социологији учење да развитак друштва не одређују објективне законитости, него субјективни фактори, воља, тежње појединих личности. 3. в. субјективност. Кл. Рј. субјектјквист(а) м присталица субјективизма. субјектив јсствчки, -а, -5 који се односи на субјектиеште. субјектив&стички прил. на начин субјектшиста, као субјектшисти. субјективно прил. на субјективан начин, лично. субјективност, -ости ж својство, особина онога који је субјективан, онога што је субјективно. субј&сција ж лат. 1. подређеност, потчињеност. Бен. Рј. 2. реторичко питање на које гоеорник одмах и сам одговара. Кл. Рј. субјел и субјеласт, -а, -о, ек. субел и субеласт. сублиман, -мна, -мно лат. племенит, узеишен, диван, отмен: ~ песник. — То је

53

чиста најсублимнија романтика. Крл. Свечана, мирна, сублимна битка Пете офанзиве. Михиз. сублбмат, -ата м хем. продукт сублимације; живин хлорид као дезинфекционо средство и јак отров: живин ~ . Терм. 5. сублимација ж лат. хем. претварање чврсте материје непосредно у пару и њено хлађење у чврсто тело. Мин. Лекс. сублимирати, -имирам и субл&мисати, -ишем сврш. И несврш. 1. хем. (из)вршити сублимацију. 2. претворити, претварати у нешто више, узвишено; (уз)дићи,(уз)дизати до највишег степена. Кл. Рј. суборац и суббрац, -брца м = саборац друг у заједничкој борби. — Нађем се с пријатељима и старим суборцима. Хорв. субординација ж лат. строго потчињавање млађега старијему, нижега у служби вишему, осноеано на правилима службене дисциплине; потчињеност, подређеност. Мин. Лекс. субординирати, -инирам сврш. И несврш. подредити, подређивати.—Она изводи те облике један из другога, она их један другоме субординира (подређује). Ант. 1. суббрилац, -иоца м суборац. Бен. Рј. субота ж хебр. 1. шести дан недеље (седмице), дан између петка и недеље. 2. у старих Јеереја дан одмора, посвећен мрпгвима. Сеезн. Изр. Велика ~ дан уочи Ускрса; Лазар е в а ~ цркеени празник у православној цркви уочи Цвети, Врбица. суботари м мн. (јд. суботар) хришћанска секта која слави субопгу место недеље. Суботица ж град у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини. Суботичанин м (мн. -ани) чоеек из Суботице. Суботичанка ж женска особа из Суботице. суботички, -а, -б који се односи на Суботицу. суботни, -а, -5 и суботњи, -а, -е који се односи на суботу: <~ пазар, ~ пријем. суботски, -а, -о суботни, суботњи. —• Годила му [је] та свечана . . . тишина СЈ'6ОТске ноћи. Срем. субочице прил. с бока, са стране. — Десно субочице, равнајући се по челној оклопњачи, пловила је флотила од седам разарача. Шов. субполаран, -рна, -рно који је испод пола, испод поларне области. Изр. субполарни појас геогр. простор од 58—66° географске ширине који чини прелазни појас од арктичког у умерени.

54

СУБРАТ — СУВАР

субрат м сабрат. — Искрено бих желио да сваки мој субрат исто учини. Шов. Моје је мнење, као што је много моје субраће жупника . . . Павл. субраћа ж зб. им. од субрат. субр&та ж фр. певачица веселих улога у оперети (обично сопран). субр&гски, -а, -б који се односи на субрету, који је као у субрете. — Пјевуцкао је прописно са свим субретским трилерима. Божић. сув, сува, суво (комп. сувљи) = сух 1. а. који не садржи влаге, који није мокар: ~ рубље. — Сада се праве покушаји да се створи сува комора — обична соба, облепљена хартијом. Дед. В. 6. који је без воде, пресушио. — Покрај села протезало се суво корито. Јак. в. који има мало падавина: ~ лето. — Невољно погледам на ову суву зиму без снега. Вес. г. нар. који није праћен кишом (о муњи, грому). — Пуче пушка као сува муња. НП Вук. Затим удари тако снажно и сув гром. Моск. 2. а. који је изгубио потребну влажност, сасушен. — Поче жедно да сипа ракију у суво грло. Ћос. Д. На пут ме нису пољубила мајчина уста сува. Полић. б. који није свеж, који није сочан: ~ хлеб. в. увео, спарушен: ~ грана. — Никога нисам могао видјети у мраку, само сам по шуштању сувог лишћа знао да неко . . . бауља уза страну. Чол. 3. из кога је уклоњена влага и који је на тај начин припремљен, конзервиран (о људској и сточној храни). — Покупише све брашнО; сир, пасуљ и суво месо. Нуш. 4. (одр.) мед. који постоји, развија се, траје без излучивања, избацивања водњикаве, влажне слузи: ~ кашаљ, ~ поребрица. 5. омршавео, мршав. — Осуши се дете, дође сув ка' цигански светац. Срем. Летос дошао Француз некакав . . . сув кб сарага. Пол. 1958. 6. постан, који је без чега другог {обично без масти и без сокоеа), незачињен: ~ залогај. 7. фиг. а. који нема душевне топлине, крајње уздржљив у испољавању осећања, хладан, безосећајан. — Није био сув и хладан, као што су обичио дидактичари. Јов. С. Леден И вампирски сув . . . да је живео у Шпанији био би други Торквемада. Дуч. б. који је без живости, без занимљивих појединости, сувопаран (р стилу). — Већину касабалијских догађаја . . . није сматрао довољно важним . . . да уђу у његову хронику, због тога је она остала тако . . . сува и штура. Андр. И. Та то је проза, најсувља проза . . . тврда као и она жута испрана иловача. Кол. в. који се сувише ослања на разум, сувише рационалистички. — Оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба И живе душе човекове. Ранк. [Лист »Јавносг«] заузима одлучно опозиционо држање, не улазећи у сува теорисања. Скерл. 8. шшен

г

З' ;:

звонкости, звучности, мекоће, тврд (о гласу). — Ирена причаше . . . о својој мајци . . . са равнозвучним и сувим гласом . . . и јетким смијехом. 'Мил. В. Једно псето лаје . . . сув, изломљен лавеж. Ћос. Д. 9. а. који је без икакве примесе, чист. — Од сувога је злата. Матош. б. (обично у емотивном изражавању) сам, једини. — Тешко ономе који . . . ради што из суве сујете. Цвиј. Ја нисам жена која живи од суве интриге. Јевт.

Изр. и суво и сирово сва имовина

(покретна и непокретна); наћи се на сувом наћисеу великој неприлици,у тешкој ситуаци-

ји; осећати се као риба на суву осећати се у каквој ситуацији врло непријатно и несигурно; ~ к а о вретено јако сув, мршав;

~ болест нар. мед. туберкулоза; ~ дести-

лација в. уз дестилација (изр.); ~ мана агр. биљна болест у облику беличастих буђавих навлака на лишћу, цвету, плодоеима коју изазивају разни паразити, пламењача; ~ олуја мет. вртложна струјања ваздуха у време јаких летњих жега, обично без облака; ~ храна храна која није кувана и која се састоји од хлеба и чврстих конзервираних и сл. производа; ~ штета права, чиста штета, прави губитак; суви мост мост испод кога не тече вода. — Сишао је до камена мостића . . . То је »суви мост« од камена . . . нема реке. Ољ.; суви р е ж и м забрана производње и продавања алкохолних пића, прохибиција; ~ г р л о разг. чоеек који много пије,

који је увек жедан; ~ грло имати, сувог грла бити бити јако жедан; ~ злато а) неко, нешто од највеће вредности; б) назив од милоште, у мажењу (момка девојци, родитеља детету и сл.); ~ купање скидање осуђенша до гола ради претреса. — Стражар иде од једног до другог и »визитира« . . . Али постоји и суво купање. Чол. сувад ж зб. = сухад суео грање. — [Нађе] починка . . . гдје је досада . . . гњила сувад И јесење лишће. Наз. Беше зауставио једну бабу са бременом сувади на леђима. Глиш. суваја ж 1. в. сувача. — Стара стаја и суваја к себи госте маме. Кош. 2. поток који лако пресуши. — Од њихове воде настају суваје . . . повремене текућице које плаве . . . крашка поља. ОГ. сувајџија м в. сувачар. Вук Рј. сувал, -ала м тур. питање. — Нареди да везира без икаква сувала смакну. Рј. А. сувалџија м тур. испитиеалац, судија. Рј. А. сувар ж и м зб. суво грање, сувад. — Поправио [је] ограду . . . окљаштрио сувар са шљива. Коз. И. Око банка била хрпа сувари, па се запалило. Торд. Жуње . . . пужући око сувара на високим церовима, ударају . . . кљуном о суво дрво. Дом.

СУВАРАК — С У В Е Р Е Н И Т Е Т

55

сувачар м власник суваче. — Он се увуче суварак, -рка м = сухарак 1. сува грана дубље у сувачу, баш да се и сам сувачар на дрвету, комад суве гране. — Бата . . . стао пробудиод ту га не би спазио. Јакш. Ђ. гледати како детлић бије кљуном у суварак. Вукић. Издахнула је берући зими суварке сувачарев и сувачаров, -а, -о који у шуми. Гор. 2. суео грожђе и вино од таквог припада сувачару: ~ соба. грожђа. — Карловци су . . . извозили своје сувежбач, -ача, ијек. сувјбжбач, м онај славно црно вино, скадарку, суварак. Петр. који с другим заједно вежба. — Најподесније В. Дечаци су звали суварком то сасушено и су игре: борба за медицинку . . . тј. да се као мед слатко грожђе. Пол. 1958. 3. ерста двојица боре за медицинку у стојећем ставу суеих колачића од брашна и јаја; двопек. — . . . затим да вјежбач зајаше на сувјежбача У њих не можеш видети ни једну корицу итд. Рв. да се узалуд повлачи: начине суварке па сувез м а. договор или споразум између поједу уз пиво. Глиш. двојице или више њих да заједно саставе суварија и суварија м тур. 1. коњаник, спрегу (волове или коње) за орање или нешто војник, жандар на коњу. — Пред подне је друго. Рј. А.; Р-К Реч. б. заст. савез, договор са страже дотрчао човјек и извијестио да уопште. Рј. А. иду тројица — напријед имам . . . а за њим сувезан, -зна, -зно који је у сувезу, који двојица суварија. Сиј. 2. капетан брода. јеу вези с нечим. — Како се тешко, више пута, Кл. Рј. ослободити тих тиранских ријечи и криласуваријски и суваријски, -а, -5 који тица. Па и сувезних идеја! Уј. се односи на суварије. — Шемсо . . . постаде . . . официр суваријски. Сиј. сувезица ж међусобни однос, веза, повезаноспг. — Ову методу своју зове Херберт суварје с зб. суво грање. — Прибраше методом сувезице. Баз. већ суварја . . . те наложише ватру. Ков. А. суварка ж суеа грана на дрвету. — Насувезник м онај који је с неким у сувезу, брест више куће слетела огромна врана и спрежник; судеоник. — Нађе га замишљена са суварке загакала. Рад. Д. и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто држи плуг, он . . . суват и суват ж (ређе м) тур. планинска ливада која се не коси, на којој стока пасе, нашироко сије. Ћип. рудина, утрина. — Ове простране паше сув&нир, -ира м фр. дар, поклон који се или сувати . . . са врло густом, вечито даје за успомену; предметп који је у вези са зеленом травом . . . јесу садашње највеће сећањем на некога или нешто. богатство Копаоника. Панч. Изнад Дечана сув&њав, -а, -о који је скоро увенуо, полуи Пећи има по планинама шума . . . затим увенуо; исп. сувехао. — Уврати и на гробље пространих сувата. Дед. Ј. сувати, сувам несврш. иуч. према сунути. . . . пронађе и старичин гроб . . . застао је над том слегнутом пјесковитом могилом — Опали . . . хитац у јата дивљих голубова, кроз коју је пробијала сувењава ријетка који стреловито . . . сувају из шупљина и трава. Ћоп. пукотина. В 1885. суверен, -а, -о који има, врши највишу суватнти, -им несврш. држати, хранити власт, независан од друге државе, самосталан; стоку на сувату. — Станарица прискрбљује неограничен; који је сеојствен суверену: ~ у копаоничким бачијама бели смок и друге држава, ~ власт. — Сувереним презиром производе суваћене стоке. Панч. све одбијају. Ђал. Прошло је време охоле суватка ж комад суве гране, суварак {Т). властеле . . . суверене осионости. Мас. — А старац сед . . . о леђима торба, суватка у руци. Кош. сув&рен, -ена м фр. а. највиши носилац суватник м домаћа животиња утовљена врховне власти у држави, владар. — Развио [је] теорију о . . . апсолутној власти суверена на планинским пашњацима, на суватима. — у држави. Ант. 1. фиг. Неосетно, тихо Ломи и гужва сламу као бик суватник. Сиј. дошли смо под владу . . . грубог, моћног суверена: алкохол тупи живце, руши наду. суватовање с гл. им. од суватовати. Панд. б. онај који влада, управља нечим. — суватовати, -тујем несврш. суеатити. У томе прогласу књижевни и новинарски Вук Рј. суверен обраћао [се] своме народу читалаца. Мил. Ж. сувача ж млин, воденица коју покрећу коњи. — Упрти врећу са пшеницом, однесе суверенДтет, -ета м потпуна, апсолутна на сувачу. Јакш. 25. И опет је остао сам и независност једне државе у унутрашњим и радио је неуморно као коњ на сувачи. Бен. спољним послотма; врховна, највиша власт. сувачак, -чка, -чко = сухачак у малој — Нема права да врши регрутацију у окупираним областима, које су још увек под турмери сув. Вук Рј.

56

СУВЕРЕНКА — СУВИШЕ

ским суверенитетом. Андр. И. Суверенитет прелази . . . у руке народа. Баз. сув&ренка ж женска особа суверен. — фиг. Метрика! Та суверенка реда ријечи у стиху. Наз. суверено прил. на суверен начин, иеограничено. — У седмом деценију овога вијека доминира, скоро суверено, хрватском литературом Аугуст Шеноа. Марј. М. Стари сентандрејски трговци држали су суверено у својим рукама тржиште и пијаце. Глиг. суверепбст, -ости ж суверенитет. — Као услов погодбе с Турском био би: да Срби плаћају данак, да признају сувереност султанову. Гавр. сув^ренски, -а, -5 који се односи на суверене, који припада суверену. — Његова књижевна радња . . . била му је [Његошу] исто тако мила као и суверенски престо на Цетињу. Нен. Љ. сувер^нство с право суверена, сувереност. — Народно суверенство, народна воља — то је све илузија. Марк. Св. фиг. Познаје и признаје тек суверенство боли. Матош. суверица, ијек. сувјерица., ж 1. мало примирје између протиеника. Р-К Реч. 2. (и м) човек сумњиве, колебљиве верности. И. суверник, ијек. сувјерник, м онај који припада истој верској заједници као и неко други. — Сваки муслиман мора свога сувјерника сматрати братом. Пов. 2. сувеслач, -ача м један од веслача у истом чамцу. — Тиме га зблшкујемо будућим сувеслачима. Весл.

овамо, сад онамо, без икоје сувислости и логике. Коз. Ј. сувитлавати, -итлавам несврш. не остављати на миру, прогањати. — Шокнце кажу да их жупник сувитлава, па да се оне само шећу по ћуприји. Павл. сувица ж покр. грожђе које се прокуеа у морској води и затим осуши; суво грожђе. — Миришу мјехови вина на зрелину сувице. Ђон. Сушењем при благој топлоти добијамо . . . од грожђа тз. сувице. Батут. сувишак, -шка м 1. а. оно што остане неупотребљено пошто су задовољене све потребе, непотрошени део нечега, вишак, остатак. — Ако Италија и Њемачка могу гарантирати преузимање пшеничног сувишка, онда ће се ова кооперација оријентирати према њима. Обз. 1932. Има сувишка радне снаге који претиче од сеоске скономије. Ђорђ. б. оно што није нужно, што је непотребно. — Вама не треба тога, ви сте разборита дјевојка која зазире од сваког празнога сувишка. Шен. Морализаторски тон и реторика . . . чудан су и несхватљив сувишак Божићевог дела. Михиз. 2. одвећ велика количина нечега. — Купио говеђине за толике грдне паре! . . . Нек само буде сувишка! Глиш. Претјерана дебљина узрокована је сувишком хране. ВУС 1970. Изр. са сувишком, у с у в и ш к у у великој количини, обилно. — Ту мора бити *неко« ко ће запети . . . да заради онолцко колико смо ми капиталисте уложили са сувишком, од кога се мора издржавати цела радња. Марк. Св. Ако је клор у сувишку, онда се реакција замјењивања (супстисувехао, -хла, -хло напола увенуо, полутуције) наставља даље. ОК; ~ (од) з а р а д е увенуо. — Сувехли зимзелен жалом се пење. разлика између вредности створене радом и Домј. награде коју радник добива за свој рад. — сувбна ж само у изразу: потерати не- Оним сувишком од зараде што је не прима коме сувину наметнути некоме своју вољу, радник у својој радничкој плати . . . плаћа довести некога у стање најстроже потчиње- се и банкар и научењак и доктор. Марк. Св. сувишан, -шна, -шно 1. који премашује, ности, строго некога притиснути. — Ја ћу прекорачује оно што је потребно, утврђену вам потерати такву сувину да ћете се, кадете количину, меру нечега, прекомеран; прееелик, Биглере, добро сећати. Вин. претеран. — Није никад имала сувишна сувисао, -слаЈ -сло који је у међусобној, времена. Кум. У Илића подражавање народној поезији не залази толико са слабости узајамној вези, логички, узрочно повезан, копесничке снаге колико са сувишне љубави херентан. — Све се реда . . . спонтано, у према народним песмама. Прод. 2. такае без посве природној сувислој вези. Цар Е. којега се може бити, који није потребан, Остали [су] . . . полуотворених устију пранепотребан, излишан. — Бирократ је сувишан тили његову причу коју им је он преносио створ божји. Кор. Говори тако, без иједне . . . сувислим реченицама. Дав. сувишне ријечи. Чол. сувисло прил. на сувисао начин, логички; непрекидно, трајно. — Он није умио да шита сувише и сувише прил. 1. одвећ много, сувисло одговори. Чол. Ја никому не могу претерано, преко сваке мере, превише. — ништа обећати нити га, сувисло, за нешто Младић хтеде одбити овај раскош, али се кумити. Уј. сети владичина савета: да не претерује сувише у својој ревности. Ранк. Немојте то сувиспост, -ости ж особина или стање онога штоје сувисло, повезаност, постојаност. узети сувише трагично! Фелд. 2. без гготребе, — Старчић [је] у разговору . . . скакао сада непотребно, излишно. — О тој је точки,

! СУВИШНО — СУВОЗЕМАЦ чини ми се, сувише говорити. Шен. 3. покр. поврх тога, сврх тога, осим тога. — У Сењана чудан адет кажу, сваки носи по буклију вина, и сувише жежене ракије. НП Вук. Нит' ме можеш љепше утјешити, да ми дадеш пуну кулу злата . . . и сувише све ваше Цетиње. Март. сувшнно прил. сувише, непотребно, излишно. — То би сувишно било и споменути. Том. сувишнбст и сувишнбст, -ости ж стпање, особина онога шшо је суеишно, онога који јесувишан; оно штојесувишно, претерано; велика количина нечега. — Беше то соба . . . начичкана небројем оних отмених сувишности. Цар М. Крлежин је драматуршки пут одређен . . . све већим поједностављењем сцене, одбацивањем сценских сувишности. Матк. суввшњи, -а, -е в. сувишан. — Све ово разглабање . . . бијаше сувишше и узалудно трошење . . . времена. Ков. А. сувјежбач, -бча, ек. сувежбач. сувјер-, ек. сувер-. сувладалац, -аоца и сувладар, -ара м онај који врши, дели владарску власт с другим. — Син Марије Терезије Јосип II . . . био [је] њен сувладар. ОП 1; Р-К Реч. сувладарка ж женска особа сувладар. — Птоломеј XIII није хтео да призна за сувладарку своју сестру . . . Клеопатру. Мил. сувлажан, -жна, -жно понешто, помало влажан. — Новац је колао непрестано, увијек топао И сувлажан од њихових врућих ознојених дланова. Куш. сувласник м онај који дели власништво с другим. — Велике банке постају кредитори и сувласници индустријских подузећа. ОП 2. сувласница ж женска особа сувласник. Р-К Реч. сувласнички, -а, -6 који се односи на сувласнике. Р-К Реч. сувласннштво с заједничко власништво над истом имовином (покретном или непокретном). — Више њих могу бити заједно субјекти исте својине . . . И у том случају имамо . . . сувласништво. Арх. 1926. сувљи, -а, -е комп. од сув. 1 1 суво с = сухо 1. сува земља, копно; супр. вода, море. — На ивици баре, на суву, обрете се газда Јово. Ћип. Наполеон је предузео читав низ мера да би осигурао Далмацију и Истру, које су биле блокиране од руске и енглеске флоте с мора и којима је . . . грозила опасност и са сува. Гавр. 2. сува слама, суво лишће и сл. што се настре испод стоке у стаји, настор*. — Мара . . . много је код стоке . . . — Чекај, чекај, Нана ће теби суво подастрети. Сек. 3. (у

57

прилошкој служби, инстр.) сувим путем, суеоземно: путовати водом и сувим. Р-К Реч. 2 2 суво прил. = сухо 1. без воде, без влаге; без малтера и др. везивног материјала (зидати и сл.). — Ређало се више обделаних поља, ограђених . . . зидовима од суво назидана камена. Грол. 2. кратко, оштро; пуцкетајући. — Гурну руку у недра и помери је [кесу с дукатима] с леве на десну страну. Злато суво зашкрипа. Ћос. Д. Чуло се како крај прозора суво крцкају промрзле гране јабуке. Вуков. 3. а. хладно, равнодушно; строго. — Министар унутрашњих дела . . . рекао је суво да за изборе слобода штампе није тако потребна. Јов. С. Ако [поезија] није суво рацноналистичка . . . она није ни ирационалистичка. Радул. б. непристрасно, објективно. — После ћемо моћи сувље и краће дати оцену осталих цртица. СКГ 1937. 4. без примеса другог, потпуно. — Било ме је срамота што од свега тога ништа нисам видео. Лагао сам суво. Вучо. 5. недовољно, овлаш, без удубљшања, површно: ~ проучавати нешто. 6. оштро, продорно, реско: ~ крикнути, ~ шкљоцнути. — Одступи! — суво јечи жандармеријска команда. Ољ. 7. незадовољно, љутито, јетко, оштро, одсечно, енергично. — Што пре! — одговори Кремић суво. Уск. сувбблатан, -тна, -тно необ. на коме се сасушило, скорело блато. — Мијеша се протестно отрцани дроњак ц сувоблатна раздрта ципела. КХ 1936. сувовина ж = суховина а. оно што је суво, увело. — Пресипа се [чама]., стреса, на плећа ситног вресаЈ на зажутлу ма'овину, сувовину. Кош. б. суво грање. — Гледај да И сувовине за подјару доренеш. Рј. А. сувбвица ж = суховица суво време (без кише и снега), суша. Вук Рј. сувовлатан, -тна, -тно = суховлатан који је суве влати. Р-К Реч. сувбврх и сувбврхаст, -а, -о = суховрх И суховрхаст који је суеог ерха. Р-К Реч. сувбдо(л), -ола м безводна долина која добива воду само од падаеина (кише и снега). — Имање је било забаченО;, далеко од прометних путева, у суводолу. Моск. сувбзач, -&ч& м а. заменик возача. — Сувозач . . . који ће га заменити спушта руке у рукавицама на волан и помера кочницу. НИН 1959. Сувозач треба да заједно с возачем управљачем изради оријентациону табелу вожње. Аут. б. онај који путује са возачем, који седи до возача. — »Волвск је први аутомобил у серијској производњи са сигурносним подацима за возача и сувозаче. Вј. 1960. сувбземац, -емца м = сухоземац онај који жит на копну, сувоземна животиња.

58

СУВОЗЕМНИ — СУВОТОВАТИ сувДземни и сувбземски, -а, -б = сухо-

земни и сухоземски који се односи на суву земљу, копнени: ~ пут, ~ животиња, ~ војска. — Турска сувоземна сила износила је . . . 160.000 регуларне војске. Јов. С. сувозид м, сувоз&дина, сувбзидина, сувозвдица и сувбзидица ж = сухозид, сухозидина и сухозидица зид грађен од камена без малтера, сувомеђа. — Мало читалаца зна да је сувозид народна реч. Бел. Вирка кроз рупу сувозида. Божић. У забранима ограђеним сувозидом има доста . . . бријеста и храста. Десн.; Рј. А. сувбједица ж = сухоједица сувотиња (1). Вук Рј. сувДмеђа и сувДмеђина ж = сухомеђа и сухомеђина камени зид грађен без везивног материјала; кућа тако грађена. — Зид [око имања] пажљиво зидан до у висину човека — зидан не као сувомеђа, него зидарски. КН 1946. Пре ње [тј. куће на спрат] је у Херцеговини превлађивала приземна сламница, али неолепљена, од сувомеђине. Дед. Ј. У ниској колибици сувомеђи . . . на грубим труповима сједимо. Ђон. сувбмеђни, -а, -б који се односи на сувомеђу. — Држао је момке и дјевојке . . . женио их . . . и подизао им око своје куће сувомеђне појате. Ђур. сувом^снат, -а, -о (обично одр.) = сухомеснат који је од сувог меса: ~ роба, сувомеснати производи. сувбмразан, -зна., -зно = сухомразан који је са мразом а без снега, мразовит, голомразан {о времену). Р-К Реч. сув&мразица ж = сухомразица мраз у време када је земља без снежног покривача, голомразица. — Та зима је била љута и ветровита. Сувомразица., Андр. И. сувДњав, -а, -о = сухоњав 1. помало сув, танушан, мршуљав. — Средњег раста, сувоњав и прав кб свећа. Вес. Сувоњаве руке . . . држала је на кољенима. Бан. 2. који нема довољно хранљивих сокова, закржљао, кржљав. — Сав је крај уоколо био некако опоро једноличан . . . штуро зеленило сувоњаве вјетром опаљене пољске траве. Ћоп. сувб&авост, -ости ж = сухоњавост особина, стање онога који је сувоњав, онога што је сувоњаво. — Његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме. Ранк. сувопаран, -рна, -рно — сухопаран 1. строго званичан, неинтересантан; лишен топлине, безосећајан, хладан. — Знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне. Срем. Фантазија арбанашка није сувопарна. Миљ. Било је то чудно незаборавно друштво . . . духовити Јожа . . . и

помало сувопарни . . . инжењер Иса. Поп. Ј. 2. а. непријатан, мучан, опор. В. претпоследњи пр. уз сухопаран. б. који се чини узвишеним, који је тешко разумљив, еисокопаран. В. последњи пр. уз сухопаран. сувопарно прил. = сухопарно на сувопаран начин, званично, хладно, досадно. — На сва сестрина питања одговарао [би] кратко, преко мјере шкрто и сувопарно. Ћоп. сувопарност, -ости ж = сухопарност стање, особина онога који је сувопаран, онога што је сувопарно. сувбта ж = сухота 1. особина, стање онога што је суво, онога који је сув; одсуство, недостатак влажности, сувоћа. — Свако вече на н>еговој постељи стоји сува преобука; кад стигне, засут морским валима . . . да му одмах сувотом окрепи тело. Нуш. Разабра . . . косу како је некако зарђала . . . од некакве сувоте, па се не држи једна друге. Тур. 2. суво време, суша. — Небо мрко, а звезде оретко светлуцају. Сувота већ толико дана! Вукић. 3. а. суво место, заклоњено од кише и влаге. — Два грађанина . . . зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте. Нуш. Како је лијепо . . . носити чисто рубље., спавати на меку, у сувоти и топлини. Мат. б. суша, шупа; сељачка кућа. — Вертеп је сувота у којој говеда ноћују. Шапч. Богоје дељао јапију за нову сувоту. Рад. Д. в. приземни део куће плетаре. — Куће су им махом плетаре . . . на горњем спрату има чардак (диванана) под којим је сувота. Дед. Ј. 4. сува, тврда земља; копно; супр. вода^ море. — Молитва материна чува и на води и на сувоти! Глиш. 5. фиг. безосећајност, празнина,равнодушност. В. последњи пр. уз сухота. сувотан, -тна, -тно = сухотан 1. који се недовољно храни, који оскудева у мрсној, масној храни. — У мојој кући нит' ће бити гола, ни боса, ни гладна, ни сувотна. Коч. Није лако бити избјеглица . . . сиротан и сувотан. Јел. 2. неродан, неплодан, испошћвн (о земљи). — Узевши груду земље, мрвљаше је у руци — сувотна је, бог зна шта ће од сјемена бити. Ћип. сувДтиња ж 1. стање кад се од невоље мора јести само посна храна, оскудица у мрсним, масним жиеотним намирницама. Вук Рј. 2. (и м) гладан човек, гладница. — Да је теби моје месоЈ сувотињо! Бег. сувотДвање с гл. им. од сувотовати. сувотбватн, -отујем несврш. = сухотовати оскудевати у храни, у мрсу, скомрачити. — Пошљу . . . сувих и течних слаткиша, па чак и смока. Све се то слало што се мислило да се код Немца сувотује. Глиш.

СУВОТРТ — СУГЕСТИВАН

59

сувбтрт, -а, -о сув, мршав као трта, )е животињи давала вредност пред другим шиба. — Она стара сувотрта људескара суврсницима, била је у предности. НЕ. [извукао] из торбе нож. Матош. суврсница ж женска особа суврсник. сувДћа ж = сухоћа 1. особина, стање Р-К Реч. онога штоје суво, онога којије сув, недостатак суврснички, -а, -6 који се односи на влаге; суео и топло време. — Нека сувоћа суврснике. Р-К Реч. засјела му је у грлу. Пец. [Цвеће] је умирало суврст и суврст ж а. в. суврста. — За у сувоћи септембарског сунца. Уск. 2. фиг. суврст морат ћемо онда држати идеалиссувопарност {стила и сл.): ~ стиха. тички позитивизам. Баз. б. онај (рна) који сувдусни, -а, -б који је сувих усана, уста. (која) одговара некоме по годинама, вредпости, — Чак [је Борај и са сувоусним Гркињама по некој особини, пар1 (3). — Није он његова у Солуну излазио на крај. Рад. Д. суврст, тј. нијесу један према другоме. Вук Рј. сувражник м непријатељ. Бен. Рј. сувратак, -тка м (мн. -аци) преврнути, суврста ж ужа категорија, врста у посувраћени део на одећи или обући; оковрат- односу на какву ширу, подгрупа. — Такав је ник. — Модри фрак, прслук и хлаче жути случај на нашим отоцима са суврстама кршке . . . чизме са смеђим суврацима. Шкреб. и приморске гуштерице., од којих је познато Судац је . . . давао упуте своме записничару 17 суврста. НЕ. . . . с великом шареном краватом, која му суврстица ж дем. од суврста. — У нашој је покривала масне сувратке. Куш. домовини познајемо још двије суврстице сувратнти, сувратим сврш. 1. заврнути, обичне риђовке. Финк. посувратити. — Круница је четверолиста, сувуша ж врста суве погаче. — Све а листићи . . . сувраћени. Тод. 2. отерати, одлете, и хлеб оде, отперјаше погаче, опавратити натраг, повратити. — Неке [овце] руше, сувуше. Кош. су окренуле ка конопљи, али их је отуд сувцат, -а, -о само у изразу: сув, сух ~ сувратило псето. Сиј. сасвим, потпуно сув. — Не било ме ако то сувраћати, -ам несврш. и уч. према суније златно прстење од суха сувцата злата. вратити. Вел. сувремен, -а, -о = савремен који се сугаре, -ета с 1. црно јагле. Вук Рј. односи на неко време, на време о коме се говори; 2. касно ојагњено јагње. — Мсханџија извади који се односи на садашње време, садашњи, печено сугаре и метну га на пањ. Ранк. модеран. — Најцрњим, најужаснијим бојама сугерирати, -брирам и сугбрисати, стаде цртати сувремене монахе и манастире. Ранк. За дубински риболов човјек мора -ишем сврш. и несврш. лат. (џз)вршити шати савршенија оруђа и мора познавати утицај на нечије мишљење, вољу, осећање, наметнути, наметати некоме своју мисао, сувремене методе рибарења. ОГ. вољу; подврћи, подвргавати (кога) својој сусувременик м = савременик онај који гестији; изазвати, изазивати у некога какво живи у исто време с неким или с нечим, онај душевно стање, осећање. — Нема . . . тога који живи у садашње време. — То посвје- глумца на свијету који би могао сугериратиЈ дочише сувременици његови. Кум. Он . . . е је он Јулије Цезар или Хамлет. Матош. тврди да се о сувременицима не може пи- Макијавели препоручује да се поданицима сати са историјске тачке гледишта. Скерл. сугерира: како су државни закони божански закони. Вас. Контакти између Мире и посувременица ж = савременица жена гинулог студента Драгана назначени ['су у сувременик. Прав. филму] тако да сугеришу њихове узајамне сувремено прил. = савремено на сусимпатије. Пол. 1957. времен начин, модерно. сугестибилан, -лна, -лно који се лако сувременост, -ости ж = савременост подвргава сугестији, подложан сугестији. — стање, особина онога који је сувремен, онога Мишљење је код детета некритично и сушто је сувремено; садашњост. гестибилно. Пед. суврем&њак, -ака м сувременик. — Шарсугестибилност, -ости ж особина онога ковов паровњак и сувремењак прихвати. који је сугестибилан. — Нису сва деца подКор. једнако отпорна према забрањеноме; узрок тога мора лежати у њиховој . . . сугестибилсуврљав, -а, -о сувоврх(аст). — Када ности. Пед. нађе суврљаву јелу, веже Мују јели у расове. НП Вук. сугестиван, -вна, -вно који има моћ да суврсник м 1. онај који је с неким ерсник, изазоее одређено душевно расположење, уеевршњак. 2. онај који припада истој врсти. рење у другога. — Данас [је] глас новина — Свака варијација облика или боје, која сугестивнији од књижевног утјецаја. Ма-

60

СУГЕСТИВНО — СУГРАЂАНКА

тош. Оно што је чинило његову реч сугестивном, то је . . . фанатичност његовог духа и јако родољубље. Глиг. Изр. ~ терапија мед. део психотерапије који се састоји у лечењу хипнозом. Свезн. сугестивно прил. т сугестиван начин, са сугестијом. — Муж . . . морално пропао . . . паразитски живи на њен рачун, кога она мрзи и чију смрт сугестивно жели. Богдан. Напокон је дала руку . . . Клокочкоме, настојећи да му сугестивно . . . загледа у очи. Кол. сугестивнбст, -ости ж особина онога који је сугестиван. суг&стија ж лат. утицање на вољу другога, подвргавање кога својој вољи, изазивање у кога одређених душевних стања, растложења, уверења; радња, чин, дело, промена изазвана код кога утицајем друге особе. — Њезино је увјерење прелазило сугестијом на жене. Новак. Посредним путем и они [противници рата] су пали под сугестију ратоборне агитације. Јов. С. ЈБуди су у некој простој демонској сугестији доиста досегли вршак. Крл. сугестовати, -стујем сврш. и несврш. заст. в. сугерирати. — За децу са јаком маштом ова је књига [Робинзон] прави хипнотиста који их сугестује ц заузме све њнхове мисли на дуго време. Ранк. суглас м 1. песн. потпун, савршен ред, поредак, сагласност, склад. — Док горског раја суглас чудотворни не наслути му духа циљ узвишен. Шен. 2. грам. в. сугласник. — Суглас д и т (зубни) у непосредном дотицају с небним ј прелазе у старобугарском у жд И шт. Јаг. сугласан, -сна, -сно 1. = сагласан који тачно одговара чему, који је у складу с чим; који се слаже с чим, који приспгаје на шпго. — Само се оно сљубити може што је духом сродно и по одношајима живота сугласно. Јурк. Возови . . . пролазе у . . . сугласном клопатању точкова. Сим. 2. грам. који се односи на сугласнике, који има особине сугласника. — И поврх тога случаја с х има више примјера о претварању сугласних слова. Јаг. сугласити, сугласим сврш. = сагласити учинити да се нешто слаже, да се подудара. ~ се = сагласити се сложити се, споразумети се; пристати на нешто. — На њему [збору] се најприје сугласише да треба замијенити звоно. Мат. сугласица ж песн. слагање са чиме, веровање у што. — Окан' се, Јово, сугласице те! Пред мене први био би му крок.' Кост. Л.

било када су се све милине у красном сугласју сложиле. В 1885. Тога склада . . . и узвишена сугласја не чух никад у свом животу. Шен. сугласник м фон. глас при чијој се артикулацији чује шум или прасак изазван препреком (теснацем или преградом) коју еаздушној струји стеарају говорпи органи, консонант: безвучни ~ , звучни ~ , меки ~ . сугласница ж в. сугласник. — Наопако [је] изговорио ријечи одјахати, одједрити . . . у којима ј није омекшујући знак уз д, него особита сугласница; припадајућа слиједећој словки. Павл. сугласнички, -а, -о који се односи на сугласнике. сугласно прил. = сагласно споразумно, подударно; одобравајући, потврдно. — Сугласно истинском демократизму . . . кривња је неопходан основ кривичне одговорности грађана. Арх. 1947. Кимне јој сугласно главом. Божић. сугласност, -ости ж = сагласност особина, стање онога што је сугласно с чим, склад, подударност; пристанак, одобрење. — Била је . . . уистину сугласност нека, лук обрва је био потпуно исти . . . као код Марка. Бег. суглашаваше с гл. им. од суглашавати се. сугпашавати (се), -ашавам (се) и суглашивати (се), -ашујем (се) несврш. и уч. према сугласити (се). суглув, суглув, суглух и суглух, -а, -о који није сасеим глув, глух, који је мало, понешто глув, приглув, приглух. Бен. Рј. суговорник м = саговорник онај с којим се говори. — Стално накреће лијеву страну главе док слуша суговорника. Вј. 1971. суговорница ж = саговорница она с којом се говори. — У дијалозима . . . она [Цвијета Зузорић] је једна од суговорница. Комб. суградица ж ситан град. — Наједном почеше косо падати крупне капље. С капљицама осу и суградица. Ћип. Зачују . . . буку, као да је осула суградица. Креш. суграђанин м (мн. -ани) онај који с ким живи у истом граду, онај који је с неким из истога града. — Дуго није могао заспати, толико га је дирнула та равнодушност суграђана. Срем. Никада и никоме није пало на памет да постави једноставно и природно питање себи и својим суграђанима . . . докле ћемо да раздиремо своје властито месо. Крл. с у г р а ђ а н к а ж •ж.енска особа

суграђанин.

— Деси се . . . да каква побожна жена сЈгласје и сугласје с = сагласје подударање, складност звукова, сазвучје; сагласност, обогати Дангубицу новим суграђанином или суграђанком. Ћор. склад уопште. — Како ли је то све дивно

СУГРАНУТ — СУД

61

сугранут, -а, -о сулуд, суманут. — На елемената формалне логике, у којему се, у пијаци се одмах створи мишљење да Паоло облику реченичног исказа, нешто тврди или није сугранут, као што би његови хтјели. одриче: аналцтичан ~ , синтетичан ~> катеМат. горичан ~ Ј хипотетичан ~ . Изр. бити под судом бити оптужен сугреб и сугреб.м празн. место где су пас, мачка или лисица разгребли земљу за суду, бити оптужбом предат суду; божји ~ које сујеверне особе верују да доноси неку кожну 1) по религиозном веровању казна којом бог кажњава за почињене грехове; 2) ист. етн. болест ако се нагази на њега. — Гдје пук в. мазија (2). — На место божјег суда (мазије) вјерује . . . у сугреб и чару, у вукодлаке, . . . заведени су судови. Ђорђ.; д и с ц и п л и н вјештице . . . ту се смијеша лијечење с ски ~ посебан орган за преступе у службеној гатан>ем. Љуб. Није [је] могао зауставити дужности; доспети под ~ бити оптужен да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока. суду за неки преступ, неку кривицу; д у х о в н и Мат. Изр. нагазити, стати на (пасји) ~ ~ цркеена установа која суди.брачне и браконагло оболети; добити свраб, окраставити се разводне спорове. — Духовни суд је само потврдио опште мишљење. Брак . . . је и сл. — Знојио се . . . тражио воде и шапутао разведен на штету . . . Анице. Андр. И.; како му недостаје ваздуха . . . — Биће стао и с т р а ж н и ~ суд који врши истрагу над на сугреб — шапутала је Фима. Ђур.; узети окривљеницима; одељење суда у коме се врше ~ утећи, загрепсти (3). Вук Рј. истраге. — Ево већ шест месеци како лежим сугуб, -а, -о заст. двострук. — Ко је у истражном суду. Петр. В.; п о р о т н и ~ имао срећу лично га познавати, тај ће на судски ко.гегијум састављен од непорочних глас о његовој смрти сугубу жалост осећати. грађана за суђење законом утврђених кришца; Рј. А. последњи (страшни, стравични) ~ рлг. по религијском веровању божји суд љусугушица ж покр. врста гуња. Вук Рј. дима до кога ће доћи кад наступи крај сеета. суд 1 , суда м (мн. судови) 1. мишљење о — По томе ћемо их препознати . . . на некоме, нечему, оцена. — Ја сам . . . мало посљедњем суду. Јонке. Час страшнога суда прије створила суд да Алфред није за мене откуцава свету. Панд.; п р е к и ~ нарочити муж. Том. Кога добро не познајемо, не треба суд у време рата и буне (за суђење првенствено о њему давати дефинитиван суд. Цвиј. 2. политичким кривцима) који по кратком а. орган којему је дужносгп решаеање грађан- поступку доноси само смртне пресуде против ских спорова, преступа и критчних дела: којих нема правног лека, осим помиловања; апелациони ~ , окружни ~ , првостепени соломонски (саламонски) ~ мудар и ~ Ј трговачки ~ Ј војни ~ . — Конзулу довитљив суд (по имену израелског цара Солоније ни на ум долазило да ствар преда суду. мона, познатог као мудрогу својим пресудама); Адум. Хорват чита осуду ратног дивизијског ~ добрих људи (примирни, примисуда. Крл. Ако задоцнипг, бићеш изведен р и т е љ н и <~) устаноеа суђења која се оснива пред ратни суд. Јак. б. зградау којојсе налази на обичајном праеу у сеоским општинама, а таква устаноеа. — Магле . . . се гомилају састоји се од угледних и непорочних домаћина . . . расту уз срески суд. Ћос. Д. Пред окруж- и решава законом одређене спорове. — Свако ним судом . . . умало није дошло до тешке село има . . . свога кмета са неколико чладраме. Вј. 1971. в. судијски збор, колегијум. — нова примирног суда које, као и кмета, Па сад славни суд нека отвори књиге у бира народ. Гаер.; ~ историје (повескојима су закони. Тур. Чим су оптужени н и ч к и ~ ) оцена о некоме човеку или догађају заузели своја места, улази суд. Пол. 1944. коју ће објективно донети будућност и истори3. а. претрес дела или кривице пред судом или ја као наука. — Буди горд на време повессудијом појединцем. — Замоли Ива . . . нек ничког суда. Бој.; ~ судити строго казнити води сужња^ нек му чини суд. Кост. Л. некога. — Он дјетету својем суд судио . . . Често ти они горе . . . под шупљим храстом јер ћеш сутра у калудре поћи и кајати учине читав суд. Мул. б. судска или адмисрамоту. Ботић; ~ части (часни ~ ) оданистративна одлука о неком праеном предбрани чланови колектива који чланотма одмету, нарочито спорном и зеаничан акт о томе, осуда, пресуда. — Позва Велико вијеће ређене установе или организације изричу осуде . . . мештра Кузмића преда се те му најави за учињене пррступе који се косе са утврђеним редом и моралом. — Тражио је да се изабере да ће му се откројити суд. Шен. Али, СИНКОЈ суд части . . . и тај суд нека види јесам ли да ћутиш! Тај несрећни младић . . . судио ја грамжљивац за улогама. Скерл. Часни је јутрос себи . . . и био је у свом суду прав суд за ратне инвалиде осудио [га је] на и непогрешан. Андр. И. в. посебан орган одузимање колајне. Јонке. састављен од стручних чланова ради доношења оцене у спортским такмичењима. — СУД2> суда м (лок. суду; мн. судови и Приређивачки одбор . . . именује оцјењисуди, ген. судбва и судова) 1. а. кућна вачки суд. Стрељ. 4. лог. један од битних посуда (стаклена, глинена, дрвена, метална

62

СУДАНИЈА — СУДАЦ

или од порцелана), која служи да се у њу налива течност, да се сипајело и друго нешто да се у њој кува. — Грнчари разреднли [на сабору] тестије и суде. М 1867. Најбоље [је] . . . ако се поврће у стакленим или металним судовима куха да кључа. Батут. Добро је учио И лијепо помагб попадији . . . прати суде. Ћор. б. буре, каца, чабар, бадањ (2). — Завирио [је] у пивницу гдје је у огромним судовима врио први мошт. Том. Изнесе из . . . подрума суд вина. Дук. С друге стране поређане су каце . . . и други суди с маслом И другим белим смоком. Нов. в. слична направа за нарочиту употребу. — Дошао је прота. Читао је молитве . . . и тражио суд за пљување. Црњ. Ћелија је била врло малена . . . Зачуди се да нема ни лежишта . . . ни каква суда. Андр. И. Грошев повуче од прозора ноћни суд, не знајући чему служи. Моск. 2. мали чамац; исп. чун. — Чун је већ много савршенији суд за пловидбу. Жуј. 3. а. било који шупљи орган у човечјем пгелу. — У сваком израштају налази се сплет крвних капилара и мали лимфни суд. Станк. С. Заражени [су] крвни судови. Крл. б. бот. танке цевчице састављене од ћелија кроз коЈе у биљци тече вода и растворене материје у њој или сокови. — Из петељке прелазе судови и у листину, где се мрежасто гранају. Тод.

Алексићу из Ваљева, српском судару. Нен. М. Пак сударе стави изабране, да му право по закону суде. НП Херм. сударање с гл. им. од сударати (се). сударати (се), -ам (се) несврш. и уч. према сударити (се). — Пред зору мраз је ледан окивао мокре гране дрвећа. Ветар их је сударао, и оне су звечале као челичне узенгије. Моск. сударац, -рца м заст. судар.—Турски [су] сударци имали обичај да свакога ко је и најмање крив . . . кад падне у апс, да га глобе. Нен. М.

сударити, -им сврш. приближујући што чему другом ударити једно о друго, учинити да два лица ит предмета ударе један други, изазвати судар нечега с нечим другим. — Принесе пету пети, а при том звонко сударио два челична обруча окова. Лал. ~ се 1. а. идући, крећући се у сусрет сукобити се џдан са другим, ударити један у другога. — Неколико година путовао [је] железницол!, само да би му се догодила каква несрећа . . . да се сударе возови. Глиш. У тај час враћао [се] сав натоварен . . . књигама, судари се у мрачном ходнику с Ђакалонеом. Франг. б. доћи у супротност, у неугодан додир с неким, с нечим. — Није могуће савременоме човеку не сударити се Изр. спојени, спојни судови физ. са нашом . . . стварношћу. Богдан. 2. управив. уз посуда (изр.); чиме се нов суд први ти се један према другом, укрстити се (о пут напуни, тиме целога свога века погледима, очима). — Мало се придигнем и и мирише фиг. први утисци су најдубљи и погледи нам се сударшпе. Радул. Сударивши најтрајнији. се са Силвестровим очима . . . дода. Божић. суданија ж пеј. систем суђења, дељења 3. ступити у борбу, сукобити се у боју. — правде. — Тако трајем живот и дане и Никада се још није сударио овако грубо трајаћу до мотике, каква је права под овом свијет. Новак. Одлучи да се баш на овом новом управом и суданијом. Коч. Читава положају судари са Немцима. Ћос. Д. ова импровизација суђења, суданија је сасударнште с необ. место судара. — Ал' тирична, веома духовита карикатура окупаовај свет што сад га подносим, судариште ционог суда у Босни. Глиг. начела силна два, у мени је, а ја у њему судар м 1. јак удар једнога тела о друго. сав. Кост. Л. — Када се завјеса дигла, сви се туку у с^дац, суца м (вок. суче; мн. суци, ген. заплетеном судару. Крл. На сусједној же- судаца) = судија (1) 1. службено лице у љезничкој станици сударила су се два те- установи суда које доноси пресуду у парничном ретна влака. Истрага је пронашла да је спору, члан судског колегијума. — Пробада судар масло Енглеске. Неим. 2. сукоб са га очима . . . као судац истражитељ. Крл. непријатељском војском у борби. — Та за- Судац! О-хо, људи . . . Јазавца тужити! Коч. повест била је разаслата дивизијама . . . 2. онај који суди у игри, у такмичењу. — када . . . отпочеше да се нижу судари. Лаз. Судац и помоћни суци морају носити . . . М. Убише ми коња како судар поче. Стан. кошуљу или мајицу црне или бијеле боје. 3. размимоилажење супротних интереса, гле- Ног. 3. онај који износи своје мишљење, суд, дишта и др., идејни сукоб, оштро изражена оцену о коме, чему. — Зар Мркша да ми буде супротност. — Образовање . . . странака судац? Донч. Био јој је сасвим близу тада одмах је довело до судара међу њима. Шиш. . . . па је одиста могао бити добар судац. Као свака илузија, она се у судару са ствар- Креш. ношћу показала као оно што је била: као Изр. нека му (им) је бог ~ , бог му илузија. Пиј. (им) ~ био нека га (их) стигне заслужена судар, -ара м заст. судија, судац. — Од казна. — Ах, нека их, бог им судац био! Хаџи-бега млого поздравље проти Мати НП Вук.

СУДАЧКИ — СУДБОНОСАН судачки, -а, -б који се односи на суце; који је својствен суцима: ~ кадар, ~ звање, ~ испит, ~ сто, ~ трибина, ~ самовоља. судба ж судбина. — Пења сам се на свештену гору, са које је страшно предсказање своје судбе Јерусалим чуо. Њег. Једивца . . . је зла судба отимала толико времена мајчину загрљају. Шен. Бора Прч . . . стао да шепа по колони, љутећи се на своју судбу што тако мора по мразу из села у село. Рад. Д. Са прогресом свести судба све више силази у самога човека, он све вшпе носи своју судбу у себи самом. Кнеж. Б. Изр. читати судбу в. читати судбину (уз судбина, изр.). судбени, -а, -б који се односи на суд и суђење: <~ расправа, ~ власт, ~ архив, ~ позив, ~ пристав, ~ списи, ~ рочнште. Изр. ~ стол ист. виши суд, суд више инстанце некада у Хрватској. судбеник м индив. службеник, представник суда, судија. — Стигли су до врела Руде . . . весели и безбрижни судбеници и сорта око њих. Божић. судбено прил. преко суда, посредством суда. — Њега треба на суд. Кад неће да плати на вријеме, нека плаћа судбено. Ћор. судбенбст, -ости ж судска надлежност, делокруг суда. — Суђење о мјеницама преко 100 динара спада у надлежност трговачке судбености. Мј. 1926. судб&њак, -ака м судски затвор, тамница, робија. — Над кровом завија . . . вјетар . . . Судбењак спава. Чол. Узео сам једино Алијино писмо које ми је послао са судбењака . . . прича о тамничаревом псу, нашем заједничком пријатељу са шетње у дворишту судбењака. И. судбАна и судбина ж (вок. судбино) а. оно што је, по празноверном схватању, предодређено (од неке више силе) да се збива са човеком и око њега, коб, фатум. — Ни новац, ни положај, ни одело не могу да окрену судбину. Андр. И. Нека дочека све што судбина му и љуте преље спредоше у час онај у који га породи мати. М-И. б. околности и услови живота. — Он није био задовољан својом судбином. Увек, кад се увече спрема да легне . . . уздахне и узвикне: Хај, судбино моја црна? Дом. То је био онај јуни који је преврнуо судбину свијета. Бег. в. оно што некога (нешто) очекује, будућност. — У тој се бухари кроји судбина Русије. Маж. Ф. Павле . . . наглашава да је он најодговорнији за судбину одреда. Ћос. Д. Можда [је] био . . . страх да младић у његовим [лекаревим] очима не прочита своју судбину. Макс.

помирити се са судбином, предати се

судбини оставити решење току догађаја, стицају околности; не покушавати да се измене невоље у које се западне. — Болесници се предају судбини и очекују фаталан крај. Петр. М. Ништа . . . ништа друго него помирите се са судбином. Кол.; прст судбине каже се о нечему за шта се мисли да је тако морало бити. — Бјежао је зато од своје новорођене дјевојчице, као од знака пропасти, прста неумитне судбине. Сим.; ~ јарац в.узјарац(изр.); читати судбину (из шара на длану, из талога црне к а ф е или по чему другом) празн. погађати, прорицати некоме његову будућност. судб&нин и судбинин, -а, -о који припада судбини. — Кобац у ваздуху је симбол судбинине заседе. Богдан. судб&ница и судбнница ж дем. од судбина. — На гранама листова ту пуно, дуб изнутра сасвиме иструнб . . . ја ту чатим моју судбиницу. Радич. судбински, -Г, -б а. који се односи на судбину, који долази по судбини. — Пошто је неко вријеме проживио у Москви, није више презирао своје судбинске другове. Крањч. Стј. б. који }е унапред одређен, који се не може спречити, судбоносан. — Обзири и . . . конвенције постају тако једна судбинска сила, која психологију својих жртава управља ка смрти. Богдан. в. који слути, наговештава несрећу, злослутан.— Гледа вас . . . црна Сфинга тврдил!, судбинским очима. Матош. г. који доноси зло, несрећу. — Осване и дванаести дан судбинског мјесеца. Цар Е. Изр. ~ трагедија књиж. античка трагедија у којој се драмски сукоб оснива на борби главног јунака против неумитне силе судбине којој не може да измакне. Терм. 2. судбински прил. по судбини, без могућности да се избегне, неизбежно. — Магарац је . . . судбински предано одмицао. Божић. Черчил је набацио мисао да је Немачка судбински одређена да постане авангарда западног капиталистичког света . . . против источњачког бољшевизма. КН 1956.

судбДносан, -сна, -сно 1. који одређује даљи ток, развитак (рбично несрећан) будућих догађаја; преломан. — Особито је за њих [Јужне Словене] била судбоносна провала Турака у Европу. Барац. У најсудбоноснијим тренуцима наше историје увек смо знали поћи оним путем који нам је налагала славна прошлост наших народа. Дед. В. 2. који доноси несрећу, који еоди у опасност, фаталан. — Та данашња пијана европска вожња . . . из дана у дан постаје судбоноснија. Крл. Једна војна јединица не мора да изгуби битку Изр. игра судбине в. уз игра (изр.); ако пет минута доцније изврши покрет, али ешалон тешких рањеника Иронија судбине в. уз иронија (изр.); за један

64

СУДБОНОСНО — СУДИОНИЦА

толико задоцњење може да буде судбоносно. Дед. В. судбДносно прил. на судбоносан начин, фатално. — Жена наследила, он срастао с имањем судбоносније но са ичим што је постало садржина његова живота. Сек. судббносност, -ости ж особина, стање онога што је судбоносно. — Осећао је судбоносност тренутка . . . То се његова крв излила и сиктала кроз просечене вене и артерије. Ћос. Д. суделова&е, ијек. судјеловање, с гл. им. од суделоеати. суделовати, -лујем, ијек. судјеловати, несврш. деловати, радити заједно са неким, бити сарадник, узимати учешће у нечему, имати удела у каквом послу. — Млади гроф . . . је такођер судјеловао у утрци. Том. То се већином врши у хајкама, у којима суделује велики број ловаца. Петр. М. И сада оне [Италија и Аустро-Угарска]... највише судеЛ У)У У • • • увозу Драча и Медове. Цвиј. судепДвач, -ача, ијек. судјеловач., м в. судеоник. — Чист приход . . . предадоше благодарном Вукадину са жељом и надом коју му је у име свих приређивача и.суделовача изразио онај чупави. Срем. Атмосфера природе и прилика је пуноважни суделовач у садржају романа. Богдан. судеоник, ијек. судионик, м (најчешће ијек.) 1. онај који суделује, учествује у чему с ким другим, саучесник, суделовач. — Борба између два свијета, којој смо судноници . . . не занима те. Козарч. Када су фашистички окупатори и њихови судионици предузимали офанзиве на албанске патриоте, ми смо одмах појачавали дјелатност на своме фронту. Зог. Поклонио [сам] се пред женом, као пред судиоником људскога живота. Кос. 2. онај који има у чему свој део. судеонички, -а, -б, ијек. судионички (најчешће ијек.) који се односи на судеонике. судеоништво, ијек. судиоништво, с (најчешће ијек.) заједничка делатност с ким у чему. — [Жена] све то проживљује без вас, без вашега судиоништва, без икаква обзира на вас? Бег. судеоништвова&е, ијек. судиоништвовање., с гл. им. од судеоништвовати. — Донијели [су] брзојавну вијест: да је . . . главни покретач свих смутња у Хрватској затечен у судиоништвовању злочина преваре. Ђал. судеоништвовати, -штвујем, ијек. судиоништвовати, несврш. (најчешће ијек.) бити судеоник, суделоеати. В. пр. уз гл. им. судеоништвовање. судесити и суд&сити, судесим сврш. десити се, наћи се заједно с неким, сусрести се.

— Ја сам себи нијет [намјеру] учинио да ми се је с Мијом судесити. НПХ. судија 1. м = судац: иследни, истражни ~ , старатељски ~ Ј примиритељни ~ . — Судија за прекршаје кажњава због сипања воде у млеко. Пол. 1957. Њезин муж, срески судија . . . такођер би био почашћен. Донч. Такмичења . . . теку на . . . зеленим, травним теренима, а мерено [је] једино сјајним штоперицама. . . у бело одевених судија. Андр. И. Не треба заборављати да је народ . . . творац и судија свог језика. Бел. Сачувај нас 3 боже, женских судија! Маж. Ф. Има песама које . . . могу . . . преварити и доброга судију у књижевним пословима. Поп. Б. 2. ж праео суђења, судска власт, судска надлежност, правосуђе. — Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија. НП Вук. Крајишници су . . . разбијени, настаје . . . друга судија. Коч. Видиш сам како је: друго вријемеЈ друга права па и друга судија. Андр. И. Изр. ја ћу му бити ~ / а ћу му пресудити, ја ћу га строго казнити (рбично смрћу). — Ал' нека, ако не могу Жужи, њему ћу бити ја судија. Јакш. Ђ.; настаће и наша судија доћи ће и наша власт. — Боже здравља, настаће и наша судија, рече чича. Шапч. судијин, -а, -о који припада судији. судијски, -а, -о који се односи на судије: ~ одговорност, ~ савест. судилиште с место суђења, судиште. — О КОСОВОЈ грдно судилиште! Њег. Прекрила јој чело пребијела круна праштања. И мину гријеха судилшпте. Гал. судило с пеот. суд, суђење. — Да страшна, боже^ твога судила. Кост. Л. судиља и судиља ж 1. празн. она која досуђује, одређује судбину људима, суђаја. — Дан . . . је записан на челу сваком човеку кад се родио, у који су му судиље одсудиле да умре. Рј. А. 2. а. она која суди, расуђује, судиња. — Наука му је била једина судиља у свима одлукама његовим. Рј. А. б. ум, моћ, снага расуђивања. — Био је човек необично јаке памтиље и разговетне судиље. Рј. А. судиннца ж судијина жена, судијиница. Р-К Реч. судиња и судиња ж 1. она која суди, оцењује некога или нешто. — Улети у разговор стара генералица, најоштрија судиња јавног морала. Ђал. 2. жена судије, суца. — Ти врло добро знаш да је Марица код . . . варошке судиње. Шен. Увијек је желио да буду он и жена му сасвим равни господину суцу и госпођи судињи. Ђал. судионик, ек. судеоник. судионнца ж в. судница. — Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом. Ат.

СУДИОНИЧКИ — СУДНИК судионички, -а, -б, ек. судеонички. судиоништво, ек. судеоништво. судиоништвовање, ек. судеоништвовање.

Ја и не знам за суд. Вес. 2. водити парницу, парничити се с ким. —Даћу [родитељима] што зарадим, јер се они тамо суде са Јаворскима, а парница траје већ педесет година. Кнеж. Л. Изр. бог нека му (им) суди в. бог му (им)судацбио(узсудац,изр.); ко брзо суди брзо се каје брзоплетост у суђењу има штетне последице; судећи по чему разг. на основу чега, узимајући у обзир нешто. — Држић је, судећи по његовим комедијама, дао само мали део онога што би могао дати. КН 1946; судити одока вршити процену на први поглед, не размишљајући много. — Нисте погодили . . . Ето, како се суди . . . одока. Грол; судити сам себи одузети сам себи живот, извршити самоубиство. — У том ћу случају истргнути из њене руке још усијани револвер . . . и судити сам себи. Петр. В.

судиоништвовати, -штвујем, ек. судеоништвовати. судвти, судим несврш. (ретко сврш.) 1. а. давати, износити мишљење, суд о коме, чему, стварати суд, изводити закључак из чега, ценити. — Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп. Вес. Но бијаше и других знакова по којима је судио да није све онако као некада. Шимун. б. држати, мислити, сматрати. — Ја сам судио да ме не треба у оној сједници, и зато . . . нисам дошао. Старч. Па, шта мислиш? — Судим као, ваљда би ми ти могб шта предложити. Поп. Ј. 2. ценити, оцењивати дела или поступке судић, -а и судић, -ића м дем. од судг. — чије; осуђивати, прекоревати због чега. — ПоОн се маши руком у недра, извади један мали кољења дјела суде, што је чије дају свјема. судић чуднога изгледа. Јакш. Ђ. Пошаљите На Борисе, Вукашине општа грми анатема. . . . судић домаћега вина. Новак. Њег. То није наше да му судимо. Јевт. Нек свијет ми суди, није л' очевидно да чарима судиште с 1. место, просторија где се си завео је гадним. Богд. 3. (кога, коме) а. суди, где суд заседа. — То бијаше суднште, разматрати нечију кришцу у судском поступ- мјесто за суце., одијељено . . . од осталога ку и доносити пресуду. — Дао [је злочинце] простора. Шен. Ове речи дирнуше у живац и отпратити судбеном столу да им суди ради судије и цео народ у судишту. Ат. 2. суд злобне штете. Том. Атињани су прегорели као орган суђења. — Дјевица Орлеанска, освојење Сицилије да би шефа своје експесуђена црквеним судиштем, ономад је у истој диције вратили одонуд да га суди атински цркви проглашена светицом. Матош. Био суд. Дуч. б. осуђивати, доносити пресуду сам је два пута . . . члан призивног судишта. или у народном, колективном суду без судског Водн. 3. покр. судбина. Вук Рј. претреса. — Народ се састао у шуми да суди Изр. ~ света страшни суд. — Кам на жену која је изневерила мужа. Дуч. Са мрткаму тихано почива . . . да покаже на судишвих псина, што им дјеца наша судише, једно ту света свога тека редове крваве. Јакш. Ђ. птиче прокљувава. Кул. в. кажњавати. — судјеловање, ек. суделовање. Најзад, набасаше на дечаке и стадоше им судити: некога за косу, некога за уши, неком судјеловати, -лујел!, ек. суделовати. шамар. Глиш. 4. фиг. имати власт, владати судјелДвач, -ача, ек. суделовач. над киме, бити господар, тражити послушсудланица ж 1. а. унутрашња страна ност од кога. — Нећепг, синко, куд ти оћеш! . . . Још тн ја судим. Дом. Није ме још вјен- шаке без прстију, длан. — Једна се рука искрене на судланицу. Божић. Брисала је судлачао, па да ми суди. Шуб. Сад суди гуњ и ницом зној. Ћоп. б. ширина длана као мера. кожух. Капут се више не пита. Ћоп. 5. сврш. фцг. а. досудити (1). — Чистом душом вр- — Снег је био нападао за једну судланицу. Лаз. Л. Онда ваља лист облатне заокружити шит оном' треба, који врши бог што суди с у величини једне судланице (6 сантиметара у неба. Маж. И. И ја је силно љубих. Ал' пречнику). Батут. в. фиг. мали део нечега. судба друго суди. Митр. Удес ти је судио — Накотили се ти Чаприћи као зечеви, издеда страдаш. Марк. Д. б. (често у облику трп. прид.) унапред одређен, предодређен. — Нама лили велику њиву, па свако своју судланицу земље оградио врзином. Рад. Д. 2. бот. биљка не беше суђено мир да мирујемо. Вес. Круна из пор. штитара СаисаПз ЈаисоМез. Сим. не бијаше му суђена. В 1885. Мили боже, ја Реч. кршна јунака, да бог даде да ми суђен буде! НПХ. 6. спорт. пратећи, посматрајући игру судни, -а, -о који се односи на суд, судски. пазити да се не крше прашла игре и решавати — Тако су државно, грађанско и судно спорове који се за време игре десе. — Албанези и значење имала писма у старој Србији. Дан. Меншш суде меч Звезда—Спартак. Б 1975. Изр. ~ дан(ак) в. уз судњи. — Ако је препга, није судни дан. Н. посл. Вук. Троваће ~ се 1. обраћати се суду, имати посла те до судног данка. Митр. са судом ради вођења спора с неким. — Нити је ко долазио да се суди. Вук. А јеси ли се судник м судија, судац. — Писмо Враћес ким свадио? — Ни с ким — А судио? — ново узруја суднике, ионако плашиве и 5 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

66

СУДНИЦА — СУДСКИ

сумњичаве. Љуб. Потужи [Станка] суду . . . суднике подмити. Шант. с^дннца ж 1. судска дворана. — Дворана [судска] . . . личила је тога дана више на концертну салу него на судницу. Крл. Пред вратима . . . суднице чекали смо да нас зовну. 75««. 2. зграда општинске управе. — [Сељани] се беху искупили код општинске суднице. Дом. Илија и ћата одоше у судницу. Вес. 3. фиг. суђење. — К6 страшног дана божја судница што ће нас једном на грехе да сети. Панд. суднички, -а, -5 који се односи на суднике. судпички, -а, -б који се односи на судницу'~ ограда. — Несташно ждребенце . . . бије копитама . . . пред судничким вратницама. Шапч. судња ж в. судбина. — Али ће доћи судња за њ и за онога који је хајдучке новце на превару измамио. Тур. судњак м судопера (2а). Р-К Реч. судаача ж бот. в. ерг (1). — Ако је . . . велика рупа [на лубањи], онда су неки преко ње стављали парче коре од тикве судњаче. Ств. 1948.

судДпер м део кухињског намештаја у облику ниског ормарића за прање посуђа. — У њој [кухињи] се на једном крају налази штедњак, на другом судопер. НИН 1959. Након судопера, фрижидера и аутомобила и књига постаје луксузни артикал. Вј. 1970. судбпсра ж 1. особа која у кухињи пере посуђе. — Упадам у псовке . . . кб судопера. Богд. Чак се и судопера . . . меша И пискавим гласом . . . нза келнераја . . . брани своје мишљење. Рад. Д. 2. а. крпа за прање судова. — Лакше се водом пере ако се при прању употребе . . . четке, сунђери, судопере. Батут. б. судопер. — Продајем казан за купатило, судоперу нову. Пол. 1958. 3. фиг. прљава окенска особа. — Има ли веће лудостИ него кад нам приказују . . . младића кукавицу, лакаја говорника . . . и принцезу судоперу. Вел. судДперка ж судопера (1). — Шта је она могла у околностима . . . које су је бациле најприје за помагачицу матерИЈ судоперки у некој маџарској гостионици? Бег. судбперски, -а, -б који се односи на судопере и судоперке: ~ чабрица. судбпраља и судбпраља ж е. судопера суд&и, -а, -е само у изразу: ~ дан а) (1). Р-К Реч. рлг. последњи дан света; б) покр. годишњица судреника ж., судренић м и судренка смрти. — Идем . . . да уждим ове дублијере ж бот. в. свиба. Сим. Реч. . . . јер ми је оцу сутра судњи дан. Љуб.; в) судржавати се, -државам се несврш, фиг. крајње тешка и збркана ситуација. — Судњи дан се створио ту за мене. Андр. И. уздржавати се, устезати се од нечега. — Заваљен у столицу . . . једва се судржава да не зева. КН 1946. судован, -вна, -вно 1. који мирише на суд у којем се држи нешто (вино, ракија). — судржављанин и судржављанин м Ракија слаба и надимљена, вино мутно^ судовно. Шапч. 2. (одр.) који се односи на судове онај који ]е с неким припадник исте државе. кроз које теку сокови у ткиву биљке. — На — Вјерска слобода . . . је зајамчена вољом већине судржављана. Павл. месту где се петељка састаје с гранхт, судовна ткива [се] претворе у плуту. Тод. судрндупа м покр. судрнут човек. — Мој судрндула врати се из куће. Бијаше судбвање с гл. им. од судовати. — Суђевеселији но обично. Шапч. н>е ратним злочинцима и непријатељима народа , . . било је израз народног схватања судрнут, -а, -о несташан, необуздан, рао правди и судовању. Арх. 1947. спуштен, настран, својеглав. Вук РЈ. С УДРУГ м друг у заједничком послу, заједничкој професији, у истој школи и разреду. — Стари Матковић није га поштедио ни пред судрузима. Коз. Ј. У тој . . . војсци . . . судбвник м мед. бели или плави израшта] није било ни командира Николетине ни њеили само црвена пега на кожи, као последица говог судруга и комшије Јовице Јежа. Ћоп. проширења и повећања лимфних или крвних Осјетио би . . . да сједи у школи с једнаким судова апЈрота. Бен. Рј. правом као што и . . . његови судругови. судовница ж анат. в. судовњача. Р-К Реч. Нех. судовнбст, -ости ж мирис на суд који судружна прид. (само у ж . роду) покр. прелази на течност што је била у суду. Р-К бременита, трудна (о жени). Р-К Реч. Реч. судски и судски, -а, -о који се односи судовњача ж анат. тна у којој су смеш- на суд и суђење; ко]и спада у надлежностсуда: ~ власт, ~ пресуда, ~ колегиј, ~ постутени крвни судови за исхрану органа вида пак, ~ извршител>Ј ~ писарл ~ трошкови, сћогкндеа. — Испод беоњаче је слој судов~ право. њаче, богат крвним судовима. Станк. С.

судбвати, -дујем несврш. судити, вршити судску дужност. В. пр. уз гл. им. судовање.

СУДСТВЕНИ — СУЖАЊ

т

стрелом ни тетивом, но ми кажи суђеника Изр. ~ медицина засебна грана медимога. НП Вук. 2. онај коме суде, оптуженик. цине која се бави проучавањем оних медицинских проблема чије познавање може корисно — О сумраку [си] разабирао строга лица судаца и блиједе образе суђеника. Шен. послужити решавању судских спорова. суђ&ница и суђеница ж 1. женска особа судствени, -а, -б који се односи на судза коју се верује да је коме судбином одређена ство. — Слободни градови . . . су уврштени за жену, супругу. — Очекујем суђеницу преко у новц судствени систем. Шиш. судство и судство с 1. правосудна служ- далеких гора. Ранк. Не бјеше ти лепше жене . . . од ове моје . . . суђенице. Креш. 2. (обично ба, сви судови. — У доба бановања Ивана у мн.) празн. суђаје. — Што суђенице на треМажуранића уклоњени су феудални остаци ћу вечер досудиле, пред тим се треба савити. у управи и судству. ОП 2. Организацнја Скерл. Суђенице [су] стајале над његовом судства биће уређена посебним прописима. колијевком. Новак. Пол. 1944. Влада је била мјешовитаЈ полиција такођер, па и судство. ВУС 1970. 2. врсуђеничкн и суђенички, -а, -о који се ховна власт. — Само се чувај да се не помеодноси на суђенике. шаш с којим краљем, ако си рад да твоје суђење с 1. гл. им. од судити (се). 2. [Милоша Обреновићај судство и господство судбина, фатум. — Кажу — нејма смрти без над свом земљом стане. Вук. суђења. Њег. О Јоване., по суђењу зете, купи свате, 'ајде по ђевојку. НП Вук. судурма ж покр. ограђен и наткривен простор око куће где се држе и цепају дрва, суески и суецки, -а, -о који се односи на спрема сено и сл. — Узе . . . чаршаф . . . и Суез и Суец, канал који спаја Средоземно и сиђе у судурму. Радул. Црвено море. суђа м покр. = суђаја в. судија. — У сужавање с гл. им. од сужаеати (се). Новоме, Рисну . . . биле су комунитаде, у сужавати (се), сужавам (се) = сузивати којима је било . . . 4 суђе и писар. Вук. Суђе (се) несврш. и уч. према сузити (се). су два дана зборисале . . . па пресудише. сужал, -али и сужалост, -ости ж сажаМат. љење, саосећање. — Било [би] добро из сужасуђав ж правда при суђењу, правица. — ли уклонити малога са земље, да се не пати. Косов зулумћару суди, јер суђави у селу Кос. Сужалост нас уздахом надари. Крањч. С. му нема. Март. сужан и сужан, -жнаЈ -жно 1. а. који суђаја м покр. = суђа. — Бог је највиши је изгубио слободу, поробљен, засужњен. — суђаја. Шапч. Врази сужну домовину тлаче. Радич. Кад суђаје, с^ђаја ж мн. празн. у простонарод- сам сузна ока . . . остављао земљу што остаје ној фантазији замишљена бића, женског пола, сужна . . . Стан. 5. који протиче, пролази у која при доласку новорођенчади на свет одре- сужанству (о времену). — Драге моје неказане ђују њихову судбину. — Код нас на селу . . . жеље . . . останите са мном . . . да ме тјешите суђаје ти нареку првога дана судбину какав у сужне године. Андр. И. 2. (у именичкој ћеш да будеш. Рист. То значи . . . да се не служби, одр.) а. м сужањ. — Да живи кнез, налазимо . . . као неке суђаје над колијевком да живи дужде што оживи своје сужне. новорођенчета. Лит. 1957. Кост. Л. У тамници су дуги и горки часи; мисао је мрачна као поноћ што сужног окрусуђе с зб. 1. кухињско посуђе. — Добро жава. Јакш. Ђ. б. ж заробљеница, робиња. — чује како лупка суђе . . . и закључује да су Једна мома тужна стоји мору на обали као вечерале. Сиј. Спремала [се] да пође у кухињу И опере чајно суђе. Торб. 2. дрвени судоеи; сужна. Рј. А. исп. суд2. — [Дјед и отац] одоше по дужице сужански и сужански 5 -а, -о в. сужањза суђе. Киш. Фра Ташко [се] забринуо . . . ски. — За крст часни ваља војевати, да суда сву редовину неће моћи примити у своје жански синџир не трпимо. НП Вук. суђе. Радул. сужанство п сужанство с в. сужањсуђен, -а, -о 1. трп. прид. од судити (се). ство. — Час риком лава разљућенога, што 2. (у именичкој служби^ одр.) а. ж суђеница оков стреса сужанства свога . . . тако таласи (1). — У понедељак на Нову годину доћи . . . заљуљају се, рикну. Јакш. Ђ. ћете да видите вашу суђену. Срем. б. м суђеник (1). — Мој суђени са мном и не спава. с у ж а њ и сужањ, -жња м онај који је НПХ. Тугал>ивим очима ишчекује свог сулишен слободе, заробљеник, узник, роб. — Сви ђеног. К 1950. градови што су до нас турски'.. . те нијесу за људе градови, но тавнице за невољне сужсуђеник, -ика и суђеник м 1. мушкарац који је судбином одређен да некој женској особи н>е. Њег. Краљичина кола кренуше . . . а за њима сужњеви. Шен. Коначно се аустријски постане муж, супруг. — Као што се злату нађе кујунџија, и њој ће се н>ен суђеник наћи. фронт сроза и помаче, заједно са сужњима и таоцима. Андр. И. Торд. А ђевојка бесједи соколу: Не удри ме 5*

68

СУЖАЊСКИ — СУЗА

сужањски и сужањски, -а, -б који се у суботичком . . . суду. Ат. Срели су се у односи на сужње, својствен сужњима. — Поз- чачанском затвору, обадвоје као тужни сужнаје ли и он хљеб сужањски који на уклетој ници. Пол. 1973. земљи рађа? Вуј. Откуда тај стари јад у срцу, сужница и сужница ж в. сужњица (2). сужањски? КН 1946. — Гледа жена тужница, сузава, па те пита суж4в>ство и сужањство с 1. стање у сужница. Кош. комесеналазисужањ; еремепроееденоу таквом сужњара ж 1. просторија или кућа где стању, заробљетштво, ропство. — Засте- се држе сужњи, осуђеници, сужњица Џ). — њала . . . земља у сужањству. Наз. Посадише Стари официр управник је сужњаре. Рј. А. [га] на магаре . . . и отераше у сужањство 2. бедна, запуштена, сиротињска кућица, страдалеко на исток. Глиш. Другови који су се ћара. тек ослободили вишегодишњег сужањства, сужњев и сужњев, -а, -о који припада уздали су се у партизане који су их дочекали. Поп. Ј. 2. фиг. стање зашмости, потчињено- сужњу. — Наставља се сужњева хисторија. Вел. сти некоме. — Ако си ти у мојој кући кмет сужњ&ва&е с гл. им. од сужњевати. — а ја сам ту у сужањству мога господства. Војн. Комесар [је] . . . узео Коларчев универсужњ&вати, сужњујем несврш. 1. бити зитет у своје руке. Од тога дана пао је Колар- сужањ, проводити време у сужањству, рочев увдверзитет у сужањство. Бел. бовати. — Нити ћу ићи сужњевати женама сужао, -жала м необ. сужал(ост). — грчким. Марет. 2. фиг. живети у потпуној Горчила [га] увредом, док му живот сасвим зависности, потчињености некоме. — Сужњевали су кулаку и попу, сужњевали од порода . . , не разори на сужао свима. Прер. до гроба. Пар. Сужбање с гл. им. ад сужбати. сужњевскп и сужњевски, -а, -о својсужбати, -ам несврш. покр. чистити ствен сужњевима. — Шта бих све дао да кукурузне клипове од комушине, комушати; чујем да ме оним сужњевским гласом зовне комити, крунити. Вук Рј. из прикрајка! Вуј. сужбина ж покр. листови који се ољуште сужњи и сужњи, -а, -е песн. који се с кукурузног клипа, комушина. Вук Рј. односи на сужње и сужањство, ропски. — суждребна прид. (само у ж роду) која Мој Србине, сужњи робе! Ил. носи ждребе, бременита ждребетом, ждребна сужњик и с у ж а и к м в. сужањ. — Чувај, (р кобили). — Пуштам [кобиле] на наш сеоски помози, и поморца на мору, и сужњцка у пашњак да остану суждребне. Вел. То је сужњици. Војн. кобила, суждребна је. Моск. с у ж а и т и и сужњЕти, -им несврш. в. суждребнбст, -ости ж стање суждребне сужњевати. — Водио је своме бијелу двору, кобиле, ждребност. туде сужњи три године дана. НПХ. суженица м покр. мушкарац који се бави сужвшца и сужњица ж 1. тамница, пословима који се сматрају женским (у домазатвор. — Окује га лаицима и опет га баци ћинству, у кухињи). у сужњицу. Креш. 2. женска особа сужњик, сужбничаст, -а, -о својствен суженици. заробљеница. — Сужњица . . . измучена ухва— У цијелој његовој појави има нечега до- ти решетку прозора. Шен. маћинског, кухињског, суженичастог, што сужњичар и сужњичар т в. сужањ. одудара од овога друштва и од оваквих поВук Рј. туцања. Ђон. суженост, -ости ж особина, стање онога суза ж (мн. сузе, ген. суза) 1. безбојна, што је сужено; фиг. скученост, ограниченост. провидна сланкаста течност коју лучежлез— Његова представа хеленства . . . одише де у очној дупљи, најчешће од бола, јаког узбуизвесном суженошћу. КН 1960. ђења и сл.; једна кап те течности. — Кати синуше сузе у очилга, не с бојазни . . . већ сужење с гл. им. од сузити. што је ту увреду . . . чула из очевих уста. сужбње с суженост; сужено место. Р-К Коз. Ј. И радостан отац који је добио мушку Реч. принову . . . пружајући Лазару чашу . . . суживање с гл. им. од сужшати (се). брисао је сузу радосницу. Рад. Д. 2. (обнчно у дш.) плач. — Тако је јадиковала кроз сузе суживати (се), сужујем (се) несврш. в. док се стара није удобровољила. Бен. Па сужаеати (се). — Он убија жеље, сужује ударим у сузе, и јаук, а они се нешто зглемисли. Мил. В. дају. Буд. 3. а. кап течности, сока који се суживјети се, -живим се (ијек.) сврш. лучи из биљке, обично на повређеним местима; в. саживети се. Деан. Рј. кап уопште. — Последњи зрак већ дана ено тоне, а траве витке сјајне сузе роне. Радич. сужник и сужник м в. сужањ. — Други [Засечена вннова] лоза сузи. Р-К Реч. б. дан после овога догађаја сужницима судише

СУЗАВ — СУЗБИТИ врло мала количина неке течности. — Уста су ми се осушила. Дај ми сузу воде. Бег. Сад ћемо по сузу ракије па кући. Шимун. в. покр. кап воска што се цеди са запаљене свеће и одмах се стврдне. И-Б Рј. 4. фиг. а. мила, драга особа. — Султанијо, о кћери, сузо моја! Огр. Врати се, сузо моја! (муж жени). Р 1946. б. у изразу: с и р о т и њ с к а ~ бедно, јадно створење. — Децо наша, сузо сиротињска! За муку ћете само знати . . . Сиротиња вам биће мати, а отац глад. Кош. Изр. г р ц а т и (гушити се, купати се и сл.) у сузама много плакати; гутати сузе в. уз гутати (изр.); до суза ганути (тронути, р а ж а л о с т и т и и сл.) ганути дубоко, јако ганути, ражалостити и сл.; до суза д о в е с т и кога расплакати некога; до суза смејати се, к и к о т а т и се јако се смејати. — Кикотао се до суза. Чол.; долина суза в. уз долина (изр.); земља суза мит. доњи свет у грчкој митологији, окружен рекама Ахеронтом и Стиксом преко које Харон превози душе преминулих. — Кад сврши [Харон], сав се мрачни предјел гане, из земље суза дуне бура плаха. Комб.; измамити (натерати) некоме сузу из окаучинити да неко заплаче. — Измамио јој је пјесмом својом сузу из ока. В 1885; крваве] сузе «. уз крвав (изр.); к р о к о д и л с к е сузе в. уз крокодилски (изр.); куд ће ~ него на око «. уз око (изр.); к у к а в и ч ј е сузе зоол. а) в кукавичак. — Лептир кукавичје сузе одликује се тиме да своја јаја полаже на гранчице у гомилицама у виду прстена. Станк. С ; б) јаја таквога лептира. — Ради тако необична изгледа прозвали су та јаја кукавичјим сузама. Финк.; л а к на сузи каже се за чоеека мекана срца, каји лако и брзо заплаче. — Лака на сузи, стара госпођа заплака. Андр. И.; М а р и ј и н е с у з е , сузе мајке божје бот. врста траве, треслица Впга тесПа. Терм. 3. Сим. Реч.; на к р в и и сузама п о д и ћ е се подићи се, обогатигпи се безобзирним искоршићавањем, израбљивањем и присвајањем туђега рада. — Глембајеви нису једина обитељ доњоградских патриција која је постала господском на крви и сузама. Крл.; осушити (отрти) коме сузе утешшпи некога у жалости, тузи, несрећи; смејати се испод суза силом (из нарочитих обзира према некоме) смејати се и кад би требало плакати. — Ваља показати да смо људи углађени те се гдје треба и испод суза смијемо. Јурк.; т в р д на сузи који се уме саеладати у испољавању својих осећања, који тешко заплаче; супр. лак на сузи. — Попа, иако беше тврд на сузи, проплака. Вес; чист као ~ потпуно, сасвим чист, без икакве примесе, без икакве прљавштине. — Језик [Кочићев] је као суза чист. Скерл. Кућа чиста као суза дјевојачка. Креш.

69

сузав, -а, -о 1. пун суза, уплакан. — Гледа жена тужница., сузава, па те пита тужница . . . Кош. 2. влажан, мокар. — Сва чељад ћутала . . . У јарку мртва пилеж измешана са сузавим ледом. Рад. Д. сузавац, -авца м врста лакшег бојног отрова који у гасовитом стању надражује видне органе и изазива лакше повреде с обилним лучењем суза. — Зар је то жртвеник истине? . . . Свијећа у кишљивој магли? Новорођенче . . . у облаку сузавца. Божић. Полиција је била присиљена да употреби бомбе са сузавцем да би растерала демонстранте. Б 1957. сузам м бот. в. сезам. — У Тиквешу у великим количинама сади се афион, сузам . . . и памук. Дед. Ј. сузан, -зна., -зно 1. испуњен сузама, пун суза (о очима); покривен, обливен сузама. — — Сагоше главе и заћуташе. Ту су говориле оне сузне очи и она зборана чела. Вес. Како су му очи биле сузне . . . то га је Силвестар позвао. Божић. Њен [теткин] лик био му је пред очима: бела марама, испод ње сузно . . . лице. Шуб. фиг. Прозор је био сузан, затамњен јутром које се недавно одијелило од ноћи. Вуј. 2. а. који изазива сузе, тужан, жалостан. — У мојој души остале су јако уписане слике вјечних сузних опроштаја. Нех. Умирих се тек у зору, написавши мајци сузно писмо. Матош. б. који изражат жалост, тугу, плачеван (о погледу, гласу). — Њезин сузан поглед одмараше се на његовом влажном оку. Шапч. Затим . . . изговори сузним гласом, готово шапћући, као да он није у стању да затоми своје очинско срце које му се цијепа. Мар. 3. (одр.) који лучи сузе: сузне жлезде ^ 3 1 1 ^ 1 ! ! 3 6 1аспта1ез. Терм. 4. И з р . ~ г љ и в а бот. врсгпа гљиве МегаЦи« 1асптап8. Сим. Реч.; ~ п е ч у р к а бот. врстпа печурке Ро1урошв с1е8(гис1:ог. Сим. Реч.; ~ д о л и н а в. долина суза (уз долина, изр.); сузне бомбе бомбе са сузавцем; сузне кости сузњаче 1асшпаНа. Терм. 4. сузан, -а, -о песн. в. сузан. — Доста [је] леда и мраза, сузаних очију, бледих образа. Змај. О, убава слико прошлости далеке, извађена тугом из сузане реке . . . разбуди у себи живот малаксали . . . да загрлим цветак давно увенути. Јакш. Ђ. сузафон, -бна м муз. басов лимени дувачки инструменат сличан труби који се употребљава нарочито у џез-оркестрима (назван по имену проналазача). сузбијање с гл. им. од сузбијати. сузбијати, сузбијам несврш. и уч. према сузбити. сузбити, сузбијем сврш. 1. а. присилити некога на одступање, одбити. — Сузбио си уза Дугу Турке. Март. Једшшце Друге пролетерске . . . тај непријатељски напад [су]

70

СУЗВУК — СУЗЕРЕН

сузбиле. Дед. В. б. одбити нечије мишљење, суздржан, -а, -о 1. уздржан, пригушен, предлог и сл. противећи се, тврдећи супротно, потиснут. — Из његових ријечи све је оповргнути нешто. — Та није ти силе баш снажније пробијала суздржана ватра. Ћоп. служити — придовргне он . . . а ја му сузОпет је изгледао набијен горкимЈ суздржаним бијем. Буд. 2. а. потерати, погнати на мањи гневом. Дав. 2. смирен, умерен. — Корак му простор, стиснути; спустити. — Може се је све суздржанији. Вуков. живин стуб махањем термометром на ниже суздржано прил. на суздржан начин, узсузбити. Батут. б. свести на мању меру, државаЈући се. — Плакала је тихо и суздрограничити; савладати: ~ епидемију. в. пожано. Донч. тиснути, стишати, прикрити какво осећање. суздржаност, -ости ж особина, стање — Девојка . . . заузда и сузбије свако осе- онога ко]и је суздржан-, онога што је суздрћање, и гледајући сува ока . . . отпочне свој жано, уздржаност. — Играле су се . . . норнеми обрачун са гробом. Андр. И. Комесар вешке народне игре, у којима је било доста . . . лупне кундаком о земљу . . . да би сузбио северњачке суздржаности у покретима. Пол. своју благост. Поп. Ј. 3. омести, осујетити, 1959. О суздржаности се код њега не би спречити. — Председник је назирао нешто могло говорити. Ипак, л,уди су га вољели. још дубље што други као да нису разумели. Вј. 1971. И зато покуша бар да сузбије младића на суздржати, -жим сврш. 1. заустаттш који било начин. Пер. ~ се 1. нагло се сусрести, сукобити се. задржати. — Петровић је суздржа у паду. — Погледи им се сузбише И одбише, тврдо Леск. Ј. Код нишањења и окидања . . . ваља и ледено. Кум. 2. постати мањи, скупити се, суздржати дисање. Стрељ. 2. не допустити, стиснути се. — Мислио је о њеној мајци, спречити да се нешто изврши, учини. — Само кошчатој Црногорки . . . која се, после недав- мисао на скрбну мајку могаше је суздржати не мужевљеве смрти, некако смањила, суз- да не пође сама отворити врата. Новак. Испрва сам му хтио повјерити све . . . али била. КН 1959. нешто ме суздржало. Шов. сузвук м = сазвук звук који се слаже с ~ се не жпољити, прикрити какво оседругим звуком. Бен. Рј. ћање и сл., уздржати се. — Морда неће сузсузвучан, -чна, -чно = сазвучан који држати се моћи да ти каже што је мени рекла. зеучи једнако с другим звуком. Бен. Рј. Огр. Он се ипак суздржа. Мил. В. сузвучати, сузвучим несврш. 1. давати, суздржив, -а, -о в. суздржљив. производити исти звук с другим звуком, подсуздрживбст, -ости ж својство онога који ударати се у одбијању или резонанци звучних таласа.—Имамо ли двије акустичне виљуш- је суздржив. — Овај велики народ имао је владара који је проповедао трпељивост и ке с истим бројем титраја, довољно је да суздрживост. Пол. 1972. ударимо прву . . . па ћемо чути да друга суздржљив, -а, -о који уме да се суздржи, резонира или сузвучи. НЧ. 2. фиг. слагати се, саглашавати се с некиму нечему, одобравати савлада; који испољава такве особине, уздрнекоме нешто. — По расној склоности почео жљив. — Вера је . . . много суздржљивија . . . одвраћала једноставним догађајима. Нех. је да суосјећа и сузвучи дјевојци на првом Његово суздржљиво држање није могло саизласку са мушкарцем. Вил. свим скрити . . . снужденост. Божић. сузвучје с = сазвучје слагање, подударасуздржљивац, -ивца м онај који се сузње звукова. — Такво, не само вањско него и нутарње сузвучје рима намеће се и правим држава, уздржљив човек. — Нисам ја заљубљени разузданик, него платонски суздржљисроковима других језика. Наз. вац. Вел. суздржава&е с гл. им. од суздржаеати суздржљиво прил. на суздржљив начин, уздржљиво. — Владале [су] се доста суздржсуздржавати (се), -државам (се), дијал. љиво. Цар Е. Плачно зановијетају дјеца и -држајем (се) несврш. и уч. према суздржати суздржљиво кашљуцају старци. Ћоп. (се). — Зорка се тешком муком суздржаје суздржљивост, -ости ж особина онога од смијеха. Кум. који је суздржљив, уздржљиво понашање, узсуздржај мсуздржавање,уздржавање. — држљивост. Деан. Рј. Гласови просвједа кипте без суздржаја. Киш. сузе&е с некњиж. в. сужење. — Вијока [се] не усађује одмах чим се подлога прекрати, суздржаљив, -а, -о в. суздржљив. јер тада излази млечни сок . . . пошто прес УЗДржаљивост, -ости ж в. суздржљи- стане сузење сока. Тод. Два рафала уза зид еост. — У свом кутићу, крај све суздржаљи- цркве пресекоше МОЛИТВУЈ дах и погледе. в"ости и светаштва, знаде кадикад и показати И сузења. И наду. Ћос. Д. да му формуле св. Јоба нису баш по ћуди. сузбрен, -ена м фр. в. сизерен. Бен. Рј. Драж.

СУЗЕРЕНСТВО — СУЗОТИЈЕК

71

сузербнство с в. сизеренство. — Србију, сузичав, -а, -о у МПЛОЈ мери сузан; сузан. Румунију и Црну Гору . . . потпомагаху тајно — [Под густим обрвама] су још доста ватрено у њиховој одлуци да стресу са себе сузеренсјајиле понешто сузичаве црне очи. Коз. Ј. ство. О 1875. сузналац, -алца м заст. онај који зна, познаје нешто заједно са неким. — Откад је сузетица м онај за кога ;е удата нека сузналац оног несретног догађаја^ сваки дан даља рођака. Вук Рј. безобразнији бива. Прер. сузивати (се), сузујем (се) несврш. = сузначан, -чнаЈ -чно заст. који има исто сужавати (се). значење с нечим другим, истозначан. — Насузити, -им несврш. 1. лучити сузе, зивање једнога језика двама именима сузначним (српски или хрватски) може проћи, јер влажити се сузама; проливати, ронити сузе од бола, жалости, нееоље и сл., плакати. — . . . означује посебице два скупа народна која тим језиком говоре. Павл. Ноге се мрзну; а очи сузе. Лаз. Л. Сад је она у кухињи . . . преметала суђе,, сузећи И шмрсузник м покр. спрежник, сувезник. цајући. Десн. Узалуд се Љупче правдао, Вук Рј. бранио, сузио. Ништа му није помагало. Маш. сузник м зоол. в. кукавичак. — Од њих 2. фиг. а. испуштати капи сока (о биљци). — [лептира] нам је најпознатији кукавичји Много пута знадох горко заплакати, као сузник . . . који овије своја јаја око танких што сузи лоза одрезана. Вит. б. прекривати гранчица као ђердан ситна бисера. Финк. се капљицама влаге, маглицом. — Жалосна сузнвца ж анат. сузна кесица у очној дупсузи бјелокост у храмима, а мјед се зноји. љи, сузни затон зассиз 1асптаЦ8. Р-К Реч. Марет. Спазих како сузи празан зид и како сребренасте капљице висе. Вуј. в. капати (о сузно прил. са сузама у очима, плачући; свећи). — У сребрном . . . канделабру дрхтали плачним гласом. — Чини су на њему! — су пламенови свијећаЈ које су крупно сузиле говорила је газда-Јевремовица сузно и привоштаним капљама. Бег. У полумрачноч гушено. Андр. И. Бојкоооо! — завапи још храму безбројне сузе свеће. Марк. Д. г. једном кућепазитељица . . . мање гневно^ падати помало, тећи, цурити кап по кап (р сузније, много сузније но малочас. Дав. киши, чесми и сл.). — Киша сузи и сузи, а сузнути, -нем сврш. пустити сузу. — зора зла и жута . . . зијева. Матош. Једна ОХЈ сагни се у милости [над погинулим у стара чесма и данас сузи у његовом родном борби], оком сузни, па им прости? Радич. месту. Пол. 1959. 3. фиг. треперити, блистасузњача ж анат. кост на лицу у преоелу ти светлошћу као суза (о звездама). — Ту ока, сузна кост. — Кости лица ово су: . . . су застали, погледати . . . на небо . . . на кодве сузњаче. Рј. А.; Р-К Реч. јему сузе и јате се звезде. Ђур. Озго кроз кров сузила је једна звијезда. ВуЈ. сузбвит, -а, -о пун суза; жалостив, мека срца, сажаљив. — А тужне врбе тужно спушсузити, сузим сврш. 1. учинити уским тају сузовит превјес давних болова. Гал. Бит или ужим, стеснити; смањити: •—• одело, ће јој и онда било тешко, јер је била проста и хаљину. — [Ток Дунава] прате . . . стари . . . сузовита срца. Божић. меандри . . . затим терасе, које на три места сузовод м анат. канал којим отиче сузна сузе раван. Цвиј. фиг. Па да су му бар могли течност у носну дупљу дисШз пазоксптаНз. — . . . сузити обзорје његових мисли — било би му лакше. Мишк. 2. свести на мању меру, Излучене сузе . . . се стичу неким каналићем ограничити (рбласт делатности, власти). — — сузоводом у носну дупљу. Батут. Сузне жлијезде излучују тако много текућлне Они који су и даље радили да Карађорђа да она не доспије отећи сузоводом. НЧ.; како год ограниче и да му власт сузе, уздали Терм. 4. су се још у Русе. Нов. Ђачки нереди били су сузољубив, -а, -о лак на сузи, који брзо намесничкој влади повод да сузи аутономију заплаче. — Болећив је и сузољубив. Матош. Велике школе. Јов. С. ~ се 1. постати уским или ужим; смасузбок, -а, -о који има чисто, јасно око, њити се. — На зими се сузе сасуди у кожи. сјајно као суза. — Ти си навијеке моја, слатка Батут. Запалимо ли пред очима џепну Марице . . . сузоока Марице! Матош. лампвдУЈ видјет ћемо како се отвор у шаресузопролиће с проливање суза, плач. — ници сузио. НЧ. 2. смањити делокруг свога Тако је спречено крвопролиће, а и потоње рада, делатности и сл., ограничити. — С сузопролиће. КН 1958. колегиницама је говорцла хладно и одмерено. Потпуно се сузила на себе саму. Петр. В. сузотек, ијек. сузотијек, м лучење суза. 3. необ. зближити се, здружити се. — Са — Од јаче навале крви слузокожа поцрвени лицемјерцима никад се не сузи! Прер. и одебља, а томе се придружи . . . кашљање, сузотек. Батут. сузица ж 1. дем. од суза. 2. бот. врста траве МеИсаЈ М. ипШога. Сим, Реч. сузотијек, ек. сузотек.

72

СУИГРАЧ — СУКАНАЦ

суАграч, -ача и суиграч м = саиграч суједац, -еца м и суједица ж мед. кожноонај који заједно с ким суделује у игри, онај -инфективно обољење у виду црних гнојавих који игра с ким. — Са својим суиграчима тачкица које настаје запаљењем затворених учинио је све како његов тим не би примио пора жлезда гнојница соте<3о. — Ђон је та ниједан гол. Пол. 1958. Његов суиграч, ци- кожа рскавичава од бубуљица и масних црвилно лице с партизанком, није ме ни погле- них суједица. Дав.; Бен. Рј.; Деан. Рј. дао. Хорв. суј&дичаво прил. једљиво, љутито, гневно. — На н>у се, већ трећи пут, ревносно и суиграчица ж = саиграчица она која суједичаво завраћао полицајац Шефко. Кул. игра с ким. — Он је само шапутао песничке осећаје у ухо своје суиграчице. Мил. В. сујета ж рус. жудња за славом и почасуј&вера, ијек. сујбвјера, ж сујеверје. — стима истицањем себе, славољубивост, увеНе копају домове свецц, но злоћа и сује- реност у значај свог дела и своју величину, претерана гордост, таштина. — Та је сујета вјера! Љуб. Пагански мит је најзад искварен . . . слична оној лакомости гостионичара који шаренилом источњачких богова . . . и сујевеужива кад пијанац што више пића троши. ром која је одвела у ругобу. Дуч. Нико [сељаку] није рекао где се свршавају грани- Коз. Ј. Такви шовинисти . . . ласкају народце вере, а одакле почиње царство сујевере. ној сујети и од штетног су утицаја на право формирање националног осећања и мишљеМил. Ж. ња. Цвнј. сујеверан и суј^веран, -рна, -рно, ијек. сујевјеран И сујевјеран 1. склон сујеверју, сујетан, -тна, -тно а. обузет сујетом, празноверан. — Помало је сујевјеран. Матош. пун сујете. — Хаџић је био високо образован Старица је била побожна, сујеверна. Б 1958. човек . . . бескрајно сујетан. Јов. С. Био је 2. који се оснива на сујеверју, који је својствен то најстарији дио Карловца, сујетан на своју сујеверју, који је изазван сујеверјем. — Ово . . . старину. Вј. 1970. б. који је својствен сујети. сујевјерно мишљење и катастрофа Османа II — То одсуство сваког сујетног немира чини . . . подале су пољској побједи код Хоћима од студија г. Каленића праву уметност. Сек. велико значење. Водн. Народ из сујеверног сујетник м сујетан човек. — Вук . . . је страха не воли да помиње болест и зле ствари видео на другој страни само незналице и по имену. Андр. И. сујетнике и одбацивао је све који његово учење нису прихватали. Милис. сујевбрац, -рца, ијек. сујевјбрац, м онај који је сујеверан. — Наши писци са краја сујетност, -ости ж особина онога који је XVIII века . . . борили [су се] против . . . сујетан. — Незадовољство, сладострасност, клерикала, сујевераца, како су их онда звали. сујетност, превара у највећем су јеку. ПетСкерл. рон. суј&верије с рус. в. сујеверје. — Да десетосујма ж покр. а. бојазан, зебња, страх. — годишњица од Светоандрејске скупштине Сујма ме је сама ноћу спавати. Вук Рј. б. није ништа учинила но само што је у народу сумња. — А шта ми највише потврђује сујму дубоко укоренила сујеверије монархизма, и да су и слуге у договору с лупежимал то је ово би било довољно да се та периода осуди што су синоћке нагонили Букара да пије. као несрећа за српски народ. Марк. Св. Мат. сујбверица, ијек. сујевјерица, ж сујесујмати, сујмам несврш. покр. в. сумверје. — Међусобни разговор сељака у при- њати. — Нико је млад, није још у бојеве, повеци Глава шећера сав је обојен сујевери'одио, па је сестра сујмала о братову јунацом. Глиг. штву. Миљ. сујеверје и суј&верје, ијек. сујевјерје и сујчмез м покр. пијаница. Р-К Реч. суј&вјерје, с веровање у натприродне силе, у сук1 м покр. комад одсеченог, неотесаног зле духоее и њихову моћ, у судбину, веровање да постоји време и дани у које се нешто сме дрвета, цепаница. Рј. А. сук* м улица, пут, сокак. — Знао сам а нешто не сме и др. празноверице, празноверје. — И у нас изнесена су већ различита сувре- да тамо далеко, на источној страни града, на крају дугачких сукова, постоји једна вемена оваква пророчанства, те је истакнуто да се и Гундулић подавао томе сујевјерју. Водн. лика . . . апотека. НИН 1959. Он [Милан] је веровао у своју звезду и . . . сукало с покр. в. крцан. Вук Рј. био пун сујеверја и враџбина. Јов. С. сукало с витао за сукање пређе на цеви, суЈев^рнбст, -ости, ијек. сујевјбрнбст, чекрк. Вук Рј. ж и сујевбрство, ијек. сујевјерство., с ососукаљка ж сукало. Р-К Реч. бина, стање онога којије сујеверан, сујеверје. — суканац, -нца м сукнени покривач. — ЗаУ пределима одакле су изашли апостоли царује мрак и сујеверство. Нен. Љ.; Бен. Рј. жели топлу постељу и топле, вунене . . . суканце који ће голо тијело часовито набодљати жмарцем снаге. Божић. Притиснула сујевјер-, ек. сујевер-.

I СУКАЊЕ — СУКЉАЈ га тета Лала . . . покривачима, суканцима, биљцима. Кал. сукање с гл. им. од сукати (се). сукатп, сучем (покр. сукам) несврш. 1. а. завијати, упредати у једну нит неколшо длака вуне, памука и сл. — Седне, па ил' мота плетиво с колена ил' суче памук за разбој. Вукић. Прољећем сјејем лан . . . јесени сукам и у нити удијевам. Љуб. фиг. Под њом ја сучем, кб нит да из сна је извучем, у живот ми посљедњу сладост. Наз. б. обавијати око чега, намотавати на нешто. — Стану један с једне а други с друге стране [улице] . . . и стану длановима као сукати као ужари. Срем. Ту би стари оставио велико вретено на коме је сукао опуту. Ћоп. 2. а. завијати, савијати, мотати (цигарету, дуван). — Друга га слика приказује гдје . . . суче цигарету. Киш. Кад преври [дуван], суши се поново, па се онда прерађује или у цигаре, или се суче у витице за жватање. Батут. б. вртећи дотеривати, удешавати (о брцима). — Он ушути И стане сукати брк. Пав. Јеремија је . . . сукао своје брке., црне, танке. Сиј. в. заврћући померати према горе, засукивати, посуераћати (р одећи или делу одеће). — Ишао на жал морски, сукао ногавице и гацао по води. Наз. Стане сукати рукаве. Рад. А. г. покр. танко разеијати тесто. Рј. А. 3. мицати пребирући једно за другим (о бројаницама). — Узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу. Дом. 4. снажно избијати, излазити кроз какае отвор, сукљати (о диму, пламену). — Прљав чађ . . . суче кроз жељезне димњаке. Матош. А коњ витез . . . тешком ногом камен станац слама., из ноздрва два му сучу плама. Фил. 5. фиг. а. у великој количини, сувише и халапљиво пити (о алкохолном пићу). — Бабетина . . . суче коњак. Матош. Показује руком како деда ракију суче. Чипл. Фељбаба суче чашу за чашом. Ћоп. б. пушити испуш/пајући густе димове. — Настас и Вукадин сучу димове. Срем. в. бушити, пробијати, просипати, исукивати (црева). — Тамо, у прашњавом . . . селу сремском . . . у празничне дане лудо [се] певало . . . из револвера праскало, кратким оштрим ножевима . . . боло и црева сукало. Маш. 6. фиг. обмањитти, безобзирно искоришћавати;

73

кала се отегнута песма. Моск. 2. а. кретати се, ићи у гомили. — Сучу се узбрдо према извору литије жена. Десн. б. споро пролазити (р времену). — Вријеме се сукало лијеноЈ као длакаво повјесмо. Крл. 3. а. тећи; отезати се развлачећи се. — Бале му се сучу из уста до тала. Нам. б. излазити, искрцавати се, истоваривати се једно за другим, излетати. — Из Јовандекина вагона сучу се челе и окрећу некуд према Дедињу, у пашу. Ћоп. 4. тећи, развијати се, дешавати се. — Тражба по одвјетнику из града већ је учињена. И све суче се, онакоЈ по његовој замисли и реду. Ћип. 5. кретати се, ширећи се, пружати се. — Уз голи камен буника се суче и несмиљена кукута. Бег.

сукија ж тур. комад кучине, памука или крпице за запушаеање метка у пушци; исп. ступа2 (2). — Опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом. Лаз. Л. фиг. И опет рукну, па избаци на уста крваву сукију. Куш. сукпадан, -дна, -дно 1. који се у свему подудара са неким, нечим, сагласан, истоветан. — Ако је ријеч сукладна с чињеницом . . . то је бољи доказ. Шим. С. 2. мат. који има једнаке странице и једнаке углове, конгруентан (р деа геометријска лика). — Паралелограм [се] може дијагоналом подијелити на два сукладна трокута. Лог. 2. сукладно прил. на сукладан начин, једнако, подударно, сагласно. — Догађа се да се са промјеном друштвене опасности сукладно не мијења и законски пропис. Арх. 1947. сукладност, -ости ж особина онога штоје сукладно, једнакост, истоветност, сагласност. Деан. Рј. суклата ж и м неспретна, незграпна, приглупа особа, клипан, тикван. — Гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко. Срем. А ти па нашао туђу кућу да се ребриш! Суклато! Нуш. суклубаш, -аша м онај који је са неким члан истога клуба. — Потребно је да нити један судац не суди у борби у којој се бори његов земљак, његов суклубаш или рођак. Рв. сукљав, -а, -о који сукља, који се нагло исп. мусти (2). — Саборски заступник шири обузимајући кога или што. — Стид јој би знао . . . своју малу домовину — сукати. сукљави приљубне браду чак уз гркљан. Кор. Божић. Изр. ~ некоме конопац припремати сукљавина ж оно што сукља, осећање некоме пропаст, радити о глави. — Сами које се нагло шири и обузима некога. — Размили себи сучимо конопац! Крањч. С. му се тијелом . . . гњевна сукљавина. Божић. ~ се 1. а. сукати (4); ићи тамо-амо, мотати се. — Из димњака суче се дим. сукљај м оно што одједном, нагло избије, Гор. На ливадама не сучу се крда оваца. посукља, што буде силом избачено из чега. — Ћип. К6 црн плашт се суче по небу раздрт Непријатељски топови нису у његовој машти облак. Бег. б. извијати се, разлегати се (р били топови, него луле, из којих је ријетким звуку, тсми). — На удаљеним гумнима су- сукљајима пуштао дим невидљиви пушач.

74

СУКЉАЈЧИЋ — СУКНУТИ

сукнен и сукнен, -а, -о који је начињен Крањч. Стј. Дунух сукљај дима према маљу. Лал. фиг. Тад би се повријеђена осјетљивост од сукна: ~ гуњ, ~ капут, сукнене хаљине, преобратила . . . у нагао сукљај мржње. Десн. сукнене чакшире. сукљајчић м дем. од сукљај. — Из крова сукн&њача ж а. вунена женска кошуља. Р-К Реч. б. сукнена торба. — Полако, преко се нспредао сукљајчић дима. Десн. длана, она је сипала из сукнењаче сјеме у сукљање с гл. им. од сукљати. бразду. Лоп. сукљати, -ам несврш. 1. = суктати (1) сукница ж бот. биљка из пор. оштролиста снажно излазити, избијати кроз неки отвор, А$рега§о ргосштЉепв, прилеп. Сим. Реч. куљати. — Из димњака [брода] сукља густ црн дим. Андр. И. Сукљали [суј млазеви сукниште с грубо сукно. — Преко цијеле ватре из лаких митраљеза. Ћос. Д. фиг. куће дјевојке простријеше поњаве и сукнишБијес му сукља из ноздрва. Мар. 2. ићи, та и почну сватове изувати. Вујач. кретати се у великој количини, попут бујице. сукно с 1. а. дебела вунена ваљана тканина — Народ тада поврви као из простране за сељачко одело и одевне предмете. — Носио када из пећине ројеви густи сукљају пчела. се на старинску у сукно сав обучен. Чипл. М-И. Сукљао је један мимо другога журно. Ту су и грубо скројене и као на брзину О-А. сашивене шајкаче од сукна. Пол. 1958. б. сукључ м кључ који постоји ради кон- уопште тканина (од вуне, памука, конопље троле или сигурности уз други кључ, резервни и свиле) од које се праве одела и хаљине, чоха. кључ (рбично кад брава има два различита — Тргујем свилом и свиленим сукном. кључа). Р-К Реч. Шен. Сукно његова одијела је фино, вјеросукључар м онај који има, који поседује јатно енглеска тканина. Кол. в. уопште сукључ, који заједно са кључарем отвара нешто тканина којом се покрива сто, праве завесе и (обично трезор у банкама). — Трезор је . . . сл. — За столом, по којему је било прострто сукно . . . сједило је шест људи. Крањч. добро осигуран . . . снажним жељезним враСтј. фиг. Када се облаци поразмакну толико тима с комплицираном бравом, која се може да између њих провири плаво парче небеског отворити само кад је заједно отварају два сукна . . . онда се киша испадала. Мил. 2. сукључара. ВУС 1970. одело, хаљина. — Дјевојка, у црно сукно сукметица ж помоћник кмета (као сеоског одјевева, гледаше врло позорно. Шен. Разгостарешине). — Уђе . . . мали један човечуљак варати се са сувременим грађанским невјер. . . То беше помоћник Јовин, сукметица> ницима о богу^ није ништа мање досадно као што их сељаци зову. Јакш. Ђ. Ја усред него дати се гњавити од феудалних вјерника кола, па дигнуо главу као сукметица. Шапч. у фрањевачком сукну. Крл. сукнар, -ара м 1. стручњак за прављење Изр. зелено ~ сто прекривен зеленим сукна; трговац сукном; власник фабрике сукна. сукном. — Мјесто Атиле је сједио за зеленим — Међу свјетином у крчми десише [се] сукном пристојан И углађен господин. Крл. четири сукнара. Вел. Сукнар . . . брзоплети с^кнути, сукнем сврш. 1. а. снажно и сладокусац . . . злурадо изговори . . . Ђил. силовито избити кроз какав отвор (о диму, 2. зоол. инсект који нагриза вунене тканине пламену, нечему течном или сипком). — Одили крзно Тшеа реШопеПа. — Мољац сукнар једном [је] силовито сукнуо пламен из мир. . . разара вунену одјећу. Финк.; Сеезн. нога скровишта. Шкреб. Прво је синуо пласукнара ж фабрика, творница сукна. — мен, затим сукнуо дим, а после до нас дође експлозија. Дед. В. Облак брашна напунио Подизали су капиталисти велике сукнаре. собу и сукнуо кроз прозор. Бен. б. нагло Пов. 2. У сукнари и кожари радили су за избити (о јаком узбуђењу). — На очи јој војне потребе. Б 1958. сукнула јаросна ватра. Рад. Д. фиг. Јакосукнарев и сукнаров, -а, -о који припада бинизам . . . је сукнуо из наше младости сукнару. вулкански високо и огњено. Крл. 2. а. брзо потећи, јурнути, полетети. — Јовансукнарски, -а, -б 1. који се односи на дека натуче прашњаву шубару и сукну на сукнаре: ~ прибор. 2. као део ботаничких врата. Ћоп. Подви главу као јуне И сукну назива: ~ чешља, сукнарске гребени, ~ напријед. Креш. б. устремити се, оштро чкаљ. Р-К Реч. напасти кога (речима), насрнути на кога. — сукнарство с израда сукна као привредна Какве пацове? Нема ту никаквих пацова! грана. — Прије се одваја као самостални занат сукнарство него платнарство. Пов. 2. — Како да нема! — сукну он на мене. Срем. Цикну она ка' рањена гуја и сукну да ме сукнежица и сукнезица м помоћник ноктима за очи зграби. Рад. Д. в. нагло, кнеза (као сеоског старешине). — Ту дозива неочекивано се покренути, полетети увис. — У том тренутку хоџа осети како сећнја под Кршикапу кнеза и остале сукнезице редом. њим сукну увис и одиже њега као играчку. Март.; Р-К Реч.

СУКЊА — СУКОБИТИ Андр. И. 3. а. одједном, нагло се појавити, настати ширећи се. — Вече се за брдима смиривало и прва свежина сукнула из речишта. Рад. Д. И стигб је облаК; над морем се дигб, из тешког му даха олујина сукну. Кош. б. нагло се појавити у свести, синути (о мисли). — Наједанпут јој сукну кроз главу: А због кога све то? Вес. 4. брзо извући, повући, потегнути, тргнути (мач). — Тргне мач и жељезом тад пресијече сукнутим коноп. Марет. Тргну редом мачеве и навале на Басилија, а њему у помоћ сукне готово Исто толико мачева. Вел. ~ се сукнути (?а). — Грозничаво и стреловито одмјеравао је тренутак погодан да се сукне у ноћ. Ћоп. Тога часа настаде покор. Аћим се сукну према Јовану да га дочепа за гушу. Ћор. сукња ж (ген. мн. сукања) 1. а. део женске одеће од појаса, од струка надоле. — Не знаш која је [жена] кога сталежа. Задижу сукње и врцкају се кад иду. Дом. Бјеласале се у води дебеле ноге праља под узгрнутим сукњама. Гор. б. такав део доњег рубл>а. — Оне су кукале . . . ушмркивале се у скуте доњих сукања. Моск. 2. фиг. а. женска особа. <— Све се слегло пред цркву. Али куд погледиш^ сама сукња и опрегача. Што је мушке главеЈ сама луда деца. Ад. Неумјерено [је] волио сукње. Уј. Цело имање у сукње ћу да распем. Ћос. Д. б. морално слаб човек плашлиеац, страшљивац; исп. стрина (3). — Кад је тако, онда се ти . . . врати кући и обеси бело барјаче на стреју. Нека се види ко са народом неће. — Кад се толико сукања накоти по Србији? Ћос. Д. 3. необ. дугачка свештеничка хаљина, реверенда, мантија. — Од четворице [синова], двојица су богомољци . . . Један се непрестано запетљава око црних сукања преподобних попова, а други је хугенот. Богдан. Изр. бити под сукњом., д р ж а т и се сукње фам. о човеку који сеу свему покорава мишљењу своје жене или мајке, који ни у чему не мисли самостално, о ономе који ништа не одлучује без договора са женом. — Подоста смо напричали и о неким кнежевима под сукњом. Богдан. сукњара ж шаљ. чоеек са женским особинама; мушкарац који трчи за сукњама (женама), сукњарош. — Затим устаде и стаде се . . . пети на дрво. — Гледај ти . . . сукњара једна! — ЈБутим се ја и све се више заклањам за стуб. Ранк. сукњарош м онај који трчи за женама, женскар(ош). Р-К Реч. сукњен, -а, -о в. сукнен. — Просто га гризу сукњене сељачке чакшире. Вуков. Замијени и свој кратки градски капутић за још краћи сукњени џемадан. Лал.

75

сукњ&њак, -ака м капут од сукна. — Капут сукњењак сави испод главе, мјесто јастука. Вуј. сукњбњача ж женска вунена сукња или кошуља. — Дај сукњењаче! Лоп. сукњера ж пеј. сукнена сукња. — У другој кући задригла, разбарушена, у поцепаној сукњери девојкара. Ранк. сукњ^рац, -рца м женска доња сукња, подсукња. Р-К Реч. сукњетина ж аугм. и пеј. од сукња. сукњица ж 1. дем. од сукња. — Окупља око себе . . . сукњице да умањи голотињу. Кал. Нема те, брате, откад се слиза са оном сукњицом. Рад. Д. 2. женски купаћи костим. — Под њима су се скривале дјевојке у купаћим сукњицама. Крањч. Стј. Изр. и з в у ћ и се из сукшице постати момак, замомчити се. — Када сам се извукао из сукњице^ срео сам се са оним малим створењем Лулу. Нуш. сукњичица ж дем. од сукњица. — Била је љепушкаста . . . у краткој сукњичици. Л-К. сукоб и сукоб м 1. опречност, протшуречност; размимоилажење супротних гледишта, надлежности, интереса, спор; препирка, свађа. — Насмијеши се сјећајући се својих . . . младићких тежња и идеала и сукоба њихова с крутом збиљом. Мат. Резултат тог класног сукоба био је . . . да је апсолутна монархија . . . навлачила на себе све већу мржњу. Ант. 1. Професор природних наука . . . држећи се Дарвина . . . дошао је у ужасан сукоб са господином катихетом. Срем. Кад год је био код куће . . . долазио је увијек у сукоб са старим Петром. Бег. 2. непријатељски, оружани судар, бој, битка, рат. — Аустријска војска . . . вршила [је] војне вјежбе управо на том пољу на којему је сад имало доћи до сукоба с Французима. Крањч. Стј. Масарик [је] у једној тајној седници своје странке у јануару 1913. говорио већ о неизбежности европског сукоба. СКГ 1937. 3. сусрет, састанак. — Управо вас стога . . . већ на првом нашем сукобу питам, јер видим да сте умна жена. Ков. А. сукббити и сукобити, сукобим сврш. 1. а. идући у сусрет наићи неочекивано на некога, срести. — Сукоби ме мали ти брат на чаршији. Мул. Свакако је боље корњачу сукобити него медведа или вука. Јакш. Ђ. б. учинити да дође до сусрета, бити узрок, проузроковапш, изазвати сусрет. — Исти . . . удес нас сукоби, јад и туга, оба вјерна друга. Бог. в. погледавши некога ухватити израз његових очију. — Станка међу цурама, па ме гледа крадом. Ја јој сукобим поглед — она преда се. Шапч. 2. довести у сукоб,

76

СУКОБИЦА — СУКТАТИ

супротност, ставити насупрот једно другоме. — Елементе надреалистичке поезије стегне снажним обручем једне идеје, сукоби хладан, језив тон са топлим и узбуђеним. Михиз. Стара мајка дочека код куће, сукобивши гњев и жалост. Ботић. ~ се 1. састати се, сусрести се идући са разних, супротних страна. — Што ли се ућуташе [ђаци]? — помислих и пођох да видим. На вратима се сукобих с послужитељем. Вес. Прошавши кроз велику дворану, сукоби се с тастом. Крањч. Стј. 2. а. доћи у сукоб, споречкати се, завадити се. — Сукобио сам се с нашим радионичким стражаром и умало нисам отишао у дисциплински подрум. Чол. Зато се њих двојица одмах први дан жестоко сукобила и обрачунала одмах. Коз. И. б. сударити се у борби, боју, рату, почети ратовати, заратити. — Обавијештен [је] . . . да се патрола пролетера тог јутра сукобила с Нијемцима. Чол. Монархија се морала сукобити с другим великим силама. ОП 2. 3. погледати један другога, изменити, разменити погледе (о очима, погледима). — Погледа ме пажљивије и погледи нам се сукобише. Шапч. ЉудИ се брзимице обазреше, сукобише очима. Божић. сукобица 1 ж мали суд, кабао, чабар за маст, мед. Вук Рј. сукобица 2 ж а. мали сукоб. — Ми смо се клонили сукобице кад гођ се је дало. Буд. б. против(у)речмост. — Но у самом је наслову већ изречена нека сукобица, која би ме могла довести у врло незгодан процеп. М 1867. сукобиште с место сукоба. — Чудновато чељаде заиста: сукобиште од страсти жестоких. Кост. Л. сукобљавање с гл. им. од сукобљавати («)•

сукобљавати (се), -ббљавам (се) = сукобљивати се несврш. и уч. према сукобити сукобљенбст, -ости ж стање онога који је у сукобу с неким или нечим. — Гетеу личност може да буде и пројекција космичких сукобљености. КН 1960. сукобљивати (се), -ббљујем (се) несврш. = сукобљавати (се). сукобник м необ. онај који се с неким сукобио, противник. — А када им видило оЈ познаше се сукобници љути. Март. сукрадљнвац, -ивца м саучесник, ортак у крађи. Рј. А. сукрадљивица ж саучесница у крађи. сукратити, сукратим сврш. ускратити, устегнупш. — Пружи руку . . . Друшко сукрати руку. Љуб.

сукрвав и сукрвав, -а, -о с примесама крви, који је помешан са крвљу. — Помаман је хат Мехмедов, сам од свога беса преда и од пене сукрваве. Јакш. Ђ. [Опипавао је] модрице и сукрваве бразде по своме тијелу. Ков. А. сукрвица ж гној помешан с крвљу. — Детету се низ образ цедила сукрвица. Вес. Сукрвица отиче . . . у млазу. Кик. сукрвичав, -а, -о сукрвичан (7). — И не осећа огреботине од глоговог трња ни сукрвичаве мазнице по рукама од оштрог трња. Рад. Д. сукрвичан, -чна, -чно 1. који је умрљан, упрскан сукрвицом. — Сва [је] крвава И сукрвична. Јел. 2. који је боје као сукрвпца. — Горело ми је око . . . видео сам десним оком лево: као прекопана земља сукрвична, жута. Сек. сукрвичина ж 1. аугм. од сукрвица. 2. бот. биљка из пор. каранфила 1_,усћш8 согопапа. Сим. Реч. сукрвник м саучесник у убиству. Р-К Реч. сукриван, -внаЈ -вно необ. који испољава, показује сукривњу, саучесншитво у кривици. — Трепне грешно АДИЈ бодрећи је . . . сукривним смијешком. Божић. сукрпвац и сукривац, -ивца м онај који сноси кривицу с неким за нешто, саучесник у кривичном делу. — Син надстражара Крањчеца био је суђен . . . као сукривац атентата. Крл. У тим тренуцима осећао се [фра Петар] као сукривац у том лудилу. Андр. И. сукрив&а и сукриваа ж саучесништео у кривици. — Његовом сукривњом праведан [човјек] завршио [је] срамотном смрћу на вјешалима. Новак. сукроман, -мна, -мно чеш. лични, особни; који нема службени карактер, незваничан, приватан. — Расправљао [би] по свом узаном схваћању сукромна и јавна питања живота. Новак. сукромно прил. на сукроман начин, приеатно. — Он сукромно обавља штокакве мале службице. Јурк. сукрупица Ж ситан град. Рј.

А.

сукрштавати се, -крштавам се несврш. в. укрштавати се. — Улице . . . се у средини [села] сукрштавају. Шапч. суктање с гл. им. од суктати. суктати, сукћем и суктим несврш. 1. = сукљати (1). — Из топовских цеви је суктала ватра као из пеког кратера. Јак. Рана ти се дере, из твојих недара сукти и куља огањ, дим и крв. Змај. 2. скакати напоље, ван, искакати. — Вода пуца, разбија се . . . то раздрагана увис сукће риба. Кош.

СУКУЛЕНТАН — СУЛТАН сукулбнтан, -тна, -тно сочан, меснат. — Биљке које имају попут кактеја меснате стабљике зову се сукулентне. Бот. сукулбнте, -&гга и -улената ж мн. бот. биљке са сочним, меснатим стабљикама и лишћем које садржи влагу (агаве, алоји). сукурсала ж фр. самостално одељење неког предузећа или установе, филијала. — Долазе дани које ће млади Ренан имати да проведе у семинарији — и у његовој сукурсали, пољском добру Исију. Цар М. сукус м лат. 1. сок. — Можеш правити И десертна вина. Малинов сукус. Сим. 2. фиг. срж, суштина. — Кратка се критика нуди као сукус теоретског размишљања. Вј. 1970. Сукус овог састанка могао би бити овакав . . . ВУС 1971. сукути м мн. мат. два кута, угла који имају заједнички врх и један крак, а други краци су на истом правцу супротног смера. Лекс. Мин. сукцесиван, -вна, -вно који иде, следи непосредно један за другим, узастопан, поступан, непрекинут. — Емпирија се оснива на симултаном, а индукција на сукцесивном искуству. Петрон. сукцесивно прил. на сукцесиван начин, поступно, постепено, једно за другим. — Сукцесивно сам биран за градског заступника. Адум. Кретање [јегуљине ларве] поделили су на четири зоне у којима ће се ларва наћи у одређено време . . . и у које ће сукцесивно прелазити. Петр. М. сукцесивност, -ости ж особина, стање онога што је сукцесивно. сукц^сија ж лат. 1. ред, узастопност, следовање једног за другим у времену. — При кретању само онда опажа [се] сукцесија ако кретање изазива низ идеја. Петрон. Из тога што двије појаве слиједе једна за другом — временска сукцесија — изводи [се] закључак. Лог. 2. 2. правн. законом уређени прелаз субјективних права и обавеза са досадашњег носиоца на новог, наслеђе, оставштина. ЕЛЗ. сулајисање с гл. им. од сулајисати. сулајисати, -ишем сврш. тур. испунити малтером саставке, углачати малтер на зиду. Вук Рј. сулако прил. прилично лако, олако, без напора. — Наши лаки жерави . . . сулако простригоше пољске волове до Каптола. Павл. ~

сулатичан, -чна, -чно бот. само у изразу: в е н ч и ћ са сраслим латицама.

77

у току еволуције разеила међусобним срашћиваљем латица, лжтића крунице. Бот. сулдрма ж тур. наткривена, надограђена уз кућу просторија у којој се држе разни, обично пољопривредни предмети. — Иза ње је сулдрма, одакле долази јак задах сушене коже. Уск. суледица ж залеђена киша. — По стаклима дућанских излога и улазних врата внсјеле су . . . крупне капље суледице. Ђал. сулет м покр. доњи крај, поруб хаљине. Рј. А. сул&мент, -а и -&нта м лат. фарм. арсенов препарат као средство за дезинфекцију. — Има читав низ хемијских материја које су . . . сасвим добро средство за десинфекцију, нпр. сириџик (сулимент или сублимат). Батут. сулитња ж и м пеј. лењ човек, ленштина. Вук Рј. сулица ж хладно оружје у виду танке мотке или копља, са оштрим гвозденим шиљком. — Код ковача [је] један бискупски оружник најстаријега дјетића сулицом ранио у десно раме. Шен. фиг. Чудне жене иду улицама и вуку неку тугу у очима што боду сулицама. Уј. суличар м војник наоружан сулицом. — Замало поведе Голијат суличаре у борбу. Том. суличаст, -а, -о који има облик сулице, налик на сулицу. суличасто прил. као сулица, у облику сулице. — Бресква . . . има суличасто продужено . . . лишће. Бопг. суличица ж 1. дем. од сулица. 2. зоол. ерсша ситне рибе која обликм свога тела личи на сулицу. Финк. суложник м 1. мушкарац који живи с туђом женом. — Онај нитков . . . био [је] суложник краљици. Вел. 2. онај који живи заједно с неким у једној соби. — Првих дана мој суложник држао се опоро и својеглаво. Вуј. суложннца ж женска особа суложник. — А сада је — туђег мужа суложница. Јакш. Ђ. Чини се као да је сишао с олтара — да . . . суложницама покаже метлом врата куће господње. Гор. суложништво с стање и положај у коме се налази суложник или суложница. — Поп Вране — му удари у образ, корећи га што допушта да син Раде, на његове очи, са Божицом у суложништву живи. Ћип.

султан, -Дна м ар.-тур. титула неких сулатичнице ж мн. бот. скривеносеме- ислажких владара на Оријенту. — Кавге н>аче (Ап§1О8регтае) са цееастим или лев- не тражим, али . . . умијем да се бијем . . . кастим венчићем, цветном круницом која се Бога се бојим., султана служим. Андр. И.

78

СУЛТАНА — СУЛУНДАР

султана ж 1. султанија (1). — Најстаријој царевој султани, њој бијаше од злата бешика. НП Вук. 2. украс од перја или од коњске струне на капи. Кл. Рј. 3. врста турске женске хаљине. И. султанат, -ата м 1. земља над којом влада султан. — Они су продрли . . . и у Малој Азији основали Иконијски султанат. Пов. 2. 2. част и достојанство султана. султан-бЗмње ж мн. бот. биљка из пор. слезова ННмзсиз 1оп§1{о1ш5. Сим. Реч. султанија ж 1. султанова жена; султанова кћи. — Море ово [одело] не да носи агиница, него пашиница, па и султанија. БК 1906. Кад је дошло до објашњења између султаније и великог везира, Мехмед-паша је прекинуо даље читање. Андр. И. 2. в. султанин. В. пр. уз султанин. султанијин, -а, -о који припада султанији. султанин, -ина м турски златан новац од 15. до 17. ст. — Султанин (султанија) стајао је у 15. веку око 40 сребрних аспри, у 16. веку око 60 аспри. Пол. 1959. султанић, -а И султанић, -ића м дем. и пеј. од султан. — Били [су] мало мање сретни од источних султана и султанића, кад им се из бпијева дима развијају визије све краснија од красније. Шимун. султаница жсултановажена. — [Царица Мара] . . . по државној нужди султаница, откуцљује српско робље по Балканском полуострву. Цвиј. султанка ж 1. султанија Џ). — Одалиске залуд желе да султанку развеселе. Митр. 2. зоол. ерста птице. — У Далмацију залута понекад из јужне Европе . . . врло лијепа модра султанка. Финк. султанлук ж султанат. — Ни султанлук није као бећарлук. Срем. султанов, -а, -о који припада султану. султански, -а, -о који се односи на султане. — Огласи се као отворени противник реформе., истера султанске људе из Видина. Нов. султански прил. на султански начин, као султан. — Тројица се удобвх), султански извалила. Кол. султанство с султанат. — Камо султан, глава од имана . . . Може ли му поднијет султанство да оваке јаде од нас раде. Март. султанчић м дем. и хип. од султан. султшгата ж врста пите, супита. — Султипите на гужву савите. Вук Рј. С УЛУД и сулуд, -а, -о 1. а. помало, напола луд, луцкаст, смушен, шашав. — Овај . . . сулуди старац . . . побјеснио и хоће на дваки начин да их отјера. Мар. Он је . . . скакао, бјежао на авлију и трчао као сулуд.

Ћор. б. (у именичкој служби, одр.) сулуд човек. — Гледа толико грозничаво да личи на сулудог. Макс. 2. а. који је лишен разумног садржаја, који не показује разумну меру. — Наш женски свет чита сулуде, фантастичне романе. Дом. Прође му главом сулуда помисао. Десн. Стричеви су успели да наговоре маму на пуно сулудих поступака. Вучо. 6. у коме се огледа ограниченост, заосталост, одсуство нормалног душевног стања. — Видјела сам Мару гдје сулудим очима гледа мртво тијело дјетета свога. Војн. в. безобзиран, неразборит, непромишљен. — Пуста и сулуда обест кметова . . . удара жиг срамоте на своје грађане. Поп. Б. Самујући увек жељах да сулудим упорством премостим вирове. КН 1960. 3. јогунаст, ћудљив, тврдоглав. — Бојтар ће кренути за овцом сулудом. Чипл. сулуда и сулуда м и ж луцкаста, будаласта особа, глупак, глупача. Р-К Реч. сулудан и сулудан, -днаЈ -дно, сулудаст1 и сулудаст, -а, -о сулуд. —- Нигде никог [нема] до оног дугачког и сулудастог синовца што све село тера спрдњу с њиме. Глиш. Хтједе још нешто да излане, али очеве га очи . . . сулудне грозовито онијемише. Војн. сулудица и сулудица ж будалаштина. — Очи јој се рогаче . . . према једној јединој особи, која је главом покретач свих ових људских сулудвда око ње. Божић. сулудник м = сулудњак луцкаст, сулуд човек. — Авај Турци, божји сулудници! НП Вук. сулудница ж сулуда, луцкаста женска особа. Вук Рј. с УлуД*ак м = сулудник. — О јуначе, божиј 'сулудњаче. Вук Рј. сулудо И сулудо прил. 1. као сулуд, глупо. — Онда се уједанпут стаде смејати, безразложно, сулудо. Лаз. Л. Послије се говорило по граду да сам ја заурлао . . . бјесомучнОЈ сулудо. Крл. 2. силно, страсно, помамно, махнито. — Бубе сулудо играју у млазу светлости. Макс. сулудоег и сулудост, -ости ж 1. стање, особина онога који је сулуд; неурачунљивост, душевна поремећеност. — Немир, страх и ужас — а каткада и сулудост обузимаше читаво њезино биће. Кое. А. 2. несташан, необуздан, неочекиван,невероватан чин,поступак. — Птице . . . са свих страна мутб висину сулудошћу и . . . падају у шљиваре. Ћос. Д. сулунар, -ара м е. сулундар. — На Швабе се љутио: — Потпале оне своје цигаре кб шишарике па дими и заудара кб сулунар. Марк. М. сулундар, -ара м тур. лимена цев кроз коју пролази дим из пећи, чунак. — Ветар врати дим кроз сулундар те јурну на врата

С У Л Ф А Д И Ј А З И Н — СУМА пећи. Дом. Оба [коња] фркнуше . . . те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густл котурови паре. Ком. сулфадијазин, -ина м фарм. лек против разних инфекција. — Асистенти су били спремцли шприцеве напуњене адреналином и сулфадијазином. Пол. 1957. сулфамиди м мн. (јд. сулфамид, -ида) фарм. медицински препарати врло успешни у борби против стрептокока. сулфамидскн, -а, -о који се односи на сулфамиде: ~ препарати. сулфат, -ата м лат. хем. со сумпорне киселине. Изр. ~ бакра хем. плави камен, модра, плава галица. НХ. сулфатни, -а, -о који садроки велику количину сулфата; који се добива помоћу сулфата: ~ минерали. — Комбинат индустрије дрвета . . . ће у свом саставу имати фабрике сулфатне целулозе. Пол. 1959. сулфнд, -ида м лат. хем. једињење, спој метала са сумпором. — Сулфид цинка се у природи налази као руда сфалерит, из које се добива цинк. НХ. сулфидни, -а, -5 који садржи знатну количину сулфида; који се добива помоћу сулфида: ~ минерали. — Југославија ће у Француску извозити . . . сулфидну целулозу. ЕГ 3. сулфит, -ита м лат. хем. со сумпорасте киселине. — Сумпораста киселина даје с базама соли. Ове соли зову се сулфити. НХ. сулфбнап, -4ла м лат. фарм. лек, кристалан и без мириса, који служи као средство за умирење, седатив. Свезн. сулц м нем. а. пиктије, хладетина (а), аспик. — Дршће попут најфинијега сулца. Ков. А. б. згуснут воћни сок, желе. — Славан [)еЈ У друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца. Уск. сул» м покр. мираз, прћија. Рј. А. суљав, -а, -о по коме се лако суља, клиже, клизав. — Он [поток], скинув се са камене крућине, кроз нанос суљав, још задихан од мучног боја, запенушен и муљав. Кош. су^вак, -љка м бот. врста жита чије се зрно при вејању тешко одваја од љуске и употребљава се као сточна храна ТгШсшп топососсшп; исп. шуљак (4). Сим. Реч.; Бен. Рј. суљање с гл. им. од суљати (се). суљати, -ам несврш. 1. отискивати, гурати нешто низ стрмину тако да клизи. — Као по команди., попадаше Немци И отворише јаку ватру, штитећи оне који су

79

низ пртину суљали рањенике. Ћос. Д. 2. в. сукљати. Вук Рј. ~ се кретати се низа сшрму поершину, отискивати се, спуштати се клизећи. — Више суљајући се него идући, стигао сам на мало равније земљиште. Чол. Сада је велика низбрдица, те се суљају возови, иако укочени. Јак. Они који живе поред Мораве и чије се куће и њиве суљају сваке године ка реци — знају како је тешко изградити тих 500 метара друма. Пол. 1958. фиг. Заводљиве тлапње и сновиђења суљала су се пред њима [рударима] кроз измјеничну таму и свјетло неразулшјевања и схватања. Цес. А. суљевина ж такса за одгоду, продужење рока. Р-К Реч. суљкати (се), -ам(се)несврш. дем. према суљати (се). — Сав се укрутио и уморно суљкао на залеђеној пртини. Ћос. Д. суљнути, -нем сврш. 1. сврш. према суљати (1). — Стао [је] пред закланим Милошем . . . нож [му се] отео из руке и суљнуо низ чакшире у папрат. Ћос. Д. Он се баци у трње и суљну низ обалу. И. 2. сврш. према суљати (2). — Он отшкрину врата од колибе, кроз која суљну љут дим клековине. Сиј. У пећину, на махове, суљне облак снега гоњен ветром. Ољ. ~ се сврш. према суљати се. — Суљну се, загази у целац, клече у снег, бауља. Ћос. Д. суљуди, -уди и суљуди м мн. од сучовек. Деан. Рј. сума ж лат. 1. мат. оно што се добива сабирањем двеју или више величина, збир, зброј. — Резултат сабирања зове се . . . сума, а бројеви које сабирамо зову се сабирци или чланови збира. Алг. 2. 2. а. одређена (већа или мања) количина новца, износ, свота. — Ако се нађе већа сума^ лакше би било и Антека искупити из криминала. Бен. Зашто ли држава расипа толики . . . новац на позориште, и цитирала се баснословна сума од тридесет и четири хиљаде дуката. СКГ 1937. б. укупна количина нечега, скуп. — Сума болова људских много је већа него сума радости људских. Кнеж. Б. Иако се патње дјечје имају прирачунати оној суми патњи која је била неопходна да се кушг истина, онда . . . сва истина није вриједила толике цијене. Л-К. 3. оно штоје најтжније, главна одлика нечега, бит, суштина. — Осети се да је језик једна од највећих хворевина људи, да је језик сума човека. Сек. 4. покр. врста, каквоћа, сорта. — БоЈкина је био оД најбољвЈ а Лазо од најгоре суме људи њинога времена. Миљ. Изр. од суме покр. насумг^е, нстамет, тек како му дође. — И по данас да приликама [иконама] не пише име од суме, него како

80

СУМА — СУМЕСА

сумањкатн, -ам сврш. — суманкати. Р-К Реч. сумара и сумара ж спарно време пред кишу, жега, спарина, оморина. — Још је владала она поподневна сумара, па је мало тко пролазио. О-А. сумарак, -рка м в. сумрак. Вук Рј. сумаран, -рна, -рно 1. мат. који је добивен као збир, као резултат сабирања, збрајања. 2. а. уопштен. — Пречишћена мишљен>а и решени појмови теже да пређу у догме, које су сумарна, успавана мишљења. Кнеж. Б. б. сажет, кратак, у кратком прегледу. — Када човјек баци сумаран поглед на све ово што се догодило . . . треба логично да постави једно питање. Крл. Сумарна . . . биографија . . . пружа нам неколико карактеристичних података. Глиг. сумарен, -ена м фр. подморница. — Непрестано блену у пучину, као да ће се отуда свакога часа појавити сумарен. Јак. сумаренски, -а, -о који св односи на сумарене. Р-К Реч. сумарно прил. на сумаран начин, сажето, укратко. — Сумарно могла [су се] сврстати у три главне групе. Бат. У првој глави . . . суманит, -а, -о сумахнит. — С тим се говори о Стамбулу, све суМарно. Поп. П. суманитим, црним мислима дохвати се опет сумарност, -ости ж особина, стање онога самотиње. Цар Е. што је сумарно. суманито прил. на суманит начин. — сумати, -ам сврш. покр. 1. наумити, Дању је [мати] ходала суманито. Гор. Жанодлучити, смислити. — Мени [се] чини да дар је суманито јурио кроз ноћ. Донч. је боље да не натежемо цијенол!, да Латини не помисле да смо збиља сумали пак превјесуманкати, -ам сврш. = сумањкати одузети, смањити, ускратити некоме нешто. рили. Љуб. 2. сићи с ума, полудети. — Дође на пољану без капе, рашчупан, као да је Р-К Реч. сумао. Љуб. суманут, -а, -о 1. полулуд, скоро луд, сумах м бот. в. руј Согтив соЈ&удоа. сулуд. — Јурну на улицу без речи., као суР-К Реч. манут, и изгуби се у ноћ. Дом. Живјела [је] сумахнит, -а, -о скоро махнит, унеколико од милостиње, лутајући по цијелом граду, махнит. — Оца Варсонофија . . . су још за као сумануто . . . створење. Л-К. 2. а. сулуд (2а, б). — Пробуди се послије овог суманутог живота његова држали сумахнитим. . . . сна. Донч. Његове очи не могу да глеЛ-К. дају прљаве и унакажене физиономије . . . сумахн&талост, -ости ж стање, особина нити је његово ухо навикло да слуша суонога који је сумахнит. — У некој . . . сумануте крике. Прод. б. који изазива језу, махнигалости јуришно искочи из нагужване страховит, ужасан. — Не идем ја по овој свјетине. Божић. суманутој помрчини, па да је глава да се сумахнут, -а, -о сумтут. — Ено га, даје. Јевт. Суманути вјетри вијају [кишу] иде као сумахнут, а прозукао као јабука. Ад. касабом. Р 1946. сумацна прид. (само у ж . роду) бременита сумануто прил. на суманут начин, као мачићима (о мачки). Вук Рј. суманут, (су)лудо. — А ко ми јамчи да онај сумбуд м в. зумбул. — На ти још и . . . који дође после мене неће казати да сам и сумбул мави. Огр. ја радио . . . лудо . . . сумануто . . . згрануто сумеђа ж заједничка међа, граница. — . . . бенасто. Лаз. Л. Стројовођа је примнјетио На сумеђи двају свјетова . . . тече мрзла и . . . човјека који је сумануто летио и доспио мрачна вода Ступница. Наз. под котаче локомотиве. ВУС 1960.

је која кому свецу намијењена. Љуб.; у суми у целокупности, у укупности, у глобалу. — По томе се у суми може узети да је међу светостефанским Власима задружни живот био врло слаб. Нов. сума ж покр. сорта. — Као да јој се мајка повампијерила,, погана сума! Лал. сумавати, сумавам и сумајем покр. несврш. и уч. према сумати (7). — Шта сумајете од мене несретне чинити? Љуб. сумаглица ж лака магла. — Над градом је још лебдила сумаглица. Десн. Пушкарање . . . се разви у модрој сумаглнци свитања. Лал. фиг. Све нешто сањари и хтио би у глави разбити ону сумаглицу, али узалуд. Радул. сумагличав, -а, -о и сумагличан, -чна, -чно који је испуњен, покривен, обавијен сумаглицом. — Мрак влажан, сумагличав, развлачио је просторе преда мном. Пол. 1959. У ваздуху задах сумагличне плесни. Кош. сумак м бот. биљка из пор. рујева Шшз сопапа. Сим. Реч. сумакиути се, сумакнем се сврш. в. умаћи, умакнути. Р-К Реч.

сумеса, ијек. сумјеса, ж примеса, смеса, суманутост, -ости ж стање, особина онога мешавина. — Тад облију горком га мургом, којије суманут. — Злочин . . . бестијалан до којој сумјесу глеђе додаду. Марет. Од пиеуманутости. Пол. 1970.

СУМЕСИЦА — СУМЊАЛИЧКИ јаће воде понајпре [се] иште да не сме имати у себи таких сумеса које би могле здрављу нахудити. Батупг. сумесица, ијек. сумјесица, ж дем. од сумеса. — Чудна сумјесица цуретака искуштраних и разгаљених. Павл. сумештанин, ијек. сумјештанин, м онај који је с неким из жтога места, суграђанин. — Познаје своје сумјештане. Ћип. Невјеројатно је како се моји сумјештани умију лукаво претварати. Кос. сумештанка, ијек. сумјештанка, ж окенска особа сумештанин, суграђанка. сумилост и сумилбст, -ости ж в. самилост. — И тако три уре удараца . . . диван јој стас позва око на сумилост. Перк. суминути, суминем сврш. покр. заобићи, проћи мимо некога, нечега. — Але иде путем пјевајући, јере бјеше суминуо Баја. НП Вук. Призовите духа светога да ви памет просвијетли.. како ће вас ово зло . . . суминути. Љуб. Закукамо за Црном Гором, тек суминемо Крстац. Лоп. сумирање с гл. им. од сумирати. сумирати, сумирам сврш. и несврш. 1. саб{и)рати, збројити, гбрајати, скупити, скупљати све заједно. — Стари члан Главне контроле је још сумирао правитељствене рачуне. Уск. Код суда се све збраја, сумира се, да испадне барем какав злочин. Јонке. 2. (на)правити закључак, уопштити, уопштавати. — Ми смо на том Конгресу имали у првом реду циљ да сумирамо наше резултате. Пол. 1958. Дводневну дискусију сумирао је завршним излагањем први секретар. Вј. 1960. сумбслитељ м необ. онај који заједно с неким размишља о истим темама, истомишљеник. — Сложан је [писац] увијек с јавним књижевним мишљењем, које објављују његови сумислитељи. Шим. С. сумнт прил. у изразу: у ~ в. сумитице. Вук Рј. сумвти, сумим сврш. сумати (1). — Сумих учинити зло, друго ништа. В 1885. сумитнце прил. лежећи тако да су једноме ноге тамо где је другоме глава. — Не пруди [користи] нам да ми лежемо сумитице. Павл. сумнца ж мала, незнатна сума новца. — Млађе практиканте и писаре повезао [је] . . . дајући им на зајам мање сумице на краће рокове. Срем. сумнце прил. в. насум(и)це. Р-К Реч. сумвшљеник м жтомишљеник, једномишљеник. — Самодопадно се разваганио под погледима својих сумишљеника. Кал. Фашистички освајачи и сви њихови сумишљеб Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

81

ници упамтиће да дићи руку на Совјетски Савез значи дићи руку на самог себе. Зог. сумје-, ек. суме-. сумјеран, -рна, -рно (ијек.) који има у свему меру, уравнотежен, складан. — Владимир Мажуранцћ бијаше, нарочито поткрај живота, сумјеран и смирен. ХР 1928. сумлак, -а, -о мало, унеколико млак, топао. — Сумлак вјетар обара се низ удолину. Ћоп. сумлата ж и м в. суклата. Вук Рј. сумлачити, сумлачим сврш. учинити сумлачним, мало угрејати, смлачити. — Пољуљај брата, да Нана подсгакне ватру И да сумлачи воду. Сек. сумља в. сумња. сумља- в. сумња-. сумња ж 1. непотпуна вера у некога, у нешто, тувереност у жтинитост нечега, мисао о неслагању нечега са стварношћу, неверица, двојба. — Тај превод . . . не оставља места никаквој сумњи. Он није Владисавллвићев, већ Даничићев. Мил. Ж. Тиме жели истаћи неку сумњу у пријатељево памћење. Креш. 2. претпоставка, нагађање, домишљање које се осниеа на вероватности, могућности чега. — Још од јутрос нетко је убацио сумњу међу њих како је можда војска на свом узмаку раскинула понтонски мост. Бег. Како дете није умело опнсати како је изгледао господин . . . сумња ми паде на нашега младога господина. Нед. 3. сташе бојазни, страхоеања, плашње због несигурности, тешкоћа, опасности. — Стрељајући Гвоздена, ми смо стрељали сумњу код бораца. Ћос. Д. Владимир Назор [јеј у алегоријској песми . . . »Наприједк изразио, у слици Титове победе над зимол!, глади и сумњом, сав занос, борбеност . . . овог нашег великог човека. Т. књ. Изр. без (сваке) сумње, в а н (изван) сумње, нема сумње (обично као уводна реч при навођењу неке тердње, утврђене чињенице) несумњиео, неоспорно, сигурно је; бити под сумњом код других изазивати сумњу даје нешто починио или дајеу нештоумешан. с^мњалачки, -а, -5 који изражава, испољава сумњу, неповерење у некога, сумњичав, сумњие. — Преко . . . љубавниковог лица затитра сумњичав смијешак, и лијепа Нини узалуд читаше . . . у страсним и сумњалачким очима дрског ускочког потомка. Матош. сумљалица м и ж особа која лако подлеже сумњама, која је склона сумњичењу, која претерано сумња. — Он је био познат као сумњалица. Ћос. Д. фиг. Љубав је вечита сумњалица. Ком. сумшалички, -а, -5 сумњалачки. — Његов сумњалички, очевидно болесни дух, не узда се у своју свест. БК 1906.

82

СУМЊАЛО — С У М Њ И Ч И Т И

сумњало м и с сумњалица. — Ја стари сумњало опет . . . највише поштујем стари провјерени принцип сваког материјалисте скептика. Крл. Баш сам постао сумњало у људске вриједности. Радул. Тога Јуришића, то вјечно сумњало . . . најбоље је данас не изазивати. Цес. А.

сумњивица и сумњивка ж женска особа сумњивац. Рј. А.; Бен. Рј. сумњиво прил. са сумњом, неповерљиво. — Слушајући то булажњење . . . климао је . . . сумњиво главом. Крањч. Стј. Сумњиво се обазиру. Ћип.

сумаивост, -ости ж особина онога који је сумњив и онога што је сумњиво. Р-К Реч. сумњати, сумњам несврш. 1. а. имати, сумњити, сумњим несврш. покр. в. осећати сумњу у истинитост нечега. — По- сумњати. — Сшшћани сумње на издају чели су сумњати о његовој памети. Коз. Ј. задарску. Павл. Искусна у стварима живота, нимало не сумњаше да хаџија своју жену вара. Јевт. б. сумњвца ж дем. од сумња. — Не смије немати повереЊа, не поуздавати се у некога. он само тако олако допустити да на њега — Сумњао је о њој. Ђал. Па зашто да сумњаш падну различне сумње и сумњице. Перк. у зрно човјеково? Селим. 2. (на кога) помишсумњичав, -а, -о а. који је склон сумњиљати на некога као кривца, претпостављати чењу, који осећа непоеерење, подозрепе према да би неко могао због свога држања или својих некоме, нечему. — Постала је као право дијете, поступака бити крив, сумњичити кога. — сумњичава, раздражљиваЈ хировита. Франг. Све се живо упело да пронађе убицу Сумндмави Благоје — чијем подозривом Неколико њих на које сумњаху и притвооку није у последње вријеме нншта могло рише. Вес. да промакне, сваки се час неповјерљиво ~ се заст. сумњати (./). — Пред њима огледао за веселом и распјеваном дјечачином. [младим људима] стоје готови, чисти, јасни Ћоп. б. који изражава, испољава сумњу, нерезултати, о којима се наука више не сумња. поверење. — Кнез је опазио сумњичав поглед Нен. Љ. О души јој се не сумњам. Матош. Млечанинов. Нех. Жупникова сестра . . . сумњив, -а, -о 1. а. који изазива сумњу, прати сваки мој корак сумњичавим очима. шповерење, подозрење у себе, непоуздан; лош. Пав. — Мене овде сматрају за врло сумњива сум&ичавац, -авца м сумњичав човек, човека. Дом. Међу вама [војницима] има сумњалица. — Сумњичавци међу политичасумњивих елемената. Фелд. Могу се ноћи рима сигурни су да ће они бити најтеже проводити и у сумњивом друштву. С 1919. погођени. ВУС 1971. 6. који изазива сумњу у своје поштење, у сумњичавко м в. сумњичавац. — И исправност, сигурност; несигуран. — Убрзо најокорелијем сумњичавку било [је] јасно ми досадише сумњиве женске. Мил. В. да пролеће постаје чињеница. Пол. 1959. Нисте никада били жигосани . . . као лице оклеветано због сумњивог морала. Лит. сумњичаво прил. са сумњом, неповер1957. Он [пас предњак] одређује пут . . . љиво. — Већина ће наше интелигенције обилази сумњива места. Петр. М. в. који слегнути сумњичаво раменима. Рад. А. Деизазива сумњу у своме тумачењу, који може чак га погледа бојажљиво и сумњичаво. бити схваћен двојако (у једном и у супротном Андр. И. смислу), непоуздан. — Може се увек одредити и акценат сумњивих случајева. Бел, Дан је сумњичавост, -ости ж особина онога који био некако сумњив, јер се сунце у црвени је сумњичав. — Све што би се у армији порађало. БВ 1909. 2. који изражава сумњу, јавило изван те и такве концепције, гледало неповерење, бојазан. — Брзо [је] нестало се са сумњичавошћу. ВУС 1972. Барици сумњивога погледа. Новак. Једва сумњичало м и с јако сумњичав човек, кидшу главом, те неком сумњивом сељачком велика сумњалица. — Цар је био сумњичало, иронијом припали своју лулицу. Ков. А. 3. који је склон сумњичењу, неповерљив, сум- џангризало. Јов. Ј. њичав. — Лакше., господинеЈ да вас Никола сумњичарски, -а, -о који је испуњен [муж] не чује! Не знате, како је сумњив! сумњом, свОЈствен сумњичарима. — ВеликоЈакш. Ђ. Грађанство [је] било некако сумњимучениче Хамлете! . . . у духове пренеси во замишљено. Мул. смртну вест, свог родитељског духа заповест у сумњичарску . . . своју свест! Кост. Л. сумњивац, -ивца м онај који је сумњив, сумњиче&е с гл. им. од сумњичити. који изазива сумњу,у кога се не може поуздати. — Треба државној власти и опет денунцисумњичнти, -им несврш. 1. излагати јација, како би се могли позатварати сви кога (шта) сумњи, износити сумњу, неповереполитички сумњивци. Риб. Изједначили се ње. — Све их је одреда сумњичила да су . . . И патриоти и сумњивци. Марк. М. за заверу знали. Јов. С. Погледавали смо сумњање с гл. им. од сумњати (се).

СУМОДАР — СУМПОРАЧА сумораст, -а, -о осенчен сумором, тмурним расположењем, туробан. — Разговор је и даље текао сумораст и хладан. Цар Е. суморење с гл. им. од суморити. — Суморење дажда душило је њезин глас. Војн. суморити, -им несврш. падати стварасумодар, -дра, -дро мало, унеколико модар, модрикаст. — [Радник на њиви] влачи јући шумове једноличне, досадне, монотот (о киши). В. пр. уз гл. им. суморење. дрвеном љесоЈи, улегнутом испод повећег сумодрог камена. Вуков. суморица ж нешто тужно, сетно, суморност. — На . . . чело »старца војводе« сумор, -ора м~~1. потпуна тишина, мртпаде суморица, а новим се уздахом полувило. — [Марков трг] је опет попримио свој обични лик у сумору љетне ноћи. Нех. 2. а. гласно гласну жалобита ријеч. Буд. суморно прил. жалосно, тужно, сетно. тмурно, мрачно расположење, одсуство ведрине изазвано спољашним утицајем или урођеном — Звекет ланаца суморно одјекну. Ранк. Поштедите ме! — зајеца суморно баруница. склоношћу, суморност. — И не само шта Ков. А. Сестра је стрпљиво одговарала на мрак и сумор падају из облака него нас је свако питање с неким суморно благим све обузела потајна зебња и невјерица. смијешком. Бег. фиг. Трска шуми суморно, Радул. Умјесто свега ширио се сумор пустих непрекидно. Чипл. утрина под увенулом травом. Лал. Морнар на стражи у сумору чека хоће ли доћи вал сумбрност и сумбрнбст, -ости ж осопо пучини. Полић. 6. жалост за нечим дабина, стање онога који је суморан, онога што леким, нечим несталим што се не може обно- је суморно. вити, вратити у пређашње стање, туга, сумпор м хемијски елеменат (3), кристасета. — Све чим је проживео читаве деселаст и крт минерал, жуте боје, лако запаљие, тине година . . . све му то дође на очи, и осети тежак сумор. Ранк. Свако јутро била употребљава се много у индустрији, пољопривреди и медицини. је тужна и уплакана. И, некако, као да сумпорада ж покр. 1. упаљене крпе насобом унесе сумор у читаву кућу. Ћор. топљене сумпором. — Пак се пење на беден суморан, -рна, -рно 1. а. невесео, тужан, Цетину, пак у Цетин баца сумпораде, плану сетан. — И прогнавши осмех . . . суморна Цетин са четири стране. НП Вук. 2. суми бледа до прозора дође. Ил. Ти ћеш опи- порача Џ). сивати твоје суморне људе. Нех. б. који сумпбрање с гл. им. од сумпорати. изражаеа, одражава тугу, сету. — Женити? сумпораст, -а, -о 1. који личи на сумпор, — потегну десницом преко суморног чела који је боје као сумпор. — Гледам у . . . оно . . . и насмија се горко. Ков. А. Она подиже сумпорасто . . . небо. Цар Е. Ноћ је била суморне очи. Мул. Изненада пређе преко пуна опадајућег црвеног лишћа, мириса и његовог окорелог лица суморан осмех. Јевт. в. који својим изгледом, својом спољашношћу сумпорастих звијезда. Сим. 2. који садржи изазива мучан, тежак, жалостан утисак. — сумпора. — Жутозелено се сумпорасто дно кратера све завило у дим. Пол. 1958. Да би на час одахнуо од суморне мртвачке собе, изашао је . . . ван на пругу. Крл. На сумпорастожут, -утаЈ -уто који је жут подножју суморних, голих брда зажутјели попут сумпора. — Сура маховина, ишарана су се редови шатора, ограђени високо и сумпорастожутим мрљама, навукла се . . . густо бодљикавом жицом. Ђон. г. који је испуњен тешкоћама, мучан, тужан. — Рад- по камењу. Дов. ник . . . узе уздисати, вајкати се, живот му сумпбрати, -ам несврш. в. сумпорити. постаде досадан, суморан. Дом. Читава Деан. Рј. суморна историја о њеном животу биле су сумпбрач, -ача м бот. и агр. врста те њене руке. Макс. Из туђих страна пут жутог граха, пасуља. Р-К Реч. им суморан у нашу кућу доведе играче. Визн. 2. прекривен облацима, смрачен, натмусумпбрача ж 1. шибица, жигица у којој рен, мутан, тмуран (о дану, еремену). — има сумпора. — [У трговини] бијаше петроСуморан дан, пали облаци, и сунце се чисто леја, духана, сумпорача. Леск. Ј. Припалих склонило. Нуш. Суморним зраком хукне од [лулу] оном смрдљивом сумпорачом. Шапч. часа до часа јесенски вјетар. Крл. 3. недово- 2. прскалица за прскање винове лозе модром љан, непотпун, штур, слаб, оскудан. — Обугалицом. Деан. Рј. 3. вулкан који избацује као сам се при суморној свјетлости јануар- сумпороводоник и сумпорне гасове. Р-К Реч. ског јутра, које се пробијало кроз мала 4. бот. гљива из пор. печурака жутоцрвенпрозорска окна. Чол. Суморна свјетиљка кастог клобука на танкој петељци Нурћостерала је слабо свјетло своје. Шен. 1ота &8аси1аге. Бен. Рј. један другога и сваки )е од нас сумњичио друге. Шкреб. 2. (у што) необ. сумњати. — Ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту. Шапч. ~ се излагати себе сумњи. — Шта значи то . . . да се непрестано сумњичиш? Сек.

84

СУМПОРДИОКСИД — СУМРАЧАН

сумпордЗоксид м хем. једињење, спој сумпорбвитост, -ости ж особина, стање сумпора и кисеоника. — Горењем сумпора на онога што је сумпоровито. ваздуху ствара се нова материја, оксид сумпоровбдик, -ика м хем. = сумпоросулшора, који је због овог састава добио име водоник једињење, спој сумпора и водика. сумпордиоксид. НХ. сумпоровбдичан, -чна, -чио који у свом сумпорење с гл. им. од сумпорити. — хемијском саставу има сумпора и водика: ~ Сумпорење бачава врши се као мјера опрекиселина. Кем. зал да се . . . убију плијесни. ОК. сумпороводбник, -ика м хем. = сумсумпДрисање с гл. им. од сумпорисати. пороводик. сумпбрисати, -ишем несврш. сумпосумпороводбничан, -чна, -чно који у рити. — Штетном утнцају сулшорасте кисе- свом хемијском саставу има сумпора и водолине . . . изложени су радници у радионика: ~ киселина. НХ. ницама . . . где се сумпорише хмељ. Батут. сумпороугљеник и сумпороугљик, За слатко од шљива најбоље је [шљиве] одмах, како се огуле, сумпорисати. Сим. -ика м хем. бистра, слабо жућкаста течност, веома непријатног мириса, лако запаљива и сумпорити, -им несврш. а. прскати експлозивна, а употребљава се за дезинфекцију сумпорним прашком (обично листове винове и дезинсекцију земље, складишта, жита, лозе и других биљака). 6. дезинфиковати паром крзна и сл. од сумпора винске судове и воће пре конзервисумрак м 1. а. слаба видност, ишчезаваље рања. Р-К Реч.; Деан. Рј. дневне светлости и почетак падања мрака, сумпорни, -а, -б који се односи на сумпор; полумрак између заласка сунца и почетка ноћи који је од сумпора; који настаје шгарањем и пред свитање дана. — И сумрак се поче сумпора: ~ рудник, ~ сјај. — Ту је скоро хватати, а лађе још нема. Лаз. Л. Алеја већ мој час кад морам да се вратим у сумстарог, стољетног храстика одуљила се . . . порни огањ мучења. Панд. фиг. И опет је сумрак пада. Гал. 6. полумрак, слаба видност сумпорни блијесак изненађења и сумње у слаЈоо осветљеном простору при коме се још пресјекао душу гомиле. Цес. А. могу распознати предмети. — Блиједи сумрак Изр. ~ врела., сумпорне терме стерао се храмом. Шен. фиг. Са његове [Бранлековите топле сумпоровите воде које садрже кове] туге пада сумрак и на наше душе. у себи сумпороводоник; ~ к и с е л и н а хем. Прод. 2. фиг. а. неизвесност, необавештеност једињење, спој сумпора, водоника и кисеоника у о нечему, непознавање нечега. — Колико наш виду густе течности без боје и мириса, врло поглед успева да продре помрчину и сумрак важна хемикалија која се употребљава готово прошлости, људи су одувек свечано поу свима хемијским и многим другим индустриздрављали оно кад се природа на нов живот јама; ~ цвет хем. ситан прах који се добива буди. Петр. В. б. пад моралних и духовних при наглом хлађењу сумпорних пара, субливредности, пропаст. — Онда је опадање мисани сумпор. Атине притискивало Платонову душу; сада му је могло изгледати да настаје сумрак сумпорножут, сумпорножута, -о који је отворене, бледожуте боје. — А сумпорножуте целог јелинског света. Јов. С. руже цвату као на старом брокату. Кркл. сумрака ж в. сумрак. — Паде мрака код сунчана зрака, а сумрака и прије акшасумпорноз^лен, -&на, -&ш који је зелене боје са бледожутом нијансом. — У котлу . . . ма, од пушчана праха и олова. НП Вук. сумракаст, -а, -о помало мрачан, таман. кипјела је сумпорнозелена маса усијане — Из ниских сумракастих облака сутон се бронце. Крл. свија на брежуљке. Лал. сумпдрњача ж 1< сумпорача. — Дај друге сумрачавање с гл. им. од сумрачавати машине [шибице], имаш ли сумпорњаче, ове се гасе. Срем. 2. дш. сумпорни минерали. — (се). сумрачавати се, -ачава се = сумрачиВажнији елементи минералошког знања јесу ови: проучавање главних група минерала., вати се несврш. и уч. према сумрачити се. као што су: соли . . . метали, сумпорњаче. сумрачај, -а и сумрачак, -чка м први Панч. сумрак. — Мукло звоне школска звона и клепћу клепетуше тишином над шљиварима сумпоров, -2., -о који садржи у своме . . . у ињу, сумрачајем којим се само црне хемијском саставу сумпор: сумпорова једиљуди. Ћос. Д. С првим сумрачком увукла њења, спојеви. се међу нас . . . тешка мора још једног страшсумпорбвнт, -а, -о који садржи у себи ног гласа. Сек. сумпора, који се односи на сумпор. — Подиже сумрачан, -чна, -чно 1. а. који ;е без се сумпоровит мирис испретуране глиновите земље,, муља, горак и сладуњав мирис — довољне светлости, у чему влада сумрак, полумрачан. — У сумрачном предсобљу иструлелих врбових жила. Моск.

СУМРАЧИВАЊЕ — СУНАРОДЊАКИЊА

85

сумрзлица ж хладноћа, студен праћена угледам високу женску прилику. Петр. В. Писмоноша . . . зором, у сумрачно доба . . . залеђеном површином. — У магли, снијегу и сумрзлици зимског дана [чује се] ловачки доноси вашу пошту. Пол. 1971. б. сив, мутан, рог и лавеж паса. Наз. Тко би . . . мислио маглоеит, тмуран. — Планнне су магловите, на то код те магле и сумрзлице! Ђал. поља сумрачнаЈ села завејана снегом. Пер. Доле спавају сумрачне горе. Јакш. М. 2. сумркаст, -а, -о помало, понешто мрк, фиг. а. сетан, снужден, тужан. — У њеним сив. — Сива ноћ и сумркаста долина под [се] заносима и сновима полагано и жалосно њом . . . све је испуњено хуком Лима. Лал. јавља блага и сумрачна туга старења. Крл. сумрлбст, -ости ж особина, стање онога б. невесео, туробан. — По дугу мртвилу што је постало као мртво, што је престало оживи вечерас та сумрачна пустиња. Шен. давати видљиве знакове живота, замрлост, в. мрачан, смркнут, зловољан. — Одлучност обамрлост. — Пуцају од сумрлостн језиком. је сијевала из њена . . . сумрачног погледа. Л-К. г. мучан, тежак, опасан, погибељан. — Шен. сумртав, -твал -тво 1. који је постао као Прегаоцу и осветнику небо [се] може размртав, замро, обамро, полумртав. — Пак од ведрити и у најсумрачнијем часу. Зог. брзијех одскочише коња; на сумртву јуриш сумрачивање с гл. им. од сумрачивати се. чинит рају. Маок. И. Није могао остати сумрачнвати се, -ачује се несврш. = онако сумртав и непомичан као клада. Петр. сумрачавати се. В. 2. фиг. а. безизражајан, празан, туп (о очима, погледу). — И сумртвим, угаслим сумрачнна ж аугм. и пеј. од сумрак. — оком преда се је гледала само. Крањч. С. А тмине се свуд около друже, бијели данак Баци сумртви . . . поглед на мрачна стакла. сумрачином руже. Прер. О~А. б. који је без знакова живота, без посумрачнти се, сумрачи се сврш. смракрета, нем, потпун (о тишини, ћутању). чити се. — Коло је играло и даље. Већ се и — Попци измилели у траву . . . једва их сумрачило, а момчадија се није разилазила. разблажује сумртва тишина неме и пусте Јакш. Ђ. Сумрачило се. Дремају шумарци. ноћи. Шапч. Сетите се како и они баштенски Кош. . . . шимшири . . . буде у човеку представе о сумрачица ж сумрак. — К вечеру се свету из бајке о прашљивом . . . сумртвом небо . . . натушти . . . а сумрачица притисне ћутању старих домова. Петр. В. в. који се поље. Љуб. не може кретати, који мирује, непокретљив сумрачје с 1. в. сумрак. — Измакао дан (о камењу). — И сухо, хладно, сумртво каа примицало се вече и почело сипати су- мење, и ситна травка . . . Гал. мрачје. О-А. У тишини зимског сумрачја сумузга ж покр. снег, град и киша за. . . њакали су магарци. Ћос. Д. Треба ли улазити у сумрачје давних времена да би се једно. Вук Рј. изводили на суд велики глумци? Прод. Мру сумученик м онај који је трпео, био бегови . . . И њихове приказе нестају у мучен заједно с неким. — Свети Сташ, Дујмов сумрачју дугијех вјекова. Наз. 2. фиг. узбусумученик под ДиоклецијаномЈ лежи . . . ђење, афекат у коме се губи контрола над под раскошним балдахином. Обз. 1932. собом и својим поступцима. — Оне мале јасумце прил. в. насумце. Р-К Реч. мице што се на њеном белом лицу час јаве, час ишчезну . . . просто су у стању човека суна ж ар. муслиманско предање, традида опију и да му на очи навуку ону врсту ција (све што је Мухамед рекао, препоручио, сумрачја кроз које се неосетно срља у про- забранио, сам урадио или прећутно одобрио). паст. Ком. — Те легенде зову се суна. Пов. 2. сумрачник м зоол. а. врста вечерњег сународник м = сународњак припадник лептира из истоимене породице: боров -~ исте народности, грађанин припадник истог брћшх ртаз1п. 6. мн. породица вечерњих народа. — Многобројне су и разноврсне лептира здепастог тела, лепих боја и дуге моралне поуке које Доситеј упућује својим сисаљке којом сишу цветне сокове брћтеМае. сународницима. Прод. Терм. 4. сународница ж женска особа сународник. сумрачница ж геогр. гранична кружница или кружна линија између осветљене и не- Р-К Реч. осветљене полоеине Земљине кугле која пролази сународњак м = сународник. — Мисао тачно преко оба пола. ОГ. о раду . . . за своје сународњаке сада [је] сумрачно прил. невесело,зловољно, смрк- добила сасвим изразит облик. Нех. нуто. — фиг. Сумрачно горе гледају на те. сународшакиња ж женска особа суЈакш. М. народњак, сународница. — Двије су Франсумрачлбст, -ости ж особина, стање цускиње дигле вику на своју сународњакињу онога што је сумрачно. која је новинарка. Вј. 1971.

СУНАСЛЕДНИК — СУНОВРАТАН сунаследпнк, ијек. сунбсљедник, м = санаследник онај који наслеђује нешто заједно с другим. Деан. Рј. сунаследница,нјек. сунасљедница, ж = санаследница женска особа сунаследник. Деан. Рј. сунасљедннк, ек. сун^следник. сунасљедница, ек. сунаследница. сунахце с покр. в. сунашце. Вук Рј. суначац и суначац, -чца м песн. дем. од сунце. — Ал' неста среће лепе, суначац оде мој. Кост. Л. суначни, -а, -б покр. в. сунчани. Вук Рј. сунашњи, -а, -е в. сунчани. — Од сабаја јутрашњега до запада сунашњега не би сестра побројала . . . јаде што сам јадна изгубила. НП Вук. сунашца С мн. зоол. ред слатководних праживотиња или протозоа НеНогоа из класе К Ш а

ЕЛЗ.

сувашце и сунашце с дем. од сунце. — Над врхом крста златна сунашце тихо светли. Ил. фиг. Чезнем . . . за мртвнм мојим сунашцем. Матош. сунђер и сурђер м тур. спужва. — Слабе болеснике морају болничари . . . меким сунђером испирати. Батут. У сунђер му боду покупила. НПХ. Спужве (сунђери) толико су мало животињског изгледа, а толико су сличне . . . стабљикама. Фшк. сунђераст и сунђераст, -а, -о који је налик на сунђер; којије шупљикаст као сунђер; који упија течност као сунђер, спужваст. — Глава му је била . . . крупна . . . лице подбуло, ЖЈГГОЈ сунђерасто. Сек. [У башти минијатурне пећине] од сунђерастог камена . . . пред којима стоје гипсане фигуре патуљака. Ћос. Б. Навлака је . . . сунђераста. Тод. сунђ&рача и сунђ&раша ж зоол. врста рака који на леђима, ради мимикрије, камуфлаже, носи сунђер, спужву Огопиа уиЈ&апз. Бен. Рј.; Р-К Реч.

супећнвати, -ећујем несврш. и уч. према сунетити. — Бизантинце . . . је сунећивао или сабљом косио. Павл. сунбџија м = сунетлија. Вук Рј. сунит, -ита м ар. припадник највеће верске заједнице муслимана којима као извор вере служи куран, суна Мухамедова и суна првих четирију калифа. — Те легенде зову се суна, а вјерници сунити. Пов. 2. суннтн, -им сврш. в. сунути. — Зачас суни свима у главу — купати се. Мул.; Рј. А. суница ж бот. в. малина. — Малина, суница (Киђи? Маеив), расте по планинама . . . али се због укусног рода гаји и по градинама. Тод.; Вук Рј. суноврат 1 м а. стрмоглав, нагао пад. — Није било ни мухе која би . . . уз суноврат и зузук пореметила оквире шутње. Јел. Најтежи утисак који оставља Рихтерова књига управо је тај суноврат моралног лика људи. КН 1958. б. понор, провалија. — Јер пути ме безумља воде у суноврат греха и лажи. Радул. И шта је и шта отишло у вечни суноврат. Змај. суноврат 2 м бот. а. биљка из истоимене породице Кагазвш, N. рое11си5, N. гасЈШогаз. — За њу сам брб . . . дивље јагоде и суноврате. Војн. б. мн. истоимена биљна породица АтагуПМасеае са подземном луковицом и цветом јаког мириса. Терм. 3; Сим. Реч. суноврат 3 прил. (често с предл.: у суноврат) суноератице, суновратке.— Хаљине свуче . . . па се суноврат баци у пучину. М-И. Чим би се иза куће чула дрека и лепршање кокошију, дјечак би оставио колијевку и суноврат јурио у потјеру. Ћоп. Не вреба ли . . . и сада још који удар, можда посљедњи, да све разнесе и баци у суноврат. Цар Е. Без његовог знања . . . све би ишло у суноврат. Рад. Д.

сунбврат, -а, -о, суновратан и сунбвратан, -тна, -тно 1* а. који пада, руши се главом надоле, стрмоглавце. — Круна је граната, гране су глатке . . . и суноврате. Тод. сунђерић и сунђ&рчнћ м дем. од сунђер. У шали ћу да стрмен обиграм . . . у шалц сунет м тур. обред обрезивања мушке деце гледат' суновратан пад. Кост. Л. У обрушакод муслимана. — Са муслиманском вером вању суновратном достигла нам [ноћна птион [наш народ] је примио и . . . сунет. Ђорђ. ца] теме. КН 1960. б. који нагло пада, руши се у провалију (о реци). — Слуша се само сунетити, -им сврш. и несврш. (из)избезумљен мук и понорница суноврата чује. вршити сунет, обрез(џв)ати. — Турчин није Мас. То је била брза, суновратна Лиспица, ко није сунећен, султани се наши не сунете. што је давала име висоравни десно од НП Вук. Смућеном душом пусти Стеван кањона. Дав. в. који је пун оштрих стрмина. да га сунете. Љуб. — Чудио [се] како се људски ствбр на то сун&тлија м = сунеџија онај који врши суновратно камење попињати може. Шен. обред сунећења. — Ти окупи триста сератлија, Огравични гребени И суновратне лити ове међу њима хоџу и кадију, а за њима Туре . . . дивље планине почињу да се крваве од сунетлију. НП Вук. првих сунчаних зракова. Ђон. 2. фиг. а. необично брз, нагао, стрелотт. — Ујело ме сунећење с гл. им. од сунетити.

С У Н О В Р А Т И Т И — СУНУТИ за душу оно мјерење снаша, они погледи суноврати. Јел. Алегро [А11е§го] је летио у суновратној живахности према свршетку. Бег. б. веома, крајње опасан. — [Логорски живот доводио их је] на сами суновратни руб крајње затегнутих . . . живаца. Ств. 1948. Очи [је имала] бестијске, суновратне. Кул. суноврбтити, -бвратим сврш. 1. а. бацити суновратице, стрмоглаеити. — Камиони су били . . . суновраћени у реку. Пер. фиг. Хоћу да преврнем и суновратим ваше мрачне утробе и да их покажем историји. Михиз. б. суновратити се. — Бојим [се] да ми једног дана . . . не упишеш у грех моју прошлост И тим ме натераш да опет суновратим у бедни живот из ког си ме извукао. Цар М. 2. управити, устремити одозго према доле (о погледу, очима). — Андрији гњевно шибнуше очи . . . Тада их полако и косимице суноврати по Филипу. Божић. ~ се 1. бацити се, скочити суновратице; пасти суновратице, стрмоглавити се. — Дошао [је] овамо да се суноврати с моста. Донч. Са једног прозора на спрату одвојила се женска прилика . . . и суновратила се на улицу. Поп. Ј. 2. фиг. нагло доспети, пасти у какво стање. — Она се мучила . . . суновративши се у дубоку бол. Ков. А. Брзо би се суновратили у лудило. Уј. суновратице и сунбвратице прил. 1. с главом надоле, главачке, стрмоглавце. — Под сунцем блијеште дрско истурени врхови камењара, чије сјенке суновратице падају у саму ријеку. Вуков. 2. фиг. нагло, веома брзо. — Остављају посао [младићи], који им од руке не иде, и баце се суновратице у свакојака прерана уживања. Панч. Одврати му . . . суновратице. Креш. суновратке и сундвратке прил. суновратице. — Турчин . . . јурну на њ . . . Он опали и на његаЈ а онај суновратке с коња. Вес. То је ишло суновратке. Павл. Осјећам његово било које лудд, суновратке бије. Радул. суновратно и сунбвратно прил. безглаво, на суновратан начин, суновратице. — — Немци . . . су још увек гурали напред, суновратно и нагло. НК 1946. сунбвраћати (се), -ам (се) и суновраћивати (се), -враћујем (се) несврш. и уч. према суновратити (се). сунбвраце прил. в. суновратице. — Жабе поскакаше суновраце у воду. Кое. А. Лука паде суновраце низ брдо. Шен. фиг. Одмах се све измијенило суновраце. Бат. суноврачица ж бот. биљка из пор. главочика ВШепв сегпиа. Сим. Реч. суноћавати (се), сунбћава (се) несврш. и уч. према суноћати (се).; фиг. мутити се

87

у глави, губити моћ расуђивања од умора и сна. — Кад му се почело суноћавати у главиЈ она му се поче измицати из рука. Радул. суноћати, -а сврш. почети се спуштати (р ноћи), заноћати, почети овлађивати мрак (р ноћи), почети се смркавати. — Пројурили многа села знана, докле друга нојца суноћала. Март. ~ се суноћати. — Када се обдан од кише смркне, рече се: суноћало се. Павл. с#нути, сунем сврш. 1. а. трчећи отићи, побећи, јурнути. — Не рекавшн ни збогом . . . суне кроз врата. Ђал. Једна шарена мачка . . . суне низ ходник. Ћос. Б. б. журно кренути скупно, у гомили, поврвети. — Превезла се друга скелаЈ те ови сунуше низ чаршију. Мул. Згледамо се напети, да сунемо као стријеле у трку. Кик. в. одлетети, полетети. — С околних кућа сунуше голубови. Ћоп. г. брзо кренути у неком правцу, нагло се изгубити из вида, иестати. — Воз се лагано макне и суне у ноћ. Цес. А. д. летећи изићи, излетети, сукнути. — Ми чекамо . . . да живот . . . полети као онај лептир што је . . . сунуо из млијечне кутле и изгубио се. Крл. 2. (на кога) а. јурнути, полетети у борбу, навалити на кога. — Двојица сунуше на мене бајонетима. Јак. Сунули су на њих . . . као сулуди., а нападачи се постиђено повукли. Кал. б. напасти на кога речима, грдњама, прекорима. — Он суну као олуј: — Ти си јатак хајдучки! Вес. Као осињак све сунуло на њега. Кос. Битанго безобразна! — суну на њега Висарион. Чипл. 3. одједном, нагло полетети у ваздух, увис, шикнути. — Вода . . . сунула увис као јак водоскок. Шкреб. Одједном у небо суну . . . стуб варница. Ћос. Б. 4. нагло се дићи,устати. — Друштво се препаде, а подбан суну увис и запита у чуду. Шен. 5. нагло излетети из нечега; нагло се усмерити (пут чега). — Запорошчева сабља суну увис. Кнеж. Л. Пружи корак — пожурује жандар . . . а кундак суну пут ухићеника. Куш. 6. летећи насилно ући, упасти, улетети. — Затим га заблесну И заглухну пролом: у очи му суну земља. Ћос. Б. 7. а. нагло се просути (о чему сипком и растреситом); нагло ггасти, стрести се. — Папирнати се замоти раскидаше, а пиринач суну шумећи на земљу. Шимун. Од моћна пуцња читав облак распршена сува снега сунуо је с воћака. Ћоп. б. почети јако падати, ударити свом снагом (о граду). — Суну град још жешће., а . . . поп мантију на главу па беж! Глиш. в. пасти у провалију, стровалити се, сурвати се. — Коњ који је вукао једна кола испред нае, ударио је у страну и мал' није сунуо с колцма у шанац. Нуш. 8. а. нагло избити, јако засветлети, засијати, планути, севнути, букнути (р огњу,пламену), сукнути. — Кроз димњак јој огањ суну.

СУНЦЕ Радич. Повремено суне пламеи од разорних граната. Јак. б. нагло избити, потећи, нагло се појавити, наврети. — Бисер суза из ока јој суну. Бог. Пољуби Добранића, да му је крв сунула у мождане. Шен. Нисам се зацрвенио у лицу нити је врућина сунула у образе. Јел. 9. прочути се, нагло се проширити. — Разгојило му се име, сунуло преко целе земље. Вучо. 10. а. летећи појавити се, пролетети и брзо нестати. — [У] љетној ноћц суне ватрени метеор тамним . . . небом. Шен. б. летећи, ширећи се брзо проћи кроз какав простор, ући у какав простор. — Цикне што је игда могао. Цик суне међу храшће и отисне се кроза њ. Коз. И. Кад се отворе врата . . . суне у шталу читав товар хладноће. Нуш. 11. а. одједном се појаеити, синути (о мисли). — Да иде по њу, сунуло му у главу. Нам. Сунуше му кроз главу мисли његовог шегртовања. Мил. В. б. ненадано доћи (о вољи, прохтеву за нечим). — Зна он [дорат] гдје је паше, кад му нешто суне, знаш, све би загризб. Ћип. 12. узбуђено, са жаром проговорити, планути. — Зар не смемо ни живетн као српски народ? — суну мало јачим гласом један депутат. Шапч. 13. нагло, одједном управити се у одређеном правцу. — Суне му око на удовичине бијеле зубе. Божић. 14. (нешто) усути, улити (мало) нечега, налити. — Узе синијцу, дрвени сланик, суну мало чисте соли из сланице у њ, па постави синијцу пред кућом. Вес. Седе поред огњиштаЈ набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Ћос. Д. 15. кратким покретом руке, ударцем ударити, гурнути, мунути. — Гурну врача шаком у трбушину да је главињајући одлетио у кут и малне оборио Агату, која га опет лактом суну у ребра. Шен. Сву петорицу измлати: некога палцем суну, некога уштипну. Ков. А. 16. кришом метнути, гурнути у нешто, тутнути. — Шапне Јагна И суне јој новацу шаку. Бен.

тело. — Топло сунце . . . продире кроз решетку. Том. У сунцу се местимично зеленила трава. Уск. Сунце је већ било пало на мој кревет. Нам. Седео сам високо изнад мора^ у ледном сјају јесењег дубровачког сунца. Чипл. 4. фиг. а. оно шпго се сматра извором нечег, што је од највеће вредности и значаја за живот. — Ја сам онај што је једном морб доћи . . . да сунцима новим кцти дане твоје. Наз. б. (чега) симбол највећих људских и моралних вредности. — Сунце л>убави родитељске васкрсе у његовој души. Шант. Сукце Слободе разби све му сјене. Гор. в. најдража, најмилија особа (често у ословљавању). — Тихо, ноћи, моје сунце спава. Змај. Злато моје — сунце дјевојачко! Бат.

Изр, бабалетско ~ нар. лепо и топло јесење време; исп. бабл.е лето (уз лето, изр.); — Јуче огрија право бабаљетско сунце. Матош.; в и д е т и сва сунца нар. остати ошамућен, готово онесвешћен од ударца по глави; исп. видео је све звезде (уз звезда, изр.); где ме (га итд.) је прво ~ огрејало в. уз огрејати (изр.); да и мене (тебе, нас итд.) ~ огреје в. уз огрејати (изр.); док ме ~ греје док сам у жиеоту; док тече сунца и месеца вечшпо; до сунца (остати) до сеанућа, до зоре; д о ћ и ће (грануће, синуће) ~ и на (пред) моја (наша итд.) врата в. уз врата (изр.); запасти (заћи) ~ (коме, чему) 1) доживети велику несрећу, претрпети велики губитак; 2) умрети. — Други месец тек је утекб, откако сунце зађе брату мом. Кост. Л.; зубато ~ хладно сунчано време праћено мразом. — На прагу је [Марију] сусрео јаростан дан, зубато јој сунце загризло зенице. Рад. Д.; и з а ћ и на ~ 1) бити објављено, обелодањено (обично нешто што се држало у тајности); 2) изаћи из затвора, добити слободу. — Да ми је изаћи, слободан на сунце. Раширио бих руке као крила. Вит.; и з н е т и на ~ изнети <~ се сунути (1). — А ја вам кажем — на јавност, обнародовати; јасно к а о <~ потпуно, у сваком погледу јасно; к а о озебао повика Јулија, сунувши се према вратима ~ чекати (очекивати) в. уз озебао (изр.); — дајте нам мира! В 1885. младо ~ нар. дани после зимског солстиција сунце с (ген. мн. сунаца) 1. астр. а. (кад је дан најкраћи). — Кип је стајао на (Сунце) усијано небеско тело лоптастог облика пропланку, над моремЈ расвијетљен младим око кога се окреће Земља и друге планете. б. сунцем. Наз.; не в и д е о сухрашњега мн. централне звезде других космичких пла- сунца! нар. у заклетви; исп. тако ми живота нетних система. — Почео би ми причати . . . (мога)!; место под сунцем в. уз место о звездама и световима који су чак иза овога (изр.); п е т р о в а ч к о , п е т р о в с к о (илинбезброја звезда . . . о световима . . . сунцилга ско) ~ време о Петровдану (и Илиндану) И сунчаним системима који постоје. Ком. кад сунце најјаче греје; под нашим сунцем Због велике даљине и не виде [се] планете у нашој земљи, код нас; п о н о ћ н о ~ в. уз свих козмичких сунаца. Кнеж. Б. 2. (Сунце) поноћни (изр.у, по сунцу се управљати код неких многобожаца биће божанске при- ићи управљајући се по положају сунца; п р е роде, бог као творац материјалног и духовног сунца пре сванућа, пре зоре. — Још пре сеета. — У тој земљи служио је свештеник сунца кренуо Лазар у манастир на сабор. Сунца, јер је ту народ веровао да све добро Рад. Д.\ сунца м и ! заклчњање сунцем; ~ и лепота долазе од светлости. Дуч. 3. свепг- га о г р е ј а л о ! нека му је срећно, благословено, лост и топлота што их испушта то небеско

СУНЦИКА — СУНЧАЊЕ срећан био. — Тако он каже, сунце га огрејало: и њега,, и цео његов пород. Пол. 1957; ~ јаркоЈз' великом чуђењу, дивљењу. — А плен да видиш_, сунце јарко! Свега што ти срце зажели. Ком.; ^ му божје ( ж а р к о , калајисано)! у псовци; тако ме не огрејало ~ ! у заклињању; угледати ~ родити се. — [Београд Матавуљев] није наш Београд где смо сунце угледали. Скерл.; црно му ~ огрануло доживео је нешто врло непријатно, претрпео је велики губитак. сунцика ж разг. женска особа лаког морала. — Момци који је прије . . . нису баш нарочито гледали . . . пружали су шакетине у пролазу, вртјели ногама: куда журчш, сунцико, има времена! Сим. сунцобрап м 1. а. штит од сунца, амрел ко]им се штити од сунца. — Она раствори свој црвени суицобран. Леск. Ј. Како идем гологлава, носим сунцобран. Јанк. б. направа у виду чврсто усађеног штапа на коме Је причвршћена лака тканина разне боџу облику полулопте, која се може скупити, смотати. — Изишла је на веранду и сјела у наслоњач под велики шарени сунцобран. Нам. 2. штит на капи изнад чела. — Два врло жива И светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе. Нуш. сунцбвати, сунцујем несврш. песн. трајно дати; бити увек јасан. — У свој сили, V свој слави у мене је сунце сјало, и у мојој, брате, глави, ту је сунце сунцовало. Змај. сунцоглед м бот. в. сунцокрет. Р-К Реч. сунцокрет м бот. биљка са главичастом цвасти, КОЈП се окреће за сунцем, из чијих се семенки добива уље НеНапЉш аптгаз. Терм. 3. сунцокрстов, -а, -о који припада сунцокрету: ~ семе. сунцблик, -а, -о који је својим обликом сличан Сунцу. — Иза аега сунцокрет помаља своју сунцолику главу. Шов. сунцомер н; сунцомер, ијек. сунцомјер И сунцбмјер, м астр. инструменат за мерење видљивих дијаметара небеских тела и малих углова међу њима. Р-К Реч. сунцомјер и сунцдмјер, ек. сунцомер И сунцомер. сунцостај м И сунцостаја ж ков. в. дугодневица и краткоднетца, солстициј. — 21. VI се зове љетна сунцостаја или љетни солстициј. ОГ.; Деан. Рј. сунцотрак м индив. трак Сунчеве светлости. — Златни херубини са мачевима сунцотрацима. Матош. сунчалиште с место за сунчање. — Спремиште за њ са сунчалиштем точно изнад воде. Грг.

идиле, красне минијатуре његовог сунчаног Југа. СКГ 1937. Нека боговска безбрижност нас је обузела на сунчаном пољу. Поп. Ј. 2. фиг. који је пун жиеотне радости, весео, радостан, раздраган. — Ту је зумбул с љубичицом плавом и ђурђевак са млађаном траВОМЈ а по свему сунчан осмех леће. Митр. Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани поглед неугасив. Бег. сунчаиарка ж необ. змија отровница присојкиња. — Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове! Кост. Л. сунчани и сунчани, -а, -о који се односи на сунце: ~ маса, ~ светлост^ ~ зраци, ~ смирај. Изр. сунчане бање, к у п к е мед. врста лечења грејањем, излагањем тела на отвореном ваздуху зрацима Сунца; сунчане пеге астр. тамне мрље, пеге које се с времена на време виде на Сунцу; ~ систем астр. небеска тела КОЈП се састоје од Сунца и планета које се окрећу око Сунца; ~ удар тешко болесно стање изазвано претераном излагању главе и потиљка зрацима Сунца; ~ ч а с о в н и к , сат направа за мерење времена, у старо време, на којој казаљка одбацује сенку на бројчаник и према положају сенке одређуџ се време. сунчаник, -ика м 1. в. сунчани сат (уз сунчани, изр.). — Сунчаник сад у мраку стоји и нема сати да их броји. Наз. Још се тада Њутон (Метешп) радо бавио механичким радовима, правећи сунчанике, воденице. Петрон. 2. врста ветра. — Камење се црвенело, сунчаник је пиркао и умивао мршава и тмаста лица људи. Ђур. сунчавица ж 1. в. сунчани удар (уз сунчани, изр.). — Жуљевић је већ био мртав. Сунчаница, — рекао је лекар кратко. Чол. Сунчаница [се] може добити и у високим планинама. НЧ. 2. покр. врста суве земље. — Он је још од малих шака ркнтао земљу И брљао се по њој. Мешао је са сунчаницом, са оном земљом што је истрошила своје сокове. Ђур. сунчаница ж 1. трака сунчане светлости у соби. Р-К Реч. 2. сунчани часовник, сат (в. уз сунчани, изр.). — Војници . . . скинуше и звоно и ону стару уру сунчаницу. Шен. 3. бот. а. в. сунцокрет. — Једни су [писци] окренути као сунчаница увијек према сунцу. Матош.; Р-К Реч. б. врста печурке, срндак И-ерш1а ргосега. — Ово је вргањ . . . пази сунчанице, модрикаче. Врви шума од њих. Гор. сунчаност, -ости ж особина, стање онога што Је сунчано, изложено сунцу. — Ћипико је на неколико страница ове приповести дочарао атмосферу обале мора, њену сунчаност. Глиг. сунчање и сунчан»е с гл. им. од сунчасунчан, -а, -о 1. пун сунца, обасјан сунцем, ти (се). осветљен, — Његове приче . . . праве су

90

СУНЧАРИЦА — СУОЧИТИ

сунчарица ж 1. в. сунчаница (1). Вук Рј. 2. покр. киша кад сунце сја. Рј. А. сунчати и сунчати, -ам несврш. стављати на сунце, излагати сунчаним зрацима. Деан. Рј. ~ се излагати себе сунчаним зрацима. — Било је лијепо . . . те се старица сунчала као гуштер. Шен. Скрсти руке у крило . . . па се сунча. Ад. фиг. Тко је . . . дошао у везу с тим изванредним човјеком, тај се сунчао у слави. Шкреб. сунчац, -аца м бот. биљка из пор. оштролиста НеНо1горшт регшчапшп. Терм. 3. Сунчев, -а, -о који припада Сунцу, који се односи на Сунце: ~ залазак, ~ рађање, ~ жега, ~ енергија. Изр. ~ систем в. уз сунчани (изр.); ~ ч а с о в н и к , сат е. уз сунчани (изр.). сунчевнћ м син Сунца као бога. — Докажи да си син тога славног бога, да си сунчевић. Наз. суњ, суња м зоол. морска риба с отровним бодљама на репу Тп§оп разипаса. Бен. Рј. суњнца ж покр. ладица, претинац, фиока. — Баци небрижно смотак у суњицу свога писаћег стола. В 1885. суобао, -бла, -бло унеколико обао, округласт, ваљкаст. — Пунано суобло лице цвало је љупким ружицама. Шен. суобвезаник, -ика м онај који је с неким заједно обавезан извршити, обавити што. — Евентуални . . . суобвезаници морају на таквој облигацији власторучно потврдити . . . и потписати да су је прочитали. Мј. 1976. суображавати, -ажавам несерш. и уч. према суобразити. — Велики ћемо бити кад се будемо суображавали школама, велики нећемо бити када будемо стварали школе. Уј. суббразан, -зна, -зно необ. који има исти лик с неким другим, који је истога лика. — Ја не могу да дочекам јутро . . . а да се Величко Тричковић . . . не претвори у суобразнога Тричка Величковића. Уј. суббразити, -им и суобразитн, -ббразим сврш. довести у склад, удесити према нечему, ускладити; прилагодити, саобразити. субвисан, -сна, -сно који заједно с неким овиси, зависи од некога, нечега.

суодговоран, заједничка одговорност. — Филмска копродукција значи умјетничку и финанцијску суодговорност обају партаера. ВУС 1960. субдносан, -сна, -сно = саодносан који стоји у међусобном узајамном односу: ~ реченица. Терм. 1. суомладинац, -нца м онај који је заједно с неким члан омладине. — БогамиЈ и ја се од мог драгог суомладинца поплашим. Јакш. Ђ. суоптуженик, -ика м = саоптуженик онај који је заједно с неким другим оптужен. Прав. суопћинар, -а, суопћ&нар, -ара, суопштинар, -а и суопшт&нар, -ара м онај који је с неким члан исте општине. — Осуђиваше глупост и простоту својих суопћинара. Новак. судртак, -ака и судртак м онај који је с неким ортаку неком послу, предузећу, ортак. — Не одаде ни једнога суортака. Ков. А. суосећај, ијек. суосјећај, м = саосећај саосећање. — Немојте очајавати — прихвати писац млачним суосјећајем. Бег. суосећајан, -јна, -јно, ијек. суосјећајан = саосећајан који изражава суосећај. суосећајност, -ОСТИЈ ијек. суосјећајнбст, ж = саосећајност особина онога који је суосећајан. — Она осјети по први пут . . . према њему ону неку људску суосјећајност. Сим. су&сећање, ијек. субсјећање, с гл. им. од суосећати. судсећати, -ам, ијек. субсјећати, несврш. = саосећати осећати исто или слично што и неко други, уживљавати се у нечија осећања. — Потпуно разумије и суосјећа с њом. Грг. суосјећ-, ек. суосећ-. суоснбвач, -ача м = саоснивач онај који је заједно с неким нешто основао, учесник, помагач у оснивању нечега. — Он је један од суоснивача . . . Гудачког квартета. Коњов. суочавање с гл. им. од суочавати (се). суочавати (се), -бчавам (се) = суочивати (се) несврш. и уч. према суочити (се). суоченост, -ости ж стављање очи у очи с неким, с нечим, суочење. — Из наше данашње перспективе и суочености са нашом данашсубвиснбст, -ости Ж заједничка, узајамна њом проблематиком стварања било би неовисност, зависност од чега. — Та суовисност зналачки . . . кад бисмо тај покушај једнопозиционих јакости једне странке с позицио- ставно игнорисали. КН 1959. ним слабоћама друге стална је попратна суоч^ње с суоченост: ~ сведока. појава свеукупне позиционе игре. Шах 2. суочбваше с гл. им. од суочивати (се). суодговбран, -рна, -рно = саодговоран који заједно с ким сноси одговорност за нешто. суочнвати (се), -бчујем (се) несврш. = Деан. Рј. суочавати (се). суодговбрнбст, -ости ж = саодговорсубчити, суочим сврш. 1. довести, постаност особина, стање, положај онога који је вити некога очи у очи, лично, непосредно са

, 1"Н

СУП — СУПЕРИОР

неким, одн. шчим другим. — [Старица] је молила да је не суоче с татицом. Новак. Суочи ове људе [парничаре], па пресуди ствар. Глиш. Догађаји [су их] . . . тако грубо суочили са смрћу. Лал. 2. видети, спазити некога у непосредној близини, сусрести. — Још није то изговорио кад опет суочи крај себе оне двије . . . крабуље. Кум. ~ се састати се, сусрести се с неким, нечим очи у очи, непосредно. — Нека изађе [Госпођица] да се суочи с овим бедником. Нед. У једном дијелу радних колектива . . . суочили су се с озбиљном сметњом. Вј. 1960.

91

супарничкв, -а, -о који се односи на супарнике, противнички, конкурентски: ~ иметак, ~ сумњичење. супарништво с супарнички однос, ривалство. — За последњих сто година Турску је одржало у животу супарништво четири велике европске силе. СКГ 1937. Он је волио оба брата и бојао се тог супарништва међу браћом. Л-К. супарош и супарош м супар. Кл. Рј. супатник м = сапатник онај који с тким заједно пати, друг у патњи. — Разговарали смо као стари пријатељи и супатници. Рад. А. суп м покр. мрежа за хватање риба расупатница ж = сапатница она која с запета између стубова у води. — Они гурају неким заједно пати. — Обична пучанка осјесупове по спрудовима ловећи беуљице и ћала је у грофици . . . супатницу властитих змијасте чикове. Ћос. Д. јада. Нех. суп м зоол. а. врста грабљиве птице из супатнички, -а, -б = сапатнички који истоимене породице: ~ белоглави Оур8 М У Ш , се односи на супатнике и супатнице. ~ смеђи Уикиг топасћиз. Терм. 4. б. мн. супатништво с и супатња ж = сапородица грабљиеих пгпица великог и јаког патништво и сапатња супатнички однос, стакљуна УикигМае. И. ње супатника, зсцедничка патња. Бен. Рј. супа и супа ж нем. 1. гпечно јело од супе, -6а м фр. вечера. искуваног меса и разне зелени, са зачинима; супер- лат. као први део сложеница и полуисп. јуха. — Од јаке и масне супе нитко не сложеница значи: највиши, врхоени, горим, бјежи. Вј. 1971. 2. танки резанци који се који је изнад нечега: суперарбитрација., суперстављају у такво јело. — Ређа све шта је тврђава. — Совјетског милијунаша не може купио као . . . алеве паприке, фиде или наћи ни народни комесаријат са својим супе за чорбу. Срем. суперјаким пореским апаратом. Крањч. Стј. Изр. загустити супу учинити нешто суперарбитрација ж лат. нарочити летежим, незгоднијим, компликовати. — Ви карски преглед војника пред другом, вишом знате . . . како смо ми . . . 1941. спасили лекарском комисијом. Бен. Рј. талијанске официре . . . И ове . . . карабињере — додаде Ђурица да загусти супу. Лал. суперарбитрирати, -итрирам сврш. и несврш. (из)вршити суперарбитрацију; војн. супар м у бившој аустроугарској војсци отпустити војника из војске на основу ренаредник који је служио преко рока (тј. не за плату, него за супу), супарош; исп. жупар, зултата суперарбитрације, прогласити неспособним за војну службу. — Ја сам у војсци зупар, зупаш. Бен. Рј. био суперарбитриран због слабоумности. Јонке. супаран, -рна, -рно непријатан, тежак задах од устајалости. — Одаднише једно супербензин, -ина м чисти бензин. — затворено буре, а из њега изби супаран Супербензина нема. Пол. 1959. воњ преостале масти, упите у жлијебе дусуперббмба ж нуклеарна бомба најјачег Жица. Гор. разорног дејства. — Такво нешто паклено супарник м онај који се такмичи с неким ће настати кад се испалц супербомба и у постизању, остварењу неког циља, онај који настане врелина као у унутрашњости Сунца. тежи да свога такмаца надвлада, победи, Сек. такмичар, противник, конкурент, риеал. — супердрбднот, -бта м енгл. ратни брод Покојни Рајевски био је занимљив умјетник . . . у нашим . . . приликама изнад својих најтеже категорије у првом светском рату. супарника. Крл. Андреј . . . спасава Сибирка супердржава ж држаеа која се својом из руку непријатеља иако познаје у њему економском и војном снагом истиче изнад свог . . . супарника. Поз. 1948. осталих држава, велесила. — Можемо ли ми себи допустити да . . . мирно посматрамо супарвица ж женска особа супарник; како с друге стране Канала израста једна противница у постизању истог циља. — Сву- супердржава која нас може . . . надмапшти да [је] видјела супарнице и завиднице које у светској трговини. Пол. 1957. је она срећом наткрилила. Коз. Ј. Две велике и непомирљиве супарнице^ Аустрија и Русисупериор м лат. поглавар католичког ја, нађоше се сада заједно. Јов. Ј. самостана, манастира.

92

СУПЕРИОРАН — СУПЛЕМЕНИК

суперибран, -рна, -рно 1. а. који је јачи, који надилази, надмашује друге својим особинама. — Унутрашња језичка система остала је . . . онаква каква је била у аперцепцији једног онако супериорног . . , човека као што је био Вук. Бел. б. који се осећа и држи себе изнад оног (рних) према коме (којима) се одређује. — Многи су се образовани и некад имућни Дубровчани повлачили у се, у пози увријеђених супериорних индивидуалиста. Барац. в. који на друге гледа с еисине, охол, надувен. — Загњурн смионо у вртлог шетача И заплива тргом као супериоран мотрилац. Мар. 2. који изражава супериорност над другима. — То . . . гунђање . . . звучи као протест, као супериорни, презирни одговор. Божић.

суперсила ж супердржава која је прва између других великих сила. — Суперсиле почињу ужурбано тражити начин да ствари поновно доведу . . . под контролу. ВУС 1970. суперсдничан, -чна, -чно лат. који је изнад звука, бржи од звука, надзеучан'. ~ брзина. ж лат суперструктурз - «• надградња. — Амбиција је ове књиге . . . да се . . . понуди . . . као оруђе у изградњи књижевне . . . суперструктуре. Михиз. супертврђава ж тип великог ратног авиона, већег и јачег од обичне летеће тврђаве. суперфбсфат, -ата м лат. хем. вештачко ђубриво од минерала у којима има фосфора. — Прије саме сетве бачено је још 200 кг. суперфосфата. Вј. 1957. супериор&тет, -ета м супериорност. — Два човјека стоје . . . први као побједник, суп&јан, -а, -о 1. напола, мало пијан. — други ограђен духовним супериоритетом Отац . . . је товарио жито у вагон, увијек свога увјерења. Бег. супијан. Козарч. Викнула је супијаног носача. супериорно прил. на супериоран начин, Петр. В. 2. који испољава такво стање. — Види Јозу где расколачених и супијаних с висине; охоло, надмено. — Репић, живи очију излази из крчме. Тур. лексикон четне мудрости, поспрдно се окренуо и гледа . . . супериорно на старчића. суп&јано прил. као супијан, полупијано. Крл. Држао се супериорно као да је он — Стајао [је] супијано и блесаво. Кол. измислио та правила игре. Дав. супин, -ина м грам. у латпинском језику глаголска именица која има само два облика супернорност, -ости ж особина онога и којој по значењу одговара у нашем језику који је супериоран, надмоћ, преимућство. — инфинитив после глагола кретања. Деан, Рј. Књига [је] ишла за тим да усганови супериорност народа са великом индустријом. Цар супина м аугм. од суп. — Мозак ми М. Увјерење у властиту супериорност . . . јастреби сумње жељезним кљуном испију; довели су га до крајње охолости. ОП 1. безнађа супине панџам' живо срце ми рију. С 1911. суперлативм лат. 1.грам. највишистепен супирати, супирам сврш. и несврш. придевског поређења. 2. фиг. оно што је у фр. вечерати; исп. супе. — У пространим своме развитку дошло до највишег степена. — Човек је суперлатив природеЈ мислилац просторијама гдје се супирало бијаше врло бучно и весело. Том. је суперлатив човека. Кнеж. Б. Изр. изражавати се о некоме, несупита ж тур. ерста пите од размућених чему у суперлативу изражавати се са јаја и млека (без надева). — Жена . . . нека највећим похвалама и признањем. натовари . . . јабуковаче, пите, супите. Кос. супиште с место где је био постављен суперлативан, -вна, -вно 1. који је у вези са суперлативом. 2. фиг. најбољи, највећи, суп у води. Рј. А. ненадмашив, претеран. — Тресић-Павичић супјев м (ијек.) извођење мелодичних то. . . писцу одаје тако суперлативно признање нова гласом уз пратњу другог гласа. — Она да често не можемо да се сложимо с његовим се нек' чује, гласом нека . . . буде и слабим судовима. СКГ 1937. супјев бар јоште један више у збору толиких пјесни. Прер. супермаркет м енгл. велика самоуслужна супј&вач, -ача м (ијек.) онај који пева продавница снабдевена разноврсном робом, заједно с ким другим. — Ти и не знаш да си претежно прехрамбеним производима. супјеваЧд кад пјесме прожме те милина. Наз. супербксид, -ида м хем. степен оксидације супка ж бот. први листић на клици из једног метала који садржи више кисеоника од кога се развија пупољак у биљака со1у1е<1о. базе, а мање него киселина тога метала. — Иза стручка стоје још два дебела прва Физ. 2. листа, супке или котиледони. Бот. суперр&визија ж лат. 1. поновна ревизија супкутани, -а, -5 мед. поткожни: ~ од стране чланова више надлежности. — Ја инјекција. Деаи. Рј. ћу тражити суперревизију [испитне оцене]. Срем. 2. штамп. последпа ревизија, преглед суплеменик м = саплеменик припадник слога пре штампања. истога племена. — Гдје је ваш патриотизам

СУПЛЕМЕНИЦА — СУПОТПИС . . . када је вама баш суплеменик мржи од врага? Коз. Ј. Казују тугу своју што толнком . . . крвљу својом не могоше купити слободу . . . суплеменицима. Јакш. Ђ. суплеменица ж = саплеменица припадница истога племена. суплеменички, -а, -б = саплеменички који се односи на суплеменике и суплеменице. суплемеништво с припадање истоме пле~ мену. Р-К Реч. супл&мент м лат. 1. допуна, додатак, прилог. 2. допунски, накнадни каснији свезак (обично речнику, лексикону). суплембнтан, -тна, -тно и суплементаран, -рна, -рно који допуњује, допунски, накнадни. суплен(а)т, -нта м лат. заменик (најчешће редовног наставника), професорски приправник. — Свршивши школе, био је годину дана супленат на загребачкој гимназији. Барац. Просто ћу написати да тражим место суплента. Макс. суплентић м дем. (и често пеј.) од суплен(а)т. — Нађох се с њим . . . кад сам био тек именовани суплентић у . . . класичној гимназији. Наз. суплентица и супленткиња ж женска особа суплент. суплентски, -а, -о који се односи на сугг ленте: ~ плата. суплбнција ж замењивање наставника на часу предавања. супл&сач, -ача м онај који заједно с неким плеше. — Суплесач је црн и висок. Сим. суплетив м грам. лат. облик неке речи који није од истог корена с другим облицима те исте речи, допунски облик: нпр. човекљуди, добар-бољи, ја-мене, бити-јесам. суплетиван, -вна, -вно допунски: суплетивни облици. суплирати, суплирам сврш. и несврш. заменити, замењивати некога у раду (најчешће у школи на часовима предавања). — Грачар . . . мора за њ непрестано суплирати. Нех. супозДтбри}, -ија и супоз&тбријум м лат. мед. чепић од топљиве материје с различитим медикаментима, који се ставља у чмар, ректум ради подстицања пражњења црева, ублажавања болова и сл. БЛЗ; Деан. Рј.

93

заједничком раду или заједно чува своју стоку. Вук Рј.; Рј. А. супонирати, -бнирам сврш. и несврш. лат. претпоставити, претпостављати, сматрати могућним. — Пантеистичко јединство света . . . разноликости и множини ствари супонира једно једино биће као њихово јединство. Петрон. Песимизам супонира оптимизам. Матош. супонити, -им несврш. покр. састављати волоее двојице супоника или стоку на испаши; исп. супо(ј)ник. — Осећали су да им се иза леђа нешто миче . . . да их вреба док супоне, спрежу вочиће. Ђур. супоница ж женска особа супоник. — [Буква] шири горостасне гране до сиједих бијелих облака., што се бијеле кб куђеље пуне на преслици преље супонице. Сте. 1948. супор м заст. опрека, супротност; обично са предлогом: у ~ насупрот, супротно. — У супор истини, да су ове обје краљевине досад неодвисне међу се биле, ми би[смо] се за њихово сједињење изустили. Старч. Зорка гледаше замишљено у супор преда се. Кум. супорник м заст. противник. — Да се борба . . . не доврши, бориоци сматрају добитак супорника својим изгубитком. Старч. супорт м фр. део алатног прибора или машине који носи, држи сам алат (нарочито код токарских машина). ЕЛЗ. супбсед и супдсед, ијек. супбсјед и супбсјед, м = сапосед посед у заједничком власништву, заједнинка својина са неким другим. Деан. Рј. супбседник и супбседник, ијек. супбсједник и супбсједник, м = сапоседник онај који поседује нешто заједно с ким другим, сувласник нечега. Р-К Реч. супбседница и супбседпица, ијек. супбсједница и супбсједницаЈ ж = сапоседница она која има заједнички посед с кеким, сувласница нечега. супбседнички и супбседнички, -а, -о ијек. супбсједнцчки и супбсједнички = сапоседнички који се односи на супоседнике. супосјед-, ек. супосед-. супдстат(а) м заст. противник. — Ти си цркву исправио, ти си супостате побиједио. Павл. Је л' овде . . . супостата црквени, безсупозиција ж лат. нагађање, претпостав- божник, мој издајица? Кост. Л. Ја . . . познајем сву фамилију мога, сада на жалост ка, хипотеза. Р-К Реч. . . . супостата. Срем. супбзнати, -ам сврш. опет, још једном супбтпис м = сапотпис други потгшс поупознати, поново сазнати. — Таде Раде ред главног (на писму, документу и сл.~). — супознаде љубу. Вук Рј. Овај лист је споразудшо написан с мојом супругом, што потврђује и супотпис њезин. супојник и супоник м покр. онај који Ков. А. Јелачић је могао бити постављен базаједно с неким пасе и поји стоку; онај који заједно с неким са својом стоком учествује у ном само уз супотпис. Нех.

94

СУПОТПИСАТИ — СУПРЕМАЦИЈА

супотпбсати, -бтпишем сврш. = са- рализам. — Мјесто кршћанског средовјечпотписати ставити свОЈ потпис поред нечијег. ног супранатурализма истиче се класички Р-К Реч. смисао за љепоту и важност подземског супотписнвати, -&сујем несврш. иуч. пре- живота. Водн. ма супотписати. — Ја супотписујем с вама супранормалан, -лна, -лно лат. који је изнад онога што је нормално, обично, природсве што сте потписали у своме отвореном 1 но. — [Доводио је] до супранормалнога писму Крл. сазнања. Уј. супбтписник м = сапотписник онај који с неким заједно потписује (писмо, докуменат супрапорта ж лат. вај. украс (слика, рељеф или сл.) над ератима до таванице, и сл.). стропа. — Радио је . . . у ђаковачкој катедрасупочАнитељ м онај који је заједно с неким нешто починио, извршио. — Поку- ли олтарне кипове и три релијефа супрашало се разним системима избјећи потешко- порте. Баб. ћама . . . код доказа зле накане супочинитесупрарационалан, -лна, -лно и супраља. Мј. 1926. рациопаднстички, -а, -о лат. који се умом супра ж покр. = супрага усијани остаци или искуством не може објаснити, доказати. черстог горива, врућ пепео, жар, жеравица. — Управо у супрарационалном, антилогич— Стану мијешати по жерави . . . мислећи ком карактеру стоји највеће Јамство божанске истинитости. Баз. Лако је увидјети да да није ко запретб у ону врелу супру гдјегод је . . . признајући супрарационалистички кртоле. Рј. А. карактер кршћанских наука, ВзИма истодобсупра предл. лат. изнад, поврх. — Осим но тај карактер одузео. Баз. већ наведених примјера супра 1, ево још супрасна прид. (само у ж. роду) бременеколико. Мј. 1936. нита, скотна (о крмачи). — Слиједеће ноћи суправбдич, -ича м физ. еодич, проводлопови украли супрасну крмачу. Бен. Грокћу ник електричне струје коме је снижавањем температуре изузетно поеећана проводљивост. супрасне свиње. Рад. Д. супрасност, -ости ж стање супрасне крФиз. 2. маче. Бен. Рј. суправбдљив, -а, -о који има особину супрашица ж покр. врео пепео {који се суправодича. — Олово постаје суправодљиво код —265,7 Ц, и струја . . . тече даље сама употребљава и у народном лекарству за топле облоге). Вук Рј. од себе. Физ. 2. супрашка ж 1. супрага. — Људи с огња суправбдљивост, -ости ж својство, осодижу жераве, супрашке, искре лете. Наз. бина онога што ]е суправодљиво. — Овако охлађен водич, којему је отпор сасвим иш- 2. супрашица. Вук Рј. чезнуо, назива се суправодич, и сама појава супре предл. покр. в. према. — Супре суправодљивост. Физ. 2. њему потрчао вуче. НПХ. супрага ж покр. = супра. — Над неком супредак, -етка м прело (1). Вук Рј. гором горјело је небо тихим сјајем супраге. супр&мат, -ата м лат. врховна власт, Сиј. врховни надзор. — Парламент је Законом о супрад^нталан, -лна, -лно фон. који се супремату признао краља главом енглеске твори, образује изнад зуба, надзубни: ~ арти- цркве. Пов. 2. кулација, супрадентални гласови. Терм. 1. супрематија ж = супремација 1. врховна еласт, превласт, доминација. — Све супражица ж 1. супрага. — Запреће то сачињава крепку, сочну, мислену КЊИГУЈ [цријепњу] сачем^ а на сач нагрне жерави и снажну филозофију прекаљена духа, који супражице. Љуб. 2. супрашица. Деан. Рј. осећа своју супрематију и горчину познања. супраконтра ж лат. карт. изјаеа једнога од играча да до најављене реконшре или побе- Скерл. 2. предност, преимућство, надмоћност. де суиграча неће доћи. — Размишља . . . како — Супрематија осећања у свим Хамлетовим одлукама . . . изгледа нам и сувише јасна у је добио контру, како је он дао реконтруЈ . . . толиким моментима његовог ЖИвота. они супраконтру . . . и како је он добио игру. Панд. Јонке. супрематист(а) м присталица супремасупрам предл. покр. према, наспрам, насупрот. — Окрене главу супрам црне ноћи. тизма. — То је био Парнас: византијски супрематиста. Уј. Вел. Она прва [дјевојка] . . . баш кад је била супрам Боленића, стала . . . на пету звонару. супремација ж лат. = супрематија. — Берт. Учи . . . да је црква . . . под претпоставком супранатурал&зам, -зма м лат. правац папине супремације над цијелим свијетом, мишљења, веровања који се оснива на ономе спремна да издашно помаже државу. Арх. што је натприродно и божанско; супр. нату- 1953. [Огромна црначка већина] је под супре-

СУПРЕМУС — С У П Р О Т Н И К мацијом једне мањине белих дошљака. Пол. 1959. Он је хтео да конструише лаж о супремацији немачке крви. Дав. Рецнмо да сам сликар и да на платно, помогнут чином супремације, прилијепнм један тајинствени израз лица. Уј. супр&мус и супрбмуш м лат. ист. врховни поглавар некадашње жупаније, велики жупан. — Добио га је [сјеме духана] на поклон од . . . супремуса барона Киша. Ђал. Господа новог супремуша воде у старе дворе уставне слободе. Марк. Ф. супрет м ужарен угаљ покривен пепелом, попрет. — Кад после разгрте супрет — а оно црне [букагије] као угљен. Глиш. супробитирати (се), -итирам (се) сврш. и несврш. нар. в. суперарбитрирати (се). — Дошб он [син] на урлап; каже ми: . . . Моћи ћу се, бабо, све ми се чинц, и супробитирати, али се морам . . . још једном јавити у својој кумпанији. Куш. супрот предл. с дат. и (ређе) с ген. насупрот, против. — Ко год супрот стане мојој царској вољи, кољи! Митр. Да су ипак Турци држали да је уговор по њих повољнији, види се по томе што га је султан, супрот агитацији западних сила, ратификовао одмах. Нов. Син је био баш посве будаласт човјек, па се још више успротивио и супрот села и супрот мајке. Брл. супротак, -тка м необ. оно што је супротно, супротност. — Сви [се] стављају у колебање, ако је у овим пцтањима једнако могућа тврдња и њезин супротак. Баз. супротан, -тна, -тно 1. а. који се налази на другој страни, преко пута, насупрот (некоме, нечему). — Подуго гледа у супротан зид. Ћоп. б. који се креће у противном правцу, који је обрнутог смера. — [Лађа] плови олујним морем, ношена супротним вјетровима. Пов. 1. 2. сасвим различит од другога, опречан. — Изгледа да је и наш законодавац увидио да се ова супротна гледишта . . . морају изгладитн. Мј. 1936. Песник је целу Србију поделио на два табора који представљају, као у источњачким религијама, два супротна принципа, добро и зло. Скерл. 3. (у именичкој служби) с нешто што је различито, друкчије, друго: док се супротно не

95

супротиван, -вна, -вно в. супротан. — Зорка . . . се смијешила РибичевићуЈ који шеташе супротивним плочником. Кум. Осамнаеста година истом је први почетак у борби између . . . двије супротивне силе. Коз. Ј. супротивити се, -бтивим се сврш. и несврш. 1. речима или делом бити против некога или нечега, супротставити се, супротстављати се, одупрети се, •одупирати се, (ус)про-

тивити се. — Милостива барунице, опростите што се супротивих. Ков. А. Затим се с пушком у руци, кад по њ дошли, супротивио стражи, која га је имала ухапсити. Буд. 2. бити у супротности према некоме или нечему, бити друкчији, различит од кога или чега. — Првом Јаходином осјећају . . . супротивило се . . . његово благо и умно лице. Нов. Њихове мисли удешаване [су] само према староме словенском језику, без обзира на друге словенске језике који им се супротиве. М 1867. се.

супротивљење с гл. им. од супротивити

супротивно прил. супротно, противно— А што кажеш за друге краљеве, јере ће им бити супротивноЈ ја ничије господство не тражим. НП Вук. супротивност, -ости ж в. супротност. — Људи супротивност својих осјећаја . . . о несрећи подијеле између правога узрока таквога доживљаја и између онога тко им је неугодни догађај открио. Новак. Мањом је супротивности слушао разговор Колачека и осталих. Ђал. супротивштина ж тврдоглаво противљење, одупирање; тврдоглавост, јогунство. — Тко би набројио све неприлике и супротивштине. Ђал. супротити се, -им се сврш. и несврш. в. супротивити се. — Совјет се није смио Карађорђу супротити ни у чему. Вук. Дјело . . . руши неко друго дјело или се супроти неком туђем мишљењу. Шим. С. супротице прил. насупрот, преко пута. — Сједе на осунчани крај клупе супротвде њих. Божић.

супротиште с место које је насупрот нечему. — Точке Мх № зову се супротишта докаже. фокусаР 2 , с обзиром на тангенте повучене Изр. супротне реченице грам. две из задане точке Т. Анал. напоредне реченице које по садржају или смисупротник м 1. протитик, непријатељ, слу противрече једна другој, адверзативне реченице; супротни судови лог. опречни, про- супарник. — Измирише се супротници. Гор. Мир углављен у Ђакову са супротницима. тивречни, контрадикторни судови. Марк. Ф. 2. човек супротних назора и касупротвнзита ж нар. поновна лекарска рактерних особина (у односу на неког другог). визита, поновни лекарски преглед. — Кад ме — Кад се старао бити оштар и срдит, није оно ранило на Толмину . . . чабар крви из то чинио по сзојој . . . нарави . . . У томе мене истеко, па ништа. На супротвизцти је он прави супротник Недићу, који је био пита мене онај штабцарски . . . Андр. И. злобан и осетљив. Прод.

96

СУПРОТНО — СУПРУШКИ

ротстављености двеју духовних и политичких структура. КН 1960. супроћ предл. покр. в. супрот. — Но устаде Србин на оружје, супроћ мене Отмасупротност и супрбтност, -ости ж 1. новић-цара. НП Вук. Крвав пламен најприособина, стање онога што је нечему супротно, је му букну гњевну у срцу супроћ раји црној. опречност, оштра разлика. — Колико је било Маж. И. грађе за роман у односима тих разних класа супроћавати се, -бћавам се несврш. иуч. . . . у супротности интереса, неједнакости према супротивити се. — Миркова [се] канживота. Прод. На тај начин ће се у нашој дидатура супроћавала аустријским интереземљи постепено ликвидирати наслијеђене сима. Јов. С. супротности између града и села. ОГ. 2. супроћење с супротстављање, противонај (оно) који (што) се по својим особинама љење. — Његово [је] супроћење само због оштро разликује од другог. — Млад генерал- тога што се под именом споменутих врста штабни официр је права супротност овом [критике, есеја] неправедно заузима место поЛичанину. Јевт. Његова супротност је езији, а она је Ујевићу једина животна сврха. воденичар Дева који је добар дух села. Глиг. Шим. С. 3. фил. однос постојећих разлика, противречсупроћу предл. в. супрот; исп. супроћ. ности и њихово испољавање у мишљењу, у — Брзо свога топа довукоше и супроћу природи и друштву уопште. — Велики пескњажева ставише. НП Вук. ник је видео да се све у природи . . . састоји супрстица ж мед. нар. срасли прсти. из супротности. Бошк. Угњетач и угњетенц Бен. Рј. стајали су један према другоме у сталној супротности. Ант. 1. супруг м (вок. супруже; мн. супрузи, ген. супруга) 1. брачни друг, муж. — Ну шта супротнути се, -нем се сврш. успротисада велите, драги господине супруже? Шен. вити се, супротстаеити се. — Бојала [се] 2. мн. брачни другови, муж и жена. — Чекали супротнути се мужу. Шен. Морам овдје спо[су] на вратима краљевске ложнице растаменути да се овому приједлогу сад већ ни нак супруга. Јов. Ј. Бар то си можемо приушпрофесори не усудише супротнути. Кор. тити — говорили су супрузи Јендек. Кол. супротстав м необ. став, положај, насупруга ж брачна другарица, жена. — супрот некоме, нечему, опозиција. — Овакав Имаш ли ти благу вољу да ову дјевицу узположај краљева [у шаху] сучелице гдје меш себи за супругу? Лаз. Л. Цар се дубоко један другоме одузимају три поља . . . зове поклонио пред љубљеном супругом. Донч. се опозиција или супротстав. Шах 2. супружански, -а, -б који се односи на супрбтставити, -им сврвд. изнети какво супруге, брачни, супружнички, супрушки. — мишљење, схватање и сл. насупрот посто- Повуче [се] с њим . . . у тихо пристаниште јећем, предложити нешто што је противреч- супружанског живота. Срем. Побуда је доно, што се искључује с већ датим предлогом, вољно да би избио супружански рат. Мих. судом, ставом и сл. — Нико није био распосупружанство с брачно стање, супружложен и спреман да супротстави други предништво. Р-К Реч. лог. Ћос. Д. Они још нису могли раскинути супружни, -а, -б супрушки.— Није славе с црквом, јер њезину учењу нису ни могни обилности, које би могле накнадити сули . . . супротставити НОВИЈ напредни . . . пружну љубав. Љуб. поглед на свијет. Баб. супружник м в. супруг. — Ја сам . . . ~ се заузети супротан став према некоме, човјек супружник, који није спавао никада ставити се насупрот некоме, одупрети се речима или чином, успротивити се. — Штета ни с ким, осим са својом властитом госпођом. Крл. Супружник ћути . . . Нит' ромори нит' само што нисам старији, јачи да му се поштено могу супротставити. Радул. Каос тре- говори. Пол. 1960. У . . . кући . . . владао је пакао^ један од оних породичних инферна у ба превладати. Каосу се треба супротставити којима двоје супружника . . . вуку исто уже, под цијену свог властитог живота. Крл. свако на своју страну. Андр. И. супрбтстављање с гл. им. од супротстаесупружница ж в. супруга. — О, да прељати (се). срећна супруга с оваком супружннцом! Срем. супрбтстављати (се), -ам (се) несврш. супружнички, -а, -5 који се односи на и уч. према, супротставити (се). супружнике. супрбтстављеност, -ости ж особина, супружннштво с супружанство. Прав. стање онога што је супротстављено, онога који је супротстављен некоме или нечему. — супрушки, -а, -б супружански. — Тога Оглед [је] сав под импресијом поларне супсам дана примио писмо од добротвора, у супротно прил. протиено (нечијој вољи, некој чињеници), успркос. — Радим баш супротно ономе (од онога) што он жели. Р-К Реч.

СУПСИДИЈ — СУПСУМОВАТИ којему пише о супрушким дужностима. Крањч. Стј. супсидиј, -ија м лат. = супсидијум новчана помоћ, потпора. Бен. Рј. супсидијарап, -рна, -рно помоћни, другостепен, другоразредни, споредан. — Околности се наслањају на првобитне околности; оне се из њих развијају; оне су секундарне и супсидијарне. Поп. Б. супсидијум м = супсидиј. Кл. Рј. супсистенција ж лат. фил. унутрашњи садржај, бит, суштина. — Зове се инхеренција, за разлику од битка супстанције, који се зове супсистенција. Баз. супсистирати, -истирам несврш. постојати, трајати, егзистирати. — Како је могуће да једна божанска природа супсистира у три особе? Баз. супскрибирати, -ибирам и супскрибовати, -бујем сврш. и несврш. потпис(ив)ати. Бен. Рј.\ Прав. супскр&пција ж лат. потписивање имена за преузимање какве обавезе. — Нутарњи . . . ће се претворити у присилни зајам . . . ако супскрипција не би дала повољан резултат. Обз. 1932. супстантпв м лат. грам. именица. Терм. 1. супстантивап, -вна, -вно именички. Терм. 1. супстантивирати, -ивирам сврш. и несврш. поименичиши, поименичаваши, (у)чинипги именицом, да(ва)ши (нечему) именично значење. Терм. 1. супстантивски, -а, -о именички. Терм. 1. супстанца и супстанција ж лат. 1. а. фил. битна, непроменљива суштина ствари насупрот променљивим појединачним стварима. — Све што постоји јест материја, осим материје не постоји никаква друга супстанца. Лог. 2. Под супстанцијом, вели Декарт, разумем ствар која тако егзистира да јој за егзистенцију њену не потребује никаква друга ствар. Петрон. б.језгро, бит, суштина уопште. — Држава [ФНРЈ] би се према њима [републикама, срезовима и др. органима] појављивала као носилац својинских права, који чува супстанцију ствари (путем амортизационог фонда и осталим средствима). Арх. 1954. 2. материја уопште, маса, твар. — У цревима једне врсте крупног кита нађе се понекад . . . једна супстанца која има врло велику . . . вредност. Петр. М. Стакло фотографа требало је замијенити лакшом супстанцијом, а то је целулоид. Уј. супстанцијалан, -лна, -лно који се односи на супстанцију; битан, суштински. — Поред света нама познате феноменалне реалности постоји још један свет супстанцијалне реалности. Петрон. Једна те иста душа не 7 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

97

може бити супстанцијална форма многих тјелеса. Баз. У нашем излагању поменута три односа којима се бави историјска критика, ми смо узели класификацију њену . . . по једном врло супстанцијалном чланку Бринетијеровом [ВгапеИег]. Поп. П. супстанцијал&тет, -ста м и супстанцијалност, -ости ж присутност, природа супстанције. — Стоји на средини између Лока и Лајбница у питању о супстанцијалитету душе. Петрон. Начело супстанцијалности гласи: у свој промјени појава супстанција је постојана. Баз. супстанцијелан, -лна, -лно супстанцијалан. супстанцијелно прил. у бити, у основи, суштински. — Како је песма [бећарац] супстанцијелно љубавна, нема у њој ни трунчице мрачне, болне тежине севдалинки. Леск. М. супституирање с гл. им. од супституирати. — Други и трећи облик може се извести из првог супституирањем вриједности за а. Физ. 1. супституирати, -уирам и супституисати, -ишем сврш. и несврш. заменити, замењивати. В. пр. уз гл. им. супституирање. супстАтут, -ута м оно што долази на место нечег другог, оно што нешто замењује. — У најбољем случају она . . . би нашла . . . супститут религије. Уј. Развијена грађевинска делатност . . . и потребе извоза траже све веће количине техничког дрвета или бар њихових супститута. Пол. 1959. супституција ж лат. замена, замењивање. — Проблем настаје онда када се у нашој књижевној јавности и часописима врше супституције вредности. Михиз. супстрат, -ата м лат. 1. фил. јединствена материјална основа сродних појава или процеса. — За њега [природњака] је свет спољних феномена једини реални свет и супстратом тога света материја. Петрон. 2. основа, подлога, темељ. — Апсолутне ренте је . . . нестало, нестало је и њеног супстрата. Бак. На развитак тла највећи утјецај имају клима, затим стјеновита подлога или матични супстрат. ОГ. 3. лингв. старији слој језика на неком подручју (нпр. келтски супстрат у француском језику). супсумирати, -умирам сврш. и несврш. подредити, подређивати какав ужи појам ширем, општијем, уврстити, увршћивати под општа правила, под опште појмове. — Постоје још неке категорије под које се могу супсумирати . . . сви појмови. Лог. 2. супсумовати, -мујем сврш. и несврш. в. супсумирати. — Под категоријама у Аристотеловом смислу подразумеваЈу се појмови без којих ми ниједан други појам не може-

98

СУПСУМПЦИЈА — СУРАДЊА

супутнички, -а, -5 који се односи на сумо мислити а да га не супсумујемо под један путнике и супутнице. од тих најопштијих појмова. Лог. 1. супсумпција ж лат. подређивање ужег супутбвање с гл. им. од супутовати. — појма ширем, сврставање под заједничке ознаке Ивану је дошло веома добро опатово супуили обележја. товање. Ђал. суптилан и суптилан, -лна, -лно лат. супутбвати, -утујем несврш. путовати а. нежан, танан, фин. — Суптилније преливе заједно с неким, бити нечији супутник, сабоја није могао да изрази. Десн. Други је путник. В. пр. уз гл. им. супутовање. социјалиста . . . полемичан дух и страствен сур, сура^ суро 1. а. који је боје олова или истраживач суптилних разлика у доктри- пепела, пепељастосив, сив: ~ камење, сури нама. Андр. И. б. профињен, врло осећајан, облаци, суре војничке кабанице. — У неоемотиван. — Бунићева је еротнка конкретна, бичном задовољству севаху му суре очи. суптилна, живахна, непосредна и топла. Јакш. Ђ. Бијела села украј сињег мора, кб Водн. С друге стране имао је суптилно арти- галеби на хридинам сурим. Фран. 6. натушстичко чуло помоћу кога је . . . постизавао тен, тмуран (р времену и временским појава. . . уметничку хармонију у литерарном ствама). — И сама природа . . . у суре јесење рању. Глиг. дане плаче. Скерл. Јутро је. Суро, шкуро, шкиљавоЈ слинаво. Крл. в. сиров, груб. — суптил&тет, -ета м суптилност. — Оно Оца ми је жао. Он је човек сур и мрк и тешко испитивање о чињеницама . . . не може ничег сноси сиротињу. Сек. 2. безередан, једноличан; другог у себи садржавати до суптилитета. суморан. — Његови флуидни, лепи стихови Петрон. суптилно и суптилно прил. нежно, осе- утичу на жене . . . теше их за ране које грубости живота задају, дају боје сурим егћајно. — Тоскански крајолак колориран [је] зистенцијама. Скерл. Кад ти порастеш^ биће врло фино и суптилно. Бат. на свету за све људе места и рада, разведсуптилност, -ости Ж особина онога који риће им се судбина сура. Макс. је суптилан, онога штоје суптилно, нежност, сура 1 ж ар. 1. ред, низ људи, животиња или профињеност, осећајност. — Она га изненаствари. — Кад главари вндјеше везира . . . ђује суптилношћу осећања. Лаз. Л. Једна на добре коње узјахаше., пред везира у поље супериорна жена . . . обдарена тактом који сиђоше па му двије суре начинише. НП Херм. већ прелази у суптилност. Ћос. Б. ОпрезСваки час кундаци пушака спуштали су се ност, суптилност . . . тих безбројних порука . . . на рамена оних који би . . . испали из збуњивале су младића. Андр. И. поворке . . . У суру, сељачино влашка! Ћоп. суптракција ж лат. одузимање, одбијање. 2. ред, глава, поглавље курана. — Шапнуше — Тако се знакови + и — за адицију и суп- усне његове почетак суре »јасни дан«. Том. тракцију јављају концем 15. вијека. Алг. 1. Бели зидови [турбета] исписани су најлепсуптрахенд м лат. мат. број који се од- шим сурама из корана. Андр. И. бија, одузима, умањитељ, умањилац. с#ра 2 ж огревно дрво сложено у облику суптрахирати, -ахирам сврш. и несврш. призме. Мин. Лекс. одузети, одузимати, одби(ја)ти. Бен. Рј. сурадник и сурадник м = сарадник 1. суптраховати, -хујем сврш. и несврш. онај који заједно са неким ради, обавља какав в. суптрахирати. посао. — Нашу земљу напуштају сурадници суптрбпи м дш. лат.-грч. области, под- окупатора. ОГ. [Књижевни лист Невен] се ручја која су близу тропима, која су по клими морао трајно борити с несташвдом сурадника И претплатника. Барац. 2. назив или саставни блиска тропском или жарком појасу. суптропски, -а, -б који се односи на суп- део назива неких звања: научни ~ . тропе: ~ клима, ~ воће, суптропске биљке, сурадница и сурадница ж = сарадница суптропске области. она која заједно са неким ради, обаеља какав посао. — У јавности она се није истицала као супутак, -тка м узан пешачки пут уз главни пут, споредни путељак. — Мазга није сурадница. Нех. хтјела ни правим путем, него увијек супутсураднички и сурадничиси, -а, -б = саком. Шег. раднички који се односи на сураднике: ~ однос, супутник м = сапутник онај који засурадништво и сурадништво с = саједно са неким путује. — Затворен у уском радништво заједнички рад, сарадња. Рј. А. простору са много супутника . . . осјетио је наједном . . . немир. Нех. сурадња и сурадња ж = сарадња засупутница ж = сапутница она која за- једнички рад. — И сви се повукли . . . и одбијају сурадњу. Кал. Биће ми мило ако једно са неким путује; жена, суџруга. — Не мислени људи . . . својом сурадњом потбисте ли могуће . . . били обазривији спрам помогну решење овог гштања. БК 1906. ваше госпође супутнвде? Крл.

СУРАДОСТ — СУРЕВНОВАЊЕ сургаст, -а, -о у малој мери сур, сивкаст. — Марковић је на себи имао . . . гете . . . [кратке докољенице] од сургасте вуне из Пиве. Лал. сургати, -ам сврш. и несврш. лат. 1. пом. спустити, спуштати сидро. Кл. Рј. 2. сврш. фиг. сместити. — То ти их је Ђиве сургала и у Ћаћину камару. А све то да чува салун! Војн. сургун, -уна м тур. изгон, прогонство; место прогонства. — Погнутих глава бунтовници су одлазили у сургун. Марк. М. Штогод [ћу му] казати за брата, који је тамо још од Омер-паше у сургуну. Павл. Изр. у ч и н и т и ~ на кога навалити на некога. — На Милоша сургун учинише, савладаше., те га савезаше. НП Вук.; у ч и н и т и ~ кога протерати некога. Вук Рј. сург^нисати, -ишем сврш. прогнати, протерати. — Све ће нас . . . сургунисати у логоре и на радове. Лал. сург^нлија м прогнаник, изгнаник. — Кад се кроз гомилу протисну Дража Полимац . . . ошишан на степенице . . . Тошица суразмјерно, ек. сурбзмерно. прште у смех: — Какав је ово сургунлија! сурац, -рца м 1. коњ суре длаке. Рј. А Маш. 2. агр. врста винове лозе и грожђе од те лозе. сурд&на ж тал. направа за пригушивање Вук Рј. звука музичких инструмената. — Протолсурвава&е с гл. им. од сурвавати (се). кујте ми још једном што значи ријеч: сурдина. Уј. сурвавати (се), сурвавам (се) несврш. и Изр. под (са) сурдином полугласно, уч. према сурвати (се). тихо, потајно. — Ћућоре тихо као под сурсурвати, -ам сврш. а. учинити да неко дином дрхтави звуци старинске вцоле. Рак. или нешто падне у провалију, оборити, сруРедитељ . . . је драму *штимовао<г сасвим шити. — Зрно хаубице . . . залепи улаз у интимно, ТИХОЈ са сурдином. Богдан. тунел ц сурва гомилу камења. Дед. В. фиг. сурдбма ж маџ. покр. врста сељачког Доскора га сурва тешка болест и повуче . . . огртача, сурдума. Вук Рј. у гроб. Ков. А. б. разорити, уништити, сурдбмар, -&ра м онај који прави сурдоме. сатрти. — Зажелех да рушим, обарам3 да цео свет сурвам. Дом. Већ је било врх насипа Вук Рј. борбе на мач . . . једвице сурваше врага. сурдопедагог м лат.-грч. наставник у Шен. в. збацити, свргнути са власти. — школи за глуве. — У припреми је . . . фонетика Две сцене . . . између сурваног директора српскохрватског језика са методиком фонетбанке и непознатог поете . . . врло су лепе. ске наставе за сурдопедагоге. КН 1959. Грол. сурдук м тур. јаруга, провалија, кланац. ~ се а. нагло пасти, срушити се, стропош- — Ту у провалији, *сурдуку« дигло [се] л тати се. — Друга половина [димњака] насеље. Поп. Ј. накривила се и тек што се није сурвала. сурдулија ж сурдук. — Планина . . . се Шапч. фиг. Доспео [је] до врхунца богатства и са тог врхунца сурвао се . . . у пустош сиро- намеће својим . . . ћувицима, мрачним дубодолинама, сурдулијама и провалијама. маштва. Глиг. Све се то сурвало на његову душу. Леск. Ј. б. фиг. шичезнути, нестати. — Петр. В. М м СУРДУ и сурдума ж сурдома. — ЈеТа спознаја ништавности сурвала се с њим. даред поранио [говедар Раја] . . . а рог турио Сим. Слутња се рушила, сумња се сурвала, под сурдуму. Ад.; Кл. Рј. уступајући место нечем страшнијем. Мил. В. сурдупина ж сурдулија. — Од великог сурвина ж оно што се сурвавањем срусу утицаја на народну фантазију . . . прострашило, остатак сурване, порушене грађевине, не и разгранате пећине, бездане и сурдупине. рушевина. — Хоћете да дижете божју кућу Цтј. међу тигровима; ено је још и данас тамо у сурвинама. Шапч. А сурвина непомично суревнбвање с гл. им. од суревновати. — стоји, И столећа давна приповеда. Јакш. Ђ. Стану се тражити начинн како да се у томе сурадбст, -ости ж = сарадост заједничка радост с неким, радост поделена с неким. Псих. сурађивање с гл. им. од сурађивати. сурађивати, -ађујем несврш. = сарађивати радити с неким на истом послу. — Католичка црква . . . је уско сурађујући с владајућом класом . . . имала пресудан утјецај на народне масе. ОП 2. Бит ће ми част сурађивати на детаљним плановима. Фелд. суражица ж пшеница помешана са ражи— Црн хлеб меси се . . . од суражице, тј. од смесе ржаног и пшеничног брашна. Батут. суразмеран, -рна, -рно, ијек. сурбзмје" ран којијеу одређеној размери са другим, сраз' меран. — За ову науку има се учитељу суразмјерна накнада дати. Рј- А. суразмерно, ијек. суразмјерно, прил. на суразмеран начин, сразмерно. — Женска . . . од задружна иметка удајући се добије само оправе, блага, новаца суразмјерно. Старч. суразмјеран, -рна, -рно, ек. суразмеран.

100

СУРЕВНОВАТИ — СУРОВ

радни капут од лаког материјала. — Посвуда сусретасмо раднике у творничкој униформи — у плавим пругастим суркама. Кос. суркаст, -а, -о у малој мери сур, сивкаст. Вук Рј. сурла ж тур. зоол. 1. а. издужени меснати део њушке у слона и неких других животиња, који је постао срашћивањем носа и горње усне и који служи као орган за дисање, пипање, осећај мириса и хватање. — Једино су деца . . . кладила се и препирала о дужини слонове сурле. Андр. И. 6. издужеш предњи део глаее многих тврдокрилаца, који им служи за бушење, сисање и сл., рилица Џ). — Пипе и жишци су многобројна група тврдокрилаца који се одликују издуженом главом у виду сурле или рилице. Станк. С. 2. фиг. подр. нос (обично велики, дугачак). — Сурла новога градског лијечника . . . умиљато се издужује према кћери газда-Манојла. Сим. сурласт, -а, -о који има облик сурле, који личи на сурлу, сличан сурли. Р-К Реч. сурлашн м мн. (јд. сурлаш, -аша) зоол. а. ред сисара РгоћовсМеа од којих су многе врсте изумрле, а од живих им припадају слонови, чија је главна одлика сурла. — Посебну групу сисара чине сурлаши или слонови, најкрупније сувоземне животиње. Станк. С. Слонови (сурлаши) су данас посве одјелита хрпа сисаваца, којима је сва родбина већ одавно изумрла. Финк. б. ред тврдокрилаца којима је главна одлика сурла, рилица. — Боров сурлаш је велика штеточина бора и смрче. Станк. С. сурлин, -ина м бот. русомача, тарчужак. Сим. Реч. сурлица ж дем. и хип. од сурла. сурлнце ж мн. ваљушке, кнедле од кромпира; јело од таквих кнедли. Р-К Реч. сурма ж тур. антимонов препарат који служи као црнило за обрве и трепавице. — Навлачи му сурму на обрве. НП Вук. Не сур&на ж сура боја, сивило. — Облаци подвлачи сурме племените, не чин' чина, се небом гоне, капље роне, у сурнну сутон не мами ми сина! НПХ. тоне. Кош. сурни, -а, -б необ. сур. — А да знате, сурити се, сурим се несврш. истицати врани, тице сурне, колика се војска подигсе суром бојом, показивати се сурим, сивети се. нула. НП Вук. — У даљини се сурио главни кош, од кога се чуло непрекидно рзање коња. Кнеж. Л. сурнути, сурнем сврш. покр. в. срнути. — Сурнуше [софте] преко дворишта па на сурка ж 1. краћи капут од сурога или улицу. О-А. смеђега сукна, чохе, украшен гајтанима, као суров, -а, -о 1. (о човеку) а. свиреп, немидео народне ношње у неким крајевима Хрватлосрдан, груб; жесток, необуздан, напрасит. — ске. — Кад су се почеле носити поцулице и Иду упорно, без застајкивања ка Сутјесци, сурке, оставила је многа красотица мађаронда пробијају обруч сурових, добро ухрањески табор. Шен. Сура сурка сапела му јако них и одморних Пруса. Дед. В. Снисходљив тело. Кум. 2. а. мушки кратки капут. — за велике, суров за мале. Грол. б. који је Пролазиле газде у бијелим суркама. Бен. на ниском ступњу цивилизације, некултуран. б. женски кратки капут. — Иде у школу Копривњакова Милица у сестриним чизма— Овамо су дошли на север [римски легима, у мајчиној сурки. Леск. Ј. 3. дугачак они] међ сурове народе и подизали оно што

Русија и Аустрија погоде и удруже, место да . . . суревновањем једна другој сметају. Нов. суревнбвати, -рбвнујем несврш. рус. осећати завист, суревњивост према некоме. В. пр. уз гл. им. суревновање. сур&вњив, -а, -о завидљив, љубоморат злобан, пун зависти. — Суревњив на свој кнежевски ауторитет . . . Милош је утврдио своју личну моћ у Србији. Јов. С. На овај добитак . . . Аустрија је гледала веома суревњивим оком. Нов. сур&вњивац, -ивца м суревњив човек. Р-К Реч. сур^вњнвица ж суревњива женска особа. Р-К Реч. сур&вњиво прил. на суревњив начин, са завишћу, злобно. — Све чаршинлије суревњиво пазе на част и понос. Цвиј. Оданост цркви Сремцу није сметала да се нашали на рачун попова . . . који се суревњиво боре за црвени појас. Глиг. сур&вњивост, -ости ж особина онога који је суревњив, завидљивост, завист, злоба. сурет м тур. слика. — У мојих толико година још на 'ваки белај ограјисб нисам . . . Алаха ми кб сурет. Ћор. сур^шити, сурешим, ијек. суриј&нити, сврш. решити заједно с неким. Бен. Рј. суржица ж жито у коме има више ражи него пшенице; исп. суражица. Вук Рј. суријдшити, суријешим, ек. сур&пити. сурина ж прост широк капут суре боје\ исп. сурка. — Црква се и околина мало-помало зашаренила од сељачке сурине. Матош. Оци њихови грађански се облаче, а на његову оцу гаће и сурина. Киш. 1 сурина ж зоол. птица из пор. сова, ћук АЉепе посШа. — Свуда је позната . . . шталска сурина, пегаста сова. Финк.

СУРОВАЦ — СУРУТКА су на путу обарали. Нен. Љ. в. тврд, непопустљив, беспоштедан; који изражава такве особине. — Сурови аскет . . . је место круха јео скакавце. Јакш. М. Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица које одбија од себе. Дом. 2. (о предметима, појавама и појмовима) а. који је онакав каквим га је природа створила, природан, сиров; непрерађен, прост. — Веома ми је жао што ви разумијете и природним налазите само оно што је сурово и материјално. Крањч. Стј. Приказивала се та јуначка појава у припростој хаљини . . . у широким чизмама од сурове коже. Шен. б. дивљи, необрађен, ненасељен, пуст (о крају). — Одједном спазише на самом крају суровога видика нешто што је било тешко разазнати. Дов. в. тежак, неугодан за живот, за пребивање. — Никад нико није чуо од њих [Ескима] да се жале на свој сурови живот. Петр. М. г. мучан, тегобан. — Сви су они прошли сурову школу илегалног рада. Чол. У овим тешким, суровим данима . . . од савесности или несавесности једног човека може да страда стотину рањеника. Дед. В. 3. врло јак, оштар (о зими). — Те године зима је изузетно била сурова. Скерл. 4. непријатан за ухо, оштар, продоран, сувише гласан. — Јави се . . . неколико сурових гласова, и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами. Хорв. Нато плану плован у суров крич. Дук.

101

дивљвди и нискости својих нагона. Андр. И. Куковић је био . . . познат по суровости с којом је мучио заробљенике. Лал. сурбвштина ж суровост. — Она накривљена помодрела уста с поцрњелим, трулим зубима, што се не би расклопила да не пропусте какову суровштину. Цар Е. сурбгат, -4та м лат. 1. предмет који делимично замењује други предмет с којим има нека заједничка својства, али нема његов квалитет, замена. — Ретки дућани . . . продају два-три бедна сурогата. Андр. И. Цикорија [се] хвали да је сурогат каве. Ант. 1. фиг. Кокетерија је обично оружје женско, некакав сурогат што замјењује право чувство. Шен. 2. патворша, кривотворина, фалсификат. — фиг. Сви морални квалитети . . . обесвећени су тиме што су постали сурогат . . . за извртање истине, што су се извргли у оруђа рекламе. Глиг. сурбгатски, -а, -5 који се односи на сурогате. — Да би се од представе могао, макар и у сурогатској форми, добити утисак једне праве драмске басне . . . он је главну пажњу посветио . . . Пол. 1959. суродица ж и м далеки род некоме. — Лутао сам као бесомучан. Одем чак у Рудник к неким суродицама моје покојнице матере. Шапч. Није то онај баба-Ружин муж . . . него сасвим други човјек, ни род ни суродица оному првому. Вел. суровац, -овца м суров човек. — Суровац замахну на мене. Ков. А. Никада у писању сурођеник, -ика м онај који је с неким такви суровци били нисмо као данас. Кур. у роду, рођак. — Вукалова јадна љуба цвијелц, а то гледа сјеротица раја, и кумови и суровина и сур&вина ж в. сировина. — сурођеници. Март. 1846. укинуто је или снижено више од седам стотина пореза и царинских пристојба на суртулија ж тур. в. сурдук. — Водили сваковрсне суровине. Рад. Стј. су их и водили све кроз неке шуметине и суровити, -им несврш. чинити суровим. суртулије, а под ноћ их притворише. Ћоп. — То га је драшкало и суровило. Упокорит суругција м в. суруџија. — И владин ћу је, упокорити. Божић. кандидат победио је захваљујући гласовима сурдвитост, -ости ж в. суровост. — Сав чиновникаЈ пандура и суругџија. Јов. С. разговор [се] врти само око оговарања . . . суруљаја ж покр. в. сурдук. — Ничег без обзнра на суровитости и простоте. Ноживог ни да пролети, ни да се види или вак. чује — само висови . . . Шта је онда човјек међу тим толиким суруљајама! Лал. сурбвњак, -Ака м суров човек. — Људи се туже да је главар постао суровњак. Дук. сурунтија ж тур. нешто старо, застарело, отрцано, похабано. — фиг. погрд. Шта сурово прил. на суров начин, грубо. — ти знаш, сурунтијо варошка! Станк. А ти Поручник се сурово смије. Маж. Ф. Запои она сурунтија Танасије Бул>, ви баш запели вест мора да буде изречена јасн(>, кратко и да младићу главе дођете. Ћопразумљиво, али не сурово. Пед. сурутка ж накисела течност која се изсуровбглав, -а, -о необ. упорон, тврд, дваја из млека после сирења. — Како се сирци суров. — Ово би потоње приписивао само . . . својеглавој, тврдоглавој и суровогла- пригњечили, исциједи се из њих сурутка. Вел. Љољо изнесе велику ћасу пуну сурутке. вој упорности. Креш. Андр. И. суровост, -ости ж особина, стање онога Изр. к р в н а ~ мед. а) течност која се који је суров, онога што је сурово, грубост; издваја швесно време по згушњавању крви; б) суров поступак. — Ту масу . . . ситног, глад- серум који се добива из крви неке животиње ног грађанства сачињавају људи . . . једнаки (најчешће коња), којој су убризгане клице или по . . . урођеној и подмуклој суровости и токсини. — Болеснику се под кожу убризга

102

СУРУТКИН — СУСЕТКА

тз. Берингов серум, тј. крвна сурутка од суседник и суседник, ијек. сусједник и коња. Батпутп. сусједник, м в. сусед Џ). — Тужи . . . мајка суруткин, -а, -о који припада суругпки, . . . да је неће пожалити својко и сусједник који се односи на суругпку. — Вода је свејед- на разговор доћи. Март. нако остајала суруткине боје. Вел. суседнички и с^седнички, -а, -о, ијек. сусједнички и сусједнички који се односи на суручарка и суручица ж бот. биљка из пор.ружа РШрепс1и1а и Р. ћехаре1а1а.Смл. суседнике, суседски. Реч. суседииштво и суседништво, ијек. сусједништво и сусједништво, с в. суседство. суруџија м тур. курир, гласник на коњу који је носио пошгпу или пратио онога који је — Ја у моју ић' ћу постојбину . . . а већ к вашем сусједништву нећу. Март. носио пошту у некадашњој турској држави. — Писмо . . . у Гроцкој даду у мезулану, суседнбст и с^седнбст, -ости, ијек. суте га оданде суруџија донесе у Биоград. сједнбст и сусједнбст, ж в. суседство. Р-К Вук. До тог времена Србијом су разносили Реч. пошту и поруке ревносни »татари« на љусуседов и с^седов, -а, -о^ ијек. сусједов тим коњима, праћени бркатим и верним и сусједов који припада суседу, који се односи суруџијама. Пол. 1959. фиг. погрд. Дрндало на суседа: ~ син. механско, суруџија новинарски! Грол. суседовати и суседовати, -дујемЈ ијек. сусак, -ака м бот. покр. тиква (1). Вук сусједовати и сусједоватиЈ несврш. налазити Рјсе у близини, у суседству некога или нечега, сусам м бот. биљка безатшп миИсит и бити с неким или нечим сусед. — Са горњега њен плод од кога се добива уље за јело, сезам. спрата те куће . . . догледа се преко кровова — Поробљивачи Македоније однослли су ниских турских кућица, које јој суседују из источне Македоније плодове села: дуван, . . . Шар и Карадаг. Нуш. Људи . . . станују афион сусам. Пол. 1950. у тој улици, суседују захваљујући баш тој сусамичар м онај који гаји сусам. — улици. Пол. 1961. Пошто је воде понестало, сусамичар је посуседски и с^седски, -а, -б, ијек. сусједчео да ме туче. Вуј. ски И сусједски који се односи на суседе; сусвојвжа ж заједничко власништво, су- својствен суседима: ~ деца, ~ села. — Који власништво. — Може му се признати И пра- су остали под Италијом, онемогућују добре сусједске односе. ЕГ 1. во сусвојине на некретнинамаЈ што зависи од . . . удела у доградњи. Пол. 1959. суседство и с^седство, ијек. сусједство и сусједство, с 1. близина с неким или сусед и сусед, ијек. сусјед и сусјед, м 1. онај који станује, живи у близини другога. — нечим по месту становања, по месту седења или налажења. — Мати је без реда гонила Два суседа путују на коњима у варош да дјецу . . . по сусједству. Мих. Хтеде се дићи, сврше своје послове. Дом. Одатле стане проали леђима беше сасвим пријатно суседство матрати своје јутро и вребати на сусједе. Кал. 2. онај који заузима најближе место, од бурета. Лаз. Л. 2. зб. суседи. — Вучје је који седи поред некога. — Зашапута . . . своме то сусједство, против таквог је најбол»е средство колац. Бен. Суседство запази неку сусједу њежно и тихано. Креш. појачану и нередовну ускомешаност у мојој суседа и суседа, ијек. сусједа и сусједа, прегради. КН 1956. ж женска особа сусед, сусетка. — По ручку дође и Смиљка, њихова прва суседа. Ранк. сусељанин м (мн. -ани) онај који је из Имаш ли амајлију? — упитала је мала црна истога села као и неко други. — Нића боктер девојчица из последње клупе [у разреду] . . . бди над спокојним сном својих сусељана. своју суседу. Макс. Ж 1955. Својим сусељанима . . . изнио је жељу да помогне' у изградњи водовода. суседан и суседан, -дна, -ДНОЈ ијек. су- Вј. 1960. сједан и судедан који је у непосредној близини некоме или нечему, који је у суседству. — Ннје сусељанка ж женска особа сусељанин. — му [оцу] дала мира мисао да ће се тако слоНасмијавала [је] бакица сусељанке. Гор. жити у једно два сусједна имања. Нех. Цесусерига и сусерка ж бот. в. очајница*, стом пролазила множина ходочасника . . . тетрљам. Р-К Реч. на сусједно проштениште. Леск. Ј. сусетка и сусетка, ијек. судетка и суседин и суседин, -а, -о, ијек. судедин сусјетка, ж = сусеткиња женска особа сусед, И сусједин који припада суседи: ~ кћн. суседа. — Походио сам и сусетку Виду — суседица и с^седица, ијек. сусједвда и али ме је једва познала. Шапч. Кад се жансусједица, ж дем. од суседа; суседа, сусетка. — дарска патрола појави у махали, онда сусјетка Ту се Јулија примакну сусједици. Шен. претркује сусјетки. Кик.

СУСЕТКИН — СУСРЕСТИ СЕ сусеткин и су^сеткин, -а, -о, ијек. сусјеткин и сусјеткин који припада сусетки, који се односи на сусетку. — На дому сусјеткину плану луч. Драж. сусеткиња и с^сеткин»а, ијек. сусјеткиња и сусјеткиња, ж = сусетка. — Њихове чешке сусјеткиње . . . још увијек показују само књижевнички просјек. КХ1936. Стално ми је кукала и пребацивала, а сусјеткиње су јој секундирале. Поп. Ј. сусирка ж бот. сусерига. Р-К Реч. сусјед и сухјед, ек. сусед и сусед. сусјед- и сусјет-, ек. сусед- и сусет-. суслијед м (ијек.) в. след (1). Деан. Рј. сусљедан, -дна, -дно (ијек.) следећи. — Прва крижарска војна., кб што све сусљеднеЈ не могаше да спасе . . . пропаст грчкога царства. Павл. суснежан, -жнаЈ -жно, ијек. сусњежан којије покривен суснежицом; пун суснежице.— На двадесетину корака од суснежне, али ћоћкаве већ цесте, Вук виде Тому. Дав. Облачан дан и суснежно вече претворили су се у јасну месечинасту ноћ. Поп. Ј. суснежица, ијек. сусњежица (дијал. ијек. сушњежица), ж киша помешана са снегом. — Испрва задаждила сусњежица. Гор. У сумрак се кроз игличасту кшпу стала мешати суснежица. Рад. Д. Цијели дан падао је снијег, док се другога јутра не прометну у ледену сушњежицу. Ћор.

103

суспензиван, -вна, -вно КОЈН зауставља, задржава, одлаже. — Затражено правдање Има суспензивну снагу. Мј. 1926. суспбнзија ж лат. 1. привремено уклањање из службе; привремено одлагање законске важности. — Судија Матић . . . се због неких неисправности налазио под суспензијом. Десн. Казне суспензије и дисквалификације повлаче пошшггење свлх пријава. Аут. 2. хем. дисперзионисистему комесеу течности налазе распршене микроскопски ситне, фино размућене честице чврсте материје као емулзија. — Важно је одредити пластичности глине . . . затим вискозитет, суспензије . . . и друге особине од којих зависи квалитет производа. КН 1959. сусп&нзбриј, -ија и сусп&нзоријум м лат. мед. утега, појас за придржавање мошница; слична утега уопште. суспр^гнути, суспрбћи и суспрећи, суспрегнем (аор. суспрбгнух и супрегохЈ 2. и 3. л. суспрбгну и суспрегну, суспреже и суспреже; р. прид. суспрегнуо, -ула, -ло и суспрегао, суспрегла и суспрегла, -ло) сврш. зауставити, задржати, обуздати, савладати. — Дјевојка млада суспреже срца јој било. Наз. У тишини суспрегнута даха чу мек и сиктав тон. Андр. И. Мораш језик суспрећи код тога. Комб. ~ се савладати се, уздржати се. — Да се малочас нисам суспрегнуо, сад бих ја био тај по коме пљуште ударци. Десн. Али се није могао суспрећи а да не погледа њезина сусњеж-, ек. суснеж-. прса што су једва стала пупати. Шимун. сусДпственик м сувласник. — Акционар суспрбзати (се), суспрежем (се) несврш. је ортак, сусопственик. Арх. 1926. Хаџић и уч. према суспрегнути (се), суспрећи (се). је морао признати задругарима право на суспр^зљив, -а, -о којиуме да се суспрегне> деобу, као што се оно и сусопственицима савлада, уздржљив, резервисан. — Сада рапризнаје. Јов. С. зумије и оно суспрезљиво држање професорице и судиње. Леск. Ј. суспавач, -ача м онај који спава с неким у истој просторији. — Ја мислим да су и суспрбћи и суспрећи, суспрегнем сврш. остали џентлмени суспавачи заиста прави = суспрегнути. џентлмени. Креш. сусремчина ж и м покр. пас који се не суспендирање с гл. им. од суспендирати. може употребити ни за лов ни за чување оваца, ни ловни ни торни пас. Вук Рј. суспендирати, -бндирам сврш. и несврш. = суспендовати а. привремено удаљисусрести, -етнем и -етем сврш. 1. наићи ти, удаљавати, уклонити, уклањати из на некога или нешто, наћи, срести. — Суслужбе. — Ви сте суспендовани. Фелд. б. сретнем, уз пуг, добре људе, пожалих им одложити, одлагати важењезакона, одгодити, се. Нуш. Лежећи налакћен, он сусрете одгађати законско извршење. — Код поновље- Миланов поглед. Чипл. 2. снаћи, задесити. н>а парнице може се оврха суспендирати — Газда Јована су сусреле три неприлике. ако тужитељ положи јемство. Мј. 1926. Ћор. 3. изаћи у сусрет некоме, дочекати некога. — Морачани сусретну их дивно, живим суспендовање с гл. им. од сустндовати. огњем из својијех кула. НП Вук. суспендовати, -дујем сврш. ц несврш. ~ се састати се с неким уз пут, срести се; = суспендирати. — Убрзо затим јој је и наћи се, састати се. — На путу сусретне се мужд виши државни чиновник, суспендован са човјеком. Шен. Тек када се сусретнем од дужности. Андр. И. Читали смо краљеву после дугог времена с друговима, онда прокламацију којом . . . суспендује све гравидиш колико нас је много пало за ових ђанске и политичке слободе. Риб. седам месеци. Дед. В. Мислим . . . да се

104

СУСРЕТ — СУСТАВНОСТ

сусретннк м онај који се сусретне с неким на путу. — Је ли истина?—питао је, узгред, сваког сусретника, заустављајући се по путу. Ћор. Кад би се враћао с даника, једини сусретници у селу бијаху му творци. Гор. сусретнути (се), -нем (се) сврш. в. сусрести (се). — Ту их друга чета сусретнула. НП Вук. Једном сам се с њиме сусретнуо. НПХ. сусрећа ж 1. в. сусрет. — Не хће Стојан кулу оставити, него војски у сусрећу пође. НП Вук. 2. узајамна срећа. — Добра сусрећа је намјерила на овог момка. Божић. сусреће с в. сусрет. — И ко лака срна поскочила брже, да бабајку своме у сусреће пође. Ил. Ал' место сунца олујина у сусреће му ду'ну. Кош. сустав и сустав м 1. а. целокупност делова (ствари, појмова и сл.) који образују какву целину, састав; композиција, структура. — Свака геста, свака гримаса, свака пауза . . . све су то саставни дијелови једног сустава који се изводе систематски. Божић. б. систем, устројство. — Поједини моменти у том развоју, то су филозофијски сустави. Баз. Мендељејево откриће периодичког сустава кемијских елемената омогућило је да се унапријед опишу својства непознатих елемената. НЕ. 2. начин организовања, облик организације: федералнп ~ . — Заведен је сустав војничке деспоцкје. Нех. суставан и суставан, -вна, -вно који се оснива на неком суставу, који има неки одређен план; систематичан, доследан. — Тек поткрај XIX ст. дошло [је] до суставног изношења . . . еволуцноне идеје. НЕ. Има позиција гдје се задатак . . . најсигурније и најбрже рјешава суставним низањем логичких закључака. Шах 2. суставити, -им сврш. учинити да неко сусретити, -им сврш. заст. в. сусрести. или нешто стане, да не иде даље, зауставити, — С треће стране Дунај сусретио. НПХ. задржати. — Имао је изаћи пред сватовску чету и суставити је. Том. Мало затим сустави сусретиште с место сусретања, сукобља- Салко коња у трку и појаше кораком. Шимун. вања. — Као сусретиште њихових пљачкаш- Изјави . . . да ће остати на селу и да ће ких војскн, његова је земља најбоље осећала покушати суставити то пропадање. Тур. колико су те велике државе биле организо~ се зауставитпи се, сшатпи. — Пред ване за борбу и насиље. Јов. С. вратима се сустави. Огр. Поглед му се . . . суср&гљив, -а, -о спреман да помогне, сустави на стаситој . . . женскињи. Цар Е. да се одазоее нечијој жељи, предусретљив. — сустављати (се), -ам (се) несврш. и уч. Ја сам . . . увијек свакоме на увид . . . учтив према сусгпавити (се). . . . сусретљив. Крл. суставно и суставно прил. на суставан суср&гљиво прил. на сусретљив начин, начин, систематично. — Јурај барун Раткај . . . издао је у Бечу прву суставно написану предусретљиво. — Тамо је нашла једног хрватску хисторију. Шиш. Два-три реда плечиновника, дежурног, који је дочека несача суставно су изводили четворку. Креш. обично сусретљиво. Бег. У . . . летовалишту све госте примају заиста гостољубиво и суставност и суставност, -ости ж ососусретљиво. Пол. 1959. бина онога штоје суставно, систематичност. — Ваљаност [складног сустава] стоји до суср&тљивост, -ости ж особина онога унутрашње уређености и суставности. Баз. који је сусретљив, предусретљиеост. нећу више никада у животу сусрести с онаквом тавом надјева за крвавице као код куће. Јонке. сусрет и сусрет м 1. устТутни наилазак на некога или нешто, сретање. — Људи супротних табора нису општили међу собом, нитн су се у сусрету поздрављали, иако су некада били добри пријатељи. Јак. Искуствени материјал придолази човеку углавном несређен, стојећи у зависности од његовог случајног сусрета с овим или оним предметом. Псих. 2. а. виђење, састанак. — Имала [је] сусрете са представницима јавног и културног живота Пољске. Вј. 1957. б. спортска игра, утакмица (противничких страна). — Наша државна репрезентација је . . . у репрезентативним сусретима постигла дшоге лепе победе. Шах 1. Сваки међународни сусрет игра се у три добивена сета. Одб. в. судар, сукоб с непријатељском војском. — Некн се изгубише у изненадним сусретима с непријатељемЈ који нам је пријечио повратак и постављао бројне засједе. Хорв. Изр. и з и ћ и неком у ~ задовољити нечије жеље, тражење, помоћи некоме. сусретај м сусрет. — Сусретај њихов бијаше врло тужан. Том. Она мелодија дјеловала је на њ као изненадни сусретај с драгим и пријазним знанцем. Бег. Идућих година доћи ће до кобних сусретаја звезда. Мил. Манифестанти завукли се у своје домове, чиме су му уштедели многи непожељни сусретај. Цар Е. сусретање с гл. им. од сусретати (се). сусретати (се), -срећем (се), -сретам (се) несврш. 1. несврш. и уч. према сусрести (се). 2. слагати се, подударати се. — У појединим важним тачкама г. Јовановић и ја сусрећемо се, у основним схватањима ми се размимоилазимо. Скерл.

СУСТАЈ — СУСТИЋИ СЕ

105

сустај м сустајање, замор. — Онда је стегла и сустегла., -ло) сврш. задржати, [коло] падало . . . у измир хитње, сустаја, зауставити, устегнути; не дати чему да се опоја. Коз. 11. испољи у пуној снази. — Шаринић јој хтио пружити руку, ну видјевши да јој то није сустајање и сустајање с гл. им. од ОЈ нагло је сустегне. Кум. Јуре заокрену сустајати. док након неколико корачаја сустајати и сустајати, -јем несврш. иуч. сустегну мазгу и крену се к Иву. Ћип. На према сустати. прстима . . . сустегнутог даха . . . Филип сустајкнвати, -ајкујем несврш. сустасе . . . прокријумчарио . . . на улицу. Крл. јати. — Сустајкива [киша] на часове и опет онда удара. Коз. И. ~ се уздржати се, устегнути се. — сусталица и сусталичвна ж и м особа Главар је . . . изразио своје негодовање оникоја брзо сустане, брзо се замори, малакше. — ма који су се сустегли од избора. Дук. Покровитељским ће тоном тетка сусталица. сустсжљив, -а, -о који уме еладати собом, Креш.; Вук Рј. уздржљив. — Гроф . . . је племенит човјек сустало и сустало прил. осећајући умор, . . . тек понешто сустежљив у саобраћају с непознатима. Цар Е. уморно. — Остављала би мајку . . . са синчићем,, а она би, исто онако . . . сустало отишла сустежљиво прил. на сустежљив начин, у собу. Станк. Помаже бог, људи!—поздрави уздржљиво. он момке озбиљно н сустало. Ћоп. сустбжљивбст, -ости ж особина онога сусталост и сусталбст, -ости ж стање који је сустсжљив, уздржлмвост. онога који је сустао, замор, малаксалост. сустбзање с гл. им. од сустезати (се). сустанар м а. станар са станарским суст^зати (се), сустежем (се) несврш. и правом који станује у истом стану са ЈОШ уч. према сустегнути (се), сустећи (се). једним или више такеих станара. — Упадоше сустезљив, -а, -о некњиж. в. сустежљив. уто . . . сустанари, призвани у помоћ. Кол. — Хладнокрвни Јакоз Кларић био је у љуПодстанар . . . себе унапреди у сустанара. Пол. 1958. б. онај који заједно с неким станује бавним стварима . . . сустезљив. Крл. у истој просторији. — Као сустанара нашао сустбзљиво пркл. некњиж. в. сустежљисам теолога који је био добар стручњак. во. — Стиже писмо . . . гдје му на силу Шкреб. сустезљиво . . . јавља да се њихова мајка удаје. Кол. сустанарев, -а, -о = сустанаров који припада сустанару, који се односи на сустанара. сустбћи (се) и сустећи (се), сустегнем сустанарка ж женска особа сустанар. (се) сврш. = сустегнути (се). сустанаркин, -а, -о који припада сустасустиг м {до)стизање. — Ја га стигох. нарки. — »Рђав сустиг, брате!« — вели ми. Ћип. сустанаров, -а, -о = сустанарев. сустигнути и сустићи, -игнем сврш. сустанарскн, -а, -б који се односи на 1. а. идући, трчећи и сл. скратити расто]ање сустанаре: ~ односи. од некога, нечега што се удаљује, доспети на сустанарство и сустанарство с стање исто место; достићи, стићи до неког места, сустанара; сустанарско право. — У погледу неке тачке. — Он отрчи, И то тако брзо — да нема двоношца који би га сустигао. Вес. сустанарства . . . нови сустанарски односи Тимочки . . . пук, идући . . . трагом једног не смеју се заснивати. Пол. 1959. мањег турског одељења . . . сустигао је челом сустао и сустао, -ала, -ало 1. р. прид. од сустати. 2. изнемогао, уморан, посустао. — својим недалеко од овога села. Лаз. М. б. доћи, пристићи. — Отпочину три-четири фиг. Не види се небо ни сустало сунце. дана, докле силна војска сустигнула. НП Угасла боја. Андр. И. Вук. в. наступити, приспети (о времену, сустати, сустанем и сустати, сустанем временским појавама). — Сустигле су кише сврш. доћи у стање крајњег умора, исцрпсти и чувено сеоско блато. Јак. 2. стићи некога се, заморити се, посустати; изнемоћи, оне- у развоју,уузрасту; изједначитисе, поравнати моћати. — Видјело се на око да је сустао. се с неким који је био напред и сл. — Има их Тур. Мирко суста иза осме године, суста четири [девојке]. Све једна другу сустигле. уморан. Михољ. фиг. Сустао је ветар, сустала Станк. је киша. Змај. ~ се а. стићи један другога, састати се. суствор м живо биће, спгворење које живи — И ми се сустигосмо у магли. Коч. Ту смо у иапој средини с другима. — Осјећају [се] се сустигли из свију крајева света, као што узвишенима над голобрадим сустворовима се сустижу хаџије пред капијама Јерусалима. својим. Ђал. Нен. Љ. б. фиг. сложити се. — Инструменти се једва сустигоше и тада се разлеже громко: сустбгнути, суст^ћи и сустећи, су»Хеј трубачу . ..«. Јак. стегнем (р. прид. сустегнуо и сустегао., су-

106

СУСТИЖАН — СУТОН

сустижан, -жва, -жно који може сустићи; реверенда, мантија. — Застаје код сваке који се може сустићи. — Камате се као сустепенице да придигне сутану. Мар. стижна нејачад. Божић. сутарњи, -а, -е в. сутрашњи. Вук Рј. сустижно прил. на сустижан начин, сутерен, -а и сутбрен, -бна м фр. део сустижући некога. — Она му се сустижно зграде жпод приземља, подрум. — Центри испречава. Божић. градова све више и више иду у висину те сустизање с гл. им. од суспшзати (се). сутеренима у дубину. Р 1946. фиг. Прогледале све јазбине и канали, на високо сустнзати (се), -ижем (се) несврш. и уч. подигли се сутерени. Дис. према сустигнути (се), сустићи (се). сутеренски и сут&ренски, -а, -о који сустићи (се), -игнем (се) сврш. = сусе односи на сутерен: ~ . становници, ~ стигнути (се). зидови. сустицање с гл. им. од сустицати се. сутеска, ијек. сутјеска, ж кратак, јако сустицати се, -ичем се несврш. саста- сужени део речне долине, теснац. — Низ јати се, стицати се. — Беху стигле на . . . неравну стрму косу . . . кроз кршевите пијацу где се сустичу све главне улице сутеске . . . ваљало је вешто наводити волове овог . . . места. Уск. Бежање из реалног и товар спуштати. Рад. Д. Ако је клнсура света у снове и визије донело је чудан дугачка, зове се кланац, а ако је кратка, преплет пун контраста у коме се сустичу назива се сухјеска. ОГ. наивност и мистика. КН 1958. сутбћи се, -бчем се сврш. скупити се, сустјецати се, -јечем се (ијек.) несврш. стећи се у ееликом броју. — Ту се многи стицати се, скупљати се. — По котлинама сутекоше Турци, да запале Миркова чарсе пружају пространа поља и сустјечу многи дака. НП Вук. Сељани одоздо, а калуђер други увјети. ЕГ 1. одозго, док се сутеку код гроба. Љуб. сустблник м онај који седи за столом сутика ж покр. догађај, случај: зла ~ . заједно са неким другим. — Не узмари . . . ни за столњак, ни за све редом сустолнике Вук Рј. сутицати се, -ичем се (ек. и ијек.) не~ . . . Вел. Писао је . . . чланке . . . против оне опозиције с којом нису били ни његови су- сврш. иуч. према сутећи се. — У њему [Новопазарском пољу] се звездасто супгчу осам столници задовољни. Ђал. главних и неколико мањих речних долина. сустопице и сустопце прил. у стопу, Дед. Ј. једно за другим, устопице. — Одмах сустопице сутјеска, ек. сутеска. закука кб мало дијете. Торд. Да, витеза сустопице трагически конац прати. Њег. За сутјецати се, -тјечем се (ијек.) несерш. њим у поређе сустопце један по један. Љуб. и уч. према сутећи се. — Валови се сустопице запјенушени . . . сутјечу. Љуб. сустрадалник м друг у страдању, у патњи, сапатник. — Мој муж, а ваш присутлија ж и сутлАјаш, -аша м тур. јатељ и сустрадалник, умро је. Јакш. 25. пиринач куван у заслађену млеку. — Тада сустремина ж покр. оно што не пристоји, [ми је] најслађи био пекмез, шећер и сутлија. Лаз. Л. На крају [јела] дође . . . обично што је непржладно. — Стоји хаљина на сутлија или сутлијаш. / 1957. н>ој као сустремина. Вук Рј. суток м и сутока ж место где се две сустримак, -имка м а. човек или живореке уливају једна у другу. — При избору тиња чији су родитељи различитих раса, мешанац, крижанац, мелез, бастард. — фиг. мјеста за оснивање града тражио се суток двију ријека. ОГ. Најважније место лежи на Смрт пред очима, привиђа ти се живот североисточном подножју Копаоника од сусамо драг, живота си и смрти сустримак. Кост. Л. б. платно чија је основа пртена, токе Беле реке и Добродолске реке до испод Грашевца. Панч. а потка памучна. Рј. А. сутон м (ређе ж) 1. полумрак између сустринак, -инка м покр. петао, кокот заласка сунца и почетка ноћи, сумрак; полумешанац; сустримак (а). — Носио му у дар мрак непосредно пред излазак сунца ујутро, четири кокота мрчанина, два од старе допред свитање. — Бригада је кренула око маће соје у десној руци, а два придомљена подне, а сада је падао сутон. Ољ. Вечерња сустринка у лијевој. Љуб. сутон приближавала се. Нен. Љ. Показа бичаљем . . . на крајње куће које се, онако сустрмица ж в. сустримак (а). Вук Рј. пепељасте, разазнавале из . . . јутарњег сут- (у топонамастици) в. свенш: СутиванЈ сутона. Срем. 2. фиг. а. старост као доба Сутоморе и сл. Р-К Реч. живота с поступним слабљењем организма. сутана и сутана ж тал. одећа католичког — У сутонима својих живота дошли [су] свештеника која се носи изван богослужења, до истог рјешења. Бат. Ја осећам како дише

СУТОНАСТ — СУТУРИСАТИ лето моЈе, и мо) сутон у коме се топло сања. Дис. б. почетак нестајања, престанка, свршетка нечега. — Хајне је сутон романтике. Матош. Овај стадијум [беснила] означава сутон душевнога живота, после којега наступа ускоро гашење и самога телеснога живота. Псих. сутонаст, -&, -о који је попут сутона, сличан сутону, полумрачан. — Ја видим лице божице вечерње, где благо ходи, сутонаста сва. Кош. сутонити се, -и се безл. несврш. спуштати се, настајати (р сутону), смркавати се. — Најтеже [ми је било]. . . док сам прелазила у ново, док се сутонило. Сек. сутонски, -а, -о који се односи на сутон, својствен сутону. — Гледала је сподобу сина како се лагано губи у сутонским сјенама. Донч. Падне сутонска полутмина; звона тихо звоне на вечерње. Зог. сутон. м в. сутон. — Сутоњ се поче . . . бојажљиво спуштати. Лаз. Л. с^тоњи, -а, -е који се односи на сутоњ, сутонски. — Кад су се сутоње сјенке стале губити . . . навријеше му сузе. Драок. На шумарке родне да ме сјећа, на сутоњи благи мир долова. Кост. Д. сутор м покр. први мрак, прва два ноћна сата у риболову. Бен. Рј. суторина ж мрак, тмина, тама. — Уто с' хвати мркла суторина, а змај иде из горе зелене. НПХ. суторитн, -им несврш. покр. ловитирибу увече, бацати мрежу у море свечера. Бен. Рј. сутра ж кратак афоризам у индијској књижевности који служи да ученика подсети на неко филозофско, верско или књижевно правило. — Он остави своју омиљену књигу, превод староиндијских сутри. Вин. сутра прил. 1. а. следећег дана после данашњег, идућега дана. — Дођите сутра раније. Љуб. Сутра више о том. Богд. б. у блиској или даљој будућности. — Живи у невољи . . . без сигурности да ће сутра имати шта да једе. Скерл. Што ће бити сутра, нек' се данас сврши. Змај. 2. а. (у именичкој служби) с непром. сутрашњи дан. — Гдје ћу провести своје сутра? Уј. А сутра је минуло као што је и јуче. Петр. В. 6. будуће време, будућност. — На сиромаштину није мислио, на сутра није гледао. Бен. Сав [је] у проблемима наше данашњице и нашег сутра. Михиз. Изр. данас јесмо сутра нисмо в. уз данас (изр.); д а н а с - с у т р а у ближој или даљој будућности, пре или после. — Данас-сутра може бити Бела један од најбогатијих властелина. Ђал.; од д а н а с до ~ в. уз данас (мзр.)ј °Д јутра до ~ в. уз јутро (изр.у, (мало) сутра! фам. и ир. као узвик кад се нешто одбија, одриче, кад се не верује

107

у нешто; исп. брус (2). — Ово је поп! викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра! узвикну онај што разбацује [карте], изврте карту, кад оно дама. Глиш. сутравече прил. сутра, сутрашњега дана увече. — Напосљетку, сутравече смотре велшш град. Вел, сутрадан и сутрадан прил. 1. сутрашњега дана, идућег дана после данашњега, сутра. — Кад се је сутрадан пробудио, одмах му паде на ум . . . Леск. Ј. Тетка сутрадан дигне застираче са свих подова. Макс. 2. (у именичкој служби) м неодређена (блиска или даља) будућност. — Та љубав без циља и без сутрадана . . . носи знак највеће коби. Дуч. сутрањи и сутрањб, -а, -е в. сутрашњи. — Бијеле овце и волови . . . преживају стрње, за сутрању небрижљиву храну. Март. сутрашњи и сутрашњи, -а, -е који се односи на сутра, који ће бити сутра. — Размишљала [је] о сутрашњем . . . састанку. Шен. Тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана! Вес. сутрашњица и сутрашшица ж сутрашње ереме, ближа или даља будућност. — Живео је у материјалној несташици . . . неизвестан за сутрашњицу. Прод. Ко ти га зна што све може сутрашњица донијети! Сим. сутридан прил. покр. в. сутрадан. — Кад се је сутридан пробудио, није могао свому старијему другу погледати у очи. О-А. сутркач, -ача м онај који трчи са неким другим, који се такмичи с неким у трчању. — Међутим, ми никада не смијемо овисити о нашим сутркачима. Скиј. сутрусан, -сна, -сно дремован после пијанчења, мамуран, тежак. — Прошлу смо ноћ прилично банчили . . . па сам јутрос нешто сутрусан. Креш. сутук м противотров, устук (5). — Ма, само је нож сутук зликовцу! Божић. сутука и сутука ж зла слутња. — Спопану Мијатове сусједе страх, сутука . . . од којијех једно би било доста да људе узнемири. Љуб. сутура ж и м и сутуран м покр. неразборита особа, будала. — Михате, сутуране! Што ти паде на ум те напусти свој занат. Кост. Л. Ово ради бог . . . ономе сутурану узео је плету и тебн је сад дао. Мат.; Рј. А. сутурен, -бна м в. сутерен. — Сад седим у соби у сутурену. Поп. Ј. сутурисати, -ишем сврш. тур. покр. довести у неповољно стање, упропастити. —

108

СУТУРИЦА — СУФЛЕРНИЦА

Доста сте опанака раздрли, ђаво и ти, док суучесништво с = саучесништво учестсте ме овамо сутурисали. Љуб. вовање, суделовање у нечему, судеоништво. сутурица ж и м човек којијенапола Турчин суучесно прил. = саучесно са саучешћем, напола Србин. Вук Рј. сажаљиво. сутутор м један од два или више гпушора суучестан, -сна, -сно = саучестан који или сшаралаца. Свезн. је пун саучешћа, сажалан. сућанство с и сућнбст, -ости ж заст. суучествовање и суучествова&е с гл. суштина, бит(ност). — Узајамно поуздање им. од суучествовати. темељем је . . . свакога, а сућанством . . . суучествовати и суучествовати, -ствудруштва које се државом зове. Старч. јем несврш. = саучествовати 1. суделовати. Вјечну правду, свега добра сућност, за часак 2. саосећати. само може сила стрт. Хар. Био је у сућности суучешће и суучешће с = саучешће пуно изразиткјега значаја, а оно каквнм се 1. сарадња. 2. сажаљење, сућут. — Његово извана показивао било је научено. Коз. Ј. узрујано лице изражавало је топло . . . сусућут ж саосећање, саучешће (2), суучешће учешће према несретнику. Л-К. (2). — Неки су га тражили да му изразе суфара ж перс. арапски буквар, почетница сућут. Леск. Ј. Жртве [потреса] . . . увек из које се почињу учити арапска слова. — изазивају сућут. НИН 1970. [Украшће] султанчићу лијепу хамајлију и сућутан, -тна, -тно 1. који лако осети. у њојзи мусаф и суфару. НПХ. — Цури . . . ли крв из ране подједнако . . . суфикс м лат. лингв. формант у творби онда су повређене само косасте цеви и сућутне жилице. Батут. 2. а. који има речи који се додаје на основу. суфинансвјер, -ера т = суфинанцијер сућути, саосећања према несрећи другога, саосећајан. — Старе жене . . . извршују најезде онај који заједно са неким финансира нешто, на цркве и на сућутне пролазнике. Шое. даје новац за неки посао. б. који садржи, изражава сућут, саосећање. суфинансирати, -ансирам сврш. и не— Говораше мирно, без узбуђења . . . са сврш. = суфинанцирати да(ва)ти заједно неком сућутном добротом. Леск. Ј. Не би са неким новац за неки посао, подухват, уставолио да га итко погледа сућутним оком. нову и сл. Бег. суфинанцвјер, -^ра м = суфинансијер. сућутно прил. саосећајући, сажаљиво, — Суфинанцијер старосног осигурања пољосаосећајно. — Још ниједна жена није с њиме привредника морала би бити друштвена онако сућутно . . . говорила. Коз. Ј. заједница. Вј. 1971. суузрок м оно што с нечим другим као суфинанцнрати, -анцирам сврш. и неглавним изазива неку последицу. — Ватра сврш. = суфинансирати. — Било би нор(топлина) није узрок растењуЈ него на неки мално да туристичке друштвене и привредне начин суузрок, првобитни пак узрок је организације . . . суфинанцирају заштиту душа. Баз. шума. Вј. 1970. суукућаннн м (мн. -ани) онај који живи суфицит м вишак прихода над расходима. с неким другим у истој кући. — Сигурно је — Он је писао . . . о њемачким успјесима, о осјећао заштиту свога моћнога суукућанина. дефицитима и суфицитима у европским Коз. Ј. прорачунима. Крл. фиг. И врлина и порок само су суфицити снаге: човек који нема сууредвик м = сауредник онај који је заједно с неким уредник (у каквом листу и сл.). суфицита снаге не може имати ни врлине ни порока. Кнеж. Б. Деан. Рј. суученик м = саученик школски друг. — То је мој стари пријатељ Балтазар, суученик и душа од човјека. Шен.

суфицитан, -тна_, -тно и суфицитаран, -рна, -рно који има вишка, који не може све потрошити.

суученица ж = саученица школска другарица. — Особитом вјештином бубњају о том бивше суученице Бранкине. Шен.

суфлер, -ера м фр. намештеник позоришта који суфлира глумцу док глуми на позорници. — За сваку сцену имају готове декорације . . . и суфлере. Нен. Љ. Његов лични тајник . . . шапће му поједине шлагворте, играјући тако савршеног суфлера. Крл.

суучесник м = саучесник онај који с неким суделује, учествује у нечему, судеоник. — За њим је издата тјералица као за суучесником. Крл. Његов суучесник . . . вратио се из затвора. ВУС 1970.

суфлерка ж женска особа суфлер. Бен. Рј.

суфлерница ж нарочита коморица крај суучесница ж = саучесница она која с неким учествује, суделује у нечему, судеоница. рампе на позорници или иза кулиса одакле

СУФЛИРАТИ — СУХОГРАН суфлер дошаптава глумцима текст њихове улоге. Бен. Рј. суфлирати, суфлирам несврш. (ређе сврш.) дошаптавати (дошапнути) глумцима текст њихове улоге, бцти суфлер. — Сам . . . управник је суфлирао, само да група на позорници буде што многобројнија. Срем. суфраган, -ана м лат. 1. сеаки члан свештеничког колегија у католичкој цркви који има право одлучивања у колегију. 2. бискуп подређен надбискупу. Свезн. суфрагеткиња ж в. суфражеткиња. Бен. Рј. суфражетка и суфражеткиња ж енгл. женска особа борац за равноправност жена са мушкарцима у свима областима јавног и политичког живота. — Има . . . пустоловннх вегетаријанаца и бунтовних суфражетки. Уј. Жене — борце за женско право гласа називали су суфражеткињама. ОП 2. суфурин, -ина м нар. аустријски дукат (назван тако после битке код Солферина); исп. сеферин. Бен. Рј. сух, суха, сјтсо (комп. суши) = сув: ~ земљиште, ~ улица, суха дрва. — Кад нема велике кише, тај је понор сух. Нен. Љ. Матилда рекне реско, сузним гласом и сухим очима. Матош. Била је суха зима. Том. Време је било сухо. Лаз. Л. Волим живјети о суху хљебу, него пливати у обиљу. Шен. Видио [сам се] на сухој грани. Киш. Кухао ми је сухих шљива. Маж. М. Нанијели су жита, сухог меса и свакојаке хране. Андр. И. То је био сухи плач иза којега долази лудило. Новак. Стоји старац, сух кано притка. Јурк. У собу ступи Клара с оном сухом калуђерицом. Петр. В. С том тројицом сад већ нијесу били тако сухи. Леск. Ј. Често се догађало да бих од тих наоко сухих бројева мишљу полетио далеко. Нех. Глас јој је био сух. Новак. Најштиманији од попова носи његов пастирски штап, сав од суха сребра. Том. Изр. и сухо и сирово, наћи се на сухом, сухо злато итд. в. уз сув (џзр.). — Изгорјело нам и сухо и сирово. Кум. Свршио је рат, пропала Аустро-Угарска, и ми смо се наједанпут нашли на сухом. Донч. Твоја женица је сухо злато. Крл. Ај, Заремо, сухо злато, сећаш ли се оних часа! Змај. сухад ж зб. = сувад. Деан. Рј.; Р-К Реч. сухар ж и м зб. 1. сувар. Р-К Реч. 2. двопек. И.

109

сухача ж в. сувача. — И не можеш га више познати, као ни Топузовог вранца, који је некад добијао сваку трку, а сад окреће сухачу. Лаз. Л. сухачак, -чка, -чко = сувачак. Деан. Рј. 1 1 сухо с = суво .— Ту из воде се извију и тад ступе на сухо. М-И. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Корчула. Мат. сухо 2 прил. = суво2. — С лијеве стране мала, у сухо зидана кухињица. Кал. Била би грехота испричати сухо и кратко садржај Гаврана. Матош. Поздравише се сухо. Сим. Друштвене потребе се данас проучавају одвећ сухо. Цар М. Она крикне сухо и кратко. Матош. Врата се . . . одшкринуше и нечија чупава глава . . . извири, погледа и брзо се увуче: и брава сухо шкл>оцну. Ћос. Б. Само још усамљен прасак пушке појави се сухо, тврдо. Кал. Ако нећете, носите [ћилиме] — пресече сухо жена. Ћос. Б. Бепо се намршти . . . па рече сухо . . . Мат. Могуће, али ја тога не осјећам — рече Рајковић сухо. Цар Е. Млада сељанка . . . се насмеја кратко и сухо. Чипл. сухббблав, -лна, -лно који болује од сухобоље. — [У њега] била жена мршава и сухоболна. В 1885. фиг. Како су блиједи ти млади Млечани! — Дјеца сухоболне државе. Кум. сухббоља ж в. туберкулоза. — Умрла је сиротица . . . од сухобоље. В 1885. сухббољица ж сухобоља. — Румен јој се вратила на лице, ал' кано румен — од сухобољице. Марк. Ф. сухббурица ж суха бура {без облака). И-Б Рј. сухован, -вна, -вно сухотан. — Немаш ништа да му дара понесеш . . . суховни смо остали . . . као нигда. Ћип. суховива ж = сувовина. — Да се оно суховине не накваси, старац одлучи похранити је у кућици. Цар Е. сухбвит, -а, -о сух, сушан. — Кад год било љето суховито, свагда било поље праховито. НП, Рј. А. сухбвица ж = сувовица. Вук Рј. сухбвлатан, -тна, -тно = сувовлатан. И-Б Рј.

сухарак, -рка м = суварак. — У тај пар духну ветар појаче и с једног сухарка сроза се снег. Лаз. Л. Пршти опанак кроз сухарке, запиње., ломи се прут. Сиј.; Деан. Рј.

сухбврх и сухбврхаст, -а, -о = сувоврх и сувоврхаст. — Суховрха је већ [оскоруша], главни стуб који моћно продужује само стабло, лагано [је] гинуо . . . без иједног листића. Рад. Д.; Вук Рј.

сухарија и сухарија м тур. в. суварија. — Агини сухарије би их [жене] растеривали ударцима својих бичева. Андр. И.

сухдгран, -а, -о који има сухе гране (о дрвету). — Сухогране врбе саплитаху се око млина. Нен.

110

СУХОГРУДАН — СУХОРИЦА

сух&грудан, -дна, -дно који је сухих груди. — Мима гњечи своја сухогрудна њедра и превија се по авлији. Кик. сухбжила ж ткиво без слузи, обично цилиндричног облика, које спаја мишиће за кости, тетива. — Мишићи ..'. припети су за кости . . . тетивама (пуздрама, жилама, сухожилама). Батут. сухбзвучан, -чна, -чно који сухо, оштро, реско звучи. — Прекосутланац помјера коње са својим сухозвучним: Хио! Ков. А. сухбземац, -емца м = сувоземац. — Поред меса од сухоземаца пружа нам рибље месо пријатну промену у храни. Батут. сухДземље с суха земља. — Под морем разумијева се . . . морско дно, али не и сухоземље испод њега. Мј. 1926. сухбземни и сухбземски, -а, -6 = сувоземни и сувоземски. — Јапан је . . . нанио огромне губитке руској сухоземној војсци. ОП 2. Корњача је била сухоземна животиња И имала је оклоп. НЕ. сухозид м, сухозбдина, сух&зидина, сухозДдица и сухбзидица ж = сувозид, сувозидина и сувозидица. — Пророваним путем, омеђеним повипшм сухозидом . . . пење се . . . Гавран. Божић. Преко куће прелијетали [су] крупни млазеви дима и губили се иза сухозидина, у вртићу. Франг. Ево нас! — узвикну Јово коракнувши у широку авлију . . . ограђену са свих страна уском сухозидицом. Ћор. сухојад&није с цсл. в. сухоједица. — ВидиШ; само мало да смо још почасили, одмах би на тродневно сухојаденије. Ранк. сухбједица ж = сувоједица. — Онц брже докончају своју сиромашку сухоједицу. Вел. сухбјеђе с сухо, крто месо. — фиг. Ријеч Сирмиум није ништа друго него . . . дакле сухо, крто месо, сухојеђе. Вел. сухДкрак, -а, -о који је сухих кракова, ногу. — Сам Исус није . . . сухокрако страшило . . . добро је . . . угојен. Пае. сухопица ж покр. суха женска особа. — Зачепити нећеш свијету уста . . . — уплете се нека друга . . . сухолица, нису ли И мене везивали с капеланом. Цар Е. сух&љав, -а, -о в. сухоњав. — Четвороношке испод арњева извуче се један човек, висок, сухољав. Лаз. Л. сухбмеђа и сухбмеђина ж = сувомеђа и сувомеђнна. — Све су [куће] биле ниске . . . све ограђене сухомеђама. Мат. Позната је терасаста култура, карактеристична за целу медитеранску област: подижу се зидови један изнад другог (сухомеђине) и иза сваког зида набаца се црвеница. Цвиј.

сухомбснат, -а, -о (обично одр.) = сувомеснат. — Њушка око продаваонице сухомеснате робе. Јонке. Биће . . . набављено . . . машина за млевење меса, сечење сухомеснатих производа. Пол. 1958. сух&мраз м в. сухомразица. Рј. А. сухдмразан, -зна, -зно = сувомразан. сухбмразица ж = сувомразица. — Бцла је сухомразица. Десн. Сутрадан је по сунчаном дану и сухомразици сахрањен. Андр. И. сухо&а м 1. јако сух, мршав човек. — Сухоња гледаше згрбљен. Шен. 2. онај КОЈИ ]е на суху, копну (у супротности према ономе којије на мору). — Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води . . . Сухоња је вазда јачи. Ћор. сухбњав, -а, -о = сувоњав. — Сухоњави онај фшпкал гледа врло озбиљно преда се. Шен. Промакне времешан господин, сухоњав и климав. Десн. Сухоњавом руком о врата лупа. Кост. Л. сухд&авост, -ости ж = сувоњавост особина, стање онога који је сухоњав. сухбњаст, -а> -о в. сухоњав. — Настави још живље . . . просиједи сухоњасти поморац. Војн. сухопаран, -рна, -рно = сувопаран. — Бјеше својим сухопарним брбљањем натјерао на ме крвави зној и готову несвијест. Јурк. И кад пише о сухопарним стварима . . . уме да зачини своја казивања . . . погодном пословицом. Прод. Оставите се државног посла . . . сухопаран је као слана риба. Шен. Укус грађанске публике . . . био је усмјерен према »внсокој* сухопарној трагедији. Матк. сухопарно прил. = сувопарно. — Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: Жи' био! Лаз. Л. Причао је сухопарно и површно. Л-К. сухопарност, -ости ж = сувопарност стање, особина онога који је сухтаран, онога што је сухопарно. сухбперац, -ерца м, сухбперка ж И сух&перник м бот. биљка из пор. шиљева, ветрогон Епорћогшп. Деан. Рј.; Сим. Реч. сухбпрс, -а, -о који има суха прса. — Сваког другог дана дежурала је сухопрса, као испосник мршава . . . Јулка. ЛМС 1951. сухбпутио прил. сухом страном пута. — Тако старац прође сухопутно, да ноге не скваси. Љуб. сухорица ж суха грана. — Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Мат. Низоземац удари својом сухорицом по дрвету. Матош.

СУХОРЈЕ — СУЧЕОНИ

111

^ сухбрје с зб. сухо грање, сувад. — Између сучев, -а, -о који припода суцу. стабала наишао бнс кадшто . . . на откинуту сучевица и сучевка ж жена сучева. — гранчицу, на сухорје. Цар Е. Била је код нас сучевица. Бег. Ражалостила сухдрук, -а, -о 1. који је сухих, мршавих се госпођа сучевка. Вел. Па ћу да доведем жену из Француске. Шта ће бити сеоска руку. 2. фиг. покр. који не зна радити, који је невешт у своме послу, у своме зансипу. Павл. сучевка . . . према њој! Мил. В. сухдсњежан, -жна., -жно (ијек.) необ. сучедавати се, -&дава се несврш. и уч. који се односи на сухи снег, који је у вези са према сучедити се. сухим снегом. — Тај мирис . . . опојни, све сучбдити се, сучеди се сврш. покр. дочисто Сухосњежна уздушна купка! годити се. Вук Рј. Божић. суч&гати, сучелим сврш. постатти једсухбта ж = сувота. — Ти зидови што нога пред другога лицем у лице, суочити. бране од воде и одржавају сухоту и у су~ се 1. стати лицем један према другоме, теренима . . . граде се дубоко у земљу. срести се, наићи на кога, што. — Напољу се Батут. За њу је саму овај вртић — од сучели с мраком и салауковином те умало кога тишина и хладноћа, сухота и влага не паде. Куш. Дах застаје у гледаоцима, јер ствараху читаву степу — био прави весели су се сучелиле с необичном сценом. Пол. луг. Јов. Ј. Отворите да се склонимо, да 1958. 2. срести се с киме у борби, у такмичењу, отпочинемо у сухоти. Кум. Ако хоћемо да сукобити се. — Сучели се! Не измичи рогове јаја за дуго свежа одржвдго, ваља их у сукада их имадеш. Гор. фиг. И тиме смо се хоти поређати на полице. Батут. И данас сучелили опет с параграфом. Т. књиж. се свуда по селима кућом зове она сухота сучелице прил. насупрот коме, чему, којој је на средини огњиште. Нов. Враћа се преко пута. — Неки путник што је сједио [сељак] . . . из поља с рада . . . Испуцане сучелице намигне му. Пав. Н, ето, Младен руке носе тешки алат што данима звони о је сад сучелице са дјелом које мора бити изсухоту тупо. Ђон. фиг. Ја осећам у себн неку вршено. Вуков. Сучелице кући налази се пусту сухоту . . . И ја да будем учитељвда! зграда управе. Чол. Виногради . . . пењаху Цар Е. се право сучелице и тргачи их домало опазе. сухотан, -тнд, -тно = сувотан. — Но Шимун. Друшко поклекнуо имућем, а остао сухотан сучблични, -а, -о који је сучелице, наод новаца. Љуб. супрот, преко пута коме, чему. — Фронта сухотнна ж 1. зб. сувад.—Пушташе људе сучеличних кућа одбила се . . . у замагљену у шуму да секу сухотину за огрев. Шапч. позадину. Десн. 2. сувота (За). — Покисли врапци беже под сучелни, -а, -б = сучеонн којије насупрот стреху тражећи сухотину. Шапч. коме, чему, који је на супротној страни, преко сухДти&а ж сувотиња. Вук Рј. пута. — Обала хрватска . . . наткриљује у сухДтљив, -а, -о који болује од сухе ботоме [у обиљу залива] . . . сучелну једнолести, од сушице, туберкулозан. — Сухотљиличну талијанску обалу. Шиш. вога Перицу . . . стисло нешто, проврла му сучељавање с гл. им. од сучељавати (се). крвца на уста и нос. Ков. А. сучељавати (се), -бљавам (се) = сусухотДвање с гл. им. од сухотовати. сухотДвати, -хбтујем несврш. = суво- чељивати (се) несерш. и уч. према сучелити се). товати. — Антонијева кућа . . . била је у оно доба и у оним приликама доста имућна. сучеље и сучеље с место где се сучељаБарем није сухотовала. Рј. А. вају два географска објекта. — У сучељу удивствених контраста природе, на подножју сухДћа ж = сувоћа. — Сунце је благгоростасног Ловћена . . . лежи град Котор. дански обасјало цестуЈ куће, камење и ново КН 1959. зеленило, с досадном сухоћом светачном. Кал. фиг. У њој [рецензији] се . . . показује сучељивање с гл. им. од сучељшати (се). сиромаштина песничког духа Банова, убогост и сухоћа његових стихова. Прод. сучељивати (се), -^љујем (се) несврш. = сучељавати (се). сухушан, -шна, -шно дем. и хип. од сух; оскудан, сиромашан. — Жеља га све то јаче сучељуске ж мн. зоол. род риба којима пресвоји, превлада за кућним миром и за је горња чељуст срасла са костима глаее и оним, ако и сухушним . . . залогајем на услед тога непокретна Р1ес1о§паШ1. Бен. Рј. свом огњишту. Буд. сучеони, -а, -б = сучелни. — Леже у суцрвен, -&на, -№0 са црвеном нијансом, јендек3 пред самом ћупријицом што је преко црвенкаст. — И вијуга јој мрежа, кб замрњега водила . . . у дворшпте сучео е куће. шено клупко у суцрвеној шари. Крањч. С. Петр. Б.

112

С У Ч Е С Т В О В А Т И — СУШАРА

сучествовати, -вујем несврш. в. учествовати. — Нашла се да пуним животом сучествује у драми што се . . . заиграла око ње. Леск. Ј. 1 сучија ж судачко, судијско звање, занимање, положај. — Ако си био гдјегод властелин . . . није ти фалила велика или бар мала сучија. Шен. Ја сам већ мислио да си остао у граду и да ћеш засјести тамо какову сучију или фишкалију. Ков. А. сучија" ж мед. в. сушица; исп. сичија. Деан. Рј. сучина ж дугачка и танка грана без лишћа и огранака, прут. — Магаре . . . увијек плаћа ножуринама под реп или сучинама преко ожуљених сапи. Божић. суч&нилац, -иоца м (ген. мн. -лаца) онај који суделује с ким у раду, учесник. — Испреплетане су и повезане све три ове главне групе душевних појава . . . тако да се поједине од њих не би никако могле схватити ако се, као њихови сучиниоци, не би узели у обзир и друге. Псих. сучка ж суха грана. — Ишчекују да им он буде судија, његова реч да преломи затегнуто стање као сучку преко колена. Рад. Д. Бежи, више то да се не деси . . . иначе нећеш добити ни сучку дрва. КН 1958. Изр. п о т е р а т и сучку коме почети гонити, прогонити некога. — Тај каплар . . . потераће ти сучку, ја сам му се за то молила. Вин. сучњак м точак, коло помоћу којега се с клупка суче намотана жица са цеви. Р-К Реч. сучовек, ијек. сучовјек, м сеаки човек у односу на другог човека, ближњи. Деан. Рј. сучовјек, ек. сучовек. сучувар, -ара м онај који с неким нешто чува. — Требао је бити сучувар. Нех. сучувство с саосећање. — Оком сучувства, неким рећ би и радозналим и симпатичним погледом . . . Шен. сучувствовање с гл. им. од сучувствовати. сучувствовати, -увствујем несврш. = сачувствовати суделовати, саосећати у нечијој жалости, несрећи. — Сви су ганути и сучувствују с тим нежним брачним друговима. Шкреб.

суџуке што висе са суварака и пио снега. Петр. В. Зими [је] раздрљен да му се суџуци леда нахватају на маљава прса. И. суџука ж тур. покр. суџук (]). — Од пастрме направио врата, а од суџуке багламе. Шкаљ. 1 суша ж 1. дуготрајно време без кише, које је врло штетно за вегетацију. — Пева ћук, а он слути сушу. Вес. Затрт ће нас суша. Дук. фиг. Наша нова књижевност неће повенути од суше. Марј. М. 2. сува земља. — Једном је . . . ноћио у сухом . . . пољу . . . и ноћу чуо под земљом воду како клокоће, јавља му се јасно: ево меи ту, дубоко доље испод ове суше. Сиј. суша и суша 2 ж кров на стубовима као спремиште за кола, дрва и сл.; исп. шупа. — Чуло се туљење и лавеж . . . озеблих паса који су се сакрили којекуда по сушама И сјеницима. Мишк. Иза кућице је стајала суша, која се чинила подесном да скрије »Антилопу«. Крањч. Стј. сушак, -шка м (обично у мн.) суво грожђе; исп. сушац (2). — Имао сам ја оне године фино вино, од самих сушака с Пиштинца. Вел. сушалица ж смоква која се лако и брзо суши. Р-К Реч. сушан, -шнаЈ -шно 1. а. који нема довољну количину кише, влаге (о земљи, клими): ~ година. — Све је епизодно у овој хроници^ и слике мука и патњи сељака на сушној земљи. Глиг. Концем једнога необично сушна љета извукоше чобани то звоно. Шимун. б. који не садржи у себи довољно влаге, течности, који није сочан. — Плодови . . . могу бити сушни или сочни, могу пуцати или не пуцати. Станк. С. Лисни су пупољци [дивље трешње] омотани сушним љуспама. Тод. 2. који осећа жеђ, жедан. — Кламиће јој и срце . . . и заклокоће каткад под сушним грлом у тој напасној јежњи. Божић. Изр. ~ к р а в а крава која не даје млека. сушањ, -шња м 1. суво лишће. — Повуче [га] у јаругу и крв зачепрка у сушањ. Маж. М. 2. шуштање; шушањ. — Очусмо издалека кроз тих сушањ лишћа и пријатан ромон . . . поточића. Јурк. сушаптавање с гл. им. од сушаптаеати се. — Дјевојке су живахне . . . неуморне у стидном сушаптавању. Божић. суџук м тур. 1. кобасица од брављег (овчјег) сушаптавати се, -аптавам се несврш. или говеђег меса. Шкаљ. 2. слаткиш од брашна, шећера и згуснуте шире у облику кобасице. — сашаптавати се. В. пр. уз гл. им. сушапта— Кнежевићи . . . задржали су рђаву навику вање. да једу суџуке од грожђа . . . да не уче сушар, -ара м напраеа за сушење воћа. ништа. Јов. Ј. Тошица стаде вадити . . . Р-К Реч. свежњиће хартије, из којих се помолише палачинци, бели и дугачки као суџуци. Маш. сушара ж просторија за сушење нечега, 3. ледена свећа, ледени клин, леденица, ледењак сушионица, сушница Џ). — Угледа кибитку, који има сличан облик. — Јео сам ледене која му се на први поглед учини као житна

СУШАЦ — СУШИЧАВ сушара на точковима. Шов. Жене су морале сушити веш по кухињама и собама јер перионице и сушаре нису биле грађене. Пол. 1958. сушац, -шца м 1. а. сув снег. — Попао је по земљи тврд и прхак снијег сушац. Креш. б. корито пресахлог потока. — Поток Љута, љети сушац, дијели кршни Ораховац од јуначке Доброте. Љуб. в. сув човек. — Уз Алсана и црноруха, сушца Панталеона Барбадига, посланика Венеције . . . Шен. 2. (обично у мн.) осушено, суво воће (најчешће грожђе). — Започеше игру: вађење сушаца из горућег коњака. Креш. 3. покр. месец март, ожујак. — Било је . . . има и данас, И других назива месеца у нашем народу (нпр. сушац-март). Бел. сушелица ж сушалица. Рј. А. суш&ница ж покр. смоква која се суши; исп. сушалица. Вук Рј. сушеае с гл. им. од сушити (се). суши, -а, -е комп. од сух. сушив, -а, -о који се брзо, лако суши. — Силикативи су твари којима се постизава брзо сушење сушивих масти, уља и лакова. Кем. сушака ж стабло које се осушило због биљних болести, ошгпећења од ветра итд. Свезн. сушилац, -иоца м онај који суши. Бен. Рј. сушилица ж направа која служи за сушење нечега. Деан. Рј.

*•*>"

113

с^шнти, сушим несврш. 1. а. чинити сувим (обично нешто влажно, мокро држећи на ваздуху, сунцу или на загрејаном месту). — Кисб чобан кишну струку суши. Март. Сушиле . . . жене данас кошуље, па унеле у вајат увече. Вес. б. чинити да испари, пресахне каква течност. — Свако јутро сунце суши бисер-росу са цветова. Змај. Ти не знаш наше сунце: када плане . . . потоке суши. Бег. в. бришући, уклањајући влагу чшшти сутм. — Анока расплете косу и стаде га [ђеда] сушитц. Лаз. Л. Стана стаде сушити сузе сухом и дрхтавом руком. Шимун. 2..&.уклањати влагу из воћа, поврћа и сл. спремајући га, конзервирајући га као залиху за храну: ~ гљиве. — У извјештајима о економији пољских кухиња обавезан је овај поредак при навођењу употребљевдх намирница: 1. месо . . . 4. сушено поврће. Јонке. б. ослобађати елаге, сокова (месо и др.) држећи на диму, ваздуху, сунцу ради конзервирања. — Вуко соли и суши рибу. Љуб. Најбоље је . . . ако месо сушиш на пиловини и палиш под њим клековину. Јонке. 3. испијати до дна, искапљивати. — Он за чашом чашу суши, док му с' умље не замагли. Радич. Сушио је последњу капцу пауча. Креш. 4. фиг. а. слабити, исцрпљивати. — Живот хаба људе, суши им срце. Прод. Мислила је у тим случајевима колико тај умни рад суши мушкарце. Крањч. Стј. 6. мучити, тући. — Криминалце не туку, само полцтичке. — Петра суше сваки друти дан. Кик. 5. (безл.) покр. уздржавати се од јела и пића, постити. — Знади, СИНКОЈ да се чисте недјеље суши и да прије Тодорове суботе неће се у манастиру попити ни капи ракије. Љуб.

сушило с 1. место где се нешто суши, оно на чему се нешто суши. — Пуна су сушила сира. М-И. Погледа сушило где стајаху ~ се 1. а. постајати сув губећи влагу, Павине кошуље. Вес. Сваки час понестане по какав комад наше робе или из куће или сокове, свежину, еенути, сахнути. — Вријежа са сушила. Шимун. 2. апарат за сушење тка- се суши и коврча. Андр. И. фиг. Када су се нина. — Били су големи центрифугални се- погосподили, њихово стабло поче да се суши. Мил. б. фиг. постајати мршав, мршатти, паратори или сушила у која су се слагале тканине. Грг. 3. направа као део писаћег при- слабити, исцрпљшати се. — Дечак [се] озбора којом се суши мастило на хартији, упи- биљно разболео. Види се из дана у дан како се суши. Поп. Ј. Јега се у сграху И плачу сујач. — Хаљу сам обукао, свежње папира и сушило повадио. Креш. 4. сушење. Р-К Реч. шила. Вил. 2. чинити сухом насеби мокру одећу излажући се сунцу, топлоти. — Покисао сушДна ж покр. сухо, осушено дрво. — до коже, па се сада суича и суши. Вј. 1971. Може сила када добро стегне учинити да Изр. г р л о му(јој) се суши осећа велиплаче сушина. Њег. ку жеђ. сушица ж мед. нар. 1. туберкулоза. — сушибна ж сушионица. — Тераса је у Мучио [се] и радио док се није разболио ствари кров . . . сушионе и конобе. Божић. . . . Схрвала га сушица. Мишк. Казивао је сушионик, -а и сушибник, -ика м спра- како негде у Скопљу има човек што лечн од ва за сушење. — За израду резервоара., хлад- сушице. Макс. 2. (обично у мн.) река која њака, сушионика и разних посуда . . . Кем. пресуши за време лета (обично у крашким сушионица и сушибница ж просторија пределима). Свезн. за сушење. — Пројуривши . . . уз задимљене сушичав, -а, -о 1. коЈи болује од сушице, сушионице кокса . . . домогнуо се . . . Југотуберкулозан; својствен сушици, који носи вић насипа. Крл. То [се] дешавало . . . у обележје сушице. — На мах се сети и сушича. . . сушионици, где се цеди мокро рубље. вог учитеља Митра, изгриженог у лицу бриДав. гом и болешћу. Бар. Зачу се промукао, суши8 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

П4

СУШИЧАВАЦ — СФЕРА

чав глас. Франк. фиг. Удари оштра киша . . . и узме ветар сушичавим светиљкама душу. Каш. 2. фиг. оскудан, сиромашан. — Прорццао је када ће година бити родна, а када сушичава. Вел. сушичавац, -авца м онај који болује од сушице. — На први поглед препозна у Мирском сушичавца. Мих. сушичавка ж сушичава женска особа. Бен. Рј. сушичавост, -ости ж стање онога који је сушичав. сушичарке ж мн. бот. породица гљива, печурки. Сеезн. сушка ж комад сувог дрвета, суве гране— Стара мајка изишла у авлију да још коју сушку на ватру донесе. Јакш. Ђ. Сагну се к земљи и подиже сухо дрво: »Шта ће ми сушка!« и баци дрво. Сиј. Изр. сув као ~ врло сув, мршав. сушник, -ика м 1. суво ереме, суша. Р-К Реч. 2. облак без кише. И. с^шница ж 1. просторија за сушење воћа, поврћа, дувана, дрвета, меса и сл. — Подигли смо расаднике^ подигли сушнице, знамо на којој њиви шта треба сејати. Ћос. Б. У току 24 сата једна сушница може да осуши 10 тона свјежих шљива или другог воћа. Вј. 1960. 2. сува грана на дрвету. — Колеба се гавран . . . на сушници грани. Кош. супшица ж сушник (1). Р-К Реч. сушност, -ости ж особина, стање онога штоје суео, мршаво; оскудност, сиромаштво. — Нама неће бити тешко да утврдимо окорелост и сушност њихова интелекта. Пол. 1959. сушњак м греда на којој се суши воће. Рј. А. сушбвит, -а, -о захваћен сушом, сушан. — Оно љето сушовито било, па ми црче коњић без водице. НПХ. суштаствен, -а, -о цсл. праеи, истински; суштински, чињенички, еажан, значајан. — Антологија цма да изваја и уобличи истинига, суштаствени лик поезије. ЛМС 1957. Традиција, наслеђе престаће бити украсна, митска категорија . . . постаће жив, активан, плодан фактор . . . суштаствен елеменат у друштвеном развоју. Петр. В. суштаствено прил. на суштаствен начин, суштински, битно. — Било би ужасно наивно веровати да се талијански фашизам разликује . . . суштаствено од немачког нацизма. СКГ 1937. суштаственост, -ости ж цсл. суштина. — Кад се идеја образовања упозна у својој општој суштаствености, онда ће се морати огледати у свима правим образовним идеалима. Пед.

суштаство с цсл. 1. живи организам, биће. — По већини од тих космогонија, човек је произашао из земл>е и . . . дахом некога вишег суштаства ступио у живот. Панч. 2. битност, суштина. — Њива ми даје своју пут, а виноград своју крв. Суштаство сокова даје пораст. Богдан. суштаствова&е с гл. им. од суштастеовати. суштаствовати, -аствујем несврш. цсл. постојати, егзистирати. — [Потчинио је] песништво вечитим непроменљивим законима који су суштаствовали само у њиховом мозгу. Марк. Св. суштена прид. (само у ж. роду) скотна (о куји). Вук Рј. сушти и сушти, -а, -5 и е цсл. а. прави, истински, збиљски: ~ истина. — Ви сте сушто дете — узврати Маргарита. Цар М. Много је његових писама сушта проза, иако писана у стиховима. Комб. Била је сретна док вас не упознаде, а сад јој је живот суште колебање. М 1867. Проповеда како је сушта лаж да нема хлеба без мотике. Рад. Д. б. исти, истоветан: ~ отац. — Играо је јединствено, од главе до пете . . . био је сушти онај Ајдук Вељко. Срем. сушт&на ж оно што џ битно и глаено у нечему, битна, основна особила нечега; унутрашња садржина, бит, битност. — Он је и даље сматрао љубав за суштину живота. Уск. Иако . . . није могао слиједити ток његових мисли, ипак ми је погодио суштину. Цар Е. Изр. у суштини у основи,у бити,углавном. — Као што видите, у суштини имао сам већ појам буржоаског бога. Мат. Те легенде у суштини пуне су лирике. Матк. суштински, -а, -б који се односи на суштину, битан, главни, основни. — Тежња за постизањем лепоте израза има велики значај за човекаЈ и због тога је треба схватити . . . као средство за суштинско и унутрашње развијање наше личности. Т. књ. суштински прил. у суштини, битно. — Материјалисти кажу да материјални свијет суштински у себи има мишљење и осјећање. Ант. 1. Превод — то је нешто суштински друго но оригинал. Сек. сфал&рит, -ита м грч. мин. цинков сулфид (2п5) ко)и се у природи налази као зрнаст и грудваст, мркоцрн, жут или безбоЈан минерал. — Сфалерит кристализира у кубичном суставу. Тућ. сф&ра ж грч. 1. а. унушрашша површина кугле или лопте; небески свод.—Објеполукугле чине небеску куглу шшсферу. ОГ. Небеска сфера обухвата Земљу са свих страна. Мил. б. пространство испод небеског свода; област. — О, како благо кроз сфере далеке талас се шири и талас се диже. Мас. 2. мат. геометриј-

СФЕРИЧКИ — СХАРМОНИЗОВАТИ

115

сфингбвит, -а, -о који је као сфинга, ско тело ограничено, омеђено криеом површином на којој су све тачке једнако удаљене од загонетан. — Лако [је] заплаши сфинговити средишта. 3. простор који се налази у грани- драган. Матош. цама деловања или утицаја чега, круг делосфЛнкс м сфинга. — [Београд] се као вања, област, подручје какве активности. — сфинкс прућио на ставама Саве и Дунава Не обазирите се на никакове захтјеве који и гледа на панонску равницу. Цвиј. долазе изван сфере ваше умјетности. Марј. сфбнкскн, -а, -о којије својствен сфинксу, М. Опис самога боја тече код Вишњића . . . сфинги. — Мед њима бијела утвара... сфинккао код Вука, али све је уздигнуто у једну ски њезин поглед простором празним блуди. вишу песничку сферу. Јов. С. 4. (често у вези с комп. »виши«) друштвена средина, Бег. сфбнксов, -а, -о који припада сфинксу. круг особа везаних међу собом заједничким поло— Зар он није . . . решио сфинксову загонетмсајем, интересима, занимапем и сл. — У ку ове васионе? Кнеж. Б. овом скупу биле су углавном даме из конзуличине друштвене сфере. Адум. Око подсфинктер м грч. мед. мишић стезач, затнсва . . . почело је у вишим сферама војске варач (на мехуру, дебелом цреву). — На излазу ужурбано узбуђено кретање. Крањч. Стј. из желуца и цријева налазе се мишићи стезаИзр. интересна, утицајна ~ пол. те- чи који наликују на прстен. Такви се мишићи зову сфинктери. НЧ. риторија једне државе која се налази под политичком или економском доминацијом једне сфЗскати, -ам сврш. улудо потрошити, од империјалистичких држава; ~ времена спискати, профућкати {новац, имање). — доњи део атмосфере у којој се врше процеси којиМоже да опстане без паре у џепу, а могао би утичу на постанак времена. . . . сфискати царство за два дана. Сек. сф&рички, сф&рични и сферни, -а, -о сформирати, -брмирам сврш. дати некоји се односи на сферу (1, 2). — Говорио си о чему одређену форму, оформити. свачему, о сферичким рачунилга, о интегра~ се добити, стећи одређену форму. — лима. Бег. Трбух му се удубио у конкавну Стечено право . . . се потпуно сформирало сферичну шупљину. Мар. Нада мном ће по свим објективним прописима. Мј. 1926. . . . меки сјај висина сферних лебдети. Панд. сфрагДстика ж грч. помоћна,историјска Изр. с ф е р н а аберација физ. појава да се зраци који пролазе ивицом сочива и они наука која проучава печате. — Ова публикација . . . доприноси познавању српске сфракоји пролазе средином не састају потпуно у једној тачки и стогаје слика предмета искрив- гистике. НИН 1958. сфрагАстичар м онај који се бави прољена. учавањем тчата. — Сфрагистичари [су] засфербид, -ида м тело које има облик пазили да постоји битна разлика између кугле или лопте, спљоштене на половима. српских и западноевропских печата. НИН сферски, -а, -5 који се односи на сферу. — 1958. Хармонија небеских сфера, сферска музика сфркнути се, сфркнем се сврш. савити звучи. Матош. се у себе, у колут. — По себи дамо само сфигмбграф м грч. мед. справа за ме- пљувати и на ћушке се само сфркнемо као пљуванак у прагаини. Цес. А. Сфркнуо се рење била, пулса. у колут и одмах захркао. Јонке. сфигмом&нометар и сфигмом&номесфурдисати, -ишем сврш. вулг. в. сфитар, -тра м грч. мед. справа за мерење крвног притиска. скати. — Све ћеш сфурдисати! Кад ја .умрем . . . теби ни до ручка неће стићи имање. сфинга и сфЗнга ж грч. 1. а. камени Сек. лик лава са човечјом главом у лежећем полосфушарити, сфушарим, сфушати, -ам окају, као оличење моћи фараона у старом Бгипту. б. у старогрчкој митологији крилато и сфушерити, -им сврш. нем. варв. поквабиће са шапама лава, трупом пса, главом и рити радећи што, урадити што ерло лоше грудима жене, које усмрћује људе који не могу (обично на брзину). Бен. Рј. одгонетнути задану загонетку. 2. фиг, а. схбрати, -ам сврш. харајући скршити, чудно, загонетно биће. — Попустио [је] раз лозима оне сфинге која га је готово очарала. сломити, уништити. — За десетак дана [га] схара љута болест. Коз. Ј. Јов. Ј. Брат Иван је сфинга, он шути, непрестано шути. Л-К. 6. нешто што само собом схармонизврати, -изирам и. схармДпредставља загонетку, непознаницу. — Време низовати, -зујем сврш. дати музичку пратје велика сфинга рода човечанскога. Сек. њу једној мелодији. — Експозицију МокраЗадубио се . . . у сфингу социјалнога пињац даје у . . . једва пригушеном јецају — тања. Јурк. 3. зоол. врста великог ноћног логично схармонизованих слогова текста. лептира. Кл. Рј. Коњов.

116

СХАРЧИТИ -

СХИЗМА

схарчити, -им сврш. улудо потрошити, узорак, образац (у мислима, судовима и сл.). — страћити (нпр. време). — Зли час што га је У његовој се активности не осјећа . . . тенсхарчио у крчми, нагорио га је као пламен денција да се затвори у мртве академске дебло. Божић. схеме. Вј. 1957. Реализам се рађао . . . у његовим тежњама да људе и њихове судбине схватање с гл. им. од схватати. прикаже истинито., без схема, идиличности схватати, -ам = схваћати несврш. и уч. И књишке идеализације. Глиг. према схватити. схбмат, -ата м основни облик, начин сгпвасхватити, -им сврш. 1. нагло и снажно ухватити, зграбити, дохватити. — На знаке рања. — Мада јој је [химни] основни схемат трохејски осмерац . . . пјесник се те ритамске један броду крму схвати, а други хрло бијела мелодије није држао. Машош. једра напну. В 1885. Несретна је птица коју схемат&зам, -зма м склоностп к мишљењу бура схвати, сред мора однесе. Враз. 2. погодити чим баченим; ударити. — Побрза за по гопговим схемама. — Прича . . . са многобројним понављањима и са утврђеним схезалуталим псетом те га схвати камечком. Драж. Неко од млађих схвати Машу ва- матизмом у описивањима. Т. књ. Тражи се . . . одређена уобличеност позоришних форвољком средине од круха у капицу. Ћип. Песницом Хусу по ребрима схвати. Вел. 3. ми, а да се при том не падне у схематизам. Поз. 1948. а. обухватити рукама. — Ја је схватих сретан објеручке. Шен. б. захватити ширећи се. схематизирати, -изирам и схематкзо— ОХЈ какве ране видјех им по тијелу . . . ватн, -зујем сврш. и несврш. приказ(ив)куд их огањ схвати. Комб. в. обузети. — ати, распоредити, распоређивати по некој И кумири стрепе ХОЛИЈ стра[х] их схвати. схеми, обрасцу, нацрту, сеести, сводити што Митр. 4. ухватити, усвојити својим умом на схему. — Не да [се] стиснутн у појмовне смисао, садржај чега, разумети. — Ја узбу- формуле, схематизирати. Баз. Ликови у сва њена тада била сам, ал' сад истом њега [сам] три романа су дати живо . . . али . . . сувише схватила. Огр. Било је једно снажно колено су упрошћени и схематизовани. Пол. 1957. људи . . . Оно је схватило живот као жртву. схематика ж схематичност. — На овом Вас. 5. оценити по значењу, ередности, профронту . . . борбе против универзализма и судити. — Швејк је схватио озбиљност ситусхематике . . . ваља споменути и једно име ације. Јонке. Схватили смо то да су Немци . . . Ант. 1. већ можда отпочели офанзиву. Дед. В. схематичан, -чна, -чно и схематички, схватљвв, -а, -о 1. који се може схватити, -а, -б 1. који се оснива на схеми (1). — У њеразумети, разумљш, појмљив. — Да је закар- мачку филозофију увео [је] темељитост . . . тао, запно, на жене потрошио . . . све би му увео начин суставна, схематична.. . расправбило лакше и схватљивије. Кол. Трудио љања. Баз. 2. који је приказан у општим сам се да ученицима учиним схватљивим цртама; који даје само уопштену слику, апсуштину логичкога на примеру. Лог. 1. 2. страктан. — Ниједан лик сељака у Кочићекоји брзо, лако схвата. — Бистра и схватљива вој прози није схематичан. Глиг. ума^ он је брзо примао сполже утиске. БК схематички прил. на схематички на1906. чин, по схеми, прегледно. — То је већ у нарави схватљиво прил. на схватљив начин, мишљења да многоликост догађања схемаразумљиво. — Схватљиво говори, да од нас тички прикаже. Баз. буде задовољан свако. Комб. Овако у самосхематичност, -ости ж особина, стање ћи . . . снажно и схватљиво утјецаше на ме онога што је схематично. — Један је од најњено причање. Ћип. већих недостатака сувременога публицистичсхватљнвост, -ости ж особина онога који кога стила схематичност, клишираност израсхвата, онога што је схватљиво. за. Лит. 1957. Не воли апстракцијеЈ схематичности. Баз. схваћање с гл. им. од схваћати. сх^матски, -а, -б схематичан. — Схесхваћати, -ам несврш. = схватати. матски приказ постанка планета. ОГ. Био схбма ж грч. 1. цртеж који приказује је то . . . профил његових снова, доста блед уређај, жханизам или распоред делова чега, и схематски. ЛМС 1951. план органшације чега. — У канцеларији . . . схбматски прил. по некој схеми, на схеје баш . . . тумачио схему ратних ровова. матски начин. — Ако ствари мало поједноЈонке. 2. претходна скица, нацрт, приказ чега у главним, општим цртама. — Књижев- ставнимо, можемо их приказати и схематски. Бак. [То је] опет једна ,варијација романа ност другога доба . . . разрађена је по новој утроје, мање схематски постављеног. Грол. схеми. Водн. У погледу . . . композиционе структуре у већини лирских песама може се схизма ж в. шизма. — Цркву [су] потрезапазити типична схема те структуре. Т. сале унутрашње борбе: најпрнје схизма. књ. 3. општпа, готпова, шаблонска формула, Пов. 2.

СХИЗМАТИК - СЦЕЂИВАТИ СЕ схизматик м в. шизматик. «*-схизматички, -а, -б в. шизматички. схизофрбнија ж грч. мед. = шизофре-

117

сходност, -ости Ж погодност, сврсисходност. — Већина тих људи . . . увиђаху практичну сходност свега мојега поступка. Јурк. Стаде са знатном живошћу да осматра сходност да приведе у дело предлог продавца. Мил. В. схоластик м сколастик. Бен. Рј. схоластика ж лат. сколастика. — Прво доба ренесансе карактерисано је борбом против схоластике. Петрон. фиг. Овде су царовали класицизам и схоластика у потпуној својој сили. Марк. Св. схоластичар м сколастичар. — Свуда [леже] велики свесци... посве заборављених догматичара и схоластичара. Бен. схоластички, -а, -б сколастички, сколастичан. — Наука [се] вукла, збијена у круте схоластичке форме. Шов. Ми смо били неразвити, забављени схоластичким предавањем. Марк. Св.

нија душевна болест изражена у опадању умних делатности, поремећености психичких процеса, неуравнотежености и сл., младалачко лудило. МЕП. схизофрбник и схизофр&ничар м = шизофреник И шизофреничар човек који болује од схизофреније. схизофр&ничарка ж женска особа схизофреничар. схизофренички, -а, -б који се односи на схизофренике и схизофренију. схизбфрено прил. на начин схизофреничара, са знацима схизофреније. — А ви то »сликање«... схизофрено проглашујете врхунаравно несхватљивом обманом. Крл. схладнети, схладним, ијек. схладњети, сврш. постати хладан, охладнети. — Прах схол&јаст м састављач схолија, коменсе слегб, схладнио пијесак врући. В 1885. татор. схладњети, схладним, ек. схладнети. схблије, схблија ж мн. грч. примедбе, схлбпити, -им сврш. зграбити, шчепати; напомене, објашњења, тумачења уз текст. исп. слапити. И-Б Рј. схрамба ж заст. чување, похрана. — схлаптати се, схлапћем се сврш. јурнути Код себе добро новац справи илц другому у са свих страна, склептати се; исп. слаптати схрамбу преда. Ков. А. се. И-Б Рј. сход м покр. 1. а. балкон. — Срушио се схрЗна ж заст. место где се чува каква сход на којему су зидари стајали. Маж. Ф. роба. — Има једна схрана од различних поб. врста балкона око мгшарета с кога мујезин требних ствари и зове се магаза. Маж. М. позиеа вернике на молитву. — Умори се стасхранити, схраним сврш. а. заст. сахрарац дошавши на врх [џамије] и сходу на пердо наслони си трх. Прер. в. подстрешје, нити, погрепсти. — Буд' смо и ми вриједни трем. — Сједила је . . . на сходу пред кућом дости у њем схранит своје кости. Прер. б. и нешто шивала. Дук. 2. скуп, збор људи на спремити, похранити. — фиг. У њедра је зора звијезде схранила. Гал. једном жсту. — Поред тога још се и народ састајао у скупштине, сходове или саборе. схрбннште с место где се што чува, поШиш. храњује. — Ова стара црква мора да буде сходан, -дна, -дно рус. који одговара чему, одселе . . . схраниште свију народних светикоји је у складу с чим, погодан, подесан. — ња. Дук. [Ваља] да се сходном господарственом насхрвавати, схрвавам несврш. и уч. према ставом . . . сељаштво упути у ваљано . . . обрађивање земље. Мј. 1926. С развијањем схрвати. разума ваља у корак да иде и сходна нега схрватв, -ам сврш. е. срвати. — Схрва тела. Батут. [га] тешки сан. Ков. А. Срушисмо [се] на Изр. наћи за сходно разг. наћи да камено сједало, схрвани од плеса и смијеха. неко решење у датој ситуацији потпуно, нај- Војн. Болест [га] је схрвала. Радул. боље одговара. схрпати, -ам сврш. ставити у хрпу, схДдити, -им несврш. спуштати се са нагомилати. — Свукао плахту, свукао јастучвшиега места, положаја, с(и)лазити. — Госнице, схрпао их и умотао у папир. Сим. пода . . . кроз густу шуму низбрдвде сходе. сцбдити се, сцедим се, ијек. сциједити Марк. Ф. Бела стада са хумова сходе. Дуч. ~ се састајати се, сретати се. — Све се, сврш. цедећи се низа што накупити се, слити се. — У крви која се са главе сциједила се твоје спомени овдје сходе. Прер. сходво предл. с дат. пррма чему, у складу на кошуљу . . . корача сељак. Мил. В. с чим. — У том ће случају судац наставити сцеђпвати се, сцеђујем се^ ијек. сцјеђиигру пуштањем лопте сходно члану 8. Ног. вати се несврш. и уч. према сцедити се. — Код животиња . . . инстинкти . . . регулишу Испод високог свода . . . спуштали [су] се све акције сходно њиховом одржавању. Пед. к њој валови дима тамјанова . . . око бијела

118

СЦЕНА -

СЦЕНИЧНИ

њезина чела, сцјеђујући се мирисно низ лице. Леск. Ј. сцена и сцбна ж грч. 1. а. позорница, бина; позоришна делатност, театар уопште. — Прије неголи се открије сцена3 говоре . . . Вукодлак и Којак. Водн. Сестре [су] постале несрећне што се завеса на сцени спушта. Макс. »Тартифа« је режирао стари мајстор сцене. Чипл. фиг. Кад се Тинторето појављује на сцени живота Венеције, она је већ на измаку своје славе. Бат. б. скуп кулиса, намештаја и др. којима се на позорницидочарава средина збивања, декор. 2. а. издвојен, мање-више самосталан део у књижевним и сценским делима; приказ, слика каквог догађаја уопште. — Зауставимо [се] на једној сцени у овоме роману. Нед. Одговор је помало невјеројатан — као да је посуђен из сцене . . . криминалистичког филма. Вј. 1969. [Слика] је верно представљала сцену убиства. Јов. Ј. б. део позоришног чина, призор, појава. — Сцене [у старим сказањима] губе свој чисти обредни значај, јер к њима придолази све више свјетовних елемената. Водн. Као пример узмимо прву сцену из »Отела«. Панд. 3. а. карактеристичан догађај, упечатљива појава из свакодневног живота. — Збунила [га] је та неочекивана самаританска сцена. Крл. Јучер су пролазници на главним прашким улицама бцли свједоци сцене. Јонке. б. разг. ош тар сукоб, објашњење, свађа. — Први пут му је . . . правила љубоморну сцену. Мил. В. Са зебњом се сјетих да би опет могле започети оне језиве сцене. Хорв.

сценаријскн и сценаријски, -а, -б који се односи на сценариј, сценарију. — Кроз сценаријско одељење »Босна-филма« прелазило [је годишње] око 200 текстова. Пол. 1959. сценаријум м сценариј. — Стара се [драма] даје у конвенционалном декору . . . што ће рећи језиком сценаријума: у једној и увек истој »соби сеоској«. Грол. сц&нарио, -ија м сценариј. — Да ли сте се мучили много док сте . . . изродили . . . филмски сценарио? Каш. Вешто рађен сценарио . . . остави . . . утисак. Пол. 1950. сценарист(а) м 1. писац сценарија (/). — Догађај . . . подсећа на сиже узбудљивог филма чији је сценарист сам живот. Пол. 1958. Први сценариста југословенског филма . . . никад није помишљао на филм. Б 1959. 2. онај који се брине о извођењу позоришне представе и надзире све послове око тога (набавља стеари потребне за представу, даје знак глумцима кад треба да ступе на сцену и др.). — Само је . . . песнику и сценаристима на позорницама остављено да скидају и намештају облакеЈ сунце и друге васионске декорације. Нуш. сценаристица ж женска особа сценарист(а). — Стреловито су трчале . . . постарије сценаристице. Крањч. Стј. сценар&стички, -а., -о који се односи на сценаристе. — Таква сценаристичка потка могла је само да стимулише Олдрича да своју замисао проведе до краја. Пол. 1957.

Изр. ж а н р - ~ одређени начин, стил присценбрија ж средства декорације, споказивања догађаја и ситуација у позоришном љашња опрема за визуелно дочаравање средине или књижевном делу. — Много места . . . у којој се одиграва радња позоришног или филмдато је [у опери] жанр-сценама . . . лишеним ског комада. — То је . . . ознака за сценерију конкретнога. Поз. 1948; нема ~ позоришна где се радња дешава. Скерл. фиг. спољашњи или кинематографска представа у којој лица оквир неком догађају. — То је сва прољетна ништа не говоре. шумска сценерија; иначе је све уоколо пусто сценарнј, -ија м 1. књижевни текст с и досадно. Коз. Ј. елементима дражке радње на основу кога се сцбнити, сц^ним, ијек. сцијенити, негради филм. — Писцима сценарија умјетсврш. 1. имати основа за неко мишљење, вероност је: умијеће да се згрће новац. Шим. С. вати, мислити. — Сцијењах да су сви јади Наша земља већ ствара свој филм — и њој само кушња будуће среће. Шен. Сцијени . . . су потребни сценарији. Зог. 2. а. план извођења позоришног комада, опис драмске радње. — да култура има антиприродну тенденцију. Распоред је исти, исти је и сценариј, компози- Матош. 2. (неким, нечим, за некога, за нециона идеја иста. Баб. б. попис особа које се што) мшлити о неком, о нечем да представља појављују у једном драмском комаду с назна- нешто одређено, приписивати му нека својком реда и времена улажења на позорницу. Кл. ства, држати, ценити. — Мислим да . . . Рј. 3. сценарија. — Требало [би] . . . на дну ЉУДИЈ, каквима вас сцијенимЈ нећете се изметнути. Ков. А. оставити барокну јабуку . . . црквице . . . с липама и ливадама као сценариј. Крл. сценичкн и сценичнн, -а, -б који се сценарнја и сцепарија ж сценерија. — односи на сцену, на извођење на сцени. — Да ли је права . . . вода [на сцени] . . . у складу [Талијанске репрезентације] се приказују у са сценичким реализмом. Поз. 1948. Порепалачама, и главно им је сјајна сценарија и спољашњи облик. Водн. фиг. Раскошна при- ђани . . . по поступности сценичних ефеката, рода и величанствена сценарија овог идил- ова два дела (»Кнез од Семберије« и »Данак у крви«) налазе се у . . . погодном положају ског места^ све је то тако лепо и поетично. за анализу. Грол. Срем.

С Ц Е Н И Ч Н О С Т - СЦЈЕЊИВАТИ

119

сцбничнбст, -ости ж својство онога што

сцбптар, -тра м грч. специјално израђена и украшена палица као знак каквог достојанства, мсезло, скептар, скиптар. Бен. РЈ. сциј&дити се, сциЈедим се, ек. сцбдити се. сцијблити, сцијелим (ијек.) сврш. необ. довести у ред, оздравити, исцелити. — Ал' најприје мислити ми ваља да краљевство своје сцијелим сада. Прер. сциј^нити, сцијеним, ек. сц&гати. сцијентбзам, -зма м лат. 1. ученост, знање, наука. Бен. РЈ. 2. верска секта заснована на мешавини хришћанских, филозофских и фантастичних идвЈа, која проповеда да се болести лече само молитвом. Мин. Лекс. сцијентбстички прил. учено, зналачки. — То не кажем богумилски, него лекарскИ, сцијентистички. Уј. сциј^пати, сцијепам (ијек.) сврш. исцепати више ствари, све редом. — Туд сами сценДграфски, -а, -б КОЈН се односи на ђаво све је људско сцијепао. Кам. сценографе, на сценографију. — За театар није СцВла ж једно од дваЈу морских немани имао осЈећаја иако у његовим радовима има из хеленске митологије ко]е су у Месинском доста сценографских елемената. Баб. мореузу натдале бродове и са њих грабиле и сцепски, -а, -б а. који се односи на сцену: гутале поморце.

је сценично, што је погодно, корисно за сцену, за извођење на сцени. — Глумац . . . врши проверавање, водећи рачуна о сценичности и сценској изражајности. Поз. 1948. Требат ће . . . ући у дубровачку суштину па да се нађе и глазбени еквивалент оне дубровачке природне »сценичностш. Лит. 1957. сценДграф м грч. сликар позоришних декорациЈа. — Тако је . . . створио свој театер у коЈему Је он сам био директор, сценограф и гардеробиЈер. Бег. Просторна бина . . . пружа највеће могућности за сарадњу редитеља и сценографа. Поз. 1948. сценографија ж сви послови, нарочито сликарски, ко]и су у вези са припремањем позорнице за представу. — Награда за сценографију . . . припала је . . . Пол. 1958. сценбграфкиња ж женска особа сценограф.

•~ уметност, ~ импровизатор, ~ израз. 6.

Изр. између Сциле и Харибде из-

коЈи Је као на сцени, као на позорници. — Ево међу двеЈу опасности. ти сценске патетике! УЈ. сцинтилација ж лат. светлуцање, тресценски прил. својствено сценској изра- перење светла. — Алфа-зраке [се] одликују мсаЈНОсти, као на сцени, драмски. — Настојао и својством да изазивају сцинтилаци)е. Физ. 2. [је] да . . . истовремено да и сценски занимљиво и сликовито решење. ЛМС 1949. сцбпати се, сципа се сврш. следити се, смрзнути се (о води). Вук Рј. сцењивати, -^њуја«, ијек. сцјењивати сцјеђивати се, -^ђујем се, ек. сцеђивати несврш. и уч. према сценити. — Ој, немојте се. жића тог анђела, коме земља није права мати, бесцЈеницом људском сцјењивати. Прер. сцјењивати, -ењујем^ ек. сцењивати.

'Њ-

т (Т) 1. зубни безвучни праскави сугласник и слово којим се он обележава. 2. скраћ. а. тачка (т.) б. тона (I). та в. тај. т З 1 (често ненаглашено) узв. и речца 1. а. за поткрепљивање нечега, за истицање природности, логичности неког става, онога што је само по себи очигмдно: п&. — Не бјеше ме више страх, та мени држи страну крчмарица. Крањч. Стј. Останите . . . сад долази кафа. Та код вас . . . и није ручак без кафе. Петр. В. 6. за подстицање, у нестрпљењу или незадовољству нечијим држањем: ама. — Та, дете, пијте, људи! Не жалите! Ивак. Та, остави ме! Ама, не буди луд. Моск. в. при одбијању, неприхватању нечега, неслагању са нечим. — Та не може бити! Вел. Та, не, ни дај Боже! Чипл. г. при нерадом одговарању или оспоравању важности нечега. — Јеси ли ручао? . . . Та јесам (али — ). Вук Рј. »Тко ти је то дао?« . . . »Та мајка, тко би ми други дао!« Крањч. Стј. 2. без одређеног значења, у нар. песми. — Чупић слуша па сузе прољева, та од јада гледајућ' очима. Вук Рј.

решето јабука, табак у вршак ораха. Мул. Носи црну кахву на табаку. Шкаљ. Изр. ауторски ~ мера за обим текста одређена бројем употребљених знакова (при регулисању ауторског права); пре(са)вити ~ одлучити се на покретање неког правног поступка (писање тужбе, жалбе и сл.). — Једнога дана су обоЈе одлучили да »превију табак« и изиђу пред суд. Пол. 1960. табак г м тур. прерађивач коже, кожар, стројач, штављач. — УређаЈима ће руководити . . . занатлије кожарске струке — такозвани »табаци«. Пол. 1959. табак 3 , -а, и табак, -ака м шп. покр. дуван, духанО$[со11апа ш1засит)гао биљка или припремљен за пушење; бурмут. — Луцо (шмркајући табак . . .) [говори]. Војн. табака ж тур. покр. табак1 (2). — А на узлу [гаћа] цура ударила, ударила царског кавеџију и табаку и тридесет филџана. НП Вук. табакана ж тур. покр. кожарска радионица, кожара. Шкаљ. табакбра ж џепна кутија за дуван и цигарете (рбично метална или дрвена); исп. табак3. — Савијали [су] цигарете из својих ковчежастих тула — табакера. Десн. Узе кожну походну табакеру . . . извади из ње једну цигарету, а табакеру тури у свој џеп. Моск. табакијбра ж в. табакера. Прав. табакира ж заст. в. табакера. — Прешао [је] рукавом преко своје табакире. Шен.

т 5 8 везн. покр. у раставном значењу (удвојено): или . . . или, било . . . било. — Има зла . . . које ће стићи човјека, та се латио копна та воде. Јурк. Готов [је] . . . убити, та с освете та с бјеснила. Буд. табак 1 м тур. 1. исп. арак. а. лист папира, обично већи. — Пуковник је . . . одвојио чист табак и почео . . . да пише молбу. Андр. И. Онда сам одмах писао у Москву Ивану . . . шест је табака имало писмо. Л-К. б. штамп. јединица мере за обим или формат табаклук м покр. кожарски занат, кокњиге или новина, одређена бројем страница којежарство; исп. табак2. — Онда је постао се добију пресавцањем Једног листа папира, »табак« . . . Табаклук није му добро ишао. одн. одговарајућим броџм слова, знакова. — Игњ. Уђоше у штампу први табаци. Матош. в. табакхапа ж покр. в. табакана. Шкаљ. мн. шк. умножене белешке са часова или текст предавања, скрипта. — Он ту пренесе и своје табан м тур. 1. а. доња страна стопала, табаке из политичке економије и дуплог потплат. — Горња површина стопале зове књиговодства, и свој грамофон. Ћос. Б. 2. се наплат, а доња поплат (табан). Батут. покр. здела, тањир; послужавник. — Зађоше фиг. Зла га је судбина . . . пошкакљала по уносити редом тепсију варених кромпира . . . табанима. Сим. б. дужина стопала као мера

ТАБАНА -

ТАБЕЛИРАЊЕ

табарка ж буре са водом за расхлађивање и кондензацију алкохолне паре при печењу ракије. — Напунио казан комином., табарку водом залио, лулу иловачом олепио па . . . потпалио. Рад. Д. тЗбати, -ам несврш. а. набијати ногама, стопалима, табанима газити, топтати. — Тешке војничке чизме табале су путеве . . . месиле августовско блато. Моск. Прасци Изр. гори му под табанима налаш рокћу . . . табају путеве и стазе. Сим. б. се у тешкој ситуацији, у опасности; дати тешко, бучно ходати, корачати; ударати новатру табанима, запети (одапети) та- гама о тло. — Таба по соби к'о каравлашки банима о л е д и н у дати сеу бекство, нагло, међед. Коч. Викали су за њом момци, табабезобзирце побећи. — Када је жар свађе био јућ ногама по земл>и. Берт. в. луггати, највећи, одапне табанима о ледину и — бјеж! одзвањати, одјекивати. — Још му табао у Донч.\ л и з а т и н е к о м е табане потпуно глави кас коња. Мил. В. г. шатр. млатити, се покоравати, улагивати се, улизиеати се, тући. — Што си напао ту своју невенчану додворавати се некоме, полтронисати; пот- жену? . . . — Па ја мислим да сам је табао из прашити табане некоме отерати, нагљубави. Пол. 1974. нати у бекство некога. ~ се разг. тући се, млатити се. В. пр. табана ж покр. е. табакана. — То су уз гл. им. табање. запуштене табане, које су доносиле . . . натабатиј^ра ж в. табакера. — Имао [је] поран рад кожарцима. Пол. 1960. у својој уској сребрној табатијери најфинијег табанање с гл. им. од табанати. шпањолца. Ђал. табанати, -ам несврш. 1. а. ходати (дуго, табачар м необ. онај који има страст да с напором и сл.), ићи пешице, корачати. — што више напише, графоман. Бен. Рј. Било ми је свеједно хоће ли ме смјестити у табачење с гл. им. од табачити. бодљикаву ограду гдје се . . . табана бос и табачина ж 1. аугм. и пеј. од табак. 2. до пола наг у тежњи да се што више узме покр. табакана. Вук Рј. сунца. Вуј. фиг. Да разулари све парипе табачити, -им несврш. покр. 1. штавиуспомена и пусти их да табанају по столу. ти, стројити, чинити (кожу). Шкаљ. 2. Јел. б. збијати, гњечити ногама, табати, примењивати власт, моћ, тлачити, угњетагазити. — Стражар . . . је табанао снијег вати. — Ко јачиЈ табачи, а ти јадна рајо, испред колибе. Вуј. 2. тући, ударати по табанима. Бен. Рј. 3. (по некоме) фиг. одно- слушај и просјачи! Наз. сити се према некоме безобзирно, обесно, мучитабачић м дем. од табак. ти, тиранисати некога. — Табана по свакоме како му се хоће. Рад. Д. табачки, -а, -о који се односи на табакег, табанаши м мн. (јд. табанаш, -аша) зоол. кожарски. сисари који при ходу стају на тло читавим табаштво с посао око штављења коже, табаном или стопалом {нпр. медведи), Р1апкожарски занат, кожарство; исп. табак2. и§гас!а. Терм. 4. Р-К Реч. табанчење с гл. им. од табанчити. таб&ла и табела ж лат. = таблица (2а) табанчина ж аугм. од табан. — Покри а. приказ нечега нарочитим распоредом ггодаголе цеванице и табане десетогодишњем така, обично у водоравним и усправним првенцу. Видиш ли какву цволенику има? Па колонама, редовима, ступцима. — И сад табанчину. Ћос. Д. лијепо молим: бројке и табеле. Уј. Од домаћице до предузећа, све води бригу о табанчити, -им несврш. табанати (1а). својим потребама — преко табела. Пол. — Табанче ситним корачићима школска 1958. б. спорт. приказ стања неког такмидјеца бјелином урешенаЈ као гипсане статучења, са редом наведеним учесницима и подаете. Божић. цима о резултатима. — Друго место на табели [фудбалској] је заслужен успех. Пол. табанчић м дем. од табан. — И ја бих 1957. волио поткивати . . . Табанчићи се мекшају као шницле! Божић. табеларан, -рна, -рно (чешће одр.) који табанџе, -ета с в. табан (3). Вук Рј. се односи на табелу, изложен, дат у виду табеле, таблице: табеларни преглед, приказ табање с гл. им. од табати (се). — Да и сл. се у том часу закувало . . . табање сифоном и столицом, не би престали ни искусни притабелирање с гл. им. од табелирати. — маш, ни горда лепотица Ифка. Дае. Разна мјерења, израчунавања, табелирања за дужину, сгпопа. — Гради кулу сењски капетане у ширину од тридесет табана. НП Вук. 2. покр. доња страна, доњи део, дно. — У том котлу или окну збира се подземна вода на дну — табану. Батут. 3. покр. челични део који се орозом или окидачем покрене да удари на кремен у пушкама кремењачама. — Пушку куми, по табану љуби. НП Вук.

122

ТАБЕЛИРАТИ -

. . . дају нам повода да налазимо . . . разне функције. Алг. 1. табелирати, -^лирам сврш. и несврш. приказ(ив)ати у облику табеле. В. пр. уз гл. им. табелирање. табернакул(ум) м лат. а. цркв. ковчег у облику ормарића над средиштем олтара у коме се чува обећани колач за причест или хостија, светохраниште (у католичкој цркви). б. уопште ковчег, спремница у којој се нетто чува. — Ех, он те само страши . . . да му не би извадио који динар из тога табернакула. Мар. табес м лат. мед. обољење кичмене мождине изазвано сифилисом 1аће$ догеаИбЈ сушење, дегенерација кичме. таббтичан, -чна, -чно КОЈН болује од табеса. Бен. Рј. таб&тичар м онај који болује од табеса. Бен. Рј. таб&гичарски, -&, -о који се односи на табетичаре. таб&гичарски прил. на табетичарски начин, као табетичар. — Враћао се . . . вукући табане по прашини табетичарски. Донч. табија и табија ж тур. заст. тврђава, утврда, утврђење с топовима. — Хајте са мном граду на табију. Шкаљ. На табији се залепрша зелена застава. Радул. табијат и таб&јат м тур. покр. воља, расположење; ћуд, нарав, карактер. — Ако је . . . теби по табијату да га примиш. Ћор. Не може да сноси очеву вику, његов табијат. Радул. тЗбин>а и табиња ж И табАњаш, -аша м зоол. врста морске рибе пљоснатог тела 5о1еа уи1§апз. Р-К Реч.; Терм. 4. табир м тур. покр. тумачење, објашњење (рбично снова). Шкаљ. табирати, табирам и табирити, табирим несврш. покр. тумачити, објашњавати (снове). — Стаде мајка санак табирати. НПХ. Стаде мати санак табирити. Шкаљ. табирнама ж покр. књига са табирима, сановник. Шкаљ. таб&рџија м покр. тумач снова. — А до куће хоџе табирџије. Шкаљ.

ТАБЛИЦА

дом: школска ~ . — Хода к некој другој згради с грбом изнад табле с натписом. Наз. фиг. С памћења табле збрисаћу све сигне, све луде приче. Панд. в. плоча са уцртаним пољима или линијама, на којој се игра нека игра: шаховска ~ . — После три партије [мице, млина] опет помеша зрна и отури таблу. Лаз. Л. Врло корисно средство је уцртано [ногометно] игралшпте (табла) с фигурама. Ног. г. послужавник. — Послуга обучена у бело одело носила је већ табле са јелом. Јак. Момак пред њих метнуо табле, па им онда донио кахву. О-А. д. ограничена површина, део равног земљишта; парцела. — У башти је била црвена, маљем утапкана табла за тенис. Петр. В. 2. заст. в. табула (2). — Па осуди ли вас први суд криво, идемо на банску таблу. Шен. 3. карт. поен у табланету (кад се дигну све карте са стола). — Попадија бележи табле и увек је на нашој страни. Бар.

табланет, -ета м фр. врста карташке игре. таблет, -ета м фр. украсни платнени застирач одн. подметач на столу. таблета ж фр. фарм. лекоеито, опојно и сл. средство у облику округле плочице са равним или слабо испупченим површинама, које се гута заједно с неком течношћу; исп. пастила. таблетић м дем. од таблет. — Извезла му је дражестан таблетић за стол. Јонке. таблић, -ића м табланет. тЗблица ж 1. а. мања плоча, плочица, обично с неким натписом или знаком: регистарска ~ (на возилу). — [Не могу] сви закони људски, да би они били писани на таблицама од . . . камена., ослабити . . моћ те свете везе. Нед. Оде . . . понесав са собом позлаћену таблицу цеха. Шен. б. плоча од камена шкриљовца на којој су ђаци основци писали задатке и вежбали. — Утрапио [нам] у руке букваре, и таблице и писаљке и учи нас како се пишу слова. Дом. Или бих ју за косу потегаоЈ или јој задаћу са таблвде избрисао. Маж. Ф. 2. а. = табела. — Погледајмо само таблице за осигурање, па ћемо одмах замијетити како је знатна . . . разлика између осигурнине . . . у тридесетој и шездесетој години. Рад. Стј. Спознаја форми остварује се састављањем низа таблица и зактабла ж покр. в. табија. — И на шанце ључивањем на темељу тих таблица. Ант. 1. табле направио., и на табле навезо лубарде. Начинио сам таблице за пулс и температуру. НП Вук. Лаз. Л. Ждребање се врши за свих 8 мејста табла ж лат. 1. а. предмет једноставног на таблици. Бат. б. мат. низ података о пљоснатог облика (обично четвртаст), плоча; резултатима некерачунске радње до одређеног плочаст комад неког материјала: ~ л е д а , ~ износа одн. рачунање у тим оквирима; (обично у мн.) систематски изложени износи одређених чоколаде. — Улазило се . . . у мален дућанвеличина које се употребљавају у решавању чић са стакленим таблама. Шен. Скину са колибе две букове табле и стави их на ватру. разних задатака: ~ множења, ~ дељења, Ћос. Д. б. плоча, плочаста површина с неким знати таблицу множења; логаритамске таблинатписом; црна дрвена плоча за писање кре- це, тригонометријске таблице.

ТАБЛИЦА - ТАБУТ таблица ж дем. од табла. тЗблични, -а, -5 који се односи на таблицу. табло, -6а м фр. варв. слика, призор, спектакл; оно што изненађује, запањује. — Најјасније је чуо Квитов усклик: То би био табло! Бег. Пред мојим се очима оцрта један страховит табло. Ком. таблбнет, -ета м в. табланет. Бен. Рј. тЗбља ж покр. постоље или кола на која се поставља топ, лафет. — Код све четири велике капије стоје табље с великим топовима. Вук. табор м тур. 1. а. једна (било која) од двеју сукобљених еојски, зараћених одн. непријатељских страна, сила. — У старом завету има жена владарки . . . Има их саветника у ратним таборима. Сек. Најважније је . . . да се у противнички табор унесе немир. Крањч. Стј. б. уопште једна од двеју сукобљених група, противничких страна. — Клубашка и правашка партија подијеле Црну Гору на два политичка табора. Вујач. И сами присташе Аристотелови стајали су у два табора. Баз. 2. а. место са разапетим шаторима, уређено за становање људства (обично војске), логор; улогорена војска, караван и сл. — И убрзо се отеже далеко, далеко низ све поље козачки табор. Глиш. За мало часа прометне се цијело подграђе Грича огромним табором. Шен. б. цшански логор; черга. — Заиграо . . . цигански плес, као да је негдје у табору. Чол. 3. а. већа војна јединица, батаљон. — Кад удари сила Ђулекова, има војске петнаест табора. Вујач. 6. усташка општинска организација у »Независној Држави Хрватскојчу доба II светског рата. — Формираше усташки »табор«, састављен све од домаћих усташа. Ћоп. Изр. учинити, ударити ~утаборити се, улогорити се. таборашенге с гл. им. од таборашити. — Млади човек . . . долази »до славе и имена« . . . ако се продаје и предаје разним Чичиковима нашег савременог књижевног таборашења. Ољ. таборашнтн, -брашим несврш. необ. стварати таборе, делити се на таборе; исп. табор (16). В. пр. уз гл. им. таборашење.

123

таборник м усташки општински функционер, старешина табора (36). — Једном., у лето 1942. године, требало је лнквидирати једног усташког таборника, у неком славонском селу. Дед. В. таборовати, -рујем несврш. бити, боравити у табору (2), логоровати. — На ледини истред звоника таборују просјаци. Ћоп. таборски, -а, -о који се односи на табор: ~ врева, ~ живот. табу и табу, -уа м (према полинезијском) 1. а. еерска забрана, неприкосновеност, неповредивост нечега, за чије се нарушење верује да ће изазеати казну од стране натприродних сила; оно што је под такеом забраном. б. уопште апсолутна забрана, оно што се узима као неприкосновено, неповредиво, о чему се не сме расправљати. — Сједињене Државе и Велика Британија су својом војном интервенцијом . . . повредиле основни табу међународне етике — не учествовати у интерним споровима . . . унутар независних земаља. НИН 1958. Хоће . . . да њихове заблуде буду табу. Шим. С. ТрадицијаЈ наслеђе престаће бити . . . »табу« — ограда. Петр. В. 2. (у придевској служби) у КОЈП се не сме задирати, неприкосновен: ~ -тема. тббупа ж лат. 1. табла, таблица. 2. заст. суд, стол. — Мој је отац био судац код дистриктуалне табуле. Ђал. Дометне . . . Вилковић . . . сада асесор код банске табуле. И. Изр. ~ раза сликовита карактеристика духовног стања, свести детета, сагласно уеерењу да човекову свест уобличаеа само живот, искуство, а не наслеђе; разг. стање кад нема ничег готовог, преузетог, раније остеареног, кад треба све почети изнова. табулатор м уређај на писаћој машини који олакшава табеларно исписивање података (у посебним ступцима). табулатура ж муз. старински систем записивања тонова помоћу бројева и слова. табун, -уна м рус.-тур. крдо коња, ергела. — Буљба им је послао млада ждрепца из свога табуна. Глиш.

табуре, -&а м в. табурет. — Лидија се премјести на табуре код радија. Десн. т&борење с гл. им. од таборити. табурет, -ета и табурет м фр. ниска клупица или столица без наслона. — Беше таборити, -им несврш. таборовати. се спустио на низак табурет. Ћос. Б. Спусти Бен. Рј. [се] на табурет. Цар Б. табориште с место за логоровање; место табур&гић и табуретић м дем. од тагде је био табор {2а). — Сллни ћемо табор учинити . . . ту су наша стара таборишта. бурет. НП Вук. табут и табут м тур. муслимански отвотаборје с табор (2а), логор. — Да удримо рени мртвачки ковчег. — Што је боље косу одгојила, мртву јој је низ табут спустили! њима ва таборје, па што коме Бог и срећа НПХ. Кроз чаршију . . . је и било . . . људи даде. НП Вук.

114

ТАВА -

ТАВОРИТИ

собурина, с ниским таваницама . . . сједило који . . . су носили табут са мртвацем. је . . . око двадесетак људи. Сим. б. поткровАндр. И. ље, таеан (1а). — Појурио је степеницама тЗва и тава (тава) ж тур. кухињски суд на своју таваницу. Мих. 2. даска којом се са дугачком дршком у коме се прже јела и прави таван, строп у соби; исп. тавањача. зачиии, тигањ. — Вода се испарава у жељезним тавама. Кем. фиг. На другом спрату Бак. Реч. таванички, таванички и таванични, разли се у магновењу жуманце у тави окна и одмах се угаси. Перићеви опет ваде дукате таванични, -а, -б који се односи на таваницу, из ћупа! помисли. Дав. таванице: ~ греда. тавански, -а, -о који се односи на таван: таван, -вна, -вно в. таман. ~ простор, ~ прозор. таван м тур. 1. а. просторија између крова и водоравне преграде која одваја поткротаванче и таванче, -ета с дем. од таван. вни простор од доњих просторија, поткровље; таванчић м дсм. од таван. пбд те просторије: попети се на ~ . — Од тавањача и тавањача ж даска којом се свих привлачних кутова у селу издвојио се таеани. Р-К Реч. [дечаку] таван. Макс. Висјела је ондје [слика] тавањење с гл. им. од таванити. . . . тако да сам је однио на таван. Јонке. б. горња страна, горња преграда собе или друге таверва ж тал. покр. гостионица, рестопросторије, таваница, плафон, строп. — ран. — Таверна у којој ћемо вечерати . . . Кроз таван пећински . . . су прорасли . . . има неонско осветљење. Бан. У овој смо висуљци од сиге (сталактити). Жуј. в. геол. таверни расправљали о великим свијетлим горњи слој, слој који се пружа поврх неког болницама. П 1939. дела тла. — Поједини слој [седиментарних таверник м покр. власник таверне, стијена] лежи између два слоја: онај што гостионичар. — Господин таверник . . . хоће лежи изнад неког слоја зове се таваном или нам добро. Шен. повлатом, а слој испод њега подвдом. Тућ. тЗвица и тавица ж дем. од таеа. 2. дашчана подлога просторије, под. — Сједио [је] паша . . . на сагу прострту по тавану и тавла1 и тавла ж тур. покр. врста пушио. Љуб. Сједећи на тавану за софром друштвене игре (на плочи са означеним пољирече сину. О-А. 3. заст. спрат, катп. — ма). Шкаљ. Гради кулу сењски капетане . . . у висину тавла 2 и тЗвла ж тур. покр. штала, од девет тавана. НП Вук. Иде болна на такоњушница. — Ти сиљези у тавлу цареву. ване горње. Ботпић. 4. заст. слој; ред нечега Шкаљ. сложеног једно поврх другога. — Звезде падатавлбник, -ика м покр. коњ који се негује лице . . . се у највишим атмосферним тава2 нима усијаше и разиђоше. БВ 1909. фиг. у тавли , шталски коњ. — Привезаше коње тавленике. НП Вук. Таван пива, таван приче [о лаганом причању тавли прид. непром. вламсан, мокар. уз пиће]. Вел. Бен. Рј. таванак, -анка и таванак, -нка м дем. од тавлија ж тур. покр. врста свиле. — тпаван. — Чак је завиривала на таванак. Нестало ми је свиле тавлије. НП Вук. Јел. фиг. Одавно сам ја видела да код њега тавн- в. тамн-. мали таванак (показује на теме) не ваља. Сек. тавблин, -ина м тал. покр. сточић, таванар, -ара м онај који станује на трпеза. — Око таволина два велика стола. тавану, у поткровљу. — Ала, наши таваВојн. нари . . . Па тко је све? Ков. А. тЗворе&е с гл. им. од таворити (се). таванац, -нца и таванац, -анца м 1. дем. од таван. 2. простор на степеништу тЗворити, -им несврш. 1. а. живети тешко, оскудно, злопатити се, жшотарити, испред улаза у стан. Бак. Реч. таванити, -им несврш. градити таван једва састављати крај с крајем; проводити на нечему, покриеати таваном: ~ кућу. учмао, празан, бедан живот. — Страшно се таворило и гладовало. Матош. Овако разтаванић и таванић м дем. од таван. једињени, осуђени [су] да вечито таворе животом малих, сиромашних, задужених, таваннца и таваница ж 1. а. (и таванице ж мн.) таеан {16), строп, плафон. — Задјенув бедних народића. Петр. В. фиг. Дан се гасио, тужно је таворило мало посивјелог брезову шибу за греду таванице., дигну се свјетла над пропланком. Лал. б. с муком, школник. Шен. У аутомобилу млада беооскудно проеодити, проживљавати. — А да градска госпођа и њена госпођица сестра би нека класа могла бити угњетаванаЈ морају са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила. Нуш. јој бити осигурани увјети у којима може бар таворити свој ропски живот. Ант. 1. фиг. Шеташ без циља по ћелији, гледаш у таСамо приповетка, заблудела још од Милованицу. Чол. У једној од њених безбројних

ТАВРЉАТИ -

ТАЈ

125

ће чути за наредника Дракулића, кадливана Видаковића таворила је мучне дане. Мил. Ж. 2. уопште живети, проводити жи- -тадли! Ћоп. вот. — Издашно [су] таворили у својим тажев>е и т а ж е њ е с гл. им. од тажити. потлеушицама од свога давнога рођења. Кик. тажити, тажим и тажити, -им несврш. ~ се с муком се носити с нечим, мучити се. — Пајар . . . застења како се са послом ублажавати, утољавати; чинити да се нешто стиша, умиривати; тешити: ~ глад, ~ тавори, и да се с дужницима бори. Богдан. таврљати, -ам несврш. ходати (дуго, жеђ(у). — Зар има мјесто гдје прозорско напорно), обијати, тумарагпи; тетурати се, цвијеће . . . тажи још бол? Гор. Умјесто да море буркају^ а они [змије и змијићи] море гегати се. — Таврљај, таврљај . . . И гдје таже и смирују. Брл.; Р-К Реч. дотаврљах! у ово Рашље! Сиј. ~ се умиривати се, тешити се. Р-К Реч. тавулин, -ина м в. таволин. Бен. Рј. тбзбина и тазб&на ж женин род, женина тад, тада и тада прил. за време заменичког {анафорског) значења а. у то време, у то доба, девојачка породица (за њеног мужа), одн. тастова породица (за зета те породице). — у том тренугпку. — У тој плодној, густо Је ли каква у таста тазбина? НП Вук. Зет насељеној равници живи тад још једна занимљива личност — кнез Иво Кнежевић, долази у тазбину. Павл. кнез од Семберије. Сур. Тада је женски тазе прид. непром. тур. в. свеж: ~ свет још мање излазио из куће. Уск. б. пециво, ~ вода. — Имам за тебе овамо након претходно казаног догађаја, после тога, нешто тазе и кисело, па одмах мамурлук онда. — Јелка је проматрала сад бродове да ти прође. Маш. фиг. Девојке су га звале и море, а тад опет погледавала на врх клида свира, а жене да извади из торбице своје суре. Кум. Кад лепа »Госпа«, у поноћно доба, . . . тазе сплетке. Петр. В. Види се да си ти са пуно чежње завесу одшкрине, до њетад тазе партизан. Чол. допру заношљиви звуци. Ант. 2. Али тада таин м тур. 1. храна која се издаје војније дошао рат. Јонке. Изр. кад(а)-тад(а) било колико се чекало, цима, радницима или др., следовање; снабдееање храном, прехрана. — Храни до триста макар у далекој будућности; тад(а) и тад(а) при упрошћеном препричавању, кад се указује момака на свом хлибу и на свом таину. НПХ. Радници су се ројили око . . . дасака да је у првом причању био наведен и податак са којих се делио кулучарски таин. Андр. И, о времену збивања нечега. 2. војнички хлеб. — Под мишком је носио тадај в. тад, тада. полумесец таина. Вучо. тадањи, -а, -е = тадашњи који је био тад(а), у то време (о коме се говори). — Многи покрет тадањи јавља [се] као резултат тих сусрета. Нуш. Гогољеве приповијести посве [су] одговарале тадањем укусу. Шов.

табнџија м тур. војни интендант за храну. Вук Рј.

тај 1 , та, тб показна придевска заменица 1. а. указује на појам у близини или уопште у сфери саговорника: дај ту књигу, доврши тај тадар в. тад, тада. задатак, куд водиш тога пса? б. указује на тадашњи, -а, -е = тадањи. — Учество- нешто што је поменуо саговорник или о чему вао је . . . на дужностима тадашње . . •. адми- је говорно лице нешто чуло, сазнало од других. — А је ли Турчин тај ваш муселим? Јакш. нистрације. Бел. Ђ. Сав је горио од . . . жеље да види тај тадашњица, -е и тадашњост, -ости ж град и ту гимназију. Ивак. в. указује на необ. тпадашње доба, тпадашње време. — [Вук] нешто већ поменуто или обухваћеноу казивању је кидао са оним традицијама које му је самог гоеорног лица или уопште у причању наметала прошлост, а које нису биле саставни које је у току. — Све око њега [дућана] део народне тадашњице. Бел. Али чега је у се променило . . . остаде . . . само тај стари тадашњици недостајало за добар друштвени дућан. Срем. На ту се вијест земаљска кугла роман? Прод. Назираше он кроз црну ноћ испуннла виком. Крањч. С. 2. у самосталној тадашњост и могућност инаке будућности. употреби (без непосредне везе са именицом) а. Јурк. за поновно указивање на именички појам ознатЗдбина ж крађа, лоповлук, лупештина. чен у претходном делу сложене или уотите — Нисам ја крив за тадбину, већ моје жедно опширније реченице. — Тко хоће да бисер изнесе, томе је дубоко ронити! Маж. Ф. грло. Шен. Упорно се бранио од сна . . . али тај није таде, тадев, тадер и тадијер в. тад, одступао. Лал. б. (у облику с. рода јд.) тада. за указивање уопште на садржај прегпходног исказа, на констатоване околности. — Људи тадли прил., у изразу: кадли-тадли су најчешће једнострано образованн; али се в. уз тад (изр.). — Њих ћемо културно, они тога не сећају. Поп. Б. Сутра више о кадли-тадли, припитомити, Шим. С. Вала

126

ТАЈ - ТАЈАТИ

том. Богд. в. уз упитне заменице и прилоге, за указивање на садржај о коме се пита: какав је то шум? како си се то повредио? — А с чеса то, го^подине? Креш. Бленули су . . . не разумевајући шта је ово, где су они то. Чипл. 3. за указивање на појам или појаву чије ближе одређивање следи у даљем делу реченице а. кад је реч о одређеној особи или уопште именичком појму. — Само [је] фра Тадија могао бити тај који је послао ову вест. Андр. И. Коначно дочекаше сви И тај тренутак да су их укрцали у вагоне. Јонке. 6. (у облику с. рода јд.) кадјеу питању уопште садржај реченице. — Дуго не заспи иза тога како се нагледа са мансарде ритова и бара. Каш. Не видим . . . користи у томе да овдје останем. Креш. 4. а. за појачано ггстицање неке (придевом исказане) особине,у сликовитом казивању. — Ал' се врти крај огња пециво, ал' се спрема то румено пиво! Радич. б. (уз именицу без других одредби) уопште за указивање на изузетнеодликенечега: такав (тако леп, велики, необичан и сл.). — Да је било стати, па видити тај народ и ту опрему! Ад. в. кад се исказује нерасположење према коме или чему. — Увијек та надметања, та залетавања у шакачки бој. Нех. 5. разг. И покр. у количинском значењу. — фиг. Пиквиче, пријане стари . . . дај ми то руке! Креш.

Изр. ако је томе тако ако је (то)

тако, ако ствар тако стоји; за тога за то време. — За тога бијаше сунце заминуло за брежуљке. Леск. Ј.; и то при прелазу на ближе, конкретније назначавање нечега што је било само уопштено, поменуто, наговеште-

но; и томе слично, и слично томе

разг. на крају набрајања нечега кад се хоће показати да сличних предмета, појава има још више; има томе има, прошло је отада; много тог(а) много разних ствари, појава

једна појава условљава и степен одн. изразитост друге појаве. 2 тај м заст. и песн. тајност, скривање нечега. — Ту није требало . . . улагивања, није требало борбе . . . таја и претварања. Коз. И. тбја ж необ. тајна, тајанственост, тајновитост. — Ноћи са звијездама, крцате таје и чарања или кише и блата, иња и цичевине! Коз. И. таја м нар. = тајо хип. од отац, тата (такође и за сроднике који се ословљавају као отац). — Чим је таја [отац] казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати. Вес. Умро јој добри тајо . . . куд ће она без свекра добричине? Рад. Д. тајан, -јна, -јно в. тајни. тајанствен, -а, -о а. у којему има нешто тајно, нејасно, недокучиво, загонетан. — Мртва природа код њега дише неким демонским, тајанственим и смијешним животом. Матош. Текао је Дунав ћутљив, достојанствен, моћан и тајанствен. Чипл. б. који нешто прикрива, у чијем се држању види да чува неку тајну. — Он је волео да изгледа учеван и тајанствен. Андр. И. Шта се ту правиш важан и тајанствен? Кол. тајанствено прил. на тајанствен начињ остављајући утисак, наговештавајући да постоји нека тајна. — Ноћ се тајанствено између звијезда и кућа колеба и разапиње. Уј. А шта мислите зашто [је био љут]? — пита Лепа тајанствено. Рист. тајанственост, -ости ж особина онога што је тајанствено, тајанствени карактер, загонетност; тајанствена атмосфера, околности.

тајанство с тајанственост, тајновитост; тајна. — Тајанство светлих ноћи, дубока нисам ја такав, и ја сам био такав; о том тишина се чује и види. Сек. Но да равнопотом разг. о томе ће касније бити речи; душна сунца обилазе запуштене доце И поред тога, уз то, к томе кад се износи тајанства шума. Уј. још нека, додатна околност или аргуменат; тЗјање с гл. им. од тајати. — Пустио с тим(е) кад се на нешто указује као науслов, [је] да се добро оциједи [брада], слушајући ствар од које зависи претходно речено; тога тајање капљицаЈ — које су га подсјећале нема! то је јединствена, изванредна ствар. на пролећа и ускипјеле стрехе. Куш. — Што имамо авлију, тога нема! Пец.; тај И тај, то и то у препричавању као неодређено тајање и тајање с гл. им. од тајати указивање на особу или ствар, појаву која (се) и тајати (се). је у ранијем казивању била конкретније одретајати, -јем несврш. 1. а. топити се ђена. — Цар одмах нареди да се ту и ту, у тај и тај дан искупи коло најлешпих девојака. (р снегу, леду). — фиг. Тају брда од колача И катови завијача. Кош. б. капати, цурити, БВ 1909; тај . . . онај при указивању на отицати. В. пр. уз гл. им. тајање. в. разреразнолике субјекте: један .. . други. — А ђивати се, разилазити се. — Пара сукће, силни народ тамо амо шеће, тај тражи таје, рова пристаје. Кош. фиг. И стара тама сунца, онај тражи хлада. Радич.; тај сам разг. то је за мене, то ми одговара; тај свет таје љубећи нови сјај. Змај. 2. физички слабити, еенути, губити се; чезнути. — По свет мртвих, онај сеет; што . . . -го уз компаративе, кад степен у ком се испољава кући хода као привиђење . . . Само се маје. вене и таје. Кош. 3. топити, раскрављивати,

исл.; нисам ја тај, и ја сам био тај и сл.

Т А Ј А Т И (СЕ) — фиг. Шта топи, таје у мојој души сунчани овај сјај? Јакш. М. тајати (се), -јим (се) и тајати (се), -ам (се) несврш. в. тајити (се). — Пред тобом нећу ништа тајати. Јакш. Ђ. И срце је њено пуно неке чежње, што се таја. Наз. тајац, -јца м 1. стање, ситуација кад се прекине разговор и сваки шум, ћутање, мук, тишина; затишје. — И одјури, а у соби настаде тајац као у гробу. Бен. И данас је тајац на нашим положајима. Ств. 1948. фиг. Ограшја ћуте, тајац пољем гази. Бој. Док ће у тајцу мекопутном слушати хучна вода. Уј. 2. тихо место у реци. Бак. Реч. таЈга ж четинарска прашума у Совјетском Савезу, распрострањена у Сибиру и на северу европског дела земље. тајем прил. тајом. — Ал' кадшто тајем Бруно поглед сјетни и забринути на драгу си баци. Марк. Ф. тајење с гл. им. од тајити (се). тајин в. таин. тајбнствен, -а, -о в. тајанствен. тај&нство с в. тајанство. тајитн, -им несврш. а. чувати као тајну, држати у тајности, прикривати. — Они су то тајили од мене. Ђон. Он знаде ко је кривац . . . болу што гордо ,сам га таји дану. Уј. 6. садржавати, скривати у себи. — Залутао [је] из великог свијета, који у себи толико миља таји. Шен. Лако се таласа измирне прамен и благослов таји. Шант. ~ се скривати се, бити притајен; бити садржан, крити сеу коме или чему. — Лијепо око у магли се таји. Крањч. С. Све пробуди шумом твојих корачаји, и свему си дала смисао и цену; сва тајна закона у теби се таји, као златни конци протекли кроз стену. Дуч. тајка м хип. од отац, тата. — Тајка ме зове. Глиш. тајке прил. покр. тајно, кришом, тајом. — Изађе тајке, тако да га у граду нико не опази. Сиј. тајко и тајко м хип. од отац, тата. — Хајде ти тајко да се мало одмориш. Љуб. Свог мИлог тајка . . . остављат неће вјерна кћи. Марк. Ф. тајна ж 1. а. оно што се таји, крије, што се не прича, не објављује: државна ~ , војна ~ , пословна ~ , професионална ~ . — Већ се од њега нису криле ни саме домаће тајне. Вес. Није јој одао ту тајну. Леск. Ј. б. оно што је непознато, неоткривено, недоступно сазнању; оно што треба научити, схеатити да би се упознало нешто: тајне природе, свемира, мора, живота., тајне математике, филозофије. — Боже скривени

ТАЈНИК

127

иза хладнога неба тајни . . . руке ти узвијам у слабости часу. Макс. Омогућавала [су] постепено свладавање природе и одмицање завјесе над све већим бројем тајни. Лог. 2. в. оно што је пресудно у овладавању нечим или у достизању нечега. — Јасно [је] видео у чему се састоји тајна његовог . . . успеха. Скерл. Главна тајна . . . игре лежи у . . . Ват. 2. тајна, непозната, загонетна природа кога или чега; недоступност нечега другим особама (одн. јаености), тајцост. — Његов дух био је увек засењен том светлошћу звезде која није хтела да изађе из своје тајне. Дуч. Тајна прцватних писама ипак [би] требала бити зајамчена, Крл. 3. (често с атрибутом »света«) рлг. култна радпа, обред коме се придаје смисао преношења божје благодети на вернике: ~ причешћа, ~ брака,

~ крштења.

Изр. јавна ~ оно што је познато, што се зна иако није званично, формално обелодањено. тајнен, -а, -о (одр. тајнени и тајн&ни) тајанствен, тајновит. — Што је живља и искренија љубавЈ све више треба да је тајнена и скривена. Јов. Ј. И ове ће прољетне ноћи тајнени дух доћи. Наз. тајнено прил. тајанствено, тајновито. — Ритми што тајнено бију, затрептавши из наших дубљина. Наз. тајненбст, -ости ж тајанственост; тајна, загонетка. — Та тајненост даје сто пута задовољства мени, него што га имају многи оцеви који могу вцђати своју децу кад хоће. Јов. Ј. У свему томе [се] крије нека тајанствена тајненост. Креш. тајни, -а, -о (ретко неодр. тајанЈ -јна, -јно) 1. а. који представља тајну, који се чува као тајна, непознат, скривен, скровит. — Да ти пришапнем тајне приповијести оног аристократичног Дубровника. Војн. То је благи мир сасвим тајан и на којем ми нико не завиди. Лал. б. који се обавља, одржава кришом, скривено од власти, јавности, света: ~ састанак, ~ путовање, ~ веза. — Све време се говорило да ће посао комисије бити тајан. Пол. 1967. в. чије се постојање скрива, за који се не зна; који делује кришом од власти или скривено од грађана, јавности: ~ фонд, ~ складиште; ~ организација, ~ дипломатија, ~ полиција. — Рад тајних служби биће мање тајан. Пол. 1974. 2. тајанствен, загонетан, тајновит. — А сада се стане примицати ноћ тајна, подмукла. Леск. Ј. Бућкало додирне воду по површини . . . и забућка по површини тајне звуке. Чипл. Морача . . . нзбија однекуд из утробе мрачних и тајних планина. Ђур. тајник м службеник који води послове неке установе, организације, тела и сл., или послове неког вишег функционера, секретар.

128

ТАЈНИСАТИ -

— Фолнеговић је у то вријеме фунгирао као тајник клуба. Нех. Господа министри, њихови . . . тајници . . . читава та Ваша мрачна компанија ..,, тргује под . . . државном заставом. Крл. Није хтјео . . . ни општинском тајнику . . . да иде. Радул. тајнисати, -ишем несврш. индив. дрокати се тајанствено, скривати што. — Њему ниједан професор није могао да подвали, ма колико се сви трудили да тајнишу с оценама. Дав. тајница1 ж дем. од тајна. тајница2 ж окенска особа тајник, секретарица. — И не само он већ чак . . . особна тајница управитеља . . . сви би били изванредно запањени кад би сазнали. Крањч. Стј. тајнички, -а, -б који се односи на тајнике, секретарски: ~ извјештај, тајнички послови. тајпиштво с одсеку уред, установа којој је на челу тајник, тајничкиуред, секретаријат. — Кад је стигла пред блоковно тајништво, колона је већ била у покрету. Хорв. тајно прил. на тајни начин, у потаји, потајно, скривено, кришом, криомице: ~ живети, ~ путовати, ~ послати. тајнбвит, -а, -о 1. а. у којему има нешто тајно, загонетно, тајанствен (а). — Тајновит дах све носио ме . . . у крило мајке. Крањч. С. Излазило је да ће по тој тајновитој и чудној слутњи изгинути цела чета. Ћос. Д. б. који нешто скрива, тајанстпвен (б). — Ја нисам тајновит. Франг. 2. тајни. — Да ми носиш књигу тајновиту, да је предаш из руке у руку милој љуби Милош-чобанина. НП Вук. тајнбвито прил. на тајновит начин, тајанствено, загонетно: ~ звучати, ~ се држати. — Лагано и тајновито мицале су се њезине до неба миле очи. Кум. тајнбвитост, -ости ж особина онога што је тајновито, тајанственост; нешто тајновито, тајанствено. тајносем^њаче, ијек. тајносјем^њаче, ж мн. бот. биљке бесцветнице којима су плодни органи скривени Сгурт^атае. Деан. Рј.

ТАКАРАТИ

тајом прил. тајно, кришом, криомице; 2 притајено, невидљиво; исп. тај . — Почео је опет тајом да пљуцка крв. Цес. А. Плане као жар што је дотле тајом тињао. Шапч. тајство с заст. тајанство, тајанственост. — Постојна своје тајство крије. Кур. тајфун, -уна м мет. (према кинеском називу) снажан ветар, тропски циклон у северозападним зонама Тихог океана; уопште снажан олујни ветар, ураган, оркан. — фиг. Испливати из тих тајфуна на корабљи незнатнијој од орахове љуске . . . тко је то икада умио и могао? Крл. так 1 м фр. билијарски штап. так 2 И тбк 1 м (обично непром.) парни број, парна вредност, пар; супр. лих. тЗк 2 м тал. четвртаст комад дрвета којим се нешто подупире да чврсто или усправно стоји {нпр. бурад и сл.). Бак. Реч. т8к 3 узвик којим се означава откуцај, пуцањ, шум, лак, брз ударац и сл. — Так! — кврцну електрично пуце. Петр. В. така (поновљено) узвик којим се означавају шумови који се равномерно понављсуу (куцање, клопарање и сл.). — Воденица клопараше живо така, така, така. Шапч. такав, -ква, -кво показна придевска заменица за каквоћу 1. којом се указује на особине кога или чега упоређењем са појмом у сфери саговорника, са поменутим појмом и сл.\ као тај (та итд.). — Бег је кукавица и лажов, а такви лако убијају. Андр. И. Уосталом, он је и сам био таквог мишљења о себи. Крањч. С. 2. кад се указује на особине нечега које изазивају оно што се износи у зависној последичној реченици. — Отвори му се такав апетит да једе за тројицу. Срем. 3. у узвичним реченицама, кад се истичу позитивне особине кога или чега: изванредан, сјајан, изузетно добар. — Ружно си с њом поступао. То је такво срце! Крањч. Стј. Изр. к а к а в ~ кад се допушта, прихвата и нешто слабијег квалитета: било какав, макар и слаб; као ~ варв. сам по себи, у основном, општем значењу. — Оцена једнога дела зависи само од дела као таквог. Панд. Да се . . . изјасни о . . . питању расе као тајносјем&њаче, ек. тајносембњаче. такве и расе у овом простору? Донч.; ~ тајнбст, -ости ж 1. особина онога што је и ~ при упрошћеном препричавању, уместо тајно; стање, ситуација, околности у којима описа, навођења особина. — Могло се читати се нешто тајно обавља, скрива, чува као како ће . . . грађани . . . купити такав и тајна: ~ преписке, састанка, припремати такав скупоцени поклон. Дом. нешто у тајности, држати у тајности. — тЗкало с 1. ваљак за развлачење теста, Буна . . . расте негдје у мраку и тешкој оклагија. Бен. Рј. 2. дрвени оклеб који служи тајности. Ћоп. 2. тајна. — Кватерник [јеј дошао до увида у главне тајности. Нех. за спуштање одсеченог шумског дрвећа. Бен. Рј. такање 1 с гл. им. од такати1. тајо, -а и -е м = таја. такање 2 с гл. им. од такати* се. тајбвит, -а, -о песн. тајновит, тајантакарати, -ам несврш. производити вишествен. — Ао, небо, плаво небо, тајовита красото! Змај. „•**:• ^ - . ^ . ч -,. ,-„. .^ струке кратке шумове, штектати, клопара-

ТАКАТ —ТАЋИ ти; исп. така. — Поче да такара језиво митраљез. Јак. тбкат м клопот, клопарање. — Опазих . . . воденицу и чух њезин такат. Шапч. 1 такати , тачем несврш. 1. развлачити такалом, ваљањем, ваљати (тесто). Бен. Рј. 2. песн. точити, уливати, сипати. — Зашуткују гости и потежу јаче. Нетко ми не гута, већ у грло таче. Вел. тбкати 2 се, такам се несврш. играти се »тако или лихо«, пар-непар. Вук Рј. такви, -а, -б в. такав. таквица ж нар. погрд. а. кад се казује како је неко псовао, ружио какву женску особу; исп. оваквица, онаквица. Вук Рј. 6. такеа како је речено о неком кога су ружили (р женској особи). — Да није сама таквица, не би такве ствари ни причала. Ђон. такелажа ж холандски пом. сав прибор, опрема која служи за покретање лађе на једра (јарболи, ужад, крстови и једра); исп. снаст. Деан. Рј. таки, -а, -5 парни; супр. лихи; исп. так 2 . Бен. Рј. таки 1 , -а, -б в. такав. таки 2 и тбки прил. покр. в. одмах. — Како легох, таки у сан падох. Змај. такиша ж агр. покр. врста крушке ситног плода; исп. такуша. — Зреле такише се савијају и нагињу преко ограде. Андр. И. тбкља ж притка, тачка2, тркља. — Гроздови крупни, да их такље једва држе. Наз. т&кљати, -ам несврш. 1. чаркати, подстицати. — Жена је . . . такљала ватру. Божић. 2. побадати такље, тачкати. Деан. Рј. такма ж заст. утакмица, такмичење, натјецање, надметање. — О сретни пиру . . . гдје оструга звеке нема уз такму бираних бораца. Бег. такмац, такмаца и -аца м онај који се у нечему огледа, надмеће с неким, супарник, конкурент, ривал. — Докторов гњев није . . . дјеловао на његова непоколебл>ивог такмаца. Креш. Сматрани су као његови опасни такмаци у јунаштву. Лал. такмачев и такмачев, -а, -о који при. пада такмацу. такмачење с гл. им. од такмачитп се. такмачити се, -им се несврш. в. такмичити се. Бен. Рј. такмаштво с супарништво, конкуренција, ривалство. — Једни и други . . . не трпише [трпјеше] такмаштво ни другове. Старч. 9 Речвик српскохрватскога књижевног језика, VI

129

такмен, -а, -о који се може ратати, упоређивати, мерити с нечим, једнак, раван. — Можемо поносито рећи да јој није такмена ниједна пастирска игра ни у сувременој талијанској . . . књижевности. Водн. такмити се, -им се несврш. такмичити се. — Такмио се у трчању с поворкама кола. Наз. Од сунца пијани цврчци . . . ревно се такмили цврком. КН 1960. такмица ж 1. супарница, конкуренткиња, ривалка. — Узалуд: такмица је оперета драми. Л 1905. 2. утакмица, конкуренција. — Нови дућан правиће такмицу дућану благајне. Ћип. такмичар м онај који се такмичи, надмеће у нечему (рбично у споргпу), натјецатељ. такмичарев, -а, -о = такмичаров који припада такмичару. такмичарка ж женска особа такмичар, натјецатељка. такмичаров, -а, -о = такмичарев. такмичарски, -&, -6 који се односи на такмичаре и такмичење: ~ опрема, ~ дух. такмичење с гл. им. од такмичити се. такмичнти се, -им се несврш. борити се појединачно или групно за победу у спорту, некој игри, у што бржем и бољем остварењу неког циља и сл., натјецати се; уопште огледати се с неким, надметати се. — »Не могу се ја ни ођелом ни ничим такмичити с главарима . ..« Лал. такмљење с гл. им. од такмити се. такнути и таћи, тЗкнем (имп. такни; аор, такнух, такну и такох, таче и таче; р. прид. такнуо, -ула, -уло и такао, такла, -ло; трп. прид. такнут) сврш. 1. примаћи РУКУУ *пело, неко оруђе и сл. непосредно до кога или чега, дотаћи, додирнупш: ~ руком, ~ шаховску фигуру. — Листак такне лист и старе зашуште јеле. Ил. фиг. Смрт нас је такнула крилом. Наз. 2. а. (обично у одрнчним реченицама) нанети коме или чему ма и најмању штету, имало повредити, оштетити, изложити чему непријатном. — Не смијемо ударат' на Турке, ни такнути у Херцеговину. НП Вук. Идемо кући. Нитко је неће ни такнути. Франг. б. учинити да се нешто делимично измени; оштетити. — У . . . шетњама . . . кроз шуме, већ такнуте црвеним дахом јесени, говорио [је] о развитку живога света. Ћос. Б. [Конопи су] излизани трењем . . . такнути зубом људи и животиња. Наз. в. ударити, ухватити (о нападу болести). — Боји се да га опет не такне капља. Каш. г. узнемирити, убости, жацнути. — Великих жудња жеђ ме нова таче. Бој. Опаличког такне сумња. Мих. д. повредити, погодити; подстаћи, побудити. — Такнуо је нашу рану: како сељачки син

130

ТАКНУЋЕ — ТАКОЂЕ(Р)

постаје господин. Марј. М. [Паша] би на та питања највише одговарао, јер би тим такнула његову склоност ка свему што је руско. Андр. И. ђ . дирнути, узбудити; потрести. — Такну је само смрт материна. Јевт. Бесједом такне својом Телемах најприје старца. М-И. 3. такнути се (2). — Ми ћемо се зауставити само на . . . питању о дунавској конференцијц, јер . . . је ту мисао потврдно такнуо г. Балтазар. Петр. В. Изр. ~ у ж и в а ц , ~ у осетљиво место поменути, покренути нешто што је некоме неприЈатно, што га погађа; ~ у срце, ~ у душу узбудити, повредити, изазвати бол у некоме; такнуто-макнуто правило у шаху да нема одустајања од потеза, да се мора шрати фигура која се додирне. <~ се 1. (кога, чега) такнути. — И што ми душа затрепери цела . . . кад ме се такне једна рука бела! Рак. Кад му се такнеш кесе, прво је да одговори: не. Богдан. Негдје зајаукаше двојнице . . . Таче га се то пријатно, болно. Пец. 2. споменути у излагању, дотаћи се неке теме. — Такнути се Римљана . . . натукнув нешто о Цицерону и Сенеки. Ков. А. Сад морам да се такнем чињенице која се . . . није дотицала мога стварања. ХР 1928. 3. уз. повр. такнути, додирнути једно друго. — Но они ни да се погледају, где ли да се прстима такну. Каш. такн^ће с необ. додир, дотицај. — Бијаше л' то такнуће њезиних усана, или њихов дашак . . .? Враз. Није се тражило осећање, но утисци вида; доцније и слуха . . . и такнућа. Поп. Б. тако с (и у прил. служби) в. такг. — Обичаја ради извадише »жандаре« и саћурицу ораха, да се поиграју »лихо или тако«. Петр. В. Коцка се може изврнути и на лихо, мјесто на тако. Вел.

тако«): и без тога, и иначе. — Додуше, он не би морао ни тако да пође на фронт. Поп. Ј. И тако те узима велики Господар за секретарицу јер си кћерка бившег пријатеља. Сим. 3. кад се нешто прима на знање или схвата, поима. — Таа-ко! Дакле, он је премршуја још ноћаске? пита Фра-Брне. Мат. Аха! Тако^ још да чујем колико их је. Чипл. 4. а. при уводном представљању, сликању неке ситуације, позадгше догађаја или околности у којима се нешто збива. — Била тако два суседа. Живели лепо, као браћа. Вес. Било баш некако о покладама. Тако одмах послије ручка. Ивак. б. кад се нешто само овлаш, у општим цртама одређује или кад се отприлике оцењује нека величина, износ и сл. — Та много се приповиједа како је сасвим случајно упознао тако некога официра. Крањч. Стј. Дете, тако од дванаест година, уђе у собу. Јакш. Ђ. 5. у заклињању а. кад се клетва одмоси на неки могући догађај (исказан реченицом). — Тако Бога никад не видио, то ће мени крваво платити! Бог. »Почујте ме« један оро вели, »Тешко тому, ко то срце жели! Тако мене не издало крило, ја знам браћо, шта је овде било. Митр. б. (тако, или ненаглашено) са логичким субјектом у дативу {рбично енкл. зам.), а предметом клетве у генитиву. — Немој, Драшко, тако ти живота; не ваља се бити кукавица. Њег. Тако ти жртве ове, и тако ти бога и главе. М-И. Изр. и ~ даље уобичајени израз уместо даљег набрајања, ређања; како-тако а) на било који начин, макар и слабо: поправити како-тако; б) још се мо-же поднети, још је сношљиво. — Кад се то за зиме збија . . . хе како-тако; али кад . . . за прољећа запријети, ох тада застрепи срце. В 1885; ~ И •—• при скраћеном, упрошћеном препричавању; ~ данас, ~ сутра кад се казује да је протекло неко време; да су изнесене околности потрајале; ~ ј е! уобичајени узвик потврђивања или одобравања; ~ му и треба то је и заслужио, сам је крив; <—• р е ћ и ( ~ рекавши, некњиж. и ~ рекућ, ~ рекући) слободније речено, могло би се рећи, готово да је тако; ~ те хоћу разг. сад си добро рекао (урадио и сл.), то ]е оно што треба. таков, -а, -о и такови, -а, -о в. такав. таковић м разг. такав (у именичној служби), такав човек (рбично као осуда, израз незадовољстеа ким). — Ти ово, ти оно, ти таковић, а он рнаковић. Ков. А. Или устај за мном или не зови кума ни сватоваЈ јер ти таковићу није пута по-нашу зор-дјевојку. Буд.

тако и тако прил. 1. а. на такав начин, на тај начин, као то: зашто ~ говориш?Ј немој ~ поступати, ~ се ради итд. — Никад нису . . . чули тако тајанствена . . . случаја. Креш. б. у вези с »како«, при упоређивању чега или кад се истиче вишеструкост, да ли је нечим обухеаћено и једно и друго. — Како с њиме ДОШЛОЈ тако с њиме и отишло. Цар Е. Она . . . све види, како у кући тако И у радионици. Бар. 2. а. кад се казује да нешто биеа у таквом степену који изазива последигју жказану зависномреченицом;уопште у зависној последичној реченици, у вези »тако да«. — Тако ме боли [нога] да не могу да ходим. Нен. Љ. Стјепан Аркадијевић . . . је . . . зашао тако далеко да већ није знао како би се извукао. Крањч. Стј. б. кад се истиче висок степен нечега: ~ леп, ~ притак6ђе(р) и такође(р) 1. речца у јатан. — Пусти ме! Тако ми је слатко! саставног еезника, обично кад се нешто наЛаз. Л. Рекох да сте се тако., тако промије- кнадно додаје, прибраја већ поменутом: исто нили. Крањч. Стј. в. у вези ш тако« (*ни тако. — У тој читаоници је срео . . . пред-

ТАКОЗВАНИ — Т А К Т сједника . . . који се такође преселио из Задра. Десн. У планини беху хајдуцц, у гори такођер. Јакш. 25. 2. прил. заст. на исти начин, исто тако (као у случају с којим се пореди), једнако. — Кућу је држала ка И пре; радила је такође. Вес. такбзванн и такозвани, -а, -5 (скраћ.: тзв.) а. кад се истиче даје неки назие, термин преузет однекуд: који се зове тако, назван тако. — А међу тима и прије тих такозвани Питагорејци латише се математике. Ант. 1. Нарочито се истицао у борби . . . против такозваног министеријализма. Пол. 1959. б. кад се аутор одн. говорнш ограђује у погледу оправданости именовања нечега датом речју, изразом. — У неосећању за жртве вас обојицу, пред вама самим, оправдава такозвана доследност. Ћос. Д. Такозвани препород не воде толико племићи, колико грађани. Баб. в. кад реч, назив, термин по своме значењу не одговарају предмету, лш$у који се тим називом, термином називају: ~ дингач, ~ доктор И сл.

131

тбксативан, -вна, -вно лат. изричит, поименичан. — Тиме је дана опћенита дефиниција лица заштићених тим законом, таксативним набрајањем истих. Мј. 1926. таксатор м процењиеач, проценитељ. таксенп и таксени, -а, -6 који се односи на таксу: ~ марка, ~ тарифа. такси, -ија м (инстр. таксијем; мн. (ретко) таксији) фр. 1. услужно возило (рбично аутомобил) које превози путнике и робу према жељи наручиоца, уз одређену цену. 2. као први део полусложеница: такси-аутомобил, такси-шофер, такси-превоз. таксиметар и таксиметар, -тра м = таксаметар. таксирање с гл. им. од таксирати. такс&рат, -ата м тур. несрећа, невоља, беда; зла коб, зла судбина. — Није кривда мајсторбаше старогЈ нег таксират Дервиш-паше. НПХ. Камо среће да сам умро прије овог преврата! Ал, ето., не даде ми се . . . Таки је таксират. Чол. таксирати, таксирам сврш. и несврш. 1. платити, плаћати таксу за што; (при)лепити таксене марке на какав докуменат: ~ молбу, ~ уверење. 2. заст. утврдити, утврђивати тарифу, одредити, одређивати утврђену цену чему. — Милило се човеку онда поповати. Него попуј ти сад кад је све таксирано и по некој тарифи. Срем.

такбпрст, -а, -о који има паран број прстију (папака): такопрсти папкари. Бен. Рј. такопрсташи м мн. (јд. такопрсташ, -аша) зоол. ред сисара копитара са парним бројем прстију (папака) на ногама, парнопрсташи, папкари Атодас1у1а. тако рећи в. уз тако (изр.). такрир, -ира м тур. покр. пренос властаксист(а) м шофер, возач таксија. ништва, укњижење промене у власништеу над некретнинама. — Ево тапија — хоћемо тЗкт м лат. 1. а. поступност, поступно ли на такрир? О-А. смењивање међусобно самеривих елемената и њихово понављање по неком правилу, раенотакса ж грч. 1. а. врста дажбине која се плаћа (непосредно или лепљењем нарочитих мерно или ритмично понављање неког кретања марака одређене вредности) приликом обављања или неке радње, ритам: маршовати у такту, каквог административног посла, вађења доку- њихати се у такту, ~ игре^ плеса. — Од те песме осветничке крунисане стрепе главе. мената, остваривања каквог права и сл.: У њеноме они такту чују звекет из даљине. државна ~ , општинска <~, ~ на пренос Ил. Глас држиш у темпу и такту. Вел. фиг. власвдштва итд. — Баш јој је требао новац Тај сан о филозофским валцерима траје у да плати таксу за митрополитов благослов, трочетвртинском такту људске мисли. Лит. да би јој ћерку опојили и сахранили по 1957. б. основна ритмичка јединица у музици, обредима православне цркве. Уск. Немајући плесу и сл.; метричка стопа. — Наслони се новаца за таксу, није тужио. Матош. б. утерђена цена какве услуге, накнада за нешто лактом на клавир, прочита неколико тактова и зажели да их чује. Бег. Неколико мора, по одређеној тарифи: превозна ~ . 2. улог при картању, износ који се улаже као предмет узетих заједнех, сачињавало је ритмичко-мелодијску јединицу — такт, која се назикоцкања. — Играли су [карте] на мале вала стопом. Т. књ. в. техн. једна фаза рада новце, на крајцаре. Бадава хоће Чамча да неког уређаја (нпр. један ход клипа у мотору). повиси таксу, господар Софра не допушта. 2. осећање мере, смисао за понашањеу друштву, Игњ. еештина у опхођењу; пажљив однос према таксаметар и таксаметар, -тра ж — коме. — Овај посао . . . извела [је] са много таксиметар уређај на таксију који аутотакта и укуса. Скерл. Најминималнији такт матски показује цену вожње, зависно од тра- спрам наших гостију захтијевао је једну пајања и пређеног пута. — Погледала је бројку ралелу. Крл. на таксаметру, која се попела прилично Изр. давати, ударати (бити, лупати) високо. Торб. ~ равномерним покретима, лупкањем и сл. одређивати ритам, такт (1а); избацити, таксати,-а,м сврш. и несврш. гпаксирати. извести из такта изазвати кога да се Бен. Рј. 9*

132

ТАКТАКАЊЕ— ТАЛАБУКА

престане нормално понашати, разбеснети; у такту у исгпом ритму. — Браћа дишу у такту. Неим. тактакање с гл. им. од тактакати. — Чуо је . . . тактакање сата. Дав. тактакати, -ам несврш. равномерно куцати (о сату). В. пр. уз гл. им. тактакање. тактизираље с гл. им. од тактизирати. тактизирати, -изирам несврш. спроводити неку тактику, избегавати одређено, доследно држање, изјашњење, поступање, остваривати своје циљеве околишно, вештином поступања. — Како само тактизира. Не одступа од свога, а остаје све време благ, помирљив; мек, расположен. Дав. Треба тактизирати са сељацима. Јел. тактика ж грч. 1. а. војн. теорија и пракса пршреме и вођење битке, борбе, начин, метод ратовања: дефанзивна ~ , герилска ~ . — Кажу да су се стратегија и тактика развиле на степен науке и читаве књиге су написане о вођењу ратова. Јак. Таква је војска морала у прво вријеме проводити партизанску тактику. Грг. б. метод, начин поступања, деловања у неком надметању, такмичењу, огледању; начин остваривања неке замжли, циља: ~ игре (у спорту), ~ тркача, ~ освајања тржишта, ~ развоја привреде. 2. а. начин опхођења, држања, такт у поступању. — Тактика је све: не строго већ лијепо, љубезно, пријазно. Шимун. б. срачунато држање, поступање којему је циљ да се неко обмане, завара, увуче у нешто, лукавство. — Он је сматрао да је повлачење Руса тактика. Чол.

р а Ј блато и траву. Крл. Командир нам објашњава да је ово »тактично одступање«. Јак. тактичар м 1. стручњак за тактику (војну и др.), познавалац тактике (7): стратег и ~ . — Спојке [у хокеју] треба да буду одлични техничари или тактичари. Хок. 2. онај који поступа вешто, умешно, који има смисла за тактику (2). — Прави идеолози и шефови странке постепено бивају потиснути од вештијих тактичара, од људи веће савитљивости. Ћос. Б. тактички, -а, -б који се односи на тактику: ~ грешка, ~ потез, ~ повлачење, ~ разлог. тактички прил. 1. у погледу тактике, са гледишта тактике. — Колико је то неправилно и тактички лоше, не треба ни спомињати. Рв. 2. водећи рачуна о тактици (2), тактично, смишљено, обазриво. — Држао се је тактички, опрезно шутио. Десн. Ову ствар морамо тактички да изведемо. Ћос. Д. тактичво прил. на пгактичан начин, смишљено, вешто: ~ поступати. — Противнике је врло тактично смиривао. Сек. тактичност, -ости ж особина онога што је тактично. тЗктни, -а, -5 који се односи на такт и тактирање. — Хоровођа . . . даје . . . знакове рукама, без тактне палице. Коњов. тЗктовка ж диригентски штапић, палица. — У десној му [Глинки] руци тактовкаЈ а лијева канда умирује »форте« у гудби оркестра. В 1885. тЗктомер, ијек. тЗктомјер., м муз. спратЗктилан, -лна, -лно лат. који се односе ва за мерење такта, метроном. Деан. Рј. на додир, опип, додирни: тактилни опажаји, тбктомјер, ек. тактомер. тактилна чула. тЗкум м тур. 1. јабучиџа, кугла (ћилитактирање с гл. им. од тактирати. — барска или др.) на оном крају чибука који се Аутор посвећује главни садржај књиге меће у уста. — У рукама му абонос-чибук с самом тактирању . . . за све могуће . . . варитакумом од ћилибара. Лаз. Л. Па примаче јанте темпа. Обз. 1932. велики жути такум чибука устима. О-А. 2. а. опрема јахаћег коња. — При . . . јасној тактирати, тактирам несврш. одређисветлости виде се богати такуми коњски. вати, утврђивати такт, ритам (музички). В. Кнеж. Л. б. опрема уопште, прибор. — Кафепр. уз гл. им. тактирање. џија је опет распалио мангалу и поређао кат&ктица ж усправна црта која раздваја фени такум. Андр. И. тактове, ритмичке јединице. — Такт ових т а к у ш а ж агр. покр. такиша. — Лешпесама лежи у ритму самога текста . . . а карио је под сенком од такуше. Вес. усправне цртице — тактице — повучене су само после сваког свршеног мелодијског тал м нем. а. део, удео у некој имовини. — текста. Коњоз. Од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио. Станк. Аге тактичан, -чна, -чно 1. који има такта притисле . . . па траже свој тал., све отим(2), који има односно одражава осећање мере, љу што им дође под руку. Чол. б. мираз, умешност у опхођењу. — Војвоткињу . . . прћија. — Жене са својим таловима кућу обележавају као памегну, тактичну. Јов. Ј. руше. Берт. Кажи мала, кол'ко имаш Она налази да је његов смијех увијек так- тала? — Корпу гара и два котла стара. тичан. Божић. 2. в. такпшчки. — Сад још Леск. М. само . . . да ишчепрка једном шибицом, која му је остала у руци још од тактичног експеталабука ж в. тарлабука. Вук Рј.

ТАЛАБУКАЊЕ — ТАЛАСАТИ

133

тапаб^кање с гл. им. од талабукати. ком пољу, отклон [потрање, згуснуће и др.) од нормалног стања, односно равнотежног талабукати, -абучем несврш, в. тарлаполоокаја, валовито кретање (уопште): сеизбукати. Вук Рј. мички таласи, звучни таласи, електромагталаворити, -им несврш. ћаскати, чанетски таласи. 2. а. скупина, део неког мноврљати. Р-К Реч. штва или масе у покрету; налет. — Талас талавбрница ж бука, галама. Р-К Реч. за таласом бомбардера је тукао бомбама Љубин Гроб. Дед. В. Покретали су се и спушталагајитн, -агајим несврш. покр. проеодити време у нераду и разоноди. — Нестало тали тако стољећима таласи тог живља. с трговином благо, господи омили талага- Десн. Стигли су први таласи вјетра, угарак мржње разгоријевао се. Донч. б. уопшпге оно јити и уживати с миром. Љуб. талаган м тур. покр. мушка кабаница, што се постепено шири, надолази, захвата кога или што. — Талас непријатних асоцидугачки гуњ у народној ношњи. — Он стресе јација запљуснуо је крхку љуску његове пред прагом зелену доламу . . . и поздрави памети. Крл. Талас незадовољства испољачовјека у талагану. Сиј. вао се у низу штрајкова и демонстрација. талајати, -ам несврш. покр. млатарати, Марј. Ј. 3. а. уздигнуће на површини са благим махати. — Илија . . . објесио ноге над воду, нераенинама. — На гребену једнога блиског па талаја њима тамо-амо. Ћоп. земљишног таласа . . . изби густа маса њихове пешадије. Јак. б. прегиб косе, власи таламбас м тур. врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом (природни или вештачки): коса на таласе. преко отвора. — Ударише бубњи и свирале, тбласав и таласав, -а, -о таласаст; зазвечаше ситни таламбаси. Дом. Негдје усталасан. — Равни и поља . . . се нађоше таламбас куцну. Мул. . . . широм наше таласаве, планинске отаџИзр. без таламбаса (објавити и сл.) бине. Петр. В. Стрчали [су] таласави без великог говора, без рекламе. — Била је редови необраног кукуруза. Сим. приказана [серија] без икакве рекламе . . . таласаво и таласаво прил. на таласав И без таламбаса. ВУС 1972; ударити, уданачин, у таласима, таласасто. — Око ње р а т и у бубњеве И таламбасе в. уз бусе сукња разливала меко и таласаво. Пер. бањ (изр.). — Тешко је признати пораз свима онима који су прије доношења новога детЗласај м необ. талас, трептај. — фиг. визног режима ударали у бубњеве и таламОтегнута мелодија . . . ривала се и небу и басе. ВУС 1970. сунцу, као . . . таласај сочна живота. Коз. И. таламбасање с гл. им. од таламбасати. таласак, -ска м дем. од талас. — Божју — Силазили су . . . кораком, уз таламбасање хвалу поје . . . вјетрић и таласак. Нам. бубњева. Вј. 1970. таласање с гл. им. од таласати (се). таламбасати, -ам несврш. ударати у тЗласаст, -а, -о 1. који има благе, заобљене таламбасе. В. пр. уз гл. им. таламбасати. неравнине, кривине, прегибе, сличан таласима, талан(а)т, -нта м грч. 1. стара грчка валовит, вијугае; кудрав, коврџав. — Пружила мера за пгежину. 2. античка новчана јединица. се час таласаста час равна поља. Ранк. Прегледа широк, таласаст . . . простор села и — Таланти спремни стоје да плате лажну бојишта. Лал. Кожа им је смеђаа коса таљубав и грешне страсти твоје. Митр. таландара ж покр. торокуша, блебету- ласаста. НЧ. 2. који је као у таласа, сличан шуму таласа. — У близини не чу ништа ша. Вук Рј. осим таласастог шапутања грања. Матош. таландати, -ам несврш. покр. брбљати, торокати. Р-К Реч. тЈЈласасто прил. на таласаст начин, у таласима, равномерно мењајући изглед, инталар, -ара м лат. дуга сеечана хаљина, тензитет и сл. — Тамјан се вије и шири поогртач, плашт; дуга горња хаљина католичких и евангеличких сеештеника. — Свукли му лако, таласасто. Стшж. Зрикавци пјевају таласасто, једначито. Зог. мисну одјећу, И опасник . . . и талар. Гор. тЗлас м 1. а. уздшнути део водене масе таласати, -ам несврш. 1. а. изазивати (изазван обично ветром), гребен на површини таласе, валове на чему, гибати. — Ветар воде која се љуља, гиба, вал; сличан део неке таласа зелену стрмнину као море. Вес. Хадруге материје, масе и сл. која се гиба. — љина лепрша и таласа слике пласта испод Пјена преломљених таласа реси . . . црне крошње право уздигнуте. Р 1946. б. изазихриди. Војн. Мала Ада, кб цвет водени над вати усталасаност, узбурканост, немир; наталасом, спава. Рак. На мјесечини талас рушавати, реметити. — Ријеч му таласаше пшенице. Крл. фиг. Немирни таласи за- гомиле људске. Кам. Дебели језици пламена, пљускивали су логор час јаче или слабнје. нишући се, таласају тишину, натерујући је Јак. б. физ. уопште појава ширења каквог да потмуло бруји. Ђил. 2. таласати се. — побуђеног стања у некој средини или физич- А низ плећа вали таласају меки. Бој. фиг.

134

ТА ЛАСИЈА — ТА ЛИЈАНК А

На њеном лицу нијесу таласала . . . чувства. нису талентирани дјечаци. Лог. 2. Тако се Коз. Ј. и уз талентиране најреалистичније студије ~ се а. бити захваћен таласима, кретати . . . налазе . . . слике . . . у облику обичних се у таласима, валовима, гибати се; равно. . . кич-илустрација. Баб. мерно се дизати, ширити, покретати. — талептирано прил. = талентовано са Пуне дјевојачке груди таласају се и дишу талентом, даровито. бурно. Шант. фиг. Блага, росна хладовина тал^нтираност, -ости ж = талентова. . . таласала се тихо и слатко. Шапч. 6. шиност особина онога ко је талентиран, надарерити се у таласима, као таласи. — Стало ност, таленат. да се таласа брујање са торња катедрале. талентован, -а, -о = талентиран. — Матош. Талентовани командант . . . није . . . имао таласија ж покр. врста жеиске блузе. времена да живи. Зог. Они талентовани не — Какве ли су пусте димије од харе! Каква треба да се чуде што су одбијени. Уј. ли је на њој таласија ткана, што јој њедра талентовано прил. = талентирано. — крије са два ђула рана! Шант. »Курлани« су . . . изразито талентовано наталасина ж аугм. од талас. писани, са пуно страсти, телшерамента и неталасић м дем. од талас. ^остатака. Михиз. тЗласје с зб. им. од талас. — Титрала си талентовапост, -ости ж = талентиракао зрака на таласју зајапреном. Крањч. С. ност. Нијесам ту да хитам мору у раље, пржину талиб м тур. ученик, ђак. Бен. Рј. газим, таласјем плавим — једино. Кост. Д. талиба ж тур. ученица. Бен. Рј. тЗласни, -а, -о који се односи на таласе: талиј, -ија м = талијум хемијски еле~ гребен, <~ дужина, ~ кретање. менат (Т1), меки плавкастосиви метал, који таласотерапија ж грч. мед. лечење бо- се употребљава у оптичкој индустрији и лесника купањем у морској води и дејством медицини. благе морске климе, климатско лечење у приталија ж тур. покр. в. талих. — Није морским крајевима. ту вредноћа главно, него талија. Срем. талатин, -ина м врста меке коже. Бен. Рј. Талија1 ж заст. в. Италија. талац, таоца м (ген. мн. талаца) особа Талија2 ж грч. мит. муза, заштитница која својим животом јемчи за испуњење неке комедије. Деан. Рј. обавезе или којаје намепена да се на њој изврши ТалАјан, -ана м Италијан. одмазда за нечије акције. — Знајте да сте од овог часа мој заробл>еник. Штавише и талац. Талијанац, -нца м заст. Талијан, ИталиЦар Е. фиг. На рану савест ваља хрид да јан. — Ко ће слабе извест Талијанце на тишти је у свако доба и трује као змијин литице ваше непрегледне. Њег. Талијанац жалац, да буде страшан талац њезина греха. на нас суче. Крањч. С. Кош. талијанаш, -аша м присталица Италије талаш, -аша м, талаша ж и талашика и италијанске иреденте (на нашем приморју), Ж тур. струготина. Шкаљ. проиталијан. — Нова хрватска институција [гимназија у Задру] поред талијанске . . . тблаштво с стање у којем се налази била је трн у оку талијанашима. Обз. 1932. талац. талијанАзам, -зма м лингв. реч или др. тале и тале м хип. од отац, тата. језичка појава преузета из талијанског језика. талеб м тур. в. талиб. Бен. Рј. талијанизирати, -изирам и талијанитален(а)т, -нта м грч. 1. а. изузетна способност за нешто, дар, даровитост, обда- зовати, -зујем сврш. и несврш. претопити, препшпатиу Италијане;(у)чинити италијанреност. — Књижевност је таленат, новиским (по припадности, својствима и др.). нарство рутина. Матош. Ја [сам] имала . . . ~ се претопити се, претапати се у веру у његов таленат и ум. Јанк. б. особа са таквом способношћу,надарена, даровита особа. Италијане; доби(ва)ти италијански карактер. — Сплит се је почео талијанизовати тек — Покуљала је читава плејада младих касније два стољећа послије млетачке окуталената. Шах 1. 2. в. талант. — Сваки од пације. ХР 1928. нас му плашт нек даде . . . и к том по један Тал&јанка ж Италијанка. скупоцјени таленат златни. М-И. тап&јанка ж назив за различите појмове тал&нтиран, -а, -о = талентован који пореклом из Италије а. врста пушке. — Па има талента, даровит, обдарен, иадарен; у којему се испољава таленат творца, аутора: до'вати пушку Талијанку, којано је у Талиј' ~ писац, ~ проналазач, ~ играч. — Пуни кована. НП Вук. б. цреп новијег типа. — Он се . . . пресели у нову . . . кућу, покривоље и способности, талентирани али невену »талијанком« . . . Пол. 1953. в. врста срећни људи! Срем. Неки добри ученици

ТАЛИЈАНСКА — Т А Л М У Д С К И кокоши. — То је . . . глава црне морске кокицс — талијанке. Врло су добре носиље. Вин. г. врста високородне пшенице. Талвјанска ж заст. Италија. — Сицилија . . . могаше хранити половицу Талијанске. Старч. талбјанскн, -а, -о италпјанскп. тал&јански прил. италпјански. талијанство с припадност, припадништво италијанској националности; талијанштина (/). Деан. Рј. Талијанче, -ета с Италијанче. Р-К Реч. Талијанчина м и ж пеј. од Талијан. Р-К Реч. талијанштина и талијанштина ж 1. особине, појаве својстеене Италији и Италијанима. — Истина је да Талијани још и дан данас не знају у чем састоји талијанштина у глазби. В 1885. Крф има још остатака од талијашптине; ако се то не видн по музици, види се по просјачењу. Дуч. 2. италијански језик. — Надовеза топло и галантно гроф савршеном талијанштином. Том. талијер, -ера и тМлијер м (ијек.) в. талир. — Платише ли 900 талијера уцјене? Буд. талијум м хем. -- талиј. талилац, -иоца м (ген. мн. талилаца) топионичар. Деан. Рј. талнна ж текућа маса добивена таљењем, топљењем неке материје. — фиг. Сунце врелом талином полијева зелене палме. Креш. талионица ц талибиица ж радионица, постројење у којему се тали нека материја (метална руда или др.~), топионица. талионичар и талидничар м талилац, топионичар. Деан. Рј. талпоничарски и талибннчарски, -а, -о који се односи на талионичаре. талионичарство и талндничарство с таљење метала као индустријска грана, топионичарство.

135

талити, талим несврш. претварати у течно стање помоћу топлоте, топити. — На вишем ступњу барбарства људи су почели талити жељезо. Пов. 1. Руда у Варешу топи се непрерађена, понекад је тали запаљени кокс. Пол. 1950. фиг. Догађај у . . . уреду ждерао му је читаву утробу . . . талио мржњу. Јел. ~ се прелазити у течно стање под утицајем топлоте, топити се. — фиг. А ја га гледам и сва се талим као груда снијега на жаркоме сунцу. Кос. талих м тур. заст. срећа која прати некога. — Ако будем старога талиха, и ову ћу рану надживјети. НП Вук. талнчан, -чна, -чно и талншан, -шна, -шно који има талиха, срећан. — Поред ратних богаташа . . . и таличних капиталиста5 никла [је] . . . после рата нова сиротиња. Рад. Д. талтпни, -а, -5 који се односи на талиште: ~ тачка. талиште с температура на којој се неко чврсто тело тали, топи, тачка топљења. талк м нем. мин. ерло мек силикатни бели или зеленкасти минерал, који се као прашак или примеса разних паста и сл. употребљава у производњи хартије, гуме, лекова, козметичких производа и др. — Миловка или талк појављује се само у кристаластим накупинама. Тућ. Од магнезијумових силиката техничку примену имају азбест и талк. НХ. тЗлми- (у полусложеницама) фр. 1. вештачки, привидан, лажан (о злату, тј. легури која га замењује). — О врату виси му дебео ланац од талми-злата. Шен. 2. тобожњи, лажан, псеудо-, надри-: талми-аристократ, талми-племениташ. — Када и који кицош, или талми-барон и псеудо-гроф овамо заблуди. Ков. А. Талмуд м хебр. зборник догматских, етичких и друштвених норми и тумачења јудаизма, стваран почев од IV ст. пре н. е.

талионички и талибнички, -а, -о који талмуд&зам, -зма м 1. проучавање, тусе односи на талионице, топионички. мачење, примена Талмуда и уопште норми талир, -ира м старински сребрни новац у јудаизма; јудејска казуистика, извођење разних разним европским земљама {назван према именуставова, закључака, објашњења из Петокњижја. 2. фиг. пеј. еештина произвољног, чешког града у коме је први пут кован, у XVI ст.). — фиг. Вјетар на крилима лети . . . софистичког доказивања, образлагања и сл. И звони гитарама и зрачним талирима. Полић. талмудист(а) м 1. познаеалац, проучаваШта чините, воде, кад северац дуне, шта лац Талмуда. 2. фиг. пеј. онај ко показује чините, језера ледени талири? Макс. вештачку, схоластичку, софистичку ученост, одвојену од живота. тал&сман, -4на м грч. предмет који по распрострањеној празноверици доноси срећу талмудАстички, -а, -б који се односи на ономе ко га носи и штити га од зла, амајлија, талмудисте и талмудшам. — Маркс ову амулет. — Ови предмети су у познијим његову »талмудистичку мудрост« . . . немивременима чувани као какви талисмани. Жуј. лосрдно и праведно исмева. Пол. 1959. фиг. Дјетињи осмијеси травних талисмана у јутарњем даху паучастих дана. Фран. талмудски, -3, -о који се односи на Талмуд.

136

ТАЛОВ — Т А Л У М И Т И

талов и талов, -а, -о који припада талу. Вук Рј. таловник м бот. биљка из пор. жабљака, титра ЕгамМз НетаНв. Бен. Рј. талог м I. нерастворени, гушћи слој који се излучује из какве текуће материје и скупља на дну и на зидовима посуде,јаме, корита и сл.; накупљена трошна материја, нанос. 2. а. оно што остане од нечега,после нечега,остаци, трагови. — У души не остаде него талог успомене. Матош. Носећи у себи талог синоћне свађе, узели [су] . . . што им треба И лено пошли на ливаду. Ђур. б. безначајни, безвредни део нечега, таква појава у нечему; неповољна, тпешка, тпамна спграна, наличје нечега. — Таквих људи треба и Русима и нама, пак да се и ми једном подигнемо повесници на површје, а не да будемо вечити талог њезин! Скерл. Чему и жићу да окушаш талог? Домј. в. нижи, декласирани друшшвени слојеви, људи са друштвеног дна, олош, полусвет. — Пролетаријат . . . ваља добро разликовати од оног талога што се одваја у европском друштву и куда долазе: просјаци, злочинци И јавне женскиње. Марк. Св. У растућем граду прикупљао [се] којекаков талог људства. Шен. 3. (чешће у мн., обично са атрибутима: атмосферски, водени) вода која у течном или чврстом стању пада из атмосфере на тло, падавине, оборине. — Извесна посматрања могу се извести из области . . . географије (клима, талози, земљиште). Пед. Количина воденог талога смањује се према истоку. ЕГ 2. Изр. испити пехар до талога, испити и ~ из чаше поднети муке и понижења до краја. — Пробуди се . . . Јерусалиме, који си пио из руке Господње чашу гњева његова . . . и талог из страшне чаше испио си. Дан. таложење с гл. им. од таложити (се). таложнна ж слојземљишта настао таложењем. — Што је . . . испод горњих најновијих таложина лежало и што је касније добило у науци име културнога слоја, било је начкано свакојаким . . . рукотворинама људским. Панч.

се накупљати, гомилати. — Споро су протицали дани, и после сваког таложила се у Аксињиној души опора горчина. Моск. Од злобе туђих језичина таложио се у мени годинама талог засићења, гађења. Крл. б. губити оштрину, ублажавати се, стишавати се. — Испочетка је Звонко мислио: »То нећу пребољети« . . . а онда се све то у н>ему смиривало, утишавало, таложило. Киш. т^ложни, -а, -5 који се односи на талог и таложење; који постаје таложењем: таложне појаве; таложне стене, таложни слојеви. т а п о ж в и к м и таложница ж јама, резервоар) део каквог уређаја где се таложи нека материја. — Канализација је била у стању да прими воду [бујице]. али таложници и сливници зачас су се напунили лишћем, земљом и угљем. Пол. 1929. Вода у тзв. таложницама . . . своје сумесе сталожи. Батут. талон, -бна м фр. 1. део хартије од вредности или сличног документа са купонима, који се одсецају приликом уновчења одн. искоришћења. — Могао је . . . дати само три талона за објед у кооперативној благоваоници. Крањч. Стј. 2. у картању неподељене или из игре одстрањене карте. талонирати, -бнирам сврш. и несврш. карт. ставити, стављати, одложити, одлагати (карте) у талон (2). — Своје [је] најмање карте талонирао. Вин. талофите ж мн. и талофбти м мн. (јд. талофита и талбфит, -ита) грч. биол. биљке просте грађе, без диференцираних основних органа (корена, стабљике, листа) ТћаПорћка; Исп. талус. — У талофите се убрајају групе бактерија, алга, гљива и лишајева. Станк. С. талпа ж тур. јака, дебела неостругана даска (нпр. у подлози моста); брвно, греда. — Андра кроз . . . храстове талпе четири прста једре види Раку, апсанџију. Ћос. Д. Мучише [се] да свуку низ брдо неколико великих талпа за мост, натоварених на кола са шест волова. Лаз. Л. талпара ж зграда, колиба, барака од талпи, брвнара. — Треба ми подићи [у таложити, -им несврш. 1. излучивати, збегу] каку талпару где ће се брашно држаодлагати, гомилати као талог: ~ муљ (о ти. Вес. води). '2. фиг. а. постепено скупљати, готалпина ж талпа; аугм. од талпа. — милати, стварати. — Ипак су гневни браОде да види талпине за сандук [мртвачки]. товљеви говори таложили у Јакову страх. Ђил. б. чинити да се нешто смири, среди, Вес. Неки посједаше на лежаје, а други на талпине које су служиле умјесто столица. сређивати. — Кад би се накупио утисака . . . враћао би се кући3 таложио те утиске, Лал. талум м тур. војна обука, увежбавање; размишљао, писао. Пол. 1959. ~ се 1. издвајати се из течности, падати увежбавање животиња, дресура. Шкаљ. на дно, накупљати се као талог. — За такве талумити, -им несврш. изводити талум, грубе честице знамо да се лако таложе вежбати, увежбавати; дресирати. — По(седиментирају). Кем. фиг. Крвави напор чињао [је] да их талуми увек истим речима: талежи се у чамцу. Ђон. 2. фиг. а. постепено Полудесно! Лево! Ступај! Андр. И. Потрле

ТАЛУС — Т А М А Н је зворничке спахије, играјући, коње талумећи. Шкаљ. талус и тблус м грч. биол. тело простих биљака талофита, које обавља животне функције без диференцираних органа. таљевина ж растаљена, растопљена материја, растопина. — Магма [је] силикатна таљевина. Тућ. таљење с гл. им. од тпалити (се). таљив, -а, -о који се може талити, топљив. Р-К Реч. таљивост, -ости ж особина онога што је таљиво; топљивост. таљиг м бот. врста храста, љутик (Јиегсш веббШПога. Бен. Рј. таљига ж в. таљиге. — Вуче ме у бол досадна таљига на којој сједим, затрнулих ногу. Уј. таљ&гати, -ам несврш. 1. возити таљиге, превозити терет на таљигама. 2. ходати, пешачити с напором, обијати; мукотрпно радити, вући, теглити. — Вуненом струком огрнуо се [путовођа] па таљига. Шант. И камен вода рони, те неће живот гегулу, што љушти проју и по вазда таљига. Рад. Д. ~ се возити се, вући се путом (о колима, возилу). — Миче се дрвено сакато коњче под његовим рукама. Таљига се . . . крцата кутија. Мих. таљ&гаш, -аша м 1. возач таљига, онај који нешто превози на таљигама. — Један таљигаш је тукао свога коња. Уск. 2. коњ који вуче таљиге. — Међу гомилом . . . таљигвЈ које вуче измучен таљигаш. Бег. таљвхашки, -а, -б који се односи на таљигаше и превоз таљшама: ~ коњ, ~ посао. таљиге, таљига ж мн. запрежна кола, која обично вуче један коњ. — Изнемогла матора рага разболела се, таљиге не излазе на пијацу. Грол. фиг. Како си будеш сам сковао и удесио таљиге среће, тако ћеш се и на њима возити. Ков. А. таљижице ж мн. дем. од таљиге. — Дотера . . . мршаво кљусе, упрегнуто у таљижице. Ранк. Дјед извуче из колнице старе лаке таљижице. Гор. таљизгало с и м особа која таљизга, гњеветало. Вук Рј. таљизгати, таљизгам несврш. погрд. полако и досадно говорити којешта, гњеветати. Вук Рј.

137

. . . таму митровачких казамата. Зог. Страшна ми тама, од сљепоће гора, сав ум помути и на чула леже. Гор. б. тамна боја или сјај, непрозирност. — Иза таме погледа слутио се неки други Миша. Сим. в. помућен, нејасан вид, измаглица, копрена пред очима. — Само мутно око звера, кроз самртну таму види благо лице калуђера. Јакш. Ђ. 2. а. оно што је непознато, нејасно, заборављено; доба о коме се мало зна или памти. — Згражале [су] се шапћући гнусно о његовој мајци, која је лежала у гробном мраку и у тами његова дјетињства. Гор. Сумње и молбе, гњев, немирну радост — све сам сад глед'о у тами за собом. Ант. 2. б. одсуство радости, ведрине, чамотиња; потиштеност, мсалост. — Али у таму једнога рударског живота зна синути каткада и која сунчана зрака. КХ 1936. У селу, опет, тама и туга. Јевт. в. заосталост, незнање,непросвећеност; необавештеност, неупућеност. — Ми смо још у средњовјечној тами. О-А. Нашто ми очи кад вечно тонем у тами незнања. Ант. 2. г. мрачна, назадна, негативна страна нечега; зло. — Андрића интересује и тама и светлост човекова. КН1956. Ал' невјерни свијет привољује тами. Вел. Изр. тушта и тама в. тушта и тма, уз тма (изр.). — Наједанпут свану у пећини . . . тушта и тама од сваке врсте људи. Н. прип. Вук.

таман, -мна, -мно 1. а. који је без светлости, мрачан. — Тамна већ ноћца . . . дође. М-И. Горка је . . . тамна тамница. Сиј. 6. који слабо одбија светлост, који је затворене боје или нијансе; мрк, црн. — Тамне очи к земљи оборио. Цес. Д. Небо [је] било тамно као чађ, а море сиво као пепео. Дуч. 2. који има дубљи, нижи призвук, звучну боју, потмуо, мукао; неразговетан. — Мати [се] . . . јави тамним, као кз велике дубине, некако необично срдитим и болним гласом. Петр. В. Тамни жагор шапуће нешто што је потпуно у складу и не разумије се. Уј. 3. а. непознат (рдиосно недовољно познат); загонетан, нејасан; мутан, несређен: ~ порекло, ~ наговештај. — Каза двије, три тамне изреке некога светога оца и каза им како их он тумачи. Мат. Све њезине мисли биле су тамне и побркане. Кум. 6. мрачан у моралном смислу, лош, рђав, негатиеан; у којему има нечег недопуштеног, негативног: ~ страна, ~ тип. — Интриге . . . тамне силе, шпијунажа . . . све то данас служи циљевима странке. Ћос. Б. Између ње и Словака постсјала је нека тамна тајна. Козарч. в. т а љ н ш к е ж мн. дем. од таљиге. — Дједо заостао, непросвећен, примитиван. — Та тадша [је] . . . гонио . . . распоћена коња, без орме свјетина стајала [је] пред Миошићем . . . И таљишки. Гор. па се он загризао у питања преобразбе те тбма ж 1. а. одсуство светлости, мрак; немани. Тур. 4. а. лишен радости, тужан, простор без светлости. — То су сестре што невесео; црн, несрећан. — У душу му се стаде увлачити тамни песимизам. Леск. Ј. Изгуу своме срцу џосе бол Сестре Батрићеве,

138

ТАМАН — ТАМЈАН

биће се дан поднеблл плава и буран, весб, тамаринд м и тамаринда ж бот. тропнемиран и сетан, пролази [напор духа] као ско дрво јестивог плода, индијска урма Табоје ратних дуга са тамном слутњом лабудове тагшс1и8 тсИса. Сим. Реч. песме. Панд. б. ојађен, уцвељен, жалостан, тамарис, тамарнс и тамариск м, несрећан. — За њим тамна мајка пристајаше, тамариска и тамаришка ж бот. врста а тамна мајка и браћа жалосна. Вук. украсне биљке Т а т а п х (Т. Ј$ Шса). таЧшшан, -шна, -шно шаљив. Деан. Рј. таман и таман (таман) тур. речца 1. за истицање блискости, подударања: управо, баш. тамбарина ж покр. врста мантила, а. о просторној блискости. — Чича Фирду- огртача постављеног јагњећим крзном; исп. цији је таман преко пута и црква. Вел. Под табак2. Р-К Реч. старим градом, таман вшпе онога римског тамбор м покр. в. табор. Р-К Реч. пута [пронађен]. Ћоп. б. о временској блистамбулава ж тур. в. дабул(х)ана. — кости. — Таман да заложим нешто меса, То је јамачно он стигао са свирком и тампуче вика и треска по крчми. Љуб. Илија буланом. Рад. Д. је таман објема рукама разгрнуо љесково грање. Шимун. в. приупоређивању истоветних тамбур, -ура м фр. 1. добош, бубањ. односно веома сличних појмова, или кад се Бен. Рј. 2. бубњар, добошар. — Тамбур онда истиче да је нешто тачно погођено, да коме није вјежбао с трубом. Крл. или чему потпуно одговара. — Таман као тамбура ж тур. жичани музички инструда си усред каква предграђа. Креш. Таман мент оријенталног порекла, на којем се свира ми се то свиђа. Лал. Има једно згодно занитрзањем жица. мање, таман за њега. Поп. Ј. 2. (у придевској тамбурање с гл. им. од тамбурати. служби, у предикату) који је одговарајуће тамбурати, -ам несврш. свирати на величине, мере (обично о одећи, обући). — Ципеле да ли су таман? Макс. 3. кад се истиче тамбури. — фиг. Живци брује и тамбурају. Матош. Тамбурам овако већ трн недеље да ће се задржати неки стае и ако би се догодило нешто што га нормално отежава, за њом, а она ништа, као да јуне иде за што је несагласно с њим: чак, макар. — њом. Пол. 1958. »Нећу се мицати, бабо, па таман мене да тамбураш, -аша м свирач на тамбури. гађају« [топовима]. Пол. 1958. 4. у катетамбурашица ж страчица на тамбури. горичном одрицању, одбијању а. кад се формално потврдној реченици даје одричан смисао. — Звуци уморних тамбурашица слевали се с киселином испролеваног алкохола. Марк. М. — Ћути, таман би требало још и тебе да тамбурашки, -а, -о који се односи на слушамо! Бар. б. каоузвику службиреченице: тамбураше: ~ оркестар, ~ збор, ~ ДРУникако, нипошто. — Госпођа, разуме се, штво. пуши? — Таман! Не могу чак ни дим да трпим. Нуш. тамбурин, -ина м тал. мали бубањ са прапорцима, даире. Изр. ~ посла! таман (46), никако, нитамбурица ж дем. од тамбура, мања пошто. тамбура; тамбура. таманилац, -иоца м онај који тамани тамбурџија м бубњар, добошар. — Тамкога или што. — Мало даље [је] море . . . бур био тамбурџија Иво. НПХ. тај ненасити таманилац . . . нараштаја. Дов. тамин, -ина м тур. покр. мишљење, преттаманнти, таманим несврш. 1. а. унипоставка; исп. тахмин. Вук Рј. штавати убијајући, ловећи, трујући и сл., тамити, -им несврш. 1. постајати таистребљивати. — Понеки дивљаци лове и ман, губити сјај, тамнети. — фиг. Не би тамане опасне зверке. Жуј. Мунгос . . . он по цену живота . . . пуштао да рђа и тамани змије. НЕ. б. уопште уништавати, тами чојство куће Кнежића. Ђур. 2. тамносатирати; искорењиеати. — Ни бриге јој вати. — Помисли да таме и од тебе бољи, што . . . козе тамане младице гаја. Божић. да насиља људска ти не трпиш сам. Змај. Служитељи и пандури просто су таманили ~ се смркавати се, смрачивати се. — народ. Бар. На нама није да таманимо зло. Тамило се. Гор. Бег. в. упропашћавати, унесрећивати. — Љуб'ме, драги, ил' ме се окани, ил' ми тамица ж дем. од тама; полумрак. — моју младост не тамани. Леск. М. 2. јести Кокошке . . . падају као јабуке у тамицу и пити у великој количини, сатирати једући гушћу и дубљу. Ћос. Д. и пијући. — Таманио [је] шунке и пиво и тамјан м грч. 1. а. бот. мирисно дрво живео весело. ЛМС 1951. •—> се уништавати се, упропашћавати се. Во$\уеШа из пор. Вигвегасеае које расте на широком појасу од источне Азије до источне — Ти се лутријом таманиш.' Јурк. Африке. Сим. Реч. б. смола добивена из тога тамањење с гл. им. од таманити (се). дрвета, која запаљена развија пријатан мирис,

ТАМЈАНИЗИРАТИ — ТАМНИЦА

139

употребљава се за кађење при верским обредима;сјај, добивати тамну превлаку, прекршати фиг. ласкаве речи, славопојке, похвале. — се патином (о металним и др. сјајним предЧовек уме карактере да тамјаном кади; ал' метима). — Позлата тамни, липовина гриња, ти исти карактери умиру од глади. Змај. боја лиња. Љуб. 2. добивати нездраву тамну, в. фиг. врло пријатан, ароматичан мирис; земљасту боју (р лицу); губити сјај, добивати најлепши мирис. — Ми ћемо посабрати само израз празнине и беживотности (о очима). — најболл мед са наших улишта, само тамјан Лице му је тамњело. Франг. Моје руменило најтајнијих, најмириснијих идеја. Уј. 2. фиг. гасне, моје очи тамне и моје косе опадају. подушје, помен. — Ово нам је слава, на Петр. В. 3. фиг. падати у засенак, у заборав, коју се врсни момци купе . . . да витештвом нестајати, гасити се (о угледу, слави и сл.). прса набрецају. То је тамјан свети јунацима, — Слава старог Корнеја почела је тамнети. то гвоздени срца у момцима. Њег. Панд. Мало-помало њихова отворена приИзр. као ђ а в о (враг) од тамјана сутност почела је тамњети. Лит. 1957. 4. б е ж а т и (зазирати, с к л а њ а т и се и сл.) в. тамновати. — Тамнио је бане Зрењанине е. уз ђаво (изр.); мирисати на ~ преживу тамници бега од Новога. НПХ. љавати последње дане; ни богу тамјана ~ се истицати се тамном бојом, тамнине да(ва)ти бити велика тврдица. лом. — Тамне се у дубини србијанске планине. Шуб. тамјанизирати, -изирам сврш. и не сврш. необ. (о)кадити тамјаном; фиг. ститамннк, -ика и тамник м 1. а. тамно, ша(ва)ти, смири(ва)ти. — Мирис . . . меса мрачно место у дубокој ували до кога сунце . . . му је изненада тамјанизирао разјареност. не допире. — Кад су га питали . . . »Камо ти Божић. дружина?« он је река: »Осташе сви у један тамник«. Миљ. б. дубоко место у води. Рј. А. тамјаник м 1. посуда за чување тамјана. 2. тунел; подземни ходник. Р-К Реч. 3. рђав — Жупник узме . . . пар зрнаца тамјана из човек, нитков; чоеек неугледна рода. Рј. А. тамјаника и посу их на жар кадионице. Гор. 2. бот. в. тамјан (1а). Бен. Рј. тамнипо с 1. а. тамнина. — Кроз . . . ходник [светло је] упадало у стари двор, тамјаника ж 1. агр. врста мирисавог носећи на себи тамнило и сјену црних стибелог грожђа и вино од њега, мушкат. Вук Рј. 2. бот. врста мирисне ливадске траве из пор. јена столне цркве. Ђал. б. нездрава земљаста боја лица (рд болести, патње и сл.). — Нико уснатица, мајчина душица. Сим. Реч. 3. агр. а. врста јабуке. Р-К Реч. б. врста крушке. И. не зна прави узрок његовог тамнила . . . и пропадања. Глиг. 2. тамна површина, затамјанка ж агр. тамјаника (1 и 3). тамњено место. — У глатком тамнилу језера Вук Рј.; Р-К Реч. одразио [се] и њезин . . . лик. Шимун. Очи тамјански, -а, -о а. који се односи на [су] му се светлеле, а око њих се обавио тамјан, који потиче од тамјана; намирисан обруч тамнила. Петр. В. тамјаном: ~ мирис, ~ дим. — Руже вену тамвина ж 1. особина и изглед онога што . . . под тамјанским црквеним сликама. Матош. б. који подсећа на мирис тамјана, је тамно, тамна боја; тама, мрак, помрчина. — Кроз тамнину [су] трепериле звијезде. сличан тамјану. — Допирали [су] сви ти О-А. фиг. Над . . . идеалима навукла [се] гласови . . . заједно с тамјанским мирисом . . . тешка тамнина. Ранк. 2. фиг. забит, жита. Бен. забачен крај; заостала средина. — Голаћи тамјануша ж агр. врста крушке. Р-К [су] ижђикнули преко ноћи из скромних Реч. тамнина. Десн. тамљ-, в. тамј-. тампити, -им несврш. в. тамнети. тамна ж покр. 1. в. тама. — И ово је Вук Рј. у сану виђела, да им тамна паде на дворове, тамнити, тамним несврш. чинити тами у тамну ђено долетише црне чавке, тице ним, затамњивати; мрачити, замрачивати, наопаке. НП Вук. 2. в. тамница. Рј. А. помрачивати. — Ко то ноћас тамни светлост твога умља? Радул. фиг. Само да ли су т* Тамнавац, -вца м становник Тамнаве сенке сасвим престале да тамне наше кул(рбласти која захвата слив реке Тамнаве у турне видике? Михиз. западној Србији); онај који је пореклом из Тамнаве. тамница ж (ген. мн. тамница) 1. простоТамнавка ж становница Тамнаве; она рија, обично у подзгмним или приземним деловима зграде, где осуђеници, сужњи издржавају која је пореклом из Тамнаве. казну, затвор. — Оптужени су лежали у тамници. Вес. Два пута у кратко вријеме тамнети И тамнети, -ним, ијек. тамдопада тамнице. Комб. "2. казна лишењем њети и тамњети, несврш. 1. а. постајати таман, добивати загаситу нијансу боје. — слободе, осуда на затвор и издржавање те казне, робија. — Јутрос мало да ме не осуди Лица су им посута златастим маљама које на . . . тамницу. Матош. нијесу ни почеле да тамне. Лал. б. губити

140

ТАМНИЧАР — ТАМО

Изр. гладна и жедна ~ покр. казна Тек сам прекјучер чуо да си тамновао.

затвора с осудом на гладовање и жеђ. тамничар м 1. чувар тамнице. — фиг. Неко вријеме лупали су по Енглезима називајући их . . . тамничарима Европе. Цар Е. Где је страшни тамничар што чува врата овог живота. Макс. 2. затвореник у тамници, заточеник, узник, робијаш, суокањ. — Хитре слуге послушаше, изведоше тамничаре. На ногах им тешке негве, а на руках лисичине. Маж. И. тамничарев, -а, -о = тамничаров који припада тамничару. — То бијаше тамничарева жена. Кум. тамничарица ж затвореница, заточеница, робијашица; тамничарка. — Наш је бан онда још, кад је слободна тамничарица била . . . за њу се борио. Кур. тамнкчарка ж женска особа тамничар; жена чувара затвора. — Тјешила их тамничарка. Кум.; Вук Рј. тамничаркин, -а, -о који припада тамничарки. тамничаров, -а, -о = тамничарев. тамничарски, -а, -о 1. који се односи на тамничаре, који припада тамничарима. — Обављао је неугодне послове тамничарске. Кум. 2. в. тамнички. — Тада су се отворила тешка тамничарска врата. Мил. В. тамничити, -им несврш. затеарати у тамницу. ~ се сам себе осуђивати на тамницу; фиг. лишавати се друштва, повлачити се у себе. — Утамничили те други четири године, и сад — тамничиш се сам. Коз. И.

Креш. тамнбвит, -а, -о таман, мрачан; фиг. нејасан, загонетан. — Клара не разумије тамновитијех ријечи. Војн. тамвбкос, -а, -о који је тамне, црне косе. — Повијест казује да је међу људима који су хтјели реформирати друштво било много тамнокосих жена. ВУС 1971. тамвблнк, -а, -о који је тамног лика. Р-К Реч. тамнбок, -а, -о који има очи тамне, загасите боје; који потиче из тамних очиЈу. — Навраћам да нађем у њима тебе, твој поглед . . . тамнооки. Ђон. тамнбпут, -а, -о и тамнбпутан, -тна, -тно који је тамне, мрке пути. — Види у мислима мрку, тамнопуту девојку. Бар. Његово тамнопуто лице оставља дојам умора од рада. ВУС 1970. Његове лијепе тамне очи и тамнопутно лице било је сјетно. Шимун. тамност, -ости и тамнбћа ж особина и стање онога што је тамно, тамнило; тама. — Моје ријечи б'јаху тиха ватра, наложена пред очим' народу, да му тамност расвијетли памети. Прер. Сад му је сав свијет стајао од дамара на Маријином грлу . . . до развојка у тамноћи косе. Вуј. фиг. нејасноћа, неодређеност. — Прерадовић је складно мислио . . . нема у њега ни тамноће нн афектације. В 1885. там&ан м в. тамјан. — Однесоше прилог Светој Гори: жута воска и бијела тамњана. НП Вук. там&ан- в. тамјан-. тамничкн и тамнжчни, -а, -б који се там&анац, -анца м бот. копитњак Џа). односи на тамницу; својствен тамници. — Р-К Реч. Гвоздене пречаге . . . целој кући дају мрачан и тамнички изглед. Андр. И. Подземни тамааниче, -ета с бот. 1. в. копитњак удар . . . дрма темељ тамничног му зида. (1а). Сим. Реч. 2. врста биљке која расте на Јакш. М. Ко жаба [се] храним даром тамничкаменитом тлу бахЉада гоШпсУГоиа. Р-К ном. Богд. Реч. тамњануга ж бот. в. копитњак (Ја). тамно прил. 1. без светлости, мрачно. Р-К Реч. — Настаде бурна ноћ, постаде тамно као у рогу. Том. 2. нејасно, неодређено, само у наготамњење и тамњење с гл. им. од тамневештпајима. — Кад је . . . почела проповед ти (се), тамњети (се) и тамнити. »нове науке«, Јакшић је у н>ој нашао оно што там&ети и тамњети, -мним, ек. тамје и сам у дубшш душе тамно осећао. Скерл. нети. тамно- као први део придевских сложеница т&мо прил. 1. у том правуу, на ту које означавају боју показује да је тпа боја стрсшу. — А ја сам тамо намјерио. Креш. затворене, загасите, тамне нијансе: тамноПутује народ, неко тамо, неко амо. Ћоп. жут, тамнозелен, тамноплав, тамноцрвен 2. на том месту, ту. — Који сте од фратара итд. тчмо? Андр. И. Или сте тамо сви полудели, или сам ја исхлапио. Крањч. Стј. 3. у прибтамнбвање с гл. им. од тамновати. лижном одређивању времена или места: отприлике (тада, ту), ту негде око (тога дана. тамнбвати, тамнујем несврш. бити у тамници, издржавати казну затвора, роби- тога места, краја). — А већ тамо о Ђурђеву дошло је оно што је преврнуло ток јати. — Стани му на реп, он ће те законом, његова живота. Коз. И. Мајка му је била па кључ и брава — трас, тамнуј, дико. Сиј.

Т А М О К А Р Е — Т А Н АК

141

тамо однекуд из Санџака. Сек. 4. а. испред кинески гонг или индијски там-там. Глиш. неодређених придевских заменица и личних за- фиг. Стотине рђавих могућности играло је жница 3. л. изражава потцењивање, омало- око мене свој обесни, кричави там-там. важавање онога на кога се заменица односи, Ћос. Б. односно сујеверно ограђивање од њега. — Писала танагра ж у изразу: седмобојна ~ [је] тамо неком њеном са рогља. Срем. зоол. врста птице Тапајрга рагасИзеа. Бен. Рј. Подигнем му ноге . . . кад ли је, тамо он, Изр. ~ - ф и г у р е мале животињске и босјак и мекопутаст у све четири. Љуб. б. људске фшуре од печене глине, назване по нар. испред личних заменица 3. л. као извињење старогрчком граду Танагри, где су се произвосаговорнику за навођење ружних, увредљивих диле и где су у наше време шкопане. речи, ограђивање и наглашавање да се оне односе на поменутога. — Навали капетан: тбнад ж зб. им. од тане. »немој бити, тамо он, луд!« Глиш. Причао ми и танак, -нка, -нко (одр. танки; је . . . како му је — тамо њему — лепо рекла: комп. т&њи) 1. а. који је мале дебљине, који се »Срам вас било ...« Срем. јавља у плитком слоју, чији је попречни пресек Изр. кад ~ као појачање везнику кад се малог обима; супр. дебео: ~ конац, ~ зависном реченицом истиче да је нешто неплатно, ~ превлака, ~ млаз, ~ зид, ~ обично, чудновато или да је нешто сасвим дрво. б. који је мале ширине, узак: ~ стаза. друкчије од онога што је речено у главној — Извлачи се [пук] у танку колону па креће реченици. — Најпосле отвори и дванаести на марш. Вас. 2. висок а узак, витак, проподрум, кад тамо, али насред подрума једно тегљаст: ~ стас. — У годинама сам ја . . . велико буре. Н. прип. Вук. Многи мисле да а још танак. Радул. Зашто ти, танка брезо, тако памет стичу, а кад тамо, они вријеме поглед блуди? Цес. Д. 3. а. прозиран, провидан, смичу. Павл.; ~ се! разг. одлази\ губи се\ разређен. — Кроз танке облаке продире сунДеан. Рј.\, ~ -амо (ређе амо- ~ ) час у це. Ћип. Ишла [је] по ниском снијегу и кроз једном час у другом праецу; ту и ~ овдетанку маглу. Наз. б. једва приметан, само -онде, местимично, понегде. нагоеештен. — На устима му је играо танки тамокаре, тЗмокарце и таЛкшак . . . смијешак. Грг. 4. танан, префињен. — прил. покр. в. тамо. — Одвео [их] тамо Ово . . . вријеђа слушаоца танка слуха. В негде иза брда, па их тамокарце вјежбб. 1885. Отменог [је] морала, ћуди врло танке. Шуб. Тамонак [је] букнуо рат. Рад. Д. Дуч. 5. звонак, висок; пискав (о гласу). — Тужну пјесму пјева, танким гласом свеђер исту т а м о ш и т и се, -им се несврш. покр. утврђивати тгогодбу, погађати се. — Ово сам пјесму. Ботић. Глас [му је] вречао и био немио, танак. Чипл. 6. фиг. а. мали (по се с тобом тамошила. НПХ. количини и вредности), сиромашам (у битним тбмошњи, -а, -е који је тамо, на том месту, који је из тога места, тога краја. — квалитетима), незнатан, оскудан, сиромашки: ~ плата, ~ зарада, ~ ручак. — Сељачке Онај лијепи градац уз тамошњу цркву за[су] баштине у тим селима танке. Нов. 6. безекну га. Павл. Најбоље је познавао такоји садроки мало хранљивих састојака, немошње прилике и људе. Чол. плодан постан (о земљи). — Са танке земље тамплир, -ира м зоол. покр. сеница; мора и хљеб танак да буде. Вујач. в. који плаветна сеница Рагив саега1еш. Бен. Рј. садржи мању количину алкохола од просечне тампл&рић м 1. дем. од тамплир. 2. (р пићу); који садржи мало масноће, који је слабе густине, разводњен, разређен: ~ зоол. мала (плаветна) сеница. Бен. Рј. тампбн, -бна м фр. мед. ваљкаст комад вино, ~ ракија, ~ млеко, ~ чорба. 7. стерилизоване газе, вате и сл. који се ставља фиг. који је слабог имовног стања, чији су на рану ради заустаељања крварења, извлаче- послови малог обима, ситан, мали. — Отац Јевремов . . . био је танак трговац. Андр. И. ња секрета и сл. Изр. ~ - д р ж а в а мала држава вештачки 8. фиг. а. који се једва одржава, слаб, нежан; створена између двеју великих ради спречавања истрошен, истанчао. — Ухваћена је вјера, али видим да је танка. Мат. Била [је] танка њихових међусобних сукоба. здравља. Креш. Те патриције [су] танке и тампонАрати, -бнирам сврш. и несврш. осиромашеле крви. Скерл. 6. који пружа ставити, стављати тампон; затиснути, замало сигурности и утехе, који мало охрабрује: тискимти, зачепити, зачепљивати. Деан. Рј. — срећа, ~ нада. — То су мајци танки разтам-т&м м нарочито, традиционално говорци. Вук Рј. 9. мање непријатан, мање бубњање (обично праћено плесом) проширено неповољан; неважан, споредан. — Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но код афричких и неких других ваневропских си с краја почео тањега. Њег. народа и племена; инструменат на коме се оно изводи. — Његово шиштање . . . стопи Изр. бити т а н к о г сна лако се будити; се сад у једну ноту коју није могао издати бити т а н к и х ушију врло добро чути, никакав инструменат, већ ако само какав имати врло осетљив слух; супр. бити тврдих

142

ТАНАН — ТАНДЕМ

тбнгати, -ам несврш. покр. бојити^ бојадисати, фарбати. Деан. Рј. тангенс м лат. мат. 1. тригонометријска функција која показује однос катете која стоји насупрот углу и катете која је уз угао. 2. тангента. Бен. Рј. танг&нта ж лат. 1. мат. права линија која криву линију у једној тачки, дирка. танкој крви, по танкој страни срод- додирује 2. ист. део новца којије, по хрватско-мађарској ство по матери, по женској лози; танких ребара сиромашан. Вук Рј.; у танке (ис- нагодби од 1868, остајао Хрватској за аутоп р и ч а т и ) све редом, у свим појединостима, номне трошкове. Мин. Лекс. танг&нтни и тангентци, -а, -о који се потанко; у танке ж и ц е ударити в. уз односи на тангенту, који чине тангенте: ~ жица (изр.); у танке нити увести в. уз правило, ~ полигон, ~ раван. нит (изр.). тангиратп, тангирам сврш. и несврш. тВнан и танан, -а, -о 1. танак; врло лат. дотаћи, дотицати, додирнути, додиританак, танушан; исп. танахан. — Дарује вати, погодити, погађати; односити се на свекра тананом кошуљом. Вес. Мисли на некога, нешто, тицати се некога, нечега. — младу танану колегицу из сусједног села. Михољ. 2. ерло осетљив, нежан; истанчан, Многи су били лично тангирани. Уј. Прописи . . . не тангирају остале увјете, који су префињен, суптилан. — Прегнимо да је потребни за досјелост. Мј. 1926. [културу] очувамо у чистоти и лепоти нашег језика, тог најтананијег и најсјајнијег средтбнго м шп. врста окретне игре, плеса ства њена. Бел. Његова [је] духовитост аплаганог темпа, аргентинско-шпанског порекстрактна и танана. Уј. ла; музика за ту игру или плес. — Иза затаванана у припеву, без одређеног значења. магљених окана . . . допиру њежни звуци Вук Рј. танга. Сим. т&нано л танано прил. на танан начин, тЗндара тур. покр. 1. ж примитивна осећајно, нежно, префињено. — Нека напета народна кухиња, прчварница; роштиљ. Вук Рј. жица танано трепери на хавајској гитари. 2. узвик за подражавање лупе, треска. Рј. А. Бат. Изр. ~ броћ в. уз броћ (изр.). — Тобож сте неке чколе учили, а овамо тандара броћ. тЗнаност и тананост, -ости ж особина и стање онога који је танан, онога што је Рад. Д.; тандара-мандара в. уз мандара танано; осећајност, нежност, финоћа, суп- (изр.). тилност. — Латински речник одвео би у тандарање с гл. им. од тандарати. сасвим друкчије ритмичке комплексности И тараности. Сек. тандарати, -ам несврш. производити јаке испрекидане зеукове, тандркати, клопарати, т8нахан, -хна, -хно танан. — У висину клопотати. — Воз тандара, као да скандира. . . . се извио танахни јаблан. Ранк. Танахни Неим. фиг. погрд. причати којешта, лупему глас одјекивао по хридинама. Мул. тати. Рј. А. тЗнац, танца м варв. игра уз музику, тандарија ж у изразу: (от)ићи у танплес; игранка. — Настају гозбе и танци. Р 1946. фиг. Сва та Прошлост свој је одиграла дарију неста(ја)ти, пропасти, пропадати, танац: вратити се неће. Бој. (от)ићи бестрага. — Ви сте пустили да све оде у тандарију. Вин. тЗнацак, -цка, -цко, тЗначак, -чка, -чко тандариха ж ар.-перс. место у рају; и тЗнашан, -шна, -шно дем. и хип. од танак, танан. — Једну ти ману казују, да си ми уживање мира и изобиља. — Бог је драги нејунак танацак. НПХ. Коса [му] пада по белу, колико дана тандарихе земљи поклонио, таначку врату. Дом. Нежно [га] подухвати грехота је да их поткидамо. Њег. око »таначка струка«. Маш. Клица је танаштандем, -ема м енгл. 1. возило са двона, крта. Ћос. Д. Попуцат ће танашни оплеструком запрегом односно вишеструким поћак на њој. Иеак. гонским механизмом (двоколица са два коња тЗнашност, -ости ж особина и стање упрегнута један за другим, бицикл са два сеонога који је танашан, онога што је танашно, дишта и четири педале, возило са више мотора дуж једне осовине и сл.). — Има их у тананост, префињеност. каруцама . . . а на тандему сједе двоје. Том. танга ж тал. покр. боја, фарба. Рј. А. 2. фиг. савез, оргпаклук двају или више лица. тангарија ж покр. радионица за бојење, — Каја и Цвета . . . нераздвојни певачки фарбарница^ фарбара. — Поврх ниске *тан- тандем, певале су . . . босанске песме. Пол. 1960. гарије« . . . слегао се густ . . . дим. Шимун. ушију. — Жена му је . . . опасна . . . врло танких ушију . . . и буди се на сваки шум. Вј. 1972; на —- лед н а в е с т и (навући, натоциљати) в. уз 'лед (изр.).; овде (ту) сам најтањи (показујући на врат, при уверавању у истинитост исказа) посеци ме ако не говорим истину; пасти на танке г р а н е в. уз грана (изр.); с р о д с т в о по

ТАНДЛЕР —ТАНКОВИЈАСТ тЗндлер м нем. варв. продавац половне робе, старинар; трговчић, трговац ситном робом. Бен. Рј. тбндлерски, -а, -б који се односи на тандлере, ситничарски. — Да ми платиш ликово, тандлерски хрђељу! Матош. тандлерчић м дем. и ир. од тандлер. — Гле бившег тандлерчића, претворио се у банкара, човек. Сек. тЗндр узвик којим се подражава тандрк, тандркање. — Тандр! Тандр! хука, лупа . . . сваки од њих затандрка. Радич. Изр. тандр-мандр в. тандара-мандара (уз мандара, шр.). тЗндрк м испрекидана лупа и тупа звека при кретању колских точкова или котрљању тврдих предмета по тврдој неравној површини. — Опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља. Лаз. Л. Дуго још озвањаше . . . тандрк нечастцвог возила. Гор. тандркалица ж покр. тандркача. Рј. А. тандркало с и м 1. пеј. онај који много прича, блебетало, брбљивац. Рј. А. 2. покр. летвица на ветрењачи за млевење жита. Рј. А. тапдркање и тандркање с гл. им. од тандркати. тандркатп, тандрчем и тандркати, тандрчем несврш. 1. стварати тандрк, лупу котрљајући се, ударајући по тврдој неравној површини, лупарати, клопарати. — Кола [су] тандркала пролазећи преко рампе. Сим. Опуштена сабља бесно је тандркала за њим. Ћос. Б. 2. фиг. пеј. причати којешта, блебетати, брбљати, лупетати. — Што даље да напразно тандрче, да траћи речи. Рад. Д. тандркача ж пеј. блебетуша, брбљивица, торокуша. Рј. А. тандркнути, тандркнем сврш. произвести тандрк, затандркати, заклопарати. — Случајно закачи некакву жицу која тандркну. Ман. тандрчак, -чка м 1. зврк, чигра. 2. покр. врста народног кола. Прав. тане, -ета с (супл. мн. танад) тур. пушчано или топовско зрно. — Непријатељско тане погодило га је право у чело. Чол. Млаз танади шикне по кукурузима. Кал. танен, -а, -о в. танан. — Она мени дарова танену ову кошуљу. НПХ. тан&ће, -ета с тур. тенећа. Вук Рј. тбнехан, -хна, -хно и тЗнешан, -шна, -шно в. танан. — Донесоше танехна носила. НПХ. Колика је танешна пољана. НП Херм. танз&мат, -ата м тур. реформа. — Ширили су се гласови по Босни . . . [да ће] Омер-паша . . . увести танзимат и покорити непослушне бегове и ајане. Андр. И.

143

танин, -ина м фр. хем. беличастожућкаст прах опора укуса који се ообива из шишарке и коре храста и неких других белогоричних стабала, користи се при штављењу коока и у медицинске сврхе, треслови::а. тапипскн, -а, -б који се односи на танин: ~ киселина. Танјуг м скраћ. Телеграфска агенција Нове Југославије, општа југословенска новинска агенција. Танјугов, -а, -о који припада Танјугу, који се односи на Танјуг: ~ дописник, ~ вест. тбнк м енгл. 1. тенк. Бен. Рј. 2. цистерна, базен, резервоар за течност; резервоар за воду у тендеру. танка ж покр. танак хлеб. Вук Рј. тЗнкача ж покр. кошуља од танког платна. — Она танкача преко прсију набрекла да прсне. Вукић. танкер м енгл. а. теретни брод или еозило са уграђеним резервоаром за превоз течности или компримираних гасова, брод-цистерна,

вагон-цжтерна,

ауто-цис;р^{••• л

5.

моћни брод за превоз еоде или течног горива. танкерски, -а, -о који се односи на танкере: ~ пловидбе, ~ морнарица, ~ превоз. танкета ж мањи тенк. — Не помажу ни . . . Талијани, ни њихове танкете. Ћоп. танкист(а) м тенкист(а). танкић, -ића м еуф. онај који је танког, слабог имовног стања, сиромашак. — Човјек танкић, дјеце четворо, жена [му] умрла. Сиј. тЗнко и танко прил. (комп. тање и тање) а. у танком слоју, у танком млазу, у танкој нити, с малом дебљином: ~ намазати (хлеб, крух), ~ превући, обложити (зид малтером), ~ тече вода из чесме, ~ опрести (вуну). б. мало, слабо; оскудно, сиротињски: ~ зарађивати. — Од лире се врло танко живи. Јакш. М. в. једва приметно, овлаш. — Вукашин се танко осмехнуо. Ћос. Д. г. истанчано, танано, фино. — Од њих и више зна и тање осећа. Поп. Б. д. високим тоном, зеонко, звучно; пискаво: ~ запевати, ~ засвирати, ~ проговорити. — Звона куцају . . . са Каптола лагано и мукло, са Грича брзо и танко. Шен. Изр. ~ с в и р а т и налазити се у оскудици (незгоди, непријатном положају). танко- први део придевских и др. сложеница са значењем да је оно што значи други део сложенице танко: танковрат, танковрх, танконог, танкострук итд. танкбвија ж (у придевској служби, уз именице ж. рода) танана, фина. — Срубљена је танковија конопља. Михиз.; Вук Рј. танкбвијаст, -а, -о 1. који је витког стаса, протегљаст; танак и висок, витак. —

по-

144

ТАНКОВИТ— ТАНКОЋУТНОСТ

Високо, танковијасто3 дивљачно чељаде шути. Коч. Разматрао [је] . . . ону танковијасту мунару. О-А. 2. танко и фино извијен. — Агата гледа укочено . . . и с часа на час састави своје црне танковијасте веђе. Андр. И. танкбвит, -а, -о танковијаст, танак. — Дође млада у Космач планину у којој су јеле танковите. НП Вук. Приказа бијаше висока и танковита. Креш. танкбвпто прил. танко. — Прокашља танковито и огледа се на све стране. Ков. А. танкДвитост, -ости ж особина онога који је танковит, онога што ]е танковито. — Танковитост вијенаца . . . јављаше да смо . . . на обалама Дунава. Паел. танкбврат, -а, -о и танкбвратан, -тна, -тно који је танка врата. — Искрсавају разне бокасте и танковрате боце, а . . . наздрављању нема краја. Ад. Човека каквог је она желела . . . није налазила међу танковратним конципијентима и задуженим писарима. Петр. В. танкбврх, -а, -о који има танак врх, који се оштро завршава. — Дижу се у вис танковрхе јеле. Ранк. Он је зелен бор, а она је јела танковрха. Наз. танкбглавац, -авца м зоол. обла глиста кончастог тела Тпсћосерћа1ив сИ$раг, која проузрокује катаралне појаве у цревима. Бен. Рјтанкбгласан, -сна, -сно који је танког, високог гласа, који произеоди гпанак, висок глас, звонак, звучан. — Звони танкогласно звонашце. Шапч. танкбгрл, -а, -о 1. који је танка грла; који има танак грлић. — Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са . . . танкогрлим кљуном. Шапч. 2. који је танког, високог тона, звонак. — И опет зазвони . . . танкогрла дјевојачка пјесма. Кос. танкбгрлић м онај који је танкогрл. — Ој ти славићу танкогрлићу! Шен. танкбгрло прил. високим тоном, звонко. — Кад ће опет кликнути танкогрло, гласовито. Наз. танк&звук, -а, -о који је тамког, високог звука, звонак. — Све ућути . . . само још чујеш уз танкозвуку шаркију жалостиву мелодију. Јакш. Ђ.

танкбкљунац, -унца м и танк&кљунка Ж птица танког кљуна. Рј. А. танкбкор, -а, -о који има танку кору: ~ лубеница, ~ тиква. танкбкбрка ж (у придевској служби3 уз именице ж. рода) која има танку кору: лубеница ~ , тиква ~ . тавкбкук м зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша 1_ерШ8а. Бен. Рј. танкДног, -а, -о који има пганке ноге. — Пред њима [су] четири прелијепа ватрена вранца танконога. Шен. Зачуђен [је] безбројним танконогим сточићима. Црњ. танк&ножић м зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша Тгесћиб. Бен. Рј. танкбпреља И танк&преља ж добра преља која танко, фино преде. — Ја сам чуо да си танкопреља. НП Вук. танкбрепић м и танкбрепка ж 1* бот. биљка из пор. трава 1^ер1ига8 суЦп(1г1си8. Сим. Реч. 2. зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша 1,ерШга. Бен. Рј. танкброшка ж зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша 1^ета. Бен. Рј. танкбрун, -а, -о који је танког, финог руна, свилорун. Бен. Рј. тЗнкбст, -ости ж особина онога што је танко. — фиг. Свакада сам заборављао танкост својега стања. Нед. танкбструк, -а, -о који је танка струка, еитак. — Настајала [је] увијек једнака слика: млада дјевојка . . . с . . . њежним танкоструким тијелом. Ђал. Избезуми га тада танкострука дјевојка Госпава. Вуков. танкдта ж танкост, танкоћа. И-Б Рј. танкбтрба ж зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша бишиз. Бен. Рј. танкбћа ж особина онога што је танко, тананост. — Вришо је ту задаћу с . . . витешком танкоћом. Шен. Видели [смо] колика је . . . танкоћа његовог осећања. Поп. Б. танкбћудан, -дна, -дно танкоћутан. — Бијаше толи њежна танкоћудна. Шен. танкбћутан, -тна, -тно осетљив, неокан, осећајан. — Њезино меко и танкоћутно женско срце било је готово да га пожали. Ивак. Танкоћутни јРенан назирао је великог непријатеља уметности и поезије. Цар М. Нисам танкоћутан, то ти . . . добро знаш. Донч.

танкбзглоб, -а, -о који има танке зглобове. — Мале . . . танкозглобе јунице било је нестало. Сим.

танкоћутљив, -а, -о танкоћутан. — Могла је бити и добра . . . и танкоћутљива. Кор. таакбћутник м танкоћутан, осећајан чоеек. — Тај танкоћутиик бијаше вазда радостан. Матош.

танкдкљун, -а, -о који има танак кљун: ~ креја, ~ позвиждач. • — -••

танк&ћутност, -ости ж особина онога који је танкоћутан, осетљивост, осећајност. —

танкбзвучно прил. високим тоном, јасно, зеонко. — Замнијеше црквена звона, разлијежући се танкозвучно, сребрно. Ђал.

ТАНКОУМАН — ТАНЧАЦ

145

чун, жетт. — Дукати су постали исто што Нисам хтио повриједити танкоћутности ваИ тантузи. Андр. И. ше. Шен. тануцак, -цка, -цко и танушав, -а, -о танкбуман и танкбуман, -мна, -лшо 1. дем. и хип. од танак, танушан. — Играла се оштроуман, проницљив, бистар. — Њена по столу тануцким провидним прстима. танкоумна сестра опазила је . . . [да се] Петр. В. Танушави су као врбово пруће. лице госпође Матковић изненада смутило. Вуј. Коз. Ј. 2. плиткоуман, ограничен, туп. Р-К Реч.; Рј. А. танушан, -шна, -шно дем. и хип. од танак, танан. — Над танушним плавим обрвама танкбумље с и танкбумнбст, -ости ж уздизало се необично високо чело. Шимун. особина онога који је танкоуман. Рј. А. Видје ситног и танушног . . . официра. Лал. тбнкош м зоол. врста инсекта тврдофиг. Са нашима је одржавао танушну везу. крилца, кукца корњаша б1епш. Бен. Рј. Пол. 1970. танкбшијаст, -а, -о који има танку танушност, -ости ж особина и стање шију, танак врат; исп. танковрат. Р-К Реч. онога што је танушно. — фиг. Постоји тантал и тНнтал м 1. хем. хемијски еленесразмера између танушности приче [у менат (Та), редак сив и сјајан метал велике филму] и страхотности краја. НИН 1970. тврдоће и тешко топљив. 2. (Тантал) митотанцалац, -аоца м играч, плесач. Рј. А. лошка личност осуђена од богова, због одавања танцалица ж играчица, плесачица. Рј. А. њихових тајни људима, на вечне муке глади и океђи усред изобиља које му увек измиче испред танцало и танцало м и с играч, плесач. руку. Рј. А. танталица и тбнталица ж индив. она танцање и танца&е сгл.им.од танцати. која подноси Танталове муке. — На уснама танцати и танцати, -ам и танцовати, ти плодови висе, па зар је и теби забрањен -цујем несврш. нем. варв. играти, плесати. плод? — Еј! танталски роде, Фрушко тан— Танцај! Танцај! црни кос! Шен. Театар талице! Кост. Л. нови од својих уметника захтева и да глуме, танталов и тантапов, -а, -о који се одИ да певају, и да танцују. Сур. носи на тантал, који садржи тантал, натанцераст, -а, -о танак, танушан. Р-К чињен од тантала: •—- руда, <-— влакно. Реч. Изр. Т а н т а л о в е муке в. под мука тапцмајстор м нем. варв. учитељ игра(изр.). ња, плеса. — Онај жутокљунац . . . танцмајтанталовски, тЗнталовскн и танталстор . . . ти занео памет. Рад. Д. Први [је] ски, танталски, -а, -о који је као у Тантала, танцмајстор и кавалир. Маш. испуњен мукама због недохватљивости онога танцбвођа м и ж в. коловођа. Вук Рј. што је на дохват руке; сличан Танталу. — танцош м маџ. агр. покр. врста племеПолијеће душа . . . гдје танталовске своје нитог вина. Р-К Реч. чежње мету докучит мније у заносу свету. Марк. Ф. Еј! танталски роде! Кост. Л. танцушка ж покр. покладна игра, маскарада. — Дође снијег, дођоше покладе и тантар, -ара м у изразу: у тантар (отивеселе танцушке. Шен. ћи, потрошити) упразно, улудо. Р-К Реч. танцшул м нем. варв. школа играња, тантати, -ам и танћем несврш. тал. покр. плеса, плесна школа. — Ако треба на игранку, доводити у искушење, наводити на зло. — у »танцшул«, ту је он. Игњ. Ђаво, који . . . настоји да танће кршћанске танчање с гл. им. од танчати. душе, преласти га. Љуб. танчање с гл. им. од танчати. танте у изразима: ~ за ~ , <~ за бупе једно за друго. — Рачунам да удетанчати, -ам несврш. покр. дирати, засимо танте за бупе. Рад. Д. диркивати. — Гдје си научио . . . танчати тантијбма ж фр. 1. банк. проценат од дијете кад је само? Војн.; Деан. Рј. чисте добити који у банкарским, трговачким танчати, -ам несврш. 1. чинити тањим, и сл. предузећима добијају чланови управног и тањити. Р-К Реч. 2. а. постајати тањи, надзорног одбора. 2. проценат од бруто-притањити се; разилазити се, нестајати. — хода приредбе који добијају аутори (нпр. Танчају облаци. Павл. Гледам кроз прозор музичари, драмски писџи) као награду за из- како танча јутарња магла. Радул. б. фиг. гувођење њихових дела. бити јачину, слабити, разводњавати се. — Женимо се између себе и . . . крв нам танча тантуз, -а и тантуз, -уза м шп. плочица и бледи. Андр. И. налик на новац, обично метална и округла, која у коцки или и у другим приликама привретанчац, -аца м дем. и хип. од танац. Деан. . .*«-.. мено замењује новац и служи за новчани обра- Рј. 10 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

146

ТАНЧЕЊЕ —ТАОИСТ(А)

танчеше с гл. им. од гпанчити. танч&на ж 1. танкоћа, тананост, префињеност. — Не зна [се] шта стоји више, раскошна инвенција, или богатство, танчина и нежност осећан>а. Поп. Б. Он је радио као И досада . . . но њезина танчина је ипак опазила да постоји нека разлика између негда и сада. Коз. Ј. 2. (обично у мн.) најситнија појединост, најмањи детаљ; финеса. — Познаје марксистичку литературу до у танчине. Андр. И. У томе се софте губе по . . . осам година, разглабајући из тога танчине арапског језика. О-А. танчити1, -им несврш. покр. т&нчати, тањити. — Не танчи одвеће, да ти се не сломи. Дан. танчити8, -им несврш. покр. наговарати, наводипш, тентати. Вук Рј. танчнца ж 1. танак хлеб, танка погача. Вук Рј. 2. а. дуга танка пушка. — Арап онда опали танчицом и убије Стојану коња. НП Вук. б. тамка, слабашна женска особа. — Све су жене у селу мршаве . . . а ни дјевојке нису боље: климатаве танчице. Кал. в. танка дашчица за покривање крова, шиндра. — Кров од танчица . . . замијењен [је] обичним цријепом. Баб. г. покр. танко, фино платно. Рј. А. 3. покр. земља без доеољно хранљивих материја, слаба, посна земља, њива; танак слој земље на кршу. — На крају танчице бркати јечам почео да сури. Ђур.; Рј. А. 4. (и тбнчица) зоол. назие за неке животиње дугог танког тела. а. птица 1,осш1:еИа паеу1а. Рј. А. б. инсекат тврдокрилац, кукац корњаш Но1о1ерса. И. 5. (у придевској служби, уз именице ж. рода) танка, танана. — Узвила се . . . висока и обла танчица кула. Огр.

појаеа новијег датума; на тањиру (добити, т р а ж и т и И сл.) без труда, на готово; прев р н у т и ~ (некоме) остаеити некога без ручка, без оброка. та&ираст, -а, -о = тањураст који има облик тањира: ~ капа, ~ украс. тањАрача ж = тањурача 1. тањираста, пљосната капа. — Скинуо [је] шоферску тањирачу и поклонио се. Чипл. 2. врста дрљаче. Деан. Рј. 3. агр. а. врста јабуке. Вук Рј. б. врста репе. Сим. Реч. тањ&рина ж аугм. од тањир. тањбрић и тањбрчић м и ташбрче, -ета с дем. од тањир. тањити, тањим несврш. 1. чинити тањим, разређиеати: — тесто, погачу, ~ рубове, ~ жицу. — Кликун . . . крв згрушава, мјесто да ју тањи. Јурк. Ханума [је] . . . поткрадала свога брата, тањила му слојеве по таваници разгрнуте каве у зрну. Радул. 2. тањити се. — Руке моје већ нестају, тан>е. Ђон. ~ се 1. постајати тањи, губити дебљину (густину, јачину и сл.), разређивати се, слабити. — Тањи се у струку и дужи у лицу. Андр. И. Већ се проређују нити кише, тање се и кидају. Бен. Нешто се рони . . . слаби . . . крв се тањи. Сек. 2. фиг. растурати се, смањивати се, нестајати. — Поче се богатство . . . дробити, тањити. Шен. Као да се веза између . . . засеока и куће на друму . . . све више тањи и ишчезава. Ћоп.

тФњич ж зб. покр. последњи остаци провејаног жита са уродицом и плевом. — Примао [је] жито и љутио се што му догоне саму тањич. Сиј. т8в»а ж маџ. покр. место где се суши риба. тањур, -ура м = тањир. — Чекате да Вук Рј. вам се слобода . . . донесе на тањуру. Кол. тањар, -ара м покр. рибар који ради на тањураст, -а, -о = тањираст. — На тим тањи. Вук Рј. сликама се добро види тањураста летјелица. тањати, -ам несврш. тањити се, тан- ВУС 1971. чати. — Онда се посете стадоше све више та&урача ж = тањирача. Прав. проређиватиЈ апоклони... тањати. Марк. М. тањурнна ж аугм. од тањур. т&ње и тбње прил. комп. од танко. тањевина ж покр. танка, слаба, посна та&урић и тањурчић м и ташурче, -ета земља; неплодан крај. — Би јој невјеројатно с дем. од тањур. . . . да се одавде, из ове тањевине и сиротањушан, -шна, -шно танушан. — По1иаштине3 учинио неко човјеком. Ств. 1948. каза се тањушан мјесечев срп. Ћоп. фиг. тањење с гл. им. од тањити (се). Бура је прокрадала тањушне пипце и оглашавала се трачцима дима. Јел. т&њи, -а, -е комп, од танак. та&ир, -ира м = тањур стони плићи округао суд са ширим рубом у који се сипа јело за сваког појединачно, пладањ; количинајела која стане у тај суд: ~ супе, ~ сочива. Изр. ердељски.~двострук танмрједнак с горње и доње стране; (као) е р д е љ с к и ~ , ~ од два лица дволичан, неискрен човек; л е т е ћ и ~ неидентификовано летеће тело,

таобор м в. табор. Вук Рј. таоДзам, -зма м популарна кинеска религија филозофа Лаоцеа чије учење представља облик пантеистичког мистицизма. МЕП. тадв.ст(а) м присталица таоизма. — Један цар таоиста врло рано [је] дао спаљивати класичне писце. Уј.

ТАОИСТИЧКИ —ТАПЕЦИРАТИ тао&стички, -а, -б који се односи на таоизам и таоисте: ~ учење. тбокиња ж женска особа талац. Бен. Рј. таЧждан прил. покр. прекосутра. Вук Рј. т&оство с в. талаштво. — Јаромир стИгне из таоства и прими власт. Наз. тЗоци, талаца мн. од. талац. тЗочев, -а, -о који припада таоцу. тбоштво с е. талаштво. — Све [се] смешало . . . и таоштво, и хапсане, и фронтови. Марк. М. т&п м необ. а. оном. ход пропраћен једва чујним тупим шумом, лаган, нечујан корак. — Опрезан се осигурава па тапом проходи, И достигне. Сим б. траг корака, стопе. — Ој, ви стијене . . . прокажите ми тап убице засједна, да ступим преда њ и удара му смјер одвратим. Марк. Ф. тЗп (често поновљено: тап-тап) оном. узвик којим се подражава туп пад, ударац, корак и др., односно којим се попраћа нечија изненадна појава, какав неочекиван поступак и сл. — Само чујеш како јабука пролази кроз лишће . . . па доле тап. НК 1946. И ту она тап! тап! . . . ножем . . . поче цртати јој на лицу крстиће. Грол. Батргам пијан, а швапски војник преда ме — тап! Ољ. Треба га збиља преместити, може им грдан квар нанети . . . па ти њега [поджупана] тап! за великог жупана! Каш. тЗпав, -а, -о несигуран, опрезан (р кораку); исп. тапати. — Тапавим корацима помиче од прозора до стола, а онда се зауставља пред Ткачевим портретом. Сим. тапалак м покр. горњи округли део црногорске и херцеговачке капе скројен од црвене чохе и украшен националним симболима; исп. тепелук. — Стар си човјек, имаш преко педесет, а можда си тапалаком од капице и шесету додирнуо. Лал. тбпање с гл. им. од тапати. тбпат м оном. а. пљескање руком о руку и шум који се тиме ствара, пљесак, аплауз. — И у Пантеону твојих руку тапат беше пљесак мрежн паукова рада. Бој. б. туп шум корака; исп. тапати и топот.

147

некуд ходати, табати, тумарати. — Чим први ороз закукурцче . . . тете . . . тапају по кући. Том. фиг. Око плотова и живица тапају . . . вампири. Бан. тапати, тапам несврш. натапаши, квасити; заливати. — Што је цвеће по вртови кад га росни дажд не тапа. Шапч. ~ се топити се. — фиг. Обојима биле су нам очи влажне од оне милине што нам се тапаше у души и грудима. Шапч. тапацирање с гл. им. од тапацирати. тапацирати, -ацирам сврш. и несврш. тапетирати. — Аутомобил је био . . . тапациран црвеним плшпом. Б 1959. тапет, -ета м грч. а. простирка за ггод, тепих, ћилим. Р-К Реч. б. (обично у мн.) = тапета превлака од папира, тканине и др. којом се облажу зидоеи или намештај. — У црвеној одаји са брокатним тапетима литерат . . . хвата пером ријечи. Нех. Зидови [су] пресвучени љубичастим тапетима. Вучо. Изр. бити на тапету, доћи на тапет бити предмет разгоеора, дискусије; налазити се, бити на удару критике; ставити,

изнети на тапет (некога, нешто) по-

кренути диасусију (о некоме, нечему); критиковати (некога, нешто). тап&га и тапбта ж (обично у мн.) = тапет (б). — Зидине . . . простране дворане покриваху тапете од позлаћене коже. Шен. Богатство намештаја и слике ло тапетама привукле су његову пажњу. Пегпр. В. тапбтар, -&ра м радник, занатлија који се бави тапетирањем. тап&тарски, -а, -о који се односи на тапетаре: ~ рад, ~ услуга. тапетарство с тапетпарски посао, тпапетарски занат, обрт. — [Тај материјал] замењује морску траву у тадегарству. Пол. 1959. тапетираше с ;л. им. од тапетирати. тапетирати, -&тирам сврш. и несврш. превући, превлачити одговарсцуће делове намештаја тканином, кожом и сл.; обложити, облагати зидове, намештај и др. тапетама.' — Комесар је у једној соби с тапетираним вратима обављао свој посао. Кик. Зидови су били тапетирани оранжастом хартијом. Уск.

тбпат, -пта м покр. доњи, приземни део стабла; доњи најшири део посеченог стабла, тапетни, -а, -о = тапетски који се односи пањ. — Тај [храст] дебелином тапта и шири- на тапете; обложен тапетама, тапетима: ном грања сједд у гају краљ. Павл. ~ врата. тЗпа-тЗпа оном. узвик којим се подражава тапетовати, -тујем сврш. и несврш. в. туп шум корака, удараца и сл. — Копита чине тапетирати. — У соби је . . . видније ако >тапа-тапа«. Богдан. је . . . тапетована отвореним тапетама. Батут. , - •->-" тЗпати, -ам несврш. а. ићи спорим, несигурним кораком; кретати се опрезно пипатапетски, -а, -б = тапетни. јући у мраку. — Маше једној старици што тапа плочником. Каш. Тихо [је] тапао кухитапецирати, -^цирам сврш. и несврш. њом . . . да жене не пробуди. Торд. б. стално тапетирати: ~ намештај, ~ зидове. 10*

148

ТАПЕЦИРЕР — ТАРАБАН

тапецбрер м в. тапетар. Бен. Рј. тапија ж тур. оверена исправа о власничком праву на некретнине. — Подметнуо [је] . . . на стотине јутара простора више него су му тапије носиле. Павл. Тапије гласе на Аћима. Ћос. Д. Изр. дати тапију од г л а в е поверити велику тајну; приступити опасну послу;

Изр. ~ у месту не напредовати, не развијати се, стагнирати. — Колико . . . радних организација стоји и тапка у мјесту, јер нема тко да им изради потребне програме развоја. ВУС 1971. таплун, -уна м тал. покр. већи дрвени запушач на бачви, бурету, врањ; исп. тапун. Бен. Рј. узети тапију на нешто (неки положај, тЗпнути, -нем сврш. лупнути једним повластицу И сл.) ир. дуго времена упорноударцем; хитро прећи кратко одстојање, држати (положај, повластицу). скокнути. — Насмеја [се] и тапну ме по рамену. Дом. Тапнула [је] до врата . . . и стутапнбка ж бот. маниока. Сим. Реч. пила у одају. Торд. тапир, -ира и тбпир м зоол. лихопрсти папкар сродан носорогу али без рога, тбптав, -а, -о пропраћен таптањем, тукоји живи у тропским шумама југожточне пим лупкањем. — Прене га тежак, таптав Азиџ и Јужне Америке Таркиз. Терм. 4. корак. Драж. тапис&рија ж фр. а. зб. везени или ткани т&птање с гл. им. од таптати. застори зазид, под или намештај; таггете. — тЗптати, -ам и тапћем несврш. тапкати. Виде [се] шаре таписерије по зидовима. КН — Пред сваком кућом гдје има дјевојка, 1959. б. занатство или примењена уметност тапта коло. Павл. Чује се како тапће страизраде оваквих застора. — Уместо ћилимаржар у ходнику као коњ пред крчмом. Лал. ства . . . ми бисмо развијали таписерију. тацтина ж покр. аугм. од тапат; паПол. 1959. в. трговина оваквим засторима. њина; шупљинау деблу. — [Погледа] на пусте тЗпкање с гл. им. од тапкати. таптине пропалог дрвља. Павлл Рј. А. тапкаре&е с гл. им. од тапкарити. тапун, -уна м таплун. Р-К Реч. тапкарити, тапкарим несврш. шатр. тапшање с гл. им. од тапшати. препродавати улазнице као тапкарош. — И тапшати, тапшем несврш. 1. а. ударати ти тапкариш . . . Откуд . . . ове карте које руком о руку у знак допадања, одобравања, је милиционер донео. Пол. 1961. пљескати, аплаудирати. — По свршетку тапкарош м шатр. препродавац улашица [песме] сви тапшу. Трифк. Кад је дошао испред улаза у биоскоп, позориште и др. — конац чина, тапшала би руком о руку . . . као . . . велика господа. Бег. б. лупкати руком Органи милиције су похватали доста тапкога по ра ненима, леђима, у знак срдачности кароша с великим количинама карата. Пол. и мажења. — Војводе . . . тапшаху свакога 1961. Један се од њих огледао и примијетио појединца по рамену довикујући: — Алал тапкароша како продаје »карту-више«. ВУС ти вера! Вес. Тепао је дјед коњу и . . . тап1970. шао га по врату. Гор. 2. лупкати, тапкати. тапкарошки, -а, -б који се односи на — У хлебарници тапшу сита. Макс. тапкароше: ~ препродаја карата. — Ухва~ сеуз. повр. према тапшати {16). — ћен [је] у некој малој рацији . . . тапкарошОфицири победничке и побеђене стране кој. Пол. 1960. прилазили су једни другима, грлили су се и тапшали по раменима. НИН 1972. т&пкати, -ам весврш. 1. а. кретати се, корачати обично лаганим и ситним корацима т&р м покр. ситна изломљена слама на производећи тупе шумоее тап(а)-птп(а); хоершају слична плеви; трина {2). Вук РЈ. дати, ићи. — Ево је, тапка кроз ходник. тЗра 1 ж шп. трг. в. дара. Деан. Рј. Пав. Слепи младић више није имао рашта тапкати од Међаша до Трнова. Сур. б. потбра 2 ж покр. 1. ткачки разбој, стан (5). равнавати земљу лако ударсџући табанима; — Сраме се [деца], па се сакрила иза таре. газ ти с ноге на ногу у ограниченом простору, Мат. 2. велики чекић, маљ. И-Б РЈ. 3. троска, топтати. — Стојимо у мјесту тапкајући згура, шљака. Вук Рј. 4. талог од топљеног по раскаљаној иловачи. Чол. в. лупкаЈући масла, троп. — фиг. И Ријека . . . има у рукама равнати или опипавати: ~ тесто. — свом пасиву немало атавистичке таре. Цар Е. Разредио . . . сено, простро преко њега потараба ж тур. ограда од прошћа, дасака њаву, па сад хапка рукама озго . . . неће ли или летава, плот. — Браћа скочила преко се наћи какав трн. Ранк. 2, тапшати. — тарабе у авлију. Берт. фиг. Царска тараба Весело [је] тапкала својим мршавим рукама. на границама [је] посрнула и . . . Босна поЈакш. 23. 3. шатр. в. тапкарити. — На стаје разграђена земља. Андр. И. основу само једног питања: *3ашто тапкаш?« — успели смо да . . . добијемо одговор од тарабан м врста народне игре, плеса у 20 тапкароша. НИН 1966. , . , *Славонији. Бен. Рј. .-

ТАРАБИЦА — ТАРИХ тарабица ж дем. од тараба. тараболос и тарабулуз м тур. свилен појас с кићанкама на крајевима, који понекад служи и као турбан. — Опасао [се] тараболосом. Глиш.; Бен. Рј. тарак, -рка м направа за пречешљавање кудеље и лана. Вук Рј. таракати, -ам несврш. ићи тамо-амо, тумарати, трчкарати, мотати се. — Таракали су и вршљали јуче цио дан по грожђу и смоквама. Ђур. таракача ж пеј. она која стално некуд иде, која често залази у друге куће, стокућа. — Прво су за то дознале оне сељачке таракаче, што су вазда »у послу«. Вес. таран м зоол. птица певачица из пор. зеба СМопз сМопз. Бен. Рј. тарана ж тур. тесто измрвљено на рендету у зрнасте мрвице. — Чувао [је] од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији. Срем. Изр. и з в у ћ и се као ~ из лонца 1) неопажено отићи из друштва; 2) еешто се ослободити какве обавезе; с неба тарану дохватити (захватити и сл.) моћи учинити немогуће. тараиац, -нца м агр. врста грожђа. Р-К Реч. таранта ж тал. зоол. 1. врста гуштера Тагеп1о1а таигкашса. Деан. Рј. 2. врста морске рибе Тгасћтиб. Деан. Рј. тарантас м рус. дуга покривена путничка кола. — Иван . . . уђе у тарантас. Л-К. тарантела ж тал. 1. врста талијанског народног плеса ерло брзог и жиеог темпа. — Пишеш, док се врти тарантела. Бој. 2. зоол. таранта (1). — Ситна тамна гуштерица »тарантела« стругну зидом. Десн. тарантула ж тал. зоол. врста паука Тагепш1а {азсцуепшз. — Код нас се у Далмацији боје паука тарантуле. Финк.; Бен. Рј. тЗрањ, -рња м бачварско длето. Вук Рј. тарапана 1 ж тур. тараф{х)ана. Шкаљ. тарапана' ж тур. гомила, гужва; метеж. — Сад је тек разумијем зашто је око њега толика тарапана. Ћоп. Носачи доносе ствари, у кући је тарапана. Пол. 1970. таратајка ж зоол. риба из пор. дрхтуља; исп. дрхтуље (1). Р-К Реч. таратор, -бра м тур. додатак јелу, салата од киселог млека, свежих краставаца и белог лука. Р-К Реч. тарафунда ж и м погрд. ништарија, гад (о човеку), фуњара. — Нема та тарафунда . . . ни стида ни образа. Ђур. тараф(х)ана ж тур. ковница новца. — Још ћу дати сваком тарафхану, што но кује готовину благо. НПХ; Шкаљ.

149

тарац, -аца и -аца м тал. пут поплочан каменом, плочник од камена; камени покривач пута, дворишта и сл., калдрма. — Кочија [је] затутњила по ситну тарацу цесте. Крањч. Стј. тараца и тараца ж тал. тераса, балкон, веранда. — На тараци виле сједали смо до тетке. Војн. тараца&е с гл. им. од тарацати. тарацар, -ара м радник који тараца, калдрмар. — У рану зору . . . се сусрећу само тарацари. Крањч. Стј. тарацарина ж такса, дажбина за коришћење пута> друмарина, путарина, цестарина. Деан. Рј. тарацати, -ам сврш. и несврш. поплоча(ва)ти каменом, (на)правити плочник, калдрму, калдрмисати. — Бијелиле су се стазе, неке бијаху и тарацане. Кол. тарацка ж покр. кратак топ којим се што оглашава или пропраћа весеље, прангија. Вук Рј. тарацбввна ж тарацарина. Деан. Рј. тараш, -аша м зоол. инсекат тврдокрилац, кукац корњаш А«а1и8. Бен. Рј. тЗрем през. од трти. тЗрење с трење. — Празан камен се окретао и у тарењу палио паспал. и рам од амбара. Ћос. Д. тариво с предмет којим се што таре. — Електроскопу примакнемо скупа натрто тијело и тариво. Физ. 2. тарнгора ж и м ломигора(2), пустолов. Вук Рј. тарнздела, ијек. тариздјела, м и ж пеј. особа која се понижава да би стекла нечију наклоност, улизица, удворица, чанколиз, лижисахан. — Он је прави здјелоноша и тариздјела. Богд. Рј-

тарикамен м онај који таре камен. Вук

тарионик, -а и тарибник, -ика м, тарионица и тарибница ж суд за тарење, туцање, ситњење; исп. аван. — Један дио минерала смрвимо у тарионици. Тућ.; ОК. тарифа ж тур. списак званично утврђених цена, ценовник услуга (на железници, пошти и др.) односно списак послова и њихова новчана вредност(у предузећу); скала царинских такса, пореских износа и сл.\ железничка ~ , поштанска ~ , царинска ~ . тарифни и тарифски, -а, -б који се односи на тарифу, прописан тарифом: ~ износ, ~ правилник, ~ стопа. тарих м тур. напис на згради или каквом другом објекту, обично задужбини, са подацима о објекту. — Плоча [је] од белог мер-

150

ТАРИЦА —ТАСА

мера и на њој урезан богат турски натпис — тарих — са хронограмом. Андр. И. г тЗрица ж покр! 1. дем. од тара , мали разбој, стан. Р-К Реч. 2. оквир на којему се разапиње тканина која се везе, ђерђеф. Рј. А. 3. бот. биљка из пор. крсташица А1у88шп, турица. Сим. Реч. 4. зоол. в. мољац. Р-К Реч. таркан и таркањ м бот. 1. биљка из пор. главочика АпасусГиз оШстагшп. Сим. Реч. 2. биљка из пор. козлаца Огасипси1и8 уи1ваш. Сим. Реч. 3. в. повратич. Бен. Рј. таркање с гл. им. од таркати. тВркатв, -ам несврш. подјаривати, подстицати, џарати (ватру). — Таркам угарке код ватре и седим у пепелу. БВ 1909. фиг. Ув'јек ће да тарка над мој у тај огањ. Наз. тарлабука ж врева, бука, граја. — Истовремено разлегла се . . . громорна тарлабука. Цар Е. тарлабукање с гл. им. од тарлабукати. тарлабукати, -абучем несврш. дизати тарлабуку, грајати, галамити, лармати. Вук Рјтарлабучење с гл. им. од тарлабучити. тарлабу^гати, -абучим несврш. тарлабукати. Деан. Рј. тарни (тарни), -а, -5 товарни, теретни. — Свеза им руке натрашке, те привеза к тарним колима. Шен. тарнице, -ица ж мн. теретна кола са коњском запрегом. — Изађоше зелене тарнице са бесним вранцима. Шапч. Тко су они што их видиш на тим тарницама. Вел. тарнички и тарнични, -а, -о који се односи на тарнице: ~ запрега, ~ превоз. тарнути, тЗрнем сврш. проџарати, подстаћи, подјарити (ватру), џарнугпи; исп. таркати. Вук Рј. тарок, -бка м тал. врста карташке игре.— Вечер завршује партијом тарока. Јурк. Не смије да заборави своју свакодневну партију тарока. Мил. В. тарок&рати (се), -бкирам (се) несврш. играти тарока, проводити време у игри тарока. — Можете билијарити, или, ако вам је милије, с тајником тарокирати. Новак. Нијесмо се још ни тарокирали. Ђал. тарбквст(а) м играч тарока. — Био је страствен тарокиста. Ђал. таротине ж мн. струготине, опиљци, трине. Р-К Реч. тарпан м рус. врста изумрлог европског дивљег коња. Станк. С. тарпотац, -оца м бот. покр. в. бокеица (/). Сим. Реч.

тарпош, -бша м тур. покр. врста старинске врло високе окенске капе богато украшене, део народне ношње. — На глави јој тарпош од бисера. Вук Рј. тарпудац, -уца м бот. покр. в. боквица (1). Сим. Реч.

тартањ м само у изразима: у ~ говори-

ТИЈ п р и ч а т и непромишљено, без смисла причати, говорити којешта; у ~ бацати, трошити без сврхе, циља, улудо, упразно трошити. — Нисам ја шумар богатог манастира да трошим барут у тарта&. Петр. В. тартар м грч. а. (Тартар) мит. дубок и мрачан простор под земљом где су тешки грешници осуђени на вечите муке. б. пакао. — То ми прса у тартар претвара. Њег. тархана ж покр. тарана. — Цуре [су] доведене да начињају нишесту, тархану и остали смок. Мул. тарчин м тур. в. цимет. Шкаљ. тарчуг, -уга м тур. покр. чобанска торба начињена од целе јареће или јагњеће коже с које је скинуто крзно. — Масан тарчуг, а јарета нема. Н. посл. Вук. тарчугушка ж покр. тарчуг. Р-К Реч. тарчужак, -ушка м бот. биљка из пор. крсташица СарзеИа ћика разшпв, русомача, хоћу-нећу. Сим. Реч. тарчука ж бот. биљка из пор. крсташица Аиђпе11а сгоа11са. Сим. Реч. т8с, таса м (мн. тасови и тасови) тур. 1. метални тањир или предмет тањирастог облика за различиту употребу а. на теразијама за терет на једној и тегове на другој страни, односно за терет на кантару. — Језичак на теразијама немирно трепери под приближном тежином тасова. Сур. фиг. Свако слово тражи тас на ваги. Уј. б. послужавник на коме се у цркеи скупљају прилози. — Кренула [је] из цркве спуштајући на тас свој малени прилог. Ћор. в. тањираста берберска или бријачка посуда; такав месгтгани предмет као знак берберског заната. — Држећи . . . тас са сапуницом, стајао је поред дебелог мајстора, који је бријао теме неком ефендији. Андр. И. г. муз. тањираста метална плоча учвршћена на горњој страни бубња; чинела. — Џезиста је . . . ударао у тас маљицом. Дав. 2. покр. метална чаша, пехар, купа. — Вино . . . из тасова лијемо златних. Марет. Т&с скраћ. Телеграфска агенција СССР. — О томе је службена совјетска агенција ТАС обавијестила јавност. ВУС 1972. таса ж нем. 1. послужавник, тацна, таца. — Поставила је . . . флашу коњака на сребреној таси. Крл. 2. шоља, шољица, шалица. — Келнер донесе двије тасе с црном кавом. Бег.

ТАСИЋ — Т А Т И Ц А тасић, -а и тасић, -Аћа м дем. од тас. — Берберин . . . извади из неке . . . марамице свој жути тасић. Јакш. Ђ. тасица ж дем. од .таса. тасла ж покр. манжетна, маншета. — Кошуља [му је] увек уштиркана . . . а на крају рукава тасле. Марк. М. таслаисање с гл. им. од таслаисати. таслаисати, -ишем несврш. тур. држати се охоло, правити се важан. Вук Рј. таслак м тур. 1. комад необрађена или грубо отесана дрвета; пањ, клада, трупац. Вук Рј. 2. необрађен, неотесан блок камена. Рј. А. таслачина ж аугм. и пеј. од таслак. Вук Рј. таслачити, -им несврш. правити таслаке; грубо тесати, обрађивати дрво или камен. Рј. А. таслица ж покр. дем. од тасла; манжетна. — На кошуљи су . . . повијене таслице на рукавима и колир од шифона. Дом. тасна ж тас, тацна, таца. — Од чаршава на столу до тасне за сапун на умиваонику, све се слагало. Уск. Заспао је . . . са тасном дарова у наручју. Јел. тасница ж дем. од тасна. т8ст и таст, тбста м (мн. тастови) женин отац, пунац. — Одједном чу речи свога таста и таште. Дом. Прошавши кроз велику дворану сукоби се с тастом. Крањч. Стј. тастат^ра ж тал. дирке, типке на клавиру, писаћој машини и сл., клатјатура. — Уста [су] . . . наличила на клавирску тастатуру. Лит. 1957.

151

татар м тур. = татарин (2) гласник, курир на брзом коњу којијеу турској царевини преносио пошту и поруке. — Татар . . . је уредно предао капетану везирову пошту. Андр. И. татар- прш део у полусложеницама са значењем татарски: татар-кафа, татар-канџија. татаран, -ана м тур. татархан. — Она пише цару татарану. НП Вук. татаранка ж (у придевској служби, уз именице ж. рода) татарска. — Њега . . . је ранила стрела татаранка. Нед. Чистим ћу те потковати златом, обуздат те уздом татаранком. НПХ. Тбтари м мн. (јд. Татарин) народ у СССР, остаци некадашњих монголских освајача који су се асимилирали са народима из турске групе алтајских народа, настањени претежно око средњег дела Волге и јуокног Урала. татарија ж 1. (Татарија) зб. татарски народ, Татари. — Дај, боже . . . и Татарију да бијете. Глиш. 2. оно што потиче из татарске земље. — Преви ћебе, тури татарију, татарију, седло османлију. НП Вук. Седла њега седлом татаријом. НПХ. тбтарин м (мн. татари) 1. (Татарин) припадник татарског народа; исп. Татарн. 2. = татар. — Доведе два татарина турска свезана. Њег. Татарин . . . донесе глас. Маж. М. 3. татарски коњ. Деан. Рј. татарка ж 1. (Татарка) припадница татарског народа. 2. (обично у придевској служби) татарска канџија. — Тад у руке добави татарку . . . стаде цика Мујова ђогата. НП Херм. таство с необ. однос таста према зету; тбтарски, -а, -б 1. који се односи на Татазаснивање таквог односа. — Господину Спер- ре: ~ народ, ~ земља. 2. који се односи на беру [се] на таству захвалио. Шен. татаре: ~ пошта, ~ коњ. тастер и тастер м дирка, типка; дугме, татарски прил. као татари, брзо. — прекидач електричне струје на Морзеоеом Ми смо татарски јахали. Маж. М. телеграфском апарату, чијим се притискивањем и отпуштањем откуцава телеграм. — татархан, -ана м тур. татарски хан. Уметница поче прелетати . . . прстима по — Долази татархан . . . и отима . . . Бисербелим, глатким тастерима. Шапч. Рука му ницу. Комб. је . . . стално на тастеру зеленкастог Морзетатин и татнн, -а, -о који припада тати. -апарата. Пол. 1958. Изр. ~ син 1) син који личи на оца. тастов, -а, -о који припада тасту. 2) размаокен младић; онај који ужива привилегије по очевом положају. тат м (мн. тати, тЗтови и татови) крадљивац, лопов, лупеж. — Погледаше [се] као татина ж и м аугм. и пеј. од тат. — тати у квару затечени. Коз. Ј. Ипак оба Тати, убојице Татине проклете! Чол. тата умаћи нису могла. Комб. Као тат, истиха татић, -а и татић, -ића м дем. од тат. и потајно, почео [је] да се показује људима. Деан. Рј. Петр. В. татица м хип. од тата. тата и тата м (вок. тЗта и тато) име одмитатица ж крадљивица. — Стрпана [је] ла за оца. — Тата! — викну војник милоту заједно с оним чопором блудница, татица стивно . . . ево ме! Лаз. Л. Сјетила сам се и којекаквих женетина. Бег. покојног тате. Леск. Ј.

152

ТАТКАНА — ТАЧАН

таткана м хип. од тата. — »Таткана«

. . . су га звала деца, а крај њих и сви ми остали. Нуш. тбтко м тата. татли прид. непром. тур. сладак: ~ кава, ~ баклава. татлија ж тур. покр. врста посластице, урмашица, брдарица. — Грицкала је татлије и растапала их у устима. Вучо. тато м (вок. тато) тата. татовирати, -овирам сврш. и несврш. в. тетотрати. Бен. Рј. татош м покр. тат, крадљивац. — Само прича о ђаволима и . . . татошима. Чипл. татски, -а, -о који се односи на тате, лоповски. — Истину је дубоко сакрио у татску душу. Ков. А. т&тула ж бот. кужњак. Сим. Реч. татулати, -ам несврш. покр. тетурати се; вући се. — По вијугавом трагу . . . татулаш за њима с душом у носу. Лал. тЗтулина ж бот. в. кужњак. Сим. Реч. т&ћаџнја м тур. мајстор којџ израђује кожне капе. Вук Рј. таћи, такнем сврш. = такнути. тауматолбгија ж грч. теол. наука о чудесима. Бен. Рј. тауматургија ж грч. теол. чудотворство, опсенарство, чудеса; чаролије, мађије. — Без тауматургије [ће] . . . да нас доведе. Уј. тауматургијски, -а, -о чудотворан; мађијски. — То је мисао човекова, права тауматургијска снага, којом човек израђује све, које било ствари. Кнезк. Б. таутолбгија ж грч. поет. стилска фигура у којој се, ради истицања исказа, нижу једна за другом речи истог или врло сличног значења. таутДлошки, -§, -о састављен од низа речи истог или врло сличног значења: ~ изражавање. тафелшпиц м нем. варв. говеђе месо из бута, у близини репа. Бен. Рј.

тахикардија ж грч. мед. убрзан рад срца. тахиметар и тахиметар, -тра м грч. геодетски инструмен(а)т за мерење терена. ЕЛЗ. тахмин, -ина м тур. процена одока; претпоставка; исп. тамин. Бен. Рј. тахмина прил. по свој прилици, извесно, вероватно. — Оно тахмина неће бити истина што рекоше за Ехдем-пашу. Мул. тахометар и тахометар, -тра м грч. мерач брзине, брзиномер. — Мотрила [је] како игла на тахометру скаче напријед. Торб. тахопрсташи м мн. (јд. тахопрсташ, -аша) зоол. в. такопрспгаши. Р-К Реч. та^ст м перс. престо, пгрон. — Цари [су нам] свечевога наследници тахта. Март. тахта ж тур. даска. — По тахтама [су] поређане наргиле. Јеет. Изр. бир ~ ексик без једне даске у глави, мало ћакнут, луцнут. — Да није он био мало-онако, бир тахта ексик? Андр. И. таца ж тал. тацна; послужавтк. — Пепица је донијела на таци . . . чашу пива. Донч. тЗцкати, -ам несврш. лако ударати прстима, тапкати. — Огреботина је крварила, и он је сав блатан . . . тацкао по глави и . . . гледао у крваве прсте. Крл. тацлија ж нем. манжетна. Вук Рј. тацна ж нем. тањирић. — У витрини [су] . . . послужавници, и тацне и кашичице од сребра. Макс. тацун, -уна м тал. покр. велики тањир; послужавник. — Положивши тацун на сто хтједе да изађе. Војн.

тбчан, -чна, -чно; исп. точан 1. а. који потпуно одговара ономе што представља, на чему се заснива, веран; који показује стварно стање, истинит: <—•> препис, ~ попис, ~ извештај, ~ вест. — Увек помаже говорити тачне ствари. Поп. Б. б. који обухвата одговарајуће, истините податке; који проистиче тЗфт м перс. врста круте сјајне свилене из прашлног поступка, правилно постављен тканине. Бен. Рј. и изведен: ~ одговор; ~ решење, ~ задатак. тафтан, -а, -о начињен од тафта: ~ в. који правилно функционише, прецизан: ~ часовник, сат, ~ топломер, ~ инструмент. хаљина. г. правилно измерен исправном мером, исправ тафтија ж уштављена кожа. Р-К Реч. ним инструментом: ~ висина, ~ тежина, ~ време. 2. који никад не задоцњава, не касни, тахан-хЗлва и тахан-халва ж тур. врста оријенталске посластице од сезамовог који долази у уречено, заказано време; који семена. — Набацивали [су се] тахан-халвом. на време, правилно и потпуно испуњава своје обавезе, уредан: ~ човек5 ~ службеник, Сим. ~ дужник. — Нијесам лукав . . . нијесам тахиграфија ж грч. стенографија. тачан и марљив из сасма препредене притахиграфичан, -чна, -чно стенографски. творности. Мат. — Она [модерна књижевност] је тахиграИзр. ~ механика е. прецизна механика, фична. Уј. под механика (изр.).

ТАЧКА — ТАШИЗ АМ 2

153

1 тЗчка ж мотка, притка, кочић. — Потачка ж ; исп. точка 1. један од основних елемената геометрије, геометријска творевинасадит ће . . . ред граха пењавца, што се уз без димензија. ЕЛЗ. 2. грам. а. интерпункциј- тачке пење. Берт. Млатих зреле махунице . . . својски ударах тачкама. Шапч. ски знак (.) на крају потврдних и одричних реченица. б. такав правописни знак који се тЗчкар м онај који гура тачке, колица. ставља иза скраћеница и скраћених речи (нпр. — Сабљари, тачкари . . . иглари, лучари, ИТД.Ј и сл., бр. (број), чл. (члан), арх. (архисваки [има] свој знак. Шен. текта)) и иза редног броја написаног арапском тачкаст, -а, -о; исп. точкаст (2) сличан цифром или иза слова коме је дата функција 1 1 редног броја. 3. фиг. а. оно што својим изгледом тачки ; посут тачкама : ~ шара, ~ кора. — Синула је под сунцем тачкаста маховина. личи на тај знак. — Црне се, у даљини, мноЛоп. гобројне разбацане тачке: то су они путници што су већ далеко одмакли. Стан. б. у тачкати, -ам несврш.; исп. точкати експресивном изражавању, прекид сваке дис- стављати тачке, шарати тачкама. Р-К Реч. кусије пошто је изречен дефинитиван суд, т а ч к а ш , -аша м 1. агр. врста пасуља неизменљива одлука. — За мене је наређење који се пење уз тачке, притке, приткаш, — извршење и тачка. Дав. На пријемима причаник. Вук Рј. 2. бот. в. грашак (1). нема више сто и једне ђаконије . . . већ . . . Сим. Реч. понека погачица и — тачка. Пол. 1972. 4. а. физ. поделак, знак на одговарајућем тЗчке, тачака и тачке, тачака и тачки инструменту који обележава почетну темж мн. ручна колица с једним точком. — пературу на којој настаје одређено стање неке Гурао је пред собом добро натоварене тачке. материје: ~ кључања, ~ мржњења, смрза- Бен. Посао [му је] . . . гурање натоварених вања, ~ топљења. б. фиг. тренутак, фаза тачки с једним точком. Дав. у развоју неке појаве, неких односа; степен т&чкица ж; исп. точкица 1. дем. од развијености неке појаве, гранична линија, ниво: тачка. 2.један од квадратића на потрошачкој почетна ~ , завршна ~ , највиша ~ . — карти у рационираном снабдевању, којим се Насељена [је] . . . до критичне тачке, од стиче право на следовање. — Зар . . . да ратне које се становништво почиње разливати преко границе. Цвиј. 5. одређени део простора, . . . тачкице и бонове претварамо у мирнодопско следовање? Дав. шсто; положај, позиција, средиште: саобраћајна ~ , стратешка ~ . — Могло се [то] тЗчкице ж мн. дем. од тачке; тачке. десити сваком човеку . . . на свима тачкама Прав. наше планете. Скерл. То је . . . била чворна тЗчно прил.; исп. точно Х.управо толико, тачка усташке одбране. Ћоп. 6. (обично ни мање ни више (од одређене вредности, колидопуњено: ~ гледишта, ~ становишта) чине и сл.): ~ 11 ш, ~ 50 дин., ~ је 12 чаположај с кога се нешто посматра, просуђује, сова. 2. управо у то време, у тај час, у тај схватање условљено посматрањем одређеног тренутак, ни пре ни после тога времена: ~ круга појава, гледиште, становиште, позиција. у подне, ~ у 10 часова. 3. а. онако како — Видим. Ако станемо да посматрамо са те треба, како адговара, без грешке, без икакеог тачке. Андр. И. Сваком предмету прилази одступања, правилно: ~ одговорити, ~ израфилозофски, посматра га са једне више тачке. чунати, ~ се придржавати (нечега). б. сиСКГ 1937. 7. одељак текста означен редним гурно, поуздано; у целини, сасвим, потпуно. бројем и њиме обухваћена садржина, одредба, — Сведоци никако не могу тачно да се сете пропис; редним бројем означен елеменат неког дана. Ранк. У први мах не разабра тачно програма: ~ уговора, ~ дневног реда, ~ шта [му] говори. Чипл. приредбе. — Вук је био изабран да напише тЗчност, -ости ж; исп. точност особина главне тачке њихова споразума. Бел. Заносе онога који је тачан, онога што је тачно; [га] многе тачке јаснопољског еванђеља. исправност. — Туђом штедљивошћу и тачМатош. Каплар [јеј . . . у том закону нашао ношћу подвостручио [је] родитељски иметак. »тачку«, па потјерао јадног Хаџију . . . не Леск. Ј. Он је у томе добио сјајну потврду да му мира. Сиј. тачности својих уверења. Бел. Изр. д о в е с т и на мртву тачку (разг о в о р , п р е г о в о р е и сл.) зауставити без таџ, таџа м перс. круна муслиманског изгледа на продужење, довести у безизлазну владара. — Створен је био за све, могао је ситуацију; м рт ва ~ 1) војн. место еан до- носити таџ. Баш. мета непријатемког оружја; 2) безизгледан, ташДзам, -зма м фр. правац у апстрактбезизлазан положај; преломна ~ прекретница, преокрет; ставити (ударити и сл.) ном сликарству, сликарска техника спонтаног тачку на нешто дефинитивно прекинути с набацшања боје на платно, слично стављању тачака. — Ташизам [је] смислио невероватну нечим. технику. НИН 1959.

154

ТАШИСТ(А) — ТВОЈ

ташист(а) м сликар присталица ташизма. — Отворена [је] изложба неког егзалтираног сликара ташисте. НИН 1959. тЗшити, -им несврш. деч. в. ташунати. — Таши, таши танана . . . Змај. тбшка ж нем. торба; ташна. — Сви се наоружали кожнатим великим ташкама. Кол. тЗшкање с гл. им. од ташкати. — Та ташкања босих ногу по поду . . . везала [су] га некуд сјећањем на жену. Сим. тбшкати, -ам несврш. тупкати, тапкати. В. пр. уз гл. им. ташкање. ташли прид. непром. тур. који је од камена, камени, каменит. Бен. Рј. ташлнхан м тур. 1. камени хан. 2. (Ташлихан) некадашњи турски камени хан у Сарајеву по коме је назван крај око њега. — Тако су их водили до Ташлихана. Андр. И. ташмајдан и ташмајдан м тур. 1. каменолом. 2. (Ташмајдан) крајуужем центру Београда. ташна ж нем. женска торбица; ручна пљосната обично кожна торба за списе. — Баци . . . ташну и сунцобран. Сим. тбшт, -а, -о 1. празан, безвредан, узалудан; лажан. — Ал' је ташта свака нада, не устаје љуба млада. Ил. Сада цијеним и таште ствари, и пјесму с мање жара. Уј. 2. уображен, сујетан. — Утуви му се у главу ташта мисао да је збиља он јунаком и побједником. Шен. Били су то већ презрели људи, једнострани . . . и ташти. Дав. т&шта ж женина мајка, пуница. — Показа [се] веома предусретљив према ташти и свастици. Ранк. Војвода . . . је неутјешан због губитка таште. Франг.

те не ташула ни за киме.« И као стилиста . . . је самосам. Матош. ташув дем. 1. м депге које ташуна. — Ко ташуну љеба да, родила му шеница! Вук Рј. 2. узвик при ташунању. — Ташун, ташун танана! Вук Рј. ташунање с гл. им. од ташунати. ташунати, -ам несврш. деч. забављајући мало дете ударати његовим дланом о длан изговарајући »ташун, ташут; забављати се тиме (о детету); исп. ташун (2). Вук Рј. ташци, ташака м мн. врста надевеног теста. — Направићу . . . ташака са сиром. Јакш. Ђ.

Изр. урадио као Наста ташке каже

се кад ко шта лоше уради. Н. посл. Вук. твар ж 1. материја, грађа, супстанца: органска ~ , неорганска ~ . — Открисмо лепоту . . . из те мртве оживљене твари. Уј. Смрт је пропадање твари, а не душе. Селим. 2. а. створ, створење, биће. — С њим . . . поступа као да је нека бесловесна твар. Вин. б. ствар, предмет; творееина. — Чедна дома свете твари газе. Март. Прилазе природи . . . са слутњом о смислу вечнога и бога у свакој њеној твари. Богдан. тваран, -рна, -рно који се односи на твар, материјалан; физички, стваран. — Основна својства живота као што су тварна измјена (хранидба и дисање), растење, размножавање . . . -заједничка су. Бот. Они ће вам на душевном и на тварном пољу потпомагати. Павл. тваризањс и тварАза&е с гл. им. од тваризати. тваризати, тварижем и тваризам и тварАзати, -ам несврш. творизати. — Непрестано је тваризао. Одлазио је матери у кујну и враћао се мени у собу. Ком. ташт&бочина ж «. слабина. Бак. Реч. тварка ж дем. од твар (2); твар (2). — Свака је тварка са свога места подигнута. тбштин, -а, -о који припада гпашти. Ком. Животом буја свака тварка. Рак. тбштина и ташт&на ж 1. празнина, тварнбст, -ости ж 1. материјални свет. пустош; мала и краткотрајна вредност. — — Настао [је] проблем протумачити из ових Све [је] ово друго таштина, ништавило. . . . нетварних точака постање тварности. Ранк. 2. уобразиља, уображеност, сујета. — Баз. 2. стварност, реалност. — Колико је Кроза све то . . . уочи јасно рањену таштину тварност . . . тврда. Уј. . . . дворског човека баченог у позадину. тварца и тварчица ж дем. од твар (2); Ћос. Б. Неискуство и младеначка таштина стварчица. — Што је човјек, а мора бит подизаху ме на високе видике. Кос. човјек! Тварца једна те је земља вара. Њег. тЗштиост, -ости ж заст. в. таштина. — Не мисле да мала једна тварца . . . окреће све њихове послове. Нен. Љ. Показала [се] таштност и кратковременост сјаја среће људске. Срем. твнд м енгл. врста грубе вунене тканине. тбшто прил. напразно, узалуд; сујетно. ЕЛЗ. тв8ст м енгл. врста плесне игре живог — Волети срећа је, ма волети ташто. Бој. темпа. Искат је ташто раскош перивоја и пријатељска добра знана лица. Уј. твој, твбја, твбје (ген. м и с твбјег(а) и ташулати, -ам несврш. ићи поводећи се, твбг(а), ж твбјб) присвојна заменица за 2. л. тетурати се. — »Аутор је тако луцкаст. јд. 1. а. који припада лицу коме се говори,

ТВОЈСКИ — ТВОРИЛАЧКИ

155

твбрачкн, -а, -б стваралачки, плодотворан, креативан. — Они нису били епигони . . . него творачки сарадници његови на истом делу. Вел. У њој [народној песми] било [је] још толико творачке снаге да је из властитих савременика стварала хероје. Бар. твбраштво с стварање; стваралаштво. — Ти видиш рад само као твораштво . . . Ја видим рад као зараду. Сек. твбрба ж 1. творење, грађење, стварање; постанак: ~ гласова, ~ речи. — [Био је] сурадник код творбе новог грађанског законика. ХР 1928. 2. творееина. — Овај културни тип није био у стању да створи снажније . . . државне творбе. МЈ. 1936. твбрбен, -а3 -о који је способан, КОЈН може твбјски прил. на твој начин, тако ти да твори, стваралачки, творан. Рј. А. умеш. — Гледај те га онако твојски искушај. твбрбенбст, -ости ж способ?сост творења, Дом. стваралачка снага. — Тко зазире од поле1 2 твор и твбр , твора м 1. рад, дело, творе- мике . . . не зазире творбеност духа у његовој вина. — Од збира до твора много има разгоборбености. Шим. С. вора. Вел. Не само оделом и твором, него и твореван, -вна, -вно в. творан. — Оба покретом и говором збира поштовање. Каш. ова пупољчића снабдевена су . . . творевним 2. покр. умућено беланце којим се облаже ткањем (камбијом). Тод. рана. Вук РЈ. твбревина ж 1. оно шгпо је спгворено, твор* и твбр!, твбра м зоол. малена производ, дело, остварење. — Све велике звер из пор. куна Ршотшз ришгшз, мркоцрнтворевине су дело самоће. Дуч. Мештровић кастог скупоценог крзна, храни се глодарима је . . . развио тезу . . . да су религије мајке и живином, лучи секрет веома непријатног свију л>удских мисли И творевина. Крл. задаха, који му служи као заштитно средство 2. склоп, облик, формација, појава. — Држава и одбрана од непрџјатеља. МЕП. је творевина вишег ступња него што су појединци И друштвене групе. Јов. С. ЗахваИзр. бели ~ врста твора Ршогшз тио [је] и Аустро-Угарску . . . доиста чудо(иго. Терм. 4; заудара (смрди и сл.) као г т в о р веома, јако заудара; смеђи ~ вишну државну творевину. Матк. твор . Терм. 4. твбрење с гл. им. од творити. твбрив, -а, -о и твориван, -вна, -вно творан, -рна, -рно 1. анат. чије се ћелије, стпанице размножавају: ~ ткиво. 2. ствара- заст. в. теоран. — То [је] знамен да је . . . творива сила . . . онемогла, ослабила. Кур. лачки, творачки. — Али да није људске С ове све те веће . . . млохавости творивне душе и крила људске маште творне, материја силе . . . могла би наступити гњилост. И. би само била. Кош. Из народа . . . црпао сам и црпем непрестано творну снагу. Дук. твориво с I. творевина. — Ново твориво Изр. т в о р н и нападај физички нападај, поезије, често, још нема савремени облик насиље, злостављање. Деан. Рј. умјетнички. Шим. С. 2. а. материја, грађа, материјал. — Ударио [је] да нађе за своје те твбрац 1 , -рца м (вок. твбрче; ген. мн. рукотворине творива . . . мекшега од мратвбраца) 1. онај који је нешто створио (у мора. Павл. б. анат. творно ткиво. Рј. А. односу на то дело), аутор; први стваралац на неком послу, оснивач. — Пјесма [је] могла творизање и твор&за&е с гл. им. од . . . губити првотне ознаке свога творца и творизати. постатн изразом цијелога народнога колектитворизати, твбрижем и творизам и ва. Бар. Научници . . . су чинили неправду твор&зати, -ам несврш. сваког часа отваратворцу наше књижевне критике. Бошк. 2. ти и затеарати врата. Р-К Реч. рлг. бог као стваралац, створитељ света. — творизнути, твбризнем сврш. брзо отвоНарод . . . захваљује премилостивом творцу, који . . . даде оздрављења теби. Дом. Правда рити и затворити врата. — Онај мој немирко . . . би сто пута творизнуо да ми као нам творца вишњега потаче. Комб. бојаги нешто важно каже. Ком. 1 2 2 твбрац и твбрац м зоол. твор . — твбрилац, -иоца м творац, стваралац. Угнијезди [се] у Далмацији као творац у Рј. А. кокошињку. Шен. твбрилачки, -а, -о који се односи на твбрац 2 , -рца м покр. е. твор1 (2). Вук Рј. теориоца, стваралачки. — Вештака вечног саговорнику: ~ новац, ~ кућа, ~ одело. б. ко]и се односи на лице коме се говори, ко]и потиче од тога лица: ~ вршњак, ~ старешина, ~ одлука. — Камо, брате, миле твоје пјесме! Ботић. 2. (у именичкој служби) а. с јд. оно што припада, што. следује ономе коме се говори; оно што потиче од тога лица. — Ником ништа, а теби ће бити твоје. Андр. И. Ал' и јесте већ твога много. Змај. б. м мн. особе блиске лицу с којим се говори (укућани, родбина, једномишљеници и сл.). — Да и ти и твоји до деветога колена будете срећни! Вес. Изр. на твоју, по твоме по твојој окељи (вољи, мишљењу); твоје је твоја је дужност (право, еоља).

156

ТВОРИЛО — ТВРД

творно прил. 1. стваралачки, креативно творилачка свест умарала се мучних дана актиено. — Е тако човек творно ради да шест док створи свет. Кост. Л. небу плам одухови. Кош, Кроз стољећа [је] твбрило с 1. суд у који се сипа житка маса да би очврснувши добила његов облик, творно утјецала на живот атенског народа. Баз. 2. (напасти) физички, насилнички. — калуп, шаблон. — фиг. Имао [би се] исприХитно би да је нападне творно. Крл. чават што ми није збор по творилу једном. Кур. 2. покр. калуп за сир, обруч начињен твбрност, -ости ж стваралаштво, стваобично од липове или јасенове коре. — Оно рање. — Није успјела да потакне снажење . . . слово . . . што је запучено као творило . . . умјетничке творности. Марј. М. од сира, то ви је »о«. Вуј. твбров, -а, -о који припада творуг. твДриља и тв&риља ж она која твори, твбрчев, -а, -о који припада творцу. ствара, творитељка. — Мати јој је Бачка и тврд 1 , тврда, тврдо (одр. тврди; комп. твориља житног злата, црница Баната. Кош. тврђи) 1. а. чије су Аестице чврсто збијене, творипа ж крзно твора. Рј. А. који пружа јак отпор продору сечиса и других твдрина ж в. творевина. — О душевним оруђа, терету и сл.; који се тешко обрађује: творинама тога народа знаде се врло мало. ~ метал, ~ стена, ~ дрво, ~ земља. 6. Рад. А. који не мења облик под теретом, који се не твбритељ м творац, створитељ. — »Ја« угиба под телом, нееластичан: ~ подлога, је творитељ мисли. Баз. ~ постеља, ~ јастук. в. обложен, прекривен твбритељка ж женска особа творац, каменом, асфалтом и сл.: ~ пут, ~ стаза. г. којије с мало течности и влаге, компактан, створитељица, створитељка. чврст (о храни); замешен с више брашна (о твбрити, -им несврш. 1. радити, чинити; тесту); препечен, сув (о хлебу, колачу и сл.). стварати, градити, изграђивати. — Ја не д. који је начињен од доброг, издржљивог мабројим што збори јетки Теодосије, но шта теријала, који се дуго може употребљавати, ће творити Теодосије разборити. Љуб. 2. сачињавати, образовати, формирати. — Ње- отпоран према хабању, кидању, цепању и сл., зине рођакиње . . . су твориле неке врсте јак: ~ платно, ~ конац. ђ . покр. металан, кован (о новцу). — Четовасмо петнаест година, њезину почасну гарду. Козарч. салетисмо доста тврда блага. НПХ. 2. а. 2 твбрић м дем. од твор . начињен од камена и другог чврстог, отпорног твбрје с зб. необ. творевине, радови. — материјала; осигуран утврђењима, погодан за Бакља гори, лучи блиједе, расвјетљује те одбрану, тешко осеојив: ~ зграда, ~ кула, просторије, бјељим чини бијело творје. ~ град. — Ја сам родом из Херцеговине, Прер. из тврдога Стоца на Брегави. Њег. б. бројан творка ж лингв. заст. елеменат помоћу и добро наоружан, јак. — Тврду паша поставио стражу. НПХ. в. фиг. покр. имућан, кога се теори реч, формант. Бен. Рј. твбрница ж = фабрика веће производно, богат. — Нагињем његову соју више неголи би се то могло судити по кроју моје оправе индустријско предузеће за прераду сировина или за израду различите индустријске робе, . . . Његова је кућа тврда, моја ни тврда ни мека. Цар Е. 3. а. који може да поднесе велике чији се прџизводни процес заснива на подели напоре и ударе, издржљив, отпоран. — Од рада и примени тханизације: ~ аутомобила, овог живота нема ништа грђе, али нема ~ намештаја. ништа од човека тврђе. Стан. Просу камење твбрничар м власник творнице, фабри- у св'јет безљудниЈ откле се тврдо родило кант. — Тко би набројао све творничаре људско племе. Марет. б. (од нечега) покр. који траже храстово дрво. Коз. Ј. који се добро одупире нечему, отпоран према творничарка ж женска особа творничар. нечему. — Тврд од зиме као пас. Н. посл. твбрничење с гл. им. од теорничити. — Вук. Жена је (тврда од смрти) као мачка. И. 4. а. постојан, непоколебљив; неизменљив: Он види само муку уланченог творничења, ~ реч, ~ одлука, ~ намера. — Ми најискоришћавања. Уј. сиромашнији [смо] најтврђи у вери, те вотвбрничити, -им несврш. необ. радити лијемо душу него трбух. Мат. Све је . . . у творници. В. пр. уз гл. им. творничење. обећала, а у тврдој нади да ће то бити хаир твбрничица ж дем. од теорница. за њихову кућу. Мул. б. који искључује творнички, -а, -б који се односи на теор- сваку сумњу, сигуран, поуздан; необорив. — ницу, који припада творници; израђен у твор- Уза сваку реч најтврђи доказ мораш придати. Ил. 5. испуњен напорима, тежак, мукотрпан. ници, фабрички: ~ зграда, ~ знак; ~ — Тврди је занат бити лијепом женом. Јурк. производ. Без куће и путева живим пуне двије тврде твбрништво с в. индустрија. — У обртпартизанске године. Вуј. 6. а. уздржљив у ности и творништву Унгарија је такођер у испољавању осећања, јак у савлађивању бола. назатку. Старч.

ТВРД —ТВРДНУТИ

"'"

157

— И ту мајка тврда срца била, да од срца своју слабост. Андр. И. Египћанин из пустисузе не пустила. НП Вук. б. неосетљив, ње . . . сачувао је више тврдине и традиције гордости. НИН 1970. 2. а. оно што је тврдо, немилосрдан, бездушан, окрутан. — Тврда душа ни за ког не мари. Март. Тако тврда тврдо место, тврд комад. — фиг. Има овде и тврдина које вам тренутно застају у грлу. срца, тако нечовечни могу да буду само људи. Ћос. Б. 7. а. који изражава строгост Богдан. б. тврдо тло. — Ногама напипљем тврдину. Ков. А. 3. мед. тврд оток. Бен. Рј. и хладноћу, одлучан, одсечан, оштар. — На тврдом јој лицу ниси видио ни трачка тврдиња ж 1. тврђава. — Руска тврдиња женске благости. Шен. Нетремичан поглед пада само овјенчана славом. Матош. Сетан, био је тврд, продоран. Моск. б. крут, ушходао [је] по . . . београдској тврдињи дан и тогљен. — Све је то . . . бко овај невисок, ноћ. Ком. 2. необ. небески свод. Р-К Реч. тврдих кретња муж. Нех. фиг. Прошла су тврдити, тврдим несврш. 1. казивати, времена његове . . . тврде версификације. Михиз. 8. тврдоглав, упоран; туп, глуп. — износити нешто као непобитну истину. — Тврди јавно и убедљиво да ће офанзива Постајао је све тврђи што су га више разпочети тачно у поноћ. Вас. У очи [су јој] уверавали. Макс. Његова тврда кметска тврдили да нису ништа видјели. Бен. 2. глава данас зна да је он господин. Крл. осигуравати,утврђивати; причвршћивати. — 9. (често у изразима: ~ на пари, ~ на речи Вратнице [су]. . . изнутра тврдили мандалима и сл.) претерано штедљив, шкрт. — Тврди и клинима. Љуб. су Рашљани, не дају пару. Сиј. Може не Изр. ~ п а з а р в. уз пазар (изр.). дати . . . превише је тврд на помоћи. Сим. ~ се 1. утврђивати се, осигуравати се; 10. чврст, дубок (о сну). — Први сан бијаше јачати, снажити се. — Да се боље тврде за тврд. Кум. 11. који у врло ееликој мери јунаштво. НП Вук. 2. добијати снагу, сисадржи карактеристику појма означеног и.ие- гурност. — Све то [је] слушао испочетка ницом уз коју стоји, велики, жесток, тежак. нујно, а касније тврдећи се и набрекнувши — Сиротиње такве нема надалеко и то тврде до оне снаге којом је располагао у тучњави сиротиње. Божић. 12. фон. неумекшан, нес доњим Курланима. Божић. палаталан: ~ сугласник. тврдица ж и м претерано штедљив човек, Изр. ~ врда хем. 1) природна вода која штедљива особа, шкртац, шкртица, циција. садржи много калцијум-карбоната и магнезијум-карбоната; 2) азотна киселина, ћезап. — Волим да . . . служим њему . . . него каквом тврдици. Вел. Важила је као тврдица Р-К Реч.; ~ грађа, ~ материјал камен и особењак. Андр. И. и цигла, опека као грађевински материјал; ~ на сузи бити не моћи лако заплакати; тврдичеље с гл. им. од тврдичити. ~ на ушима (тврдих ушију) наглув; тврднчин, -а, -о који припада тврдици. ~ орах (~ кост, ~ залогај) в. уз орах тврдАчина ж и м аугм. од тврдица. — (изр.); т в р д е г л а в е (бити) непопустљив, фиг. Земља дуго беше тврдичина прави. тврдоглав; т в р д е р у к е (бити) претерано штедљив, шкрт; тврду кожу ( ~ образ) Шант. тврдичити, -им несврш. понашати се као имати немати осећања части и поноса, бити тврдица, прегперано штедети, цицијашити, неосетљив на прекоре, не стидети се својих шкртарити. — У таквим стварима не треба ружних поступака. тврдичити. Глиш. Тврдичио је и преговарао 2 тв^д ж необ. оно што је тврдо, чврсто, са странкама што чекају пред вратима. Мих. постојано, тврдина. — Вјетрина [је] све тврдички прил. као тврдица, претерано облаке развела, а тврд небеска стоји тиха. штедећи, шкрто, цицијашки. — фиг. Време Марк. Ф. је тврдички бројало дане. Моск. тврдак, твртка м бот. белогорично дрво тврд&члук м претераност у штедњи, из пор. јавора а. в. рудељ. Сим. Реч. б. в. претерана штедљивост, шкртпост, цицијашмаклен. И. тво. — Задовољио [је] свој тврдичлук. Ант. тврдац, тврца м 1. тврдица. Р-К Реч. 1. Тврдица воли новац или бар свој тврди2. бот. в. уродица Ме1атругит агуепзе. члук. Андр. И. Сим. Реч. тврдиш, -иша м бот. в. тврдунац. тврдача ж бот. биљка из пор. трава Деан. Рј. Иагсћк 8Шс1а. Сим. Реч. тврдиша м в. тврдица. Р-К Реч. тврдија ж агр. покр. крушка тврде коре. тврднути, -нем несврш. постајати тврд, Вук Рј. тврђи; фиг. постајати јачи, снажити се. тврдика ж бот. биљка из пор. трава — Јаки воњеви коња . . . пријају дечацима 8с1егосћ1оа Јига. Сим. Реч. када почињу да грубе и тврдну. Петр. В. Читав дух почео [је] да се прекаљује и тврдтврд&на ж 1. тврдоћа. — Осетио [је] не. Марј. М. . . . „ ^.^^ сву тврдину тога наоружаног човека и сву

158

ТВРДЊА —ТВРДОКОРЧИТИ СЕ

ине . . . нек откају своје тврдоглавље. Март. Треба светачког одрицања . . . и тврдоглавља да човјек пренесе своју свјетиљку неугашену на неизгубљену путу. Гор. тврдбглаво прил. на тврдоглав начин, пспољавајући тврдоглавост, врло упорно, непопустљиво, задрто. — Тврдоглаво сам ћутао. Вучо. фиг. Тихо и тврдоглаво . . . падао је први снијег. Донч. тврдбглавост, -ости ж и тврдбглавство с особина и држање онога који је тврдоглав, крајња непопустљивост, својеглавост, упорност; тврдоглав поступак. — Она постојаност била је врста врло типичне тврдоглавости. Ћор. Показивао је тврдоглавство једног крајишника. Јов. С. Расрдила га је својим каприцима и тврдоглавостима. Бег. тврдбгпавци, -аваца м мн. (јд. тврдбглавац, -авца) зоол. ерста инсеката тврдокрилаца, кукаца корњаша АпођпЈае. Бен. Рј. тврдбгласав, -сна, -сно који је тврда гласа. Р-К Реч. тврддзрница ж бот. врста пшенице ТгШсшп Љдгшп. Сим. Реч. тврдДклен м бот. в. рудељ. Сим. Реч. тврдДкожан, -жна, -жно који је тврде коже. Бен. Рј. тврдбкожина ж мед. отврднуће, задебљање коже, обично на ткиву носа и гркљана зскгота. Бен. Рј. тврд&коран, -рна, -рно 1. који је тврде коре (о плоду). И-Б Рј. 2. фиг. крајње непопустљив, упоран, тврдоглав. — Није [му] се Лука . . . свиђао . . . с тврдокорне ћуди. Коз. Ј. Није имао никаква утицаја на тврдокорног и суровог жандара. Ћоп. тврдДкораст, -а, -о тврдокоран (/). Р-К Реч. тврдбкорка ж агр. 1. крушка тврде коре; исп. тврдија. Вук Рј. 2. а. врста тикве тврдДглавити се, -им се несврш. шврдотврде коре. Вук Рј. б. лубеница тврде, дебеле главо се понашати, тврдоглаво поступати, коре. Р-К Реч. тврдоглаво, упорно остајати при своме (миштврдбкорник м тврдоглавац. — Тај љењу, одлуци). — Знам ја када ћу и што могу — тврдоглави се Мрвош. Куш. Бањац, тврдокорник и изопаченик даје само злочест примјер другим. Кос. тврдоглавећи се . . . суморно клима главом. Ћоп. тврдбкбрно прил. тврдоглаво, непопусттврдбглавнца ж и м тврдоглава особа; љиво; истрајно. — Упорно [ћу] и тврдокорно тврдоглава жена. — Окорео [је] тврдогла- бранити . . . Јелу. Јел. Сва мучења тврдокорно је поднијела. Бан. вица и »непоправим«. Игњ.; Деан. Рј. тврдња ж оно што неко тврди, што износи као истину. — И тврдње и питања и прекоре изговараше потпуно једнаким тоном. Мат. Није ни покушао побијати очеву тврдњу. Креш. тврдо прил. (комп. тврђе и тврђе) 1. а. са знатним степеном тврдоће: ~ кувано јаје. б. без имало лабавости, добро затегнуто, чврсто. — Врат му тврдо био омотан црним рупцем. Тур. 2. од тврдог грађевинског материјала. — На све стране . . . тврдо зидане . . . једнокатнице. Матош. 3. фиг. а. без имало сумње, поуздано> чврсто, сигурно; с великом решеношћу, одлучно, непоколебљиво: <—' веровати, ~ се надати, ~ решити. б. без топлине, хладно, строго, оштро. — Тврдо га је погледала. Кал. 4. тврдим, дубоким сном: ~ заспати. тврдо- као први део сложеница означава даје оно штоје њиховим другим делом исказано тврдо: тврдоглав, тврдокоран, тврдокорка, тврдокрилци, тврдоперке. тврдбвање с гл. им. од тврдовати. тврдбвати, тв^дујем несврш. «. тврдичити. — Нема ту шта да се жали и тврдује. Крањч. С. Ту немој тврдовати. Ком. тврдДврат, -а, -о непокоран, непослушан, тврдоглав, својеглав. — Протицале године а Жид остаје тврдоврат. Гор. тврдбглав, -а, -о 1. који упорно остаје при своме, који не уважава никакве разлоге и доказе сем својих, задрт, својеглав. — Умео је и он бити ужасно тврдоглав. Сек. Тврдоглав [је] као мазга. Франг. 2. непокоран, непослушан. — Апси ага тврдоглаву рају. Маж. И. тврддглавац, -авца м тврдоглав човек. — Сви послушаше, ал' неће тврдоглавци из села Липе. Том. Човек преке нарави, тврдоглавац . . . није се хтео потчинити. Прод.

тврдбглавка ж тврдоглава женска особа. — Јеси ли нашао собу за ту моју малу тврдоглавку? Јакш. Ђ. тврдоглавко и тврдДглавко м тврдоглавац. — Тај се тврдоглавко није дао наговорити. Шапч.

тврдокбрност, -ости ж 1. особина онога што је тврдокорно: ~ плода. 2. фиг. тврдоглавост; истрајност. — Удариле [су] на љуту литицу тврдокорности вјерске. Цар Е. Непоколебљив [је] у свом миру и тврдокорности. Донч.

тврдбглавље с в. тврдоглавост. — Па остави Лоју на видању, а опреми заплијењене

тврдДкорчити се, -им се несврш. тврдоглавити се. — Што се тврдокорчи. Кад помоћ не иште неће му је ни дати. Божић.

ТВРДОКОШКА — ТЕ тврдбкошка ж бот. врста гљиве бс1егоЈегта уи18ап8. Бен. Рј. тврдбкрил, -а, -о који има тврда крила. Р-К Реч. тврдбкрилци, тврдбкрилаца и тврдокрблци, тврдбкрилаца м мн. (јд. тврдбкрилац, -илца И тврдокрилац, -лца) зоол. инсекти, кукци тврдих предњих крила, корљаши Со1еор*ега. Терм. 4. тврдо&а м шаљ. човек уздржљив у показивању осећања; човек тврда срца. — Какав ли си ми тврдоња? Ков. А. тврдбперке ж мн. зоол. кошљорибе тврдих шиљатих предњих пераја и тела покривена чешљастим љускама АсапЉоргегујЈЦ. Терм. 4. тврдбсан 1 , -сна м дубок, тврд сан. — Топли бридеж тврдосна тупи им чула. Божић. тврдбсав 2 , -а, -о који тврдо спава, који има тврд, дубок сан. — Тврдосано сам ја чељаде. Креш. тврдДсрд, -а, -о и тврдбсрдан, -дна, -дно који је тврда срца, неосетљив; немилосрдан, окрутан. — Ми људи тврдосрди . . . себичним нашим страстима испијамо женско срце. Павл. Ионако . . . тврдосрдни, мушкарци занемаре цркву. И. тврдост, -ости ж особина онога који је тврд, онога што је тврдо, тврдоћа; неосетљивост, окрутност. — Ал' се клони и тврдости човјечје. Вел. тврдбступан, -пна, -пно тврд, тежак за ход (о стази, путу). — Вјетар је тјера некуд неким тврдоступним стазама. Божић. тврдбћа ж 1. механичко својство чврстих тела, отпор који она пружају продирању оштрице; степен, јачина те особине: ~ метала, лествица, скала тврдоће. 2. фиг. а. строгост, оштрина; окрутност. — Дирнута [је] тврдоћом његове заповиједи. Бег. б.упорност, тврдоглавост. — Тврдоћа његове воље . . . свакоме [је] задавала муке док је био дјететом. Павл. 3. фиг. тердичење, тврдичлук. — Ма што већма дом тврдоћом стеже> то се већа несит у њем леже. Март. тврдбусан, -сна, -сно и тврдбуст, -а, -о који је тврдих уста, који се опире управљању уздом (о коњу). И-Б Рј. Коњу тврдоусту тврдо жвало. Дан. тврдунац, -нца м орах тврде љуске, коштунац; исп. тврдиш. Р-К Реч. тврђа и тврђа ж 1. утврђење, тврђава. — Ускочише у тврђе Добој, Маглај. Павл. фиг. Није ни Регина непредобива тврђа. Новак. 2. потврда, уверење; гаранција, јемстео. — Потпише тврђу да неће жену дома повести. Љуб. 3. тердичење, тврдичлук, шкр-

159

тост. — Од тврђе [трговци варошани] на драмове све чине. Вук Рј. 4. тврдоћа, тврдина. Деан. Рј.5. (тврђа) покр. каменит терен, крш. — Сунце пече, очи да искоче, и тврђа је кудијен идемо. Њег. тврђава ж 1. одбрамбено утврђење ограђено бедемима. — На клисурама [је] почивала стара запуштена тврђава. Шимун. Брат је већ десет дана лежао затворен у тврђави. Селим. 2. покр. доказ, потврда, уверење; гаранција, јемство. Рј. А. тврђавица ж дем. од тврђава. тврђавни и тврђавски, -а, -5 који се односи на тврђаву, који припада тврђави. — Стражари нас сагледаше с тврђавних круништа. Креш. Располагала [је] . . . тврђавском бригадом. Ч-М. тврђан, -а, -о у дем. значењу: терд. — Ти земљицу, ту тврђану зипку, у љуљашку претвараш му гипку. Прер. тврђе и тврђе прил. комп. од тврдо. тврђење с гл. им од тврдити (се). тврђи, -а, -е комп. од тврд. тврђнца ж дем. од тврђа. — Гонијаше нас све до наше тврђице. Јурк. твртка ж трговачка кућа, трговачка фирма. — Дописивање с трговачким тврткама наједном [му] омрзну. Коз. Ј. те ген. јд. и ном. и ак. мн. показне заменице »та«, и ак. мн. показне заменице тај; исп. тај, та, то. т е 1 (те) I. везн. 1. између саставних напоредних реченица указује а. на узрочно-последичну везу онога штојеу њима изложено, па. — Распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско отроваше. Њег. Сама се бацила на побожност и милосрдност, те су је у граду већ сматрали светицом. Мар. 6. да се другом реченицом износи намера радње исказане првом реченицом. — Хајде да пошљемо Аганлију . . . нека иде те их мири. Вук. Сутра, на мој дан рођења, познаници ће долазити те ми честитати. Дом. в. служи као спона између саставних реченица једносмерног значења: па, и. — На огњцшту пуцкара . . . ватрица, а око ње поседали укућани те разговарају. Вес. Радовала [се] што је из њене душе нестало сваке бојазни те што ју је заокупило угодно чувство безбриге. Шимун. г. (обично у елиптичним реченицама) казује закључак: дакле, према томе. — Свак ради за се, те и ја. Ћор. Немачки фронт је пробијен и тачно је оно народно: ко губи има права да се љути. Те и Немци. Јак. 2. између зависних и управних реченица а. указује на последичан однос зависне реченице према главној, која садржи неки корелатив (показни прилог, придев и сл.у. да. — Старачац је, сух и тако нагрешпане коже на образима и на челу, те му ситно лице

160

ТЕ — ТЕАТРАЛНОСТ

више и не изгледа као у жива човјека. Нех. деца, куме? — Те, деца — моја деца? Није Толико сам и сам писмен те могу без веће свет решето. Глиш. Па ви сте . . . онда сметње пратити вашу мисао. Кол. б. везује добро пазарили! — Теее! учини момче и поредбене зависне реченице са главним истичући слегну раменима насмехнувши се мало, па изузетну неједнакост, односно неостварљивостоде . . . даље. И. онога што оне казују, због околности изнетих т е 2 енклшпички облик ген. јд. личне замеглавном реченицом: а камоли, а некмоли. — нице »тш. Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, тбатар и театар, -тра м грч. 1. место, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. Ком. Умиру ђенералице младе и зграда где се изводе позоришни, казалишни комади, позориште, казалиште. — фиг. Наша зелене, те неће Симка. Рад. Д. в. када се у зависној реченици износи нешто што проуз- улога за свјетски театар постављена [нам је] рокује, условљава радњу или стање изнето у већ у колијевку. Уј. 2. а. позоришна предглавној реченици: што. — Шта ти је, море, става; догађај сличан позоришној представи. — Сад се отвори прави театар од смијешне те ћутиш? Вес. Који ти је ђаво те се смијеш! Ћор. г. стоји иза глагола гоеорења, мишљења, вике. Миљ. б. фиг. глума; претварање, изигравање. — Него и то није био него пуки теаосећања и сл. или иза неких других глагола непотпуног значења, односно иза речи које зах- тар. Шен. Изр. играти, п р а в и т и ~ понашати се тевају ближу допуну, еезујући их са исказном реченицом која их допуњује: да, што. — Исти као на позорници, глумити, изигравати нешто. је Вертер, и ја не верујем те није још и толико т&атарски и театарски, -а, -о који се луд да би се и убити могао. Лаз. Л. Сједио односи на театар, који припада театру, је . . . о десну мајору и чинцо се те слуша позоришни, казалишни: ~ комад, ~ критимајора. Новак. Она нагна Стевана те се чар, ~ глумица, ~ публика, ~ уметност, ожени. Вес. Ко год дође под Космај ретко ~ инвентар. те неће изићи и до Тресија. Глиш. Срећа театралан, -лна, -лно 1. карактеристијош те сам на ногама имао чизме. Јевт. д. у служби односног везника: који, што. — Чије чан за театар, за сцену; драмски. — У величанствено театралном монологу . . . Турчин ово плеће те га гледам? Њег. Многи су га понаособ износи ко је какав од виђених Срба. волели, а било их је те га мрзе. Дом. Наши Сур. 2. који је прорачунат на ефекат, извешсу стари много преводили . . . псалме, а тачен, неприродан, намештен. — Кадикад неособито оне те се зову покорни. В 1885. 3. каква театрална геста открива . . . жену. а. (обично поновљено) у причању, за набра- Војн. јање (најчешће по неком реду, важности и сл.). — Вама прође све време у пићу. Те театрализирати, -изирам и театралиславе, те преславе, те мобе, те даће: само зовати, -зујем сврш. и несврш. подесити, пијете. Вес. У насловнма сваки дан све већа подешавати за театарско, сценско извођење, слова, те неки УПИТНИЦИЈ те ускличници. Кол. драматизоеати. — Учио је слушајући књиб. за везивање штих или сличних речи које се жевничке разговоре, које је у себи форпонављају, кад се истиче интензитет или мирао, театрализирао, заодијевао у пластички облик. Бен. трајност радње или нека друга околност: па. — И још једаред, не дам, те не дам. Кост. театралија и театралика ж 1. зб. све Л. Копају те копају, а ти плаћај те плаћај порезе и намете. Вел. II. речца 1. а. у узвич- што се односи на театар; оно што карактериним реченицама, уз упитно-односне заменице ше театар. 2. позоришна представа; фиг. и прилоге, често у вези са прилогом »још« и гпеатрално, намештено изеођење нечега, театвезником »и«, за појачавање, истицање смисла ралност, позерство. — Све [је] то . . . једна онога што се износи: још. — Је л' било боја глупа бесмислица, пука церемонија, удешена театралија за публику жедну сензација. . . . по нашем одласку? . . . — Те још каквог Петр. В. Он је осјећао инстинктивно . . . боја! Вес. Има и те какве разлике између како иза те театралике . . . долази нешто Грка и Србина. Срем. Да л' је писмен? . . . — Писмен, те како. Јакш. Ђ. б. за ближе неизрециво тешко. Крл. одређивање или истицање онога што је еећ тбатралио прил. на театралан начин, исказано: баш, чак, и те како, — Ти се уби, као на позорници; с подешеном позом, намешгосподине? — Јесам, те много. Нен. Љ. И тено, шеештачено. — Нина сасвим театрално крчма и крчмарица имаху привлачну снагу, пође до врата. Нех. Театрално [је] преломио те велику. Мат. в. у вези с речцом »лш, за своју сабљу о ограду на мосту, и предао се. појачавање исказа. — Бежи, угурсузе3 те ли Андр. И. угурсузе један! Шуб. 2. (често отегнуто: тее) театралнбст, -ости ж особина онога што у значењу узвжа, износи нијансу бојазни, несигурности у оно што се исказом саопштава, је театрално; глумачки гест, подешена поза, извештачено, неприродно понашање, позерили и потцењивања гпога; исп. тхе. — А ство. — У његовим јадањима било [је] . . .

ТЕАТРО ЛОГ — Т Е Г Л И Т И много искрености, али и много театралности. Јов. С. театрблог м грч. научник који се бави театрологијом, стручњак за театрологију. театролбгија ж наука о позоришној, казалишној уметности. театрблошки, -а, -б који се односи на театрологе и театрологију: ~ изучавање, ~ рад. т&бе и тебе ген. и ак. од личне заменице »тш. теб6ка(р) и тебекарена в. тебе. Вук Рј. теббшир, -ира м тур. в. креда (1). — Далеко је под Биоград, и Биоград наново градити, без аршина и без тебешира. НПХ. т&би н теби дат. и лок. од личне зажнице »ти«. тебика(р) и тебикарена в. теби. Вук Рј. тевабија и тевабија ж тур. зб. а. пратња, свита; дружина. — Питао се . . . где је везир пронашао ову необнчну тевабију. Андр. И. Хотелска послуга и остала тевабија опколила ме је са свих страна. Пол. 1972. б. кр.једномишљеници, следбеници,присталице. — Да живи . . . и сва друга теоријска и активна тевабија. Матош. тбвати, тевам несврш. непотп. заст. в. требати. — Тева тако бити; тевају доћи. Вук Рј. тевдил прил. тур. покр. потајно, кришом. — Да ја идем тевдил у Удбину. Вук Рј. т^всија ж тур. в. тепсија. — На великим тевсијама поредане баклаве, урмашице, локуми . . . па шта ко хоће нека једе. Ћор. тбвтер м тур. в. тефтер. — Много дугује! Три и по стране у тевтер само његово дуговање записано. Срем. тег м (лок. тегу) 1. а. металан предмет обично ваљкастог облика, тачно утврђене тежине, који служи за мерепе других предмета на еаги. — фиг. Лудило твоје биће плаћено тежином истом док наш тег претегне. Панд. За очне капке обесили му се тегови. Божић. б. сличан предмет који служи за покретање разних механизама, односно за одржавање равнотеже њихових делоеа. — Поче избијати девет и тегови сами потегоше једни наниже, други навише. Шапч. фиг. Република представља један од великих тегова . . . у свим договорима о одржавању цене злата. НИН 1971. в. мн. спорт. спортски реквизит, две гвоздене кугле одређене тежине, причвршћене на крајевима металне полуге. 2. а. вуча, тегљење. •— Коњи неједнаки на тегу. Вук Рј. б. тежак, напоран посао; напор. — Ваљало би да нас знање чини одлучније у најплеменитијем тегу овога живота. Павл. 3. искрчени и затрављени део њиве; ораница; усев, летина. — На вас чека груда јоште нетакнута. Пливат 11 Рсчник српскохрватскога књижевног језика, VI

161

ће вам плуг по тегу. Наз. Поља и тегове газили [смо] људске. М-И.; Вук Рј. 4. покр. повесмо, пасмо, тежина. Вук Рј. тегавац, -авца м бот. биљка из пор. боквица ИамадоЈ Р. согопорш. Сим. Реч. тегаљ, -гља м тегљење, вуча. — Изда наређење крстарицама . . . да помогну оштећеној »Поли« и да је . . . узму у тегаљ. Б 1960. Брзина у тегљу била је 5,8 чворова . . . на сат. ВУС 1971. тегарвти, т&гарим несврш. вући, теглити. — Тегаре тешке митраљезе и машинске пушке с набијеним оквирима. Кик. тбгет прид. непром. затвореноплав, тамноплав: ~ капут, ~ хаљина, ~ одело. тбгла ж лат. стаклена посуда, обично у облику ваљка или призме, за држање прерађевина од воћа, поврћа и сл.; грнчарска посуда сличног облика (рбично за млеко). — На њима [орманима] поређан [је] порцулан и тегле с разним компотом. Срем. Земљане лончарске тегле [су] напуњене киселим млијеком. Коз. Ј. тегленик, -ика м и тегленица ж теретни пловни објекат без властитог погона који се везује за тегљач. — На води је . . . био реморкер и тегленица. Торб.; Бен. Рј. тегленички, -а, -о који се односи на шегленике. тегл&нички, -5, -о који се односи на тегленице. теглбшак, -ака м тегленик. Бен. Рј. т^глећн, -а, -е који се упатребљава за тегљење, за еучу: ~ стока, ~ марва. тбглити, -им несврш. 1. а. вући кола у запрези (о запрежној марви); возити вукући за собом. — Беше пут бољи . . . те су коњи лакше теглили. Јакш. Ђ. Њемачки реморкер . . . пловио је према Гибралтару . . . теглећи за собом ведики стари теретни брод.. ВУС 1971. Они ми се чине попут волова који тегле силне вреће туђега блага. Ков. А. б. држећи некога за руку присиљавати га на кретање. — — Окрену [се] Ненаду, којега је теглио и вукао за руку. Ђур. в. преносити гперет вукући га за собом по земљи или носећи на себи; превозити, преносити нешто на колима или товарној животињи. — Истина, теглио је тамо вреће соли и цемента, али бар . . . није страховао. Ћоп. Доспео је до старог . . . гробља, крај кога тегле само рабаџије. Петр. В. фиг. Све сам ја вас теглио на својим леђима. Крл. г. дохватити и потезати> вући. — Стари рибар тегли за крајеве мреже. Шант. Корио [га је], пријетио му и напокон теглио за уши. Шимун. д. фиг. бити под теретом неке обавезе, сносити последице нечега. — Село . . . тегли одговорност за тај злочин. Ное. 2. а. радигпи без одмора тешке послове, рин-

162

ТЕГЛИЋ — ТЕГОБА

тати, диринџити, издирати. — Теглио сам ја што није жив човјек теглио. Андр. И. Она ту тегли године и године, дала је Липајевима најбољу снагу. Мих. 6. излажући се великим напорима преваљивати неки пут. — Тегле просци из десетог села, као овце на солило. Коч. 3. а. вући, нагињапги на неку страну, у неком смеру; журно се кретапш некуд, наглити. — Свечев барјак тегли на сриједу . . . листом ћемо за барјаком поћи. Март. Гомила тегли ка начелству очекујући ко ће отуд изићи. Нуш. б. фиг. бити наклоњен некоме, симпатисати некога. — Знало [се] да више тегли Русима него Французима. Нов. в. фиг. чинити да се неко приближи некоме, нечему, привлачити. — Пушта . . . се дијете [деди] да га љуби, зар крв вуче, тегли крв сама, препознала се. Сиј. 4. пружати свом дужином, протезати. — Укипи се теглећи руке увис што је више могао. Чипл. 5. увлачити димове пушећи. — Стари [је] свим силама теглио из чибука. О-А. 6. покр. а. имати одређену тежину, тежити. — Сводови [су] сведени лакијем каменом . . . и опекама с острва Родоса, од којих пет комада једва да тегле колик' једна наша тубла црвеницом замијешена. Љуб. 6. жрећи утврђивати тежину, мерити, вагати. Вук Рј. ~ се 1. а. истезати се, развлачити се. — фиг. Дан се теглио прљав, кишан. Мил. В. б. простирати се, ширити се. — Око влажних поља теглила су се плава брда, затварајући видик. Ћос. Б. 2. чинити широке покрете гпела да би се оно размрдало и покренуло из туштености, сањивости и сл., протезати се. — Устане зевајући и теглећи се као да је у својој соби. Трифк. т&глић, -ића м у дем. значењу: онај који тпегли, вуче; теглећи вочић. — Риђан [је] теглић, кому још ни рогови не дорастоше. Ков. А. теглица ж покр. направа за изелачење течности из бурета, натега. — Јабуке [су] као дечја глава, а крушке као теглица. Берт. т^глица и тбглица ж дем. од тегла. " т^гпич, -ича м онај који тегли, вуче; теглећи во. — Најдурашнији тегличи који су десетинама хиљада година читаве народе . . . селили из једног континента у други, највреднији орачи незапараних степа и пустара, изумиру пред коњима н тракторима. Петр. В.

луке . . . а друга половица по доласку тегља у Сплит. ВУС 1971. т&гљач, -ача м 1. брод. брод за тегљење, вучу других пловмих објеката, реморкер. — Прије рата смо имали ријечно бродовље, тегљаче и тегленице у укупном износу од 40000 тона. БГ 1. Тегљачи и шлепови морају да плове полунатоварени јер су реке плитке. Пол. 1972. 2. уопште возило које тегли, вуче друга возила која су без властитог погона. — Испред огромних хангара . . . механичари [су] . . . викали возачима тегљача, трактора и цистерни да скрену десно. НИН 1959. 3. радник који теглећи, гурајући, покреће неки механизам. — Сви су они помало тапкароши и тегљачи рингишпила без мотора. НИН 1958. тегљ^ник, -ика м и тегљ&ница ж тегленик, тегленица. Р-К Реч. тегљење с гл. им. од теглити (се). т&гљив, -а, -о 1. који се лако може теглити, развлачити, растегљив. — Чисто сребро . . . је ковно и тегљиво. НХ. 2. који се отеже; слузав. — Болесници . . . искашљују . . . много тегљиве . . . гњишадине. Батут. тегљнвост, -ости ж особина онога што је тегљиво. Р-К Реч. тбгнути, -нем сврш. покр. додиркути, дотаћи, такнути. — Само што би га ноктом тегнуо, бронз би задрхтао. Војн. фиг. То су пјесме . . . од људи, које је та култура ако и мало, али ипак већ тегнула. В 1885. тбгнути, тбгнем сврш. 1. претегнути, превагнути; фиг. надвладати, надјачати. — Мари пукне суд. Увелико тегнуше добре стране: непорочан досад глас и младост. Буд. 2. кренути у неком правцу, према некоме, нечему, потегнути некуд. — Ал' кад деци тегне мати, њу не може задржати. Змај. Још би ти гвоздени врагови тегнули овамо доћи. Шен. 3. а. посегнути за нечим, машити се нечега. — Што науми не одуми, па да тегне облаке са неба скидати, и те би скидао. Торд. б. определиши се за нешто, одлучити се на нешто. — Ми судимо да устанак још није ни почео право и да би се у њ тегнули пустит и мухамедовци. Старч.

тегбба ж 1. а. физичка нелагодност, мучнина, мука. — Нека зеља и поврћа могу изазвати тегобу и неред у желуцу и цревима. Батут. За болеснике предност је у томе што се њихове тегобе [у Институту за рак] могу подробније утврдити, пратити И лијечити. т^гло с бродско уже од челичних жица, ВУС 1972. б. терет, тежина; тешкоћа. — кабел реморкера. — Реморкер зазвшкди, Корак [јој је] био свезан страшном тегобом опрезно натегне тегло и постепено стане посукања, које јој као тучано звоно натегло већавати број окретаја вијка. Шов. око кукова. Рад. Д. фиг. Била је приправна поднашати с њима све тегобе живота. Леск. тегљарина ж утврђена цена или такса за тегљење. — Уређено [је] да половица тег- Ј. 2. а. психичка нелагодност, потиштеност, љарине буде исплаћена по испловљењу из утученост због брига, неизвесности, претрп-

ТЕГОБАН — Т Е Ж А К љених патњи и сл., која ствара осећај непомичног тешког физичког терета. — Тегоба му притисла срце, као тежак камен. Бег. На душу пала нека тегоба. Радул. б. патња, трпљење; мука, невоља. — Гледах у њој коб згашеног једног роба, у муци мучних тегоба гдје руке свезане свију. Гал. У многим ратовима . . . делио [је] тегобе простога властелина. Кнеж. Л. тбгобан, -бна, -бно тежак, мучан, напоран; испуњен тегобама, патнички. — Тегобан живот им је избраздао лице. Јак. Мисли су њезине тегобне и тужне, никако с њима да изађе на крај. Донч. тбгобно прил. на тегобан начин, с тегобом, мучно; напорно, тешко. — Критичар . . . тегобно осјећа како . . . не може докучити све нити дјела. Зог. Мени није тегобно ићи на галију. Вел. тегобност, -ости ж особина и стање онога што је тегобно; тегоба. Р-К Реч. тегбта ж тегоба. — Ови су топови због своје стравичне величине и теготе споро палили. Љуб. Сваки занат има . . . своје . . . теготе и невоље. Срем. теготан, -тна, -тно тегобан. — Посао није нимало теготан. Новак. Затрпавши се у крупне и теготне бриге . . . распадоше се без опроштаја. Петр. В. тегбтиња ж живот у оскудици и тегобама; средина у којој се тако живи. — Веруј мени, која сам из теготиње дошла, није сиромах онај који нема, него онај који је имао па изгубио. Сек. тбготити, -им несврш. оптерећивати; погађати, притискивати. — Злочинство са свим љагама . . . не срамоте и не теготе само починитеља . . . већ прелазе и на млађе. Цар Е. тбготно прил. тегобно. — Теретна кола теготно се вуку друмом. Креш. Страховала је да неће ништа знати рећи, па јој је било теготно. Петр. В. тегбћа ж тегоба. — Не би [нам] било у том никакве тегоће. Павл. Познавали су тегоћу рати с Црногорцима. Љуб. тбда-негда прил. напослетку, најзад, напокон. — Али они сједе. . . Теда-негда крену. Вел. Теда-негда смирим се . . . сједнем на праг и гледам. Пец. тедарућ м тур. покр. уредно газдовање, економичност. Шкаљ. Изр. ж и в и на тедарућу живи добро, угодно, пријатно, све има припремљено. Вук Рј. тедарућити, -им несврш. покр. штедети, економисати. Шкаљ. тедарућли прид. непром. покр. штедљив, економичан. Шкаљ.

п*

163

тедарућница ж покр. она која штеди, економише, кућаница. — Није она [газдарица Сока] као друге жене . . . расипница, него баш права тедарућница. Ћор. т&дена ж покр. а. припев у колу. — О јабуко, тедена, зеленико редена. Вук Рј. б. врста кола у коме се припева припев: тедена. — Најрадије се играју [у нишком крају] ове игре: . . . тедена. Рј. А. тедбум м лат. кат. сеечано благодарење, служба божја захвалница (у католичкој цркви). — Из дворане изиђоше у тамошњу самостанску цркву св. Марије, гдје је одслужен /Гедеум«. Шиш. тбднбој м енгл. мангуп, неваљалац, хулиган. Кл. Рј. т&ђел м тур. покр. ситни шав, ситно прошивање. Шкаљ. тбђелнти, -им несврш. тур. покр. ситно шити, прошивати; вести ланчаним бодом. Шкаљ. т { ж а ж 1. физ. привлачна сила Земље (и других небеских тела) због које сва тела падају на њихову површину, гравитација. — Ако тело држимо у руци, осећамо дејство силе којом Земља привлачи то тело. Та сила зове се Земљина тежа. Физ. 3. На Мјесецу је сила теже шест пута мања од оне на Земљи. ОГ. 2. (и тежа) заст. в. тежина. — Тежа му [златуј је 20,4 пута већа од воде. Панч. тбжак, тешка, т&цко (одр. тешки; комп. тбжи); супр. лак 1. који има велику тежину, који по тежини превазилази предмете исте врсте: ~ камен, ~ возило, ~ оружје, ~ предмет. 2. а. који изискује велики напор, велик труд, напоран. — [Играће] разне сцене једне исте тешке . . . улоге. Андр. И. С таквим човјеком дебата [је] тешка. Крл. б. за шта се с напрезањем, дужим размишљањем може одлучити. — То би . . . био тежак избор. Јонке. 3. непријатан, неугодан, загушљив. — Осећао се тежак и мучан мирис крављег млека. Андр. И. У маленој, ниској . . . собици зрак је претопао и тежак. Новак. 4. који делује одбојно, неприступачан, с којим се не излази лако на крај. — Карактера беше тешког: пламен и жесток, у љутини је био неприступачан. Ћос. Б. 5. који је (по својим негативним особинама) изнад просечног, обичног, велик, веома строг, суров: ~ пијаница, ~ кривица, ~ казна, ~ робија. 6. који се с муком, с великим болом подноси, који угрожава живот, опасан. — Још на почетку тамновања преболио [сам] тешку болест. Чол. Голорук [је] налетио на животињу . . . плативши тешким ранама. Нех. 7. несносан, неподношљив, неповољан, мучан. — Кад су . . . дошли тешки дани . . . 'остао је без круха. Крл. Његове су речи на мене чиниле тежак

164

ТЕЖАК

';

утисак од којега сам узалуд хтео да се отргкњижевног укуса подЈеднако тежак и меронем. Нуш. 8. који се лако не може прежалити, даван. Нед. б. који има велику важност, болан, ненадокнадив: ~ губитак. 9. а. који велики значај, који ужива добар глас, одвећ се с напором, напрезањем може да схвати, озбиљан. — Тешким и озбиљним ријечима разуме, неразумљив, нејасан. — Озбиљније и исприповиједио је Никола . . . људима о теже књиге никада немају велику публику. погибији. Хорв. Веле да је он стара, тешка Скерл. Тешке метафоре . . . претеране хиперфирма која ће на сваком месту добро да боле . . . чнне кн>игу и сувише неразумљиради. Јевт. 18. (само у ж. роду) у другом вом. Прод. б. сложен, замршен, компликован. стању, трудна, бременита (о жени). — Ивка, — Теже спорове пресуђцвали [су] капетани, премда тешка, морала ју је дворити . . . а мање кметови. Вујач. Обадвоје је размиш- питати што би кухала. Коз. Ј, 19. тужан, љало о тешком пцтању: што је у овом слу- жалостан, сетан, суморан. — СвИ су под чају најбоље радити? Новак. 10. а. који опдојмом тешкога растанка. Огр. Старојко . . . терећује варење, пробаву, који се споро вари: викну Шабану: — Шабан, де ону тешку . . . ~ храна, ~ вечера. 6. претеран, који има Цигани засвираше. Станк. 20. дубок, низак велику концентрацију, велики проценат алко- (р гласу, тону). — Шта се то . . . догодило? хола, који претерано оптерећује, жесток. — — Зачује се . . . с прага тежак и мумлав Усне су јој црне, изгорене од тешка пића. глас. Каш. Из удаљеног дијела куће допиПец. После рада . . . и тешког црног вина рали су . . . тешки пасажи . . . сонате. Крањч. свак спава слатко. Каш. 11. тром, спор, Стј. 21. а. који је пун облака, прекривен обланезграпан, невешт. — Напољу се чуо тежак цима. — Небо је тешко и некако гадно зелебат цокула служитеља Јефте. Бар. Свећеник но. Нех. Тешким небом, из кога је ромињала [је] . . . већ у годинама, крупан, мирних и игличаста киша, пловили су ниски . . . обмалко тешких кретња. Наз. 12. густ, чест, лаци. Ћос. Б. б. густ, непрозиран, таман дебео, доброг квалитета, који добро утопљава (р магли, диму, облацима). — Нисмо [се] мог(о тканинама, одећи). — Седела је у фотељи ли оријентисати. Магла је била све тежа. . . . сва у својим хаљинама од тешког штофа. Јак. Већ се пуши . . . гарави, тешки дим. Андр. И. На њој је био . . . »зобунац« од Матош. Над житним пољима лутају тешки тешке свиле. Новак. 13. погрдан, увредљив, облаци. Тад. 22. који се с напором креће, тром, који некога веома оптужује, ружан; срамо- изнемогао, пијан. — И у скупштину дођу тан. — Колико пута велим ја . . . да ћу с Ахејци тешки од вина. М-И. 23. којиодаје оном мојом дома само лијепо зборит', да силину чега, снажан. — Душан . . . притисне нигдје од мене не чује тешке ријечи. Лоп. тежак цјелов на њена уста. Бег. 24. тврд, Та осуда [дивљег брака] бива још тежом ако чврст. — Осјећају се више уморни но да су се роди дијете, јер се оно сматра незакони. . . најтежу земљу копали. Ћип. Земља третим. ВУС 1973. На све те тешке оптужбе ба да је што снажнија, да није суха, тешка и Пиквик није био уопће кадар изнијети ма хладна . . . да није каменита ни шљунковита. какво оправдање. Креш. 14. који је по вредТод. 25. одвећ изражт, јарки. — Посљедња ности велик (р новцу), који се јавља у великим јесен је прошла воћњаком мојим и пролила количинама, веама богат. — Многи су дошли тешке и зреле боје по воћу. Кркл. 26. који са тешким парама и не питајући за цену је под теретом, у којем се оссћа велик терет.— куповали све што им је долазило до руку. Тешке очи склапају се на сан. Матош. Јак. Види се да су неки тешки богаташи, Изр. бити тешке руке, имати тешку иако се стално жале како им овдје све недостаје. Ђон. 15. велик по количини, грозан. — р у к у имати веома снажан, јак ударац руком; бити т е ш к е среће бити несрећан, Моја искрвављена душа није могла друкчије, и опет сам пролила тешке сузе. Ћос. немати успеха. — Тешке сам среће, неће ме ниједна цура. Ћип.; г л а в а ми (му итд.) Б. 16. а. велик по јачини, интенштету; кондензован, претеран. — Неко [је] ринуо колац је тешка болиме(гаитд.) глава; колико је (неко) тежак (погодити, проценити) међу њихова срца, па јој се спуштао на душу проценити чију вредност (обично његову фитежак бол. Петр. В. Налијева се на њих нансијску моћ). — Келнерово око је у већини глуха и тешка тишина. Крл. 6. коме се не може одолети, неодољив: дубок, чврст; неми- случајева погодило тренутно колико је гост »тежак«. Лол. 1958.; постати (бити) земран (о сну). — Он је отварао трепавице, али љи ~ постати (бити) веома омрзнут, опаих је тешки санак притискивао. Вес. Уснула сан; кобан. — Нису ништа знали [о Бонаје тешким непотпуним сном. Крањч. Стј. 17. а. који има висок ранг, који се еише цени парти] осим да је »постао земљи тежак«, јер свуда доноси рат, немир. Андр. И.; (по хијерархијском положају); меродаван. — срећан је к о л и к о је ~ веома је срећан; Неки од фратара . . . познају газду, али неће ~ случај каже се за онога квјије психички, . . . да га поздраве; мисле да он то треба први ментално изгубљен, који се не може излечити, да урада: црковна је власт тежа од свјетовне. настран. — Тежак случај — понови натЋип. Није . . . ни свачији суд у стварима поручник за Швејком. Јонке; ~ артиље-

ТЕЖАК — ТЕЖАЧКИ рија а) топови великог и највећег калибра; супр. лака артиљерија; б) шаљ. о људима који су непокретљиви, који се нерадо или споро покрећу на какав посао или какву акцију; ~ атлетика спортска дисциплина у коју се убрајају. бацање кладиеа, дизање тегова, рвање, бокс, надвлачење конопца (ужета) итд.; ~ вода а) вода која садржи разних супстанција више него обична вода; б) хем. вода у којој се место обичног водоника налази тешки водоник (О^О); ~ индустрија индустријске гране које се баве производњом средстава за производњу, за рад (машина, уређаја итд.); ~ категорија једна од основних категорија у борилачким спортовима (у боксу: преко 81 кг, у рвању: преко 87 кг итд.); т е ш к а срца, с т е ш к и м срцем нерадо, безвољно; т е ш к е ф и г у р е (у шаху) краљица (дама) и топови. — Лаким фигурама [у шаху] сматрају се коњи и ловци, а тешким краљица и топови, Шах 1; т е ш к и в о д о н и к хем. деутериј(ум), изотоп водоника са атомском

тежином 2; тешки метали, тешке ко-

вине метали, ковине који тешко оксидишу {злато, сребро, платина); тешко је земљи д р ж а т и каже се за нешто чега је много; ~ у ље трећа фракција катрана каменог угља (од 250° до 270° С).

т&жак, -ака м (вок. тбжаче) а. човек, сељак ко]и се бави обрађивањем земље као главним занимањем, земљорадник, ратар. — Стајао је ту над родним пољем . . . честити тежак који зна како жито дише. Ћоп. б. радник који ради за надницу, који добива награду по једном дану. — Тамо је један господар косио сијено и имао је много тежака. Брл. т&нсак-б&ша м заст. и покр. најбољи и највреднији тежак, земљорадник у селу. Шкаљ. тежакиња ж женска особа теокак. — Пред тезгом се љуљао Амброзије и гласно нешто причао тежакињама. Бен. Видиш, ја сам једна проста и кукавна тежакиња. Ћоп. тежакпук м обрађивање земље, земљорадња, ратарстео; надничарство. — Сваки ту око чаршије има макар по њивицу, па се гдјекад заповрзи препирка и о земљи, о тежаклуку. Мул. Хода по свијету . . . отима се и тежаклуком и мајсторијом. Коч. тежаков, -а, -о који припада тежаку. т&жаковатн, -кујем несврш. бавити се тежаклуком, земљорадњом, обрађивати земљу. — Ево нас . . . код куће, тежакујемо, патимо се, жуљамо курузу. Ћоп.

т&жан, -жна, -жно и тежана, -о који је начињен од тежине, конопље, конопљан, кудељни. — Станојло је био босоног . . . у тежаној кошуљи. Пол. 1957; Рј. А. т е ж а н и к , -ика м покр. в. тежатник. Рј. А. т е ж а њ е с гл. им. од тежати. т е ж а т а к , -тка м в. тежатник. — Јер Власима Турци не вјерују, а шеница тежатка не чека. НП Вук. т&жатељ м заст. = тежитељ в. тежак. — фиг. Велика је незгода наше књиге да је већина њезиних тежатеља задојена млијеком туђинке. Павл. т е ж а т и , -жим несврш. заст. тежити. Рј. А. т&жати, -ам несврш. а. добивати у тежини, повећавати се, расти у тежини. — Наши пртљази и капути . . . упијају у себе сваку кап. Тежају, а при ципелама приањају . . . наслаге од расквашених ораница. Ђон. б. фиг. покр. бити досадан, досађивати. — Добро [ћеш] учинити самоме себи, митом се рбогатити да ми већ не тежаш да ти зајмљем. Љуб. т&жатни, -а, -о у који се ради, радни (р дану); који се носи при раду (о одећи). — Долазе у град у тежатне дане да овдје продаду свој сиромашни трг. Пол. 1950. Амруш [је] у тежатном руху. Мат. тджатник, -а и т е ж а т в и к , -ика м дан у који се ради, радни дан. — Ако је тежатник, у механу! Ако је празник, у механу! Јакш. Ђ. Да изврши своју одлуку, није Ванка изабрала недјељу, него обичан радни дан, тежатник. Кал. т&жац, тбшца м мин. в. барит (врста минерала). — Тежац кристализира ромпски. Тућ. т е ж а ч е и т е ж а ч е , -ета с млади тежак, момче које тежачи. — У што си се загледала! Баш у младо тежаче. НП Вук, тежачење с гл. им. од тежачити. тежачива ж и м аугм. и пеј. од тбжак. — Нека се види да он није какав прости тежачина. Шимун. Халимача — тешка тежачина засјела у седло . . . на глави му шал. Сиј. т е ж а ч и т и , тбжачим несврш. радити као тежак, радити тежачки посао; надничити. — Ко ће да има, треба живо тежачити. Рј. А.\ Деан. Рј.

т е ж а ч и ћ м дем. од тежак. — На већој тежан, -жна, -жно који може да се обра- муци бјеше сада Лујо са болешљивим племићем него некада са 50—60 живолазних ђује, обрадив. Бак. Реч. тежачића. Мат. т е ж а н , -а, -о покр. в. тежак. — Тежан т&жачки, -3, -о који се односи на тежаке, ли си, мој брате3 сведно ка' и црна земља. Рј. А. који је својствен тежацима, који припада те-

166

ТЕЖАЧКИ — Т Е Ж И Ш Т Е

жаку, односно тежацима: ~ посао, ~ труд, ~ живот, ~ кућа, ~ син, ~ лице. т&жачки прил. на тежачки начин, као тежаци. — Својски . . . тежачки прионусмо по њивама, виноградима и шумама да садимо смрт Немцима. Ћос. Д. тежаштво с они који се баве тежачким пословима, земљорадтци, сељаштво. — Тежаштво је свезано с обртношћу тако да се оно без ове ни ова без онога не може развијати. Старч. т€жење с гл. им. од тежити. тбжење с гл. им. од тЗжити. тежДна ж 1. физ. сила којом на неко тело делује поље силе Земљине теже, а тело врши притисак на подлогу. — У групу мишићних осећаја убрајамо још и осећаје напора и тежине. Псих. 2. износ количине те силе који се добије као производ масе тела и убрзања Земљине теже. — Таква исхрана . . . даје тијелу оптималну тежину5 тј. тежину играча у којој се он осјећа најбоље. Ног. фиг. Он [Стерија] ће одједном осетити сву тежину окова које је наметало тадашње васпитање. Милис. 3. тешкоћа, напор. — Од њега није хтјела скривати сву тежину свога положаја. Крањч. Стј. У овоме је баш љепота веслачког спорта, али и сва његова тежина. Весл. 4. важност, вредност, значау, тежиште. — Да би ријеч добила своју праву тежину, она треба да буде непоновљиво индивидуална ријеч пјесника. Лит. 1957. Природно [је] што је тежина ове сатиричне критике пала на господичиће који путују да себе изобразе. Ђурић. 5. тежак осећај (у глави), осећај гађења, мука. — Почињао је Стјепан Аркадијевић осјећати неку особиту- тежину у глави. Крањч. Стј. Наједном ме обузе туга и тежина, да ми се стегло грло. Петр. Б. 6. одређена мера, количина чега утврђена мерењем. — Залихе маслаца треба да се чувају све дотле док не будемо могли давати војницима побољшицу маслаца у пуној тежини. Јонке. 7. необ. део, комад, парче. — Чинило се да се све тежине помичу у »егову тијелу. Торб.

тЈжински, -а, -б који се односи на тежпну. — Плинови се спајају не само у тежинским већ и у сталним волумним омјерима. ОК. [Извршена је] анализа дужинског и тежинског растења . . . кечиге. Пол. 1959. тбжињав, -а, -о који се односи на тджину, који је од тежине. — Поворка деце . . . румених обрашчића, умрљаних уста . . . од воћа, од чега се виде трагови И на тежињавим кошуљицама. Дом. Танак тежињав конац савио око удлце. Пол. 1959. т&житељ м заст. ^= тежатељ. — Ја их тако видим, пуне малих јада, с вољом својих моћи, тежитеље поља. Уј. тбжити, -им несврш. заст. обрађивати, обделавати земљу. — Је ли онај лола који нема плате . . . који оре, копа, туђу њиву тежи. Змај. Одузмите ми службу државну да земљу тежим ил' да возар будем. Богд. т^жити, -им несврш. 1. осећати упорну жељу, чежњу за постизањем, остварењем чега, усмеравати активност, рад и сл. за постизање каквог циља, осећати приелачност према коме или чему. — Сви људи по природи теже за знањем. Ант. 1. Карађорђе осети да се тим новим законом тежи на то да се власт узме од њега и преда Савету. Нов. Сваки нерв у н>ој, сваки куцај, сваки трзај тежио је само: к њему! Бег. Како је [Жилијен] растао, тако је већма тежио к мору. Дов. 2. а. бити тежак, имати извесну тежину. — Та голема количина . . . тежи око 8000 тона. Кем. 6. вршити притисак на нешто, притискивати. — То камење што око н>их [кућа] лежи, то су тешке сиротињске сузе; тешко ли их то камење тежи који те им приправише сузе. В 1885. Није више у души мојој кб у тихој луци, сумње једро црно трза је И узбуркава, као оков тежи она на мојој заљубљеној руци. Макс.

и т Ј ж и ш н и , -а, -о који се односи на тежиште (који пролази кроз тежиште, који се налазиу тежишту). — Права која пролази кроз тежиште зове се тежишна линија. Физ. 3. У рату тежишна тачка нашег ударца била [је] усмерена само на непријаИзр. атомска (атомна) ~ број који потељске оружане снаге. Дав. казује колико је путпа атом неког елемента тежишннца и т 2 ж т ш ш ц а ж мат. пратежи од 1/16 тежине кисеоникова атома; ва која пролази кроз тежишгпе, тежишна молекулска (молекуларна) ~ збир тежине свих атома у једном молекулу; специ- линија. — Нађи и дуљине тежишница тог фична ~ однос тежине једног тела према трокута. Анал. другом једнаке запремине (обично тежинаједитбжиште и тбжиште с 1. физ. тачка нице запремине Џ стп3) неке материје). замишљене резултанте свих тежгта поједит&жина ж набијена кудеља. — Немајући них делова тела, односно резултанте сила које новаца [сељанка] донесе . . . неколико по- делују на неко тело. 2. фиг. оно што је најважније, најбитније, срж, суштина, центар, весма тежине . . . па за то купује што јој ослонац (неког рада, подухвата, проблема, треба. Глиш. По њивама . . . расути су радмишљења). — Тежиште рада била им је поници, шарене се сукње и беле мушке колитика. Баз. Ставља ту реч на почетак стиха: шуље од тежине. Дом.

ТЕЖЈА — Т Е З Г А Р О Ш

167

на њој је тежиште песникове мисли и осе- (место улагања у банку, штедионицу). 2. фиг. језичко благо, лексикон, енциклопедија; исп. ћања. Т. књ. тежја ж зоол. врстпа инсекта ОгоћШ8. тезаурус. Бен. Рј. тезауризација ж тезаурација. т^жња ж жеља да се нешто постигне, тезауризираше с гл. им. од тезауризида се некуд стигне, стремљење, жудња, чеок- рати. ња. — Поједини родови и читаво племе . . . тезауризирати, -ризирам сврш. и неподржавају њихове . . . аутократске тежње. сврш. тезаурирати. Мј. 1936. У то доба године . . . види се да тезаурирање с гл. им. од тезаурирати. те птице целог дана имају само једну тежњу тезаурирати, -урирам сврш. и несврш. — да путују. Марк. Св. = тезаурисати скупити, скупљати, (на)тбз м заст. грам (мера за темсину). Рј. А. гомилати новац, благо(у трезору, банци, штет^за 1 ж грч. 1. а. поставка, тврдња, дионици или код куће). тврђење, став који треба доказати, одбратезаурисање с гл. им. од тезаурисати. — нити. — Против њихове тезе о држави . . . фиг. Публика иначе није ишла на тезауривладари се све више позивају на одредбе сање робе, али зато су привредници показали римскога права. Пов. 2. Ако субјективна тежњу да се боље и брже снабдеју сировиидеја писца преовлада над објективном иденама. Пол. 1958. јом његова дела . . . имаћемо такозвана дела тезаурисати, -ишем сврш. и несврш. с тезом, у којима писац декларативно излаже = тезаурирати. В. пр. уз гл. им. тезаурисасвоје идеје, а ликови су му беживотни. Т. књ. б. (обично мн.) кратка садржина поје- ње. диних ставова из неког излагања, реферата, тезаурус м грч. благо, драгоцености, ризрасправе. — Радна група која је радила на ница; фиг. језичко благо, језички зборник, лекизради теза истиче три елемента . . . у орга- сикон, енциклопедија; исп. тезаурација (2). низирању културннх дјелатности. Вј. 1972. тезга ж (дат. -зги; ген. мн. тезга и тезги) 2. фил. у Хегеловој филозофији: први, полазни тур. 1. сто или клупа у трговинској радњи степен дијалектичког развоја, дијалектичке (за којом трговац ради и излаже робу) или у тријаде (теза — антитеза — синтеза), по- занатској радњи (на којој занатлија ради). — зитивна логичка поставка. — Те опреке »Ја« Виђали [смо га] сједећега пред својим малим и Не — ја, »да« и »не«, добра и зла вјечно се дућаном на сандуку или за тезгом. Јурк. супротстављају уједињујући се у синтетнчку Сједио је он покрај мале тезге застрт бошчом надређену повезаност (теза — антитеза — И бријао овчије и јареће коже. Радул. 2. синтеза). Ант. 1. 3. а. научни рад за стицање фнг. споредна, додатна зарада, нуззарада (најдокторског степена, дисертација. 6. писмени чешће уметника). — Уосталом није ми стало рад, део испита за стицање неког степена са нц до концерта јер сам данас већ имао две дипломом. — Испит се састоји из домаће »тезге« — изјавио је један »уметник«. Пол. тезе, клауЗурне радње и усменог испита. 1959. Мј. 1926. 4. поет. спуштање гласа; ненаглаИзр. испод тезге (добити, набавити, шени део слога, метричке стопе или акценатске купити) нередовним путем {добити, набавицелине; супр. арза. ЕЛЗ.. ти, купити). т&»а2 ж тур. покр. тетка, мајчина или т^згар, -ара м пеј. тезгарош. — Осети очева сестра. Шкаљ. да их мрзи . . . те . . . себичњаке, пијанице, 3 тбза ж покр. нит паучине, нит по којој тезгаре3 згртаџије. Дав. се паук спушта. Марет. тезгарење с гл. им. од тезгарити. — тбза* ж покр. споредна зграда за алатке, Многи музичари с највишом стручном спремом . . . били су присиљени прихваћати било дрва, угаљ и сл. (често дограђена уз већу какав р а д . . . то тезгарење многима је прешло зграду), шупа. — У пространој дрвеној тези у навику. ВУС 1970. пекли се овнови, прашчићи и туке. Шимун. [Видели су] уз кућу прикрпљену узану тезу тезгарити, тбзгарим несврш. зарађиеати из које је стршало косо према небу рудо радећи хонорарно, прековремено (поред свог нових кола. 'Десн. посла у сталном радном односу, обично о т^зати, тежем несврш. покр. еући, по- уметницима). — Узео новчаннк, испразнио тезати што (и, обично, при том мало поди- га . . . Шворц, сине — одговарам скрушено. — Онда тезгари. Пол. 1960. В. и пр. уз теззати увис) ради провераеања да ли је то тешко. — Сређивале су [жене] своја бре- гарење. мена и тезале их да виде: хоће ли моћи под т&згарош м пеј. онај који тезгари, који њим издржати. Ђур. се бави тгзгарењем. — Они обилазе концертне тезаурација ж грч. 1. скупљање, гоми- подијуме наших градова, убиру понекад аплаузе, убиру увек паре3 и тако — забавлање новца, блага; чување новца код куће

168

ТЕЗГАРОШКИ — ТЕК

љају. Некад смо их звали тезгароши. НИН 1959. Окомио се на забављаче и тезгароше из цијеле земље, који јуре из мјеста у мјесто не би ли И они с овог јаднанског млијека убрали мало кајмака. Вј. 1972. т&згарошки, -а, -о који се односи на тезгароше, који потиче од тезгароша, који је својствен тезгарошима. — Још се дешава да на селу често гостују разне »уметничке групе« са тезгарошким и циркуским програмима. Пол. 1959. Отишло се толико далеко да се . . . у ову област врло агресивно убацује политички непоштена тезгарошка пракса. ВУС 1972. тезгере ж мн. тур. носила на којима деа човека преносе неки терет (рбично материјал при зидању). — Слуге су спремале носила, као тезгере, само направљена од платна. Андр. И. тезг&гар, -ара м покр. радник који на тезги меси и сече опеку, циглу и цреп. — У Алексинац и околину долазе ћерамиџије . . . Остали су тезгетари, они који на тезги месе и секу циглу и ћерамиду. Ђорђ. тезис и тбзис м в. теза1. Сеезн. тезица ж фин. вучена, трасирана, преносна меница. Деан. Рј. тбзјај м покр. в. тезга (1). Вук Рј. т&змање с гл. им. од тезмати (се). тбзмати, -ам несврш. покр. 1. вући, теглити. — Не тезмај то дијете. Вук Рј. 2. тући, бити. — Боме он њу тезма ка ваља. Рј. А. ~ се вући се; натезати се око чега, свађати се, препирати се. — Ти се тамо тезмај, а ту не галами. Вел. Сигурно . . . мора да си се прилично тезмао с дјечацима по снијегу. Бен.

тбист(а) м онај који исповеда теизам, присталица теизма. те&стички, -а, -о који се односи на теизам и теисте: ~ учење, ~ теза, ~ правац. теј и т&ј, теја м 1. нар. чај, топао напитак од лишћа, цветоеа и плодова неких биљака. — После четврти часа ето мајке са зовиним тејом. Шапч. 2. бот. биљка од које се добива чај Тћеа сћшегшз. Сим. Реч. т^ја ж бот. врста руже. — Миришу у перивоју теје. Крл. тејка ж покр. в. тета. — Миленија [је] волела . . . братића свога . . . А волиш ли ти тејку, злато тејкино? Вес. тејкин, -а, -о који припада тејки. В. пр. уз тејка. тек 1 м 1. в. ток. — Надао се потајице: теком времена могло би се то и промијенити. Леск. Ј. Кам на каму тихано почива, кб векова ђердан непрегледни . . . да покаже на судишту света свога тека редове крваве. Јакш. Ђ. 2. заст. трк, трчање. — Тер се плахим натицају теком. Март. Изр. теком тећи а) снажно тећи (о течности). — Колика је Црнојева Ријека, мало мањим крвца тече теком. Март.; б) трчати што је могуће брже. — Свети Петар у рај пође, за њим мајка теком тече. НП Вук. тек 2 м апетит, прохтее за јелом. — Због тека не би било лоше уносити у организам чашицу доброга вина. Крањч. Стј. Господине натпоручниче, желим им добар тек! Јонке. Изр. ићи у ~ бити пријатно, пријати (о јелу и пићу). — Морали су њезини жганци . . . тим грофовима . . . особито ићи у тек. Том. Не иде ми кава у тек. Фелд.

тбк I. прил. 1. истом, једва. — На пазару тезник м правн. особа која издаје меницу, се тек раздањује. Јевт. Тек касније сјетио трасант. Рј. А. се да је та мисао . . . била из Криловљеве т^зовник м правн. особа на коју се вуче, басне. Крањч. Стј. 2. само, једино, толико само, ништа више него. — У нечем имате испоставља меница, трасат. Деан. Рј. мало и право, рекох тек да јој нешто попут&зуља ж вага, справа за мерење тежине. стим. Шапч. То бијаху трговине тек другога — Захтијевали су да их мјере на великој реда. Ђал. 3. управо, баш, у том тренутку. децималној тезуљи. Кал. фиг. Језичац ње- — А њој ништа, само посрну, тек јој дијете гове тезуље треба да стоји увијек равно на испаде. Мил. В. 4. још како, и те како (обичстрогој правици. Шен. но у претнм или у ишчекивању каквог изнетезуљни, -а, -о који се односи на тезуље, нађења). — Мени нана једнако прети да ће ме послати у школу, па ће тамо тек учитељ који припада тезуљи. — У рукама му двије да бије. Вес. Изиђем у дворнште. Кад тамо, тезуљне здјелице од бјелокости. Креш. имам тек шта видети! Дом. 5. речца за закљуте&зам, -зма м грч. догматско религичивање у сеаком случају, било шта било, озно-филозофско учење по коме је бог представ-дакле. — Ако је заорати: Помози св. Никола! љен као особа, највише биће, које је створило Ако се заглиби кобила: Помози св. Никола! свет, које га одржаеа и њиме управља. Тек, мој свети Никола свуд. Вес. II. везн. 1. ипак, поред тога, упркос чему. — Еле, теин, -ина м кинеско-лат. хем. главни активни састојак чаја, наркотична материја, како-тако, тек он којекако пређе у трећи разред. Срем. Види, гдешто му град . . . алкалоид, хемијски истоветан с кофеином.

ТЕКА — Т Е К Н У Т И изрешетао купус и остало поврће — али тек није много штете. Глиш. 2. још мање, а камоли. — Мантија . . . дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву! Ат. 3. (често у вези са: што) чим, како, након што (за означавање блиске прошлости или блиске будућности). — Тек соколу прво перје никне, он не може више мировати. Њег. Тек ја иза стаја3 паде мушко дете. Ћос. Б. Тек што примиш ову посланицу, 'итај к мени. НП Вук. 4. заст. будући да, док, пошто. — Чуће се брзо, бојим се, и горијех ствари тек немамо главе ни памети. Вук. Изр. тако ~ (с негативним обликом глагола) лако, олако, без напора; без отпора, без противљења. — Не био, који сам! Кијаће она то . . . Не да се овај тако тек! Лд.;тек који, тек к а к а в презр. ма који, који било, ма какав, какав било. — Она двојица . . . врло су глупи и неотесани, а ја нисам луда да примим [у стан] тек кога било. Дом. Њега вара за вољу тек каквому жутокљунцу! Ђал; тек-тек 1) ипак, при свем том. — Ама си се много предругојачила, — вели јој Милош. — Истина, ниси ни досле била милостива срца, али тек-тек. Ранк.; 2) врло мало, неприметно. — Главицом мало тек-тек што креће. Кост. Л. тека прил. покр. в. тек (/). — Баба је тека тада престала да се усекњује у своју прегачу. КН 1959. т^ка1 ж грч. свеска, бележница, писанка. — Уздахнем и прочитам на теци мото. Вел. Исписивао [је] у дугуљасту теку непознате речи. Петр. В. тбка 2 ж бот. врста биљке Тессоша. Бен. Рјтекавуд м тур. покр. пензија, мировина. Шкаљ. текар прил. покр. в. тек (/). — Стол прострт и пун оних течних и здравих јела што текар на селу човјек знаде управ цијенити. Војн. Тргао се текар кад коњи стадоше. Коз, И. теке прил. и везн. покр. в. тек. — Пљусну мало воде по лицу, тек да растаре крмел>е. О-А. Теке што је забелила зора, ал' све јасно кано у по дана. Радич. Теке двије пушке издушише докле двије друге запуцаше. НП Вук. тек&шја ж вода која тече, жива вода. Р-К Реч. текелијанац, -нца м ист. питомац »Текелијанума«, задужбине дра Саве Текелијг, основане у Будимпешпги 1838. год. са задатком да српским ђацима из Војводине омогући универзитетско школовање у Будцмпешти. — Др Тихомир Остојић . . . свршио је . . .

^

филозофски факултет у Пешти, као текелијанац. Пол. 1959. текем и тбкер прил. покр. в. тек (/). — Ми оне ноћи провалимо апсану — текем варке ради. Ком. Текер су га брци промакнули. НП Вук. т&кзометар и т&кзометар, -тра м лат. грч. справа за мерење деформација (издужења) затегнутих тела. МЕП. т&кија ж (ген. мн. текија) тур. 1. зграда, муслимански манастир у коме дервиши обављају верске обреде. — Евлија Челебија . , . хвали београдску чаршију . . . џамије, текије И медресе. Петр. В. Шејх сам текије мевлевијског реда, најбројнијег и најчистијег. Селим. 2. капелица, маузелеј, гробница неког свеца. Кл. Рј. 3. извор, врело, студенац. — Ал' нек буде вода из текије, а не из мутне Дунаве. НПХ. текинак и тбкице прил. покр. мало, у малој количини. — При крају смо [жетве] — храбри је Драго — још текинак. Сим. Дај текице пусти да то разаберемо. Павл. теклић м = теклич 1. гласник, весник, гласоноша. — Војсковођа Милтијад је послао теклића да јави побједу. Атл. У собу уђе теклић Реуф . . . са списком хапшеника који су претходне ноћи . . . стријељани. Бан. 2. шах. заст. ловац, скакач, лауфер. — Ја повукох мјесто коњића краљицу, Малиновски мјесто сељака теклића. Шен. теклићки, -а, -6 који се односи на теклиће, који је својствен теклићима. теклица ж бот. в. жива трава (уз жив изр.). Сим. Реч. теклич м = теклић. — Теклићи с писмима били су сигурно вјеродостојнији него лоше телефонске линије. Вј. 1970. текмнл, -ила тур. покр. 1. м допуна, изравнање, довршење. Шкаљ. 2. прил. потпуно, сершено, докраја, готово. Кл. Рј. текне, -ета с тур. покр. 1. корито (суд). — Са Митром екмеџијом сударио се прсима И просуо му сомуне с текнета. Ћор. 2. труп брода. Кл. Рј. текнути, -нем сврш. дем. мало потдћи. — Низ образе ми нешто топло текну. Крањч. С. тбкнути, текнем сврш. заст. 1. пасти на памет, сетити се. — Текну ме ум. Вук Рј. 2. е. текнути. — А Алфонсо болно јекну . . . мач ледени груд му текну. Ил. текнути, текнем сврш. заст. и покр. 1. такнути, дирнути. — Макар шта да оставиш, неће текнути. Вук Рј. 2. фиг. (обично у изразу: ~ у срце) узбудити, ганути. — То га је и текнуло у његово . . . осетљиво срце. Шапч. Јурине ријечи . . . живо га текнуше. Ћип. _ _ » . . „ ^,. , ..

170

ТЕКОВИНА — ТЕКТОНОФИЗИКА

т2ковииа ж 1. оно што се стекне, стечена — Предуго су били угрожени животно стамбено . . . текстилно и свакако. Дав. имовина, добитак. — Једно је само јасно било . . . да кућа и тековина пропадају. Вес. текст&лит, -ита м ков. у полусложеници: Нама се одузимала наша главна ратна текотекстолит-кугла спорт. кугла израђена од вина. Јов. С. 2. оно штоје остварено; постиг- бакелита и текстилног материјала. — Као нуће, достшнуће, успех. — Све тековине да- најбоље показале су се кугле израђене од иашње културе резултат су рада људске умјетне смоле (бакелит) и текстилног матезаједнице. ОГ. Раднички савети излазе на ријала. То су тзв. текстолит-кугле. Кугл. конгрес са значајним тековинама. Пол. 1957. текстблог м онај који се бави текстоло3. посао (обично трговина) којим се стиче, гијом. — Осамнаесто стољеће даје цијелу зарађује новац. — Свет се [у Боки] јако окренуо тековини, и зато им Црногорци за- плејаду . . . текстолога у Енглеској. Р 1946. Одличан текстолог, он је редактирао више мерају, сматрајући да све више постају критичких издања дела највећег руског »лацмани«. Цвиј. песника. Б 1957. тбковински, -а, -о који се односи на тетекстолбгнја ж лат.-грч. грана филоковину. логије која се бави тумачењем, историјом и теком в. током. критиком текстова и њихоеим научним обт Ј к р а р , -ара м тур. 1. понављање, обнав- јављивањем. текстописац, -сца м ков. писац текста љање, репетиција. Шкаљ. 2. (у прилошкој (1). — Друштво окупља музичке раднике, служби) поново, изнова. Шкаљ. текстописце, сценаристе. ВУС 1973. тбкст м (мн. текстови) лат. 1. а. напитекстуалан, -лна, -лно који се налази у сане или наштампане речи, садржина (неке књиге, рукописа закона, исправе и сл.)- — За- тексту, који се држи строго текста, ееран тексту, дослован, буквалан. — Читави будржавам се на оним мјестима о којима смо џет, и рачунски И текстуални његов дно, некад водцли дуге и страсне препирке: морао [је] да се врати Народној скупштини. како протумачити текст, како наћи адекватан српски израз. Чол. Законски текстови Мј. 1936. Између осталих сведочанстава наводи текстуалне речи [лаишског оригикоји се односе на питање . . . врло [су] нала]. Цар М. кратки И мањкави. Мј. 1936. б. речи, садржина из чијег причања, приповедања (које текстуално прил. држећи се строго текобично неко запише). — [То] је добрим делом ста, верно тексту, дословно, буквално. дословни текст његова оца, који је врло лепо текстуелан, -лна, -лно текстуалан. причао. Сек. в. написане или наштампане текстуелно прил. текстуално. — Он речи, чланак уз слике, цртеже, примедбе и текстуелно каже да ће му, можда, бити посл. Кл. Рј. 2. речи уз музичко дело, уз ноте (рперу, романсу и сл.). — Вагнер је . . . ство- требно да прими »улогу лудака«. Панд. рио музичку драму у којој се оркестар и текст^ра ж лат. \. геол. спољни знаци у драмски текст уско испреплећу. ОП 2. Дум конструкцији рудне наслаге, који су условљени Иван . . . пева за свој рачун, други текст и узајамним односима њених саставних делова другу песму црквену. Поп. П. 3. штамп. (слојевитост, наслаганост и сл.~). 2. густина врста штампарских слова величине од два- речних долина у рељефу неког предела. Свезн. десет типографских тачака. 3. цртеж, вијугаве, таласасте линије у језгру дрвета, које зависе од пресека (радијалног или т&кстил, -ила м лат. производи, израђе- тангенцијалног). 4. склоп, састав, спој. — вине (најчешће за одевање) добивене преде- Богдановић није имао акутно осећање поњем, ткањем, плетењем и сл., тканине. — езије у Шекспиру. Да ли се варао да га Чипке чине посебност у нашем текстилу. има? Да ли је са текстуром садржине имао Пов. 2. тако много посла? Сек. текстилац, -лца м (ген. мн. т&кстилаца) тектити м мн. грч. кристали који су по радник текстилне струке, радник у текстилграђи слични стаклу. Кл. Рј. ној индустрији. — С најнижим дохотком и т^ктон, -она м грч. вештачки грађевинакумулацијом од свих индустријских грана ски материјал, сличан бетону. Кл. Рј. у земљи, текстилци удруживањем успјешно избјегавају скупе екипе по творницама. ВУС тектбвика ж наука о геолошкој грађи 1972. Земљине коре, о променама које су изазеане у т&кстилни, -а, -о који се односи на тек- њој унутрашњим факторима, геотектоника. стил: ~ индустрија, ~ роба, ~ радник3 ~ тектонофДзика ж грана геофизике која влакно. на основу физикалних закона проучава дет&кстилно прил. необ. у погледу на тек- формације стена настале деловањем природсгпил, с обзиром на снабдевеност текстилом. них сила (код набирања, раседања, и сл.) ЕЛЗ.

ТЕКТОНСКИ — ТЕ ЛАЉЕЊЕ

171

тЈктбнски, -а, -о који се односи на тект&ж м кннески кинеска новчана јединица и тонику, који је у вези с тектоником: ~ покмера за тежину. Кл. Рј. рет, ~ потрес, ~ судар, тектонске силе, тбл м тур. заст. 1. танка жица. — Не тектонска језера. бију се тако робињице, већ се бију од тела канџијом. Шкаљ. 2. златан или сребрн чврст тектура ж лат. чист комад папира или новоштампани листић који се лепи на погрешно конац, жица за везепе или проткивање. — Она у . . . венчаном оделу . . . а низ дугу написан или штампан текст. Кл. Рј. косу пушта се тел, блешти и трепери тел т^кун, -уна м покр. в. точак. Вук Рј. међу црном бујном косом. Срем. текуница ж зоол. глодар СКеИш а к П ш тел. скраћ. телеграм, депеша; телефон. из пор. веверица, витког тела, сше или жућкастосиее боје, кратког репа и малих ушију, Кл. Рј. тбла ж тал. покр. дебело, грубо, тврдо који окиви по степама, тундрама и житним платно од кога се праве једра, сељачка одећа пољима и уништава усеве. Терм. 4. и сл.; исп. теларуша. Рј. А. тбкути м мн. (јд. текут) зоол. ситни телад ж зб. им. од теле. бескрилни инсекти МеНорћа^а из реда гризличара, који живе као паразити на топлокрвт&лал, -ала м тур. 1. објављивач, огланим животињама, а најчешће на птицама. шивач саопштења власти, добошар; извикиЕЛЗ. вач на јавним лицитацијама. — Телал Реџеп т^кућн, -а, -е 1. а. који тече (о води). — лупне неколико пута у свој стари бубањ и почне прије но што се свијет сјати око њега. Дођох до једне воде, која је више наличила на бару него на текућу реку. Вес. б. течан. Бан. Храпав . . . бас из грла гутавог црвеног човјека, телала, извикивао је већ израна — Из искуства знамо да се плинови и паре власника новог вина. Божић. 2. телалин. могу превести у текуће стање. Кем. 2. а. који је у току, који се сада догађа, који треба Шкаљ. сада урадити, решити, продискутовати и сл., телалија ж а. телалска провизија присадашњи, саеремени. — Као човјек широких ликом јавних продаја. Шкаљ. б. телалина (I). погледа није могао оставити по страни текућа Шкаљ. политичка питања. Крањч. Стј. Текућој телалин м (мн. телали, ген. телала) тур. књижевности треба текућа критика. Поп. трговац старим стварима, старинар, старуБ. б. који се сада решава, свакодневни, редовни; дар, старетинар. — Груписани су у Стамразговорни (о језику). — Клистен је . . . одребол-чаршији и телали који продају старе дио да представници једне филе врше текуће ствари. Дед. Ј. послове вијећа . . . једну десетину године. телалина ж 1. телалова награда, плата. Пов. 1. Те речи су наведене онакве какве су у дневној употреби, у текућем језику. Вук Рј. 2. аугм. и пеј. од телал. Рј. А. Скерл. телалити, тблалим несврш. 1. објављивати, оглашавати, разглашавати на јавном Изр. ~ в р п ц а покретно постоље за месту; извикавати на јавним лицитацијама. непрекидно пребацивање материјала или пред- — На неком раскршћу нешто [је] телалио, мета израде, који се тако преносе од радника а хладне капље кише . . . квасе му хартију у до радника да сваки на њему обави свој посао; рукама. Бан. фиг. Ти људи нису ради да се ~ број редни, наредни број под којим сеуносе телали по свијету што су они учинили кому. у деловодник пристли и одаслани списи; ~ Јурк. 2. куповати и продавати старе ствари, р а ч у н трг. банк. рачун узајамног дугоеапа трговати старим стварима. Бак. Реч. и потраживања између два лица или две устат&лалница ж трговина, продатица станове (рбично између банке и комитента, контокорент; текући с у г л а с н и ц и грам. је- рих ствари, старинарница, старударница, старетинарница. — Сиротињска соба поред зички сугласници, ликвиде (л, р, н). свега олупаног отменог намештаја купљеног текућина ж = течност (1) материја у у телалници. Мил. В. 1 течном стању, течно тело; исп. тбчан . — телалов, -а, -о који припада телалу, који Изнад те температуре је плиновито стање потиче од телала. стално, и ни уз који увјет плин неће пријећи у текућину. Кем. Собни редари [у заробљет&лалски, -а, -б који се односи на телале, ничном логору] . . . доносе . . . »ерзац-кафу« који је својствен телалима. — Отпочео [је] . . . Та мутна и црвенкаста текућина није нешто на форму телалске радње. Куповао је уопште слатка. Аз. И продавао и трампљавао старе хаљине. Срем. текућица ж вода која тече, текућа вода. телалџија м в. телал. — Беспослен — Велика је енергија текућица, коју нази- телалџија, Тривко Живков, један од оних вају бијелида угљеном. ОГ. У пећинама се што се увијек радују новостима. Вуј. наслагао . . . песак и муљ што подземне телаљење с гл. им. од телалити. тскућвде граде и разносе. Жуј.

172

ТЕЛАМОН — Т Е Л Е Г Р А Ф И Ч К И

теламов м грч. 1. кожни каиш (понекад теле- грч. предметак, префикс у сложевештпо искићен). Кл. Рј. 2. архигпектпонски ницама који означава да је нешто удаљено, стпуб у облику мушке фигуре као подупирач, да се ерши у даљини, преноси у даљину и сл.\ потпорањ за балкон и сл.; исп. каријатида. телевизија, телескоп, телефон, телеграм, Кл. Рј. телекомуникације итд. тел&бан м покр. глупак, будала. — То тблар, -ара м в. телал. — Три телара млада поставио, телар виче од јутра до мраније истина. Гледај боље, телебане! Ков. А. ка. НП Вук. телбвнзија ж грч.-лат. истовремени пренос покретних, живих слика и пропратних теларење с гл. им. од теларити. теларити, тбларим несврш. в. телалити. звукоеа електричним путем (непосредно, директно из студија или с филмске, односно магВук Рј. нетофонске траке). теларић м дем. од телар. телев&зијски, -а, -5 који се односи на теларуша ж в. тела. — Разрогачили очи телевизију (који припада телевизији, који у те гумаше и хлаче од теларуше. Божић. врши, преноси телевизија): ~ станица, ~ теларушин, -а, -о који је од теларуше, пријемник, ~ апарат, ~ пренос, ~ програм. телбвизор м део пријемног уређаја телеврлојгвтин. — Купила му је такођер јефтину визије који на филмском платну производи теларушину сиву капу. Божић. предану слику, телевизијски пријемник. тблац, -лца м (мн. теоци, ген. телацб и телегл&далац, -аоца м онај који гледа, тблаца) мушко теле. — Најјогунастији теоци посматра телевизијски програм. — Недавно турали би главу у његову пастирску пртеје неколико милиона британских телеглењачу. Гор. фиг. умно ограничен, туп човек, далаца посматрало, односно слушало шест глупак. — И до миле воље си се играла и младића и девојака који су дискутовали. спрдала са овим маторим Брењоном! . . . НИН 1959. Право си имала . . . А ја, слепац, био сам клипасти телац! Богдан. тел^грам м грч. гшсмено саопштење које се преноси на даљину телеграфом (жичним телаци м мн. в. теоци. — фиг. У мојој или бежичним путем)-, депеша, брзојав(ка). буни људи нису тако бежали, не окрећите телеграф м грч. установа за хитно им леђа, телаци, што пушке нисте спремили преношење писмених саопштења на даљину; . . . удрите! Ћос. Д. телекомуникацијсш. уређај, апарат за оттелашце, -ашца и -ашцета, ијек. тјепремање и примање уговорених знакова. лашце, с (мн. телашца, ген. телашца и телателеграфати, -ам сврш. и несврш. шЗца) дем. од тело. — Куна изиђе И на нејаку покр. в. телеграфисати. — Мислиш да му грану положи своје пљоснато тјелашце. Вуј. четници нијесу бар десетак пута досад таман Тјелашце је настојало да се измешкољи из овако [куцањем на прозор] телеграфали. кожице. Божић. Лал. тблбиз, -иза м тур. заст. зао, покварен телеграфија ж служба која се бави пречовек, варалица. Вук Рј. носом телеграфских саопштења. телеграфираше с гл. им. од телеграфит&ле, -ета с (мн. тбоци и тблићи; зб. тблад) 1. а. младунче говечета, које краеа рати. донесе на свет. — Јурњава кроз јасеначке телеграфирати, -афирам сврш. и некукурузе, за теоцима, била је за њих . . . сврш. = телеграфисати (по)слати телеграм, пријатна нгра. Ћоп. Смотрио је у воћу јавити, јављати телеграмом, депеширати. Јелицу где залучује телад. Вес. б. необ. телеграфисање с гл. им. од телеграфимладунче јелена, кошуте. — Било их је [јелена] сати. осамдесетак: које мужјака, које женки, које телеграфисати, -афишем сврш. и нетелади. Пол. 1957. 2. фиг. погрд. чоеек слабе сврш. = телеграфирати. памети, глупак, будала. — Рођак Жорж није пропустио . . . шапнути . . . да ћу ја вазда телеграфист(а) м службеник који прима остати право . . . теле. Ков. А. и шаље телеграме, онај који рукује телеграфским апаратом. Изр. златно ~злато, новац (као идеал, смисаоживотаирада);као~у шарена(нотелеграфистица и телеграфисткиња ва) врата (бленути, буљити, гледати), ж женска особа телеграфист(а). као ~ пред шареним вратима (стателеграфистов, -а, -о који припада тејати) бленути, гледати тупо, бесвесно, не разумевајући, не знајући ништа. — Уђите, леграфисту. брате, не стојте тако као теле пред шареним телеграфички, -а, -б в. телбграфскп. — вратима. Ћос. Б.; морско ~ зоол. туљан, Ја сам био само телеграфички ступ те крваве фока Рћоса уЈшПпа. Деан. Рј. новине. Шен. : «• •»

ТЕЛЕГРАФСКИ— ТЕЛЕПРИНТЕР

173

телбграфски, -а, -б који се односи на ност летења повећаће се модернизовањем телеграф: ~ Жица, ~ стуб, ~ уређај, ~ телекомуникационих и навигационих уревест, ~ службеник. ђаја. Пол. 1959. тел&графски прил. на темграфски начин, телекс м вест добивена преко телепринтелеграфским путем; фиг. врло брзо, хитно. тера. — Телеграфски [је] о томе обавијестио телемарк м спорт. скијашки, смучарски Бизмарка. ОП 2. замах за мењање правца или за заустављање, телед&рнгова&е с гл. им. од теледири- кочење (према имену норвешке покрајине Телеговати. — Све ово важи ако је она [ракета] маркен). Кл. Рј. летела као пројектил, без теледнриговања са т&леметар и т&геметар, -тра м грч. Земље. Пол. 1959. електронска справа за мерење даљине између неког објекта и места с којега се објект потеледириговати, -гујем несврш. грч.-лат. дириговати, управљати нечим на да- сматра, даљиномер. љину. В. пр. уз гл. им. теледириговање. телембтрија ж грана технике која се тблеј, -а и тблеј, -еја м тур. покр. танак бави мерењем величина на удаљености пренолистић злата или сребра који се употребљава сом сигнала жичним или бежичним путем. ЕЛЗ. за украс, еарак. Вук Рј. телејаш, -аша м занатлија који израђује телеметријски и телем&трички, -а, -б који се односи на телеметрију, који мери на телеј. Р-К Реч. даљину. — Сателит такође носи телеметричке телејисање с гл. им. од телејисати. уређаје . . . који ће слати информације о тел&јисати,-ишем сврш. и несврш. покр. положају и кретању сателита. Пол. 1959. обложити, облагати, украсити, украшавати телемеханика ж грч. наука о управнешто телејем, вараклаисати. — Увече скупе љању механизма на даљину. ЕЛЗ. се дјевојке [младине другарице] па телејишу цвијеће што ће сјутра сватовима дати. Вук. телемчина ж бот. биљка из пор. зевалица, напрстак ~О'\фха1т ат1м§иа. Сим. Реч. тепекамера ж грч.-лат. фотографска телбнак, -нка м бот. в. камилица Ма1камера за даљинска снимања. телеквнеза ж грч. покретање удаљених псапа сћатотШа. Сим. Реч. предмета (спиритистичким ждијима) без потелбвце, -ета с дем. од теле. средног деловања. Мш. Лекс. телеобј&ктив, -ива и теледбјектив м телек&незија ж а. телекинеза. Сеезн. грч.-лат. фот. сложени објектив којим се телекбманда ж грч.-лат. уређај којим удаљени објекти могу снимити као из близине. се управља неким апаратом, објектом на телеолбгија ж грч. идеалистичко-релидаљину. — За електрификацију неких пруга гиозно учење по коме је све у природи уређено и вуче, увођење телекоманде . . . инвести- сврсисходно, према унапред постављеном циљу, раће се ове године 40 милијарди динара. сврховитост, целисходност. Пол. 1959. телеолдгијски и телеблошки, -а, -о који се односи на телеологију. — С идеализтелекбмандни, -а, -5 који се односи на телекоманде, којим се изводе телекоманде. — мом [је] више у свези телеологијско . . . схватање свијета, да се сав свијет . . . смјера На прузи Добој — Зеница . . . почеће радови на постављању телекомандних уређаја ко- к неком одређеном циљу. Баз. јима се из једног центра регулише кретање телбпат(а) м онај који се бави телепативозила на читавој дужини пруге. Пол. 1959. јом, видовит човек, видовњак. телекдмандова&е с гл. им. од телекотелепатнја ж грч. непосредно ванчулно мандовати. преношење психичких процеса од једног појетелекбмандовати, -дујем несврш. уп- динца до другог, сазнавање туђих представа, рављати, командовати неким апаратом, об- мисли, осећања без посредовања осетних функција {слуха, вида, додира), видовитост. ЕЛЗ. јектом на даљину. телепатијски и телепатички, -а, -о телекомуннкације ж мн. грч.-лат. област технике која се бави проблемима преноса који се односи на телепатију, који је изазван телепатијом: ~ надражај. информација на даљину помоћу жице, електричне енергије или бежично, радио-талателепатски, -а, -о који се односи на телесима; (радио)телеграфске и (Ј>адио)телефонске пате и телепатију. — Уморни И стари, повезе. мало резигнирани скептици . . . бјеже у четврту димензију, траже телепатска рјетелекомуникацијски и телекбмунишења. Баб. кацибни, -а5 -б који се односи на телекомутелепрвжтер м ттлеграфски апарат, теленикације, који припада телекомуникацијама: телекомуникацијски сателити. — Сигур- графска писаћа машина за аутоматску примо-

174

ТЕЛЕПРИНТЕРСКИ —ТЕЛЕФОНСКИ

тел&тар, -ара м онај који чуеа телад. — -предају писаних саопштења путем електричне енергије (у жичном или бежичном телеграф- Лако ти је везат телетаре3 ама свежи овдје говедаре. НПХ. ском саобраћају). телепр&нтерски, -а, -б који се односи на т&летнна ж 1. телеће месо. 2. телећа телепринтере, који се врши помоћу телеприн- кожа. Вук Рј. тпера: ~ служба, телепринтерске везе. тел&ћак, -ака м торба (обично војничка — некада од телеће коже) која се носи на летел&са, ијек. тјелеса, с пеј. мн. од тело. телесаурус м грч. зоол. фосилни гмизавац ђима, ранац. — Пушка му бијаше лака попут пера, телећак га није тиштио. Шен. из периоде јуре, сличан крокодилу. МЕП. Појављују се и неки војници без оружја, тел&сина, ијек. тјелесина3 ж аугм. и пеј. натоварени врећама и телећацима. Ћос. Б. од тело. — Веома мајушна глава према тел&ћар, -ара м покр. онај који се стара, телесини. Петр. В. Замота [се] . . . испубрине о теладима. — Мишко је загледао још нивши . . . сједало својом тјелесином. Пав. по стајама да види шта раде телећари и тел^ситометар и телбситометар, -тра ждрепчари. Кол. м грч. справа за откривање непријатељских тблећи, -а, -е који се односи на теле и авиона помоћу звука и светлости. Свезн. телад: ~ месо, ~ печење, ~ кожа, ~ телескоп и тел&скоп м грч. 1. оптичка поглед. справа, дурбин за посматрање небеских тела. Изр. ~ нога, ~ стопа бот. козлац 2. (Телескоп) сазвежђе јужног неба у коме Агшп таси1ашт. Сим. Реч. немасјајнихзвезда. ЕЛЗ. 3. зоол. ерстазлатне тблећина ж некњиж. в. телетина. рибице с необично избуљеним очима. Кл. Рј. телбфер м грч.-лат. жичана железница, тблескопски и телескопски, -а, -5 који се односи на телескопе. — Ноћ је показивала жичара. Кл. Рј. тел^фон, -бна м грч. 1. апарат за пречисто телескопско небо. Крањч. Стј. телескопски и тел&скопски прил. теле- ношење гоеора на даљину жичаним путем. 2. установа за телефонску службу. скопом, као телескопом. — Телескопски погледа кроз очалин госпођу. Креш. Осмотри телефонизација ж изградња телефонских телескопски госпођу . . . кроз лорњон. постројења, увођење, инсталирање телефонМил. В. ских линија и апарата (у предузећа, установе, телескбпчић м дем. од телескоп. — До- домоее и сл.). — Некада много популарна реч електрификација уступила је место течекао [је] . . . да се подлгне најмања звездарлефонизацији. Сва села хоће да се повежу ница и да се за њу набави какав . . . телетелефонским линијама са општином. Б 1958. скопчић. Ком. телефбнија ж телефонски уређаји; прет&лесни, -а, -б, ијек. тјелесни који се односи на тело; физички; супр. духовни, ду- ношење живог говора ма даљину, жично или шевни: ~ тежина, ~ грађа, ~ лепота, радиоелектричним путем, бежично. — Трош~ мана, ~ топлота, ~ рад, телесне вежбе, кови око постављања мреже и апарата износе око 70 одсто од укупних трошкова око ~ казна, ~ повреда, телесне муке. Изр. ~ г а р д а (стража) оружана прат- постављања телефоније уопште. Пол. 1959. ња за личну заштиту (обично особа изузетног Челичне конструкције за бежичну телефонију изводе се већ сада. Вј. 1960. друштвеног ранга, положаја). телефонирање с гл. им. од гпелефонирати. т&лесно, ијек. тјблесно, прил. на телесан телефонбрати, -бнирам сврш. и несврш. начин, физички: ~ казнити, ~ здрав, ~ рећи, говорити телефоном, јавити, јављати закржљао. телефоном. тблесност, -ости, ијек. тј^лесност, ж телефбнисати, -ишем сврш. и несврш. особина онога што је телесно, телесна, физичка појава, присутност. — Љепота овога тијела в. телефонирати. . . . тјелесност ове појаве, све је то ријешено телефбнист(а) м службеник на телефону савршено. Крл. који даје еезе (обично на телефонској централи). телефбнистица и телефбнисткиња ж теп&со, ијек. тјелбсо, с (обично само мн.) пеј. тело. — [Ту је] посвећено тјелесо пре- женска особа телефонист{а). часнога Јозе. Ков. А. тел&фбнски, -а, -б који се односи на тел^стих м грч. песма којој крајњи гласош телефон, који припада телефону: ~ линија, — веза, ~ централа, ~ број, — стуб, ~ дају неко име или реченицу. Кл. Рј. саобраћај, ~ говорница, ~ извештај. телесурина, ијек. тјелесурина, ж аугм. тел^фонски прил. преко телефона, телеи пеј. од тело. — Некада [сам] могао најтежега фоном. — Она телефонски отказује предвола у селу дигнути, прикучивши му се ставу. Десн. под огромну тјелесурину. Ков. А.

ТЕЛЕФОТОГРАФ —ТЕЛЕПИРОВАТИ

175

телефотбграф м справа којом се слике, део органа живог организма. — Пространи део цртежи, фотографије или текст преносе на очне коморе иза сочива испуњен је пцхтијастим и провидним стакластим телом. даљину преко жичних линија или радиоСтанк. С. У . . . средњи мозак спадају: -станица. телефотографија ж грч. преношење сли- четвероквржна плоча, видни чворови и ка, цртежа, фотографија или текста на пругаста тијела. НЧ. Маховине се могу и велике удалености помоћу телефотографа. вегетативно размножавати помоћу ситних расплодних тела. Станк. С. 2. а. физ. сваки телефункен м грч.-нем. електричне вар- посебан предмет у простору, који може бити нице, искре које се употребљавају за бежичну крут, еластичан или пластичан. — Ти спецителеграфију. Кл. Рј. јални ставови, то су Галилејевн славни телбчар, -ара м покр. зграда, колибица, закони слободног падања тела. Петрон. б. стаја у коју се затварају телад. — На купи засебан део неког предмета. — Пази како је ђубрета, испред телечара . . . стајао је сух тело затварача [пушке] зарђало. Јак. 3. фиг. бубњаџија. Сиј. удружење, скуп, организација, служба, устат&лешце и теп&ице, -ета с дем. и хип. нова с одређеном наменом, функцијом у јавном, друштвеном и политичком животу: самоод теле; исп. теленце. управно ~ , бирачко ~ , међународно ~ , тел&пце, -а и -ета, ијек. тјел&шце, с научно ~ , стручно ~ , огаитинско ~ , закодем. од пгело. нодавно ~ , званично <—•, радно ~ , судско т&лија ж тур. покр. одевни предмет везен ~ . 4. мат. (обично у изразу: геометријско или проткан златном или сребрном жицом. ~ ) део простора ограничен равним или кривим Шкаљ. површинама. — Два се тијела гибају по кракоТ&1ИТН, -им несврш. необ. гледати тупо, вима правога кута једнолико према врху. равнодушно, бесвесно, бленути. — Овако су Алг. 1. 5. астр. обнчно у изразу: небеско (свемирско) ~ заједнички назив за све маи они телили равнодушно у њега. Божић. т&лити, тели несврш. доносити на свет терије или скупове материја које се крећу по васионском простору (планете, комете, теле (о крави). — Ето, Белка све мушке метеори,звезде, сателити, звездана јата итд.). тели, а летос Лиса шесторо оштенила. Рад. Д. б. хем. старији назив за неорганске и органске ~ се 1. телити. — Краве су се телиле, материје (елементе и једињења). — Све су ковине проста тијела. Лог. 2. Нека од тих живад се легла,крмаче се прасиле. Бен. 2. долазити на светп (о телетпу). 3. фиг. а. мучити [органских] једињења сагоревају потпуно у животињскоме организму . . . Тако бива са се, окапати на неком послу; исп. козити се. б. осећати досаду, чамити, досађивати се. шећером и масним телима. Ђаја. 7. необ. полни орган. Вук Рј. Р-К Реч. Изр. бити душом и телом (уз кога телитбкија ж грч. биол. в. партеноили што) бити ватрени присталица кога генеза. ЕЛЗ. или чега; жуто ~ анат. жлезда сунутрашњим т&лнћи и тблићи м супл. мн. од теле, лучењем; ј е д в а још душа у телу разг. телад. кад се хоће истаћи да је неко сасвим изнемогао т&лица и тблица ж женско теле. — од старости или слабости. Пала му у ријеку разиграна телица. Гор. теловежба, ијек. тјбловјежба, ж ков. т&шчица ж дем. и хип. од телица. гимнастика, фискултура. Деан. Рј. т&1шп везн. покр. камоли, још мање, тел&вит, -а, -о, ијек. тјелбвит, заст. 1. некмоли. — Не желимо зла никоме, а телиш в. телесни. — Ако све науке погледамо . . . својој крви, своме брату. Мат. видјет ћемо да се једне тичу онога што је помишљено и духовито, друге онога што је тело, ијек. твјело, с (лок. телу и телу; створено и тјеловито. Кур. 2. који је крупна мн. тела, ген. тела, и тел&са, ген. телбса) тела, дебео, корпулентан. Рј. А. 1. биол. а. човечји или животињски организам, схваћен у својој целовитости {као морфоТелово с (ек.) в. Тијелово. лошка и функционална целина). — Луцијина теловски и телбвски, -а, -б (ек.) в. мати није тијелом нимало кршнија од своје тпјеловскп и тјелдвскп. кћери. Новак. Сисари су стекли сталну телопнрбвање, ијек. тјелопирбвање, с температуру тела. Станк. С. фиг. Као да су пали ударци по тијелу неких грмова. Наз. гл. им. од телопировати. — Њене очи нису више на божјем чељадету, већ на жени б. мргпав човечји организам, леш. — Капе пуној будућих . . . тјелопировања. Божић. доље . . . Откријте главе. Сад ће изнијети тијело. Крањч. Стј. Земунци су виђали телопирбвати, -ирујем, ијек. тјелопирбкако из гомиле телеса, натоварених на . . . вати, несврш. необ. телесно, физички пирокола, по неки несрећникЈ недотучен, мрдне вати, уживати, гостити се, частити се, руком. Пол. 1944. в . анат. поједини орган или прослављати. В. пр. уз гл. им. телопировање.

176

ТЕ ЛОХРАНИТЕЉ — ТЕМАТИКА.

телохранитељ, ијек. тјелохранитељ, м

онај који лично чува, прати (обично наоружан) неку особу (обично изузетног друштвеног ранга, полоокаја). — [Епизоду] је забележио један од РузвелтовИх телохранитеља у време рата. НИН 1958. телстар м скраћ. телекомуникацијски сателит. ЕЛЗ. телуд м и ж покр. в. телуће. Рј. А. тблур, -ура м лат. хем. хемијски елеменат (Те), сродан сумпору и селену, сребрнастобео, металног сјаја, крт, слаб проводник електрицитета, а употребљава се у фотографији, керамици, медицини. тблураст, -а, -о који се односи на телуре:

~ киселина.

звоно. Вук Рј. 6. такав мало дебљи дрвени обруч који се ставља воловима око врата и спаја са јармом (када волови вуку рало). — Људи памте да се није могао савити тељиг. Павл. Прилазио је [Аџем] ралу и држао га за ручицу, узимао у руке волујски тел>иг. Сиј. 2. јарам. Бак. Реч. 3. покр. дршка у облику полукруга на еедру, односно котлу, повраз. Рј. А. 4. покр. облучац, лучац (на колевци). 5. бот. в. љутик (а); исп. таљиг. Сим. Реч. тељнга ж покр. в. тељиг {1, 2). — Објеси тељигу о врат. Љуб. фиг. Наша браћа у сусједству стењу под тур'ском тељигом. И. тбљцжац, -ишца и т е љ и ж а ц , -ишца м (ген. мн. тељдакаца и т&љижаца) дем. од тељиг. Р-К Реч. т е љ и ж њ а к м в. јармењак, сврдао којим се буши јарам. Р-К Реч. тељузгати, -ам несврш. разг. говорити, причати бесмислено, којешта, брбљати, баљезгати. Бен. Рј.

телуратн м мн. хем.соли телурне киселине. телуриди м мн. хем. једињења телура с металима. тблуриј, -ија и тблуријум м 1. инструменат који очигледно приказује окретање Земље око Сунца и Месеца око Земље, као и тбма ж грч. 1. предмет, основна, главна смену дана и ноћи и годишњих доба. 2. в. мисао (расправе, говора, уметничког дела и телур. МЕП. сл.). — Темељна тема Крањчевићева песителурички, телурични, тблурни и мизма је резигнација. Матош. [Барон] жели тблурски, -а, -о који се односи на Земљу, само да пребаци разговор на другу тему. који припада Земљи, земаљски, земни. — У Андр. И. 2. предмет који треба писмено обрагимназијама учи рисање . . . на вишој дједити, наслов школског писменог задатка. — војачкој . . . телуричке појаве у алпинском Шамика му је казао да не буде дугачко, али горју. Ков. А. Телурно жељезо . . . је обично само да се држи задате теме. Игњ. У вишим вулканског поријекла. Кем. Елементарно разреднма теме [суј биле замршеније. Јонке. жељезо, које је постало у Земљиној кори, 3. муз. мотив музичке композиције, музичког зовемо телурским. Осим телурскога жељеза дела који мелодијски, хармонијски и ритмички има и метеорскога. Тућ. представља целину и служи као основа за Изр. телурна к и с е л и н а тгшки, безваријације. — У оперској музици тема — бојни, у води тешко топљиви метали лик Самозванца тесно је везана с темом (Н,Те О„). убијенога царевића Димитрија, чије је име он присвојио. Поз. 1948. 4. ист. војно-адмителуснна, ијек. тјелусина, ж аугм. и пеј. нистративна област у Византији, на чијем од тело, телесина. — Он својом смрдљивом је челу стајао стратег (рд почетка VII века). тјелусином вас заклони. Тур. 5. а. грам. основа речи. Кл. Рј. б. припремни тблут м и ж покр. в. шелуће. — Налети део реченице, онај део на коме није тежиште. и подметну телут од ханџара. Торд. Изр. <~ дана актуелно питање о којему тблуће с тур. пгупа страна иожа, на- се много говори, пише, расправља. — У полисупрот оштрици, хрбат ноока и сл. сечива. тичким круговима Београда, али и на улици, — Ударац телућем сабље обори [га] на зем- стабилизациони зајмови су тема дана. ВУС л>у. Моск. 1973. телфа ж тур. покр. талог од куване Кафе. т&мат, -ата и тбмат м е. тема (1, 2, 4). Вук Рј. — Може ли ми ко замерити што сам изабрао тблце, -а и -ета, ијек. тијблце, с (ген. [тај] темат за моју беседу. Јакш. Ђ. Бранку мн. телца и телаца) дем. од тело. — Осетио се насмешила срећа, добио награду за темат. [је] слабачко и пиктијасто телце у својој Сек. Ишчезавају разлике између хрватских руци. Ранк. Дрхат обузе слабашно тијелце поморсжих градова и оних негдашњега тењегово. Матош. мата. Мј. 1926. т^лчић м дем. од теле. тематика ж скуп проблема неке научне, тбље&е с гл. им. од телити (се). уметничке или друштвене области; предмет тбљиг м (мн. -зи) 1. а. савијено дрво, обраде. — Хисторичару филозофије задатак у облику обруча, које се стаеља стоци (рбично је да открије битну тематику, што је козама и овцама) око врата да на њему еиси често прикривена мноштвом за филозофску

ТЕМАТИСАЊЕ — Т Е М Е Љ хисториографију неважног, помодног . . . наноса. Ант. 1. Игњатовић је проширио своју тематику обухватајући живот ширих народних слојева. Глиг. Композитор [Вучковић] . . . оригиналан [је] умјетничким изразом, тематиком, мелодијом. Зог. Рафаел је насликао многа платна са свјетовном тематиком. Баб.

177

лигона, као и кра/ње тачке осовина коничних пресека, врх троугла, купе или пирамиде. Изр. до темена потпуно, сасвим; у највећсј мери; исп. до грла, до гуше. — У храброст и радост до темена [је] загњурен. Каш.; од пете до темена целим бићем, сав, у потпуности; исп. од главе до пете. — Елегантна и једноставна, од пете до тјемена сваки педаљ дама. Матош.; пасти тематисање с гл. им. од тематисати. на ~ фам. бити луд, полудети. — Ваљда — Иза тог тематисања нико не осећа једну је пао на теме да дође, па да се закопа у лаж која се постепено рађа. КН 1958. овом нашем каљавом селу. Срем.; п р е к о тематнсатн, -ишем несврш. необ. по- темена веома много, сувише, преко мере; исп. стављати, заступати одређену тему, идеју. преко главе. — Мени је већ тога рата и мира било преко тјемена. Кул.; теменом В. пр. уз гл. им. тематисање. у земљу у д а р и т и бити убијен, погинути. тбматски, тсматски и т&матски, -а, -б — који се односи на теме, темате: <•— јединство, Коме је од вас дјед тјеменом у ову земљу ~ разноврсност, ~ време. — Сваки чин ударио? . . . Стари ваши . . . побјегоше да им бар цријева не крче. Вес. [драме] представља извесну тематску целину. темељ м грч. 1. део зида зграде испод Т. кн>. површине тла који служи као ослонац зидотематски, т&матски и т&матски прил. вима; доњи слој, подлога. — Улица је скоро у погледу тпеме, пгемата, с обзиром на тему, калдрмисана и по регулационом плану затемат. — Тематски најређи је код нас роман ронила дубоко, па открила и откопала земљу из градског амбијента. Михш. испод темеља. Рист. Темељ куглане не т&мбих, -Аха м тур. покр. опомена, упо- смије бити влажан. Кугл. 2. фиг. а. оно што зорење, саопштење; наредба, налог. — Кад бије битно, важноу нечему, оно на чему се нешто са . . . куле пукао топ у доба мира, значило заснива, основ; полазни, главни емитат нечега; принцип. — Видим да су темељи нашега је да капетан позива своје људе из мјеста и моралнога поретка дубоко подровани. Шен. околине на тембих. Шкаљ. У браку мора бити темељ — трпељивост! т&мбр м фр. нарочито својство звука, Петр. В. На том темељу приправан сам на боја звука, гласа, тона, карактеристична за слогу. Дук. б. оно чиме је нешто омогућено, сваки глас или инструменат. — Његове из чега нешто проистиче; предуслов. — Тиме [Змајеве] песме о деци сликају . . . онај њеје избегнуто најамнцштво, које је темељ гов глас који је један тон сасвим за себе, производњи на Западу. Марк. Св. в. разлог, један тембр чист и непомућен. Богдан. Кроз оправдање. — Он пориче да има бнло каква отворена врата чули су се . . . још некакви темеља или излике за тужбу против њега. непознати басови и баритони агрономског Креш. 3. покр. дом, кућа заједно с поседом, тембра. Крањч. Стј. имање. — Често се радовао што има темељ тбме, -ена, ијек. тјеме, с (мн. темена, на тако лепом месту, што су ту школа, млин ген. темена) 1. а. највиши део, врх главе, И варош пред кућом. Ђур. Изр. до темеља, из темеља потпуно, лобање. — Низ главу лепршале јој свилене врпце, а врх тјемена дрхташе вијенац. Шен. сасвим; исп. из основа; имати добар ~ Ала ме боли у потшвку и по темену, као (из неке науке, струке) имати добру да ми је све у глави у ранама. Сек. б. необ. предспрему, солидно знање; на темељу ч е г а према чему; од темеља од постанка, од глава уопште. — Испод ока смо се гледали и вребали . . . али мислећи у темену: »Мили давнина. — Моја кућа доживјела данас, под сиједу моју стару главу, што се у њој мој брајко . . . видим да би хтео да ме оставиш од темеља не зна. Ботић; по темељу в. на цедилу.« Богдан. 2. а. највиши врх било чега (планине, брега и сл.). — Последњи траци до темеља. — Затиреш ме, барабо. По темељу ћеш ме затрати. Ћоп. Мајку имаш? западајућег сунашца ожарују тјеме стрмог Велебита. Маж. Ф. Та су села разбијена на — Немам . . . Па ти си . . . по темељу пропао. више група која се налазе обично на теме- Сиј.; п о л о ж и т и , полагати, по с та вити , нима коса и брегова. Дед. Ј. Тамо су се видје- постављати, ударити, ударати ~ чему ле куће . . . кровови стрми, тјемена оштра. осноеати, оснивати, започети, започињати Сиј. б. грађ. највиша тачка лука, односно што; стајати на истом темељу имати свода. МЕП. в. највиша тачка на путањи исто мишљење, исти став, исти однос према зрна испаљеног из ватреног оружја. — Висина коме или чему. — У погледу на турску државу тјемена путања зависи о тежини зрна, пусви Срби напреднији стоје на истом темељу, њењу и удаљености циља. Стр. 3. мат. ма како се иначе разликовали у мишљењу. пресек кракова угла, страна троугла или по- Марк. Св.; у темељ в. до темеља. — Ја 12 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

178

ТЕМЕЉАК — ТЕМЕЉНИК

угасих свећу пред иконом, запретах сам жишку на свом огњишту! Све своје у темељ сатрх! Вукић. Зар неће тим да ову кућу у темељ раскопају. Мул. тем&љак, -ака м темељан, јак, здрае и снажан човек. — То нема никаква посла с природним здрављем човјека темељака. Креш. темељан, ~љна, -љно 1. а. који се односи на темељ, који припада темељу. — То је зацијело зима продрла у темељне греде. Бен. б. који има чврст темељ, основ, сигуран, поуздан, добро заснован, солидан. — Све је било јако и темељно и све пространо и комотно. Срем. 2. а. дубоко, добро проучен и свестрано обрађен, продискутован, припремљен, организован. — То претпоставља велику спрему и темељно познавање језика. Нед. И најситније ствари није без темељног договора предузимао. Дом. б. који дубоко проучава, свестрано обрађује иуверљиво, убедљиво доказује нешто; који зна добро своју струку, сеој занат. — Вукове полемике јаче су . . . од противничких . . . Јаснији је у излагању . . . темељнији у доказивању. Прод. 3. који је здрав и јак, снажан. — Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију. Игњ. Човјек средовјечан, али темељан и јакостан. Цар Е. 4. који чини основ чега, главни, најбитнији, основни. — Не дирајте у темељне законе. Фелд. Темељна тема Крањчевићеве поезије је резигнација. Матош. 5. који се испољава у целини, потпун: темељно оздрављење. Р-К Реч. 6. необ. згодан, простран, повољан за употребу, коришћење. — Решио [је] питање свога живота, обезбедио буџет добро посгављене куће са свима одељењима, од доброг подрума и темељне кујне до . . . салона за велики свет. Грол. темељаст, -а, -о темељан (3). — Бијаше снажан и темељаст. Матош. тембљац, -љца м (ген. мн. т&иељаца) обично у изразу: камен ~ а. први камен у какеој грађевини. — Кад се полагао темељ, газда Стојан дошао је да лично присуствује, те је својом руком два камена темељца прелио вином. Ћор. Ни за један од шест вртића . . . није постављен камен темељац. Вј. 1970. Извади кључ испод једног темељца. Ком. б. фиг. најважнији део чега, основа, темељ чега. — Детињство је камен темељац, будућа зграда зрелог доба. Милис. Та је као случајна Стендалова мисао темељцем у Тарнеовој »Филозофији умјетности*. Матош. Изр. ПОЛОЖИТИЈ поставити, ударити (камен) ~ чему основати, започети што. — У изградњи те велике књижевности један од камена темељаца је Њ В. Гогољ. Шов. [Чезаре Ломброзо] ударио је темељац . . . кридшналној антропологији. БК 1906.

тембљача ж дрвена греда која се полаже хоризонтално или косо по озиданом темељу од бондрука. Свезн. тем&љење с гл. им. од темељити (се). тембљит, -а, -о темељан (16—б). — Поред темељите спреме учитељ ваља . . . да је човек озбиљан . . . добродушан . . . стрпљив. Панч. Није марио да напише једну солидну и темељиту књигу о Цариграду. Поп. П. Овдје . . . указа се Вуку згода . . . да развије темељите мисли о најважнијим питањима. Јаг. Био је просијед, бујне длаке, темељит. Кал. Сретоше се у сокаку . . . звонар Војин и џематлија Ејуб, чврст темељит младић. Бан. Да ли му је то истраживање . . . донијело неке нове снаге или неку темељиту истину? Ант. 1. темдљитељ м утемељивач, оснивач, зачетник. — На њ [А. Б. Шимића] . . . утјецао [је] експресионизам и очитовао му се смисао естетичких . . . романтика . . . Новалиса и браће Шлегел . . . тих . . . темељитеља једне пјесничке естетике. Шим. С. темељитп, -им несврш. а. постављати, подизати темељ. — фиг. Нисмо ли синови рода . . . који . . . своју кућу дубоко темељи, својим крилом далеко сиже? Ков. А. б. узимати као основ, темељ, заснивати на чему, полазити од чега. — [То су] разлози на којима је војвода . . . темељио своје одбијање. Крањч. Стј. Рачки је . . . занемарио домаће споменике, па је темељио своја испитивања на латинском, у Риму нађеним извештајима. БВ 1909. ~ се имати темељ, основу чему, оснивати се на чему, полазити од чега; ослањати се на кога или што. — Енглеска парламентарна монархија темељила се на компромису између крупне буржоазије и великог земљопосједа. ОГ 1. Њихова се странка темељила на чврстом и пространом слоју сељаштва. Јов. С. тембљито прил. = темељно на темељит, темељан начин, дубоко, свестрано, како треба; солидно, чврсто, снажно: ~ претрести рад, ~ организовати, ~ одморити се, ~ мислити, ~ испитати. — Добро је да се и та ствар једанпут темељито расправи. Крањч. Стј. Војвода Брвенички је био омален човек, снажних удова и темељито грађен. Пер. тем^љитост, -ости ж = темељност особина онога који је темељит, темељан, онога штоје темељито, темељно, основаност, оправданост. — У сваком послу био [је] навикао на темељитост. Ћоп. Увјеравао је да нема знаке за темељитост њезине љубоморе. Крањч. Стј. тем&љник, -ика м 1. темељак. Вук Рј. 2. темељац. — Стоји дубоко под каменом темељником један стари незнани гроб.

ТЕМЕЉНИЦА — ТЕМПА Крањч. Стј. 3. онај који има добру кућу и имање, имућан човек. — Зар да нам се код такова темељника кућа ископа и крсна свијећа угаси? Јурк. тбмељница ж одрезак чековне уплатнице. Деан. Рј. тбмељно прил. = темељито. — Све сам овејани научник. Ту се тек ради темељно и смотрено. Дом. Анђелија није тим чинима прилазила здушно и темељно. Божић. тбмељнбст и тембљнбст, -ости ж = темељитост. тембљњак, -ака м темељак. Вук Рј. тем&на и тембна с мн. непром. тур. у изразу: (у)чинити, ударити, ударати ~ на нарочити начин поздравити, поздрављати (тако да се врховима прстију десне руке, уз мали поклон, дотакне брада, усне и чело). — Сви се осмехују на мене и сви ми чине темена, к'о да сам у најмању руку кадија. Андр. И. Хвала ти, честити ефендија! . . . Маринко опет удари »темена« и изиде из одаје. Вес. тембнање с гл. им. од теменати. тем&нат м непром. в. темена. — Добро ти је скулу научио, те зна мени теменат чинити. НПХ. тем&нати, -ам несврш. чинити пред ким темена, понизно се клањати, мстаиисати; фиг. ропски се понтиати. — Изгледа скрхан, покорен, као да ће да темена пред мишљу ученог градског човека. Глиг. теменах м непром. темена. — То рекав, учини свој теменах посленику Хусеинову. Том. тембнац, -нца, ијек. тјеменац, м (ген. мн. т&менаца) анат. мекано тпеме, место на глави новорођенчета покривено само везивним, хрскавичавим ткиеом, које се касније претеара у коштано ткиво, фонтанела Гоп11си1и8. Бак. Реч. тем&наш, -аша м онај који темена, ласкаеац, улизица, полтрон. Кл. Рј.

179

теменишни, -а, -о, ијек. тјеменишни в. темени. — [Замислили сте] вертикалну равнвду положену . . . небеским полом и тјеменишном точком или зенитом. ОГ. тембвце, -а и -ета, ијек. тјем<5нце, с дем. од теме. тем&њак, -ака, ијек. тјембњЗк, м онај који досеже до темена, врха, који заузима истакнуто место. — Гундулић, Палмотић, Ђорђић, три тјемењака . . . висока, да све друге далеко пресижу. Кур. тем&њача и темењача, ијек. тјсмењача и тјбмењача, ж анат. темена кост, парна пљосната испупчена кост, четвртастог облика која гради крое лобање О8 рапе1а1е. — Кад у лето на раду припече звезда у темењачу, мозак провире. Дом. Пажљиво вије длаке око ћелавога гнијезда на тјемењачи. Божић. т&мер м заст. дршка, држало, штап од барјака, заставе. — Даде њему свилена барјака, изнесе га Осман на ливаду, удара му темер у ледину. НП Вук. тембрут, -а, -о покр. који неће да чује шта му се говори, непослушан, непокретан; тврдоглав, јогунаст. — Лука [је] на своју руку, плаховит као барут, а . . . Лазар туп и темерут. Андр. И. тембрут(ин) м (мн. тем^рути) тур. покр. тром човек; тврдоглавац, јогуница; глупан, сметењак. Кл. Рј. темерутка ж покр. женска особа темерут(џн). Р-К Реч. тем&сук и тембсућ м тур. покр. писмена потврда, исправа. — [Велике поседе] су им и прве турске власти признавале и на њих им дале темесуће. Сур.; Шкаљ. тбмешце и темешце, -а и -ета, ијек. тјбмешце и тјбмешце, с дем. од теме; исп. теменце. Вук Рј. т&миз прид. непром. тур. покр. чист, уредан. — У дјевојчице темиз хаљине, темиз хаљине танко предене. НП, Шкаљ.

теминити, тбминим несврш. тур. покр. мислити, ценити. Вук Рј. тем^нек м непром. в. темена. — Дошавши пред Станка, учини му дубоки тет е м и а е њ е с г.г. им. од теминити. менек турски, а овај му пружи руку. В темишварка и тем&шварка ж бот. 1885. в. иђирот. Сим. Реч. темеви, -а, -о, ијек. тјемени који се односи темњак, -а и темњак, -ака м рус. каиш, на теме, који припада темену: •—• кост, ~ односно трака с кићанком на балчаку, дршци мождани режањ, ~ пупољак. — Циклопс сабље. — Два официра били страховити је мајушни рачић . . . На глави има свега коцкари, па су на картама знали изгубити једно темено око и два пара пипака. Станк. . . . шињел, темњак. Шов. Латишев се играо С. На врху је стабљике тјемени пуп. Бот. новим темњаком на сабљи. Моск. тем&ница и теменпца, ијек. тјеменица темпа ж покр. в. темпо. — Играчи скупе и тј&иеница, ж анат. тгмењача. — Пред се у гомилу те се препиру ко је боље одиграо Перовићем зазјаше двије тјеменице до коже »темпу«. Шапч. ^ Ј ч „ г ^ . ошишаних лубања. Леск. Ј. 12*

180

ТЕМПАЛ — ТЕМПИРНИК

т&мпал, -пла и тбмпел м в. темпл. — темперирати, -брирам сврш. и несврш. Дрва нема толико поносни Јеховин темпал. лат. 1. умерено загреја(ва)ти, одржа(ва)ти Наз.; ЕЛЗ. температуру наумереној висини. 2. ублажити, темпера ж тал. слик. 1. а. сликање, ублажавати, умерити, умераеати. — Она цртање минералним бојама, при чему се боје одлучи да прихвати игру, не би ли малко везују лепљивим течностима (жуманцетом, темперирала његово манијачко расположење. смоквиним млеком, медом или лепком).—Упра- Бег. 3. у топионичарстеу: (у)чинити метале отпорнијим, одузети, одузимати им кртост, витељ гостионичарског труста није био приказан уљеним бојама . . . ни темпером. (на)правити их ковним. Крањч. Стј. б. слика израђена таквим бојама. темперисаше с гл. им. од темперисати. 2. у атрибутској саужби у полусложеницама темперисати, -ишем сврш. и несврш. показује да је други део те сложенице у вези в. темперирати. са поменутим бојама, даје израђен тим бојама: тбмпер-лнв м (ек. и ијек.; ијек. и темпертемпера-техника, темпера-сличице3 темпера-лНјев) бело ливено гвожђе подвргнуто тер-варијације, темпера-боје. мичкој обради, темперовању, тако да му се темперамен(а)т, -нта м лат. начин и одузме угљеник и од тврдог и кртог гвожђа степен (брзина и јачина) умног и осећајног, постаје лакше обрадиво гвожђе (за браве, емоционалног реаговања, скуп својстава, скло- кључеве, окове за возила и др.). ности, карактерних црта човека, нарав, ћуд: тбмпер-лЗјев м (ијек.) темпер-лш. сангвиничан ~ , колеричан ~ , флегматичан т&мперовање с 1. гл. им. од темперова~ , меланхоличан ~ , плах ~ , ведар •—•. ти. 2. топлотни поступак одузимања угљетемперамбнтан, -тна, -тно који има ника белом ливеном гвожђу, тако да се добије темперамента, који брзо реагује, који је под материјал погодан за лакше обрађтање, а непосредним утицајем нагона, инстинкта, донекле и за ковање. ЕЛЗ. живахан, ватрен, чулан, страствен. — Темт&мперовати, -рујем сврш. и несврш. пераментни су [Италијани], бујни, понеки в. темперирати. пут се извичу, али се брзо стишају. Јак. Рубенс [је] темпераментни сликар животне т^мпирани, -а, -5 темпирни. — Темписнаге и радости. ОП 1. рана бомба експлодирала је синоћ . . . у Аману. Пол. 1958. темперам&нтно прил. на темпераментан темпираност, -ости ж стање, својство начин, живахно, ватрено, чулно, страствено. онога што је темпирано. — Улази Крешимир Хорват и баци шешир . . . темпераментно, и види се да је бијесан. темпирање с гл. им. од темпирати. Крл. Он говори врло темпераментно и . . . темпирати, темпирам сврш. и несврш. загрева слушаоце. Вучо. лат. војн. удесити, удешавати, наместити, темперам&нтвост, -ости ж особина, намештати упаљач тако да изазове експлосвојство онога који је темпераментан, живах- зију (бомбе, гранате) у одређено време, односно ност, еатреност, чулност, страственост. — на жељеној тачки путање. — А и он сам Његова рјечита темпераментност и упорна спрема своју уроту . . . с том атентаторском енергија често [је] рађала и неспоразуме. бомбом, темпираном за сутра ујутро. Мар. Баб. фиг. одредити, одређивати време уопште; темперанција ж лат. власт над собом, наместити, намештати, удесити, удешавати уздржљивост, умереност, трезвеност. Кл. Рј. нешто са одређеном намером, циљем. -^- Једнодушности смо имали . . . Оне темпиране температура ж лат. топлота каракте- нарочито. Михиз. ристична за стање неког тела, степен топлоте, темп&рач, -ача м војн. 1. темпирник. загрејаности ваздуха или било којег посебног Бак. Реч. 2. онај који врши темпирање, потела: апсолутна ~ 3 критична ~ , максидешава темпирник. — Петар откачио лафет, мална ~ , минимална ~ , ~ ваздуха. па ми каже: »Спреми да темпираш на картемпературни, -а, -о који се односи на теч!« прича Станко темпирач. Јак. температуру, који је изазван температуром, темпирни, -а, -о којије снабдевен упаљачем који осећа температуру: температурне промене, температурне разлике, температурна ради изазивања експлозије у одређено време, односно на жељеној тачки на путањи зрна, колебања. — Температурном чулу служе слободни нервни завршеци смештени у ко- гранате: ~ бомба, ~ гранаТа. жи. Станк. С. темпирник м војн. справа која аутоматИзр. ~ листа картон са означеним ски регулише висину и даљину распрснућа кретањем температуре болесника, који еиси топовског зрна, гранате. — Један побауљке над креветом болесника у болници. оде до каре и отуда извуче сва зрна . . . Најзад су и темпирник пренели. Јак. темперврање с гл. им. од темперирати.

ТЕМПЛ — ТЕНДЕНЦИОЗНОСТ

181

длак, ведогоња. — Попио . . . чашу сурутке тбмпл м лат. богомоља, црква, храм те би се до ноћи надуо као тенац. Мат. {обично јеврејски), синагога. ЕЛЗ. темплари м мн. средњовековни католички Тенци . . . и гује на страшном гумну вртложе витешко-монашки ред, 'основан у XII ст. да И брује. Матош. тенац&тет, -ета м лат. жилавост, постоштити ходочаснике који су долазили на Христов гроб, да се боре против неверника и чувају јаност, издржљивост, истрајност; тврдоХристов гроб. — Послије првог крижарског главост. Кл. Рј. рата настала су два таква реда, ред темплара тенда (ген. мн. тенда) и тенда ж тал. и хоспиталаца. Пов. 2. Стотина темплара у платнени крое за заштиту од сунца и кише пепео оде! Бој. (на плажама, бродовима, терасама и сл.); т&мпларски, -а, -б који се односи на заслон, застор. — Испругане тенде лепршају темпларе, који припада темпларима, који чине на маестралу. Крл. Тераса је покривена тендом по цијелој површшш: Вј. 1970. темплари: ~ ред. тенд^нца ж в. тенденција. — Политичка тбмпло с (ген. мн. темпла) 1. иконостас тенденца . . . мањка му посвема. Баз. Екоу православној цркви. — Молер Паја . . . номска конјунктура показује . . . тенденцу се враћаше из села . . . где је мраморисао опадања. Крл. столове и темпло у цркви, за коју спремаше слике мој . . . стриц. Шапч. 2. в. темпл. тендЗнција ж лат. а. тежња, склоност Темпло Венериног храма има близу педесет за нечим; циљ, намера, смер, настојање, стремстубова. Нен. Љ. љепе према нечему. — Уопште ће се увек ввдне постићи тражењем и јачањем добрих тбмпо м тал. 1. степен брзине којом се . . . тенденција ученика, него непосредном врши нека радња: ~ развоја, ~ изградње, ~ живота, амерички ~ , одмерени ~ . — борбом против зла. Пед. Јавила се у штампи . . . тенденција за реформом Даничићеве Темпо [у шаху] је јединица мере времена у акценатске кодификације. / 1957. б. одређена развитку борбених снага. Шах 1. 2. муз. брзина кретања тонова, степен брзине којом (често унапред подешена) мисао која се просе изводи неко музичко дело, нека композиција. влачи кроз неко дело. — Морали [бисмо] . . . покренуги родољубиви лист са искљу3. спорт. а. у пливању: једнократан, правилан чиво патриотском тенденцијом. Дом. »Три и складан замах руку и ногу. б. у веслању: такав замах веслима. в. у боксу: најпогоднији љубави« И >Мира Кодолићева« новеле [су] без тенденције, испјеване по оној Радичевитренутак за напад. Мин. Лекс. ћевој »Да загудим . ..« Коз. Ј. в. правац, темпоралан, -лна, -лно 1. грам. времен- усмереност којим се креће развитак неке појаве, ски, који означава време, однос у времену: покрета. — Јавне продаје по варошима су ~ реченица. 2. световни, земаљски, пролазан. . . . показивале сталну тенденцију коначне Кл. Рј. ликвидације . . . многих трговачких и затбмпораран, -рна, -рно прилагођен вренатлијских предузећа. Лапч. Према нациомену и приликама; краткотрајан, привремен; налним мањвдама влада грубо угњетавање и променљив, пролазан. Бен. Рј. тенденција однарођавања. ЕГ 2. т&мре, -ета с тур. а. држак, дршка, тендбнцијски, -а, -о в. тенденциозан. — копље барјака, заставе. — У руци му темре Није пријатељ тенденцијској, популарној убојито, на темрету од злата јабука. НП Херм. б. држак, дршка ђерђефа. — Од себе поезији. Матош. тенденциозан, -зна, -зно који има одреје ђерђеф одбацила, ђерђефу је темре сађену тенденцију, усмерен, предузет с одређеном ломила. НП, Шкаљ. намером, који служи извесној сврси (често у темузгало м И с покр. слабић, мекушац. негативном смислу): ~ књижевност, ~ ро— Станко је темузгало и пушта јој да му ман, ~ питање, ~ вест. — У другом случају колце теше на глави. Бен. имаћемо такозвана тенденциозна дела, у тен м (лок. т&ну) фр. боја и каквоћа коже којима писац за љубав своје идеје искривна лицу, пут; фиг. боја уопште. — Њезин ллва стварност или натура стварности [Луцијин] . . . тен . . . сјећа на . . . дјевојче произвољне закључке. Т. књ. што је јучер оставило затвор каквог строгог тбнденциозно прил. на тенденциозан женскога института. Ноеак. фиг. Небо је изнад њих примило онај опори тен што га начин, с одређеном намером, сврхом, циљем. — Један кандлдат . . . историк по струци има пред свитање. Лал. . . . у својој пријави тенденциозно [је] тврдио тена ж (ек.) в. тјена. Р-К Реч. да су његови историјски радови у ствари радови из књижевности. Поп. П. т&ван, -ана м И -<гаи ж (у прил. натенане и сл.) в. натенане. Вук Рј. тенденцибзност, -ости ж особина, својт&нац, -нца (ген. мн. тбнаца) и тбнац, ство онога који је тенденциозан, онога што је -нца м (ген. мн. тбнаца) покр. вампир, вукотенденциозно. — Тенденциозност могла му

182

ТЕНДЕР — ТЕНКОВСКИ

је само помутити вид да у нижим списима Владана Ђорђевића . . . види књижевна дела од вредности. Скерл. тбндер и тбндер м енгл. 1. нарочити вагон, непосредно прикопчан уз локомотиву, у коме су резерве угља и воде и материјал за мазање и чишћење и алат. — Сваки дан машина [се] враћала наопако, тј. тендером напред. Лапч. Ушутио је загледајући се у точкове тендера. Крањч. Стј. 2. помоћни брод за довоз животних намирница на већи брод; брод-пратилац уопште. — Појави се један олупани тендер и пристаде уз обалу. Јак. 3. фиг. прирепак, пратилац, сателит. Кл. Рј. тендирати, т&ндирам несврш. лат. бити склон према чему, Јпежити, нагињати, бити усмерен у одређеном правцу, смерати, циљати. — Феудалне снаге толико [су] јаке да тендирају на самосталан захват власти. Крл. Русија је тендирала према Цариграду. Нех. тенезам, -зма м (често у мн.) грч. мед. болни грч кружног мишића на чмару или отвору мокраћног мехура с надражајем на столицу (пражњење црева) или мокрење. тен&змус м в. тенезам. Свезн. тен&ћа ж тур. покр. = тенеће лим. — Тенећа . . . је звечала на другом крају. Сиј. тенећар, -ара м покр. лимар, тенећеџија. — Тада је [у Србији] било свега . . . тенећара 36 . . . фишегџија 21. Лапч. тев&ће, -ета с = тенећа. Шкаљ. тенећ&џија м покр. тенећар. Шкаљ. т&нећка ж покр. а. тенећа. — Зазвонише и залупаше судићи од тенећке. Ранк. б. лимена канта. Шкаљ. тенбћкар, -4ра м покр. тенећар, тенећеџија. Рј. А.

метрцјским орнаментима. Свезн. 3. зоол. пантљичара, тракуља, тракавица. Вуј. Лекс. тенирање с гл. им. од тенирати. — Човек [је] . . . живео . . . међу тим . . . боцама с . . . тоникумима за лцце, с дневним . . . помадама за тенирање. Дав. тенирати, тенирам несврш. лат. бојити лице, односно руке, ноге, врат тамнијом бојом да би се постигао жељени тен, односно ефекат слике (при филмском снимању). В. пр. уз гл. им. тенирање. т&нис и тбнис м енгл. спорт. врста игре рекетом и лоптом у којој играчи ударају лопту рекетом и пребацују је преко мреже на протшничко поље. Изр. сто(л)ни ~ игра рекетом и малом целулоидном лоптом на столу, преко чије средине је разапета мрежица, тшг-понг. тенис- као први део именских сложеница значи да је други њихов део у вези са тенисом, да служи за играње тениса и сл.: тенис-партија, тенис-игралиште, тенис-рекет. тенбсач, -4ча м = тенисер играч тениса. — За вријеме игре тенисач хвата лопту у различитим положајима. Тен. тенисачица ж = тенисерка женска особа шенисач.

тен&сер, -ера м = тенисач. тен&серка ж = тенисачица. тбниски и тбниски, -а, -о који се односи на шенис, који је у вези с тенисом: ~ игралиште, ~ утакмица, ~ рекет, ~ сезона, ~ мајстор. теница ж дем. од тена. — Она ноћна сувомразица и оно благо фебруарско сунце, мало-помало изедоше [снег] те оста као теница. Ком. т&ница ж бот. покр. врста смокве. — Циганка Саја изнијела је захиру под велику, т^неф м (ген. мн. тбнефа) тур. конопац, гранату смокву теницу. О-А. уже, узица. — Па узима од злата тенефе . . . Па с' објеси о жуту наранчу. НПХ. тенк м (мн. тенкови) енгл. 1. војн. борбено средство које је оклопљено челиком, тен&шир, -ира м тур. покр. 1. дуги наоружано митраљезима и мањим топовима, дрвени сто на коме муслимани купају покоја креће се помоћу нарочито конструисаие ника. Шкаљ. 2. носила на којима муслимани челичне траке, гусенице, по различитом земносе покојника на гробље. Кл. Рј. љишту. 2. в. танк (2). т&изија ж лат. напето стање, напетост, т&нкер м в. танкер. Кл. Рј. напрегнутост, затегнутост; фиг. усиљеност, тбнкист(а) м члан посаде тенка, војник неприродност; нестрпљивост. — Нервна тен- на тенку. — Пошто . . . сам шофер код зија . . . Не треба му замерити. Вучо. »Импекса« — кажу да сам одређен за тентензАмат, -ата м тур. покр. в. танзимат. кисте. Мар.

Кл. Рј.

тенк&стички, -а, -о који се односи на тенкисте, који припада тенкистима, који т&нзиометар и т&взиометар, -тра м потиче од тенкиста. лат.-грч. авиј. врста специјалног динамометра који се у ваздухоплосату употребљава тенковски, -а, -б који се односи на тенкове, за мерење затегнутости затега и жица. Свезн. који је састављен од тенкова, који изводе тенкови, који потиче од тенкова: ~ дивизија, тбнија ж лат. 1. врпца, трака; појас. 2. архит. украс у облику равне траке са гео- ~ колона3 ~ заседа, ~ битка, ~ ватра.

ТЕНО — ТЕОКРАТИЈА тбно везн. в. те; исп. те (2а). — Какава те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица? Њег. тбнбр, -бра м тал. 1. муз. а. најеиши мушки глас. — Певао [је] високим и топлим тенором једну тужну песму. Ћос. Б. Чу се доброћудни очев тенор. Божић. б. певач таквог гласа. — За ову сезону опера је ангажовала . . . теноре. Пол. 1958. 2. правн. део пресуде који садржи одлуку суда, диспозитив. — Српске се пресуде разликују . . . поглавито у том што . . . тенор пресуде . . . долази на конац пресуде, а не иза заглавља. Мј. 1926. тенбрист(а) м тенор (16). Бен. Рј. тенор&стички, -а3 -б који се односи на тенористе. тенбрић м дем. од тенор. — Сетно одјекује сребрни тенорић. Моск. тепорни, -а, -5 тенорски. — Андро . . . води глас тенорни . . . Бруно пјева баритон сонорни. Марк. Ф. т^норски, -а, -о који се односи на тенор и теноре: ~ глас, ~ арија. тенбрчић м дем. од тенор. — Никола се огласи у тенорчићу. Неим. т&нтамен и тентамен м лат. врста испита на високин школама. Бен. Рј. т&нтање с гл. им. од тентати. т&нтати, -ам несврш. лат. 1. (некога) доводити у искушење, искушавати, кушати; наговарати, наводити, нагонити на неко рђаво дело, рђав поступак. — Враг . . . никада не престаје тентати праведну душу. В 1885; Бен. Рј. 2. ићи без циља, лутати, луњати, базати, тумарати. И-Б Рј. тбнути, -нем несврш. покр. в. хтети. Вук Рј. тенхан, -ана м и тенхана ж тенан. — Тудијер конак јесу укватили, на тенхану у једноме хану. НП Херм. Тамо доли на тенхани да се дивиш земном рају. Баш. т4нцер м нем. варв. играч, плесач. — Окрене ли је само двапут тенцер по сали — њој се мора десити неки малер. Срем. т&нцерка ж играчица, плесачица- — У оно старо . . . време »тенцер« и »тенцерка« држали [су се] за крајеве од штиковане мараме. Срем. т&нчпгаа1 ж (ређе м) аугм. и пеј. од тенк. т^нчина и т^нчина2 м аугм. и пеј. од тенац. Вук Рј. тенџера и тенџера ж тур. дубок бакарни суд без дршки, котао. — Пристављена тенџера је кључала. Радул. Тенџере трају бескрајно дуго. Кик. тенџераст и тенџераст, -а, -о који је као тенџера, сличан тенџери. — Црне грчке

владике тенџерастих камилавки . . . свраћале су њему. Коч. тбнџерица и тенџерица ж дем. од тенџера. т&ња ж покр. а. сен(ка). — Стаклета у прозорима попала нека сува тења, те се готово и не види кроз њцх. Рј. А. б. флг. мртвац, леш. — Покојни Станко смрдео на тењу, на нешто ускисло. Рад. Д. тбњац, -н>ца м покр. в. тенац. — Одика [су] шетали тењци. Војн;, Вук Рј. те&^згало м и с покр. особа која тењезга, која се тешко одлучује, неодлучна, колебљива особа, оклевало, скањерало. Р-К Реч. тењ^згање с гл. им. од тењезгати. тењбзгати, тењезгам несврш. тешко се одлучивати, оклевати, скањивати се, колебати се. Р-К Рен. теоба ж тур. покајање; скрушеност. Бен. Рј. Изр. д о ћ и теобе покајати се. Бгн. Рј. теогбнија ж грч. учење старих Грка о постанку и пореклу богова. — Козмогоније постају уједно теогонијама јер говорећи о постању свијета говоре и о посхгању богова. Баз. теогбнијски, -а, -б који се односи на теогонију: ~ учење. теодицбја и теод&ција ж грч. учење хришћанских филозофа да је бог добар иако дозеољава многа зла у сеету. — Улога уметности није да буде једна форма теодицеје. КН 1959. Теодиција, оправдање бога зашто је допустио зло у свијету. Баз. теодблит, -ита м грч. геодетски инструменат за премеравање земљишта, који се нарочито употребљава при изради топографских и катастарских карата; астрономски инструменат за утврђивање положаја небеских тела. — Умало [сељаци] не убише геометра, разбише му теодолит на комаде. Андр. И. Запазио [вас је] кроз своје теодолите. Мар. тебзоф м присталица теозофије. —. А што су чињенице једног сна, запитат ће се који теозоф са неким вишим смијешком. Крл. теозбфија ж грч. религиозно-мистично учење о сазнању света преко натчулних опажања и о одржавању везе са богом и »загробним светом«, са покојницима. тебзофкиња ж жена теозоф. тебзофски, -а, -б који се односи на теозофе и теозофију: <~ тумачење, ~ учење. тебкрат(а) м присталица теократије. теократија ж грч. = теокрација облик државног уређења у коме свештенстео или световни поглавар има и непосредну политичку власт.

184

ТЕОКРАТСКИ — ТЕОРЕТСКИ

тебкратски, -а, -5 Јсоји се односи на теоретизирати, -изирам сврш. и нетеократе и теократију. — Црна Гора у сврш. = теоретизовати и теоретисати а. тадашњој Европи чини изузетак теократске изложити, излагати, изнети, шносити неку државице. Ств. 1952. теорију, бавити се теоријама. б. расудити, теокрација ж = теократија. — Кад расуђивати сувише апстрактно, књишки, без . . . видје . . . каква погибија пријети црно- везе са стварношћу, преда(еа)ти сс умовањима Која немају никакве подлоге у стварности. В. горској теокрацији од овога назови-цара. . . пр. под гл. цм. теоретизирање. љуто [се] забрине. Љуб. теор&тизовање с гл. им. од теоретизотебпог м грч. онај који се бави теологијом, вати. стручњак за теологију; студент теолошког факултета; исп. богослов. теорбтизовати, -зујем сврш. и несврш. = теоретизирати. — За социјализам [су] теолдгалан, -лна, -лно в. теолошки. — од саме војне интервенције још тежи и Код Дантеа . . . има неко теологално . . . опаснији покушаји да се она теоретизује као осјећање светиње љубави. Уј. законитост социјализма. Пол. 1970. теологизирање с гл. им. од теологизитеорбтик м грч. = теоретичар а. нарати. — То руско . . . теологизирање . . . је спрам . . . Мештровићевог начина било учник који се бави теоријом, добар познавалац теорије. — Кроз цио је живот иступао као — енциклопедија. Крл. упоран теоретик реализма. Барац. б. онај теологпзирати, -изирам сврш. и не- који све знање црпе из књига а нема везе са сврш. бавити се теологијом, разви(ја)ти тео- животом и праксом. — Све творевине гелошке теорије, теолошки (про)тумачити по- нија . . . вазда су огроман добитак, без објаве. В. пр. уз гл. им. теологизирање. зира . . . да ли се могу . . . класификовати по теолбгија ж а. религиозно учепе о богу облицима које је обележио педантни литеи принципима религије, које настоји да докаже рарни теоретик. Прод. исправност верских догми и веровања у њих, теор&тисање с гл. им. од теоретисатибогословље. б. висока школа на којојсестуденти — Што се тиче италијанског уједињења припремају за свештеничко звање, богословија. између оног начина којим је оно . . . извр-5 Кл. Рј. шено и Макијавелијевог теоретисања има теолбгијски, -а, -о који се односи на тео- једна подударност. Јов. С. Нисам се заусталогију. — Није употребио тај ум за теологијвио само на теоретисању. Чол. ско тумачење свијета. Баз. теор&гисати, -ишем сврш. и несврш. теолбгика ж теологија. — Нова свјет= теоретизирати. — В. пр. уз гл. им. теоска религија, кршћанство . . . настала [је] ретисање. из мјешавине уопћене источне, нарочито теор&гичан, -чна, -чно = теоретички жидовске теологике. Ант. 1. теоретски, теоријски. — Дакле наш патриотеблошки, -а, -5 који се односи на теоло- тизам био би више теоретичан? Јурк. ге и теологију: ~ расправа, ~ тумачење, теорбтичар м = теоретик. — Песничке ~ факултет. идеје школе објективне лирике најбоље је тебрба ж фр. жичани инструменат, изразио њен теоретичар Ђорђе Малетић. врста леута са дебелим жицама које производе Скерл. Код . . . теоретичара државног права дубоке тонове. — Свирка теорби . . . се све и јуриста . . . губи се сасвнм веза с ековише приближава. Дим. номским чињеницама. Ант. 1. теоретички, -а, -о = теоретичан. — тебрбан, -ана м теорба. — Узми теорбан, Њихова филозофија није никад постала пука засвирај, запевај. Кнеж. Л. теоретичка спознаја свијета. Баз. теорбанист(а) и тебрбист(а) м онај који тебретски, -а, -б = теоријски 1. а. који свира на теорбану или пева уз теорбу, на се односи на теорију, који развија, објашњава теорби. — Теорбанисти . . . упрли очи у теорију; заснаван на теорији, научни, знанстнебо. Кнеж. Л.; Кл. Рј. вени: ~ објашњење, ~ приказ. — Тај хетебрем, -&иа м и теор&ма ж грч. осленистички период имао је свог теоретског ноено правило неке науке, научна иетина представника у Платону. Ант. 1. б. који заснована на одређеним претпоставкама, коју уводи у теорију, који служи упознавању тетреба објаснити извођењем доказа; свако на- орије: ~ настава, ~ обука. — Јачању Паручно тврђење које се може извести из других тије доприносио је систематски рад на тевећ доказаних ставова: Питагорин(а)теорем(а). оретском и политичком уздизању кадрова. теоретизирање с гл. им. од теоретизи- Ком. 1951. 2. који је црпен или научен само из књига и није у вези са животом и праксом, рати. — Пуко теоретизирање, резигнација апстрактан, књишки; лишен суштине, саи пасивност бијаху . . . кобне мане натттих држине, формалан. — Рад [је] још увек теоотаца. Наз. „_

ТЕОРЕТСКИ — ТЕПАТИ

185

тебрисање с гл. им. од теорисати. ретски и кабинетски: он [отац] тада није још излазио у народ нити одржавао зботебрнсати, -ишем сврш. и несврш. в. рове. Ћос. Б. теоретисати. — Мало би користило . . . теорисати о таквим стварима. Кнеж. Б. тебретски прил. = теоријски 1. према теорији, у духу теорије, како теорија поставт&орни, -а, -о в. тедретскп. — Сагло ако ља; без осврта на праксу. ~ објвснити. — . . . су теорни часови . . . он је у вароши. Вас. Он то говори опћенито, теоретски. Козарч. т&орно прил. в. тедретски. — Обука на 2. само у теорији, формално, на папиру. — топовима — теорно и практично. Јак. Специјалност сарадника постојала је још теофанија ж грч. у веровању старих само теоретски: сарадник за спољну политику Грка јављање бога људима. — Инспирација, писао је о кризи дрвета за огрев, спортски раније теофанија, губи помало свој мистички сарадник о убиству из љубоморе. Ћос. Б. нимбус. Уј. теоризирање с гл. им. од теоризирати. тебфнл м грч. побожан човек, богољубац. — Није волио таквих теоризирања. Бег. — То су били више теолози него и теофили. теоризирати, -изирам сврш. и несврш. Дуч. в. теоретизирати. — В. пр. под гл. им. тебце, -а и -ета с (супл. мн. теоци, ген. теоризирање. тблаца) дем. и хип. од теле и телац. — Пот&орија ж грч. а. систем знања о некој молац баби теоце враћа. Н. посл. Вук. Љуби појави или групи појава заснован на научно мале коврчасте теоце у чело. Гор. провереним, чињенички доказаним претпостаетеоцбнтричан, -чна, -чно грч. који кама, научно-апстрактно сазнање које се заснива на искуству, учење, наука; научно уоп- сматра бога за средиште свега. — Својим штено тумачење, објашњавање законитости учењем Августин је засновао теоцентричну развитка природе и друштва.—Без револуци- метафизику. Ант. 1. теоци, телаца м мн. од телац и супл. мн. онарне теорије нема ни револуционарне пракод теле и теоце. — Цар начини два телета се. Ант. 1. Немила протусловја између теорије и живота душу му ојадила. Јурк. Био од злата . . . приносећи жртве теоцима које је он добар на причу и теорију, само . . . начини. Дан. брз да побјегне чим намирише опасност. теочар м 1. чобан који чува телад. — Лал. б. темељни појмови неке научне или Ноћас . . . сретнем у путу спахијске теоце. уметничке дисциплине односно њене уоке обЈа, да заварам теочару очи, пројурим . . , ласти, или неке вештине: ~ државе и права, правце влашком селу. Јакш. Ђ. 2. покр, ~ књижевности, ~ музике, ~ бројева, ~ стаја за телад. Рј. А. ~ одраза, ~ релативитета; ~ кројења. в. тбпа ж тур. брежуљак, брдашце. — Телал проучавање теорије (а и б); бављење теоријом (а и б) без провере и примене њених поставки, је . . . на великој тепи објављивао да ће се теоретисање; супр. пракса. — Вежбање по- сјутра . . . одржати дова. Радул.; Шкаљ. тепав, -а, -о који тепа; исп. тепати1. — следње године вредело би вам више од све Није више ни онако тепав, ни завезан. Вукић. шестогодишње теорије. Ранк. г. књишка ученост без везе са животом и праксом, Све што сам носила . . . тепаво дијете, квочку књишко домишљање усмерено на одбрану неке и жуте пилиће, све сам изгубила. Кашт. тезе, које се не обзире на стварност; формално т&павац, -Звца м онај који тепа; муцавац, прокламовани принципи; исп. теоретски (2). Вук Рј. — Дуго потискиваху ту истину њемачки тј*павица ж она која тепа; муцавица. педагози својим теоријама. Леск. Ј. Вук Рј. тбпавост, -ости ж особина, стање онога т^бријнца ж дем. и ир. од теорија. — који тепа. Шириле су се свакојаке теоријице, које су »оповргавале« марксизам. Ант. 1. тепавчев, -а, -о који припада тепавцу. тедријски, -а, -б = теоретски. — Те тбпаља ж покр. направа за тепање, млаје погледе истицао у својим теоријским чланћење лана, млатилица за лан. Бен. Рј. цима. Барац. Никакви теоријски разлози нису их могли одлучити да саветничкој тепанац, -анца м зоол. иисекат тврдомоћи поставе границе. Јов. С. Правц журкрилац, кукац корњаш који живи у трулон нализам је најбоља школа практичне и те- дрвету АраСе. Бен. Рј. оријске критике. Матош. с гл. им. од тепати1. "%**"' 2 тебријски прил. = тебретски. — Сам тепање с гл. им. од тепати? (се). је себе хватао како . . . мисли о новцу. Једатепати 1 , -ам несврш. 1. а. изговарати ред чисто теоријски3 једаред чисто практичнепратлно неке гласове (р као л, ш као с и ки. Сек. Многи од тих начина постоје само сл.), слично детету које тек почиње говорити; теоријскИз а стварно не постоје. Бел.

186

ТЕПАТИ — ТЕРАКОТА

проговарати (о детету). — Још мала бејах, врло малена, тек једва знадох речи тепати. Јакш. Ђ. б. запињати, застајати у говору, замуцкивати, муцати. — 'Ајде, Грго . . . — Је л' ја, је л' ја? — тепа Букар. Све ћ' те п'слушати3 а-ма-ма све, све при-и-ко дан. Мат. Пацијенти с грешкама у говору најчешће су муцавци, затим долазе они који тепају, а мањи је број оних који неправилно изговарају глас »рс ВУС 1973. 2. надевати речи одмила, нежно говорити некоме. — Он им одмах стаде тепати: — Моје јаге! . . . Моје лепе јаге. Вес. Све јој тепам и бирам слатке и лијепе ријечи. Ивак. 3. с љубављу, нежно гладити, миловати, мазити. — Тепа по лицу Резику, лијепу собарицу госпође Сабине. Кум.

Јесте почетак сваког ритма и мотивског збивања. КН 1959. т^по, -а, и -е м хип. од тепавац. И-Б Рјтбполити, -им несврш. хип. према тепати. — Теполећи воловима . . . смиривао [је] тренутну срџбу. Рад. Д. Па ти косу теполи, а прсти му клизе. Кош. т&псија ж тур. плићи бакарни или емајлирани суд за п&чење пита, колача и сл.; количинајела спремљена у том суду.—Пандур унесе целу тепсију бурека. Ранк. Моја маја испекла јучер тепсију колача за мене. Мих. Изр. ~ - д е м и р л и ј а велика тепсија која је подигнута на гвоздени сталак и служи као трпеза; као ~ потпуно раван. т&псијица и т&псица ж дем. од тепсија. тбпати2, -ам несврш. покр. бити, тући, ударати. Рј. А. т&псти, тбпем несврш. 1. а. бити, тући, 1 ~ се уз. повр. бити се, тући се. ударати; исп. тепати8. — Мислио [је] да се у нас дјевојке тепу као тамо гдје се он излетбпатн се 8 , -ам се несврш. 1. пеј. губити се, торњати се, одлазити (обично у грубој, гао. Кум. б. бућкати, мбсти павлаку у стапу ради добивања маела{ца). И-Б Рј. 2. фиг. оштрој заповести). — Ко те је звао! Тепај причати којешта, брбљати, лупетати, бал>езсе док те нисам одаламио. Шапч. 2. покр. гати. И-Б Рј. скитати, лутати, тумарати; исп. тепсти ~ се 1. скитати, лутати, потуцати се. се (1). Рј. А. тбпац, -пца м (вок. тбпче; ген. мн. тбпаца) — Час се тепао по великим градовима, час скитница, протува, пробисвет; несташко, ман- се враћао. Ков. А. 2. торњати се, губити се. — Тепи се испод мога крова! Мул. гуп; исп. тепче. — Тепче! А куд се у ноћно теит&дарка ж агр. врста крушке. Бен. Рј. доба клатиш ван града! Шен. Сви кажу да си ти велики тепац и неваљалац, а ја видим да тбпче, -ета с несташно дете, деран, манниси. Маж. Ф. гупчић, несташко; исп. тепац. — Свуци се, тепче једно! Ков. А. тепе, -ета с покр. в. тепелук (1). Вук Рј. т$р, тбра м нем. катран, паклина. тбпелак м тепелук. Вук Рј. тбр везн. покр. в. те; исп. тере. — Тер тбпелика ж бот. в. тетивика. Сим. Реч. тбпелук и тепблук м тур. 1. а. део старе ти ја, јадна, у Котор код пријатеља. Љуб. женске градске ношње, мала капа која се носила Он намакну гојне воле и џелате љуте рисе 3 тер их турскијем даривао даром: сваком наврх главе, украшена дукатима, нискама бисера и сл. украсима, или извезена златом и момку остар колац даје. Маж. И. теравија ж тур. ноћна рамазанска мосрмом; златна или сребрна украсна плочица литва. Бен. Рј. на таквој капи. — Жена . . . је обучена у српску ношњу са тепелуком и либадетом. теразије ж мн. тур. 1. ручна вага од Уск.; Шкаљ. б. покр. горњи округли део цр- два таса. — Језичак на теразијама немирно ногорске и херцеговачке капе украшен нацитрепери под приближном тежином тасова. оналним симболима. Шкаљ. 2. доњи крај дуге Сур. 2. (Теразије) најужи центар Београда. пушке; украшена јабука на врху кундака мале 3. (Теразије) астр. седмо по реду сазвежђе у пушке. — Кундаци им срмом заковани, Зодијаку. тепелуци заливени златом. НП Вук. теразијнце ж мн. дем. од теразије. т&пење с гл. им. од тепсти (се). теразијски, -а, -о који се односи на терат&пих м нем. застор за под, простирка; зије и Теразије: ~ тас, ~ пролаз, ~ чесма. ћилим, саг. — Варош Пирот . . . чувена [је] тбрак, -рка м тур. калуп, модел; узорак, са својих . . . вунених тепиха. Ђорђ. мустра. Деан. Рј.; Вук Рј. т&пка ж агр. врста крушке која се једе тдрак (терак) прил. покр. акофе), нека, не тек кад угњили; крушка дивљака. — Између мари, тешто. Вук Рј. . . . крушака које се гаје поред путева највише се цене . . . тепке, топузаре. Тод. теракбта ж тал. 1. а. печена глина од које се прави грнчарија. — Извади . . . једну тбпкавац, -авца м тепавац. Бен. Рј. малу статуету од теракоте. Бег. б. предмет израђен од печене грнчарске глине. — У гробтепљнв, -а, -о тепав. — [Говор] богат ници је нађена теракота која представља у својим облицима, муцав, тепљив . . . он

ТЕРАЛАЦ — ТЕРАТИ

187

терасирати сувомеђвдама или подзидама да не би биле однесене приликом бујица. Цвиј. терасица ж дем. од тераса. терати, -ам, ијек. тјбрати (дијал. ијек. ћерати), несврш. 1. а. присиљавати некога да напусти место на коме је, да се удаљи, да побегне, истеривати, одгонити: ~ децу из воћњака, ~ говеда из њиве, ~ живину с прага. б. чинити да нечега нестане, одстрањивати, отклањати. — Оде . . . на киселу чорбу . . . да тера . . . мамурлук. Срем. Кријепи и вида ране, тјера умор. Наз. в. насилно одводити, спроеодити: ~ заробљенике у логор. г. идући за домаћим .жиеотињама гонити их у неком правцу, на неко место: ~ говеда на пашу, ~ овце на пазар. — Твоје је теле сада ојачало . . . можеш [га] терати с кравом у поље. Ад. д. трчати, јурити за неким у намери да се стигне или ухвати, ићи у потеру за неким, гонити: ~ лопова, ~ лептира. — Јуче су се спремали у потеру за вама . . . — Па ако, нека нас терају. Вес. Једна младица као муња прореза реку терајући плен. Пол. 1959. ђ . гонити, протеривати непријатеља који се повлачи у намери да се он дотуче. — Рус тера [Немце] одозго, а ми одоздо. Ћос. Д. е. не остављати на миру, прогонити. — Знај . . . да ћу те терат' до божје куће. Рад. Д. ж . фиг. бити стално уз некога, у стопу пратити некога. — Нико није без вересије . . . То ће те терати и кад мајор постанеш. Срем. Терао је њега неки гадан тераса ж (ген. мн. тераса) фр. 1. архит. баксуз. Вин. 2. а. преносити на товарној раван кров или отворена непокривена хори- животинм или превозити у запрези, возилу зонтална површина на грађевини; велики бали сл.: ~ жито у млин, ~ робу на пијацу. кон. — Стари трошни кров . . . замијењен [је] — Стари су му се напутовали . . . ћерајући терасом. Десн. Мост је . . . на средини . . . луч и катран там' у Београд. Срем. Војнички проширен са две потпуно једнаке терасе. воз терао је у Галицију . . . нов скуп људи. Андр. И. Фолклорне групе наступат ће на Вин. б. повицима или ударцима подстицати терасама појединих хотела. Вј. 1973. 2. геогр. колску запрегу на брже кретање; управљати хоризонтална или благо нагнута зараван наколском запрегом, вршити дужност возара. — стала дејством вода, која се протеже дуж Коње су тјерали онако по сватовски. Том. в. речне, морске или језерске обале; једна од так- управљати возилом, превозним средством, вових степенасто поређаних заравни на обали. зити: ~ ауто, ~ бицикл. — Никола [је] — Има река поред којих се на разним виси- са сељаком терао скелу. Ћос. Д. г. стављати нама налази по седам шљунчаних тераса. у покрет, покретати (неку машину одн. неки Жуј. њен део). — Дарја је терала ногом точак преслице, који је зврјао. Моск. Нека . . . за казтбрасаст, -а, -о сличан тераси; који се ну тјерају на робију сухи млин о котачима. спушта у облику неколико степенасто поре- Креш. д. померати, помицати испред себе или ђаних тераса, степепаст. — Крчма [је] . . . удаљујући од себе, гурати; ударајући покреједина . . . кућа на читавој јужној падини тати, ћушкати, котрљати: ~ колица. — терасастог . . . брежуљка. Божић. Парк је Водила [ме је] по гунгули . . . кроз коју сам подигнут на терасастом тлу некадашњег ја вештачки терао точак. Црњ. Сташе [га] корита Бистрице. Пол. 1958. заваркавати да поткаче ногом читу . . . и да је већ терају докле могу. Глиш. 3. пуштерасасто прил. у облику терасе; као тати, истеривати пупољке, изданке (о биљниз тераса, степенасто. — Предњи нагиб ци). — Ми смо . . . слични трави пиревини: [брда] спуштао [се] терасасто. Јак. на сваком пресеку прави нов зглоб и тера терасирати, -асирам сврш. и несврш. изданак. Ћос. Д. Жито се жути као да зрене, (из)делити на терасе, степенасто подзидати, и сада тјера ново из коријена. Тад. 4. а. подзиђивати (појасеве земљишта у карсту). — стално понављати некоме исте препоруке, Такве њиве са нанесеном земљом морају попрсје жене. Пол. 1959. 2. црвенкастожућкаста боја печене глине. Кл. Рј. тералац, -аоца, ијек. тјералац, м онај који тера запрегу; гоиич. — Тераоци и послуга батерије . . . очистише пролаз за топове. Моск. тбралица, ијек. тјбралица, ж адм. писмена наредба, распис о гоњењу и хапшењу некога, потерница. — Јесте ли барем тјералицу расписали? Крл. терамицин, -ина м лат-грч. фарм. врста антибиотика оху1е!гасусНп. теранка и т&ранција ж покр. парничење, парница, парба. Вук Рј. тбрање, ијек. тјерање, с гл. им. од терати. терапеут и терапбут м грч. здравствени радник (лекар или лекарски помоћник) који спроводи одређену терапију; ленар практичар. терапдутика и терапеутика ж грана медицине која проучава методе лечења болести; теорија и пракса лечења. терапеутски и терап&утски, -а, -о који се односи иа терапеуте и терапеутику. терапнја ж грч. мед. 1. начин лечења, тчење. 2. терапеутика. т&рариј, -ија и т&раријум м лат. просторија или посуда са земљом и камењем у којој се држе и гаје мале копнене животиње, најчешће водоземци.

188

ТЕРАЦА — ТЕРБИЈЕ

савете, упорно наговарати на што, наваљиеати на некога да нешто учини; присиљавати, приморавати, нагонити: ~ децу да иду на спавање, ~ сина да се жени. — Почела [је] терати мужа . . . да се дели. Скерл. Није пропустио ниједанпут . . . да ј"е тјера на одлуку. Бег. Терао их је да певају с њим — и сви су певали. Пол. 1972. б. својим поступцима доводити некога у неко стање (обично неповољно, нежељено), нагонити. — Кћер и зета шиба и тера их у просјаке. Каш. Не тјерај ме у бјеснило! Бен. в. чинити да се нешто појави, изазивати нешто, доводити до нечега. — Какав си ти човјек кад ти оваква пањкања не тјерају руменило јарости на волујско чело! Матош. г. чинити да се нешто развија, да има успеха, да напредује. — Та сиага [морална] брани задругу и тјера напредак народни. Павл. 5. а. вршити, обављати неки посао; бавити се нечим заинтересовано, са страшћу се предавати нечему; сУгроводити нешто:

•— политику.

—

Почео

је давати новац под интерес, и та му се шпекулација тако осладила да је наумио само њу терати. Глиш. Човјек се од посла не може отргнути . . . особито [онај] . . . који као ја два заната тјера. Кал. Де, де! . . . Терате ми ту неку комуну. Ћос. Д. б. настављати, продуживати, не прекидати (неки посао, забаву и сл.); упорно одржавати заузети став (расположење, однос и сл.): ~ инат. — Мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Игњ. Политичари . . . тјерају своје странчарство до скрајњих граница. Леск. Ј. 6. одржавати, упражњавати неки обичај, навику; живети на одређени начин, придржавати се одређених норми: ~ моду, ~ луксуз. — За Алексу нема опоравка докле тера нашироко четири славе. Рад. Д. Посједујеш силне земље, тјераш велико господство. Ков. А. 7. (на нешто) изазивати неку психичку односно физиолошку реакцију, подстицати на нешто,дражити: ~ на смех, ~ на плач, ~ на знојење, ~ на повраћање, ~ на мокрење. 8. ићи, кретати се брзо, држећи се стално једнога правца, неуморно преваљивати пут. — Трапа тера по брегу, а ја искочим на пут. Дом. Окрени на југ, и терај, терај . . . па ћеш право на Бањицу. Јак. 9. имати домет, добацивати, досезати (р ватреном оружју). — Ви имате красну пушку, мора да тера далеко. Грол. Изр.

•— в е т а р

капом

в. уз капа (изр.);

~ воду на свој млин (на своју воде-

ницу) в. уз млин (изр.); ~ кера лакомислено и распусно живети; ~ к л и н к л и н о м , к л и н се клином тера враћати некоме истом мером; ~ лисицу па истерати вука в. уз лисица (изр.); ~ мак на конац в. уз конац (изр.); ~ коме душу на лакат без прекида приморавати некога на што, му-

чити, кињити; ~ парницу (процес и сл.) водити судски спор против некога; судити се; ~ у л а ж (некога) оспоравати истинитост нечијег исказа, доказиеати да неко не говори истину, да лаже; ~ своје радити по својој вољи. — И зато, свако тера своје. Пол. 1972.; ~ шегу (шалу, комедијуа спрдњу и сл.) (с неким) изигравајући озбиљно поступање грубо се шалити с неким, излагати подсмеху некога, ругати се некоме. ~ се уз. повр. 1. јурити једно друго, гањати се, тући се, борити се. — Марко . . . кидиса у гомилу . . . Тераше се више од два сата . . . и Марко се већ уморио ударајући оном тешком топузином. Дом. 2. а. спорити се, парничити се, судити се. — Још од како се терасмо оно лане око синора — од онда . . . стаде дувати. Глиш. б. препирати се, свађати се, прегањати се. — Тјерамо се тако мудрнм ријечима. СМЈ. 3. парити се, спаривати се (о неким животињама). — Јурила је за њим као кучка кад се тјера. Бен. тераца ж в. тераса. — На самој тераци . . . рањени мраморни Ахил. Дуч. На терацама Градске каване поразбацане су све столице и столови. Вј. 1972. терацер, -ера м стручни радник за терацо. — Предузеће . . . расписује конкурс за . . . двадесет терацера. Пол. 1959. терацерски и тербцерски, -а, -6 који се односи на терацо и

терацере:

•—• струка.

терацо м тал. вештачки декоративан камен са углачаном горњом поершином, који се употребљава за израду подова и облагање степеница и зидова, вештачки мозаик. ЕЛЗ. тбрач, -ача, ијек. тјерач, м 1. онај који тера запрежна кола, стоку и сл., гонич. — Поред волова . . . иде по бразди терач. Моск. 2. онај који у лову гони дивљач према ловцима, хајкач. — Рог [ловачки] се већ чуо из даљине. Терачи су пошли. Б 1958. 1 терачица , ијек. тјбрачица, ж жена терач (/). — Терачица кола . . . заустави волове. Моск. 2

терачица ж дем. од тераца. — Говорио [је] с камене терачице. Божић. т&рба ж заст. судски спор, парница, парба. — Приспео је овде И Пера Вујичин . . . имајући тербу са Турцима смедеревским за купљену земљу. Гавр. т&рбиј, -ија м хем. = тербијум хемијски елеменат (Тћ), врло редак метал. ЕЛЗ. тербДје, -ета с тур. а. васпитање, одгој. — Тербије, тербије. . . једино може да обузда младеж од странпутице. Мул. б. васпитаник, гојенац. — Рашид је заиста очино тербије. Мул. Изр. ~ учинити васпитати, одгојити, уљудити. Бен. Рј.

ТЕРБИЈЕЛИ — ТЕРЕТ тербиј&ли и тербијбтли тур. 1. прид. непром. васпитан, одгојен, уљудан. Шкаљ. 2. прил. пристојно, уљудно. — Тербијетли ти до бега дођи. НПХ; Шкаљ. тбрбијум м хем. = тербиј. терђај и терђах м тур. 1. занатлијски радни сто(л). — Крај нискога, од фине ораховине израђенога терђаха, сједио је мајстор. Ћор.; Шкаљ. 2. лончарско коло. Шкаљ. 3. оквир од летава на коме се разапињу штављене коже. — Оно двоного слово што сличи терђају, то ти је »а«. Вуј. т^ре, -ета с товар, терет. Бен. РЈ. тере (тере) везн. в. те; исп. тер. — Како мога вјероват Турцима, тере им се на вјеру опушта. Њег. тер&венка ж тур. пијанка; разуздано, бучно весеље, оргијање. — У циганској мали још увијек трају веселе ноћне теревенке. Лал. Возикали [су] се по мајалосима и ловачким теревенкама. Мих.

189

Изр. ч о в е к с терена в. теренац. — Човјек »с терена« осјећа и неповјерење према новоме. ВУС 1973. тербнац, -нца м онај који ради на терену; политички активиста на терену. — Ради у Секретаријату унутрашњих послова као теренац. Пол. 1959. Теренци су били помешани с партизанима из одреда. Пер. теренски, -а, -о који се односи на терен, који се врши на терену, КОЈИ ради на терену исл.\ ~карта, ~испитивање, ~службеник. тбренски прил. у погледу терена, у односу на терен; вршећи испитивања на терену. — Писци не проучавају језик ни . . . сталним читањем, ни лексикографски, теренски поготово не. А народни језик се мора на терену учити и упознати. Сек. теренџнја м нар. в. теренац. — Теренџије, посељачени студенти . . . [су] највећи идеалисти. Лал.

тербстрички и тербстрични, -а, -о лат. који се односи на земљу, земаљски, земни. — Метеорно жељезо потпуно је једнако . . . теревепчити, -им несврш. проводити време у пијанчењу, проводити се на теревенци, терестричноме жељезу. Тућ.; Кл. РЈ. учествовати у теревенкама. — Његова друтбрет и т^рет м 1. а. оно шпго неко носи жина . . . је теревенчила горе на диванани. (обично на леђима или раменима), бреме; све Андр. И. Он је ондје већ теревенчио два оно што је натоварено на неко превозно среддана. Л-К. стео ради превоза, това (1): бродски ~ . — Стресе се као да хоће некакав невидљив терезбјански, -а, -о који се односи на терет да збаци са себе. Коч. фиг. Срце му је владавину и време аустријске царице Марије тиштао тежак терет. Креш. б. притисак који Терезије (1840—1880). — Терезијански Беч тело врши на онога који га носи, држи, тежи. . . улази у то доба и као културни фактор на. — Воћке су се . . . кршиле под теретом Све јаче. Комб. бресака. Чипл. фиг. Погурен [је] под теретом гријеха, тежег од романијских стијена. тербзије ж мн. в. теразије. — Дај да Куш. в. фиг. мука, невола, тегоба, тешкоћа; ја измјерим — вели и баца у терезије. Ћор. брига, обавеза. — Заборави на све терете терем везн. в. те; исп. тере. Вук Рј. који га муче, па често и пева. Јакш. Ђ. Она ми је . . . повјерила дио терета. Молила да тбрен, -ена м фр. 1. а. земљиште, тло; пишем некоме. Јел. 2. тежак рад; напор, предео, крај: планински ~ , раван ~ , равничарски ~ , карстни ~ , мочваран ~ . — напрезање. — Волео је своју децу да штеди од терета . . . Он и жена су их заклањали где фиг. Зорка не хтеде допустити да се разгосе могло. Моск. 3. законом одређена јавна вор продужи даље на том терену. Уск. б. обавеза, дажбина. — Ја плаћам порезу и прифиг. област, подручје изучаеања, рада, делорезе . . . сносим све терете општинске. Вес. круг. — Преносећи расправљање . . . на То је противно . . . нечему . . . једнакост терен права . . . износи услове моралне репојединаца пред јавним теретима. Мј. 1936. хабилитације човечанства. ЛМС 1951. в. спорт. отворено, непокривено игралиште; иг- 4. (обично с предлогом »под«) дуг; залог некретнине за добивени зајам, хипотека. — Горалиште уопште. — Пред крај утакмице дине 1930. укњижено је терета . . . динара; . . . Петковић је морао . . . да напусти терен. брисано је . . . динара. Обз. 1932. Земља Пол. 1972. 2. крај, подручје, средина где се врше одређена изучаеања, испитивања, обука под теретом, кућа презадужена. Јакш. Ђ. становништва и сл. акције, одн. где се врши Изр. бити на терету (пасти, падати практична примена теоретских поставки. — на терет) некоме бити на нечијој бризи, Нека иду У велике творнице . . . на »терен«, на нечијем старању, живети на нечији рачун, па ће онда писати боље књиге него до сада. наметнути се, наметати се (некоме) као неЛит. 1957. Створена [је] екипа за културни жељена обавеза; поста(ја)ти непожељан; старад у војсци и на терену. Поп. Ј. Командир вити, стављати на терет некоме (неје проводио дане и ноћи на терену, надзишто) 1) (у)чинити одговорним, окривити, окрајући и размештајућк патроле. Андр. И. ривљивати, теретити некога за нешто; 2) теревенчење с гл. им. од теревенчити.

190

ТЕРЕТАН — ТЕРИТОРИЈАЛАН

тереџа ж тур. (обично у мн.) 1. занатлијобавез(ив)ати на старање о нечему, на неко плаћање, дажбину и сл., задужи(ва)ти; ~ ски калуп, модел. Вук Рј. 2. кутија за мерење г о д и н а старост. барута. Шкаљ. т&ретан и тбретан, -тна, -тно 1. (одр.) т&рзибаша м тур. терзијски првак, стаа. који се односи на терет, који вуче, преноси решина терзијског еснафа. — Марјан . . . гперет; који се односи на возила за превоз тере- терзибаша . . . повео га кући. Марк. М. та: ~ брод, ~ воз, влак, ~ кола; ~ саобтерзнбашин, -а, -о који припада терзираћај. б. којим се потврђује пријем терепга, баши. товара за превоз, товарни; који је натоварен терзибашиница ж терзибашша мсена. за превоз, који се превози: ~ лист. — Утруђене рабаџије прућиле се по теретној роби Вук Рј. т&рзија м тур. кројач који шије одела од и дремаху. М1867. 2. а. који јако оптерећује, тежак; који замара, напоран, мучан. — Ноге чохе; кројач уопште. — Бира чоху, бира срму и наређује терзији да му скроји рухо. Вес. ће ми отпасти од теретних букагија. Матош. Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи. тсрзијан, -а и терзАјан, -ана м перс. Лаз. Л. б. савладан напорима, умором, умотанка коштана плочица којом се удара у ран. — Спусти теретну главу на руке и жице тамбуре, трзалица. — Тамбурице, моја наслони се на сто. Шапч. 3. правн. који надангубице, терзијане, мој голем зијане! НП меће (узајамне) обавезе: ~ уговор. Вук. Тамбурицу узела у руке, па пребира терзијаном звуке. Баш. т&ретити и тбретити, -им несврш. 1. а. стављати, товарити терет на некога, на нет&рзијин, -а, -о који припада терзији. што: ~коња,~кола. б. (нечим) наметати нетбрзијица м дем. и ир. од терзија. — коме неку обавезу, оптеретити нечим. — Бри- Терзијице и бакалчићи испружише шије нуо се за сиромахе... порезима није теретио. . . . да боље ввде ко то долази. Срем. Бен. в. излагати напорима, замарати, мучити. тбрзијски, -а, -о који се односи на терзи— Јела од варива терете желудац и је: ~ еснаф, ~ занат. црева. Батут. 2. фиг. бацати кривицу на тбрзилица ж жена терзија, кројачица. некога, окривљивати, оптуживати. — Који ме свједоци терете? Богд. Та га је изјава Вук Рј. теретила више него шпта. Чол. 3. трг. датерзАлук м терзијски занат, терзијски вати у залог за зајам, задуживати: ~ имапосао. — Поред терзилука поче и трговати. ње. Марк. М. ~ се повр. према теретити (1 и 2). Т4рзит м најружнији Грк под Тројом, т&ретница и т^ретница ж 1. речни плов- оличење телесне наказности и опака, гадна ни објекат за пренос гперетпа привезан за жЛуу, језика. — Не бојим се ја ни стотине Думића, камоли тога једног Терзита. Ђал. тегленица, шмп. — Што то да нема лађе . . . вуче ли какву теретницу? Лаз. Л. 2. тбрзнтски, -а, -б који се односи на Терадм. исправа о роби примљеној за превоз, то- зитпа, који је као у Терзипиг; наказан, одвраварни лист. ЕЛЗ. тпан. — Накесити ће се и заурлати... терзитским смијехом. Ков. А. тбретно и т^ретно прил. на теретан терАјак м грч. универзалан средњовековни начин, тешко, напорно; мучно, тегобно. — лек начињен од многих трава и животињских Теретно је она живела . . . радила је туђе3 и хранила њих троје. Лаз. Л. Нисам никад серума. ЕЛЗ. физички, теретно радио. Вј. 1970. тер&јер, -ера м енгл. врста ловачког пса јамара пореклом из Енглеске. — Ловци су . . . т&ретњак и тбретњак м теретно пре- јамарили помоћу паса јамара (теријера и возно средство, теретни аутомобил, камион; ,-азавичара). Пол. 1957. теретни воз, теретни брод. — Он је шофер . . . и са теретњаком иде често у провинцију. тер&тбриј, -ија м и тер&тбрија ж лат. Кол. Клопарајући празним вагонима про- географски простор, земља обухваћена гранитутња теретњак. Ћос. Д. Дошао [је] . . . на цама државе, какве управне јединице, област, теретњаку југословенске заставе. Вј. 1960. подручје: ~ Југославије, ~ града, — општине. — Имали су пред очима само . . . т^ретњачки и тбретњачки, -а, -о који јаку државну власт, велик териториј. Рад. се односи на теретњаке. — Јуре камиони и Стј. Препоручили смо им да се изгубе са читави теретњачки »влакови« с приколиове територије. Чол. цама. ВЛ 1960. тержторијалан, -лна, -лно (обично одр.) тбретовница ж део у глаеној земљшиној 1. који се односи на териториј(у), који обухкњизи где се уписују терети; исп. терет (4). вата териториј(у): ~ интегрнтет, територит&рећење и тбрећење с гл. им. од тере- јалне границе. 2. који се односи на земљу, земљиште за искоришћавање, на земљишни потити (се). , , , „ .

ТЕРИТОРИЈАЛИТЕТ — ТЕРМИНОЛОГИЈА

191

сед. — У том насељу је . . . подривала теритерма ж (обично у мн.) грч. еруће врело, торијална глад: богаташи хоће три пута већу бања с топлом водом, топлице; римско јавно башту, хоће парк. Сек. купатило. Изр. т е р и т о р и ј а л н е в о д е правн. пот&рмалан, -лна, -лно који се односи на јас воде (рбично мора, океана) који се протеже терме, топао, врео (р изворима, бањама). — дуж обале, копна и острва обалске државе и Чувена [су] кратерска језера . . . са многочини део њене територије односно.налази се бројним врелим изворима и термалним купод сувереном влашћу те државе. МЕП. патилима. Петр. М. територијал&тет, -ета м правн. теритермЛдор, -ора м фр. једанаести месец торијалност; право на управљање одређеном француског револуционарног календара {19. територијом. — Начело територијалитета VII—17. VIII); контрареволуционарни пре. . . одређује да ће се овај закон примјењиврат у Француској 9. термидора (27. VII вати на свакога који у нашој држави учини 1794); фиг. контрареволуција. — Опозиција кривично дјело. Мј. 1926. тврди да ми стојимо пред Термидором. територијално прил. у погледу териКрл. торије, у односу на територију, према теритермидбрац, -рца м присталица термиторији. — У односу на ФНР Југославију, дора. — Термидорци су имали сву корист АП Војводина територијално учествује са од војних успјеха. ОП 1. 9,3%. ЛМС 1949. т&рмика ж грч. 1. физ. наука о топлоти. територијалцост, -ости ж територијал2. једриличарски термин за успон сувог вазна одређеност, положај засебне територије. духа, при тихом, топлом и еедром времену. — Организациона структура стрељаштва — Метеоролози су установили да . . . »тер[постављена је] на принципу територијалмика« . . . неће бити дуготрајна. Пол. 1958. ности. Стр. термпн, -ина м лат. 1. научно или стручно терАторијум м териториј(а). име за одређени појам, научни, односно стручни теркав, -а, -о слаб на ногама, који се назив. 2. тачно утврђено време, рок; датум. — Јесу л' одредили термин за сватове? Срем. једва креће. Бен. Рј. Упозоравају се купци . . . на споменуте т&ркија ж тур. 1. коњаников пртљаг (кабаница, ћебе и сл.) полукружно савијен око термине. Обз. 1932. 3. лог. осноени елеменат облучја на задљој страни седла и привезан суда (субјекат и предикат). каишевима или смештен у торбу или заветерм&нал, -ала м функционална лучка жљај учвршћен за облучје; каиш, ремен којим постројења за укрцавање и искрцавање терета. се тај пртљаг везује. — Сви су били . . . у — Та ће лука имати двије обале . . . те сва потпуној опреми . . . са кабаницама у терки- лучка постројења и инсталације: терминал, ји. Андр. И. Цела спрема на кулашу беше складишта . .. Вј 1971. господска: и седло, и узде и теркије. Ком. терминалан, -лна, -лно завршни, крај2. женски украсни привесак од четири уска њи, коначни. кожна дужа каишића, закачен са стране на појасу о коме се држе кључеви, ножић на склатерм&натор м 1. онај који ограничава, пање и др. ситни предмети свакоднете упо- омеђује. 2. гранична линија која дели осветтребе илиукраси. Шкаљ. 3. каиш на опанцима. љену од тамне стране привидног диска Ме— С десног опанка висио [му] комадић тер- сеца или које друге планете. МЕП. кије. Пец. термин&бн, -бна м адм. регистар предт&ркоч м у изразу: ~ р а ж а н . зоол. мета које решава поједшш референт у великим барска птица из пор. ражњева слична ибису, установама и предузећима, са ознаком датума пријема списа и датумом решења. Кл. Рј. ражан, Р1е§а<118 &1сше11и$. Бен. Рј. терлема и терлемача ж бот. в. одољен. термннирати, -инирам сврш. и несврш. утердити, утврђивати термин, одредити, Сим. Реч. одређивати рок. терлидиба и терлидива ж тур. тешка свилена тканина проткана златном или терминблог м онај који ради на терминосребрном жицом; брокат. — По јелеку тер- логији, стручњак за терминологију. — За лидиба до земље. Вук Рј. Казаћу ти што су дивљења је како такав језик и таква народна дара дали: два пашића, двије терлидиве. поезија не избацује више . . . речничараЈ Вук Рј. више терминолога. Сек. терминолбгија ж грч. скуп, систем нат^рлук м тур. (обично у мн. т&рлуци, тбрлука) 1. лака женска кућна папуча од зива у некој научној области, у некој струци, фине танке коже извезена златом, сребром илизбирка термина, номенклатура: ботаничка стлом. — И секи сам терлуке купио. НПХ. ~ Ј граматичка ~ 3 зоолошка ~ , спорт2. назувак, обојак. Шкаљ. ска ~.

192

ТЕРМИНОЛОШКИ — ТЕРОР

терминблошки, -а, -о који се односи на термоелектрана ж грч. = термоцентерминологе и терминологију: ~ рад. трала електрична централа са термичким термински, -а, -б који се односи на термин, погоном. термоел&ктрика ж грч. електрична на термине. енергија произведена из топлотне. тбрмит, -Јјта м грч. хем. смеша алумитермоелбктричан, -чна, -чно који се нијумовог праха с оксидом гвожђа и др. меодноси на термоемктрику: ~ централа. тала, која при горењу развија веома високу термојкзолационн, -а, -б грч. који служи температуру, а користи се при заваривању метала, за израду запаљивих бомби и сл. НХ. за изолацију топлоте: ~ опека, ~ слој. т&рмометар и т&рмометар, -тра м термбти м мн. (јд. тбрмит, -ита) лат. зоол. грч. справа за мерење температуре (тела, ред нижих инсеката беличастог дугуљастог ваздуха), топломер. — Увек ми је термотела са жупгом или мрком шврдом главом и јаким вилицама, с друшшееним начином жи- метар под пазухом. Лаз.- Л. термонуклеарав, -рна, -рно који се вопга организованог слично пчелама, који чине велику шгпету изједајући изнутра дрвену грађу односи на топлоту што се добива при разбија(намештај, телеграфске стубове, железничке њу атомског језгра: <~ централа, ~ рат. прагове и сл.), бели мрави 18Ор1ега, Тегтшс1ае. терморегулација ж грч. физиол. ускла— Треба да се угледамо на термите, који ђивање топлоте тела, одржавапе нормалне у Калкути сва брвна поткраљеве палаче изтемпературе тела коју организам остварује нутра изједоше а да нитко то не опази, док низом физиолошких реакција. се палача не сруши. Маж. Ф. термос м, термос-ббца и тбрмосица т&рмитни, -а, -о који се односи на термит, ж стаклена боца с двоструким зидом и безваздушним међупростором који служи као који садржи термит: ~ граната. изолатор топлоте, за одржавање неизмењене т^рмитњак м гнездо, мравињак термита. температуре течности односно хране више — Термити тропских крајева граде често сати или и више дана. — Донесе мој термос џиновска гнездаЈ термитњаке, до 6 м висо- да послужим Матију кавом. Сек. Извуче ке и веома чврсте. Станк. С. термос-боцу . . . и пружи је њој. Бег. Извукао [ ј е ] . . . термосицу и тражи чашицу да млијеко термнтдждерац, -брца и термитождбизлије. Наз. рац, -рца м у изразу: етиопски ~ зоол. сисар који се храни термитима Огус1егорив термдстат, -ата и термостат м грч. аеЉуор1Ш8. НЕ. уређај за аутоматско одржавање сталне температуре. т&рмитски, -а, -б који се односи на тертермбфор, -бра и тбрмофор м грч. мите, својствен термитима: •— гнездо. — направа за непосредно грејање појединих делова Термитском упорношћу стале [су] да рују, тела (обично гумена кеса напуњена врућом Крл. водом, електрично јастуче и сл^). — Угодно тбрмички, -а, -о који се односи на термику, [га] грије као термофор. Крл. на температуру, топлотни: термички зраци. термоцентрала ж грч. = термоелекИзр. ~ обрада промена структуре и физичко-хемијских својстава метала одговатрана. рајућим поступцима загревања и хлађења. термунтана и термунтана ж тал. термо- као први део именичких и придев- покр. в. трамонтана. — Насред силна мора попухнула бура, бура термунтана. НПХ. ских сложеница означава да је оно што је другим делом сложенице исказано у еези с терн&бн, -бна м адм. в. терминион. Бен. Рј. топлотом односно топлотном енергијом. терно м тал. три извучена броја на томтермбграм м грч. физ. графички приказ боли; фиг. изванредан успех, изненадна срећа. кретања топлоте еаздуха израђен на термо- Бен. Рј. графу. ОГ. терно везн. покр. в. те; исп. тер(е). — термбграф м грч. физ. метеоролошки Соко сједи терно гледи гдје војвода обједује. инструмент који аутоматски графички беНП Вук. лежи кретање температуре ваздуха. ОГ. т&рор, -бра м лат. владавина насиља с термодинамика ж грч. наука о топлопрогонима и физичким уништењем противти, део физике који изучава претварање то- ника, страховлада, тиранија; атмосфера плоте у механички рад и друге облике енергије. страха од прогона, држање кога у сталноме термодин&мички и термодинамични, страху. — У Србију је побјегао испред -а, -о који се односи на термодинамику, засно- усташког терора. Чол. Дискусија се проводи под терором. Крл. —<.-» - - — ван џа принципима термодинамике.

ТЕРОРИЗАМ — ТЕСАН

193

Изр. бели ~ владавина насиља која се т&рћија ж в. теркија. — Наточи један служи свим средствима принуде и прогона мјешчић вина . . . па га Шарцу у терћије свеза. НП Вук. сем убистава. терорбзам, -зма м вршење терора, слутерца ж тал. 1. муз. трећи ступањ дијажење терсфом, мучење и уништавање против- тонсне лествице; интервал између првог и ника најокрутнијим средствима, насиље, тира- трећег тона на било коме ступњу лествице. нија. — ПолитцчкИ тероризам . . . је нераз- 2. спорт. ударац у мачевању који погађа лучно везан са диктатуром мањине. Јов. С. десну страну противникову. тероризирање с гл. им. од тероризирати. терцана ж тал. покр. маларична грозница која спопада сваки трећи дан, трећедневка. тероризирати, -изирам сврш. и несврш. = терорИзовати И терорисати (некога) (ш)- — Можете добити терцану. Војн. вршити терор, насиље над неким, мучити, терцет, -ета м тал. 1. муз. а. композиција кињити, злоставити, злостављати, тирани- за три гласа или за три инструмента. 6. сати. — Вал>да се неће дати тероризирати три извођача такве композиције. 2. фиг. од једног луђака? Крл. Наоружани олош три нераздвојне особе, тројка(3). — Називали тероризира и прогони свакога . . . [ко] је су се међу собом »наш терцет«. Десн. имао икакве везе с партизанима. Чол. терци^ана ж тал. терцана. Кл. Рј. " тербризовање с гл. им. од тероризовати. терцијар м лат. геол. = терцијер трећи тердризовати, -зујем сврш. и несврш. период у развоју Земље> старија формација = тероризирати. — [Либерална странка] кенозојског доба. ОГ. је после убиства Кнеза Миханла терориИзр. млађи ~ неоген; старији <— зована. Скерл. палеоген. тербрисаше с гл. им. од терорисати. терцијарац, -рца м припадник тзв. »трећег реда« фрањевачког или доминжанског реда, тербрвсати, -ишем сврш. и несврш. = тероризирати. — Дао [је] сељачким језиком који чине световпаци. Бен. Рј. терцијарни, -п, -б 1. који се односи на портрет кмета који терорише сељаке. Глиг. терцијар, који потиче из терцијара: ~ форматербрнст(а) м онај који као припадник терористичке организације врши терор, при- ција, ~ слој, ~ море. 2. а. трећи по реду; трећи у току какве болести: ~ стадиј, ~ сталица тероризма, насилник, злочинац. — сифилис. б. који се појаељује сваког трећег Осуђен [је] као терориста на дванаест година дана: ~ маларија. робије. Чол. терцијер м лат. геол. = терцијар. терорбстичан, -чна, -чно терористички. терцијерни, -а, -о који се односи на терциР-К Реч. терор&стички, -а, -о који се односи на јер, који потиче из терцијера. терор, терористе и тероризам, који се служи терцина ж тал. поет. строфа од три терором, који врши терор: ~ организација, јампска стиха. ~ покрет, ~ акција, ~ група. терџуман, -ана м тур. преводилац, тумач. тербристкиша ж окена терорист(а). Шкаљ. тер-папир, -ира м картон превучен тесак, -ака м тежак и широк нож који катраном с једне стране, који се користи за се носи у корицама о пасу, део раније војничке изолацију влаге, прекривање крова на баракама опреме. — Редов . . . припаса тесак. Јак. и сл. тбсан, -сна, -сно, ијек. тијбсан (одр. терп&нтин, -ина м грч. хем. безбојна или тесни; комп. тешњи) 1. који је мале ишрине, жућкаста течност која се добива од смоле узак; који је мањег обима (поершине, запремине) разних четинара а користи се у производњи него што треба, који стеже: ~ улица, — боја и лакова, масти за обућу и паркет, стан, ~ обућа, ~ одело. — Пила [се] . . . камфора и др. ракија тиквицом којој је грло тако тесно да терпентински, -а, -о који се односи на једва кап прође. Вес. 2. фиг. а. кратак, терпентин, који садржи терпентин: ~ уље. мали, ограничен (у односу на временско трајање): ~ рок ~ термин. 6. мали, иедовољан, тбртиб, -иба м тур. ред, поредак, распоред. оскудан. — 3Одбор . . . ништа нарочито није — Ништа не иде брез реда и тертиба. Мул. могао да учини са »тесиим« фондовима. Б Изр. ~ у ч и н и т и направити распоред, 1958. в. који представља малу предност над распоредити. противником: ~ победа, ~ резултат утакмице. — Странка . . . има већину, иако веома тертибити, тертибим несврш. правити распоред, распоређивати, ређати. — На јафте тијесну. 5 1960. г. шкрт, себичан. — Широкијех је уста, а тијесних рука. Н. посл. их паша разређује, па тертиби шест хиљада Дан. д. који не подноси противљење, нетрпељив, свата по чаршији на четири стране. НП ускогрудап; који се брзо наљути, плане, прек. Херм. 13 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

194

ТЕСАНАЦ — ТЕСЛА

— Нас грије једино грофова воља и милост његових људи. Тијесна воља и немилосна милост. Вил.; Вук Рј. 3. фиг. тежак, мучан, тегобан. — Криве [су] тијесне прилике у којима живљаху. Леск. Ј. У тијесним данима и ћудима њеног доба . . . није [јој] остајала друга освета. Зог. 4. близак, интиман, присан (о односима): ~ пријатељство. — Змајева велика популарност . . . је доказ . . . тесне везе његове са својим добом и народом. Скерл. Подсјетио је и на . . . тијесну сурадњу наше двије земље. Вј. 1972. 5. (у именичкој служби) с а. скучен простор, тескоба. — Учитељ . . . узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. Ћип. б. оскудица, сиромаштео; невоља, тегоба. — Свикли [суј да живе у тијесну и упућени искључиво на помоћ између себе. Ћоп. Изр. до тесна доћи, у тесну се наћи битиу невољи, наћисеу опасности; ~ одело нар. савремено грађанско, цивилно одело (за разлику од народне ношње и некадашње градске ношње кројене по угледу на турско одевање). тесанац, -нца и тесаник, -ика м тесан, обрађен камен. — Мрки каштел франкопанских вазала [је] до ката од тесанца. Мих. Високи градски зидови саграђени [су] из бела тесаника. Мил. т&сање с гл. им. од тесати. т&сар, -ара м = тесач мајстор који тесањем обрађује дрво или камен. — Ту Мисир и Галија шаљу своје . . . мраморе, Грчка вајаре и тесаре. Павл. Мост су градили тесари. Андр. И. т&сара ж тесла. Бен. Рј. тесарев и тесаров, -а, -о који припада тесару.

тесералан, -лна, -лно лат. (обично одр.) који има облик коцке, коцкаст, кубичан: тесерални кристали, тесерални систем кристала. тескера ж тур. папир на коме је нешто написано, обично неко саопштење или порука, писмо; писмена исправа, докуменат. — Да се винова лоза . . . много више култивисала . . . доказ [су]. . . тескере манастира Тројице, у којима се . . . манастирским чивчијама допушта да саде виноград. Дед. Ј. Сретоше [ме] два каваза и упиташе ме за тескеру (пасош). Маок. М. тескбба, ијек. тјескбба, ж 1. скученост, недовољност простора; неугодан смештај у тесној просторији; исп. тескота, теснота, тесноћа. — Ту тескоба није допуштала да се већи број кућа сконцентрише наблизу. Ђорђ. Баш ти је тескоба у тој соби. Глиш. 2. фиг. оскудица, сиромаштво. — Због својих идеја . . . целог века живео [је] у тескоби и изгнанству. Цар М. 3. фиг. а. потиштеност, туга; тегоба, мука. — Што се је вјенчање више приближавало, Матковића све то већа тјескоба хватала. Коз. Ј. Редовито иза тога . . . јављаше се из душе туга и силна тјескоба. Ћип. б. нагомилано незадовољстео, тешко уздржавани бес. — На махове, снажно избијаше у њему тјескоба. Мил. В. тескобан, -бна, -бно, ијек. тјбскобан 1. тесан, узак; скучен. — Раселнне су тескобне али дуге и високе пуклине у стени. Жуј. 2. фиг. мучан, тегобан. — Забринутост [је] расла и прелазила у тјескобно чувство. Новак. тескббити, тбскобим несврш. покр. стварати код некога осећај тескобе, потиштености, притискивати бригом, обеспокојавати. т&сарски, -а, -о који се односи на тесаре: — Шјору Марију тјескобио је тај глас, да су је ледени трнци прожимали. Кос. ~ алат, ~ посао. тескобно, ијек. тјескобно, прнл. тесно, тесарство с тесарски занат, обрт, тескучено; тешко, мучно, тегобно. — Постаде сарски посао. му тјескобно; слутио је камо смјерају њезине тбсати, тбшем несврш. (трп. прид. тЕријечи. Пае. Сјети се . . . мора и поља — сан) 1. обрађиеати (дрво, ређе камен или шки и бијаше му тјескобно и тешко. Ћип. др. материјал) стружући и одбацујући теслом тескобност, -ости, ијек. тјескобност, ж или неком другом алатком делове спољашњег слоја, дељати. — Неколико сељака . . . тешу особина, стање онога штоје тескобно, тескоба; мука, тегоба. — Таре [их] иста брига . . . камен за белеге. Вес. Слуга . . . метнуо међу иста тјескобност не да мира ни дању ни ноћу. ноге комад храстова дрвета и теше га брадЧол. вом. Ивак. 2. фиг. дотеривати, усавршавати; тескбта, ијек. тјескота, ж тескоба. — васпитавати. — »Социјалан човек« није Путем из града . . . журе, као да хоће да производ природе . . . он се мора дељати и изиду из тјескоте. Ћип. Пуна [је] . . . побуне тесати већ од ране младости. Јов. С. проти животу и провинцијским тјескотама. т&сач, -ача м = тесар. — Маса радника Десн. је стално ангажована у . . . шумарству (дрвотсскотан, -тна, -тно> ијек. тјескотан деље, јапијари, тесачи итд.). Лапч.; Бен. Рј. тескобан. Вук Рј. тесачев, -а, -о који припада тесачу. тБсла ж дрводељска алатка за тесање тбсачки, -а, -б који се односи на тесаче: слична широкој секири, брадва. — Дубао је ~ алат, ~ посао. „, »корита боље од Цигана . . . Све што има

ТЕСЛАР — ТЕСНОЋА

195

тесно (комп. тешње и тбшње) ијек. тијесно, прил. 1. а. уже него што треба, уско: ~ скројено одело. 6. неудобно, неугодно због мало простора, због затрпаности просторије, стешњено, скучено: у соби је тесно. в. чврсто, стегнуто, стиснуто. — Пререзала је узицу што га је тијесно везала. Торб. Халимачу [је] хватао страх . . . у грлу му постало тијесно. Сиј. г. у тесном додиру, припијено, приљубљено. — ПаровИ су се удаљавали . . . тесно припијени једно уз друго. Мил. В. 2. фиг. непосредно, нераздвојно; срдачно, блиско, интимно, присно. — Књижевност [је] тесно везана за језик. Поп. П. Њих двоје бјеху се . . . тијесно спријатељили. Мат. 3. фиг. а. мало, недовољно, оскудно, сиромашно. — Како је било »тијесно« [у располагању новцем] лани, не треба нц говорити. Вј. 1973. б. тегобно, тескобно, мучно, тешко; опасно. — Бијаше нама свима . . . тијесно око срца. Ков. А. Ватра пали с обадвије банде, тијесно глави и тамо и амо. Март. Изр. ~ му је око в р а т а у ееликој је невољи. теснбгруд, -а, -о и теснбгрудан, -дна, -дно, ијек. тјесногруд и тјеснбгрудан 1. који има тесне, уске груди. Р-К Реч. 2. фиг. који води рачуна само о својим интересима, себичан; који оспорава свако опредељење друкчије од свог сопственог, нетрпељив, нетолерантан, ускогруд, искључив, задрт. — Истина мора пробит . . . бедеме . . . кратковидих и тесногрудих обзира. БК 1906. У књижевним питањима били [су] тјесногруди. Барац. теснбгрудно, иек. тјеснбгрудно, прил. теснац, -аца, ијек. тјеснац, м 1. а. дубок, узакусек, са стрмим странама између планина, = тесногрудо на тесногруд(ан) начин, себично, нетрпељиво, нетолерантно, ускогрудо, искљукланац. — Упоређујем сочне шуме изнад чиво, задрто. — Ми то нећемо схваћати онако очеве куће . . . са каменим тјеснацем у који смо ухваћени ја и текија. Селим. б. узак појас тјесногрудно. Новак. мора између два копна, мореуз. — Ту обале теснбгруднбст, -ости, ијек. тјеснбгрудиду једна другој у сусрет као да ће се ручити, ност, ж = тесногрудост особина онога који пак направиле тјеснац. Љуб. Прођоше тјес- је тесногруд(ан), онога што је тесногруд{н)о, нацем два отока. Наз. 2. фиг. тежак положај себичност, нетрпељиеост, нетолерантност, из кога се мучно налази излаз, шкрипац. — ускогрудост, искључивост, задртост. — Не Богу [је] хвалила да је нашла пут из тога познаваше наше тјесногрудности. Матош. немилог тјеснаца. Шен. Осетио је да су га теснбгрудо, ијек. тјесногрудо, прил. = дотерали у теснац, па се претвара. Јов. Ј. тесногрудно. т&сначки и тбсначни, -а, -о, ијек. тј&стеснбгрудбст, -ости, ијек. тјеснбгрудбст, начки и тј&сначни који се односи на теснац. ж = тесногрудност. — И у самој комисији тбснити, тесним, ијек. тијеснити, несврш. . . . даа каткада и израза тесногрудости. 1. чинити тесним, тешњим, сужавати. Вук Пол. 1958. Рј. 2. сужаеати, смањивати простор некоме, теснбта, нјек. тјеснота, ж покр. тесноћа. стешпавати некога; фиг. стварати осећање — Тако чувасмо здравље у оној запари и нелагодности, тескобе код некога, притиски- тјесноти. Љуб. фиг. Покажите се . . . у невати, тиштати. — Даљине које вас тијесне вољама, у биједама, у тјеснотама. Вук. ломе ми срце. Уј. тесвбћа, ијек. тјеснбћа, ж 1. особина, ~ се оскудевати у простору, мучити се, патити се у тескоби. — Нијесам се тијеснио стање онога штоје тесно, скученост простора, тескоба. — Два . . . малена прозора и ниски цијелог живота, па нећу, вала, ни под земстроп . . , само још увећавају чувство неке љом. Шуб. бољег у дворишту, све је то Флоријанова тесла истесала. Вил. На тоцилу [сам ти] помогао . . . кад си теслу оштрио. Рад. Д. теслар, -ара м зоол. покр. врста птице тркачице Р1а1:а1еа 1еисегосИа чији кљун обликом подсећа на теслу. Финк. т^слим, -има м тур. 1. предаја, уручење; услов за уручење. — Завет је био . . . да се због велике њиве . . . коју је баба донела слави . . . и њена девојачка слава. Такав је теслим био, па квит. Рад. Д. 2. (у служби узвика) а. узвик којим се на јавној лицитацији оглашава продаја лицитираног предмета ономе који је понудио највећу цену. — фиг. Ја сам доћерао до банкротства . . . два Чивутина, а нећу њега, ђака. Теслим је на мене. Срем. б. узвик војника при предаји непријатељу. — Уз вику из које се јасно могаху разабрати речи »Теслим, теслим!«, стадоше махати рукама. Лаз. М. Изр. ~ - т е с к е р а потврђивање пријема, примитка. Бен. РЈ.; ~ учинити 1) умрети. — То изусти, теслим учинила, и умрије, жалосна јој мајка. НП Вук; 2) уручити, предати. — Јесте дошо Ћуприлић везире5 цар му мухур теслим учинио. НП Херм. теслимптп, теслимим сврш. тур. уручити, предати; уступити нешто за новац, продати. — Само . . . да нам одмах платиш чим ти теслимимо све. Глиш. Транспортни авион . . . плаћан је некад 900.000 долара, док се сада на војној бувљој пијаци теслими за једва 2.100 долара. Пол. 1972. теслица ж дем. од тесла.

13*

196

ТЕСПИХ — ТЕСТЕРЕ

тјесноће. Леск. Ј. 2. фиг. невоља, мука, тегоба; сиромаштво, оскудица. — Нешто с тога а нешто с домаће тјесноће, смјести ме . . . отац у манастир. Љуб. т&спих, -иха м тур. нпска муслиманских бројаница. — У рукама [је] преметао жути теспих. О-А. тбст м енгл. а. метода, поступак испитивања у медицини, хемији и др. наукама који служи за утврђивање неког својства, стања и сл. б. низ задатака према чијем се решењу утврђује ниво знања, односно степен интелигенције, област интересовања и сл. испитиваног кандидата; облик писмене анкете. — Помоћу разних тестова и анкета . . . у конфекцији испитују укус купаца. Пол. 1958. Офензива у прољеће 1972. заправо је била критични тест за све снаге ангажиране у тим борбама. ВУС 1973. тБста 1 ж покр. цеста, пут. — Сједе насред тесге, изу кондуре и истресе пијесак. Ћор. Истјерај ме, баци ме на тесту. Бег. тбста 2 ж в. тесте. — Удари Бајо . . . и отме дванаест бремена фишека у тестама. Љуб.

цело тесте фишека барута са зрном. Лаз. Л.; Шкаљ. т&стебаша м тур. неупакован комад робе из тестета, узорак, мустра. Вук Рј. тбстен, -а, -о, ијек. тјбстен = тестан. — На рукама тјестени биљези подсјећају на оно тамо остављено тијесто. Мих. тестен&на, ијек. тјестешша, ж а. прехрамбени артикал од брашна, обично индустријске производњеу намирнице начињене од теста тиеничног брашна, без кваеца, обично са јајима, осушене (без печења) и обликоване у различите облике {резанци, макароне и сл.). — У саставу . . . комбината налазиће се и . . . погон за производњу тестенина. Пол. 1958. У Мађарској се у првом реду развијала индустрија тјестенине. ОП 2. б.јело од теста; слатко или слано тесто, пите, колачи. — Није нитко више пазио на фине тјестенине, сладоледе и конфете. Ђал. тест&њача, ијек. тјестбњача, ж врста јела од теста, пита; колачи. — Она [му] је . . . увијек по који комад гужваре . . . или какве . . . тјестењаче . . . спремила. Ков. А. тестбра и т&стера ж (ген. мн. тестера т&став, -а, -о, ијек. тјбстав замазан теси тбстера) тур. челична алатка са оштрим том. — Руке су јој биле . . . теставе. Пол. исеченим зупцима на доњој ивици, за резање, 1959. пиљење дрвета, метала, камена и сл., пила. теставан, -вна, -вно, ијек. тјеставан Стадоше . . . шуме сјећи теслом и тестером. тестав, тестан. — Теставне јој обадвије Наз. На оборена стабла спусти механичку руке, месила је беле летурђије. Вук Рј.; тестеру и зачас их пререже. Дед. В. Р-К Реч. тест&рање с гл. им. од тестерати. тестамен(а)т, -нта м лат. докуменат којим тестераст, -а, -о сличан тестери, пиласт, неко одређује шта коме од своје имовине остав- зупчаст. — Испод танког . . . капута указа ља после своје смрти, опорука, завештање. му се тестераста кичма. Вуј. — Намислио [сам] писат тестаменат, нек се, тестерати, -ш несврш. тестери(са)ти; бива, зна последња моја воља. Ћор. фиг. фиг. врло гласно хркати у сну производећи На чело првог листа исписао [је] . . . »Мој шумове сличне оним који се стварају при политички тестамент«. Десн. тестерисању дрвета. — Припио . . . образ уз Изр. Н о в и ~ в. Нови завет (уз завет, изр.); С т а р и ~ в. Стари завет (уз завет, јастук а раширио руке . . . па хрче и тестера. Андр. И. изр.). тест&рача ж зоол. врста морског пса с тестаментаран, -рна, -рно који се односи шдуженом коштаном губицом назубљеном с на тестамен(а)т, одређен тестаментом, опо-обе стране, пилан Рп8П$ ап^иогшп. — Посручни, завештајни: ~ одредба, ~ налог. љедња су хрпа кучкова пилани (тестераче), који живе у аустралијским и јапанским вотестан, -а, -о (-тна, -тно), ијек. тјбстан = тестен 1. замазан тестом. Р-К Реч. 2. начи- дама. Финк.; Терм. 4. њен од гпеста, од брашна. — То су најглавнија тест&раш, -аша м радник који се бави жита . . . од којих 'леб и друта своја тестана тпестерењем, стругањем дрва, стругар, пилар. јела праве. М 1867. — Те шупе издаје неким тестерашима И тбстатор м онај који тестаментом нешто зидарима. Макс. оставља у наслеђе, завешталац, опоручитељ. тестерашев, -а, -о који припада тесте— Ако би тестатор поступио противно овом пропису, тестамент би се за толико сматрао рашу. неважним. Арх. 1926. тест&рашки, -а, -о који се односи на тЈсте, -ета с (мн. тест&га) тур. свежањ, тестераше, својствен тестерашима. паковање од дванаест комада чега, туце; пакет тестбре, -ета с тестера. — Зуби [су му] од десет комада чега. — Из шпага извади . . . као неко тестере. Црњ.

ТЕСТЕРЕЊЕ — ТЕТИЋ

197

тест&рење и т&стерење с гл. им. од Изр. као ~(помрчина, магла и сл.) ништа се не види; к и с е л о ~ тесто с тестерити. тест&рисање с гл. им. 'од тестерисати. квасцем. тбта и тбта ж хип. од тетка. тестерисати, -ишем несврш. сећи, струтбтак, -тка м теткин муж. — Нек оде гати тестером, пилити. — Својски су тестеЖивко не;к зовне тетка и тетку. Вес. Зајави рисали дебло. Рад. Д. тест&рити и т&стерити, -им несврш. тетку свому . . . све што си ево чуо. Шен. тетанија ж грч. мед. обољење праћено тестерисати. — Целу годину ми тестери и грчевима у разним деловима тела, изазвано сече по три динара, а сад иште четири. Петр. В. У пилани је . . . као у кошници, поремећајем у измени калцијума. МЕП. тестерило се без престанка. Бен. тбтанка ж агр. покр. врста јабуке. Тод. тбтанус м грч. мед. акупгно заразно оботест&рица и т&стерица ж 1. дем. од тестера. — Добио је тестерицу . . . пре- љење изражено грчевима и укоченошћу, које изазива инфекција ране бацилом С1обГп<Зшт стругао решетке и побегао. Дед. В. 2. бот. биљка б1га1ш1еб а1оМе$ из пор. НуЉосћапгасеае, са листовима у облику мача. Сим. Реч. тетанусни, -а, -б који се односи на тетанус: ~ бацил. тестнво, ијек. тјестиво, с јело од теста, пите, колачи, теста. — Печенке . . . па пуне тетбва ж 1. а. ееза која спаја крајеве здјеле тјестива нуђаху се гостом. Том. лука, начињена Од упреденог влакна, животињске мсиле, еластичџе жице и сл., о коју т&стија ж тур. земљани суд, врч, крчаг за воду крушкаста облика са грлићем и дршком се запиње стрела. — Онда јунак са тетиве златае оштру стр'јелу громом пусти. Крањч. на којој је обично изведен сисак. — А што стојиш ти ту . . . Тестију па на воду! Лаз. Л. С. фиг. Гонећи нашу преморену војску једтестијетина ж аугм. и пеј. од тестија. нако на нове напоре, он је толико затегао тетиву да је она морала прснути. Јов. С. тбстијица и т&стијца ж дем. од тестија. б. жица на лучним направама (дрндалу и сл.) тбстир, -ира м тур. 1. дозвола, допуштеље. или на инструментима. Вук Рј. 2. глаена — Је ли тестир, пријо и ханумо? Огр. 2. уздужна греда на кући на коју се ослањају докуменат, исправа о стручности, оспособље- попречне греде. — Угледао [је] и дебелу црну ности за бављење неким занатом; мајсторско књигу за тетнвом. Коз. И. 3. анат. жиласта творевина везивног ткива којом се мишићи писмо. — После три године шегртовања . . . учвршћују за кости, веза која омогућава подоби тестир да је калфа. Марк. М. тестирање 1 с гл. им. од тестирати1 (се). кретљивост зглобова. — У ногама су јој попустиле све тетиве. Бег. Тетиве на његовим тестирање 2 с гл. им. од тестирати2. . . . ногама запеше се да прсну. Јевт. 4. мат. дуж која спаја две тачке на периферији тестиратн 1 , тестирам сврш. и несврш. круга. Геом. (из)вршити испитивање, проверити, проверавати тестом. — Да боље спроведемо т&тиван, -вна, -вно (обично одр.) који заштиту људи од туберкулозе . . . тестирано се односи на тетиве: ~ влакно, тетивни [је] 11,5 а вакцинисано 4,5 милиона лица. четвороутао, четворокут. Б 1958. Публика ће тестирати и модне нотет&вика ж бот. а. биљка 5гш1ах абрега витете. ВУС 1972. из пор. СопуаИапасеае, која се употребљава ~ се проверити, проверавати тестом у народном лекарству. Сим. Реч. 6. мн. назив своје знање. за биљке оеога рода бтИасеае. Бен. Рј. тестирати 2 , тбстирам сврш. и несврш. тетивица ж 1. дем. од тетива. 2. бот. 1. потврдити, потврђивати уредност похађа- тетивика (а). Сим. Реч. ња наставе и других обавеза у наставном тетивичница ж бот. врста биљке Сгатеп процесу, оверити, оверавати семестар. Деан. рагпаб!. Бен. Рј. Рј. 2. оставити, остављати, подари(ва)ти тестаментом, завешта(ва)ти. Сеезн. тбтиво с в. тетива (16). — Ја бих свашто, тесто, ијек. тијесто, с 1. маса од брашна мајко, раскинуо, до проклето дрндарско тетиво. НП Вук. замешеног водом (или другом течношћу и додацима): ~ за хлеб, ~ за колаче; фиг. т&тик м тур. заст. 1. лук. Р-К Реч. 2. грађа, материја; састав. — У малом Фредију обарач, окидач на пушци. Вук Рј. Има тијеста за нешто ванредно. Бег. Одмах Изр. држати на тетику (некога) је осетила да су ови београдски пословни строго држати (некога). људи од другог теста него меки и нехатни тбтин и тбтин, -а, -о који припада тети. Сарајлије. Ардр. И. 2. јело од теста (/), пите, колачи и сл. — Савијачу с маком . . . тетић м теткин син, брат од тетке. од свију теста најрадије И једе. Срем. Бен. Рј.

198

ТЕТИЋНА — ТЕТРЕПКА

тетра- грч. као први део сложенице означава да је оно шпго је њеним другим делом означено у вези са бројем четири: тетрагон, тетрагоналан, тетраедар итд. тетрагоналан, -лна, -лно грч. који има облик тетрагона, четвороугла, четвороугаони, четворокутан. тетраедар, -дра м грч. мат. геометријско тело ограничено с четири троугла, четворострана пирамида. тетра&дричан, -чна, -чно који има облик тетраедра. — Споре су једнаке и тетраедричног облика. Бот. тетралбгија ж грч. четири књижевна дела, обично драмска, која чине идејну и тематску целину. т&грарх м грч. један од четворице сувладара у тетрархату. тетр&рхат, -&та м и тетр&рхија ж грч. ист. владавина четворице, облик врховне власти у Римској империји гдеје цела државна територија подељена на четири дела, а сваком четвртином влада по један тетрарх. тетреб, ијек. тетријеб, м (мн. тетреби и тбтребови, ген. тетреба, тетреббва и тбтреббва) 1. зоол. а. шумска птица из реда кока Те1гао иго§а11из, чији мужјак у периоду парења губи уобичајени птичији опрез па је у поезији често симбол љубавне опијености. — Поте се занео као тетреб. Срем. б. мн. породица птица из реда кока ОаИГогтез, ТеСгаошс!ае. 2. фиг. глупак, будала, звекат Р-К Реч. Изр. бели ~ врста тетреба 1.а;;орш аЊш; в е л и к и ~ в. тетреб; к о п и л а с т и ~ врста тетреба Тесгао тесИш добијен укрштањем женке великог тетреба и мужјака малог тетреба; мали ~ , ~ р у ж о в а ц врста тетреба Теиао 1етх, ]1угигш сетх. тбтребар, ијек. и тбтријебар, м ловачки пас за лов на тетребове. — Не би било лоше кад би уза препеличаре . . . и тетријебаре било паса да њуше овакове . . . људе. Јурк. тетрббић м (ек. и ијек.) дем. од тетреб; ~ дуван. птиче тетреба. тетошеае с гл. им. од тетошити. тетр&бица ж (ек. и ијек.) женка тетреба. тетошити, -им несврш. (око некога, некоме, некога) брижно и нежно се старати Р-К Реч. тетр&бичин, -а, -о који припада тетрео некоме,угађати некоме, пазити некога; нежно се обраћати (некоме),умиљавати се (рко некога, бици, који се односи на тетребицу. некоме), миловати, мазити. — Мазила нас је тетребовнна ж (ек. и ијек.) тетребово [мати] . . . и тетошила око нас. Ивак. Раткомесо. — Воли да једе тетребовине или зечевић . . . је тетошио и једној и друтој. Коз. Ј. вине. Јевт. Мајсторице и госпође . . . ће га тетошити, тетр&вка ж тур. (обично у мн.) врста хранити и одевати. Маш. Милују, грле и женског накита или украсних трака^ реса тетоше несрећно момче Јована. Ћоп. и сл. које трепере, трепетљика. — Ђердан јој тетбшљив, -а, -о који тетоши, мази, је на грлу б'јеломе, на ком' има до триста дизија и пет стотин' ситних тетреика. НПХ. нежан, мазан. — Говорећи то тетошљивим На капи му дуге лепршаве тетреике. Дов. начином, као да говори цурици од . . . пет година, није престао гладитн Мелиту руком тбтрепка, ијек. тбтријепка, ж женка по лицу. Том. тетреба, тетребица. Жуј. . г

тбтићна ж тетична. Бен. Рј. т^тнца ж дем. и хип. од тета. тбтична ж теткина кћи, сестра од тетке. тетка ж(ген. мн. тетака) 1.очеваилимајчина сестра; назив за старију жену уопште. — Била је [ту] мала приземна кућица и у њој становала општа тетка Наста. Срем. 2. вулг. задњица, стражњица. Р-К Реч. Изр. ђаво од тетке 1) веома далек или никакав род, никакав сродник; 2) в. уз ђаво изр.). теткин, -а, -о који припада тетки. тбткић м тетић. И-Б Рј. т§ткнца ж 1. дем. и хип. од тетка. 2. назив одмила за послужитељку у школи, интернату и сл. — Цело после подне је најстарија теткица уређивала велику учионицу. Макс. тбткичин, -а, -о који припада теткици. т&гков, -а, -о који припада тетку. тетоважа ж тетовирана слика, шара. — Она се расрдила кад је видјела ону тетоважу. Бег. Тбтовац, -бвца м 1. становник Тетова, града у северозападној Македонији; онај који је пореклом из Тетова. 2. (тетовац) агр. врста пасуља, граха пореклом из Тетова. — Тражња пасуља »тетовца« одувек [је] била велика. Пол. 1958. тетовирање с гл. им. од тетовирати. тетовирати, -бвирам сврш. и несвршенгл. убодом и наношењем боје уцрта(ва)ти на козки човека неизбрисиве знаке и слике. — Увијек се изнова дивим његовим тетовираним рукама и прсима. Пав. На његовом . . . телу нису били тетовирани једино лице и стопала. Пол. 1958. Тбтовка ж 1. становница Тетова; она која је пореклом из Тетова. 2. (тетбвка) агр. врста јабуке пореклом из Тетова. Р-К Реч. тбтовскн, -а, -б који се односи на Тетово:

ТЕТРЕПСКИ — ТЕЋИ тбтрепски, -а, -б, ијек. т&гријепски који

199

струјати (о крви, струји и др.). — Мислите, можда, да сам хладна стена, да крв не тече ~ поглед. у жилама мојим. Ант. 2. Кругом струје тече јача или слабија електрична струја. Физ. 2. тетрепски, ијек. тбтријепски, прил. као тетреб, занесено. — Љубавници . . . пиље в. уливати се, утицати (р текућој води). — Сава тече у Дунав. Деан. Рј. фиг. Богатство међусобно у очи тетријепски задубљени у се. народа поче тећи у варош. Марк. Св. г. Сим. излазити из цеви, суда, крвног суда и сл. (р тетрДван, -ана м тур. затворена носиљка. течности и житкој маси), истицати, изли— Онда још нису биле у обичају кочије и вати се, цурити. — Вино је текло . . . без тетривани. Вел. плаће за добри весели народ. Шен. Крв из тетријеб, ек. тетреб. . . . ране . . . лагано је текла. Ант. 2. Прехладио [сам] ухо . . . све ми тече ђубре из тетријебар, ек. тетребар. њега. Хорв. фиг. Зетов новац у кућу капље тетријепка, ек. тетрепка. и увире у огњиште, не тече широм земље. тетријепски, ек. тетрепски. Каш. 2. падати (о киши); лити, сливати се тетријепскп, ек. тетрепски. (о сузама, зноју и сл.). — А сада киша тече и звучи. Уј. Зајецао сам и још сад плачем . . . тетрљан м бот. биљка из пор. уснатица једино срцем, јер су сузе мачем крвничким Маггићшт и М. уи1ј?аге. Сим. Реч. текле задњи пута. Гор. Зној им је текао цуртетрблика ж бот. в. срдачица 1_еопигаб ком низ . . . вратове. Андр. И. 3. фиг. а. таггиНазггшп. Сим. Реч. непрекидно и незадрживо ићи даље, пролазити, тетубати, -ам несврш. тетурати. — наетављати се, протицати (о времену, жиНесигурним кораком [дете] . . . к њему тетувоту). — Живот . . . тече својим мирним и ба. Том. поузданим током. Скерл. Године текле и тетур (обично поновљено) узшк за подра- они постали момци. Шант. Оба [близанца] су учили и изучили аутомеханичарски занат, жавање пгепгуравог хода. — Он се диже, па купали се на истој плажи, исто су им текли тетур, тетур, изиђе из шљивара. Дом. тетурав, -а, -о који се гпетура, који посрће. школски и младићки дани. ВУС 1972. б. одмицати од почетка према крају, бити у — Корак тежак, тетурав. Коч. Одгега тежак току (о еременском периоду); трајати. — Већ и тетурав. Божић. тече други мјесец откако сам отјерала Гргу. тетураво прил. несигурно ходајући, те- Шен. Када је Филипу Вишњићу текла осма турајући се, посрћући. — Потрчи тетураво, година, велике богиње су харале Семберијом. забатрга рубом цесте. Божић. Сур. Рокови почињу тећи од саопћења, тетурање с гл. им. од тетурати (се). доставе. Мј. 1926. 4. фиг. а. простирати се, пружати се (о путу и сл.). — У равници, тетурати (се), -ам (се) несврш. 1. ићи несигурно, једва одржавајући равнотежу, за- међу стрништима . . . текла је жељезничка пруга. Козарч. Ишли смо држећи се правца водити се, посртати. — Тетурао је преко Маркова трга. Шен. Она иде брзо а он . . . којим је текао друм Чачак—Краљево. Чол. б. проносити се, ширити се (р гласу, вестима). тетура за њом. Лал. Тетурајући се као пијана ушла је у собу. Бен. Ненад се тетурао са — Тече глас да су Нијемци . . . непријатељи Стојаном. Ћос. Б. 2. фиг. тешко живети, вјере. Нех. 5. фиг. а. ићи глатко, без застоја, животарити, таворити. Р-К Реч. без запињања; настављати се једно за другим, низати се. — Није ли текла лекција као вода, тетурнути (се), т&турнем (се) сврш. изгубити равнотежу у ходу, посрнути, спо- било је покоре и лупе. Том. Стих му је текао из пера као да га је унапред смислио. Нуш. такнути се. — Лупи је . . . а она укочено Како му само мисли теку. Креш. б. одржатетурне. Божић. вапш се, вришгпи се, развијати се. — Увече т&ћбир, -ира м тур. (обично у мн.) муслиманска молитва. — Хладним јутарњим је текла жива трговина конзервама меса. Лал. Све до морских врата . . . путовање је зраком брујио [је] глас »тећбира«, што су га текло малко досадно. Наз. 6. (често с ген.) пролазници тихо учили. Мул. постојапш, егзистирати; трајати, достајати. т&ћи, т&чем (3. л. мн. т&ку; идшф. те— Док један тече, да се терају . . . с Турцијах и тбчах; аор. текох, 2. и 3. л. тече; цима. Вук. Дивни обичај . . . предаваће се имп. т&ци; прил. пр. текав(ши); р. прид. ревносно с колена на колено докле тече тбкао, т&кла, т&кло) несврш. 1. а. непрекидно сунца и месеца. Дом. Борио се док му текло се кретати од извора према ушћу (о реци, хране и џебане. Мул. 7. хитати, журити, потоку); кретати се на сличан начин (р другој трчати. — Фране, теци онамо и реци течности). — Тихо тече Сава крајем. Шен. Вранићу нека се макне. Кум. 8. фиг. приСад смо опет где смо били, вода тече куд падати (коме) редовно као утврђен приход, је текла. Змај. Црна по земљи течаше крвца. следовати. — Дневницу имате сто франака, М-И. б. пролазити укруг, колати, кружити,

се односи на тетребе, који је као у тетреба:

200

ТЕЋМИЛ — ТЕХНИКА

у Београду вам тече плата. Каш. Рента не службеник, министар финансија. — Први би текла појединим приватницима него је поздравио конзула тефтедар. Андр. И. држави. Пов. 2. 8. необ. пропуштати насуту тефтедбрев, -а, -о = тефтедаров који течност, цурити (р расушеном бурету или припада тефтедару. пробушеном суду). Рј. А. 10. стварати, ститефтед&ревица ж = тефтедаровица цати. — Софра тече, али има који ће раствфтедарееа жена. Вук Рј. тећи. Игњ. Тако се води радња, тако тече тефтедбров, -а, -о = тефтедарев. пара. Маш. Изр. текла река (вода) куд је текла тефтедаровнца ж = тефтедаревица. остаје све по старом, без икакве промене; ~ ду-Вук Рј. шу нар. чинити добра дела, спасавати душу.— тефт&дарски, -а, -5 који се односи на Теци душу док је раније. Љуб.; тсче к а о тефтедаре. по лоју в. уз лој(изр.); мед и м л е к о тече т&фтер м тур. бележница, записних, ре«. уз мед (изр.). гистар, протокол; трговачка књига примања ~ се покр. парити се, спаривати се (р и издавања, рачунска књига. — Хоће Швабо кози и овци). Вук Рј. да има тефтер од свега па и од наших глава. т*ћмил, -ила м тур. допуна, накнада. Андр. И. Нема клок, клок, пун те је тефтер. Рј. А. Сим. Изр. ~ у ч и н и т и изравнати, намирити, тефтбрдар, -ара м тефтедар. Бен. Рј. накнадити. — Дај ми харач од седам година, т&фтерење с гл. им. од тефтерити. царску хазну, тећмил мн учини, штоно сам тефтернтн, -им несврш. уписивати, је ратећ потрошио. НП Херм. теф&лии, -ина м узан црн каиш са кути- уносити у тефтер. — Па стадоше бројити сватове, Тале броји, а Рамо тефтери. НП јицом у којој се налазе исписане изреке из Шкаљ. Библије, а при молитви Јевреји га обично обатјају око руке или око главе. — Стари тефтик м тур. покр. в. тетик (2). Вук Рј. Мамулето свеза око десне мишице посвећени т&фтиш, -иша м тур. ист. а. истрага, тефелин. Јевт. трагање и уеиђај на терену (рбично вршен тефбрич м тур. 1. забаеа и гозба, провод ради хеатања хајдука). — Кад се хајдуци у природи, измт. — Обећао [је] да ће свакако врло умноже . . . онда изиђу Турци на тефтиш. Вук. б. иследник, инспектор; иследна, Ићи на ђурђевдански теферич. Андр. И. 2. место у природи пријатно за провод; летњи- истражна комисија. — Сердари и тефтиши коеац, вила. — Требевићу, висок теферичу, зађу по селима . . . и стану истраживати и купити од људи оружје и лепе хаљине. Вук. са тебе се види Сарајево. НП Шкаљ. На крову запуштеног теферича зује каменице тефтвзнење с гл. им. од тефтишити. мртвачку пјесму. Матош. тефтбшитн, т&фтишим несврш. вршити тефбричеше с гл. им. од теферичити. тефтиш, претрес, увиђај, водити истрагу. тефЈричити, -им несврш. забављати се Вук Рј. у природи, проводити се на теферичу. — тефтишлбма и тефтишл&ма ж тур. Мане је волео да теферичи. Срем. инсткција, преглед, ревизија. Бен. Рј. тефЈрички, -2, -о који се односи на тет&с узвик за изражавање мирења с нечим, ферич, сеојствен теферичу. — Сав [се] поломио у једном једином теферичком тренутку. резигнације, равнодушности и сл. — Нешто [си] забринут . . . — Тех! . . . дође кашто Михиз. човеку и то. Глиш. тефербчли прид. непром. погодан, пот&кара ж фолкл. покр. врста ускршњег десан, као створен за теферич. — Због ледена колача с јајетом у средини. И-Б Рј. извора и обиља чисте текуће воде . . . овај кутак одавна је познат као »теферичли мјет&харкца ж дем. од техара; техара. сто«. Ћоп. технизација ж увођење техничке опреме, теф&ричовање с гл. им. од теферичовати. коришћење техничких достигнућа. — Један

теф^ричовати, -чујем месврш. теферичити. — Онда ћемо теферичовати. НП Херм.

тЈфлон, -бна и тбфлон м ерста синтетичног влакна. — Хирургија . . . користи производе синтетичке хемије: најлон, орлон, тефлон. Пол. 1958. тефт&дар, -ара м тур. ист. благајник, књиговођа, рачуновођа; висок финансијски

од великцх проблема [је] . . . како сачувати народну уметност у клими муњевите технизације. КН 1956. т&хник в. техничар. Деан. Рј.

техника ж грч. 1. општи назив за многострану делатност засновану на примени физике, хемије, математике и сродних наука, уз употребу машина и алата, којој је сврха коришћење природних извора еиергије и мате-

ТЕХНИКО — ТЕХНОКРАТИЗАМ

201

у облику умијећа, стројева, заната, оруђа и направа, цјелокупним техницизмом. Уј. т&кничар м 1. стручњак са завршеном средњом техничком школом: грађевински ~ , зубни ~ , машински ~ . 2. студент техничког факултета; ученик средње техничке школе. 3. а. онај који добро познаје технику посла, који добро влада техником (За), вештак у неком послу. — Тај танкоћутни и осјетљиви умјетник уједно [је] и техничар на европској разини. Баб. б. онај који ради механички, рутински по утерђеном шаблону. — Оријентални занатски уметнички производи сасвим ће престати да се израђују, а њихово ће место . . . заузети израђевине нових средњоевропских мајстора, који су често . . . чисти техничари. Ђорђ. у раду уопште: •—• сликања, ~ веза, ~ техничарев, -а, -о = техничаров који ткања, ~ зидања; ~ свирања, ~ пливања, ~ мачевања итд. — Говорио [је] о народном припада техничару. техничарка ж жена техничар. зајму и укратко упознао присутне са техником уписа. Пол. 1950. б. механички, рут&ганчаров, -а, -о = техничарев. тински део уметничког, научног и др. посла т&шичарски, -а, -6 који се односи на који се постиже обуком; степен обучености. — техничаре. Један човек са чудотворним талентом, нетбхнички, -а, -о који се односи на технику постижном техником . . . слика закланог 1. који се бави техником, који изучава и усавола. Јанк. 4. машине, стројеви, технички уређаји; опрема техничким производима, меха- вршује технику: •—• факултет, ~ школа, •—• интелигенција. 2. који се засниеа на изунизација. — Народноослободилачки покрет мима, достигнућима технике, који се користи користно се . . . најмодернијом ратном техником, која је отимана из руку завојевача. достигнућима технике: технички уређаји, технички апарати, техничка средства. 3. ЛМС 1951. Већина колхоза изразила је који се односи на организацију послова, на жељу да купи потребну пољопривредну технику. Пол. 1958. 5. примитивне машине, снабдевање средствима за рад, који се бави стручном страном послова: ~ екипа, ~ оруђа, материјал и целокупна опрема за штампање и умножавање пропагандног мате- директор, ~ сарадник. 4. који врши мехаријала; просторија у којој је то смештено. нички, рутински део посла: ~ л и ц е , ~особље. — Његов шапирограф и читава остала 5. који се односи на примену стеченог знања и вештине, рутински. — Сувремени ногомет »техника« налазнли су се скривени у појати. изражава се богатством техничких решења. Ћоп. Још док је радио у гимназијској техНог. 6. који се односи на стручно оцењиеање НИЦИЈ ископао је склониште за свој материквалитета чега (неке машинерије, градње и јал. Дав. ријала за усавршавање производње и животних услова уопште. — Напредак науке и технике постаје све више резултат рада научењака најразличитијих нација. ОП 2. 2. популарни назив за стручне школв, нарочито високе стручне школе на којима се изучавају математика, физика, хемија и сродне науке и њихова примена у машинству, електроници, грађевинарству, архитектури итд. — У Петрограду [је] . . . учио технику. Барац. 3. а. начин коришћења материјала, машина и оруђа, скуп свих поступака примењених при изради наквог уметничког, занатског, индустријског и др. производа; начин извођења или обављања неког посла (у занатству, уметности, спорту и др.), вештина, извежбаност у обављању неког посла; начин рада, поступак

сл.): ~ преглед возила (зграде и сл.), ~

тбхнико м ( м н . -ици) технички руково- комисија. 7. намењен индустрији, индустријдилац, технички референт; особа која у спорт- ски. — Све важније мјесто заузимају техским клубовима са тренером предлаже играче ничке културе или индустријско биље. ЕГ 2. за утакмице. — ИграчИ . . . су потрчали према своме »технику« . . . и подигли га на Изр. ~ помоћ помоћ у материјалним рамена. Пол. 1959; Кл. Рј. добрима и стручним кадровима коју земљама тбхниколор, -а И техникблор, -ора м у развоју додељује Организација уједињених нација. филм у боји. т&хннчки прил. 1. на технички начин, т&шикум м средња стручна школа за својстеено техници, уобичајено у техници. — разне гране технике. Да се изразим технички, сваки пресек њетехницДзам, -зма м 1. техничка усаврше- гове поезије показује једну довољно осветност, стручност. Вуј. Лекс. 2. схватање о љену раван. Панд. 2. у погледу технике, с предности технике над другим облицима ства- обзиром на технику. — Чеси су били технички ралаштва. — Овај техницизам душу ми бољи тим. Пол. 1957. поједе. Петр. М. Стајати на мјесту [за футутехнбкрат(а) м присталица технокраризам] значи закопати се у тврђави технитије. цизма и свакојаких алстракција. ХР 1928. 3. технички изуми, технички уређаји, машитехнократДзам, -зма м грч. схватање и нерија, техника. — Он им враћа услугама држање засновано на идејама технократије.

202

ТЕХНОКРАТИЈА — ТЕЧАН

— У појединим радничким саветима дошло први течај . . . Босиљка распусти ђаке. Вес. јс до технократизма, чији је појавни облик Био је он правник у задњем течају. Кум.; прецењивање технике. Пол. 1957. Р-К Реч. 2. период у излажењу часописа и сл. пубткација, серија; број, свеска такве публитехнократија ж грч. = технокрација 1. социјално-економски покрет у Сједињеним Аме-кације. — Часопис је почео да излази у ричким Државама тридесетих година овога »новом течају« и са новембарском свеском века, који тражи да се све области друштвеног даје други број. СКГ 1937. Осврће [се] живота подреде законима технике и руково- на моју радњу »Иза Шеное«, приопћену у три течаја коледара »Свачица«. Марј. М. ђење повери стручњацима технике и технологије. ЕЛЗ. 2. владавина технике и техничара. 3. а. фин. дневни однос вредности различитих валута; дневна берзанска ц<.на хартија од Вуј. Лекс. вредности и разне робе, курс. — Зарадио [је] технбкратски, -а, -б који се односи на пет стотина милијуна, *али новчани течај технократе и технократију. претворио их је за мјесец дана у пет милитехнокрација ж = технократија. — јуна. Крањч. Стј. Течај новца . . . бит ће Тсхнокрацијом већ се дирнула у живац чак службени течај који је котирао на дан плаи руска стахановштина. Уј. ћања. Тен. 6. употреба, оптицај (новца). — У течају су били страни новци, махом туртехн&пог м стручњак за технологију; онај који је завршио технолошки факултет или ски и аустријски. Јов. С. 4. в. ток Џ).—[Граница је] протегнута течајем ријеке Ибра до технолошку стручну школу. Митровице. Јаг. Сам Вук . . . стално је у технолбгија ж грч. 1. наука о поступку течају свега што њему треба. Поп. П. Однообраде и прераде сировина, полупрерађевина и шаји између кнеза и народа . . . изменили прерађевина у производњи. 2. скуп процеса [су се] у течају четрдесет година државног кроз које пролази производна материја од развитка. Марк. С«. На сваком кораку тепочетне фазе до готовог продукта. — Девет чајем игре било [је] . . . погрешака. Крањч. пута изналазили су ливци технологију рада Стј. и девет пута се на пробама показивало да Изр. в и ш и ~ шк. виши разреди (V— нису на правом путу. Пол. 1950. VIII) основне школе; у ранијем школском техиблошки, -а, -б који се односи на техно- систему виши разреди (V—VIII) гимназије; логију и технологе: ~ метод, ~ процес, ~ н и ж и ~ шк. прва четири разреда основне испитивање. школе, односно у ранијем школском систему техтЈрван, -Лна м тур. врста кола; исп. прва четири разреда гимназије. тетриван. — Морали су да га [везировог течајац, -јца м онај који похађа течај> слона] напола носе . . . и да га возе на нарокурсист(а). Бен. Рј. читим, ниским колима која су звали »техтбчајка ж она која похађа течај, курсисттерван«. Андр. И. киња. тециварина ж врста пореза на приход. тбчајни, -3, -б који се односи на течај — Није му било суђено да изађе из сиве и а. који се односи на наставу која се изводи, на тешке масе тециварина, глоба, цестарина. течају: ~ испит. б. берзански: ~ вредност, Крл.; Бен. Рј. т€циво с а. стицање, течење имовине. — ~ листа. Изр. в и ш и ~ испит шк. в. матура; Све му је некако ишло боље од руке, само н и ж и ~ испит «. мала матура (уз матура тециво није. Ако коме што узајми . . . произр.). падне муЈ ако уложи у какву радњу — и то му пропадне. Глиш. б. стечена имовина, тет&чајница ж фин. листа берзанских вредчевина, текотна. — Ја знам да и поштено ности, берзански извештај. Бен. Рј. тециво пропада. Вел. течан 1 , -чна, -чно 1. физ. својствен агрет^цикућа ж И м вредна, разборита и гатном стању које чини прелаз између чврстог штедљиеа особа која тече кућу, добар дома- и гасоеитог, у коме је материја без одређеног ћин, добра домаћица; супр. распикућа. Вук Рј. облика и непроменљиве запремине: ~ гориво,~ храна. — фиг. Лаган вјетрић доноси свјеж тбча м хип. од тетак. — Сав блед у лицу . . . дохвативши . . . колац из плота устремио уздух, течан као вода. Кал. 2. фиг. који тече, иде глатко, без тешкоћа, без застоја и неујед[се] на нашег течу. Пол. 1973. начености, ратомеран^уједначен, складан, сретбчај м 1. а. краћа обука за стицање ђен (о стилу, говору и сл.). — Дијалог је код осноених знања из теорије и праксе појединих Лазаревића увек лак . . . течан. Скерл. Жудим наука или занимања, курс: ~ руског језика, за мирном бесциљношћу, за течним сном. Бен. аналфабетски ~ , ~ дактилографије, ~ прве помоћи, ~ кројења и шивења. б. шк. тбчан и тбчан 8 , -чна, -чно покр. пријаступањ у школовању, разред, годиште, година; тан зајело, који се једе с теком, с апетитом, полугође, семестар. — Сврши се испит за укусан (о јелу); исп. тек 2 . — Тако је данас

било течно јело, да већ не може боље бити. Вук Рј. т&чеван, -вна, -вно који се односи на течење, стицање, предузет ради зараде; послован. — Течевна заједница сувласника брода настаје ради тога да искоришћује заједнички брод. Мј. 1936. т&чевина ж 1. а. стицање, зарада. — [По Платону] држава није предузеће за течевину и богаћење. Јов. С. б. зарађена, стечена имовина, имање. — Шта је са мојом кућом, течевином. Ћос. Д. 2. постигнути успех, достигнуће, тековина. — Година 1848 . . . чинила се Старчевићу погубном за све течевине Запада. Нех. т&чевник м онај који зарађује, стиче, стеаралац; онај којије доста стекао, богаташ. — Ниси хтио да будеш обичан капиталист, власник творнице, течевник. Сим. течење с 1. гл. им. од тећи. 2. течевина, тековина. — Раскрхани свати никад се окупити колико ли ни зло течење. Љуб. тбчић м теткин син, брат од тетке, тет(к)ић. Вук Рј. течићна ж теткина кћерка, сгстра од тетке, тетична. Рј. А. течно 1 прил. на течан начин, без тешкоћа и без застоја, глатко, сређено, складно. — Наставио је лако и течно да говори. Андр. И. Рапортира течно, као да чита из књиге. Донч. тбчно И тбчно 2 прил. с теком, с апетитом, укусно. Деан. Рј. тбчност 1 , -ости ж 1. = текућина. — Крвна течност разноси хранљиве материје . . . до свих органа и ткива. Станк. С. Со, мед И течност још у устима носим. Наз. 2. особина и стање онога што је течно; фиг. лакоћа и сређеност излагања. — Довољно је било да један песник има мало више боје и музике, или макар само мало више течности, па да га Недић прогласи за великог уметника стиха. Скерл. Игњатовић се читаоцима наметнуо истинитошћу животних појединости . . . и течношћу свога приповедања. Барац. тбчнбст и тбчнбст 2 , -ости ж особина, својство онога штоје течно, што је пријатно за јело, укусност. теџбина ж течевина, текоеина. Вук Рј. тешење, гиигпи (се).

ијек. тј&шење, с гл. им. од те-

тешилац, -иоца, ијек. тјешилац, м онај који теши. — Да потражим цвеће, негдашње другаре, тешиоце старе, душине лекаре. Змај.

тбшило, ијек. тјбшило, с необ. оно што теши. — Јеванђелије ми на столу, најбоље таквој беди тешило. Кост. Л. т&шитељ, ијек. тјешитељ, м онај који теши. — Ох, хвала теби, тешитељу мој. Кост. Л. И кад у твом јаду тјешит бих те хтио, видим да ми самом тјешитеља треба. Крањч. С. т&шитељица и тешит&љица, ијек. тјешитељица и тјешитељица и т&шитељка, ијек. тјешител>ка, ж она која теши. — Лепоту [је] поставио . . . као . . . тешитељицу рода људскога. Цар М. Ако вјерујете . . . да могу бити тјешитељица ваших боли, ја сам спремна. Нех. Не вуче мене туђих катедрала слика, но чедне цркве љупких загорских видика . . . тјешитељке благе. Визн. тешити, -им, ијек. тјешити, несврш. благом и разборитом речју пружати утеху, ублажавати тугу, бол ономе ко је тужан, ожалошћен, умириеати. — Тешио је кад је плакала. Уск. Старог Радуловића тјешила је само бура. Јел. ~ се (чиме) налазити утеху у нечему. — Добит ће отац писмо! — тјешио се у чами. Гор. тешкање, ијек. тјешкање, с гл. им. од тешкати (се). тешкар м зоол. покр. врста птице, бргљез ЗШа еигораеа сае$1а. Бен. Рј. тешкати, -ам, ијек. тјешкати, несврш. у деминутивнам значењу: тешити. — Да ли их тешкаш . . . да ли се дају утешит. Кост. Л. ~ се 1. тешити се. — Тешкао се том мишљу, и она га мало умири. Вес. 2. а. са жаљењем говорити о нечему, вајкати се. — Уздише капетан, уздише Ђоша. Један се тешка како се мора трпети, други се тешка како се из ове коже не може никуд. Глиш. б. жалити због неког свог поступка, кд.јати се. — За опроштај моли и горко се тешка. Јакш. М. т&шкаш, -аша м разг. а. боксер тешке категорије. — Интересовало нас је . . . како се боксери припремају за следећу сезону . . . По завршетку такмичења . . . једино је тешкаш Стефановић напустио клуб. Сп. 1960. б. човек велике тежине, ееома угојен човек, дебељко. — Најдебљи је човек у свом селу. Он је већ одавно отишао у »тешкаше«. Још пре неколико година пребацио је 160 килограма. Пол. 1966.

тешко и тбшко (комп. т§же и теже) прил. 1. а. с муком, с напором, напорно. — Попео се уз степенице мрзовољно и тешко. Торб. Болесник дисаше тешко и неједнако. тешипица, ијек. тјешилица, ж она која тгши, тешит^љка, тешитељица. — Ој пјесмо Вес. б. споро, са закашњењем, с шешкоћом. — Још је рано, тешко свањива. Јевт. [Вицко] наша, рода тјешилице. Марк. Ф.

204

ТЕШКОАТЛЕТИЧА? — ТЕШТАН

тешкокатегбрац, -рца и тешкокатбје теже слао новце за које јеМарко писао.Новак. в. неугодно, непријатно. — Теже ми пада горник м спорт. боксер тешке категоријв. — Око 15.000 гледалаца је протестирало против ова непрекидна вика командантова него цео овај рат. Јак. г. тужно, жалосно, болно. — одлуке судаца да тешкокатегорца Немеца . . . прогласе за побједника. Вј. 1960. Један Постаде ми још теже при срцу. Наз. Тешко немачки лист га је [Штрауса] назвао »полисе растати с њима . . . И сузе му на очи навру. Каш. 2. а. горко, љуто, немилосрдно. — Суд- тички тешкокатегорник«. Он је један од оних боксера који погну главу и ударају бина се тешко с вама поиграла! Фелд. б. много, знатно, веома јако, у великој мери (по обема песницама. НИН 1958. јачини, интензитету). — Већ је годдау дана тешкбмислен, -а, -о необ. који тешко . . . Георгије тешко болестан. Чипл. Тешко схвата, који много размишља, опрезан. — га је увриједио доводећи у сумњу његову Лако мислити и о лаким стварима треба искреност и исправност у раду. ВУС 1972. човек да је лакомислен, а ја сам тешко3. дубоко, чврсто (уздахнути, спавати и сл.). мислен. Нен. Љ. — Уздахнувши тешко крене . . . у сусрет тешкомитраљески, -а, -б којисеодноси другом намјештенику. Крањч. Стј. Ипак сам на тешке митраљезе. — Волио се задржавати заспао дубоко и тешко, а кад сам се разбудио, у нашем тешкомитраљеском одјељењу. Хорв. уздахнуо сам за ишчезлим сновима. Вуј. тешкост, -ости ж в. тешкоћа. — Не 4. незграпно, невешто. — Почели [су] да игзна за опасност, нити хоће да познаје тешрају, али полако, тешко и силно. Станк. 5. сумњиво је, није еероватно, мали су изгледи. кости и препреке. Ат. — Кампања у штампи тешко да ће им користешкбћа ж (ген. мн. тешкоћа) оно што тити. Уј. Хоћеш ли да идеш вечерас? Не отежаваживотилиизвођењенекеделатности, знам, тешко да ћу. Моск. 6. нерадо, с негодо- сметња, незгода, неприлика; тешко стање. — еањем. — Они се тешко одвајају од онога Адвокат Мишић запао у тешкоће због оне чему су се научили у младости. Бел. 7. зло, виле на Дедињу. Бар. Велика подручја шума рђаво, мучно [с логичким субјектом у датиеу). . . . се недовољно искоришћавају због саоб— Опет ме затресе хладноћа . . . Виде и раћајних тешкоћа. ЕГ 2. остали да ми је тешко5 те помогоше да легтешњак 1 , -ака м покр. дрво од кога се нем. Јан. 8. веома погрдно, простачки, ружно, теше лучка, луч. Вук Рј. вулгарно. — Звонар . . . опсује тешко и нет Ј ш в а к ' , -ака, ијек. тјбшњак, м тесна стане у ноћи. Гор. 9. (обично тбшко) (у служби узвика) а. за изражавање бола, жа- просторија, тесан стан; теснац. — Откако лости, страха: јао, куку, леле. — Кука [мајка] се преселисмо у град, моја обитељ никако да се свикне на живот у нашем тјешњаку. после с мојом сестром: »Еј, тешко мени!« Лаз. Л. 6. за изражавање претње. — Тешко Вј. 1972. Зар не заудараше у јарузи, тјешњаку пољском, лешина пса луталице. КН стражарима кад је он дежурни. Ољ. 10. 1958. (у именичкој служби: тешкб и тешкб, -ога) с покр. тешко, мучно стање, тешкоћа, терет т&ш&ар, -ара, ијек. тј&цњар, м тешњак. (рбично психички, душевни). — Кад се сла- — Да су . . . мало проширшш школу, да вонска удата жена састане са својом другом се ђачад не муче у оном тешњару. Шапч. . . . онда јој . . . исприповиједа своје тешко. т Ј ш а а т и , -ам, ијек. тјешњати, несврш. Ивак. Теби твој брачни живот постане трхом> постајати тешње, уже, сужавати се (о који ти с мученичком резигнацијом подноодећи). — Краћа и тешња одећа на њој тако сиш; шутиш и гуташ своје тешко. Коз. Ј. да газдарица мора да јој набави ново. Андр. тешкоатл&тичар м спорт. онај који се И. Само су му [младићуј непрестано тјешњабаш тешком атлетиком (боксом, дизањем ле памуклије и краћао хабит. И. терета, рвањем и сл.). — Ово . . . могу исто тбш&ење, ијек. тијбшњење, с гл. им. да постигну и атлетичари, кошаркаши, плиод теснити. вачи и тешкоатлетичари. Пол. 1959. тешкоатлетски и тешкоатлетски, -а, тешњи, -а3 -е, ијек. тјешњи номп. од -б који се односи на тешку атлетику: ~савез, тесан.

~ спорт, ~ форум.

тештав, -а5 -о, ијек. тјбштав који је мек тешкбвоља ж ков. рђаво расположење, као тесто, који је по мекоћи налик на тесто. незадовољство, мрзовоља. — У тешковољи — У пластичној тјештавој маси [качамака] пароплов ме занио. Павл. при јелу наилазили су на струготину, сламке. Лал. Шта се то вере ноћу по житкој тештатешкбвбљан, -љна, -љно нерасположен, вој маси кепоплочане улице? Ранк. зловољан, мрзовољан. — Бакоња, тешковољан . . . закуца на гвардијанова врата. Мат. тештан, -а, -о, ијек. тјештан за који Капелан, тешковољан попут данског краље- је прионуло тесто, на коме има теста: тешвића. Матош. . ., тане руке. Вук Рј.

ТЕШТЕ — ТИГРАСТ тДште речца ». тешто. — Хоћеш да ми закољеш ти јагње? — пита чиновник. — Та што га не би' заклао? Теште? Дом. т^штење, ијек. тиј&нтење, с гл. им. од тештити. — Одржано је и савјетовање виноградара, гдје се разговарало о муљању, тијештењу грожђа. ВУС 1971. тбштити, тештим (ређе ек.)5 ијек. тиј&птити, несврш. цедити, гњечити. — Тијештио лимун у чај. Торб. Пуну шаку купина . . . трпа . . . у . . . уста . . . и тијешти их међу зубима. Божић. фиг. притискатпи, мучити. — Терет га тешти терет големе љубави! Јакш. Ђ. т&пто покр. речца за одобраеање, саглашавапе: ако, па нека, ништа за то, ништа не мари. — Зар и ти овамо, Рамо? Тешто. Куш. Завидљивци . . . веле: тешто, тешто3 пуче тиква! Вес. т&шчати, -ам несврш. постајати, биеати тежи. — Дах му постаје кратак, и глава почиње бољети, и ноге тешчају. Леск. Ј. Капље . . . су крупњале, тешчале. Десн. т в 1 (ген. т&бе и тебе, те; дат. тбби и тбби, ти; ак. т&бе и тебе, те; инстр. тббом; лок. т&би и теби) лична заменица за 2. л. јд. т б 8 зам. мн. од тај. т н а. енклитички облик датива јд. личне заменице 2. л. јд.: рекао ти је. б. као речца за појачавање (етички датив). — Ја пред УрВИНУЈ а оно ти пред њоме стоји . . . пјесник. Крањч. Стј. Тако данас, тако сутра, мој ти млинар све сиромашнији и сиромашнији. Андр. И. в. у закмтви. — Отиди, вере ти, њему, па му покажи ово моје писмо. Дом. Говори тко је то започео, љубави ти твоје! Богд. г. замењује присвојну заменицу: твој, твоја, твоје. — Још који часак хтио бих да живим у грудима ти. Цес. Д. Приче би ове И најмања реч спржила ум ти, смрзла младу крв. Панд. д. као суфикс уз прилог таоно« и везник »илш: каоноти, илити. Бак. Реч. таба ж дем. и хип. од трбух (у дечјем говору). — Чоколаду пажљиво разви . . . Болеће ме тиба, — рече Ангелина. Рист. тВбати, -ам несврш. покр. брати, тргати; чупати. — А ја за њиме, тибајући по коју заосталу малину. Матош. Соко тијело тиба, росно перје љушти. Март. тибати се, тибам се несврш. покр. мењати перје, митарити се. Рј. А. тибија ж лат. анат. голеница, цеваница. — Читава она страна исповједаонице . . . резонирала је од тога гласа, дрхтала попут метала што је производио неко неугодно струјање у Гигинцм кољенима и тибијама. Бег. т&вушка ж зоол. бркица? (врста рибе) Сођшз ћагђаШ1а.—Много је мања од чикова

205

тивушка . . . која има око уста само шест брчића. Финк. т&гањ, -ања и т и г а њ , -гња м тур. плитак метални или бакарни суд са дугачком дршком који се употребљава за пржење, тава. — Пржи се и цврчи печење у тигањима. Дим. Често долазе да га [рибу угора] виде и сусједи, од којих би неки хтјели с н.им на тигањ — да га поједу. ВУС 1960; Шкаљ. т&гања ж (ген. мн. тАгања) покр. в. тигањ. Бен. Рј. тнгањац, -њца м необ. дем. од тигањ; шерпа. — Кључа вода у тигањцу, па кључ баца по пребранцу. Кош. твгањина >к аугм. и пеј. од тигањ. тигањић м, тигањнца ж и тига&че, -ета с дем. од тигањ. Вук Рј.; Рј. А. тигањчина ж аугм. и пеј. од тигањ. тЗгар и тАгар, -гра м (мн. тигрови и т&грови, ређе тигри) грч. 1. зоол. крупна крволочна звер из пор. мачака, дугог и са стране стиснутог трупа, са крзном црвенкастожуте боје и попречним црним пругама БеШ 115П8. Терм. 4. 2. фиг. веома суров, креолочан човек, крволок, крвопија. — Швејк је . . . стајао пред тим тигром, који је сједио у прочељу за дугим столом, пушио цигарету за цигаретом. Јонке. твгарскн и т&гарски, -а, -б који се односи на тигрове, који припада тигровима, који је као у тигра; исп. тигровски: тигарске очи, ~ поглед. тЗгарски и тДгарски прил. као тигар, попут тигра; исп. тигровски. — У тим уличицама набаше човјек само још на мачке . . . лисичји жуте и тигарски пругасте. Бат. Из све снаге силно викну и тигарски у мукама цикну. Јакш. Ђ. тигл м нем. 1. калуп за ливење растопљених метала. 2. део ротационе машине. — Прско дана је струја покретала тигл у штампарији. Пол. 1958. тНгла ж (ген. мн. тигала) нем. покр. 1. опека, цигла. — Кроз . . . рупе на крову, између тигала, засвијетљеле су се . . . звијезде. Ств. 1948. 2. пегла, утија, глачало. Р-К Реч. тигланица ж покр. фабричка коса; исп. кованица (3). Р-К Реч. тЗглање с гл. им. од тиглати. тЈЈглати, -ам несврш. покр. пеглати, глачати. Кл. Рј. т8глен, -а, -о који је од тигала, циглени. — Гром ће да захишти у тиглене кровове. Ђон. тЗграст, -а, -о којије налик тигру (рбично по крзну, кожи), пругаст: ~ мачка, ~ жаба,

~ змија, ~ питон. ,

206

ТИГРИЋ — ТИК

тЗгрић, -а и т&грић, -ића м дем. од тигар; мали, млади Шигар. — Наврани се тигро с тигрићима. Вук Рј. тВгрица и тАгрица ж женка тигра; фиг. љута, срдита, бесна жеиска особа. — У томе полусну она беше орјатка И тигрица. Вес. тВгричин и тАгричин, -а, -о који припада тигрици. тигро м хип. од тигар. Вук Рј. тВгров и твхров, -а, -о који припада тигру, који је од тигра. — Низ рамена пада жени скупоцјено тигрово крзно. Шен. тЗгровина и т&гровина ж кожа тигра, крзно од тигра. — Једна [слика] приказуЈе . . . дјевојку која се је . . . окупала, па се затим свалила на тигровину. В 1885. Златне пјеге сунца [појављују се] . . . као одбљесци на тигровини. Лал. тигровски и т&гровски, -а, -6 који се односи на тигроее, КОЈИ припада тшровима, ко]и је као у тигра: ~ крзно, тигровске очи, ~ раса. тВгровски и тДгровски прил. као тигар, попут тигра. — Мостови [су] . . . тигровски витки. Бат. Плен . . . ће после тигровски брзо и чврсто однети у своју јазбину. Бар. тигроид, -ида м анат. зрнасто телашце у цитоплазми жиечане, нервне ћелије. — Обојимо ли живчане станице нарочитим бојама, видјет ћемо у цитоплазми уска зрнаста тјелешца, која наликују на крзно тигра, па их због тога зову тигроид. НБ. тАжба ж необ. оно што тишти, мучи кога, тегоба. — Момак . . . од умора и невоље свладан, колико га неке тижбе тиште. Март. тДжика ж тал. покр. = тисика в. туберкулоза. Вук Рј. тАзон, -бна м агр. покр. врста крушке. — Највише се препоручују за ова места . . . крушке:. . . тизон, тиквара. . . томињача. Тод. тВја прил. заст. в. гпја*. — Казне ради премјесте [га] одавле тија онамо у Лику. Ђал. тијада ж грч. в. бахантпкиња. — Нахрупе . . . сатири . . . силени, тијаде, коледе. Матош. твјак м необ. в. тишак. — Одупирући се веслом о дно, пребродио сам некако брзачину и нашао се у мирном и дубоком тијаку. Пол. 1958. тВјан в. тихан. тВјано «. тихано.

— Зар га [Наполеона] не обожавају . . . више него . . . све оне који носе тијаре и дијадеме на овом свету. Кнеж. Б. Дум Франо би био св. отац папа, онако лијепо окрунан тијаром. Војн. фиг. власт и достојанство папе. — Кад се Саванарола домогне тијаре, постаје Лојола. Крл. твјатн, -ам несврш. покр. в. тињати. Р-К Реч. тијацко прил. дем. од тијано. — Нешто ми тихо тијацко прође изнад чела. Матош. тијачак, -чка, -чко дем. од тијан. — Жив и окретан на улици, ал' у цркви . . . скроман и тијачак. Торд. тВјек м (ијек.) (лок. тиј&ку; мн. тиј&кови) гпок. — Занесе га тијек воде ладне. НП Вук. Тијек повијести иде од истока к западу. Баз. тВјеком прил. (ијек.) током, у току. — Тијеком цијеле недјеље . . . расло је њезино чувство свакога дана. Крањч. Стј. Тијеком путовања свога [мислила је] . . . само на Станка. Шимун. тЗјело, ек. тело. ТЛјелово с (ијек.) цркв. католички црквени празник, Брашанчево. тВјеловски, -а -б (ијек.) = тјеловски који се односи на Тијелово. тијблце, -а и -ета, ек. телце. тЗјење с гл. им. од тиши. тијес-, ек. тес-. тЗјесак, -ска м (ијек.) (мн. тВјесци и тјбскови) справа којом се нешто тешти, цеди, гњечи, преса, преша(за маслине, грожђе и сл.). — Млине с тјесковима за маслине граде. Рј. А. тВјест м (ијек.) иокр. в. тијесак. Вук Рј. тл)&шв>1&е, ек. тешњење. тнј^штење, ек. тештење. тнјбштжтн, тијештим, ек. (ређе) тештититДк м малајско-енгл. бот. врстпа дрееша 143 пор. спориша, индијски храст, чије се тврдо дрео употребљава за градњу бродова и производњу намештаја Тессопа §гап<Лз; исп. тиково дрво (уз тиков изр.). 1 тВк м фр. мед. живчано, нервно обољење које се огледа у сталном понаељању нехотичног, нагсог, грчештог трзања мишића (око уста, очију, носа и сл.~). ЕЛЗ. тВк2 м енгл. ерста пунијег платна, градл. Кл. Рј.

тВк 3 прил. (за појачавање предлога) тАјара ж (ген. мн. твјбрб) грч. раскошна сасвим, управо, баш (до, уз, Близу). — Стаде тик уз њега. Мих. Над речицом . . . на једксага старих персијских и асирских царева; трострука, троспратна круна римског папг. ном мссту, тик један уз другог — два моста.

Т И К А В Ч И Ц А — ТИКВАРА

207

саграђен, од чега? Дим. 4. покр. боја карте за коцкање (са сликом тикве); исп. бундева (2). — Хоћемо ли мало карте? Ево тикве, ево мака! Змај. Изр. бот. бела ~ в. бундева; г о р к а ~ в. дивља тиква; д е б е л а ~ Вгуоша аЉа; д и в ља ~ Вгуоша, В. сИока и ОггиИш со1осуп1ћ18; т и к в а в о д е њ а ч а (водена, в о д њ а ч а , грљача, винена, пивна) в. тиква (16); тикање с гл. им. од тпкати (се). д у в а т и (пухати) у једну (исту) т и к в у с тНка-тЗка) оном. тик-так. — Стадох ким слагати се у мишљењима и поступцима да ослушкујем монотону лупу точкова [локо- с ким; ко с ђаволом тикве сади (сеје) мотиве]: тика-так, тика-так. Пол. 1959. Имио главу му се разбијају (лупају, путирањем гласова који су се чули у природи цају) посл. ко се удружи с рђавом особом, . . . и с изграђивањем . . . ономатопеичних упада у невоље; надувена (напухана) ~ речи . . . као . . . кре-кре, тика-така итд., надмена, охола, ташта особа. — Тикве напујезик се . . . знатно усавршио. Псих. хане, а не учени људи! Донч.; п о к о н д и р е н а ~ особа која због свога новца, богатства, тикатакање с гл. им. од тикатакати. — сматра себе много вишом, образованијом, отДуго се није ништа чуло, само тикатакање менијом и мудријом него што јесте; пуче уре. Крл. ~ , прсла ~ распало се пријатељство, претикатакати, -ам несврш. оном. ударати, кинули се добри односи. — По селу букну куцати ритмички (обично о сату, часовнику). глас да ће Пантелићи да се деле . . . ЗавидВ. пр. уз гл. им. тикатакање. љивци се смејаше и веле: тешто, тешто, пуче тЗкати 1 , -ам несврш. оном. тикатакати. тиква! Вес.; сабити кога у т и к в у умањити, потамнити чију слаеу, углед; ућутВ. пр. уз гл. им. тикање. кати кога својом надмоћношћу (знањем, опотикати, тикам и тикати'-, -ам несврш. нирањем и сл.). — Тако ми Венере, постаћу гоеорити коме »ти«. — Мислиш ли да сми- сликар, сабићу у тикву сва мазала млетачка. јеш старије од себе тикати? Ков. А. Јесам ли Кост. Л.; садити с ким т и к в е удружити брат те ме тикаш? Кнеж. Л. (ва)ти се с ким {рбично с рђавом особом). ~ се уз. повр. говорити један другом — С људима и с пропалима нећу тикве сади»ти«. — Тикао сам се са људима који су ми ти. О-А.; ~ без корена човек безутицаја, без веза. — Ама није ти ни Иван тиква без могли бити очеви. Уск. [Николу је] сва грокорена, има и он својих људи. Вес.; ~ пошфовска породица сматрала за свога и тикала ла, ~ д о ш л а каже се за онога који некуд се с њим. Том. оде и ништа не научи, него се врати као нет&кач, -ача м покр. в. пгкач. — За тикаче зналица, глуп. онакав какав је и био. и кројаче водица је дивна част. Јакш. Ђ. тбкваја ж агр. покр. в. тиквара (2в). тНква ж (ген. мн. тИкава) 1. бот. а. једногодишња баштенска биљка из истоимене Р-К Реч. тДкван м пеј. ограничен, глуп човек, глупородице, са више врста, и плод такее биљке, пак, глупан. — Често који тикван, најгори који служи као храна стоци и људима, а семенке за добивање уља и у народном лекар- ђак, који не зна ни срицати, бубне ма какву ству Сисигђпа (те1о)реро; исп. бундева (1), глупост. Петр. В. Шта је, тиквани, буквани, балвани божји, шта сте зинули? Лал. бућа (2). Сим. Реч. б. биљка из исте пор. доле широка, а гореуска, с вратом, која осушена тДквања ж 1. бот. в. бундева. — Убиру служи као суд за течност (за воду) или (више прве плодове . . . крумпира, тиквања . . . и њих) као помоћно средство за пливање, за одр- плавих патлиџана. Вј. 1971. 2. пеј. в. тиква жавање на површини воде ^а§епапа уи1§ап8. (2а). — На, ево ти . . . бурмута да ти се — Заиштем воде. Дадоше ми једну велику мало избистри у тој тиквањи. Јурк. тикву. Нагох је и испразних до половине. Вес. Хвалио [се] како је с тиквама . . . претАквара ж 1. а. рибарска барка која има пливао Саву. Лаз. Л. в. мн. породица којој заклон за чувара и рибарски прибор. — Осам припадају такве биљке СисигНшсеае. Терм. годвда . . . долетала је једна рода на тиквару 3. г. рђава, незрела лубеница. Р-К Реч. 2. Рибарског центра у Апатину. НИН 1958. б. фиг. фам. и пеј. а. глава. — Одрпани [су], затворен избушен чамац за чување живих боси, гладни, с обријаним тиквама и с прља- риба; исп. барка (2). Р-К Реч. 2. агр. покр. вим перчинима. Петр. В. Доста раз- а. тиквењача (2). Рј. А. б. врста крушке. — бијах тикву тим твојим питањима. Матош. Између јабука и крушака највише се препоб. тикван. Бак. Реч. 3. оно што има облик ручују за ова места . . . крушке: . . . тиквара, тикве, што је налик на тикву. — Има ли тиквичица . . . томињача. Тод. в. врспга јана тој тикви [месецу] људи? И како је месец буке. Р-К Реч. Пол. 1959. Лице [му је] дошло тик под светиљку. Петр. В. Стајаше на потоку тик каптолске пиваре. Шен. тЈЈкавчица ж бот. в. шућурица Сисигђка оу1?ега. Сим. Реч. тЗкање с гл. им. од тпкати. — Не мути је ни тикање старе уре на ходнику. Цар Е.

208

ТИКВАСТ — ТИКТАКАТИ

тКкваст, -а, -о 1. који има облик тикве, који личи на тикву. 2. који има укус тикве. Р-К Реч. тгЈквача ж агр. покр. тиквара (2в). Р-К Реч. т&квељ м 1. бот. в. бунфева (1). Сим. Реч. 2. фиг. пеј. в. тикван. — Шта заправо пешњају тиквељи када баљезгају о »течном стилу«. Сим. т&квени и тиквени, -а, -5 који се односи на тикве, ко]и Је направљен од тикве; ~ семе, ~ врежа, ~ врг. тикв^ник, -ика м покр. в. бундевара. Р-К Реч. тиквењача ж 1. бот. дебела тиква Вгуоша а1ђа. Сим. Реч. 2. агр. покр. врста крушке која има облик тикве. Рј. А. 3. покр. в. бундевара. Рј. А. 4. фиг. пеј. в. тиква (2а). — Весело кући . . . А не као оно двоје његових несретних колега с бубицама у тиквењачи. Божић. тикветина ж аугм. и пеј. од тиква. фиг. глава. — Свашта ли он смисли у тој својој тикветини. Пав. тНквин, -а, -о који припада тикви, који потиче од тикве. тЈЈквина и т&квина ж 1. бот. а. в. бундева Џ). б. в. локвањ. Сим. Реч. 2. аугм. и пеј. од тиква; фиг. глава. — Па он онда танку пушку ужди, обрну му мозак у тиквини. Радич. тЗквић м 1. бот. в. тиква (16). Сим. Реч. 2. мала тиква. — Дај ми, пријо, једну тикву. Не дам, богме, ни тиквића. НП Вук. твквица ж 1. дем. од тиква. — Врати се редара носећи у тиквици ракије. Вес. фиг. Земљи бит ће зло ако трачак божје милости не сине у ваше мрачне тиквице. Шен. 2. (обично мн.) бот. врста младе тикве КОЈП се употребљава као вариво (пуњена обично месом и пиринчем, рижом). 3. (обично мн.) стаклена боца разног облика и величине, која се употребљава у хемијским лабораторијама (обично за дестилацију). — Обично се баждаре тиквице које садрже 25, 50 и 100 . . . мл. Кем. тВквичарка ж агр. покр. врста крушке која има облик тиквице. Рј. А. тЗквичарство с гајење тикава као привредна грана. — Подручје тиквичарства је бивша Војна крајина. Пое. 2. тЗквнчаст, -а, -о који има облик тиквице, који је налик на тиквицу. твквичица ж 1. дем. од тиквица. 2. агр. покр. врста крушке која има облик тиквице: исп. тиквичарка. Тод. тиквурвна ж аугм. и пеј. од пгиква; исп. тикветина; фиг. глава. — Што да кажем . . .

умишљеној величини . . . кад ми приступа са својом бућоглавом тиквурином? Крл. тиквуша ж в. тиквепача (5). Бен. Рј. тикет, -а и тАкет, -ета м енгл. улазница; признаница, потврда; еозна карта; бирачки листић; листић са рубрикама које се испуњаваЈу мсељеним бројевима (рбично у спортској прогнози). — Идемо! Ја имам спремне тикете! Крл. Студенти саобраћајног одсека Машинског факултета водиће рачуна о паркирању кола и издаваће тикете. Пол. 1958. Тикет који је он испунио . . . добио [је] премију од 20 милиона лира. Б 1957. тики-так м оном. в. тик-так. — Легнем увече, ти ме својим тики-таковима успаваш; отворим изјутра очи, опет чујем твоје тикитаковање. Јакш. Ђ. тикитаковање с гл. им. од тикитаковати. В. пр. уз тики-так. тикитаковати, -акујем несврш. оном. необ. в. тиктакати. В. пр. уз тики-так. тик&тати, тикићем несврш. оном. тиктакати. — Седи крај професора . . . и слуша како његов сат у прслуку тикиће. Петр. В. тВкнути, -нем сврш. в. такнути. — Момак викну, а ђогата тикну. НП Вук. т&ков, -а, -о у изразу: ~ д р в о бот. тпк. — Највећи значај [у Бурми] има тиково дрво, које се употребљава у бродоградњи. Пол. 1959. тАковина ж тиково дрво (ркиво и посечено); тикоео дрвеће; тикова шума. — Тиковина . . . има велику вредност за бродоградњу, грађевинарство, прављење покућства итд. Свезн. т и к о м прил. покр. в. тпк3. — Совуљага . . . залепрша крилима и пролете му тиком поред лица. Вес. тНк-так м оном. звук којим се означава откуцавање сата, часовника. — Тик . . . так . . . чули су се откуцаји зидног сата. ЛМС 1951. Чула је . . . свако шкрипање пода, непрекидни тик-так сата. Бен. фиг. Откуцаји [срца] . . . наликују тиктакању. Тик-так куца . . . истрошени мишић. ВУС 1971. тиктакање с гл. им. од тиктакати. — Дактилографкиње [су] ошамућене осмочасовним тиктакањем писаће машине. Б 1958. Ноћу је слушао у тој кући тиктакање колијевке. Ств. 1948. тиктакати, -ам и тиктачем несврш. а. производити звук »тик-так«, куцати (о сату, часовнику). — О зиду висе два-три џепна сахата различите величине, па тако тихо и разногласно тиктакају успављујући куцан>ем. Шапч. Огањ у пећи пламти, вода врије, сат тиктаче. Сим. 6. производити чиме звук

ТИКТАЊЕ — ТИМБАР

209

сличан куцању сата. В. примере уз гл. им. тАлсум и т&лсун м покр. тилисум. — Био [је] јунак мимо људе и није га била ни тиктакање. пушка ни сабља . . . Такав је тилсум имао тДкта&е с гл. им. од тиктати. — Није при себи. Андр. И.; Шкаљ. се чуло друго него једнакогласно тиктање уре. В 1885. т&лут, -ута м покр. в. телуће. — Овај т&ктати, тикћем несврш. тиктакати. одбије палошем мач и на тилуту му направи — Толико је . . . косова који чепркају по зубац. Љуб. тблутице прил. покр. в. насатице. Вук лањском, сувом лишћу и, тикћући, ониско летају из једног жбуна у други. Петр. В. Рј. В. и пр. уз гл. им. тиктање. т&луће с покр. в. телуће. — Извади тиктвжати, -ам несврш. в. тиктакати. нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, — Бесрамно варалачки тиктика црном куг- а оштрицу окрете горе. Вес. лицом. Божић. тим 1 м (лок. тиму) енгл. спорт. група тВкула ж тал. покр. опека, цигла. Кл. Рј. играча која наступа као целина, момчад; екипа, дружина: фудбалски ~ , кошаркашки тВл, тила м (мн. тилови) фр. лака, фина ~. свилена или памучна мрежасгпа тканина (наз- ~ , одбојкашки тим 2 1. инстр. јд. од зам. тај, то. — вана по француском граду Тилу (Ти11е), где Онда је замолила мене да тим поводом касе најпре произеодила). — Имаде . . . пуно жем неколико речи у прилог уметности. достојанство, премда јој је бијело одијело од тила посве једноставно и накићено. Ђал. Поп. П. 2. дат., инстр. и лок. мн. од зам. тај, та, то. 3. у прилошким изразима: Свјетлост се само поподне пробије кроз ~ боље, ~ горе, ~ више, ~ пре и сл. завјесе од тила. Бан. тЗла ж бот. зановетп (2) РеИепа гатеп- утолико (боље, горе, више, пре и сл.). т&мар, -ара м тур. 1. неговање, чишћење 1асеа. Сим. Реч. тВлда1 ж (ген. мн. тилда) шп. 1. у реч- и уредно храњење (најчешће коња). — Одриницима знак у облику извијене тпаласасше, еа- јеши дора са јасала, чудан му је тимар ударио: ловите црте ( ~ ) , који показује понављање измио га лугом и сафуном. НП Вук. 2. одреднице, а, у неким речницима, и њеног сас- покр. коњска опрема, орма. Вук Рј. 3. Ист. феудални посед, лено, спахилук у Турској тавног дела. 2. такав знак над словом п (п) у шпанској графц/и означаш да га треба чита- Царевини; поллко добро, сеоски посед. — Још ти ево ари и тимари и ево ти што год имам ти као н>. Кл. Рј. блага. НП Вук. Отишб је Мехо у тимаре. НПХ. тблда 2 ж фр. в. тил. Свезн. ~ г '""' * т&мара ж бот. арста миришљаве биљке. тилн и тили прил. за појачавање у изразима: за (у) ~ час(ак), за (у) ~ трен- — Мирише цвет мандарине и дуне у тишини дах јасмина и тимаре. Дуч. (утак) одмах, врло брзо, зачас. — За тили час су дивљаци били недалеко од Станка. тимарење с гл. им. од тимарити (се). Шант. За тили часак пуче плот, као да га тимарАот м ист. по^едник тимара (5). није ни било. Дом. Сместнсмо се у саонице — Тимариоти су посједовали тимаре. Шиш. . . . и за тили . . . тренутак бејасмо у . . . тимарити, тимарим несврш. 1. вршити пољу. Шапч. Свих десет здјела било је у тили час разграбљено и поједено. Кос. Сваки тимар, чистити чешагијом и четком (најправи модерниста када гуцне из чашице, чешће коња). — На челу је поворке . . . за тили трен постаје себевид. Уј. ступао . . . одред пјешадије и једна . . . ескадрона на бијелим, помно истимареним тЗлиприк и тилбпрнк м тур. покр. в. кобилама. Крл. Слуге беху озбиљне као тириплик. — Магаза је била робом набијена, магарци кад их тимаре. Јое. Ј. 2. неговати, рафови крцати ботаном, безом, памуцима, дотеривати, уређивати, гладити. — Своју тилиприком. Радул. краву . . . тимарила је . . . као дијете рођено. тил&сум м т>р. покр. запис, хамајлија. — Берт. Виднте ли како га [мост] тимаре и дотјерују као коња за панађур! Андр. И. Она бије сваке тилисуме. Вук Рј. — се дотеривати се, уређивати се. — 1 тблов , -а, -о који се односи на тил, који Пази на се, умјерено пије, уредно је одјевен, је од тила. — Војводина кћерка . . . пребаци тимари се. Десн. прозирну тилову шемизету. Шов. тнмар5ван>е с гл. им. од тимаровати се. тВлов2, -а, -о који се односи на тилу, твмароватв се, -арујем се несврш. тикоји је од тиле. И-Б Рј. марити се. — Паун нам се тимарује. НП т&ловина ж тила; тилово дрео. — Мило- Вук. тимбар, -бра м (ген. мн. тимбара) в. лика тиловина шири задах свога мириса. тембр. — [Ирма] има . . . изврсно ишколани О-А. 14 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

210

ТИМБОЉА — ТИНЕЛ

мецосопран краснога тимбра. Новак. Бах није могао чути тимбар саксофона или . . . гудачке аранжмане Стравинског. Лит. 1957. т&мбоља ж бот. в. пасквица бо1апшп сћЉатага. Сим. Реч. тнме инстр. јд. од зам. то (поред *тим*). тВмијан м бот. в. мајчина душица (уз душица, изр.). Сим. Реч. тАмјан м в. тамјан. Вук Рј. тимократија и тимокрација ж грч. систем владавине у коме се политичка права дају и одмеравају према имовном стању, владавина богаташа. тАмбл, -бла м грч. фарм. саставни део етеричног уља из биљке мајчина душица које се употребљава као лек и за дезинфекцију. — Има читав низ хемијских материја које су . . . сасвим добро средство за дезинфекцију, нпр. . . . тимол, хлорни креч и хлорни цинк. Батут. тимолбгија ж грч. фил. учење о вредностима, теорија вредности. тимблошки, -а, -о који се односи на тимологију. — Према предмету који их изазива, Тумлирц дели осећања на 1) чулна . . . 2) естетска . . . и вредносна (тимолошка). Пед. тбмор м а. геол. високи део Земљине коре, планински масив, који настаје спуштањем околних делова дуж раседа. 6. место пуно високих, стрмих стена, камењар, крш. — Оро гнијездо врх тимора вије јер слободе у равници није. Маж. И. Тек је донекле истина да орао слободе врх тимора кружи. Петр. В. тиморан, -рна, -рно и тЗмораст, -а, -о који се односи на тимор, кршевит, пун стена и шуме. — фиг. У томе [одмору] му помажу и мирна соба . . . и залепршан јаблан поред . . . прозора и тиморно далеко небо над валовитом линијом планинског ланца. Ћоп. Кроз тиморасто плаветнило још се бјеласају, на једном врхунцу . . . разбацани снијежни сметови. Коч. т&морина ж и т&мбрје с предео, крај у коме има тимора. — То је алпијска тиморина, која од свега на чему лежи направи илузорни предео и фантастичну обману. Дуч. Далеко у уздуху . . . закашњели оро своме тиморју . . . ноћно броди. Кос. Т&мочанин м (мн. Тимочани) човек из краја око Тимока. Т&мочанка ж женска особа из краја око Тимока. тЗмпан, -а и тАмпан, -ана м грч. 1. муз. инструменат из групе удараљки који се састоји од бакарног котла, са горње стране прекривен напетом кооком, по којој се удара маљицама, батићима. — [Људи су] плеСали

уз сложни јек цимбала и тимпана. Крањч. Стј. 2. архит. тимпанон (1а). 3. анат. бубна опна, бубњић (у уху). Кл. Рј. тЕмпанални, -а, -о који се односи на тимпан {3): тимпанални органи. Терм. 4. тимпапист(а) м онај који удара, лупа маљицама, батићима по тимпану. — Конкурсна комисија Београдске филхармоније расписује конкурс за шест виолиниста . . . тимпаниста. Пол. 1959. тЛмпанон м 1. архит. а. горњи троугласти део на прочељу и зачељу античких храмова и на фасадама ренесансних зграда, обично украшен киповима или високим рељефима. б. архитектонски украсни, декоративни елеменат изнад портала, врата и прозора. 2. анат. тимпан (3). Вуј. Лекс. тим-тЕм оном. узвик којим се подражава звук мањег звона; исп. там-там. — Када окачише звона . . . па када зачуше оно најмалецно »тим-тим«, па оно друго, па треће . .. једна лепотиња. Срем. т&мун, -уна м тал. покр. кормило, крма. Деан. Рј. тимунар, -ара м покр. кормилар, крмар, крманош. — Ево Првића, нашега циља, а тимунар зна ту за сваки камечак. Шен. тимунити, тимуним несврш. покр. кормиларити, крманити, управљати. Р-К Реч. т8н м покр. преградни зид, преграда (обично између две собе). Вук Рј. тАнгл-тангл нем. а. м место за забављање најниже врсте, лош кабаре или варијете. б. прид. непром. који се односи на такво место. — Јелка . . . усред тараце . . . ставила се у . . . пози тингл-тангл пјевачице. Војн. тингул м тал. покр. паприкаш од живади, тради. — Пијевца ћемо на тингул. Него. Јел. тинд&рик м тур. заст. врста металног накита. — До везира триста тиндирика . . . Ко помрси триста тиндирика да му удри триста дегенека. НП Вук. твнејџер и тинбјџер м енгл. дечак или девојчица, односно младић или девојка од 13 до 19 година у којих често долазе до изражаја пубертетске слабости или ексцеси. тинејџерски и тинејџерски, -а, -о који се односи на тинејџере: <~ фризура. тинејџерски и тин&јџерски прил. на начин, попут тинејџера. — За говорницом је стајала привлачна млада жена, одјевена модерно, готово тинејџерски. ВУС 1972. т&нел м тал. покр. трпезарија, благоваоница, соба за дневни боравак. — Такве су и капетанске . . . куће с карактеристичним распоредом: у средини улаз и предворје . . . лијево кухиња и комора, десно тинел. Баб.

тини — тип

211

тиња ж I. блато, глиб, муљ. — Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу. Јак. 2. мин. покр. лискун; исп. тињац. Рј. А. тЗњав, -а, -о који тиња. — Набаци суха лишћа на тињаву бијелу жеру. Божић. Око катоде је тањи слој плавичасте свјетлостиЈ тај слој зовемо тињавом свјетлошћу. Физ. 2. тбњавина ж оно што упиња, што је тињаво; место на коме иешто тиња. — Корачао је . . . између топлих и црних рушевина и тињавина које су се . . . пушиле. Петр. Б. тЗњаво прил. на тињав начин, тињајући. — Букова облица тИњаво је горела и цичала. Ћос. Д. т&њање с гл. им. од тињати. т&аати, -ам несврш. 1. а. горети слабо, без пламена (рбично испод пепела). — Над . . . огњиштем непрестано је горјела уљеница и •~, црвена ~ . — Написао је . . . много питињала иа њем жеравица. Новак. У пећи још сама . . . кемијском тинтом. Крл. тињаше догорео пањ. Ранк. 6. мало, слабо Изр. симпатетична, хемијска ~ безсветлети. — Свећа је тињала и пуцкарала. бојна, невидљива тинта која се претвара у Вес. фиг. Стотине празних мостова гурили видљиву грејањем или помоћу хемикалија. т&нтан, -а, -о који има у себи тинте, су се над белом реком у којој је тињало некоји потиче од тинте, мастиљав: ~ оловка. колико звезда. Дуч. 2. фиг. једва, тек при— На неким су мјестима тинтане мрље униш- метно се одржавати, показивати се у врло тиле сваки траг н>езине природне боје. Креш, малом степену. — Тињала је у њој једна искра притајене радости. Бег. Учинило ми се т&нтара ж фам. и пеј. глава; исп. тиква да у његовом погледу тиња нека нежност. (2а). — Мени да је да ми се свака ствар поПоп. Ј. нови бар десет пута! — Не иде ти у тинтатињац, -њца м мин. лискун. — Тињчев ру? Вин. шкриљавац се састоји углавном од тињца. тјкнтарница ж бочица за тинту, масти- ОГ. оница. — У соби му стајао стар . . . дрвени тињење с гл. им. од тинити и тињити. сто, с напукнутом, прљавом тинтарницом. т и њ и и т2њи прил. тили. — За тињи Ћор. Прилазили људи . . . к столу . . . умасе часак зашарени широко двориште. Макали . . . перо у тинтарницу. Гор. тош. За час тињи Турке замрсише. Радич. тинтаст, -а, -о који је боје тинте, модар, Отпаса се и изу, све то у тињи час. Мат. плав. — фиг. Онда опет тишина мрачног тињити, тињим несврш. стављати тињ тинтастог ноктурна када је стала . . . киша. између два плота, преграђивати тињем. Крл. Вук Рј. тАнтен, -а, -о и т4нтован, -вна, -вно тнњнчица ж (у загонеци) колевка. — тинтан. — [Ормар] је од силних тинтених Тнњичица вињичица у њу поје витикос. мрља већ сав био марморисан. Шое. [На Вук Рј. плакатима] се руком, тинтом или тинтовном тињчев, -а, -о којије састављен од тињца, оловком уписује мјесто . . . и вријеме приу коме има тињца. В. пр. уз тињац. казивања. Вј. 1960. тЗо, тила, -ло покр. дебео, мастан. — тинторов, -а, -о у изразу: ~ т р а в а бот. Тило кљусе и претило, а госпар му пушта в. хајдучка трава АсћШеа тШеГоНит. Сим. вољу. Радич. Реч. тио- грч. предметак, префикс у именима тинути, тинем сврш. покр. такнути, хемијских једињења, спојева који означава да дирнути. — И у Херцеговини је капа такође се та једињења изводе од аналогних једињења била у великој части и каже се: »У зеницу кисеонша заменом кисеоника сумпором: тиоми тини, у капу ми не тини.« Ств. 1948. фозген, тиосулфати, тиоцијанова киселина. тип м (мн. типови) грч. 1. а. основни тињ м покр. а. сено, папрат или слама облик који је заједнички некој групи предмета који се стављају између два плота, којима се нешто тињи, преграђује. Вук Рј. б. слој и појава, образац, узорак, модел. — У . . . који служи за изолацију. Р-К Реч. куту стоји најновији тип телевизијског приСутрадан у тинелу . . . појављује се шјора Пашква. ВУС 1972. тини и тЗни прил. в. тили. Р-К Реч. тинити, т&ним несврш. покр. градити тин, зид, преграду, преграђивати кућу. Вук РјтЗнкати, -ам несврш. оном. испуштати, одавати глас, звук *тиш, звонити, цинкати. — Три дни без прекида звонили, пуцали и тинкали. Љуб. тинктура ж лат. фарм. лек припремљен од биљних или животињских материја екстракцијом помоћу алкохола, етера, ацетона или воде; течни екстракт из биљака који се употребљава као лек или као козметичко средство: ~ јода (јодна <~), ~ за косу. — фиг. Свака велика идеја јесте тинктура од горчине бола и живота. Кнемс. Б. тивта ж тал. мастило, црнило: зелена

14*

212

ТИП — ТИПИКУМ

типа-тапа цијепа . . . Све биће му се опет јелшика. Пол. 1958. Средоземна клима је с домом стапа. Марк. Ф. пријелазни климатски тип од пустињске к осталим климатским типовима умјерене тЗпац, -пца м бот. е. вијук РебШса. климе. ОГ. Караџић [је] . . . градио сложене Сим. Реч. речи . . . не према типу наших сложеница, типизација ж грч. 1. уређивање, сврстанего према готовим појединим речима. Бел. вање, груписање које се врши према одређеним б. онај који се одликује одређеном особином типовима, према значајним основним обеунутар исте врсте, израшти представник лежјима, особинама. — Типизација онемогуодређене групе људи: акустички ~ , визуелни ћава стварање садржајно богате школе. Пол. ~ , хумористички ~ , ~ издајника. — Јунак 1958. Гогољев старац Буљба, човјек јунак »Ивкове славе« [Калча] је потпун и жив тип . . . расте из тшшзације . . . расте у човјека. каквих је мало у књижевности нашој. Грол. Зог. 2. рационализација у произеодњи свођењем Снаша је била у тај час . . . управо прави модела и врста неког производа на најмањи тип прекрасне славонске жене. Кос. 2. биол. број, на одређени тип производа. највиша подврста, систематска категорцја у тип&зиран, -а, -о а. који је сређен, уређен систематици организама, живих бића, род, по типовима, врстама; који се врши, изводи врста, скупина, сој. — Постоји већи број на одређен начин. — Тражи типизиране посебних организационих типова, од којих врсте вина. ЕГ 1. Типизирани . . . дриблинг сваки на свој начин користи животне моима у игри супротан ефект. Ват. б. (о људигућности средине у којој живи. Станк. С. 3. фиг. пеј. особењак, настран човек; препре- ма) који је изразити представник одређене дењак, покварењак, сумњив човек. — Ту мало- групе. — Када дође Вук Мандушић, типичас пролази неки тип с магарцем. Мар. зирани црногорски хајдук и осветник . . . он бије у врата да их сломи. Зог. Измишља преваре . . . товари на ме дугове . . . Таквог типа . . . ја молити не могу и типДзирано прил. на типишран начин, нећу. Каш. према одређеном типу. — Програми изградње тВп м енгл. наговештај, претпоставка, школских објеката не смеју [се] . . . стварати савет у погледу устха у чему (спортском типизирано. Пол. 1958. такмичењу, спортској прогнози, на берзи и типизнрање с гл. им. од типизирати. сл.у, исп. типовати. твпизирати, -изирам сврш. и несврш. тЈша ж крпа, закрпа. — Типа на ТИПИЈ 1. а. средити, сређивати неки производ, робу а нигђе крпљена није? Вук Рј. Ово је најпо типошма, односно врстама. б. редуцирати боља типа, ово ти може и по цести и по разноврсне облике неког производа на мањи број ледини. Десн. типова. в. (из)градити, подићи, подизати неки тВпав, -а, -о који је спор, тспретан, који објекат који по својој конструкцији, изгледу представља одређени тип тих објеката. — ради пипаво, пипав. Вук Рј. Рађена је [зграда] с много укуса, није типитНпавац, -авца м зоол. в. лењиеац (2). зирана, а нарочиту драж дају јој дубоке — Типавци (лењивци) живе потпуно у лође и орнаментика. Пол. 1959. 2. да(ва)ти, крошњама дрвећа објешени о гранама. приказ(ив)ати уопштен лик као израштог Финк. представника одређене групе људи; исп. пр. тВпавчев, -а, -о који се односи на типавце, уз типизовати. који припада типаецу. т&пизовати, -зујем сврш. и несврш. в. Изр. ~ мољац зоол. врста мољца чије типизирати. — Главне личности романа . . . гусенице, ларве окиве у крзну типавца. Финк. попови Ћира и Спира, нису индивидуалисани него типизовани. Ж 1955. тЗпало с в. клавијатура. — На столчићу пред типалом сједио дјечачић од какових тнпијскн, -а, -5 в. типичан. — Крањчедванаест година. Ноеак. вић је типијски представник таковог умјетника-филозофа. С 1919. типан, -пна,-пно (одр. типни) е. типичан. тилик м (мн. -ци, ген. типика) грч. — За териториј бивше Крајине типна су цркв. 1. црквени устав, пратлник за вршење славонска села. Баб. богослужењау православној цркви преко године. т&пар, -Дра м утврђени, одређени начин, 2. правилник, прописи за живот монаха у модел, шаблон. — Катица . . . није била манастирима. — Биографију свог оца нагаздарица по типару господара Софре, да писао је [свети Сава] као дио типика за иде у дућан, да у механи служи. Игњ. маностир Студеницу, што га је основао Изр. г о в о р и т и по типару говорити Немања. Барац. полако, извештачено, афектирајући. Вук Рј. тјкпика ж и тАпикум м в. типологија. тЗпа-тЗпа оном. узтк ^којим се подра- — [Појединости на цртежу колонисте] обезжава лупање, ударање. — Кад на гумну беђују сличност његовом лику . . . општи родно снопље врше, кад хлијевом стоји квалитет, његову типику. Петр. Б. Код

* ТИПИЧАН — ТИР

213

нових [слика] . . . пречесто је све то бивало један од вођа репрезентације Мексика типује тек подлога за далеку . . . инспирацију, на наш тим. Пол. 1958. немарну према заборављеном типикуму свога типбграф м грч. штампарски радник, предмета. И. слоеослагач, слагач, графичар. — Није било тДпичан, -чна, -чно који припада једном детектива који није знао да је Чабриновић типу, који има значајне црте, КОЈН представља типограф из Требиња. Јов. Ј. Био је учитељ нешто опште и многима заједничко, битан, . . . типограф, бакрорезац. Барац. карактеристичан. — Били [су] типични ветипографија ж предузеће у комесе штамликаши седамнаестог стољећа, љубитељи пају књиге, часописи, новине и сл., штампарија; сјаја, ловова и рата. Комб. Заори се крајишка штампарство. — Од године 1796. има и у песма с оним преливима типичним за КраБудиму свеучилишна ћирилска типографијину. Дед. В. ја. Јаг. т&пички, -а, -6 е. типичан. Кл. Рј. типбграфски, -а, -о који се односи на тАпично ирил. на типичан иачин, у типографе и на типографију: ~ радник, типичном смислу. — Тако изгледа, типично ~ вештина, ~ занат, ~ легура. узевши, постанак, развој и свршетак узбуна типолбгија ж грч. наука о типовима, по нашим варошима. Андр. И. сврставање у типове, класификација; карактАпичност, -ости ж особина онога шпго терологија. — Проводи принцип да етноје типично, карактеристичност одређеног графски материјал обрађује и у музеју потипа. — У песми »Отаџбина« Ђуре Јакшића ставља по типологији и етиологији културе. лепо се види . . . композициона типичност Р 1946. Интервенција архитекте може доћи схеме лирске песме. Т. књ. до пуног изражаја тек онда ако је он од првог часа присутан у разради ове нове тВпка ж дирка, покретна плочица, дугме школске типологије. Пол. 1958. и сл. на неким музичким инструментима (клавиру, хармоници), механизмима, уређајима типблошки, -а, -б који се односи на типоу коЈе се удара или притиска прстом. — Сви- логију. — Налазшпте Гласинац . . . наткрирач почетник . . . може само с највећом љује . . . типолошком страном сва остала у пажњом да редом притисне на клавиру Европи. Шиш. једну типку за другом. НЧ. За писаћим типомашбннст(а) м штамп. радник који столом . . . чиновница кљуцне по типкама врши припрему готовог слога за штампу и писаћег строја. Кал. штампа га на машини. — Графичко претипкалица ж в. пшпкачица. Р-К Реч. дузеће . . . тражи . . . типомашинисту. Пол. 1959. тВпкањс с гл. им. од типкати. тВпса ж покр. в. стипса. Вук Рј. тНпкати, -ам несврш. писати (на писаћој тВпсање с гл. им. од типсати. машини) ударајући у типке, куцати (4); производити звук таквим ударањем (р писаћој тДпсара ж агр. врста крушке. Р-К Реч. машини). — Писарица сједи у куту и типка тНпсати, -ам и типшем несврш. покр. на строју. Донч. Још само у штабу типка в. стипсати. Вук Рј. писаћа машина. Ств. 1948. типски, -а, -б типичан; изграђен, уобличен тбпкаћи, -а, -е који служи за типкање, по једном моделу, типу. — Налазимо у писаћи (о писаћој машини). — Лист нисам Крањчевићу најтипскијег пјесника савремене исписао руком, већ се послужих типкаћом наше интелигенције (и полуинтелигенције). машином. Мар. Матош. До данас је изграђено у новој рудничкој колонији у Љубији . . . преко 19 т&пкач, -4ча м онај који типка, пише на модерних типсжих зграда. Пол. 1950. писаћој машини, дактилограф. — Развију се у нервном систему типкача везе између типски прил. на типски начин, по одре" изговорених гласова, слова и покрета прстиђеном типу. — [Овде су] карсни облици . . . ју. НЧ. типски развијени. Цеиј. т8п-топ прид. непром. енгл. фам. сатипкачица ж она која типка, пише на писаћој машини, дактилографкиња. — Музи- вршен, првокласан, врхунски. Кл. Рј. чари . . . плесачице, типкачице и др. могу типус м пеј. тип (3). — Нови непознати непрекидним и предугим тренингом изазвати бруцоши . . . питају се погледима какав је упалу мишићних овојница. НЧ. то типус сад што је дошао. Лал. Увијек су против друштва и против његових позитивтбповати, -пујем несврш. изражавати них снага устајали мрачњаци и несређени своје мишљење о могућности успеха неког такмичара, односно екипе у спортским утак- типуси. Божић. мицама, предвиђати, претпостављати ретир м (лок. тиру) тал.-тур. покр. ударац, зултат, прогнозирати; исп. тип. — Чак и замах, хитац, пуцањ. Вук Рј.

214

ТИР — ТИРИНТИКА

тбр узвик којим се умирују козе када се музу. Вук Рј. тбра ж фр.-тур. покр. врста бољег предиеа; бели памучни конац за ткање; двоструко упредени памук. Шкаљ. тнрада ж фр. дуг, патетичан> досадан говор или спис, пун фразирања; одговор на нечији говор, реплика (рбично у повишеном тону). — Тираде [у драми] час романтичарске, час у стилу старих морализаторских романа, највише ремете утисак. НК 1946. Беговићев излет у наполеонско вријеме, срачунат на међународни успјех, досадна је верифицирана тирада. Матк. т&раж, -4жа м фр. број одштампаних примерака једног издања (књиге, часописа, ноеина и сл.). — Одштампана је [књига] у многохиљадитом тиражу. Јел. Нарочито је дечја штампа исецкана уз релативно мали тираж и просечан квалитет. Пол. 1958. тиража ж тираж. — Још [је] велика тиража, велика штампа. Уј. т&ран м тиранин. — За таквог тирана И дивљака ја не полазим. Петр. В. тиранпда ж в. тиранија. — Од неваљаних управа стоји према краљевству тиранида (силништво), Баз. тиран&зам, -зма м тиранија. — Дух [је] тежећи за слободом порушио бедем тиранизма. Ђал. тиранизирање с гл. им. од тиранизирати. тиранизирати, -Јиирам сврш. и несврш. = тиранисати поступити, поступати према коме као тиранин (самовољно, насилнички), злостављати, кињити. — Рената . . . је зла, загрижљива, брутална . . . тираннзира. Бег. тиранизовати, -зујем сврш. и несврш. тиранисати. тиранвја ж а. власт, владашна тирана, окрутна, деаготска владаеина. — И док се под владавином Мужиковског само крало, под Вашом тиранијом краде се И убија. Крл. Десетогодишњицу своје тираније Хитлер није прославио фанфарама. Дед. В. б. тирански поступак, насиље, свирепост, угњетавање, злостављање. — Усамљеници су . . . ослободитељи од различитих тиранија. Уј. Тело му се постепено навикавало на тиранију. Вучо. тираннјски, -а, -5 који се односи на тиранију, тиранскп. — Хашек је, пуцајући по Аустрији, пуцао по свим поробљивачким, полицијским, милитаристичким . . . тиранијским државама. Јонке. тАранин м (мн. тирани, ген. тирана) грч. а. владар који влада самовољно, насилнички (обично преотееши неком другом власт). — Поштовани Анакреон није баш могао на мање а да не буде дворски чанколиз и

пришипетља самоскога тиранина. Уј. б. строг, окрутан, немилосрдан, безобзиран човек, насилнш. — Она је била . . . неподношљив тиранин свих укућана. Андр. И. т&ранивов, -а, -о који припада тиранину. тиранисање с гл. им. од тиранисати. тиранисати, -ишем сврш. и несврш. = тиранизирати. — Кад га видимо где тиранише друге, не треба да заборавимо да је и он сам тиранисан својим властитим страстима. Јов. С. Тиранисао [је] жену. Сим. т&ранка ж женска особа тиранин. — Нешто ђаволско красно било је у тој тиранки. Ђал. Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев. Јакш. Ђ. тираномржња ж ков. мржња према тиранима. — Глава тиранинова била је за њега само предмет једног политичког пазара, који је он водио без труни тираномржње. Јов. С. тнраномрзац, -рсца м онај који мрзи тиране. — Подигао [је] цео Париз противу Луја XVI и изгледао највећи и најстрашнији тираномрзац на свету. Јов. С. тираносаур м зоол. врста изумрле крволочне птице грабљивице. — Било [је] и крупних и опасних грабљивица. Такви су били . . . тираносаур, најкрволочнија грабљивица свих времена. Станк. С. тираноубиство и тираноуббјство с убиство тиранина. — Читао [је] у старој историји о тираноубисгву. Јов. С. т&рански, -а, -о који се односи на тиране и тиранију, насилнички, немилосрдан, деспотски. — Књижевност 7. и 6. вијека прије н. е. била је књижевност аристокрације и тиранских дворова. Пов. 1. У [Анокином] држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си је морао послушати. Лаз. Л. т&рански прил. на тирански начин, као тиранин, насилнички, немилосрдно, деспотски. — Ромул се осили и поче тирански владати. Нен. Љ. Он се . . . тнрански понашао према њему. Шег. тиранство с тиранија. — И рекне смијач: — Завидниче, Боже, тиранство твоје све на свијету може. Матош. Она [поезија] је хиљаде година славила и тиранство и слободу. Нен. Љ. т&ре, -&а м (мн. тир&и, ген. тиреа) фр. цртица, спојница у писању (-). тиреоид&а ж анат. в. штитњача (жлезда на врату). МЕП. тирзус м в. тирс. Свезн. т4ри узв. в. тпр. Вук Рј. тиринтика ж покр. ситан комад чега што се може расцепати, подерати, разлупати,

ТИРИПЛИК — ТИСКАЊЕ

215

тВрс м грч. лака палица обавијена лишћем на горњем делу (обично бршљаном или лозовим лишћем), знак старогрчког бога Диониса{Баха). — Лозовим лишћем тирс овијен носи. Ант. 2. т&ртсјски, -а, -б који одушевљава, заноси, усхићава (према Тиртеју, грчком песнику из VII в. пре н. е., који је својим ратним песмама одушевљавао Спартанце). — И јапански војник учи хероизам тиртејским патриотским стиховима. Матош. т&ртејски прил. на тиртејски начин, одушевљено, заносно, с усхићењем. — Ђура Јакшић је тиртејски певао: »На оружје!« Скерл. т&рше, -ета с тур. 1. танка кожица која се сече на врло уске каишиће за украшавање одеће; врста украсног појаса. Вук Рј. 2. пергамен(а)т. Кл. Рј. тис м (мн. тисови) бот. а. в. тиса1. Терм. 3. б. в. ариш. Сим. Реч. в. мн. породица таквих биљака Тахасеае. Терм. 3 тиса 1 ж бот. биљка, планински чепшнар, тамноцрвенкасте боје, из пор. четинара, која сеупотребљава за фине столарске радовеиу резбарству Тахш ђассаСа. т8са г прил. покр. никад(а). — Нијесам, т&ркиз, -иза м мин. фр. алуминијумов фосфат с водом, драги кцмен плаве боје, не- тиса и вијек. Вук Рј. провидан, а употребљава се као накит. — тисак и тисак, -ска м 1. шта.чпањс, Дандоло је . . . примио од кнеза на успомену штампа. — Наполеон је . . . задржао . . . драгоцјени прстен с каменом тиркизом. Нех. слободу ријечи и тиска. Крањч. Стј. Осим Скиде [кнегиња] златан крстић, посут тирруководиоца тиска предузећу је потребно и кизима. Кнеж. Л. неколико мајстора за филмски тисак. Б т&ркизни, -а, -б који се односи на тиркиз; 1957. 2. в. притисак. — Твој ме укор . . . који је од тиркиза, који је као тиркиз. — тишти одвећ јако и да нијесам војник, под тиском бих плако. Прер. Не осетих тисак Гуска је увијала вратом, жмиркајући својим малених и белих прстића. Шапч. 3. в. преса (/). тиркизним очима. Моск. — Кушају ново вино одмах испод тиска. т&ро фр. узвик којим се ловци обавешта- Павл. вају да долеће перната дивљач. Свезн. тисен, -а, -о в. тисов. Р-К Реч. тироидни, -а, -о грч. у изразу: ~ ж л е з тнсика ж тал. покр. — тижика. Рј. А. да анат. штитњача, штитаста, штитна тНска ж 1. мноштво чега живог што се жлезда §1апс1и1а гћугесмЈеа. гура, тиска са свих страна, врева, стиска, тирдксин, -ина м анат. хормон штитња- навала, гурњава. — У разговору догурали се че, тироидне жлезде. МЕП. некако до високе паоме, камо их је нанијела силна тиска разиграна свијета. Цар Е. фиг. т&рблски, -а, -б који се односи на Тирол Та тиска догађаја што наваљују преплићући (покрајину у Аусшрији): ~ шешир. се одузима [миј слободу да изаберем оно Изр. т и р о л с к е године доба око четрдесете године, зрело доба; т и р о л с к е хлаче, оружје које би . . . највише одговарало. Дав. панталоне кратке (обично кожне) панта- 2. в. притисак. — Њу [угљ. киселину] упија вода подоста, и то ма под којом тиском лоне до колена с нараменицама и разним ваздуха. М 1867. украсима. Кл. Рј. разбити. — Пукне цакло . . . и разбије се у стотину крпатака и тиринтика. Љуб. тИриплик и тир&ппик м тур. покр. тира. — Увезла сам три дуката . . . и четири сваке свиле . . . и бијела тириплика. НПВук. т&рит м тур. покр. врста надееа од сира, јаја, кајмака, меса и сл. Шкаљ. тирјакија ж тирјаћија. Кл. Рј. тАрјанин м в. тиранин. — Пашо, тирјанине! Она је наша сестра. Ако ви немате душе, ми морамо на њу пазити. Петр. В. т&рјански, -а, -5 в. тирански. — Они су се с Турцим' свагда били и тирјанске груди пробијали. НП Вук. Чекај се само, тирјанска својто! Матош. тирјанство с в. тиранство. — Они [Аустријанци] жале нас од турскога тирјанства да нас под своје метну. Миљ. Опрости ми тирјанство моје и суровост моју! Бег. тирјаћија м тур. покр. страствен пушач, страствени ужиеалац кафе; мераклија. — Знам да сте тирјаћија на ваљану рибу. Шапч. тнрјаћДлук м покр. страст за дуваном или кафом; огрезлост у пушењу дувана или пијењу кафе. Шкаљ.

тврбциниј, -ија и тирбцинијум м лат. 1. прво време војничке службе; први поход у рат. 2. практични испит за време апотекарских, фармацеутских студија. 3. пробни рад, огледни примерак младог мајстора. 4. године учења, шегртовање, приправништво; стаж. 5. уџбеник за почетнике. Кл. Рј.

тЛскало с «. преса. Бен. Рј. твсканица и т&сканица ж а. образац, формулар, бланкет. б. оно што је тискано, штампано. — Онда метне пред Луцију некакву тисканицу. Новак. тЈЈскање с гл. им. од тискати (се).

216

ТИСКАР — ТИСУЋИНКА

т&скар, -ара м онај који тиска, штампа, штампар. — Прочуо [се] у Италији и Француској као књижар, тискар и накладник. Водн. т&скара ж = тискарница штампарија. — Тако је веома важна слитина олова и антимона уз додатак нешто мало коситера, која служи у тискарама за лијевање слова. Тућ. тискарев, -а, -о = тискаров који припада

се] влажан воњ кеља н љепила и тисковног мастила. Крл. тископнс м ков. оно што је тискано, (на)штампано, штампана ствар. — Ћирилицом изашло је . . . не рачунајући први тископис »Покусни лист« . . . седам књига. Водн. твснути, -нем (аор. тиснух и тискох, 2. И 3. л. тисну и тиште) сврш. 1. сврш. према тискати (1, 2). — Тисну лађе у.Блато широко. НП Вук. Талијер [му] тиснула у мали тпискару. тискарија ж заст. тискарстео. — Тако џепић. Шимун. Сат . . . тисну . . . дубоко под вунен појас. Сиј. 2. притиском оставити бијаше до изумљења тискарије. Старч. траг на чему, утиснути.'— Крвави печат т&скарна ж е. тискарница. владе паклене на чело тисне целог народа. тДскарница ж = тискара. — Књига Јакш. Ђ. 3. појурити, потрчати. — Проније испала како сам ја хтио јер је рукопис пеше се кон>и и радосно њисну, с јунацима . . . ушао одмах у тискарницу. Наз. добрим низ пољану тисну. Вел. 4. необ. извући, истргнути. — Тисни мач, витеже, тискаров, -а, -о = тискарев. т&скарски, -а, -о који се односи на тиска- и отми ми живот кад си ми отео част. Вел. ње, штампање, штампарски: ~ боја, ~ тНсов, -а, -о Који је од тиса, који припада грешка. тису: ~ дрво, ~ венац. тискарство с вештина тискања, штамтНсовина ж а. тисово дрво. — Прислонио пања, тискарски занат, штампарстео. — је [пушку] уз миришљаву колијевку од тисоГусти вапнењаци употребљавају се у тисвине. Ств. 1948. 6. тисоео стабло, тиса. карству за приређивање литографија. Тућ. — [Гранате] су негде избацивале столетна тбскати, -ам несврш. 1. потискивати, стабла тисовине. Јак. гурати, терати. — Морнар у море тиска тбсутшик м заст. в. тжућник. Вук Рј. чамац. Наз. Немци су . . . тискали нове тВсућ број заст. в. тисућа. — Тисућ стотине у већ препуне бараке. Ман. 2. грла . . . се уперило на човјека. Матош. трпати, гурати нешто(у што), утрпавати. тВсућа ж = хиљада 1. број десет пупга — Тиска прстиће у уши. Бег. Муштерије већи од сто, који се обележава цифром, бројком с муком тискаху јој награду за лијекове и 1000. 2. (обично мн.) мноштво, велики број, одлажаху. Ков. А. 3. штампати. — Некоја много. — Тифус је обарао људе у тисућама. поглавља и увод те књиге били су тискани Крањч. Стј. [Смишљали смој тисућама у повременим издањима. Крањч. Стј. 4. пројеката. Нед. цедити. — Господар . . . вино тиска и ту тисућгласни, -а, -о који потиче из многа спрема. Павл. Из овога [ланеног семена], штва гласова. — Тисућ грла »живио« му а може бити и маковог семења . . . тискало ори и тисућгласном прославља га пјесмом. се . . . уље. Панч. Изр. ~ п о д нос наметати\пребацивати. Марк. Ф. тисућг&дишњи, -а, -е који траје тисућу — Учени професор [му] ту неукост у својему година; који врло дуго траје, хиљадугодишњи. говору под нос тиска. В 1885. ~ се пробијати се у гужви, навали, — Ријетка стабла напола сухих . . . грабова гурати се. — Маса људи . . . тискала се пред . . . макар били и тисућгодишњи, нијесу се поносно уздизали. Шимун. Памтиш ли ти улазом у Градску вијећницу. Чол. фиг. Нове да је икада у твојој тисућгодишњој . . . боје, облици . . . нови звукови тискали су се историји . . . био теби пријатељ . . . њемачки на врата мојих чула. Наз. тиски, -а, -б који се односи на Тису, леву . . . или . . . други освајач? Комун. 1951. тисућгбдишњица ж тисућа годншњица притоку Дунава, који потиче од Тисе, који сшвара Тиса. — Можда су то . . . сомови (чега), хиљадугодишњица. Деан. Рј. што спавају у бечејском тиском мутљагу. тВсући, -а, -е = тисућни редни број Чипл. према тисућа, хиљадити. — Његово родотЗсковина ж отворена писмоносна по- љубље се манифестовало најјаче за вријеме шиљка, израђена на папиру, пергаменту и сл. прославе тисуће обљетнице хрватског краштампањем, литографисањем и умножава- љевства. Обз. 1932. њем {књиге, брошуре, музичка дела, бакрорези, тисућина, тисућ&на, тЗсућипка и дрворези, каталози, проспекти и др.). МЕП. тисућинка ж 1. тисући, хиљадити део чега. тВсковнн, -а, -б који се односи на тисак, — Један микрон је тисућинка милиметра. тискање, штампање, штампарски. — [Осјећао Бот. 2. мат. трећа бројка, цифра иза деци-

ТИСУЋИТИ — ТИТАНСКИ малног зареза или тачке, трећа децимала. Рј. А. тВсућити, -а, -б тисући. — Она се одређује тисућитим дијелобима или промилИма. ОГ. твсућити се, -им се несврш. множити се у великом броју, јако се умножавати, хиљадити се. Прав. тВсућица ж хип. од тисућа. тисућк&лометарски, -а, -б који има тисућу

километара.

—

Протегла

се . . .

цеста . . . као тцсућкцлометарска ступица. Крањч. Стј. тВсућкратан, -тна, -тно који се врши у тисућу пута. — И разорих твојих клица продирање тисућкратно. Марк. Д. тВсућлетни, -а, -6, ијек. тисућљетни тисућгодишњи. — Тако паде посљедњи остатак тисућљетнога бизантинскога царства. Шиш. Трпео је тако тисућлетне муке. Змај. тВсућлеће, ијек. тисућљеће, с временски период од тисућу лета, година. — Милионе прогутала ј ' тама, црна тама многих тисућлећа. Змај. Моћ духа Аристотелова трајала је скоро два или бар половином више од једнога тисућљећа. Баз. тВсућљетни, -а, -о, ек. тисућлетни. тВсућљеће, ек. тисућлеће. тВсућни, -а, -о = тисући. Деан. Рј. тВсућник м ист. заповедник, старешина над тисућом војника, ратника, командант батаљона. — Ко би ти побројио ине паше што су управници војсци, кајмаками . . . тисућници, а и стотиници. Март. До четири овакве чете састављају батаљон под командом батаљонскога командира (тисућника) или мајора. О 1875. тДсућпица ж тисућгодишњица, хиљадугодишњица. — По Славјанству цијелом тисућница њихова се слави. Прер. [Папа] је 1882. на дан Ћирила и Методија забранио мису у старословенском језику . . . па је при тој забрани остао и 1885. приликом прославе Методијеве тисућнице. Јов. С. тисућброчни, -а, -6 в. тисућгодишњи. — Славимо славно, Славени, тисућорочну годину [примања хришћанства]. В 1885. тисућбструк, -а, -о који је тисућу пута већи, јачи, хиљадострук. —У дрази се скотрља камен, а мукла тисућострука ломљава затутњи цијелом драгом. Шимун. тисућбстручан, -чна, -чно и тВсућструк, -а, -о в. тисућострук. — Треба да се . . . забиљеже сви подаци о људима, сви њихови пороци и њихове крепости, сва њихова шаролика, тисућструка разноликост. Нех.-> Р-К Реч.

217

тисућугбдишњи, -а, -е тисућгодишњи. — Ми смо се из тисућугодишње повеснице уверили да нема грђега непријатеља душевном напретку човечијег рода него . . . слепо веровање у оно што је ко други рекао. Панч. тисућугбдишњица ж тисућгодишњица. Прав. тВта 1 узвик којим се деца опомињу, терају да не дирају што. Вук Рј. тВта2 ж назие грчког слова ((9) по новогрчком изговору. — Тома и Теодор писао је са титом, а служио се са дебелим и мршавим јером. Шапч. тбтан, -а и тбтан, -ана м грч. 1. мит. име гиганата, дивовау старогрчкој митологији који су се борили против Зевса, али их је он савладао и бацио у Тартар [подземии понор)., 2. а. човек врло великог узраста и снаге горостас, џин, див, гигаит. б. фиг. онај који се штиче над другима својим особинама ули делима, човек ванредних способности. — Титан . . . Бетовен нашао је свога генијалног интерпрета [Тосканинија]. Цар Е. 3. хе.м. хемијски елеменат (Тл), метал мале тежин* и велике отпорности, који се употребљава у легурама за вагонске осовине, авионске делове, ракете и сл.. а у једињењима, спојевима за добивање боја, у керамици, козметици. 4. (Титан) астр. највећи и најсјајнији Сатурнов сателит. титан&зам, -зма м особина, својство титана. — Осећање анархичне побуне против живота и човечанства — чувени романтичарски титанизам . . . добио [је] симболично име по титану Прометеју. Т. књ. Тако се прољетни титанизам . . . јавио . . . у души . . . дубоког генија Бетовена. Машош. т&танин м (мн. титани) в. титан. — И опет дршће силни боже Зеј! У титанину море мисли ври. Кост. Л. т&танинов, -а -о који припада титанину. — И опет стрепи неустрашив Зеј, и опет онај титанинов смеј! Кост. Л. титанит, -ита м 1. мин. врста минерала, силикат калцијума и титана. 2. врста јаког експлозива. Свезн. тДтавка ж женска особа титан. Кл. Рј. т&танов и титанов, -а, -о који припада титану. т&тански И титански, -а, -5 који се односи на титане, којије својствен титанима, гигантски, дивовски, натчовечански: ~ снага, ~ борба. — На своја слаба . . . плећа он је био узео један титански терет. Скерл. Одатле титански, прометејски карактер његове поезије. С 1919.

218

ТИТАНСКИ — ТИТРИЦА

Вук. 2. предмет {рбично дрвени штапић) који т&тански и тАтански прил. на титансе баца при титрању (у игри). — Чобани ски начин, дивовски, џиновски. Бак. Реч. тбти, тијем несврш. заст. гојити се, прекидају своје уобичајене игре, крију клисове, кеве и титре. Ћоп. Брао је бујад и дебљати. Вук Рј. правио титре од њених стабљика, па смо се т&тиз м тур. 1. тврдица, циција, шкртац. титрали пребацујући окресане бујадлзИке с — Нико не памти да је икад женско створуке на руку. Ољ. 3. мн. шаљ. мошнице. рење било послован човек који ради новцем Вук Рј. и хартијама од вредности, и то овакав титиз титра 2 ж бот. ерста траве из пор. окаби каматник. Андр. И. 2. а. педант, цепидлака. б. набусит, ћудљив човек, зановетало. љака ЕгатШб ЈпетаНб. Сим. Реч. Кл. Рј. титрав, -а, -о који титра, треперав, трептав. — Уз њезин [свијећин] титрави тит&злук м тердичлук, шкртост. Шкаљ. жижак писање слабо напредује. Пав. ТитратВткање с гл. им. од титкати. ви пламен осветљавао јој лице. Ћос. Д. тИткати, -ам несврш. 1. в. тиктакати. тЈЈтрај м један покрет у титрању, треп— Уре такођер титкају прегласно. Креш. тај. — Светло [се] наједном угасило без 2. необ. негоеати, пазипги, чуеати. Рј. А. икаквог претходног титраја као опомене. 3. необ. гурати, тискати. Р-К Реч. Мил. В. фиг. Прилично . . . збркана колитАтл м нем. наслов, натпис, текст (на чина блитвинске стварности почела је да копијама филмова и сл.). Кл. Рј. титра све узнемиренијим титрајима. Крл. тНтла и тјктла ж лат. знак изнад скраћених титрајни, -а, -б који се односи на тшпраје речи (обично у старој графији) у којима је {који је испуњен титрајима, у коме се врши изостављено неко слово. — Оздо се лако даје титрање). — Након трећине титрајног врепрочитати потпис, крупним минејским сломена струја ће бити максимална у узвојници. вима и титлама свакојаке врсте. Шапч. Физ. 2. титлица и т&тлица ж дем. од титла. тЛтралица ж 1. јабука којом се титра, — Да су само запарали две-три титлице, која се у игри баца увис и дочекује у руке. ја бих већ умео размрсити И прочитати. Вук Рј. 2. титра> (2). Вук Рј. Шапч. тЗтрање с гл. им. од титрати (се). тЈтљање с гл. им. од пштњати. тВтрати, -ам несврш. треперити, трептАтњати, -ам несврш. расти, гојити се, тати, подрхтавати. — Кад год титра неко јачати (обично о малом детету). — Кад тијело, настаје звук. Лог. 2. Осмех му је мало дијете спава, рече се: титња, тј. гоји титрао на тврдом лицу. Бар. се, расте. Вук Рј. фиг. На слијепом . . . ~ се 1. а. (чиме) бацати што увис па своду титњале су бјелкаве пикње. Божић. дочекивати, хватати у руке. — Предвече тЗтовка ж (ген. мн. -ки) партизанска еојничка капа за време народноослободилачке . . . се у доколици титра са два камена борбе и сада у Југословенској народној армији. бјелутка. Киш. фиг. Дивно ли се умеш титрати стрпљењем нашим! Ил. б. играти — Још јуче у цивилу и гологлав . . . младић . . . навукао борбени дрес . . . и накривио се, поигравати се међусобно. — Вихор дује, мраком размахује, око њега [пустињака] титовку. Сек. дуси титрају се. Март. 2. (с ким) фиг. ТВтоград м главни град СР Црне Горе. сматрати кога глупим, исмејавати кога, ругати се коме, вући кога за нос. — Ја је увријеТЈггограђапин м (мн. -ани) човек из дио, титрао се с њом као са сваком из села. Титограда. Ђал. Шалићу се, титраћу се с њиме. То ТВтограђанка ж (дат. -ки; ген. мн. -ки) мушки воле, па сам сигурна да ће ме заженска особа из Титограда. волети. Трифк. 3. в. титрапш. — Њено тЗтор м грч. заст. в. ктитор. Вук Рј. тело се титрало и бректало у самом оделу. титбрија ж покр. в. нурија. Вук Рј. Петр. В. тбторин м заст. управник, управитељ. титрбике, -ика ж мн. тур. врста женВук Рј. ског накита који због своје лакоће титра, тЗторити, -им несврш. заст. в. неговати. трепери, подрхтава. — Бињиш [му је] . . . — Сву ноћ свога коња титорио. НП Вук. искићен сребрним и позлаћеним плочама и титреикама. Вук. По њему висе саме кристалтВторка ж заст. в. ктиторка. Вук Рј. не титреике и ситни челични ланчићи. Вел. твтра 1 ж покр. 1. округао каменчић, тНтрица ж бот. в. камилица. — Код пиљак; игра с одређеним бројем каменчића, који се бацају увис и дочекују опет у руку; зубобоље . . . је . . . много боље испирати исп. пиљак (2). — Сиграју се беспослени уста с времена на време што топлијим тејом Турци, сиграју се беспосленијех титара. НП од титрице. Батут. Сиђе с пута на стазу

ТИТУЛ — ТИФУС . . . гдје су се већ црвењели цвјетови титрица отворени према сунцу. Бен. тВтул м в. титула. — Није конте што има титул и мртво имање, него је прави конте онај што има доста новаца. Шимун. тВтула ж лат. 1. а. почасни породични или додељени назив, почасно звање, име које припада некоме по његовом сталежу (гроф, барон и сл.), стечено (академско, научно и др.) звање (доктор, инжењер и др.). — Богата буржоазија купује земљу и племићке титуле. ОП 2. Наш најмлађи мајстор [у шаху] Ивков је . . . победом у Бирмингену дошао до титуле омладинског првака света. Шах 1. 5. реч која се из поштовања и пажње употребљава уз име и у непосредном обраћању. — При зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице. Уск. 2. правн. правни разлог, узрок, основ, доказ за праени захтев. — Код стјецања власништва титула је купопродаја, даровање и сл. Кл. Рј. 3. заглавље, име, наслов, натпис књиге. Кл. Рј. титулар, -ара м онај који има титулу> звање за нешто (обично само номинално). — То неће бити аристокрација титулара, диплома и рода, већ аристокрација ума, врлине И рада. В 1885. Од Вуловићеве смрти . . . катедра историје српске књижевности . . . била је без титулара. Поп. П. титуларни, -а, -о који има само титулу, почасни, номинални. — Предсједник суда објави да је предмет расправе убојство титуларног савјетника. Л-К. Лекари су бдош: Давна . . . и Ђовани Марио Колоња, титуларни лекар аустријског консулата. Андр. И. титулатура ж титула која коме припада при ословљавању службеним или почасним именом, титулисање. титулирати, -улирам И титулисати, -ишем сврш. и несврш. ословити, ословљаеати кога титулом, звањем, да(ва)ти титулу, звање. — Биљежниковицу је титулирао »милостивом госпођом«. Кол. Сељаци [чергаре] највише и титулишу: »Мајсторе!« а у доброј вољи: »Кумек Јакш. Ђ. тВтулица ж дем. од титула. тДтуловати, -лујем заст. в. титулисати.

сврш. и несврш.

тЗтулус м 1. напис испод слике у средњоеековној уметности, у стиху или прози, који објашњава њен садржај (најчешће религиозни). Кл. Рј. 2. титула (2). Свезн. тВтулуш м разг. покр. разлог за неки поступак (обично за пијанку). — Те ноћи случајно није се нашао никакав »титулуш«, ништа није било организирано; тако све осгало тријезно и солидно, а локали пусти. Кол.

219

тВћ м заст. нар. 1. в. птић. 2. заперак на кукурузу. Вук Рј. тићење с гл. им. од тићити се. тићи, -а, -е покр. в. птичји. — Све што ми на ум пане или зажелцм, пак ако ћу И тићега млијека . . . све ми . . . отац добави. Љуб. тићити се, -им се несврш. 1. а. терати, пуштати тиће, заперке (о кукурузу). Вук Рј. б. множити се, размножавати се, расти. — Послије се кестење само тићило, развијало, док се створила оваква једна шума. Ђон. в. фиг. скупљати се, састајати се. — Онда је нагло . . . падала ноћ. Око врба и јаблана овијала се тајанственост и тићиле авети. Маш. 2. фиг. разметати се, поносити се. Вук Рј. т&ћнога ж бот. биљка из пор. лепирњача Огпкћорш. Бен. Рј. т8ф м в. тифус. — Цревни тиф, колера, срдобоља . . . јављају се више лети. Батут. тифдрук м нем. штамп. метода ротационог штампања с удубљеним матрицама. тифлитис и тифлбтис м грч. запаљење слепог црева. тифлблог м стручњак у тифлологији. тифлолбгија ж грч. наука о слепоћи и слепима. тифл&лошки, -а, -о који се односи на тифлологе и на тифлологију. тДфозан, -зна, -зно који се односи на тиф, тифусни: ~ болест, ~ грозница. тифбидан, -дна, -дно који је сличан тифусу, који имазнаке тифуса. — Онај тифоидни Ниш . . . је био претпосљедњи чин трагедије. Крл. т&фон, -бна м грч. елементарна непогода (рлујни ветар, потрес, вулканска провала — према Тифону, диву из грчке мшпологије са змијоликим пгрупом); исп. тајфун. т&фтик м тур. покр. мавез; плави памук; чисто памучно платно. — Иду [путници] на штакама . . . На глави сила од превоја, облога, тифтика. Дом. тАфтин, -ина м фр. чврста густа памучна тканина слична баршуну (за спортску одећу и сл.). — Од материјала су за љетне успоне најбољи ребрасти самт, штрукс и тифтин. 3-Г. т4фус м грч. врста тешке цревне заразне болести, праћена еисоком телесном температуром. Изр. пегави ~ пегавац; трбушни ~ акутна цреена заразна болест коју изазива бацил 8а1топе11а, праћена осипом на кожи и високом телесном температуром гурћиз аМотшаИз.

220

ТИФУСАВ — ТИХОТАН

т&фусав, -а, -о в. тифусни. — Како је залутао овамо у ушљиве тифусаве самице? Вуј. т4фусар м болесник од тифуса (реч настала у НОБ-у). — Вриједно хукће . . . банатски воз, али с очију се не смиче . . . ни колона тифусара, ни чудни крајишки командир, Николетина Бурсаћ. Ћоп. Уз пут су сусретали тешко рањене борце, тифусаре, људе који су изгубљено лутали. Вј. 1971. тАфусарка ж болесница од тифуса. — Ја чујем колону по један . . . тифусарке чујем. Зог. тДфусарски, -а, -6 који се односи на тифусаре, који припада тифусарима, који је састављен од тифусара. — Он је . . . причао да је то гладна, тифусарска руља која бјежи пред хајком. Лал. т&фусни, -а, -5 а. који се односи на тифус, који је заражен тифусом, у коме бораве болесници од тифуса: ~ болесник, •— грозница, ~ одељење. б. (у именичкој служби) тифусар. — Једна ручна тестера, једно секирче, доносили су затвор . . . или још горе: копање гробова, сахрањивање тифусних. Ћос. Б. тих ген. мн. од показне зам. тај, та, то. тИх, тИха и тиха, -о (комп. тиши) 1. који је без буке, граје. — Град је био тих. Тих што се тиче градскога живота. Поп. Ј. Тиха . . . дође ноћ. М-И. 2. који сеједва чује, низак, пригушен (р гласу, гоеору). — Разговор њихов био је тих и дискретан. Андр. И. Тихи жамор дјеце у . . . смијеху допире. Уј. 3. а. који се лагано, споро креће, који не прави буку (у кретању, раду). — И иначе тиха, сад је још тиша у кретању и пословању. Петр. Б. Из тихих вода . . . сунце . . . на људске оранице сине. М-И. б. који мирује, непокретан. — Болна слази са танане куле, па се вози по тихом језеру. Ботић. 4. који се не свађа, који воли слогу, повучен, миран, кротак; скроман. — Млади Лековић је тих младић. Дед. В. Сви су они живјели у почетку тихим и горким животом. Крл. 5. а. који је слабе јачине, умерен, благ. — Симка остави лонац чорбе да на тихој ватри крчка. Рад. Д. Спомињем њезино име с благим, тихим болом. Козарч. б. који се појављује у мањој количгши, који није обилан, нагао. — — Прво, најљепше премаљеће с тихим кишама. Матош. Дама, властелинка . . . лила је тихе сузе и утирала их марамицом. Л-К. б. који делује смирено, умирујући, благ. — Уђе . . . полућелав човјек . . . замишљених тихих очију. Сим. Изр. пећи се на тихој в а т р и бити дуго и стално изложен незгодама, опасностима. — За таквог човека живети у Турској значи . . . пећи се на тихој ватри. Андр.

И.; тиха вода брег рони (дере) в. уз вода (изр.); Т и х и океан (оцеан) геогр. део мора између Азије, Аустралије, Америке и Антарктика. тбхан, -а, -о дем. тих. — Запјева тиханим, крупним гласом. Вел. Струји кроз оморје анђела ноћи тихани дих. Кош. тЗхано прил. дем. тихо. — Тихо тихано отвори главна врата. Креш. Очи јој засузишс, а снага тихано задрхта. Коч. Истина је! — потврди тихано грофица. Том. Неко тужно и тихано пјевуши. Ђон. Крајем тога поља вуче се тихано невелика ријека. Шимун. тиханце прил. дем. од шихо и тихано. — Розика нам тихо, тиханце отвори врата. Кол. тихнути, -нем несврш. стишавати се. — Пјев му тихнуо и тцхнуо. Креш. Таман је почео да тихне по селу разговор о Мари и Милутину, кад Мара стаде опет на програм. Сек. тихо прил. (комп. тише и тише) на тих начин, једва чујно, без буке, граје, мирно; споро, слабо. — Тихо . . . отвори главна врата. Креш, У граду се тихо дише. Чипл. Нека га носи ђаво! — рече Стеван мало тише. Глиш. Из старог парка ријетки људи одлазе тихо. Уј. Ватра као да је тише горукала, ветар се мало ућутао. Јакш. Ђ. тихбвање с гл. им. од тиховати. — Вероватно је своје последње дане дотрајао као скрушени монах . . . предајући се молитвеном тиховању и нади да ће се посветити. НИН 1970. тихбвати, тихујем несврш. необ. мсивети тихо, повучено, усамљено, далеко од људи. В. пр. уз гл. им. тиховање. тЗхом(а) прил. заст. в. тихо. — Тихома дошла вечер мила. Шен.; И-Б Рј. твхом(и)це прил. заст. в. тихо. — Тихомице у собу стављају [му] вечеру. Ђал. Упитах улазећи у град тихомице свако дрво, сваки камен. Шен. тНхост, -ости и тихбта ж в. тишина. — Она је вјечно шутјела, надвита својом скромном . . . тихошћу. Божић. Тиха музика пратила нас је кроз читаву Финску . . . Та тихост је особина овог менталитета. Пол. 1973. Волио [би] живјети у тихоти међу зеленим брдима неголи у бучном . . . Бечу. Кум. тИхотајни, -а, -о ков. који се исказује, изриче, јавља тајно и тихо. — Твојој . . . души тихотајним дахом глас се божји јавља. Прер. тЗхотан, -тна, -тно в. тих. — Бијели се чадорје бијело на тихотној мјесечини. Маж. И.

ТИХОЋА — ТИШЉЕРАЈ тихбћа ж в. тишина. — Госпа Жваница . . . умакла [је] за њим на Ријеку, па се тамо вјенчала да се ствар обави у тихоћи. Драмс. тихбхођа м онај који тихо, мирно хода. И-Б Рј. Изр. п а к л е н и ~ ђаво, враг. — Утисну му више главе неблагословљену свијећу да се паклени тихохођа не прикраде труплу. Гор. тбца ж заст. и нар. в. птица. тицало с зоол. покретљив, издужен израштај на телу црва, мекушаца и других животиња који служи као орган пипања, хватања, дисања, пипак. — Од осјећала су нам код пужева најпознатија тицала. Финк. Држао је лептира, а било га је страх да га овај не дотакне тицалима. КН 1960. фиг. Своја духовна тицала младеж искушава на објектима што их школа са згражањем одбацује. Вј. 1971. тИцање с гл. им. од тпцати. тицаље с гл. им. од тпцати (се). тицати, тичем несврш. в. тпцати. Бен. Рј. тицати, тичем (имп. тичи; прил. сад. тичући) несврш. и уч. према такнути,

221

тише и тЈЈше прил. комп. од тихо. тиши, -а, -е комп. од тих. т 4 ш и к , -ика м тишак. — Пљусну [Младен] у подубљи тишик, загрцну се . . . Захватише :а таласи. Вукое. тишАна ж 1. а. стање без буке, галаме, шума, мир; одсуство говора, ћутање. — Ноћу кад се свуда око мене распе тишина . . . Аит. 2. Ослушкивао [сам] тишину, потпуну, као да нико није живцо у овом великом здању. Селим. У тој соби преломи тишину, као стакло, хистеричан смијех удовичин. Гор. б. време без ветра, мирно, тихо време. — Температуре екваторијалне климе Европљани тешко подносе, а тако исто и тишину зрака, испрекидану наглим и јаким олујама и . . . влагом. ОГ. 2. а. стање без узбуђења, душевна, психичка равнотежа, мир, спокојство. — У безбрижност и тшнину душе почело је да се увлачи нестрпљење. Поп. Ј. Сестрина лакомисленост помутила је тишину њезина живота. Војн. б. особина, стање онога који је миран, тих, мирноћа. — Андрија је упао у очи својом повученом тишином. Сим. 3. (у служби узвика) мир\ без галаме\ — Тишина тамо! — пренијели су Марково наређење. ВуЈ. Изр. мртва (дубока, гробна, мукла, смртна, црквена) ~ потпуни, леми мир, таћи. ~ се 1. несврш. и уч. према такиути се, потпуно ћутање, мртвило. таћи се. — Пролетјеше . . . као вијавица и тИшити, -им несзрш. в. стишавати. — не тичући се ногом земље. Јурк. У ушима Узалуд [је] Баторић тишио и мирио. Ђал. . . . нешто зуји као далеки . . . рој пчела тншкање с гл. им. од тишкати. чија се прозирна крила једва тичу. Лоп. 2. тЗшкати, -ам несврш. стишавати. — (кога, чега) односити се на кога, што, интересовати кога, марити за кога, што. — Онај мој из коже да изађе, ал' ја га тишкам. Вес. Вјетре умирује и гњев им тишка. Марет. Зовне још људе којих ће се највише тицати бесједа. Лаз. Л. У први мах није га се догађај тНшлер и т4шлер м нем. варв. столар. ништа тицао. Киш. — И сад се само шеталица [сата] чује као тишлер кад рендеише што. Срем. тич- «. птич-. тишлерај, -аја м варв. столарија, стотНчинац, -инца м бот. в. птичја трава ларство; столарски занат. — Ено где се у (уз трава, изр.) Сим. Реч. Пожаревачком казненом заводу усавршат&чје око с бот. в. разгон. Сим. Реч. вају у тишлерају. Срем. тЗчји лук м бот. а. в. власац (3). Сим. тПшлерка и тАшлерка ж варв. женРеч. б. биљка Огпкћо§а1ит сотозит из пор. ска особа тишлер, столарка; тишлерова жеиа. љиљана. И. — Рајна тишлерка . . . и човек јој . . . путоТВЧЈИ ноктн м мн. бот. биљка из пор. вали тако са столарском тезгом од села до мпирњача ОгшЉориз. Сим. Реч. села. Рад. Д. т&шак, -ака м место у реци где вода митИшлеров и тАшлеров, -а -о који прирује, гдеје мирно, тихо; супр. брзак (1). — На пада тишлеру, столарев. свом мирном току . . . Зета прави много окука, вирова и тишака врло погодних за тНшлерски и т&шлерски, -а -5 који риболов. Пол. 1958. се односи на тишлере, који припада тишлерима, т&шати (се), -ам (се) несврш. в. стиша- столарски: — занат. еати (се). — Његов друг га је тишао: — т и ш љ а р , -а, тбшљар, -ара, тЗшљер и Ћути, побратиме! Умири се! Јакш. Ђ. ЛовтДшљер м покр. в. тишлер. ска дружина . . . поче сладокусним печењем тишљерај, -аја м покр. в. тишлерај. — тишати свој глад. Том. Тишају се људи, свијеће се гасе. Вел. Све се тиша, све се Ја ћу добити на лето прави тишљерај. мири. Змај. .л. , "•-. Петр. В. 1 -

222

ТИШМА — ТКАНИНСКИ

т&шма ж покр. тиска, навала, врева, гужва. — И народа је ту ваздан. Тишма, брате! Ивак. Корпулентан и незграпан својим лактовима и чепањем умео [се] пробити кроз свет, кроз највећу тишму на пијаци. Срем. тишња ж И тиштавци, -аваца м мн. протисли, пробади. — Изби тешка тишња у прсима, мучно и убрзано дисање и срчани напади. Радул. Упрли тиштавци. Рј. А. тиштање с гл. им. од тиштати. тиштати, -тим несврш. 1. притискивати, стезати; жуљити. — Његови прсти љуту шарку тиште. Бег. Ех, проклете гојзерице, ала ме тиште. Поп. Ј. 2. изазивати, задавати бол, муку, тешкоћу, мучити (физички или психички, душевно). — Тиштало га је под лажицом, у грлу му се дизала оштра љутина. Моск. Мисли те тиштале су га и мучиле сад слабнје, сад јаче. Крањч. Стј. т&штац1, -аца м (обично мн.) дијал. в. тиштавци. Рј. А. т&штац2 прил. заст. само у изразу: у ~ узастопце, одмах. — Таки нису спори људи, јер у тиштац за њим врћ се хтјеше. Март. тАштити, -им несврш. 1. тиштати. — Материјална невоља ипак је тиштцла њега и породицу му. Том. 2. необ. притискивати нешто (да буде мекше и.м да пусти сок), гњечити. — Сем тога има тиштених (»пресованих«) и нетиштених сирева. Батут. тј. скраћ. то јест. 1 тјб узвик за изражавање мирења са постојећим стањем: шта можеш\ шта ћеш\ ех\ — Тја! то вам је тако, шта човјек може? Ништа. Андр. И. Тја, ја те се не бојим! Сим. 2 тјб прил. заст. далеко од чега (у простору и времену), све од, све до, чак; исп. ћа. — И дан-данас тамо врви народ тја из Угарске. Павл. Бреме . . . се каткада неугодно носи тја до гроба. Јурк. тједан, -дна м (ијек.) (мн. тјбдни, ген. тјбдана) време од седам узастопних дана који се периодично понављају, седмица, недеља. — Он је због тога био присиљен одгодити нападај на Совјетски Савез за око пет тједана. Ч-М. тједни, -а, -б који се односи на тједан, седмични, недељни: ~ лист. тједник м (ијек.) лист који излази једном тједно, недељник. — Ова је аутобиографија . . . изашла . . . у варшавском тједнику. ХР 1928. тједно прил. за тједан дана, седмично, недељно. — Два пута тједно навраћао [је] к старој свекрви. Шег. тјел-, ек. тел-.

^

,. > »

тјелбвски, -а, -5 (ијек.) = тијеловски: тјеловске свечаности, ~ процесија, ~ недеља. тјеме, -ена, ек. теме. тјеме-, ек. теме-. тјена ж (ијек.) опна, скрама. — [На] бијеле зубе . . . се била ухватила тјена од кукурузна хљеба. Вуј. тјеница и тјенка ж (ијек.) дем. од тјена. — Да бог да . . . поље нам родило вином и шеницом . . . планине урдом и тјеницом. НП Вук. Крије је вео ко сива.тјенка; ником се право видјети не да1 Баш. тјер-, ек. тер-. '^ тјес-, ек. тес-. ,( тјеска ж (ијек.) покр. в. тиска (/). — Пред црквом жагор и тјеска. Шант. тјеш-, ек. теш-. ткалац и ткалац, -лца м (ген. мн. ткалаца и ткалаца) 1. ткач. — Отада се прелази на индустријски начин прерађивања памука, који је у том пријелазном периоду уништио многе ткалце. ОГ. 2. зоол. врста птице, сродна врапцу Иосеш $осш8. Терм. 4. 3. бот. в. пиревина. Сим. Реч. ткалачки и ткалачки, -а, -о који се односи на ткалце, којим рукују ткалци, којим се баве ткалци и сл.\ ~ разбој (стан),

~ индустрија, ~ занат, ~ бригада.

ткблица ж просторија, зграда у којој се тка. — У »ткалици« жене ткају. Рад. Д. ткало и ткбло с покр. 1. направа за ткање, разбој. — Снаха снује и ткало поткаје, а свекрва предиво јој даје. Март. 2. а. материјал за ткање. Рј. А. б. оно што је откано. ткалчев и ткалчев, -а, -о који припада ткалцу. ткаља и ткЗља ж 1. она која тка; ткачка радница. — Ткаље су до скоро радиле по 12 чаршијских пара од аршина. Лапч. Како си ми, раденице моја, и најбоља везиљо и ткаљо? Ков. В. 2. мн. зоол. птице певачице тропских крајееа, сличне зебама Р1осе1с1ае. Свезн. ткаљин и ткЗљин, -а, -о који припада ткаљи. тк&нина ж производ ткања, материја израђена ткањем (вунених, памучних, ланених, свилених и др. конаца). — Све то није се никако слагало . . . са беспрекорном елеганцијом његовог . . . одела од енглеске тканине. Ћос. Б. фиг. Оток је сав у тананој тканини јутарње магле. Нех. тк^нински, -а, -о који се односи на тканине, који је од тканине. — [Кухиња] је била сва обложена покривачима сачињевдм од

ТКАНИЦА — ТКО сваковрсних опшивених узорака тканинских. Киш. ткЗннца ж 1. а. откан појас (у разним бојама и шарама). — По телу бела . . . кошуља . . . сврх кошуље шарена вунена тканица. Ат. У пасу се стегла златном тканццом. Торд. б. материја од грубо откане вуне (обично шарена). — Спусти крај њих своју врећасту торбицу од тканице у шестинским шарама. Дав. в. мн. врста женског појаса. Вук Рј. 2. покр. узак пут, стаза. — Цвијета сама силази низ кратке тканице пут града. Ћип. 3. бот. в. боквица Џ). Сим. Реч. ткЗничица ж дем. од тканица. ткање с 1. гл. им. од ткати (се). 2. в. тканина. — Кад је [Павле] извадио џепну марамицУа било је то нешто . . . фино . . . Ткање танко као паучина. Сек. Три сандука пуна ланеног и конопљеног ткања. Кос. ткЗоница и ткабпица ж ткачница. — Осамдесетак радннца са леве обале Миљацке, на којој је била и ткаонкца, биле су . . . слабо плаћене. Андр. И. ткаЧшички и ткабнички, -а, -о који се односи на ткаонице, који припада ткаоници: ткаоничке просторије. ткЗти, -ам (ређе ткем и чем) (имп. ткај; Импф. тках; прил. сад. ткајући (ређе ткући и чући); прил. пр. ткав(ши)) несврш. 1. израђивати тканину на разбоју (укрштањем и сабијањем конаца). — У тој радноници проведу многи године ткајући на старинскцм разбојима грубо памучно платно. Чол. фнг. стварати у мислима, машти комбиновашм. — НовИ уздисаји доносе и ткају мисли, бриге. Јел. 2. кретати се (ићи, летети, пловитм) гпамо-амо, горе-доле, у разним правцима. — Од једног села другоме ткали су изасланици И сазивали отреситије људе на . . . договор. Ћоп. Над главом [су им] непрестано ткале у оба правца гранате разних калибара. Андр. И. ~ се фиг. а. стварати се постепено, настајати, рађати се. — Толико је било ту жалости, а у учитељу се ткала . . . злобна мржња и напрама себи И напрама том болеснику. Шег. б. увлачити се, мешати се, преплитати се. — У напјев опијела тка се пијук крампа. Јел. ткач, -ача м 1. онај који тка; исп. ткалац (1). — Читаве генерације . . . стварале су традицију кожара и ткача са Коране и Купе. Б 1958. Наши су преци били врсни ткачи. Гор. 2. фиг. паук (који при прављењу паучине као да тка). — Мир је обузео и пауке, ткаче. Марк. Д. ткачки, -а, -б који се односи на ткача, ткаче или на тнање: ~ занат, ~ прибор,

~ материјал, ~ разбој.

ткачннца ж фабрика, творница (или једно њено одељење); занатска радионица у

223

којој се тка, ткаоница. — Од текстилних фабрика ради ткачница Вангела Костова која има 28 разбоја. Пол. 1944. У Русији су почели . . . цареви и трговци подизатц . . . ткачнице. Пов. 2. Да се производња удвостручи [смета им] . . . недостатак сопствене мање ткачнице. Пол. 1960. ткивни, -а, -б који се односи на ткиво. — Размена материја између крви И ткива у капиларима врши се посредством ткивне течности или лимфе. Станк. С. ткнво с 1. а. ткање, ткачка радиност; оно што се тка, ткачки рад, ткачке рукотворине. — За ткиво је сејан лан. Жуј. Вујка . . . устаде и пође: — Хајде да видиш моје ткиво! Лаз. Л. Ево ткива што га цуром још сам ткала. Коз. И. фиг. Живот људски — то је једно вечито ткиво. Основа му је себичност, а потка заборав, Ком. У ткиво тачних вести уткивале се тако и нити лажи. Ћос. Б. б. тканина (платно, сукно и др.). — На витезовима . . . понајвише шушти дамаст, брокат и друто богато ткиво. Вел. Припио је лице уз танко ткиво њених димија. Андр. И. фиг. И небо је налик на разбој; ткиво је његово ткато свим нитима љетним. Наз. Њен је плашт сунчани можда ткиво лажи. Дуч. 2. биол. скуп ћелија живих бића разнога састава: мишићно •—•, коштано ~ , везивно ~ , живчано ~ , масно ~ . 3. састав, структура основа. — Кочшшковано ткиво Шекспирове трагедије . . . личи на сложено ткиво нашега живота. Панд. Мелодијско ткиво овој молнтви [у »Дубравки«] извио сам из пучке попијевке. ХР 1928. Град у чијем ткиву још има . . . много старих и већином трошних ћелија, разумл.иво, још не може бити задовољан својим изгледом у целини. НИН 1970. тко (ген. и ак. кога, ког, дат. и лок. кбме, кбму, ком, инстр. ким, киме) = ко именичка заменица за лице 1. упитна. — Тко си јунак и чијег си рода? НП Вук. Тко би га знао? Можда ће шетати у већем друштву. Крањч. Стј. 2. односна (често у корелацији са заменицом: онај, тај, сеак). — Тко је јачи, тај квачи, то бијаше тад опће правило. Бог. Обећава небројено благо тко погуби Мусу Кесеџију. НП Вук. 3. неодређена: неко. —

Пољуби је и три-четири пута, да тко броји и више би било. НП Вук. Може бити не би био препријечио његов . . . изванредни начин, говора, да се тко то не јави против њега. Ђал. Од кметова је пограбио тко виле тко бат. Нех. Сједи дружба мрка, ријетко тко шта вели. Вел. Изр. било ~ , ~ било; бог (ђаво) зна ~ ; где ~ ; како ~ , ~ како; ~ га зна, ~ зна; ~ год; ~ куда, куда ~ (разбежати се); мало ~ (има, зна и сл.) в. уз ко изр.

224

ТКОГОД — ТЛАЧИТИ

ткбгод, кбгагод (покр. ткогођ) зам. = когод. — Не зна л ' ткогод воду јал ливаду, да мк своје коње одморимо. НП; Рј. А. Кад би јој ткогођ украо Сиду, можда се не би ни толико жестила, као кад јој тко украде коку. Киш. Ниси ти створена за когагођ. Шен. тла1, тала с мн. в. тло. — Немој да ти лута нога на пијесак ужарених тала. Комб. Сједила на тлима. Радул. На тла се жена угушена срушила. Гор. тлајити, -им несврш. тињати. — Тлаји ватра, скоро ће се угасити. Рј. А. Тлаји као жар под пепелом. И. тлајуцати, -ам несврш. дем. од тлајити. — Вечерасмо, луч тлајуца. Митр. тлак 1 м 1. сила која делује на јединицу површине, притисак; атмосферски ~ , крвни ~ . — У највећим оцеанским дубљинама . . . тлак воде износи на стотине и тисуће атмосфера. НЧ. Највећа колебања зрачног тлака [су] над пространим копненим површинама. ОГ. Требало би да престане пнти алкохол. Стање с његовим тлаком није добро. Донч. 2. уопште сила која притискује, стеже, делује на кога или што, притисак уопште. — Ишле те сјене под тлаком бремена, какво у сну давит зна нас. Комб. Само зној и смола и непрестан тлак на умртвљен мозак. Андр. И. Осећам . . . у тренутку том . . . слатки тлак немоћи што ме рашчињава. Мас. тлак 2 м покр. оно што је из плеве добијено сејањем на решету и чиме се зими хране пси и свиње. И-Б Рј. тлака и тлака ж 1. а. ист. кулук, некадашњи обавезан рад сељака властелину. — Бит ћу присиљен да вас позовем на »тлаку«, да проширимо гробље. Дук. Он . . . је одрастао у доба тлаке. Леск. Ј. Пожућело лице . . . је исисала брига . . . тлака. Кос. б. робија, присилан рад. Р-К Реч. 2. траг од корака, од нечијих стопа; пртина. — До двије, до три тлаке находио једну вучју, а другу лисичју, трећу тлаку Мијат харамбаше. НП; Рј. А. Кад се разданило . . . видјети ће неко тлаке по снијегу. Љуб. И до нас је да пропртимо тлаку. Павл. тлЗкомер, ијек. тлакомјер, м 1. физ. справа за мерење јачине ваздушног притиска, барометар. — За мерење тлака употребљава се тлакомјер или барометар са живом. ОГ. Почео се мицати . . . као игла тлакомјера. Крл. 2. мед. справа за мерење крвног притиска. Деан. Рј. тлакомјер, ек. тлакомер. тлапа ж в. тлапња. — Сан је тлапа, а бог је истина. НПХ. тлапати, -ам несврш. покр. ићи тапајући. — Искрпљени опанци тлапају по шкаљу. Ђон. Дјед [ ј е ] . . . хајкао на два упета.

снажна вола који су ПЈенили, тлапали низ влажне бразде. И. тлапити, -им несврш. а. говорити несвесно, у бунилу, бунцати. — Болесница опет тлапи. Ћип. Ноћу тлапио би у сну и развијао красну бајку. Гор. б. сањати свашта, којешта. — Сву ноћ сам тлапио којешта. Вук Рј. Тлапим да снивам на кнежеву длану. Уј. ~ се безл. имати осећај да се нешто види што у стварности ш постоји, чинити се, привиђати се, причињавати се. — Тлапило јој се да стоји јунак пред њом. Шен, Ноћи у зору, твој знак ми се тлапи. Уј. тлапљење с гл. им. од тлапити (се). тлапња ж тлапљење; оно што се тлапи, привиђа, причињаеа, саљарење. — Мислећи да је то проста тлапња у сну, које ће одмах нестати, он отвори боље очи. Глиш. То је тек слатка тлапња, које ти оживотворити не можеш. Коз. Ј. То је можда . . . нека тлапња мојих несаних ноћи. Цар М. Не заносећи се тлапњама о будућности, овог тједна сам два-три дана провео у згради Савезне скупштине. Вј. 1972. тлапњин, -а, -о који припада тлапњи, који се односи на тлапњу. — Дјеца умјетнички држе монологе с другим малишанима у тлапњину диму. Уј. тлаченица ж дебела кобасица, крвавица. Деан. Рј. тлачење с гл. им. од тлачити. тлачилац, -иоца м тлачитељ. — Ја ћу над њиним гробом грубе тлачиоце народа српског проклињати. Јакш. 25. тлЈЈчило с оно чиме се тлачи, притискује. — Примио је у руке тешко тлачило и пријетећи га подигао. Крањч. С. тлачитељ м онај који кога или што тлачи, угњетач. — У . . . очима [добровољаца] . . . читаш жељу: кад ће се сукобити са тлачитељем српске слободе? Јакш. Ђ. Појединци су се одметали у хајдуке, да се свете тлачитељима. Барац. Човек постаје човек кад кида ланце ропства и не трпи тлачитеље. Пол. 1970. тлачитељски, -а, -о који се односи на тлачитеља и тлачитеље. — Боримо [се] данас против тлачитељског фашизма. Пол. 1944. тлачитп, -им несврш. 1. подвргавати насиљу, грубом притиску, угњетавати, кињити: ~ народ, ~ раднике. — Врази сужну домовину тлаче, чуј де, мати, како она плаче! Радич. 2. газити, газећи сатирати. — Јелен попасе смиљ по загорју, више га тлачи нег' што га пасе. НП Вук. Више тлачи коњиц Јабучило, нег' што Момчил' бритком сабљом сијече. И. Стреле, копља, бојни мачи . . . Јунак бије, а коњ тлачи. Радич. Узмуте

ТЛАЧНИ — ТМОЛАСТ

225

се Паштровићи гледајући с планине гдје Им се поље тлачи. Љуб. 3. притискивати; стискати, збијати. — Десна рука тлачи палицу . . . од тела, а лијева к тијелу. Хок. Друга рука . . . тлачи воду. Ват. Не дају се [текућине], за разлику од плинова, тлачити. Кем. фиг. Будућност га је несвијесно тлачила. Божић. 4. кршити, не поштовати. — Тко тлачи заповиједи старијега? Љуб. 5. а. кулучити, ићи на тлаку. Вук Рј. б. бити робијаш, робијати. И-Б Рј. тлачпи, -а, -б који се односи па тлак1: ~ уређај, ~ комора. — Нећеш [да потпишеш] ?! . . . — шкрипутне истражник . . . И осјети како га она тлачна буновност напушта. Божић. тле, тла с (мн. тла, тала, тлима) в. тло. — [Прашина] обично покрива тле овога друма. Нуш. Стари Никола бацио се на тле, чупа косу. Хорв. тлеушица ж покр. в. потлеушица. — И унесеш радост, грају у кућицу тлеушицу. Кош. тлех м покр. в. тло. — Узсвши са тлеха комад дрвета, окуша [нож] је ли оштар. Ћип. Ријетко када на тлеху се покаже. И. тлВ ж мн. в. тло. Вук Рј.; Рј. А. тлина ж в. тло. Р-К Реч.

много, небројено много. — Дајте воде, новинари, ви је барем тма имате. Змај. У доста пошироку простору . . . слегла се тма људи. Мул. Тма мисли врзло ми се по глави. Вес. За тили часак оборише тма облица лескових и глогових. Шапч. Изр. тушта и ~ , ~ божја в. тма{2). — Имало је . . . тушта и тма генерала. Јак. Извади из оног завежљаја тма божја колачића, јабука, кајсија. Јакш. Ђ. Прасаца тма божја. Ком. тмаст, -а, -о и тмаст, -аста, -асто а. црн, мрк, загасит; тамнопут. — Жене [су у Боци] прикладне, црнооке и тмасте. Љуб. Купи три сомуна тмастога хљеба. И. Жамор прелети тмастом, плећатом дружином морнара. Војн. Тамо су се видели . . . поцрнели зидови и тмасте ћерамиде на крову. Ђур. Младожења . . . је био снажан човек, са . . . сумњичавим, тмастим погледом. Андр. И. б. таман, мрачан. — Мјесечев срп . . . плови хитро између тмастих облака. Донч. Густа и тмаста, јакодушна поезија Тина Ујевића непоћудна је охотницима. Шим. С. в. жалостан, тужан, несрећан. — С његове невриједне главе заподје се тмасто ратовање. Март.

тм8 ж (обично непром.) 1. в. тама. — Туге тма ме обастире. Прер. Свеђ исти уго, гн'јездо тме и плача. Наз. 2. а. велика количина, велики број. б. (у прилошкој служби)

тмбласт, -а, -о доста таман, црнкаст, мркаст. — Из димњака . . . почне да куља густ, тмоласт дим од печења, меса, кобасица. Станк.

тмЗва ж тама, мрак, помрчина. — Тамо . . . виде се села у тмини. Радул. Свјетло расипа око себе жућкаст и нестваран кругЈ тло, тла с (мн. тла, тала, тлима) 1. повра из кутова зјапи тмина. Донч. фиг. туга, шина земљишта или друга основна површина жалост. — Бол и слутња раздиру ми груди, (по којој се хода, на којој се нешто подиже а тмина густа на душу ми пала. Марк. Д. и сл.)'. пастн на ~ , подићи са тла. 2. земља, земљиште, терен. — Слана тла или слањаче тмЗнав, -а, -о тмуран, мрачан.—Ошпезег настају на различите начине. ОГ. По стрни Е1е§1еп — дубока и тминава Рилкеова поевидио је Руднић да је тло јако омршавило. зија — нису течне. Шим. С. Том. фиг. Језик којим ће писати нашао је тмДнати, -ам несврш. мрачити се, за[Доситеј] на домаћем тлу, у говору простог мрачивати се. — Шуме се [у пролеће] збисвета. Прод. јају, гусну, хладови тминају. Ђон. Изр. бити на свом тлу доброуспевати; осећати се сигурно. — Кукуруз ближе Дрини тмица ж тмина, тама, мрак. — Двије и бела жита Мајевици овде су на свом тлу. аветне руке махале су штапом по тмици. Сур.; губи ~ под ногама, измиче му Војн. Прозор се сабласно белео кроз тмицу. ~ испод ногу губи ослонац, подршку, Шуб. сигурност. тмичан, -чна, -чно пун тмице, таман, мрачан. — Ниска, тмична соба на вечер битлбрис, тлбрис и тлбцрт, тлбцрт м јаше слабо расвијетљена. Нех. Била је [стаја] план, нацрт, скица каквог земљишта и сл. — За катастралнц уред копира изванслуж- тмична и претијесна за оних осам коња. бене тлорисе. Ков. А. Понудио [сам се] да Том. ћу израдити тлорис. Шкреб. Њен тлоцрт тмб, тмола, тмбло 1. шаман, мрачан, има облик брода јер је јако дугачка и доста шамномрк, загасит. — Паде им на лице уска. КН 1960. Смета тлоцрт свијета. суморна, тмола светлост. Дов. [Бранко] посПавл. Б. матра залазак Сунца над реком . . . Светлосних ефеката нема много, јер тмола вода тлуст, -а, -о покр. туст, дебео. — То не распрскава и не ломи зраке. Сек. 2. тмуо; није била обична претилост; што веле: исп. тмоло (2), тмон. више подбуо но пун и тлуст. Петр. В.

15 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

226

ТМОЛО — ТМУША

тмбло прил. 1. тамно, без СЈпЈа. — Сјајне звезде наоколо, прем Даници сјају тмоло. Радич. У соби је светлуцало кандиоце . . . И тмоло осветљавало собу. Рј. А. 2. тмуло. — Провалија разјапила је ждрело . . . и тмоло бучи мржњом осветном. Кош. тмбн, тмбна, тмбно тмуо. — Тмони одјек [песме] засу снег, крупан и густ. Ћос. Д. тмбно прил. тмуло. — Туп! Туп! . . . Туа! . . . Тмоно је одјекивало кроз шуму. Ћос. Д.

тмор, -а, -о тмуран. — Јако [је] чудноват човек . . . Увек је нешто тмор. Лаз. Л. Сипи киша музава, ветар вије, брише. Тморни дани студе. Кош. тмбра и тмбра ж 1. тмурно, загушљиво време пред кишу. — Не иде киша, већ онако некака тмора. Вук Рј. И спаде тмора и разведри се чамна гора. Кош. Иде олујина која ће разбити тмору и разнети загуш. Сек. 2. ситна киша; измаглица. — По небу се витлају силни облаци; а »тмора« (ситна киша) сад удари, сад престане. Вес. Пред светог Николу беше нешто тморе и оне измаглице. Ком. 3. покр. по народном веровању, вешпшца која долази у сну и људима сиса крв, мора. Рј. А. тмбран, -рна, -рно тмуран, суморан. — Време беше тморно — па се рано смркло. Шапч. фиг. Тморна си и борна, смркнута . . . А Јела је ока ведра. Кош. тмор&на ж в. тмора (1). — Тморина с неба на земљу је пала, све застрла, у суро умотала. Кош. тмбрнти се, -и се несврш. безл. тмурити се. — Тма с неба на земљу је пала, све . . . у суро умотала, и још се мршти, тмори. Кош. тморски, -а, -о који се односи на тмору. — Слаби јаук тргну из тог тморског виђења. Војн. тмулити, -им несврш. кувати у поклопљеном суду, у пари. Р-К Реч.; Деан. Рј. тмуло прил. на тмуо начин, потмуло. — Тутњи и бруји промукло тмуло музика смрти. Панд. Дивљи голуб загука тмуло. Сим. То га је још више раздраживало и некако тмуло . . . болело. Дав. тмуљење с гл. им. од тмулити. тмуо, -ула, тлфло 1. којије тамне гласовне боје, потмуо, мукао. — Хаим га гледа укоченим тамним погледом и . . . каже тмулим гласом . . . Андр. И. Глас музике неке јечао је тмуо. Панд. Букве се у тмулом јеку рушиле. Сим. 2. који нема јаркости, сјаја; тмуран, таман. — Беше поџоћ и тмула месечина над планином. Пер. тмур, -ура, тмуро суморан, тамурн, натуштен. — Ни облачка нигде нема на пређашњем небу тмуром. Митр. Опет дан пун

магле, тмур и наоблачен. Мас. Настала [је] тмура позна јесен. Сек. тмурав, -а, -о в. тмуран. — Стари, хроми . . . свијет . . . непријазан, тмурав, невесео. Бег. тмуран и тмуран, -рна, -рно 1. који нема (у којему нема и сл.) довољно светлости, мрачан, таман. — Уском3 тмурном улицом иђаху два човјека. Шен. По небеском своду тмурном лагано се облак вије. Митр. 2. а. натмурен, намргођен; лоше расположен. — Заспа сердар тмуран и уморан. НП Вук. Испред мојих врата смјењују [се] некакви тмурни стражари. Вуј. Оно [лице] је било још тмурније. Крањч. С. б. суморан, туробан, испуњен пгешким мислима. — Њемачки складатељ проводи у Венецији тмурне дане сјећајући се своје младости. ВУС 1971. тмур&на ж в. шмора (1). — Авиони брундају по смрклом преподневу а тмурина расте и притиска мокру земљу. НИН 1958. тмурити 1 , тмурим и тмурити, -им несврш. чиниши тмурним, суморним. — Ти [облаче] сав суморан јуриш, једини ти ведрину још тмуриш. Цес. Д. [Проклиње] судбу клету, ведрину што му мути, тмури. Кош. ~ се постајати тмуран, таман, мрачити се; постајати натмурен, мргодити се. — Још задњи пламсај умрлога дана о руб облака бљедолик се тмури. Кам. Шта се мути, шта се тмури? Што облаци небо крију? Митр. Марија је дознала и разлог зашто се млинар тмури. Донч. тмурити 2 , -им несврш. чкиљити, слабо светлети. — [Изашао је] из уске и мрачне улице, у којој је тмурио један једини задимљенн петролеЈски фењер. Ма$. тмурн&на ж тмурно. облачно, суморно ереме. — Сметала му }е тмурнина. Пожелео је да оде негде на море, ваљда тамо има сунца. НИН 1959. тмурно прил. на тмуран начин, мрачно; натмурено, невесело. — Понеки је тмурно, испод ока, гледао потиштену колону. Ћоп. тмурност, -ости ж особина онога што је тмурно. — Њене очи, осјенчене маглом, тупо тону у тмурности јутра. Мих. Свн [су] пуни збиље, тмурностц и нуја. Кош. тмурбба ж тмурно време. — Пробија га студен, . . . он гегуца, мили . . . окреће се, гледа кроз сиву тмуробу. Кош. тмуша ж 1. тмина. — Из тмуше бијелиле се двије главе. Шен. Рефлектори су се борили с кишом и тмушом. Поп. Ј. Зачеље [партизанске колоне се] од вејавице и тмуше није видело. Ћос. Д. Прво свјетло . . . се стало помаљати у тмуши његове душе. Новак. 2. покр. пећина, спиља. — Слепе пећине се називају и поткапине, тмуше или градине. Рј. А.

ТМУШАВ — ТОБОЛЧАРИ

227

тмушав, -а, -о 1. мрачан, таман, пун ред, уредити се, уређивати се. — Улазиле [суј , у тај обезбеђени вагон, привилегисане тмуше. — Ноћ, мркла и тмушава . . . нагоспође, свеже и тоалетиране, јер су безлегла на планину. Ћос. Д. Сиво, тмушаво брижно провеле ноћ у топлој соби. Нуш. свануће . . . завирило [је] у колибу. И. 2. покр. који није здраве паметџ, смушен, будатоап&тица ж дем. и ир. од тоалета (7). ласт. И-Б Рј. — Да се цјенка . . . над једном тоалетицом коју жели! Десн. тмушавац, -авца м покр. тмушав, смушен, будаласт човек, смушењак. И-Б Рј. тоалетни, -а, -о који се односи на тоалету, тмушавица ж покр. тмушава, смушена, који служи за тоалету: ~ соба, ~ сто(л), ~ огледало, ~ вода, ~ папир, ~ сапун. будаласта окенска особа. И-Б Рј. тоба ж тур. в. тобе. Шкаљ. тмушаи, -шна, -шно и тмушаст, -а, -о тмушав (1). — Иза њих била је мокра тмуштббалвца ж покр. водир, брушњача. — на ноћ. Лал. Старе тмушне зидине освјетла Људи нит' су узели косе, нит' су припаму недавно . . . градитељ Ђироламо Аркосали тобалице с брусовима. Ћоп. нати. Шен. Блиједо јој свј тлило посизало у тобе с тур. заст. завет. — Учинио тобе тмушасте уске уличице. И. да не пије вина. Вук Рј. тмушити се, -им се несврш. мрачити се, тоббган, -ана и тобогав м енгл. направа тмурити се.— Дан се нацзмјенично тмушио и проблењивао. Лал. Гомилају се и тмуше са глатком косом површином за клизање, суљање у седећем ставу (рбично за децу). — облаци^ прљави и сиједи крајевима, мрачни и тешки. И. Нов је то мост . . . изглачаН;, као склизалиште или тобоган. Бат. Малишани ће . . . то 1. с. род јд. од заменице тај. 2. речца којом се веже главна реченица за зависну која окретати се на вртешкама и јурити на тобогајој претходи (условну, поредбену или др.). — нима. Пол. 1958. Ако ти дођеш, то ће и он доћи. Вук Рј. тобогански и тобогански, -а, -б који Што ми дубље у село, то око нас и за нама се односи на тобоган, — Ауто . . . показује све већа чета. Ад. Што прије, то боље. тенденцију да што елегантније прође тобоКралч, С т ј . 3. (поновљено) у значењу рас- ганским серпентинама. Бат. тавног везника: или . . . или, час . . . час. — т б б о ж и тббоже прил. пр1Лвидно, наизПогледе [сам] бацао то на она кршна брда . . . то на онај китњасти Срем. Шапч. Неко глед, као бајаги, токорсе. — Странац отишао до прве вароши тобож послом. Ћоп. Долазио кука и нариче то за сином, то за мужем, то сваки дан тобож по цигаре. Леск. Ј. Праскао за оцем. Ад. Клизам се по каљаву путу то [је] и викао, а она га је тобоже стишавала. лево, то десно. Дом. То говор, то смијех, то куцања чаша, то глазба на измјену с дома- Вес. Крену према врту да тобоже расправља важно господарско питање. Шен. ћим свирцима у мијехове. Новак. тббожнн, -а, -о в. тобожњи. — Сузним тоалет м 1. сточић са огледалом, на коме је прибор за дотериеање, удешавање, чешљање. очима [ми] захвали на тој тобожњој доброти. — Интересовало [ме је] где оно [писмо] Шен. лежи . . . на тоалету или на прозору. Вас. тобожњи, -а, -е који у ствари није она2. в. тоалета (1). — Сви племићи ће . . . кав какае се чини да је, који није прави, није тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији истиншп, привидан, лажан. — Не би ни тоалет непрестано имати. Ат. 3. купатило ваљало да је накит у комедији прави, него или друга просторија са заходом, клозетом. треба да је патворен и тобожњи, као што је тоалета ж фр. 1. одело, одећа, хаљине. — и сама глума. Вел. Под неки тобожњи правописни конзерватизам заклањаше се . . . Своју тоалету [сам] мало у ред довео. Нен. пуко незнање. Јаг. Љ. Ту сам тоалету имала на бечком . . . балу. Крл. 2. лично спремање, одевање, довођгње у тоболац, -оца и -блца и тобблац, -бца ред своје одеће. — Затворио [сам] врата од и -олца м 1. кожна кеса, обично за дуван или кабинета за тоалету. Мил. В. Соба за тоалету новац. — [Извадио је] из скромнога тобол^а [беше] начичкана небројем . . . отмених сунов новцати . . . црни сурогат једне форинте. вишности, које су тако потребне женама. Шен. Згњечи онај духан, па тури у један Цар М. Помагах јој код тоалете. Мапгош. крај својега тобоца. Лаз. Л. 2. бот. биљни плод који личи на такву кесу. — Плодница је 3. тоалет (1). — На њеној тоалети нашао троградна, а плод је тоболац. Бот. [је] случајно заложну цедуљу . . . на ту бисерну огрлицу. Крл. 4. тоалет (3). — тбболица ж бот. в. шушкавац (5) ШипапЖене су . . . одлазиле једна за другом у з. Р-К Реч. »тоалету«. Десн. тоболчари м мн. (јд. тобблчар, -ара) тоалетирати се, -етирам се сврш. и зоол. в. торбари (под торбар). — Тоболчари несврш. необ. довести, доводити одећу у 15*

228

ТОБОЛЧАСТ — ТОВАРИТИ

(торбари . . . ) су врло велика . . . хрпа сисаваца. Финк. тббопчаст, -а, -о који личи на тоболац. Рј. А. тбболчић, тобблчић и тббочић, тоббчић м дем. од тоболац. — Новчићи су врвили у његов тоболчић. Павл. Ево вам мојег тобочића с новцима. Јов. Ј. тббџибаша м заповедник, старешина тобџија. Вук Рј. тобџија м војн. војник који је обучен да рукује топом, артиљерац, топник. — Ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући топ. Лаз. Л. Тобџија је добро гађао, једном гранатом рушио је по двије куће. Вуј. Беше одслужио свој рок . . . у ратној морнарици, као тобџија. Дое. тббџнјин, -а, -о који припада тобџији: ~ капа. тббџпјски, -а, -5 који се односи на тобџије. — Имали су ти они [деца] и своје тобџијско оруђе . . . зовине пуцаљке, праћке. Богдан.

товарак, -рка м покр. двм. од товар (76). — Ево сам вам један товарак дрва доћерб. Рј. А. тбварац, -арца И товарац, -рца м 1. дем. од товар (16), мали терет. — Шта је теби, баба, у товарцу, у товарцу на малом магарцу. Вук Рј. 2. а. дем. од товар (2а), магарчић. Рј. А.; Бен. Рј. б. магарац, магаре. Рј. А. 3. товарни коњ. Рј. А. 4. зоол. врста корњаша који живи на грмљу Е1у1годоп. Рј. А. Изр. морски ~ зоол. в. ослић (2)(ерста морске рибе). Рј. А. товарач, -^ча м радник који ради на утовару робе, утоваривач. — Сада сам био товарач. В 1885. товарачки, -а, -о који се односи на товараче. Прав. товараш, -бша м товарач. — фиг. ир. Данас признати товараши културе . . . најбол>е показују да је у њих тврда и дебела љуска. Ков. А. тдварење с гл. им. од товарити (се).

товарија ж покр. мањи дрвени суд за тобџЛлук м тобџијска служба, артиљеводу или за вино. — Донесу товарију (чутуру) рија. Вук Рј. вИна, у којој је око 10 врча или ока вина. тбв, тбва м 1. товљење, гојање: стока, Рј. А. Приправио [сам] товарију и наточио говеда, свиње за тов. — Сељаци ће, као капцу руњеша, да старац . . . лакше прикооперанти . . . остваривати доходак . . . повиједа. В 1885. товом стоке. Вј. 1970. 2. заст. дебљина, ухратбварвна ж покр. в. товарнина. њеност, угојеност. — Широк од това. Вук Рј. тбван, -вна, -вно 1. добро ухрањен, утовљен, гојан; дебео. — Суви, товни . . . здрави, кљасти . . . сваког некуд ђаво носи. Радич. Вук кроз плот видје како овна товна у дворишту парају пастири. Цес. Д. 2. који служи за товљење, који се тош за клање: •—' свиња, ~ стока. тбвар м 1. а. оно што је натоварено, терет који се носи (на леђима, на тоеарним животињама, на возилима): скинути ~ с леђа, с кола, с брода. — Са угвдулог коња, који је носио тешки митраљез, скину товар. Чол. Сељаци су . . . стално нешто туткали око ступаца, бојећи се да им нешто од товара не испадне. Ћос. Д. б. терет, количина робе или материјала која се одједном понесе, натоеари. — Опремај ми ђога јединога, и опремај товар трговине. Ботић. Доносили су [људи] . . . товаре робе упљачкане. Десн. в. старинска мера за тежину, количину материјала (обично 100 ока, тј. колико се одједном може натоварити на копа).— Имао је огромну ливаду . . . где је косио преко 350 товара сијена. Вујач. 2. покр. а. магарац. — Купујући и продавајући товаре дође до новаца. Дов. погрд. за чоеека. — Не лупај, товаре! — шапну између зуба парок. Војн. б. зоол. в. ослић (2) {врста морске рибе) Мег1исш8 уи1{;ап8. Вук Рј.

тбварина м аугм. и пеј. од товар, магарчина. Рј. А. тбварити, -им несврш. 1. а. стављати, слагати, подизати на кога или што (као терет, ради преношења): ~ дрва, ~ жито, — вреће. — Не бих га [рањеника] опет смео товарити на кола. Лаз. Л. Скидали [су] дијелове митраљеза и товарили на себе. Чол. б. снабдевати или пунити тоеаром, оптерећиеати бременом, товаром: ~ коња, магаре, ~ кола, вагон. — Доље се колица ковчега товаре пред хотелом. Уј. в. трпати, гомилати (негде у нешто). — Секао [је] лед на Дунавцу и товарио га у леденицу. Чипл. 2. фиг. оптерећивати кога чиме, пребацивати на ког. — Гдјекоји учитељи збиља превише тога товаре на малу главу [детета]. Шен. Измишља преваре, фалсификује документе, товари на ме дугове. Каш. Сватко препушта бригу за сиротицу Исусу и све товари на божју вољу. Бен. 3. фиг. подваљивати коме, магарчити, самарити, насамаривати кога. — Сви заједно . . . товаре оне што пролазе средином сокака. Срем. Састане га, товари га ласкањем. Матош. Изр. ~ на в р а т (на леђа) коме наметати као обавезу, бригу; ~ на душу коме пребацшати на кога од^^^,.ос,п за нешто.

ТОВАРИЋ — Т О З

229

~ се 1. повр. према товарити {16). — тбвипњак м в. тоеилиште. — Трећег Стојим ту и товарим се гријесима! Шов. љета метну их у нови рибњак, товилњак, 2. уз. повр. према товарити (3). — Ако се гдје до јесени дорасту за продају, Финк. не свађају [ћифте], а они се задевају или тбвити, -им несврш. обилно хранити »товаре« узајамно. Срем. 3. гомилати се, па- стоку да се добро угоји, гојити. — Ми товимо дати на кога или што, оптерећивати кога сва друга створења да утовимо себе. Богд. или што. — О несрећо, да те бог убије, ~ се добивати у тежини обилно се храсвагда си се на нас товарила! Њег. Једва [се] тћи, гојити се. — [Кажу] да се каним товити могао кретати, јер му се на душу стала и сладити, док други прољевају крв. Шен. товарити мора туге. Бен. тбвјелица ж покр. столичица без наслона. товарић м дем. од товар (2), магарчић. — Товјелицу . . . јој ставља испод ногу. Вук Рј. Војн. Сјела је на товјелицу. И. тбварица ж покр. магарица, ослица. тбвљач, -ача м онај који тови стоку. — Вук Рј. Кооперанти у Банији . . . никад [се] прије тбвариште с место где се товари, место нису могли мјеритИ с барањским товљачима свиња и говеда. Вј. 1970. утовара и истовара. Р-К Реч. тбварни, -а, -о а. који служи за товарење, товљбник, -ика м 1. домаћа животиња преношење терета: ~ стока, ~ кон>, ~ кола. (обичио свиња или говедо) која се тоеи за б. уопште који се односи на тоеар, товарење: клање. — Испод сламе извирала [би] њушка <—< лист, ~ транспорт. товљеника. Бен. Број товљеника [волова] товарник м коњ који носи товар, товарни . . . треба . . . да порасте на преко 300.000 комада. Пол. 1959. 2. фиг. погрд. угојен, коњ. — Одагна добивено благо на хиљаде ухрањен човек. — Поред нас, за спојеним коња товарника. Март. столовима, запило се друштванце товљеника, т&варнвна ж уже за причвршћивање задриглих сподоба и цикотавих плавуша. терета на самару. Вук Рј. Пол. 1973. тбварница ж 1. самар. Рј. А. 2. товарни товљ&ница ж она која се тови за клање. лист, спроводница за терет који се превози. — Била је раздебљана, набијена неким жутиРј. А. чавим салом, као гуска товљеница. Божић. т&варски, -а, -6 покр. који се односи на тбвљење с гл. им. од товити (се). товар (2а), магарећи. Вук Рј. т&вник, -ика м в. товљеник. — Посече тбварски прил. као товар (2а), магарећи. [му] и вола товника. Вес. Ухрани . . . барјакВук Рј. тар и товника бегу. Мул. товаруш м покр. друг, другар; брачни тбвњак, -ака м мед. дебело, гужње црево. друг, муок. Рј. А. Р-К Реч. товаруша ж кобила која носи терет, товрљати, -ам несврш. брбљати, чатоварна кобила. И-Б Рј. врљати. — Уживао [је] у оваквом причању товарушица ж покр. другарица, жена, и још би изазивао поручника да товрља и супруга. — Уз . . . смијех прескочи поштодаље. Лаз. Л. вану »товарушицу« . . . пургера Погачића. тога ж горња хаљина пунолетних грађана Матош. у старом Риму. — Оба цезара . . . бацише т&варче, -ета с 1. дем. од товар (1). Р-К своје тоге, своје дугачке струке преко раРеч. 2. покр. магаре. Вук Рј. мена. Нен. Љ. За његовим корацима шушташе пурпурна тога. Матош. товарчина ж аугм. од товар. Р-К Реч. тогбдишњн, -а, -е који важи те године т&варчић и товарчић м 1. дем. од (о којој се говори). — Ту је била столица и тоеар (16). — Пошто, бато, тај товарчић? средиште тогодишње сеоске владе. Јурк. — Четрдесет и пет, господине. Рад. Д. 2. тоде прил. покр. овде, ту. — Ја те тражим дем. од товар (2а), магарчић. Вук Рј. по вашару, а ти тоде. Торд. тбвидба ж то«, тоељење. — Даде се тбжјн, -а, -е нар. (кад се избегава погроф на товидбу волова. Том. мињање бога) божји. — Имена ми тожјега! тбвилиште с место (зграда, зграде са Вук Рј. двориштем и сл.) где се тови стока, нарочито тоз 1 м тур. 1. прах, прашина. Шкаљ. 2. стње. — Довршили [смо] . . . велико товиталог од кафе. — Шаре од тоза који се слилиште за четири стотине свиња. Пол. 1950. јева низ шољицу треба да кажу кад ће се Отворићемо товилиште шарана. Пол. 1959. 0НЈ Реџеп, извући из затвора. Бан. Био је чак у Африци да би зарадио новаца за градњу модерног товилишта у свом двотоз 2 узвик којим се коњ гони да се повуче ришту. Вј. 1971. • ,. унатраг. Вук Рј. 4

230

ТОЗАЊЕ — ТОКАТА

писмо. Цар М. Молим [вас] да ми се у току разговора не приближујете. Матош. 2 ток , тока м корице, футрола, кутија. — Отворио [је] заклопац тока, из којега густи низови алема чаробно засинуше. Шен. Из клобука се исклизне нешто четверокутна и црљена, налик на ток у какав се справљају земљовиди. В 1885. тока 1 ж тал. врста капе (рбично женске) без обода, начињене од штофа. — Под током тбзлучине, -ина ж мн. аугм. и пеј. од вирила су јој два-три чуперка златне косе. тозлуке и тозлуци. Бег. Пелц око врата и токе на глави уоквиривали су љупка . . . лица дама. Јак. тДјага ж тољага. тока 2 ж тур. копча. — Опанци на току тојАшни, тбјишни и тдјушни, -а, -о и с каишевима. Мул. тбјушњи, -а, -е покр. в. толишни; исп. токавица ж бот. врста биљке ТурћоМез толицни. — Згодан ли си, иако си тојишни. агипсНпасеа. Сим. Реч. Мат. Ено тојушни [је], колико тај мали. Рј. А. тбкај, -аја и токајац, -јца м вино из ток1, тока и тбка м 1. а. течење, кретање околине Токаја, града у северној Мађарској. — За продају носимо фина вина . . . никаживе воде. — Уз супротну испупчену . . . ковом токајцу не уступа. Игњ. Ми . . . смо обалу водени ток ће бити спорији, па ће пили — пили . . . самога токајца. Шен. се тамо вршити нагомилавање материјала. ОГ. Полако, лакше од тока споре реке, тбкајски, -а, -6 који се односи на Токај, плови чамац по реци. Чипл. фиг. Врнут ће који оданде потиче: ~ вино. он токове живл>ења у планини опет по токалија м тур. 1. онај који носи токе. старом. Божић. б. правац текуће воде, линија, — Све атлије и све токалије. Вук Рј. 2. пут којим протиче река, поток и сл.: горњи <—', доњи ~ . — Пошто су токови ових река ђечерма или џемадан искићен токама. Шкаљ. тбкало и тбкапо с покр. 1. в. точило (/). управљени према Београду, то се у њему мора извршити концентрација речног сао- — Ође мени под гором лако за дрва . . . припнемо се горе па уз ово токало отиснемо браћаја. Цеиј. Да је наша Грабовица обрнула доље трупаца и балвана, па салете до пред ток уз чаршију, и то нас не би тако зачудило као овај глас. Ранк. в. уопште кретање теч- кућу. Рј. А. 2. струга, рупа, пролаз кроз који се провлаче пси, мачке и друге мање ности или течност у кретању по каквој животиње. Рј. А. површини. — Сузе се лију током и падају с лица бледа. Митр. Многе бактерије . . . т&кар, -ара м занатлија који од дрвета живе • • • У дугачким нитима или скупинама,или друге какве грађе реже разне ситне предгдје су поједине станице слијепљене зајед- мете, стругар. — Он је . . . нимало лошије ничким слузавим током. Бот. г. (бели ~ ) од токара, знао израђивати разне предмете мед. одлив из материце, бело прање, Пиог од дрвета. Шов. аЊш. Рј. А.; Деан. Рј. 2. а. кретање у простокарење с гл. им. од токарити. тору или по каквој поершини: ~ саобраћаја, токарија ж токарски занат, токарство; ~ возила. — Кола су успорила ток. Торб. токарски производи. Полумртва [ветрењача] на по ока прати облака ток. Чипл. б. ширење, простирање. — токарити, тбкарим несврш. радити на Ток свјетлости је мелем мојих најтежих рана. токарској машини, на стругу. Рј. А. 2 Уј. Ако је површина од 1 м расвијетљена тбкарница ж радионица у којој се израса 1 лукс, онда кажемо да на њу долази ђују токарски производи. — Има атеље . . . ток свјетлости од 1 лумена. Физ. 1. 3. правац и начин којим се нешто развија, збива, велик, лијеп, претворен у галерију и токарницу. ВУС 1971. тече: ~ припрема, ~ развоја. — Испит тбкарски, -а, -б који се односи на машину тече правилним својим током. Дом. Тако и алат за токарење: ~ клупа, ~ струг, је Адилов живот ударио новим током. О-А. тбзање с гл. им. од тозати. тбзати, -ам несврш. узвикивати коњу тоз да пође унатраг; исп. тоскати. Вук Рј. тбзлуке, тбзлука ж мн. и тозлуци, тозлука м мн. тур. доколенице од чохе или сукна које се са стране закопчавају. — У Тиме тозлуке и каиши на опанцима преплетени као и у Живка. Лаз. Л. Лабави тозлуци, рђаво закопчани, лапћу му око нога. Ћор.

Изр. бачва (буре и сл.) на току начета бачва (или слични суд) с пићем, из које се по потреби точи,пиће. — Из једне бачвице на току налије му чашу. Ћип. Пришао [је] најмањој бачви, у којој је боље вино на току. Кал.; у току, током у служби предлога с временским значењем: за време, у доба трајања. — Током дана добићеш једно

~ строј, ~ занат.

тбкарски прил. на токарски начин, токарским поступком. токарство с токарски занат, рад токара. Рј. А. токата ж тал. муз. краћа композиција за клавир или оргуље> најчешће у брзом темпу, у којој се десна или лева рука често стњују

ТОКЕ — ТОЛИКИ приликом извођења једне нотне фигуре. — »Нетко« би одсвирао по коју токату. Крл. токе, тока ж мн. тур. металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана, које се стављају као украс, а некада и за заштиту груди у биткама. — Сврх јечерме токе убојите, златне токе од четири оке. НП Вук. По долами сребрне токе с позлаћеним пуцима. Вес. На прсима сијеваху му велике сребрне токе. Шен. тбкмак м тур. 1. а. маљ, бат.— Неки разбијају стијене големим токмацима. Креш. б. мали топуз. Вук Рј. 2. здепаст човек. — Бугарин је токмак, што значи кратак, збијен, плећат. Цвиј. 3. блесае човек, глупан. — Називала га је токмаком који није у стању да нађе себи никакав честити посао. Бан. тбкмачина м аугм. и пеј. од токмак. Прав. токмачић м дем. од токмак. Вук Рј. токнути 1 , -нем сврш. дем. мало наточити, уточити. — Токни дјетету вина у чашу, уточи му га мало. И-Б Рј. токнути2, -нем сврш. пасти нагло, сурвати се. — Нађе се склупчан у рогозници . . . као да је токнуо с крова с бусом шевара. Божић. токбвито прил. као токови, бујице. — То долази изненада, као бујице и провале, у наносима и врлетима, токовито. КН 1960. тбкорсе прил. тобоже, као бајаги. — Уђе Ђура са Спасојем, па се мало поводе — токорсе пијани. Глиш. Митар се, токорсе, нешто замислио, као да ће нешто крупно казати. Радул. тбкоршњи, -а3 -е тобожњи. — Камо тај наш токоршњи господар? Вук Рј. токсикација ж тровање. Вуј. Лекс. токсикблог м стручњак који се бави токсикологијом. токсиколбгија ж грч. наука и грана медицине (судске, индустријске и др.) која се бави изучавањем отрова и њиховог деловања на организам, као и питањима установљавања и лечења односно спречавања тровања. токсикблошки, -а, -5 који се односи на токсикологе и токсикологију. токсини м мн. (јд. тбксин, -ина) грч. отровне беланчевинасте материје које стварају микроорганизми, неке мсивотиње и биљке. — Многе бактерије (редовно паразити) стварају отровне спојеве или токсине, који узрокују разне болести. Бот. тбксичан, -чна, -чно и тбксичкн, -а, -о који садржи токсине; отрован: ~ спој. тбла ж покр. сто{л). — Хусо сједи бану уз кољено, и пред Хусом тола постављена. НП Херм.

231

толвај и тблвај м маџ. покр. лопов, лупеж, пљачкаш, еаралица, разбојник. — Држите, дечаки, тога толваја. Матош. толсрантан, -тна, -тно лат. који се према некоме или нечему односи помирљиво, либерално, без крутости и искључивости, трпељив, помирљив. — Гроције је толерантан спрам свију позитивних религија. Петрон. Грчка црква [је] била и толерантнија према употреби народних језика у литургији. Барац. толерантно прил. на толерантан начин, ргрпељиво, помирљиво. — Има их који јасно виде формализам . . . али се држе . . . толерантно. Зог. толерантност, -ости ж особина онога ко је толерантан, трпељивост, помирљивост, сношљивост. толеранца ж в. толеранција. толеранција ж толерантан, помирљив однос; допуштање, признавање нечега. — Јосип II издао је едикт о толеранцији свих вјера. ОП 1. толерирати, -ерирам и толерисати, -ишем несврш. прихватати, допуштати, мирити се с чим. — Пјевање је забрањено, али је недељом ипак толерирано. Чол. Римска власт није толерирала покрет који је захтијевао једнакост робова и господара. Ант. Принуђени смо да гледамо и да толеришемо и оно што нам се често не свиђа. Б 1958. толи 1 и толи везн. покр. (а)камоли. — Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Вес. Код нас [је] трудно . . . путом ходит, толи беспутицом. Њег. толи 2 (често у вези с: коли) прил. покр. толико; тако. — Гледао ме је чудно, толи чудно. Шен. Без мене мисли остати и побратимства раскинути вез, што толи мучно неговах га ја. Кост. Л. Књижнице казнених завода поправљене су коли с обзиром на број књига толи с обзиром на вриједност књига. Мј. 1926. тблик, -а, -о в. толики. тбликарав, -рна, -рно и тбликачак, -чка, -чко аугм. од толики. — Рог Роландов је толикаран колика је греда. Вел. Толикачки дјечак, па се не срамиш свашта диванити. И-Б Рј. тол&ки и тблики, -а, -б зам. 1. КОЈМ )е по величини, износу и сл. као и појам с КОЈИМ се упоређује, који је те величине,износа, узраста и сл.: исто ~ , приближно ~ . — И мој је син толики колики и твој. Ред. Та не би се бојо још толики да сте. Змај. 2. (с везником »да«) који је по величини, износу и сл. такав да то доводи до последица које се констатују. — Светлост [звезда] је била толика да тај

232

ТОЛИКО — ТОЛКОВАТИ

пријатније да се сами разговарате . . . после човек никада у животу није знао ни за толикогодишњег растанка! Срем. Моје томрачну шуму ни за мрачну стазу. Дуч. 3. који се истиче, пада у очи величином, износом, ликогодишње чизмарење није унесло што ево теби једна година. Ков. А. количином или значајем, рангом. — Толике [су ми] године на грбачи. Вел. Отпочели смо тбликрат и тбликрати прил. толико разговор о незгоди са вином . . . — И јесте пута. — Толикрат се мати удаје, коликрат штета . . . толико вино. Андр. И. Није прије је пуница. Рј. А. Твој мили звон, ког слушо годину двије нити снивао . . . да ће знати толикрати! Марк. Ф. пред конобарима толикога господина играти. тблити, -им несврш. ублажавати, блаКоз. Ј. жити, смиривати. — Лепиња је . . . настала Изр. ~ и ~ уместо броја, кад се жели у . . . халапљивим . . . устима толећи јуизбећи изричито одређивање количине или кад тарњу глад. Чипл. Још Он оста . . . муке се она не зна. — И они се по њој [меници] да им толи. Кош. обвезују као суобвезници или јамци на тотолицАна и толицАња ж покр. толико лику и толику суму. Мј. 1926. људи, толики број мушких особа. — Нека вас толвко и тблико прил. 1. (кадје количине иде толицина (толициња). И-Б Рј. Толина, износ и сл. као и у неком другом случају) циња рашта га [духовника] пратите? Њег. у тој количини, у тој мери, у том износу: топ&цки и т&лицки, -а, -6 в. толицни. исто ~ , готово ~ . — Шта је Смирна? . . . то је стотинак породица, педесетак тур- Р-К Реч. толДцко в тдлицко прил. в. толицно. ских и толико грчких. Андр. И. 2. (с везником »да«) кад о великој количини, износу, Р-К Реч. степену и сл. сведочи нека последица, појава тол&цни и тблнцни, -а, -о дем. од толики. везана за такву количину, степен. — Хелена — Знам га [г. Перу] кад толицни беше! је била толико лијепа да се код ње . . . није Срем. Ојуначите то ваше срдашце, што је опажала ни сјена кокетности. Крањч. Стј. сада ваљда толицно колик је љешник. Вел. 3. а. уопште кад је реч о великој количини, тол&цно и тблвцно прил. дем. од толико. броју и сл. — Гледаш ме с толико љубави. — Вјере ми, толицно бих им оточио и крви Уск. Стала је поново ту . . . где се нашла своје! Гор. прије толико мјесеци. Бег. б. у временском значењу: тако много времена, тако дуго. — тблич прил. покр. малочас, мало пре; исп. Шта вам је човече? Где сте толико? Каш. отоич. — До толич [је била] одора убрана. Забринула се [Анђа] што јој нема дјетета за Март. Толич је прошао. Рј. А. толико с воде. Коч. 4. у препричавању, уместо казивања одређеног броја. — Ето [риба толички и тблички, -а, -б (ретко неодр. има] у том мору толико, у том језеру толико, толичак и тбличак, -чка, -чко) покр. дем. у тој реци толико! Дом. од толики. — Нарастао је ето толичак да га Изр. к о л и к о - ~ в. уз колико (изр.). — једва видиш. Рј. А. Ја сам и сам науман да, колико-толико, толичкб"и тбличко прил. дем. од толикопомогнем народу. Дом.; свако т о л и к о с — Дај ми само толичко количко стане на времена на ереме. — Шетао је, махао рукама, врх прста. Рј. А. пламсао у лицу и свако толико клицао. толишви и тблишни, -а, -5 (ретко неодр. Наз.; ~ и ~ уместо одређивања бројног износа, кад се он не зна или се не сматра пот- толишан, -шна, -шно) дем. од толики. — Није марила што је толишно дете родила. ребним да се одреди. — Ту је . . . толико и Н. прип. Вук. Угледа је малену, толишну, толико накнаде за прекинути рад у механи. није јој било ни пет шест година. Лаз. Л. Дом. Дала сам за њ [мужа] тоЛико и толико. Знаш ли ти . . . да сам и ја био толишан Цар Е.; ~ и чини ништа за то; не мари. како ти сада? Цар Е. толикббројан, -јна, -јно толики (3), толкшно и тблишно прил. дем. од многобројан. — Стегнуте у целину ове песме, за разлику од толикобројних збирки заиста толико. — Озона има . . . непрестано у представљају јединство. Михиз. ваздуху, али толишно мало да се не може определити на меру. М 1867. толиковбковни, -а, -о, ијек. толиковј&кбвни који траје много векова, вишевековни, тблкова&е с гл. им. од толковати. тшестолећни. — Сирота земљо српска! толковати, -кујем несврш. рус. заст. Толиковековна борба, толики напори и тумачити, објашњавати. — Драга драгоме тако ванприродне жртве! Јакш. Ђ. сан толкује. НП Вук. Митрополит нама узе толиковј&ковни, -а, -6, ек. толикове- те толкује некакве каноне. Дом. Тада ми кбвни. заденуше две медаље . . . А ја сада мислим толикогддишњи, -а, -е који траје много да ли је то стварно за јунаштво и све више толкујем да није. Ћос. Д. година, дугогодишњи. — Знам да ће вам бити

ТОЛМАЧ — ТОМИСТИЧКИ

233

тблмач, -ача м маџ. заст. в. тумач. — тбљашке и тбљашки прил. покр. удаПаша је Шувајлија толмач. Њег. рајући пушком као тољагом, млатимице. — толмачев, -а, -о који припада толмачу. Бране се [Кучи] ножевима и пушкама тољашке. Миљ. Ударио га пушком тољашки. Вук Рј. Вук Рј. толмачење с гл. им. од толмачити. тбљење с гл. им. од пголити. толмачити, толмачим несврш. заст. в. том и тбм м грч. свеска, свезак; књига тумачити. — Е сад, ја . . . не знам газда Сибина . . . него ће она мени да толмачи ко (некога већег дела). — Игуман . . . ће лупкати прстима по дебелим томовима црквених је био газда Сибин! Срем. књига. Ранк. Све су то дебели томови, толуол, -ола м хем. оргапско ароматичио као од неких знанствених дјела. Бег. једињење које се добива при коксовању угља Тома и Тбма м мушко име. или прерадом нафте, метил-бензол. — Из Изр. н е в е р н и , н е в е р о в а н и ~ (по Бибсировог бензола добива се . . . сировина која лији, према имелу Христовог апостола који служи за производњу боја . . . толуол — из кога се пронзводе експлозиви, боје, ми- није поверовао да је Христос ускрсао, већ је хтео да се лично осведочи), онај који не верује, риси и сахарин. КН 1960. који сумња у све. — Сви [су] они, неверне тоља ж покр. дрво којеје привезано уз коси- Томе по природи, навикнути да у све сумшпге, да при кошењу жита равномерно обара њају. Рад. Д. Јој, драги Мартине, али сте и слаоке жито. Вук Рј. тврде главе, прави невјеровани Тома. Шен. тбљага ж 1. батина, јак штап који томахавк м енгл. бојна секира Индијанаслужи за поштапање, каосредство за нападање ца Северне Америке. — Ја га нећу убити, али или одбрану. — Старац . . . држи у руци . . . одсјећи ћу му томахавком обадвије руке. дугачку тољагу и њоме се поштапа. Дед. В. Јонке. Ера је чувар воћњака . . . у руци [му] крива Томаш м мушко име. и ћошкаста тољага са челичним шиљком. Изр. н е в ј е р о в а н и ~ в. уз Тома (изр.). Андр. И. Србијански сељаци [су отпочели] . . . голим шакама и тољагама . . . ослобођење — Осјетио је господин поручник Лулић народа. Сек. 2. (обично у мн.)ударци штапом, око себе невјероваие Томаше. Крл. шибом или др. (као казна), батине. — Ухвати тбмбак м тур. хем. месинг. НХ. нам попа Головића, те м' удари стотину томбола ж тал. 1. врста лутрије, игре тољага. НП Вук. Удрите му тридесет тона срећу. — Гледају ме зачуђеним очима, љага. И. округлим као бројеви томболе. Вучо. Игра тољагар, -ара м онај који се бори тоља- се шаљива пошта и томбола. Сим. 2. главни гом, онај који некога туче, батина, батинаш. згодитак у тој игри. Кл. Рј. — Камо вам пушке, тољагари? — обрати томболо м (мн. -ли) тал. геогр. пешчани се . . . четничкој маси на насипу. Лал. спруд у мору који се спојио са копном. — Овакав тољагати, -ам несврш. тући, батииати. пруд [који се спојио са сусједним оточићем] — Нећу ја, некрсте, да ме због тебе тољагају. зове се превлака или томболо. ОГ. Лал. томбула ж в. томбола. — [Хармоникаш] тољагаш, -аша м тољагар, батинаш. долази у Касину ради томбула, које сви — Иде полако према тољагашу, жељан радо . . . овде играју. Срем. неке освете. Наз. том&зам, -зма м теол. учење Томе Аквинтољагаштво с особине, поступци, метод ског, које је признао папа Лео XIII и протољагаша; безобзирно обрачунавање. — Час- гласио (1879. године) званичном филозофијом тан назив Новинар [ће] постати срамота, римокатоличке цркве. Вуј. Лекс. не савлада ли прави журнализам игнорантом&њача ж агр. врста јабуке. Тод. ције . . . и клеветничког безименог тољагаштва. Матош. Тбмиње и Тбмнње с Томиндан, празник тбљажина ж аугм. од тољага. Рј. А. св. Томе, који се слави 6Ј19. X. Бен. Рј. тбљање с гл. им. од тбљати. тбмист(а) м теол. пристпалица, следбеник учења Томе Аквинског. — Док су томисти тбљање с гл. им. од тбљати се. хтјели да разумом све схвате и силогизмима тољати, тбљам несврш. косити жито све докажу . . . дотле су фрањевци наглаобарајући га у правилне наслаге, помоћу тоље. шивали више контемплацију и мистицизам. Вук Рј. Водн. тбљатн се, -ам се несврш. уз. повр. том&стички, -а, -б који се односи на покр. ударати један другог. — Када се деца тпомисте и њихово учење. — Дантеовска свечера растају, гледају да једно друто удари. дисциплина је најпрозирнија тамо гдје је Тој игри веле: тољати се. Рј. А. чиста томистичка логика. Крл.

234

ТОМИТИ — ТОНЗУРА

тбмити, -им несврш. притискивати, пригушивати. Р-К Реч. •~ се савлађиватц своје жеље и прохтеве, уздржавати се. — Изједала се, сиротица! А он се морао суздржавати и томити, да не учини шта горе. Франг. тдмљење с гл. им. од томити (се). Томо м мушко име. Изр. н е в ј е р о в а н и ~ в. уз Тома (изр.). Шен. тбмпус м фр. врста цигаре. — Трећи је . . . пушио парче томпуса. Вучо. Промоли се огроман један подвољак испод томпуса. Вас. тбмруке ж и тбмруци, тбмрука м мн. тур. в. клада (3). — Показаше ми роба скрушеног: у томрукама ноге скљештене. Јакш. Ђ. У томруцима крај воштанице мотрила је кроз решетке на царски друм. Петр. В. томрукхана ж тур. тамница, затвор у који се стављају они који су осуђени на казну да буду у томруцима. —• Тамнице градске све ми прегледај и томрукхане . . . да није коју рђа попала. Јакш. Ђ. тбн 1 м грч. 1. а. физ. и муз. звук, који настаје при правилном треперењу каквог еластичног тела и код кога разликујемо висину,јачину, боју и трајање. — Горњи тонови који су помешани са основним тоном чине боју тона. Физ. 3. Однекуд допираше до нас тонови од фагота. Лаз. Л. Као да су засвирале оргуље у најдубљим тоновима. Пав. б. лингв. акценат, нагласак. 2. а. боја, нијанса боје у сликарству. — Шумановић . . . не ставља тонове један крај другога, он у шидским пејзажима поставља боју једну преко друге. КН1955. Далтонист види на пр. црвену и зелену боју као различне тонове жућкастосиве боје. НЧ. б. основни изглед, утисак који оставља нека слика и њене боје или неки предмет посматрања: таман ~ , плавичаст ~ . — Кожа на лицу добила тон ружичаст. Сек. Тамне очи добише љубичаст тон. Андр. И. 3. а. начин говора, писања, обраћања и сл.: оштар ~ , нежан ~ , уздржан ~ . — Говори покровитељским тоном. Фелд. Главну је пажњу изазвао тон којим је чланак написан. Л-К. б. начин понашања, опхођења (у додиру с другима, у друштву). — Наташа је прва дала тон благданском весељу. Крањч. Стј. Енглези избегавају из обзира доброга тона свако утркивање . . . у друштву. Дуч. Изр. бити у тону (са чиме) бити у складу (са чиме). — Ништа од свега тога што [Јоаким] . . . ту каже . . . не одговара ситуацији, није у тону с њом. Поп. П.; да(ва)ти ~ одредити, одређивати стил, правац, смер, начин чега. — [Љубица] је показивала . . . воље за отпор . . . против оних који су . . . давали . . . тон тадашњем друштвеном животу. Бошк. Политички дневник »Позор«

. . . је . . . управо давао тон и смјер Јавному саборскому раду. С 1911. 2 тбн м заст. тоњење. — Тоном тоне, тонући бесједи. НП Вук. Моја срећа — кита сува цвећа. Ја је гледам како тоном тоне. Кош. тона и тона ж енгл. а. мера за тежину од 1000 кг (I): ~ угља. б. мера носшости брода, бродског простора (2,83 м3). — Носивост сваког брода одређује се волуменским или регистарским тонама (К*). ОГ. т о н а ж а ж носивост, запремина брода (у регистарским тонама). — Дунав и Тиса . . . су пловни и за бродове веће тонаже. ЛМС 1949. тоналДтет, -^та м фр. 1. муз. систем, међусобни однос тонова; хармонијска основа композиције. — [Мокрањац је] из различитих мотивских елемената остварио јединство тоналитета. Коњов. Тоналитет је првенствено хармонијски појам, па се може дефинирати и као хармонијско-функционални систем који је основа за хармонијску изградњу композиције или појединога њеног дијела. Муз. Енц. 2. слик. основна, преовлађујућа боја, колорит. Кл. Рј. тонал&тетни, -а, -6 који се односи на тоналитет. тонапбтетно прил. у погледу тоналитета. — Збор звучи хомофоно, у немиру контрапунктског карактера: типичан пример Мокрањчеве мајсторије. Он . . . ту само припрема успон, који ће донети и унети новим елементима и мотивски и тоналитетно. Коњов. тоналви, -а, -о који се односи на тон, тонски. — Тонална структура музике као симбол одговара извесним облицима људског осећања. КН 1955. тонапно прил. у погледу тона, тоналитета. — Тонално, он сведочи о изванредној инвенцији свога »композитора*, да херојски мотив оплете финим . . . штимунгом. Коњое. тоналност, -ости ж однос, склад тонова. — Фигуре . . . имају за цил> . . . да понављањем истих речи и израза у више стихова . . . дају читавој песми одређену емоционалну тоналност. Т. књ. тонац, -нца м бот. медунац (врсша храстпа) СЈиегсш 1апи{*шо8а. Сим. Реч. тонз&ле, -ила ж мн. лат. анат. крајници. Кл. Рј. тонзура ж лат. обријани круг косе на темену код католичких свештеника. — Њсгово . . . лице [било је] с калуђерском тонзуром. Јов. С. Дон Кузма . . . обрише главу с ћелом, која је уједно служила и као тонзура. Мар.

ТОНЗУРИСАТИ — ТОЊ

235

тонзурисати, -ишем сврш. и несврш. су у стању да дуже времена остану у стању посветити, посвећивати, увести, уводити у трајне згрчености или тонуса. Станк. С. свештенички ред одсецањем, бријањем косе наИ кад су мирни, мишићи се налазе у темену. — Ћелав [је] и жут као тјеме старог више или ман>е напетом стању, спремни тонзурисаног калуђера. Матош. за покрет. Та се напетост назива тонус. НЧ. тдника ж 1. муз. први, основни тон дуртбнутн, тбнем несврш. 1. а. спуштати ске или молске скале; основни акорд скале (обичносе, пропадати подутицајем сопствене тежине, дурски или молски акорд над првим тоном ка дну какве воде или друге течности. — Вода скале). — Певачи који »прате* . . . у жељи натопи дно, и осетно се могло опазити како да и сами »подрже« појца и певану мелодију, мајка тоне. Вес. И ускочи у то море сиње, »хватали су« тонику или доминанту. Коњов. тоном тоне, тонући бесједи. НП Вук. Кад Прави хрватски напјеви не свршавају ни- чоек тоне, и за врело се гвожђе хвата. када слиједом претходнице . . . на тонику, Н. посл. Вук. б. пропадати, упадати (у тј. од Н на С, већ иду од О на С. В 1885. нешто меко, житко и сл.). — Тону вранцу 2. лингв. слог на коме је главни акценат. коњу до кољена> у земљицу ноге све четири. Кл. Рј. НП Вук. Тонемо у свјеже оранице на којима тбникум м грч. фарм. лек за јачање, сељаци ору. Ђон. Кудије га бичем удараше, окрепљење. — Живео је . . . међу . . . тим кошуља му у месо тоњаше. Вук Рј. фиг. Под прстима мојим тонуле су дирке. Марк. пудријерама и боцама с млечним ноћним Д. в. грезнути, потапати се донекле при тоникумима за лице. Дав. пловљењу, газити воду (о броду, чамцу). — тонирати, тонирам сврш. и несврш. Брод који тоне двадесет лаката. Љуб. Чамац да(еа)ти чсму основни тон, израз. — Релаје био лаган, плитко је тонуо. Пол. 1958. 2. тивно успјела моделација главе с типном а.спуштати се за хоризонт, залазити, запафризуром свијетли се и издиже од фино дати (о небеском тглу). — Сунце поче да тониране цјелине. Баб. тоне за вршкове јелика. Куш. Сунце тоне, тдничан, -чна, -чно који се односи на па је запад у пламену. Ћип. б. удаљавајући тонус. — Глатки мишићи су означени као се нестајати из видног поља, губити се у тонични, јер су у стању да дуже времена даљини. — Гледаш у птицу, што пјевајући остану у стању трајне згрчености или то- тоне и ишчезава у дебелу пучину модрога нуса, и то без замора. Станк. С. неба. Матош. в. бивати обухваћен нечим, тбнички, -а, -о који се односи на тонику. губити се у нечему постајући невидљив; ста— Главна тоничка хармонија је тонички пати се с нечим, утапати се у нешто. — трозвук или трозвук првога ступња. Муз. Читав Кварнер тоне у сутону. Кум. Уском се стазом сутон шул>а, у таму тоне бријег. Енц. Енглез сликује једносложну реч са Ћоп. Маме га к себи оне гомилице белих, тросложном, јер кратку може стакатирати, а другој тонички акцент ставити где хоће, ћерамидом покривених кућица, што тону у зелену мору од воћњака. Ранк. 3. потпуно а онда их сликовати. Сек. се предавати нечему, бивати обузет, занет тбничкп прил. у погледу тонике (2); нечим. — Ја сам као махнитац тонуо у свим тонски. — Једна ријеч не може тонички и уживањима женске љепоте. Матош. 4. топографски бити равна. Уј. пропадати, нестајати. — Манастири протбн-кино м и с биоскоп, кинематограф у падају, цркве гину, а вјера тоне. Љуб. коме се дају, изводе тонфилмови. Изр. ~ у з а б о р а в бивати заборављен; тонски, -а, -о који се односи на тон. — ~ у не(по)врат нестајати, пролазити Средње или тонске фреквенције сежу до заувек. — Гледао сам дуго како лете вране, око 15000 херца. Физ. 2. Данашња наука црне као младост, кад у неврат тоне. Бој. о стиху утврдила је . . . три система версификације . . . То су: метрички, силабички и тонуће с тоњење, ишчезавање. — Широко тонски (акценатски) систем версификације. руке, у талас руке, посмијех на усни . . . Т. књ. Та је Мадона више тонска, она се ко оно свето тонуће дана. Кам. одваја од »Римљанке са лутњом«. Баб. Лонтонфилм м филмска трака на којој је донски филхармонијски оркестар . . . се по својим тонским и техничким квалитетима уз слику снимљен и тон, звучни филм. — У тонфилму музика се обично ограничује на налази данас на врховима светске оркепар шлагера. Уј. старске репродукције. Пол. 1958. тонфнпмски, -а, -о који се односи на тонскн прил. у погледу пгона. — Кад би тонфилм. се његов поетски израз имао тонски да представи, он би звучао шиштаво и оштро. тон. м мирис (обично непријатан, тежак), Богдан. задах, воњ. — Каква бачва, таки и тоњ дава. тбнус и тбнус м мед. и физиол. нормална Н. посл. Вук. Дубокој не вјеруј бари, шкоди напетосш мишића. — Глатки мишићи . . . и блата тон>. Марет.

236

ТОЊА — Т О П А Ц

тбња ж 1. а. бот. маћа, пламењача Регат б гопозрога рагавШса и Риссина ј5 1П1 - — Попала га тоња. Вук Рј. Као пламењача ИЛИ тоња што падне у малом дажду. И. 6. магла или оборине које изазивају пламењачу.— Тоња, нека магла, што падне с пролећа и науди биљу. Рј. А. Иде вео хладне таме . . . и тмором ме заогрће, као тоња када крене у мркло јесење. Кош. 2. покр. в. тоњ. — Чудна тоња по пљеснивом хљебу. Цес. А. тДња&е с гл. им. од тоњати. тбњати, -ам несврш. покр. одавати тоњ, мирисати (обично непријатно), воњати. Вук Рј.; И-Б Рј. тбњење с гл. им. од тонути. топ, топа м (мн. топови, песн. и топи) 1. војн. врста артиљеријског оруђа, ватрено оружје сразмерно гиироке, у новије време редовно изолучене цеви којим се обично на веће даљине испаљују експлозивни хици (гранате): далекометни ~ , бестрзајни ~ , противавионски ~ , брдски ~ , брзометни ~ . — Стоји гудшава топова. Вук Рј. Њихов пољски топ спрам наше хаубице права фрула. Сек. Топови су с обје стране рикали и ригали. Мишк. 2. пуцањ таквог оруђа за време муслиманског поста рамазана као знак да се може јести. — Једне вечери по топу сједећи . . . за софром рече сину . . . О-А. Пред топ [рамазана] развикали се екмешчије, носећи на даскама вреле хлебове. И. 3. шах. фшура у игри шаха, кула. — Топ се креће и туче само право. Шах 1. Покрену топа против учитељеве краљице. — Шек и шек до зоре! Петр. В. 4. покр. већи смотак, труба тканине. — Топови чохе мољцима изједени. Радул. У рафовима [дућана] топови басме. Сиј. Изр. глув (глувак) као ~ сасвим глув; заспати, спавати као ~ (у)тонути у тврд, дубок сан, тврдо заспати, спавати; као из топа нагло, изненада, шнебуха (појавити се, упасти и сл.); спремно, без оклевања (одговорити, рећи); у топ сатерати (бацити, метнути) јако изгрдити, оштро напасти. тбпаз, -аза и тбпаз м грч. мин. врста минерала А12ЗеО4Р„ познатог као украсни камен жуте боје. тбпак, -пка, -пко в. топљив. — Над каменим суво озиданим бедемом паљене су ватре дотле док се површина зида није отопила . . . Ово је могло бити само када се имао какав топки камен као . . . базалт. Жуј. т&пак, -ака м покр. в. топац. Рј. А. топал в. топао. тбпал, *а и тбпал, -ала м тур. (обично уз им. као први део полусложенице) онај који

је хром, шепав, ћопавац. — Стари топал-Мујо дружби каву пече. Вел.; Вук Рј.; Шкаљ. тбпапаст, -а, -о хром, ћопав, шепав. Вук Рј.; Шкаљ. тДпанка ж заст. врста обуће која се везује. — На ногама му мрке топанке. Вел.; Рј. А. топао (топал), топла, тбпло 1. а. који има температуру изнад просечне, обичне, угрејан, врућ: ~ млеко, ~ вода, ~ храна. — Пуше ветар и то тих, топал . . . ветар. Лаз. Л. Извори с вишом температуром зову се топли или термални извори. ОГ. 6. у којему се одржаеа виша температура, у који не продире хладноћа: ~ просторија, ~ соба. — Води Јању у бијелу кулу, а Лабуда у топле подруме. НП Вук. Направићемо топле леје за рано поврће. Чипл. в. у којему влада клима с вишом просечном температуром; током којег влада внша температура ваздуха, током којег није хладно: ~ крај, ~ месец. — Ово је та лепа и топла земља [Италија]. Нен. Љ. Видело се да ће дан бити веома топал. Први зраци сунчеви чисто су пекли. Вес. 2. који добро чува телесну температуру, који добро штити од хладноће: ~ обућа, топле рукавице. — Ни зими се не гледа која је хаљина лијепа, него која је топла. Н. посл. Вук. 3. а. који изражава саосећање, наклоност, срдачан. — [Погледала] га с неким топлим саучешћем. Новак. Иво . . . топлим погледом посматра старицу. Ћип. б. свесрдан,усрдан: ~ препорука. — Молитва је била топла и срдачна. Вес. в. пун осећања, нежан; који изазива осећања, пун присности. — Вјетар је топли шапат носио преко језера. Матош. Настала је сад сцена дирљива и топла. Сек. г. мек, осећајан, чолекољубив. — То је била једна топла душа и нежно срце. Скерл. 4. који својим звуком, звучном бојом делује меко, нежно, осећајно. — Она је . . . дивни, топли контраалто. Матош. Човек је имао мек, необично топал глас. Ћос. Б. 5. жив, јарки, светао (о боји). — Знао се Ђуро враћати са својих шетња . . . уживајући у цијелој тој величајној слици, састављеној од меких и топлих боја. Нех. Пјевају топле жутине наранџе. Уј. тДпарвица ж војн. отвор, прозор у зиду утврђења кроз који се из топова гађају спољни циљеви. — Погучени козаци леже подалеко од тврђаве . . . а . . . Грођицки погледа на њих кроз топарнице и поново управља топове. Кнеж. Л. топати, -ам несврш. тур. покр. храмати, ћопати. Рј. А. тбпац, -пца м покр. дављеник; уттљеник. — Топац се хвата за свашто, па и за пјену. Љуб. Заређале приче о . . . топцима у тамном језеру. ШиМун. »Ј. Г.

топик — топлик

237

разлагати излажући утицају какее течности, тбпик м в. топоним. Кл. Рј. отапати, растварати. — Топит ћу ти шећер тбпика ж грч. грам. наука о реду речи у за водицу. НПХ. реченици. Вуј. Лекс. ~ се 1. а. прелазити у течно стање под тбпило ссредство за хпопљење,растварање, утицајем топлоте, талити се. — Снијег се отапало, растварач. Рј. А. помало топи. Ивак. фиг. Пред Ћуковом топинамбур, -ура м бот. ерста северо- механом седео је Јово шаркијаш с његовим америчке биљке из пор. главочика, чије се загушљивим гласом и песмом, крај које се кртоле употребљавају као сточна храна, само Србин топи. Лаз. Л. б. разлагати се у морска репа, чичока НеНатћш Шћегозиз. — каквој течности, растварати се, отапати Једна врста [сунцокрета] . . . топинамбур, се. 2. фиг. а. мршавити, губити у тежини. има гомоље који се једу. Бот. Топинамбур — Румен је у лицу, али бих рекао да мрша, или чичока још је и данас слабо позната у топи се некако. Андр. И. б. постајати све многим европским земљама. Пов. 2. мањи или малобројнији. — Турска царевина нестаје, топи се. Нен. Љ. Ми се лагано тотбпноница и топибница ж фабрика, творница или једно њено одељење у коме се пимо, а попуне ни с које стране. Јак. топи нека сиротна (метал, руда, смола, маст Изр. ~ се о д милине (у м и л и н и , или др.)\ <~ бакра, ~ железа. — И данас у миљу, у радости, од б л а ж е н с т в а , постоје трагови од великих топионица за у б л а ж е н с т в у , од весеља и сл.) јако китове. Петр. М. Ова глумица . . . ради уживати, осећати се веома пријатно (радосно, свој посао, као што би радила да је возачица блажено, весело) због чега или кога. трамваја или радница у некој топионици. тбпити 2 , -им несврш. 1. а. заливати, ВУС 1970. кеасити; натапати, наводњавати: ~ земљу. тбпноничар и топибничар м онај који — Многу сам горку чашу попио, многи ради у топионици. — Ту [на острву Јансам комад сузом топио. Јакш. Ђ. Мокрина је -Мајену] је била читава колонија китоловаца топила бјечве. Божић. б. плавити, потапати. и топионичара масти. Петр. М. Зенички — Веле да Тиса топи околне спахијске земливци, топионичари и коксари схватили су ље. Јакш. Ђ. Назиру се »Близанци« . . . са . . . да су амандмани и — станови. НИН уоколо сијасет шкрапа . . . чије голети за 1973. олује топи море. Ћип. 2. урањати у течност, тбпионичарски и топиДничарски, -а, утапати, умакати, мочити. — Могли [су] играти од јутра до мрака . . . те су по шест -б који се односи на топионичаре и њихов дана . . . морали топити ноге у млакој води, посао. да . . . раскраве . . . »подбијене жиле«. Ћор. тбпионичарство и топибничарство с Топила је крпе у слану воду, жмикала их и рад у топионицама. — Рударство и топиони- облагала њима . . . маснице. Болсић. чарство постали су главни покретачи за ~ се 1. давити се у води или другој течоснивање нових насеља. Пол. 1959. ности. — Ко се топи хвата се за пјену; тбпионички и топибпички, -а, -5 који над главом се надодају руке. Њег. С осјећасе односи на топионицу, који је у вези са топи- јем човјека који се топио и наједном осјетио оницом: ~ занат. око себе пличину. Цес. А. фиг. Топећ се у т&пиоништво и топиоништво с знање, сузама, дуго стоје загрљени. Ћип. 2. потапати се, тонути (о броду). — Би ли ти, капетанаука о топљењу. Р-К Реч. не, оставио брод кад се топи? Војн. тбпир, -ира м зоол. врста слепог миша тбпић м дем. од топ. — Ни топић један Шипо1ор1ш8 МррозИегоз. — Топири (потнећеш да чуваш. Чол. Ја бих вам . . . могао ковњаци, крпоноси нетопирји) такођер имају показати . . . топић од мједи. Л-К. на носу врло сложено избочену листићаву кожу. Финк. топкдћа ж особина онога што је топко, тбпвтељ м руд. оно што се додаје рудама топљивост. Рј. А. тбплак, -ака м покр. огњиште. — Бити да се поспеши топљење. — [Висока] пећ се пуни одозго наизменично коксом, рудом и на топлаку, тј. бити код куће. Рј. А. друтим потребним додацима (топитељима). топлана ж постројење које производи НХ. Оксидна се руда тали у нарочитим топлоту за загревање већег броја зграда. — пећима уз додатак топитеља, а то је обично Топлана ће загревати зграде Машинског, вапненац. Кем. Технолошког и Правног факултета. Пол. 1 1959. Већ се граде велике топлане, из којих тдпити , -им несврш. а. преводити у течно стање под утицајем топлоте, талити: ће специјални водови разносити топлину ~ РУДУ> ~ метал, ~ маст. — Стењак [би] по кућама. Вј. 1960. провалио восак и топио га обилно. Чипл. тбплик, -ика м 1. топао, јужни еетар, фиг. С белом булом . . . цвећем, миром . . . јужњак (2). — Топлик вјетар у стре' ударио, летимо тп ми, срца топити. Јакш. Ђ. б. а бијели снијег окопнио. Вук Рј. 2. стакмна

238

ТОПЛИКАСТ — ТОПЉЕНИК

башта, стаклара. — Незнатне устришке мору је ~ . фиг. Овде [у Ратају] је некако топлије, осећа се да у близини живе људи. времена . . . улагао је у мали топлик иза Дед. В. 2. на топао начин, срдачно, присно. куће. Десн. — Треба да их топло потражимо. Уј. Он тбпликаст, -а, -о помало топао, млак. — Надасве [чује се] упорна гудњава топли- јој приђе и руковаше се топло. Нуш. кастог вјетра. Божић. топловод м цев или канал за пренос топлоте из једнога центра, из топлане. — Сви топлАна ж 1. = топлота (1) а. физ. један од основних видова енергије у природи, станови ће се загревати са једног места форма кретања материје изражена у хаотич- помоћу система топловода. Пол. 1958. Вода . . . озбиљно угрожава топловоде. Вј. 1970. ном гибању саставних честица (молекула, атома и др.) тела: специфична ~ , ~ испатоплбкрван, -вна, -вно који има сталну равања, ~ топљења, таљења. — Ковине су [добри] водичи топлине. ОГ. б. особина или телесну температуру: топлокрвне живостање онога што]е топло у физичком смислу, тиње. што ]е повишене температуре; температура топлокрвност, -ости ж особина онога (повишена или уопште). — Свијет је овај што је топлокрвно. тиран тиранину . . . у њ ратује зима и тотопломер и тбпломер, ијек. тбпломјер плина. Њег. Осјетило за топлину састоји се и тбпломјер, м физ. справа за мерење темод завршетка живчаних влакана. НЧ. фиг. пературе која влада у организму или темпераЗнам кад ти се душа милоштом прелива, а туре ваздуха и других физичких тела, термокад у њој носиш сву топлину Југа. Рак. метар. в. топло место, топао кутак. — Како је лијепо . . . спавати на меку, у сувоти и топлбноша м проводник топлоте. — топлини. Мат. 2. особина или стање онога Ваздух у фиоци остао је хладан, јер топлота што је топло у пренесеном смислу, неокност, није могла кроз дрво, као рђава топлоношу, срдачност, хуманост, присност и сл. — Осје- ући у фиоку да га загреје. Глиш. ћао сам сву топлину што је избијала из тог топлбта ж 1. = топлина(1): специфична човјека. Наз. Ја сам имао дом, знам шта је ~ , ~ топљења. — Провођење топлоте је топлина кућног прага. Сим. С нарочитом је преношење топлоте са топлијих делова тела топлином [Гундулић] приказао средњовјена хладније. Физ. 3. Прочитам топлоту на ковну Србију и поробљени српски народ. термометру . . . па забележим. Лаз. Л. 2. Барац. в. топлина (2). — На свим лицима сјала је тбплински, -а, -б који се односи на топли- сад она сакривена топлота . . . чувства. ну, топлотни, термички. — При радиоКрањч. Стј. Бијаше . . . угодно препуштати активном зрачењу ослобађа се и велика се . . . топлоти срца. Шег. количина топлинске енергије. Кем. Инфратоплотвбран, -рна, -рно који ствара, црвене зраке називају се и топлинске зраке. производи топлоту. — Поједине врсте хране Физ. 1. имају ове саставне делове: а) у животињској тбплити, -им несврш. 1. чинити да храни: беланчевина, масти топлотворне хранешто постанетопло,грејати (кога или што), не . . . Лапч. загревати; штитити од хладноће покривајући топлотни, -а, -о који се односи на топлоту, или облачећи, утопљавати. — Хтео бих . . . топлински, термички. — Земљина оса имала док ти жудње вену и док мрем, да топлиш [је] тада друкчији положај . . . па би по томе моје тело студено. Бој. Анђелија дете у и размештај топлотних појасева морао бити постељи топлила. Рад. Д. 2. грејати, давати од себе, одавати топлоту. — Сунце је све друкчији но што је сада. Жуј. Атомска енергија стајаће ускоро на располагању индувише топлило. Шимун. ~ се грејати се, загревати се; све више стрији као извор топлотне енергије. КН 1955. осећати топлину. — Иза ограде камина топле се пладњи. Креш. фиг. Мази се она, топлуњав, -а, -о мало, умерено топао, а он онда . . . топли се човјек, загријава млак. — Из блата вани . . . пирка топлуњав се. Коз. И. вјетар. Сим. тбплица ж а. топли природни извор. тбпљевина ж топљење снега и леда; вода Бен. Рј. б. мн. купалиште, лечилиште са која тако настане. — Нагле кише и топљетаквим изворима, бања. — Лијечници су . . . препоручили јој топлице у Абану. Нех. вине угрозиле [су] да поплаве . . . леви загат. Дае. То су они извори које зовемо топлицама или термама. Тућ. топљ&ннк, -ика м дављеник, утопљеник; топло прил. 1. са вишом тпемперагпуром исп. топац. — Што је са бесвјесним топљеваздуха (кад је реч о неком просгпору или о ником кад га не можеш извадити из валова ШОПЛОЈ клими); у соби је ~ , лети је ~ , на дераве воде. Шен.

ТОПЉЕНИЦА — ТОПОНИМ топљ&ница ж 1. кришка хлеба натопљена у врелој масти. Вук Рј. 2. отопљена вода од леда или снега. И-Б Рј. 1 1 тбпљење с гл. им. од топити (се). 2 г тбпљење с гл. им. од топити (се). ТДШБИВ, -а, -о који се може топити. — Бакар није топљив у разријеђеној сумпорној киселини. Кем. Нетопљив камен [се] посипа песком од топљивога. Жуј. тдпљивбст, -ости ж особина онога штоје топљиво, што се може топити. — Вапненац је због своје лаке тошвивости у води на вриштинама испран из тла. Бот. топљ&кав, -а, -о мало, умерено топао, млак. — Силази [у подрум] . . . у густ, реско топљикав мирис вина. Ћос. Д. топник м тобџија, артиљерац. — Код свакога топа топник с упаљеном шипком. Шен. топнички, -а, -о који се односи н& топнике, тобџијски, артиљеријски. — Јурица . . . топнички лајтнант, бијаше код куће. Кол. Наш топнички пук [је] прешао гребен. Мил. топништво с војн. артиљерија. — Мало сам служио код топништва. Крањч. Стј. тбпнути 1 , топнем сврш. тупнути, лупити (нпр. ногом). Бен. Рј. тбпнути 2 , топнем сврш. необ. натопити. — Кад моју земљу топне рацки зној, удвостручиће плод и доходак. Кост. Л. тбпњача ж в. топовњача. Деан. Рј. тбпов, -а, -о који припада топу. — Дервиш-паша . . . начинио тврду [кулу], њу топово не пробија зрње. Март.

239

елемената Земљине површине и њеним представљањем на плановима и картама крупног размера. 2. карактеристике, изглед Земљине површине {у неком крају, области). — Топографија Средњега истока је врло различита. Пол. 1958. Научно [је] реконструирао топографију тих крајева у римско доба. Водн.

топбграфски, -а, -о који се односи на топографију и топографе: ~ карта, ~ план, ~ струка. тбпоп м бот. в. топола. — Ај ви танкоструки високи тополи! Враз. Лијево и десно нижу се огромни тополи. Кум. топбла ж бот. род високих листопадних дрвета Рори1ш из пор. врба, који обухвата више врста (јаблан Р. ругагшс1аИ8, бела ~ Р. аШа, црна ~ Р. шега, канадска ~ Р. ујг^шапа и др.) тополивац, -вца м онај који израђује, лије топове. тополнвница ж фабрика у којој се израђују, лију топови. — Блазнавац [је] . . . сву пажњу усредсредио на крагујевачку тополивницу. Јое. С. тополивнички, -а, -6 који се односи на тополивницу. топблик, -ика м = топољак место обрасло тополама, шума или гај топола. — Два млина сакривена сребролистим тополиком. Коз. Ј. топблика ж бот. в. топола. Р-К Реч. топбпвн, -а, -о који припада тополи. — Кроз немирно лишће тополино продре [мјесец] до воде. Ћор. топблвца ж дем. од топола. — Поред топбвњача ж 1. пом. мањи ратни брод (до 2000 тона), намењен првенствено за униш- пута тополицу једну, оборену олујом, ти тавање обалских објеката и за артиљеријску згледну. Радич. подршку трупама на копну. МЕП. 2. фиг. топблов, -а, -о који је од тополе, који се крупна жена. Р-К Реч. односи на тополу. — Већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори. Ком. топовођа м војн. главни тобџија, заповедник тобџијп. — Топовођа . . . понови топбловина ж тополово дрео. Вук Рј. заповест командира батерије. Јак. тбполски, -а, -б који се односи на топотДповски, -а, -о који се односи на топове: л(у). Павл. ~ батерија, ~ ватра, •— паљба, ~ кугла, ~ тане, ~ грмљавина. топбљак, -бка м = тополик. — Месец пође уз Мораву, завири у топољаке. Ћос. Д. Изр. ~ месо, ~ храна они који се у рату немилосрдно излажу погибији (рбично о Топољаци дуж реке оштро шумели. Рад. Д. војсци коју неко гони у неоправдане ратове или топбљар, -4ра м в. топољак. Р-К Реч. излаже неоправданим губицима). — Њемачка омладина у Хитлеровој армији није ништа тбпбље с зб. дрвеће тополе, тополик. — друго до топовско месо. Зог. Кроз топоље и бресте . . . трепере звезде, честе. Кош. топбграф м онај који се бави топографијом, стручњак за топографију. — Учио је топбмет м а. домет топовског метка. — код чувенога тада топографа и картографа Он се бијели на топомет више Бањалуке. . . . Фишера. Водн. Павл. 6. топовски метак. Рј. А. топбним м грч. властито географско име, топографија ж грч. 1. грана науке и геодетска дисциплина која се бави мерењем име неког места или другог географског појма.

240

ТОПОНИМИЈА — ТОРАЊ

топон&мија и топон&мика ж грч. 1.

топономастика. 2. топоними неког неке територије, фонд топонима.

подручја,

топономастика ж грч. лингвистичка дисциплина {ргранак ономастике) која се бави проучавањем географских имена, топонима. тбпор м заст. 1. секира. Рј. А. 2. држаља. — Никад нећу бити топор за сјекиру трећега. Шен. тбпорица ж топор (2). — Отац је ударао топорицом од вила. Донч. топот м оном. лупа, шум који настаје при ходању или трчању, бат, бахат; уопште потмули шум удараца, лупа: ~ корака, ~ чизама, ~ копита, ~ чекића. — Зачу се друмом топот коњског копита. Шен. Они су трчали. Убрзо се зачу тежак топот њихових ногу. Андр. И. топбтање с гл. им. од топотати. топбтати, топоћем несврш. изазивати, одавати топопг. — Коњи су под нама топотали оним ситним монотоним касом. Лаз. Л. Тргну га кораци што топоћу на ходнику пред вратима. Мих. Ричу високе пећи, топоћу чекићи. Сим. топбтљив, -а, -о који топоће, који одаје топопг. — Испод њих се прашина дигне на пољу од ногу коњских топотљивих. М-И. тДпраг и тбпрак 1 м тур. земља, тло, териториј(а),

домовина;

кућно,

домаће

ог-

њиште. — Док се на мом прагу у орловско гнијездо дјеше кукавице, срљати ћу туђи на туђем топрагу, и на ширу земље искат слично лице. Уј. Илија је једини остао да ради и брани старо огњиште, стари топрак, одакле су се сви они излегли и полетјели. Ћоп. Никад да се смири овај ојађели прадедовски топрак земље! Срем. тбпрак 2 м здела. — Баш је сабор! . . . Дошли колачари . . . бардагџија разастро по земљи: бардаке, топраке, чиније. Вес. Е нећемо, вала, више кусати из једног топрака. И. топрачак, -чка м дем. од топракг. Рј. А. тбпрачић м дем. од топрак.2 — Народ . . . слуша [песму слепице] и баца крајцаре у њен зелени топрачић. Вес. тбпрв прил. заст. тек, само што, истом. — Једни [Турци] истом Саву прелажаху, други топрв на Саву долазе. НП Вук. Младожењу топрв гарио мах на усници! Љуб. топтај м топот. — Чују се само уравнотежени топтаји корака око кестена. Цес. А. тбптање с гл. им. од топтати. тдптати, тбпћем (тбптим) несврш. шумно газити или ударати ногама, топотати. — Војници су . . . топтали ногама, да се угрију.

Крањч. Стј. Воловски папци меко и споро топћу по првом снегу. Ћос. Д. Сатнија топти у позору. Крл. тбпуз м тур. врста хладног оружја за наношење тешкихудараца, штап или тојага са тешком куглом (гвозденом или др.) на једном крају, буздован. — Гвозденим топузом он је разбијао душманске чете. М-И. Убио [је] човека топузом. Кнеж. Л. топузар, -ара м онај који носи топуз. — Заокренули [су] десно од млинице да се не сретну с Мркиним топузарима. Божић. топузара ж агр. врста крушке. Тод. тбпузина ж аугм. од шопуз. — Трже Марко тешку топузину. НП Вук. Он се баци грдном топузином. Бопгић. топузлија м 1. топузар. — Њега волоока води са својим топузлијом мужем. М-И. 2. агр. покр. врста крушке. Вук Рј. тбпук м тур. 1. врста обуће. Вук Рј. 2. потпетица на ципели. Шкаљ. топхана ж тур. фабрика у којој се производе топови, тополивница. — Ти ћеш, царе, до топхане сићи. НПХ; Шкаљ. тбпче, -ета с дем. од топ. тбпчибаша м в. тобџибаша. — Топчибаше уждише паливо. Март. тбпчија м в. тобџија. тбпчић м дем. од топ. — Одскочи топчић од силе своје три четири корака. Чипл. тбр, тора м ограда у коју се затвара стока, обор. — Ту је тор за његове овце, ту му пасу, ту ноћивају, ту се музу. Глиш. И тор их [телад] не може више уздржат. М-И. Можда се посрамио што у свом тору нема прасета. Кос. тора ж хебр. јеврејски назив за првих пет књига Библије, Мојсијев законик, Петокпижје. — Свечаније неголи наш свећеник табернакулум или рабин тору, отвори кутију. Ђал. т&разан, -зна, -зно прљав, нечист: ~ жито. — Просу мозак у траву торазну. Март. тбрањ, -рња м а. кула или друго високо и сразмерно уско здање, конструкција. 6. као део веће грађевине, храма, утврђења, или као самостална грађевина: криви ~ у Пизи, Ајфелов ~ . — Сат на торњу удара . . . ситно и брзо »четврте«. Леск. Ј. Чавке су грактале облећући око црквеног торња. Јак. Тамо је . . . била . . . запуштена црква са два танка џамијска торња. Матош. в. као висок стуб, уздигнута платформа или друга висока конструкција различите намене: телевизијски ~ , опсадни ~ . — Изграђен је [у пливачком базену] и торањ за скокове са 3,5 и 10 ме-

ТОРАЊСКИ — ТОРБОЊА тара. Пол. 1958. Торањ за бушење нафтоносних слојева у Шумечанима код Чазме. ОГ. тбра&ски, -а, -б који се односи на торањ. — Зацвркуташе око торањске јабуке ласте. Гор. тбрба и торба ж тур. 1. врећица, кеса која се обично носи о рамену или у руци: школска -~, војничка ~ , ручна ~ . — Завалих главу на леђну торбу. Јак. 2. кеса на трбуху код торбара, у којој женка носи младунце откад се роде док не ојачају, тоболац. — Женка [торбара] рађа сасвим мале и недовољно развијене младунце које даље негује у посебној кеси или торби на трбуху, коју образује велики кожни набор. Станк. С. Изр. врагу из торбе искочити (скочити, ускочити) вешто се извући из какве незгоде, невоље, спасти се; снаћи се вешто, лукаво; г л а в у у торбу метнути, метати (ставити, стављати, турити, турати) изложити се, излагати се великој, смртној опасности; г л а д а н као с л е п а ч к а ~ веома гладан,увек гладан; д о т е р а т и до торбе постати просјак, много осиромашити; имати к о г а у торби имати кога у својим рукама; носити г л а в у у т о р б и , бити с г л а в о м у торби бити у великој, смртној опасности; о својој торби в о ј е в а т и ратовати о свом трошку, бринући се о својој исхрани; сто пута мимо торбу, једном ће у торбу нар. никадане требагубитинаду, очајавати; црн комад метнути коме у торбу подвалити коме, изложити кога невољи, опасности.

241

Ћато, напиши му писмо, да може [Цинцарин] торбарити по целоме срезу. Јакш. Ђ. тбрбарка ж жена торбар; торбарева жена. Прав. тбрбаркин, -а, -о који припада торбарки. торбаров, -а, -о = торбарев. тбрбарски, -а, -о који се односи на торбаре. — На полицијском равнатељству [ће му се] изгубити његов торбарски кош. Јонке. Торбарски медвед или коала је мали торбар који . . . личи на малога медведа. Станк. С, тбрбач, -4ча м в. торбар (1, 2). Рј. А. торбачак, -чка м дем. од торбак. — Узме и спусти у торбачак. Ков. А. тбрбаџа ж покр. в. торбак (2). Вук Рј. тбрбаш, -4ша м торбар (/, 7). — Плашите се тих торбаша . . . који су утекли од плуга, да робе! Шен. торб&гина ж аугм. и пеј. од торба. — Извади са дна своје торбетине једно мало стакленце. Јакш. Ђ. Ружну он торбетину на плећи баци. М-И. тбрбин и торбвв, -а, -о који припада торби. — Вадио је из торбине утробе . . . сир и маслац. Ков. А. тбрбица и торбица ж 1. дем. од торба; торба, обично мања. — Тома спреман за пут . . . са торбицом на леђика. Дом. Узевши на руку малену црвену торбицу, изиђе из кочије. Крањч. Стј. 2. мн. покр. а. дарови које после прошееине младожењина кућа (породица) таље девојачкој и девојачка младотдрбак, -4ка и торбак м 1. мања торба жењиној. Вук Рј. б. дарови које пуница носи (обично кожна); телећак, ранац. — Дохвати кад иде у походе и кадјој кћи роди прво дете. свој кожни торбак да га распреми и очисти. Вук Рј. Вуј. Са штапском пошиљком у торбаку протдрбичар и торбичар м в. торбар бијао [се] обноћ кроз шуме. Ћоп. 2. покр. (1, 2). — Да постанем [краљем]! О, волио вунена шарена торба коју људи носе о врату. бих да сам и тороичар! Богд.; Вук Рј. Вук Рј. торбичарити, -Ачарим несврш. в. тортбрбар, -&р& м 1. онај који прави, израђује и продаје торбе. Вук Рј. 2. онај који у барити. Прав. торби или чему другом носи разну робу и протбрбичина и торбичина ж покр. в. даје по кућама (рбично по селима), покућарац торба {1), торбетина. Вук Рј. Џ). — Стотине »торбара« доносе вино и ратбрбичица и торбичнца ж дем. од торкију па жрчме« на мало. Пол. 1959. Овдје се бица. — Стутољила нешто у лепу шарену згрнуло мноштво продавача и торбара. Шкреб. 3. мн. зоол. ред и подразред сисара торбичицу, па се некуд жури. Глиш. чији се младунци развијају без постељице, а у торббноша м и ж 1. онај који носи торбу; већине врста женка их неко ереме по рођењу просјак.—Торбоноше торбе попртише. НПХ. носи у нарочитој кеси на трбуху, тоболчари, Копилан се уписао у торбоноше. Шен. Лорд Маг5ир1аНа. Терм (4). или факин (торбоноша), мени је свеједно. Нен. Љ.; Вук Рј. 2. покр. рачваст клин на торбарев, -а, -о = торбаров који припаплугу с који се веша торба и др. Вук Рј. да торбару. тбрбо&а м крадљивац, лупеж. — Не торбарење с гл. им. од торбарити. може ли бити да то због нечег плаче стари торбарнти, тбрбарим несврш. продавати окорјели торбоња и перјаница свих устаничких пл>ачкаша, чувени Јовандека Бабић. разну робу ходајући по кућама, по селима или вашарима и носећи је у торби на леђима. — Ћоп. 16 Речнвк српскохрватскога књижевног језика, VI

242

ТОРБУРИНА — ТОРИШТЕ

торбурина ж аугм. и пеј. од торба. Вук

деформација, увијање, увртање, усукиеање черстог тела, причвршћеног једним крајем, као последица деловања силе на другом крају тбргуња ж бот. покр. в. тургуња. Вук тога тела. ЕЛЗ. 3. мед. увртање краја преРј. тбргушовача ж покр. врста ракије. сечене жиле да би се зауставило крварење. торзо м (ређе с) (мн. тбрзи (тбрза); ген. Прав. тореадор, -а и тореадор, -ора м шп. тбрза) тал. 1. горњи део човечјег тела, труп професионални борац у борби с биковима који без удова. 2. ум. вајарско или сликарско дело се бори јашући на коњу, борац с биковима уоп- које приказује горњи део човечјег тела без ште. — [Бик] је био чувен у Шпанији по удова; недоершено или оштећено попрсје, биста. — Узмимо за предмет нашег разматрања храбрости и дурашности с којом се бранио мраморни торзо жене познат под именом од пикадора и тореадора. Пол. 1958. Ја је убиЈам као тореадор — једним ударцем. »Сјећање«. Крл. фиг. То је слаба слика, управо торзо од слике. Нед. Гундулић . . . Крањч. Стј. нам је оставио велики пјеснички торзо, датореадорскн и тореадбрски, -а, -б који леко од коначнога облика и у оним пјевасе односи на тореадоре, који припада тореа- њима која су допјевана. Водн. дорима. — Господи формалистима . . . тај ториј, -ија м хем. = торијум хемијски мој тореадорски ризико није баш симпарадиоактивни елеменат (Тћ) који је у чистом тичан. Крл. елементарном стању сив прах или сив, доста тбрент м тал. варв. бујица, брз, плахотт мекан и растегљив метал. поток. Свезн. тбријев, -а, -о који припада торију, који тбрење с гл. им. од торити. се односи на ториј. торбро м (мн. торери) шп. борац с бикотбријевац, -евца м (ген. мн. -ваца) привима који се бори пешке. — Она се играла са сталица партије парламентарне аристокраразулареним људима . . . као тореро са битије у Енглеској (образоване у првој половини ком. Андр. И. 18. в.),из које се развила Конзервативна странторжаствен, -а, -о заст. в. торжествен. ка. — С обновом краљевства обновљена је и супротност изадеђу краља и парламента, — Улазак у панораму био је торжаствен. те је дошло до образовања двију странака: Срем. торжаствено прил. в. торжествено. — торијеваца . . . и виговаца. Ант. 1. Одсад ћу, синко, — рече торжаствено, — тбријум м хем. = ториј. сам на своје очи пљувати ако ме тако претбријумов, -а, -о који припада торијуму, варе. Јакш. Ђ. који се односи на торијум. торжествеп, -а, -о рус. заст. свечан, торина ж земља нађубрена торењем. — трцјумфалан; величанствен, узвишен. — Ње- Хтио је . . . да га [расад] засади у одморну гово лице . . . узбуђују његове речи са ам. . . земљу на торини. Лал. вона изговаране у торжественој, свечано тбрина ж тор; аугм. и пеј. од тор. — говореној беседи. Чипл. Торина му се смањи за двадесет грла ситне торж&ствено прил. на торжествен на- и крупне стоке. Пол. 1953. Пушти своје из чин, свечано, тријумфално. — Мјесни парох торине овце. НПХ. поклонио се торжествено великому мецени. тбрити, -им несврш. 1. ђубрити, гнојити; Павл. Средњи век је торжествено ћутао. ђубрити земљу премештајући по ЊОЈ тор. Цар М. — Ондје . . . не треба торити земљу. Наз. торж&ственост, -ости ж стање, свој- 2. риб. бацати тор, мамац, меку да се риба стео онога што је торжествено. скупи; исп. наторити (2). — Торили смо торжбство с рус. заст. слава, победа, обилно и риба се све више скупљала испод тријумф; величанственост, узвишеност. — наше барке. Вј. 1971. Сачувао је . . . чар . . . царског византијског тбрић, -а и тбрић, -ића м дем. од тор. торжества и источњачке страствености. Прав. Петр. В. тбрица ж бот. 1. в. чичак Ј^арра, Т-.. торжбствовање с гл. им. од торжесттајог. 2. в. помоћница (За). Сим. Реч. вовати. тбричица ж бот. 1. в. петроеац (1). 2. торжбствовати, -ствујем несврш. заст. в. чичак 1^арра пппог. Сим. Реч. одржавати свечаност; славити победу, победнички клицати, ликовати, тријумфовати. ториште и тдриште с место где је био Кл. Рј. тор. — Повијају се [жене] над браздом која тбрзија ж лат. 1. увртање, увијање, упре- каиша тмасту гнојну земљу торишта. Вудање, усукивање (неке нити, конца). 2. физ. ков. . * . ... Рј.

ТОРКВЕСА — ТОРПЕДИРАЊЕ тбрквеса ж лат. ист. врста велике украсне металне огрлице. — И стари Римљани и варвари носили су торквесе . . . велике металне огрлице. Пол. 1959. Тбрлак, -а и Тбрлак, -ака м заст. назив за припадника српског дијалекта који се говори у јужној и југоисточној Србији. Вук Рј. тбрлак м (ген. мн. тбрлака) тур. заст. хвалисавац, разметљивац. Вук Рј. тбрлање с гл. им. од торлати. тбрлати, -ам несврш. заст. хвалисати се, разметати се. Вук Рј. тбрлачки и тбрлачки, -а, -б који се односи на Торлаке. Прав. тбрман м бот. а. в. хрен Агтогааа 1ара(ћНоНа. Сим. Реч. б. в. угас 'НшмхХшш.. И. тбрна ж заст. део пушке у који се ставља набој, огњиште (5), хазна (в). Вук Рј. торнадо м шп. врло снажан ваздушни вртлог разорне снаге у којем се ваздух у необично брзом ковитлацу нагло диже уеис. — Торнадо је још жешћи од харикена, његова је брзина преко 600 км на сат, а језгро му се формира над копном. Б 1958. фиг. Око Фредија је зашумио прави торнадо смијеха. Бег. тбрни и тбрни, -а, -5 који се односи на тор, који припада тору. — Све сама пашчад . . . од оних које можеш у рукав ставити . . . до торних, што су велики као највећа телад. Куш. Украду чобанину покриваче из торне колибе. Ћоп. торнизол, -ола м бот. в. сунцокрет НеНашЈшз аптшз. Сим. Реч. торник м покр. пас који чува тор, овчарски пас. — Пас Јована Јасикића не престаје, а . . . прескамуче торник Вуколе Таслача као да се надмеће. Лал. тбрнистар, -стра и торн&стер м нем. в. ранац; исп. телећак. Бен. Рј. тбрњање с гл. им. од торњати се. тбрњар, -ара м онај који чува, одржава торањ, онај који се брине о торњу. — Торњар омишки озва се са висине торња свога јаким . . . трубљањем. Шен. торњаст, -а, -о који је као торањ, налик на торањ. — Мати, та лепа . . . жена са . . . високим челом под торњастом фризуром . . . трчала је од рођака до рођака. Поп. Ј. тбрњати се, -ам се несврш. брзо одлазити, губити се (обично у имп., у грди>и). — Торњај се одмах одавле и не требаш ме одселе више бријати. Кор. Ма-а-рш! . . . Торњај ми се испред очију! Чипл. тбрњвћ, -а и тбрњић, -ића ш дем. и хип. од торањ. — Чуо је . . . како су са торњића . . . одбиле двије уре послије поноћи. Том. 16*

243

тбро и торо (обично поновљено) узвик којим се подражава дуг и досадан говор. — Торо-торо, и га-га, брбљамо и ћеретамо. Богдан. торбгоша ж и м особа која много говори, која тороче. Вук Рј. торбкалица ж торокуша. Рј. А. торбкало с и м = торокљивац онај који много тороче. — Пусти ме да смрвим торокало гладно. Ни паре у џепу, а нос небо пара! Бој. Са 22 године постао је светски шампион и највеће боксерско торокало свих времена. НИН 1970. торбкаљка ж торокуша. — Школовао се перући посуђе београдским алапачама, алајкама и торокаљкама. Лал. торбкање с гл. им. од торокати. торбкати, тброчем и торбкам (имп. торбчи и торбкај) несврш. много говорити о свему и свачему, говорити којешта, брбљати. — Састану се [жене] и онда све одједанпут причају, говоре и торочу. Куш. При раду, док су сви . . . другови [Тодорови] . . . торокали . . . и смејали се, Тодор је остајао усамљен. Шуб. торбкача ж торокуша. — Језик за зубе, торокачо једна! — издера се неко осорно. Коч. торбкљив, -а, -о који много тороче, брбљив. — Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице. Шапч. торбкљивац, -ивца м торокало. — [Бол] веже језик и најречитијем беседнику и највећем торокљивцу. Прод. торокљивост, -ости ж особина, сеојство онога који је торокљив, брбљивост. — Али, опрости мојој торокљивости3 слатка моја Марто. Шапч. торбкуша ж она која много тороче, брбљивица, блебетуша. — Градске торокуше узалуд о њој чешу језике. Јел. Мале [девојчице], слатке торокуше, увек ми причају све што се догађа по селу. Бар. торбнчић м дем. в. торњић. — А доље село — питомо мјесташце, кућице чедне и торончић танки. Бег. т о р о а м заст. в. торањ. — Тако . . . дођу до једне вароши, већ се тороњи виде. Игњ. Црква је врло велика . . . споља има шест тороња. Нен. Љ. торбњчић м дем. и хип. од тороњ. — Моје село. Над њим скромно, невисоко тороњчић се диже. Јакш. М. тбрпед, -еда м и торп^да ж заст. «. торпедо. — Сада . . . туку торпедама. Нен. Љ.; Бак. Реч. торпедираае с гл. им. од торпедирати.

244

ТОРПЕДИРАТИ — Т О Т

торпедирати, -бдирам сврш. и несврш.

лат. = торпедовати 1. (из)вршити напад торпедом, потопити, потапати, уништити, уништавати торпедом. — Италијанска подморница . . . торпедира највећи ратни брод. Риб. Торпедирани брод прогутао је и Диса. Михиз. 2. фиг. осујетити, осујећивати, спречити, спречавати (нечија настојања, нечије планове). — Под ударцем Фридјунгова процеса остао је Супило торпедиран, а под катастрофом лондонског уговора почео је тонути. Крл. торпедни, -а, -о који се односи на торпедо, који је налик на торпедо; који је наоружан торпедима: ~ брод, ~ авион. — Ово зрно . . . има и облик који се зове »торпедни«. Стр. торп<5даача и торп&дњача ж 1. војн. торпиљарка. 2. пеј. крупна женска особа. Р-К Реч. торпбдо м (мн. торпеди) лат. 1. пом. подводно оружје за разарање бродова, које експлодира при удару у труп брода или у његовој близини. 2. зоол. морска риба ТогреЗо (ТогреЈо т а г т о т а ) из пор. ТогресНпкке, која при нападу и одбрани производи елекшрицитеш, дрхтуље. Деан. Рј. тбрпедовање с гл. им. од торпедовати. — Оптужују [се] САД за покушај торпедовања прелиминарних разговора за конференцију највиших представника. Пол. 1958. тбрпедовати, -дујем сврш. и несврш. = торпедирати. В. пр. уз гл. им. торпедовање. тбрпидан, -дна, -дно лат. безосећајан, обамро, укочен, непокретан. — Слуша . . . имун за обична . . . узбуђења, опредмећен . . . попут каквог торпидног полубожанства. Божић. торп&љарка ж фр. пом. мањи брзи ратни брод наоружан торпедима, брзометним топовима и бацачима дубинских бомби. — Торпиљарка . . . стајала је заштитнички мирно усред луке са упереним топовима у град. Мар. торп&љер, -ера м и торп&љерка ж е. торпиљарка. — Са пучине допловили су витки торпиљери. Јак. Није ово Малта где су усидрене торпиљерке. Б 1959. торпиљнрање с гл. им. од торпиљирати. торпиљирати, -иљирам сврш. и несврш. торпедовати. — Немачки сумарен торпиљирао [је]. . . један брод који је пловио за Италију. Јак. торски, -а, -о који се односи на тор, торове, који припада тору, који потине из гпора: ~ ђубре. — Наложи пред торском колибом ватру. Коч. торсо м (ређе с) в. торзо. — Видио је . . . торсе знаних ил' незнаних људи. Ђал.

[Влакови] су се котрљали . . . одвозећи здраве момке на бојиште, а довозећи с њега размрскане, торса. Вил. тдрта ж (ген. мн. тбрта и тбрти) лат. врста колача који се обично пече у округлом облику (с јајима, маслацем, чоколадом, разним кремовима и сл.). тдртица ж дем. и хип. од торта. тортура ж лат. мучење, физичко и психичко, обично у циљу да се измами признање од оптуженога; мучење уопште. — Тортура се употребљава не само као казна него и као средство да се кривац пронађе. Јов. С. Разумијем смртну казну, али не разумијем тортуре затвора. Матош. тбрус м лат. 1. архит. полукружно испупчење на бази стуба. 2. мат. геометријски лик у облику прстена, који настаје обртањем круга око неке осовине која пролази изван њега, а лежи с њим у истој равни. 3. мед. испупчење (јаче или слабије) коштаних, хрскавичних или меких делова тела. ЕЛЗ. тос узв. в. тозг. Вук Рј. тбсих м бот. в. буника Нуозсуатиз шј*ег. Сим. Реч. Тбска м Албанац из југоисточних крајева Албаније, с леве стране реке Шкумбије. — И поведи Тоску љуту војску. Вук Рј. тбска ж дуга пушка коју Вук Рј.

носе Тоске.

тбскање с гл. им. од тоскати. тбскати, -ам несврш. терати коња натрашке узвикујући »тоз«; терати, гурати кола натрашке. — фиг. Вал за вал се веже, вал уз вал се преже. Један другог тоска, један другог носка. Кош. тбснути, -нем сврш. према тоскати. Бен. Рј.

тбст м енгл. 1. пржен, препечен хлеб. 2. здравица, наздрављање. Кл. Рј. Тбт, Тбта м (мн. Тотови) мађарски погрдни назив за Словака. — Зар ти збиља какву пропаганду чиниш за наше Тотове? — поругљиво рекне, прочитав словачки натпис. Ђал. тбт прил. заст. тамо, онде. — Кад су дошли у бијеле дворе, тот налазе драгу секу своју. НПХ. Изр. ~ га мени (теби и сл.) не марим да ми (ти и сл.) је, нека ми (ти и сл.) је. — Немој мудровати, него . . . праштај, па како ми тамо буде [на другом свијету], тот га мени! Љуб. Да ми та бушица по уху не скаче: правопис под један закон дотјерат, тот га и мени и муке мање. Кур. Док се прекршћују другијем прстом, тот га њима, просто им било. Љуб.

ТОТАЛ — ТОТЕМСКИ тбтал, -4ла м лат. а. укупност свих делова, целокупностх, исп. тоталитет и тоталност. — Његови дугови, у тоталу, прелазе све могућности да се санирају. Вј. 1972. 6. слика особе у целом стасу. — У углу једног тотала види се како неки мангуп . . . баца на -неког у гомили грудву снега. КН 1958. т&талан, -лна, -лно цео, читав, укупан; потпун, свеобухватан. — Потпуна или тотална помрчина Сунца настаје онда када поједина мјеста на Земљиној површини дођу У сјену Мјесеца. ОГ. Хитлеровци су радили на тоталном уништењу читавих народа и држава. Зог. Треба ићи само напријед. Пробијати се, треба избјећи тоталну гробницу на домаку зеленгорских врхова. Пол. 1958. Изр. тотални рат рат који се води свим средствима и против непријатељских оружаних сиага и против читавог иепријатељског становништва. тотал&затор м лат. 1. а. апарат за механичко регистровање неке операције, неких мерења (у метеорологији и сл.). б. уређај за клађење на коњским тркама, који показуЈе колико је улога стављено на неког коња у појединој трци. 2. игра у новац иа коњским тркама. Кл. Рј. 3. професионални кладилац; посредник при клађењу. Кл. Рј. тотализацпја ж сумирање, сажимање, сабирање. тотализирати, -изирам и тотализовати, -зујем сврш. и несврш. саб(и)рати, сумирати; употпунити, употпуњавати, заокружи(ва)ти своту на цео број. тоталитаран, -рна, -рно 1. свеобухватан, потпун; исп. тоталитет. 2. својствен тоталитаризмуу тоталитаристички. — Овај режим . . . је . . . осигуравао буржоазији тоталитарно политичко унутарње уређење. Ч-М. Изр. тоталитарна држава држава у којој је уведен то тали таризам. тоталитарац, -рца м (ген. мн. -итараца) тоталитарист(а).—Дотични пропагатор [је] обични фашистички тоталитарац. Шим. С. тоталитар&зам, -зма м начин владавине у којој држава контролише сав јавни и културни живот својих поданика и строгим мерама спречава сваку пршатну иницијативу. тоталитарист(а) м присталица, приврженик тоталитаризма. тоталитар&стички, -а, -5 који се односи на тоталитаризам, тоталитарност, који је својствен тоталитаризму: ~ режим. тоталптарност, -ости ж тоталитаризам. тоталбтет, -ета м скуп свих елемената који чине једну целину, целокупност, укупност,

245

целина, потпуност. — Спинозина математичка метода . . . представља грандиозан покушај да се тоталитет стварности . . . дедуцира из неколико основних ставова. Ант. 1. У основи свих Андрићевих тежњи [је] да у саоме делу оствари тоталитет времена, простора и човека. КН 1956. тбтално прил. сасвим, потпуно. — Вукадин [је] на испиту пао . . . пропао тотално и . . . понавља разред. Срем. Сасвим [је] постиђен због неспретности која га је тотално дисквалифицирала. Кол. тоталност, -ости ж својство, стање онога што је тотално, онога који је тоталан, целокупност, тоталитет. — Због свега тога није лако обухватити ову сложену личност у њезиној тоталности. Баб. тбталскоп м лат.-грч. филм. један од система проширене филмске слике, који се добива сиимањем кроз посебан систем сочива иамонтиран на филмску камеру. — Први наш филм у тоталскопу и црнобелој техници . . . отворио је нове могућности . . . артистичким сензибилитетима В. Стојановића. Пол. 1958. тбтем, -ема м индијски етн. животиња, биљка или какав предмет коме примитивна племена исказују нарочито поштовање и који сматрају својим зачетником и заштитншом; предмет култа уопште. — Људи при прелазу у форме живота првобитне родовске заједнице сматрали [су] да сваки род водн своје порекло од неког предмета или живог бића из најближе околине (тотем). ПИФ. тотемАзам, -зма м скуп веровања и обичаја у вези с култом тотема, као облик примитивне религије. — Ондашњи човек био је кадар само за такву религију као што је тотемизам, чија је основна карактеристика вере да је тотемна животиња или биљка . . . у исти мах и човек. Ђурић. Такав примитивни, митолошко-религиозни поглед на свијет, у облику различитих анимизама, тотемизама . . . владао је друштвеном заједницом. Ант. 1. тотемАстнчки, -а, -о који се односи на тотемизам, којијеу вези с веровањем у тотеме. — Песме, игра и музика, и сав духовни живот уопште, одражавају живот рода. То је тзв. магијски (колективни, тотемистички) начин мишљења. ПИФ. Њихова је религија имала много тотемистичких остатака. Пов. 1. тбтемни и тбтемски, -а, -б који се односи на тотем; који припада тотему. — Основна карактеристика [тотемизма је] вера да је тотемна животиња или биљка . . . у исти мах и човек. Ђурић. Члан тотемског рода [је] у исти мах и животиња или биљка. И.

246

ТОТИЦА — ТОЧАК

Тбтица ж мађарски погрдни назив за Словакињу. тбтњему речца покр. ако ће, ништа за то; исп. тбт. — Види Циганин да је узалуд сва мука [да нађе пару], рече: тотњему . . . нека иде за бабову душу. Рј. А.;Вук Рј. тбтбв, -ова м покр. глупак, незналица. — Будала једна! . . . Ка' тотов не зна он ништа. Рад. Д. тотовац, -овца м припадник фашистичке, нацистичке полувојничке радне организације »Тот« у II сеетском рату. — До жице стоји неколико Ј>тотоваца«, а крај њих као тумач Хинко. Аз. тотовски, -а, -5 тотски. тотрк м оном. куцање, ударање, детла, детлића. Р-К Реч. тотркав, -а, -о оном. налик на куцање, ударање детлића (о гласу, звуку). — Прекрилила је [црногорицу] збиља туге, тотркав гласак мале вуге. Кош. тотркање с гл. им. од тотркати. тотркатп, тбтрчем несврш. оном. куцати, ударати (р детлићу); клопарати, ударати. — Воз скакуће и тотрче о пругу као дијетао. Цес. А.

тоцДљати, -ам несврш. варати кога, подваљшати коме; правити будалу, глупака од кога. — [Француски сељак] из XVI века . . . препредено и промућурно уме да вуче за нос и тоциља своје господаре. Глиг. ~ се клизати се (на леду). — Одлазиле [би] у . . . стари парк . . . па се тоциљале . . . по замрзнутом језеру. Матош. На смрзнутој барици тоциљају се . . . деца. Петр. В. тоц&љач, -ача м необ. онај који се тоциља, клизач. Р-К Реч. тоц&љача ж (обично у мн.) необ. направа за клизање која се причвршћује на обућу, клизаљка (./). ДеаМ. Рј. тоциљачица ж необ. женска особа која се клиза, клизачица. Р-К Реч. тоццљнтп, тоциљим нссврш. оштрити на тоцилу. — Нит' га пиљи, нити га тоциљи. Вук Рј. тоциљнути се, тбциљнем се сврш. према тоциљати се. — Оклизнуо се . . . на поледици, па се мало носом тоциљнуо по леду. Вин. тбцио, -ила м в. тоцило. Вук Рј. тбцокљун м зоол. в. пузавац (36). Вук Рј. точајлија м покр. онај који точи пиће тотркнути, тбтркнем сврш. према тотр- (на свадби или другој свечаности, гозби); исп. точац (1). Вук Рј. кати. тбчак и тбчак, -чка м (мн. тбчкови и тотрљан м бот. тетрљан. Вук Рј. тбчкови, ген. тбчкбва) 1. а. предмет кружног, тотски, -а, -б који се односи на Тотоее и тањирастог облика који се окреће око осовине и служи за покретање каквог механизма; Тотице, који припада Тоту и Тотици, слоколо: воденички (млински) ~ , ~занаводњавачки. — Ево ти канџије, која ће се свалити вање, ~ за мучење. — Шкрипи и пјева нена јадна ти леђа и глупу . . . тотску главу. намазани точак на бунару: неко граби воду. Ђал. Ивак. Грнчарија им је била . . . груба јер тоту прил. дијал. в. ту. — Рођаци и приније на точку обрађивана. Жуј. 6. део возила јатељи ископаше гроб и тоту их . . . укопаше. таквог облика који чини да се возило креће Маж. М. са мање отпора, коло. — Његов омиљен потох оном. узвик којим се подражава пуцањ сао [је] . . . тесање палаца и наплатака за точкове. Ранк. Точкове те кочије ускоро из ватреног оружја (обично пушке). — Тај подмазати! Креш. 2. бицикл, велосипед. — Јашар убио [је] човјека: тох — из пушке, у Узјахали су точкове и ударили право друсам перчин. Сиј. мом. Чипл. 3. покр. а. цев из које излази вода тоцило с и тбциљ м брус у облику точка на бунару или извору. Вук Рј. б. чесма, бунар, који се окреће око своје осовине. — Ту нађоше извор из којих се кроз цев или жлеб излива еода. И. Талу у потоку ђе он оштри палош на тоцилу. НПХ. Видиш, онај камен ти је најбољи за Изр. бацати, подметати, гурати оштрење сикире. Према њему су брус и клипове под точкове подмукло кога тоцило ништа. Ћоп. Језике изоштре као спречавати у раду, настојању, правећи му ножеве на тоциљу. Божић. сметње; нису му сви точкови на месту, точкови у глави не раде (не функцитоцбљавка ж в. тоциљајка. Вук Рј. онишу) му добро његово душеено, психичко тоцАљајка ж 1. углачана стаза на леду стање није у реду; пети •—• (у колима) по којој се тоциља, клизаљка (2). — Реке се неко који је сувишан, непотребан, нешто саследише; путеви, стазе и тоциљајке на све свим сувшино, непотребно. — Иди к њој, стране. Ком. 2. кретање по глаткој, клизавој својој матери, ја сам овдје пети точак. Пав. површини, клизање. — Трајало је то до првог Осим управника . . . у свакој робијапшици снега, док нису почеле тоциљајке. Михиз. има учитељ и свештеник . . . Они су пети тоц&ља&е с гл. им. од тоциљати (се). точак у колима. Чол.; хтети вратити,

ТОЧАН — ТОЧНОСТ окренути натраг точак историје хтети зауставити историјаш развој. тбчан, -чна, -чно тачан. — Улшје створити точан суд о живоТињи. Креш. тбчац, -чца м 1. необ. в. точилац. Вук РЈ. 2. бот. в. љоскавац. Сим. Реч. тбчење с гл. им. од точити (се). тбчилац, -иоца м (ген. мн. -лаца) онај који точи {рбично пиће). — Дужност точиоца пића [у кафани] . . . није нимало лакша. Пол. 1959. тбчило с (ген. мн. точила) 1. удубљење, усек на падини брда, планине низ који се обурваеа камење и спуштају одсечена стабла; дрвени жлеб дуо:с таквих удубљења који служи за лакше спуштање стабала и др. материјала. — Проматра камење, одлази на точила, изрована од бујице и тамо прибира снесено камење. Мил. В. У том часу се указаше . . . на путу, који је уједно био и точило, неколико јармова волова. Куш.; МБП. 2. а. «. тоцило. — Оштрио га [мач] на свом точилу да сева. Дуч. б. в. струг (/). Р-К Реч. 3. в. левак (I). Деан. Рј. тбчимбаша и тбчинбаша м в. долибаша. Р-К Реч. точибна и точиона ж в. точионица. — Пивара »Овчар« састоји се из шест погона: сладаре, куваоне, пива . . . хмељаре и точионе. НИН 1959. точиоиица и точидница ж просторија у којој се точи пиће. — Изиђоше . . . у кавану, која се нагло развила из бивше точионице пива. Јонке. тбчир, -ира м в. левак Џ). — Сунце се дигло изнад тебе и пљушти као златни точир обиља. Петр. В. тбчити, -им несврш. 1. а. испуштати из себе какву течност, излшати, проливати. — Борићи точе благу смолу. Уј. Два дана и целу . . . ноћ точила јадница крв као да је заклана, па се исцедила до сржи. Рад. Д. фиг. Јутро светлост кроз прозоре точи. Кркл. б. имати пролив. Вук Рј. 2. а. пунити еодом или каквом течношћу, наливати; захватати, узимати воду. — Точећи воду једнако је у њ гледала. Н. прип. Вук. б. продавати, крчмити (пиће). — Околни бирташи [су га] . . . често тужакали да точи пиће без дозволе. Ћоп. Ја знам гдје се точи изврсна капљица. Дук. 3. а. сливати се, тећи, цурити. — Полако [је] циједио капу, загледан у воду што из ње точи, а послије капље. Сиј. Сузе су точиле кроза сламке суве траве. Чула је капање. Вуј. б. покр. прокишњавати, киснути. — После таквих киша . . . један другог питају: »Је ли ти кућа точила (киснула)?« Нен. Љ. 4. дупсти, бушити, гристи (р црву). — Точећ дрво црвић куца. Крањч. С. фиг. Црви самовоље . . . лични прохтеви . . .

247

точе стабло ове Пољске. Кнеж. Л. 5. а. оштрити на тоцилу. — [Окреће] камен на коме точи ножеве. Нед. б. стругати (на стругу), рендисати. Р-К Реч. 6. а. окретати, обртати. — Бијесне је очи точио по фишкаловој соби. Ков. А. б. упредати, сукати, намотаеати (свилу). Бак. Реч. Изр. ~ песму певати. — Стотину грла пјесму точи. Вит. ~ се 1. изливати се, слиеати се. — Чуло [се] како се вода точи улицама. Шег. Низ лице цурком му се точиле сузе^ натапале чупави брк. Кал. фиг. Месечина се разлила . . . па као да се точи преко дрвећа, чије лишће трепери и добија . . . сребрнаст одблесак. Марк. М. 2. фиг. а. простирати се, ширити се. — Градом . . . се звук камиона као јека точи. Полић. Мрак се као и прије точио у тај угао. Божић. б. кретати се, пробијати се. — Људи су се ужурбано точили улицама. Кал. фиг. Месец се точио кроз грање. Марк. М. 3. окретати се, обртати се. — Његове , . . очи точиле се и косиле као у пјана човјека. В1885.4.увртатисе,упредати се. Вук Рј. точка ж тачка. — Посљедња точка програма бјеше величанствена ватрометна приредба. Креш. Турци [су] . . . били потучени на свим точкама. Крањч. Стј. Говорили [су] . . . с других полазних точака. Сим. точка&е с гл. им. од точкати. тбчкаре, точкара ж мн. (ј д. тбчкара) зоол. колњаци. Терм. 4. точкаст, -а, -о 1. који има облик точка, сличан точку. — Органи биљни могу бити точкасти. Панч. 2. тачкаст. — Слика 23 приказује нам кружне валове који се шире од точкастог извора. Физ. 1. Јака струја . . . зачас ужари лимове на мјесту додира и запали их. То је тзв. точкасто заваривање. Физ. 2. точкасто прил. 1. у облику точка. Бак. Реч. 2. тачкасто. точкати, -ам несврш. тачкати. — Стаде точкати пером ивицу књиге. Божић. тбчкаш, -аша м необ. бициклист(а), велосипедист(а). Р-К Реч. тбчкић, -а и тбчкић, -ића м дем. и хип. од точак. — Урар послује око сата, намјешта точкиће. Кал. фиг. Човек кога су се плашили . . . био [је] само несвесни точкић једног злог механизма. Поп. Ј. точкица ж дем. и хип. од точка. точно прил. тачно. — Чини се да . . . није одмах точно превео све. Вел. И точно сам отишао на вечеру. Фелд. точност, -ости ж тачност. — На свему је лежао биљег точности и добра господарства. Крањч. Стј.

248

Т О Ч У Р А К — ТРАВА

точурак, -рка м покр. извор из кога вода капље, цури, слаб извор. — фиг. С руха му се точурком слијевала вода. Сиј. точурати, -ам несврш. покр. капати, цурити као из точурка. — Јан и Силвестар стоје на крми . . . обучени у увоштањено платно . . . С њих точура читав поток. Дов. Тбша и Тбшо м хип. од Тодор. Изр. п р а в и се Т о ш а претвара се да не зна, не чује, не види, не разуме; исп. прави се луд. тр. (обично латиницом) скраћ. муз. тремоло. трЗб м нем. кас, касање. — Коњ стаде одједаред касати у »трабу*Ј као да је из Андалузије. Матош. трабакул и трабакул м, трабакула и трабакула ж тал. теретниједрењак заобљена трупа на прамцу и оштре крме. — У луци поредале се бројне брацере и трабакули. Нех. Иза »Титограда« већ су далеко остали чамци, барке, мали једрењаци и трабакуле. Пол. 1950. трабант м (ген. мн. -ната) тал. 1. стални пратилац, телесни стражар; фиг. претерано одани, послушни присталица; улизица. — [Она] је тумарала градом и по дану и по ноћипраћена увијек новим трабантима. Коз. Ј. фиг. За хитлеровске освајаче и њихове трабанте неће бити милости. Зог. 2. астр. сателит. — Већи планети имају своје пратиоце или сателите (трабанте), који се гибају око њих по путањи елиптичног облика. ОГ. Најважнији астрономски проналазак Галилејев то су четири трабанта Јупитерова. Петрон. трабантов, -а, -о који припада трабанту, који се односи на трабанте. трабантски, -а, -б који се односи на трабанте, који припада трабантима. трабати, -ам несврш. «. трапати. — Доруша је клемпавих ушију даље трабала кроз блато и водурину. Креш. трабеата ж књиж. староримска комедија са мотивима из високог римског друштва (названа по трабеи, свечаној горњој хаљини римских витезова). Свезм. трабеација ж архит. у античкој архитектури водоравни, хоризонтални конструктивни елементи који повезују усправне, вертикалне елементе {распон од стуба до стуба). ЕЛЗ. траббзан м тур. покр. 1. ограда од стубића на степеништу, на софи и сл. — Јадовала се ханума на тавану, наслонивши се лактом о трабозане. О-А. Дохватили су га и конопима везали за трабозане на тавану. Радул. 2. доксат, трем. Вук Рј. трбболоз и трбболос м тур. покр. сеилени шарени појас са ресама на крајевима. —

Преко димија опасала се дугачким, женским траболозом, па му ресе удараху по . . . везеним папучицама. Ћор. Одело му увек уредно . . . О пасу траболое, шарен и широк. Марк. М. трабука ж и трабуко м шп. врста цигаре.— Адвокат . . . Николић палио је трабуку. Мил. В. Пали свој трабуко и размишља, комбинира. Бег. трЗбулоз и трббулос м покр. траболос. — Блиједо момче, а пристало у оној црној чохи са свиленим гајтаном, у трабулозу. Мул. Гледа . .. свог . . . оца . . . у фесу и шалварама, са широким, кицошким трабулосом. Сим. трЗбун ж (лок. трабуни и трабуни) бунцање, халуцинација. — У трабуни говори. Вук Рј. трабунити, трабуним несврш. в. трабуњати. — А је ли шта трабунио? — Ништа! . . . Пред зору је мало задремао. Јакш. Ђ. трабуњапо с и м онај који трабуња. Деан. Рј. трабуњање с гл. им. од трабуњати. трабуњати, -ам несврш. говорити бесмислено, булазнити. — Ето, видиш, како трабун>аш, а зашто не говориш точно и јасно? Кор. Мислим: старкељи шенула памет па онако трабуња. Ћос. Д. трабуњење с гл. им. од трабунити. трава ж 1. а. бот. зељаста једногодишња или вишегодишња биљка из истоименог рода монокотила (Сгаттае), којих има врло много врста, са танким, шупљим коленастим стаблом. — Испод прошлогодишњега лишћа, дижући га, избијала је прва зелена трава. Крањч. Стј. Засу их земља и ситно камење, барут опали траве. Вуј. б. лековита биљка. — Да ли су боље траве или медицине? Неки, видим, пију само траве. Макс. 2. зелени покршач земље од таквих биљака. — Шећући дебелом травом застале [су] разговарајући. Мул. Изр. I. бот. б о г о р о д и ч и н а ~ в. кантарион; к и с е л е т р а в е (оштрице) посебна група монокотила које расту по влажним и баровитим местима, међу којима је најпознатији шевер; к р а в љ а ~ биљка из пор. крсташица РеКапа аШасеа, ТМазрј, ТМа8р1 агуепзе; морска — биљка из пор. РоГатоеесопасеае која се, просушена, употребљава за пуњење лежаја и омотавање ломљиве робе; птичја ~ Сегавпшп; ~ белица в. лиеадарка (2); ~ од астме в. кужњак; ~ од в р а т а в. пискавац1; ~ од глиста ( ~ п р о т и в глиста) биљка Апегшзја ста, А. ћегћа аЉа из пор. главочика; ~ од грознице а) в. кичица (5); б) в. маслачак (/); в) в. кравља трава; ~ од д р х т а њ а Р п т и 1 а

ТРАВАН — ТРАВЕРЗАЛАН уеив, в.јаглике; ~ од жутице а) в. свећица; б) в. златан (2); ~ од ж у ч и а) в. златан (2); б) в. папраца; ~ од зуба а) биљка Апасус1из ругеШгшп из пор. главочика; б) в. буника (а); в) в. девесиље; г) в. повратич; ~ од костобоље в. покосница (2); ~ од краста а) в. пепељуша (2); б) в. росопас; ~ од метиља в. метил (2); ~ од пољачине а) биљка СосМеапа оШстаНз из пор. крсташица; б) в. стрижуша; ~ од срдобоље, ~ од срца в. срчепак; ~ од улома в. костоломг (2); ~ од урока а) в. гушавица (2); б) в. трава од урока (уз урок, изр.~); ~ од ц р н о г п р и ш т а в. црњевац ВшпеПа уи1§аП8; ~ од шапа в. струпник; ~ од шуљева а) в. суручица; б) в. потајница (5); в) в. бобовњак. II. г д е удари, ту ~ не ниче (не расте) има врло снажан, смртоносан ударац; уништава све пред собом; да нема (да му није) носа, т р а в у би пасао (по памети, мудрости) врло је глуп, заостао, некултуран, мало се памећу разликује од окивотиње; дигла се и гора и ~ све је устало на буну, општи је устанак; не л и п ш и , магар(ч)е, до зелене т р а в е (док т р а в а нарасте), чекај, коњу, д о к

249

и гатари, да )е пита има ли му . . . лека. Глиш. 2. траварица (2). Бен. Рј. траварев, -а, -о = траваров ко)и припада травару, који се односи на травара. траваре&е с гл. им. од траварити. траварина ж новчана накнада или одштета, дажбина која се плаћа за пашу на туђем земљишту. — Тридесетак талијера . . . Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице. Ћип. траварити, траварим несврш. скупљати траее (рбично лековите), бавити се скупљањем (лековитих) трава. Р-К Реч. траварица ж 1. травара (7). — Што год је било траварица и видара све је она [Смиљана] дозвала да јој виде Љиљанину бољу. Шант. 2. врста ракије у коју су стављене мирисне траве, односно њихова етерична уља. — Главице воњавке . . . миришу. . . мирисомкаоод жестокетраварице. Божић. траваров, -а, -о = траварев. траварски, -а, -5 КОЈЛ се односи на траваре. — Тако многи називају траварску радњу Борка Цветковића. Б 1960. •~ н а р а с т е сувшие је дуго чекати; нсма никаквих изгледа, не треба се надати; нисам траварство с наука о травама (обично ни ја т р а в у пасао и ја нешто знам, и лековитим); скупљање трава и лечење траја се у нешто разумем; од т р а в е до г л а в е вама. — Упркос свему томе . . . народно сав, потпуно, у свему; исп. од главе до пете. траварство не сматра штетним. НИН 1972. — У хаљине зорне црногорске одјевен је од трбваст, -а, -о траван, травнат. Деан. РЈ. траве до главе. Ств. 1948. траваш, -аша м зоол. ерста морског рака тр&ван, -вна, -вно (одр. травни) а. који Рј. А. је обрастао травом, богат травом, травнат. травбљало с и м покр. онај који травеља, — Закрене с друма . . . па потражи гдје има трабуњало. Рј. А. травно мјесто. Вел. Иза њега чиста травна трав&ља&е с гл. им. од травељати. ледина по којој су жене простирале опрано рубље. Ћоп. фиг. Спавај — нек ти је сан травбљатн, -ам несврш. покр. в. тратраван, нек се таласа трава. Зог. 5. (одр.) буњати. — Одлази, гаде брбљави, шта ту који се односи на траве, својствен травама. свашта травељаш. Рј. А. — Неке дугачке, али јаке травне жилице . . . траверза и трав&рза ж (ген. мн. траједва [сам] размрсио. Јакш. Ђ. верза и траверза) лат. 1. а. метална или тр&вањ, -вња м четврти месец у години, дрвена попречна греда, попречни праг. — Већ април. су тутњале гвоздене траверзе земунског травањски, -а, -о 1. који се односи на моста под теретом челичних точкова. Чипл. Промотримо грађу жељезничке трачнице травањ, априлски: ~ ноћ, ~ вече. 2. в. травнички. — У Травнику конак учинили, или траверзе. НЧ. б. војн. попречни бедем, заклон од бочне и леђне ватре (у сталној у Турчина, травањског муфтије. НПХ. фортификацији) или у рову, саобраћајници ТрЗваљче, -ета с дем. Травничанин. — (у пољској фортификацији). — Ја сам посмаШто ће мени момче Биограче кад ми може трао . . . линију рова са његовим траверзама запаст и Травањче? НПХ. и настрешицама од земље. Вас. 2. део пењачког травар, -4ра м скупљач и продавац леко- 1успона на коме се пење водоравно или мало косо у страну (у планинарстеу). 3-Г. 3. покр. вишог биља, лековипгих трава; онај који лечи в. траверса. Р-К Реч. травама. — О својој болести [говорио је] са надрилекарима, траварима и видарима. трЗверзалан, -лна, -лно који се односи Вучо. Од једног травара смртоносну неку на траверзе, који служи као траверза. — купио сам маст. Панд. То је систем бастиона . . . без . . . свих оних травара ж (ген. мв. травара) 1. женска обрамбених направа што су се послије . . . особа травар. — Потеци некој Анђи, травари изградиле у . . . траверзално обзиђе. Крл.

250

ТРАВЕРЗАЛНО — ТРАВЊАК

траверзално прил. на траверзалан наносу. Брл. [Носи] зембиљ и у њему ваздан чин, у облику траверзе. травака. Сек. траверзирање с гл. им. од траверзирати. травл м енгл. 1. често у изразу: рибо— Извршено је траверзирање Матерхорна л о в н и ~ мрежа у облику вреће за ловљење и успон на Оцталске Алпе у Аустрији. Б рибе са специјалних пароброда. 2. направа за 1958. истраживање неравнина морског дна и за траверзирати, -ерзирам сврш. и не- захватање животиња и биљака са дна. 3. сврш. а. прећи, прелазити преко нечега, проћи, често у изразу: мински ~ пом. направа за пролазити кроз нешто. б. попети се, пењати се хватање и дезактивирање морских мина; траверзама (2). В. пр. уз гл. им. траверзи- драгер. Кл. Рј. рање. в. напасти, нападати с бока; избећи, травлер м 1. рибар који лови рибу поизбегавати ударац (у мачевању). тегачом (врстом мреже за обалии риболов). 2. брод с кога се лови риба потегачом. 3. пом. траверса ж покр. кецеља, прегача; исп. брод с кога се врши чишћење минских поља у траверза (3). — Послије вјереника иде му мору. Кл. Рј. мати са кћери својом . . . и понесу . . . пријатељицама [на дар] по траверсу (кецељу). травлнрати, -авлирам сврш. и несврш. Вук. уништити, уништавати подводне мине, (о)чистити од мина траелером (.?). Кл. Рј. траверсица ж дем. од траверса. трављача ж мед. покр. врста злог приштрав&ртин, -ина м тал. мин. врста бигра, та. Вук Рј. кречњака који је наталожен из топлијих кречњачких вода и служи као добар грађетрављење с гл. им. од травити (се). еински материјал. трављи, -а, -е који се односи на траве, травершица ж в. траверсица. — Метни који припада трави, травни. — Разговарала на се нову травершицу! Наз. [је] са мном о шумском дрвећу, трављем травестатор м онај који пише травестије. расту, птицама. Козарч. — Травестатор доказује . . . да би се »Кохан трављив, -а, -о травнат. — Ходаше по и Власта« могла стегнути у једно пјевање. . . . трављивој дубодолини између Ловћена Ков. А. и Штировника. Мат. травестнја ж лат. књиж. књижевно дело травнат, -а, -о обрастао, покривен тракојим се исмејава неко друго дело озбиљне вом, траван. — Сада су то зелени травнати садржине с циљем да сеучини смешним, односно брегови по којима пасу крда говеда и коња. бесмисленим; шаљива, подругљива прерада неког Пол. 1958. У већим дужинама тркалишне књижееног дела; исп. пародија. стазе [су] са травнатом подлогом. Аут. травестирати, -^стирам сврш. и несврш. травник м 1. травњак. — Мишињаци се (на)правити травестију, изопачи{ва)ти, кари- црнили по травницима. Гор. По изгаженим кирати. — Није ли то онај Ковачић који је травницима [у Топчидеру], поломљеном травестирао смрт Ченгијића? Крл. Ви сте, цвећу и шибљу . . . може да се нагађа о док бијасте живи, травестирали нас, а ми бурној светковини. Ћос. Б. 2. заст. в. травањ. ћемо сада вас. Ков. А. — И добар и зао лан травника цвјета. Дан. трав&аање с гл. им. од травињати. травнина ж в. траеарина. — Бог нема трав&њати, -ам несврш. непрекидно, субаше да побира травнину. Љуб. стално жвакати, јести. Вук Рј. Травничанин м (мн. -ани) човек из травити, травим несврш. 1. «. затрављи- Травника. вати се. — Над кућом трави, ледини орање. Травпичанка ж женска особа из ТравЂон. 2. хранити травом. — Сувише га [коња] ника. травите. Гор. травнички, -а, -6 који се односи на Трав~ се обрастати, прекривати се травом. ник и травник. — Виногради се у Жупи не загрћу . . . стога што се и на највлажнијој години, због јако травнозблен, -зелбна, -зелено зелен као вапновитог земљишта, виногради не траве. трава. — Чаробничине травнозелене очи Панч. замуте се од суза. Креш. травица ж 1. дем. и хип. од трава. — Травњак, -ака м Травничанин. Угодно ми је . . . лежати на младој, баршутравњак м земљиште обрасло травом; настој травици. Драж. Покрива [га] црна ливада. — У том опрезном свитању над земљица и зелена травица. Срем. 2. бот. улицом . . . с мокрим . . . лишћем . . . по в. хрчак (2). Сим. Реч. асфалту и травњацима, било је и оне сетне травка ж дем. и хип. од трава (1). — дражи напола прошлих . . . ствари. Дав. Дођи у Миљевића травњак у недељу. Вес. Свака висока травка шкакљала [га је] по

ТРАВЊАЧА — ТРАГАЛАЦ

251

травњача ж зоол. врста жабе. — У Гор. Има поуздана трага да су црквеногоровитим је нашим крајевима обична и школске власти једном енергичном забраном честа по влажним ливадама и шумама уз учиниле крај школским представама. Скерл. потоке смеђа хрженица (смеђа жаба, трав4. а. знак постојања, трајања. — Знам да њача). Финк. вам образ не опра нико, ни до вијека, ни травњачки, -а, -о који се односи на трав- докле вам буде трага! Мат. б. будуће поколење, потомство. — Црногорци натраг се њаке, који припада травњаку. вратише . . . са главама и св'јетлим оружјем травњачки, -а, -о који се односи на . . . које трагу служи за поштење. НП Вук. Травњаке, који припада Травњацима. в. наследна особина, наслеђе. — То му је у травњи, -а, -е пгравни, травнаш. — трагу да буде пргав. Бак. Реч. Друкчијс су сад биле и планине, овце, и Изр. без трага (нестати, отићи и сунчеви заласци, па чак и травњи пашњак. сл.) не оставивши никаква знака, белега Ћоп. (иестати, отићи и сл.); бити на трагу травоберица ж она која бере лековите (коме, чему) бити близу сазнања, открића о коме или чему; завара(ва)ти ~ отићи, траве. — Травоберица Маре и змај [наслов одлазити да се не зна куд; вешто избећи, песмс]. НПХ. избегавати (потери и сл.); вешто прикри(ва)ти; травбждери и травбједи м мн. зоол. систематски назив за животиње које се хране замео му(јој и сл.) се (сваки) ~ изгубио травом. — Сада, када треба јести и осушену се (изгубила се и сл.) незнано куд; замести степску бил>ку, зубало [коња] добива ти- (заметнути, затрти) ~ (траЕ~ове) прикрити кретање (односно место боравка), сакрити пични облик за травождере. НЕ. Носорози се; прикрити, сакрити праве иамере; затрти су травоједи. НИН 1970. (утрти) ~ учинити да ко или што сасвим травуљага ж травуљина. Прав. нестане, ишчезне, искоренити; и з г и н у т и до '• травуљак, -љка м дем. и хип. трава трага изгинути, пропасти до последњег. — (1). — Ту [у Циришком језеру] нађени [су] Ту се закуну . . . да ће се давању опријети . . . остаци од различнога . . . дрвећа и шиб- ако ће до трага изгинути. Љуб.; изгубио ља, пак и од свакојаких травуљака, који се му (јој и сл.) се (сваки) ~ нестао је . . . на рађеној земљи радо насељавају. Панч. (нестала је и сл.), ишчезао је (ишчезла је); ни трага (ни гласа, ни јава) од кога, травуљар, -ара м пеј. онај који се бави траварством; ботаничар. — У вину је исти- чега нема вести, ништа се не зиа (о коме, на! — викну онај професор »травуљар«, чему); разметнути, разметати трагове покр. отићи, одлазити, побећи, бежати. —• дижући од стола занесену главу. Ранк. Гостима се досади, те разметнуше трагове. травуљина и травурина ж аугм. и пеј. Мат.; терати ~ тражити, трагати за од трава; коров. — Насред авлије набацао ким или чим. — Наместо да даље тера траг неко . . . гомилу камења . . . а кроза њ избила одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, свакојака травуљина. Вукић. По улицама и онје предузео трагањеза јсгуљином ларвом. углима расте травурина. Шимун. Петр. М.; ући (стати) у ~ , ухватити (дотерати) ~ пронаћи, открити {некога, травчпца и травчвца ж дем. и хип. од нешто). — Скупили су паре . . . за неки травка. споменик . . . па никако да ухвате траг тим траг м (лок. трагу; мн. трагови, песн. покупљеним парама. Срем. Пошто су пратилн трази; ген. трагбва и трЗгова) 1. отисак јегуљу на томе путовању . . . природљацн стопала, ноге, точка и сл. на некој површини. су јој дотерали траг до Азорских острва, — Гледаше . . . како стопе дечије остављаху па је одатле траг био сасвим изгубљен. трага у снегу. Вес. Трагови копита били су Петр. М. још свјежи. Хорв. фиг. Ох, познаћу и траг трбга ж (дат. траги; ген. мн. трага) што остави на воденом огледалу му лик. Кост. Л. 2. а. остатак нечега што је било, (често с додатком: ђавоља, врашка, пасја постојало. — Са његових груди још се вију н сл.) род, пасмина (обичноу погрдном значењу). — »А чекај ти, ђавоља траго!« рече Буљба. трази залечених рана. Ил. Онда . . . мати брзо . . . избрише трагове суза с лица. Козарч. Глиш. Скупиле су се у јата, ројеве и чопоре б. карактеристична особина, обележје неког . . . а не по родовима и трагама. Наз. утицаја, каквог времена и сл. — Одгој . . . трагалац, -аоца м (ген. мн. -лаца) траоставио је у мојој души неизбрисиве трагове. гач. — У потрагу за њим разаслаше трагаоце ХР 1928. Он је . . . сав европејац, на коме и извиднике на све четири стране. Креш. није остало ни трага турско-балканских вреТрагалац за необичношћу и шароликошћу мена. Милис. 3. предмет, појава или негито живота . . . Матош је . . . без премца у југодруго што служи као потврда нечему, што словенској и хрватској књижевности. КН указује на нешто; доказ. — И једини издајица 1958. Та . . . загонетка . . . заокупљала [је] је траг. Он води вука до зечјега скровишта. научне трагаоце. Пол. 1973.

252

ТРАГАЛАЧКИ — ТРАГИКОМИКА

трагапачки, -а, -б који се односи на трагаоце, који је својствен трагаоцима. — Роди се у мени страсна, трагалачка жеља да истражујем по збрканом сећању. НИН 1958. трагалаштво с трагање, тражење. — Неиспуњена [јеЈ жеља људска . . . проблем који је тако истинито . . . афирмисан у овој књизи као имплицита трагалаштва за слободом. КН 1958. трагаљ, -гља м (ген. мн. трагаља) зоол. модрак (3). Деан. Рј. трагант м грч. 1. бот. биљка А81га§а1иб (ЈШшшЈег и А. (хаеасапЉа из пор. лепирњача. Сим. Реч. 2. биљна смола која се добива из истоимеиог дреета, а служи за апретирањс тканина и израду штампарских боја. Свезл. трагање с гл. им. од трагати. трагаочев, -а, -о који припада трагаоцу. трагатељ м трагач. — Штујмо писце .. . зној трагатеља за љепшим. КН 1960. трагати, -ам несврш. пажљиво, брижљиво се трудити да се неко или нешто пронађе, истраживати, испитивати. — Власт поче много живље да трага за Ђурицом [хајдуком]. Ранк. Грчевито трага за грађом коју би . . . обрадио. Шкреб. трагач 1 , -ача м 1. онај који трага за ким или чим, онај који тражи кога, што; истраживач; исп. трагатељ, трагалац. — Опрезан [је], не измиче му ништа, окружио се четом невидљивих трагача. Мих. О ловцима или о трагачима нафте, који се никад нису вратили у базу, има пуно прича. ВУС 1972. 2. (често у изразу: пас ~ ) пас дбучен да трага за неким (рбично за преступницима). — [Случај] је спријечио даље трагање за »бандитима«, будући да је Волфов пратилац . . . непажњом настрадао — а без њега пас трагач не би био тако сигуран. КН 1958.

трагедија ж грч. 1. драмско дело које приказује тешке животне конфликте и оштре сукобе карактера и нарави, а са жалосним последицама (обично се завршава смрћу главног јунака). — Опростите! ја чух вас декламират; не бјеше л' грчке трагедије стих? С-Ц. Један глумац у комедији бива изврстан . . . тај исти глумац у . . . трагедији бива немогућан. Поз. 1948. 2. велика невоља, тежак, несрећан, догађај. — Иван је дубоко осетио, кроз трагедију тога човека, сву велику потресну трагику тог народа. Шуб. И та трагедија тамо у кухињи тако ми је савршено индиферентна. Крл. трагедица ж в. тр'агеткиња. — Знале су те завиднице . . . да славна трагедица . . . раби купке од чаја. Том. тр&гет м (ген. мн. трагета) тал. врста лађе, бродарица, скела, ферибот. Бен. Рј. трагеткиња и трагеткиња ж глумица која игра трагичне улоге; исп. трагед. — Мајку је играла једна позната француска трагеткиња. Чол. трагигрбтескан, -кна, -кно који је и трагичан и гротескан. — То је трагигротескни положај човјека између желуца и полиције. Шим. С. трагигрбтескност, -ости ж стање, особина онога што је и трагично и гротескно. — Слика трагигротескност епохе коју нам је повијест довела у походе. Шим. С. траг&зам, -зма м трагика. — Осјетити ће . . . нешто од страшног трагиз.ма наведених твораца [научника и уметника]. С 1937. С вршком његовог [В. Мандушића] бритког трагизма . . . додирује се и вршак комичног. Зог. трагик м трагичар. — Много слављени талијански трагик Ернесто Роси . . . издат ће . . . своје дјело: Студије о Шекспиру. В 1885.

трагика ж (дат. -ци; ген. мн. трагика) кобан, судбоносан сукоб, велика несрећа; потресно збивање, страдање. — Изнад свих се поносно издиже . . . лик Тараса Буљбе . . . и његова дубока трагика. Шов. Иван је дубоко осетио, кроз трагедију тога човека, сву велику потресну трагику читавог тог тр&гачки, -а, -о који се односи на трагаче, народа. Шуб. истраживачки. — Прва реч у наслову . . . трагик&медија ж драмско дело у коме наговештава да ће писац чланка захваљујући својим трагачким способностима открити се мешају жалосни или трагични и смешни или комични елементи, са срећним завршетком заверу. НИН 1958. радње. 1 трагаш, -аша м трагач . — Није се трагикбмика ж = трагикомичност осврнуо да ли за њим иде трагаш. Кал. стање, особина онога што је и трагично и комично. — Велики су и штовања достојни трагед, -еда м необ. трагичар. — Има аутори . . . који га [човјека] цртају . . . у аутор прилике да се покаже и као епски трагикомици његових великих дисхармонија. и као лирски писац, и као трагед. Вел. Матош. Затим се наклонио као трагед. Бат. трагач 2 , -ача м и трагаче, трагача ж мн. а. колица с једним точком, тачке. б. направа за пренос терета (две мотке са попречно прикованим даскама или сл.). — Мислим . . . на то стењуће извлачење трагача на врх скеле. Дав.

ТРАГИКОМИЧАН — ТРАЖБА

253

трагикбмичан, -чна, -чно који је и кретних ствари предајом ствари из руке у трагичан и комичан. — Ти ћеш се можда руку. Кл. Рј. насмијати овој мојој . . . трагикомичној истраднцијски, -а, -о који се односи на повиједи. Козарч. Прискакао [је Јова] у традицију, на предање, који је у вези с традипомоћ у оним . . . трагикомичним моментима цијом. — Провинцијско мјесто . . . без тракад људи губе главу. Сек. дицијске госпарске финоће. Матош. трагикбмично прил. на трагичан и трЗдиционалан, -лна, -лно који је оснокомичан начин, и трагично и комично. — ван на традицији, предању, који се предаје од Све му се причини трагикомично. Нех. поколења поколељу, утврђен обичајима. — Издалека се види да није обријан, а кад се Тринаесторица се нису одазвала, једни од окрене^ трагикомично му стрши иза врата њих што су . . . наслутили зло, други по петља од шињела. Петр. В. традиционалној породичној гордости. Андр. И. Она је славила традиционалне . . . иментрагикомичност, -ости ж = трагидане с огромним . . . тортама. Крл. комика. Изр. ~ к њ и ж е в н о с т књиж. народна трагичан, -чна3 -чно којије пун трагике, потресан, ужасан, злокобан. — Спомињу до- књижевност. — У прву књигу »Повијести хрватске књижевности« . . . није ушла трамаћи љетописци о трагичној катастрофи диционална књижевност. Водн. веома укратко. Јаг. Колико је он [Сремац] уживао симпатије . . . најбоље . . . се видело традиционап&зам, -зма м веровање у приликом његове нагле и трагичне смрти. традицију, одржаеање традиције. — РељкоСкерл. вићев [»Сатир«] заступа мисли новога доба, а Рапићев традиционализам. Водн. Сремац трагичар м 1. глумац који игра трагичне улоге. — Напустио [сам] дружину због не- био је професор историје и то се . . . опажа на његовом књижевном раду . . . по култу правде, јер управитељ хоће да утрапи мени комичног Јунака, а ја сам трагичар. Дом. прошлости и историјском традиционализму. Скерл. 2. писац трагедија. — Први су пријеводи грчких трагичара дошли у хрватску књитрадиционалист(а) м присталица традижевност из треће руке. Комб. ционализма. — Као традиционалисти и идеалисти они не могу наћи конкретан излаз трагичарка ж женска особа трагичар из тешке ситуације. Р 1946. Осећа потребу (/), трагеткиња. Прав. да буде . . . и револуционарни занављач и конзервативни традиционалист. Петр. В. трагически, -а, -о рус. заст. в. трагичан. — Да, витеза сустопице трагически конац традиционалјкстички, -а, -б који се прати. Њег. односи на традиционалисте; традиционалан. трагички, -а, -о који се односи на траге- — У великом двобоју. . . између. . . озбиљне дију, којијеу вези с трагедијом. — Он [Сократ] . . . историје . . . и традиционалистичке . . . је био и заторник велике трагичке културе Сремац је . . . био на страни традициочалиста. грчке. Баз. Шекспир је осећао да то мора Скерл. бити реч умна . . . То су, уосталом, саставци традиционалисткиаа ж женска особа велике трагичке поезије. Сек. традиционалист(а). трагично прил. на трагичан начин, традиционално прил. на традиционалан потресно, кобно, злокобно, злосрећно. — Миланначин, по традицији. — »Ноћ је да се спава*, се уплашио да се сва та комедија . . . не заврши трагично. Дом. Немојте то узети љуте се традиционално. Шим. С. сувише трагично! Фелд. традиционалност, -ости ж особина, стање онога којије традиционалан, онога што је трагичност, -ости ж својство, особина традиционално. онога што је трагично, кобност, злокобност, тр&дицнони, -а, -б традиционалан. — злосрећност. — У том лежи трагичност Каквој је људској потреби злато најпре људског живота. Ђал. послужило, то се због недоскудице истотрбгус м лат. анат. испупчење на предњој ријских и традиционих података одсудно ивици ушне шкољке. Терм. 4. казати не може. Панч. традиција ж лат. 1. а. усмено преношење традициовДзам, -зма м традиционалиисторијских чињеница, предање. — Из онога зам. — Традиционизам, ненародан, штетан је града, каже традиција> потекао чак и један и непотребан, имао је и даље да остане, далај-лама. Вел. б. веровање, обичаји, правила одржаван силом власти, цензурама и конпонашања и сл. која се преносе с поколења на фискацијама. Баз. поколење. — Слободан од . . . штетних традиција . . . Бранко је . . . стао на страну . . . т р а ж б а ж тражбина. — Док се не Вука. Бошк. 2. правн. стицање својине по- испитају ваше тражбе . . . обуставиће се

254

ТРАЖБЕНИ — ТРАЈАН

све. Грол. Нека се путем . . . вјештака . . . докаже неоснованост тражбе. Божић. тражбенп и трЗжбени, -а, -о који се односи на тражбу, тражбину: ~ право. трЗжбеннк м онај који има, подноси тражбу, тражбину, онај који нешто потражује. — Закашњење су овог пута проузроковали тражбеници. Божић. тражбнна ж право једног лица да потражује нешто од другога, потраживање. — Да се ви као тужени притворите док не буде задовољено тужитељкиним тражбинама. Креш. Под . . . утицајем Светозара Марковића цео наш покрет прихвата феминкстичке тражбине. Скерл. траженик м туженик, оптуженик. — Траженик, дакле Мрко Курлан и компанија, дугују тражитељу . . . своту од 400 динара. Божић. траженост, -ости ж својство, стање онога којије тражен, онога што је тражено. — Личила је оној уметности која задивљава свесном и неприкривеном траженошћу и избираношћу. Петр. В. тражење с гл. им. од тражити (се). тражилац, -иоца м (ген. мн. -лаца) = тражитељ онај који нешто тражи; истраживач. — На малом простору налазишта гура се велики број тражилаца. НИН 1958. Он сам . . . је тражилац истина. Баз. тражилачки, -а, -б који се односи на тражиоце, који припада тражиоцима; истраживачки. — Све више тражилачког смисла потребно [је] да би се све те »тајне« разјасниле. Пол. 1959. тражило с направа у камери помоћу које се осматра оно што се снима. — Да камерман . . . може контролирати оно што снима, у камери се налази и један мали телевизијски пријемник, тзв. електронско тражило. Тел. 1960. тражина ж покр. путања, стаза. — Ни стопе ни тражине око цркве, као да није чепала камоли вардала људска нога. Љуб.

молити, захтееати, искати. — Отиђем . . . код једнога мајстора као калфа тражити посла. Маж. М. Не тражим ја од тебе да . . . пронађеш квадратуру круга, ал' . . . лекцију . . . можеш да научиш! Срем. б. имати потребу за нечим, изискивати. — Суха земља . . . тражи кишу да је утиша . . . да је ситу напоји. Ћип. Изр. бити т р а ж е н имати велику вредност, углед и сл.; имати добру прођу (р роби које нема довољно на тржишту); ~ д л а к у у јајету в. уз јаје (изр.); ~ ђавола, врага (свећом) в. уз ђаво (изр.); ~ крв (од кога) светити се коме убиством, крвном осветом; ~(од кога, коме) главу, живот хтети, намеравати убити кога; ~ по (својој) г л а в и мислити, размишљати о чему; ~ р е ч молити, захтевати дозеолу, одобрење за учествовањеу дискусији, расправи и сл.; ~ свећом (У РУЦи) тешко проналазити, тешко добивати (рно што је ретко, изузетно и сл.); ~ хлеба код (поред) погаче, ~ преко хлеба погачу, ~ хлеба над погачом не битизадовољан оним штосе има; т р а ж и ћ е зец матер в. уз зец (изр.). ~ се 1. уз. повр. тражитиједан другога. — Једно с другим готово никада не зборе, а очима се траже! Мат. 2. испитивати сопствене поступке, мисли и сл. — Иследник тражи да му Бајкић објасни себе, а Бајкић се још увек и сам тражи. Ћос. Б. 3. покр. остављати траг за собом. — Сад су се већ тражили зецови (рекне се неколика дана пошто падне велики снијег). Вук Рј. тражња ж 1. тражење, трагање. — Уморан од узалудне тражње, сједе опет младић. В 1885. Ето ту недавно нестане ми говече. Дигнем се у тражњу трагом донекле. Шапч. 2. а. потраживање. — Вешти момци настављају . . . тражњу прилога, па се тако целим селом носи весела граја. Ранк. б. захтев, молба. — На вашу тражњу шаље се овај одговор. Рј. А. Изр. понуда и ~ в. под потражња (изр.). — У почетку се та понуда и тражња обављала у неком мрачном куту шатора, али . . . постепено . . . трговало се јавно. Јак.

тражитељ м = тражилац. — Све ваше невоље долазе одатле што сте ви тражитељ истине. Крањч. Стј. тражити, тражим несврш. 1. а. трудити се дасе пронађе оно штоје изгубљено, затуреио, скривено. — Јутрос су га рано дошли тражити. Креш. б. захтевати да се неко појави, да дође, звати, позивати. — Кад је Ферман паша прегледао, ал' га царе до Стамбола тражи. НП Херм. Тодор . . . носи у руци лист хартије [из општине]. Шта је? Траже га одмах регименти. Ад. в. (девојку) просити. — Зони се јављају многе прилике; траже је неки официри. Срем. 2. а. категорично, упорно

трај м песн. трајање, трајност. — Сва ти прошлост славе бајка, вјечног траја и памети. Крањч. С. Ја му видим свуда светлост вечног траја. Панд. трајан, -јна, -јно 1. који дуго траје, који се продужава на дужи временски период; сталан, постојан. — Глатки мишићи . . . су у стању да дуже времена остану у стању трајне згрчености . . . и то без замора. Станк. С. Нови зуби су трајни зуби јер се више не мијењају. НЧ. Његови научни радови . . . остаће трајан спомен његове научне активности и стрпл.ивости. СКГ 1937. 2. (одр.) грам. несвршен (2). — Глаголи што показују

ТРАЈАЊЕ — ТРАК

255

терета и људи преко морских теснаца, река радњу или стање . . . чиЈе траЈање ни)е ијезера. — Возила [ће се] преко канала преограничено јесу трајни или несвршени . . . бацивати трајектом. Пол. 1959. То се постиже глаголи. Стев. . . . пријевозом композиција влакова помоћу трајање с гл. им. од трајати. брода с једне обале на другу (трајекти). трајати, -јем несврш. 1. а. вршипги се, ОГ. развијати се дуже време, протезати се на трајектбрија ж физ. 1. пут кретања дужи временски период. — Пуцњава [је] траматеријалне тачке, односно физичког тела; јала цијелу ноћ. Крл. Још пожари трају, путања. — Силнице [се] у правцима нордими се и пуши. Стан. б. захватати одређени простор, пружати се, протезати се. — малним на своју трајекторију међусобно одбијају. Физ. 2. 2. линија лета зрна, гранате На западној страни Скадарског језера, докле траје црногорска граница, нико не зна албан- од уста топовске цеви до судара с неком прески. Нен. Љ. 2. а. одржавати се у животу, преком. Кл. Рј. живети, животарити. — Сад би могла траЈлиш м нем. покр. врста плеса, окретникад да не заспи, ништа да не једе . . . не игреу три такта. — Па нек весб поцикује, до само да траје и да чека да очима види као Шваба крај трајлиша, до белог јутриша. то што сања. Сиј. б. одржавати сеу одређеном Кош. стању, имати употребљиве вредности, значаја. трајница ж бот. биљка која живи неко— Прешао [је] Мораву гвозденим мостом лико вегетациоиих периода, односно чијеразвиће који [је], све док је калдрма трајала, мирисао траЈе неколико година, вшиегодишња биљка. на овнујска печења. Рад. Д. в. одржавати — Многе траве на ливади су зељасте трајсе, остајати у сећању, памћењу. — Ђорђе је нице. Бот. добро знао причу која још траје у Прерову трајно прил. (комп. трајније) на трајан у разговорима најстаријих. Ћос. Д. 3. проначин; непрекидно, стално. — [Киша] поче водити време, проживљавати. — Срећан тихо али трајно ромињати. Мат. празник свима вама што трајете мучни живот у невољи и сузама. Ил. 4. (често безл.) бити трајност, -ости ж својство, стање онога довољан за нешто, достајати, дотицати. — гитоје трајно, онога којије трајан, сталност, Узе све што је било најлепшег и најскупљег постојаност. — [Иво Андрић] учинио [је] . . . колико је год трајало новца. Грол. 5. . . . дубоки продор у свет нашлх илузија . . . необ. оклевати, чекати. — Што трајете, о савршенству и трајности људског живота. српске поглавице . . . Зар не знате, али не КН 1956. Ријеч је трајност, вријеме, а не чујете да је јутрос Мирко ударио . . . Но час као што је слика, пуки тренутак. Бен. на ноге, Срби, соколови. НП Вук. трак м (лок. тр^ку; мн. траци, тракови Изр. док траје нек лаје док има нека и тракови, ген. трака, трАкбва, тракова и се нештедимице троши; док траје света и тракбва) 1. в. трака. — Око плоче [на века увек, за вечна времена, док буде луди; предњој страни феса] обложен је трак . . . ~ дане (године итд.) тешко окивети, кому се краји спуштају невјести низ оба животарити. образа. Љуб. Сједјела је . . . уперених очију у трак свјетлости, који је падао кроз врата. трајашан, -шна, -шно а. који дуго траје; постојан, издржљив. — Консервативна мини- Крањч. Стј. На губици засребренила се пјена, коју стадоше румењети два танка старства нису била трајашна. Јое. С. Дрво трака крви потекла из носница. Гор. 2. пати од смолотока, а и родне гране нису тако трајашне. Тод. б. који траје одређено везица, узица, пертла. — Завезује трак на време, временски. — Рече . . . да нас не кани ципели. Торб. 3. тпраг, црта, линија. — Лице њезино, на ком се виђаху траци повехле казнитк смртном казном, него другом трарумени, одавало је велику одлучност. Том. јашном казном. Вел. 4. крак, пипак неких мекушаца као орган трајашност, -ости ж својство, стање пипања, хватања. — Уботница је својим онога штоје трајашно, трајност. — Погађам трацима прихватила удицу. Новак. откуда је, какве је врсте, каква окуса и трбк узвик за подражавање звука који се трајашности. Вел. Разумети неку ствар значи чује при шкљоцању пушке, звецкању металног наћи јој њено право место међу другим новца и сл., цак. — Кад одједном одонуд стварима по њеној величини . . . трајашности иза плота: трак! а Бајро на леђа [паде мртавј. . . . значају. Кнеж. Б. О-А. Читав дукат даде манастиру . . . у трајбар и трајбер м нем. варв. 1. онај слас', трак! Лаз. Л. који гони, тера купљену стоку; свињар, свиИзр. трак чаша, т р а к пара платити њарски трговац. Рј. А. 2. хајкач у лоеу. одмах, чим се донесе нешто {рбично пиће). — Кл. Рј. Извол'те новине! . . . Јок новине . . . него овде, овде! 'Оћу: »Трак чаша, трак пара!* трајект м (ген. мн. трајеката) лат. велика ^..,л-. скела, брод за превожење возила, возова великих Срем.

256

ТРАКА — ТРАКУЉЕ

трЛка ж (ген. мн. трака) 1. узак и дужи комад тканине, папира, пластичне масе и сл. коЈим се нешто везује, причвршћује и сл., врпца, пантљика; (украсна) машница. — На глави му . . . сламни шешир с црвеном траком. Лаз. Л. С хаљина свију траке се вију. С-Ц. 2. фиг. оно што има узак, издужен облик: ~ неба, ~ дима. — Угледао [је] Саву . . . Земун, сремску равницу и широку траку Дунава. Андр. И. Угледали [смо] бијелу траку друма како вијуга између зелених живица. Чол. 3. зрак(а); сноп светлости. — Сунце поче да тоне за вршкове јелика, бацајући црвене траке. Куш. Црвена се трака . . . трамвајске светиљке вукла по млакама кишнице полагано . . . лијено. Крл. 4. део коловоза означен за кретање возила у једноме смеру. •— На улицама са више возних трака возите у најспоријој траци, а то је . . . десна трака. Пол. 1971. 5. техн. в. гусеница (3). — Траке (гусенице) покреће мотор [трактора] помоћу зупчастих точкова. Физ. 3. Изр. покретна (бескрајна) ~ уређај за непрекидно пребацивање материјала или предмета израде од једног радника до другог или од Једне машине до друге (у фабрикама при серијској производњи). тр$кавица ж 1. зоол. в. пантљичаре. — Опасни наметник на јетри је личинка мале пасје тракавице. НЧ. 2. в. смицалица.— Знам да је Флоримон вазда у кући газда; не да тај, као ја, да му направиш тракавицу. Богдан, тр&кавичин, -а, -о и трЗкавичји, -а, -е који се односи на тракавице, који припада тракавици. — У тим мањим мјехурима [развију се] тракавичје главе. НЧ. трЗкалица ж обично у изразу: мица ~ в. мица1{1). — фиг. Надиру [непријатељски војници] и на Шабац. То вам је као неки обухватни напад. Овам' те Цер, онам' те Шабац . . . мица тракалица! Јак. траканац, -нца м покр. 1. сушено месо од шарана исечено на каише. Вук Рј. 2. в. траг (1). — Ради да је за њим траканац Вук Рј. тракарање с гл. им. од тракарати. тракарати, -ам несврш. испрекидано лупати, ударати, лупкарати, тандркати. — Равномерно тракара разбој, шкрипе подношке. Рад. Д. трЗкаст, -а, -о који има облик траке, који је налик на траку. — Мишићи . . . припети су за кости својим тракастим крајевима. Батут. У једном . . . гробу нађен је накит од бронзе . . . тракасте бронзане гривне. Пол. 1959. тракатница ж зоол. покр. в. хоботница. Вук Рј. тракиња ж бот. в. кукуруз. Сим. Реч.

тракиперје с зб. заст. врста накита у народној ношњи. — Све му пала пера низ рамена, кад с' окрене Цмиљанић сердару, стоји звека тракиперја златна. НП Вук. тракбвит, -а, -о в. тракаст. Рј. А. тракбвље с траци, зраци, зраке. — Како та красота својим траковљем обасјава крајеве од Триглава до Балкана. Ђал. трЗк-с&стем, -ема м енгл. систем по коме послодавац исплаћује радника намирницама или робом, а не новцем (у већини држава забрањен). Сеезн. трбкт м (мн. трактови) лат. 1. архит. крило зграде, грађевине. — Овде ће се подићи три дванаестоспратне зграде и један тракт с три спрата. Пол. 1959. 2. комплекс, скуп улица. Кл. Рј. 3. предео, подручје; систем. Кл. Рј. Изр. п р о б а в н и ~ пробавнисистем, органи за варење (желудац, црева). — Људима који имају сметње на пробавном тракту . . . киселу воду морамо . . . само препоручити. Донч. трактат, -ата м лат. 1. теоријска и детаљна расправа, спис о неком проблему, питању. — Ја пишем трактате о лептирима, ја . . . живим у своме свијету. Крл. Теолошко-политички трактат прво је веће самостално дело Спинозино. Петрон. 2. правн. међународни уговор. — Турска би сместа окупирала Србију; трактат париски . . . одрешио би руке силама. Јов. С. трактирати, -актирам несврш. 1. расправљати о чему, излагати неку тему, питање. 2. хранити, гостити, чашћавати. Кл. Рј. трбктор м лат. моторно возило за вучу пољопривредних алатки, машина и возила без сопственог погона: ~ точкаш, ~ гусени-

чар, лаки ~ , тешки ~ .

трактбрист(а) м онај који управл>а и рукује трактором. — Тракторист Терзић је почео да превлачи букова дебла из шуме до жичаре. Пол. 1950. тракт&рнстица и тракт&рвсткиња ж женска особа тракторист(а). трЗкторни, -а, -б тракторски. — Опрезно . . . спусте на пристаниште јелове сандуке с материјалом за изградњу тракторне творнице. Крањч. Стј. трбкторски, -а, -б који се односи на трактор, који је у вези с трактором: ~ плуг, — курс, ~ бригада, ~ станица. тракуље, тракуља ж мн. зоол. в. пантљичаре.

Изр. говеђа тракуља Таеша баеша1а; јетрена тракуља Т. есћтососсш; овчја тракуљаТ. соепигш; свињска тракуља

ТРАЛАКАЊЕ — ТРАМВАЈЏИЈКА

257

трбљати, -ам несврш. покр. 1. неспретно, Т . зоИшп; ш и р о к о ч л а н а тракуља Т>1тешко ићи, шепати. — Како га то не умијеш ђоШпосерћа1ш 1аШз. Терм. 4. ићи, него траљаш, канда нешто за собом вутралакање с гл. им. од тралакати. чеш. Рј. А. 2. живети бедно, животарити, тралакати, тралачем несврш. оном. = таворити. — Још траља својим кукавним тралаликати певати, понављати у певању и јадним током животарења. Креш. »тралала*. Р-К Реч. тр&љица ж дем. од траља. — Моме тралала и тра-ла-ла узвик (узет из Мирку закрпај траљице. НПХ. немачког језика) који се припева у песми (обично трам м (мн. трамови и трЗмови) нем. после сваке строфе). — Кад се умивају, певају све неке аустријске песме, певају: тра- греда, балван, стуб. — У вртлогу дима и варница срушио се трам у пожар. Донч. -ла-ла. Срем. траманћати, -ам несврш. оном. говотралаликање с гл. им. од тралаликати. рити којешта, брбљати, трућати. — Нетралаликати, -аличем и -аликам несврш. мој да ми говориш што не разумијем, ни оном. = тралакати. — Коњаници . . . трала- траманћаш: фирцен-фуфцен. Андр. И. личући кроз зубе пјесмицу, гледаху за њим. трамата ж тал. рибарска мрежа по којој Шен. Весело тралаличе зеленилу и цвећу. је уплетпено грање или слама као страшила за Петр. В. рибе. Кл. Рј. трЗља 1 ж 1. (обично у мн.) дроњак, рита, траматати, -ам несврш. ловити рибу прња, крпа. — Нећу да траљом злато крпим. траматом. Деан. Рј. Наз. фиг. У траљама остављен рукопис . . . припреми за штампу. Мил. Ж. 2. покр. трамбланка ж врста окретне игре, плеса. траљава, неуредна женска особа. И-Б Рј. — Глазба засвира трамбланку. Том. трбља 8 ж (обично у мн). покр. наптрамболина ж в. трамбулин{а). — Скок рава за преношење тежих болесника, рање- са трамболине красна [је] радост за нае, ника и др., носила. — Лежао је скоро го на ђаке. КН 1958. једној траљи сплетеној јасеновим прућем. трЗмоолос м е. траболос. — Племићи Љуб.; Р-К Реч. и крупни трговци . . . још су бркате људине трЗљав, -а, -о 1. дроњав, исцепан, неуредан, . . . с појасима и трамболосима. Петр. В. прљав. — Скинула би са себе скрлетну катрамбулнка ж бот. в. очобајка. Сим. баницу да покрије траљава просјака. Шен. Реч. 2. а. слаб, бедан, јадан. — Пред нама је, евоЈ трамбулин, -ина м и трамбулина ж један . . . врло траљав или, боље рећи, рђав тал. еластична даска за тјачавање замаха ђак. Нуш. б. којије без вредности, без значаја. тела при скоку (рбично у воду), одскочна даска. — За редак траљава посла компилаторног плаћало му један или два суа. В 1885. 3. — Никада нисам волио скакати с високог трамбулина. Крл. Скаче са трамбулине у покр. који тешко хода, гиепав. Рј. А. воду. Пер. трЗљавац, -авца м (ген. мн. -ваца) онај трЈ1мбулос м в. траболос. — Развеза који је траљав, неуредан, дроњав, прљав. — још једну торбу и извади златне токе и Овако ме дочекујеш у. . . опогањеној комори, трамбулос. Вујач. гдје су се малоприје ваљали дангубњаци и трЗмвај, -а и трамвај, -аја м енгл. градтраљавци. Бег. ска улична железница за путнички саобраћај трЗљавица ж женска особа траљавац. са електричном (а раније и коњском) вучом. Бен. Рј. трамвајац, -јца м (ген. мн. трамвајаца) = трамвајџија радник односно службеник који трЗљаво прил. на траљав начин, немарно, неуредно, аљкаво; рђаво, слабо. — Иде ради у трамвајском предузећу (најчешће возач нам врашки траљаво. Гор. Са оделом врло или кондуктер). — Био [је] изаслан у име траљаво стајаше. Јов. С. Пројектирање се уредништва међу прашке трамвајце, који су управо били у штрајку. Јонке. такођер траљаво одвија. Вј. 1971. трамвајка и трамвајка ж = трамвајтрбљавост, -ости ж својство, особина, џијка женска особа трамвајац. Кл. Рј. стање онога КОЈН је траљав, онога што је траљаво. Деан. Рј. трбмвајски и трамвајски, -а, -о који се односи на трамваје, којије у вези с трамватрЗљавчев, -а, -о који припада траљавцу. јем: ~ кола, ~ вагон, ~ пруга, трамвајске тр&љар м човек који купује дроњке, старе шине, ~ возач. крпе. Деан. Рј. трамвајчић м дем. од трамвај. траљаст, -а, -о в. траљав. — У траљастој хаљи старац свећеник . . . чита латинске молитве. Нех. 17 Речник српскохрватскога књижсвног језикад VI

трамвајџија м = трамвајац. трамвајџвјка ж = трамвајка.

<

258

ТРАМИНАЦ — ТРАНЗИЦИЈА

траминац, -нца м агр. врста винове лозе трандавиљ м и трандавиље с бот. в. и грожђа; вино од тог грожђа (према месту трандовиље. Сим. Реч. Трамин у Тиролу). — Ризлинг, траминац и трандати, -ам несврш. оном. табати, ружицу са нове лозе мора да продаје . . . тапкати. — Жена се обазрије, јер јој се испод цене. Петр. В. учини да неко транда преко авлије. Радул. трамбитана и трамонтана ж тал. сетрандафил м бот. в. трандовиље. — верни ветар, северац у северној Италији и у На гроб да ми туриш шебој и . . . трандафил нашем Приморју. — Бит ће свјеже »трамони дафину да ми посадиш! Срем. тане«. Кум. трандовиље с бот. а. бели слез Акћаеа трбмп м енгл. 1. скитница, вагабунд, оШстаНз. Терм. 3. б. питоми слез Акћаеа бараба. Кл. Рј. 2. радник {рбично у Сједињеним гозеа. Вук РЈ. Америчким Државама) који тражи посао трандофил, трандбфиљ м и трандбпутујући од места до места. И. фиље с бот. трандоеиље. Сим. Реч.; Бен. Рј. трампа и трампа ж тал.-тур. а. облик транжирање с гл. им. од транжирати. трготне при којој се размена добара врши без новаца, замена, размена предмета. — Кру- — Поп Спира је купио . . . нож за транжирање шунке. Срем. ница [јеј само од параде у његову џепу, док т р а н ж и р а т и , транжирам несврш. е. он с њом иде на свакојаке трампе и пијанке. транширати. В. пр. уз гл. им. транжирање. Кор. Ако . . . немате сад аспре при руци, можемо и трампе. Јевт. 6. уговор о замени. транзакцкја ж в. трансакција. — Само Шкаљ. уметност не зна за нагодбе и транзакције; она стоји или изнад или испод критике. -. трЗмпав, -а, -о в. трапав. Р-К Реч. Цар М. трампаш, -а и т р а м п а ш , -аша м онај транзвманса ж фр. полуномадско стокоји врши трампу. — Не помињемо бесочарење (када човек заједно са стоком напушта мучну дерњаву неких продаваца новина . . . и »трампаша« животних намирница по ку- стално пребивалиште — лети одлази у планину, а зими у долину). ОГ. ћама. Пол. 1960. траЛшер и трампер м енгл. теретни брод слободне пловидбе (без одређеиог плоеидбеног реда). трампити и трампитн, -им сврш. и несврш. (џз)вршити трампу, разменити, размењивати. — Хајде . . . да трампимо белца за белца. Шапч. Герилци су долазили до оружја . . . трампећи за н> разну робу и храну. ВУС 1972. ~ се извршити међусобно трампу. — Мислим већ неколико дана: како да се трампим с Иваном . . . за оно парче у потесу. Вес. трампљавање с гл. им. од трампљавати (<*)•

трампљавати (се), трампљавам (се) несврш. и уч. према трампити (се). трампни и тралшнн, -а, -б који се односи на трампу. трампблин, -ина м тал. трамбулин(а). Деан. Рј. трампша м в. трапавко. Р-К Реч. трамунтана ж в. трамонтана. Деан. Рј. трЗнболос м в. траболос. — Поврх силаја транболос, па ресе од њега бију по левом боку. Лаз. Л. транге-фрЗнге с непром. ерста коцкарске, хазардне игре. — Бата Рајковић, у другој соби у апсу . . . и кроз зид играмо транге-франге. Сек. „ ,.,-„ г „

транзистор м лат.-енгл. а. кристални појачавач у који су смештене електроде, а замењује електронске цеви у радио-пријемницима, направама за побољшање слуха и сл. б. радио-апарат на батерије (рбично мали, ручни). транзисторни и транзисторскн, -а, -о који се односи на транзисторе: ~ пријемник, ~ радио-апарат. транзит, -ита и транзит м лат. 1. превоз робе или путника из једне земље у другу кроз земљу која се налази између њих, провоз. 2. превожење терета од места утовара до места истовара без претоваривања на успутним станицама. Кл. Рј. транзитиван, -вна, -вно лат. у изразу: ~ г л а г о л грам. в. прелазан глагол (уз прелазан, изр.~). транзитни, -а, -б који се односи на транзит, који се врши транзитом, провозни: ~ виза, ~ роба, ~ путници, ~ трговина. транзитбран, -рна, -рно пролазан, краткотрајан. транзиција ж прелаз, веза; оно што чини прелаз између нечега, посредни члан, одељак и сл. — Уколико хоће.мо да покажемо и ту ширу повезаност . . . између одељка и одељка, можемо се послужити читавим једним параграфом (такозваном транзиццшм), која служи као веза . . . између двају параграфа. Т. кн>.

ТРАНС — ТРАНСЛАЦИЈА трЗнс м енгл. 1. занос, усхићење, екстаза. — Цео град је већ у трансу: плету се венци и дижу славолуци. Пол. 1958. 2. помрачење свести (обично у хипнози), хипнотички сан. — Све оно . . . он је учинио у потпуно бесвјесном стању, у вансебном трансу. Крл. травс- лат. префикс у сложеницама са значењем: преко, с оне (друге) стране, кроз: трансмисија, транспорт, трансцендентан итд. трЗнса ж в. транс. Свезн. трансакција ж лат. трговачки посао (обично крупнцји); поравнавање, погодба, споразум. — Зарадиле су варалице и мешетари милијуне на њему у којекаквим купопродајама и трансакцијама. Бат. Париска конференција . . . [није се] инспирисала методама старе дипломације, тајним утоворима и рђавим трансакцијама. Цвиј. трансалпинскн, -а, -б који је с друге стране Алпа, прекоалпски, прекоалпински; који води, који пролази преко Алпа, кроз Алпе:

259

јева. б. прекривање старијег камења наслагама живог песка. в. надирање мора на копно услед спуштања земљишта и потапање копнене површине. г. надирање морске струје према другој морској струји. Кл. Рј. 2. преступ, прекорачење; повреда, прекршај, гажење права. Кл. Рј. трансепт м и трансепта >к лат. 1. грађевина у облику крста. 2. део хришћанског храма постављен као попречни брод, унакрст према главном делу храма. Свезн. трЗнсконтипенталан, -лна, -лно који прелази преко копна, континената; који спаја, везује океане: ~ железница, ~ авион, трансконтиненталне пруге.

транскрибпрати, -ибирам и транскрибовати, -бујем сврш. и несврш. лат. 1. лингв. (на)писати речи неког језика фонетски, онако како се изговарају; преписати, преписивати другом азбуком. — Једни их [страна имена] . . . транскрибују и пишу ћирилицом. Нед. 2. пренети, преносити музичко дело, ~ Галија. написано за један инструменат или глас, на трансатлантик м прекоокеански брод. други инструменат или глас. — За тај кон— Ове године у Дубровник [је] допловило церт транскрибирао сам за гласовир и хардвадесетак трансатлантика с . . . групама мониј А<1а§ш. Новак. Неколико рукотуриста. Пол. 1959. вети кодшозитор је аранжирао и транскриботрансатлантски, -а, -о који се налази с вао из мешовитог за мушки збор. Коњов. друге стране Атлантског океана; који прелази сједне обале Атлантског океана на другу, 3. снимити, снимати радио-емисију на магнетофонску траку (која се касније емитује). прекоатлантски, прекоокеански. Кл. Рј. 4. препис(ив)ати, пренети, преносити на друго травсверзала ж лат. 1. правац који сече име (неко потраживање и сл.). друга два правца, попречница (2). — Пројект трбнскриптиван, -вна, -вно који се одтрансверзале која ће спајати Карабурму са носи на транскрипцију, написан транскрипболничким комплексом на Булевару ЈНА цијом. — Сутјеска, Ужице, Бихаћ . . . Та први је озбиљан захват. Б 1957. 2. геом. имена . . . са транскриптивним загонеткама права линија која сече друге две праее (две [у енглеском језику] изазивају вероватно и стране троугла и сл.). нестрпљење странога читаоца. Сек. трансверзалан, -лна, -лно који се односи на трансверзалу, попречан, пресечан. — Потранскр&пција ж лат. 1. лингв. фонетпречне или трансверзалне обале су такве ско писање речи неког језика (онако како се код којих се планински ланци протежу окоизговарају); препис другом азбуком. — Потмито на смјер обалне линије. ОГ. пуно тачна и сасвим верна транскрипција не да се уопште постићи; сваки језик има своје трЗнсверзално прил. трансверзалним гласове . . . који се могу само приближно правцем, попречно. Бак. Реч. наговестити писменима туђег језика. Нед. трансвестити м мн. (јд. трансвестит, Писали су своје предикате маџарском транс-ита) особе које носе одела другог, супротног крипцијом. Крл. 2. преношење музичког дела, пола из еротских побуда. Свезн. написаног за један инструменат или глас, на тр&нсгресиван, -вна, -вно који се односи други инструменат или глас. — Фотографски на трансгресију, којијеу вези с трансгресијом. снимци уметничких слика могу се упоредити — Ако су слојеви [седиментних стијена] с гласовирском транскрипцијом композиција за оркестар. Поп. Б. 3. радио-емисија снимпромијенили свој првобитни положај . . . па љена на магнетофонску траку (која се касније се преко њих таложе млађе серије, неће бити с њима паралелни, већ дискордантни, не- емитује). Кл. Рј. 4. преписивање, препис, пренос на друго име. Кл. Рј. сложни или трансгресивни. Тућ. Он [бели туњ] путује заједно са трансгресивном водом транслација ж лат. 1. пренос звукова тражећи непрестано такву температуру, не излазећи . . . ван таквих вода. Петр. М. {говора, музике и сл.) помоћу посебне посредне пријемно-емисионе радио-станице. Кл. Рј. 2. трансгресија ж лат. 1. геол. а. прехват тјачање сигнала телефона и телеграфа помлађег слоја земљишта преко старијих сло- средним уређајем и њихов пренос даље већом 17*

260

ТРАНСЛИТЕРАДИЈА — ТРАНСПОЗИЦИЈА

доћа даје њезином лицу један трансхуманиснагом путем водова (ркице) или радија. Кл. Рј. 3. превод, превођење (на други језик). 4. рани израз. Бег. правн. преношење, пренос (неког права). 5. транспарентност и транспарбнтност, физ. кретање тела при коме све тачке пре-ости ж стање, особина онога штоје транспалазе идентичне паралелне путање и где сеака рентно; провидност, прозирност. дуж у телу остаје паралелна сама себи; транспирација ж лат. испаравање; зносупр. ротација (1). јење; процес испаравања воде преко надземних транслитерација ж лат. препис словима биљних делова. — За испаривање (транспидруге азбуке; преношење словаједне писмености рацију) и измјену плинова служе посебни помоћу слова друге писмености (из глагољице у отвори на епидерми,који се могу отварати и латиницу и сл.). Кл. Рј. затварати с помоћу станица запорница. Бот. Код листопадних биљака, пред неповољну транслитернрати, -^рирам сврш. и незимску сезону, листови опадају, чиме је сврш. (из)вршити транслитерацију. транспирација сведена на минимум. Станк. С. трЗнслунаран, -рна, -рно лат. који се трЗнспирациони, -а, -5 који се односи на налази с друге стране Месеца. — Он хоће да пјесник посматра и уочи »дивне транслунарне транспирацију. ствари«. Уј. трапспирирати, -ирирам и транспАритрансм&сија ж лат. пренос снаге с главне сати, -иришем сврш. и несврш. испари(ва)погонске машине наједну или више других рад- ти; (о)знојити се. — Све биљке транспириних машина помоћу система осовина, зупчани- рају, али не испуштају све једнаке количине ка, каишева и сл.; уређај за такав пренос снаге. воде. Бот. — фиг. Полуге или трансмисије — то су оне трансплавтат, -ата м део ткива или ормасовне организације пролетаријата без чије ган којије пресађен, трансплантиран. Кл. Рј. помоћи није могуће остварити диктатуру. Пиј. трансплантација ж лат. пресађивање, премештање ткива или органа на друго место трансм&сијски и трбнсмисиони, -а, -б који се односи на трансмисију, који је у вези истог организма или на други организам. — Професор Чавка изложио је свој научни с трансмисијом: ~ каиш, ремен, ~ точак. рад о трансплантацији беоњаче и рожњаче трансмитирати, -итирам сврш. и некод неких обољења ока. КН 1955. сврш. пренети, преносити, прода(ва)ти, испоручи(ва)ти. трансплантираае с гл. им. од трансплантирати. трансмутација ж лат. промена, претватрансплантнрати, -антирам сврш. и рање, преображај, преображавање: ~ хемијнесврш. (из)вршити трансплантацију, преских елемената. садити, пресађивати, преместити, премештравсок^ански и трансоц&ански, -а, -6 тати ткиво или орган. — Сенилни кардинал прекоокеански. — Могли [су] прећи на само- . . . дао [је] да на њ трансплантирају мајмунсталну серијску производњу обалних и транс- ске жлијезде. Крл. Нос, прилепљен насред оцеанских бродова. ЕГ 1. лица . . . изгледа као да је неуспело транстранспарент м лат. 1. слика или натпис на плантиран с леша. Дав. разапетом платну или папиру, који се носе трансплантовање с гл. им. од трансу поворци приликом свечаности (као парола, плантовати. реклама и сл.); велика реклама. — Сељани су долазили на прославе . . . у поворкама, са трансплантовати, -тујем сврвд. и незаставама, транспарентима. Поп. Ј. фиг. На сврш. трансплантирати. бијелом транспаренту снијега све се сада транспозиција ж лат. 1. пренос, преномаске, појаве и ствари прљавима чине. Крл. 2. папир с дебелим црним или црвеним линијама шење, пребацивање уопште. — Код песника, који се, при писању, подмеће под папир без ли- бар мога типа, врши [се] транспозиција донија на коме ће се писати. Кл. Рј. 3. нешто што живљаја из конкретне друштвене стварности у лирски израз. КН1946. Техника филма је провидно, прозирно (обично танка горња врши чудну транспозицију живота у игри хаљина кроз коју се види доња). Кл. Рј. 4. глумаца. Уј. 2. мат. а. пребацивање чланова један од трикова при снимању у атељеу (у кинематографији), када се слика пројицира једначине с једне стране на другу. б. промена, одострага на прошран екран, тако да изгледа пермутација која настаје међусобном изменом места двају елемената: из пермутације као да је кадар снимљен у пејзажу. ЕЛЗ. 2547 настаје транспозицијом елемената 2 и 4 пермутација 4527. 3. муз. превођење на други транспарентан и транспар&нтан, -тна, -тно сличан транспаренту; прозиран, провидан. тон, глас (за одређени интервал иижи или виши од тоналитета у коме је композиција — Испод руке продавала [је] транспарентне написана). • - -«*»• карте. Нуш. Транспарентна и воштана бље-

ТРАНСПОНИРАЊЕ — ТРАНСФЕРАЦИЈА

261

трансшжирање с гл. им. од транспони- превести, превозити, отпремити, отпремати. рати. — [То су] бурад у којима ће се транспортирати истопљена маст. Петр. М. трапспонирати, -онирам сврш. и несврш. = транспоновати (из)вршити транстранспортни, -а, -6 који се односи на позицију, преместигАи, прежштати, преба,- транспорт, којим се врши транспорт: транци(ва)ти; променити, мењати. — Масивне спортни папири, ~ машина, ~ авиои, ~ романске форме транспониране [су] у јуж- брод, ~ средство3 ~ веза3 ~ предузеће, њачку мелодику. Бат. ~ радник. траЕСПортовање с гл. им. од транспортранспонованбст, -ости ж стање, својство онога што је транспоновано. — Код товати. писаца који то нису [реалисти] нас могу . . . транспортовати, -тујем сврш. и неинтересовати многе ствари: њихова визија сврш. = транспортирати. — Требало је света . . . степен транспонованости. Михиз. извлачити и транспортовати свакога дана транспоновање с гл. им. од транспоно- одређену количину [угља]. Ћос. Б. вати. трансрапнд, -ида м лат. воз нарочите транспоновати, -нујем сврш. и несврш. конструкгџце који ће у својој будућности во= транспонирати. — Јаковљевић не прет- зити врло великом брзином (до 700 км на сат). вара стварност у визију, нити пак транспо— На свим релацијама до 1200 км трансранује историјска дата у доживљај. КН 1958. пид [ће] бити апсолутно привлачније проИмамо две варијанте ове Мокрањчеве композиције . . . Прва је написана . . . за тенор, метно средство. ВУС 1973. соло, мушки збор и клавир, друга . . . транстранссахарски, -а, -б који иде, води, препонована за бас соло, мешовити збор, клавир, лази преко пустиње Сахаре. кастањете и тамбурине. Коњов. трансс46ирски, -а, -о који иде, води, претранспорт м лат. 1. превозна средства и лази преко Сибира: <—• железница, ~ експрес. уређаји за превоз робе, путника и др.; саобтранссупстанцијација ж лат. претвараћај: железнички ~ , друмски ~ , поморски ~ , речни ~ , ваздушни ~ . — Многе . . . рање једне супстанције у другу (по хришћанврсте [воћа] брзо [се] кваре, па зато не под- ском ееровању претварање хлеба и вина у тело и крв Христову освећењем на литургији). носе дуљи транспорт. ОГ. Кроз сржне зраке врши се транспорт органских материја од трансудат, -ата м лат. мед. излие течнодрвеног паренхима до коре и обратно. Станк. сти из крвних судова, који се појављује најС. 2. партија робе или путника која се исто- чешће као последица отежаног крвотока. времено превози. Кл. Рј. 3. војн. а. пом. Свезн. помоћни ратни брод за превоз трупа и терета. 5. колона превозних средстава са храном, трансурани м мн. (јд. трансуран, -ана) ратним материјалом, људством, комора (3). лат.-грч. хем. хемијски радиоактивни елементи Кл. Рј. 4. кн>иг. пренос закључка, збира ра- чији је редни број већи од 92 (нептун, плутои чуна, са завршетка једне стране на почетак и др.), који долазе иза урана, последњег хемијдруге. Кл. Рј. ског елемента у Мендељејевом периодном систему елемената. транспбртер, -ера м 1. уређај за преношење терета, конвејер. — Транспортери су трансурански, -а, -б који се односи на монтирани у свим рововима . . . Отпуцани трансуране, који чине трансурани: ~ елеугаљ . . . транспортери . . . односе до термо- менти. електране. Пол. 1959. 2. возило, аутомобил за трансфер м лат. 1. пренос, прееоз уопште: превоз трупа и војног материјала. — Униш~ робе, ~ путника. 2. пренос новца из једне тено је: 153 тенка и . . . 84 оклопна транспортера. Пол. 1944. 3. а. особа која се бави пре- финансијске установе у другу или из земље у, вожењем робе; отпремник, шпедитер. — Из- земљу {у одговарајуће валуте). Кл. Рј. 3. пренос номиналних вредносних папира с једног вештај о нађеној бали [вунице] је обрадовао власника на другог. Кл. Рј. 4. правн. акт фабрику . . . због отклањаша неспоразума између пошиљаоца, примаоца и транспор- којим се преноси право власништва неке ренте, тера. Пол. 1959. б. стражар-спроводник, пра- поседа и сл. на неку другу особу. тилац. МЕП. 4. геом. направа у облику потрансферација ж пренос; стадијум у лукруга, подељена на 180° за мерење или цр- овршном судском поступку на покретнине при тање углова, угломер. Кл. Рј. комесе заплењене покретнине одузимају ономе над ким се врши оврха, заплена и преноседругој транспортирање с гл. им. од транспор- особи на чување до завршетка овршног потирати. ступка. — Кад ти из куће вуку постељину, транспортирати, -бртирам сврш. и не- господарско оруђе, то је запљеназ трансферасврш. *= транспортовати пренети, преносити, ција, шта ли? Мишк.

262

ТРАНСФЕРИРАТИ — ТРАНСЦЕНДЕНТАН

трансферирати, -брирам и трансфбтрансформовати, -мујем сврш. и нерисати, -бришем сврш. и несврш. 1. (ш)сврш. в. трансформирати. — Удови [перавршити трансфер(ацију); пренети, преносити, јара] су трансформовани у права весла. преместити, премештати. — Моја дужСтанк. С. ност бијаше плијенити покретнину, а затим трансфузија ж лат. претакање, преток; је трансферирати. Кос. 2. превести, преводити претакање крви из једног организма у други; (на други језик). Кл. Рј. 3. трг. отпис(ив)ати убризгавање крви у крвне судове (рбично боизнос менице са нечијег конта. Кл. Рј. лесницима после тежих операција, повреда и сл.). — Провалио му се чир у стомаку. трансфнгурација ж лат. преображај, Једини спас је трансфузија крви. Јак. промена облика. — За Водника је »Јудита« једноставна трансфигурација библијских литрЗнсфузиони, -а, -5 који се односи на ца. Р 1946. Владика се најдуже задржавао у трансфузију, који врши трансфузију.— Заједгалерији слика, и то гледећи Преображење но са нашим Одсеком за трансфузију крви (трансфигурацију), прекрасну слику од Ра- ради и руска трансфузиона екипа. Пол. фаела. Нен. Љ. 1944. трансфигурирати, -урирам и трансфитрансфундирати, -ундирам сврш. и негурисати, -ишем сврш. и несврш. преобра- сврш. (из)вршити трансфузију. — Свјежа зити, преображавати, преиначити, преинакрв се из жиле даваоца преноси (трансфунчавати. дира) у жилу болесника. НЧ. трансценденталап и трансценд&нтатрансф&рматор м лат. 1. физ. справа за повећавање или снижавање напона наизменич- лан, -лна, -лно лат. фил. који је, према идене електричне струје. 2. мађионичар, вештак алистичкој филозофији, у нашој свести пре који ствара илузију о тобожњем претварању сваког искуства, априоран. — Филозофија једних предмета у друге, илузионист. Кл. Рј. има задатак да те чисте облике људскога ума, те априорне, тзв. трансценденталне форме трансфбрматорски, -а, -о који се односи наше свијести . . . анализира, истражи. на трансформаторе, који се састоји од транс- Ант. 1. Научник прави излет у област трансформатора: ~ станица. ценденталних питања и метафизичких пробтрансформација ж лат. 1. промепа об- лема, па се ипак врати са каквим корисним лика, стања, особина, преображај, претва- проналаском. Прод. рање. — Јавља [се на позорници] . . . илузитрансценденталДзам, -зма м фил. учењс онистичка трансформација облика помоћу Кантове и уопште идеалистичке филозофије светлосних ефеката. Поз. 1948. 2. физ. а. прве половине 19. ст. о априорним, трансценпретварање једног облика енергије у други денталним формама сазнања, као реакција на (хемијске и механичкеу електричну, електричие рационализам и емпиризам. — Данте и Шеку топлотну и др.). б. претварање електричне спир јесу особена два човека . . . По општем струје високог напона у струју ниског напона, осећању света неки . . . трансцендентализам, и обратно. нека слава потпуног савршенства обавија ту трбнсформацибни, -а, -б који се односи двојицу. Кнеж. Б. на трансформацију. — Праве се . . . покушатрансценденталпст(а) м присталица ји са тзв. трансформационом бином која трансцендентализма. — Моћну струју чини омогућује све облике представа. Поз. 1948. у XIX стољећу правац тзв. трансценденталиста. Баз. трансформ&зам, -зма м биол. учење о трЗнсцендентално и трансценденталпреображавању живог света у току истоно прил. на трансценденталт начин, апријског развитка; исп. дарвинизам. риорно. — Прави песимизам је израз трагичтрансформирати, -ормирам и траннога бола . . . па било да бол и несрећа леже сфбрмисати, -ормишем сврш. и несврш. на стварним страдањима или да су се детер(из)вршити трансформацију, изменити, ме- министички јавили и трансцендентално обоњати, преобразити, преображавати. — [Ду- јили. Богдан. чић] је свијет осјећао преко својих осјетила трансценденталност, -ости ж стање, више него што би дојмове интелектом трансформирао. Барац. Лајбниц . . . учи да је својство, особина онога што је трансцендентално, априорност. душа везана за једно тело које се само трансформише. Петрон. трапсценд^нтан, -тна, -тно 1. фил. трансценденталан. — Филозофија не може трансфбрмист(а) м присталица, прибити емпирична пошто њена факта нису падник трансформизма. дата у искуству, она мора тражити на друтрансформ&стнчки, -а, -6 који се од- гом месту извор свом трансцендентном сазноси на трансформизам и трансформисте: нању; тај извор лежи у нашем уму. Петрон. 2. мат. који се не може изразити алгебарски, трансформистичке идеје. -*~бтш *

ТРАНСЦЕНДЕНТНО — ТРАПАВО

263

неалгебарски: број П (пи), број е, гониометриј- трап од кола и неколико . . . плугова лежало ске функције — синус, косинуо, и др. — је крај . . . зидова. Бен. 2. лежај на спрат. — све функције које не улазе у дефиницију Спавамо на траповима од по три спрата. алгебарских функција јесу трансцендентне Ђон. 2 функције. Алг. 1. трЗп , трапа м 1. јама у землм у којој трансцендбнтно прил. на трансцен- се чува кромпир, репа и друго поврће. — Родентан начин, трансцендентално. дитељи су наполичарили од зоре до сутрансценд&отност, -ости ж стање, осо- мрака за ваган граха . . . те неколико трабииа, својство онога шпго је трансцендентно. пова репе у пољу. Гор. Пођох . . . у поље. И откопах један трап. Б 1958. 2. покр. а. — Кршћанство управо постаје симбол, не само по својој трансцендентности него прије земљиште на коме се гаји бостан, бостаниште. Вук Рј. б. бостан (диње и лубенице). И. 3. свега по своме моралу. Ант. 1. покр. млад, скоро, недавно посађен виноград. трансценд&кца и трансценденција ж Вук Рј. трансцендентност. — Тиче се поглавито трЗп 3 , -а м холандски 1. степенице на трансценденце идеја. Баз. Да је Јум (Ните) броду. Кл. Рј. 2. лестве од ужета, конопца мало дубље МИСЛИО, увидео би да се . . . просторна трансценденција спољних обје- (на броду или за гимнастичке вежбе). И. 3. ката не може образложити са његовог стано- (обично у изразу: стајни ~ ) точкови или скије на авиону. — Један . . . мотор [авиона вишта. Петрон. је] зазвиждао, а затим је стајни трап потрансцендирати, -бндирам сврш. и непустио и машина се са треском скљокала на сврш. прећи, прелазити границе искуства, земљу. Б 1957. бити изван или изнад чулног опажања. — трЗп 4 м в. траб. — Чамча се мало подНаше знање остаје свагда у границама монапио, па час пева . . . час трчи по авлији гућег искуства, а оно што прелази (транскерећим »трапом«. Игњ. цендира) наше искуство, то је неспознатљиво, трансцендентно. Ант. 1. трбп 5 (често удвојено: трап-трап) оном. транчнрати, -анчирам несврш. в. тран- узвик којим се подражава спор, трапав ход ширати. — Није то баш угодан посао — (рбично праћен ударима, лупњавом о тло). — Има још да се находамо, овако полако, туђе браде транчирати. Ков. А. све трап, трап. Шуб. Оне [војничке цокуле] транша ж фр. 1. кршика, режањ, део опет чине трап-трап по камењу. Лал. (хлеба, меса). 2. венац на кованом новцу (с трбпа ж тал. покр. врста замке, клопке; натписом или украсом). Кл. Рј. 3. посебно исп. трапула. — Трапе су дрветом или каемитован део зајма, вредносних папира (кад се зајам не емитује одједном, него у деловима). меном ограђени простори у које лисица — Већ је готова прва транша [зајма] од 12.000 може ући, али из којих не може изаћи. Петр. М. бонова за Далмацију. Дед. В. трапа м в. трапавко. Р-К Реч. транш^ја ж фр. борбени ров који се добива повезивањем стрељачких ровова и који тр&пав, -а, -о који неспретно, тромо служи за осматрање, ватрено дејство, зашти- хода; неспретан уопште. — Нико није знао ту од непријатељске ватре, за прикривени саоб- да је тај трапави опанчар . . . усред дана раћај и сл. . . . носио на леђима пуне џакове илегалног материјала. Ћос. Д. Мада [носорог] изгледа транширање с гл. им. од транширати. гломазан и трапав . . . муњевито реагује на транширати, -анширам несврш. фр. све што се креће. НИН 1972. сећи, расецати, просецати. Изр. ~ недеља в. трапашца (2). Вук Рј. 1 1 трбша ж траља (1). — Спремио сам тр&павац, -авца м пеј. = трапавко онај нешто трање за пут. Да«. који је трапав. трбња 2 ж покр. траља?. Вук Рј. тр^павица ж 1. пеј. трапава женска трЗшав, -а, -о покр. лењ, спор; исп. траособа. Р-К Реч. 2. рлг. покр. недеља, седмица ллв (3). — [Сељаци] устопице, један за другим ступају трањавим процесионим ходом. у којој се сваки дан (тј. и средом и петком) може мрсити, недеља пред задушном недељом. Божић. Вук Рј. трааати, -ам несврш. покр. висити, трапавко м пеј. = трапавац. — Двадесет ландарати. — Храмљу људи и по навици се прибијају крајем пута гдје има траве. Одли- година радиш, а у тебе губер сиротог студента. Е, мој трапавко. Пол. 1958. јепљене закрпе трањају за њима. Лал. трап, -а и трапа и трЗп,1 трапа м 1. трЗпаво прил. на трапав начин, тромо, доњи део, основа кола, колско постоље. — неспретно. — Блаж је дремљиво, трапаво Раменом упро у предњи трап аутомобила и гегао. Божић. Мукло су се отворила врата . . . запео из петних жила. Рад. Д. Предњи избе, трапаво је изашла крава. Лал.

264

ТРАПАВОСТ — ТРАПИТИ

трапезарија ж в. трпезарија. — Разготрбпавбст, -ости ж особина, својство онога којије трапав, онога штоје трапаво, тромост, варао се и саветовао . . . о томе како би се могла . . . од кујне направити трапезарија. неспретност. Срем. трапавуша ж пеј. в. трапавица (1). трапбзист(а) м вежбач на трапезу (рбично Р-К Реч. трапађбза ж пеј. трапава и аљкава у циркусу). — Има код Мушицког и филоженска особа; исп. трапавица (1). — Сањаш лошких истезања која подсећају на опасну вештину трапезиста, и понекад на крајњи о њима недостиживим . . . Од касабалијских ефект од трапезиста који је пао у мрежу. трапађоза до лијепих, његованих дјевојака. Сек. Сим. трапбзисткиња ж женска особа трапетрбпан и трапан м покр. в. трепан. — зист(а). — У излозима ашчиница . . . висили Циљ је трапана лекарска, а по смрти су су плакати . . . трапезисткиње Лили. Вучо. лубање трапановане . . . да би се исечак као амајлија носио. Жуј. трапезни, -а, -о који се односи на трапез. трапезбид, -ида м геом. четвороугаоник трапана&е с гл. им. од трапанати. — У Црној Гори се чује за шару и »трепао« чије странице нису ни једнаке, ни паралелне. или »трапан«, а за операцију »трапање« или трапезбиднп, -а, -б који се односи на •»трапанање«. Ств. 1948. трапезоид, налик на трапезоид. — Мишићи трапанати, -ам несврш. покр. в. трешије (трапезоидни мишићи) држе главу панирати. В. пр. уз гл. им. трапанање. да не клоне напријед. НЧ. трапанација ж в. трепанација. трбпер и трапер м енгл. ловац дивљачи трапановати, -нујем несврш. трепани- са скупоценим крзном у Северној Америци. — рати. — Трапановане лубање доказују да Џим Стантон, канадски трапер . . . годинама се и хирургија почела развијати. Жуј. [је] сам са женом становао и ловио у једном усамљеном заливу. Пол. 1958. трЗпањ м покр. в. трепан. — Узме се »шара« или »трапањ«: гвоздена цијев, широка трЗперице и траперице ж мн. врста као свирала, на једном крају назубљена као панталона које носе трапери. — Носим дугу тестера, а на другом од кости. Ств. 1948. косу, имам америчке траперице . . . мами тра"пан>е с покр. в. трепанација. В. пр. се допадају излизане траперице. Вј. 1973. уз трапанаше. трапист м 1. (и траписта) припадник катотрапање с гл. им. од трапати. личког калуђерског реда> основаног у Франтрапарање с гл. им. од трапарати. цускоју средњем веку, чувен по строгости својих трапарати и трапати, -ам несврш. а. прописа, нарочито по обавези сталног и потићи, ходати (најчешће трапаво) лупкајући, пуног ћутања. — Сада . . . се налази у Бањалуци у самостану траписта, гдје . . . прави ударајући обућом о тло. — По калдрми чувени сир. Мар. 2. врста сира који су до испред женског затвора трапарала је фелддругог светског рата израђивали калуђери жандармерија. Лал. Не може да чује . . . траписти на свом имању код Бањалуке. ријечи унучића који за н>им трапају. Јел. Мач му лупа о бедрима, а чизме трапају, трап&стички, -а, -5 који се односи на без обзира што ја спавам. Нуш. 6. ићи не траписте, који припада трапистима. гледајући куда, басати. Вук Рј. трбпити, -им несврш. 1. стављати (потрапати, трапам несврш. прљати газећи врће) у трап. — Прође »позна« јесен . . . незграпно, трапаво. Људи вуку дрва или »трапе« поврће у тратрапез, -еза м грч. 1. геом. четвороугао- пове. Вес. 2. копати земљу дубоко {обично ник с двема неједнаким паралелним странама. будаком). — Папа . . . намјести Франца са још два друга . . . у самостан . . . да тамо 2. гимнастичка справа која се састоји од пречаге обешене на два конопца, висеће вратило. код . . . Рима крче и трапе. Павл. Одабрао — Намјештали [су] пречке, затезали конопце је ледину у Међугорју, ишао да је трапи. Радул. 3. покр. садити (обично лозу). — Ако и вјешали трапезе и вратила за вјежбање. се желе употребљавати гранчице разних Ћоп. Акробат виси о ножним палцима на сората [воћака] појединце и по потреби, трапезу у вртоглавој висини. Мар. 3. направа изнад кревета у болницама која служи онда је најбоље сваку сорту трапити у редоза лакше самостално дизање слабих, немоћних ве. Тод. 4. нагло, изненада се појавити, доћиу банути. — Нема га по неколико месеци, болесника. Кл. Рј. па тек изненада трапи у село. Дом. трапеза ж в. трпеза. — Старац саслуша трапити, трапим несврш. мучити, кигрешника . . . па га у храм приводио . . . њити. — Неста јој свих неугодних мисли, до часнога на трапези кваса. Март. Прва које су је цијеле ноћи трапиле. Коз. Ј. салата шећерна за богате је трапезе. Чипл.

ТРАПКАЊЕ — ТРАТИНА

265

~ се мучити се. — Још више бих се траса и трЗса ж фр. означена, пројектотрапила да не могу говорити с тобом. Нех. вана линија пута, железничке пруге, канала и сл. — Русија је . . . добила дозволу да трЗпкање с гл. им. од трапкати. скрати трасу транссибирске жељезнице. трЗпкати, -ам несврш. тапкати, топОП 2. Слична ситуација је и на траси канала тати. — Кад су се уморили_[у свађи] . . . Дунав—Тиса—Дунав. Пол. 1958. престали [су] бесно да трапкају по соби. трасант м тал. банк. особа која издаје Вучо. трапљевина ж трапљено земљиште. — меницу, трату на другу правну особу. трасат, -4та м банк. особа на коју је Нарочито би родила оваква трапљевина. меница вучена, трасирана и којој трасант Ђур. налаже да плати означену суму. трапљеник м онај који се трапи, који се траспрање' с гл. им. од трасирати1. злопати, који тешко жиеи. — Тај чудни босјак и трапљеник . . . боље је . . . и прије трасирање 2 с гл. им. од трасирати*. схватио многа битна значења нове цивилитрасирати 1 , трасирам сврш. и несврш. зације. ВУС 1971. фр. обележити, обележавати, проЈектовати линију пута, железничке пруге, канала и сл.\ трбпљење с гл. им. од трапити. (на)цртати, скицирати. —• Треба правити трапљење с гл. им. од трапити (се). добре путеве . . . да се лепо трасирају, трапња ж мучење, кињење; испосништво. кривине да се исправе. Ћос. Д. фиг. Траси— Ова трапња и прегарање, ова аскеза рају пут једној грани духовне културе. КХ прелази иужно у мировање. Баз. 1936. Загребачка је организација . . . успјела трЛповесан, -сна, -сно, ијек. траповијеи да трасира курс даљње акције. ВУС 1973. сан који се нијејош добро разбудио, бунован.— трасирати 2 , трасирам сврш. и несврш. Жене, преплашене и траповесне, дизаху се тал. банк. изда(ва)ти, вући меницу, трату на крпарама. Петр. Б. Ја мислим да је све на неку другу особу. Кл. Рј. то . . . прича и лаж, или сни које причају траскало м и с брбљивац, брбљивко. људи кад се пробуде, или да боље рекнем: Вук Рј. док су још траповијесни. Вел. траскање с гл. им. од траскати. тр&повесно, ијек. траповијесно, прил. на траповесан начин, буновно, сањиео. — траскање с гл. им. од траскати. Непомична, потпуно укоченог погледа, она трЗскати, -ам несврш. покр. лупати, је траповесно и несигурно пружала . . . трескати. Рј. А. руку. Андр. И. траскати, траскам несврш. брбљати, трбповијесан, -сна, -сно, ек. траповесан. много говорити о чему безначајном. Вук Рј. трЗповнјеспо, ек. траповесно. трб-та (обично поновљено) оном. узвик којим се подражава звук трубе. — Трубач трЗпула ж тал. покр. мишоловка, замка, . . . засвира »тра-та, тра-та«-, чета се опет ступица. — Чекај, чекај напећемо ти ми скупи. Шуб. трапулу. Шег. трапуљати и трапутлати, -ам несврш. трата и тр&та ж тал. 1. трг. трасирана, трапати. — То су били некада људи, а вучена меница, писмени налог издавача менице, сада су живи лешеви, који гамижу захватрасанта, другој особи — трасату — да љујући само оним . . . трећепозивцима који уплати одређену суму новца. 2. (трата) врста трапуљају по . . . врућини за њима [заробље- рибарске мреже, мрежа потегача. Деан. Рј. ницима]. Јак. Јесу л* ти се папци растали тратаменат, -ента м тал. покр. гозба, те трапутлаш као арваула? Лал. гошћење. — Михаљско звонце . . . дозивље траракати, трарачем несврш. оном. и боре и чемпресе . . . па и живе и мртве одавати глас, звук »трарара« (о труби). — на »тратаменат« у госпара пароха. Војн. Кроз ноћну тишину трарачу трубље. Шен. тратариште с покр. место у мору где траракнути, траракнем сврш. према траракати. — Трубље траракнуше, Томо се рибе лове тратом. Рј. А. се трзну. Шен. трЗтиво с заст. оно што је одређено за потрошњу, оно што се може тратити. — трарара узвик којим се подражава звук Треба нам за потрошка пара, нек је мање трубе. Р-К Реч. готова тратива. Март. трбс и трас узвик којим се подражава тр&тина ж необрађено земљиште обрасло звук при пуцању из ватреног оружја, при ситном травом, пашњак, утрина. — Око ударању, лупању, паду и сл. — Извучем ње зелена тратина, старе врбе, ма љепота! пиштољ и трас, трас за њима. Хорв. Мићо Пав. За оградом разбирала се пред кућом . . . потегне виле, а Мухарембег из пушке зелена, као баршун мека тратина. Цар М. — трас, — и убије Мићу. ЛМС 1951.

266

ТРАТИНИЦА — ТРАХЕИДЕ

трбтшгаца ж дем. од тратина. — Широка цркву тратиница кружи. Марк. Ф. тратипчица ж бот. в. красуљак. — Ту на равној прузц, на . . . зеленом бедему, посутом тратинчицама и модрим звончићима . . . ту је протекла младост докторова. Крл. трЗтињак, -ињка м в. тратина. — Рубом тратињка осула се тајноцвјетна бусењача . . . и миришљиви срцопуц. Боокић. трМти (се), тарем (се) несврш. в. трти (се). — Милош извади махраму и као поче трати зној. Ћор. Он није трао главе за свог сина. Мул. А за што би се он баш и трао и трудио? И. трХтити, -им (импф. траћах; трп. прид. трЗћен) несврш. = траћити 1. а. трошити, употребљаеатиузалуд, улудо, расипати (обично новац). — Силне новце тратио је на ту чету, Шен. А ти ми бјежи с крова, црна злокобнице [врана], да не тратим лагане стрелице. Брл. б. упропашћавати, нарушавати. — [Наш господар] ломи главу и трати здравље судећи народу. Љуб. в. проводити узалуд, улудо, губити (време). — Грехота јс да сс време овде трати, да нас сунце пече, киша да нас млати. Змај. Ми не обичавамо тратити наше вечери по крчмама. Бег. 2. заст. вршити, обављати, чинити. — У кући [се] безакоња трате. Март. 3. заст. гостити, частити. В. последњи пр. уз траћити.

јалијаши. Јевт. Сватове је траћио Јанош у газдиној кући. Берт. трЗума и траума ж грч. мед. а. рана, повреда, озледа. — У ауто-мото шпорту најчешће проузрокују трауме. Аут. б. душевни потрес, психичко оптерећење. — Стих је било времена: он увијек . . . откуцава његове трауме и грчеве. КН 1959. траумат&зам, -зма м општи поремећај у организму услед неке теже повреде. МЕП. трауматизирати, -изирам сврш. и несврш. изаз(и)вати трауму (б). — Ова су ме открића наиросто трауматизнрала. ВУС 1971. трауматичан, -чна, -чно који се односи на трауме. трауматолбгија ж мед. наука о траумама; изучавање и лечење повреда тела и последица у нервном систему. МЕП. трауматбпошки, -а, -б који се односи на трауматологију, на трауме: ~ болница, ~ одељење. трауматски и трауматски, -а, -о који се односи на трауме: •—- обољење.

трафика ж тал. 1. трговина у којој се обично продаје дуван, цигарете и друге ситне ствари. — Сједи с другим пензионерима у једној малој трафици и разговара. Десн. 2. заст. дуван. — Креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику. Срем. трафнкана ж в. трафика (1). — Иде тратбар, -ара м в. тротоар. — Ја сам код Шолема Чивутина у трафикану на дошб да истресем на тратоар само смеће. комовицу. Срем. Кам. траф&кант м продавац у трафици, онај трЗтор м бот. 1. биљка Атагапсћш и А. рашси1аШ$ изпор. штирова. 2. в. траторак који држи трафику или ради у трафици. — Поклони се . . . дубоко . . . трафиканту, (7). Сим. Реч. који је управо закључавао свој мали киоск. трЗторак, -брка м бот. 1. украсна биљка Мар. из пор. штирова, са црвеним, златноокутим траф&кантица, трафАканткиња и и белим цветовима који су скупљени у цваст трафиканткиња ж продавачица у трафици, Се1о81а ст(а(а. ЕЛЗ. 2. биљка са бодљикавим она која држи трафику или ради у трафици. лишћем из пор. Асапсћасеае. Сим. Реч. траф&кантскн, -а, -б који се односи на тратбрнја ж тал. гостионица, ресторан. трафиканте. — Певање . . . може се чути по свима каватрЗфостаница и трафостаница ж нама3 траторијама и свуда по улицама. трансформатор, направа која повишава или Нен. Љ. снижава напон наизменичне електричне струје. — Постоје нове трафостанице за појачање трбторић м дем. од тратор. — Више струје у граду. Пол. 1958. . . . пута је траторић крај стазе утргнула. Шен. трбхеалан, -лна, -лно који се односи на трЗћење с гл. им. од тратити и траћити. трахеју; душнички. Кл. Рј. трахеати м мн. зоол. зглавкари који трЗћити, -им несврш. = тратити. — Говорили [су] . . . да су травари и бонбонџије, дишу трахејама. Кл. Рј. да траће . . . паре. Пол. 1958. Што даље да на трахеиде, -ида ж мн. бот. дугуљасте празно тандрче, да траћи речи. Рад. Д. Ноћи ћелије у дрвећу које су међусобно спојене. — је траћио у пићу и кафанским весељима. — Трахеиде чине појединачне ћелије, краће Глиг. Златар . . . би . . . клиснуо у какву и уже, које се својим крајевима додирују и крчму где банчи олош и траће младост групишу у низове. Станк. С.

ТРАХЕЈА — ТРАЧНИЦА трахеја и трахбја ж грч. анат. душник код људи и кичмењака који имају плућа. — Доводна ваздушна цев, душник или трахеја, грана се најпре у две бронхије. Станк. С. трахеотдмија >к мед. разрезивање душника у случају његова обољења ЈтасћеоКжпа. Вуј. Лекс. трахит, -ита м грч. мин. громадна, магматска стсна порфирне структуре. — Трахит је површински огранак сијенита. Тућ. трахбтис м мед. запаљење душника »асћејш. МЕП. трах&тичан, -чна, -чно и трахитски, -а, -б који се односи на трахит. — Околина Брестовачке бање чисто је вулканична, трахитична. О 1875. Западно трахитско стење не шири се даље од Малиника. И. трахбм, -ома м и трахома ж грч. мсд. заразна болест очију, запаљење очних везлица, вежљаче сопјипсПуШб 1гасћота1ока. — Трахом ИЛИ миспрска окобоља јавЛЈа сс иајвишс у Мисиру. Катут. трахоматичан, -чна, -чно који јс оболсо од трахома. — Прашина му је насула и наприштила трахоматично око. Божић. Омален . . . са жмиркавим трахоматичним очима. Петр. В. трахбмаш, -аЧиа м онај који болује од трахома. Деан. Рј. трахомашица ж она која болује од трахома.

267

трачарија ж в. трач. — Од трачарија о писцима . . . те писаније . . . туђе су књижевности. Шим. С. трбчаст, -а, -о в. тракаст. Рј. А. трачати и трЗчати, -ам несврш. = трачовати изводити трачеве, оговарати, клеветати, оцрњшати (кога). — То му је главно занимање да по биртијама трача и клевеће своје политичке противнике. ВЛ 1972. трачење с гл. им. од трачити. трачење с гл. им. од трачити се. трбчер м = трачлер онај који трача. трачбрај, -аја м в. трач. — [Разбијају] досаду трачерајима. ЛМС 1951. трЗчерка ж = трачлерица она која трача. трачибаба м и ж в. трачара. — Бљезгаријс — читке трачибабама и шупљеглавцима — штетне [су] друштву. Шим. С. трачина ж аугм. од гпрак. Рј. А. трбчити 1 , -им сврш. и несврш. покр. спремити, спремати, уговорити, уговарати сеадбу. — Што ссапиш, Маро, хоћемо ли о св. Кати сватове трачити? Торд. Погоде се брзо за момка и девојку . . . и када је згодно да сватове траче. Вел. трбчити 2 , -им несврш. покр. улудо проводити, траћити: ~ време. — Млади фићфирић Крсто . . . трачио [је] вријеме и живце и снагу. Мих. трачити се, трачим се несврш. убијати, трахДмашки, -а, -о који се односи на истребљивати, уништаеати један другога; трахомаше. исп. истрачити се. — Дизаћу . . . катрамунаћ трахомски, -а, -о који се односи на тра- у светога Шпиридона у Крфу, да се трачите до девете капље крви што обаталисте цркохом(у): ~ обољење ока. вину. Љуб. трач, тр^ча и трбч м нем. оговарање, трачић, -а и трачић, -ића м дем. од клеветање, клевета, лаж; брбљање. — Ја о трак. — Дивотно је блистала вечерњица, томе не знам ништа. Трач. Матош. Таленат крупна и златна, с маленим трачићима. Кум. и знање [новинара] допиру једва за састав трЗчица ж 1. дем. од трака. — Погледа репортерских вијести и градских трачева. на одело женино, на . . . разне трачице и Бег. крпице. Марк. С. Вијао [је вјетрић] модром трачак, -чка м дем. од трак и трака. — трачицом. Бег.; Р-К Реч. 2. покр. стаза; Чарапе [јеј повезала више кољена једним траг од кола. Рј. А. трачком. Берт. Гледаше . . . у трачак свјеттрЗчлер м нем. = трачер. Кл. Рј. лости што се кроз прозорчић назираше. Ћип. фиг. Преко њежног и жалосног лица прели трЗчлерица ж = трачерка. се трачак наде. Тур. трачни, -а, -о који се односи на трак(рве). — Код звјездача (морских звезда) . . . уста трачан, -чна, -чно који има тракове: су у средини доње стране, а у трачним су ~ риба. Рј. А. браздама, које теку, средином тракова, нотрачање и трачање с гл. им. од трачати. жице. Финк. Продајемо . . . нову трачну трачара м и ж особа која трача. — пилу . . . са уграђеним електромотором. Б 1957. Натјечај за брусача трачних пила. Достојевски је — причају — био у приватном животу зао и завидан и несретан. — Вј. 1960. трачница ж (обично у мн.) паралелне Занимљиво трачарама и психоаналитицима. Шим. С. Ваш начин изражавања . . . човјек челичне шине, пруге по којима се крећу локоможе често успоредити с брбљањем обичне мотиве и вагони или трамвајска кола. — бабе трачаре. ВУС 1971. ,. . „, 3 ». Железничке трачнице својим широким ос-

268

ТРАЧНИЧКИ — ТРБУХ

новама наслањају се на прагове. Физ. 2. У даљини се, изнад празних трачница, нагло смањивало црвено око сигналног фењера. Ћос. Б. трачнички, -а, -б који се креће по трачницама: ~ возило. трачбвати, трачујем несврш. = трачати. — Цијела фамилија [је] трачовала о љубави Славковој. Крл. трбшење с гл. им. од трашити. трЗшити, -им несврш. покр. ножем тањити кожу на крају. Вук Рј. трба ж хип. од трбух. — Не може празна трба да носи машинку горе и доље. Лал. Ако вас сврби, почешите се сами по трби. Богдан. трбаст и трбат, -а, -о в. трбушаст. — Круница с доње стране је трбаста. Панч. Има ли већих изелица од тих кнежева и војвода . . . који се . . . сити и пресити, буцмасти и трбати, милионима накљукавају да пукну. Богдан. Где би сељак [био] трбат и задригб, кад му при раду ваља комоција? Рад. Д. Ни прегршти брашна немам, а куд би' ја овако трбата у воденицу! И. трбиште с трбушна дупља. Рј. А. трбо, -а и -е м хип. од трбоња. — Људи по дебљини зову се . . . трбоња, трбо. Рј. А. трбббоља ж обољење трбуха, болоеи у трбуху; мед. пролив соИса. — Хегл је мислио да је проста трбобоља, што га је спопала, права колера. Нен. Љ. Мартин [се спррма] да иде у село . . . некаквој баби која је лијечила трбобољу. Ћоп. Нема конца грохоту, ни трбобољи . . . смијача! Гор. трббзборац, -орца м в. трбухозборац. Рј. А. трбок м покр. врста пређе, повраза на штапу за хватање риба. Вук Рј. трббноге, -ога Ж мн. зоол. врста пужева ОазИороЈа. Рј. А. трбонбшци, -бножаца и трббношцн, -бножаца м мн. (јд. трбонбжац и трббножац, -шца) зоол. врста жкушаца ВгасИорода [НаИо11б 8Ц1а1а]. — Њихове главне хрпе [раменоножаца] окрстили [су] главоношцима, трбоношцима. Финк.; Бен. Рј. трбон>а м онај који има велики трбух. — Умах се појави пред нама трбоња румена носа. Шен. трбоњаст, -а, -о в. трбушаст. — Задњи [излетје напоље] трбоњасти врач. Шен. трбДперке, -рки ж мн. зоол. рибе с трбушним перајама АћсЈотта1е8. Рј. А.; Р-К Реч. трборез м мед. хируршко отварање трбушне дупље соеИсЛопш. Бен. Рј.

трбосек и трббсек, ијек. трбосјек и трббсјек, м онај који убија људе секући им трбухе. — То су, ето, гаскоњски кадети, трбосеци или пробисвети. Дим. трбдсловац, -овца м в. трбухозборац. Рј. А. трбу, -(в)а м в. трбух. — Само нек ми ухвати за пушку, не фали му кугла у трбу. Петр. В. Што би ти . . . због нашије[х] трбува укидб своју срећу. Ћоп. Ваља поћи трбувом за крувом. Ољ. трбук м в. трбок. Вук Рј. трбуља ж 1. трбушаста женска особа. 2. бот. а. в. кукута. Вук Рј. б. вишегодишња биљка из пор. штитара ОепапЉе адиаиса која расте по барама а плодови се употребљавају у лекарству. МЕП. трбуљак, -5ка м в. гпрбоња. — Он нагони хата трбуљака на дворове Јока подмуклаћа. Лал. трбуљаст, -а, -о в. трбушаст. — Садик, трбуљаст . . . а прождрљив у јелу. Сиј. трбуљика ж бот. в. кукута. Вук Рј. трбух м (мн. трбуси) 1. а. део тела у коме су желудац и црева; испупчени део тела и унутрашњи простор са органима који су у њему аМотеп. — Милисав . . . потеже нож те њега у трбух. Вес. Жагару је шрапнела распорила трбух. Гор. Волићи су мирно стајали до трбуха у наносу [снијега]. И. б. дроб, стомак, утроба. — Чујем како му се мућка пиво у трбуху. Лаз. Л. Од љутине ју нешто стисло у трбуху. Бен. Удари га ножем по појасу и просу му трбух по долини. НП Вук. в. фиг. празан стомак, глад. — Ако их трбух не натера да штогод раде, разум неће. Нен. Љ. 2. унутрашњост чега. — Ако је [облак] градобитан . . . у трбуху крије ледену тучу. Чипл. 3. истурени, испупчени део нечега, избочина, испупчење, издигнуће: ~ таласа. — Трбух — камена избочина, која је на све стране заобљена. 3-Г. [Жене] слушају како . . . вршти белутак под трбухом претовареног чамца. Ћос. Д. 4. предак од кога потиче неки род; род, потомак. — Данас од трбуха попа Милоша има 25 чељади. Рј. А. Дарује му султан . . . сенџет у зоб. Отад све до данас тај је трбух владао у Скадру и вадио очи и нама и Црногорцима. Љуб. 5. (обично у мн.) физ. честице с великим амплитудама. — Честице које уопће не титрају зовемо чворовима, док честице с највећим амплитудама зовемо трбусима. Физ. 1.

Изр. гледати један другом

у

~

одлично се међу собом познавати; добити ~ а) постати дебео, угојити се; б) затруднети; држати се, ухватити се, хватати се за ~ од смеха много се смејати; завија ме (га) ~ имам (има) болове у трбуху;

ТРБУХОЗБОРАЦ — ТРВОЉ залепио (прилепио) му се ~ за леђа, прирасли му трбуси уз крижа много

је сув, мршав; игра трбуха оријентална игра жена при којој извијају доњим делом стомака, трбушни плес; имати <~ до зуба бити увелико трудна, гравидна; имати трбуха бити сит; ићи, (о)тумарати (с) трбухом за крухом (от)ићи за зарадом, за средствима за живот и опстанак; јести (нешто) од трбуха лечити се нечим од шрбушних (сгпомачних) обољења; потрбушке лећи (лежати); мали ~ доњи део трбуха с бешиком и полним органима; набијати ~ превише јести, гојити се; немати <~ бити витак, неугојен; носити ~ бити трудна, гравидна; пун ~ ситост; пустити ~ угојити се, постати дебео, угојен.

269

трбушине. Ћоп. 2. део меса што покрива трбух. Р-К Реч. трбушити се, -им се несврш. истурати трбух. — фиг. До врата [се] трбушила земљена пећ. О-А. трбушић м дем. и хип. од трбух. — Чак и по оном својем округлом трбушићу био је посут орденима. Маж. Ф. трбушко и трбушко м в. трбоња. — Кафану је држао неки трбушко Шваба. Срем. трбушни, -а, -6 1. који се односи на трбух, који припада трбуху: ~ дупља, шупљина, трбушни мишићи, ~ органи, трбушна марамица, овојница, опна. 2. коЈисе носи на трбуху. — Некада . . . је . . . трговац на трбушној кошари носио своју робу. Бен. 3. од кога оболевају органи трбуха, црева: ~ тифус. 4. који се изводи трбухом, из трбуха: ~ плес, ~ глас. трбушница ж 1. анат. трбушна марамица, опна, овојница репгопешп. Р-К Реч. 2. бот. в. госпина папучица (уз папучица, изр.). И. трбушче, -ета с, трбушчић и трбушчић м 1. дем. и хип. од трбух. — Гледај га . . . какав трбушчић има. Нуш. Осјети на својим грудима топлину његова бијелог трбушчића. Шимун. 2. в. трбух (4). — У новије доба, братство се дијелило на три огранка, три »трбушчића«. Вуков. трвеље с покр. врста женског украса на глави. — Поскидао сам све трвеље са Влајиња сељанки. Срем. трв&ник, -ика шутрвен пут, друм, цеста. — И славу да си мимоходим, која с' увијек трвеником вози. Прер. фиг. [Иду] већ утаженим трвеником извесних наслеђених назора и усвојених система. О 1875. трвбњати се, -ам се несврш. покр. трти се, чешати се. — Ти се трвењаш, ти се заматаш . . . ал' све бадава, јер од њега [комарца] се не сакри. Коз. Ј. трвење с 1. гл. им. од пфти (се). 2. судар, сукобљавање, сеађа. — Међу државама је било увек трвења, непријатељства и борбе. Рј. А.

трбухозборац, -рца м човек који говори не мичући уснама тако да се чини као да гласови долазе из трбуха. — Налик на онај чудновати напор трбухозборца. Креш. трбухозббрачки, -а, -о који се односи на трбухозборце. — Препаде се свог шупљег трбухозборачког гласића. Божић. трбухозборство с способност трбухозборца да говори тако да се чини као да гласови долазе из трбуха. — И наши најбистрији разговори још су трбухозборство. Уј. трбушак, -шка м 1. дем. и хип. од трбух, трбушчић. — Каменом . . . погођена [жаба] . . . надме трбушак. Гор. 2. покр. в. трбух (4). — Сеоштичани [из племена Братоножића] дијеле се на два главна »трбуха«: Велимировиће и Станковиће. Велимировићи опет имају два »трбушчића« или »трбушка«: Бошковиће и Љаковиће. Рј. А. трбушаст, -а, -о 1. обао, заобљен, бокаст, избочен, као трбух. — Испод омањег, трбушастог брда . . . нижу [се] неколико реда родних винограда. Ћор. Вирио је . . . ишаран, трбушаст ормар. Шен. 2. који има (велики) трбух, трбушат. — Климаше омалени и трбушасти фратар. Кум. По Шпанији . . . тетура на магарету трбушасти Санчо Панса. Дуч. трбушат, -а, -о трбушаст. — Пред . . . кућом застао трбушати биров. Јакш. Ђ. [Води] за собом трбушата . . . коњчића под самаром. Андр. И. Волим да градим . . . трвнти(се),-им(се) несврш. в. трти(се). какав леп трбушат ковчег. Богдан. — Зачу [ с е ] . . . нечије живо гдје трви траву. трбушати, -ам несврш. добивати трбух, Ћип. Сваке ноћи на жалу сјена заман руке гојити се, дебљати (се). — Парби се [народ], мочи. Таре их; њима своју душу трви. Наз. а фишкали трбушају. Гор. Тако ми трвимо и мрвимо од године до готрбушатбст, -ости ж стање, особина дине. Ков. А. Народи [су се] баш кад су се техником сасвим зближили, почели трвити онога који је трбушат и онога што је трбувише и горе него ли прије тога зближења. шато. Шим. С. трбушило м в. трбоња. Р-К Реч. трбушина и трбушина ж 1. аугм. и трвољ м нечистоћа, прљавштина; неред пеј. од трбух. — Имао је. . . голему трбушину, у кући. — У собњем куту у трвољу сједи [миш]. Сим. ^ • Ј— , •- • ,^^.-*,. - . а низак раст. Вел. Само ждеру, набијају

270

ТРВОЉИТИ — ТРЋИ

трвољити, -им несврш. покр. правити и криомице продаду је некој градској трга-

нечистоћу разним отпацима. т р г м 1. а. роба која се продаје или купује; трговање. — Тргом [је називан] . . . артикал којим се трговало. Лапч. Станари . . . долазе у град . . . да продају свој сиромашчи трг . . . мало јаја . . . по којег копуна, пијетла. Пол. 1950. Је ли било на Шестановцу трга? Павл. б. место где се продаје или купује, пијаца, тржница: дрварски ~ , цветни ~ , марвени ~ . — Јутром дође с трга . . . и . . . нама . . . демонструје садржину котарице. Лаз. Л. Би ли . . . ми однио ову врећу брашна на трг? Креш. в. трговиште, град у коме се одржавају вашари, сајмови, трговачки центар. — Путовао [је] ради . . . послова по трговима у Сирији. Кнеок. Б. Тик штајерскога бријега Саве, управо напрама тргу Кршкому у Крањској. Шен. 2. слободан простор у граду на раскршћу улица, окружен зградама. — У граду новском има трг, — простран већ као што су сви тргови у старим градовима. Мат. Он хоће онамо, у своју земљу преко мора, на онај трг од мрамора усред Млетака. Наз.

рици. Љуб. тргати, -ам несврш. 1. а. наглим покретом кидати на делове, чупати, растрзати. — Вјетар трга и просипље суво, свенуло лишће. Коч. Дошло му да попут узнемирена пашчета гризе и трга ланац. Ћоп. фиг. Глад им је утробу тргао. М-И, Трга моје сне као конце. Бег. б. скидати са стабљике, брати (цвеће, плодове, нарочито грожђе). — Пратила ти . . . овој цвеће! Сама га је тргала у башчу. Срем. [Гледа] у њене прсте како брзо тргају дозрело воће. Ћип. Гроздове тргају друге. М-И. в. безл. сееати, пробадати. — Нешто ме трга у зубу. Р-К Реч. И згрози се и трга га велика неисказана бол. 73«». 2. нагло прекидати какво стање, ток неке радње; будити. — Моји уздаси нису га тргали из његова сабрања. Бег. Нека нитко ничију љутину не трга иза сна. Вел. ~ се 1. кидати се на једном или више места. — Конац се трга. Деан. Рј. 2. јако се мучити. — Напиши му . . . нека се не трга послом. Пец. 3. борити се, отимати се око чега. — Око тебе Ахејци и Тројанци су најтргавица жјеза, дрхтавица; севање, тр- бољи пали тргајући се за тебе. М-И. Сељаци тргали су се о закуп тих ливада. Том. гање, пробади. — А сад натраг у постељу, Изр. ~ од смеха много и бучно се иначе ће вас зграбити тргавица. Креш. смејаши, пгреспги се, кидшпи се од смеха. — тргадба ж покр. тргање, брање плодова, Гледаоци се на то стадоше тргати од смијеха. берба. — Било је ту кукуруза у клиповима Креш. све до друге тргадбе. Том. ; Рј. А. тргаћи, -а, -е који служи за тргање, тргалац, -аоца м берач. Вук Рј. кидање: ~ машина. тргалица ж берачица. Рј. А. тргач, -ача м берач. — За вријеме бербе трганац, -нца м покр. голи клип куку. . . се размиле тргачи по виноградима. руза. Рј. А. Радул. Тргачи стоје на љествицама. Бат.; Деан. Рј. трганица ж берачица. Р-К Реч. трганка ж покр. пфгање, севање (нпр. у тргачина ж берба, брање плодова. — Када сване јесен, . . . приспије берба (тргаглави). Рј. А. чина). Павл. трганци, трганаца м мн. а. врспга ретргачица ж берачица. — Сок тај млади занаца, ваљушака; тарана. — Волио [сам се] [мошт] кипио је и шумио палећ крвцу тргау кухињи учити како се трганци . . . праве. чица. Наз. Ков. А.; Вук Рј. б.јело од куваног кукурузног брашна, качамак, палента, жганци. Рј. А. тргља ж зоол. врста морске рибе, барбун. — Од тргља нам је најпознатија брадата трганчићи, -ића м мн. в трганци (а). тргља са два дуља брка испод уста. Финк; Р-К Реч. Вук Рј. трга&е с 1. гл. им. од тргати (се). 2. тргљав и тргљнв, -а, -о који се лако покр. берба, брање, тргадба. Вук Рј. трга, кида, кидљив. — Тргљави конци. Рј. трга&ци, тргањаца м мн. в. трганци. — А. Било је платно тргљиво. НПХ. Од њега [брашна] се прави . . . каша, тргањтргнути и трћи, тргнем сврш. 1. нагло, ци. Батут. Служило се ... месо . . . тргањци. брзо извући, извадити, ишчупати. — Трже Дов. сабљу Љутица Богдане. НП Вук. Отме им се тргар, -ара м трговац на ситно, на мало, из руку и тргне мач. Богд. Гроф трже из џепа . . . сат. Цар М. [Мара] тргне боквицу ситничар, крамар. Рј. А. из земље. Лаз. Л. 2. а. нагло, брзим покретом тргарнти, тргарим несврш. трговати на повући, потегнути. — Точак од кола хтеде ситно, на мало, крамарити. Рј. А. да ми прегази стопало, ја тргаем ногу. Лаз. Л. Кочијаш [је] тргнуо уздама. Торб. Тргох тргарица ж трговкиња на ситно, на га за рукав. Р-К Реч. б. фиг. повући, опозмало, крамарка. — Покраду бреме овче вуне

ТРГЊА — ТРГОВИНА вати, одрећи, поншитити, променити одлуку. — И предсједник владе . . . навалио је на напредњачке министре да тргну оставку. Јов. С. Зар ће граф, ако га на састанку ми затекнемо, моћи тргнути своју реч? Грол. Чисто [му] дошло . . . да тргне тужбу и преда ствар забораву. Срем. 3. фиг. а. нагло попити, испити. — Комшије на посједак дошли и да тргну коју чашицу. Лал. Тргни коју клековачу ако те стомак завија! Рад. Д. б. повући који дим. — Трже два-три дима из цигаре. Дом. Пошто је тргао добар дим дувана, [сељак] одлази. Рад. Д. 4. одједном погледати, скренути поглед на другу страну. — [Милка] трже своје очи са Зара на Вују. Ад. Онако тек тргох очи на Милисава. Вес. Овај пут трже у њу поглед њежаи. Мул. 5. иагло потећи, поцуршпи* ударити. — Трже му крв на нос. Р-К Реч. На уста тргне му крвца. М-И. Пјена му тргла на уста. Бан. 6. а. изненада кренути, дрмнути, сецнути мало. — Онда воз тргну и, лагано клизећи, крену напред. Пол. 1959. б. повућисе. — Тргнем неколико корака натрашке и опет станем. Наз. в. разг. измеритп робу тако да тег иа ваги мало претегне, скочи на купчеву с?1грану. — Мери . . . по кила! . . . Ал' поштено . . . 'оћу каптар да тргне! Рад. Д. 7. израсти, избити, нићи. — Из старога пања на пролеће неће младица тргнути. Ћип. Био сам тргнуо увис, скоро за читаву главу више од ње. Бег. Науснице истом тргле. Мул. 8. повући се, престати, стишати се. — Поплава . . . ће до сутра, надам се, тргнути, те ће се моћи прећи. Нед. Љ. Вода је тргла . . . Оток је тргао. Р-К Реч. Од поноћи зачести грмљава, па тргнула олуја. Павл. 9. нагло пробудити, прекинути неко душевно стање; освестити. — Колико ме само пута тргла из сна пољарева вика. Ћоп. Питање Заврзаново трже га мало из мисли. Вес. Тргнула ме од мог размишљања Нике. Војн. 10. нагло стати пред кога, појатти се пред ким. — Једном држао чибук . . . кад Муса трже преда њ. О-А.

271

каквом возилу). — Вагон се тргао, они који су стојали занели су се. Јак. в. повући се, вратити се. — Клизали су се све више иза границе са које се даље не може тргнути. Уск. г. отети се, отпадити се. — Ох, никада не бих слутила била да ће ми први син тргнути се из наручја. Ков. А. тргња ж покр. берба, тргачина. — Сјети се . . . тргње и мора и поља. Ћип. тргбван, -вна, -вно који се тиче трговине; трговачки. — Не даду нама ћара учинити, отеше нам трговне волове. НП Вук. Да нека држава развије и унапреди трговину . . . да постане трговна држава, нужни с> извесни услови. О 1875. У лађи . . . броди поглавар морнара, све самих трговних л,уди. М-И. тргбвање с гл. нм. од трговати. тргбватв, тргујем несврш. I. бавити се трговином, купоеати и продавати у циљу зараде, водити трговину. — [У кафану] свраћају и они крупнн трговци што тргују с Бечом и Цариградом. Срем. Тргује се у жнто . . . у малн и велики зуб [стоку]. Павл. Свећеници [су] трговали с нама замјеном робе. Креш. 2. фиг. тишти иешто предметом трговине, даеати некоме пешто на употребу за нотц или за неку материјалну корист. — Она нек' ти буде жена, али никако да . . . њоме тргујеш. Дан. У народно поштење се не тргује. Павл. трговац, -бвца м онај који се бави трговгшом, купује и продаје у цил<у зараде, води, дроки трговину: ~ на мало, на велико; марвени, свињарски, дрварски ~ ; ~ мешовитом робом и сл. трговачки, -а, -о којисеодносина трговца, трговце и трговину, који припада трговцима, којије у вези са трговином, који служи трговини, који се бави трговином: трговачке књиге; <~ биланс, ~ брод, ~ кореспонденција, ~ право, ~ предузеће, ~ комора, ~ морнарица, ~ дописивање, ~ роба, ~ помоћник, ~ путник и сл.

Изр. •—• на нос дојести се, огадити (коме нешто), дојадити се. — Та чим да ме частите трговачки прил. као трговац, на тргови? Мени су тргле на нос препелице и јавачки начин. — Носио се трговачки: чохане ребице у Млецима! Мат. чакшире . . . копоран. Вес. Трговачки се ~ се 1. нагло се пробудити иза сна, пре- држи. Кал. нути се, разабрати се, расанити се, расвестити трговина и тргДвина ж 1. привредна се. — Трже се она иза сна вичући: »Влајко, брате Влајко«. Змај. фиг. освестити се, делатност онога који купује и продаје робу; опаметитисе, постати ваљан, добар, поштен. трговање, промет робе: унутрашња ~ , спољна, вањска ~ , међународна ~ , транзитна ~ , — Тргнуо се из омаглице кад је дошао у слободна ~ , ~ на велико, ~ на мало, Бистрик и упознао Марију. Шимун. Био је ~- белим робљем. — У Маџарској код непре . . . бекрија, али се сад човек тргб и окрено својој кући. Вес. 2. а. нагло се повући, каква Грка учио [је] трговину. Вук. 2. цимнути унатраг (р ватреном оружју). — радња, дућан, продавница у којој се продаје разна роба: винарска ~ , гвожђарска ~ , [Пушка] може да се тргне, па сву вилицу на галантеријска ~ , деликатесна ~ , кожарска један ма' да ти однесе. Дом. б. поћи уназад ~ , ~ вином, ~ мешовите робе, ~ сухопри наглом кретању или заустављању (о меснатом робом и сл. 3. оно чиме се тргује,

272

ТРГОВИНИЦА — ТРЕБИЛАЦ

НП Вук. Крајишником тражит треба није, роба. — Ево ти писмо да продаш трговину слободно без царине. Љуб. Власник и кор- јер је [храну] сваки себи наћи знаде. Март. Онда рече, скоро изван себе: »Тог и тог милар лађе . . . возио је трговину с отока нема, ал* није ни требе«. Радич. А зар је Пароса. Наз. требе да до тога дође? Вес. Ја мислим да тргбвиница ж дем. и хип. од трговина није тријебе више говорити о овом. М 1867. (2). — Отворио . . . мало трговинице. Креш. ж вет. в. пипа (4)'. Р-К Реч. тргбвински и трговински, -а, -б 1. који се односи на трговину (7); трговачки: р ж шатр. вулг. покварена, про~ биланс, ~ политика, <~ уговор, ~ спо- пала жена. — Постале [су] . . . дроље . . . разум, трговински путеви, трговинске везе требе. Сим. и сл. 2. који се односи на трговину (2): •—• требање с гл. им. од требати. Деан. Рј. излог, ~ радња. требати, -ам (ек. и ијек.) несврш. 1. трговинство и трговннство с 1. систем безл. потребно је, нуж-но је, ваља. — Злато трговине: слободно ~ . Рј. А. 2. трговачки ми треба коњу за узду. НП Вук. Ко купује сталеж, трговци. Р-К Реч. што не треба, продаваће и оно што му треба. Н. посл. Вук. Доста се [дете] јурило трговишни, -а, -5 који се односи на с јарићима. Требаће да даш дете у школу. трговиште. трговиште с град, место где се тргује, Срем. Удају Ајишину треба свршит. Мул. где се држе сајмови, трговачки центар, сај- Требало је заиста да будеш са мном. Креш. 2. (с логичким субјектом у дативу) имати миште, пазариште, варошица; пијаца. — Има још пет километара до трговишта. Тур.; потребу за чим. — Човјеку који хоће да замеће уљаник, требају три улишта. Љуб. Рј. А. Мени не треба сазнати Ваших тајна. Шен. трговка и трговкиња >к женска особа Требало му је три дана да напише ово трговац; жена трговца. — Имам ујну на писмо. Р-К Реч. 3. (доста често али непрамору трговку. Вук Рј. Трговка стала на вилно) глагол стоји у коме било лицу, а онај врата. Тур. Сјећате ли се оне трговкиње на који нешто треба постаје субјект у номина>глу? Шкреб. Из трговкиње . . . проговори тиву. — Код другијех књига нити је било мајка. Срем. нити су требале. Вук. Понекад би газда-Славко затурио говор и о томе како би трговлачење с гл. им. од трговлачити. Тома требао да се жени. Дом. Храна даје трговлачити, -овлачим несврш. одуговлачити, одлагати, одгађати, затезати, раз- телу материје које оно треба. Батут. влачити какав посао. Вук Рј. Изр. ако ти (му) не треба! нећеш трговља ж рус. трговина (2). — Витко- (неће он) то добити, постићи, нећеш (неће он) у томе успети; к а к о треба, к а о што ноге даме . . . увиру ка трговљама. КХ треба ваљан, поштен, честит. — Надам 1936. се да сам нашла једну [девојку] како треба. трговски, -а, -о заст. в. трговачки. — Уск. Да јој је човек као што треба, он би И сватовско што је пио пиво и трговско био код куће. Шуб.; з л у не требало цијенио пециво. Март. каже се обично када се носи, узима са собом тргбвство с заст. трговина, трговање; и оно што није неопходно потребно. — Потрговачки сталеж. — Далматинско је да- неше и пусат, нек се нађе — злу не требало. нашње грађанство . . . дијелом плод поморГлиш. [Хоћу] да и ја имам нешто од оружја ства и трговства. Павл. у руци. Злу не требало. Јак.\ мало је трговчев, -а3 -о који припада трговцу. требало замало. — Батаљон се усколеба, мало је требало, па да одступи. Пер.; тргбвчење с гл. им. од трговчити. — тако ми (ти, му) и треба! то сам (си, Или ће се оба насукати сваштарским тргов- је) и заслужио. чењем. Божић. требачки, -а, -о који припада Трепчи. трговчипа м аугм. и пеј. од трговац. Прав. Рј. А. требежина ж (ек. и ијек.) искрчена трговчити, -им несврш. трговати. В. земља, крчевина. Вук Рј. пр. уз гл. им. трговчење. требежник м (ек. и ијек.) онај који тргбвчић м дем. од трговац; трговац на мало. — Застаде пред дућаном свога си- крчи нештпо, крчилац. Вук Рј. тр^бер м нем. троп, комина. Кл. Рј. новца, трговчића. Ћип. Бирташи и трговчићи гладиће задовољно . . . своју кесу. Мил. В. тр&бијезик м индив. онај који чисти трбба 1 ж (ек. и ијек.; ијек. и тријбба) језик. — Требијезици, или чистословци, у изразу: треба је, требе је потребно је, одбацују што им се привиђа нечисто. Шим. С. тр^билац, -иоца, ијек. тријббилац, м онај од потребе је, потреба је. — Ђе је пити, или који нешто чисти, треби. Прае. •«•• --.сјећи Турке, није треба кликовати Марка.

ТРЕБИЛИЦА — ТРЕЗАН

трббилица, ијек. тријббилица, ж она

273

примиш. Требовања ће ти издати начелник одељења за снабдевање. Моск. требовати, -бујем (ек. и ијек.) несврш. 1. в. требати. — Не мучи се, не продаји руха! Теб' ће твоје рухо требовати. НПХ. Ко шубару носити не може, њему ништа круна не требује. Њег. Хрибар га упита, да ли требује овећу своту. Кум. 2. ваљати, бити од помоћи, користи. — Ти не удри ускок-Радована, доста нам је Раде требовао, ми смо доста са њим задобили. НП Вук. 3. трамсити и узети из заједничког магацина потребне ствари на основу писмене потврде. — У Јагру [се] имају требовати за војнике хлеб и конзерве за три дана. Вин. Јесте ли требовали пушку за онога што му је данас преби граната? Јак. тревити (се), -им (се) сврш. нар. в. трефити (се). — Да си га [сено] по целом срезу бирао, не би боље тревио. Рад. Д. Бојим се, тревиће се нешто, па ћу умријети сам, брез свијеће. Ћоп. Тревио сам се једном на крсном имену. Рј. А. трбгер м нем. варв. 1. носач (1), хамалин, трхоноша. Кл. Рј. 2. грађ. глата греда; носач (2), потпорна греда. И. 3. (обично у мн.) еластичне гумене или ткане уске траке пребачене преко рамена и закачене за панталоне, које држе панталоне да не спадну, нараменице. — Механички [поправља] »трегере« на раменима. Ћоп. требљ&ница ж отребљена, чиста пшенитрегбдишњи, -а, -е в. трогодишњи. — ца. — фиг. Дужност [је] свакому уреднику Износићу трегодишње вино. НП Вук. да марљиво разлучује требљеницу од кутредјунибни м мн. енгл. раднички синкоља, пјевачицу од крештелице. Кор. дикати, професионални савези (у Енглеској). трббљење, ијек. тријебљење, с гл. им. — [Узбудљиву борбу] је њихов вођ, генеод требити (се). рални секретар тредјуниона транспортних радника . . . водио на два фронта. Пол. требник м рлг. црквена књига са молит1958. вама које се читају кад се врши какав верски обред, бревијар, обредник, ритуал. — Калуђер тредјунион&стички, -а, -о који се односи извади из торбе . . . требник и очита им на тредјунионе. — Њега су оптуживали због опроштену молитву. Н. прип. Вук. Фра- диктаторских тежњи и рушења тредјунио-Анђел . . . проучи у великом требнику нистичке дисциплине. Пол. 1958. обред »егзорцизма«. Мат. фиг. Још и данас његови [Рачкога] списи јесу најбољи политредуниони м мн. в. тредјуниони. — тички требник. Јов. С. Тредуниони . . . оснивају клубове, у којима су собе за читање новина и књига. Лапч. требница ж в. требник. — У нашијем трбжњење, ијек. тријбжњење, с гл. им. старијем требницама, србуљама, има особита молитва, која се чита кад се ко с ким по- од трезнити (се). братими. Вук. трбзан, -зна, -зно, ијек. триј&зан 1. који требовање с 1. гл. им. од требовати. је при свести, који није пијан, који се не опија, 2. а. оно што се издаје коме на име следовања који се није опио; који се отрезнио; који се из каквог заједничког магацина (храна, одећа, уздржава од алкохолног пића (о човеку). — Што је бане пијан говорио, то тријезан бане алат и сл.). — Јуче идосмо у варош по требовање Лаз. Л. Окупили се шпијуни и учинио. НП Вук. Чист др прљавог, трезан беспослена ћифтарија малог мјеста . . . из- до пијаног не либећи се ту седа. Макс. 2. трезвен (/). — Штедљив, радан и тријезан, бегличка мизерија што живи од талијанског створио је лијепо имање. Лал. Тукидид је требовања. Лал. б. докуменат о праву на такво следоеање, писмена потврда на издате веома тријезан и критичан хисторичар. ствари из магацина. — Иди у магацин да

која нешто чисти, треби. Прав. трббило, ијек. тријебило, с справа за пречишћавање пшенице, тријер. Р-К Реч. требињац, -њца м 1. врста дувана из околине Требиња. — Запутио [се] у своју писарну . . . да фрче свој требињац. Крл. 2. (Требињац) човек из Требиња. трббити, требим, ијек. тријебити, несврш. 1. а. чистпити, одвајати оно што је нечисто, покварено, штетно. — Старамајка [је на трему] требила ствари од гамади. Ћос. Б. Тријебили смо . . . пасуљ за сутрашњи ручак. Чол. б. чачкати. — Зијевао [је] и зубе тријебио. Ков. А. в. скидати кору, љуштуру, љуштити: ~ кромпир, јабуку, орахе и сл. г. чупкати, прстима рашчешљавати. — Стаде руком требити густу браду. Ранк. д. пребирати, листати, превртати. — Док мој стари плован тријеби бревијар . . . звоним . . . поздрављење. Матош. 2. фиг. уклањати, истребљиеати; уништавати. — Тријебимо губу из торине! Њег. Проклети је Турчин . . . тријебио народ или га у негвама гонио. Бен. Сложно [смо] по Далмацији тријебили зле људе. Буд. ~ се чистити се, бискати се. — Скинули кошуље и требе се од вашију. Јак. тр&биште с заст. олтар. — За храм ја знадем, за свето требиште. Наз.

18 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

274

ТРЕЗВЕН — ТРЕМИЧАК

трбзвен, -а, -о 1. разуман, разборит, тр&зор, -ора м фр. место где се чувају уздржљив, сталожен, присебан,умерен. — Око драгоцености и новац; добро осигурана блање [Вукове победе] се купило трезвено и гајна, каса; ризница. — Банчини трезори [су] напредно младо покољење. Бел. Старија тачно тамо где је била соба у којој сам се сестра, била је мирне, трезвене природе. родио. Нуш. Мијешају у својим . . . џеповима Андр. И. Упознаде неколико . . . ванредно кључеве својих трезора. Крл. трезвених и отреситих сељака. Ћос. Б. Подтр&зорски, -а, -о који се односи на трезор: начелник . . . трезвеном бесједом распрши ~ кључ, ~ врата. тај приједлог. Кос. 2. в. трезан (1). — Зато трек м енгл. стаза за трке бициклиста је боље пити, бар онда не знаш да си пијан и увиђаш да су многи трезвени пијани. или за такмичење у трчању, писта. Вуј. Лекс. трељаст, -а, -о снажан, набијен, дебео. Петр. В. трезвено прил. на трезвен начин, разумно, — Био [је] мален, трељаст и широк. Ков. А. Рикардо бијаше лијеп и кршан младић, разборито. — Иако је млад, он трезвено црномањаст и трељаст. В 1885. гледа на људе. Чол. Састадох људе, што трем, трема, ијек. тријем, и трем, трема јуначки живе и трезвено суде. Вел. м 1. а. предворје куће, обично на стубовима, трезвеност, -ости ж особина онога који је трезеен, разборитост. — Често је истицана ходник око куће, каткад и иепокривен. — Гомила младих људи и жена . . . тискала се трезвеност као карактеристична особина напо трему, кујни и соби. Уск. Умјетно изрезани рода у Србији. Цвиј. готски прозори и танким ступовима уретрезв&њак, -ака м присталица покрета за шени тријем чудно сијеваху о мјесечини. уздржавање од употребе алкохолних пића; Шен. На кафанском трему . . . било је десетак онај који не пије алкохолна пића. — Трезвесељака. Ћос. Б. б. простор између дела куће њаци мрзе оне који пију. Андр. И. То је и спољашњег улаза или степеништа у сељачким ноћ кад и трезвењаци пију. Вј. 1972. кућама. — У доњем спрату [сеоских кућа у Скопској Црној Гори] је трем, у коме се трезв^њака и трезвењакиња ж жена држи мрс, ковчези с рувом и земљорадничке присталица трезвењаштва. Р-К Реч. справе. Дед. Ј. 2. кућица од сламе, појата. — трезв&њачки, -а, -5 који се односи на Тек што у коноби рикну магарац, диже се трезвењаке: ~ покрет. и она и потрча преко куће у тријем. Лоп. трезвењаштво с 1. покрет трезвењака.- 3. балкон, галерија, трибина. — Ако их је Р-К Реч. 2. трезвењаци. И. [млада] Српкиња задојила, знати ће бранити трезина ж в. дретна. Кл. Рј. '• права своје народности и вјере, а ја ћу им с тремова рукама пљацкати. Љуб. Велики трбзнило, ијек. триј&знило, с оно што трезни. — Вино је заборав и тријезнило. Јел. и дуги тријемови с обију страна тркалишта били су тако пуни. Шимун. 4. анат. део трбзнити, трбзним, ијек. тријезнити, унутрашњег уха. — Слушни нерв завршава несврш. чинити да неко постане трезан, се у унутрашњем делу уха, или слушном истрежњивати. — Он јасно види . . . да је лавиринту, управо у његовим деловима: она [револуција] опијање речима од које пужу и трему. Псих. Тријем се састоји од стварност трезни. Скерл. двије кесице: кугласте (зассићк) и јајасте ~ се постајати трезан. — [Пијаница] се (и1пси1ш). НЧ. на другоме месту опио, па дође после к мени трбма ж грч. осећај страха, збуњеност [у крчму] да се трезни са флашом сода-воде. пред предузимање каквог несвакидашњег посла, Вин. фиг. Канула [је] људима у мозак страховита вест. Машу главом и трезне се. Каш. јавног иступања пред скупом људи, у позоришту, на испиту и сл. — Иако је патио од тр&шо, ијек. триј&зно, прил. на трезан велике треме, узимао је реч у свакој важниначин, умерено, уздржљиво, разборито, па- јој дебати. Јов. С. Овакове треме није [наметно. — Тад Мушовић стаде бесједити, и челник] имао никада у животу. Том. агама трезно говорити: »Двије старе аге, не тр&мак, -мка, ијек. тријемак, м дем. и лудујте!« НП Вук. Станоје га мири и говори хип. од трем. — У тријемку сата два просједи му тријезнс. Андр. И. пуна. Марк. Ф. трбзност, -ости, ијек. тријбзнбст, и тр&маш, -аша м онај који се често третрезнбћа ж стање онога ко је трезан, уме- мира. Кл. Рј. реност, уздржљивост. — Апелирао [је] на тремирати (се), -&иирам (се) сврш. и савјест човјечанства и тријезност свога на- несврш. добити, добијати трему. — Био сам рода. Р 1946. Запорошцима брзо поче посе мало тремирао. Уск. мало досађивати тај неред и дуга трезноћа . . . Кошеви заповеди да се удвоји порција тремичак, -чка м дем. и хип. од трем. вина. Глши. Значајна је за енглеску природу — Са свих страна надограђени тријемови и трезноћа. Баз. тремичци. Шов.

ТРЕМНИ — ТРЕНИРАТИ

275

тренажа ж в. тренинг. Кл. Рј. тремни, -а, -б, ијек. тријемни који се односи на трем (4). НЧ. тр^нак, -нка м дем. од трен; тренутак. — Бројах тренак за тренутком. Шен. Има трбмбвље с (ек. и ијек.;ијек. и тријбтренак кад бих пророково. Крањч. С. мбвље) зб. тремови. — Уз мрачно надсвођено тријемовље . . . Креш. тренд м енгл. склоност, тенденција, тежња. — Линија на графикону . . . је још и тр&мбвник м трем (7). — Ислужени сада изломљена, осцилира, али тренд је аугур тремовником носи жару с Јупитера одлучно управљен узлазно. Пол. 1959. У ликом. Видр. разним земљама има трендова према одређетремолирање с гл. им. од тремолирати. ном типу хумора. ВУС 1973. тремолирати, -блирам несврш. говотрбнер м енгл. спорт. онај који вежба, рити, причати у тремолу; изводити треруководи тренирањем припадника разних моло. — Тако је Шиме . . . тремолирао о спортских дисциплина. — На крми [осмерца] Петраркиној Лаури. Бег. Вјетар запјева у седи тренер. Андр. И. димњаку. Тремолира прозор. Аидр. И. тр^нерица, трбнерка и треиерка ж тремоло, -ла м и с (мн. тремоли, ген. трембла) тал. муз. подрхтавање, треперење, спорт. 1. нарочито одело (блуза и панталоне) које спортисти носе приликом тренирања. — титрање тона при пееању или свирању. — Обавезно понесите [у камп]: тренерку од У том тренутку . . . стану тужно да свирају. памучног трикоа. Пол. 1959. 2. жена тренер. (Чује се језив тремоло). Дим. Овај самариКл. Рј. тански побуњеник . . . вапио [је] широким, горкијевским тремолима. Божић. трбнеров, -а, -о који припада тренеру. трбнерски, -а, -о који се односи на третремор м лат. дрхтавица, дрхтање. нере. — Тренирање подмлатка и младог Кл. Рј. тима прави је тренерски рад. Сп. 1960. тремски, -а, -б, ијек. тријемски који се трензла ж нем. метални део узде, који односи на трем. треа м 1. најкраћи део времена, тј. ереме се ставља коњима у уста> ђем. — Зашто потребно да се трепне оком, тренутак, часак, пређице нису у реду? Зашто су трензле оваке? М.оск. мах. — О руже, да задахну раскошно у тренимнце и тренимнце прил. тредрагој хладовини као трен најлепши инајкраћи. Уј. 2. тренутак (2). — Свима [је] нутно, одједном, заједан тренутпк. — Згледаше се тренимице и лица им засјаше, као одавно јасно да је Хелмут Шмит прави да су одувијек заједно. Ђип. Саво му се наследник Вили Бранта, кад за то буде тренимице упиљи у лице. Вуков. Пожели дошао трен. Пол. 1974. да . . . све спрдаше тренимице побије и Изр. за (у) трен (ока), треном, у један трен, у очни трен веома брзо, измлати. Гор. зачас; одмах; одједном. — За трен дозва тутренимичан, -чна, -чно тренутан. — мача. Вуј. Беспослењаци за трен ока испре- Лицем јој [мајци] прође нека трснимична доше двије сасвим различите приче. Лал. сета. Дом. Савезника имам, с ким у трен ћу уништити трбнинг м (мн. треникзи, ген. тренинга) краља. Марк. Ф. У трен ока обуче се. Ћип. енгл. спорт. систематско вежбање, увежбаШта је ово у један трен, овако изненада? вање спортиста у одређеној спортској дисциЈевт. Ево ме натраг у очни трен. Љуб. плини, физичко припремање тела за спортска Оживљује треном долину и гору. Хар.; такмичења. — То су спортисти на тренингу на трен (ока) само за кратко време, за утакмицу. Андр. И. Тренинг осамсточаском. — На трен је тихо. Крл.; у п р в и трен, у п р в о м трену испрва, у почетку, метраша базира се на трчању. Атл. тр^нинг-утакмица ж спорт. утакмица у првом тренутку. — У први трен није која се одржава ради трениша. — У систем могла да не порумени. Крањч. С. Тај младић вјежбања укључују и утакмице . . . тренингније био леп, чинило се и да је прилично тих, али то само одмах, у првом трену. Макс; -утакмице. Ног. с трена на трен, из трена у трен све тр&ннрано прил. уеежбано. — Покривјаче, све брже. — Рибари с трена на трен ши се преко главе заспао је тренирано живо, оберучке извлаче своје струкове. Дов. слиједећег момента. Крл. Из трена у трен вид ми се побољшава. Лал. трдпираност, -ости ж увежбаност. — Тактика овиси о тренираности момчади. трен м фр. 1. војн. кола са храном која прате војску при маршу, комора (3). — Већ Ват. трен (1гаш) читаве војске мимо парка крену. тренира&е с гл. им. од тренирати (се). Цес. Д. После њих наилазе Немци. Уредни трениратн, тренирам несврш. вежбати, тренови. Бициклисти. Ћос. Б. 2. покр. трамувежбавати (кога или себе) у каквој спортској вај; воз, елак. Кл. Рј. 18*

276

ТРЕНИРКА — ТРЕНУЋЕ

дисциплини; припремати, обуиавати за учест- свој тренутак. Андр. И. Искористио [је] вовање на каквом такмичењу; дресирати. — пре две године тренутак кад је његова Моша Марјановић је . . . постигао врло партија дошла на власт. Ћос. Б. 3. догађај добре резултате тренирајући тим Динама краћег трајања. — То је био свечан тренутак! из Панчева. Пол. 1950. Одмах на почетку Прва битка и прва српска победа! Јакш. Ђ. зимске сезоне морамо почети пажљиво Оживјеше у њој чаробни тренуци. Бег. Потренирати. Скиј. четак поплаве био је најважнији тренутак у ~ се увежбавати се, припремати се; животу нилске долине. Пов. 1. дресирати се. — Натезање, колебање . . . тренутан, -тна3 -тно који траје један као да је душа њезина пеливан или кловн, тренутак, који се догађа у трену(тку). — који се тренира за своју одлучну прод^кцију. Завлада тренутна тишина. Ћос. Б. Тренутна Бег. Тако се као пси тренирају за нови жистуден прође му низ леђа. Л-К. вот [они који су без ногу]. Крл. тренутачан, -чна, -чно тренутан. — тр^нирка ж в. тренерка (7). — Тренирка [Поводи се] лакомислено за својим тренује неопходан реквизит играча за вријеме тачним хирима. Сим. Оштра и непријатна хладних дана и за потребе тренинга. Ног. муња зали све по соби тренутачном зеленКод дужих [планинарских тура] добро је кастом свјетлошћу. Бан. понијети са собом и тренирку. 3-Г. тренутачно прил. тренутно. — Болна 1 тр&ница ж 1. направа за стругање, рисјета дрхтнула би [му] тренутачно на . . . бање поврћа, воћа или теста на ситније лицу. Крањч. С. делове, ренде, рибеж. — Аница [струже] рен тренутачност, -ости ж стање онога што на треницу. Лаз. Л. 2. анат. рожната и назубљена кожа гас1и1а чељусти и језика у је тренутачно. — Љубав ће задовољавати пужева из пор. Оа81торос1а којом попутрибежа само тренЈтачност живота. Л-К. тренути, -нем сврш. склопити очи, засмрве и ситне храну. Терм. 4. треннца 2 ж тпања даска начињена пгесте-пати; поспавати мало. — Ни ђедо није сву ноћ тренуо. Лаз. Л. Карлица је у први ром, пилом, стругана даска. — Љубомир . . . час мало тренула. Цар Е. До касно доба седе на сено и подупре леђа о тренице. [ноћи], није могао ни оком тренути. О-А. Ранк. Вечерају око заједничког, од неуглаМакну ногама једаред, дваред . . . и док си чаних треница начињеног стола. Макс. тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу. 1 тр&ничав, -а, -о који је као треница . Ранк. — Лизне [јеј по лицу својим црвеним и Изр. док оком тренеш, колико би треничавим језиком. Петр. В. оком тренуо в. за (у) трен ока (уз трен, тренован, -вна, -вно тренутан. — У изр.). — Пренијели оволики мал и робу док оком тренеш. Андр. И. Све то пројаше, што треновној без тутњавине шутњи унакрст бисте тренули оком. Матош. Колико би стријеле мрклу тмину деру. Марк. Ф. трен&мице и треномице прил. в. трени- оком тренуо, вечера бијаше готова. Цар Е. ~ се отворитк очи, пробудити се. — мице. — Зној је треномице остудени. Божић. Нит' се прену нит' се трену Мара. НП Вук. тренса и трбнсла ж бот. «. магрива. трбнутно прил. 1. у (једном) тренутку; Сим. Реч. заједан тренутак, брзо, одједном. — Реакције тр&вссловина ж дрво од тренсле. Рј. А. у електролитним отопинама врло [су] брзе, тр&нсула ж бот. в. тренса. Р-К Реч. тј. збивају се . . . готово тренутно. Кем. Големе патње, необичне муке . . . стварају, тр4нтаун и трбнтун м покр. тренутан бес, помама. — Тр&ггаун . . . [је] помама, али често тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа. Јакш. Ђ. 2. за неко не трајна него тренутна, која човјека или време, засада. — Околности су га натерале да жену изведе из обичног понашања. Рј. А. тренутно напусти пут којим је мислио да Опростите, каткад ме ухвати мој трентун. треба да иде. Ћос. Б. Дега [Ђееаб] студира Морао сам да се искалим, но сада је све тренутно кретање балерина. ОП 2. прошло. Бег. тренутност, -ости ж особина онога што тренут м трен(утак). — Само један тренут буде тако. Ђал. ^Опазила је да је је тренутно. Р-К Реч. гледам, није ни за један тренут дизала очију. трбнућ, -ућа м в. тренуће. — Да не чекам Лаз. Л. Ненаслућене открива ми тајне тај одговор на писмо, ни тренућ се задржао предвечерњи тренут. Цес. Д. не бих. Њег. тренутак, -тка м 1. трен. — За тренутак тр^нуће и тренуће с време док се трене, су сједиле без ријечи. Торб. 2. време кад се трен, тренут(ак). — Двоје се младих у нешто догађа или треба да се догоди, прилика. тренуће размину. Том. — Није погодио прави тренутак, ето то је! Изр. за (у) тренуће ока в. за (,у) Донч. Узбуна је била спремна и чекала је трен ока {уз трен, изр.). — За тренуће ока

ТРЕНЦИ — ТРЕПЕРИТИ био је у лугу. Вес. [Ја] ћу за тренуће ока уклонити све твоје потешкоће. Вел. тр^нци, тренаца м мн. покр. тарана. Рј. А. тренчкот м енгл. кишна кабаница. — Сви су гледали у . . . човека у тренчкоту. Поп. Ј. Пограбио је свој тренчкот и изјурио на улицу. Крл. трбље с гл. им. од пфти (се). трепавица ж (обично у мн.) длаке на ивици очних капака. — У Милице дуге трепавице, прекриле јој румен' јагодице, јагодице и бијело лице. НП Вук. И мени се разбио сан. Неће ми капци на очи, па да обесим о сваку длаку у трепавици . . . доњи жрвањ. Ад. На трепавици мужа појави се суза. Шен. фиг. Расклапа зора треиавице сане. Ант. 2. трепавичав, -а, -о, трепавичан, -чна, -чно и трепавичаст, -а, -о који има дуге трепаеице; који је као трепавица, који личи на трепавице. Рј. А.\ Прав. трепавка ж (обично у мн.) в. трспавица. — Не плачем! — стисну она уснама и широко разрогачи влажне трепавке. Лоп. Сабрана и мирна . . . ни трепавком не макнувши стајала је Бобочка уз Филипа. Крл. Очи често прикривају дуге . . . помало руменкасте трепавке. Андр. И. трбпак м рус. украјинска мушка народна игра у жиеом темпу; музика за такву игру. — Чули [су се] весели изазовни звуци . . . налик на обијесни трепак. Крањч. Стј. трбпан м фр. 1. мед. справа за бушење костију, нарочито лобање. Кл. Рј. 2. сврдло за бушење камења, бушилица. И. трепанација ж мед. врста операццје у којој се вршн бушење костију; отварање шупљине главе ради лечења; исп. шароњање. — У модерној медицини усвојен је за такву операцију термин »трепанација«. Ств. 1948. тр&панг м малајски зоол. врста морског краставца који се једе сушен или димљен. — У источној Азији једу дебелу и тврду кожу трпова, па се осушеним трповима много тргује под именом трепанг. Финк.; Бен. Рј. трепанирати, -анирам и трбпановати, -нујем сврш. и несврш. (из)ершити трепанацију, отворити, отварати, (из)6ушити кости, лобање (обично ради лечења). — Из . . . времена [неолита] ископавају [се] трепановане лубање. Ств. 1948. Примитивце којипут трепанују и из . . . празноверја. И. тр&пање с гл. им. од трепати. тр&пати1, трбпам несврш. в. трептати. — Стари Кремен почне наједном трепати очима, као од прејаке свјетлости. Кал. трбпати 2 , -ам несврш. покр. набијати кудељу. Рј. А.

-Г

277

трбпача ж покр. справа за набијање кудеље, ступа. Вук Рј. трепељка ж покр. в. петељка. Вук Рј. трепер м песн. треперење. — Неба плавог дивоте вечне трепер небројни нек ноћи ваше постане дан. Јакш. Ђ. Ја сам у животу слутио осјетљиви трепер неба. Уј. треперав, -а, -о који трепери, подрхтава. — На плавом небу . . . се беху . . . осуле трепераве звезде као стадо по пољани. Вес. Слушао сам треперави, звонки глас младога мујезина са оближње мунаре. Ћор. трепбраво прил. као да трепери, подрхтава. — [Ојкање] се трепераво отегне дуго, дуго. Кал. треп&равост, -ости ж особииа онога што трепери. — Код њега [Н. Симића] има и ширине и треперавости великих модерних сликара. КН 1959. треперан, -рна, -рно који трепери; жив, пун живота. — Помахнитале [су пчеле] . . . као да су под њиховим треперним крилима запаљени нагони безумне и неограничене делатности. Рад. Д. У њега има речи за треперно и жагорно шаренило великоварошких улица. Цар М. треп&рење с гл. им. од треперити. треп&рив, -а, -о в. треперав. — У први мах изгледа [море] као трепериво огледало у коме се нема шта огледати. Дов. трепбрити, -им несврш. 1. светлуцати (се), испрекидано блистати {се), пресијавати (се). — Трепери му џемадан, извезен срмом и обасјан сунцем. Ранк. Из злата жита над пољем треиери маслина сребро пут висина плавих. Наз. У чашици [локвања] биљур трепери — јутарње капље кристалне росе. Чипл. 2. а. подрхтавати, дрхтати (од каквог јаког узбуђења, страха и сл.). — На његову блиједом лицу трепераше свака жилица. Мат. Како би у том часу треперила уха мојега зеца. Фелд. Тело . . . се3 треперећи од плача . . . невино подавало . . . његовом . . . миловању. Ћос. Б. фиг. Ријечи му почињу треперити од снаге. Пав. б. убрзано куцати. — Срце му је треперило од усхита. Шимун. в. бридети. — Прсти још нису престали треперити од рада. Перк. г. изводити ситне покрете у игрању. — [Играчица] ногом трепери и само што не зуји као златна буба. Андр. И. Ноге су му трепериле, изводећи необично брзо поклецивање. Моск. 3. вијорити се. — Над њима трепери вито једриље. Матош. 4. покретати се лагано, обично уз шум, шуморити, трепетати. — Само се чује шум оштрога лишћа [кукуруза] које вечито трепери и подрхтава. Чипл. Тек овдје-ондје треперила је понека усамљена бреза. Ћоп. 5. титрати. — По ваздуху још трепери . . . беличаста измаглица. Ранк.

278

ТРЕПЕРЉИВ — ТРЕПЕТНУТИ

Загледа се у плав ваздух који је треперио треп&гање с гл. им. од трепетати. испод њега. Уск. 6. подрхтавати, вибрирати. трепетати, тр&гећем несврш. треперити, — Нема много жица, али оне три или четири трептати, титрати, подрхтаеати. — Титрепере страховито и узвишено. Уј. 7. лету- јело ми трепетало као лист на вјетру. Шен. цати машући лагано крилџма, лебдети. — Три жице што трепећу . . . титрају пређом Над [пољима] . . . су ниско трепериле шеве. пјесме. Наз. Много . . . само трепећу очима. Црњ. Моје су очи згасле на моме длану. Вукић. Сигурно још су трепериле птице у њима. трепеташн м мн. (јд. трепеташ, -аша) Гор. 8. осећатисе на маховеу ваздуху, ширити зоол. глисте које имају трепље које трепере се у таласима. — Мирис древне руже саронске трепери. Матош. Мирис трепери по ТигћеПапа. — Најједноставнији су [први] међу њима [пљошњацима] трепеташи (глисте дворишту. Нам. трепљаре, турбеларије). Финк. Од бичаша трепбрљив, -а, -о који трепери. — Глас су настали најприје мјешинци, а од њих младог сељака поиграва пркосно, изазовно. трепеташи. НЕ.; Бен. Рј. Глас треперљив и пун . . . снаге и надмоћтреп&гика ж покр. в. трепетљта2. ности. Поп. Ј. Рј. А. треп&рљиво прил. као да трепери, третрепдтљив, -а, -о ксји лако трепеће, перећи. — Септембарско поподне [јеј тре- подрхтава, дрхти; осетљив, осећајан. — Мурперљиво, мирно и тешко лежало над градом. ва . . . је . . . шуштала са тисућама својих Поп. Ј. трепетљивих листова. Бег. Руже су свете треп&рљивост,-ости жособина онога што варнице што су заврцале из дна душа наших трепери. — Те фантастичне личности [у трепетљивих у овом разблудном мају. Уј. роману] . . . не проводе земаљски живот, Ти си сувише трепетљива душа, преотмјена. него играју неку чудну игру пуну треперл,и- Крл. вости, светлуцања . . . и лажног блеска. треп&гљивост, -ости ж особина онога Прод. што је трепетљиво. — Данас падају главе трепет м 1. трептање, треперење, титра- за те фиктивне осјећајне трепетљивости. ње, светлуцање. — Науживали [би се] . . . Крл. трепета звезда. Бар. Наста сједи с преслицом треп&гљика1 ж 1. истањени листови од крај пећи . . . За освјетљење јој служи сребра, злата или лима који трепере и светлурумени жбун сјаја из распаљене пећи, нецају на иглама које се носе као украс у коси, миран у живом трепету. Лал. Под трепетом на глави или чему другом. — На војводи калдрагог камења обеју сестара, он је видео пак свиле беле, за калпаком од сребра челенбедну постељу на којој је издисао . . . њихов отац. Јов. Ј. 2. треперав звук. — Благо оном ка, о њој златних триста трепетљика. НП који уме да без речи бол изрази . . . трепетом Вук. Кроз косу прозаплела позлаћено цвијехарфе. Змај. 3. подрхтавање; лагано кретање. ће 3 позатицала сребрене трепетљике. Торд. Звецкају трепетљике у њеним увојцима. — У ново.уе друштву . . . ће се мисао и Наз. 2. (у придевској служби) који трепери, трепет живаца исказивати. Уј. А што ћете трепеће. — Уочио [Вуја] неку звезду . . . сада? — упита она с трепетом у гласу. А та звезда трепери . . . Вуја се трже . . . Цар Е. 4. бука, треска, звекет. — Нешто Изгубио ону звезду трепетљику. И баш не зазвекета, нешто затрепета; по трепету се може да је нађе. Ад. Свјетиљка трепетљика чини Краљевићу Марко. НП Вук. Трепет преварила вас је. Шен. и страва паклена, љута, покриће место крвавог боја. Ил. 5. (често у изразима: страх и трепетљика 2 ж дрво чије .шшће лако трепет; трепет и страх) а. (велики) страх, трепеће: јасика, јагњеда, топола. — Усне јој страхоеање; стрепња. — Кнегињица Марија задрхташе као трепетљика у јесен. Јевт. прилазила је тога дана с особитим трепетом Спузну леђима низ дебло трепетљике. к вратима кабинета. Крањч. Стј. Испунише Божић. је сву страхом и трепетом. Станк. По цијелом треп&гљикаст, -а, -о који има трепље. брду Гричу владао је трепет и страх. Шен. 6. онај који нечим улива велики страх некоме, — Трепетљикасти епител. НЧ. од кога се дршће. — Био је строг и прек. трепетљикаши м мн. (јд. трепетљикаш, Трепет не само за кућу него и за целу поро-4ша) зоол. врста живих бића која имају дицу. Станк. Јурица бијаше часник . . . трепље. — Трепетљикаши [су] најстарији строг и неумољив, страх и трепет момчади. вишестаничници. НЕ. Кол. треп&гнути, трбпетнем сврш. према третрепетан, -тна, -тно који трепеће, светлу- петати, дрхтнути, потрести се. — Он треца, блиста. — Поново зашумеше трепетни петну, из сна прену. Радич. И листови са брестови. Рад. Д. Засљепљивао га је требукве крстате трепетнуше двапут и стадоше. петни сјај трговина. Шов. Ств. 1948. _ .,-,-.--...

ТРЕПИЉА — ТРЕПТАТИ

279

трепбља с мн. тал. покр. троножац; један тренутак и опет их отворити. — Цвета саџак на огњишту. — Трепиља . . . [јеј је гледала и није смела да трепне да се доктроножје за лопиже на огљу. Рј. А. тор не љути. Рист. фиг. Сијалица . . . трепну, згасну, па бљесну. Дав. 2. учинити један тр&пгги, -им несврш. стрепити, дрхтадрхтај, задрхтати. — На лицу му није ти; јако четути (за ким или за чим). — А глас . . . и како јој прси трепе! Шимун. трепнула ни жилица. Сим. 3. лако додирнути, Угињала се, трепила сваким њеним стиском. благо тргнути (кога). — [Опћински писар] га код чаше вина трепну по рамену: Е, мој Божић. Вицко! Новак. тр&пка ж (дат. -пци) трепавица. — ИзИзр. док т р е п н е (трепнеш, трепну) међу грубо омашћених трепака . . . два . . . врло брзо, одмах, сместа. — Ђаци добивају зелена ока гледала су дрско. Десн. лекарско уверење [за ослобођење од фискултр€пкање с гл. им. од трепкати. туре] док трепну. Пол. 1972; не ~ (оком, тр&пкати, -ам несврш. дем. од трептати. очима) не збунити се, не узбудити се, не — Миш стоји непомичан и забезекнут треп- узнемирити се (због кога или чега). — Управник је, не трепнувши, одговорио: Седам кајући ситним очицама. Бег. Око му је трепдинара. Чол. Изгубио је две хиљаде динара кало поносно и ведро. Коз. Ј. трвпља ж ситна длачица као трепавица. и није трепнуо. Ћос. Б. Пала би по која — Код трепљаша је . . . читаво тијело пре- [звијездај, па нитко није више ни трепнуо очима ради ње. Мих. кривено маленим покретним треговама, које правилно трепећу као ситна веслашца. трбпња ж стрепња. — Једва је савлаФинк. ђивала трепњу, коју је ћутјела у читавом трепљав, -а, -о а. који има трепље. — тијелу. Шимун. Код велике је трепљаве лоптице . . . изветрептав, -а, -о 1. који трепти, који тредена знатна диоба рада. Трепљава лоптица пери, треперав. — У сазвучје песме улете . . . један висок . . . и трептав женски глас. [је] врста пражива. Финк. 6. који је као Ћос. Б. На смиљу се цвјетови жуте кб зв'језде . трепља, трепавица. Рј. А. од трептава злата. Наз. 2. који трепће: трептр&пљање с гл. им. од трепљати. таве очи. Р-К Реч. тр&пљара ж (обично у мн.) зоол. врста трептаво прил. на трептав начин, треглисте; исп. трепеташи. — Стреснуо се као перећи, светлуцајући. — Приковане звијезде трегавара. Боокић. Плошњаци (пљоснате у простор трептаво зраче. Уј. глисте) су једноставни црви, а . . . међу њима трепташи (глисте трепљаре). Финк. трептај м 1. а. један покрет трепавица у треперењу; један покрет треперећег тела од Изр. з в о н а с т а ~ УоПлсеИа пе1шШ:ега. поласка до повратка у исти положај; осцилаДеан. Рј. ција. — Мотрио је Адил сваки трептај хоџитрепљари м мн. (јд. тр&пљар, -ара) зоол. ерста праживотиња којимаје тело покривено них очију. О-А. Једно кретање шипке с ситним покретним трепљама СШа1:а. Финк. једне стране на другу и натраг представља један трептај, или једну осцилацију. Физ. трбпљаст, -а, -о који је као трепља. — 2. б. дрхтај (о гласу). — И најмањи трептај Трепље трепљастих станица непрестано вигласа или звука будио ме је. Вуј. 2. један брирају у смјеру према устима. НЧ; Рј. А.\ сеетлосни сигнал (справе за давање сигнала Р-К Реч. бродовима). — Отвара он [светионик] потрбпљати, трбпљем несврш. а. трепморцима путеве равномерним трептајима. тати. — Овај [ђак] се скаменио, па само Пол. 1959. трепље очима. Ранк. [Мајмун] се окачио трЈштајнн, -а, -о којисе односи на трептај: репом о гредице па се љуља, плази, бекељи, ~ кретање. Р-К Реч. трепље. Срем. 6. фиг. несигурно ходати, затр&итало с ков. точкић на џепном чаносити се. — Звонко су куцкале њене . . . потпетице, на којима је трепљала као да совнику. — Точкић »трептало«, са малом спиралнсда опругом . . . место клатна омојој се танке ноге ломе. Божић. гућује равномерно кретање механизма. трепљаши м мн. (јд. тр&пљаш, -аша) Физ. 2. зоол. в. трепљари. Финк.; Бен. Рј. тр&гга&е с гл. им. од трептати. тр&пљив, -а, -о који трепље, трепти, трепетљив. — [Мрави] се сусретну, састану тр&птати, трепћем несврш. 1. окмир. . . замрдају трепљивим влакнима. Вас. кати, наизменце брзо затварати и отварати очи. — Дјечак је . . . трептао . . . бистрим тр&пљика ж «. трепетљика1; исп. шљо- сивкастим очима. Лал. 2. дрхтати, подрхтака. Р-К Реч. вати; треперити, светлуцати. — Она је била трепнути, -нем сврш. 1. учинити један >ан као луда . . . и сва је трептала као лист. Л-К. Ћутао сам и трептао као трска. Мил. В. трептај, брзо затворити, заклопити очи за

280

Т Р Е П Т А Ч — ТРЕСАК

Звезде трепте мирно и лениво. Вес. Ваздух у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује трепти. Јакш. М. Једино још трепће свећа мачем. Кост. Л. Тек нешто страшно задрма што дими крај болесника. Каш. Павлу је од целом кућом . . . моја баба као кроз сан чула љутње трептао глас. Ћос. Д. сав тај трес. Шапч. в. бука, штропот. — трептач, -ача м врста светлосног саобра- Кад чуше [калуђери] тријес око цркве . . . ћајног знака који се наизменце пали и гаси. погленуше кроз прозоре тајне. Март. 3. — Нови семафори — »трептачи« већ су пуцањ, тресак. — Тријес за тријесом треска, зрно за зрном хуји, сељак за сељаком пада. постављени на више главних раскрсница у Шен. Токе му је испарао од куршума трес. граду. Пол. 1958. Јакш. Ђ. трбптељка ж зоол. врста птице, ципа Изр. као ~ ( з д р а в , јак и сл.) в. АпШиз. — Ципице (трептељке, ципе) имају уз тресак (изр.). — Скоче иза једне сухе краћи реп од плиска. Финк.; Терм. 4. међе четири оружана момка, сваки као трбптети, -тим, ијек. трбптјети, несврш. тријес. Љуб. Здрав као тријес. Рј. А. 1. трепгпаши (2). — Нити спава, нити шта трес узв. оном. за означавање а. шума говори, него трепти као лист на гори. НП Вук. По образима трепте [јој] сузе. Ад. изазваног падом чега обореног јаким ударцем; Бршл>ан на гробу стао трептјети. Матош. обично у значењу аориста одн. презента од треснути, ударити, пасти и сл.\ тресну, 2. лепршати се, вијорити. — Високо над удари, паде. — Гледа тако, гледа, па трес бријегом тамо к небу трепти шева. Марк. Чибуком о астал. Вукић. Кад сам чуо . . . Ф. 3. светлуцати се. — Златна одежда све да је дошло до жива, трес ја сјекиром у трепти на њему. Јакш. Ђ. врата. Шен. Дошао, зазвонио и упитао, а трбптјети, -тим, ек. тр&ггети. онај ваш . . . портир, мени ни одговора, трбпћење с гл. им. од трептети и треп- већ трес вратима испред носа. Маш. б. (обично удвојено) у значењу звецкања пратјети. трбпуша ж 1. в. трепаеица. — Трепуше пораца. — Товни коњици грабе хитрим као гар а дуге. Вукић. 2. бот. врста биљке ногама . . . и само се чује оно разногласно . . . звецкање прапораца . . . трес-трес . . . из пор. трава МеНса и М. сШа1а; исп. мекуш трес-трес. Рстк. (2). Бен. Рј.; Сим. Реч. тресав, -а, -о који се тресе, дрхтав. — трепушало с трептач, мигавац. Р-К Реч. Прозора се хвата руком тресавом. Кош. трепушати, -ам несврш. трептати, ми- Исхлапљеле професорчиће са . . . тресавим гати, жмиркати (очима). Р-К Реч. рукама . . . Сим. трепчани, -а, -о који трепеће, подрхтава. тр&сава ж подводно земљиште, рит, ба— Преко шамије [је] прибодена иглама руштина, у којој се нагомилавају барске трепчанима бијела марамица. Вук Рј. На биљке, маховине и ствара тресет. — Такве отоку томе се диже трепчано брдо Нерит. су његове . . . хидробиолошке студије наших М-И. језера и тресава. СКГ 1937. трепчаник, -ика м зоол. орган на предтресавнца и тр&савица ж а. грозница, њем делу црва колњака, точкара, којим при- дрхтатца. — Скрлетина се јавља . . . с влаче храну. — Колњаци (точкаре . . .) су тресавицом и повраћањем. Батут. Хвата га врло малена . . . бића која на предњем крају тресавица, дрхте му руке. Божић. б. обоимају трепљаво коло, трепчаник. То коло љење при коме дрхте удови и глава. — трајно трепће. Финк. Његова склоност тресавици . . . бијаху дотрепчаница ж украсна игла која трепеће, кази да му тјелесно устројство није баш трепчана игла, трепетљика1. — Онда ми најснажније. Адум. усади у косу обе игле трепчанице. Бег.; тресак, -ска, ијек. тријесак, м \.јак, проБен. Рј. доран звук који се чује прилшом пада чега трбс 1 м покр. грозница, дрхтање услед тешкога, при ломљењу нечега, експлозији, удагрознице. — Ухватио га трес. Вук Рј. рању и сл., ломљава, прасак; лупа. — Кад 2 би све громове, секо . . . у један тресак и трбс , ијек. тријес, м (мн. тресови и рсак сложила, он не би био тој хуки великој тресови) 1. а. гром, тресак, удар грома; ни јека јекина. Кул. Чух . . . страшан тресак грмљатна. — Пуче пушка ка тријес од неба. гранате. Вас. Он зачује тријесак палога веВук Рј. »Убио га тријес божји!« загрми ликога стабла на друго дрвеће. Крањч. Стј. Јуриша. Шен. б. муња. — У том тријеса Силни оклопници, без мане и страха . . . огњу . . . чудновит женски лик се призре Бруну. Марк. Ф. 2. а. потрес, земљотрес, ви јурнусте тада у облаку праха, и настаде тресак и крвава трка. Рак. Врата су се с трус. — Ни бог . . . неће да пусти свој громовни глас који земљине тресе умирује. треском отворила. Сим. 2. продоран звук који се чује при учесталом ударању чиме, по Јакш. Ђ. б. трбшња, дрмање. — Икона чему, бубњање. — Бубњи су громорили у Ђурђа, свеца на манастиру, стреса се слика

ТРЕСАЛИЦА — ТРЕСКАВИЦА стоструком тријеску. Нех. 3. лупкање, топот. — Чује се само зурна и подврискивање и мукли тресак. Андр. И. Изр. као ~ (здрав, јак и сл.) веома здрав, јак и сл. — Како се провуче [кроз рупу на зиду затвора] . . . 'наки човек ка тресак. Ранк. Био је . . . крупан и плећат момак . . . здрав кб тријесак. Мул. трбсалица ж ков. направа (рбично од трске) којом се лупају поњаве, ћилими, теписи и сл. кад се истресају, испрашивач, тресач (2). — Још не можемо да набавимо тресалице, од бамбусове трске. Пол. 1958. тр&сал>ка ж покр. решето у ветрењачи на које при вејању пада окито. — Тресаљка . . . [је] у вјетрењачи решето у које код вијаша [вејања] из коша цури жито. Рј. А. тр&сач, -ача м 1. а. онај који чисти, разбија вуну тресући је помоћу нарочшпе направе, дрндар, пуцар. Вук Рј. б. онај који тресе воће при берби. — Покупе тресаче, бераче, набаве каце. Сим. 2. в. тресалица. — Треба га [саг] трести само еластичном трстиком или пластичним тресачем. Вј. 1960. трбсење с гл. им. од трести (се). тресет' и тр&сет м 1. мин. врсша угља, смеђе боје, који настаје угљенисањем наслага изумрлих мочварних, барских биљака. — Од биљних остатака ствара се тресет, односно дрвени угљен, лигнит. НЕ. 2. мекано растресито земљиште које садржи наслаге оваквих иструлелих биљака, тресетиште. — Из земље [се] помаља већ испод тресета првенац пролећа . . . висибаба цвета. Јакш. М.\ Вук Рј. трбсет* м и ж бот. в. тресетница (2). Рј. А. трес&тар, -ара м (и у изразу: мах ~ ) бот. в. тресетница (2). Бот.; Бен. Рј. трес&тара ж бот. 1. тресетница (2). 2. мн. породица таквих маховина 8рћа§па1е8. Терм. 3. тресетишни и тр&сетишни, -а, -6 који се односи на пгресетиште.

281

Јесу најважнији извор електричне енергије. ЕГ. тресетница и тр&сетница ж 1. тресетиште. Р-К Реч. 2. бот. врста маховина брћаепит, која расте по мочварним пределима, на тресавама. — Угинули делови тресетнице . . . образују тресет. Станк. С. Ту на дну, где на мртве алге тресетница пада, лежи гробље храбрих. Бој.; Сим. Реч. тресбтуша ж бот. биљка из пор. трава д 81псса, типац. Сим. Реч. тр&сигаћа м зоол. покр. в. мишар ВиГео 5и1ео. — Тресигаћа, кобац или орао, који у зраку на Једном мјесту стоји и крилима тресе. Вук Рј. тр&силац, -иоца м в. тресач (16). Вук Рј. трес&сабљица м погрд. онај који се прави важан и има сабљу као обележје да је официр. — Ви сте озбиљан млад човек, а не као остали ђаци и трссисабљице, који су згодни за једну ноћ чардаша, смеха и лаког разговора. Пегпр. В. тр&снсвијет м (ијек.) ир. неозбиљан свет. — Ти знаш каков )е то тресисвијет и да му кадшто женска узица не шкоди. Шеп. треска 1 ж 1. бука, вика, галама, лупњава, лимљаеа. — Грдне треске поврх Љешкопоља: два се брата боре око вјере. Њег. Било је синоћ треске, ах — Кате? Војн. [Чује се] нека треска врата и прозора. Срем. Смијала [се] тој ђавољој трески и ломљави [влака који јури]. Цар Е. 2. звекет, звецкање. — Настаде опће чаврљање и треска ножева, вилица и тањура. Креш. 2 треска ж I. зоол. врста морске рибе Сас1ш тоггћиа, бакалар. — У мршаве [рибе] треба рачунати: штуке, треске . . . итд. Батут. Било [је] само неколико оброка рибе, коју у Кастиљу зову ослић . . . у другим крајевима треска. Вел. 2. осољен и на сунцу осушен бакалар. Терм. 4. трбска, ијек. тријеска, ж ивер, окресина; ситни комадићи чега разбијеног. — Илија приступи гологлав и божићној свијећи на столу и са запаљеном тријеском с огњишта у тресетиште и тр&сетиште с 1. земруци. Шимун. Возови се сударе, све се на љиште на коме се услед труљења биљака тријеске разлети. Јурк.; Вук Рј. 1 временом образује тресет (1). — Од посебног трескав 1 , -а, -о који треска, који прави су значаја лиснате маховине тресетнице које буку. — Црне трескаве казаљке варошког живе на мочварним тресетиштима. Станк. С. сата . . . упредају невидљивом мрежом наТоком времена претварају се . . . подводдања. Божић. ни и мочварни крајеви у тресетишта. Тућ. трескав 8 , -а, -о који се лако цепка. Деан. 2. месшо одакле се вади шресет. МЕП. Рј. тресетни и тр^сетни, -а, -б који се одтрескавац, -авца м покр. 1. врста кола носи на тресет, који је у вези са тресетом, који употребљат тресет као погонско гориво. (у Славонији). Вук Рј. 2. онај који нешто тресе. Рј. А. 3. зоол. врста копца Асаркег гтиб. — У давна времена живјело је . . . тресетно Рј. А. 4. в. тресет1 (2). Вук Рј. говедо, које се још и данас . . . сачувало у тр&скавнца ж 1. в. тресет1 (2). Вук Рј. нашој говеђој пасмини буши. Финк. Тресетне 2. нар. мед. назеб са грозницом, дрхтавица. електричне централе у неким подручјима

282

ТРЕСКАЈ — ТРЕСОР

— Мој Ђуро зимује у шуми, смождит ће га трескавица. Гор. Нека вртоглавица и трескавица обузе га. Ћор. 3. покр. трескавац (1). Вук Рј. 4. бот. врста биљке 8с1егап1ћи« из пор. карамфила. Сим. Реч. 1 трескај м треска , трескање. — Све се жари кб трескај мисли, кб снови глада. Кам. трескалица ж покр. млатач, млатилица, двокраки прут којим се истреса, млати жито. Рј. А. трескамицс прил. трескајући се. — Ауто поскокну преко туцаника и трескамице, на дахтаје, срну уз брдо. Божић. трескање (ек. и ијек.) и трбскање, ијек. триј&скање, с гл. им. од трескати (се). трескати (се), -ам (се) (ек. и ијек.) и трбскати (се) трескам (се), ијек. тријескати (се), несврш. 1. несврш. и уч. према треснути (се). 2. дем. и уч. према трести (се). трескац м оном. звук који се чује при ударцу руке, шаке по телу. — Старац зачу трескац ваљане пљуске иза врата. Божић. тр&скач, -ача м зоол. врста птице Оегкјгосориб тесНиб. — [Чест] је код нас средњи дјетао (трескач, средњи шарени дјетао). Финк; Бен. Рј. трескбвит, -а, -о покр. којије као тресак, као гром, муња, громовит, врло снажан; бучан, хучан. Рј. А.; Р-К Реч. тресковнца ж 1. велики топ. Рј. А. 2. бот. в. трескавица (4). Бен. Рј. трбсколине, -ина ж мн. покр. в. трешће. — Руб бијелога игала црнио [се] разним наплавима: тресколинамаЈ иверјем. . . Цар Е.; И-Б Рј. тр&скот м оном. паљба. — Жамор људски и трескот пушчани не престају да се слијевају у заједнички чудан шум. Цес. А. трескбтање с гл. им. од трескотати. — Слушати трескотање и пиштање локомотиве . . . Бат. трескбтати, трескоћем несврш. производити трескот, топот, тутњаву, клопотати, клопарати. В. пр. уз гл. именицу трескотање. тр&скотина ж покр. ивер, треска. Рј. А. тресла, ијек. тријесла, и тр^сла ж бот. покр. а. дивља трешња Ргипш аушт. Вук Рј. б. дивља вишња Ргапиз Ли11СО8а. Сим. Реч. треслнца ж бот. врста биљке Вг1га и В. тесНа из пор. трава. Сим. Реч. треслов, -а, -о који се односи на треслу: ~ дрво. Рј. А.; Р-К Реч. трбсловина ж дрво од тресле, дивље вишње, треслово дрво. Вук Рј. ^, . „ л .

треснути, -нем сврш. 1. а. (кога, што, киме, чиме) нагло ударити (нечим, неким) производећи буку, лупнути; бацити (некога^ нешпго) с треском. — Она ме остави саму, треснувши . . . врата за собом. Ков. А. Он . . . тресне маказама о тезгу. Сек. Шта ће ми та лудорија?! — прогунђа Мита јетко и тресну косу за врата. Дом. Он ме . . . тресну о земљу ка бундеву. Вес. 6. јако ударити, млатнути, распалити. — Жеља да је [Симкуј тресне, да је треска по лицу . . . је јака. Ћос. Д. Ух, што га нијесам треснуо по губици. Ћоп. 2. а. пасти, бупити с треском. — Тресну глава са јунака златна, канда на њем није нигда била. Март. Граната . . . тресну и експлодира поврх вртаче. Ћоп. б. ударити (о нешто) с потмулим треском, бупнути, љоснути. — Стаде пред сина. Гледа га, гледа, па онда тресну о земљу. Лаз. Л. Козак који је јашио . . . иза аудитора тресне с коњем о земљу. Крањч. Стј. в. фиг. ђач. пасти на испиту, не положити испит. Деан. Рј. 3. а. пући, праснути, грунути; загрмети. — Тресну пушка, Живко паде као свећа. Дом. Навечер . . . је изненада треснуо гром. Вј. 1960. б. разлећи се, одјекнути громко. — Подалеко од њега тресну оштар и снажан пуцањ. Ћоп. 4. а. затрести, задрмати. — Она тресну мало главом, као човек који се на нешто одлучи. Лаз. Л. Жандар . . . тресну мамузама . . . салутира и оде. Срем. б. мало отрести, отрести краткотрајним дрмањем. — Он тресну цигарету и замисли се један моменат. Јак. в. мало истрести, излупати. — Тресни ми мало овај јастук. Јак. 5. фиг. изговорити, рећи, обично у једном даху, све што сезна, што се има науму (рбично нешто непријатно), штрести, скресати. — Петроније [је] треснуо Васи да је муфљуз и билмез. Срем. Треснуо сам му у лице све што сам мислио поводом тога. Мар. ~ се 1. ударити се, лупити се јако, грунути се. — Ах, тресну се у груди Мане. Срем. 2. а. затрести се, задрмати се. — Опалише огањ из пушака, треснуше се брда из темеља. НП Вук. б. задрхтати, затреперити. — фиг. Кад виђеше дјецу Црногорци, дјецу луду и те женске главе, како роне сузе низ образе, треснуше се срца у јунаке. НП Вук. 3. нагло лећи или сести, прућити се, бацити се, стропоштати се. — Врати [сеј . . . у мрак . . . крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг. Црњ. Он се тресну на диван. Мил. В. тресњДкав, -а, -о који подрхтава. — Дрво . . . нас . . . својим дивним зеленилом и мноштвом лишћа чисто очара . . . оним милионима својих тресњикавих плућица цео предел зачини. М 1867. тресор, -ора м в. трезор. — Паришке банке чувају у својим тресорима око 80 милијарда франака. Крл. , ^ , <

ТРЕСОСЛОВАЦ — ТРЕЋАКИЊА

283

тресбсловац, -овца м заст. онај који дане«! — тресао се на ме злогуки супрориче кад ће бити земљотреса. — Фалб сјед. Ков. је тим тобожњим пророчанством учинио тресукање с гл. им. од тресукати (се). пуно зла, тај мјесечни тресословац могао је тресукати (се), -ам (се) несврш. у дем. дан будућих потреса забиљежити. Шен. значењу: трести (се). — Дебељку се стадоше трБст м в. труст. — Напао је бесно тресукати образи као хладетина од бијелога трестове. Црњ. меса. Креш. трбсти и трести, тресем несврш. 1. а. тресуље&е с гл. им. од тресуљити (се). енергичним покретима померати тамо-амо, тресуљити (се), трбсуљим (се) несврш. дрмати, дрмусати. — Коњи фркћу, тресу главом. Ћос. Д. Кењац тресе уши, ни бриге у дем. значењу: трести (се). — Пропухује и паучина се тресуљи. Божић. га није. Вел. Докопа је за рамена и стаде је третДна ж в. трећина. — Дође да се дрсати и трести. Вес. фиг. Козаци горњани одасипа прва третина за »Швабина вакта«. отворено су се дизали и, под командом своМул. јих атамана, тресли стубове царства. Моск. 6. изазиеати дрхтаеицу код некога. — Радојитретирање с гл. им. од третирати. цу тај час спопаде нека језа и узе га трести третирати, трбтирам сврш. и несврш. грозница. Нуш. Тропска маларија тресла га фр. обрадити, обрађивати (неко питање), је. Божић. фиг. [Јакшић] је певао урођену расправљати о чему, излагати, сматрати; простоту сел>ачке душе . . . и родољубиви понашати се према коме. — Писци о којима занос који је Омладину тресао. Скерл. в. говоримо третирали су претежно жива и фиг. јако узбуђшати, потресати. — Љубав актуелна питања. Цар М. Зашто би га третидома није маштанија, већ је нешто што ти рали друкчије него као човека који је застао душу тресе. Баш. 2. а. снажно машући нечим на пола пута. Вучо. илилупкајући,ударајућичиме по нечему ослотрбтман,-ана м фр. поступак, поступање, бађати га прашине, нечистоће и сл., истресати; понашање, опхођеш; обрада, излагање некога отресати. — Чисти собу, тресе ћилиме. питања. — То је утеловљење . . . људског Мил. Ж. фиг. Тресем од њих скуте и рукаве. Љуб. б. енергичним покретима празнити (неки бола, израженог детаљним третманом длијета . . . мајсторским захватом у дрво. Крл. суд). — Господин тресе мед из кованлука. Задржао је [Лалић] понегде. . . површински, Петр. В. 3. дрмајући чинити да отпадну плодови с дрвећа, отресати. — С коГа дрвета непродубљен третман људи и збивања. Мисамо воће пада, не ваља га трести. Н. посл. хиз. Вук. 4. цвокотати. — Стадох дрхтати и тр&ћак, -ака м (често у атрибутској служзубима трести од хладноће. Ков. А. 5. а. би) 1. а. животиња, муокјак, од три године, гласно, громко одјекивати,разлегати се, треш- трогодац. — Ја од своје стране . . . пишем тати, грмети. — Трубе ударају и глазбе . . . овна трећака, у свети манастир. Коч. тресу зраком. Крл. б. испуњавати продорним, б. трогодишњи дечак. Р-К Реч. 2. а. ученик громким звуцима. — Тридесет и два звучника трећег разреда какве школе. — Он [надзорник] . . . тресла [су] зрак. Сим. Небројене су биле се онда окрете једном трећаку: »Кажи ми ти, вечери и пуне наше мјесечине, коју је његова мали«. Глиш. б. припадник треће јединице у пјесма тресла и ломила. Вил. 6. в. трести се каквој војној формацији. — Нашем поднаред(2). — Зима га обујимаше све више и више, нику су данас украли шињел . . . има да се зуби почеше цвокотати, а тело трести. Вес. нађе . . . — Ту . . . код трећака. Јак. в. 7. играти темпераментно, живо, цупкајући. трећоредац. — Браћа трећаци и словинско — Милан Рељин коловођа, а до њега Ми- богослужје. Павл. 3. трећи рој једне матице. — Добар рој . . . — Трећак . . . хвалила [се] љана . . . тресе. Вес. На ледини поред касарне мати спуштајући вршкару на лопар. Рад. Д. тресе разиграно коло и ори се пјесма. Ћоп. <~ се 1. померати се тамо-амо кратким, 4. трећи, најјачи узастопни талас. — Шумор брзим покретима, дрмати се; подрхтавати, људских гласова приближава се са све већом жестином као талас трећак. Јак. 5. љуљати се. — Земља се тресла од громких експлозија. Јак. 2. бити захваћен дрхтавицом, трећи коњ у запрези који се преже са стране, језом, дрхтати (од зиме, страха, јаког узбу- логов. — Морао би ђе трећака наћи, ова ми два коња неће оваког воза узвести. И-Б Рј. ђења и сл.). — Час [га] подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени. Мат. 6. покр. буре од три хектолитра. Рј. А. 7. Згрануо се и сав се тресе од једа. Станк. покр. последња месечева четврт. Бен. Рј. Шимун се тресао у грозници. Гор. 3. дрхтати, тр&ћака ж трећедневка. — Сваки трећи подрхтавати, треперити (о гласу). — Гласодан (»трећака«) . . . ухвати болесника зима. ви што грме, пгго се тресу . . . јуре по дворани. Сим. 4. (на кога, над ким) грдећи (кога), Батут. вичући (на кога) иекаљивати свој бес, истретрећакиња ж (често у атрибутској служсати се} издирати се. — Носи ми се, »згуби- би) 1. трогодишња животиња, женка. —

284

ТРЕЋАЧА — ТРЕЋОРЕДАШ

Побјегоше . . . као јуница трећакиња. Дан. и, -а, -е 1. редни број који одговара 2. ученица трећег разреда неке школе. Р-К основном броју три: ~ класа, ~ коло, ~ Реч. 3. бачва од три хектолитра. — Прикорен, ~ степен, ~ члан. 2. (често и у макну се бачви трећакињи. НПХ. именичкој служби) а. који нема никакве везе са предметом разговора, који је сасвим друге тр&ћача ж трећедневка. Бен. Рј. природе, друго, друкчије. — То не спада на трећачење с гл. им. од трећачити. — ствар, то је штогод сасвим треће. Трифк. Устав . . . од год. 1869 . . . трећачењем б. који уопште није узиман у обзир, ниједан Скупштине озго (тј. владиним постављаод познате двојице, сасвим друго, ново лице. њем трећине посланика) ову до пуког оруђа — Где се двојица свађају трећи се користи. извршне власти понижава. Јов. С. Н. посл. Вук. Па која ће страна ликом ликотрећачити, тр&ћачим несврш. 1. тројавати? Хеј, ниједна неће, јер ће доћи трећи. чити. Р-К Реч. 2. ист. постављати, имено- Змај. 3. (у именичкој служби) с в. трећина вати једну трећину посланика у народној (/). Р-К Реч. скупштини. В. пр. уз гл. им. трећачење. Изр. ~ лице 1) грам. особа или предмет о коме се говори; 2) онај кога се ствар не тиче треће и треће прил. при набрајању: иза непосредно, који нема везе са нечим, незаинтедругога, на трећем месту. Деан. Рј. треће- као први дсо именичких и придев- ресован, објективан посматрач. — Аутобиоских сложеница казује даје оно штоје њиховим графију . . . је написао као треће лице, под другим делом жказано сврстано као треће по шифром, да би могао себе . . . хвалити. реду у својој врсти одн. даје везано за размаке Скерл. означене бројем три и сл.: трећебратучед, трећина и трећДна ж 1. а. трећи део трећеразредни, трећепозивац, трећедневка и неке целине. — Више од трећине приземља сл. запрема благоваоница. Пав. б. група од три лица. Р-К Реч. 2. (трећина) покр. помен покојтрећебратучед м братучед у трећем нику који се даје трећег дана после његове колену, трећој генерацији. И-Б Рј. смрти. — Саранише Степанију, Станојло јој трећебрЗтучеда ж братучеда у трећем издаје све уредно: и даћу и трећину и . . . колену, трећој генераццји. И-Б Рј. годишњицу. Вес. 3. ист. трећи део приноса са трећ^дневка ж повратна грозиица која имања којије кмет давао аги на име пореза. — болесника спопада сваки трећи дан. Р-К Реч. Својим агама поручише: »Трећине вам више од нас нема . . .« Сиј. трећекат&горник м ков. спорт. члан треће категорије, треће лиге савеза спортских тр&ћински, -а, -б који се односи на трећину, друштава. — У организацији Наших крила ксји обухвата, износи трећину. одржан је турнир трећекатегорника. Пол. трећ&чар, -ара м заст. и покр. беземљаш 1959. који као награду за обраду земље добиеа од трећ&класан, -сна, -сно трећеразредан. власника трећину приноса. — Сви смо ми — То [је] питање у целом свету (сем неколико сиротиња и јад . . . Надничарил наполичари, . . . трећекласних држава) скинуто с дневног трећичари. Чипл. реда. Арх. 1926. трећогбдишњи, -а, -е трогодишњи. Р-К трећепбзивац, -ивца м војн. војник Реч. трећега позива, последње одбране. — Стражари су били ислужени трећепозивци. Лал. трећбјагњеница ж овца која се јагњи трећи пут. Вук Рј. трећеразредан, -дна, -дно који је при оцени квалитета, вредности, значаја и сл. трбћбм прил. трећи пут. — Око посврстан у трећу групу, у трећи, обично паснијех доба Илија и трећом премјести око. последњи, разред. — Није то био неки веома Мат. Сад опет трећом питамо. Павл. отмен локал, али . . . није био ни трећеразтрећопбзивац, -ивца м трећепозивац. — редан. Пол. 1959. Немамо ни једног дјела Космај [су] бранили трећопозивци. Јак. тако зване »трећеразредне литературе«, које би било забавно . . . сувременом читаоцу. трећоразредац, -еца м трећеразредац, Лит. 1957. трећак (2а). — Трећоразредац . . . виче да све надвиче. Шапч. трећеразредац, -еца м трећак (2а). — Он је био у шестом разреду, а мени, трећетрећор^дац, -еца и трећбредац, -еца м разрецу реалке, изгледао је нешто више од кат. припадник, редовник, трећега реда св. осталих ђака. Пол. 1959. Фрање. — Смјеран [је] и понизан као најскромнији трећоредац. Цар Е. трећестепени, -а, -б пгрећеразредан. — Фактори који код обичних војски . . . имају трећор&даш, -аша м ученик из треће, . . . трећестепену важност, у нашој армији последње групе т успеху, најслабији ученик по имају првостепену важност. Тито. учењу. Бен. Рј.

ТРЕЋОРЕТКА — ТРЕШЊЕВ

285

трећбретка и трећбреткиња ж кат. припадница, редовница тпрећег реда св. Фрање. — Варошке трећореткиње напуштале су црквене клупе. Божић.; Бен. Рј. трећбч прил. покр. трећом. — Трећоч [рече]: падох, освети ме. Март. трећошкблац, -лца м трећак (2а). Бен. Рјтрећбшкблка ж трећакиња (2). Деан. Рј. трећбшкблски и трећбшколски, -а, -б који се односи на трећошколце и трећошколке. трбф 1 м фр. боја у картама у облику жира, жир, мак: ~ ас, ~ седмица. — Одбацио [је] десетку »трефа«. Дом. треф 2 м трефер (2). — Затим су се вукле срећке . . . једно за другим, срећка за срећком, треф за трефом . . . пљусак од трефова. Срем. тр&фер м нем. 1. онај који добро гађа, добар стрелац. 2. погодак; згодитак, добитак. — Ко зна ко ће . . . кад се сврше и друге школе, извући велики трефер. Сек. трефити, -им сврш. нем. 1. погодити, згодити (при гађању, бацању и сл.). — Капл>а ме могла трефити. Матош. Као да си у перину трефио. Бен. 2. случајно наићи, набасати на некога, на нешто; пронаћи. — Мимо њега Захар пролетио . . . на турскога трефи барјактара, ножем махну, откиде му главу. НП Вук. Тешко је трефити млин за свако жито. Рј. А. ~ се 1. десити се, догодити се, збити се. — Трефи се још да набасам на вашу, мјесто на своју постељу. Бег. Сад кад се несрећа трефила нема више шта да се доказује. Андр. И. 2. наћи се, задесити се. — Трефила се у роду, па трпи, душо, бога ради. Ћор.

ним коњем гдЈе из трешеља вире ДЈеца. Лал. трешете и тр&шете ж мн. тал. врста карташке игре. — С Јаковом [је] . . . заиграо партију »трешета«. Бег. трешљен м покр. коленце, зглоб, чланак у биљке. Вук Рј. трешннца ж бот. зељаста барска биљка В1у8ПШ8 сотргевзиз из пор. ишљева. Сим. Реч% тр&шн>а ж бот. а. листопадна дрвенаста билка, воћка из пор. ружа са слатким округлим коштичавим плодом Ргипш аушт. Терм. 3. б. плод те биљке. — Усне [су јој] као трешња. БК 1906. Луцино лице и усне . . . руде као трешња под сунцем. Мих. Изр. вучје т р е ш њ е бот. в. јеремичак; д и в љ а ~ бот. 1) в. трешња; 2) в. сремза Ргшшз ра<Јш; м е д в е д о в а <— бот. в. смрдљика(3); зобати т р е ш њ е (с ким) излагати се опасностима и неугодностима. трбшња 1 ж 1. тресење дрвета ради прибирања плодова, тресидба; истресање, лупање чега ради чишћења од прашине и сл.: ~ шљива. — Зар се неће ћилими од трешње разгулити? Ћор. 2. дрхтање тела, дрхтавица, језа, (од хладноће, страха, у грозници и сл.). — Ухватила [ме] трешња као некаква грозница. Маж. М. 3. подрхтавање тла, земљотрес, потрес, трус. — Иван Гучетић . . . је погинуо у трешњи год. 1667. Водн. тр^шња 2 ж бот. ерста крупног шареног граха, пасуља, впшња, вишњак (3). Сим. Реч. трешњава ж учестани и јаки потреси; тресак, праска. — Све [се] врти с неким бурним шумом и трешњавом. Кос. Сигурно бисмо чули, а и осјетили трешњаву подводних експлозија. Вј. 1960. тр&шњак, -ака м 1. трешњев воћњак. — Одушевљава [се] процвјеталим трешњацима. трефов, -а, -о који припада трефу, који Ћоп. 2. бот. в. трешња*. Р-К Реч. сеодносина треф1: ~ осмица. трешњар м бот. в. трешња*. Прав. трехнутн, -нем сврш. покр. треснути. тр&шњар, -Дра м 1. трешњак (1). Р-К — Диже [се] на ноге и трехну по чакширама. Реч. 2. зоол. в. батокљун. Бен. Рј. О-А. тр&шњара и тр&ш&арка ж зоол. в. батречбнтист(а) м уметник из тречента. токљун. — Ту је и . . . трешњара . . . што — Проповиједао је . . . повратак к стилу и опет најволије коштицу, па је оним тврдим језику тречентиста. Комб. кљуном тако млави као да би од крте артије тречент&стички, -а, -о који се односи на била, а месо баца. М 1867. треченто и тречентисте. Изр. мува (муха) ~ зоол. врста муве треч&нто м тал. назив за четрнаести век Тпре1а сегам која полаже јаја у плод у талијанској уметности, углавном у слитрешње те се плод уцрвља. Бен. Рј. карству и књижевности. — Комадић осамтрешњаст, -а, -о сличан трешњи {рбично наестог вијека куша се . . . прилагодити . . . по боји). — Са сводова су се љуштиле . . . намрштеном треченту. Бат. »фреске« . . . с главицама мајушним . . . и с трешајица ж тал. покр. • врста северног кокетним, трешњастим устима. Петр. В. ветра. Бен. Рј. трешњев, -а, -о = трешњов који се трешељ м покр. место на седлу или сама- односи на трешњу, начињен од дрвета или ру између бисага или терета с обе стране, плода трешње: ~ воћњак, ~ стабло, ~ антрешељ. — Мушкарац [иде] с натоваре- ТОП, ~ ЧибуК, ~ СОК. Ј„, 1» Л

286

ТРЕШЊЕВАК — Т Р Ж И Ш Т Е

трешњдвак, -ака м 1. штап, батина од трешњева дрвета. — Реците право . . . је ли да су вас добро мазали брезовим прутом и сировим трешњеваком . . . по леђима. Глиш. 2. = трешњевац (1) предмет начињен од трешњева дрвета (чибук, топ итд.). — Капетан поглади леви брк и повуче из трешњевака. Ранк.; Рј. А. трешњевац, -евца м 1. = трешњевак (2). — Сава одврну . . . коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади . . . лулу. Шапч. Тобџија принесе витиљ, и трешњевац рикну. Вес. 2. бот. тр6шњаг. Деан. Рј. трешњевача ж = трешњовача 1. ракија од трешања. — Ема, изнеси трешњеваче. Креш.; Батут. 2. трешњевак (1). Деан. Рј. трешњевина ж = трешњовина трешњево дрво (као грађа). Р-К Реч. трешњевица ж = трешњовица трешњевача (1). — Од трешања праве се различна пића, слатка као и шира, ил' печена, јака као трешњевица ракија. М 1867. Трешњевка ж називједног краја Загреба. трбшњик, -ика м трешњак (1). Деан. Рј. трешњош, -а, -о који се односи на трешпу, који припада трешњи: муха ~ . Терм. 4. трешњица и трешшичица ж дем. и хип. од тпрешња.

треш&ов, -а, -о = трешњев. Вук Рј. тр&шњовац, -бвца м трешњевак. Вук Рј.; И-Б Рј. трешњовача ж = трешњевача. Вук Рј. трешњовина ж = трешњевина. Вук Рј. трешњовица ж = трешњевица. Вук Рј. трешњбкрадица ж и м необ. особа која краде трешње. — фиг. Има ту . . . и правих трешњокрадица . . . жуја . . . трешњарка. М 1867. тр&птав и тр&штав, -а, -о који трешти, који се пролама, громогласан. Р-К Реч.

трештити, -им сврш. 1. громко, громогласно праснути, проломити се. — Трешти пушка, човек се претури и закука. Дом. 2. треснути, ударити, лупити. — Вјежи . . . да те не трешти. Лоп. трешће, ијек. тријешће, с зб. треске, трешчице, иверје. — Под пазухом јој свежањ тријешћа. Брл. Јефта . . . надеља трешћа и припали ватру. Ћос. Д. тр&шчица ж (ек. и ијек.) дем. од треска. тржар, -ара м трговац на мало, наситно, ситничар. — Зар . . . не познајеш . . . Маура, тржара у твојем селу? Вел. тржарење с гл. им. од тржарими. тржарити, тржарим несврш. баеити се трговином наситно; трговати. Вук Рј. тржење с гл. им. од тржити. тржити, -им и тржим несврш. трокарити; продавати, крчмити. — Што се на нашем тргу тржи, спада под њихову даћу. Шен. Он, штитник назван тој држави, гле, већ ју тржи. Марк. Ф. тржица ж трговкиња наситно, пиљарка, продавачица. — Ово ми је приповиједала тржица Баре. Ноеак. тржишнп и тржншни, -а, -о = тржни који се односи на тржиште, намењен тржишту, трговини: ~ цена, ~ вредност, ~ инспекција, тржишни вишкови. — Улица иза тржишне зграде дисала је . . . мирисом зрелих плодова. Ћос. Б. Западне силе . . . биле [су] ангажоване на широким тржишним подручјима Средњег Истока. НИН 1958. тржишно и тржишно прил. у односу на тржшите и цене на тржишту. — Резултат рада мора бити тржишно потврђен3 јер ћемо тек тада доћи у позицију да се јасно искажу и слабе тачке, а и потенцијалне снаге . . . наше привреде. НИН 1970.

тржиште и тржиште с 1. трг, пијаца. — Све јутро [је] жандарм Пеко вребао неког по тржишту. Рад. Д. Знао [је] . . . да му неће трбшта&е с гл. им. од трештати. преостати нимало цвијећа за тржиште. Креш. тр&птати, -тим несврш. производити 2. екон. а. подручје на коме се води трговина, отегнут продоран и јак, громак звук као кад место где се закључују трговачки послови; се нешто с треском руши, грмети; одјекивати трговине, продавнице: новчано ~ , међунагромогласном буком, проламати се. — Топови родно ~ , унутрашње ~ . — Производња су трештали. Јак. Хармоника пијано гро- [развијених предузећа] има на тржишту хоће и трешти у тами. Гор. Кафана и даље добру понуду и потражњу. Пол. 1957. Четрешти забрањеном песмом. Ћос. Д. кају пораст цијена вину како би тек онда вино бацили на тржиште. ВУС 1960. б. трештен и тр&штен, -а, -о у изразу: ~ пијан потпуно, сасвим пијан. — Били су понуда и потражња робе на одређеном подобојица трештени пијани. Глиш. Тај је младић ручју и у одређено време. — И стабилизација тржишта карактерише афирмацију раднич. . . трештен пијан. Сим. ких савета. Пол. 1957. трбштина ж (ек. и ијек.) (обично у мн.) Изр. екон. ј е д и н с т в е н о ~ тржиште аугм. од треска; треска. Вук Рј. без територијалних ограничења {у оквиру трештиње с (ек. и ијек.) зб. трешће. државе или шире трговинске заједнице) и са једнаким условима за све учеснике; слободно Прав. —-~
ТРЖНИ — ТРИБАДА

287

трзе и трзе, трзета с (супл. мн. трзад) ~ тржиште на коме нема ограничења у покр. јагње које се врло касно ојагњило, сугапогледу цена и количине робе. т Ј ж н и и т р ж н и , -а, -б = тржишни. — ре (2). — Заклано је . . . десетеро трзади и преко педесет пилади. Коч. Био је тржни дан и дворана је врвела од света. Богдан. Наши већи отоци такођер трзимице прил. тргнувши се, наглим покретом; исп. трзнути се. — Жена трзимице имају своје тржно средиште. ОГ. т^жница ж отворен или покривен простор тукне леђима о зид. Божић. где се врши контролисана продаја животних трзмање с гл. им. од трзмати се. намирница; низ продавница различите робе у трзмати се, -ам се несврш. отимати се склопу једног трговинског објекта; тргошнска с ким око чега. Вук Рј. кућа, трговина: градска ~ . — Швабо ми трзнути, -нем сврш. 1. учинити нагао узе кућу дедину и хоће од ње да направи тржницу. Јевт. Тај државник сматра поли- покрет, трзај, тргнути. — С времена на вријеме трзне десним раменом. Радул. 2. тичку арену обичном тржницом. Цар Е. прожети трзајем, протрести, продрмати. — т р ж н и ц а ж покр. 1. оклагија. Вук Рј. Мартина би у том тренутку трзнула нека 2. заст. и покр. жена која меси и продаје хлеб, тајна гроза. Ков. А. пекарка; пекарска помоћница. Вук Рј.; Рј. А. ~ се тргнути се, пренути се. — Тек ако трзав, -а, -о истрзан, искидан, испрекидан; би тко тркимице пролетио, трзнуо би се из мисли. О-А. Веселица се тр:шу читавим тиједрхтав. — Пред зору заспа немирним, трзалом. Ћоп. вим сном. Јанк. У трзару шапту . . . извијала се молба. Вил. трзу^нче, -ета с дем. и хип. од трзе; трзавица ж 1. грчешто стезање мишића, трзе. — Неки [је] од оних ситних јужгрчеви; тресење тела, дрхтавица,језа. — При- њака који у овој нашој суровој земљи личи дође после трзавица (грчеви) и узетост. Бана трзунче прољећа у једном опаком и нетут. Зачас га пробурази нека несвјестица мирном вијеку. Вуј. и трзавица од главе до пете. Ков. А. 2. (обичтрзуцати се и трзуцкати се, -ам се но у мн.) фиг. неспоразум, несугласице и живчана напетост због њих; непријатности, се- несврш. дем. према трзати се. — Ноге му се још трзуцају као падавичару. Божић. кираццја. — Код свих грозних политичких Сиједи густи брк крилаш стаде се трзуцтрзавица он је знао остати читав. Мтпош. кати. И. Сви смо гладни мира, трзавица сити. Стан. тр&(ген. трију, дат., инстр. и лок. трима; трзаво прил.у трзајима,истрзано,испре- уз предлоге често непром.) основни број за кидано. — А кад дођу глухи сати, трзаво сам једну јединицу већи од два, који се обележава снивб тебе. Крањч. С. цифром 3; назив те цифре. трзад ж зб. им. од трзе. Изр. на — ћ о ш к а 1) (урадити што) трзај м 1. нагао, изненадан, брз и кратак како не ваља, како се не ради, лоше, нескладно; покрет, обично рефлексан; грч. — Мандић [се] 2) (бити) бити рђавог расположења, спреман . . . покрену снажним трзајем. Вуј. Пређе на грдњу и сеађу. Душановим лицем дрзовит трзај мишића. трнангл м (ген. мн. -англа) лат. 1. троБег. 2. трептај, титрај. — Сунчано пошљедугао, трокут. 2. геод. апарат за мерење висинње свјетло . . . ломи се . . . у оргијском трзају. ских кота. МЕП. 3. муз. мали ритмички Матош. инструменат начињеи од челичне шипке савитрзајни, -3, -о који се односи на трзај, јене у облику троугла, о који се удара метална трзање; грчевит. Деан. Рј. ном шипком. МЕП. трзакање с гл. им. од трзакати се. триангулација ж геод. одређивање потрзакатн се, -Зм се несврш. дем. према ложаја главних тачака при геодетским меретрзатисе. — фиг. С т р а х . . . скакуће звјераво њима по систему мреже троуглова. Р-К Реч. по очима, трзака се у ковитлац. Сим. триангулацијски и трНангулацнбнн, трзалица и трзаљка ж танка плочица, -а, -б који се односи на триангулацију, изведен обично коштана, којом се удара у жице на тамбури и сл. музичким инструментима, пргшеном триангулације. терзијан. — Марко Циганин . . . свира у бертриангулиратн, -улирам и триангулиде . . . палцем и трзалицом од коже. Петр. Б. сатв, -ишем сврш. и несврш. 1. геод. (из)фиг. Зрикавац неки у близини одвије своју вршити мерење терена примењујући тринапету трзалицу. Божић; Деан. Рј. ангулацију. 2. агр. {најкалемити, цепити младицу у троугласт процеп на стаблу. Кл. Рј. трзање с гл. им. од трзати (се). трзати (се), -ам (се) и тј>жем (се) несврш. и уч. према тргнуши (се) и трћи (се); исп. тргати.

трибада ж грч. жена изопачених сексуалних склоности усмерених према другој жени, хомосексуалка, лезбијка. Бен. Рј. ••« *« •

288

ТРИБИНА — ТРИДЕСЕТАК

трибина ж фр. 1. а. амфитеатрално пос- данка; дужнички. — Сада пукоше ланци тављена седишта за гледаоце на стадионима, трибутарне подложности. Шиш.; Прав. тркалиштима и сл.: источна ~ , западна ~ . трввијапан, -лна, -лно лат. обичан, б. привремени објекат погодне висине подигнут прост, безначајан, баналан; простачки. — за посматрање какве параде, приредбе под Природно филозофирање износи реторику ведрим небом и сл.\ свечана ~ . — Ако је тривијалних истина. Ант. 1. Приказао [је] парада, добијеш [као министарка] место на паланачки ћифтинску чаршију како се дотрибини. Нуш. Ходали су у корак . . . као кона, тривијална духа, руга сељацима. Глиг. да дефилују пред неком трибином. Десн. трНвијално прил. на тривијалан начин, в. део дворане издигнут над приземљем, који просто, банално; простачки. — Опростите ми служи за смештај гледалаца, галерија: нови- што сам се тривијално изразио, али ја сам у нарска ~ , ~ за публику. 2. а. уздигнуто и ватри. Л-К. одвојено место за говорника, говорница. — тривијалност, -ости ж особина онога што Занио се . . . као да говори са трибине. Кол. б. фиг. средство или центар, тело за обраћање је тривијално, баналност, отрцаност; оно штоје тривијално, простачки начин, простачјавности, за иступање и ширење идеја. — ки поступак, просташтво. — Погрешна Књижевност [је] борбена трибина. Зог. Ту фразеологија . . . изненадна тривијалност су још трибине за вањску политику, за науку каквог израза . . . све су то погрешке те и технику . . . и марксистичка трибина. Вј. врсте. Поп. Б. Пјесников сарказам ту обично 1973. прелази у тривијалности. Матош. тр&бински, -а, -5 који се односи па триТрВвуњдан, -а и ТрНвуњ дан, Тривуња бину. дана (дне) м в. Трифундан. Р-К Реч. трДбрах м грч. метр. грчка стопа од трвгде, ијек. тригдје, прил. индив. (у три кратка слога пастала из јамба у коме је игри речи према »другде«) на трећем месту. дужина замењена са два кратка слога. — То вам је костур сонета. Голе, хладне кости, — Негде је писало: »Време није новац који траје цео живот«, а другде . . . а тригде од којих свака има свој старогрчки назив: »секунд није живот који се чува као новац«. трохеј . . . трибрах. Наз. Дав. трДбун, -уна м лат. 1. ист. изабрани предтригдје, ек. тригде. ставник плебејаца у старом Риму. 2. фиг. борац за народна права, добар говорник и трЛгла ж зоол. в. тргља. Р-К Реч. популаран народни еођа. — Већ одавно човјетригоном&трија ж грч. мат. део геочанство не гледа у пјесницима душевне триметрије, наука о троугловима, која се бави буне. Уј. Јавља [се] трибун српске либералне изучавањем зависности између страна и угдемократије у Аустрији, Светозар Марковић. лова троугла у равни (равна тригонометрија) Поп. Ј. и тим односима у сферном троуглу (сферна тригонометрија). ЕЛЗ. трибуна ж трибина. — Грк [је] интригант са агоре, а Талијан са трибуне и амвона. тригонометријски, -а, -о који се односи Дуч. Наша »Модерна« свакако треба трибуну. на тригонометрију, заснован на тригонометМарј. М. рији: ~ једначина, једнаџба, тригонометријке функције. трибунал, -ала м лат. судско веће, суд; судница. — Друго је писати озбиљно и мрко тригоном&трички, -а, -о в. тригонометкао што се пише на зеленом столу трибунала. ријски. — Рјешавао[сам]... тригонометричке Крл. задаће. Новак. трАбунски, -а, -б који се односи на трибутрбдесет (тридесет) (некњиж. тридест, не, који потиче од трибуна: ~ говор. тридес, тријес(т)) а. основни број три пута еећи од десет, који се обележава цифрама 30. тр&бунски прил. као трибун, еажно, б. у бројевима састављеним од више речи: достојанствено, самоуверено. — Јовандека . . . окружен пажњом и одобравањем, три— (и)пет, ~ (и)двоје, сто ~ итд. бунски заокружи погледом по гомили. Ћоп. тридесет- в. тридесето-: тридесетготр4бут, -ута м лат. ист. данак који су по- дишњи, тридесетгодишњица и сл. корени народи плаћали освајачу и окупатору; тридесбтак, -тка (некњиж. три(ј)естак) данак, порез, дуг; допринос, прилог. — Њемачка м (најчешће непром.) збир од приближно није никада имала особиту вољу да плаћа тридесет, око тридесет (особа, предмета, ратне трибуте. Обз. 1932. фиг. Беговић долази јединица неке мере и сл.). — Једва тридесетак мало доцкан са својим трибутом дивљења. бискуповаца спаси се преко каптолског моста. Скерл. Шен. Њих тридесетак постаријих бјеше се прикупило. Мат. трЗбутаран, -рна, -рно и тр&бутски, тридес&так, -ака м тридесетогодишњак. -а, -р који се односи на трибут, на плаћање , .« ш ^ .^ данка, подвргнут порезу, обавезан на плаћање Прав.

ТРИДЕСЕТЕРО — ТРИЈЕРИСАТИ

289

тридесетеро (јд. с. р. непром.; мн. триде- бих се трижди преокренуо да те у сну висетери, -е, -а) = тридесеторо зб. број према дим. Јакш. 23.; Вук Рј. тридесет, тридесет мушких и женских особа, т р в ж а љ и трЗзаљ м бот. брста биљке деце или младунчади. из пор. крсташица, жуњарица Егузипшп. Деан. Рј.; Бен. Рј. тридесетн (тридесети), -а, -б (некњиж. три(д)ести) редни број према тридесет. трАзица ж покр. овца или коза у трећој тридесетина и тридесет&на (некњиж. години живота; исп. двизица. — Смотра три(ј)естина) ж 1. тридесети део неке целине. свирала . . . које миришу по грушалини тризица, по пари шиљежа . . . Јел. 2. тридесбтак: ~ људи, ~ кућа. тридес&тица ж 1. назив за бројку 30. тријада ж грч. 1. фил. термин у Хеге2. оно што је означено бројкама 30 (нпр. про- ловој филозофији, наслеђен из грчке филозофије, сторија, дворана, аутобус и сл.). за означавање тростепене схеме дијалектичког развитка: теза — антитеза — синтеза. МЕП. трбдесетка ж тридесетица. Прав. 2. хем. група од три сродна елемента. — тридесетница ж ист. врста дажбине, Немачки научник Деберајнер . . . поставио царина; царинарница. — Није ли и Хрватску је своју теорију тријада, тј. група од по три тридесетницу пограбила пожунска комора. хемијска елемента. НХ. 3. цркв. тројица, Шен. Наручили су му да »маља« за Карлотројство (2). ЕЛЗ. вачку тридесетницу цимере, цесаро-краљевтрбјадни, -а, -б који се односи на тријаду, ске орлове. Баб. тростепен. — Систем као целина развијен тридесетничар м заст. царински служ- је у тријадном ритму. ПИФ. беник, царинш. —Преда њ [је] ступио тритријал&зам, -зма м а. федерација трију десетничар Шумаговић. Ђал. држава. б. ист. политичка концепција, схватрбдесетнички, -а, -о који се односи на тање о тројној монархији у бившој Аустротридесетницу, царински. —Туропољски пле- -Угарској пред први светски рат, тј. да се мић Матија Магдаленић . . . служио [је] поред постојеће две треба да призна и трећа код тридесетничког уреда у Јастребарском. државна јединица којом би биле обухваћене Комб. словенске земље монархије и тако створила трбдесето, -ога с в. тридесетина (/). тројна монархија: Аустрија-Угарска-словенР-К Реч. ске земље. трндесето прил. при набрајању: на тритријалист(а) м присталица тријализма. десетом месту. Р-К Реч. тријалбстичкн, -а, -б који се односи на тридесето- као први део сложенице озна- тријализам и тријалисте, заснован на тријачава даје оно штоје њеним другим делом по- лизму. — Кватерникова је основа тријаликазано у вези са бројем тридесет, да се поја- стичка. Нех. Од дуалистичке [Аустро-Угарвљује у тридесетоструком износу и сл.: три- ске] створити једну . . . тријалистичку држадесетодневни, тридесетогодишњи, триде- ву могло се само силом. Јов. Ј. сетострук и сл. трЗјас м грч. геол. први од три периода тридесетогбдншњак м човек који има мезозоика који се према наслагама или слојетридесет година. — Висок тридесетогодиш- еима дели у три дела, одакле му и име. њак ишао је корак два напред. Ђур. трвјаски и трЗјасни, -а, -б који се одтрндесетогбдишњака и тридесетого- носи на тријас: ~ формација, ~ море. дишњакиња ж жена која има тридесет трије-, ек. тре-. година. тријенале, -ла м лат. приредба ишрег, трндесетогодишњи, -а, -е а. који има тридесет година: ~ човек. б. који траје међународног значаја (изложба и сл.) која се или се врши тридесет година; који се обавља одржава сваке треће године: ~ ликовних после тридесет година и сл.: ~ рад; ~ про- уметности у Београду, међународни ~ казалишне књиге и периодике. слава. тридесетогбдишњица ж навршена тритрбјер м фр. агр. машина, строј за десета година од неког догађаја, прослава, пречишћавање жита од примеса и сортирање зрневља по величини. помен и сл. после тридесет година. тридесетбрица ж тридесет мушкараца, тријбра ж грч. старогрчка ратна лађа тридесет људи. са три реда весала. ЕЛЗ. тридесеторо (јд. с. р. непром.; мн. тридетријбрати, -ам и тријбрисатн, -ишем сетори, -е, -а) = тридесетеро. сврш. и несврш. пречистити, пречишћавати триест- в. тридесет-. и сортирати жито тријером. — Нека своје триж и трижди прил. заст. трипут. жито свако сам тријера. Ћос. Д. Налагао — Морам признати да ми се допадаш, иако [је] . . . тко [ће] на магазину »тријерати« зоб. 19 Речних српскохрватскога књижеввог језика, VI

290

ТРИЈЕС — ТРИЛЕР

Кол. Ни семе није било неке нарочите врсте: наш домаћи јечам, само тријерисан. Б 1951. тријес- в. тридесет-. трЗјесло с (ијек.) средство за штављење кожа, танин; штављење кожа. Бен. Рј.; Деан. Рј. тријумвир, -ира м лат. члан тријумвирата; фиг. један од нсраздвојне тројице. — Умро [)е] Раде, наш тријумвир, како су нас тројицу звали . . . још на ђачким клупама. Коз. Ј. тријумв&рат, -&га м лат. 1. ист. облик владавине у староме Риму, владавина тројице. 2. фиг. удружена тра/ица, тројка. — ир. То је можда и охрабрило лоповски тријумвират сеоски . . . Ацу Грозницу, Мију Вересију и . . . Пају Провлака. Срем. тр&јумф м лат. 1. свечан улазак победоносних трупа у староме Риму као највећа почаст КОЈП се исказивала победнику у рату; свечаност у славу победе. 2. фиг. сјајна, потпуна победа; радост и славље због победе. — — Најсилније тријумфе слави закон, што га је открио Хегел у области кемије. Ант. 1. Сваки успех једнога [конзула] био је неуспех другога, а сваки неуспех мали тријумф. Андр. И. трјЈјумфалан, -лна, -лно начињен, приређен у славу победе и победника; победнички, победоносан: ~ капија, ~ лук, — дочек. — На вјечни починак га не понијеше . . . бучна и тријумфална крила славе. Матош. Тај тријумфални пут није дуго трајао. Ћос. Д. трјЈјумфално прил. у трију фу, свечано; победнички. — На повратку из Рима тријумфално [је] био дочекан. Нех. тријумфатор м победник. — Опјевао [је] . . . краљевића Владислава као тријумфатора. Водн. Држао се као умерен и разуман тријумфатор. Андр. И. тријумфаторски, -а, -о победнички. — Тријумфаторски посмијех помлађивао је оне гипке . . . кретње. Коз. Ј. тријумфирати, -умфирам и трАјумфоватв, -фујем сврш. и несврш. однети, односити потпуну победу; (про~)славити победу, победнички ликовати. — Миша је тријумфирао. Сим. У Глави шећера ликује неправда . . . у Подвали тријумфује правда. Глиг. трик м (мн. трикови) енгл. спретан поступак којим се постиже обмана, еешто изведена превара, мајсторија, смицалица. — Иако не верују у чуда, људи воле да виде замену за њих: трикове, илузије. Пол. 1958. Тко зна каквих све професионалних трикова има код њих. Мар. трика ж игра удвоје у којој играчи поелаче своју коцку (каменчић, дугме и сл.) по

1

правоугаоном цртежу, мица , козаљка. Р-К Реч. трикати се, трикам се несврш. уз. повр. играти трике с киме. Р-К Реч. трбкирије ж мн. грч. цркв. трокраки свећњак са три укрштене свеће којима епископ благосиља. — Манастирски ђаци су прискакивали додајући владици . . . трикирије. Чипл. тр&клиниј, -ија и трјкклтшјум м лат. староримска трпезарија са три лежаја поред стола, са ксуих се јело лежећи. трикл^нични, -а, -о грч. мин. чије се три осе секу под косим углом (р кристалима неких минерала и њиховом главном облику, косој призми са ромбичном основом): ~ систем," ~ призма. трАклински, -а, -5 триклинични. — Кристали с таквим положајем оси припадају триклинском суставу. Тућ. трбко, -6а м фр. машински, фино плетпена растегљиеа тканина; одећа од такве тканине; плетена одећа уопште; исп. трикотажа (2). — Вода им се циједила низ тијесно прил>убљене трикое. Сим. Одлетела [је] . . . у свом затегнутом трикоу. Вучо. триколора ж лат. застава у три боје, тробојка, тробојница. — Стајао бих . . . и зурио . . . на ону другу страну, гдје триколора лепрша. Бат. триколорни, -а, -б тробојни: ~ застава. трикотажа ж фр. 1. фабрика, творница за израду плетених тканина и плетене одеће. — Никла је трикотажа »Галеб«, која годишње изради по један предмет за одевање сваког Југословена. Б 1957. 2. машински плетене тканине, плетена одећа; трговина у којој се продаје такеа роба. — У Лењинграду ради преко 330 творница машинске. . . и текстилне индустрије, као и творнице обуће и трикотаже. ОГ. трНкотажни, -а, -6 који се односи на трикотажу: ~ ПОГОНЈ ~ роба, ~ рубље. трикрат и тр&крат прил. покр. в. трипут. Р-К Реч. трДкратан, -тна, -тно који се врши три пута, у три маха. — Венчао их је, по разрешењу . . . од трикратног оглашења. ЛМС 1960. трила ж муз. трилер. — Знао [сам] и певао црквене песме . . . са силним шарама, мелизмима и такозваним трилама. Коњов. трВлер м нем. 1. муз. мелодијски украс изведен брзим и неколико пута поновљеним смењивањем основног тона и најближег вишег тона у једнаком трајању, што ствара треперење, подрхтавање гласа одн. звука. ЕЛЗ. 2. узбудљив, акциони филм. г 1 1 л . , Ј ч , 1 в -

ТРИЛИЈУН — трил&јун, -уна и трилббн, -бна м лат. (у једних народа: Југословена, Француза и Талијана) милион милиона; (у других народа: Енглеза и Немаца) милион билиона. МЕП. трилирати, -илирам сврш. и несврш. извести, изводити трилере. — Гдје вас могу наћи? . . . трилирао је Херналс. Бег. трилоб&ти м мн. (јд. трилббит, -ита) грч. зоол. изумрли морски зглавкари из палеозоика, чије је тело издељено на три дела уздуж и попреко; исп. трорежњаци. Финк. трилбгија ж грч. три драме или три романаједног писца који тематски чине целину: Дубровачка трилогија И. Војновића, Српска трилогија С. Јаковљевића. — фиг. Убледеле звезде жалостиво сјаје саучешћем, док се . . . живота нашег трилогија даје3 велика, дуга неколико лета. Панд. трбља ж зоол. тргља. Бен. Рј. трима дат., инстр. и лок. од три. трДместар, -тра м лат. тромесечни период, тромесечје; четврти део године, квартал. — Већ се двапут овога триместра посвадио. Торб. тр&местарски, -а, -б и трМместралан, -лна, -лно који се односи на триместар, тромесечни, квартални. трЗметар и трвметар, -тра м грч. метр. стих од три метра, шестостопни јампски стих, највише коришћен у дијалозима у грчким трагедијама. трнмирење с гл. им. од тримирити. тримирити, тримирим несврш. тромирити. Р-К Реч. трдмб, -6а м фр. зид између два прозора; високо огледало постављено између два прозора или изнад камина. Бен. Рј. трЗна ж (ген. мн. трина) = триња 1а. мрва, трунка. — На њему [столу] разбацане карте . . . пуно трина и пепела од дувана. Лаз. Л. б. фиг. ситница, маленкост. Р-К Реч. 2. отпаци од сена; пилотина. — Да ли сада игдје на свијету мирише трина планинског сијена. Јел. трВнав, -а, -о = трињав запрљан тринама, пун трина. — Ваздух је топао као тринави дах лазаревачке стругаре. КН 1959. тринаест (некњиж. тринаес, тринес(т)) број за три јединице већи од десет, који се обележава са 13. трнна^стак, -тка м (обично непром.) збир од приближно тринаест, око тринаест (особа, предмета, јединица неке мере и сл.). — Агата, девојчица од тринаестак година . . . није личила на мајку. Андр._ И. тринабстак, -ака м војник тринаестог пука. — Турци . . . када на главама тринаестака из неготинског округа распознаше 19*

ТРИЊЕЊЕ

291

велике шубаре влашке, формално се разбегоше, мислећи да су то Руси. Лаз. М. тринаестбрац, -рца м 1. метр. стих од тринаест слогова. 2. спорт. казнени ударац који се изводи с линијеудаљене тринаест метара од линије противникових врата, противничког гола. Рук. тринаестбрачки, -а, -о изведен у тринаестерцу: ~ стих. тринаестеро (јд. с. р. непром.; мн. тринаестери, -е, -а) = тринаесторо зб. број према тринаест; тринаест мушких и женских особа, деце или младунчади. тринаести, -а, -о редни број према тринаест. трина&стина и тринаест&на (тринаестина) ж 1. тринаести део неке целине. 2. тринабстак: ~ људи. трина&стица ж 1. назив за бројку 13. 2. оно што је обележено бројком 13 (нпр. просторија, возило и сл.). тринаесто, -ога с тринаестина Џ). Р-К Реч. трииаесто прил. при набрајању: на тринаестом месту. Р-К Реч. тринаесто- као први део сложенице означава да је оно што је њеним другим делом исказано у вези са бројем тринаест, да се појављује у тринаестоструком износу и сл.: тринаестодневни, тринаестогодишњак итд. тринаестбрица ж тринаест мушкараца, тринаест људи. тринаесторо (јд. с. р. непром.; мн. тринаестори, -е, -а) = тринаестеро. трннАтет, -ета м лат. трдјица, тројство. — Догму тршштета у њеном хришћанском облику одбацује Бруно сводећи три личности божије на три основна атрибута једнога бога. Петрон. трВнити, -им несврш. = трињити претварати у трине, мрвити, ситнити, дробити. Вук Рј. тринитротолубл, -бла м врло јак експлозив за пуњење граната, мина и сл. ЕЛЗ. трВнвца ж дем. од трина. трАнбм, -бма м грч. мат. трочлани алгебарски израз. тр&ибмни и тр&нбмски, -а, -б који се односи на трином, који се састоји из тринома: ~ једначина, једнаџба. трвња ж (ген. мр. триња) = трина. — Дјечачина . . . се чешка по замршеној коси пуној триња од сијена. Ћоп. трЗњав, -а, -о = тринав. — Неугодна [су] остајала буђења у скупној бараци . . . с . . . трињавим сламарицама. Дае. трЗњење с гл. им. од трињити.

292

ТРИЊИТИ — ТРИРЕМА

трипл&кат, -ата м лат. трећи примерак трЗњити, -им несврш. = тринити. — Трињи међу прстима сухи влат са осјем. (друга копија) некога текста. Деан. Рј. Чипл. Изр. у т р и п л и к а т у у три истоветна трЗо, -ија м грч. муз. 1. камерни састав примерка. триплирати, -иплирам и триплицираод три инструмента одн. три инструменталисте; композиција нажњена таквом сас- ти, -ицирам сврш. и несврш. лат. увећатаву. 2. код троделних плесних композиција, (ва)ти три пута, утростручи(ва)ти. — Са маршева и сл. средњи део композиције, контрас-грозничавим узбуђењем стоји пред берзом, тан првом делу. 3. фиг. три нераздвојне особе, на којој ће се тога часа триплирати или тројка. — Доћи ће породица Тимићева, и то пропасти његова . . . имовина. Нуш. Он је господин отац, госпођа мати и госпођица »триплицирао« своје снаге на це-линији. кћи. — Несносан трио! Трифк. Шах 2. трАод м грч. цркв. у православној цркви трЈЈпло прил. лат. троструко; исп. дупло. књига с објашњењима о појединим празницима. — [То] би коштало . . . дупло и трипло но — Узео да коричи неки стари триод. Глиш. што нам цео атар вреди. Рад. Д. трибда ж грч. физ. електронска цев са трЈЈполи, -ија м инфузоријска земља, брашнаста силикатна маса састављена од три електроде. Физ. 2. љуштурица изумрлих алги, која служи за тр&бдни, -а, -5 који се односи на триоду: глачање метала, камена и сл. (названа по ~ цев. Триполису, где су велика налазишта). Тућ. тр&ола ж тал. муз. група од три једнаке тр&пснн, -ина м грч. физиол. фермент ноте које трају колико и две нормалне ноте гуштераче који разлаже беланчевине. НЧ. истог облика. — Све саме триоле. Бег. тр&птик м исправа аутомобилисте за триблет м фр. поет. песмица од осам стихова у којој се после трећег стиха понавља прелаз државне границе без плаћања царине на аутомобил (састављена од три преклота први, а после шестога први и други стих. — дела); триптихон. Бен. Рј. Луд за стихом . . . за триолет даје . . . трн хлепчића. Дим. трДптих и трАптихон м грч. 1. три тр&паљ м фр. в. триполи. Деан. Рј. слике које чине целину спојене тако да крајње две чине крила која се могу преклопити преко тршшносбме ж мн. грч. зоол. једноћелич- два пута веће средње слике. — У катедрали не праживотиње из разреда бичара, реда Тгу- . . . монументални триптихон у дрвету. Петр. рапо8ота3 које паразитирају наеритроцитима В. 2. ликовно, музичко, литерарно и др. умети ткивима човека и других кичмењака про- ничко дело састављено од три засебна дела узрокујући многе тешке тропске болести, као која тематски или идејно чине целину. — нпр. спаваћу болест. ЕЈЈЗ. Одмах послије рата [Отон Ивековић] слика ратне слике, међу којима . . . и велики трипартит, -ита м лат. ист. зборник хрвапгско-угарског обичајног права примењи- триптихон »Кајмакчалан — Добро Поље — ван у Хрватској од шеснаестог до половине Козјак«. Баб. деветнаестог века. ЕЛЗ. тр&пудиј, -ија и тр&пудијум м лат. трбпартитан, -тна, -тно лат. 1. подељен свечани плес. — У кући мојој славила љубав на три дела, троделан, трострук. Кл. Рј. трипудиј. Бег. 2. сачињен учешћем три стране, триучесника, ТрЗпуњдан, -а и ТрЗиуњ дан, Трипуња триуговорача: ~ споразум, ~ конференција, дана (дне) м и ТрилуњАца ж в. Трифундан. ~ уговор, ~ помоћ. Прав.; Деан. Рј.; Р-К Реч. трипут прил. у три маха, у три наврата; трбпе, трипа ж мн. тал. покр. јело од троструко. — Немој рећи трипут! — Вала изнутрице, шкембићи, филеки. Деан. Рј. и сто пута! Вес. трАпер м нем. мед. врста полне болести, Изр. двапут- ~ в. уз двапут (изр.); гонореја, капавац. ~ бог п о м а ж е нар. што се уради двапут ваља учинити и трипут. трип&раш, -аша м онај који болује од трбпутац, -уца м бот. в. боквица Џ). трипера. Деан. Рј. Сим. Реч. трвпнце, -пица ж мн. дем. и хип. од трипе; трипе. Деан. Рј. триред и триред прил. трипут. — Триред се женио. Срем. трАплет, -ета м и триплбта ж лат. 1. Изр. д в а р е д - ~ в. уз дваред (изр.). трижтоврсна предмета; триздружена лица, тројица, троје, трио. 2. лингв. једна од три трир^ма ж лат. римски ратни брод са варијанте (акценатске, фонетске или морфо- три реда весала рађен према грчкој тријери, лошке) неке речи; један од три равноправна тровесларка. — Трирема једна, ко бијели назива заједан појам. Прав. • паук пуже. Крл.

ТРИСВЕТИ — ТРИЦА

293

трАсвети, -3, -б пгри пута свети, претрДфора ж, трДфори), -ија и трбфбријум м лат. архит. прозор подељен са два свети. И-Б Рј. тр&сине ж мн. оно што се отресе, што усправна камена стубића на три дела, нароопадне са растиња, отресине, отпаци. — чито честу архитектури готике. — У једној Јутра . . . су одисала . . . зеленилом њива и тијесној трогирској улици . . . стоји . . . пашњака . . . иглицама заметнутих махуна и готичка палача са шиљастим прозорима и једном трифором у првом кату. Бег.; Кл. Рј. паприка у сплету лишћа и трисина. Сим. трЗфт м (мн. трифтови) нем. већа колитриска ж ударац дланом по лицу, шамар, чина дебела коју водена струја носи низ реку. пљуска. — Гара је плакала . . . с искром — Припрема се велики трифт да крене весеља у срцу што срамота пролази тако низ реку. Пол. 1974. лако, трискама. Божић. трВфтар м нем. шумски радник који трВскати, -ам несврш. ударати кога дланом по лицу, шамарати, пљускати. Бен. Рј. гура дебла уз обалу реке којом се превозе. — Насред реке чучао [је] на камену њихов трвста 1. основни број три пута већи од друг Мурат . . . трифтар и шумски радник. сто, који се бележи цифрама 300, три стотине.НИН 1959. 2. фиг. број којим се означава да је нечега трИфтати, -ам несврш. гурапш, отискивеома много, да му се броја не зна. — Не вати дебла низ обалу реке којом се превозе. могу ја то данас . . . Имам ја још триста — Есад . . . је дуго трифтао а сад сплавари. послова. Глиш. Ако се врећа једном продере, Пол. 1974. бит ће триста чуда. Пав. Изр. ~ без попа (без њега) ништа трАфтоиг м (мн. тр&фтонзи) грч. фон. без попа (без њега) сви остали су недовољни; спој три самогласника који се изговара као он може шпго други не могу; у в е ч е •—• један слог, трогласник. Деан. Рј. ујутру ништа в. уз ништа (изр.). тр&фтоншки, -а, -о који се односи на триста- и трнсто- као први део сложетрифтонг. нице означава да је оно што је њеним другим Трвфундан, -а и Трбфун дан, Трифуна делом исказано у вези са бројем триста, да дана (дне) м дану години посвећен хришћанском се појављује триста пута умножено, да је сеецу Трифуну. тристотинито по реду и сл.\ тристагодишњи, трифунташ, -аша м војн. заст. (често у тристогодишњи, тристаљетница, тристољетатрибутској служби) топ који испаљује граница и сл. нате од три фунте. — А каква је била сила тристоти и тристотинити, -а, -о редни у Маџара, према нашем шанцу где беху број према триста. само два трифунташа топа! Ат. тристотинито и тристото с 1. тритрихина ж грч. зоол. паразитна власаста стоти део неке целине. Р-К Реч. 2. (у прилош- глиста ТисћтеИа зркаИб која живи у црекој служби, при набрајању) на тристотом, вима, а њене ларве у мишићима жшотиња тристотинитом месту, тристото, тристо- сисара и човека, власац (2). Терм. 4. тинито по реду. Р-К Реч. трихннбза ж грч. мед. опасно обољење тритиј, -ија и тр&тијум м лат. хем. изазеано тршином 1псМпо513. Терм. 4. цестабилни радиоактивни изотоп водоника трДхински, -а, -б који се односи на триса атомском тежином 3, елеменат водоничне хине: ~ ларва. бомбе (Т). МЕП. трих&њав, -а, -о захваћен, заражен трихином: ~ месо. Р-К Реч. трбтон м грч. 1. зоол. врста репатог водоземца, водењак, даждевњак. Бен. Рј. 2. трихотбмија ж грч. подела на три дела, (Тритон) морско божанство у грчкој мито- на три групе. Лог. 1. 1 логији са човечијим горњим делом и рибљим трВца ж (ген. мн. трвца) а. бројка 3 репом. МЕП. уопште {као школска оцена и сл.). Деан. Рј. тр&ћида ж грч. цркв. трикирије. Вук Рј. 6. тројка у картама. Вук Рј. трЗца- ж (ген. мн. трица) (најчешће у трАугли, -а, -б троугли. — Око једног мн.) 1. а. мн. опне, љуске од самлевеног зрневља малог . . . огледала . . . [је] старински израђен жита које при сејању остају у ситу, мекиње. убрус, са триуглим шарама. Лаз. Л. — Ко се с трицама помијеша ваља да га трифа и трифла ж бот. врста јестиве свиње изједу. Н. посл. Вук. 6. мрвица, трунка. гљиве Тићег и Т . те1апо8рогит из пор. — Овај младић не ваља . . . ни трице дуТићегасеае, чије округласто плодоносно тело ванске. Лал. 2. фиг. а. безвредна ствар, расте под земљом, гомољика (7). — Шампањац тричарија. — Ја пружим молбу. — Шта . . . прашка шунка . . . паштете са трифама. ће ми те твоје трице! — викну. Дом. Ал Матош. Од наших се [гљива] могу јести ДОПУСТИЈ кад већ морам да се м'јешам у те . . . љутица, смрчак и трифла. Батут. трице . . . Крањч. С. 6. безначајан, безвредан

294

Т Р И Ц Е П С — Т Р К А Т И СЕ

човек, ништарија. — Пусти трице нек прође Изр. ~ н а п о љ е , шет у кућу нар. . . . тај ништа нема. Андр. И. Конте . . . шал.. дијареја, пролив. Вук Рј. гледаше да свака трица не дође пред дужда. трка ж (дат. и лок. трци; ген. мн. трка) Наз. 3. измет, поган, нечист. Вук Рј. 1. а. трк, трчање. — Стоји их [ждребад] Изр. купио би га за трице неупоре- трка док им дјечаци скачу на леђа. Наз. диво је богатији од њега; ~ и кучине в. Кад су авиони . . . поново наишли, није било уз кучина (изр.). толико трке. Дед. В. б. велика журбаЈурњава. трЗцепс м лат. анат. троглави мишић на — Поред све трке, не даде одушити слузи, надлактичној и потколеничкој кости. — но га питаше за ово и за оно. Мат. С одласком зиме и нестанком снијега почела је Троглави мишић (трицепс) . . . је на стражтрка да се накнади изгубљено. Вј. 1970. њој страни рамене кости. НЧ. 2. а. (обично у мн.) спорт. такмичење, утактрициј, -ија и трицијум м лат. хем. мица у брзини трчања, борба за што брже тритиј. — Најбогатији природни извори стизање на циљ, утрка: коњске трке, аутотрицијума су киша и снег. Пол. 1958. мобилске трке, бициклистичка ~ , ~ на триц&кл м грч. возило са три точка са 800 м. — Ето, однесе неколико трка, а ја му ножним или моторним погоном. — Друг се не видим никаква биљега од брзина. Мул. докопао одређеног места, где га је чекао б. фиг. усредсређивање свих напора на постизаједан трицикл. Дед. В. ње неког циља, подређивање свега једном циљу: трЗчав, -а, -о 1. запрљан трицама; зага~ за новцем, ~ за уживањима. ђен, испогањен. Вук Рј. 2. фиг. који иије вредан Изр. и ми коња за трку имамо помена, ситан, безначајан, безвредан, ништа- в. уз коњ (изр.). ван, бедан. — Зар је . . . рад тако тричава тркајло м пеј. тркач, тркало. — Чудне узрока загушила своје осјећаје. Бег. Радије игре што је тад заметне љути војно и љути бих му алалио онај тричави динар но да се тркајло. Кур. свађам. Петр. В. тркалица ж зоол. 1. врста инсекта тврдотрбчаво прил. ситно, безначајно; ситни- крилца, кукца корњаша Оеоскопнсиб. Бен. чарски, глупо. Бен. Рј. Рј. 2. мн. пор. афричких птица из реда мочватрВчавост, -ости ж особина онога штоје рица О1агеоИ(1ае, витких ногу и дугих крила тричаво, безначајност, безвредност; оно што и репа, које добро трче и вешто легпе. ЕЛЗ. је тричаво, ситница, тричарија. — Тричатркалишни, -а, -о који се односи на вости и модне афектације жена . . . предмет тркалиште. — Избјегавајмо тркалишне стасу његових сатира. Комб. зе већих дужина. Аут. трЗчан, -чна, -чно који се односи на тркалтпте с место, терен на коме се трице, мекињав. Вук Рј. одржавају трке. — На крајњим варошким тричарија ж (обично у мн.) безвредна кућама, више тркалишта, сједило свијета ствар, маленкост, ситница; беспослица, глу- и на крововима. Шимун. фиг. Моја је земља пост. — Није [се] лијепо тијело толико па радила ја или не радила . . . Зар је то сакрило под модним тричаријама. Ђал. тркалиште бијела свијета. Ств. 1948. Игњатовић је имао прилике да види какве тркало с и м пеј. 1. тркач. Р-К Реч. све апсурдне тричарије не постају предмет 2. момак који преноси поруке, трчкарало. судских спорова. Глиг. Зацијело су све то Бак. Реч. тричарије. Не може рат почети без претходИзр. изићи ће коло на тркало све ног упозорења. Шов. ће се обелоданити, истина се не може сакрити. г трЈЈчица ж дем. од трица . — Његови Н. посл. Вук. се дани састојали из самих тричица. Шкреб. тркање с гл. им. од тркати (се). триш прил. покр. трипут. — Виђао тркати, трчем (тркам) несврш. 1. трчасам га дваш или триш у граду. Кост. Л. ти, јурити; трчати тамо-амо, трчкарати. трЗшља ж бот. грм наших приморских — Тко је три сата по лову тркао тај не пита како се по најновијој етикети једе. Коз. Ј. крајева ИзГааа кпЉсш и Р. уега из пор. Трка ли, трка наш Јова . . . за крајцару или рујева. Сим. Реч. двије. Сек. 2. а. (коња) нагонити коња на тфк м (лок. трку) 1. најбржи коњски трк,јахати коња трком. — Трче архиђакон ход, кас, галоп. — Одједном се чу коњски Петар сиваља беглербегова. Сав га народ трк. Грол. Коњи гоњени у трк . . . бијаху гледа како . . . вјешто кон>а јаше. Њег. б. пролетјели. Наз. 2. најбрже кретање, трчање. (алку) учествовати у алци. — Салко хоће — Дечаци . . . нагнуше у трк испред два да трче алку ове године. Шимун. немачка војника. Сек. Све радње врше у пуном трку. Хок. 3. (у прилошкој служби) тркати се, -ам се несврш. учествовати брзо, журно, трком.—Сад су код гидшазије, у трци; такмичити се с ким у трчању, трк 3 Реџепе! Бан. .. .—,,.. . . -_~, утркиеати се. — Осамнаест километара

ТРКАЋИ — Т Р Л И Т И

295

испред Гламоча, Мартиновић и ја се тркамо. тркљати, -ам несврш. побадати тркље, Дед. В. притке уз грах, боранију, лозу и сл. биљке пењачице. И-Б Рј. тркаћп, -а, -е тркачки: ~ коњ. тркљаш, -аша м агр. врста граха, пасуља тркач, -ача м 1. онај који добро трчи; који пушта вреже уз тркљу, приткаш, притакмичар у трчању. — Илија . . . потрча чаник, тачкаш; исп. тркљанац. Вук Рј. неколико корака, пушка силовито груну и тркач се, у залету, пружи по земљи. Ћоп. тркљун, -уна м бот. лековита биљка Тркачи Партизана победили у Гетеборгу Апасус1из ругеШгит из пор. главочика, трава шведске екипе и поставили нов државни од зуба. Сим. Реч. рекорд. Пол. 1950. 2. коњ који добро и истрауно тркнутн1, -нем сврш. покр. задати коме трчи; коњ ка/и трчи у трци, тркачки коњ. ударац, ударити, лупити (обично у ребра или — Имао би своје чезе и кобилу која би му леђа), мунути. — Ах, како бих тркнуо у ждребила полурасне тркаче. Рад. Д.\ Р-К ребра нашега сусједа. Ков. А. Реч. ~ се налетети на некога, сударити се с тркачев, -а, -о који припада тркачу. неким. — Он се у пролазу тркну с Јаковом. Сим. -« тркачица ж 1. она која добро трчи; тркнути, тркнем и тркнути2, -нем сврш. такмичарка у трчању. — На првом савезном брзо поћи, потрчати некуд близу, на часак, такмичењу атлетичара . . . такмичиће се скокнути. — Како би било . . . кад би ти преко 180 најбољих тркача и тркачица. Б тркнуо донде да видиш у чему је ствар. 1951. 2. кобила која добро трчи; кобила која Нуш. Дај ми, па ћу тркнути да му јавим. трчи у трци, тркачка кобила. 3. зоол. а. Нтица закржљалих крила и снажних ногу, Вил. неспособна за летење, али способна за трчање трком прил. у трку, трчећи; брзо, журно. и ходање на велике даљине (ној и сл. птице). — Одбјеже трком у шуму. Креш. Прво б. мн. систематски назив за те птице Сиг- Моравци трком да претраже обалу. Ћос. Д. 8огез. Терм. 4. тркос м бот. биљка из пор. глаеочика тркачки, -а, -6 а. који се односи на трке с1гасипси1и8. Сим. Реч. и тркаче, који служи за трке: ~ стаза, ~ тркуљ м измуљано грожђе заједно са тренинг. б. подешен за брзо кретање; обучен широм, кљук (/). Вук Рј. у трчању: ~ чамац, ~ кола, ~ коњ. тркуље ж мн. зоол. гпркачице. Бен. Рј. тркаш, -аша м тркач. — Да не буде тркуша ж 1. птица тркачица. — Рукакве пријеваре, или кавге између тркаша. кама је дрхтао као птица тркуша закржљалим НП Вук. крилима. Божић. 2. тек изведено пиле које трке прил. 1. у трку, трком, трчећи. трчи за квочком. Бен. Рј. — Трке поскакујући [стижеј међу дјецу. трла ж покр. трло. — Однети [су] Шен. 2. у служби узвика за подстицање, соусеви, сена, кошаре, трле, на многим местима кољење. — Изведоше их [бакове]. Околи и куће разорене. Дом. Овде код трле . . . свијет са свих страна. — Трке, Јаблан! кад се напијем ракије . . . могао [би] однети Коч.; Бен. Рј. . . . и мене и трлу. И. тркија ж заст. коњска трка. — И сам трлабука ж тарлабука. — У оној трлацарев син дође на тркију. Н. прип. Вук. буци и смјеши, страси и принаглици, једно тркимице прил. у трку, трком. — Оне друго . . . куне и преклиње. Љуб. са свију страна тркимице журиле ка њему. Ђал. Из својих џепова извлачио је понеку трла-врла прил. тамо-амо, овамо-онамо, . . . милошту, коју су дјеца тркимице притетурајући. Вук Рј. мала. Бан. трлац, -лца м горњи део трлице са ручком. Р-К Реч. тркља ж притка, мотка. — На тркљи . . . шушти . . . спарушено грахово лишће. трлац, -лца м зоол. мољац који нагриза Кул. перје; пчелињи мољац. Рј. А.\ Бен. Рј. тркљанац, -нца м агр. (обично у изразу: трп^ма ж мед. покр. трбушни тифус; грах ~ ) тркљаш. — Нађоше се у . . . башти, болест праћена високом температуром и у правој шуми од граха тркљанца. Ћоп.; грозницом, врућица (/). — После је одлежао Р-К Реч. трлему и мал' није умро. Ранк.; Батут. трхљање с гл. им. од тркљати. трлити, -им несврш. 1. млатити лан или конопљу на трлици. — Прољећем сијем тркљаст, -а, -о сличан тркљи; висок и лан, конопље и себицу5љети трлим и пресув. — Њихови пискутљиви гласови су ме дем. Љуб. 2. покр. хватати (клис, лопту и сјетили тркљастог стаса . . . учитеља Николе. сл. у игри); исп. трлица (3). Вук Рј. Кик. ..., • ^ - -

296

ТРЛИЦА — ТРН

трлпца ж 1. дводелна направа којом се млати конопља или лан и тако чисти од поздера. —, Трлице су биле умукнуле. Конопља у избе унесена. Сиј. Одавна су већ тукачице пребиле тукачима и исјецкале трлицама сасушене конопље. Гор. 2. покр. оклагија. Вук Рј. 3. покр. грана којом у игри клиса суиграчи дочекују клис. — Један . . . баца клис . . . а они други сви . . . чувају подалеко с трлицама и »трле« (тј. сметају клис да не иде далеко и гледају не би ли га ухватили прије него падне за земљу). Вук Рј.

трљач, -ача м 1. радник који се бави трљањем, брисањем или глачањем чега. — Одох да отпустим трљача пода. Грол. 2. онај који врши масажу, масер. Бен. Рј. 3. онај који трли лан. Деан. Рј. трљачица ж женска особа трљач, масерка. — Пошла [је] баба Смиљка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. Станк. трљење с гл. им. од трлити. трљимице прил. необ. трљајући, тарући. Она шутке зашишта четком по поду, трљимице, и распјени сЈапуницу. Божић. трљин, -а, -о који припада трљиг. Вук Рј. трљкати, -ам несврш. дем. према пфљати. — Скупив десну шаку . . . стала [је] преко савијена кажипрста да трљка, као оно кад се броје паре. Ком. трљкати се, -ам се несврш. врзмати се, мотати се, шуњати се, луњати; исп. трљати. — Кажи ти овом шпијуну нека се он овде не трљка. Ћос. Д. трљнути, -нем сврш. благо, овлаш протрљати. — Трљнуо [је] динар по необријаном лицу. Тако . . . чини сеоски дућанџија кад пазар .»севтеише
трлАчање с гл. им. од трличати. трличати, -ам несврш. покр. трлитп 0). Вук Рј. трло с 1. стаја за стоку, појата, тор; место и стаје где се стока држи зими. — Из оближњег грла бије дим кроз . . . шиндру којом је стаја покривена. Ранк. 2. (и трло) место где риба избацује икру, где се мрести, мрестилиште. — Кад скобаљи [врста речне рибе] . . . очисте трла, започне љубавна игра. Пол. 1971. трлбмет м бот. в. комонша. Сим. Реч. трља 1 ж зоол. морска риба из реда кошљивица тврдоперки, врло укусног мвса црвене до жутосиве боје МиНиз ћагћаШз: брката ~ . — Послали су вам на дар двије трље. Ћип. трља 2 ж покр. у разним играма: играч који хвата штап, клис и сл.; исп. трлити (2). Вук Рј. трљак, -л>ка м ел. јастучић (електричне машине). Р-К Реч. трљање с гл. им. од трљати. трљање с гл. им. од трљати и тђљати се. трљара ж жена која трли лан. Р-К Реч. трљати, трљам несврш. 1. притискујући превлачити руком пргко нечега; масирати. — Придигао се, почео трљати очи. Донч. Даде шумару стакленце најљуће ракије да га трља њоме по грудима. Ранк. 2. трти два тела, два предмета једно о друго, превлачити један предмет преко другога. — Чуло се како трља шибицу, палећи дуван. Моск. 3. трлити трмуњнна ж покр. стабљика кукуруза. (лан). Деан. Рј. Вук Рј.

Изр. ~ главу в. уз глава, изр.% ~ руке

тфн м (лок. трну; мн. трнови и песн. трни) 1. крут, игличаст израштај код биљака који боде, бодља (/). — фиг. Осјетио [је] трн сумње. Мих. 2. мн. в. трнак (2). — У овој глухој самотињи овако самосама све [гај трни пролазе. Торд. 3. бот. а. назив за више трновитих биљака, нпр. драч, трњина; ниско бодљикаво шибље или грмље. — Тукло се на све стране . . . иза сваког трна пушка је пуцала. Вес. Мучила се и отимала крварећи трљати се, -ам се несврш. покр. надметати се узајамно одмеравајући снаге; рвати као змија на трну. Донч. б. део назива више трновитих биљака: госпин ~ , зечји ~ Ј се. — Кад се већ састанемо, онда се трљамо мрки (црни) ~ 3 худобни ~ , црљени ~ . или . . . се банамо. Шапч.; Рј. А. бити врло задовољан због неког успеха, радовати се због нечега. — Индустријалци . . . последњих година . . . задовољније него икад трљају руке. НИН 1970. ~ се масирати се. — Чврсто се трљала длакавим ручником. Донч. трљати, -ам несврш. ићи без циља, лутати, луњати, скитати. Вук Рј.

ТРНАВ — ТРНОВИТ

297

трнина ж бот. трњина. — Под бијелим Изр. забадати ~ у здраву ногу в. уз забадати (изр.); бити (коме) ~ у оку обрвама сјаје се живе очи ка двије трнине. Мул. в. уз око (изр.). трнати, трним несврш. 1. трновом меттрнав, -а, -о в. трновит. — -У руци му лом, трнометом одстрањивати сламу и плеву спремна палица да предузме трнави пут из овршеног жита на гумну, трнометити. — свога мучног и трудног посланства. М 1867. Ја ћу овде жито бацати а Јела ће метлом трнавак, -вка (мн. трнавци, ген. трнатрнити. Јакш. Ђ. 2. ограђивати земљиште вака) и трнавац, -вца м (мн. трнавци, ген. трњем. Вук Рј. 3. изазивати трнце, језу, трнаваца) (обиЧно у мн.) в. трнак (2). — прожимати трнцима. — Још лед ми ноге Подилазе [ме] мравци — трнавци и хладан трни. Наз. Стално ти нешто унутра трни за зној. Јел. Мучнина и трнавци у отопљеној том дјевојком. Лал. 4. а. бшпи прожет нутрини желуца . . . КН 1959. трнцима, трнути. — Болно му трни рука ' трнавка ж бот. в. трњина. Сим. Реч. загрижена ланцима. Лал. б. фиг. кочити се, премирати од страха. — Свс стрепиш и трнак, -нка м (мн. трнци, ген. трнака) трниш од невоље неке. Змај. 1. дем. и хип. од трн. — Имање поста натрнић, -а и трнић, -ића м дем. од трн. предније: сваки трнак беше понео. Вес. фиг. трница ж покр. 1. чобанска колиба са Први цвијет је никб на трнцима мраза. Уј. сламним кровом. — Обишао [је] Буну и 2. (обично у мн.) = трнац осећај у телу сличан боцкању изазван повећаном емоцијом, Буницу и ђавољу трницу, умијашс буху хладпоћом, физиолошким поремећајима и сл., потковати. Љуб. 2. бот. биљка из пор. трава језа, дрхтавица, дрхтај, окмараџ; исп. мравак, Сгурвјз аси1еа1а. Сим. Реч. трниште с трнов жбуи, трњак. Деаи. Рј. мравац. — Ја се тајним трнком радујсм томе. Уј. Осећао [је] неке ледене трнке у телу. Бар. трнка ж 1. трмка. — Једне ноћи неко 3. агр. покр. врста грожђа. Р-К Реч. 4. бот. је . . . намјестио Јовандеки трнку с пчелама а. в. различак. Сим. Реч. 6. в. чешљуга. у сам нужник. Ћоп. 2. зоол. морска риба из Сим. Реч. в. в. чкал. Сим. Реч. г. в. огрозд. пор. дрхтуља ТогреЈо тагтогаш. Р-К Реч. Сим. Реч. трн-нбга ж зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша ОНђгиб. Бен. Рј. трнан, -а, -о в. трновит. — Гдје трнанијем пољем нашег рода крв с ноге твоје трнббор м бот. веприна, кострика (а). убодене кане, бар ниче цвијет под трњем. Сим. Реч. Марк. Ф. трнов, -а, -о 1. који се односи на трн, трнапитн, трнапим сврш. 1. изненада се па трње, начињен од трња: ~ ограда. 2. а. трновит; фиг. мучан, тегобан. — О, појавити, банути, хрупити. — Туба узела трнова стазо, убога и нага, пуна си задаха камичак па туца љешнике, док кнез трнапи н крвава трага. Стан. б. фиг. мученички, на врата. Коч. 2. упутити се, кренути, удапаћенички. — Трнов лн ћс ми бити вијенац рити. — А и како да трнапим кад су пути ако ми драги не дође. Том. натраг непроходни. Буд. ~ се несврш. мучити се, злопатити се. — трновац, -овца м бот. биљка из пир. Да смо ми, како је тамо у вас . . . Не би се ље броћева, лазаркиња. Сим. Реч. ми трнапили и пребијали по овим брдинама трновача ж бот. 1. = трношљива (1) и с овом сиротињом. Ков. А. ерсша ране шљиве лоптастог ситнијег модрог плода Ршгшз шбкШа. Сим. Реч. 2. врста летње трнац, -аца м (обично у мн.) покр. воћкрушке, диеља крушка Р к ш рјгазгег и Р. њак ограђен трњем, живицом. — Полако зПуеб1П8. — Сједила је испод крушке трнослази кроз трнаца сјену. Марк. Ф. Поштуваче . . . везући. Шимун.; Сим. Реч. јемо и тамошње . . . трнаце, трсје, сјенокоше. Вј. 1973. трновина ж 1. трново дрво. Р-К Реч. 2. бот. трњина. — С ове стране поља протрнац, -нца м (ген. мн. трнаца) (обично у мн.) = трнак (2). — Кнегињу прође смртни тезало се . . . грмље: купина, трновина и трнац. Нех. Настоји да се ослободи хладних глог. Шимун. трнаца што му под кожом миле. Шимун. трнбвит, -а, -о 1. а. пун трња, зарастао трнбоба и трнббба ж бот. в. огрозд. — у трње; бодљикав: ~ обала. — Провлачимо се међу трновитим жицама. Црњ. б. фиг. Трнбоба . . . расте самоникло по каменитим заједљие, пецкав, оштар. — Игличастом ирошумама. Тод. нијом и трновитим сарказмима стављао [је] трндбвнље с и трндбфил м бот. в. противнике на нечувене моралне муке. Прод. трандовиље. Сим. Реч. 2. фиг. пун тешкоћа, мучан, тегобан. — Послије мучнога, трновитога, грешнога трннгуз м шаљ. онај који се сав предао живота земаљскога, спрема [имј други жипослу, који неуморно ради. Р-К Реч.

298

ТРНОВИТО — ТРЊЕЊЕ

вот. Донч. До овога хлеба . . . водио је дуг, мучан, трновит пут. Пол. 1972. трнбвито прил. на трновит начин, мучно, тешко. трнбвитост, -ости ж особина и стање онога што је трновито. Р-К Реч. трнбвка ж зоол. трнка (2). Рј. А. трнодријен м (ијек.) бот. в. трњина. Сим. Реч. трнДкоп м гвоздена алатка насађена на држаљу, заоштрена с једне а тупа с друге стране, којом се копа тврда земља, ископава камење, корење и сл. при крчењу земљишта, будак, пијук. — Од њих нико да би пограбио трнокоп, премда су ти у њих жилаве руке. Крањч. С. Откопава трнокопом земљу. Андр. И. трнола ж бот. в. удовица (36). Сим. Реч. трнбмет м 1. велика метла од трња којом се овршено жито, при вејању на гумну, чисти од сламе, плеве и др. Вук Рј. 2. бот. лекоеита биљка из пор. главочика, комоника. Сим. Реч. трнбметити, -етим несврш. чистити трнометом оершено жито на гумну, трнити (1). Вук Рј. трнбмећење с гл. им. од трнометити. трнбсплет м песн. сплет трнових гранчица; трнов грм, жбун. — Ја видјех како, испод трносплета, старо гробље прену, дигоше се плоче. Шант. трнбшљива ж бот. 1. = трновача (1). Сим. Реч. 2. в. трњина. Бен. Рј. трнула ж бот. в. трњина. — Лице [јој] . . . помодрело попут трнуле. Кое. А. трнулић м бот. 1. биљка из пор. главочика РаПешв бртоза. Сим. Реч. 2. в. трњина. Деан. Рј. трнуги 1 , -нем несврш. 1. чинити да нешто престане горети, гасити. — Вјетар звижди и трне свијеће. Коч. фиг. Мушког срца невјера немила у ведрост твоју магле гони црне, и твоје сунце, твоје звијезде трне. Марк. Ф. 2. а. престајати светлети, сијати, престајати горети, гасити се. — Слаба светиљка . . . трне као свитац у мрачној шуми. Нуш. б. фиг. нестајати, губити се, ишчезавати. — Моја љубав постаје све страственија . . . а његова све трне и трне. Крањч. С. ~ се трнути1 (2). — Трнуле су се последње звезде. Пол. 1957. Свијеће се гасе . . . кб људски животи што се нујно трну. Вел. тјкнути2, -нем сврш. мало протрљати, трљнути. — Макса, задовољан, трну у дланове и нехотице се дотаче . . . бурмутице. Шапч.,

,-

_

,^..

-

~, .

тр^нути, трнем

несврш.

бити

обузет

трнцима, постајати утрнуо; постајати непокретан, кочити се, крутити се, обамирати (од страха, напора, умора и сл.). — Сва [је] трнула од ужаса, и студени и сваки час јој мравци путовали уз кичму и преко темена. Андр. И. Ноге већ трну од дугога хода. Михољ. трњав, -а, -о пун трња, зарастао у трње, трновит. — По овој трњавој земљи разбијамо главе. Ћос. Д. трњавица ж стање организма при коме је тело обузето трнцима, утрнулост. — Ђина је већ прикупљала к себи руке у неодређеној нелагодној трњавици. Ћоп. трњак, -ака м трнов грм, жбун; земљиште зарасло у трње. — Вођа западе у неки велики трњак и застаде. Дом. Зачују наједанпут халабуку и клепет . . . из некога трњака. Вел. т р њ а к а ж покр. 1. в. трновача. Сим. Реч. 2. в. трњина. Бен. Рј. трњан, -а, -о трњав, трновит. Деан. Рј. трњати, -ам несврш. покр. говорити у бунилу, бунцати, трабуњати. — Обрашчиће му подузела нека ватра, а очице склопио па трња. Никако да се разабере, сав гори. Вес. трњачица ж зоол. покр. врста птице која се гнезди по трњацима 5у1\аа огрћаеа и 5. гшопа. Бен. Рј. трње с зб. им. од трн; трнов грм, трњак. — фиг. Кад је живот препун трња био, нашто ће ми после смрти ружа. Ант. 2. Изр. бацити у ~ (копље, перо и сл.) одустати од даље борбе, даљег бављења нечим, напустити, прекинути рад на нечему; бос по трњу т р ч а т и бити изергнут највећим непријатностима и тешкоћама. — Зашто опет на јесен бос трчати по трњу, а све у име неких виших начела умјетности. ВУС 1970; п р е к о трња стићи до чега тешко и мучно остварити нешто. — Пошто се до договора стигло »преко трња«, било је нормално очекивање да ће после њега моћи много штошта и лакше и брже да се решава. НИН 1971. трн»&вит, -а, -о в. трновит. — Подсећала је . . . на трњевите ограде што процветавају у пролеће. Рист. трњ^згало с и м онај који се трњезга, скањерало. Р-К Реч. тр&бзгање с гл. им. од трњезгати се. трњбзгати се, трњезгам се несврш. споро и тешко се одлучиеати, неодлучно се решавати, канити се, скањерати се. Р-К Реч. трњен, -а, -о в. трновит. — Како по трњеној се далеко верете хриди. Марет. трње&е 1 с гл. им. од трнути1 (се). трњење 2 с гл. им. од трнути2.

< . (•_ .

ТРЊЕЊЕ — ТРОВЕЗ 1

" трн.ен.е с гл. им. од трнити. } 2 * трњење с гл. им. од тђнути. трњика ж бот. трњина. — Прождиру незаситно пуру . . . а сви су кржљави као трњика. Кал. трњина ж бот. разгранат шиб из пор. ружа Ргшшз бртоза; плод те биљке, ситна тамномодра коштуница опорогукуса. — Како да роди слађана смоква крај тропских трњина. Комб. трњинаст, -а, -о сличан трњини (обично по боЈи). — Била је . . . црномањаста, с трњинастим очима. Ћор. трњинин, -а, -о који припада трњини, који се односи на трњину. — Из мрачних трњининих . . . густиша јавише се кратки одјеци. Петр. В. трњиница ж дем. од трњина. трњула ж бот. трњина. Сим. Реч. тро- као први део придевских и итничких сложеница означава да је оно што је њиховим другим делом означено тројако, троструко, утростручено: тробојан, трогодишњи, тродневни, трогуб, тробојка, трогодишњица итд. троатоман и троатоман, -мна, -мно хем. који садржи три атома (о молекулу). Р-К Реч. трббазан, -зна, -зно хем. који садржи два атома водоника који се могу заменити атомима метала (р киселинама). НХ. трббич м песн. троструки бич. — Стуб на завоју — конопац у мокар тробич усукан. Зог. троббзан м тур. ниска ограда (поред степеница, око чардака, испред олтара итд.), трабозан. — Кб разваљена војска навалише дјевојке тробозану. Торд. трббој, -а и трдбој, -оја м борба између тројице такмичара. — Замолили смо их да одговоре на иста питања . . . и да то буде нека врста вербалног тробоја између три најбоља играча [шаха]. ВУС 1970. трббојан1, -јна, -јно који је у три боје, састављен од три боје: ~ застава. тробојан2, -јна, -јно троспратан. трббојка и трббојница ж тробојна застаеа. — Устаници [су] на Ловћену истакли југословенску тробојку са петокраком звездом. Јак. То се име читало и на тробојницама. Том. троббјност1, -ости ж особина онога што је тробојно, што је у три боје. троббјнбст2, -ости ж особина онога што има три боја, спрата. трббок, -а, -о 1. широк, трбушат, дебео. Вук Рј. 2. (само у ж . роду) покр. која

299

моси у себи зачети плод (о женки); исп. бременита, стеона, суждребна. Вук Рј. трдбраздни, -а, -о који одједном прави три бразде {о плугу). — Орач [сам] на тробраздном плугу. Вит. трббрид, -а, -о и трббридан, -дна, -дно који има три брида, три оштрице. — Перо нека буде мач, оштри тробриди просијек. Крањч. С. Помоћна средства [су] . . . цртаћа даска . . . тробридно равнало. ОГ. трбв, трбва м 1. мамац за рибу на удици, мека. Вук Рј. 2. отров. — Мјесто милог матерњег млијека, баш пуна чаша змијинога трова. Крањч. С. трован, -вна, -вно испуњен отровом, отрован. — Тровним зубом десницу јој стисну. Шен. трбвање с гл. им. од тровати (се). трбватељ м тровач. — Волио [је] сам бесплатно дјецу подучавати, него да дође . . . какав разноситељ туђинске културе и троватељ . . . домовинских осјећаја. Кум. троват&љица и трбватељица, трбватељка ж тровачица. трбвати, трујем несврш. 1. а. разарати отровом; убијати отровом. — фиг. Дуго [су га] тровали јади а одржавале само луде наде. Лал. Чешће му је те угодне мисли тровало сјећање на Шила. Кал. б. стаељати отров у нешто, чинити отровним: ~ воду, ~ пиће. — И јело . . . ми трује. М-И. 2. фиг. вршити рђав утицај на кога, кварити. — Капетани, кметови . . . некажњено трују здраву душу народну. Скерл. ~ се 1. угрожавати своје здравље отровом, излагати се (свесно или нехотично) деловању отрова: ~ алкохолом, ~ дуваном. — На тај начин трују се живом радници који граде огледала. Батут. фиг. Не треба се тровати безобличјем прошлости. Божић. 2. фиг. потпадати под рђав утицај, кварити се. — Трује се народ, изокрећу се стари адети. Ћоп. трбвач, -ача м онај који трује. — Он је био . . . увјерен да су се појавили тровачи водовода. Крл. Много се писало о шунду као највећем злу и тровачу код нас. НИН 1970. тровачица ж жена тровач. — Тровачице још чу се смијех. С-Ц. тр&вачки, -а, -о који се односи на троваче, својствен тровачима; који трује, отрован. — Био [је] оличење Крлежиног логора, активног, отрованог и тровачког у исто време. СКГ 1937. тровез м покр. врста веза. — Дувак [је] . . . везен свилом различне боје на тровез и повлак. Љуб.

300

ТРОВЕРАН — ТРОЖИЧАН

тр&вгран и тр&веран, -рна, -рно, ијек. трбвјеран и тровјеран који исповеда, признаје три вере; који се односи на три вере, пгри релшије. Р-К Реч. трбверац, -ерца, ијек. трбвјерац, м онај који исповеда, признаје гпри вере. Прав. тровбсларка и трбвеслица ж трирема. ЕЛЗ; Бен. Рј. трдвило с отров. — Има тамо крајева у које још није допро луксус . . . и много има душевна и тјелесна тровила. Коз. Ј. трДвјеран и трДвјеран, -рна, -рно, ек. троверан и троверан. трбвјерац, -ерца, ек. троверац. трДвлашће с трострука власт, влада, управа тројице, представника трију групација, трију странака и сл. — Гувернер [је] . . . иступио . . . са старом тезом тровлашћа на Кипру. ПИН 1958. тровница ж тровачица. — Није ли то грб Кларе Унгнадове3 прељубнице, блуднице и тровнице. Шен. трДврсност, -ости ж особина, сгпање онога што је троврсно. трдврстан, -сна, -сно састављен од три врсте, тројак. — Та троврсна се љубав сузом пере. Комб. трбга ген. од трдје. трогателан, -лна, -лно рус. дирљив, узбудљив; тронут. — Исписивали [су] велике крстове трогателним покретима. Вучо. трдглав, -а, -о који има три главе. — Троглави мишић (1исер$) . . . је на стражњој страни рамене кости. НЧ. Нарастао сам у крупно троглаво и троруко биће. Наз. трДгласан, -сна, -сно који се састоји од три гласа; који се изводиу три гласа. Деан. Рј. трбгласник м грам. спој трију самогласника који се изговара као један слог, слог од три гласа, трифтонг. Деан. Рј. троглбдит, -ита м грч. пећински човек; фиг. човек мале културе, примитивац. — Изгледало ми је неукусно да ушутим пред тим троглодитом. Крл. троглбдитски, -а, -6 који се односи на троглодите. — Дајте ми домаћега мира . . . дајте ми троглодитске . . . пећине. Уј. трбгод, -а, -о који има три године, трогодишњи. — Човек даде стеону кравицу, добро бравче, трогодо. Рад. Д.

трогбдишњак м онај комеје три године а. трогодишнм дечак. — Тестови за трогодишњаке су . . . показати нос, очи, уста . . . Псих. 5. трогодац (а). — Како вам те проклете чворуге расту . . . отићи ћете као јелен трогодишњак. Срем. трог&дишње прил. сваке три годиие, по истеку три године. Р-К Реч. трогддишњи, -а, -е који има три године; који траје три године; који служи за три године; који се обавља после три године и сл.: ~ дечак, ~ вино; ~ служба, ~ уговор; ~ зарада; ~ помен. трогбдишњица ж 1. иавршеие три године од неког догађаја: ~ ослобођења. 2. (у придевској служби, уз именице ж. рода) трогодишња. — За попа спремио ја шљивовице трогодишњице. Шен. трогбдиште с време од шри године, трогодишњи период. Деан. Рј. трбгоче, -ета с (супл. мн. трогочад) трогодишње ждребе или тсле; трогодишње дете. Вук Рј.; Р-К Реч. трогуб, -а, -о трострук. Р-К Реч. трбгубост, -ости ж особина, стање онога што је трогубо. троданка ж покр. грозница која спопада сваког трећег дана. Р-К Реч. трбделан, -лна, -лно, ијек. тродијелан 1. састављен, склопљен из три дела; који се изводи у три дела, у три маха: ~ прозор, ~ постеља; ~ тренинг. 2. муз. који се састоји из три временске јединице (о такту). трбдијелан, -лна, -лно, ек. троделан. тродимензионалан, -лна, -лно који се простире у три димензије. трбдимензионално прил. у три димензије. тродимензионалност, -ости ж својство онога што је тродимензионално. трбдневни и трбдневни, -а, -о који траје три дана; који је одређен за три дана: ~ излет, ~ заседање, ~ трошкови, ~ храна. трбдневпица ж тродневни период. Р-К Реч. трбдрамица ж заст. пушка која се пуни зрнима од три драма. Вук Рј. трбженац, -енца и трожбнац, -нца м онај који се три пута женио. — Било је и . . . свештеника . . . »троженаца«, то јест да су се по . . . трећи пут оженили. Ђорђ.

трбгодац, -гоца м (ген. мн. -даца) а. трДжиц, -а, -о в. трожичан (1). — На мужјак домаће или диеље животиње од три поклопцу је лира трожица уклесана. Наз. године. — Главни сусрет . . . протећи ће у борби најбољих старијих грла и трогодаца. трбжичан, -чна, -чно 1. који има три Б 1958. б. трогодишњи дечак, трогодишњак. жице (р инструменту). Деан. Рј. 2. упреден Р-К Реч. ^ м .. _ од три нити: ~ пређа. ^,,

ТРОЗВУК — ТРОЈИЧИНСКИ трбзвук м муз. акорд, сазвучје од три звука (рд ве.шке или мале терце и чисте квинте) од најнижег тона навише. — Период романтике компликује још више дурску и молску мелодију . . . употребом трозвука. СКГ 1937. трбзвучан, -чна, -чно сливен од три звука: ~ акорд. трдзнаменкаст, -а, -о који има три знаменке, бројке, троцифрен: ~ број. трдзуб 1 м = трозубац (1) оруђе са три зуба, три зупца, трокраке виле. — Разним оружјем: мачем, трозубом, копљем . . . гладијатори су . . . задовољавали масе гледалаца. Мач. трбзуб 2 , -а, -о који има три зуба, три зупца, три шиљка. — Срушите зидове студене рукама крвавим . . . вилама трозубим. Фран. трбзубац, -упца м 1. — трозуб1. Р-К Реч. 2. бот. биљка Т п ^ о с ћ т из пор. Јипса§1пасеае. Сим. Реч. трДзубица и трбзупка >к бот. биљка из пор. трава бЈе§Нп§Ја (ТпосНа). Бен. Рј.\ Сим. Реч. трбимен, -а, -о који има три имена. — Буржоазија је причала о троименом народу. Ч-М. трбја ж в. троха (/). Р-К Реч. трбјак, -а, -о који се појављује у три облика, на три пачина, којије од три врсте. — Мучио га је [Вука] још једино тројаки изговор јата. Бел. трбјак, -ака м покр. лошц у који могу стати три друга мања лонца. Вук Рј. трбјако прил. на три пачииа. — СтаСг ла тројако расту. Марет. трбјан, -јна, -јно 1. (обично одр.) који чине, изводе, остварују три стране, три групе: — савез, ~споразум, ~такт. 2. трострук. — Она цвили: »Паде! Паде! Паде!« . . . Тројан одјек утројеног бола. Јакш. Ђ. Изр. п р а в и л о ~ е. уз правило (изр.). тројанац, -ица м 1. ерста народног кола. — Свирао [је] танго, нову игру коју су океански ветрови догнали . . . до нашег тројанца и наше пипиревке. Рад. Д. 2. а. мушко дете рођено при истом порођају кад и још двоје деце. Р-К Реч. б. мн. (ген. трбјанаца) мушка деца рођена као тројке, тројци. Р-К Реч. трбЈанка ж (ген. ми. трбјанака) а. женско дете рођено при истом порођају кад и још двоје деце. Р-К Реч. б. мн. три женска детета рођена као тпројке. Прав.

301

тројачитн, трбјачим несврш. трећи пут преоравати њиву. — Ратари су тројачили по пристранцима. Гор. трбје (у јд. обично с) (ген. трога и тројега, дат. и лок. трома, трбме и трбјему,инстр. трбма; мн. трбји, -е, -а, ген. трбјих, дат. трбјим(а) збирни број који одговара основном броју три 1. а. (обично у ј ц.)уз збирне именице, обично оне које означавају збир младих бића: ~ деце, ~ јагњади, ~ пилади. б. кад се заједно узима: три особе различитог пола. — После Матије и Радојке још је члан кућевног савета . . . Благоје . . . Осим њих трога нико се ни за шта у кући не пита. Лаз. Л. Њима тројима до себе [је] морала мјеста да направи. Берт. 2. (обично мн.) кад се као јединка узнма збирни појам или појам означен само обликом множине: троји сватови, троје виле, троја кола. трбјевац, -евца м бот. селен, мчлодух1 (7). Сим. Реч. трбједан, -дна, -дно и трбједин, -а, -о јединствен у тројству, састаељен од три неодвојива дела: ~ бог,~ краљевина. Трбједница ж ист. назив за уједињело краљевство Хрватске, Далмтџгје н Славоније, троједна краљевина. трбједрица ж брод с три једра. Бен. Рј. трој&зичан, -чна, -чно и трој&зички, -а, -б који је израђен на три језнка, који се односи на три језика: ~ речник. трој&зичност, -ости ж својство онога што је тројезично. трој&ручица ж (у придевској служби, уз им. ж рода) која има три руке{о Богородици иа једној икони). — фиг. Стихокрадице тројеручице . . . морају, из све журбе, бацати на тебе све руке своје и прсте. Зог. тројДном прил. три пута више, троструко. Вук Рј. трбјити, -им несврш. тростручити, утростручивати. Р-К Реч. ~ с е постајати трипут већи,утростручивати се. Р-К Реч. трбјица ж три мушкарца.—Свој тројици мјеста учинише. НП Вук. тројица ж рлг. по хришћанском учењу, јединство три божанске особе, оца, сича и св. духа, тројство. Тројице ж мн. и Трбјичин дан, Трбјичина дана (дне) м покретни хришћански празиик који се слави педесети дан по Ускрсу, Духови.

трбјичиндански, -а, -6 који се односи трбјанче, -ета с (супл. мн. трбјанчад) на Тројичин дан, пгројички: ~ сабор. једно од деце рођене као тпројке. Р-К Реч. трбјичински, -а, -б који се односи на тројачење с гл. им. од тројачити. Тројице, тројички: ~. недеља.

302

ТРОЈИЧКИ — ТРОЛИСТ

трбјички, -а, -б који се односи на Тројице, трбкатница ж трокатна зграда, троодрокан о Тројицама: ~ сабор, ~ скупштина. спратница. трок&љати, -ам несврш. погрд. покр. трбјичница ж бот. биљка ТпеШаНв из пор. јаглика. Бен. Рј. много причати, торокати. Бен. Рј. трбкожац, -кошца м зоол. врста инсектрбјка и трбјка ж (дат. -јци; ген. мн. та тврдокрилца, кукца корњаша Тго§1орб. трбјака, тројки и трбјки) 1. назив броја 3, знак којим се обележава број тпри. 2. а. оно Бен. Рј. шпго је обележено бројем три (просторија, трбкопица ж возило, кола на три точка. возило, карта за игру, такмичар, касачко Деан. Рј. грло и др.). 6. шк. оцена одређеног (у наше трбкоска ж (ген. мн. трбкозака) покр. време наЈчешће доброг, задовољавајућег) успеха коза која се три пута јарила. Вук Рј. и владања. 3. три особе везане заједничким трбкрак, -а, -о који има три крака: ~ послом, интересом, задатком и сл., група од свећњак, трокраке виле. три лица. — Штаб је решио да се чета растури у тројке. Чол. 4. а. колска запрега од трбкратан, -тна, -тно који се врши, три коња. — Пожељет ћу трку најбјесније појављује, понавља исл. три пута,у три маха: тројке. Франк. б. кола или санке са тројном ~ поклич. — Завршио би тај обред трократкоњском запрегом. — Ови се простори не би ним »Господине, нисам достојан!« Мар. могли замислити без чувених руских тројки трокр&ветни и трбкреветпи, -а, -б — санке са тројном коњском запрегом. Пол. који има три кревета: ~ соба. 1973. 5. буре од три акова. Р-К Реч. 6. покр. трбкрилан, -лна, -лно који има три врста винове лозе КОЈП више пута у току лета крила, три преклопна дела: ~ орман, ~ цвета и рађа. Вук РЈ. огледало, ~ врата. трбјкар, -ара м зоол. врста инсекта твртрбкрпа ж бот. в. саса Апетопе ћера(јса. докрилца, кукца корњаша Тгуроркуб. Бен. Сим. Реч. р јтрокут м троугао: равнокраки ~ . — трбјкаш, -аша м ђак чијаје најчешћа оце- фиг. У трокуту великих сила на томе секна тројка; исп. тројка (26). тору . . . шпекулира и Америка. ВУС 1970. трбјке и трбјке Ж мн. троје деце рођене трокутан, -тна, -тно који се односи на при истом порођају; исп. тројци. — Родила трокут, троугаони. [је] . . . тројке. Пол. 1957. трола ж и трблеј, -еја м енгл. контактна трбјник, -ика м трожично ишарано спроводна полуга, направа за одржавање платно. Р-К Реч. контакта између електричних водова и вотројно прил. троструко, трипут. Р-К зила на електрични погон. Кл. Рј. Реч. трол&јбус и трблејбус м енгл. возило трбјнбст, -ости ж особина онога што је градског јавног саобраћаја на електрични потројно, тројство. гон које се креће путевима без трачница, трбјство с 1. а. недељива тројна зајед- шина. ница, тројно јединство. — Чим се истичу тролбјбуски и трблејбускн, тролбјбус»русе косе« . . . и »бело грло«, ту су и *чарне ни и трблејбусни, -а, -б који се односи на очи« као залог тројства ради кога је песма тролејбусе: ~ линија, ~ саобраћај. и испевана. Коњов. б. напоредно постојање трблетни, -а, -б, ијек. трбљетни = тротри облика једне појаве. — Он [Вук] је долетњи који траје три лета, три године, тропуштао, у прво време, тројаки изговор тога годишњи. звука [јата], али се то тројство књижевних трблетница, ијек. трбљетиица, ж троизговора свело у току времена на познато летна грозница. — Почела да [је] тресе прокдвојство, на источни и јужни књижевни лета тролетница. Рад. Д. изговор. Бел. 2. трбјица. Бен, Рј. трблетњи, -а, -е, ијек. трбљетаи = трбјутарје с трећи дан после неког празтролетни. ника. Р-К Реч. трблеће, ијек. трбљеће, с трогодшињи трбјци, трбјака м мн. мушка деца рођена иао тројке, троје мушке деце блшанаца. период. И-Б Рј. трблик, -а, -о који има три лика, три обР-К Реч. трбјче, -ета с (супл. мн. трбјчад) тројан- лика. Деан. Рј. че. Прав. трблист м 1. бот. а. детелина. Сим. Реч. тројчица и трбјчнца ж дем. и хип. од б. биљка из пор. млечика, царевац. в. биљка Ерцпе&шп а1ртшп из пор. ВегђегМасеае. тројка. трбкатан, -тна, -тао троспратан: ~ Сим. Реч.2. фиг. три нераздвојне особе, тројка, трио. — Тај се тролист састојао од њега,

ТРОЛИСТ — ТРОНЕДЕЉНИ среског капетана и директора гимназије. Вин. Након те крађе у провалнички тролист укључио се и малољетни »Кокић«. Вј. 1970. Изр. г р к и ~ бот. е. грчица. Сим. Реч. трблист, -а, -о тролистан: ~ детелина. трблистак, -ска м трблпст (2). — Тај тролистак . . . врач, апотекар и школник, бијаху наоко језгра учености свега града. Шен. трблистан, -сна, -сно који има три листа— Јоој Срђане, Мрђане, Млађане . . . јојл росни тролисни струче дјетелине кнешпољске. Кул. трблистина и трблистица ж бот. в. грчица. Бен. Рј.\ Сим. Реч. трбличан, -чна, -чно необ. који се истовремено јавља са три лица, ламсљив, лицемеран, химбен. — Поступак силе према истини је џелатски, некад сурово прек, а некад подмукао, дволичан или троличан. Пол. 1970. трблучац, -чца м бот. биљка из пор. љиљана Оа§еа 81епорега1а. Р-К Реч. трбљање с гл. им. од трољати. трбљати, трољам несврш. погрд. имати пролив, дијареју. Вук Рј. трољет-, ек. тролет-. трбљеће, ек. трблеће. тром, -а, -о који се тешко, споро и лењо креће; супр. хитар. — После ручка [су] троми као змијски цар кад се преједе. Срем. Троми таласи ваљали су се цијелом пучином. Новак. тромббза ж грч. мед. зачепљење крвних судова згрушком усирене крви. — Ране су им заударале . . . са јасним знацима тромбозе. Пер. трбмбозни, -а3 -о који се односи на тромбозу. — Узбуркана крв . . . ствара смртоносно тромбозно грумење. Пол. 1958. трбмбон, -бна м тал. муз. врста лименог дувачког инструмента, позауна. — Ту је . . . оркестар . . . с пистоном, тромбоном и кларинетом. Б 1958. тромббнист(а) м онај који свира у тромбон. тромбоцити м мн. (јд. тромббцит, -ита) грч. анат. крвна телашца која имају велику улогу у згрушавању крви, крвне плочице. НЧ. трбмеђа ж место где се састају међе, границе трију држава или подручја. — Нестало је тромеђе између Аустрије, Турске и Србије. Андр. И. Имали [су] своје имање код тромеђе босанско-хрватско-далматинске. Нех.

303

троме&затн се, -ам се несврш. покр. секирати се, љутити се, једити се. — Није много наваљивао нити се тромеизао због тога. Ђон. трбмелфајер м нем. варв. учестана ватра, паљба из великог броја топова. — Ја сам за највећег тромелфајера читао. Крл. трбмесечан, -чна, -чно, ијек. трбмјесечан који има три месеца; који траје (важи, служи и сл.) три месеца; који се односи на тромесечје: ~ беба, ~ следовање; ~ извештај. трбмесечје и трдмесечје, ијек. трбмјесечје и трбмјесечје, с период од три месеца, четврти део године, квартал; шк. трећи део школске године са оцењивањем ученика на крају тога периода. — Боже, дај да умрем пре него што дође крај тромесечја. Андр. И. трбмесечннк, ијек. трбмјесечник, м лист или часопис који излази једанпут у три месеца. трбмесечно, ијек. тромјесечно, прил. на три месеца, у размаку од три месеца. трбмесечњак, ијек. трбмјесечњак, м тромесечно мушко дете или мушко младунче животиње. трбмире&е с гл. им. од тромирити. трбмирити,-им несврш. тридана ништа не јести, јести тек након три дана. Вук Рј. трбмити, -им несврш. чинити тромим. — Врелина жеже, троми и замара. Кош. к тромјесеч-, ек. тромесеч-. трбмо прил. споро, лењо. — Колона јс кренула тромо и несигурно. Чол. трбмо&а м пеј. онај којије тром. — Ти . . . као кад оно коњи потегну напред, а неки тромоња се завали сав унатраг. Сек. трбмбст, -ости ж особина и стање онога којије тром. — Сасвим [је] запао у тромост. Нех. тромотбрац, -рца м аеион са три мотора. — Конструисао сам колонијални "громоторац »Дасо-315«. НИН 1970. тромпбта ж тал. муз. лимет дувачки инструменат висока тона, труба. — Као три тромпете његове [су] сестре . . . из свега грла тријештале. Кол. тромпАтист(а) м свирач на тромпети, трубач.

трбн м (лок. трбну) грч. владарска столица, престо. — Старе змије — тиравије — климата се трон. Змај. трон&дељни и трбнедељни, -а, -б, ијек. тронбдјељни и трбнедјељни који има три трбмеђни, -а, -о који се односи на тромеђу, недеље; који траје (важи, служи, обухвата који се налази на тромеђи. Р-К Реч. „_ и сл.) три недеље. Прав.

304

ТРОНЕДЕЉНО — ТРОПИКАЛ

тронбдељно и трбнедељно, ијек. тронбдјељно и трбнедјељно, прил. у размаку од три недеље, на три недеље. трон&дјељни и трбнедјељнн, -а, -б, ек. тронедељни и трбнедељни. трон&дјељно и трбнедјељно, ек. тронбдељно и трбнедељно. трбнљив, -а, -о узбудљив, дирљив. — На оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас. Срем. трбнљиво прил. узбудљиво, дирљиво. Бен. Рј. трдног 1 м троножац. — На маленом огњишту . . . стоји овелик троног. Пав.; Р-К Реч. трбног 2 , -а, -о троножан: ~ столица. трбножак, -ошка м троножац (Ј). — Сједио [)е] на меком троношку. Михољ. трбножан, -жна, -жно који има три ноге (р намештају и алаткама): ~ сто, ~ статив. трбножац, -ошца м 1. ниска столичица на три ноге, без наслона. — Око стола велике столице и неколико троножаца. Кос. 2. гвозден троножни подметач, оквир на коме стоји котао, лонац или неки други суд за кување када се пристави на ватру, саџак; суд на три ноге. — Изнад сваког таквог »бренера« на малом троношцу била је стављена по нека шерпа или лонац, у којима се крчкало јело. Јак. 3. постоље, сталак на три ноге. — На предстражном положају остадоше један митраљез и један троножац. Лаз. М. трбножица и трбножница ж троножац Џ). — Скрштених руку на троножици сједи. Торд. Сва клонула седе на троножницу крај пећи. Макс. трбноктица ж у изразу: горопадна ~ зоол. врсша корњаче Тпоппс Гегох. Финк. трбносање с гл. им. од троносати. трбносати, -ошем сврш. и несврш. осаешта{џа)ти, осветити, освећивати. — Троносаше цркву Манасију. НП Вук. трбношка ж (дат. -шци) троножац Џ). — Он седи на . . . прљавој цигли. Тада ми . . . потури малу троношку. Вукић. трбношке прил. на три ноге. Р-К Реч. трбнтатв, -ам несврш. претерано утопљавати кога с много одеће, натрпавати (на кога) много одеће. Р-К Реч. — се повр. трднути, трбнем сврш. јако узбудити, дирнути, потрести, ганути. — Бајкића трону њена наивност. Ћос. Б. Дјевојка му тронута паде у наручај. Маж. Ф. тронуто прил. с узбуђењем, потресено, дирљиво. — Сасвим тронуто [се] опростио од својих чиноввика. Кол. • •• -

трбнутбст, -ости Ж стање онога који је тронут, потресеност. — Осећајност . . . и мекота . . . често иде до тронутости. Цвиј. тронуће с в. тронутост. — Текле су [му] сузе од тронућа. Ђал. троббличан, -чна, -чно који има три облика, три форме, три лика. Р-К Реч. троббличје с особина, стање онога што је трооблично. Р-К Реч. тробкица ж зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша ТгојЈОскгта. Бен. Рј. трбп м грч. поет. реч употребљена у пренесеном значењу као песничко или реторичко стилско средство. — Маринистичка му је дикција . . . пуна . . . фигура и тропа. Водн. троп, трбпа м 1. талог који се слегне после топљеиа кајмака и при спраељању масла; талог уопште. — Кад се масло прави и испира остаје од њега и других производа (су-г рутке, тропа, сока итд.). Батут. 2. ком , комина, дроп. Вук Рј.

трбпа прил. тал. у изразу: он је

~

разг. изгубио је (на картама, у игри); пропао је, страдао је. Р-К Реч. трбпа ж трбп. Бен. Рј. трбпалачни, -а, -о који износи, обухвата три палца: -~ ширина. трбпање с гл. им. од троиати (се). трбпар, -ара м грч. у православиој цркви црквена песма посвећена неком свецу или празнику. — Оштрим пискутавим гласом појала је празнични тропар. Чипл. Изр. према свецу и ~ свакоме онако како је заслужио. тропарење с гл. им. од тропарити. тропарити, трбпарим несврш. а. певати тропар. 6. фиг. много причати; досађивати дугим причањем. — Шта ћу од . . . њега који тропари док се гости. Зог. трбпатн, трбпам несврш. сећи месо на крупне комаде. Р-К Реч. ~ се ићи чврстим, одсечним кораком, корачати табајући. Р-К Реч. трбпев, ијек. трбпјев, м муз. композиција за три инструмента или три певача; три извођача такее комгшзиције, гперцет. Р-К Реч. трбпи и трбпи, трбпа м мн. грч. геогр. а. појас Земљине површине између повратника. БЛЗ. 6. земље, крајеви тропског појаса; крајеви с тропском климом. — Људи ходају боси . . . у тропима. Сим. троп&зам, -зма м грч. општи назив за особину биљке или биљних делова да се окрећ\ преме спољним надражајима (под дејством Земљине тпеже, у правцу воде или сунца). тропАкал, -ала м врста лаке тканине (погодне за тропске крајеве). -- »

ТРОПИНА — ТРОСКОТ трбпнна ж 1. аугм. и пеј. од трбп (1). 2. мн. покр. трбп (2), џибра. Вук Рј. трбпица ж покр. врста ракије, комовица, дрожђеница. — Домаћини ће вас понудити ракијом, углавном тропицом, јер су шљиве слабо родиле. Вј. 1973. тропички, -а, -5 в. тропски*. — Тај купус хоће силом . . . постати тропичка наранџа. Ков. А. трдплет м покр. преплет од три жице или нити. Деан. Рј. тропл&тен, -ет&на, -етбно оплетен од три нити, трострук. Вук Рј. трбплошни, -а, -б в. тростран. Деан. Рј. трбшвосан, -сна, -сно в. тростран. Р-К Реч. троповица ж покр. тропица, комовица. Бен. Рј. трбпол, -а, -о начињен од гпри поле, три једнака дела. Вук Рј. трбполан, -лна, -лно ел. који има три пола (позитиван, негативан и неутралан). — Производи: трополне растављаче . . . за напон 11 и 35 КУ. КН 1958. трбпопац, -олца м чаршав, прекривач, губер и сл. од три поле. И-Б Рј. трбполица ж покр. простирка, поњава од три поле. И-Б Рј. трбпољни, -а, -б агр. који се чини, обрађује са три наизменична обделавања, са три наизменичне врсте усева. — Тропољно господарство . . . и слаба употреба умјетних гнојива показују ниски ступањ обраде земље. Старч. трбпони, -а, -б в. тропол. Вук Рј. тропбстотни, -а, -о = тропроцентни који садржи три посто, три процента нечега. Прав. тропосф^ра ж геогр. најнижи део атмосфере, између Земљине површине и стратосфере. тропот м тресак, треска, лупа. — Уз . . . тропот петролејских канта, орљаву воловског рога . . . поворка [ с е ] . . . образовала. Божић. тропбта&е с гл. им. од тропотати. тропбтати, трбпоћем несврш. трескати, лупати, лупкарати. Р-К Реч. трбпрег м запрега од три коња. — Пшеница [се] оврше на овалном гумну жестоким касом везаног тропрега. Пол. 1973. тропрбцентни, -а, -б = тропостотни. Прав. трбпрстан, -сна, -сно који има три прста. Р-К Реч. тропски1 и тропски 1 , -а, -5 који се односи на област у кругу тропа, упоредника, који 20 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

305

захвата појас од 23° 27' северно и јужно од Екватора: ~ појас, тропски крајеви, ~ клима, ~ флора, ~ фауна, тропске болести. 2 2 трбпски и тропски , -а, -о исказан у тропима, фигуративан. Р-К Реч. трбпуће сраскршће,раскрсница трипута. — На тропућу [те] урлањем часте. Марет. троразвбђе с развође, раскршће у три правца. — На петровачком троразвођу путева догаза коначно . . . до спрудовитог тла. Божић. трбред 1 м низ, поворка од по троје у једном реду; три парсСлелна реда нечега. — Пред исповиједаоницама стајаху трореди покајника. Гор. трбред 2 , -а, -о који има три реда (нечега), који је распоређен у трореду: ~ хармоника, ~ бисер. — Трореди људски строј падао је лагано. Пер. трбрежшаци м мв. (јд. трбрежњак) зоол. трилобити. Финк. трброг, -а, -о који има три рога, изведен на три вршка. — Не треба се враћати на Наполеона чија је тророга капа постала и симбол. Вј. 1971. трбродан, -дна, -дно грам. који има сеа три рода: ~ именица. тр&рошка ж (дат. -шци) покр. капа с три рога. Прав. трбсатан и трбсатан, -тна, -тно = трочасован који траје три сата, часа. трбска ж (дат. -сци и -ски) 1. минерална смеса која отпада при топљењу метала, шљакаг, згура. — Стазе покрите троском и прашином од опека. Креш. 2. бот. троскот (1). Сим. Реч. троскав, -а3 -о пун троске, шљаке. Р-К Реч. троскавица ж бот. троскот (/). Сим. Реч. троскаст, -а, -о сличан троски, шљаки. Р-К Реч. тросква ж троска (1). — У изворној области реке Блашице . . . Цвијић је нашао купишта од антимонске троскве. Дед. Ј. тросковац, -овца м бот. троскот (Г). Сим. Реч. троскок и трбскок м (мн. -ОЦИЈ ген. -бка) спорт. троструки скок. Деан. Рј. троскбкаш, -аша м спорт. онај који изводи троскок. — Троскокаши су по дугачком гуменом тепиху изводили импровизоване скокове. Сп. 1960. троскот м бот. 1. једногодишња коровна биљка Ро1у§опшп аУ1си1аге из исттмене породице. Сим. Реч. 2. пиревина. Сим. Реч.

306

ТРОСКОТЊАЧА — ТРОХА

троскбтњача ж бот. биљка из пор. главочика АЛеш181а <Јгасхшси1и8. Сим. Реч. трДслозкан, -жна, -жно састављен од три слога: ~ реч. трбснопвца ж мала крстина од три снопа. Вук Рј. трДсобан, -бна, -бно који има три собе, који се састоји од три собе: ~ стан. трАспратан, -тна, -тно који има три спрата: ~ кућа. трдспратнвца Ж троспратна кућа, трокатница. трбстепен, -а, -о који се састоји из три степена. трбстепеност, -ости ж особина онога што је тростепено. трбстих м поет. строфа од три стиха, терцина. Прав. трбстран, -а, -о 1. који има три стране, три бочне површине: ~ пирамида. 2. у којем учествују три стране, којиукључује, обухвата три стране, три учесника и сл.: ~ уговор. 3. усмерен у три праеца: ~ разматрање. трбструк, -а, -о 1. састављен од три струке, три нити, три слоја и сл.: ~ пређа, ~ бич, ~ постава. 2. три пута већи: ~ износ. трбструко прил. у троструком износу, три пута више. — Тај ће му се уложак троструко повратити. Том. трбструкост, -ости ж особина онога што је троструко. трбстручење с гл. им. од тростручити («)•

трбстручити, -им несврш. чинити троструким, повећавати, појачавапш три пута, утростручавати. ~ се постајати три пута већи, утростручаеати се. — Опасност да се све изгуби и журба да се све добије — од тога се вријеме тростручи. Лал. трбтједни, -а, -о (ијек.) који има три тједна, три недеље, који траје три тједна, три недеље и сл., тронедељни. трбтл м нем. варв. неспретан човек, шепртља; глупак, будала. — Нисам ја тротл, драги мој, иако се чини да јесам. Бег. тротларија ж глупост, будалаштина. Бен. Рј. трбтласт, -а, -о глупав, будаласт. Бен. Рј. тротбар, -ара м фр. поплочан или асфалтиран пут за пешаке с обеју страна улице, мало изнад њеног нивоа, плочник (7). — Трзао [је] кола уз ивичњак, насукао их два пута на тротоаре. Сек. тротоарина ж заст. такса која се плаћала за коришћење тротоара. — Један житељ

Позоршпне улице . . . морао [је] да плати општини тротоарину што је метар дрва држао дан и по . . . пред својим станом. Пол. 1973. тротбарски, -а, -б који се односи на тротоар: ~ ивичњак. трЛугао, -гла м 1. мат. део равни ограничен трима дужима: равнострани ~ , равнокраки ~ , правоугли ~ . 2. фиг. три особе, три фактора и сл. — Цео број . . . илуструје . . . разне појаве наставе у троуглу — очеви, деца, школа. Б 1959. 3. троугаоник: зидарски ~ . трдугаони, -а, -о троугли. — [Повређену] подлактицу наместили у троугаону мараму. Батут. трдугаоник м дрвена, метална или пластична спраеа у облику троугла за геометријско или техничко цртање и сл. — Неимар [им] је . . . мерио . . . сваки час рад жутим лименим троугаоником. Андр. И. трдугласт, -а, -о којијеу облику троугла, сличан троуглу, троугли. — Гледао је стару госпођу троугласта лица камене боје. Торб. трдуглат, -а, -о троугли. Бен. Рј. трбуглац м троугласт шешир; тророг. — Ђипи на каменити шешир троуглац. Матош. трбугли, -а, -б који има облик троугла, трокутни. — То је била мала троугла соба. Чипл. трбфазан, -зна, -зно ел, који има три фазе (о струји); који је у вези са струјом од три фазе, подешен за такву струју: ~ струја; ~ мотор, ~ трансформзтор. трбфеј, -еја м грч. предмет (непријатељева застава, оружје и сл.) који заплени победник у рату и који с гужи као доказ победе; предмет као спомен на ловачки успех (кожа, рогот или зуби животиње убијене у лову); знак победе на спортским такмичењима (пехар, медаља, заставица и сл.). — Узели смо гордо у своје трофеје све твоје огњене заставе и маче. Дуч. Дворац је простран . . . ходници с ловачким трофејима на зиду. Наз. троф^ја ж трофеј. — Пред вратима већ стоји душманин овјенчан побједничким трофејама. Нех. трбфејни, -а, -о који се односи на трофеје. — Велики љубитељи трофеја долазе овамо у трофејни лов. Пол. 1957. Отпремљене су велике количине . . . .»трофејног материјала«. ЕГ 2. троха ж (дат. трбхи; ген. мн. трбха) 1. мрва, трунка. Вук Рј. 2. примеса, нанос, натруха. — Угледамо ли да . . . није без трохе ми га између се не трпимо. Кур.

ТРОХЕЈ — ТРОШАЧ

307

трбхеј, -еја м грч. метр. двосложна мет- за свадбено путовање. Том. Нестаде и ричка стопа са наглашеним првим дугим слотрошка, хлеба давно нема. Стан. гом и ненаглашеним кратким другим. Изр. бацити се, бацати се, да(ва)ти трбхејски, -а, -6 који се односи на трохеј, се у ~ изложити се, излагати се великим испеван у трохејима: ~ стопа, трохејски сти- издацима; истер(ив)ати ~ (некоме) изложити, излагати некога непотребним или претехови. раним издацима; на нечији ~ , о нечијем трохофора ж грч. зоол. облик ларви, трошку (у)чинити, (из)вршити нешто личинки многих морских мекушаца и прстена нечији рачун; о једном т р о ш к у истом настих глиста (тосћорћога. — Све те приприликом, уједно. лично различне хрпе животиња имају плитрошали прид. непром. покр. који невајућу личинку трохофору која их повезује промишљено и много троши, расипнички. — у ширу цјелину. Финк.; Терм. 4. Не радило се ништа, а трошали он човјек. трбцеван, -вна, -вно, ијек. трбцијеван О-А. који има три цеви. трошан, -шна, -шно 1. а. који се лако трбцевка, ијек. трбцијевка, ж (ген. мн. мрви, ситни, осипа, сипак. — Поред расцепа трбцевака и трбцевки) пушка са три цеви. и пукотина стена је трошнија па је туда вода — Наперио је троцијевку на Русију. Неим. доста лако троши. Жуј. б. који сеједва може трбцевци, ијек. трбцијевци, м мн. (јд. употребљавати, дотрајао, похабан, ислужен трбцевац, -евца, ијек. трбцјевац) зоол. врста (р стварима); склон паду, рушеван (о згради и црва Тпс1ад1с1а. Бен. Рј. сл.). — Угодна узрујаност бацила га [је] на трошни старински наслоњач. Коз. Ј. троцијев-, ек. троцев-. Стари трошни кућерци и појате, дивљина, троцк4зам,-зма м пол. политички правац заосталост. Чол. Спорна страћара је толико у радничком покрету у СССР-у који се, као варијанта мењшевизма, непријатељски односи трошна да би се ускоро могла станарима према марксизму-лењинизму (назван по идејном срушити на главу. Вј. 1970. 2. а. који је на измаку животних снага, изнемогао, оронуо. вођи Лаву Троцкоме). — Од веселог младића постаде трошан статрбцкист(а) м присталица и поборник рац. Јакш. Ђ. б. нежан, слаб (о здрављу). троцкизма. — У службу окупатору ступила — Трошнога здравља [био је] од детињства. је и биједна шачица троцкиста. НК 1946. Скерл. Иако трошна здравља . . . доста [је] радио. ВУС 1971. троцкДстички, -а, -о који се односи на троцкизам и троцкисте. — Везе с троцкистрошаран, -рна, -рно в. трошан. И-Б тичким . . . елементима . . . повлачило је за Рј. собом искључивање из Партије. Комун. 1951. трошарење с гл. им. од трошарити. трбчасбван и трочасбван, -вна, -вио трошарина и трошарина ж општинска = тросатан. одн. градска такса, дажбина на потрошну трочетвртински, -а, -о муз. који траје робу; зграда, место где се та такса наплаћује. — Закони о порезима, царинама, трошаритри четвртине целе ноте: ~ такт. нама итд. вриједе све дотле док не буду укитрбчлан, -а, -о састављен од три члана, нути. Мј. 1936. Пред трошарином . . . Никола три повезана дела: ~ породица, трочлани заустави бицикл. Бар. алгебарски израз, <~ глаголски облик. трошаринац, -нца м службеник који иаплаћује трошарину. — Постао је трошатрошак, -шка м (мн. трбшкови) а. издавање новца, издатак, расход. — Вишеграђани ринац општине београдске. Маи. [су] од давнина важили . . . као људи лакотрошарински и трошарински, -а, -о мислени, склони уживањима и брзи на трокоји се односи на трошарину: ~ службеник, шак. Андр. И. Има само бриге, неприлике и трошак. Грг. б. (обично у мн.) износ новца трошарити, трбшарим несврш. трошутрошеног на нешто; количина утрошеног материјала и употребљене радне снаге (обичпо карити. Рј. А. исказаних у новчаној вредности): селидбени трбшарница ж трошна, стара кућа. — трошкови, трошкови живота, трошкови Ниједан клуб [омладински] из Земуна није производње. — Можда ће вам ово новца минуле године био у новоградњи; већина их покрити један мали дио трошкова. Креш. — у трошарницама од првог светског рата. в. укупан износ за наручену храну и пиће, НИН 1972. искоришћене услуге и сл., рачун. — Ти немаш трошасан, -сна, -сно в. трошан. Р-К ништа плаћати. То је моје . . . И извади те Реч. плати мејанџији трошак. Вес. г. новац потребан за нешто; средства за живот. — Овај трбшач, -ача м 1. потрошач, купац. — дар изручио је . . . својој снаси у име трошка Нимало [се] нису старали . . . да олакшају 20*

308

ТРОШАЧИЦА — ТРПАК

размену производа зближењем произвођача и трошача. О 1875. 2. трошаџија. Р-К Реч.

троишца ж 1. дем. од троха, мрвица. — Да се уклоне трошице од прашине . . . луче се сузе. Батут. 2. (трбшицу — у притрошачица у^- расипница, распикућа. лошкој служби) макар нешто мало, мрвицу. Р-К Реч. — Да ми је трошицу да поспавам. Сиј. трошаџија и трошаџија м онај који Изр. ни т р о ш и ц е , ни трошицу нимного и неразумно троши, расипник, распи- мало, ни мрвице. — Данас немам још ни трошице хране у тијелу. Дук. кућа. — Био [је] ужасан трошаџија. Сек. трошице прил. сасвим мало, нешто мало, трошаџи(ј)ка и трошаџи(ј)ка ж женмрвичак (2). — Само је [болесник] узео троска особа трошаџија, расипница, распикућа. шице воде. Вук Рј. Р-К Реч. трошка ж троха, мрва, мрвица. — А трбшење с гл. им. од трошити (се). ми без трошке 'леба заноћили. Рад. Д. Туда трдшилац, -иоца м потрошач, купац. — вода доста лако троши [стену] и трошке односи. Жуј. Положај трошиоца поправио се према положају власника. Рад. Стј. трошкарење с гл. им. од трошкарити трбшвло с неол. направа или апарат који (се). — Најновија директива о отварању вентила трошкарењу, неке је . . . збунила. троши погонско средство (гас, струју). — [Приватни] инсталатери . . . не пријављују Вј. 1972. трошкарити, -бшкарим несврш. давати повећање броја трошила, а изводе проширекоме новац за ситне трошкове; трошкарити ња плинских инсталација. Вј. 1971. се. В. пр. уз гл. им. трошкарење. тр&шити, -им несврш. 1. а. издавати ~ се имати новца за (најчешће ситне) новац, чинити издатке. — Ни великаши не трошкове; мало трошити, с мало новца подсмију трошити без рачуна. Шен. Лакомисмиривати своје потребе. — Како је имао лено своју зараду . . . троши. Лапч. б. употребљавати потрошна добра, купоеати. — неколико завезаних гроша, он се трошкарио дан-два. Срем. [Ту] се држи и продаје само она роба и руво трбшкбвник м књига у коју се заводе, што га троши сеоски свет. Глиш. в. пеј. продавати, расипати, развлачити. — Други убележавају трошкови. — Написао је . . . му троше имутак. М-И. 2. мрвипш, дробити, на чист папир овај трошковник. Новак. ситнити; ломити, уништавати нагризајући, Рачунски наредник . . . је добио . . . у бригадној канцеларији нови трошковник о крзајући; кварити. — Поред расцепа и снабдевању војске намирницама. Вин. пукотина стена је трошнија, па је туда вода доста лако троши. Жуј. Троши врата тешком трошност, -ости ж стање, особина онога алчетином. Бак. Реч. 3. слабити, исцрпљиеати, који је трошан, онога што је трошно. — уништавати (снагу, здравље и сл.); губити Остали дио Венеције . . . својом трошношћу {време). — Видио [је] да ту воде нема — залуд и рушевношћу у мени је . . . остављао тако троши и себе и људе. Сиј. Два консула . . . жалостив дојам. Андр. Н. Што се тиче Отосу трошили своју снагу . . . да један другом манске царевине, она је, поред своје трошстављају на пут препреке. Андр. И. Ако се ности, била . . . већа и јача од наше државе. надате да ћете ви ту моћи иешто промијенити Јов. С. на ствари . . . онда вас унапријед упозоравам трбшчица ж дем. од трошка. — Свој да узалуд трошите вријеме. Козарч. \.уполични живот до последње трошчице Гошић требљавати (храну, пиће). — Ми сјели за сто трошећи немшшце остатке од синоћне је уложио у ствар развитка и напретка позоришне уметности. Поз. 1948. вечере. Пав. Потајно пију вино . . . али га отворено нико у касаби није точио ни тротрп 8. трпови. шио. Андр. И. 5. необ. удисати. — Не трпавица ж зоол. шарена дрхтуља, гњус бисмо ти ми данас трошили кужан ваздух по прљавим клупама кафанским. Шапч. (врста рибе) Тогредо тагтога1а. Финк. Изр. ~ језик, р е ч и говорити, причати (рбично много); ~ у в е т а р раатати, губити узалуд, улудо. ~ се повр. према трошити (2, 3). — Сапун и баба никако се вису трошили. Вас. Стерија се трошио и истрошио . . . у даноноћном раду за хлеб. Милис. Улудо се трошио у одупирању новом начину живота. Јел. Малена војска се трошила, али су измучени остаци напрезали последњу снагу у борби противу моћне царевине. Јак. »»-« -

трпак, -пка, -пко (комп. трпкији) 1. који је оштрог укуса, опор, резак. — Грло му се стисло као да му је у устима комадић најтрпкије воћке. Бег. Уз јела од пернате дивљачи пријају црна вина . . . која су мање трпка. Вј. 1971. 2. строг, крут, одбојан. — Није . . . чудо да јој се трпка нарав у таковој осамљености још веома снуждила. Војн. 3. мучан, тегобан; непријатан, неугодан. — Живјети од својега духа трпко је стање. Вј. 1973. Видим како га боли да ми је трпку

ТРПАНАЦ — ТРПЕЉИВОСТ ту истину морао рећи. Маж. Ф. 4. оштар, једак, заједљив. — Она не схваћа ваше . . . трпке шале, па је одмах увријеђена. Ков. А. На све те наше митинге гледао [сам] са интимном невЈерицом . . . и са незадрживим трпким подругивањем. Кул. 5. храпае, груб. — Глас му одједном охрапавио, постао трпак. Цар Е.

309

трпеж&ак м столњак. — На крајевима бијелих трпежњака вишаху ружичасте чипке. Мат. Блистају од бијелости укрућени . . . трпежњаци. Гор. трпеза ж грч. 1. в. сто. — Седоше сви заједно за трпезу. Вес. На њему [дворишту] су биле постављене двије камене трпезе. Тег. 2. јело; обед. — Својом мајсторском . . . кујном и трпезом стицао је непријатеље. трпанац, -анца и трпанац, -нца м натрпаност, нагомиланост спгвари или људи. — Срем. У Хрватској киселе воде . . . пјене на свакој бољој трпези. Павл. 3. в. даћа. Трпанац у соби, не може се човјек окренути. — Кад се покајнице врате с гробља, код куће Вук Рј. Кад ето ти куће на кат . . . и у њој покојникове даје се трпеза. Вук. Читав трпанац. Јурк. Изр. ~ од в р а ж д е покр. в. крвно коло трпанџук м тур. коса (рруђе за кошење) (уз коло, изр.). Вук Рј.; часна ~ сто у која се може склопити и тако носити. Вук Рј. храму, у цркви, иза олтара. трпбзар, -ара и трпезарац, -рца м онај трпање с гл. им. од трпати (се). који се брине око трпезе (који поставља, иатрпати, -ам несврш. 1. стављати, бамешта трпезу, доносијело и сл.). — У касарнцати, гурати, гомилати без реда једно на ском кругу те прве вечери трпезарци су друго. — Жена је . . . трпала неке ствари неколико пута полијевали земљу да се прана гомилу и спремала се да направи завежљај. шина не диже. Вј. 1960; Вук Рј. Чол. Намигнуо [је] и кћери, потпасујући се и трпезарев, -а, -о = трпезаров који притрпајући на себе небројене огртаче. Шимун. 2. а. узимати много и без реда (рјелу). — Дете пада трпезару. све трпа у уста и све би хтело да једе. Кнеж. трпезарија ж а. просторија, соба у којој Б. Он се лакомо лати јела и стаде полагано се једе, обедује, благоваоница. — У засебној трпати у себе. Бен. 6. брзо стављати, убаци- књажевој трпезарији трпеза је била окићена ватиу нешто. — Чим сам је опазио да долази разним јестивом. В 1885. На доручак, ручак у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару и на вечеру скупљамо се у трпезарији. Лаз. у уста. Лаз. Л. 3. затрпавати, засипати нечим. Л. б. намештај у таквој просторији. Свезн. — Мрцварим папир и — трпам бездану јаму. трпезаријица ж дем. од трпезарија. Кам. трпезаријски, -а, -5 који се односи на Изр. ~ коме на леђа оптерећивати трпезарију, који припада трпезарији: ~ сто, кога; приписивати коме туђе грешке, пре~ рубље, трпезаријске столице. ступе; ~ све на (у) једну гомилу (у трпезаров, -а, -о = трпезарев. једну врећу) сматрати једнаким, истим и оно што тоу ствари није, штоје различито. трп&зарски, -а, -6 који се односи на тр— Прошла је сву Германију, па је трпала пезаре, који припада трпезару. све Немце у једну гомилу. Глиш.; ~ свуда трпезарчев, -а, -о који припада трпесвој нос мешати сеу све, бити сувише радо- зарцу. знао; ~ у г л а в у (у ухо) коме честим потрпезвца ж дем. од трпеза. наељањем убеђивати кога у што; — у свој трпезни, -а, -5 који се односи на трпезу. џеп присвајати. ~ се гурати се где не треба, наметати се. трпезник м в. трпезар(ац). Р-К Реч. — Види ти нотарошевице . . . ! Што се она трпбљив, -а, -о 1. који може да трпи; трпа к младим људима?! Ивак. Тим баратолерантан; стрпљив. — Судија Ристић, Жом може се руководити и са суседног поблагородан створ, трпељива природа. Сек. ложаја, а не мора осматрач да се трпа у ту У њој [држави] се испреплићу: модерни бомбашку гужву. Јак. бизнис и трпељива сиротиња. НИН 1970. 2. трпеж м трпљење, патња праћена стрп- који изражава стрпљивост, трпљење. — Она се је болно, с трпељивим уснама смијешила љењем.—На судбину се неће никада потужи. . . шијући своје нове свадбене оправе. Кос. ти јер зна да . . . »крпеж и трпеж пб свијета држи!« Ков. А. Опет је [мајка] . . . много трп&љиво прил. на трпељив начин; топлакала. — Знам, дотрајао трпеж. Сек. лерантно; стрпљиво. — Оштрицу овога претрпежан, -жна, -жно и трпбжљив, -а, кора поднех трпељиво. Нед. -о који се односи на трпеж, који трпи нешто трп^љивост, -ости ж особина, стање онога тегобно, тешко; стрпљив. — Трпежан сељак којије трпељив; толерантност; стрпљиеост. . . . на крижу правдања. Божић. Еј, ропски — Устав је прогласио вјерску трпељивост. свете! куда ћу побећи с образа твога, с обОП 1. У браку мора бити темељ — трпераза твога трпежљивога? Кост. Л. •• <*"' љивост! Петр. В. ч .. • »*= *>

310

ТРПЕТИ — ТРПЊА

трпети, -пим, ијек. трпјети^ (трп. прид. трпкав, -а, -о који је мало трпак, трптрпен) несврш. 1. а. мучити се, подносити каст. Бак. Реч. тешкоће, невоље, патити, страдати. — Трпио трпкаво прил. на трпкав начин, помало [је] глад, зиму, издајство, изругивања. Наз. трпко. Р-К Реч. Десетине и стотине хиљада људи већ су трпкавост, -ости ж својство, стање онога трпеле муке у фашистичким . . . логорима. Марј. Ј. б. осећати морални, душевни бол, који је трпкав, онога што је трпкаво. трпкаст, -а, -о трпкаа. — Дингач . . . патњу због своје или туђе жалости, муке, несреће, патити. — Због такове жене већ је наше чувено вино . . . а својства су му: тамноцрвена боја . . . пун окус, незнатно одавно невоље трпе! М-И. Сине . . . Трпела слаткаст, трпкаст. Вј. 1973. сам — и праштам ти; трпео си — и опрости ми! Вес. 2. (кога) (обично одрич.) поднотти трпко прил. на трпак начин, невесело, кога (ко је непожељан). — Снаху не трпи јер безвољно, мучно; љутито, јетко, строго. — ју је син узео против њене воље. ЛМС 1951. Трпко и мученички грицкајући јагоде . . . Непријатељ нас није трпио. Хорв. 3. (нешто) дјед би стао да прича маломе. Ћоп. Ви још подносити, сносити, издржавати нешто не- спавате, драги мој кумординер! — одсијепријатно. — Треба трпети оно што се не чем трпко. Ков. А. може спречити. Грол. Нећемо да трпимо трпковина ж бот. в. окутика. Сим. Реч. таквих приговора. Дук. 4. имати штете, трпкост, -ости и трпкбћа ж својство, пегативне последице; губити од своје вредности, стање онога што је трпко. — [Вино] се значаја, утицаја. — Мале хале Сајмишта свима успркос трпкости чини особито слатјош нису оспособљене за те сврхе [приредким. Шен. Мирку се од трпкоће стегнуше бе] . . . и . . . од тога трпи ниво самих приуста. Михољ. редби и сајмишни објекти. Пол. 1958. Трпимо губитке, а резултати никакви. Вас. 5. трпљење с гл. им. од трпети (се) и трпдоживљавати, подносити негатшне после- јети (се). дице изазване утицајем кога или чега. — Има трпљети (се), -пим (се) (ијек.) несврш. још једно психичко стање при коме свесне в. трпети (се). — Они ће сами устати на функције трпе промене . . . изазване вештачдахије јер се више трпљети не може. Вук. ки: хипнотички сан или хипноза. Псих. трпљив, -а, -о а. трпељив. — Доиста је Изр. п а п и р , хартија све т р п и в. уз добро да сваки од нас буде толико трпљив папир (изр.). колико је могућно. Кнеж. Б. б. који се може ~ се 1. уз. повр. подносити један другога. трпети, подношљив. — Културна истина . . . 2. в. трпети Џа). — Као спахија нешто при- у нас је трпљива ако прија недотупавној штедио и сада се некако трпио и мучио у културтрегерској већини. Шим. С. миру. О-А. 3. в. стрпети се. — Шта ћеш? трпљиво прил. на трпљив начин, с Трпи се, ти си вредан момак . . . све ћеш трпљењем, стрпљиво, истрајно. — Дјевојка ти то накусурати. Јакш. Ђ. трпљиво ишчекиваше његов долазак и дан Изр. трпен-спасен стрпљивошћу, трпе- вјенчања. Ћип. љивошћу често се постиже више него наглошћу, свађом. трпљивбст, -ости ж особина, стање онога који је трпљив, трпељивост, стрпљитрпија ж 1. трпљење, патња, страдање. вост, толерантност. — Брат је мио које — Свет у овој нашој кући [болници] као и вјере био. Тиме сам рекао другу реч наше свугде . . . трпија је. Сек. 2. покр. врста бо- девизе: трпљивост. Ћос. Б. лести која изазива, побуђује нагон ка многом једењу. — Кад трпија на душу напане, све трпни, -а, -б в. пасиван. — Нама је најмолитве и сви мујезини не могу је са душе страшнији наук о неотпору против злу, скинути. Њег. трпно држање . . . напрама злу. Старч. Они [обрасци] могу да потпомогну онај трпиказна ж ков. онај који трпи, који тајанствени прелаз од трпне спремности ка стрпљиво подноси казну (без противљења, радном стварању. Поп. Б. супротстављања). — Жестоко се развика на Изр. грам. ~ г л а г о л с к и придев неког измишљеног кривца, трпиказну и глаголски облик који означава да је на некоме несрећника каквих има у свакој војсци. Лал. или нечему вршена или извршена глаголска трпило с ков. направа за мучење. — радња; ~ стање пасив. Мука је, моје дете! Није ласно . . . мора се трпност, -ости ж в. трпња. — Без трпети дсж не пукну трпила. Дом. Осјети се трпности није ниједна створена монада. Баз. одликаш Шимун . . . у клупи као у трпилу, трпња ж трпљење, патња, невоља; у ком је мучен тако да му бризга крв испод стрпљење. — Послије толико мучања и ноката. Гор. трпњи накупило се у њој толико неизречетрпјети, -пим, ек. трпети. * ••< • -них ћућења и мисли, које су сад хтјеле да

ТРПОВИ — ТРСОВ избију. Шимун, Стрп' сеа дијете, пренаглићеш . . . — Зар моје трпње није доста још? Кост. Л. трпови м мн. (јд. трп, трпа) зоол. разред бодљокожаца, морских животиња дугуљаста савитљива тела, на коме су ситне кречне плочице, бризгавци, морски краставци Но1оШипоМеа. ЕЛЗ. трпуљнна ж и м пеј. онај који много једе (као да болује од трпије), ждероња.Вук Рј. трпуњац, -њца м бот Сим. Реч.

в.

мишинац.

трпут м бот. 1. в. мишинац. Сим. Реч. 2. в. боквица (/). И. трпутати, -ам несврш. заст. ићи, газити, гпабати. — И неке ми посјекоше старце, не могаху путем трпутати, ни бјежати у гору зелену. НП Вук. трпутац, -уца м бот. в. боквица (/). Сим. Реч. тфс м (ређе ж) (мн. трсови, ређе трси) бот. 1. в. чокот; винова лоза. — Избија лоза, соче здраве трси. Шант. Двориште бијаше . . . наткривено старим трсом. Михољ. 2. в. трска. Сим. Реч. трсат, -а, -о в. трснат. Р-К Реч. трсати се, -ам се несврш. постајати чврст, једар, пун. — Добро [му] и лијепо родило! У дну му се бусало, у сриједи трсало, на врху класало! Вук. трсато прил. чврсто, једро, пуно. — И све нам никло бусато, на сриједи расло трсато. Наз. трсињак м трсје (2). — Највише се, сем у рату, проспе човечје крви кад се запарложен трсињак трси: шикти тада крв из прстију и дланова. Рад. Д.

311

трситн, трсим несврш. необ. брати, сећи трс. В. пр. уз трсињак. трсје с 1. зб. им. од трс. — Међу трсјем воћке сваке руке. Јурк. Она [кретања ветрова] се најбоље распознају поред ртова . . . по лелујању . . . биљака, трсја и ресе. Дед. Ј. 2. место, земљиште обрасло трсом, тршчак. Деан. Рј. 3. покр. виноград. — И дође јесен, дође бербе доба. Свуд трсјем зричак зричку се озива. Марк. Ф.; Вук Рј. трска и трска ж бот. висока вишегодишња биљка из пор. трава, чије се шупље стабло употребљава у грађевинарству за покривање кровова и др. Рћга§тке8 соттишб. Терм. 3. Изр. бот. бамбусова ~ в. шрсковача (1); италијанска ~ биљка из пор. шрава Агшк1о с1опах; мирисава ~ в. иђирот; ш е ћ е р н а ~ биљка из пор. трава, која растеу тропским и суптропским крајевима, а из њеног стабла се добива шећер бассћагшп оОгапагшп; ш п а н с к а ~ биљка из пор. палми, која се употребљава у плетарству, за прављење штапова и сл. Са1атиз гогапј*. трскан, -а, -о трсков. — Пси поново навалише скачући преко трсканих фотеља и терасе. Ћос. Б. трскар, -4ра м тршчак. — Крио се [дивљи вепар] у трскарима и тешко пролазном густишу у поплављеном подручју покрај Дунава. Б 1958. трскара ж колиба, кућица од трске. — Играју [се] поред топлих шпорета, праве бунаре од кукурузових шишарака и трскаре за сенице и креје. Ћос. Д. трсков, -а, -о који је од трске, направљен од трске. — Гледала [га је] како иде, поштапајући се трсковим штапом. Јакш. Ђ. трсковак, -а и трскбвак, -ака м трсковац (2). — Отац дохвати штап трсковак . . . па ме стаде . . . бити. Срем.

трсити, -им сврш. 1. завршити. — Како трсковац, -бвца м 1. бот. е. трсковача би се овај белај мога о мањојзи трсит главо(/). Сим. Реч. 2. штап од трске. — Трсковцем бољи? Њег. Хоће ли [вијећа] нагодбеним начином да се међашне размирице трсе? по голом треба њега. Маш. Бије трсковцем Павл. 2. а. в. трсити се (2). — Изгубили смо по длановима. Чол. на брашну . . . мор'о сам га продават* будтрсковача ж 1- бот. врста тропске зашто, само да га трсим. Ћор. б. потрошити. трске из пор. трава, бамбус Ватћша агипсН— Надође јесен и затече их истрошене и пасеа. Сим. Реч. 2. трсковац (2). — Избушио отанчане; трсише брзо оно што су имали, он трсковачу и зашиљио је. Вел. Узе трскоа зараде ниоткуда. Ћип. вачу од команданта . . . па распали њоме Изр. ~ с в р а т а в. скинути с врата по . . . столу. Вин. (уз врат изр.). трсљика ж бот. в. трска. Сим. Реч. ~ се 1. (и несврш.) (по)бринути се, (по)трудити се, (по)старати (се). — Повијен трснат, -а, -о крупан, стасит, плећат, над врећом, он се трсио да му посао буде јак, чврст. — Виде се чељад, трсната и ваљано обављен. Бан. Боре се и трсе да у здрава, ко тврда стабла на хрбату горе. границама даних могућности учине што Шант. више. Вј. 1970. 2. отарасити се, решити се. тфсни, -а, -б и трсов, -а, -о који се односи — Она се тргну — руке отраг пружи, да напасника невјерног се трси. Бег. шх ---.- на трс, који припада трсу.

312

ТРСОТОЧ — ТРТИЦА

Изр. ~ ушенац (уш, ваш) зоол. в.фи- ности). — Кроз двориште [су] протрчали локсера, ваш, уш на лишћу и корењу винове жандарми, неколико тртастих Немаца. Вучо. лозе. — Лозу . . . . је полако али сигурно тртати, -ам несврш. тетурати, трдтаподгризао трсни ушенац. Кос. ти, тумарати. — Ти трташ, главињаш, посрћеш. Прер. Није било никакве стазице трсоточ м зоол. врста инсекта, кукца па су тртали по кршу и грмљу. Ћип. Кћупсћкеб ђеш1е(1. Бен. Рј. тфст ж бот. в. трска. — Ногоступ води трте-мрте узв. в. нема ту трт-мрт к рибњаку . . . што . . . вири из трсти, (уз трт, изр.). — Ми треба ово да изнесемо шаша. Марк. Ф. до врха. Нема живети и нема трте-мрте док се не изнесе ствар до крајње чуке. Дав. трсташ, -аша м зоол. инсекат, кукац чије тртењак м зоол. в. пфтица. Бен. Рј. ларве жгаве на корењу водених биљака 13опас1а. Бен. Рј. трти, трем и тарем (имп. тари; прил. трстен, -а, -о в. трсков. Деан. Рј. сад. тарући; р. прид. тро, тј>ла3 трло; трп. прид. трт, -а, -о и трвен, -^на, -ено) несврш. трст&ник, -ика м в. тршчак. Прав. 1. трљати; масирати. — Требало [је] два трст&њак, -4ка м 1. зоол. врста птицесува дрвета . . . једно о друго трти. Жуј. Деан. Рј. 2. мн. в. трска. — Ни тавана није Извадивши . . . рупчић почне она трти било, него горе на гредама стари трстењаци њиме мужев прслук. Крањч. Стј. 2. стругада не зја празнина крова. Кал. ти, мрвити, ситнити. — Под нос [ми] Изр. зоол. в е л и к и ~ врста птице из рена тре. Змај. Кидала [је] лимуново лишће, пор. грмуша која жиш у тршчацима Ассго- трла га прстима. Петр. В. 3. брисати. — серћа1и8 агип^тасеиз. ЕЛЗ.; ~ р о г о ж а р Љубомир јој . . . помагаше трти чаше и Ассгосерћа1и8 всћоепођаепиб. И.; ~ с л а в и ћ савијати убрусе. Шапч. Стаде . . . трти зној 1х)сиз(е11а 1изсииок1е8. Деан. Рј. и сукати дебели брк. Ков. А. 4. фиг. уништатфстије с зб. в. тршће. Р-К Реч. вати; мучити, морити. — Немој залуд здравља трти. Прер. Ни онда није Стана трстик, -ика м тршчак. — Из далекога трстика одзиваше се . . . вучји урлик. Кнеж. беспослена седела, али је бриге нису трле. Шуб. 5. газити: ~ усев. Вук Рј. 6. набијати, Л. Вјетар . . . нагло прохуји преко густа млатити, трлити (лан, конопљу). Вук Рј. трстика. Шов. 7. в. врећи. Вук Рј. трстика ж бот. 1. биљка СћаегорћуИшп Изр. трла 1 баба лан да јој прође из пор. штитара. 2. в. италијанска трска (уз трска, изр.). 3. в. рдобрадица Т>асХуЋ&дан в. уз баба {изр.); ~ г л а в у в. уз глава 81отега1а. 4. в. трска. 5. в. токавица Турћо- (изр.); ~ р у к е е. уз рука (изр.). 1(1е8 агашИпасеа. Сим. Реч. ~ се 1. а. трљати се; масирати се. Р-К Реч. б. уз. повр. трљати се један о другог, Изр. бот. в е л и к а шарена ~ виљка СћаегорћуНшп ћиШозшп из пор. штитара; једно о друго. — Осети да један од коњаника водена ~ в. трска; мирисна ~ в. иђирот; наилази на њега тако силно да се чак и коњи сладорна ~ в. шећерна трска (уз трска, почињу трти боковима. Кнеж. Л. Нек раоник почне сијеват о бразду се тарућ. Марет. изр.). Сим. Реч. трстиков, -а, -о који је од трстике. — 2. фиг. уз. повр. гложити се, препирати се, Извади некакву чудновату трстикову сви- свађати се, прегонити се. — Руку мећем у ватру да ће се и после четири стотине горалу. Креш. дина наши прапраунуци исто овако да тру трстина ж бот. 1. в. трска. 2. в. шпанска . . . и један другом ће одгризати нос. Богдан. трска (уз трска, изр.). 3. в. кана (2). Сим. Реч. 3. трошити се, нестајати, губити се, ишчезатрстичан, -чна, -чно трстиков. — Он вати. — Како се под притиском таре и држи дугу трстичну пецаљку. Божић. сипи угљевље са огорјеле унутрице. Лал. Као стари новац снага нам се таре. Стан. трт узв. у изразима: нема ту ~ -мрт нема изговора, врдања, извлачења, избегавања 4. необ. бринути се, узнемиравати се. — Ал* (правог одговора, истине, обавезе и сл.). Вук Рј.; се он није много тро за своју будућност. Ат. ~ -мрт в. туц-муц (уз муц, изр.~). И. тртити се, тртим се несврш. трћити се. — Зграбише се у коштац . . . Дахтали су трта ж бот. в. пашт СЛетаЉ укаШа. . . . узмицали и тртили се, док не падоше — Успињу се попут валова брежуљци . . . на земљу. Ћоп. сви обраштени винском тртом. Ков. А. тртица ж зоол. врста инсекта Сорготртак и тртак, -тка м зоол. покр. в. царић, мала птица певачица из пор. грмуша И . Бен. Рј. Тгое1о<1у1е8 1гој;1ос1у1:еб. — Тртак јој се тртица ж анат. задњи део тела перади приближи и цијукне као миш. Божић. и птица, који чине закржљали репни пршљетртаст, -а, -о који има избочен, испупчен, нови, на коме расте перје; задњи, доњи део уздигнут задњи део трупа (рбично због гојаз- кичме код човека игоруешт, соссух. — Код

ТРТИЧЕ — ТРУБАЧИЦА болесника који дуго логом леже, поједу се или орањаве они делови тела на којима оно нарочито почива, као пете, крстине, тртица. Батут. тртиче, -ета с бот. црвено смиље О о т рћгепа {*1о1зоба. Сим. Реч. тртичина ж аугм. и пеј. од тртица. тртичица ж дем. и хип. од тртица. тртични, -а, -5 који се односи на тртицу, који припада тртици: ~ кост, ~ жлезда, ~ пршљенови. тртичњача ж анат. тртична кост оз соссу§18 (соссувеит). Р-К Реч. трткати се, -ам се несврш. дем. трћити се; фиг. оклевати. — Четири бугарска ескадрона наступају, а он [командир] се још тртка тамо. Трчи и извести га нека одмах отвори ватру. Јак. тртљање с гл. им. од тртљати. тртљати, -ам несврш. пеј. говоршпи много о чему безначајном, брбљати, блебетати. — Не тртљај којешта, јер од таквог говора нико нема вајде. Рад. Д. Сава [је] почео да тртља такве . . . будалаштине да је дјед само уздахнуо. Ћоп. тр^го, -а и -е, тртов, -а и тртбв, -бва м пеј. дебео и незграпан човек (рбично са великом, дебелом задњицом); клигшн, шмокљан, суклата. — Говорио сам ја с министрима. То су . . . тртови кб и ми. Вас. тртовина ж бот. в. вињага Џа). Сим. Реч. тртбвчина ж и м аугм. од трто(_в). тртоп м бот. 1. в. павит. Сим. Реч. 2. в. чичока. И. тртоња м трто(в). — Ваљало [је] показати шта вреди српски жандарм и како он зна, кад хоће, да врши службу, боље но иједан швапски тртоња. Дав. тртор м бот. тртол. Сим. Реч. тртосити, -им несврш. тртљати. Вук Рј. тртошење с гл. им. од тртосити. тртунчнца ж бот. црвено смиље С о т рћгепа 81ођ°8а- Сим. Реч. тртур м бот. тртол. Сим. Реч. трћење с гл. им. од трћити се. трћи, тргнем сврш. = тргнути. трћнтв се, трћим се несврш. издизати, истурати задњицу; фиг. шепурити се, охолити се. — Где је онај што се ту трћио? Чол. 3

трћка ж зоол. в. лиска . Р-К Реч.

313

сшнала. — Лупе лакирана враташца, зазвучи узбудљива медицинска труба и аутомобил однесе поткраља . . . у његове нове земље. Крањч. Стј. 3. велики свитак, ролна (платна, тканине); свитак, смотуљак уопште. — Отвара своје сандуке у којима беху велике трубе платна. Вас. У бисагама бијељеле су се двије трубе сукна. Сиј. У чистој собици, претрпаној трубама омотача, калемима телефонске жице и другим војним материјалом, Штолман је дуго говорио с политкомом. Моск. 4. оно што подсећа на поменути музички инструменат. — Намјести пред уста трубу од длана и опет закричи: »Газда! Ој, газда!« Донч. 5. извучена жица, пређа на ткачком разбоју. — Доведи ми дугонокту другу да прокопа на вратилу трубу. НП Вук. Изр. ј е р и х о н с к а ~ в. уз јерихонски (изр.у, није в а ж н о шта се у трубу дува, пуше него шта из ње и з л а з и важнија су дела него речи и празна обећања; ушна ~ анат. танка цевчица која спаја дупљу носа и ждрело Шћа Еи&аћи. трубадур,-урам фр. лирскисредњовековни проеансалски песник-певач у Француској који је опевао идеализовану витешку љубав; фиг. љубавни, заљубљени песник (који еелича, глорификује жене). — Увијек трубадур пред краљевном клечи. Домј. На г. Петковића је утицао и други један, њему сличан модернист . . . усхићени трубадур »журова«. Скерл. трубадурев и трубадуров, -а, -о који припада трубадуру. трубадурски, -а, -6 који ге односи на трубадуре: ~ поезија, ~ лирика. трубадурство с особина, својство трубадура, извештачена сентименталност. — У Матици за 1866. омладинац Тома Недељковић удара на лажно трубадурство. Скерл. трубаљикз ж покр. фрула, свирала од липове или лескоее коре. — Чобани [у Лици] сврну са подебела липића или лијеске кору, па направе свиралу, у коју трубе и коју зову трубаљиком. И-Б Рј. трубаљка ж бот. а. биљка из пор. штитарки АпееИса Рапбха. б. биљка из пор. штитарки Апј*еЦса зИуездпз. Сим. Реч. трубаст, -а, -о који има облик трубе. — Преварићете се [докторе], па ћете, уместо лиром, засвирати том вашом трубастом справицом. Рад. Д. трубач, -ача м онај који гпруби, свирач у трубу. — Италијански трубач са куле . . . изводио је мелодију повечерја. Јак.

трубача ж бот. врста јестиве гљиве тр^ба ж 1. врстпа лименог дувачког инструмента са савијеном цеви и писком у који Сга1еге11из согписормИев. Свезн. се дува. — Труба је свирала збор. Јак. фиг. трубачев, -а, -о који припада трубачу. Он [Крањчевић] не бијаше труба једне, него сввх хрватских опозиција. Мапгош. 2. натрубачнца ж женска особа трубач. — права на аутомобилима за давање звучних фиг. Хисторија?... Јавлл се и као трубачица,

314

Т Р У Б А Ч К И — ТРУГА

ратовати! . . . Тако трубише наше и стране новине. Јакш. Ђ. Имаде већ више од три мјесеца што трубите . . . да је Домаћински криминалан тип. Крл. б. позивати; говорити (обично понављајући нешто еише пута). — Хитлеровци, стреласти крсташи . . . недићевци . . . трубе на узбуну . . . вриште као кликуше. Зог. Још имаду ти наши родољуби образа да трубе народу на сва уста о свом родољубљу. Ђал. 3. фиг. (обично са придевом »празан«) бити празан, зјапипш, зврјати (празан). — [Џамија] ти сама празна труби. НП Вук. трубица ж 1. дем. од труба. — Кад га нетко дирне, савије се оног тренутка у трубицу. Финк. 2. бот. в. петунија. Сим. Реч. 3. зоол. савитљивн језичак којим лептири сисају сок цвећа. Бак. Реч. трубла ж покр. в. труба (3): ~ платна. Вук Рј. трубља и трубља ж в. труба Џ). — Сутрадан рано . . . зајечаше бојне трубље. Наз. На путањи блатној непознат смо странац, наш хор слаб је њине трубље да замени. Бој. трубљај м знак, звук трубе. — Гласан трубљај пред двором пробуди посланике. Шен. трубљање с гл. им. од трубљати. — Торњар омишки озва се са висине торња свога јаким веселим трубллњем. Шен. трубљаст, -а, -о в. трубаст. — С ужитком сркућу медну садржину трубљастих латица. Гор. трубљатн, -ам несврш. покр. в. трубити. В. пр. уз гл. им. трубл>ање. трубљач, -ача и трубљаш, -аша м трубач. — На сваком лицу, од Денисова до трубљача, показала се око у с т а . . . заједничка црта борбе. Крањч. Стј. Сватови . . . и трубљаши узели силно трубити. Ђал. трубљеше с гл. им. од трубити. трубни, -а, -б који се односи на трубу, трубити, -им несврш. 1. а. дувати, свикоји потиче од трубе. — Командант дивизије рати у трубу; давати звучне сигнале трубом . . . даде трубни знак . . . »Прекини паљбу!« (аутомобилском). — Поезија није ни преди- Лаз. М. Па се брујање чује кб глас испрекикаоница ни говорница, њен задатак није ни дан трубни. Марет. да звижди ни да труби. Скерл. Каква су то трубња ж трубњава; прасак, праска, била дивна времена за нас возаче, звониш, тресак. Вук Рј. трубиш . . . а све без страха да ће те милитрубњава ж звук који одаје труба, трубционар казнити. ВУС 1971. б. страти уопште на неки дувачки инструменат или сличну љење, бубњање. — Чуо је муклу трубњаву у ушима. Божић. направу. — Не труби црни Нико у вражји трувер, -^ра м фр. трубадур. — У периорог. Шен. в. одавати, производити звук сличан ду стварања епике главни су фактори певачи зеуку трубе. — [Оџаци] не свирају као све ствараоци . . . код Француза трувери, код локомотиве, већ трубе промукло као лађе. Ћос. Б. Извади свој . . . рубац и узе затакнув нас гуслари. Ђурић. у н> свој дебели нос трубити. Шен. 2. фиг. труга ж нем. покр. мртвачки сандук, а. разносити, ширити гласине, сензационалие одар. — Иза труге пође големо мноштво вести. — Рат је неизбежан! . . . Србија мора жена, стараца, мужева. Гор.

увијек спремна да затруби у славу својих љубимаца. Крл. трубачки, -а, -о који се односи на трубачетр^бељ м бот. в. трубаљка (б). Сим. Реч. трубЗљика ж бот. 1. вишегодшиња зељаста биљка из пор. штитарки, која расте на мочварном земљишту, а садржи јак отров и етарска уља ОсШа укоза. Терм. 3. 2. в. крбуљица (2). Сим. Реч. 3. в. кукупга. Сим. Реч. трубен м бот. в. шумбео. Деан. Рј. труб&нташ, -аша м в. трубач. — Дружба . . . би изненадила . . . којом новом мелодијом, пренесеном . . . најчешће . . . од трубенташа. Ков. А. труб&нтица ж бот. в. јаглика. Бен. Рј. труб&сање с гл. им. од трубесати. — Онда и ми сви други [магарци] заревасмо за њим да се је небо орило од нашега трубесања. Дук. труб&сати, -ам несврш. трубетати. В. пр. уз гл. им. трубесање. труб&гање с гл. им. од трубетати. труббтати, -ам несврш. трубити (обично испрекидано и нескладно, нехармоничнд); одаеати звук сличан испрекиданом звуку трубе. — Смјешкао [се] изазовно . . . што гранате тако глупо и бесциљно трубетају брдима. Пол. 1958. трубило с пеј. 1. в. труба. — Јавио се власник богоугодног трубила, то јест магарца. Мар. 2. брбљивац, блебетало (који разноси гласине, оговара друге и сл.). — Гамад лаје по улицама. А тко? Пијана Шафранићка трубило свјетско. Шен. Хрватска не треба . . . малограђанска трубила . . . мрачњаке и песимисте. Вј. 1971. труЧшн, -а, -о који припада труби, који потиче од трубе. — Кроз тамно вече зајеча труба . . . Чинило ти се да у томе трубину гласу чујем неку превековну клетву. Јакш. Ђ.

ТРУД — ТРУДОЉУБИВОСТ 1

труд , труда м 1. а. напор који се чини

315

и, трудим (импф. труђах) несврш. 1. задаеати коме труд, чинити да се неко труди, замарати. — Ти спаде, куме, с ногу; а баш те, вала, много и трудимо! Срем. Труде чељусти на тврдом залогају. Кал. 2. в. трудити се Џ). — Стоји ријеч: не кради, него труди, ради. Уј. Па прегни. Кад трудиш да имаш нешто од тога. Радул. — се 1. улагати труд; напрезати се; настојати, старати се. — Изнад снаге . . . трудио се помажући и бранећи народ. Бен. Зари главу у кожни јастук . . . трудећи се да заспи. Мил. В. 2. покр. порађати се. — Ту подлогу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до порођаја. Кад се буде трудила, да то све повади. Вас. труд 2 м (ређе ж) бот. врста гљиве из пор. трудна прид. у ж. роду која је у друРо1урогасеае која живи као паразит на стаблу гом стању, бременита (о жени). — На врата дрвећа, а просушена употребљава се за паљење од механе изађе једна трудна жена. Лаз. Л. ватре кресивом, огњилом Ро1урогш ГотепНедавно се оженио и жена му је трудна. Крл. 1агш5 и Р. јј;тагшз. — Кресао [је] чакмак трудница ж 1. трудна, бременита жена. о кремен и са нежношћу држао запаљен — Чим нека трудница добије порођајне труд међу прстима. Андр. И. Креше огњилом болове, жене зову њу, учитељицу, у помоћ. кремен да задими труд. Божић. Извади . . . Пол. 1958. 2. (у придевској служби) која је кресиво и стаде кресати, а кад се труд трудна, бременита. — Витаминима мора бити запалила . . . Циганка му додаде . . . сува богата храна коју узимају дјеца . . . жене сена. Јакш. Ђ. труднице. НЧ. трудан, -дна, -дно 1. обузет умором, трудно прил. с трудом, с муком> мучно, уморан. — Падај, тело, па с' одмори . . . тешко. — Трудно је жвакао, истежући тако путник трудан рече. Радич. Протегнут каткада врат да прогута . . . залогај. Кал. ће трудне кости на клупи од чворава дрва. Из грмена великога лафу трудно изаћ није. Михољ. 2. који задаје труда, који умара, Њег. тежак, мучан. — Поучи [га] . . . како ће у труднбћа ж стањеу коме се налази трудна трудном раду постићи оно што жели. Панч. Био [је] непрестано под теретом трудних жена, бременитост. — Коштано се ткиво почиње развијати код човјечјег заметка у мисли. Новак. трећем мјесецу трудноће. НЧ. Тек у трећој трудахан, -хна, -хно дем. песн. трудан. години . . . затрудње невјеста изненада. Ос— Ту је Косто починуо санка трудахна. лаби је . . . више ненадана радост него трудНП Вук. ноћа. Андр. И. трудба ж труд, рад. — Кадри [су] трудња ж заст. труд, напор. — Прирадити . . . тежак рад, зарађивати трудбом мјером својим бодре нас да нам трудња и новце. Глиш. Поготову ћути ту печал тко напор не јења. Прер. 2 се у такву трудбу упустио. Шим. С. труд&ача ж бот. в. труд Ро1урошз трудбеник и трудбеник м онај који се Љтепгапш. Сим. Реч. труди, ради, радник. — О хидрогиганту трудов, -а, -о који се односи на трудг. Маврову . . . данас са гордошћу говоре сви трудодан м рус. радни дан. — Колхозник трудбеници македонских градова и села. . . . добива плаћу по трудодану. Бар. Хладне Пол. 1950. Нека и рад ових трудбеника не . . . бројке . . . покушаће да утврде колико буде неспоменут. Баз. је ту утрошено трудодана . . . и челика. трудбеница и трудбеница ж женска КН 1958. особа трудбеник. — Паћеница [је] и трудбетрудољубац, -упца м онај који воли труд, ница од првог дана свога вјенчања. Бег. рад. — Нема већ редовника старога кова, трудбенички и трудбенички, -а, -б песника, трудољубаца и штедника. Љуб. који се односи на трудбенике и трудбенице. трудољубив, -а, -о вредан, марљив, радан. — Народна скупштина доноси закон о трудбеничком управљању привредом. Ант. — Као ђак био је трудољубив. Јов. С. 1. Гледао сам њихова груба трудбеничка Трудол>убиво . . . римскб сељаштво бавило лица. Дед. В. [се] земљорадњом и сточарством. Пов. 1. труд-гљИва ж бот. в. труд2 Ро1урогш трудољубивост, -ости ж особина, свој" ство онога који је трудољубив, вредноћа> ГотеШапш. Р-К Реч. V , при вршењу неког физичког или умног рада. — [Отац] није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. Лаз. Л. У јесени се скупљају плодови труда. Кал. б. плод, резултат рада. — Погледује. . . како вода носи људски труд и муку. Радул. 2. књижевни рад, књижевно дело. — Писац је овим својим трудом . . . хтео да покаже »како је српски језик такав да он може да да најбољи превод Дантеовог ремек-дела«. Цар М. 3. а. пгешкоћа. — С трудом гази дубоки снијег. Шимун. б. умор, замор. — Ноћ би знала да скрије бриге и дана труд. Домј. в. мн. порођајни болови. — Јелка опет леже у постељу и домало наступе трудови порођаја. Ћип.

316

ТРУЂЕЊЕ — ТРУЉИЦА

марљивост. — Имао је ону трудољубивост Мат. Кућа Мана Вуколића црњаше се као . . . која се види код наших сељачких синова авет . . . а задах трулине и измета запахну од ње. Лал. кад се баце на науку. Јов. С. трулити, -им (ек. и ијек.) несврш. = тр^ђење с гл. им. од трудити (се). труковати, -кујем несврш. нем. варв. трунути постајати труо, кеарити се због органског распадања, гњи(ле)ти. — По земљи штампати, тискати; исп. друкати. — Све неке псовке му прво долазе на памет, које је трулило бледо лањско лишће. Уск. фиг. . . . не може труковати у новинама. Срем. Вијетнамска авантура није само бунар без дна за јавне финанције, већ је то и рак који трук-сАстем, -бма м енгл. систем испла- поткопава друштво чинећи да трули све ћиеања радника у натури, производима фабри- чега се дотакне. Вј. 1971. ке у којој радник ради, место готовим новцем. трулиште с необ. место где нешто трули, — Исплата тантузима, признаницама и упутницама је систем исплате у натури или тако- распада се. — Морам ићи да их видим како леже на трулишту. Змај. звани трук-систем. Лапч. труло 1 с грч. покр. кубе, купола, свод. труладак, -атка (мн. трулаци, ген. тру— Спиље над којима кубе, трула и сводови ладака) и трулак, -4ка м а. комад трула дрвета. Р-К Реч. б. труо, гњио плод (јабуке, савили се. Наз. кромпира и сл.). — Ето, кромпир се не држи, труло 2 прил. на труо начин, као нешто тикве још мање: пробереш, одвојиш трулаке, што је у стању труљења, распадања; мукло, а оне за ноћ натруле онолико. Рад. Д. потмуло. — Човјек гурне врхом чизме поугљењелу греду; она напијена водом труло трулеж м и ж 1. а. оно што је труло, одјекне. Донч. Врата прво завише цијуком, гњило; трули предмети. — Гавранови . . . а затим лупнуше уз довратак, сухо и труло. чекају час да их смрт почасти трулежом. Сиј. Уск. Тијело . . . ће . . . изједати . . . црви, труловина ж оно што је труло, труло који воле гњилеж и трулеж. Мишк. б. дрво. — Ето ту . . . неке труловине, као од прашина, прах трулог дрвета. — Прозори су мртво одсијевали под тањушном навлаком дрвета. Глиш. Мокра маховина . . . Труловина светли. Пол. 1973. прашине, уз прошће се пела мрка трулеж и хладна маховина. Ћоп. 2. а. распадање, трутрулост, -ости ж стање> својство онога љење, гњиљење. — Онда се из те нечистоће што је труло. — Народ . . . разјарен . . . почну развијати гасови трулежи и гњиљења. поразним стањем трулости . . . одлучно Батут. б. стање онога што је труло, тру- приступи самостално рјешавању властите лост, гњилеж. — Морско дно . . . састављено судбине. Комун. 1951. [је] из слојева органских материја у стању трулотина ж труловина. — На проплантрулежа. Петр. М. 3. фиг. морални друштвеку му се од старе брестове кладе, ишаране ни пад. — Овај трулеж у друштву продаје се за паре свакој реакцији. Марк. Св. Са- трулотинама, причинило као да се Јелисавка опружила смирена на поњави. Рад. Д. дањи свијет са својом трулежи није за мене. Јурк. 4. бот. у изразима: бела —, зелена труља ж крпа, прња, дроњак, рита. — ~ Ј ц р в е н а ~ , црна ~ 3 г о р к а ~ , гуПутем [смо] сусретали . . . снуждена сељачка сенична ~ итд. врста гљивица које парази- лица у трошним труљама. Кос. тирају на разним деловима и плодовима битруљав, -а, -о одрпан, дроњав, ритав. — љака. Сим. Реч. Та рул>а труљава и трештена . . . сад крчи трулежни, -а, -5 којисе односи на трулеж; себи пролаз. Божић. Нису хтели знати ни који проузрокује трулеж, трулост: трулежне да живи неки Тошић док је био тих и труљав. Каш. клице. Бак. Реч. Оборила јој чама к земљи гране . . . Па пресипа се, стреса . . . На трул»ар, -ара м онај који купује и купи куговенац, пасјачу, на трулежну рупачу. труље, старинар. — Понашали [су се] неКош. како ропски и стиснути, као да су задњи труљари. Коз. Ј. тр^лежница ж 1. бот. ерста гљиве Петашрћога песагпх. Р-К Реч. 2. болест труљарство с занимање, посао труљара. жила, корена воћака и шумског дреећа која изазива труљење корена и надземног дела Бен. Рј. дрвета. Свезн. труљење с гл. им. од трулети, трулити трулети, -лим, ијек. труљети, несврш. и труљети. в. трулити.

трулАна ж трулеж (1—3). — Обилазио [је] тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.

труљети, -улим> ек. трулети.

труљица ж дем. од труља. — У труљицу сав терет зави и замумул>и, чврсто свеза. Кош. ^-1" «

ТРУЉО — ТРУЊАВ труљо, -а и -е м хип. од труљар. — Крај хиљаде и двјеста круна живиш као чордаш или труљо каки. Коз. Ј.

317

трунић, -а и трунић, -ића м дем. од трун.— Стаде лагано. . . бискати са оне руке трунић по трунић [дувана] и метати га на папир. Дом. трумббта ж тал.-нем. в. труба (1). — трунка ж трун. — Био је чистунац . . . У кући му је клавир, ћемане, трумбета и Ама трунци није дао да падне на његову други сваковрсни инструменти. Јакш. Ђ. хаљину. Вес. У њему нема ни трунке . . . Хорнист је носио трумбету, бубњар бубањ. идеала. Вј. 1960. Јонке. трунтав, -а, -о незграпан, тром, који трумб&таш, -4ша м онај који свира у тешко, тромо корача, хода. — Фратричевић трумбету, трубач. — Ту [у јуришу] бубје био и као дете овако тежак, трунтав. њари бубње побацали, трумбеташи бацили Петр. В. Зачује њене трунтаве кораке. борије. НП Вук. Лице вјечно надувено као Боокић. трумбеташу. Матош. трунтаво прил. на трунтав начин, трумпа ж нем. заст. гомила. — Турци незграпно, тромо. — Сурко [је] трунтаво, на ме ударит не смију . . . док ми је Срдана хучећи грабио каменице и одхукивао. Божић. Илије, кој' с малијем боја бити неће, веће трунтавост, -ости ж својство, особина жели да на трумпу уд'ри. НП Вук. онога којије трунтав, незграпност, тромост. трумпељаст, -а, -о здепаст, незграпан. трунтаст, -а, -о трунтав. — То је био — Командант, онако трумпељаст, потрчи добродушан сељак . . . мало трунтасти меддоље. Матош. вјед, који понекад зажели да се кочоперне. Вуков. трун м (ређе ж) (зб. труње) 1. а. врло ситан делић чега смрвљеног, мрва. — Када трунтати, -ам несврш. ићи, ходати би на њега налетјело перо, трун . . . отац трунтавим, незграпним, тромим кораком, [би] . . . прискочио да скине. Кое. А. 6. клипсати. — Иза жупника трунташе стари ситан део, сасвим мала количина, делић нечега. звонар са благословљеном водом и шеширом — Покупи . . . све до једне труни. Глиш. жупниковим. Берт. Злочиначки је постати и за трун бољи или трувташ, -аша м ленштина, лењивац, умнији него прописују пролазни диктати готован, дембел, трут. — Опет би трунташ укуса и моде. Уј. 2. заст. в. трон. — Са Бепо узео перо да срачуњава. Мат. родна жала већ је крено барком на трун трунташица ж женска особа трунташ. да сједне кога млад се достб. В 1885. Изр. ни труна, ни труни, без труна, — Куд ћу с Луцом, трунташицом, куд ћу с њима? Боокић. без труни, ни за трун нимало, ни мрве. трунтељаст, -а, -о здепаст, незграпат трунак, -нка м дем. од трун. — Удариш дежмекаст. — Не згоропађује се над женама оцилом о кремен, па . . . се усијају од кре. . . већ онако трунтељаст тапше их . . . мена одбијени трунци. М 1867. Нигдје катустим дланом. Гор. јан>а, нигдје ни трунка жаљења. Хорв. трунтов, -бва м трунташ. трунити, труним несврш. 1. посипати, трунути, -нем несврш. = трулити. — прљати труњем: ~ воду. Бак. Реч. 2. а. отресати, стресати. — Човјек, забавлајући Рука нагло жртву гурне у јаму гдје ће с другима да труне. Гор. Западне му између се димом од цигаре . . . сваки час [је] трунио . . . зуба . . . остатака од јела, па ту почну пепео. О-А. Дрмусо је њоме као младом воћком с које труни јабуке. Десн. 5. проси- трунути. Батут. Ја сам добро већ научио . . . начин да се човјек некако одржи у пати, сипати. — Жива звијезда с ведрог таквој тешкој ситуацији кад труне у . . . неба, шева, труни бисер пјесме прашним путима. Матош. Кад говори лијепа дивојка, затвору невин. ВУС 1971. кад говори, канда росу труни. НП Вук. трунца ж необ. в. трунчица. — Ја видим 3. (коме) фиг. радшпи против кога, чинити, наносити коме непријатности. — Он је . . . како . . . црв . . . полако гриска . . . стабла највише мутио и трунио у родитељској кући. и гране, заметак и трунцу сваку. Шамт. Сек. 4. ситно, помало падати, вејати (о трунчица ж дем. од трунка. — Да ли снегу): труни снијег. Вук Рј. 5. требити сви ти људи имају . . . ма и трунчице савести? (чешљем) ваши из главе. Вук Рј. Ћос. Б. ~ се а. мрвити се, ситнити се, дробнти се. труња ж покр. в. триња. Вук Рј. Деан. Рј. б. падати, расипати се као труње. труњав, -а, -о у коме има труња, који је — Из благе руке труни се на уморну душу успављиво махово цвијеће. Матош. в. тећи, посут труњем. — У лонцу нађосмо мало одвајати се у капљицама, крунити се (3). труњавога кајмака. Пер. Тешко проји у — Сузе јој се труне једна за другом. Пав. труњавој торби. НПХ.

318

ТРУЊАЧ — ТРУПАЦ

5. а. мех. главни и средњи део неког дела матруњач, -4ча м покр. густ чешаљ, којим шине: ~ завртња, ~ клипа, ~ осовине. се труне, требе из косе ваши. Р-К Реч. труње с зб. им.< од трун. — Мршава Бак. Реч. б. средњи део стуба (између венца и подножја). Деан. Рј. 6. планински масив. брада професора веронауке пуна је . . . — При издизању старијих заравњених труња од дувана. Ћос. Б. фиг. Кроз перје горских трупова ломе се на многим мјестима титрике и јадике посуло сунчано труње. земљини слојеви уздуж и попријеко. ЕГ 1. Паел. 7. део, комад. — Робе роба, а сијеку главе. тру&ење с гл. им. од трунути. Не сијеку ка што се сијече, но сијеку на трун»ен>е с гл. им. од трунити (се) и четири трупа. НП Вук. 8. фиг. стцијална труњити (се). војна јединица за вршење препада. — Она [немачка дивизија] је свакодневно убацитруњити (се), труњим (се) несврш. в. вала »трупове« преобучене у партизанске трунити (се). — фиг. Проста ти вјера и униформе, пребацивала их кроз шуме у ријеч, која се не даје труњити неистином! нашу позадину и вршила покоље у селима. Миљ. Дед. В. 9. бот. а. в. ротква. Сим. Реч. б. труњица ж дем. од труња. Вук Рј. в. мајчина душица (под душица, изр.). И. труо, -ла и трула, -ло (одр. трули); труп 1 м зоол. покр. врста морске рибе исп. гњио 1. који се квари, распада; у коме Тћушшз зсотђег, сродна туни, из пор. има много трулежи. — Ја знам један долап: бсотђгМае. Вук Рј. црн, гломазан, труо. Рак. Ако је која врећа труп 2 оном. узвик којим се подражава брашна трула, ти је уклопи! Фелд. 2. гнојан, лупање, ударање ногама о тло при ходу. — гнојав. — Опасно [је] и болно одсећи згњеТо једва дочека, па труп пред Мића. Ранк. чену ногу или труо прст. Ћос. Б. 3. у коме се Ето нам уз поље нашега Сефера . . . и тако осећа трулеж, устајао. — Остала са мном ће Сефер: труп на праг. Сиј. само чула нага и задах труо спорог распадатрупа 1 ж (ген. мн. трупа) фр.-нем. 1. ња. Дис. 4. фиг. а. веома слаб, немоћан, (обично мн.) већа војна јединица, војска. — трошан, оронуо; безвредан. — Сва сам ја Цијело су јутро марширале трупе. Крл. трула, само да се скљокам. Рист. Изгледа Јанко Катић поћи ће са својом трупом да није рентабилно да се за такву трулу навише . . . и ту ће причекати силу турску. власт експонира. Крл. 6. досадан, монотон. — Зато су нам и критике . . . 'ладне, труле, Вес. 2. друштво, колектив, дружина уметника, обично глумаца (често путујућих), односно без живота . . . пуне натегнутости, досаде. циркуских артиста. — Трупа Осјечког наДом. 5. фиг. покварен, неморалан, сраман. — Нешто је труло у држави Данској. Панд. родног позоришта . . . дала је у протеклој 6. (само ж) покр. трудна, бременита (о сезони 260 уметничких приредби. Пол. 1950. Хтио сам саставити трупу од десетак глужени). Вук Рј. Изр. нагазити на трулу даску; маца. Вј. 1970. 8 трула даска; труле кобиле; трули трупа ж разг. 1. пањ на којем се сече богаташ; трули газда в. уз те именице. месо. Рј. А. 2. мали плитки чамац начињен од стабла, дебла. — Трупа, трупара или труп м (лок. трупу; мн. трупови, ретко трупи) 1. а. средишни, централни део човечјег трупица . . . распрострањена је у доњем или животињског тела између ерата и удова, току ријеке Неретве. Вј. 1972. 3 2 који обухвата грудни кош, трбух и карлицу трупа узв. оном. в. труп . Р-К Реч. 1гипси8. — Ево милостива госпођа баруница трупак, -пка м дем. од труп, трупац. — тихо загргоља . . . Молић . . . устане и — Моја права душа била . . . ђе мој трупак јако љубезно . . . нагне труп. Кал. Дете . . . тијела отпануо. Рј. А. продужи: — [Овца] има главу, врат, труп и трупак, -пка м корак коња у касу. — удове. Дом. 5. тело уопште. — Одложит ћу данас тај уморни труп. Уј. 2. мртво човечје Укопај ме на друму широку да с' наслушам тело, леш. — По цести . . . црнили се тру- трупка од коњица. НП Вук. трупа&е с гл. им. од трупати. пови мртваца и рањеника. Мул. Неколицина њих . . . пронађу труп без главе и пренесу трупара ж покр. трупаг (2). В. пр. уз га у Кочане. Вујач. 3. стабло (обично одсечено) трупа2. неког великог дрвета; већи пањ. — Његов трупарање с гл. им. од трупарати. [дудов] дебели труп пун је отеклина, кврга трупарати и трупати, -ам несврш. лупаи чворуга. Пав. У ниској колибици . . . на ти, ударати о тло при ходу. — Поред вагона грубим труповима сједимо. Ђон. 4. главни, масивни део брода; средишни део авиона (без неко је трупарао. Јак. Трупају о пут Капларове чизме. Сиј. репа м крила). — Кад . . . запазиш лађу на мору, *ти ћеш прво сагледати њену катарку, трупац и трупац 1 , -пца м дем. од труп, а тек ће се доцније јавити и њен труп. Нуш. мали труп; одсечени део стабла,дебели балваи,

ТРУПАЦ — ТРУСА пањ, клада. — Сјео пред својом бараком на буков трупац. Ћоп. Свали с рамена трупац за огрјев. Гор. 4 трупац , -пца м покр. а. бубуљица, чие буљица, мозуљица. Вук Рј. б. осип од грозниц око усана. И. трупач, -4ча м зоол. врста морске рибе Аииз Мбиб, сродна туни, из пор. бсотћгМае. Деан. Рј.

319

трупкати, -ам несврш. а. ударати, лупкати ногамаоземљу. — Заробљеници гладни и измучени, са подигнутим јакама, трупкали су у месту. Јак. б. идући (рбично ситним, кратким корацима) подизати шум. — У Италији виђате дуге поворке Енглескиња и Американки како трупкају за водичем. Пол. 1958. \ трупло с труп. — Трупло [чуња] >^. садржи ос чуња и два подједнака и слична трупачке и трупачки прил. с места, одреска чуња. Анал. Испод снијега нашли из места, без затрке, без залета (скочити). [су] трупло човјека. Цар Е. Као стријела — Моје [имање] би' могао из двапут трупачке одлетјели [су] током брзица на дрвеном прескочити. Лоп. Узјахао [је] подивљалог труплу. Уј. коња и . . . трупачки скочио из бачве. Глиг. трупље с 1. зб. им. од труп. — Видио трупаш, -Зша м војн. старешина (подофицир или официр) којије као обичан војник, из [сам] у блату трупља осрамоћених . . . дјетрупе, добио неки чин (после свршене одређене војака. Кум. 2. мртво тело, леш, труп (2). школе, односно курса). — Млађи официри би — Ако умрем, баците ме у јаму или ми пустите трупље да га звјерад разнесу. Љуб. га пањкали — трупаш, неспособан, остарео. Ћос. Д. трупни, -а, -о који се односи на труп. — Имао је [брод] троструку трупну оплату. труп&гина ж пеј. трупина {!). — Сада удри, прави рупетине, бацај у њих турске Вј. 1960. трупетине. Радич. трупни, -а, -б који се односи на трупу1 трупина ж 1. аугм. и пеј. од труп. — Џ): ~ официр, ~ комора, ~ санитет, За часак се убојице уклупчаше . . . па ти ~ коњ. се чини једна трупина с неброј . . . глава и трупнути, -нем сврш. 1. ударити, лупрепова. Ад. Урликало [је] јато гладних вуконути ногом или ногама о тло. — Трупнуо ва око трупине мртвога бријача. Шен. Возио би ногом . . . да стресе са њих дебели слој [је] трговцима дужице из шума и трупине прашине. Чипл. 2. скочити, треснути, пасти. големих храстова на жељезничке станице. Коз. Ј. По цијели дан сједи на трупини при — Трупнуо је с последње гране пред распуханог старчића . . . и стуштио се преко зиду. Вуј. Посматра не би ли у памети утврпољанка. Ћоп. 3. трупити. — То не може ни дила слику од брода, сенку од његових једрила заједно с његовом трупином. Дов. да помисли . . . да виде својим очима Те2. главчина, део точка у који су учвршћени мелка Змаја да трупне у Скопље. Пол. 1973; Р-К Реч. паоци. Вук Рј. трупчаник, -ика м пут, стаза у планинтрупиница ж дем. од трупина (2). ском, односно брдском пределу који утру, трупити, -им сврш. 1. изненада се појанајчешће у снегу, трупци при спуштању у вити, упасти, банути, хрупити. Р-К Реч. низину. И-Б Рј. 2. нагло ударити, лупити нечим широким. И. трупчкиа ж аугм. и пеј. од труп (5). трупић, -а и трупић, -ића м дем. од труп, трупац. — Она застаде и сједе на трупчић м дем. од трђпац. — Седе крај суви трупић. Ћип. Стражња' нога коњева огњишта на два дрвена трупчића. Дом. клатила се под струјом воденом као тр$с м 1. (мн. трусови) потрес (1). — дрвен трупић. Цес. А. Прете томе староме ратнику, Београду, да трупица ж покр. трупа2 (2). В. пр. под ће га . . . атомским пламеном и трусом удатрупа2. рити, да му . . . камен на камену не остане. Петр. В. У неколико се маха оћутио трус трупица ж пањ, клада. — Хлеб је био земље, хумци се селе у долине клижући. извађен и разломљен на једној трупици. Киш. фиг. [То су] предзнаци тешких истоЂур. Сио у ћошак на дрвену трупицу. Вуј. ријских трусова који ће касније . . . задрмати трушса ж зоол. врспга инсекта Виссшшп. светом. Мил. Ж. 2. (мн. трусови) спора, Бен. Рј. семе биљке које се труси, пада, из кога исклија, изникне нова биљка. — То семе [бактеријај трупкалица ж коњски ход кратким . . . зовемо ми »трус« или »споре«. Батут. корацима, мали коњски кас. — Шваба вози трупкалицом. Вук Рј. Коњи [затрупкаше] труса ж покр. врста народног кола. — трупкалицом на дивно пуцкетање бича. Наиграло се и трусе, и тапе, и дере на Креш. весеље . . . жупника, који се насладио да нам је показао најљепше коло. Павл. трупкање с гл. им. од трупкати.

320

ТРУСАК — ТРУТУША

трусак, -ска м трускање, трескање, ис- онда . . . преко бразде трускали и . . . све прекидан потрес. — Несрећни отац . . . при- покљуке полупали. Ков. А. државао њихове већ укочене удове, као трусковци м мн. зоол. в. спорозое. Терм. 4. да је хтео спасти их од труска на путу. Грол. трусликовина ж бот. в. крушина. Сим. трусан, -сна, -сно (обично одр.) који се Реч. односи на трус (1), потресан (7), земљотресни. труснути, -нем сврш. покр. 1. в. трес— [Лађа је] саграђена од горског дрвета нути. — Спотакне се [Анђа] понекад и које је расло на трусним падинама вулкана трусне бременом и дететом. Ђур. 2. испити, Етне. Мил. Тај крај . . . спада међу најтрусиспразнити, иструсити. — Тако све труснунија подручја на свијету. ВУС 1970. ше по капац вина. Креш. трусан»е с гл. им. од трусати. трус&аци м мн. и тр^сњаче ж мн. трусаше с гл. им. од трусати се. зоол. в. спорозое. Р-К Реч.; Бен. Рј. трусати, трусам несврш. полако, уједтрусовина ж нар. песн. чудотворна вода начено, лако се тресући касати (о коњу). — која доноси заборав, вода заборавка. — О, Коњи се пропињали, унатраг трусали. Креш. капљу дај ми, боже мој, бар капљу трусовине! Крањч. С. трусати се, -ам се несврш. покр. в. трускати се. — Волим ићи пјешице нег' труст м енгл. један од виших облика касе по оваком путу у колима трусати. И-Б Рј. питалистичког, монополистичког удруокивања предузећа, при чему она губе своју самотрусити, трусим (импф. трушахЈ трп. прид. трушен) несврш. трести, стресати, сталност, а њихот власници постају акциоистресати нештпо са (из) чега или у шпш; нари, сувласници новог заједничког предузећа. испијатпи тресући, испијати до дна. — Трчао Изр. ~ мозгова (понекад подр.) назив је . . . преко непокошених ливада трусећи за скуп, групу људи који се сматрају врло влаће и росу. Донч. Настави Сурко трусити мудрим, ученим. здјелу. Божић. Још увијек могу наћи довољтрут и трух м (мн. трутови и трутови) но провинцијских прчварница у којима се 1. пчелињи мумсјак који врши само функцију из очаја трусе шприцери. Вј. 1970. оплођења матице, а после тога пчеле га изба~ се стресати се, падати с чега; (у)па- цују из кошнице. — Из оплођених јаја настају дати у што. — Са фасада мирних ту се радилице или матице, а из неоплођених жбука труси. Полић. У њих [чизме] се не постају трутови. Финк. 2. фиг. човек који труси снијег. Гор. живи од туђег рада, готован, ленштина. — трусје с 1. зб. им. од трус (2). — Од А шта ће њему новац? Трутовима, калуђерима — да се жире? Ђил. 3. покр. гнојно друштва њетко спотакне се и свали на запаљење прста, злић. Вук Рј. трусја хрпи. Марк. Ф. 2. буђ, плесан (у вину). Бак. Реч. трута ж зоол. покр. 1. врста речне рибе сличне пастрмки, младица {2). Вук Рј. 2. врста труска ж покр. 1. в. троска (2). И-Б Рј. мреже за ловљење рибе. Бак. Реч. 2. старо коље, притке у еинограду. И. 3. трутина м и ж аугм. и пеј. од трут. спора, клица Џа). Деан. Рј. 4. бот. в. китњача. — То је од нас учинило гњиле трутине. Бен. Рј. О-А. трускавац, -авца м бот. в. троскот. трутица ж дем. од трута, мала трута. Сим. Реч. Бак. Реч. трускавица ж покр. 1. колски нераван, трут&ак и трутњак м ћелијице у кошџомбаст пут на коме трускају кола при ници у којима се легу, разшјају трутови. вожњи; трускање, труцкање, дрмање, дрму- Деан. Рј. сање (у колима). — Како је на таквим њивама трутов, -бва м трут (2). Р-К Реч.; велика трускавица, поразбијају готово све Деан. Рј. покљуке. Кор. Дотукао га је управо овај трутовац, -бвца м бот. врста гљиве из цвилеж трамваја, трускавица и гужва. Куш. пор. рупичара МегаИш. Бен. Рј. 2. е. тресет1 (2). Р-К Реч. трутбвњача ж = трутуша престарела трускање с гл. им. од трускати (се). матица која леже само неоплођена јаја из трускати, -ам несврш. поскакивати, по- којих се развијају трутови. Р-К Реч. игравати, цупкати (рбично при игрању у трутовски и трутовски, -а, -б који се колу). — Нити се зна ко је коловођа, ни односи на трутове., ко је кец; ни ко може, ни ко не може — трутбвчина м и ж аугм. и пеј. од трут. него се све дигло и труска ли, труска. Р-К Реч. Марк. М. ~ се 1. трускати. 2. труцкати се. — трутуша ж = трутовњача. — ПрестаМораде . . . приповиједати . . . како су се рела матица постаје »трутуша«, леже само

ТРУЋАЛО — ТРЧАЛО неоплођена јаја и даје само мужјаке, трутове. Пол. 1958. трућало с и м онај који трућа, причало, бенетало, наклапало, зановетало. Р-К Реч. трућање с гл. им. од трућати. трућање с гл. им. од тр$ћати. трућати, -ам несврш. иуч. ггрема трућити. Вук Рј. трућатн, трућам несврш. бесмислено, којешта говорити, булазнити, лупетати. — Ја неопрезан? Шта трућаш, — викнуо је Гембеш. Поп. Ј. трућитн, -им сврш. в. бацити. Вук Рј. трухао, -хла, -хло в. труо. — Видјело се да је трухло [рухо] и да ће се распасти Чим га дотакну. Њег. трухп- в. трул-. трухнути, -нем в. трунути. труц м нем. покр, пркос, инат. — По тестаменту док је она [баба] жива не сме се ништа ни продати ни делити. Неће баба у труц да умре! Срем. труцати, -ам и труцбрати, -уцирам несврш. (кога, коме) проговарати, пребациеати, прекоравати; пркосити. — И још ме труца да се клатим. Донч. За време док су у свађи кад се нађу где, они се не гледају, него »труцирају« једно другом. Срем. труцкав, -а, -о који је изазван труцкањем, којије последица труцкања: ~ вожња. труцкавнца ж трешња, тресење, потресање (џзазвано труцкањем при вожњи по неравном, џомбастом путу и сл.). Вук Рј. труцкаво прил. на труцкав начин, труцкајући се. — Орачи воде ралицу с напором и журе за стоком јако раскоракнуто и труцкаво, час упадајући у растрошено тло . . . час спотичући се. Сек. труцкање с гл. им. од труцкати (се). труцкати, -ам несврш. 1. а. трести, потресати, дрмати. — У пени окупани коњ ишао је по стрњици лашш касом, труцкајући јахача. Моск. б. труцкати се. — Повио [се] ва кљусету па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања. Ранк. в. кретати се тресући се, потресајући се, дрмајући се (о колима). — [Двоколице] су труцкале излоканим путевима. Пер. 2. оном. грицкати, грискати тако да се при том чује звук »труц*. — Слушао [је] у дугим . . . зимским ноћима како кон> труцка сено. Ђур. ~ се трести се, потресати се, подрхтавати, дрмати се. — Труцкали смо се неколико сати по џомбовитом путу. Чол. Гунђала је још увијек и кад је већ била на путу, труцкајући се у седлу, погунђа. Франг. Кочије су се труцкале на путу. НИН 1970. 21 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

321

труцнути (се), -нем (се) сврш. према труцкати (се). — У тај мах труцну железница мало појаче и он се раздрема. Срем. Кола [су се] ту и тамо морала труцнути. Чипл. труцњава ж труцкавица, труцкање. — Ја . . . сиђем [с кола] да исправим ноге и бедни стомак од труцњаве многе. Ил. трушликовина и трушљнковина ж бот. в. крушина. Сим. Реч. трушни, -а, -б који се односи на трушницу Џ), који је од мекиња: — хлеб. Вук Рј. трушница ж покр. 1. хлеб од мекиња. Вук Рј. 2. мн. инсталације у којима се труси шумско семење. Свезн. трфљање с гл. им. од трфљати. трфљати, -ам несврш. тртљати, брбљати. Р-К Реч. трх м покр. терет, бреме. — Дан по дан, а теби твој брачни живот постане трхом. Коз. Ј. На ме трх је тежак пао. Наз. трхбносан, -сна, -сно ков. који носи, односно вози трх, терет, теретни. — Из Илице долазио штропот кочија и трхоносних колија. Ђал. трх&ноша м заст. носач. — Највише сам разговарао с њеким хамалом (трхоношом). Рад. А. тј?ц! узв. у изразу: ~ -врц в. туц-муц (уз муц, изр.~). Р-К Реч. трцало с покр. в. цртало. Вук Рј. трцање с гл. им. од трцати (се). трцарбл, -бла м и трцарбла ж тал. пом. део једра који се увија и помоћу конопчићД скраћује површина једра. Деан. Рј.; Бен. Рј. трцар&латн, -ам несврш. увијати, скраћивати једра. Деан. Рј. трцати, трцам несврш. крзати, хабати, цепати. Р-К Реч. ~ се крзати се, хабати се, цепати се; прљати се. — Устао је са свилене фотеље (превучене навлаком да се не трца) и пружио му руку. Поп. Ј. трчак, -чка м (мн. тфчци и Т^ЧКОВИЈ ген. трчака и тфчкбва) зоол. 1. в. трчуљак. — Сјећам се вашег тараца, по којем знају да жустро хрле . . . црнкасти трчци. Бен. Врло су лијепи и окретни корњаши трчкови. Финк. 2. водена птица СаШгш1а сШогориз из пор. КаШ(1ае. Бен. Рј. трчалац, -аоца м (ген. мн. -лаца) онај који трчи. Прав. трчалнца ж и м и трчало с и м трчкало. — Трчалицо сиротињска, напросио си се [дјевојака] по читавом котару, а ниједна се не нађе. Гор. Замоли трчала нека изађе и нек пригледа коња. Креш.

322

ТРЧАЊЕ — ТРШАВ

тр"чка ж зоол. врста птице, пољска јаребица. — Зар није било љето? . . . Зар није јуће) ~ трчање при коме се брзина прогре- трчка трчала у житу? КН 1958. То . . . ћемо се неколико дана наужити дивнога лова: сивно појачава до постизања пуне брзине; штафетно ~ трчање са преношењем шта- сад на зечеве, сад на трчке, сад на дивље патке. Коз. Ј. фетне палице од старта до циља. трчати, -чим несврш. 1. а. кретати се трчкалица ж покр. женска особа трчврло брзо, одбацујући се наизменично ногама карало, трчалица. Рј. А. од земље тако да тело кратко време лебди трчкало с и м трчкарало. — Погодио се у ваздуху, јурити, бежати. — Луђачки је за трчкала на новосадској Рибљој пијаци трчао цестом. Гор. Неке заостале поворке, код препродавца. Чипл. бојећи се да не закасне, трчале су око . . . трчкање с гл. им. од трчкати. цркве. Чипл. б. (стазу) спорт. прелазити трчкарало с и м особа која трчкара, која таквим, брзим кретањем. — На 300 метара, иако је ту стазу први пут трчала, Сабина је се шаље да посвршава послове на разнимместима. — Ја у дворац нисам ушао да будем постигла време од два минута и 8,5 секунди. НИН 1973. в. фиг. брзо пролашти, тећи, трчкарало. Грол. Знате ли шта је то ордонанс? — Трчкарало, господине натпоручјурити (о времену и ономе што се у времену догађа). — Ведри дани неће да постоје мало, ниче. Јонке. него трче — и живот једнако јури. Глиш. трчкарање с гл. им. од трчкарати. 2. а. ићи брзо, обилазити (рбично ради обавтрчкарати, -ам несврш. а. дем. према љања неког посла), журити, хитати. — трчати, трчкати. — Трчкарао [је] за колиСви . . . не морају устајати изјутра . . . и ма с капом у руци. Цар Е. Био је [мачак] трчати право у школу немајући кад ни доужасна лењштина . . . По њему су се . . . ручковати. Уск. Адам се цијеле дане мучи и могли . . . мишеви . . . шетати и трчкарати. трчи около и гњави се, само да би заситио Срем. б. одлазити брзо на разна места, ићи каприце својих муштерија. Крл. б. ићи некуд брзо тамо-амо ради свршавања послова. — у великом броју, масовно. — Код нас свет трчи Тамо се ради, трчкара . . . успрема. Вес. у биоскопе. Бак. Реч. 3. (за ким, чим, око Мужеви су већ петнаест дана приковани уз кога, чега, на кога, што) непрестано ићи за дом . . . [а жене] трчкарају у сусједство. Гор. ким или чим, гпежити за чим, отимати се. трчкарење с гл. им. од трчкарити. — Мало прије је била овдје — свуда трчи за мном. Богд. Они вичу на оружје, али трче трчкарити, трчкарим несврш. дем. в. за новцем. Матош. фиг. На прљавог трчи и трчкарати. Вук Рј. пас и метак! Ћос. Д. 4. а. (чим) махати; трчкати, -ам несврш. дем. према трчати. млатарати, брзо покретати. — Руке му — Чуше [се] мишеви како трчкају. Црњ. и очи само играју — час пружа сапун, час Њеним ћу пријатељима . . . распиривати улар, час конопац . . . Хаџија га гледа . . . Никад он овако не трчи рукама. Сиј. б. самовар3 трчкат ћу по што буде требало. Л-К. брзо прелазити с предмета на предмет трчке и трчки прил. покр. в. трчећи, (о очима, погледу). — Њезине очи трче, скачу, мјере. Киш. 5. фиг. наилазити, долазити брзо трком. — Ђевојка се разљути . . . те трчке у поћеру за њим. Н. прип. Вук. Па прелеће (најезик и сл.). — Све у животу што је видио преко поља равна . . . пољем трчки, а гором . . . сад му је трчало право на језик зекачки. НП Вук. Чекало да плане у ријечима. Сиј. трчуљци, трчуљака м мн. (јд. трчуљак, Изр. ~ кошију заст. утркивати се на коњима. — Он је . . . терао коње као да трчи -љка) зоол. породица инсеката тврдокрилаца кошију. Јов. С; ~ п р е д руду в. уз руда снажног тела, јаких вилица, тпанких пипака (изр.); т р ч е ћ и к о р а к кретање у трку. — и випгких ногу, веома окретни и брзи, а хране Чета трчећим кораком појури у оближње се инсектима, ларвама и пужевима СагаћИае: ~ гусеничари, златни ~ . ЕЛЗ. село. Ћос. Д. трчећн прил. крећући се врло брзо, јутрша ж мршава овца накострешене, рећи, трком. тршаве еуне. Р-К Реч. трч^ћкн прил. трчећи. — Ко хуктача, трша м = тршо онај који има тршаеу трчећки ходи. Кош. косу. трчање с гл. им. од тпрчати.

Изр. спорт. прогресивно (убрзава-

трчилажа ж и м онај који проноси лажи; исп. лажиторба. — Трчилаже и смутљивци, то су та . . . пискарала што се скићу нашом Блатвијом. Крл. Људи (наравно они . . . угледни . . . а не којекакве барабе и трчилаже) су . . . најосетљивији. Вучо.

тршав, -а, -о који стрши, разбарушен, чупав, накострешен, куштрав (р коси, длаци). — Зној као да је извирао испод крутог тршавог прамена косе. Вуков. У мраку изгледаше Бикан подадуо . . . бијеле тршаве руње. Божић. Не могу да опишем онај израз

ТРШАВАТИ (СЕ) — Т У

323

тршчан, -а, -о који је од трске, трсков, његова смешљива лица . . . с тршавим брковима. Петр. Б. фиг. Над њим црне, тр- који сачињаеа трска. — Сахароза [се] често назива тршчани или репни шећер. ОК. шаве гране јеле и дубоко небо с ријетким Можда би најбоље било сломити тршчано звијездама. Ћоп. перо . . . зарезано на врху. Селим. тршавати (се), тршавам (се) несврш. и тршчар, -ара м тршчак. — Лева обала уч. према трсити (се). Дона3 песак, језера опкољена шумом, нетршавац, -авца м 1. = тршавко онај који има тршаву, накострешену, разбарушену проходан тршчар . . . све је било заливено хладним јутарњим руменилом. Моск. косу. Р-К Реч. 2. бот. в. мачков брк №§е11а тршчица и тршчица ж дем. од трска. — (1ата$сепа и N. затга. Сим. Реч. Седе на столицу . . . лупкајући се танком тршавица ж женска особа тршавац. тршчицом по листовима. Вин. Р-К Реч. тс! (често са више гласова »с«: тссс) тршавко м = тршавац (1). Р-К Реч. тршавост, -ости ж особина, стање онога пс(т). — А вина? . . . Тсс . . . пио сам га понекад у Београду. Ранк. Мене боли! — који је тршав, онога што је тршаво. зајаука шегрт . . . Тссс . . . — поче га Стојан тршбгати (се), -ам (се) несврш. покр. ућуткивати. Ћор. в. батргати се. — Па што онда да се петљам т^ 1 прил. 1. за место: на том (рвом) и тршегам тамо-вамо? Боље да се смиримо месту, на то (ово) место. — Како можеш да бар дан-два на једном мјесту. Лал. Живиш ту сам? Вес. Но да, што да се ту трше&е с гл. им. од трсити (се). још тумачи? Крањч. Стј. 2. за време а. у тршити, -им несврш. подизати тако да том тренутку, тада, онда. — Марко осети изгледа тршаво, разбарушено, накострешено жеђ па заповеди: — Механџија, донеси ми (о коси, длаци), кострушити. — Ко то пише? вина . . . Ту Марко одјаши Шарца. Дом. — питао се старац . . . тршећи обрве од Ту се кнез . . . замисли очито смишљајући напрегнутости и пажње. Ђур. тешко. Крањч. Стј. б. врло близу, ускоро. — тршља ж бот. грмолика, висока зимзелена Лекари нађу да је стање болесника врло биљка из пор. рујева, с малим тамноцрвеним опасно и да је катастрофа ту, неизбежна за гроздастим цветовима, која расте у прикоји дан. Скерл. 3. за узрок: зато, стога, морЈУ> & употребљава се у индустрији лако- због тога. — Професори нису ту да изричу ва, кита, фирнајза и у козметицп, тршља казне! — настави да дшсли Бајкић. Ћос. Б. Р^лааа кпЉсиз. ЕЛЗ. 4. у том случају, у тој ствари, у тим прилитршљака ж бот. в. оштрика (а). Вук Рј. кама. — Ту ништа не помаже. Бак. Реч. тршљика ж покр. 1. бот. в. трска. 5. близу, блиско (при одређивању, погађању тачности нечега). — Удата си? — пита [жену] Вук Рј. 2. сува стабљика кукуруза са које Синан . . . Удовица? — вели Синан. — Ту су обрани зрели клипови кукуруза, кукурузоси негдје. Сиј. вина. — Јесен, кукуруз дигнут, голе њиве се Изр. ја сам ту ево ме (да ти помогнем); раскаљале, штрче тршљике као стари зуби. нема ту нема еише, не може се више. — Ђос. Д. Видцм ја, и бати нису све козе на броју . . . тршнат, -а, -о в. трснат. Вук Рј. Нема ту да онако весело с наном разговара т р ш о , -а и -е = трша. као пре. Ад.; ни ту ни тамо нигде, ни на трштво с заст. трговање, трговина. — једном месту, неодређено. — Све оно наше, блитвинско . . . прелазно, ни ту ни тамо, Свако трштво под Бакром и мимо Бакра да између двије обале. Крл.; ту и тамо на се плаћа. Нех. неким местима, понегде, овде-онде; ту и ту тршћак, -ака м в. тршчак. — Посматпоказује место које говорно лице неће да пошне, раш тршћак и бусење на другој обали. али које мора да буде одређено. — Кад дођеш Чипл. У бару бјежах, гдје се сред тршћака на лађи ту и ту између две планине. Н. и муља сплетох и падох. Комб. прип. Вук; ту и тутило како је било онда тршће с зб. им. од трст. Р-К Реч. тако је и остало, ништа се није променило. тршутлати се, -ам се несврш. покр. — Ви у свету, у великом свету, а ми овде, забављати се, играти се; задиркивати се. — па ту и тутило. Један дан као и други. Петр. И овце су моје, и дијете моје . . . де обуј сеа В.; ту л е ж и з е ц в. у том грму лежи зец де обуци се3 и немој да се тршутлаш с дјецом, (уз зец, изр.У, ту с к о р о , ту н е д а в н о , ту па да те дјеца убију у нос. Сиј. неки д а н и сл. за појачавање значења блитршчак, -ака м место, земљиште обрасло зине: пре кратког времена, нрдавно.—Даму трском. — Легне у тршчак . . . покрај ри- видите нове лустере! . . . Ту неки дан их је јеке. Марет. Мјесечина је преплавила обалу. наместио. Ком.; шта ја ту могу?ке могуу томе ништа да помогнем, немоћан сам; шта Из мрака је извукла . . . тршчаке у води. је, ту је> шта ти га је, ту ти га ј е треба Лал. ^, , . д д ^ . ^ . , 21«

324

ТУ — ТУВИТИ

туберкулински, -а, -о који се односи на се помирити с оним што је жизбежно; што је туберкулин. учињено, учињено. 2 Изр. ~ експерименат (опит, покус) ту ак. јд. показне зашнице »та«. — Ја убризгавање туберкулина у кооку да би се ћу га купити по ту цијену. Креш. доказало туберкулозно обољење. 8 ту (обично поновљено) узвик за подратуберкупбза ж лат. мед. заразна болест жавање звука трубе. — Ту! Ту! наругала се човека и животиња коју изазива Кохов бацил, труба. Гор. сушица: ~ плућа, ~ костију, ~ зглобова, т у а ф прид. непром. тур. покр. в. гпухаф. ~ коже, ~ лимфних жлезда. — Туаф му нека жена, ја све мислим да је Изр. мед. милијарна ~ туберкулоза до ње кривица. Шуб. која настаје када се туберкулозни бацили туба ж лат. 1. цев, обично од танког лима, пренесу крвотоком у оба плућна крила или са затварачем на заертањ, за разне кремове, у цео организам; о т в о р е н а ~ туберкулоза гшсте, лепак и др. — Туба аспирина и кутија са туберкулозним бацилима у испљувку. од сто цигарета . . . то је био цео пакет. туберкупозан, -зна, -зно који се односи Ћос. Б. Нашим друговима који штампају летке однијети треба тубе црнила. Донч. на туберкулозу, који болује од туберкулозе, 2. врста лименог дувачког музичког инстру- који је изазван туберкулозом, сушичав: ~ човек, ~ грозница, туберкулозне жлезде, мента дубоког регистра, у облику елипсасто туберкулозне каверне. фиг. ееома рђав, савијене цеви, позауна, тромбон. Кл. Рј. 3. слаб, мале ужтничке вредности. — Треба анат. цев у облику трубе: Еустахијева ~ . прочитати ону туберкулозну причу његову тубак м покр. дуван за шмркање, бурмут. »Живот и смрт*. Скерл. — Има свакојаких густова. Ето, мој Кипра туберкулбтик м болесник од туберкулозе. воли да поспе дињу бибером или тубаком. — Било је ту . . . лимфатичне . . . деце . . . Срем. Залаже га слашћу сваком . . . киселикаштеланских туберкулотика . . . врличких цом сланом, млаком, и кржаком и тубаком. грозничаваца. Божић. Змај. туберкулбтикер м туберкулотик. — тубарити, тубарим несврш. заст. наВећина је те графике засићена болесном меравати, смишљати. — Мислим зато да еротиком . . . и стварала ју је надражена и ме [светац] оставио јер тубарим да се погрозничава фантазија . . . тешког туберкулокаурим. НП Вук. тикера. Баб. тубаст, -а, -о којије налик на тубу, туп, туберкул&тики&а ж женска особа тузатубаст, спљоштен. — Охвори мршави тубасту шаку. Каш. Био је весео момак, беркулотик. Кл. Рј. тубброз, -бза м бот. в. тубероза. Сим. смијешна, тубаста носа и ријетких зуба. Реч. Донч. тубербза Ж бот. биљка једносупница тубер м лат. 1. анат. велика кврга, гука која настаје на месту где се један или више јаког и пријатног мириса из пор. суноврата која тетивних мишића хватају за кост. БЛЗ. се гаји као украсна, а служи и за произеодњу лекова Ро1уапЉе8 Шћего^а. ЕЛЗ. 2. мед. упални, гнојни чворић, величине зрна проса до пасуља, који се распада и оставља тубити и туЧЈитн, -им несврш. в. тувити. иза себе ожиљак. И. — Он се на то све расејано смејао као детету чије се речи не тубе. Петр. В. туббран, -ана м разг. онај који болује од туберкулозе. — Туберан је, физички ништа т^бла ж покр. в. тугла. — Просили вије. Вук би га једном руком скрцкао. Дав. Шестани по свој држави милостињу; прве туббранка ж окенска особа туберан. — године да клачину горе . . . треће да пеку тубле и опеке. Љуб. Срета је отишао да скува игле за инјекцију. Туберанка је јаукнула. Дав. тубљење и тубљење с гл. им. од тубити. тубАркул м бацил туберкулозе. — Лијечтубок м покр. мали сирац, груда или криник је . . . Сашу упозорио нека се чува, шка сира. Вук Рј. јер су туберкули преносни. Ђал. туЧ5ус м лат. цев (рбично двогледа, микротуб&ркула ж 1. мед. чворић, клржица, скопа и сл.). — Поврх окулара на тубус микмехурић на завршетку бронхиола у плућима. роскопа долази Абеова коцка. Физ. 1. 2. разг. туберкулоза. — Оболио [је] на неизтувана прил. тур. покр. лепо, блћго; у љечивој туберкули. Коз. Ј. Пред излозима изобиљу. — Богме је теби тувана. Шкаљ. . . . зуре блиједе силуете рада са клицама тувити и тувити, -им несврш. 1. добро туберкуле. Ђон. држатиу памети, памтити. — Т и соколићи туберкулнн, -ина м препарат, стерилни никако не туве ону танану разлику међу филтрат бацила туберкулозе, за заштитно мојим и твојим. Торд. Гуслар је све то тувио цепљење и лечење од туберкулозе. -, * ?»л способношћу само слепима својственом. Сур-

ТУВЉЕЊЕ — ТУГОРОДАН

325

2. говорити коме убеђујући га, убедљиво саве- тугаљивост горњега питања по науку . . . товати, сугерисати коме. — То јој се тувило настаје тек онда . . . кад је . . . редован закоу главу од малих ногу. Донч. Игуман ми нодавни пут . . . затворен и спречен. О 1875. туви: ти га, вели, окрепи својом простотом. Опазио [јеј да њеној стаситој прикази лепше пристаје онај узвишени мир тугаљивости Ђил. неголи бучна радост. Коз. Ј. т у в љ е а е и т^вљење с гл. им. од тувити. тугђиша ж бот. в. коцкавица. Сим. Реч. туг м (мн. тугови и тузи) тур. ист. коњтугежљив, -а, -о заст. в. тпугаљив. — ски реп привезан на врху копља који се носио као застава, а представљао је пашин чин, И одјећа, и лица, и тугежл.иви говори, све ти спомиње да си у сиромашној земљи. ранг. — У пашалуку је највећи заповједник Павл. и управитељ паша од три туга . . . који се зове и везир. Вук. Дојаше Хусеин-паша биот у г и ш а ж, тугшиак, -шка, тугишан, градски, носећ' заставу са три туга. Том. -а и тугДшах, -Дха м бот. в. коцкавица. т^га Ж 1. душевни бол изазеан неком не- — Не падај ми иње од ораха, не долаз' ми срећом или великом чежњом, дуисевна папгња, мирис од катмера, од катмера и [од] тугижалостп. — Видино срце никад овака туга шаха. НП Шкаљ.; Сим. Реч. није стегла. Змај. Знао [је] да ће јој се туга тугјан, -Љга м тур. покр. уживање, рас. . . макар мало ублажити. Мул. 2. фиг. особа кошан живот, раскошно живљење. Шкаљ. која је веома драга (родитељ, дете, сродник, тугла ж лат. покр. опека, цигла; цреп. пријатељ, друг), према КОЈОЈ се осећа сажаљеРј. А. ње, за КОЈОМ се жали, КОЈП задаџ бол. — д туглија м тур. ист. паша с тугом. Рј. А. ти си ми гладан? — тргне се она . . . туго, туго, слатко моје дете! Стат- Редови клупа. тугован, -вна, -вно заст. тужан, жаЕј, туго моја! Нема другова знаних! Ћоп. 3. лостан. — Жељан сам био истине, па била бедан, јадан, тужан изглед кога или чега. — и туговна. Павл. Над гомилом камена3 пепела и недогорјелих тугбванка ж тужна, жалосна песма; изломљених греда стрче само димњаци, туговање, жаљење. — Кад би се разлила којијошпојачавају. . . пустоши тугу згариш- каква тугованка, њему би пошле сузе на та. Чол. 4. тугаљивост, голицавост, шкакочи. БК 1906. Ово . . . шкртарење као да љивост. — Туга ме кад ме такнеш по табану. му начас весељем . . . протка жалобну . . . Рј. А. тугованку. Божић. Изр. нема ни туге нема ништа. Р-К туг&вање с гл. им. од туговати (се). Реч. тугдвати, тугујем несврш. а. бити тутугаљкв, -а, -о 1. голицав, шкакљив. — жан, бити обузет тугом, осећати тугу, [Чича Тима] уштинуо је тако незграпно . . . жалост. — Жив се човјек мора бринути и испод мишке, где је лепа Гркиња најтурадити, а не . . . узалуд туговати. Ивак. Не гаљивија. Јакш. 23. 2. осетљив, деликатан тугујте, радујте се рају који вам је обећан. (питање, посао и сл.). — Одавно нисмо дирали Селим. б. изражавати тугу, жалост, жау ово тугаљиво питање. Ком. Да ли се долилити, оплакивати. — фиг. Само тишина кује, да ли има смисла начети ту тугаљиву црна тугује над згариштем пустим, оставствар? Кол. 3. којије осетљив на нешто (што љеним. Вит. Велико [звоно] . . . мумла и му изазива непријатност, одвратност). — тугује само за богате. Чипл. На мухе [је] био страшно тугаљив. Шапч. ~ се заст. жалити се, тужити се. — 4. тужан, жалостпан. — Глас ти . . . помало Стадоше се њему [књазу] туговати како су отегнут и тугаљив и слаже се са суморним их Турци освојили. НП Вук. дахом ноћи. Радул. Просуше се тугаљиви звуци хармонике. Кос. 5. који изазива тугу, туговина ж покр. туга, жалост, тужалост, сажаљење. — Постоје прошлости говање. — Много пута у току својих туговина тугаљиве и радосне, и веселе и жалосне, над немилошћу времена . . . она је мислила срадше и бесрамне. Кик. 6. досадан, одвратан, и на час кад ће се сукобити са људима. ЛМС непријатан. — Преостајала су им још једино 1951. заједничка читања, која су Милошу већ тугбвито прил. необ. тужно, жалосно. одавна дошла тугаљива и дјетињаста. Десн. — Гадило му се и бивало му жалосно и туг&љиво прил. на тугаљив начин, туж- туговито. Дав. но, мучно. — Тугаљиво је гледат ђе се мучи тугбпој и тугопој, -оја м ков. песма бола, онолико чељади. Миљ. Очима . . . је сад тугаљиво, сад пламно, сад љупко . . . пог- жалопојка, тугованка. — Па сад ветар залуд пева уз њен тугопој. Јакш. 35. ледала. Коз. Ј. Само Алија [је] тугаљиво причао доживљаје оне кобне воћи. Мул. тугбродан, -дна, -дно ков. који изазива, туг&ЈБИвбст, -ости ж својство, стање причињава, побуђује тугу, жалост. — То онога шгпо је тпугаљиво. — Сва тешкоћа и су чеда одгојена у пустој гори на сгуденој

326

ТУГРА — ТУЂИН

стијени, самим лишћем тугородним завијена. Павл. тугра ж тур. ист. в. тура (7). — Ал' на вратим' брзи татарине, у руци му ферман с тугром царском. НП; Рј. А. туд прил. 1. туда. — Туд ретко ко сад прође а да се не заблене у визиткарту. Каш. Туд сам и ја сртб за младијех дана. Вел. Понуди ми свој виноград и кућу у њему, да туд колико узмогнем проживим. Јурк. 2. (у корелацији: куд . . . туд, буд . . . туд, колико . . . туд и сл.) а. поред тога што . . . уз то. — А куд је бан пресмион — туд је и без весеља. Нех. Куд је отпала честа новчана помоћ од њега, туд је сад брат стигао и кући. Ћоп. Буди губи [народ] крв, туд још и троши зној. Кост. Л. Колико је сироче и по себи нејачко, туд му је још извлачити ногу по ногу из густа глиба. Јурк. б. (обично куд . . . туд) заст. како . .. тако. — Жупанија ријечка увиђа куд нужду туд и тешкоћу тога препорођења. Старч. туда прил. 1. тим путем, у том правцу. — Људи су као овце: куда ован, туда и цело стадо. Моск. Говорила [су дјеца] тише пролазећи туда на повратку из школе. Десн. 2. ту, на том месту. — Откуд врело туда? Вел. Где не говори историја, туда кличе легенда. Дуч. тудан и тудар прил. нар. е. туда. — Тудан ће ти сваки налегнути. НП Херм. Тудар Турци на конак панули. НП Вук. туде(н) прил. нар. 1. в. ту1. — Што не улазиш унутра . . . него се шуњаш туде око врата као пас? Јакш. Ђ. Сваки је камен туде народ окитио причом. Баш. Стигли су га на првом конаку, туден су их лијепо дочекали. НП Херм. 2. в. тамо. — Како би било да ја одем туде? Шуб. туденака и туденакарце прил. нар. туде(н). Р-К Реч. Тудешак, -шка м тал. покр. в. Немац. — Пије као Тудешак. Вук Рј. тудешки, -а, -б који се односи на Тудешке, немачки. — Знао [је] е је њека глупост тудешка. Мапг. Тудешкиња ж покр. в. Немица. Вук Рј. т^ди прил. в. ту1. — Слободно нек вјетар обори ме туди. Наз. И те жене туди мирисаху на сан плаве ноћи. Дис. тудије(р) прил. нар. в. туда. — Конзуле ће наоколо поћи и тудије међу поставити. НП Вук. Све се то тудијер састало па гледа у њ . . . у чуду. Наз. туђ, туђа, туђе (одр. туђи и туђи) 1. а. који припада другоме, другима. — Он седе сасвим комотно за туђ сто. Јакш. Ђ. Одринула [је] тебе као туђе псето. Домј. б. (у именичкој служби) с оно што припада дру-

гоме. — На туђе се не лакоми! НП Вук. 2. а. којије из другеземље, из другог краја^иностран. — Вук [је] био дужан, пишући о кнезу Милошу, проносити о народу нашем у туђем свету добро мишл>ен>е. Бел. б. који је стран (друге народности, језика, вере и сл.). — Он опакли душу примивши туђ закон и туђе име. Јакш. Ђ. Онде су окренули говор на туђи језик. Дук. Још горе мојем брату као да му сестру туђа вјера гледа. Ботић. в. непознат. — Швејк се осврнуо, али није видио никог познатог; све сама туђа лица. Јонке. 3. који се разликује од другога по осећањима, схватањима, обичајима и сл., који нема ничег заједничког с другим. — Вишња је била хладна и туђа и као да је једва чекала да је оставим на миру. Козарч. Спортови су му били непознати, студентски клубови туђи, као и њихове ноћне седељке. Андр. И. Изр. в о д и т и туђу бригу в. уз брига (изр.); ж и в е т и на туђи рачун, ж и в е т и од туђег зноја (о туђем зноју) живети, издржавати се од рада неког другог; јести туђи хлеб живети на рачун другога; китити се туђим перјем в. китити се лажним перјем (уз перје, изр.); мислити туђом г л а в о м у мишљењу бити под утицајем другога, не мислити самостално; на туђи калуп исти као други; то је туђе масло други има удела у томе, други је умешан у то, други је крив за то; ~ мајка нар. маћеха. — Туђа мене мајка удавала. НП Вук; туђим зубима јести в.уззуб 1 (изр.); умрети крај туђег плота умрети напуштен од свих својих. туђа ж она која припада другоме (обично о кокоши). — Иш, туђа! Вук Рј. туђанин м (мн. туђани) заст. в. туђин. — Већ се диже дванаест жупана, па позваше к себи туђанина. Хар. туђар м заст. в. туђин. — Пак су цару тужбе додијале од туђара и од трговаца, од момака и од ђевојака... плијенећи кићене сватове. Рј. А. туђарски, -а, -б заст. в. туђински. — С леве стране каменога моста . . . по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога. Нуш. туђбина ж туђа својина. Р-К Реч. туђе прил. на туђ начин, чудно, необично. — Висарион га погледа одсутно, туђе, затим као да први пут виде књегињу. Чгтл. Приликом поздрава глас му ипак туђе затрепери. Ћос. Д. ту1)е прил. покр. в. туде. — Ловћен је гора највиша, туђе ми момче лов лови. НП Вук. туђење с гл. им. од туђити (се). туђин м 1. туђинац. — Рођена горо, туђин јуриша на те3 а ја те браним до задњег

ТУЂИНА — ТУЂИЦА метка. Ћоп. Језик сам, премда туђин, временом научио. Јурк. Он, онако исто као некадашње стидљиво ђаче, одвојио се у крај и осећа се туђином у томе веселом, живахном друштву. Ранк. 2. (у атрибутској служби) туђ. — Туђину човеку, који га види први пут, казаће његово име. Глиш. туђ&на ж 1. туђа, страна земља, туђи краЈ, туђе место, туђа кућа; иностранство. — Сељаштво . . . остављало је свој завичај и одлазило у туђину. Пов. 1. Ви сте овде у туђини. Туђина је тешка кад се нема свога. Ком. 2. туђи људи\ гости; супр. домаћи. 3. оно што припада другож, што није своје, туђа ствар; супр. својина. — Свакому [јеј чељадету и свакому народу милија својина неголи туђина. Кор. туђинац, -нца м (ген. мн. туђинаца) 1. а. онај којије из туђине, туђега краја, места, из туђе земље; странац. — Краљ Милан је по туђини дочекиван од туђинаца свуда с почастима. Срем. б. онај који ]е непознат ономе о комеје реч. — Деци се увек теже приближити но одраслим. Она туђинца с неповерењем гледају. Ком. 2. онај ко]и се разликује од другога по осећањима, схватањима, обичајима и сл., онај који нема ничег заједничког с другим. — Моја мати је савесна, негује га [оца], али они су једно другом туђинци. Сек. Та ја бих јој био туђинац. Леск. Ј.

327

туђбнчев, -а, -о који припада туђинцу. туђинчење и туђинчење с гл. им. од туђинчити. туђинчити и туђпнчити, -им несврш. чинити туђим, страним, наметати, односно истицати нешто туђе (културу, обичаје, језик итд.). — Народ хрватски бива покрајинским и земљописним именима цијепан и туђинчен. Старч. туђинштина ж оио што је туђинско, туђе, туђинство (утицај, живот, обележЈе и сл.). — Борба против туђинштине, брига да се сачува народна индивидуалност . . . изражена је у Љубишиним делима. Глиг. Из робовања римској култури родило се робовање уопће свакој јачој, сјајнијој туђинштини. Рад. Стј. туђиње с заст. в. туђина (1). — Ноћ ме стигла у туђињу. Прер.

туђити, туђим несврш. чинити туђим, удаљавати од кога или чега, отуђивати. — — Власт их је туђила рођеному народу. Новак. Лепа је! . . . али има нешто на њојзи што није лепо, што ме одбија, што ме туђи од ње. Јакш. Ђ. ~ се 1. постајати туђ, прекидати тешње, присније везе с ким или с чим, избегавати кога или што. — Није лијепо што се туђите од колега. Нех. Беше мало необичан Турчин . . . Није се туђио од људи, баш је ишао међу туђинин м (мн. туђини) в. туђинац. — њих. Вес. Несрећниче, туђиш се од свог Што учини своме господару, негли не би дућана, а тај је све вас од'ранио. Игњ. 2. мени туђинину! НПХ. понашати се као туђин, устручавати се, туђинка и туђинка ж женска особа ту- стидети се. Вук Рј. ђинац, странкиња; она која је из туђе земље, туђица ж (ген. мн. туђица) 1. лингв. туђег краја. — Бледа . . . са јаком косом црвеног металног сјаја, изгледала је као одомаћена реч из неког другог, туђег, страног далека нека туђинка. Сек. Тјера лађу туђин- језика, посуђеница. — Изнесене су мисли о ослобођавању нашег језика од туђица. Бел. ку од роднога краја. Шен. Словенски књижевни језик био је пун тутуђинкин и туђинкин, -а, -о који приђица. Барац. 2. а. туђа, страна особа, туђи, пада туђинки. страни људи; туђа војска. — Сад из чиста мира умировише . . . капетана, па . . . постуђинскн и туђинскн, -а, -о који се односи на туђине, туђинце, који припада лаше на врат овакову гуђицу, сигурно глупана који низашто није. Тур. Уз твога ће туђину, туђинцу: ~ утицај, ~ дух, ~ плагосподара туђица навалити, ти ћеш му у ћеник, ~ помоћ, туђински обичаји. помоћ! В 1885. б. в. туђин. — Ниште кукатуђинство и туђинство с оно што је вице и лопови наше људе, а за вољу туђице. туђе, туђинско, туђина, туђинштина. — Тур. Туђе млијеко — туђица крв. Бег. в. Отпочело [је] . . . материјално ослобођење покр. туђа особа у кући. — Ако ти данас од туђина на истоку и духовно ослобођење узе цуру туђицу, догодине ће их се у нас од туђинства на западу, северу и југозападу. педесет удомити. Љуб. 3. в. туђина (7). — Бел. Није било у њима снаге да се . . . опру Она и њезин стари отац [ће] . . . у туђи свијет наваљујућој бујици туђинства. Новак. да у њему . . . остану туђинци у туђици. Тур. туђинче и туђбнче, -ета с дем. од ту- Граница да нам је заједно, како би је боље ђинац, туђе дете. — Дијете одгојено у ту- бранили од Турака и Млечића, да не потпанемо туђици под данак. Љуб. 4. пчела из ђини постаје туђинчетом и одбија се од своје друге, туђе кошнице. Вук Рј. 5. оно што домовине, од својега народа. Старч. Опирала припада другоме, оно што је туђе. — А 'тео се [госпа Нола] у себи.. . да узме под окриље туђинче, али је умиљатост Швапчета напо- је туђице, поганац. Воли добро вино — ама пије и цеварике кад је џаба. Вес. слетку победила. Сек.

328

ТУЂИШ —

туђиш, -иша м в. туђин(ац). — Нашишу по пунишу, а туђишу по поњишу. Н. посл. Вук. туђозбмац, -Мца и туђДземац, -емца м в. туђин{ац) (}). — Они могу не само да покуде него кадшто и да похвале извањце (туђоземце). Нен. Љ. туђбземка ж в. туђинка. Вук Рј. туђдземски, -а, -б в. туђински. Вук Рј. туђозбмство и туђДземство с стране земље, иностранство. Р-К Реч. тужакапо с и м онај који воли да туокака. — Имућне обитељи . . . поплављују Петроград тужакалима. Шов. Желео сам да слободно поразговарам, а ови овде сви су доушкивачи, тужакала. Ђил.

ТУЖБАЛИЦА болне и крваве. Козарч. г. који изражава тугу. — Она [се] осмехне, и тај би јој осмех био горак, сетан и тужан. Ком. Статирали [су] по којекаквим . . . приредбама правећи тужно лице за »шпањолску ствар«. Бат. д. бедан, јадан. Вук Рј. 2. тежак, горак, несрећан. — Старац од шездесет и седам година, пише Марковић говорио је о тужним и крвавим данима од 48. до 52. године. Скерл. Док су они гњили у тамницама, дотле су жена Здунићева и . . . Проданићева боравиле тужне дане у кули Здунићевој. Тур. 3. (у именичкој служби) М и ж жалосник, жалосница. — Зар ће и нас, тужан, старост кад дође, воља да прође грљењу том? Змај. т у ж а н м бот. «. јаблан (2). Сим.

Реч.

тужба ж 1. писмена представка (рбично тужакање с гл. им. од тужакати (се). суду) о незаконитом или неправилном раду неке особе, установе, организације и сл., као т у ж а к а т и , -ам несврш. често тужити, средство заштите закона или свога права. — оптуживати кога {рбично из мржње и нетр- Тражаше да се уговор испуни, или ће подићи пељивости), потказивати, пријављивати. — тужбу против њега. Дом. Право тужбе . . . — На тога вражјег попа имам и онако зуб по новом закону о штампи застарује . . . за јер ме сваки час тужака. Шен. Чиновници годину дана. Мј. 1926. 2. израз незадовољства, нису то хтели да трпе, па су га тужакали нерасположења, љутње због неке непријатуправнику царинарнице. Уск. ности, недоспгатка, боли и сл., жалба, него~ се 1. често изражавати шрасполо- довање, јадиковање. — Бит ће . . . и нешто жење, незадоволство, јадати се, жалити се литератског претјеривања у тужбама ових на кога или што. — Све се тужакао на своје књижевника на несхваћање многих сувдругове у служби. Јов. С. Ту око њсга тужа- ременика. Комб. Приказује и ону вјечиту кају се нека сива претворљива лица на »звјерђачку тужбу да не могу да читају јер им ство« његових извршних органа. Крл. 2. недостаје времена. Вукић. 3. в. тужбалица често се жалити коме (на своје болове, нела- (1а). — Сењани их дивно укопаше, а Сењангодности, непријатности, тешкоће и сл.). — ке тужбом попратише. НП Вук. фиг. Тужбе [Она] се тужака да је боли данас глава, сутра ветра у гранама голим, са звуцима мог срца прса. Ков. А. Сви се . . . тужакају на своју се друже. Панд. огромну запосленост. Крл. 3. уз. повр. често Изр. д о ћ и (ићи) некоме на тужбу тужити, оптуживати један другога. Р-К нар. доћи (ићи) некоме коме је по закону дата Реч. власт да суди и пресуђује жалбе против некога. тужаљка ж а. тужбалица, нарицаљка. — Ту кмет обично суђаше парничарима који — Једино се може истаћи тужаљка Тизбина му на тужбу дођу. Вес.; и з л у ч н а — правн. над мртвим Пирамом. Водн. Жена је нарицала в. уз излучам (изр.). ТИХОЈ узастопно. Уз тужаљку мирно је сјекла тужбалнца ж 1. а. исказивање туге, дрва. Лоп. б. гпугованка, кукњаеа. — Често жалости за покојником речима и плачем, је досадно слушати туђе тужаљке. Јевт. С тужење; стихови или песма у одређеној, једдруге стране великог пламена, гдје бјеху све три женске, наста плач и тужаљка. Мат. ноставној мелодији којом се гласно жали за неким или нечим, запевка, нарицаљка. — Кад т у ж а н и т ^ ж а н , -жна, -жно (одр. тужни) ко умре [у Боки], ожале га сродници . . . 1. а. који осећа тугу, обузет тугом, жало- тужбалицама, које су особито изразите и китњасте. Цеиј. Тужаљка Тизбина над стан. — Био [је] тужан за Мустафом. Мул. Нешто ми је тако тешко било гледа- мртвим Пирамом . . . као да је грађена према јући моју мајку и сестру . . . бледе, тужне, народним погребним тужбалицама. Водн. озбиљне. Лаз. Л. б. који изазива тешко, су- фиг. Месец сија и гробове злати, а ветрови морно расположење. — [Ђерам је] радосна тужбалнце плету. Митр. б. лирска песма пуна туге и тужног расположења, елегија. мисао у пустом, тужном дану. Чипл. У шуми3 под отвореним децембарским небом, из- — То је извабило и више пјесничких тужбабјеглице су се збиле око тужних ватри. лица. Уј. 2. жена која на погребу и у одређене Хорв. в. који изазиеа тугу, бол. — Таман да дане нариче за покојником. — Улазе, свешотпочнем причати своју тужну породичну теници у процесији; леш Офелијин, за њим Лаерт и тужбалице. Панд. Пусти да изјадам историју он [ме] прекиде. Дом. Ствари, о којима хоћу да говорим, врло [су] тужне, јучерашњу тугу . . . гласом тужбалице. Пар.

329

ТУЖБАЛИЧКИ — ТУЖИТЕЉСКИ тужбалички, -а, -о који се односи на тужбалице. — Љубомир доби писмо од оца . . . Описује му се оним бираним, сељачКИМЈ тужбаличким изразима жудња и туга целе родбине за н>им. Ранк. тужбаљка ж тужбалица (1а). — Детињство моје . . . пуно си хуке сватовских кочија, и праисконских тужбаљки и лелека. Макс. тужбарица и тужбарица ж в. тужбалица. — Нит' Турцима вишег јада било, нити више тужбарице било од Турака и турскијех була . . . НП Вук. Нема чељадета да не би проплакало слушајући вјешту тужбарицу како кити и нариче мртвога. Рј. А. тужбарница ж тужбалица {2). — Још је ту говорила, а била је говорница и тужбарница. Миљ. тужбени, -а, -о 1. који се односи на тужбу (7): ~ захтев, ~ тражење. 2. жалостан, тужан. — Заборавила је тренутачно на нетом прошле тужбене часове. Божић. тужбеница ж тужба. — Цијело доподне читаше срески начелник из тужбенице. Гор. тужбнца ж дем. од тужба. — Има ли тко од вас тужбицу на наше људе? Шен. тужбован, -вна, -вно заст. в. тужбени. — Ако се нетко неовлаштено стави у посјед наошедства . . . тиме насљедноправни захтјев постаје тужбовним. Мј. 1926. тужен, -а, -о 1. трп. прид. од тужити (се). 2. (у именичкој служби, само одр.) м и ж туженик, туженица. — Свима: и тужитељу и туженоме и свједоцима досадно је и неугодно. Ћип. Тужена се није појавила пред судом. Пол. 1960. туж&ибк, -ика и туженик м оптуженик. — Туженик [би] . . . имао доћи пред криминал. Шен. Решавајући по жалби туженика Врховни суд је преиначењем пресуде . . . одбио тужбени захтев за изгубљену добит. Пол. 1957. туженвжов и тужеников, -а, -о који припада туженику: ~ одговор. туждница и туженица ж оптуженица. — Туженица . . . признаде . . . да је учинила преступак. Старч. тужење 1 с гл. им. од тужити. тужење 2 с гл. им. од тужити (се). тужнбаба м и ж тужакало. — А какав је он? . . . Је ли тужибаба. Куш. Ако ти се не допада, иди па ме тужи. — Ја нисам тужибаба. Ћос. Б. тужилац, -иоца м (ген. мн. -лаца) 1. а. онај који тужи, окривљује, оптужује некога или нешто због нечега. — Остајући пјесником . . . био је и тужилац друштвеног поретка.

Барац. б. клеветник. — Молим вас . . . не вјерујте клеветама подлих и завидних тужилаца. Богд. 2. (с атрибутима: државни, јавни) онај који у име државе, јаености подиже или подноси оптужницу пред судским органима. — Државни тужилац га је дао затворити на две године. Петр. В. Кривични поступак Краљевине Србије . . . није познавао државне тужиоце. Риб. Изр. н а р о д н и ~ представник какее друштвене организације који се пред судским органом јавља као тужилац. — У стан [му] стигао позив народног тужиоца. Крањч. Стј. тужилачки, -а, -б који се односи на тужиоца: ~ странаЈ ~ глас. т у ж и л а ш т в о с државни орган којему је глаена и основна дужност заштита и контрола законитости рада готово свих државних и друштвених органа и организација и гоњење починитеља критчних дела. тужилица ж 1. тужиља (1). — Доктор Бартоло заступа тужилицу, а речени Фигаро сам себе. Грол. 2. тужбалица (2). — И тако годинама, она, некад најбоља тужилица, лелекала на покајањима као људи. Лоп. 3. (у атрибутској служби, најчешће уз реч песма) веома тужна; исп. тужбалица (1). — И у стану да се твоме тужилице пјесме гласе. Наз. тужпља и тужиља ж 1. женска особа тужилац Џа). — Пресудом окружног суда обавезано је тужено предузеће да тужиљи плати одређени износ за изгубљеног сина. Пол. 1958. 2. тужбалица (2). — Сјети се како раније, на спроводима није могао уздржати сузе чим чује тужиљу. Лал. тужионица и тужибница Ж индив. место туге и жалости. — После наступа мучно и тешко школовање у Београду. Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју *тужионицу«. Ранк. тужиоц м непр. в. тужилац. тужночев, -а, -о који припада тужиоцу. тужиоштво с непр. в.

тужилаштво.

тужитељ м тужилац. — Бранитељ . . . не може ушуткати тужитеља. Баз. У овоме случају замјеник јавног тужитеља има право. Ћип. И сам тужитељ Ћира се препао, па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу. Срем. тужнтељица, тужител»ица и тужитељка ж женска особа тужитељ. Прав. тужитељски, -а, -б који се односи на тужитеље. — Одмах [су] глобили и тужену и тужитељску страну. Ћоп.

330

ТУЖИТИ — ТУЈ 1

т^жнти , тужим несврш. 1. (кога) а. бацати кривицу на некога, окривљавати, оптуживати некога. — Деца ме плаше да ће ме тужити мами. Ћос. Б. б. подносити пгужбу против некога судским органима. — Нека се зна и за ту бруку: како је отац тужио суду сина зато што га је истерб из његове рођене куће. Вес. 2. (на некога, на нешто) тужити се (1), жалити (се). — Не тужи народ већ на злу срећу, судбина је крива. Шен. Е на њега туже турске мајке, баш је дшоге мајке оцрнио. НП Вук. ~ се 1. (некоме, на нешто) исказивати незадовољство, жалити се некоме или нечему због нечега. — Одмах сам се тужио свима суцима на оног на ког сам сумњао био. Ат. Данијел се тужио на упалу табана. Неим. Он се тужио на зла времена. Срем. 2. уз. повр. подносити један против другога тужбу судским органима, оптуживати један другога. — С Милком није [Бата] ни два божићна колача пресекао у својој кући . . . док се најпосле нису тужили и Конзисторији. Ад. т ^ ж в т н ' , -им несврш. 1. осећати тугу, туговати, жалити за нечим или због нечега. — Шта ти је, драги мој? За чим тужиш? Бег. Ако се радовао или ако је тужио . . . он је волео да подели своје узбуђење с неким ко му је најближи. Петр. В. фиг. У ђулистану ситни бумбул тужи. Хар. 2. (за, над неким, нечим; покр. некога) изражаеати тугу за неким, оплакивати покојника, нарицати за покојншом, јадиковати, кукати. — А она тужи, тужи онако како само сеја за братом уме тужити. Набраја његове врлине. Вес. На одре нас метну да над нама туже. М-И. Тужи млада дјевера Андрију. Њег. Ишла је са неколико жена и тужила тихим, промуклим гласом сина Глигора. Пер. 3. фиг. тужно се оглашавати, јављати се једноличним, монотоним гласом, цвилети. — Вани је падала киша, вјетар је мукло тужио. Цар Б. Сетна песма тужи им на лири. Панд. тужица ж 1. дем. од туга. — На путу ружица, код куће тужица. Божић. 2. она која тужи, јадикује. Р-К Реч. 3. бот. в. млечика. Р-К Реч. тужАче, -ета с бот. в. млечика. Р-К Реч. т у ж љ а в а ж в. тужњава. Р-К Реч. тужљив, -а, -о покр. отужан (2). Вук Рј. т у ж н и к м онај који је пун туге, бедник, јадник, несрећник. — Ми умиремо изгнани, тужници. Мил. Ж. тужница ж женска особа тужник. — Од онда није било посмијеха на лицу моје тужнице. Војн. Гледа жена тужница, сузава, па те пита тужница: »Буде л' жито омашито, шта ћу ја, шта ћеш ти?« Кош. т у ж н о прил. на тужан начин, жалосно; јадно, бедно. — Нарицала је тако тужно

. . . да је морб човек оплакати. Вес. Дивна звијезда дјечакових сања . . . тужно угасну. Мих. тужнбкос, -а, -о индив. којему тужно виси коса, грање (о врби). — Ишао тужник, ишао, и наједном ће крај неког стати вира. Је ли то на тужнокосу врбу наишао? Макс. тужнблик, -а, -о који има тужно лице. — Сервантес живљаше тужније од свог тужноликог витеза. Матош. тужномВлостив и тужномилдстив, -а, -о који изражава истовремено тугу и самилост. — И наједанпут његов тужномилостиви поглед поста чврст и одлучан. Вас. тужнбок, -а, -о који је тужних очију, тужног погледа. — И сећам се неког старог тужнооког псета. Макс. тужшава ж јадиковање, кукњава, нарицање. — Сузе и тужњава материна саломише им снагу за отпор. М 1867. Помисли како им срца крвничка поскакују док чују плач и тужњаву! Гор. тужњак м 1. тужник. — И он тужњак живи. Кур. 2. зоол. врста инсекта Аиотапа. Бен. Рј. тузга ж тур. нечистоћа. тузгав, -а, -о нечист, замазан, прљав. — Извади из платнене торбе тузгавим рукама тузгаву сланину. Матош. туземин м тур. порески службеник који је у Тузли у време турске власти убира) таксу за со. — Турци су [у Тузли] на главном тргу поставл>али нарочите таве у којима се . . . прокувавала слана вода. Посебни људи, туземини, наплаћивали су за то таксу. Пол. 1959. туземни и туземски, -а, -б који се односи на земљу, о којој се говори, на ову земљу, домаћи; супр. иноземни, инострани. Деан. Рј. туземство с земља о којој се говори, ова земља; супр. иноземство, иностранство. — Нама у туземству [хоће да прикаже] смисао и смјернице културе иноземне. Шим. С. тузла ж тур. 1. а. варена со из слане воде. Вук Рј. 6. солана. Кл. Рј. 2. (Тузла) град у Босни. Тузлак, -ака м човек из Тузле. — Тузлаци троше много и пасул>а. Пол. 1962. тузлански, -а, -о који се односи на Тузлу. т^злук м тур. посуда за со, сланик. Кл. Рј. тузруфа ж и тузрух м тур. хем. сона киселина. — Под [отровима] . . . разумемо понајпре . . . сону киселину (тузрух). Башут; Кл. Рј. туј прил. в. ту. — Два јаблана вита стајала туј. Шен. Туј су и они печени јагањци што остадоше од јучер. К 1950. Али се туј сјети сусједа Будора. Леск. Ј.

ТУЈ — ТУКНУТИ туј (обично поновљено) узвик којим се вабе ћурке, туке, глас којим се оне оглашавају; исп. ћур. И-Б Рј. туЈа ж бот. дрвенаста биљка из пор. четинара Тћија, Тћ. оссМешаНз; Тћ. опеп1аНб. — Туја ИЛИ смрекуша сличи чемпресу. Бот. Машемо им [кондорима] са земље ја и кипариси и нарикаче древне претворене у тује. Макс. тујање с гл. им. од тујати (се). тујати, тујам несврш. вабити ћурке, туке узвиком туј-туј. Р-К Реч. ~ се парити се, газити се (о ћуркама, тукама). — Тујају ли се већ твоје туке? Рј. А. туЈин, -а, -о који припада туји. — По дну брега вијуга се поток кроз тујин хлад. Рад. Д. тујкање с гл. им. од тујкати. — Глас јој не лети у висину и не пада попут тучјега тујкања. Кал. тујкати, -ам несврш. изводити глас туј-туј (о тукама, ћуркама). В. пр. уз гл. им. тујкање. тук м в. туг. — Мехмет-паша добија и трећи тук и чин везирски због погибије Шћепанове. Њег. тук 1 м ударац. — Њој [мисли] неће да одоле ни топи ни туци, ни лажи ни страва. Прер.

331

тукавица ж зоол. птица црног и белог перја из пор. детлова ИсоШе« 1пс1ас1:у1и8, са три прста. — У нашим планинским крајевима . . . живи тропрста тукавица. Финк. тукало с горњи део преслице. Р-К Реч. тукан, -ана м зоол. 1. в. тукац. — Носило се . . . и пијетлова и тукана, и раца и гусака. Ков. А. 2. а. птица пузавица великог и дебелог кљуна Катрћа81из 1осо која живи у шумама Јужне Америке. — Ради посве особитог кљуна треба да споменемо кљунатог тукана. Финк. б. мн. породица такшх птица. ЕЛЗ. тукар, -ара м кут, угао. — Турчин излете напоље . . . Завириваше у сваки тукар — нигде никога! Вес. тукати, -ам несврш. покр. ударати и хватати кљуном, кљувати. — [Пијетао] би им [кокошкама] мало удварао тукајући, а онда си одабрао једну. Кос. тукати, тучем несврш. покр. дувати, трубити у рог. — Пастири свире или у рог тучу. Марк. Ф. тукати се, -ам се сврш. покр. срести се, приблимсити се (у цени, у погодби). — Некако би' се ја и ти, Бећир-ага, тукали. Ја ока мање, ја ока више. Коч. т^кац, -кца зоол. 1. мужјак туке, ћуран. — Големи бијели тукац се шепири међу тукама. Матош. фиг. глуп човек, будала, глупан. Деан. Рј. 2. а. птица из реда кока Та1е§а11и8. — Врло је занимљива кокошка •• Изр. ударио ~ на лук в. уз лук (изр.). аустралски тукац. Финк. б. птица из пор. 2 тук , тука м кут, угао. Вук Рј. дропаља О т 1агс1а: дивљи ~ . Бен. Рј. тук 3 (обично поновљено) узвик којим се тукач, -ача м оруђе којим се што туче, подражавају равномерни ударци (секире, часовнабија(у авану, ступи и сл.), тучак (7). Рј. А. ника, точкова у покрету и сл.). — Негдје тукача ж направа за набијање лана, [у гори] чула се сјекира, равномјерно, једконопље, ступа. — Одавна су већ тукачице нако: тук, тук — као да је та гора велики пребиле тукачама и исјецкале трлицама сат, а то његова шеталица. Сиј. Точкови су затутњали и почело уједначено так, тук, сасушене конопље. Гор. онда све брже. Јак. тукачица ж женска особа која туче, набија конопље у ступи. В. пр. уз тукача. тука ж тур. врста феса што га носе тукаџија и тукаџија м онај који се радо муслиманкеу Босни око којега се обавије марама туче, насилник, каегаџија. — О, колико он или повезача. — Обје [жене] у црним димијамора да прогута, да би се одржао у четама ма. Старија омотала по глави преко туке тих малих пустолова харамија и тукаџија. бијелу, танку округу. О-А. Петр. В. тука 1 ж (дат. -ки) 1. зоол. крупна домаћа туквањ, -ања м «рг (2), крбањ. — Мика птица из пор. фазана Ме1еа§т ^аНорауо . . . додаде празањ туквањ секи Мари да која се држи због укусног меса, ћурка. — га напуни. Ивак. Било је ту перја од тука, пијеваца, патака. Шимун. Уплашени домобрани . . . личили тукмак м тур. 1. в. токмак (7). Кл. Рј. [су] на двије изгубљене и збенављене туке. 2. фиг. будала, глупак, глупан. — Т и тукмаче, Ћоп. 2. фиг. глупа, ограничена особа (обично сам си свему крив. Ђал. женска). Деан. Рј. тукнут, -а, -о 1. трп. прид. од тукнути (се). 2. фиг. ударен(у главу), ћакнут, помало тука* (обично поновљено) узвик којим се луд, чудан, необичан. — Сви су наши стари подражава лупа, бука. — Два-три пута се поморци мало тукнути. Војн. чуло: пљес! . . . па онда тука! тука! Хлапић је ударио својим чврстим шакама. Брл. тукнути 1 , -нем сврш. 1. сврш. према тука прил. покр. в. ту. Вук Рј. тукати. 2. ударити, лупити, лупнути. —

332

ТУКНУТИ — ТУЛИЈА

тулар, -а^ра и тул&рац, -рца м а. зоол. водени инсект, кукац Рћгуј?апеа §гапсНб маљаеих крила и дугих пипака, чије ларве живе у текућим и стајаћим водама и граде око свог тела покретну цевасту кућицу у облику туљца. Бен. Рј. 6. мн. породица таквих инсеката Тпсћор1ега. Бен. Рј. туларбмија Ж вет. и мед. опасна заразна болест глодара (пољских мишева, зечева, веверица) која се преноси и на човека (по гшену језера у Северној Ажрици). ЕЛЗ. т^ла-сат м сат од тула-сребра. — Тула-сат је држао пред собом да зна у право тукул м земљана колиба у Африци слична вријеме измијенити стражу. Киш. купи. — Обичан европски човек који никада т^ла-срббро с сребро ишарано црним није био . . . у Африци и видео земљане шарама других метала (по руском граду Тули). колибице тукуле, има друкчији појам о Мин. Лекс. кући од онога који је то видео. Псих. тулац, -лца м 1. тул1 (Ј). — О зиду на тукчев, -а, -о који припада тукцу, ћучавлима кабаница . . . лук, тулац пун стреранов. лица. Шен. По канабету и фотељама . . . јастучићи . . . а на њима све неки голи тул 1 , тула м 1. кожна или дрвена направа Аморчићи са тулцима стрела. Срем. 2. шупаљ у облику торбе у којој су се некада носиле предмет који по облику или било чему личи стреле, футрола. — На леђима пере се на тул (1) а. кесица од папира савијена у стријеле из тула. Шен. Једни [пастири] су таквом облику. — Тај је цват налик на тулац имали лукове и тулове на леђима, неки папирнате кесе који је при дну нешто стегсамокресе. Кнеж. Л. 2. шупља еаљкаста нут. НЕ. б. висок крут мушки шешир ваљнаправа коју праее ларве тулара у води ради каста облика, цилиндар. — Тулац старога своје заштите. — Личинке живе у води и за Бокеља сјаји се и блиста на сунцу. Јасново заштиту свог меканог тијела начине себи још није видјело овакових сватова. И Мато ваљкасте тулове од дијелова биља, пијеска, изнимно натакнуо тулац на главу. Кум. в. каменчића и свега што нађу на дну воде. део шешира у који улази глава. Бак. Реч. Финк. г. клопка, ступица за дивље звери. — Ухваћен тул 2 м в. тил. — После краткога времена је као звијер у тулац, чека своје. Сиј. Кад лови куну белицу . . . деда-Радован носи појављује се у папучама и домаћица, на бар по један тулац, издубљени комад стабла глави јој капа од тула3 испод које вире увојци на чијем се излизаном крају налази тежи и туђе косе. Јов. Ј. добро зашиљени колац за пребијање кичме тулај м кукурузна стабљика. Р-К Реч. животињи. НИН 1959. тулаја ж 1. кукурузовина. — Кад падне тулба ж и тулбе, -ета с в. турбе. — Онај киша и начини се блато3 положе чисмени ЖИВОПИСНИЈ на тулбу налик киоск . . . лежао мештани по земљи поред зида . . . тулају је у једној страшној рушевини. Ком. Он [је] (кукурузовину), а краве наишле . . . па појеле тулају. Срем. 2. врста бундеве, тикее. Р-К Реч. . . . формирао борбени поредак . . . око Гази-Местановог тулбета. Лаз. М. тулајнца ж 1. а. цев на гајдама у коју су тулбен м тур. танко платно за чалме, углављене карабље. б. цев на левку. Вук Рј. марама којом жене покривају главу. — Скиде в. цев у зиду кроз коју пролази уже црквеног црно покривало . . . а од белога тулбена звона. — Чим је [добротворку] опазе духовпусти оба краја низ прси. Рј. А. ници да долази манастиру . . . таки лупну ужа о тулајице и звона зазвоне. Шапч. 2. тулбента ж тур. ерста женске капе. — цев у коју се задене друга цев у облику водо- Кад обуче дијете Грујицу, тад га покри равно положеног латиничког слова 8, и служи златали тулбентом. НП Вук. за одвод или изливање нечисте воде. Терм. 5. тулеж м туљење*, урлање. — Добро [је] 3. мн. кожни набор на стражњој леђној чуо лупу вратима, дјечју дернлву, пијани страни тела неких мекушаца издужен у облику две цеви. — Код шкољкаша који тулеж. Куш. много рују у пијеску плашт је страга срастао тулеј м в. тулај. Бен. Рј. и извучен је у двије цијеви, тулајице. Финк. тулија ж 1. шипка на ђерму о којој виси тулајка ж в. цев (7). — Ноге су му као кабао. Вук Рј. 2. савијено дрео на леечи око тулајка. Р-К Реч. осовине. — Нисмо могли да нађемо тулију Могла би га [коза вука] тукнут' папком и розима. Наз. Жена трзимице тукне леђима о зид. Божић. 3. ситно упгуцати, стући. — Тукни мало соли. Вук Рј. ~ се сударити 'се. — Тукнуше се на Убаву равну, на Љубови а и на Липнику. Март. тукнути2, -нем несврш. осећати се на што, заударати, воњати. — Добра ти је, Мићане, ракија . . . Само . . . као да на нешто тукне. Коч. туколук м покр. тучак којим се бели лук туче. Вук Рј.

ТУЛИПА — ТУЉАК и чивију [са чеза]. Чол. 3. лимена цев којом отиче вода са крова, оклеб. Р-К Реч. 4. ваљкаста цев на горњем делу остију у коју се усађује дугачка и танка мотка. Рј. А. 5. бот. биљка из пор. крсташица Карћапш гарћашатип, ротква. Сим. Реч. тулнпа ж бот. украсно дрво жутоцрвенкастих цветова 1лпос1еш1гоп иШргГега: ~ жута. Бен. Рј. тулАпан, -ана м тал. бот. лала1. — Холандија је рај тулипана. Матош. тулнпановац, -бвца м бот. тулипа. — Близу има градић у којем се налази врт тулипановаца. Креш. тул&пански, -а, -о који се односи на тулипане; који има облик тулипана: ~ орнаментика. — Точили су . . . шампањац у тулипанске чаше. Том. тулити1, тулим несврш. 1. чинити да нешто престане горети, гасити. — Низ њено лице циједиле су се сузе . . . и тулиле жар у пепелу. Лоп. 2. фиг. чинити да се нешто слегне (прашина и сл.); не пуштпати да се развије, одстрањивати. — Мету брзо, не посипају воду да туле прашину. Ђон. Нема већ . . . сјетника миротвораца да тјеше и туле, но их има саможиваца да пожижу, драже и на свако зло наведају. Љуб. 3. в. тулити се (а). — Варнице . . . испунише помрчину која је утолико гушћа била што су ватре већ почеле да туле. Нуш. ~ се а. престајати горети, гасити се. — Као пламичак свеће воштане . . . тули се, букне. Јакш. 23. Свјетла су се тулила. Сим. б. фиг. престајати постојати, нестајати, губити се, гасити се. — Дан се тулио. Куш. Гледа како догорева и како се тули живот његове деце. Ђур. 8 ту^гати , -им несврш. 1. испуштапш отегнуте и тужне урлике, завијати (о вуку, псу). — Чуј, како вукови туле! Наз. Нимфе и сатири, загрљени венцем хијена, лавова, паса и вукова . . . што . . . урлају, ричу и туле из свег гласа. Каш. 2. пригушено плакати, јаукати. — Што тулите и наричете, жене? С-Ц. Ударих му чвргу. Опет је почео да тули. КН 1959. 3. изводити, гласан, отегмут звук (о сирени, ветру), завијати; фцјукати. — Сирене у луци туле. Цар Е. Вјетар је тулио кроз . . . раздрте зидине. Бег. тулнда 1 ж в. тул Џ). — Спртише све своје има&е, у тулицу стријела и тетиво, па разагааше хшваде душмана. Март. тулнца 2 ж 1. муштикла, цигарлук. Р-К Реч. 2. мала цев, цевчица. Бак. Реч. т^лица3 ж бот. в. броћац (2). Бен. Рј. т^лнути, тулнем сврш. индив. затрубити. — Чекају само док он дигне војни вапај и у трубљу тулне. Прер.

333

тулуз м и тулузина ж тур. а. окомак, кочањ кукуруза, тулуска. Вук Рј. б. в. комушина (7). в. в. кукурузовина. Рј. А. тулузовина ж кукурузовина. — Дижући с кола снопове тулузовине . . . Ђујан се полугласно . . . обрачунавао са својим невидљивим сабеседником. Ћоп. тулум и тулум м тур. 1. мешина (за вино и другу течност). — С мјеста маћи не би могла . . . ни мој тулум од дванаест ока. Наз. 2. фиг. тулуман. Кл. Рј. Изр. у тулумима фиг. сутра навече, Р-К Реч. тулуман м празноглав човек, глупан. — Сувшпе је . . . у старога звекана и тулумана глупости. Ков. А. Не знаш ли, тулумане, да молба твоја иде све до цара? Матош. тулумаст, -а, -о глуп{ав). — А онда шта се брига бог за твоју мунту . . . бено тулумаста! Коз. И. тулумаш, -аша м изнуђивач, уцењивач, варалица. Деан. Рј. тулумашки, -а, -б који се односи на тулумаше. тулумаштво с особина, занимање, поступци тулумаша. Бен. Рј. тулумбас м в. таламбас. — Једва да се дова свршила кад се очу у близини тулумбас. Мул. тулумбаша м тур. онај који точи вино. Вук Рј. тулумина и тулумина ж 1. мех, мешина за вино. — Из ноздрва два д{у сучу плама . . . о ункашу тулумина вина. Фил. Очи му сјакте . . . па тек груну: Тулумину, гусле! Куш. 2. оно што су спахије некад узимале од винограда, дес&так од грожђа. — Спаија . . . узима . . . на казан по два гроша, и од винограда понешто тулумине (или десетак од грожђа). Вук. тулуска Ж в. тулуз. Р-К Реч. тулчић м дем. од тулац (1). Бен. Рј. туљавац, -авца м зоол. в. шљука. Бен. Рј. туљак, -љка м = туљац (1) 1. шупаљ предмет различите величине, који служи за различите сврхе а. гиира цев у коју улази клип или једна мања цее. Вук Рј. б. тулац (2а). Р-К Реч. в. танки цигаретни папир, савијен у облику танке цевчице, који се пуни фино резаним дуваном. — На кревету . . . лежао је капетан; на покривачу кутија с празним туљцима за цигарете и дуваном. Моск. г. навлака, чахура за оловку. Деан. Рј. д. стаклен еаљак на пешролејској лампи, цилиндар {3). — Слуга је чистио туљке од свјетиљака. Крањч. Сгтгј. ђ . навлака подсшена према ономе на што се или преко чега се навлачи, футрола. — Осим тога вам треба . . . и посебна футрола, туљак, за ту длакаву израслину на

334

ТУЉАН — ТУМАЧИТИ

лицу. Куш. 2. фиг. мала, кржљава, неразвијена особа, жгеба. Р-К Реч. 3. зоол. в. морска игла (уз игла, изр.). Бен. Рј. туљан, -а и туљан, -ана м зоол. 1. сисар изреда перајара Тоса укиИпа, изврстан пливач вретенастог тела, спљоштене главе и кратког врата, са предњим и стражњим удовима претвореним у пераје. Р-К Реч.; Бен. Рј. 2. мн. породица таквих сисара РћосМае. — Најпознатији су перајари фоке или туљани без ушних шкољки и са задњим удовима окренутим уназад. Станк. С. туљац, -љца м 1. = туљак. Бен. Рј.; Деан. Рј.; Р-К Реч. 2. а. фино резани духан увијен у танки цигаретни папир, цигарета. — Заокреће цигар-папир и мијеша духан под прстима у туљац. Сим. б. тулац (2а). — Направио је дуг, савијен тулац од папира и прислонио га једним крајем на груди, а другим на ухо. Вј. 1971. в. навлака од лепенке, коже и сл. за наочаре, футрол(а). — Извади из џепа туљац од љепенке . . . и покаже модре наочари. Крањч. Стј. г. ваљкаста метална направа са плинским жишком. — Чује се блиједи плински пламичац гдје блебеће у прљаву туљцу. Крл. т^љење1 с гл. им. од тулити1 (се). тул»ење2 с гл. им. од тулитиг. туљеше3 с гл. им. од туљити се. туљити се, туљим се несврш. устручавати се, снебивати се. Деан. Рј. туљчић м дем. од туљац (2а). — Извукавши . . . тај свој згужвани . . . туљчић, он га је облизнуо прописно. Крл. туманлије ж мн. простране, широке турске шалваре. Вук Рј. тумара м в. тумарало. Вук Рј. тумаралачки, -а, -о који се односи на тумарала. — Богати Јевреји пронашли су овај забачени кутак, на који једино може тумаралачка . . . нога да нагази, и ту живе са чобанима. Ђон. тумарало м и с онај који тумара, који иде, путује, лута без одређеног циља. Вук Рј. тумара&е с гл. им. од тумарати. тумарати, -ам несврш. 1. ићи без одређеног циља, базати, лутати. — Изишао је из читаонице и тумарао изван града. Новак. Тумарах дуго без правца и пута. Ил. 2. (око некога) окретапт се, кружити. — Кад дође тако чиновник, а Мицко [берберин] га заговара и разговара . . . Тумара око њега . . . а све погледа на врата неће ли му доћи калфа. Срем. Већ суморан тумара очима по лијепим, младим кауркињам. Ботић. И поглед ми стаде тумарати по гробљу. Наз. Изр. — по (у) мраку в. лутати по мраку (уз мрак, изр.). . ~ „ _ . , , - » - „ ^ .

тумарача ж 1. женска особа која тумара. Вук Рј. 2. кухињска свећа. И. тумараш, -аша м в. тумаралац. тумарашки, -а, -б који се односи на тумараше. — Везе шева . . . славећи уморно сунце и пурпурне, тумарашке путове облака. Матош. тумарити, тумарим сврш. изненада упасти, банути. — Дођу некакви други Турци и . . . тумаре усред војске српске, која се склони и побије их. Вук. Убију Ђакова брата који у Кусатку тумари међу њих. И. тумарнутн, тумарнем сврш. отићи изненада, одлутати. — Распитивасмо на све стране, али нигде им не нађосмо трага. Бог би једрши знао куда тумарнуше. Шапч. Узима лулу, па, поштапајући се о штаку, тумарне у гору и враћа се тек у касну ноћ.

Мил. В.

тумацнути, тумацнем сврш. покр. појавити се, показати се, привидети се. — Идем, идем, а испред церова тумацну ми се нешто бијело и дугачко . . . као човјек само подскакује на једну ногу. Лал. тумач, -ача м 1. а. онај који нешто тумачи, објашњава: ~ снова. — По тим својим цртама постао је најгласнији тумач словенскога грађанскога либерализма. Барац. фиг. А песма што је звонила из груди, тумач је била притајених жуди. Марк. Д. б. позоришни, казалишни глумац који тумачи улогу. — Обе ове улоге су психолошке природе па захтевају од њихових тумача једно дубље и унутарње интензивније сагледавање датих ликова. Ж 1955. в. особа која изражава нечију поруку, расположење, жељу. — Буди ми ти тумач код њега моје одане привржености према њему. Бак. Реч. 2. онај који при разговору преводи с туђег језика: судски ~ . — Посланици [су] с помоћу тумача проучили турски оригинал. Шиш. Ја сам онде заклети тумач и преводилац. Каш. 3. а. објашњење каквога текста, критичке напомене, примедбе на какав текст, коментар: ~ Библије. Деан. Рј. б. књига или додатак књизи који садржи објашњење о нечему. — Тумач заставица. Аут. тумбчење с гл. им. од тумачити. тумачитељ м в. тумач. — Што је најгоре, тиме би војништво постало тумачитељем закона. Старч. тумачити, тумачим несврш. 1. а. давати, објашњавати смисао, значење нечега. — Дуго су још били будни, разговарали се, тумачили снове један другоме. Дом. У оном горњоградском гнијезду . . . све [се] контролира и тумачи на свој начин. Бег. б. ( ~ улогу) глумити на позорници дајући улози своје значење. — Тумачио [сам] улогу Штокмана. Њега увек играју као хероја, а ја . . . као

ТУМАЧИЦА — особењака. Поз. 1948. На премијери тумачила [је] улогу синчића Раке. Пол. 1972. 2. преводити нечије речи, нечији говор с туђег језика, бити тумач (2). — Софра честита му имендан, и то мађарски . . . Чамча тумачи. Игњ. 3. критички износити мишљење о каквом тексту, коментарисати. — Право [се] може тумачити — по слову и духу закона — у ужем или ширем смислу. Мј. 1936. тумачица ж женска особа тумач. — Ви ћете ми . . . бити најбољом тумачицом. Шен. Женске су најбоље тумачице људских очију. И. тумачник м в. тумач (2). — Кадија ме је стао наговарати да код њега останем . . . да нећу ништа радити, само да ћу му бити као један тумачник. Маж. М. тумба 1 ж лат. 1. надгробни споменик у виду саркофага над гробом истакнуте личности сахрањене у цркви. Свезн. 2. катафалк. Кл. Рј. 3. фолкл. простор насут земљом и уваљан на којему се о празницима изводи сеоско коло. — У сваком селу . . . има увек један простор на коме . . . о празницима играју коло. Тај се простор . . . ако је подигнут од земље . . . зове тумба. Дед. Ј. > тумба 2 прил. в. тумбе. Вук Рј. тумбак м нем. покр. окута легура бакра и цинка; изливен предмет од такве легуре. — И дај мени . . . тумбака топа великога. НП Вук. Већ вранчићу притеже дизгине, а примиче тумбак-узенђије. НП Херм. тумбан м 1. в. турбан (1). Рј. А. 2. марама којом жене покривају главу. — Около зидова стајаху јаке клупе, у којима је стара госпа чувала своје хаљине и тумбане, своје ђердане и кожун. Шен. тумбанац, -нца м тумбан (2). — Њежну јој главу . . . покривао . . . старински »тумбанац«. Новак. тумба&е с гл. им. од тумбати (се). тумбар, -ара м тур. табор. — Савише се у тумбар солдати да велики лагум закопају. НП Вук. тумбас и тумбас м тур. 1. а. мали чамац плитког дна. — Видело [се] неколико чамаца, чунова или тумбаса. Кнеж. Л. б. низ плитких чамаца преко којих се ставља привремени мост, понтонски мост. — Преко воде тумбас пребацио. НП Херм. 2. а. камени стуб на коме лежи каква грађевина (амбар, воденица, мост). — Побаучке се завлачио под тумбасе амбара да нађе грабуље. Рад. Д. б. оно што подсећа на стуб. — Негдје поврх горњег краја вароши . . . изви се сив тумбас дима и узе да расте у огромним колутовима. Ћоп. тумбасара ж еоденица на тумбасима. Рј. А.

,.

. ^ ,

,_,

.„,.

V—

-.

ТУМУЛ(УС)

335

тумбати, -ам несврш. окретати, обртати, претурати, ваљати, котрљати. — Тумба као пивар бечку. Н. посл. Вук. Овде сам само . . . она лоптица на рачунаљки, коју туђе руке тумбају лево и десно. Јак. У дворишту је неко тумбао сандуке. Вучо. ~ се повр. — Брже [се] покупи и једва утече пред Паштровићем3 који се за њим тумба у ноћи. Петр. В. фиг. Мукло . . . тумба се [рат] равницама Војводине . . . у градове Хрватске. Лал. тумбе и тумбе прил. тур. главачке, наглавце, обрнуто, стрмоглавце, наопако. — Узеше га . . . за батаке и стрпаше тумбе у котарицу и завезаше озго. Глиш. Сутра ће цијелу пријестолницу тумбе окренути. Л-К. тумбео, -ела м бот. биљка из пор. штитара З т у г п ш т , 8. рег&Матт. Р-К Реч. тумб&сати, -ам несврш. ваљати се, котрљати се. — Који се ђаволи тумбесају ноћас око моје куће! Лал. тумб&ћија и тумб^ћина ж тур. врста дувана у листу који се овлажен пуши на наршлу. — Момак Салих донио [би] наргилу на којој је у распаљеној тумбећији тињала жеравка. Андр. И. Она држи у рукама машице, њима мења агама на наргили жар са влажне тумбећине. Јакш. Ђ. тум&њати, -ам несврш. покр. једва осетно тећи; таворити, тињати. — Морача помамна . . . хита . . . док живот око ње у дубинама страшно тумиња. Ђон. фиг. Гром ће да захишти у . . . кровове . . . на којима димњаци . . . тумињају тугу мучнога живота. И. тумор и тумор м лат. мед. а. новостворени израштај ткива на човечјем или животињском организму. — Постајеш . . . спремиштем тајне која те свега сапиње као тумор у мозгу. Мар. б. гнојно место у поткожном ткиву, чир. — [Прљавштина и смрад] на крају, у катастрофи, избијају, као из распукнутога тумора, из сваке поре тога глембајевског живљења. Богдан. Изр. бенигни ~ доброћудни тумор, састављен од зрелих ћелија које немају везе са околним ткивом; малигни ~ злоћудни тумор, састављен од незрелих ћелија које продиру у околно ткиво. тумула ж само у изразу: шумула-тумула нико и ништа. — Нијесам ја каквагод шумула-тумула. Ков. А. тумул(ус) м лат. већа или мања хумка од земље или иасутог камења под којом се налази један или више гробова. — Такови су хумови још од времена Римљана познати под именом тумулуса, а усправљене и положене плоче добиле су у науци данско име менхира и долмена. Панч. ^.

336

ТУН — ТУЊАВ

тун прил. покр. в. ту. — Тун се добар јунак намјерио. НП Вук. Па, јадан не био, пеци се при огњу, не лези тун. Лоп. туна ж зоол. = туњ а. крупна морска риба селица Тћушшз Љушшз тамноплаве боје и укусна меса. — Није Јожефић ишао тамо . . . да поброји барила осољене туне. Нех. б. мн. породица таквих риба ТћуппШае. туна прил. покр. в. ту. — Нема ти туна, брате, никаквог дућанџије Каскала. Срем. тунак, тунакаре и тунакарце прил. покр. в. ту. — Шешир му нахеро, ко гора стоји стари слијепац тунак. Марк. Ф.%Р-КРеч. тунара ж тал. риб. = туноловка (\)уређај од високих лестава на обали за осматрање, и мрежа у мору за лов туна. — Код азорских острва . . . наилазили смо и на сталне направе у мору за лов туња, сличне тунарама на нашем Јадранском приморју. Петр. М. тунгстен м хем. тврд, тешко топљив метал који се употребљава у производњи челика, волфрам. — И моје је срце помало отврднуло (поред других срдаца од тунгстена). Уј. тундра ж рус. голема мочварна раван на крајњем северу Европе, Азије и Америке, покривена оскудним растињем, махоттама, лишајетма, ниским жбуњем. Бот. тунђела ж тал. јастук, душек. Деан. Рј. туне прил. покр. в. ту. — Оставим капетана . . . да он туне командира. Нен. М. тун&жић м зоол. покр. птица која долази са туном у наше крајеве НуЉосћеШоп Пб81ре8. Бен. Рј. тунел, -бла м енгл. подземни пролаз прокопан кроз брдо, испод реке или мора и служи за провођење саобраћајница или у хидротехничке сврхе. — Поче се копати тунел кроз Глогово. Андр. И. фиг. И нека кроз наше очи, кроз тунел нашега гњева проструји дах планина. Пар. тун&лић м дем. од тунел. — С муком смо се пробијали кроз тијесан тунелић испод ракита и сплетене вињаге. Ћоп. тунелски, -а, -о који се односи на тунел: <—< страна, ~ зид. тунелскк прил. као тутл, као у тунелу. — Вијугају неке уске . . . уличице, мрачне као понори, ту и тамо тунелски надсвођене неким луковима. Бат.

туника ж лат. 1. код старих Римљана доња хаљина слична кошуљи без рукава као кућно и радно одело. — Уз тијело су Римљани носили вунену кошуљу — тунику. Пов. 1. 2. врста кратке женске хаљине. — Под туником повлачи се сукња. Шен. На себи је носила црну свилену хаљину са туником. Јакш. Ђ. 3. а. кратка бела кошуља коју католички свештеници облаче при богослужењу. — Окупила се [браћа] око великог олтара, у бијелим туникама, држећи ужежене воштанице у руци. Ћип. б. ерста грубе кошуље које католички редовници или монаси носе испод хабита. — Никад нико не би рекао да испод његовог збораног хабита, под грубом туником . . . живи и постоји тако моћан костур. Андр. И. тунина ж 1. аугм. од тун. Р-К Реч. 2. = туњевина (1) месо туне. Деан. Рј. тунолбв м лов на туне; ловљење туне као грана рпбарства. ЕЛЗ. тунолбвац, -вца м моторни брод са мрежама, нарочито грађен за лов на туне. — Рибари са туноловца оценили су јато на вагон и по риба. НИН 1958. Шеф . . . одлучује кад ће флота туноловаца испловити. ВУС 1970. тунбловка ж 1. = тунара. — На многим увалама у Хрватском приморју видимо већ издалека тунере, туноловке по високим лествама које су косо нагнуте над море. Финк. 2. птица што налеће у време лоељења туна. Рј. А. тунос и тунофес м тур. врста феса са кићанком (по имену државе Тунис одакле је пренесен). — Терајући дрва у град, зарадио је . . . велики тунос са кићанкама. Ранк. тужто м (вок. тунто) тал. покр. глупа, блесава особа, блесан, будала. Деан. Рј. т у а м зоол. = туна. — Сродник тун>а је скуша. Станк. С. Туњ је риба умјерено топлих вода. ОГ. туња 1 ж тал. 1. риб. направа, струкза ловљење туна, повраз (3). — Приморци лове рибу мрежом, вршом, тушом. Љуб. Пркошљиво хити туњу што је даље могао. Ћип. 2. покр. врпца за жрење. — Видиш под собом Дугу гору, гдје се протеже право, као уз туњу. Љуб. т у а а 2 ж зоол. в. туна. Деан. Рј.

тун&лџија м радник на пробијању тунела. — Сав тај живот шофера, дрвосјеча, Личана тунелџијаЈ који буше тунеле . . . сав и наг оживљава у њему. Вуј.

туља 8 ж в. дуња. — У ново их гробље поставиле . . . На главу им ружу посадиле, а на прси туњу и јабуку. НПХ. Мештар Никола био је . . . ружан као рутава туња. Шен.

тунера ж тунара. — На многим увалама у Хрватском приморју видимо већ издалека тунере, туноловке3 по високим љествама које су косо нагнуте над море. Финк. . ^

ту&ав, -а, -о који тешко схеата, тупоглав, несналажљив, сметен, сплетен. — Ни обућу, видим, не уме да скрпи, дозлабога туњаво чељаде. Рад. Д. Нема више онога

ТУЊАВАЦ — ТУП спорог и туњавог Илије који га је спутавао као тежак синџир. Ћоп. туњавац, -авца м онај који је туњав. — — Деран је плашљив, а сметен . . . прави туњавац. Ил. Онога туњавца треба научити добро, њега ће [владика] питати зацело.

337

торањ. Маж. Ф Само снијег, сури војнички шињели, тупе губице машингевера. Ђон. 3. који није довољно развијен, непријемчив, неосетљив за звукоее (о уху). — Струји му . . . шапат са цвета, са сићушне траве — тупо је уво и слаб му је мах. Кош. 4. фиг. а. умно ограничен, који слабо, тешко схвата, глуп (р чоРанк. т, веку, уму). — Лијен [си] ко клада, а туп кб туњавко ж члуњавац. Р-К Реч. костура. Кор. У старога Дели-Крстовића туњавбст, -ости ж особина онога који је беше син . . . тупа разума, и нитко њега није туњав. волео. Јакш. Ђ. б. који ништа собом не казује, безизражајан, безизразан; празан(о лш/у, туњање с гл. им. од туњати. погледу, очима). — Старац је . . . лежао на туњара ж в. тунара. Деан. Рј, ниском кревету и тупим погледом гледао туњати, -ам несврш. њушкати, забадати како се топи жар у пећи. Вуј. Други . . . свуда нос, цуњати (2). Вук Рј. његову паролу циједе као уље . . . под туњга ж фолкл. покр. врста женске капе. маском патриота на лицу глупу и тупу. Визн. 5. фиг. а. који је због физичких или психичких Вук Рј. стања лишен способности да опажа, прати, туњевина ж I. = тунина (2). — Тко му просуђује, безосећајан, отупео, равнодушан, је послао туњевине? Бег. 2. зб. туњеви. — апатичан. — Нисмо ми Пунци срца толико У марту . . . рибари на туноловцу »Партитупих. Марет. Већ сам тупа, и себи и свима зан« . . . уловили су осам вагона туњевине. туђа. Огр. б. који је својствен таквом стању. Пол. 1950. — Под таквим околностима обичан би човек туњез м туп, тупоглав човек. — Ниси клонуо духом, пао у тупо апатично располоти неки туњез, као што има људи. Лаз. Л. жење. Јов. С. Пружи за њом руку. Но она Није Лакета . . . још ничије пјате лиза, нити се извија тупим засићеним покретом. Мих. се дава шарати масницама од којекаквих в. који је лишен разумног, логичног смисла, туњеза. Маш. разумског схватања, бесмислен.— Са старошћу туњ^згало м и с туњез. — Оба су били . . . долазе све тупљи снови. Шапч. Од ту. . . једнака раста, оба туњезгала. Вес. Мика- пијех га мисли спасе олован сан. Матош. г. ча је рекла . . . да ње није низашта брига, лишен способности отпора, противљења, почак ни за њезиног старца, божијег туњезкоран, резигниран. — Био је као свладан од гала. Ћоп. тупе немоћи. Новак. Љути бол за некадашњом активношћу прелази . . . у тупу резигтуњел м покр. в. тунел. — Пространо је нацију. Сек. 6. фиг. а. мукао, потмуо, пригуто доста — дугачко и уско као туњел, пустишен, нејасан (о зеуку"). — И брз трк за њом ло се унутра. Лал. [жртвом] сред тишине мртве, и тупи пас туњина ж в. тунина. Р-К Реч. кад ловца нож )е стиже. Гор. Земља задрхта туњкав, -а, -о који говори кроз нос, уњкав. и проломи се урнебесни прасак. Слушамо туњкаво прил. на туњкав начин, уњ- тупе ударе избачених бусенова. Јак. б. који каво. — [Хусо] говори . . . туњкаво као тшити, који се аепријатно осећа, пригушен, људи без ресице. Андр. И. потмуо, подмукао, непријатан (р болу). — По целом телу осећала је тупе болове, али тун»кан»е с гл. им. од туњкати. туњкати, -ам несврш. говорити кроз нос, највише је тиштао прст са кога јој . . . мати беше стргла прстен, његов прстен. Ћос. Б. уњкати. — Био [је] сплетен на језику: мало Протезао се, да поравна леђа и истјера из је туњкао. Глиш. Ми туњкамо туђе ријечи њих мукли тупи бол од дуга сједења. Перк. да се кажемо научнији. Павл. 7. а. потпун, дубок, апсолутан (р каквом статуњолбв м лов на туњеве, тунолов. — њу). — Коначно заспа тупим сном. Андр. II. Стиже на рибарски плато . . . на југозападу Настаде тупи дшр, тишина. Кол. После туод Ирске; дотле се свуда интензивно лови, пог мрака шуме, овај мрак је био светлији. а одатле га нестаје и туњолов је завршен. Чгтл. б. који се мора извршити, безуслован. Петр. М. — Можда ја у ствари нисам мрзио школу, туп, тупа, тупо 1. који )шје довољно на- него тупу дисциплину, којој су нас у њој оштрен, с којим се тешко реже, сече, тестери,учили. Козарч. брије и сл.; супр. оштар: ~ оож, ~ бритва, Изр. т пи угао, кут мат. угао, куткоји ~ секира. — Нејунаку је тупа стријела, је већи од 90°, а мањи од 180°. тупа ниткову. М-И. Најгоре [је] остати слеп туп узв. оном. а. за подражаеање звука код очију, јер те онда узјашу . . . кољу те тупим ножем. Вучо. 2. који је на крају пли од пада, ударца тупим предметом, луп. — врху заобљен, заокружен, који није шиљаст. — Лисица само дође ноћу под легало, укекети Под оним онамо тупнм врхунцем лежи . . . очилш, а кокошка сама са седала туп! — 22 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

338

ТУПА — ТУПИТИ 1

тупан , -а и тупан, -ана м тупавац. — Мој Михо је глупан и тупан. Ков. А. 2 тупан м в. тимпан {1). тупара ж тупа секира. Вук Рј. тупарати, -ам несврш. оном. кретати се оглашавајући се звуком »туп-туп« (р железници), лупарати. — Тупара воз и оставља поља, мостове. Куш. тупарија ж (обично у мн.) будалаштине. — То [су] лакрдије и глумачке тупарије. Павл. тупарина и тупарлија ж (у атрибутској служби, најчешће уз реч сабља) тупа. — — Дај ти мени . . . тупарину ћорду. НПХ. Да ми дајеш ћорду тупарлију. И. тупаст, -а, -о 1. затубаст, округласт. — И ту с љубављу и неком врстом захвалности погледа своје тупасте, снажне и окретне руке. Лал. 2. који је мало ограничен, туп. Рј. А. тупац, -пца м велики ножни прст, палац на нози ћа11их. Бен. Рј. тупач, -ача м зоол. ерста инсекта зеленкасте боје Ешотив. Бен. Рј. тупаџнја м тупавац, глупан. тупаџијски, -а, -о који је својствен тупаџији, глупав. — Кад ли су о томе говорили? . . . Где? И у исти мах се сети, чак пре но што се у њему заврши постављење тог тупаџијског питања. Дае. тупеж ж стање тупости, тупавости. — Опет »заручница«, поништавање самог себе, а у можданима настаје тупеж. Леск. Ј. тупе-пупе оном. разг. узвик којим се означава ударање по некоме, нечгму. — Ми смо са опкопа добацили Мартини метлу. Дограбила ју је и храбро се упутила непритупавко м тупавац. — Све у свему имао јатељу и тупе-лупе. Богдан. тупети, -пим, ијек. тупјети, несврш. посам седам имена: блесан . . . тупавко. Пол. стајати туп. Р-К Реч. 1972. тупик м зоол. птица селица Рга(егси1а тупаво прил. на тупав начин, глуп(ав)о. — Тупаво се смјешкао очима и уснама. Мих. агс11са која стално живи на северу. — На отоку Крку борави нешто мало . . . чудна Долетјела је, лоше нарумењена . . . тупаво сјеверњачка птица сјеверни тупик. Финк. се узмувала око зелених авлијских вратница тупина ж мин. врспш еапненца, еажне и потражила свога Ивана. Ћоп. сировше из које се директно производи цемент тупавбст, -ости ж особина, стање онога најбољег квалитета. Кем. којије тупав. тупити, -им сврш. оном. 1. произвести тупак, -ака м тупавац. — Мртве му глас »туп« (ударцем по чему), лупити. Р-К очи зуриле у свијет као у тупака. Шен. Реч 2. фиг. пасти (на памет). — Како би тупамарос м припадник илегалне орга- [баба-Ивони] . . . кадшто тупило на памет, тако би и запевала било црквене песме, било низације градске гериле у Јужној Америци (по имену перуанског гшдијанца Тупак Амаро, врло гадне припеве. Дов. борца за ослобођење свога народа). — Не могу тупити, тупим несврш. 1. чинити тупим, да се сложим с онима у Уругвају . . . који су затупљивати. — Сабљи . . . да тупим рез име тог човјека узели као свој симбол и по по туским ребрим', да биједној раји . . . с њему назвали свој покрет — тупамароси. руку расијецам вез. Ант. 2. 2. фиг. смањшаВУС 1972. ти интензитет нечега, чинити мање осетљи-

па пред лисицу. Лаз. Л. Длијето одлети у страну и . . . туп! газдарици у чело. Мар. б. (обично поновљено) за подражавање звука корака или удараца. — И опет би се јавили кораци немачких војника . . . туп, туп. Андр. И. Кроз тиху и страсну хармонију шумског јутра пробијали су тупи ударци мале секире: туп! туп! туп! Ћос. Б. в. за изражавање нечег неочекиваног, необичног. — Отишб Јово у Шабац неким послом, па кад се отуд вратио, он туп! . . . па у кревет! Назебб. Вес. Мачка. Зелена мачка из зелене горе, па туп — преда ме. Сиј. тупа ж оном. само у изразу: тупа-лупа за подражавање тупих звукова при ударању, паду, кретању нечег тешког и сл. — Коњи с товарима ту, слуге на њима, тупа-лупа. Сим. тупав, -а, -о 1. туп (5а). — Осамљен и далек од свију, тупави Раде куцкао у тамбурицу. Ћоп. Има гледалаца који су споре, троме, лијене и тупаве памети. Шим. С. 2. неокретан, неспретан у покретима. — Аћим завија нову цигару и љути се на тупаве прсте што дрхте и просипају дуван. Ћос. Д. 3. који изражава стање умне ограничености, несабраности, збуњености. — Тупава лица и мртав поглед крију у себи неку ледену равнодушност. Ђур. Каноник, умјесто да му одговори, обрати се Бијанки с тупавим смијешком на свзм шиљастом лицу. Франг. тупавац, -авца м тупав човек. — Сеоски попа . . . се зноји . . . да свете истине улије у тврде главурде ових тупаваца јадних и гадних. Богдан. Од таквих је међу Мрачајцима предњачио [у пљачки] тупавац зјакало Кркан. Ћоп. тупавпти, -им и тупавити, тупавим несврш. постајати тупав. — А Београд расте док ја падам и тупавим и крв пљујем. Вас.

ТУПИЦА — ТУПОУМАН вим, слабити; заглупљивати. — Алкохол тупи живце. Панд. Топли бридеж тврдосна тупи им чула. Божић. Кварите свијет, тупите га. О-А. Изр. ~ зубе в. уз зуб (изр.). — Људи немају другог посла него тупити зубе за туђег вола. Мул. ~ се постајати туп; смањивати се у јачини, интензитету нечега. — Сјутрадан би . . . осјећао како се тупи и слаби његов . . . ратнички занос. Ћоп. тупица и тупица 1 ж тупа страна ножа, бодежа. — Начима нову боцу, одбија јој гркљан тугицом бодежа. Јел. тупица8 ж зоол. врста инсекта Аи1е1ез. Бен. Рј. тупјети, -пим, ек. тупети. тупкање с гл. им. од тупкати. тупкати, -ам несврш. и уч. оном. 1. а. лупкати, ударати лагано (ногом, руком или неким предметом) о нешто или по нечему. — А откуд ја знам куд сте га оставили? Говорио је Захар тупкајући руком по хартијама и разним ствариМа што су биле на столу. Глиш. Тупка окорјелим опанцима о замрзлу земљу. Андр. И. б. ударати копитом о земљу, коп(к)ати (о коњу). Деан. Рј. в. производити потмуо звук (о лопти или чему другом). — На трави . . . мукло тупка лопта, играчи тренирају. Вј. 1970. 2. скакутати с ноге на ногу наједном месту или око некога, нечега. — Он је поче дуго трепћући гледати, не могући да је се сети, тако да Магда, тупкајући испред њега, сама поче да му се казује: — Ја сам, дедо. Ја, Магда, Магда! Станк. Вивак је испод врбе, а његова женка уза њ . . . Тупка амо, тупка тамо, па криви врат и гледа у њу. Наз.

339

Вес. 3. (уз глаголе: рећи, одговорити и сл.) сухо, хладно. — Четник се дуго мислио, па тупо рече. Ћос. Д. Раногајец тупо [рече]. Фелд. тупбглав, -а, -о који тешко схвата, ограиичен, тупав. — Јуре Пилиграп је менталитета тупоглавог жандарма. Глиг. Избуљи ОЧИЈ биједо тупоглава! Гор. туп&главаст, -а, -о тупоглае, будаласт. — Не смијем ништа рећи о славамаЈ т& могао би нас поновно неко тупоглаваст прогласити за . . . Јел. тупбглавац, -авца м тупоглаеа мушка особа. — Ти ме сматраш старим искипјелим тупоглавцем. Шен. Давао је кондиције, подучавао туђе мазе и тупоглавце. Петр. В. тунбгпаввца и тупбглавка ж тупоглава женска особа. Р-К Реч.; Рј. А. тупбглаво прил. на тупоглав начин, глупо, будаласто, тердоглаво. — Себични су . . . зли и ситничави, и живе тупоглаво на старински начин. Донч. тупбглавост, -ости ж особина онога који је тупоглав. — Чиновничка тупоглавост помаља се из његових поступака. Глиг. тупбкутнн, -а, -5 = тупоугли који има тупи кут (р геометријском лику). Деан. Рј. тупомир м неол. еуф. тупоглавац. — Немојмо плакати ако су други нешто подигли: данас је већ и тупомиру јасно да без осјећаја за цјелину, за заједништво, за скупност одосмо до сто себичних, сепаратистичких дијелова. ВУС 1972. тупбнос, -а, -о који је дебелог, тупог широког носа. — Његови синови били [су] много крупнији, а главе им округле и тупоносе. Шимун. Етиопљани тврде за своје тупљење с гл. им. од тупети и тупити. богове да су тупоноси и црни. ПИФ. тупоња м тупоглавац. Вук Рј. тупнути, -нем сврш. једанпут ударити туаост, -ости ж особина онога шпго је о нешто. Вук Рј. тупо, онога који је туп; ограниченост, умна тупо прил. 1. а. (уз глаголе: гледати, ограниченост. — С њихових је израза читао зурити, пиљити и сл.) безизражајно, неод- нешто што га је дубоко дирнуло: гњилоћа ређено, одсутно, празно; раенодушно, апатично. воље . . . сву тупост. О-А. Из тога писма — Слушао је разговор, али није ништа више може [се] добити слика тупости, заслепљеразбирао; немо и тупо је гледао, а ништа није ности . . . фашистичких војника. Дед. В. видео. Срем. Стоји . . . ослоњен на своју Улазећи на врата, Лино опет западе у преграбову тољагу и тупо пиљи у разваљене ђашњу тупост. Шимун. Измијењени . . . тутемеље. Куш. И гледасмо се у ћутању пошћу дугог умора, чудни су ми и непоздугом тупо, ко сито дете шећерлеме. Рак. нати. Лал. б. једеа осетно, потмуло, подмукло (о болу и тупбћа ж тупоспг. И-Б Рј. било ком непријатном осећању). — Послије тупбугли, -а, -о = тупокутни који има му је бивало лакше, тупље, безосјећајније. тупи угао (р геометријском лику). Р-К Реч. Шег. Дријем неки притиска му сљепоочнице болено и тупо. Вуков. 2. мукло, потмуло (о тупбуман и тупбуман, -мна, -мно тупозвуку, обично ниском, удаљеном). — На дру- глав. — Под водством своје матере . . . тупогој страни чуше [се] топови . . , чини ти се умне женске . . . одрастао је . . . В 1885. да му из дубине земљине допире промукли Мањи . . . дио [чаршије] . . . храбрио [је] глас . . . Тупо хуји. Јакш. Ђ. Његов глас је и подстицао неславне пандуре новог појечао у дубрави некако тупо, потмуло. ретка: варошке коцкаре и нераднике . . . 22*

340

ТУПОУМЉЕ — ТУРАТИ

врцало перје гусака . . . што су остале под и некаква тупоумна и гарава лица из циганКланфаровим пнеуматицима. Крл. Морали ске махале. Ћоп. тупбумље с умна ограничеиост. — Доле [смо рањенике] преносити у три туре. Дед. В. Тако му излази — насмејаше се, па поручише у низини . . . градић адвоката . . . религиозних процесија, тупоумља и безумља. Михиз. још једну туру [пића]. Пол. 1970. 2. део турнира у игри шаха у којој се са сваким тупбумник и тупдумник м тупогла- учесником игра само једна партија. Кл. Рј' вац. — Налијепљен је љепивом смјесом . . . тура Ж тур. 1. султанов печат на указу, варошки дијаболични тупоумник. Божић. ферману, султаново име на новцу или извезен тупбумно и тупбумно прил. као тупомонограм у облику слике на зиду. — Други умник, глупо, лудо, неразумно. — Илија је цару стоји на дивану и замеће туре на фертупоумно и упорно гонио своје . . . он се ману. НПХ. На зиду, као једина слика, царбио узјогунио као дијете. Ћоп. ска тура . . . монограм царског имена. Андр. тупбумност и тупбумност, -ости ж И. 2. свитак, смотак, свежањ, китица; плеособина онога који је тупоуман. теница. — Од милине свак Фату дарива . . . 1 тур м тур. 1. а. стражњи део панталона, Дервиш момче туру ибришима. НП Вук. Извади иза паса туру дувана и нож, уреза хлача. — Пред њим уђе један оџачар . . . дуван, протре га, напуни лулу и запали. са плеханим туром. Срем. Навлачио [је] . . . црне, закрпане на туру, али чисте и Вес. Од бега се ништа не виђаше, само мало испеглане хлаче. Сим. б. део широких чак- туре и перчина. НПХ. 3. страна кованог шира и шалвара што виси позади. — Када новца на којој је лик. Шкаљ. је Карађорђева фамилија владала овом земИзр.тура-ј азиј а у игри: бацање металног љом, тада су људи носили чакшире и турове. новца увис и погађање да ли ће на горњој страЈов. С. Да позлатим калдрму . . . куд му ни бити тура или јазија (гшсмо). Ружа шеће . . . да не праши . . . тура од шалТурад ж зб. им. од Туре. — Турад буљи вара. НП Вук. 2. део човечјег тела испод леђа, скрстив руке. Маж. И. Откуда је то двоје стражњица, — На туру стално има модрице Туради те сте ми их на дару довели? Њег. од учитељевих морсковача. Поп. Ј. Престаде Турадија ж зб. Турци. — Русто паде јаукати иако га је тур немило жарио. Кол. — кликну Србадија, а уздахну листом ТураИзр. д в а д е с е т и пет по туру казна дија. Радич. којом су се некад кажњавали преступници; Турак, -рка м в. Турчин. — Уста Вуче испрашити, потпрашити некоме ~ в. уз потпрашити (изр.); ногу у ~ (дати) . . . у лице се с Турком пољубио. НП Вук. грубо избацити кога одакле; напунити не- Утврди се и дочекај Турка. Март. коме (пун) ~ јако уплашити, застраштпи тур&ко м зоол. птица сродна кукавици некога. — Сињани су им напунили пун тур. Тигасив Изсћеп, која живи у средњој Африци: Божић; на ~ пасти доживети велико кацигасти ~ . Бен. Рј. изненађење. — Али што? Не зна што. Само турали прид. непром. само у изразу: тунешто такво те ће сви пасти на тур. Донч.; рали-тапија (ферман) који има султанов по туру добити а) в. испрашити некоме монограм. — На једној се турали-тапији *пур> б) фиг. претрпети неуспех са тешким сасма искварила султанска тура. О-А. последицама; пун ~ велики страх. — Шта туран, -ана м бот. биљка из пор. главоте враћало? Страх те враћао. Пун тур, чика ЕпјЈегоп. Бен. Рј. Ћоркане! Андр. И. турански, -а, -о који се односи.на Туран тур 2 м пал. изумрло дивље говедо Воб ршшјЈепшз, снажна тела, црне длаке, напред (област у Азији северно од висоравни Ирана « источно од Каспијског језера). повијених рогова, од кога потичу нека врста Изр. ~ раса антропол. турско-татарданашњег говеда. ЕЈ13. ска раса из групе монголоидних раса. — Ма3 џари припадају угро-алтајској грани турске тур фр. само у изразу: тур и ретур расе. Шиш. тамо и натраг, у оба праеца (рбично при куповању еозне карте која важи и за повратуран., турња м покр. в. муљача (1). — так). Имао турањ за вино . . . у дворишту. Наз. тура ж фр. 1. одвојени део или етапе у турањ, -рња м покр. в. торањ. — Пред извођењу, остваривању нечега у односу на везирским двором је . . . велика џамија, још друге сличне делове а. једно кружно изеођење и сад има турањ на четири угла. Маж. М. плеса или музике за тај плес. — Само да оттурање с гл. им. од турати (се). плешем једну туру. Крл. Немојте да музика свира предуго. Доста је једна или двије туре. туратн, турбм несврш. 1. несврш. и уч. Бег. 6. једна етапа у извођењу какве радње, према турити. 2. померати употребом силе путотња, такмичења, пића и сл. — Послије испред себе, сједнога места на друго, гурати. — такве туре, с машине и блатобрана само је Загледа се опет у мраве који су турали задњу

ТУРАЧКИ — ТУРИЗАМ мушицу до . . . рупе. Војн. 3. нагонити, терати, натериеати на нешто. — Јадна Милева, на сто )е мука . . . отац турао, душу јој појео. Рад. Д. Сваки дан турају пучанство у назадак. Павл. Изр. ~ нос свугде бити сувише радознао, мешати се у све. ~ се 1. несерш. и уч. према турити се. 2. пробијати се (у гужви или навали света), гурати се. — Мушкарци и жене турале се . . . гледајући пред себе. Шен. Пећанец (се тура кроз свијет . . .). М-О. турачки, -а, -о који се односи на Турке. — А вас црвсн од турачке крви. Радич. У турачко оде у сужанство. Март. турба ж в. турбе. Бен. Рј. турбан, -ана м тур. 1. а. повез од лаке тканине који се омотава око главе или феса, сарук, чалма. — На глави му је око . . . феса црвен турбан. Огр. Тамо је стајао неки Индијац с ружичастим турбаном. Торб. 6. надгробни споменик од камена у таквом облику иа муслиманским гробовима. — Између камених турбана [турског гробља] догорева ватра, неколико угљевака. Дед. В. в. што своЈим обликом личи на турбан. — Дуге плетенице кестењаве косе правиле су јој као неки турбан око главе. Грол. Свети Јосип добио велики бијели турбан од стеаринских сига. Пав. г. марама или шал који жене [обавију око глаее. — Глава јој је обавијена црним сомотским турбаном какав се виђа на старинским фотографијама. Пол. 1960. 2. зоол. врста морског јежа СлсЈапз сШапб с дугим, чврстим бодљама. Бен. Рј. турбанлија ж бот. врста тикве Сисигћка те1ореро. Бен. Рј. турбе, -ета с тур. муслимански надгробни споненик, надгробна грађевина; маузолеј. — Између кућа . . . свуда имају гробље, пак се бијеле камена турбета према сунцу као лабудови. Маж. М. Трепти слаб сјај из Абдулах-пашиног турбета. Аидр. И. турбелари м мн. (јд. турбелар, -ара) и турб&ларије ж мн. зоол. пљоснати црви или глисте ТигћеПапа, са многобројним трепљама на површини тела помоћу којих се крећу у води. Свезн.; Финк. турбина ж лат. маш. мотор који претвара кинетичку енергију струјања паре или воде у механички рад и служи као погонско средство електричних генератора: водене, парне турбине. — Видио је . . . силу и замах гломазних турбина. Сим. турбАнист(а) м стручњак за турбине, руковалац турбинама. — Комбинату шећера и врења . . . потребни су . . . два машиниста — турбиниста. Пол. 1959. • ->

341

турбински, -а, -о који се односи на турбине, који се покреће помоћу турбине: ~ прекидач. Физ. 2. турбо- као први део сложенице значи да се оно што озиачава други део покреће помоћу турбина: турбогенератор, турболокомотива, турбореактор и сл. турбогенератор м маш. електрична машина за добивање електричне струје коју тера парна турбина. — Русија мора куповати у иностранству знатне количине турбогенератора. ЕГ 2. турболокомотива ж локомотива у којој се пара производи у котлу високог притиска и пуштау турбииу, која окрећепогонске точкове. Мин. Лекс. турбулентан, -тна, -тно лат. који се истиче брзим кружним кретањем, олујни: ~ струјање ваздуха; фиг. немиран, жесток, бунтован, необуздан. — Ухватили и Мишка . . . и још неке . . . турбулентне елементе. Кол. турбулентно прил. на турбулентан начин, с великом жестином. — Он је певао . . . као што вулкан избацује лаву — величајно и турбулентно. Цар М. турбул&нтност, -ости ж особина, стање онога што је турбулентно. турбул^нција ж лат. вртложно кретањз вспдуха у атмосфери као резултат измене ваздушних слојева различитих брзина; турбулентност. Сеезн. тургењбвштина ж начин писања и гледања на живот као код руског писца И. С. Тургењева. — Домјанић гибао се деценијама . . . по најудобнијој црти тихе и једноставне версификације сецесионистичких вињета наше домаће, племениташке тургењевштине. Крл. тургор м лат. унутрашња напетост ткивау живој ћелији или организму. — Стидљиво повлачи наниже сукњу која јој се одигла и открила . . . део обешене бутине смежуране коже без тургора. Дав. тургуља и тургуња ж бот. врста ране шљиве Ршпиб тзШНа (дрво и плод). — Дуж хендека зрију ситне модре тургуље. Кик. Познате су две врсте шљива: трношљиве или тургуње и цепаче. Тод. Туре, -ета с (зб. Турад) а. млади Турчин. — Стидан с младога Турета не може се одмах да преда. Ботић. 6. пеј. Турчин уопште. — У првој навали видјех га . . . како једном Турету окину главу. Кост. Л. туред м бот. биљка из пор. крсташица ВеПегоа. Бен. Рј. тур&зам, -зма м врста пршредне делатности КОЈП обухвата послове везане уз путовања и привремени боравак људи изван свог

342

ТУРИКА — ТУРКАТИ СЕ

сталног пребивалишта ради одмора, лечења, разоноде. турика ж бот. в. петровац (1). Р-К Реч. турикефалија ж лат.-грч. мед. деформација главе у облику торња. због превременог сраштења шавова лобање. Кл. Рј. турин, -ина и турин м покр. њушка, рило, губица. — Ја послах сина у Рим да промијени турин, а он кад дође из Рима, донесе два турина. Н. посл. Вук. Оне проклете свиње по цијелу ноћ се чешу и туринима претурају . . . корита. Ђон. турина ж аугм. од тур1 Џб). — У оније' старинскије' чакшира била голема турина. Ћоп. турист(а) м фр. онај који се занима за туризам, путник ради одмора, разоноде. — Свски час виђали су . . . сљеменски туристе срне и младу ланад. Том. Турист из света разликује се од јапанског туристе. Пол. 1958. турДстика ж туризам. — Домаћински [је] организатор нашег планинарства, туристике. Крл. тур&стички, -а, -о а. који се односи на туризам и туристику: ~ водич, ~ промет. б. који има особине туризма, који је погодан за туризам: ~ крај. туристкиња ж женска особа турист(а).

гурнути, стровалити. — Турке тури на дно у тамницу. НП Вук. 'Оћеш ли и ти да ме туриш у провалију? Мат. б. бацити, хитнути; добацити. — За Турчином буздован турчо, те Алију смјеста погодио. НП Вук. Пред сватима Поцерац Мклошу колико би џефердар турио. НП Вук. 4. а. послати, разаслати. — На све краје тури перјанике, на сердаре и војводе вјерне. Март. б. приморати некога да напусти неко место, да се удаљи, отерати некога некуд. — Поче да се каје и очи вади што развјери сина и тури га млада и невјешта у . . . свијет. Љуб. 5. с именицом као доАуном или са предложним изразом може се заменити глаголом изведеиим од такве именице: ~ гласе разгласити; — к а в г у закавжити; ~ к л е т в у проклети; ~ п о г л е д погледати; ~ страхустрашити;

~ у хапс(у) ухапсити. Изр. куд га враг турио? каже се кад

се неко удаљио, а потребно је његово присуство; ~ г л а в у у торбу в. уз торба (изр.);

~ клипове некоме под точкове под-

мукло спречити некога у раду и настојању; ~ нос свугде бити сувише радознао, мешати се у све. ~ се 1. (само у 3. л.) машити се. — И тури се руком у џепове и даде јој дванаест цекина. НП Вук. 2. наглим, снажним покретом бацити се (на коња, у седло), отиснути се преко нечега. — Дорату се у седло турио. НП Вук. Па се тури преко шамца свога. Март. 3. (на кога) бити налик на кога, врћи се, уметнути се на кога. — Турио се на оца. БВ 1909. Ништа . . . од овог нашег мангупа и несретника. Ово се турило на твоју фамилију. Срем.

турити, -им сврш. 1. а. метнути, положити, ставити нешто у унутрашњост нечега испод или преко нечега, на нешто. — И не погледа новац, него га тури у џеп од капута. Бег. Стаде насред собе, па тури руке испод беле кецеље. Моск. Лешкари на кревету, тури руку преко очију, па сања} сања. турић м 1. дем. од тур1 (1). 1. комадић Лаз. Л. Пограби камен . . . крупан . . . Њега платна или друге материје који се ушије или са земље не би ни до два олако могла . . . уметне испод пазуха кошуље, изнад пете чарапучанина помаћи и на кола турит. М-И. пе и сл. Р-К Реч. б. завући, увући. — Она мрдну главом, тури турица и турица ж покр. 1. дем. од другу усну у уста и гледаше ме. Лаз. Л. тура (2). — Јован је . . . режући турицу в. (на кога) навући, обући одело. — Сад је духана, прорезао јагодицу на палцу. Нопрвипут после бабове смрти на се турио свееак. 2. кукурузни клшг. Вук Рј. 3. талог од чано одело. Јакш. Ђ. г. објавити нешто о воска, восковарина. И. 4. машкара, чороје. И. некоме у штампи; написати, навести. — Нашао некаквог пискарала, те описао капе- 5. бот. а. биљка из пор. крсташица А1уб$ит. Терм. 3. 6. в. петровац (1). Сим. Реч. в. ». тана и турио га у новине. Рј. А И то ћемо броћац. Деан. Рј. турити у тужбу. Глиш. д. протурити, раширити у јавност. — Људи који . . . на уметтурнчар и туричар м онај који купује и прерађује турицу {3), восковарџија. Вук Рј. нички пазар туре понеку сумњиву новину . . . н>егов укус покваре. Цар М. ђ . туркање с гл. им. од туркати (се). постаеитиу какво звање, на какав положај. — туркати, -ам несврш. дем. према турати. Треба да пође у школу, ако хоћеш да га — Зли људи друге туркају у сужањство. стриц опат тури у свећенике. Вел. Хоће ли Старч. Ћели би Србију, а не би ни кокош нас јутрос вјешати Турчин? — Не . . . него ће нас турити за кадије. Сиј. 2. помакнути, заклали: све туркате нас, Босанце, избјегпомерити, одгурнути; фиг. одбацити, од- лице. Јел. странити. — Ал' он с пута тури баку. Радич. — се тискати се у тесном простору гураТури празну боцу од себе. Шимун. Тури јући један другога, гуркати се. — Жене се такве разговоре црне. Њег. 3. а. бацити доле, туркаху напријед и упираху у мене сузне

ТУРКАЋ — ТУРНИКЕТ очи. Ков. А. Иза довршена обреда све се туркало к излазу. Ђал. туркаћ м бот. в. турбанлија. Р-К Реч. Турк&сина, Туркесиша и Туркешања м и ж аугм. и пеј. од Турко. — Од Турака нико не остаде, само једна древна Туркесина. НПХ. Гледао сам једнога дсчака . . . ухватио једног Туркешању . . . па струже бритвом. Вес.; Деан. Рј. Турк&сница м и ж пеј. Турко. — Стојане, брате, да се Туркеснице овамо не увале? — Какве Туркеснице? . . . Фашисти! . . . — Крсти ти њега како ти драго, он је опет лијепи репати Турко. Ћоп. Туркиња ж женска особа пгурске народности, припадница турског народа. туркиња ж бот. а. в. лубеница. Вук Рј. б. врста бундеве. — Округла и голема као туркиња бундева . . . стрши . . . главурда . . . градоначелнику. Кор. в. врста печурке 1,ерш1а паиста. Сим. Реч. Туркињица ж дем. од Туркиња, млада Туркиња. Турко м покр. и пеј. Турчин; исп. Турак. — Густи ланац устаника претресао је уз пут сваки љескар . . . — Чек, чек, да се овдје није деково какав Турко. Ћоп. туркббија м онај који бије Турке, победник шурске војске. — Из плиме . . . садашњости дижу [се] . . . барокна капија великога савојскога туркобије 1/1 ... кула »Небојша«. Петр. В.

343

туркбфил, -а и туркбфнл, -ила м лат.-грч. онај који је наклоњен Турцима и свему штоје турско. туркофвлДзам, -зма м наклоњеност и пријатељски однос према Турцима и свему што је турско, туркофилство. — , Стаде одлучно . . . да напада туркофилизам Маџара. С 1911. туркбфилски и турк&филски, -а, -б који се односи на туркофиле: ~ политика. туркофилство с туркофилизам. туркоч м зоол. барска птица из пор. штакара 1Шз &1сте11и8. Бен. Рј. туркул»а ж бот. в. турбанлија. Туркуша м Турчин који не зна српскохрватски језик, прави Турчин. — Ријеч се окрену сад о снази: јссу ли Туркуше јаки људи и јесу ли јачи од нашег човјека. Сиј. турли прид. непром. тур. разноврстпан. турлија ж врстпајела од различите зелени, резано поврће (кромпир, парадајз, паприка и др.) помешано с месом и на тихој ватри варено. Шкаљ. турма ж лат. 1. најмања коњичка тактичка јединица у војсци старих Римљана. 2. група људи уопште. 3. група товарних животиња којима се преноси каква роба, караван(а). — Чека он турму Мулагића, деветнасст товара заире и пресвлаке која ће ових дана . . . из Сарајева у Кладањ. Куш. турмалин, -ина м минерал са лепим кристалима који се брусе као драго камење; драги Турков, -а, -о који припада Турку (као камен различите боје. — Код куће . . . је препгку од кога потиче турски народ). — имао слику . . . у сребру, емаљу и турмалину. Виђи врага су седам бињишах, су два мача Црњ. а су двије круне, праунука Туркова с коратурмалннов, -а, -о којије од турмалина. ном. Њег. — Ако узмемо двије турмалинове плочице и кроз њих пуштамо свјетлост, опазит ћемо туркбвање с гл. им. од турковати. занимљиву појаву. Физ. 1. турк&вати, туркујсм несврш. живети турмар, -4ра м возар, кириџија; онај који на турски начин. — Ка ће моћи у уске чакиа коњу преноси робу. — Срети турмаре или шире клањат Турци али турковати? Њег. киријаше. В 1885. Сваке ссдмице, уочи Лекар [је] драговољно . . . изјавио: да је сриједе, појавио би се на Вратнику он, Јешуа спреман да прими турску веру и да је сада турмар, са својим сивцем. Куш. бољи мумин од лшогога који туркује по турнбја ж фр. а. кружно путовање. — травничкој чаршији. Андр. И. Од границе до Граца, првог места на глобТуркбвлах м покр. Влах из Турске. — тротерској турнеји, има четрдесст осам киА кад оно Турковласи одагнали . . . петоро лометара. Б 1958. 6. путовање уметника или говеда, бре, морадоше их вратити на моју спортиста на гостовања, политччара у агизаповијед. Буд. тацију и сл. — Загребачки »Грађански« турк&лог м стручњак у туркомгији. — спрема се на турнеју по Србији. Обз. 1932. После врло успеле турнеје драме сарајевХуманист Феликс Петанчић слављен [је] ског Народног позоришта по источној Босни од савременика као . . . турколог и дипло. . . ових дана је отпутовао и ансамбл сарамат. Пол. 1959. јевске опере и балета. Пол. 1957. турколбгија ж лат.-грч. изучавање туртурнАкет, -ета м фр. направа најчешће ског језика, књижевности и културе. у виду два унакрст постављена дрвена комада туркблошки, -а, -о који се односи на који се хоризонтално окрећу и омогућују да туркологе и на туркологију. , , % људи пролазе један по један. — При излазу

344

ТУРНИР — ТУРОВАН

стављаш опет картицу. Турникет кврцка, утискује вријеме. Сим. турнир, -ира м фр. 1. а. такмичење, групно или појединачно, витезова на дворовима феудалних владара у бојним вештинама. — Госпође разгледавају оружје витешког турнира. Матош. Уживам у витешким турнирима и краљевским парадама. Богдан. б. спортско такмичење већег бројаучесника(нпр. у шаху). — У Куманову се одржава среско првенство у шаху. На турниру учествују 14 такмичара. Б 1957. 2. мало еластично јастуче које су у прошлости жене стављале остраг испод сукње. — Госпође у разнобојним хаљинама с турниром . . . и господа . . . запремала су улазе у парк. Торб. Паметна Јеврејка, ни прстења, ни турнира, ни фризуре. Сек.

турњати, -бм несврш. притискујући гњечити, муљати, пресовати (о грожђу). — По селу још гдјегдје турњало се и наљевале се бачве цијелим вином и половником. Ћип. турбба ж стање онога који је туробан, туокно расположење, снужденост, туробност. — Блиједо озбиљно лице . . . одаваше неку сјету, неку туробу. Шен. туробав, -бна, -бно 1. а. невесео, нерасположен, натмурен, намрштен, мрачан, суморан (о човеку); супр. ведар, весео. — Данас бијаше Лука зачудо туробан. Шен. По другим селима наљуте га [капетана], наједи се, па је поваздан туробан. Глиш. б. који изражава потиштено, узнемирено, забринуто душевно стање. — Задње ријечи изговори она неким туробним . . . акцентом. Бег. Сви који пролазе крај њега имају тако туробна турнирски, -а, -5 који се односи на турнир: лица. Ћос. Б. в. који изазива, ствара мучно, суморно расположење. — Унутрашњост бого~ дворана, ~ јахање. моље имала је туробан изглед: зидови на турнус и турнус м грч. унапред утвр- многим мјестима ољуштени, свод изрешеђени ред по коме вигие личности једна за дру- тан куршумима. Бан. Низина . . . протезала гом обављају неки посао. — Да је још само се као степа испаљена сунцем, док су се неколико сати закаснио, он не би био позван . . . у магли видјела туробна брда. Франг. на ставњу са својим турнусом . . . и његов г. неподношљив, неугодан, тежак, тегобан. би живот ударио . . . сасвим другим смјером. — Љубомир осети да се гуши у овој туробКрл. ној самоћи, нешто га притеже, не да му турнути, -нем сврш. 1. а. кратким, дисати. Ранк. Туробан запах туткала и ножснажним покретом учинити да се неко или них прстију. Сим. д. испуњен тужним, мучнешто помакне, помери у неком правцу, од- ним садржајем. — То је књижица са туробном историјом једне душе. БВ 1909. Туробне гурнути, одринути, отурити. — Чврсто га успомене могле би се наново у мени пробудитурне на страну. Ђал. Дођоше у увалицу ти. Ков. А. 2. фиг. лишен светлости, облачан, где је био . . . чамац. Иво се напрегну да га тмуран, натуштен (о дану, времену). — Јуттурне у море. Ћип. б. кратким, брзим покрос је освануо туробан дан, пун густе магле. ретом ставити, гурнути у нешто. — Турну своју тврду шкуду у џеп и оде. Шен. Извади Вуј. Учинило му се да чује топот јасније и ближе, а тек у задимљени и туробни расвит неколико гроша, те му их турну у шаку. облачна дана . . . изађоше и три коњаника. Ћор. в. додирнути, гурнути некога кратким Лал. ударом, мунути. — Гуша, буљећи у биљежника . . . турне га руком у трбух: А ти си турббник м туробан чоеек, меланхолик. највећи лопов! Кос. г. на брзину потурити. — — Што је неки човјек укопник . . . нипошто Потписује што му турну под руку. Нех. не значи да стога ваља да буде мрзовољник 2. а. отпремити, послати, упутити некога и туробник. Креш. некуд не питајући за пристанак. — Оно турббница ж а. туробна женска особа. прије двадесетак година турнуше некамо у б. (у придевској служби, уз реч песма) фратарску школу Дугићева Францека. Ков. туробна, тужна, сетна. — Нарав, пуна А. б. приморати некога да се одстрани, суза, зажубори чесмом . . . а моја душа тууклони, отерати. — Био је турнут у туђину. робницом пјесмом. Хар. Нех. туробно прил. на туробан начин, тужно, Изр. ~ ногом грубо истерати, избацити; ~ у гроб (у јаму) отерати у смрт; ~ жалосно, суморно. — Погледа око себе, у зла уста изложити, извргнути оговарању, махну руком преко чела, па туробно одговори . . . Живот ми је загорчао. Ранк. изнети на рђав глас. — Осуду . . . волим смртну, него драгу невјенчану да . . . тур- фиг. Трошна мала кућица, с које су туробно гледала два ситна прозора . . . то је био цио нем у зла уста. В 1885. иметак Данкова оца. Иеак. ~ се 1. помаћи се напред, пробити се у гужви напред. — Свјетина се турне напрво. туробност и турббнбст, -ости ж стање Бег. 2. на брзину навратити, свратити где онога који је туробан, сета, меланхоличност. или коме. — Баба-Петрија . . . као свака баба брзорека, умаче из куће те се турну турбван, -вна, -вно в. туробан. — Ован код Алексе. Вукић. подрмава главом и у даљ шаље туровну

345

ТУРОВЕТ — ТУРУКАТИ јеку зарђале клепке. Коз. Ј. Само да жуто лишће не пада по путу као туровна киша. Дов. туровет ж бот. биљка жутих, крупних главица из пор. главочика Тга§оро§опЈ Т. (Јиђшз, Т. ргаСегшз. Вук Рј. турбвност и турбвнбст, -ости ж стање онога који је турован. Р-К Реч. туроња м надимак човеку великога тура, — Туроња, стари посланик . . . обећао је Милану да ће му . . . омогућити похађање Педагошке школе. Бар. Туропољац, -љца м 1. човек из Туропоља, дела Посавине између Загреба и Сиска, некад слободне племићке општине, 2. (туропбљац) а. домаћа масна свиља сивкастобеле боје са црним пегама. — Од домаћих пасмина најраширеније су: мангалица, туропољац. ЕГ 1. б. врста лука. — Кладим се да ћу јој објесити око врата вијенац туропољца лука. Матош. Турбпољка ж женска особа из Туро- • поља. турбпољски, -а, -о који се односи на Туропоље. турпејисање с гл. им. од турпејисати. турпејисати, -ишем несврш. в. турпиати. Р-К Реч. турпија ж тур. 1. ручни алат од челика различитог облика, са зупцима обично косо урезаним, који служи за стругање метала, камена, дрвета и сл., рашпа. — Турпија је једина алатка коју ми у апсу не дају да држим. Андр. II. 2. фиг. разг. жена лакаг морала. — Налик Је на ррду . . . па се онда још гаква турпнја врти око војника. Јонке. турп&јање с гл. им. од турИијанш. турпвјати, -ам несврш. 1. стругати, дотеривати, уређивати турпиЈом. — Сједи уз широм отворена врата своЈе радионице и оборене главе вечито нешто струже, куцка и турпија. Ћоп. Не турпијајте нокте исувише дубоко са стране. Пол. 1970. 2. фпг. а. трошити, унишпшвати. — Жељезни зубн заточеништва и оскудијевања кроз двадесет су љета по.чало турпијали то јадно тијело. Креш. б. оглашавати се гласом који подсећа на стругање турпијом. — Ту је цвркутало, гукало, звиждало, турпијало мноштво разних птица. Петр. В. турпијетина ж аугм. и пеј. од турпија. турпијица ж 1. дем. од туртџа. 2. анат.

у ждрелу пужева рожната кожица гасЈи1а, са много правилно и косо поређаних зубаца који служе за мрвљење хране. — У устима је пу-

жева врло значајна треница . . . малена турпијица с врло различитнм бројем и обликом зубаца. Финк. Ј ,-., ->« ,

турски, -а, -о 1. који се односи на Турке и на Турску, који припада Турцима и Турској: ~ језик, ~ народ, ~ феудализам. 2. исламски, мухамедански (о еери). — Ја ти истину говорим: прије бих у турску [веру] него у латинску. Вујач. 3. а. као саставни део ботаничких и зоолошких назива: ~ вишња, ~ детелина, ~ лоза, ~ боб, ~ першун, ~ цвеће, ~ кос. б. у називу боја: ~ белило, ~ црвенило. Изр. за турског земана, у ~ време време кад су Турци владали у нашим крајевима: к а к в а је •—• сила? разг. не треба претераиожурити; на турску, по турски као што је обичај у Турака. — На гипку бијелцу, кому су узде на турску златом окованс, сједило је витко тијело. Шен.; проћи као мидш (поред) турског гробља в. уз гробље (изр.); ~~ калдрма пут, улица покривена каменом округлим и неједнаке величине; ~ кафа (кава) црна кафа кувана на турски начин; ~ пара нсџмања новчана вредност. — Ето пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач! Јакш. Ђ.; ~ сабља јако крива, савцјена сабља, криеошија. турски прил. а. као Турци, попут Турака. — Сви су турски задимили. Вас. б. живо, бучно. — И ове смо вечери, штоно кажу, турски провеселили. Ком. Изр. седети по турски седети подвинувши

унакрст

испод себе ноге.

турско прид. ср. р. (у именичкој служби обично непром.) турска држава или земља; турска еласт, време кад су Турци елада ш у нашим крајевима. — Њега са жеиом и шестеро нејаке дјечице прожене у турско. Љуб. Нема, прође турско, што би, би! Мул. Турство с 1. турски народ, Турци. — Турство [је] . . . због своје вјсрске затуцаности и глупо. Ств. 1948. 2. (турство) турски дух и особгше. — Појам турства у њој [народној епици] не.ма толико народни и в)ерски смисао, колико је он симбол наспља. Барац. турћија ж 1. турска песма, поневка, ариЈа. Р-К Реч. 2. (Турћија) покр. шурска држава, Турска. — Сновао [је] како Ке то лијепо бити у Турћији. О-А. турћ&јат, -ата м тур. 1. шурски начин живота. — Свргнут је ђаур-султан . . . а сада долази време да се очисти све блато што се последњих годнна налнјегшло на чисту вјеру и прави турћијат. Андр. II. 2. шуркологнЈа. Кл. Рј. туруз м бот. в. уродица. Р-К Реч. турукати, туручем несврш. оном. дувајући у трубу, или у нешто слично, изводити непрнјатан звук. — Не ТЈручи ту, кад свирати не умпјеш. РЈ. А. ,. , л . .

346

ТУРУКНУТИ — ТУСТАЦ

<~ се 1. постајати Турчин; прелазити у муслиманску веру. — Има и у шокаца много прекрасних дјевојака, али се неће да турче. Маж. М. 2. фиг. мењати се, мењати вредност; губити вредност.— Алексина се пара никад није турчила и због тога је вероватно и богат, али ће овога пута да се обрише за мастан ујам. Рад. Д. туршија ж тур. воће и поврће ушчувано за зиму у води, пресолцу и сирћету. — Ја поменем грожђе из туршије, знајући да је оставио јесенас пуну качицу. Ранк. И раније Изр. где сви Турци, ту и голи Ха- сам набавио . . . и паприке из туршије. Лал. сан в. уз Мујо (изр.). туршбјара ж паприка која се држи у турцДзам, -зма м реч или израз турског туршији. Р-К Реч. порекла у неком језику. — [Канижлић] се туршијица ж дем. од туршија. — Намигмеђу осталим обара и на турцизме. Комб. нуо је Пољи . . . да окуша туршијицу и Говор му је пун турцизама. Андр. И. ракијицу. Вуков. турцизирати, -изирам сврш. и несврш. туска ж покр. талог што остане кад се {у)читти кога Турчином или нешто турским, потурчи(ва)ти. — У њему [Тетову] нешто топи (нпр. масло, олово и сл.); комина. . . . већину становника чине Турци и тур- Вук Рј. цизирани Арбанаси. Дед. Ј. тусков>а м пеј. лен иугојен човек, готован, турчало м онај који радо, често турча. дембел(ан). — Смепшо је чисто казати како се те тускоње наоблаче најгорим једом . . . Вук Рј. кад год виде нашу браћу где мирно . . . турчање с гл. им. од турчати. уживају своју слободу. Шапч. турчати, -ам несврш. говорити турски. тускДрашњи, -а, -е покр. који је скоро, Вук Рј. недавно био, скорашњи. — Андрију одмах Турче, -ета с в. Туре. — А Турче је заокупља његова тускорашња накана која силно и бијесно, погони га тамо и овамо. је дозорила. Божић. НП Вук. туст, -а, -о и туст, туста, тусто (одр. турч&њак, -ака м в. потурчењак. — Па тусти и тусти; комп. тустији) 1. а. угојен, што козб вјерује курјаку, то вјерује Цуца дебео, гојазан. — Сусретао [сам] . . . нервозне турчењаку. Март. Јеврејчиће . . . тртасте, тусте и паничне. Дав. Разумијеш ли, јадан не био, гдје се турчење с гл. им. од турчити (се). крије зец, зекоња тусти? Сим. б. меснат, Турчија ж покр. Турска; зб. Турци. — дебео, крупан (о деловима тела). — Укори га Дели-Мирка сва Турчија знаде. Марш. Сва Сабина, гладећи непрестано своје бијеле и Турчија за њим окренула. Рј. А. тусте руке. Кум. в. који садржи много масти, Турчин м 1. припадник турског народа; сала, мастан (р месу). — Вино пију, тусто исп. Турци. 2. фиг. окрутан, свиреп, немио месо ију. Вел. 2. фиг. а. бујан, густ, сочан; богат, обилан, издашан (о паши, трави). — човек. — Прави је Турчин — пожали се пријатељици покоја наша жена. Ил. Пол. Раскошне ли и тусте паше за очи оних великана који су . . . злочшшма биљег утиснули, 1960. сваки своме тамноме стољећу! Кум. 6. плоИзр. пуши као ~ каже се кад неко дан, родан (р земљи); исп. мастан (3). — Као много и страсно пуши. оштар плуг реже дубоке бразде у тусту земљу црницу. Марј. М. в. који се истине турчинак, -нка м бот. биљка из пор. богатим родом (о години). — Туста љета макова Рарауег, Р. диМшп, булка. Сим. поправљају суха. Шен. г. који обилује матеРеч. ријалним средствима, имућан. — Уз млин турчбнац, -нца м бот. в. турчинак. Р-К бијаше .»основица«, на којој је канио изграРеч. дити туст, богат живот. Донч. 3. фиг. непристојан, саблажњив, мастан (7). — Претурчвн-цвет, ијек. турчин-цвијет, м феранс је одгонио тусте мисли. Боокић. бот. в. нарцис. Сим. Реч. Изр. ~ кеса в. уз кеса (изр.); ~ комад турчин-цвЗјет, ек. турчин-цв€т. в. мастан комад (уз мастан изр.). турчити, -им неврш. чинити некога Туртустабав м в. дустабан. Бен. Рј. чином; преводити у муслиманску веру. — тустац, -аца м мед. бубуљица, гнојавица, Нас Турци турчише пет стотина година . . . чибуљица сотедо. Бен. Рј. па нам не могоше ништа учинити. Коч.

турукнути, турукнем сврш. према турукати. — фиг. Обје купе прихватио Марко, у врх сркну, а у дно турукну. НП Вук. турунџа ж тур. • покр. в. наранџа. — Е тако ти родиле турунџе у твојему Шаму питомому! Март. турутва ж бот. биљка из пор. главочика бсоггопега. Бен. Рј. Турци, Турака м мн. (јд. Турчин) припадници народа турско-татарског порекла који чине основно становништво Турске.

ТУСТАШ — ТУТИТИ тусташ, -аша м зоол. врста малог сисара Нугах вупасив, са густим крзном и укусног меса. Бен. Рј. тустеп м енгл. врста брзог плеса. — Наплесао се по плесним школама тустепа (ОТо81:ера) и танга до мртвила. Крл. тустика ж бот. а. зељаста биљка бесћип гићет и 5. гићгшп из истоимене породице, са сочним лишћем. Сим. Реч. б. мн. систематски назив за биљну породицу Сгаз8и1асеа. Терм. 3. тустило с тусгпе, масне наслаге у људском и животињском телу, дебљина. — Ошишана глава увалила се у тустило кратка врата. Кум. туст&на ж = тустоћа (превелика) дебљина, масноћа, претилина, тустило. — Многа ће . . . скочити риба . . . да твоје тустине се наједе бијеле. М-И. Шија . . . се надвјесила изнад овратника својом тусшном. Ков. А. тустити, -им и тустити, тустим несврш. чинигНи тустим, гојити, ширити. — Дјетелина тусти. Гор. ~ се постајати туст, дебео, дебљати се, ширити се. — Зато је рат да овакове битанге оновчају и да се тусте на народним плећима. Гор.

347

тута* ж покр. а. лонац за проливање воде при прању рубља. Рј. А. б. фам. ноћна посуда. — Туту износим кад се напуни. Кик. тутањ, -тња м оном. 1. а. снажан и дуготрајан звук који се разлеже од грмљавине, експлозије и сл., тутњава. — Уз тутањ грома . . . навалила киша помијешана градом. Мишк. Отоји тутањ силније пушака. НП Вук. Прасне бомба уз тутањ. Гор. б. снажан звук који настаје од машина у раду, клопарања точкова и сл., лупа. — Крикну администратор . . . и крупним басом надјача тутањ штампарске машине. Уск. Тутањ трамваја глухо одзвања кроз густу улицу. НК 1946. в. мукао, потмуо, пршушен, туп звук од пада, удара о земљу, од буке из даљине и сл. — Тчепа га . . . и с тутњем лупи о под. Куш. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио. Лаз. Л. Зачу . . . тутањ олује која се примицала. Фраиг. г. вика, галама, ларма. — Позаваде се, те се излеже читав тутањ по кући. Шапч. 2. шум у глави као последица јаког душевног потреса, узбуђења, болесног стања и сл., бубњава. — Тада Јаков покри лице рукама . . . једва чујући, кроз тутањ у глави, Полинине узвике. Ђил. Ја ћу се зорли накресати ракије и поћи ћу, па ако се у том тутњу што добро . . . учини и изврши, добро и јест. Коч.

тустнца ж 1. бот. биљна врста месо~ Изр. ухватити ~нагло се изгубити, пождере или бубоједне биљке Ртешси1а, са дебелим, масним лишћем. Бот. 2. зоол. врста бећи. инсекта тврдокрилца Вогов. Бен. Рј. туте, тутек(а), тутена и ту^ге, тутек(а), тутена прил. покр. в. ту. — Ја ти се тустокљун м зоол. а. в. тустокљунац. само чудим што туте говоршн. Десн. Ако Бен. Рј. б. врста врапца: ~ СИВИ Ра88ег ре- не буде другог мјеста тада тутек преноћите. 5 1гопшб. Бен. Рј. Рј. А.;Вук Рј. тустбкљун, -а, -о који је тустог, дебелог тутеш м невешт, неспретан, неумешан кљуна: ~ чигра. Финк. човек. Р-К Реч. тустбкљунац, -унца м зоол. пгпица петутењити, -им несврш. несигурно ићи вачица краткога дебелог кљуна СоссоЉгапипајући, или не гледајући куда, трапати; соссо1ћгаиз1е8. Бен. Рј. радити невешто, петљати, шепртљити. Р-К Реч. тустдћа ж = тустина. — Гуши се од тутија ж тур. хем. цинк. Деан. Рј. дебљине и тустоће кад се пење уз степенице. Вј. 1972. тутило 1. м покр. несталан, непоуздан тусАшиЈа ж зоол. инсект мз пор. с)Ј>во- човек, превртљивац. — Тутило, жалосна ти мајка! Ти си независан ка плаћеник. Т1авл. точаца Апоћшт рег1тах. Бен. Рј. 2. прил. само у изразу: ту и ~ као да се тут узв. (обично поновљено) само у ништа није ни догодило, никоме ништа. — изразу: ~ овамо, ~ онамо сад овамо, Не дам! . . . нек најпре врати прсник и нашу сад онамо, час овамо, час тамо. — Цио дан кошуљу . . . Узео је овако исто за некакав имендан, па ту и тутило. Глиш. Ето тако ништа не урадим., све тако тут, тут. Рј. А.\ . . . држимо говоре на зборовима. ИспричаР-К Реч. мо се, излармамо, па ту и тутило. Дом. тутаузв. само у изразима: а) ~ вура тути-квЗнти прид. непром. тал. сви таккад се неко подстиче, ободрава: само држи, ви, сви скупа (рбично у презривом смислу). — удри, повуци, потегни и сл. Вук Рј. б) ~ Коме су ауторитети један Аристотело, Хегел овамо, ~ онамо в. тут. Вук Рј. и тути-кванти, томе је то узвишено! Срем. 1

тута ж у изразу: испод туте триста

ћуте каже се о некоме који се прави другачијим него што јест. Р-К Реч.; исп. испод мире три ђавола вире. . •*»» *

тутити, -им сврш. в. тутнути. — Видим да ће у чету, морам наћи који златник да му тутим за пас. Кост. Л. . . . ... .

348

ТУТКАЛ — ТУТОЉЕЊЕ

туткал м в. туткало. — Из тмина непродирних густих као туткал. Сим. туткалисање с гл. им. од туткалисати. туткалисати, -ишем, туткалити и туткалити, -им несврш. лепити туткалом. — Само . . . туткалисане . . . ствари . . . покваре се у пари. Батут.; Вук Рј. туткало и туткало с лепак, лепило добивено прерадом костију и коже. — Купио [је] туткала у таблицама. Андр. И. Продавач утрча с улице . . . Туробан запах туткала с ножних прстију. Сим. туткаљење и туткаљење с гл. им. од туткалити. туткање с гл. им. од туткати. туткати, -ам несврш. и уч. према тутнути. туткач, -ача м онај који некога дражи, подбада, подбуњује, изазива, подстрекач. Р-К Реч. туткачица ж женска особа туткач. Р-К Реч. туткун м тур. невешт, несналажљив, умно ограничен човек. — Сад ми кажи и одговори: или си туткун собом или зуђур (немалац) с ћесом. Вук. У селу се причало да је [Спасоје] . . . туткун; то јест потврд у памћењу. Сиј. тутлек м покр. тупоглав човек, глупан. — Стипендисти су уопће они »божји тутлеки*, за које се сам бог брине. Ков. А. тутлић м бот. врста мале округле тикее СисигНт оуИега. Вук Рј. тутљав, -а3 -о покр. лен, спор, тром, тупоглав. Вук Рј. тутљевина ж в. тутњава (7). — Стаде црне земље тутљевина. НПХ. тутљо м (вок. тутљо) умно ограничен, тупоглае човек. — И натарош је неки тутл»о кад то допушта. Ивак. тутмиш м покр. дечја игра жмуре; исп. тутумиш. Вук Рј. 1 тутнути , -нем сврш. 1. а. метнути, ставити, турити, гурнути некоме нешто журно или кришом у руку. — Милка скочи и запади свећу, те му [самртнику] је тутну у руку. Вес. Медењак . . . тутне кришом унучићу. Пав. б. ставити, забости у што. — Странац журно дочепа дуван, тутну у н>ега нос. Јевт. 2. наговорити, нахушкати, напујдати. — Хтели би можда да га наоштре, подмашеног тутну да се с оцем крви. Рад. Д. Ако тутнем моје мрке вашке, живу ће те раскинути, вило! НП Вук. тутнути 2 , -нем сврш. оном. зачути се, заорити се, одјекнути (о тутњу). — Рога врх у уста меће . . . Прегризе га. Рог је

празан. Но, кад пухну, из њег тутну. Глас се шири наоколо. Наз. тутња ж в. тутањ (2). — Чему га сјећа и мукле тутње и провале крви и . . . како прсну ужарена лава! Кам. тутаава ж тутањ. — Муња сене . . . а силна тутњава разлеже се. Вес. При непрестаној тутњави точкова . . . видјела је Ана свој положај посве другачијим. Крањч. Стј. Јае! — јекне Момир, стропоштав се с тутњавом на леђа. Каш. Иза буке и тутњаве тих првих дана повратка, опазио је да је . . . коначно остао сам. Сим. фиг. Пет векова . . . пали су по земљи у крваве воде . . . уз тутњаву гнева и говор вулкана. Дис. тутњавина ж тутњава. — Небо се на западу све више и више облачило. Већ се Чула мукла тутњавина. Кум. Подмукла тутњавина прохуја и пљусак удари. Шант. тутњаво прил. с тутњаеом, уз галаму, бучно. — Затим је тутњаво одгегао до . . . крчме. Божић. тутн»ан>е с гл. им. од тутњати. тутњарати, -ам несврш. дем. према тутњати, лупарати. — Ноћи наше у . . . склоништу између пилане и Радио-централе . . . биле су свирепе . . . никада не знаш шта управо хуји . . . бректи, тутњара. Сек. тутв»ати, -њим несврш. = тутњити 1. производити тутањ, оглашавати се тутњем (о громовима, авионима, топовима, мноштву људи, животиња, кола у покрету и сл.). — Небо се натушти . . . негде далеко претећи је тутњала грмљавина. Моск. Тада се напуни коња и људи читаво поље . . . под ногама тутњаше земља. М-И. Млазњаци су тутњали у облацима. Пол. 1970. То је град у каосу збивања и смутњи, махнито легло немира, гдје клетва тутњи. Уј. 2. стварати јаке шумове буктећи, пламтећи. — На средини је тутњала усијана пећ баш као да се неко у даљини вози низ камениг друм. Ћоп. 3. фиг. врети, брујати (у коме, као последицајаког осећања). — Све је то плануло у њему и тутњало и бунило се. Цар Е. тутн»ети, -њим несврш. в. тутњати. — Грмљавина је тутњела као да се жељезна кола по небу возе. Брл. А ова акција — три дана тутњети кроз мирна села, гонити оно неколико партизана . . . то је као шала. Пер. тутњити, -им несврш. = тутњати. — Дивна је јесен ведрих винограда, гдје гајде јече и прангије тутње. Цес. Д. Предвече стави ухо на цесту и замре му срце: цеста је тутњила. Гор. Из неких дворишта чује се како тутњи коло. Станк. У високој земљаној пећи чуло се како бучно тутњи ватра. ЛМС1951. Глас му је тутњио још даље. Наз. тутољење с гл. им. од тутољити. тк.

ТУТОЉИТИ — ТУЋИ тутољити, -им несврш. кришом, неспретно нешто радити. — Поп . . . погледа опет Вују, који баш у тај мах тутољаше нешто око теркије. Глиш. тутоњити, -им несврш. тутњати (1). — Путеви су тутоњили под њиховим ногама. Цес. А. тутор м лат. 1. а. лице коме је власт поверила бршу и старање о малолетним, умоболним и сл. особама, старалац, старатељ. — Младом расипнику одређује суд тутора. Уј. б. онај који се о некоме или нечему брине, стара, скрбник, старатељ уопште. — Паула је некако ухватила корен у нашој кући: зна нам све тајне и некако нам је постала тутор, али врло услужан тутор. Сек. По савјету заводског тутора подијелио је дан на сатове. Торб. 2. свегповна особа ,која се као председник црквеног одбора брине за цркву и црквене ствари и представља циеилну везу између свештеника и верника. — Није се враћао по неколико дана у манастир, све дотле док га сеоски црквени тутор или одборници црквене општине не би полумртва од пића ставили на кола. Чипл. тутбрисање с гл. им. од туторисати. тутбрисати, -ишем несврш. а. вршити права и дужности тутора, бити тутор. — Сад му треба тутор да му туторише. Срем. б. (обично пеј.) бринути се непозван о коме, наметати своју вољу. — ЖеАо . . . нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена . . . Да ме слушаш, а не да ми туторишеш! Ранк. Остало [нам] у крви да нас други јаше . . . да нам туторише, а ми да аминујемо само. Рад. Д. туторити, -им несврш. пипати тражећи. — Туторио је нешто војник по слами, док не блесну слаба светлост. Јак. туторица и туторка ж женска особа тутор. туторовати, -рујем несврш. в. шупгорисати. Р-К Реч. туторски, -а, -б који се односи на туторе; који је својствен туторима. — Распали неким туторским гласом. Срем. туторство с а. брига, старање о малолетним, умоболним и сл. особама, која се остварује под контролом власти, старатељство, скрбништво. 6. брига, старање о некоме уопште; држање некога у зависности, власт над неким. — Треба да идеш у друштво, а не . . . другови да ти у шали пребацују: »Гле . . . бацио [се] под туторство женине папуче«. Јакш. 23. Државна власт иде све више за тим да се отме туторству цркве. Баз. тутук м оном. оштар, висок, пискав звук сирене којим локомотиве, аутомобили и сл. дају сигнале. — Драга дјевојка . . . неста . . .

349

у тутуку локомотива. Сим. Тутук сирена већ није брујао кроз млијечне маглице. И. тутукаше с гл. им. од тутукати. тутукати, тутучем несврш. давати, производити (сиреном) звук »ту-ту«. — Тутучу аути, титрају свјетла по кејовима. Крл. тутуља ж в. гуша. Р-К Реч. тутум м в. тутун. — Написмо се кафе и тутума. Њег. Под чадором ага сједи, тер измијења тутум кафом, мрку кафу духом пакленијем. Маж. И. тутумиш м 1. тутмиш. Вук Рј. 2. фиг. човек сумњивих, мрачних намера, дволичан, злобан, подмукао човек. Р-К Реч. 3. зоол. врста шишмиша. — Од брзолетих нетопира (тутумиша) чест је код нас најмањи европски нетопир, патуљасти тутумиш. Финк. тутумрак м в. тутумиш (2). — Проклињао [је] жену што му није барем јазавца родила, а не овакога тутумрака. Ћор. Такви су сви тврдице и тутумраци, а пуни пара као шипак. Андр. И. тутун м тур. дуван. — Каву пију3 тутун припаљују. НП Вук. Ђенерал . . . да знак да сваки сме припалити свој тутун. Црњ. тутунисати, -ишем и тутунитн, -им несврш. пушшпи. — Ласно им је пашевати . . . кахву срчућ и тутунишући. Март. Сјео на серџаде, па тутуни и заљева ракијом. Срем. тутун-кбса Ж тур. дуванкеса. Вук Рј. тутунпук м тур. цев кроз коју се увлачи дим. — Тутунлук подобро зашушкам да дим не пролази. Коч. тутунџија м тур. момак који носи чибук и њиме послужује, чибугџија. — Паша пошаље тутунџију да од већила донесе хлеба. Маж. М. тутуаати, -ам несврш. оном. гунђати, мрмљати, мрморити. — За н>им цола Блаж Курлан, раскречених ногу и тутуња псовачки гадно. Божић. тутурАкати, -уричем несврш. оном. тутукати. — Мељу лажи штампарске машине и тутуричу страх и трепет на аутима трубе. Каш. тутуш м 1. ситан човек. — Уђе један опћински стражар, њеки тутуш, коме сабља допираше до чланка. Мат. Дође у собу слуга . . . прави тутуш. Матош. 2. покр. умно ограничен човек, сметењак. Рј. А. тутушак, -шка м дем. од тутуш (7). — Што се родисте тако огроман духом, а тако ситан, тутушак тијелом. Матош. тући и тући, тучем (импф. туцијЗх и тучах; аор. тукох, 2. и 3, л. туче; р. прид. тукао, тукла, тукло; трп. прид. тучен, -а, -о и тучен, -^на, -&но) несврш. 1. а. (за)-

350

ТУЋИ

туче фатализам. Богдан. 8. а. производити давати ударце, ударати некога наносећи му бол. — Зар нећу ништа учинити за сељака? звукове, тоноее ударајући у какав музички Зар ћу пустити да га туку и кундаче? Чипл. инструменат. — Цигани туку у цимбале. Витка плавка, пуна модрица, избијена и ту- Каш. Мала њезина рука туче по клавиру. Уј. б. производити равномерне шумове, удачена. Фелд. б. ударати нечим тврдим о чврсшу површину тпако да се чује шум, куцатпи, рати {о машини у раду). — Чуло се само велико срце брода како туче у морсној лупатпи. — У то доба турско момче младо . . . на авлију туче. НПХ. Ушета се по мосту дубини. Дуч. в . помоћу звукова, некога обавештавати о нечему, давати какав сшнал. тукући петама да му испроба чврстину. Лал. в. удараши о нешшо, по нечему падајући, — Звоно на пожар туче. Крл. г. испуштати дувајући, запљускујући (р киши, ветпру, води). звукове у равномерним, ритмичким размацима, избијати ударце (о часовнику). — У мрачној — Киша . . . силно је тукла по прозорима. . . . соби тукле су свуда . . . старе . . . уре. Ков. А. Трамонтана ме је тукла у лице. Козарч. Само је однекле . . . тукао часовник Петр. Р. Сву ноћ је таласом море о шљунак на игалу тукло. Наз. г. лако додиривати, . . . так-тики-тики-так. Марк. М. 9. ударати, куцати у кратким и ритмичким куцајима, куцкати, лупкати. — На боку је седео манастирски кочијаш . . . са шеширом на гла- пулсирати (р срцу, крвотоку). — Гласно му тукло срце у полутами. Гор. Под грлом му ВИЈ чије су га црне свилене кићанке тукле је тукла крв. Андр. И. Глава ју је болела, по леђима. Чипл. 2. бацати се стражњим ногама, ритати се (р коњу, магарцу и сл.). слепе очи су тукле. ЛМС 1957. 10. а. фиг. — Кењац се узритб, у облаке туче. Вел. ширити се од неког извора, снажно запахивати. 3. фиг. а. бити јачи, имати предност, од- — Од зида у дну тукла је запара. Дав. Сунце носи1пи победу над неким, побеђивати. — зашло, од ријеке туче хладовина. Бан. б. Тукао [их је] дијалектиком као незналице. живо, пуним интензитетом нешто радити. Крл. Главни фаворит остаје екипа Чехо- — Поред празних разговора, по селима су се тукле карте до бесвијести. Ђон. Он се брзо словачке, која је досад тукла све своје противнике. Пол. 1958. б. карт. побеђивати, свуче и баци у кревет. Очи се не затварају: поглед туче по црном лептиру на белој добивати (у картању). — Извлачио је у кошуљи. Ћос. Д. в. снажно избијати, јавсерији добре карте и тукао немило своје партнере. Бег. в. спорт. ударајући (ногом), љати се, пробијати се. — Младост је тукла упорно у њој. Божић. Из земље туку увис бацајући (руком) лопту настојагри убацити стабл>ике модре и младе. Ђон. 11. вршити је у гол. — Из . . . близине туче у врата. Ват. г. шах. односити (противнику) фигуру. неку радњу ударањем, припремати нешто (у — Топ се креће и туче само право. Шах 1. неким кућним пословима и у производпи): ~ лан 3 к о н о п љ у набијати, трти; ~ 4. а. одузимати живот, убијати. — Није му бранио отац . . . тући рибу остима под в р х њ е , масло бућкалом издвајати масло из млека, бућкати; ~ з л а т о ударајући свијећом. Новак. Павле је и даље стајао и викао . . . позивајући сељаке да туку офи- чекићемстањитиу листиће; ~ јаја у чорбу цире. Ћос. Д. б. клати животињу: ~ свиње. разбијати јаја и мешати њихову садржину Вук Рј. в. онеспособљавати расплодне органе у чорби, зачинити чорбу јајима, размутити животиња, јаловити, шкопити, штројити: јаја у чорбу, јуху. Р-К Реч.; Деан. Рј. Изр. ~ в о д у у авану в. уз вода (изр.); ~ волове, бикове. Вук Рј. 5. гађати, пуцати из ватреног оружја (по некоме или по нечему). ~ ж и ц у в. уз жица (изр.); ~ као в о л а у — Знаш ли ти да је наша штампа тешка купусу в. уз купус (изр.); ~ л о з о в и н у пити, испијати много еина; ~ н е к о г а до артиљерија, која туче непријатеља једнако ноге (ногу) в. потући до ногу (уз нога, "изр.); као и тешка хаубица. Хорв. Стевча је са ~ некога у г л а в у в. утући у главу (уз пушкодштраљезом лежао иза једног камена и тукао бугарски стрел^ачки строј. Пер. 6. глаеа, изр.); ~ некоме л у к на г л а в и дробити, комадати, ситнити, разбијати, в. уз лук (изр.); — р е к о р д постпзати најтуцати. — Тукли смо орахе. Маж. М. већиуспех, највиши резултат, домету такмичењу, у раду, у каквој еештини и сл.; ~ пару Господа турска узимају са сокака Србе за различне послуге, тако нпр. да туку каву. зарађиеати много пара, новаца; туче ми Вук. Сједјели [су] људи с дугим чекићима (му) срце за ким (чим) живо жели кога и тукли камен за цесту. Брл. 7. а. прити- (што). ~ се 1. (за)давати ударце себи, ударати скивати, жуљити. — Велике и тврде [ципеле] тукле су дш ноге не мање од ка- се, ударати самог себе. — Тући се у прси мења кад сам брао коприве. Лоп. б. фиг. стане робиња свака. М-И. 2. а. бити склон задавати, причињавати муку, тешкоћу, му- тучи. — Он воли да се туче. Р-К Реч. б. уз. повр. борити се с ким; задавати ударце чити, додијавати. — Камо среће да смо и ми научили [читати], те нас не би тукла наша један другоме. — Ту се тукле до двије старе глупост. Јурк. Он је патилац трагичне суд- мајке. НП Вук. фиг. Тако ће се кроз сву своју младост само с биједом и невољом бине бесциљности и узалудности народа кога

Т У Ф — ТУЦАЊ тући. Хар. 3. борити се оружјем, у рату, двобоју. — Словенци из вашега краја тукли су се јуначки. Шен. Борци Друге пролетерске бригаде били су продрли у Рогатицу, тукли се по улицама . . . и морали су се повући. Чол. 4. долазити у сукоб, сукобљавати се; сударати се. — На пролећним изборима туче се за опозицију. Ћос. Д. Дунуо је југо, који се тукао цијело послије подне са сјевероистоком. Крл. фиг. Мени није ни био циљ да конкретније пишем о Његошу . . . него да се тучем с поменутим [идеалистичким] схватањима и да их . . . потучем. Ђил. Изр. ~ од немила до недрага, — светом в. ићи (потуцати се, пребијати се и сл.) од немила до недрага (уз недраг, изр.); ~ на ж и в о т и смрт в. уз жиеот (изр.);

~ (црвеним, шареним) јајима фолкл.

ударати, туцати се врховима јаје о јаје па које надбцје, његову власнику као победнику припада разбијено јаје. туф 1 м тал. мин. 1. глиновита стена постала углавном од слепљеног вулканског пепела. — Од Младог Нагоричана на западу . . . простире се кратовско-злетовска еруптивна област, која је састављена поглавито од . . . андезита и туфа. Дед. Ј. 2. кречњак, вапненац, наталожен из воде, сига. Свезн. туф 2 оном. (често поновљено) узвик за обележавање и подражавање снажног ударца, наглог пада и сл. — Усуд сикиром иза ћошка, па по челенки сикиром — туф. Пол. 1970. Тишина кб у гробу . . . наједанпут из шумарка туф, туф, туф Вј. 1972. туфбгџија м тур. = туфекчија онај који прави, поправља оружје, пушкар. — Ја сам3 ето, неки туфегџија . . . оправљао сам . . . браве, сатове и пушке. Андр. И. туф&гџијски, -а, -о који се односи на туфегџије: ~ занат. туфек м тур. пушка; метак, хитац. — Идем ја напоље да испалим један туфек, Срби смо. Срем. туф&кчија м = туфегџија. — Осим ових заната, које раји није слободно радити, од њих има и терзија, туфекчија. Вук. туф&кчијски, -а, -б који се односи на туфекчцје: ~ породица. туфла ж в. туф1. Р-К Реч. туфна ж нем. тачкица (нпр. на тканини). — Кб данас да вас гледам. Бела картонска блуза са црвеним »туфнама«. Петр. В. туфница ж дем. од туфна. — Моје чарапице . . . биле су зелене боје са белим туфницама. Б 1958. тухаф и тухафли прид. непром. тур. необичан, несхватљив, чудан. — Двојица официра псујуа отирући зној. — Пфу! Тухаф

вилајет зар је ово нека земља? Андр. И. Баш си тухафли! Радул. тухица ж нем. покр. перјат душек, покривач, перина. Бен. Рј. тухљив, -а, -о покр. покварен, плеснив, бајат. Бен. Рј. тухљивост, -ости ж особина, стање онога што је тухљиво. Бен. Рј. тухнути, -нем несврш. в. тукнути1. И-Б Рј. тухњив, -а, -о тухљив. — Намијенила свому твору расти о киселу зељу и тухњивој риби. В 1885. тухтен,-а, -о заст. влажан, буђав, плеснив; исп. тухљив. — Боб је заиста изгледао тухтен. Креш. туц 1 м зоол. врста детла Оепс1госори5 хпајог. — Најчешћи је код нас велики дјетао (туц). Финк. туц 2 узв. 1. (обично поновљено) оном. реч за изражавањезвука кад сеудариу нешто.

Рј. А. 2. у изразу: ~ тамо ~ овамо сад

тамо — сад овамо, час тамо — час овамо, без икакеа резултата. — Јово их је водао и водао, туц тамо — туц овамо, па најзад и он диже руке. Ћоп. туцак, -ака м онај који се потуца по свету живећи од милостиње, просјак. — Дај преноћит' путнику туцаку. Божић. Тек овдје ми будне јасно да сам . . . бескућник, туцак. Матош. туцалиште с место где се врши туцање чега. Р-К Реч. туцало с 1. в. тучак (Ј). — Чим се дохватила гвоздена туцала, на вратима кућице осјети као да је нешто изгубила. Војн. 2. в. бренце. Рј. А. туцаљка ж туцало (1). Бен. Рј. туцанац, -нца м в. туцаник (7). — Сељаци ситне камен туцанац. Гор. туцаник, -ика м 1. истуцан, издробљен камен којим се обично посипају друмови, цесте. — Нога му упада у пирамидалну хрпу туцаника. Божић. Аутомобил почиње да поскакује по неравном коловозу од шљунка и ситног туцаника. Пол. 1958. 2. куеан и изгњечен кромпир. — Најбоље се [кромпир] у желуцу вари као туцаник, тј. кухан и истрвен. Батут. туцањ, -цња м 1. в. тучак (1). — Истицао [се] као туцањ међу кашикама. Лал. 2. клатно у звону, бренце, туцало (2). — Барјактар омота својијем пасом звону туцањ. Љуб. Мач му звокоће о калдрму као туцањ о звоно. Глиг. 3. комад метала који је причвршћен на улазним вратима и којим се куца, звекир. — Маре закуца жељезним туцњем. Војн.

352

ТУЦАЊЕ — ТУЦНУТИ

горе-доле по кућици, а онда је запретала ватру на огњишту. Ћоп. Он тако недјед>ом ујутру увијек нешто уздиже и туца по автуцати, -ам несврш. Х.ударањем дробити, лији. И. ~ се потуцати се, скитати се. — Туцао претварати у ситне делиће, у прах; разбијати, се он под свачијом заставом против свакога мрвити, ситнити. —Понудио би . . . и своју бијеса. Шен. Синове талијанске не пусти да баку бурмутом . . . који је ћир-Моша сам се туцају по свијету. Павл. справљао и туцао. Срем. Стојаше код прозора и туцаше неке коштице и чампаше туцач, -ача м онај који туца камен. — језгре. Киш. Одјекивала је велика ступа . . . Стрчаше се туцачи. Гор. у којој су туцане ситне јабуке за пекмез. туцачки, -а, -о који се односи на туцаке, Андр. И. 2. убијати гњечећи. — Хватао је просјачки. •— Облачи се у туцачке хаљине и уши и туцао их . . . на чашу. Чол. По старој оде. НП Вук. прљавој кошуљи туцао је вашке. Бан. 3. туцбрудер м нем. разг. пријатељ којему ударати чим о што. — Газда Јеврем га се говори »тш, побратим. — Мој туцбрудер [момка] хвата за ухо . . . треска и туца главом о зид. Андр. И. 4. тући, мучити, кињити. школник . . . једва ће нас дочекати. Ков. А. туце, -ета с дванаест једнаких, истород— Мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд. Вас. 5. них предмета или особа, целина од дванаест а. тући у куцајима. — Нијема бол стаде јединки. — Пола туцета бомби било је пребачено у Босну. Јов. Ј. Таква су данашња мукло туцати под кожом. Божић. б. фиг. дјеца — вели Јелица . . . као да је туце деце бити, урарати, погађати. — Кад се човек досад подигла. Шуб. роди сирома' . . . онда га целог живота туца неправда. Ћос. Д. 6. производити звук (р туцет м е. туце. — Књижар . . . је . . . музичком жичаном инструменту на окидање). отворено замолио да му напишем туцет — Ту [се] пјесма пјева и коло води, а там- оваквих ствари. Шкреб. бурице ситно туцају. Ивак. 7. риб. хватати туцибатина и туцибатнна ж и м необ. и гристи меку на удици (о риби). — Старцу онај који батина, бије, туче, немилосрдно по. . . држећ трстику у руци, дрхће рука . . . ступа. — Посао му је успијевао и цвао, јер а нетремице гледа онај комад туње што се је створио бијесних четовођа, љутих туцидотиче мора. — Туцају — рече Иво полако. батина. Шен. Ћип. туцибрат м необ. човек склон пићу. — Изр. ~ главе о зидове кајати се Било је по тој прилици судити да је то стар због неког свог поступка, видети своју грешку укрућен туцибрат. Шен. кадје већ касно. — Сви ти појединачни слутуцилац, -иоца м онај који туче жито. чајеви банкротства окончали су се самокажИ-Б Рј. њавањем. Банкроти су туцали главе о зидове. Туциндан, -а и Туцин дан, Туцина дбВучо; ~ камен дробити камен, правити на (дн<>). туцаник (често као робијаш). — Онакви су у добра времена . . . камен туцали, а нису туцкање с гл. им. од туцкати. . . . с господом вијећали. Андр. И.; ~ нетуцкарати, -ам несврш. оном. {прд)коме нешто у г л а в у честим понављањем настојати да неко усвоји нешто, уверавати, изводити слабе испрекидане звукове. — Испод његових ногу туцкарали су каменчићи. убеђивати некога. — Туцам ја то у главу и Ств. 1948. нашем поручнику. Ћоп. ~ се ударати (се) главом о главу, бости туцкати, -ам несврш. дем. према туцати. се (најчешће о јарцима, овновима). — И кад туцкац узв. в. туц Џ). Р-К Реч. год би му се ћир-Моша приближио да га отера са сандука, јарац . . . би се исправио туцк^цати, -ам и туцкуцати, -Зм нена стражње ноге . . . готов да се туч а • • •сврш. ситно или испрекидано туцкати,удас ћир-Мошом. Срем. Малишани . . . се са рати о што. — Туцкецао ногама о даске дедом, који такођер чува запећак боду и пода. Јел. Разговијетно туцкуца ногом По туцају главама кб овнови. И. поду. И. Изр. <~ (црвеним, шареним) јајима туц-муц узвик за обележавање муцања, в. уз тући се (изр.). — Усањао је Ускрс и замуцктања (кад је неко збуњен). — »Кажи да се . . . пред црквом туцају шареним јами мали: зашто Бог није дао човеку рогове? јима. Ћоп. Дете туц-муц, погледа на ме, да га подсетим. Глиш. Он се невешто бранио, туц-муц. туцати, туцам несврш. ићи тамо-амо без правога циља, луњати, шврљати, базати; Пол. 1959. мајати се, радити безначајан посао без ретуцнути, -нем сврш. према туцати. — Он ми приђе, туцне ме по рамену. Наз. зултата. — Баба је још неко вријеме туцала туцање с гл. им. од туцати (се). туцање с гл. им. од туцати (се).

ТУЦО — ТУЧНИЦА ~ се лако ударити о кога или што, додирнути се, дотаћи се кога, чега. — Море . . . држ' се само, не бој се ништа! — рече један и туцнувши се о њега [пијанога], ухвати га испод руке. Срем. туцо, -а и е м (вок. туцо) хип. од туцак. — И узев глогов штап у руке, обукох просјачке хаљине . . . И кб нов туцо преневољни . . . редао сам Оченаше. Наз. туцпрудер м в. туцбрудер. — Особцто [се] дичио . . . да су му . . . учена господа туцпрудери. Ков. А. туч, туча м легура бакра и калаја, бронза. — Изгледао је . . . као какав споменик јунака неког . . . од туча саливен. Срем. Копита [коња] . . . су била зеленкаста као туч. Наз. туча ж 1. свађа праћена међусобним ударцима, међусобно ударање двеју или више особа, тучњава. — Скренем у биртијицу . . . и наиђем на тучу и ломљаву. Киш. Зачело се од оштрих речи, а завршило — тучом и ножевима. Б 1958. 2. бијење, ударање, батинан>е. — Док ти он чита своје науке, свише му побегну. Увече кад се врати, они да га убију тучом. Ћос. Б. 5. смрзнуте капи кише које падају као зрна леда, град, крупа. — Иза туче ведрије је небо. Њег. Дошли су к Станиној кући као . . . олујан облак, пун туче и муње. Шимун. фиг. Нато се сасула на мене туча приговора. Шкреб. тучад ж зб. им. од туче. Рј. А. тучак, -чка м бот. биљка из пор. макова ОНаисшт согшси1ашт. Р-К Реч. тучак, -чка м 1. кратко, тешко метално оруђе с округлим крајем којим се нешто туче, туца у авану, ступи, гпуцало (1). — Из куће чујете како лупа тучак у металној ступици — то се туца шећер или ораси. Дом. Суче брчине наредник према рукама уздигнутим попут аванских тучкова. Сим. 2. тврдо јаје којим се о Ускрсу при туцању надбијају друга ја]а, натуцак. Деан. Рј. 3. бот. део цвета који се састоји од оплодних листића на којима су семени пупољци рЈзШћмп. — Поленова зрнца морају најприје доспети на жиг тучка. Станк. С; Бот. тучан 1 , тучна и тучна, тучно и тучно покр. дебео, угојен, ухрањен. — Тучна копуна није . . . знао оперушати како ваља. Шен. Плећати војник [био је] и комичан са својим . . . ниским челом . . . и тучним очицама као прашчић. Бег. 2

тучан, -а, -о и тучан , -чна, -чно 1. направљен од туча, бронзан. — Дивио се . . . мраморним и тучаним киповима. Леск. Ј. По Платоновом упоређењу, филозофи имају златну душу, војници сребрену, привредници тучну. Јов. С. 2. а. којије боје туча, бронзане боје. — Забринут поглед лети под 23 Речвик српскохрватскога књижевног језика, VI

353

претеће летње небо прљавих, мутних тучаних облака. Михиз. Кб бескрајно тихо море, засејане тучне равни. Ил. б. звонак као туч. — Моја сапутница брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Дуч. тучар м 1. онај који чува туке, ћурке. — Дође к тучарима и заиште једно туче у њих. Н. прип. Вук. 2. трговац тукама, ћуркама. Вук Рј. тучарица и тучарка ж она која чува гпуке, ћурке. Рј. А.; Р-К Реч. тучац, -чца м бот. в. тушт1. Р-К Реч. тучвање с гл. им. од тучвати се. тучвати се, -ам се несврш. в. потуцати се. — Тучва се по свијету као новац. Вук Рј. туче, -ета с (супл. мн. тучићи и тучад) младунче туке, ћуре. В. пр. уз тучар. тучевина ж = тучетина туч(и)је месо, ћуретина. И-Б Рј. туч^нац, -нца м туцаник {1). — Котрља [се] бучно и тврдо као оковани точак по камену тученцу. Кол. Три су пута лежала пред антилоповцима: асфалтирани, тученцем насути и сеоски. Крањч. Стј. туч&иик, -ика м 1. врста пушчаног праха, барута. — Доватио тешку карабину, која ждере литру тученика. НП Вук. Пет стотина коња товарника, пуних соли, кафе, праха тученика. Март. 2. в. тучењак. — Изнијето је на Кадину Воду . . . десет . . . каца сира тученика. Коч. Љољо изнесе велику ћасу пуну сурутке, прегршт сира тученика. Андр. И. 3. покр. в. папула. Рј. А. туч&њак, -ака м сир који се туче у качици и остаеља за зиму. Вук Рј. „ . т^чење с гл. им. од тући (се). тучетина ж = тучевина. Бен. Рј. тучији, -ЗЈ -е = тучји који се односи на туке, ћурећи. тучити, -им сврш. наићи на кога, срести. — Па тољагом омјери му леђа . . . кад Турчина тучи сусретника. Март. ~ се сукобити се, сударити се. — Гдје стигоше ту се и тучише. Март. тучји, -а, -е = тучији. — Глас јој не лети у висину и не пада попут тучјега тујкања. Кал. тучкаст, -а, -о који је са тучком (о цветуу. тучкасти цвет. Бак. Реч. тучков, -а, -о који припада тучку: ~ њушка. Бот. тучник м стаја за туке, ћурке. Прав. тучница 1 ж и м скитница. Вук Рј. тучница 2 ж покр. хлеб умешен од ситно истуцат храстове коре. Пол. 1958. тучница ж 1. масна жлезда. Р-К Реч. 2. бот. в. тустица (1). Рј. А.

354

ТУЧНОСТ — ТУШТА

тучнбст, -ости ж особина, стање онога који је тучан, дебљина, гојазност. — Поради своје лијености и гнусне тучности тијела то никада подузимао није. Шов. тучња ж в. тучњава. — Сутрадан се је у свем граду говорило само о овој тучњи. Том. Није [му] помогло порицати тучњу . . . утврђену исказом свједока. Буд. тучњава ж 1. тпуча (1). — На челу му се испољиле двије крупне чворуге, које је сигурно задобио у каквој тучњави. Ћор. Међу њима је дошло до тучњаве, па је било и крвавих глава. Пов. 1. 2. тпуча (2). — Тучњава у полицијској истрази . . . је систем санкционисан од . . . државне власти. Чол. тучњак 1 м тучник. Вук Рј. тучгњак8 м зоол. в. пингвин. Деан. Рј. тучбносан, -сна, -сно који носи у себи тучу, којије пун туче, града, градоносан. — Као тучоносни облак сеје око себе раж, гази пшеницу прву. Макс. туш 1 , туша м фр. 1. црна водена боја која се добива од чађи (употребљаеа се за техничко цртање иу сликарству). — Чим смо ступили у радионицу, он ме . . . вођаше . . . од једне до друге . . . групе слика рађених понајвише . . . тушем. Шапч. Тмина је дубока . . . као туш. Уј. 2. преношење боја кичицом, последњи потез кичицом. Вуј. Лекс. туш 8 , туша м фр. 1. направа за прање и облшање тела воденим млазевима. 2. фиг. оно што стишава занос, одушевљење, узбуђеност, неугодан доживљај, разочарење; укор. — Омладина је почела да се руши под претераним циљевима романтичног заноса и кипећег одушевљења, поливеног хладним тушем политичке збиље. НК 1946. Овај туш нек ти служи лијеком за твој неопрани језик! Том. 3. крапгак музички комад, изведен обично дувачким инструментима и бубњевима као поздрав при исказивању почасти. — Банда свира »туш«, тресу се прозори. Јакш. Ђ. Када би се Рајевски појавио . . . музика би увијек ударила туш. Крл. 4. обично у изразу: д о ћ и у ~ позицију спорт. стање кад је један од такмичара у рвању положен на обе плећке. Рв. т у ш а ж в. туш1 (2). — фиг. Бароница . . . Леону . . . баца најбестидније увреде у лице . . . То је . . . последња туша на грозној слици прл»авштине. Богдан. тушак, -ака и тушац, -шца м бот. е. тушт1. Бен. Рј.; Вук Рј. тушење с гл. им. од тушити (се). тушика ж покр. тубаст, зарубљен врх у јајета. Вук Рј. туширање с гл. им. од туширати (се). туширати 1 , туширам сврш. и несврш. (на)цртати, (на)сликати тушем1. Деан. Рј.

2

тушнрати , туширам сврш. и несврш. 1. (р)прати, {р)купати некога, нешто под тушем. 2. фиг. (у)чинити да неко изгуби одушевљење за некога, веру у нешто, неко пријатно очекивање, разочарати. — Измењујући топла писма са западним савезницима, Де Гол ф е Оаи1е) јехладнотуширао све, па и своје пријатеље. НИН 1958. 3. спорт. положити, полагати противника у рвању на обе плећке као знак коначне победе. — С овим захватом тешко је туширати противника. Рв. ~ се повр. према туширати1 (7). — Редовито се ваља туширати. Атл. тушити, тушим несврш. 1. пригушивати {глас, звук). — Злодух неки туши тамбурицу. Крањч. С. 2. готовити нешто, кувати у затвореном суду, у пари, пирјанити. Деан. Рј. 3. гушити, уништавати (пчеле, чахуре, свилене бубе и сл.). Вук Рј. ~ се гушити се. — Запути се она кући пред сами сутон, тушећи се у сузама. Мул. тушица ж 1. вуна што се бритвом скида с коже или сама отпада. Вук Рј. 2. фиг. неугледану безначајан човек. — Тушица и шака јада! Изрод, да му друга нема колико Зета паше. Љуб. тушкати, -ам несврш. 1. несврш. и уч. према тушнути. 2. врсти се, врзмати се, мувати се. — Крчмар тушка нешто око поспаних Цигана. Мих. т у ш к и њ а ж покр. в. нарикача. Вук Рј. тушле, -ета с покр. кратки капут од добре вуне. -^* Људи у најљепшим годинама . . . обучени у штрикана тушлета и кожушке. Кос. 1 тушница ж бот. в. тушт . Р-К Реч. тушнути, -нем сврш. тутнути. — Тушни то под кревет. Вук Рј. Плативши, узео је једну [кокарду], тушнуо је у џеп. Цес. А. 1

тушт м бот. биљка из пор. маслина РогШ1аса о1егасеа.— Набери штира3 тушта. Љуб. Ј

тушт , -а, -о тмуран, натуштен. — Османлијско царство је . . . прошло . . . као туште облачине пуне грозе. Мил. Ж. т у ш т а 1. ж (и у вези: ~ и тама) велико мноштво. — У неђељу окупи се пука у Маине тушта непрегледна. Њег. То златно зрневље, једнолико у тушти, а свако за себе једно и одвојено . . . благодат је божја. Рад. Д. Доживјела много, пребринула пуно, премучила тушту и таму. Торд. 2. прил. обично у вези: ~ и тма, тма и ~ врло много, безбројно. — На зидуоружје сваке руке и тушта књига. Машош. Пратња приказује весео неред . . . Тушта младића у којих живот кипи. Дов. Чим се упразни каква катедра, одмах се . . . појаве као из земље тушта и тма даровитих

ТУШТЕ — ТХЈА људи Дом. Кад би преврнули књиге поп-Томине . . нашли би незаконитих тма и тушта. Сек. туште прил. в тушта (2). — Пред оградом било )е туште кола М 1867. Досетака и дрвене филозофиЈе туште. Шапч туштитн, -им несврш в. туштити се — Очне Јабучице туште Јевт

355

тхузвик КОЈНМ се изражава омаловажавање, потцењивање, подсмех — Шта се узруЈавате' Молим вас, шта сте ви1 обоЈица у велико) економиЈИ природе? Тх Петр. В. тхе узвик ксуим се изражава мирење са стварношћу, са судбином, резигнација. — Многе су мудре изреке наших старих . . . пропале . . . и некадашње се глупости . . . промудриле. Тхе, шта већ можемо кад )с •—• с е 1. мрачити се, мрштити се. — Н е б о тако, све иде с временом Дом. Како у новом се туштило Сим — Гледи очи црне., лепе стану? . . Тхе . . . кад ниЈе боље1 А радња, као поноћ црна што се тушти у белини снежпитате? Тхе., капље, али сад и то слабо. но). Јакш. Ђ Туштила се она неодређена увриЈеђеност Десн 2. нагло и брзо Јурити Петр. В. некуда — Шта )е човек . . . према овом тхВузв тх. — АправнициштамизнаЈу? страховитом тутњу [ветра] што грми низ Не знаЈу рад на Једном обичном регистру, планине тушти се низ поља. Ж 1955. а већ онако . . . тхи1 . . . — рече он . . . и тфу и тфуј узвик КОЈПМ се изражава не- насмеЈа се гласно. Ранк. тхјЗ узв тхе. — Омахнуо [)е] руком приЈатно изненађење поводом неког догађаЈа, 1 исп ФУЈ. — Пан Заглоба постаде ЈОШ не- тужно резигнантно. — ТХЈЗ Новац )е ђаво,1 1 а и жена )е ђаво^ пришко мо) слатки миршци — Тфу, дођавола Па то просто Петр. В. мирише на буну? Кнеж. Л.

23*

Ћ ћ (Ђ) а. предњонепчани безвучни сливени сугласник. 6. слово којим се обележава таЈ сугласник. ћб покр. 1. (и ћа кад се жели истаћи велика удаљеност) прил. в. чак. — Пратисмо [стару далматинску књижевност] с обзиром на стање нашега језика ћа до друге половице 18. вијека. Јаг. Подигла се [кула] ћа до неба. Радич. 2. узв. а. одатле, даље, ван, напоље. — Ћа, ћа! Нека иду! . . . То нису чељад! Ђур. б. за терање говеда. — Терао је говеда и викао на њих: ћа, ћа! И. Изр. поћи ћа покр. отићи. Вук Рј. ћаба ж ар. 1. а. (Ћаба) храм у граду Меки у Арабији, према коме су окренуте сее џамије на свету, муслиманско светилиште. — Остарисмо и осијеђесмо3 не виђесмо ћабе ни Медине. НП Вук. б. сеетилиште уопште. — Николетина [споменик] је сад наша главна ћаба. Ћоп. 2. ходочашће до Ћабе. — И он и његов отац и дед . . . ишли су на ћабу у Меку. Срем. 3. бот. врста биљке, ђул, пелинђул А п е т & а ашша. Сим. Реч. ћаб&нски, -а, -5 који се односи на ћабу. — Велика зелена ћабенска чалма. Сиј. ћЗбласт, -а, -о тур. покр. сулуд, будаласт, ћакнут. Вук Рј. ћЗге, -ета с тур. I. папир, хартија. — Забиљежи . . . на комаду ћагета. Ћор. 2. писамце. — Има ћаге и на ћагету пише да га [гај] може посјећи. Сим. ћанја ж в. ћахија. Вук Рј. ћаја 1 м (ж) (вок. ћајо) тур. в. ћехаја. Вук Рј. ћајаа ж тур. в. ћахија. Р-К Реч. ћајица ж дем. од ћаја?. — Хлебар је остављао за њих јучерашње ћајице. Уск. ћ а к м покр. рђав глас, поруга. — Паметна и мудра као видра: никад селом не пође ћак за њом. Вес. ћбка м (вок. ћако) — ћако хип. од ћаћа. ћакан м покр. «. ћаћа. Прав.

ћака&е с гл. им. од ћакати. ћакати, ћакам несврш. терати вола вичући »ћа*. Вук Рј. ћакин, -а, -о који припада ћаки, очев. ћаквница ж ћакина жена. Вук Рј. ћакнут, -а, -о сулуд, луцкаст, будаласт. — Нисам ћакнут па да палим свијећу људима КОЈИХ не познајем. Матош. Нисам )а ћакнут, господине! Вас. ћМкнути 1 , -нем сврш. 1. сврш. према ћакати. Вук Рј. 2. потерати; подстакнути, подстрекнути. — Није тај способан за Живот . . . док су га партизани ћакнули. Ољ. Ћакну и мене, и ја ти се . . . дадох на тражење злата. Ћос. Д. ћбкнути 2 , -нем сврш. цокнути. — Перса . . . измане рукама и ћакне језиком: — Чини су . . . бога ми. Вукић. ћбкнуто прил. на сулуд начин, луцкасто. — Загрлили су се некако ћакнуто. Вучо. ћаквутост, -ости ж особина онога који је ћакнут. ћако, -а и -е м (вок. ћако) = ћака. — Свекар ми је кб рођени ћако. НПХ. У мога ме ишти ћака. Радич. ћаков, -а, -о који припада ћаку. ћакула ж (обично у мн.) тал. покр. говоркање, брбљарија. — Ми бисмо то морале ипак прво да проверимо. Можда је то нечија ћакула. Ств. 1948. Ћакуле су причања која из ћаскања могу да пређу и у брбљање. НИН 1958. ћакулање с гл. им. од ћакулати. ћакулати, -ам несврш. покр. брбљати, чаврљати, ћаскати. — Пензионери су ћакулали под . . . спомеником. Вј. 1960. Ћаскају [жене], »ћакулају«, говоре невероватно брзо. Пол. 1950. ћалапр"дање с гл. им. од ћалапрдати. ћалапрдати, -апрдам несврш. зановетапги, шегачити се. — Ретко се [Шумадинци]

ЋАЛАЦ — ЋАСКАТИ

357

»ајначе« (»ћалапрдају«, зановетају)., као што све чешће ћапће устима . . . ко да тражи је то често случај код правих Динараца. материне дојке. Бан. Цвиј. ћапћати, -пћем, несврш. покр. в. ћапћалац, -лца м в. ћале (/). — Хајдемо, тати. — Сва три сте ми на сиси ћапћали. Радекићу: ја свом ћалцу тамо под Букуљу, Кул. а ти у твоју турску Босну. Ћоп. ћЗпша м в. ћалов. Р-К Реч. ћале, -а и -е и ћ&ле, -ета м (вок. ћале) ћар, ћара и ћара м перс. 1. добитак, покр. 1. хип. од ћаћа. 2. свекар. Вук Рј. 3. зарада, корист. — Састао се ћар са вајдом шатр. отац. — А цела мудрост: »Запамти, па се родила штета. Јак. Фабрикант ради с сине, без муке нема ништа на свсту«. Решен ћаром., радник остаје го. Моск. Мени је проблем. Браво, ћале. Ћос. Д. ћар што живим, јер су ме још 1943. окупатори осудили на смрт. ВУС 1972. 2. заст. ћ&летов, -а_, -о који припада ћалету. трговина. Вук Рј. ћалов, -а, -о који припада ћалу. ћареае с гл. им. од ћарити. ћалов, -бва м глупан, будала. — Држс ме ћаловом, пијандуром, незналицом и злићарити 1 , ћарим несврш. 1. (и сврш.) ковцем. Матош. Хтео би да те људи држе зарађивати, зарадигт, доби(ва)ти на лак начин; имати користи. — Море, газда ВулвЈ за ћалова и смушеног. Богдан. ти баш добро ћариш овде. Глиш. Он је ћаловаст, -а, -о будаласт. — Кадри су знао да Тодора може сад уцењивати до . . . изрећи много лакоумних и ћаловастих миле воље^ те је гледао да што више ћари у мнења. Цшј. његовој невољи. Дом. Ћариш сто на сто. ћаловски, -5Ј -б који се односи на ћалове. Матош. 2. трговати. — А шта си ћарио у Р-К Реч. чаршији? . . . Продао сам мало жита и вуне. ћалбвчина м аугм. од ћалов. Тлиш, ћама ж тур. покр. женска горња хаљина. ћарити 2 , -им несврш. пирити, ћарлијати Р-К Реч. (о вепгру). Рј. А. ћбндан прил. покр. иза прексутра, накћЗркаше с гл. им. од ћаркати. сутра. — Обећаваху: »Подмирићемо сутра., ћЗркати 1 , -бм несврш. заст. дем. према прексутраЈ ондан, ћавдан«. Љуб. ћарити1, помало тргоеати. Вук Рј. ћбнрт, -а, -о в. ћакнут. Вук Рј. ћ8ркати*,-ам несврш. дем. према ћарити*. ћаондан прил. покр. ћандан. Вук Рј. — Мирисни топли ветар ћарка. Јакш. М. ћЗп узвик којим се означава кад се нешто ћарлијање и ћарлвјање с гл. им. од изненада ухвати,зграби.— Он пушку олабави ћарлијати. . . . а ја — ћап, отмем му карабинку. Ољ. ћарлвјати, ћарлијам и ћарлАјати, -ам Увребам згоду . . . па ћап чинију и њом несврш. пиркати, лахорипги (р ветру). — бућ — у њедра! Маш. Ветрић свежи са мора ћарлија. Ил. Повјећапарати, -ам несврш. покр. причати тарац лако спрам мора ћарлија. Крањч. С. којешта, брблати, лапарати (1). — Почћарџија м тур. 1. онај који је лаком на немо ћапарати нешто бајаги по талијански. добитак, зараду. 2. заст. трговац. Вук Рј. Лал. ћаса ж тур. 1. дубља, округла посуда без ћбпити, -им сврш. руком уграбити, дршки са стране (рд бакра, порцулана или зграбити, шчепати. Вук Рј. земље). — Дрвеним кашикама кусали [смо] ћ&порак, -орка м покр. сплетена коса, из ћасе млијеко задробљено пројом. Чол. витица, плетеница, кика, перчт. Вук Рј. Горе на рафу стајало посуђе., дрвени вагани, ћа"пораст, -а, -о којије на праменоее, на бакрене ћасе. Сиј. 2. бот. биљка из пор. тустика, пупаквица. Сим. Реч. штице. Бак. Реч. ћасица и ћасица ж дем. од ћаса. ћапрда м и ж и ћапрдало м и с онај који ћаскалац и ћбскалац, -аоца м в. ћасћапрда, чаврљало, блебетало, наклапало. — Аој Радо, ћапрдо, сесију-си проврдб. Кош. ксмо. — Бољи систематичар него ћаскалац . . . Бандић је далеко уверљивији тамо где Чворак ћапрдало чагртати стаде. Наз. је . . . краћи. КН 1958. ћапрдање с гл. им. од ћапрдати. ћаскало и ћаскало м и с онај који воли ћапрдатн, ћапрдам несврш. причати ко- да ћаска, приповедало, причало. — Био сам каванско ћаскало које ти је прикраћивало јешта, наклапати, ћаскати; исп. ћалапрдати. вече. Сим. Вук Рј. ћаскање и ћЗскаше с гл. им. од ћаскати. ћаптати, -пћем несврш. фам. шумно ћаскати, ћаскам и ћЗскати, -ам несврш. сисати или праеити одговарајуће покрете причати о ситним свакодневним стеарима, устима: исп. цоктати, мљацкати. — Мали . . .

358

ЋАТА — ЋЕВАБЏИНИЦА

пријатељски и надугачко разговарати. — Лешкаримо пред кућама и ћаскамо. Вел. Пекли су пурењаке, пушили и ћаскали. Чол. ћ а т а м тур. хип. нар. = ћато писар. — Илија и ћата одоше у судницу. Вес. ћатиб м тур. = ћатип административни чинотик, писар. — Хусеинов ћатиб приреди више преписа тога прогласа. Том. ћатин, -а, -о који припада ћатпи. ћатиница ж ћатина жена. — Либаде од двадесет дуката што га носе не само начелниковица већ често и ћатиница. Марк. Св. ћатински, -а, -5 који се односи на ћате. ћатип м = ћатиб. — Две године је како сам у њега ћатип био. Јакш. 23. ћатисати, -ишем несврш. бити ћата, вршити посао ћате, радити као ћата. — Многе сам занате учио: шустерски, штампарски . . . па сам ћатисаоЈ па у пошти био телеграфист. Пол. 1973. ћатица м дем. и ир. од ћата и ћато. — Зазиру [сељаци] . . . од ћатица и дрвених адвоката. Рад. Д. ћато, -а и -е м = ћата. — Ту погибе уздан агин ћато. Маж. И. Ћато узе тужбу из гомиле аката. Глиш. ћатов, -а., -о који припада ћату. ћЗћа (вок. ћаћа) и ћаћа (вок. ћаћо) м фам. отац, тата. — Ћаћа [ме] не даде ни у сеоску школу. Ранк. Старији га син упита: »Гдје си, ћаћа, био?« Ћип. Он је био кадар свога ћаћу објесити ако је то захтијевала служба и каријера. Кол. ћаће м (вок. ћаће) покр. в. ћаћа. — Ћаће спи на Михајлу, а домало ћемо и нас троје. Војн. ћЗДшн и ћаћин, -а, -о који припада ћаћи. — Два дјечака дохранила . . . за ћаћину утјеху и дику. Март. ћЗћица м хип. од ћаћа. ћЗћко и ћаћко м хип. од ћ&ћа и ћаћа. — — Зове [син]: »Ћаћко., ћаћкоЈ гдје си?« Шен. Три хиљаде . . . [потрошио је] мој ћаћко на ме. Срем. ћ&ћков и ћаћков, -а, -о који припада ћаћку.

ћаушак, -шка м покр. ћушка, заушница, шамар. Вук Рј. ћафа ж алб. покр. главица брда. — Ничег живог ни да пролети . . . само висови и ћафе, као завијени . . . савардаци. Лал. ћафир м тур. неверник, каурин (о немуслиманима у језику муслимана). — Иста судба чека крута на кијамет све ћафире. Њег. Показују како се ћафиру глава сече. Андр. И. ћафнрски, -а, -о који се односи на ћафире. — Вјешајте пса ћафирског. Андр. И. ћафурија ж тур. 1. в. камфор. Бен. Рј. 2. бот. врста биљке која мирише на камфор Сатрћого8та. Сим. Реч. ћахија ж тур. врста сланог колача. Шкаљ. ћахдџија м тур. онај који прави ћахије. Вук Рј. ће енкл. 3. л. јд. и мн. през. од хтети. ћебабџија м покр. в. ћевабџија. — Од мекиџије постаде ћебабџија. Срем. ћ§бад ж зб. им. од ћебе. ћ&бап, -апа м покр. в. ћевап. — У Србији [се] намамио на ћебапе и пропио ракије. Срем. ћебапчић м дем. од ћебап. ћббе, -ета с (супл. мн. ћебад и ћеб&га) тур. покривач изаткан од еуне или сличне материје. — Затражише ћебе и јастук и положише болесног друга. Андр. И. Људи седе крај ватре, прекривени ћебадима. Дед. В. Изр. појео би и масно ћебе каже се за онога ко је прождрљив, лаком на јело. ћеббнце, -а и -ета с дем. од ћебе. ћеб^тина ж аугм. од ћебе. ћебеџија м онај који прави ћебад. Вук Рј. ћев, ћ&ва м в. ћеф. — Неста Миле, неста ћева! Ана хочи, Ана служи, ал' за Милом срце тужи. Јакш. Ђ. ћеваб, -аба м тур. в. ћевап. Шкаљ. ћевабџија м тур. онај који прави и продаје ћевапчиће и ћевап. — Шта мислите тек о Васиљку ћевабџији? Дом.

ћа-ћу ономатопејски израз који означава празне разговоре, ћаскање, чаврљање. ВукРј.

ћевабџијски, -а, -о који се односи на ћевабџије.

ћаћукање с гл. им. од ћаћукати. — Кад додам . . . да је шише већ трећи пут ношено у кафану . . . онда је још лакше читатељима представити ону живу галаму и ћаћукање [жена]. Срем. ћаћукати, -ам несврш. водити празне разговоре, ћаскати, чаврљати. В. пр. уз гл. им. ћаћукање.

ћевабџијин, -а, -о који припада ћевабџији.

ћевабџика ж жена ћевабџија; ћевабџијина жена. — Преко пута њега седела је Стана ћевабџика. Рист. ћевабџикин, -П, -о који припада ћевабџики. ћевабџиннца ж гостионица у којој се пеку и продају ћевапи и ћевапчићи. — Беше се

ЋЕВАП — ЋЕЛУПАЧА састало отмено друштво у ћевабџиници на ћевапчиће и чашу вина. Глиш. ћ^вап, -апа м комадићи меса испеченог на ражњу. — Сватови стадоше. Неки узеше по ражањ ћевапа. Вес. ћевапче, -ета с и ћевапчнћ м (обично у мн.) ваљчић самлевеног или исецканог меса испечен на жару (роштиљу). — Пио је ракију . . . у очекивању наручених ћевапчића. Дав. ћеверица ж покр. в. ћиверица (2). Р-К Реч. ћевкање с гл. им. од ћевкати. ћевкати, -ам несврш. покр. в. кевтати. Вук Рј. ћ&зап, -апа м тур. хем. азотна, душична киселина. — Муком ми се груди трзају као да сам ћезапа сркнуо. Јакш. Ђ. ћ^иф м в. ћеф. — Треба ми ортак по мом ћеифу. Ћор. ћ&ја узвик за терање говечета. Вук Рј. ћбла и ћ&га 1 ж тур. место на глави где је коса отпала; теме без косе. — Набавио је перику да сакрије своју ћелу. Дед. В. На тјемену . . . помаља се . . . дискретна ћела. Мар. ћбла2 м (вок. ћело) = ћело хип. и ир. од ћелавац. ћелав, -а, -о који има ћелу, који је без косе. — Ћелава глава . . . просједа брада . . . Шен. фиг. Велебит . . . ћелав је и ћосав. Наз.

Изр. куд сви Турци, туд и ћелави

Мујо в. уз Мујо (изр.). ћелавац, -авца м онај који је ћелав. — Поведе ме да пишемо жалбу у Једнога ћелавца. Љуб. Нијесу, старче, за ћелавца дјевојчице младе! Вел. ћелавнти, -им и ћелавити, ћславим несврш. постајати ћелав. — Већ почиње да ћелави и да му испадају зуби. Крл. ћелавица ж ћелава жена. Вук Рј. ћелавко м ћелаеац. — Два ћелавка, адвокат Зрнић и Калкић, и проћелави . . . судац Марић. Божић. ћелављење и ћелављсње с гл. им. од ћелавити. ћблавост, -ости ж стање онога који је ћелав. ћелбпир, -ира и ћблепир м тур. покр. плен, добит. — Чујем да ће целу општинску утрину да баштине на кметово име и да деле ћелепир. Рад. Д. ћелепирнти, -епирим сврш. и несврш. покр. ћарити1 (1). — Пазарног дана све [је] у паланци у покрету како би се нешто уграбило и брзо ћелепирило. Бар.

359

ћелепбш, -а и ћелбпбш, -бша, ћблепуш, -а и ћепбпуш, -уша м тур. покр. 1. народна капа од црвене чохе у Србији за турских времена. — [Хајдуци су носили] на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке. Вук. 2. капица за ћелу; капица коју духовници носе испод капе или шешира. — Ситне ствари да ми не остану. Каиш и ћелепош. Сиј. Охо! — рече поп-Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. Срем. ћелбгак, -тка м клип кукуруза с мало зрња. Рј. А. ћелАбар, -ара м в. ћилибар. Вук Рј. ћ&лија ж грч. 1. а. собица за самца. — Оде стари слуга у своју ћелију. Мапгош. б. собица у манастиру, самостану. — Ћелија [фра Марка] била је врло малена. Андр. И. в. самица у затвору, у душевној болници, испосничка собица. — Преноћи код мене . . . Узми што ти може ћелија [пустињска] да пружи. Нед. Он пусти све хапшенике . . . па закључа празне ћелије. Моск. Већ је више од једне године провео у ћелији чекајући смакнуће. ВУС 1973. 2. биол. осноена морфолошка и физиолошка јединица2 у грађи вишећелијских организама, станица . — Ткива су [у човјечјем тијелу] изграђена од станица или ћелија.НЧ^Корендлаке] се састоји од живих ћелија. Станк. С. 3. основна организациона јединица у Комунистичкој партији. — После кратког времена образована је прва партијска ћелија. Јак. 4. а. окце у саћу. Р-К Реч. б. окце у рибарској мрежи. — Сом нам провалио мрежу. — Јесте ли закрпили? — Којекако, спојили смо ћелије. Моск. ћ&лијица ж дем. од ћелија. — [Светитељ] је испаштао у шуми у малој ћелијици. Л-К. ћ&лијски, -а, -о који се односи на ћелије. — Вјетар . . . наноси на окна малог ћелијског прозора сусњежицу. Чол. ћ^лица ж в. ћелијица. — Оборене главе . . . враћа се невољница у своју ћелицу. Ранк. ћ&лични, -а, -о који се односи на ћелијице; исп. ћелија (2). — Сви органи воћака . . . састоје [се] од ћеличног ткива. Тод. ћ^ло, -а и -е (вок. ћбло) м = ћела 2 . — Каже ми онај његов ћело: »Крива ти ова једна акча*. Андр. И. ћ&гов, -а, -о који припада ћелу. ћблоња м пеј. ћелав човек, ћелаеац. — А ти . . . мислиш да преживиш револуцију! — прекиде га Никола, меснат ћелоња средњег раста. Ћос, Д. Службени дио вечери отпоче неки одрјешити стармали ћелоња. Креш. ћелупача ж погрд. ћелаеица. — А јетрве ћелућаче . . . Вук Рј. , 4

360

ЋЕЛЧА — ЋЕРЕТАВАЦ

ћблча и ћбпча м покр. в. ћелоња. Р-К Реч. ћ&мал, -ала м тур. покр. 1. савршенство, потпуност. Бен. Рј. 2. физичка и умна зрелост. Шкаљ. ћемане, -ета с тур. виолина. — Поред циганског ћеманета чуле су се шумадијске гајде. Уск. Ту је . . . на стијени ћемане. Рад. А. ћ&мер1 ш тур. свод, лук; исп. болта (1). — Стиснула се . . . магазица са уским на ћемер израђеним вратима. Ћор. ћбмер 2 м тур. етн. а. мушки појас с преградом за новац. — Отпаса му пун ћемер с дукатима. Глиш. Сасу [новац] у свој ћемер. Торд. б. женски појас украшен сребром. — Око себе [има невјеста] ћемер (појас од сребрнијех и позлаћенијех плоча). Вук. ћ&мерење с гл. им. од ћемериши. ћ&мерити, -им несврш. градитпи на свод; исп. сводити2. И-Б Рј. ћембрли прид. непром. који је на свод, засвођен. — Па одоше на ћемерли кулу. НП Вук. И као да већ гледа затвор са великим ћемерли вратима. Ћор. ћемерлија ж крива, савијена сабља. — Па до'вати ћемерлију криву, припаса је себе о бедрицу. НП Вук. ћемо енкл. 1. л. мн. през. од хшешић&нар, -ара м тур. покр. 1. крај, граница, ивица, руб; крај, крајина. — Отиште се [чета] гором и ћенаром. НП Вук. За гучегорску фантазију и Мостар [је] већ далека туђина, тамо негдје земљи на ћенару. Андр. И. А прави је јунак на мејдану, да га нема на овом ћенару. НПХ. 2. ерста танког памучног платна украшеног на шицама. — У бећара гаће од ћенара. Вук Рј. 3. врста простирке, мањи ћилим којим се застиру крајеви собе. Шкаљ. ћенцфа ж тур. покр. заход, нужник. — Он осјсти потребу да оде у ћенифу. Бан. ћеп- е. цјеп-. ћепариз и ћепарис м грч. бот. покр. в. чемпрес. Вук Рј. ћ^пенак, -енка м (мн. ћепенци, ген. ћбпенака) тур. једно од два крила, горње или доње, која су у старинских дућана служила уместо врата (на доњесе, кадје било отворено, излагала роба, а на њему је каткад седео трговац). — Ћепенци [су] затворени. Куш. Показаћу ја теби ко седи на ћепенку. Глиш. Ту се ређају . . . ћепенци с изложеним уларима, конопима, женским марамама. Ћоп. ћ^пеначки, -а, -о који се односи на ћепенак и на ћепенке. — Известан број нових, модерних зграда . . . одударају од патријархалне, ћепеначке архитектуре. Пол. 1959,

ћеперан, -рна, -рно живахан, окретан, кочоперан. — Човјек ниска струка, али жив и ћеперан да би се на игли вртио. Љуб. ћепериз м бот. покр. в. чемпрес; исп. ћепариз. — Сједи међ ћеперизом и маслином. Љуб. ћбпица и ћ&пица ж покр. капица. Вук Рј. ћ^пуркање с гл. им. од ћепуркати. ћепуркати, -ам несврш. покр. брбљати, чаврљати. Вук Рј. ћепче, -ета с справа за хватање рибе, черенац. Р-К Реч. ћер, ћери ж покр. в. кћи. — А шта си сањала, ћери? Лаз. Л. Ћер да сте ми оставили на миру! Срем. ћер- в. тјер-. ћбра ж хип. од ћерка. Вук Рј. ћерамида ж грч. цреп за покривање кућа. — Двокатница лепо окречена и ћерамидом покривена. Ком. У левој руци носио [сам] једну ћерамиду с крова. Лаз. Л. ћерамидпи, -а, -5 који је од ћерамиде. — Ћерамидни кровови горели [су] на сунцу. Пер. ћерам&џија м тур. црепар. Рј. А. ћерана ж тур. заст. 1. радионица за израду сапуна, сапунара. Вук Рј. 2. ужарска радионица. Р-К Реч. 3. циглана. Бак. Реч. ћердање с гл. им. од ћердати. ћ&рдати, -бм несврш. трошити-, расипати, упропашћивати. — Ћердам младост сред вина и дима. Бој. ћбрдисање с гл. им. од ћердисати. ћердисати,-ишем сврш. и несврш. покр. = ћердосати упропастити, упропашћивати. — Тако ме море не ћердисало! Н. посл. Вук. ћердосање с гл. им. од ћердосати. ћердосати, -ошем сврш. и несврш. покр. = ћердисати. — И вода вас ћердисала мутна. НП Вук. ћеремет м в. ћерамида. Бак. Реч. ћеремида ж в. ћерамида. Вук Рј. ћеремидни, -а., -о в. ћерамидни. ћерена ж в. ћерана (2). — У Лесковцу има око 400 ужара који раде у ћеранама. Лапч. ћеретав, -а, -о који воли ћеретати, говорљив, брбљав, брбљив. — Нека те забави ово ћеретаво унуче. Матош. фиг. Готска црква [је] само унутра тужна, а напол.у је весела и ћеретава. Дуч. ћеретавац, -авца м онај који ћерета. — фиг. Рађају се вали 3 ћеретавци мали. Кош.

ЋЕРЕТАВОСТ — ЋЕФ ћер&тавбст, -ости ж својство онога који је ћеретав. ћер&тало и ћербтало м и с онај који воли да ћерета, причало, приповедало. — Најслађи од свих угодних ћеретала. Матош. [Учитељ из Школсже иконе] није ћеретало и није дружеван. Скерл. ћер&тање и ћер&га&е с гл. им. од ћеретати. ћеретати, -ам и ћер&гати, ћ&ретам несврш. причати, ћаскати, чаврљати. — Мсдачад ћерета с цурама, задиркује их. Вес. Стао ћеретати с њезином мајком. Шимун. ћер&тина ж покр. пеЈ. од ћер. — Какав ћаћа, таква је и ћеретина. Јел. ћер&туша ж ћеретава женска особа. Бен. Рј. ћер&ћа ж и ћереће, -ета с тур. покр. врста танког памучног домаћег платна. — Сједила је за станом и пјевуцкајући ткала ћерећу. Ћор. Завјеса од танка бијела ћерећета. Андр. И. ћерећ&пи прид. непром. тур. који је од ћереће, од ћерећета. —Избијају му снажна . . . прса кроз ћерећели кошуљу. Јевт. ћерећ&лија ж покр. в. ћерећа. — Кошуља од ћерећелије. Ат. ћерити се,-им се несврш. покр. в. церити се. Вук Рј. ћ^рка ж в. кћи. — Разговарао [је] са њима као са двема својим ћеркама. Јанк. ћбркин, -а, -о који припада ћерки. ћ&рпич м тур. непечена цигла; исп. черпић. — При врху [зида] су биле двије рупе као да су ћерпичи извађени. Андр. И. Куће ограђене зидом од ћерпича. Јак. ћерпДчар, -4ра м онај који прави ћерпиче. — Ћерпичари . . . месе блато и суше ћерпиче. Глиш. * ћерп&чара ж кућа од ћерпича. ћерт м (обично у мн.) тур. урез, усек на греди брвнаре. — Сумњив му је горњи »ћерт« брвњаче. Лал.; Вук Рј. ћбрца ж покр. дем. и хип. од ћер. ћерчиво с тур. покр. прозорски оквир, оплата. — Лупао је . . . у прозорска окна, штапом халакао преко ћерчива. Рад. Д.; Вук Рј. ћбрчица ж дем. од ћерка. %% ћеса ж в. кеса. — Висаше [му] о пасу ћеса дуванска од зелене свите. Миљ. Дај ми, бане, триста ћеса блага. НП Вук. ћбсам, -сма м покр. срећа. — Куиити што на ћесам, тј. на срећу. Вук Рј. ћ&сар м ист. дијал. цар; исп. цесар. — Тај дуги и крвави рат водио је бечки ћесар победоносно. Петр. В.

361

ћесарац, -рца м заст. е. ћесаровац. — Фридрих II изгубио [је] битку против ћесараца. Вук. ћесарев, -а, -о = ћесаров који припада ћесару: ~ војска. ћесаревина ж заст. = ћесаровина земља којом влада ћесар, царевина. Вук Рј. ћесарнја ж заст. в. ћесаревина. — Бјеше дат Устав пространој ћесарији. Мат. ћесарица ж ист. дијал. царица; исп. цесарица. — Књигу пише госпа ћесарица. НП Вук. У прочељу »ћесар и ћесарица« раздвојени . . . огледалом. Мат. ћесаричин, -а, -о који припада ћесарици, царичин. ћесарка ж ћесарица. — Постао [је] љубимац ћесарке [Марије Терезије]. Црњ. ћесаров, -а, -о = ћесарев: ~ земља. ћ&саровац, -овца м 1. а. човек из ћесаровине; ћесаров еојник. — Њих тројица . . . не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше ћесаровци. Мат. б. ћесаров присталица. — Природна лична омраза с Рајачићем, рођеним граничарским ћесаровцем . . . ни . . . изглед на Кошутову победу не би га могли да задрже на тој линији. Петр. В. 2. ист. врста аустријског новца. Вук Рј. ћесароввна ж = ћесаревина. — Наши умешни трговци . . . су ускоро овладали житарском и сточном трговином у ћесаровини. Петр. В. ћесарски, -а, -о који се односи на ћесара, царски. ћесарство с ћесарска власт; ћесарска земља, царстео, царевина. — Круно наша, од Беча цесаре, ти се прођи врага'од Млетака, него брани круну и ћесарство. НП Вук. ћеск- в. тјеск-. ћ^скин прид. непром. тур. љут, оштар, ватрен. Вук Рј. ћ&сма ж тур. покр. врста веза на рукавима кошуље, шупљика. Вук Рј. ћ&смање с гл. им. од ћесмати. ћ&смати, -ам несврш. правити ћесме шупљике. Вук Рј. ћете енкл. 2. л. мн. през. од хшети. ћбтен м тур. в. лан. — Није смела поменути да се дели вуна и кудеља и ћетен. Вес. Изр. ~ - х а л в а халва која се прави од ћетенова семена. ћ&тениште с ланиште. Вук Рј. ћетенов, -а, -о којије од ћете/м: •—• семе. ћеф, ћефа м (ретко ж) (мн. ћефови) тур. 1. жеља, воља, прохтев. — Дође му ћеф да се жени. Мил. В. Имају увек доста новаца за личне ћефове. Јов. Ј. »Шта ти би, Лујо,

362

ЋЕФЕНАК — ЋИЛИМАК

да гласаш комунисте?« . . . »Од ћефи#, рече Лука. Лал. 2. добро расположење, забава, весеље. — Не могу гледати да Турци с главом његовом себе ћеф чине. Миљ. ћбфенак, -енка м в. ћепенак. — Ешко Мехо на ћефенку, те он гледа низ чаршију. НП Вук. ћбфил, -ила м тур. јамац, сведок. — Затражи . . . ћефиле . . . који ће јемчити за мир и ред. Андр. И. ћефилити (се), ћ&филим (се) несврш. јамчити, сведочити. — Ћефиле се младе Сарајлије, базерђани један за другога. НПХ. ћбфин, -а и ћ&фин, -ина м тур. бело платно у које муслимани утјају покојника. Бен. Рј. ћ&фина ж аугм. и пеј. од ћеф. — Кажи . . . да л' вреди што сам амо ходио? Ил' сам онако, тек за ћефину везирске моћи себе морио? Јакш. 25. ћбфити се,-им се несврш. покр. веселити се, забављати се. — [Испод вињага] се свако вече окупљале еснафлије и ћефиле се уз ракију и мезе. Пол. 1958. ћефлЗисан, -а, -о весео, добро расположен од алкохола, припит. — Сит и ћефлеисан причао је . . . Чол. Ћефлеисани радници, касно у ноћи, враћају се у своје квартире. Ћоп. ћ&фли прид. непром. тур. ћефлеисан. Шкаљ. ћ&флија м онај који је добро расположен, у припитом стању. — У углу вагона . . . седи жгољав човек, ћефлија. Б 1958. ћбфнути се, -не се сврш. безл. разг. прохтети се. — Станодавац узима за кирију . . . колико највише може да добије, а када му се »ћефне« — да отказ. Пол. 1974. ћбфола ж грч. зоол. в. лосос. Р-К Реч. ћефш м тур. истрага, увиђај. — Знаш што се каже: »Гђе је љеш, ту је и ћефш.« А гђе је ћефш ту је и глоба. Андр. И. ћ&каја и ћехаја м (ж) тур. ист. Х.управитељ, надзорник имања (у двору турског цара или каквог великаша); заступник везира. — У подне га изведоше пред ћехају. Андр. И. 2. старешша чобана. Кл. Рј. ћбча ж тур. в. кече. Бен. Рј. ћеш м тур. в. ћефш. — Такови се човјек [нађен мртав] не смије прије сахранити док не дођу Турци да га чине ћеш. Вук. ћеш енкл. 2. л.јд. през. од хтепш.

ћАбрет и ћАбрит м тур. покр. шибица сумпорача. — Дућан у коме се може купити дувана, ћибрита, хлеба. Дед. Ј.; Вук Рј. ћЗверица ж покр. 1. погрд. глава. — Шта га гладиш? Удри га по ћиверици. Андр. И. 2. народна капа у Боки. — На глави му [јунаку] капа ћиверица. Фил. ћВвот м грч. ковчег у којем се чувају посмртни остаци или мошти светаца. — Ја имам један зачарани ћивот у којему су мошти мученика. Наз. Насред цркве . . . стајао је свечев ћивот. Чипл. ћиврикање с гл. им. од ћиврикати. ћиврикатн, ћивриче несврш. оном. певати (ојаребици), четверикати. — Јаребица ћивриче. Р-К Реч. ћввта м в. ћифта. ћВк м покр. е. чик. — Два црна ћика . . . даје младићу који их у два-три дима попуши. Ђон. ћвкавац, -авца м покр. ован предводник. Вук Рј. ћВкара ж тал. покр. шоља, шалица Рј. А. ћЗла ж тур. кеса за барут; лим на отвору те кесе. Вук Рј. ћјклаш, -&иа м в. чилаш. — Он појаши ћеливан ћилаша. НП Вук. ћнле, -ла хип. од ћилаш, чиле1. Вук Рј. ћнлер и ћ&лер м тур. соба за оставу, спремница, смочница. — Скинуше колевку с тавана, а дубак однеше у ћилер. Срем. ћил^рак, -рка и ћилерић, -а м, ћилбрче и ћил^рче, -ета с дем. од ћилер. — Потрча у ћилерак да почасти чичу ракијом. Шапч. Неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила. Глиш. Нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета. Ранк. ћилббар, -ара м перс. 1. окута фосилна смола,јантар. — Зуби су му били жути . . . као ћилибар. Козарч. Бројаница од ћилибара. Андр. И. 2. агр. врста жутог грожђа: смедеревски ~ . ћилДбарка ж агр. врста тнове лозе; исп. ћилибар (2). Р-К Реч. ћилАбарски, -а, -о који се односи на ћилибар, којије начињен од ћилибара. — Пушио је на дебели ћилибарски цигарлук. Андр. И. ћАлим и ћЗлим м тур. простирка изаткана од вуне или друге длаке, са разним шарама, тепих, саг. — Загледа се у шарени ћилим којим је застрта соба. Андр. И. фиг. Она је саткала ћилим своје дуге среће. Бег.

ћи, ћери Ж покр. в. кћи. ћјкбар, -4ра м тур. покр. онај који је поносит, достојанствен, отмен, елегантан. — ћвлимак, -имка и ћнлимак, -мка м Ал у двору чудан збор 3 све ћибара по избору. дем. од ћилим. — Простре . . . ћилимак па НПХ. заклопи очи. Шапч. , , . ,.

ЋИЛИМАР — ЋИФТА ћЗлимар, -а и ћвл&мар, -ара м онај који израђује или продаје ћилиме. И-Б Рј. ћвл &мара ж радшница у којој се израђују ћилими. — У ћилимари . . . биле су [раднице] слабо плаћене. Андр. И. ћЗлимарев и ћилимарев, -а, -о — ћилимаров који припада ћилимару. ћЗлимарка и ћил&марка ж она која израђује ћилиме. — Пиротске ћилимарке имају зараду 0,20 — 0,30 дин. Лапч. ћЗлвмаров и ћилимаров, -а, -о — ћилимарев. ћЗлвмарскв и ћнлАмарскв, -а, -б који се односи на ћилимаре и ћилимарстео. ћилнмарство с ћилимарска вештина, ћилимарски занат. — Откуда је пореклом то ћилимарство и зашто се веже баш за Пирот, још није проучено. Ђорђ. ћЗлвмац, -имца и ћилимац, -мца м дем. од ћилим. — Малишани . . . се претурају по ћилимцу у топлој соби. Срем. ћЗлимски и ћвлвмски, -а, -б који се односи на ћилиме: ћилимске шаре. ћилбмуша ж ћилимарка. — 'Ај'мо . . . да чујемо како ћилимуше пјевају. Андр. И. ћВлимчад ж зб. им. од ћилимче. ћвлДмче, -ета с (супл. мн. ћилимчад)Ј ћВлимчић и ћилбмчић м дем. од ћилим— Простре ћилимче . . . седне и узме тамбуру па запева. Срем. [На сандуку] ћилимчад> јастуци, мараме. Сиј.; Кл. Рј. ћЗлвт и ћвлвт м тур. покр. катанац, локот. Вук Рј. ћнмане, -ета с в. ћемане. — Погубише ситна ћиманета. Вук Рј. ћбмлија ж (обично у мн.) тур. покр. врста украса урезана у облику игала на ножевима или другим предметима од метала. — По ножевим' ситне игле ћимлије. Вук Рј. ћДвтер м покр. хаљетак крзном постављен, кожушак, ћурче. Вук Рј. ћ&нтерац, -ерца м дем. и хип. од ћинтер. ћВпур м грч. покр. градина, врт, башта. Вук Рј. ћвлурак, -урка и ћипурак, -рка м дем. од ћипур. Вук Рј. ћВр м непром. грч. заст. в. кир. — Дошла сам да вас молим ћир-Јово да примите мог Вучка. Лаз. Л. ћнр&метка Ж бот. биљка из пор. главочика, пупава СагНпа асапгћ^оНа. Сим. Реч. ћирббар, -4ра м в. ћилибар. Вук

Рј.

ћвриз м в. ћириш (7). — Пут је рудара постала љепљива као ћириз. Цес. А. ћ&рија ж тур. покр. в. кирија, — Изједе коња ћирија. Н. посл. Вук.

363

ћЗрвлица и ћир&лица жједна од старословенских азбука која је настала поткрај IX или у почетку X ст. према грчком унцијалном писму и којаје постала писмо неких словенских народа. ћврилички и ћирблички, -а, -б који се односи на ћирилицу, написан ћирилицом. — Остаће потреба да српска публика добије у ћириличким издањима писце хрватске књижевности. Михиз. ћврнловица и ћ&риловица >к в. ћирилица. Прав, ћВриловски и ћАриловски, -а, -6 који се односи на ћириловицу, ћирилски: ћириловски споменици. ћЗрилски и ћбрилски, -а, -б који се односи на ћирилицу: ~ књижевност. ћЗрвс м в. ћирши Џ). Р-К Реч. ћВрица м покр. млад слуга, момак. — Ћирица скочи са својега седишта [на колима] и отвори врата од кола. Лаз. Л. Викну ћирицу . . . да донесе цигаре. Матош. ћир&џија м тур. покр. в. кириџија. — Кад на друму царевоме дође, из свијета срете ћириџије. НП Вук. ћЗрвш м тур. 1. обућарско лепило. — Тескобне просторије пуне задаха устајалог ћириша и старих поцепаних ципела. Бан. »Смрдиш на ћириш«, — вели управник подругљиво. Чол. 2. покр. греда. Вук Рј. ћ&таб, -аба м тур. = китаб књига која садржи верске догме муслиманске релшије и муслиманске правне норме. — Рафови жути, празни — да хаџија поређа ћитабе. Сиј. Клео се ћитабом да није пијан. Шуб. ћнтаба ж тур. разг. а. потврда, уеерење; листић папира с неком белешком, цедуља. б. ткмено наређење. Прав. ћ&тајка ж врста тканине. — Како јој је лепо стајало . . . јелече од пругасте ћитајкр. Ранк. ћн/гап, -апа м ћитаб. — Иђаху млада [дјеца] из џамије, а ћитапе носе под пазухом. Вук. То је све у реду по Тутилову ћитапу мржње. Павл. ћНћ м покр. велика студен., мраз, цича. — Шибаше је љетно сунце и зимњи ћић. Љуб. ЋЗћ м човек из Ћићарије (тсоравни у северној Истри). Деан. Рј. ЋЗћка ж женска особа из Ћићарије. Деан. Рј. ћВћки, -а, -б који се односи на Ћиће. Прав. ћЗфал м зоол. покр. в. ципал. Бен. Рј. ћифта м (вок. ћифто) тур. погрд. 1. трговчић, ситничар. — Љутио се . . . ћифта . . . пред својим дућаном. Рад. Д. 2. зеленаш,

364

ЋИФТАНСКИ — ЋОРАВ

лихвар, каишар; т.врдица, шкртац. — Шути ћифто, зеленашу, каматниче! Матош. Наћи отплату, ићи у завод и молити оне трбушасте ћифте да се пролонгира [меница]. Вас. 3. малограђанин, филистар. — Неки тазе радикалчић, ћифта, репа без корена. Ћос. Д. ћифтански, -а, -б ћифтински. — Њих двојица имају заједничку одвратност од ћифтанске полуобразоване гомиле. Мат. ћ а ф т а р , -ара м ћифша. — Побратим беше добар човек; истина ћифтар, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. Јакш. Ђ. ћифтарење с гл. им. од ћифшарити. ћифтарија ж зб. ћифте. — Ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. Јакш. Ћ. ћифтарисати, -ишем и ћифтарити, ћ&фтарим несврш. 1. трговати ситном робом. Бак. Реч. 2. тврдичити, шкртарити. Деан. Рј. 3. малограђански, филистарски живети, поступати као ћифта. Р-К Реч. ћифтАзам, -зма м в. ћифтинство. — Оно што је дубоко презирао . . . то је ћифта и ћифтизам. Глиг. ћифтин, -а, -о који припада ћифти. ћифтнница ж женска особа ћифта. Р-К Реч. ћнфтивскн, -а, -б који се односи на ћифпге, који је као у ћифте, саојствен ћифтама. — Ти људи имали су на државу чисто ћифтинске погледе. Јов. С. ћифтинство с ћифтинско схватање и поступање. — У вери да ће ову индивидуалност сачувати од филистарства и ћифтинства, они су . . . хгели да негирају филистарство и ћифтинство у животу. Глиг. ћифтица м дем. од ћифта. — Газда Мијалко . . . био је некада мали ћифтица. Срем. ћбзот м (ген. мн. ћбзбта) тал. покр. погрд. народни назив за талијанског рибара (по граду Кјођи у Италији). — Са мора чује се . . . повик ћозота са брацере. Нех. ћбјлија м тур. погрд. сељак. Бен. ћдјјлук м тур. село, селиште. — де моје на ћојлуку куле. НПХ.

Рј. Вид'

ћбкнути, -нем сврш. покр. пецнути, ујести. — Како да ме присојкиња ћокну за срце. Буд. ћбпа м (вок. ћбпо) — ћопо хип. од ћопавац. Р-К Реч. ћбпав, -а, -о који ћопа, хром, шепав. — Кромпа је ћопав и стално вуче штап. Чипл. фиг. Књижурине . . . по климавим столовима и ћопавим столицама. Франг.

ћбпавац, -авца м онај који ћопа, шепавац. — Смијешни ћопавац. Матош. ћбпавица ж ћопаеа жена. Р-К Реч. ћопавко м ћопавац. Р-К Реч. ћбпавбст, -ости ж особина онога који ћопа. — фиг. Без сумње ту су прави корени технолошке ћопавости. Пол. 1970. ћбпање с гл. им. од ћопати. ћбпати, ћбпам несврш. храмати, шепати. — Не ћопам ја од јуче, него од детињства. Сек. Ћопао је скачући с кука на кук. Чипл. фиг. Пошта финансијски ћопа већ две деценије. Пол. 1971. ћбпек м (вок. ћбпече; мн. ћбпеци) тур. покр. 1. пас, псето. Шкаљ. 2. погрд. мангуп; глупан, будала. — Чича Јордан . . . полете с ужасном једном мотком на мале лопове . . . Чек да видимо, ћопеци, је ли ово алајбегова слама . ..! Срем.; Кл. Рј. ћопбклук м тур. обест, пасјалук. Кл. Рј. ћбпин, -а, -о који припада ћопи. ћопити, -им сврш. покр. 1. ударити, млатнути, распалити. Вук Рј. 2. шатр. украсти, здипити, смотати. — 'Тео лепо . . . да ћопи пилад. Рад. Д. ћбпо, -а и -е м (вок. ћбпо) = ћопа. Р-К Реч. ћбпов, -а, -о који припада ћопу. ћопча м в. ћопа. Р-К Реч. ћопша м в. ћопавац. Прав. ћор прид. (обично непром.) (одр. ћбри) тур. в. ћорав. — Ћор се меће ни гледати неће. Вук Рј. Хроми, сакати, ћори и сваке врсте рањеници. Љуб. Старица, ћора на једном оку, подигну луч. Ђур. Стари ћори кормилар трептао га по рамену. В 1885. 1 ћбра и ћбра ж 1. хип. и ир. од ћоратца. 2. (ћбра) ћорава кобила. Вук Рј. ћбра* м (вок. ћбро) = ћоро хип. и ир. од ћоравац. ћбрав, -а, -о 1. а. који не види на једно око; који не види добро, који слабо види. — На једно око била је [баба] ћорава. Ђур. Било је [псето] ћораво. Куш. Место ока добио сам црну закрпу . . . Тако ћорав вратио сам се у село. Сек. б. слеп (у оба ока). — Јеси ли тч, болан, ћорав, зар не видиш где је сунце већ дошло црвено? Лаз. Л. 2. фиг. невешт; сметен, смушен, глуп. — Уочи суботе моле бога [Јевреји] да им у току целе идуће ведеље шаље »ћораву муштерију*. Андр. И. Изр. и ћ о р а в а кока нађе з р н о и неук, невешт кадгод паметно што каже иуради. Н. посл. Вук; на једно око ћорав,

а на друго ие види подр. слеп је; баталити, окавити се (махнути, оставити,

365

ЋОРАВАЦ — ЋОСАВАЦ проћи се) ћорава посла дићи руке од

бескоржна, узалудна посла; ~ Анђелија нар. мартовска вејавица; ћ о р а в а ти страна! иди бестрага; т о з н а и ~ бака то свако уме урадити. ћбравац, -авца м онај који је ћорав. — фиг. Тко би и могао том примитивном ћоравцу објаснити . . . Крл. ћоравачки прил. наслепо, насумце, без размишљања. — Кад год сам о чему дуго мислио, испало ми је наопако, а што год сам ћоравачки радио, добро се завршило. Нуш. ћбравити, -им и ћоравити (некњиж. ћор4вети), ћбравим несврш. постајати ћорав. Вук РЈ. ћбравица ж она која је ћорава. — Кад би прошли мимо каквог . . . ћоравка или ћоравице . . . само би му рекли његово име. Вин.\ Вук Рј. ћоравко м ћоравац. — Девојка . . . отрча на капију и доведе три ћоравка. Вин. ћбрављење и ћорављење с гл. им. од ћораеити. ћбраво прил. невешто, неспретно, глупо. — А мој труд? . . . Ко ће то мени накнадити? — А јесам ли ја крив што си тако ћораво радио? Ћор. ћбравбст, -ости ж особина, стање онога који је ћорав. ћбрак, -рка и ћбрац, -рца м набој без убојитог зрна, метак за вежбу. — Махнитају и пуцају на женске ћорцима. Шов. фиг. Да ли је експлозија још једног нетеатарског ћорка уздрмала духове у суботичком театру? ВУС 1970; Р-К Реч. ћорбалта ж покр. тупа секирица. Кл. Рј. ћбрбаџа и ћорбаџа Ж покр. отворг баџа на крову. Вук Рј.; Шкаљ. ћорбуџак, -а и ћорбуџак, -ака м вћорсокак. Р-К Реч. ћбрда ж тур. сабља; исп. ђорда. — А низ бедру кривошија ћорда. Март. Блисне правда слична бриткој ћорди. Уј. ћбрдиса&е с гл. им. од ћордисати. ћбрдисатн, -ишем сврш. и несвршћердисати. — Тако ме море не ћордисало! Вук Рј. ћбрдица ж дем. од ћорда. ћбрење с гл. им. од ћорити. ћбреша м погрд. в. ћоравац. — Мани ме се, ћореша, јер ћеш зубе и то друго око сада тражити по прашини. Ков. А. ћбрило с слепило. — На очи зашкиљио ко да је добио »ћорило«. Вес. ћорнн и ћбрин 1 , -а, -о који припада ћори и ћдри1.

2

2

ћбрин , -а, -о који припада ћбри . ћбрити, ћбрим весврш. необ. чинити ћоравим. — Не треба ни ћорити ни кљастити. Љуб. ћбрка и ћорка ж шатр. хапсана, затвор. — Суде вам за превару, трпају вас у ћорку. Пол. 1959. Колико ћу у затвор, није важно. Али колико ће онда директор у ћорку! Колико је тек он »зарадио«? ВЈ. 1972. ћбркан и ћбрко м ћораеаг/, ћоро. — Како ли се ова) ћорко прошверцовао у официре? Лал. фиг. Чуди се жена где су ти очи биле кад си се женио. Назива те и ћорканом. Вес. ћорлаисати, -ишем сврш. жмурећки навалити, ударити на што. Вук Рј. ћбрнути, -нем сврш. шатр. украсти, здипити, смотати. —• Било их је [казанских

лула] . . . од гумених црева ћорнутих из ко зна чије национализоване баштине. Дав. Мотрим [на плажи] ко оде даље да плива, да му ћорнем сунцобран. Пол. 1973. Изр. ~ н а памет (коме) сетити се чега, пасти на памет. — Пешадија је . . . тражила да се отвори ватра чак и онда када то последњем каплару ћорне на памет. Јак. ћбро, -а и -€ м (вок. ћбро) = ћора. ћбров, -а, -о који припада ћору. ћбрпазар, -а и ћорпазар, -ара м тур. пазар, трговина наслепо, насумце. Р-К Реч. ћбрсокак, -а и ћорсбкак, -Ака м тур. 1. улица без излаза на крају, слепа улица. — Кривудави сокаци . . . се сваки час рачвају и завршавају затворсним улицама . . . ћорсокацима. Дед. Ј. 2. фиг. безизлазан положај. — Свијет је зашао у ћорсокак из којег мрже изаћи само онда ако буду брисани политички дугови. Обз. 1932. Кипарско питање поново је ушло у ћорсокак. Пол. 1959. ћорфишек м в. ћорак. — Да би . . . створили илузију да наша артиљерија није престала дејствовати, мораху опаљивати своје топове ћорфишецима. Лаз. М. ћорча м погрд. ћоравац. — Куд сте бре нагли, ћорче ниједне? Срем. ћос, -а, -о ћосаст, ћосав. — Глатко лице, дјечачки ћосо и са старачким борама, довољно је да изазове језу. Лал. Купац је . . . сух човјек, висок, ћос. Сиј. ћбса м (вок. ћбсо) = ћосо онај који је ћосав. — Све ће бити до у ћосе брада. Н. посл. Вук. ћосав, -а, -о којему не расту бркови и брада; коЈије без длака. — Горела [је] воштаница у рукама ћосавог црквењака. Рист. Имао [јеј детиње ћосаво лице. Макс. ћосавац, -авца м онај који је ћосав.

366

ЋОСАВОСТ — ЋУБИТИ

ћбсавбст, -ости ж особина, стање онога који је ћосав. — Ћосавост, у оно време, била је нешто . . . енглеско. Сек. ћбсаље с гл. им. од ћосати. ћбсаст и ћбсат, -а, -о ћосав. — Неки с риђастом КОСОМЈ а ћосаст и пегав . . . Шапч. На глави му ћосаста брада. Маж. М. Био је . . . човјек . . . угојена лица, ћосат. Новак. ћбсати, -ам несврш. покр. шалити се, ругати се; водити љубав (с киме), ашиковати. — Она ћоса с Турцим' невјерницим'. НПХ. ћбсин, -а, -о који припада ћоси. ћбсиница ж ћосина жена. Вук Рј. ћбсо, -а и -е м (вок. ћбсо)=ћоса. — Није савијао шије пред сваким ћосом. Торд. ћбсов, -а, -о који припада ћосу. ћДтек м тур. покр. ударац; бапшна, шиба. — Он је . . . од турскијех мука и ћотека умро. Миљ. ћбћка ж покр. раскувано вариво или друго какво густо скуеано јело. Рј. А. ћбћкав, -а, -о којије налик на ћоћку. — На двадесетину корака од суснежне, али ћоћкаве већ цесте, Вук виде Тому. Дав. ћбха&е с гл. им. од ћохати се. ћбхати се, -ам се несврш. покр. чаркати се, пушкарати. Вук Рј. ћбхнути се, -нем се сврш. према ћохати се. ћбша ж в. ћоишк. — У једној ћоши собе . . . сјеђаше Јока. Шант. На савијуцима . . . [улица] је осјенчена ћошама и стрехама мањих кућа. Ћор. 1

ћошак , -шка м (мн. ћбшкови) тур. балкон, доксат; чардак. — Кроз тебе [Ужице] се проћи не могаше од дућана и од безрђана, од ћошака и од ћепенака. НП Вук. Усред вароши . . . опкољена са двије стране великим . . . кућама, са гиздавим широким ћошковима, стиснула се . . . мала . . . магазица. Ћор. Сједио је тада у ћошку над уличним вратима. О-А. 2

ћбшак и ћбшак , -шка м тур. угао, кут; рогаљ. — У једном ћошку те одаје горило је кандилце. Вес. Имао [је] свој штацунчић под сводовљем старе варошке куће на ћошку Трга св. Марка. Шен. Сеоска младеж пева по ћошковима и раскршћима у јесен двосмислене песме. Чипл. Изр. бити на три ћ о ш к а бити нерасположен, бити зле воље; д р ж а т и т р и ћ о ш к а к у ћ е вршити главнину послау кући; на три ћ о ш к а како не ваља, лоше. — Целог сам века аргатовао па увек на три ћошка испадало. Рад. Д.; стерати у ћошак довести у безизлазан положај.

ћбше, -ета и ћбшета с в. ћдшак. — Ено ћоше [у собици] гдје му је мати лежала, ено друго, где му је отац умро. Ћор. Замаче за ћоше. Ком. Изр. на своје ћ о ш е в у ћ и водити рачуна само о себи и својој користи. — Код нас је постала пракса да свако вуче на своје ћоше. НИЦ 1971; о к р у г л о па на ћ о ш е ш овако, ни онако; нејасно, неодређено, лукаво, ћбшка ж в. ћошак. — Седосмо на ћошку која гледаше право у равницу. Шапч. Гркиња је забринуто села на ћошку. Јакш. Ђ. ћбшкаст, -а, -о који има ћошкове,угласт. — Злато . . . се обично у ситним листићима или ћошкастим зрнима у води налази. Панч. Везао је необично крупна, ћошкаста слова. Ћор. фиг. настран, својеглав; пргав, напрасит. — Мука је мене разумјети, јер сам врло ћошкаст човјек. Коч. Рекао је готово нежно иначе ћошкасти Ђурађ. Поп. Ј. ћбшкасто прил. на ћошкове, угласто: ~ здељати; фиг. којекако, с муком, мучно; супр. глатко. — Ишло је доста ћошкасто, али је тек којекако положио [пријемни испит]. Срем. ћбшкић м дем. од ћошак. ћбшнн, -а, -б који се односи на ћошу. — Крај кућице, уз призидак јој ћошни . . . приљубила се жена. Кош. ^ ћу узв. в. ћук. ћу енкл. /. л. јд. през. од хтети. ћуб м чуперак косе; исп. бућ 1 и ћуба (2). — Аксиња . . . милује и мрси замршен Гршпкин ћуб. Моск. ћуба и ћуЧЈа1 ж 1* истакнуто перје на птичјој глави. — Тај вивак утече с ћубом на глави. Панд. 2. чуперак косе. — Имао је ћубу нарогушене косе на глави. Лал. фиг. Гледао је за њима све док не утонуше у зелену ћубу узвишице. Ћоп. ћуЧЈа2 ж кокош, пловка или нека друга птица са ћубом. Вук Рј. ћубав, -ана и ћубан м голуб са ћубом. Р-К Реч. ћубаст, -а, -о 1. који има ћубу. — Ћубаста га квочка гледала. Цес. Д. На њеним коленима се одмарала . . . ћубаста глава козака. Моск. 2. који је налик на ћубу. — Понешто ћубаст нос с мало заврнутим ноздрвама. Бег. Отисну се низ благу падину у правцу ћубастог брдељка. Ћоп. ћубастост, -ости ж особина онога који је ћубаст џ онога што је ћубасто. Р-К Реч. ћубача ж покр. в. ћуба*. Вук Рј. ћуЧшти, -им несврш. чучати. — Уђе у собу, а ја онако камена останем ћубећи до вањских врата. Буд. - -.

ЋУБИЦА — ЋУКНУТИ

367

ћубнца и ћубнца ж дем. од ћуба. ћув м в. ћух. — Тихи ћув из оближњих харема мирисао је на уцвалу траву. Радул. Уз тиху пратњу прохладнога ћува . . . идемо. Панд. Ћув југовине заноси . . . облак дима. Р 1946. ћувик, -ика м тур. стрм, стрменит бреокуљак, брдски вршак. — Са овога врлетнога ћувика разастрли су се далеки видици. Јак. Четници су . . . запосјели ћувике око села. Чол. ћуд ж (лок. ћуди) а. скуп свих психичких својстава која се испољавају у понашању човека и у његовим поступцима, нарав, природа, карактер. — Лављега си срца, пркосите ћуди. Вел. Они своју ћуд нису промијенили. Чол. фиг. Сваки човек своме оружју ћуд зна. Нен. Љ. б. битна карактеристика, својство које се испољава у животиња. — Ћуд лисичја не треба курјаку. Њег. Кано риси кад их на крв ћуд понесе гладна . . . Март. в. тренутан прохтев, хир, ћеф, каприц(а). — Једном прасну цару страшна нека ћуд, као да је бесан, кб да )' двапут луд. Змај. фиг. На жалост све то овиси . . . о ћудима ове реке која диктира живот . . . и регулира планове пољопривредне производње. Вј. 1973. Изр. бити по ћуди (коме) бити по вољи, допадати се, свиђати се. ћудање с гл. им. од ћудати (се). ћудати, -ам несврш. желети што, имати нарочите прохтеве. — Давор було, неће ти се сира и скорупа, ћудаш сати и сладора скупа. Март. ~ се 1. плашити се, зазирати, презати (од кога, чега). Вук Рј. 2. бити несташан. Бак. Реч. 3. понашати се тердоглаво, упорно. — А како деца [син и снаха] сад? — Добро. Мало се он још ћуда, али ништа то! Вес. ћудина ж аугм. и пеј. од ћуд; зла ћуд. И-Б Рј. ћудити се, -им се несврш. в. ћудати се. Р-К Реч. ћудити се, ћудим се несврш. бити ћудљив. Прав. ћудљив, -а, -о 1. који је настране, променљиеећуди^несталанухировитукаприциозан, чудан, особен. — Да је удес ћудљив, видимо сваки дан. Јурк. Прегибао се и понижавао пред једним ћудљивим, осионим, обесним деспотом. Прод. Ћудљиво пролеће је прошло. ВУС 1972. 2. а. (о коњу) јогунаст, тврдоглав. — Вежбајући се за трку, Николић је јахао неког ћудљивог коња који никако није хтео да прескочи једну баријеру. Пол. 1958. б. плашљив. Вук Рј.

ћудљивица ж она која је ћудљива. Р-К Реч. ћудљиво прил. на ћудљив начин. — Добијају о науци рђав појам, као о гомили неповезаних или ћудљиво састављених ситница. Пед. ћудљивост, -ости ж својство онога који је ћудљив. — Збуњује га његов нов начин причања, пун неодмерености . . . ћудљивости и нездраве маште. Андр. И. ћудбвит, -а, -о в. ћудљш. — Ви знате оне чувене, духовите, али и мало ћудовите досетке против ове наше идеје. Лоп. П. ћудбвитост, -ости ж в. ћудљивост. Р-К Реч. ћудбредан, -дна, -дно ков. који се држи правила друштвеног морала, исправан, моралан. — Он није, што се ћудореднога владања тиче, узоран ђак. Новак. Племићи морају бити огледало простачини и у ћудоредном погледу. Кум. ћудбреднбст, -ости ж, ћудбређе и ћудбређе с моралност, морал. — Вјера и ћудоредност главни су темељи социјалног живота. Шен. Власт без ћудоређа ништетна је. Баз. Приповиједали ми о ћудоређу, домољубљу, дужности и човјечанству. Ћип. ћужити,-им несврш. покр. ићи, трчати по земљи (р птицама). Рј. А. ћук 1 м (мн. ћј^кови) зоол. врста ноћне птице грабљивице из пор. сова АЉепе посша. — Пева ћук, а он слути сушу. Вес. ћук 2 м покр. женска капа. — На глави јој фес црвени, а врх њега на само тјеме стоји усперени ћук. Љуб. ћук (обично поновљено) узеик којим се вабе кокоши. Вук Рј. ћука ж оруђе за исецање воденичког камена. Рј. А. ћукање с гл. им, од ћукати. ћукање с гл. им. од ћ$кати. ћукати, -ам несврш. 1. вабити кокоши вичући »ћук-ћук*. Вук Рј. 2. кљуцати. — По . . . калдрми скакутали су голубови и ћукали кукурузно зрње. Радул. ћукати, ћучем и ћукам несврш. 1. оглашавати се, гласити се као ћук. — Јејина ћуче продорним крицима. Лал. 2. проносити гласове, говоркати. — Тако је било кад се у граду ћукало да су . . . га срозали с министарске столице. Цар Б. ћукити, -Дм сврш. фам. пољубити, цмокнути, цукити. — Мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. Мат. ћукнути, -нем серш. према ћукати.

ћудљивац, -ивца м онај који је ћудљив. Р-К Реч.

ћукнути, ћукнем сврш. према ћукати. — Далеко негде ћукну ћук. Каш.

368

ЋУКО — Ћ У П И Ц А

ћуко, -а и -е м (вок. ћуко) покр. пас, псето. — Уша, ћуко! — довикнем ја њему [псу]. Ћор. 1 ћуков, -а, -о који припада птици ћуку . — Из даљине чула се ћукова песма. Вес. ћуков, -а, -о који припада ћ$ку. ћуков, -ова м покр. пас, псето. Р-К Реч. ћукбс м покр. в. кос. Вук Рј. ћул ЈИ тур. покр. пепео, луг2. Шкаљ. ћула ж 1. батина са чвором на горњем крају, буџа, кијача, тољага. — С ћулом на сивог вреба госта [вука]. Цес. Д. Носио је . . . пожутелу и дланом углачану ћулу. Петр. Б. 2. покр. комад дрвета јајастог облика у дечјој игри ћулања; исп. крмача (3) и крмачица (2). — Крмачица се негде зове ћула. Рј. А. ћулав, -а3 -о 1. који је малих ушију, чулав: ~ во. Вук Рј. 2. острижен; оголео, без крошње. — Ухватио [је] за перчин и сав до главе осече . . . па је пусти онда онакву ћулаву и шишаву у авлију. Вес. Ту је видик на пут што завија код ћулавог храста у празна поља. Петр. Б. ћулав, -бва м в. ћулах. — Момче накривило црн ћулав на глави. Паел. Кнез је скинуо масан ћулав са проседа перчина. Рад. Д. ћуланија м покр. будала, глупак. Рј. А. ћулаае с гл. им. од ћулати се. ћулати се, ћулам се несврш. покр. играти се грабикапе или ћулања; исп. ћула (2). Вук Рј. ћулаф, -афа м в. ћулах. — На њему [Демку] бијела пртена кошуља . . . на глави ћулаф. Сиј. ћулах, -аха м тур. мала капа од ваљаног сукна; исп. кече. — Ћулах . . . добио облик лобање. Андр. И. Стајао је . . . босоног и раздрљен, забачена ћулаха. Ћоп. ћулбастија и ћулбастија ж тур. одрезак меса печен на жару. — Поручи ћулбастију и чашу пива. Вучо. ћулити1, ћулим несврш. издшати ушне шкољке ради бољег хватања звукова, шумова, чуљити. — Ћули [уши], у мрак зија [пас]. Марк. Ф. фиг. Шпијуни ћуле уши и одмах јављају ако неко рекне штогод против државе. Чол. 2 ћулити , -им несврш. покр. в. чамити. — Ћули код опћине као прави робијаш. Павл. Уз ватру ћули. Кал. ћулум м тур. заст. 1. топуз, буздован. Рј. А. 2. фиг. погрд. ограничен човек, глупак, будала. — Кога врага бројиш звезде туде, ћулуме! Драж. ћулумак, -умка м дем. од ћулум. Вук Рј.

1

ћуљење с гл. им. од ћулити . ћума ж покр. 1. чуперак, китица. — У израслини стене . . . Марија угледа ћуму алписког цвећа. Бар. 2. гомилица, хрпица. Вук Рј. 3. погрд. глупа, ограничена зкенска особа, глупача. Рј. А. ћумаст, -а, -о будаласт, глуп; исп. ћума (3). Рј. А. ћумез и ћумез м тур. 1. живинарник за кокоши, кокошињац. — У нашем ћумезу . . . закречаше кокоши. Бан. 2. запуштен, влажан и прљав стан или крчма. — Деца железничара пропадају . . . у тесним, мрачним и влажним ћумезима. Лапч. Замјерао је поповима што сувише сједе по ћумезима. Уј. ћумица ж дем. од ћума (1). — Привлачила [је] себи влати траве и ћумице цвећа. Б 1958. ћумур м тур. дрвени угаљ, угљен. — Дрвени угаљ (ћумур) добива се сувом дестилацијом дрвета. НХ. Износе мангале и мећу их на ивицу тротоара да се ћумур боље разгори. Срем. ћумурана ж Х.јама где се пали дрво ради добивања ћумура. Рј. А..2. место гдесе продаје ћумур. Р-К Реч. ћумураш, -аша м онај који прави или продаје ћумур, угљар. — Спуштали [су се] у варош дрвари ћумураши и катранџије. Ћоп. ћумурница и ћумурњача ж в. ћумурана. Р-К Реч. ћумурџија м ћумураш. — До рата је био . . . рабаџија и ћумурџија на Јастрепцу. Ћос.

Д.

ћумурџАлук м заст. производња и про~ даја ћумура. — [Села ближе Ветерници] баве се ћумурџилуком. Ђорђ. ћумурџиница ж ћумурџијина жена. Р-К Реч. ћун м (лок. ћуну) покр. кљун у птице. — Птица не гине ни с чега, него са свога ћуна. Вук Рј. ћуп, ћупа м тур. земљани бокаст суд с ужим грлом, крчаг, врч. — Испражњују ћупове вина. Прод. С клупице се циједе опрани ћупови и музлице. Михољ. ћупа ж 1. в. ћуп. — Напио се воде из ћупе. Ад. 2. фиг. шал>. глаеа. — Старији . . . спрва чешу ћупе, онда послушају и сватове купе. Вел. Кад ми се »ћупа« сасвим замори и ускипи, ударим у шетњу. Вуј. ћупина ж аугм. и пеј. од ћуп. ћупић м дем. од ћуп. — Уђе једна баба, колик ћупић — није већа. Глиш. ћупвца ж дем. од ћупа. — Двије ћупице раздробише се на комаде. Ћор. , , , .

ЋУПРИЈА — ЋУРТИН

369

ћуприја ж тур. мост. — А преко широке и дубоке воде ни ћуприје [нема]. Мул. Бацили [смо] удицу у брзак испод ћуприје. Радул. ћупријбтина ж аугм. и пеј. од ћуприја. ћупријица ж дем. од ћуприја. ћупријски, -а, -5 који се односи на ћуприје. ћупче, -ета с, ћупчић и ћупчић м дем. од ћуп. ћур (обично поновљено) узвик за вабљење ћурака. Р-К Реч. ћура ж зоол. покр. е, ћурка. Вук Рј. ћурад ж зб. им. од ћуре. ћурак, -рка м тур. огртач постављен крзном, кожух. — А на дну јој перина и огроман ћурак личких и славонских чобана. Матош. Био то . . . човјек . . . огрнут дугим, дебелим ћурком. Ћор. Понекад навлачи и ћурак од јагњећег крзна. Пол. 1972. ћурак,-рка и ћуран,-ана м 1. зоол. мужјак ћурке, који се гаји ради меса, пуран. Терм. 4. 2. фиг. будала, глупак; лако поводљив човек. Р-К Реч. ћуранов, -а3 -о који припада ћурану. ћурански, -а, -о који се односи на ћуране. Р-К Реч. ћурдија ж тур. 1. кратак кожух, крзнен капут, с рукавима или без рукава (обично од овчијег крзна). — Алага навукао на се ћурдију. О-А Пред [њима] покрупан... домаћин у ћурдији. Јефт. 2. дуга женска хаљина с крзном. Р-К Реч. ћурдијетина ж аугм. и пеј. од ћурдија. ћурдијица ж дем. од ћурдија. — Долазиле су долачке газдарице . . . у атласли ћурдијицама. Андр. И. ћурдица ж в. ћурдијица. ћуре, -ета с (супл. мн. ћурад и ћурићи) младунче ћурке. — Испеци једно ћуре. Јакш. Ђ. Он и Петар као деца напасали [су] у степи ћуриће. Моск. ћурбнце, -ета с дем. и хип. од ћуре. ћурење с гл. им. од ћурити. ћуретина ж ћурчије месо, пуретина. ћурећи и ћурдћи, -а, -е који се односи на ћуране и ћурке, пурји. — Дремаше [ћуран] не поимајући својим ћурећим мозгом пред какав је колегијум изнесен. Глиш. Изр. ћ у р е ћ е бобице в. бобица (3).

ћурићи, ћурића м супл. мн. од ћуре. ћурји, -3, -е = ћурији. ћурка ж (ген. мн. ћурака и ћурки) 1. зоол. најкрупнија домаћа птица (женка) из пор. фазана, која се гаји ради меса ијаја, пура Ме1еа8П8 јЈаИорауо. — Шта вам ј е ! . . . Крчите као да вам је ћурка крух однијела. Матош. Исукали су сабље и пошли на живинарник гдје за трен ока направише русвај од ћурки и гусака. Лал. 2. фиг. будаласта женска особа, глупача. — Баш си права ћурка! Зар ниси могла да упамтиш макар прве речи? Нуш. ћуркаст, -а3 -о будаласт, глуп. — У дућан његов нагртао сељачки свет, нарочито ћуркаста . . . женска чељад. Срем. ћуркица ж дем. од ћурка. ћурков, -а3 -о који припада ћурку. ћуркова креста ж бот. ерста цвећа Ро1у{*опшп опеша1е и Р. Гтс1огшт. Сим. Реч. ћурлиЈа ж зоол. врста птице Кшпепшб а^иашз. Бен. Рј. ћурлик м 1. глас свирале. — Умио је . . . ћурлике на фрули изводити и глазбом се изражавати. Креш. Грчи се3 извијајући из свирале . . . бурне ћурлике. Пав. 2. глас, цвркут неких птица (јаребица, шева и сл.). — Није чуо . . . ћурлика престрашених препелица. Матош. Шева се диже високо у ћурлику. Чипл. 3. в. ћурлика. — Свирао је у ћурлик, који се далеко чуо. Коч. ћурлика ж свирала, фрула. — Извади ћурлику па засвира. Коч. Шумарци и љескари створени су за . . . лупкање клепетушама и чобанску ћурлику! Ћоп. ћурлнкавац, -авца м зоол. врста птице певачице Етћепга те1апосерћа1а. Бен. Рј. ћурликање и ћурл&кање с гл. им. од ћурликати. ћурликати, ћурличем и ћурлАкати, ћурличем несврш. 1. свирати у свиралу, фрулу, двојнице и сл. — Ту скоро почео [је] да свира у фрулу па поваздан ћурличе у лугу. Срем. Неко је у близини ћурликао на свирали. Јак. 2. оглашавати се ћурликом (2), цвркутати. — Зачује као да ћурличе шева. Бег. ћурлин, -ина м зоол. врста птице из реда мочварица која се обично пред олујујавља својим пискавим гласом, златар пијукавац (1) ћури (обично поновљено) узеик за ваб- СћагаЗпш р1иУ1аПб. Деан. Рј. ћурта м (вок. ћурто) = ћурто хип. од љење ћурака; исп. ћур. Р-К Реч. ћурчија. Вук Рј. ћурији, -а, -е = ћурји в. ћурч(и)ји. ћурнти, ћурим несврш. дувати, пирити. — Из другога [змајева зуба] студен вјетар ћури. НП Вук. Сјевер поче да ћури. Љуб. 24 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

ћуртаук м^тур. покр. болест ћурака у време парења. Вук Рј. ћуртин, -а, -о који припада ћурти.

370

ЋУРТО — ЋУТЕТИ

ћурто, -а и -е м (вок. ћурто) = ћурта. ћусла м (вок. ћусло) = ћусло онај који је ћуслав. Р-К Реч. ћуртов, -а, -о који припада ћурту. ћуслав, -а, -о покр. који је ошишан до ћурче, -ета с дем. од ћурак. — Поп извади коже. И-Б Рј. из ћурчета некакав кључић. Глиш. ћ^сло, -а и -е м (вок. ћусло)=ћусла. ћурче,-ета с(супл. мн. ћурчад и ћурчићи) Р-К Реч. младунче ћурке, ћуре. — Држао је . . . као ћустек м тур. веза за сагшњање предњих мокро ћурче. Ћос. Д. ногу у коња, путо, букагије. — Њему [Шарцу] ћурчевина ж в. ћуретина. Р-К Реч. метнули јаке ћустеке. Дом. ћурчевица ж бот. дичак. Сим. Реч. Изр. с к о к из ћ у с т е к а скокизместа.— ћурчибаша м тур. заст. ћурчијски стаЗаметнули игре свакојаке . . . а највише решина, првак. — Пошаље му свога ћурчискока из ћустека. НП Вук. бавду . . . да му дође на везу да се разговоре. ћут 1 м песн. в. ћутање. — Усред тешког Вук. ћута њих двоје раде. Кош. ћурчибашиница ж ћурчибашина жена. ћут 2 ж заст. осећај, осећање. — [Мука] Вук Рј. дражи ћут, а мрачи ум. Љуб. Умилна ћут ћурчвја м тур. занатлија који прави ми дира груди. Радич. Кнез није човјек меке ћуркове, крзнар, кожухар. — У Шапцу је ћути. Нех. било ових занатлија: абаџија, опанчара . . . ћут! узв. ћути\ шути\ — Ћут! Да се ћурчија . . . Лапч. Најпослије [било је у сандуку] скупоцјених ћуркбва сарајевских нисте макли! — викну Радован. Ранк. ћутак, -тка м = ћутук (1) кратак комад ћурчија. Сим. одрезана стабла, клада, пањ, трупац. — ћурчија креста ж бог. в. ћуркова креста. Истестери дебло на ћутке. Вес. Са колико ћурчији, -а, -е = ћурчји који се односи .»ћутака« може да загреје собу? Ранк. на ћурке, ћурији, ћурји. — [Грицка] масну ћуталица м и ж ћутљша, шутљиеа ћурчију тртицу. Ранк. особа. — Бијаше неповјерљив, ћуталица. ћурчијин, -а, -о који припада ћурчији. Матош. Била је ћуталица. Није волела ћурчијиница ж = ћурчиница ћурчијина много да говори. Срем. ш жена. Прав. ћутање с гл. им. од ћутати. ћурчбјски, -а, -б који се односи на ћурћутати, -тим несврш. 1. а. не говорити, чије, крзнарски: ~ занат, ~ еснаф. уздржавати се од говора, причања, мучати, ћурчвлук м ћурчијски, крзнарски занат. шутети. — Марко је ћутао и слушао. Бег. фиг. У животу свакога човека има мутних Вук Рј. места, о којима његово сећање понајвише ћурчина ж аугм. од ћурак. — Обукао ћути или само стегнуто говори. Андр. И. ћурчину наизврат. Коч. б. (што) необ. прећуткивати нешто, не изноћурчиница ж = ћурчијиница. Прав. сити најавност, не одавати (тајну). — Неку ћурчинка ж крзнарска игла. И-Б Рј. годину касније разумео је зашто је ћутао ћурчински, -а, -о в. ћурчцјски. њихову тајну. Ћос. Д. 2. фиг. а. бити тих, миран, нем, не давати од себе гласа, звука, ћурчић м дем. од ћурак. шума. — Ћути мрка шума борова у тами, и ћурчица ж дем. и хип. од ћурка; исп. природа цела ћути. Рак. Око мене ћуте ћуркица. — фиг. Ћурчица мамина — изго- књиге, ћути стари намештај и ћуте пожутели вори жена и пољуби дете. Дом. зидови. Петр. В. б. бити неактиван, не прећурчји, -а, -е = ћурчији. — Највише се дузимати никакве акције, мировати. — Мада једу . . . кокошја . . . ређе пачја, гушчја и Енглези још увек ћуте, Совјетска армија ћурчја јаја. Батут. слама . . . немачку оружану силу. Јак. ћус^гија ж тур. покр. ватраљ, жарач. Изр. ~ к а о з а л и в е н (као мула, к а о — Он му набрајао филџане . . . машице, пањ, као риба) упорно и дуго ћутати. ћусегију. Мул. ћутек м тур. батина, штап; ударац. — ћускија ж тур. гвоздени алат у облику Мане . . . га је . . . запитао . . . : Задржава ли полуге за бушење рупа у земљи, за подизање се он подуже увече, зна ли шта су то ћутерета и др. — Маса је ћускијама и крампо- теци. Срем. вима разваљивала пругу. Ћоп. Подухватим ћу^гети1, -ТИМЈ ијек. ћутјети (ретко ек.; ћускијом и подигнем ту плочу. Моск. некњиж. ћутити и ћућети) несврш. а. приИзр. г л у п као ~ састм глуп; пијан мати чулима, ћутилииа утиске, осећати к а о ~јако пијан, потпуно пијан. чулима. — Он је осјећао топлу једрину њећускнјнца ж дем. од ћускија. зине пути, ћутио на свом лицу њезин дисај.

ЋУТЕТИ — ЋУЋУМИЈА 2

371

ћутљив , -а, -о којије мека срца, осећајан, нежан. — [Бокељ је] вјеран друг, постојан муж, ћутл>ив отац. Љуб. Биле су то двије ћутљиве душицез постарије госпођице. Леск. Ј. ћутљивац, -ивца м онај који је ћутљив, који нерадо говори. — Пред женама . . . нерадо прича, а кад га салете л>уди, ћутљивац се одједном отвори и везе . . . своју причу. Ћоп. ћутљиввца ж ћутљива, неразговорна женска особа. — Догоди нам се да . . . ону [бебу] која плаче хранимо два пута, док ћутљивице остају гладне. Пол. 1970. ћутл>ивко м ћутљивац. — Ћутљивко се негде изгубио. ЛМС 1960. ћутљиво прил. без речи, ћутке, шутке. — Врутку на руб ћутљиво су сј е л е . . . тишина и сјета. Наз. Пет година ћутљиво је плео конце завере. НИН 1973. ћутљивост 1 , -ости ж неразговорност, ћутљивост, мучаљивост. — Прекорели [су га] . . . због његове суморности и ћутљивости. Кнеж. Б. ћутљивбст 2 , -ости ж осећајност, суптилност. Р-К Реч. ћутња 1 ж стање кад се ћути, ћутање, шутња. — Кад у ћутњи проседе мало и, поднапивши се, збију храброст, опет им се крене језик. Каш. Ћутњу прекиде Бранко. Лал. ћутн>а2 Ж стање кад се ћути, осећа, осећање. — Оно се утварање о ћутњи љубавног чувства према Ружи расплинуло. Коз. Ј. ћутом прил. в. ћутке. — Већина је прелазила ћутом преко ратних злоупотреба. Јов. С. Заћута песма, сви ћуте ћутом. Кош. ћутук м тур. 1. = ћутак. — Она је непомична као ћутук. Р 1946. На среди двоћуткац узв. мир\ тишинаХ ћут\ — Душу ришта »ћутук« и камено корито. Станк. 2. фиг. глупа особа. Бак. Реч. 3. чета, гомила. у се па ћуткац! Маш. А ти ћуткац! Глава се Вук Рј. за то губи, да знаш! Ћоп. ћућење с гл. им. од ћутети1 и ћутјети. ћутке и ћутке прил. а. без речи, не говоћућор м жубор, ћућорење. — Кроз ћурећи ништа, мучке, шутке. — Показивао је ћоре ситних вала, кроз шумове бреста стара младићима пут ћутке, али им је и ћутећи . . . пева химне. Кош. стално нешто рукама објашњавао. Чипл. Улази ћутке с револвером у руци. Донч. ћућорење с гл. им. од ћућорити. б. не исказујући своја осећања, не протшећи ћућорити, -им несврш. оном. 1. цвркусе и не жалећи се. — Боље је да се нико од тати. — Ћућорила старица као птичица. нас не врати него да ћутке подносимо сра- Бен. 2. жуборити, гргољити. — Ћућорила моту робовања. Чол. Колико има моћних и вода под снијегом. Лал. 3. чаврљати, ћасвеликих који ћутке и невидл.ивоЈ а брзо, кати. — Жене [су] ћућориле и гуркале једна умиру у себи. Андр. И. другу. Рад. Д. Групице причају ћућорећи ћутљив 1 , -а, -о који мало говори, шутљив, о догађајима који су се догодили последњих дана. Ђон. 4. шаптати, шапутати. — Још мучаљив. — Вујадин је био . . . необично поверљивије ћућорио [је] Обраду у ухо. новучен и ћутљив. Андр. II. фиг. Као што Рад. Д. је велика снага ћутљива, велика је мудрост ћућумија ж зоол. покр. ћук1. Бен. Рј. слаткоречива. Дуч.

Том. Почне скакати преко зидова и грмља не ћутећи ударца по ногама. Шимун. б. осећатиуопште,доживљавапги;доживљавати у машти. — Мара је . . . нагонски коракнула напред ћутећи у себи бол понижења и распламтеле љубоморе. Петр. В. И у дну груди ћутим топле звуке — златних птица распјевана јата. Шант. Ћутио је неугодне сусједове очи на своме потиљку и презир њихова погледа. Гор. ~ се осећати се. — Ћутјела се лака као птиче при лету. Шим. С. ћутети^ _тим, ијек. ћутјети, несврш. в. ћутати. — Господ ће се бити за вае, а ви ћете ћутјети. Дан. ћут^ћке и ћутбћки прил. без речи, ћутећи, ћутке. — По сата провели смо ћутећки. Ћор. Ћутећки поздрави све госте и седе поред осталих. Поп. Ј.; Р-К Реч. ћутилан, -лна, -лно који се односи на ћутила, чула, чулни; осећајан. — Потпуно усредоточење умних и ћутилних снага . . . тегобније је него спјевати пјесму. Шим. С. ћутплнбст, -ости ж својство онога који је ћутилан, осећајност, суптилност. — Изразити талент надарен ћутилношћу, фантазијом . . . имао је све. Шкреб. ћутило с орган којим живо биће ћути, осећа, спознаје, осетило, чуло. — Има толико тога непојмљива што је изван наших ћутила. Ђал. ћутимице прил. ћутећи. Р-К Реч. ћутјети, -ТИМЈ ек. ћутети. ћуткање с гл. им. од ћуткати. ћуткати, -ам несврш. ућуткивати, умиривати. — Маринко као да се помами. Опучи се дерати . . . Она га ћуткаше и ублажаваше. Вес. Циганка му се приближи, па . . . стаде га ћуткати. — Лакше. Андраш! Јакш. Ђ.

24'

372

ЋУЋУРИН — ЋУШНУТОСТ

ћућурин, -ина м зоол. покр. зимовка.

1

ћуше , -ета с покр. магарац. — Чојку рекох чоче, а ћушету ћуше. Радич. 2 ћућурити, -им несврш. оном. ћућорити ћуше узвик за терање магараца; исп. ћуш. Вук Рј. (4). — Они . . . ћућуре међу собом, задиркују се и шале. Вас. фиг. [Вјетар] је . . . ћућурио ћушити, -им сврш. ћушнути, ошама. . . у долиници. Сиј. рити; ударити. — Ћуши га свом снагом по образу. Нех. Мајка га ћуши ногом. Дом. ћуфта ж в. ћуфте. Р-К Реч. ћушка ж ударац дланом по лицу, заушћуфте, -ета с тур. пржена лоптица самлевелог или исецканог меса;јело припремљено ница, шамар. — Док не добијеш добру ћушку, не можеш бити миран. Каш. фиг. [Освијеод таквих лоптица у сосу. — Сецка месо за стио се] послије понешто од те моралне ћушћуфте. Срем. Поједе два ћуфтета. Дав. ке. Шен. Изр. алал му ~ в. уз халал (изр.). ћушкање с гл. им. од ћушкати (се). ћуфтер м тур. покр. слатко или пекмез од грожђаног мошта (шире). — Грожђе се ћушкапа ж врспга игре у КОЈОЈ се капа разређује и све се спрема за пекмез, ћуфтер. ћушка, одбацује ногом; исп. шоркапа. Вук Рј. О-А. ћушкати 1 , -ам несврш. 1. ударати некоћуфтица ж дем. од ћуфта. ме ћушку, шамарати. — Сваки је ђак сваћух м тихо и слабо струјање ваздуха, кога тједна по три пута ћушкан био. Кое. лахор, поветарац. — Нигдје ћуха ни духа. А. 2. гурати (обично ногом), отуривати. — Наз. Студен ћух је пирио с истока. Јакш. М. Водник наиђе на празну кутију од конзерве па је стане пред собом ћушкати цокулом. ћ^хнути, ћухнем сврш. духнути, пирКол. нути. Бен. Рј. ~ се гурати се. — Ђокић сагиње главу 1 ћуЧјн, -а3 -е који се односи на ћука и и ћушка се међу свет, само да га не опазе. 1 ћукове, који припада ћуку . — ГГутују до Ранк. слободе преко вучијих лога и ћучјих гнићушкатн 2 , -ам несврш. терати магарца језда. Вуј. повиком: ћуш\ — Увијао сад једном, сад ћуш узвик за терање магараца. Деан. Рј. другом страном ћушкаЈући пред собом маћу^на ж губица у свињчета, рило, њушка; гаре. О-А. исп. киша. — Као свиња кад једе мекиње, ћушкац узвик који се употребљава кад па по њима брбла ћушом и размеће их. Вук. ко кога удари, ћуши. Вук Рј. ћушнут, -а, -о ћакнут, будаласт. — ћ#шак, -шка м (ген. мн. ћушака) дем. од ћух. — Нема вјетра ни ћушка. Вук Рј. Мало ћушнут по памети. Кос. Фантасте и блесане, ћушнуте л>уде . . . исмејао је жеПод ћушком се зефира [сјена] њише. Марет. стоко и духовито. Ђурић. ћушање с гл. им. од ћушати. ћушнути, -нем сврш. према ћушкати. 1 ћушати, -ам несврш. ћушкати . — Гућушнутбст, -ости ж стање, особина онога рали [су се] песницом у груди и ћушали. Црњ. којије ћушнут, ћакнутост. Р-К Реч. Деан.

РЈ.

У у (У) а. високи лабијализовани самогласник задњег реда. б. слово којим се обележава тпај самогласник. у и у узв. 1. за изражавање жалости, непријатног изненађења и сл.\ ух. 2. при хајкању, гоњењу, подстицању. — Кад само једно повиче на кога: »У, курја!« — цело село пристане уз тога једнога. Ад. у 1 предл. с ак. и лок. 1. (с лок.) означава да се нешто налази или бива унутар нечега, у границама, у опсегу нечега: бити у соби, у шуми, у граду, у кревету; копрцати се у блату, крити се у трави, човек у капуту итд. 2. (с ак.) а. означава кретање ка ме<,ту, тачки, ПОЛОЖОЈУ унутар нечега, ооспевање у такав однос: поћи у>собу3 у шуму, у град; ставити у врећу, у недра, у траву; забости у земљу, усути у јело, пасти у блато, послати у село итд. б. означава где се остварује дејство неке радње, на који предмет или његов део (одн. део тела) делује радња: погодити у прозор, убости у прст. — Од тога доба не пецну више у сршеново гнијездо. Јаг. Кумче [га] стално у руку љуби. Чипл. На вратима стропошта се и тресну главом у праг. Јанк. Погинуо Стеван Јерковић! Ранило га и у ноге и у груди. Минд. в. означава правац, смер, усмереност нечега. — Јован окрену главу у другу сграну. Вуј. [Коњи] дижу у небо своје пљоснате фине главе. Чипл. Рашири руке и погледа у све нас редом. Петр. В. Ронио [је] погледом у дивотни одраз свога лица. Креш. Он је толико био заљубљен у лов. И. 3. (с ак.) означава оруђе, инструмент (обично музички) помоћу кога се изводи радња. — Ко је први пред н>има у свиралу свирао, био је Орфеј. Нен. Љ. До малене позорнице ударао је у клавир висок, мршав човјек. Наз. Ђаци . . . ударају у тамбуре и певају. Петр. В. Тритони затрубе у своЈе рогове. Креш. 4. означава укључивање, приступање коме или чему (с ак.) односно укљученост, припадност, чланство (с лок.). — Помијсшао се у гомилу дјечурлије, па се с њима препире. Ћор. Што би требало

да себи у гријех упишу, обараху на невини народ. Јаг. Претила [је] родитељима да ће . . . побећи у глумице. Петр. В. 5. означава приступање нексу радпи, њено започињање (с ак.) или ершење неке радње, њен ток (с лок.): упустити се у трговину, поћи у лов, бризнути у плач, праснути у смех; бити у послу, проводити време у читању. — Удари у хохот. Наз. Нареди му да одагна живину у пашу. Ћип. Оставимо на страну ову сумарну оцену . . . и уђимо у анализу књиге. Поп. П. Сједио [је] с њима за истим столом и био им другом у игри. Креш. 6. означаеа стање у ксуе неко или нешто доспева (с ак.) или у коме се налази (с лок.): пасти у очајање, довести у сумњу, бацити у бригу; живети у страху, бити у невољи итд. — Падох у потпун немар. Наз. Сутра се пушта у слободу Рајко Неговановић. Ком. Гавани живе у сласти и ласти. Креш. 7. означава међусобни однос, еезу која се успостаеља (с ак.) или која постоји, траје (с лок.): ступити у савез, бити у савезу. — Српски језик . . . долажаше све више у опреку и са црквеним правописом. Јаг. Амфиболити и пешчари од којих је већина . . . неолитских предмета израђена налазе се у изобиљу . . . у Србији, те за ову потребу нису ондашњи становници морали ступати ни у какву размену са сцсолним народима. Жуј. Та промјена имена стоји у савезу с оним . . . мнијењем о словјенству старих Илира. Јаг. 8. (с лок.) означава предмет, садржај радње. — Она се потпуно опоравила у здрављу. Петр. В. Настојао га поучити у љубави према живим створењима. Креш. У свему је управљао њима. И. 9. а. (с лок.) означава у ком смислу, у којој области и сл. долази до изражаја нека особина: вешт у послу, спретан у опхођењу3 брз у раду. б. (с лок.) означава где се испољава нека телесна особина: блед у лицу, јак у раменима. — И онда се смота све у клупко, пресавије се у пасу и забугари. Пец. Осјећа већ како се негдје у пасу руши, како је тијело заноси. И. в. (с ак.) означава део тела

374

УА

на коме се испољава неки недостатак, телесна мана: хром у десну ногу. — Заиста је био богаљ у једну ногу. Нен. Љ. 10. (с ак.) означава шта се прибавља, тражи, скупља вршењем неке радње. — Ходи да се опкладимо у барило вина. Нен. Љ. После ручка игра с Миланом домина . . . у кафу или чашу вина. Дом. Велкачки сам био кад је окупација дошла, у дрва сам ходио. Андр. И. Нема хљеба . . . а он слаба здравља и танка стања да иде »у жито« у богатије крајеве. Чол. 11. (с ак.) означава чему се намењује нешто, с каквом се наменом нешто ради. — Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његовог . . . одобрења, лупи о пањ. Лаз. Л. У одговор на ово важно питање . . . можемо најпре рећи . . . Поп. П. Божији дан сам цео . . . пио у господар Лазино здравл>е. Чипл. Ја му ни ријечи не рекох у одговор. Креш. 12. (с ак.) означава промену стања, претварање у нешто. — Жита су се морала трошити као прекрупљена јарма, јер их ондашњи жрвњеви нису могли у брашно самлети. Жуј. Зоне [се] разви . . . у витку девојку. Срем. Ја преписујем у чисто ваше »концепте«. Андр. И. О јасенову кору удари чаша, цикну и распрште се у парчад. Пец. 13. (с ак. и лок.) означава начин на који се нешто врши: говорити у глас, говорити у прекидима. — Ето, благајна набавила сијено . . . па га^ својима у дуг даје. Ћип. Бежа.о је тако . . . од страха који га је пратио у стопу. Андр. И. Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Ћос. Д. Књижевник . . . који . . . иде у корак са животом . . . такав књижевник потребан је земљи и литератури. Зог. 14. (с ак. и лок. и уз нецром. изразе) а. означава време вршења неке радње одн. догађања нечега: у суботу, у саму зиму, у октобру, у том тренутку. — Е, у мој дан то не видјех, људи. Сиј. У тужни час кад зимско пада вече. Рак. Као да нитко у те четири године није преступио праг. Коз. И. Упознао се с њоме у цик прољећа. Креш. б. означава временски одсек, трајање, рок: у седам дана, у једној минути. — У мало година подиже млиницу, покупова куће. Ћип. 15. означава различите односе у устаљеним изразима, формулама, уобичајеним синтагмама: доћи у питан>е3 притећи у помоћ. — Дозвао у помоћ читав течај наше књижевности. Јаг. О њима [дјевојкама] је причао са неким заносом, окивајући у звијезде љепоту им . . . Ћор. Развила се борба прса у прса. Чол. Свакојаким те погрдама називао;, у лице ти претио. Богдан.

својстеено некој средини, заједници или што се догађа у њој. — Чула сам га, ну онако се не говори у нас. Ћип. У примитивних народа обичаји имају такву моћ да нико ништа не ради мимо њих. Ђорђ. Шта има ново у вас? Креш. 6. кадје реч о поседовању, располагању нечим, или уопште о везаности неког предмета за кога или што. — У Милке дијамантске минђуше и брош. Глиш. Ваљда не знаш оно место драго где свега има што у тебе није? Ил. в. кад се указује на особине, стања или прилике, околности својствене неком. — Он никако није знао . . . колико је у њега дугова. Крањч. Стј. У оца се појавила ватра, наступила опасна криза. Радул. 2. а. кад је реч о односу посетиоца, госта и његовог домаћина, онога који га прима. — Смиља нека остане у нас. Коз. И. Данас је био гост у градоначелника. Новак. Уочи самога поласка скупе се у њега сви пријатељи. Ђор. б. кадје реч о службеној пословној посети, обраћању, решавању нечега на надлежном месту. — Јесте ли бар послије ишли у адвоката? Ћип. Удеси те се све тако прими и у главнога команданта. Нов. в. кад се указује да код некога неко ради, обавља или предузима иетто. — Ја сам се . . . учио у мога оца. Лаз. Л. Сада [Года] надничи у људи и тако зарађује кору хлеба. Дов. г. кад је реч о тражењу кога или чега у неког, обраћању некоме. — Кад сам тебе просио у мајке . . . НПХ. Морао [јеЈ . . . писати о свачему што би књижари у њега наручивали. Нед. Д. кад је реч о ономе коме се неко тужи на некога, оцрњује га и сл. — Где је Станиша? . . . Ил* га у тебе неко опада? Јакш. Ђ.

у 2 предл. (с ген.) означава да је нешто у поседу или домену појма у генитиву или да је својствено томе појму или везано за њега: код 1. а. кад се указује на нешто што је

у- 1. префикс у сложеним глаголима и њиховим изведеницама, којима се означаеа а. продирање, доспевање у нешто, у оквире, у унутрашњост нечега: убацити, убележити, увалити, увући, урезати, ући, улетети итд. б. потпуно обухватање глаголском радњом: увезати, уплести, упаковати, улепити, умазати итд. в. извршење глагожке радње: убити, убрати, умесити. г. развијање особине коју означава придев у основи: убрзати (се), увеличати, угладити, укрутити. д. нестајање, уклањање, удаљавање, ишчезавање: уминути, утећи, уклонити, уврети. 2. први део прилошких и других сложеница насталих од падежних израза с предлогом »у«: упоредо, уопште, уочи, улудо, умах, уназад итд. уа узвик за изражавање негодовања, неодобравања, незадовољства неким или нечим, за изражавање противљења некоме или нечему; супр. браво; исп. доле. — Са прозора се чуло: »Уа, уа . . . издајници . . . шпијуни!« Јак. Моји другови варошани . . . ругају ми се иза ћошка: — У-а-а., шељак, у-а-а-а-а! Ђон. , ,

375

УАБАНОСИТИ СЕ — УБАДАТИ (СЕ) уабаносити се, -им се сврш. в. уабоносити се. — Чича Милија . . . се већ уабаносио у кметству. Шапч. уабати (се) в. ухабати (се). уаббносити се, -им се сврш. а. постати тврд или црн као абонос, отврднути (обично о дрвету кад се стави у воду). Вук Рј.; Р-К Реч. б. фиг. постати постојан, отпоран, не изменити се. — Ко узимље интерез и ко криво мери . . . он се тако уабоноси у земљи. Не да му онај грех ни да иструне као остали људи. Глиш. уавдити, уавдим сврш. покр. залепити, слепити. — [Мислио је] на скухане коре цимета уавђене остришке лубенице. Сим. уазбучавати, -учавам несврш. и уч. према уазбучити. уазбучити, -им сврш. поређати, сложити по азбучном реду. Прав. уакати, -уачем несврш. необ. плакати једнолично понављајући карактеристични глас »уа« (о малом детету). — Дете, повијево у очеву изношену, пртену кошуљу, поче ситно да уаче. Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе грцаво да цмокће мајчину брадавицу. Ћос. Д. уалчити, -им сврш. покр. свезати халком, засужњити. Рј. А. уамити, уамим (трп. прид. уамљен) сврш. ставити коњу ам, упрегнути (коња). Бак. Реч. уампасити се, уампасим се сврш. в. проскитати се. Р-К Реч. уапити, -им (дијал. уапем) сврш. покр« шчепати, зграбити, ухватити. — Мој левак^ Џелат га викам, појмија да уапе неку друслу што пред коњи наврнула . . . Такуј џукелу не апе Гаврило! — викам гу ја. Рад. Д. уапсити в. ухапсити. уапш-, в. ухапш-. уарачити в. ухарачити. уарно прил. покр. заувар, заухар. — Један да се ослободи, уарно је, јер, кад је један, и ономе другом је лакше. Лал. уарумити се, -им се (трп. прид. уарумљен) сврш. не хтети кренути с места, постати јогунаст, ћудљив, узјогунити се (р коњу). — Кад се кобилче уаруми, мањ' пиштољ па у чело, исправак јал' помозибоже не бива. Рад. Д. Један од њих је вукао за узде уарумљене коње. Моск. уаснити се в. ухаснити се. уашапити, -им сврш. покр. опколити са свих страна, салетети. — Уашапе га на води и ухвате га. Павл.

уашити, -им сврш. покр. не признати, (о)порећи. — Носио сам му кад десет — кад двадесет дуката, те давао ноде у дућану . . . у четири ока . . . Ко велим — човек је поштен, неће уашити. Глиш. уба прил. покр. 1.једва, с муком, тешко. — Дере [се] непрестано, уба кад да ћути, доста ме пута ноћу иза сна тргне. Вес. 2. сасвим, врло. — Премда је гозба узорита . . . ал' се чини да уба наличи на пријашњих величање годах. Март. Њешто мало одложи пушаках, уба мало пустих оста капах. И. убав, -а, -о леп, диван, красан. — У исти мах показа се на кухињским вратима младо девојче убаво. Шапч. Подај јој то убаво цвијеће. Шен. Виде се и горе и море . . . и убави наш Винодол. Маж. Ф. убаван, -вна, -вно 1. в. убав. — Што бје глава чо'ека убавнога, то сад жваље змаја кудравога. Март. 2. сиромашан, бедан, јадан. — Да ти се је пригодити било . . . у једному селу небогому. Ах! какво је јадно и убавно! Март. убавијест ж (ијек.) в. обавест. — Он добива од својега предшастника убавијести о стању људи и ствари. Старч. Ево теби, старче Миловане, си*гне књиге с овог свијета стране, што ју пише мало и велико, на убавијест теби^ наша дико. Прер. убавијбстити (се), убавијестим (се) (трп. прид. убавијештен) (ијек.) сврш. в. обаеестити (се). — Тако ћеш га убавијестит љубо. Март. О том није ни сам био ваљано убавијештен. Јаг. убавило с покр. лепота. Рј. А. убавица и убавица ж убава, лепа женска особа, лепотица. — Дјевојке [млада зове] убавицом, љепотицом. Вук Рј. убавјештавати (се), -ештавам (се) (ијек.) несврш. према убавијестити (се). убавјешћиватн (се), -ешћујем (се) (ијек.) несврш. в. убавјештавати (се). убаво прил. лепо, дивно, красно. — А одавде све још убавије: Како само долина се вије, како гора подигла се густа. Радич. Један ће бар да ми плати кад-тад! Да ми плати, ем убаво, ем за све! Срем. убавбст, -ости ж особина онога ко је убав, онога што је убаво, лепота. — Због убавости мио беше у женским круговима. Ат. Смијте се гласно тек онда када будете јавно хвалили убавост ваше пријатељице. Матош. убад и убадај м в. убод. Рј.

А.

убадање с гл. им. од убадати (се). убадати (се), убадам (се) несврш. и уч. према убости (се).

376

УБАДАЧ — УБАЦИТИ

убадач, -ача м 1. алат за бушење, пробојац (У). Р-К Реч. 2. игла за косу, укосница. Бак. Реч. убаздети се, -дим се, ијек. убаздјети се (дијал. ијек. убажђети се), сврш. добити непријатан мирис, смрад, воњ, усмрдети се, увоњати се. — Тамо [у крчми] се накити . . . сав се убазди од алкохола. Пол. 1959; Вук Рј. убаздјети се, -дим се, ек. убаздети се. убајатити се, -им се (трп. прид. убајаћен) сврш. постати бајат, покварити се, устајати (се). — Давнашњи (матор) сир се ласно убајати и поквари. Батут. фиг. Давно [је] престао да ради . . . па се силна сељачка снага убајатила у њему. Сек. убајбочити и убајбучити, -им сврш. бацити, стрпати у бајбок, ухапсити, затворити. — Вас је убајбочило, и то, богами, људски . . . Кад човјек хоће да игра улогу арбитра, треба да је свијестан посљедица. Крл. Сигурно је који од ових убајбучених излануо и наша имена. Сим. убалегати се, -ам се сврш. умазати се, запрљати се балегом. — Кочијаш га довезе. Са убалеганим кљусићима. Ћос. Д. убалити, -им сврш. замазати, упрљати балом. — Ставили су му опршњак као бебици и он га је и убалио као бебица. Божић. ~ се повр. — Негдје у околини дерала се мачка као убал>ено дијете. Божић. убантуратн се, -ам се сврш. покр. умотати се, замотати се; обући се, оденути се. — Не видим више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучице, ни цицаних сукњица: све се то, и мушко и женско и старо и младо, фатирало и убантурало добро. Срем. убао, убла и убла м (мн. убли, убли и ублови, ген. убала и ублова) покр. бунар, студенац; чатрња. — Најчешће су рђаво грађени обични копани и зидани бунари (ублови). Батут. Марко Ђељошев сједио је . . . код убла, ђе стока воду пије. Миљ. У Зврљеву има само убала, па кад лети пресахну, ред је ходити на далеко, до неког извора. Мат. убарабарити, -абарим сврш. покр. убарабарити се. — Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити. Вес. ~ се постати с киме барабар, једнак, изједначити се. — Ја се убарабарих са Смил>аном. Прође много пушкомета, док јој проговорих. Шапч. Кад нас стиже и са њиме се убарабарисмо, наједном занеме и са нама закорача. Богдан. убардати, -ам сврш. покр. упамтити, запамтити. — Она је добро убардала те њихове ријечи и никада их није с памети

пуштала. Берт. Како је то опет име . . .!? Н е знам га ни изговорити, нити ћу га убардат. Ивак. убарити, -им сврш. 1. упрљати, испрљати у бари. Вук Рј. 2. угазити у бару. Бак. Реч. ~ се претворити се у бару, мочвару; фиг. запарложити се, учмати, заостати. — А град, а Син>, а то убарено, устајало среско место. Михиз. убарјачити се, -им се сврш. заузети истакнуто, прво место, истаћи се; стати гордо, поносито, усправити се, устурити се. — Не довршивши реченице Грекин скочи, па се . . . убарјачи пред трговце. Куш. убасатп, -ам сврш. ући басајући, наћи се, доспети негде где се не би очекивало или где не би требало, обрести се, залутати, упасти. — У сусједству лану пас и у двориште убасаше двојица с бициклима. Бан. Нама се чини убасасмо, луде, у врзино коло. Поп. В. убаталити, -аталим сврш. занемарити, напустити, забаталити. — Убатали оца, дица су изгублЈена. Павл. ~ се фам. в. унередити се. — Молим вас, могу ли сад отићи, јер сам се убаталио. Чол. убауљати, -ам сврш. ући бауљаЈући, побаучке. Рј. А. убаутити, убаутим сврш. покр. ошамутити, онесвестити; исп. убевутити се. — Лик се . . . укочи као у грабљивице која је убаутила плен. Сек. убах прил. в. уба (2). — Не смијем ријети убах поуздано. Март. убахнути, -нем сврш. покр. ући изненада, неочекиеаио, нагло, банути. Рј. А. убацати, -ам сврш. бацити једно за другим у нешто. Рј. А. убацивање с гл. им. од убацивати (се). убацивати (се), -ацујем (се) несврш. иуч. према убацити (се). убацити, убацим (трп. прид. убачен) сврш. 1. а. бацити, хитнути у нешто, утурити. — Улога вратара састоји се . . . да лопту убаци у врата. Ват. фиг. Нетко )е убацио сумњу међу њих. Бег. б. метнути, ставити брзим покретом, гурнути (у нешто). — Истрчао сам напоље, убацио метак у цев, опалио. Дед. В. в. утерати, стрпати, угурати негде. — Отјерали су ме у самицу, претресли и убацили у . . . ћелиЈу. Чол. Усташе су убацили жену у једну мрачну собицу. Бан. 2. накнадно уврстити, уметнути, унети, додати. — Ту може бити само случајева да превидимо и заборавимо неку појединост, коју ћемо лако убацити у план

УБАЧАЈ — УБЕЂИВАЊЕ

377

оправданост неког поступка. — Није могла на одговарајуће место. Т. књ. Који је играч зрео да га убаци у натјецања. Ват. Првони саму себе да убеди, веровала је ипак у битни назори о души . . . у филозофију Ленкине речи што су је отровале. Рист. убачени [су] из религије. Псих. 3. умешати Ни од чега нису зазирали, само да убиједе се, уплести се, упасти у разговор кратком управника како се у овој »кући« друкчије не примедбом, приметити краткоу узгредно, до- може. Чол. Пошто не могу сви [рањеници] бацити. — »Имам само један метак, али то на коње, то ће морати неки другови пешице. је за мене« — убаци један. Пер. Намећу се Треба све снаге упрегнути и убедити људе. кб кила на грбаво дрво! — нетко убаци. Дед. В. Куш. 4. послати, упутити (у борбу, на по~ се уверити сеу истинитост или разложај и сл.). — Из северне Италије немачка ложност нечега. — Лако се човек у ова твркоманда убацила је у ову офанзиву три ђења убеди кад погледа ниско зеленило. потпуне дивизије. Дед. В. Пол. 1959. ~ се доспети, стићи на неко место, у убддљив, -а, -о, ијек. убједљив 1. који неку средину накнадно, неочекивано или тајно, убеђује, који може да убеди, увери, уверљив. угурати се, увући се. — Једног Београђанина — На случај да он [наведени доказ] не би младића, који је покушао да се убаци [у био убедљив . . . навешћемо још један. Нед. склониште], изударали су [Немци] кундаГлас [јој] више није био убедљив као раније. цима. Сек. Адвокат има једног пријатеља Рист. 2. који уме да убеди, који има способкоји се убацио у милицију. ЛМС 1951. ности, моћ убеђивања. Р-К Реч. 3. који се убачај м 1. радња којом се што некуд може лако убедити. Р-К Реч. убаци, убацивање. Р-К Реч. 2. оно што се убедљиво, ијек. убједљиво, прил. 1. убаци негде. Бак. Реч. 3. реч или примедба на убедљив начин, уверљиво. — Он говораше изговорена у току нечијег говора, упадица. тако убедљиво да се свима учини да друкчије Бак. Реч. бити не може. Вес. 2. отклањајући сваку сумњу. сигурно. — Јесеничани су убедљиво убаштинити, -им сврш. 1. уписати у баштинске књиге праео баштине на нечије . . . и прилично лако, освојили оба бода. име. Р-К Реч. 2. добити у баштину, наследи- Б 1957. ти. — Једна угледна кућа сеоска, која је исуб^дљивост, -ости, ијек. убједљивост, тоземљиште убаштинила, спорилаје право Ж особина, својство онога који је убедљив, манастиру. Ранк. Бјежао сам од господства, онога што је убедљшо, уверљшост. — Убедод отмјености . . . од убаштињених традиција. љивост тог човека је врло велика. Бак. Реч. Бег. Травничани су и веровали и нису . . . тако ~ се укоренити се, усталити се. — Он да су и најјаче речи изгубиле за њих и јасо свему томе паметно приповиједа, правећи ност и снагу убедљивости. Андр. И. Драмска рукама убаштињене своје гесте, од којих га дела која се играју на позорници имају није било могуће одвикнути. Бег. онакву велику убедљивост какву немају други књижевни родови. Т. књ. убаштињавање с гл. им. од убаштињавати (се). убеђен, -а, -о, ијек. убијеђен 1. трп. убаштињавати (се), -ињавам (се) несврш. прид. од убедити (се). 2. а. сигуран у што, и уч. према убаштинити (се). уверен. — Ја сам тврдо убеђен да у политици убаштињб&е с упис права баштине у владају природни закони. Нуш. б. који има баштинске књиге. Р-К Реч. своја убеђења, који дубоко, чврсто верује у убевутити се, убевутим се (трп. прид. нешто; непоколебљш. — Оба су убеђени уб&вућен) сврш. покр. пасти у несвест, консервативци. Скерл. онесвестити се, обезнанити се; доспети у полу- убеђеност, -ости, ијек. убијеђеност, ж свесно стање, ошамутити се. Р-К Реч.; Деан. стање и особина онога који је убеђен, убеђење, Рјувереност. уб&вућеност, -ости ж стање онога који убеђ^ње, ијек. убјеђење, с мишљење, суд, је убевућен, онесвешћеност, обезнањеност, став засноеан на уверењу, веровању да је ошамућеност. нешто исправно, правилно или неправилно; убегнути и убећи, убегнеМз ијек, убјег- изграђени поглед на нешто, схватање. — Немој да му пркосиш и да га вређаш у нути и убјећи, сврш. побећи, утећи негде његовим убеђењима. Цар М. Има ли он склањајући се од нечег неугодног. Прав. права да упропасти децу за некаква своја уббдити, убедим (трп. прид. убеђен^ радикалска убеђења? Ћос. Д. У току свога ијек. убиј&дити, сврш. изношењем доказа дугог живота он је мењао убеђења. Ж 1955. уверити некога да је оно што му се каже убеђнвање, ијек. убјеђивање, с гл. им. истинито или разложно, учинити да неко (по)верујеу нешто; придобити некога да схвати од убеђивати (се).

378

У Б Е Ђ И В А Т И (СЕ) —

УБИЈЕДИТИ

убијбљети), сврш. 1. учшити белим, избелити; прекрити белином. — Са перила одјекују ударци пратљача, бијели се на обали прострто убијел>ено платно. Коч. Снег само падаше. Већ је убелео земљу. Вес. Снијег ових шума леди дах . . . убијели пут. Андр. И. 2. учинити светлим, видним, осветлити. — Мјесечина. . . је убијељела и друге врхове наоколо. Лал. уб&тежити се, -им се сврш. маџ. покр. постати бетежан, болестан, разболети се. — Ми се на то [страх] научили, па све једно . . . И кад нема какве потере, ја заседе, )а се лепо убетежим. Вес. убетно прил. покр. језиво, грозно, страшно, ужасно. — Грдно се препаде и убетно му би кад видје старога како издужен виси на грани. Ћоп. убећи, убегнем, ијек. убјећи, сврш. = убегнути. уб&утити се, -им се и убеу^гити се, убеутим се (трп. прид. убеућен и уб&ућен) сврш. в. убевутити се. Р-К Реч. уб^ућеност и уб&ућеност, -ости Ж стање онога којије убеућен. Р-К Реч. уб^чити, убечи5и сврш. широко отворити (рчи), избуљити, исколачити, разрогачити. — Горде убечи црне очи у пријатељицу. Љуб. ~ се упрети поглед, загледати се широко отворених, разрогачених очију. — Заблијешту се јуначке очи као кад се убече у сунчани заход. Љуб. убДваковати се, -кујем се сврш. сместитисеу бивак,улогоритисе. — Четрнаестом пуку нареди да се ту убивакује. Лаз. М. убивати (се), убивам (се) несврш. в. убијати (се). убАвенбст, -ости ж в. убијеност. Р-К Реч. убијање с гл. им. од убијати (се). убнјати, убијам несврш. 1. несврш. и уч. према убити. 2. набијати. — Уби;ати гумно с коњима. Вук Рј. Предани весељу и поклицима, убијају ногама земљу. Сиј. Изр. — в р е м е (дане, ноћи) проводити време (дане, ноћи) не радећи или бавећи се каквим безначајним пословима. ~ се 1. несврш. и уч. према убити се. у(ј>блети, -лим, ијек. убијељети (некњиж. 2. ударати се, разбц/ати се (о нешто). — убелити, ијек. убиј^лити), сврш. а. постати бео, светао, појавити се у белини, забелети се. Фема хоће да се развесели у вечерима3 док се вјетар убија о кућне стијене. Мих. — Свану. Небо убелило кб самртни покров. уббјач, -ача м убица. — Над гробом Вес. Камен је с временом убелео загаситом људског убијача правда бјесни. Шим. А. белином пергамента и сијао је у мраку као осветљен изнутра. Андр. И. б. добити белу, убијбдити1 (се), убиједим (се), ек. убебледу 6ОЈУ у лицу, убледети, побледети. — дити (се). Вратио се отуд још тиши и финији, некако убиједити2, убиједим (ијек.) сврш. ракао умивен и убелео. Андр. И. жалостити. — Помисао на Павла још ју уб^лити, убелим (трп. прид. убел>ен), јаче убиједи. Леск. Ј. Опростите мени . . . што сам вас убиједио. И. ^,, ијек. убиј&лити (некњиж. убелети, ијек.

убеђивати (се), -бђујем (се), ијек. убјеђивати (се) несврш. и уч. према убедити (се). уббжати, -жим, ијек. убјджати, сврш. побећи, избећи, склонити се негде. — Утече из бијела града да убјежи у гору зелену. НП Вук. убежиште, ијек. убјежиште, с уточиште, прибежиште. Р-К Реч. убез^кнути се, -^зекнем се и уб^зекнути се, -нем се сврш. забезекнути се, запањити се, запрепастити се. — Деца се убезекнуше. Хтедоше нешто рећи, али им уста . . . остадоше непомична. Шапч. Младен се сав убезекнуо. Јурк. уб&зекнуто и уббзекнуто прил. забезекнуто, зачуђено, запањено, запрепашћено. — Он је погледа убезекнуто. Цар Е. Испрва се убезекнуто згледнусмо, а после се згранусмо сви као хртови на њега. Петр. В. уб&зекнутост и уб&зекнутост, -ости Ж стање онога којије убезекнут, забезекнутост. убезббразитв се, -им се сврш. ^обезобразити се, избезобразити се, — Додуше и служинчад се убезобразила. Бен. Циганке вриште од смијеха, и Цигани се убезобразили. Андр. И. уб^зочнти, -им сврш. убезочити се. — Не могао срцу одољети, но убезочи и приступи Гординој невјести. Љуб. ~ се постати безочан, дрзак, безобзиран, избезочити се, избезобразити се. — Те се човјек убезочи и својим неваљалим поступком принуди цуру на повратак. Л 1905. убележавање, ијек. убил>ежавање, с гл. им. од убележаеати (се). убележавати (се), -бжавам (се), ијек. убиљежавати (се) несврш. и уч. према убележити (се). убележ^ње, ијек. убиљежен>е3 с упис белешке. Р-К Реч. уб&лежити,-им, ијек. убиљежити, сврш. 1. уписати, записати, забележити. — »Особито ми је драгос, рекох, па је онда убележим у спис. Шапч. 2. ставити белег, белешку на нешто ради лакшег распознавања. Бак. Реч. ~ се уписати се, записати се. Р-К Реч.

УБИЈЕЂ

УБИСТВЕНОСТ

379

убилачки и убилачки прил. наубилачки начин, доносећи смрт,ушштавајући, смртоносно. — Обнажен челик убилачки сева. Ил. убилчев, -а, -о који припада убилцу. — Убилчев син закрешти. Наз. убиљеж-, ек. убележ-. убир м убирање, скупљање, наплаћивање. — Мирише на наредничке звјездице . . . Н а убир порезе. Јел. убирање с гл. им. од убпрати (се). убира&е с гл. им. од убирати. убирати, убирам несврш. 1. правити наборе (на чему), набирати (што). Р-К Реч. 2. в. убирати. ~ се добијати наборе, набирати се. убирати, -рем несвриг. 1. купити, скупљати (нпр. плодове); брати. — Сагибаше се [дете] те убираше цветиће. Лаз. Л. Убире још цвијећа и даје Фати. Огр. 2. наплаНивати, утеривати; узимати за себе, присвајати. — Они су . . . убирали разне дажбине од сељака. Чол. Убирали су говедари свих околних села пастирину. Гор. Радник . . . је стварао, али газда је . . . убирао добит. Поп. Ј. Изр. ~ а п л а у з е добивати признање, одобравање, имати успеха: ~ л о в о р и к е стицати славу, прослављати се. уб&рач, -ача м онај који убире, скупља, наплаћује. — Женио се . . . Лукрецијом од Шампоа, кћери убирача пореза. Богдан. Контрибуцију убирали су . . . изабрани убирачи. Шиш. уб&рљив, -а, -о који се може убрати, наплатити (о порезу или другој каквој дажбини или потраживању). Р-К Реч. убАрљивбст, -ости ж могућност убирања, утеривања наплате каквог прихода. Р-К Реч. убиствен и уб&ствен, -а, -о 1. који убија, доноси смрт, уништавајући, смртоубиквбтет, -ета м лат. способност кога, носан. — Немци су . . . одједном . . . распачега да се налази, да је присутан на свакоме лили убиственом паљбом. Ћос. Д. фиг. месту. — Н е могу да будем у исто вријеме Колико је . . . убиствених ножева било у на свим мјестима . . . као енглески краљ што тим очима уперених у њу. Сим. 2. који располаже убиквитетом Правде. У;. упропашћује, који наноси штету, поразан. — То су за наше џепове убиствени трошкови. убилац, -илца и убилац, -лца м 1. убица, убојица. — Уби Турчин Турчина, Пол. 1958. 3. који замара, изнурава, мучи, па се убилац затвори у кућу своју. Миљ. мучан, тежак; грозан. — Наш је рад . . . 2. онај који нешто уништава. — Јадна душа напоран и убиствен. Уј. Врућина [је] незапамћена;, убиствена. Андр. И. ова . . . омамити хтједе мира јој убилца пјесмом. Наз. убиствено и у'54ствено прил. на убиствен начин; поразно, ужасно. — Убиствено убилачки и убидачки, -а, -о који убија, који доноси смрт. — У животу има и других заморна била је малочашња трка. Дав. Одговори Драгош убиствено монотоним гластвари, човечнијих . . . од овог . . . страха и убилачке пуцњаве. Андр. И. Из оне . . . сом. Аз. велике количине убилачких средстава . . . убиственбст и убАственост, -ости ж [био је] пут до болећиве нервозе. Крл. стање онога што је убиствено. — Обрве . . .

- убијеђ-, ек. убеђ-. убијеђено прил. (ијек.) жалосно, утучено. — Сјеђаше убијеђено у наслоњачу, наслонивши главу о руку. Леск. Ј. убпјелити, убијелим, ек. убелити. убијбљети, -елим, ек. убелети. убвјен, -ена, -бно 1. трп. прид. од убити (се). 2. а. повређен, рањав. — Убијеним, поднадулим ногама почеше да скачу. Црњ. Трљајући убијени кук . . . сједа на клупу. Ћоп. б. изубцјан: ~ воће. 3. набијен, утабан. — Коњи . . . полетеше по равном и убијеном путу. Ранк. 4. погружен; упгучен, сломљен, сатрвен (болом, јадом, невољом). — После сваког његовог . . . одласка у Турску, мати би . . . ишла сломљена и убијена. Станк. Осјећао се душевно уништеним и убијеним. Јонке. убијеник, -ика м онај који је убијен, жртва убиства. — Пловљаху у крви на гомиле мрци . . . ах, убијеници твоји. Прер. убијено прил. утучено, скрушено. — Свекрва убијено и решено одговори. Станк. убАјеност, -ости ж стање онога који је убијен, утучен, сломљен, потиштеност. — Његова убијеност због њих све се јаче осећа. Поп. П. убиј^ње с в. убијање. — Није за учење већ за убијење. Вук Рј. убијство в. убиство. убијца в. убица. убикација ж лат. 1. својство нечега да буде на одређеноме месту. Кл. Рј. 2. стан, настамба. И. уббквист(а) м 1. биол. биљка или животиња која има то својство да се може прилагодити најразличитијим еколошкимусловима. ЕЛЗ. 2. онај који верује да је тело Христово присутно у сваком причешћу. Вуј. Лекс.

380

УБИСТВО — УБИТИ

су појачавале убиственост погледа његових Огр. Она ћути . . . можда је уби осама. Радул. Нисам те никад ни љубила. — Те речи су га сивих очију. Пол. 1958. убиство с (ген. мн. убистава) 1. насилно просто убиле. Срем. 6. а. одузети коме што, одузимање жизота, уморство, усмрћивање, учинити да неко нешто изгуби, лишити некога чега. — Неверно [је] представљао . . . бој на убојство: ~ из освете, мучко ~ , хотимично ~ , ~ с предумишљајем, нехотично ~ , ~ Бељини . . . да војсци српској . . . убије . . . кредит код народа. Скерл. б. учинити да из нехата, покушај убиства. — Био [је] на робији због некаквог убиства. Дом. Биле [су] нешто престане, прекратити, утолити. — Да убије жеђ . . . наручила [је] врч пиве. на дневном реду унутрашње борбе, потајна убиства владара. Пов. 2. 2. пропаст, униште- Куш. в. сузбити, отклонити. — По љекарње. — То је право морално убиство. Панч. ници испросипали смрдљивих љекарија, да убију мирис духана. Креш. г. не допустити убит, -а, -о 1. трп. прид. од убити (се). чему да се испољи, развије, опстане, потиснути, 2. набијен. — Пред нама цеста широка, од угушити. — Убила весеље, задушила млаубита камена. Бен. 3. убог, јадан, злехуд, дост, спасила ти . . . понос. Војн. Последње пуки. — Била [је] убита сиротица. Вес. Само недаће убише му . . . вољу и одушевљење што није заплакао над толиком убитом си- за радом. Ранк. Ружно [ти] стоји тако неротињом. Вин. очешљаној. Убићеш ми вољу на тако лепу убитачан, -чна, -чно 1. који убија, на- хал>ину. Рад. Д. Ви сте у њој убили идеју носи смрт, погубан, смртоносан. — То оружје доброте. Крл. 7. ударити, ошинути; изуданекад је пламтело убитачним огњем у јеку рати, избити. — Уби ме Марко . . . скиде најтежих битака. Пол. 1958. Потом је сли- левчу с мојих . . . кола, па уби! Вес. Јак једио благослов сјајне убитачне оштрице вјетар . . . уби га у прса као пијесак. Сиј. [ножа]. Цар Е. 2. којиуништава,упропашћу8. а. проћердати, расути, улудо потрошити, је, штетан, опасан, разоран, погибељан. — провести (време и сл.). — Говорио [сам ти], Убитачна хладноћа и губитак крви — чи- да не могу никад бити инжењер . . . до сада нили су своје. Лал. Зној и прашина. Жега убио [самј пет година на ту струку. Скерл. убитачна. Донч. б. скратити време, отклонити досаду. — убитачно прил. на убитачан начин, Како ће убити сутрашњи бадњи дан до вечере. Том. Оду мало до Кике дуванџике, поразно. — Све је то дјеловало на ме чудно да убију време. Срем. 9. набити, утабати. и убитачно. Радул. убитачнбст, -ости ж особина, стање онога — О главо мобе љетне! Је ли гумно већ окресано, убијено, равно? Наз. 10. а. забити, што је убитачнО. — Радничко законодавство мора водити рачуна о штетности и ударањем утерати, забости. — фиг. Може ли се итко похвалити3 да је убио клин у убитачности ноћнога рада. Лапч. коло од среће? Вел. б. погодити. — Није убити, убијем (трп. прид. убијен, -ена, шала убити нишан, бити први нишанџија -&но и убит) сврш. 1. насилно одузети некоме у касаби. Мул. 11. разбити, припремити живот, лишити кога живота, усмртитџ, јаја за јело; умутити. — Могла му је . . . уморити; заклати, устрелити, уловити (жиужину спремити. Двоје, троје јаја на таву вотињу). — Убити из пушке. Вук Рј. Да убити, изнијети здјелицу варенике. Коч. не стругнух, уби ме кб зеца! Огр. Избави 12. поередити, одерати, озледити, нажуљити. ме . . . ил' ме . . . убиј. Вел. Треба убити — Није да нисам хтео, већ ме убила чизма. брава и набавити аков ракије. Лаз. Л. 2. штетним деловањем уништити, упропасти- Јак. Волови ми . . . у орању убили вратове. Рад. Д. 13. карт. пресећи, однети јачом карти, утући (о мразу, граду и сл.). — Озима том. Вук Рј. [ ж и т а ] . . . убили рани мразеви. Глиш. Дечак Изр. бог, гром те (га, вас) убио је страховао да грЗд не убије виноград. Ћос. Д. Уби [нас] клета филоксера. Матош. у клетви: нека да бог да нестанеш, да про3. довести до пропасти; уништити, разорити. паднеш (пропадне, пропаднете); ј а д и (те 3 га, — Кућу уби инокоштина и прљавштина. вас) убили (не убили) у клетви и узЋон. Убили га порези и дугови. Сим. Снагу речици: нека те {га, вас) несрећа, невоља своју сам проћердао због тебе, каријеру убио снађе (не снађе); једним ударцем ~ две муве једним потезом, подухватом постићи због тебе. Петр. В. 4. измучити, изморити, изнурити, преморити; сатрти (снагу, здрав- двоструки успех, у исти мах обавити два посла; к а п (га, је) убила добио (добила) ље). — Људи [су] били измучени . . . убила [их] ова тешка непроспавана ноћ у стисци. је мождани, срчани удар. — Петрићевића убила . . . кап. Шен.; на месту ~ (кога) Ман. Баш сам ожеднио. Уби ме ова врућина. Мар. 5. бацити у очајање, довести у тешко одмах одузети живот (коме), приликом првога (душевно) стање; ојадити,уцвелити; погодити, пуцањаилиударца; рђа те (га, вас) убила нек те (га, вас) снађе, прати зло, беда, сра. поразити. — Насред срца пао ми неки терет мота; убиј б о ж е страшно, рђаво, да не и чама3 па да ме убије. Ад. Убит ће ме мисли!

УБИТНО — УБЛЕЂИВАТИ може горе бити; убио те (га, вас) бог; да (те) бог убије у клетви: да нестанеш, умреш; ~ бога у коме претући, премлатити (кога); ~ ж и ц у (код кога) шатр. успети преваром добити од кога нешто; ~ (кога) у појам поразити, запрепастити, пренеразити (кога); ~ коме што у г л а в у учинити да неко нешто научи, сазна, запамти, поверује. ~ се 1. одузети себи живот. — Њему дође тешко и хтеде убити се. Вес. 2. јако се ударити, угрувати се, повредити се, озледити се. — Убих се у ногу. Нен. Љ. Немој . . . заспати, пашћеш, па ћеш се убити. Ћоп. 3. уз. повр. потући се, побити се (с киме). — Убише се огњем из пушака. Вук Рј. Јуначки се убили, пак се јуначки миримо! Љуб. 4. фиг. много се трудиши око чега, озбиљно се предати чему. — Он се уби учећи. Срем. [Младен] је . . . дошао ради ње и уби се водећи коло. Станк. убитно прил. убиствено, ужасно. — Кад приђе, грдно се препаде и убитно му би кад видје старога [оца] како издужен виси на грани. Ћоп. убиће с покр. в. убистео. Вук Рј. убица и убица м (вок. убицо и убицо) онај који је извршио убиство, злочин, који је убио или убија, убојица. — Кога му прокажу као убицу . . . он га баци у Жуту Табију. Андр. И. Видјели смо дјело проклетих убица. Ч-М. фиг. Такви су људи можда најопасније убице слободе. Вучо. убицирати, -ицирам сврш. и несврш. бити, живети, станоеати негде стално. Кл. Рј. убичин и убичин, -а, -о који припада убици: ~ нож. убјег м (ијек.) бегунац. — Тај убјег и државу јој залаже! Марк. Ф. убјеглица м и Ж (ијек.) бегунац. — Те несретне убјеглице огорчавале [би ми] сваку Жлицу јухе. Шен. убјегнути, -нем, ек. убегнути. убјед-, ек. убед-. убјеђ-, ек. убеђ-. убјеж-, ек. убеж-. убјед м (ијек.) чеш. ситнозрни бели гипс, алабастер. — Ноге му се бијеле као убјел. Вел. У једном куту стоји . . . кип од убјела. В 1885. убјећи, убјегнем, ек. убећи. ублажаваае с гл. им. од ублажавати. ублажавати, -ажавам = ублаживатп несврш. и уч. према ублажити. ублаживање с гл. им. од ублаживати.

381

ублаживати, -ажујем несврш. = ублажавати. ублажилац, -иоца м онај који ублажаеа, ослабљује нешто. — Зар мога . . . сокола, ублажиоца твога покора? Кост. Л. ублажити, ублажим сврш. 1. учипити благим, блаоким нешто оштро, силно, сурово, ослабити оштрину, снагу чега. — Влада је дала мир цензури да ублажи своју строгост. Јов. С. Кнез А н д р е ј . . . је . . . хтио ублажити Пјерове ријечи. Крањч. Стј. Нема шта да . . . ублажи жегу и цичу. Тод. 2. учиниши попусшљивим, благим, смекшати, умилостивити. — [Ја] бих Атену ублажио прву. М-И. Учитељу . . . пође за руком ублажити и умекшати . . . охоле госпојице. Ивак. 3. учишти подношљивијим, умирити, сптшати; утолити, смирити. — Ублажи душу разговарајући с њиме. Ђал. Као да нам је само то требало да . . . ублажимо своју раздраженост. Ранк. 4. смањити (нпр. казну, кривицу). — [Казна] је . . . утолико ублажена што жена није метана у џак, већ је . . . отворено бацана у воду. Ђорђ. 5. непрел. постати блажи, ослабити. — Пада [град] једнако. На махове ублажи, па после још жешће оспе. Вес. ~ се постати благ, мек, смекшати се, стишати се. — Мрко лице . . . ублажило се на те ријечи. Том. Точкови су били обавијени ватом да не шкрипе. Све се ублажило. Лал. убдажујући прил. на начин који ублажује. — Пријелаз од оног упртог погледа у врата у тој оловчици, дјеловао је на њега ублажујући. Шег. ублатавити, -атавим и ублатити, -им сврш. упрљати блатом. — Мокра му земља . . . ублати цијело лице. Шов. фиг. нанети срамоту. — Ублатио је људе и себе и још му је дао пуковник пред свима под нос. Крл. ~ се упрљати се блатом; покрити се блатом. — Не можеш на земљу [стати], јер и оно мало што је гдјегдје има ублатавила се. В 1885. Ублати [се] . . . до колена. Јевт. Косина код јаруге била је покривена ублаћеним снегом. Пол. 1974. убл^дети, -дим, ијек. ублијбдјети, сврш. постати блед, изгубити боју, побледети, пребледети; избледети. — Омршавела је и убледела. Андр. И. Војници се смеју . . . нишанџији што је убледео када је видео леш! Јак. Дан је вани некако ублиједио. Цар Е. ублбдити, убледим, ијек. ублиј&дити, сврш. учинчти бледим. — Студен јој ублиједи румене малињаке на образима. Божић. ублеђивати, -Ујујем несврш. и уч. према убледити.

382

УБЛЕШТЕНОСТ — УБОД

ублештенбст, -ости, ијек. ублијеште-

нбст, ж стање онога што је ублештено. — Полузатворене јој очи трепћу . . . Знаде их и окаменити . . . све док је осјећај ашепоће од ублијештености благо не тргне. Божић. убл^штити, ублештим, ијек. ублијештити, сврш. засенити, заслепити. — Није је могао пронаћи, јер му је небо ублијештило вид. Божић. Јарка . . . свјетлост... ублијешти га. И. уближе прил. нешто ближе. — С обје стране су заливи од мора до Котора, гдје мало раздаље, гдје уближе велике прекрасне куће. Вук. ублизу прил. 1. на малој раздаљини, близу другога. — Куће су по селима доста ублизу. Вук. Планине . . . су стрме и толико ублизу да изгледају као затворен масив. Андр. И. 2. приближно. — То није ни ублизу уносно. Креш. ублиј&дити, ублиједим, ек. убл^дити. Ублиједјети, -дим, ек. убледети. ублијештеност, -остц, ек. ублештенбст. ублијбштити, ублијештим, ек. ублештити. убљувава&е с гл. им. од убљуеавати (се). убљувавати (се), -увавам (се) несврш. и уч. према убљувати (се).

убљувати (се), убљујем (се) сврш. запрљати (се) при бљуеању. Вук Рј. убог и убог, -а, -о 1. веома сиромашан, јадан; достојан жаљења; оскудан. — Шл>апка по . . . снегу бос, убоги пешак. Јак. Ово је земља оскудна и убога. Андр. И. Ја сам убог у чем сте ви . . . богати. Новак. 2. (у именичкој служби> одр.) м и ж сиромах, просјак; сиротица, просјакиња. — Замерила се свима . . . грешила према убогом и нејаком. Андр. И. Домаћин у свом дому . . . дочекива . . . ниште и убоге. Вук. Изр. убоги дом сиротињски дом, дом за сиромахе; убоги ђ а в о веома сиромашан чоеек; с в а к и убоги дан сеаки дан без изузетка. убогаљ м убогаљен човек, богаљ. — То је опори прст неког бога који . . . не воли убогаље. Кик.

убогар и убогар м сиромашан човек, сиромах; просјак. — Видјела вдвастих убогара. Цар Е.

[је]

гомилу

убогарка и убогарка ж 1. сиромашна жена, сиротица, просјакиња. — Стара убогарка редовно [је] пила по ракијашницама. Крл. 2. (у атрибутској служби) убогарски. — Изнесе [ме] из собе на таван у нашу собу убогарку. Ков. А. Часом мач и пламен, а часом чедна рука убогарка. Бег. убогарски и убогарски, -а, -о који се односи на убогаре, сиротињски, сиромашки. — Имао је . . . убогарску одећу. Б 1958. Знајући за мајчино убогарско спремиште, нађе у колибици мало сухог сирца. Брл. убогарство с стање онога ко је убогар, сиромаштво. — Паво не може се вјенчат с оном коју воли, све рад пустог убогарства. Хар. убогац, убокца м сиромашан човек, сиромах. — Микроорганизми . . . се задовол>авају остацима . . . повлашћеног убокца. Ђаја. Шта ће њој љепоти над љепотом кљасти убогац? Коз. Ј. убого и убого прил. сиромашно, јадно, бедно. — Видио сам . . . како убого и јадно изгледа [ћелија]. Чол. убогбветно прил. свакодневно, вазда, непрестано,уеек. — Пред њом [кућом] убоговетно виси чутура с препеченицом! Лаз. Л. убогост и убогост, -ости ж стање онога којије убог и онога шпгоје убого, сиромашгпво. — Ту је изражена . . . туга због убогости земље у завичају. КН 1948, фиг. У њој [Вуловићевој рецензији] се . . . показује сиромаштина песничког духа Банова, убогост и сухоћа његових стихова. Прод.

убод м 1. наношење повреде, рањавање оштрим, шиљатим предметом, жаоком и сл.; погодак чим шиљатим. — Смрт[је] дошла од убода ножем. Лаз. Л. Биљем видам убод оштре драче. Шант. Обади . . . својим убодима носороге умеју довести до беснила. НИН 1970. Код ношења мотке равно према напријед теже [се] трчи, али је зато сигурнији убод. Атл. 2. повреда,рана, ожиљак, настали бодењем; пробади; оштар, јак душевни бол (обично нанесенувредом). — Имао је на тијелу убогал>вти, -6гал>им и уб&гаљити, -им сврш. учинити богаљем, осакатити; страшно неколико убода бајонетом. Чол. Кад год бих те гледаОз исти убод у прсима. Петр. В. наружити. — Најслабијег чобана [је] . . . 3. бод при шивењу, пробијање иглом, шиљком природа убогаљила. Гор. Хоће ли га рана и сл., рупица начињена бодом. — Има још да убогаљити? Вуј. КаД падне мрак, ако те доврши један вез, још само неколико убода. спазе саму на улици . . . подрезаће и офарЈевт. Опасивао је широк каиш са два убода. баће ти косу, убогаљиће те, несрећнице! Ранк. 4. фиг. оштра заједљива реч, жаока, Вучо. ~ се постати богаљ, осакатити се. — увреда. — Владимир осети убод увреде. Моск. Некакве убоде ћути: као да га нешто Убогаље се [пијанице], изгубе . . . око, ухо. у души кори. Цар Е. ••-• - - - « Батут. --. ^

УБОДАЦ — УБОЈИЦА убодац, убоца м в. убод. — Из сваке ране, убоца дубока, бистрина тече мирисна сока. Кост. Л.; Р-К Реч. убоденик, -ика м онај који је убоденз рањен убодом (нпр. ножа). — ГГо крвци јече рањеници . . . и убоденици. НП Вук. Људи јаучу као убоденици. Неим. Он се превија као убоденик. Радул. убодипа ж убодено место, рана од убода. — Рамао [је] на штаци док се убодина не огноји и трн сам . . . изиђе. Глиш. убодица м и ж I. онај који или она која боде, вређа, заједа, заподева кавгу. — Човјек . . . залопати убодицу . . . оштрим каменом. Божић. 2.заједљива реч, увреда. — Искакују поскочице, укољице, убодице ватре варнице. Кош.

...

кб

из

уббдљнв, -а, -о који убада, који може даубоде. — Његове убодљиве очи нису [јој] дале мира. Бен. убддљиво прил. на убодљив начин, заедљиво. — Дјевојка се убодљиво насмије. Кал. убодни, -а, -б који потиче од убода: ~ рана. убожад и убожад с зб. убоги људи, сиротиња. — Ви дакле мислите . . . да је . . . ваш . . . кућегазда доброчинац убожади? Шен. убожак, -ошка, -ошкб 1. в. убог. Вук Рј. 2. (у именичкој служби) м сиромах. — Таквог убошка нема који није успео да . . . негде прикрије најбоље своје вино. Богдан. убожан, -жна, -жно убог, бедан, веома сиромашан. — Нема . . . убожнијега . . . човИка од нашега. Павл. Лука најубожнији и најскромнији није се истицао. Ботић; Вук Рј. убожар и убожар м сиромашан човек, сиромах; просјак. — Гледају ме [укућани] као каквог крајњег убожара. Лаз. Л. убожарка и убожарка ж сиротица. — Роде убожарке . . . врх крова . . . стоје и стражаре. Кош. убожарски и убожарски, -а, -5 који се односи на убожаре, сиротињски: ~ дом. убожиште с убожница {1), убошки, сиротињски дом; старачки дом. — Својим средствима уздржава [је] убожиште. Крањч. Стј. убожјак и убожјак м убог човек, просјак. — Да не мислиш да је и она [дјевојчица] кћи каквог убожјака? Ком. Дигнувши жмиркавице на убожјака, трговац осјети пуно самопоуздање. Божић.

383

убожница Ж 1. дом за убоге, старе, убошки, сиротињски дом; старачки дом. — О земљо . . . постала си убожницом и лудницом! Гор. Отићи ћу под старе дане у убожницу. Сим. 2. убога жена, сиротица. Бак. Реч. убожнички и убожнички, -а, -о који се односи на убожнике и убожнице: ~ дом. убој, -оја и убој м 1. повреда нанета ударцем (рбично у тучи), ударац; ударање, убијање; набој, нагњечење. — Лежи од убоја. Вук Рј. Ноге је боле од посртања и убоја. Јевт. Крчмар паде од убоја . . . мишл>асмо умре. Шапч. Витке ноге [коња] . . . оквргавише од убоја. Гор. 2. убијено, нагњечено место на телу; траг од ударца. — Убоји и маснице су нарасли у бескрај. Андр. И. Старали су се . . . да му лијече убоје и ране. Лал. убој&вати се, -ојавам се несерш. и уч. према убојати се. убојан, -јна, -јно е. убојни. уббјати се, -јгиџн се сврш. препасти се, уплашити се; у страху предвидети, наслутити (нешто рђаво). — Бојао сам се, али се нијесам убојао. Вук Рј. За стид би се њему нашло убојат се од ње штогод. Њег. Милоје рече да се прибојава, и убоја се! Вукић. Изр. не ~ не моћи спречити оно од чега се страхује, не моћи отклонити узрок страховању. — Бојах се [просилаца], али се не убојах. Једног дана дођоше просци, и испросише ме. Вес. убојит, -а, -о 1. који убија, који може убити, којим сеубија. — А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита! Њег. Зазвечаше убојита копл>а. Шант. фиг. Била је • . . нека убојита тишина. Новак. 2. оштар, сурое, жесток, свиреп; гнееан. — Његов [је] поглед убојит. Андр. И. Убојите очи стале [му] сјати благом ватром. Шимун. 3. покр. плах, бујан, нагао (р киши). — Удариле [су] плахе и убојите ловћенске кише. Вуј. убојито прил. на убојит начин, оштро, сурово, свирепо. — Он ме погледа наједном убојито . . . као да ме прокле. Кос. Четврту пролетерску убојито су тукли нацистички авиони. ВУС 1973. убојитост, -ости ж особина онога штоје убојито. — То . . . оружје . . . убојитости никакве није имало. Лапч.

убојица м и Ж (вок. убојицо и убојице) 1. убица. — Тајни убојица [је] уморио министра. Бен. Набаса на једног . . . убојицу убожпик м 1. убог човек, просјак. — п кољача. Ћоп. 2. особа која се радо бије Заустављао се . . . да . . . спусти убожницима и свађа, кавгаџија. — Имала је обичај . . . свој новчани дар. КН 1956. 2. становник, и да се потуче; јер је била позната као убожитељ убожишта, сиротињског дома. Бен. Рј. јица. Срем. Тужит ћу те равнатељу, убојицо!

384

УБОЈИЧИН — УБОСТИ СЕ

Новак. 3. борац, храбар човек. Бак. Реч. 4. угојена свиња за клање, за посек. Р-К Реч. убојичин, -а, -о који припада убојици. убојички, -а, -б који се односи на убојиџе. — Био [је то] тип украјинске лепоте., бујне . . . и убојичке. Кнеж. Л. убојпчкн прил. као убојиџа, на убојички начин. — [Колона устаника] корача под пушкама, убојички. Пол. 1955. убојиштво с склоност ка тучи, свађи, убијању; убојички карактер. — У овим жилама кључа неко наследно убојиштво. Вас. убојни, -а, -б 1. који се односи на бој, који служи за бој, бојни; ратни. — Тешка убојна кола грохоћу. Цар Е. С улице се већ орила убојна песма. Ад. 2. који убија, може да убије, убојит. — На балчаку сабл>е убојне и не виде се зрна алемска од њине крви. Јакш. Ђ. Мој убојни бритки мач! Хар. 3. способан, оран за бој, борбен. — Војници стоје . . . све неки убојни копљаници. Сиј. убојник м 1. ратник, добар борац, јунак. — Ласно бисмо покупили војску, убојника четр'ест хиљада. НП Херм. Да л' ту беше вила са планина, да другове убојнике жали. Митр. 2. убојица, душманин (у рату). — Да ли ће поље прекрит стада бијела ил' мрки вуци — дивљи убојници? Вит. 3. убојица (2). Р-К Реч. убојница ж 1. (често у атрибутској служби) оно што служи боју, борби или убијању (нпр. пушка, сабља, песма и сл.). — Камо теби пушка убојница? Вук Рј. Умукнуо гром топоваз занемеле убојнице. Змај. Трећа [леса] песму убојницу пева. Фил. 2. в. убојица (4). — Зарасли су у сланину као убојнице. Кнеж. Л. убојнички, -а, -5 1. који се односи на убојнике; душмански. — Пао је од убојничког ножа. Пов. 1. 2. који се односи на убијање, убојство,убилачки,убојни. — Довршили [сте] убојничко дјело. Новак. уббјствен, -а, -о који убија, доноси смрт, убиствен. Прае. уббјство с убиство. — Тај је Антун . . . више пута осуђиван . . . за увреде, за убојства. Мат. Озирисово убојство догодило се . . . у листопаду. Пов. 1, убокбрити се, -бкорим се сврш. развити се у бокоре (о биљци). — Настало је вр'јеме, да се јечам и раж убокоре. Наз. фиг. Људима је обично најтеже — растанак од онога . . . што у њему пусти дубоки корен н убокори се. Поп. Ј. уббкчнја ж сиромаштво, сиротиња, убоштво. — Научило кукавно марвинче на

ону нашу босанску убокчију па је збунила ова згода и љепота. Ћоп. уббкчијски, -а, -о сиромашки, сиротињски. — Неће имати бојазну убокчијску душу. Ћоп. уболбвати (се), -олевам (се), ијек. уболијевати (се) несврш. и уч. према уболети (се). уболестити се, -блестбм се сврш. пасти у болест, оболети, разболети се. — Ето га, уболестио се. Осећа, каже, велики умор . . . и кашље. Макс. убдлети, -лим, ијек. убдљети, сврш. а. нанети, задати бол. — Уболи ме њезин плач . . . јер ју познавах. Њуб. б. ганути, дирнути. — Почне уздисати и плакати да би убољело и крвника камо ли калуђере. Љуб. ~ се разболети се. — Тако се . . . мораде убољети од тргавице. Креш. уболиј&вати (се), -олијевам (се), ек. уболевати (се). уболица ж телесна мана. — Имао је незгодну тјелесну уболицу. Креш. уббљети (се), -блвм (се), ек. убблети (се). у^5ор м 1. набор, прееој. — Лагано . . . намешташе уборе на кошуљи. Вес. Предњи мозак је једним убором подељен у две мождане хемисфере. Станк. С. 2. опрема. — Четири изведоше ата, под седлима и под уборима. НП Вук. уборак, -брка м 1. в. убор (1). 2. покр. дрвена посуда која служи као мера за жито, мерица. — Видјела [је] пред собом красне главице купусове, велике као уборци. Берт.; Вук Рј. уборати, уббрам сврш. начинити уборе, наборе, наборати. — Убора жуто лице, па оно дође као смежурана јабука. Куш. ~ се добити уборе, наборати се. — Јахаће панталоне . . . фино се уборале. Сек. уббсти и убости, уббдем сврш. 1. оштрим, шиљатим предметом, жаоком и сл. нанети повреду, ранити. — Спроводници су мислили да је [слона] неки обад убо. Андр. И. Сутрадан му . . . поручим да ћу га . . . убости . . . бургијом, камо га још ниједно перо не убоде. Матош. 2. забости, забити, зарити (што шиљато). — Он . . . почиње да прича . . . и убоде чиоду [на карти]. Вас. Прилети и крмача, убоде . . . рило те се налоче. Ков. А. фиг. упрепш. — Убоде своје дрске очице у момчетину. Божић. 3. фиг. непријатно дирнути, погодити, увредити; задати оштар бол. — Матана. чудно убоде ријеч. Лоп. У музици погрешна нота просто убоде у само срце. Сек. ~ се повр. према убости Џ). — фиг. Надин муж, — ипак се мало убо на то како

УБОШКИ — УБРАТИ је она прилијепила очи на Теова златна уста. Кал. убошки, -а, -б 1. који се односи на убоге, на сиромахе, сиромашки, сиротињски. — Сиромаси . . . су пресељени из убошке куће. Шен. 2. убог, бедан. — Бацио [је] у крај оне убошке хал>инице. Огр. убоштво и убоштво с, убоштина и убоштина ж сиромаштвОу беда. — Прши снијег . . . као да хоће да сакрије њезине дроње и убоштво. Кос. фиг. Не морају се ипак проклињати они који су раскошном богатству духа додали просјачко убоштво карактера. Прод. То циметасти стоје бернардини, са закрпа им убоштина збори. Кош. убошчад и убошчад ж зб. им. од убошче. — Повика убошчад. Креш. убошче и убошче, -ета с убого дете. убрадати, -ам сврш. пустити браду; добити браду; пустити свилуу жвилати (о кукурузу). — Исвилали се кукурузи, убрадали као [пастир] Јачица. Гор. убрадач, -ача м и убрадача ж марама која се носи на глави и завезује испод браде, повезача. — Старица [је] рогљем убрадача крадом утрла сузу. Јурк. Жене [су] у црним убрадачама. Ћос. Б. убрадити, убрадим сврш. 1, ставити убрадач, мараму на главу, везати мараму. — Са њом беше . . . неколико жена које су дошле да је убраде. Вес. фиг. Када је вријеме кишно . . . Гран Сасо је вјечно убрађен облацима. Ђон. 2. насамарити, удесити кога. — Рога му стрчи за вратом! . . . А ко те то тако јутрос убради? Глиш. ~ се ставити, везати себи убрадач, мараму око главе. — Убрадила се [баба] некаквом мрколастом шамијом. Глиш. Добјежао [је] . . . без своје капе, марамом се био убрадио. Њег. Изр. убрадио се без убрадача опио се. Н. посл. Вук; ~ без игала опити се. Р-К Реч. убрађај м марама, вео или сличан комад тканине којим се убрађује глава, убрадач; такав вео, обично беле боје, различитог облика, који католичке калуђерице носе на глави. — По зиду се потклобучио ћилим с извесним руским брадатим . . . бојарима . . . којима једна девојка с високим убрађајем облива руке из кондира. Петр. В. Кроз сутон се бели убрађај побожних нона. И. убрађАваше с гл. им. од убрађивати (се). убрађивати (се) -ађујем (се) несврш. и уч. према убрадити (/) (се). убражђивање с гл. им. од убражђивати. 25 Речник српскохрватскога кнЈИжевног језика, VI

385

убражђивати, -ажђујем несврш. и уч. према убраздити. убраздати се, -ам се сврш. утиснути се попут бразде, урезати се. — Где се кућа кући, ту се убраздају урези, и рука се храпави. Вукић. Два коса строга зареза убраздала јој се у . . . мршави обрадак. Божић. убраздити, убраздим (трп. прид. убражђен) сврш. 1. почети орати, заорати бразду. — фиг. Тој снаги . . . Аустрија не би могла одољети, него би морала другачије убраздити. Старч. 2. упустити се у неки посао. Р-К Реч. 3. спровести сеоје мишљење, вољу, истерати по своме. — И га убразди на своју. Зар нијеси господар своме дјетету. Ков. А. убрајање с гл. им. од убрајати (се). убрајатн, убрајам несврш. 1. бројећи стављати, укључивати у неку суму, урачунавати. Р-К Реч. 2. рачунати, стављати у ред чега, увршћивати. — У забавни део убрајао би излете у природу. Срем. »Младу хрватску лирику« . . . могли [бисмо] да . . . убрајамо у књижевну повијест. КХ 1936. ~ се урачунавати се. убраља ж (обично у мн.) пом. ужад, конопци који служе за убирање, скупљање, мотање и везивање једара уз јарбол: главне убраље, вањске убраље. Рј. А.; Бак. Реч. убран, -а, -о 1. трп. прид. од убрати. 2. наборан, пун бора. — Намршти . . . своје . . . убрано чело. Шапч. Носи се као и сви Скадрани . . . убрану кошуљу . . . Нен. Љ. убранити, убранвм сврш. 1. спречити, омести {кога у чему), не пустити, забранити. — Нико не смеде . . . да му убрани што је наумио. Вес. 2. одбранити, заштитити. — Почекасмо да нас домаћи убране од самсова. Павл. Плакала [је] и . . . молила бога да убрани и заклони све жене. Андр, И. Изр. б о ж е (ме) убрани; убрани б о ж е боже (ме) сачувај, боже забрани, заштити. ~ се повр, према убранити (2). — На мене су Турци ударили, ја се браних из својијех кула, досад сам се добро убранио и злотворе наше одгонио. НП Вук. убрати 1 , уберем и уббрем сврш. 1. брањем, тргањем откинути, узабрати, дохватити. — Уберимо овдје барем ружу коју! Шант. фиг. И када видјех на уснах Т и цјелов, хтједох га убрат кб најслађе воће. Домј. Кад сам ручице пружао, да с неба уберем . . . жуту звијезду? Тад. 2. скупити, сабрати плодове, обрати, набрати. — Убери једну котарицу грожђа. Вук Рј. Нек му врати стотину клипова кад убере њиву. Ранк. 3. наплатити, утерати; узети: — порез, ~ дуг. 4. узети у памет, схватити, утувити себи у главу; запамтити. — Не

386

УБРАТИ — УБРИЗГАТИ

вјеруј никоме. То убери! Сиј. Све што ти казуЈем добро у памет убери. Пер. Изр. ~ л о в о р е , л о в о р и к е прославити се. убрати 2 , уберем и убфем сврш. 1. направити наборе, боре, набрати, наборати. — Гњила старост убрала му лице мрштинама. Шапч. 2. пом. скупити и привезати Једра уз јпрбол. — Оборили [су] сидро и убрали једро. Креш. убрашњавити, -бм и убрашњавити, -Јшњавим сврш. посути, упрљати брашном; уваљати у брашно: ~ косу3 лице. ~ се постати брашњав, посутисе^упрљати се брашном. Р-К Реч.; Бак. Реч. убрашњен, -а, -о упрљан, умазан брашном, брашњав. — [Трепће] својим убрашњеним трепавицама. Петр. Р. Кадшто би се појавиле... жене, убрашшене, разбарушене. Бен. убрдити 1 , -им сврш. упутити се, поћи, потегнути. — Једна кућа је посве на самињи, к њој је убрдио Љубић својом четом. В 1885. Лукина . . . убрди с њиме вијугавом уличицом до куме. Драж. убрдити 2 , -им сврш. покр. а. увући у брдо при ткању на разбоју. РЈ. А. б. фиг. увртети нешто у главу. И. убрендати се, -ам се сврш. стврднути се, отврднути, укрутити се. Р-К Реч. убр&ндити се, убрендим се сврш. «• убрендати се. — Трбух му се [од многог јела] »убрендио« кб букара. Батут. убрбчити (се), убречим (се) сврш. покр. надути (се). Рј. А. убрзава&е с гл. им. од убрзавати (се). убрзавати (се), убрзавам (се) несврш. 1. несврш. и уч. према убрзати(се). 2. пожуриеати (кога). — Понекад оштро одговори гестаповцима који је убрзавају. Лал.

Потреба све већих количина робе изазвала је . . . убрзање производње. ОП 1. убрзати, -ам сврш. 1. (што) повећати брзину чега, учинити да се неко или нешто креће, дешаеа већом брзином. — Упућен је у Скопље са задатком да убрза радове. Дед. В. Војник убрза корак. Јонке. 2. (што) учинити, допринети да се нешто раниуе, брже догоди, оствари, сврши. — Људи . . . би хтели да убрзају решење. Јак. 3. постати чешћи, учестати. — Од тога лијепог јутра убрзаше састанци њихови. Шимун. 4. а. ужурбати се, почети ужурбано ходати; пожурити, похитати, полетети. — Неколико женских убрзаше из цркве. Ћип. Убрза у ходник. Божић. б. брзо рећи, изговорити. — Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ. Ранк. Шта је, побогу? — убрза Стојан поплашено. Ћор. ~ се 1. постати бржи, брже настати. — Споро раслојавање сељака . . . убрзало се у Д1тукел>ино вријеме. ВуЈач. Суци су објавили да одгађају празнике како би се убрзао ритам рада на судовима. ВУС 1973. 2. постати чешћи, учестати. — Дах му се убрзао. Рад. Д. убрзач и убрзАвач, -ача м направа, уређаЈ за убрзавање. — Ове пушке имају . . . два окидача . . . један је од њих убрзач. Стр. Моћни убрзивач (акцелератор), у науци познат као бетатрон, засад најснажнији уређај у радиологији, једина је машина ове врсте код нас. Пол. 1970. убрзити, убрзим сврш. 1. пожурити. — Тилда убрзи корак. Цар Е.; Бак. Реч. 2. натерати кога да нешто брзо ради, сврши. — Невоља и старца убрзи. Шапч. Упрегао их је у посао и убрзио, натјерао их и празником да раде. Лал. ~ се пожурити се. — Убрзим се . . . и речем игуману. Мат. убрзо прил. после врло кратког времена, за кратко време, ускоро; брзо. — Умро [је] убрзо иза оца. Вас. Убрзо отвори златар убрзан, -а, -о 1. трп. прид. од убрзати врата. Шен. Има у њему [младићу] ватре. (се). 2. који има повећану брзину; учестао: Само треба припазити да не испламти убрзо, убрзани воз, влак. — Убрзаним кораком да не прсне. Петр. В. замакли смо за једно брдо. Чол. Тај убрзани економски развој утјецао је на диференцијаубридети, -дим, ијек. убридјети, сврш. цију различних друштвених слојева. ОП 1. изазвати осећај оштре хладноће. — Танки Једва [се] разликовало пулсирање убрзаних струк вјетра угнијезди му се у ушима и плогуна. Лал. убриди влажне носнице. Божић. убридјети, -дим, ек. убридети. убрзано прил. с повећаном брзином, веома брзо. — Дише испрекидано, убрзано. убрвжити се, -им се сврш. постати Вел. У честим грозницама сагарам убрзано брижан, забринут; забринути се. — Како и бескорисно. Андр. И. се само . . . убрижио због дјеце! Гор. убризгавање с гл. им. од убризгавати. убрзаност, -ости ж стање онога што је убрзано. Р-К Реч. убризгавати, -&згавам несврш. и уч. према убризгати. убрзање с 1. физ. промена брзине у врло кратком временском интервалу (рбично у убризгати, -ам сврш. унети, убацити, јединици времена). МБП. 2. повећање брзине.— уштрцати неки лек, неку течност или гас.

УБРИНУТИ СЕ — УБРУЧИЋ

387

— Не треба губити наду. Серум је на време убризган. Сек. Очи су му се свијетлиле . . . као да је . . . убризгао у њих буњикина сока. Мих. убринути се, -нем се сврш. забринути се. — Немој се, тасте, препанути, ни за твоју ђецу убринути. НП Вук; Рј. А. убрисавање с гл. им. од убрисавати (се). убрисавати (се), -Асавам (се) = убриси-вати (се) несврш. и уч. према убрисати (се). убрисати, -ишем сврш. 1. брисањем очистити, осушити, отрти, утрти. — Убрисао сам сузе. Јел. Дошљак . . . убрише рукавом брке. Каш. 2. брисањем уклонити прљавштину, очистити, усекнути (нос)- 3. (кога) фиг. доскочити коме, насамарити кога; прекорети, изгрдити кога. — Знате л' куда ћете? — . . . За носом! одговори онај, да се пошали. — Е, срећно! Ми ћемо за памећу! — убриса га враголанка. Ад. Изр. ~ нос коме пребацити што коме, нагрдити кога. — Убрисала ми је нос . . . не једном мрсном погрдом. Јел. ~ се 1. повр. према убрисати (1, 2). — Милица јој поли, те се уми и убриса. Вес. 2. фиг. не надати се да ће се десити (оно на шта се мисли); не добити ништа. — Зар ти мислиш да ћу ја, пошто се удам, сама себе ухапсити. Убриши се ти, момче, ако тако мислиш. Ком. Пашћеш у првом боју . . . и Марек има да се убрише за ту твоју плату. Вин. убрисивање с гл. им. од убрисивати (се). убрисивати (се), -исујем (се) = убрисавати (се). — Убрисује свиленом марамом. Вук РЈ. Одговори . . . убрисујући свијећу. Креш. Стрпао Среја пешкир [у џеп], како се убрисивао јуче од зноја. Глиш. убркан, -а, -о умрљан. — Тетка би им окренула лице Хусрефово, убркано кајмаком и умазано. Сиј. убрљати, убрл>ам сврш. упрљати; замазати, укаљати. — Н е даду да им убрљамо одело. Петр. В. фиг. Част моја је убрљана. Каш. ~ се упрљати се; замазати се. — Ту сусрете момче и ђевојку, обоје се сузом убрљало. НП Вук. Убрл,али се људи, убрљала се стока. Нуш. убрбждити, уброждим сврш. покр. забасати, зшазити; заглибити се. — Знате ли у чем сте уброждили? Подмити вас Млечић. Љуб.; Вук РЈ. уброжђавање с гл. им. од уброжђаеати.

убројан, -јна, -јно в. убројив. Прав. убрбјати, -јим сврш. = убројити 1. бројећи ставити, укључити у неку суму, урачунати. — У овај број нису убројани они грађани који су чистили само пред својим кућама. Пол. 1944. 2. ставити, уерстити у тто. — Спарили [нас] с Деникином, убројали нас у његове помагаче. Моск. ~ се = убројити се бити убројан, серстати се. — Овамо се могу убројати и мутавџијски и терзијски занат. Ђорђ. убрбјив, -а, -о урачунљив. — Покојник [је] починио самоубојство . . . у убројивом стању. Гор. убрбјивбст, -ости ж стање онога који је убројив, урачунљиеост. — Исквареност чувстава . . . умањује или докида убројивост. Баз. убрбјити (се), уброји,м (се) сврш. = убројати (се). — У епске песнике може се убројити и Мавро Ветрановић. Поп. П. Не сме да се заборави убројити и противничког краља у одбрамбене фигуре. Шах 1. убронзити се, -им се сврш. постати тврд, непомичан, хладан као бронза. — Кузманово се лице просто убронзило. Никаква трага од узбуђења. Ком. убронтити се, -ИЈИ се сврш. добити бронт, гангрену, забрекнути, натећи. — Задња се нога [јуници] убронтила и оток . . . спустио се до по трбу'а. Рад. Д. убрус м комад платна који служи за брисање уста, лица, руку; ручник; марамица, рубац. — У десној руци држи свилени шарени убрус. Љуб. Протаре убрусом браду и бркове. Десн. [Шири] убрус да га метне преко колена. Мил. Ж. Згодимице би убрисао очи великим џепним убрусом. Креш. убрусац, -сца м дем. од убрус; убрус уопште. — Брише убрусцем лице крај бунара. Вес. Код јела сав се завио у убрусац. Ђал. Завијали [су] му рану џепним убрусцима. Креш.

уброжђавати, -ожђавам несврш. и уч. према уброждити.

убрусић м дем. од убрус. — Зграби убрусић и покри њим дукате. Глиш.

убројавати (се), -ојавам (се) несерш. иуч. према убројати (се).

убручић м дем. од убрус; марама, рубац. — Жене у бијелим платненим убручићима

25*

убр^сити, убрусим сврш. покр. упустити се у што; намерити, наумити, нагнути; одлучити, усудити се. — Неће му Турци поклати породицу, нити смију у то убрусити. Радул. Покупише и поћераше [људе], а ја убрусих, па клиснух у гај. Ћоп. Пред сами сутон убруси један сељак к њима у башчу. Мул. Час је дошао, гдје ваља убрусит, корачит, па било то с очином вољом или сама. И.

388

У Б Р У Ш Е Н — УВАЛА

. . . побожно су се крижале. Шов. Убручићи су махали, жене дизале рукама дјецу. Војн. убрушеп, -а, -о брушен, избрушен. — Спремите у бочице с убрушеним чепом. ОК. убрушче, -ета с и убрушчић м дем. од убрус. — Уми се, обриса се малим убрушчићем. Вес. убудуће прил. одсада, надаље, у будућности. — Има да надокнади аги лањску трећину и да је убудуће редовно даје. Андр. И. Убудуће [сеј нећемо виђати тако често. Шое. убуђавнти се, -им се и убуђавити се, -уђавим се сврш. постати буђав,уплеснивити се. — Ја ово [рану] носим од пунских ратова . . . па да је од мермера, убуђавила би се. Б 1959. убуђан, -а, -о и убуђао, -ала, -ало буђав. — Спазих . . . парчад . . . убуђале обуће. Станк. Воњало [је] по устајалом зраку, плијесни и убуђалој паучини. Сим. Гладовање и исхрана убуђаним брашном . . . све је то створило . . . страшну душевну депресију. Петр. М. убуђати се, -ам се сврш. постати буђав, уплеснивити се. — Јемчиш . . . да се ораси неће убуђати? Рад. Д. убуљити, убуљим сврш. уперити (поглед, очи), загледати се расколаченим очима. — Он . . . убуљи очи . . . право на зид. Лоп. •—> с е

загледати

се расколачених

очију,

уперити поглед. — Он се убуљи у мајчине мренаве очи. Лоп. убундати, -ам сврш. необ. огрнути бундом, увити у бунду;увитиу што. — То није здравствено — ноге мокре, а главу си толико убундала. Макс. фиг. Мрзим ваш мртви говор црквењака, учмао, убундан у мантију црну. И. убунити, убуним сврш. направити забуну, довести у забуну, збунити. — Убунили вас лекари . . . Не верујте им. Рад. Д. убурити се, -им се сврш. помокрити се. — Побалегао се [коњ] и убурио пода се. Гор.; Р-К Реч. убусати се, -а се сврш. постати бусат (1), убокорити се. — Убусало се жито. Вук Рј.; Р-К Реч. убућкати, -ам сврш. бућкањем павлаке добити маслац.

увађање с гл. им. од увађати (се). увађати (се), увађам (се) несврш. и уч. према увести (се), уводити (се). уважавање с гл. им. од уважавати (се). уважавати, -ажавам несврш. 1. несврш. иуч. према уважити. 2. поштовати, ценити. — Ваљевски Турци [су] мога оца . . . уваЖавали. Нен. М. Настојао се зближити с људима које је уважавао. Шов. ~ се поштовати себе. — Требало је мање волети себе а више се уважавати. Уск. уважање с гл. им. од уважати (се). уважати (се), уважам (се) несерш. и уч. према увести (се), увозити (се). уважен, -а, -о 1. трп. прид. од уважити> 2. поштован, цењен, угледан. — Милан је био веома уважен у свом селу. Глиш. У њемачким школским листовима написао [је] уважених расправа. Новак. уваженост, -ости Ж стање онога ко је уважен и онога што је уважено; поштовање. — Варошка политика . . . попримала [је] онај локални . . . хоризонт одлука . . . ради мјесног престижа, одржања постигнуте уважености. Божић. уваж^ње с поштовање, углед, признапе. — То му је донело лепа уважења у друштву. Ранк. Црквени кнезови [би] имали остати без имања . . . без сјаја и уважења. Нех. уважити, уважим сврш. 1. узети у обзир; примити к знању; разумети, схватити. — Уважите и то да је сад највећи посао код господарства. Шен. 2. прихватити, примити. — Чланови . . . одбора су одлучили да не уваже разлоге команданта. Јак. [Он] је предао демисију, ви сте је уважили. Крл. увајати, увајам сврш. урезати, уклесати (длетом). — Идеја у неми камен увајана. Дуч. увајдити се, -им се сврш. извући неку корист, вајду, окористити се. — Од мене се неће увајдити. Моск. Кад се још сиротиња нечим увајдила. Ћоп. увакуфити, -|нм сврш. начинити вакуф, задужбину, завештати. — Паша је увакуфио куће и кметове и оставио још и у готовини. Андр. И.

увала Ж 1. округласто или елиптично удубљење у карсним, крашким пределима обичубушивати (се), -ушујем (се) несврш. и но с равним дном, са стрмим странама, удо~ уч. према убушити (се). лина. — Увала . . . [је] као долина или убушити (се), убушим (се) сврш. за- ждријело између два брда. Вук Рј. Доље бости(се), увући (се). — Ове личинке имају се у ували . . . види неко село. Вел. Преко попречних и уздужних увала . . . ваљало је . . . три бодл>ице помоћу којих се убуше у вешто наводити волове. Рад. Д. 2. мали каквог воденог кукца. Вј. 1960. морски залив. — Најдужи ал' и најтјеснији увадица ж навада, обичај. И-Б Рј. рукав морске увале тискао се према доцу.

УВАЛАСТ — УВАРАК

389

увалица ж 1. дем. од увала. — Липа је расла на крају голе увалице. Ћос. Б. Вјетар је у увалици . . . попустио. Ћип. 2. удубљење, уваласт, -а, -о сличан ували. — [Бура] бора, набор. — Капут . . . се слио са његовим ће . . . ненадно заурликати кроз планинске, струком, на њему није било ни једне боре, уваласте продоле. Коч. ни једне увалице. Вукић. увалина ж 1. аугм.од увала; увала. — уваљати, уваљам сврш. 1. ваљањем> Скучило се [сеоце] . . . у малој стрмој увакотрљањем гурнути, угурати (у унутраш' лини. Драж.; Вук Рј. 2. удубљење уопште. њост чега). — Ходи . . . помози ми! . . . Да — На лицу удубе се засјењене ува- уваљамо пањ у реку. Вес. Уваљао [је] буре лине. Мих. Гледала је његове . . . зелену оставу. Ћоп. 2. набити, сабити; ваљком касте увалине на необријаним образима. поравнати. — Снијег се може уваљати до Десн. извјесне границе. Ног. 3. ваљањем набити, увалити, увалим сврш. 1. бацити, уба- уредити (нпр. сукно, вуну). — На њему [старцу је] дуга риза од кострети уваљане. цити, утерати. — Ждријебе у кола мени уз Митр.; Бак. Реч. 4. ваљањем, котрљањем ноге ували. Јурк. Гроф [је] неколико омашдати облик некој маси; умесити. — Ти [си них нарезака . . . увалио на свој тањир. Том. 2. гурнути, увући у што, обично непријатно цедуљу] уваљао као лоптицу. Јак. 5. ваљаили неприлично. — Ноге увалили у пепео, јући, вукући по чему сипком, ситном, упрљати или учинити да се то нахвата на што. — гријемо се. Ђон. Хтио ме [је] . . . увалити [Комаде рибе] увал>ала у пројино брашно разбојницима у шаке. Пав. Увалиојје] цијели па . . . пржи на зејтину. Ком. Ћевапчић [је] свијет у страховит рат. Мар. И тако, сиросав уваљан у со. Глиш. маха . . . још у већи трошак увале. Јакш. Ђ. ~ се 1. лежећи, у лежећем ставу прету3. забости, зарити, забити. — Под грлом га зубима дохвати . . . у гркљан му зубе увалио. рити се, увући се у што. — Уваљавши се у накошену траву . . . он . . . заспа. Чипл. 2. НП Вук. У зубе је балчак увалио. НПХ. полећи. — Беше већ почела зима . . . зелена 4. извалити, разеалити. — Лупа старац рутрава већ се уваљала. Глиш. 3. скупити се од ком, онда обадвјема, увалио врата али соба валања (р сукну). Бак. Реч. пуста. Вел. 5. натурити, подметнути, утрауваљено прил. уваливши сеу завалиеши пити. — Утврде да увале новоме зету бабу за невјесту. Љуб. Кад је чуо о огради коју се опуштено. — Ту су биле велике кожне, би Бурђо желио увалити другоме . . . смрче тешке фотеље . . . на којима су уваљено се у лицу. Франг. 6. непрел. упасти, насрнуседела господа. Петр. В. ти, навалити; спустити се, сићи. — Како су уваљивање с гл. им. од уваљивати (се). ти нагнули бјежати, у широку Зету увалити, уваљввати (се), -аљујем (се) несврш. и сву су равну Зету похарали. Њег. Двоумили [су се] да ли да кроз винограде увале у уч. према увалити (се). — Ено на прозор равницу или да и даље продуже косом. Лал. лиже и уваљује пламен. Ђал. уванка прил. в. ванка. — Закренимо 7. покр. оборити, повалити, заклати. — мало уванка . . . до острвца. Ћип. Превари се [ждријебе] па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе. увано прил. покр. сигурно, зацело. — Н. прип. Вук. Ашика јој узеше у војску. Какав је Лако, Изр. ~ (кога) под пушку узети у да га не примише, увано би се данас . . . војску; ~ (коме) црн колач (комад) у крв пролила! Коч. торбу направити (коме) зло, увући (кога) уванце, -ета с дем. од уво. у зло, нашкодити (коме). ~ се 1.упасти, заглавити се, заглибити се. ув&пнити (се), увапни (се) сврш. заце— Није пала — увалила се — ондје је мочва- лити (се) помоћу калцијума, закречити (се). ра! Шимун. Точкови упадају у дебели снег — Почео [је] спомињати могућност да ће се . . . и запињу горе него да су се у блато уваувапнити туберкуле. Ђал. лили. Чипл. 2. ући, упасти; сјурити се. — увар м = ухар корист. — Теби, момче, Широки Мечкар ували се у собу. Ћоп. увар за мном иди, па ћеш из мрачне дубАлпски батаљони увалили су се у црнољине вратити се сретан ко још нитко жив. горска села и пљачкају. Ђон. Поподне се [МатеЈ ували у крчму. Кал. 3. угурати се, Наз.; Вук Рј. Изр. за у в а р в. зауеар. увући се (у што); упасти, наћи се (у чему). — Пијан се увалио у постељу крај . . . жене. увар, -а и уварак, -арка ж 1. лековит Коз. И. Увалила се у столац. Војн. Ја се чај, напитак од варених, прокуваних трава увалих у душек, а ти, фратре, како хоћеш. или дрога, одвар, одварак (б); исп. теј (1). — Андр. И. Он дошао кб пробисвет, па се Још није имао навику . . . да увече пије увалио у госпојино имање. Поп. Ј. некакав уварак. Шов. 2. месо испечено на Наз. Видео [сам] Цавтат и увале Сребрног и Млина. Чипл.

390

УВАРДАТИ — УВЕК

. . . [то] овиси о степену увјежбаности . . . подлози од кисела купуса или кромпира. Р-К и психолошком стању. Стр. Много се писало Реч. увардати, -ам сврш. размишљањем доћи о техничкој савремености балета . . . о сјајној до чега, спознати; открити, прокљувити, увежбаности . . . играча. КН 1948. увежбати, -ам, ијек. увјежбати, сврш. схватити. — Док му само увардам његову политику, а он је онда већ мој. Срем. После а. системапгским понављањем научити, обусам те књиге мало и сам ошацовао. Само, чити (кога чему), учинити (кога) вештим одмах сам ја увардао где лежи зец. Вин. чему. — Сад су ме добро увежбали, те бих Изр. ~ п р и л и к у увребати или искосе радо . . . послужио вашим лицем. Нед. ристипш прилику. б. вежбањем> честом употребом развити, уварисати, -ишем сврш. тур. погодити* усавршити: ~ руку, око,, чула и сл. в. сталним вежбањем нешто добро научити, оварисати. Вук Рј. уварнтп, уварим сврш. 1. дугим варењем овладати знањем, вештином. — Вал>ало је увежбати неколико рецитација. Ћоп. Сваки добро скувати, укувати. — Јако уварено стријелац . . . [треба да] увјежба [лежећи] пиво служи нам као пиће. Батут. 2. јаким став. Стр. загревањем спојити делове метала, заварити'. ~ се вежбањем стећи всштину, спретност ~ шину на точку, ~ два парчета гвожђа. у чему, научити. — Не би ли згодно било уварбвит, -ита м мин. зелени гранит. — . . . да се увјежбам у конверзацији? Вел. Ситних красних, као смарагд зелених . . . увез м оно у штаје књига увезана, повез, уваровита [има] . . . у Скопској Црној гори. корице, омот. — На финијим увезима [књигај Тућ. утиснути су и ликови. Водн. уват, -а, -о = ухат 1. који има велике увезак, -еска м свезак, том. — Пет година уши. Р-К Реч. 2. који има дршке (нпр. лонац). касније изишао је тако први увезак сензауватити в. ухвапгити. ционалне серије [великог енгл. речника] — увашљивитн, -им и увашљивити, слово А до речи које су почињале с Ант —. -ашљивим сврш. пренети коме ваши, на- Пол. 1971. пунити кога вашима. — Сетио [сеЈ да . . . ув^зати, увежем сврш. 1. везањем приможе лако младића увашљивити. Рад. Д. чврстити, учврстити, спојити. — Нађе се ~ се добити, запатити ваши. — Панузица те увезаше врата да не може свако телеј . . . сав се увашљивио. Моск. . . . отворити. Нуш. 2. спутати, стегнути уведен, -ена, -бно 1. трп. прид. одувекоме руке, ноге (ужетом, ланцем). — Ја бих сти1 (се). 2. који има развијену делатност; могао тако, али прво да ме добро увежу признат, познат. — Власник [је] добро увеконопцима. Ранк. 3. више предмета обавити дене одвјетничке писарне. Сим. Само одабкаквом везом и стегнути, направити од њих раним људима: добро уведеним трговцима свежањ, дењак, сноп. — Сад је све покошено, . . . отварала би . . . врата своје куће. ЛМС увезано и у . . . камаре садевено. Јакш. Ђ. 1951. Једна удовица му увезала у мараму и писмо. увед^&е с увођење, оснивање. — Нешто Ранк. 4. увити, обмотати чиме и крајеве спремају против уведења маџарског језика. причврстити. — Одрешише свилену мараЂал. Уведењем народне опере отворило [се] му . . . и везаше рану. Вес. 5. прошитк и нашој народној глазби ново натјецалиште. снабдети књигу корицама, укоричити. — В 1871. Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана. Лаз. Л. Била је увезана у увбдрити (се), уведрим (се) сврш. 1. постати ведар, чист,разведритисе. — Велике зелену кожу. Торб. плохе неба уведриле се и осуле звијездама. увезнвање с гл. им. од увезивагни. Донч. 2. убледети, омршавити, ослабити. — Алај си ми ослабио, уведрио, лијепи витеже. увезивати 1 , увезујем несврш. иуч. према Матош. увести. — Велико ткање двоструко ткаше увежбавање, ијек. увјежб&вање, с гл. увезујући шарено цв'јеће. М-И. им. од увежбавати (се). увезивати 2 , увезујем несврш. и уч. према увежбавати (се), увежбавам (се), ијек. увезати. увјежб^вати (се) несврш. и уч. према увежувек, ијек. увијек, ирил. 1. у свако време' бати (се). у свакој прилици, сваки пут, сеакад. — Кад увежбаност, -ости, ијек. увјежбанбст, ми дође, увек пита: »Има ли још кога?« Ж особина онога који је увежбан и онога што Вес. Мати је увијек напомињала да је кује увежбано. — Повећана употреба поједи- хиња огледало куће. Јел. 2. стално, непреначних чула доводи до веће увежбаности стано. — Ипак си сваког дана нова мени, њихове. Псих. Трему има сваки натјецатељ увек новаЈ увек тако чудно друга. Рак.

УВЕЛАК — УВЕНЧАТИ

391

Изр. ј о ш ~ и даље. — Гледам тај лист; још увијек је у њему зелена боја. Јел. увелак, увеока м (мн. увеоци, ген. увелака) увео лист, цвет, плод. — Преврћући прашну књигу нађох сух увелак. Змај. Лист опада са старих платана, увелак ти почива у коси. Јакш. М. фиг. Живот, секо, губим сад, кад тебе, увеоче, љубим. Матош. На . . . хумку падали су златни увеоци . . . са . . . смоквиних грана. Шант. увелпке и увелпко прил. 1. знатно, много, јако; у знатној, великој мери. — Јалшевчани вас увелике цијене. Тен. Почео управитељ . . . увелико наручивати дивљач. Том. Поведе свога [коња] — храмље увелико. Моск. 2. у пуном јеку, замаху, у најбоњем току. — Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике. Лаз. Л. Сазнаје [се] да већ увелико хапсе. Петр. В. Јесен је већ увелико. Андр. И. 3. већ давно, одаено. — Већ је био увелике дан. Јурк. Поноћ је била увелико прошла када . . . стиже кући. Ћос. Б. увеликомс прил. в. увелшо (7). — Оно што се извршило умаломе са Вуком, Вук је тражио да се изврши увеликоме са свима књижевницима. Бел. увелина ж оно што је увело. — фиг. И ми смо као и цвијеће: пупол>3 цвијет, увелина. Шен. увеличавајући, -а, -е који увеличава; обично у изразу: ~ стакло сочиво које много пута повећава посматрани предмет, лупа, повећало. — Ненад је покушао да увеличавајућим стаклом уђе у тајне ових бића. Ћос. Б. увеличавање с гл. им. од уееличавати (се).

Плаћене новине то увеличаше и раструбише на све стране. Маш. ~ се постати већи, јачи, проширити се, порасти. — [Задруга] се морала увеличати. Марк. Св. увепост и увенулост, -ости ж стање онога што је уве(ну)ло. — На образима Емилије приметио сам неку увелост. Игњ. Тај је израз још више повећао ону увенулост која се . . . очитовала на том лицу. Ивак.

увеличавати (се), -ичавам (се) несврш. и уч. према увеличати (се). — Богатство . . . је ревносно увеличавао. Скерл.

ув^нце, -ета с дем. и хип. од уво. — Шапутао јој је доктор у увенце. Петр. В. Увенце му је квргаво као твоје. Ћос. Д.

увелАчати,-ам сврш. 1.учинити великим, већим, увећати, поеећати а. направити у већим размерама (нпр. фотографију, географску карту и сл.). — Његову бих фотографију увеличао. Дав. б. помоћу разних апарата, справа представити у већим размерама. Бак. Реч. в. повећати, проширити простор, територију. — Нова влада . . . тражила је да увелича своју државу погодбама. Марк. Св. г. поеећати масу чега: ~ богатство. 2. учинити лепшим, изразитијим, величанстеенијим;допринети сеојим присуством. — Дошли [су] на манастирску славу . . . да увеличају ову свету лепоту. Чипл. 3. претерати у изражавању, исказиеању или описивању чега, представити већим и вреднијим него што јесте. — Ако сам што јаче увеличао, опрости ми, Србин сам па ми је моје најмилије. Игњ.

увенчавање, ијек. увјенчавање, с гл. им. од увенчавати (се). увенчавати (се), -енчавам (се), ијек. увјенчавати (се) несврш. и уч. према увенчати (се).

увенуо, -ула, -уло = увео 1. који је изгубио свежину. — Бијела и увенула рука лежала је на покривачу. Торб. О, умрети тако: . . . без писке, без света, . . . нечујно, ко мирис увенулог цвета. Рак. 2. слаб; пропао. — [Сневао сам] горку судбу моју, блаженство, срећу увенулих дана. Ил. увенут, -а, -о в. увенуо. увенути, -нем (аор. 2. и 3. л. увену; р. прид. увенуо и увео) сврш. 1. изгубити свежину, боју, сјај, једрину. — О, да није Госпе, увенуле бисмо [тј. ружеЈ^, кб што ће увенут њене очи сјајне. Визн. Плакат ћеш 3 можда, у касне вечери, кад невени увену. Тад. Ижђикају људи као трава, и увену као трава. Сек. Глаткоћа њених образа била [је] сада увенула. Кум. 2. изгубити снагу, младост, оронути, остарити. — Зар да увене с тобом прије времена3 не упознавши живот? Козарч. Иако већ изможден и увео, имао је . . . још увијек нешто од оног свог бијеса. Андр. И. 3. ослабити, пропасти; нестати,угаситисе. — То ће ми јадно дете од туге сасвим увенути! Трифк. фиг. Мелодије са булевара увенуле [су] у памети. Дуч. увенуће с вењење, губитак свежине.

ув&нчати, -ам, ијек. увјенчати, сврш. 1. а. окитити венцем, цвећем. — Сећаш ли се . . . кад сам му главу увенчала ловором и бршљаном. Јанк. М. 6. наградити; посебно истаћи одаеањем признања. — Дочекао [је] да му син буде као победитељ увенчан на Олимпијским играма. Срем. фиг. Славом увенчана Вардарска дивизија је на окупу. Јак. 2. украсити, крунисати; обдарити. — Сиромах има то задовољење што зна шта је то некада бити несрећан па после увенчан срећом. Нед. „ . .? ., , „,,, в 1

392

УВЕЊАЧА — УВЕРЉИВО

~ се 1. окитити се венцем, цвећем. Бак. Реч. 2. прославити се, окитити се славом. Бак. Реч. увен.ача ж врста веза. Р-К Реч. увео, -ела, -ело = увенуо. — То старинско вријеме нашим . . . ојађеним душама мирише као увели босиљак. Сек. Доћи ће јесен без увелих грана. Цес. Д. Мајка, прерано увела висока жена, не зна чиме да их тјеши. Лал. По подруму се просу жута и увела свјетлост. Вуј. увера, ијек. увјера, ж заст. 1. в. уверавање. — Под увером њених слова склапљу му се очи црне. Кост. Л. Својом . . . дубоком увјером и жЈгаим примјером силно зна дјеловати. В 1885. 2.уверење, потврда. — Поред све писмене увјере лекареве . . . попови ни да чују да га испрате и опоју. Мат. уверава&е, ијек. увјеравање, с гл. им. од уверавати (се). уверавати, уверавам, ијек. увјеравати, несврш. 1. несврш. и уч. према уверити. 2. тврдити, потврђивати; изјављшати са сигурношћу. — Удавила новорођенче . . . — Неће бити . . . — понизно, молећиво уверавао Радисав. Шуб. Чврсто вјерујем и увјеравам вас у то као у сигурну чињеницу. Креш. 3. давати, пружати сведочанство, доказе о чему. — Сулејман-бег је сваким даном више [ТијануЈ о својој . . . љубави уверавао. Јакш. 23. 4. обећавати, давати изричито обећање. — Последњим . . . писмом увераваш ме да из мојих приповедака . . . нећеш изводити никаквих закључака. Лаз. Л. ~ се 1. несерш. и уч. према уверити се. 2. постепено, све више постајати уверен у што, осведочавати се;увиђати што. — Представљајући себи њену слику, уверавао сам се да она и није тако лепа. Петр. В. 3. убеђивати себе у нешто, тврдити нешто себи. — Младић се поче увјеравати како би се то исто морало догодити да Борковићеве ћерке никад ни видио није. Леск. Ј. уверен, -а, -о, ијек. увјерен 1. трп. прид. од уверити (се). 2. убеђен, сигуран у што. — Мој је ујак био увјерен о свом првотном дојму. Креш. Познао бих га3 уверен сам. Грол. Можда је својеглав, али у његову оданост увјеренији смо него у твоју. Поп. Ј. Више не могу, будите увјерени. Кол.

вотарио [је] колебајући се . . . између уверености и малодушности. Поп. Ј. увер^&е, ијек. увјерење, с 1. мишљење, суд који се заснива на веровању да је нешто истинито, праеилно, праведно; изграђен поглед на што, схватање, убеђење. — Неустрашиво је умро за своје научно увјерење. Ант. 1. У Турској завлада уверење да ће царство пропасти. Нов. Вуково уверење . . . било је да се језик тих песама и других умотворина ниуколико не разликује од књижевног језика. Бел. 2. увереност, (стечена) сигурност у што. — Говорио је с дубоким увјерењем и ријечи су му текле . . . убједљиво. Леск. Ј. 3. канц. сведочанство, доказ, израз. — Примите уверење мога одличног поштовања. Дом. 4. адм. докуменат који потврђује неку чињеницу или праео, званична сведоџба, потврда. — Имаш ли нека документа: уверење о сиромаштву? Шуб. Тражи [се]: увјерење о владању и имовинском стању. Мј. 1926. Изр. бити у у в е р е њ у веровати, мислити, битиуверен; д о ћ и до уверења, стећи у в е р е њ е уверити се, закључити из чега; остати у у в е р е њ у остати при своме мишљењу, не промеиити мишљење. увересАјати, -ам сврш. покр. (кога) дати (коме) што на вересију, на кредит. Вук Рј. уверити, -им, ијек. увјерити, сврш. доказати коме истинитост, правилност чега, учинити да неко (по)верује у нешто, убедити (кога). — Сама себе је гледао да увјери како је та људска ћутљивост глупа. Леск. Ј. Иву смо уверили да му је потребан одмор. Дед. В. ~ се добити, наћи потерду, сигуран доказ, сведочанство за што, испитивањем нешто потврдити, осведочити се; увидети. — Али се Вукадин уверио . . . да се »шут с рогатим не може бости«. Срем. О свему томе морате се сами увјерити. Креш. уверица, ијек. увјерица, ж покр. примирје. Вук Рј.; Р-К Реч.

уверљив, -а, -о, ијек. увјерљив I. који уверава, који уме, може да увери; убедљив. — [Ђура Јакшић] није успео да да . . . психолошки уверљиве карактере. Поп. Ј. Његови приједлози нису били увјерљиви. Грг. 2. заснован на реалности, очигледан, уверено, ијек. увјерено, прил. с уверењем, самопоуздано, убедљиво, са сшурношћу. опипљив. — Иако је Русоов назор . . . уто— Говорили . . . су уверено и без могућности пистички, он је ипак уверљив доказ . . . колико је његова политичка мисао . . . била сумње. Поп. Ј. Он увјерено погледа по свима . . . као да тражи одобравање. ЛМС 1951. напредна. ЛМС 1951. уверљиво, ијек. увјерљиво, прил. на увереност, -ости, ијек. увјереност, ж особина онога којијеуверен,убеђеносту што; уверљив начин, убедљиво. — Ријеч му дјелује увјерљиво. Чол. Доктор ме тјеши . . . присигурност; самопоуздање. — Искреност је <-. •-_«,•. ... увјереност да говоримо истину. Селим. Жи- јатељски, увјерљиво. Кол.

УВЕРЉИВОСТ — УВЕСТИ ув&рљивбст, -ости, ијек. увј&рл>ивбст, ж особина онога што је уверљиво, убедљивост; очигледност, истинитост. — Вишњић је слушаоце пленио уверљивошћу и жаром. Сур. Та, нека виша увјерљивост умјетничке материјб није материјалне нарави. Крл. уверник, ијек. увјерник, м покр. један од оних који су дали веру, који су склопили уверицу. Вук Рј. уверовати се, -рујем се, ијек. увјеровати се, сврш. поуздати се (у кога). — У њега [су се] уверовали и желели баш њему да се иредају. Вук. увертира ж фр. 1. муз. а. оркестарски увод у веће музичко дело (оперу, оперету, балет), предигра. — Начини живахан покрет рукама, као што диригент оркестра почиње увертиру. ЛМС 1951. Управо је глазба свирала увертиру к Вилиму Телу. Леск. Ј. 6. мање дело за оркестар (у једном ставу). Кл. Рј. 2. фиг. увод, почетак. — Тако је почела да се одвија крвава увертира ваграмске битке. Крл.

393

Изр. бити коме на ~ веселити кога, причињавати коме радост. — Њена је радост била укућанима на увесељење. Десн. увесељивање с гл. им. од увесељивати (се). увесељивати (се), -ељујем (се) несврш. = увесељавати (се). — Војници су да гину . . . проститутке и продавачице да увесељују. Сим. ув^сти и увести, -езем (аор. 2. и 3. л. увезе) сврш. везући израдити нешто у (на) чему. — Увезла сам три дуката, три дуката чиста злата. НП Вук. Миловидне слике кано да је везиља у онај саг увезла. Јурк. У своје мараме нећу моћи ни увести над моје име барунску круну. Шен.

ув&сти1 и увести 1 , -едем (аор. 2. и 3. л. уведе; р. прид. увео, увела и увела, -ло) сврш. 1. водећи учинити да неко, нешто уђе, приспе у одређен простор, на одређено место. — Послуга . . . уведе кола у среско двориште. Ранк. фиг. Не би требало благословити ону рукуз која би нам забола нож . . . и у уверчитн, -Дм сврш. покр. запашти, тијело . . . увела смрт. Нех. 2. а. довести, уочити. — Слијепац оборио очи земљи, а примити (кога) у неку средину, у унутрашвођ, добро сам то уверчио, намигну нешто. њост чега, укључити (кога) у неку заједницу. Коч. — Увео је [жену] у кућу да се брине за н» и за Смиљу. Коз. И. Мене је у кућу Илића увеселбније с рус. заст. в. увесељепе. — увео Војислав. Нуш. Тај га је барун . . . Пустио [је] прасе на улицу, да гуриче на увео у салон барунице В. Крл. б. учинити увеселеније шегрчади. Петр. В. што саставним делом чега, уклопити. — увес&штељ м онај који увесељава друге, Одлучено је да се маратонска трка уведе у забављач. — Затекао сам га као увеселитеља склоп олимпијских игра. Атл. 3. посветити, свих виших официра. Петр. В. упутити {когау што). — Он и не мишљаше увесдлитељка ж она која увесељава друге. покушати да уведе сина у те велике науке. — Дуго и с л>убављу посматра [сељак] Лаз. Л. [Он] је Кватерника увео у уроту. Нех. 4. адм. унети у књиге, документа, записати, своју увеселитељку [шеву]. Јакш. Ђ. завести. — Што не запишете и у протокол увесдлити, -еселим сврш. забавити, раз- не уведете? Нен. Љ. [Он] је . . . предлагао веселити. — Ефемерне биљке се јављају да да се у уговор уведу и Срби. Нов. 5. увући . . . увеселе природу. Вас. пређу у брдо, у нити, спремити је за ткање. ~ се постати весео, развеселити се, ра- — Кад она уведе у нити, може ткаља да зонодити се. — [Кум] узме перо и потпише. пева. Рад. Д. 6. а. наместити, спровести неке Дјед, увесељен, стаде звати Тугомила. Гор. уређаје: ~ водовод, канализацију, електрику и сл. б. завести, установити. — Презбитеувесељавање с гл. им. од увесељавати ријанска влада . . . је увела посредни порез. (се). ОП 1. Уведен је у Хрватској . . . центраувесељавати, -ељавам несврш. = увелистички апсолутизам. Нех. 7. учинити да сељивати чинити кога веселим, добро распо- се нешто прими, да се почне употребљавати, ложеним; веселити, забављати. — Имао је да постане обичај, пракса. — [Он је] лепи . . . два шегрта која су му помагала и песмом занат увео и овде одомаћио. Нен. Љ. По га увесељавала. Срем. [Он] престаде да »увеетрурском узору биле су уведене утрке на сељава« друштво. Вуј. Волио је да се истиче колима. Пов. 1. 8. успоставити, основати. — и увесељава господу. Л-К. Владика Раде . . . увео је . . . неке по државу ~ се = увесељивати се веселити се, за- и друштво . . . нужне установе. Нен. Љ. баељати се. — Ђокица везао мачки ђезву за Он [је] . . . желио сад увести у Русији ререп, па се увесељава њеном трком. Лаз. Л. публику. Крањч. Стј. 9. подстаћи, потакнуувесељбње с весеље, забава, разонода. — ти кога на активно учешће у чему, увући кога у што: ~ у акцију, ~ у борбу, ~ у Суза и уздаха брзо нестане, и она наново разговор. 10. одвести. — Ако ноћас не уветражи увесељења. Јакш. Ђ. ....

394

УВЕСТИ — УВИД

деш војску . . . сјутра ће те Турци ухватити. увећање с повећање, пораст. НП Вук. увећати, -ам сврш. учинити већим, поИзр. ~ ред, реда уредити, средити; већати. — И ову звезду покреће тама, ~ у д у ж н о с т , з в а њ е адм. поверити коме тек да ми само увећа зло. Митр. Углед . . . вршење какве дужности, постаеити кога у још увећа сретно војевање против њемачких звање; ~ у ж и в о т применити, учинити заповједника у Карантанији. Шиш. еажећим, спровести; ~ у к о л о с е к дати ~ се постати већи, бројнији. — Та чему правилан ток, правац; ~ у обичај, сеоска радост увећа се још више, кад се у п р а к с у учинити да се нешто прими, ту . . . Стојан и Нешко . . . помирише. Глиш. прихвати као обичај, да постане пракса; ~ Друштво се увећа доласком двојице намјеру посао упутити кога у рад, дати коме ника. Креш. да нешто ради; ~ у п о с е д (одговарајућим увехао, -хла, -хло в. увео. — Махну поступком) учинити кога власником чега; болесник увехлим рукама. Ков. А. ~ у ред научитиреду(кога),средити(што); увехлост, -ости ж в. увелост. ~ у танке нити доспетиу тежак положај, бити близу пропасти. увехнути, -нем сврш. в. увенути. — ~ се упутити се у што, снаћи се. — Зар ћеш да ти тај цвијет код куће увехне? Јурк. Треба . . . годину дана док се човјек уведе и почне . . . судјеловати у доношењу коувечадити (се), -им (се) сврш. ушепртначних одлука. Вј. 1957. љити (се). Вук Рј. Изр. ~ у посао научити неки посао, увече и увечер прил. кад настане, снаћи се у њему; ~ у ред потчинити се наступи вече, кад се смркне, свечера. — Истога неком реду, навићи се на ред, постати уредан; ~ у тајну проникнути у неку тајну, са- дана увече кренули смо. Чол. Жена . . . увечер вечеру вари. Брл. знати је. ув&сти2 и увести 2 , -бзем (аор. 2. и 3. л. увеџбати (се), -ам (се), ијек. увјеџбати увезе; р. прид. увезао, ув&зла и увезла, (се), сврш. в. увежбати (се). -ло) сврш. 1. возећи унети, довести (некога увештавати се, увештавам се, ијек. или нешто) на одређено место. — Док увеувјештавати се несврш. и уч. према увештиземо крстине на гумна, ваља нам се и тамо ти се. пожурити. Шапч. 2. а. унети страну робу на домаће тржиште, унети у земљу (новац). увештити се, -им се3 ијек. увјештити се, — За који дан зајам [ће] бити потписан и сврш. 1. постати вешт, вичан, извештити новац увезен у земљу. Дом. б. донети, при- се. — Његов Никица изучио је школу^, мити стране навике, обичаје, моду и сл. — увјештио се и у писму. Пец. Сам се возих Ту су моду увезли из Париза. Ред. 3. заст. на колицима . . . У томе увјештих се управо нар. укрцати у лађу, брод. — Ту находи до мајсторије. Ков. А. 2. (чему) навићи се, на крају [мора] ђемију> ту увезе себе и Ша- упознати се (са чиме). — Томе су се знаку рина. НП Вук. 4. (кога) покр. надјачати, сви увјештили, па су брзо прикупљали победити кога у ееслању. Рј. Лторбе и у њих слагали куповину. Сиј. -~ се 1. возећи се приспети, стићи куда; ув^шце, -ета с дем. од уво. — Нек га упловити. — [Он] се увезе у варош на четири вуку за увешце — да већи порасте. Змај. белца. Каш. Лађа у итачки град се увезе. М-И. 2. нар. ући, укрцати сеу лађу, брод. — увид и увид м поглед у нешто, у неку Под Котор се тада увезоше и дођоше здраво ствар ради знања, обавештености, преглед. у Русију. НП Вук. 3. нар. извести се, изићи, — Бркић . . . власник је . . . посједа . . . испловити на пучину. — Крену војске двакако се увидом у грунтовницу увјерити наест хиљада, увезли се у море дебело. можете. Вел. Изложба . . . биће отворена НП Вук. . . . у Дубровнику, са намером да послужи као афирмативан увид у наше савремено увет и увет м в. увјет. ликовно стварање. Б 1957. увет- в. увјет-. Изр. бити (изложен) на увид, стаув&гина ж аугм. од уво. — Лице је јати на у в и д бити доступан виђењу, преКрњино намушено . . . уветина длакава. гледу, упознавању. — То дјело стоји на увид Божић. свим сувременицима. Крл.; д о п у с т и т и увећ&вање с гл. им. од увећавати (се). у в и д у нешто, с т а в и т и на у в и д дозволити, дати да се нешто види, разгледа, увећаватн (се), -ећавам (се) несврш. и уч. дасеснечимупозна; имати увид(а) у нешто према увећати (се). познавати нешто, бити обавештен о чему; увећаннца ж ков. грам. аугментатив. поднети, послати, предати на увид дати некоме да нешто види, прегледа. , Деан. Рј. ... -«ж> , ,„4? > < Ј г

УВИДЕТИ — УВИЈАЧ увидети, -дим, ијек. увидјети, сврш. 1. размишљањем, расуђивањем о чему доћи до извесног закључка, уверења о чему; постати свестан чега, схватити што. — Паланка најзад увиде . . . да ће ГГавле истински отићи у Париз. Сек. Своју заблуду није у стању да увиди. Поз. 1948. Нису уопће хтјели увидјети да је настала нова етапа. ОП 2. 2. запазити, уочити значај, смисао чега. — Не можемо да увидимо величину наших дана и поред наше високе политичке свести. Дед. В. У свему томе увидјеше само грозну моћ судбине. Ков. А. 3. а. видети, спазити. — Заклињаше [нас] ако тебе ђегод увидимо, да кажемо да је погинуо. НП Вук. 5. извидети, осмотрити. — Ухода . . . је хтео нашу спрему . . . да увиди. Кнеж. Л. ~ се видети се (с ким), срести се. — Ту се бане с цуром увидио. НП Вук. Не опомињем се . . . кад се [нас двојица] увидесмо. Јаг.

395

она ријеч или она мисао, која би им казала . . . да ће увијек доћи до једнога увиђења и спознања. Коз. Ј. увизирати, -изирам сврш. визирањем одредити правац, смер. — Према дужини и ширини највећег одељка . . . [се] увизира, одмери и начини један или два главна пута. Тод. увијање с гл. им. од увијати (се). Изр. без увијања непосредно, отворено, не околишећи.

увијати, увијам несврш. 1. несврш. и уч. према увити. 2. избегавати непосредан одговор, околишити, улепшавати, ублажавати говорећи (р чему). — Ја не знам да увијам, ја говорим отворено. Вас. Дјевојке и . . . момак нешто крију од ње и увијају. Сиј. 3. чинити кружне покрете неким делом тела, извијати, кривити, савијати. — Он почне да увија леђима [у колу]. Ранк. Некако чудно увија главом и раменима. Дом. 4. увидјети (се), -дим (се), ек. увидети (се). савијати, гужвати. — Шепртл>и . . . и увија увиђаван, -вна, -вно који увиђа, схвата капу рукама. Дом. 5. безл. болети уз грчеве, суштину, смисао чега, који разумно поступа. заеијати. — Боли, штреца, увија, чупа под — Као трезвен и увиђаван човек [Вук се] ложичицом. Рад. Д. . . . о те жарке и детињасте жеље свога Изр. ~ што у обланду, у ш а р е н е пријатеља оглушио. Мил. Ж. Нашло се хартије ублажаеати, улепшавати нешто. увиђавних и праведних политичара, који су — [Стерија је] те горке пилуле увијао у јавно . . . устали на обрану темељнога уставшарене и позлаћене хартије шале и хумора. нога права американских насеобина. Рад. Милис. Стј. ~ се 1. несерш. и уч. према увити се. увиђавно прил. на увиђаван начин, ра- 2. извијати се, грчити се (од страсти, бола и сл.). — Снага се увија, а уздрхтало срце зумно. — Сва . . . уживања Берманова расхоће да искочи. Коч. Од сваког изненадног поређена су увиђавно. Грол. додира . . . трзала [се] и слатко увијала. увиђавност, -ости Ж особина онога који Станк. Закашља се увијајући се од. болова. је увиђаван; способност да се нешто схвати Дом. 3. повијати се, савијати се, угпбати се. онако како одговара датој прилици. — Команданти . . . радили су сваки самостално, — Угледасмо . . . калдрму . . . посуту стотинама поцрњелих радника, који су се увипо сопственој увиђавности. Јов. С. јали над тешким послом. Андр. Н. фиг. увиђај м 1. правн. утврђшање чињеница, Под њиме [вранцем] се земља увијала. Шант. околности непосредним опажањем, на лицу 4. правити круг око чега, вијугати, кривуместа. — Кметове сатиру увиђаји, јер треба дати, кривити се. — Дружба се око њега . . . на лицу места проценити штету. Рад. Д. увијала, чинећи час мање, час више кругова. Позвао ме [истражитељ] да одем с њим на О-А. Одјашу . . . путем који се увијао по густој . . . шуми. Крањч. Стј. ^.улагиватисе, увиђај. ВУС 1973. 2. увид. — Буџет . . . се обигравати око кога. — Сима, манастирски . . . подносио државној власти . . . само ђак, послушно се увијао око калуђера. Чипл. на увиђај. Јов. С. увАјач, -ача м 1. сукнена трака којом увнђање с 1. гл. им. од уеиђати. 2. сазнање, свест о чему. — Ја сам несрећан се обавија нога око гњата {део војничке опреме), завијач (3). — Понеки би застао да намести . . . — понављао је . . . све гласније. И на ранац или привеже увијач. Јак. Размота њега се спусти сав терет тога увиђања. увијаче и извади спретно у наборима смоПетр. В. тане цигарете. Јонке. 2. омот, коверат. — увиђати, увиђам несврш. и уч. према Дођоше . . . два неочекивана писма. Једно, увидети. у жутом, простом увијачу. Вас. 3. онај који увиђ^ње с схватање, сазнање. — Кратка увија, јалови стоку. Бак. Реч. 4. машина или алат за увијање. Бак. Реч. 5. покр. цигара. карактеристика [човека је] разум, којим — Запалити цигару или како кажу Црноразмишљава и до увиђења долази. М 1867. горци увијач. БК 1906. , ,.г. Ријетко падне између мушкарца и жене баш

396

УВИЈАЧА — УВИТИ СЕ

ув&јача ж 1. врста колача, пите, савијача. 2. оловница (2); на пушци кремењачи оно у шта је кремен завијен. Вук Рј.; Р-К Реч. 3. в. увијач (4). Бак. Реч. увијек, ек. увек. уввјен, -ена, -ено 1. трп. прид. од увити (се). 2. заобилазан, не потпуно јасан, посредан, непрецизан. — Из . . . непотпуних и увијених извештаја . . . позадина је реконструисала живот у поробљеној земљи. Јак. Дандоло увијеним ријечима тумачи своју давну мисао. Нех. увијено прил. на посредан, заобилазан начин, завијеноу с улепшавањем и ублажавањем. — Дадоше му увијено до знања да га још довољно не познају. Кол. увАјенбст, -ости ж особина онога што је увијено, нејасно, нејасност, непрецизност. уввјуша ж она која се много кинђури и овија, кокета. — И тако две увијуше гује Ј>троваше онакога човека. Јанк. увилашити, -илашим сврш. савити. — Обје је руке . . . увилашио изнад главе. Донч. увинут, -а, -о 1. трп. прид. од увинути (се). 2. крив, повијен. — Нос је имала дуг с увинутим великим ноздрвама. Петр. В. увинути, увинем сврш. 1. померити, помакнути из зглоба, ишчашити, уганути, ушинути. 2. искриеити (кључ, нож). Бак. Реч. ~ се 1. искриеити се, савити се, уганути се, ушинути се. — Као год што се ради код прелома костију, слично се ради и у случајевима где се који део . . . ушине (увине). Батут. 2. привити се, приљубити се. — Али се увине син . . . дојкињи на груд. М-И. увииутост, -ости ж стање онога што је увикуто, уганутост, ушинутост. увир и увир м 1. увирање, утицање (о течности); понирање; нестајање. — фиг. Опет будни увир гласа, још горак., ријечи недохваћене. КН 1960. 2. место увирања, понирања; ушће. — фиг. Мог живота вир је на увиру. Радич. Са далеких обронака поздравља те јасен . . . На његовим . . . тврдим корама3 на увир у земљу, чека те одмор. Ђон. увирање с гл. им. од уеирати. увиратв1, увире несврш. и уч. према уврети1. 2

увирати , увирем несврш. 1. иесврш. и уч. према увретиг. 2. уливати се, слиеати се, утицати (о течности). — Ман>и поток у виши увире. Њег. фиг. Низ околне падине . . . пристизале су све нове гомиле сељака и увирале у град. Ћоп. 3. пропадати у земљу, понирати (р води), нестајати. — Река Грачаница и друге воде . . . увиру у понор.

Нен. Љ. фиг. Звона се просипају као слапови и у залив увиру. Ђон. Гомиле кућа . . . увиру у таму, што захваћа видик. Мих. увис прил. правцем навише, у висину. — Хоџа осети како сећија под њим сукну увис и одиже и њега. Андр. И. Полетјет ће увис препелица сита. Тад. Изр. коса му се (по)диже ~ јежи се (рд страха, гађења и сл.); (по)дићи р у к е ~ предати се непријатељу; р у к е ~ позив на предају. увисити, увисим сврш. поеисити, подићи (глас). — Вјешајте ме, увиси Ајкуна глас. Кос. увисоко прил. у висину, високо. — Песник . . . своју буктињу увисоко носи. Дом. увитак, -тка м (мн. увици, ген. увВтака) 1. оно што је увијено, свитак, увојак; пакет. Вук Рј.; Р-К Реч. 2. опадање, смањивање. — Аниксимандар . . . уводи принцип . . . природног развитка и увитка као нове принципе за објашњавање природе. КН 1959. увити, увијем (трп. прид. увијен, -ена, -ено и увит) сврш. 1. а. омотати (што око кога, чега); умотати, повшпи, обавити (што,кога чиме). — Латио се одвијати га [дијете] . . . тобоже матер псујући што га је увила онако. Берт. Марамом увила главу да су се само очи виделе. Вес. фиг. Младост [те] уви тканином љубавних боја. Дис. б. ставити што у омот, направити замотуљак, упаковати: ~ књигу. в. ставити облог, обложити, завити, превити. — Сад треба старцу увити у слачицу ноге. Јое. Ј. 2. прекрити, обавити, сакрити. — Мрак увио поља, мисли. Панд. Кад изустимо реч: девојка! . . . та реч увијена је у неке слатке тајне. Шапч. 3. уковрчити, накудравити (косу), засукати, усукати (бркове). Р-К Реч. 4. напратти свитак, саеити у трубу, котур (нпр. цигарету, цигару). Р-К Реч. 5. увртањем скратити; угасити: ~ фитиљ, стењак. — Нико од гостију неће . . . да је [ладшу] увије. Ћор. 6. заболети,јавити се као оштар бол, завити: увио ме зуб, стомак. 7. издигнути, изеити. — Дара је само мирно увила плећима и намрштила се. Ћоп. 8. ујалоеити, уштројити:

~ бика. Рј. А.

Изр. ~ у ц р н о ожалостити,унесрећити. ~ се 1. повр. премаувити. — Златар . . . се журно уви и пође кући. Јевт. Какво топло рухо, у које да се на путу увију, — ни за лијек. Ђал. фиг. И душа се у дах ноћи уви. Радул. 2. обавити се (око кога, чега). — Она полете Григорију уви се око њега^, као дивља лоза. Моск. 3. извити се, искривити се, згрчити се (од бола). — Врисну шешана из турске ордије. Станко се само уви . . . Погибе! Вес. Погођен из близине метком у слабине . . . тргнуо се целим телом: затим се

УВИТЛАТИ — УВО . . . уви у страну и паде. Дав. 4. прекрити се (чиме), нестати (у чему), утонути (у што). — Куће [се] увиле у милу, дражесну спокојност. Леск. Ј. Соба се увије у благу . . . полутмину. Мар. Изр. ~ се у ц р н о ожалостити се. — У црно се уви сва Романија. Минд. увбтлати, -ам сврш. сколити, спопасти. — Болови [га] опако увитлали. Рад. Д. увитлити, -им сврш. поређати, сложити једно поврх другог (нпр. даске). Вук Рј. увишбстручити, -им и увишестр^читн, -естручим сврш. вишеструко, више пута повећати. — Успева да . . . увишестручи интерес за саму приповетку. Богдан. Ове специфичне околности представљају само увишестручену садашњост. Пол. 1958. увједит, -а, -о (ијек.) који добро зна нешто,упућен, искусан.—Увједит у своје послове замолио [је] да се допусти растава. Буд. увј^жб-, ек. увежб-. увјенчавање, ек. увенчавање. увјенчавати (се), -бнчавам (се), ек. увенч^вати (се). увјенчати (се), -ам (се), ек. увбнчати (се). увјер-, ек. увер. -' ' " ****-' " ^

397

увјетовано ни у њеном ни у мојем животу. Ђал. Појаве и процеси једни од других и увјетују једни друге. Лог. 2. увјеџбати (се), -ам (се), ек. увеџбати (се). увјештаватн се, -ештавам се, ек. увештавати се. увјештитн се, -им се, ек. увештити се. увлажити (се), -им (се) сврш. в. овлажити (се). Р-К Реч. увлака ж 1. врпца за везивање ципела, пертла;учкур. — Лежала [је]. . . у ципелама с црвеним увлакама. Бен. Узе . . . ноже . . . па му сијече у гаћам' увлаке. НП Вук.; Р-К Реч. 2. држала, држало у које се умеће перце или гшсаљка за писање. — Узе перо и увлаку . . . и поче преписивати. Срем. Спустио је . . . лепу металну увлаку за оловку. Сек. 3. врећа, кеса у коју се ставља перје или еуна за јастук, навлака, јастучница. Рј. А.', Б 1949. 4. врста прозорског океира (у који се увлачи, спушта, прозор). — Спустивши пола прозора у увлаку . . . провири. Мил. В. Спусти прозор до половине увлаке. Креш. увлакач, -4ча м в. увлачаљка. Прав. увлатати, -ам сврш. добити влат, класати (о житу). — По пољима . . . се таласала увлатала пшеница. Вес. увлачај м комадић конца који се увлачеувјет и у^вјет м (ијек.; ретко ек. увет) њем увуче, удене у иглу. Рј. А. 1. = услов. — Ако господар . . . нехотице увлачаљка ж игла помоћу које се нешто изостави какав увјет . . . напоменуће то. увлачи (нпр. ерпца, свитњак у гаће). И-Б Рј. Мат. Сјај, поносни поглед и веселост . . . увлачење с гл. им. од увлачити (се). [су] основни увети угледног положаја. Петр. увлачити (се), увлачим (се) несерш. иуч. В. Хтједе да зна о увјетима склоговене погодбе. Ћип. Нека нетко само покуша пре- према увући (се). кршити увјете циркуске конвенције . . . увлачљив, -а, -о који се увлачи, који се раздерат ће [лав] све око себе. Мар. Постав- може увући. — Особине грабљиваца . . . Л>а увјет да се нитко не мијеша у његове су . . . хитре ноге са увлачљивим канџама одредбе. Крањч. Стј. Промијењени еко. . . и лак нечујни ход. Станк. С. номски увјети захтијевају нови . . . облик уво, ува (некњиж. увета) с (мн. уши, производње. ОП 1. 2. заст. врста (феудалне) ретко ува, покр. и разг. уш&са) = ухо дажбине. — Одметнули ми се кмети, не давају увјета ни царине. Љуб. 3. покр. уго- 1. орган чула слуха код човека и животиња; његов спољни део; спољно, вањско ~ , средње вор. Вук Рј. ~ , унутрашње ~ . — Чешка се иза увета. увјетан и ^вјетан, -тна, -тно (ијек.; Ћор. Коњ је још . . .• стригао ушима и дрхтао ретко ек. уветан) = услован: ~ осуда, ~ целим телом. Нуш. Дјеца . . . миловала су отпуст, увјетни рефлекси. дуга, танка зечја ушеса. Р 1960. 2. фиг. увјетно и увјетно (ијек.; ретко ек. слух. — Пођосмо обазриво, ослањајући се више на уво. Јак. Моје је уво . . . довољно уветно) прил. = условно. — Један лијечник фино да разликује акорде. Коњое. 3. део који је . . . убио свог брата, био је осуђен само на годину дана увјетно. ВУС 1973. неке ствари који обликом подсећа на уво, кружна, полукружна дршка (на суду), петља увјетованост и ^вјетованост, -ости ж (на чизми, ципели и сл., за коју се обућа хвата (ијек.Ј ретко ек. уветованост) = условљеи вуче при навлачењу). — Жена . . . држи за ност. — У естетици наглашује социјалну оба ува улупљени . .•. сић и . . . пије воду. увјетованост уметности. Баз. Ђон. 4. део капе која се навлачи на уши ради увјетовати и увјетоватн, -тујем (ијек.; заштите од хладноће: капа с ушима. 5. округласт отвор на секири, мотици, будаку у који ретко ек. уветовати) сврш. и несврш. = УСЛОВИТИЈ условљавати. — Ништа није било се углављује дршка, ушице; мн. отвор на

398

УВО — У В О Д

игли кроз КОЈП се провлачи конац: иглене уши. уши обавестити (кога о чему), наговестити 6. фиг. човек, жена, чељаде. — Па, велиш, некоме нешто, дати му да чуЈе, да сазна нешто; п р о т е р а т и , п р о т е р и в а т и (кога) све сте растерали [Турке]? — Све. — И к р о з и г л е н е уши (на)гонити (кога) у више нема турског ува у Мачви? — Нема. велику незгоду (искушење); п у н и т и уши Вес. Изр. бити т в р д на ушима бити на- (коме) називати, Јављати коме што за кога; пустити (метнути) к о м е буву (бубу) глув, слабо чути; в у ћ и к о г а за уши 1) у уво, у уши унетиу кога немир, саопштивкажњавати кога хватањем за уво и повлачењем уха; 2) дете, да порасте (обично прили- ши му нешто. — Баш волим што јој пустих буву у уши, нек' се мало једи! Глиш.\ пустиком рођендана); дође му, д о ш л о му до ува, до уши)у (на)чуо је, сазнао је; заљу- ти коме што у ~ 3 уши обавестити кога о чему, натукнути му што; пут за у ш и ! бити се до (преко) ушију јако се заљуиди\ крећи\ одлази\ пожури\; (све) му пуца бити; з а п у ш и т и уши не хтети за нешто за ушима (кад јер,е)једехалапљиво; рећи, чути, знати; з а п у ш и т и уши (коме) онек а з а т и на (у) ~ шапнути, поверити као могућити (коме) да нешто сазна; и з в у ћ и , тајну; својим ушима, на своје уши и ш ч у п а т и коме (обично детету) уши (нешто) чути лично, непосредно чути; секазнити кога (припретити коме) вучењем за дети на ушима не слушати, бити неуши (због несташлука), казнити физички; пажљив, растресен; сеци уши, к р п и нос и з и д о в и имају уши и при највећој опрез- сиромаштео, оскудан живот; с л у ш а т и на ности може неко чути или прислушкивати ј е д н о уво, ј е д н и м увом пратити, слушта се говори; из твојих уста у божје шати кришом шта ко говори, прича; слууши! каже се кад се жели да се оствари оно шати на (са) по(ла) ува слушати нешто је неко рекао; имати добро, музи- пажљиео, растресено; с п а в а т и на ј е д н о кално, фино ~ 1) добро чути, имати добар ~ , на пола ува спавати опрезно, бити слух; 2) бити музикалан; имати зечје уши на опрезу. — Никад починка, увијек спавај одлично чути; ј е д н о другом до ува на једно уво. Десн.; с п а в а т и на оба ува (увета) каже се о деци која су блиска по бити сигуран, спркојан, мирно спаеати, не узрасту, рођена једно за другим; м а г а р е ћ е стрепети ни од чега; т в р д на ушима глув; уши заврнутиуглови листовау књизи, свесци; уста од ува (увета) до ува (увета) на ј е д н о ~ чути (примити), на д р у г о широка, велика уста; ч е ш а т и се (почепустити (кроз ј е д н о уво улази, а шати се) иза ува (увета) 1) бити у к р о з д р у г о и з л а з и ) не придавати значаја недоумици; 2) доживљаеати нешто непринечему, олако узимати, брзо заборављати; јатно, тешко, збунити се. наћулити, наперити, напети уши 1) наместити, подићи уши да би се боље ухватио увббоља ж = ухобоља болест ува, ушизвук (о животињама); 2) фиг. обратити ју. Р-К Реч. пажњу, напрегнуто слушати; (на)пунити увод и увод м 1. а. почетни, припремни коме уши (на)причати коме свашта, много којечега, наговорити кога на нешто; не веро- део књиге, списа, расправе и сл., који уводи у в а т и својим ушима чути нешто неверо- предмет, садржину; предговор у научном или књижевном делу. — Уводи и предговори, ватно, нешто што веома изненађује; ни а нарочито кад се . . . не односе на ствар, увом не м р д н у т и не реагоеати на оно досадни су. Лаз. Л. Живот мучни, отворена што неко каже, не хајати за нешто; ниј е му књига, преда мном стоји; ја још увод учим. ни у ~ није га брига, неће ни да чује, не мари Марк. Д. б. почетак неког говора, разговора, (за што); н и к о те није био, ш и б а о усменог излагања. — Увод у његов говор био по ушима (да к а ж е ш , у ч и н и ш нешто) је начињен . . . зато да покаже како је у нико те није терао, није од тебе тражио повољном положају. Крањч. Стј. 2. оно од (да кажеш,учиниш нешто); о с м е х и в а т и се чега нешто почиње, припрема, почетак неке (смејати се) од ува до ува широко, радње, догађаја. — Енгелс је француски весело се осмехивати, смејати; о т в о р и т и материјализам ХУШ-ога ст. назвао филодобро уши добро и пажљиво слушати; зофском револуцијом, која је послужила као парати уши непријатно деловати на слух; увод у политички преврат. Ант. 1. Владика п о к р и т и се, п о к л о п и т и се ушима јако воли овај увод у церемонијал архи(по)стидети се, повући се постиђен, заћутати; јерејске литургије. Чипл. 3. приручник који п о ц р в е н е т и до ушију облити се црвени- даје основна знања о некој научноЈ дисциплини: лом преко целог лица, јако поцрвенети; пре~ у вишу математикуЈ ~ у филозофију. т в о р и т и се у ~ пажљиво слушати; сав 4. увођење а. техн. намештање, увлачење (нпр. се предати слушању; проби(ја)ти коме цеви и сл.). Р-К Реч. б. давање правоснажуши чиме, киме досадити, досађивати ности, увођење у живот. — ГГочне у Боци некоме стално говорећи о нечему или о некоме; буна против уводу закона домобранскога. п р о в л а ч и т и , п р о в у ћ и коме што к р о з Љуб. 5. заст. свечано увођење у дужност. —

399

УВОДА — УВОЗНИНА Скупите вашу чету. Да ми је овдје код увода банског намјештеника. Шен. [Чета] ће . . . стићи зарад банова увода. Ђал. увода м и ж в. ухода. Вук Рј. уводачица ж радница која уеоди осноеу (у брда, нити). — Комисија . . . расписује конкурс за две уводачице . . . две препредачице. Пол. 1959. уводаџија м в. ухода. — На кули се ватра расјајала, кад ту сједе од Никшића Турци, чаркаџије и уводаџије. НП Вук. увбдилац, -иоца м онај који уводи. — Бријач је . . . уводилац мушкараца у женске одаје. Уј.; Р-К Реч. уводина м и ж в. ухода. — Тко је тамо у тамници тамној, ал' си вила, ал' си уводина.

нпх.

увбдитељ м 1. онај који некога некуд уводи, уводилац. 2. онај који уводи неке уређаје {нпр. цеви, жице), инсталатер. — У трговину се . . . уселио уводитељ водовода. Крањч. Стј. увбдити 1 , уводим несврш. и уч. према увести1. ~ се 1. несврш. и уч. према увести се1. 2. (коме) улагивати се. Вук Рј. увбдити 2 , уводим несврш. в. уходити. ~ се (кога) покр. клонити се, избегавати (кога). — Завиде моме оцу на счсму и нешто га се уводе. Радул. уводни и уводни, -а, -5 1. који се односи на увод; који уводи у нешто, који представља увод, почетак; почетни, припремни. — Зачуше се . . . уводни звуци гитаре. М 1867. Отпочели су на територији Мачве . . . уводне борбе прве непријатељске офанзиве. Ч-М. Обрадио сам . . . културнохисторијске прегледе у уводним поглављима у поједина раздобља [књижевности]. Комб. 2. који служи за увођење, увод чега: ~ цев. Р-К Реч.

Изр. ~ говор, уводно предавање

2

уводница ж 1. в. уходница. Р-К Реч. 2. в. увотка. — Свака овца по јагњицу дала, уводница јањца и јагњицу. НП Вук; Р-К Реч. уводничар м писац уводних чланака. — Уводничар је пронашао да је Гордон прл>ског порекла. Б 1957. Те предности [нису] биле тако колосалне; као што се то причиња уводничару новина. Крл. уводинчарски, -а, -о који се односи на уводничаре. — Служио се артиљеријом тешких . . . уводничарских речи. Дав. уводоравиити, -оравним сврш. довести у водораеан положај; изравнати, поравнити раењачом. Р-К Реч. увођење 1 и увбђење 1 с 1. гл. им. од уводити1 (се). 2. в. увод (5). — Одлучила [је] да оде у цркву на увођење. Бен. увођсњс 2 и увбђење 2 с гл. им. од уеодити2

(се).

увожење и увбжење с гл. им. од увозити (се). ув&жљив, -а., -о који се може увести. Р-К Реч. увбжљивбст, -ости ж могућност увожења. Р-К Реч. увоз и увоз м 1. а. увожење, довожење колима на одређено место (обично жита, сена). — Није могао наћи бољу згоду да нашкоди манастиру. Увоз . . . вина забрањен је. Андр. И. б. место на које се што увози, довози. — Снаху нађе под увозом лица размрскана. Донч. 2. увожење, довоз трговачке робе из страних земаља; увезена роба. — Због укидања увозних царина на житарице, увоз жита . . . је задовољавао потребе тржишта. НЕ. Гуме су из увоза. Дав. увозан и увозан, -зна, -зно в. увозни. увбзити, увозим несврш. и уч. према увести. ~ се путовати бродом, долазити на

свечани говор, предавање онога који се уводи у дужност, звање, приступна беседа; ~ реч броду. — Кад сам се . . . из Црнога • мора кратко излагање приликом отеарања, по- увозио у Дунав, сећам се да се дунавска четка чега (скупа, курса); <~ ч л а н а к в. вода . . . белела. Нен. Љ. уводник1 (7). увозни и увозни, -а, -5 који се односи наувоз, наувожење трговачкеробе изстраних уводпнк' м 1. први, главни чланак у ноеинама, листу. — Са прве стране избачен земаља: ~ артикал, ~ роба, ~ трговина, ~ твртка, фирма, ~ царина. је уводник о сезони лова. Пол. 1957. Пише човјек слабе уводнике у страначким оргаувозник м онај који увози, који се бави нима. Крл. 2. онај који уводи, уводилац. — А ви два свата, два уводника, отвор'те увозом (2). — Експлоатацију нафте кочили су страни увозници. ЕГ 1. Енглеска [је] врата. НП Вук. била главни увозник пољопривредних про2 пзнода. ОП 1. уводник м в. ухода. Р-К Реч. увозаина и увознАна ж такса, царина уводница 1 ж 1. она која уводи. Р-К Реч. 2. предгоеор у позоришном делу, пролог. Бак. за уеоз робе. — Доби град . . . право приРеч. 3. уводна реченица у реченичном периоду. бирати увознину од иностраних вина. В Деан. Рј. 1875. . > • - . - : - --<-. -,*.- * 5

400

УВОЗНИЦА — УВОШТИТИ

било згодно удешено од чешл>а укосника и увозница ж 1. она која увози. — Свака држава . . . увозница извјесне врсте арти- папира увојника. Креш. кала, упутила се да сама производи те увојница ж увојита линија, завојница, артикле. Обз. 1932. 2. дозвола за увоз. Р-К спирала на завртњу. Деан. Рј. Реч.; Деан. Рј. увојничити, увојничим сврш. узети у увознички, -а, -б који се односи на увоз- војску, учинити војником, увојачити. — нике: ~ земља, ~ дозвола. Нико нема самилости да те увојничи. Лал. ^вој и увбј, -оја м 1. трака за завијање увбјчић м дем. од увојак; коврџица. — ране, завој Џ). — Лева му рука беше обмотаНа сљепочице пали су му сиједи увојчићи. на увојима. Шапч. 2. бора, набор. — Вода се Кум. сакушвала по увојима покривача. Чол. 3. уволажа ж зоол. = ухолажа врста мртвачки покров. Бак. Реч. инсекта из рода правокрилаца РогГ1си1а увојак, увојка м 1. увијен, вијугав прамен аипси1ана. Станк. С. косе, облака и сл., коврџа, витица. — Смеђа уволеж м зоол. в. уволажа. Вук Рј. коса . . . падала је у два увојка на бијела уволез и уволез, ијек. увољез и увољез, рамена. Шен. Испод [капе] вире увојци . . . м зоол. в. уволамса. Р-К "Реч. косе. Јое. Ј. фиг. Видјела је на . . . небу увблити се, уволим се сврш. е. увољети увојке облака. Торб. 2. нешпго увијено, савијено (као спирала), део нечег шгпо се увило, се. — Старцем [би] синуло од радости лице када би се ово двоје уволило. Ков. А. савило. — Увојак коре од јабуке лежао је на . . . тањуру. Торб. Наниже увија се танко увољез и увољез, ек. уволез и уволез. црево у многе увојке. Бапгут. 3. а. вијугаеа увбљети се, уволим се (ијек.) сврш. црта, бора. — Докле спаваш једна рука заволети се. невидљива . . . креће мирне црте и прави увољити, -им сврш. одобровољити кога, увојке. Дуч. б. завијутак пута, окука. — На путу што води ка срцу Шумадије . . . угодити коме. — [Знао] сам га . . . и увољити, многим се увојцима силази у Б. Поток. јер ми је по више пута спомињао како му Ранк. 4. навој, завојица завртња, опруге. је мило што сам га се сјетио. Буд. ~ се одобровољити се. Бак. Реч. увоша м = ушоња онај који има велике увојап, -јна, -јно необ. увојит. — Из увојна косотреса, из осмејка . . . у један се уши. — ГГоклепушио жалосно уши тај увоња. Божић. уздах слива: С}х, Делила! Кост. Л. увбњати се, -ам се сврш. усмрдети се. увојаст, -а, -о в. увојит. — Млад . . . Вук Рј. господин . . . увојасте косе. Матош. увор м = ухор израслина на глави коувојачбње с узимање у војску. коши, креста у петла. Вук Рј. увојачити, увбјачим сврш. узети у ^вор и увор м 1. увирање. Р-К Реч. 2. војску,у војну службу,увојничити. —Касније место увирања, ушће, уток, увир. — Мањи га [лугара] увојачили. Новак. Као готов поток у виши увире, код увора своје име глазбеник био је увојачен, служио као подгуби. Њег. Доље на увору глиб се гомила. часник. В 1903. Наз. ~ се ступити у војску, војну службу. — увбрача ж змија љутиџа, отровница. — Хтједох у Пијемонт, да се увојачим. Вил. Туци га као уворачу. ЛМС 1951. увојит, -а5 -о 1. који је саеијен у увојке, увориште с место увирања, утф, ушће. коврџае. — Прво је говорила . . . девојка — фиг. Пошао [је] од познавања материје увојите косе. Макс. 2. који вијуга, прави . . . да би . . . нашао своје креативно увозавијутке, вијугав, завојит. — Очи . . . се риште у њеној врлој снази. Б 1960. . . . поведоше за увојитим3 стрменим путем. увотка ж = ухотка овца која се у трећој Сек. години не ојагњи. Вук Рј. увојито и увбјито прил. у увојитом увоткиња ж крава или овца у трећој облику, вијугаво, спирално. — Почиње да се години. — Ухвати овцу увоткињу. НПХ; пење увојито уз планину. Макс. Р-К Реч. увојица ж 1. завојита линија, спирала: увоштанити, увбштаним сврш. увошстепенице на увојице. Р-К Реч. 2. навој, тити. — Стоје на крми . . . обучени у увошзавојица, увојак на завртњу. Бак. Реч. тањено платно, круто и сјајно као кожа у увојка ж в. увојак. Бак. Реч.

увбјник м у изразу: папир ~ таласаст папир. — Пратио [је] на глазбалу, које је

морскога пса. Дое.

увбштити, увоштим сврш. 1. замочити у растопљен восак, натопити, импрегнирати

УВРАЗИТИ — УВРЕДЉИВ воском: ~ платно. — Бркове завио, као да их је увоштио. Вукић. 2. извоштити (2), истући. Р-К Реч. увразити, увразим сврш. уврсти, уденути (конац у иглу). Вук Рј. уврате ж мн. и уврати м мн. в. увратине. — Нит их [волове] ткогод виче . . . нит их враћа на уврате складне; но су сами лисје узорали. Март. Дубоко доље^, на увратима . . . гледао је за њом Милан. Пец.; Рј. А. увратине и увратине ж мн. место на крају њиве где орач окреће плуг и које остајг неузорано. — Кад бише на увратинама, дете подиже плуг, отресе га, окрете полошке и оритком очисти. Вес. Стајао сам уврх њиве . . . По увратинама цвао је каћун. Чол. увратити, увратим сврш. 1. (кога) позвати путника, пролазника у кућу, свратити (кога). — Како смо живели украј пута, често бисмо увратили путника . . . да окуша наше вино. Нед. 2. заћи, доћи коме на кратко време, учинити кратку посету, навратити се, задржати сеу пролазу, свратити. — Упутише се кнежевој кући . . . те увратише. Мат. На јутарњој кафи, на коју ће телеграфиста . . . увратити, чуће се вести. Нуш. ~ се в.увратити (2). — Они се увратили по плату. Глиш. Прије него ћу . . . поћи к свому послу, увратим се у Марцелову собу. Јурк. Увратим се дућану, те узмем неколико пијавица. Вес. увратка ж бот. биљка из пор. каранфила СегавСшт. Бен. Рј. увратник м ушкопљеник, евнух. Р-К Реч. увраћање с гл. им. од увраћати (се). увраћати (се), -ам (се) несврш. иуч. према увратитНи (се).

уврачати, уврачам сврш. 1. врачањем нанети зло, бацити чини, урећи. — Како ми она [снаја] дође у кућу, пође све наопако, као да је уврачала нешто или уклела. Ад. Уврачат ме је већ могб когод. Ивак. 2. врачањем, гатањем погодити, прорећи. — А ви . . . уврачасте мом јадном Ђаку погибију. Ћоп. К6 да си уврачала, баш погоди кад ћеш на мељаву! Торд. увр^вети и уврвети, -вим, ијек. уврвјети и уврвјети, сврш. врвећи ући, увући се. — Поротници, као мишеви, уврве у свој кор. Боокић. уврвјети и уврвјети, -вим, ек. уврвети и уврвети. увргавати се, -ргавам се несерш. и уч. према увргнути се. — Често се дјеца не увргавају у своје племените родитеље. Старч.

401

бацити се (на> у кога). — Сељаци [се] чудили на кога се Бакоња увргао. Мат. Јест, на њу сам се лицем увргао. Буд. Гледали су њезин карактер . . . да се увргла у свог оца. Кал. увр^бати, увребам сврш. 1. вребајући ухватити, уловити. — Ух, да ми га је где увребати, размрскб бих га. Кост. Л. Сјутрадан је ноћу увребају пси. Матош. Увребао сам те и не пуштам те. Бен. 2. испитивањем, извиђањем сазнати, докучити. — Што се

мене тиче, нећете ништа увребати. Л-К. Изр. ~ згоду (прилику, тренутак,

час) наћи, улучити погодну прилику, погодно време за што. — Кад увребамо прилику треба одједном сви да кренемо. Лал. увреда ж (ек. и ијек.) I. а. речи, поступак којима се некоме наноси неправда, бол, срамота, којима се погађа нечије достојанство. — Леону и Беатричи . , . [бароница] баца најбестидније увреде у лице. Богдан. Он је . . . тешко трпио . . . од увреде коју му је нанијела жена. Крањч. Стј, б. осећање изазвано таквим речима, поступком, љага. — Нити ћу да ступим икад у ред који, док увреду најпре нисам добро спрао. Дим. Повјереник се не осврће на Јосу . . . А Јоси се подигла увреда. Кал. 2. позледа, повреда ране. Р-К Реч. Изр. ~ части изјава, поступак којим се погађа нечија част, углед. увр&дилац, -иоца м (ек. .и ијек.) онај који је некоме нанео уереду. — Прашта безусловно, не чекајући реакцију увредиоца. Сек. Ако је тко . . . дао повод другоме да га увриједи, увредилац се може ослободити казне. Крл. увр^дитељ м (ек. и ијек.) увредилац. — Многим . . . увредитељима од свега срца опрашта. Кор. увредит&љица ж она којаје некоме нанела увреду. — Ниоба . . . сама си крива, о увредител>ице богова, погибији своје . . . дјеце. Наз. увр^дитн, увредим, ијек. увриј^дити, сврш. 1. (кога) нанети коме увреду. — Увредих до срца старога оца. Ранк. Једило га што му овако увриједи понос. Мул. 2. (кога) додиром, покретом повредити рањеног, озледити (коме) рану. — Милисав [рањеник кога друг носи] наједанпут зајаука. — Да те нисам увредио? — упита Марко и застаде. Вес. Како сте слаби . . . у тој тмини могли [бисте] увриједити главу. Шен. ~ се 1. осетити се погођен увредом, примити нешто као увреду. — Павле се због тога још више увреди. Ћос. Д. Нато се Иван . . . доиста увриједи. Шов. 2. повредити се, озледити се. — Ни листом се нисам увредио, ни пером ме није нико додирнуо. Вукић.

уврбдљив, -а, -о (ек. и ијек.) 1. који увргнути се н уврћи се, увргнем се сврш. наследиши нечије особине, уметнути се, наноси, садржи увреду, који вређа. — Мојим 26 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

402

УВРЕДЉИВО — УВРНУТИ

увр^жити се, уврежим се, ијек. увријежити се, сврш. а. пустити врежу, раширити се чврсто прионувши као врежа, укоренити се. — Ступ се не макну, јер му је жив коријен био дубоко увријежен у земљи. Шен. б. фиг. учврстити се, дубоко продрети, примити се, узети маха. — У Давилу је била уврежена неискоренљива заблуда да има неких свесних духовних радња које воде човека ка поезији. Андр. И. Имао [је] у себи клицу онога значаја, која се обично... у каснијој доби у срцу увријежи. Коз. Ј. увременити се, -&иени се (ек. и ијек.) сврш. безл. пролепшати се, изведрити се (о времену). Вук Рј. увретен прил. увис. — Сви са својих места поскакаше увретен. Шапч. Букнувши оздо ода дна вал увретен у висине избацује црни пијесак. Марет. Прескаче преко узица увретен по путу чавленику. Креш. Изр. с к о ч и т и ~ скочити увис с места, без залета. — Трипут дорат увретен скочио. Вук Рј. увретбнати се, -ам се сврш. усеменитисе, избацити семе (о биљкама). Р-К Реч. уврети, уври и уврије (ек. и ијек.) сврш. врењем испарити, згуснути се. Вук Рј. Не дај да уврије [ракија која се пече] . . . Не додаји. Андр. И. Вода у самовару је уврила и ућутала. Сек. уврети, уврем, ијек. увријети, сврш. 1. изгубити се, нестати у другој води, улити се. — Уврите у виши поток, да вас суха земља не попије. Љуб. 2. увући, угурати. — Пригурио [се] сасма, само што није увро главу међу ноге. О-А. ~ се 1. упрети се. — Оне се сад уврле у његово грозничаво било као у сићушну увређеност, -ости, ијек. увријеђеност, ж осећање, стање онога којијеувређен. — Мучила шкатуљу. Божић. 2. увући се. — Нек ти се [га је] радозналост да ли се оне вечери, увре у растрижену доламу. Павл. уврије-, ек. увре-. уклонио од стида или од увређености. Сек. Своје одушевљење показивала [је] на тоуврискивати се, -искујем се несврш. божњој узнемирености и увријеђености. вриштати, поцикивати. — Девојке ћућоре, Шег. уврискују се. Дом. уврежбвати се, -бжавам се = уврежиуврљати, уврљам сврш. покр. угазити, вати се несерш. и уч. према увреокити се. изгазити. — Четници су у њој [колибиј уврежен, -а, -о, ијек. увријежен 1. трп. ноћивали3 снијег уврљали. Лал. прид. од уврежити се. 2. који је узео маха, уврнут, -а, -о 1. трп. прид. оду«рнути{се). укорењен, дубоко усађен, раширен. — Смео, 2. фиг. смушен, сулуд. — Како би се . . . енергичан, са јако увреженом навиком за објаснио сезонски успех . . . уврнуте логике. систематски рад. Бар. Не могу се само тако Радул. мијењати увријежене догме. Фелд. уврнути, уврнем (аор. 2. и 3. л. уврну, увреженост, -ости, ијек. увријеженост, уврну и уврте) сврш. 1. увијањем,завртањем Ж особина онога што је уврежено. дати нарочиш, обично спирални облик. — Кб бркове своје и дух свој уврнем. Дим. у в р е ж и в а т и се, -ежујем се несврш. — Уврну брк и све присутне премери поглеуврежавати се. — Много [се] боље и снаждом. Бар. 2. загасити, окрећући увући (нпр. није уврежује у памет све оно што нам је фитиљ, стењак петролејске лампе), угасити; сада на памети. Вил.

увредљивим понашањем према њему не могу да га се опростим! Јакш. Ђ. Истину изговорити у увредљивоме облику је изазовно. Крл. 2. који се лако вређа, осетљив на увреду. — Немогућ је, увредљив, суров је, груб. Дав. увр^дљиво прил. (ек. и ијек.) на увредљив начин, наносећи увреду. — Описује како је Анока пала у загрљај заови Петрији према којој је увредљиво поступила. Глиг. Разговарали су управо о Женама . . . бесрамно и увредљиво. Донч. уврбдљивост, -ости Ж 1. особина онога штојеувредљиво, што еређа. — Она [погрда] је давно изгубила своју првобитну увредљивост. Пав. 2. особина онога којије осетљив на увреду, који се лако вређа. — Јовану се жалио са увредљивошћу и слободом коју никада пред другим . . . није имао. Вуј. увређен, -а, -о, ијек. увријеђен 1. трп. прид. од увредити (се). 2. презрен, потцењен. — Њезине горке ријечи . . . не бијаху ино него жуч увријеђене њезине љубави. Том. 3. који изражава увређеносш. — Споро, и са неким увређеним једом, увиђам да [Змај] нимало не хаје за моје ћуди. Леск. М. 4. (у именичкој служби) онај који је претрпео увреду, понижење. —- Отишао је у шуму — у то једино прибежиште потиштених и увређених! Дом. увређбник, -ика м (ек. и ијек.) онај који је увређен. Бен. Рј. увређено, ијек. увријеђено, прил. на начин који одаје увређеног, показујући се увређен. — Чика Јеврем увређено спусти слушалицу. Пол. 1959. Ја3 издати вас! — избечим се увријеђено. Пав.

УВРНУТОСТ — УВРТЛОЖИТИ СЕ

403

смањити (светло лампе). — Уврне лампу и убројати, укључити. — Строганов је порулеже у постељу . . . гледајући у слаб плави чивао: да се Србија стара да у своје тражбине уврсти све своје потребе. Нов. [Принпламичак. Дом, Уврнуте су свуда еветиљке па чкиље. Вас. 3. (пре)савијањем задићи, по- цеза] покуша . . . да [Исаковича] . . . уврсти у своју пратњу. Црњ. Можда ће ме уврстити давшпи, посувратити, заврнути: ~ рукаве. и у пјешадију или коњицу. Крањч. Стј. — Сиротиња . . . покрива леђа и главу ста~ се поставити се, стати у ред, врсту, ром врећом, уврнутом као капуљача. Андр. И. 4. окретањем, увцјањем учшшти даусахне, укључити се, улазећи наћи место. — Пошао [Лаза] да се уврсти у поворку. Ман. Ти су да отпадне. — Зао ветар уврне петељку и загуши цвет. Сек. 5. наглим окретањем задати се стихови . . . већ уврстили у живу хисторију. Уј. бол, извити: ~ коме руку. Р-К Реч. 6. окретањем, увијањем начинити, усукати: ~ увртавати, увртавам несврш. в. уврконопац, уже. Р-К Реч. 7. фиг. притегнути, тати. — На коглове Снаге увртавају безпритиснути (кога); навалити што на кога. број славина. Цес. А. — Закон може тебе да уврне само ако ја увртањ, -тња м ваљкаст клин са завојихоћу. Нуш. Тер ћемо им уврнут порезу. цом, завртањ. — фиг. Показао [је] чврстину Март. 8. увртањем, увијањем ујаловити, своје руке и стегао земљу до последњег уштројити,ушкопити, кастрирати: •—• бика, увртња. Јов. С. ждрепца, овна, Р-К Реч. 9. в. уврџути се (5). увртање с гл. им. од увртати (се). Изр. ~ коме шију убити кога. ~ се 1. уковрчити се, увити се, усукати увртати (се), уврћем (се) несврш. и уч. се. — Бич с таквом силином расече , . . према уврнути (се). — Овде [на врату] тек блузу . . . да се парчад уврну као лишће треба бити пажљив са сечивом јер се брада запаљено ватром. Моск. 2. фиг. пресахнути, ту увртала у мале праменове. Пол. 1973. престати. — Рекао бих, уврну се и Радина увртач, -ача м 1. онај који штроји, срећа! Ћип. 3. увратити се, свратити коме шкопи увртањем. Вук Рј. 2. алат заувртање. при пролазу. Вук Рј.; Р-К Реч. Бак. Реч. уврнутост, -ости ж стање, особина онога увртети и увртети, -тим3 ијек. увртјети што је уврнуто. и увртјети, сврш. 1. врћењем, окретањем уврставање с гл. им. од уврставати (се). увући, учврстити, углавити: ~ завртањ. — уврставати (се), уврставам (се) несврш. Употреба металне матрице у коју се уврти и уч. према уврстати (се). чеп . . . је допуштена. Ног. 2. врћењем дати уврстак, -ска м оно штоје негдеувршћено, (чему) облик, направити, упрести, усукати. — фиг. Моја јадна песмо . . . волео бих да уведено. — Стајаше . . . међу огласима уврси ми повесмо, да из те[бе] дивно ја увртим стак: Господину Ф. Том. уврстати, -ам сврш. 1. посшавити у ред, уже. Радич. Изр. — што (себи) у г л а в у бити заоврсту, поређати. — Унутра уврстани столови купљен неком мжли, идејом, замислити нешгпо. за оне који пију. Дов. Са једне и са друге — [Комесар и бискуп] су били . . . увртели у стране . . . нижу се уврстани сеоски домови. Матош. 2. распоредити у бојне редове, по- главу да га [Исаковича] покатоличе. Црњ. ~ се 1. врћењем, бушењем се негде увући. стројити. — Султан уврста Влахе под Моха— Најпре се [црвић] уврти у лику, обично чем. Њег. ~ се 1. поставшпи се у врсте, поређати при врху дрвета, и ту презими. Тод. 2. упрести се, усукати се. се, постројити се. — Гомила уврста се у Изр. ~ коме у г л а в у наметнути се полукруг. Мат. 2. нарасти у висину, добити веће размере. — Уврстао се виноград. Вук Рј, комеу свести, заокупити кога (о мисли, идеји). — И то му се тако уврте у главу, да му се уврсти 1 и уврсти, уврзем сврш. увразичинило неће моћи преживети, ако би је ти, уденути (конац у иглу). Вук Рј. [птицу] поп Вујица однео. Глиш. 2 уврсти се, уврзем се сврш. увући се, увртјети (се) и увртјети (се), -тим (се), увртети се. — Уврзло му се . . . одједном ек. увртети (се) и увртети (се). у главу да ће то помоћи. Ћоп. увртка ж навртањ, навртка, глава уврстити, уврстим (трп. прид. уврш- завртња, шрафа. Р-К Реч. тен и увршћен) сврш. а. унети, ставити увртложити, -им сврш. увући у ертлог. (кога, што) на одређено место међу друге. — — Човјечанство мора да . . . уништи и Српска књижевна задруга уврстила [је увртложи тежу тмине. Кос. Јоаникија Памучину] . . . у именик писаца. ~ се почети се окретати у ковитлац. — Поп. П. За Гетеа је човјек складно уврштен. Испадали [су] из гужве као жбице из увртУј. Један талијански туристички брод уврложеног сломљеног точка. Цес. А. стио је у своју руту и наш Раб. Вј. 1970. б. 26*

404

УВРЋИ СЕ — УВУЋИ СЕ

уврћи се, увргнем се сврш. = увргнути се. уврућити, уврућим сврш. загрејати, учинити да што постане вруће, угрејати. — Гријање . . . заудара по угљену . . . [и] по уврућеној гуми. ХР 1928. ~ се постати врућ, загрејати се. уврх предл. с ген. 1. на врху, на крају горњег дела чега. — Једна каменица тресну га уврх чела. Лал. Ујакова колиба била је смјештена уврх уског језика пољане. Ћоп. Вјеверице . . . се играју . . . уврх шумскога храста. Крањч. С. Милка је сједила на столици, уврх собе. Ћор. 2. на челу чега. — Сасвим горе уврх стола седела је нека девојчица. Рист. Изр. — ' < г л а в е ерло много, преко сваке мере. — Протеклих мјесеци . . . имала је посла уврх главе. ВУС 1973. увршан, -шна, -шно вршком, преко мере пун, препун: ~ чанак брашна. Вук Рј. фиг. Утоли увршну груд. Одмиче се брже од кола. Божић. увршивање с гл. им. од увршивати (се). увршивати (се), -ршујем (се) несврш. и уч. према увршити (се). увршити, увршим сврш. 1. ершком напунити, препунити. — Ах, бол ће јој донети, црнину њену да зацрни тешку, загорча живот скрушен, јадима увршен. Кош. 2. уобличити као врх, даџи облик врха. — Потшишану браду увршио шиљак. И. ~ се уобличити се као врх, добити облик врха. — Свила власи плави' увршила се у котуру . . . на лепој глави. Кош. увршљати, -ам сврш. угазити,утабати. — Чавка или врана . . . пада . . . крај каквог сена, око кога је утапкано и увршл>ано. Дом. Увршљали су . . . снијег наоколо. Лал. уврштавање с гл. им. од уврштавати уврштавати (се), уврштавам (се) = увршћивати(се) несврш. иуч. премауврстити увршћавање с гл. им. одувршћавати(се). увршћавати (се), увршћавам (се) несврш. «. увршћивати (се). увршћнвање с гл. им. од увршћивати (се). увршћивати (се), увршћујем (се) несврш. = уврштавати (се). увула ж лат. анат. ресица на меком непцу. Кл. Рј. увуларан, -рна, -рно ресични. увући и увући, увучем сврш. (аор. 2. и 3. л. увуче; р. прид. увукао, увукла и увукла^ -ло; трп. прид. увучен, -а, -о и ув^чен3 -бна, -бно) 1. вукући унети, допре-

мити (што), довести у одређен простор, у унутрашњост чега. — Ваља ми [у домј и ући и терет цео са собом увући. Марк. Д. Отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара. Сек. 2. угурати, угпаћи што у неки отвор, у унутрашњост чега или између чега; завући, заденути, уденути: ~ кл>уч у браву, ~ конац у иглу. 3. повући унутра., унатраг нешто истурено; скупити, сакрити (мачка канџе, пуж рогове): ~ главу, ~ трбух. 4. упити, усисати (мирис, влагу); удахнути, повући (ваздух, дим при пушењу). — Соба је . . . увукла у себе неки нарочити мирис. Црњ. Испрси [се], увуче зрака и . . . звиждну у прсте. Сим. Увуче два дима. Фелд. 5. а. учинити да неко учествује у чему, укључити кога у што. — Био је увучен у ватрену препирку с француским гренадиром. Крањч. Стј. Био је за то да се Злата увуче у рад. Поп. Ј. б. умешати, уплести когау што (обично непријатно). — У Цариград је стигао нови посланик француски . . . са нарочитим задатком да Турску увуче у рат с Русијом. Нов. Није хтео да у нове непријатности увуче . . . свог присног пријатеља. ЛМС 1951. Био [је] узрујан што је у такву неугодност увукао [жену]. Креш. Изр. ~ душу (у се) повући се у себе, држати се по страни. — Треба увући душу у се, не мијешати се у усташке послове. Ћоп.; ~ ј е з и к погрд. ућутати, престати говорити. — Нареди [жени] да увуче језик и не буни . . . село. Андр. И.; ~ р о г о в е в. уз рог (изр.). ~ се 1. а. провлачећи се, завлачећи се ући, сместити се у унутрашњости чега. — Морао [се] увући кроз један мали отвор на таван. Брл. Госпођа се . . . увукла . . . у кревет. Јонке. 6. неопажена, тихо ући, ушуњати се. — Увукао се у собу . . . легао поред врата и заспао. Ћос. Д. фиг. Полако, полако увукла се пропаст у јадну ову кућу. Војн. Осјећала је да се у њу нешто увукло што она није дотада осјећала. Мил. 2. склонити се, повући се; сакрити се. — Мајстор Коста је . . . издао један део куће и увукао се са Срећком у крило. Сек. Усред бијела дана спустила би ролое на прозорима и увукла се у најцрњи мрак. Бег. 3. а. силом или лукавством продрети негде,угурати се, заузети неко место, положај између чега. — Турска војска увукла се као клин између наших трупа. Јов. С. У тај апарат увукло [се] много непријатељских елемената. Ч-М. У војсци се увукао у пуковнијску кухињу. Јонке. б. продрети, укоренитисе. — Ово полицијско гледиште на одржање поретка . . . увукло се свуда: у општину и суд, у школу. Марк. Св. Он је будно п а з ш да се не би . . . увукао у његове редове безбожни либерализам. Мар. 4. обући одело (рбично одвећ широко), обути

УВУЧЕН — УГАЉ

405

да искористи. Сиј. б. смишљати. — Вукашин и његов поузданик . . . угађају своје кобне планове. НК 1946. ~ се слагати се, одговарати. — Пусту тишину ладањску ублажава . . . свирка повјетарца . . . и чобанских свирала, с којима се лијепо угађају веселе пјесме тежака. Јурк. угађач, -ача м 1. онај који некоме угађа, повлађује;којисенекомедодворава. — Тоје . . . можда један од најнеугоднијих људских »заната«, ако се не жели бити импресионистички рецензент угађач. КН 1960. 2. усклађивач музичких инструмената, штимер. — Угађач клавира . . . изгори . . . без круха и ловорових грана. Полић. угажен, -а, -о 1. трп. прид. од угазити. 2. утапкан, утрвен. — Да наметне своју вољу . . . довољно је да исприча . . . о генију који не иде угаженим стазама. Грол. угаз м угажена стаза. — Почињу се верати муљичном жилом . . . покушавајући пронаћи какав вијугаст угаз. Боокић. угазити, -и,м сврш. 1. (у што) а. газећи ступити, крочити, заћи (у нешто). — У Тису воду угазио. НП Вук. Урош . . . прегази поток и угази у папрат. Ћос. Д. Папцима [свиње] угазе у валов. Петр. В. Замути и запетља на концу као човјек који је угазио у балегу. Донч. б. упустити се, увалити се у што, загазити. — Ако угази Србија у рат, и ми ћемо онога часа. Нен. Љ. Кад једном у то већ смо угазили, на пола пута остати нам није. Огр. 2. (што) газећи утабати, згњечити. — Уске путањице . . . су официри . . . временом угазили шетајући се горе-доле. Вас. Пут између заселака постоји само ако су га становници сами угазили. ВУС 1972. 3. нагазити на што, стати на ногу коме, ступити на што ногом, згазити. — Корак јој је кротак . . . мрава угазила не би. Ђон. [Мазга би ] му . . . угазила на ногу. Кал. А.упрљати се газећи по чему. — Угазит ће бијеле зелдае, па ће сав под умазати. Бен. Изр. ~ у к р в почети проливати крв, угађање с гл. им, од угађати (се). упустити се у крваву борбу. угађатв, угађам несврш. 1. несерш. иуч. угаипити се, -им се сврш. неопажено према угодити. 2. а. удешавати, подешавати; давати нечему одређен израз, изглед; погађати. отићи, изгубити се, нестати. Вук Рј. — Разговарају се . . . о цени и сваки угађа угал, угла м в. угао. — Дошавши на за себе. Вукић. Кораком лаким, невјестачким, угал од улице, скиде свој шешир. Ат.; који је навлаш угађала, пође вратима. Сиј. Вук Рј. Лице му угађа јад, ниску молбу. Кал. б. угапни, -а, -б в. угаони. — Својим пјес(у нешто) слагати се, подешаеати се (са киме мама положио је угални камен културној или са чиме). — Судници виде да Мијат не . . . задаћи. Марет. казује како је њима мило и не угађа у Друшобућу (обично одвећ пространу). — Поново се увукао у наранчасте чизме. Крањч. Стј. 5. (р нечем што стрчи, што је истурено) повући се уназад. — Неке гвоздене шипке једнако излазе из ваљка. А увуку се, а истуре се. Сек. Изр. ~ коме под кожу додворити се, умилити се коме; ~ у себе (у се) одвојити се од људи, повући се у самоћу; постати неповерљив према околини. — Од тада се некако ућутао, увукао у себе, и копнио. Ћос. Д. увучен, -а, -о и увучен, -бна, -бно 1. трп. прид. од увући (се). 2. склоњен у страну, у дубину чега, завучен. — Он се загледа у осветљене прозоре . . . дубоко у дворишту увучене куће. Вас. 3. (у себе, у се) тих, миран, повучен {у себе). — Озбиљан увучен у себе, диви се оцу као умјетнику. Цар Е. Изр. ~ р е д ред којим се почиње одсек, пасус у тексту. увученост и увученбст, -ости ж особина, стање онога што је увучено; повученост, запгвореност у себе. — Увученост кичме јахача при скакању игра нарочито важну улогу. Јах. Залуду је . . . пужевска увученост. Сим. увце, увца и увцета с дем. од уво. угагричитн се, -и^и се сврш. добити гагрице, жишке (о зрнастој храни, сочиву, пасуљу и сл.). угаднти, -им сврш. запрљати, укаљати, опоганити. ~ се запрљати се, загадити се; опоганити се, заразити се, окужити се, инфицирати се. — Хоће [рана] и да се угади, ето, везао си прљавом марамом. Нуш. угађај м удобност, угодност, згода. — Газдиница је . . . набрајала: О, мој Симо, мили господару . . . хоће ли ти бити угађаја? Хоће ли ти бити тврдо без душека. Ћор. угађалица ж и м особа која некоме угађа— Ви сте свому послу мајсторица, а к тому мени угађалица. Јурк.

кове ријечи. Љуб. Ја гледам у стопе Дурмишове. Угађам у њих [каже Софија]. Сиј. 3. а. домишљати се, премишљати. — Могао је докон да угађа . . . шта ће . . . и како ће. Вукић. Он је дуго . . . угађао како Колашинце

угаљ, угља м природно чврсто гориво настало дубоко у земљи распадањем органских, претежно биљних материја, без присуства еаздуха, угљен: камени ~ , мрки ~ . — Из угинулих и у води угљенисаних старих

406

УГАНУТИ — УГАРИТИ

папратница изградиле су се моћне наслаге каменог угља. Станк. С. Изр. д р в е н и ~ несагорели остатак добивен сагоревањем дрвета уз недовољан приступ ваздуха, ћумур. — Дрвени угаљ (ћумур) добива се сувом дестилацијом дрвета. Ж-Л.; ж и в и ~ жар,жеравица; к о ш т а н и , ж и в о т и њ с к и ~ врста угља добшеног сувом дестилацијом животинхких костију. Ж-Л.

се те напасти истом онда када сврнусмо за углом. Наз. Изр. ~ г л е д а њ а , п о с м а т р а њ а гледиште, становиште; м р т в и ~ в о ј н . мссто, простор ван домашаја артиљеријске и митраљеске ватре. — Уклонише [се] са ћувика и заклонише у мртви угао. Пер. угаонн, -а, -о 1. који припада углу: ~ простор, ~ поље. 2. којисе налази науглу. — Наталија је седела у крајњој угаоној соби. Моск. уганути, уганем сврш. повредити ногу Изр. ~ к а м е н , стуб фиг. темељ, стуб, или руку прекомерним напињањем зглоба, истезањем зглобних тетива, искренути зглоб, основа. — Долазили су и одлазили нови песници . . . Његов [Бранков] угаони камен ишчашити. — Старац се саплео на остругу, остао је нетакнут. Михиз. Сви који страдају пао и угануо ногу. Дом. Веле да си ногу и умиру за своје истине . . . угаони су каугануо. Бен. мен у будућој згради новог човјечанства. уганутбст, -ости ж и угануће с мед. Андр. И. повреда зглоба настала истезањем тетива угаоник м угаони камен; фиг. темељ, или кад једна кост у зглобу изађе из свога основа. — [О тој старој тврђави] су . . . лежишта, ишчашење. — Угануће зглоба . . . пјесници писали хексаметре, као о једном од представља најчешћу повреду насталу услиосновних угаоника западне културе. Крл. јед наглог покрета. Тен. угар 1 ж и м I. оршшца, њива која се угааање с гл. им. од угањатпи1. после жетве преоре да одстоји пре новог сејаугањати 1 , угањам несврш. в. угонити, ња ради побољшања приноса. — Плужи њиве и угаре. Јакш. Ђ. Стада шарених крава утеривати: ~ овце у тор да се помузу. пасла су по угару. Бен. 2. угарење, орање. — Деан. Рј. Волови ми . . . орни . . . И тако, заврших ја 2 угањати , угањам сврш. наћи, пронаћи, угар некако на брзину. Лал. Земљиште . . . задесити. — Једва сам га угањао. Вук Рј приправљено за угар за слиједећу годину. угао, угла м 1. геом. = кут (1) а. део Франг. равни ограничен двема полуправама које полазе угар 2 м угарак. — Срдашце . . . гори из исте тачке: оштар ~ , прав ~ 5 пун ~ 3 кано угар луча. Март. раван ~ , туп ~ , теме угла3 крак угла; угаравити, угаравим и угаравпти, -им физ. одбојни ~ 3 преломни ~ , упадни ~ . сврш. умазати, упрљати гаром, огаравити. б. место, простор између двеју унутрашњих Р-К Реч. страна неког предмета које се спајају, најугарак 1 , угјјрка м а. комад запаљеног, чешће између два зида у некој просторцји. — делимично изгорелог дреета. — Неке [гљиве] Ја сам сео у угао . . . и гледао је. Лаз. Л. положи наглавце врх живих угарака. Гор. Проводећи нас кроз све углове . . . цркве, фиг. Угарак мржње разгоријевао се. Донч. показао нам је . . . многе стародревне реткости. Нен. Љ. в. скровито, заклоњено место. б. остатак делимично изгорелог дреа, огорели — Богомоља [је] одјекивала до у невидљиве комад дрвета. — Спотаче угарке и ватра плану. Вес. Указаше [се] . . . запуштене углове и дубине. Андр. И. Стигавши у мраку из ноћног угла, стане. Визн. фиг. У угљарске колибице, испред којих је читаво земљиште било опрљено, пуно угарака. угловима свога сећања носе тешке поразе. Ћоп. Поп. Ј. 2. део неког места, простора, крај, Изр. бацити, гурнути ~ у шта предео. — Сунчано руменило обоји . . . и изазвати пожар, запалити што. — фиг. најзабаченије углове Београда. Андр. И. Такве су песме кадре да баце угарак у доУ . . . најудаљенијем углу ове наше планете маћи живот. Нуш. они се на путовању налазе. Нен. Љ. 3. шиљат крај неког предмета који чине његове угарак 2 , угарка м бот. глаеница С1аукерз иеице, стране, зидови; шиљат крај тканине; ригригеа. Сим. Реч. рогаљ. — Осим плоха, запажамо на кристалу угаривање с гл. им. од угаривати. бридове (ивице) и углове (рогљеве). Тућ. Преко пута . . . дућан. На углу камен, пола угаривати, угарујем несврш. и уч. према у кућрг, пола у тротоар узидан. Сек. [Брише] угарити. углом кецеље поцрвенели нос. Моск. 4. угарити 5 угарим сврш. узорати обрадиво меспго где се састају, секу две улице или где савија низ зграда. — Н а угловима се иску- земљиште и оставити извесно време незапили ђаци и весело разговарају. Јак. Лишимо сејано, да би се одморило и постало плодније. —

УГАРИТИ СЕ — УГАСИТИ СЕ За пшеницу и јечам земљу ору . . . два пута: лети угаре, а у јесен изору ралом. Дед. Ј. угарити се, угарим се сзрш. омртвити од загрејаности. — Мене спопала климавица и дријемеж . . . јер се бијах угарио од оне ватрене омарине. Љуб. угарица ж угарак1. — Марију тишташе . . . жалостиво пуцкарање угарица вани на огњишту. Цар Е. угарница ж угар (1), угарена њива. — Иде на угарнице да оре за пролећни усев. Ад. Попела [се] у селу на звоник да свиче момка са очеве угарнице. Вел. угарњача ж бот. агр. јесења, озима репа Вга881са гара гар1Гега. Рј. А. ^гарска ж (дат. Угарској) држ&ва у Средњој Европи, Маџарска. угарски, -а, -о који се односи на Угарску, маџарски. угацчина 1 ж аугм. од угарак. Р-К Реч. угарчина 2 ж време кад се ерши угарење, преоравање. Рј. А. угарчић м дем. од угарак1. — Изнесе му из куће угарчић да припали лулу. Глиш. угас 1 м бот. биљка из пор. крсташица, крстовник НабШПшт оШста1е. Сим. Реч. угас 2 м угаснуће, гашење. — На самртном часуз на своме угасу. Змај. Пусти их [папире успомена] да табанају по столу . . . »за припалу и угас крсне свијеће«. Јел. угаса м и Ж особа без мушког порода; погрд. онај који ништа не представља, који је раван гашењу потомства, изрод. — Она . . . удари у плач. — Слути, кућна угасо! Слути! — раздера се Марко. Лоп. угасан, -сна, -сно (обично одр.) I. а. који затире,истребљује,доноси смрт, смртни. — Ударимо ли странпутицом, набасаћемо на угасну погибију. Љуб. б. којије без (мушког) порода. — Леле њојзи угасној, гдје погибе до краја сама! Љуб. 2.угасит, загасит,

407

... попијевке он би угасио! Ботић. б.смирити, стишати (гнее, бес, јарост). — Чим да заплаши његово свирепо срце . . . угаси бес и приведе смирењу. Ћос. Д. Онај ти неће гњева угасити. М-И. в. (дах, осмех) задржати дах, престати дисати, осмехшати се. — Она се подиже на прсте, угаси дисање. Божић. Везир је угасио свој осмејак. Андр. И. 3. а.унишптти. — Ми морамо . . . угасити свако њемачко огњиште отпора на Балкану. Зог. б. убити, усмртити, одузети живот. — Мале ранице, а угасе човека као да је свећица. Сек. Пушка, која га је прије неколико минута могла угасити . . . смиловала се његовом животу. Лал. Тко је тај, који ме љуби толико, да за мој ће живот свој живот угасит? Цес. Д. 4. разг. зло проћи, пропасти. — Рањен сам пет пута смртно, али сам овај пут дибидуз угасио! Вин. Изр. ~ ж е ђ узимањем воде или какве друге течности утолити осећај жеђи; ~ к р е ч прелити живи креч (еодом ради добивања гашеног креча); ~ ( к о м е ) свећу уништити, упропастити кога. — [Гарсија] је угасио свећу много вештијима но што си ти. Грол.; ~ к р с н у с в е ћ у (славу, кућу^ л о з у , огњиште, род, племе) а) (коме) затрти, истребити нечију породицу, род, племе; б) учинити да неко остане без потомства, оставити без наследника; ~ мотор кскључити мотор из рада. ~ се 1. а. престати горети, светлети. — Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси. Вес. Сијалица се угасила. Рист. фиг. Суђено је тако да све се оно лијепо у срцу, што једном само у животу сине, угаси. Огр. б. изгубити жиеост, сјај, боју, потамнети; ослабити, изгубити снагу, јачину. — Усне му се обесиле, поглед напола угасио. Цар Е. Лијепе слике се угасиле од леденог даха. Кал. 2. а. престати поспгојати, нестати, изгубити се. — Наш је живаљ преовладао нарочито око половине XVII века, кад се мађарска општина сасвим угасила. Петр. В. Угасила се свака успотаман: •—• ц р в е н о . мена. Наз. Угаси се свирка, вика и пијанка. угасив, -а, -о = угашљив који се може Кош. Нешто се смијех угасио. Кал. Шта би угасити, који се лако гаси. било кад бисмо . . . растурили одред? . . . угасАвач, -ача м предмет за гашење борба би се угасила. Ћос. Д. б. умрети. — опушака. — Гњечио [је] угасивачем у пепеУгасише се у једном бурном моменту отац љари свој чик. Бег. и син. Сек. Њен живот угасио се прије почетка безазлене операције. ВУС 1974, в. угасит, -а, -о који је тамне, затворене престати излазити (о каквим публикацијама). боје, таман, мрк, загасит. — На њима су — Бечке Новине Сербске угасиле су се . . . одела угаситих боја. Андр. И. 1822. године. Петр. В. 3. престати (о жиугасити, угасим сврш. I. учинити да воту), престати радити (р моторима). — нешто престане да гори или светли,утрнути. — Леже у кревет, угаси свећу и покри се. Живот јој се тихо и незнано угасио. ПерЈедан смо [тенк] изгубили — угасио му се Лаз. Л. 2. фиг. а. спречити да се нешпго (неко осећапе) развије, угушити, сузбити. — мотор. Дед. В. 4. истећи, проћи, престати Да бих угасио у њој и најмању сумњу . . . важити. — Мандат је те Скупштине . . . рекнем јој... Лаз. Л.ЈХа ага знаде шта га чека угашен. Јов. С. 5. изумрети, затрти се. —

408

УГАСИТО — УГИНУЋЕ

Чије ово плеће те га гледам? Његова се кућа угасила. Њег. Хтео је . . . да се благородно племе . . . с њиме угаси. Петр. В. Изр. угасила му се свећа а) пропао је, с њим је готово; б) остао је без мушког порода. угасито- као први део сложених придева означава тамнији прелив боје: угаситозелен, угаситоплав3 угаситоцрвен. угаситбст, -ости ж особина онога што је угасито. угасли, -а, -о који се угасио, изгубио сјај, угашен; беживотан. — Вуче имагинарне димове из своје угасле луле. Десн. Командант је био сав испијен . . . угаслих очију. Јак. С угаслога ока сузе . . . се роне. Домј. На угаслу лицу болесникову указа се благи смијешак. Леск. Ј. угаслица ж бот. в. разводник (5) 8о1агшт <1и1сатага. Сим. Реч. угасник м човек који нема мушког порода, с којим се гаси род, лоза. — Ја нијесалгЛфцина ни угасник, него пун синова. Љуб. Обузети су бригом о продужењу своје лозе . . . Несрећа је бити угасник, без порода. Цвиј. угасница ж бот. в. разводник (3). Сим. Реч. угаснули, -а, -о в. угасли. — Потамнеле и угаснуле очи њихове зуре у даљину, а тела су укочена. Јак. Све се точи у моје мртве, угаснуле очи. Кркл. угаснути, угаснем и угаснути, -нем сврш. 1. в. угасити (1). — Сила вјетра угасну у један трен . . . фењер. Војн. А мене . . . узеле очи пећи. Ја их . . . тарем и тарем да угаснем пламен у њима. Гор. 2. в. угасити се (1, 2, 4). — Преврну лалшу . . . фитиљ угасну. Андр. И. Око му угасне . . . Мр.тав је. Маж. Ф. Нека никад у вама не угасне нада. Матош. Нитко не може бити кажњен ради дјела . . . чија је кажњивост угасла. Мј. 1926. ~ се угаснути (2), угасити се. — Сунце се угасло, настало је вече. Бен. угаснуће с гашење, престанак горења. — Као да смрт људска није угаснуће једне обичне, потпуно безвриједне жигице? Крл. угатати, угатам сврш. в. уврачати. Р-К Реч. угатњак м гаћњак, свитњак. Р-К Реч. угаћати се, -ам се и угаћити се, -им се сврш. обући гаће. Рј. А. угашљив, -а, -о = угасив. — Он би имао . . . малену као кријесница угашљиву искру. Цес. А.; Р-К Реч. угвбздити, угвбздим (трп. прид. угвожђен) сврш. ставити кога у гвожђе, у окове,

стаеити коме окове, окоеати. — Поче љубити угвожђеног и тепати му. Куш. угети, угнем сврш. покр. в. угнути. — Десно је лежала угета крајина у маглама. Кик. угнб м угнуто место, мало улегнуће, удољица. — Риђуша је осећала . . . под копитом угиб утабаног пута по коме је стално касала. Чипл. угибањес гл. им. одугибати иугибатисе. угибао, -бли ж угиб. — Таљиге вуче . . . блатњав коњић . . . Ноге му дрхћу . . . оне две угибли испод слабина брекћу. Нуш. угибати, угибам и угибљем несврш. и уч~ према угинути, липсаеати, цркатти. — Големи дио, чак и милијарда младунчади, угиба. НЕ. угибати се, угибам се и угибљем се несврш. 1. а. угињати се, савијати се, повијати се (под теретом). — Њива се угиба од рода. Коч. б. кретати се валовито, таласати се, њихати се. — Стао па гледа у коло како се . . . превија и угиба око свирца. Ад. 2. указивати поштовање наклоном, клањати се; потчињавати се^покоравати се. — Цјелива младу своју суђеницу и угиба се старијему брату. Шен. Све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне. Ранк.; Деан, Рј. 3. (коме, чему) избегавати (некога, нешто), уклањати се. — Узалуд сам салијетао Баторића, — он се угибао томе. Ђал. Куда је он пролазио, свак му се угибао. Војн. уг&бач, -ача м дрво којим се савијају обручи. Рј. А. угДбљив, -а, -о који може да се угиба, повија, лако покретљив, савитљив, гибак. — Заривши стопало у земљу . . . у струку угибљив, али крепак, он [јаблан] бије увис . . . бије пркосно. Зог. угибнути се, угибнем се и угибнути се, -нем се сврш. угнути се, повити се. — Даске . . . се угибоше под њим. Ћор. Лабрња јој се угибну мало. Боокић. угинути, -нем (аор. угинух и угибох, 2. и 3. л. угину, угибе ц угибе) сврш. 1. а. завршити живот, престати живети (о животињама), липсати, црћи. б. скапати, умрети. — Из куће ми само дете остало . . . Заложите да га огрејем, угинуће ми. Ћос. Д. фиг. Чија је угинула звијезда? Твоја или мајчина? Јел. 2. престати постојати, пропасти, нестати; изгубитисе. — Ова установа убрзо је угинула. Јов. С. И глас му угину мукли под звијездама ноћи ове. Видр. угинуће с губитак живота, смрт; смртност (животиња). — Ниска [је] продуктивност стоке, велика угинућа. ПИ 1950.

УГИЊАВАТИ — УГЛАИСАТИ СЕ угињавати, -ињавам несврш. и уч. према угинути. уги&ање с гл. им. од угињати (се). угив»ати (се), -њем (се) несврш. и уч. према угнути (се). угнпсати, -ам сврш. ставити у гипс, обложити гипсом. — Укочио се . . . отежала му глава као отекла и ноге као угипсане. Гор. угич м тур. покр. 1. ован предводник (са звоном о врату). — Ту се скупи стока . . . и креће се уз клепет угича. Панч. 2. фиг. најугледнији човек у племену, првак. Рј. А. углава ж покр. уговор, договор; закључење (какве везе, односа и сл.у. ~ брака. — Углава је да приспије војска . . . о Госпођи малој. Њег. Сад се пољубите, као што је ред при углави мира! Мат. углавнти, углавим(аор. 2. и 3. л. углави) сврш. 1. а. увући, натаћи, наместити нешто да чврсто стоји, учврстити; утиснути. — Углавим свећу у пескаоницу од дивита. Лаз. Л. Господски улаз био је углављен међу саме кућерке. Франг. б. затворити, запечатити. — Већ [му је] све заплијењено и судски углављено. Тур. в . заокренути, заћи. — Изишао је из чаршије и углавио у узак сокак. Сиј. 2. а. споразумно утврдити, уговорити, договоритисе. — Чусмо да цареви углавише да Бока буде ћесарска. Мат. Вријеме одмиче, а ја бих да већ данас нешто углавимо. Цар Е. 6. одредити, прописати, поставити. — Доситеј установи и углави начело. Јаг. Марковић је . . . углавио . . . програм и листа и рада, и поверл>иво га саопштио. Скерл. 3. а. означити, именовати. — Још би . . . дон Ловро . . . у једној од својих недјељних проповиједи углавио клеветн&ке . . . по срамним измишљотинама непријатеља цркве. Мар. б. доказати, утврдити. — Та [су] лица . . . пред судом углављени доушници, детективи и уходе. Крл. ~ се 1. увући се, утврдити се, наместити се. — Уча се боље углави у намет, разгрну снег . . . и страсно притиште кундак. Ћос. Д. Углавио се међу кладе на дрвљанику. Ћоп. 2.углавити(2а). —Народност, самосталност, то је добро, и о томе смо се добро углавили. Павл. углавичити се, -и се сврш. увити се у главицу, добити облик главице (о купусу, луку и сл.). Р-К Реч. углавље с необ. погодба, услов, увјет. — То је жел>а, воља и углавље под којим се станити можете. Јакш. Ђ. углављ^ае с уговор; договор, погодба. Р-К Реч. углављивање с гл. им. од углављивати

409

углављивати (се),-ављујем (се) несврш. и уч. према углавити (се). углавном и углавном прил. 1. у већини случајева, најчешће; највећим делом, претеокно. — Сви су се придружили . . . смијеху, углавном због поштовања према глави обитељи. Адум. Кирије је побирао углавЛом Павле. Сек. 2.у главним цртама, укратко. — Намјеравам углавном описаТ; не опширно . . . неке главне црте из живота онија јунака. Миљ. угладити, -им сврш. 1. учинити глатким,углачати; поравнати. — Рђа [се] прилепи за углађено гвожђе. Ат. Пањ опсијечем и угладим мјеђу. М-И. 2. а. зачешљати, загладити (косу, браду). — Коса [му јеј марљиво углађена. Ранк. 6. довести у ред нечији спољни изглед, улепшати, дотерати. — Ласно је њега мало угладити и опремити за ђувеглију. Глиш. ~ се 1. улепшати свој изглед, дотерати се. — Момци се угладили, а цуре нагиздале. Шапч. 2. стећи лепе навике и понашање. — Влада [га је] у Париз слала . . . да се мало у свету дотера, углади. Јакш. Ђ. У бурси [богословији] би се обично мало угладили. Шов. углађен, -а, -о 1. трп. прид. од угладити (се). 2. који је лепог понашања, отмен, љубазан. — Истина3 није углађен ни . . . дотеран . . . али је добар. Ранк. Бијаше тако углађен, тако одгојсн да сам на мало такијех наишао. Матош. 3. цивилизован, просвећен. — Удаљени од углађена света, они још беху очували првобитну простоту нарави. Нед. 4. складан, дотеран (о стилу). — Добри [су] и његови . . . духовити и углађени прикази. Нех. углађено прил. отмено, љубазно. — »Ја сам . . . Морали-паша«, представи се врло углађено и слатко непознати. Том. Према њему [смо се] понашали углађено и . . . џентлменски. Вин. углађеност, -ости ж особина онога који је углађен, онога шшо је углађено, у^лађено понашање; отменост, финоћа. — Умио [се] сналазити с достојанством и углађеношћу. Шкреб. Успео је да . . . оствари највећи век културе и углађености који се икад видео. Дуч. углађива&е с гл. им. од углађивати (се). углађивати (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према угладити (се). углазбити, углазбим сврш. ставити у ноте, саставити музичко дело, компоновати. — Већ [је] стотину њемачких попјевака углазбио. Новак. углаисати се, -ишем се сврш. покр. углачати. — Очи хладне као углаисани и

410

УГЛАНЦАТИ — УГЛЕДАТИ СЕ

наоштрени челик, )ош више су се издвајале. Петр. В. ~ се имати, добити сјај од дуге употребе (о оделу), усијати се, углачати се. — Стално је био одевен у . . . господско, али већ углаисано одело својих . . . шефова. Сек. угланцати и угланцати, -ам сврш. нем. варв. трљајући учинити сјајним, углачати, улаштити. — Коса му је била намазана, ципеле угланцане. Лал. угланцовати и угланцоватн, -цујем сврш. угланцати. — Лице ти се сја као •»угланцована« ципела. Маш. углар, -ара м необ. онај који стоји, који се сместио на углу. — А кестењари — ти углари — прашину љета с пећи бришу. Цес. Д. углас прил. 1. гласно, наглас. — Умало углас што не поче да рида. Станк. 2. сви одједном (говорити, викати). — Не сви углас — само један нека говори. Вучо. »Да3 да« завикаше сва дјеца углас. Креш. угласт и углат, -а, -о 1. који има више углова, изведен науглове, ћошкаст: ~ заграда. — До н>ега је седео поп Драги са црном брадом и угластим лицем. Рист. Рупцем прође по овеликој накратко ошишаној углатој глави. Кал. 2. фиг. а. оштар, груб, настран. — Његова појавау . . . осорна и угласта, стане се разлијевати, изгуби оштре обрисе. Крањч'. Стј. Официрски гад! — избијало је из Владе, оштрог, углатог и жучљиво нацереног. Ћоп. б.рогобатан, крут, недотеран. — Гледаоци су били усхићени . . . и поред тврдих и угластих стихова. Скерл. Кретње су му углате. Нех. угпатост, -ости ж особина и стање онога што је углато; оштрина. — Требало би . . . изгладити многе углатости, ублажити којешта. Цар Е.

међу људима. Дук. б. положај, достојанство. — Од пуке провинције римске успе се Далмација до угледа самосталне земље. Јаг. 2. а. пример, узор. — Ријего [је] углед мушке љепоте. Шен. Та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били сјвима углед. Вес. б. примерак који служи за узор, образац, узорак, преглед, мустра. — Радим [вез] по једном угледу који ми је дала маркиза. Петр. Р. 3. угледање (на некога), подражавање (некога). — Прави Анри Бек [је] у његовим драмама . . . Не потиче угледом ни на ког нити може послужити као образац икоме. Грол. 4. пример који опомиње; опомена, упозорење. — Мене су осудили! . . . и још судац вели: за углед другима. Ћип. 5. (често у мн.) етн. показивање девојке за удају момку или његовим рођацима, гледање девојке и упознавање с њом; скуп на коме се гледају, упознају младићи и дееојке. — Изведи, брате, сестру на углед. НП Вук. Руму је мајка . . . излагала . . . момцима на угледе. Љуб. Сад је требало поћи у угледе. Кол. Изр. (бити, стајати) на у г л е д у бити изло-жен јавности. угледавање с гл. им. од угледавати (се). угледавати (се), -едавам (се) несврш. и уч. према угледати (се). угледан, -дна, -дно 1. а. који ужива углед, уважен, цењен, виђен. — Оженио се Андрија с неком Луцијом, служавком у врло угледној кући. Новак. Позвао [је] педесет најугледнијих сплитских грађана. Дед. В. б. истакнут, видан. — Бранкова прича . . . појавила се на врло угледном месту књижевног часописа. Сек. 2. прикладан, згодан; леп. — Ко није имао угледније одело, тај је позајмљивао. Јак. На прочељу понеке угледније зграде исписано је . . . име и презиме господара. Пав. 3. повелик, замашан, знатан. — Може да их покаже угледан углачаност, -ости ж особина онога што број. Поп. Б. За папир . . . мора [се] платити је углачано, глаткоћа, сјај. угледна свота. Уј. 4. који служи као пример 1 углачати, -ам сврш. 1. а. учинити глат- за угледање: ~ добро, ~ имање, ~ предавање. ким и сјајним. — Дијамант . . . има своју вредност ма и не био углачан. Прод. б. углбда&е с гл. им. од угледати (се). поравнати, исправити глачалом, пеглом(рубље, угледати, -ам (трп. прид. угледан) сврш. одело и сл.), испеглати. — Висока бијела опазити, спазити, видети, приметити. — печа [је] са два широка углачана крила. Наједном угледа цестом издалека једну Нех. Његово одело . . . било је модерног кочију. Војн. Хоће ли скоро дедина кућа? кроја . . . увек углачано. Уск. 2. загладити, — Још мало па ћемо је угледати. Макс. Д. угладити. — Млад човек . . . претерано Изр. ~ свет 1) доћи на свет, родити се; углачане косе. Ћос. Б. 3. фиг. дотерати, 2) (о књизи, чланку и сл.) изићи из штампе, улетиати (језички). — Добре [су] песме . . . бити ибјављен; ~ сунце, ~ с в е т л о с т в. само мало да [их] углачам. Ћос. Б. 1 ~ се постати гладак, сјајан. — Пртина угледати свет (уз свет , изр.). ~ се 1. (на (у) кога) поћи за нечијим присе стврдла и углачала као лед. Чол. мером, ускладити своје поступке по угледу на углед м 1. а. добар глас, част, поштовање, некога, на нешто. — Вук [нам је] и ту красан признање, уважење. — То је подигло углед примјер дао, у који би се вал>ало вјерно нашем покрету. Чол. Изгубио је сав углед угледати. Јаг. Чувај Милицу . . . кажи јој

УГЛЕДАТИ — УГЉАРА да се угледа на своју маму. Дед. В. 2. а. видети себе, свој лик (у огледалу, у води и сл.~). — фиг. Како се човек угледа јадан и го кад му се пред разочараном старошћу укаже лик младости. Богдан. б. упрети поглед, загледати се. — У њега се био угледао, пак се тако са душом растао. НП Вук. 3. (безл.) видети се, показати се, учинити се. — Нека, браћо . . . нек се вама не угледа криво. Март. углбдати, угледам несврш. покр. даровати, наградити. — Би л' ме штогод мога' угледати. НПХ; Рј. А. углбдати (се), угледам (се) несврш. и уч. према угледати (се). угл^дач, -ача м (об. у мн.) покр. онај који иде на углед (5), просилац. — Распевао се . . . као цуре пред јесен кад зареде угледачи. Ад. угледник м 1. угледан човек, првак. — Годило му [је] . . . што га сусрећу с признањем угледници странке. Ђал. Сви угледници нашег града имају раздрагана лица. Кик. 2. онај који служи за узор, оно што се узима за узор, пример; образац. — Побјегао је у манастир . . . у жељи да постане свецем, какви су били и његови угледници. Барац. Грчка по угледнику, римска по духу . . . Бнеида . . . остаје најзначајније дело латинске старине. Цар М. угледно прил. примерно, лепо; прикладно. — Лепушкаст, угледно обучен младић. Петр. В. угледност, -ости ж углед; леп изглед* лепота. — Што му се вањске угледности дотиче, и ту би се могло рећи: крв није вода. Јурк. Кад нови фра-Брне стигне у село . . . глас о његовој угледности и »чојству« давно га је претекао. Цар М. углеђанин м (об. мн. -ани) покр. један од оних који с девојчине стране пре свадбе иду да виде младожењину кућу. — Ти који иду кућу да гледе зову се угледачи или углеђани. Вук. углибити, углибим сврш. 1. гурнути, увалити у глиб, у блато. — фиг. Није добро кад човјека углибе у такво што. Божић. 2. заглибити се, упасти у блато. — фиг. Сав је углибио у религијску мистику. ВУС 1971. ~ се 1. упасти, увалити се у глиб. — Кад се . . . малишан крене преко таквог блата, деси му се то да се формално углиби у блату. Срем. 2. фиг. уплести се, запетљати се(у нешто тешко, непријатно): ~ у дугове. — Баш се углибио у мудре изреке стојичке школе. Ђал. углибљивање с гл. им. од углибљивати (се).

411

углибљивати (се), -ибљујем (се) несврш. и уч. према углибити (се). углијев и углијен м (ијек.) покр. угљен, жар. — Невјеста . . . свакоме углијев из огња на сипсију [лулу] . . . меће. Миљ.; Вук Рј. угло с в. угао. — Ја се одмах згучим у угло као мртва. Рј. А. углоб м посед,земљиштеувученоу територију друге државе, енклаеа. — Муслиманско становништво остало је . . . у малом Зворнику. . . и њиме нису управљале наше власти него босански валија. Ово је био први турски углоб у нашем земљишту. Јов. С. углоба ж рупа од клина; жлеб; састав, шав. Бен. Рј. углббити, углобим сврш. уметнути, ужлебити, углавити. — Углобе весла чуњу у бокове. Љуб. Кроз углобљене [се] . . . прозоре сипаше мјесец. Марет. углобл>авање с гл. им. од углобљавати. углобљавати, -обљавам = углобљивати несврш. и уч. према углобити. углобљбње с састав, уметање, уклапање. Бак. Реч. углобл»нвање с гл. им. од углобљитти. углобл>6вати, -обљујем несврш. = углобљавати. углбвнтост, -ости ж обиље углова, оштрина, изломљеност линија. — Винкелманова сенка опседа наш појам лепоте , . . нежно извијеним линијама . . . немарењем за угловитости и тензије. КН 1960. углбвни, -а, -б који се односи на угао. — Треба само да измерим угловно одстојање Сунца од зенита. Мил. угломер, ијек. угломјер, м = кутомер полукружна направа са обележеним степенима за мерење углова у равној површини. угломјер, ек. угломер. углу^гати, углупим сврш. учинити глупим, одузети, умањити способност здравог расуђивања, заглупити. — Наши професори искварили су нас и углупили, па су се после тужили како смо глупи. Марк. Св. угљар, -ара м 1. онај који прави и продаје дрвени угаљ; исп. ћумурџија. — Угљар Сава . , . му је из планине доносио угал>. Ћоп. 2. рудар, копач угља. — Далеко . . . жмиркало је тек једно свјетло угљара. Франг. Криза угл.ара не траје од јуче. НИН 1970. угљара ж 1. пећ у којој се прави дрвени угаљ. — У угљари већ полагано гори, а из рупкца на кућици излази дим. Наз. 2. стовариште и продавница угља. — Лизнуо би [сноп фарова] зидове кућа у дну баштица

412

УГЉАРЕВ — УГЉЕН-МОНОКСИД

што су . . . заклањале од прашине дрвара и угљара. Дае. , угљарев, -а, -о = угљаров који припада угљару. угљарење с гл. им. од угљарити. угљарити, угљарим несврш. бавити се произеодњом и продајом дрвеног угља. Р-К Реч. угљарка ж угљарева окена. Р-К Реч. угљарник м простор или просторија где је смештен угаљ. — Из сваке собе одлазили су дежурни на угљарник, где су примали одређену количину угља. Јак. угљаров, -а, -о = угљарев. угљарски, -а, -о који се односи на угаљ иугљаре. — Могу продирати кроз лед угљарски пароброди. Петр. М. У мртвим даљинама живе само . . . димови из какве угљарске 1Јећи. Ћоп. угљарство с производња угља (обично дрвеног). — Котлина је . . . богата и шумом, и становници се баве угљарством. Дед. Ј. Угљарство се све више креће упорном издисају. Пол. 1973. угљ^вак, -вка м комадић жара. — Између камених турбана [у гробљу] догорела ватра, неколико угљевака. Дед. В. угљевина ж хем. заст. угљеник, — У угљу је поглавита материја угаљ сам, или по кемичном имену угљик, угљина, угл>евина. М 1867. угљевит, -а, -о који садржи угљеник, богат угљеником. — Графит [је] постао метаморфозом . . . из угљевите твари или неких других органских твари. Тућ. угљ&витбст, -ости ж особина, стање онога што је угљевито. угљевка ж зоол. риба из пор. шарана, подуст СћогиЗгобгота павиб. Бен. Рј. угљевље с зб. 1. а. жару ватри,у пећи, разгорели дрвени угаљ или дрво. — Грејао се . . . угљевљем у крњем лонцу. Петр. В. Жене намјестиле самоваре, па дувају да се угљевље разгори. Маж. Ф 6. угашен жар, остатак ватре. — Од дома му остала хрпа угљевља. Доџч. 2. заст. угаљ (као руда). — Ћупријски округ знатан је са свог угљевља у Сењу и Жидиљу. О 1875. Бог зна колико се ту крије угљевља, олова, жељеза. Шен. Изр. гасити у г љ е в љ е празн. гатати, врачати бацајући жар у воду; к а о на угљ е в љ у (бити) осећати се врло неугодно; бити крајње нестрпљив. угљен, -ена м (лок. угљену и угљену) I. угаљ. — У планини . . . има богатих наслага каменога угљена. Том. [Мурећеф, тј. мастило] је он сам правио од лучева угљена. Ћор. 2. оловка за цртџње направљена од др-

веногугља. — Управитељ . . . није био приказан уљаним бојама, ни акварелом, ни угљеном. Крањч. Стј. 3. жар, жишка. — Глишан увалио у лулетину угљен колик шака. Ћоп. Изр. ж и в и <~ жар, жеравица; мртви ~ угашен жар; ц р н као угљен сасвим црн. угљенар, -ара м угљар. — Посједали онда увече . . . угљенари црни попут ђавола. Ћоп. Да ли . . . и у Чешкој има наших угљенара? Јонке. угљенарев и угљенаров, -а -о ноји припада угљенару: ~ зарада. угљенарски, -а, -б који се односи на угљенаре: ~ посао. — Успео [сам] . . . да пронађем . . . угљенарску колибу. Мил. В. угљенаст, -а, -о сличан угљену. Р-К Реч. угљен-дВоксид м хем. једињење, спој угљеника и кисеоника, безбојан гас, без мириса, накиселог укуса, један од основних елемената живота на Земљи СО 2 . угљени, -а, -о 1. који се односи на угаљ

и угљен: ~ рудник, ~ пећ, ~ прах. 2.

хем. = угљични који се односи на угљеник: ~ киселина, ~ хидрат. угљбник, -ика м 1. = угљик хемијски елеменат (С) саставни део огромног броја органских једињења, битан састојак биљног и жиеотињског сеета. 2. рудник угља. — Дрвени потпорњи у . . . ходнику угљеника били су већ стари и трули. Пав. Копа по својим властитим тминама . . . као рудар . . . под наслагама затрпаног угљеника. Крл. угљеников, -а, -о који се односи на угљеник: ~ једињење, спој. угљбнисаност, -ости ж стање онога што је угљенисано. угљенДсање с гл. им. од угљенисати (се). угљ&нисати (се), -ишем (се) сврш. и несврш. претворити (се), претварати (се) у угљен изгарањем или лаганом оксидацијом. — Наишли су на угљенисане остатке човечјег тела. Петр. М. Кад комад шећера загревамо . . . шећер се истопи, а затим поцрни — угљенише се. Физ. 4. угљенити, -им несврш. угљенисати се. — Сухи пањеви полако угљене у ватри. Креш. угљбнић м дем. од угљен. — Баци и трећи угљенић [у воду], који . . . потону цврчећи. Шапч. угљенички, -а, -5 који се односи на угљеник, који је у вези с угљеником. угљен-моноксид м хем. отровно гасовито једињење угљеника са кисеоником (СО). — Опасност . . . прети одсеченим рударима од пожара и угљен-моноксида. Пол. 1958.

УГЉЕНОВОДОНИК — У Г Н У Т И СЕ угљеноводбник, -ика м заст. в. угљоводоник. Р-К Реч. угљенбкоп м рудник угља. — Што ће онда него . . . у Америку, у угљенокопе. Пав. Било [је ] . . . доста рудара који су до рата радили у мајевичким угљенокопима. Чол. угљенбкопни, -а, -б који се односи на угљенокопе, рударски: ~ синдикат. угљенбносан, -сна, -сно угљоносан. Р-К Реч. угљбнчић м дем. од угљеи. угљеае с зб. угљевље (1а). — Сам са собом [је] мрмљао гурајући мотику дубље међу распаљено угљење. Ћоп. угљбчак, -чка м угљенчић. угљик, -ика м = угљеник (1). угљиков, -а, -о који се односи на угљик: угљиковбдик, -ика м хем. = угљоводоникједињење угљеника и водоника. угљпкохбдрат, -ата м угљени, угљични хидрат. угљичак, -чка м угљенчић. Вук Рј. угљични, -а, -о = угљени (2): ~ киселина. угљиште с налазиште угља. — Вероватно је било времена када су првобитни људи знали за ватру. . . Ово је могло бити на местима . . . где се какво угљиште или тресетиште само од себе запалило. Жуј.

413

угнежђивати се, -бжђујем се, ијек. угњежђивати се несврш. и уч. према угнездити се. угн^здити се, угнездим се, ијек. угниј^здити се (некњиж. ек. и ијек. угњездити се), сврш. 1. напраеити, савити гнездо. — У том зиду угнијездила се птичица. Маж. Ф. 2. фиг. заузети место, наместити се, сместити се угодно. — Бекташева и кућа Хасиничића угнијездиле се на самој обали. Мул. Проводаџика . . . се прва угнезди у колима. Моск. 3. фиг. увући се, уврежити се, ухватити корен, узети маха. — Ето тако се угнезди несрећа у овај мирни дом. Вес. Предавање творница . . . радним колективима онемогућит ће да се у нашој привреди угнијезди заразна болест . . бирократизам. Ант. 1. угнијездити се, угнијездим се, ек. угнездити се. угнусити, угнусим сврш. покр. испрљати, упрљати. Вук Рј. угнут, -а, -о 1. трп. прид. од угнути (се). 2. сведен, свинут, конкаван; крив, искривљен: ~ огледало. — Ноге [су му ] . . . мало угнуте као левче. Игњ. Небо је само угнута стопа господа бога. Кост. Л.

угнути, угнем (аор. угнух, ређе угох, 2. и 3. л. угну, ређе уже и уже; трп. прид. угнут) сврш. 1. притшком учинити да се нешто (об. нека површина) искриви надоле, удубити, улегнути, искривити. — Људи . . . зашљепају по води, да би изравнали врсту угљоводбннк, -ика м хем. = угљиковокоју је вода мало угнула. Божић. 2. увући дик. (главу, врат у рамена) (у беспомоћном полоугљбносан, -сна, -сно који садржи угаљ, жају,употиштености). — Вукан.. .оклепио богат угљем, угљевит (о слојевима земље). — уши и угнуо главу. Наз. Окрену се као да би хтео нешто да каже али се предолдасли, Године 1890. избушена је [у Костолцу] прва бушотина кроз угљоносну серију. Пол. 1958. уже врат у рамена и упаде у ноћ. Ђур. 3. (раменима) одићи па спустити рамена, слегугмилети, -ли сврш. в. угњилети. — нути (раменима) (у недоумици или меприлици). Сљуштила би се [кожа] лако, као са угмилеле — Одмахну главом и угну раменима. Боље оскоруше. Петр. В. да ништа не говорим, помисли. Лал. 4. угнати, -ам (покр. уженем) сврш. 1. ступити, ући, доћи. — Обрнусмо од запада . . . угнусмо у брдине Папуку. Паел. 5. силом убацити, гонећи утерати, сатерати. — угнути се (3). — Нећу угнути ни трећој. Угнаше [ме] међу високе и дебеле зидове. Бен. Коч. Из памети је теже изагнати заблуду ~ се 1. поеити се, удубити се. — Њене него у њу угнати истину. Шим. С. Те ја обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљу. Њег. 2. покр. гонећи одвести, одаг- среди. Лаз. Л. [Столац] се је и сам научио на тијело свога господара, пак се услужно нати, огперати. — Утекоше Турци у Бањаудубао и угнуо. Крањч. Стј. 2. помаћи се, не 3 и угнаше овце свеколике. Вук Рј. повући се, одступити, устукнути. — УпеИзр. ~ с т р а х (у кости) коме држати реним бајонетама се утискиваху у светину, некога у страху, у покорности; ~ у г р е х (кога) покр. навести на грех;~у л а ж (кога) која се пред њима угну. Петр. В. Кад се удовац појави, угнуше се на обје стране. в. утерати у лаж (уз лаок, изр.); ~ у р е д Креш. 3. склонити се, сакрити се. — Овдје (кога) присилити на поштовање реда. — се покр. примаћи се врло близу, унети би могао разабрати нашу намјеру и угнути нам се куда. Ков. А. 4. пригнути се к земљи, се (у лице). — Тада Вуча нагло скочи. Угна сагнути се, савити се. — Она [пећина] је јој се сасвим у лице. Лоп. . ч. *• .

414

У Г Н У Т О С Т — УГОВАРАЊЕ

тако ниска да смо се морали много угнути. Нен. Љ. угнутбст, -ости ж особина, стање онога што је угнуто. угнуће сугнуто место,улегнуће. — Дримска удолина, пространо угнуће између шарске и проклетијске групе, [води] према Скадру и Медови. Цвиј. угњавити, угњавим сврш. 1. гњавећи, притискујући згњечити, здробити; угушити притиском, задавити. — Коњ тресну о земл>у и угњави под собом коњаника. Глиш. Сигурно би ме угњавио био да није . . . прискочио тај одважни сељак. Бог. 2. фиг. досадитинезанимљивимдугим причањем. Деан. Рј. 3. фиг. потлачити, подјармити. — Једна земља не може допустити да је друге угњаве. Петр. Р. угњбвати, угњевам несврш. покр. гњилити, трулити. — Дажд находи, а јавор угњева. Љуб. угњежђнвати се,-&жђујем се, ек. угнежђивати се. угњ^здити се в. угнездити се. угњ^сти и угњести, -етем (трп. прид. угњдтен) сврш. поробити, потлачити. — Европска угњетена сиротиња мрзи на себе и на имућне људе. Нен. Љ. Противурјечности између нове, револуционарне класе и осталих угњетених класа још се,нису биле испољиле. Ант. 1. угњетавање с гл. им. од угњетавати. угшетавати, -бтавам несврш. држати у ропству, тлачити (7). — Треба се уживјети у ту балканску психу вјечно угњетавану. Матк. уг&етавач, -бча м угњетач. — Позивао [је] Нијемце да се одупру угњетавачима. Обз. 1932. угшетавачки, -а, -оугњетачки. — Ишчезава потреба за нарочитом угњетавачком силом, за државом. Ант. 1. угњ&гатељ м в. угњетач. — [Поклања] их . . . угњетатељу. Јакш. 23. угн»бтач, -ача м онај који некога држи у ропству, тлачитељ, тиранин. — Доле с нашим угњетачима! Дом. Хисторија Југословена испуњена је честим бунама против угњетача. Барац. угњетачев, -а, -о који припада угњетачу. — Непријател. [је] слободе и бранилац угњетачев. Нед. угњетачица ж жена угњетач. Р-К Реч. угњетачки, -а, -о ко]и се односи на угњетаче. — Сишли [су] са правога пута поставши егзекуторима туђинске угњетачке воље. П 1939. Народноослободилачки одбори . . .

били су . . . јемство против враћања старе угњетачке власти. Пиј. уг&ети, -њи сврш. покр. в. угњити. — Нађи Мијата распадена и угњела, гђе су га црви расточили. Љуб. угњ&гљив, -а, -о који се лако може гњести, мек. — То [би] значило да би л>удско биће . . . морало бити . . . од колебљиве, лелујаве материје, мекушно, угњетљиво као тесто. Богдан. угњецати, -ам сврш. гњецајући, газећи учинити меким, изобличити, изгњечити, растурити. — Пут је водио покрај гробља . . . Стока га грдно разгазила, угњецала. Сиј. угњбчити, угњечим сврш. 1. притискујући начинити удубљења и неравнине, покварити изглед, деформисати. — Сад брзо да угњечим постељу да Мара не позна да нисам код куће спавао. Трифк. Изравњавао [је] угњечени шешир. Десн. 2. гњечећипретворити у меку масу, добро изгњечити. — Дај угњечи мало гра' . . . дај укувај . . . погачицу. Коч. 3. уништити, смрвити, здробити. — То ће господа да . . . народ хрватски и српски и његову слободу угњече и крв му испију. Кур. угњивати, угњивам несврш. покр. пропадати, сатирати се радећи. — Ја угњиват', а неко уживат'. Вук Рј. угв>ипети, ијек. угњиљети, и некњиж. угњнлити, -ли сврш. а. постати гњио, иструлити (о воћу). — Род [мушмуле] на дрвету не може потпуно дозрети . . . те се зато меће у сламу или сено да угњили. Тод. б. (кога, што) довести у стање трулежи, распадања. — фиг. Нас хоће разнародити, растровати . . . и угњилити. Ков. А. ~ се 1. угњилети Џа). — Морао би се угњилити у овој пустој кућерини, међу грамжљивим људима. Петр. В. 2. фиг. изгубити отпорност, чврстину, виталност. — Читаво [сеј друштво . . . умехкотило, угњилило и зацрвило. Кур. угњиљети, -ли3 ек. угњилети. угњио, -ила5 -ило 1. р. прид. од угњити. 2. који је у распадању од трулежи, сатруо; који заудара на труљење, на трулеж. — Мири опало лишће . . . полутруло слатким, угњилим запахом. Сим. уг&ити, угњије сврш. угњилити. — Испред кровињара били су изложени сунцу безбојни постељни дроњци угњили од дјечје мокраће. Лал. угњурити, угњурим сврш. уронити, шгњурити. — Вечерас ћу немиран угњуритн своје прсте, угњурити своје лице. Стипч. уговарање с гл. им. од уговарати.

УГОВАРАТИ — У Г О Д И Т И уговарати, -оварам несврш. и уч. према уговорити. уговарач, -ача м учесник у склапању уговора. — Један уговарач поверава другоме новац. О 1875. уговарачки, -а, -б који се односи иа угоеараче. угбвети, -ем и -вим, ијек. уговјети, сврш. угодити; додворити се. — Свак се од нас журио да му . . . угоди и угове. Јакш. Ђ. угбвјети, -вем и -вим, ек. угбвети. уговбр м 1. правн. сагласност двају или више лица, двеју стртш, о успостављању неког односа ради посттања каквог правног дејства илирезултата: ~ о закупу, мировни ~ , трговински ~ . 2. састанак ради договора. — Ту ми виле игре извађају . . . ту је њихов љубавни уговор. Ботић. Сутра [ће] . . . доћи Кречар и Чамча на уговор. Игњ. Изр. д р у ш т в е н и ~ буржоаска теорија по којој је држава настала на основу уговора слободних појединаца. уговбрач, -ача м уговарач. — Уговорачи [су] . . . мислили на село. Нов. уговорење с заст. в. уговор. — У том стању не може с њоме бити ни разумна уговорења. Старч. уговбрити, -оворим сврш. споразумно одредити, договорити се, утврдити, углавити. — Бијаху већ читав, сат прије уговоренога времена на окупу. Новак. Јавише куму и уговорише дан крштења. Срем. угбворка ж заст. одредба уговора; погодба, услов. — Ево стави другу уговорку: да поврати што је заробио. Март. уговорни, -а, -б који се односи на уговор, који потиче из уговора; ксји учествује у уговору: ~ одредба, ~ обавеза, ~ страна. уговорник, -а и уговбрник, -ика м уговарач. — Питајући га . . . забиљежио сам о уговорнику: што стечено да подијелимо. Рад. А. уговорница ж 1> учесница у склапању уговора. — Управна власт може . . . измијенити . . . износ давања, које треба да изврши друга уговорница. Мј. 1936. 2. (у атрибутској служби, уз именице ж. рода) уговорна: страна ~ , земља ~ , држава ~ . уговбрно прил. по уговору, на основу уговора. — Досад је сваки послодавац, који је хтео да уговорно ангажује »гастарбајтера« . . . морао да за сваког плати 300 марака Савезном уреду у Нирнбергу, као хонорар за посреДовање. Пол. 1973. угод м и ж песн. «. угода. — Твоје поље вилински је угод. Ботић. За чим сам чезно, чему се надб, све је то давно пепб и пра' 3 на угод живу пакости жуте. Кост. Л.

415

угода Ж угодност, задовољство, пријатност. — Оћути слађану угоду код тога гласа. Ђал. Из опреке угоде и бола, свјетла и мрака . . . извире видл>иви свијет. Ант. 1. ^годан, -дна, -дно 1. који причињава угодност, задовољство, пријатан. — Пјевају . . . у овој угодној сјени. Уј. Разговарали смо . . . па се распреде прича, онај угодни разговор који крати пут. Дед. В. 2. удобан; повољан, згодан. •— Унутра постеља угодна и мека. Ант. 2. Ровао[је] по памети за разлозима који ће оправдати оно најугодније. Кал. Изр. ~ дело доброчинство. угодба ж 1. пажња, услужност, угађање. — Поред све њене дворбе и угодбе, свекрва . . . не беше задовољна. Вес. 2. (об. у мн.) погодности, повољни услоеи. — Било [је] немогућно добити угодбе за бољи живот, на прилику прибавити земље. Нов. Болест сузбио и боље угодбе за здравље радника утврдио. Рј. А. угбдити, угодим сврш. 1. а. учинити по вољи, испунити жељу (коме), задовољити (кога). — Мени ћеш доиста веома угодити хотијеш ли овај Божић провести код твога старога Антуна. Јурк. Гледао је да му угоди у свему. Чипл. б. бити по еољи, допасти се, свидети се. — Данас јоште-ниједна ти није моја пјесма угодила, аго! Огр. 2. а. бити од користи, погодоеати. — Жито се дигло до кољена и чисто је, здраво, јер су му угодиле кише. Кал. б. бити погодан, потрајати погодно (о времену). — И вријеме . . . угодило да бог поможе. Ћип. 3. а. учинити како треба, како је згодно, добро урадити. — Вријеме ће својим током ходит', а ово су стари уредили . . . — Ко је да је, није угодио. Њег. б. добро шабрати, погодити. — Ти нијеси угодио пута. Ово није џада Шибенику. НП Вук. 4. а. добро, удобно %местити, положити. — Видоје на тврдом аму некако угодио главу, примирио се као да [су] га мисли замориле. Рад. Д. б. довести у ред, наместити. — Оружје угоди на шем. М-И. 5. постићи, остварити. — Стан', Омере, јадна потурицо, не угоди што си наумио! НП Вук. 6. верно приказати, тачно представити; насликати. — Да Арбанас долази сваки дан убога код писца да га [писац] мотри и опажа како ће га л>епше угодити. Љуб. 7. а. удесити, ускладити, наштимовапт. — Она је свирала . . . на клавиру . . . који је требало угодити. Шкреб. б. складно запевати; уједан глас изговорити: ~ песму. — »Заиста кукавно!« — сложно угоде градски вијећници. Креш. 8. погодити се, споразумети се, уговорити. — Угодише шта" ће овај . . . донети за издржавање детиње. Шапч. Јело им додају пашини војници, као што је и угођено. Сиј.

416

УГОДИЦА — УГОР

~ се 1. угодити (5). — Да га узмем [у службу] али да се некако угодимо да он мени даје што заради. Глиш. 2. ускладити однос, сложити се. — Мајка и Живи код мене. Угодила се с мојом женом па јој добро. Нуш. 3. а. безл. случајно, непредвиђено се догодити, десити се. — Чудо су те пустили жива? Угоди се тако, а мислили, знам, нису. Вукић. б. наићи, пружити се (о прилици, згоди). — Прилика му се за то угоди кад се године 1840. сукобише црногорска Црмница и аустријски Паштровићи. ЛМС 1951. угодица ж дем. и хип. од угода. — Љубав . . . затрави и мене угодицом толи силном. Прер. угбдљив, -а, -о који радо хоће да угоди, предусретљив, сусретљив, пажљив, љубазан, пријатан. — Има и љепших лицем . . . али је угодљива па је милокрвна, па то срце, па душа. Кост. Л. Угодљив му јб тко га, било чиме, на њих упозорава. Шим. С. угбдљивост, -ости ж особина онога који је угодљив, предусретљивост, љубазност. угодник м 1. рлг. (често с атрибутом бож(и)ји) богоугодник, праведник;светитељ. — Полако крачу [орачи], кб да сваки ступа ковчегу светом гдје угодник снива. Шант. Донијела [сам] . . . вјенчане свијеће да их упалим пред угодником. Крањч. Стј. 2. онај који некоме угађа. — Арбанаса никад немаш рашта пофаљиват и увеличават с туђијем, ако 'оћеш да си његов и божи угодник. Миљ.

угођај м 1. душевно стање, расположење; настројеност, склоност. — Ово ће позивање на љубав дати темељни угођај и његовом главном дјелу. Комб. Поводи [се] за Шатобријаном, но угођаји су му ведрији и сунчанији. КН1959. 2. карактеристичне особине неке средине. — Сликар . . . је своје идеје и виђење старих подравских кућа функционално и умјетнички спојио и створио угођај какав би могли пожељети многи други градови. Вј. 1973.

угојак, -ојка м добро храњен, добро однегован; исп. гојан, гојенац. — То не слуша од Кладуше Мујо, већ то слуша угојак Халиле. НПХ. угој^ник, -ика м покр. усвојеник. — Узимају се под своје деца . . . »кад им изумру родитељи« . . . таква [се] деца . . . зову . . . угојеник. Ђорђ. угојеност, -ости ж особина, стање онога који се угојио. Р-К Реч. угбјнти, угојим сврш. 1. добро хранећи учинити дебелим, утотти, ухранити (стоку, живину). — Угојићемо двоје-троје крмади. Ћип. Једна с омашним боцуном вина, друга с угојеном гуском. Кол. 2. подићи; однеговати. — Ми смо оставили питома поља и угојене градове да напучимо дивљу и тужну кучку стијену. Љуб. Коса моја боље ]' угојена, с твоје туге резат ћу је млада. Ботић. ~ се постати дебео. — Ако се . . . не угојите . . . селите се у другу службу. Сек. Каинов роде, од твога зноја неће се она угојити. Јурк. угодница ж 1. жена угодник, праеедница, уголбвратити се, -им се сврш. обнасеетитељка. — Ту мора бити помоћницом чиста дјевица, божја угодница. Шен. 2. она жити, оголити, откритиврат, деколтовати која угађа некоме, која пружа задоеољства. — се. Бен. Рј. уголбручнти се, -им се сврш. обнаТурским страс'ма угоднице биле! Јакш. Ђ. жити, оголити руке. Бен. Рј. Стигоше у крчму угодницу. Креш. угон м угануће (руке, ноге), ишчашење. угодно прил. 1. наугодан начин, пријатно, Вук Рј. драго; згодно, лепо. — Е баш си дите! — рече Срдарина угодно дирнут. Мат. У кући се угонбнути, -оненем сврш. тачно одреживело угодно. Грол. Настој . . . да ти потеку дити; погодити, одгонетнути. — Једну ћу . . . реченице звучно и угодно. Вел. 2. пому исправити, што ми се чини да није уговољно, погодно. — За Србију [је] угодније да ненуо. Љуб. А ипак би се и та загонетка дала добије право на своју засебну народну владу. угоненути. Баз. Нов. угонбтати, -бнетам сврш. покр. угоугбдност и угодност, -ости ж 1. задо- ненути. — Ефендија, ти не угонета око шта вољство, уживање; пријатност, милина. — се ово окупило. Њег. Више [се] старао о својој угодности него о угбнити, угоним несврш. и уч. према народној слободи. Прод. Чудна угодност угнати. струјала му крвљу. Гор. 2. оно што ствара удобност, што омогућује угодан живот (уреугД&ач, -ача м необ. онај који угони, ђаји, опрема, снабдевеност и сл.), згода, по- утерује. — Не би ли Тидејева одвратила сина . . . љутога стра угоњача. М-И. годност. — Купатило било је нарочито луксузно . . . еа диваном и другим угодностима. угоњење с гл. им. од угонити. Ћос. Б. Његово височанство стално је јахало код наше пуковније, тако да смо уживали угор м зоол. ерста морске јегуље укусна све . . . угодности. Крањч. Стј. меса Соп§ег уи1§ап8, груг. — У масну

УГОРАК — УГРАБИТИ

417

купљено и уготовљено. Креш. б. ир. пририбу треба рачунати: лосове, кечиге . . . премити непријатност. •— Обадвоје су ти јегуље (угоре). Петр. М. 1 лијепо уготовили. Лоп. 2. вешто, спретно угорак , -орка м в. угарак. Бен. Рј. 2 угорак , -брка м бот. в. краставац. — извести, извршити. — Видјеше очи моје спасење твоје, које си уготовио пред лицем Приређује угорке за кисељење. Ђал. народа. Шимун. угорац, -орца м дем. од угор. уготовљавање с гл. им. од уготовљаугбрдитисе, угордим се сврш. погордити еати. се, понети се. — Мора да се . . . сећаш Црне уготовљавати, -бвљавам = уготовљиГоре, кад си се тако уцрнио и угордио. вати несврш. и уч. према уготовити. Кост. Л. уготовљбње с израда; обрада. Деан. Рј. угбретн 1 , -РИМЈ ијек. угорјети, сврш. уготовљивање с гл. им. од уготовљизасветлети. — Нешто је угорело у његовим вати. очима. Макс. уготовљивати, -бвљујем несврш. = угбрети 2 се, -ри се, ијек. угбрјети се^, сврш. остати довољно времена у угари, саку- уготовљавати. пити хранљиве материје под угари, одморити угошћавање с гл. им. од угошћавати. се (р поораној земљи). Вук Рј. угошћавати, -ошћавам = угошћивати 1 угбрјети, -рбм, ек. угбрети. несврш. и уч. према угостити. угбрјети 2 се, -ри се, ек. угбрети се. угошћ^ње с дочек госта и гозба; послуугоропадити се, -бпадим се сврш. разго- жење. — Бискуп бијаше врло задовољан с ропадити се, разјарити се. — Зар ми и ту угошћењем. Том. Обећа да ће му за част недужну забавицу замјераш? — угоропади и угошћење да напише фељтон. Вин. се барба Фране. Драж. угошћивање с гл. им. од угошћиеаши. угброчити, -дм сврш. покр. смоћи храбугошћивати, -ошћујем несврш. = угорости, осмелити се. — Угорочи и погледа их. шћавати. Сиј, угбститељ м сопственик или руководилац уграбити, -им сврш. 1. а. нагло, хитро кафане, ресторана, хотела и сл.; радник за- ухеатити нешто, дочепати се први нечега, послен у таквим радњама. — Сима [је] био дограбити, заузети. — Испусти узде и поче ту угостител.. Ад. да се навија. Ја скочим . . . и уграбим узду. Лаз. Л. Неће бити лако уграбити си мјесто. угбститељка ж жена угоститељ. Коз. Ј. б. журно искористити тренутак да угбститељски, -а, -6 који се односи на се нешто учини, постигне, да се дође до нечега, угоститеље и угоститељство: •—• кадар,улучити прилику за нешто. — Сваки дан ~ служба, ~ предузеће, ~ радња. [ћеш ме] обилазити, — уграби он још да угбститељство и угоститбљство с 1. каже. Макс. Свака ће гледати . . . да што привредна грана која обухвата пословање више уграби од весеља, среће. Станк. Кад кафана, реаџорана, хотела, одмаралиш та и сл. би уграбили да буду сами, Фехим би узео — После двадесет осам година рада у угости- какву књигу и читао из ње Ибрахиму. О-А. тељству . . . има извесно право да каже: »Ја в. отети некоме оно што је први заузео или имам свој сопствени поглед на људе.« Пол. што мује намењено, преотети. — Растурише 1958. Потребан је смисао за организацију се на све стране јурећи на возовеЈ убијајући туризма и угоститељства. ОГ. 2. угоститељсе међу собом да би једни другима уграбили ски објекти. — Туристичка предузећа . . . место. Цвиј. фиг. Јер колико хтјели вољети су већ продала иностранству знатне капации смјети, душманске ће руке уграбити срећу. тете сезонског угостител>ства. Б 1957. Уј. 2. а. насилно одвести, отети. — Данас ће се повратити у дом ујаков син Бенко, угбстити, угостим сврш. дочекати и кога су прије неколико година из ове куће услужити госта, почастити госта. — Не уграбили. Шен. Из тих сепета . . . вирила су знам уопће да ли има што чим вас могу . . . преплашена лица уграбљених дечака. угостити. Бег. Чисто ме срамота што вас Андр. И. б. заробити, освојити. — Уграбише ничим не угостих. Чол. Роганову кулу, уграбише па се затворише. уготица ж зоол. морска риба сребрнасто НП Вук. фиг. Прва љепотица мјеста . . . уграби му срце. В 1885. в. покр. тајно беле боје, врло укусна меса, сродна ослићу и одеести девојку (обично уз њен пристанак). — бакалару Оас1ич тег1ап§иб, пишмољ. Сеезн.; Траг по трагу мени погинуоЈ да је бјеше Деан. Рј. Србин уграбио, ако хоћах главе обратити. угбтовити, -им сврш. I. а. спремити, Њег. 3. покр. претећи, хитро дохватити (у зготовити (јело). — Најте ту рибу и што борби). — Док Фурлан махну другом [рупре можете уготовите. Нен. М. Месо [је] 27 Речник српскохрватскога кшижевног језика, VI

418

УГРАВИРАТИ — УГРЕЈАТИ СЕ

КОМ]Ј Кањош га уграби и проби мачем. Љуб. 4. запремити, захватити. — У соби . . . су два брачна кревета уграбила највећи дио простора. Михољ. Изр. ~ г л а в у (коме) убити (некога); ~ пут журно кренути. — Једва ишчека да зора сване и он пут уграби. Сиј. угравирати,-авирам сврш. фр. урезати слику, шару, слова и сл. на металу, дрвету, камену и др., украсити гравирама. — Кл>уч је сада био позлаћен . . . с угравираним бројкама и словима. Мар. уградак, -атка м уграђени предмет, део уграђене опреме, уграђеног намештаја, плакар. — Бјеше то лијепа, пространа соба с великим уграцима. Креш. уградити, уградДм сврш. 1. поставити у зид, на одговарајуће место, узидати, уклопити део намештаја, опреме, какав уређај и сл. у неки објекат: ~ плакаре, ~ мотор, ~ микрофон. — Сва нова возила Градског саобраћајног предузећа имаће уграђене разгласне уређаје. Пол. 195&, Дођу до вратанца уграђених у једноме зиду. Креш. фиг. Иницијативу је . . . избацила насушна потреба да се у домени комуналне самоуправе . . . у опћини заједничким снагама . . . уграде елементи најпрогресивнијег. ВУС 1973. 2. употребити, уложити као грађевински материјал при градњи. — Требало је ископати и уградити 200.000 кубика земље. Пол. 1950. 3. подићи, изградити (у унутрашњости, у дубини грађееине). — Још зимус [су] уградили темеље. Пав. уградња ж намештање, постављање каквих предмета,уређаја и сл. у унутрашњост нечега. — При уградњи уређаја треба заиста отворити четворе очи. Пол. 1971. уграђиваше с гл. им. од уграђивати.

угрезнути, -нем (аор. угрезнух и угрезох, 2. и 3. л. угрезну и угрезе; р. прид. угрезнуо, -ула и угрезао, -зла, -ло) сврш. упасти, угазити, утонути (у нешто), огрезнути (у нечему). — Угрезоше у крв до кол>ена. НП Вук. фиг. Сав [је] угрезнуо у . . . хуманистичко одушевлЈење. Нех. угрејаваше, ијек. угриј^вање, с гл. им. од угрејавати (се). угрејавати (се), -бјавам (се), ијек. угријавати (се) несврш. и уч. према угрејати се. угрејанац, -нца, ијек. угријбнац, м необ. занесењак, фантаста. — Он лупао не лупао, ја већ знам, што ми Стева сад мисли да мисле све угријанци. Павл. угрејаност, -ОСТИЈ ијек. угријанбст, ж стање онога који је угрејан, онога што је угрејано; степен топлоте. Деан. Рј.

угрејати, -јем, ијек. угријати, сврш. 1. а. изложити утицају топлоте, учинити топлим, топлијим, загрејати; одстранити осећај хладноће, испунити осећајем топлоте: ~ ВОДУЈ ~ јело. — Твоја ће ме рука угрејати. Вес. б. дати некоме да попије доста алкохолног пића, опити некога. — И њих сам вечерас пуним врчом угријао. Богд. 2. фиг. привући, заинтересовати, одушееити (за нештд). — Било га је лако предобити и угријати за . . . ллемените ствари. Том. 3. почети јаче грејати; захватити зрацима, обасјати и загрејати (о Сунцу). — Зборисање се продужи док сунце добро не угреја. Ранк. Мрачне и влажне шумске провалије . . . никад сунце не угрије. Лал. Изр. ~ (коме) л е ђ а истући, изударати (кога); ~ место (столицу) в. загрејати место (уз место, изр.); угрејати табане брзо отићи; журно идући стићи негде. — Гледај ти . . . да што прије угријеш табане, а немој се мијешати у наше послове. Куш. уграђивати, -ађујем несврш. и уч. према ~ се 1. а. постати топао, испунити се уградити. топлотом, загрејати се; осетити топлину у угража&е с гл. им. од угражати. телу: ~ крај ватре, ~ радећи. — Обично угражати, угражам несврш. в. угро. . . седим с њиме, јер се моја соба не може добро да угреје. Лаз. Л. Хладан јесенски жавати. Р-К Реч. вјетрић дуваше му у угријано лице. Том. угранати се, -ам се сврш. песн. (с неб. постати расположен под утицајем алкочим) међусобно испреплетати гране. — фиг. хола, бити припит. — Гости [су се], добро Те шуме папучке . . . су се у мени неоугрејани, ухватили у коло. Јакш. Ђ. 2. двојиво урачвиле с њим, угранале, слистале, фиг. а. узбудити се, разјарити се, пасти у помијешале као те жиле у мени. Зог. еатру. — Бејасмо [се] угрејали препирући угрбити се, -им се сврш. погрбити се, се. Нед. Љ. Ви сте данас ту заведени, угризгурити се. — Угрбила се, натмурила . . . јали сте се, па говорите што . . . и не разукао права врба јадика. Божић. Погни се мијете! М-О. б. заинтересовати се, одушевити дубље, угрби се цијела. Кам. се (за нешто). — За ту мисао можда [би се] прије угријала, да је понашање Анкино и угрбвање, ијек. угријевање, с гл. им. Лешићево одавало двоје зал>убл>еника. од угревати (се). Коз. Ј. угрбвати (се), угревам (се), ијек. угриИзр. угрејана г л а в а занесењак; фанјбвати (се) несврш. и уч. према угрејати (се). таста.

УГРЕПСТИ — УГРУВАТИ

Ј

419

угрбпсти и угрепсти, -гребем сврш. греб. надражити љутином, изазвати оштар бући оштрим предметом нацртати, уписати. надражај слузокоже, заштипати. — Дим га — [Ускршња јаја] су једнобојна с угребеним угризе у гркљану и он се закашља. Донч. 2. фиг. добацити пакосну, заједљиву реч, орнаментом. Баб. угр^шити, угрешим, ијек. угријбшити, пецнути, боцнути. — Н е би пропустио нисврш. погрешити; огрешити се. — Ту би, једну прилику гдје би могао да угризе бискупа. Новак. мој Кузма, ти веле угришио. Павл. Изр. ~ з а с р ц е дубоко увредити. угрешнти, -и сврш. покр. почети доби~ се 1. сам себе озледити зубима. 2. (у јати греш, зелена, ситна, кисела зрна (о ви- кога) покр. заузети непријатељско држање новој .лози). Вук Рј. према некоме, наоштрити се на некога. — Угри, Угара м мн. (јд. Угрин) в. Маџари. Јадна Ана оста уз љуту свекрву и уз јетрву . . . па се обе у њу угризле. Павл. Прав. Изр. /~ за ј е з и к , за усну разг. касно угрижај м храна за мањи оброк; храна уотите. — Стока ипак нађе сладак залогај приметити своју несмотреност, покајати се и обилат угрижај . . . у миомирисном кушу. због непромишљених речи. угрк и угрк м 1. зоол. говеђи обад. В 1885. угр&жљив, -а, -о заједљив, једак. — Вук Рј. 2. паразитарно обољење гоееда изазвано ларвама говеђег обада. Свезн. Спјевао [сам] угрижљив епиграм. Коз. Ј. угрнути, угрнем сврш. навалити, јурУгринувиве ироније имаде на претек. В нути; нагло ући, упасти. — Угрнуо као 1885. угр&жљиво прил. јетко, заједљиво. — махнит . . . ни за длаку не смањујући брзине. Креш. Угрну он унутра с великом корпом. Оштро и угрижљиво [одговорио је] . . . Божић. фишкал. Ков. А. угрожавање с гл. им. од угрожавати. угриз м 1. = угризак траг зуба на угрожавати, -бжавам несврш. и уч. загризеном комаду хране или на угризеном месту; изугризан остатак хране; одгризак, према угрозити. залогај. — Загризе у један сендвич . . . угроженик, -ика м необ. онај који је оставивши . . . угриз у форми полумјесеца. угрожен, који је у опасности. — На њем је Бег.; Деан. Рј. 2. убод зубима, ујед. — А ја било да као најближи помогне угрожениударце силном свијести множих, одбијајући цима. Том. пале истог маха, мада сам сваког — што угроженост, -ости ж стање и положај крикну, загрца — ћутио као угриз у дно онога који је угрожен, онога што је угросрца. Гор. Козаро . . . У љут угриз стегни жено. — Себи је задржао . . . Галију и вилице! Кул. Хиспанију, у којима се због њихове угроугризак, -иска м = угриз (1). — Два жености налазила војска. Пов. 1. угриска хљеба јечменога. НПХ. Гледа трошугрожбње с поступак којим се неко ке, угриске . . . празне чиније. Ћос. Д. угрожава, довођење у опасност. — Неки га угризање с гл. им. од угризати (се). сматрају . . . као кривично дјело против угризати (се), угризам (се) несврш. и уч. личности (угрожење правне сигурности личности). Мј. 1936. према угристи (се). угр&жљив, -а, -о који угрожава, опасан. угризлица ж необ. зао, љут пас. — Два — Ветар . . . задаје страх, али има и других је имао псета . . . двије страшне угризлице. гласова . . . стварнијих, угрожљивих. Дов. Киш. угрбзнтн, угрозим сврш. појавити се као угризнути, -нем сврш. угристи; мало претња, као опасност (некоме, нечему), доугристи. — Доста си га [грло] пута загрлио вести у опасност, запретити уништењем. и бијелим угризнуо зубом. НП Вук. ~ се в. угристи се. — Угризну се не- — Пролетаријат [је] постајао . . . снага која је угрозила како идеалистичким филозохотично за усницу. Божић. фијама тако и самом капитализму. Ств. 1948. угризина и угрАзотина ж 1. в.угриз(ак). Њихови колонијални посједи били су угро2. рана од уједа. Р-К Реч. жени. ОП 1. Хоће да нам угрозе прелаз преко пруге Сарајево—Мостар. Дед. В. угриј-, ек. угреј-. угрнсти, -изем сврш. 1. а. захвативши угрувати, угрувам сврш. = угрухати што зубима напрашти рану, оставити траг; 1. јаким ударом или притиском повредити, зарити зубе у некога, ујести: •— јабуку, ~ нагњечити; здробити, смрвити. — Оне [оловза руку. — Угризавши брк слушао је . . . не цигле] падају радницима . . . на мекане разговор смркнута држања. Крањч. Стј. ципеле и врло често им угрувају палац. фиг. Погледала га, угризла очима. Ћос. Д. 5 1958. Људи су ме јако изгазили и угру27*

420

УГРУД(В)АТИ СЕ — УГУШИВАЧ

вали. Пав. 2. (у што) набити, утиснути. — Угрува метак у цијев. Хорв. ~ се = угрухати се 1. задобити повреде при паду, нагпечити се. -— Пао [је] на леђа и добро се угрувао. Дед. В. Мислили [су] да је . . . сломио ногу или руку, и да се угрувао. Л-К. 2. разг. фиг. претрпети неуспех; насести. Р-К Реч. угруд(в)ати се, -ам се сврш. претворити се, збити се у груд(в)е, згруд(в)ати се. — Угрудала се земља. Вук Рј. Шећер у праху и со лако повуку влагу и угрудвају се. Пол. 1973. угрухати (се), угрухам (се) сврш. = угрувати (се): ~ ногу. — Ја ћу се некако, макар и опрљан и добрано угрухан извући. Сим. утрушак, -шка м (мн. угрушци, ген. угрушака) делић угрушане материје; грудвица усирене крви соа&и1шп. — Простгландин . . . спречава стварање крвних угрушака. НИН 1971. фиг. Самоуправљање разбуктава својеврсну друштвену драму . . . и можда . . . баш директори често бивају . . . угрушци у артеријама организма који се мијења. ВУС 1971. угрушаност, -ости ж стање угрушане материје. Р-К Реч. у г р у ш а т и се, -а се сврш. згуснути се, усирити се, згруд(в)ати се. — Сав . . . угрушаном крвљу омазан. Богд. У кухињи се осећао мирис угрушаног млека. Моск. угр^шити, угрушим сврш. 1. издробити, истуцати, самлети. Деан. Рј. 2. ударити; очепити. Бак. Реч.

добро место, израдити службу некоме. — Могао би . . . угурати га у Скупштину. Каш. ~ се 1. а. тискајући се, пробијајући се кроз гомилу ући: <~ у трамвај. 6. с напором, једва навући тесну одећу. — Иза тог се . . . с тешком муком угура у груби капут. Креш. 2. заузети добро место, добити добру службу; доћи негде непожељан, утрпати се. — Толико тих разних конзулата и посланстава . . . зар није умео . . . да се . . . пробије и угура. Каш. Како си се ти угурао у штаб? Крањч. Стј.; Деан. Рј. угуривати (се), -урујем (се) несврш. = угуравати (се). угурнути, -нем сврш. једним покретом угурати. — Он је . . . силовито угурну у ходник. Божић. угурсуз м тур. а. невалалац; зао, опак човек. — Н е знаш каки је угурсуз кад се на кога испизми . . . 'оће да те сатре. Вес. Видиш ли ти, угурсузе, ову канџију у мене. Маж. М. б. хип. обешењак, мангуп, лола, враголан, спадало. — Мора бити да је неко вабио вашке [псе]. — А има и угурсуза па дувају у кључ. Лаз. Л. И јесте некакав домишл>ан, угурсуз ниједан. Сим.

угурс^злук м неваљалство, мангуплук, безобразлук; несташлук. — Овај угурсузлук није [се] могао сакрити оку професоровом. Лаз. Л. угурсуски, -а, -о својствен угурсузима, неваљао; обешењачки. — Још и данас збуњује . . . с тим својим антисистематичним угурсуским поступком. Матк. угурсуски прил. као угурсуз, мангупски. угрчити се, -им се сврш. стиснути се, — Скине капу и угурсуски се подсмијехне. Јурк. згрчити се. — Лице му се угрчило због уг^стити, угустим сврш. претворити у болова. Рад. Д. густу масу, згуснути. — Укухавање се нау г у ж в а т и и угужвати, -ам (р. прид. ставља све . . . док се из угушћене растопине угужвао, -ала, -ало; трп. прид. угужван) не искристализира један дио шећера. ОК. сврш. гњечећи, притискујући начинити неуугусто прил. у густом слоју; иа много редне наборе и превоје на нечему, погужвати. — Њен кревет био је празан, покривачи места. — Крв ће преварника као рђа угусто угужвани. Лоп. фиг. Дјевојчице се загле- улијепити. Божић. даше у осмијех што је разрезао угужвана угушено прил. потмулим гласом, уздржавајући глас, пршушено. — Роптао [је] уста. Мих. угушено, као пас . . . привезан за плот. <—' с е постати неуредно наборан, погужУск. вати се. — Одело му се угужвало. Петр. В. угуш^ње с 1. усмрћење, смрт гушењем, угужвељати (се), -ам (се) сврш. в. дављење. — Вода сама није узрок угушењу. угужвати (се). Р-К Реч. Баз. 2.- фиг. сузбијање, ликвидација. — Влада, угуравати (се), -уравам (се) = угуриохрабрена у угушењу устанка, отворено вати (се) несврш. и уч. према угурати (се). залази у реакцију. Скерл. угурати, угурам сврш. 1. гурајући утеугушивавве с гл. им. од угушивати (се). рати, убацити; утурити, утиснути, туту г у ш и в а т и (се), -ушујем (се) несврш. и нути. — Угура келнера као какву играчку натраг у кавану. Донч. Угура кључ с вањске уч. према угушити (се). стране. Бег. Угураше јој у руке неки метални угушАвач, -ача м онај који угушује, новац. Јевт. 2. протежирајући наместити на уништава. — Слуго свију угушивача сло-

УГУШИТИ — УДАДБЕНИЦА

41*

боднога исказа мисли! Срем. За катедром удаван>е с гл. им. од удавати (се). [су] вршили неславну функцију угушивача удавати (се), удајем (се) несврш. и уч. слободарских прегнућа. П 1939. према удати (се). угушити, угушим сврш. 1. а. усмртити удавача ж девојка којаје стигла за удају. отровним гасом; уморити стежући за гушу, — Срчу кафу и разговарају о удавачама. задавити. — Мајку . . . брата . . . и сестре Срем. Богатије удаваче . . . гледају [га] с одвели [су] Немци . . . и угушили у душе- висине. Сим. гупкама. Дед. В. фиг. Угушила сам своје удавити, удавим сврш. 1. уморити стег жудње као чедоморка свој пород. Бег. б. жући за грло, задавити. •— Клео је . . . мајку онемогућити развој, растење, лишити неопшто га није удавила кад га је родила. Вес. ходних услова за одржање. — фиг. Могли 2.усмртитизагњуриеањем, потапапему еоду, би барбари . . . угушити клице посијане од кршћанских мученика. Наз. в. пригушити, утопити. — Узе голо . . . новорођенче да га . . . крсти . . . то треба замочити цело у ућуткати. — Угуши јој цјеловима крик на престрављеној усни. Мих. 2.угасити(ватру). воду! »Бог и душа, удавићу га!« помисли. — Сељаци притрче и колцима угуше ватру. Ранк. 3. у експресивном изражавању: измоБрл. 3. обуздати, укротити, умирити (јако рити у највећој мери, довести до крајњег осећање, узбуђење). — Силио се да угуши исцрпљења; много намучити, изморити (нпр. своју зловољу. Кум. 4. а. савладати, сло- досадним причањем). — Кукао [је] како га удави маларија. Шуб. мити. — Брзо [је] дошла једна војна буна ~ се 1. заершити живот даељењем у . . . коју је Вучић . . . угушио. Гавр. Црква еоди, утопити се. — Јавља . . . да се удавила је организирала војничке походе . . . и у Дунаву једна радница. Уск. фиг. Расуди покрет крваво угушила. Ант. 1. б. забрани. . . ако нећеш да ти се памет удави у њеним ти, укикути, обуставити: ~ јавну реч. — сузама. Вел. 2. а. угушити се, задавити се Полиција је угушила њихов . . . лист »Осло(рмиљеним јелом). — Жена би се удавила у бођење«. Јое. С. •— се 1. умрети због онемогућеног дисања хладетини. Јонке. б. прекинути се, умукнути или удисања отроеног плина; утопити се, (о гласу, речи). — Из гласа му јечи пријетња, али се набрзо удави у грлу. Цар Е. 3. фиг. удаеити се. — Да није кроз њих [снежне сметове] вирила . . . цев од . . . вентилатора, утонути, нестати(у нечему). — Удавиле се заточник би се у рупи угушио. Петр. М. међе у зеленилу. Рад. Д. Нека . . . се сви непријатељи угуше у властиудавка ж зоол. удав. Бен. Рј. тој крви. Јонке. 2. а. изгубити дах, загрцнути удављеник, -ика м дављеник, утопљеник. се, задаеити се (залогајем, гутљајем, од грча — Боже! прошапута она . . . гласом којим у грлу при јаком узбуђењу и сл.). — Вели да ваљда удављеници говоре. Лаз. Л. Као што би се угушио у трганцима. Берт. Иконија се удављеник грчевито хвата за слабу шибда се угуши од суза. Лаз. Л. б. прекинути се, љику, дохвати . . . ножић иза паса. Ранк, замукнути (р гласу, речи). — Ријеч му се удављ&ница ж дављеница, утопљеница. угуши у грлу. Кум. Уздрхтала [је], пружила — фиг. Дора је »пала у бунар« [у игри фота] му руку3 а ријеч јој се угушила у грлу. . . . Пољупци су . . . пљуштали по . . . удаМил. В. вљеници. Срем. уд 1 м (мн. удови и уди) (ретко ж) а. удављ&гачки, -а, -б који се односи на заједнички назив за руке и ноге као органс кретања у човека (у животипа ноге). — Не удављенике и удављенице: ~ борба, ~ страх. удављбње с смрт дављењем, угушење, могаше ниједним удом маћи. Вес. Извукла је из постеље своје климаве уде. Креш. б. утопљење. — За мало дана осуди га на најгорч[ију]у смрт удављења. Јаг. Смрт покојдео тела; део нске целинеуопште. — На своју ног Велимира започета [је] дављењем коверну он је стиска груд не ћутећ где јој нопцем, а довршена удављењем у води у свака дрхће уд. Радич. Нисам још никад бунару. Пол. 1959. видио витешку књигу која би приказивала потпуну цјелину приче са свим удовима. удадба ж удаја. — Заболе [ме] кад Вел. в. полни орган. Рј. А. помислих на њену удадбу. Ранк. Бијаше 2 готово заборавила на мужа и своју удадбу. $д , уда, удо в. худ. удав,-а и удав м зоол. велика, неотровна, Шимун. грабежљива змија која живи у тропским удадбени, -а^ -о који се односи на удадбу. крајевима и којаје због сеоје величине позната — Показала [је] . . . удадбену кошуљу. Наз. под именом змијски цар Воа СОПБСИСШГ, питонџ Дјевојке су [га] даривале . . . понечим из своје удадбене спреме. Ћоп. удава ж ист. правн. право повериоца у

старом српском праеу да може лишити слободе дужника који не испуни обавезу. Свезн.

удадбеница и удадбсница Ж 1. удавача. — Кад зараза истријеби људе . . . удадбе-

422

УДАЈА — УДАР

удаљивати (се), -даљујем (се) несврш. = удаљавати (се). удаљктн, удаљим сврш. 1. уклонити, одстранити; отерати. — Хтела је одмах удаљити га сасвим од себе. Ранк. Послије тога писма удаљи од себе Францускињу. Крањч. Стј. 2. отпустити; искључити, истерати, избацити: ~ из службе, ~ из школе. — Цело село знало је да )е Слепи удаљен из организације, да је под казном. Поп. Ј. ~ се 1. а. отићи, уклонити се; одмаћи се, одвојити се. — Рече . . . и удаљи се са неким значајним осмехом. Ранк. Није смио да се удаљи од пожућелог манускрипта. Бег. б. отићи далеко, изгубити се у даљини. — Удаљисмо се од шуме већ веле. Комб. Кад се удаљавати (се), -аљавам (се) = удал>ивати (се) несврш. и уч. према удаљити (се). пуцњава сасвим удаљи и утиша, Мирјана се помаче. Ћоп. 2. скренути с предмета о удаљен, -а, -о 1. трп. прид. од удаљити коме је реч, прећи на излагање о другим ства(се). 2. који се налази на великом просторном рима: ~ од теме, ~ од предмета разговора. одстојању, далек. — Тако је . . . преминуо 3. не бити више присан, близак с неким, тај поуздани савезник удаљене Русије, Нен. постати далек, пгуђ према некоме, отуђити Љ. 3. који се односи на давно протекло доба, се. — Како сам се ја удаљио од матере. Нех. давнашњи, древни. — Наједном . . . искрсне Био је близак . . . покрету, али се у Војној у његовој машти цио низ успомена, најакадемији удаљио од нас. Чол. 4. стећи удаљенијих и најмилијих. Крањч. Стј. До- друкчије одлике томом развоја, еволуирати. — чарао [је] удаљену историјску епоху о којој Од основног праоблика особито су се удапише. Т. кн>. 4. који није у блиској сродничкоЈ љили удови коња. НЕ. вези, даљни. — Појавише се и неки други, Изр. у д а љ и т и се од и с т и н е еуф. удаљени рођаци. Ћос. Б. 5. стран, туђ. — не говорити истину, лагати. Она му . . . дође некако друкчија него до тада3 удаљенија. Ћос. Б. уд&нити се, удани се сврш. необ. разданити се; фиг. разведрити се, поправити се. удаљено прил. на великом одстојању, — Мирку се расположење сасвим удани. далеко. — Што је више . . . молио, то се Кал. удаљеније осјећао од циља за којим је ишао. удар м 1. ударац (7). — Удар нађе искру Крањч. Стј. у камену, без њега би у кам очајала. Њег. удаљенбст, -ости ж 1. одстојање, размак Корак по корак пошли смо; стали опет; од нечега, даљина. — На периферичкој удакркљање, удар, пад и опет корак. Гор. фиг. љености од истока и запада . . . Хрватство Њима [пославицима] ниЈе ни на памет доникада у хисторији [није било] Исток, а лазило да треба одмах . . . задати удар влади. никад потпуно Запад. Крл. Крајишки друЈое. С. 2. а. звучни ефекат изазеан замахом, гови [су] због велике удаљености закаснили. кретањем, покретањем каквог механизма итд.: Чол. 2. одсуство присности, поверљивости, ~ звона, ~ корака, ~ сата. — Слушаш однос на одстојању; хладноћа. — И после ли уске низ улице хитаца ударе луде. Домј. осамнаест година . . . остали су у истој удаТуп удар копита . . . чује се једнако. Црњ. љености у којој су при првоме пољупцу б. свирање, свирка, звуци. — Ударима моје били. Петр. В. Однос између Старчевића и лире будио сам бедног роба. Ил. Удари Кватерника . . . обиљежен [је] удаљеношћу. европских војничких труба одзвањају озбиљНех. ним . . . тишинама данашње европске мисли. удаљ^ње с 1. удаљеност; отуђеност. — Крл. в. ритмична осцилација зидова артерија која одражава рад срца, откуцај била, пулса. Потребно је да воћке буду у подједнаком удаљењу. Тод. Касније се удаљује од што- — У обезнањеном длану још бије удар крви ванога учитеља али удаљење ово није из- неког другог младог тијела. Селим. Често невјерење. Баз. 2. одстрањење, искључење: . . . посматра куцање (удар) срца болеснико~ из игре> ~ из организације, ~ из школе. ва. Батут. 3. нагло и снажно струјање, замах, налет ветра и сл. — С мора дуне удаљив, -а, -о који се може удаљити, јачи удар вјетра. Ћип. фиг. Ја не требам уклонити. Р-К Реч. малодушника . . . који ће при првом удару удаљивање с гл. им. од удаљивати (се). противна вјетра уздисати и цмиздрити. Цар нице траже по свијету мужа. Љуб. Нијесу никуда ни ишли с њоме, чекајући да је покажу свијету као готову удадбеницу, под ђерданом. Шимун. 2. покр. врста везене кошуље за удаваче. Бак. Реч. удаја ж ступањб женске особе у брак. — Сећала се . . . своје удаје. Вес. Увиђала је да мора . . . помишљати на удају. Сим. удалеко и удалеко прил. врло далеко, надалеко. — Њихове љубави не беше удалеко. Глиш. удаљ прил. најчешће у изразу: с к о к ~ скок у даљину. — У скоку удаљ победио је на 100 и 200 метара. Пол. 1970. удаљавање с гл. им. од удаљавати (се).

УДАРАЉКА — УДАРИТИ

423

Е. 4. продор емктричне струје кроз тело, захват тела њоме. — Будући да се тада стегне ошит и мишићи срца, престане дисање . . . па настаје смрт од удара електричне струје. НЧ. Мало касније следи брзи потез као удар грома. Шах 1. 5. померање тла, потрес (при земљотресу). — При јучерањем земљотресу осетио сам три удара. Р-К Реч. б. а. војни напад, навала, јуриш. — Дан прије удара Турака он о свему обавијести Стана Ђуканова. Вујач. Те групе, распоређене у зонама немачких оклопних удара^ могле су створити смртоносан бараж. Пол. 1973. б. губици у сукобу с непријатељем', пораз. — Поједини одреди претрпели [су] тешке ударе. Дед. В. 7. фиг. ударац (5). — Брз одговор, удар на удар, није вештина дубоких људи. Дуч. 8. = ударац (6) тежак душевни потрес, тежак удес, несрећа. — Ни једно што је пало [у постељу] не диже се, све помре . . . Оволики удари сатрли су је. Вес. 9. мед. нагла, обично опасна по живот промена у организму изазвана унутрашњим или спољним узрочницима (прскањем или зачепљењем крвних судова, деловапем јаке то-

— На капији звекну алка. — Софке;, удара неко! — довикну одоздо мати. Станк. 3. фиг. циљати, мислити на нешто не казујући отворено. — Немој тако! — говорио му Ибро, кад је видио куда Фехим удара. О-А. 4. испуштати, ширити око себе задах, заударати. — Ово место удара. Бак. Реч. 5. покр. дизати грају, лармати, галамити. — Удар&ју дјеца. Вук Рј. Изр. ударати на живце (нерве) досађивати, сметати. ~ се несврш. и уч. према ударити се. Изр. ударати се у груди наметљиво истицати своје заслуге; бучно изражавати своју приврженост (љубае, пријатељстео и сл.). ударац, -арца м \.јак притисак замахнутом руком, ногом или замахнутим односно баченим предметом; звук којим је обично пропраћен такае притшак. — Брава [је] стара . . . један мушки ударац споља и врата су отворена. Јакш. Ђ. Падали су на све стране ударци и пљуске. Мар. Медвјед га одбаци стражњим шапама, ударцем испод чела. ВУС 1973. Дубоко доље у шуми шумски плоте и сл.): мождани ~ срчани •—, топлотрадници рушили су букова стабла и ударци ни ~ . — Другога дана послије удара [капи] њихових сјекира јасно су се чули. ВЈ. 1971. кнез [је] одвезен у Богучарево. Крањч. Стј. фиг. То је био озбиљан ударац. Тужба се Изр. војни ~ државни удар који изводе зал.ул.ала. Божић. 2. удар (2а). — На торњу еојна лица; г л а с о в н и (ритмички) ~ поет. шкрипа зарђалог механизма. Три звучна в. иктус; д р ж а в н и ~ пол. 1) насилна проударца. Донч. 3. удар (3). — Ударац вјетра мена власти, обарање режима извршено нагло, . . . је куцао на наш пенџер. Бег. 4. бој, без грађанског рата, преврат; 2) напречац борба; удар (6). — Ко гођ са мном на ударац извршена промена режима у правцу диктанеће, проклет био на оба свијета. Вук Рј. туре, укидање уставних слобода које изводе Морнарица [је] већ . . . мобилизована и на властодршци; од једног удара (ударца) ударац спремна. Маж. Ф. Послије заданога дуб не пада не треба рачунати на брзе ударца француска се војска могла још доуспехе, тешкоће се савлађују истрајношћу; котурати до Москве. Крањч. Стј. 5. фиг. на удару (ударцу) (бити, наћи се, на- жучан напад оштрим речима. — Крлежа л а з и т и се и сл.) 1) налазити се на провраћа ударце и задаје нове . . . и са свом метном, истакнутом месту. — Кућа је била оштрином свога опорог духа . . . насрће. на удару — сваки час је неко наилазио. Богдан. 6. = удар (8). — Буди храбра . . . Чол.; 2) бити изложен нападима. — Први да поднесеш ударац који те очекује. Нуш. је био на удару десетник. Крл.; под удар Храброст слаби ударце судбине. Ант. 1. (нечега) (доћи, пасти, доспети и сл.) 7. спорт. у фудбалу, ногомету шутирање бити захваћен неповољним мерама, бити по- лопте под одређеним условима: директан ~ 3 гођен, оштећен нечим; ~ с р е ћ е изненадан индиректан ~ 3 слободан ~ , ~ са угла итд. срећан догађај. Бак. Реч.; ~ (ударац) судИзр. једним ударцем (убити) две бине несрећа, трагедија. муве разт.једним потезом постићи деострук удараљка ж муз. 1. дрвена маљица, успех. В. и изразе под удар. челични штапић и сл. предмет чијим се удаударач, -ача м ороз на пушци. Деан. Рј. рањем производи звук на појединим музичким ударен, -а, -о 1. трп. прид. од ударити инструментима. 2. општи назив за музичке инструменте чији се звук изазива ударањем (се). 2. мало луд, луцкаст, луцнут, ћакнут. дрвених или челичних штапића {бубањ, добош, — Понекад је хоџа изгледао . . . као *ударен* и туп човјек. Ћоп. звоно и др.). Изр. ~ мокром ч а р а п о м (обојком, ударан и ударан, -рна, -рно в. ударни. крпом) ударен (2). . ударање с гл. им. од ударати (се). ударити, -им (аор. ударих 2. и 3. л . 3

ударати, -ам несврш. 1. несерш. и уч. удари) сврш. 1. а. задати ударац иекоме, лупити, млатнути. — Ударио ме ногом! премаударити. 2. куцати, лупати(у врата).

424

УДАРИТИ

Крл. Удари га песницом по глави. Чипл. б. погодити, повредити, раншпи (о метку из еатреног оружја, о оружју). — Са свију страна стану пушке пуцати у њега и одмах га . . . удари седамнаест пушака. Вук. А шта ћеш радити ако те удари пушка или сабља. Лаз. Л. в . захватити собом и продрмати или опалити; проћи, продрети кроз неко тело наносећи оштећења или смрт (о електричној струји и муњи): ударила га струја, ударио гром у овце. — Као да ме је гром из ведра неба ударио., Ђал. Гром је ударио у кестен у парку. Лог. 2. г. (понекад безл.) погодити, згодити изазивајући одузетост или смрт (о капи). — »Кад ме није јуче шлог ударио*, говорила је госпоја Сида. Срем. Пуно мање говори од прољећа, кад га ударило у пола тијела и остао дјеломично узет. Цар Е. За пар дана удари га срчана кап. Гор. 2. а. (чиме о што) снажним замахом извршити судар једног тела с другим изазивајући тресак, треснути. — Кад то види Јелица госпођа, то кондиром о камен удари. НП Вук. Он онда удари уларом о земљу. Н. прип. Вук. б. у замаху звучно саставити, додирнути две поершине, два тела: ~ дланом о длан, ~ руком о руку. 3. при брзом кретању, у паду и сл. налетети на нешто, лупити о нешто; пасти: ~ главом о довратак, ~ браником у рампу. — Ударила коса о камен. Сек. Неколико неприја4ел>ских мина ударило је близу нас. Хорв. 4. а. изершити оружани напад, напасти. — Допреме топове којима је одлучио на тврђаву ударити. Том. Ударили смо на Нијемце на лајковачкој станици. Чол. б. фиг. супрошставиши се некоме, изрећи оштре речи против некога. — Гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку. Лаз. Л. Страсно[је] ударио по филологији. Шкреб. в. устремити се, насрнути. — Што тражиш овдје? удари надошљак к Ивану. Новак. 5. а. прописати, наметнути (порез, дажбине), притиснути наметима. — На сваки приход морао би се праведан порез ударити. Маж. Ф. Краљ . . . ударио велике порезе и данке на со. Андр. И. б. одмерити, одредити (цену). — Како ћу ударити цијену кад нисам видјела робе! Шен. в . расписати, огласити (уцену). —Мусолинијевци [су]... ударили на његову живу или мртву главу новчану уцјену. Наз. 6. (на муке, на крст, на колац и сл.) ставити на муке, мучећи разапети, набити на колац и сл. — Удрите ме на муке! Змај. Ударе га на колац. Маж. М, фиг. Сам себе ударити на крсг. Матош. 7. а. поставити, начинити, саградити: ~ темељ. — Овуд средином ударићемо ограду. Шапч. Крста му на гроб нису ударили. Огр. фиг. Тиме је био ударен пут к рационализму. Баз. б. ставити, метнути, наместити: ~ печат, ~ славину у буре. — Знаш ти нашу писменост: ил' при-

тисни прст ил' удари крст. Ћоп. Ударише га [фес] на калуп и дотјераше му облик. Куш. в. укуцати, забити: ~ чавао у зид, ~ колац у земљу. г . обући, навући (одећу); наместити, ставити опрему. — Још ми је . . . драже што је Симеун на се ударио таку одећу. Коч. Ударио на руке рукавице. Новак. Момци . . . на коња ударише опрему . . . Сину коњ кб вила. Ћор. 8. (с глаголском или именичком допуном) а. почети, стати чинити нешто снажно испољавајући осећања, расположење; сав се унети у нешто, предати се нечему: •— у смех, •—• у плач, ~

у вриску.

— Престравим се, ударим цвилити. Матош. Мати сад дирнута до суза удари благосивљати кћер. Мул. Расположили [се] и ударили у велике разговоре. Рад. Д. б. упустити се у нешто, предузети нешто, окренути. — Ви сте први ударили у пљачку. Вин. Спусти се у . . . подрум и удари да диже плоче. Мар. в. (у нешто, по нечему) расположено, с апетитом јести или пити. — Да иштемо што за мезе па да ударимо у вино. Јакш. Ђ. Ударисмо неки по сиру и луку, а неки по пршуту. Кол. 9. а. кренути, поћи, управити ход у неком правцу. — Оставише се пута, па ударише преко њива и ливада. Вес. Удари напријед журним кораком. Мул. б. проћи, пробити. — Ударио куршум кроз бутину. Вес. в. наићи, набасати (на некога, на нешто). — Наишла [је] случајно . . . и ударила на Аникин леш. Андр. И. 10. а. почети падати, засути (о киши и снегу); снажно грунути, навалити (о ветру, мећави и сл.). — Киша као из кабла удари. Јурк. Ударила божја мећава па не да око отворити. Шант. б. настати и усталити се с великом жестином, завладати (о хладноћи, суши, болестима и сл.). — Удари зло време, немаш се где склонити. Глиш. У Демирово . . . удари срдобоља и . . . отпоче помор дјеце. Ћоп. 11. а. наврети, потећи, линути (о сузама); јурнути, слити се (о креи). — Збогом . . . рече Тушин са сузама, које му . . . ударише на очи. Крањч. Стј. Узбуди се. Крв му удари у главу. Ћос. Б. б. (у главу, у лице и сл.) изазвати привремене промене у организму човека (о пићу). — Винце удари у лице. Мил. Вино га нагло обузима. Најприје му је ударило у језик. Донч. 12. избити у јаком млазу, шикнути. — Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао. Љуб. 13. запахнути, задухнути (о врелини, мирису, испарењима и сл.). — Илинка отвори врата . . . Врућина удари, као из пећи. Вес. Из уста удари воњ од алкохола. Матош. 14. а. додиром, припшском или ударом произвести звук на каквом инструменту, на каквој направи; засвирати, одсвирати. — Запевала [је] баш ону песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру. Ср$м. »Удари

УДАРКАТИ — УДАХНУТИ на окуп«, рече мајор бубњару. Шен. Глазба удари туш, као пред јуриш. Мар. б. (гласом) истаћи, нагласити. — »Мени ће бити право«, удари чудним гласом. Ком. в. огласити нешто звоњењем, праском, пуцањем итд., одзвонити, избити, грунути, пући. — Нетом удари звек на Госпин поздрав. Павл. 1Јаумим отићи . . . пре него што удари дванаест. Шапч. Да се човјек омрси кад удари топ. О-А. 15. (на кога) наследити нечије особине, уметнути се на некога. — Ударила сва на своју мајку . . . танка [је] као сенка. Сек. Не знам на кога је ударила, ако није на тетка-Тонку. Сим. Изр. у д а р и л а га в е д р и ц а (чутура, ш љ и в о в а г р а н а и сл.) у г л а в у опио се; у д а р и л а к о л а (руда) у б р е г в. уз брег (изр.); у д а р и л а му в л а с т (слава и сл.) у г л а в у постаоје охол, уображен; у д а р и л а му к р в у г л а в у изгубиоје власт над собом; ударио тук на л у к в. уз лук (изр.); ~ бригу (муку) на в е с е љ е в. уз брига(изр.); ~ г л а в о м о (у) з и д тврдоглаво, слепо срљајући наићи на непремостиву тешкхзћу; ~ ж и г (срамоте) в. уз жиг (изр.); ~ кога по прстима в. уз прст (изр.); ~ кога по џепу в. уз џеп (изр.); ~ на сва звона (у в е л и к а з в о н а , на добопг, у таламбасе) в. уз звоно (изр.); ~ т а ч к у (на нешто) завршити нешто; прекинути, престати с нечим; ~ темеље чему основатинешто; — у д р у г е ж и ц е в.узжица (изр.); ~ у т а н к е ж и ц е в. уз жица (џзр.); ~ у очи 1) пасти у очи; 2) рећи у лице. — Кад му Младен и Пљако ударе у очи и кажу какве су разговоре . . . чули, онда он заплаче. Вук.; у кам ударио в. уз кам (изр.). ~ се 1. сам себи задати ударац; задобити убој при паду, налетевши на нешто и сл. — Удари се руком по кољену. НП Вук. Истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно. Ранк. фиг. Ти који си починио светогрђе, одај се . . . удари се у груди. Гор. 2. уз. повр. сукобити се, сударити се. — Војске су се јучер удариле. Војн. Ближе к мени, Новаковић Грујо, ближе к мени да се ударимо. НП Ђук. 3. уз. повр. бити једнаке вредности, подударити се. — Оба добри из двије крајине, и с благом се могу ударити. Вук Рј. ударкати, -ам несврш. лако ударати, лупкати. — Миловао их је, ударкао по плећима. Петр. В. ударљив, -а, -о склон ударању, тучи. — У Салима дјеца ударљива, да читава махала од њих не може обастати на миру. О-А. ударни и ударни, -а, -о 1. квји задаје, наноси одлучан ударац: ~ бригада, ~ група, ~ дивизија, ~ чета. — Кочимо и брзину напредовања наших ударних јединица. Дед.

425

В. Ударна десетина заробила [је усташу] на цести. Донч. 2. који служи за задавање удара. — Ударна игла удара ексцентрично на руб данцета чауре. Стр. Не би ли гдје спазио какво ударно или обрамбено оружје. Креш. 3. ударничкп. — Да наш ударни месец плетења . . . покаже . . . шта су мајке и жене. Пол. 1944. У ове ударне дане пред празник, посвећен Борцу, достижу чак и 276 процената. Вј. 1960. ударник м рус. истакнути радник социјалистичке производње који је овладао њеном техником, који се јако залаже на послу и пребацује прописане норме рада. — Када је проглашен за ударника, био је срећан. Пол. 1950. Отац се поносио својим сином ударником. ВУС 1971. ударннца ж женска особа ударник. — Међу женама које нису примљене у Партију има и вишеструких ударница. ПИ 1950. Обећала је да ће се вратити као ударница и своје обећање је испунила. Вј. 1969. ударнички, -а, -б који се односи на ударнике: ~ рад. —^Хоће и да запну због ударничке награде. Дав. ударнички прил. на ударнички начин, уз јако залагање и добре резултате. — Ми радимо . . . одушевљено, ударнички. Наз. ударништво с ударнички рад као метод социјалистичког такмичења. — Осјетио [је] драж и љепоту радног полета и ударништва. Ств. 1948. ударнбст, -ости ж особина онога који има ударну снагу. — Истицали [су] њихову мудрост, снагу и ударност. Сим. удати, -ам сврш. (за кога) према својој одлуци дати коме за жену (кћер, сестру, рођаку). — Родитељи је силом удају за богатог ћифту. Матош. Сестру је удао у друго село. Ранк. ~ се ступити у брак (о девојци, жени, о женскоЈ особи уотите). — Мајка ми се далеко удала. НПХ. Мало дете удате сестре цео дан дречи. Сек. Изр. к а к о сам се надала добро сам се удала добро сам прошла, успешно сам завршила посао, упркос неповољним изгледима. удаж и удах м увлачење зрака, ваздуха; супр. издах. — Умјетник [му је] удахом своје душе дао израз живота. Новак. Људи . . . забрзаше издасима и удасима. Божић. удахнути, удахнем сврш. 1. увући зрак, ваздух у себе (кроз нос или уста). — Удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. Ранк. Реци, удахну ли када зрак цркве старинске, гдје се тамјан вије? Јур. 2. фиг. дахом својим оживети нешто, дати нови карактер. — Тако рекавши снагу у коње

426

УДАХЊИВАТИ — УДВОРНИК

— Ми сви удвојисмо пажњу. Ранк. Кад ли ага одолио гладу и бијес друзијем удвојио бијесом, плану опет. Маж. И. Тешкоће су удвојиле његову енергију. НИН 1970. ~ се = удвостручити се постати двапут, двоструко већи,јачи и сл. — Веље њему удвоје се бриге. Радич. Силина се напада удвоји. Кнеж. Л. удвораваше с гл. им. од удворавати се. удворавати се, -оравам се несврш. и уч. према удворити се. удворан, -рна, -рно а. углађен, услужан, пажљив. — Својим љубазним и удворним понашањем могао [се] свагдје показати. Коз. Ј. Према одвјетнику бјеше необично удворан. Креш. б. љубазан, пристојан, учтив. — Послужив се радо и том приликом да јорекнем коју удворну ријеч. Јурк. И удворј ним и охолим тоном . . . си ме питао. Марк. Д. удвбритн се, удворим се и удвбрити се, удворим се сврш. лепим речима, ласкајући и чинећи услуге препоручити се, задобити нечију наклоност, додеорити се. — Машта . . . шта би учинио да се удвори тој идеалној жени и задобије њену милост. Цар М. Чини [му се] да деда не обраћа довољно пажње на њега и смишља чиме би му се удворио. Макс. удворица ж и м онајкоји се удворава, ласкавац, улизица. — Подлац си и ти. Подлац подли, шпијун, удворица великашка! Глиш. Милосници ваши, корисници ваши, удворице . . . дворјаници . . . сви они клече пред вашим спомеником. Крл. удворичкн, -а, -б који се односи на удворице. — Настаде смех и шала и удворичко одобравање војводи. Андр. И. Измиљеће љигаве глисте удворичке. Вуков. удворички прил. на удворички начин, као удворица.- — Оштар према малима . . . удворички снисходл>ив према моћнима. Прод. Тако је! . . . —удворички упадеједан од сељака. Ћоп. удвориштво с = удворништво особина удвојавати (се), -ојавам (се) несврш. и онога који се удворава, ласкање, улагивање. — Критика [се] све више . . . сводила на уч. према удвојити (се). несамосталност, притворност, удвориштво удвоје прил. 1. по двоје заједно, у пару. — и конформизам. КН 1960. Свет . . . је изашао овог лепог пролетњег удвбрљив, -а, -о који се радо удвара, дана у шетњу удвоје. Ћос. Б. Сањарили [су] ласка, улагује. заједно и измишљали удвоје цијеле припоудвбрљивост, -ости ж особина онога вијетке. Л-К. 2. двапут, двоструко. — Наручи црну удвоје. Нам. 3. на два дела, који је удворлив. — Лењост и млитавост доносе незнање . . . ропску потчињеност, надвоје. — Срце ми је дрхтало и цијепало удворљивост. М 1867. Чете . . . рођака се удвоје. Ков. А. исцрпљују усрдно природна богатства земље: удвојенбст, -ости ж особина, стање онога срдачну доброту, глупост, пузавост и удворшто је удвојено. Р-К Реч. љивост. Крањч. Стј. удвбјнти, удвојим сврш. = удвоструудворник м ист. поседник који је био чити двапут увећати, учинити двоструким. обавезан да даје двору одређен порез, али није

удахне вељу. М-И. Удахла ноћи жалосни шум реке. Радул. удахњивати, -ахњујем несврш. и уч. према удахнути. УДБ скраћ. в. Удба. Удба ж скраћ. Управа државне безбедности. удбаш, -аша м службеник Удбе. — [Го" воримо] о попијеним килама ракије, вам" пирима што су их удбаши побили у моч" вари. Дав. удвадесетостручити, -им сврш. увећати двадесет пута, помножити са бројем двадесет. Р-К Реч. удвајање с гл. им. од удвајати'(се). удвајати (се), удвајам (се) несврш. и уч. према удвојити (се). удвајач, -ача м онај који удваја. Прав. удварање с гл. им. од удварати (се). удварати (се), удварам (се) несврш. лепим речима и понашањем настојати да се стекне нечија наклоност. — Он је удварао лијепој . . . Олги. Новак. Стао [је] облетати око Љубице и удварати јој се као какав . . . каваљер. Ранк. удварач, -^ча м онај који се удвара. — Њезин је негдашњи удварач тражи и проналази у Дубровнику. Барац. Пожелео је удварач да девојци прича нешто привлачно. Сек. удварачнца ж жетка особа удварач. Р-К Реч. удварачки, -а, -6 који се односи на удвараче. — Весели им удварачки разговори сасвим се изгубише. Дов. Јунаци у нашем удварачком веку неће . . . бити тако сурови. М 1867. удвој м (у вези са »бој*), борба у двоје, двобој. — Заметнути бој удвој с витезом којега он милује. Вел. На скровито мјесто гдје се може бити бој удвој. Креш. удвојавање с гл. им. од удеојавати (се).

УДВОРНИШТВО — УДЕЛНИЦА морао да идеу војску, дворски достојанствеиик. — Док су од поданика удворници седјели на краљевским посједима . . . Шиш. С круном, порфиром и са грбови[ма] удворника и двора дуждевског . . . Јакш. Ђ. удвбрништво с = удвориштво. — Донео [је] у породицу плеснив задах, улизиштва, удворништва. Моск. удвдрно прил. наудворан начин, понизно. — Сви их гости удворно поздравише. Шен. [Одавао је] поштовање младој госпођи тиме што [је] своју старачку главу сагибао удворно. Леск. Ј. удворност и удворност, -ости ж особина онога којије удворан. — Урадио [сам] онако како бих из удворности каквој другој дјевојци такву жељу услишио. Новак. Приступа с удворношћу љубавника. Комб. И тако увијек: измјењивање лажних удворнсЛти. Андр. И. удворство судворност. — Етикетне углађености с којима се обично спаја исхитрено лукаво удворство. В 1885. удвбсполнти, -им сврш. учинити да неко постане дво(с)полан, да добије особине двају, обају (с)полова. — Они ће ти дијете покварити и удвосполити. Ков. А. ~ се постати дво{с)полан, добити особине обају (с)полова. — фиг. Почео [је] да обрађује . . . прелаз сељака у господина, дотично оно »удвоспољенск биће. Марј. М. удвостручавање с гл. им. од удвостручавати (се). удвостручавати (се), -учавам (се) = удвостручивати (се) несврш. иуч. премаудвостручити (се). удвбструченост, -ости ж особина онога што се удвостручило, што је удвостручено. удвостручиваше с гл. им, од удеостручивати (се). удвостручивати (се), -учујем (се) несврш. = удвостручавати (се). удвдетручити, -им сврш. = удвојити. — Удвостручио [је] своју љубазност. Кол. Удвостручили су војску. Нуш. ~ се = удвојити се. — Војска се удвостручила у неким крајевима. Дед. В. За педесет година . . . становништво се отприлике удвостручило. Д 1934.

427

брчићи су му посједјели. Нех. Сивасебјегуница управо наочиглед удебљала. Шов. удевак, удевка, ијек. удјевак, м оно што је уденуто. Бак. Реч. удбвање, ијек. удијевање, с гл. им. од удевати (се). уд^вати, удевам, ијек. удијбвати несврш. и уч. према уденути (се). удеветеро и удеветоро прил. у групи од девет, по девет (лица, особа). Р-К Реч.; Прав. удеветостручавати (се), -учавам (се) несврш. и уч. према удеветостручити (се). удеветбстручити, -им сврш. учинити девет пута већим. ~ се постати девет пута већи. удегенчити се, -им се сврш. покр. укочити се, укрутити се. — Дахну . . . и удегенчи се сузна ока на дивану. Матош. удезба ж заст. оно што је удешено; хармонизација. — Човјек не може бити друкчији него онакав какав је! То је све таква удезба. Крањч. С. Толико му са стране удезбе гласовирске пратње — заправо хармонизације појединих попијевака — можемо спочитнути . . . монотонију. С 1911. уделак, уделка и удеока, ијек. удјелак, м 1. милостиња. — Ништи и убоги [доходили] на глас и сретњи удјелак! Вук. 2. удео. — Неукроћена чежњо! За чувства удјелком, срдаца складом, мудриње сваке измичеш се стази. Марк. Ф. уделати, -ам, ијек. удјелати, сврш. учинити, урадити. — Гле красних . . . самара и кубура што [је] удјелала хрватска рука. Павл. На великом кревету који је сам удјелао од крупне храстовине . . . Кал. уделба, ијек. удјелба, ж заст. распоред на радно или службено место; војн. распоред. Деан. Рј. уд&шти, уделим, ијек. удијелити, сврш. 1. дати милостињу. — Просјацима пред црквом, колико их год има, удели. Сек. Удијелите ми мјестанце и макар онолико колико псу добаците! Бен. 2. даровати, поклонити.—Жељами је била: кад би, боже, уделио мени једна крила. Радич. Удијели ми своје опроштење и допусти да се повратим у шуму. Креш.

удеб&лити, -им и -ебелим Лсврш. чинити дебелим. — Уочи Божића не удебели прашчића. Н. посл. Вук. ~ се постати дебео. удебљавати се, -ебљавам се несврш. и уч. према удебљати се.

уделни, -а, -о, ијек. удјелни (ретко ек.) 1. који има удела. Прав. 2. рус. обласни. — У XIII ст. било је око шездесет удјелних кнежевина. Пов. 2. уделник, ијек. удјелник, м (ретко ек.) деоничар, акционар. Бен. Рј.

удебљати (се), -ам (се) сврш. постати дебео; постати дебљи. — Мало је удебљао,

уделница, ијек. удјелница, ж (ретко ек.) жена уделник. Бен. Рј.

428

УДЕЛОТВОРИТИ — УДЕСИТИ

уделотвбрити, -бтворим, ијек. удјелотвбрити, сврш. оделотеорити, привести у дело, остварити. — Промјена исте [нагодбе] услиједити може само оним путем којим је удјелотворена. Шиш. удељавати, -ељавам, ијек. удјељавати несерш. и уч. према удељати. удељати, -ам и -љем, ијек. удјељати, сврш. урезати длетом, уклесати. — Обноћ удјељу длијетом на једну плочу старинска слова. Љуб. Хоћеш ли у рабош да удјељам? Сиј. удељиватн, -ељујем, ијек. удјељивати несврш. и уч. према уделити. уденпца ж покр. вешалица (2). — На једној греди . . . суво месо . . . дохватим једну уденицу и . . . отфикарим комад. Ил. Пол. 1974. уденути, -нем, ијек. удјенути, сврш. = удести и удети увући кроз нешто узано, протурити;ставити: г^конацу иглу. — Дохвати . . . прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу. Мат. Велики му штап удјену у руку. Креш. Изр. да га уденеш у и г л у каже се за онога којије много мршав, слаб. ~ се = удести се и удети се увући се. — Једва се удјенуше у мали дрвени мост који тутњи под њима. Андр. 11. удењчити, -им сврш. увезати,упаковати у дењкове, — На заказани дан . . . све беше удењчено [и] укрцано још за јутра. Грол. удео, удсла, ијек. удио и удјел, м 1. а. део који припада некоме у заједничкој својини; учешће у раду. — Нема удела у очевини с осталом браћом. Глиш. б. учешће, суделовање у нечему. — Колики је његов удео у изради тих закона, тешко је рећи. Јов. С. Као и остале спортске гране, придонијет ће свој удио. Ват. 2. парцела, деоница. — Господар на своме уделу, сељак је био заштићен од свакога другог. Нов. Изр. узети удела (у чему) суделовати, учествовати (у нечему). удеоник, ијек. удионик, м онај који има удела у нечему, судеоник. — Ликови савременика, . . . омиљених сарадника и удеоника у заједничким доживљајима. КН 1959. удеоница, ијек. удионица, ж деоница, акција. Р-К Реч. удеоничар, ијек. удионичар, м 1. онај који има удела у нечему, судеоник. — Они су били удеоничари туђег отимања. Јакш. Ђ. 2. деоничар, акционар. — Постоји стално удружење, нека врста удеоничара и ортака^ од по десет до двадесет другова. Ђорђ. удеоничарка, ијек. удионичарка, женска особа удеоничар. Прав.

ж

удеонпчки, -а, -о, ијек. удионички који се односи на удеоничаре. удеоннштво, ијек. удиоништво, с суделовање, учествоеање у нечему. — Не налазимо . . . прећутног удеоништва код друштва . . . трговачког саобраћаја. О 1875. удес м Х.судбина.—Предала се неизбјежном удесу. Бег. Буде ми тешко, јер видим како је горак удес мој. Ивак. Дјецу . . . никад није страшио . . . као што обично чине људи његова удеса. Ћоп. 2. немио догађај, који некога неочекивано задеси, снађе, несрећан случај, судар, слом. — Међу заробљеницима има и таквих који су доживели оба удеса. Јак. Аутоматизација сигналних уређаја и изградња великог броја надвожњака . . . онемогућују велике удесе. Пол. 1960. 3. несрећа. — Смрт и удес с њим су у дому . . . нашли. М-И. Протекоше двије године без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. Мат. Била [се] узнемирила, бојала каква удеса. Радул. удесан 1 , -сна, -сно подесан, прикладан, повољан, погодан; исп. удесити. — Ветар је био удесан. Нен. Љ. У тој соби . . . било је све спретно и удесно. Шен. То [је] најудеснија прилика за коначно ослобођење. Марк. Се. удесан 2 , -сна, -сно судбоносан, судбински, фаталан; исп. удес. — Остатак је мрмљао против мене . . . да сам им ја донијела удесну коб. Креш. Пауза пуна удесне тишине. Војн. уд&сетити, -им сврш. удесетостручити. — Удвојићу, удесетити мушким радом моје жиће. Змај. удесетеро и удесеторо прил. у групи од десет, по десет (лица, особа)\ удесетербстручити, -им сврш. = удесетостручити учинити десет пута већим. — Редовно примам многа писма, она су се удесетеростручила откад сам настрадала. ВУС 1970. ~ се постати десет пута еећи. удесетостручавање с гл. им. од удесетостручавати (се). удесетостручавати (се), -учавам (се) несврш. и уч. према удесетостручити (се). удесетдстручити (се), -им (се) сврш. = удесетеростручити (се). — У њихову кругу амбиција ми се удесетостручила. Петр. В. Не би било ни најмање целисходно удвостручити или чак удесетостручити осуђеничке редове. Мј. 1926. удесити и удесити, удесим сврш. 1. а. уредити, средити, приредити, начинити, спремити. — [У вили] их је чекала посебна, за њих удешена одаја. Цар Е. Синоћ потпалили готов банак, па удесили ваљда зором весеље. Рад. Д. Почивала [је девојчица] у

т

У Д Е С Н О — УДИЈБ

)едном нарочито удешеном плитком сепету. Андр. И. 6. подесити, прилагодити. -*— Чита можда какав роман да удеси своје ријечи за откриће љубави према Олги. Ков. А. Видеће како је . . . примила ту своју сељанку-тетку, па ће према томе удесити понашање. Шуб. в. ускладити, угодити, наштимовати (обично музичке инструменте). — Пошто удеси гусле, превуче гудалом преко струна. Дом. Удеси добро стару мандолину за своју госпу. Кркл. г . учинити, омогућити да се нешто оствари. — Ја сам удесио да Базил добије једно писмо без потписа. Грол. Ми ћемо то без сумње удесити за кратак час, госпо! Креш. 2. довести кога у неприлику, тежак положај, нагрдити, упропастити. — Људи, ми смо овде живи закопани. — Удесио нас је онај спроводник. Јак. Удесит ћу те ја, стрвино, тако у ситно да те ни пси неће прождерати. Бен. То ме удеси она швапска битанга . . . Кад ме удари, све сам звезде пребројио. ЛМС 1951. 3. срести, сусрести; задесити, снаћи. — И поведи стотину катана, да те гдјегођ не удесе Турци, и да теби не би наудили. НПВук. Ма удеси их нека срећа луда, те неке људе тад проводе туда. Радич. Изр. ~ за в р б и ц у в. уз Врбица (изр.). •—• с е 1. уредити се, дотерати се. — Чим

се удесио, изиђе да се прође градом. Ћип. Полетио [сам] . . . да наручим коња и да се удесим. Шкреб. фиг. напити се. — Удесили су се тако код кнеза. Бен. 2. наићи (на кога), намерити се, сусрести се. — Ако би се на те удесио, немој мене, брате, изгубити. НП Вук. Све ја одам, дората проводам, не бих ли се удесио с њиме да осветим браћу Сарајлије. И. 3. уз. повр. нагодити се, споразумети се, сложити се. — То се двоје удесит' не море. НПХ. удесно прил. на удесан1 начин, подесно, згодно. — Фонд могар се веома удесно употребити, јер је машина упростила рад. Марк. Св. Приповиједаше како је удесно уредио стан. Шен. удесно прил. на десну страну. — Мало удесно или мало улево од места где су стари стојали. Макс. Ускоро чета скрене удесно. Хорв. ^десност, -ости ж особина, стање онога 1 што је удесно , подесност, прикладност. — С којих нас се разлога атмосфера божанствености и удесности . . . не доима као права атмосфера душе. Л 1905. удести и удети, уденем и удедем, ијек. удјести и удјети, сврш. = уденути. — Уђедну му у ухо троструку узицу. Љуб. Нос се ушиљио, удео би га у иглу. Вес. Старе баке, које не виде у иглу удјети. Јурк. ~ се = уденути се. удеш&ва&е с гл. им. од удешавати (се).

429

удеш&вати (се), -бшавам (се) несврш. и уч. према удесити (се). удешавач, -ача м 1. онај који удешава; 2. анат. мишић за прилагођавање, акомодацију. Р-К Реч. удешач, -ача м онај који удешава, усклађује, штимује клавире. — Погледај преко пута, код удешача клавира. Глиш. удив м (у)дивљење, чуђење.— Сва природа говори о теби гласом својих безбројних на удив створова. Прер. Рече иза вечере . . . на удив својих родитеља. Кос. удивити, удивим сврш. изазвати дивљење, чуђење (код некога), задивити, зачудити. — Његово тајанствено причање удиви браћу. Шимун. Удиви ме упитавши сјећам ли се у чему је тројака сврха реда. Крањч. Стј. ~ се зачудити се, задивити се. — Мати се удиви томе. М-И. Он се удиви срцем. И. фиг. постати непомичан, укипити се. — Удивио се ту . . . па ни да би беле. Кост. Л. удивљавање с гл. им. одудивљавати(се). уднвљавати (се), -ивљавам (се) несврш. и уч. према удивити (се). удивљено прил. дивећи се, задивљено, зачуђено, изненађено. — Испрва су је сви мучке и удивљено гледали. Андр. И. Охо-о! — удивљено ће судац. Код. удивљеност, -ости Ж стање онога који је удивљен, задивљеност, запрепашћење. — Од удивљености није ниједан прекидао говорника. Ђал. Он ми се одзове оком гдје сјаше удивљеност иста. Комб. уд&вствен, -а, -о који удивљава, који изазива(у)дивљен,е. — У сучељу удивствених контраста природе . . . лежи град Котор. КН 1959. удидити се, удидим се сврш. стати као кип, укипити се. Р-К Реч. удиј^вање, ек. удевање. удијевати, удијевам, ек. удевати. удиј&лити, удијелим, ек. уделћти. удика и удиковива Ж бот. врста жбунастог шумског дрвета УЉигпшп 1атапа. Сим. Реч. удило с штап на комеје на доњем крају завезан конац с удицом. — Повуче удило, али се крај муњевито загњури у воду, удило се сави . . . до воде. Моск. Гледао [је] како се копрца на удици увијајући танко удило. КН 1959. удиљ прил. 1. стално, непрестано, увек. — Ја да то све гледам . . . да се удиљ кидам и жестим. Шапч. Иван [је] удгов расипавао имање. Шимуи. Не певајте удиљ све о д.убави. Змај. 2. одмах. — Удил> се је јунак домислио што учини сестра. НПХ. Болестан је, шаљите му удиљ руже. Шен. __

430

УДИЉНИ — УДОБНОСТ

рибу продавали по кућама приватним угоститељима. И. удичарити, -ичарим несврш. ловити рибе удицом. В. пр. уз удичарење. удичарски, -а Ј -о који се односи наудичаре. — Тиме се објашњава потпун неуспех ноћног удичарског туњолова у то време. Петр. М. удичаст, -а, -о који је попут удице. Р-К Реч. удичица ж дем. и хип. од удица. — Он 'итнуо удичицу, рибицу је стекб. Радич. уд&шљив, -а, -о који се може удисати; који се удише. — Тај удишљиви дах . . . стварности. Б 1958. удјевак, удјевка, ек. удевак. удјел, ек. удео. удјел-, ек. удел-. удјељ-, ек. удељ-. удјенути, -нем, ек. уденути. удјести и удјети, удјенем., удједем и удијем, ек. удести и удети. удлага ж мед. напраеа од черстог или савитљивог материјала(жице, дашчице, картона и др.) која служи у хирургији за имобилшацију оболелог дела, обично при прелому. — Пребијени део подупре [се] удлагама, које се скроје од дрвета. Батут. удлажити, -им сврш. поставити удлаге на оболело место. Р-К Реч. удно предл. с ген. показује место: у дну, на дну, у најнижем делу. — Млада жена . . . удно душе ћутјела [је] да не може скривити ни Зосу. Шимун. Удно позорнице велики прозор. Кост. Л. Неће моћи да открије скривену удно твојих очи блиједу звијезду. Шим. А. удо с 1. уд, део тела. — Да се откине удо за удом домовине наше. Шен. Ко да мозак скупи и уда повеже. Уј. 2. комад меса за димљење, вешалица2; исп. уденица. Вук Рј. удоба Ж в. удобност. — Ја ћу се . . . побринути да му у кући буде свака удоба. Шен. удобан, -бна, -бно пријатан, повољан, погодан. — Издаје се удобан стан с намештајем и послугом. Дом. Желим да јој створим Изр. загристи удицу одлучити се на удобан и сретан живот. Креш. нешто тешко, прихватитисе тешкогзадатка; удобно прил. на удобан начин, пријатно, насести, упасти у клопку и сл. подесно. — Живио је лијепо и удобно у кући. Том. Срце [ме] вуче да то двоје младих људи удичар м онај који лови, тца рибе на смјестим удобно. Креш. удицу. — За удичара је шаран врло занимл»ива риба. Финк. удобност и удобност, -ости ж особина, удичарење с гл. им. од удичарити. — стање онога што је удобно. — У својим кућама имају велике удобности. Ранк. У Остало му је само неколико дана да . . . невољи [би] жртвовао штогод од своје удобокуша срећу у удичарењу уз камену обалу. ности, Креш. •• - -~" ВУС1970. Неки су. . . удичарењем уловљену удиљни, -а, -б трајан, непрестан. — Којем је Зеус-бог удиљне муке мирно све одредио. М-И. удио, удјела, ек. удео. удио-, ек. удео-. удисавати, -исавам несврш. в. уджапш. — Густ зрак једва се дао удисавати. Нех. фиг. Време је траћио немилице3 удисавао је раскош. Јов. Ј. удисај м оно што се при дисању удахне одједном, удах. — Још један дубок удисај и тело као да обамире. Јак. Дим је код удисаја имао . . . призвук уздаха. Крл. Процес дисања састоји се из три фазе: удисаја, задржавања даха и издисаја. Пол. 1971. удисање с гл. им. од удисати. удисати, -ишем несврш. увлачити у себе (кроз нос или уста) зрак, ваздух. — Кад . . . удишемо, улази спољни ваздух у раширене плућне мехуриће. Батут. Свијетлу зору удишем. Кашт. удисивати, -исујем несврш. в. удисати. — И воћке;, као и животиње, удисују из ваздуха . . . кисеоник. Тод. удити 1 , -им несврш. наносити штету, зло, шкодити. — Та, то уди здрављу. Шен. Та му мана доцније није удила. Матош. Чудила [се] како њему, невиклу, не уди сунце и врућина. Ћип. удити1, удим и удити 2 , -им несврш. 1. сећи на удове, на велике комаде; одвајати месо од костију, разуђивати. — Оде мојој кући да уди месо. Дом. Вино се претакало, убијала се па удила крмад. Шимун. 2. сушити на диму (о месу). И-Б Рј. 2 удити , -им несврш. 1. а. чезнути. Вук Рј. 6. слабити, венути. — Још од прошле јесени [мајка] уди, вене, губи се. Шапч. [Попадија] почне нешто удити, свако јутро повраћа. Лаз. Л. 2. цичати, стењати: свиње уде. Вук Рј. 1 удић, -а и удић, удића м дем. од уд . удица ж мала челична кука, оштра при крају, привезана за удило којом се лове рибе. — На . . . дугачким шибама . . . висе јалове удице. Матош. То је необично прождрљива . . . риба која лети . . . на удицу у вештој руци. Андр. И.

У Д О Б Р А В А Т И (СЕ) — У Д О В Ч Е В удобравати (се), -обравам (се) несврш. и уч. према удобрити (се). удббрити, удобрим сврш. учинити добрим, одобровољити. — Навале гости да удобре дједа. Вел. Цвијеће што је врсно да удобри мужа. Уј. ~ се постати добар, подобрити се. — Надао се да ће се она удобрити. Леск. Ј. Одмах ћеш примијетити како ће се умекшати и удобрити. Бен. Сваки нови режим имао[је] потребу да се . . . удобри сељаку. Јое. С. удобровбљити и удобрбвољити, -овољим сврш. учинити да неко буде добре воље, одобровољити, орасположити. — То [га је] још већма удобровољило. Кол. Док га она није умирила и удобровољила миловањем. ЛМС 1951. ~ се постати добре воље, одоброеољити се, орасположити се. — Шутио [је] мислећи да ће се она већ удобровољити. Ивак. Није хтео да [га] погледа . . . Али се већ сутра опет удобровољи. Андр. И. удов, -а, -о којије обудовио, која]е обудовила, комеје умро брачни друг, супруг односно супруга. — Нахрани удову мајку с дробном дјечицом. Шен. Да буде потпора својој удовој мајци. Нед. Старински дудуче ко удов жабац у шевару. Чипл. удова ж удовица. — Удова покојникова предаде једно писмо. Ком. Увријеђено јави се млада удова. Леск. Ј. удован, -вна, -вно в. удов. — Ни удовна удовица. И-Б Рј. удбвање с гл. им. од удовати. удбвати, удовујем и удовујем несврш. бити удовац или удова. — Нијесу то године кад је ласно удовати. Мат. Већ је пет година удовала. Л-К. удбвац и удовац, -овца м онај коме је умрла жена, удов човек. — У првом спрату становаше . . . удовац са кћерком. Шен. У осамнаестој [години] остао је већ удовац. Јак. удбвачки, -а, -б који се односи на удовце и удове. — Остао удовац . . . — Хм, . . . удовачка посла! . . . рече Веља. Ранк. Пропадао [је] у . . . удовачком животу. Андр. И. Дође ми на памет њен удовачки живот. Ћип. удбваштво с = удовиштво удовачки живот. Р-К Реч. удовин, -а, -о који припада удови. — Узе удовину десницу. Кум. удбвити, -им несврш. постајати удоеа, удовица (/). — Љубовце вам ваше удовиле. НП Вук. удбвица ж 1. она којојјеумро муж,удова жена. — Рећи ћу им да сам удовица, да ми је муж у рату погинуо. Макс. Био је гост

431

код његове матере3 удовице иза поштанског савјетника. Перк. 2. зоол. в. јаз (5). Бен. Рј. 3. бот. а. биљка сувих, сунчаних предела Кпаипа агуегшз. Сим. Реч. б. врста лековите биљке бсаћшза а1горигригеа. И. Изр. бела ~ жена којој је муж на неко време одсутан; ратна ~ жена којој је муж погинуо у рату; црна ~ зоол. врста отровног паука 1^а1:гос1есге5 1гес1еат§иПаШ8, чији ујед доводи и до смрти. удбвичин, -а, -о који припада удовици. — Пред удовичином кућом жалосна скупштина. Миљ. удбвичић м удовичин син. — Прерано развити удовичић . . . позабави се. Креш. удовичица ж дем. и хип. од удовица. — Једног дана [ће] братински прекорити удовичицу. Вел. удбвички, -а, -о који се одиоси на удоеице. — Бринула [је] своју немоћну удовичку бригу. Андр. И. Госпођа ће остати у својој соби, у . . . удовичком кревету. Кол. уддвички прил. као удовица, наудовички начин. — Удовички се смешкало бледо сунце. Моск. Смјешка се . . . матерински, удовички. Кол. удбвиштво с = удоваштво. — [Соба] с великом брачном постељом, која је и након двадесет година удовиштва остала каква је била. Франг. удовн&на ж удовичка пензија. — Она . . . троши сву своју удовнину на своје оправе. В 1885. удовољавати (се), -ољавам (се) несврш. и уч. према удовољити (се). удовољбње с испуњење захтева, жеље, молбе; удовољство. — У Ане Ивановићке бијаше то чувство удовољења велико. Леск. Ј.

удовДљити и уд&вољити, -овољим сврш. испунити тражење, захтев, жељу. — Сматрао [је] да је тиме удовољио потписницима рапорта. Јак. Туробни му спремно удовољи жељи. Креш. ~ се задовољити се. — Брзо се удовољила. Леск. Ј. удовдљство и удовољство с задовољство; задовољење. — Цијело нам биће обузме неко неописиво чувство миља и удовољства. В 1885. Удовољство ми је једино то што занимам нашу публику и занимаћу је док не изда'нем. Игњ. удовство с удоваштво, удовиштво. — Разговарат ћемо . . . о тузи удовства. Драж. удбвче, -ета с дем. и хип. од удовац. — Мој ђердане, . . . ко ли ће те младој потргати? Да л ' удовче, да ли младо момче? Вес. удовчев, -а, -о који прнпада удовцу.

432

УДОВЧИНА — УДРВЕЧИТИ СЕ

удбвчина м аугм. и пеј. од удовац. — Војкан, удовчина, накресан, па . . . би што му драго. Ћип. удол ж удолина. — Вјетарак кроз удоли разгони танку маглу. Павл. удолина ж увала, дужа долина између брегова. — Налазимо је [земљу у кршу] по шупл>инама3 пропуклицама, удолинама. Тућ. Сумлак вјетар обара се низ удолину обраслу ситним јасењем. Ћоп. Значај моравско-вардарске удолине и Солуна. Цвиј. удолит, -а, -о који је као удолина, налик на долину. — На све четири стране пукло удолито поље. Павл. удолица ж 1. дем. и хип. од удолина. 2. доља; удубљење. — У тој мекој и забитној удолици ћутио би се заклоњен од свију непогода. Шимун. [Праменови косе би] сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици. Станк. Вратно било [је] у удолици која је поред јабучице. Батут. удоља ж доља; удолица. — У једној удољи лежала је . . . гомила шињела. Лаз. М. удољаст, -а, -о сличан дољи. — Ову удољасту, неправилну просторију . . . чува. Дов. удољина ж удолина. — Уздужна удољина . . . утиче знатно на политичку важност Балканског полуострва. Дед. Ј. Сумрак је већ стао да се хвата у удољини. Ћоп. удољнца ж дем. и хип. одудоља. — Вјетар заљуља младу башту у удољици. Лал. Видјела се неугледна мала удољица обрасла ситним жбуњем. Ћоп. удомазетити, -им сврш. начинити кога домазетом. — Узме Зорку . . . и с њом удомазети једног Црногорца. Љуб. ~ се постати домазет, сасвим се одомаћити, удомаћити се. — Наступали на пусте темеље Арбанаси . . . и ту се удомазетили. Љуб. удомаћнвање с гл. им. од удомаћивати (се). удомаћивати (се), -аћујем (се) несврш. и уч. према удомаћити (се).

~ се 1. удајом ући у туђ дом, удати се. — Нека се кћерка јединица удоми у Вицкову кућу. Новак. Девојка је на удају^ па нека се удоми. Глиш. 2. стећи дом, кућу и имиње, окућити се, обезбедити се за даљи живот. — Удомио се напокон, закупио нешто земље. Леск. Ј. Време [јеЈ . . . да се негде удомим, . . . да усталим себи хлеб. Пол. 1963. Већ се некако смјестио, удомио. Пав. 3. почети се осећати домаћим, одомаћити се; навићи се. — Осјећао сам да се већ удомио у соби. Шег. удомљавање с гл. им. одудомљавати(се). удомљавати (се), -омљавам (се) = удомљивати (се) несврш. и уч. према удомити удомљ^ње с 1. удаја. 2. заст. обавезно закоиско илџ обичајно материјално обезбеђење, имовина коју жена уноси у мужевљев дом, мираз. — А женској деци . . . припада уживање, издржавање . . . и пристојно удомљење. Јов. С. Ако му [домазету] жена има сестара, оне немају право на наслеђе., већ само на удомљење. Ђорђ. удомљивање с гл. им. одудомљивати(се). удомљивати (се), -омљујем (се) несврш. = удомљавати (се). удорац, -орца м покр. в. ударац. — Па отиде Анто из планина, докле сиђе на удорац први. НП Вук. удбрџије м мн. нападачи. Вук Рј. удостојавати (се), -ојавам (се) несврш. и уч. према удостојати (се) и удостојити (се). удостбјати, -јим сврш. удостојити. — Прошла [је] крај његаЈ а да га није ни удостојала погледати. Кол. Нисам га удостојао да се са мном разговара. Л-К. ~ се удостојити се. — Самог кицоша не удостоја се ни погледати. Креш. Говорио је кад би се удостојао да нешто каже. Андр. И. удостбјити, -остојим сврш. учинити кога достојним, указати част, пажњу. — Прве трговачке жене . . . удостојиле су посетом својом госпођу Христину. Срем. Не мисли удостојити своје негдашње другарице својим присуством. Цар Е. ~ се бити достојан, показати се достојним; стећи част, пажњу (од кога). — Удостојила се части да јој на венчању руски цар кумује. Јов. С. Прави [сеЈ да не слуша, да се не удостоји. Кал.

удомаћнти, -омаћим сврш. учинити кога домаћим, блиским. — [Туђинци] које корист овдје удомаћи. Старч. [Жене] сазнавши за моје име3 удомаћиле ме. Ков. А. •— се постати домаћи, близак, одомаћити се. — Видим ја и сама да си се тамо удомаћио. удрвбнити се, -рвеним се сврш. постати Коз. Ј. Тако сам се . . . удомаћио у стракао дрво, укрутити се, укочити се, здрвенити ном кругу. Шкреб. се. — Ноге му се од страха чисто удрвенише. Ћоп. Сав се као натегао, удрвенио. Пец. удомиТн, удомим сврш. дапш кћер, сестру, девојку у туђ дом, удати. — Једну удрв&ндечити се, удрвенчити се, -им је кћер удомио. Вес. Једаред те ја несрећно се и удрвбчити се, -рвечим се сврш. удрудомих, други пут ти сама. Сек. .,„»_ венити се. — Викне му Евка гласом пуним

УДРВИТИ — УДСКИ негодовања, усправивши се и удрвенчивши се. Берт.; Р-К Реч. удрвити, -им и уд]5вити, удрвим сврш. учинити да нешто буде као дрво, укрутити, укочити. — Кад удрви реп [мајмун], не слуша тад никога. Срем. ~ се удрвенити се. — Кад је гадно [опасно], онда ми се и језик удрви. Лал. Удрви се над њим оружник у плакатској пози. Божић. Кочијаш . . . му је одмах набацио на ново тегет одело удрвљено ћебе од блата. Пол. 1972. удрбмати, удремам и удремљем, ијек. удриј&иати, сврш. довестиу дремљиво стање, учинити дремним. — Нема . . . продолица да би те удријемале. Марј. М. удремљивати, -емљујем несврш. и уч. према удремати. удржати, -жим сврш. одржати, очувати, сачувати. — Удржи нас, боже, светле и виђене, — уздахну чича. Шапч. Удржи ми га! Вес. удриј&мати, удријемам и удријемљем, ек. удремати. удријети, удрем (ијек.) сврш. покр. в. ударити. Деан. Рј. удримице прил. ударајући. — Шчепа га] удримице за јаку. Божић. удритн (се), -им (се) сврш. покр. в. ударити (се). — Ми удри, па удри, па удри, ја сам их потукао . . . бар двадесет. Шен. Сред ме срца громом удри жива. Радич. Дигоше се да на браћу удре. Вел. Остах као сухо дрво . . . па удри ридај. Лаз. Л. Доходи [му] по која нова мисао . . . па удри брисати, исправљати. Цар Е. Нојца удри се за зором. Радич. На кремен се удрило огњило. Сиј. удрменднтн ое, -им се сврш. покр. удреенити се, укипити се. — Ти си се удрмендио ка' јаничар да си. Рад. Д. удробац,-опца м необ. оно штоје настало од разних удробљених комада. — Направио [се] један удробац од закона [закона о радњама и закона о заштити радника]. Лапч. удрббити, удробим сврш. дробећи на ситне комаде (хлеб и сл.) ставити у нешто течно. — У млијеко му није много да удроби цијелу погачу. Лоп. Што су удробили, нека кусају. Вел. удробљавање с гл. им. од удробљавати. удробљавати, -обљавам несерш. и уч. према удробити. удрбњати се, удроњам се сврш. покр. постати дроњав. — Људи с дјецом код нас обично се запусте и удроњају. Лал. удруга ж удружење; исп. задруга (2). — Савјетник . . . код оснивања и вођења разних 28 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

433

удруга и задруга. Мишк. Основао [сам] удругу за чување славонске љепоте. Тур. удружба ж заст. скуп јединки повезаних у неку целину, заједница, савез уопште. — Све народности жртвоване [су] једној, сви државл>ани једној удружби. Старч. удружен, -а, -о спојен, здружен, уједињен; заједнички, скупни, колектшни. — Час удружен са знањем онога што се хоће. Сим. Обојица [су] гласали за удружену опозицију. Бар. Изр. организација удруженог рада (ОУР) облик удруженог рада самоуправног друштва у социјализму; о с н о в н а о р г а н и -

зација удруженог рада (ООУР) основни

облик удруженог рада у социјализму у коме радници непосредно и равноправно остварују своја друштвено-економска и друга самоуправна права и одлучују о другим питањима свог друштвено-економског положаја; у д р у ж е н и рад слободно удруживање радних људи у радне организације и више производне организације,у социјализму, чију основу чини друштвена својина над средствима за производњу и свесно планско усмеравање, радничко и друштвено самоуправљање. удруженост, -ости ж уједињеност, сложност у извршењу нечега. — Та удруженост •»лепог света« и крајњих екстремиста био је узрок полемике. НИН 1970. удруж^ње с скуп већег. броја лица удружених ради заједничког посла или циља. — Одмах је написао писма . . . предсједнику новинарског удружења. Нех. Представнице разних удружења позивале [су] га на чај. Макс. удружввање с гл. им. од удруживати

(«0.

удруживати (се), -ужујем (се) несврш. и уч. према удружити (се). удружипац, -иоца м (ген. мн. -лаца) онај који се удружује. Р-К Реч. удружити, удружим сврш. спојити, састаеити у заједницу, целину, здружити; зближити, спријатељити. — Трговачки помоћник, са којим ме је случај подуже времена био удружио. Нед. Онда их ј е [земље] све заједно удружио . . . с називом Илирске провинције. Шиш. •—• се ступити у заједницу с неким ради истог циља. — Удружи се с неколицином својих знанаца и рођака. Пав. Шта ће све . . . учинити фирма . . . кад се удруже њих тројица. Срем. удружљивост, -ости ж способност удруживања. — Уметност се . . . ослања на општу симпатију и на људску удружљивост. Скерл. удски, -а, -о који се односи на удове.

434

УДУБАК — УДУШАК

^дубак, -упка м удубљење, удубина. — Често [се] уставља у удупку прозора. Нех. На стази, на удупку стрмине под каштелом, тргну их крика. Мих. удубеност, -ости ж = удубљеност стање онога што је удубено. — Изглед посвемашње удубености [у глазбу]. Торб. удубина ж удубљено место, удубљење. — По меком дринском песку . . . остају удубине од његових босих пета. Шуб. Широка пећ са запећцима, с удубинама. Шов. удубити, удубим (трп. прид. удубљен) сврш. 1. удупсти Џ); зарити у дубину. — Приликом раскопавања извора, који је друштво за нужно нашло да удуби, показало се да из камена извире. Панч. Узео [је] један крух . . . удубио у њега своје крупне . . . беле зубе. Петр. В. фиг. учинити дубљим, садржајнијим, темељитијим, продубити. — Ако је Стојановић мислио да . . . продужи Даничићев рад 3 он је морао свестрано удубити своје филолошко-лингвистичко образовање. Бел. 2. уперити, управити, упрети (очи, поглед). — Испитљиво опет удуби поглед у Мојсија. Цес. А. ~ се; исп. удупсти се 1. добити, имати удубину, усећи се. — Пође улицом што се удубила испред Мартине куће. Шимун. Сламни диван у трему и . . . кожни у ручаоници . . . удубили се као корита. Сек. 2. фиг. дубоко се предати нечему, унети се у нешто, задубити се. — Покуша да се удуби у послове. Сим. Обори главу и удубљен у мисли, корачаше даље. Ћор. Удуби се сав у ту дивну мелодију. Дом. Боначић се удубио у рад с компјуторима. ВУС 1971. 3. уперити се, управити се. — Ђедове се очи одједном удубише у даљину. Ранк.

били су налик на лудаке узнемирене удуготеженим бурама. Цес. А. ч УДУДУ ити се, -им се сврш. постати, бити као дудук; укочити се, укипити се. — Удудучи се поред њега и тек у неко доба извали. Ћоп. Цијелог ми вијека виси над главом . . . та удудучена слика. Десн. Проклети хајван [магарац који се задржава уз пласт] . . . хајд, крећи се, што си се удудучио ко да си дрвен! НИН 1960. удужити, удужим сврш. дати на дуг, зајам, позајмити.—Једва му удужили мало бијела круха. Ноеак. Одакле да прибавим новаца, а удужити ми неће нитко. Шимун. •—• се запасти у дуг, задужити се. — Ако што и имају, потроше за пир и још се удуже. Шимун. уд^љити, удуљим сврш. одужити, развући надуго и нашироко. — Кад је удуљио, . . . начелник пресијече. Креш. ~ се постати дуг, одужити се. — Кад се удаље дани . . . М-И. [Дријемеж] . . . се спавачу чини да се удуљио цијела три тједна. Креш. удупсти и удупсти, удубем (р. прид. удубао, уд^бла и удубла, -ло, трп. прид. удубен> -ена и удубен, -ено, -но) сврш.; исп. удубити (I) 1. дубећи, копајући и сл. начинити рупу, шупљину у нечему, урезати. — Носили су чамцима од удубених храстова и борова драгоцену пурпурну боју цинабарита. Петр. В. Ослони се . . . код плоче на којој су . . . удубли знак крста. Шимун. Строп није раван него удубен попут свода. Пав. 2. уронити, занети. — Трза [те] из дубоких мисли у које те је самоћа удубла. Јакш. Ђ. ~ се удубити се (7, 2). — Латице [су се] удубљавање с гл. им. од удубљавати (се). удубле у мокру иловасту земљу. Шимун. [Столац се] научио на тијело свога господара удубљавати (се), -убљавам (се) = удубљивати (се) несврш. и уч. према удубити (се). пак се услужно удубао. Крањч. С. Још већма се удубла у свој посао. Ђал. Удубени у удубљеност, -ости ж = удубеност стањв игру и задовољни. Дим. онога што је удубљено. — Сневао је у некој удупчити се, -им се сврш. укочити се, мистичној удубљености. Вас. 1 сместити се каоу дубак . — Хаџија се удупчи удубљбње с удубљено место. — У удуб- на добру коњу. Сиј. љењу иза поштанских врата . . . стајао је удур^чити се, -уречим се сврш. покр. човечуллк. Чипл. Лијева плочица има . . . укочити се. Вук Рј. удубљење или седло за палац. Стр. удухати, удушем и удухам сврш. = удубљиваае с гл. им. од удубљивати(се). удувати. удубљивати, -убл>ујем несврш. = удубуд^хнути, удухнем сврш. 1. духањем љавати (се). угасити. — У недоумици удухну лампу. уд^вати, удувам сврш. = удухати дува- Радул. Удухните већ једном ту свјетиљку. њем утерати. Р-К Реч. Креш. 2. задухнути. — Хлад их је Петке већ удухнуо у љубичастој полутами. Војн. удуго прил. 1. у дужину. — Ивин . . . осјен удуго се продужио. Ћип. 2. надуго, ~ се угасити се. — На небу се удухнула преопширно. — Да видимо — рече . . . Само румен. Војн. немој да буде удуго. Ћор. удушак прил. надушак. — Изређа их удугот&кити (се), -бтежим (се) сврш. удушак поворку, а свакоме придјене што одужити (се), потрајати. — Сви ти људи га иде. Мат. „ т

УДУШИВАТИ (СЕ) — УЖАСНОСТ удушивати (се), -ушујем (се) несврш. и уч. према удушити (се). удушити, удушим сврш. 1. угуишти, удавити, задавити, пријушити. — Ја сам је [птичицу] удушила. Шимун. Пријети [му] да ће га удупЉти у води. Ћип. Не могох удушити гњев у свом завидљивом срцу. Шапч. Стисну [му се] зуби и удуше псовку. Цар Е. 2. угасити. — Кад смо удушили ватру . . . договоримо [се]. Шапч. ~ се удавити се, угушити се. Вук Рј. уђе с зб. им. од уд; удови. — Око тебе мрвеж, развалине, уђе, трупл>е, кости. Прер. уђење с гл. им. од удити. и уђен»е с гл. им. од удити1. уЈ с гл. им. од удити-. уђулати, -ам сврш. бацити ђуле, куглу. Р-К Реч. ~ се стати се ђулати, бацати ђуле, куглати се. Р-К Реч. уђутуре прил. тур. ђутуре, све скупа, укупно, у целини. Р-К Реч. у ж м зоол. врста змијоликог гмизавца, слепић. Тод. ужагорити се, -им се сврш. заграјати, зажаморити. — Друштво се ужагори. Драж. Људи се ужагорили. М-О. ужагрено прил. као у ватри, са жаром, зажарено. — Крто [се] смеју у мараму и ужагрено читају или слушају. Скерл. ужагрити (се) и ужагрити (се), ужагрим (се) сврш. усијати (се) као у ватри (о очима), ужарити се. — У момака ужагриле очи. Коч. Он сав ужагрио и очи сијевнуше. Матош. Јагодице јој се ужагре. Цар М. Само ужагреним дјечјим очима проматра све што се збива око њега. Вј. 1971. у ж а д ж зб. им. од уже. ужак, -ака м зоол. уж, слепић. ужапнути се, -нем се сврш. тргнути се, збунити се. — Који је то? — ужапне се . . . извјештачено. Цес. А. ужар, -ара м занатлија који прави ужад. — Стану длановима сукати као ужари. Срем. Поразговарао [се] с . . . ужаром. Донч. ужара ж радионица за израду ужади. — Три радионице . . . су приватна предузећа: ужара, столарска радионица. Чол. уж&рев, -а, -о •= ужаров који припада ужару.

Изр. женити кога с ужаревим де-

тетом тући кога ужетом, конопом. ужарено прил. усијано, врело, жарко. — Стаде . . . газити по њима подврискујући ужарено. Пав. ужареност, -ости ж стање онога који је ужарен и онога што је ужарено; усијаност, 28*

435

врелина. — Постаје са ужареношћу што се мрачила — све пљоснатији. Дав. ужар€ње с ужареност. ужарија ж зб. разне врсте ужади, ужарски производи. — Сељаци сами израђују платно, одијела, обућу, ужарију. ЕГ 1. Ужарији [је] готово онемогућен извоз. Лапч. ужарити, ужарим сврш. 1. учинити жарким, усијати, претворити у жар. — Та накана . . . ужарила му [је] срце несавладивом жељом. Бен. 2. обасјати да изгледа каоусијано. — Те ноћи небо је било ужарено од огромних ватри позади нас. Јак. ~ се У.усијати се; ражарити се; постати врео као жар. — Ватра се . . . ужарила. Шимун. Скиде с огњишта ужарену црепуљу. Лал. 2. зајапурити се, заруменети се (о лицу); засијати се (о очима). — Јако ужарена лица држао је руку страног џентлмена. Мил. В. Очи јој се ужарише. Бен. ужарица ж = ужарка 1. ужарева жена. 2. окенска особа ужар. ужарка ж = ужарица. ужаркин, -а, -о који припада ужарки. ужарница ж ужарска радња, ужара. Р-К Реч. ужаров, -а, -о = ужарев. ужарски, -а, -5 који се односи на ужаре. — Ткачкој вештини . . . претходила [је] вештина . . . ужарска. Жуј. уж&рство с ужарски занат. Р-К Реч. ужас м 1. душевно стање великог страха, страве, грозе. — Страх и ужас ухвати свако срце. Шен. Очајан врисак . . . испуни ужасом цео народ. Ранк. Од ужаса чело ми се зноји. Бој. 2. грозота, страхота, страшна ствар. — Тада тек видјеше сав ужас. Мат. Он је само осјећао ужасе рата који су походили и његово село. Чол. ужасаваше с гл. им. од ужасавати (се). ужасавати (се), -асавам (се) несврш. и уч. према ужаскути (се). ужасан, -сна, -сно 1. пун ужаса, страшан, страховит, грозан, језие. — Нејасне слике и представе . . . кано да ужасне зубе цере на њ. Ков. А. Ја знам ту ужасну историју. Уск. 2. врло велик, огроман. — Неки поменуше каву. Они су у ужасној мањини. Дом. Ви сте сви некакви ужасни слабићи. Нех. ужасно прил. 1. наужасан начин, страшно, грозно,језиво. — Ужасно! — рече мајор. Том. Мора да ужасно изгледам. Дав. 2. силно, веома много.— Учим њихову историју, и ужасно ме занима. Сек. Новац [му је] ужасно потребан. Л-К. ужасност, -ости ж стање онога што је ужасно. — То је предочено гледаоцима . . .

436

УЖАСНУТИ — УЖИ

боље да смо држали за једно уже с осталим уједно и ужасност и комичност . . . од проСрбима? Љуб. гањања. Сим. у ж е г м 1. опекотина. Бак. Реч. 2. пожар. ужаснути, ужаснем сврш. изазвати Р-К Реч.; Бен. Рј. ужас, страх, запрепашћење. — Изиђе из његове собе и рекне: »Издише, свршава!« у ж е г а Ж припека, жега. Р-К Реч.; — а нас то жацне и ужасне. Нуш. Приходи Деан. Рј. . . . државних министара . . . ће зацело ужасужегнути (се), -нем (се) сврш в. ужећи нути наше радикалне реформаторе. О 1875. (се). — Овим поступком . . . брашно . . . Призор КОЈИ су пружале здробљене каросемного се дуже одржи да не угорча или не рије аутолгобила и крваве жртве у њима ужегне. Пол. 1973. ужаснуо је све чланове комисије. Вј. 1973. ужеженост, -ости ж особина онога што ~ се осетити и показати ужас, згрозити се. — Она се с тог посматрања упрепасти, је ужежено. Р-К Реч. ужЈжљнв, -а, -о који се може ужећи, ужасне. Леск. Ј. Нађоше дјевојку гдје лежи у истом положају и застадоше, ужаснуте. запаљив. — Суздржао [се] да не успламти лицем^, јер је био лако ужежљив. Божић. Андр. И. ужаснуто прил. са ужасом; ужасаваужелети, -лим, ијек. ужељети, сврш. јући. — Звоњава . . . је у помрчини ужаснуто зажелети, пожелети. — Ја ужелим бити лебдјела над крововима. Франг. јој ближе. Ђал. Ужелио сам ја сваки онај . . . бусен. Лал. ужаснутост, -ости ж стање онога који ~ се 1. зажелети се. — Него сам се хје ужаснут. Р-К Реч. ужасну^ће с ужас, ужасавање, страх. мајке ужелио. НПХ. Како се вечере човјек ужели. М-И. Зар си ме се тако брзо ужелео? ужба ж пун месец, уштап. Деан. Рј. Макс. Треба слушати песме из »Коштане«. Много их се ужелео. Пол. 1972. 2. издовоужвбкати, ужвачем и ужваћем и ужваљити се, науживати се. — Трчао . . . [је по тати, ужваћем сврш. добро сажвакати, бечком тротоару], а никако да га се ужели. сажватати. Маж. Ф. ужгатн, -ам сврш. покр. е. ужећи. — ужељети, -елим, ек. уж&лети. Искра коју је . . . љубав у мени ужгала, није се више дала утрнути. Коз. Ј. Свјетло ужење с гл. им. од узити. што се ужга ко би да утрне. Кост. Д. ужбстити, ужестим (трп. прид. ужешуждити, -им сврш. 1. упалити, ужећи^ ћен) сврш. разљутити, наједити. — Ја сам — Ужди дворе усред села. Торд. Док сам нешто смислио! . . . Ужестићемо мало Јоја скочила и уждила свијећу, он издахнуо. вана. Ћор. Ћор. 2. опалипги (из еашреног оружја). — ~ се разљутити се, наједити се. — И Од ока танку пушку ужди. Радич. Ти, већ се . . . ужестио. Гор. Није ли се и овом Радоше, пушку на нокат, па ужди, ако дође ноћном опасношћу желио ужестити? Божић. до густа. Глиш. 3. фиг. а. (чим) снажно ужети, ужањем и ужњем сврш. = ужудариши, распалити. — Па до'вати златну купу вина, ужди с њоме под бијелу кулу, њети пожети. — Ваздан жела, сноп ужела. разби купу, а пролије вино. НП Вук. б. Рј. А. Ужела би десетак-дванаест снопова. силно дунути, почети дувати. — Уждио Ћоп. југ да се морем није могло. Љуб. Сјеверњак ужећи и ужећи, уж&жем (аор уж&гох уждио и пробија капут. Матош. 4. јурнути, 2. и 3. л. ужеже; р. прид. ужегао, ужбгла заждити. — Ужди као и метговава овца, и ужегла, -ло; трп. прид. ужбжен, -бна, те на страну, у бијег. Јакш. Ћ. Преко мра- -ено) сврш. 1. упалити, запалити. — Упуморних стуба ужди и пљусне градски по- ћују [их] где могу дрва набавити те ужећи буњени олош. Матош. себи нову ватру. Нуш. Ушао [је] кондуктер да ужеже свјетиљке. Андр. Н. 2. јако угре# ж е , -ета с (мн. ужа и ужбта; супл. мн. јати, загрејати, припећи. — Ужегло је љето ужад) већи број уједно упредених струка ку. . . притисла је омара. Вј. 1971. деље, стабљике жита или гвоздених жпца, ~ се 1. запалитисе,упалитисе. — Ужегу конопац. — Сео [је] на једну гужву ужади до се саме погашене свеће. Јакш. Ђ. фиг. Крв крме. Јакш. Ђ. Дохвате голим шакама гвоздено уже [на скели]. Чипл. Жено, звони се била ужегла! Шен. 2. покварити се од на сва ужета! Трифк. фиг. Богови вјечни стајања и врућине (о сланини, масти и др. масноћама). — Старије масло ласно се ужедрже у рукама побједе ужа. М-И. Изр. д р ж а т и (се) за ј е д н о ~ и же. Батут. Нико не зна . . . зашто је над р ж а т и се ј е д н о г у ж е т а радитисложно, бављена ужегла сланина. Пол. 1972. заједничким снагама. — Не хћаше ли бити ужи, -а, -е комп. од узак и узан.

УЖИВАЛАЦ — УЖИМАТИ СЕ уживалац и ужДвалац, -аоца м I. онај који ужива у нечем. — Скромни уживаоци природе . . . спавали [су] и одмарали се. Шапч. Изродио [се] у тип егоистичног уживаоца. Баз. 2. онај који се користи правом на нешто. — [У коњици] су служили уживаоци војничких посједа, спахије. Пов. 2. уживалачки и уж&валачки прил. као уживалац. — Снашавши се уживалачки у животу без мука . . . Мих. уживапција ж нар. = уживација осећање задовољства, пријатности, безбрижности, уживање. — Нема . . . уживанције такве нигде. Срем. Тамо је увијек весеље, русвај, уживанција. Кос. А нама је до-живота и уживанције! Куш, у ж и в а њ е с гл. им. од уживати.

437

уживљавање с гл. им. од уживљавати

уживљавати се, -ивљавам се = уживљивати се несврш. и уч. према уживети се. уживљепо прил. с уживљавањем. — Веома уживљено . . . дао [је] прве утиске дечака. Глиг. уживљеност, -ости ж стање онога који се уживљаеа. — Личност Феђе Протасова . . . тумачио [је] . . . с потпуном уншвљеношћу. НК 1946. уживљ^ње с необ. живот. — [Отишли су] у свет . . . да траже себи боље уживљење. Нен. Љ. уживљивање с гл. им. од уживљивати се. уживљивати се, -ивљујем се несврш. уживати, уживам несврш. 1. осећати = уживљавати се. задоволзство, пријатност, удобност. — Умеју уживотжти, -ивотим сврш. необ. оствада уживају у јелу и пићу. Ранк. Уживали рити, оживотворити. — Приједлог . . . није [су] угодне зраке дана и сунца. Креш. 2. могуће уживотити. Старч. жиеети задовољно, безбрижно. — Накривите ужАгач, -4ча м направа којом се нешто капу па уживајте! Срем. 3. (нешто) бити познат по нечем (рбично по доброј особини). ужиже. — Уопће нема ужигача. Креш. Поправљају ми ужигач. Наз. — Увек сам уживала добар глас. Вас. У ужижитв, -им сврш. погледати ужаиностранству ужива одличан углед и регреним очима, упиљити; исп. жижити (2). путацију. Крл. 4. користити се чиме. — И — Маша [се] своје тамне боце и весело уживати благо што Пелеј стече га старац. ужижи ситним упалим очима. Ћоп. М-И. Уживао [је] годинама повластицу код својих кафеџија. Срем. 5. правн. имати прау ж б ж љ и в и т и се, -им се постати жижео, користити се неким правом. — По теста- љив. Вук Рј. менту, док је жива, она све ужива. Срем. ужизање с гл. им. од ужизати (се). Болница . . . ужива . . . пуно право екстериу ж н з а т и (се), ужижем (се) несврш. и уч. торијалитета. Крл. према ужећи (се). уживација ж нар. = уживанција. — ужбкати се, -ам се сврш. покр. ужаЧовек . . . би баш у томе налазио уживацију. Вин. И то ми је нека уживација да се мота рити се, спећи се. — Цријепња се зажари и по овој жези. Поп. Ј. ужика. Љуб. Спалили [су је] у ужиканој пећи. И. уж&вач, -4ча м необ. в. уживалац. — ужилити, -им сврш. 1. положити лозу Уживачу је пријатнији [плод] . . . ако није у земљу да пусти жиле. Р-К Реч. фиг. Било занечишћен земљом. Сим. планинско . . . журно испушта низ стрме уживети, -вим, ијек. уживјети, сврш. стране бијеле синџире поточића да висове поживети. — Ако ја уживим, неће се . . . усидри, да их устали и ужили у равни. дуго ширити. Јакш. Ђ. Зог. 2. везати свињче конопцем за стражњу ~ се 1. уносећи се, преносећи се у нешто ногу да не може побећи, сапети. Вук Рј. поистоветити своје мисли, осећања и др. са ужимати, -ам и -мљем несврш. стисканечим, неким. — Мајор [се] одмах уживио у ти, стезати, заттрати као у обруч, унаокомоју ситуацију. Јонке. Умела је да се уживи ло. — На њу меће све мушко одиље, ужимље у бујну детињску машту. Богдан. Публика . . . се сва уживјела у живот појединих ју- је сребреним каишом. НПХ. фиг. обухватати, уоквиривати. — Провезосмо се . . . нака. Чол. 2. (у нешто) навићи се, привићи се уз Врбас до рукава што ужимље Мали и на нешто. — Није могла . . . да се помири и Велики Бућ. Павл. уживи у кућу. Станк. Она [се] никако није уживела у посед. Сек. ~ се 1. стискати се, увијати се. — Пожурио је преко овога ужимајући се од уж6вјети(се),-вим (се), ек. уживети (се). хладноће. Ђур. 2. устезати се, устручавати уживл^пије с цсл. уживање, коришћење, се. — Бојала [се] о том хајдучком харамбаши и мислити, а не што би се ужимала пред употреба. — Све моје . . . остаје мојој супруукућанима. Шимун.; Бен. Рјзи . . . на уживленије до смрти. Игњ.

438

УЖИНА — УЖУРБАН

у ж и н а ж мањи оброк који се једе обично између ручка и вечере. — Кројила је . . .

дружини за ужину оброке бијела круха. Шен. Стрина им изнела ужину. Андр. И. ужина ж узан простор, узан пролаз. — Још часак, пак свладасмо и ту ужину. Ков. А. ужинавати, -инавам несврш. и уч. према ужинати. ужинање с гл. им. од ужинати. ужбнара ж 1. торба за ношењеужине. Вук Рј. 2. жена која носи ужину радницима у пољу. Р-К Реч. ужинати, -ам сврш. и несврш. (по)јести уокину. — Гдје небога срећа вечерава, ту несрећа ужина и руча. Март. Ужинао је [дечак] и изашао да се игра. Андр. И. У ресторану су такође млади људи . . . већ обилно »ужинали«-. Пол. 1973. ужиница ж дем. и хип. од ужина. — Жено, носи вина и колача за ужиницу. Шен. ужирити, ужирим сврш. ухранити, угојити. — У Дуги се птице населиле, турском крви себе ужириле. НП Вук. Дала је . . . ужирену свињу. Ћос. Д. ~ се ухранити се, угојити се. — Ужири се још више него у Шумадији. Матош. Војници се подгојили и ужирили. Богдан. ужитак, -тка м 1. уживање, задовољство. — Кад меких груди вољан загрљај ужитка смртног открије му сласт. Кост. Л. Хранитељка њихова плеше њима на ужитак. Креш. 2. право уживања, коришћења. — Турци . . . само су ђекојим већим [манастирима] оставили за ужитак по једно село. Вук. Удовички ужитак на имању мужевљевом . . . Арх. 1926. ужити, ужијем сврш. и несврш. ужи«ати; задовољити се уживајући. — Да бисмо починули и слаткога ужили санка. М-И. Да се старка покријепи и бољега дана ужије. Буд. Двори моји тко ће вас дворити., а имање тко ће вас ужити? НПХ. ужатник м онај који нешто ужива, који има право коришћења, корисник; исп. правоужитник. Деан. Рј.; Бен. Рј. ужитнички, -а, -б који се односи на ужитнике. ужитништво с уживање, задовољство; коришћење, корист. ужнтнути, -нем сврш. окусити, осетити уживање, задовољстео. — Налактила се и мљаскајући устима полаганоЈ преживајући замјеран углед који је ужитнула у овој соби. Кал. ужнће с ужитак, уживање. — Из имена њена извине ужиће. Вел.

1

ужица ж покр. жлица, кашика; исп. 2 лажица (1), ожица. — Не жали двије ужице крви што ће ти везир просути. Миљ. 2 ужица ж омча, петља. — Почели су се употребљавати . . . [чамци] без ужицс за весло. Весл. ужичвца ж покр. ожичица (2), лажица2 (2). — Ако буде неки дуганлија, чукни га испод ужичице. Лал. Тћепану се нешто љигаво и хладно савило на самој ужичици. Вуков. ужлеб, ијек. ужљеб, м жлеб, усек, урез. Деан. Рј. ужпебина, ијек. ужљебина3 ж ужлеб. Прав. ужл^бити, ужлебим, ијек. ужлијебити, сврш. а. начинити жлеб, урезати. — На раскршћу се искривио ступ, а у њему две празне ужлебљене рупе. Ад. фиг. Песничко дело ужлеби дубок траг у душу народа. Михиз. б. уметнути у нешто и учврстити, углавити, углобити. Р-К Реч.; Деан. Рј. — се сместити сеу жлебу, уклештити се, урезати се. — Ланац му је био урастао и ужлебио се у месо. Нен. Љ. фиг. А миш се ужљебио у утроби: сад ће се прогристи кроз цријева. Матош. ужлебљавати (се), -ебљавам (се), ијек. ужљебљЗвати (се) и ужлебљивати (се), -ебљујем се, ијек. ужљебл>ивати се несврш. и уч. према ужлебити (се). ужлиј&бити, ужлијебим, ек. ужлебити. ужље-, ек. ужле-. ужљЈтитн (се) в. узљутити (се). у ж њ е т и , ужањем и ужњем сврш. — ужети. — Подрани на њиву да ужање који сноп више. Глиш. Смјести га између лотра и журно потрпа ужњевеним рогозом. Бан. ужовка ж зоол. ерста пужа са сјајном кућицом као од порцулана, са малим отвором. Финк. ужрвњати, -ам сврш. самлети иа ручном жрвњу. Вук Рј. ужуборити се и ужуборити се, -им се сврш. произвести жубор; фиг. ужагорити се, узбунити се. — Скупштина се ужуборила кад је саслушала шта је . . . наређено. Нов. ужуборкати се и ужубдркати се, -ам се сврш. дем. од ужуборити се. — Слушкиње се ужуборкале. Креш. ужуљити се, ужуљим се сврш. усећи се у шта жуљећи то. — Преко њених голих рамена ужуљиле се у месо упрте од вреће. Нен. Љ. ужурбан, -а, -о који је у журби, који се вршиу журби. — Прикривали [су] ужурбану припрему. ОП 1. Видјепо [се] ужурбано мноштво радника. Мил. В.

УЖУРБАНИК — У З А В И Р А Т И у ж у р б а н т с м неол. онај којијеу журби. — Трпио сам, али сам се помицао на изглед спокојан . . . међу толиким ужурбаницима. Вј. 1971. ужурбано прил. са журбом, у журби, журећисе. — Мама је ужурбано . . . доносила . . . јело. Кол. Он је тако говорио и ужурбано радио. Јанк. ужурбаност, -ости ж стање онога што је ужурбано; журба, хитња. — По свим четама пројури вал ужурбаности последњих припрема. Крањч. Стј. Бочио се с . . . стрменитим путевима без оне негдашње варошке жустрине и ужурбаности. Ћоп. ужурбати се, -ам се сврш. журно ићи тамо и овамо; журно се почети опремати; ускомешати се. — Ужурбали се људи не само по селима већ и у граду. Шимун. Ужурба се народ као пчеле пред ројење. Вукић. ужустрити (се), -им (се) и уж^стрити се, ужустрим се сврш. постати жустар. — Тек се сад ужустрила Милојка. Рад. Д. ужутети, -тим, ијек. ужутјети, сврш. постати жут, пожутети. — Вас ужути кано и наранча. НПХ. Меснате паприке ужутјеле као и ракија. Вуков. ужутити, ужутим (трп. прид. ужућен) сврш. начинити жутим. Р-К Реч. ужутнути, -в:ем сврш. в. ужутети. — Болест се познаје по томе што ужутне лишће. Тод. уз (испред пискавих, понекад и шуштавих сугласника: уза; испред енклитика: уза) предл. с ак. показује 1. а. правац кретања навише, нагоре, узводно: ~ дрво, ~ реку, уза стубе и сл. — Казала им да потеку уз Космај. Нед. Обје жене . . . погледале уз варош да ли не иду. Бег. б. кретање од ближе тачке према даљој. — Шетао [би] уз собу низ собу. Ћор. 2. а. правац кретања или место мировања сасвим блиско нечему: дуж; поред, при, крај. — Пође тетурајући уз куће. Петр. В. Један уз другог стоји. М-И. Столичица стајаше уза саму пећ. Вес. б. место непосредно поред онога што име у акузативу значи: за. — Сједе с људима чак уза сто. Наз. 3. заједницу: са; са собом. — Мислим да су сељаци уз нас. Поп. Ј. Хтио би нешто ново, а веже се уз старо. Марј. М. Био сам уз покојног Партенију момак. Коч. Кладе се ко има више новаца уза се. Петр. В. 4. временско одређивање неке радње, збивања: у доба, за време. — Прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд. Глиш. Јакова сам родила уз госпојински пост. Сим. 5. а. околности које прате неку глаголску радњу, прилике у којима се нешто ради или дешава. — Брод је пловио тихо уз лаки поветарац. Грол. Људи [се] уз вино и гозбу

439

развеселе. КХ 1936. Уз пуцкарање свеће која догореваше... заспао би. Срем. Пристао [јеЈ но знадете ли уз који услов? Крањч. Стј. б. начин и услое остварења неке глаголске радње: по. — Имамо налог да ово доставимо уз сваку цијену. Јонке. 6. додатње: поред. — Уз оштро око имају и добар укус. Финк. 7. допуштање: и поред. — Уза све поштовање . . . ваља овде опазити . . . Нех. Уза све молбе Денисова, да се Ростов не мијеша у ту ствар, пристане Ростов. Крањч. Стј. 8. тешње повезивање, ближи прилаз чему: на. — Ти [би] могао живље прионути уз посао. Креш. Изр. ~ брк, ~ инат упркос; ~ д л а к у (ићи коме) чинити насупрот нечијој вољи, жељи, пркосити некоме; раме ~ раме заједнички; и ћ и ~ нос в. уз нос (изр.); ~ реч за време говора, докје била реч, узгредно; ~ РУДУ п р и л е ћ и пргктати на нешто, помирити се са извесном ситуацијом. уз- (пред безвучним сугласником ус-) као предметак у глаголским сложеницама I. означаеа 1. праеац кретања одоздо навише; натраг, поново и сл.: узјахати., успузати се, успети се, устукнути, узмаћи, узвратити и др. 2. почетак (обично буран, жив) какве глаголске радње или почетну свршеност: узходатисе,устумарати се3 устрептати, узбунити се и др. II. служи за образовање перфектшног презента (рд трајних глагола) са значењем футура егзактног: ако (кад) узмогнем, успишем, усхтем и сл. уза ж (ген. мн. уза) 1. а. петља; нит. — Запе руком за копоран, те уза пуче и раздрл>и груди. Вукић. Има једно место где је прсла уза. Дуч. б. веза. — фиг. Нешто . . . нас веже узом тако чврстом да је иста смрт прекинути не може. Кур. У прошлости [језик Дубровачке Републике] био [је] нераздвојним узама везан за развитак нашег језика. Бел. 2. мн. заст. а. окови, негве, пута. — Хоћу . . . одрешити јој узе, отрти јој тешке беде сузе. Радич.; Р-К Реч. б., затвор, тамница. — Стављен [је] у притвор у узама судбеног стола. Крл.; Деан. Рј. узабира&е и узабирање с гл. им. од узабирати. узабнрати, -рем и узабирати, -абирам несерш. и уч. према узабрати. узабрапити, -абраним сврш. забранити, ускратити. — Помоћ коју фондови дају не може се заложити нити узабранити. Лапч. узабрати, -берем и -берем сврш. у(з)брати, откинути, потргати. — Узабере ружу да се закити. Вес. фиг. добити, освојити. — Кад . . . узабереш и моје срце . . . сети се . . . мојих тужних дана. Макс. узавирати, -рем несврш. и уч. према узаврети. ц ^ з»

440

УЗАВНИК — УЗАК

узавник м в. узваник. Р-К Реч. узавница ж в. (у)званица. — Има л' Марко доста узавница? НП Вук. узаврелбст, -ости ж стање онога што је узаврело, ускипелост. — На . . . јабучицама горела је жарка румен, спољашњи сведоци унутрашње узаврелости. Шапч. Снага је . . . у унутрашњем напону, у оној узаврелости . . . атмосфере. Богдан. узаврети, -ри (р. прид. ек. и ијек. узаврео, -ела, -ело, ијек. и узаврио) сврш. 1. проврети, прокључати. — Све је узаврело како млијеко на ватри. Војн. 2. бурно се запенити, усталасати се,узбуркати се. — Море узаври, црна сјена прелети преко валовља. Новак. 3. фиг. ускомешати се, узбунити се. — Кад те видим, све нешто узаври у мени. Ивак. Опет кућа узавре од света. Станк. 4. почети превирати под утицајем фермената. — Цело је село мирисало на воће и узавреле сокове. Андр. И. узаграпце и узагрепце прил. у галопу, у трку, трком. — Безглаво промичу коњи узаграпце. Гор. Чопор дјечурлије трчи узагрепце низ стазу. Нех. узадње прил. под крај; прекасно. — Узадње били су добри, боље су нас хранили. Божић; Прав. узаждити, -им сврш. уждити, ужећи, упалити. — фиг. Ако би узаждио да бјежи . . . Креш. узаживети,-впм5 иј ек. узажив ј ети, сврш. поживети. — Она узаживи још годину дана. Вес. Мајку помажи док узаживи. Ћор. узаживјетн, -вим, ек. узаживети. узазвати, -бвем сврш. изазвати. — Послије много година пошао сам да узазовем тужни . . . спомен на тај разговор. ХР 1928. узазлитн се, -им се сврш. постати зао, прозлити се. — Умало . . . не пођоше под камење, тако се је био узазлио . . . пук. Љуб. узазнати, -ам сврш. сазнати, разабрати; упознати. — Он је први узазнао да се . . . играч устријелио. Цар Е. Ханџије их већ узазнале, све по имену. Мул. узаимати, -ам и -мљем несврш. и уч. према узајмити. узаДмач, -ача м онај који узаима, узајмљивач. Р-К Реч. узаимачица ж она која узаима, узајмљивачица. узајам прил. необ. узајамно. — Народни кад слуга служи вам, ја морам служит* народ, узајам. Кост. Л. узајаман и узаЈаман, -мна, -мно који је намењен од једног лица другом и обрнуто;

међусобан. — Заједнички фонд којим се све задруге по узајамном договору користе. Марк. Св. Потребно [је] узајамно повјерење. Л-К. узајамно и узајамно прил. на узајаман начин, међусобно, наизменично. — Њих двојица . . . узајамно [су] измјењивали осјећаје. Креш. Походе се узајамно. Срем. узајамност и узајамност, -ости ж особина онога штојеузајамно. — [Гај] постаде правим свећеником идеја славенске узајамности. Шиш. Ретка је узајамност међу људима каква је била између Вука и Копитара. Бел. узајамце прил. узајамно. — Стадоше уздисати и лијевати узајамце сузе. Матош. узаједно прил. заједно. — Стужи [се] кад њих двоје . . . узаједно одлазе натраг у село. Коз. И. узајмити, узајмим (трп. прид. узајмљен) сврш. узети на зајам (у кога, од кога), дати на зајам, позајмити. — Узајмио му је петнаест дуката. Глиш. Домаћи је сељак узајмио . . . свој посјед. Бен. узајмица ж 1. оно што се узима или даје на зајам, позајмица. — Веће му узајмице није . . . могао нико да даде. Цес. А. Држић највише подсјећа . . . узајмицама са свих страна. Водн. 2. узајамност. — Све супстанције . . . стоје у потпуној узајмици. Баз. узајмице прил. узајамно. — Заједничким животом човека и жене васпитају се они узајмице. Марк. Св. узајмичан, -чна^ -чно узајаман. — Ту није било излаза . . . него наПустити узајмично дјеловање. Баз. узајмично прил. узајамно. — Узајмично ћемо се . . . помагати. С 1911. узајмичност, -ости ж узајамност. — Узајмичност битка и мисли изразио је он ријечима. Баз. узајмљивање с гл. им. од узаЈмљивати. узајмљивати, -ајмљујем несврш. и уч. према узајмити. узајмљбвач, -ача м онај који узајмљује. Р-К Реч. узајмљивачица ж она која узајмљује. Р-К Реч. узак, уска и уска, уско и уско (комп. ужи) 1. који је мале ширине, узан; тесан; супр. широк. — Легао сам . . . на узак . . . креветац. Чол. Свет ми је био узак. Уск. Стаза врлине [је] јако уска. Вел. 2. који је ограничен (по броју, смислу итд.), мален по броју, малог обима. — Имао је . . . обједовати . . . у уском кругу. Крањч. Стј. Велика уметност није писана за узак круг књижевних мандарина. Скерл. Радња се ограничава

УЗАКОНИТИ — УЗАСВЕ на најужи обим. Прод. 3. близак, интиман. — О том уском пријатељству није знао нитко до њих двоје. Ков. А. Ужим друговањем и пријатељевањем . . . нестало је оне укочености. О-А. Изр. уско г р л о в. уз грло (изр.); уски к о л о с е к жел. колосек чије шине имају мали размак. узаковвти, -им сврш. озаконити, учинити да нешто буде закон, законом одредити. — Савет и кнез никако нису били обвезани да те закл>учке узаконе. Марк. Св. Сабор [ће] својим Уставом узаконити. Наз. ~ се постати закон. узакоњавање с гл. им. од узакоњавати се). узакоњавати (се), -оњавам (се) = узакоњивати (се) несврш. и уч. према узаконити

441

узваника. Цар Е. Спознала је . . . узани оквир његова схваћања. Ивак. Изр. узани к о л о с е к жел. в. уски колосек (уз узак, изр.). узанђарати се, -ам се загаламити. — Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра. Срем. узано прил. са врло малом ширином, скучено. — Вода . . . је баш на том мјесту узано завијала. Мих. Како је узано и једнострано представљена та необична жена. Грол. узавбст, -ости ж особина онога што је узано. — По узаности рамена подсјећа је на старијега њихова дечка. Михољ. То се види . . . и у узаности идеја. Грол. узанс м и узанца ж фр. обичај, навика, употреба (рбично у трговини). — Трговачке коморе издаваће . . . уверења о трговачким узансима. Лапч. Почетак рада на припреми узанса за ову врсту пословања. Б 1957. Писац добро . . . познаје . . . трговачке узанце. Бат. Све је . . . ишло по међународним узанцама које нису измишљене због нечијег ћефа. Вј. 1970. узао, узла м чвор. — Конац [се] . . . почиње завезивати у неправилан, замршен узао. Глиш. Жена чистом руком дохвати један крај узла рупца којим је подбрађена. Кал.

узакоњбње с озакоњење. узако&ивати (се), -оњујем (се) несврш. = узакоњавати (се). узалазити, -им несврш. иуч. према узаћи. узалуд и узблуд прил. без користи, без потребе, (за)бадава, — Кад виде да су све молбе узалуд, она окрете други лист. Срем. Најмања ствар у њезиној кући није била узалуд. Мул. узалудав и узалудан, -дна, -дно бескористан, који ничему не служи. — Сваки пут Изр. морнарски (крижни) ~ в. уз [је] иза узалудна напора бацио перо. Нех. крижни (изр.); м р т в и ~ који се не може Толико су [ципеле] подеране., да је узалудна лако раздрешити; не д р ж а т и у з л а на било каква оправка. Ћоп. ј е з и к у в. немати длаке најезику (уз длака, изр.). узалудво и узалудно прил. на узалудан начин, узалуд. — Ако би хтео потражити ко узапети се, узапнем се сврш. упети се, подгаји то колено, мучио би се узалудно. Вес. напрегнути се. — Највише се узапела диванити . . . снаша Цеца. Ивак. узалудност и узал^дност, -ости ж узаптити, -им (трп. прид. узапћен) сврш. особина онога што је узалудно, бескорисност. — Из н>е избија дојам о узалудности људских 1. силом власти одузети, запленити. — Полицијајеузаптилаи њен лични дневник. Грол. настојања пред смрћу. Барац. Осећао је он Рибарица . . . је узапћена и спроведена у узалудност свога усамл>еног напора. Ћос. Б. нашу луку. Вј. 1972. 2. ухапсити, затворити. узалудо и узалудо, узалуду и узалуду — Ја сам многу рају узаптио, покорио земљу прил. узалуд. — Чекају [га] узалудо. Каш. и градове. НП Вук. фиг. Реке носе своје Хода од зида до зида, узалуду покушававоде узапћене у хладне кејове. Дуч. Цик и јући да . . . прибере и мисли своје. Петр. В. опет . . . појурио криком . . . и бурном провалом узапћене и спутане душе. Коз. И. узаман прил. узалуд, бадава. — Узаман су надања, јалова су и празна очекивања узапћеник, -ика м онај који је узапћен, наша. Коч. Многа кочија с грбом долази ухапшеник. — Рече поругљиво за узапћениузаман. Матош. цима и оде у своје одаје. Том. узаманце и узаманце прил. узастопце; непрекидно, непрестано. — Већ по трећи пут узаманце долази . . . на лађу. Лаз. Л. У његовој души сјала је узаманце најљупкија ведрина. Коз. Ј. узан, -а, -о узак. — Собица је мала и узана. Хар. Лице му је било . . . узано и дугачко. Јанк. Састанак . . . за узани број

узапћивање с гл. им. од узапћивати. узапћивати, -апћујем несврш. иуч. према узаптити. узарумити се, -им се сврш. покр. узјогунити се. — Стока се нешто узарумила па неће с мјеста. Лаз. Л. узасве прил. ипак, и поред. Прав.

442

УЗАСЕБИЦЕ — УЗБИБАТИ СЕ

узасебице прил. једно за другим, узастопце. — У дугим редовима, узасебице, трчаху животиње. Куш. узасјати, -ам сврш. засјати. — Вита јел<х, кад узасја сунце, узви гране. НПХ. узаслбнити се, узаслоним се сврш. ослонити се, наслонити се. — Пали су ничице, четворица на леђа, а онај у средини мало узаслоњен. Вуј. Седе и узаслони се на своју торбу. Пер. узасм^тати, узасметам сврш. засметати. — Ако му проклета рана не узасмета, још ће их доста запамтити. Шапч. узасоб и узасопце прил. узастопце. — Који би у трипут узасоб био у Савет изабран. Нов. узастопан, -пна, -пно који следи један за другим, који се понавља. — Три узастопна несретна случаја . . . сматрао је . . . небеском казном. Шов. Лакше [је] . . . испитивати сродне и узастопне појаве. Грол. узастопице прил. узастопце. — Него ће лепо . . . за њиме поћи узастопице. Јакш. Ђ. уз5стопно прил. узастопце. — Три ноћи узастопно враћао се у своју канцеларију касно ноћу и проверавао садржај сефа. НИН 1973. узастопнбст, -ости ж особина онога што долази, што идеузастопно. Р-К Реч.; Деан. Рј. узастбпце прил. 1. једно за другим, за редом. — Три дана [је] узастопце долазио. Срем. Оштро кихне неколико пута узастопце. Бен. 2. у стопу. — Корача лагано . . . а прати га узастопце велики пас. Дом. Пође, а за њим узастопце и Адил. О-А. узастранке и узастранке прил. уза страну. — Не тако уз брдо . . . полако и мало узастранке. Божић. узаткати, -ам и -ткем сврш. проткати. — Девојче . . . у белим, црвеним памуком узатканим рубиницама. Шапч. узаћи и узаћи, узађем сврш. попети се (ходом) навише. — На прстима узађе уза степенице. Шант. Да би . . . могла с те стране узаћи у кревет или с њега саћи. Креш. узахан и узахан, -хна, -хно дем. од узан. — Гледао [је] на узахна оканца мале ћелијице. О-А. На узахан прозор . . . не улази доста свјетла. Новак. узахтбвати, узахтевам, ијек. узахтијевати несврш. и уч. према узахтети. узахтети, -ем и -еднем, ијек. узахтјети, сврш. усхтети. — Ми ћемо их знати послати кудгод узахте . . . краљ. Кост. Л. узахтијевати, -ахтијевам, вати. Ј-

ек. узахте-

узахтјети, -тијем и -тједнем^, ек. узахтети. узацак, -цка, -цко и узачак, -чка, -чко дем. од узак. — Сусретоше [се] на узацкој стази. Дов.; Прав. узбацати, -ам сврш. почети, стати бацати. — Узбаца овако у вјетар жито. Сиј. Прашину к црним лађама узбаца вјетар М-И. узбацивати, -ацујем несврш. и уч. према узбацити. узбацити, узбацим сврш. 1. бацити горе, навише, подићи. — Очале на чело узбацио. Јурк. Покров узбаци на лице. Вес. 2. забацити, затурити. — Узбацио [је] главу натраг. Берт. Узбацила [је] главу. Торб. Узбацив копрену, погледала племића. Нех. узбегавати, -егавам, ијек. узбјег^вати несврш. иуч. према узбегнути. узбегнути и узбећи, -егнем, ијек. узбјегнути, сврш. узмакнути, натраг побећи. — Да му натраг не узбјегне војска. НП Вук. узбезбкнути се, -бзекнем се и узббзекнути се, -нем се сврш. забезекнути се. — Депутати бледе3 узбезекнути су. Јевт. Шарену масу гледа узбезекнуто, зачуђено сељаче. Ранк. узб^зочити се, -им се сврш. постати бгзочан, безобразан, обезобразити се. Р-К Реч.; Деан. Рј. узбер м необ. берба. — Без љуске су [кукурузи]. Коме их на њивама одмах по узберу. Коз. И. узб^сити се, узбесим се, ијек. узбиј&сити се, сврш. в. узбеснети се. — Руља се тада још више узбеси. Мил. узб&снети,-ним, ијек. узбјесњети сврш. 1. постати бесан од љутине, срџбе, помахнитати, побеснети. — Узбјеснише сви од гњева на ову неискреност. Мул. У њој [је] намах узбеснела читава махнитост. Рад. Д. 2. почети дувати, коеитлати свом жестином, снагом. — Олуја страшно узбјесни. М-И. ~ се узбеснети, разбестти се. — Видим: узбијеснила се жена. Ивак. Сатник узбјеснио [се] двоструко. Крл. узбећи, -егнем, ијек. узбјећи, сврш. = узбегнути. узбибавати (се), -ибавам (се) несврш. и уч. према узбибати (се). узбибати, узбибам сврш. почети бибатиз заталасати, зањихати. — Нека лудост је дјеци узбибала обијест. Мих. Вјетар узбибао је зрак. С-Ц. Талас мали којега узбиба Зефир. Гал. ~ се стати се бибати, зањихати се, заталасати се. — Узбибаше се жита. Бен.

УЗБИЈАЊЕ — УЗБРУЈАТИ Срце у човјеку узбибало се и поиграло. Ћоп. Узбибало се бурно море. Шен. узбијање с гл. им. од узбијати (се). узбијати (се), узбијам (се) несврш. и уч. према узбити (се). узб&јач, -4ча м маљица, бат. Р-К Реч. узбијбсити се, узбијесим се, ек. узббсити се. узбиљитн, узбиљим сврш. фил. довести у збиљу, остварити. — У стварима је садржај њезин [опћенитости] узбил>ен. Баз. узбитак, -тка м необ. губитак. — Канда прву војску презиремо, али ње узбитак више треба да цијенимо него свој добитак. Кур. узбнти, узбијем сврш. сузбити, потиснути, одбити. — Ударише козаци . . . узбише и сметоше Лехе. Глиш. Хоћемо ми . . . узбити Тројце. М-И. ~ се повући се, сузбити се. — Ударе Турци . . . на Србе и на Русе, али не могну ништа учинити, него се узбију натраг. Вук. Море се узби вјетром са истока. Наз. узбјег-, ек. узбег-. узбј&сњети (се), -сним (се), ек. узбеснети (се). узбјећи, -егнем, ек. узбећи. узблатити се, -им се сврш. постати блатњав. — Друмови се искварили и узблатили. Ћоп. узблеб&тати се, -ебећем се сврш. почети блебетати, распричати се. — Нешто сам се узблебетао. Л-К. узблутити се, узблутим се сврш. покварити се, узмутити се. — фиг. Узблути се мозак у тиквини. Њег. узббјати се, -јим се сврш. побојати се. — Марица све је више гинула, тако да су јој се родитељи узбојали за живот. Том. узбдлети, -ли, ијек. узбољети, сврш. (обично безл.) јаче заболети. — Ево су ме узбољеле руке. НПХ. узббљети, -бли, ек. узбблети.

СЕ

443

узбрбашитв, -рбашим сврш. покр. довести у неред, испретурати, испреметати. — Кућа је сва у нереду, узбрбашена, непометена. О-А. узбрбљати се, -ам се сврш. почети живље, у већој мери брбљати; занети се у брбљање, забрбљати се. — Код вечере узбрбљали би се и најшутљивији језици. Шов. узбрдан и узбрдан, -дна, -дно = узбрдит који води, који се пење уз брдо, навише. — Путић бејаше узан и узбрдан. Вукић. узбрд^љак, -л>ка м узбрежак. — [Појављује се] опет на узбрдељку. Перк. узбрднт и узбрдит, -а, -о = узбрдан. — На узбрдитом путу дизала их је увис бура. Перк. узбрдица и узбрдица ж пут, предео који се пење узбрдо (у односу на праеац посматрања или кретања); супр. низбрдица. — Има . . . четири сата хода узбрдицом. Пав. фиг. Пут истини је . . . дуга и стрма узбрдица. Кнеж. Б. узбрдицс и узбрдице прил. узбрдо. — Јелена удари оштрим касом узбрдице. Кум. Вук сави лике па узбрдице и изгуби се у пустињи. Шант. узбрдо прил. уз неку стрмину, навише, нагоре. — Он је све по три степена узбрдо скакао. Нен. Љ. Тјерао [је] своју кљусад узбрдо. Шов. узбрежак и узбрежак, -ешка м благо нагнута страна брежуљка, узбрдица,падина. — Идемо према нашој кућици, која се беласа на узбрешку. КН 1958. узбрежаи и узбрежан, -жна, -жно који води уз брег, уз брдо, узбрдан. — Да нема узбрежног колског пута . . . помислио [би] да је . . . бусенак. Божић. узбрежица и узбрежнца ж узбрдица. — Успињали [су се] оном узбрежицом крај Милетићеве виле. Бег.

узбрежје и узбрежје с брдовит крај, предео уз планину, узбрдица, падина, стрмина. — Праскозорје затече бјегунца . . . на шумовитим узбрежјима западно од вароши. узбочити и узббчнти, >збочим сврш. Божић. избочити, истурити-, испупчити. — Налијево узбрижити се, -им се и узбринути се, узбочио Поштак силне бокове према тро- -нем се сврш. постати забринут, забринути међи. Буд. се. — Марина се узбрижила мајка. Вук Рј. ~ се стати истурена бока, избочити се, Чуо сам за братову несрећу и узбринуо истурити се. — Наредник викну . . . па сам се за његову дЈецу. Бег. На изненадну одапевши орозе на пушци, узбочи се. вијест . . . стара жена узбрину се као никада Петр. В. дотад. Ћоп.

узборбватн, -брујем сврш. почети зборовати; одржати збор. — Док бијеле узборују виле. Март.

узбрати, узберем и узберем сврш. убрати. — Ниђе шљиву узбрали нисте. Чол. Узбра све своје лијепе јаглаце и напуни њима . . . кошару. Креш.

узбрујати се,-јим се сврш. почетиживо, јако брујати. — Свет се узбрујао као пчеле у ул>анику. Ранк. На узбрујаном вечерњем зраку ноте су звучале споро. Торб.

444

УЗБРУЈИВ — УЗБУНА

узбрујив, -а> -о необ. који изазива бруузбуђено прил. са узбуђењем, узбуђујући јање. — Сужњује [звоно] . . . узбрујиви се, узнемирено. — Узбуђено јавља да се бунтар — без покрета и без гласа. Зог. њихова мајка удаје. Кол. узб|>це прил. необ. в. узбрдице. Прав. узбуђевост, -ости ж стање онога који узбуда ж узбуђење. — Имају извјесну је узбуђен, узнемиреност. — Хтеде да прикрије своју узбуђеност. Лаз. Л. Руке су ми дрхтале премоћ над часовитим и наглим узбудама од узбуђености. Шимун. срца. Баз. узбуђбње с узбуђеност. — Тешко дише узбудан, -дна, -дно в. узбудљив. Деан. Рј. од узбуђења. Киш. Од узбуђења нисам могао узбудити, узбудим (трп. прид. узбуђен) сврш. 1. а. изазвати, пробудити јача осећања да контролишем свој глас. Чол. узбуђива&е с гл. им. од узбуђиеати (се). (у некоме), узнемирити, узрујати (некога). — [Дискутовали смо] о свему што може да узбуђивати (се), -уђујем (се) несврш. и узбуди духове. Поп. Ј. Све то некако узбуди уч. према узбудити (се). сердара. Лоп. б. пробудити, изазеатиуопште узбујати, -а сврш. 1. нагло, бујно израсти, неко осећање, машту и сл. — Настојао је да у мени узбуди љубав за . . . трубадуре и ју- развити се, ижђикати (о биљци). — Узбујала љетина. Гор. 2. а. нагло надоћи, нарасти, начке пјеснике. Шкреб. Тај човјек [Хенрик VIII] као да је био напроств начињен по" набујати (о води). Бак. Реч.; Деан. Рј. б. набухнути, нарасти услед врења (о тесту). мјери да узбуди машту просјечног Енглеза. Вук Рј. 3. нагло се прекрити таласима, узВУС 1972. 2. проузроковати, изазвати неку буркати се, усталасати се (о мору). Бак. Реч. појаву. — [Комадом] жељеза . . . узбудили [смо] магнетизам. Физ. 2. узбукати, узбучем и узбукам сврш. покр. 1. довести у неред, растурити. — Гледам ~ се а. бити обузет јачим осећањем, узнемирити се, узрујати се. — Публика . . . сламе: узбукане, јадне . . . а мене мрзи . . . да их преденем. Вес. 2. проћи овлаш чешљем узбудила се од мојих ријечи. Настала је кроз косу) прочешљати. — Иди . . . очешљај тишина. Крл. б. настати, појавити се, пробудити се, побудити се (о осећањима). — Осети се друкчије . . . Пава оде у вајат, те мало како се у њему узбуди сав бес инстинкта. узбука косу. Вес. Дуч. узбуквути, узбукнем сврш. букнути, узбудљив, -а, -о 1. који изазива узбуђење, планути. — Пожуде . . . живим узбукнуше узнемирење, који узбуђује. — Сам догађај . . . пламом. Бог. узрујао [је] блитвинске духове као . . . узузбуктети, -ТИМЈ ијек. узбуктјети, сврш. будљива сензација дана. Крл. 2. који се лако узбуђује, осетљив. — Гвардијан је вешт и разгорети се, букнути, планути. — Узбукти ватра кб да си прилио уља. Ков. А. начитан човек, али лако узбудљив и сувише осетљив. Андр. И. 3. необ. узбуђен, узнемиузбуктјети, -тим, ек. узбуктети. рен. — Чекала прву жетву . . . па ће узбудузбуложити се, -им се сврш. покр. љива к мени. Стипч. узбунити се, узнемирити се. — Све то у један узбудљиво прил. на узбудљив начин, узмах поскака на ноге, узбуложи се и поче буђујући. — Њено је лице бијела мјесечина комешати амо-тамо. Мул. која ће титрати узбудљиво пред мојом грдњом. Стипч. узбуна ж 1. стање изненадне приправузбудљивост, -ости ж стање, особина ности у случају опасности за време рата или онога којије узбудљие, онога што је узбудљиво. у случају пожара, поплаве и сл., које се објављује нарочитим звучним знацима. — Тек — Колико узбудљивости . . . у мирном болу предвече . . . огласила је сирена престанак с којим Орсат . . . тугује. Грол. Главно у узбуне. Јак. 2. велика узнемиреност, јако натјецању [је] . . . узбудљивост и одгојна узбуђење, негодовање са спремношћу на отпор; вриједност самог натјецања. Одб. узбудно прил. на узбудан начин, узбуд- побуна, бунт. — Кад би ти знала . . . какву је узбуну направило Гапаново писмо у селу. љиво. Бак. Реч. Пав. Појави се на свим лицима . . . узбуна и узбуђај м необ. узбуђење. — Озбиљност пријекор. Крањч. Стј. Најважнија [је] она и узбуђај душе . . . давао је његовом . . . унутрашња узбуна коју осећа потчињено лицу чисто мужевни изражај. Новак. Сув становништво према завојевачу. Цвиј. 3. [је] и схематичан дух без узбуђаја и топлине. побуна против власти, поретка, буна, устаСкерл. нак. — Надао [се] да ће се ова сел>ачка узбуна ипак . . . олако завршити, без крви. Ћоп. узбуђајав, -јна, -јно необ. који изазива узбуђење, који узбуђује, узбудљив. — Све то 4. узбудљива, сензационална вест. — Бечом прође узбуна продаваца новина: »Убиство [је] . . . пука церемонија удешена . . . за публику жедну сензација и узбуђајних сцена. краља Александра, краљице Драге . . . ! Петр. В. Јов. Ј.

УЗБУНИТИ — УЗВАЉАТИ СЕ Изр. звонити на узбуну 1) звопењем

445

узбурк&вати (се), -уркавам (се) = узбуркивати (се) несврш. и уч. према узбуркати (се). (на) узбуну (2). — Они [књижевници] .. . узбуркав, -а, -о 1. трп. прид. од узбурзвоне на узбуну . . . буде успаване. Бошк.; кати (се). 2. немиран, ускомешан. — Писао (за)свирати, (за)трубити (на) узбуну, [је те чланке] у једно узбуркано и страсно алармирати, викнути, викати, дићи, доба нашег политичког живота. Скерл. дизати на узбуну 1) да(ва)ти знак за узбурканост, -ости ж стање онога који приправност у случају какве опасности; 2) фиг. (г1о)звати на будност, предострожност, је узбуркан, онога што је узбуркано, узнеупозорити, упозоравати на опасност. — Слу- миреност, узбуђеност. — Узбурканост у којој се Европа налазила . . . сматрана је као чај студента Марка Ормана алармирао је увод у велике међународне заплете. СКГ јавност и власти на узбуну. Б 1958. Умећу 1937. ја дић' на узбуну и касацију и апелацију! узбуркати, -ам (аор. узбурках, 2. и 3. — претио [је] стегнутим песницама. Рад. Д. л. узбурка и узбурка) сврш. јако заталасати; узбунитн, узбуним (аор. узбуних, 2. и 3. узнемирити, узбудити, ускомешати. — Тај л. ^збуни) сврш. 1. а. изазвати узбуну, глас узбурка свијет. Мул. [Догађаји] су узнемиреност, узбуђење (код некогџ), узнеми- узбуркали цело становништво. Бел. рити (кога). — Узбуњен Хирцијевом виком, ~ се јако се заталасати; узнемирити се, дојури десетник. Фелд. Мравињак . . . су узбудити се, ускомешати се. -— Сва се крв . . . штапом рашчепркали и узбунили мраве. у мени узбурка. Наз. Паланка се узбуркала. Чол. Овај суд о Змају узбунио је све Змајеве Сек. политичке пријатеље. Јов. С. б. покренути, узбуркивање с гл. им. од узбуркивати подстакнути кога на устанак, на буну, уско(«0. мешати, побунити. — Дахијски људи исеку узбуркивати (се), -уркујем (се) несврш. . . гомилу поглавитих људи . . . али у исти = узбуркавати (се). мах узбуне цео народ. Нов. 2. необ. нарушити, узбурљати, -ам сврш. учинити да нешто пореметити, покеарити. — Златковић [јеј . . . неопрезно и . . . непажљиво узбунио бурља, узмутити, ускомешати (течност)> узбуркати. — Вјетрови одмах море узбурдотадашњу тишину. Перк. ~ се 1. узнемирити се, узбудити се, уско- л>ају. Мар. ~ се узмутити се, ускомешати се; узмешати се. — Када га видјех са баруницом буркати се. — Море се под витким веслима . . . срце ми се узбуни од неке неописиве тјескобе. Ков. А. Узбунише се и кокошке; узбурљало и запјенило. Новак. фиг. Нек јој се крв узбурл>а. Наз. и мали прашчићи . . . и они су тражили свој оброк. Вес. 2. дићи устанак, побунити се. узбучати, -чим сврш. 1. почети бучати, правити буку, захучати, забрујати; затут— Тако мало-помало узбуни се . . . готово сва Шумадија. Вук. 3. јако се заталасати, њати. — Узбучаше богобојазнице. Гор. фиг. Полуђела3 узбучала младост ка' ријека. Лоп. узбуркати се; нагло се почети повијати, ги2. постати кисео, прокжнути, прозукнути, бати тамо-амо. — На мору сам узбуњеном био. Прер. Када ливадама дуне . . . вјетар, узвиштати (о млеку). — Узбучало . . . [млијеко], тко га пије од среће се смије. Наз. узбуне се травке. Цес. Д. ~ се узнемирити се, узбудити се, узруузбунљив, -а, -о који узбуњује, узнемирује, који изазива немир, неспокојстео. — јати се, ускомешати се; почети се кретати Отуда су долазиле узбунљиве вести. Јов. Ј. узнемирено, нереозно. — Узбучао се тамо-амо. Креш. узбуњено прил. у узбуњеном стању; на узва ж заст. трговачки, фабрички жиг. узбуњен начин, узнемирено. Бак. Реч. Свезн. узбуњеност, -ости ж стање онога који узвалнти се, узвалим се сврш. забацити је узбуњен, узнемиреност, неспокојстео. — горњи део тела (на столици, на седишту), Настојао је да сакрије своју узбуњеност и завалити се. — Перо се узвали на столицу. узрујаност. Ђал. Ћор. Уз дубок уздах . . . узвали [се] на мека узбушиваше с гл. им. од узбуњшати (се). узглавља своје . . . почиваљке. Креш. узбушивати (се), -буњујем (се) несврш. узваљанити се, -аљаним се сврш. пои уч. према узбунити (се). стати ваљан, вредан, провреднити се. — УзузбургДјати, -ам сврш. необ. довести у ваљани се, ојуначи се. Гор. неред, испреметати, испретурати, испревртаузваљати, узваљам сврш. подићи ваљати. — Праскала је . . . и све узбургијала по јући, котрљајући узбрдо. Бак. Реч. и онако . . . закрченој кујини. Маш. ~ се почети се шљати (као талас), узбуркавање с гл. им. од узбуркавати заталасати се. — Одједном [се] продрма тло пода мном, узваља се као вал. Цар Е. () објављивати какву опасност {обично од пожара, поплаве и сл.); 2) фиг. в. (за)свирати

446

УЗВАЉИВАТИ СЕ — УЗВИЈАТИ СЕ

фиг. Силна чувства узваљала се његовом душом. Леск. Ј. 1 узваљивати се , -аљујем се несврш. и уч. према узвалити се. 2 узваљивати (се) , -аљујем (се) несврш. и уч. према узваљати (се). узваник м онај који је позван на неку свечаност, позвани гост, званик, званица. — Тко је тај између ових триста и шездесет узваника? Крл. Храна за узванике . . . стизала је сваки дан специјалним авионима. ВУС 1971. узваница ж и м особа којаје позвана на неку свечаност, позвани гост, позвана еошћа, званица. — Цвијећем кити узванице. Наз. узвапити, -ијем и узвапити, -им сврш. почети вапити, завапити. Р-К Реч. узварити, узварим сврш. метнути на ватру да узаври; завршити варење, скувати (течност, обично млеко). — Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи. Вес. <~ се повр. — фиг. Хамдијина се кућа узварила од плача. Мул. узвати, узбвем сврш. позвати некога да уђе унутра; призвати. — Провирује . . . не би ли их узвала унутра. Дав. К себи [је] узвао градске оце. Нех. узв&дем през. од узвести1. узв&зем през. од узвестиг. узвеличавање с гл. им, од узвеличавати. узвеличавати, -ичавам несврш. и уч. према узвеличати. узвелнчање сувећање, повећање; похвала, уздизање. — Гроф Адам дао је [то] на узвеличање прихода. Шен. Право је тако, да буде на узвеличање владалачког сјаја. Вел. узвелАчати, -ам сврш. 1. повећати, увеличати. — В. први пр. уз узвеличање. 2. фиг. похвалити, уздићи. — Леонов . . . би њиме [писаним делом] узвеличао лепоту и жигосао срамоту. Пол. 1944. Природа не ускраћује... могућности да се лирски украсе и узвеличају [пјесници] до чаробне ауреоле. Уј. узвбнтратн се, -ам се сврш. покр. успентрати се, узверати се. — Дјечаци се љествама узвентрали на сљемена кућа. Бен. узверати се, -ам се, цјек. узвјерати се, сврш. в. унезверити се. — Наиђе на њега нека плашња, он се узвера, уједе се за усну. Ранк. Одједном му се очи раширише, узвераше се. И. узв&рати се, узверем се сврш. попепш се верући се, успентрати се. — Узвера се брзо на торањ. Марк. М. По трећи пут се узвера на кршевито брдо. Пол. 1973. фиг. постићи еиши положај, звање у служби, нап-

редовати. — Сада је капетаном, па је сретан да се је тако високо узверао. Том. узверен, -а, -о, ијек. узвјерен а. пгрп. прид. од узверити(се). б. уплашен, преплашеи, унезверен. — Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину. Ранк. узверено, ијек. узвјерено, прил. уплашено, унезверено. — Трже [се] и обазре се узверено. Глиш. узверити, -им, ијек. узвјерити, сврш. необ. погледати унезверено. — Ах! повикаше сви, а очима узверише од страха. Глиш. ~ се в. унезверити се. — Неки младић . . . долетио је до њих, сав усопљен и узвјерен. Цес. А. узверовати, -рујем, ијек. узвјеровати, сврш. поверовати. — Ако не узвјерујете3 све ћу вас прождријети. Креш. узвес&шти се, -им се сврш. развеселити се, обрадовати се. — Еј, бит ће белаја! — узвеселих се ја. Ков. А. узвеети 1 и узвести 1 , -&дем (р. прид. узвео, узвела и узвела, -ло; трп. прид. узв&ден, -бна, -ено) сврш. 1. водећи, предводећи одвести навише. — Узведе га на бијелу кулу. Вук Рј. 2. подићи, уздићи у облику свода, лука. — Тако рече, те узведе обрве. Вел. 3. уткати уздужне пруге на платну; исп. узвод (1). Вук Рј. ~ се попети се, подићи се, пружити се навише, увис. — Од Подвиња и Сибиња узвели се виногради. Павл. узв&сти2 и узвести 2 , -езем (р. прид. узвезао, узвезла и узвезла, -ло; трп. прид. узвезен, -&на, -ено) сврш. возећи подићи навише. Р-К Реч. ~ се возећи се попети се. — [Свети Илија] се узвезао горе у небо [двоколицама]. Срем. узвбсти и узвести, -езем (р. прид. узвезао, узвезла, -ло и узвезла, -ло; трп. прид. узвезен, -а, -о) сврш. почети вести. Прав. узвиждукати се, -иждучем се, -иждућем се и -иждукам се и узвиждукати се, -иждучем се, -иждућем се и -иждукам се сврш. почети јако, живо и често звиждукати. — Црни косићи узвиждукали се као за окладу. В 1885. узвијање с гл. им. од узтјати (се). узвијати 1 (се), узвијам (се) несврш. и уч. према узвити {се). узвијати 2 , узвијам сврш. почепш вијати, терати, витлати. — [Ја] се чудим нашим првјенцима . . . за каквом су отишли иамећу, какав их је вјетар узвијао. Њег. Чета плахо граби . . . узвијали праха око себе. Ботић. •—• се уз. повр. почети вијати,јуритиједно друго; разиграти се. — Како су се душе пра-

УЗВИЈОЈЛА — УЗВИТИ дједовске над Цетињем данас узвијале; играју се на бијела јата. Њег. узввјојла Ж пеј. женска особа која је стално у покрету, жива, немирна женска особа, врцкалица. Р-К Реч. узвијбрити,-ими-ијоримиузвијорити, -им сврш. почети вијорити, витлати нечим, заковитлати, узвитлати, усковитлати. — Није ни слутио да може тако да га узвијори и понесе, као ветар свемирски. Дав. Та брзометна пуцњава протутњила ј е изнад узвијорене збрке столњака . . . порушених столица. Крл. ~ се дићи се као вихор, усковитлати се. узвик м 1. реч или неколико речи које се гласно изговарају и којима се зове, дозива или изражава какво јаче осећање, поклик, поклич, усклик. — Из груди ми се оте узвик: »Страдијо, ти нећеш никад пропасти . . .!«• Дом. »Хура-а-а-а!« заори отегнут узвик по нашим редовима. Крањч. Стј. 2. грам. ерста непроменљиве речи, скуп, комплекс гласова или поједини глас, којим се на посебан начин изражава неко лично осећање или расположење. узвикати, узвичем сврш. почети викати, дићи вику, повикати, викнути. — Ко ће мене стара 'ранити; ко ће ...? узвика деда очајнички. Вес. ~ се развикати се, ударити у вику, дићи вику, разгаламити се. — Сви се узвикаше и узлетјеше, а нитко се није ни примицао к Тодорини. Тур. Навали руља голе . . . дјеце и узвиче се око нас. Вел. узвикнвање с гл. им. од узвикивати. узвикивати, -икујем несврш. и уч. према узткати и узвикнути. узвикнути, узвикнем сврш. јаким или високим гласом рећи, повикати, викнути, ускликнути. — Ко би икад рекао . . . Тако је морао човек узвикнути у чуду кад је видео Љубивоја, негдашњег глумца . . . а садашњег званичника. Срем. Јурковци! — узвикнем сјетивши се да сам чуо то име од . . . Микуле. Пав. узвилашити, -илашим сврш. (нешто, нечим) подићи, узеити (као впле). — [Створење] узвилашило главом и мога . . . фељтонисту бацило са себе. Ков. А.

447

. . . је требало да се [писац] дигне и узвине. Богдан. узвињивати (се), -ињујем (се) несврш. и уч. према узвинути (се). узвис предл. с ген. необ. уз, према врху. — [Седлачица] се као глатки зид протегла узвис Варде. Божић. узвисак, -ска м мала узвишица; испупчено место, испупчење. — Посмијех . . . је синуо . . . на сваком узвиску, у свакој јамици тога бајнога лица. Кум. узвпсивање с гл. им. од узвисивати (се). узвисивати (се), -исујем (се) = узвишавати (се) несерш. и уч. према узеисити (се). узвисина ж узвишица. — Са те узвисине он је . . . гледао сада тај свој родни град. Андр. И. Зауставе се кола пред новом високом приземницом подно узвисине. Пав. узвнспт, -а, -о који се диже у висинуз висок; којије на висини, издигнут. — У белој и узвиситој кући . . . владао је пакао. Андр. И. Жива слика била је с овог узвиситог мјеста прекрасна. Новак. узвисити, узвисим сврш. 1. подићи, померити увис, довести са нижег на виши положај, уздигнути. — Руку . . . узвиси скоро до прсију. Јакш. Ђ. 2. а. учинити да неко доспе на виши положај, да добије већи углед, славу. — Вечито [је] захвална што је он њу узео, узвисио је к себи. Станк. б. (при)дати нечему већу ередност, већи значај, истаћи. — Све ћу дати . . . да се узвиси право и правица у овој земљи. Шен. в. веома, много похвалити. — Сва околица узвиси [хвалом] младу учитељицу. Шен. 3. учинити некога или нешто бољим, квалитетнијим, вреднијим. — Тако осећање узвиси човека. Јакш. Ђ. Не знају других језика нити имају другога знања које би . . . њихов дар окитило, узбудило и узвисило. Вел. 4. повисити, подићи, појачати (глас, тон). — Овога пута глас је узвисио. Ћор. Почасна улазница вреди као и куговена — узвиси чика Тајко свој . . . тон. Бег. 5. необ. сазидати, саградити, подигнути. — Све би наше царство проширили . . . узвисили разрушене цркве. НП Вук. •—• с е 1. бити висок, истицати се висином.

— Заустави се [очима] на плећатом . . . сељаку, који се узвисио у средини. Петр. В. узвиљашити, -иљашим сврш. в. уз- 2. фиг. прећи преко нечега, бити изнад нечега, вилашити. — Госпођа . . . се са неким поно- показати равнодушност према нечему сматсом уздиже и стаде са узвиљашеним обр- рајући то безначајним. — Да би се могао узвисити над . . . заплетена стања око себе, вама пред огледало. Јакш. Ђ. човјек мора да среди неред у себи и око узвбнути, узвинем сврш. подигнувши себе. Крл. усмерити у одређеном правцу, извинути; узвисица жузтшица. — На узвисици је искриеити. — Очи престрављено узвине на њега. Божић. Шта си, Јожице, узвинуо грло, очуван средовјечан град. Матош. На узвисици осврну се . . . прама мору. Ћип. кано да ћеш пропјевати. Ков. А. ~ се подићи се, винути се. — Узвинути узвитв, узвијем сврш. 1. савити навише, ће се колути врх глава. З^". Од нискога нивоа дићи увис, подићи; усмерити у одређеном прае-

448

УЗВИТЛАВАТИ (СЕ) — УЗВИШИЦА

иу. — Гле, гле, а зашто то? — узви водник

обрвама. Ћоп. Узвила обје руке горе и, саставивши их испод главе, почела смотрити. Том. Мало послије већ је узвио очи к небу. Пав. 2. почети окретати нешто у ковитлац, заковитлати, узвитлати. — Вихор страшно прашину узви и онда у село стиже. Ил. 3. развшпи, истаћи (заставу и сл.). Бак. Реч. 4. захватити, обузети, спопасти у виду грчева (о болу). — Кад га бол узвије . . . зашкрипи зубима. Рад. Д. 5. необ. узнемирити, узбунити. — По смрти Петра III огласио [се] царем . . . Пугачев . . . пак и други и трећи узвили народ овом варком. Љуб. ~ се 1. дићи се, подићи се еијући се, ковитлајући се, заковитлати се. — Стићи ћу те макар се узвио с њоме небу . . . под облаке. Бог. Густ се пламен узви и обузе дворе. Ил. фиг. Страве . . . су се узвиле над свијетом, па и над овом убогом долином. Вуков. 2. а. почети се увџјати, обигравати око кога, бити стално уз некога, у нечијој близиниумиљавајући се. — Узвио се ја око ње . . . па стално око ње . . . не дам никоме другом да јој се примакне. Лал. б. привити се, приљубити се уз некога. — На страни ту је јоште двоје било, па се дивно једно уз друго узвило. Радич. 3. а. искренути се, искривити се, извити се (телом). — Брзо збацила тежак нарамак па се узвила, чучнула . . . устала . . . и . . . пала ничице. Рад. Д. б. фиг. покр. почети се мучити, узмучити се,узнемирити се. — Узвио се . . . па не уме ни да мисли, нити је знао како ће и откуда потребне трошкове да нађе. Рад. Д. узвитлавати (се), -Лтлавам (се) несерш. и уч. према узвитлати (се). узвитланост, -ости ж стање онога што је узвитлано, усковитланост. — фиг. Глас му постајаше све оштрији . . . тако да се на крају дигао до страсне узвитланости. Рист. узвАтлати, -ам сврш. подићиу ковитлац' заковитлати, усковитлати. — Ветар . . . узвитла онај ситнији прах, па га . . . носи. М 1867. фиг. Тако је старац . . . узвитлао у њему ројеве сувишних мисли и комбинација. Крл. ~ се почети се ттлати, почети се кретати у коттлац, усковитлати се. — Глава се успријечи, а око ње узвитла се вранкоса попут лавље гриве. Шен. Јесен . . . Врапци . . . узвиЈ-лају се да отму оно мало дана пре но што ће пасти мрак. Сек. фиг. По души и савјести узвитла се кадшто тајни страх. Кое. А. Изр. ~ п р а ш и н у в. дигнути прашину (уз дигнути, изр.). — То су осуђеници који су у своје време узвитлали много прашине у јавности. Чол. Истина, случај је у оно вријеме узвитлао доста прашине. Цар Е. узвбхаритн, -им сврш. в. узвихорити се. — Густ дим полегао, а онда узвихарио. Божић.

узвих&рити се, -ихорим се сврш. дићи се као вихор. — фиг. »Вла-а-да земљом!« — узвихорише се на растојању неразговетне речи победничких усклика. Моск. узвичица Ж необ. узвична реч, узвик, поклик, поклич. — Стари Ђуро је, након поздрава и узвичица, одгегао у олтар. Јел. узвични, -а, -о који се односи на узвик, који се изражава узвиком: ~ знак, ~ реч,

~ реченица.

узвичник м грам. интерпункцијски знак (!) који се ггише иза узвика, узвичних реченица или израза, иза императиеа и иза вокатива кад &е изговара подигнутим гласом. — фиг. Ђермови бунара стрче као узвичници равнице. Поп. Ј. узвишавање с гл. им. од узвишавати (се)ш узвишавати (се), -ишавам (се) = узвисивати (се). узвишен, -а, -о 1. трп. прид. од узвисити (се). 2. одр. а. који улива и заслужује поштовање, морално и духовно високо уздигнут (над околином, средином, ситуацијом, догађајима). — Дође ми узвишенији; изгледао је као човек што улива поштовање. Вес. б. чест епитет уз титуле велџкодостојника, или уз називе лица високог положаја; угледан: ~ господар, ~ племић. — Цијеле је дане . . . настојао мислити о угодним стварима . . . о именданима које узвишене особе. Крањч. Стј. 3. који уздиже дух, који оплемењује, свечан. — Осећао сам се пријатно, у неком помало узвишеном расположењу. Андр. И. узвишено прил. на узвишен начин, величанствено, достојанствено, отмено. — Нема много жица, али оне три или четири трепере страховито и узвишено. Уј. Држала се као иначе свечано и узвишено. Кал. узвишенбст, -ости ж 1. особина онога који је узвишен, онога што је узвишено, племенитост, достојанстео. — Човек се узвишеношћу осећаја разликује од животиње. Нуш. Змај [је] исмејао ту хладну узвишеност ода. Т. кн>. Небески свод . . . давао [је] њиховим чувствима узвишеност. Шкреб. 2. (са допунама: ваша, његова) заст. титула којом су се ослоељавали службеници високог ранга. — Већ су ми обећали и његова узвишеност, господин посланик, и господин намесник. Кнеж. Л. узвншбње с 1. узвишица место више од своје околине, уздигнуто место. — Стојећи на узвишењу чинио се сличан кипу. Бен. 2. морално и духовно уздизање, оплемењивање. — У себи носи побуну на нискост свога живљења и потребу узвишења. Богдан. узввшица ж = узвишење (1). — Ауто се пење на последшу узвишицу друма. Макс.

УЗВИШТАТИ — УЗВРАТИЦЕ Често улази у једну колибу . . . на једној посве малој узвишици. ВУС 1970. узвиштати, -ти сврш. постати кисео и при томе се покварити, прокиснути, ускиснути (о млеку, вину и сл.). — Воња по . . . узвишталом зноју. Божић. узвјер-, ек. узвер-. узвјернути се, -нем се (ијек.) сврш. необ. бацити унезверен поглед,унезверено погледати— Писар још једном забрбоће уснама, узвјерне се према Марићу. Божић. узвјеровати, -рујем, ек. узверовати. узвлачење с гл. им. од узвлачити (се)т узвлачити (се), узвлачим (се) несерш. и уч. према узвући (се). узвод м 1. платно проткано уздужним {обично свиленим) пругама. Вук Рј. 2. (обично у мн.) редови лоза које се пењу уз нарочито поређано и усађено коље, у виду тераса, дуж стрме морске обале. — Президи винограда на узводе, свако голо стабло . . . све се то одсијевало у . . . дубини. Кум. узвбдити (се), узводим (се) несврш. и. уч. према узвести1 (се). узвддлија ж покр. кошуља од узвода Џ). — Танана је кошуљица, узводлија бела. Змај. узводпи и узводни, -а, -о који се креће уз воду, уз речни ток, који је у супротном правцу од речног тока. — ТТри . . . своме узводном кретању јегуљице иду напред . . . невероватном истрајношћу. Петр. М. Многи градови настали су уз ријеку и то на мјесту гдје се завршава узводна пловидба. ОГ. узводно и узводно прил. у супротном правцу} од воденог тока, узводним правцем, уз воду. — Узводно од моста . . . виде се удубине. Андр. И. Електрана се пројектира у Кршком, узводно од Загреба. ВУС 1973. узвође&е и узвбђење с гл. им. од узводити {се). узвожење и узвбжење с гл. им. од узвозити (се). узвбзити (се), узвозим (се) несврш. и уч. према узвести* (се). узвој, -оја м оно што је једном навијено, намотано око чега {калема, осовине, ишпке и сл.), круг, спирала намотаног материјала (рбично жице), намотај, навој. — Узвоји су намотани један близу другога. Физ. 2. узвојни, -а, -о који се односи на узвоје, који је у вези са увијањем, намотавањем. — Величина самоиндукције [ће] зависити . . . о величини узвојне плохе. Физ. 2.

узвблети, узволим, ијек. узвбљети, сврш. 1. почети волети, заволети. — Тешко оном ко је мене кад волео, и ко мене кад узволи! Змај. 2. (коме) покр. сеидети се, допасти се (коме). — Повјерим мајци како сам му узвољела, те нека ми среће не убија. Буд. узвбљети, узволим, ек. узвблети. узвбаатн се, -ам се сврш. покр. в. усмрдети се. Вук Рј. узврат и узврат м 1. поступак којим се некоме узвраћа (обично истом мером, на исти или сличан начин) указана пажња, помоћ и сл., одужење за учињену услугу, узвраћање; уздарје. — Сеоски добротвор дао [је] своју кућу и имање за школу, а у старим данима за узврат добио — штенару. Глиг. Олтар [ ћ е ] . . . надарити големом воштаницом, као узврат за ужитак којом Госпа њу подари. Креш. 2. спорт. бод, ударац у мачевању којим играч враћа противников ударац, противудар. — Нападач [у мачевању] не смије рачунати с тиме да ће, ако навала не успиј е, противников узврат бранити. Мач.

узвојница ж спирално увијена нит неког материјала (обично жице), спирала, завојница; спирална крива линија. — Ако жицу савијемо у иише кругова, настаје узвојница. Физ. 2.

узвратице^ прил. = узвратно обратно, обрнуто. — Слободна Хрватска [је] уз неслободну Унгарију, и узвратице, несподоба. Старч.

29 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

узврата и узврата ж в. узерат Џ). Р-К Реч. узвратак 1 , -тка м необ. део одеће који долази уз врат, окоератник, крагна, јака2. — Закопча кошуљу, пригрну узвратак кабанице и прикупи скутове око голих кољена. Лал. узвратак 2 -тка м в.узерат (1). — Загледа се и она на узвратак у њезин поглед. Војн. узвратан и узвратан, -тна, -тно (обично одр.) који се односи на узврат, који долази као узврат, повратан. — Изненадило га је то несташно лице . . . с узвратним пламеном у очима. Шое. Управо такав био је и карактер узвратне посете југословенског државног секретара. НИН 1971. узвратити, узвратим (аор. 2. и 3. л. узврати; трп. прид. узвраћен) сврш. 1. вратити (обично истом мером, на исти или сличан начин) за учињену услугу, указану пажњу, помоћ и сл. или за нанесену увреду, одужити се (нечим). — Млинар маломе Ивици никада ништа не узврати као уздарје. Креш. Кнежева жена . . . јој узврати милим за драго. Бен. 2. одговорити (на питање), одвратити. — На моје питање има ли шта за јело . . . узвратила [је] питањем: одакле и куда идемо. Поп. Ј. 3. потерати, погнати натраг, вратити, повратити, окренути. — Таде натраг узврати ђогина. НП Вук 4. заврнути навише, посувратити. — Горња, малко узвраћена усница очигледно дрхти. Ћип.

450

УЗВРАТИШТЕ — УЗГАЈАТЕЉ

узвратиште с местпо на њиви где се при ~ се вратити се, повратити се. — С орању плуг окреће на супротну страну и зањиме се је на се узврнуо. НПХ. почиње нова бразда, увратине. — Када дођу узврпати се, узврпам се сврш. в. узна узвратиште, вешто занесу ралом. Ђур. врпољити се. — Узврпао се по соби као узвратно прил. = узвратице. — То је муха без главе. Матош. тврђење истовјетно с оним које би хтјело узврпољити се, -им се сврш. почети се да се добро и зло, и узвратно, може изрећи. врпољити, окретати узнемирено тамо-амо, Старч. Багремови.. . туберкулоза, бродовље узвртети се; унемирити се. — Сва се узври сл. шире се одавде наоколо, куд који, и пољила, пјевуцкала од радости. Бен. Узузвратно. Пол. 1971. врпољио се па само шара и крије очи. Ћоп. узвраћање с гл. им. од узвраћати (се). Даљњи рођаци . . . узврпољили су се и једва суздржали да не излану да је стари сенилац. узвраћати, -ам несврш. и уч. према Вј. 1971. узвратити. узврстн се и узврсти се, узврзем се ~ се долазити натраг, онамо одакле се пошло, враћати се (обично узбрдо, навише). сврш. необ. (очима) почети узнемирено гле— Брзо су се натраг узвраћали. Март. У дати тамо-амо, у разним правцима. — Невећој ријеци на много мјеста се вода узвраћа. повјерљиво су се узврзли очима на разне стране. Божић. Нам. , узвраци, узвратака м мн. вратне жиле. узвртање с гл. им. од узвртати (се). Бак. Реч. узвртати (се), -врћем (се) несврш. и уч. узврвети и узврвети, -вим, ијек. уз- према узврнути (се). врвјети и узврвјети, сврш. почети врвети у узв^тети се и узв|>тети се, -тим се, великој мери, у великом броју, заврвети, на- ијек. узв^тјети се и узвртјети се3 сврш. 1. врети. — Узврвјела цијела правна кошница. почети се вртети, окретати, узврпољити се. Креш. — Узвртио се око Бушинскога и повео га узврвјети и узврвјети, -вим, ек. уз- у гостињску. Леск. Ј. Узвртеле се жене и деца, иду, трче, кикоћу се, плачу. Ђур. 2. врвети и узврвети. узврдати се, -ам се сврш. почети се завртети се, заплести се, усковитлати се. кретати, мицати узнемирено, збуњено, уз- — Сада му се од свега тога узвртјело у врпољити се. — Властелин се узврдао некако глави право врзино коло. Цар Е. немирно. Бен. Каплар се узврда, притрча узвртити се и узвртити се, -тим се колима, саже се . . . обазре се око себе, опет некњиж. (ек. и ијек.) е. узвртети се. саже. Јак. узвртјети се и узвфтјети се, -тим се, узврзати се, -ам се сврш. в. узврзмати ек. узвртети се и узвртети се. се. — Узврза се мноштво разне чељади. узвртложити и узвртложити, -им Шим. С. сврш. почети вртложити, окретати у ковитлац, усковитлати, ускомешати. — узврзмати се, -ам се сврш. почети се врзмати, кретати тамо-амо; узвртети се, Повијају се врхови букава под притиском ваздуха узвртложеног елисама. НИН 1958. узврпољити се. — Цијело чудо . . . старих госпа и . . . господе узврзмало се по просто~ се повр. рији. Креш. узвући и узвући, -учем сврш. одвући узврискивање с гл. им. од узврискивати. навише. — Имала је сва служинчад доста узврискивати, -Лскујем несврш. огла- посла . . . док су »милостивога« . . . узвукли шавати се вриском, подврискивати. — Уз- у први спрат. Том. И брата . . . узвукли на врискује се, шале се3 јуре, задиркују. Дом. губилиште. Л-К. ~ се уз. повр. извући, довући навишеједан узвриштати се, -штим се сврш. почети јако вриштати, ударити у вриску (обично о другога. Р-К Реч. већем броју лица). — Све . . . изишло . . . узгајалиште с место, врт где се узгајају, дочекује [нас] . . . па се деца узвриштала. Ад. гаје племенитије врсте животиња или биљака: Свјетина се узвриштала. Креш. ~ дивљачи, фазанско ~ , ~ каранфила. узгајапик, -ика т васпитаник, питомац. узврнути, узврнем сврш. 1. заврнути, завратити навише, према горе, посувратити Прав. (рукаве). — Распучила јелек на прсима, узузгајање с гл. им. од узгајати (се). врнула уз руке рукаве. НПВук, 2.узератити (3). — Момчад љута бојем приврућилаЈ мало узгајатељ м узгојитељ. — Најприје пољем узврнуше Турке. НП Вук. 3. (очи) постаде узгајатељем Шефтсберијева сина. управити навише према коме или чему. — Баз. Бројне изложбе и награде потицале су [Пас] је лежао непомично3 само очи је узвр- на даљњи рад у том смјеру, тако да је вјенуо косо к њему. Кал. штина узгајатеља невјеројатно порасла. НЧ.

УЗГАЈАТЕЉИЦА — УЗГОЈИТИ узгајат&љица и узгајатељица ж жена узгајатељ, узгојитељица. узгајати (се), узгајам (се) несврш. и уч. према узгојити (се). узгајач, -ача м узгајивач. — Он је пасионирани узгајач коња племените пасминеДонч. узгајАвач, -ача м онај који узгаја, негује (животиње или биљке), одгајивач, гајилац. — Овај тежак преступ [одстрељивање срндаћа] изазвар [је] међу узгајивачима велико негодовање. Б 1958. узгајитељ м узгајиеач. — Искочио [је] зец испред . . . доброг ловца и познатог узгајитеља дивљачи. НИН 1959. узгакати се, узгачем се сврш. почети јаче, гласније гакати, ударитц у гакање. — По двориштима [се] узгакали гусаци. Бен. узгибати, узгибам и узгЛбљем сврш. почети гибати, заљуљати, заталасати. — Тежак јединствен дојам неправде . . . узгибао је масом. Новак. Кад год би . . . Морава, узгибана ноћним ветром, грунула у обалу, претрнуо би. Пол. 1957. ~ се почети се гибати, зањихати се, заталасати се. — У Бушинскога узгибала се и најтајнија страна душе. Леск. Ј. Брда се узгибала. Ћос. Д. узглавак и узглавак, -авка м узглавље. — Навалио се на узглавак па се загледао у таванице. Вукић. Притиште главу на сламом напуњени узглавак. Матош. узглавица ж 1. узглавље. — Торбе ће им служити за узглавице. Вуј. 2. узглавница (3). — Ни гроб ти није опојан, ни узглавица на њему подигнута. Лал. узглављач, -ача м в. узглавље. — Да би се избегло то [умирање] . . . треба им [старцима] узглављач направити што више висок. Ђур. узглавље с и узглавник м јастук Џ). — Понова [је] главом падала на меко узглавље. Јанк. Изнад њихова узглавл>а висе . . . светиљка и ура. Пав. У углу кревет . . . На високом чипканом узглавнику Маријина глава. Ћос. Б. узглавница ж 1. узглавље. — Јутром [би] нашла да су ми узглавнице мокре од суза. М 1867. Старица с уздахом клоне на узглавницу. Донч. 2. горњи део, горња табла крееета уз коју лежи глава. — Степан метну ногу на узглавницу од кревета. Моск. 3. покр. знак, обележје на гробу изнад покојникове глаее, надгробни споменик.— [Букови пањеви] су штрчали као надгробне узглавнице. Лал. узглавце прил. в. наглавце (7). — Сруши [се] узглавце, а бијесни га коњ повлачи о стремену кроз крвави снијег. Шен. п 29*

451

узгледати, -ам сврш. погледати навише. — Пришб . . . колима . . . и узгледао горе према мени. Мар. узглбдати, узгледам несврш. иуч. према узгледати. узглббити, узглобим сврш. 1. вратити ишчашени део тела у одговарајући зглоб. Р-К Реч. 2. фиг. поставити на своје право место оно што је поремећено. Бак. Реч. ~ се спојити се у зглоб, направити, образовати, формирати зглоб. — Горњи део голенице састаје се са доњим делом бутњаче, те се у колену узглобе. Батут. Развијају [се] покретљиви узглобљени удови за ходање по тлу. НЕ. узглобљавање с гл. им. од узглобљавати узглобљавати (се), -ббљавам (се) = узглобљивати (се) несврш. и уч. према узглобити (се). узглобљивање с гл. им. од узглобљивати (се). узглобљнвати (се), -обљујем (се) несврш. = узглобљавати (се). узгмизати се, -ижем се сврш. почети гмизати у већој мери, у већем броју. — фиг. Илија се смије видећи како су се од страха узгмизали. Миљ. узговбрити, -бворим сврш. почети говорити; повести разговор, поразговарати. — Узговоре ли истину, онда само добро о мени морају рећи. М 1867. Ако каква сова узговори с тобом, немој јој одговарати. Креш. узгој м 1. одгој, васпитање. — Ако су л>уди . . . добили добар узгој, знат ће држати мјеру. Баз. У једној кошници . . . постоји савршена подела рада, беспрекоран ред и чистоћа, дисциплина . . . организовано старање о нези матице, узгоју подмлатка. Пол. 1973. 2. а. гајење, узгајање расних животиња; гајење животиња уопште. — План . . . се углавном односи на узгој . . . корисне дивљачи у ловиштима. Пол. 1958. 5. гајење, култивисање биљака. — Бољи су увјети за узгој јабука у земљама сјеверне хемисфере. ВУС 1973. узгбјитељ м 1. онај који некога васпитаеа, одгаја, васпитач, одгојитељ. — Узгојитељ сам Добранићева сина. Шен. 2. онај који се бави гајењем, узгојем животиња или биљака, одгајивач, узгајшач. Деан. Рј. узгојитдљица и узгбјитељаца ж жена узгојитељ, васпитачица, одгојитељица. Деан. Рјузгбјити, узгојим сврш. а. одгојити, однеготти, подићи, отхранити; васпитати. — Узгојила ју господична Каролина. Леск. Ј. б. одгајити (животиње или биљке). — Дура, доро, . . . зашто сам те залуд узгојила?

452

УЗГОЈНИ — У З Г Р Н У Т И

НП Вук. [На тавану] је слагао духан што га је узгојио за владу. Рад. А. ~ се одрасти, стасати. — Узгоји се лијепа ђевојка прије вакта и прије земана. НП Вук. узгбјни, -а, -б 1. који се односи на узгој, одгојни, одгајивачки; васпитни. — Савез . . . подиже фазанерију у свом узгојном резервату. Б 1958. 2. пуначак, дебео. — Бара је малена и узгојна стаса. Кор. узгон м 1. физ. сила која дејствује одоздо према горе; сила, корисна компонента аеродинамичке реакције која одржава авион у ваздуху. Свезн. 2. пораст, повећање. — И узгон и опадање телесне топлоте јавља се гдекада напречац. Батут. узгбнити, узгоним сврш. (у значењу футура егзактног) почети гонити, терати. — фиг. Који што старо зло спомене или какву пизму узгони, биће му као што сам казао. Нен. М. узгор(а) прил. навшие, нагоре; усправно. — Човјек . . . погледа узгор према њему. Божић. Чему да труло дрво стоји узгора и отимље раст новоме. Кос. узгорац, -брца м у изразу: на у з г о р ц у покр. усправно. — Празна врећа не може стати на узгорцу. Љуб. узгори прил. необ. вг узгор(а). — Зар праху да се душа поклони . . . те да га дигне собом узгори. Кост. Л. узгорит и узгорит, -а, -о који стоји, који се диже, пење узгор(а); фиг. висок, поносан. — Нит' се ломе узгорите куле. Март. узгоритост и узгоритост, -ости ж особина, стање онога што је узгорито. Бен. Рј. узгорица и узгорица ж в. узбрдица. — Колико је узгорица, толико је низгорица. Вук Рј. Застале водарице с чабрима на глави, пењући се узгорицом. Гор. узгоропадити се, -опадим се сврш. разгоропадити се, разбеснети се. — На њега [би се] узгоропадила баш стога што је тако добар и мекан. Кос. узгбрчати, -ам сврш. учинити горким, горчим, загорчати. — Нек узгорча пелином загорчено вино. Божић. узгоспбдити се, -осподим се сврш. почети се господити, постати господин, погосподити се. — [Петровић] се поохолио, узгосподио. Крањч. Стј. узгдтовити, -им сврш. покр. спремити за јело, зготовити. Вук Рј. узграбити, -им сврш. а. зграбити, дочепати. — Па узграби топа јединога, па га ваља јунак низ фортицу. НП Вук. б. почети грабити, брзо ићи, пожурити, похитати. — Он би одмах узграбио узбрдо. Божић.

узгрАдити, узгрЗдим сврш. почети градити. — Они исти који су с једне стране обарали не имађаху одважности да барем на другој страни нову зграду узграде. Јаг. узграјати се, -јим се и узграјати се, -јем се сврш. почети јако и у великом броју грајати, подићи грају, галаму; загаламити, залармати. — Зато је Перка, слушајући како се свјетина узграјала, мудро шутјела. Божић. узгред прил. уз пут, мимогред, уз други посао (као нешто споредно, случајно), — Приповетке [је Јакшић] писао само узгред. Скерл. Запињао [је] и дизао, једном цио десни крај колибе, а други пут сијенска кола и то као узгред и од шале. Сиј. То је само онако узгред речено. Јурк. Изр. у з г р е д буди р е ч е н о да и то уз пут, ух ово кажем, да и ово напоменем. узгредан, -дна, -дно који се врши, дешава, збива и сл. узгред, који је од споредног значаја, мимогредан, споредан: <-- посао. — Због тога се задужује и тражи узгредну зараду. Ж 1955. Брбља којешта, што је ситно, узгредно, што долази . . . само по себи. Бен. узгредице прил. в.узгред. — Не разумјеше . . . његових ријечи дубоких, узгредице бачених. Матош. Од лирске песме отишло [се] само до песме у прози, и то узгредице. Пол. 1959. узгредница ж необ. оно што се дешаеа, збива узгред, споредан посао, споредна ствар, узгредност. — Поезија [му је] била узгредница, песма била вежба перу. Михиз. узгредно прил. узгред. — И пре њега [Вука] је било покушаја реформе књижевног језика и правописа, али узгредно и овлашно. Прод. Граматике узгредно . . . пишу о овом питању. / 1957. узгреднбст, -ости ж особина онога што је узгредно; споредна ствар. — На главну се ствар свуда пазило . . . а узгредности су се дотеривале према месним приликама. СКГ 1937. узгредом прил. в. узгред. — Спомиње њихово настојање само узгредом. Баз. [Овако] свима редом, па чак, узгредом, и онима које и ке знам. Богдан. узгрејати (се), -јем (се), ијек. узгријати (се), сврш; в. загрејати (се). — фиг. Каткад ће му измакнути ријечи којима се и сама узгријана младеж чуди. Шен. узгријати (се), -јем (се), ек. узгрејати (се). узгрнути, узгрнем сврш. 1. подићи, заврнути, засукати, посувратити. — Узгрну кошуљу до изнад кољена, па зађе у воду. Коч. Бјеласале се у води . . . ноге прал>а

У З Г Р О М И Т И СЕ — У З Д А Т И С Е под узгрнутим сукњама. Гор. 2. гртањем прикупити на гомилу, згрнути. — Гувно мирише уродицом, сухом сламом . . . Узгрни сламу хаџијинице. Сиј. ~ се загрнути се, задићи мало пресавивши, посувратити, заврнути (своје рукаве, ногавице, сукњу и сл.). узгрбмитн се, узгромим се сврш. необ. јако, громко викнути. — Тако јеее . . . узгроми се мноштво. Божић. узгрбхтати се, узгрохћем се сврш. по~ чепги се смејати грохотом, из свега гласа> ударитиу бучан, грохотан смех,загрохотати. — Пијанац се узгрохтао. Божић. узгрт м покр. загртање, окопавање. — Кукурузи су стасали за узгрт. Лал. ^ узгртаае с гл. им. од узгртати (се). узгртати (се), узгрћем (се) несврш. и уч. према узгрнути (се). узгрустити, узгрустим сврш. необ. згрушати, згуснути, згрудвати; фиг. сМдити. — Тај Биканов поглед узгрустио му крв. Божић.

453

ти, у х в а т и т и (зграбити) у з д е у (своје) рукеузети, задобити власт, загосподарити, овладати (неким, нечим). уздавати се, уздавам се несврш. в. уздати се. — Не уздаваху се . . . у паметну главицу малога Шандора. Шен. уздај м нар. в. уздах. Вук Рј. уздајап, -јна, -јно в. уздан. — Ема бјеху уздајна дружина . . . те шибама одбијају Турке. НП Вук. уздаи, -а, -о поуздан, сигуран; ееран, одан— Стадоше . . . пружати уздане деснице младом капетану. Том. Независност и будућност домовине прешле [ с у ] . . . у уздане руке. Зог. узданик и узданик м поуздан, веран човек> поузданик. — Оне [виле] су њему сестре, а он н>има побратим и узданик. Јурк. уздавнца и узданица ж 1. особа у коју се има поуздање, поверење, поуздана особа; оно у што се има поуздање, поверење. — Наши родитељи . . . треба да гледају у нама наду и узданицу своју! Дом. На своју сабљу уздаНИЦУЈ на своју десницу руку кунем вам се. узгрчити, -им сврш. грчевито скупити, Шен. 2. поуздање, вера. — Смалаксала ми стегнути, згрчити. — Какав јој то дрхат узданица у самог себе. Љуб. узгрчи рамена? Вуков. уздано прил. поуздано, сигурно. — Стара узгужвати (се) и узгужв&љати (се), памет . . . узданије води. Вел. -ам (се) сврш. збити се у гомилу, згомилати узданути в. уздахнути. се; исп. згужвати се (2). — Ббо поп-Васе узданца ж песн. в. узданица. Вук Рј. . . . Ускомешасмо ре, узгужвасмо се, па се прогурасмо да смо му ближе. Ад.; Р-К Реч. уздање с гл. им. од уздати се. узда и узда ж 1. део јахаћег или теглећег уздање с гл. им. од уздати. прибора за обуздавање коња у кретању, уздар м покр. в. уздарје. — Добије у двоструки кожни каиш, везан за ђем, који се уздар млетачко племство и многе друге ставља животињи (најчешће коњу) на главу повластице. Љуб. и служи за управљање животињом; такви уздар, -ара м онај који прави узде. Вук Рј. каишеви, поводац, вођице, дизгини. — Симан уздарев, -а, -о = уздаров који припада тражи гласно да купи нову узду са пуцама и црвеним китама. Андр. И. Купио бих нове уздару. Вук Рј. тарнице . . . нове амове . . . Онда бих сео, уздарје с дар, поклон који се добива као узео узде у руке . . . па бих те само возао узврат за примљени, добивени дар или услугу. по саборима. Вес. фиг. Ми Шћепана грдно — На поласку је оставио сељанима већу изгубисмо; без узде ће остат' Црногорци. количину дувана као уздарје за вечеру и Њег. Уставна опрезност [је] преслаба узда конак. Чол. Теби се ништа не враћа као кад залута народно представништво или уздарје. Креш. влада. Рад. Стј. 2. пом. уже којим се уз уздаров, -а3 -о = уздарев. јарбол везује доњи предњи крај једра. Мин. уздарски, -а, -б који се односи на узд&ре. Лекс. уздати, -5м несврш. стављати узду Изр. држати на узди, држати у р у к а м а у з д е имати потпуно у власти, (коњу, мазги и сл.), зауздавати. — Првијенче брате! . . . коња уздај . . . а сватове вичи! чврсгпо владати, господарити (неким, нечим); (по)притегнути узду увести стегу, сгпроги Вук. фиг. уздржаеати, обуздавати, спутавати, саелађивати. — Сељак [је] уздао надзор, власт; (по)пустити узде, п у с т и т и с у з д а ослободити стеге, дати више слободе, своју напраситост. Божић. попустити у строгости, дисциплини. — Том уздати се, -ам се несврш. (у некога, одлуком цијене ипак нису пуштене с узда. нешто) имати поуздања, поверења (у некога, ВУС 1973; пуна у з д а узда на којој је нешто) ослањати се (на кога или што); ђем са чампаром и жвалом истовремено. — надати се. — Не узда се ни у племство ни у Употребу пуне узде треба по сваку цену грађанску класу. Прод. Узда се у своје пријаизбегавати [код коња скакача]. Јах.; узетељство с учитељем, Кал. ^ „,„„,»- ,»*>.,

454

УЗДАХ — УЗДИГНУТОСТ

уздах м (мн. уздаси) дубок удисај и нздисај(као израз бола, патње, жаљења, олакшања, умора и сл.). — Пала је као камен . . . не пустивши од срца сузе ни уздаха. Матош. Само тихи, лагани уздаси покадшто одају његово немо присуство. Ранк. уздахни, -а, -5 необ. праћен уздасима, жпуњен уздасима. — Кратко је било уздахно ашиковање. Божић. уздахнути, уздахнем сврш. испустити уздах (жалећи за ким или чим, жалећи се, вајкајући се на кога или што и сл.). — Ах — уздахне он дубоко из дна душе. Кос. Неко уздахну за оцем Георгијем. Чипл. »А ето« — Анте уздахне судбини. Кал. Неожењен оста . . . мада је за њиме уздахнула многа. Змај. Много сам пута уздахнуо: »Ах, та шта је живот кад ме она не л>уби?« Јакш. Ђ. уздахтати се, уздахћем се сврш. задахтати се, задихати се, задувати се (рд брзог хода или трчања). — Уз господара се оне уздахташе. М-И. Уздахтан и узнемирен, сручио се тешко у наслоњач. Сим. узд&рати се, ^здерем се сврш. почети се дерати, раздерати се, развикати се. — Мато се врашки уздерао, а из крчме чује се некаква вика. Матош. уздертнтн се, -им се сврш. бити обузет дергпом, болом, муком, узнемирити се; забринути се; исп. дерт. — Но се бјеху тешко уздертили, ђе им нема попа на дорину. И-Б Рјузд&вљати, -ам сврш. подивљати; побеснети. — Уздивљали сеоски пси развлачили [су] утробе покланих брава. Лал.

Радници . . . могу . . . повећати наднице, скратши радно време . . . и уздићи свој положај само тада . . . кад . . . имају јаке . . . борбене организације. Лапч. в. учинити да ко добије већи углед, поштоеање, узвисити; дати коме, чему већи значај, већу вредност, учинити вигиим, важнијим, значајнијим, поОшћи на виши степен. — Била ј е . . . шутљива и тужна, што је само могло њу уздигнути у очима људи. Мар. Таква критика је и уздигла књижевни часопис на једну висину на којој он дотле никад код нас није био. Мил. Ж. Надам се . . . да ћете примајући од мене одређене директиве, уздигнути наш батал>он над остале јединице. Јонке. г. подићи у моралном погледу, дати некоме елана, оснажити; одушевити. — Сада [је] његове ријечи уздигоше до таква врхунца. Креш. 4. а. сазидати, саградити, подићи, начинити. — Оне дворе . . . су л>уди богу и себи уздигли. Љуб. 5. поново успоставити, обновити. — Размишљам о томе како ће се уздигнути царство Душаново. Ат. 5. рлг. васкрснути^ ускрснути. — Дјевица ће родити пророка који ће . . . уздићи све мртве. Ант. 1. 6. необ. иселити, испразнити (кућу, дом). — Сва је кућа била већ уздигнута и одјекиваЛа од празнине. Андр. И. Изр. у з д и г н у т е г л а в е (уздигнута чела) поносито, гордо, охоло; смело; — г л а в у заузети поносан став, постати поносан; охрабрити се; ~ на п о в р ш и н у изнети на видело, показати, обелоданити, открити. — [Позоришна критика] је уздигла на површину и нека суштинска питања Родољубаца. ЛМС 1951; ~ нос постати охол, направити се важан, уобразити се; исп. дићи нос. ^здигнут, -а, -о 1. трп. прид. од уздиг~ се 1. преместити се с нижег на више нути (се) и уздићи (се). 2. који је постигао место, подићи се, придићи се; дићи се у висину, виши степен у своме политичком, идеолошком попети се, успети се. — Госпођа се . . . узразвитку, изграђен. — Да вам је другови, дигла на јастуцима. Торб. Он се [авион] . . . свест уздигнутија и виша, не бих ја тако уздигао над површином мора. Петр. М. 2. сам морао . . . Дав. појавити се, зачути се; постати виши, јачи, повисити се, појачати се (о гласу, тону). — уздигнути и уздићи, уздигнем (аор' Један јасан и тужан глас уздиже се, затрепта. уздигнух и уздигох, 2. и 3. л. уздигну, узСтанк. 3. а. постићи успех, доћи до вџсоког диже и уздиже; прил. пр. уздигнув(ши) и положаја (у друштву, служби и сл.), напреуздигав(ши); р. прид. уздигнуо, -ула и уздигао, -гла, -ло; трп. прид. уздигнут) сврш. довати. — [Поштени] одбијају да се уопште уздигну у таквом друштву. Ћос. Б. [Он] се 1. а. померити, преместити навише, учинити да нешто доспе на већу висину, подићи, издићи. успјешно уздигао од сељанчета-чобана до борца. Јел. б. развити сеу већој мери, достићи — Узе чашу, уздиже је увис, па . . . поче виши ниво. — Уздигла се политичка свест . . . говорити. Јакш. Ђ. б. пружити, успрашироких народних маса. Дед. В. 4. поћи, вити увис, дићи. — Бијеле си руке . . . увис уздигнула. Бег. 2. учинити јачим, вишим, кренути,упутити се куда, подићи се (на пут). повисити, појачати (глас, тон). — Из те — Раним јутром једнога дана уздигла се вике и халабуке уздигне опет свој глас сва варош. Мул. пјесник. Ков. А. 3. а. довести, поставити на уздигнутост, -ости ж стање онога који положај који има већи друштвени значај. — Дај вилу и лимузину, или дај ми перспективу, је уздигнут, морална и духовна узвишеност. уздигни ме, па да видиш и брат ће да са— Змај . . . децу није давао . . . са оним осмегорева на послу. Дав. б. довести у боље ста- хом доброћудности и у исто време уздигње, поболшати, поправити, унапредити. — нутости изнад деце, који одрасли човек обич-

УЗДИГНУЋЕ — УЗДРЖАТИ но има. Богдан. Опоравио [се] од моралне уздигнутости. Креш. уздигн^ће с 1. узвишење, узвишица. Р-К Реч. 2. уздигнутост. — Није редак случај да л>уди нагризеног . . . карактера проповедају морално уздигнуће и неговање грађанских врлина. Прод. уздизање с гл. им. од уздизати (се). уздизати (се), -ижем (се) несврш. и уч. према уздигнути (се), уздићи (се). уздДзач, -ача м направа за дизање терета, дизалица. Бен. Рј. уздимити се, -и се сврш. почети се јаче димити. — Плови . . . брод, штропоћући и димећи. Шта си се расклопотао, шта си се уздимио? Маж. Ф. уздисај м уздах. — Стана је дрхтала . . . понекад би јој се поткрао и уздисај, али испрекидан, угушен. Јакш. Ђ. Увукао се у себе с дубоким уздисајем. Марј. М. уздисајан, -јна, -јно пун уздисаја, испуњен уздисајима. — Уздисајне играју типке . . . под прстима. Бег. Ударио [би] у уздисајно мачије цвиљење. Петр. Б. уздисапо с и м необ. особа која много уздише, која се много жали. — Ти коју надовежи да види . . . да ниси мртвопухало или бабље уздисало. Ков. А. уздисан, -а, -о необ. за којим се много уздише, који се много жели. — Није њему до лова ни кошута, већ је хтио састати се с уздисаним својим златом. Том. уздисанка ж необ. песма (обично љубавна) у којој се много уздише, окали (за неким, нечим). — У поплави љубавних јадиковки и уздисанки . . . Ђура Јакшић је љубавној песми дао ново обележје. НК 1946. уздисање с гл. им. од уздисати. уздисати, -ишем несврш. и уч. према уздахнути. уздићи (се), уздигнем (се) сврш. = уздигнути (се). уздих м индив. в. уздах. — Српкиња је по погледу, речи и уздиху. Кост. Л. уздихати се, уздишем се сврш. задихати се, задувати се. — Пригну чело к његовим уздиханим прсима. Шимун. уздихивати, -ихујем несврш. в. уздисати. — Дјевојка кршила прсте, уздихивала. Мул. уздица ж 1. дем. од узда. 2. мн. узде теглећег, запрежног коња. Вук Рј. узд&шљив, -а, -о необ. који лако и често уздише. — Његова партнерица . . . била је . . . цмиздра . . . уздишљива као мијех на старој хармоници. Бег. уздбдржа м ков. онај који држи коња за узду. Бен. Рј.

455

уздрагати (се), -ам (се) и уздрагати (се) уздрагам (се) сврш. необ. раздрагати (се). — Тако мисли Пера, блудом и слатким примислима уздрагана. Божић. Обори главу уздрагавши се дјетињасто. И. уздражати, -ам сврш. покр. постати скуп, поскупети; исп. драг (5). Вук Рј. уздржавање с 1. гл. им. од уздржавати (се). 2. правн. обавеза дужника да не предузима ништа што би било негативно, штетно за његова повериоца (иако би по закону на то имао право). Сеезн. уздржаватељ м 1. а. који уздржава> одржава, држи у животу, хранитељ, старатељ. — Дуализам . . . раставља свемир у двије . . . супстанције, стварни свијет и нестварнога бога . . . као његова створитеља, уздржаватеља и управл>ача. Баз. б. онај у кога се неко може поуздати, на кога се може ослонити, ослонац, потпора. Деан. Рј. 2. особа којој је поеерено одржавање, чување чега, конзереатор (7). Деан. Рј. уздржавати (се), -државам (се) несврш. и уч. према уздржати (се). уздржан, -а, -о 1. трп. прид. од уздржати (се). 2. уздржљив. — Нашао је једног уздржаног господира који га је позвао на вечеру. Ћос^ Б. Још више [је] и на неки нов начин уздржан и бојажљив. Андр. И. 3. који се једва испољава, пригушен, опрезан. — Кад би настао полумрак, чуло се уздржано кашљање. Макс. Требало се ослободити тог уздржаног осјећаја. Божић. уздржано прил. на уздржан начин, савлађујући се, уздржљиво, резервисано; пригушено. — На дворишту јављала би се љубазно али уздржано. Ћос. Б. Жена је уздржано јецала. Пол. 1954. уздржанбст, -ости ж особина онога који је уздржан, уздржљивост, резервисаност, опрезност. — У њој има само оне уздржаности која је типична за опрезне људе. Глиг. уздржање с уздржавање; уздржаност, уздржљивост. — Нагони његови, одређени за уздржање, могу га и упропастити. Баз.; Вук Рј. уздржати, -жим сврш. 1. а. задржати, зауставити, спречити кога да нешто учини, одвратити. — Баћа се распомамио . . . По сто пута налети . . . на Стевана, али га људи уздрже. Вес. Одисеј је од тог уздржи. М-И. б. спречити да се што појави, испољи, пригушити, обуздати, савладати. — Једва уздржи смијех. Лал. в. учинити да ко негде остане, зауставити, задржати; не допустити коме да оде. — Јао мени, зашто га не уздржасмо код куће! Ков. А. г. зауставити, спречити чему или коме кретање, учинити да ко или што стане, не пустити даље. — Једва [су] уздржали кола да се не откотрљају низбрдо.

456

УЗДРЖЉИВ — УЗДРХТАЛОСТ

Бен. 2. а. омогућити коме издржавање, средства за живот, исхранити, отхранити. — Ко ћ ' уздржат' ову сиротињу? НП Вук. б. очувати, одржати. — Још [је] уздржао цијело своје некадашње младенаштво духа. Креш. в. заштитити, одбранити. — Власт . . . мора ради умирења јавнога мишљења да изналази нове принц^пе, само да себе уздржи. Бен. 3. издржати, поднети, претрпети (нешто тешко, непријатно и сл.). — Тко би иначе уздржао тако једноличан и досадан живот! Кое. А. ~ се 1. а. савладати се, обуздати се, издржати. — Једва се уздржа да не поврати. Лал. б. (од чега) одрећи се (чега, обично неког порока). — Може се рећи да се . . . сваки човјек може уздржати од пића. Рад. А. 2. а. остати, одржати се у неком положају. — Једва се уздржа на ногама. Ћип. Авдул се уздржа да не пане. Сиј. б. сачувати се, очувати се, одржати се. — Прича, која се је до данас међу . . . пучанством уздржала, приповиједа да име тога града потиче од витешких игара. В 1885. Отац . . . у здрављу се добро уздржао и нико не би рекао да му је близу шездесет. Радул. 3. не определити се, не изјаснити се, не исказати сеоје мишљење. — За другу резолуцију је гласало 50 делегација, а 22 су се уздржале. Б 1957. уздржљив, -а, -о који може, који уме да се уздржи, који се нерадо изјашњава, који таји своје мишљење, резервисан, суздржљив, опрезан. — Мора . . . праведник бити и уздржљив. Баз. Тетка Мила, која је иначе умела тако лепо да прича, била је у овом случају шкрта на речима и уздржљива. Андр. И.

уздрмај м необ. уздрманост, потрес; фиг. јако узбуђење. — Калиновић није доживео ниједан од ових великих уздрмаја и потреса који оживљују и замрзле савести. Прод. уздрманост, -ости ж стање онога који је уздрман, онога што је уздрмано. — Свакако да је уздрманост под ударцем . . . револуције . . . била знак за устанак. Поп. Ј. уздрмати, -ам сврш. а. продрмати, задрмати, затрести. Деан. Рј. б. фиг. учинити несигурним, пољуљати, поколебати. — Сиромах човек! Његове су финансије јако уздрмане. Цар М. Опозиција једва чека каково згодно питање . . . да уздрма владин положај. Мј. 1926. в. фиг. јако узбудити, потрести. — Илијина смрт уздрма читав град. Шен. Целу ме уздрма жеља да скочим са своје столице. Шапч. ~ се 1. затрести се, заљуљати се; заталасати се. — Воз се . . . уздрма и крену. Мил. В. Сва [се] природа уздрма. Крањч. Стј. Сјеђаше на крову пароброда и гледаше уздрмано море. Шант. 2. а. постати колебљив, пољуљати се, поколебати се. — И ја морам признати . . . да су се ти основи уздрмали. Рад. Стј. Као да се и он уздрмао и поплашио. Срем. б. потрести се, узнемирити се, узбудити се; ускомешати се. — Ленка се уздрмала, ал' по цртама лица јој видело се шта је наумила! М 1867. Цело поље већ се уздрмало, пешац, коњик, све с' опремат' стало. Радич. уздрмусати (се), -ам (се) сврш. у појачаном или пеј. значењу: уздрмати (се). — фиг. Марко Ристић успева да . . . начини живе . . . загрејане пасусе. Они могу да вас повуку уздржљивац, -ивца м уздржљив човек. и погурну својим уздрмусаним ритмом. Богдан. Прав. уздртити се, -им се сврш. покр. рауздржљиво прил. на уздржљив начин, жалостити се, растужити се. — Но се савлађујући се, уздржано. сердар силно уздртио, немаше му друга уздржљивбст, -ости ж особина, стање најбољега. НП Вук. онога који је уздржљив, уздржаност, резеруздрхтавање с гл. им. од уздрхтавати висаност; опрезност. — Дуго су разговарали. Испрва с нешто збуњене уздржљивости, («). уздрхтавати (се), -дрхтавам (се) несврш. потом све слободније. Цар Е. Русија саветује . . . уздржљивост и смотреност. Јов. С. и уч. према уздрхтати (се). уздрхтај м кратко дрхтање, дрхтај, уздркт- в. уздрхт-. трзај; немир. — Сваки уздрхтај гласа . . . уздрктати (се), уздркћем (се) и уздркносаше у себи и стваралачку вољу. Ђал. тим (се) сврш. в. уздрхтати (се). — При Кроз моју је душу уздрхтај прошб. Бег, најслабијем необичном звуку уздркћу јој уздрхтало и уздрхтало прил. са дрхтаслепе очи. Дов. Тихо . . . у собу уђе један њем, дрхтећи, узбуђено; дрхтећим гласом. — човек. Ружа се уздркће. Ат. Бијах дијете Господине, ви вређате! — пригушено и голцато и меко, уздрктано крај прозора. уздрхтало ће учитељ. Петр. В. Кам. уздрхталбст и уздрхталост, -ости ж уздрљати, уздрљам сврш. в. издрљати стање онога који је уздрхтао, онога што је Џ). Р-К Реч. уздрхтало; узбуђење, узбуђеност, узнемиреуздрмавати (се), -дрмавам (се) несврш. ност. — Испод наоко хладне коре наслућује и уч. према уздрмати (се). се племенита уздрхталост чувстава, Бар.

УЗДРХТАО — УЗЕТ Та непрекидна узнемиреност духа, та патолошка уздрхталост нерава је можда . . . знак дегенерације. Богдан. уздрхтао, -ла, -ло и уздрхтао, -ала3 -ало 1. р. прид. од уздрхтати (се). 2. узбуђен, потресен. — Он уздрхталим гласом одговори. Вес. Комадић ведрине неба ушао је уњегову . . . уздрхталу душу. Кол. уздрхтати, уздршћем и уздрхтим сврш1. почети дрхтати, задрхтати, затрести се, задрмати се, заиграти. — Рашта ове горе уздрхташе? Њег. Погледа оштро, а доња усница и брада јој уздршћу. Киш. 2. фиг. узнемирити се, узбудити се. — Био је сав узбуђен и уздрхтао. Петр. В. Павао ћути да му је уздрхтало срце. Ков. А. ~ се в. уздрхтати. — Слуга се уздрхће. Јурк. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Лаз. Л. уздуватн се, уздувам се сврш. = уздухати се почети убрзано и гласно дисати, задувати се, задихати се. — Шта је . . . што си сб толико уздувао? Чол. уздуж 1. прил. по дужини, дужином. — Стражари нек . . . легну уз оклоп читави уздуж. М-И. Очистити и исећи уздуж . . . 1г/2 кг бораније. Пол. 1957. 2. предл. с ген. у правцу пружања, протезања нечега или напоредо с тим правцем, по дужини, дуж. — Иду новим путем уздуж своје стране. Ћип. Бего превозио свет . . . педесет и неколико километара . . . уздуж Дрине или попреко Подриња. Марк. М. Изр. ~ и п о п р е к о в. уз попреко (изр.). уздужан, -жна, -жно који иде или стоји уздуж, који је постављен, који се простире уздуж, дужином нечега; супр. попречан (1).— Та дупља преграђена је уздужном и попречном преградом на четири одељка. Батут. Глава је у продужењу уздужне осовине тијела. Атл. уздужно прил. в. уздуж (1). Р-К Реч. уздурисати (се), -ишем (се) сврш. вујдурисати (се). — Све је могло лијепо да се уздурише. Кум. уздух м (лок. уздуху и уздуху) смеса гасова која чини атмосферу и коју удишемо, ваздух, зрак. — Дрхташе усијани уздух над жарким пол>има. Гор. фиг. поветарац, лахор. — Служе им мора модра и спокојни уздуси. Уј. Изр. осећати се, в и с и т и у уздуху предстојати у врло скором времену. уздухатн се, уздушем се и уздухам се сврш. = уздувати се. уздуховод м канал код риба који спаја мехур са ждрелом и служи за спровођење уздуха, ваздуха. Финк. уздухопловни и уздухбпдбвви, -а, -б ваздухопловни, зракопловни.

457

уздушан и уздушаи, -шна, -шно који се односи на уздух, ваздушан. — С осовином је спојен пригушивач с уздушним трењем. Физ. 2. уздушаст и уздушаст, -а, -о који је као уздух, ваздушаст; фиг. мек, фин. — Бијели ми снијег баш уздушаст јастук! Павл. Б. уздушасто и уздушасто прил. као уздух, ваздушасто, фино, лако. — Наступала су . . . уживања љепша . . . уздушасто трепељива готово. Сим. узду^нити, уздушим сврш. надоћи, набујати, нарасти. — Уздушио ка' и сухи поток. Вук Рј. уздушје с необ. в. уздух. — Одасвуд пахне и споро лелуја згријано уздушје. Божић. уздушница ж канал за дисање код инсеката и стонога. Финк. узе, уза ж мн. в. уза (2). узелбнети, -ним, ијек. узелбњети, сврш. постати зелен, позеленети. — Запусти се . . . страшно, сав закосмати, узелење од траве, уцрње од земље. Сиј. узел^њети, -бним, ек. узел&нети. уземљбње с ел. везивање>спојелектричног апарата са земљом помоћу посебног електричног вода ради обезбеђења од електричног напона. ЕЛЗ. уземљАвач, -ача м ел. жтални вод или проводник који се спаја с апаратом ради уземљења. ЕЛЗ. уз&мљити, уземљим сврш. извршити уземљење. ~ се продрети, заћи у земљу. — [Јаблан] расте, дубоко устремљен и уземљен. Зог. узенгија и узбнђија ж тур. а. деојахаћег прибора у облику металне папуче која виси о каишу с обе стране седла, у коју јахач ставља ногу, стремен. — Био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше. Вес. Сви кб један, ногу у узенђију, па појахаше . . . коње. Мул. б. каиш о коме еиси узенгија (а). — Девојка . . . замоли . . . брата . . . да јој прикрати мало узенгије. Андр. И. Мјераше дужину узенђија. Матош, уз^псти и узепсти, узебем сврш. страдати од мраза, промрзнути (о биљкама, воћу). Вук Рј. узести, узмем сврш. покр. в. узети. Вук Рј. узет, -а, -о 1. трп. прид. од узети (се). 2. одузет, парализоеан. — Лежао је као увијек загледавши се пред себе и узет као увијек. Бен. Узета му је цијела лијева страна. Радул.

458

УЗЕТИ

,М '

узети, узмем (имп. узми; аор. 2. и 3. узети у војнике. Ћип. Отац му млад . . . л. узе; р. прид. узео, -ела, -ело; трп. прид. узеше га у војништво. Мул. 11. изабрати, узет) сврш. 1. а. прихватити, дохеатити одабрати (за неку тему, предмет разговора руком; ухватити. — Узео сам перо и пишем. и сл.). — Узео је за тему свог говора питање Нен. Љ. Узме Стјепан . . . Левина под руку. о вредности физичке теорије. КР 1924. Крањч. Стј. б. примити (као поклон, зајам Узесмо нешто тако у разговор Тому. Дом. и сл.). — Узмите што смо донијеле јер дајемо 12. а. схватити, разумети, прихватити; с добра срца. Бен. Сасвим су ретки људи окарактерисати, оценити. — Немојте то који нису узели нешто на кредит. Пол. узети сувише трагично! Фелд. Јакшић је 1960. в. наплатити, добити, примити (за написао много приповедака, али би било предато, дато на коришћење и сл.). — Про- погрешно узети га као приповедача. Скерл. даћу [свиње] . . . одмах, ма ни сто гроша не б. промислити, размислити, проценити. — узео! Лаз. Л. Наравно . . . како би и могло Кад строго узмеш, добро њуши тај наш бити да . . . не узме процент. Сек. г. подићи Тркунић. Сек. в. (у 1. л. мн., ређе у 2. л. што, преузети од кога. — Прође . . . слуга јд. и 2. л. мн. императива или безл., при . . . носећи . . . готове хаљине, узете тек навођењу неког примера) у служби модалне сада од кројача. Станк. Ако се то само још речце: на пример, рецимо, претпоставимо•• један једини пут догоди, можете узети ваше — Ако му понуди . . . узмимо 2000 динара ствари. Крл. 2. а. (коме) лишити (кога или . . . он ће се посла прихватити . . . савјесно. чега), одузети, отети. — Из . . . лађа ФеДонч. Узми наш раднички савет, тема ниничани узму ми благо. М-И. Овај страшни једном још није била повећавање продуктивдогађај узеће ми најмање пет година живота. ности рада. Дав. 13. примити, преузети, Мат. б. одузети, однети (коме одређено време), прихватити што од другога (нпр. обичај, потрајати. — Пут који ћемо дан;у . . . проналазак и сл.). — Када је . . . та . . . гропревалити за неколико сати, узеће нам ноћу фичица . .. усисала . . . тај руски дух; одакле двапут више. Чол. в. заузети, освојити. — је узела те кретње? Крањч. Стј. 14. (у нешто) Ова ноћ чини ми се врло згодна да узмемо а. унети, увести (у нешто), обухватити везирову тврђаву и њега жива ухватимо. (нечим). — Уговоре Руси с Турцима приТом. г. одстранити, уклонити. — Слабост мирје, у које суоили узети и Срби. Вук. и умор ми узе из уда. М-И. 3. прибавити у својину, власништво плаћајући, ку^пити, на- б. обухватити, захватити (нечим). — Моћи ћемо конструирати хиперболу . . . тако да бавити. — [Мркова] је покојни отац узео узмемо у шестар дужину ГЈ. Анал. 15. у Лијевну на пазару. Шант. А кад сте ви (одређену годину) ући, ступити, у одређену што у своју кућу узели на дуг? Новак. 4. годину живота. — Огњан узео петнаесту (са допуном: девојку, жену, за жену и сл.) годину. Глиш. 16. а. почети, стати, заокусклопити брак, ступити у брак, оженити пити. — Узме лупкати прстима по столу. се. — За њега се вјеровало да ће он узети најмлађу сестричну. Козарч. Није могао Вел. Онда га по . . . лицу узе да шиба густа . . . шикара. Ћоп. б. (у безличној конструкузети за жену девојку коју никад није видео. цији са »се«, са логичким субјектом у дативу) Дом. 5. примити на рад, у службу, ангажодоћи, доспети у неко стање, расположење и вати за извршење неког посла, задатка. — сл., бити обузет неким расположењем. — Кнез . . . је узео рускога учитеља — учи Јаблану се узело на смех. Рад. Д. 17. а. руски. Крањч. Стј. Можете узети кога адвоката да вас брани. Дом. 6. (из)најмити, сместити се негде, заузети одређено место. — Партизани хитро узеше заклоне иза закупити. — Ту је опазио неки . . . хотел букава. Ћос. Д. б. заузети (рдређен положај, и узео собу. Кол. 7. прогутати, појести или попити нешто. — Узели [сте] на вријеме растојање и сл.), стати, доћи (на одређени љекарију. Креш. 8. а. одвести, повести (са положај, растојање и сл.). — Узети правилно собом); одвести неким превозним средством, растојање од лопте и трчати на њу постранпревести. — Узео га са собом у Беч и давао це. Тен. в. заузети изеестан сгпав, изглед. — му озбиљније послове. Крањч. Стј. Онда Кад одговара, а он узме војничку позитуру. ће Вас поштанска лађица узети. Петр. Р. Срем. Знао је поново узети своје карнеб. повести се, поћи (неким превозним средвалско достојанство. Мар. г. добити, приством). — Трамвај који су били узели водио мити (нови, други изглед, нове особине). — је само до Сењака. Уск. 9. поћи, упутити се Овај мрамор . . . доцније узме боју бакра (у неком правцу, смеру). — Узели једну стазу која се од главне одваја удесно. Уск. На и најзад благи прелив злата. Дуч. Све је улици је . . . комбинирао гдје би се могло збивање узело преко ноћи неке драматске налазити оно двоје и који су, смјер могли форме. Крл. 18. обузети, захватити. — узети. Бег. 10. (у војску) упутити на одслу- Пријевор понесе у Турску . . . да га погледа жење војног рока, регрутовати. — Очевима кад га жеља узме за својом кућом и својим тобоже испослује да им синови не буду крајем. Сиј. Узела га грозница. Леск. Ј. 19. завести, увести, успоставити. — Зашто

УЗЕТИЊА — УЗИМАЊЕ влада . . . просто не узме диктатуру? Марк. Св. Изр. бог га узео (к себи) умро је; в р а г (ђаво) га узео 5 в р а г (ђаво) узео у ш у р од њега почео је да се понаша како не ваља, пошао је рђавим путем; к а к о се узме, к а к о узмеш (узмете) није потпуно сигурно, може бити и овако и онако; н и узми ни остави (ни узми ни подај) потпуно исти, нема никакее разлике, прави. — Еле бал, ни узми ни остави, као у каквом београдском хотелу! Глиш. Породила се начелниковица и дијете јој ни узми ни подај — онај нови пристав. Бан.; орах да му из р у к е не узмеш неуредан је, прљав, гадан; ~ г л а в у (коме) погубити, убити (кога); ~ душу (коме) веома, јако измучити, упропастити; убити, усмртити (кога); ~ за з л о замерити, озбиљно приговорити; ~ маха добити велике размере и јачину, разеити се, раширити се; <—• (кога) на зуб в. уз зуб (изр.); ~ на н и ш а н (кога или што) в. уз нишан (изр.); — (кога) у заштиту, у о д б р а н у заштитити, одбранити (кога); — (што) на себе прихватити се, примити се чега, примити на себе одговорност за што. ~ се 1. уз. повр. а. (за руке) ухватити једно друго (за руке). — Дечака редови цели узели се за руке. Макс. б. ухватити се укоштац, шчепати једно друго, дочепати се, дохватити се. — Узеше се1 два добра јунака, па се носе по зеленој трави. НП Вук. 2. ухватити сеза неки део тела, дохватити се. — Призвао је ђаче . . . па се опет узео за главу. Сиј. 3. уз. повр. склопити брак, ступити у брак, венчати се. — Они су се узели од љубави. Том. Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве. Лаз. Л. 4. постати одузет, парализоеан, одузети се, парализовати се. — Рука ми клонула и узела се. Мил. В. Остао [је] дјеломично узет. Цар Е. 5. почети, стати. — Он се узе на њу смијешити. Матош. Мало му и ракија ћеф угрејала, те се узео грлити с људима. Вукић. 6. појавити се,указатисе. — Стид се узе уз образ дјевојком. Ботић. 7. удружити се, поеезати се с ким. — Љубомир . . . се узео са неким силама, вилењацима, шта ли су. Ранк. Изр. узео му се ј е з и к , узела му се реч изгубио је моћ говора; ~ (добро) у памет, ~ ( д о б р о ) на ум добро промислити, добро пазити (на свој рад, поступке и сл., обично у некој озбиљној, тешкој ситуацији), опаметити се; ~ на з л о погоршати се (о болести и сл.). узбтиња ж I. (и зб.) одузет, парализован човек, одузети, парализовани људи. — Ово је већ трећи дан откако се око његове куће окупл>ају свакојаки болесници, богаљи и

459

штокаква узетиња. Ћоп. 2. одузетост, парализа. Бак. Реч. узеткиња ж одузета> парализована женска особа. Бак. Реч. узбтња ж в. узетост. — [Питај] записе да те ослободе од узетње. Павл. узетост, -ости ж одузетост, парализа. — То врело . . . било је чудотворно за костобољу, за најтеже случајеве узетости. Крл. фиг. Нужна [је] реакција . . . оној духовној узетости људи без идеја и без осећања. Скерл. узбће с освајање, заузимање, заузеће. — Крсташки рат 1204. довео [је] до узећа Цариграда. Нов. Превише јесте један видјети разор и града узеће преживјет. Марет. уззарада ж ков. в. нуззарада. — Сваке године . . . људи из Имунолошког завода Хрватске одлазе у покрајину откушвивати змије. Постоје цијела селазмијара која тако долазе до лијепе уззараде. Вј. 1972. узибати се, узибам се и узибљем се сврш. заљуљати се, зањихати се, заклатити се. — При сваком ударцу узиба јој се одијело на јаком и пуном тијелу. Новак. узигравање с гл. им. од узигравати (се). узигравати (се), -игравам (се) несврш. и уч. према узиграти (се). узДграти, узиграм сврш. 1. заиграти, заплесати. — Није га допало да с Ивком узигра. Љуб. фиг. На равници код Сутјеске, мислио би, узбибало се бурно море, узиграли силни таласи. Шен. 2. почети подрхтавати, задрхтати, затреперити. — Марији прекипело, узиграло јој . . . у грудима. Рад. Д. ~ се в. узиграти. — Очи јој се плашл>иво узиграју од изненађења. Божић. У »ему се узигра срце. М-И. узидати, узидам и узиђем (имп. узидај и узиђи) сврш. 1. зидајући ставити, уградити у зид. — фиг. Свак им је био добро дошао ко је само могао да узиђе макар шта у . . . идеолошку грађевину. Ђил. 2. сазидати, саградити. — Дизали се тврди, сјеченим каменом узидани зидови. Торд. узиђивање с гл. им. од узиђивати (се). узиђивати, -иђујем несерш. и уч. према узидати. ~ се повр. — фиг. Сваки човек писмено или усмено узиђује се у језик. Сек. уз&лажење с гл. им. од узилазити. узилазити, -им несврш. иуч. премаузићи, уз4малац, -аоца м (ген. ми. -лаца) онај који узима (нешто) (нпр. порезник, благајник, купац, позајмилац и сл.). Р-К Реч. узимало м и с онај који радо узима, прима (нешто). Вук Рј. узимање с гл. им. од узимати (се). л

460

УЗИМАТИ —

узимати, -ам и -мл>ем несврш. 1. носврш. и уч. према узети. 2. заузимати, садржати, обухватати, запремати. — Стар, мјера, која узима 40 ока жита. Вук. ~ се несерш. и уч. према узети се. уз&мити, узими сврш. безл. настати, отпочети, наступити (о зими), зазимити. — Сад им није доба, док год не узими. Креш. уз&на ж 1. уско место, узак пролаз, теснац. — Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице. Вес. [Тешко] се могасмо пробит по оној узини. Комб. Боље [је] него у смрдљивој, животињској узини логора. Ђон. 2. ускост. Бак. Реч. узинатити се, -ршатим се сврш. почети радити, поступати за инат, упркос (коме), упорно, тврдоглаво остати при чему, узјогунити се. — Посматрали [суј како се коњ узинатио. Уск. Откуд опет знате да ћу даље? — узинати се момак. Ћоп. узирати се, -рем се несврш. покр. по~ глбдати, обазирати се, освртати се. — Капе" тани . . . шетаху се под сводом . . . и узираху се на сељаке. Кум. фиг. У бога се узирати свим је и свагдје. Кур. узиркати се, -ам се сврш. необ. почети плашљиво,унезверено гледати, узнемирити се, унезверити се. — Мучаљив, намркнут, погнуте главе, узирканих очију, ишао је у под>а. Коз. И. узДскати, узиштем сврш. заискати, затражити. — Ђука ћути . . . стид га је узискати. Коз. И. Ако узишту сведоџбе . . . рећи ћу да у та два разреда . . . нисам ишао. Сек. узискрити (се), -им (се) сврш. засветлети, засијати искрама, заискрити (се) (рбично о очима, сузама). — Капа . . . нахерила се, очи узискриле. Коз. И. узитати се, -ам се сврш. в. усхитати се. Вук Рј. узити, узим несврш. чинити уским или ужим, сужавати. — фиг. Некако те притискају, некако ти узе мисли и не дају маха. Нуш. узићи и узићи, узнђем (аор. 2. и 3. л. узиђе и Јзиђе; р. прид. узишао и узишао, -шла, -шло) сврш. доћи навише, попети се. — У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. Лаз. Л. фиг. Све је било . . . природно. Треба само узићи уз ток живота до извора. Ћос. Б. Свака идеја је ефекат, и . . . тешко [је] . . . узићи до његова узрока. Ант. 1. узица ж танко уже, конопац, канап. — Два тврда картона утегнута [суј и умотана . . . пантљикама и узицама. Андр. И. фиг. Наканили су [га] провести на л>убавничкој узици. Мих.

УЗЈАХАТИ Изр. бити на (чијој) у з и ц и заеисити (од кога); в о д и т и , д р ж а т и на у з и ц и имати (кога) у својој власти. узичица ж дем. од узица. узишни, -а, -о који се односи на узиште> затворски. — Данас ће доћи и узишни доктор. Цес. А. узиште с затвор; исп. уза(2б). — Пред зору прекинуо је тишину загребачког судбеног узишта мукли . . . трескот о врата једне самотне ћелије. Цес. А. Осуђени [је] . . . из узишта предведен по двојици оружника. Пол. 1959. узјаати в. узјахати. Вук Рј. узјазбеност, -ости ж необ. стање онога који се узјазбио, страх, паника. — Стање узјазбености и панике не траје дуго, приберу се. Цвиј. узјазбнти се, -им се сврш. 1. уплашити се, препасти се. — Иако је био куражан, беше се . . . прилично узјазбио. Глши. 2. (на кога) испизмити се, озлоједити се {на кога); исп. изјазбити се. — Ни ријечи вам једне не речем, а ви сте се узјазбили на мене као на какво кљусе. Бен. узјанути, -нем сврш. покр. в. узјахати; фиг. доћи на власт. — Кад ли ће једном они наши узјанути, — ма само три дана. Срем. узјапурити се, -апурим се сврш. поспиг ти зажарен, црвен у лицу, облити се руменилом, зајапурити се. — фиг. Мирис процвалога багрема нагло, као узјапурен шапат, зашао је . . . у кухињу. Михољ. узјаривати (се), -арујем (се) несврш. и уч према узјарити (се). узјарити, узјарим сврш. 1. јако загрејати, распалити; фиг. узрујати, узбудити. — [Знала је] да би каковим приговором још већма узјарила Луцијино чувство. Шен. 2. в. узјарити се. — Облачи се са свакоје стране; узјарила браћа православна около нас. Њег. ~ се јако се загрејати, зажарити се, распалити се; фиг. узбудити се, узрујати се, наљутити се. — У момку се срце узјарило као гладну вуку код овчице. НП Вук. Могб би се бабо узјарити . . . па тргнути гвожђе. Огр. узјахати, -ашем (аор. 2. и 3. л. узјаха и узјаха) сврш. 1. а. попееши се и опкорачиеши сести на јахаћу животињу или на неки предмет, појахати. — Дон Гесуалдо узјаха такођер. Франг. Човек онда узјаше кожно седиште трактора. Дав. фиг. Узјахали су на то као на разлог ванредно повољан њихову становишту. Нов. б. попети, посадити кога на јахаћу животињу. Р-К Реч. 2. фиг. почети мучити, тлачити, кињити (кога). — О, проклети Србине . . . увијек ли се нађе иеко да те узјаше! Ћоп.

У З Ј А Х И В А Њ Е — У З Л Е П Е Т А Т И (СЕ) Лако [се] подвргавају свакој организацији и сваком ђаволу који зажели да узјаше. Лал. узјахивање с гл. им. од узјахивати. узјахнвати, -ахујем несврш. и уч. према узјахати. узјахнути, -нем сврш. в. узјахати. Вук Рј. узјашити, -им сврш. в. узјахати. — Он узјаши на врана коњица. НПХ. Изведоше ата четвртака, на њ узјаше сеју јединицу. НП Вук. Деца . . . узјашила на клупу. Поп. П. фиг. Што се то трпи у нашој општини? . . . Треба . . . тај Шуле за врат да нам узјаши! Дом. узјбдити се, узједим се сврш. наједити се, наљутити се. — Шаком ћу је . . .! узједи се и запјени Сјекирица. Божић. узјбжити се, узјежим се сврш. најеокити се, накострешити се. — Узјежила [му] се коса. Ков. А. узјезбрити, -бзерим и узјезерити, -им сврш. необ. учинити да се вода претвори ујезеро, да добије изглед језера, претворити у језеро. — Дабар је у стању да знатно измени изглед једног краја претварајући текућице у узјезерене површине. Станк. С. узјекивати, -^кујем несврш. разлегати се одјеке,јечати, одјекивати. — Нит' Голубац с кулам' узјекује да његова јека досађује. НП Вук. узјести, узједем сврш. (у значењу футура егзактног) појести. — Узједете ли по четири пецива сваку вечер . . . Креш. узјецати се, -ам се сврш. почети јако, многојецати,ударитиу гласан плач,зајецати, заридати. — Она се узјецала, а из очију провру јој . . . сузе. Кум. На то се она узјеца од густа плача. Буд. узјбчати, -чим сврш. огласити се, испунити сејеком, одјекнути; одговорити одјеком. — Негдје [се] бој . . . бије, па одзивом брдо узјечало. Њег. Једном је [јеку] зазва у долини, а она му одзивом узјеча ријеч по ријеч. Креш. узјогунити се, -бгуним се и узјбгунити се, -им се сврш. постатијогунаст,јогунасто, тврдоглаво остати при своме ставу, заинатити се, запети. — Не идем — узјогунио се малМ. — Нећу да оставл>ам матере без паре. Бег. После се један од коња узјогуни, и ни бој ни молбе не могоше га приволети да пође напред. Нед. узлагати, ^злажем сврш. (у значењу футура егзактног) почети лагати. — Баците [нас] под гомилу ако узлажемо. Љуб. узлажење с гл. им. од узлазити. узлаз м 1. пењање навише, узлазак, успон. — Је ли то . . . сунчев узлаз? Зог. 2. место

461

где се иде навише, место узлажења, успона. Бак. Реч. узлазак, -аска м пењање навише, узла•жење, успон. — фиг. Ако успон у горњи свијет . . . упоредиш с узласком душе у мисаоно подручје, нећеш скренути од оног што мислим. Ант. 1. узлазан, -зна, -зно 1. који се пење, који иде навииле; фиг. који показује, који означава напредак. — Класици марксизма . . . су га [социјализам] схватили као поредак . . . који настаје на узлазној линији развитка људског друштва. Комун. 1951. 2. (одр.) грам. у којему се тон пење, расте: узлазна интонација, узлазни акценат, нагласак. ^злазити, -им несврш. и уч. према узићи. узлазно прил. навише. — [Развој] је одлучно управљен узлазно. Пол. 1959. ^зпајати се, -јем се сврш. стати лајати, ударити у лајање, разлајати се. — Пашчад се узлајала. Глиш. У дворишту се узлајаше пси. Шов. узлан, -а, -о рађен саузловима, чворовима. — [Ту] ваља прибројити биљце и остале узлане ћилиме. Баб. узлат, -а, -о пун чворова, чворноват. Бак. Реч. узлати и узлати, -ам несврш. везивати у чвор, у узао. — Како узла, тако га . . . разузлава. Мих. узлатити, узлатим сврш. ков. оковати у злато; превући златом; начинити, напраеити од злата. — Узлатићу пет [зуба]. Кош. узл&бдети, -дим, ијек. узл&бдјети, сврш. почети, стати лебдети. — Наједном узлебди преда мном у зраку сура кост. Кос. Спужву исциједиш стиском руке и она узлебди опет лагахна, суха и зрачна. Божић. узл&бдјети, -дим, ек. узлебдети. узлегнути, -нем сврш. в. узлећи. узлелујати, -ам сврш. учинити да се нешто лелуја. — Елегичан шумор . . . узлелујане трске [у риту] заноси сањаријама занетог путника. Срем. ~ се почети се лелујати, доћи у стање лелујања. — Под тим фрктањем лозје се узлелуја. Боокић. узл^нитн се, узленим се, ијек. узлијбнити се, сврш. постати лен, разленити се. — Узлијенили се3 отромили, а то није никакав живот. Цар Е. узлењача ж покр. прут, штап за који се везује основа у разбоју за ткање. Вук Рј. узлеп&тати (се), -^пећем (и -еп&там) (се) сврш. почети лепетати (крилима), залепршати (се). — У зору прву . . . страхом узлепећу пијетли. Кост. Д. фиг. Грло му

462

УЗЛЕПРШАЛОСТ — УЗЉУЉАТИ

стало грцати, узлепета рукама, ноге му се уздигоше изнад земље. Ков. А. Кад нам се срце страхом узлепета, плахотна се чељад сва разбеже. Кур. узлепршалост и узлепршалбст, -ости ж стање онога ко је узлепршао. — То монотоно грактање [врана] и узлепршалост још је више појачавало осјећај остављености и самоће. Сим. узлепршати (се), -ам (се) сврш. стати лепршати, ударити у лепршање, залепршати (се). — [Рањена птичица] умирући крилима узлепрша. Ков. А. фиг. Мато! Дорице! Што се узлепршасте? И. узлет и узлет м лет навише, полетање. — Слепи миш . . . лепршастим узлетом растреса мрачну ноћ. Рад. Д. Послије неколико узлета смјештају се [јаребице] за јутарњу пашу. Кал. фиг. занос, занесеност, жар. — Ренанова душа изишла је из мучне фазе религиозне сумње да би се слободним узлетом јкинула у сфере чисте лаичке религиозности. Цар М. узлетавати, -етавам несврш. в. узлетати. узлетан, -тна, -тно способан да полети навише, живахан, полетан. — Био вам то рођени пјесник . . . пјесник по духу узлетном и слободном. Маж. Ф. узлбтање, ијек. узлијетање, с гл. им. од узлетати (се). узл^тати (се), узлећем (се), ијек. узлиј&тати (се) несврш. и уч. према узлетети (се). узлбтети, -тим, ијек. узл&тјети, сврш* а. дићи се у висину летећи; летећи доспети на неко узвишено место. — Узлетео је на једном малом, отвореном школском авиону. Дед. В. Ћуран већ узлети на један зид. Глиш. фиг. подићи се {духовно и морално). — Само врло јаки духови могу морално узлетети изнад своје средине. Прод. б. нагло појурити наеише, брзо се попети. — Без изуна, узлеће уз кулу, у одају ђе Тодор сиђаше. НП Вук. Тресну врата за собом и узлете на . . . мансарду. Ћос. Б. Сањке . . . узлетјеше залетице благим . . . хумом. Божић. в . заокупити, салетети (кога), не дати {коме) мира. — Узлетио око њега. Вук Рј. '—' се почети трчати, растрчати се узнемирено. — Кад разабра куда је Здунић и с ким оде, узлети се око куле. Тур. узлетиште с место са ког узлећу, полећу авиони, аеродром; полетна површина на аеродрому, писта. — Извиђачки авиони већ употребљавају узлетиште Валенције. Пол. 1944. По узлетишту су се палили мотори. Вј. 1960. узл&гјети (се), -тим (се), ек. узл&тети (се).

узлећи и узлећи, узлежем и узлегнем сврш. лећи по површини чега. — Убрзо узлегне дим о читаву плоху . . . крова. Божић. узл&вњача ж (ек. и ијек.) врста воденичког кола. Прав. узлијепити се, узлијеним се, ек. узленити се. узлијетање, ек. узлетање. узлиј^тати (се), узлијећем (се), ек. узлетати (се). узлити се, -им се сврш. 1. постати зао, прозлити се. Бак. Реч. 2. наљутити се. Бак. Реч. узлнћ м дем. од узао. узлица ж в. узица. Р-К Реч. узлобудјети се, -ббудим се (ијек.) сврш. индив. наместити се, наћи место. — [На леђима] се узлобудио смијешан врат. Матош. узлбвидети се, -дим се (ек.) сврш. постати зао, пркосан, прозлити се. — Узловидело се дете. Бак. Реч. узлбвит, -а, -о пун узлова, чворноват. — Баца мршаве ноге и узловите руке. Матош. узлбвитост, -ости ж особина онога што је узловито, чворновато. Бак. Реч. узпбвољити и узловдљити, -6вол>им сврш. учинити зловољним, озловољити, наљутити. — Не мало [су га] узловољиле оне бадње свјећице. Јурк. узлбтрити (се), узлотрим (се) сврш. покр. оленити се. — Копита му напаја ракијом, да се не би дорат узлотрио! НПХ; Р-К Реч. узлудети (се), узлудим (се), ијек. узлудјети (се), сврш. узбудити се, доћи ван себе, полудети. — Огорчен, док му срце није узлудило — он је доспео дотле да је дубоко осећао да свет није његов пријател>. Кнеж. Б. узлудјети (се), узлудим (се), ек. узлудети (се). узлудобар, -бра м покр. бот. в. чуеаркућа (7). Вук Рј. узлупати (се), узлупам (се) сврш. почети лупати, залупати. — Срце ми се страховито узлупа. Божић. узљевњача ж (ијек.) в. узлицњача. Бен. Рј. узљубити, узљубим сврш. почети волети, заволети. — Хоће ли он Љубицу узЛ>убити, хоће ли бити с њом сретан у браку? Том. Како да не узљубиш човјека који ти је донио срећу! Цар Е. узљуљатн, узл>ул>ам сврш. 1. почети љуљати, довести у стање љуљања, заљуљати. — Прелази су нагли и брзи: узљуљани брод

УЗЉУЉКАТИ — УЗМЕТАТИ (СЕ) и тврдо копно, сухота и влага. Кум. 2. фиг. а. уљушкати, успавати, умиршпи. — И њу је занијела та вијест и узљуљала ју неком радосном тихом надом. Бен. б. поколебати. — Писмо [се] јавно прочита, па узљуља вјеру у бенавост намјесникову. Вел. в. узбудипш. — Није се лако шалити кад нам је душа узљул>ана најдубљом сућути. Креш. ~ се 1. почети се љуљати, доћи у стање љуљања, заљуљати се. — Узљуљам се, али како сам се журио, сукоб је био прежесток и ја се извалим. Вел. 2. фиг. узбудити се. — Сав се узљуља народ. М-И. узљуљкати, -ам сврш. дем. према узљуљапш; заколутати (рчима). — Неко вријеме она тупо узљуљка очи. Божић. узљуљушкивати, -ушкујем несврш. почети љуљушкати. — Усхићење је у њему прејако . . . узл>уљушкује му ријечи. Цес. А. узљутити, узљутим сврш. 1. почети љутити кога, наљутити. Бак. Реч. 2. изазеапги љутину, наљутити. Деаи. Рј. ~ се 1. почети се љутити, налутити се. — Марагун се узл>ути, застаде. Лал. 2. фиг. почети киснути, ускиснути. — Још је читаву ноћ кисао као узљућени квас. Божић. узма ж 1. узетост (тела, удова), одузетост, парализа; исп. узетња. — Узма те узела3 дабогда! Вук Рј. Може . . . кичмена мождина . . . оболети, те онда дође до узме (узетости) доњих удова. Батут. Руке јој се бијаху отеле узми. Наз. 2. а. пеј. тврдица. — Ко не изнесе на трпезу доета, макар био исиромах, пребацује му се да је узма и никоговић. Ђон. б. погрд. (без јасног значепа). — Што зло проричеш, узмо једна! Мат.

463

крава узмакла с мужом. Ћоп. Угарска . . . не смије тобоже ради своје части . . . узмакнути пред »маленом Хрватском«. Рад. А. ~ сеузмакнути (а). — Шегрт се узмакну, извади . . . завежљај, па . . . побјеже. Ћор. Ја се узмакох и једним ударом . . . оборим Доротеју. Грол. узмалаксати, -алакшем сврш. малаксати. — У такву би положају узмалаксало расположење и одЛучност многом смртнику. Креш. узманути в. узмахнути. узмањкати, -ам сврш. изостати, недостати, не наћи се. — Учините . . . што можете, а награда неће узмањкати. Новак. Никад му није узмањкало посла. Шов. узмарити, узмарим сврш. добити вољу за нешто, зажелети. — Што ли је мајстор хтио изрећи . . . нитко не знаде, нити узмари знати. Драж. узмаћи (се) и узмаћи (се), узмакнем (се) сврш. = узмакнути (се). узмах и узмах м 1. брз покрет руком, крилима и сл., замах. — Пензионирац је неспретно нагнуо пуну здјелу, а поета је узмахом руке превалио. Ков. А. Пун зебње и слутње он [гачац] просеца зрак и узмахе даје крилу. Кош. 2. покрет (главе). — Поздрави је узмахом главе. Том. 3. полепг. — [У овим приповеткама] нема тога џиновскога узмаха. Богдан. 4. муз. ненаглашени деоједног ритмичког облика, једног музичког такта {рбично у почетку неке мелодије). — Усред пјесме, као на узмах, упадне гласић танке . . . пискутљивости. Божић.

узмахати (се), узмашем (се) сврш. почети махати, размахати се, добити маха. узмајати се, -јем се сврш. почети хитро — Пред очима [му се] усталила слика, како и немирно се кретати, узмахати се. — Узмајб се оно узмахао да дрво посијече. Цар Е. се Хусо, као курјак гладни. Вел. Валови се узмахали, јуришају на крму. Наз. узмахивање с :л. им. од узмахивати. узмак м 1. повлачење, одступање у боју. — Војска [је можда] на свом узмаку раскиузмахивати, -ахујем несврш. и уч. према нула понтонски мост. Бег. Тражени су добро- узмахнути. вол>ци који би без узмвка остали на истуузмахнути, узмахнем сврш. замахнути реном положају. Вуков. 2. попуштање, устучим нападајући кога. — Шчепа нож, узмахне пак. — Од вас се тражи у овој ствари узмак. на Милоша. Кост. Л. Он бесно зграби заКрл. Разочарење не даје снагу за акцију буњену жртву и узмахну њоме. Ил. него само повод за узмак. Лал. узмек^тати се, -бкећем се сврш. оном Изр. без узмака веран. — Он је мој стати мекетати, ударити у мекетање (о •. . пријатељ без узмака. Зог. јарцу и кози). — Узмекетао се [јарац] као узмакнути, узмаћи и узмаћи, узмакда га кољу. Гор. нем сврш. а. коракнути натраг, повући се, узм^сти се и узмести се, -етем се сврш. одступити; измаћи се, одступити у борби. — Почеше пришивати један другоме бу- помеипи се, смеспш се, збунити се. — Оставл.ени војници узметоше се и зажагорише ботке . . . час узмакну . . . час изнова нане знаЈући ни шта би, ни куд би. Ћоп. ступе. Глиш. Немојте узмаћи. М-И. Непријатељ је узмакнуо за 30 километара! Фелд. узметаи>е с гл. им. од узметати (се). фиг. Начин стварања речи . . . може узмаћи у друго време. Бел. б. смањити интензитет узм^тати (се), узмећем (се) несврш. 1. чега, попустити. — Разбољело се дијете3 несврш. и уч. преЋаузметн\<ти(се). 2. бацати.

464

У З М Е Т Н У Т И — УЗМУХАТИ СЕ

— Узмбтати . . . на пр. жито и сламу на

гумну кад се врше. Вук Рј. узм&гнути и узметнути, узметнем сврш. 1. попети. 2. бацити увис. — Ако ти није прилика, узметни венце па бежи. НП Вук. ~ се попети се; узјахати. — На добре се коње [девојке] узметнуле, па пођоше до равна Гламоча. НПХ. узмећивати се, -ећујем се несврш. 1. несврш. иуч. према узметнути се. 2. окретати се. — Све се Туре узмећује нбсе, па јој љуби лица бијелога. НПХ. узмбшати (се), узмешам (се), ијек. узмиј&нати (се), сврш. помешати (се). — Дим на ветру . . . зов птица у олуји . . .? Све је то узмешано и много неуловљиво. КН 1956. узм&шкољити се, -им се сврш. промешкољити се. — Сви се узмешкоље, заграјају. Цес. Д. узмигати се, -ам се сврш. почети светлуцати, засветлуцати, заиграти пред очима. — Уз оближње стабло сунула је нејасна сенка и узмигала се по гранама. Ћоп. узмигољити се, -им се сврш. почети се мигољити. — Људи божји, ала сте дивљи! — На то се узмигољише. Мат. узмиј&шати (се), узмијешам (се), ек. узмешати (се). узмблети, -лим, ијек. узмиљети, сврш. попети се милећи. — Узмилила мразна струја . . . тијелом. Божић. узмбљети, -илим, ек. узмилети. узмДразје с оно што се приликом венчања даје млади преко мираза. Бак. Реч. узмицај м узмицање. — [Бечлија] да наплати стражару свој узмицај, одсијече му: . . . Б и . . . Нипс1! Новак. узмица&е с гл. им. од узмицати (се). узмицати, -ичем несврш. и уч. према узмакнути, узмаћи. ~ се 1. несврш. и уч. према узмакнути се, узмаћи се. 2. правити место помичући се, померати се. — Седај! викну он Никифору, узмичући се мало удесно. Ранк. Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. Ћип. узмлачивање с гл. им. од узмлачивати. узмлачивати, -ачујем несерш. иуч. према узмлачити. узмлачити, узмлачим сврш. загрејати што да буде млако, смлачити. — Шпирит пре тога нешто узмлачи. Тод. узмнажати, узмнажам несврш. умножавати, повећавати. — [Пустош] су узмнажале шуме. Павл.

узможан, -жна, -жно моћан, силан. — Узможном цару . . . брат Сигмунд . . . знат ће обранит заручницу своју. Марк. Ф. Пресвијетли господине и ви остала узможна господо! Ђал. узмбтатн се, -ам се сврш. 1. почети се мотати, кретати, врзмати, растрчати се, узмувати се. — Неколике жене узмотале се по авлији као у неком послу. Ћор. Освануо дан и градским се улицама узмота свијет, као обично без циља. Цар Е. 2. а. збунити се. — О знам, како не бих знао — узмотао се [јадник]. Креш. б. побркати се, измешати се. — Опћина, железница, Будишин — све се то у њему узмота. Цар Е. узмбћи и узмоћи, узмогнем (обично у значењу футура II) сврш. моћи, наћи снаге. — Аполонија се не узможе свладати. Нех. Чим узмогнем, одмах ћу их разјурити. Срем, узмрсити се, узмрсим се сврш. замрсити се. — Коса јој се узмрсила. Пец. узмувати се, -ам се сврш. почети се мувати, устумарати се, ускомешати се; почети се врзмати. — Ковачу то . . . није било право, па се немирно узмувао. Бен. Чуло се да је почео рат. Официри се узмуваше. Ћоп. узмутити, узмутим сврш. 1. учинити што мутним, узбуркати, заталасати. — Рукама зграбив остве узмути море. М-И. [Бојао се] да ни ваздух не узмути више него што мора. Ранк. 2. фиг. изазвапш, створити немир, узнемирити. — Оне ријечи узмутише њезину крв. Бег. Душу . . . ми [жена] узмутити хтеде. Радул. ~ се 1. постати мутан, замућен, замутити се; превући се облацима, изгубити ведрину. — Узмућен поток јури. Јакш. Ђ. Узмутила се глатка једноличност прољетног дана. Михољ. 2. узбуркати се, покренути се, узбунити се. — [Тада] ми се узмути утроба. Вес. Загледавала се у узмућено језеро. Бен. 3. фиг. показати негодовање, незадовољство} постати немиран. — Читава се гомила наново узмути. Петр. В. узм^тљати се, -ам се сврш. помешати се, збркати се. — Ништа више није на своме месту, све се узмутљало као у поплави. Марк. М. узмућивање с гл. им. од узмућивати (се). узмућивати (се), -ућујем (се) несврш. и уч. према узмутити (се). узмућкати, -ам сврш. учинити мутнимг замутити. ~ се постати мутан, замутити се. — фиг. Да се није . . . у памети . . . нешто узмућкало и пореметило? Рад. Д. узмухати се, -ам се сврш. в. узмувати се. Вук Рј.

УЗМУЦАТИ (СЕ) — УЗНЕРВОЗИРАТИ СЕ

465

узнемираваае с гл. им. од узнемираваузмуцати (се), -ам (се) сврш. почети, стати муцати, замуцати. — Код куће су ти (се). ми у граду [три тисуће], узмуца се Мића. узнемиравати (се), -&равам (се) = узЛ-К. немиривати (се) несврш. и уч. према узнеузмучити, -им сврш. почети, стати мирити (се). мучити, причинити муку (телесну или дуузн&мирено прил. немирно, збуњено, шевну), узнемирити, онерасположити (кога). уплашено. — Састадоше се у Чупићевом — Сада га узмучи помисао да је може бити шатору, гледећи један другог узнемирено. неће бити у казалишту. Ђал. Узмучи [је] Вес. нешто од тога погледа. Вукић. узн&миренбст, -ости ж стање онога ко ~ се 1. почети, стати осећати муку, болове. — Мислио сам неће из ноћи изићи, је узнемирен, забуна, немир. — У Београду је тако се био узмучио! Вес. 2. узнемирити се, владала велика узнемиреност. Јое. С. Што бити на муци; унети се да се што постигне, се конвиктице примичу ближе, узнемиреност расте. Пав. намучити се. — И стара госпођа узмучила се . . . не беше јој лако тајну чувати. Јакш. Ђ. узнемир^ње с немир, узнемиреност. — Зато се она толико узмучила да се састане Свака се обавеза... сматра... узнемирењем. с њиме! Цес. А. Баз. [Строфе] су без великих узнемирења . . . ствари [се] не рефлектују компликовано. узнагнути се, узнагнем се сврш. необ. нагнути се унатраг, наслонити се. — Напола Богдан. лежали узнагнути на своју пртљагу. Мул, узнемиривање с гл. им. од узнемириваузпадати се, узнадам се сврш. необ. ти (се). почети, стати се надати, понадати се. — узвемиривати (се), -Лрујем (се) несврш. Не брини се за ме. Ево ме прије него се и = узнемиравати (се). узнадате. Ћор. Узнадах се бољему. Буд. узнак прил. наузнак, на леђима. — Зорка, узнемирити, -бмирим сврш. 1. направити забуну, изазвати немир, начинити неред. лежећи узнак, тврдо је спавала. Кум. узнапредовати, -дујем сврш. почети, — Зашто си дошао да нам узнемириш свадбе? Грол. фиг. Топли вјетар узнемирио мирно стати напредовати, поћи напред. — Непријатељ је . . . мало узнапредовао. Ћоп. Уз- зимско небо. Мих. 2. довести у стање узбурканости, заталасати. — Вали узму маха напредовао је у њезиној наклоности тек кад их весло узнемири. Митр. Огледујем мало. Грг. се само у ћаси чорбе, прије него је узнемирим узнастојати, -јим сврш. потрудити се> кашиком. Лал. 3. уплашити. — Узнемирио постарати се. — Неистинитим наводима сам стоку навлаш, да видим ко сте. Мат. сам . . . узнастојао да заведем власти у ~ се 1. а. постати немиран, неспокојан, блудњу. Крл. Ипак ћу узнастојати да исуплашити се. — Људи се ускомешаше, причам. Вел. узнемирише пред опасношћу. Р 1946. Неузнатраг и узнатраге прил. заст. в. пријатељ је . . . на двадесет километара од унатраг(е). — Узнатраг корак хитар креће. нас . . . узнемирени су [људи]. Дед. В. 6. Март. Он се врати трагом узнатраге. НПХ. поколебати се, пореметити сеој мир,узбудити узначице и узначце прил. наузнак, на се. — Ми, живчано узнемирени појединци, леђа, на леђима, забацивши унатраг. — : Ле- окружени смо глупанима. Крл. 2. заталажећи узначице . . . будан [би] доживљавао. сати се, узбуркати се. — Бацим поглед на узнемирено море. Нуш. Чами у мраку над Новак. [Положи] главу узначце на наслоузнемиреном ријеком. Мих. 3. почети се њач. Маж. Ф. комешати; узбудити се. — У стаји [би се] узн^верен, -а, -о, ијек. узневјерен в. зачуло . . . звецкање . . . меденице, онда би унезверен. — Непрестано [је] зверао неким се кокоши на дуду узнемириле. Ћоп. узневереним погледом. Вес. Узлете узневерена погледа. Маш. узн&моћи, -огнем сврш. не моћи више узн&верено, ијек. узнбвјерено, прил. нешто чинити. — Старци, кад узнемогну в. унезверено. — Очи му гледаху узневерено. књигу учити, очи у шпагу носе. Јурк. Вес. Мотри га узневјерено. Донч. узнервирати, -ервирам сврш. учинити узн&веренбст, -ости, ијек. узн&вјере- нервозним, раздрамсити. — Силна глад [их] ност, ж стање онога ко се узневерио. Р-К Реч. . . . узнервира. Божић. узн&верити се, -им се3 ијек. узн&вјерити ~ се постати нервозан, раздражити се. се, сврш. унезверити се, збунити се јако, — Дерао се узнервирани Тривун. Ћоп. изгубити присуство духа. — На један мах узнервозирати се, -бзирам се сврш. све се узневери, све застало. Нуш. узнервирати се. — Узнервозирао се г. Лац, узневјер-, ек. узневер-. . • ковић. Кол. 30 Речвик српскохрватскога књижевног језнка, VI

466

УЗНЕРЕДИТИ —

УЗНОСИТ

узн&редити, -им сврш. учинити неуредним. — Разасуо је и узнередио глатко причешљане . . . ријетке прамове на глави. Шим. узнбсен, -&на, -бно 1. трп. прид. од узнети (се). 2. занесен, задивљен, полетан. — Заустави се као узнесена од те успомене. Војн. Ни на шта више није могла да слети узнесена мисао. Вуков. узн^сенбст, -ости ж стање онога ко је узнесен, занос. — Од узнесености . . . један другоме . . . [би] одгризивали носеве. Ков. А. Глас јој се промени, доби неку снагу и узнесеност што опија. Рист.

узнећкати се, -ам се сврш. почети се нећкати. — Не, не, не! — узнећкала се тврдокорно стара грофица. Том. узни, -а, -б затпворски. — Риба и метуљ крилма трепћу без умора, ал' не могу пријећи узнога простора. Враз. узнијати, узнијам сврш. в. узњихапги. — Друга зипка благослов узнија! Крањч. С. узнијети (се), -н&сем (се), ек. узнети (се). узник м затвореник, ухапшеник, сужањ. — Пред сеоски затвор искрадали би се ноћу пјевачи . . . храбрећи пјесмом узнике. Гор. узникнути и узнићи, узникнем (аор. узнес^ње с занос, занесеност, задивљеност. узникнух и узникох, узниче и узниче; р. — Као у дрхтави^и узнесења зури у једну прид. узникнуо, -ула и узникао, -кла, -ло) грчку гему. Креш. Психозу која прати Аносврш. 1. никнути, нићи. — Зашто узникну кин преображај, Лазаревић даје као да се само ти, невене? Враз. 2. успраеити се, дићи догађа неко чудесно узнесење човека. главу. — Не пониче, већ јунак узниче. Глиг. Вук Рј> узнбсти (се) и узнести (се), -&сем (се) узвица 1 ж женска особа узник. Бен. Рј. 1 сврш. заст. в. узнети (се). — Њу [је] толика узница 2 и узница ж тамница. Р-К љепота природе доста слабо узнесла. Леск. Ј. Реч. узнестрпитн се, -бс*рпим се сврш. узница* ж покр. уска површина, узан почети бивати нестрпљш, постати не- простор, узина. — Општинска судница, школа и кафана — ето то је све што је могло стрпљив. — Поп се малко узнестрпи. стати на случајној узници равничице. Рад. Д. Десн. узничар и узничар млувар затвореника узнети, -бсем, ијек. узнијети, (аор. узнех, тамничар. — Да га некако избавимо ван . . узне и узн&сох, узнесе; р. прид. узнео, узда не знају узничари. Креш. фиг. Да ослободи нела -ло; трп. прид. узн&сен, -&на, -&но и коња, преузима сад бијели крал> улогу узниузнет) сврш. 1. подићи, дићи; попети. — чара црнога ловца. Шах 2. [Ноге] су ме данас узнеле на тако висок брег. Нен. Љ. Жупник узнесе према Магдићу узнички и узнички, -а, -5 који се односи силно зачуђене . . . очи. Донч. 2. фиг. дати, на узницу, затворски, тамнички. — Опет истаћи вредност, прославити, подићи углед, се враћа узничка соба. Коз. И. Смрадно је узвисити. — Све што се може, то ћу ја да од гњилежи и узничких отпадака. Мих. учиним, само тебе да обасјам и узнесем. узиојан, -јна, -јно и узнојен, -а, -о озноСтанк. Нова генерација . . . узнијела је јен, знојав. — Уставши . . . од спарине узнојпоезију више него све друго. Марј. М. 3. ни, причекамо док захлади. Јурк. фиг. занети, одушевити. — Из њезиних узнбјити, узнојим сврш. учинити да ријечи увјерио [се] да је то наображена некога облије зној, ознојити (кога). — [Коња] дјевојка . . . што га још више за њу узнесе. Ђал. Љубави! . . . Т и која си утеха бескрајна3 је по дубоку снијегу узнојио. Јурк. Ех, мајко, што ме узноји данас. Ћоп. узнеси твог сина. Радул. •—• се бити обливен знојем, ознојити се. ~ се 1. дићи се, винути се, понети се. — Налик на галеба он се узнесе. М-И. фиг. — Сам узме мотику па копа . . . док се вас не узноји. Андр. И. [Осјећа] да се страховито Између липових и врбових грана бијаше се узнио лијепи дворац. Шант.2. осоколити се, узнојио. Шов. морално се уздићи, показати велику моралну узнос м занос, занесеност. — Он узносом снагу, храброст. — Узнесе се јунак уз јунака. небо стиче. Прер. Пљешиву му главу смео Вук Рј. Треба имати много моралне снаге у узнос млад. Ков. А. себи па се узнети изнад нормалне линије, узносан, -сна, -сно е. узносит (5). Бен. Рј. бити изнад осталих. Нуш. 3. погордити се, узохолити се, показати охолост. — Нити узносит, -а, -о 1. који је на висини, на се у добру узнеси, ни у злу понизи. Љуб. еисоком месту, висок. — На једној узноситој Узалуд се био узнио и посилио. Наз. 4. ливади лежи цркса. Љуб. Допрли [су] . . . фиг. одушевити се, занети се. — Он се узнесе до једне узаосите голсме хриди. Кос. Јеле. овом чистоћом душе и невиношћу срца. на је узносита, висока раста. Кум. 2. подигЂал. Фехим се био разгријао, узнио — а нут (о глави), уздигнут; поносит, горд, охолмладићи су га слушали позорно. О-А. — С узноситом главом летио је младац. '--Г

У З Н О С И Т И (СЕ) — У З О Р И Т . . . као да га виле носе. Шен. Неће бити ни богатих, ни сиромашних, ни узноситих, ни понижених. Л-К. 3. пун пдушевљења, полетан, снажан. — На улицама је заорила узносита пјесма. Ков. А. Хоџе и шеихови узноситом ријечју бодре пук. Том. узн&ситв (се), узносим (се) несврш. и уч. према узнети (се), узнијети (се). узносито прил. поносито; полетно, одушевљено. — [Они] га узносито гледаху са околних зидова. Франг. Ријечи навиру све бујније, узноситије. Пав. узноситост, -ости ж понос, поноситост'' гордост, охолост. — Осјећај . . . узноситости и узвишености врхунасто га понесе. Сим. Мајко, ја сам тебе занијекао у часу своје узноситости. Креш. узносно прил. узносито, полетно, заносно. — фиг. Море је пљуштало силно и узносно. Гал. узношење и узнбшење с 1. гл. им. од узносити (се). 2. гордост, охолост, претеран понос. Вук Рј. узнбшљив, -а, -о горд, охол; поносит> полетан. — Дивови су сви узношљиви и сурови. Вел. Нада [се] да ће . . . глас још једног узношљивог потхвата одјекнути и с ону страну Задра. Цар Е. узндшљивбст, -ости ж гордост, охолост. — Ватра узношљивости [је] избила. Креш. узшихати, узњишем и узњихам (имп. узњиши и узњихај) сврш. заљуљати, одњихати; подићи, отхранити. — Је ли мајка родила јунака, ил' сестрица брата узњихала, ко би ову подигнуо војску! НП Вук. ~ се заљуљати се. — Љуљушкао се у кориту, као у огромној полако узњихалој зипци, дремл>иви Дунав. Чипл. Мило се узњихало [дрвеће] својим гранатим рукама. Креш. узоб^стити, -ббестим, ијек. узобиј&стити, сврш. учинити обесним. — Нас је некадања добра срећа узобијестила. Драж. •~ се постати обестан, побеснети, сувише се ослободити. — Он [се] узобијести и засвира на клавиру један од својих најбучнијих маршева. Наз. Осилио се г. Клар, узобијестили се пазитељи. Гор. узобнј&ститк (се), -обијестим (се) ек. узобестити (се). узббити, узобим сврш. 1. нахранити зобљу. — Узобит ће га [коња] овдје! Гор. 2. ухранити, угојити зобљу. Вук Рј. узов м обично у изразу: ми смо на узо~ ву позивамо, зовемо један другога на крсно име, славу. Вук Рј. узовник м гост, званица, узваник. — Нађоше му девојку . . . позивају се узовзо*-

467

ници. Вес. Је ли гдје моба, он је први узовник. Кос. узбдати се е. усходати се. 1 узор и узор м 1. најбољи у својој врсти> пример, образац, идеалан пример. — Није био баш узор карактера. Петр. В. Младу даму сматрају правим узором невиности и уљудности. Креш. 2. оно што служи некоме као углед, онај на кога се неко угледао. — Тако је [Веселинрвић]. . . написао . . . Писма са села, где је дао важних . . . података о узорима којих се . . . држао. Скерл. [То је] више плагијат или компилација туђих узора него оригинална примјена за наше прилике. Крл. 3. књиж. први део полусложеница у значењу узоран: узор-дело, узор-књига, узор-мајка. Изр. по у з о р у (на кога, на што), по чијем у з о р у угледајући се (на кога, на што); <—' од ч о в е к а најбољи човек, диван човек. узор 2 м узорано земљиште. Р-К Реч. узораваше с гл. им. од узоравати. узоравати, -бравам несврш. и уч. према узорати. узорак и узорак, -брка м 1. огледни примерак неке робе, мустра. — Склапали [су се] крупни трговачки послови . . . према показаним узорцима. Баб. 2. а. слика или цртеж који служи за углед и који се преноси на какав индустријски или занатски производ. — [Дјеца] копирају некакве узорке на стаклу прозорском. Крл. 6. копија. — Нарисао [је] узорак онога истога печата. Нех. 3. примерак, пример. — Посебних узорака [тих чипака] налази се већ између г. 1670. и 1750. Баб. 4. узор, углед. — Том својом строгости . . . хтјела [је] достигнути узорак што гаје одабрала у маркизици. Ђал. Писмо које је стигло од њега било је савршено срочено, један мали узорак литерарне вештине. Андр. И. узоран и узоран, -рна, -рно који служи као узор, пример или углед: ~ отац, ~ добро. — У народним песмама и пословицама имамо речи и обрта од апсолутне узорне вреднЧзсти као појмовна тачност. Сек. Језцк Неимаревићев управо [је] узоран: бистар, сочан и крепак. / 1957. узбрати, узорем (трп. прид. узоран) сврш. орањем припремити земљу за сејање, поорати, изорати. — [Земљу] су ор^ачи за кукурузе узорали. Вес. За један дан узорали су читаву ледину. Вј. 1970. фиг. Ове боре, ово прерано остарело лице нису туга и удар узорали. Петр. В. узорит, -а, -о узоран, који служи као узор, као пример, угледан, леп. — Један од . . . узоритих представника тога доба био је Сава

468

УЗОРИТИ — УЗРЕТИ

Текелија. Петр. В. Увек [си] био узорита владања. Десн. узбрити, узорим сврш. сазрети. Деан. Рј. узорито прил. узорно. — Љубав, којом овај цјелов збори, без такмаца узорито гори. Прер. узоритост, -ости ж 1. особина онога ко је узорит и онога што је узорито. 2. титула високих црквених великодостојника у католичкој цркви, еминенција. — Овај пресвјетски наступ његове узоритости [кардинала] није нипошто у складу са прописима еванђеоскога сиромаштва. Нех. узорник м 1. онај којије за углед, за пример, узор, узоран човек. — Доскора [су] косовци . . . на крај улице узели опонашати свога узорника. Драж. 2. угледан, виђен чоеек. — Вечера се на стол пред узорнике изнесе. Берт. узорница ж она која служи као узор, узорна женска особа. — За здравље домаћиновијех пирница и узорница [речи у сватовској здравици]. Вук. узорно и узорно прил. на узоран, примеран начин, примерно. — Узорно [је] све уредио. Шов. узортирати се, -бртирам се сврш. в. узортити се. Р-К Реч. узортити се, -тим се сврш. подр. јако се уплашити. — Ја се био узортио [за јанџик с парама]. Синоћ сам у парку заборавио. Рад. Д. Није ме ухватио страх као тебе. Ти си се сав узортио. Сим. узохблити се, -бхолим се сврш. постати охол, понети се, погордити се. — Не треба остајати дуго у заносу, да се човек не узохоли. Андр. И. Исказа дон Кихоту . . . толику част и штовање да се понио и узохолио и сав напео од задовољства. Вел. узрадити, узрадим сврш. а. заузети се, потрудити се (да се што уради). — Морам . . . да узрадим нека те још данас изаберу. Вел. б. обавити послоее, урадити. — Као да је сторука, она доспије и да намири дјецу3 и да изиђе на њиву, и узради све по кући. Вуков. узрадовати, -дујем сврш. обрадовати. — Жупника долазак новога опћинскога начелника није особито узрадовао. Коз. Ј. ~ се почети се радоеати, обрадовати се. — Чаршија се узрадовала. Козарч. И узрадовао се, а није знао узрок радости. Креш. узраддстити се, -им се сврш. необ. обрадовати се. — Није се узрадостио ни сочним јагодама. Гор. узрађивати, -ађујем несврш. 1.несврш. и уч. према узрадити. 2. обрађивати. — Што ће му жена? . . . А имање ће некако узрађивати. Лоп.

узразгов&рити се, -бворим се сврш. упустити се,утонути, задубити сеу разговор. — У . . . сутон, кад су њезини код огњишта узразговорили се, устала је она. Пец. узраколити се, -им се сврш. подр. почети се раколити, ударити у ракољење. — фиг. Узраколила се госпођа Нупкнис. Креш. узрасност, -ости ж ков. висок раст, развијеност. Прае. узраст м 1. висина, стас, раст. — Красна ти си стаса и узраста. Вук Рј. Био је малог узраста. Л-К. 2. време, године живота (од рођења), степен, временски период у расту човека. — За сваки узраст . . . постоји известан типичан обим интелектуалног рада, који су деца тога узраста у стању да врше. Псих. Ћопић је . . . [желео] да и позоришну реч, тако магичну за млад узраст, искористи. НК 1946. узрастан, -сна, -сно којије високога раста, еисок. Р-К Реч. узрастати, узрастам несерш. и уч. према узрасти. узрастн и узрасти, -астем сврш. 1. одрасти, порасти, стасати. — У селу помрли старци, узрасла младеж — мало сам кога препознао. Лал. Она је узрасла уживајући све друштвене предности и разоноде свијета. Шкреб. 2. а. добити у еисини, постати висок, дићи се. — Узрастао зеленкасти зид ражи. Бен. фиг. Коса ми узрасте а срце ми залупа. Шант. б. појачати се, добити у снази. — Огорченост домаћина . . . узрасте до највишега ступња. Јурк. узрашћивати, -ашћујем несврш. и учпрема узрасти. узрдбрити се, узребрим се сврш. в. изребрити се. Р-К Реч. узрбвање, ијек. узриј^вање, с гл„ им. од узревати. узрбвати, узревам, ијек. несврш. и уч. према узрети1.

узријбвати

узрбвати се,-ам се сврш. почети ревати. узр4метити,-им сврш. почетиреметити, пореметити. — Догоди [се] нешто што му опет узремети сан. Гор. узреппп, -а, -5 који је код репа, уз реп. Р-К Реч. узресе ж мн. покр. женски накит на глави. Вук Рј. узрети 1 , узрем и узрим сврш. постати зрео, сазрети (обично о плодовима). — Зелене љуске . . . отпадају кад орах узри. Лаз. Л. Размахнут ћу оштрим српом: жетва је узрела! Тад. фиг. постати одрастао, одрасти. — Узрела је у Јулици девојка. Сек.

Н'А 1

УЗРЕТИ — УЗРОЧНИК

469

узрети , Јзрем сврш. заст. угледати. — се заслади . . . плодом . . . који ожеднели Ја среће своје бајни узрех лик. Крањч. С. намерник. Петр. В. узречица ж (ек. и ијек.) 1. пословица, узродица ж биљка која расте и даје изрека, афоризам. — Какви су Марица и плод уз неку другу. — Успијева . . . као узроСима? Онакви каква је и она црногорска дица на кукурузним пол>има. ЕГ 1. узречица: На соколу понајмање меса, ал' узрбјити се, узројим се сврш. почети се је соко соко. Сек. Ријечи му теку глатко . . . ројити; окупљати се. — Сад ће се узројити разне узречице . . . само врцају. Пав. 2. а. факини око кућице Барлешине. Божић. Они реч или речи које неко често понавља. — се узроје . . . разјуре у цик јутра . . . гуле Свакад би додавао своју подмуклу узречицу: зидове, премазују бојом [пароле], блатом — Али нека их, она ће опет моја бити. Јакш. блате. Зог. Ђ. б. поштапалица,уобичајена речучтивости узрок м 1. појава која изазива другу као и сл. — У говору узречица му је »знате« своју природну последицу. — Ништа се не и »молим лепо«. Срем. може збивати без стварног разлога, узрока. узриг м подригивање. Р-К Реч. Лог. 1. Ако је могуће да тај узрок покушам и узригпвање с гл. им. од узригивати (се). отклонити! Креш. 2. повод, разлог. — Нећу никад више дати узрока својој жени да ми узригивати (се), -игујем (се) несврш. и онако писмо пише. Трифк. уч. према узригнути (се). узроковалац, -аоца м онај који што узригнути (се), -нем (се) сврш. подригнути (се). — Подвивши главу, спусти му се узрокује, узроковатељ. Бен. Рј. узроковање с гл. им. од узроковати. пошљак и — узригну му се. Ћип. Шта ја узроковатељ м узроковалац. — Органиту могу?! узригну се задовољник. Гор. зација Лиге народа против узроковатеља узриј^вање, ек. узревање. рата . . . не може [се] провести . . . док једузриј&вати, узријевам, ек. узревати. накост у наоружању не буде успостављена. узритати се, узритам се и узритати се, Обз. 1932. -ам се сврш. почети ритаг.-м се. — Кењац узроковати, -кујем сврш. и несвршсе узритб. Вел. бити узрок чему, изаз(и)вати што, довести, узрпити се, -им се безл. сврш. претводоводити до чега, (про)узроковати. — [Гледа] рити се у зрна, постати зрнаст. — Под ногама им се осипа и под кундацима звечи расуло које је узроковао. Креш. Тајно зло, што сам га узрокујем, на мучан терет ставузрњен и крт стари снијег. Лал. Студене л>ам другима. Богд. капи се лијепе као узрњени . . . бопци по узрбктати се, узрокћем се сврш. почети лицу. Кик. узробовати, -ббујем сврш. почети робо- роктати, ударити у роктање. — Крмад по загонима узроктала се. 73««. вати. — Ти [Срби] . . . љуто војују, Французом добар могу бити маљ. — Још бољи узрочан, -чна, -чно 1. који је у вези са биће, кад узробују. Кост. Л. узроком ствари, који представља узрок. — Те слике су живеле свака за себе, без узрочузрбвати, узрујем (ређе узровем) сврш. не везе. Андр. И. Изводи закључак о њихоизрити, ископати. Р-К Реч. вој узрочној повезаности. Лог. 2. 2. покр. узрогобатитп се, -ббатим се сврш. покрив. — Ко је узрочан? Твоја луда памет. стати рогобатан, нераван, џомбаст. Вук Рј, Ћип. Свему је сама узрочна, и та је мисао узрогоб&рити (се), -бборим (се) сврш. највише изиједа. И. узнемирити (се), узбунити (се). — Све [ће] Изр. у з р о ч н а (каузална) р е ч е н и ц а у његову селу узрогоборити на то и узграм. зависна реченица којом се казује узрок мотрити њега ћудљиво. Коз. И. Ти састанци радње у главној реченици (за коју је везана и то супарништво није никому измакло, па везницима: будући да,јер, што, пошто, како). се већ узрогоборило село. Коз. Ј. узрочити, -им сврш. и несврш. заст. в. узрогбтати се, -ам се сврш. почети се смејати гласно, раскикотати се. — Ха, ха, узрокоеати. — Глад узрочи хладноћу. М1867. Горе и брегове оголио је козји зуб што узха — узрогота се жена. Ков. А. рочи љетну сушу и зимну поплавицу. Љуб. узрод, -ода м воћке које се саде поред узрочник м а. онај (лице, појава и сл.) засађених еоћака. — Да се од земл>е види којије узрок нечему, изазивач, проузроковач. — што већа корисг, често се између или поОне [линије развитка] постоје као што посторед редова воћака саде као узрод и осредње је њихови свједоци, узрочници и посл>едице. воћке. Тод. Матк. Болест се не појави одмах чим узрочузрбдити, узродим сврш. почепги дононик болести уђе у организам. НЧ. б. кривац. сипги плод, почеши рађати, родити. — Див— [Конзервативци] су их оптуживали као љаку крај џаде [уцепи]. Па када узроди нека моралне узрочнике тога злочинства. Јое. С.

470

УЗРОЧНИЦА — УЗУРПАТОРСКИ

Кад је он свалио сву ту срамоту . . . на нас, да сада мене обружује као узрочника томе? Креш. узрочница ж женска особа узрочник. Р-К Реч. узрочно прил. у односу на узрок и последице, тражећи (налазећи) узроке. — Може се гледати на ствари једносмјерно, узрочно, у круговима слика које се рађају једна из друге. Крл. [Природне науке суј пронашле низ чињеница које се могу узрочно објаснити само с гледишта науке о еволуцији. НЕ. узрочност, -ости ж веза узрока и последица, каузалност, каузалитет. — Доказе своје оснива Тома на принципу узрочности. Баз. [Књижевни критичар] мора . . . пазити добро да просту сукцесију не узме за узрочност. Прод. узрујавање с гл. им. од узрујавати (се). узрујавати (се), -ујавам (се) несврш. и уч. према узрујати (се). узрујан, -а, -о 1. трп. прид. од узрујати (се). 2. узбуђен, узтмирен. — Те речи падоше као блага дажда на моју узрујану душу. Нуш. Видјела је да је узрујан. Грг. 3. узбуркан. — Угазише наједном у . . . матицу узрујана зрака. Јурк. Јакшић је волео природу дивл>у и узрујану. Јов. С. узрујано прил. изражавајући узрујаност, узбуђено. — Слете низ степенице и рече узрујано: — Био сам се уплашио да ме нећете повести. Јанк. Грички грађани . . . расправљају узрујано. Нех. узрујаност, -ости ж стање онога ко је узрујан, узбуђеност, узбуђење. — Колика узрујаност бјесни у мојој души. Ков. А. Ова решења . . . изазвала [су] . . . велику узрујаност. СКГ 1937. узруја&е с в. узрујаност. — Пре него што се . . . могао повратити од узрујања, они су стојали у авлији. Мил. В. Све ће бити добро! . . . то је само у први час од узрујања! Крл. узрујати, -ам сврш. узбудити, узнемирити. — То је узрујало сав Скадар. Нен. Љ. Отац не одговори ништа . . . и то је дирну и узруја. Мил. В. ~ се узбудити се, узнемирити се. — Као кад се у пчелишаку узрујају пчеле . . . Ад. Београд се сав узрујао. Јов. С. узрукбвати се, -укујем се сврш. завршити руковање, изруковати се. — Узруковаше се са мном и пођоше. Лал. узрштити, -им сврш. покр. нагло прснути, пући. — Стакло узрштило, вино потекло, баре цијеле уоколо. Коз. И. узугарити, -угарим сврш. завршшпи угарење (земљишта). — Задруге су све . . .

парцеле дубоко узорале, узугариле и добро нађубриле. Б 1957. узуелан и узуелан, -елна, -елно обичан, уобичајен. Кл. Рј.; Бен. Рј. узуедно и узуелно прил. обично, већином, редовно. узујати, -јим сврш. ући куда зујећи. — Шум вјетра узуја јој у уши. Божић. Сад јој узуји валић некакве кмеке. И. узукапија ж лат. правн. право власништва стечено застаром туђег права, досјелост, одржај. Кл. Рј. узун прид. непром. тур. заст. висок, дуг, велик. Вук Рј. УЗУР» узура м тур. живот без рада, без посла, одмор, доколица. — Који Турци леже на узуру, њима ради изокола раја. Вук Рј. Паша с дугим чибуком узура свога дуге часове густијем димом бошче мирисне у тренут ствара. Јакш. Ђ. Изр. ж и в е т и на у з у р у заст. живети на миру, безбрижно, у доколици. узуран и узуран, -рна, -рно који угодно, безбрижно живи; беспослен, докон. Вук Рј. узураш, -аша м 1. отимач, лихвар, каматник. — Дођи ми само, тате, узурашу . . .! Ков. А. Да ли је истина да је доктор Лучић, познати узураш, једнога свога дужника отровао? Ђал. 2. узурлија. Кл. Рј. узурење с гл. им. од узурити. узурити, узурим несврш. живети ништа не радећи, у доколици, комотно; одмарати се, не радити. — Нити кисне, нит' га сунце Жеже, него узури, једе и пије. Вук Рј. Каваз уђе у собу где су бегови узурили . . . па . . . јави да неко куца кули на вратима. Јакш. Ђ. узурлија м тур. онај који угодно живи; докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба. — Што ми кажеш узурлије Турке, ласно им је чинити јунаштво. Вук Рј. узурно и узурно прил. безбрижно, у беспослици. — Уме л ' грозније . . . махнит смислити, него што Турчин, каву срчући, узурно спрема робљу несрећном? Јакш. Ђ. узурпатор м онај који на незаконит начин, насилно узме власт, чије право или чију имовину, отимач. — То је био -скоројевић и узурпатор, који је отерао ранијег господара да би узео његово место. Јов. С. Шаљу поклисаре да би се смјерно поклонили узурпатору. Крањч. Стј. узуриаторски, -а, -о који се односи на узурпаторе: ~ поступак. узурпаторски прил. на узурпаторски начин, као узурпатори. — Изгледа ми да се наша критика . . . понаша често узурпаторски. Михиз.

УЗУРПАЦИЈА — УЈАГМИТИ

471

узурпација ж лат. незаконито узимање, уимати, -ам (-мљем) несврш. и уч. према присвајање власти или чијег права, отимачина. ујмити2. Вук Рј. — Макијавели је схватио монархију као уињити се, уињим се сврш. покр. напраг војну тиранију и целисходну узурпацију. вити се, начинити се, симулирати. Вук Рј. Јов. С. Ова краљева . . . узурпација на штету уисати, уишем несврш. тур. доликовати, сељака . . . охрабрила је његове министре. приличити, пристајати. — Дај, Лимуне, Риб. двије пушке мале, да ја видим би л ' ми узурпАран>е с гл. им. од узурпирати. уисале. Вук Рј. Лијепо ли ми младој уисаше. НПХ. Грешит' сваком не уише. Змај. узурпирати, узурпирам сврш. и несврш. (из)вршити узурпацију, (при)грабити, уистини прил. в. уистину. — Од пред" отепги, отимати, бесправно присвојити, при- стража до главних упоришта. Тако се Уста" свајати (власт или чије право). — Под маском нак уистини и морао ширити. Сур. поретка, религије или морала узурпирају уистину прил. истински, стварно, довласт. Грол. фиг. Згражао сам се од тог иста. — Њихова кућа чинила се уистину другог човјека у мени . . . који је узурпирао стара и трошна. Шимун. Један . . . се казује сва моја права. Козарч. хоџа из Бихаћа, а уистину чини се да путује узурписати, -ишем сврш. и несврш. в. свијетом. Андр. И. узурпирати. — Бојим [се] да он [Б. Кнежеуистбветити, -им сврш. изједначити, вић] не узурпише назив религиозног човека. идентификовати. Р-К Реч. Скерл. уићи и уићи, уиђем сврш. покр. в. ући. узус м лат. 1. обичај; навика. — Отац, — Па он бегу под шатор уиђе. Вук Рј. Уисвештеник, дао је, по узусу који је владао у ђосмо у дворану журно. Дис. Србији, сина у богословију. Глш. Његове уишћилити, -им сврш. тур. погодити у [Ђ. Јакшића] л>убавне песме су биле поткога је прстен {у игри прстена). Вук Рј. пуно изнад узуса. Поп. Ј. 2. правн. право уј, уја м зоол. врста речне рибе Нисћо употребљавања туђе ствари без права на плодове или приходе од ње. Кл. Рј. ћисћо. Панч. уиглити се, -им се сврш. постати као уј (најчешђе поновљено) узвик којим се шла, ушиљити се. — Пожутио као јаглац, растерују еране. Вук Рј. нос му се уиглио. Матош. уја1 ж тур. в. хуја1. — Прође по сата, а уиграва&е с гл. им. од уигравати (се). њему [Карађорђу] дође опет уја [да пође на Турке], повика: »Спремајте!« Брже обалише уигравати (се), уигравам (се) несврш. и чадор. Нен. М. уч. према уиграти (се). уја2 и уја1 ж прекид рада, одмор; иепуигран, -а, -о извежбан, чија је игра ујед- хуја2. — Ту исту лриповетку приповедала начена, усклађена. — Од глумаца који су су . . . деца на њиви . . . о великој уји за нам дошли из свих крајева наше земље . . . ужином. Ад. Гледни само после ује сваке, није се могао образовати довољно уигран гледни само оне ноге лаке. Радич. ансамбл. Пол. 1944. Као тренер врло добре уја2 м = ујо хип. од ујак. — Разболи се и уигране момчади немам разлога да ггосебно уја вуче. Змај. Помисли, уја Перо! Матош. бринем. Вј. 1971. уја узв. 1. у игри жмурке и скривања уиграно прил. извежбано, уједначено, којим се јављају играчи ономе који жмури да усклађено. — Немају . . . концепцију игре, су се еећ сакрили. — Уја! Ухвати ме! КН 1955. нити маневришу уиграно. Пол. 1958. 2. стој, стани, престани. — Ујаа! . . . разлеже уиграност, -ости ж извежбаност, ујед- се његов . . . глас и одједном се почеше звона наченост, усклађеност у игри, глуми. — Глум- устављати. Ранк. ци . . . [су] били у могућности да . . . упркос уја ж в. баџа. Р-К Реч. недовољној уиграности ансамбла . . . даду уј&вити, ујавим сврш. увести (овце) у . . . живу естетску стварност. Зог. Играче тор. — Глас растури на четири стране, те [у одбојци] треба измијенити према уигра- овчари ујавише овце. НП Вук. носги и мјесту момчади. Одб. ујављивати, -ављујем несврш. 1. неуиграти (се), уиграм (се) сврш. извеж- сврш. и уч. према ујавити. — Тако чобанин бати (се) толико да игра буде лака и природна улази у тор када увече ујавл>ује овце. Сиј. (о глумцима, спортистима и сл.}. — Вратари 2. улазити. — Спазио [сам ихј како у бутреба да су добро уиграни са својим брани- љуцима ујављују унутра, обазиру се свуда, чима. Хок. фиг. Језик се Томин уиграо, занимало их је како изгледа ова кућа. Вуј. као глумац кад осјети да је произвео утисак. ујагмити, ујагмим сврш. 1. уграбити, Мар. зграбити; отети. — Залијеће се да ујагми унмање с гл. им. од уимати. сабљу од . . . слуге. В 1885. Враћали [се] . . .

472

УЈАДИТИ СЕ — УЈАХАНОСТ

ћеве. Водн. 3. привремено прошити, прихватиу села да ујагме још понешто од имовине што су у . . . журби били заборавили. Ћоп. 2. ти концем, јемствеником. Вук РЈ. •—• с е дати јамстео, обећање, примити стићи што пре. — Оне с' јагме до чардака свога, ујагмише у чардак дрвени. НПХ. обавезу један за другога. — Ујамчи се један за Пожури само да ујагмиш преко пољане и да другога. Вук Рј. Траже од н>е да плати десет тисућа форинти. Тако се није она се дохватиш друма. Ћоп. ујадити се, -им се сврш. остати у лошој ујамчила, нити је вољна била толику своту успомени, дојадити, досадити, постати мрзак. платити. Том. — Би их живе у оган. бачали, како су се ујање с гл. им. од ујати. њима [Французи Бокељима] ујадили с непраујараиити се, -араним се сврш. постати вице што им Француз даје. НП Вук. јаран, пријатељ с ким, спријатељити се. Вук ујак м 1. материн брат.2.кат. хип. фра- Рјтар (фрањевац). — Ујаци иђаху му свуда ујарачити, -им сврш. увежбати, прина руку. Том. Па тебе послао по мисника? премити коња за трку. Шкаљ. — пита један фратар. — Није, молим вас, ~ се постати ћудљив, тврдоглав, узјоујаци — брани се Љољо. Андр. И. гунити се, уарумити се (о коњу). — [Петрун] Изр. д о ш а о је б е л и ~ у походе сједе у седло. Нејахан одавно, коњ се ујапао је снег; <~ из А м е р и к е изненадна срећа рачи, фркну кроз нос, окрену се уокруг. која доноси благостање, богатство. Сиј. ујакарити, -им сврш. тур. 1. ухватити, ујарити, ујарим сврш. в. ујакарити (2). уграбити, шчепати. Вук Рј. 2. силом коме Бен. Рј. што утрпати, натоварити. Бен. Рј. ујарити се, ујарим се сврш. 1. загрејати ујаков, -а, -о који припада ујаку. се, зајапурити се (при раду). Бак. Реч. 2. ујаковић м ујаков син, брат од ујака. — наљутити се, разјарити се. И. У граду су стрељали таоца Сава . . . зато ујармиТи1, ујармим сврш. упрегнути у што је Видо, његов ујаковић . . . напао са јарам (вола). — Звонар и звонарица ујарсвојим људима три камиона. Ђур. мили марву. Гор. Два велика бела вола, ујаловити, -им сврш. учинити јаловим, ујармљена [су] у тешка кола. Богдан. фиг. ушкопити, кастрирати {нпр. вепра); фиг. оне- заробити. — Лепотом ћеш ми душу ујарспасобити, умртвитк. — Друштвена пракса мити. Радул. ондашње Србије сапела је или ујаловила ујбрмити2, ујармим и ујармити, ујарчитав низ изразитих талената. Зог. Четнич- мим сврш. начинити јарму, прекрупу. ка власт [је] у овом крају била некако немоћујармљецост, -ости ж робовање, ропна, ујаловљена. Пер. ство. — Био је оваплоћење неке стеге, ујармујаловљбње с ушкопљење, кастрирање. љености и потчињености. Шуб. Бен. Рј. ујармљивање с гл. им. од ујарлИњивати. ^јам и ујам, ујма м 1. накнада у брашну ујармљивати, -армљујем несврш. и уч. за млевење у воденици, млину, ушур. — Стари према ујармити. Сима [је] побирб ујам на млину. Бег. Гајића поточара тракарала . . . падало је ујма да ујати в. хујати. се животари. Рад. Д. 2. део, проценат. — 1 ујати , -ам сврш. и несврш. одморити се, Треба да и ја уберем свој ујам! Ков. А. Преко одмарати се. — Што не ујаш мало? Вес. свих трошкова и такса драгомани узму још ујма од зараде радничке у самој Румунији ујати2, ујам сврш. и несврш. заст. 1. 620.000 дин. Лапч. ухватити, хватати. — Ујале су сивога ујамак, ујамка м = ујемак конац којим сокола. НПХ. 2. примити у себе, држати у је нешто ујамчено, привремено прошивено, себи. — Просторије самостанске . . . могу јежтвеник; исп. ујамчити (3). — Жене гатају ујати до осамсто узника. Павл. да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити. ујатити, -им сврш. скупити у јато, Вук. удружити, увести у друштво, у јато; фиг. ујамчавати (се), -амчавам (се) несврш. умножити. — Зја [ми] срце да инокосни и уч. према ујамчити (се). дукат ујатим. Љуб. ~ се удружити се у јато, у јата; појаујамчити и ујамчити, -им сврш. = ујемчити 1. осигурати, обезбедити, загаран- вити се у јатима. — Планина се више не чује, само се звезде ујатиле на небу. Ђур. тоеати. — Нек се то право ујамчи уставом. Марк. Св. Треба . . . да нам тај устав ујамче ујаханост, -ости ж извежбаност, навиквелевласти. Старч. 2. утврдити, доказати. нутост коња да будејахан. — Метод трени— За већи, први дио зборника, ујамчено је рања [се] . . . мора мењати . . . према ујахада садржи само пјесме Менчетићеве и ДржиЈ здравствеком стању коња. Јах.

УЈАХАТИ — УЈЕДИНИТИ ујахати, ујашбм сврш. 1. ући јашући. — Ујахаше у једну . . . јаругу. Кнеж. Л. фиг. Рат . . . је ујахао у село једног предвечерја. Крл. 2. увежбати, навикнути коња на јахање. — Коњ скакач треба безусловно да буде добро ујахан. Јах. ујахивати, -ахујем несврш. и уч. према ујахати. ујац, ујца м в. ујак. — Ујац [ме је] тражио за посвојенца. Сек. Код ујца проведох читав дан. Стипч. ујачити, ујачим сврш. покр. ојачати. Бен. Рј. ~ се постатијак, ојачати се. — Ако се падиша ујачи, све ће вас покорити. Љуб. ујачки прил. на начин ујака, као ујак. — Осјетио је да не смије да буде тако ујачки сух. Вил. ујашитн, -им сврш. в. ујахати. — Ловац побједник ујаши у скуп ловаца. Крањч. Стј. ~ се заморити се од јахања (о коњу). — Коњи оборили главе, ујашили се; ни корака да их убијеш. Павл. ујаштво с ујачки однос. Р-К Реч. ујдисати, -ишем несврш. в. уисати. — Како јој је младој ујдисало баш кб крвца по бијелом сн'јегу. НПХ. ујдурисавање с гл. им. од ујдурисавати

473

ујдурисати, -ишем сврш. тур. 1. а. напратти; удесити, свршити. — То [тикву као суд за ракију] је мој Лазар ујдурисао. Он ти је мајстор око тога. Вес. Могу кол'ко сутра ујдурисати да се видите. Срем. б. дотерати, уредити, удесити. — Кад Миле уђе у кућу, с пушком и великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмеја: — Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино? Јакш. 25. Причекни . . . ја ћу сад овај час . . . па ћу да те ујдуришем за невесту. Срем. И он ти брже-бол>е ујдуриса некако . . . да себе унапреди у сустанара. Пол. 1958. 2. псј.урадити нешто иза чијих леђа, направити смицалицу, подвалити коме. — Клекла [је] пред икону и . . . бацила анатему на све а највише на Мана који је . . . све то ујдурисао. Срем. А поп нећеш бити док си у мојим рукама! . . . Ако сте то ујдурисали, твој жупник и ти, вала сте се преварили. Сек. ~ се доћи у ред, бити у реду, дотерати се, уредити се. — Млади су а век је дуг . . . , дотераће се, ујдурисаће се. Јакш. Ђ. Кад се овај спровод ујдурисао, крену се напред. Дом.

агу преварити . . . и заметнути све трагове некој ујдурми. Радул. ујед и ујед м рана, повреда добивена уједањем, угриз, убод. — Распорила [је] детињу ножицу дуж опаких уједа [змијиних]. Рад. Д. Као да је изненада осјетила ујед отровне змије. Шов. ујбдалица ж заједљива, пакосна шала. — Према страном досјетка му и уједалица храмље. Ков. А. уједан, -дна3 -дно који нагриза, уједа. Бен. Рј. уједанак прил. в. уједанпут. — Што тебе данас, може нас сутра! — уједанак ће сељани и поведоше погорелце у село. Торд. уједанпут прил. 1. у испго време, све заједно. — Што ниси казб па да читам [молитву] свима уједанпут. Вес. Још нисам право доспио да се снађем . . . Нови људи — нов живот, школа и мали град — пуно је тога уједанпут. Нех. 2. изненада, одједном. — Уједанпут му се око смркну. Шен. Уједанпут поче да се тресе као у грозници. Ћор. ујбдање с гл. им. од уједати (се). уједаред и уједаред прил. 1. у исто време, заједно. — Платићемо вам за обадва месеца уједаред. Срем. Сви говоре уједаред. Вел. 2. изненада, одједном. — Уједаред он чу да нешто шушти. Лаз. Л. Уједаред, као вихор, долети у собу неки партизан. Хорв. 3. одмах, од тога часа. — Доласком Маџара уједаред се измијене политичке прилике у панонској Хрватској. Шиш. уј^дати, уједам несврш. 1. несерш. и учпрема ујести. 2. еређати, нагризати,задавати бол. — Ветар тутњи . . . Дим уједа за очи. Андр. И. На Морави је дувала кошава и уједала за лице. Ћос. Д. фиг. Он је радо уједао другог, али тим теже поднашао туђе ударце. Коз. Ј. Изр. уједале су мене те буве познајем те невоље, знам за то зло; >—' (кога) за срце јако, грубо вређати, заједати. ~ се уз. повр. уједати, угризати једно друго. — Као пси око кује, тако се уједају због тебе. Бен. фиг. Само вас слушам како се уједате. Ћос. Д. ујед&нилац, -иоца м = ујединител> онај који уједињује, којије ујединио. — Он је ујединилац народа с невидљивим светом. Кнеж. Б. ујед&нипица ж жена ујединилац. Р-К Реч. ујед&нитељ м = ујединилац. — Ујединитељ Италије треба да буде као лав јак и лукав као лисица. Пов. 2.

ујдурма ж тур. превара, подвала, смицалица. — Знамо ми те . . . ујдурме, куда се општински новац троши. Дом. Требало [је]

ујединити, -единим сврш. 1. удружити у једну државну целину распарчане делове народа. 2. удружити у сложну целину. —

ујдурисавати (се), -исавам (се) несврш. и уч. према ујдурисати {се).

474

УЈЕДИЊАВАЊЕ

— УЈЕДНОЛИЧИВАТИ

Не уједини, боже, Влаха (кажу да се тако Турци моле богу сваки дан). Вук Рј. фиг. Нека нас овај свети дан уједини све у мислима на наше грехе. Чипл. 3. безл. необ. изједначити се. — Трећи дан како снег веје . . . Ујединило се бојом све, и небо и земља. Вес. ~ се 1. удружити се, сјединити се у једној државној целини; удружити се у сложну целину. — фиг. [Радост] је једном снагом захватила сву уједињену народну душу. Новак. 2. изједначити се, слити се. — Више нисам чуо ни пуцањ него само тутањ, и то се онако ујединило као кад се земља тресе. Вес. уједињавање сгл. им. одуједињавати(сеУ уједињавати (се), -ињавам (се) = уједињивати (се) несврш. и уч. према ујединити

уј&дначено прил. (све) подједнако, на исти начин, равномерно; монотоно. — Чекић се уједначено чује. Ћос. Д. Она се уједначено смијешила. Шим. С. Тако живот протиче уједначено, без великих брига и главобоља. Радул. уј^дначепоет, -ости ж 1. особина онога што је уједначено, једноличност, монотонија; једнакост. — После пола сата ропац [смртни] стаде разређивати своју неуморну уједначеност. Сек. Људи [су се] тек почели ослобађати родовске уједначености. Пов. 1. 2. спорт. сложност, извежбаност која доводи до складног извођења игре, ушраности. — Од момчади [се] захтијевала све већа . . . уједначеност. Весл. уједначбње с уједначеност. — О, са врха смртног помирења свију ствари мирнији је ход: све ублажи сен уједначења; јад је (се). само среће горчи плод. Мас. уједињавач, -ача м в. ујединилац. Р-К Реч. уједначивати (се), -ачујем (се) несврш. уј&дињен, -а, -о 1. трп. прид. од ујединити = уједначавати (се). (се). 2. у називима: Организација уједиуједначити, -едначим сврш. 1. а. учињених .народа (нација); Уједињено нити нешто уједначеним, равномерним. — Краљевство Велике Британије и Се- Настојала [је] да . . . заспи. Заклопила је верне Ирске. очи и уједначила дах. Андр. И. б. постати уј&дињеност, -ости ж особина, стањеуједначен,равномеран(у кретању, току и сл.); онога штоје уједињено. — Остаје и мишл>ен>е чинити нешто уједначено, раеномерно. — Северац уједначио, па дува онако исто како њихово кроз све вријеме народне уједињеје почео пре три дана. Вес. На махове нас ности. Баз. [киша] запљусне, па опет уједначи. Чол. уједињбње с стање уједињености; дово- Коњ уједначио, па поносито, гипко језди у ђење у такво стање. — Рачки је остављао лаганом раванлуку. Коч. 2. равномерно, подбудућности да покаже пут којим ће се . . . једнако распоредити какав терет при пренодоћи и до политичког уједињења. Јов. С. шењу. — Уједначити н. п. лађу, тј. натоварити Био је један од првих поборника уједињеша је једнако на обадва краја, да не претеже Њемачке. ОП 1. ни на једну страну. Вук Рј. Уједначити значи натоварити на коња једнако с обје стране, уједињивати (се), -ињујем (се) несврш. да товар не крива. Шим. С. = уједињавати (се). уједице прил. уједљиво. — Нека бритка ~ се 1. усталити се, не мењати се. — кривња уједице [га] пеца за срце. Божић. Већ неколико дана се . . . није могло време да уједначи, плахи пљускови и грмљавине уј&дљив, -а, -о заједљив. — Чује се кроз смењивале се са жегом. Макс. 2. друштвено, ноћ женски, уједљиви глас. Ћип. Прије весела послушна — а сад тужна, уједљива. класно се изједначити. — Готово је сав народ био уједначен, све сељаци. Цвиј. 3- спорт. Торд. уиграти се, извежбати се. — [Тренер има] уј&дљиво прил. заједљиво. — Уистину а састави добру и уједначену момчад. Хок. се некако уједљиво, дрско насмијао. О-А. д Неколико пута [се] уједљиво задјела о свог уједно прил. 1. једновремено, у исто време, мужа. Леск. Ј. у исти мах. — Анђелија је уједно надгледала уј&дљивост, -ости ж особина онога којије децу, којој је обашка постављено. Вес. То бијаше почетак, што је уједно и свршетак. уједљив. — Клара је знала за уједљивост поджупанову. Шен. Нема у њега [Доситеја] Леск. Ј. 2. заједно, на једноме, на истоме месту. — Уједно су овце и курјаци, здружио СРДИТОСТИЈ уједл>11вости. Прод. с е Турчин с Црногорцем. Њег. уједнач&вање с гл. им. од уједначавати (се). уједнбличеност, -ости ж необ. особина уједнач&вати (се), -ачавам (се) = ујед- онога што је уједноличено, једноликост. — начивати (се) несврш. и уч. према уједначити Многобројност вокала а даје импресивну уједноличеност боји звука. Коњов. (се). уј&дначен, -а, -о подједнак, равномеран; монотон: ~ куцање.

уједволичцвати, -ичујем несврш. и уч. према уједноличити.

У Ј Е Д Н О Л И Ч И Т И — УЈМАР уједнбличити, -им сврш. постати једнолик, монотон. — Да му тај посао не уједноличи, покаткад би урликнуо. Креш. ујбдном прил. одједном. — Здраво колега! — рекох, и он се чисто трже, па уједном застаде. Дом. уједноббразити, -им сврш. уједначити, начинити једнообразним. Бак. Реч. уједнбставити, -им сврш. в. уједноставнити. — У жељи да управу уједноставе . . . све су више централизирали власт у Бечу. Барац. Драмска архитектоника уједностављена [је] и прочишћена. Матк. ~ се в. уједноставнити се. уједноставнитп, -бставним сврш. учинити једноставнијим, простијим, поједноставнипги, упростити. ~ се постати једноставан, поједноставнити се. — Досадило [му] велико господство па се одлучи што више уједноставнити. Ков. А. уједноставњивати (се), -авњујем (се) несврш. и уч. према уједноставнити (се). уједнбстручити, -им сврш. начинити једноструким; упростити. Р-К Реч. ујбдотина ж уједено место, ујед, рана од уједа. Р-К Реч. уј&драти, -ам сврш. наједрати, постати једар, ојачати, развити се. — Играју му пред очима презрели кукурузи и . . . уједрала дјевојка. Ћоп. Личио је са својом дугом плавом косом на здраву уједралу дјевојчицу. Бан. ујбдрити1, -им сврш. в. уједрати. — Разрастао се, уједрио. О-А. уједрити и уј&дрити2, уједрим сврш. Једрећиући,упловити. — Гледати да се уједри онај [затон] који ће тек да дође. Дав. уј^згрити, ујезгрим сврш. учинити једурим. Бен. Рј. ујбздити и ујездити, -им сврш. ући куда возећи се на колима; ујахати. — Ујездише [сватови] у авлију. Младожења скочи са кола. Вес. Ујездише [на колима] у варош. Кнеж. Л. ујезбрити се, -бзерим се сврш. претворити се у језеро. — Понегдје прате ријеку читави низови . . . бара с ујезереном водом. ЕГ 1. ујемак, ујемка м = ујамак. Вук Рј. ујемчавати, -емчавам и ујемчнвати, -^мчујем несерш. и уч. према ујемчити. ујемчити (се) и ујемчити (се), -им (се) сврш. = ујамчити (се). — За ујемчити несигурност иметка, пуку је без разлога отето и забрањено оружје. Старч. То . . . није ујемчено никаквом друштвеном силом, али је утврђено народним обичајем. Марк. Св.

475

уј&њати, -ам сврш. ослабити, попустити. — Пуцњава ујења и ускоро сасвим престаде. Ћоп. ујести, уједем сврш. 1. загристи, убости зубом, рилицом и сл., направити повреду зубима, рилицом и сл. тако да остане траг, рана. — Лоло, љуби да се виде зуби, још уједи да се нана једи. Леск. М. Пчеле се узнемириле, али га ниједна не уједе. ВУС 1970. 2. фиг. ранити. — Милошу је говорио: »Ти си ме ово ујео« (показујући рањену руку). Вук. Осуше се пушке . . . — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј. Глиш. 3. фиг. увредити, пецнути. — Казао сам му да се гадим трговине, и то га је најљуће ујело. Вучо. Не знајући кога је ујео својом шалом, мисли како ће се још данас измирити с царем. Цес. А. 4. заболети, жацнути. — Бјеласне очима, уједе га грчна вена у нози. Боокић.

Изр. казаће и кад је мајку за сису

ујео на мукама ћесве признати; п а з и да те змија (гуја) не уједе добро се чувај и пази; уједе га гуја (змиј а) зло му се десило; преварио се, погрешио је; ујео бес в р а г а , ујео в у к магаре ником ништа; ништа не мари; исп. изјео вук магаре, уз изјести (изр.). — Овако из прикрајка ујео бијес врага, ковач бравара. Шен. Ако је [власт] драге воље послушаш, добро и јест, ако не послушаш, ником ништа — ујео вук магаре. Ћоп.; ~ (кога) за (у) срце љуто увредити. — Кад неког волиш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана! Вес. ~ се 1. угристи самога себе. 2. (на кога) везати се (за кога), окомити се (на кога). — [Борио] се с худом срећом која канда се бијаше на њега ујела. В 1885. Изр. ~ за ј е з и к в. уз језик (изр.). ујин, -а, -о који припада уји (ујаку). ујка и ујка м = ујко хип. од ујак. — Сад ће моћи опет ујка-Настас да поради да добије указ. Срем. Ево му га ујка. Вин. ујкан>е с гл. им. од ујкати. ујкати, -ам несврш. дозивати животиње узвиком »уј«. — Полетјела два голуба изнад Маглаја, ујкала их беговица. НПХ. Николај . . . и његов ловац вртјели се над вуком, ујкајући и вичући. Крањч. Стј. ујкин и ујкин, -а, -о који припада ујки. ујко и ујко, -а и -е м = ујка. — Урош једе хљеба бијелога, Урош једе, ујко га не једе. НП Вук. ујков и ујков, -а, -о који припада ујку. ујмаз прил. непром. тур. недолично, недостојно. — А ујмаз је бегу Алибегу да он моли наново дјевојку. НПХ. ујмар м зоол. врста штетног инсекта на житу, грашку и сл. из пор. жижака Р18$ос1е8. Бен.

Рј.

ујмар, -ара м онај који узима ујам. — Бог је био најокорелији ујмар. Рад. Д. ујмити, ујмим сврш. 1. одузети, смањити. — Дед да мало ујмимо. Јел. 2. дати (млинару) ујам. Бен. Рј. ~ се одузети се, смањити се. — Ујмиле ми^се ноге. Р-К Реч. ујмљење с гл. им. од ујмити (се). ујмовина ж закупнина; ујам. — Не хтједну ли потпасти ујмовини, а они нека дижу с црковнога. Љуб. ујна ж ујакова жена. — Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Лаз. Л. Ујна Јела и Анђелија одоше. Шен. ујнин, -а, -о који припада ујни. ујнути, -нем сврш. према ујкати, одхукнути, рећи: уј. Вук Рј. ујо, -а и -е м = уја2. •— Ујо Вид има . . . кућу и виноград. Шен. ујов, -а, -о в. ујин. ујогунити се, -огуним се сврш. в. узјогунити се. Р-К Реч. УЈУ и ују узв. 1. за грдњу или за дозивање у помоћ. — Завикнуо што га грло носи: »Ују! Упуј! Не дај! Курја!« Берт. 2. за исказивање радости (при еесељу). Бен. Рј. ујујкивати, -ујкујем несврш. узвикивати »ују*. — Гуркао ватру и ујујкивао: колико искара, толико берићета. Јел. ујуначити (се), -уначим (се) сврш. ојуначити (се), осмелити се. Бен. Рј. ујурити, ујурим сврш. јурећи ући куда. — Ван себе, гурну у врата и ујури у собу. Ћос. Б. Ујури тета Клотилда у собу. Кол. ујутро и ујутру прил. у јутарњим часовима, кад прође ноћ, после ноћи. — Да ноћимо овдје, па ћемо ујутро поранити. Чол. Ујутру видим вјероватноћу десно од себе. Ант. 1. ујчев, -а, -о који припада ујцу. — Нано, код тебе је и сада стари ред, твој и ујчев ред. Сек. ујчевина ж 1. род, породица из које потиче мајка, ујаков род. — Не уврже се на Гојевиће, него на ујчевину! Шимун. Сва та моћна ујчевина гледала [га је] како се мучи као црв и пјешачи го и бос. Лал. 2. место где живи ујак. Вук Рј.; Бен. Рј. 3. наследство од ујака, ујакова земља. Р-К Реч. ујчевић м брат од ујака, ујаков син. 1 ук м у изразу: узети ук узети мах, тражити, захтевати (силом). — Свјетина узме ук. Вук Рј. ук 2 и ук м заст. старо име слова »у« у ћирилици и глагољици. Р-К Реч. ука в. хука. укабапичити се, -им се сврш. обући кабаницу, утоплити се кабаницом. — Пен-

зионирци су се укабаничили, као да ће с Наполеоном преко Алпа. Неим. укабулитн, -абулим сврш. покр. одлучипги, решити се; одобрити, пристати, усвојити. — Требало [би] да њих двојица већ једном укабуле . . . и оду »некуд испод неба*. Ћоп. Проклећу те ако не пођеш за њега . . . И ја нијесам могла друкчије, него укабулити. Плакала сам, кукала сам . . . ама каква фајда. Ћор. указ м рус. заст. 1. одлука, решење, акт врховнс изершне власти у држави, које потписује шеф државе одн. носилац највише власти. — [Цензура је] заведена царским указом. В 1885. Најзад долази указ . . . који допушта деобу задруге. Јов. С. 2. заст. решење ерховне власти о постављењу за сталног чиновника. — Његови другови већ [су] одслужили војску и добили указ. Уск. указати, укажем сврш. 1. показати што да се може видети. — Властелко, душо моја, укажи лице дивно! Митр. 2. наеести (као пример). — За један доказ указат ћемо на два . . . комада пергамене. Водн. 3. показати, открити, нагласити. — Настојао [сам] . . . указати на добре и зле појаве. Мј. 1936. Указао [сам] колико . . . кочи наше операције задржавање рањеника и болесника на Млиништу. Дед. В. 4. пружити, посветити, одати: ~ пажњу, ~ помоћ, — почаст. Изр. ~ прстом на к о г а означити кога да није поштен, моралан и сл. ~ се 1. показати се, појавити се. — На . . . лицу болесникову указа се благи смијешак. Леск. Ј. На видику се указаше неке куће. Јак. 2. показати свој прави смисао. — Још му се сјајније указаше . . . дани старе славе. Баз. И самом дон Петру [се] указала бесмисленост бојазни. Шег. 3. необ. представити се, рећи своје име. — Симеун Пејић Рудар^ ђак од манастира Гомјенице, — указах му се. Коч. Изр. у к а з а л а му се п р и л и к а дошао је у прилику (да нешто постигне). указивање с гл. им. од указивати (се). указивати (се), -азујем (се) несврш. и уч. према указати (се). указни, -а, -о који се односи на указ. — На протоколу [је] потписан срески практикант, а по закону мора бити указни чиновник. Лаз. Л. укаишарати, -ишарим сврш. преварити (на мери, у плаћању), закинути. Р-К Реч. укајдити, -им сврш. заст. сложити у кајде, нопге, забележити ноте, углазбити, компоновати. — Није морао . . . пјесму укајдити. Ђал. укајтити, -им сврш. тур. 1. записати, забележити. Шкаљ. 2. уписати у земљишне књиге праео својине. И.

УКАЛАЈИСАТИ СЕ — УКАРАРИТИ укалајисати се, -ишем се сврш. усијати се, добити сјај од дугог ношења (р оделу). — Огрлица му црвена, а ивица јој мало укалајисана. Шапч. укалдрмисати, -ишем и укалдрмити, -им сврш. уградигпи, ставити у калдрму. — Лежи укалдрмисана . . . плоча. Божић. укалкулирати, -улирам и укалкулисати, -ишем сврш. урачунати. — Морали су укалкулирати и болничке трошкове. Вј. 1971. [Инвеститор] је сматрао за потребно да у трошкове изградње објекта . . . укалкулише као »ризико« 30 одсто изнад стварне предрачунске цене. Пол. 1958.

477

~ се упрљати се, запрљати се блатом. — Није га мрзело устати, укаљати се, потрчати. Вес. фиг. Макар се сав укаљао цузајући пред њима . . . бит ће вољан да мукама окаје своје срамно дјело. Шое. укамарити, -им сврш. сложити, саденути у камару: ~ пшеницу, ~ сламу. ~ се претворити се у камару. — фиг. Никад подне дочекати! Време се укамари и стоји. Сек. укаматити и укаматити, -им сврш. донети камате, интерес; дати под интерес, на камате. Р-К Реч. укамаћивање с гл. им. од укамаћивати. укалупити, -им сврш. 1. ставити нешто укамаћивати, -аћујем несврш. иуч. према у калуп (да добије одређени облик). — Високи укаматити. укалупљени фес му на глави. Радул. 2. укаменити се, -им се сврш. претворити фиг. васпитати по одређеном обрасцу, дати се у камен, скаменити се. — Прекапамо црне чему жељени образац, калуп. — Павелић . . . наслаге сагњилог укамењеног биља. Цес. А. и . . . Недић нису могли да укалупе омладину фиг. скаменити се, укочити се (рд узбуђења). Југославије у своје фашистичке калупе. — Остала је укамењена и, мислио сам, опет ће већ Тито. Шепе нове школе је обезумила. Бег. укалупити некако децу. Петр. В. уканити се, уканим се сврш. наканити ~ се изгубити изразитост и свежину, изгубити оригиналност, свести се на калуп, се, одлучити се. — Баш ти хвала . . . што си на шаблон. — Када се [језик] сувише укалупи се уканио по овом кијамету. Лаз. Л. Млади или када му устреба да се освежи, он по- гуслар се свакако није уканио прво на најдужи пут. Сур. зајмљује речи. Бел. Менчетић је у изразу укањивати се, -ањујем се несврш. и уч. више укалупљен а Држић слободан. Барац. према уканити се. укалупљавање с гл. им. од укалупљаукапати (се), укапам (се) несврш. в. вати (се). укопавати (се). укалупљ&вати (се), -упљавам (се) = укапати, -ам и -пљем сврш. 1. покапати, укалупљивати (се) несврш. и уч. према укакапима покеасити или упрљати. — Сав је лупити (се). ђерђеф укапала горким сузама. НПХ. Над укалупљеност, -ости ж особина онога силесијом оборених . . . гараво укапаних, што је укалупљено, рад по шаблону, једно- догоревајућих свећица . . . црвене [се] . . . ликост у раду. — Једноликост, укалуговеватре . . . троструких свећа. Сек. 2. усути ност, исцрпеност и замор . . . вребају човека неколико капи, накапатиу нешто (нпр.у очи). у новинарству. Мил. Ж. Провинцију је — Међутим ћу ти укапати неколико капсеби представљао . . . просту од градске љица. Десн. фиг. Њему и његовим пријаукалупљености. Десн. тељима нешто је у главу укапао »елемент укалупл>6н>е с довођење, прелазак у стање тржишта«. ВУС 1970. ~ се покапати се, упрљати се капима укалупљености. Р-К Реч. чега. укалупљиваше с гл. им. од укалупљиваукапитн, укапим сврш. убити на месту. ти (се). — Од њега се не може сакрити . . . ни твор, укалупљнвати (се), -упљујем (се) не- нити икаква . . . зверка, а да је не нађе и сврш. = укалупљавати (се). не укапи. Глиш. Ако га то не би укапило, ех, онда бих му ја тане извукао и тако му укаљати, укаљам сврш. 1. упрљати, запрљати блатом, нечистоћом. — Тко би пет дошао главе. Креш. пута на дан прао укаљане ноге! Рад. А. [Коукапчати, укапчам несврш. и уч. према коши] обиђу и школске разреде и укаљају укопчати, укопчавати. — Укапчамо волтучитељев сто. Ћор. 2. фиг. осрамотити, метар паралелно с тим отпором. Физ. 2. обрукати. — Она неће исмијати и укаљати, она је чиста, ријешена страсти. Сим. Увек укарарнти, -арарим сврш. тур. 1. удесам уживала добар глас, и сад ево она не- сити, наместити како треба. — Укарари сретница [сестра] да ме укаља. Вас. камен [воденички] да ситно меље. Глиш. Изр. ~ име, част осрамотити, нанети 2. сложити, ускладити (гласове при певању и сл.). — Ђаци укараре, па бруји сва црква. срамоту.

478

УКАРАТИТИ — УКИДАТИ (.СЕ)

Ранк. Опет је успео да укарари дах, живахнуо и брже крочио. Андр. И. ~ се наместити се како треба. — Само се потмуло чуо коњски топот и шкрипа понеког точка, који се још није укарарио у ходу. Глиш. укаратити, -им сврш. измерити; успоставити равнотежу. Бен. Рј. укасати, -ам сврш. ући касајући, ући трчећи. — Кроз отворене вратнице Мијат са коњима лако укаса у двориште . . . Санке су празне. Ћос. Д. Отворише [се] врата и к њима укаса мален старчић. Креш. укаснити, -им сврш. закаснити. — Опростите, ја сам данас мало укаснио. Кор. укати, учем в. хукати. укатранити, -им сврш. натопити катраном. — На глави им као неки шлемови од укатрањена платна. Дов. укахнути се, укахне се сврш. безл. досадити, додијати. — Укахло ми се. Вук Рј. укачивати (се), -ачујем се несврџл. и уч. према укачити (се). — У ланцу догађаја, чије се карике укачују једна у другу . . . дошло [је] до нечега врло крупног. Сек. укачнти, -им сврш. покр. 1. попети кога на коња, на кола. 2. окачити, закачити. Р-К Реч. ~ се 1. попети се(у еоз, на кола, на коња). Р-К Реч. 2. окачити се, закачити се. — Две . . . девојке дохватише жупана . . . испод руке, за њих две се укачише још две . . . и тако га . . . одвукоше. Сек. укачки, -а, -о пун укања. — Грохотање разблуђено, шкакљиво, вел>ачно, укачко. Божић. укваре ж мн. мед. покр. просутост> кила. — Киле (продори, укваре . ..) развијају се обично постепено. Батут. укварити, укварим сврш. покеарити. — То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу. Глиш. Ја да исправљам што си ти укварио! Лаз. Л. ~ се а. покварити се, постати неупотребљив (о намирницама). — Знате л ' да ми се укварило слатко од кајсија? Шапч. б. оболети (о зубима). — Ако би јој се зуб укварио, позвали би бербера. Петр. В. укварљив, -а, -о који се лако уквари, покварљив. Р-К Реч. укваеити, уквасим сврш. учинити да нешто узаври, узбурка се, изазвати врење: ~ тесто. — фиг. Из тога [се] излеже у Францеској револуција која и осталу Европу поплави и укваси. Старч. уквасити, -им сврш. поквасити, овлажити. — Укваси убрус и метну му на чело. Ранк. Укваси га [сунђер] и избриши таблу. Нуш.

~ се поквасити се, овлажити се. — Жигице су се биле уквасиле и ниједна не хте упалити. Лаз. Л. уквржити се, -им се сврш. скупити се, згрчити се, постати квргав. — [На трњацима] остале само модре трњине и по који уквржени листић. Рад. Д. укебавати, -ббавам несврш. и уч. према укебати. — Фуј! . . . укебавам себе у којекаквим мислима. Сим. ук^бати, укебам сврш. увребати, ухватити, уловити, обично у чему недопуштеном. — Ужасно предизао [на ђумруку], а комисији никако не испаде за руком да га укеба. Срем. Поставио јој је клопку и напокон је укебао на дјелу. Пав. укбзечити, -им сврш. постаеити накриво, косо, нахерити. Р-К Реч. ~ се стати криво, косо, нахерити се. Р-К Реч. ук^кати се, укекам се сврш. вулг. в. укењати се. Р-К Реч. укек^рити, -бкерим и укекбтити, -&кетим сврш. ужагрити, усјактити (рчима). — Сава замукне, укекери очима као да је ухваћен у лошу послу. Ћоп. Откако је у пенсиону нека Ебглескиња . . . укекетио при . . . кафи оним пустијем очима. Матош. ук^љати се, укељам се и укбњати се, укењам се сврш. вулг. обавити велику нужду, испразнити црева. — Размотала је укељаног малишана. Божић. Аспирант на официрско звање . . . укењао се. Вин. укдњачити (се), -им (се) сврш. умазати (се) кењачом, коломазом. Р-К Реч. укер&бечити се, -им се сврш. дићи нос, погордити се. Р-К Реч. укерепити, -им сврш. повезати (обично чамце)једно за другоу кереп. — Воз се тоциља . . . као укерепљен низ кошара. Цес. А. укесимити, -им сврш. дати под кесим' закуп, најам. — Укесими ми оно баре своје. Мул. укечити, -им сврш. ухватити лопту у игри. Вук Рј. укивање с гл. им. од укивати. укивати, укивам несврш. и уч. према уковати. укДвач, -Дча м јако чизмарско шило којим се праве јамице за клинце. Вук Рј. укивити се, укивим се сврш. постати киван. — Само сеоским путевима може да се иде. Укивили су се [четници], па само вребају. Лал. укидање с гл. им. од укидати (се). укидати (се), укидам (се) несврш. и уч, према укинути (се).

УКИДАЧ — УКЛАДА

479

укипити се, укипим се сврш. стати мирно као кип, укочити се, укрутити се. — Стаде пред чича Стојиљка, укипи се баш као да ће да декламује. Ком. Чим је опазио дјевојку, протрнуо је и укипио се. Вел. Изр. што си се (ту) у к и п и о што си стао (тј. прихвати се посла, потрчи). укисати, -ам сврш. в. укиселити (2): ~ купус, ~ краставце, ~ паприке. •—' се в. укиселити се. — Те исцједине . . . миришу као укисана говеђа јуха. Јонке. фиг. Памет вам се укисала, навалит ћете на нас још гору несрећу! Гор. укиселити, -им сврш. 1. покиселити, расквасити (у води). 2. учинити да нешто укијати, укијам несврш. падати {р сне- постане кисело (стављањем у сирће, оцат, гу). Бен. Рј. врењем или додавањем култура), ставити у туршију: ~ краставце, паприке, купус, укинути, -нем (аор. укинух и укидохз млеко. — Стале [су се] . . . рушити ком2. и 3. л. укину, укиде и укиде) сврш. 1. учинити да нешто престане постојати, о- потске флаше, укисел>ени краставци. Кол. — се 1. расквасити се, омектати (у води). буставити рад или важност чега {неке установе, уредбе, закона, уговора), затворити, — Полије [окорео комад хлеба] . . . водом, да се мало укисели. Јакш. Ђ. 2. а. постати забранити: ~ батине. — На крају Маџари су укинули српску црквену аутономију у кисео, добити кисео укус: хлеб се укиселио. б. ускиснути, укиснути се, покварити се (о јужној Угарској. Цвиј. Прије пар година укинута [је царинарница] у Броду. Обз. 1932. храни). — Гулаш [ће се] прогласити укиснутим и укисељелим за јело и онда излити. Тај исти ђенерал припадао је влади која је 1894. укинула устав. Јов. Ј. 2. откинути, Јонке. 3. онерасположити се, намрштити се, узабрати. — Укинула цвијет од ружице. натмурити се. — Он ми је најбоља муштеНП Вук. Двије дуње с листа укинуте. НПХ. рија! — укисели се рођак. Цес. А. фиг. Натмурио се, укиселио јесенски дан. Кол. 3. одузети. — То је мојој мајци пола века Лепотица се укисели, прогута своју следећу укинуло. Лаз. Л. Остали видећи^га онакова, мисао, скупи прње и оде. НИН 1970. збланута и укинуте ^вијести, заграјаше. Куш. укисељавати (се), -бљавам (се) и уки4. а. оборити, срушити. — Три пута је сељнвати (се), -ељујем (се) несерш. и уч. пасом опасао, а четвртом од сабље кајасом, према укиселити (се). да му булу вијор не укине. НП Вук. б. убити. — Док би они своје [пушке] наперили, укиснути (се), -нем (се) сврш. 1. растројицу би можда момче укинуло. Мул. квасити се, омекшати. — Јеси ли утопила Повади од паса пиштоља да укине до два варице . . . да укисну? Љуб. 2. нарасти од побратима. Ботић. 5. одсећи, одрубити. — квасца (о тесту). 3. в. укиселити се. — Гулаш Док укинем једну непослушну главу — [ће се] прогласити укиснутим . . . за јело. видјећемо онда! Вес. Са мјесеца, кб с укиЈонке. нуте главе зликовца грозног, кап по кап, укитити, -им сврш. метнути, увезати на моје чело капљу блиједе боли. Матош. у киту; уплести цвет у киту. — И у киту Изр. <~ са света, с гласа нар.усмрти- укитите. Вук Рј. ти, убити. — Виђи . . . жбира и шпијуна, укићање с гл. им. од укићати. ђе га послаше да ме укине са свијета! Срем. Пуче пушка . . . и погоди хајдука Мијата укићати, укићам несврш. и уч. према усред паса, укиде га с гласа. НП Вук; ~ укитити. — У киту га укићаше. Вук Рј. с ногу оборити. — Поворка . . . пројури укишити, -и сврш. безл. окишити. — професору између ногу, укинувши га с Онда [је] опет укишило. Креш. ногу. Јурк. •—• с е окишати се. Бен. Рј. ~ се прекинути се. — Никада није знала зашто му у тренуцима пресуше ријечи и уклад м в. уклада1. — Стоји ормарић глас се укине. Вуј. од црне ебановине, с укладима од бјелокосних плочица. Креш. Изр. ж и в се укинути послом много се преморити, претргнути се од посла. укпада 1 ж уметак као украс на дрвеним укинуће с обустављање рада или важ- предметима (вратима, намештају и сл.). — ности чега, укидање: ~ ропства. — Од г. На оба прозора и на мањим укладама дво1848. почиње се све више искати савршено крилних врата стојало је написано. Грг. укинуће горњега дома. М 1867. Пробит ће нам укладе у вратима. Креш.

укбдач, -Ача м необ. онај који нешто укида. — И само су се једног бојали отресити и непоколебљиви дунавски пограничари — бродари и укидачи границе Сремске партизанске републике. Поп. Ј. ук&дљив, -а, -о који се може укинути, несигуран. Р-К Реч. ук&дљивбст, -ости ж особина онога што се може укинути, несигурност. Р-К Реч. укидни, -а, -б заст. у изразу: ~ суд, ~ с у д и ш т е правн. касационисуд. —Укидни суд францески једини је тумачитељ закона. Старч. Као касационо (укидно) судиште одређено је оно у Милану. Шиш.

480

УКЛАДА — УКЛИЈАТИ

кад . . . те укуне чим проговори. Ад. Запали, уклада* ж покр. опклада. Вук Рј.; Бен. Рј. — запалила му се душа на оном свијету, укладити се, -им се сврш. покр. опкла— укле љути воденичар. Торд. дити се. Вук Рј. ~ се проклети самог себе. — Како се укладица ж покр. парче, комадић коже клеле, тако се уклеле. Вук Рј. Кунем [вам] (које служи чизмарима као уметак при шисе на сва четири јеванђеља, а прав се у вењу сара). Вук Рј. бога не уклео. Љуб. 1 уклађен, -а, -о украшен укладом . — уклетост, -ости ж стање онога који носи Голем ормар, уклађен ахатом и лазур-ка- на себи проклетство, несрећа. — Човек који меном. Креш. се одвише испне нада друге . . . тај падне уклааање с гл. им. од уклањати (се). под уклетост самоће. Сек. Око Госпаве, од њенога брзог хода . . . са лица . . . из уклањати (се), -ам (се) несврш. и уч. међих очију . . . врцале су искре неке миспрема уклонити (се). с ичне уклетости. Вуков. т уклапање с гл. им. од уклапати (се). укпбтство с проклетство, несрећа. — уклапати (се), уклапам (се) несврш. и уч. Модру сукњу . . . није промијенила од оног према уклопити (се). преклањског завјетног уклетства. Божић. укласти, -адем сврш. заст. метнути, уклешт^ње, ијек. укљештење, с обично ставити у нешто, уметнути. у изразу: ~ к и л е мед. уклештеност, заглавуклати, укољем сврш. заклати. — Да љеност спуштених црева у шупљине у трбушси ми се пригодила, вило, гдје супарник ној дупљи 1псагсега1к> ћегшае; исп. уклеукла супарника. Март. штена кила (уз уклештити (се) изр.). уклатити се, уклатим се сврш. уморити укл^штити, уклештим, ијек. уклијбштисе. — Уклатио се вазда радећи. Вук Рј. ти, сврш. метнути као у клешта, ухватити укп^пати, уклепам сврш. уклопити, као клештима, приклештити, заглавити, гурнути, дати (коме што) у руке. Вук Рј. учврстити. — Његов жилави врат чврсто ~ се угурати се, увући се, наметнути уклијештих објема рукама. Креш. фиг. Нессе. — Санчо . . . се уклепа међу њих, и буде тало је мрачног и уснулог града, уклештеног четврти у . . . разговору. Вел. Ту би се опет међу стрма брда. Андр. И. однекуд уклепали стихов^ Десн. Изр. ~ очима дивље погледати, поглеукл^сати, уклешем сврш. урезати (рбично дати као пијан, закрљештити (о гшјаном човеку). у камен). — Уклесана слова су се налазила управо у висини њихове главе. Њег. фиг. ~ се 1. заглавитисе;уеућисе. — Пријекор Има створова којима се удес већ у дјетињ- за изгубљеном слободом бјеше му се уству види уклесан на лицу. Војн. клијештио . . . чврсто у можданима. Војн. уклет, -а, -о 1. трп. прид. од уклети (се). 2. фиг. доћи у сукоб, ухватити се укоштац. 2. јадан, несрећан, чемеран, гоњен клетвом и — Страх и ужас свакоме тко год ти се проклетством. — Уклети, луталачки живот њему опире или се с н>им уклијешти. Ков. А. Изр. у к л е ш т е н а к и л а мед. опасна Филипа Вишњића смирила је тек смрт. Сур. болест кад се спуштена црееа не могу да Тишина је у овој уклетој кући [тамници]. врате у своје природно лежиште ћегта шКрл. сагсегага. Терм. 5. уклетва ж 1. клетва, проклетство. — уклешћивати (се), -ешћујем (се), ијек. Записала си име . . . и скинула си тиме ту укљешћивати (се) несврш. и уч: према устрашну уклетву. Змај. Човјека нема . . . клештипги (се). да с дома уклетву скине. М-И. 2. погрд. несрећа, несрећник. — Ах, Лимо, уклетво уклнзити, -им сврш. ући лако и глатко братска, чему ископа себе и мене. Љуб. клизећи. — Сјечиво уклизи брзо у . . . меУклетво једна! Кост. Л. коту. Божић. фиг. Уклизе . . . у једноставну причу. Сек. укл&твен, -а, -о у изразу: ~ писмо ~ се постати клизав, углачати се. — папина повеља којом баца на кога клетву, Терен . . . се можда нешто . . . уклизио и анатему због непослушности. — Легат папе постао за његове ноге несигуран. Бег. . . . држећи у љевици свијећу, а у десници уклизнути, -нем сврш.' в. уклизити. — уклетвено писмо, проклиње. Наз. Мирно уклизну у просторију. Креш. уклети, укунем сврш. 1. проклети, бауклија ж зоол. в. укљева сјајна(уз укљееа, цити клетву на кога; бацити кога у несрећу изр.). Вук Рј. клетвом. — Кроз земљу коју усуд укле, уклијар м зоол. орао риболовац РашИоп милимо влаком у сумраку кобном. Панд. После је он мене клео и уклео ме. Бан. ћаНаеШ8. Бен. Рј. 2. изгрдити, опсовати у облику клетве. — укл&јати, -ам сврш. почети клијати, Ушао у нас неки страх од баба-Стојне . . . проклијати. Р-К Реч.

481

УКЛИЈЕШТИТИ (СЕ) — УКЛУПЧИТИ СЕ уклијбштити (се), уклијештим (се), ек. укл&птити (се). уклин м покр. проклетство; обично у изразу: остати, стојати за у к л и н остати, стојати као страшна опомена, да се људи »уклињу«, да се тако што не догоди више. — Од мечета и турске џамије направисмо проклету гомилу, нека стоји за уклин народу. Њег. Није ми жао кору хљеба да дам, дао сам и више — али уклин, и да се по прсту казује! Лал. уклинити, -им сврш. забити, забости, углавити као клин. — Дрвљад уклини између камења. Вуј. ~ се војн. напраеити клин, пробој, продрети, пробити се у борби у противнички фронт. — Непријатељ је поново кренуо у напад и уклинио се до саме Раковице. Дед. В. фиг. Стратегију те борбе, он је окарактерисао као жел»у непријатељске идеологије да се уклини у комунистичку идеологију. НИН 1971. уклинчитн, -им сврш. забити клинцима, укуцати. — Искрпљену стару кожу од одпела уклинчи [обућар] у какав труп: послије теше сјекиром и ствара облик [дрвене] ципеле. Ђон. ~ се забити се, ући (о клинцу). Р-К Реч. уклињање с гл. им. од уклињати (се). уклињати, -њем (дијал. -н>ам) несврш. и уч. према уклети; заклињати. — Но те молим и богом уклињем, пушти мене с миром умријети. НП Вук. ~ се 1. опомињати, памтити нешто као зло, несрећу (која се помиње у клетви, заклињању), бити, служити као опомена људима; исп. уклин. — Остала је прича од старине, с њом се свијет и данас уклиња. Њег. Да нијеси на сугреб стао . . . или о злу чијему вијећао? Кажуј, да те лијечим, да се сутра с тобом не уклиња пук. Љуб. 2. заклињати се. Р-К Реч.; Бен. Рј. уклнње с покр. «. уклин. — Остале би обје за уклиња, свако би на нас пошвувао и од нас очи окренуо. Љуб. укпбнити, уклоним сврш. 1. а. пренестити, склонити са места. — Још раније [су] уклонили све чамце с леве обале Саве. Дед. В. б. учинити да нечега не буде, одстранити. — Тако ћете најсретније уклонити ону запрегу која највише смета успјеху. Богд. 2. склонити, заклонити. — Откуд злато који крова не има, мирна крова да уклони главу. Маж. И. Треба негдје у селу испросити какву појату да уклониш главу. Ђон. 3. избатти, сачувати, спасти. — Е да би нас и бог веселио . . . и од сваке муке уклонио, тешке муке и турачке руке. НП Вук. 31 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

Изр. ~ с пута (с очију) победити, уништити каквог непријатеља; ~ с овога света убити. ~ се 1. склонити се (рд чега), измаћи се, избећи што; сакрити се. — Уклонила се, није могла дуље да издржи. Леск. Ј. Харамбаша замахну и опет, но Крљо се уклони ударцу. Тур. Јован се уклони у врбак, седе у жбун и одлучи да сачека дан. Ћос. Д. 2. склониши се коме, уступити своје место другоме. — Милош решава брзо . . . да Карађорђе има пред њим да се уклони. Јов. С. уклбнљив, -а, -о који се може уклонити, уклоњив. Р-К Реч. укпо&ати (се), -ам (се) несврш. в. уклањати (се). — И још ме је често заклињала да се ником не уклоњам с пута. НП Вук. уклоњ^ње с одстрањење, уклањање. — Послије . . . уклоњења разних потешкоћа добио је Гај коначно дозволу . . . да може издавати политичке новине. Шиш. уклДњив, -а, -о који се може уклонити. Прав. уклопац, -пца м оно што уклапа, укопчава ток чега (електричне струје). — Бакрена жица спојена је преко уклопца с половима галванског чланка. Физ. 2. уклбпити, уклопим сврш. 1. тутнути, ставити (у руку), дати. — Стари ме изведе насамо и уклопи у шаку — десет дуката. Шапч. Уклопи јој у руку кесу пуну златника. Јурк. 2. а. углавити, наместити. — Уклопи довратнике. М-И. б. наћи место, уврстити. — Жао ми је . . . да нисам и њега уклопио као покретача у механизам које новеле. Шкреб. ~ се наћи места, снаћи се, прилагодити се у новој средини, ситуацији. — Његова се мисао уклопила у узрочно-посљедично кретање. Шег. Становништво подељеног Берлина некако се уклопило у своју провизорну судбину. Б 1958. фиг. увући се. — Страх којим се обавијао још више се уклопи у н>. Сим. уклопљавати (се), -бпљавам (се) и уклопљивати (се), -опљујем (се) несврш. и уч. према уклопити (се). уклубак, уклупка м грумен, грумуљица. Р-К Реч. уклупчати се, -ам се и уклупчити се, -им се сврш. савити се у клупче, скупити се, смотати се; помешати се. — Скупио се у наслоњачи, уклупчао се, увукао главу међу рамена. Чипл. У колима некакви рогати предмети . . . се возе, па се уклупчало све са сјеном. Кал. фиг. Онемоћао је некако, а под ложичицом му се уклупчила нелагодност. Рад.

Д.

*

^ ;_• ^ г

- -. к-?к -

482

УКЉАЈИТИ — УКЊИЖЕЊЕ

укљајити, укл>ајим сврш. покр. искривити. — Пас кад га одудари редуша . . . погрби кркачу и укљаји ногу, па се покупи из куће. Ад. укљата ж зоол. в. комарча. — Обноћ ловим рибу . . . удицом зубаце, укљате . . . и капце. Вук Рј.; Бен. Рј. укљаурити, -им сврш. искривитц. — Види како је само укљаурила руку кб каква кљастица. Ћоп. укљева ж зоол. врста слатководне рибе из пор. шарана, укусна меса и издужена тела покривеног сребрнастим љускама, од којих се добиеа вештачки бисер АЉигпиз зсогапга и АЉигпиз МрипсШиз. Вук Рј.; Терм. 4. Изр. ~ сјајна АШигпш 1иск1иб. укљевни, -а, -б који се односи на укљеву: ~ мрежа. Пол. 1960. укљештавати, -ештавам несврш. и уч. према уклијештити и укљештити. укљешт^ње, ек. уклештење. укљ^штити (се), укљештим (се) сврш. некњиж. в. уклештити (се). — Рука му је била укљештена у кошчатој руци старога подворника. Ћос. Б. фиг. Велики страх [од школе] . . . малишана обузме и стегне од главе до пете и укљешти га као грч. Ћоп. укљешћивати (се), -бшћујем (се), ек. уклешћивати (се). укљувак, укљувка м 1. место где је птица кљуеала какеу ,воћку и др. Бак. Реч. 2. фиг. покр. мала количина. — Кад они почну око трпезе замирати, а ви прождрите укљувак прашка, што је у овој . . . кутијици. Љуб. укљувати, укљујем сврш. ударити кљуном,угристи,ујести кљујући; појести кљујући. — [Гуске] мене убога готово укљуваше. Јурк. укљукати, -ам сврш. 1. кљукајући угојити (живину). — Шта мислиш да би стари јео тукца који није укљукан? Бег. Жуте [се] . . . добро укљукане ћурке и гуске. Ранк. 2. забити, забости. Бен. Рј.

укључивати (се), -учујем (се) несврш. и уч. према укључити (се).

Гимназија . . . до укључиво матуре. Обз. 1932. Комисија [је] . . . засједала ондје до укључиво 1. липња. / 1957. укљуЧити, укључим сврш. 1. везатџ, укопчати за ток електричне струје, пустити у рад (неки апарат на електричну струју). — Те . . . ријечи промијениле су читаво његово стање, као да га неко укл>учи за струју. Вуј. Укл>учили смо магнетофон. ВУС 1970. 2. придружити, увести у неки заједнички посао, заједницу. — Видели смо низ предузећа . . . већ готових и укључених у производњу. Пцј. Б р о д . . . . ће већ 1. травња 1961. бити укључен у редовити саобраћај. Вј. 1960. 3. унети, обухватити (плаиом, говором). — Проширили смо план . . . што смо у њега укључили и напад на Лазаревац. Чол. Владика може да исприча целу историју . . . , постанка [манастира] укључивши историјску тачност легенде. Чипл. ~ се придружити се, ућиу неку заједницу. — Био је чудан, тешко му је било укључити се у јединицу, подврћи се дисциплини. Поп. Ј. Укључих се из^иеђу Реље и Свете. Лал. Ја сам се за те акције одмах интересирао и сам се укључио властитим радом. Вј. 1971. укључвик м ел.утикач, направазаукључивање електричне струје. Бен. Рј.; Прав. укључно прил. = укључиво. укметити, -им сврш. I. поставити за кмета, увести у старешинску, кметовску дужност, закметити. 2. учинити спахијским кметовима, довести у феудалну потчињеност властелину. — Турци почеше све силније наваљивати на Ратково да га поработе и укмете. Коч. ~ се 1. постати кмет(сеоски старешина), закметити се. 2. фиг. заузети лепо место у животу, каријери. — И на том острву заборавности, добијеном на мачу гребештаку . . . и овдје се укметио Жидов. Матош. Све се то укметило и понамештало [у државној служби] ка' званице на слави. Срем3. фиг. засести, разузурити се (негде). — Што си се ту поред ватре укметио? Јакш. Ђ. Поред несрећника укметила се сељачка баба. Матош. ^кнути е. хукнути. укнути се, укнем се сврш. покр. угнути се. — Скукуљи се [оболела свиња] ка' пребијена . . . а лубина јој се укне ка' да је сто дана боловала. Рад. Д. укњижавање с гл. им. од укњижавати (се). укшижавати (се), -Ажавам (се) = укњиживати (се) несерш. и уч. према укњижити (се).

укључиво прил. = укључно укључујући, бројећи и оно што је речено као крајње. —

укњижба ж и укњнжбње с књиг. уписивање имовинских права и терета у

укљунути, -нем сврш. укљувати. — Дође кока, укљуну га. Вук Рј. Указа [се] рана . . . мала, као да га је птица укљунула. Вуј. укључбае с пуштање у рад, укопчавање: ~ електричног апарата, <-' електричне струје. укључивање с гл. им. од укључивати (се).

Ј " * Ј УКЊИЖИВ — УКОЛИКО земљишне књиге, интабулација. — Порези нису плаћени већ трећу годину. Осигурани су укњижбом. Мих. у к њ б ж и в , -а, -о који се може укњижити. — Није ли свако рјешење . . . бескрајности једна граница, ситна . . . укњижива. Уј. ук&иживати (се), -ижујем (се) несврш. = укњижавати (се). укњижити, -им сврш. уписати у земљишне књиге, извршити укњижбу. — Дугујете . . . своту која је уз шестпостотне камате укњижена на вашу кућу. Шен. фиг. извојевати, задобити. — Партизан и Хајдук су укњижили . . . по седам бодова. Б 1958. ~ се уписати своје праео својине у земљишне књиге. — Имаде на десетке већ сељака којима се дао властелин ради дугова укњижити. Ђал. Не бацам ја новац тако . . . Взегов дуг прећи ће на ме, а ја ћу се укњижити. Ћип. укњижн&на ж такса за укњижење у зем/шшне књиге. Р-К Реч. укоб м сусрет. — На укоб им голуб лети, мирољубив гост. Јакш. Ђ. укббати, -ам сврш. покр. убити. — Мислите да не хоћаху укобати ме, да су смјели? Мат. укДбити, укобим сврш. сусрести. Вук Рј. Изр. коб у к о б и заст. судбина донесе. — Ако нам коб укоби зло., носит ћу несретну љубав у свом срцу. Шен. ~ се сусрести се. — С лошом се укобио коби. Март;, Вук Рј. укбватв, укујем сврш. 1. а. заковати (у што). — Клинци требају бити потпуно уковани V ђон. Ног. б. заковати металне комаде ноеца и повезати их металном жицом један за други начинивши тако ниску, огрлицу, ђердан. Вук Рј. 2. заковати даску или летву за неки дрвени предмет, зцкуцати, прикуцати гвозденим клинцима, чавлима. — Треба притке . . . уковати летвама. Тод. 3. ист. оковати, приковати (веслача у гали/и). — Кад дође на галију укују га и зајме пут Млетака. Љуб. фиг. заробити. — Ево зле три године да ме несрећа . . . овдје уковала и да ми калуђерски хљеб кроз ноздра скаче. И. 4. поткивсуући коња раиити га, забивши му клинац у месо, повредити. Вук Рј. 5. урезати кујући. — У овој самици Једва је дозвољено имати кашику од алуминијума, па како је Циганин, и чиме, у тешка гвоздена врата уковао своје име? Вуј. Изр. као у к о в а н о чврсто; ~ очи у што загледати се, занети се чиме. укови в. бабини укови. уковбјати, -ам сврш. покр. смршати. — Сва је уковијала, сама кост и кожа. Радул. 31*

483

уковица зк женски накит на глави са укованим новцем(сребрним или златним); ниска од новаца закованих на жицу. — Метну [снахи] преко главе [прекоглавље] и притврди. Са леве и десне стране намести по једну »уковицу« у којима беше по талир . . . а на чело опет »уковицу« са три дуката. Вес; Вук Рј. уковрчати, -ам, укбврчити, -им, уковрџати, -ам и укбврџити, -им сврш. увити у коврче, коерџе, увртети (косу, бркове). — Даде код власуљара уковрчати косу. Шов. [Јан је брке] уковрчио . . . у две сличне коврџице. Дов. ~ сеувити се (у коврче, коврџе). — Руком пригладио . . . косу3 ШТО му се била уковрчила. Бен. По . . . уковрченим брковима лако се могао познати војник. Грол. Коса разбарушена и чисто се уковрџила. Вукић. укодати, укодам сврш. покр. залити, залемити, заКоеати. — Ми ти нијесмо укодали мач у балчаку. Љуб. укбдошити, -им сврш. дати, створити прилику за нешто, удесити, омогућити. Бен. Рј. укожити, -им сврш. повезати књигу у кожу. Бен. Рј. укокатн, укокам сврш. нар. убити. — Смислио је да укока Гаврила чим Милошу очита опело. Ћос. Д. укокбрити, -бкорим сврш. в. укекерити. — Далеко вам вал>а путоват'. Одма', да вас ноћ не у'вати кроз планину! — и Митар укокорио очи. Рад. Д. укокотити се, -бкотим се сврш. 1. одрасти, стати на снагу. — У ово вријеме . . . се преко ноћи укокотили толики који јој отраг неколико година нису били ни до кољена! Цар Е. 2. укрутити се у месту. — Могли сте га ухватити . . . него сте се сви укокотили, па ни да мрднете. Аз. укоктити, -им сврш. в. укекерити. — Скочи на њ [бубан.]. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно [момче] само укокти очима. Глиш. уколачити, -блачим сврш. 1. забезекнути се. Р-К Реч. 2. избечити (рчи). — [Наредник] уколачио очима и не трепље. Јак. укдленчити, -им, ијек. укбљенчити, сврш. покр. уларом сапети (коња) испод колена. Вук Рј. укоп&ко, укопако и ук&лико везн. 1. у поредбеним реченицама, у корелацији с прилогом утолико казује да је оно што се износи главном реченицом сразмерно ономе што је речено зависном р&ченицом; исп. што (II, 2). — Светлост . . . буде ослабл>ена, и то утолико јаче3 уколико је дубина [мора] већа. Петр. М. О томе утолико нема појма, уко-

У К О Л О Т Е Ч И Т И СЕ — У К О П И С Т И Т И СЕ лико не може то себи и другоме разложито казати. Ант. 1. Уколико га пијанство више хватало, све је одрешитије мислио. Рад. Д. 2. у погодбеним реченицама: ако. — Радио је свим силама, уколико му је то званичан посао и канцеларија допуштала, да прва представа [позоришта] испадне што боља. Срем. Мудрац је његов слободан као бог, уколико може бити слободан од свега. Баз, уколбтечити се, -им се сврш. ући у колотечину, колосек, у уобичајени ток живота, правац. — фиг. Познаници и вршњаци били су се ето поженили, оградили за себе, уколотечили. Шим. С. Свадбена поворка . . . се . . . образовала и уколотечила уским ходником. Божић. уколутати се, -ам се сврш. еезати се у коло, у колупг, уплести се. — Врти се с уколутаном змијом узника око кестена. Цес. А.

укопу нас је било мало. Петр. В. фиг. тумсан догађај, мсалост. — Ово нису сватови . . . Ово је укоп! . . . Без свирача и гадљара! Бег. 2. растојање (рд два метра) колико се обично добаци каменом с рамена. — Једном баци, свијема добаци: другом баци те свијех пребаци: два укопа и три мушке педи. НП Вук. 3. ископано место, удубљење укопано у брду. — Улазимо у . . . собу смјештену у једном укопу у брду, који личи на железнички тунел. Вуј. укопавање с гл. им. од укопавати (се). укопавати (се), -бпавам (се) несврш. иуч. према укопати (се). укопај м в. укоп (2). — Све му коњиц на колаче скаче . . . збандачке по три укопаја. НП Вук. укопати, -ам сврш. 1. а. ставити у јаму ископану у земљи и затрпати, закопати. фиг. • Мисли ми . . . навалише одједном — Сачекаше да се оруђе укопа. Вас. фиг. уколутане, испреплетене. Нуш. сакрити, увући. — Човјек укопа уши у укбљенчити, -им, ек. укбленчити. оковратник . . . и покуша да га не слуша. укољица ж и м онај који се радо инати и Бозкић. б. сахранити. — Катица је умрла . . . укопали су је . . . до њене матере. Игњ. завађа с другима, свађалица, убојица. — ВелиНије био на Михајлу [дубровачком гробљу] ке [су] укољице и хрсузи да таквих надалеко откад су му укопали . . . покојну жену. Војн. нема. Ћоп. Укољице устукну, као кокотићи пред домаћином. Гор. 2. саградити ископавши земљу, начинити, укољиштво с убојичка нарав. — [Страх] изградити што испод нивоа околине. — [Гробница] није укопана . . . него је изидана озго. је уливао деци својом снагом и укољиштвом. Нен. Љ. Колона је ишла укопаним путем па Марк. М. је немачка ватра била безопасна. Ћос. Д. укбмити, укомим сврш. покр. управитш 3. војн. утврдити (у рововима). — Треће упутити. — Ај! судбино, ти не судбовала, ноћи укопали су скоро читаву дивизију. јер си на ме укомила јала. Март. Дед. Д. укомпонирати, -онирам и укбмноноИзр. стоји к а о у к о п а н не миче се с вати, -нујем сврш. унети што у какву места, стоји као камен, уметничку целину. — Унутар тог . . . мрамора ~ се 1. војн. утврдити се, направити укомпониране су групе људи. Бат. Детаљи ровове, шанчеве, ушанчити се. — Укопај се! су укомпоновани у фабулу и уносе врло — пренесе се команда. Хорв. Нисмо могли да много животне верности. Глш. отерамо Немце . . . Дубоко су се укопали. уконачбње с долазак, примање, смештање Дед. В. 2. занети се, задубити се у што, на конак. предати се чему. — Водила [је] кућне послове, сва се укопала у њих. Андр. И. Гледао је уконачивање с гл. им. од уконачивати часак . . . одсутним погледом, затим се по(се). ново укопао у новине. Донч. 3. чврсто стати, уконачивати (се), -ачујем (се) несврш. не мицати се. — Што си се тамо укопао? — и уч. према уконачити (се). викне Марунић. Цар Е. Већ лева нога [хоће] укдначити, -им сврш. довести на конак да се укопа где се други корак [у колу] (на стан); доћи на конак, на спавапе, одсести завршио. Чипл. 4. фиг. повући се из јавног негде; примити (кога) на конак (на прено- живота. — Марија Орсола . . . и она се ћиште). — Кад вам по селима уконаче коукопала, да живи за једну једину . . . мисб. заке, тко ће извући батине? Бен. На путу Војн. према Лондону уконачио овдје с двојицом укопација ж нар. в. окупација. — И пријатеља. Креш. ~ се одсести негде, настанити се. — ђед [му се] борио на Мајевици против Швабе, за укопације. Марк. М. Уконачили се и раширили. Нех. укопистити се, -бпистим се сврш. пеј. укбнчати се, -ам се сврш. постати кончав, добити конце, оматорити (о боранији, 1. успротивити се тердоглаво; упорно хтети или тврдити што. — Страхиња се укопистио махунама). Р-К Реч. — неће баш никако да попусти! Глиш. Безукоп и у^соп м 1. погреб, сахрана мртваца. број је такових посуда још у вагонима, али — Укоп Крцунов бјеше у подне. Мат. На се један од њих укопистио да је посуда

485

УКОПИТИТИ — УКОРАЧИТИ његова. Цес. А. 2. (на кога) окомити се. — А шта сте се ви укопистили на мене са тим вашим краљем [при картању]! Вин. Гле, гле, газдарице, како се укопистила и ускричала на ме. Ков. А. укбпитити, -им сврш. притиснути у земљу, као да су укопана (копита коњсС), укопати ноге, чврсто стати. — Све четири ноге [би] чврсто укопитила у земљу. Креш. I—> се стати као да су копита укопана у земљу, чврсто стати (о коњу). — Ждријебац се укопитио, подигао главу и стао да слуша. Шимун. фиг. Сав свој бијес [Мађар] на ове краје рига5 укопитив се међ' староседеоцима. Марк. Ф. укопиште с место за сахрањивање мртвих, гробље. — Она почива у нашем малом укопишту. Креш.; Р-К Реч. укбпнети, -ни, ијек. укопњети, сврш. отоппти се, окопнети (р снегу). — Усови са Ливана кад укопне на врх брега, те кедрове збришу луге под навалом силна снега. Кост. Л. укопни, -а, -5 који се односи на укоп, погребни. — Од колијевке до укопне мотике — човјек се сузом брани од грдне жалости и страве смртне. Вукое. То ми је знаш [новац] за покров и за смртно — укопно руво. Ћоп. укопник м 1. гробар. — О сватови, моји укопници, копајте ме близу Мате мога! НПХ. Њих тројица укопника дају се на посао. Пав. 2. учесник у пратњи при укопу мртвога. — У сумраку враћали се укопници домовима. Гор. Чича Марко ју лијепо сахранио и укопиике . . . погостио. Ивак. укопнина и укопн&на ж 1. погребни трошак, такса за укоп, за сахрану. Вук Рј. 2. покојниково оружје и друге ствари сахрањене с њим. — [Људи] уз своје мртве додају разноврсне прилошке од оружја . . . Оваквих је укопнина нахођено по свима гробницама каменога доба. Жуј. укопница ж 1. учесница на укопу, сахрани. — Рок је био божји угодник! — закључе на спроводу укопнице. Гор. 2. у изразу: ј ама ~ рака. — Копа јаме укопнице у гробљу. Креш. 3. укоп, дан сахране. — Братски [јој је] олелекао мужа и на укопници за.цијели тај дан остао код ње у кући. Лоп. 4.укопна кошуљау коју облаче мртваца. Вук Рј. укдпн.ети, -ни, ек. укбпнети. укбпце прил. усусрет, против кога, нападајући у лице; исп. укобити се. — Укопце трчи као зоља. Вук Рј. укопчавање с гл. им. од укопчавати (се)укопчавати (се), -опчавам (се) несерш. и уч. према укопчати (се).

укбпчати, -ам сврш. 1. а. спојити, укључити,

прикључити.

—

Требало

је

...

извући радио апарат и укопчати га за електричну инсталацију. Јак. фиг. Ми ћемо се смијати и његовим законима, у које је . . . укопчао своју слободу. Мих. б. сапети копчама. Шкаљ. 2. привезати, осигурати. — Извадио ланац и укопчао га [бицикл] катанцем. Бар. 3. фиг. разг. схватити, разумети, разабрати. — Узалудно се трудила да слушно укопча какве друге шумове. Божић. ~ се спојити се, ући у неку целину, средину, укључити се. — Чим се постави улична мрежа, овај мали водовод . . . би се укопчао у . . . пумпну станицу. Пол. 1950. фиг. Доживљавао сам јасно вријеме у којему је био укопчан . . . и овај исјечак мога послијеподнева. Шег. укор и укор м 1. опомена због погрешке, замерка, прекор, пршовор. — Опростите што морам ваш комплимент да разумем као укор. Лаз. Л. У несрећи не има времена укору. Шен. 2. адм. најнижа дисциплинска казна (у школи или у служби). — Кажњен [је] укором наставничког збора. Гор. [Надзорна власт] добила је право да их [кметове] за мање погрешке кажњава укором или Ј новчано. Јов. С. 1 укоравање с гл. им. од укоравати1. укоравање 2 с гл. им. од укоравати^. укораватп 1 , -оравам несерш. и уч. према укдрити. укоравати 2 , -бравам несврш. и уч. према укорити. укорак прил. 1. војн. корачајући сложно, у истом ритму. — Петровић и Вајкић пођоше укорак. Ћос. Б. 2. фиг. сложно, не заостајући, не одвајајући се, напоредо. — Саобраћај . . . и туризам ићи ће укорак са цјелокупним привредним развојем. Вј. 1960. Та огромна снага не иде укорак с решавањем проблема комуне. Б 1958. укоран и укоран, -рна, -рно 1. који у себи садржи, показује укор. — Слао нам укорна писма. Наз. Бјежаше од строгог и укорног погледа старога свекра. Шимун. 2. који је под срамотом. — Боље једном поштено умријети, но укоран на св'јету живјети. Вук Рј. укораћити се, -ораћим се сврш. покр. укочити се. — Онако укораћену [девојку] обухвате је хајдуци . . . пак је пренесу. Љуб. укорачивати, -ачујем несврш. иуч. према укорачити. укорачити, -брачим сврш. ући, ступити у нешто. — Таман он укорачи [у хан], а иза хана се појави Дева. Вес. И за пријашње владе никад није укорачио у суд. Мул.

486

УКОРБА — УКОСИТИ СЕ

укорба ж в. укор. — Наопак' се од укорбе нађе. Вук Рј. То му је била највећа укорба од предстојника. Ћор. укор^нити, -бреним, ијек. укоријенити, сврш. учинити да се нешто учерсти, да пусти корен, да постане блиско, учврстити. — Те песме [Змајеве] прве [су] у многоме од нас укорениле смисао за добро. Богдан. ~ се 1. пустити корен, примити се (о дрвету). — Кад се једном [дрво] добро укоренило, оно се тако јако столича да од . . . једног дрвцета кроз десетину година читава шумица постаје. Панч. фиг. ухватити се чврсто (да се не може ишчупати). — Ноге им [пољским радницима] сваким кораком хватају корен и чупају се из тла, да се наново укорене. Поп. Ј. 2. дубоко се усадити (о навикама). — Немар је узроком да се врло брзо развију антисоцијалне навике, 1ЈОЈе ће у каснијој доби бити превише укоријењене. Мј. 1926. Ристићеви другови били су националисти са старом укорењеном мржњом и неповерењем према Аустрији. Јов. С.

рити (коме што).— Мати [иаиђе] пред њега да га укори. Мул.\ Вук Рј. ~ се повр. — Скрене у двориште, укоривши се, какав ли је човјек, те си рода још походио није. Леск. Ј. укорити, -им сврш. а. израдити, начинити корице за нож. Вук Рј. 6. укоричити (књигу). — Носи . . . књижетине, све укорене у бивољу кожу. Глиш. укоритити, -им сврш. необ. удесити (о гласу), доеести у сагласност, ускладити с чим. — Узе гусле . . . превлачи ситно по струњи, а грло укоритио, па мисли чојек: не пјева већ заједно са струњом плаче, јеца и цвили. Коч. укоричавати, -ичавам и укоричиватн, -Ачујем несврш. и уч. према укоричити. укбричити и укоричити, -им сврш. 1. повезати, увезати, ставити у корице (књигу и сл.~). — Замолио га [је] да му књигу укоричи. Јак. Извади из ормара . . . укоричену биљежницу. Пае. 2. обавити дршку од ножа каквим корицама. — Угледа подужи нож чудно укоричен у седеф и сребро. Грол. укорењавање, ијек. укорјењавање, с гл. укорјењ-, ек. укорењ-. им. од укорењавати (се). укорјепљивати се, -епљујем се, екукорењавати (се), -ењавам (се), ијек. укорјењавати (се) = укорењивати (се) не- укорепљивати се. сврш. и уч. према укоренити (се). укбрљив, -а, -о који изражава укор. — укорењеност, -ости, ијек. укбријење- Гласом је желио да буде другарски укорЉИВЈ упозорл.ив. Божић. нбст, ж особина онога што је укорењено. Р-К Реч. укбрно и укорно прил. с прекором, укорењбње, ијек. укорјењење3 с пуштање прекорно, прекоравајући. — Погледах слику корена, довођење у стање укорењености. Р-К . . . Боже како ме укорно гледа! Маж. Ф. Сит срећу, синко, не улови, — одврати му Реч. Негосав укорно. Рад. Д. укорењивање, ијек. укорјењивање, с гл. укоровити се, -им се сврш. зарасти у им. од укорењивати (се). коров. — Укоровљено, утрњено семе у укорењивати (се), -ењујем (се), ијекуродици угуши се силној. Кош. укорјењивати (се)3 несврш. = укорењавати (се). укбружити се, -им се сврш. добити укор^пити се, -орепим се, ијек. укорије- дебелу кору. — Над њим су сад лиснати укопити се, сврш. постати као кора, окорети, ружени храстови. Божић. стврднути се (о хлебу); добити кору по поврукосеро прил. необ. укосо гледајући, шини, скорети се, отврднути. — фиг. Ко попреко. — Одступа Модшр иза жене и би све то открио . . . испод оних. . . укоријепзрика у таста укосеро. Каш. љених »корпелина« [корсета]. Војн. укосирити, -бсирим сврш. укосити, исукорепљивати се, -епљујем се, ијекукорјеговивати се несврш. и уч. према уко- кривити. — Носећ торбу, главу би мало укосирила. Берт. репити се. укбсити 1 укосим сврш. 1. наместитн, укбрети (се), укорим (се) сврш. в. укоуправити, ставити укосо, накриво, искририти (се). — Јасна [га] за његов нечувен повити. — Главу је малко укосила, као да ступак, није ни речју укорела. Ћос. Б, укоријбнити (се), -бријеним (се), ек- ослушкује. Андр. И. Укоси очи на Николетину. Ћоп. 2. поћи укосо. — Беше . . . јасно укоренити (се). да су волови укосили, и да трзају лево. Сек. укбријешенбст, -ости, ек. укбрењенбст•—• с е 1. нагнути сеу страну, поставити се укоријбпити се, -бријепим се, ек. уко- косо. — Фра Марко се мораде добро и сагр&гати се. нути и укосити док уђе [кроз врата]. Андр. И. Преко чела се укосио један влажан чуукбрити, укорим сврш. учинити (коме) перак. Чипл. 2,задрхтати, заболети. — Кад прекор, прекорити (кога), замерити, пригово-

УКОСИТИ — УКОЧИТИ

487

смрзнути се од хладноће, студени, скочањити се. — Узме дугачку чакл>у и скупља модре укочањене војничке лешине. Вас. Треба . . . да протрл>амо укочањене нам прсте. Богдан. укочен, -а, -о 1. трп. прид. од укочити (се). 2. а. крут, укрућен (о држању). — Изгубио ју је [лисницу] неки високи . . . укочени лорд. Кол. 6. суеише званичан, строг, формалистички, сав од круте дисциплине. — [Сремац] има . . . мржњу . . . на све људе педантне, званичне, укочене. Скерл. Прописи су дворски укочени. Нех. укочбнац, -нца м необ. човек укоченог> крутог дрокања. — Ја не распознајем коњаничког официра од полицајног — мени је сваки укоченац сумњив! Маж. Ф. укочено прил. 1. не трепћући, гледајући у једном истом правцу. — Укочено гледа једним правцем. Том. По читаве часове сјеђаше . . . гледајући укочено у какву стварчицу. Мат. 2. непомично, без покрета. — Слепи седе укочено, као да су од камена. Рист. Играчи који стоје укочено . . . неће увијек успјети да изведу правилно ударац. Хок. укоченост, -осжи ж 1. а. укрућеност мишића (од дугог седења итд.). — Морао је неколико пута око кола . . . протрчати да га укоченост мине. Ђал. [Нога] му је трнула од укочености. Вуков. б. укрућеност; фиг. неосетљивост, обамрлост. — Мртвачка укоченост сапела му је и дух и тијело. Коз. Ј. укотвљ&вати (се), -6твл>авам (се) и укотвљивати (се), -отвљујем (се) несврш. 2. мртвило, одсуство живота и живости. — Каогод отоич што беше пала у чаму и и уч. према укотвити (се). укбтити, укотим сврш. окотити. — укоченост, тако сад заплива . . . у сузама. Вес. 3. одсуство природности, изразитости. Дође тако човјеку . . . да прокуне: мајку — Забава би морала бити срдачна, без приму милу, што ме укоти скота! Кашт. ~ се накотити се, запатити се, размно- сил>ене укочености. Кум. Оно што су они [академичари] називали племенитост и дожити се. — Бијеле ваши . . . укотиле су се стојанство књижевног језика . . . у ствари у свим рубовима логорских дроњака. Ђон. [је] било његово сиромаштво и укоченост. укотрљавање с гл. им. од укотрљавати Прод. (се). укочити, укочим сврш. 1. онемогућити укотрљавати (се), -рљавам (се) несврш. окретање точка на неком возилу; пустити у и уч. према укотрљати (се). дејство, притиснути кочницу, закочити. — укотрљати, -отрљам и укотрљати, -ам Велика низбрдица, те се суљају возови, иако сврш. убацити нешто што се котрља, коукочени. Јак. 2. стегнути, укрутитџ мишитрљајући га. ће; одузети способност кретања. — Укочи ~ се ући котрљајући се. — У двориште рамена, спусти руке низ тијело. Војн. Нека се укотрљају каруце. Поп. Ј. промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву укотуратн се, -ам се и укотурити се, страну. Лаз. Л. 3. задр-жати, успорити, пре-бтурим се сврш. савити (се) у котур. — кинути какву делатност, акцију. — Штрајк Загрејао се ваздух, омекнуо восак, па се [лучких радника] ће знатно укочити утовар свећице понагињале . . . укотурале. Сек. и истовар бродова. Обз. 1932. То је укочило Укотурена, лежала је. Кош. читаву . . . операцију. Дед. В. 4. учинити непомичним (као последица каквог изненадног укочанити се, -очаним се и укочашнти душевног стања). — Тај је глас укочи, скасе, -бчањим се сврш. а. укочити се, стати мени. Вес. Све те гласове је ућуткала и све мирно као кип. — Фратри . . . видећи фра Брну, укочањише се пред олтарима. Мат. 6. покрете укочила експлозија. Андр. И. 5. укочити се (о телу мртвога); укрутити се, управити нетремице поглед, очи (на кога, у

дјевојка угледа га мртва: срце јо) се одмах укосило. Ботић. 2 укбсити , укосим сврш. 1. накосити. — — Доспјели су да до јутра покосе толико колико би два косца укосила косећи цијелу ноћ. Тур. 2. од суседне ливаде нешшо тправе покосипги, закдситпи2 (2). Вук Рј. укосник м 1. украсни чешаљ. — [Глазбило] је било . . . удешено од чешља укосника. Креш. 2. мн. ланчић са нанизаним новцем или бисером као украс у коси на глави. Вук Рј. укосница 1 ж двокрака игла којом жене причвршћују косу. — Почела [је] извлачити укоснице из косе. Торб. Коса је на челу била придржана гвозденом искривљеном укосницом. Макс. укосница 2 ж ливада (за кошење). Р-К Реч. укосо прил. у спграну, у косом правцу, постранце. — Грабећи укосо спорим се корацима одвукла. Јел. [Лишће] је укосо падало на земљу. Лал. укбтвити (се), укотвим (се) сврш. спустити котву на дно, усидрити (о лађи). — Неколико је лађица било укотвљено уз обалу. Вј. 1960. Наша лађа је лагано ушла у затон Крфа и ту се укотвила. Дуч. фиг. Пиквик се укотвио у осамљеној дражици. Креги. укотвљавање с гл. им. од укотвљавати

488

УКОШАВАЊЕ — УКРАТИТИ

не би ни толико жестила као кад јој тко што). — Подиже главу и укочи свој поглед на Коломбу. Грол. Укочи поглед у тле. Водн. украдне коку. Киш. ~ се 1. зауставити се у кретању, у обрукрај и украј (или ненаглашено) предл. тању, у раду, у развитку. — Укочено срце с ген. поред, код, крај. — Журно претражују . . . затворена оба ока. Змај. Метак је пого- . . . грмове украј цесте. Гор. До мало пре дио у жицу, искривио је, точак се укочио пушио је овде украј ватре. Јакш. Ђ. и скела је застала. Дед. В. Под притиском Изр. ни ~ памети (бити) не досећати . . . даље усавршавање је . . . укочено. Пед. се. 2. а. изгубити способност кретања као поукрајити, -им сврш. пристати уз крај, следица каквог психичког стања (страха и сл.), укрутити се, не мицати се, не покретати уз обалу. — Украјили смо били сплав у се. — Тако се Рачић укочио, стао на три беспуће кањона Дрине. НИН 1959. украс м оно што служи заулепшаеање или корака у позор. Крл. Фења . . . се укочила од страха. Л-К. Уз њу су дјеца укочена у украшаеање, накит. — Ланац [је] са лепим украсом на крају. Ранк. фиг. Те птичице новом руху. Мих. фиг. Како му је дух укомале украс [су] твоје круне. Митр. чен и непокретан пред школском плочом. Новак. Шта сте се укочили, па мудрујете Изр. п е с н и ч к и , с т и л с к и украси само о књигама. Петр. В. б. мед. изгубити поет. фигуре којима стил добива више сликомогућност покретања (р појединим удовима), витости, живтисности и изражајности. бити парализоеан, одузети се. — У Малој украсан, -сна, -сно в. украсни. Русији сељаци, кад се коме укочи рука . . . накупе пун рукав мрави, па вежу. Нен. Љ. украсити, украсим сврш. дати чему З.-загледати се нетремицеу што, гледати само леп изглед, учинити лепшим, улепшати, науједну тачку; постати непомичан, без израза китити, уресити; послужити као украсни (р очима, погледу). — За њим се сви погледи предмет, као украс. — Балкон су украсили укочише. Матош. Стиснутих усана, уко- цвијећем. Вј. 1971. фиг. учинити пунијим, чена погледа . . . промакоше војници. Јак. богатијим по смислу, садржају. — Отимали 4. постати хладан и укрућен (р мртвацу). — су се око њега да им појавом и појањем украУмрла је сирота . . . нађем [је], укочила се си двор. Чипл. Ово што ти досад рекох, већ. Вес. науке су, да украсе душу. Вел. ~ се улепшати себе. — Ала сам ти се укошавање 1 с гл. им. од укошавати1 украсио! Шапч. Природа не ускраћује рас(се). кошне могућности да се [пјесници] лирски укошавање 2 с гл. им. од укошавати2. украсе. Уј. укошавати 1 (се), -бшавам (се) несврш. и украсни, -а, -5 који служи као украс. — 1 уч. према укосити (се). Обучени су били у тешке капуте с великим 2 укошавати , -бшавам несврш. и уч. украсним сребрним пуцетима. Кос. У тој према укосити*. земљи [је] узгојено много . . . украсног биља. НЕ. укошено прил. укосо. — Коњ корача ситно, стално укошено. Ћос. Д. украсти, -адем (аор. 2. и 3. л. украде) сврш. извршити крађу, кришом присвојити укошкати, -ам сврш. утерати и везати заједно у јарам (волове). — Укошка у кола туђу стеар. — Читав сат . . . тјераху их њега [Сивоњу] и његовог друга Галоњу, без милосрђа, као што се тјерају украдени . . . волови. Кол. натовари на кола . . . врљике. Дом. ~ се 1. а. извући се неприметно, тајно, укошњак м в. укосник (2). Павл. искрасти се. — Мати се . . . украла на часак укбштац прил. у изразу: у х в а т и т и се, из кухиње. Новак. Украдох се од дружине и хватати се ~ почети, почињати се рвати, ево ме опет код тебе. Шант. б. фиг. случајно промаћи, провући се, поткрасти се. — Трудио гушати, тући; почети, почињати одлучну борбу. — Кад је он покушао силом, она се [сам] се свуда да кажем истину, а ако се — ухватила с њим укоштац. Чол. Ријеч »фило- буде што украло, то је било . . . из незнања, или по слабости људској. Вук. 2. у$ући се, зоф« значила је у то вријеме . . . активног човјека који се ухватио укоштац с тадашњом ући. — Како ми се та лисица знала украсти праксом. Ант. 1. Хватао се укоштац с нај- у срце! Ков. А. тежим проблемима људске мисли. Ж 1955. укратити, укратим сврш. 1. скратити. Вук Рј. 2.одузети, лишити чега,ускратити(2). украда ж в. крађа. Р-К Реч. — Љута зима [нам] украти то уживање [клиукрадати се, украдам се несврш. и уч. зање]. Шапч. Ако му хтеднеш, Господе, према украсти се. живот укратити, онда одузми мени најпре! украднути, -нем сврш. в. украсти. — Вес. Он је повратка дан укратио самоме Кад би јој ткогод украо Сиду, можда се теби. М-И.

УКРАТКО — УКРИВИТИ **• укратко и укратко прил. а. у неколико речи. — Приповједих јој укратко како сам изнио главу. Шен. Наредник му је укратко објаснио. Чол. б. кратко, просто речено, једном речи. — Он укратко, тежи за онаквом влашћу какву су некада имали римски цареви. Пов. 2. Дакле, укратко, . . . око куће Које Тадића држе [се] сваке ноћи оргије. Мил. В. украће прил. краће. — Мустафа-пашини пријатељи или — како се онда украће звало — султански, царски или добри Турци изгубили [су] вођење устанка. Нов. украћб&е с скраћење, лишење. Р-К Реч. украћивање с гл. им. од украћивати. украћбватн, -аћујем несврш. и уч. према укратити. украшавалац, -аоца м онај који украшава. Р-К Реч. украшавалица ж жена украшаеалац. Р-К Реч. украшавање с гл. им. од украшавати (е»). украшавата (се), -ашавам (се) = украшивати (се) несврш. иуч. премаукрасити(се). украшај м песн. украс. — Т и у гробу лежиш онде тавном, украшај је покривало тавно, нада травом један крстић мали. Радич. украшеност, -ости ж особина или стање онога што је украшено, накиШност. украш&ње сј)овођењеу стање украшености. Р-К Реч. украшивање с гл. им. од украшивати

489

укр&пилац, -иоца м (ек. и ијек.) онај који крепи, подиже дух. — [Горски вијенац је] укрепилац клонулих. Прод. укр&шти, укрепим, ијек. укриј&шти, сврш. оснажити, ојачати, помоћи неком да што издржи, подржати, учврстити. — У том га јоште укријепи надошли Смиљанић који такођер не бијаше за Јеленчићев приједлог. Ђал. Желио бих . . . да радимо . . . како би Хрватску и Србију у снази и слози укријепили. Павл. ~ се добити снагу, оснажити се, учврстити се. — Нит извора . . . ни птичица, ни песама лепи' да уморно срце се укрепи. Радич. Дјевојка . . . укријепи се још у својој тврдој одлуци. Шен. укрепљавање с гл. им. од укрепљавати

укрепљавати (се), -&пљавам (се) (ек. и ијек.) = укрепљивати (се) несврш. и уч. према укрепити (се). укрепљ&ње с (ек. и ијек.) добивање у снази, оснажење, ојачање. Р-К Реч. укрепљбвање с гл. им. од укрепљивати (се). укрепљивати (се), -&пл>ујем (се) (ек. и ијек.) несврш. = укрепљавати (се). укресавати, -бсавам = укресивати несврш. и уч. према укресати. укр&сати, укрешем сврш. 1. избити искру ударом о крежн, запалити (ватру, шибицу, бомбу и сл.). — Укреше ватре да запали лулу. Јурк. Укреса шибицу и припали [цигарету]. Неим. Бљеснула је муња и укресала гром. Вуј. Ако ви смете да их [бомбе] укрешете, ја ћу одмах да их поједем. Ћос. Д. 2. украшбвати (се), -ашујем (се) несврш. испалити, опалити. — Укреса метком у суву = украшавати (се). трулину посуту барутом. Лал. 3. фиг. запаукрашАвач, -ача м онај који украшује; лити, учинити да засветли, да се зажари декоратер. — О украшивачима, професионал- (о очима), пробудити. — Пуцњи . . . разигним декоратерима, требало би у нашој раше се у Николи, укресаше му очи. Ћос. Д. културној средини говорити с више пијеНису ни умели ни хтели укресати искру тета. Вј. 1970. поноса и достојанства у прсима у којима је укрвавити, укрвавим сврш. окрвавити, она очајавала. Прод. 4. (кога) нар. на месту закрвашти. Р-К Реч. убити, усмртити; исп. укрхати. 5. убрати, ~ се запрљати се, умазати се крвљу, одсећи, откинути (нпр. листоее купуса, лукоеа постати крвав (нпр. очи). — Погледаше се пера и сл.). Вук Рј. . . . укрвављеним очима. Божић.; Р-К Реч. укресивати, укрбсујем несврш. = укреукрвнна ж необ. оно штоје некоме ушло савати. у крв, постало његова навика. — Сваки се укреснутн, -нем сврш. в. укресати. — грађанин . . . у неприлици одриче своје Укреснуо [је] жигицу да запали лулу. Кум. нарави и својих укрвина. Божић. укрвити се, -и се сврш. ући у крв (коме), укрбвање с гл. им. од укривати (се). постати чија навика. — Света дужност укривати (се), укривам (се) несврш. и уч. обећања мога, која се је са мном укрвила, у према укрити (се). мом срцу ватру успаљује. Прер. Заволели смо сви Топчидер. Пут до горе просто нам укривити, укривим сврш. искривити, се укрвио. Сек. наместити, поставити (што) укриво, укосо. — Главу малко укриви. Берт. Доста је укрдити, -им сврш. покр. скупити (нпр. тешко . . . да укриви танак врат. Кик. ) у крдо, стадо. Вук Рј.

490

УКРИВЉАВАЊЕ — УКРСТАРИТИ

~ се стати укриво, укосо; аскривити се. — Двије . . . сабље димискије . . . су се са сваке стране једнако укривиле. Огр. Нос као да јој се укривио. Божић. укривљавање с гл. им. од укривљавати укривљаватп (се), -ивљавам (се) = укривљивати (се) несерш. и уч. према укривити (се). укривљбње с прелазак у стање искривљености. Бак. Реч. укривљнвање с гл. им. од укривљивати (се). укривљивати (се), -ивљујем (се) несврш. = укривљавати (се). укриво прил. кривим правцем, иакривљено, накриво, косо, у страну. — Лопта . . . некако укриво одскаче од земље. Срем. Укриво се вежу кравате у журби. Крл. укривуд прил. укриео. Р-К Реч. у к р и ж и у к р и ж прил. крижајући се, унакрст. укриј^пити (се), укријепим (се), ек. укрепити (се). укрити, укријем сврш. а. сакрити, склонити. — Нисмо дошли да течемо благо . . . већ оружја да се наносимо и да живе укријемо главе. Март. Излазићемо . . . али само када пада снијег, да укрије трагове. Лал. б. покрити, затрпати. — Ако је у доба кад носе јаја лепо време, лептирице укрију добро и високо на воћки сва јаја. Тод. •—• с е

а.

сакрити

се,

склонити

се.

—

Молио [је] бога да до ње [ватре] не дође и да он остане овако . . . укривен у својој логи. Ћоп. б. прокрасти се. — Укрише се у гору зелену, те кроз лишће и зелену траву укрише се путем странпутице. НП Вук. в. покрити се добро (нпр. хаљинама). Вук Рј. укркити, -им сврш. упртити, узети кога на леђа, понети кога на кркачи. — Отац тада укрки дијете, па брже боље с њиме у болницу. Креш. укрљ^штити, укрљештим сврш.упрети, уетремити (очи) у неког. — [Врачара] само укрљешти своје зелене очи у њу. Вес. укрмачити, -им сврш. покрмачити, пшиући мастилом умрљати. Р-К Реч, укрмнти, укрлтм сврш. пом. управити лађу према ветру. Деан. Рј. укрмити се, укрмим се сврш. 1. угојити се. — Укрмљени људи нека таљиге вуку. Мџж. Ф. 2. накупити се; упупшти се куда. — Ма се силна укрмила војска. Март. укроп м и укропина ж кључала вода. Бен. Рј.; Деан. Рј. укрбтилац, -иоца м = укротитељ онај који кроти (абично дивље животиње).

укрбтилачки, -а, -о који се односи на укротиоце. укрбтилица ж 8. укротитељка. Р-К Реч. укрбтитељ м = укротилац. — Захваљујући . . . интервенцији укротитеља, берберин је извукао живу главу. Пол. 1958. фиг. Ја цар нисам него укротитељ звери. Бој. укротитељка ж жена укротитељ. укрбтити, укротим сврш. умирити, учинити кротким, мирним и послушним (обично дивље животиње), припитомити. — [Био }е] као укроћен млади лав. Кол. Пограбите га, па опре л ' се — ма стајало га главе — укротите га! Богд. фиг. Према Калкићу није могао укротити свој . . . језик. Божић. ~ се умирити се, смирити се. — Сељаци из околине тужили је . . . али је добила процес . . . Сељаци се укротише и упреподобише. Сек. Устане одлучно, али се укроти у пристојност. Кал. укрбтљив, -а, -о који се може укротити. Р-К Реч. укрбтљивост, -ости ж особина онога који је укротљив, који се може укротити. Р-К Реч. укроћава&е с гл. им. од укроћавати (се). укроћавати (се), -бћавам (се) = укроћивати (се) несврш. и уч. према укротити (се). укроћено прил. мирно, смирено. — Ишла [је] чврсто и укроћено према благоваоници. Сим. укроћенбст, -ости ж стање онога који је укроћен. укроћ^ње с довођење у стање укроћеиости. укроћивање с гл. им. од укроћивати (се). укроћивати (се), -оћујем (се) несврш. = укроћавати (се). укрбчити, укрочим сврш. ући, укорачити. — Полако одгурну капију и укрочи. Сиј. укрпатн, -ам сврш. закрпати. ~ се пришити себи закрпу. — фиг. Твоја ће брига бити, Јанко, да се који укрпа, ма и не имао вотума, ако би дошло до тијесна. Шен. уКрпити, -им сврш. закрпити. Р-К Реч. укрсник м 1. кончаница,укрштени конци. Р-К Реч. 2. унакрсни шае. Деан. Рј. укрсница ж раскрсница, раскршће. Р-К Реч. укрстаритн, -рстарим сврш. почети крстарити, ходати. — Укрстарио Истром тражећи помоћи за откуп оног парчета дједовине своје. Цар Е.

УКРСТИТИ— УКРУЋЕНОСТ укрстити, укрстим сврш. 1. ставити, наместити унакрст. — Дјечак . . . преко груди укрстио реденике. Чол. Укрсти ђакон нараменик преко прса. Крањч. Стј. фиг. Укрстише разговор два тешка митраљеза. Лал. 2. заокупити, почети се појављивати

491

укрутити, укрутим сврш. 1. а. учинити крутим, затегнути, стегнути (мишиће). — Укрути ту . . . мишицу, ведро од себе, ето си се сва исполивала. Сек. Милки мисли укрутиле лице; иза сваког смијешка нагло се навлачи тврд израз. Кал, б.управити {очи, (са две или више страна). •—• Оне [муње] поглед). — Скрстивши руке, укрути очи у са свих укрстиле страна. Радич, О, л>уди, нас. Цар М. 2. заузети крут став, стати ово укрстило са обадвије стране, па не да мирно, зауставити. — Па одиста побјегнути ока отворити. Коч. 3. биол. спојити две ћаше, ал' му жао Шаруне ђевојке, па укрути различите животињске врсте или биљке при 'себе и дорина, стиже Чекмен на коњу зеразмножавању: ~ расе. Деан. Рј. кану. НП Вук. 3. замрзнути, стегнути (р мразу). — Студени вјетар . . . мразним својим Изр. ~ м а ч е в е сукобити се; •—• очи дахом укрутио довршје земље. Том. (очима) гледати разроко (о пијаном или о болесном човеку); у к р с т и т и п о г л е д е 1) ~ се 1. стврднути се, постати крут, погледати у исти махједан другог; 2) љутито несавитљив. — [Књига] је била укрућена од се погледати; у к р ш т е н е речи в. уз реч туткала и тешко се отварала. Андр. И. (изр.~). Дјевојчица у укрућеној ружичастој хаљини ушла [је] унутра. Торб. 2. а. укочити се (о ~ се 1. стати попреко,један преко другог мишићима, жилама). — Дувзла је ужасна у облику крста. — Гдје су се двије косе промаја и . . . жиле ми се на врату укрутиле. укрстиле, ето ти четири земље. Јурк. Ту је Нуш. Од невоља задњих година кнез се место где се железна змија са друмом укрстила. Чипл. 2. сукобити се, срести се. — Иван укрутио сасвим. Нех. б. изгубити гипСамо су се очи оца и матере престрашено и кост. — Пред старост, када му се укрутише кости . . . задеси га несрећа. Гор. 3. укочити срдито укрстиле. Петр. В. Почеше да гађају некога иза ограде. Пуцњава се укрсти. се (2а), стати мирно, не мичући се (често од страха). — Деца се уплашише од њеног Лал. 3. срести се и проћи један крај другога у супротном пртцу, мимоићи се. — На једној строгог израза и тона, па се свако укрутило, . . . постаји укрстише се са једним возом гледа је право у очи и не трепће. Ранк. Стајао је као кип и блијед и укрућен пред који је вукао топове. Ћос. Б. 4. појавити се бројним старјешинама. Јел. 4. постати звау великом миоштву, изукрштати се. — Хиничан, држати се хладно, укочено, направити л>адама мисли укрстило се у оној јадној се вамсан. -— Има појединаца који се укруте глави. Вес. од сувише развијеног поноса и мушкости. Изр. у к р ш т е н с л и к поет. кад се сликују или римују речи на крају првог и трећег, Цвиј. Мало касније покаже се говорник; другог и четвртог стиха (абаб). Терм. 2. укрућени стари господин. Донч. укртити Ссе), -и (се) сврш. сазрети, укрутљив, -а, -о који се може укрутиШш устојати се (о пићу, воћу}. — Најрадије [се] Р-К Реч. једе [плод дуњеЈ . . . Кад укрти, што бива укруто прил. у изразу: држи се ~ после дужег стајања. Тод. Наточи . . . оне гшзи се, бој се од оног што Не те снаћи. — Кад исте укрћене кристалне шљивовице. Ранк_ треба да се састанемо . . . ради каквог договора . . . [биров] обзнани народу . . . И укруг прил. уоколо, около. — [ГледаЈ онда само немој доћи, па се држи укрутск Сремце . . . који су се око њега укруг били скупили. Аш. Бесциљно је ишао укруг око Дес. варошице. Вуј. укрућ^нко м човек који се држи укрућеио. укрупно прил. 1. у крупном новцу, уцело. Р-К Реч. — Под капом ми бијаше пет банки укрупно. укрућено прил. круто, укочено. — ТруСиј. 2.у главним цртама. — Од хронолошког дећи се да не изгледа пијан, укрућено је реда задржао [је уредник] само укрупно пролазио преко дворишта. Ћоп. Играчи који изведену поделу на три доба. Ант. 2. 3. стоје укочено и укрућено неће увијек успјети у већој мери, много, јако. — За све вријеме да изведу правтслно ударац. Хок. заједничког им живота нису се укрупно укрућеност, -ости ж 1. згрченост (мисвађали ни разилазили. Радул. шића),узетост. — Такав снажан и форсиран укрупњ&вање е гл. им. од укрупњавати рад у већини случајева доводи до . . . укрусе. — У свим републикама се настоји на ћености цијелог мишићног апарата. Атл. окупљању и, како се то у последње време 2. извештаченост, укочено држање. — Ријетко говори — укрупњаваа>у. НИН 1970. риу] полази за руком да се отме укрућеиости укрулн>Авати се, -упњавам се несврш. клишеја и да се . . . пробије до сретнијег неол. постајати крупнији, већи (о земљишним израза. Комб. Често код људи преовлађује поседима, о предузећима). В. пр. уз гл. им. озбиљност до укрућености, и она је била укрупњавање. сметња да се развију шала и хумор. Цвиј.

492

УКРУЋЕЊЕ — УКУВАТИ СЕ

за укрштајем. Мат. У мени има нешто још неуравнотежено . . . Ја сам укрштај раса. Сек. укрштајни, -а, -б који се односи на укрштај, на коме се врши укрштање. — Постало [је] познато као једна од важних и укрштајних тачака бјежаније. Ђон. укрштање с 1. гл. им. од укрштати (се). 2. биол. парење животиња или калемљење биљака различитих особина да би се добила нова врста, нов тип бољег квалитета. укрштати (се), укрштам (се) несврш. и уч. према укрстити (се); исп. укрштавати (се). Изр. ~ к о п љ а борити се (с ким), препирати се, ватрено бранити своје мишљење. — Карактеристично је за обје стране — које понекад укрштају копља полемике, да ни једна . . . практички не нуди никаква рјешења. ВУС 1970. укршт^ница ж загонеткау којој се укрштено, у еодоравне и усправне квадрате или на сличан начин у омеђене просторе уписују речи као одговори на постављена питања, крижаљка: наградна ~ . фиг. сплет изукрштених проблема и интереса. — Говорећи о економско-социјалној укрштеници, он је изјавио . . . Мора да ту постоји неки трик. НИН 1959. укрцивати (се), укрцујем (се) несвршв. укрцавати (се). укрштеност, -ости ж особина онога што укрцни, -а, -б који се односи на укрцавање, је укрштено; испреплетаност: ~ интереса. који служи за укрцавање,утоеарни. — Стигли — Личност његова . . . представља укрштеност свих најкомплекснијих проблема. Уј. су [камиони] на укрцну . . . рампу. НИН 1960. укршћ- в. укршт-. укрчити се, укрчим се сврш. необ. уктати в. хуктати. склонити се, повући се. — Не може да поукћерити, -им сврш. усвојити женско слуша оца, који га . . . моли и наговара нека дете, законски прихватити као кћер. — се укрчи на који дан из села. Тур. Укћерила [је] своју полусестру. Сек. укрчкати (се), -а (се) сврш. крчкајући на пгихој ватри добро се укувати (о јелу). ук^бити, укубим сврш. необ. сложити — Старица [је] подигравала од задовољства (.дрва) у кубне метре, уметрити. Р-К Реч. . . . што су сарме добро укрчкале. Рад. Д. укубљбвати, -убљујем несврш. и уч. укршити и укршити, укршим сврш. према укубити. скршити, одломити. — Укрши грану јасена. укубурити, -им сврш. запасти у кубуру, Вуј. у невољу. — У старости јадно укубури. Наз. укршт&вање с гл. им. од укрштавати укувавање с гл. им. од укувавати (се). укрућбње с крутост,укоченост. Р-К Рен. укрућ&вање с гл. им. од укрућивати (се). укрућивати (се), -ућујем (се) несврш. и уч. према укрутити (се). укрхати, -ам сврш. 1. сломити, одломитш скрхати. — Порцеланску шкропионицу . . . држао [је] анђео укрхана већ носића. Леск. Ј. 2. (кога) нар. на месту убити; исп. укресати (4). укрцавање с гл. им. од укрцавати (се)укрцавати (се), укрцавам (се) несврш. и уч. према укрцати (се). укрцај м утовар, укрцавање. — Брегови боксита што чека укрцај. Десн. [Бродови] долазе због искрцаја и укрцаја. Пол. 1959. укрцати, -ам сврш. унети, утоварити робу, сместити путнике (у лађу, брод, у кола, у воз): ~ угаљ, ~ руду, ~ децу. — Радници су укрцали у пароброд сву дрвену грађу, сложену на обали за укрцај. Вј. 1972. ~ се 1. ући, попети се у неко превозно средство. — Прије . . . се мој ујак имао укрцати на лађу. Креш. Укрцали [смо] се са осталим путницима у аутобус. Бар. 2. увући се, убацити се. — Прекорачио [је] низак зид и укрцао се у смрекову ограду. Кал.

укрштавати (се), -рштавам (се) несврш. и уч. према укрстити (се); исп. укрштати (се). укрштај м 1. а. унакрсно кретање, укрштање: ~ возова. — У њему [се] одигравао укрштај скроз противних мисли. Новак. 6. фиг. сплет, чвориште супротности. — Исток и Запад укрстили су се ту. Ко у тај укрштај проникне . . . то ће бити мајстор српске приповетке. Ад. 2. фиг. спој, веза; резултат укрштања. — Може бити да их је . . . гурао једно другом у загрљај и нагон

укувавати (се), -увавам (се) несврш. и уч. према укувати (се). укувати, -ам сврш. = укухати 1. а. кувајући спремити, скуеати; дужим кувањем довести до веће густине: •—• сок. —• Чича Митар им укува каву. Вес. б. ставити као додатак јелу које се кува: ~ резанце у супу. 2. покр. умесити, зготоеити {хлеб, питу, колаче). — Нит' им има тко воде дон^јети, нит' им има хл>еба укувати. НПХ. ~ се = укухати се згуснути се при кувању (р јелу, соку и сл.). Р-К Реч.

УКУДРИТИ СЕ — УКУХАТИ СЕ укудрити се, укудрим се сврш. скупити се т мичући се, шћућурити се. — Мали се укудрио негдје у кутку као да га нема. Божић. уку(ј)исати, -ишем сврш. и несврш. поз(и)еати вернике на молитву с мунарета (о мујезину). — Пре рата био [је] престао да укуише. Андр. И. Мујезин . . . тек што је укујисао сабах. Ћор. укупан, -пна, -пно 1. који обухвата све делове, све елементе, целокупан, потпун; сав, читав: ~ приход. — На тридесет и пет година после смрти Светозара Марковића . . . може се дати укупни суд о његову раду. Скерл. Располагао је с три четвртине укупне количине парне и електричне енергије. ОП 2. 2. неподељен, јединствен. — Принцип концентричних кругова јавља се . . . под именој« укупне наставе. То је захтев да се вастава изводи без поделе на предмете. Пед. укупити, -им сврш. скупити, прикупити. — Хиљаду је дукат' укупио. НПХ. Тога дана уписасмо и укуписмо стотину. Коч. ~ се окупити се, састати се, сакупити се. ук^пљати (се), укупљам (се) несврш. и уч. према укупити (се). укупно прил. 1. заједно, скупа; уједно— У сабору [ће] већати укупно како да се тому мелем нађе. Бог. Све то није могућно укупно прогутати. Богдан. 2. у општим цртама, узев у целини, без појединости. •— То ћемо учинити укратко и ^купно; нећемо улазити у појединачне анализе. Поп. П.

493

Ј1957.2. којије с укусом израђен, леп, складан* — Уз . . . зграду смјестила се . . . капуцинска укусна црквица. Ђал. По укусном оделу . . . одвајала [се] од осталих. Уск. укусити, -им сврш. окусити (/). — Турци не смију ништа укусити [уз рамазан]. Маж. М. укусно прил. 1. на укусан начин, с укусом, допадљиво, лепо. — Седела је у својој укусно намештеној соби. Дом. 2. умесно; пристојно. — Није укусно што ми спомињеш удају. Фелд. укусност, -ости ж особина онога што је укусно. Р-К Реч. укутрити, укутрим сврш. ућутати, умукнути не мичући се. — Зарежило би [псетанце] и пискутљиво залајало, но иза сваког покушаја закашљало би и укутрило. Шимун. укућанин м (мн. -ани) 1. члан породице који живи-у истој кући, у истој заједници; станар исте зграде. — Укућани се већ беху искупили. Вес. Знали су укућани за тај његов чудни обичај. Шен. 2. ист. покр. сељак који нема ораће земље. Вук Рј. укућанка ж жена укућанин. — Знаш Јецу шнајдерку, моју укућанку. Петр. В. укућански, -а3 -о који се односи на укућане: ~ рад, ~ договор. укућанство с 1. зб. укућани. Р-К Реч. 2. ист. покр. новчана накнада коју је сељак плаћао спахији за кућу, кућарина. Вук Рј. укућити, -им сврш. довести, примити укупност, -ости ж особина и стање онога што је укупно, обухваћеност свих елемената; у кућу. — Имање [је] лежало на мојим и његовим рукама док нисмо укућили Кола. скуп, заједница, целина. — Он [их је] само Пол. 1959. као укупност заступао напрама иностранИзр. ~ к о н о п љ у сложити снопове ству. Старч. Биће кривичног дјела [је] конопље у купу да се суше. Р-К Реч. укупнос*г свих објективних и субјективних ~ се ући у туђу кућу као укућанин; елемената, која . . . одређује дато кривично стећи кућу, засновати породицу, окућити се. дјело. Арх. 1947. — Он ће се оженити . . . дјевојком из села укус м 1. исп. окус а. чуло смештено у . . . па ће се укућити код ње и постати кућеслузокожи усне дупље, највише језика, којим ван човјек, неће више бити слуга. Берт. се примају утисци слатког, горког, сланог, Одабрала [је] свога војна и укућила се. киселог и сл. састава материје. 5. утисак Ков. А. Боже мој, гдје се она укућила! Ђип. који нека материја оставља на то чуло: укућни, -а, -5 кућни, домаћи. — Млада сладак ~ , горак ~ . — фиг. Знао сам додир њене руке . . . укус њених усана. Мил. В. невеста . . . реди обућу укућним тежацима 2. а. осећање и смисао за лепо; одмереност, и гостима. Павл. укућница ж жена која води кућу, која углађеност. — Одијевала се са много укуса. се стара о домаћинству, домаћица, кућаница. Нех. Одсуство укуса се много пута осети у његовом стилу. Богдан. 6. систем естетских — Да ми будеш млада за снашицу, а у кући кућна укућница и мојему благу разложница, погледа, појам, схватање лепога, естетско мерило: источњачки ~ , старински ~ . — НП Вук. Упознаше . . . господичића аристократског укухавање с гл. им. од укухавати (се). укуса, без занимања. Ков. А. укухавати (се), -ухавам (се) несврш. и уч. укусан, -сна, -сно 1. који има пријатан према укухати (се). укухати, -ам,сврш. = укувати. — Ваљда укус. — Боље куће изненаде . . . укусним га [слатко] нисте добро укухали? Шапч. старовлашким јелима. Цвиј. Ако нам је ~ се — укувати се. окус угодан, кажемо да је јабука укусна.

494

УКУЦАВАЊЕ

укуцавање с гл. им. од укуцавати. укуцаватн, -уцавам несврш. и уч. према укуцати. укуцати, -ам сврш. забити куцајући, закуцати. — Поглед му паде на један укуцан ексер у дувару. Дом. фиг. Ишчепркат ћу га да је у мишијој рупи, укуцат ћу му ја чава'. Божић. укуцити се, укуцим се сврш. постати непокретан, укрутити се, укочити се, примирити се, притајити се. — Сваки се живи створ укуцио. Бен. Наредник се укуци, дарне га остругом, а добри се коњиц пропе и . . . полети као стријела са тетиве. Матош. укуштрати се, -ам се сврш. постати куштрав, уковрџати се. — Одбруси јој . . . Филип, чија се грмовита коса укуштрала. Божић. ул -м кошница, улиште. — Кб зук у неком празноме улу, долази к мојему чулу давно заборављени звук. Наз. ула ж в. хула. — Свака ула и протуха тражи злу свом часна руха. Змај. улав, -а, -о е. хулав.

•—• У то време по-

бегла [је] из Турске једна просјакиња, неко улаво младо девојче. Станк. улага м и ж улизица, удворица, полтрон, улагиеач. — Она [Аустрија] је хрпа бечких лицемјераца и улага. Старч. улаг&нити, улаганим сврш. учинити лаганим, успорити. — Улаганивши корак, осећа старчев поглед. КН 1959. Како ће још . . . покраћати корак, улаганити. Пец. улагање с гл. им. од улагати (се). ул^гати (се), улажем (се) несерш. и уч. према уложити (се). улагати се, улажем се сврш. додворити се улагивањем, ласкањем. — Морамо те славити да ти се улажемо. Змај. улагач, -ача м 1. а. онај који улаже свој новац у банку на штедњу, штедиша. — Стотине малих улагача . . . оштећени су. Бег. б. онај који уплаћује одређени улог стичући одгоеарајући статус у каквом удружењу: члан ~ . в. играч који ставља улог у какву коцкарску игру. Деан. Рј. 2. онај који убацује, умеће неки материјал а. раднцк на вршалици. — Улагач, хранећи неуморно . . . вршалицу, викао је промукло . . . »Дај! Дај!« Моск. б. штампарски радник којиулаже,умеће табаке у машину, уметач (2). улагачица ж жеиаулагач (2),уметачица. — Улагачица[је] радила у фратарској штампарији у Мостару. Дед. В. улагачки, -а, -б који се односи на улагаче. Р-К Реч. улагивалнца ж она која се улагује. — Гледај ти само једне улагивалице! Шапч.

— УЛАЗАК улагпвање с гл. им. од улагивати се улагивати се, -агујем се (ретко -агивам се) несврш. и уч. према улагати се. — Веселиновић је мрзео људе који се улагују власти. Глиг. Улагује [се] мојој жени. Ивак. Сам се њојзи причом улагива. Хар. улагбвач, -ача м онај који се улагује, улизица, полтрон. — То . . . потпомагаху . . . удворице и улагивачи, којима би . . . спас била кућа богатога газда Теје. Шапч. улагивачица ж улагивалица. Прав. улагАвбчки, -а, -б који се односи на улагиваче: ~ држање. улагАвачки прил. на улагивачки начин, удворички, полтронски. — Вучеља му улагивачки потврђује. Лал. улагљив, -а, -о који се улагује, који жели да улагивањем освоји нечију наклоност; којим се жели неко придобити, освојити, ласкав. — Спусти главу на . . . крило^ као улагљиво дете. Дов. Тапутнуо [је] још пар других улагљивих ријечи. Коз. Ј. улагљиво прил. на улагљив начин, улагујући се, удворички, полтронски. — Брате, рече Коломба улагљиво. Грол. улагбдити се, улагодим се сврш. (некоме) учинити по вољи, угодити; подесити држање према некоме, прилагодити се. — Тко није хтио да се пуку улагоди није могао у јавности да живи. Баз. улагумати, -ам сврш. подметнути лагуме, минирати; разиети минама. — Листом ћемо за барјаком поћи, па ту Гору поткопати Црну и проклете улагумат кланце. Март. улагуш, -уша м необ. ласкавац, улагивач. — Лакоумник и ласкавац . . . удворица и улагуш — опрека пјеснику. Шим. С. улажа м ц Ж улажица. — То овај улажа . . . из Славоније износи државну мисао угарску. Павл. улажење с гл. им. од улазити. ,< улажица м и ж улагивач, удворица. — Не буди улажица. Гор. улаз м 1. место на које се улази, врата', прилазни, гранични део територије, терена посматран као приступ у њих. — Пређе право на главни улаз у парк. Глиш. Обухватала је [Дубровачка република] »цело приморје од улаза у Которски залив до близу ушћа Неретве«. Поп. П. Кутије за цигарете . . . сјетио се тек на улазу у град. Крањч. Стј. 2. улазак Џ)'- иезапосленима улаз забран>ен. 3. адм. страница књиге или рубрика у коју се уноси пријем (новца, робе, предмета и сл.). — С леве стране се бележи »улаз деце«. Нуш. улазак, -аска м 1. улажење, долазак; приступ унутра, ступање: ~ у армијуЈ ^—'

УЛАЗИТИ — УЛАТИТИ СЕ

495

у службу. — Улазак у песничку кућу Илића за мене је тада имао нарочиту драж. Нуш. Данас се очекује улазак у град. Обз. 1932. 2. улаз (1). — Турци јуришаше . . . у пећину, којој је улазак ружан, стрмен и каменит. Миљ. улазкти, -им несврш. и уч. према ућиулазиште с в. улаз (/). — На улазишту заустави [га] . . . слуга Кузма. Крањч. Стј. улазни, -а, -о који се односи на улаз{ак), који служи за улаз{ак); приступни: <—' врата. •— Мора да је куршум погодио у леђа, иначе улазна рана никада не би могла бити толика. Вуј. Након тога . . . покажу му знакове [масонске] ложе, саопће му улазну ријеч. Крањч. Стј. улазпик м онај који улази. — Озго сретаху улазнике најприје силна јара, помијешана с . . . димом . . . Мат. Син се није ни макнуо, па га је улазник морао обићи. Кал. улазн&на ж новац који се плаћа за улазакз улазница. — Могао је унићи сватко, плативши улазнину. Кум. Улазнина »само један динар од особе«. Ћоп. улазница ж карта којом се стиче право уласка на неку приредбу; улазнина. — Даде [му] три улазнице и плакат. Срем. Из захвалности за улазницу . . . припремила [је] доручак. Фелд. улазнути се, улазнем се сврш. покр. измерити своју висину стојећи усправно уз дрво или други који предмет и лизнувши меспго до кога се досеже. Вук Рј. улак м тур. гласник, гласоноша, писмоноша. — Јуре на хитрим коњима улаци. Наз. Тај дан . . . стигне улак с царским ферманом. Андр. И. улактити, улактим (трп. прид. улакћен) и улактити, -им (трп. прид. улакћен) сврш. окренути коме руке наопако, на леђа, и везати их за лактове. Вук РЈ. ~ се (с ким) узегри се под руку. Еак. Реч. улакшати, -ам сврш. олакшати. Вук Рј. улама ж тур. покр. златан еез у облику лозе на женској одећи. Вук Рј. уламање с гл. им. од уламати (се). уламати (се), уламам (се) несврш. и уч. према уломипги (се). улан, -ана м коњаник наоружан некада копљем и сабљом, а касније карабином; онај који служи у коњици, — Служио ) е као улан . . . у Галицији. Ивак. Први се поколебаше . . . улани. Моск. упандати се, -ам се сврш. сав се упрљати блатом, искаљати се; исп. улопати се. Вук Рј.

уланерски, -а, -б улански. — Према свакој њеној слици . . . по какав . . . официр уланерски. Срем. Крај н>е уланерска слика . . . Винка Хорвата. Донч. уланка ж уланска блуза. — Старац покаже на уланку. Ђал. улански, -а, -б који се односи на улане. — Учио је мазурку . . . од уланског официра. Игњ. Имао је на себи још уланску униформу. Ђал. уланчавање с гл. им. од уланчавати (се). уланчавати, -анчавам несврш. иуч. према уланчати и уланчити. ~ се низати се у ланцу, ланчано се повезивати. — Несреће се нижу, несреће се уланчавају. КН 1958. уланчати, -ам сврш. улаичити. — Изује му отрага ципеле . . . па му их тугне у уланчане руке. Божић. уланч&ник, -ика м онај који је уланчен, затвореннк с оковима. — Поворка уланченика повећавала се. Гор. уланчити, -им сврш. а. везапш ланцем, баиити у ланце; оковати. — Два жандара уланче га и гурну у ред. Гор. фиг. — Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се . . . оправдаваш! Ћос. Б. б. дати чему облик ланца, поређати у облику ланца. Изр. уланчене планине геогр. планине које су настале борањем Земљине површине, веначне планине. улапсати се, -ам се сврш. испрљати се, искаљати се, укаљати се; исп. улопати се. — Кад се пропије каква луда, улапса се као крме, па се ваља. Баш. улар, -ара м тур. конопаи око главе коња за краЈ којег се коњ води или се њим везује. — Коње узео за улар па их води у појату. Ад. Вранцу тамном, што се . . . плаши, тегнух улар. Бег.

упанер м улаи. — Зором те уланери пробуде боријама. Радул. Служио је код уланера. Крл.

улатити се, -им се сврш. латити сеа прихватитисе. — Твојега се сидра улатисмо. Кур. , ,,_ - „ __,

уларити, уларим несврш. држати на улару; фиг. ограничаватислободу,спутавати. — Све би добро [било] да није жене. — Улари те, зауздава. Драж. уласкати се, -ам се сврш. стећи нечију наклоност ласкајући, додворити се; допасти се, свидети се. — Хтједе се Пава уласкати и уздахну тешко. Кос. Он . . . се знао уласкат господи. Мул. у^лати се, улам се несврш. кретати се споро; прикрадапш се, шуњати се. — Рибљи је мехур . . . врло мален . . . највише у оних риба које се по дну воде улају или се у мул> завлаче. Панч.; Вук Рј.

496

УЛАШТИТИ — УЛЕЊИТИ СЕ

улеђбвати се, -бђујем се несврш. и уч. улаштити и улаштити, улаштим сврш. глачањем изазвати сјај на нечему, учинитџ према уледити се. сјајним, углачати. — Плешу пред очима улежалост, -ости ж особина онога који улаштени коњски бутови. Мих. се улежао, онога што се улежало, непокрет~ се брижљиво се дотерати, налицкати ност; нерад. — У тој ватри ће спржити и се. — Наваљивао [је] мали, улаштени офи- сљуштити са себе мртви талог улежалости цирчић на својега . . . пријатеља. Маж. Ф. и празнога умовања. Вуков. улбва ж тур. = улефа новчана награда, ул^жати се, -жим се сврш. 1. опустити плата. — Ал* тако ти улеве од краља, се, омлитавити од дугог лежања, нерада; немој сине, заметати кавге! НП Вук. предати се ленствовању. — Улежали смо се ми и олењили. Ћос. Д. Свакому унутрашњост улбвање, ијек. улиј&вање, с гл. им. од хлепи . . . да се улежимо овако и прикујемо улевати (се). улбвати (се), улевам (се), ијек. улијб- једни друге. Кал. 2. а. повратити истрошене састојке остајући неко време без усева, одвати (се), несврш. в. уливати (се). морити се од рода (о обрађиваном земљишту). ул^вача, ијек. уљбвачаЈ ж кајгана. Бен. — Њиву . . . хреба засијати, јер се одморила Рји улежала. Лал. б. добити бољи укус од улево, ијек. улијево, прил. 1. на леву лежања, мировања, стајања ван употребе страну, лево. — Окрени ул*ево да заобиђемо. (р пићу, воћу и сл.). Р-К Реч. в. остати дуже Глиш. 2. фиг. у духу левице, левичарски. — време склоњен, некоришћен. — Мирише на Чешки се човјек . . . оријентира улијево. босил>ак и улежану рубенину. Ћоп. 3. удуЈонке. бити се од чијег лежања, уваљати се. — Сламарица танка, улежана као гнездо. Макс. улбгање, ијек. улијегање, с гл. им. од улегати (се). улезина ж краста на глаеи. Р-К Реч. улбгати (се), улежем (се), ијек. улиј^улекн&на ж умкнуто место, улегнуће. гати (се) несврш. и уч. према улећи (се) и — По улекнинама прскало је под ногама улегнути (се). блато. Бен. Насталу улекнину испунила је улегл&на ж улегнуће, удубљење. — Повода. ОГ. равњивао [је] улеглине, прочишћавао јарулбкнути се, ^лекнем се и улбкнути се, кове. Пол. 1955. улекнем се, сврш. угнути се, улегнути се. улбгнути (се), улегнем (се) сврш. улећи — Кров је у распадању и улекнут. Грг. (се), угнути (се), удубити (се). — Висока Диван . . . је под њим јако шкрипнуо и раван била је . . . мало улегнута. Андр. И. улекнуо се. Перк. Кревет [је] . . . улегнут по средини. Јел. улекнуће с улекнуто место, улегнуће. [Магарац се] мало улегнуо под нашим те- Р-К Реч. ретом. Ђон. улбма м тур. 1. муслимански учен свештеулегнуће с улегнуто место, удубљење, ник и учен човек уопште, теолог. 2. ж зб. удољица. — Већина тих улегнућа постала муслиманско учено свештенство; муслимански су спуштањем земљишта. Дед. Ј. богослови и пратици. — Бар један од Мууледенити, ул&деним сврш. охладити, тевелића изучи школе и припада улеми. Андр. И. следити. — Као да му се . . . смрт успјела у кости, уледенила му крв, зауставила срце. Изр. реисул-улема врховни верски поглавар муслиманске заједнице у некој држави Цес. А. или већој аутономној заједници. ~ се повр. улбдинити, -им сврш. оставити земул&вити се, уленим се, ијек. улиј&шти љиште необрађено, претворити у ледину. — се, сврш. = улењити се постати лен. — Уленио се, угојио, изгледао старији него Велике стрмени не треба . . . орати, већ што је био. Моск. Код вас се нитко не може улединити и пошумити. Жуј. улијенити. Бен. уп&дити се, уледим се (трп. прид. улеулЗ&ати се, -ам се, ијек. уљбњати се, ђен) сврш. следити се; заледити се. — Крв сврш. уленити се. — Млатарао [је] рукама, јој се уледила. Радич. фиг. Коб . . . се чисто живо помицао улењале мишиће лица. Дав. уледила у њеним грудима. Леск. Ј. улењивање, ијек. уљењивање, с гл. им. улеђ^ница ж (ијек.) ледена свећа, леденица, од улењивати се. ледени клин. — [Минарети] изгледају као улеђенице по јануарским крововима. Сим. улењивати се, -ењујем се3 ијек. уљењивати се несврш. и уч. према улењити се. улеђивање с 1. гл. им. од улеђивати се. улбњити се, улењим се, ијек. улиј&шти 2. мин. кристализација. — У том правилном поретку састоји се улеђивање или кристали- се, некњиж. уљењити се, сврш. = уленити се. — Друго гледиште [о стању сељака] је било зација неке твари. С 1911.

УЛЕП — УЛЕЋИ . . . да . . . непоучаван како да ради, сел>ак се улењио. Јов. С. $леп, ијек. ^љеп, м улепак Џ); фиг. пеј. гад, неваљалац. — Шути ти, уљепе један. Андр. И. улепак, -пка, ијек. уљепак, м 1. оно што је улепљено, запрљано; дугом употребом улепљена и замашћена капа. Вук Рј. 2. скривен шав на саставу. Р-К Реч. ул^пити, улепим, ијек. улијбпити, (трп. прид. улепљен) сврш. 1. саставџти лепилом, прилепити^ уметнути лепећи. — Улепи ово у ту књигу. Р-К Реч. 2. превући, премазати л$пом, малтером, облепити. — Те су кућице биле врло просте . . . Наоколо се оплете прућем . . . па се оно улепи блатом да не би ветар продувао. Вес. Пећ је окречио, бањак око пећи изравнао и улијепио. Берт. 3. прекрити каквом лепљивом смесом; умазати, испрљати. — Испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. Глиш. Уста [су] црвена, улијепљена лизањем кашика и лонаца. Сим. ~ се 1. слепити се, прионути. — Хаљине им се улепиле за тело. Нуш. 2. а. умазати се, жпрљати се. — Запрашена брашном, улепљена тестом . . . сва срећна грли се и љуби с мојом бабом. Станк. б. на више места прилепити себи нешто, излепити се нечим. — Сав се улепио фластерима по лицу. Лаз. Л. упепљвва&е, ијек. уљепљивање, с гл. им. од улепљивати {се). улепљивати (се), -бпљујем (се) несврш. и уч. према улепити (се). упепшавање, ијек. уљепшавање, с гл. им. од улепшавапш (се). улепшавати (се) -бпшавам (се), ијек. уљепшавати (се) несврш. и уч. према улепшати (се). улешнаибст, -ости, ијек. уљепшанбст, Ж особина онога штојеулепшано, дотераност. упепшање, ијек. уљепшање, с улепшан изглед; улепшан приказ. — Да чујем твоја оправдања, уљепшања, да се искитиш мучеништвом. Бег. ул^пшати, -ам, ијек. уљ&пшати, сврш. 1. учинити лепим или лепшим, дотерати: ~ лице. — Диже одлучно главу улепшану од плача. Петр. В. Туризам мора да види све . . . чиме би могао уљепшати и обогатити боравак туриста. ВУС 1973. 2. фиг. приказати нешто у лепшој боји, учинити да нешто изгледа лепше него што је. — Оживео [је] све тренутке везане . . . за далеко улепшано детињство. Шуб. <~ се поер. према улепшати {1). улепшбвач, -ача, ијек. уљепшивач, м ков. онај који улепшава. — Надамо се да ће 32 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

497

наши осведочени улепшивачи увидети . . . Пол. 1959. улестн, улезем, ијек. уљести, сврш. »• ући. — Не бих желео више у н>ега [градЈ улести. Јакш. Ђ. Задавао [је] тврду вјеру да већ неће уљести у барку. Новак. Уљезав у собу дубоко се поклони отмјеном друштву. Том. У собу ми уљезе Даша. Ћор. улет и у^лет м улазак, приспеће у лету, улетање, Деан. Рј. улетан и у°летан, -тна, -тно предузимљив, вредан. — Ми смо ти растркана стада и бесправне раје напоруч јачему и улетнијему. Павл. улбтање, ијек. улиј&гање, с гл. им. од улетати (се). ул&гати (се), улећбм (се), ијек. улиј&тати (се) несврш. и уч. према улетети (се). улАтети, -тим, ијек. улбтјети, сврш. 1. ући летећи. — Он неће чекати да му печена шева улети у уста. Поп. Ј. 2. ући у највећој брзини, дојурити. — Наједном улетјеше касом коњи у двориште. Ков. А. Улетео бих онда кроз кишу од куршума. Ранк. 3. неочекивано, изненада ступити, ући; упасти. — Управо тада . . . улетио је у њен живот газда Јован. Сим. Чета је улетела у немачку заседу. Ћос. Д. 4. фиг. упустити се у нешто, предузети нешто (рбично непромишљено). — Хоџес је . . . мислро да ће Милош . . . улетети у неко предузеће против Турске. Гавр. 5. (обично с допуном: у реч) својом упадицом прекинути нечије излагање, упасти. — Шта сусјед? Који сусјед? — улети жупник. Ков. А. 6. удаљити се летећи, одлетети. — Куда си ми улетео, мој соколе, од дивнога јата твога. Њег. — се улетети {4). — Заусти нешто. Но Спасоје се улети и прекиде га. Ћор. улетити, -им, ијек. уљетити, сврш. 1. настати (р лету), залетити (2). — Уљетило, а сунце припекло. Новак. 2. обући некоме летње одело. Р-К Реч. ~ се 1. обући се у летње одело. Р-К Реч. 2. улетити (/). улбтјети (се), -бтВм (се), ек. ул&тети (се). улетница, ијек. уљетница, ж покр. плата за одређене услуге у току године. Вук Рј. улећв, улегнем, ијек. уљећи, сврш. в. ући. — Већина пећина има тако мали отвор да се једва бауљке у н>их улећи може. Жуј. Зашто није уљегао? Цар Е. Доста му је да му у дом улегне мир. Каш. У касно доба ноћи уљегосмо у вагон. Пав. улбћи 1 и улећв 1 , улегнем и улекнем и ул&ћи, улегнем и улекнем сврш. 1. угнути, савити. — Горње тијело улегла и накитила шареним врпцама. Шимун. 2. угнути се,

498

УЛЕЋИ СЕ — УЛИТИ

увући се; утонути. — Плећа улегоше, а прса одскочише. Вес. Ноге под њим дошле кратке . 1. . чини му се улегле у земљу. Сиј. ~ се спустити се, слегнути се (р терену); угнути се, удубити се, повити се. — Земља се улегла и . . . рупа захватила три четвртине улице. Срем. Улегле кровове могао бих лако да зајашем. Стипч. улбћи се г и улећи се 2 , улежем се сврш. угнездити се. — Видио [је] да се у пукотини улегла нека птичурина. Мат. фиг. Међутим су се на обалама подно Учке улегли први, туђи најездници. Цар Е. ул&ш се и улећи се, улежем се и улегнбм се сврш. в. улежати се. Бен. Рј. ул&фа ж тур. = улева. — Диздари њихови улефу једу. Вук. улибати се, улибам се несврш. 1. устручавати се, снебивати се, устезати се (пред неким, од некога). Вук Рј. 2. удварати се, улагивати се. Вук Рј. улибити се, улибим се сврш. заузети стидљиво и бојажљиво држање, са устручавањем прићи некоме. Р-К Реч. улив, -а и уливак, -ивка м мед у саћу. Вук Рј. улДвадити, -им сврш. пустити да се њива или друго обрађиваноземљиште претвори у ливаду (обично да би се у испошћеној земљи сакупиле хранљиве материје), заливадити. ~ се претеорити се у ливаду, зарасти у траву (о раније обрађиваној земљи), заливадити се. — Воћке захтевају да се земља около њихова дебла . . . праши и окопава јер кад се земља уливади, не могу у њу продирати ваздух, топлота. Тод. уливање (ек. и ијек.; ијек. и улијбвање), с гл. им. од уливати (се). ул&вати, уливам (ек. и ијек.; ијек. и улиј&вати) несврш. и уч. према улити; исп. улевати (се) и улијевати (се). ~ се 1. несврш. и уч. према улити се. 2. текући улазити у већу реку, одн. у језеро, море, утицати (о реци, потоку). уливсити се, уливсим се сврш. покр. в. улипсити се. Вук Рј. ул&гањ, -гња м и улигна ж зоол. в. лигња 1л118о Уи18ап8. Вук Рј;, Бен. Рј. улизавање с гл. им. од улизавати (се). улизавати (се), -&завам (се) = улизивати (се) (1) несврш. иуч. према улизати(се). улизак, -иска м (ген. мн. улизака) комад, грумен соли на солилу за стоку. Вук Рј. улизатн, улижем сврш. 1. више пута превући и овлажити језиком, олизати. — Узе онај папир с дуваном . . . зави и улиза добро крај од папира, залепи и опет озго олиза. Дом. 2. а. загладити лижући (длаку).

— Магаре . . . је живо, окретно и улизане длаке. Ћип. б. глатко зачешљати, зализати, загладити (косу). — Био [је] елегантан и улизане фризуре. Кол. ~ се 1. углачати се, усијати се; истањити се од дуге употребе, излизати се. — Сви другови су одевенији . . . Ја у једном улизаном и избледелом капутићу. Ком. 2. дотерати се, улицкати се. Деан. Рј. 3. додеорити се, улагшати се. — Успео је да се улиже старцу. Чипл. улизивање с гл. им. од улизивати (се). улизивати (се), -изујем (се) несврш. 1. = улизавати (се). 2. мерити своју висину лиокући на дрвету или другом неком предмету место до кога се може досегнути; исп. улазнути се. Вук Рј. улизица ж и м онај који се радо улизује, удворица. — [Краљеви] радо слушају ласкање улизица. Шен. Улизицу и чанколиза [је] презирао. Радул. улизички, -аЈ -б који се односи на улизице, удворички. — Песма [је] . . . карикатура улизичких песама . . . кнезу Михаилу. НК 1946. улизиштво с особина и понашање улизице, удвориштво. — Донео [је] у породицу плеснив задах улизиштва, удвориштва. Моск. улизнути се и улАзнути се, улизнем се сврш. улазнути се. Вук Рј. улије-, ек. уле-. улипсити се, улипсим се сврш. умртвити се, омртвити, постати одеећ тром; угинути, умрети. — Улипсио се гад . . . Прескочио би он [коњ] планину. Гор. У међувремену улипсио се Дракоје Брко — одвукоше га. Лал. ул&сичити се, -им се сврш. добити карактер лисице, постати лукав као лисица. Р-К Реч. улискати, -ам сврш. улицкати, загладити. — Самицу откључа солдат улискане . . . косе. Вуј. улвхтати, -ам сврш. пустити лишће, олистати. — Врбе улистале. Вес. Док је лоза још млада и првом када улиста . . . Марет. улитати се, улитам се сврш. -вулг. испрљати се житком столицом, изметом. — Кад је срдобоља, нема тога ко се неће улитати. Вин. улити, улијем сврш. 1. насути (неку течност у нешто). — Петар улије за се литру [вина] и сједе даље од брата. Ћип. Улили [су] неколико капи уља. Наз. 2. (често с допуном: у душу, у срце, у главу и сл.) фиг. учинити да неко буде обузет неким осећањем, неколј мишљу, да стекне неко својство, испунити нечим, усадити нешто: ~

УЛИЦА — УЛОВИТИ СЕ

499

удички, -а, -б улични. — Тумарају као љубав, ~ мржњу, — поштовање, '•- страх. — Тутор је био . . . решен да улије витешки, улички пси. Дуч. крепки дух дечаку. Глиг. 3. почети густо улички прил. као на улици, као уличари, падати, усути (о киши). — Ули из облака неваспитано. — Понекад [је] улички негрозна пљуштавица. Креш. посредан и жив. Михиз. ~ се 1. текући ући, испунити собом. — улични, -а, -б (ретко неодр.) који се Утрнуле пусте [ноге]. Улила се у н>их крв односи на улицу, окренут улици; који се води, ђутурумска. Сиј. 2. фиг. ући у саспгав неке одржава на улици. — Оба улична прозора заједнице губећи своја обележја. — Тај пук шарене се. Пав. Једнособан, комфоран [стан] се ... . улио у један одред црвеНе гарде. . . . светао, уличан . . . за већу гарсоњеру. Моск. Пол. 1970. У току су уличне борбе. Дед. В. улица ж 1. а. пут кроз насељено меспго с Изр. ~ девојка уличар(к)а,јавна жена. кућама с обе стране; становништво тих кућа: уличпнк и уличњак1 м бог. биљка из главна ~ , споредна ~ . — Деца су проводила пор. троскота Кшпех ођћшГоЦиз штавељ, свој живот. Дворишта су се тукла са дво- коњштак (3). Сим. Реч. риштима, улице са улицама. Ћос. Б. б. свет улнчњак2 м уличар, скитница, матуп. који иде улицом (1а)} пролазници; маса окуп— У собу ступи мали уличњак. Јурк. Пољена на улици (1а). — Једика музика . . . нашали су се тако разуздано да би им и била је звиждук улице уз кајгану од мућака на министарским цилиндрима. Крл. 2. зб. најокорјелији уличњаци на томе могли побеспослен и морално лабилан свет који велики завидјети. Вј. 1971. део времена проеоди на улици Џа), беспризорни, ул&чњача ж уличара, уличарка. — уличари, уличарке. — Жаргони . . . носе на Заквачио се . . . с једном познатом уличсеби воњ сиротиње, акцент улице, опорост њачом. Цес. А. простаклука. Бег. [Тема комада је] трагичан уличшачки, -а, -о који се односи на удес једног омладинског појаса којега је уличњаке, уличарски: ~ речник, ~ пона. . . васпитавала улица. Јевпг. шање. — Чује се банална уличњачка меИзр. и з б а ц и т и на у л и ц у 1) отпусти- лодија. Крл. ти из службе; 2) истерати из стана; н а ћ и с 1. кошница; пчелињак, уљаник. се, остати на улици 1) остати без служ- — улиште Из освете проваљује туђа улишта. Бег. бе; 2) остати без стана, без крова над главом; Недалеко од пчелињака који је постао читаслепа ~ улица затворена на једном крају, во улиште, седе стриц и синовац. Андр. И. улица без излаза, ћорсокак. — фиг. Хоће ли 2. анат. заст. грудни кош. — 24 ребра, ртепленум и знати извести земљу из слијепе њача и грудњача склапају тзв. грудни кош улице? Вј. 1971. (улиште, кабао). Батут. улицкати, -ам сврш. углачати, угладити, улов м уловљена риба, дивљач и сл.\ дотерати. — Улицкат ће стару подртину. укупна количина онога што се улови. — Гор. Хладне [су] као улов плаве рибе избачен <--' се удесити се, угладити се, дотерати на жало. Дав. Годишњи улов износи просе. — Својом спољашњошћу одударам од сјечно 500.000 т. ЕГ 3. тог улицканог света. Јак. Зашто су сви шефови кабинета тако улицкани? Сим. улбвити, уловим (трп. прид. уловљен) уличар м онај који се беспослен бави по сврш. 1. а. ухватити или убити у лову улицама, улични мангуп, скитница. Де&н. Рј. (дивљач); упецати (рибу): ~ зеца, лисицу, фазана. — Уловљена риба не може с ул&чара и уличарка >к жена која се удице. Божић. 6. фиг. вештином стећи, скита по улицама; улична, јавна жена; исп. добити. — Као да су се натјецали који ће га сокачара. — То је уобичајени вал уличарки прије уловити за зета. Ћор. 2. трчећи стићи; сваког петка увечер. ВУС 1972. Била је то гонећи ухватити. — Трчи да улови влак. тужна исповест мајке уличарке. Пол. 1959; Торд. Напао [ме], измакао ми пушку, а сад Р-К Реч. — кренули да ме жива улове. Ћоп. 3. фиг. уличарски, -а, -б који се односи науличаре пажљиво мотрећи уочити, дочути, сазнати и уличарке, неуљудан: ~ понашање. оно што неко хоће да сакрије, ухватити. — уличити, уличим сврш. дати леп изглед, Дјевојка је ипак уловила тај поглед. Ђал. довести у ред,удесити, наместити, дотерати. Петар је уловио тај шапат. Ђил. Боје се да их суд не улови у лажи. Ћип. 4. обузети, Вук Рј. ~ се удесити се, наместити се, улепшати притиснути. — Уловила га жалост велика и црна. Михол. се. Вук Рј. ~ се 1. постати плен, упасти, уплести се уличица ж дем. и хип. од улица. у мрежу, у замку и сл. — Ил' се вила у грм уловила. Март. 2. ухватити се за нешто; уличка ж уличица. — Сунце је . . . сјало стићи, доспети негде, домоћи се нечега. — . . . у нашој улички. Мих. , л л љ ,. 32*

500

УЛОГ — У Л О Ј И Т И

Уловио се прстима за н>у. Перк. Ја као мачка . . . кроз шашину, док се не улових . . . нашега табора. Торб. улог м 1. а. оно што неко уложи, обично новчани износ за учешће у каквом послу, игри и сл. — Нису ни приметили кад је он почео да ставља мање улоге на карту. Андр. И. фиг. Показало се да се и велики могу сложити уз мало добре вол>е и кад им у игри нису велики улози. Вј. 1970. б. одређена уплата за чланство у каквој организацији, за коришћење праеа које оно обезбеђује, чланарина, удео, допринос. — Сврши упис и наплату улога [за удружење]. Ранк. За осигурање . . . од туче установљује се обавеза паушалног улога. Обз. 1932. 2. појединачна сума уплаћена на штедњу; укупан износ тих уплата, штедња. — Улог на поштанској штедионици растао [је] преспоро. Кал. Подизањем новца с улога, новчани заводи су дошли у велику незгоду. СКГ 1937.

од коже, пластике и сл. која се израђује по тачно узетом отиску стопала, уметак у ципелу. — Посљедице равног стопала донекле се исправљају улошцима, који се стављају у обућу. НЧ. б. додатак, примеса. — Земунска фабрика производиће . . . резанце, шпагете, улошке за супу. Пол. 1959. 2. улог (2). — Тај ће му се уложак троструко повратити. Том. 3. улагање, утрошак. — Покушава . . . да се гурне напред, но увек мањим улошком сила. КР 1924. Изр. г р у н т о в н и ~ правн. власнички лист у земљишним књигама, у грунтовници. Мј. 1933. улбжити, уложим сврш. 1. ставити, положити унутра, увући, уметнути. — Пође под орах . . . па у једну процијеп стабла уложи дар. Љуб. 2. а. употребити новац за набавку нечега; унети у нешто, утрошити на нешто (новац, труд, време и сл.~). — Данас је . . . најсигурније уложити новац у куће. Козарч. У те приповетке . . . улога 1 ж 1. а. лице, личност коју игра глумац у неком сценском делу (позоришном, уложио[је] много труда. Скерл. б. уплатити, филмском, оперском, балетском). — Није се предати, дати на чување и интерес (новац): ~ новац у банку. 3. дати, положити као могао наћи глумац који би глумио насловну улогу. Чипл. б. речи, текст и уопште све улог, као удео. — Сваки нека уложи по пет оно што се односи на ту личност у сценском новчића [при картању]. Јонке. 4. а. доставиизвођењу; интерпретација, извођење тога. — ти, поднети вишој инстанци какав писмени захтев: ~ жалбу, ~ протест, ~ призив. Нека те сви јакобински ђаволи из пакла б. (реч) казати, рећи укорист кога, чега. — благослове, одговарао је Рота, мирно, као Умоле га нека код суца уложи коју добру да говори научену улргу. Андр. И. 2. фиг. ријеч. Кум. Питао ме . . . да ли ћу код тебе задатак, дужност, функццја. — Знали смо уложити коју добру ријеч за њега. Ад. каква је улога професора Дражића на нашој 5. покр. стати, почети. — Мирчета уложи школи. Козарч. да говори први. Љуб. 6. покр. (на кога) Изр. в о д е ћ а ~ првенстео. — Љуто насрнути на кога, напасти. Вук Рј. [су се] завадили у борби за водећу улогу. Јак.; (од)играти улогу(из)вршитиутицај; уложица ж дем. и хип. од улога. у великој мери допринети, доприносити нечемуџ уложви, -а, -б који се односи на улог: улога* ж удлага. Р-К Реч. ~ књижица. улогав, -а, -о који је оболео од улога> уложник м 1. улагач. Р-К Реч. 2. покр. костобољан; исп. улози. — Сећање на Јосипа, уљез, дошљак, домазет. — Уложници [су] оног мртвог, улогавог, »дртог*, пред њу је . . . страни људи који се населе у селу или падало . . . као камен из праћке. НИН 1958. прижене у кућу. Рад. А. улогоравање с гл. им. одулогоравати (се)уложница и уложница ж 1. уложна, улогоравати (се), -оравам (се) несврш. и штедна књижица. — Банковне уложнице продају [се] под једну четвртину вриједуч. према улогорити (се). улогорбње с смештај у логору, стварање ности. Мј. 1936. 2. анат. јагодична кост об гујЈотавсшп. Деан. Рј.; Р-К Реч. логора. Р-К Реч. ^лози, ^лбга м мн. мед. обољење зглобова улогоритн, -им сврш. сместити у логор. агЉп118 ипса {обично ногу или руку) које — Улогорили смо батаљоне . . . ивицом настаје због неправилне измене материја и шуме. Чол. таложења кристала мокраћне киселине у •—• с е начинити логор, сместити се у зглобовама; костобоља, гихт, подагра. — логору. — Буна . . . је названа тополском Клети улози кано тешко олово о ноге се због тога што су се побуњеници улогорили објесили. Јурк. у Тополи. Јов. С. Сазнали [смо] да су се Американци улогорили тридесетак килоулојанити се, -бјаним се сврш. добити метара од наших села. Пол. 1972. скраму <ки>хлађеног лоја (ојелу). — У средини улож м зоол. в. ухолажа. Р-К Реч. чиније с кајмаком3 улојањена пита. Дед. В. уложак, -ошка м 1. а. оно што се улаже, улбјити, улојим сврш. (очима) ужагрити> умеће, уметак, подметач; ортопедска направа засијати, засветлети. — Уочила га је и уло-

УЛОКА — У Л Т Р А Д Е С Н И Ч А Р

501

јила очима чим га је . . . видела. Срем. Очима улојио и све дашће. Андр. И. ~ се улојанити се. — На једном пању улојено печење, муве. Шуб. улока ж 1. мање удубљење, улегнуће> јамица. — На спољној површини бедрене кости има подубока округла улока, која прима горњи крај кости бутњаче. Батут. 2. анат. стидница. Деан. Рј. улокнути се, -нем се сврш. улекнути се. — Плод је врло различног облика и меснат, улокнут је на обе стране. Тод. улом м прелом, фрактпура. — Улом за улом, око за око, зуб за зуб. Дан. уломак, -бмка м парче, комад; истргнуши део, одломак. — Добаци [ми] комадину меса и уломак погаче. Шимун. До мене допиру усклици, гласови и уломци разговора. Андр. И. улбмити, уломим сврш. сломити, скршипги. — Уломи му ногу у кољену. НЛ Вук. Гледају како би један другом уломили врат. Маж. М.

ултимативно прил. на ултиматтан начин, ултиматумом, категоричио. — Ултимативно [је] наређивао. Јел. ултиматум м лат. захтее пропраћен претњом за случај неиспуњења; категоричан захпгев који једна дрокава упућује другој с претњом прекида односа или објаве рата за случај неизвршења. — Дао [је] . . . нашему кућегазди одлучни ултиматум: или ја, или они доље из куће. Новак. Ратоборност грчка само је изазвала турски ултиматум. Јов. С. ултимо м тал. (непром.) последњи дан у месецу; термински посао закључен за последњи дан у месецу, ознака за оно штоје последње. Свезн. ултра- лат. као први део сложенице означава да се оно што је другим њеним делом исказано јавља у изузетно великој, крајњој, претераној мери, или да је изнад, изван онога што други део сложенице означава: ултрамодернист(а), ултранационалист(а), ултраконзервативан, ултразвук, ултраљубичасти зраци и сл. ултрабазичан, -чна, -чно хем. презасиђен Изр. ~ зуб на некога омрзнути и пробазом, лужином. — Настао је [серпентин] гонити кога, окомити се на кога. уломично прил. у одломцима; непотпуно, при кристализацији "'најбазичније (ултрабазичне) магме. Тућ. делимично. — Права цивилизација и права ултрабрз, -а, -о изузешно, у највећој мери култура . . . ма колико се досада уломично брз. — Захваљујући систему ултрабрзих веза испољиле, исто теже к једним циљеви. . . за неколико секунди организује [се] пома. Уј. тера. Пол. 1958. улбпати, улбпам сврш. јако испрскати ултравиблетан, -тна, -тно = ултраблапгом. — Зато сам те и улопао, немој да се љубичаст у изразу: у л т р а в и о л е т н и зрапоносиш. Моск. ~ се сав се упрскати и упрљати блатом. ци, у л т р а в и о л е т н е з р а к е физ. невидљиви електромагнетски таласи дужине мање — Нашла се однекуда . . . онако улопана од таласне дужине светлосних зракова, који пред поп Ћирином кућом. Срем. Сав улопан, блатан . . . помоли се Тошица. Маш. се у Сунчевом спектру налазе у тамноме пољу иза љубичастих зракова; често се користе у улоптати, -ам сврш. збити, претворити ждицини. — Сунце шаље Земљиној атмосу лопту, у лопте, згрудвати. Р-К Реч. фери ултравиолетне и електричне зраке. <~- се 1. претворити се у лопте, у грудве, Петр. М. згрудвати се (о брашну и другим сипким матеултрав&рус м мед. најмањи вирус. — ријама). Вук Рј. 2. сатти се, заокруглити се као лопта. — Јеж се улоптао. Бак. Реч. Кад је техника конструирала електронски микроскоп . . . нађени су и . . . ултравируси. улоћкати се, -ам се сврш. улопати се. НЕ. Вук Рј. ултрав&сок, -а, -о изузетно, претерано улстер м енгл. врста широког горњег висок. — Ти зраци смртоносни за мајмуна капута, огртача без поставе. — Од неколико били су ултрависоке фреквенције. Пол. дана иде с њим неки господин у широком 1959. карираном улстеру. Бег. улт&мат, -ата м в. ултиматум. — То је . . . неустрашиви ултимат онога . . . што продире у целу егзистенцију човекову. Кнеж. Б.

ултимативан, -вна, -вно који садржи ултиматум, који има карактер ултиматума. — Влада је послала . . . препис ултимативне ноте. Јов. Ј. Тон . . . благ и учтив, али облик писма ултимативан. Цар Е.

уптрагама непром. у изразу: ~ зраци

(зраке) космички зраци који долазе из непознатог извора. Мин. Лекс. ултрадбсница ж крајња десница, окорела реакција. — Ниједна од фашистичких партија ултрадеснице . . . није била партија југословенског значаја. Марј. Ј. ултрадесничар м присталица, припадник ултрадеснице. — Имао [је] да одговара један

502

УЛТРАДЕСНИЧАРСКИ

ултрадесничар из исламских верских кругова. Б 1958. ултрадбсничарски, -а, -б који се односи на ултрадесничаре: ~ удружење, ~ штампа. ултразвук м физ. механичка треперења чврстих, течних и гасовитих тела која се човечјим ухом не чују. — [Слепи мишеви] се при лету руководе претежно нечујним ултразвуцима које испуштају из себе. Станк. С. ултразвучни, -а3 -о који се односи ш ултразвук. — Фреквенције које премашују 15000 трептаја спадају у ултразвучну област. Б 1958. ултравзам, -зма м футуристички књижевни покрет у Латинској Америци и Шпанији. ултраколонијалвзам, -зма м колонијалистичка политика француских крајњихдесничара који су настојали да задрже колоније у Африци; сваки колонијализам тога пгипа. ултраколонијалист(а) м поборник, присталица ултраколонијализма. ултраколонијал&стички, -2, -б који се односи на ултраколонијализам и ултраколонијалисте:

«-»• политика.

ултракДнзервативан, -вна, -вно крајње конзервативан. — Ултраконзервативни [лист] назива ноту . . . изазивањем. Јов. Ј. ултракратки, -а, -о у изразу: ~ т а л а с и, в а л о в и електромагнетски таласи дужине испод 10 м, нарочито се примењују у телевизији. МЕП. ултракраткоталасни, -а, -о који се односи на ултракратке

таласе: •—• апарат.

ултраљубичаст, -а, -о = ултравиолетан. ултрамарин, -ина м лат. минерал плаве, зелене или љубичасте боје и скупоцена модрољубичаста боја добивена од њега или на вештачки начин. — Штетном утицају сумпорасте киселине . . . изложени [су] радници у радионицама . . . где се гради . . . ултрамарин. Батут. ултрамарински, -а3 -б који се односи на ултрамарин, својствен ултрамарину. ултрамАкроскоп м врста микроскопа којим се под одређеним углом осветљавања виде изванредно ситне честице неуочљиве обичним микроскопом. Физ. 1. ултрам&кроскопски, -а, -б видљив само под ултрамикроскопом; бескрајно мален: ~ честица, ~ димензија. ултрамонтанац, -нца м лат. присталица ултрамонтанизма. — Схвати да се . . . напада на . . . ултрамонтанце. Нех. ултрамбнтани, -а, -б који се односи на ултрамонтанце и ултрамонтанство, ултрамонтанистички: ~ покрет.

— УЛУБЉИВАТИ (СЕ) ултрамонтанДзам, -зма м = ултрамонтанство екстремни католички клерикални политички правац који заступа интересе папства и цркве против државних и народних интереса, у најновије време правац да највиша власт у католичкој цркви припада папи, а не збору бискупа сабраним на црквеним концилима. — Та црква гуши мрак . . . ултрамонтанизам, клерикализам. Павл.; ЕЛЗ. ултрамонтанАстички, -а, -б који се односи на ултрамонтанисте и ултрамонтанизам. — Они су држани . . . ултрамонтанистичким подјармљивањем и заглупљивањем у служби Венеције. Божић. ултрамонтанство с = ултрамонтаиизам. ултранационалвхтички, -а, -б крајње националистички. — Његови ултранационалистички сувременици истицали су народ као . . . метафизички појам. Скерл. уптрафилтар, -тра и ултрафилтер м 1 • филтер с веома ситним порама за пречишћа' вање течности и издвајање сићушних честица промера и само 1 мм. 2. направа или материја која пропушта зраке одређене таласне дужине. МБП. ултрафилтрација ж филтрирање извршено ултрафилтером. ЕЛЗ. ултрацрвени, -а, -6 у изразу: ~ зраци, з р а к е физ. в. инфрацрвени. ултраш, -аша м а. ултраколонијалист(а); исп. ултраколонијализам. — Присталице мира [позвани су] на опрез . . . у случају да се ултраши покушају супротставити преговорима. Вј. 1960. 6. онај којије претеран у својим захтевима, који захтева крајње, ексклузивно решење. — Конгрес . . . се подвојио у ултраше и реалисте. Вј. 1971. ултрашки, -а,-б који је својствен ултрашима. — У самој партији јављају се десне ревизионистичке и лијеве ултрашке тенденције. Вј. 1970. улћер м заст. спољни крај, почетак у ваљак намотане чохе, од кога се почиње сећи. Вук Рј. улубити, улубим сврш. угнути поершину нечега равног или испупченог. — Нисам зарачунао 3000 динара за исправљање крила које је улубио кум . . . коме сам једном уступио ауто. Пол. 1958. Један »волво« налетио је на њега и од »фиће« направио палачинку . . . искривио га, улубио, врата извалио. ВУС 1972. ~ се оштетити се удубљењима. — Улубл>ена пећ. Вуков. улубљбње с оштећење са угнућем равне или испупчене површине. Р-К Реч. улубљивање с гл. им. од улубљивати (се). улубљивати (се), улубл>ујем (се) несврш. и уч. према улубити (се).

УЛУДО — У Љ Е улудо прил. узалудно, бескорисно; лудо. — Не могу ја тако улудо просипати новац. Шапч. Улудо је и мислити. Вел. улужити, улужим сврш. ставити у луг. Р-К Реч. улукавити се, -им се и улукавитп се, -укавим се сврш. почети се претварати; лукаво се приклонити некоме изражавајући скромност и оданост. — Умела [је] . . . мазно да се улукави као калуђер. Ћос. Д. улулукати, -улучем несврш. оном. викати »улулу« дижући велику грсуу. — Гоничи нису више истјеривали него улулукали. Крањч. Стј. улуњити се, улуњим се сврш. покрумирити се правећи се мртав, притајити се\ исп. уљунити се. — Није умро Раде, него се је улуњио Раде. НПХ. упуп&жати, -ам сврш. необ. лупешки присеојити туђу стеар, украсти. — А је ли, цокуло, гдје си оставио онога Горкога што га улупежа? Вуј. улупити, улупим сврш. 1. улубити. — Мали га је Тома . . . улупио. Кал. Мртво паде, улупивши јастук. Лоп. 2. разг. жестоко потући, умлатити. — Савезници [су] Немце, што се каже, улупили. Моск. ~ се 1. улубити се. — И наплећници и попрсја улупише се у обојице од удараца. Глиш. 2. зарити се, утиснути се. — Осјећала [је] његове кошчате зглдбове, што су се болно улупили међу њезине прсте. Бег. улупљивати (ке), -лупљујем (се) несврши уч. према улупити (се). Улус м скраћ. Удружење ликовних уметника Србије. улутма ж тур. врста источњачког колача од умућених јаја, шећера, брашна и масла. — Сркућу кахву и једу алву и улутму. Ћор. Улуж м скраћ. Удружење ликовнихуметника Хрватске. улучити, улучим сврш. (прилику, згоду) уграбити, добити, искористити. — Једном згодом улучи прилику, скочи са првог ката. Матош. У неко доба ноћи Рајка улучила згодан тренутак и с Лазом отишла у собу. Рад. Д. улчек м тур. покр. старинска запреминска мера за жито, брашно и сл., различите величине. — И рађало је . . . улчек сјемена бацао по десет рода. Коч. улчија ж тур. покр. 1. старинска дужинска мера, дашчица са ознакама мере. Шкаљ. 2. штап којим се мери дужина мртеаца да би се одредила величина гроба. И. уљ м бот. а. врста корова, уродице из пор. трава, луљ1^). Сим. Реч. б. билка из пор. штитара ВШ)га гасНапб, смрдуша (б).

503

уља в. хуља. уљани и уљани, -а, -б 1. којије као уље> који се односи на уље, који садржи уље, од којег се добива уле: ~ боја, ~ п а л м а , ~ биље. 2. који гори помоћу уља. — Јасна би брзо гасила лампу и палила мали ул>ани жижак. Ћос. Б. Изр. ~ р е п и ц а бот. индустријска биљка Вгаззка париз о1е1Гега из пор. крсташица, чије семе садржи преко четрдесет процената уља, огрштица. Сим. Реч. уљаник, -ика м место где стоје кошнице, пчелињак. — Свет се узбрујао као пчеле у уљанику. Ранк. фиг. Са пчелама . . . што лете у ул>аник божије љубави. Матош. уљаника ж бот. уљана репица. Сим. Реч. уљаница ж 1. светиљка на уље. — Иза њих је момак носио малу уљаницу. Андр. И. Соба је била повећа . . . слабо расвијетљена уљаницом. Хорв. 2. бочица за уље. Деан. Рј. уљано- као први део придевских сложеница означава да основна боја садржи зеленкасту нијансу карактеристичну за уље: уљаножут, уљаноплав, уљаносив итд. уљар, -ара м 1. продаеац уља. Деан. Рј. 2. заст. пчелар. — Уљари (кованџије) . . . су чешће имали своја насеља. Нов. уљара ж фабрика, творница уља. — Две и по милијарде предвиђене су за реконструкцију шећерана3 уљара, млекара. Б 1957. уљарица ж 1. справа за цеђење уља. Деан. Рј. 2. уљаница (2). Деан. Рј. 3. мн. бот. општи назив за биљке из чијег се плода или семена добива уље {маслина, сунцокрет, сезам, рицинус, уљана репица, мак, конопља и др.), због чега се и гаје као индустријске биљке. Изр. ~ в л а д и к а зоол. мала морскариба, кнез (5) Сопб ЈЧШЗ. Бен. Рј. уљарка главата ж зоол. врста кита Рћузегег са1ос1оп. Терм. 4. уљарница ж фабрика или складишпгеуља. Деан. Рј. уљарство с производња уља. уљаст, -а, -о сличан уљу. — Кости код пингвина . . . тешке су и пуне уљасте сржи. Финк. фиг. Уљаст сумрак текао је путем. Сиј. уље и уље с 1. мастан сок биљног, животињског или минералног порекла, специфично лакши од воде и не меша се с њом, растворљив у готово свим органским растварачима: маслиново ~ , ланено ~ , рицинусно ~ , ружино ~ , ментино ~ , рибље ~ итд. 2. а. слика рађена уљаним бојама. — У његовим уљима, акварелима, графици и скицама има нечег заједничког. Пол. 1958. б. уљана, масна боја. — Фотографу је одбио снимање дворца јер ће га умјетвдк израдити у ул>у. Гор. ^™--

504

УЉЕВАЧА — УЉУДИТИ

^љеп, ек. улеп. Изр. ј е с т и в о ~ уле добивено из зрелог плода маслине, других уљарица, кукуруза и уљеп-, ек. улеп-. др., зејтин; камено —• петролеј; л а к о ~ уљески, -а, -б који се односи на уљезе. течно гориво које се добива из катрана камеПрае. ногугља фракциономдестилацијом; р а с в е т н о уљести, уљезем, ек. улести. ~ керозин, петролеј; свето <-' цркв. освећено уље, миро; т е ш к о ~ трећа фракција уљетити (се), -им (се), ек. улетити (се). катрана каменог угља, течно погонско гориво уљетница, ек. улетница. за дизел-моторе, мазут; ~ на в а т р у (сиуљећи, уљегнем, ек. улећи. п а т и , д о л и т и и сл.)распири(ва)ти срџбу, уљбшаре ж мн. зоол. в. уљешуре. Финк. свађу, непријатељства. уљештво с стање и положај уљеза. уљдвача, ек. улбвача. — Нагађало [се] . . . да ће довести мужа у^љеви, уљева м мн. пчелиње легло. Вук у уљештво. Мат. Рј. уљ&шуре ж мн. зоол. породица китова уљ&вит, -а, -о који садржи уље. — Данас зубана са зубима само у доњој вилици Рћузе[се рицинус] опћенито сади због уљевитог 1егМае. ЕЛЗ. сјемења. Бот. Изр. главата (обична) уљешура кит уљ&витост, -ости Ж особина онога што зубан дуг око двадесет м, у кога глава износи је уљевито. читаву трећину тела Рћузегег тасгосерћа1из; уљевка ж бот. в. уљана репица (уз уљани, паткаста ул>ешура кит зубан из групе кљунатих уљешура НурегооЛоп атриПаШз. изр.). Сим. Реч. уљ&вуша ж покр. врста пите. Рј. Ауљешчић м дем. од уљез. — Сумњам да уљез м 1. онај који се настанио у туђој ће људски род у нашем уљешчићу изгубити средини, нежељен дошљак, сумњив странац; каквог Аристотела. Матош. онај који се сам наметнуо, придошлица, неуљвк, -ика м маслинот шума, маслињак. позван гост. — Као да је онај дио откинут од — У уљику запјевали су штурци. Крл. куће и да га је потпуно присвојио онај ул>ез. уљика ж бот. маслина (дрво) О1еа еигоБег. Остаћеш и код њих уљез^, а код својих издајник. Бар. 2. мушкарац који после же- раеа. Сим. Реч. уљити, -им несврш. справљати јело на нидбе пређе у кућу жениних родитеља, у женину кућу, домазет. — Рано је почела да уљу, зачињавати. — Сад је коризма па се много уљи. Вук Рј. му пребацује што је уљез . . . Ако му још једном пребаци што је ушао у Новичину уљни и уљни, -а, -б који се односи на кућу, он ће смјеста »на своју страну«. уље, уљани. — Почну се испаривати најприје Вуков. 3. онај који немајући своје куће живи лакши уљни дијелови. ОК. у домаћинству рођака или пријатеља. — уљбносан, -сна, -сно који садржи уља-> Увијек сам био гост, станар5 додатак, ул>ез. из кога се добива уље. Деан. Рј. Мар. уљбскатв се, ^љбскам се сврш. 1* уљезнвца ж необ. жена уљез. Пра«. јако се испрскати блатом. 2. претерано се напити. — Ти би се брзо уљоскао, па би ти уљенак м покр. пита од зеља помазана пиће застрло памет. Цар Е. уљем. Вук Рј. уљени, -а3 -б 1. уљани: ~ боја, ~ биљка. — Ујутру [сеј враћају . . . с уљеним свјеташкама. Андр. И. 2. којије рађен масним, уљаним бојама. — Три уљена платна у . . . позлаћеним оквирима. Кол. уљ&ник, -ика м уљаник, пчелињак. — Стругњава пила . . . наличи зуки пчела у уљенику. Павл. уљ&ница и уљенка ж уљаница. — И по ноћи устане па код ул>енице везе. Шимун. Упалила је уљенку пред његовом сликом. Бег.; Деан. Рј. уљ^&ати се, -ам се, ек. ул^њати се. уље&бвање, ек. улењивање. уљењнвати (се), -бњујем (се), ек. улењивати (се). ' «•, ет *•

уљубитн се, уљубим се сврш. зАљубити се. — Штиљановић се уљуби и ожени с том дјевојком. Љуб. фиг. Око ње пршу . . . цвркутаве птице, уљубљене. Гор. уљудан, -дна, -дно добро васпитан, пристојан, углађен, учтив. — Разговор им паметан, шала уљудна. Вес. Треба увијек бити љубазан и уљудан. Брл. уљудба ж уљуђеност, уљудност, васпитање; култура (3). — Добро зна да овим земљама треба уљудбе. Шен. уљ^дити, уљудим (трп. прид. уљуђен) сврш. учинити уљудним, васпитати; дати пристојан, складан изглед, довести у ред, дотерати. — Дјевојку ваља уљудити. Шеџ. Нису [се] ни трудили да . . . уљуде и дотјерају своје пребивалиште. Ћоп. .„ л 1 ^» л >

УЉУДНО — УМ ~ Се постати уљудан, довести у ред свдј изглед и понашање. — Уљудио се, не псује, не левентује и не бије Милицу. Вес. Неко се је вријеме уљудио и гледао на се. О-А. уљудно прил. науљудан начин, пристојно, учтиво. — Чиновници . . . су врло ул>удно куцали на врата, улазили и врло брзо излазили. Ћос. Б. Уљудно су га одбијали. Сим. уљудност, -ости ж особина онога који је уљудан, пристојност, углађеност; уљудан поступак, обзир. — То су људи пуни уљудности и лијепога начина. Кум. То није у реду. Кад некога избацују напоље, онда се то бар чини с извесним уљудностима. Јов. Ј. уљудство с уљудност, васпитање; култура. — То су двије повијести, двије државе . . . два уљудства. Павл. уљуђеност, -ости ж особина онога који је уљуђен, онога што је уљуђено. — Нека зас)а . . . луч просвјете, знања и уљуђености. Ђал. Мислио је на далеку . . . мрачну земљу Босну . . . у којој је живот, без икакве више уљуђености и питомости, сиромашану штур и опор. Андр. И. уљуђивање с гл. им. од уљуђивати (се). уљуђивати (се), -уђујем (се) несерш. и уч. према уљудити (се). уљуљавање с гл. им. од уљуљавати (се). уљуљавати (се), -уљавам (се) = уљуљивати (се) несврш. и уч. према уљуљати (се). уљуљанка ж песн. песма којом се неко уљуљкује у сан, успаванка. — Певаће му вали песму уљуљанку. Кош. уљуљати, уљуљам сврш. љуљајући успавати. — Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче кад га мати подоји и уљуља. Коч. С неколико га [је] њежних гласова уљуљала опет у сан. Новак. ~ се 1. запасти у сан, заспати љуљајући се. 2. фиг. предати се пријатним мислима и осећањима обично бежећи од стварности, занети се. — Он се брзо уљуљао у дуге љепше и слађе мисли. Коз. Ј. Био се склонио и прићутао у овој касаби и уљуљао у варљиву наду да је то трајно. Андр. И.

505

уљуљкати, -ам сврш. дем. према уљуљати. — Одмах по поласку уљуљка [га] пљусак весала. Кнеж. Л. Зацопат ћеш се у њу . . . али не тако глупаво да би је уљуљкао у сигурност. Сим. ~ се повр. — Помало се [Француска] уљуљкала у илузији да је она Алжиру у Сахари потребнија него што је то у ствари био случај. Пол. 1971. уљуљкивање с гл. им. од уљуљкивати (се). уљуљкивати (се), -уљкујем (се) несврш. = уљуљкавати (се). уљуљушкати (се), -ам (се) сврш. уљушкати (се). — Волео је да се . . . ул>уљушка у сан. Петр. В. уљуннти се, уљуним се сврш. правити се мртав, умртвити се. — Није мртав већ се уљунио. Вук Рј. уљушкавање с гл. им. одуљушкавати(се). уљушкавати (се), -ушкавам (се) = уљушкивати (се) несврш. и уч. према уљушкати (се). уљушкати, -бм сврш. дем. према уљуљати. — Предао [се] својим осећајима па га то уљушка. Вес. Ј,Покушај . . . да читаоце уљушка квази филозофским и апстрактним приказивањем одговорности за . . . злочин заслуЖује презрење. Пол. 1970. ~ се дем. према уљуљати се. — Волео је да се . . . уљушка у сан уз зврјање машине. Петр. В. уљушкивање с гл. им. од уљушкивати уљушкивати (се), -ушкујем (се) несврш. = уљушкавати (се).

ум, ума и ума м (мн. умови и умови) 1. а. човекова способност сазнања и мишљења, стваралачка духовна снага, интелект, памет. — Марко Антоније [у Шекспировој трагедији Јулије Цезар] је најсложенији умом и карактером, најдаровитији. Сек. Далек је пут и за онога који призна границе људског ума. Марј. М. б. способност правилног расуђивања, разум. — Ум дере ткиво што га машта сатка. Уј. Његов бистри ум разабрао је брзо да су уљуљива&е с гл. «.«. од уљуљтати (се). најбоље прилике за трговину с дрвима. Том. уљуљивати (се), -уљујем (се) несврш. = Вредност једног књижевног критичара може уљуЉавати (се). се оцењивати по уму . . . и по вештини писања. Прод. 2. уман човек, умна особа. — уљуљкавање с гл. им. од уљуљкавати Наш научењак Руђер Бошковић . . . један [је] од признатих умова 18. стољећа. ОГ. уљуљкавати (се), -уљкавам (се) = Постоје закони . . . које су открили велики уљуљкивати (се) несврш. и уч. према уљуљумови. Ћос. Б. кати (се). Изр. на ум д о ћ и (долазити, пасти, падати и сл.) (коме) сетити се, сећати се уљуљканост, -ости ж стање онога који је уљуљкан; занесеност. — Зачуди га и пробу- (некога, нечега); на ум се узети повести ди из те горке уљуљканости . . . 1 мала про- рачуна о својим поступцима, припазити се, мјена. Лал. <• - • > * г « ' - - причуватисе; на ум у з е т и , на уму имати,

506

УМА — УМАН

(држати и сл.) (кога, што) мислити (на Крањч. Стј. 2. крећући се брже опшћи даље

од сапутника, измаћи, одмаћи. — Ево Лединаца! — повикаше испред нас, који напред умакли беху. Ад. 3. остати незапажен, промаћи; изгубити се, избрисати се, нестати (из сећања). — Његовом бистром оку није умакла ни једна слаба страна у нашем народном карактеру. БК 1906. Тај [нам] ред бројева не може више никад умаћи из памћења. сићи (скренути), умом шенути и сл. Јонке. 4. измаћи се прелазећи у руке другога полудеши; с ума сметнути (сметати, (о добитку). — Да никако теби не умакну одбаци(ва)ти3 скинути, скидати, заба- дарови, синко. М-И. 5. покр. уграбити, ци(ва)ти и сл.) заборавити, заборављати; отети (девојку). — Кад је умакао Јолу, није што на ум(у) то на друт(у) безоколишења му ни осамнаест година било, а касније су и прећуткивања, отворено говорити. се и вјенчали. Шимун. ~ се 1. помаћи се, померити се. — Умаче ума ж врста глине. Р-К Реч. се један до другога и Никици мјесто начиума прил. в. умах. Р-К Реч. нише. НП Вук. 2. измаћи се, уклонити се. умаглити, -им сврш. обавити, прекрити — Хтједе се умакнути . . . али није имао маглом (димом, паром и сл.)., замаглити. — снаге да устане. Војн. Сива \е пара сву умагли. Божић. умапвлац, -иоца и умалитељ м мат. ~ се замаглити се; замутити се. — Сад број који се одузима од другог броја. Р-К Реч. јој разапињу дах мајчине умагл>ене и бојажумалити, умалим сврш. учинити малим љиве очи. Божић. или мањим, умањити. — Смислио је . . . умагљено прил. замагљено, мутно; фиг. како своме брату да умали део. Змај. Касније одсутно. — Опет је зурио, умагљено и пусто. јој [је] умалило вриједност његово дјело. Божић. Јаг. умазати, -ажем сврш. упрљати, зама~ се умањити се, смањити се. — Кад их зати, умрљати: •—• руке, ~ одећу. угледа, жалост му се некако умали. Ћип. ~ се упрљати се^умрљати-се. — Петрија Умалила се прошлост. Мас. . . . сва умазана од суза шапће нешто. Лаз. Л. умало прил. готово, замало. — Умало Брисао је] с лица свога блато, којим се још да те нисам повукао са собом. Бег. Стари ише умазао. Глиш. умало не умре. Сек. умазити, умазим сврш. размазити, расумал>двање с гл. им. од умаљаеати (се). пустити. — Обоје сирочад, па мајке умазиле, умаљавати (се), -аљавам (се) = ума„ и сад, кад одрастоше3 не да никако себи љивати (се) несврш. и уч. према умалити (се)ш доказати. Мул. ум&љати, умаљам сврш. покр. 1. обоумајати се, -јем се сврш. занети се у посао, замајати се. — Редуше се умајале. јити. — Оквире од прозора модро умаљао. Берт. 2. упрљати, замазати. — Имала је Кош. просуту и умаљану косу. Ћур. умајија ж перс. врста чврстог памучног умаљ&ник, -ика м мат. умањеник. Р-К платна. — Стајало [је ту] . . . парче прљаве Реч. умајије. Ком. Неће да тргује на ситно . . . умаљнвање с гл. им. од умаливати (се). да сецка умајију. М-О. умаЈћивати (се), -аљујем (се) несврш. умак м умокац. — Какав би умак, би = умаљавати (се). ли од хрена? Коз. Ј. Изр. јаје на ~ меко скувано, роеито ум&мити, умамим сврш. мамећи увести, јаје. привући, намамити унутра. — Умео је . . . умамити муштерију. Срем. Умамио [је] праумака ж умокац. Деан. Рј. ' ** сад у подрум. Ћоп. ум&кање с гл. им. од умакати. умамљивање с гл. им. од умамљивати. умакати, умачем несврш. и уч. према умамљивати, -амљујем несврш. и уч. умочити. према умамити. умакнути, умаћи и умаћи, умакнем уман, -адна, -мно 1. (одр.) а. који се односи (аор. умакнух и умакох, 2. и 3. л. умакну, умаче и умаче; р. прид. умакнуо, -ла и умакао, на ум, на интелекат, интелектуални: ~ умакла и умакла, -ло) сврш. 1. кришом се рад. — Лаке ствари . . . не траже велико извући; утећи, побећи, киднути. — Сва наша умно напрезање. Ранк. Расцјепкаше се умне настојања овде своде се да умакнемо из силе народа. Јаг. б. који се односи наунутрашлогора. Јак. Скочили су с камиона и . . . њи живот човеков, духоени, мисаони, душевни. умакли у шуму. Ђон. Умакао нам је из руку. — Мени изгледа да видим свога оца . . . некога, на нешто), памтити; повести, водити рачуна, {по)старати се (р некоме, о нечему); не с и л а з и ми с ума стално мислим (о пгоме); ни до сто ума (умова) ни на крај памепги. — Заборавих . . . Заговорисмо се, па ни до сто ума! Глиш.; помрачио му се, пореметио му се ~ полудео је; при бистром уму при чистпој свесгпи; с ума

У М А Н А С Т И Р И Т И СЕ — У М А Ш Ћ Е Њ Е

507

у моме умном оку, Хорацијо. Панд. 2. који одмах у Србију. Јов. Ј. Поподне је умаршосе истиче развијеним интелектуалним сповао претходнички ескадрон. Лаз. М. собностима, који изражава те способности, умастити, умастим (трп. прид. умашћен паметан, мудар: ~ поглед, ~ чело> /—< по- и умаштен) сврш. 1. упрљати, умрљати неступак. — Из редова најбољих, најумнијих, чим масним, лепљивим, запрљати дугим нонајсмелијих људи и жена ничу тајна друштва. шењем и сл. — Она [качкета] је тако умашСкерл. Никола Скрлец опћенито [је] сматран ћена да ниуколико не заостаје од јаке с најумнијом политичком главом код Хрвата. капута. Лаз. Л. 2. потопити, ставити у КХ 1936. Уман разговор са усана им тече. боју, обојену течност, крв и сл.; обојити. — Цес. Д. 3. науман, намеран, спреман нешто Умастише руке до лаката, запливаше токе учинити. — Нијесам ни уман био то . . . позлаћене на грудима у крваве пене. учинити. Вук Рј. Јакш. Ђ. уманастирити се, -астирим се сврш. не~ се 1. постати мастан, лепљив; испрљати се,умрљати се. — Био сам дијете, умашоб. постати једнолично, непроменливо, неприкосновено као у манастиру. — Без критике ћено купинама, када сам шврљао туда. Ђон. много штошта би се у нама и око нас — ума- 2. облити се неком бојом, нечим обојеним, обојити се. — И десна се . . . сва умастила настирило. Пол. 1970. уманика ж бот. в. (по)вратич Тапасешт крвљу. Мар. уматати, уматам несврш. в. умотавати\то1§аге. Сим. Реч. умањавање с гл. им. од умањавати (се). Деан. Рј. уматичити, -им сврш. увести у матичне умашавати (се), -ањавам (се) = умањивати (се) несврш. и уч. према умањити (се). књиге. — Ова су грла [расни бикови] уматичена код завода за селекцију стоке. Пол. умањепик, -ика м мат. број од којега се 1958. одузима други број. у м а ћ в и умаћи, умакнем = умакнути. умањспица ж грам. реч за умањавање, умах прил. истог часа, у исти мах; одмах. деминутив. Деан. Рј. — Умах забруји страсна . . . рапсодија. Маумаљенбст, -ости ж особина и стање тош. Умах разабра да је то позив. Ћип. онога што је умањено. Р-К Реч. умахати, умашем сврш. махањем изазумањ^ње с свођење на мањи износ, мању вати пламен, распламсати (ватру). Вук Рј. бројност, смањење. — С умањењем крупне умахнути, умахнем сврш. смлатити, стоке, сточарство [ ј е ] . . . почело . . . опадати. изубијати. — Као да их [усеве] неко умахне, Јов. С. почну излазити све кржл>авије и јаловије. умањивање с гл. им. од умањивати (се). М1867. Умахнути, хроми и узети, не плачите! умањивати (се), -ањујем (се) несврш. = Кош. умањавати (се). умацкати, -ам, умацкати, умацкам и ума&ило с ков. справа за смањивање> умацупати, -ам сврш. јако умазати, засупр. повећало. — Она је његове године мазати, испрљати. Вук Рј. гледала на умањило. Креш. ~ се сав се умазати, сав се испрљати. Р-К Реч. умањити, умањим сврш. 1. начинити малим или мањим, смањити. — Не мислим умацурати се, -ам се сврш. умазати се, умањити значење његове делатности. Матк. измрљати се. — Гле, само како се умацурала Одликовање у рату није умањило кнежеву од плача! Срем. мржњу. Јов. С. 2. умањити се. — Кад умањи умачадити, -им сврш. покр. ушепртшверц, слаби исхрана. Јак. ~ се постати мањи, смањити се. — При- љити (се). Вук Рј. ходи . . . су се . . . умањили. Јое. С. умачати, умачам несврш. покр. умакати; стаељати унутра, уметати. — Нијесмо умарање с гл. им. од умарати (се). . . . се боју наредили; а да смо, привијали умарати (се), умарам (се) несврш. и уч. би подебље крпе и умачали у дубље [ране] према уморити (се). витаље. Љуб. умарннирати, -ннирам сврш. ставити у м а ш и т и , -им сврш. не погодити циљ, у маринаду, у саламуру. Р-К Реч. промашити. Вук Рј. умарширати, -арширам и умаршовати, умаштати, -ам несврш. и уч. према умо-шујем сврш. ући у маршу, у маршовском стити; угађати. — Деверима умаштала је поретку; ући с војском. — Вечерас, у први што је боље могла. Вес. мрак, по расквашеном снегу умаршира Трећа умашћ^ње с а. запрљашст. 6. запрљано крајишка бригада, певајући. Дед. В. Тражила је [Аустро-Угарска] да се умаршира место, мрља. Р-К Реч. . . -^

508

УМАШЋИВАЊЕ — УМЕРИТИ

умашћивање с гл. им. од умашћивати Летву . . . је умељао блатом и кречом. Ад. ~ се повр. Р-К Реч. («0-

умење, ијек. умијсље, с добро познавање нечега, оспособљеност за иени посао; еештина. — Све своје знање и умијење пак скупио [је] он да продичи свој родни град. Шен. Кад се нађемо на слободи . . . онда сваки према својој памети и умењу. Јак. умеравање, ијек. умјеравање, с гл. им. од умеравати (се). умеравати (се) -еравам (се), ијек. умјеравати (се) несврш. и уч. према умерити (се). умерати, -ам несврш. мекшати, размекшавати (нпр. восак гњечећи га). Вук Рј. умерен, -а, -о, ијек. умјерен 1. који не иде у крајности, сведен на добру, праву меру, средњи. — Кренуо је . . . возећи умереном брзином. Андр. И. 2. који уме да ограничи своје прохтеве, уздржљив, скроман. — Вредни [су] и умерени. Нен. Љ. умекшавати (се), -екшавам (се) песврш. Изр. умерени појас геогр. површина и уч. према умекшати (се). Земље између повратника (23°27') и стожерумекшај м поступак који доводи до умек- ника (66°37') северне и јужне ширине. шања; умекшапе. — фиг. Још је душом тврд! умерено, ијек. умјерено, прил. с мером, Шат ово буде згодан умекшај. Кост. Л. уздржљиво; осредње. — Већином су се врло умекшано прил. с мекоћом, без оштрине умјерено изражавали. Кол. Има оштар језик, и рескости, меко. — Задобова митраљез умерено паметна. Моск. умекшано и без одјека. Ћоп. умереност, -ости, ијек. умјеренбст, ж умекшанбст, -ости ж особпна и стање особина онога који је умерен, онога што је умеонога што је умекшано. рено, уздржљивост, скромност. — Није хтела умекшање с 1. прелазак у стање разре- ни да чује за пост и умјереност. Шов. У ђености, губитак чврстине, компактности. — свему тврда н хладна грађанска мера и умереност. Андр. И. Добива [се] умекшање мозга. Јонке. 2. грам. палатализација: ~ сугласника. умерењак, -ака, ијек. умјерењак, м онај који је умерен, уздржљив; онај који гледа умекшати, -ам сврш. 1. смањити тврдоћу нечему, довести у стање мекоће и савит- да се не замери ниједној међусобно супротстављивости, размекшати: ~ восак. 2. фиг. учи- љеној страни, онај који се у сукобима држи нити да неко постане мање оштар и строг, средње линије. — Умерењаци . . . зазиру од довестидо попустљивости, ублажити, одобро- сваке претераности. Цар М. Повремено се вољити. — Нико није могао да га умекша ни ослањају на . . . умјерењаке. ОП 2. Група »умјерењака« већ је покушала да . . . успосмио да му се успротиви. Андр. И. Учитељу стави везу с опкољеним жандармима. Ћоп. . . . пође за руком ублажити и умекшати и те охоле госпојице. Ивак. 3. фиг. гласом, друмерењачки, -а, -6, ијек. умјерењачки жањем и сл. показати више спремности за добре односе, постати попустљиеији. — По- који се односи на умерењаке, који припада могли би ти, комшија — умекша онај из умерењацима. — Кроз његова уста проговорила [је] Урошева умерењачка назадност. Брезе. Лал. Вукое. ~ се 1. постати мек, мекши, омекшати: умекшало се воће. 2. фиг. постати увиђавумербааштво и умерењаштво, ијек. нији, попустљивији; одобровољити се, разне- умјерењаштво и умјерењаштво, с особина, окити се. — Пецну га реч дубоко, ал' се својство умерењака. — Два човека из најне умекша. Вукић. Чинило се да се старица вишег врха партије . . . се и даље колебају мало умекшала. Шов. . . . Умерењаштво им је заједничка црта. Пол. 1971. умелац и умелац, -елца и -еоца, ијек. умјелац и умјелац, м онај који уме, човек умерити, -им, ијек. умјерити, сврш. 1. вичан неком послу, еештак. — Таква је већ учинити умереним; ускладити с могућношћу, твоја мјера: јесу ли људи — то умјелци и с приликама, довести на праву меру. — Појунаци. Зог. нављам ти, умери свој захтев. Л-К. Требало ум^љати, умељам сврш. улепити, умрје умерити све издатке према новцу који су љапги нсчим житким, лепљивнм, умазати. — имали. Јов. Ј. 2. свести на мању меру, ограумашћивати (се), -ашћујем (се) несврш. и уч. према умастити (се). умедба, ијек. умједба, жумење, вештина, знање. — Ја бих тебе, девојко, по умедби узео за . . . жену. М 1867. умеђити и умеђити, умеђим сврш. захватити међом, обухватити границама, омеђити. — Краљ је умеђио равно седам планина. Нов. умејак, -ејка м дијал.узан појасземљишпга међу међама; шумица, дрвеће на међи. — Отишла [је] у умејак да насијече ловорја. Цар Е. умекнути, -нем сврш. мало омекшати, омекнути. Р-К Реч. умекшавање с гл. им. од умекшавати

УМЕРКАТИ — УМЕТАЧ ничити, успорити (снагу, брзину). — Кад зађоше у шуму, умерише корак. Ранк. ~ се постати, бити умерен, ограничити своје прохтеве (емоције и сл.), наћи праву меру. — Могао [би се], да се знао умјерити, како тако уздржавати. Бег. Милунка се умери у толикој својој радости. Шапч. умеркати, -ам сврш. нем. добро осмотрити, одмерити, проценити. — Само би . . . бацала по који поглед на моју страну да ме умерка, да се увери да јој је плен још увек у замци. Богдан. умеса, ијек. умјеса, ж (ретко ек.) примеса. — Боље је да смо у чети све своји, без туђе умјесе. Ћоп. умбсити, умесим, ијек. умиј&сити, сврш. 1. месећи припремити: ~ хлеб, крух, ~ колаче. — фиг. Овај патул>ак телом, кога је природа пакосно умесила . . . калио се под васпитним окриљем вољене Партије. Поп. Ј. Сви су вијекови сабрали грађу, ми смо умијесили будућност. Крањч. Стј. 2. фиг. створити збрку, пометњу, запетљатгц припремити неку подвалу. — Све је то дрол>а

509

грана. Тод. 2. свечано увести у дужност, инсталирати; исп. умештати. ~ се заузети место, наместити се, сместити се, разместити се. — Под дрвећем умјестили се хајдуци. Торд. уместо, ијек. умјесто, предл. 1. с речју у генитиеу показује даје оно штоје њиме исказано замењено нечим другим: наместо, место. — На самрти заклео је Марка да Милоју буде уместо њега. Вес. Баруница је своме мужу умјесто мираза донијела древни грофовски грб. Цар Е. 2. (у прилошкој служби, с везницима; да, што) означава да је једна радња, ситуација и сл. замењена другом. — Шест нахија . . . би биле исто тако аутономне . . . као и Србија, али би имале своје засебне старешине, уместо да потпадну под Милоша. Јов. С.

умета ж крпа или четка за чишћење пећи. Вук Рј. уметак, -тка м (мн. умеци) 1. а. мањи комад, парче којим се нешто проширује; детаљ уметнут у текст, у композицију: ~ на рукаву. — Спјевао сам најприје неколико Врличева умијесила! Донч. Умесио [је] не- лирских уметака. Шкреб. б. оно што је коме нешто због наследства. Чипл. уметнуто каоукрасни додатак. — Али што је Изр. ~ колач, погачу (коме) в. уз обучена! . . . ЦигоЈле са умецима од плавог колач {изр.у, умешено па обешено без сомота. Сек. в. било шта што је уметнуто, уложак. — Намештала је косу, кроз коју је труда, на готово. вириЈ уметак, као кучина из канабета. Петр. умесно, ијек. умјесно, прил. на уместан начин, на своме месту, добро, згодно; потребно, В. 2. а. грам. глас или скуп гласова који се целисходно. — Од вграча зависи да оцени умеће у средину речи, инфикс; уметнута реченица. Деан. Рј. б. муз. и поет. међуигра, међукад је умесно спровести велику рокаду. чин. Деан. Рј. 3. покр. мелез, бастард, мешаШах 1. [Потребно је] да се . . . та научна нац. — Ту се саста калабалук коња: двјеста критика умесно примени. Поп. П. Умесно ата и триста парипа, још су дошла два Арапа је питати чему то служи. ВУС 1970. црна и довели два уметка врана. НП Вук. умесност, -ости, ијек. умјесност, ж ум&галиште с простор на коме се држе особина онога штојеумесно;уместан поступак. — Тешко [је] увек одредити . . . умесност надметања, такмичења у бацању камена, кугле и сл. Бак. Реч. његових савета. Прод. ум&гаљка ж камен за уметање, надмеуместан, -сна, -сно, ијек. умјестан који је на своме месту, који одговара потреби, при- тање у бацању; пљоснат камен који се баца из праћке. — Један другом уметаљком пријете. лици, оправдан. — Да ли су њени поступци . . . били умесни? Ранк. Ставили [сте] тако ум- Март.; Деан. Рј. јесну примједбу. Кол. уметан, -тна, -тно в. умјетан. Р-К Речш уметање и уметање с гл. им. од уметати ум^сти, -етем сврш. 1. умешати, уметнути,усутиу нешто. Вук Рј. 2.упропастити, уништити, сатр{е)ти. — Баш нас, браћо, умбтати и уметати, умећем несврш. и умете Грац . . . Умиру момци . . . ко кад се уч. према уметнути. овце пометиље. Коч. Умео [је] читав иметак. ~ се 1. несврш. и уч. према уметнути се. Шимун. 2. надметати се, такмичити се (рбично у <—•< с е затр(е)ти се, истребити се. — Џ и - бацању камена). — [Лугар] се с друговима бовино, шјеме ти се умело! Коч. на ливади уза стадо уметао. Новак. Засукаше рукаве од кошуље те се стадоше уметати уместити, -им, ијек. умјестити, сврш. каменом. Ћип. 1. наместити, ставити, сместити у друго умбтач, -ача м 1. такмичар у бацању што, уградити. — Раствора [се] ушће Кокамена с рамена. — Млади фратар бијаше торскога залијева, као да га је творац ту . . . први у сваком колу, најбољи рвач и умјестио да буде топцу спас. Љуб. Овај уметач каменом. Шимун. Пошто се изведе начин присађивања употребљава се . . . у начисто који је најбољи уметач . . . узе камен, цил>у да се на потребном месту умесга родна

510

УМЕТАЧИЦА — УМЕТРИТИ

па као из шале добаци. Мат. 2. штамп. народног стваралаштва). — Оне нити су народна ни уметничка песма. Нед. 3. који радник који умеће табаке у штампарску маније дело природе, еештачки. — Фесићи им ишну, улагач {26). уметачица ж штамп. радница која умеће окићени бисерним гранама или умјетничким цвијећем. Ћор. табаке у штампарску машину, улагачица. уметнички, ијек. умјетнички, прил. на умети, -ем, ијек. умјети, сврш. и несврш1. бити способпнза нешто,овлада(ва)тинеком уметнички начин, као уметник; вешто. — вештином, бити еичан нечему. — Језик нам Хтео је уметнички да заврши. Срем. Браћа те удесила. Онако фино, умјетнички. Сим. се завеза па не умијемо ни двије унакрст пробесједити. Коч. Ти си томе вјештакиња, уметннштво, ијек. умјетништво, суметтн ћеш то умјети. Јурк. 2. бшпи добро упућеп ничко стварање; склоносту•метности. Р-К Реч. у иеки предмет, знати. — Умио је додуше уметно и уметно прил. в. умјетно. читати, паче и ппсати. Шен. Кажу да је пуно уметносни, -а, -б, ијек. умјетносни, учен човек, да уми латински ка и фраипдив. којисе односи науметност,уметнички. -Тетка. Мат. 3. а. (око некога, с неким) вешто подесити, подешавати држање уга- — Социјални критериј постаје важан колико ђајући некоме, прилагодити се, прилагођавати и умјетносни. Шим. С. се нечијој ћуди; стећи, стицати нечију науметност, -ости, ијек. умјетност, ж 1. клоност, придоби(ја)ти некога. — Не знаш људска стваралачка радиност која помоћу ти како он уме око жена. Вес. Милош је умео говорпе или писане речи, линија, боја, гпонова, са светом. Јов. С. б. бипш сналажљив, еешт, покрета, пластичног облика, конструкције окретан, умешаи. — Напред иде онај који и др. изражава мисли и осећања на начин уме, а не који зна. Петр. В. који причињава естетско уживање; способност уметиљити се, -етиљи се сврш. оболети за стварање таквих дела: ликовна ~ , сценод метиља, ометиљаешпи, ометиљати (се) ска ~ . — На доколици је никла уметност, када се осећање лепоте сусрело са умет(о оацама). — Ко му је крив што му се овце ничким даром. Жуј. Осјети . . . дух умјетуметиљиле и полипсале. Рад. Д. ности што струји из умјетничких дјела. Марј. умети-Мухамед м тур. непром. МухаМ. 2. висок степен достигнућа у вештини, медов народ, муслимани. Вук Рј.; Шкаљ. занатству, обртништву и сл. — Тамо [суј уметице прил. умећући. Р-К Реч. стајали дивни примјерци књиговезачке умјетности. Крањч. Стј. уметник, ијек. умјетник, м 1. онај који стеара уметничка дела, стваралац у области И з р . п р и м е њ е н а <—• уметничка обрада уметности: ликовни ~ , драмски •—•. — занатских производа; уметнички обрађени Умјетник је радник, а сваки радник је умјет- предмети за практичну употребу; седма ~ ник у неку руку. Матош. Побегла [је] у филм. свет с неким уметником. Андр. И. 2. добар уметнути и уметнути, уметнем сврш. зналац, вештак. — Ти стари лисци уметници 1. мопнути, ставити нешто унутра, између беху да свој осећај представе врлином, а нечега, убацити; накнадно унети, додати: лепши изглед дадну своме греху. Рак. ~ летву, ~ део текста. — Сави признаницу,уметников, -а, -о, ијек. умјетников који уметну је у тефтер и умота. Ћор. Може се припада уметнику. оцјењивати једино код специјалних уметуметнина ж (ек.) в. умјетнина. нутих задатака за вријеме једне вожње. Аут. 2. учинити упадицу, добаџити. — Још уметница, ијек. умјетница, ж 1. жена нема, — уметне Наполеон. Крањч. Стј. уметник: естрадна ~ . — Ви сте уметница да се обучете. Јанк. 2. (у атрибутској служби, ~ се 1. хитно ући, убацити се. — Уметуз им. ж. рода) вешта, вична. — О дебло нули смо се у ред. Јак. 2. умешати се, увеже умјетнице руке. Матош. плести се {у разговор). — Уметну се Пантелеј . . . у жив женски разговор. Моск. 3. (нечим) уметничин, -а, -о, ијек. умјетничин бацити се, хитнути се. — Ондјека га Турад који припада уметиици. дочекала., па се једно копљем уметнуло. НПХ. 4. (на, у некога) наследити нечије уметнички, -а, -6Ј ијек. умјетнички, 1. који се односи на уметнике, који припада особине, бити сличан неком од родбине, уерћи уметницима. — Оснива . . . приватну умјет- се (на). — Да ми је само знати на кога се уметну. Ранк. Да су се барем синови уметничку школу. Матош. Осећање лепоте нули у њега. Бен. сусрело [се] са уметничким даром. Жуј. 2. Изр. -—• чијом г л а в о м погубити неког. а. који се односи на уметност. — Прва је дефиниција уметничког дела, да је емоциоуметиуће с уметање, убациеање. Р-К Реч. нално. Поп. Б. То [су] највећа умјетничка достигнућа старих мајстора. Креш. б. који уметрити, -им сврш. сложити у метре. потиче од одређеног уметника (за разлику од — Седе поред уметрених дрва. Рад. Д.

УМЕЋАЊЕ — УМИЛИТИ СЕ умећање и умећање с гл. им. од умећати (се). 1 умећати (се) и умећати (се) , умећем (се) несврш. в. уметати (се). Бен. Рј. 2 умећати се , -ам се сврш. в. умекшати се. — Умећа се Хајдуковић, па је руком поглади по . . . коси. Торд. ум^ће, ијек. умијеће, с вешшина, умење. — Чему твој труд и цијело ти умијеће. Цес. Д. У друштву [је] војника пуних . . . љубави за његово умеће. Сур. ум^цати, умецам сврш. 1. смекшати притиском или ударањем, изгњечити. — Умецати јабуку. Вук Рј. 2. фиг. нар. умлатити, убити. умбцкати, умецкам сврш. 1. убити ударцима. Р-К Реч. 2.умрљати,умазати. Р-К Реч. ~ се умазати се, испрљати се. Р-К Реч, умбџгати, умеџгам сврш. изгњечити. — Ако га [пасуља] имаш, умеџгај . . . тањир — два. Рад. Д. умешавати (се), -4шавам (се), ијек. умјеш&вати (се) несврш. и уч. према умешати (се). умешан, -шна, -шно, ијек. умјешан еешт, спретан, окретан. — Тело чило, а умешна рука. Радич. Мој вам је господар веома умјешан човјек. Креш.

511

тина. — Дивих се његовој умешности. Вес. При том послу треба умјешност. Стр. умбштање, ијек. умјештање, с гл. им. од умештати (се). умбштати, умештам, ијек. умјештати несврш. и уч. према уместити. — Није се овај родио за то да умјешта цесаре. Нех. ~ се несврш. и уч. према уместити се. умештво, ијек. умјештво, с и умештина, ијек. умјештина, ж умешност; вештина. — Највише требамо туђег искуства и умештва. О 1875. Изводили [су] свакојака лакрдијашка умјештва. Креш. То је мудрац чаробњак . . . по својој умјештини и знању докучио. Вел. Не служим се умјештином. Богд. умивало с умиваоник. — Под испрсд умивала такођер је влажан. О-А. умивање с гл. им. од умивати (се). умбваоник, -а и умиваоник, -ика м суд за умивање, обично уграђен у зиду или у ормарићу; лавабо, — У предњим колима [су]: кревети . . . столице, умиваоници. Нуш. Дуго је . . . прао своје руке код умиваоника. Крл. ум&ваоница и умива&аица ж 1. просторија за умивање. — Кујна испод нас, а до ње умиваоница са више чесама. Јак. 2. умиваоник. — Држао је . . . водени суд с умиваоницом и убрусом. Шапч. умивати (се), умивам (се) несврш. и уч. према умити (се). умидерити се, -им се и умидрати се, -ам се сврш. утегнути се мидером. — Баба . . . нафризирана, умидерена; дрска. Сек. Лијепе жене падају . . . пред умидраним драгонима. Крл. ум&жати се, -ам се сврш. покр. умокрити се. И-Б Рј.

ум^шати, умешам,ијек.^миј^шати, (трп. прид. умешан), сврш. 1. мешајући припремити; завршигЛи мешање. — Скиде с ватре бакру и умијеша пуру. Ћип. 2. спустити, сасути у неку другу материју, додапги и измешати; убацити, уметнути: ~ раж у пшеницу, ~ једно јело у друго. — Натуца . . . немачки и умеша и погдекоју реч српску. Глиш. 3. уеући, уплести, упетљати (рбично у нешто неповољно). — Ти не зиаш у какву смо те ми ствар умешали. Чипл. Изр. ~ прсте у н е ш т о имати (скриумијење, ек. умење. веног) удела у нечему. ~ се 1. предузети неке мере, неки поступак, умиј&сити, умијесим, ек. умесити. интервенисати; узети учешћа, уплести се. умијеће, ек. умеће. — Власт се умешала. Вукић. Тако се . . . Швејк умијешао у свјетски рат. Јонке. 2. умиј&шати, умијешам, ек. умешати. упасти, убацити се (у разговор). — Е да видите . . . умијеша се сад један кмет. Том. умилан, -лна, -лно умиљат, љубак; 3. ући у неко мноштво, изгубити се у маси; пријатан, угодан. — Дјевојче . . . је умилне постати члан неке заједнице, изједначити се ћуди. Брл. Нећу чути његов умилни, пуни с њом. — Умијешао се [атентатор] у народ. мушки баритон. Петр. В. Неим. Благо мени, умијешах се у кућу Петроумилети, -лим, ијек. умиљети, сврш. вића. Нен. Љ. полако идући, милећи ући. — Одшкринуше се врата, умилеше . . . сестра . . . и њен умешно, ијек. умјешно, прил. наумешан шешир. Сек. начин, еично, спретно, вешто. — Умешно води разговор. Ранк. Шибице . . . су биле умнлптн се, -им се сврш. (некоме) умјешно разрезане по половици главице. постати мио, ући у вољу (некоме), стећи Јонке. нечију наклоност. — Ленка [је] гледала да јој се умили. Рист. Пошаље . . . милоште умешнбст, -ости, ијек. умјешнбст, ж особина онога ко је умешан, спретност, веш- само да се умили силном цару. Брл.

512

УМИЛНО — УМИРИТИ

умилно прил. на умилан начин, умиљато. — Радознало и умилно [су] погледали плаву Жену. Јанк. Гласић . . . подрхтаваше лако и улшлно. Крањч. С. умилнбст, -ости ж особина онога који Је умилан. умилбсрдити се, -им се и умилосрдити се, -осрдим се сврш. постати милосрдан, умилостивити се. — Поче га молити да се умилосрди и стиша. Рад. Д. умилбстивити, -им и умилостивитш -бстивим сврш. учинити некога милостивим, отклонити нечију зловољу. — Треба неко да умилостиви пашу. Марк. М. Хтио [бих] умилостивити бога молитвама. Пав. ~ се постати милостив, показати благост. — Тада се мајка умилостивила. Јакш. Ђ. Његово се срце није дало умилостивити. Кол. умилбстити се, -им се сврш. умилостивити се. — У кућу их зове нек' се умилосте. Вел. умиљавање с гл. им. од умиљавати се. умиљавати се, -иљавам се несврш. настојати да се постане мио, да се стече наклоност. умиљање с гл. им. од умиљати се. умнљат, -а, -о а. који се умиљава, који осваја наклоност нежним, питомпм понашањем, мазан; угодан, пријатан. — Млад је и умиљат и добар као дијете. Огр. Имадијаше умиљат и снажан глас. Мат. б. љубак, мио, леп. — Око нас умил>ата Посавина с брежуљцима, виноградима. Поп. Ј. Изр. умиљато ја(г)ње две овце сиса в. уз јагње (изр.). умнЈБатан, -тна, -тно в. умиљат. Бен. Рј. умиљати се, умиљам се несврш. в. умиљавати се. — Стаде се умиљати око њега. Брл. умиљатно прил. в. умиљато. Бен. Рј. умиљато прил. на умиљат начин, љупко. — Шапуће му . . . колико може тише и умиљатије. Андр. И. Ове је ријечи изрекла нежно, умиљато. Фелд. умиљатбст, -ости ж особина онога који је умиљат, онога што је умиљато. умнље сумиљатост, питомост. — Свака добра донесите, а највише биља од умиља. Вук РЈ. умнљено прил. в. умиљато. — Моли му се старац умиљено. НПХ. умиљеност, -ости ж в. умиљатост. — Служио сам вас ради мојега човјештва и умил>ености моје. Нех. умиљети, -илим, ек. умилети. умимогред прил. узгред,успут. — Иван би се умимогред често заустављао. Љуб.

умина ж плодан предео са блажом климом, заклоњен од еетрова и излоокен сунцу, мсупа. (7). Вук Рј. уминути, уминем сврш. 1. мимоићи; проћи, нестати. — Уминуше та љета тешка, дуга. Домј. Кад умине живот, положиће ми шутња . . . руке на очи. Андр. И. 2. изгубити силину, жестину, смањити интензитет, попустити. — Да би му болови уминули, ходао је по соби. Нен. Љ. ~ се проћи (поред, мимо). — Сјавио сермију у оно стрниште испод млина, па се уминуо онамо крај млина. Коч. умињавати, -ињавам и умињивати, -Лњујем несврш. и уч. према уминути (се). умир м 1. умирење, мир; смирење. — Сав је одавна потребан утјехе и умира. Коз. И. 2. покр. помирење крвника с породицом убијенога, опроштај крви (у крвној освети). — Држала се крвна освета, а судије при умиру звали су се »добри људи«. Цвиј. Начини суд књигу од умира и пусти Вука да пође. Љуб. умиралац и ум&ралац, -аоца м необ. онај који умире, самртник. Р-К Реч. умирап, -рна, -рно (обично одр.) који се односи на умир; који доноси умирење, смирење: ~ веће, ~ комисија. — Умирни и хармонични завршетак разблажује . . . срце. В 1885. Свуд носе речи умирне. Кош. умврање с гл. им. од умирати. умиратн, -рем несврш. 1. а. несврш. иучпрема умрети. б. губити знаке живота, падати у стање гашења животних функција живих организама. 2. замирати, нестајати, губити се. — Унутра све више умире тихи жагор. Вас. Пјесма далеко у ноћи — умире. Гал. 3. фиг. (за неким) много патити, чезнути. — Њему се само смијали док је толико за вама умирао. Домј. Кунем ти се, умире за тобом. Вас. умирба ж мир; примирје. — Хоће ли бити какве умирбе? Ћоп. умирбње с 1. престанак непријатног стања изазваног болом, страхом, раздраженошћу и сл., смирење: средство за умирење. — Ми тражимо . . . умирење наше савјести. Кол. 2. престанак непријатељстава, мир. — Глас о аустријско-турском умирењу нигде није примљен тако рђаво. Нов. умиривање с гл. им. од умиривати {се). умиривати (се), -ирујем (се) несврш. и уч. према умирити (се). умир&вач, -ача и ум&рилац, -иоца м онај којиумирује, који разеађа, миротворац. — Неколицина . . . умиривача нађе [се] такође на асфалту. НИН 1958; Р-К Реч. умирити, умирим сврш. а. учшшти да неко престане бити немиран, да прекине буку,

УМИРЉИВ — УМИШЉАЈ неред, свађу и сл., смирити: ~ ђаке, ~ децу. — Идем погледати њих и бескрајну свађу умирит. М-И. б. ублажити нечију љутњу, срџбу; отклонити узрочнике узнемирености, успокојити. — Стаде [јој се] умиљавати . . . Кад је мало умири, пољуби је у руку. Вес. Моја вањштина мора да ју је напокон умирила. Леск. Ј. в. угушити отпор, повратити редовно стање: ~ побуњени крај. г. ублажити, олакшати (бол). — Понео је [ракију] рањеницима да умире болове. Ћос. Д. Не би ли како гњев умирио страшни. М-И. ~ се 1. постати миран, смирити се, прекинути манифестације немира, нереда. — Таман су се деца умирила, а учитељ запита. Срем. Вјетар се стишава и небо се умирило. Михољ. 2. прекинути непријатељства, склопити мир. — Пошто се Немци умире с Турцима, он . . . добије пензију. Вук. ум&рљив, -а, -о који умирује, олакшава. — Затим се чу умирљив уздах. Глиш. умирник м 1. онај који мири, умирује, умирилац. — Сан умирник слатки . . . поји заборављу. Вел. Дедер, умируј сад, умирниче. Вуков. 2. један од оних који су прекинули непријатељство, који су начинили, склопили мир. Вук Рј. умирно прил. смирено; помирљиво. — Да је све сретно, умирно, бијело. Кам. умирдвити, -бровим (трп. прид. ум&ровл>ен) сврш. превести из активне службе у мировину, пензију, пензиониссџпи. — Мало прије него што га хтједоше умировити, паде му кап. Новак. За њима пристане . . . гдјекоји стари умировл>ени чиновник. Мат. умировљбник, -ика м онај који је умировљен, пензионер. — Живио [је] . . . као умировљеник . . . у Љубљани. Комб. умировљ^пички, -а, -о који се односи на умировљенике, пензионерски: ~ живот, ~ примање. умировљбње с престанак активне службе, пензионисање. умирући, -а, -е који се односи на умирање, смртни; који умире, који се гаси. — Тежак ми беше умирући час. Јакш. Ђ. фиг. Унесе . . . неколико умирућих зрака. Сим. умислити, -им (трп. прид. умишљен) сврш. 1. а. представити у мислима,у машти, замислнти. — Направио је Радојко план за једну умишљену офанзиву. Мени је доделио да отворим брзу ватру на аустријске ровове. Јак. Брзо га умисли изван својега рада, изван ове кућице. Кал. 6. створитиу машти слику нечега што не постоји, штоје нестварно, уобразити. — Цензори . . . су умислили да ће само њихова клерикална опрезност [забраном филма] . . . спасти душе младих. НИН1971.2. намислити, наумити,смислити; 33 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

513

свесно се одлучити на нешто. — Чекаће рок . . . па ће остварити оно што је умислио . . . у тренутку кад му муње из зеница прснуле. Рад. Д. Ако се током главног претреса установи тотално пијанство (умишљено или из нехата) . . . судови проглашују оптуженог кривим ради преступа пијанства. Мј. 1936. ~ се превисоко мислити о себи, сувшие високо, оценити своје способности, постати надмен, охол, уобразити се. — Баш зато се умислио да је лукавији . . . од других, јер није хтио бити официјелни политичар. Божић. У људе ушао неки чудан понос. С в и . . . зборе мудро, и све се некако умислили да би и сами . . . могли сјести на пашино мјесто. Сиј. умити, умијем (трп. прид. умАвен, -бна, -бно, ређе умит) сврш. 1. а. употребљавајући воду учинити чистим, опрапги (људско биће одн. део пгела): ~ дете, ~ лице. — Брије се ретко . . . не можеш га умити никаквим сапуном. Глши. Киша ће ти умити вруће руке. Уј. фиг. Уми нас од гријеха нашијех крвл.у својом. Вук. б. фиг. облити, преплавити, обузети. — Неки хладан, језиви задах уми његове горуће образе. Вас. Гршу кроз рупу умије оштра студен. Кал. в. фиг. довести у ред, уредити, дотерати. — Да се у траљама остављен Владисављевићев рукопис што пре умије, очешља и припреми за штампу. Мил. Ж. 2. превући чим влажним, овлажити. — На лопати јеДлепиња] сва зарумењена . . . само да се умије перушком влажном од воде. Чипл. 3. перући скинути, спрати. — Побјегла си за гору на воду, да умијеш сузе од образа. Март. Изр. ~ р у к е в. опрати руке(уз опрати изр.). ~ се повр. од умити (1а). — Умио се и прекрстио се. Март. Милица јој поли, те се уми и убриса. Вес. фиг. Ми стари3 морамо издржати на стражи . . . А ако је то грешно . . . умићемо се сузама. Сек. умити, умим несврш. в. умовати. — Умом уми3 а ушима стриже. Вук Рј. умицање с гл. им. од умицати. умицати, умичем несврш. 1. несерш. иуч. према умакнути, умаћи. 2. кидати, тргати, цепати. — А прекри га суром међедином, да му гора свилу не умиче. НП Вук. 3. уклањати, уништавати. — Тако кидати самовољно на параћесике малено имање, умицати најбоље куће . . . махнитост је. Павл. умишљај м 1. правн. унапред смишљено извршење неког проттпратог, кривичног дела, предумишлај. — Умишљај починитеља несумњиво садржава свијест да је та форма непристојна и увредљива. Крл. Моменат лажности исказа треба да буде обухваћен умишљајем учиниоца. Пол. 1959. 2. замисао, намера, план. — Ала би се разиграле оне

514

УМИШЉАЈАН — У М Л И Ј Е Ч И Т И

грешне груди, искипеле многе тајне, умишљаји худи! Змај. 3. погрешна представа, уображење. •— Можда је само умшшвај с моје стране. Креш. И данас у Истамбулу живот човека није на особитој цени, а људско достојанство у њему се може сматрати чистим и европским умишљајем. НИН 1970. умишљајан, -јна, -јно који се односи на умитљај, који има карактер умишљаја, предумишљаја. — Заједно с њим одговара његов лични шофер . . . због умишљајног помагања. Пол. 1958. умишљајно прил. са умишљајем, предумишљајно. —Учинилацје одговоран за прекршај учињен умишљајно или нехато. Аут. умишљање с гл. им. од умишљати (сс). умишљати, умишљам несврш. 1. несврш. и уч. према умислити. 2. (често са допуном »себи«, »си«) неоправдаио, неосновано замишљати, уображавати. — Просјаци . . . луђаци . . . себи умишљају да су потомци . . . претендената на . . . круне. Крл. Не улшшља си да ће својим разлагањем доказати науку вјере. Баз. Нити би . . . почео да умишл>аш како постајеш незаменл>ив. Пол. 1958. ~ се несврш. и уч. према умислити се. умишљен, -а, -о 1. трп. прид. од умислити (се). 2. који има превисоко мишљење о себи, који одражава такав став, уображен: ~ човек, ~ држање. умишљеник, -ика м онај којије умишљен, уображенко. — Син и сви умишл>еници . . . у мјесту, све је то прошло поред дон Гесуалдова кревета. Франг. умишљено прил. са осећањем самозадовољства, уображено, охоло. — Крад>еви официри су дигли главе . . . и умишљено погледали на италијанску команду. Јак. умишљеност, -ости ж особина онога што је умишљено, уображеност. — То је управо Сократова накана увјерити их о умишл>ености њихова знања. Баз. умишљбтина и умАшљотина ж оно што је нестварно, измшиљотина. — Монархија је по имену раздијел>ена у двије умишљотине. Старч. умједба, ек. умедба. умјелац и умјелац, -иоца, ек. умелац и умелац. умјер-, ек. умер-. умјера ж (ијек.) равнотежа, баланс. — Валент се трже, изгуби . . . умјеру и слетје низ љестве. Неим. умјес-, ек. умес-. умјеса, ек. умеса, ж (ретко ек.) оно што је некоме или нечему додано и смешано, примеса. — Сами смо засад без сваке умјесе, па смо сложни и слушамо се. Рј. А.; Деан. Рј.

умјет-, ек. умет-. умјетан, -тна, -тно (ијек.; ретко ек. уметан) 1. који не настаје, који се не врши природним путем, вештачки: ~ гнојиво, ~ језеро, ~ свила, ~ сателит, ~ дисање. 2. (одр.) који се односи на уметност, уметнички. — У нашој умјетној литератури нема ни трага оним масним . . . голотињама, какве народ зна избацивати . . . на прелу. Матош. Они су . . . више умјетни обрт, него умјетиичка реализација. Баб. умјетннна и умјетнАна (ијек.; ретко ек. ј'метнина и уметнина) Ж уметнички рад, уметнички произеод. — Био [је] страстан колекционар слика и умјетнина. Кол. По зидовима умјетнине староњемачке школе. Кал. умјетно (ијек.; ретко ек. уметно) прил. I. на умјетан начин, вештачки. — Експерименат је умјетно произведена појава. Лог. 2. Класно друштво [је] . . . основа за настајање . . . предрасуда, које онда владајућа класа . . . још и умјетно подржава. Ант. 1. Коса . . . уметно или природно заковрчена, падала је око чела. Цар М. 2. еешто, зналачки. — Стргнуо [је] с лица врло умјетно патворено лице. Ков. А. Свираше доста уметно на гласовиру. Шапч. умјеш-, ек. умеш-. умјеша м и ж (ијек.) онај којије умешан, вешт, окретан, сналажљив у своме послу, својој струци, вештак. — Ту је пред нама хиромантска вјежба читања длана . . . свакојако њима [рукама] баратају умјеше. Вј. 1972. умјештина ж и умјештво с (ијек.) в. умешност. Деан. Рј. умкаш м в. ункаш. — Већ ми пошљи бабова дорина, . . . о умкаш> сабљу Цмиљанића. НП Вук. умлатити, умлатим сврш. 1. убити млатећи, тукући; уопште убити, усмртити. — Дође ми . . . па сам мека срца . . . Ето, умлате вука који ми браве ксдае, па ми га је некако жао. Вуков. Колико су људи умлатили у самицама! Јоике. 2. омлатити, стрести воће са стабла. Вук Рј. умлачити, умлачим сврш. учинити млаким, мало загрејати, смлачити. Р-К Реч. умлети, умел>ем, ијек. умљети, сврш. самлети, измлети. — Ни прегршт немам . . . Умлећу ја данас, ни бриге немој да те је! Рад. Д. умлечивати, -^чујем, ијек. умљечивати несврш. и уч. Арема умлечити. умл^чити, умлсчим, ијек. умлиј&чити, сврш. затвортпи на саћу чахурице, ћелије. — Умлијечиле челе, тј. заЉориле на сату чаурице одозго. Вук Рј. умлијбчити, умлијечим, ек. умлечити.

УМЛИТАВИТИ — УМНОЖИТИ умлитавити, -им и умпитавити, -итавим сврш. учинити млиташм, омлитавити. — Као да је прољеће ухакнуло у судницу и топликастим валовима умлитавило удове. Божић. ~ се постати млитав, омлитавити се. — Умлитавио се утруђен чел>усном мељавом. Божић. умље с в. ум. — Бог није дјело умљаУј. Ко. ти ноћас тамни светлост твога умља! Радул. Изр. п о м е р и т и умље полудети. умљескати, -ам сврш. заст. убити, усмртити, уцмекати. — Пукао је глас по целој околини како је један три хајдука умљескао. Игњ. умљети, умел>ем, ек. умлети. умљецкати (се), -ам (се) сврш. упрљати се, замазати се. — Све је постало умл>ецкано, прљаво и зимогрозиво. Пољ. 1958. умљеч&вати, -^чујем, ек. умлечАвати. умнажати (се), умнажам (се) несврш. и уч. према умножити (се). умнажач, -ача м умножилац (2). Прав. умник м уман, мудар човек; мислилац. — Микић бан бијаше и силан богаташ — у свем жилав кремењак, оштровид умник. Шен. Прослављамо тога умника, једног научника који је . . . своју славу стекб далеко од своје отаџбине. Петр. В. фиг. То је тако одредила природа, највећи стваралац, умник и умјетник на свијету. Козарч. умников, -а, -о који припада умнику. умница ж умна, мудра жена. — [Регина] је . . . била слављена умницом. Новак. умно прил. 1. на уман начин, мудро, паметно. — О својој прошлости умно је шутио. Кос. Он је . . . бацио оригинално светло на огромну област тмине и небитка . . . као што је умно рекао један филозоф. Ж 1955. 2. у погледу ума, разума, душевно, ментално, психички. — Доцније, кад човек постане умно развијенији, кад је у стању да размишља о својој радњи . . . онда се његова мера моралног и неморалног усавршава. Марк. Св. Полиција је јучер ухитила човјека за којега се држи да је умно поремећен. Обз. 1932. умноболап, -лна, -лно в. умоболан. — Од цара . . . добио на дар имање умноболног неког . . . каноника. Барац. Александар га је . . . упутио у завод за умноболне крај Ниша. Риб. умного прил. в. умногом(е). И-Б Рј. умногом(е) прил. у великој мери, по много чему. — Живот у великим кућним заједницама утјецао је умногоме повољно на обичаје и на карактер Славена. Баб. Подухватио се Бошко Петровић крупног, 33*

515

и у нашим приликама, умногоме пионирског посла. Б 1958. умногоструч&вати (се), -учавам (се) = умногостручивати (се) несврш. и уч. према умногостручити (се). умногостручбње с многоструко умножење, повећање. Р-К Реч. умногостручивати (се), -учујем (се) несврш. = умногостручавати (се). умногбстручити, -им сврш. учинити многоструким, многоструко повећати, умноокити. — Он је умногостручио своје богатство у вријеме велике економске кризе 1929. године. ВУС 1973. ~ се постати многострук, развити се многоструко, вишеструко. — Нема много маште, она то не уме . . . да се умногостручи. Дуч. Он се на чудан начин умногостручио, а и глас му је такав те час подсјећа на Јова . . . час на Радомира и још неке што су давно погинули. Лал. умножавање с гл. им. од умножавати умножавати (се), -бжавам (се) несврш. и уч. према умножити (се). умножак, -ошка м мат. резултат множења, производ, продукт. — Подијелимо ли неки двознаменкасти број умношком његових знаменака, добивамо 3. Алг. 1. Тај умножак концентрација зовемо продукт топљивости. Кем. умножа&е сумножење. — С умножањем ових настаје распадање. Баз. умн&жати (се), -5м (се) сврш. в. умножити (се). — Не ваља укинути, већ умноЖати војску. Маж. Ф. То најјасније свједочи да се је притисак душе умножао у опћем човјечанству. Л 1905. умножбник, -ика м мат. в. множеник. Прае. умнож^ње с увећање, повећање броја нечега. умнбжилац, -иоца м (ген. мн. умнбжилаца) 1. мат. в. множилац. Р-К Реч. 2. онај који умножава нешто. Р-К Реч. умнбжити, умножим сврш. I. а. учинити да нечега буде више (на број), бројно увећати. — Тиме би само он умножио послове нама. М-И. Вештим операцијама и везама умножила [је] готовину. Андр. И. б. уопште повећати, учинити јачим, већим. — Порта умножи своју пажњу према српским депутатима. Гавр. 2. одштампати, графичком техником произвести у више примерака. — Одмах смо ову вест [о уништењу 500 усташа и 150 Немаца] умножили и разаслали по читавој општини. Дед. В. Одлучио је да умножи и изда овај . . . елаборат. Весл. V

516

УМНОЖЉИВ — УМОЛНО

~ се повећати се бројно, постати многобројнији. — Књиге [су се] . . . вукле . . . по соби и по изби . . . и најзад се грдно умножиле — од једне се начиниле по три. Сиј. фиг. Око мене би сад деца трчала . . . душа се у њима твоја умножила. Макс. умнбжљив, -а, -о који се може умножити, повећати. Р-К Реч. умножљивост, -ости ж својство онога што је умножљиво. Р-К Реч. умножник м мат. в. множеник. Прав. умност, -ости ж особина и стање онога штоје умно, разборитост, мудрост. — Врлина и умност често сметају да се буде активан. Кнеж. Б. Видећи код робова толико примјера умности и пожртвованости, он је тврдио да роб може по свом моралу бити виши од слободног човјека. Пов. 1. Умност не овиси од мождане масе. ВУС 1971. умњак м анат. назив за последњи кутњак који избија после пубертета, зуб мудрости. умоболан, -лна, -лно умно, дутевно болестан, неиормалан. — Волтер [је био] болестан од жучи, а Русо умоболан. Дуч. Он се и сам уживљава . . . у она осећања . . . страха . . . малоумних и умоболних. Глиг. умоболник м онај који је умоболан, душевни болесник. — Један умоболник из околине Страгара . . . често приређује с коњима и кочијама бесомучну трку кроз насеље. Пол. 1958. Као тихи умоболник ходам кроз поља у кошуљи од туге. Макс. умобблница ж умоболна женска особф душевна болесница. Прае. умоболност, -ости ж стање онога који је умоболан, душевна поремећеност, лудило. — Појаве којима се . . . бави психопатологија . . . носе назив појава душевних поремећаја . . . умоболности или лудила. Псих. умббоља ж душевиа болест, поремећеност, лудило. Р-К Реч.

цркву отићи, а толи до умођене канторове госпођице Лујзе. Јакш. Ђ. умока ж в. умокац. Деан. Рј.; Бен. Рј. умокац, -кца м посебно припремљен и зачињен течан додатак јелу, умак, сос. — Овому . . . се хоће овакове јухе, печенке . . . умокца, тијеста. Старч. фиг. Нема [у чланку] ништа осим званичних лажи, сензација, зачињених понекад сладуњаво-сентименталним умокцем. Чол. умбкрити, умокрим сврш. 1. овлажити, уквасити, накеасити. — Понирем као понорница, да опет негдје умокрим земљу. Божић. 2. поквашти, намочити мокрењем, испуштањем мокраће. Р-К Реч. ~ се повр. Р-К Реч. умолан и умблан, -лна, -лно пун молбе, молећие (о погледу, изразу, гласу и сл.). — Погледа Пилиавјова умолним погледом. Шов. Дода кнез Николај Андрејевић обраћајући се кнезу Василију и одговарајући на његов умолни изражај: Да или не? Крањч. Стј. умблити, умолим сврш. 1. обратити се коме с молбом, упутити коме молбу, замолити. — Зато сам тако слободан умолити вас за њену руку. Трифк. Качић с катедре умоли нека се господа малко потрпе. Ђал. 2. молбама наговоршпи, приволеши. — Даде се умолити, те крене натраг. Баз. Бокељи отправише у Петроград . . . Вучетића . . . не би ли умолили цара . . . да не уступа Боку Французима. Мат. Изр. вијеће умољених ист. некадашњи Сенат у Дубровнику (сошШит го§агошт), са несталним бројем чланова, старијих племића, чија је надлежност била издавање наредби које су се односиле на уиутрашње и спољашње послове Републике. ~ се стећи милост молбама (џли молитвама), умилостивити некога. — Да . . . врагу душу поклониш, не би ли ти се он смиловао, када се богу умолити не можеш. умован, -вна, -вно уман, мудар. — ПроЈурк. Овога је послао старац да се . . . налазак се имитира, а његова (умовна) ими- умоли једној баби . . . да му длаку греха тација спутава нове проналазаче. Уј. опрости. Вукић. умовање с гл. им. од умовати. умолник м онај којије замољен да пешто изврши, да обави неки посао или дужност; умбвати, умујем несврш. 1. бавити се разматрањем, анализирањем нечега, излагати онај који суделује у моби, мобар. — Ти знаш своје мисли о нечему; мудровати, филозофи- да се на вечерашње вече не долази на посјед, но да ће бити друга работа! Ми смо умолраши. — Равнодушно слуша Машана који ници. Мат. Масти, све колико би у једну . . . спокојно умује о свачем. Вуков. Да се кашику стало, док се код нас умолник и је код нас . . . нешто ман>е умовало . . . били бисмо доиста у већем напретку. Јаг. 2. раз- надничар »набачају« сланине, шунке . . . мишљати, премишљати. — Томо све умовао сира и хљеба. Ђон. како да се тога ријеши. Мишк. Док сам ја умолница ж покр. в. моба. Љуб. тако умовао . . . наиђе и трећи пролазник. умолно и умолно прнл. к2 умолан начин, Десн. молећиво, са молбом. — Ни ријечи није умбдити се, умбдим се сврш. обући се, могла изговорити, него је умолно погледавала дједа. Кум. удесити се по моди. — Немам с чиме ни у

УМОЉАВАТИ (СЕ) — УМОТАТИ умољавати (се), -бљавам (се) несврш.

517

~ се 1. постати уморан, малаксати, {по)сустати, заморити се. — [Цевар] се уморио и државе и вјере. Нех. Мислите . . . умориће се Швабо. Јевт. фиг. Одушевљење се уморило, па воде [партизани] ситне, умољчавити се, -им се, умољчавити искидане разговоре . . . и дремају. Ћос. Д. се, умољчавим се и умбљчати се, -ам се 2. одузети себи живот, убити се, усмртити сврш. бити нападнут, изгризен од мољаца се. — Прете управницима друштва [Инди{рбично о вуненим материјама, крзну и др.). јанци] да ће се уморити глађу ако им не Р-К Реч. услише захтеве. Грол. Сперанца, неутјешна, умор м 1. осећање смањења снаге, способ-пријетила . . . да ће се уморити глађу. ности за рад или активност, сусталост, Франг. клонулост, малаксалост услед дугог и напорног умбрљив, -а, -о 1. који се лако и брзо рада, напрезања, болести и др., замор. — Као да јој је неки слатки умор тиштио тијело. умори. Р-К Реч. 2. који изазива умор, заморан. И. Наз. Ти копачки и косачки умори не траже умбрннк м 1. онај који је уморан. — спас у сну; ћуте ширсжо отворених очију. Ноћ је пала по бурном Паризу, санак леће, Ћос. Д. У запосленом човјеку гомила се уморнике тражи. Змај. 2. убица, убојица. — умор који потпуно не могу елиминирати ни Уфам се — стаде мало иза тог сопити умор. . . дневни одмори. ВУС 1973. 2. разг. смртни тренутак, час, смрт, умирање; смрт- ник. Креш. ни час; рити на умору (при умору), рана од уморнпца и уморница ж 1. она која умора. — Вакат нами од умора дође. Рј. А. замара, исцрпљује; она која усмрћује. — Из Изр. без умора без одмора, починка, коре од киновог дрвета правимо . . . лек од неуморно, непрекидно; м р т а в од уморајако оне уморнице грознице. М 1867. 2. врста уморан,сустао;пар,ати (пасти, р у ш и т и се напитка који ојачава, окрепљује уморан оргаи сл.) од умора бити сасвим исцрпен, низам. Р-К Реч. клонути. уморно прил. показујући, испољавајући умораватп (се), умбравам (се) несврш. умор, {по)сустало, заморено. — Уморвто наслања главу на његово раме. Срем. Ријечи в.умарати(се). — Није смрт него је живот [су] споро и уморно падале. Кол. оно што нас мучи . . . уморава нас и цеди нам наше снаге. Уск. уморност, -ости ж осећање и стање онога који је уморан, умор, замореност. — Осјети уморан, -рна, -рно 1. који осећа умор, у себи такву тежину, такву уморност у замор, посустао, малаксао (рд напора и др.). костима. Бен. Уморност људи . . . невољкост — По свршеном послу он је био уморан. Андр. И. 2. који изражава, одражаеа умор. несклона је умјетности и веселости. Шим. С. умбрство с чин, преступ којим се некоме — Чују се и гусле. Пјесме, само тихе и насилно одузима живот, убиство. — Нису уморне, издалека. Куш. ријетки случајеви да је такав човјек поИзр. м р т а в (на смрт) ~ разг. јако чинио уморство или да је завршио у лудуморан, преморен. ници. НЧ. Најјачи је дојам на Андрију уморено прил. уморно, посустало, изне- оставила страшна казна због уморства. Шов. могло. — Неуспјех . . . успјех . . . говорио је Изр. г р а б е ж н о ~ правн. разбојништво, некако уморено сам собом фишкал. Ков. А. убиство из користољубља. умбритељ м извршилац уморства, убица, умбстити, умостим сврш. покр. угодити, убојица. — Како се суди сада гдје је син удоеољити некоме. — Ту су јетрве . . . заове, може бити свекрва, па свекар, па сваком пустио смакнути уморител>а својега оца, цар ваља умостити. Глиш. уморитеље цара. Старч. ~ се постићи нечију наклоност, сложити умбритн, уморим сврш. 1. учинити се с неким. — Наја ми је као добар дан, и уморним, довестиу стапе умора, клонулости, њој ти се неће бити тешко умостити. Вес. посусталости, заморити. — Јер је врло уморио б'јела кољена Хектора. М-И. Нож умотаваше с гл. им. од умотавати (се). исукан у Узуна — следише му храбро срце, умотавати (се), умбтавам (се) несврш. и уморише десну руку. Јакш. Ђ. фиг. После . . . дугог . . . и заобилазног увода . . . који уч. према умотати (се). на крају умори стрпљење и забринутог умбтати, -ам сврш. обавити, завити (са Гвида и нас гледалаца. Грол. 2. убити, свих страна, вишеструким омотом и сл.), усмртити. — Тог умног, з д р а в о г . . . човјека упаковати, увити. — Умотан је жутим плат. . . измучили су . . . и уморили на поду нима и помазан миродијском драгомашћу. београдске полиције. Зог. Ох, куга је умоКреш. фиг. НОКИЈ умотај нас у најцрње тмине, рила! Пав. заклони људе. Стан. Насмије се кисело и уч. према умолити (се). умбљив, -а, -о који се може умолити, попустљш. Р-К Реч.

518

• У М О Т В О Р — УМРЛАЦ

као некој шали у ко;у је умотао тако нешто горко да га је по челу пробио зној. Михољ. ~ се заштитити се савијајући, омвтавајући нешто око себе (вишеструко, са свих страна и сл.), увити се. — Упита га јесу ли давно отишли киријаши, па се умота у кожух. Шов. фиг. Стоје кукурузи са својим клиповима пажљиво умотаним . . . у меке зелене љуштике. Чгта. Град се умотао у тајанственост. Поп. Ј. умбтвор, -а и умотвор, -ора м в. умотворина. — Да је то исто и неумрли Гундулић учинио, најбоље нам посвједочују његови дивни умотвори. Јаг. У позоришту је слушао и дивио се умотворима од Есхила, Софокла. Цар М. умотворан, -рна, -рно којему је својствено умно, духовно стваралаштво, стваралачки уман. — Свјетло борних, умотворних глава рађаш силан број. Шен. умбтворина и умотвбрина ж плод, творееина стваралачког умног рада (обично оуметничком делу). — По чему би умјетници били просветител>и . . . ако не по дојму својих умотворина? С 1919. Изр. н а р о д н е у м о т в о р и н е народна усмена књижевност, народно стваралаштво. умбтрити, умотрим сврш. угледати, спазити; уочити, запазити. — Јеси ли умотрила оног што није ни гледао на наш прозор? Ком. У свима [приповеткама Б. Станковића] има по једна кондензована сцена, тачно умотрена и снажно изнесена. Прод. умбчварити се, -и се сврш. претворити се у мочвару, блато, блатњаву масу. — Под проклетим даскама за лежање бијаше . . . крпа инфамног људског ђубрета, што се умочварила. Матош. фиг. Нек се овдје [наше мисли и тежње] не помуте и не умочваре, како се то збивало под прошлим режимима. Наз. умдчити, умочим сврш. 1. а. уронити, загњурити (рбично делимично) у неку течност. — Седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом. Ранк. фиг. Несрећна се Украјина поделила на две половине. Обе су убрзо имале да умоче руке у братску крв. Кнеж. Л. Музика ми била најслађа умочена у сан и алкохол. Уј. б. ставити, уронити {делимично) у неку иситњену материју. — Умочи хлеб у со и поједи! Вес. 2. натопити течношћу, смочити, уквасити. ~ се уквасити се, смочити се. умраморити се, -им се сврш. претеорити се у мрамор, скаменити се. — Дуга просиједјела брада кано да се умраморила на прсима. Ков. А. умрачивање с гл. им. од умрачивати(се).

умрачити, умрачим сврш. учинити мрачним, тамним, замрачити; учинити слабо оидљивим, прекрити сенком, засенчити (7). — У тај час Драшко помоли умрачепу главу преко зидића. Божић. ~ се (обично безл.) мркнути, замрачити се, смрачити се. — Већ се било добрахно умрачило, звијезде стале ницати. Леск. Ј. Кад тамо приспјеше, бјеше се већ посве умрачило. Креш. умрвити, -им сврш. 1. претворити у мрве, измрвити, уситнити. Р-К Реч. 2. ставити, умешати мрве у нешто, удробити. И. умрвши, -з., -е арх. преминули, умрли— Хвалила се да је неки дан била дјеверуша умрвшему гимназијалцу. Коз. И. умрежити, -им сврш. спојити, повезати, сплести у мремсу; фиг. учланити, увући у организовану мрежу. — Све гимназије . . . и остале средње школе, све су редом умрежене у тајне ђачке организације. Јов. Ј. умрети, умрем (аор. умрех, 2. и 3. л. умре; прил. пр. умрв(ши) и улфеи(ши); р. прид. умро, умрла, -ло), иј ек. умриј ети, сврш. 1. а. доћи у стање престанка свих биочошких функција {обично о човеку), престати живети, преминути. — Убрзо иза тога Маријан се разболи и умрије. Раду. Пред годину и пол умрла им мати. Пав. б. клонути, занемоћи, обамрети. — Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена. НП Ву\.

умрачивати (се), -ачујем (се) несврш. и уч. према умрачити (се).

л>аку који се одвајкадаЈ без одмора, сатирао на послу и кога су називали тежак-умрлац,

2. фиг. а. нестати, ишчезнути. —• Блиједа

материна слика у мом тамном сјоћању никада неће умријети. Козарч. б. престати, замући. — Његови прсти на тананијем жицама стадоше и звуци умријеше. Шснт. Изр. Жив ~уплашити сејако, претриути (од страха); умрем ти на песму (одећу и сл.) подр. каже се кад се негито потпуно одбацује, тј. кад се сматра да нема никакве вредности; ~ од страха јако се престрашити; ~ под н о ж е м умрети за време хируршке интервенције; умрех од жеђп, глаџ,ијакосамжедан, гладан; умрех (од жеље) за неким, нечим јако желим некога или нешто, чезнем за неким, нечим. — Ја погинух за тобом, ја умријех за уром кад ћу бити твоја. Бег. умрзбвољити се, -им се сврш. постати мрзовољан. — Зора се умрзовољи, нагло се исправи . . . а онда стане преда ме. Кос. умријети, умрем, ек. умрети. умрлац, умрлца и умроца м 1. мртеац, покојник. — Али би му још већа хвала била да је загледао бар у црквене протоколе умрлаца. Рј. А. 2. онај који претерано ради, који се сатире на послу (обично уз именице радник,

тежак и сл.). •—• Ч а к и таквом се-

УМРЛИ — УМРТВЉЕНОСТ сваки је темељит рад обнемилио. Ћоп. Његов отац, радник »умрлац« . . . је сатирао у послу и себе и оба сина. И. умрпи, -а, -б 1. а. који је умро, мртав; преминули, покојни. — А теби, чувару умрли, у име обране од нашег бандитства барем да су ти златни орден дали! Стипч. фиг. Зато нам нису океани страни, ни гробови старих, умрлих сголећа. Бој. б. (у именичкој служби) м мрпгвац, покојник. — Прича: о рађању са сабљом у руци . . . о оживљавању умрлих . . . све се то потенцисало у једну моћну гужву. Лаз. Л. Мајстор [је] несигурном руком исписао име и презиме умрлога. Берт. 2. којије у вези са смрћу (о часу, дану), смртни. — Много хтео, много започео, час умрли њега је помео. Радич. Кад ми дође суђен сахат, мајко, суђен сахат и умрли данак, обуци ми ђузел-одијело. НПХ. Изр. на у м р л у заст. на самрти, у смртном часу (ури). — И тако је . . . стари Тома . . . и свијет промијенио, привезав на умрлу још једном за душу свој савјет ради женидбе. Јурк. умрпикм 1. онај који је умро, ПОКОЈНШ. — Умрлику ни трага. Матош. 2. човек као смртно биће, смртник. — Да л' ће икада на њу ступит опет нога умрлика њему сподобна. Прер. умрлица и умрлица ж званџчан докуменат о нечијоЈ смрти, смртовница. — Немац би пришао умрломе Русу, ударио цокулом о леш . . . дао умрлицу кочијашу, који је мртве колима одвозио до заједничких рака. Пол. 1944. Открио је да . . . дјевојка за коју је већ била издата умрлица, још није сасвим мртва. Вј. 1970. умрлост, -ости ж необ. особина онога што је умрло; смрт. — Без мене све је умрлост и сљепост. Бег. С умрлошћу душе пада и страх пред Тартаром. Баз. умрљати, умрљам сврш. учинити да се на иечему појаве мрље, замрљати; упрљати, укаљати. — Сигурно су му прсти знојни, па ће јој и хаљину умрљати. Лит. 1957. фиг. Међу њима [поповима] има и професионалних злочинаца који су своје руке умрљали у народну крв. Дед. В. ~ се замрљати се, замазати се, упрљати се. умр"сити, умрсим сврш. учинити да се конци, нити, власи и сл. заплету, запетљају тако да их је тешко раздвојити, замрсити. ~ се испреплетати се, заплести се (о концима, пређи, власима и сл.). — Умрсили му се и сами чворови жилаве косе. Божић. Нека копча јој се умрси у бујне праменове косе. Бар. фиг. Пиће, жене, покварени људи, трговци . . . све се то умрсило око мене. И.

519

умртвати (се), -ам (се) сврш. в. умртеити (се). — Заседну [Пашић и Вучетин унук] у Гогама . . . па заокупе ченгије и баљковачке Цигане док се људи не умртвају и не запомажу: Аман, Пашићи, мањкасмо! Марк. М. умртвено прил. в. умртвљено. — Црно паробродарско трупло лежало је на млаким водама снено, умртвено. Вил. умртвити, умртвим сврш. 1. а. учинити да нешто (или неко) замре, пршремено обуставиокивотнефункције: ~ експерименталну животињу. — Критична фаза настаје на температури од 15 степени, када . . . хлађен»е умртви дисајне ћелије. Пол. 1959. б. успорити одн. зауставити кретање нечега; учинити тромим, спорим: ~ игру. — Не смије [се код стоног тениса] заборавити да је код краћења најважније како се лопта умртви. СТ. в. лишиши живахности, ватрености, ослободити страсти, жеља, смирити; довести у стање мртеила, пасивности. — Проклето тело . . . како су толики испосници . . . умртвили ово слабо . . . ништавило. Ранк. [Капелан] је неку ноћ умртвио . . . три познате — ватрене љубавнице. Крл. г. учинити да нешто не долази до изражајау отупити, парализоеати. — Одузети дјетету игру . . . значило би зауставити његов развој, умртвити његову активност. Вј. 1960. Изгубио [сам] енергију своју, умртвио савест и постао шарлатан. Петр. В. 2. убити, усмртити; уморити, побити. — Око куле погибоше Турци, шест ранио, седам умртвио. Миљ. Кад су [Немци] село умртвили, цепали су рафалима црне барјачиће приковане за вратнице. Ћос. Д. ~ се а. начинити се мртвим, престати давати еидљиве знаке живота. — Има . . . кукаца . . . који се, кад их птица кл>уном дирне, одмах . . . умртве . . . мисле да ће се тако спасити. Наз. б. предати се мртвилу, пасивности; смирити се, успокојити се. — ир. Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па једва дише. Коч. фиг. Ипак сам присилила срце да се умртви. Нам. умртвљ&ва&е с гл. им. од умртвљавати (се). умртвљ&вати (се), умртвљавам (се) = умртвљивати (се) несврш. и уч. према умртвити (се). умртвљено прил. у умртвљеном стању, обамрло: ~ лежати. умртвљеност, -ости Ж стање онога што је умртвљено; мртвило. — Иницијативу [књижевника у паланци] уништава умртвљеност јавнога живота. Прод. Послије једног прилично дугог периода поетске умртвљености . . . добили смо шест књига поезије. Ж 1955. -- • *-,..*.

520

У М Р Т В Љ И В А Т И (СЕ) — У М У Ц А Т И

умртвЈвнватп (се), умртвљујем (се) несврш. — умртвљавати (се). умрти, умрем сврш. покр. в. умрети. — Овај немили . . . Антикрст, смрћу немилом хоће умрти. Бен. Онда и она умр. О-А. ум^ће с покр. смрт, самрт, умор (2). — Није ти фаца од умрћа. Вук Рј. Јесу л' твоје ране од прибола, оли су ти од умрћа пусте? НПХ. умрцинити се, -им се сврш. претворити се у мрцину. — Овај се . . . умрцннио, тешко њему. Сек.

умузгати се, -ам се сврш. умазати се, замазати се (сузама). — Милица је стајала крај огњишта бледа и умузгана од суза. Вес. умукнути и умући, умукнем, умукнути и умући, умукнем сврш. престати говорити, давати глас, звук, ућутати, заћутати, ушутети, занемети; прекинути се, престати (о говору, песми, гласу, звуку и др.). — Нагло [смо] као мртви умукли. Гор. То је био знак да има умукнути опћи разговор. Нех. Прошло је двадесет осам година откако су умукли топови. ВЈ. 1973. фиг. Наше расположење умуче, када негде у близини нашој рукнуше експлозије раумршено прил. замршено, заплетено, зорних зрна. Јак. сложено. — Тамо се нешто нејасно, умршено умуљати и умуљати, -ам сврш. гњедогађало међу л>удима, подвајало их на чећи исцедити сок (из грожђа), измуљати. супротне . . . таборе. Бар. Деан. Рј. умскн и умствени, -а, -о који се односи умундирити се, -ундирим се сврш. обући на ум, интелектуални. — О њем нема ни се у мундир, униформисати се. — У Војној праве умске спознаје. Баз. Трећи пут она крајини . . . владао је цар, директно по [филозофија] је тежила за самознањем умске својим умуидиреним опуномоћницима. Баб. делатности. КН 1959. Овај [је] умјетност Шта беху ти царски регулаши? . . . умундихтио приказати као посве умствену дјелатрене лутке! Јакш. Ђ. ност. Баз. Кант . . . прелази на анализу . . . умусати се, -ам се и умусати се, чисто умствене спознаје ствари. ПИФ. умусам се сврш. умазати се, замазати се, умство с заст. мудрост. — И наше забрљати се, запрљати се. — Као да јој леш пословице . . . умство су самога народа. уносе, толико се умуса од суза. Каш. Кроз ситне, умусане прозорчиће пробијаЈу сунПаел. чани траци. Торд. умствбвање с гл. им. од умстеовати. умуситн се, умусим се сврш. ушонути умствбватв, умствујем несврш. в. умо- у нерасположење, туробно ћутање. — Што си се умусила? . . . Кажи нешто, насмеј се вати. — У своје време, он је »умствовао« мало. Рист. Што си се умусио, говори! о политичким стварима боље него ико Вуков. други. Јов. С. Брак је сматрала сигурним прибежиштем . . . Можда јој је и мати тако умусти, умузем сврш. музући улити у умствовала. Петр. В. нешто; намусти, измусти, помусти (извесну количину млека). Р-К Реч. умудравање с гл. им. од умудравати (се). умутити, умутим сврш. мутећи, мешајући саставити једну материју с другом, изжшати, умешати. — Пије [се] бела кава умудрити, умудрим сврш. учинити мудса шлагом у који су умућени ситно резани рим, разумним, уразумити, опаметити. — печени бадеми. Сек. Невоља је највећи учитељ, те тако мука ~ се 1. смешати се с нечим чинећи једнои невоља умудре овог јадног човека. Дом. Кани се тога, . . . нећеш их умудрити. Бен. личну (ркитку) масу; исп. умуцнути се. 2. постати мутан, замаглити се, замутити се. •—• с е 1. а . почети се мудро, рационално — Умућена вида сузама-навиркама, она се понашати, заузети промишљено држање. — у мислима простре пред то вишње пријестоВукадин се умудрио, па постао хладан и ље. Божић. званичан. Срем. б. предати се мислима, замислити се\ уозбиљити се. — Сви ћуте . . . умући, умукнем и умући, умукнем па и чича-Вучко, што је још на Маџара сврш. -= умукнути. војевао, нешто се умудрио. Узео своју лушу, умућивати (се), -ућујем (се) несерш. и нешто као чачка по њој, али му поглед далеко по ноћи лута. Јакш. Ђ. Потпредсједник уч. од умутити (се). се умудри усред највеће позорности и проумућкати, -ам сврш. смешати мућказбори. Креш. 2. доћи себи, освестити се, јући. Прав. уразумити се. — Умудрио се луђак. Вел. умуцати, -ам сврш. сплести се, збунити умуз м количина млека помузена у једној се (у говору), замуцати. — Мала лудица је мужи. Р-К Реч. ^. -, умуцала и рекла њему »да«. Богдан. умудравати (се), -удравам (се) несврш. и уч. према умудрити (се).

УМУЦКАТИ — УНАЈМЉЕНИК

521

умуцкати, -ам сврш. индив. учинити да неко умукне, ућуткати. — Тко може умуцкати . . . оне који кажу да није никаково зло настојати да Аустрија дође под Њемачку. Старч. умуцнути се, -нем се сврш. дем. необ. умутити се, упасти у нешто као примеса, саставни део, елеменат. — фиг. Види[м] да се је нашему Цицеру каткада и што туђега умуцнуло — него то се и другим писцем догађа. Маж. Ф. умучати, -чим сврш. в. умукнути. — Шта је ово, ево неко доба, те су наше горе умучале, не разлежу ратнијем клицима? Њег. Угрбила се, натмурила, умучала као права врба јадика. Божић. умучкаваше с гл. им. од умучкавати. умучкавати, -учкавам несврш. и уч. од умучкати.

уназадаи и уназадан, -дна, -дно који се креће уназад; усмерен уназад. Р-К Реч.

умучкати, -ам сврш. покр. в. ућуткати. — Свако чедо умучкава [Божја мајка] и по гори свако дрвце, а јасике не умучка. Вук Рј.

уназађеност, -ости ж стање онога што јеуназађено. — Свесни духовне и материјалне уназађености свога народа, они су се питали како би га могли подићи на виши ступањ. Јое. С.

УН скраћ. Уједињене нације, Уједињени народи; исп. ОУН. унавнљчити, -им сврш. скупити, згомилати у навиљке (сено). Вук Рј.

уназадити, уназадим и уназадити, -им сврш. учинити да се погорша стање некога или нечега, вратити у горе стање, положај, животне услове и др. — Види само њихову неразумљиву мржњу и њихову тежњу да је уназаде . . . у сваком послу. Андр. И. Нарасте река преконоћ и удари . . . с таквом Жестином да их је . . . још неискусне уназадила за више од два месеца. Дав. Поезију . . . је само уназадио и нанио јој штету. Вј. 1971. ~ се повр. уназадовати, -дујем сврш. необ. в. уназадити. — Мислиш да је богсве људе једнако створио, и сваком дао памет . . . а некога као није унакарадио, и уназадовао! Бар.

уназађивати (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према уназадитА (се). унаимати, -ам и -мљем несврш. и уч. према у\шјмити.

унаглити, унаглим сврш. а. нагло се унајмилац, -иоца и унајмнтељ м онај променити (р расположењу и сл.). — Весеље који нешто унајмљује, узима у најам. Воба Сојера унаглило у помаму. Креш. б. нагло кренути, пожурити. — Они што имају унајмитељица ж она која унајмљује, бити у уреду у девет и пол, на једном свој- узима под најам нешто. — Остали станарски ски унаглили. Креш.; Р-К Реч. ситнеж на челу с одговорном унајмитед>ицом Луцијом Францевном. Крањч. Стј. унаднти, -им сврш. необ. наоштрити ојачаеајући оштрицу новим слојем челика, унајмити, унајмим (трп. прид. унајмљен) нада. — Свој занат је мајстор-Митар испесврш. Х.узетизанајамника, плаћеног вршиоца као добро: секиру и мотику умео је унадити. или извршиоца нечега. — У спроводима су Јакш. Ђ. плакале само унајмљене нарицаљке, као и уназад и уназад прил. = унатраг 1. а. данас у Египту. Дуч. Начелник . . . макеу супротном правцу, пгамо отпкуда се дошло, донске револуционарне организације . . . натраг; премазадњој страни. — Обнезнањени унајмио га је . . . да врши злочине на нашој територији. Обз. 1932. 2. узети под најам, ројеви [чете] јурнуше на цесту и познатим путем уназад. Лал. Прихвати боцу, заба- узети на искоришћавање,употребу уз одређену нџкнаду. — Док су други на унајмљеним цујући главу уназад. Франг. б. у лошем колима обилазили ситну властелу, он је правцу, нагоре. — Од прве свеске он није сједио у свом стану. Шов. Покушали смо учинио никакав напредак; можда је још и да у Аранђеловцу унајмимо једну вилу. Чол. ударА) уназад. Скерл. 2. (у временском значењу) а. у протекло доба, према прошлости. 3. необ. дати, издати под најам, изнајмити. — Са поносом гледају на сто година уназад, — Унајмио је свој стан неком брачном пару на Књижевни договор својих предака. Бел. примивши од њих аконтацију. ВУС 1973. ~ се ступити у најам, запослити се као Тако је ситуација . . . привидно враћена најамник, најамни радник (или извршилац пола године уназад када су почели контакти. Вј. 1970. б. после времена за које се нешто нечега). — Унајмио се код човјека богата а веже, на које се односи садржај исказа; након злочеста, па побјеснио и он. Наз. Он се обављеног посла; плаћање ~ . — Ако хвалит појавио . . . однекуд из кршевитих страна, и унајмио се, мршав и јадан. Лал. је уназад могу, њена је врлина на врху нашег вијека стајала. Богд. унајмљеник, -ика м онај којије унајмљен за нешто, најамник. уназадак прил. в. уназад. Прав.

522

УНАЈМЉЕНИЦА — УНАОКОЛО

упајмљбпица ж она која је унајмљена, на]амница. — Новој унајмљеници повјери службу чобаннце. Ћип. унајмљивати (се), -ајмљујем (се) несврши уч. према унајмипш (се). унајмљ&вач, -ача м онај који некога унајми. •— Најмљене убојице су у затвору . . . Унајмљивачи им праве друштво, само у другим просторијама. ВУС 1973. унакаженост, -ости ж стање онога који је унакажен, онога што је унакажено. унакаж^ње с повреда или оштећење којим се неко или нешто унакази; унакажено место, наказан ожиљак. — Да сакрије врло незнатно унакажење. Торб. унаказивање с гл. им. одунаказивапш(се). унаказивати (се), -азујем (се) несврш. и уч. према унаказипш (се). унаказити, -аказим сврш. а. учиншпи наказним, нагрдшпи; осакатипш, обогаљити: унакажеи експлозијом. — Изменити макар шта у њој [у Венецији], значило би нагрдити је и унаказити. Дуч. Ради комичног ефекта и реалистичне вјерности унаказио је кристални језик старије српске приповијетке. Матош. б. изобличити, искривити; учинити да неко или нешто добије ружан, непријатан израз. — Нелтац пушком разби литрењак, сељак . . . одједном унакази лице, јер га кундак удари у ребра. Ћос. Д. Теодосијево бледо лице, сад унакажено лукавством, указа се на вратима. Чипл. Сасвим је унакажена од мржње. Пав.

Андр. И. У снопове унакрст слажу шрапнеле и гранате. Фелд. б. укрштајући смерове, дејстеујући у правцима који се међусобно пресецају. — Запрашташе преко нас унакрст пушке. Коч. 1 [росукљали . . . млазови воде . . . те ме унакрст стали млатити. Шкреб. 2. на разне стране, у разним правцима; на све стране, сеуда. — Тражили су нас Турци унакрст. Шен. Свет [је] унакрст обишао преживевши свакојака чуда. Дов. 3. необ. у обрнутом смислу, заузврат. — Горка рано, гдје ми наједанпут читав свијет у чемер обрати, без икакве унакрст утјехе. Ботић. Изр. не знати (не умети) ни д в е (ни четири) у н а к р с т не знати ништа. унакрстан, -сна, -сно 1. а. који има облик крста, сложен, иамештен унакрст. — Повијала се [врата] од тежине тела наваљених на унакрсне пречаге. Вучо. б. који делује или који се изводи унакрст, у смеровима који се укрштају, пресецају. — Командир извештава писмено да је тучен унакрсном ватром, да су му многи д>уди изгинули. Јак. Измјеничним унакрсним додавањем вјежбају хватања. Ват. 2. који се тиче час једног час другог садржаја, теме; који уг.ућује или врши час једна час друга особа: ~ саслушање, ~ испитивање. — Тужитед. и бранитељ стадоше стављати унакрсна питања. Л-К. Марица [га је] стисла у шкрипац унакрсним питањима. Креш. Изр. у н а к р с н и у г л о в и мат. једнаки углош чији се кракош, продужењем преко темена,секу у виду крста; •—• о п р а ш и в а њ е

бот. и агр. оплођиеање цветним прахом из другог цвета, а не сопственог. селином, ватром итд. унакрстити (се), -акрстим (се) сврш. в. унакарадити, -арадим сврш. учинити укрстити (се). — Мисли о томе како би накарадним, нагрдити. — Бог [је] све људе • било добро . . . да унакрсти једну ногу једнако створио, . . . а некога као није преко друге. Крл. Руке је унакрстио на унакарадио, и уназадовао! Бар. Укочио се леђима. Цес. А. [Мутавац] насред собе, раздрљен, упрљан, унакрштај м унакрсно сучељавање, уполугол, ужасан, космат костур, као смрт крштање. — А овдје у унакрштају двају унакарађена људским крпама. Цес. А. свјетала, овога с ходника, а онога у кан~ се повр. Р-К Реч. целарији, побаучке пуже . . . Мутавац. унакарађивање с гл. им. од унакарађиЦес. А. еати (се). унакрштати (се), -акрштам (се) несврш. унакарађивати (се), -ађујсм (се) несврш. и уч. према унакрстити (се). и уч. према унакарадити (се). унакрштеност, -ости ж особина онога унакрсно прил. а..унакрст(1),укрштсно, што је унакрштено, укрштеност. — Жалост укрштајући (се): ~ положити, ~ обасути тога патоса, та грчевита унакрштеност ногу (нпр. пушчаном ватром). б. на унакрстан . . . сви ти детад>и транспонирани су . . . начин, сад на једну сад на другу страиу, час стално. Крл. оједном час о другом. — Окупљеном мноштву одговара унакрсно на разна питања, окреунакрштење с место где се нешто сече, ћући се у свим правцима. Ђон. Устаде . . . укршта. — Иајвећи ми је ужитак био оком не би ли унакрсно [га] испитујући . . . избио кружити по ступовима све до свода, лутати што важно. Креш. по унакрштењима. ХР 1928. •—• с е повр.

према унаказити

(а): •—• к и -

унакрст прил. 1. а. у облику крста, попреко једно у односу на друго, укрштено. — Прецрта унакрст хладну латинску прозу.

унаоколо и унаоколо прил. а. у (по) околном простору, свуда око некога или нечега. — Унаоколо никога не беше. Лаз. Л. Про-

УНАОКРУГ — УНАТРАГ

523

мрмд.а . . . климајући главом и гледајући интересе сувише далеко не унапреди. Нов. унаоколо по голим зидовима дворане. Франг. фиг. Стару славу својих отаца наставили [су] б. по кругу одн. кружном рубу, ивици, са и унаприједили. Јаг. 2. довести на виши свих страна. — Скинуо је жену до кошуље положај,степену некој хијерархији,произеести и још је и кошуљу дао унаоколо подсећи у виши чин, промакнути; ~ официра. — и тако је отерао. Ђорђ. Сва је кућа одахнула кад је [управник] премјештен, наравно — био је унапређен. унаокруг и унаокруг прил. унаоколо. Чол. За савјетника III групе унапријеђен је — Шамика [је] . . . толико миља прешао да . . . код исте дирекције. Обз. 1932. је с тим могао . . . целу земљу . . . унаокруг — се 1. доћи у боље, повољније стање. 2. опутовати. Игњ. Чим сам то приметио, бацим добити виши чин, степен, положај. поглед унаокруг и . . . опазим Маргариту унапређ^ње с 1. остварење напретка у како долази. Цар М. нечему, подизапе нивоа нечега. — Говорио о унапред, ијек. унапријед, прил.; супр. уназад 1. а. пре него што ће доћи до нечега, бризи радничких савета за унапређење прозартије; пре него што је нешто накнађено, изводње. Пол. 1957. Ми смо желели да заслужено, добијено: ~ погодити, <—• се оси- . . . потпомогнемо оне тенденције које иду гурати; примити, потрошити плату ~ . — у правцу привредног и социјалног унапреЛекар ће то . . . унапред одредити. Батут. ђења радних маса нашег народа. СКГ 1937. 2. прелазак одн. превођење на виши хијерархијНашао је у вијестима с ратишта . . . да је наша војска повучена на унапријед при- ски степен или положај, у виши чин. — премл>ене положаје. Јонке. б. пре одређеног Никако јђј није ишло у главу да може добити времена, раније, превремено. — Ја сам мало службу и унапређење неко ко јој није хтео доћи на подворење. Јое. С. Кршан официр дошао унапријед да план скројим с вама обојицом. Њег. 2. а. даље од датог тренутка. . . . иде к своме другу да се поразговори о унапређењу. Шов. — Распикућа мисли до вечере, а домаћин унапређ&валац, -аоца м (ген. мн. -лаца) десет дана унапред. Ћос. Д. 6. убудуће, одсад. — Кад нијесмо ни кроз толико стотина унапређивач. Р-К Реч. изгинули, нећемо ни унапријед. Шен. 3. а. унапређ&вање с гл. им. од унапређивадаље од одређеног места, у правцу кретања, ти (се). гледања и сл. — Од . . . уласка, па за двадесет унапређивати (се), -еђујем (се) несвршметара унапред, било је^побијено коље. и уч. према унапредити (се). Петр. М. б. на месту, у простору који је унапређјквач, -ача м онај који нешмо напред, испред некога или нечега. — А тамо унапред, камо се он кретао, борба је још унапређује, развија. Р-К Реч. трајала. Вас. унапрбчац прил. неочекивано, изненада, унапреда прил. в. унапред (За). — Стара напречац. — Он јој некога дне саопћи унапречац одлуку да ће у свијет. Цар Е. шеће мало унапреда, погледала на ту десну страну. НП Вук. Пегазу се на рамена вргох, унапријед, ек. унапред. и полетех малко унапреда. Радич. унаприј^дити, -априједим, ек. унапрбунапредак и унапредак прил. в. унадити. пред. — Што се тиче наплате ајлука, Милун унаточ 1. предл. (с дат., некњиж. с ген.) ће ми паре по два-дуката свакога месеца у допусном значењу, кад се констатује да давати, и то пошто цео месец одслужим, нешто бива, постоји и сл. иако није сагласно а не унапредак. Глиш. Овај пут се . . . за- с околношћу изложеном у падежном изразу бранило да унапредак нитко не смије читати с овим предлогом: упркос, и поред. — Извјешмисе . . . него на латинском или грчком. ћују да су . . . унаточ опирању, одвели Луку Водн. Пођи мало унапредак, мајко, па по. . . у кућу Ципријана Јелића. Вел. Није се гледај на ту десну страну. НП Вук. могао отрести наумљена посла унаточ очева унапредан, -дна, -дно који се врши уна- наговарања. Тур. Ипак унаточ том временском паралелизму, између Крлежиних лепред. — Унапредно кретање локомотиве. генди и сваке од споменуте три драме Р-К Реч. Планете имају унапредно крепостоји велика разлика. Магпк. Унаточ тање. И. своме усталасаном животу . . . [задржала је] уиапрбдити, -апредим, ијек. унаприједити, сврш. 1. а. довести у боље, повољније израз једне готово девичанске наивности. стање: привредно ~ 3 ~ културу, ~ односе. Цар М. 2. (у прилошкој служби) у значењу супротстављања нечему: насупрот, супротно, — Стога га [наше тело] оно [млеко] . . . противно; у супротном смеру. — Кад се упре може само одржати и унапредити. Батут. поглед управо, онда очни мишићи раде Мјерење пол,а унаприједило је геометрију. један другом унаточ. Батут. Пов. 1. б. учинити садржајнијим, развити, проширити, продубити. — Да би се само унатраг и унатраг прил. = уназад. — спречило да 1774. Русија у Турској своје Син се повуче унатраг мало. М-И. Ти . . .

524

УНАТРАГЕ — УНЕКОЛИКО

као кад оно коњи потегну напред, а неки тромоња се завали сав унатраг. Сек. Црну косу је нехајно унатраг причешљала. Том. Писац, уз чије је стварање везана ова проблематика и сви успеси наше драмске литературе унатраг тридесет година. Мапгк. унатраге прил. е. унашраг. — Хвата Манду за бијелу руку, пак је шаље мајци унатраге. НПХ. Изродила му лип пород: дви кћери и три сина,*па — куд ли, што ли — враћај је роду унатраге. Огр. унатражан, -жна, -жно који делује унашраг, у супротном правцу. — Таква се ерозија зове унатражна или регресивна ерозија. ОГ. уиатрашке прил. 1. крећући се унатраг, са леђима окренутим у правцу кретања. — Погоди врата унатрашке. Каш. Јуришић се тихо, унатрашке, помакне спрам врата. Цес. А. 2. унатраг. — Повратио се за пуних двадесет година унатрашке. Драж. унашање с гл. им. од унашати (се). увашати (се), унашам (се) несврш. в. уносити (се). — У тај бујан живот који својом крепошћу . . . презираше . . . смрт, спровод не унашаше нимало жалости. Мил. В. унднна ж лат. мит. женско водено бооканстео, водена еила која својим певањем заводи рибаре и морнаре. — Ундина нек се вије. С-Ц. Није то идилично језерце нимфа и ундина. Бат. ундуларан, -рна, -рно валовит, таласаст. — Потресни валови . . . могу се ширити и у облику валова (валовито или ундуларно гибање). ОГ. ундулацнбни, -а, -о који се преноси, простире у облику таласа, валова, таласни: ~ теорија светлости. — Дуго [су се] бориле двије теорије свјетлости, Њутнова емисиона и Хајгенсова ундулациона теорија. Лог. 2. Закони простирања, преламања . . . светлости [су] . . . закони . . . изведени из једне хипотезе (ундулационе хипотезе о светлости). Лог. 1. уневрат и уневрат прил. неповратноу унеповрат. — Химера једна што се Болом зваше, са нашом срећом уневрат се креће. Панд. Гледао сам дуго како лете вране, црне као младост, кад уневрат тоне. Бој.

унедрити се, -им се, ијек. уњедрити се, сврш. увући се,утиснути се (о неком осећању). — Незнана безимена чежаа за даљином уњедрила ми се у душу. БВ 1909. Ови фактори [љубав према српским пределима и осећање за боју] су се присно и органски унедрили у њено сликарство. Пол. 1959. унбжити се, унежим се, ијек. уњежити се, сврш. постати нежан, разнежити се. — Шта је, грлице моја! -— уњежи се музикаш. Ков. А. Излане баруница . . . умиљатим уњеженим гласом. Ђал. ун&зверен, -а, -о, ијек. унезвијерен који одаје духоену пометњу, одсуство присебности, сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изеан себе. — Тражила је унезвијереним погледом по соби. Шег. Он није добро видео ову старицу, унезверену од радости. Уск. унезверено, ијек. унезвијерено, прил. на унезверен начин, сметено, дивље. — Чему се смејати? — запита мајор . . . унезверено. Сек. Погледа бијесио . . . сина, мичући уснама без ријечи, гледајући унезвијерено . . . најбоље мјесто гдје би се утопио. Франг, унбзвереност, -ости, ијек. унезвијереност, Ж стање онога што је унезверено. — Непотребно је да још једном угледа њихова лица. Ни њихову зебњу, унезвијереност, пробдјевеност у очима. Сим. Настао је мук. Притајена узнемиреност која је све више прелазила у унезвереност, испољавала се у нема, грозничава питања: Ко је на списку? Пол. 1971. унезвербње, ијек. унезвјерење3 с наступ унезверености, унезвереног стања. — Одмах затим бризгају . . . неодређеним унезвјерењима. Божић. унезвбритв се, ун&зверим се, ијек. унезвијбрити се, сврш. постати унезверен, изгубити прибраност, присебност, бити захваћен пометњом. — Иве се унезвери. Десн. Тражи те ђак из манастира. Нешто се унезверио много, да није игуман умро! Чипл. унезвије-, ек. унезве-. унезвјер^ње, ек. унезверење.

унеке прил. 1. у неко доба, касно. — Разговор . . . се отеже врло дуго . . . Једва унеке сети се поп: Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе! Вес. Кад унеке, а он се тобож унедоглед прил. докле се не може оком наљути што нећу да пијем. Буд. 2. унеколико. допрети, у бескрај; бескрајно дуго. — А преда — Турзо и Батор бар унеке знаду на чему мном прагови, прагови . . . унедоглед. Мар. су. Нех. У твојој свести истина и правда . . . расту унеколико прил. у некој мери, донекле, унедоглед. Сек. Илузорно је чекати док се делимично. — О покладама [ће] заурлати промехна милиција попуни до пуног бројног обичајне мећаве, које ће гостима . . . барем стања, то значи унедоглед продужавати унеколико омести славу. Шимун. У тужбалиданашње стање. ВУС 1972. цама су се јавиле и неке сасвим нове црте, а неке старе су унеколико измењене и добиле унедравати се, -едравам се, ијек. уњедравати се несврш. и уч. према унедрити се. нов смисао. Ђурић.

УНЕПОВРАТ — УНЕТИ СЕ унеповрат прил. непоератно, без враћања, заувек. — Давнина је ишчезла унеповрат. Марк. Ф. Све је отишло унеповрат. Божић. унеравнбтежен, -а, -о духовно нестабилан, несређен, неуравнотежен. — Смјели и унеравнотежени духови лакше се одлучују на преврате у земљи. Мј. 1926. унеравпбтеженбст, -ости Ж стање душевне неравнотеже, неуравнотеженост. — Она [пожуда] као и опијум уништава смисао за меру и дух за разазнавање . . . Тај отров ствара јарост, . . . унеравнотеженост. Рад. Д. унербдити, -бредим сврш. 1. учинити неуредним, довестиу неуредно стање. — Након једног сата била су сва одијела згњечена и унеређена. Крањч. Стј. 2. разг. загадити, испрљати вршећи нужду: дете унередило пелене. ~ се запрљати се, замазати се; обавити физиолошке потребе прљајући хаљине, просторије и Сл.: дете се унередило. — Уто се госпођа . . . пажљиво загледа.лу кујицу . . . која је . . . балила и стењала. — Ију! . . . опет се унередила. Маш. унеређнватн (се), -бђујем (се) несврш. и уч. према унередити (се). Ун&ско, -а скраћ. (ТЈпкес! Иа^опз Е<1иса^ т п а 1 , баегиШс апс! Си1шга1 Ог^ашкаиоп), Организација Уједињених народаза васпитање, науку и културу. унеспокбјити, -окојим сврш. учинити неспокојним, обеспокојити, узнемирити. — Отровне мисли, болесне . . . песимизам! . . . Откуда ми овакве мисли . . . — надвикивала се унеспокојена савест. Ћос. Д. Било је то . . . и раздобље неколико криза које су већ забринуто човечанство унеспокојиле још више. Пол. 1970. унесрећавање с гл. им. од унесрећавати унесрећавати (се), -бћавам (се) несврш. в. унесрећивати (се). унесрећ&ник, -ика м онај који је унесрећен. — Они унесрећеници и њихово покољење имају служити огледалом . . . како се правица кроји. Старч. унесрећеница ж она која је унесрећена. Прав. унесрећивати (се), -бћујем (се) несврш. и уч. према унесрећити (се). унесрбћитељ м онај који је некога унесрећио или који некога унесрећује. — Навали Хусеин капетан на зворничкога бега, свога дин-душманина и унесрећитеља. Том. унбсрећити, -им сврш. 1. учинити несрећним. — Молио [је] да не унесреће двоје младих, родитељи ни да чују. Нуш. Волио је имати посла са . . . сумњивим, унесрећеним људима. Донч. 2. повредити, ранити, убити.

525

— Крај осталих услова [терен мора да] пружа услов пуне сигурности да који залутао метак не би кога унесрећио. Стр. ~ се 1. постати несрећан. — Заувијек би се унесрећио. Шов. Морало [је] да дође до тога да се човечанство унесрећи. Вас. 2. бити повређен, настрадати, доживети удес. — Двојица су се унесрећила: једном сломљена нога, други контузован. Дав. Неки од заштитних уређаја . . . могу чак и озбиљно унесрећити путнике. ВУС 1973. ун^стн и унести, -Јсем сврш. в. унети. унестрпљивати се, -трпљујем се несврш. постајати нестрпљив, одавати нестрпљење. — Ненад је предуго корачао, превише се унестрпљивао. Сим. унети, унбсем (аор. унесох и унех, 2. и 3. л. унесе и ређе уне; р. прид. унео, унела, -ЛОЈ трп. прид. унесен, -ена, -^но и унет), ијек. унијети, сврш. 1. носећи допремити, сместити, ставити унутра, у унутрашњост нечега. — Скинули су га [погинулог] с кола и унели у кућу. Вес. Прије кише унесоше све сијено у штагаљ. Вј. 1971. 2. укључити у неки текст,спис,књигуисл.,увести,записати'у завести,укњижити. — Изишле су и библиографије њихових радова које овде нису унете. Скерл. Молим да се ова' чињеница унесе у записник. Крањч. Стј. 3. а. учинити да се нешто појави у нечему; додати нечему нови елеменат садржаја, нову карактеристику, попунити, обогатити нечим. — Вероватно [ће] . . . телевизија унети нове моменте у могућности радија. Поз. 1948. Својим свежим и лаким стихом [Бранко је] унео освежење и овладао духовима. Милис. б. (у кога, шта) изазвати, проузроковати (у чему); битиузрок, извор нечега. — Најважније је . . . да се у противнички табор унесе немир. Крањч. Стј. Један весео дан унио [је] збрку у . . . досадни живот. Пав. 4. а. упрети, упиљити (рчи). — Дохвати новине и унесе очи у њих да чита. Ћип. б. (у шта) принети, приближити чему. — Узела је с јастука Цекину длаку . . . унијела је у своје очи и није знала шта с њом да чини. Сиј. 5. однети, пренети, изнети. — Ти под барјак покупи јунаке . . . који може стићи и утећи . . . И рањена друга унијети. НП Вук. фиг. Мајка јој суза није видјела, али је видјела . . . кад је дјевојка заплакане очи унијела ујутро. Вил. ~ се 1. (пред кога) примаћи се> приближити се (некоме). — Та оно, господине, поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана. Глиш. 2. удубити се, занети се, ужшети се у нешто. — Потпуно се унео у клавијатуру машине, устима је . . . фућкао као дете кад учи да пише. Поп. Ј. Кад су мљекарице почеле о цијенама на пазару . . . она се унесе у рачуне. Кал.

526

УНЕЋКАТИ — У Н И З И Т И

универзалност, -ости ж својстео, особина онога што је универзално, свеобухватност. — Књижевни рад хуманиста ради универзалности латинског језика . . . имао је европску публику. Водн. У наше време само инжењеру специјалности позната је универзалност у употреби дрвета. Б 1958. универзијада ж спорт. назив за повремена међународна спортска такмичења стуунешто прил. унеколико, донекле, нешто. дената униеерзитета и високих школа. — »Равно сто ока« рече газда, — а оно универзАтет, -ета м 1. а. највиша научна седам — ексик . . . Ха-ха . . . смејали се и школска установа (подељена на факултете) остали. — Баш као да си знао те да му за проучавање научних дисциплина и за обунешто олакшаш? Јакш. Ђ. разовање високостручних кадрова, свеучилиште. б. зграда у којој је смештена такеа унив&рза ж в. универзитет. — Зар се после свега овога сме приговарати речи устаноеа. 2. (обично са атрибутом »народни«, универзитет или универза код нас? Бел. »раднички« и сл.) установа за унапређење општег образовања, у КОЈОЈ се држе предавања, Стриц Пашко пошаље [га] на универзу у течајеви исл. оразнимстручним и друштвеним Беч. Десн. питањима. — У многим сеоским школама универзалан, -лна, -лно лат. 1. који . . . основани су народни универзитети. се односи на универзум, светски, опилти, све- Марј. Ј. општи, свеобухватан. — Осим индивидуалуниверзитетлија м ир. онај који је на них и универзалних има и збирних или колективних појмова. Лог. 2. Од Хиропгаме униеерзитету; онај који има универзитетско образоеање. — Кад вам се испречи какав до Кореје, човечанство је прешло судбоносни новосковани универзитетлија . . . накљукан мост, који га је са обале опште кризе капитакојекаквим глупостима и теоријама. Дом. лизма превео на обалу универзалне кризе људског рода. ЛМС 1957. 2. многостран, универзбтетскн, -а, -б који се односи на свестран. — Варошица је имала и једног универзитет, свеучилишни: — професор, ~ универзалног занатлију, који је прије подне омладина. поткивао коње или правио самаре. Вуј. универзум м свет; васиона, свемир. — универзал&зам, -зма м универзалне идеје, Читав бескрајни универзум није друго него тежње, свестраност, свеобухватност у не- живо јединство. Ант. 1. Мисао . . . се чему. — У темељу постоје полазне опреке подиже да универзум обухвати. Нен. Љ. универс-, в. униеерз-. између та два принципа: универзализма на једној, а индивидуализма на другој. Д 1934. унижаван>е с гл. им. од унижавати (се). Руши се стари тисућљетни феудални пореунижавати (се), -ижавам (се) несерш. и дак . . . ношен идејом универзализма и уч. према унизити (се). реалносвјетског негативизма. Ант.1. униженбст, -ости ж стање онога који је унив^рзалија с мн. и упиверзалије ж унижен. — Аустрија је била понижена и мн. лат. фил. опште ствари, општи појмови. смањена; Русија, њена савезница, делила је — Номиналности [су] . . . поставили тврдњу ову униженост. Гавр. да су опћи појмови или универзалија само уннж^ње с повреда достојанства, поноса, ријечи или имена. Пое. 2. Међу универзалијама пет су основних врста: генус, специес, понижење. разлика, специфичност и акциденција. унизати, унижем сврш. сложити у низ, Петрон. ниску, нанизати. — фиг. Исписао је стихоградитељ или песник стихове . . . материјал упнверзалнст а) м онај који има унисвој је унизао у стихове. Сек. верзалне планове, тежње, присталица универзализма. унизи прил. доле. Вук Рј.

Изр. ~

се некоме у лице (очи)

стати лице у лице с неким сасвим му се приближујући. упећкати, -ам сврш. натерати кога да нешто одрекне. Р-К Реч. ун&чишћен, -а, -о умазан, упрљан. — Дуго зира кроз маглу . . . у његове унечишћене руке. Божић.

упиверзалбстичап, -чна, -чно универзалан. — По том и филозофија добива универзалистично обиљежје. Баз. универзалДстички, -а, -о који се односи на универзалисте; универзалан, свеопшти, сееобухватан. — Универзалистичке претензије »Светог римског царства њемачке народности« стајале су под изравним утјецајем римскога права. Мј. 1936.

унизивати (се), -изујем (се) несврш. в. унижавати (се). — И пристајеш, без речи многе, да те . . . псујемо . . . унизујемо? Богдан. унбзнти, унизим сврш. повредити нечији понос, достојанство, понизити; осрамотити, компромитовати. — Унизит ће нас пред богом, ђаволи. Гор. Никада и никако нећу унизити углед српског учитеља. Ћос. Б.

527

<. УНИЈА — УНИСОН

ун&јаче, -ета с (супл. мн. ун&јачад) дете ~ се доспети, упасти у недостојан, недоличан положај, понизити се. — У самом унијат. Вук Рј. поручнику он је будио сјећање на сва пониун4јаштво с унијатство. — Сметње, жења која је досад претрпио . . . Како ли унесене мијешањем руског унијаштва у се само човјек заборави и унизи! Ћоп. Тамо хрватско глагољаштво. Водн. је умало не удадоше за неког остарелог . . . унијети (се), унесем (се), ек. унети (се). »паора« . . . са чировима као шака по телу. ун&кат, -&та м лат. једини примерак нечега; Још и сад је благодарна Господу, који јој није допустио да тако дубоко падне и јединствен, изузетан узорак нечега: библиотечки ~ . — По својим складним димензијама унизи се. Маш. унија ж лат. 1. савез,заједница држава, и финоћи обраде, она [фигура] се сматра нација, међудржавна или наднационална орга- за уникат своје врсте у свету. Б 1958. уникум м 1. уникат; редак примерак, низација. — Дипломација покушала је . . . ујединити све државе Латинске Америке јединствен у својој врсти. — Још се тамо са САД у једну Панамеричку унију. ОП 2. негде у свету . . . сакривају уникуми наших 2. придруживање, прикључење неких право- преисторијских, нумизматичких^, рукописних славних црквених организација католичкој збирки. Петр. В. 2. фиг. чудновата, сасвим цркви, уз признавање папске власти као врхов- необичнс, ретка ствар. — Ваша је брада . . . прави уникум! Куш.; Бак. Реч. не. — Да нам кроз црквене књиге не дође католицизам или унија, као што је било код ун&лазити, -им несврш. иуч. премаунићи. малоруских унијата. Бел. И наши раденици унилатералан, -лна, -лно лат. који обау Риму . . . били [су] пропагатори уније. везује самоједну угоеорну страну, једностран; Водн. 3. савез као друштвена организација, удружење. — Студенти београдских факул- супр. билатералан. унион&зам, -зма м лат. 1. тежња за тета . . . имаће веома живу сарадњу са унијама студената многих земал>а. Пол. 1958. политичким јединством, унијом, уједињењем. Изр. персонална ~ однос држава које 2. ист. политичка струја у Хрватској у признају једног заједничког владара, мада и доба Аустро-Угарске, став који је ишао на даљезадржавају своју независност; ц а р и н с к а руку претензијама мађарских политичких ~ уговор о укидању царине између појединих кругоеа у односу на Хрватску, мађаронство. држава и одређивања заједничких царинских — И када је његов унионизам био доста интегралан . . . доктор Крижовец се осјећао услова у односу на друге земље. . . . сепаратистом. Крл. ун&јати м мн. (јд. унијат) верник унијатунибнист(а) м присталица, следбеник ске цркее, тј. православне црквене организације којајеунијом (2) оезана с католичком црквом. унионизма. — Могао [је] постићи одобравање униониста. Нех. Људи су постајали — Да ли поп пристаје да опоје покојника унионисте . . . из крухоборства. Крл. који је унијат по вери? Андр. И. Опажају [се у књизиј први трагови његове овисности унионјкстички, -а, -о који се односи на о малоруским унијатима. Водн. унионизам и унионисте. — Настаде оштра борба између бана . . . и његових противника, ун&јатити, -им несврш. преводити у којима је унионистички сабор мислио тако унијате. Р-К Реч. ~ се прелазити у унијате. — [Срби су доћи на крај. Шиш. се од арнаутског зулума спасавали било] унион&стички прил. на начинуниониста, . . . емиграцијом . . . било да се унијате. мађаронски. — Расположен унионистички, СКГ 1937. једанпут ми је . . . доказивао да смо ми унАјатка и унДјатки&а ж женска особа мање вриједни од коњске балеге на цести. Крл. унијат. Деан. Рј.; Р-К Реч. ун&јатски, -а, -о који се односи на унију (2) и унијате. — Са унијатске цркве огласи се . . . звонце. Бег. Све је то требало да заштити наш народ од католичке и унијатске опасности. Бел.

унибнисткиња Прав.

ж жена

унионист(а).

унирање с гл. им. од унирати. унирати, -рем несврш. увирати, понирати. Р-К Реч.

ун&јатство с унијатска вера, верска приуиисон 1 м тал. муз. склад деају или еише падност унијатима. — Гледао је да заштити глоиот (гласова) исте висине, једногласност. своју националност тиме што је из Русије — Будете ли се успротивили том коралном примао прве црквене књиге, непомућене унијатством. Бел. . . . унисону, ви угрожавате смисао ораторија. Лит. 1957. Био је то фини глазбени звук, ун&јаћење с гл. им. од унијатити (се). који је . . . прешао у лак гуслачки унисон. Крањч. Стј. ун&јачад Ж зб. им. од унијаче.

528

УНИСОН — УНИШТАВАЈУЋИ 2

унисбн , -а, -о једнозвучан, једногласан; складан, сложан. — Допирали унисони гласови црквених песама. Јак. Не може бити сложан, сагласан хор, ништа није унисоно. Михиз. уннсоно прил. једнозвучно, једногласно, у истом тону; у једном гласу, тону, без пратн>е. — Циличу монотоно, улисоно. Божић. Дувач . . . истреса трубу, па наставља . . . тужно и унисоно. Рад. Д. упитаран, -рна, -рно лат. који има јединствено,- централизовано уређење и управљање. — Према облику државног уређења државе могу бити једноставне или унитарне и сложене или федеративне. ОГ. унитарАзам, -зма м тежњајединственој, централизованој власти, ограничавање и негирање аутономије и посебних права саставних делова илијединица које чине државу; државно уређење засновано на таквој тежњи, државно уређење са јединственом централном управом која спутава развој покрајинске и месне власти. — Унитаризам, централизам и сл. неизбјежно су доводили и довели до диктатуре. Пол. 1944. унитарист(а) м присталица унитаризма. — Друга је опет слика када одвајамо федералисте од унитариста. Риб. унвтарДстички, -а, -о који се односи на унитаризам и унитаристе. — Одвајамо . . . оне . . . које су биле за унитаристичко уређење. Риб. То се показало најбоље . . . под утицајем унитаристичких покрета код Југословена. Бел. ун&тарски, -а, -б в. унијатски. — Оже~ нио се генерал с Мелитом, прешавши скупа с њом на унитарску вјеру. Том. унитити, унитим сврш. увеспги, уврстгС ти у нпти (рснову, пређу за ткање). — фигБосна . . . Пуна слуха и осећања језичког, она је и турске елементе са коришћу унитила у језик Босне. Сек. унићи и унићи, униђем сврш. в. ући. — Врата се полако отворише и наредник униђе. Петр. В. Унишао [је] на авлијска врата као вјетар. О-А. Заповиједи својих власти слушали [су] и тако помало унишли у европску цивилизацију. Кол. Код старије чељади . . . је сујеверство у крв унишло. БВ 1909. унификација ж лат. свођење на јединствен тип, систем и сл., уједначавање, уједначење. — Изван . . . процеса поновне унификације нашег језика остао [је] словеначки кајкавски дијалект. Бел. Међутим се унификација грађанског процесног права једва миче с мртве тачке. Мј. 1926. унДфиковати, -кујем и унифицирати, -Лцирам сврш. и несврш. свести, сводити на

јединствену норму, тип и сл., уједначити, уједначаеати. — Има доста резултата материјалне културе и науке који остају исти и унифицирају свет. Цвиј. Није . . . било потребе да се унифицирају говори којима су се служили јер је било ограничено . . . међуплеменско општење. Ств. 1948. униформа ж лат. службено одело прописаног кроја и материјала, исто за све припадничке одређене установе, организације и др. — Виђала је сваки дан жандаре како пролазе двориштем у униформи. Рист. Бивши војници скинули су униформе и постали цивили. Хорв. фиг. облик, израз. — Свака мисао имала је своју прописану униформу. Нен. Љ. уннформан, -мна, -мно једнообразан, истородан, једнак. — Претпоставка . . . да је природа једнообразна (униформна) . . . јесте . . . априоран елемент при истраживању природе. Лог. I. Прогрес као да није униформан. Уј. униформирање с гл. им. од униформирати (се). упиформирати, -брмирам сврш. и несврш. = униформисати 1. снабде(_ва)ти, обезбедити, обезбеђивати униформом; обући, облачити униформу, ангажовати на дужности где се носи униформа. — Био је униформиран, али ни на час није постао солдат. МишА. Поздрављају војнички свако униформирано лице. Мар. Вуче униформирани човјек. Бен. 2. (у)чинити униформним, једнообразним, истоветним. — Много је времена и талената . . . потрошено у . . . бици да се покуша . . . униформирајући свој стих, створити своју . . . уметничку личност. Михиз. ~ се = униформисати се 1. обући се, облачити се у униформу, ступити на дужност која изискује ношење униформе. 2. постајати униформан, једнообразан. унифдрмисање с гл. им. од униформисати (се). унифбрмисати (се), -ишем (се) сврш. и несврш. = униформирати (се). — Било је више униформисаних полицајаца. Јов. Ј. Унутра се видела два униформисана човека. Уск. С једне стране уништава индивидуум држава својом униформисаном . . . наобразбом. Матош. унифбрмност, -ости ж особина онога што је униформно, једнообразност, једноличност. — Напада и ружи униформност догматског католицизма. Ант. 1. унАформовати, -мујем сврш. и несврш. в. униформисџти, униформирати. — Коњаници . . . изгледаху као каква униформована чета. Шапч. уништавајућн, -а, -е који уништава, разоран: ~ оружје, ~ непогода. — фиг.

УНИШТАВАЛАЦ — УНОСАН У временима страначке огорчености . . . уништавајућа критика узбуђивала [је] страсти. Мј. 1926. уништавалац, -аоца м онај који уништава, упропаститељ. — Опозициони листови подсетили су . . . да је тај исти генерал припадао и Николајевићевој влади, која је 1894. укинула Устав: шта ће тај уништавалац Устава у уставном добу? Јов. С. уништ&валачки, -а, -о који се односи на уништаваоце; који уништава, уништавајући. — На рингу [у »Господи Глембајевима« М. Крлеже] остану само отац и син у једној уништавалачкој борби. Богдан. После . . . трезвене инвокације [у »Бећарцу«], сме ли се очекивати . . . уништавалачка, врела, љубавна лирика? Леск. М. уништавање с гл. им. од уништавати

529

уништен. Јонке. 2. ог.шсити нееажећим, укинути, поништити. — Напада [се] судска одлука . . . у циљу да се она уништи или преиначи одлуком вишег суда. Арх. 1926. ункаш м тур. предње облучје на седлу. — Реиш под њим пули рисовина3 о ункашу тулумина вина. Фил. Око му је каткад залутало к оним пушкама што су висјеле о ункашима. Божић. уновачивати, -ачујем несерш. иуч. према уноеачити. уновачити, -бвачим сврш. прогласити некога новаком (регрутом), регрутовати. — Калмински се тако опоравио да га у јесен уновачише. Матош. Даде се султан . . . на пресудан корак, кад је . . . увео . . . редовито уновачену и извјежбану војску. Шиги. уновчавање с гл. им. од уновчавати. уновчавати, -бвчавам = уновчивати уништаватељ м в. уништавалац. — несврш. и уч. према уновчити. Доктор Нилсен . . . постаје фаталним униуновчб&е с а. замена чега за новац, прештаватељем људских живота. Крл. тварање у новац: ~ вредносних папира. — уништавати (се), -иштавам (се) несврш. Брине [се] само за продукцију вриједности, и уч. према уништити (се). а саевим занемарују њезину измјену и уновчење. Р 1946. б. извлачење материјалне коуништај м уништење. — Поима да се с ножем треба приближити баш уз њега ристи из нечега, претварање у материјалне . . . А после . . . дуго газити, до уништаја. погодности, повластице. — Заглушени су . . . уновчењем солунства, скандалима, аферама. Ранк. Дав. унАштач, -ача м уништавалац. — Ми унбвчив, -а, -о који се може уновчити, смо је чували од ранијих освајача и уништапродати за новац. — Дуг [му је] према коча, од Османлија и Млечића. Петр. В. личини брзо уновчиве робе био незнатан. уништбње с изазивање пропасти кога или чега, дело које доводи до нестанка (смрти, Радул. уновчивати, -бвчујем несврш. = уновразорења) кога или чега. — Овладало [је] чавати. њом . . . чувство разорбе и уништења. Леск. Ј. Кружила је авет општег уништења. Панд. уновчити,-им сврш. а.замеиитизановац, претворити у новац; продати. — Таква је уништивати (се), -иштујем (се) несврш. в. унишгравати (се). — Не смијем да уништу- мјеница вриједила као новац и могла се увијек уновчити. Пов. 2. Њему није било јем њену вјеру у мене. Нех. толико важно да уновчи тих својих пет-шест ун&штитељ м уништавалац; онај који кила грожђа. Пол. 1958. б. извући корист из је нешто уништио. — Треба поменути још нечега, претворити у материјалне погодности, једне уништитеље [фресака] чија се работа привилегије, искористити, накнадити. — Сви не може ублажити епитетом несвесно. Б журе да уновче жртвовања. Дав. Избор 1958. Дједовина! Баш мораш бити њен места [за међународну конференцију] може уништитељ. Божић. да се уновчи за одговарајући политички уступак. НИН 1973. уништити, -им сврш. 1. а. учинити да неко или нешто еише не постоји, утаманити, унорити, унбрим сврш. покр. в.уронити. затрти, разорити; побити, војнички савлаР-К Реч. дати: — много непријатеља. — Ти си данас унос и унос м 1. оио гито сеуносиу нешто; све ми уништио, оде чадор, оде миловање. Огр. Вели [да је] уништио партизане. Чол. допринос. — Ако је критика само у томе . . . она се лако може лишити стваралачких одб. довести у тешко стање, изложити нево- лика. Јер се не ствара ништа без нових уноса. љама, губицима, разарању. — Дигла [се] Богдан. 2. добит, добитак. Бак. Реч. кука и мотика, па је тај уништени народ отресао прашину са своје чамотиње. Рад. Д. увосан и уносан, -сна, -сно који доноси в. (са прилошком одредбом која ограничава добит, корист, који се исплати, пробитачан. значење) довести у крајње лош положај у — Будимски валијат је био врло угледан и погледу нечега: финансијски ~ , привредно уносан. Петр. 5 . Теби увијек треба новаца, ~ . — Овај клипан . . . мора бити морално а та је служба . . . уносна. Кол. Као министар 34 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

530

У Н О С И Т И (СЕ) — У Н У Т Р И

вањске трговине много је учинио за отваран>е према уносноме кинеском тржишту. ВУС 1972. ундсити (се), уносим (се) несврш. и учпрема унети (се). ^носно и уносно прил. на уносан начин, извлачећи корист, пробитачно. — Веома . . . уносно раде трговањем и претрговањем. О-А. ^носнбст и уноснбст, -ости ж корисност, добит. — Разговарали [су] о градитељској струци и њезиној . . . уносности. Бег. унбћати (се), унбћа (се) сврш. безл. заћи, наступити, спустити се (о ноћи). — Било је сасвим уноћало кад је стигла кући. Вес. Кад се почне уноћати . . . тек ће тада срце осећати. Радул. Ми сад пабирчимо . . . док се смркне и уноћа. Наз. унбћвти се, уноћи се сврш. безл. уноћати се. — Не бијаше нв опазио да се већ било уноћило. Ћоп. уношење и унбшење с г.ч. им. од уносити (се).

што је унупгра: ~секреција.—Лагано трља унутарње зидове вршкаре. Рад. Д. б. који ]е дубоко у души, у природи, бпти кога или чега. — Назире . . . нешто што није изговорено, што је дубље, неку унутарњу нит која чврсто везује . . . за ствар праведну. П 1939. 2. који се обавља у границама земље: ~ политика, ~ трговина, унутарњи послови. унутарњост и унутарњост, -ости ж = унутрашњост (1) простор који се налази у оквирима, границама чега; оно што испуњава тајпростор, оно што представља унутрашњи састав чега: ~ Земље, ~ код механизма, ~ неке просторије и др. — фиг. У његовој унутарњости јављао се само један глас. Леск. Ј. унутарпартијски, -а, -о који се односи на унутрашњи живот и односе у партији. — Водити строго рачуна . . . о формама унутарпартијског рада. Комун. 1951. Објашњавао [је] суштину унутарпартијске борбе. Пол. 1959.

уну^тра и унутра прил. 1. за правац: у Унра, -е скраћ. (Цтгес! Иа^опз КеНеГ нешто,у оквире, границе нечега; супр. напоље. ап<1 КећађШшкш Аскпишиа&ш) Управа — Камени праг преступивши ступи унутра. Уједињених нација за помоћ и обнову, која је М-И. Тада јурну унутра. Вас. 2. за место: у нечему, у оквирима, границама нечега; супр. деловала после II светског рата. надољу. — Унутра ;е било баш као на робунтер м нем. варв. фигура у игри карата, ном сајму. Креш. Негде је унутра, баш као пуб, жандар. на срцу, притискало. Јанк. унтерок м нем. варв. доња сукња (испод унутрашши и унутрашши, -а, -е = горње сукње), подсукња. Бен. Рј. унутарњи. — Основну потпору тела даје унтерхалтовање с гл. им. од унтерхал- чврст унутрашњи осовински скелет сагратовати се. ђен од хрскавице или кости. Станк. С. унтерхалтовати се, -тујем се несврш« Извади из унутрашњег десног џепа капута нем. варв. забављати се, занимати се. — наочаре. Јел. Лирика приказује свет човеВи [се] са обожаваном богињом унтерхалту- кових пишчевих осећања. . . његов унутрашјете. Јакш. Ђ. Играла [је] немачке игре . . . њи субјективни живот. Т. књ. Кад је купио унтерхалговала се, правила ероберунге. тај диван, њему је неки унутрашњи глас рекао . . . Јонке. Она [трговинај се може обавСрем. унтерх&лтунг м варв. унтерхалтовање, љати унутар граница одређене земље (унузабављање, забава, разонода. — Учен човек трашња трговина) или између појединих земаља (међународна трговина). ОГ. воли . . . немецки унтерхалтунг. Срем. унук м синовљев или кћерин син. унутраш&ост и унутрашњбст, -ости унука ж синовљева или кћерина кћи. Ж 1. = унутарњост. — Одмицала [сам] у уиу^гар покр. 1. прил. в. унутра. Деан. унутрашњост палаче. Креш. Перушина се раскорачио . . . откопчава се да покаже Рј. 2. предл. с ген. показује да се што догађа унутрашњост. Кал. фиг. Кардиналу се приили налази у унутрашњости чега. — Унутар чинило да је ова лепотица . . . права сестра логора издају се наши илегални листови. цијеле његове унутрашњости. Нех. 2. део Дед. В. Чудан прасак разлијегне [се] унутар државе који је даље од главног града, покракипа. Креш. јина, провинција: премештен у ~ . — Питање унутарн»е и унутарње прил. необ. као организације изложбе у мјестима унутрашунутарња одлика, као природни садржај. — њости накнадно ће се утврдити. Обз. 1932. Осјећања и мисли, иако су унутарње свој- Наивни сликари ничу готово свагдје по ствени материји . . . у сваком тренутку не- унутрашњости. ВУС 1973. стају. Ант. 1. унутри и унутри прил. в. унутра. — унутарњи и унугарњв, -а, -е=унутрашњи 1. а. којије унутра, који се односи на оно Иза њих дубоко унутри увукла [се] нека

УНУТРИНА — УОВИЧАЈЕНО танка маглица. Цар Е. Ваљда су се унутри играли шаха. Петр. В. унугрЈгаа и унутрина ж в. унутарњост— Долази споља весела дања свјетлост, но не може да продре пуна у унутрину. Ћип. Осјети како нестаје из унутрине његове неко ејасно . . . расположење. Леск. Ј. н унутрица Ж изнутрица, утроба. — Осуђеник [је] жив и има изгледа да ће живети још, јер му унутрица није повређена. Андр. И. Сипи угљевље са огорјеле унутрице. Лал. унучад ж зб. им. од унуче. унуче, -ета с (супл. мн. унучад и унучићи) унук или унука; дем. и хип. од унук и унука. — Ово ми је унуче једина потпора. Ранк. унучцћ м дем. и хип. од унук. — Крал>ица . . . напитак лије, кроз румену дојку, последњем ми унучићу, у повојку. Богдан. Унучићу [сам] његову сличан. Маж. Ф. унучица Ж дем. и хип. од унука. — Унучицу старац срећним оком гледи. Вел. унучки, -а, -б необ. који се односи на унуке, који припада унуцима. — И гробове наших праотаца са унучком крвљу попрскаше. Јакш. Ђ. унца и унцвја ж 1. мера за тежину (28,35 грама за дроге и 31,103 грама за племените метале) у употреби у Америци и Енглеској. 2. унча. — Описује лопту . . . која има . . . тежину од 10 унца. Ног. Један злочинац у тамници добија укупно хране недељно 183 унција. Марк. Св. унц&јал, -ала м и упцијала ж лат> палеогр. један од најстаријих графичких стилова грчког и латинског писма, који се од монументалног писма разликује већом заобљеношћу слоеа. упцијалан, -лна, -лно који се односи на унцијал: ~ писмо, ~ стил. унцут м погрд. в. хунцут, — Је л' он само берберин . . . унцут је он! Срем. Опет морам казати: велики је унцут! Ивак. унцутарија ж в. хунцутарцја. — То [је] нечија . . . паклена унцутарија. Срем. Стану га онако из унцутарије пецкати и као не вјерују му. Ивак. унча ж лат. (ген. мн. унча и унчи) 1. стара мера за тежину, дванаести део литре или фунте, драм. — Узела сам ти . . . свијећу од по унче. Војн. Не би пожалио да даде унчу сребра за драм зелене свиле. Вел. 2. мера за дужину, палац. — Ишли су унчу по унчу напред, лагано, споро. Ђур. 3. фиг. мала количина, мрвица, зрнце. — Памет је пораздијељена по унчама да су све главе помало осољене. Уј. Бол.а је унча паметинеголи сто литара снаге. Н. посл. Вук. 34*

531

уњедравати се^ -бдравам се, ек. унедр&вати се. уљедрити се, -им се, ек. унедрити се. уњбжити се, уњежим се, ек. унбжити се. укввати, уњивам несврш. губити свежину, венути. — Докле ружа ниче, докле она ниче, цвета, па уњива. Радич. у&ихавати, -Лхавам несврш. и уч. према уњихати. уанхати, уњихам и уњишем сврш. успавати, уљуљати. — Послије кратка, али крепка сна, у који га студен зоре уњиха, пробуди се окријепљен. Тимун. уњкав, -а, -о који говори кроз нос (о човеку); који има носни призвук (о гласу), назалан; сличан таквом гласу; исп. хуњкав. — Само што је глас њин мало уњкав био. Дим. Уњкави Спиро [је] дугих гњати и руку. Десн. Гајде су изврсно одговарале својој функцији дискретне . . . пратње , . . са оним . . . сањиво-милујућим уњкавим брујањем. Леск. М. фиг. Као да се у њима . . . пробудила испод уњкаве осетљивости . . . стара топла сел»ачка крв. ЛМС 1951. уњкавац, -авца м онај који уњка. уњкавица ж 1. женска особа којауњка. 2. мн. ЗООЈЈ. породица жаба црвене боје по трбуху, које се у случају опасности изврну на леђа и умртве; исп. мукачи. Бен. Рј. у&каво прил. на уњкав начин, кроз нос, сгпегнутим, назалним гласом. — Поп је уњкаво читао молитве. Дав. Тиме се мења и говор те такве особе говоре уњкаво. НИН 1959. уњкалица ж уњкавица {Ј). Р-К Реч. у&кало с уњкавац. Р-К Реч. у&кање с гл. им. од уњкати. у&кати, -ам несврш. говорити кроз нос, стегнутим, назалним гласом; исп. хуњкати. — Уњкао је други дедица, проваљена носа и без горње усне све до десни. Моск. Дочека Крпо уњкајући кроз нос. Креги. уобичавати, -ичавам и уобичајавати, -ајавам несврш. и уч. према уобичајити. уоббчајен, -а, -о који је у обичају, који се обично примењује, догађа, среће: ~ поступак, ~ име. — Са уобичајеним церемонијалом . . . учитељ је написао молбу. Андр. И. Одлазио [је] на своју уобичајену вечерњу шетњицу. Франг. уоб&чајено прил. а. на уобичајен начин, по обичају. — Никанор уобичајено пословно пружи крст . . . гуркајући му . . . га према уснама. Чипл. 6. у предикату, кад се констатује да је нека радња, поступак и сл. уобичајена, да одговара обичају. — Уобичајено је да се развијеност једног народа мјери употребом техничких средстава. НК 1946.

532

УОБИЧАЈЕНОСТ — УОБРАЖЕЊЕ

уоббчбјенбст, -ости ж оно штоје ушло у обичај, што се уобичајило. — Његово ј е грло већ подерано . . . али зато . . . крај све уобичајености... уме да развуче некако искрено. Петр. В. Све што је . . . речено о читању односи се, већ по уобичајености, на појединца. Ств. 1948. уобичајити, -ичајим сврш. завести као обичај (свој), стећи навику, навикнути. — У данима риболова уобичајио би Мартин . . . оборити се око шест ујутро на свој плијен. Кос. Пред ноћ се враћао да потражи друга, јер су уобичајили да увијек заједно спавају. Ћоп. -~ се постати обичај, ући у обичај. — Та им се је невал>анштина, дакле, већ и уобичајила. Вел. уоблачити се, убблачи се сврш. обавити се, омотати се облацима. — Опише их далеки видици њихових зелених ливада . . . и плаве ивице уоблачених планина. Петр. В. уДбликовати, -кујем несврш. в. уобличавати. — Из незграпне материје . . . камења . . . уобликује и ствара киповл>е, ступовл>е, храмовље. ХР 1928. ~ се повр. — Све оне [мисли] хоће да се овдје среде и обликују као прошлост. Шег.

уобличивати (се), -ичујем (се) несврш. = уобличавати (се). уобличити, уббличим сврш. дати облик нечему, обликовати, оформити. — Уметник живо осећа потребу да све . . . слике које се стварају у његовој машти . . . уобличи у конкретну слику. Т. књ. У овом случају кост и боја на зиду . . . уобличили [су] одраз свога доба. Бат. На то питање . . . можда [би] и пронашао неки одговор . . . али га не би могао тачно уобличити. Куш. ~ се добити одређен облик, лик, обликовати се, оформити се. — При крају студија . . . његов лик као човека и као књижевника скоро је потпуно уобличен. Мил. Ж. Мисао . . . се већ уобличила у њему јасно. Цес. А. уобљавати (се), -обљавам (се) несерш. и уч. према уоблити (се). уображава&е с гл. им. од уображавати

(«0.

уображавати (се), -ажавам (се) несврш. и уч. према уобразити (се). уббражен и у&бражен, -а, -о који уображава да је нешто више, боље од других, који себе прецењује, умишљен, надмен, охол. — Човјек доста суров, али за чудо уображен, држећи се Аристотелом или бар Амосом Коменским. Шен. Ја сам уображена будала! Уск.

убблити, уоблим сврш. начинити облим, заоблити. — Уобљена немачка мањерка . . . се миче. Петр. В. фиг. Браћо, — поче уображ^нко м она[ који је уображен, вишим . . . уобљеним гласом. Ћор. надувенко. — Командир ће . . . оштро прас~ се постати обао", заокруглити се. — нути, назваће га уображенком, шепртљом. Те куће изазваше у . . . мислима сећање на Вуков. Баш то није била намера охолог уобуобљена . . . лица ћифта. Бар. раженка. НИН 1973. уобличавалац, -аоца м онај који нешто уббраженост и уббраженбст, -ости ж уобличава, који нечему даје облик, стваралац. особина, својство онога који је уображен, над— Биће је . . . несвесно, оно је само уобличаменост,умишљеност. — Искуство је показало валац> градитељ . . . сваке субјективне прода је слобода питања најбол>е средство за јекције живота. КН 1959. сузбијање тенденциозних питања (из самоуобличавалачки, -а, -о који се односи љубља, уображености). Пед. Упоредо с тим науобличаваоце. — Филозофија није књишка сазријевањем . . . расте и његова уображемудрост . . . неГо уобличавалачка снага ност. Шов. живота. КН 1959. уображ^њак, -ака м уображенко. — Ником не би повјеровали . . . да ће . . . хиуобличавање с гл. им. од уобличавати л>аде . . . љепотана и уображењака кезити потамњелеЈ смрћу опаљене зубе. Лал. У уобличавати (се), -Ачавам (се) = уоб- Америци пресити смо већ разних . . . уобличивати (се) несврш. и уч. према уобличити ражењака, који нас третирају као недорасле. (се). Пол. 1959. уббпиченост, -ости ж стање онога што уображ^ње с 1. замишљање нечега што је уобличено, облик. — Тражи се . . . одређена не постоји, уображена представа о нечему, уобличеност позоришних форми. Поз. 1948. фантазија. — Гогол> је био без јаког конОдушевљено бисмо поздравили сваку стилиструктивног уображења. Прод. Патио [је] зацију која би . . . самој игри [дала] саврод уображења да је није случајно увриједио шенију стилску уобличеност. Ств. 1948. каквом својом гестом. Сим. 2. в. уображеуоблпчбње с давање облика нечему, оформ- ност. — Тако се . . . оно [частољубље] може љење: оно што је уобличено, уобличеност. — извргнути^ у уображење или охолост: осећања која резултирају из прецењивања личИстините легенде се не смеју схватити као них одлика или способности . . . и придавања књижевно уобличење. Милис.

533

У О Б Р А З А — У О П Ћ А В А Т И (СЕ)

уоквирити, убквирим сврш. 1. направити оквир око чега, ставити у оквир, урамити; опточити. — Све фотографије његове уоквири и повјеша на видљивим мјестима. Шимун. Дуга »танчица« у руци имађаше преко тридесет сребрених пафти, а кундак јој срмом уоквирен. Вес. 2. фиг. обухватити као оквиром, окружити, заокружити. — Пелц око врата и токе на глави уоквирили су љупка, насмејана лица. Јак. Сва та ликовна раскош . . . имала је тек задаћу да . . . пјесмом боја, реторике, позе и глуме уоквири један круг животног баканала свако)аких . . . уживања. КХ 1936. ~ се 1. поставити се као оквир, поређати се око нечега. — Разговара са женама које се уоквире око нас на раскршћу. Ђон. 2. фиг. необ. уљудити се. — Кадикада ми се чини да ћу се и ја уоквирити. Уј. уокоп прил. в. уоколо. — Све уокол шути. Крањч. С. уоколо прил. око неког места, унаоколо. •—• сестећи осеби високо мишљење, постати — Људи врве . . . мувају се уоколо. Мар. надмен, охол. — Уобразили се младићи у Уоколо зараван је утонула у зеленило. Ћоп. своју памет. Лал.

себи вредности које у ствари не постоје. Псих. уобраза ж необ. в. уобразиља. — Нити што кому кажем . . . него пустио бих мах уобрази. Павл. Ако га је бог надарио умом, у њем се најјаче развија уобраза. И. уобразиља ж машта, фантазија, спо~ собност уображења. — Пренапрегнута уобразиља заробљеника испредала је читаве приче о неслагању Хитлера и Хеса. Јак. Сваком [витезу] смисли и даде опрему, боју, гесло и запис, како је већ сковао у уобразиљи своје невиђене личности. Вел. уобразити, уобразим и уДбразвтв, -им сврш. маштајући створити представу чега што не постоји, замислити; стећи погрешну представу о чему, уертети себи у главу: уобразио да је болестан. — Уобразите себи напросто да је Маргарета жена удата. Цар М. Сви [су] уобразили да ће чути дотада још нејечале струне. Шов.

уобручаватв, -учавам несерш. иуч. према уобручити. уобр^читв, уобручим сврш. 1.ставитиу обруч, опасати, стегнути обручем. 2. фиг. стиснути као обручем, стегнути, сапети. — Уобручи га грч тешко, нагло. Божић. Отворио уста да нешто каже, али . . . препречило му се изнад срца, пружило се преко мозга, уобручило му се око прсију. Рад. Д.

уокруг прил. 1. а. у околном простору, унаоколо, уоколо. — Сви брегови уокруг румени су од сунчева заласка. Андр. И. б. около, по итци (кружној) неке површине. — Доњи крај њезине кошуље има уокруг црни обруб. Пав. 2. кружно, укруг. — Поскочи на ноге и заврће се уокруг. Лоп. Кон> се ујарчи, окрену се уокруг. Сиј.

уокр^глити, убкруглим сврш. учинити округлим, заокруглити, заоблити. — Громко је питао . . . кружећи око себе уокругл>еним очима. Ћоп. ~ се постати округао, заокруглити се, заоблити се; постати пуначак, угојити се. — убзбиљево прил. на озбиљан начин; заОнда га надуха да се уокругли као лопта. мишљено. — Урош [је] због нечег уозбговено Вел. ћутао. Ћоп. уокружити, убкружим сврш. сакупити, уозбвљвватв (се), -Аљујем (се) несврш. груписати у облику круга. — Бијело стадо и уч. према уозбиљити (се). сакупи се, па га [чобанче] уокружи. Баш. ~ се поређати се, поставити се у облику уозбвљвтв, убзбиљим сврш. учинити озбиљним, замишљеним. — То разметање уоз- круга. — Украј пута . . . уокружио се силан свет. Ад. биљи околне столове. Матош. ~ се постати озбиљан; задубити се у убмчити, -им сврш. необ. ставити некоме мисли, постати брижан. — Он се осмијехне, омчу, обухватити, везати, спутати омчом. али одмах затим уозбиљи. Божић. Један — фиг. Њивице . . . притиснуте низводно [је] од оних људи који се никад не смире и кањонима. Уомчене њима уским. Дав. За не уозбиље, него се целог живота играју са овакве, као што сам ја, потребан [је] ударац самим собом. Андр. И. Пера изашао паметан . . . да буду уомчени и спутани спољашњом као какав маторац. Кад ради штогод, а он силом. Л-К. се некако уозбиљи и пази да му се што не измакне. Вес. уопачац прил. наопако. — Бритку вије уопачац ћорду. Март. уоквиривање с гл. им. од уоквиривати уонћавање с гл. им. од уопћавати (се). (се). уоглавитв, убглавим сврш. ставити оглав (обично коњу), заоглашти, зауларити. — фиг. Далеко из ове споне, гдје ме људи уоглавише као животињу. Нам.

уоквиривати (се), -ирујем (се) несврш. и уч. према уоквирити (се).

уопћавати (се), убпћавам (се) несврш. и уч. према уопћити

(се).

•>

I--.. _. --

534

У О П Ћ Е — У О С Е Б И Т И СЕ

уопће прил. = уопште 1. а. у начелу, посматрајући као заједничку особину, као општу појаву, без обзира на појединачне, конкретнеслучајеве: разматрати неку појаву~. — Анализира не лично — индивидуалну људску свијест, него свијест уопће. Ант. 1. Вјерујем у сеобу душа или продужњу бивствовања уопће. Јурк. Познаје он сељака уопће, а познаје и Илију. Ћип. б. и иначе, и мимо датог случаја, и шире посматрано; у целини, без изузимања: људи ~ , Европљани ~ . — Не схваћам . . . Имам уопће тврду главурду. Јонке. Поче причати како су . . . уопће слабо обавијештени. Мат. в. само у општим цртама, без ближих података, елемената и сл.; познавати кога или што само ~ ,

знати

нешто

само

•—•. г .

по

правилу,

. . . не ступају у брак још болесници, безумници и неспособни за рад. Ђорђ. Дознала [је] ствар уопште, а не . . . у појединостима. Сек. Уопште не би требало као храну употребити неварено млеко. Батут. уопштен,-а,-о 1. трп. прид. одуопштити (се). 2. — уопћен (2). — Осећајност' [Бранкове лирике] је чисто уопштена, недовољно лична. Михиз. уопштено прил. = уопћено. — Он . . . није волео људе. То је онако уопштено казано, јер сви ми и волимо и не волимо људе. Андр. И. Може се уопштено рећи да уколико је друштво хетерогеније. . . утолико је потребнија кодификација. Арх. 1951. уопштеност, -ости ж

•= уопћеност. —

На тај начин уопштеност уметничке слике углавном, понајвише, обично. — Мушки су доводи до питања о општем, друштвеном уопће висока струка, а . . . жене црнооке. значају те слике и о сазнајном значају њеном. Љуб. 2. (у одричним реченицама) ни у ком Т. књ. случају, никако. — Картага . . . изван Африке уопшт^ње с = уопћење. — Свако је није уопће смјела ратовати. Пов. I. Уопће не верује у будућност човечанства. Петр. В. питање научно, то јест тражи . . . претходну . . . анализу предмета и . . . објашњење и уопћен,-а,-о 1. трп. прид. одуопћити(се). 2. = уопштен (2) који има општи карактер, доказ суду и уопштењу. Поп. Б. уопштити (се), уопштим (се) сврш. = који се не односи на конкретно, појединачно: ~ оцена, ~ закључак. — Он јој је завидио уопћити (се): — запажања, ~ искуства. — Разговор [се] уошнтио и . . . тако окрупњао на уопћеном осјећају . . . среће. Торб. да се ројеви мува са таванице нису више уопћено прил. = уопштено на уопћен, чули. Рад. Д. уопштен начин, у општем смислу, у општим уореолити, -им и уореблити, -еблим цртама; уопште, начелно пбсматрано: говосврш. необ. оивичшпи, украсити ореолом рити ~ . — ДаЈре код нас уопћеио нешто мање умовало, били бисмо доиста у већем нап- или нечим што личи на ореол. — Ноћни му трак уореолио свечану браду. Божић. ретку. Јаг. уорити, -им сврш. погодити право време, уопћеиост, -ости ж = уопштеност особина онога што је уопћено, уопштено: учинити, предузети што у право време, ухорити. Вук Рј. ~ критике, ~ закључака. уортачбае с успостављање ортачких уопћбае с = уотитење проширење неодноса. чега у ширу, начелну појаву, категорију, генерализација. уортачивати (се), -ачујем (се) несврш. уопћиватн (се), убпћујем (се) несврш. и уч. према уортачити (се). уопћавати (се), уопштавати (се). убртачити, -им и уортачнти, уортачим сврш. 1. узети за ортака. — Шта би ти убпћити, уопћим сврш. = уопштити фалило да те уортачим!? Срем. 2. унети у дати нечему шири начелан вид, учинити опћим, општим: ~ стечена знања, искуства. ортаклук неку имовину, вредност. Бак. Реч. •—• с е ступити у ортаклук с неким, удру— Естетика је само закључке извучене из једног краја примјерака хтјела да уопћи. Уј. жити се у неком послу. — Ваше господство ~ се добити опћи, општи карактер, дало би потпору имена . . . Могли бисмо се уортачити нас троје. Франг. Убио си ми најпостати општа појава. вернијег човека јер није,.. . хтео да се уоруопшт&вање с гл. им. од уопштавати тачи с тобом као онај лопов Миладин. Петр. В. уопшт&вати (се), убшптавам (се) неубсебити 9 -им сврш. заст. представити сврш. и уч. према уопштити (се). нешто апстрактно каквим ликом, оличити, уопште прил. = уопће. — Истакао [је] отеловити. — Државе у својих међународних заступањих уосебљене су у својих власупротност која постоји између слободе дарих. Старч. уопште . . . и централистичког, етатистичког социјализма. Скерл. Уопште узев, највише ,, ~ се 1. добити оличење у коме или чему. вреди храна из животињског царства. Ба- 2. потврдити, успоставити идентитет, самосвојност, осамосталити се. — ; Ако ли се потут. Код свештенства уопште код католика

УОСОБИТИ — УОЧНОСТ

515

каза права прилика, пучанство ју пригрли убчити, уочим сврш. 1.угледати, спазити. — Опет се загледа у шашу уочи једну тер се уосеби, основа своју државу. Старч. убсобити, -им сврш. заст. в. уосебити. — главу. Вес. Цико га уочи и одмах искључи из вида. Кал. 2. постати свестан нечега, запаПредбаци Ципић обћини Јаснову, уособљеној у вриједној особи главара . . . Вранића. зити, приметити; сагледати, схватити. — Мића Бојаџић је ишао журно, и Ненад Кум. одмах уочи озбиљан поглед са којим га ујак убсталом речца која се употребљава кад срете. Ћос. Б. Једним махом уочи ситуацију. се износи још нека околност сагласна са смис- Десн. И неке најреакционарније снаге у лом већ реченога, напослетку, најзад. — То се, свијету . . . уочиле су да се у нас нешто уосталом, види по свему. Бел. Уосталом, крупно збива. ВУС 1972. 3. покр. одабрати, закључи Марунић спустивши шаку на сто, одлучити се за неку могућност. — Требује нисте ни ви криви. Цар Е. сви да . . . ти благодаримо што си уочио да убсталбме речца заст. в. уосталом. — дођеш у кућу нашега старога, а тебе [теби] Тиме би се, уосталоме, објашњавало зашто новога пријатеља. Миљ. је своме потпомагању устанка Данилово ~ се среспги се, еидети се; наћи се с неким министарство дало тако много јавности. лице у лице, суочити се. — Мислио како ће Јов. С. бити нечасно и тешко навести момка до тога да на њихову цуру помисли, а онда хоће удстрити се, уострим се сврш. покр. разљутити се, распалити се, наоштрити се. — ли се свидјети једно другому кад се уоче. Шимун. Хоћу . . . данас кад се пред судом Колико се уострио бане, он не тражи ништа од оружја, но му б'јелим грлом запињаше, уочимо. Љуб. а под грло зубом доваћаше, закла њега како убчљив, -а, -о 1. који се лако уочава, који вуче јагње. Вук Рј. пада у очи, упадљив. — Жена му је лепа, убцтити се, уоцти се сврш. укиселити се> средњег раста, али има науснице јако уочусирћетити се. И-Б Рј. љиве. Бар. Уочљиву боју имају редовито уочавање с гл. им. од уочавати (се). само нејестиви кукци. НЕ. 2. склон непосредном, неувијеном изражавању; оштар најезику, уочавати (се), убчавам (се) несврш. и окучан. — Недић није имао нимало беседуч. према уочити (се). ничксЈг дара; али уочљив и инаџија . . . волео уочајити, убчај им сврш. бацити у очај,до- [је] да се препире. Јов. С. Био је жив човек, веспги до очаја. — Велите да не би свакога за духовит и уочљив, али вољен и поштован цијели његов вијек уочајило непрестано про- од свих. Андр. И. матрање. Креш. убчљиво прил. на уочљив начин, приметуочан, -чна, -чно непосредан, неувијен, но, видљиво, очигледно. — Звека мотика оштар; наметљив, насртљив; исп. уочност. заглушује . . . уочљиво испред њих нестаје — Још рекоше, у претњи уочној: не послу- необрађене земље. Ћип. Лењинграђани су шаш ли правде њихове, да за сватима шаљу најуочљивије показали нашим играчима од дужду власт . . . Кост. Л. колике је важности брзина и умешност у клизању за једног доброг хокејаша. Б 1957. уочб&е с увиђање, спознаја. — Та поНа слици се уочљиво виде трагови медмисао је била тако страшна да се он читавим вједичина загрл.аја. ВУС 1973. својим бићем борио против њеног уочења. Шег. у&чљивост, -ости Ж 1 . особина онога што уочи (наглашено: уочи) предл. с ген. 1. се може уочити, што се лако запажа, придан пре; непосредно пре: у предвечерје: ~ праз- метност, упадљивоспг. Р-К Реч. 2. склоноспг ника, ~ рата, ~ револуције. — Уочи петка непосредном,неувијеномизражавању,оштрина, долазили су у Синанову текију учени људи. жучност. — Његова [Алихоџина] послоАндр. И. Уочи тога дана одржао нам он у вична уочљивост претвара [се] у јеткост. дворишту велик говор. Јонке. 2. заст. наАндр. И. Приметила [сам му] да је ипак, супрот, наспрам. — Уочи великога жртвеника . . . укована је приповједаоница. Љуб. иако у праву, био исувише уочљив . . . и да му та уочл>ивост не може увек користити уочбвати (се), убчујем (се) несврш. уоу животу. Ћос. Б. ча*ати (се). уочно прил. са нападном непосредношћу, уочиглед прил. (често у служби преднаметљиво. — Примаш, једини виолиниста лога с ген.) у односу на нешто; пред нечим, у банди . . . пио је са свом српском госпоу непосредној близини нечега. — Како ли су дом братинство, стога се понаша више но смијешне нетом држане политичке правде другарски, уочно. Петр. В. мојих старих пријатеља уочиглед ове поуочност, -ости ж особина онога што је јаве. Ђал. У што још и да ставља сопствене наде? У будућност? Он је уочиглед свршетка, уочно. — Са сваке шетње с Љубицом врауочиглед бога. Леск. Ј. ћала се Мара индигнисана . . . због уочно-

536

УОШТРАВАТИ (СЕ) — УПАЛИТИ

сти мушкараца који . . . брбљају неумесне примедбе. Петр. В. уоштравати (се), убштравам (се) несврш. и уч. према уоштрити (се). убштритн, уоштрим сврш. учинити оштријим, заоштрити; оштро, продорно управнти, упрети (поглед, очи). — Сад и Бикан уоштри поглед и подиже штит своје ножне капе. Ћоп. Дигао је [Авдун] очи, уоштрио их . . . и бојао се да гдје не угледа Спасоја и Стојану. Сиј. ~ се 1. постати оштар, оштрији; постати љући, отровнији. — На земљу пала оморина, час када се коприва уоштри. Сиј. 2.заузети оштар,строгстав. — Е 3 нећемо пустити, да знаш! уоштри се Пирго. —. И сваког Талијана који наступи на нашу територију сравнићемо с црном земљом! Ћоп. упавитнти се, -авитим се сврш. увити се као павит. — Овде, онде . . . неколико уг(рвићених џбунића. Шапч. упад и упад м 1. нагли насилни улазак, продор, провала у неки простор (непријатеља). — Енглези пишу о упаду 35 немачких тенкова у Шавник. Дед. В. Све те сцене . . . (осим упада сељака у Та^ијев град на крају II. чина) не значе никакав напредак. Марк. Ф. 2. изненадни улазак, упадање. — Његово разматрање прекиде упад једногодишњег добровољца Марека. Јонке. Платон . . . није предвиђао упад овако великих маса у друштвени живот. Јов. С. упадак, -атка м (мн. упаци, ген. упадака) 1. смртност, помор. — Ове је године велики упадак од богиња. Вук Рј. 2. в. упад (/). Р-К Реч. упадан, -дна, -дно 1. упадљив. — Пјесник је био одвећ оригиналан и упадан. Уј. 2. (одр.) а. који упада, продире из виших предела. — [Бура] је упадни, врло хладан ветар . . . сурвава се са . . . планина и површи у тршћанско-кварнерско приморје. Цвиј. б. физ. који долази од неког спољног или даљег извора на посматрани објекат (о зрацима); који се односи на пгакву појаву: упадни зрак, упадни угао. упадање с гл. им, од упадати. упадати, -ам несврш. и уч. од упасти.

упадљив, -а, -о који пада у очи својим изгледом, особинама и сл., изразит, уочљив. — На њему су биле најупадљивије руке са дугим, црним прстима. Рист. Бројним је покусима утврђено . . . да све на&љедне промјене не морају бити упадљиве. НЕ. упадљиво прил. на упадљив начин, уочљиво, изразито. — Скоро [је] упадљиво окићен гроб Војина Зеловића. Дед. В. Он је упадл>иво наглашавао идеју »народног јединства«. Риб. упадљивбст, -ости ж особина онога што је упадљиео. упадник мупадач. — Около [је] страх од упадника и дивљих племена. КН 1958. упадно прил. в. упадљиво. — Упадно повијен — тихо је зујао нешто познанику до себе. Пол. 1959. Најупадније је . . . како тоталитаристички фашистички режими допуштају да се с њима . . . »културно сарађује«. Сим. упаднбст, -ости ж упадљивост. Прав. упаднути, -нем сврш. в. упасти. упазити, -им сврш. 1. спазити, угледати. — Овакву напаст упазих малчице касно. Ил. Блудећи дођем на један брежуљак, отуд упазим надалеко ватру. Маж. М. 2. в. упамтити. — Ти мене, гладна и бона, у великом добру свом да заборавиш? То ћу ти до гроба упазити! Маш. упаковати, -кујем сврш. сложити у пакете, завежљаје и сл.; увити, спаковати. — Упаковао сам што ми је најпотребније. Јак. Најпотребнији намештај су упаковале. Андр. И. упала ж 1- мед. обољење неког органа или ткива изазвано обично инфекцијом и праћено температуром, боловима и др.> запаљење: ~ мозга, ~ мождане опне, ~ плућа, ~ црева. 2. ватра, пожар. Вук Рј.

упалити, упалим сврш. 1. а. учинити да нешто гори или светли, запалити, ужећи. — Пуковниче . . . наређено је . . . да упалите мост. Крањч. Стј. Гори кандило . . . Упалила га Мара. Рист. Упали сијалицу. Јак. фиг. Ти си у хиљаду срца бацио ватру, душе упалио. Наз. Сунчев залазак руменилом обгрлио брда и небо над шима за читав упадач, -ача м онај који врши упаде, коноп упалио. Рад. Д. б. пустити у рад, који проваљује у друге територије. — Поми- активирати: ~ мотор. 2. фиг. а. надрајешао се са ратничким упадачима са истока жити, узбудити. — Раније се смејала кад и тим путем развио ратничке особине. Мј. би мушкарца упалила пољупцем. Рист. Упа1936. лило ју је нешто једног дана . . . и кренуло је из стања мирне кућне марљивости. Мар. упадица ж примедба, реч, коментар добачен за време нечијег говора. — Свака реч б. одушевити, загрејати, заинтересоеати за његова изазивала је у нама . . . тисућу за- нешто. — Покушавају да се боре за своје једљивих упадица. Петр. В. Даворија . . . идеале и да упале друштво у коме живе. Прод. 3. јако угрејати, упећи, ужарити. — се танко и реско смијао на све упадице. Кад сунце јаче упали . . . заклонили би се Кол.

УПАЛИЧИТИ — УПАРАДИТИ

537

упаљени^е једна! Радул. Упаљеница. Куја. међу хриди. Ћип. 4. опалити, пући из неког ватреног оружЈа. — Била пуна пушка . . . Све су оне кује. Сим. нико је не дира . . . а она сама упали: Трееес! упаљеност, -ости ж стање онога што је Дом. 5. разг. (често безл.) поћи за руком, упаљено. успети. — А ни с Агатом јој није упалило: упаљив, -а, -о 1. који се може упалити, стара, мјесто да је умрла, фино је оздравила. Бен. Покушали смо нешто, али нам није запаљив, горив. — фиг. У ње је срце упаљиво као слама. Шен. 2. фиг. а. који се брзо и лако упалило. Лал. загреје, одушеви за нешто; ватрен, страстан. Изр. упалио му кец (лоз) успео је, — Иначе нехајан — био је врло упаљив кад постигао Је нешто. би женску видео. О-А. Било их је извЈештат ~ се 1. а. почети горети, запалити се. — чених у миловању, упаљивих и страсних, Напол.у је још горео густо упаљени ваздух. али у свакој . . . је уживао само — час. Чипл. б. јако се угрејати, упећи се> ужарити Коз. И. 6. који побуђује, распаљује одређена се. — Овдје се скривам пред упаљеним ка- осећања, расположења, тежње и сл. — Нумењем, жега. Јел. в. бити захваћен врењем, шића глумци играју за упаљиву реч . . . ужећи се, покварити се. — Корубамо . . . Нушићев текст им је читава барутана. БогБојимо се да се [кукуруз] не упали и убуђа. дан. Ђур. Јелена, кад јој се код трећег порођаја упаљивање с гл. им. од упаљшати (се). упалило млеко, бунцала. Петр. В. г. бити захваћен запаљењем, упалом. — Извирује упаљиватн (се), -аљујем (се) несврш. иуч. . . . наборано . . . лице с упаљеним очима. према упалити (се). Пџв. 2. фиг. а. узбудити се, узрујати се, упаљ&вач, -ача м 1. в. упаљач. — Стара успламтети. — Не можеш крај ње стајати донесе . . . лулу, дуванкесу и упаљивач. мирно, не можеш је погледати да се сав не Сим. Неки су . . . добивали од њега прах и упалиш. Ивак. Мишљаше, ништа на свету упал>иваче. Гор. 2. онај који се бави паљењем не постоји . . . што може да стиша старачку крв кад се упали. Јевт. б. одушевити се, нечега (нпр. уличних фењера). — Што сте ви прије били упитах га. — Упаљивач усхитити се, загрејати се за нешто, бити понет нечим. — Поднаредник је добро знао градских фењера. Наз. упаљивост, -ости ж особина онога што шта значи ма какво оружје у рукама . . . сељачке руке која се брзо упали. Ћоп. Кад је упаљиво. се опет почеше политичке борбе, он се упали. упамтити, -им сврш. запамтити. — Куш. Хлапић је добро упамтио ту плаву звијезду. Брл. Нећу вечерас више да учим . . . Ко је упаличнти, -им сврш. упрегнути удева- још гладан могао што да упамти. Макс. јући палице у јарам. — Овај упаличи волове. упамтљив, -а, -о који се дуго памти. — Ком. Светлости велеграда . . . су већ прилично упалнн, -а, -5 који се односи на упалу (7). давно инспирисале Чарли Чаплина за његов — Има . . . неки упални процес, и то ће најупамтљивији филм. Пол. 1974. требати зауставити рендген-терапијом. Куш. упанути, -нем сврш. в. упасти. — Да упаљач, -ача м 1. направа за паљење нам није јошт ове пјаности, давно бисмо и цигарета. — Креснем упаљач и гледам. Гор. ми упанули, ка сви други, у ђавољу торбу. Принесе цигарету устима, извади . . . упаЊег. љач, па га, укресавши, врати у џеп. Дав. упањити се, упањим се сврш. јако се 2. део експлозивног пуњења, пројектила и сл. који изазива паљење, детонацију: ~ мине. — изненадити, запањити се, запрепастити се, пренеразити се; укочити се, удрвенити се. — Лупну упаљач бомбе о букву, и . . . хитну је Узврпоље се одједаред свађалице и посматна Немце. Ћос. Д. Ако ставимо у пушку рачи око Владе, упањени. Гор. Прилази упаљач, експлозив у тане па тада упалимо, ближе, шта си се упањио. Пав. рачунамо на познати ефекат. Ант. 1. фиг. Репресивне мере . . . постале [су] упаљач упаочити, -им сврш. спречити окретање ширих немира радника и сељака. Пол. 1970. точкова (задевајући што међу паоце или Изр. в р е м е н с к и (темпирани) ~ упа- уопште), закочити. — Укочи! Упаочи [тенк]! љач мине, пројектила и сл. који се темпира, Хајд! Наз. који пали у одређено време. ~ се закочити се, стати. — Закркну кола кроз шуштећу пшеницу, па се опет упаљеник, -ика м онај кога је обузела упаоче да те не разнесу низ Кардеш. Павл. страст, похота, похотљивац. — Бјежи од мушкараца, видиш да напастују упаљеници. упарадити, -арадим сврш. војн. поСим. стројити, уредити за параду. — Јаков упаупаљ&вица ж она којује обузела страст, ради сву своју војску, па .. . стане говорити. похотна жена. — Напоље! Носи те ђаво, Вук.

538

УПАРАЂИВАТИ (СЕ) — УПАЧИТИ

~ се уредити се, дотерати се као за параду. — Према дућанским вратима, стајале [су девојке] упарађене5 нацифране. Кол. Несретник се упарадио . . . али су га, умјесто дјевојке, дочекали раскалашени момци и добро га излемали. ВУС 1973. упарађнватн (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према упарадити (се). упарати, упарам сврш. изрезати, исећи; убости, распарати. — Сада пођи па упарај неколико приљепака. Ћип. Упара га! . . . убоде брата! Јел. <—• с е урезати

се, усећи се. — Н а лицу

њему видим две-три пруге, но да л' од веље упараше с' туге. Радич. упарити, -им сврш. учиншпи да се нешто прожме паром, да одаје испарења, јако угрејати. — Има много те траве и када је касно јесење сунце упари — замало да не проговори од јаког мириса. Вуј. ~ се 1. јако се угрејати, испуниџи се жпарењима. — Испијао . . . чокањчиће . . . кроз сумрачна ткања упареног простора. Јевт. 2. бити обузет топлотом, осетитијаку врућину. — Сав упарен . . . нађе се слабих ногу пред оштрим мајором. Новак. упарАћати, -ам сврш. тал. покр. спремити, зготовити. Вук Рј. упаркирати, -аркирам сврш. довести на паркинг, допремити на место одређено за паркирање, паркирати; сложити, депоновати. — Гледајући онај правилно »упаркирани« челик.. . слушајући одсечне команде, имао сам утисак као да тонем у неку дубину. Јак. упарложеност, -ости ж запарложеност. Р-К Реч. унарложитн се, -им се сврш. запустити, не обрадити, запарложити (ипр. виноград). Вук Рј. ~ се 1. запарложити се, запустити се; 2. фиг. учмати, умртвити се. — УпарлоЖен [виноград] — сав је обрастао у корову. Шапч. Те су њиве после пружале тужан призор: биле су се упарложиле, нико их није обрађивао. НИН 1972. Ја сам успела . . . да завирим у нешто што није био онај свакодневни, упарложени . . . живот. Бар.

о зверкама), ~ у заседу. в. уопште наћи се у некој нежељеној или неочекиваној ситуацији, запасти у нешто; учинити, починити нешто нежељено: — у заблуду, ~ у грех. — фиг. Млад, неискусан, њежан, упао сам наједном у вртлог догађаја. Радул. Режисер је упао у крупну грешку. НК 1946. г. бити обузет нечим, запасти у неко стање. — Морате говорит о човјеку . . . што није у љубоморност лако упао. Богд. Она је уто била већ упала у оно душевно расположење. Леск. Ј. 2. а. силом ући, продрети, провалити. — Следеће ноћи упали су карабинијери у логор. Јак. Оружници [су] упали пред јутро у кућу. Гор. б. изненада доћи, банути. — Сестрична Јеле управо ме бискала кад је старица упала у двориште. Јел. Упао је онамо као бомба. Јонке. в. ући, доспети негде. — [Девојка] ће упасти у добру кућу . • • димије ће имати увек од чега да среже. Шуб. 3. умешати се, уплести се у говор (певање и сл.). — Усред пјесме . . . упадне гласић танке . . . пискутљивости, као да је посвирнула сићушна фрулица. Божић. 4. постати удубљен, угнут (услед слабости, болести, мршавости): упали му образи. — Очи упале, уста се скупила. Сек. Кожа се [у старца] набрала, плећа упала. Цар Е.

Изр. упала му с е к и р а у мед послужила гаје срећа, нашао се у срећној ситуацији; — У дуг задужитисе; ~ у к л о п к у (мрежу, м и ш о л о в к у и сл.) наћи се у тешкој ситуацији; ~ у очи привући пажњу, истаћи се неком особином; ~ (коме) у ш а к е наћи се у нечијој власти. упатан, -тна, -тно покр. напаћен, намучен. — Оде ми брат у солдачију . . . остадосмо ја, двије ми сестрице и упатна, саката нам мати. Коч. упаученост, -ости ж стање онога што се упаучило, паучљивост; плеснивост, убуђалост; фиг. запуштеност, запарложеност. — Мало позориште треба да буде . . . свеж ветар који ће развејати нашу театарску упаученост. Јевт. упаучиннти се и упаучити се, -и се сврш. прекрити се паучином, испунити се паучином. — Непечен, сиров хлеб . . . се лакше и брже квари (уплесниви, упаучи, упарожити, -им сврш. ставити коњу ускисне . . .)• Батут; Рј. А. поводац, везати повоцем. — Кад делија коње упахнути, упахнем сврш. покр. шазвати упарожи . . . Вук Рј. страх (код некога), заплашити, уплашити упасати, упашем сврш. увезати пасом, кога. — Рече полако да их не упахне — да га појасом, опасати. — Дебеле плетене чарапе је нешто спопао сан, што је значило да се . . . су изнад упасаних чакшира допирале разилазе. Сиј. скоро до колена. ЛМС 1951. упачити, -им и упачити, упачим сврш. упастн, упаднем сврш. 1.а. пасти (рдозго покр. 1. притиснути, упрети. — Хтједе доле под дејством сопствене тежине), увалити упачити слободном руком према унутра, се у нешто: ~ у бунар, ~ у блато. б. ући, али јој рука падне тромо натраг. Божић. 2. угазити, доспети крећући се у неку неповољну фиг. припећи, упећи (о сунцу). — [Сунце] је у тај час жестоко упачило. Бег. Онај божји ситуацију, у нешто опасно: ~ у замку (нпр.

УПАШИТИ СЕ — УПЕТАН

539

упенгати, -ам сврш. варв. насликати; извести, израдити слику везом. — У самуру себе упенгала. НПХерм. Лица у полутами... чине се укочена, напета, као упенгана. Куш. упбнезити, -им сврш. заст. претворити што у новце, уновчити, продати. —\Кад се . . . природ упенези . . . буду [сви] радосно плаћати постотке. Старч. упеп&шти, -епелим сврш. 1. посути, упрљати пепелом. Р-К Реч. 2. претворити у пепео, спалити, сагорети. — Твој поносити град римски је такмац запалио и упепелио. Кур. [Држи] лијевом руком до половице упепељену цигару. Крањч. Стј. упепбљавити, -им и упепељавити, -ељавим сврш. учинити да нешто буде пепељаво, посути, упрљати пепелом. Вук Рј.; Р-К Реч. уперак, уперка м тањи, уврћен крај дебљег конца или врпце који се удева у иглу. Вук Рј. уперан, -рна, -рно покр. подесан, згодан. — Све је то добро, али некуд не ваља и није уперно. Рј. А. уперивање с гл. им. од уперивати. уперивати, -брујем несврш. и уч. према уперити. уп^рити и уперити, уперим сврш. 1. управити (прст, поглед, оружје и друго што), нанишанитиу неком праецу. — Строго упери очи у Павла. Сек. Потегао је кубуру иза појаса и уперио према Хасанаги. Огр. Његова рука у одређеном часу зна уперити смртоносни револвер у непријател>а. Матк. У нас [су] уперене очи цијелога свијета. Цар Е. 2. поћиу неком правцу; управити,усмерити. — Они су уперили амо у касарну. Крл. [Траже] плакате уперене противу кнеза 3 упека ж покр. тврд горњи део хлеба, Милана. Скерл. Не могу . . . да прихвате кора. Рј. А. решење . . . уперено против интереса . . . кипарских Грка. Пол. 1958. Моје мисли су упекљати (се), -ам (се) сврш. в. упетсве уперене к том несретном свршетку. Шег. љати (се). Р-К Реч. ~ се управити се. — Њен кажипрст се упекнути, -нем сврш. 1. в. упећи Џ, 2 а). упери у девојчицу до прозора. Макс. — Пушта да га упекну окомити зраци сунца. уперјавити, -ерјавим сврш. покрити, Божић. Боље је да те змија упекне, него да те посути перјем. Рј. А. сунце марчано огрије. Вук Рј. Кад змија ~ се добити перје. Р-К Реч. уједе (упекне), ваља покушати да јој се јед уп^рјати, -ам сврш. покр. почупати (отров) из убода посиса. Батут. 2. изазвати озледу, повредити. — Сличном помоћу може- лукова пера. Рј. А. упбрјати (се),-ам (се) сврш. в.уперјавити мо притећи у помоћ и особама које муња (се). Бен. Рј. упекне. Батут. упесмити, -им, ијек. упјесмити, сврш. упексинити, -ексиним сврш. тур. упр- ставити, уиети у песму, опевати. — Стара љати. — Ублати се до колена и упексини скаска, коју је упесмио и Илошвајн. Змај. посуновраћене ногавице од гаћа. Јевт. Црногорци . . . су тај догађај одмах упесмили. упеља и упеља ж зоол. в. шумска КН 1959. шљука (уз шљука, изр.). Рј. А. упетан, -тна, -тно покр. који добро памти. — Човјек јаког памћења кажу упетан, тј. упбљати, упељам сврш. уцжкати,убитикоји све добро упети. Рј. А. — Оца су вам у збјегу упељали. Кул.

звиздан липањски упачио зрацима као ватреним прстима чело човјека. Божић. упашити се, упашим се сврш. покр. почети, стати пашити, усмрдети се. — Упзшило се месо. Вук Рј. упашкати се, -ам се сврш. деч. «. упувати се Џ). Рј. А. упев, ијек. упјев, м ков. муз. период певања после запева у коме се већ увелико ушло у певање. — Кад претходи стиху, запев је ту да почетни замах мелодије . . . буде што снажнији, упев је ту да прошири први период са два такта и да га стиша. Коњ. упевати се, -ам се, ијек. упјевати се, сврш. песмом ући (у душу). — Ту пребива старац Миловане, славан пјесник југославске стране, који у срца свуда се упјевб. Прер. уп^глати и упеглати, упеглам сврш. испеглати, углачати. — Кошуља му није . . . упеглана као што би он хтео. Срем. Упеглај де ми оне рупце. Рј. А. упедесетбстручити, -им сврш. увећати педесетоструко. — Јапан и САД праве планове да за следећих 25 година упедесетоструче свој хотелски потенцијал. Пол. 1958. уп^ичити се, -им се сврш. покр. 1. стати као пеик, улак, гласотша. Вук Рј. 2. лепо се развити, добити леп стас. Р-К Реч. упека 1 ж припека, жега. — Жене . . . су морале носити велике кабле на глави . . . и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. Ћип. Сабијале се [овце] на упеци у хрпу. Гор.; Р-К Реч. упека 2 ж убод, ујед, белега од уједа. — Упека поскока. Рј. А.

540

УПЕТЕРО — УПЕЦЉИВ

упетеро прил. = упеторо у броју од пепг особа.

Ако се још упетља какав рођак . . . онда слободно дигни руке. Шов. 3. пеј. обући се, навући на себе. — Бесвесна гомила [регулаша] . . . се за пет крајцара наднице дала упетљати у беле каише и шарене фракове! Јакш. Ђ.

упетербстручити се, -им се сврш. постати пет пута већи. — Цетиње се сада упетеростручило. В 1885. упети и уп&ги, упнем сврш. 1. запети, упеторо прил. = упетеро. Р-К Реч. одупрети, напрегнути. — Виђао [сам] и коње у планини, кад ће на њих вук, они ти упетост, -ости ж напор, стање онога га сви у колутар . . . а стражње ноге упни у ледину, пак удри сви на душмана. Павл.2. који се упео. — Стална упетост да се бар у очима њих, сеоских учител>а, изгледа што показати јаку вољу, жељу, наеалити да се културније. Бар. нешто учини. — С т а ш о је упео и пошао. Бен. 3. покр. заденути, забости. — Упни упетбстручити, -им сврш. повећати иглу у мараму. Павл. петоструко, пет пута; много поеећати. — Изр. ~ очи, очима управити поглед, Живот [Даничићев је] сагорео на раду пре времена, удвојивши могућно радно време погледати. — Кочијаш упео очи у зјајуће гудуре. Паел.; <*-> све снаге (силе) за-и упетостручивши могућне духовне напоре. пети свом снагом. — Јунаци! . . . Упните све Бел. снаге, да се одупремо непријатељу још мало. <—' се повећати се петоструко. Јак. уп&ћати, -ам сврш. покр. испећи (хлеб). ~ се а. запети, употребити сву снагу, Вук Рј. напрегнути се. — Шта ћеш кад се упео враг па не да. Шапч. Има . . . крила, али се мора уп&ћи и упећи, упечем сврш. 1. припећи, много упети да их развије. Петр. В. Упео се јакоугрејати (о сунцу и сл.). —Упеклабожија јадан, силом кењца креће. Вел. б. фиг. звијезда, изгори све. Мул. Упекло сунце учинити велике напоре, заузети се за нешто, — сажеже све! Коч. Често . . . на Цетињу предати се чему. — Све се живо упело да упеку жеге и врућине. Нен. Љ. 2. а. убости, пронађе убицу. Вес. У школи се закључило ујести. — Кушмељу би као да га пчела да би Марко могао даље, па се мати упела упече. Мат. Мува га је упекла. Р-К Реч. да тако и буде. Михољ. ^ На спомен куће мати се лецнула, као да ју је упекла змија. Пав. б. пецнути, увредити. Изр. ж и в се упео хоће пошто-пото; упело се коме око у девојку загледао — Није ли те ништа упекло у души? Војн. се, заљубио се. Павл.; ~ из све снаге, Шаљива досјетка . . . ће жестоко упећи ~ из петних ж и л а запети свом снагом. противника. Гор. ~ се а. печењем изгубити дро тежине, ун^тити, упетим сврш. заст. 1. опазити, смањити се за извесну количину (р месу). — угледати. — Дигнув изненада очи у лице писару, упети . . . на њем . . . забуну. В 1885. У десет ока меса упећи ће се двије оке. Под окном . . . упети . . . прислоњену од Вук Рј. б. испећи се сувише, препећи се. — Деца жуте од упечене проје. Јевт. в. запећи се, лијеске батину. Марк. Ф. Чега ја не налазим ни са својим старим очалима, то ће он прос- стврднути се. — Чује [се] само звек мотике о тврду упечену земљу. Мил. В. тим оком упетити на први мах. Шен. 2. покр. упамтити, добро утувити. — Лако је зло упецати, -ам сврш. 1.ухватити,уловити упетити. Рј. А. рибу пецајући, уловити на удицу. — Таман га [чикова] упецаш . . . а он исклизи! Срем. упетљавање с гл. им. од упетљавафиг. Био је у Паризу и упецао је тај бисер ти (се). сликарске умјетности. Кол. 2. а. фиг. ухватити кога у замку, преварити, надмудрити. упетљавати (се), -^тљавам (се) несврш. и уч. према упетљати (се). — До дванаест морају упецати . . . јемце. Петр. В. Осјетл>ива је . . . и ја ћу је на томе уп&гљати, -ам сврш. 1. увезати. — упецати. Л-ЈК. б. вештином задобити брачног Упетљали [смо] жицом осовину [чеза]. Чол. друга. — Ствар [је] свршена и зет упецан. Коњи . . . упетљани у искривљене амове. Срем. Моја је господарица најдивнија госпоУск. 2. везати тако да се не може лако раз- ђица! . . . Неки племић по имену Парис везати ни размрсити. — Треба велико знање хтио [би је] упецати. Богд. Али како да је . . . играча . . . да може [коло] да заплете, упецам за жену? Сим. 3. убости, угристи. — да закити, да упетља. Чипл. 3. умешати, Зелембаћ упеца као и змија. Рј. А. уплести, убацити. — Успут је писац . . . ~ се бити обманут, преварити се. — упетљао [у комаду] неке назарене. Чол. Морао [је] признати у себи, да се као обично ~ се 1. заплести се,уплести се. — Тешка лакомислено упецао. Божић. [је] . . . реч . . . коју је [Фрања Јосиф] бацио у лице 1854. Русији, упетљаној у кримски упецљив, -а, -о који задиркује, пецка, рат. Јов. Ј. 2. умешати се, уплести се. — подсмешљив.

УПЕЦЉИВО — УПИРИНА упбцљиво прил. као да пецка, подсмешлкгво. — Погледа по дружини, упецл>иво се смијући. О-А. упецнути, -нем сврш. убости, пецнути; фиг. подсмехнути се, дирнути. — Небојшу најприје змија упецне. Рј. А. Рука ми се пружала не марећи што ћс је жаока упецнути. Наз. Упецнуо је . . . сатнију у пету. Крл. упечатак, -тка м заст. утисак, дојам. — Желим да прве своје упечатке забележим. Нен. Љ. Први упечатак био је да имам посла са човеком који није обичан сед>ак., Вес. То ми остави немио упечатак. Шимун. упбчатати (се), -ам (се) сврш. в. упечатити (се). — Ко восак слику у њ упечатану. Комб. уп&чатити, -тим сврш. ударити печат, начинити отисак, утиснути, обележити. — Извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена . . . слова. Шапч. фиг. [Мени] је српско знамење упечаћено на чело. Љуб. ~ се остаеити траг у души, утиснути се. — И данас су још верни утисци што се упечатише у моју осетљиву душу. Шапч. Он се у полутмини мога сјећања јављао . . . одређен, оштар, као упечаћен у једну моју мождану вијугу! Кул. упечатљив, -а, -о 1. осетљив на утиске. — Упечатљив . . . брзомислен и домишљат, Милан је . . . много . . . ствари уочио. Јов. С. 2. који се памти, који чини утисак. — Пријатно ми је гледати његово упечатљиво, изразито лице. Бар. Упечатљив је био тај час. Десн. Упечатљиво је оно поређење које је природно. Т. књ. упечатљиво прил. на упечашљив, жив начин, да се памти, жиео,јасно. — Сличност извесних ствари пре и после 1918. упечатљиво је подвучена. Богдан. Ово шуморење црних крпа [барјака] рекло ми је о крагујевачком октобру све одједном, довољно јасно, довољно упечатљиво. Ман. упечатљивост, -ости ж особина онога што је упечатљиво, што изазива утисак, што се памти. — Било [је] . . . и шлагерске упечатљивости кабареа. Пол. 1958. упечити, -им сврш. убости, угристи, пецнути. — Тешко ономе кога шаран [змија] из камена упечи. Рј. А. упиждрити (се), упиждрим (се) сврш. упиљити се, необично се загледати, забленути се, загледати се широко отеорених очију и упрта погледа. — Упиждрио он несрећник очима у њу. Ђои. Сагнула си [се], па си се упиждрила у траву како овце. Војн. упијаље 1 с гл. им. од упијати1 (се). упијање2 с гл. им. од упијати2.

541

1

упијати (се), упијам (се) несврш. и уч. 1 према упити (се). 2 упијати , упијам несврш. и уч. према 1 упити .

уп&јаћи, -а, -е у изразу: ~

хартија

врста хартије за упијање мастила после писања. упијаћица ж упијаћа хартија. Бен. Рј. уп&јач, -ача м метална или дрвена направа на којује стављена упијаћа хартија. — Милош је . . . [држао] грчевито дрвен упијач у . . . руци. Уск. упијача и упијачица жупијаћа хартија. — Вода . . . се . . . успиње између ситних честица, као у упијачици. Бот.; Р-К Реч. упикт&јати се, -ам се сврш. дугим кувањем претворити (се) у пиктије, бити укуван до пиктијастог стања. упилети се, -лим се, ијек. упиљети се и дијал. упилити се, сврш. 1. урезати се, усећи се. — Конопи су се били упиљели у месо и морало се ножем кидати више пута. Лал. 2. увртети се. — Онај растанак ђацима се упилио дубоко у памет. О-А. 3. покр. заљубити се, загледати се у кога. — Ваља [га] пустити, и да видиш . . . како ће се он [пијевац] у своју коку упилити (заљубити). Рј. А. упиљено прил. загледавши се, пажљиво. — Сједио [је] као злочинац, сједио упиљено преда се. Сим. Упиљено, гладно . . . уносиле [су се] у . . . ликове затвореника. Петр. Б. упиљети се, -илим се, ек. упилети сеупиљити, упиљим сврш. в. упиљити се. — [Вук] стаде и упиљи у њу. Она обори главу. Вес. Понека слободнија снаша упиљи му у очи и узвикне: — Их, како си млад и лијеп. Ранк. Стресе [се] и упиљи поглед. Вел. '—' се 1. унети се погледом, загледати се нетремиџе у кога. — С времена на време упговио би се у Павла. Ћос. Д. Стезала га је за мишице и упиљила му се у очи. Петр. В. Тко је онај чији се поглед . . . упговио за њом? Шов. Она се упиљила у свог момка. Пол. 1973. фиг. занети се, замислити се. — Иво упил>ен у се. Војн. 2. усадити се, угнездити се. — Све бадава кад му се Љуба упиљила у срце, у мозак и не може је ишчупати. Ивак. упињање с гл. им. од упињати (се). упињати (се), -њем (се) несерш. и уч. према упети (се). упир м покр. в. вампир. — Разлетјеше [се] као упири на све стране свијета. Шен. упнрање с гл. им. од упирати (се). упирати (се), -рем (се) несврш. и уч. према упрети (се). упирина ж покр. уттра, сабласт, авет, вампир. Рј. А.

542

УПИРИТИ — УПИТАТИ

СЕ

Изр. ~ у грех (кривицу) оцеиити (чији поступак) као погрешку, замерити (коме на чему). ~ се пријавити се (у неку странку, школу, добровољце и сл.). — Не морам се . . . уписати под овај или онај стијег. Ђал. Кад се оно Дишкрећани стадоше у својевољце уписивати, заједно се уписасмо, заједно смо и војевали. Јакш. Ђ. Није . . . знао у што би се уписао на свеучилишту. Нех. уписиваше с гл. им. од уписиеати (се). уписивати (се), -исујем (се)несврш.иучпрема уписати (се). уписни и ^пнсни, -а, -о обично у изразима: ~ п р о т о к о л заст.уписница; — такса такса којасе плаћа приупис(ивању); ~ место место, просторија, установа у којој се врши упис и упис м 1. уписивање, попис, убеле- упис {држаенога зајма или било чега другог). жавање; укњижење, укњижба: ~ ђака, учеуписник м 1. заст. онај који се уписао ника у школу, ~ зајма, ~ добровољаца, ~ у земл>ишне књиге. 2. покр. слика, цртеж. за шта а. онај којијеуписан у војнике, добровољац. — Одоше буљубаше сваки своје — Свака готово дјевојка да полуди за њим уписнике [војнике] спремити . . . да буду — прави упис. О-А. готови. Нен. М. б. претплатник, пренумеИзр. леп као ~ врло леп. — Лијеп си рант. Рј. А. 2. онај који уписује зајам. — кб упис! Ћор. Уписници . . . ће за положени износ одмах уписан, -а, -о у изразу: леп као ~ добити [обвезнице]. Пол. 1950. 3. књига у врло леп, леп као слика, као насликан. — коју се уписују грађани и њихове обаеезе и права, регистар. — Има се у уписник броЛеп момак, сестро, леп 3 леп као уписан. дова уписати: »имена, радно мјесто и обитоГлиш. валишта свих сувласника [брода] . . .«• Мј. уписан, -сна, -сно в. уписни. 1936. упбсатељ м заст. в. писар. — Уписатељ уписннна и уписнАна ж такса, новчани код бојног одсјека банскога вијећа. В износ који се плаћа приуписиеању. — Одлучио 1885. је био да положи уписнину за другу и трећу годину. Јов. Ј. уписати, упишем сврш. 1. а. унети (где) уписујући, записати, написати. — Прилоуписница ж књига у коју се уписују нпр. жене стихове уписао сам на врх куполе св. ученици за сваки разред. — Кмет . . . запише Петра у Риму. Њег. Отворио Це] Сидин у уписницу име и презиме детиње. Ранк. споменар, да нешто упише. Киш. б. унети, упит м питање неком постаељено. — записати у сгшсак одређене намене (војни, Разним упитима . . . [брбљавци] досађују. школски, бирачки итд.). — Из нашег села Шен. Стотине упита и одговора довикивали уписали готово све што помлађе бејаше. Вукић. Гласало [је] . . . 92 посто од уписаних једни другима. Шимун. бирача. Вј. 1957. [Узео је] од сваког упиупитан, -тна, -тно в. упитни. саног таксу. Чипл. 2. дати новац за државни упнтаник, -ика м онај који даје одговор зајам или као прилог за нешто. — Чим је држава расписала први ратни зајам, Госпо- на постаељена питања; онај кога саслушавају. — Претресали су и подријетло упитаника, ђица је уписала упадљиво велику суму. а на невелик број листића ставили су посебне Андр. И. Наста писанија. Њих шесторица уписаше пола милиона. Дом. 3. фиг. урезати, знакове. Вј. 1971. утиснути. — Није целу ноћ ока с ње скинуо, упитати, упитам сврш. поставити питасваку црту њеног лица уписао је у своје ње, запитати. — Никад не упитах за твоје срце. Ат. У мојој души остале су јако уписане те слике. Нех. 4. добро оценити (кога), здравље и твоје трагове. Андр. И. Упитани оценити нешто као добру или рђаву особину. [одговори] уздахнувши. Срем. ~ се 1. поставити питање самом себи. — Красан млад човек! — И, што је нај- — Како би било да што лепо читам? — упита главкије, код вас добро уписан. Трифк. Јеси се после неког времена. Дом. Упитао сам се, ли ми бар то спреман уписати у добро? не би ли било боље прекинути ово писање. Донч. 5. мат. уцртати мању слику у већу: Селим. 2. уз. повр. (често са додатком: за ~ круг у троуглу. 6. насликати, намалати. (јуначко) здравље) питати један другог за Вук Рј. здравље, поздравити се. — Пурко се . . .

упирити, упирим сврш. покр. 1. заложити (ватру), запалитпи. — Упирили ватру насред сјенокоса . . . да им се види вечерати. Љуб. Неко се љутио што не може ватру да упири. Сек.\ Бен. Рј. 2. опалипги, испалити (пушку). — Упири свијетлу латинку. НП Вук. 3. ући, упасти, увалити се. — Без куцања [је] упирио у . . . предсобље . . . трбушаст човјек. Божић. упирј&нити, упирјаним сврш. упржити, испржити на тихој ватри, у пари: ~ месо, кокош. Вук Рј. упиркивати, упиркујем несврш. 1. несврш. и уч. према упирити. 2. улазити, упадати. — Јежурац . . . је упиркивао на . . . прозорско једриље. Божић.

543

У П И Т И — У П И Т О М И Т И СЕ упита за здравље са Ћебом, Срданом . . . и осталима. Глиш. Сока приђе да се упита са Рајком. Андр. И. Како си ти, невјеста? — запита Јован Анђу . . . — Не знамо се, ама треба да се упитамо. Ћор. упити1, упијем сврш. 1. попити, усисати у себе, натопити се. — Један део кише упије земља. Р-К Реч. Повесмо упије ракију. Вес. 2. фиг. удахнути. — Протегли [се] и упије у се пуна уста чиста ваздуха. Ћип. 3. фиг. а. примити у себе. — Утрну глас непознатог као да га упише сакривени зидови. Вуј. б. усвојити. — Упио је некако [Шамика] женску нарав, научио је . . . штрикати, вести. Игњ. 4. задржати, запамтити. — Као да хтеде да и последњи акорд његова гласа . . . упије у себе. Станк. Мокрањац је . . . још од раног детињства упио у себе те песме. Коњов. Изр. ~ п о г л е д загледати се. — Упио је поглед у затегнуте хаљине на куковима. Ђур. ~ се 1. а. натопити се, ући, прожети. — Чизме до колена, намазане лојем или машћу . . . која се преконоћ добро упила у кожу. Срем. Опрао [је] руке и очистио трагове крви упијене у поре. Лал. 6. увући се (једно у друго или само у себе). -— Усне се од дугог ћутања упише једна у другу. Коч. Усне [јој] сувише танке и упијене, као да их је силом стиснула. Петр. В. 2. пијући, сисајући што увући се, прибити се, прилепити се, припити се. — Упио се крпел. (у месо). Вук Рј. Одорица [им је] св^етла и бела као снег! Упила се уз тело. Шапч. Осетио је . . . жељу да се упије у те усне. Петр. В. Упиј се у мене загрљајем једним . . . и дај ми пољупце за којима жедним. Рак. 3. упасти. — Слепе очи упијене. Петр. В. 4. увући се, заронити, дубоко заћи. — Како се тако брзо упио у моју душу! Шапч. У срце се језа упила. Мас. 5. покр. занети се, везати се за неког. — Чује из устију народа . . . како су Црногорци упити у Мошкова. Љуб. Баталила је све и кафану и госте, но се упила у копиле. Мат. Изр. ~ се погледом загледати се пажљиво. — Погледом се упио у Драгицу, као да оно [спасење] од ње зависи. Поп. Ј. упити 2 , упијем сврш. покр. завапити, викнути, зовнути, покликнути (кога). Вук РЈ. упнтивање с гл. им. од упитивати (се). упитивати (се), -итујем (се) несврш. иучпрема упитати (се). — Никада и ни с ким не упитиваше се за . . . здравље. Јакш. Ђ. упитАјати се, -ам се сврш. в. упиктијати се. — Мораде да се утеши шунком и упитијаним рацима. Петр. В. упиткиватв, -иткујем несерш. и уч. према упитати. — Белка беше хиљаду пута

. . . упиткивана, а одговараше свима. М 1867. Сваки [га је] корак живота немило упиткивао. Крањч. С. ~ се питати један другог, распитивати се. — Збуњени и радознали жаморили су, упиткивали се. Цес. А. уп&тљив, -а, -о који значи, изражава гштање, упитни. — Погледа га својим упитл>ивим . . . очима. 75««. [Одговарао је] иа г. Тапманов упитл>ив поглед. Мил. В. уп&тљиво прил. питајући, упитно. — Дјевојка га упитљиво погледа. Ћип. упитни, -а, -о 1. који изражава или означава питапе. — Погледао [је] упитним погледом око себе. Новак. Запазих њене плаве, упитне очи. Пол. 1958. 2. о коме је реч. — Није требало да Веснић по упитном члану поставл>а питање повјерења. Риб. 3. у граматичким изразима: а) ~ р е ч е н и ц а реченица

којом се пита; б) •—• з а м е н и ц а заменица која

значи непознато лице или ствар односно њихоеу особину, количину и сл.

Изр. ~

лист (арак) анкетни лист,

лист на коме се дају подаци према написаним питањима, упитник (5). упнтник м 1. а. грам. знак питања. — А блиједим ноктом задње што је макб: написао је у лед — упитник! Крањч. С. фиг. Обрве су биле узвијене у правилне, строге упитнике. Донч. б. фиг. питање. — [Енглезу] . . . се на непомичном лицу показао упитник. Шов. в. нешто непознато, неизвесно. — Ја путујем у зло, у јаз, у упитник. Уј. 2. онај који је

питан,

упитан.

—

Елипса је

...

пљосната, — одговори упитник. Том. 3. скуп, збирка пиупања на која шреба дати одговоре, квестионар, упитни лист. — Сваки кандидат дужан је да попуни упитник. Пол. 1950. упитно прил. питајући, као да пита. — Гледала га је упитно. Сим. Партизани се забринуто и упитно погледаше. Ћос. Д. упитност,-ости ж особина онога што је упитно, што је под сумњом. — Настоји показати да је сувремена филозофија . . . у ствари филозофија кризе своје упитности. Вј. 1960. упитбвати, упитујем несврш. покр. в. упитшати. Вук Рј. упитбмити и упАтомити, уп&томим сврш. учинити питомим, припитомити, ублажити. — Стисну [му] руку да га . . . мало упитоми и охрабри. Срем. Ставила [је себи] у Дужност . . . задатак да упитоми овог планинског медведа. Грол. ~ се постати питом, благ. — Телесни болови [су] потребни, да би се нижа душа упитомила и^мекшала. Кнеж. Б. И валови . . . упитомише се. Марј. М. •.""?» —

544

УПИТОМЉАВАЊЕ — УПЛАШЋИВАТИ

упитомљавање с гл. им. од упитомљавати (се). упитомљавати (се), -бмљавам (се) несврш. и уч. према упитомити (се). упицање с гл. им. од упицати (се). упицати (се), упичем (се) несврш. и уч. према упећи (се). — Небо . . . бијаше . . . превучено бјелином, кроз коју је сунце још жешће упицало. Ћип. Они би се . . . подсмјехивали, у разговорима га упицали. О-А. Колико се упиче [меса] у јагњету од десет ока? Вук Рј. упншанац, -нца м в. упишанко. упншаница ж пеј. 1. женско дете упишано, које се често упиша. Р-К Реч. 2. сасеим мала девојчица. упишапко м пеј. 1. мушко дете упишано, које се често упиша. Р-К Реч. 2.,сасвил1 мало мушко дете. упАшати, -ам сврш. поквасити мокраћом, помокрити. — Ако немате на шта да легнете, овде можете наћи упишане сламарице. Пол. 1972. Изр. ~ к р у ш к у вулг. настрадати. ~ се поквасити се мокраћом, попишати се, помокрити се у гаће или у кревету. Изр. ~ од смеха преко мере се смејати. упДшотина ж а. упишане ствари. б. трагови од мокраће на рубљу. в. задах на мокраћу. — Вон. нечисти и упишотине . . . би постао неподношљив. Сим. упбштати (се), упиштам (се) сврш. покр. укувати (се), испарити при кувању. Рј. А. уп)ев, ек. упев. упјевати се, -Зм се, ек. упевати се. упјесмити, -им, ек. упесмити. уплавити, уплавим сврш. учинити плавим, провући, пропустити кроз плавило. — Жена је била до самих очију умотана тек опраном и уплављеном повезачом. Моск. уплакати се, -ачем се сврш. (за ким или за чим) расплакати се, пасти у велики плач; умазати се сузама од плача, имати трагове суза на лицу услед плача. — У кога је мушко чедо, уплакаће се. НП Вук. Ове гласе када разумјеше, уплака се мало и велико. Њег. Волела [је] . . . да чита какав страшан криминалан ромак . . . и да се сва уплаче од жалости. Срем. Сва уплакана причала [је] како цијели Добој шушка о вама двома. Сим. Јачица се пробуди уплаканих очију. Гор. уплакати се, уплачем се сврш. увући се у какав посао или међу кога непозван, наметнути се. Вук Рј. упластнти, упластим сврш. скупити, саденути, сложити (сено, сламу) у пласт. — Тврдиш да си сламу упластила на своме.

Пол. 1959. Још јуче сам морао сено да упластим. Ћос. Д. уплата ж сума новца уплаћеног за неку куповину, отплату и сл.\ уплаћивање новца. — Виђао је чланске уплате. Крањч. Стј. Обвезнице [ће се] . . . издавати . . . код сваке уплате оброка [другог зајма]. Пол. 1950. уплатнв, -а, -о који се плаћа, који се може платити. Деан. Рј. уплатити, уплатим сврш. а. дати уплату, унапред платити нешто (купљено, закупљено). — Имали [су] уплаћена мјеста за кочију. Креш. б. потпуно исплатити дужну суму. — Индулгенције су биле потврде да је уплаћена нека свота за потребе цркве. Лов. 2. Акције су уплаћене. Р-К Реч. уплаткати, -ам сврш. карт. победити неког (у игри карата); фиг. учинити да неко изгуби нешто. — »Уплаткао« човека и јавно мњење га . . . грозно избруси и изгрди. Дом. ~ се изгубити (у игри карата). — Швејк (кад би се год ко уплаткао приликом »узимања«), обзнањивао је да је та игра [фрише фире] најправеднија игра на свету. Вин. уплатљив, -а, -о в. уплатив. Р-К Реч. уллатни, -а, -6 којисе односи на уплату: <~ број, ~ место. уплатница ж формулар, бланкет који се испуњава за уплаћивање (новца). уплаћивање с гл. им. од уплаћивати. уплаћивати, -аћујем несврш. и уч. према уплатити. уплахирити (се), -ахирим (се) сврш. в. усплахирити (се). Вук Рј. уплашено прил. са страхом, у страху. — Очи упале па гледају страховито уплашено. Лаз. Л. Уплашено [се] нагиње на дијете. Крањч. С. уплашеност, -ости ж страх, стање уплашенога. — [У гласу] се одражавала . . . и уплашеност. Шов. уплашбњак, -ака м индив. онај који се уплашио, плашљивац. — Не могу ја да се натежем сатима, с будалама путерашима и уплашењацима. Дав. уплашити, -им сврш. изазвати страх, устрашити, препасти неког, бацити у страх. — Те речи . . . уплашиле ме не би. Јакш. Ђ. ~ се осетити страх од некога или нечега, препасти се, застрашити се. — Они су се мене уплашили, јере ћу им узет' власт врховну. Њег. Уплашен од Маркова чудна коња . . . потера што брже може. Дом. Остале су се пелопонеске државе уплашиле моћре Спарте. Пов. 1. уплашћнвање с гл. им. од уплашћишти. уплашћивати, -ашћујем несврш. и уч. према упластити.

УПЛЕЈАТИ — УПЛИВАН

уплбјати, уплејам, ијек. упљ^јати сврш.

545

заједнички рад. — Зашто се ти онда ниси уплео у ствар? Крл. Затим се . . . активно уплео у умјетнички покрет. Уј. б. ући у нечији живот, постати део нечијег животпа. — [Описаћу] ратна . . . прикљученија која су у мој живот уплетена. Нен. М. Сумор се тешки у живот уплео. Марк. Д. уплет и уплетај м уплитање, увлачење — Пробуђен . . . уплетом вјетра међу перчине . . . почео је дозивати. Јел. Измирили [смо се] сами без туђег уплетаја. Том. уплбсати, уплешем сврш. ући плешући, уплетак, -тка м 1. оно штоје негде уплеиграјући; ући ходом који личи на плес, на игру. — Служавка [је] уплесала унутра. Торб. тено, уплетњак (врпца и сл. која се уплиће у косу, у перчин, плетеницу). — Уплеци ти јошуплеснивити се, -им се и уплеснивити тер звоне дјевојачким по раменима. В 1885. се, -Јснивим се, ијек. упљеснивити се и 2. фиг. оно што се увукло, умешало у било шта. — Прошлост је увијек варава . . . она упљеснивити се, сврш. претеорити се у плесан, убуђати се, прекрити се буђем, плешњу. је уплетак, напомињање смрти. Божић. — Не смета што се [кукуруз] упљеснивио. уплетање с гл. им. од уплетати (се). Ћор. [Месо] не одговара нашој потреби . . . уплетати (се), -ећем (се) = уплитати (се) ако се уплесниви. Батут. несврш. и уч. према уплести (се). уплбсти, -бтем сврш. 1. сплести, напраг уплетке, -така Ж мн. накит на глави. вити сплет, плетеницу, начинити венац од — Уплетке блиставе н>ој далеко спадну са лука и сл. — Власи бјеху уплетене у мале главе. М-И. полукружне коврче. Креш. Буцмаста, с уплетник и уплетњак м врпца, трака косицом невешто уплетеном у курјук. Пол. 1957. Умије уплести суви бијели лук у уплетена у косу, некад искићена новцима. — Ох, да ми је само парче плаве трачице, да вјенчеве. Лоп. 2. увућиу косу, преплести: ~ начиним мојој смеђој коси плаве уплетнике! траку, киту. — Уплете [коњу] прсте у гриву. Јакш. Ђ. Бежала је . . . губећи папуче, дукате Мат. Уплете [му] руку у косу, а другом га с врата и уплетњаке из косе. Андр. И. стаде ударати по лицу. Бен. 3. плетући наЗвецкала [је] уплетњацима. Сцј. чинити, исплести. — Уплела [је] пет пари чарапа. Кал. 4. испреплитати једно с другим. уплетњик м в. уплетник. Рј. А. — Да ли је могло нешто да уплете и сједини уплив м 1. деловање, дејство, утицај душе наше кроз читав век. Макс. Цео живот [је] спојила и уплела са овим осећањем. (чега на нешто). — [Испитивања] ће обухватити . . . проучавања . . . електричних појава Ранк. 5. унети у главну тему, у основни предмет (говора, писања). — Радо бих уплео у атмосфери и њиховог уплива на пријем радио-емисија. Петр. М. Као да столице и тај наш доживљај у . . . своју проповијед. столови зраче неки уплив. Торб. Влажна Маж. Ф. [Кнеза] Милоша без икаква повода звезда под чијим упливом стоји све царство каткад уплете где било у причање. Поп. П. бога Нептуна, помрча. Панд. Словенска се 6. пеј. увући, умешати (некога у нешто). — штампа . . . ослободила од туђинског уплива. Не изгледа да су Ристић и Радивоје уцлели Нен. Љ. Под упливом . . . идеја велике Чумића у тополску буну. Јов. С. Настојао француске револуције је прихваћена фор[је] и он да се ослободи тешког приговора мула. Мј. 1926. 2. моћ да се својим угледом, што је дјевојку уплео у тај посао. Тур. примером, својим савепгима и захтевимаутиче. Изр. ~ прсте умешашисе; ~ у м р е ж е — Он је уживао код оне госпоштине велики к о г а увући, умешапги некога у нешто ружно, уплив и могао чо(в)ека дићи с вјешала. непријатно. Љуб. Оцеви и мајке . . . треба . . . да своје — се 1. запетљати се, упетљати се у упливе и везе врше само у фамилији. Кнеж. нешто. — [Један] се од страха и невештине Б. Ко би имао толико уплива над њом као уплео у гране. Срем. Рудни дешњак [је] Бранка? Сим. пао . . . Несрећна животиња, онако уплетена Изр. ч о в е к од у п л и в а моћан, угледан [у амове], лежала је немоћно. Јак. 2. умечовек у друштву. шати се. — Уплете се у разговор кројач. упливаваае с гл. им. од упливавати. Неим. Педагогика је лепа ствар, али се од наших учитеља ту . . . не смем уплести. Дом. упливавати, -ивавам несврш. и уч. према Кнез Милан је једва дочекао да види Марко- уплиеати. вића уплетена у тополску буну. Јов. С. упливан, -вна, -вно који има уплива, [У афере] су уплетени високи државни функционери. ОП 2. 3. а. ући у неки јавни, утицајан, моћан. — Сабина је свемогућа,

пеј. умлатити, премлатити, уцмекати, ударајући убити (кога). — Уплејали га Мрачајци кб пашче. Ћоп. Уплејб би он мене кб зеца. КН 1948; Вук Рј. уплбнити, упленим, ијек. уплијенити, сврш. узети као плен (обично ратни), запленити; украсти, опљачкати. — Хиљаду уплијенише брава. Март. Натакосмо некол'кб уплењених овнова на ражањ. Јакш. Ђ.

35 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

УПЛИВАТИ — УПОДОБИТИ упливна. Кум. А пријатељи? Све угледни и упливни. Поп. П. упливати, -ам сврш. ући пливајући; упловити. — Трећи нападач уплива у зону напада из средине. Ват. упливати, упливам сврш. и несвршзаст. в. утицати. — Сваки јачи покрет душе, радост, бол, јед . . . Све то уплива на наш апетит. М 1867. Покварени градски живот ниЈе на њега упливао. Кум. Штета би упливала само на род прве године. Божић. упл&висање с гл. им. од упливисати. упп&висати, -ишем сврш. и несврш. (из)вршити уплив, утицати. — Ти л>уди упливишу . . . на новије развоје прилика. Крл. Благотворно [је] упливисао на њега рапорт . . . мајора Николића о бекству непријатељевом. Лаз. М. уплијенити, уплијеним, ек. упленити. уплитање с гл. им. од уплитати (се). уплитати (се), -ићем (се) несврш. = уплетати (се). уплитке, -така ж мн. уплетке. — Носе неке узахне уплитке од баршуна. Кур.; Бен.

РЈ.

уплитко прил. покр. плитко, наплитко, с малом дубином. — Немојте уплитко садити крумпјера. Рј. А. уплитњак м и упл&тњача ж уплетњак. — Узе баби двоје ушјитњака. НПХ; РЈ. А. уплићати (се) в. уплитати (се). уплбвити, упловим сврш. 1. ући у воду пловећи:~у пристаниште, у луку,~уреку; фиг.ући. — Унутра [у собу] је упловио други младић. Торб. Упловила је била у бит његова живота. Бар. 2. покр. заронити, уронити. Вук Рј. 3. занети се. — Један за другим упловише у снове пуне оружја. Лал. упловљавање с гл. им. од упловљавати. упловл>авати, -бвљавам несврш. и уч. према упловити. уплочити се, -им се сврш. постати крут као плоча, претворити се у плочу, укочити се. — Уплочиле се прси од новаца. Вук Рј. упљачкати, -ам сврш. отети, одузети као плен, као пљачку, опљачкати, запленити. — Да однесем благо што је упљачкано. Змај. Упљачкали су нешто кокошију. Чол. фиг. Тражим да ми разбојници врате ушвачкану част, труд. Нуш. упљевак, -евка м покр. в. уплувак (/).

Вук Рј.

ушвбјати, упљејам, ек. уплејати. упљ^скати, упљескам сврш. 1. набити, утабати, утапкати. — Има их [сићушних цевчица] много и у збијеној глини, коју киша упљеска, а када се осуши, испуца.

Жуј. 2. подр. премлатити на мртво име; убити кога ударцима, умлатити, уцмекати. — Ако му сувише дојади, може упљескати некога, па у тамници имати хљеба до смрти! Мат. Премлатили су га [тамничара] . . . на једном салашу . . . Хтео се и ту правити громовник . . . па га један упљескао. Чол. упљеснивити се, -им се и упљеснивити се, -^снивим се, ек. уплеснивити се и уплеснивити се. упљетњак м покр. в.уплетњак. —Упљетњаци су јој од ледене цванцике. Рј. А. упљбхати, упљехам (ијек.) сврш. «. уплејати. Вук Рј. упљувавање с гл. им. од упљувавати. упл>уваватн, -увавам несврш. и уч. од упљувати. упл>увак, -увка м 1. оно што муве упљувају (на месо, на храну, на зидове), јаја мувс, траг од муеа на стварима, нарочито на стаклу. — У баракама шкиљиле сијалице пригушене прашином и упљувцима мува. Јак. фиг. гадна измишљотина. — Он је први бацио овај упљувак о Талијанима и њиховој доброти. Ћоп. 2. ларва муве и осталих сличних инсеката. — Личинке . . . двокрилаца . . . зовемо . . . упљувцима. Финк. 3. покр. испијено зрно грожђа. Рј. А. 4. фиг. ништарија, протува, гад. Р-К Реч. упљ^вање с гл. им. од упљувати (се). ушвувати (се), упљувам (се) несврш. и уч. према упљувати (се). упл>увати, упљујем сврш. 1. покрити, загадити упљувцима. — Прозоре упљувале мухе. Дом. Никада нам прозори нису били упљувани од муха. Козарч. На зиду фотографија упљувана од мува. Моск. фиг. осрамотити. — Чинило [му се] као да му је душа сва упљувана, прл>ава . . . загађена. Вас. 2. поквасити пљувачком. — Упл»увао дланове и ухватио за поводник кратко до самих волујских губица. Рад. Д. 3. пљујући по нечем загадити, попљувати. Вук Рј. ~ се испрскати, упрљати себе пљувачком, попљувати се. упљускати (се), -ам (се) сврш. упрскати се, полити (се) пљускајући (се). Бен. Рј. упљускнвати, -ускујем несврш. и уч. према упљускати. — Стоји црне земље тутњавина, а Морача вода упљускује. НП Вук. упбганити (се), -им се сврш. покр. избацити измет (на нешто). — [Врабац] му се . . . упоганио на јастук. Ђос. Д. упод&бити, -одобим сврш. цсл. упоредити, учинити, представити сличним чему, бити слх&ан. — Бока Которска . . . се својом красотом може уподобити само Босфору и Неапољу. Нен. Љ.

УПОДОБЉАВАТИ (СЕ) — УПОКОРИТИ

547

упозбрљив, -а, -о који упозарава, опомиње. — Гласом је желио да буде другарски укорљивЈ упозорљив. Божић. упојединити, -бдиним сврш. издвојити као појединачно, индивидуално, индивидуализирати. Деан. Рј. упбјмити, упојмим сврш. схватити, разумети. И-Б Рј. упокбј м мир, тишина. — За тим навјесницама [тихим сјенама] ноћнога упокоја пођем и ја. Леск. Ј. Изр. за упокој д у ш е рлг. за спас, смирење, упокојење душе умрлога. — Читајте ми молитве за упокој душе. Ћор. Дајете ли мисе за упокој душа својих милих покојника? Кос. УЗМИЈ друже, за упокој моје душе. Марк. М. упокбјан, -јна, -јно спокојан, смирен, умирен. — Немам више никакве бриге и ништа што би сметало складну пролажењу све више упокојна часа. Крањч. С. упбкојен,-а,-о 1. трп. прид. од упокојити (се). 2. а. покојни, мртви,умрли. — Завршавала је . . . молитву за душу . . . упокојене Маре из Травника. Андр. И. б. фиг. умирен, смирен, спокојан. — Сад сам упокојена, сад нек ме слободно поведу сватови. Том. упокој€ње с умирење, смирење; спас. — Чекао [сам] док није . . . дошла Архела и донијела души упокојења. Киш. Није му нитко ни мисе платио души за упокојење. Вил. упокбјити, -бкојим сврш. 1. дати коме покој, учинити да ко буде миран, умирити, смирити, утишати. — Усне јој је упокојио радостан смијешак. Кум. Писма, затим нови знанци, упокојише ме некако те се . . . опет снађох. Коз. Ј. 2. успавати кога; ставити у кревет. Торд. 3. цркв.(з> молитви) дати мира, рајско насеље. — Малог, Боже 3 упокој! Јакш. М. ~ се 1. а. постати миран, умирити се, утишати се. — Бијесни некоћ Јанош сасвим се упокојио откад је добио Параску. Марј. М. Претрпјела је . . . много тога, па се њезини живци још не упокојише. Шимун. упозоравање с гл. им. од упозораеати. Могаше . . . поћи, јер се псета упокојише. упозоравати, -оравам = упозоривати Киш. 6. фиг. смирити се, лећи; отићи на несврш. и уч. према упозорити. починак, на спавање. — Сунце се упокојило, упозор^ње с скретање пажње, опомена. море се још отимље сјенама. Цар Е. Глухо — Тргнуо [се] на Панкрачево упозорење. је наоколо, све се већ живо упокојило. Торд. Цес. А. 2. умрети. — Тог несретног болесника хладнокрвно зове »покојним«, мада се још упозорнватн, -брујем несврш. = упозоувијек није упокојио. Крл. равати. упокоравати (се), -бравам (се) несврш. и упбзОрИТИ II уПОзбрИТИ, -бЗОрПМ уч. према упокорити (се). сврш. скренути пажњу да се нешто спрема, упокбрити, бкорим сврш. 1. победити, опоменути. — Лукави жандар . . . био је нањушио нешто опасно и упозорио страшпокорити. — На глас да је Србија упокорена, љиву управу. Лал. Хтједе [је] . . . упозорити хајдуци су се сами повлачили. Андр. И. на своју назочност. Креш. Победнички императори . . . водили [су]

~ се упоредити се (с неким или с нечим), учинити се сличним (чему). — Богу се повинути, њему се уподобит . . . тому нас научи . . . наш помазаник. Кур. Уз дуждев стуб се не увих, уподобљен гипкој лози. Зог. уподобљавати (се), -обљавам (се) несврш. и уч. према уподобити (се). упознаваше с гл. им. од упознавати (се). упознавати (се), -бзнајем (се) несврш. и уч. према упознати (се). упознање с познанство. — Од дана нашега упознања одлучио [сам] устројити противстранку. Ков. А. упбзнати, -ам сврш. 1. учинити познатим, стећи познавање, познати, сазнати, проучити једну ствар. — Командант . . . нас је [у штабу] упознао с планом. Хорв. Мора да је . . . упознала живот у свој његовој прљавштини. Бар. 2. препознати неко лице, сетити се, утврдити истоветност. — Издалека упознао је пред собом на цести равнатеља гимназије. Новак. Кријем се иза новина да ме не упознају. Петр. В. 3. (кога с ким) представити једног другоме, подстаћи (их) да рукујући се један другоме кажу своја имена, одн. презимена. — Икица је Вукадина упознао . . . са механџијом. Срем. После их је упознао са Драгутином. Уск. ~ се 1. стећи познавање чега проучити једну стеар. — Ми бисмо им препоручили . . . да се . . . упознаду са обичајима који су . . . покупљени и пописани. Ђорђ. Још није упознат с важним успоном на степеницама живота. Креш. 2. учинити познанство с неким, представити сеједно другом (нови познаници). — По свршетку службе другови се [учитељи] упозраше. Ранк. [С н>има] сам се јутрос упознао. Креш. 3. погрешно закључити помислиеши даје неко непознато лице познаник, пребацити се у упознаеању (кога, чега). — Погледа . . . види да доиста није онај. — Е, опрости . . . упозн'о се Ка' човек. Срем. Кад посумњају сељаци, а он им вели да су се упознали и да је он адвокат . . . код Топа 3 а онај . . . код Последњег марјаша. И.

35*

548

УПОЛА — УПОРАБИТИ

у тријумфу упокорене . . . барбаре. Кол. 2. умирити, укротити, утишати, умекшати. — Студена вода га је толико упокорила да је наглас прогунђао: >То је ипак лудост.« Ков. А. Ја бих била већ грофа Лацу упокорила. И. ~ се постати миран, питом, покоран, умирити се, смирити се, стишати се. — И сам, некад својеволлш муж јој Иван, некако се упокорио, говорио готово понизно с њом. Шимун. Дивљачни Вргељ упокорио се лакше него што се то и очекивало. Ћоп. упола прил. до неке мере, до половине, за половину. — Изгорјела . . . два три пласта сијена и један хамбар упола. Сим. [Он] је упола луд. Јов. Ј. Ствар . . . [је] дипломатија успела само упола решити. Јов. С. И одело му је било упола козачко. Јевт. уполаганити, -аганил^ сврш. покр. успорити ход, вожњу, поћи полагано. — Кола [су] узбрдицом уполаганила. Рад. Д. уполежачити се, -бжачи се сврш. безл. улежати се; у изразу: уполеЖачило се доста се пекло, пресушиће се (тј. кукурузница, проја у ватри). Вук Рј. уполовачити, -бвачим и уполбвити, -оловим сврш. бити упола готов, зрео и сл.\ доћи, свршити до половине, до извесне мере. — Грожђе тек уполовачило. Ја се сит наједо'. Дом. Таман уполовачили ручак. Вес.; Вук Рј.

црта упопријеко: седам и пет. Сим. 2. преким пупгем. — Вришти пода мном хат и пријеча упопријеко. Коч. упопречивати (се), -бчујем (се) несврш. и уч. према упопречипги (се). упопрбчити, упбпречим, ијек. упоприј^чити, сврш. поћи преким путем. — Упопријечи да што брже на планински пут избије. Ћип. У први мах не знаде . . . којом би стазом кући упопријечио. Буд. Изр. ~ очи на кога попреко погледати. ~ се 1. испречити се, стати попреко чега, препречити пут. — Јаков се на вратима упопријечи пред Мишу. Сим. 2. наместити се попреко преко чега. — Тодорина му се упопријечио преко трбуха и немило притискао корице ножа. Тур. Нека се [кућица] упопријечила по богзна каквом грађевном плану. Кол. упоприје-, ек. упопре-. упопуњаватн (се), -уњавам (се) и упопуњивати (се), -уњујем (се) несврш. в. употпуњаватпи (се). — Проматрала [га је], оцјењивала, упопуњавала искуство о њему. Кал. [ГГредлози] . . . се међусобно »упопуњују«. Цар Е. упор м 1. упорностп, отпор, противљење. — Он је мислио да ће Саву пожећи на упор, али се љуто варао. Љуб. Ако си од упора, па не слушаш мога збора . . . страдаћеш. •— с е постати упола готов, зрео и сл. Богдан. 2. спорт. отпор ноге кад се на њу упољак, -бл>ка м нерашчешљан прамичак преноси тежина тела. — Корак . . . се састоЈИ вуне или кудеље. НЕ. од три фазе . . . 3. фазе упора, кад се послије упоље прил. 1. напоље, у праецу спољне додира са земљом нога у кољену нешто стране, ван; супр. унутра. — Била је . . . савија и на њу преноси тежина тијела. Атл. Њихова телесна конструкција је још слаба мало кривонога, са петама упол>е5 а прстима за вежбе »упора«. Пол. 1949. 3. покр. западни окренутим унутра. Срем. 2. у страну (тамо где иеће нико бити повређен). — Да ми се није ветар на Скадарском језеру. Вук Рј. заломила арбија, сад би' опалио — рече он. упора ж покр. 1. левча на колима. — — Окрени упоље. Вес. У хладу [је] тесао некакву упору. Кол. 2. пречага, греда, подупирач. — [Причврсти] уцомадити се, упомадим се сврш. намазати се помадом. — Упомађени и намирисани крајеве са двије жељезне упоре. Креш. Сава мислио је с чежњом [на лепе жене]. упораба ж употреба. — Шкаф је мени Чипл. предан на упорабу, а не вама! Крл. За такву свакодневну упорабу . . . потребна нам је упомбћ узвик којим дозива онај што је у опасности, у невољи: звати, викати ~ . — и корисна формална логика. Лог. 2. Гледао )е у њих кроз крв и сузе милијуна упорабан, -бна, -бно који се односи на људи који су вапили упомоћ. Бен. упорабу, употребу. — Упорабни уговор. Мј. 1926. упопрек, ијек. упопријек, прил. в. упоупорабив, -а, -о = упорабљив који се 'преко. — [На позорници] спријед овећи стол односи на упорабу, који се може употребити, малко упопријек. Крањч. С. употребљив. — [Судац је] у свима околностиупопрек, -а, -о, ијек. упопријек попре- ма практичан и упорабив. Ков. А. чан. — Обилажењем млака на упопријеком упорабивост, -ости ж употребљивост. путу одуљи [се] пут до села. Новак. — Међу свим плодинама готово ниједна упопреко, ијек. упопријеко, прил. 1. нема толике упорабивости колико има жир. попреко, попречке. — Тепсије са баклавом Коз. Ј. . . . наслагане упопреко. Андр. И. Тодорина упорабпти, упорабим сврш. употреби. . . га још увијек притиште лежећи упопријеко по њему. Тур. Јаков извади сат. Коса ти. — Човјек треба да упораби своју снагу.

УПОРАБЉАТИ — УПОРЕЂЕ Марј. М. Изум . . . ћу данас . . . први пут упорабити у овој фантазмагорији. Војн. упорабљати, упбрабљам несврш. употребљавати. упорабљб&е с употреба. — Још . . . Наполеон I сматра луђаком разумника који му говори о снаги и упорабљењу паре. Старч. упорабљив, -а, -о == упорабив. — То би . . . за све доживљаје те врсти била упорабљива ријеч. Драж.; Деан. Рј. упорабљиваље с гл. им. од упорабљивати. упорабљивати, -абљујем несврш. употребљавати. — Та његова доброта [се] зло схваћа а још горе упорабљује. Коз. Ј. упорава ж заст. употреба. — Није била ни практична упорава језика у државним пословима. Цар М. упбравјитн, -им сврш. 1. употребити. — Вољан [је] да пољодјелне изуме упорави на корист своју. Павл. 2. упутити. Вук Рј. ~ се упутити се у чему. Рј. А. упорављати, упорављам несврш. и уч. према упоравити. упорављив, -а, -о в. употребљив. — [Јан и Силвестар] се не боје, јер добро знају да је брод упорављив. Дов. упорављ&вати (се), -ављујем (се) несврш. и уч. према упоравити (се). упоран, -рна, -рно 1. а. који се упире, опире, непопустљив, који остаје при своме. — Стрпљиви и упорни Марковић је добар учитељ. Чол. Упорна . . . марљивост, која је трајала дан и ноћ, више [ме је] смућивала него веселила. Шкреб. б. истраЈан, издржљив. — Упорна вода [бријег] гризе. Уј. У мрачној дубини [се] пробија . . . жива и упорна река Рзав. Андр. И. в. тврдоглав, Јогунаст. — Показала [се Јулица].. . са ситним али ужасно упорним каприсима. Сек. Уплашени сељаци устрчали [се] око упорних коња. Андр. И. г. који дуго траје. — Капци надувени . . . од неке упорне дуге очне болести. Чипл. 2. фиг. горак, опор(ан). — Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније. Њег. упоред прил. упоредо. — Од Жељина . . . упућује се једна коса западу упоред са Моравом. Панч. Његов космати пас . . . корача упоред с њим. Ил. [Костури] леже на даскама . . . упоред. Крањч. С. упореда прил. упоредо. — Двије су шпиље упореда. Павл.

549

них односа, поредбени, компаративан: ~ граматика, ~ књижевност, ~ митологија. 6. грам. који изражава поређење: ~ реченица. Терм. 1. упоредба ж поређење. — Нећу да вучем упоредбу између ова два сликара. КР 1924. Може се . . . на рачун те упоредбе [двају књига пјесама] донијети неки суд о њеној поезији. Ж 1955. упоредбен, -а, -о који је узет за поређење. упор&див, -а, -о који се пореди, који се може упоређивати. упорбдивост, -ости ж особина онога који је упоредив и онога што је упоредиво. упбредити, -им и упорбдитн, -бредим сврш. 1. испоредити, извршити поређење, потражити сличности и разлике између две предстаее, поЈаве. — С овом песничком карактеристиком вреди упоредити чисто политичку. Јов. С. Са тим . . . делима . . . упоредите оде Лукијана Мушицког. Скерл. Ако се упореди с поносом . . . Креш. 2. поћи упоредо. — Све троје упоредише пртином кући Арифовој. Мул. ~ се поер. упор&дљив, -а, -о упоредив. Р-К Реч. упорбдљивост, -ости ж особина онога који је упоредљив и онога што је упоредљиво, упоредивост. упоредник м геогр. замишљена црта, линија на земаљској кугли којој су све тачке једнако удаљене од екштора, паралела (2). — Латитуде Београда и Загреба поклапаЈу се са упоредницима који пролазе јужним и северним ободом Ломбардије. Цвиј. упоредно прил. в. упоредо. — Та ти си с нама упоредно. Крањч. С. упоредност, -ости ж особина онога што је упоредно, паралелност. — Планинске превлаке . . . иду у удаљеној некој упоредности са водама. О 1875. упоредо прил. 1. један поред другог, напоредо. — Чича-Тима са својим зетом упоредо оде право у бакалницу. Јакш. Ђ. Сагласише се да Ромул и краљ сабински упоредо владају. Нен. Љ. [На креветима] би могла четворица упоредо лежати. Ноеак. Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак. Ранк. 2. на исти начин (као нешто друго), подједнако, једно као друго; у исто време, једноеремено. — Државно усавршавање није упоредо напредовало са разумом л>удским. Нен. Љ. Упоредо мучат ћемо оба. Крањч. С. 3. у поређењу једно са другим, поредећи се. — Сви словенски језици . . . [се] упоредо проучавају. Поп. П.

упоредан, -дна, -дно 1. напоредан, паралелан. — Коље је побијено у редове упоредне и усправне спрам обале. Жуј. Вањски упоређе прил. покр. упоредо. — Кућа [су] упоредни вијенци. ЕГ 2. 2. а. науч, који се оснива на поређењу, на утврђивању узајам- до куће упоређе. Љуб. „-, 4Ј . ., в5,,

550

УПОРЕЂЕЊЕ — УПОТЉИВ

упоређбње с 1. гл. им. од упоредити. 2. поређење. — Гледам ову обалу и пада ми на ум једно упоређење. Уск. Има и изванредно лепих упоређења. Прод. упоређивање с гл. им. од упоређивати упоређпватп (се), -еђујем (се) несврш. и уч. према упоредити (се). упорнт, -а, -о упоран, истрајан. — Отворио [му је] тек иза дугог и упоритог куцања. Крл. упорито прил. упорно, истраЈно. — Георгис упорито тврди да је сигурно у нечијој служби! Крл. Надвила руку над чело и упорито гледа за поворком. Пав. упоритост, -ости ж особина онога којије упорит, упорност, истрајност. — Као да се оно опирање из прошлих дана с овом данашњом упоритошћу сложило у једно. Леск. Ј. упоришни, -а, -о који се односи на упориште: ~ база, ~ тачка. упориште с 1. ослонац, тачка ослонца, на којој се стоји, држи оно на што се ко или шта ослања. — Несигурно насађеној, расклиманој глави упориштем служи крут . . . овратник. Јурк. Чинило му се да ће пасти . . . у дубину, пошто му је кретање изгубило циљ и тело упориште. Андр. И. [Требај да се упориште весла што више истури. Весл. 2. морални ослонац, извор снаге, помоћи, подршке, потпора, помоћ. — Твртко бијаше наше упориште. Шен. Србија би имала да буде братско уточиште и упориште осталих. Марј. М. 3. војн. утврђена тачка, база. — [Ту] су Нијемци . . . држали утврђено упориште. Кул. Ту су сви објекти . . . војничка упоришта. Баб. упорка ж држач, дршка; исп. упора (2)— [Рука] је [придржавала] жељезну упорку. Леск. Ј. Окрену се и прихвати за упорку. И. упорник м упоран, истрајан чоеек, тердоглавац, јогуница, бунтовник. — Јуришали [су] и кад се дим разишао, у соби су се видела три погинула упорника. Јакш. Ђ. И жупник и трговац и пекар радостили се из потаје пркосу упорника. Гор.; Р-К Реч. упорница Ж упорна, истрајна жена. Р-К Реч. упбрно прил. истрајно, стално не попуштајући. — Пси су упорно лајали. Јак. Ту се . . . зауставе и стану се упорно борити. Том. Упорно [сте] одбијали да сазнате . . . разлоге [неком болу]. Мил. В.

те упорности мати му се једноћ подругнула. Пав. упорњак м 1. темељац, основ, ослонац; део моста. — На стрмим кршевитим обалама ничу камени упорњаци, на које се поставља челична конструкција моста. Вј. 1960. 2. фиг. истрајни заступник, бранилац, заточник. — [Скерлић је] упорњак своје идеје оптимизма и здравља. Михиз. упбрство с истрајност; тврдоглавство, упорност. — То [би] било упорство, непослушност и непокорство према старијем. Јакш. Ђ. Пријетња сломи упорство Драгићево. Мат. упосленик, -ика м ОНПЈ који Је упослен; онај који се бави неким радом као професијом. — Овако замишЈвен институт имао би шездесетак упосленика. НИН 1972. упосленост, -ости ж — упошљеност стање онога који је упослен, запосленост. Р-К Реч. упосл^њс с = упошљење посао. — Тражим ма какво упослење. Пол. 1944. Свакоме за рад способном човјеку омогућено [је] упослење. Арх. 1947. упослпвање-с гл. им. од упосливати (се). упосливати (се), упбслујем (се) несерш. и уч- према упослити (сс). — Оправља и кречи куће, упослује се гдје стигне. Сим. упбслити, упослим сврш. дати (коме) посао, запослити, узети у службу. — Упосли је тамо код паковања цигарета. Нам. Помишљала [је] . . . да је упосле негдје и без плате. Бег. ~ се наћи посао, службу, запослити сс. — [Мајстори] су били упослени код градње . . . дуждеве палаче. Обз. 1932. Ја бих рад и да сеупослим. Нуш. Засукао рукаве, упослио се кб ја кад кољем брава код куће. Шуб. упосмук прил. у изразу: п р е с т и ~ прести дебље. Вук Рј. унотак, -тка м в. упоћак. Р-К Реч. употан, -тна, -тно покр. чије су ноге и руке болесне, сакат; кржљав. Вук Рј. упбтесити, -им сврш. изделити поље на потесе (њиве, ливаде и сл.). — Њиве употешене. Зна се где је кукуруз, где је жито. Шапч. упбтитн (се), употим (се) (трп. прид. упоћен) сврш. запотити се, ознојити (се). — [Момак] је наслонио упоћено црвено лице на груди своје плесачице. Новак. Загледа кроз упоћени прозор. Драж.

употица ж в. упоћак. Вук Рј. упбрност и упорност, -ости ж истрајност, жилавост, непопустљивост. — [Вукоупотљив, -а, -о 1. чворноват, чворугав. — ва] упорност и издржљивост у борби појаБрада јој је на употљивим зглобовима . . . чана је тиме што је био самоук. Прод. Због приклопљених руку на мољење. Божић. 2.

У П О Т Њ И Ч И Т И СЕ — УПРАВА који има пуно упоћака, чворића (р ткању, платну). Вук Рј. упбт&ичити се, -им се сврш. ознојити се. — Смакљали [су] стотињак запапрених »арамбаша«, тако да су се свима употњичиле вјеђе. Божић. упото&е и употоњу прил. покр. напослетку, најзад; у последње време. — Што ми нећеш вратити ђевојку, то ћсш платит Марку употоње. НП Вук. Пак и он употоње оштети: — Дођи, рече, сутра. Љуб. Употоњу Бакоња снијеваше све лепше и лепше. Мат. упбтпунити, -им сврш. учинити потпуним, потпунијим, допунити. — Још је нешто хтио да рече, да поткријепи своју поруку, да је употпуни. Вуј. [Жели] им употпунити срећу. Креш. Немци нису морали много да се труде . . . да би употпунили групу [људи] за смрт. Ман. ~ се повр. употпуњавање с гл. им. од употпуњаеати (се). употпуњавати (се), -уњавам (се) = употпуњивати (се) несврш. иуч. према употпунити (се). упбтпуаеност, -ости ж стање онога ш то је употпуњено. Бак. Реч. употпушивање с гл. им. од употпуњивати (се). употпун»ивати,-уњујемнесврш. = употпуњавати. ~ се допуњавати се, чинити целину. — Страдање и гријех се употпуњује као калуп и његов одљевак. Андр. И. употреба ж служење за нешто; примена, намена; употребљавање. — [Карта] би послужила и за школу и за општу употребу. СКГ 1937. [Ти предмети] нису били ни за какву кућну употребу. Јонке. Клупе су излизане и искривљене . . . дугом употребом. Андр. И. Кабинет био је препун предметима који су очевидно били стално у употреби. Крањч. Стј. Употреба сачињава један од најважнијих закона у језику. СКГ 1937. И з р . и з б а ц и т и , и з и ћ и и з употребе не примењивати што, не употребљавати; прећи у употребу почети се употребљаеати. употребан,-бна,-бно којисеупотребљава, троши, који има значај и по својој употреби, по већој или мањој користи, применљив. — Забавна музика [је], пре свега, употребна музика. Б 1958. Прерадом сировине у полупроизвод и производ, добива она нови облик и њихова употребна вриједност је већа. ОГ. Покушавамо да статистичким методама испитамо употребну вредност речи. КН 1955. Изр. ~ в р е д н о с т екон.употребљивост, корисност ствари.

551

употребив, -а3 -о в. употребљив. Деан. Рј. употр^бити, употребим, ијек. употриј^бити, сврш. 1. применити нешто, послужити се нечим да се оствари, постигне какав циљ. — Ако не дају [кола за превоз рањеника], употребити силу и реквирирати. Дед. В. Веђ су били употребљени сви пријашњи потезш Крањч. Стј. 2. потрошити, дати. — Ми бисмо оне новце . . . за џебану употребили. Нен. М. Новац [се] имао употријебити на инвестиције у посједу. Том. 3. а. провести (време). — Вријеме [је] употребио на шетње и краће излете. Креш. б. послужити се могућностима које пружа нека згода, ситуација, искористити. — Употреби једно право које стичеш нада мном за цео живот. Грол. в. улучити (прилику, згоду и сл.). — При првсш њиховом разговору ја употребих прилику и пођох. . . горе. Нен. Љ. М о р а м . . . употребити ову згоду и обзнанити . .. Гунтеру да није никакав џентлмен. Креш. употребљавање с гл. им. од употребљавати. употребљавати, -^бљавам = употребљивати несврш. и уч. према употребити. употребљив, -а, -о који се може употребити. — Телефон није употребл>ив! Фелд. Сад је био још више збуњен и још мање употребљив. Срем. За Барклеја кажу да је највише употребљив. Крањч. Стј. употребљнвање с гл. им. од употребљивати. употребљивати, -ббљујем несврш. = употребљавати. употр^бљивбст, -ости ж својство нечега што је употребљиво, могућност упогпребе. — Има научних проблема који се обрађују само ради сазнања, без обзира на њихову практичну употребљивост. Пед. употријббити, упбтријебим, ек. употребити. упоћак, -ћка м покр. чеорић у пређи, у ткању,у платну. — Тешко упоћку на бабину оплећку. Вук Рј. упошљавање с гл. им. од упошљавати (се). упошљавати (се), упбшљавам (се) несврш. и уч. према упослити (се). упошљенбст, -ости ж = упосленост. Прав. упошљбње с = упослење. Прав. управ прил. управо. — Он управ у варош, као да је најправеднији праведник. Бег. Управ су сједили крај огњишта и вечерали. Мил. В. Случајно окрене с е . . . [Милан] управ каси. Шант. управа ж 1. извршна власт (насупрот законодавној и судској) која управла чиме. —

552

У П Р А В А Н — У П Р А В Љ А Т И СЕ

Силне пријеваре . . . није кадра запријечити витеља. — Образује [се] . . . позориште под ни онаква жељезна управа као што је у управитељством г. Ј. Ивића. Дом. У селу Пруској. Рад. Стј. Колико је год Милошу бијаше . . . управитељство властелинства. требало вештине да истисне турску управу, Том. Брат Димитрије [био је]. . . први писар толико му је исто требало . . . да . . . утврди управитељства вароши Београда. Мил. . . . српску. Јов. С. 2. а. грана државне управити, -им сврш. 1. а. послати, управе; устаноеа која управља неким јаеним упутити, предати. — Питао сам се откуд пословима, надлештво, уред: пореска, порез- мени право да јој управим то дрско писмо. на —, финансиј ска ~ , шумска ~ , општинска Цар М. Одлучише . . . да сами саставе молбу —, друштвена ~ . б. зграда где је управа и да је управе изравно, без посредника. Гор. смештена. 3. старешинство; командовање. — б. обратити се некоме (говором итд.). — Леонтије прими управу манастирску. Ранк. Замолио [сам] . . . да на њих управим некоСтепен наше организације војске . . . надлико питања. Ком. Видјело се . . . да је он машује четничку управу. Дед. В. 4. вођење њему те ријечи управио. Крањч. Стј. 2. (имања), управљање. — Имање наше због упутити сеу неком праецу. — Војска управи очеве рђаве управе поче пропадати. Дом. цестом низ Босну. Мул. Младић је без ријечи Издао је . . . жени пуномоћ за управу свих управио право онамо куд му је показано. великоруских имања. Крањч. Стј. 5. заст. Ћоп. Заглавиња некуда улицом и управи к управљање колима, вожња. — [Кочијаши] су мору. Цар Е. Обрне коње и пусти их да одговорни . . . ако својом управом доведу у кораком управе натраг. Коз. И. 3. окренутиу опасност само два човека! Нен. Љ. Коњи неком правцу (о очима), погледати (у неком не остану дуго без управе. М-И. правцу). — Из таме ноћи . . светлуца очију безброј управљених на ме. Панд. Управи . . . Изр. бити под нечијом у п р а в о м на ујака . . . лијепе очи. Франг. 4. наперити, бити вођен од некога; бити на у п р а в и уперити, усмерити {у неком правцу). — Изимати еласт у рукама. вади . . . револвер . . . и управи га на Гауправан, -вна3 -вно в. управни. јића. Каш. Сложно су управили паљбу у управин, -а, -о који припада управи: ~ том правцу. Чол. [Светлост] окретањем зграда. рефлектора можемо управити камо желимо. Физ. 1. 5. показати пут, поучити,упутити, управитељ м 1. онај који управља, руководи чиме, старешина, шеф, директор: ~ окренути. — Тко зна како је Бог с ким упраманастира, ~ двора, — позрришта, ~ ка- вио? Јурк. Управише нови нараштај новим путем. Мул. Бог ће све на добро управити! залишта, ~ писарне, обласни ~ . 2. упраеник над имањем. — Бијаше дошао за управи- Мат. теља к некоме баруну. Леск. Ј. У бољим ~ се 1. поћиу неком правцу,упутити се. собама . . . смјестили су се господарски управитељи. Крањч. Стј. 3. ист. старешина — Обојица . . . су се . . . управили равно преосновне илиучитељске школе. — Гојко Савић, ма тезги. Бен. 2. поступити. — Није се управио према владичиној повељи. Вујач. . . . управитељ школе орловичке упућује управице и управичке прил. покр. «. [се] на . . . дужност. Ранк. 4. заст. а. заповедник, командант, старешина. — Био [је] управо. Вук Рј. главни управитељ над том војском. Вук. управља&е с 1. гл. им. од управљати (се). б. поеереник, комесар. — Кад су се стале про- 2. управа, руковођење: друштвено ~ , раддавати турске куће и . . . миљкови, Милоје ничко, трудбеничко ~ , орган управл>ан>а. је био управитељ тога продавања. Вук. управљати, -ам несврш. Х.несврш. према управитељица и управит&љнца ж управити. 2. а. владати,руководити. — Навижена старешина школе, дома, установе; као је [Милош земљу] да буде . . . чврсто жена управитељ. — Ми смо се сагласили . . . управљана. Јов. С. Управљамо овим несрећда будеш управитељица Више женске школе. ним народом по нашој најбол>ој увиђавности. Дом. Дук. Ахмет, средњи брат, над свим [је} управљао. Нам. б. бринути се о пословима, управитељка ж 1. в. управитељица. — Прва управител>ка школе била је Катарина руководити. — [Имањем, стоком] управљао је домаћин. Вес. 3. давати правац, водити. — Ђорђевићева. Пол. 1960. Уђе у двор као Он је л>уто замашито момче, он не знаде дојкиња . . . и сврши као управитељка. народ управљати. НП Вук. [Вилењаци] ветМат. 2. управитељева жена. — Шта је тај ровима управљају. Чипл. [Лађицу] управља само управитеља и управитељки променио! свилено једро. Креш. Војници [брдског пука] Дом. . . . сада први пут управљају [мазгама]. Јак. управитељскн, -а, -о који се односи на 4. упућивати. — Сунце јарко свом западу управитеље: ~ место. управљаше ход. Баш. ~ се 1. а. владати се: држати се неког управитељство и управит^љство с дужност, власт, управа; место и уред упра- правца, равнати се према чему, понашати се.

У П Р А В Љ А Ч — У П Р А Ж Њ А В А Т И СЕ — Ова гомила . . . има једну тачку око које се креће и по којој се управља. Андр. И. Кад је угледала сина бледа лица, знала је . . . на чему је па се према томе и управљала. Јакш. Ђ. б. сналазити се, оријентисати се. — По ђерму се управљају пастири. Чипл. 2. имати своју владу, уређење. — За Котор се приповиједа . . . сам да се управљао и себи судио. Вук. управљач, -ача м 1. онај који управља, влада, старешина. — За подјелу хране предвиђени су управл>ачи. Обз. 1932. Остао је у успомени света као благ и праведан управљач. Андр. И. 2. еозач. — Управљач трактора се покреће сваки час. Рист. 3. ручица којом се креће каква машина (крма, волан). — Ухватио [је] једном руком за управљач топа. Петр. М. За управљачем је сједио уморан шофер. Крањч. Стј. управљачица ж она која управља, жена управљ&ч. управљачки, -а, -6 који се односи на управљаче. — Батина бијаше алфа и омега вашег правознанства и управљачке вештине. Том. У директорском кабинету . . . био је скупљен сав управљачки персонал. Ћос. Бш управљив, -а, -о којим се може управљапги. — Аеростати који се могу кретати и управљати у одређеном правцу помоћу пропелера и крма . . . зову се управљиви балони. Физ. 3. управни, -а, -б 1. који управља; који се односи на управу и управљање: ~ апарат,

~ власт, ~ одбор, ~ веће, ~ суд, ~ чиновник; ~ право, ~ поступак, ~ трошкови.

2. мат. а. који сшоји управо (2), вертикалан: повући управну линију. Р-К Реч. б. напоредан, који се развија напоредо: ~ пропорција, ~ пропорционалност. 3. грам. а. непосредни, директни: — говор, ~ обраћање. б. главни. — Управни је онај члан синтагме који и сам за себе може да стоји. Стев. Изр. у п р а в н и с у д о в и правн. судови за административне спорове. управник м онај који управља, управитељ, старешина, шеф: — полиције, ~ града, ~ филијале, ~ државног имања, ~ добара, ~ бање итд. управников, -а, -о који припада управнику: ~ стан. управннковнца жуправниковажена. — Управниковица стоји на прозору. Срем. управница ж жена управник: ~ школе, ~ обданишта, ~ дома. управнички, -а, -б који се односи науправника, управницу: ~ посао, ~ спретност. управно прил. 1. разг. право озго на доле. — Лишће је воћака и . . . биљака положено тако да сунчани зраци падају на њ што

Ш

управније. Тод. 2. мат. а. усправно, вертикално. Р-К Реч. б. напоредно, истим редом, што више (мање) то вшие (мање) (кад се говори о пропорцији); супр. обрнуто. — Јакост мишића управно је размјерна с површином њихова пресјека. НЧ. управо прил. 1. право, не скрећући. — Одвезли смо се управо на железничку станицу. Нен. Љ. Чича-Мија из среског суда [оде] управо у гостионицу. Ад. Бундаш је вукао . . . кола управо према тежацима. Брл. 2.усправно, вертикално, не нагињућисе. — Једном од таквих дрвета што и сада управо стоје, било је пет стотина година. Нен. Љ. Дјечарац, што је носио крст, држао га као свијећу управо. Берт. 3. директно. — »Ми [спахије] вам не можемо ништа помоћи . . . него се тужите управо цару . ..«. Вук. Непријатељ је управо на болнице кидисао. Поп. Ј. Спази да се налази управо пред слапом. Марк. М. 4. баш тада, тачно у то време, у томе тренутку. — Управо је свитало кад смо легли да спавамо. Чол. [Дјед] је управо био заустио да нешто каже. Ћоп. Једнога дана, управо на Богојављење . . . јави им се у кући ненадан гост. Ћор. 5. како одговараистини,стварности,истински,тачно да се каже,у ствари, такорећи. — Стара [је] . . . имала управо змијски језик. Кум. Желио би да из ваших уста чује како се управо ваше име чита. Андр. И. Је ли, Пауна . . . за кога ти, управо, мислиш поћи? Вес. Тај поглед није говорио управо ништа. Крањч. Стј. Изр. у п р а в о (је) т а к о разг. тачно,баш тако (као што је речеио). управце прил. покр. в. управо. — Управце опречно него раде литерарни журналисти . . . има неодољив нагон за самом умјетношћу. Шим. С. упражити, -им сврш. в. упржити. Р-К Реч. упраж&авање с гл. им. од упражњавати (се). упражњавати, -ажњавам несврш. цсл. а. радити, ершити, обаељати неки посао, нарочито занат, као стално занимање; практиковати. — Кочијашење је упражњавао више као неки спорт него као средство за зараду. Срем. Нушић мора да упражњава тежак занат весела човека. Скерл. Костић, који је ревносно упражњавао гимнастику, увео је у своје спортске навике и Матавуља. Глиг. Он је . . . малоне све министарске ресоре упражњавао. Риб. б. имати обичај чинити. — Моментални отпуст, који послодавци у нас упражњавају, убитачан је за дотичног радника. Лапч. ~ се вежбати се, усавршавати се. — Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао. Јакш. Ђ. Треба се упражњавати у стрпљењу! Срем.

554

УПРАЖЊЕНОСТ — УПРЕЖАТИ

упрег м запрега. — Прође батерија топупражњенбст, -ости ж постојање празништва. У једном упрегу прекорачио је ног места у служби. Деан. Рј. упражњ^ње с упражњеност. — У слу- логов конопац. Крањч. Сгпј. упрбгнути, упр^ћи и уирећи, упрегнем чају упражњења престола, новога кнеза сврш. 1. везати коња уз руду или еолаујаваља првенствено бирати између мушких рам. — Кола спремна, коњи упрегнути. Вес. потомака. Јов. С. Дозовекочијаша даупрегне. Леск. Ј. Намаупразнити, упразним сврш. учинити празним, тј. слободним, незаузетим, ослобо- лим . . . колима . . . били су упрегнути човек дити неко место. — Требало је . . . упразнити и пас. Дуч. фиг. ангажовати кога да ради за (или против) некога. — Љубомир упрегнуо једно саветничко место. Јов. С. све, од попова до пандура, против њега. Бар. ~ се а. остати празан, незаузет (рбично 2. увући (у тежак посао и сл.). — У овај место у служби). — Обећава [му пуковник] посао су упрегнуте биле све старе организаизрадити прво место које се упразни. Нен. ције. Јов. Ј. Зет чува дућан и биртију, а Љ. На свако упражњено место предлаже ја . . . упрегнем Перу у економију. Игњ. сваки . . . по два кандидата. Мј. 1926. б. Изр. ~ у јарамузеткупосао,пркморати бити слободан, иезаузет (о столици). — Кад је кога да ради неки посао. упражњену столицу приметио, лице му дође ~ се 1. ући у јарам и повући кола (плуг блеђе. Јакш. Ђ. За столом старих пензиониитд.). — Хоћеш ли да се упрегнем у јарам раца две-три столице упражњене. Петр. В. да поорем [њиву]. Вес. фиг. ангажовати се у упразно прил. напразно, узалуд, бесконеком тешком послу. — Лете [облаци] кб рисно. — Шути, Мато, не млатари упразно! да муње пред њих се упрегле. Вел. ОдлуМих. [Било је] много . . . трошења муниције чио [сам] . . . да се упрегнем у рад једне и снаге упразно. Лал. Упразно вапимо небо. изборне комисије. НИН 1971. 2. послушати Јел. Јака сијалица . . . сијала је упразно. нечију команду, бити натеран, присиљен на Десн. неки тежак посао. — Упрегб си, што коње, ал' и нас. — Упрегнути се ником не дам ја. упраскати, упраскам сврш. иокр.убити, Кост. Л. упљескати (2), уцмекати. Рј. А. упредак, -етка м (мн. упреци^, ген. упреупратити, -им сврш. покр. проеести, испратити (идућиуз некога као заштита). — дака) а. упреден прамен еате или другог санитетског материјала за рану. — Рањеник Упрати ме од кучка да ме не би увио [ујео]. освану ведрији . . . те лакше поднесе испиВук Рј. рање и увлачење упретка. Мат. б. најситнији прамичак. — Ружан глас . . . свет дочека упратичити се, -им се сврш. покр. покао на виле . . . рашчешља [га] на сто прамистати вичан, навићи се, научити. — Још се чака, и из њих свију стотину упредака. Ком. нисам упратичио у овом језику. Ћип. упрбдање с гл. им. од упредати (се). упрашити, упрашим сврш. 1. напрашити, упрљати. Вук Рј. 2. насути, засути. упрбдати, упредам несврш. 1. несерш. и — Кроз прозор би ноћу вјетар упрашио уч. према упрести. 2-увртати (бркове, браду). снијег. Вуј. Настало је вр'јеме . . . пелуд — Мргуд је нестрпљиво упредао бркове. златни да упраши боре. Наз. Мат. Поче ходати по соби упредајући бра~ сеупрљатисе прашином, напрашитисе. дицу. И. 3. скретати у страну. — Упредај десни точак кад наиђеш преко локве! Држ' — Стану [људи] и гСодниме се гледајући за краће улар дешњаку! Рад. Д. 4. извијати. — упрашеним странцем. Киш. Коњ клецну . . . Лагано измицала [Спасенија], упредала слачалма Хаџијина паде на пут, размота се и бинама. Рад. Д. Пловке, злослутице кише и упраши. Сиј. Где сте се тако упрашили? олује, упредале вратове и лепршале косПетр. В. трешећи све перје. И. упргавити, упргавим сврш. учинити •—' с е 1. несврш. и уч. према упрести се. кога пргавим, налутити. — Све му је изгле2. увијати се. — Сукња се упреда око њених дало да би је [жену] и према детету упргавио. ногу као окачена на два коца. НК 1946. Рад. Д. упреденац, -енца м бот. броћац ОаИит упрдети и упрдети, -дим, ијек. упрдјети то11и{*о. Бен. Рј.\ Сим. Реч. и упрдјети, сврш. вулг. покр. опалити пушку упр^жати, упрежам и упрежим сврш. и убити, ударити, погодити смртоносно. — а. сачекавши ухватити незаштићена (кога, Ево, господине, овијем [каменом] је ћео да шта). увребати. — Да није хајдук, који у ме упрди. Вук Рј. Како погибоше? . . . Упрово доба прежа, да би упрежао нестражене дило . . . из мрака, па ником ни цвока. В оборе, да их_одусти. Торд. б. настојећи иско1885; Р-К Реч. ристити, улучити. — Народ упрежи ту прилику, похитају с новцима, понуде мито. упрдјети и упрдјети, -дим, ек. упрдети и упрдети. _ . „ ,. .^„»^^.^ Миљ. -г -,ггу. г - Ј ^ *г, — -чг~

УПРЕЗАЊЕ — УПРЕТИ СЕ

555

упр&ање с гл. им. од упрезати (се). чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се . . . као да ни две унакрст не знају! упрбзати (се), упрежем (се) несврш. и Срем. Од оних који се знаду упреподобити уч. према упрегнути (се) и упрећи (се). долазе изненађења. Сим. упреко, ијек. упријеко, прил. у страну, упресовати, -сујем сврш. притискииа погрешан пут. — По три копља упријеко вањем, пресовањем учинити да се осуши (о скаче. Вук Рј. Волови . . . јурнуше упреко, биљци). — Упресована [биљка] и урамљена умало не изврнуше кола. Глиш. Који га црни враг одагна од села и свијета упријеко, стоји више кревета. Срем. у пустињу? Лал. упрести, упредем сврш. 1. испрести од еише нитиједну. — Веђе као упреден ибриупрекрат прил. крапшцом, краћим, прешим. Вукић. Гори . . . лампа са фитиљем од ким путем, пречицом. — Окренули су упреупредене маховине. Петр. М. 2. унгти у крат — ливадом. Сиј. предиво. — фиг. Јесен живота била [је] већ упрбкрст, ијек. уприј&крст, прил. пре. . . упрела у црну косу ретке паучине седине. крстивши једно преко другог, унакрст. — Моск. 3. фиг. унети, умешати, увући. — Поставе на тле двије дуге пушке упријеЈа сам сав упреден у хиљаду планова моје крст. Љуб. Режемо [колач] упријекрст, када матере. Сек. Зора упреде у све отворе прапри обједу напија у славу божју. И. мење модруљасте свјетлости. Божић. 4. упрелавити се, -елавим се сврш. поста- доста напрести. Вук Рј. 5. предући утроти прелав, укеарити се, ужећи се (о сланини, шити. Р-К Реч. 6. увити (брк). — Пљуцнуо о јелу). Деан. Рј. у прсте . . . и . . . упрео брке. Рад. Д. упремасе прил. један према другом. 1~" се 1. увртети се, усукати се (од суше). Прав. — Кукурузи, закржљали, ишржени, перасто [се] упрели. Рад. Д. 2.увитисеу предиво. упрепастити, -епастим (трп. прид. упре— Свилене бубе се упреле. Р-К Реч. 3. паштен и упр&пашћен) сврш. зачудити у највећој мери, запрепастити, пренеразити. — уплести се у друго ткиво. — фиг. Бијела мрена . . . јој се упрела у густе трепавице. Други, још важнији догађај упрепасти СтоБожић. јана. Ћор. Беше ме упрепастило њихово понашање. Нед. Љ. упрет мзапретана ватра,жар, попрет. — ~ се запрепастити се, пренеразити се. Испод упрета је избијао напоље пламичак. — Свијет се упрепастио па се . . . крсти од Моск. фиг. огњиште, кућа. — Мичи ми се с упрета. Вук Рј. Да жалим синове . . . А да чуда. Коч. Он се у прави час упрепастио од за кад ћу штедјети!? . . . Да ми од старости страха. Мишк. Стао [је] као укопан . . . упрекашљу на упрет код жена! Миљ. пашћен од њихових погнутих глава и лица заплаканих. Шимун. Мара . . . га упрепаштеупр&гати, упрећсм сврш. в. запретати. на мотри. Бег. Вук Рј. упрепаштавати (се), -аштавам (се) = упрети, упрем, ијек. упријети, сврш. 1. упрепашћивати (се) несврш. и уч. ггрема упре- снажно притиснути. — Уприје у јабучицу пастити (се). затварача, и метак силом уђе у лежиште. унр&паштеност, -ости ж стање онога ко Вуј. Жене опет упријеше веслима. Вил. 2. је упрепаштен, запрепашћење, пренераженост. напрегнути (снагу), запети. — Тражи . . . да све силе упремо. Баз. Наши јунаци [треба упрепашт^ње с в.упрепаштеност.—Вук да] упру све своје силе и крену . . . ка истосе скаменио од упрепаштења. Јакш. Ђ. ку. Дед. В. 3. управити (поглед, очи). — Заупрепашћено прил. запрепашћено, пре- несен и блажен, упро поглед у даљину. Ранк. С. Сви уоколо упријеше поглед у њ. неражено, у великом чуду. — Младен га Ћип. Уприје очи у врата.,Вел. 4. а. ударити упрепашћено погледа. Лаз. Л. Хаџија упре(о сеетлости). — Кад сам се пробудио^ сунце пашћено погледа око себе. Јевт. је већ било упрло у прозор. Радул. б. поуцрбпашћенбст, -ости ж стање онога казати, пружити, управити, указати. — ко је упрепашћен. Прстом би могб упријет у њег. Мул. Одреупрепашћбње с упрепашћеност. — Раз- ђујем . . . тебе — и упре прстом у мене. Јак. 5. уперити, нанишанити. — Дед' да грне снег и, на своје упрепашћење, нађе — се делимо! — рече и упре пиштољ у Маринмртво дете. Лаз. Л. ка. Вес. фиг. Фотограф . . . упро у нас обупрепашћивати (се), -ашћујем (се) не- јектив свог . . . апарата. Мил. 6. одупрети се, сврш. = упрепаштавати (се). супротсташти се. — Упро он да не иде. Кол. упреподббити се, -бдобим се сврш. ~ се 1. притиснути собом, одупрети се; подр. направити се као најмиртји, као потисп. заврети (1). — Целом тежином се упре чуно невин, узети на себе маску преподобнога, у врата. Ћос. Б. 2. одупрети се, одбранити се. нанвнога. — Чује се кикот, цичање . . . а — Он сам не може се упрети царској сили.

556

УПРЕТРК — УПРОПАСТИТЕЉКА

упркос Станку убије тога Влаха. Вук. УпрВук. Шта да ради? Зар да се упре и оглуши о кћерину молбу . . .? Каш. 3. упети се, кос је дошла, да с фали. Огр. Да знаш, урадит ћу, упркос ћу урадити. Бен."2~ предл. учинити напор. — Напао [ме је] да се упрем и да се пјеснички изражавам. Вел. 4. упра- (обично с дат., ређе с ген.) и поред, насупвити се. — Моје се очи упријеше у њу. Наз. рот. — Волим [те] упркос наше сиротиње. упрбтрк и упретрк прил. престижући, Уск. Упркос мећави дођоше. Шимун. упрљати, упрљам сврш. 1. запрљати, трчећи да неког престшне. — Хумке партизанске . . . хитају упретрк возу да га одсијеку. учинити прљавим, испрљати. — Нећу ништа да ми [Анока] ради у кући, да не упрља Зог. господске руке. Лаз. Л. Послије младости, упр€ћи и упрећи, упрегнем сврш. = упрљана блатна цеста. Уј. 2. осрамотити, упрегнути. — Упрећи коње због њег дала обешчастити, оскврнавити. — Понижени сви ниси. Наз. гробови . . . упрд>ано и опело и крштење. упр^чити, упречим, ијек. упријечити, Дис. Треба предати суду официра и упрљати сврш. 1. поћи преким путем. — Преко поља цијелу пуковнију. Крањч. Стј. . . . упријечи Бруно. Марк. Ф. 2. погледати ~ се 1. запрљати се, испрљати се, додироштро, попреко. — Упријечи очи у Марију, нути нешто прљаво. — Пазићу да се не па ће јој овако [рећи] . . . Креш. упрљам. Вес. Лице му је . . . изражавало га~ се 1. стати попреко, испречити се. — ђење, као да се бојао да ће се он о нешто Сто се неспретно упријечио у куту. Мат. упрљати. Л-К. 2. фиг. бити осрамоћен, осра2. успротиеити се, супротставити се. — мотити се. — Бутењев [рече]. . . да су руски Где може она да му се упријечи и . . . осукаваљери који су имали руске ордене — јети с^е. Лоп. упрљани, и да све то иде против руског упржити, -им сврш. а. пржити дотле двора. Гаер. да нестане течности, пржењем одстранити, упрљити, упрљим сврш. опрљити, поотклонити течност (из чега): — купус. б. држати на ватри мало; опалити пламеном пржити док не буде готово, завршити пржепо површини. — Успели [су] да макар упрл>е ње, испржити: ~ месо. и огреју парче козјег меса. Ћос. Д. ~ се 1. бити гопгов, зготовити се пржећи упрблетити, -им, ијек. упрбљетити, се (јело). 2. опећи се, опржити се. — Тко сврш. индив. дати изглед који се има у пропосегне за жеравицом, како се неће упрлеће, искитити {као у пролеће), — Сву би жити? Шен. је упрољетио имитираним гранчицама расупригати (се), -ам (се) сврш. упржити цвалог бадема. Десн. (се). Вук Рј. •—• се 1. дати себи изглед који се има у упријазнити се, -ијазним се сврш. попролеће; обући пролећно одело. 2. безл. настало стати пријазан, љубазан, поправипги располо- је пролеће,запролетилоје. — Кад се упрољети, жење, удобровољити се. — Предомислио се, он се тек тада сјети ковачнице. Ћоп. па се поново упријазнио. Креш. упрдљетити (се), -им (се), ек. упрблетити (се). упријеко, ек. упреко. упријбкрст, ек. упрбкрст. упропањ прил. успропнице, пропињући се упрнјети (се), упрем (се), ек. упрети (се). (о коњу). — То пјена крвава коњица наших, јездећи упропањ, попрскала нас. Марк. Ф. уприј^чнти (се), упријечим (се), ек. Уз цесту дојаше упропањ човјек. Нех. упрбчити (се). упропастилац, -иоца м онај који је уприлнчивати (се), -ичујем (се) несврш. упропастио, упропаститељ. — Зар Тури уч. према уприличити (се). цима [се предаде] . . . упропастиоцима царуприлнчитн, -им сврш. удесити, урества нашега? Јакш. Ђ. Наступају као техничдити. — Тако [је] себи повољнији живот ки савјетници . . . упропастиоци буџета. Тел. уприличио. Јурк. Покушали [су] да уприличе 1960. и неки пазар. Ћоп. ~ се ускладити се. — [Тражи] изражај упропастилица ж женска особа упропастилац. — Ја је [ружу] гајих да јој будем да се уприличи озбиљности друштва. Војн. упропастилица. Шапч. упристојити, -им сврш. учинити пристојним или пристојнијим. — Опрезнији упропаститељ м упропастилац. — Опоприпадници путујућих хипи-племена мало зициони листови називали би ме »упро су поткратили косу и упристојили одећу. паститељем државе*. Нуш. Злнковче, упроПол. 1972. паститељу! Крањч. Стј. ~ се постати пристојан или пристојнији. упропаститељица, упропастит&љица упркос и упркос I. прил. = успркос и упропаститељка ж женска особа упроиз пркоса, пркосећи, за ииат. — Балота . . . паститељ. — Упропаститељицу Фјодора

УПРОПАСТИТИ — УПРОШЋЕНОСТ Павловића . . . видјеле су наше госпође. Л-К; Р-К Реч. упропастити, -опастим (трп. прид. упрбпашћен и упропаштен) сврш. 1. довести до> пропасти, уништити. — Ударекишеи грЗд па упропасте љетину. Ћоп. фиг. Барутански је на путу . . . да [Блитву] . . . са својим легионарима заједно и упропасти. Крл. Не дам да упропастите одред. Ћос. Д. 2. одузети част, невиност девојци, осрамотити, обешчастити. — Они [ковачи] су највише сиротих девојака упропастили. Срем. ~ се 1. а. бити уништен, пропасти, нестати, изгубитисе. — Цртежи из . . . устанка — досада су сви већ упропашћени. Јакш. Ђ. 6. постати неупотребљив. — Добра јесвака она пушка . . . којој цијев није упропаштена. Стр. в. навући тешку болест, оболети. — Још турског рата упропастио се негде око Битоља. Вас. 2. запрепастити се, упрепастити се, преџеразити се. — Турци се упропасте видевши шта раја иште. Вук. Колико се упропастила, укочиле јој се сузе на срцу. Брл.

557

— С|?ди сам пред црквеним вратима и пребраја упрошену готовину. Ћоп. У кратко вријеме . . . упроси новчаницу од пет фунта. Креш. упросјачити, -осјачим сврш. измолити што просјачењем. — Сиромашак иша . . . да упросјачи штагод. Рј. А. ~ се добити просјачки изглед, начинити се просјаком. — С њеним доласком све се . . . смањило, отанчало и упросјачило. Ћоп. упрбсјечити, -им (ијек.) сврш. неол. учинити просечним, осредњим. — Та колосална концентрација ипак није . . . изједначила, упросјечила . . . аутентичне интересе сваке учлањене државе. ВУС 1970. упросник м просилац,просац,молилац,мо литељ. — Такове упроснике . . . к стрики, ка гаталици отпрема. Јурк. То је . . . моја улога загледача и упросника. Креш. упростачити се, -остачим се сврш. необ постати простак, начинити се простаком — Он се . . . дивно упростачио, те га људи сматрају помало својим. Кол. упрбстити, упростим (трп. прид. упрошупропаштавати (се), -аштавам (се) = упропашћавати (се) и упропашћивати (се) ћен и упроштен) сврш. направити простијим, поједностав(н)ити. — Радници су се трудили несврш. и уч. према упропастити (се). да што више упросте посао, д а . . . надокнаде упрдпаштеност, -ости ж стање онога оскудицу у механизацији. Пол. 1950. Читав што је упропаштено. Прав. овај поступак [писања] може се упростити. упропаштбње с упропаштеност. Т. књ. И пре Вука било [је] настојања да се азбука упрости. Стев. упропашћаваше с гл. им. од упропашћавати (се). упрбстљив, -а, -о који се можеупростити. упропашћавати (се), -ашћавам (се) не- Р-К Реч. сврш. = упропаштавати (се). упрошки, -а, -о који се односи на упрос упрдпашћено прил. у највећем чуду, (2), просилачки. — Базулмет гле и чевру запрепашћено, пренеражено. — Загледао се свилену! То упрошки су моји дарови! Огр. у њега упропашћено. Крањч. С. упроштеност, -ости ж особина онога што упрдпашћенбст, -ости ж стање онога је упроштено, простота, јасност. што је упропашћено. Прав. упрбштити се, упроштим се сврш. упропашћ^ње с упропашћегост. укочити се (као проштац), запрепастити се од чуда. — Раде се чисто упроштио од чуда. упропашћивање с гл. им. од упропашЋип. Што си се упроштио као колац? Сим. ћиеати (се). упрошћавање с гл. им. од упрошћавати. упропашћнвати (се), -ашћујем (се) несврш. = упропаштавати (се). упрошћавати, -6шћав5м = упрошћиупропнице прил. пропињући се на задње вати несврш. и уч. према упростити. ноге,упропањ (о коњу). — Малена бедевијица упрошћеп, -а, -о 1. трп. прид. од упроскакаше под њим упропнице, кад је . . . стити. 2. прост,једноставан, лако схватљив, такну . . . остругама. Шапч. Опалит ће [коње] јасан. — Упрошћени Стендал . . . је већ и сам хтио да буде . . . припрост. Уј. Упрошшвигаром и потјерат упропнице. Гор. ћена по типовима, ова комедија је веома упрос и упрос м 1. молба. — Ту да упрос снажна. Поп. Ј. кажем краљев? Марк. Ф. Ријетко би се догодило да му на . . . упросе не би родитељи упрошћено прил. просто, једноставноу . . . послали коју круну. Кос. 2. просидба, безсложености. — Своја . . . размишљања . . . прошевина. — То бијаше од дана упроса изнео [је] . . . упрошћено. Глиг. Упрошнепрестано слутња грофичина. Том. ћено речено — цене ће наставити да расту. Пол. 1971. упрбсити,упросим сврш. Х.замолити. — Већ неколико дана [се] спремам да те упроу~прошћеност, -ости ж особина онога цтго сим то. Ков. А.2. добити молећи, испросјачити. је упрошћено, простота, јасност. — На . . .

558

УПРОШЋИВАЊЕ — УПУСТИТИ

упртица ж дем. од упрта (2). Р-К Реч. упрошћености [стила] . . . не треба да се види [напоран рад]. Бел. Драмски ликови су упртљати се, -ам се сврш. уплести се. због своје упрошћености . . . некако једно— Видим у што сам се упртл>ао. Јурк. страни. Т. књ. упртњак м торба. — Далматински упртупрошћивање с гл. им. од упрошћивати. њаци, босански саруци . . . у ријеци свијетла упрошћнвати, -ошћујем несврш. = промичу. Сим. упрошћавати. упртњача и упртњача ж торба, ранац. — Бацих преко рамена упртњачу. Јевт. упрскати, упрскам сврш. 1. попрскати [Држи] у једној руци малу кожну упртњачу. (капљицама чега течног или житког). — Био Креш. је сав упрскан морском водом. Јанк. фиг. Прозори су били упрскани блатом. Торб. упрто и упрто прил. покр. право, паж2.убацишиу шта прскањем,расутиу ситним љиво гледајући. — Упрто их гледа. Ћип. зрнцима. — Асфалт налази се упрскан у Помњиво и упрто мотри њезино лице. стијенама. ОГ. 3. разг. обрукати се, осрамо- Шимун. тити се, подбацити (у било чему). — Твој упрћивати (се), упрћујем (се) несврш. стриц . . . сасвим упрскао. Рад. Д. Кадар и уч. према упртити (се). [је] и са слабијим противником да »упрска« упрцати, упрцам сврш. 1. побећи, утећи, партију. Б 1957. умаћи, одметнути се. — Упрцаше здраво и ~ се повр. Р-К Реч. весело. Вук Рј. Јуриша . . . је упрцао у гору упрсте прил. савршено, потпуно, до сит- и по свој прилици отишао у хајдуке. В 1885 ница {знати). — Обичне канцеларијске по2. журно и бучноући. — Пријеђе двоје дјец: слове знао је [ћата] упрсте. Глиш. Познавао опрезно преко урушеног зида и упрцај. [сам коње] сваког упрсте. Вучо. кући. Кал. улрт и ^прт м оно штојеупрћено, терет упрштити, упрштим сврш. у изразу на леђима. — Винодолци и Винодолке под <—< п о г л е д о м у к о г а упиљити се, загле упртима. Павл. И пастир ено (вучина на дати се (у некога). — Он је докопа за рамена плећи) свој упрт хитро распртио, скинб. па упршти погледом у њу. — Немо ј ме лагати Кош. Вес. Изр. на упрт носити носити што на упу^вати се, упувам се сврш. = упухати леђима. Вук Рј. се 1. нечујно пустити ветар. Вук Рј. 2. од упрта ж и упртач, -ача м 1. конопац, великог страха свршити нужду у гаће. каиш који држи торбу или ранац на леђима. Вук Рј. — Потегне за упрте пробајући тежину. упудити се, упудим се сврш. уплашити се. Глиш. На њој за упрту конопац бјеше. М-И. На леђима му је висила торба са кожним Р-К Реч. упузати (се), упужем (се) сврш. ући упртама. Коч. Стаде да дреши упрту од торбе. Ранк. Стезали [су их] упртачи ран- пузећи. Вук Рј.; Бен. Рј. чева, па су попуштали везице. Јак. 2. торба упуј узвик којим се плаши вук. Бен. Рј. која се носи на леђима, ранац. — Донесите упумпавање с гл. им. од упумпавати. тридесет упрта, ево блага колико вам драго. упумпавати, упумпавам несврш. пумВук Рј. пајући убацшати. — Кроз жуту цев извана су упумпавали бетон. Дав. упртача ж в. упртњача. Бен. Рј. упупавети, упупавим, ијек. упупавјети, упрти, упрем сврш. в. упрети. сврш. в. упупавити. — Упупавело [дете] упртити, -им сврш. 1. понети, узети као да га је што испијало. Вукић. терет (обично на леђа), напртити. — Гром упуаавити, упупавим, (ек. и ијек.) сврш. девојка! . . . Да упрти четири момка као постати пупае, добити велики трбух, четири снопа, па да их носи преко села! упупавјети, упупавим, ек. упупавети. Вес. ^Сум Козимо упртио је тесарску сјекиру. Франг, Стари сам упрти буренце и унесе га упустити, упустим сврш. 1. пустити у кућу. Ћоп. 2. дати посао, запослити неког унутра. — На авлији врата отворио и (кога). — Понекад би му упртила и ражањ да на врата Груја упустио. НП Вук. Затим у га окреће. Јакш. Ђ. лађу овце упустисмо. М-И. 2. предати, пре~ се 1. узети терет на леђа, бити под пустити, уступити коме нешто. — Ђурађ [се] покалуђери и постане владиком Максиупртом. — Женске . . . бјеху упрћене врећамом, упустивши деспотство брату. Љуб. 3. ма. Мат. Журе кући упрћени пуном торбом. Ћип. 2. (у нешто) фиг. примити се какеог шпустити из руку да утече, да се разбије, да тешког посла, заплести се у посао. — У што се поквари; пустити да побегне. — Дете . . . сам се упртио: а хоће ми се блага, да то све упусти [птицу], утече му "тица лепа. Радич. Служавник је . . . упустила, те су и лончић причиним. Војн.

УПУТ — УПУТНОСТ

559

и шољица отишли у сто парчади! Глиш. и Мирко, дућанџија из Рогаче. Таман да Чувајте овога, чувајте добро! . . . Ако ми га упути ово мала и тековине! — рече брата упустите, знајте да главе на вама нема! Мата . . . јетко. Глиш. в. препоручити. — Андр. И. 4. фиг. пропустити, пустити да Бисте ли ме упутили на којега од ваших пропадне. — Не дај му да те избије из седла! пријатеља. Креш. 2. а. обаеестити (о чему\ . . . Упустити онаку прилику — грехота је! упознати (кога с чиме). — Мајсторовић ваб Вес. Фигаро није човек који ће упустити је већ упутио у ствар? Ћос. Б. Пропада и један мираз. Грол. 5. попустити, ублажити. план . . . у који сам те упутио. Фелд. б. посаветовати, поучити, научити, уредити. — Турци упустише од зулума те признавају — Он ће јој бацити букет. Ваља га упутити: и Румуње и Србље, али Мађар не попушта. он је још срамежљив. Глиш. Зашто ми је Мур. •— се 1. ступити, започети, отпочети краљ дао указ него да упутим овај народ! (разговор, посао итд.). — Намјерице се упу- Нуш. 3. рећи (коме). — Овдје станује гроф, братић Олгин, упути нешто презирно госпостио у тај посао. Цар Е. [Жене] се упустише дин Подгорскога. Ков. А. у крупан разговор. Ћор. Кад сам се већ упустила у борбу, ићи ћу до краја. Нуш. Изр. бити упућен ј е д а н на д р у г о г Схвативши добро ситуацију, упустили су се бити оапављени да један од другога траже у неколико не баш малих ризика. ВУС 1972. помоћ или савет. — Јужни део панонске рав2. а. заборавити се, непромишљено се предати нице и динарска планинска зона су дакле чему, почети водити недозеољену љубав. — једнана другу упућене. Цвиј.; бити у п у ћ е н Решивши да се упусти са снахом . . . [Аранна (самог) себе бити остављен (сам) себи; ђел] није хтео да мисли на брата. Црњ. ~ на прави (криви, рђав) пут дати Гдје би се она упустила с једним слугом? добар (рђав) савет; ~ п и т а њ е запитати. Ивак. б. почети се дружити. — Отац . . . ~ се 1. поћи у неком правцу. — Упутили се упустио са последњим људима који изсмо се једним сеоским сокаком. Чол. Одремишљају, клеветају и подмећу. Нуш. шито се упутио баш према ономе мјесту. Креш. Упутисмо се . .', опет на југ. Петр. упут м 1. в. упутство. — [Воде] свој народ напред, као по божјем упуту. Кнеж. Б. М. 2. научити, о&авестити се, упознати се. — Очарана [је] гледајући га како се добро [Професор их] . . . поучи са неколикопосупутио у свој посао. Радул. Чим је дошао у љедњих упута. Креш. 2. потврда^да се неко варош, настојао је да се упути у наше принегдејави: ~ за интернисту, — за хирурга, лике. Ивак. ~ за болницу. упутнти 1 , -им сврш. сапети (коња). упут и упут прил. покр. одмах, сместа. — Пошл>и луда на пут, па хај де за њим упут. Вук Рј. Вук Рј. Како [птице] пале, упут заграјале. упутити 2 се, -им се сврш. утеловити се, НПВук. Чим то рече упут јој се стече. НПХ. оваплотити се. Деан. Рј. Хтедох да окренем главу, али упут пренух. упутни, -а, -о који означава куда се нешто Учини ми се као да нешто бело претрча или неко упућује: ~ место, •—• станица, •—'акт. двориште. Шапч. И поклима главом, и упутнвк м в. упутилац. — Ви свога упут старац пође у исповједницу. Павл. духовнога оца л>убите . . . и у њему свога упута Ж упутсШо. — По тој упути . . . . . . савјетника, упутника . . . поштивате. пође даље ходником. Креш. Очекујући од Буд. своје отресите жене последњу ријеч и упуту, упутница ж поштански формулар или Перо је стајао пред орахом. Ћор. банкарски чек којим се преко поште или теле— упутан и упутан, -тна, -тно ваљан, испра- графа упућује, шаље коме ноеац, дознака. — ван, погодан, згодан. — Кад [у мешћеми] при- Дали су јој упутницу на тридесет динара. знаду да су тевтери упутни, онда кадија Дое. потврди својим муром. Нен. М. Судац . . . посакупи упутне ријечи да је на признају упутнички, -а, -о који се односи на упутсклони. Буд. Није [им] се чинило упутним ницу: ~ промет, ~ износ. да се одвезу заједно натраг. Грг. упутно прил. добро, паметно, исправно, упутилац, -иоца и упутитељ м онај који згодно, оправдано, саветно. — Није поштено и није упутно да тг.ко говоре ни над мртваупућује. Р-К Реч.; Рј. А. цима. Јевт. Било [би] упутно да Мађарска упутити, упутим сврш. 1. а. послати, закључи претходно такве уговоре с њеним управити у неком правцу: ~ у болницу, ~ суседним земљама. Пиј. [Биће] упутније не на посматрање. — Једну [војску] упути да тјерати мак на конац. Цар Е. Није упутно пређе Дрину. Нов. Упутили [су] један пук на . . . да се играте добротвора. Фелд. положаје код Јаворка. Дед. В. Те ријечи [га] упутише на друге мисли. Шимун. 6. фиг. упутнбст, -ости ж особина поступка који упропастити. — Чујем, проси је [удовицу] јеупутан, оправданост, разумност. — Могла

560

УПУТСТВО — УРАВНАТИ

је посумњати у упутност своје прве лудости са њим. Грг. упутство и упутство с поука, савет, наредба, директива како шта треба радити. — Једно високо морално упутство . . . даје мудри игуман [Стефан]. Прод. Стигао је у Сарајево са специјалним упутствима Политбироа. Ч-М. упуће с покр. пут. — Када свати на упућу били, за ђевојком бане пристајаше. НП Вук. упућен, -а, -о 1. трп. прид. од упутити (се). 2. који осећа, познаје, дорбо зна ствар. — Био [је] изврсно упућен у синдикални покрет. Лапч. Нисмо овдашњи, па нисмо упућени. Крањч. Стј. [Стихови су му] били уживање за упућене. Андр. И. 3. заст. усмерен. — Деца су ми, хвала богу, добро упућена; а кад су добра, за све је друго лако. Нед. упућ^ник, -ика м онај који је у нешто упућен, који нешто позна/е, зна. — [Не могу] . . . ни упућеници олако саставити класичне критичке мисли. Шим. С. упућеност, -ости ж познаеање ствари, знање, обавештеност. — На читаоце Вукове преписке . . . не може [се] . . . пребацити сва одговорност . . . за недовсдану упућеност. Мил. Ж. упућбље 1 с е. упутство. — Господин је препошт . . . добио усмено строга упућења. Нех. упућбае 2 с рлг. утеловљење, оваплоћење, инкарнација: ~ сина божијег. Деан. Рј. упућиваше с гл. им. од упућивати (се). упућивати (се), упућујем (се) несврш. и уч. према упутити {се). упућАвач, -ача м онај који упућује, упутилац. Прав. упућбвачки, -5, -5 који се односи на упућиваче, на упућивање. — Ту упућивачку [функцију] могао је првобитно вршити и сам наставак. Бел. упухати се, упухам се и упушем се сврш. = упувати се. Вук Рј.; Бен. Рј. упухнутн, упухнем сврш. покр. пухањем угасити свећу. Рј. А. упуцати, -ам сврш. 1. погодити; убити. — Тај смо аероплан упуцали . . . код Лавова. Вин.; Р-К Реч. 2. удесити оружје да добро пуца. — Стројопушка . . . грмјела је . . . брзином добро упуцаног . . . строја. Крл. Основно је да си стријелци упуцају оружје за извјесну муницију. Стр. ~ се убити се. — Оберлајтнант . . . се упуцао због женидбене кауције коју је узео од таста — па је спљискао. Вин. упуштање с гл. им. од упуштати (се).

упуштати (се), упуштам (се) несврш. и уч. према упустити (се). упуштен, -а, -о 1. трп. прид. од упустити (се). 2. који је без вредности, без способности, разуздан, распуштен, распојасан. — Био [је] . . . размажен и упуштен господичић, склон многим пороцима. Андр. И. Изр. п о н е с е н па ~ није читав, има неку ману, нешто му недостаје од рођења. упуштеност, -ости ж особина онога који ]е упуштен. — Пушач марихуане веома је наклоњен асоцијалном понашашу и упуштености. НИН 1970. упушћати (се), упушћам (се) сврш. в. упуштати (се). — Крсто . . . писа' краљу да се не упушћа у бој. Павл. ура и ура ж 1. а. час, сат (времена). — Од милине уру сам слушао. Њег. Одбиле [су] двије уре послије поноћи. Том. б. тренутак, ереме кад се нешто дешава. — Нестаде им праха и олова, дође ура да им се предаду. НП Вук. Умријех за уром кад ћу бити твоја. Бег. 2. часовник, сат. — На ормару је . . . позлаћена ура под стакленим звоном. Кум. Негдје је горе куцала ура. Војн. Изр. ура-будилица будилник; ура-њихалица, ~ ш е т а л и ц а зидни сат са шеталицом; к у ц н у л а је ура дошло је ереме, куцнуо је час; п о с л е д њ а (страшна, задња, умрла) ура смртни час, смрт. — Тако ми страшне уре која ме чека! Н. посл. Вук. ура узв. 1. за изражавање радости, одобравања и сл. — Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна. Сек. Ура! . . . стигли пакети. Јак. 2. узеик којим се прати јуриш у борби. — Ура, други батаљон напријед, јуриш! Чол. урабошити, -им сврш. покр. унети у рабош, уписати, унети у списак. — Дедер, ЛазО) урабоши . . . Станка. Ћоп. фиг. Забележено и одмах урабошено остане . . . оно што је атрактивно, спољашње и драстично. Михиз. ураван>, -вња м рус. ниво, висина чега. — Ово . . . дјело ће . . . обратити пажњу неколицине на човјека чији је душевни ураван. неизмерно виши. С 1911. урављање с гл. им. од урављати. урављати, урављам несерш. и уч. према уровити: ~ прошће (за ограду). Вук Рј. уравнавање с гл. им. од уравнавати. уравнавати, уравнавам несерш. и уч. према ураенати и уратити. уравнати, -ам(трп.прид.уравнан и уравнат) сврш. = уравнити 1. учинити раеним, поравнити. — Дрхтавим рукама уравна свилену хаљину. Креш. фиг. учинити лакшим, олакшати. — ЈБубежл>ивост и велика . . . даровитост уравнаше му све путеве. В

УРАВНИЛОВКА — УРАДИТИ

561

1885. 2. фиг. уредити, удесити. — Уравнај царине. Обз. 1932. Буџет је уравнотежен рачуне са жупником. Ков. А. Учинило [миј како-тако. Јов. С. 3. а. усагласити, довести се да сам ствар . . . уравнао. Ком. у сагласност, у сношљиву ситуацију. — ПоуравнАлбвка ж рус. систем уједначеног ставл>а [се] питање како треба уравнотежити плаћања зараде, независно од количине и ква- политичке елементе са схручним. СКГ 1937. Тема секса још ће . . . неко вријеме потралипгета израђеног посла; потпуно друштвено изједначавање уопште. — Било [је] тежњи ка јати. А кад се тај однос . . . друштвено уравнотежи, он више неће бити баш на»уравниловкама« у платама. Пол. 1959. Уметрочито занимљив. ВУС 1971. 6. изједначити ност је . . . одбрана индивидуалитета од кога (тто) с ким (чим) другим. — Уравнотеуравниловке друштвеног и политичког идеЖене су позиције . . . осјетл»иве3 па ваља у ала који уметник као грађанин усваја. КН њима играти најпрецизније. Шах 2. 1959. ~ се постати сређен, прибран, миран. — уравнити, уравним сврш. = уравнати. — Уравнила ти пут до среће твоје. Марк. У нашем друштву . . . мало их је [људи] који су се . . . израдили и уравнотежили. Ф. Сав простор [ће] . . . бити рашчишћен и Скерл. Треба времена док се сан уравноуравњен. Пол. 1959. фиг. Бог нам бијаше тежи и спавање донесе прави одмор. Пол. уравнио бездано море. М-И. 1958. Изр. ~ са земљом в. сравчити са земуравњавање с гл. им. од уравњавати. љом (уз сравтти, изр.). — А дворе му са земљом уравни. Вук Рј. уравњавати, уравњавам = уравњивати несврш."и уч. према уравнити. уравнбмерен, -а, -о, ијек. уравнбмјерен равномеран, уједначен. — Чуо му је шиштав, уравшати, -ам сврш. в. уравнити. — уравномјерен штропот. Цес. А. Међусобно проучавање . . . у стању је много да учини да се припреме и уравњају путеви уравнбмерити, -им, ијек. уравномјерити, сврш. учинити равномерним, уједначити. паметнијима и бољима. Скерл. — [Треба] уравномерити рад фаза и дотурати уравњача ж техн. справа којом се раена, сировине. Пол. 1950. нивелише, којом сеутврђује да ли нешто стоји водоравно, равњача (2), либела (/). Р-К Реч. уравномјер-, ек. уравномер-. уравњенбст, -ости ж стање онога што уравпотежавати (се), -бкавам (се) = уравнотеживати (се) несврш. и уч. према је уравњено. — [Услед регресије језера] су постале уравњености или језерске површи. уравнотежити (се). Цеиј. уравнбтежен, -а, -о 1. трп. прид. од уравњивање с гл. им. од уравњивати. уравнотежити (се). 2. душевно миран, сређен. уравњивати, уравњујем несврш. = — Тај уравнотежени . . . џентлмен . . . одбио уравњавати. ми је поздрав. Крл. Он [Љ. Недић] није имао . . . уравнотежену осетљивост оних урагав, -ана м фр. тропски циклон, јак крит^ичара који суде . . . на основу утисака. ветар, бура врло велике снаге. — Једва што Јов. С. си пошо, ураган ми разнио кућу. Војн. фиг. уравнбтежено прил. мирно, смирено. — Крију се у непрозирним дубинама олује мржње, читави урагани сапетих . . . мржњи. Размишл>ао је . . . отпухујући уравнотежено Андр. И. димове. Сим. урагански, -а, -5 који се односи на ураган, уравнбтеженост, -ости ж особина онога који је уравнотежен и онога што је уравно- снажан, страшан као ураган. — Ми смо тежено, смиреност. — Јавном раднику [је] отварали ураганску ватру на тенкове. Пол. 1973. . . . најпрече и најнужније . . . уравнотежеурагански прил. као ураган. — [Сукоб] ност . . . умна и морална. Цар М. двају светова . . . је почео урагански да уравнотежбље с уравнотеженост. — тутњи у тој полуфеудалној земљи. Бар. Срећа је мир: одмицање од живота, уравноурадити, урадим сврш. 1. обрадити, тежење свих гибања. Бег. прекопати, поорати. — Свака је стопа земље уравнотеживати (се), -ежујем (се) незасејана, и урађена је као у Тоскани. Нен. сврш. — уравнотежавати (се). Љ. Она шака [земље] што је има, урађена уравнот^жити, -отежим сврш. 1. поста- је. Нам. 2. прерадити, оплеменити (сиров вити у равнотежу, изједначшпи. — Постави материјал): урађене коже; ~ вуну. 3. скроих [теразије] на сто, уравнотежи и онда баци јипш, сашити. — Јефтиније [је] одело кад се из фабрике купи него кад се код куће бурме и минђуше на један тас. Ћос. Б. 2. изједначити приходе са расходима. — Главна уради. Марк. Св. Урадила сам рукаве. Ред. 4. направити, израдити. — Ово је урађено [ће] законска мјера превда којој би се уравнотежила трговачка биланса, бити . . . заштитне ножем. Ред. 5. извести, створити, извршити 36 Речник српскохрватскога кшижевног језика, VI

562

У Р А Д О С Т И Т И (СЕ) — У Р А Р О В

неки посао. — Двадест и три године бити на били су чак изложени у радн>и јединог свету, постојати и не урадити ништа! . . . урамљивача у граду. Пол. 1959. Ужасно! Дом. Ја сам то урадио без присиле. Уран, -Ана м астр. Х.једна од девет (седма Јонке. Под уставобранитељима је доста по реду) Сунчевих планета. ОГ. 2. (уран) урађено за путеве. Јов. С. 6. а. учинити, хем. врста метала, радиоактивни елеменат поступити. — Све [ћу] урадити по вашој (II). НХ. вољи. Шен. б. извести, учинити нешто неуравак, уранка м 1. зора; рађање сунца. прилично, причинити. — Помисли шта је — Као што јуриш сад огласе трубе, уранке урадио луди Никола — обријао бркове и ће мирне да јављаЈу петли. Дуч. Окно уписао се у буршеве. Лаз. Л. О, људи, . . . забљешти од сунца на уранку. Лал. Плакала шта уради' од човека! Ћоп. је . . . од вечери до рана уранка. Вел. 2, урадбстити (се), -им (се) сврш. обрадо- рано јутарње устајање. — Још су . . . били вати («). — Шапутао . . . раздраган и урамалко лијени од уранка. Бен. Изгубио сам дошћен шуштем банака. Коз. И. здрав сан, чиле уранке. Петр. В. Сироче сељаче . . . зна . . . што је . . . ноћивање у урађатн, урађам несврш. и уч. према пустој појати, уранци у хладна јутра. Ћоп. уродити. Изр. ђ у р ђ е в с к и ~ излет у природу на ураздалеко и ураздал&со прил. раздалекОуУ већем размаку један од другога. Бен. РЈ. Ђурђевдан, на који се полази обично у рану зору. уразити, уразим сврш. ударити, погоураниј,-ијаиуранијум мхем. в.уран(2). дити (у срце), увредити. — Ти да узмеш уранијев и урацијумов, -а, -о в. урањегову цуру, кћер онога разбојника кој' нов: уранијеве, уранијумове соли. ме је уразио у срце. Шен. — се спојити се уједно, ујединити се. •—• уранит, -ита м мин. уранова руда, уранов [У том изразитом погледу] су се све страсти смолинац. — Минерал уранит [уранов смои милине овога свијета уразиле. Коз. Ј. линац] . . . има 4% олова. НЕ. Уранова руда уранит (смолинац) делује на фотографску уразумити, уразумим и уразумнти, -им сврш. учинити разумним, објаснити, учи- плочу. НХ. уранити, -им сврш. 1. рано ујутро устанити да схвати, отеорити очи. — Немој тако, Гино кћери! . . . трудила се старица да ти, рано поћи, рано отпочети што. — Сутраје уразуми. Рад. Д. Пушком вас треба. То дан је уранила и изашла у авлију. Вес. је једино што би такве могло уразумити. Требало [је] са зором уранити на посао. Бен. Андр. И. Морао сам те најприје уразумити. 2. рано доћи, рано настати, приспети. — Пав. фиг. Јесен је те године уранила. Шимун. ~ се постати разуман, доћи до разумеуранкиша ж она која рано устаје, рановања ствари, опаметити се, схватити, ра- ранилица. — Буди птице уранкиње шарозумети положај. — Адаме . . . велим очајно, пере. Кош.; Р-К Реч. де се уразуми! Донч. Ако се Уча не уразуми уранов, -а, -о који припада урану, који . . . биће велике несреће. Ћос. Д. јеу везисаураном: ~руда, ~атом, —^оксид, уразумљавати (се), -умљавам (се) и уранове соли. уразумљивати (се), -умл>ујем (се) несврш. урански, -а, -о који се односи на уран: и уч. према уразумити (се). урански зраци, <~ рудача. урамити, урамим сврш. нем. 1. ставити урањање с гл. им. од урањати. у рам, оквир (слику и сл.~). — Над креветом урањати, урањам несврш. и уч. према . . . сина . . . написао је кир-Герас, урамио и обесио ове речи: . . . »Време добро употреби*. уронити. — фиг. Врата се нагло отварају . . . у светлост урања човек крвава лица и Срем. На зидовима урамљени свеци. Јел. 2. фиг. налазити се непосредно около чега, кошуље. Ћос. Д. Сумрак . . . лагано урања у модрикасте ријеке дима. Вукое. Урањам у окружити; исп. уоквирити (2). — Од неугодну полусјену као у неку фотељу. Уј. кадашњег сјаја . . . остао је црвен и рафиниран »Забрањени град« у Пекингу и ова урар, ур&ра и урар м занатлија који погребна метропола, урамљена језерским поправља или продаје уре, часовничар. — водама, тамним четинарима и тишином. [Колешца] није знао . . . поправити . . . ни Пол. 1973. урар Полди. Киш. урамљивање с гл. им. од урамљивати. урарев, -а, -о = урДров који припада урамљиватн, урамљујем несврш. и уч. урару: ~ дућан. према урамити. урарица и урарка ж 1. жена урар. Прав. 2. урарева жена. урамљбвач, -&ча м занатлија који се бави урамљивањем слика. — Моји цртежи ураров, -а, -о = урбрев.

УРАРСКИ — УРБАНИСТИКА урарски, -а, -б који припада урару, који се односи на урара: ~ радња, ~ занат. урарство и урарство с урарски занат. Бен. Рј. ураскорак прил. у изразима: и ћ и ~ ићи широко раширених, раскречених ногу; ићи с киме ~ неуједначено ходати, не слагати се с киме. Р-К Реч. ураслбст, -ости ж мед. урастањеу страно ткиво (тсагпапо); срашћење, сраслина. Бен. Рј. урасолити, -им сврш. 1. метнути купус да се кисели. Бен. Рј. 2. усолити, стаеити у саламуру (месд). И. урастање с гл. им. од урастати. урастати, урастам несврш. и уч. према урасти. — У тај контекст ураста и идеја о будућем прерастању антикварнице у изложбени простор. НИН 1973. ' урасти иурасти,-астемсврш. а.срасти, саставити се, слипги се с нечим. — Сухо злато находи се . . . у првобитном стању, урасло у стене. Панч. Има минерала којих се кристали налазе у некој стијени као да су у њој урасли. Тућ. б. расшући продрети, ући дубоко у што: урастао нокат у месо. — Ланац му је био урастао и ужљебио се у месо. Нен. Љ. в. ући дубоко у што и постати непокретан. — Као да су јој ноге урасле у лед, те се није могла макнути. Бен. г. постати саставни део нечега. — Он је у седло био урастао и таква чуда с коњем правио кб да је једно тело. Панд. фиг. Таква мјеста толико [су] урасла у драму да одређују и њен карактер. Матк. [У друштвену хијерархију] је он био урастао целим својим бићем. Пер. д. прекрити се, зарасти (у браду). — Неки јалијаш, урастао у браду. Јевт. урачунавање с гл. им. од урачунавати. урачунавати, -унавам несврш. и уч. према урачунати. урачунати, -ам сврш. 1. убројати, унети у рачун, у број. — Те године нису [му] урачунате у године . . . службе. Дом. Овде нису урачунате приповетке из година 1887— 1902. Поп. П. У бројевима о иноземним радницима урачунати су само они који активно раде . . . без чланова породице. ВУС 1973. 2. сматрати, узети као: ~ у грех, ~ у кривицу, ~ у заслугу. Р-К Реч. урачунити, -ачуним сврш. заст. в. урачунати. — Уз то још урачуни и неколико слава. Глиш. урачунљив, -а, -о који се сматра да је здраве памети, разуман, одговоран. Р-К Реч. урачунљивост, -ости ж особина онога који је урачунљив, разумност, одговорност. Р-К Реч. 36*

563

Изр. смањена ~ правн. умањена способност да се схвати одговорност за учињено кривично дело. урашћбње с ураслост: ~ нокта у месо. урашћнвање с гл. им. од урашћивати. урашћивати, -ашћујем несврш. и уч. према урасти. урбави, -а, -о лат. градски, који носи у себи особине града. — Павловић и Попа су рефлексивни писци . . . градски, урбани песници. Михиз. урбан&зам, -зма м проблеми уређења града, делатност на уређивању градова, урбанистика. — Задатак урбанизма јест тај да изради перспективан план развој а града. ОГ. урбанизација ж 1. појаве које прате развијање градова а. већи или мањи број уређених градова. — Ступањ урбанизације је одраз опћега нивоа цивилизације неке земље. ОГ. б. пресељавање сеоског станоеништва у град и промена сеоских наеика која пресељавање прати. — Постоји стално мигрирање становништва у оба правца: урбанизација и руризација. ЕГ 1. в. претварање села у град. — И поред нагле урбанизације сеоског живота [у Војводини], још увек [се] одржавају многе наше народне тековине. ЛМС 1949. 2. утицај градског живота на садржину и облике духовног живота. — Ромак Новака Симића поводом кога је и написано ово неколико сумарних размишљања о урбанизацији нашег романа . . . интересантан [је]. Михиз. урбанизирати, -изирам и урбанизовати, -зујем сврш. и несврш. 1. разви(ја)ти и умножити, умножавати градоее. 2. фиг. утицати на духовниживотуправцу потреба градских становника, — Наш стари проблем [је]: сељачко-паланачку тематику наше литературе . . . урбанизовати до мере до које је то већ и сам живот учинио. Михиз. '—• се 1. доби(ја)ти велики број градова и градског становништва. — Најјаче су урбанизиране земље с веома развијеном индустријом. ОГ. 2. доби(ја)ти и изразити, изражавати навике градског живота. — То [је] тежња . . . нечег иматеријалног у нама . . . урбанизирана растрованост живаца. Крл. Урбанизовали смо се брзо, а "дрвена ралица је још орала . . . горштачке њиве. Михиз. урбанист(а) м стручњак за урбанизам. — Дискусија је вођена између урбаниста. Р 1946. Урбанисти нису случајно одлучили да припреме планове за дефинитивно обликовање овог дела града. Б 1957. урбан&стнка ж урбанизам. — Жртвом урбанистике пала је и стара приземна гостионица. Десн. • -

564

УРБАНИСТИЧКИ — УРЕДАН

урбанвхтички, -а, -5 који се односи на у урвину мука и мрака. Полић. в . крш,

урбанизам, урбанистику: ~ план Београда, ~ развој града. урбан&стички прил. према принципима и захтевима урбанистике. — Лапово је прво село у Шумадији које се урбанистички уређује. Пол. 1957. урбаност, -ости ж в. урбанизација (2). — Приказујући немачку лирику после првог светског рата, Крлежа је истакао то јединство интелектуалности и урбаности у њој. ЛМС 1957. урбар, -ара м лат. ист. збирка пропжа којима се уређују односи између властелина и зависног сељака (у Хрватској и Војводини до XIX ст.). — Марија Терезија самовољно уведе урбар, којим су права племића тешко повријеђена. Старч. урбаријални, -а, -о в. урбарски. — Као извјеститељ у урбаријалној парници . . . није хтио удесити ствар у корист властелина. Ђал. урбарни и урбарски, -а, -б који се односи на урбар, на односе између племића и сељака. — То је било урбарно питање, пнтање огромне народне већине. Пов. 2. Нису хтјели ни начелно да признаду урбарскога откупа. Крл. урвавати, урвавам несврш. в. урвати1. — Леш [је] . . . урвавао у реку да му се не зна гроба. Ђур. урвање с гл. им. од урвати (се). урвати 1 , -ам несврш. Х.рушити, сурвавати (р стенама, камењу, земли и сл.). Вук Рј. 2. фиг. трошити. — Блага сам урвала што сам могла само да те до краја [школовања] догурам. Ћоп. К; се рушити се, осипати се, сурвавати се, нагло клизити наниже. — Па онај ветар; рекао би да се дебели бедеми на граду урвају. Јакш. Ђ. Брвна почињу да се урвају, остаје само гола соба. Сиј. урвати 2 , -вем сврш. срушити, сурвати, сручити, раскопати. — У то се чу зла ријеч . . . Урвите камење вр' њи'. Миљ. Ни хиљаду кила динамита не би је [цесту] могло . . . урвати. Лал. ~ се срушити се, сурвати се, сручити се. — Није [се] могло бројит колико их се [Турака] урвало доље. Миљ. урвати, -вем сврш. савладати у рвању. Рј. А.

рушевине, развалине. — Моје грло цјелива . . . погледом урвине древног потавњелог града. Матош. Село . . . [се] претвара . . . у тужну урвину којом . . . хује мутне воде. Лал. [Ловци] се . . . крену на пут . . . преко снежних под>а, урвина од леда. Петр. М. ургбнтан, -тна, -тно лат. хитан, неодложан. — Задаци филозофске и научне мисли . . . били [су] . . . постављени као ургентни проблеми свагдашњице. Ант. 1. ург^нтно прил. хитно, неодложно. — Приближавање завршетка рата све је ургентније постављало пред савезничке владе питање: шта ће бити с Југославијом? Марј. Ј. ург&нција ж пожуривање, опомињање. — Три нове ургенције суда . . . доживеле су исту . . . судбину. НИН 1958. ургиратн, ургирам сврш. и несврш. (за)тражити да се нешто хитно учини, (за)тражггти хитност. — Ургират ћемо да вам се повиси потпора! Крл. урда ж 1. угрушано млеко, грушевина. Вук Рј. 2. ерста лошег сира. — Извозе . . . УРДУ У Гостивар. Дед. Ј. Извадио [је] комад урде (сир од кога се није одвајао) . . . и стрпао у уста. Вучо. урдвати, -вем сврш. покр. продрети, навалити. — У бијелу уревала цркву [вода] и од цркве олтар однијела. Вук Рј. уревднити се, -им се сврш. в. сревенити се; исп. ревена. Р-К Реч. урегЈглати, -ам сврш. покр. уредити, регулисати. — Наћи ћемо ми већ начина да све то урегуламо. Ћоп. Читаво јутро ходам по селу . . . и гледам је ли све урегулано. Ћор. ^ред и уред 1 м 1. орган јавне службе, надлештво, установа; зграда, просторија у којој се налази такав орган: општински ~ , земл>ишни

<•", окружни

~

за

осигурање

радника, жупни ^, порезни ~ , поштански ~ . — Неће талијанскога језика, а без њега не може бити ни уреда ни школа. Шимун. 2.уопштеназивзапословнупросторију,зграду; канцеларија, биро и сл. — Ти не знаш куцати? . . . Улазиш у уред као дивља свиња! Кол. уред 2 прил. покр. готоео, скоро. — Ено Турци пале савардаке, уред ће ти и на Зупце сићи. Март. Лежи горе у соби, има уред годину дана. Сим.

уредан, -дна, -дно 1. који држи до реда, урвина ж а. стрм обронак с којега се који води рачуна о уредности, о својој спокаткад руши камење или земља, стрмина, љашњости, чист. — Сви су мушкарци тамо стрма стена. — Окомито под њим зјају тако уредни, чисти, услужни. Донч. 2. а. стравичне урвине. Мат. У загрљају [се] који одгоеара одређеним захтевима, нормама, стровале низ урвину. Бег. б. провалија, тачан, савеетан. — Предао се мирном и амбис. — У црну урвину мртав јунак преко уредном животу, раду и читању. Мил. В. дора пао. Фил. фиг. Баци ту мртвачку зубљу б. добро уређеН) потпун. — То је била прва

УРЕДБА — УРЕДНИШТВО уредна штампарија са ћириловским словима. Нен. Љ. 3. који је и складу са прописима, законит, прописан, пуноважан. — Казниће се . . . послодавци . . . који свој радни однос . . . нису уредним путем раскинули. Лапч. Она [је] редовно издавала уредне признанице. Ранк. Док још нема уредних избора, не видим велику разлику у томе да ли законодавну власт обавља влада. ВУС 1973.

565

и књига се у прави час појавила у јавности. ВУС 1971. 7. (кога) ир. нар. учинити да неко настрада, награбуси, удесити кога. — Он се диже, каљав и жалостан, па пође . . . стењући . . . Ма ко тебе тако уреди? Јакш. Ђ. О момци, ала вас уредише! Јонке. Изр. у р е д и т и к о г а за В р б и ц у в. уз Врбица (изр.). — Кукавице . . . вас [ћу] ја . . . уредити за Врбицу. Дав. ~ се 1. довести себе у ред, дотерати се, уредба ж 1.правн. нормативни акт нај- удесити се. — Повуче [га] жеља . . . да се вшиег органа државне управе којим се обично обуче, да се уреди и накити. Ћор. Мардеша регулишу одредбе закона и његово извршење. се, дакле, уредио да иде у град. Кал. 1. — Совјет је још из Смедерева разаслао по ир. нар. онередити се, свршити нужду. нахијама кратке уредбе како вал>а судити. Р-К Реч. Вук. 2. уређење, устројство, организација. — урбдити 2 , уредим, ијек. уриједити, сврш. [Волф] није по принципима своје науке био постати ређи, проредити се. — Од неко доба споразуман с многим уредбама људског . . . пушка уриједила. Мул. друштва. Новак. Унутрашња уредба села морала је одговарати оволиким његовим уредник м 1. а. онај који уређује ноеине, дужностима. Нов. часопис и сл., који врши одговорне послове око припремања, утврђивања текстоеа за штамурбдити 1 , уредим (трп. прид. уређен) сврш. 1. довести у ред, у уредно стање, пу,редактор. — Пронађено је трупло доктора удесити да нечему одговара, средити, намес- Нилсена, издавача и уредника ревије »Фотити (собу, стан и сл.). — Те две собе . . . рум«. Крл. Директор и главни уредник листа за такве вечери нарочито застру и уреде. »Слободна реч« . . . заинтересовао [се] и прибележавао све што-^е чуо. Срем. б. ОНОЈ Андр. И. Тешко је то кад нема женске главе који одабире текстове за зборник, антологију у кући . . . Нема ко да ми уреди. Ћор. Прои сл. — Уредник [антологије] је бирао песме ширен је локал, уређена кухиња, измијењен инвентар. Вј. 1973.2. а. отклањањем сметњи, по њиховој лепоти. Поп. Б. 2. заст. покр. несугласица, повољно решити, довести у склад, управник, старешина, командант. — Неготин . . . могао би много ман>и јунак, али усагласити, средити. — Имао је посла да добар уредник, чувати боље од њега [Хајдук нешто уради с њиховим . . . официром што Вељка]. Вук. се границе тиче. Вукић. фиг. Са мном се не уредпиковање с гл. им. од уредниковати. шали, ја ћу хитно твој неопрани језик уредити. Ђал. б. намирити, измирити, испла- — Ту је оцртано Шеноино уредниковање тити {рачун, дуг и сл.~). — Ви дођосте да код »Вијенца«. Ков. А. »Књижевни листови« уредите своје рачуне? Креш. 3. приправити, су чланак којим је писац почео своје уредприпремити (за даљи поступак). — Јова је никовање Српског Књижевног Гласника. Поп. Б. био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе. Срем. Отац Миланов уредниковати, -кујем несврш. ершити . . . наређује како ће се уредити прасе и посао, дужност уредника. В. пр. уз гл. им. јагње што је за тај дан спремао. Дом. 4. а. уредниковање. увести,завестиу живот као правило,удесшпи, уредница ж женска особа уредник {1). одредити. — [Кнез Милош] је уредио да — Можда је ту доста кумовала и Милка уместо сеоских кнезова у сваком селу буде . . . али њу као уредницу мање виђамо на по један главни кмет. Ђорђ. За кратко време екрану. ВУС 1973. уредио је [кмет] тако: да нико своје марвинче уреднички, -а, -о који се односи на уредне пусти у поље. Вес. б. повезати у целину тако да сви делови врше свој посао складно и нике. — Врата од уредничке собе се отвориуспешно, организовати. — Судство је било у ше са треском. Ћос. Б. Илирији уређено слично далматинскому у уредннштво с 1. група људи који врше доба Дандолово. Шиш. Исти дан уредио и уређивање новина, часопжа, редакцијски колетрку. Ћор. [Арнаути] ненавикнути да се пра- гијум; просторије где се то врши,редакција{1'). вилно и уређено боре, врло брзо малак- — И против воље уредништва [тешкоће савају. Лаз. М. 5. сврстати у редоее, постро- су] одредиле и садржај овог двоброја. ХР јити. — Млађи фратри отидоше да.уреде 1928. После се потуцао по уредништвима . . . сељаке за спровод. Мат. 6. обавити уред- паланачких листова. Петр. В. 2. уређивање, нички посао, припремити за штампу (новине,уредниковање. — Смишљао је план о једном часопис и сл.). — Први број »Борбе« уредио великом Речнику . . . на којем би, под њеје и преломио с Весом чика Јанко. Дед. В. говим уредништвом, радили Џонсон . . . Рукопис је у року предан, уређен за штампу и други. Нед.

566

УРЕДНО — УРЕЗНИК

уредно прил. 1. у уредном стању, чисто, педантно. — Како је све уредно и дотјерано! Торб. 2. тачно, редовно; као што одговара реду, обичају, закону. — Идем сваки дан уредно три пут у Ћијукову механу на пиво. Лаз. Л. Саранише Степанију, Станојло јој издаде све уредно: и даћу и трећину . . . Вес. уреднбст, -ости Ж особина, стање онога који је уредан, онога штојеуредно. — У први мах није му, са велике уредности, био у вољи. Јакш. Ђ. уредован, -вна, -вно 1. који се односи на уред, канцеларијски. — Отац није никада говорио пред њим о уредовним пословима. Новак. 2. службен, званичан: — потврда. — На окорјелим лицима читала се уредовна укоченост. Коз. Ј. Хрвати успијевају ипак сачувати латински уредовни језик. КХ 1936. уредовање с гл. им. од уредовати. уредовати, -дујем несврш. 1. радити у УРфу (као службеник). — Наредник тај је . . . нижи службеник, јер ето »уредује« са најситнијим практикантима. Сек. 2. заводити ред, интервенисати (обично о полицији). — На крају уредује болоњска полиција. С 1919. Вичу месари, сладолеџије . . . уредују полицајци. Бар. уредовница ж пословна просторија, канцеларија. — Пије море црне каве . . . у уредовници. Киш. Господа су посједала . . . у стражњој соби уредовнице загребачке подружнице. Сим.

уређ«5ње с 1. друштвени поредак, устројство, организација нечега. — Држава је настала послије распада родовског, односно племенског уређења. ОГ. У том елаборату излажу се погледи на будуће уређење Југославије. Чол. 2. организовање, успостављање. — Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда. Вес. уређиваае с гл. им. од уређивати (се). уређивати (се), -еђујем (се) несврш. иуч. према уредити1 (се). уређ&вач, -ача м 1. уредник, редактор. — У XVIII нас стољеће води сам марни уређивач и издавач. ХР 1928. 2. онај који нешто уређује, дотерује, улетиава и сл. уређдвачкп, -а, -о 1. који се односи на уређиваче, уреднички, редакциони: — одбор. 2. који се односи на уређишње, дотеривање, умпшаеање нечега. — Мора се поздравити ова уређивачка акција [уређења трга]. Пол. 1958. урез м а. зарез, урезотина у нечему, усечено место, жлеб. — [Земљано посуђе] се виђа свакојаким урезима ишарано. Панч. 5. посекотина, бразготина, ожиљак (од ране и сл.). — На [плећки] је био дубок урез, округао, превучен танком бијелом кожицом. Сиј. в. бора, бразда (на телу, лицу). — Ал' где се кућа кући, ту се убраздају урези и рука се храпави од жул>ева. Вукић. Видећи преко усана Ирене Александровне ситан урез сарказма, одмах се досјети. Бег. урезати, уреЖем сврш. 1. усећи, уклесати, угравирати (слова, шаре и сл.), усецањем уредски и уредски, -а, -б који се односи на уред, канцеларијски. — Пролазили записати, украсити. — Показивала је [она] големи сребрни послужавник с урезаном су покрај уредских врата. Торб. Приучио се на хладна службена лица уредских посветом. Торб. Јатаган му урезан је златом. предстојника. Леск. Ј. Ств. 1948. 2. насећи, нарезати; одсећи, одрезати. — Уреза дуван, протре га, напуни уређај м 1. скуп апарата сложених у целину ради вршења одређене функције, постро- лулу. Вес. Ништа оштро да дјетету пупак уреже. Нам. јење, инсталација. — Новост у Станици за ~ се усећи се, зарезати се, забости се (у хитну помоћ је да су дуго очекивани радионешто). — Ниједна бора није успела да се -уређаји за кола најзад стигли из Л>убл>ане. уреже у то ткиво. Дов. фиг. [Црква] се Б 1957. Уређаји којима располажемо на Белим Водама не могу да га [фенол из воде] урезала у небо шиљаста и оштра. Крањч. С. Изр. у р е з а л о му се у памет (мозак, отклоне. Пол. 1958. Приједлог . . . предвиђа душу и сл.) добро је упамтио, не може да градњу најпотребнијих уређаја за прочишћавање отпадних вода. Вј. 1973. 2. уређење, заборат. устројство, решење. — [Куће] су све једнаке урезива&е с гл. им. од урезивати (се). . . . по расподели простора и, мање-више, урезивати (се), -бзујем (се) несврш. и уч. и по унутрашњем уређају. Андр. И. Против овог демагошког идеала националног уре- према урезати (се). ђаја Пушкин . . . износи своју теорију. урезилити, -бзилим сврш. тур. осраЦар М. мотити, обрукати, извргнути руглу, жестоко изгрдити. Бен. Рј. урбђати, -ам, ијек. урјеђати, сврш. постаурезица ж бот. биљка из пор. главочика тиређи. Прав. Ното§упе. Сим. Реч. уређеност, -ости Ж стање, изглед онога урезнпк м (обично мн.) крајеви од основе који је уређен, онога што је уређено, дотерау ткању, остаци неоткане основе у кроснама. ност, уредност.

УРЕЗОТИНА — УРИШАЊЕ — Жене гатају да урезницима не ваља шити ништа што се носи на себи. Вук Рј. урбзотина ж урез, посекотина; бразготина; бора. — Боре на његовом лицу постадоше дубље, попут урезотина ножем. Донч. Свака је година онде [на челу] урезана, а по тим урезотинама упиле се борице. Јакш. Ђ. урекнутн и урбкнути, урекнем сврш. в. урећи. ур^мија ж грч. мед. тровање организма нагомилавањем мокраћне киселине у креи и ткивима коју оболели бубрези не могу да излуче. урес и урес м предмет који служи за украшавање,украс, накит. — Велико распеће урес му је цијели. Јур, Т и волиш лепу нову хаљину . . . урешену богатим уресима. Ком. фиг. Ја сам ружа, урес врта. Митр. уресан и уресан, -сна, -сно (обично одр. уресни и уресни) који слуоки за украс, украшавање, украсни. — Праве [се] уресни предмети. Тућ. Цеста [се] међ уресним . . . дрвећем успиње к дворцу. Леск. Ј. урбсити, уресим (трп. прид. урешен) сврш. украсити, накитити, нагиздати; декорисати. — Орман за бело рубље . . . обложила је и уресила својом руком . . . ресканим папирима и чипкама. Петр. В. Бијаше црква урешена као што бива у највишим светковинама. Љуб. •—• с е ставити

на себе урес,

накит;

на-

китити се, нагиздати се, лепо се дотерати. — То си се за госте тако уресила . . . Лијепа си, врло лијепа. Крањч. С. фиг. Ливада се уресила, све цвијећем бијелијем. НП Вук. ур&тер м анат. канал који од бубрега спроводи мокраћу у мокраћну бешику, мокраћовод. МЕП. уретко, ијек. уријетко, прил. ретко, само понекад; гдегде. — Уријетко, обично за неродних година, силазили су из планине медвједи. Ћоп. Уретко су се белили као праменови лаки и провидни облаци. Глиш. уретра ж грч. анат. мокраћна цев којом мокраћа отиче из бешике. МЕП. уретритис и уретрАтис м грч. мед. запаљење, упала мокраћне цеви. Свезн. ур&ћи, -^чем и урећи, уречем и урекнем сврш. 1. заказати договором, уговорити, договорити с ким. — Упутили смо се у једну шуму . . . у којој је био уречен састанак. Чол. С том женом сам урекао састанак. Андр. И. 2. (кога) празн. бацити урок {на некога), уроком навући злу коб, проузрокоеати несрећу и сл. {некоме). — Неки су обогаљили или се разбољели јер их је она урекла. Бен. Ђорђева завист урекла му је жену и призвала смрт његовој кући. Ћос. Д.

567

урешавати(се),-6шавам(се) несврш. иуч. према уресити (се). урибати, урибам сврш. рибањем опрати, истрти, изрибати. — [Зрачак] се у жутим пругама спусти на бео урибани патос. Шапч. урнвак, -ивка м 1. конопац,уже. — Морао је плести дебеле »уривке« од костријети. Лал. На грани млијеко висаше у котлини за уривак дуги. Ств. 1948. 2. дубок урез. Бак. Реч. уривати (се), уривам (се) несврш. и уч. према урити (се). уриј^дитн, уриједим, ек. уредити*. урнјетко, ек. уретко. урин, -ина м и урина ж лат. мокраћа. — Све је воњало по диму, по урину, по нафталину. Крл. Говорили су [лијечници] о мојој крви, о столици, о урини. Мар. урннирати, -инирам несврш. мокрити. — Почет ће још уринирати на тргу. Божић. урииути, -нем сврш. урити (а), увући, завући. — У својој соби шетао је Иван Мартинић, уринуо у њедра десницу. Ков. А. Уз те ријечи [он] лијепо урину своју руку у [његову]. Креш. ~ се забити се, зарити се. урнс м мит. мушка суђаја. Рј. А. урисатн, -ишем сврш. уцртати; урезати. — Видје јој урисане ситне боре под очима. Сим.; Деан. Рј. урпсница ж мит. необ. суђеницџ, суђаја. — Са поклоном лепе уриснице пружала му је [оцу] најлепше воће. Јакш. Ђ. урнти, уријем сврш. а. забости, зарити, забити{у нешто). — Наслоним се на чатлов, а ноге уријем у сено. Шапч. б. унети, нанети убодом (у унутрашњост нечега). — фиг. Слатка је то дужност превијати ране, које су непријатељи човечјих права . . . једном читавом народу у тврде кости урили. Јакш. Ђ. ~ се забити се, зарити се; утонути. — фиг. Мисао [му] се урила негде . . . испод . . . постељице. Ћос. Д. уритмити, -им сврш. необ. дати ритам (чему), ускладити по ритму. — Додајте ту који слик, уритмите речи. Сек. Уритмили корак и . . . све брже и брже певају и корачају. И. урица ж дем. и хип. од ура. — Дакле доћи ћете одмах? . . . За урицу. Крањч. Стј. О прсима јој висила златна урица. Шен. урицати, уричем несврш. и уч. према урећи, урекнути. ур&шање с гл. им. од уришати.

568

УРИШАТИ — УРНЕБЕСНИК

урАшати, -ам несврш. покр. в. јуришати. — Твоје силе страшно уришају. Њег. Па на кулу уришају момци. НП Вук. урјеђати, -ам, ек. уређати. урлавина ж покр. урлање, завијање. — Силна урлавина псета заустави га. Шен. урлај м 1. урлање, завијање. — Вук! Је ли то био онај потмуо урлај који је он сматрао лавежом пса? Цес. А. Рика и урлај вјетра као да их још већма зближише. Цар Е. 2.урлик,рика, вика. — У исто вријеме из стотине се грла цзви у ноћни мрак урлај: — Не дамо вас! Цар Е. урлање с гл. им. од урлати. урлап м варв. в. урлауб. — Пиши и мене у војску без смјене и урлапа. Ћоп. урлапчад ж зб. им. од урлапче. урлапче, -ета с (супл. мн. урлапчад) нар. и покр. детезачето од еојника наурлапу, Одсуству. — Волови воде њихови [војника] . . . синчићи и урлапчад. Кик. урлати, урлам несврш. = урликати 1. а. завијатијаким гласом, производити урлик, рику (о вуку, псу и сл.). — Вук . . . завија и урла. Бар. б. громогласно, продорно викати, певати; дерати се (у узбуђењу, болу и сл.). — Доље с њим! урлаше свјетина. Шен. На к а Р )У дворане три састављена стола урлају неку корачницу с неке пруге. Пол. 1972. в. (нешто) изговарати, пееати и сл. претерано гласно, дерући се. — Урлају сви у глас фашистичку песму. Јак. 2. оглашавати се продорним звуком, тутњсиом, фијукати, трештати. — Вјетар урла. Крл. Споља је урлала митраљеска ватра. Чипл. урлатор м тал. назив за певача забавних мелодија чије певање подсећа на урлање. — Урлатори певају данас по читавој Европи. НИН 1960. урлауб м нем. варв. одсуство, допуст. — Преморила сам се и одох на урлауб и ја. Сек. Ја већ нис' два лета бил' на урлаубу. Крл.

врста мајмуна који живе у чопорима по шумама и снаокно се деру^ дрекавци. — Мајмуни урликавци непрестано су прекидали ноћну тишину. ВУС 1972; ЕЛЗ. урликање с гл. им. од урликати. урликати, урличем несврш. — урлати. — Лево од светлости . . . урликало је псето. Вучо. Мора се наћи каква бекрија да урличе. Глиш. урликнути, урликнем сврш. према урликати, испустити урлик. урма ж бот. биљка Рћоешх с1ас1уНГега из тропског рода палми која има веома сладак, укусан и хранљив плод; плод те биљке, датула. — Палма датула даје плод урму. Станк. С. урмашица Ж врста оријенталног колача од масла, брашна и јаја, преливеног растопљеним шећером, брдарица. — Око казана на великим тевсијама поредане баклаве, урмашице, локуми. Ћор. урмени, -а, -б који се односи на урму. — Неколико урмених дрвета својим плодом исхране целу породицу. Нен. Љ. урме(н)тин, -ина м тал. покр. кукуруз; исп. фруме(н)тин, фурме(н)тин. — Добивб је питу и пециво од бијела хљеба урментина. Ств. 1948. урна ж лат. 1. суд, посуда у облику вазе, обично од мермера или метала, у којем се првенствено дроки пепео спаљеног, кремираног покојника. — Са обилним пртљагом . . . је негде била и урна са пепелом њеног мужа. Андр. И. 2. а. тегла, саксија, ћуп. — На тераси су имале гримизног цвијећа у својим урнама. Торб. Ноа је . . . с урном на рамену тихо долазила. Наз. б. кушија, жара с уским отвором у коју се код тајног гласања спуштају гласачки листићи или куглице. — У брончаним су урнама била нађена и два бијела листића, гласови комунистичких гласача. ВУС 1973.

урнебес м велика граја, галама, бука; неред, лом. — Искупи се силество паса и залајаше са свију страна, направи се читав урлаубер и урлаубер м нем. војник на лом и урнебес. Дом. Сад нешта тресну и до одсуству. — Враћали су се било као кратко- неба грмну урнебес. Шен. трајни урлаубери, било као рањеници. Бег. урнебесан, -сна, -сно веома гласан, бучан, урлик к 1. а. отегнуто завијан>е,урликање громогласан. — У публици — урнебесан смех. Пол. 1944. Наједном заори . . . урне(вука, пса и сл.). — Залајаше пси . . . тутњава се претопи у подземан урлик вучји. Јевт. бесно клицање. Дук. б. запомагање, јаук. — Са свих страна одурнеб&сати, -ам (некњиж. урнебешем) јекују крици и урлици. Б 1958. Овдје је несврш. правити урнебес, галамити. — Пола груди распарао очајан урлик. Уј. 2. а. снажан је улице обастало да чује гдје нетко урнефијук, хујање (ветра, олује). — Урлик олује беса. Киш. Поврх свега издизао се поклич . . . одјекиваше по лападској долини. Војн. младе госпе којим је поспјешивала мога б. продоранзвук, тресак. — Затварач шкљоц- ујака урнебешући. Креш. ну и громовити урлик затресе земл>у. Јак. урнебесник м неол. онај који галами, урликавци (јд. урликавац, -авца) и лармаџија, разметљивац. — Као писац . . . урлЛкалци(јд. урликалац,-алца) м мн. зоол. остаје фанатични колекционар рељефних

УРНЕБЕСНО — УРОНИТИ Живих детаља живота. Најбољи је не као необуздани урнебесник, него као дискретни сликар . . . сете. НИН 1973. урнебесно прил. на урнебесан начш, громогласно. — Па уздахну урнебесно. Змај. Урнебесно се пролама вапај. Вас. урнек м тур. заст. пример, узорак, образац. — Прави урнек гастрономије била [је] супа с кнедлама од џигерице. Срем. урнис м одвајање великих маса стена или земл е и њихово клизање или рушење с треском са планинских страна. Свезн. урнисање с гл. им. од урнисати (се). урнисати, -ишем сврш. разг. упропастити, уништити; разрушити. — Т и си грозница сладострасна што снагу ми урнише. Марк. Д. Запалио кућу и урнисао. Лал. ~ се упропаспгити се. — Једног дана цео свет се урнише и пропадне. Сек. уровањ, -вња м покр. оно што се урови, укопа у земљу и служи као подупирач, потпорни стуб. Вук Рј. уровашити, -овашим сврш. урезати, убележити у роваш. — Ровашари бјеху спремни да уроваше тргове на ровашу. Креш. фиг. Сукрвице по устима и мозгу казале би све оно што је уровашено у образ данашњем дану. Јел. урбвити, уровим (трп. ррид. уровљен) сврш. укопати, забити, зарити, усадити у земљу, побости. — Једно јутро осване Крунин плот уровљен . . . а већ био да се сав поруши. Ад. фиг. [Старици] блеснула из уровљених очију кап и . . . за дуго није канула. Рад. Д. урод м годишњи принос биљака, плодови, род. — Двојица по тројица путују шумом и процјењују урод жира. Коз. Ј. [Ђубриво] представља гарантију доброг урода жита. Пол. 1958. уродити, уродим сврш. 1. донети, дати род, плод; родити. — Јадају се старци кад поља не уроде. Макс. Самих шљива уродило на хиљаде товара. Пав. 2. (чиме) довести до нечега, изазвати (нешто). — Свако наметање воље може уродити само новим, опасним немирима. Пол. 1958. [Протур)ечја] уродила су разним грубим, примитивним неспоразумима на културном сектору. Матк. уродица ж бот. систематски назив за више врста биљака 1. врста траве сличног плода као у жита Ме1атругшп агуепзе, М. спз1аШт, М. рга1епзе, ливадар. — Чистоћа брашна [страда] и у приликама кад се из нехата . . . загади чисто зрно уродицом. 1Батут. 2. в. кукољ (1). Сим. Реч. 3. в. љуљ . И. 4. биљка из пор. лепирњача 1^а1ћуп18. И. урођен, -а, -о 1. стечен, наслеђен рођењем, од рођења; природан. — Говорила је [жена] . . . савлађујући очигледно урођени стид.

Андр. И. Говоре суздржљиво и с урођеним тактом. Фелд. 2. којије становник неке земље родом, по рођењу, рођени, прави. — Колонизацију на Запад вршили су само урођени Американци. Ђур. урођ&ник, -ика м (мн. -ници) 1. припадник, староседелачких народа или племена неке земље. — Главна средства . . . су била . . . експлоатација колонија до истребљења урођеника. Грг. Обале пусте, одијељене од свијета . . . урођеници дивљи. Цар Е. 2. заст. домородац. — То је била . . . досадна славонска природа која само за урођеника има правога чара. Коз. Ј. урођ&ница ж женска особа урођеник. урођ&нички, -а, -5 који се односи на урођенике. — Као да ј е син неког урођеничког поглавице. Кол. Има неко урођеничко племе у Африци. Мар. урођено прил. од рођења, у нечијој природи, нараеи. — По једној теорији је урођено познавање добра и зла. Марк. Св. О, жено! . . . Је ли теби урођено да вараш. Грол. урођенбст, -ости ж особина оног што је урођено. — Општа примљивост био би врло слаб аргуменат за урођеност идеја. Петрон. урок м празн. 1. поглед или чин који по »ародном веровању може на некога да навуче несрећу, недаћу, зло, мађија, проклетство. — Све је то био сан, ноћна мора, урок бачен на њу од кљастога жреца. Наз. Лијечи дјецу по селу од сугреба и урока. Мат. 2. в. урочица (7). В. и пр. уз урочица. Изр. не буди (му) у р о к а , да (му) није у р о к а да нико не баци чини (на њега), да (га) не урекне; т р а в а од у р о к а бот. траеа из пор. карамфила Сисићакк ћасаГегм Ј^усћгш ујвсапа ко]а отклања урок, штити од злих очију или чини. Сим. Реч. урдкљив, -а, -о 1. који има магијску моћ, који може даурекне (о очима, погледу). — То )е запис који дијете носи . . . да би се сачувало од урокљива ока. КН 1956. Ја велим да је онда прошао нетко тко има урокљиво око! Франг. Пијан није . . . Него . . . урекао га урокљив поглед. Ад.2. који ш тити, лечи од урока: ~ трава; исп. трава од урока (уз урок, изр.)- Сим. Реч. урблог м лекар, стручњак за урологију. уролбгија ж грч. наука о болестима мокраћних органа. урблошки, -а, -о који се односи на урологију. уронити, уроним сврш. 1. а. завући нешто у дубину, у унутрашњост нечега, загњурити, забити. — Сједи на огњишту, руке у огањ уронила. Наз. фиг. Брегови су уронили своје врхове у сиви, маглени омотач. Бар. б.заћи дубоко,увућисе. — Кад смо

570

УРОНУТИ — УРУЧИТИ

~ се уговорити с ким (место састанка) уронили у кукурузно море, угледали смо шест жакдара. Поп. Ј. 2. фиг. занети се нечим, споразумети се, договорити се. — Прије него ће се разићи, уроче се . . . на Цвитуши. предати се чему, удубити се у нешто. — Тур. Чисто урони у посао само да би се отргла од 2 мисли. Вес. Она је уронила у сјетне мисли. урбчити , урочим сврш. в. урећи (2). — Кум. Док тако младу воде њеном младожењи, урбнути, уронем сврш. в. уронити. — неко од њене ближе родбине је . . . да је Целина је уронула у софу. Торб. Била је неко не би »урочио«, посипа пшеницом. ноћ . . . кад смо уронули у шуме иза Осла. Пол. 1973. Пол. 1959. Визијом своје епохе [Мештровић] урочица ж празн. 1. нестварно биће које, је уронуо у стари исток. КР 1924. према народном веровању, отклањаурок, чини. — Урок седи на прагу, урочица под прагом; уроњавање с гл. им. од уроњаеати. уроњавати, -оњавам и уроњнвати, урок уриче, урочица одриче. Вес. 2. средство протие урока, хамајлија; исп. урочак. -бњујем несерш. и уч. према уронити. — Дугу косу оплела у перчин у који није урбсити, уросим сврш. росом поквасити, уплетала »урочице«. Вес. 3. бот. в. трава од оросити. — Скуте носе да се не уросе. НПХ. урока (уз урок, изр.). Сим. Реч. урота ж тајни договор о заједничкој урочиште с уречено, уговорено место. — акцији против кога или чега (нарочито про- Прођосмо капетаново урочиште. А где је тив политичког поретка), завера (/). — Кад, оно? Остало нам је улево. Ранк. дакле, сазнаш за рок и мјесто уроте, пођи урдчљив, -а, -о в. урокљш. — Ниједно равно к бану. Шен. Против њега [је] скована урочљиво око још није у те рачуне заглеурота. Крањч. Стј. дало осим инџинира. Рј. А. урбтити се, уротим се сврш. направити урочник 1 м завереник. Прав. *** уроту, заверити се (1). — Сви чиновници . . . урочник 2 м 1. онај који је некога урочио, [су се] уротили против тамбурашког и пјевачког збора. Чол. Ви сте се уротили против урекао. — Нека се не нађе у тебе . . . ни који гата по птицама ни урочник. Дан.; Вук Рј. мене. Крл. 2. в. трава од урока {уз урок, изр.). Сим. Реч. уротник м онај који учествује у уроти, урочница 1 ж завереница. Рј. А. завереник (а). — Уротници — издајице позурочница 2 жженска особа урочник2 (1). вали су га на гозбу и овдје га уморили. Пов. 1. На поглавицу уротника злих . . . — Потом иду те посипљу њоме [варицом] на Перу Сегединца, пада крв свих оних што ул>анике говорећи: Урочници и урочнице их на зло наведе. Кост. Л. низ улицу . . . а моје чело пут истока уз улицу. Вук Рј. уротвички, -а, -о који се односи на уротурт&карија Ж мед. копривњача. нике, заверенички. — Анте Ракијаш, . . . [је] урукавичен, -а, -о који је у рукавицама, уротнички друг Кватерников. Нех. с рукавицама. — Извео [је] нека недјела . . . уротништво с учешће у уроти, заверељубећи вршке урукавичених прстију дамама. ништво. Прав. Уј. Морате у Паризу урукавичени држати уроћивати се, -оћујем се несерш. и уч- цилиндер. Матош. према уротити се. уручавање с гл. им. од уручавати. уручавати, -учавам = уручивати неурочак, -чка м празн. предмет који штити од урока, хамајлија. — Занимало га то сврш. и уч. према уручити. село . . . где се деци на повојима ушивају уручбае с предаја, давање у руке, додела. урочци. Рад. Д. — Пре уручења награде . . . говорила је. урочан, -чна, -чно Х.урокљие. — Урочно Пол. 1959. уручивање с гл. им. од уручивати. се у те Маре нашло око. Хар. 2. који је у вези с уроком, који потиче од урока. — Од уручивати, -учујем несврш. = уручаурочне болести знао је Шпиро уистину изливати. јечити. Кум. уручнлац, -иоца м (ген. мн. -лаца) онај урбчити 1 , урочим сврш. 1. одредити који нешто уручује. Деан. Рј. време, рок, заказати, уговорити. — На силу уручити, уручим сврш. дати, предати у му препроси ђевојку и за мало свадбу урочио. руке, достаеити, испоручити, изручити, преНПВук. Племић је долазио у кућу, урочисмо дати. — Миле му уручи своту новца. Шант. дан за сватове. Шен. 2. (кога) позвати. — Н И Н је своју традиционалну књижевну Тамо га је урочио Брђо, одилазећи на састанаграду . . . уручио . . . писцу. НИН 1971. нак. Тур. Зато урочисмо управо вас амо. Одговорио је да ће отићи тек кад му се Шен. уручи писмени отказ. Вј. 1970.

571

УРУЧЉИВ — УСАГЛАСИТИ СЕ уручљив, -а, -о који се момсе уручити, предати, испоручљив. Бак. Реч. уруџба ж заст. уручење. Деан. Рј. уруџбени, -а, -о који се односи на уруџбу. Р-К Реч. Изр. ~ з а п и с н и к деловодни протокол. уруџбирати, -уџбирам сврш. и несврш. унети, уносити акт у деловодни протокол. — Док су они уруџбирали, телефонирали . . . учинио их је он више живим људима. Вј. 1973. урушавање с гл. им. од урушавати (се). урушавати (се), -ушавам (се) несврш. и уч. према урушити (се). урушити, -им сврш. рушењем оборити, разорити, срушити, разрушити. — И сав тај живот бисмо урушили у ништа. Цес. А. ~ се срушити се, пасти. — Остао је пуст као какво урушено згариште. Ћоп. Није добро боравити крај рушевине, јер се може урушити и на твоју главу. КН 1960. То су старе јаме, запуштене, урушеДе. ВУС 1973. урушни, -а, -о изазван рушењем, обрушавањем. — Урушни потреси јављају се пригодом рушења сводова великих подземних шупљина. ОГ. уршулинка ж калуђерица реда св. Уршуле за васпитање девојака и негу бомсника. — Дјевојка је баш свршила свој одгој у вараждинском самостану уршулинака. Ђал. Унучад тих неписмених баба илиризирала ое код . . . уршулинака вараждинских. Крл.

усавршавати (се), -ршавам (се) = усавршивати (се) несерш. и уч. према усаершити (се). усавршеност, -ости ж својство, стање оног што је усавршено. — Немци су конструисали за лов китова такве бродове који, по својој усавршености, превазилазе све. Петр. М. усавршбње с усавршеност. — Ово . . . [је] развој и усавршење науке. Баз. Свак је о усавршењу свога заната могао слободно говорити и писати. Нен. Љ. усавршив, -а, -о = усавршљив који се може усавршити, који служи за усавршавање нечега. усавршивање с гл. им. од усавршивати (се). усавршквати (се), -ршујем (се) несврш= усавршавати (се). усавршилац, -иоца и усавршитељ м онај који нешто чини бољим, савршенијим, који нештоусавршава. — Прави добри борац бивао је врло често . . . прави добар усавршилац, проналазач. Кнеок. Б. Пушкин је био већма оснивач неголи усавршитељ руске културе. Цар М. усавршити, -авршим сврш. учинити да нешто постане боље,унапредити, побољшати, довести на вшии, савршенији ниво. — Госа могао би сад усавршити пасме оваца и говеди. Марк. Св. Потребно је систематски усавршити функције органа за крвоток. Ват. •—• с е развити, унапредити

своје

стручно,

практично знање, развити се у својој струци ус м (лок. усу; мн. уси и усови) једна од до највишег степена, до савршенства. — Ни рожнатих тространих плоча које висе на о чему другом не мисли него како ће се у непцу кита као ресе. — Китови . . . немају том послу усавршити. Нен. Љ. Мени треба зубе, него имају на непцу усе . . . Китове могућности да се развијем . . . да се усаданас највише лове . . . ради масти и ради вршим. Ћос. Б. усова. Финк. усавршица ж необ. метод усавршавања. уса узвик којим се терају свиње. — Свиње — Увођење нових усавршица у раду, ствара мало подигоше главе . . . Уса-а! Бог ве убио све нове услове . . . у борби. Лапч. што не излазите! Ћос. Д. усавршљив, -а, -о = усавршив. — УСА скраћ. ТЈпкес! 5(;а1е8 оГ Атепса Углед уставности . . . је једино усавршљиво (Сједињене Америчке Држаее); исп. САД. . . . оружје да се поправи све оно што не ваља. Мил. Ж. усаветовати, -тујем, ијек. усавјетовати, св^рш. дати савет (некоме); научити, уразуусагласити, -агласим сврш. довестиједмити (некога). — Исто сам тако могао . . . но с другим у сагласност, ускладити, уједнаусаветовати . . . и тебе. Јакш. Ђ. Немају чити. — Јављају се питања: када ће правил[жене] кога ни да их поведе, ни да их усаници бити усаглашени. Пол. 1959. Сачињена ветује. Нуш. је листа питања с којима ваља усагласити ~ се поучити се (чему), уразумити се. ставове. ВУС 1973. Вук Рј. ~ се доћи у међусобну сагласност, подуусавјетовати (се), -тујем (се), ек. усавето- дарност. — Требало је да . . . рат овде почне . . . да би се . . . историја усагласила са геовати (се). графијом овога тла. НИН 1960. Нису се усавршавање с гл. им. од усавршавати могли усагласити ставови двију страна ни у једном једином питању. Вј. 1970. (се).

572

УСАГЛАШАВАЊЕ — У С А Х Н У Т И

усаглашавање с гл. им. одусаглашавати (се). усаглашавати (се), -ашавам (се) несврши уч. према усагласити (се). усаглашенбст, -ости Ж својство, спгање онога што је усаглашено. — Кодификација [се] не може извршити док се право не доведе у своју сопствену . . . усаглашеност. Арх. 1954. усадити, усадим сврш. 1. засадити, посадити. — Ја усадих виту јелу. Вук. Усади палму . . . у ситну посуду . . . закржљат ће. Новак. 2. уметнути, углаеити, утиснути у нешто, учврстити (као у лежиште). — Запали свијећу и усади је у чашу жита. Мат. Окрену се огледалцету које је био усадио у орахову љуску. Пер. фиг. Сваком топионичару је та стална опасност усадила смисао да распознаје израз на лицу свог другара. Пол. 1973. 3. фиг. васпитањем, утицањем, пост&пком и сл. учврстити, укоренити у некоме нешто, учинити да добро упамти (нпр. какву мисао, својстео и др.). — Осјећај набожности . . . јој је у младости усадила њезина мајка. Том. Лудаку је требало усадити у свест идеју о убиству. Пол. 1957. ~ се 1.ући,увућисе,укопапгисеу нешто. — Усадила се у кал>аче. Каш. Човјек . . . усадио се у млад кукуруз, гледа некуда. Сиј. 2. наместити се, сместити се. — Тај цвикер . . . се усади на крупан нос госпа Ноли. Сек. фиг. На лицу младића . . . усадила се . . . старачка проживљеност. Сим. 3. фиг. учврстити се у некоме, уврежити се, остати у сећању (о мислима, осећањима и др.). — У дјечаку се усадила нека наклоност према старини. Шкреб. Онај загрљај . . . дубоко јој се усадио у памет. Кум. усадник м предмет који служи као лежиште,у који се усађује нешто. — Усадник је шупљи цилиндар . . . у њега [се] наврће задњак цијеви. Стр. усађивати (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према усадити (се). усаламурити, -им сврш. ставити у саламуру, усолити за зимницу. — [Рибу] чувају . . . калају је и суше . . . усаламуре је. Батут. усалити се, -им се сврш. добити наслаге сала; угојити се. — фиг. Одскочиће дебело усаљено летње сунце. Чипл. усаловљен, -а, -о в. усаљен. — Ситничар рече масно подригујући и пиштећи кроз све отворе свога усаловљена тијела. Донч. усаљен, -а, -о сав у салу, мастан. — фиг. усамити се, усамим се сврш. издвојитисе од других, остати сам. — Затворили смо се, усамили и потпуно предали нашем првом

великом болу. Ћос. Б. Беше се усамио и живео је за себе. Јевт. усамљен, -а, -о а. издвојен од других, сам. — [Жандару] западе за око усамљена светлост једне свеће. Чипл. Зими је исто био необично усамљен. Креш. б. који је без друштва, који живи сам избегаеајући друштво. — У великом сам граду, а ипак усамљен. Ред. усамљбник, -ика м 1. онај који је усамљен, без друштва, који жиеи сам клонећи се људи и друштва. — Нико живи да разговори растуженог усамљеника. Шапч. Ретко отвара пошту која му стиже, и остаје усамљеник. НИН 1973. 2. онај који се повукао у самоћу, испосник. — Онај усамљеник планински. Речи су му мелем, молитва му је спасење. Јакш. Ђ. усамљ&ница ж женска особа усамљеник. — Називао их [је] »миле моје усамљенице«. Скерл. усамљ&ннчки, -а, -б који се односи на усамљенике. — Кир Герас поче осећати сву страхоту свога усамљеничког и самачког живота. Срем. усамљепнштво с усамљенички начин живота, повученост, издвојеност од других. — Рачунао је да ће . . . време свог добровољног усамљеништва провести у медитацији. НК 1946. Шта је друго значило његово презриво усамљеништво. Дав. усамљено прил. на усамљен начин, без других, одвојено. — Прекида службу и отада живи усамљено у Швицарској. Ант. 1. Дуго је она тако усамљено шетала. Јакш. Ђ. усамљенбст, -ости ж особина, стање онога који је усамљен, који живи сам за себе, издвојеност, самоћа. — Замислих [Анино] . . . вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она никога не разуме. Лаз. Л. Сви осуђеници издржавали су целокупну казну у потпуној усамљености. Б 1958. усамљнвати се, -амљујем се несврш. и уч. према усамити се. усањати, усањам сврш. доживети у сну, уснити. — Постарај се да нешто добро усањаш. Лал. Кад је најзад легао у појату, усањао је да )е Ускрс и да се . . . пред цр«вом туцају шареним јајима. Ћоп. УСАОЈ скраћ. Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије. усахлост, -ости ж особина онога што је усахло, суео. — фиг. Узме [за предмет прибави. Михиз. усахнути, усахнем сврш. 1. остати без воде, изгубити воду (о реци и сл.), пресушити. —

УСАХЊИВАТИ — УСВРДЛАТИ СЕ Фрушкогорски потоци . . . час набујају, час усахну. Петр. В. Око Петрова-дне . . . баре усахну. Нен. Љ. фиг. Усахну један од најблаготворнијих врутака љепоте. Матош. 2. увенути, сасушити се. — Ваше цвијеће неће усахнути у ђардину. Шимун. фиг. Од тешке лакомости и . . . ненависти и тијело му се осушило и душа усахла. Јурк. 3. фиг. изгубитиједрину ,смежурати се, спарушати се. — То је лице сасвим старачко, усахло и пуно ситних бора. Пав. Лица им усахла, а коса проређена. Јак. 4. фиг. нестати; одумрети. — На лицу усахну онај вјечни слатки осмијех. Шант. Свака грађанска кућа наша или усахне, или се одроди. Петр. В. усахњивати, -ахњујем несврш. иуч. према усахнути. усачмити се, усачми се сврш. постати као сачма (нпр. грожђе). Вук Рј. усвајати, усвајам несврш. и уч. према усвојити. у свбтлети,-лим, иј ек. усви ј етљети, сврш. засијати, зажагрити (очима). — Не сећа се сад како је усветлио очима кад сам га уверио да Живан нема његове квите. Глиш. Дјечак срећно усвијетли очима. Ћоп. ~ се постати светао. усв^тдити, усветлим, ијек. усвијетлити, сврш. учинити светлим. Прав. усветоватп, -тујем, ијек. усвјетовати, сврш. заст. в. усаветовати. — Није га могла усветовати ни мајка, ни отац ни школа. Рј. А. ~ се в. усаветовати се. — [Вук] се лијепо усавршио и на боље усвјетовао . . . у познању језика. Јаг. уСвиј^стити се, усвијестим се (ијек.) сврш. покр. постати свестан, уразумити се', исп. освестити се (б). — Побожном руком прикупљајте старе успомене да се малко усвијестите. Павл. усвиј^тлити, усвијетлим, ек. усветлити. усвиј^тљети (се), -тлим (се), ек. усветлети (се). усвињити, усвињим сврш. упрљати као свиња, укаљати. Р-К Реч.; Деан. Рј. ~ се повр. Р-К Реч. усвиран, -а, -о добро увежбан у заједничком свирању, складан, сложан. — [Приказана је] изванредна хомогеност звука и скупина усвираног ансамбла. Пол. 1959. усвјесно прил. (ијек.) у свести, јасно, знано. — Ја сам мајка! Нека ти то буде усвјесно! Кол. усвјсстан, -сна, -сно (ијек.) јасан, разложаи. — Могао би ме натјерати да му . . .

573

усв)есним критичким поступком утувим у главу колико је у њима несмисла. Шим. С усвјетлан, -а, -о (ијек.) доведен до сјаја, сјајан, блештав. — Желим имати тај ормар. Најбоље што има дрво орахово, споља лијепо на смеђе усвјетлано. Јурк. Влажило му се усвјетлано око сузом ужитка. Коз. Ј. усвјетовати (се), -тујем (се), ек. усветовати (се). усвјешћивати (се), -ешћујем (се) (ијек.) несврш. в. освешћивати (се). усвођен, -а, -о који има свод, засвођен. — [Кола] излетеше кроз велике усвођене вратнице. Ранк. усвојеник, -ика м онај кога су туђи људи усвојили, прихватили као своје дете. — Уз њихову породицу се накупила многобројна гомила . . . штићеникаипослуге,усвојеника. Андр. И. Треба утврдити да ли је усвојење корисно за усвојеника. ВУС 1973. усво}еница ж жемска особа усвојеник. — Мала усвојеница обори главу па се смешила. Дов. усвој^н>е с правни акт, којим се између усвојиоца и усвојеника заснива однос сличан односу родитеља и деце, посињење, адопција. усвбјив, -а, -о који се може усвојити, прихватљив. Прав. усвбјилац, -иоца и усвбјитељ м онај који усваја туђе дете. —"Усвојилац мора бити старији од усвојеног детета. Б 1960. Тврдимо да је давање дјеце усвојитељидеа најбољи излаз. ВУС 1973. усвДјитв, усвојим сврш. 1. прихватити, примити, одобрити. — Савезно извршно веће усвојило је нацрт закона. Пол. 1957. Пленум је једногласно усвојио одлуку о верификацији чланова Партије. Вј. 1957. 2. схватити, научити. — Деца су добро усвојила оно што им је казивано. Ранк. Натјецател>и . . . су већ усвојили технику игре.' Одб. 3. узети туђе дете под своје, посвојити. Причало се . . . како је госпа Нола усвојила Тотицу Паулу. Сек. Био је науман да усвоји једно дете из женске лозе Обреновића. Јов. С. усврдлати, -ам сврш. 1. увртети сврдлом, ушрафити. — Само јеудовратакусврдлана ова глупа кружница мједеног електричног звонцета. Бат. 2. фиг. усадити, утувити (мисао, идеју). — Тако рачунају и они сељаци, не можеш нм усврдлати друго. Пае. ~ се 1. урити се, продрети у што попут сврдла, увртети се. — фиг. Усврдла му се Рашула погледом у очи. Цес. А. 2. фиг. усадити се,уврежити (о мисли, идеји и сл.~). — Младену се усврдла у мозак како они [четници] и самп увиђају да му не могу ништа. Вуков.

574

УСВУДУЖ — УСЕКА

усвудуж прил. и предл. покр. по целој ус^делиштво, ијек. ус&дјелВштво, с дужини; уздуж. — Сјене њихове пруЖиле стање уседелице. — Од њеног уседелиштва се усвудуж читавог сокака. Ивак. . . . направљена [је] већ и карикатура. Пол. 1970. усвушир прил. покр. по целој ширини. — Послије веома обилне вечере распрео се ус4детн се,-дим се, ијек. усј&дјети се и разговор усвушир уз ватрено винце. Ивак. усј&дити се, сврш. 1. наседетисе, дуго остати усебан, -бна, -бно покр. посебан, нарочит. седећи на истом месту; засести. — Он се — Чини се . . . као да [она] и нема усебних тако усједио и окаменио у овој топлини, тако да му се није дало покренути. Куш. Дијете, доживљаја. Баз. пошто се усједи, почело [би] да се врти. Сиј. усебДна ж заст. садржај. — Имаде у фиг. Руководећи службеници . . . су се новијој лирици талијанској пјесник који не »уседели« на руководилачким столицама. позна традиције ни у усебини ни у облику. Пол. 1959. 2. уленити се. — Мађарица код В 1885. Истресавши из ње [врећице] . . . свог . . . старог господара уседела се. Сек. усебину, нађе на дну некакав смотак писама. ус&длати, -ам сврш. оседлати чврсто Ков. А. усебице прил. свакодневно, из дана у дан. притегнувши, стегнувши седло. — Три седлана јако уседлаше, одбјегоше гором и планиусебичити, -им сврш. учинити да се ном. НП Вук. нешто сваки дан употребљавЛ, уобичајити, уседмеро и уседморо прил. по седам радити -нешпго усебице; исп. себица1. Вук Рјш заједно. Прав. усев и усев, ијек. усјев и усјев, м 1. уседмбстручити, -им сврш. увећати, оно штоје посејано и изникло (об. житпарице); засејано поље. — Жито и сви усеви успевају умножити седам пута. — Шест година касдивно. Дом. Једна жена, на неком усјеву, није поновио је покушај — опет без успеха пита нас матерински јесмо ли гладни. Ђон. — али је број гласова безмало уседмостру2. семе за сејање: озими ~ . — Имао је хране чио. Пол. 1973. уседнути,-нем, ијек. усједнути, сврш. довол>но за сву породицу и усев. Вес. в. усести. Рј. А. усеван, -вна, -вно, ијек. усјеван који се усејавати, -ејава.ч, ијек. усијавати неодноси на усев. Рј. А. усед, ијек. усјед, м 1. улегнуће на планин- сврш. и уч. према усејати. усејати, -јем, ијек. усијати, сврш. засеском билу, планински превој. — Погинеш ли . . . у пољу или кроз дубоки планински усед, јати, посејати. — Добро је било што су ипак нешто . . . и пре јесењих киша усејали. часа истог нека ме казни грома бог. Макс. Ђур. Јошко баш прољетос био усијао један 2. бол у крспгима. Рј. А. комад дјетелине. Берт. фиг. Густо усејанс усбдати, уседам и уседати, -ам, ијек. [куће] . . . лети се од шуме нису могле саусј^дати и усједати несврш. и уч. према гледати. Пол. 1957. усеспги. усек и усек, ијек. усјек и усјек, м 1. уседба, ијек. усједба, ж покр. усев, летиусечено место, засек у брду, падини терена на. Вук Рј. (ради постављања пруге, пута и сл.). — Било усбделац, -елца, ијек. усидјелац, м човек, је потребно ископати много усека, подићи обично старији, којије остао неожењен, стари бројне насипе. Б 1958. Нарочито су познате момак. — Ми смо ту политичка партија, а не личке зиме с дебелим наносима који . . . старе фрајле и . . . уседелци. Дав. потпуно затрпају цесте, жељезничке пруге и усјеке . . . на висоравни изнад Зрмање усјеци усбделица, ијек. усидјелица, (некњиж. су чак и наткривени да их снијег не затрпа. ијек. усјбделица; дијал. ијек. усАђелица) ж девојка, обично старија, којаје остала неудата. ВУС 1973. 2. узан пролаз, теснац између два — Претурила ситридесету, ајошсе китиш, брда,двеузвишице, кланац(Т). — [Турци] поседоше десну и леву страну тамошњег усека матора уседелицо! Уск. Ријетко је ту која кроз који пролази кумановски друм. Лаз. Л. дочекала двадесетпету и усједелица није Морали су [Немци] застати пред једним никако било. Радул. Ја нећу да будеш усиусеком. Дед. В. 3. узани појас земљишта, ђелицом. Шен. простор између нечега. — Прва батерија . . . ус^деличин, -а, -о, ијек. усидјеличин је дејствовала од усека између усамл>ене који припада уседелиџи. цркве и Раковца. Лаз. М. ус^делички, -а, -о, ијек. усидјелички усека 1 ж усек. — У једнај природној (дијал. ијек. усиђелички) који се односи на усеци у камену петнаестак лешева. Дед. В. уседелице. — Са извесном уседеличком насла2 дом . . . препричавају разне . . . баналне усека , ијек. усјека, ж бот. покр. в. г приче. Пол. 1950. Неодређена ганутост затруд . — Тражи огњило, крем, усјеку. Љуб. струји јој сувим, уседеличким телом. Поп. Ј.

УСЕКАЊЕ — УСЕЋИ СЕ усбкање с гл. им. од усекати се: ~ носа, — свеће. Вук Рј.; Деан. Рј. 1 ус^кати се , усечем се несврш. в. усекњивати се. Вук Рј. усбкати се% усечем се (некњиж. усекам се) несврш. покр. мешати се. — И ми остали се по који пут усекамо у разговор. Ђон. усекач, -ача м маказе за подсецање фитиља свеће. — Маши се за усекач, отвори га • и усекну свећу те боље засветли. БК 1906. усекивати (се), -бкујем (се) несврш. иуч. према усекнути (се). усеклина, ијек. усјеклина, ж усек; јарак који издубе водена бујица, еододерина. — Прљаве кућице пењу се уз суха пјесковита брда . . . а веза нису путови или цесте, него јарци и усјеклине од бујица. ВУС 1973. усбкнути, усекнем сврш. 1. (кога) убрисати нос коме: — дете. Р-К Реч.; Деан. Рј. 2. одсећи фитиљ свеће (да боље светли). — Дон Ђузепе . . . усекне свијеће. Франг. Ус^кну фитиљ који себио расцветао. Шапч. 3. фиг. пресећи, прекинути> зауставити кога у говору, ућуткати. — Такве је газда Таса умео добро усекнути за ту њихову грдњу. Срем. Чим би он стао тако да развезе . . . Одмах да га усекнете. Вин. ~ се обрисати нос шмрчући. — Усекну се и обриса бркове. Јакш. Ђ. Пуковник се гласно усекнуо. Јонке. усекњ&вање с гл. им. од усекњивати (се). усекњивати (се), -^књујем (се) несврш. и уч. према усекнути (се). Усековапије и Усековаше, ијек. Усјекованије и Усјековање, с цркв. православни празник {11. IX) на дан одсецања глаее св. Јована Крститеља.

575

усељавати (се), -ељавам (се) несврш. и уч. према уселити (се). усељ^ник, -ика м човек који се уселио, доселио. Вук Рј. усељ^нички, -а, -б који се односи на усељенике: ~ пасош, ~ становништво. усељбње с досељење, долазак у нови стан, у ново пребшалиште. усбљив, -а, -о у који се може уселити, који може примити станаре {рбично о стану, кући). — Такви станови у правилу нису усел>иви. Вј. 1960. Усељиву породичну кућу . . . продајем хитно. Б 1957. усемепити се, -и се, ијек. усјеменити се, сврш. отићи у семе, у прораст (нпр. лук, салата). Рј. А. усеме&авати се, -&њава се и усеме&ивати се, -бњује се, ијек. усјемењавати се и усјемењивати се несврш. и уч. према усеменити се. усести, уседнем и уседем, ијек. усјести, сврш. 1. узјахати, појахати. — Пандури већ беху усели на коње. Ранк. Усједе ђогина. НП Вук. 2. посадити се, сести. — Кола се окренуше и капетан уседе. Глиш. Велика[је] грјехота усјести у домаћинску столицу под туђим шљеменом. Вуков. фиг. упасти, улегнути се. — Кровињаре . . . усјеле у земљу под покровом снијега. Ж 1955. ~ се 1. в. уседети се. Р-К Реч. 2. остати уседелица (о дееојци). Деан. Рј. усетитн се, -им се, ијек. усјетити се, сврш. сетити се. — Сву господу зови на вечеру, а не зови Дуке Сенковића, 'оће л' га се снаја усетити. НП Вук.

усећи, -ечем, ијек. усјећиЈ сврш. 1. урезати, прокопати, издупсти (бразду, канал и сл.). — Алувијални слојеви, у које су Драва и Мура усекле своја корита, познати су од ус^котина, ијек. усјекотина, ж место којеје засечено; посекотина на телу, бразготи- давних времена као златоносни. Ђорђ. Танка усјечена трака [сухог ријечног корита] прона. — Руке су му биле већ потпуно замрљане миче пољем и одједном нестаје на мјесту крвљу: црне, дубоке усекотине видеде су обрубљеном громадама камења. Вј. 1973. се више зглавкова. Ћос. Б. 2. а. одрезати, одсећи. — Усијече једну лисуселлпа, ијек. усјелина, ж стрмен, стр- нату грану. Мил. В. Усјекао бадњаке у високој планини. Ћип. б. нарезати, насећи. мина. — Од истока сунца са великих усје— Боји се да ко не види шта он то сијече и лина . . . завило се поље. Павл. колико је усјекао. Ћоп. 3. фиг. живописно ус^лити, уселим сврш. 1. (кога) довести оцртати, осликати. — Они му усјекоше у ново пребиеалиште, настанити. Р-К Реч. предоџбе велике епопеје. КР 1924. 4. покр. 2. фиг. унети, усадшпи. — [Немезис] у женодмерити, одредити, прописати. — Не смиска срца редом усели опаку мржњу. Ил. јемо ми . . . ломити што су мудрији . . . усјекИзр. ~ себи у г л а в у замислипш, ли и установили. Љуб. утувити, запамтити. ~ се 1. урезати се, засећи се. — Боре су ~ се 1. настанити се, доселити се. — му се усјекле у лице. Козарч. фиг. На Ко год се уселио, морао се што пре оданде њиховим лицима усјекла се дубока озиселити. Срем. 2. фиг. увући се (у душу, у сећање и сл.). — Кад се то уселио страх у биљност. Кал. 2. забити се, зарити се; уронити. — Сјекира се . . . дубоко усијече у његову душу? Ћос. Д. храстова врата. Шов. Насеље . . . се усекло усељавање с гл. им. од усељавати (се). међу високе хридине. Пол. 1957. фиг. Мој-

576

УСЕЦАТИ (СЕ) — УСИЉЕНОСТ

крајње напетости, узбуђења. — Хистерични Женски гласови . . . [усијавају] и иначе Изр. усекло му се у памет (душу, усијану атмосферу. Моск. Изр. ~ очима нетремице гледати (рбичсрце и сп.~)добропамти,неможедазаборави. но са жудњом, љубављу у некога), ужагрити. ус&цати (се), усецбм (се), иј ек. усиј ецати ~ се 1. постати усијан,ужарен. — Гвож(се) несврш. и уч. према усећи (се). ђе се тамноцрвено, бело усијало. Р-К Реч. усец(к)ати (се), -ам (се), ијек. усјец(к)а- 2. постати врућ, врео. 3. добитисјај ,светлети; ти (се), сврш. у дем. значењу: усећи(се). Рј. А. цаклити се. — Очи им уси)ане. Мат. 4. усигурно прил. сигурно, поуздано, нафиг. доспети до велике напетости, раздрасигурно. — Ја не бих могао мирно умријети жености. кад не бих усигурно знао да ће остати довољИзр. усијана г л а в а в. уз глава(изр.). но мушких глава да . . . [имање] обрађује. усијати, -јем, ек. усејати. Шуб. усијецати (се), усијецам (се), ек. усеусидје-, ек. уседе-. цати (се). усидравање с гл. им. од усидравати (се). уснлан, -лна, -лно \;усиљен, извештачен. усидравати (се), -идравам (се) несврш. — И усЈшни смијех . . . и неугода и поруга и уч. према усидрити (се). . . . пробију као капље зноја. Божић. 2. усидрити, -им сврш. спустити сидро на силан, јак. — А зборе да су усилни? Ћип. морско или речно дно да се брод држи на усилити, -им сврш. 1. напрегнути^ приместу, укотвити (брод и сл.). — Наредио је купити (снагу). — Новица усилио снагу, да брод . . . усидри . . . на пет стотина мезатрка се скока јуначкога. Март. 2. настотара од обале. Јак. фиг. [Јосо] усидри своју јати на чему, инсистирати. — Ви пристајете! крупну тјелесину на тратини. Кал. — усили Фран. Драж. — се бацити сидро, укотвити се. — ~ се 1. учинити преко воље, примораеајуСледећег дана тринаест ратних бродова се ћисебена што. — [Коломба] се усили да се усидрило у једној тајванској луци. НИН насмеши. Грол. 2. употребити све снаге за 1971. нешто, упети се, напрегнути се. — Мој се отац био усилио и још томе узајмио од ус&ђелица в. уседелица. Исака. . .410форинтипакупиодаровеАнђи. усбђелички в. уседелички. Ат. 3. добити у снази, интензитету. — усијавати 1 (се),усијавам(се)иесв/>ш. иуч. Усилило се сунце, разбуктала се божја према усијати (се). буктиња. Рад. Д. 4. савладати се, суздржати усијавати2, -ијавам, ек. усејавати. се снагом своје воље. — Онда се усили и немој усијанбст, -ости ж стсСње, особина онога му ништа пребацивати. М 1867. Усилисмо се па не дасмо маха болу. Шапч. што је усијано. — У мозгу као да је нека усилно прил. усиљено. — Видите ли? усијаност. Ђур. — рече Пера . . . усилно. Божић. Крђо се >усијање с усијаност, стање усијаности; зажареност. — Унутрашња политичка нап- усилно насмијеши. И. регнутост достигла је необично висок степен усиловати (се), -лујем (се) сврш. в. усијања. Пол. 1973. усилити (се). Деан. Рј. Изр. бело ~ највиша тачка загревања усиљавање с гл. им. од усиљавати (се). (кад изгледа даје сјај бео); фиг. крајња граница (напетости, узбуђења и сл.). — Он је војник усиљавати (се), -иљавам (се) несврш. и уверења, свести доведене до белог усијања уч. према усилити (се). страсти. Дав. Била би то само једна од многих усиљен,-а,-о 1. трп. прид. одусилити(се). медитеранских причица . . . у којима страсти 2. наметнут, учињен против воље, силом. 3. дођу до белог усијања. Пол. 1958. неприродан, изеештачен. — Добија се утисак усговене духовитости. Глиг. Пјесме су . . . усАјати, -ам (трп. прид. усијан) сврш. 1. не само хладне него некако и усиљене. загревањем, жарењем учинити да се нешто БВ 1909. си]а, довести до усијаности (рбична о металима), зажарити. — Наши људи . . . мучени Изр. усид.ени марш војн. хбрзани, су . . . уси)аним гвожђем. Јов. С. Град [је] форсирани марш. био затрпан уси)аном лавом. Вј. 1960. 2. усиљено прил. на усиљен начин; невољно; доспетиу сгпањејаке загреЈаности, врућине. — извештачено. — Официр се окрену и усиЊегово усијано чело расхладила је . . . вољено се наклони. Креш. Она одговори усидицом. Шант. Асфалт [је] усијан од сунца и жеге. Бар. 3. трљањем, чишћењем, глачаљем љено природним и веселим гласом. Јов. Ј. у чинити да нешто добиЈе сјаЈ, да се сјаји. — усиљенсст, -ости ж оеобина, стање онога Он је усијао ципеле. Ред. 4. фиг. довести <)о што је усиљено, неприродиост, извештачесије . . . Цес. А.

се

усијече

у њега погледом.

УСИНИТИ — УСЈАКТЕТИ ност. — Осећа се у њима [романима] нека . . . усиљеност. Прод. усинити, усиним сврш. узети под своје мушко дете, посинити, адоптирати. — Он усини свога братанца. Јакш. Ђ. Ја сам му отац, ал' њега је Марко усинио. Вес. усиновљавати, -овљавам несврш. и уч. према усинити. усињ&ник, -ика м онај когаје неко усинио. — [Људи] посињују мушко дете . . . Такво се дете зове . . . усињеник. Ђорђ. усипање с гл. им. од усипати. усипатн, -ам и -пљем несврш. и уч. према усути. усирак, -ирка м грудвица згрушане креи која се ствара у артерији, згрушак, тромб. Бен. Рј. усирити, -им сврш. стављањем у млеко киселог сока из сиришта или сиревине учинити дасе млеко претвориу сир. — Ко у селу умије љепше усирити сир? Лоп. ~ се 1. прогрушати се, укварити се; претворити се у сир (о млеку). 2. згрушати се (р крви). — По уснама се била згуснула и усирила [крв]. Вас. Само се једна капл>ица крви сруни и усири. Божић.

577

цилиндар. Физ. 3. Један крај усисне цеви стави се у усисни отвор. Пол. 1957. уситнити, -им сврш. 1. променити, разменити у ситно (новац, новчаницу); свести, изделити, исцепкати на мале, ситне делове, јединице, целине: уситњен посед. — Тај добивени новац још истога дана уситни. Скерл. Земл>а за обраду уситњена је, а систем обрађивања остао је примитиван. ВУС 1970. 2. смањити, скупити (о очима). — Уситни очи као чиодице. Божић. 3. радити, чинити нешто изводећи мање, краће, брже и сл. покрете него што је уобичајено. — Само је уситнила кораке. Ивак. Он уситни са хркањем. Вгш. 4. падати у ситним капима, пахуљицама (о снегу, киши). — Пахуљице уситниле, загустиле. Гор. Слушао кишу која после пљуска уситнила. Рад. Д. 5. говорити, танким, испрекпданим гласом. — Нећу, нећу, баш нећу, — уситни она гласом. Маш. Није то за мене . . . једнако уситнио: »Не могу . ..« Сиј. •—' се постати иситњен, измреити се, издробити се. — Земља се преко зиме изложила утицају мраза и тако се што боље уситнила. Тод. уснтно прил. ситно, у малим деловима. Деан. Рј. усАрћетити се, -и се сврш. претворити уситњавати (се), -итњавам (се) = уситсе у сирће; укиселити се. — У бухљивим бачњивати (се) несврш. и уч. према уситнити вама одмах се вино поквариЈ па се усирћети. Ћор. уситњеност, -ости ж -својство, стање усисавање с гл. им. од усисавати. онога штоје уситњено. — Уситњеност привредних организација . . . неповољно се одусисавати, -исавам несврш. и уч. према разила на . . . реализацију многих . . . подуусисати. хвата. Пол. 1959. уснсавач, -ача м техн. = усисач и усисиуситњивати (се), -итњујем (се) несврш. вач апарат који увлачећи у себе прашину служи за чишћење станова, намештаја, књига = уситњавати (се). усићено прил. наусићен начин,јогунасто. и сл. од прашине. — Стројеви за прање и — Ја се, усићено али и радознало, прибијао суше^е рубља и усисавач могу користити уз кућу. Петр. Б. домаћинства уз врло ниске цијене. Вј. 1957. усићити се, усићим се сврш. покр. тврусисати, усишем и усисам сврш. физ. доглаво остати при сеом, узјогунити се, уинасисањем, упијањем, увлачењем (ваздуха, течтити се. — Дође му таки па се усићи, не ности и сл.) унети, увући у себе; апсорбоеати. — Усишући нуним плућима оштри ваздух, знаш ни зашто и ни крошто. Срем. Сам га је властелин одговарао, но момак се тврдопен.у се [морнари]. Дов. фиг. Шид>ак је главо усићио. Бен. усисао нстоимени електрицитет са стаклеусјајити, -им сврш. 1. учинити да нешто ног штапа. Физ. 2. [Човјек] је с религијом добије сјај. — Кора тог дрвета усјајена је усисао страх од сабласних бића. Новак. Изр. — с мајчиним млеком примити, леђима многих генерација које су дангубиле пред некадашњим »Руским царем« . . . преприхватити што од рођења (обично какву мештајући се са ноге на ногу. НИН 1971. особину). 2. засијати као у ватри, ужагрити (о очима). усАсач и усисбвач, -ача м техн. — — Очима усјаји, као да га је сунашце огриусисавач. — Кад се укључи усисивач, сва јало. Ћоп. прашина из црева биће издувана. Пол. 1957. усјактети, -тим, ијек. усјактјети, сврш. усисаи, -а, -о техн. који служи за увла- усијати, ужагрити (рчима, зеницама). — чење, усисивање (тгчности, ваздуха и др.). — Нова поколења дочекиваће раширених Кад се отвори уснсни вентил, омогућује се руку, усјактелих зеница и раздрагана срца улазак смеше запаљивог гаса и ваздуха у нова . . . пролећа. Прод. . •? - ;.„ 37 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

578

УСЈАКТЕТИ СЕ — УСКЛИЧНИК

~ се усијати се. — Од рана јутра навалс ~ се уз. повр. међусобно се довести у на свакојака јела . . . мора да им се усјакте склад, сложити се. — Све снаге имале су да вратови. Рад. Д. се ускладе за напредак листа. Ћос. Б. Претходит ће томе дуго и напорно израђивање усјактјети (се), -ктим (се), ек. усјактеи изгласавање нових закона да би се радни ти (се). секториускладилисазаједницом. ВУС 1971. усје-, ек. усе-. ускдадишт4вати,-иштавам = ускладишускајати се, -ем се сврш. покајати се. — Боже дај да се од нас двојице нико не тивати несврш. и уч. према ускладиштити. ускладиштбње с смештање (робе) у ускаје. Љуб. складиште. ускакање с гл. им. од ускакати. ускладиштнвати, -иштујем несврш. = ускакати, ускачем несврш. и уч. према ускладиштавати. ускочити. ускладиштити, -им сврш. сместити ускакивање с гл. им. од ускакивати. (робу, ствари} у складиште, у магацин. — ускакнвати, -акујем несврш. иуч. према Ускладиштено је око 400 различитих моускочити. тоцикла. Пол. 1958. Ускладиштио је велике количине живежних намирница и муниције. ускинути, -нем сврш. покр. откинути. — Имао сам злаћану јабуку, па су ми је Вј. 1972. фиг. Сада се јавља проблем. Тело може ускладиштити храну, али не може браћа ускинула. НПХ. ускладиштити кисеоник. Пол. 1972. ускипелбст, -ости, ијек. ускипјелбст, ж особина, стање онога што је ускипело. — ускладљив, -а, -о који се може доеести у Не могу да победим борбу својих осећања, склад, у сагласност (с нечим). — Бојажљива ову ускипелост сањалице. Јевт. и ускладљива критика је соп!:гас11с1ш ш афес1о. Шим. С. ускипети, -пим, ијек. ускипјети, сврш. I. почети кипети. — Није могло да ускипи, усклађен, -а, -о усаглашен, складан, једва је мало узаврело. Бен. 2. фиг. а. разхармоничан. — Вријеме је текло својим љутити се, ражестити се, планути. — Учи- усклађеним током. Козарч. тел> ускипе па рече. Глиги. Он сав узрујан и усклађеност, -ости ж особина, стање увријеђен ускипи. Мул. 6. (осветом) испуонога што је усклађено, усаглашеност, харнити се неодољивом тежњом, жеђу (за осве- моничност. — Веслач стиче ону толико том). — Али народ . . . ускипи осветом. потребиту усклађеност кретњи. Весл. Вук. в. узбунити се, узбуркати се (о осећањиусклађивање с гл. им. од усклађивати ма, страстима). — И нешто ускипе у њему. Он плану. Вес. Ускипјела је изновице сва усклађивати (се), -ађујем (се) несврш. и страст у мени. Коз. Ј. уч. према ускладити (се). ускипјелост, -ости, ек. ускипелост. усклађ&вач, -ача м онај који доводи у ускипјети, -пим, ек. ускипети. склад, усаглашава нешто. — Режисери . . . уск&птети, -птим, ијек. ускиптјети, [су] усклађивачи напора свих осталих мносврш. 1. почети киптети, узбуркати се, гобројних сурадника. Р 1946. узаврети. — фиг. Неки бес ускипте у њему и усклик м 1. глас, реч и сл. којом се израон скочи. Марк. М. 2. фиг. испунити се жава нагло изненађење, јако узбуђење и сл., снагом, једрином, набујати. — Девојке су сазреле и ускиптеле, скоро све удаваче. Ђур. узвик. — Придушивши једва весели усклик, нехотице рече. Војн. Крај куће у којој се ускАптјети, -птим, ек. ускиптети. сместим, чујем усклике: — Живео! Дед. В. 2. грам. в. узвик (2). ускисивати, -Лсујем несврш. и уч. према ускиснути. усклик6вати,-икујемкесв2>г«. иуч. према ускиснути, -нем сврш. 1. постати кисео, ускликнути. ускликнути, -нем сврш. ускликом израпрокиснути, покеарити се услед тога. — [Беланчевине] се издвајају из њега [млека] зити какео јако осећање, узбуђење, изненађење и сл., узвикнути. — Е! чисто ускликну кад ускисне. Батут. 2. надоћи, нарастиуслед Миона. Глиш. Ускликнуше обоје од радоврења, набујати (о тесту). — Тијесто је сти. Крањч. Стј. већ било ускисло. Бен. усклични, -а -о којим се изражава усускладити, -им (трп. прид. усклађен) сврш. довести у склад, сагласност (с нечим), клик, клицање (р речима, реченицама),узвични. — Првобитне ускличне и ономатопејичне сложити. — Црногорац . . . је како-тако речи [почињу се] преносити и на предускладио свој глас са гуслама. Андр. И. мете. Псих. Сва правила и правилници КСЈ . . . усклађени су са Статутима. Кугл. ускличник м грам. в. узвичник.

УСКЛОБУЧАТИ — УСКОЛУТАТИ усклобучати, -а сврш. 1. почети се клобучати, испунити се клобуцима (о води кад кључа, пени се). 2. фиг. снажно избити; ускомешати се. — У срцу јој усклобуча врело суза. Ћоп. Народ усклобуча. Лоп. ускључати, -а сврш. почети кључати, узаврети; узбуркапш се. — Тамни катран . . . ускључа. Ћоп. фиг. Треба . . . ускључати очевом . . . снагом. Божић. уско прил. (комп. уже и уже) 1. на узак начин, узано, тесно. — Панталоне су му уско скројене. Ред. 2. фиг. а. присно, интимно. — Ферхадија је . . . крај јеврејски и српски, уско везан заједницом трговачких интереса. Јевт. Он и господин Лешић уско су се спријатељили. Коз. Ј. б. једнострано, ограничено. — Код нас се на извоз> још увек гледа прилично уско. Пол. 1950. И други су неки историци питање поставл>али уско. Р 1946. уско- као први део сложеница значи даје уско оно што значи други део сложенице: ускоглав, ускогруд, ускотрачан. усковитлавати (се), -итлавам (се) несврш. и уч. према усковитлати (се). усковитланост, -ости ж својство онога што је усковитлано; узбурканост, узнемиреност. — [Југословенска књижевност] је у страсти, жестини, усковитланости. НИН 1959. Младеновић је . . . у свом елементу кад је у . . . усковитланости хаотичног врен>а. КН 1956. усковбтлати, -ам сврш. 1. почети ковитлати,снажно вртети у кругу,у ковитлац.— Ветар усковитла прашину. Ред. 2. фиг. узбуркати, узнемирити. — Вихор огорчења и бола све је испретурао и усковитлао у Гвоздену. Ћос. Д. — се 1. узвртети се, узврпољити се. — Хтедох да је [јуницу] прекољем, јер се усковитлала, па је место не држи. Рад. Д. Убрзо се разлегла пушчана паљба . . . а затим се све одједном усковитлало. Пол. 1972. 2. фиг. изазвати немир, узбуђење, узбуркати се, усталасати се. — Све притајене радости, жеље и наде, усковитлаше се у његово) души. Шимун. Шта би нас опет снашло ако би се усковитлале зле страсти и моралне наказности? НИН 1970.

579

ускбгруд, -а, -о и ускбгрудан, -дна, -дно 1. који има уске груди, узан грудни кош. 2. фиг. који је уских, ограничених погледа. — Постали су сувише једнострани и ускогрудни да би могли стварати већа и снажнија умјетничка дјела. Марј. М. Код стварања партизанских одреда не смије се бити ускогрудан. Тито. ускбгруд(н)ост, -ости ж својство онога којије уског грудног коша; особина онога што Је ускогрудо, ограниченост. — Због »уско_ грудости« . . . [га] не узеше у војску. Кол. То је твоја синдикална ускогрудност. Поп. Ј. ускок м (обично у мн.) 1. ист. назив за пребеглицу (обично из Босне и Херцеговине) којије, после турских освајања у 16. и 17. ст., упадао из Аустрије или Млетачке Републике у освојене области ради обрачуна с Турцима: сењски ускоци. — Што је режим [у Босни] јачи бивао . . . то је сирова раса хајдука и ускока била отпорнија. Јов. Ј. 2. фиг. онај који је пр&иао у други табор, у другу групу. — Други ускок бјеше — комесар. Мат. Где су ти те твоје егеде, господине ускоче? Шапч. 3. скок, прелаз. — Бијели би могао суставно спремати ускок коња на Ц-5, Шах 2. Успон мелодије . . . тражи поново ускок у ге-дур. Коњов. 4. ускакање. — Може се поставити ниско шибље или ограда од мотки за ускок и искок. Јах. ускокодакати се, -одачем се сврш. 1. почети кокодакати, раскокодакати се. — Ускокодакане кокоши. Гор. 2. фиг. заграјати, дићи галаму; узнемирити се. — Жене се ускокодачу. Кал. Срце му се ускокодакало. Божић. Није ми јасно што смо се толико ускокодакали око језика да ли је један или није, кад је ствар јасна. Крл. ускокбтити се, -дкотим се сврш. 1. ускокодакати се, заграјати. — Наста цика и помагање, ама све вам се . . . ускокотило. Торд. 2. шепурити се, правити се еажан. Р-К Реч. усколебаност, -ости ж особина онога што ЈВ усколебано, поколебано,узнемиреност, немир. — Већином су оточани давали дојам . . . вјечне усколебаности у ћуди. Кос.

ускол&бати, -ам сврш. 1. учинити да се нешто (рбично море) покрене, заталасати, узбуркати. — Гледам у немирну усколебану пучину. Ћип. фиг. Гром весел>а усколебао је дворану. Шен. 2. поколебати, учинити несигурним. — Његова заједл>ива примедба је само . . . усколебала људе. Ћоп. ~ се заталасати се,узбуркати се (о мору). ускдглав, -а, -о онај КОЈН има уску главу. — Море се силно усколеба и муње севају. Ил. Р-К Реч. усколутати, -ам сврш почети колутати, ускбглавбст, -ости ж својство, стање заколутати. — Избуљи зелене усколутане очи у судруга. Божић. онога који ЈС уске главе. х а, ~,

ускбгаћа м нар. презр. онај који носи уске варошке панталоне, градско одело. — То је мржња на »лацмане«, на »ускогаће«, на буржоаско друштво. Ћип. [Кад] спомену оне што носе те хаљине [европско одело], они ће кадшто рећи: »Ускогаће«. Нен. Љ.

37*

580

УСКОМЕТРАЖНИ — УСКОЧИТИ

ускомбтражни, -а, -б који се односи на уску филмску траку (рбично ширине 8 или 16 мм). — Још увек има низ задатака у погледу ширења и развијања ускометражног филма. Б 1957. ускомешанбст, -ости ж својство онога што је ускомешано. — Суседство запази неку појачану ускомешаност у мојој прегради. КН 1956. ускомбшати, -ам сврш. 1. начинити покрете у разним правцима, немирно покренути. — [Свекар] одмах ускомеша по . . . поду омршале краке. Рад. Д. 2. изазвати комешање, немир; узнемирити, узбудити. — Вест о томе убиству ускомешала је сељаке. Бар. Нисам чуо да је испјевана . . . пјесма . . . која је сав свијет ускомешала. Вел.

ускбрити, ускорим сврш. убрзати, поспешити, пожурити. — Ускори кораке и уђе у кућу. Вес. Па ваљало би и ваше венчање ускорити. Ков. А. ускоро и ускоро прил. у скором, кратком времену, убрзо. — Морамо ускоро опет на посао. Ранк. Ствар ће се ускоро на добро ријешити. Шен. ускос прил. у(с)пркос. — Не осећа се барабар с њима да им може ваљда рећи што ускос. Ад. То би баш њима ускос поотимао и у твоје руке предао. Вел. ускбсити се, ускосим се сврш. покр. узјогунити се, заинатити се. — Многима је и дуван понестао па су се зато још више ускосили. Лал. ускост, -ости ж својство, стање онога •—• с е 1. а . ужурбано се усходати у разним штојеуско. — Ускост погледа наших језичправцима, узвртети се. — Треба евакуацију них критичара прелази често у некритичност. убрзати, јер су се Немци нешто ускомешали. Бел. Осећао је ускост средине тог провинцијДед. В. Друштво дижући се ускомеша се на ског Београда. Михиз. све стране. Шен. б. бити захваћен немиром, узнемиритисе; испунитисе живошћу, акцијом. ускбстазје с уска стаза, путељак, уско— Он је тражио кавгу и Скупштина би се путица. — Иван . . . пређе мост над рибоускомешала чим би га сагледала на говорносном речицом Укрином, па ускостазјем ници. Јов. С. Одмах се . ^. град силно ускопохита навише. Пол. 1972. мешао због . . . узвраћања посјета. Шкреб. ускотрачан и ускбтрачан, -чна, -чно, Тукли смо их [облаке] са свих лансирних жел. који је уских трачница (р колосеку, рампи, а они су се били ђаволски ускомепрузи): ~ пруга. шали од снажних експлозија. Пол. 1973. 2. ускотрљати, -ам_ сврш. котрљајуНи а. узбуркати се, усталасати се. — Ох, кад ветар силан дуне, кад,се море ускомеша . . . преместити навише. Деан. Рј. ускбћа ж ускост. — Због ускоће и вода небу груне. Радич. фиг. Крв се у њему ускомешала, кад је опазио . . . у њ упрте сапетости затворске и здравље га иочело оне очи. Киш. б. фиг. смутити се, помутити остављати. Креш. се. — У ту празнину паде . . . те му се свест ускбчитн,ускочим сврш. 1.ући(у нешто) ускомеша а тама паде пред очи. Шапч. 3. скоком, скочити у што. — На углу . . . су збуњено, нервозно се понашати, збунити се, лепа кола у која је она ускочила. Јов. Ј. узврпољити се. — Непомук се ускомеша, Приђе тихо вратима, а онда их нагло отвори накашља се, осврне се око себе. Донч. и ускочи унутра. Тур. 2. побећи, пребећи (коме). Драпал се ускомеша . . . те једва једвице — Сва ће царева војска ускочити у своју прочита начелников налог. Коз. Ј. чету. Кост. Л. Ускочи са својом пешадијом к нама. Шен. 3. (за кога, за ким) нар. удати ускДнос, -а у -о који имаузак нос. — Усконоса Ана Ивановна била је нероткиња. се без сагласности родитеља и без еенчања, одбећи. — Претила је родитељима да ће Моск. Усконоси мајмуни . . . су мајмуни ускочити за циганског примаша. Петр. В. старога свијета. Финк. Она ускочи за момком па их после једва ускопавати, -бпавам несврш. и уч. према можеш да натераш да се што пре венчају. ускопати. Срем. 4. (у нешто) разг. домоћи се, доспети до ускбпати, -ам сврш. прекопати, окопати. положаја, звања и др. — Ја мислим да ћеш — Обићи ће смело све вртове. И ускопат' догодине у саветнике ускочити. Глиш. У баште. Радул. фиг. узбуркати, заталасати. организацији показати се вриједан . . . спрет* — Југовина ускопала море. Цар Е. но ускочити у главни одбор. Кол. 5. (у ускбпутица ж узак пут, стаза. — Синоћ одело, обућу и сл.) навући на себе, обући, обутиг — Свуче с муком своје бивше офисе враћамо стрмом ускопутицом. Дук. цирске кожне [чизме], ускочи у Томине ускоравање с гл. им. од ускоравати. још вруће и знојне. Дав. Сељак, кад ускочи ускоравати, -оравам несврш. и уч. према у ципеле, све ће учинити да остане у њима. ускорити. Бар. 6.умешати се,упасти(у реч,у разговор). ускорачати се, -ам се сврш. усходати се — Молим лијепо . . . — ускочио је у ријеч тамо-амо. — Немирно се ускорачао полу- Господин Пишкулић. Кол. [Илија] ускочи у тамном собом. Цар Е. патриотски разговор. Неим.

УСКОЧКИ — УСКУКУРЕКАТИ СЕ ускочки, -а, -б који се односи на ускоке: ~ песма, /—- крај. ускочкиња ж ускочница. Деан. Рј. ускочннца ж девојка која је ускочила, која је одбегла; исп. самодошла. — Ова би мс жена ускочница милом или силом смотала прије краја тједна. Креш. ускошен, -а, -о нерасположен, зловољан. — [Мара] затворила очи и шапнула ускошена. Војн. ускошено прил. нерасположено,злоеољно. — Одсјечно и ускошено завика. Цес. А. ускрата ж ускраћиеање, одузимање, одбијање, одрицање коме чега. — Извршни одбор свеиндијског конгреса закључио је да се опћа ускрата грађанског послуха понови. Обз. 1932. Тко је [димницу] ускрати или другога на ускрату позове, кривац је. Нех. ускратити, ускратим сврш. 1. престапш давати, одбити давање, не дапш. — Позивају (се) сељаци који су ускратили [агамаЈ^ трећину. Андр. И. Тко је [димницу] ускрати . . . кривац је. Нех. Банка му ускратила кредит. Бар. 2. одузети, узети, лишити чега. — Нико теби неће оно што је твоје ускратити. Михољ. Зашто би човек то ускратио себи? Р-К Реч. 3. не дозволити, забранити, ограничити. — Нема ничеса . . . што је кардинала присилило да јучер себи ускрати сваку забаву. Нех. Лекар ми је ускратио вино. Р-К Реч. ускраћ^ње с ускрата, забрана. Деан. Рј. ускраћивање с гл. им. од ускраћивати.

581

ускричати се,-чим се сврш. почети кричати, разеикати се. — Што си се ускричала? Новак. Гле, газдарице, како се . . . ускричала на ме! Ков. А. ускришавати, -ишавам несврш. и уч. према ускрисити. ускриш^ ње с ускрснуће. Ускрс м 1. цркв. хришћански празник који се светкује као дан Христова ускрснућа. — Било је то лањске године по Ускрсу. Вес. 2. (ускрс) фиг. ераћањеу живот, поновно олсивљавање, уздизање, препород. — Она велича ускрс народа српског. Скерл. Идеални мир у Блитванску [ће] значити ускрс блитванских идеала. Крл. ускрсавање с гл. им. од ускрсавати. ускрсавати, -рсавам несврш. и уч. према ускрснути. ускрсбње с ускрснуће. ускрсни, -а, -о који се односи на Ускрс, ускршњи. — Ускрсне благдане провео је код куће. Ћип. Ускрсни су празници, а ја сам се зажелела дома. Леск. Ј. ускрснути, -нем сврш. 1. устати из мртвих, оживети; повратити се у живот.— Ти си ускрснула из пепела. Баш. 2. подићи из мртвих, оживити некога, нешто. — Ускрснула га је епоха рестаурације. Р 1946. 3. поново се јавити, појавити се (у сећању, мислима и сл.). — Лик млада . . . човјека ускрсне наједанпут у мојем памћењу. Наз. ускрснуће с 1. устајање из мртвих, васкрснуће. — У њима су обрађени догађаји ускраћивати, -аћујем несврш. и уч. од Цвјетне недјеље до ускрснућа Исусова. према ускратити. Водн. 2. фиг. поновно оживљавање, препород, ускрик м покр. крик, усклик. — Тишина обнова. — Оно славно покољење . . . објавило кроз коју би се само покадшто чуо какав [је] свету ускрснуће нашег народа. Бел. ускрик човјека. Шен. У скрик рањеника смете ускрсов, -а, -о покр. ускршњи. — Шапредње страже. Том. рајте ускрсова јаја. Њег. ускрилити, ускрилим сврш. дапги крила, ускрсовати, -сујем сврш. и несврш. замах, полетп чему, развити; дићи у вис. — празновати, светковати Ускрс; проводити, фиг. Боже живи и ускрили нашу срећу провести Ускрс. — [Он] је понекад у Бечу досад јадну. Прер. Хоћу ли објесити или чак и ускрсовао. БК 1906. ускрилити свој фабулозни нос. Божић. ускршити, ускршим сврш. одломити, ~ се полетети, уздићи се у висину. — откинути: — цвет. Вук Рј. Ускрилит ће се сада лаким крилом. Шен. ускршњак м покр. обојено или шарено фиг. Ускрили му се мисао до бога. В 1885. јаје које се даје о Ускрсу. Вук Рј. ускрисивати, -ћсујем несврш. иуч. према ускрш&ача Ж (обично у атрибутској ускрисити. служби, уз именице ж. рода) она која је у вези с Ускрсом: ~ кошуља. Р-К Реч. ускрДситељ м заст. онај који васкрсава из мртвих, Исус Христос. — Као да је сам ускршљи, -а, -е који се односи на Ускрс; ускриситељ међу своје апостоле дошао. Ђал. исп. ускрсни. — Приближише [се] ускршњи празници. Ранк. То су ускршње хлаче. Прије ускрбсити, ускрисим (трп. прид. ускрисам их облачио само на Ускрс. Крањч. Стј. шен) сврш. покр. вратити у жиеот, ускрснути. — [Чудотворац је] ускрисио од мртвих ускукурбкати се, -уречем се, ијек. ускуједну дјевојчицу. Крл. фиг. Ускрисио си куријекати се, сврш. почети кукурекати, размајку нам Хрватску и извео из стољетне галамити се кукурекањем. — Пси су се узгробнице. Гал. лајали и петлови ускукурекали. Петр. В.

582

У СКУКУРИЈЕКАТИ СЕ — УСЛОВЉЕНОСТ

ускукуриј&кати се, -уријечем се, ек. ускукурекати се. ускупан, -пна, -пно скупан, групни. — Дивизије Прве армије кренуше . . . у ускупном поретку. Лаз. М. ускуцати, -ам сврш. почетијако куцати, залупати. — Ускуца јој срце од узрујаности и плахости. Ђал. услада ж заст. задовољство, наслада, ужитак. — Од те болести болују нарочито особе које се усладама предају. Батупг. Никога не беше . . . да му на болове кане балсам душевне усладе. Јакш. Ђ. усладити, усладим сврш. учшшти слатким, засладити. Деан. Рј.

ти и удовољити, шпунити (нечију молбу). •— Услиши ову молитву, о Боже! Ант.

2.

Господ и свети мученици . . . услишили су наше молитве. Ћос. Д. Молба му је услишена. Рј. А. услоббдити, -ободим сврш. в. охрабрити> осмелити. — Моје их хркање услободило па почеше говорити. Шен. Све је убрзо услободило Терезу и повратило ју к њеној властитој нарави. Коз. Ј. ~ се усудити се, осмелити се. — Услободио сам се вас данас позвати. Шен. услобођивати (се), -ођујем (се) несврш. и уч. према услободити (се). — Исприча се што се непозната . . . услобођује молити. Новак. •—• с е постати сладак, омилети, бити по услов и услов м = увјет 1. оно што вољи. — Ама ми се ракија усладила. Вукић. треба испунити, извршити, да би се нешто Услади крв се горка. Маж. Ф. остварило, оно од чега нешто зависи, погодба. услед и услед, ијек. услијед и усљеД; — Уз такве услове неће к вама доћи ниједан предл. с ген. због. — Он је услед магле бољи стручњак. Крањч. Стј. Он јој је веналетео на Немце. Дед. В. [Творница] је ровао под тим условом да му буде блиска. доспјела (услијед неких његових . . . потеза) Јанк. 2. (обично у мн.) околмости, прилике у тешкоће. Сим. [У кућици] много је некаква нужне дасе нешто оствари. — Имао је добре свијета који се усљед рата обрео ту. Чол. услове за напредовање. Андр. И. Ни воде усл^дити, уследим, ијек. услијбдити, није било. Хигијенски услови очајни. Јак. сврш. доћи, наступити, догодшпи се (после, Изр. имати у с л о в а (за нешто) гшати након нечега, као последица нечега). — Усли- могућности, испуњавати одређене захтсве, једише приповијести сићушних сеоских (за нешто). сплетака. Цар Е. После аудиције, уследили услован и услован, -вна, -вно = увјесу и ангажмани за гостовања. Пол. 1959. тан 1. који је у вези с каквим условом, који Јасан пуцањ расцијепи тишину, за њим може бити само под неким условом: ~ казна, услиједише још многи. Лал. ~ пресуда. — Јесу ли били предлози условуслијед, ек. услед. ни? Сек. Сва та лица око шега . . . [су] криминални осуђеници на условном доуслиједити, услиједим, ек. уследити. услијепо прил. (ијек.) наслепо, насумце, пусту. Крл. 2. који подразумееа, садржи извесну резерву, ограду. — Њему се замера без циља. — Чудна војска: троше муницију што у »Историји облика« није дао »историју« услијепо. Лал. Птица је одлетјела некуд већ само облике, и то под условним објашуслијепо. Пол. 1959. њењима Шлајхерове епохе. Бел. услнкати, -ам сврш. покр. насликати условити, условим сврш. = увјетовати кога, фотографисати. — Услика те за сва 1. створити услоее, могућности за иешто, времена. Ћоп. С фото-апаратом преко раомогућити, проузрокоеати, изазеати. — Екомена бјесомучно јуре да у што краћем вреномско повезивање са залеђем . . . условило мену прођу што више градова и усликају ј е процвет Трста. ОП1. Тај биј ес ј е условљен што више свјетских чуда. ВУС 1973. •—• с е повр. — Шпанија је иначе пуна њеном антипатијом спрам Маријане. Крл. 2. поставити, одредити услоее, ограничити Немаца који овамо долазе . . . да се сниме и услоеом; угоеорити, утврдити. — Пуковник усликају. Пол. 1970. услови да капетан неће повести никаквог услинити, -им сврш. умазати слинама, путника. Грол. Изгледа да је то утицало на избалавити. — Свуд ју је услинио пољупсудије који су од 89 изречених казни само цима. Донч. 18 условили. НИН 1972. услишавати, -ишавам несврш. иуч. према ~ сеуз. повр. међусобно утврдити услове услишати. (за нешто, погодити се). — Само да се условимо. Никаквих испада! Крањч. Стј. услбшати, -ам сврш. услишити. — Такву молитву Бог мора чути и услишати. условљавати (се), -бвљавам (се) несврш. Вес. Сигурно ће »мајка заштитница« услии уч. према условити (се). шати њезину прошњу. Пав. условљеиост, -ости ж = увјетованост услишити, -им и услишити, услишим стање онога што је условљено, што је зависно од^одређених услова, зависност. — То се поссврш. саслушати (молитву, молбу); саслуша-

УСЛОВНО — УСМЕРЕНОСТ

583

тиже утврђивањем социјалног значаја је- пићем. Вес. Преговарали [су] са ресторатером зичног облика и његове функционалне да нас услуже неким топлим јелом. Јак. условљености. Сгав. 1948. Пружају . . . низ б. послужити (муштерију, купца). — Разнајочигледнијих доказа о међусобној услов- гледајте прво робу, — рече продавац — љености и повезаности свега збивања на па онда дођите да вас услужим. Пол. 1958. земљи. Тућ. Слабо [смо] услужени . . . каткад и некоректно од стране продавца. Б 1957. условло и условно прил. = увјетно под условом, с резервом, с оградом; привремено. — услужно прил. на услужан начин, љуМинистри су предлагали да се потписивање базно, предусретљиво. — Механџија притрча споразума одложи . . . или да се изврши услужно. Глиш'. Услужно јој одговара један само условно. Јов. С. Примам вас условно . . . борац. ЛМС 1951. Агента му је услужно допрвогпрекршаја дисциплине. Крањч. Стј. посудно . . . шеф. ВУС 1973. условност и условнбст, -ости ж стање услужност и услужност, -ости ж осоонога шпгоје условно, условленост; околности бина оног који је услужан, љубазност, предунужне да се нешто оствари. — Условност сретљивост, сусретљиеост. — Да није ваше његова значења и гони нас да задржимо услужности, морали бисмо ноћити на путу. међународни назив. Бен. Био је принуђен Кнеж. Л. Онда се опет сјетила . . . Лукине да, у специфичним условностима концертног срдачности и услужности. Кол. подијума, делује . . . вокалним средствима. усљед, ек. услед. Пол. 1959. усмелити се, -им се, ијек. усмјелити се, услонити, услоним сврш. покр. наслосврш. усудити се, осмелити се. — Он се нити. — Уз цркву је пушку услонио. НП јучер усмелко те јој насаму пољубио руку. Вук. Лежао је услоњен уз брвна. Сиј. Леск. Ј. Усмјелише се и они голим ножицама услуга ж (дат. -зи) 1. поступак који у снијег. Ков. А. некоме доноси корист, корисмо дело, допринос, усмен, -а, -о а. исказан, изражен речима, помоћ. — [Бригада] је истовремено учинила ненаписан, нсписан. — Ристић није имао са велику услугу . . . )ер је на себе привукла руском владом никакав споразум, ни писмен главне снаге бугарске окупаторске војске. ни усмен. Јов. С. Имам усмени налог од Дед. В. Пустит ће га да умре од глади, али бригаде да се стара објеси на липу. Крл. услугу му неће одбити. Франг. 2. служење, б. који се обавља говором, који је у живој послуживапе. — Издаје се удобан стан за самца са услугом. Дом. 3. стручна {занатска, речи, који се преноси говором: ~ испит, ~ књижевност. лекарска и др.) помоћ, сервис: комуналне усмено прил. на усмен начин, говорним услуге. — Оболели не могу добити, из економских разлога, лекарске услуге. Лапч. средствима, неписано. — Везир је . . . био послао такву наредбу али усмено. Нов. О Сви су пресретни да могу искористити свему томе ја бих вам усмено приповедао. услуге механичког возила. Крањч. Стј. Нен. М. Изр. медвеђа ~ рђава помоћ, одмоћ; усменостЈ -ости ж својство оног што је бити (стајати,, наћи се) на услузи бити спреман да се помогне, учини некоме услуга. усмено, што није написано. — Прописи новога закона о штампи одступили су . . . од науслужан, -жна, -жно спреман на услугу, чела усмености и непосредности. Мј. 1926. помоћ, предусретљив, сусретљив. — Ако би нањушила да су богати, . . . била [би] љу- [Закон о кривичном поступку] заснован је на опће усвојеним принципима . . ., као што базна и услужна. Рист. Како да се не врати . . . и не почаврља . . . [с] услужном дома- су . . . принцип усмености и непосредности. Арх. 1953. ћицом? Шов. усмеравање, ијек. усмјеравање, с гл. им. Изр. у с л у ж н е д е л а т н о с т и занатске радионице или предузећа која врше раз- од усмеравапш (се). новрсне услуге. — О неком повећању усусмеравати (се), -еравам (се), ијек. лужних дјелатности нема ни говора. ВУС 1971; ~ п р е д у з е ћ е предузеће које вриш усмјеравати (се) несврш. и уч. према усмерити (се). разноврсне, обично занатске услуге; ~ телефон телефон, телефонски број на који се усмеравач, -ача, ијек. усмјеравач, м могу позвати и лица која нису у вези с влас- усмериеач. Прав. ником — претплатником телефона. усмерач, -ача, ијек. усмјерач, м усмериуслуживати, -ужујем несврш. иуч. према вач. Прав. услужити. усмереност, -ости, ијек. усмјереност, ж услужити, услужим сврш. а. понудити, својство онога што је усмерено, опредељеност, послужити(јелом, пићем), угостити. — Нико упућеност. — Богдановић указује . . . и на из куће није отишао а да га не услуже . . . . . . социјалну усмереност. ЛМС 1949. Код

584

УСМЕРИВАЧ — УСНИ

усмрдјети и усмрдјети, -дим, ек. усмрдети и усмрдети. усмртити, -им (трп. прид. усмрћен) сврш. лишити живота, убити. — Могао је он њу на незгодно место ударити, па усмртити! Вес. Питате ме . . . бих ли њега можда усмртила да није умро наравном смрћу? Кос. ~ се повр. усмрћ^ње с убиство. Рј. А. усмрћиватп (се), -рћујем (се) несврш. и уч. према усмртити (се). усна ж једна од две меснате покретне ивице уста које споља заклањају зубе (рбично код људи): горња ~ , доња ~ . — Доња му усна мало висила. Лаз. Л. Гледао [је] непомично преда се отромбољених усана. Кал. фиг. Ветар јој удара у лице и љуби је својим влажним уснама. Рист. Изр. в и с и т и на нечијим уснама нетремице гледати кот у уста (док говори); отети се с усана нехотице изрећи; развући усне насмешитисе; у г р и с т и се(ујести се) за усну тргнути се и нагло ућутати, не довршити (незгодан, неумесшан и сл.) исказ, лецнути се. уснат и уснат, -а, -о који има дебеле, снажно развијене усне. — Од осталих се медвједа знатно разликује уснати медвјед. Финк. уснатице и уснатице ж мн. бот. биљна породица Г-аМагае. уснача ж 1. зоол. а. ерста морске рибе ћ Шг(1из из истоимене породице. б. породица таквих риба БаћгМае са јаким и чврстим зубима којима дробе љуштуре пуусмрадити, -им сврш. усмрдети. жеваи шкољки. ЕЛЗ. — Врло су красних боја Р-К Реч. рибе усначе. Финк. 2. мн. бот. уснатице. — ~ се пустити смрад од себе, усмрде- Њихов је цвијет сличан отвореним устима, ти се. па их зато зовемо усначама. НЕ. уснени и уснени, -а, -о 1. који се односи усмрађнвати, -ађујем несврш. иуч. према на усне. — Поп-Ћириница брише уснене усмрадити. углове. Срем. 2. фон. који се образује на усмрдео и усмрдео, -ела, -ело, ијек. уснама (о изговору сугласника б, п, м, в, ф), усмрдио и усмрдио који заудара, шири смрад лабијалан. — Сугласнике делимо по месту (услед укварености, труљења и сл.). — Војизговора на: уснене (лабијалне). Стев. ници су с муком уклонили једну црну, усненбзубни, -а, -о фон. који се образује надувену и усмрделу лешину. Вас. додиривањем доње усне са зубима (о изговору усмрдети и усмрдети, -дим, ијек. у- сугласника в, ф). Прав. смр дјети и усмрдј ети (диј ал. усмрђети), сврш. усненонбсни, -а, -б фон. који се образује учинити да нешто смрди, да постанесмрдљиво, испунити смрадом. — Људи ће месиштем да кад се усне затеоре а ваздушна струја пропусти кроз нос (о изговору сугласника м). усмрде земљу. Ћос. Д. Прав. ~ се 1. постатисмрдљив,укварен; одати уснетина ж аугм. и пеј. одусна. Деан. Рј. смрад од себе, засмрдети. — И рибе у ријеци помријеће и ријека ће се усмрдјети. Дан. усни, -а, -б који се односи на уста: ~ фиг. Некршћу се горе усмрђеше, уједно су дупља, ~ отвор. овце и курјаци. Њег. 2. упувати се (/). усни, -а, -б в. уснени. — Задршће њезин усмрдио и усмрдио, -дјела, -ло, ек. широки врат, а усни кутови се спусте. Крањч. Стј. усмрдео и усмрдео. спознаје велику вриједност има усмјереност воље на разне предоџбе. Ант. 1. усмер&вач, -ача, ијек. усмјеривач, м 1. онај који усмерава (нешпго), одређује правац (нечему). — [Песници] не могу бити критичари критике . . . што значи ни њени усмеривачи. НИН 1959. Није се у то вријеме довољно истицало да Савез комуниста треба да буде усмјеривач. Тито. 2. уређај који претвара електричну енергију једног система у електричну енергију другог система. ЕЛЗ. усмерити, -ИМЈ ијек. усмјерити, сврш. упутити, одредити, определити у извесном правцу, к неком циљу исл. — У рату тежишна тачка нашег ударца била [је] усмерена само на непријатељске оружане снаге. Дав. Његова страсна револуционарна мисао сва [је] усмерена на проблем добра. ЛМС 1951. Усмјери кораке према тргу. Креш. ~ се усредсредити се, сконцентрисати се. — Пажња веслача мора бити усмјерена само на што бољу изведбу. Весл. усмина ж 1. средњи слој коже, поткожно везивно ткиво. — Кожу сачињавају 3 дијела . . . средњи — усмина. Н-Ч. 2. чашица цвета. Бак Реч. 3. вагина. Р-К Реч. 4. горњи део чизме који покрива листове, сара. Вук Рј. усмјелитн се, -им се, ек. усмелити се. усмјер-, ек. усмер-. усмдпити, усмолим сврш. улепити, упрљати смолом. — Добегао је на Сечу с усмољеном, поцрнелом главом. Глиш. усм&трити, усмотрим сврш. спазити, угледати. — [Виле] ће га . . . устрелити ако га усмотре. Вес.

УСНИТП — УСПАВЉИВАЊЕ уснити, -им (дијал. уснијем) сврш. 1. видети, доживети у сну, сањати. — Али сам ружно ноћас уснила. Јакш. Ђ. Уснио [је] неке гадне сне. Наз. 2. в. уснути. — Због велике студени никако се нисам могао толико загријати да усним. Чол. — се (коме, шта) причинити се; појавшпи се у сну. — Ћаћа, уснило ми се да сте јунце купили. Гор.; Вук Рј. усннца ж усна. — На усници тек поникли брци. НП Вук. Доња му усница уздрхтала. Гор. усничица ж дем. и хип. од усна и усница. — Напрћи танке своје усничице. Шапч. уснопнтп, уснопим сврш. сложити и повезати у снопове. Р-К Реч. уснулост, -ости ж стање онога који је уснуо, заспалоспг, поспаност. — Затим се умирила, пала у уснулост. Мих. Алкохол . . . у судбини његових јунака [је] као последња утеха, заборав и уснулост. Богдан. уснути, уснем сврш. 1. утонути у сан, заспати. — Ту уснух као заклан. Матош. фиг. У шој су се . . . пробудиле све уснуле . . . жеље и наде. Крањч. Стј. 2. е. уснити. — Уснем коло анђела. Уј. усбв, -ова и усов м а. лавина. — Ову појаву одроњавања снијежних маса називамо лавине (усови или плазеви). Скиј. Први пробија пртине и рве се с наносима и усовима. Вуков. б. фиг. гомила, мноштво нечега што се незадрживо креће. — Слутио је усов бомби који је падао. Поп. Ј. усова ж покр. в. усов. — Црква је изгледала за очни трен као да се на њу сваљала усова с највишег бријега. Љуб.

585

свима усопти и плане она) гњевни дрхтај. Божић. ~ се почети убрзано дисати од узбуђења, задихати се, задувати се\ исп. усопити се. —• Ускричи, усопти се и очи му закрваве.

Коз. Ј. Лугови су близу . . . но за нас усопћене, изнемогле још су далеко. Пол. 1973. успаван, -а, -о 1. трп. прид. од успавати (се). 2. фиг. несвестан, притајен, сакривен, латентан (о снази, способности и сл.~). — Интернационала је кренула успаване радничке масе. Скерл. Врши снажан деструктиванутјецај науспаване традиције сколастике. Ант. 1. Изр. у с п а в а н а савест одсуство осећања за морал; у с п а в а н и п у п о љ ц и бот. пупољци који дуго остају неразвијени. успаванка ж а. песма, обично нежног и монотоног ритма, којом се успављују деца. б. фиг. досадназабава; досадан говор. Бак. Реч. успаванко м онај који воли дуго да спава, који је успаван, занет у сан. — Мој звездознанко је баш то вече пред својим дурбином био успаванко. Богдан. успавати, успавам сврш. 1. учинити да неко заспи, уљуљкати у сан. — Дај ми дете да успавам. Вес. 2. а. ђш.умирити, смањити, утицмгти (бол и сл.). — Болове успавај моје! М-И. [Сан] није успео да успава буру њене душе. Јанк. б. учшшти неактивним, ослабити, умрттти. — Наш ум . . . је био савршено успаван системом васпитања у нижим разредима. Марк. Св. Слатким ријечима и ласком . . . је успавала опрез. Донч. ~ се 1. а. занети се у сан, заспати. — Шта се он пута успавао код свиња! Глиш. б. занети се у јутарњи сан, задоцнити са усбвити се, усовим се сврш. узјогунити устајањем. — Изјутра се успавао јер је . . . се, заинатити се. — Усовио сам се. Креш. доцне заспао. Дом. 2. фиг. бити неактиван, предати се мирном, пшхом (а често и учмалом) усолидити се, -блидим се сврш. необ. животу. — У њему се будила одређена постати солидан. — Можда би се усолидила дужност; та и онако се успавао и пустио се и сретно удала. Кос. животу на вољу. Ћип. Сав [се] предао мирусолити, усолим сврш. обилним сољењем ном породичном животу у једној успаваној (меса и сл.) заштитити од кварења: усољена паланци. Јое. С. харинга. — Муселим је наредио да се две успавкивати, -авкујсм несврш. в. успавглаве усоле. Андр. И. Љети треба усољени љиеати. — Блага музика . . . милује га и сир три-четири пута изапрати водом. ВУС успавкује лагано. Ћип. 1973. успављач, -ача м песн. уснављивач. — Еј, ти, врачу — успављачу! Петр. В. усољавање с гл. им. од усољавати. успављив, -а, -о а. који доноси сан, који усољавати, -ољавам несврш. и уч. према успављује. — Нејасне успављиве слике поусолити. чеше се ређати. Лаз. Л. С благе руке труни се на уморну душу успављиво маково цвијеусбпити се, усопим се (трп. прид. усопће. Матош. б. мед. анестетичан: ~ средљен) сврш. покр. задувати се, задихати се. — Бјеше се идући усопио. Шен. Теби се ства. Терм. 5. Изр. успављива трава бот. в. буника ваљда жури, док си се тако усопио. Ивак. (а). Сим. Реч. Црквењак уђе усопљен. Шов. усбптити, усоптим (трп. прид. усопћен) сврш. узаврети, ускувати (о гневу). — У

успављивање с гл. им. од успављивати

586

УСПАВЉИВАТИ (СЕ) — УСПЕЛОСТ

успављивати (се), -ављујем (се) несврш. и уч. према успавати (се). успављбвач, -ача м онај који успављује, који доноси сан. Р-К Реч. успављиво прил. на успављив начин, доносећи сан. успављујући, -а, -еуспављив. — Калуђер је причао лепим, успављујућим гласом. Ћос. Д. успадати (се), -ам (се) сврш. и несврш. (у значењу футура егзактног) почети падати у већој мери; падати. — Киша се јаче успадала. Бен. Ако . . . на жиг тучка успада киша за дуже доба . . . зрнца праха усишу воду и пропадну. Тод. успала ж и м онај који се лако успали, раздражи,успаљеник,успаљеница;уображена, умишљена женска особа. — Само да му буде добра жена, а не нека успала као она прошла. Прп. Ј. успалац, -алца м покр. прсш до палца на нози. Бен. Рј. успалити, успалим сврш. 1. учинити да неко падне у ватру, јако, веома узбунити, раздражити, узнемирити. — Вукашин се развикао, па успалио и децу. Ад. 2. загрејати, ударити у главу (о алкохолу). — Успалила га ракија па се распјевао кроз улицу. Пав. 3. учинити да нешто почне горети, упалити, запалити;ужећи. — Ужегла земља, успаљена врењем невидљивих гљива, обавијала се испарењима . . . киселина. Лал. ~ се пасти у ватру због неке страсти, Јако се раздражити; јако се загрејати за што; постати немиран, шсташан. — Није се више могло с њима разговарати, тако су се успалили. Бен. Говорио [је] као ђак успал>ен оним што је читао у старој историји о тираноубиству. Јое. С. Изр. у с п а л и о се као н е с л а н сир сувише је пао у ватру, преко мере се узбудио. успалост, -ости ж необ. в. успаваност. — Сумња се његова опет извлачила из своје успалости. Бег. успаљен, -а, -о 1. трп. прид. од успалити (се). 2. који је раздражен, пожудан, загрејан за нешто; уображен. — Одмах ћу тамо, одмах! — ускликне она журно, сва успаљена. Бен. Она није била нека нарочито успаљена жена. Држала је на себе. Поп. Ј. успаљ^ник, -ика муспаљен човек,успала. Р-К Реч. успаљдница ж успаљена жена, успала. — Газдиницу назваше подмигушом и успаљеницом, која није била у стању да »онаког ђувегију« жали ни неколико мјесеци. Ћор.

успаљив, -а, -о који се лако успали, раздражљив. — Утисак је да, због успаљивих латинских ситуација и темперамената, за судбину овог Британца постоји више страховања. Пол. 1971; Бен. Рј. успаљивати (се), -аљујем (се) несврш. и уч. према успалити (се). успаничен, -а, -о обузет паником, избезумљен од страха,ужаса. — Нема још увијек поузданих информација о томе тко је пуцао у успаничену масу младића. Вј. 1970. успаничено прил. у паници, у великом страху, безглаво, избезумљено. — Успаничено су [за вријеме потреса] искакали кроз прозоре. Вј. 1972. успаничити, -им сврш. учинити да некога захвати паника, изазеати панику. — Колико прекјуче све нас је успаничила вест да нема гаса. Пол. 1972. '—> се постати успаничен, захваћен паником. — Сви су се успаничили мислећи да је Наполеон пред вратима Лондона. Пол. 1972. успара Ж врелина, жега, спарина, запара {летња). — У подне, иза успаре која се дизала изнад удољице, спази . . . кров касарне. Моск. успаран, -рна, -рно и успарен, -а, -о пунуспаре, спарине, спаран, запаран. — Ваздух је успаран, пун . . . неке трептаве јаре. Јак. У оном успареном уздуху осјећа и мирише гмазове . . . крљуштице. Божић. успарина ж успара. — Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Јак. успати, успим сврш. заст. заспати. — И ту паше два витеза главна . . . па гдје паше тудје и успаше. Март. фиг. Ја сам пијевац . . . који навјешћујем зору . . . успалом народу. Срем. успатити се, -им се сврш. почети патити, трпети много. — Одмах [се] још горе успатио видећи њено пропало лице. Божић. успахнути, успахнем сврш. струјањем покренути, запахнути, залепршати што. — Лак вјетар . . . успахне модра . . . лијешћа, зашуми грање. Сиј. усп^вање, ијек. успијевање, с гл. им. од успевати. усп^вати, успевам, ијек. успиј&вати, несврш. 1. несврш. и уч. према успети. 2. давати плод, рађати (о усевима). — Жито и сви усеви успевају дивно. Дом. [У Мезопотамији] су успијевали јечам и пшеница. Пое. 1.

успелост, -ости, ијек. успјелбст, ж стање, успаљеност, -ости ж особина, стање својство онога што је успело, успешно решење. онога који ЈС успаљсн, раздраженост, пожуд- — Његова се умјетност доима унутрашњим ност. јединством, без обзира на већу или мању

УСПЕМ — УСПИЈАТИ

587

успјелост појединости. Барац. Према јачини усперица зк = усперница лева тупа и и успелости хипноза може имати више ступ- мало повијена страна раоника на плугу, брањева. Псих. ник (Зг). Вук Рј. успем през. од усути. усп&рјати се, -ам се сврш. необ. појурити, полетети. — Усперја се опет Ада успем през. од успети. према мужу. Божић. Успеније с (обично у изразу: ~ Богоусперннца и усперница ж = усперица. родице) цсл. хришћански празник (28. VIII) Вук Рј.; Деан. Рј. у спомен на дан смрти Богородице, Велика Госпојпна (Госпођа). успети,-ем, ијек. успјети, сврш. 1. имати успенити се, -им се, ијек. успјенити се, успеха, среће, добро проћи, поћи за руком. — сврш. 1. прекрити се пеном, пустити пену, И да имамо обућу, бекство би нам тешко запенити се. — Ријеке [су] успјењене. Кост. успело. Јак. Пел је на . . . задовољство . . . Д. 2. фиг. разбеснети се у говору, распалити обраника успио доказати. Креш. 2. имати се, наљутити се. — Тко подметнуо?! — успј е- времена, стићи. — Не успех ни да дрекнем од изненађења. Јевт. ни се Дотлић. Киш. успети, успнем сврш. попети, дићи увис. успбнтрати се, -ам се сврш. попети се — [Дјечака] сам . . . успео на дрво. Креш. пентрајући се, с муком (уза зид, дрвс, стрми фиг. Чуо [сам] . . . да ће га . . . успети на обронак и сл.). — Помоћу бршљана успенолтар. Љуб. траше се преко зида. Матош. Сручили се •—• се 1. попети се, дићи се уеис. — Једва у један пресушен поток . . . а онда уза стрму сам се успео уз степенице. Ком, 2. фиг. његову обалу успентрали у шикару. Чол. постићи какав положај, звање, постати нешуспенушати се, -ам се и успенушити то више. — Успела се до грофице и кнегисе, -енушим се, ијек. успјенушати се и успјенушити се, сврш. прекрити се пеном, ње. Нех. успех, ијек. успје_к, м 1. добар резултат пустити пену, запенушати се. — Гризли [су] . . . успјенушаним пјенама крви, која им је у иеком послу, спорту и сл., добар свршетак посла, подухвата. — Инструктор мора знати лоптила из уста. Цес. А. Иза [прозора] . . . да је правилан тренинг кључ успјеха. Атл. се узбуњује прљава магла као успенушено Српски устанак био је крунисан успехом. море. Јевт. фиг. Био се предао бујици Гавр. 2. шк. оцене које постиже ученик у успјенушане младости. Радул. школи. — Са првим разредом треба постићи усп^њати (се), успењем (се) сврш. успеодличан успех. Ранк. ти (се). успешан, -шна, -шно, ијек. успјешан успбње с цсл. а. рлг. узнесење на небо којијеуспео, којије постигаоуспех; који доноси после смрти (о Богородици). — [На столу] успех. — У том . . . репертоару има творевина . . . је била икона са исписаним успењем неједнако успешних. Грол. Успјешан ће бити Богородичиним. Чипл. б. (Успење) в. Уссавјет. . .акогадајеособакојајесистематски пеније. — Позове . . . госте на службу у па- радила с играчем. Кугл. рохијску цркву Успења Богородичког. успешно, ијек. успјешно, прил. са успсКрањч. Стј. хом, добро. — Помогли [су] . . . експедицији да успешно изврши своја испитивања. успео, -ла3 -ло, ијек. успио 1. рад. прид. од успети. 2. који је успео, добар, леп, добро Петр. М. нађен и погођен. — Душан Милачић . . . је успешност, -ости; ијек. успјешнбст, ж . . . објавио успелу студију о Балзаку. Ж својство онога што је успешно; каквоћа, ква1955. Упечатљиво је . . . свако успело порелитет посла. — Изјава садржи критику ђење. Т. књ. успјешности протокола. ХР 1928. успизмити се, -им се сврш. постати усперак, -ерка м (ген. мн. -ерака) а. умепгак на ногавицама. Вук Рј. б. трака, пизмен, испизмити се на кога. — Кнез [се] пруга {златна, сребрна и сл.) дуж спољашње још већма успизмио на њих. Коз. Ј. стране ногавица на панталонама (на неким успнјање с гл. им. од успијати (се). униформама), лампас. Бак. Реч. успнјати, успијам несврш. (често у израусперац, -ерца м (ген. мн. -ераца) перозима: ~ уснама, устима, усне, уста) лика шара (на оковратнику, кошуљи,јечерми). стезапш усне и при том их увлачити да би — Кошуља је од појаса . . . рубом извезена се оставио, изазвао утисак префињености; на усперце. Љуб. кокетовати. — Стадоше успијати, намештати фризуре . . . дотеривати се. Срем. Дигла усперити (се), -им (се) сврш. покр. главу, трепће, успија устима. Дом. Херувимподићи (се), усправити (се). — На глави јој ски сте појали . . . херувимски! — Успијала фсс . . . а врх њега на само тјеме стоји успебн усницама најстарнја. Маш. Ох! ох! — рени ћук. Љуб.

588

УСПИЈАЧА — УСПЛАМТЕТИ

прекине каноник са злобом . . . успијајући танане усне. Франг. <~ се успијати. — Од неке куварице [је] научила успијати се. Јакш. Ђ. успАјача ж в. успијуша. — Благајник . . . лизну и обриса усне, као успијача. Петр. В. успиј&вање, ек. успевање. усниј^ватн, успијевам, ек. успевати. успијукати се, -ијучем се и успијукати се, -ијучем се сврш. стати пијукати, дати се,ударитиу пијукање. — Кокице се устрчале, пуре се успијукале. Кол. усп&јуша ж женска особа која често успија (уснама, устима)..— ПомодарсшЈ [се] кревељи неколико шминком унакажених успијуша. Бар. успикуша ж е. успијуша. Р-К Реч. успиљнти, успиљим сврш. настаеити пиљити) продужити са пиљењем. — Ако још тако успиљите кроз тарабу, одмах ћу вас овом мотиком. Срем. усп&њало с успињача. — Док се изграде нарочита парна или електрична успињала на жељезним ужетима . . . видјет ћемо их и ми . . . планинари. Андр. Н. успињање с гл. им. од успињати (се). успињати (се), успиње.м (се) несерш. и Јуч. према успети (се), успењати (сс). успи:њач, -ача м в. успињача (2). — Саградио је успињач за дизање исклизнулих железничких вагона. Пол. 1959. успАњача ж 1. а. брдска, планинска жичана железница,жичара (У). — Дјечак . . . би ишао . . . до успињаче да види како се диже и спушта. Бег. б. нарочит механизам на оштрим стрминама који подиже и спушта еагон са путницима и теретом помоћу дебелог жичаног ужета: загребачка ~ . 2. направа, механизам уопште који успиње, диже увис; дизалица. — Њихова [ватрогасаца] »успињача« — специјалне лестве . . . су спремне. Пол. 1959. успио, -пјела, -пјело, ек. успео. успиривати(се),-ирујем(се) несврш. иуч. према успирити (се). успирити, -им и успирим сврш. распалити, распирити (ватру). — Жена ћутке диже се . . . и успири ватру. Ћип. фиг. појачати, дати маха (осећању). — То би . . . успирило у њему оточанске страсти за стицаљем. Кос. Бојао се да може успирити још више . . . свађу. Петр. В. ~ се распалити се, распирити се. — фиг. У . . . младом срцу већ се је . . . успирила искра . . . блаженога чувства. Јурк. усписати, успишем сврш. и несврш. (на)писати. — Што вам не усписа баш ни

словцета? Ков. А. Кад успишете депешом . . . господину министру, а ви наведите само један ред. Јакш. Ђ. ~ се стати писати, расписати се. — Ту се већ нешто више усписао. Киш. успитати, успитам сврш. и несврш. (најчешће у значењу футура егзактног) (за)питати. — Ако само успита [надзорник] — свако ће му одговарати као вода! Глиш. Ако га гдје успитају како је живио, а он ће рећи: онако како сам знао и могао. Јурк. успити, успијем сврш. у изразу: успити уснама (устима) стегнути усне и при том их увући да би се оставио утисак префињености, важности. — Узела [га] баба Стана . . . од које нико није умео лепше да успије уснама. Марк. М. Ишла [је] . . . успијених усана. Уск. ~ се припити се, приљубити се. — Науснице [му с е ] . . . успиле уз зубе. Рад. Д. успиштати (се), -штим (се) сврш. ударити у писку; ударити у пискаву свирку. — Успиштала се по кући гладна . . . дјеца. Ћоп. Дјеца успиштала на пишталице. Коз. И. успје-, ек. успе-. успјевчити се, -им се (ијек.) сврш. постапш охол, надмен, узохолити се. — Надули [се], успјевчили и умислили да се без њих баш ништа урадити не може. Јел. успјешак, -шка м (ијек.) необ. дем. од успјех. — Није ни једног јединцатога успјешка . . . постигнуо. Ђал. успламити се, -им се сврш. необ. пасти у ватру, распалити се, огорчити се. — Војници [се] успламили, окренули пушке један у другога. Миљ. успламсај м нагла појава пламена, први пламен; фиг. нагли надолазак, навала осећања. — Сва та чељад . . . као да је обуздавала успламсај свога заноса за свечани час. Наз. успламсати, -ам сврш. почети пламсати, синути, севнути; фиг. нагло надоћи, избити (о осећању). — У црним очима успламса јој страст. Ков. А. Помисао на доктора . . . још више разбесне Николу и он сав успламса пркосан. Бар. успламтелост, -ости, ијек. успламтјелост, ж стање онога који је успламтео, онога што је успламтело. Р-К Реч. успламтети, -тим, ијек. успламтјети, сврш. \.јако се разгорети, планути, букнути (о ватри). 2. фиг. а. пасти у ватру, распалити се, букнути (рд узбуђења). — Али ја нећу иначе! — успламти сада Мелита. Том. б. нагло, јако се заруменети, поцрвенети, заокарити се (о лицу); засјапги (о очима). — Лице му успламти гњевом. Креш. Лице

УСПЛАМТЈЕЛОСТ — УСПОН капетана Лазара је устрептало, очи успламтеле. Јак. ~ се успламтети. — фиг. У средини разговора о политичком стању Ана Павловна се успламтјела. Крањч. Стј. Куд ћу веће [несреће] него . . . да се на зраку њених . . . очију и друга срца успламте? Јакш. Ђ. успламтјелбст, -ости, ек. успламтелбст. успламтјети (се), -тим (се)3 ек. успламтети (се). успламћивати (се), -амћујем (се) несврш. и уч. према успламтети (се) и успламтјети (се). усплахирено прил. веома узнемирено, збуњепо, узбуђеио; уплашено, — Ходао је усплахирено. Сим. Примети да нека црна појава жури, застаје и усплахирено се окреће на све стране. Ђур. усплахиренбст, -ости ж стање онога који је усплахирен, велика збуњеност, узнемиреност; уплашеност. — Збуњеност свеопћа. И нека необична усплахиреност. Цар Е. Поглед јој доби опет нову . . . усплахиреност. Јакш. Ђ. усплахирити, -ахирим сврш. јако узнемирити, збунити, узбудити; уплашити. — Све те припреме за [њен] долазак . . . усплахирише мој дух. Кое. А. Кад се светло одједном угасило . . . то је знатно усплахирило његово узрујано расположење. МЖл. В. ~ се повр. — Карактеристична је била народна мирноћа . . . и онда када се многи од интелигенције усплахире. Цвиј. Силовито навали на Живанову кућу, те се у њој сви усплахирише као дивљи голубови. Шен. усплахнути се, -нем се и усплахнути се, усплахнем се сврш. усплахирити се. — Виђе Турчин [крсташе барјаке] пак се усплахнуо. НП Вук. усплашити, -им сврш. в. уплашити. — Ластавици гњездо разметнуо и два тића врло усплашио. НП Вук. усплити, усплијем сврш. необ. испливати. — Муљ и талог, узмућујући се, усплију са дна воде. Зог. усплође с бот. семени омотач, перикарп. — Плод се састоји од усплођа и сјеменке. Бот. успљускати се, -ам се сврш. почети пљускати, буркати, таласати. — Вода се успљуска и напуни лијес, који потоне. Кум. Врти се тај . . . глобус сновиђења, скоро течан, успљуска се. Зог. успбзнати, -ам сврш. нар. песн. (пре)познати. — Ту га турска сила успознала, обрнула убојне топове. НП Вук. успбјати, -јем сврш. заст. запојати, запевати. — Ја т' не рекох да ти за ме цмил>иш, него н>ему хвалу да успојеш. Кур.

589

успокојавати (се), -бјавам (се) несврш. и уч. према успокојити (се). успбкојеност, -ости ж мирноћа, мир, смиреност. — Бијаше свуда наоколо толика тишина, толика успокој еност. Ђал. успокој&ње с умирење, смирење. успокојити, -окојим сврш. умирити, смирити. — Да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу од сад спавати. Лаз. Л. Наводим то . . . да успсжојим духове који су огорчени због тога. ХР 1928. — се умирити се, утишати се. — Попци зацврчали . . . па се брзо успокојили. Рад. Д. Тако ће се . . . очистити и успокојити разним сакраменталним чинима. Шкреб. успомамити се, -омамим се сврш. постати помаман, необуздан, разбеснети се. — Они . . . нишане и бију . . . а рука им је ево овај успомамљени Капетановић. Ћоп. успомена ж 1. сећање на кога или што, утисак који остајеу сећању на кога или што. — Како у месту рођења оживе све успомене из детињства. Дом. Јецај, срце, у самоћи, кад навиру успомене. Тад. 2. а. предмет који подсећа на кога или што, који остаје за сећање. — Разгледнице су копче, успомена с цеста. Уј. Чувао [их је] као обитељску успомену на дједа. Јонке. б. запис, забелешка, усмено предање или традиција која се односи на прошлост народа. — Побожном руком прикупљајте старе успомене. Павл. успоменка ж хип. песн. успомена. — Вали блуде, лутајући; рекао бих, сјајне сенке миле неке успоменке. Јакш. Ђ. успоменски, -а, -о необ. који садржи успомене, мемоарски. — Хисторија Гомила дала[је]занимд>ивпх. . .прилогауспоменској књижевности. Уј. успон и успон м 1. а. део пута, терена који се диже, пење под нагибом. — Држим се на висини свога достојанства као планинар на успону. Крл. фиг. Неки људи у животу иду хипотенузом, страном благог успона, док други увек иду катетом. Макс. б. дизање увис, пењање. — Ресавац и Гута, који су завршавали успон, стигли су већ на пола метра од краја димњака којим су се верали. Дав. 2. успешан развитак, нтгредак, развој, напредовање. — Кренуо [је] нагао успон занатства и занатлија. Сек. [Љетне приредбе] пружиле су свој допринос опћем културном успону. Вј. 1960.3. а. дшање музичког тона. — Позната је мелодија ове . . . песме . . . [која] успоном у првом полупериоду и смиривањем у другом . . . као да се . . . колеба између . . . мола и дура. Коњов. б. дизање људског гласа у читању, рецитовању. — Дуже реченице имају обично свој интонациони успон и свој пад. Т. књ. 4. однос висине стрме равни према њеној дужини. Физ. 3.

590

УСПОНИ — УСПОСТАВА

успони и успони, -а, -б в. успонски. — успорбђати, -бређам сврш. ставити све Метеоролози су установили да постоје у ред, испоређати. — Полегле [су] кровивеома јака »успона струјања«. Пол. 1958. њаре и њивице успоређане испод њих. Пол. 1958. успонски и успонски, -а, -6 који се односи на успон: — кривуља, ~ завој, — успоређ^ње с поређење. — У успоређењу профил, <~ развитак. с другим континентима Европа је најгушће насељена. Старч. успор и успор м а. задржавање, успоравање мање водене масе већом у коју се мања успоређивање с гл. им. од успоређивати улива. — Дрим . . . брзином својом прави (се). велики успор [за воду реке Бојане]. Нен. Љ. успоређиватн (се), -^ђујем (се) несврш. Удара успор у р'јеку велики морски. М-И. и уч. према успоредити (се). б.успоравање,задржавање,спречавањеуопште. успорен, -а, -о који је постао нешто — Има све своју вриједност, према јачини спорији, смањио брзину. — Тек пред зору, успора или спречавања. Баз. покрети ове л>удске гомиле постају успореуспор. скраћ. успореди, испореди. нији. НИН 1970. успоравање с гл. им. од успоравати. успорбње с смањење брзине. — Релативно успоравати, -оравам несврш. и уч. према успорење пораста привредне активности успорити. проузроковано је и тешкоћама у извозу. Б успбрач, -ача м онај којиуспорава. Бен. Рј. 1958. успорбчити се, -бречим се, ијек. успоуспоред прил. успоредо. — Све то . . . успоред са мном и за мном бјежаше. Јурк. риј&чити се, сврш. заст. споречити се, споУ теби ми је мој васцели свет, и рај и пакб, речкати се. — Никад неће се [Шамика] са каквом женском успоречити, он увек ће о оба успоред. Кост. Л. успореда прил. в. успоредо. — С погиби- свакој лепо казати. Игњ. успоривати, -орујем несврш. и уч. према јом . . . лети успореда! Јакш. Ђ. успоредан и успоредан, -дна, -дно упо- успорити. успорАвач, -ача м оно што успорава редан. Бак. Реч. неки процес. — У батеријама за производњу успорбдати (се), -оредам (се) несврш. атомске енергије кадмиј служи као модеређати (се), редати (се). — Чудна чуда . . . ратор (успоривач) нуклеарних реакција. Кем. кад се наша . . . војска пред нашим оком успориј&чити се, -оријечим се, ек. усуспоредат узе. Кур. поречити се. успоредба ж упоредба. — Што му . . . успорит, -а, -о необ. в. успорен. — Хуји може пружити Роберта у успоредби с дјехука једначита, ускорита, успорита. Кош. војком Сандина положаја? Грг. успбрити, успорим сврш. учинити споуспорбдити (се), -бредим (се) и успбредити (се), -им (се) сврш. упоредити (се). ријим, смањити брзину. — Временске прилике — Укратко [ћемо] успоредити те двије науке. . . . су успориле радове. Вј. 1960. Наше трупе успеле су да успоре непријатељски напад. Лог. 2. Погледајте ви трговце! Успоредите Пол. 1944. ме са њима! Киш. успбсобити (се) и успосббити (се), успоредник м геогр. успоредница (2). -особим (се) сврш. в. оспособити (се). — Око Прав. 300 пучких учител>а у том заводу се . . . успоредница ж 1. мат. паралелна, упоуспособило. В 1885. Није [их] смео пустити редна линија. Алг. 1. 2. геогр. = упоредник. да се крену пре но што буду потпуно успоДеан. Рј. собл>ене за . . . операцију. Лаз. М. успоредно прил. упоредо. — Успоредно успособљавање с гл. им. од успособљас тиме [измирењем између САД и СССР] вати (се). . . . тече сређивање односа између СР Њеуспособљавати (се), -обљавам (се) немачке и Совјетског Савеза. ВУС 1973. успоредност, -ости ж упоредност. — сврш. и. уч. према успособити (се). успособљ^ње с в. оспособљење. — При Управо [је] успоредност идеја у брошури и учвршћивању новака обзир [се] узети има код непријатеља Аустрије Кватернику прибавила тамницу. Нех. на њихово успособљење за становите струке. Павл. успоредњак м паралелограм. Бен. Рј. успоредо и успоредо прил. упоредо. — Тако ти бога — настави Ристо с њиме успоредо идући — да теби није штогод на ме жао? Шант. фиг. Идете успоредо с духом времена. Јонке.

успостава ж завођење, увођење, обнова пређашњег стања; увођење, стварање нечег новог. — Паралелно са успоставом телефонских веза . . . радило се и на успостављању железничких телеграфских веза. Пол. 1944.

УСПОСТАВИТИ — УСПРЕМЕТАТИ СЕ

591

Послије успоставе републике Бугарска је поносито,достојанствено•, одважно, храбро. — прешла на централизирану привреду. ЕГ 2. Дошло је вријеме да . . . прохода усправж), Политика се'води на дугу стазу и нису сви да постане покретач своје . . . судбине. Крл. за брзо рјешеше кризе тш за успоставу праусправност и усправност, -ости ж ведног мира. Вј. 1971. стање, особина онога који је усправан, опога успоставити, -им сврш. 1. вратити у што је усправно; фиг. попосито, достојанстраније, пређашње стање, ранији поредак; вено, одважно држање. — Појам усправности обновити. — Те старе државе ваља успооличавао је понос и постојаност карактера ставити онакве какве су некад постојале. и у смрти. Глиг. Јов. С. Данас до вечери могао [би] бити усправо прил. в. усправно. — Стубови успостављен цијели жељезнички промет још стоје усправо. Нен. Љ. између Загреба и Сплита. Обз. 1932. 2. успраћкати се, -ам се сврш. стати, поостварити, створити, направити. — [Она је] чети праћкати се, праћакати се. — [Црвенуспоставила баш такву везу. Грг. Умио [је] . . . да брзо успостави контакт са људима. перка] се . . . успраћкала. Јурк. Чол.3.установити,сазнати. — Изразговора успрашити се, успрашим се сврш.уако, с . . . представником . . . успоставило се да много се запрашити, жпунити се, прекрити је производња у пуном току. Крањч. Стј. се прашипом. — Све се псдае пусто успрашило успбстављаае с гл. им. од успостављати. од добријех коња и јунака. НП Вук. успраштити, -им сврш. почети прашуспбстављати, -ам несврш. и уч. према тити, пуцати. — Кад успрашти једна од успоставити. обијех, тад Лукова смјеста прашти дил>ка. Март. успостапљбње с успостава. успрбгнути, успрећи и успрећи, усусправ прил. в. усправно. — Неће остат прегнем сврш. 1. узмаћи. — Ништа Турци дрвље при камењу . . . камоли ће усправ успрегнути неће. НП, Вук Рј. 2. зауставити, гора Црна. Март. Узгрну кошуљу . . . зађе уздржати, савладати. — [Дјеца] смијех . . . у воду и стаде усправ. Коч. не могоше успрегнути. Јурк. фиг. Успрегни усправан, -вна, -вно 1. који стоји право, дах твојих валова. Матош. окомито, вертикално. — И моја су леђа ~ се уздржати се, савладати се, устегнегда била усправна. Ивак. 2. фиг. који нути се. — Гршо се успрегне од рада. Кал. изазива поштовање, поносит, достојанстеен, успреднути (се), -нем (се) сврш. тргодважан. — Онда се смирио усправан и пркосан. Ћос. Д. Сви су дошли одати посљед- нути се, пренути се. — Наједаред зачу брзе кораке за собом; успредне . . . али [се] не њу пошту једном усправном, прерано прекиобазре. Шимун. Коњи, жицнути бичем, нутом животу. ВУС 1972. успредну се, те им на муњи заблисташе . . . усправнтн, -им сврш. 1. поставити, поткове. Гор. довести у успраеан положај. — Каткад би успрезање с гл. им. од успрезати (се). нетко усправио погурена . . . леђа. Бен. 2. успрбзати (се), успрежем (се) несврш. фиг. пробудити понос, достојанство (у некоме). — Силно је усправи и подиже помисао: и уч. према успрегнути (се), успрећи се. успрема ж 1. довођење у ред, спремање, да је она чорбаџијска кћи и прва лепотица. уређивање. — Предлог законски допушта Срем. ~ се 1. заузети усправан положај, стати послодавцима да прикују своје раднике . . . за надгледање радњи . . . успрему . . . као и право. — Часник . . . кад угледа царске боје рад на инвентарисању робе. Донч. 2. одеље[заставе], усправи се као ускличник. Неим. 2. фиг. постати, битисвестансвоје вредности; ње, просторија за чување намирница, остава. побољшати своје стање, положај (рбично еко- Р-К Реч. номски, материјално). — У немогућности успремаше с гл. им. од успремати. [си] да се 'усправиш, да дознаш тко си. Бег. успремати, успремам тсврш. иуч. према Паштио [сам се] и мучио . . . док се нисам усправио, тако да сад могу поштено да успремити. Живим. Каш. 3. поставити се у водораван успремачица ж женска особа која успреположај, испружити се. Бак. Реч. ма,спремачица, чистачица. — Жупник тражи другу успремачицу цркве. Сек. усправљање с гл. им. од усправљати (сс). успрембтати се, -е.чећем се сврш. а. усправљати (се), -ам (се) несврш. и уч. почети брзо, журно иреиетати по чему. — према усправити (се). Стењући, Илија се успремета по џеповима. усправно прил. 1. право, вертикално, Ћоп. б. усходати се тамо-амо, узвртети се. окомито. — Нигде ветрића! . . . влат пше— Још два дана пред задушнице, Глотињар нице стоји усправно као свећа. Вес. 2. фиг. се успремета по својој мрачној и леденој

592

УСПРЕМИТИ

брвнари. Тражио је памук и восак, требало се постарати још зарана и припремити воштаницу. Ћоп. успрбмити, успремим сврш. довести у ред, (по)спремити, уредити (кућу, сто итд.). — Илинка оста с Аницом . . . да успреми софру и да проветри собе. Лаз. Л. Све је код Власте било . . . успремљено, све у добром . . . стању. Сек. успренути, -нем сврш. успреднути. — Дјевојка успрене и зеру се поодмаче. Ћип. успреподдбити се, -одобим се сврш. направити озбиљан, невин израз, преподобити се, упреподобити се. — Кад им . . . попадају и кутњаци, онда се . . . успреподобе. Јел. успретакати, -етачем сврш. извршити претакање, испретакати. — Ријека . . . успретаче . . . глечер . . . у славине и у шаке. Зог. успр^ћи и успрбћи, успрегнем сврш. =• успрегнути. успр^чити се, успречим се, ијек. усприј&чити се, сврш. успротивити се. — Успријечи ли се тко, туци! Шен. успржити се, -им се сврш. почети се пржити; фиг. узвртети се, узнемирити се. — А било је боме и вриједно да се стара толико успржила. Новак. успријатељнти се, -им се сврш. в. спријатељити се. — Отпоче да говори овако: »Ви се два браства успријатељисте.« Ђорђ. успријети, успрем (ијек.) сврш. одупрети се, одолети. — Али Турци прођоше се Мирка, ни Зејбеци успријет' могли нису. Март. успријечити се, успријечим се, ек. успречити се. успримитн, успримим сврш. нар. песн. примити, прихватити. — Под њиме је коња успримила. НПХ. успркос и успркос прил. и предл. — упркос. — Оне, као успркос, заинтачиле, па никако да попусте. Ћор. Мој је газда прави . . . анђео успркос свему томе. Креш. успркоситн се, -им се сврш. пркосно се супротставити, ударити у пркос. — Био [је] . . . будаласт човјек па се још више успркосио и супрот села и супрот мајке. Брл. Што си се, дијете, успркосио и са тим Прагом и са Србијом? Сек.

УСПРЧКАТИ

СЕ

певаше птичице и успролеташе лсптирићи. Вес. 2. мсивнути, узнемирити се, устумарати се. — Стока се успролетала по пашњацима . . . све је веселије. Вес. успролијетати (се), -олијећем (се) и -блијетам се, ек. успролетати (се). успропадати се, -ам се сврш. узбунити се, устумарати се, растрчати се, не налазити себи мира ни места. — Не може да стоји на једном месту, него се успропадала, па јој све смета по кући. Срем, Цвијо се успропадао око котла, подјарује ватру, окреће обртњем да не загори, мућка буренце. Ћоп. успропињати се, -њем се сврш. и несврш. пропети се, пропињати се. Р-К Реч. успропнице прил. упропнице, упропањ. — Повуче коња те овај скочи успропнице. Петр. В. успропнут, -а, -о необ. који се диже увис успропнице, нагло. — Планина . . . се намеће својим наглим променама, успропнутим цртама. Петр. В. успротивити се, -отивим се сврш. показати противљење, неслагање, учинити противно чијој вољи. — Да си се ти . . . успротивио извршењу ове смртне осуде, тебе би већ били устријелили. Крл. Он се није успротивио, није рекао да се не слаже. Ћос. Д. успротивљавати се, -&вљавам се несврш. и уч. према успротивити се. успрсит, -а, -о = успрт стрм. — Одшетао сам на горњи град . . . успрситом цестом. Павл. ус прсити се, -им се (трп. прид. успршен) сврш. усправити се и при том се испрсити. — Моја мати се успрси на столици, уозбиљи се. Лаз. Л. Сватови се успрсили да би изгледали дичнији. Вес. успрт, -а, -о = успрсит. — Сва су ова три пута преко високих, успртих и . . . каменитих брда . . . непроходљива. Панч. успртити се, -им се сврш. попети се. — Успртили [су се] на леђа . . . народу и владали две стотине година. Нуш. Успртише се у кола, кренуше. Шов.

успЈЈХнути, успрхнем сврш. прхнути, полетети, одлетети. — Док једну отјера, дотле друга [кокица] успрхне. Јурк. фиг. постати окивљи, живнути, живахнутн. — успрбврзнути се, -нем се сврш. необ. почети се врзмапш, узмотати се тамо-амо. — Ја сам се томе обрадовала, па сам успрхнула. Шов. Јово . . . се нешто успроврзб, сад уз чаршију сад низ чаршију. Шант. успрчити, успрчим сврш. ставити, поуспрбкшити се, успрокшим се сврш. ставити нешто тако да се истиче, стрчи. — постати прокшен (/), размазити се. Бен. Рј. Успрчила очале на нос и почела заматати клупко. Војн. успрол^тати (се), -олећем (се) и -олетам успрчкати се, -ам се сврш. почети се (се), ијек. успролијетати (се), сврш. 1. почети летети тамо-сшо. — Наједаред за- праћакпти, запраћакати се. — Тргнуо [би]

УСПУЗАВАЊЕ — УСРЕДСРЕЂЕН

593

Нек навале тешкоће, нека поплава угрози, опет ће се усрати. Дав. усрдан, -дна, -дно 1. искрен, срдачан, љубазан, топао. — Била је пријазна, сусретљива, усрдна са сваким. Бег. Дочек . . . беше усрдан. М 1867. 2. заст. предан послу, вредан, ревностан. Вук Рј. усрдно приЛ. 1. искрено, срдачно, љубазно, топло. — Стаде молити тако усрдно да је не тера. Јанк. Поздрављао се с њим усрдно. Мул. 2. рееносно, ватрено, живо. — Млађарија је . . . наставила да усрдно плеше. Шов. усрдност, -осхи ж 1. срдачност, искреност, љубазност, топлина. — Госте један другога, а немају ни усрдности ни доброте. Глиш. С великом их је усрдности дочекао. Цар Е. 2. заст. преданост, марљивост, ревност. — Висока зарада изазива усрдност на послу. Лацч. усрђе и усрђе с усрдност (1). — Рад бих поздравити . . . оца — рече дајући своме гласу тон учтивог усрђа. Цар Е. Требало је употребити . . . све усрђе према пролетерској ствари. Лапч. усред предл. с ген. (ек. и ијек.) показује место и време: у средини, у средину: ~ Београда, ~ Црне Горе, — моста, ~ зиме, ~ разговора. усредњак м средњи прст на нози. Бен. Рј. усредоточавати (се), -бчавам (се) = , усредоточивати се несврш. и уч. према усредоточити (се). усредоточбн>е с постизање високог степена сабраности, усредсређеност, концентрација. — Потпуно усредоточење умних и ћутилних снага . . . тегобније је него пјевати пјесму. Шим. С. усредоточивати (се), -бчујем (се) неуспуцкати, -ам сврш. стати, почети сврш. = усредоточавати (се). пуцкати, пуцкетати.-— Онда опет успуцусредотдчити, -оточим и усредсрбдикају бичеви, пронесе се фићук. Коз. И. ти, -едсредим, ијек. усредсриједити, сврш. успушити се, -им се сврш. стати, скупити, сабрати, обратити (сву пажњу, почети се пушити, испуштати дим или све мисли, сву активност) на једну ствар, у пару. — Ако им се успуше оџаци и сви капци једном правцу, концентрисати. —Хуманисте су усредоточили свој рад поглавито око буду отворени, ја сам млада осванула жива. књижевности. Водн. Те установе . . . усредНПХ. Успуши се земља као да ври. Јевт. среде у себи све функције . . . власти. Ч-М. усра м вулг. = усро усранац. Р-К Реч. Сву пажњу [је] усредсредио на крагујевачку тополивницу. Јов. С. усранац, -нца и усранко м вулг. онај који се усере у панталоне (обично о деци); ~ се упрашти (своје мисли, своју пажњу) фиг. човек мале вредности, млитавко, шоња. на једну ствар, у једном правцу; скупити се — Прави блезгарије у цивилу, али кад дође на једно место, концентрисати се. — Све су рат, тада он није поручник, него усранац. им се мисли усредоточиле на халву. О-А. Јонке; Р-К Реч. Сва трговина . . . усредсредила [се] у главној улици. Петр. В. усрати, усерем сврш. вулг. избацити усредсређен, -а, -о, ијек. усредсријеђен из себе измет, поган на нешто, загадити из1. трп. прид. од усредсредити (се). 2. прибран, метом. Вук Рј. ~ се избацити из себе измету доње рубље, духовно сређен, концентрисан. — Поглед му унередити се; фиг. јако, веома се уплашипш. — . . . стално мало оборен и усредсређен. Сек.

удицу, а на н>0) се успрчкао какав пиЈорак. Божић. успузавање с гл. им. од успузавати (се). успузавати (се), -узавам (се) несврш. и уч. према успузати (се). успузати (се), -ужем (се) сврш. попети се пужући. — Успузаше на сури бријег. Лал. Познато је да се поскок воли успузати на дрво. ВУС 1973. успулсати, -ам сврш. необ. изазвати пулсирање. — [Крв] час узмакне, час зид успулса и прожеже. Зог. успут в. уз пут. успутан, -тна, -тно (одр. успутни) који седешава, налазиуз пут; споредан, нееажап. — Дању се крио по успутним сељачким кућама. Вј. 1971. Није желио никакав сусрет, ни оне кратке успутне разговоре. Вуков. Ниједан сусрет двојице озбиљних привредника, па ни успутни, не пролази без реминисценција о организацији. НИН 1970. успутица ж необ. посао који се обави уз пугп, лако. — Била му [је] то и нека успутица да посјети свог јарана. Мул. успутно прил. пролазећи, летимично, површно. — Поручника . . . нисам могао тад јасно да се сетим, као да сам га успутно из воза видео. Пол. 1957. Учинили . . . су [то] . . . крајње површно, успутно. Ђил. усп^тњача ж бот. биљка из пор. уснатица, бели тетрљан МагпЉшт уи1ј;аге. Р-К Реч. успухати се, успухам се и успушем се сврш. стати, почети пухати, дувати, дати се на пухање, дување. — Куха кашу за дијете. Успуше се устима као да му је хлади. Божић. Успухао се чича, седло га не држи. Ћоп.

38 Речник српскохрватскога књижевног јеаика, VI

УСРЕДСРЕЂЕНО — УСРТАТИ усрбдсређено, ијек. усредсријеђено, прил. прибрано, пажљиво, мирио. — Ради усредсређено и напето. Крл. Усредсређено се загледа у Павла као да процељује дејство својих речи. Ћос. Д. усрбдсређенбст, -ости, ијек. усредсријеђенбст, ж особина онога који је усредсређен, концентрисаносш. — [У очима] је јутрос . . . она напрегнута усредсређеност бораца. Вуков. усредсређбње с (ек. и ијек.) усредсређеност. — При таквим вежбама потребно је веће усредсређење глумчеве пажње. Поз. 1948. Испит савјести . . . за ме [је] . . . врховни тренутак моје животне сабраности и усредсређења. Уј. усредсређивање с гл. им. од усредсређивати (се). усредсређивати (се), -еђујем (се) (ек. и ијек.) иесврш. иуч. премаусредсредити (се). усредсрије-, ек. усредсре-. усрећавање с гл. им. од усрећавати (сс). усрећбвати (се), -бћавам (се) = усрећивати (се) несврш. и уч. према усрећити (се). усрећеник, -а и усрећ&ник, -ика м в. усрећитељ. — Хитро се враћа носећи духан своме усрећенику. Киш. усрећеност, -ости ж стање онога који је усрећен, осећање среће. — Живе . . . у некој јуродивој усрећености. Сек. усрећбње с достигнуће среће, срећног стања, задовољства, усрећеност. — Жалим да је не можемо употребити . . . за усрећење домовине. Ђал. усрећивање с гл. им. од усрећивати (се). усрећивати (се), -ећујем (се) несврш. = усрећавати (се). уср&ћипац, -иоца м (ген. мн. -лаца) усрећитељ. Деан. Рј. усрМштељ м онај који усрећује, доноси срећу. — У озбиљну животу, гдје се ради о срећи читавих народа, набацују се усрећитељи свијета, дипломати . . . каламбурима и дорјечицама. Шен. Многи позвани и непозвани усрећитељи света стварали су разне теореме. БВ 1909. усрдћитељнца, усрећитбљица и усрећитељка ж жена усрећитељ. — [Мелита је] рођена усрећитељица човјечанства. Кол. Погледа с благодарношћу своју усрећитељку. Дом.

сам радила . . . било је да усрећим и утешим своју мајку. Уск. Људи . . . мисле да их је злато кадро усрећити. Креш. 2. срећно оженити или удати:

—• кћер. Вук

Рј.

~ се 1. постати срећан, стећи срећу. — Зар се усрећио? Вел. 2. срећно се удати или оженити. — Но и он се није усрећио. Оженили га богатом девојком . . . Али као и да га нису оженили. Станк. Жали што ће се од ње одвојити, а срећна је што држи да ће јој се дете усрећити. Дом. у с р ж и т и , -им сврш. необ. учинити да нешто скроз захвати, прожме, да продре у срж нечега. — Код . . . Војновића је стил . . . дубоко усржен у само дело, оно . . . кроз њега живи. Богдан. усријед в. усред. усркавати, -ркавам несврш. и уч. према усркати. уср^кати, усрчем сврш. = усркнути а. срчући попити или појести, прогутати, посркати.—Усркао је само неколико жлица јухе. Леск. Ј. б. увућиу себе (течност, ваздух, дим), усисати. — Преткоморе . . . усрчу крв из доводница у себе. Батут. Струје су га [дим] усркале у своје . . . ковитлаце. Кул. усркивање с гл. им. од усркивати. усркивати, -ркујем несврш. и уч. према усркати и усркнути. ус^кнути, усркнем сврш. = усркати. — Домаћин захвати кашику дробљења . . . и псето усркну свој дио. Лал. Дубоко усркне у се свјежи . . . зрак. Ђал. усрљати, усрљам сврш. усрнути. — фиг. Мјесечина усрља у собу. Ћип. усрнути, усрнем (аор. усрнух и усртох, 2, и 3. л. усрну, усрну и усрте) сврш. упасти, ући нагло (често и насилно). — Тихи супруг управо усрнуо у свој мали стан. Крањч. Стј. фиг. снажно, силовито навалити, насрнути. — Махом слуге, као јастребови кад на мирне усрну голубе. Март. Изр. усрнути у д у г пасти у дуг, задужити се. — Лијепо би се живило . . . да не усрну покојни отац у дуг. Ћип. усро, -а и -е м вулг. = усра. Вук Рј.

усрпити, усрпим сврш. савити врат (у облику српа) и спустити главу (р коњима кад се бече). — Силни жерави . . . риђани и вранци усрпили главе и . . . склижу саоником. Кос. ~ се искривити се, савити се, погрбити се. уср^ћитељски, -а, -б који се односи па — Усрпљен је сав и лице му је окошто. Нам. усрећитеље, на усрећивање. — Не чине вам се успјели разни усрећитељски рецепти. усртање с гл. им. од усртати. Матош. усртати, усрћем несврш. и уч. према усрећити, -им сврш. 1. учинити срећ- усрнути. — У раздрљену . . . кошуљу усрће ним, донети срећу, дати срећу. — Све што повјетарац. Божић.

л Г » УСТА ^ста с мн. 1. а. анат. шупљина, дупља у доњем делу главе са унутрашње стране зубне преграде, као почетни орган за варење кроз који пролази храна у желудац; отвор између усана који води у ту шупљину: ставити залогај у <—', напунити ~ храном. — Имате очи тек да не пронесете залогај мимо уста. Андр. И. Ја нијесам могао свијету затворити уста убрусом. Љуб. Наредник блажено растегне уста: под црним брцима зареже жути зуби. Гор. б. слична шупљина и отвор код животиња (обично код тоеарних, за вучу и код риб.а): велика ~ шкрпине. 2. усне. — Близина смрти није изобличила те главе с необично . . . лијепим чувственим устима. Крањч. Стј. Она [Ана] напући уста. Лаз. Л. 3. фиг. а. отвор на нечему, улаз у нешто. — Замахну пушком, и устима цијеви удари у . . . пањ. Лал. Већ смо на устима самога кратера. Нен. Љ. Видим и звона. Имаду широка округла уста са клатнима. Наз.. Гледам у плава уста кадуљина! И. б. отвор желуца: желучана ~ . Деан. Рј. 4. фиг. особа (рбично члан породице) коју треба хранити, издржавати; чоеек уопште. — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта уста? Ћос. Д. Желим . . . да за гладна уста нађу увијек залогаја. Хорв.

595

(саопштити, рећи, чути). — Дозову ту и Милоша . . . те му . . . благодаре из уста на његову труду. Вук; из п р в и х ~ чути сазнати непосредно од очевица; из д р у г и х (трећих) ~ чути сазнати нешто не непосредно, него преко посредника, заобилазно; из уста си ми и з в а д и о то сам баш хтео рећи, претекао си ме у изјави, саопштењу; из уста у ~ ( к а з а т и и сл.) преносити се од једног до другог усмено, од уста до уста. — Ферман кажу из уста у уста, све на тајну божју вјеру тврду. НП Вук; и з л е т е т и из ~ (на ~ ) изговорити, узеикнути нешто (рбично изненадно, неочекшано); и с п и р а т и ~ ким (чим) говорити јавно о туђој несрећи, незгоди. — Ћер да сте ми оставили на миру! Не испирајте уста с њом! Срем.; још му капл>е м л е к о из уста сувише јемлад,неискусан,недорастао;коше г о д су ~ п р о р е з а н а свм, свако (говори о томе). — Ствар се беше већ рашчула по свему селуа и у кога беху уста прорезана говораше о Станојлу и чича-Срећку. Вес; мете ми се по устима в. наврх ми је језика (уз језик* изр.); на п о л а уста (од)говорити уздржавајући се, неодлучно (рб)говорити; на сва ~(викати3 говорити, хвалити, грдити и сл.) много,јако, не уздржаеајући се,јавно Изр. бацити у ~ појести, презалогајити (викати, говорити, хвалити, грдити и сл.); н а и л а з и т и на ~сећајућисечегаизговарати* нешто; бити (стално, увек) на устима, не с и л а з и т и с уста помињати (стално, говорити. — Онда застаје усред псовке која увек); в е з а т и , с в е з а т и ~ (коме) не дати, му наилази на уста. Сим.; на уста наизуст3 не дозволити коме да говори, ућуткати кога; напамет. — Ишојем га ка' пјесму на уста. Њег.; на (чија) ~ п р и ч а т и , г о в о р и т и г о в о р и т и к р о з чија уста износити, објављивати своје мисли, планове преко другога; говорити, изјављиеати, испољавати своје мишљење преко посредника. — Зато се тако г о в о р и т и на сва ~ о н е к о м е , нечему топло опростила с њиме Православна црква говорити отворено, јавно; г о в о р и т и на пола уста говорити тихо, уздржавајући се. на уста београдског пароха. Матош; не — Ја нисам овдје на исповиједи, па да го- (ис)пуштати из уста често помињати. — ворим на пола уста. Бег., д о ћ и на ~ — Шнајдерски момци . . . нису испуштали из сетивши се чега изговорити, изустити. — устаимемајстор-Костино. Сек.; о в о л и к а ~ Обузме [га] исти осјећај сажаљења . . . и (на кога) грдити, оговарати кога; од своисте му ријечи дођу на уста. Крањч. Стј.; јих уста о т к и д а т и (одвајати, давахи) з а в е з а т и ~ престати говарити, ућутати; одвајати, давати коме од онога чега ни сам занемела су (чија) ~умроје; з а п у ш и т и давалац нема довољно; од уста до уста (зачепити, з а т в о р и т и , з а п т и т и , запе- (ићи, ш и р и т и се) мало-помало све већи чатити) ~ (коме) приморати некога да број људисазнаје, ширисе вест; о т в а р а т и ~ престане говорити,ућуткати; зла (погана) говорити; о т в о р е н и х уста (отвореним ~ (имати) погрдно, ружно, клеветнички устима) (слушати, гледати) ееома пажговорити о некоме, не уздржавати се од пољиво (слушати, гледати); о т в о р и т и •—• грдних речи; з л а т н а ~ речит, лепоречив проговорити; о т в о р и т и коме ~ учинити човек. — Докле проси, златна уста носи, а да неко проговори, приморати, принудити кога кад враћа, плећа обраћа. Рј. А; иде (удара) да проговори. — Муке ће отворити вам уста. ми вода на —гладансам, хтео бих даједем Богд.; отео (узео) ми је с уста (реч) (обично кад видим или осетим укусно јело); управо сам хтео рећи; отети се (реч) из и з г р д и т и к о г а на пасја ~ жестоко уста проговорити, рећи (рбично нехотично, изгрдити,испсоватинекога; из твојих уста изненада); отимати (коме) залогај из у божје у ш и дај боже да тако буде; и з уста остављати (кога) без могућности зауста му тече мед говори лепо, вешто; на раде, без средстаеа за живот; о т к и н у т и се речима је благ, мио. — Говори, говори, из (реч) с уста в. отети се (реч) из уста; уста твојих тече мед. Маж. Ф.; из (на) печене шеве^ п е ч е н и п и л и ћ и лете у уста (дати к а к в у и з ј а в у , чути) усмено ~ благостање, срећа (влада); п о п и р а т и по 38*

596

У С Т А — У С Т А В И Т И (СЕ)

устима в. испирати успга. — Зар је то поштено да вас бољи и гори попира по устима? Вес; п о т е ћ и и з (чијих) уста рећи, изјавити нешто; прст на ~ треба ћутати; пуна су му ~ (кога и л и чега) стално говори похвално (р коме или чему). — Роси [свекрви] . . . пуна уста Љубе. Где седне, где стане, само о њој прича. Вес. Пуна су му била уста нове радничке и сељачке републике. Козарч.; пустити и з уста изрећи, изустити. — Што о њему мислим то држим и нећу пустити из уста! Бен.; р а з в а л и т и ~ почети гласно говорити; гласно запевати; р а з в е з а т и '—'почетиговорити,проговорити; р а з в у ћ и ~ (у (о)смех) насмешити се, насмејати се; сабирати с уста скупљати, памтити или бележити оно што неко каже, што се чује. — Ја сам питао људе . . . сабирао с њихових уста оно чега нема свагда ни у најсјајнијих писаца. Рад. А.; с и л а з и т и с уста изговарати, казтати. — [Швејку] су данас и нехотице силазили с уста сами срокови. Јонке; скочити, с к а к а т и сам себи у ~ (у)радити нешто против самога себе (обично шсвесно); стављати, метати (коме) у ~ (речи) посредно, преко друге личности, изражавати, исказивати своје мишљење (обично писац преко личтсти у књижевном делу). — Молијер свом главном лицу [Тартифу] . . . ставља у уста опробане и већ отрцане аргументе из теолошке реторике. НК 1946; ставл>ати на ~ (кога или што) говорити о коме или чему (рбично негативно). — Не стављајте свето име мога оца на своја блатна уста. Шен.; с ~ у ~ в. од уста до уста. — Повијест се је помрсила ходећи с уста у уста. Љуб.; увући коме ј е з и к у ~ принудити, пржилити кога да ућути. — Ти нијеси чојак ако јој тољагом не увучеш језик у уста. Лоп.; узети, узимати у ~ 1) (поЈуести; 2) рећи, говортпи о коме или чему, поменути, помињати кога или што; — му се з а в е з а л а # е може реч да изусти, да проговори; ~ му се з а л и л а водом осећа велику жељу за јелом. — Уста му се залила водом од пожуде за печенком. Ков. А.; ~ има, ј е з и к нема ћути, ништа не говори; ~ не с а с т а в и т и не престати говорити, стално говорити. — Ча-Мојсило . . . нити ромори . . . нити говори. А Круна му целе ноћи уста не састави. Вукић; ~ ти (му итд.) се к р а т е уздржавасе, устежесе од говорења, причања. — Нек ти уста се не крате, изабрани душе, молит, је л' ти стало да тамо макнем смртне ноге за те. Комб.; устезати ~ (од јела) уздржаеати се (од јела). — Не устезаше уста своја од обиља газде Медонића. Ков. А.; што му на ~ д о ђ е не бирајући речи, гоеори што му падне на памет.

устабаша м ист. старешина еснафа, цеха. — Дунђери Малешевци иду у гурбетлук четама које предводе устабаше. Ђорђ. устав и устав м 1. правн. осноени државни закон, највиши правно-политички докуменат једне државе који одређује начела и облике државног и друштвеног уређења, прописује права и дужности грађана. — Законик којим се кодификује уставно право назива се уставом. Арх. 1954.2. а. основнауредба православне цркве. 6. правилник по коме се живи у манастиру. — У мој манастир нека нико не улази са својим уставом! дрекну игуман. Ранк. в . основни законски докуменат неких већих међународних државних организација. — Мала Антанта . . . се не слаже с намером да се мен>а устав Лиге народа. СКГ 1937. 3. свечано мајускулно, унцијално писмо (познато у глаголској и ћирилској палеографији). ЕЛЗ. устава ж 1.уређај, преграда зазаустављање и пропуштање воденог тока ради саобраћаја бродова или покретања млинова. — Највећи дио канала налази се на надморској висини од 26 м, па се промет бродовима врши њиховим издизањем или спуштањем помоћу устава. ОГ. Он воли њезин [реке Уне] бијес кад удара на препреке и уставе око млинова. Мил. В. 2. фиг. а. препрека, сметња. — Најзад неколико псовки продреше. Крајње време и беше! . . . Али кад се устава једном проби . . . језик ми поче да дроби! Богдан. б. застајање, заустав/цање. — Може пустити да потеку без уставе врела неваљалства. Рј. А. 3. покр. шара на кецељи. — Уздуж латица опрегљаче пришите су двије уставе изашаране истрицканом свитом. Љуб. 4. бот. а. в. жешља. Сим. Реч. б. в. чешљуга Џ) ВЈрбасш. И. уставак, -авка м необ. задржавање, заустављање. — Одлучи ту починути један дан и онда без уставка кренути пут Сарајева. Том. уставан и уставан, -вна, -вно који се односи на устпае, заснован на успгаву, сагласан са уставом:

•—• п и т а њ е , ~

р е ф о р м а , <—•

закон, ~ право, ~ одредба, ~ владавина, ~ монархија. Изр. ~ писмо в. узтав (3). Терм. 2.

уставнти (се), -им (се) сврш. зауставити (се). — Сви су коње уз двор уставили. Огр. Донесите чађу и уставите човјеку крв! Вуј. Молер . . . заиште од везира да устави ватру . . . да се разговоре о предаји. Вук. Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију. Ћип. Боја . . . устави благ . . . поглед на Илији. Шимун. Марија^могла би ти себи уставити овога . . . помлађег, ено, онога гароњу. Ћоп. Ми не ^ста м (ген. -мн. уста) тур. мајстор; знамо где да се уставимо. Идемо тако од ватре до ватре. Нуш. Гостов поглед . . . муетник. Кл. Рј.

УСТАВИЦА — УСТАКЛАИСАТИ СЕ пође по кући и чељади, па се устави на лијепој зубљоноши. Мат. Око му се устави на Велебиту. Тур. Ја бих се уставио само код двије ствари. Рад. Спгј. Изр. у с т а в и т и дах в. заусгпавиши дах (уз зауспгавити, изр.). уставица Ж зоол. врста морске рибе Есћепе18 гетога. Вук Рј. устављање с гл. им. од устављати (се). устављати (се), -ам (се) несврш. и уч. према уставити (се). устављач, -ача м кочница. Бен. Рј. устављача ж техн. 1. део уређаја којим се зауставља кретапе {на зупчастим точковима и сл.). Р-К Реч. 2. засовница, засун, преворница. Р-К Реч. устављачки, -а, -б који се односи на устављаче: ~ точак. Бак. Реч.

597

уставотворни и уставотворни, -5; -5 који ствара, доноси устав, који има право доношења устава: ~ скупштина, ~ власт.

уставци, уставака м мн. покр. а. трећи (негде преи) дан по крсном имену, слави. — Вјерник . . . иде к њој . . . на уставке њезинога крсног имена. Вук. 6. дан по сершетку каквог празника уотите. — Тако је трајало до уставака месојеђа. Мат. устајало прил. необ. на устајао начин, безвољно, пасивно. — Домановић је мрзео оне који траже свој тихи кутак у животу . . . проводе живот дремљиво, устајало. Глиг. устајалост, -ости ж 1. стање онога што је устајало, што није свеже, одсуство свежине уопште. — Осећала [се] она влага и устајалост собе, која се не отвара, не ветри. Станк. 2. фиг. мртвило,једноликост друштвеног живота, запарложеност. — Плодови су . . . сазријевали полагано, а устајалост уставни, -а, -б који се одиоси на уставу. Метернихова времена није била нимало уставнбст и уставнбст, -ости ж стање, прикладна да ускори њихово сазријевање. особина оиога што је уставно, што је засно- Комб. Да ли ћемо . . . своје кости оставити еано науставу, примена и поштовањеуспгава. негдје у туђини, у пљеснивој устајалости — У Енглеској је учвршћена и оснажена логорског живота? Ђон. уставност борбом племства против апсолутиустајан, -а, -о устајао. — Баре устајане стичке владалачке власти. Прод. Смију ли . . . смрде. Змај. Осећао се млак устајан испитивати уставност закона, није речено ни ваздух. Мил. В. [У соби] је . . . било много у уставу ни у закону о судијама. Мј. 1926 . устајане прашине. Црњ. уставњак, -ака м бранилац, поборник устајан»е с гл. им. од устајати (се). уставног уређења. — Кватерник је радикални уставњак. Нех. устајао, -ала, -ало (обично одр. устајали) 1. који је изгубио свежину, бајат, покварен, уставобранитељи м мн. чланови опозиционе странке у Србији за време кнеза Ми- нездрав; који није дуго проветраван: ~ ваздух, ~ вода, ~ сир, ~ јело. — Осећао [је] лоша који су заступали, бранили устав од тежак дах устајале избе. Ђур. 2. којије добио 1838. год. — [Противници кнеза Милоша] бољи укус дугим стајањем (рбично о воћу): су после устава од 1838. добили име »уставо~ крушка, — мушмула. 3. фиг. обузет бранитељи«-. Јов. С. мртвилом, запарложен,једнолик, сив. — Криуставобрапитељски, -а, -о који припада тике устајалог друштвеног система. Р 1946. уставобранитељима: ~ странка. Нико у овој устајалој касаби . . . није могао уставовбрност и уставбвернбст, -ости, [то] ни помислити. Андр. И. 4. (у именичкој служби, одр.) с устајалост. — Отвори све ијек. уставовјерност и уставовјернбсТЈ ж ков. особина оногакојије верануставу, који . . . спаваће собе да се проветре . . . да не се ослања на устав. — Угарска влада, би јако мирисале на устајало. Чипл. тај симбол слободоумља и уставовјерности, у-стајатн (се), -јем (се) несврш. и уч. . . . не мисли на . . . протузаконитости. Ђал. према устати (се). уставовј^рац, -рца м (ијек.) ист. онај устајати се, устојим се сврш. 1. добити којије еерануставу, онај којиспроводиуставне одредбе бечког парламента у бившој Аустро- бољи укус дугим стајањем (обично о воћу). — Има много крушака и јабука које се не -Угарској. — Нијемци, уставовјерци, не могу могу јести док се не устоје. Вук Рј. 2. изгусе навеселити тој саблазни коју приписују бити свежину, покеарити се од дугог стајања. аутономашима. Старч. — Свуда су се крај кућа устајале воде, уставовјбрнбст и уставбвјерност, блато до кољена. Бен. -ости, ек. уставоверност и уставоверност. устаклаисавати се, -исавам се необ. уставодавни и уставодавни, -а, -б в. несврш. и уч. према усшаклаисати се. уставотворни. Р-К Реч. устаклаисати се, -ишем се сврш. необ. уставотворац, -рца м онај који даје, в. устаклити се. — Док донеше свећу, доноси устав. Р-К Реч. њене очи већ се беху устаклаисале. Вес.

598

УСТАКЛЕНИТИ (СЕ) — УСТАЛИТИ СЕ

устакленити (се), -акленим (се) и устаклисати (се), -ишем (се) сврш. в.устаклити (се). — Још један ропац и њене очи устакленише се на моме лицу. Мил. В.; Р-К Реч. Само [је] гледа, гледа, док му се очи не устаклишу као у мртваца. Вес. устаклити, -им и устаклим сврш. 1. в. застаклити. Деан. Рј. 2. фиг. (обично с додатком: очима) почети укочено, нетремице гледати у кога или што. ~ се засијати се као стакло, постати сјајно и непомично (р оку). — Очи [јој] стале, па се чисто устаклиле. Ад. Јан је мртав. Очи му се укочиле и устаклиле. Ђур. устакнути, устаћи и устаћи, устакнем (аор. устакнух и устакох, 2. и 3. л.'устакну, устаче и устаче; прил. пр. устакнув(ши), устакав(ши) и устакав(ши); р. прид. устакнуо, -ула, -уло и устакао, устакла, -ло и устакла, -ло) сврш. 1. метнути, ставити на кешто, навући, натаћи; наглавити. — Кад је какав велики гбд или збор, устакне шубару. Коч. Чељад млада код здрава и добра вида очињега носове оседлала, наочари устакнула. Јурк. Него скине златни прстен с руке, па га цури на прст устакнуо. НПХ. 2. дићи, надићи, подићи. — Псето . . . реп устакло кано перјаницу. Јурк. усталасавање с гл. им. од усталасавати (се). усталасавати (се), -асавам (се) несврш. и уч. према усталасати (се). усталасалост, -ости ж в. усталасаност. Бак. Реч. усталасан, -а, -о 1. трп. прид. од усталасати (се). 2. фиг. прекривен борама, наборан. — Само сам јој показао своје сиједе косе . . . усталасало чело и навраскано лице. Вил. усталасаност, -ости ж стање, својство онога што је усталасано.

и застала у недоумици. Поп. Ј., Свијет се усталаса, узруја, побјесни. Коч. в. фиг. узнемирити се, узрујати се, узбудити се. — Усталасала се моја душа и учинила ми се дубока. Јанк. 2. пренети се као талас, раширити се. — Усталасао се шапат пун . . . уфања и наде. Крл. 3. прекрити се благим нераенинама (као таласима). — Испитује какав је терен: је ли раван . . . или се . . . нешто усталасао . . . и постао за шегове ноге несигуран. Бег. усталац, -аоца м (ген. мн. -лаца) а. вредан, марљив, предузимљив човек, прегалац. — Имање . . . хоће устаоца, а неће дембела! Вес. Баш такав је био, вредница и усталац. Пол. 1970. б. онај који рано устаје, раноранилац. Р-К Реч. усталачан, -чна, -чно в. усталачкп (а). — Вредан, усталачан . . . адвокат . . . може да истера колико три судијске плате. Ком. усталачки, -а, -5 а. који се односи на устаоце, прегалачки. б. који се односи на устанике, устанички. — Не знамо ни ко је побунио усталачку браћу, па нам изгледа да се Србија прилепила устанку. Јов. С. усталачки прил. као усталац, вредно, прегалачки. — Неуморно, усталачки ради. Михиз. усталачност, -ости ж в. усталаштво. Бак. Реч. усталаштво с својство, особинаусталаца, вредноћа, прегалаштво. — Немаш оно сељачко усталаштво: да ђипиш . . . да се чујеш по кући. Сек.

усталити, усталим сврш. учинити да нешто постане стално, увести у сталну навику, уобичајити. — Трговци ће имати . . . посла док не устале основне односе у пословању. Пол. 1959. Неколико бољих љетина дало је наслутити да ћемо . . . устаусталасати, -ам сврш. 1. изазвати талалити високе жетвене приносе. ВУС 1973. сање неке течности, жита и сл., заталасати, ~ се 1. а. постатисталан,учврститисе. узбуркати. — Бура је усталасала море. Уј. — Док се не устали нова власт . . . треба 2. фиг. изазвати комешање{у народу, друшт- нетко да одржава . . . поредак. Кол. Од ву); ускомешати; пробудити, узнемирити, узколере не треба страховати, јер у нашој будити. — Није предвиђао да ће питање земљи . . . она не може да се устали и добије унутрашње политике оволико усталасати епидемиолошке облике. НИН1973. б. бити, народ. Јое. С. Немир и жеље . . . јој . . . остати исти,једнак, престати се мењати. — жарки љетни дан усталасао у души. Шимун. Овогодишња међународна изложба умет3. почети дрхтати, задрхтати, уздрхтати. ности . . . није променила физиономију Па— Хоџи усталаса брада . . . а глас поче риза која се усталила. СКГ 1937. Послије благдана вријеме се усталило. Бен. в. заподрхтавати. Ћор. ~ се 1. а. покренути се на таласање, држати се дуго у сећању, у мислима. — Онда му се пред очима усталиле слике како се заталасати се, узбуркати се. — Редови [наоно узмахао да дрво посијече. Цар Е. г. рода] уз цесту усталасали се као класје. Гор. Осу се брза пушчана паљба . . . Ваздух раширити се, распрострети се, преовладати, се усталаса. Јак. б. почети се покретати надвладати (о вестима, мишљењу и сл.~). — тамо-амо; бити захваћен немиром, ускоме- Устали се мишљење да султан предаје Босну шати се. — Кошена митраљезима . . . колона без отпора. Андр. И. 2. остати, задржати се пред ватром . . . бункера за час усталасала се дуга на истом месту, код исте особе. —

УСТАЛИЦА — УСТАТИ

599

Запао снијег и добро се усталио. Леск. Ј. карактеру и намерама њених установитеља. Карте пређоше неколико пута из једних НИН 1970. руку у друге, али сс на крају усталише код установити, -ановим сврш. 1. осношти, странца. Андр. И. створити, увести. — Владика Раде хтио [је] да за највеће јунаштво . . . установи, усталица ж жена усталац. — Тина је орден за храброст. Вујач. Брак није уста-' усталица, од ње ће добра газдарица и поновљен зато да свакога заиста и усрећи. слушна жена бити! М 1867. Јонке. 2. утврдити, одредити, доказати; устаљавати (се), -аљавам (се) несврш. открити. —• Миром . . . не бијаху потпуно в. устаљивати (се). установљене границе. Старч. Галилеј [је] устаљен, -а, -о 1. трп. прид. од усталити . . . установио законе многих природних (се). 2. који се не мења, спгалан, непроменљив, појава. ПИФ. Откриће неких инструмената уобичајен: ~ мишљење, ~ ред, ~ навика, на потонулом броду могло [би] помоћи да устаљене норме, ~ метода. се точно установи како је дошло до бродоустаљеност, -ости ж особина онога што лома. ВУС 1973. се усталило, постало стално, непроменљиво, устанозљавање с гл. им. од установљауобичајено. — Нема никад мировања у раз- вати. витку књижевног језика, и поред привидустановљавати, -овљавам — установне устаљености . . . његове »арматуре«. Бел. љивати несврш. и уч. према установити. устаљивање с гл. им. од устаљиеати установљбње с оснивање, стварање, увођење; одређиеање, констатација, доказ. — У устаљивати (се), -аљујем (се) несврш. и . . . писму расправља се о . . . установљењу уч. према усталити (се). школа и ширењу просвете. Прод. Тиме устанак, -анка м 1. оружана побуна нам бјежи један од основних елемената за народа: народни ~ , општи ~ , оружани ~ , установљењс висине . . . ренте. Пов. 2. Карађорђев —•, Дан устанка. 2. устајање, установљивати, -овљујем несврш. = дизање из постеље. — Добар вам устанак, установљавати. како сте ми? Креш. устанути (се), -нем (се) сврш. нар. в. устаник м учесник у устанку,Агобуњеник. устати. — Тадар се је Марко устануо, па — У редовима устаника, из доба Карађорђа дозива од Будима краља. НП Вук. и Милоша, налазе се 'многи Срби из Аустроуст&нца с мн. дем. и хип. од уста; вар. -Угарске. Јов. Ј. усташца. — Чинила јој [кћерчици] је све по вољи, само . . . да не би напућила . . . устаннца ж необ. жена устаник. — своја слатка мала устанца. Рј. А. фиг. Створише [се] . . . птице у нове устанице. Макс. устанчић м дем. од устанак. — У тим устанички, -а, -б који се односи иа уста- стиховима садржана је крилатица свих малих чета . . . устанчића и устанака. Пол. 1959. нике, који припада устаницима: ~ пушка, устаоштво с в. усталаштво. — ТТо ~ војска, ~ борба, ~ чета, ~ крај, ~ топ. чистоти познаје јој се вредноћа и устаустанова ж 1. оргаиизовано тело, надоштво. Шапч. лештво (обично државни орган); организациона устарабар, -ара м чоеек без достојанстеа, јединица неке гране јавног пословања, управне без кичме, бескарактераи човек. — Устарабар власти или администрације према начелима друштвеног самоуправљања; зграда у којој се се овога пута преварио. Поклони и посвете нијесу имали ефекта. Зог. она налази: просветна ~ , научна ~ , здравустарабарски, -а, -б који се односи на ствена ~ , кредитна ~ , војна ~ . 2. облик друштвеног уређења, друштвених односа у- устарабаре, који припада устарабарима. опште. — Оваквом развитку . . . стајао је устат, -а, -о који има велика уста. Р-К на путу систем феудалних установа. Ант. 1. Реч. Задруга и општина — те две српске установе устати, -анем (аор. устах и устадох, 2. •— остале су недодирнуте од турске државне системе. Марк. Св. 3. одредба, уредба, пропис. и 3. л. уста и устаде; имп. устани и устај) — Са позитивним законским установама ви сврш. 1. заузепт усправан, стојећи положај; бисте већ морали бити спаљени. Кое. А. дићи се на ноге (изседећег или лежећег положаја); 4. увођење, установљење, оснивање. — Циљ дићи се после спавања. — Устане с наслоњача и оде у кућу. Креш. Када смо сутрадан друштвени је: стручно и умно развиће . . . устали, људима се све причињавало као чланова. То ће се постићи . . . установом да су уснили неки тежак сан. Јак. 2. напустишколе. Лапч. ти болесничку постељу,придићисе,оздравити. — Тешко [је] болестан . . . Бојим се . . . устанбввтељ м неодом. оснивач. — И неће устати. БК 1906. Смршао и усукао се само име награде доста говори о њеном («)•

600

УСТАТОСТ — УСТЕЋИ

као да је устао иза тешке болести. Ћоп. 3. рлг. и песн. васкрснути, оокивети. — Он устаде из мртвијех. Вук. Сви ћуте ћутом, ко да је неко из ћивота усто, па прича нешто увело и жуто. Кош. 4. повести борбу, дићи буну, устанак. — Тамо код новоградње: још јуче вјешала, гдје смо са Титом устали пркосећи. Кашт. Српски народ . . . је од првог устанка 1804. већ устао у борбу за слободу. Пол. 1944. 5. дићи протест, успротивити се, протестовати. — Нико . . . није тако отворено устао против намесничкога предлога. Јов. С. Можда је то моја заслуга да је све устало против мене? Козарч. 6. (често са допуном: око кога, чега) потрудити се, постарати се, побринути се, заузепт се за нешто својски. — Зави му ране и устаде око њега. Вук. Сви ћемо онда устат да се дијете окрене на прави пут. Мул. Видим да је чаршија устала да те жени. Андр. И. 7. настати, отпочети, зачути се. — Уста цика и помагање . . . мислиш: судњи дан. Торд. Уста зврка кочије из далека. Јурк. 8. а. надоћи, набујати (о реци и сл.). — А устала Зета валовита, сјутра Зету пријећи не моЖеш. НП Вук. фиг. Од смилила прси ми устале. Павл. б. узвисити се, подићи се; никнути, узрасти. — Ваљани су прорадили људи, рука к руци, стијена на стијену, три дебела устадоше зида. Март. На ливадама уста плод. Лоп. 9. нестати, 'отопити се. — ГТошли су . . . пузећи по мокрој земљи са које је снег текустао. Ољ.

која је настала од франкоеачке емиграције а за време другог сеетског рата, уз помоћ окупатора, прогласила тзв. Независну Државу Хрватску. усташица м дем. и пеј. од усташа. — Шта да ту савијам главу пред овим фугавим усташицом са Јасенка и да му врат за клање подносим. Ћоп. устангаца ж = усташкиња океиска особа усташа. усташки, -а, -о који се односи на усташе, који припада усташима, усташама: ~ чета, ~ војска, ~ логор, усташка зверства. у с т а ш к и њ а ж = усташица. Бен. Рј. усташлук м усташтво (7). — Српска хегемонија изродила [сеЈ у четништво . . ., сепаратизам хрватски у Павелићев усташлук. Пол. 1944. усташтво и усташтво с 1. усташка идеологија. — Разумљива [је] појава таквог . . . хитлеровског типа шовинизма . . . као што је усташтво, четништво итд. Ђил. 2. мноштво, велики бројусташа. — Наоружано острвљено усташтво мијеша [се] с . . . фратарским лицима. Ћоп. усташца и усташца с мн. дем. и хип. од уста; вар. устанца. устварити се, уствари се сврш. в. остварити се. — Тада је дошао час да се идеја устварила и што је само у мисли било да се укаже и постане видљиво, зорно. Баз. устврдитн, устврдим сврш. рећи, изјавити нешто тврдећи. — На концу ћеш устврдити да сам крив. Бен. Ако је опет она што самостално устврдила, младић је одмах . . . климнуо главом у знак да јој даје за право. Петр. В. устврдоглавити се, -им се сврш. необ. постати тврдоглав. — Он се устврдоглавио. Вел.

Изр. устала је кука и мотика в. уз кука (изр.); ~ на л е в у ногу, левом ногом в. уз нога (изр.); ~ на о р у ж ј е в. уз оружје (изр.~). ~ се в. устати {1, 6). — Па се Данил' на ноге устаде и закрочи лабуда својега. НП Вук. С натегом се [газда] устаде, ухвати човјека с леђа. Ћип. Устаде се Але од Новога, стаде Але купити сватове. НП Вук. устатбст, -ости ж својство, особина онога устега ж уздржавање, устезање. Бен. Рј. који има велика уста, велике усне. Бен. Рј. устаћи и устаћи, устакнем сврш. = уст^гнути, устбћи и устећи, устегнем устакнути. (имп. устегни; аор. 2. и 3, л. устегну, устегну, устеже и устеже; р. прид. устегнуо, -ла, усташ, -а и усташ, -аша м ист. в. уста- устегао, -егла и устегла, -ло; прил. пр. усник. — Невесињски жали за оном Херцего- тбгнув(ши);, устегавши и устегав(ши)) сврш. вином пре окупације и, заједно са старим I. а. задржати затегнувши, успорити; заусташима, уздише: »Хај, наша златна статегнути (узду). — Но да ага знаде што га рино.« Скерл. Усташи се повукоше у честе чека, бахат коња он би устегао. Ботић. под дрва. Вес. Дјечак се нагло зауставио као да му је неко устегао дизгин. Ћоп. б. тргнути, повући усташа м 1. ист. в. устаник. — За натраг. — Не, не . . . устегне Ирина . . . к време устанка у Босни 1875. године »кад себи руку. Бег. 2. одузети, ускратити, либи . . . усташа убио непријатеља, одсјекао шити. — Дај ми матери . . . пет дуката. би му главу, па је носио у торби, да је покаже своме војводи«. Ђорђ. Пораз липањских Немам више јер су ми плате скадарске устегли. Љуб. Умирући гроф устегну Јулији усташа приправио је . . . тло на коме је сву баштину. Шен. 3. савладати, уздржати грађанска република могла да буде осносе у чему. — Није лако себе устећ, изгубит вана. КР 1924. 2. припадник фашистичке терористичке организације Анте Павелића, такву насладу с којом је уживао светећи

У С Т Н З Л Њ Е — У С Т О Л И Ч И Т И СН себе. Миљ. Устегну гњев колико је могао. Креш. 4. удешти, начестити (одећу). — Бранко устегну своје зелене панталонице. Бан. •—се 1. повући се натраг. — Види и они запис детету на прсима па се устегну на се. Н. прип. Вук. 2. уздржати се, савладати се. — Човек се устегну од сваког прекоревања, ]ер он . . . на то немађаше ни права. Цар М. Мехмед-ефендија се устеже од чаршије с оправдана разлога. Мул. устбзаше с гл. им. од устезати (се). устбзати (се), устежем (се) несерш. и уч. према устегнути (се), устећи (се). уст&ничити се, -им се, ијек. устј&ничити се, сврш. постати стеничав, напунити се стеницама. Р-К Реч. устерати, -ам, ијек. устјерати, свршнаставити, продужити са досадашњим, старим начином живота. — Нацко воли и да се напије . . . због тога и нема . . . ништа, нити ће икад ишта имати ако овако и Даље устера. Срем. устбћи (се) и устећи (се), устегнем (се) сврш. = устегнути (се). усти ж мн. покр. в. уста. — Усном [)е] дирнуо његове усти. Шен. устидети се, -дим се, ијек. устидјети се, сврш. застидети се. — Као да се устидио пред својим старијим рођаком. Божић. устидјети се, -дим се, ек. устидети се. устимице прил. покр. усмено. — Пошаље по Вукасовића да му устимице изјавн свој страх. Љуб. устисати, -ишем сврш. необ. 1. притиснути, притеснити, навалити, јурнути (куда). — Устисало једно на друго. Вук Рј. 2. (око кога) навалити на кога, салетети (тражећи од кога или молећи нешто). Вук Рј. ~ се (око кога) салетети, заокупити кога). Р-К Реч. уститрати и устбтрати, -ам сврш. затреперити, заиграти, затитрати. — Лице као да [јој] је уститрало од заноса. Новак. устиховати, -хујем сврш. необ. ставити у стихове. — Устихована [је] . . . другарска порука партизана Сремаца партизанима Босанцима. Сек. устицање с гл. им. од устицати. устицати, -ичем несврш. и уч. према устакнути, устаћи. — Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође. Ћор. устјбничити се, -им се, ек. устеничити се. устјерати, -ам, ек. устерати. усто уз то.

601

устббоља ж 1. а. бол у устима. Р-К Реч. б. вет. заразно обољење слузокоже у устима неких животиња (нарочито говеда) изазвано паразитом који живи на воћним плодоеима. в. мед. такво обољење код људи, нарочито деце, у виду белих мрља црвенкасто опточених 51ота1Ш8 арћсоза. — У млеко могу прећи и . . . клице од шапа и устобоље. Батут; Терм. 5. 2. бот. врста биљке, жабица (76). Сим. Реч. устббочити, -им сврш. 1. дићи, усправити: ~ ноге. — Устобочио је главу на кратком врату. Божић. 2. управити. — Очи . . . на ме устобочи. Јонке. ~ се 1. стати укрутивши се, укочити се. — Стражар се устобочио на дну сваког ходника. Нех. Црни се устобочио на своме сједишту. Чол. 2. подбочити се. Деан. Рј. устбварити, -им сврш. необ. натоеарити на кога још један терет. — Устоварили сте их на врат сами себи! Мул. устожити, устбжим и устбжити, устоЖим сврш. саденути у стог. — Сједим наслоњен на скоро устожену сламу. Чол. устојан, -а, -о в. устајан. Р-К Реч. устојао, -ала, -ало в. устајао. — Осећаш [ли драга] да се у њој [песми] крије несносни задах устојалих рана. Рак. устбјати се, -јим се сврш. в. уст&јати се. Р-К Реч. устока Ж источни ветар, кошава. — Не дува више оштра устока ни хладни север. Глиш. устбдидба ж в. устоличење. — [Било је то] пригодом устолидбе фра Маријана Марковића за бискупа у Бањалуци. В 1885. устолпчавати се, -ичавам (се) = устоличивати (се) несврш. и уч. према устоличити (се). устоличбње с постављење (на високи положај), унапређење (у неки виши чин). — [У песмама] је . . . поздрављао устоличења банова и бискупа. Комб. =

устоличивати (се), -ичујем (се) несврш. устоличавати (се).

устоличити, -им сврш. 1. поставити (на високи положај), произвести, унапредити (у неки високи чин). — Двор [га је] . . . дао устоличити за бана. Шиш. Митрополит . . . је . . . био са султановим пристанком устоличен. Радул. 2. усадипш, учврстити. — Лијеност устоличила у њему свијест о важности [тих] мисли. Мар. ~ се 1. завладати, учврстити се. — У Енглеској и Француској . . . [капитализам] се већ устоличио. Поп. Ј. Јапански произвођачи нафте су се дали на посао не би ли се пре иког другог устоличили у Кини.

602

УСТОНОШЦИ — УСТРАШИТИ

НИН1971. 2. ир. сести. — Сам се устоличио иза стоца свога господара. Креш.

устбношци, -ожаца м мн. (јд. устоножац, -ошца) зоол. врста ракова издуженог тела, стоматоподи. Финк. устоња м пеј. онај који има велика уста. Р-К Реч. устопице прил. = устопце пратећи у стопу, непосредно за неким или нечим. — Устопице, један за другим ступају . . . процесионим ходом. Божић. фиг. Граматичари су дужни устопице пратити развитак књижевног језика. Бел. устопбтати (се), -бпоћем (се) и уст&птати (се), устопћем (се) сврш. почети топотати, топтати. — Устопоће малко босим крхким ногама. Божић. Он му тако страшно запријети и тако се устопта ногама. Шов. устбпце прил. = устопице. — За њим устопце кнезови аргејски пођу. М-И. Прате ме устопце стоусте глади. КН 1958. устостручавање с гл. им. од устостручавати (се). устостручавати (се), -учавам (се) — устостручивати (се) несврш. и уч. према устостручити (се). устбструченост, -ости ж стање, својспгво онога што је устостручено. устоструч6н>е с стоструко повећање, појачање. устостручивати (се), -учујем (се) несврш. = устостручавати (се). устбстручити, -им сврш. повећати, појачати стоструко. — Та реч се понављала у њему као устостручена јека. Андр. 11. ~ се повећати се, појачати се стоструко. — [Наука] је доказала да се »производност човекова рада у друштву устостручи«. Јов. С. Само у задње три године број полазника се устостручио. Вј. 1970. устра ж тур. покр. нож за бријање, бријач. — Јер се длака мијенила није, нити устром нити неваљалством. Март. устравити, устравим сврш. јако, много уплашити, устрашити. — То би га још више . . . устравило. Ћоп. Устраве остале људе. Креш. ~ се јако, много се уплашити, устрашити се. — Мајка Даринкина устрави се због незгоде. Ћип. Момци . . . чисто се устравише. Тек после дугог времена један дође к себи. Ат. устравица ж покр. велики страх, страва. — Прочитавши . . . тај чудновати свршетак, обузе га немила устравица. Матош. Посли онакога покора није чуда да ухвати . . . устравица душевна човика. Мат.

устрављено прил. у великом спграху, уплашено, устрашено. — Тетка устрављено врисну. Јакш. Ђ. устрављенбст, -ости ж стање онога који је устрављен. устражити, устражим сврш. 1. заискати, затражити, захтети. — Ево ме приправна да вам одговарам кад год устражите. Јурк. 2. потражити (кога, што). — Ако ме ко устражи, кажи нека очека. Вес. устрајан, -јна, -јно истрајан, постојан, непопустљив, упоран. — Био [је] радник устрајан. БВ 1909. Његова устрајна мучаљивост највише ми се свиђа. Ков. А. устрајати, -јем сврш. а. истрајати, издржати, не попуштати. — Одлучио савладавати се и устрајао је више од мјесец дана. Леск. Ј. Радничка класа Југославије устрајаће до коначне побједе. Комун. 1954. б. потрајати, продужити се, одржати се. — Шта ће тек бити касније, ако уопште та љубав устраје! Цар М. в. навалити, бити упоран{у питањима, молбама и сл.). — Је ли био тко . . . осим твојих сестрични? — устрајала је она. Грг. устрајати, устрајам несврш. в. устројаеати. — Устрајају добровољачка друштва за . . . казалишне забаве. Јурк. устрајно прил. штрајно, стално, упорно. — Крв је устрајно извирала из главе. Михо %. Устрајно [би га] пратила погледом. Ћоп. устрајност и устрајност, -ости ж 1. истрајност, упорност, постојаност. — У младога Јакоба била [је] тврда нарав и гвоздена устрајност. Ков. А. У сваки свој посао уносио [је] упорну живу устрајност. Ћоп. 2. физ. сила којом се неко тело опире промени свога стања или положаја, инерција. — Због силе устрајности или инерције камен је падајући на земљу задржао своју почетну линеарну брзину. ОГ. устрапаликати се, -аличем се сврш. оном. стати, почети тралаликати, дати се на тралаликање, распевати се (тра-ла-ла). — Гле мог канаринца, како се устралаликао! Коз. Ј. устрашено прил. у страху, уплашено. — Погледа око себе устрашено. М 1867. Побјегне . . . обазирући се устрашено. Шимун. устрашеност, -ости ж стање онога који је устрашен. устрашив, -а, -о = устрашљив застрашљив, застрашујући. — Сада истом, у овој светој устрашивој осами, осјети . . . значај вјере. Драж. устрашити, -им сврш. задати страх, уплашити, застрашипш. — Жена ме је, бог

УСТРАШЉИВ — УСТРЕПТАЈ је убио, устрашила. Коч. На концу је покуша устрашити. Донч. ~ се уплашити се. — Колико смо се ми устрашиле. Новак. Била је одвојена од својих, устрашена, усамљена. Андр. И. устрашљив, -а, -о = устрашив. Бен. Рј. устрг м бот. в. главоч (2). Сим. Реч. устргнути, -тргнем сврш. убрати тргајући, откинути. — Са дрвета устргох . . . златних јабука десет. Марет. Суви прути, с гране устргнути. Кош. устребати, ~ам сврш. (у значењу футура егзактног) требати, бити потребан, затребати. — Караџић није био против прављења нових речи када коме устребају. Бел. Био [је] сигуран да би нашао намјештење у каквом хотелу ако би устребало. Грг. устрел м мед. в. прострел Џ). Свезн. устрблити, устрелиМЈ ијек. устриј&лити, сврш. а. погодити, убити стрелом. — Па узеше [виле] стреле и тетиве, устрелише дијете Јована. НП Вук. 6. убити из неког ватреног оружја (пушке, пиштоља и сл.). — Утврђено [је] како су та четири човјека устријељена с леђа. Крл. фиг. У очима му дуго . . . гори жудња да се нешто кљуном устријели. Вуј. в. фиг. ударити, оборити смртно, усмртити (обично о срчаном удару). — Устријели [га] кап. Креш. ~ се убити се, извршити самоубиство из ватреног оружја. — Треба или објаснити живот свој . . . или устријелити се. Крањч. Стј. устрбљати, устрељам, ијек. устријељати, сврш. в. устрелити. — Он [Војновић] се гордио . . . снагом Душановог сестрића Војчрвића . . . што устреља кроз прстен јабуку. Грол. устрељбник, -ика м (ек. и ијек.) онај који је устрељен. Прав. устр&љив, -а, -о (ек. и ијек.) необ. који може да устрели, који устрељује. — Ал' ко те рани, тићу, ко је крив? . . . Испод тог луцња тај устрељив глед. Кост. Л. устрељивати, -&л>ујем (ек. и ијек.) несврш. и уч. према устрелити, устријелити, устрељати, устријељати. — Ја сам похватане Черкезе и низаме брзо . . . устрељивао . . . у срце. Ћос. Д. устрбмити, устремим сврш. оштро, брзо управити, упутити (поглед, напад и сл.). — Он се трже и запањено устреми поглед у постељу. Кум. ~ се 1. (на кога, што, некуд, према коме) јурнути, бацити се, полетети, навалити. — Дванаест бомбардера почеше да круже као копци над Макљеном, па се устремише на . . . Прозор. Дед. В. Забрзала је ивицом јаза . . . Она се. увијек зацрвени кад се тако нагло

603

устреми некуд. Вуков. На Сплит, срце Далмације, окупатор се посебно устремио. Вј. 1973. 2. (чиме) устремити. — Не вичи! — устреми се очима игуман на жандарма. Чипл. 3. стати усправно, успратти се. — Угледах издалека човјека што се пред усамљеном кућицом устремио на прстима ногу. Наз. Показа нам то дрво што се десетак корака од нас устремило, озбиљно и мрко. Кол. 4. фиг. сав се унети, предати се чему. — Свима који запиље у њу . . . делила [је] погледе као бомбоне, па кад им се . . . устреме лица, она да пукне од кикота. Петр. В. Вребајући оштро устремила се и пази развитак разговора. Михољ. устремљено прил. гледајући, посматрајући с највећом пажњом. — Устремљено и ронећи погледом у његове зенице тражила је нешто. Бар. устремљеност, -ости ж својство, особина онвга који је устремљен, управљеност, стремљење, тежња. — Треба . . . настојати да у нашој активности . . . буде што више устремљености једном одређеном циљу. Пол. 1957. устремљ^ње с устремљеност. — Мали дежмекаст . . . Пера Добриновић усправљао се у своме устремљењу као звер . . . у Стеријином Кир-Јањи. Грол. устремљивање с гл. ич. од устремљиеати (се). устремљивати (се), -емљујем (се) несврш. и уч. према устремити (се).

устрепбљити се, -^пељим се сврш. необ.

устрептати, затреперити. — фнг. ЗавеЖите ви . . . свој погани језичац! Он је сувише устрепељио, госпо Трепетљико! Ков. А. устрепбрити, -бперим сврш. затреперити, устрептати, уздрхтати. — Напет и устреперен као лук дигао се и попео на прозор. Цес. А. Милица . . . осети како [Нерај сва устрепери. Брже боље спуега јој руку на чело да би је умирила. Вес. устреп&тати, -бпећем сврш. в. устрептати. — Ој, како да му груд не устрепета! Марк. Ф. устрбпити, -им сврш. уздрхтати од стрепње, ееликог страха од нечега што треба да се деси. — Страва га [народ] спопа; устрепи и стане. Под њим . . . урлик страшан. Наз. устреп^гавање с гл. им. од устрептавати. устрептавати, -ептавам несврш. и према устрептати.

уч.

устрептај м устрепталост. — [Јела] са врха планине . . . радосно узмахује му [потоку] граном у милосном и топлом устрептају. Кош. ' . 1 , 1 тг •

604

УСТРЕПТАЛО — УСТРПЉЕЊЕ

устрептало прил. трептећи, треперећи. — [Димови] се устрептало дигли у вис. Шен. устрепталбст и устрбпталбст, -ости ж спгање, својство онога који је устрептао, онога штоје устрептало,узбуђеност. — Мени више годи оно унутрашње, скривено 6огатство духа . . . и устрепталост срца. Бар. Рађали су се у њој нови осјећаји . . . нека тајанствена и стидна устрепталост. Франг. устрбптати, устрепћем сврш. затреперити, уздрхтати, задрхтати. — [Шума] устр.ептала од златног прелива свјетлости и росе. Лоп. Био [је] сав устрептао од нестрпљења. Чипл. Ушепртљио се, устрептао неискусни момчић. Кол. устр&птети (се), -тим (се), ијек. устрептјети (се), сврш. в. устрептати. — И ту срце зар да устрепти и каже реч друкчу? Мас. У њем [би] и последњи живац устрептио. Новак. Лишће се на ста&лу устрептило. Јурк. устрбптјети (се), -тим (се), ек. устр^птети (се). устр^сти и устрести, -есем сврш. 1. затрести, — Загрмјеше топови . . . и устресоше горе. Њег. 2. фиг. јако узбудити, изазвати снажан утисак, потрести. — Боји се . . . да га пламен ока њена не ошине и устресе. Наз. ~ се 1. затрести се. — Кућа се сва устресла, а стара видећи да су се зањихале вериге, лецну се. Цар Е. 2. фиг. доћи у јако узбуђење, узбудити се, узнемирити се; уздрхтати. — Кад се устресе читав народ до дна, онда и мирније душе плану. Шен. Устресла [би се] увијек кад би угледала какав пароброд на пучини. Шимун. устрижак, -ишка м отпадак при стрижи (оваца); крпица, уски одрезак тканине, стриза. — Пред њом [је] кутијица пуна устрижака. Мул. фиг. комадић, делић. — Незнатне устришке времена . . . улагао је у мали топлик иза куће. Десн. устријблити (се), устријелим (се), ек. устрелити (се). устриј&љати, устријељам, ек. устрељати. устриљ, -иља м бот. в. јеленак (2). Сим. Реч. устркати се, устрчем се сврш. растрчати се, почети трчати тамо-амо. — Устркала се . . . чељад. Сваки час ударе по која авлијска вратанца. Коз. И. Скочим са постеље, дохватим пушку . . . и устрчем се по соби. Јурк. устркивати се, -ркујем се несврш. в. утркивати се. — Онај силни Самум, оно чудо живо, са којим се негда [лав] често устркив'о. Змај.

устрмити, устрмим сврш. 1. устремити. — Бијесан поглед . . . [је] устрмио на њу. Коз. Ј. Устрмио [би] поглед час у један час у други сто. Цар Е. 2. окренути, поставити стрмо. — Стави гуњац под нагнуту плочу, устрми га и гледа како се снијег топи. Ћип. ~ се устремити се. — Гдје си само досегао ту јакост . . .: устрмити се на онога сиромаха, слабићка. Гор. Је л' облак оно што се стрмоглав устрмио с висина вихорних? Кост. Л. Глогов грм . . . се устрмио управо пред понором. Ков. А. устрнути, устрнем сврш. уплашити се, претрнути. — Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град. Ћип. ^строј и устрој м устројство (2). — Од природе [је] њежног тјелесног устроја. Крл. Побојао сам се за његов живчани устрој. Ков. А. устројавање с гл. им. од устројавати. устројавати, -бјавам несврш. и уч. према устројити. устројан, -јна, -јно необ. лепо грађен, складцн. — Уто бане у дућан Раде Смиљанић . . . наочито устројно момче. Ћип. устројбње с устројство Џа). — Доста је спомињати устројење Свеучилишта, Академије знаности и умјетности и Матицу хрватску. В 1885. устрбјити, устројим сврш. рус. 1. основати, установити, уредити, организовати. — Подгорски и ја устројисмо чисту странку Хрвата. Ков. А. Ђенералштаб није био устројен. Јов. С. 2. необ. постројити, постаеити у строј, ред. — Јунаци! . . . — разлегао се капетанов глас пред устројеним колонама. Јакш. Ђ. 3. уштавити, учинити (кожу). — Његов му занат тако устроји кожу да дуго одбија воду. Богд. 4. уштројити, кастрирати. Вук Рј. устрбјство с 1. а. оснивање. — Кнез је издао указ о устројству Државнбг савета. Гавр. б. уређење, организација. — Устројство . . . тадашњег друштва приказује се . . . сликовито као пирамида. Мј. 1936. 2. састав, структура, конституција. — Такво јој је тјелесно устројство. Сим. Механизам рефлексних покрета објашњава се самим устројством нервног система. Псих. устрпети се, -пим се, ијек. устрпјети се, сврш. притрпети се, стрпети се; уздржати се. — Устрпи се, Јожице, данас ћемо већ сазнати на чему смо. Ков. А. Кад би ко изишао3 нико није устрпио да га не пита. Лоп. устрпити се в. устрпети се. устрпјети се, -пим се^, ек. устрпети се. устрпљбње с стрпљење, стрпљивост. — У путу убрзо се прилагоди новоме животу

У С Т Р П Љ Е Т И СЕ — У С Т У К Н У Т И

605

жустрином која је била непозната код западних церемонијала. Андр. И. устршити се, устршим се сврш. издвојити се, издићи се стршећи. — Лијеви се брк . . . устршио, рашчепуривши се попут развинута птичјега крила. Драж. устубити се, устубим се сврш. стати као стуб, укочити се. — Освијестио сам се кад се преда мном устубио онај топник. Киш. устубочити (се), -им (се) сврш. в. устобочити (се). — На томе поду подизате су . . . брвнаре од устубочених брвана. Жуј. Опазиш украј друма устубочен храстов стуб. Кор. устук м 1. одступање, узмак; уступак. — Занатска вештина [се] није свуда у исто доба . . . развијала: бивало је и застоја и устука. Жуј. У најновије доба . . . је силно снижен порез на вино, да се овим начином учини устук жешћим пићима. Рад. Стј. 2. празн. а. реч у гатању, бајању којом се тобож сузбија нека болест или зло уопште. — Лева рука крста нема, ова боља [мицина] места нема . . . устук, мицо, овде ти места нема!Вес. б. трава којасе при бајању употреб•устезати се, снебивати се, стидети се, жениљава као лек. — Некакав устук баци у вино. рати се. — Колико јој год пута долазило М-И. 3. противотров(засузбијање,уклањање на уста да га за то упита, увијек би се устручавала. Бег. Домаћица нас је . . . молила да се дгловања отрова). — На томе се темељи и употреба бјеланца од јајета као устука (протуне устручавамо. Чол. Нимало [се] није уструотрова) код отровања сублиматом. ОК. фиг. чавала да свом младунчету уграби најлепши противудар, спас. — Данас би за нас проучакомад из чиније. НИН 1970. вање францускога језика било најбољи устук устручљив, -а, -о необ. који се устручава, инвазији све силовитијег теутонства. Маснебивљив. — Зато сам овако устручљив. тош. 4. (у служби узвика) назад, натраг\ Леск. М. Учесници у овим аферама имају — Стој, устук! Стојане, удри Лабуда [вола] такав респект пред истином да су врло по носу, нек' Сивоња први закорачи јарак. устручљиви у њезином откривању. Пол. Рад. Д. 5. бот. а. врста биљке из пор. главочика, 1973. конопљуша. Сим. Реч. б. биљка сродна рути устручљивост, -ости ж особина, својство из истоимене породице КиГа сћа1ерепз18, Нар1оонога који се устручава, снебивљивост, устру~ рћуНит р а т у т и т . Сим. Реч. чавање. — [То] се каже [у] једном [бећарцу] устукнулбст, -ости ж стање онога који без трунке устручљивости. Леск. М. је устукнуо, повукао се, повученост, утучеустрчавање с гл. им. од устрчаеати (се), ност. — Четрдесет прва — слом . . . Човек се освртао за њим, као за . . . тихом гујом устрчавати (се), -трчавам (се) несврш. . . . у својој устукнулости и наглом ћутању. и уч. према устрчати (се). устрчати, -чим сврш. трчећи попети се ЛМС 1949. устукнути, -нем (аор. 2. и 3. л. устукну, уз нешто, уз неко узвишење. — Он брзо устрчи по стубама. Крањч. Стј. Обузе је устуче и устуче; р. прид. устукнуо, -ла и устукао, -кла, -ло) сврш. 1. коракнути назад, дивља снага и као звијер устрча страном. одступити, повући се. — Олга устукну пола Лоп. ~ се а. растрчати се,ужурбано и сметено корака натраг. Јанк. И на тај глас је нагло почети ићи, кретати се горе-доле, тамо-амо. устукнуо, те неста нам га испред очију. Богд. Скида чеп и приноси ми га да поми— Ева се устрчала, а Маријана дад>е стоји ришем. Устукнуо сам пред неугодним жескао узета. Крл. фиг. Младен изгуби присебтоким воњем чешњака. ВУС 1971. 2. постаност. Прсти му се устрчаше по пушци. Вуков. б. почети ужурбано трчати, дати се ти помирљивији, блажи, попустити, — Рече у трчање, ужурбати се ершећи, обављајући јој да жали што је учинио, али да неће ни неки посао. — Опет се слушкиње устрчаше пред чим устукнути. Тур. Кад је притисак . . . грађана . . . постао прејак, влада је доносећи нове, пуне боце. Шимун. Све је узаврело и устрчало се око њега са . . . устукнула. Пол. 1972. фиг. Једино пред устрпљењем жене ко)а )е одувИЈек вична подвргавати се. Ћип. устрпљети се, -пим се (ијек.) сврш. в. устрпети се. Вук Рј., устрпљив, -а, -о стрплив. — Слично је тужном . . . устрпљивом погледу старца који догара. Шимун. У самоћи чека [душа] тиха, у устрпљивој љубави. Андр. И. устрпљиво прил. стрпљиво. — Стојаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху. 73««. Ка?а је све то устрпљиво трпјела четири дуга мјесеца. Наз. устрпљивост, -ости Ж стрпљиеост, стрпљење. — Молим за мало устрпљивости. Матош. устрћи, -тргнем сврш. в. устргнути. устругати, устружем сврш. стружући додати, настругати у нешто. Р^-К Реч. уструјати, -јим сврш. струјећи ући, увући се. — С влажним зракоде који нагло уструја, мириси су се раслојили. Дав. устручавање с гл. им. од устручавати се: рећи нешто без устручавања. устручавати се, -учавам се несврш.

606

УСТУМАРАТИ — УСТУЋИ СЕ

уступити, уступим сврш. X. пренети неко величанством сунца устукнуло је непомично и стравично величанство ових планина. Ђон. своје право на другога, дати на располагање, 3. спречити, сузбити; обуздати (рсећања и сл.). коришћење, предати, оставити некоме: ~ — Ваља устукнути вампира да не плаши стан, ~ место, ~ улазницу. — Нама их је [рукописе] уступио само за порабу. Јурк. село. Шапч. Пред оцем . . . устукне своја осјећања. Сиј. 4. (кога) фиг. надмашити, Нијемци су обећавали четницима да ће им превазићи (способношћу, вредношћу и сл.). — уступити источну Босну. Чол. 2. напустити положај, одступити, повући се, узмаћи. — Има ћерку . . . [које] нигде у свету нема . . . Везир . . . изда заповест војсци у Србији да надмудриће . . . и учител>а и капетана . . . уступи. Нов. фиг. Не траже ли прилике да те . . . и самог господина попу устукнути. праведност уступи пред благости? Баз. 3. Ранк. а. учинити уступак, попустити. — Свему устумарати, -ам (аор. 2. и 3. л. устумара и устумара) сврш. устумурати се (б). —• одол'јева Амор; нек уступим Амору и ја. Март. Да један другом што уступи, ни за Здравко погледом устумарао по животињживу главу: свак упорно остане при свом ским кожама . . . на зидовима. Рад. Д. мишљењу. Каш. б. (некоме) препустити <~ се а. почети збуњено, узнемирено ићи, првенство (некоме), показати се слабијим, горим трчати горе-доле, тамо-амо, ускомешати се. {рд некога), заостати (за неким). — Ми војске — Он . . . се устумарао по кући, помакнувшп имамр доста и . . . Турцима ни мало у храбсад ово, сад оно. Куш. фиг. У Младену се рости нећемо уступити. Нен. М. 4. дати коме устумараше различне, чак и супротне мисли. да уради, изврши неки посао, поверити. — Вуков. б. (погледом) збуњено, узнемирено по- Све је . . . чинио . . . да се њему уступи чети бацати поглед, гледати на све стране. зидање нове школе. Дом. — Баш нећеш да кажеш? . . . А Иван се устумарао с погледом. Вес. уступка ж в. уступак. — [Порта] није уступ м 1. правн. а. предаја територије хтела учинити ни најмању уступку. Јов. С. Баба-Вујка нађе за потребно и умесно да новој сувереној власти {рбично победнику у учини ову модерну уступку. Лаз. Л. рату), одређеној међународним уговором. — Онај уступ бијаше претежак . . . свему науступљив, -а, -о који се може уступити, роду талијанском. Старч. б. уступање неког погодан за уступање. Р-К Реч. свога права другом лицу; пренос тражбине уступлћбвање с гл. им. од уступљивати. са дотадашњег повериоца на ново лице по уступљивати, -упљујем несврш. и уч. њиховом договору, цесија. Мин. Лекс. 2. уступрема уступити. пак. — Кад би он пристао на жртву коју уступљивбст, -ости ж особина и стање сте вољни да за њ учините, његова част и достојанство захтева да се и он вама сличним онога што јеуступљиво; могућностуступања. уступом одужи. Цар М. 3. војн. заст. одуступник м бот. в. струпник 8горћи1апа брамбени положај при одступању, утврђење по(1оза. Сим. Реч. у позадини. — Он се стане измицати на своје уступнАна ж новчана накнада за устууступе . . . и тако измакнувши се до последњега уступа, упре се онде. Вук. 4. бот. в. пање неког права, неке вредности. — Између претплате на стан и уступнине сличност је струпник 5сгорћџ1апа пос1оба. Сим. Реч. само у погледу цил>а. Б 1960. уступак, -пка м (мн. -пци^ ген. -пака) устуран»е с гл. им. од устурати (се). одступање од извесног свога права (стаеа, устурати (се), устурам (се) несврш. и уч. гледишта и сл.) у корист сауговорача ради постизања споразума у неком спору; прихва- према устурити (се). ћени захтев противне стране. — Марашлија устуривање с гл. им. од устуриеати (се). није учинио Србима политичке него само устуривати (се), -урујем (се) несврш. и финансијске уступке. Јов. С. Са овим уступ- уч. према устурити (се). цима . . . ријешено је и питање о дуговању. устурити, -им сврш. одићи и померити Нех. Лист додаје да то . . . и није био тренутак погодан за америчке уступке другој уназад, забацити. — Младен исправи главу, устури рамена. Вуков. Устури му [коњуј страни. Вј. 1972. дизгин на јабуку. НП Херм. уступање с гл. им. од уступати. ~ се 1. померити се уназад. — Док . . . ја пишем своје задатке, старац ћути устурен уступати, уступам несврш. и уч. према на јастуке. Ћоп. 2, исправити се, испрсити се. уступити. уступачке прил. необ. једно за другим, — Ја како . . . рече Милан и устури се још мало. Тако ја знам! Глиш. поред другог, узастопце. — Љепше је бити сам и послагати слике очеве уступачке по устући се, -учем се сврш. стати, поподу око себе. Гор. чети снажно и учестано тући, куцати (р уступилац, -иоца м онај који уступа срцу). — Жени се срце устуче као кривњом преливено. Божић. неко своје праео другоме. Р-К Реч.

У С У Г Л А С И Т И (СЕ) — У С У М Њ И Ч И Т И СЕ

607

усугласити (се), -угласим (се) сврш. гојан малиша, а други мршав усуканик. усагласити (се). — Представници . . . [су] Креш. затражили да се детаљније проуче заједусукано прип.уздржљиво, круто,уштогничке теорије »шесторице« и њихова усуглаљено; исп. усукан (3). — Кад су завршили шена пољопривредна политика. Вј. 1960. вечеру и стол био поспремљен, поста још уже, још усуканије него што је било за вриусугубити, -пм сврш. заст. учинити сугубим,двоструким;удвојити,удвостручити. јеме јела. Сим. — Усугубише труде ваше. Вук. усуканост, -ости ж особина, стање онога усуд м 1. (и Усуд) празн. измишљена којијеусукан, онога штојеусукано, мршавост; личност из народних бајки која одређујечове- уштогљеност, укоченост. — Због усуканости кову судбину. -— »Ко тебе мени даде?« . . . тела и дужине ногу изгледаше много виши. Мил. В. У тој фантазмагорији карневалског »Мене је Усуд теби дао«. Н. прип. Вук. Што лш усуд досудио, тому нећу утећи. Матош. запада праснула је и усуканост скамењенога 2. оно што је усуд одредио некоме, судбина, Града истим смијехом проциљеног сунца. Војн. удес, коб. — То ти је мој усуд! Чим се у коју зал>убим3 већ се удаје. Маж. Ф. Еј усукати, усучем сврш. I. сјединити две сиротиљо, усуде наш, што је год јада на или више нити, влакана, власи и сл. увијајући свијету . . . све на наша леђа. Шуб. ихједно око другог, упрести: ~ уже, ~ жиусудан, -дна, -дно који одређује судбину, Жак. — Он усука бркове . . . и поче причати. судбински, судбоносан, пресудан. — Торан. Вес. Тражио је памук и восак да усуче сви. . . је . . . подигла талијанска влада у спо- јећу. Ћоп. 2. закренути, завртети. — Веса само усука вратом и погледа мало у страну. мен усудне битке солферинске. Андр. Н. Ком. Дрзну [се] . . Паладин усудни кип из храма истргнут светог. Марет, ~ се 1. а. упрести се, увити се, изувијати усудити, усудим сврш. доделити као суд- се. — Као да се усукала сва у себе и још тања бину, судбином одредити. — Усуд нам је тако и ситнија постала. Мих. Какав ми је амрел, сав се усукао. Сек. б. искренути се, извити се. усудио. Вес. Да причам ти сад о несретном повратку своме што ми га усуди Зеус. М-И. — Да се Кањош некако хитро не усука, ~ се осмелити се, одважити се. — Кад је хћаше га раскројити. Љуб. 2. а. јако смршати, омршавити. — Усукао се од све муке видео да нема никога, усудио се да уђе. М-В. као циганско кљусе. Кол. Откад је Иван Мислим да се смијем усудити да узмем напогинуо она се била некако сва усукала и јамну кочију. Креш. постарела. Ћоп. б. добити издужен изглед, усудница ж она која одређује судбину, ушиљити се. — Ту су, дакле, — сза се усука суђаја. — Мало их је којима је усудница . . . и јетко зарадова госпођа Јуца. Маш. 3. зарана пререзала животну нит. Обз. 1932. спарушити се, свенути од суше и уврнути се усудно прил. као усуд, као судбина; (о биљкама). — Ено се кукуруз сав усукб. судбоносно, пресудно. — На сваком кораку Вес. Трава се усукала од жеге. Мих. 4. проусудно ме прати. Уј. Само се чудим како вући се, протнути се. — Једва се путник усудно сличе живи на мртве. И. усуче и пређе преко ових дебала. КН 1958. усудски прил. као по заповести усуда, усукбвати (се), усукујем (се) несврш. и судбине,судбински. — Опет се усудски склања. уч. према усукати (се). Ујусу^кнути се, усукнем се сврш. усукати усуђивати (се), -уђујем (се) несврш. и уч. се. — Чак и човек умукне када се нађе на према усудити (се). њој у то доба: толико се и он усукне, увуче у себе. Петр. В. усужњити и усужњити, -им сврш. учинити сужњем, робом, бацити у тамницу; усулане прил. тур. покр. пристојно, поробити, покорити. — Јеси ли ми дунда уљудно. — Усулане дођи пред везира. НП погубио, погубио или усужњио. НПХ. ТоХерм. лико [је] било више љубави Талијану до усумитприл. покр. 1.сумитице;унакрст, усужњене и угњетаване домовине. Ков. А. укрштено, укриж. — Онда се браћа пољубише усумит два пута. Мат. 2. (у служби усукан, -а, -о 1. трп. прид. од усукати предл. с дат.) према, ка, у сусрет. — Распите (се). 2. мршав, слаб, испијен. — Урошу паде те брежуљке папучке, који . . . хитају усумит у очи . . . млад момак, усукан, строг и црн. возу, ил' с њим упоредо, или га претичу и Ћоп. Усукани сиромашак служитељ забавсијеку. Зог. љао се . . . да им . . . показује врата. Божић. 3. фиг. претерано уздржљш, крут, усумн.ичити се, -им се сврш. необ. уштогљен. Деан. Рј. почети сумњати у све, постати сумњичав, неповерљив према свима, према свему. — Он се усуканик, -ика и усукапнк м усукан усулцвичио. Десн. мушкарац, мршавко, дугоња. — Један бјеше

608

УСУНДАТИ

СЕ — У С Х И Ћ Е Њ Е

усфркати се, усфрчем се и усфркам се сврш. 1. почети учестано фркати. — Повика на вранца који се беше нешто усфркао и почео копати ногом. Глиш. 2. необ. израсти, развитисе,стасати. — Нек се дјечко усфрка до младића, нек му мишице отврдну на буздован. Шен. усфркнути, усфркнем и усфркнути, -нем сврш. увртепш, усукати. — Усфркнуо брк око носа и очешл>ао се брижл>иво. Кал. усфуртучити се, -им се сврш. покр. запасти у тешку, безизлазну ситуацију; јако се збунити, спетљати се, изгубити глаеу. Бен. Рј. усхит м усхићење. — Планчић ју погледа с усхитом. Ивак. У вечној смени усхита и туге — ја страдам свесно и безумно волим. Марк. Д. усупрот и усупрот предл. 1. а. (с ген. и дат.) упркос. — Спавах као заклан усупусхитан, -тна, -тно којн доводи до усхирот ужасном смраду. Матош. б. (с дат.) ћења, који изазива усхићење, заносан; задивљен, према; против. Деан. Рј. 2.у служби супротне усхићен. — Пун усхитне среће полетећу речце: напротив. — Ви, дакле, не љубите теби, ЧИСТЈ без сумње црне. Шант. Титрају музику? . . . — Усупрот . . . ја ју фанатички струне твоје кб усхитна душа кад титра пред љубим. Том. чудом љепости. Бег. усхитати се, -ам се сврш. похитати, усургунити, -им сврш. покр. потерати пожурити. — Куд си се ти тако усхитао? у сургун, у изгнанство, протерати, прогнати. — Треба да спаси нас четворицу одавде. Вук Рј. усхитнти, усхитВм (трп. прид. усхићен) Видиш да су нас усургунили с комунистима. сврш. изазвати усхит, усхићење (код некога), Лал. одушевиџи, занети. — Мала парна машина усуручити се, -им се сврш. претворити . . . га је највише усхитила. Петр. В. Много се у сурутку (р млеку). Р-К Реч. их више усхити чаробњакова вјештина. Креш. усустопице прил. непосредно иза неког (идући), пратећи у стопу, сустопице. — Она ~ се одушевити се, занети се. — Еј, како двојица . . . не хћеду за њом усустопице, сам . . . некад! — усхити се. Коз. Ј. Она се јер су се стиђели да их ко види. Љуб. усхити лепотом човека . . .к, опијена, пружи руке према њему. Дуч. усути, успем сврш. 1. а. налити, иасути усхАтљиз, -а, -о који изазива усхит, (течност). — Одмах усу кафу у филџане. Срем. фиг. Љубав ће усути у њу слатки не- усхићење. — Одмах смо уочили да је Габи мир. Бег. б. изручити нешто сипко, растре- постала Габријела3 девојчурак — млада сито, сасути. — Извади једно десетак пуних Жена, следећи усхитљиву линију елеганције. НИН 1970. ћеса злата . . . злато успи у зобнице, да га пошаљем цару. Кост. Л. 2. фиг. а. почети усхитно прил. усхићено. — Задрхће густо падати, сипати, осути. — Кад успе усхитно од саме помисли на њезину вјерокиша из пушака а он да зна ђе му је сваки ватност. Цес. А. војник. Лоп. б. почети говорити брзо, без усхићавање с гл. им. од усхићавати(се). предаха, обасути речима, засупги. — Изволите, господине — усу Сам. Креш. усхићавати (се), -ићавам (се) = усхићивати (се) несврш. и уч. према усхитити (се). усутонити се, -и се сврш. безл. настати, спустшпи се (о сутону), смркнути се. — Усуусхићено прил. с усхићењем, одушевљено, тонило се кад г. срески [начелник] заврши занесено. — Сабор га је у другој сједници испитивање. Гор. усхићено поздравио. Нех. усундати се, -ам се сврш. покр. узврзмати се (око некога); салетети, окупити (некога). — Узвио се ја око ње и усундао се, па . . . не дам никоме другом да јој се примакне. Лал. усунути, усунем сврш. 1. а. снажлим покретом зарити, забости, забити. — Између жуди и чина ко је бодеж усунуо? Уј. б. завући, увући. — Усуне руке у своје рукаве. Кум. 2. усути, улити мало,у малој количини: ~ воде. усупнути се, усупнем се и усупнути се, -нем се сврш. тргнути се зачуђено; јако се изненадити, запањити се, забезекнути се. — Сви се усупну на ове ријечи. Шимун. Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли. Ћип.

усушити се, усушим се сврш. осушити се; усахнути, увенути. Вук Рј. усфалити, -им сврш. (обично безл.) понестати, узмањкати, недостати. — Кад усфали вина и ракија је добра. Шен. Што год вам буде требало, моја вам помоћ и мој савјет неће усфалити. Андр. И.

усхићеност, -ости ж стање онога који је усхићен, одушевљење, занос, усхићење. — Из крајње раздраганости и .усхићености прешло се у крајњу јарост и помаму. Јов. С. усхић^ње с радосно узбуђење, одушевљењег занос, раздраганост. — Гдје је наш вилински занос и усхићење? Ков. А. Моје празнично

У С Х И Ћ И В А Њ Е — У Т А Б О Р И Т И СЕ

609

— Стана усцепта. Нагло крену из собе. расположење претворило се у усхићење Вуков. . . . у једну безумну срећу. Вас. усцбптјети, -тим, ек. усцбптети. усхнћивање с гл. им. од усхићивати (се). усхнћиватн (се), -ићујем (се) несврш. — усцикати се, усцичем се сврш. усцичати се. — Жењскиње се усцикаше. Ад. усхићавати (се). усхихбтати се, -ихоћем се сврш. удаусциктати се, усцикћем сесврш. Х.усцичати се. — Нешто јој се чедо усциктало. НП рити у хихот, почети се хихотати, закикотати се, засмејати се гласно, неуздржано, — Вук. Расплашени штакори усциктали се под кровиштима. Гор. 2. почети циктати, Усхихоташе се мало кандидаткиње и кандиврискати, закликтати. — С друге стране дати. Кол. усходан, -а, -о 1. трп. прид. одусходати се. се сви у дворани усцикћу. М-И. 3. запуцати, 2. који је дугом применом прешао у наеику, запраштати. — Усциктале [су] пушке. КН 1958. уходан. — Наметнула [му се] животна пракса, усходани обичаји. Јел. усцичати (се), -чим (се) сврш. ударшпи усхбдатв се, усходам се сврш. почети у цику, вриску, развриштати се; запевати ходати тамо-амо, усшетати се, устумарати циктавим, пискавим гласом. — Кад усцичи у се; почети, стати неуморно ићи на све стране. биртији, својом пјесмом друге натпјевава. — Бернардин се усходао собом. Нех. Коман- Коз. И. Дијете . . . се усцичало у зипци. Гор. дант се усходао логором, храбри, заклиње, Сур. усшбтати се, усшетам се сврш. почети шетати тамо-амо, усходати се. — Испрва усхохбтати се, -бхоћем се сврш. усхихосе усшета по мосту тукући петама да му тати се. — Ето, сам Пајо .ч . и он се усхоиспроба чврстину. Лал. Подијелио кочијахотао. Кол. шима зоб и онда се усшетао кроз све стаје. усхранити, усхраним сврш. одгајити, Кол. отхранити. — Дадеш им живот, родиш их, усшибати, -ам сврш. почети шибати; мучиш се, усхраниш их — а они дигну главе. фиг. узети снажан мах, узттлати се. — Ков. А. Девојке . . . трепере између меланхоличне усхтети, усхтем и -теднем, ијек. усхтјети, апатије и усшибаног весеља, особито ако сврш. а. (у служби футура егзактног) осесвира чардаш. Поп. Ј. тити жељу, тежњу за чим, добити какав утабава&е с гл. им. од утабавати. прохтев, пожелети. — Јесам, одсијече стариутабавати, утабавам несврш. и уч. према ца — и још ћу, усхтједне ли бог. Цар Е. Остао би и кад би усхтела да га се отараси. утабати. Дав. Кад год усхтијеш, пиши ми. Бег. 6. утабанатв и утабати, -ам сврш. израв(са лог. субјектом у дативу) прохтети се. — нати, набити, угазити таба(на)јући (земљу, Што год се Ђуки усхтјело, вршила је без тло). — Испред земунице утабанали смо приговора. Коз. Ј. једну узану стазу. Јак. Нетко је . . . под прозором, гдје спава млинарова цура, утаусхтјети, -тијем и -теднем, ек. усхтети. банао чак читаво гумно. Донч. Крену утаусхукати се, усхучем се и усхуктати се, баним путељком кући. Гор. Прелазили су усхукћем се сврш. стати, почети често мост . . . као да је то неки од безбројних хукати, хуктати; дати себи одушке често путева који су они и њихова стока утабали хучући, хукћући, уздишући. — Стари Боно својим ногама. Андр. И. . . . усхукао би се . . . гледећ ту горку жалост Изр. ићи утабаним стазама (пуу својој кући. Том. Ујак се тешко узруја и тевима) 1) прихватати се добро разрађеног, усхукта. Кош. уходаног посла, бити у повољној ситуацији усцвркутати се, -ркућем се сврш. почети настављајући добро започет посао; 2) избегавамного цвркутати, предати се церкутању. — ти новине; бити без иницијативе. Та мала врапчја синагога толико се страутабачити, -им сврш. сложитиу табаке, вично усцвркутала, као да се . . . збила нека арке. Р-К Реч. необична ствар. Крл. утаборити, -им сврш. сместшпи у табор, усцврљити, усцврљим сврш. почети цврљити, зацврчати, запиштати. — Све улогорити: ~ војску. ~ с е Х.улогоритисе. — Пред општинском то усцврљи, ускипи, зашуми. Кое. А. зградом . . . су се утаборили издајници. Ман. усцврчати се, -чим се сврш. ударити у фиг. Око ових су се у врућем пијеску утацврчање, занети се цврчањем. — Доље . . . бориле поједине породице. Адум. 2. постропреко потока усцврчали се попци. Пец. јити се у редове. Шкаљ. усц^птати и усц&птети, -тим, ијек. усутавн- в. утамн-. ц&птјети, сврш. почети цептети, затреперити, уздрхтати, затрести се (рд узбуђења). утавн.- в.утамњ-. ••-, I •~**-ч,ш,%Ш»^^ 39 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

610

УТАЖАВАЊЕ — УТАКМИЦА

утажавање с гл. им. од утажавати (се). утаж&вати (се), -ажавам (се) = утаживати (се) несврш. и уч. према утажити (се). утажбати се, -ам се сврш. покр. утишати се, умирити се. — Све се у њему утишало, утажбало. Лал. утажив, -а, -о = утажљив 1. КОЈЧ се може утажити. 2. који утажује, утољује. — Осјети тијелом мелем утаживог небеског дажда. Матош. утаживање с гл. им. од утаживати(се). утаживати (се), -ажујем (се) несврш. = утажавати (се). утажити, -им и утажити, утажим сврш. 1. задовољити прохтев за пићем или јелом, утолити,угасити; олакшати тегобноосећање, бол и сл., ублажити: ~ глад, ~ Жеђ. — Још није могла да утажи тугу. Бен. 2. умирити, стишати. — Мудри Драшковић . . . утажи гњевнога губернатора. Шен. ~ се смирити се, стишати се. — Чеврља себјеше утажио крај браће. Мат. Утажиосе жамор. УЈ. утажљив, -а, -о = утажив. утаја ж 1. тајно присвајање туђе имовине, проневера. — Неки чинобник био је оптужен за утају државног повца. Јов. С. Тужили [су] за утају и присвајање туђе имовине. Сим. 2. непријављивање прихода или имовине пореским органима у циљу избегавања пореза, скривање прихода, имовине. — Порезном уреду тешко промакне зарада или повећање имовине, а казне су за утаје ригорозне. Вј. 1972. утајавач, -ача м в. утајивач. — Утајани материјал продаван је у корист утајавача. Јов. С. утајагати се, -ам се сврш. покр. добити равномеран ток, уједначигпи се, мирно потећи, смирити се. — Био је мир 3 тишина, дан се утајагао, мале беле пене су милеле реком. Ђур. утајалост, -ЈОСТИ Ж особина и стање онога којисеутајао, онога што сеутајало. — Расковани бјегунци . . . прозвали су се кроз утајалост чудним промашашћем згромљене душе. Цес. А. утајан, -а, -о 1. трп. прид. од утајити (се). 2. притајен, потајан, прикривен, латентан. — Писци и критичари живе непрекидно у једном утајаном сукобу. Богд. утајано прил. уздржано, пригушено. — Дише утајано. Хоће да чује мој дах. Станк. утајати, -јим (трп. прид. утајан) сврш. 1. надјачати гласом, буком, заглушити; утишати, умирити. — Пој к теби лети са мојих усана; утајат људска вика га не може. Наз. 2. сачувати у тајности, сакрити, прикрити, прећутати, затајити. Вук Рј. 3. сакрити, склонити. — Брже виче хитре савјетнике

што до нужде држи утајане. Март. 4. (некога) присилити на ћутање,ућуткати. — Па утаја тридест девојака, да ни једна није говорила. НП Вук. 5. утајити (7). — Исти учитељ је присвојио и утајао једну моју ствар. Глиш. Утајани материјал продаван је у корист утајавача. Јов. С. ~ се утајити се. — Све је . . . начичкано народом који се утајао па не дишући слуша. Ранк. Вјетар био се посве утајао. Кум. Све обасјало [сунце] што с' досад утајало. Радич. утајати се, -јим се сврш. почети ширити смрад из себе, усмрдети се, увоњати се. Вук Рј. утајен, -а, -о 1. трп. прид. од утајити (се). 2. притајен, потајан, подмукао: ~ грозница. — Из земље је вребала утајена огњена суша. Пол. 1973. утајивати (се), -ајуЈем (-ајивам) (се) несврш. и уч. према утајити (се). утај&вач, -бча м онај КОЈП је извршио утају, онај који врши утају, проневерилац. — Прве утајиваче тражили су међу продавцима. Пол. 1951. Према утајивачима пореза захтијева се оштрије поступање органа власти. ВУС 1972. утаЈити, -им сврш. 1. кришом, бесправно присвојити поверену туђу имовину, проневерити. — Могла би се кладити . . . да је он утајио даровницу. Шов. Они су мени утајили неколико година мучног, робијашког рада. Сим. 2. прикрити, сакрити, прећутати, затајити. — Обични људи који живе од плаће не могу утајити порез. Вј. 1972. 3. не шпунити очекивања, подбацити, оманути. — Крив је да је слаб житород, да је утајила берба. Гор. 4. утајати {4). Деан. Рј. •~ се 1. ућутати се, умукнути; остати притајен, притајити се, примирити се. — Хатка испусти пригушен глас . . . и утаји се. Сц/. Кажу да онај рат још није свршен, само се био мало утајио. Ћоп. 2. склонити се, сакрити се. — Нису купили карте за њега. Морао се утајити. Михољ. утак, утка м покр. потка у ткању. Вук Рј. утакање с гл. им. од утакати. утакати, утачем (утакам) несврш. и уч. према уточити. утакмити, утакмим сврш. утврдити, утаначити. — Бан, прабиљежник и друга господа су уроту сковали против Загреба и утакмили закључак нечувен и злобан. Шен. утакмица ж 1. спорт. борба, такмичење за првенство између два или више учесника (појединаца, тимош, група и сл.): фудбалска ~ , пријатељска ~ , међународна ~ , финална ~ . 2. надметање у разним делатностима (у привреди, трготни, учењу, науци и др.);

УТАКМИЦЕ — УТАНЧАН борба за престиж, за савлађивање противника, конкуренција. — Похвале и награде . . . побуђују на рад и утакмицу. Пед. Док није било страшне америчке утакмице, ова је царина постизавала барем своју заштитну сврху. Рад. Стј. утакмице прил. 1. једно за друго, у размену, у трампу, трампећи. — Даје воће за жито утакмице. Вук Рј. 2. такмичећи се, такмичарски. Р-К Реч. утакмичар м учесник у утакмици, такмац, конкурент. — Она [држава] треба да одбија утакмичаре од употребе неморалних средстава. Јов. С. утакмички, -а, -о који се односи на утакмице, такмичарски. — Нови утакмички чамци не би се смјели . . . користити. Весл. ут&кнути, утаћи и утаћи, утакнем (аор. утакнух и утакох, 2. и 3. л. утакну, утаче и утаче; р. прид. утакнуо, -ула и утакао, утакла и утакла, -ло) сврш. 1. ставити, метнути у нешто, уденути, затакнути; наместити, натаћи. — Згужва дописницу и утаче је у џеп од капута. Креш. Фреди утакну у лево око монокл. Ћос. Б. 2. умешати, уплести. — У то . . . су чаролије утакле прсте. В 1885. ~ се умешати се, уплести се, упасти. — Њему се утакне у ријеч Ахилеј. М-И. Опасно је кад се слабић утакне у . . . двобој моћних противника. Панд. утал, утла и утла, -о заст. утао. Прав. уталожити, -им сврш. стишати, умирити. — Уталожи срце своје драге. Кост. Л. ~ се Х.стишати се,смиритисе. — Некако пред мрак уталожи се ватра [грозница] и почне је хватати лаки сан. Шапч. У дворани се бука понешто уталожи. Ђал. 2. сталожити се, разбистрити се (р течности). Деан. Рј. утаман прил. без успеха, узалуд. — Утаман море ме тјеши. Наз. Нека не губи утаман главе . . . већ нек се врати. Ћоп. утаманнлац, -иоца и утаманитељ м онај који утамањује, тамани, уништава, 'утамањивач. Р-К Реч. утаманитељка ж она која утамањује, тамани, уништава. Р-К Реч. утаманнти. утаманим (трп. прид. утамањен) сврш. потпуно уништити, затрти, истребити. — Хоће ли се већ једноћ подићи хајка да утамани ту неман. Ков. А. ~ се повр. — Заклели смо се пређе сви изгинути и утаманити се . . . него покорити се овим Турцима. Нен. М. утаманљив, -а, -о који се може утаманити, уништити, уништив. Р-К Реч.

611

утамањивање с гл. им. од утамањивати утамањивати (се), -ањујем (се) несврги. и уч. према утаманити (се). утамањ&вач, -ача м онај који утамањује, тамани. утамнич&тк, -ика м онај који издржава казну у тамници, на робији, затвореник, заточеник, сужањ, робијаш. — Што могу помоћи мисли утамниченику кад зидова пробит не мотке. Кос. утамниченица ж жена утамниченик, затеореница, заточеница, робијашица. — Озаре се њом као утамниченица чистим зраком. Божић. утамничбње с осуда на тамницу и издржавање те казне, заточење, заточеништво, робија. — Нуђен му је високи ступањ у чланству и помоћ . . . за случај утамничења. Нех. утамничити, -им сврш. осудити на тамницу, ца робију, бацити у тамницу, затворити (у тамницу, затвор), заточити. — Мене оптужише рад преваре и хоће ме утамничити. Ков. А. Аустријанци [су га] оптужили и утамничили као велеиздајника. Шуб. утаначавање с гл. им. од утаначавати. утаначавати, -ачавам = утаначивати несврш. и уч. према утаначити. утаначбње с заједнички донета одлука заинтересованих страна, споразум, уговор. — Потписано је и утаначење. Бат. утаначивати, -ачујем несврш. = утаначавати. утаначити, -им и утаначити, -аначим сврш. маџ. 1. договорно утврдити у појединостима, тачно одредити споразумом, уговором, договорити се, уговорити. — Да би се све то утаначило, делегати су одлучили да се састану још једном. Јак. Дође вечер одређена за прошњу, када утаначише и дан вјенчања. Шимун. 2. удесити, ускладити. — Таман попак у запећку утаначио своју песмицу, а он се трже. Вес. утанаџба ж утаначење; споразум, одлука. — Утанаџбом власти могу [се] гледе морских тјеснаца одредити и друга начела. Мј. 1926. утанчавање с гл. им. од утанчавати утанчавати (се), -анчавам (се) — утанчивати (се) несврш. и уч. према утанчати (се).

утанчан, -а,-о 1. трп. прид. одутанчати1 утамањбње с потпуноуништење, истреб- (се). 2. танан, префињен, суптилан. — Са утанчаном осјећајношћу бележен је развој љење. Деан. Рј. 39*

612

УТАНЧАНО —

УТАЧКАТИ

благим гласом, обично извештачено, неприродно (у узбуђењу, у жељи за угађањем саговорнику и сл.). — Зло господине! утањи Симица. Глиш. Ипак кад је пришла телефону . . . не само да је утањила гласом и ублажила речима, него јој и лице доби насмешено услађен израз. Маш. Знам, брате, знам — ШШШЛЈИВО утањио глас. Ћоп. ~ се 1. постати танак или тањи, истањити се. — фиг. Ноћ се утањила и већ се давно види мјесто на којем ће се раздрти. Мих. 2. а. ослабити, смршати; смањити се. — Покојница се пред смрт била сасвим утањила. Нех. Утањила се, кожа некада пуног лица виси. Поп. Ј. Сунце се утањило као старац пред смрт. Неим. б. постати танак и гибак, добити виткост. — Још л>етос црнпураста . . . сад одједном побијеље, утањи се и преломи у пасу. Андр. И. 3. фиг. бити на измаку, смањити се, понестати, истрошити се. — Нбстали колачи, утањио се мрс. Кол. утао, утла и утла, -ло празан; шупаљ, пробушен. — Све је остало празно, шушве, утло. Ков. А. ут&пање с гл. им. од утапати (се). утапати (се), утапам (се) несврш. и уч. према утопити (се). утапкавање с гл. им. од утапкавати. утапкавати, утапкавам несврш. и уч. према утапкати. утанчнвати (се), -ан^ујем (се) несврш. = утанчавати (се). утапкати, -ам сврш. 1. тапкајући поравнати и набити; утабати. — У башти је ут&нчити, утанчим сврш. утањити. — била црвенаЈ маљем утапкана табла за тенис. Плачним гласом је утанчила: »Јао, јао, нама Петр. В. фиг. Знали су да сваки странац жалоснима!« Ков. А. који дође у Босну утапка малко пут између утањаше с гл. им. од утањати. непријатељске туђине и њих. Андр. И. 2. покрити тапкајући и подвлачећи, подвијајући ууањати, утањам несврш. 1. западати у покривач са свих страна, утуткати, зашушдубину, лагано тонути. — Стадоше му ноге утањати у блато. Вес. 2. угибати се> улегати кати. — После ме лепо утапка јорганом па . . . леже. Вукић. се. — Песак под ногама утања. Мас. утапљати (се), утапљам (се) несврш. в. утањивати (се),° утањујем (се) несврш. и утапати (се). — фиг. Анка рони дубоко у уч. према утањити (се). Иванове очи и утапља у дубинама свијест и утањити, утањим сврш. 1. учинити стварност око себе. Михољ. танким или тањим, стањити, смањити. — утаптати, -ам сврш. утапкати. — фиг. Утањивши нос и уперивши поглед Оранице су звецкале карикама по утапта. . . чекаше да се по н>у дође. Богдан. 2. Донч. л о м путу. почети тећи у веома танком млазу, једва утаслачити, -им сврш. дотерати,удецурећи, готово пресахнути (о води). Вук Рј. 3. фиг. а. утањити се (2а). — Ти си, брате, сити. Бен. Рј. много утањио. Оно, никад ниси био нека утата! деч. узвик за изражавање осуде и грађа. Андр. И. б. постати знатно мањи, омаловажења онога коме је упућен: уа. — свести се на незнатну меру, осетно се смањити. Другови га воле . . . Да га не воле они би — Очево обиље било и како утањило. Шен. викали: утата! Добио одело од црвеног Последњих година чаршија је била ослабила крста. Пол. 1960. и пазар утањио. Андр. И. в. запасти у матеут&ћи (се) и утаћи (се), утакнем (се) ријалне тешкоће, остати без новаца. — фиг. сврш. = ухакнути (се). После овог годишњег одмора, сви смо прописно утањили. Нигде динара — ни за лек. утачкати, -ам сврш. причврстити {биљПол. 1972.4. (често са допуном: глас, гласом) ку) за тачку, притку. — Врапци јатомице проговорити танким слабо чујним, тихим, слећу на утачкани грах. Шапч. унутрашње драме. Глиг. И најутанчанији укус има своје ћуди. СКГ 1937. утанчано прил. на утанчан начин, танано, префињено, суптилно. — Посматрати ствари тако значило би посматрати одвише утанчано. Панд. утанчаност, -ости ж особина и стање онога што је утанчано, тананост, префињеност, суптилност. — Укус појединаца може да се . . . подигне до највишег степена утанчаности. Цар М. Музичар . . . развије свој слух до изванредне утанчаности. Псих. утанчати 1 , -ам сврш. 1. учинити тананим, довести до велике осетљивости, усавршити. — Сваки . . . може да своје музикално ухо утанча и развије. Цар М. Овде је читав један свет јасно уобличенЈ и то ретке каквоће, утанчане и изворне каквоће. Пол. 1970. 2. утанчати се. Р-К Реч. ~ се постати танак, изгубити јачину, силину, ослабити. — Јуначка крв отачка још се није утанчала у жилама његовим. Шапч. утанчати 2 , -ам сврш. утаначити. — Прилш неку раније, пре рата утанчану кирију. Ћип. Дошао му он да се за прошевину договоре и да све . . . утанчају да после не би било врдаламе. Рад. Д. утанчивање с гл. им. од утанчивати

УТАШТЕ — УТВРДИТИ

613

уташте и уташте прил. напразно, безутвор м и утвора жутвара. — Помисли разложно, улудо. — Сами Турци могу мисли- да је каква утвора. Дом. Не зна . . . или је ти да бога хваче кад га уташте именују. пред њим оно љепушно гараво дијете вила, Павл. утвора или збиља крштено чељаде. Торд.; утва ж зоол. барска птица, врста дивље Деан. Рј. пловке Апаз ћозсаб. — Ловио је утве на утвбрити, утворим сврш. (себи) а. водици. НПХ. Блиста се речно огледало предсшаеити у мислима, замислити. — Како . . . и поносита утва брзо плови по њему. и може да буде људске памети, која би себи Глиш. утворила да су збиља на свијету били они Изр. морска ~ врста утве Тас1огпа 1а- безбројни Амадиси и сва та руља . . . витезова. Вел. б. уобразити нешто и тврдоглаво сЈогпа. Бен. Рј.; ~златокрилаЈутвазлатнориђих крила Сазагса сазагса и С. ^еггибтеа, седржати тога, увртети у главу. — Ти ћеш често опев/Хна у нашим народним песмама; опет себи нешто утворити и онда у то вјеровати. Новак. исп. златоутва. ~ се 1. створити се, појавити се као утвај м пашњак. Бен. Рј. утвара, привиђење. — И кроз маглу од измирутвар жутвара. — Виде . . . нску мутну не утвори се — па је дирне онај познат лик. утвар да маше и коси. Дис. Змај. 2. (са логичким субјектом у дативу) утвара ж 1. авет, сабласт, привиђење. причинити се; привидети се. — Утвори му — Је ли то он или је утвара? Срем. Стајао се одмах да му је хладније. О-А. Ја трупла је ту као утвара из царства четврте дименне видим. У сутону се утворило . . . њешто зије. Јонке. 2. маштање; плод маште, фиктеби. Марк. М. "Ш1 ција. — Моја љубав није више младеначка утворица ж утвара. Бен. Рј.; Р-К Реч. утвара, никакав испразан занос. Коз. Ј. утварало с уображена особа. Бен. Рј. утваран, -рна, -рно 1. а. који је као у утваре, својствен утвари, сабластан, аветињски, стравичан. — Осјетила [јеј моћ њезиног погледа и утварне јој појаве. Војн. б. којије плод маште, маштовцт, фантастичан. — Покушаћу да испричам . . . ову своју легенду — заблуду, ову своју утварну јаву. НИН 1970. 2. необ. који штити од утвара. — Сокаци се посипају негашеним кречом, куће ките утварним венцима бела лука [као гаштита од куге]. Сур. утвара&е с гл. им. од утварати (се). утвараст, -а, -о који је као утвара, сличан утвари, аеетињски.

утвбрљив, -а, -о који о себи има неоправдано високо мишљење, уображен. — Ја сам за њ утворљив идиот, немам талента, пискарам за новац. Крл. утворнпца ж утвара, привиђење у лику женске особе. — Ал' си вила, ал' си утворница, ал' дјевојка рођена од мајке? НПХ. утвбрнбст, -ости ж особина онога који је утворан, уображен, уображеност. — Не бих ни сматрао да је смисао те реченице утворност. Сим. утврда Ж тврђава, утврђење, град. — Утврде су већ прије пале. Леск. Ј.

утврдити, утврдим сврш. 1. а. учинити да нешто чврсто стоји, да се не помера, утварасто прил. као утвара, слично учврстити; обезбедити, осигурати. — Виде Јерка где стоји пред кућом па креше пруће утвари, аветињски. — Утварасто су и жида утврди ограду. Шапч. Онда утврди заквели. Сек. лон. М-И. Да би утврдила свој положај на утварати (се), утварам (се) несврш. и уч. престолу, она је морала што пре постати према утворити (се). мајка. Јов. С. б. учшити непоколебљивим, утвари, -ари ж мн. цркв. освећени судови одлучним. — Болић га у намјери највише утврди. Ђал. Тај тренутак [ме јеј боље увјеи други прибор за богослужење. — У оној рио и јаче утврдио него све његове ријечи. истој катедрали св. Петра . . . поразбијаше скулптуре, однесоше златне утвари. Дуч. Андр. И. в. тачно одредити, фиксирати. — У трустовима је . . . добивао сировине по Скоро сваког часа угледам кроз прозор неку литију са рипидама, министрантима и утва- утврђеним цијенама. Крањч. Стј. г. потврдити, оверити. — То су штампани бланкети, рима. Пол. 1970. које су . . . учитељи исправно попунили и утварски, -а, -б који се односи на утваре; својеручним потписом утврдили. Ранк. 2. који је као у утвара, сличан утварама, (са допуном: град, ров, положај и сл.) поаветињски. — Ствари [су] . . . као . . . сле- дићи ради одбране од непријатеља, утврђеђене под погледом тога великог утварског њима осигурати, обезбедити од непријатеља, ока. Дов. оспособити за одбрану. ~ град, ~ положај. утварскн прил. као утваре, аветињски, — Адакале . . . су Нијемци . . . правилно сабласно. — Густи . . . димови [су се] утвар- сазидали и утврдили. Вук. Он . . . подиже брвна и утврди ровове. Куш. 3. испитујући, ски вукли. Вас. **•*.

614

УТВРДО — УТЕГНУТО

изучавајући сазнати; доћи до закључка, устаМарт. На трећој коси . . . бејаше израђено новити, констатовати: ~ истину, ~ чипо једно затворено пол.ско утврђење. Лаз. њенице. — Рајевски је одмах утврдио да се М. Тако су Версајци . . . заузели већи дио између њега и Ларсена ради о двије мјере. паришких утврђења. Ђур. 2. потерда, призКрл. Још истог дана утврдише за мене . . . иање; обезбеђење, осигурање, учвршћење. — да нисам из Прерова. Ђос. Д. 4. а. споразуЗаседање Антифашистичког већа . . . у мети се, договорити се о нечему, уговорити. Јајцу . . . и није ништа друго већ само — Нитконијенислутио дасу Андро и Мара писмено утврђење те велике тековине. Пол. 1944. већ нешто утврдили били. Шен. Ту је утврђено који ће и часници бити. Срем. б. доутврђивање с гл. им. од утврђивати (се). нети одлуку о нечему, одредити, установити. утврђивати (се), -рђујем (се) несврш. и — Границе између држава треба утврдити на основу тачно проучених етнографских уч. према утврдити (се). утврђ&вач, -ача м део на пушци којим прилика. Цвиј. Сваки атлетичар мора . . . утврдити за себе специјални план тренинга. се причвршћује мушица за пушчану цев. — Атл. 5. склопити, засновати; успоставити, На предњем горњем дијелу цијеви налази се мушица која се може мијењати . . . поувести. — Ђе је оно пријатељство старо те с прађедоч мојим утврдише? Њег. Руски моћу утврђивача. Стр. интерес је да се кнежевско достојанство утег м (мн. утези) 1. в. тег(1а). — Пођите одмах утврди. Нов. 6. дати дефинитиван к мени — к свом човјеку, чија вага право облик, садржаЈ нечему. — Утврђен је списак важе, у ког нису криви утези. Гор. 2. сваки кандидата. Срем. 7. (са допуном: градиво, од два тега на старинском зидном часовнику лекцију и сл.) стећи сигурност у познавању који својом тежином покрећу часовник и нечега, добро научити: ~ градиво, ~ лек- замењују клатно, шеталицу. — По стјенама цију. — Не обраћа се довољна пажња на [виси] неколико слика и један часовник са све делове градива, услед чега поједини утезима. Мат. 3. мн. в. тег (1в). — Дизање делови његови остају недовољно утврђени. утега развија снагу. Рв. Псих. 8. подићи, поставити, начинити. — утега Ж 1. а. нарочито обликован завој Загрли камен, што муж јој за спомен утврди. којим се спречава испадање померених трбушНаз. них органа, потпасач. — Киле . . . се . . . Изр. ~ сан заспати дубоким, чврстим задржавају добрим и тачно притегнутим сном, чврсто заспати. утегама. Батут. б. напраеа којом се повре~ се 1. наћи ослонац, Јћодупрети се, ђени део тела чврсто држи у одређеном полоучврстити се. — Рука му клонула, али се жају. — Имао [је] . . . укочену ногу, у утеутврдио и стао. Војн. 2. а. подићи утврђења гама. Петр. В. 2. везе, путо; оков. — Стеже око себе, ради одбране, запосести и осигурати га својим снажним рукама као утегом. Ранк. положај за отпор непријатељу. — Наши су 3. стезник, мидер. — Струк јој . . . као у се утврдили код Пауновца између Бравског какве елегантне госпође, у припијеној уз и Кључа. Дед. В. Наоружани плебејци . . . тело утези. Дов. 4. утег (1). Деан. Рј. утврдили су се на Светом брду. Пов. 1. утегнут, -а, -о 1. трп. прид. од утегнути б. фиг. оградити се, издвојити се. — Видим ђе се ниси утврдио ко они, већ мислиш . . . (се). 2. фиг. уздржан, крут, хладан. — и о народу. Шуб. 3. ухватити корен, распро- Деца почињу бивати све више утегнута и стрети се, раширити се. — Сви они . . . по- повучена. Ранк. могоше те се утврди хришћанство. Шапч. утбгнути, утегнем (аор. утегнух и ут^4. уеерити се, осведочити се. — Тако мислим гох, 2. и 3. л. утбгну и утегну, утеже и утеже; и данас, а у том сам се утврдио и на свом р. прид. утегнуо, -ула и утегао, у^гегла и путовању. Рад. А. 5. уз. повр. једно другом утегла, -ло; трп. прид. утегнут) сврш. 1. дати тврду веру, часну реч. — Издати се чврсто увезати, обавијајући стегнути. — нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом. Јеси ли наместила кост? — Јесам . . . И Њег. утегла сам. Вес. Тако рече и брзо утегнуо кошуљу пасом. М-И. 2. захватити, повући. утврдо прил. поуздано, сигурно, чврсто. — Вир дубок, утегну вир Планинка. Брл. — Надао се утврдо да ће добити Београд. — се 1. ставити и затегнути појас, опаГлиш. То утврдо вјерују сви. Крањч. Стј. сач, черсто се опасати. — Утегао се тканица^тврђенбст, -ости ж особина, стање онога ма . . . вес је накривио на уво. Јакш. 73. 2. што је утврђено. — Говорећи о трајности уредно се обући и дотерати одећу насеби (обичи утврђености појединих устава државних, но тесно скројену и припијену уз тело). — Најсмелији — обукли рухо из сандука, утегли вели . . . О 1875. се, умили. Ж 1955. утврђбње с 1. објекат подшнут за одбраутегнуто прил. фиг. уздржано, хладно, ну од непријатеља; тврђава. — Срби бију утврђења њина, а бране се Турци закопани. укочено, круто. — На славама је . . . све-

УТЕГНУТОСТ — УТЕНЗИЛИЈЕ чано и величанствено, али некако утегнуто. Срем. утегнутбст, -ости ж особина, стање онога којијеутегнут, онога што је утегнуто; фиг. укоченост у опхођењу, хладно држање. утбжатп, -ам сврш. постати тежак, тром, отежати. Деан. Рј. утежни, -а, -б који служи за тегљење, еучу, запрежни. — Утежну стоку пазио је као и чељад своју. Дом. утез м и утбзало с утега; утег. — Било је и послије доста свега: болнице . . . протеза, утеза. Мишк.; Деан. Рј.; Р-К Реч. утбзање с гл. им. од утезати (се). утбзати (се), утежем (се) несврш. и уч. према утегнути (се). утезџвати (се), -^зујем (се) несврш. утезати (се). утезни и утезни, -а, -о који служи за утезање. — Напустио утезни конопац. Пол. 1957. утблити, утелим, ијек. утијелити, сврш. необ. утелотти. — Божје све милости сјају утијељене у живој истини. Прер. утелбвитељ, ијек. утјеловитељ, м оиај који утеловљује. Деан. Рј. утелбвити, утеловим, ијек. утјелбвити, сврш. 1. а. дати физички лик нечему апстрактном, отелотворити, оваплотити, оличити. — Гроф Илија Андрејић . . . [је] частио кнеза утјеловивши у себи московску уљудност. Крањч. Стј. б. учинити постојаним, трајним {у нечему), уградити, узидати (у нешто). — У старца нема лепше утјехе од оне да је сву снагу своје младости утјеловио у дјелима која неће остарјети. Обз. 1932. 2. припојити нешто нечему као његов саставни део, присајединити. — Царски генерали не бијаху тек задовољни да им добро њихово, тада у близини Карловца, утјелове Крајини. Ђал. ~ се а. појавити се као физичко лице, добити телесни облик (о нечему апстрактном), отелотворити се, оваплотити се. б. необ. претворити се, преобразити се (у некога, у нешто). — Граната . . . убије тога коња у које^а се онај покојник утјеловио. Јонке. утековљавање, ијек. утјеловљавање, с гл. им. од утеловљавати (се). утеловљавати (се), -овљавам (се), ијек. утјеловљ4вати (се) = утеловљивати (се) несврш. и уч. према утеловити (се). утеловљбње, ијек. утјеловљење, с стварни, телесни лик нечега апстрактног, отелотворење, оличење. — Он је утјеловљење блитвинске душе. Крл. утеловљбвање, ијек. утјеловљивање, с гл. им. од утеловљивати (се).

615

утеловљивати (сг), -бвљујем (се), ијек. утјеловљивати (се), несврш. = утеловљавати (се). утемељавање с гл. им. од утенељавати (се). утемел.авати (се), -^љавам (се) — утемељивати (се) несврш. иуч. премаутемељити (се). утембљач, -ача м 1. онај који поставља темељ нечему, творац, оснивач; онај који је учврстио, ојачао иешто. — Она [радио-драма] тек очекује утемељаче својих уметничких закона. Поз. 1948. Према црквеном предању велики утемел,ач Христове цркве . . . није био такав. БК1906. 2. члан друштва, организације и сл. који одређеном новчаном уплатом помаже њихов рад. — Волео је да буде . . . добротвор и утемељач. Сек. утемељачев, -а, -о који припада утемељачу. утемељачица ж жена утемељач. Р-К Реч. утгм&љачки, -а, -о који се односи на утемељаче: ~ рад, ~ улог. утемељбње с оснивање, установљење; појачање, учвршћење. Деан. Рј. утемељнватн (се), -^љујем (се) несврш. = утемељавати (се). утемељАвач, -ача м утемељач. — Познато је и то да је Гај у прошломе стол>ећу био утемељивач читавог једног покрета који је ишао за тим да се сви Јужни Славени сједине у један народ. ВУС 1971. утемељивачица ж жена утемељивач. Прав. утембљител. м утемељач. — Године 1848. је поново утемељено . . . стрељачко друштво са 24 члана утемељитеља. Стр. утем&љитељица и утемељитбљица ж жена утемељитељ. утембљити, ут&мељим сврш. а. поставити темеље (нечему), основати. — Мјесто [су] утемељили досељеници из Елафузе у Хелади. Наз. б. уградити, узидати у темеље (нечега). — У нашим законима је утемељен принцип социјалне правде. Тито. Водстзо . . . је утемељило и аутократски стил руковођења . . . и створило плодно тло за волунтаризам у економској политици. Вј. 1971. •—• с е учерстити се,утврдити се, укопати

се. — Јањичари су воденим лагумом у град ушли и како су се утемељили, убили су пашу. Нен. М утембљник, -ика м утемељач. Бен. Рј. утем^љпица ж утемељачица. Бен. Рј. ут&нзилије ж мн. лат. а. прибор, инструменти, алатке. МЕП. б. мед. лекарски инструменти и справе. <,^лт»

616

УТЕНСИЛ — УТЕХА

утбпснл м алатка, прибор; справа; исп. утензилије. — Његова је . . . тинтарница најмодернији и најсавршенији утенсил своје врсте. Бег. утепати (се), -ам (се) сврш. покр. в. убити (се). Р-К Реч. утеравати, -^равам, ијек. утјеравати, несврш. в. утеривати. утераае, ијек. утјерање, с наплата (потраживања дуга). — Није се могло наћи начина утјерања. Мј. 1936. утерати, -ам, ијек. утјерати, сврш. 1. нагнати, приморати некога да уђе у какав ограничен простор, у просторију; терајући угнати: ~ свиње у обор, ~ овце у тор. — Гавро утера агента у спаваћу собу. Ћос. Д. 2. а. замахујући, притискујући или ударајући учинити да нешто продре у унутрашњост чега, забити, зарити, забости; закуцати: ~ нож, ~ клин. б. хитнути унутар чега, убацити: — лопту у мрежу. 3. наплатити (дуг, уорез и сл.). — Сећате ли се како нам је свима позајмљивао новац? . . . како је умео утерати своје? Сек. Шаље наоколо егзекутора да утјера дугове. Франг. Изр. ~ (коме) памет у г л а в у в. уз глава (изр.); ~ (кога) у лаж в. уз лаж

(изр.); ~ (коме) страх у кости в. уз

кост (изр.). утбрив, -а, -о, ијек. утјерив = утерљив који се може наплатити, наплатив: ~ дуг. утеривање, ијек, утјеривање, с гл. им. од утеривати. утериватн, -брујем, ијек. утјеривати несврш. и уч. према утерати. утерАвач, -ача, ијек. утјеривач, м онај који утерује, наплаћује неки дуг. Деан. Рј. утбривбст, -ости, ијек. утј&ривбст, ж = утерљивост могућност наплате дуга, наплативост. — Прелиста . . . старе облигације покојног оца, сумњиве утјеривости. Драж. ут&рљив, -а,-о, ијек. утјерљив = утерив.

1

1

утбћи и утећи , утечем и утекнем сврш. 1. бежећи склонити се од некога, побећи, умаћи. — Дахије одмах утеку из Београда. Нов. Баш као да је из глади утекао. Креш. 2. фиг. бити бољи од некога, претећи, превазићи некога. — Кнежевић Милан . . . мало је утекао од идиота. Гавр. 3. фиг. спустити се, склизнути; отети се. — Павлину утече око на стол, види на хартији стихове. Кум. Замало му не утече један презрив осмијак. Мил. В. 4. проћи, протећи, минути. — А други месец тек је утеко откако сунце зађе брату мом. Кост. Л. Изр. (бити кадар) стићи и ^снаћи се у свакој ситуацији; не утече ока ни с в е д о к а покр. нико жив није остао да може рећи шта се десило; утекле му очи у г л а в у омршавио је то.тко да су му очи дубоко упале у дупље. ~ се 1. (коме) а. наћи уточиште, склонити се код кога, пребећи, добећи. — У тој својој невољи утече се роду своје жене. Ђал. На целом свету нема никог коме би се утекао. Каш. б. затражити помоћ од кога, обратити се коме. — Његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани. Мат. Није видио никога коме би се утекао којим . . . питањем. Креш. в. учинити, предузети нешто тражећи излаз из тешкоћа, прибећи нечему. — Једино [ју је] љубав навела па се одлучила на тај корак којему се утекла. Креш. 2. умешати се, упасти у реч, уплести се у разговор. — Овршено већ . . . утече се Илија. В 1885. ут&ћи2 и утећи 2 , ут&чем и утекнем сврш. улити се, слити се. — Када би сваку сузу шточију . . . по збјеговима што потече с очију, што потече и у тебе утече, — све сузе кад би на лист зелен скапила . . . толико крилатих налијеће Млађена. Кул. утбћи (се) и утећи (се), утегнем (се) сврш. в. утегнути (се).

утеха, ијек. утјеха, ж 1. а. речи охрабрења упућене ожалошћеном да би му ублажиле тугу. — Он није слушао утехе њихове, већ је и даље говорио о смрти. Срем. Тко би могао улити наде или утјехе томе одбачеутерус м лат. анат. материца. — Ситна номе бићу. Креш. б. онај у коме ожалошћени јаја . . . доспевају у јајоводе, проширене у налази ублажење бола> на кога преноси своју свом задњем крају у утерус или материцу. љубав и наде гајене у онога кога више нема, Станк. С. онај који замењује изгубљено. — Синко мој утетовирати, -овирам сврш. уцртати . . . Утехо дедина! БК 1906. Каква ли сте тетовирањем. — Човек се поистовећује са утјеха морали бит и својој покојној мајци! својим тотемом, претком, чији лик припад- Креш. в. ублажење туге, олакшање. — Да ници истог племена носе утетовиран на је нашао утехе бар код својих синова! Срем. телу. Пол. 1970. Писма њему . . . нису [јој] пружала утјехе. утетурати (се), -ам (се) сврш. ући те- Крањч. Стј. 2. предсмртна причест у католика. — Душобрижник стари што носи турајући (се), једва се држећи, поводећи се. — Клецавих кољена утетура у радњу. Божић. утјеху цијелој пастви. Уј. Пјевач се сад утетурао у своју авлију. Изр. духовна ~ последња исповест осуАндр. И. ђеника пред погубљење. утЗртивост, -ости, ијек. ж = утеривост.

утјбрљивост,

УТЕЦАЈ — УТИЛИТАРАН утецај м в. утјецај. 1 1 утецатн , -ечем несврш. в. утјецати . 2 утецатв (се), -ечем (се) несврш. в. 2 утјецати (се). утециште, ијек. утјециште, с место сигурности за бегунца, прибежиште, уточиште. — Овамо ти повратишта нема, повратишта нити утјецишта. НП Вук. утбчем през. од утећи. утечнити, -им сврш. необ. претворити у течност, у текућину. Р-К Реч. утечњавање с гл. им. од утечњавати. утечњаватп, -бчњавам несврш. и уч. према утечнити. утечњб&е с прелазак у течно, текуће стање. Р-К Реч. утешавати, ут^шавбм, ијек. утјешавати несврш. и уч. према утешити. Деан. Рј. утешан, -шна, -шно, ијек. утјешан 1. који доцоси утеху, који олакшаеа тугу; који умањује, ублажује брше, умирујући: ~ реч. — Јавила му се . . . утјешна мисао. Кол. Утјешна је појава што се више не ради као до сада. БК 1909. 2. који се додељује ономе који није освојио главне награде али се приб-

617

тугу, жалост. — Најбоље га утјеши Дундак, с којим је . . . осушио оку мученице. Мат. Дјеца се доиста расплакала па их морадоше утјешити слаткишима. Креш. ~ се наћи утеху, смирити се. — Чудно [им се] . . . учинило што се Јула тако лако утешила. Срем. ут^шљив, -а, -о, ијек. утјешл>ив 1. = утешив. 2. утешан (7). — Огрешићу се ако му неколико утешљивих речи не кажем. Цар Е. Без наде и без утјешљивих пословица не може се живјети. Кол. ут&шљиво, ијек. утј&шљиво, прил. утешно. — Јасни и милочујни глас звона утјешљиво се разлијегао. Кум. Све ће бити добро, утјешљиво докрајчи мати. Ћип. утешник, ијек. утјешник, м утешилац. — Погледала [је] свога утјешника. Торд. утешница, ијек. утјешница, •ж.ушешипгељица. — И пада вера, утешница нада. Кош. Куд је тек твој један поглед пао . . . утјешнице бајна! Хар. утешно, ијек. утјешно, прил. на утпешан начин, дајући, пружајући ушеху. — Ти утешно збориш. Спган. Сунце . . . утјешно жари. Уј. лиокио постигнутим резултатима: •— награутешност, -ости, ијек. утјешнбст, ж да, ~ згодитак. 3. који може да се утеши, особина онога што је утешно, ублажујуће утешљие. Деан. Рј. дејство, деловање. — Видјела [је] интимност кимона и утјешност крзна. Уј. утешбње, ијек. утјешење, с утеха. — утиглати, -ам сврш. испеглати,углачати. Тврди кланци, мрко стење, само једно Р-К Реч. утешење уцвељене душе моје. Јакш. Ђ. утија ж тур. старинска направа за глаутбшив,-а, -о, ијек. утјешив = утешљив чање рубља, одела и сл., глачалица, глачало; (1) који се може утешити. Деан. Рј. исп. пегла. — Вучку дадоше да угреје утију ут&шилац, -иоца, ијек. утј&шилац и и он је по пропису тури у ватру. Лаз. Л. ут^шитељ, ијек. утјбшитељ, м онај који пружаутеху (некоме). — Младен беше њихов утијавање с гл. им. од утијавати. утешитељ. Ат. Живио је у увјерењу да ће утијавати, -ијавам несврш. утијити. као духовни утјешитељ рањених . . . откуДеан. Рј. пити и гријехе својег развратног жупника. ут&ја&е и утијање с гл. им. од утијати. Јонке; Р-К Реч.; Деан. Рј. утАјати и утијати, -ам несврш. глачати, ут^шитељица и утешитељица, нјек. пеглати. — Вечито је нешто прала, утијала, утј&шитељица и утјешитељица, ж = утешишила. Јевт. Снаха му је . . . прала и утијала тељка 1. она која пружа утеху (некоме). — све његово. Михољ. Како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељиутАјати (се), -ам (се) сврш. утишати (се). це. Уск. 2. фиг. шаљ. ракија. — Диме се — Чамац залази за рат, иза кога се простирс казани, пече се утјешитељица. Сим. дебели хлад утијане, већ тамне увале. Ћип. утешитељка, ијек. утјешитељка, ж = утијелити, утијелим, ек. утелити. утешитељица. — Дат ћу ти и оклоп јак да одбијеш ту ријеч . . . утјешитељки филоут4кач, -ача м ел. техничка напра-ва зофије. Богд. Књига му је . . . била утешивиљушкастог облика којом се апарат везује тељка, храбритељка, бодрила га да истраје са током електричне струје, укључивач, приу тим својим тешким тренуцима. Пол. 1972. кључник. — Корисно је пре чишћења потпуно искључити штедњак вађењем утикача. утбшитељски, -а, -6, ијек. утјбшитељПол. 1957. ски који се односи на утешитеље. — Свест о утешитељској улози била је тога дана код утилитаран, -рна, -рно лат. који доноси њега необично будна. Макс. корист, користан; практичан. — Ова реална критика је управо утилитарна критика, утеигати, -им, ијек. утјешити, сврш. која све цени са гледишта корисности. Нед. пружити (коме) утеху, ублажити (нечију)

6*8

УТИЛИТАРАЦ — УТИХНУТИ

Вођен [је] у првом реду утилитарним сврхама. Комб. утилитарац, -рца м утилитарист(а). — Такозвани утилитарци нијесу него софисте. Матош. утилитар&зам, -зма м 1. буржоаски филозофски правац, етичко учење по коме је основа људског морала оно што доноси непосредну корист.— Ја нисам рекао да се мени не свиђа тај сувремени утилитаризам. Крл. 2. схватање да из свега треба извући корист, користољубље. — Чему води овај утилитаризам у књижевности? Нед. утилитарист(а) м присталица утилитаризма. — [ Локе] је у етици углавном утилитарист. Петрон. Као социјални утилитариста оправдава престиж. Петр. В. утилитарАстичан, -чна, -чно који доноси корист, користан, утилитаран.

•— Шетање

је кретање обично хигијенско, утилитаристично. Матош. утшгатар&стички, -а, -5 који се односи на утилитаризам, на утилитаристе", који је у духу утилитаризма; коргктољубив. — Ви сте најутилитаристичкија . . . генерација у повијести човјечанства. Козарч. утилитарност, -ости ж корисност. — Много озбиљнији посао био [је] да истакне ненаметљиву утилитарност свога романа. Пол. 1959. утилитарски, -а, -о утилитаран. — Цвијеће зла је . . . реакција против утилитарског . . . антииндивидуалног демократизма. Матош. утина и утина ж зоол. шумска соеа ушара Азш оШз. Терм. 4. утиаати, -њем несврш. и уч. према ушнуши. утАљати (се), -ам (се) сврш. лагано се угасити, догорети (о ватри). — Дахови пролебдјеше, раскошни дахови ноћи . . . утињалих ватри. Сим. утирање с гл. им. од утирати. утирати, -рем несврш. иуч. премаутрти. ут4рач, -ача м крпа за утирање, брисање пода, брисач. — Бјеше просуто воде под умиваоником а утирач бијаше на поду. Мат. утисак и утисак, -ска м 1. субјективно осећање, слика, траг, одраз у свести који оставља какав доживљај, појава, сазнање нечега, импресија, дојам. — Његова појава учинила је утисак. Петр. В. Под изненадном навалом сентименталних утисака, запјева. Јонке. 2. отисак, траг. — Широка нога остављала је утиске у иловачи. Лаз. Л. утискати (се), -ам (се) сврш. утиснути (се). утискивање с гл. им. од утискивати (се).

утискивати (се), утискујем (се) несврш. и уч. према утиснути (се) и утискати (се). утиснути, -нем (аор. утиснух и утискох, 2. и 3. л. утисну, утиште и утиште; прил. пр. утиснув(ши) и утискав(ши)ј р. прид. утиснуо, -ула и утискао, -сла, -ло; трп. прид. утиснут) сврш. 1. а. притискујући предмет начинити његов отисак у нечему; притиском осташти траг на нечему. •—• ж и г , — знак, •—' печат. —• Сада су спали на . . . 200 грама

хлеба, на коме је утиснут датум од пре неколико дана. Јак. фиг. Добили [су] неко особито значење, што га љепота и љубав утисну свим стварима. Шимун. б. притискујући пренети нешто на подлогу, на удубљење у њој и сл., уметнути. — По оквиру утиснута срма чиста. Рак. 2. забити, забости; уметнути, убацити. — Ако је дно било . . . тврдо да се у њега коље није могло утиснути, онда је око коља нагомилаван камен да га подупре. Жуј. Он му је нож утиснуо у руку. Шен. 3. каоузгред, неприметно гурнути, тутнути. — Неки непознати гошодин [ми је] . . . утиснуо у руке два велика сребрењака. Ков. А. 4. отиснути, одгурнути, одбацити. — У Тису га [коња] воду утиснула. НП Вук. ~ се 1. сместити се у какав тесан простор, сабити се; тпскајући се заузети место, угурати се, увући се. — Неки се утиснуше у сједала, други се посадише по пултовима. Ђал. Утисне се Бендер у гомилу. Крањч. Стј. 2. забити се, забости се, зарити се. •—• На рањену ногу Ивана Алексијевића стаде коњ, тупи клинци потковице утиснуше се у месо листа. АГоск. 3. (у свести, памети, сећању и сл.) оставити свој отисак, траг, одраз, урезати се, усећи се (у свести, памети). — На једној страни . . . задржавао би се . . . да му се је свако оно слово . . . утиснуло у памети. О-А. Страшне оне слике . . . дубоко су се утиснуле у душу Манину. Срем. утисућити, -им сврш. повећати тисућу, хиљаду пута, ухиљадостручити. Прав. ~ се повећати се тисућу, хиљаду пута, ухиљадостручити се. утисућустручити (се), -им (се) сврш. утисућити (се). Прав. утити, утијем (р. прид. утио, -ила, -ло) сврш. одебљати, угојити се. Вук Рј.; Деан. Рј. утићити се, -им се сврш. покр. 1. залећи се, запатити се, намножити се, накотити се. — Пазио је да му испод мотике не умакне ни један црвић . . . срдито би га прштио . . . — Утићио се ђаво . . . Утићио. Ђур. 2. скупити се у ;ато, сјатити се (о птицама). Бен. Рј. утиха ж (дат. -хи) тихо време, без еетра, тишина. Бен. Рј. утихнути, -нем (р. прид. утихнуо, -ула и утихао, -хла, -ло) сврш. I. утишати се,

УТИХЊИВАТИ — УТЈЕЦАЈ

619

стишати се, смирити се, престати. — Ветар утишавалац, -аоца м онај који утишава, је утихнуо. Ољ. Комешање народа иза ње умирује (кога), умиривач. Р-К Реч. утихну. Божић. Кутри над утихалом ватром, утишава&е с гл. им. од утишавати (се). *гужан као болесна кокош. Ћоп. Радови, утишавати (се), утишавам (се) несврш. због хладноће и леда на ријекама утихну. и уч. према утишати (се). ВУС 1973. 2. ућутати, умукнути. — Зар утишан, -а, -о 1. трп. прид. од утишати утихну весеља глас? Цес. Д. Утихнули смо и чекамо шта ће Мартин да започне. Ћоп. (се). 2. тих, нечујан; безгласан. — Непојамћо утихњивати, утихњујем несврш. и уч. је миран, утишан. Кост. Л. Стриц умрије. И наша кућа поста утишана. Радул. према утихнути. утишано прил. смирено, тихо. — У утицај м (ек. и ијек.) = утјецај деловање на нечији рад, усмеравање нечијих поступака малим каванама . . . све је мирно и утишано. (понашања, опредељења и сл.), уплив; моћ Радул. утишаност, -ости ж особина, стање онога деловања (на некога, на нешто). — Ја се под утицајем овога живота мењам. Вес. Три [су] који је утишан^ онога гито је утишано, сми. . . песника . . . били од пресуднога утицаја реност; тишина, мир. — Живот у паланци . . . по својој утишаности више приближује на развијање генерација које су дошле после размишљању. Радул. њих. Панд. Осјећао је ташто задовољство кад је видио свој утицај на те три жене. утишање с смирење, умирење; тишина, Крањч. Стј. мир. утАшати, -ам (трп. прид. утишан) сврш. утицајан, -јна, -јно = утјецајан који 1. умирити, смирити, стшиати, ублажити. врши, који има утицај, који упливише (на — Дођу у Пожаревац и утишају буну. Вук. некога, на нешто), силан, моћан. — Он је Настојао [је] сабрати се и утишати ударање био врло утицајан у тадашњој српској насрца. Шимун. 2. задовољити, подмирити родној организацији. Глиг. Бистар и окретан, (какав прохтев), утолити, утажити. — познат и од утицајне куће . . . знатно [јеј Малко [су се] најели и утишали прву глад. користио покрету. Лал. утицајно прил. = утјецајно на утицајан Бен. З.утишатисе(2). — Утишао је маестрал начин, с утицајем. — Руси тако моћно и тако и настала потпуна тишина. Ћип. ~ се 1. смирити се, стшиати се. — утицајно владају књижевним укусом. Богдан. Иако је настојао да се утиша, бивао је све утицајност, -ости ж = утје^ајност осонемирнији. Шимун. То је увек био . . . њен бина и стање оногџ који је утицајан; моћ обичај, прво плане, па се одиах после утиша« утицаја, утицај. — Говорећи о извесној Макс. 2. ослабити; нестати, престати. — међусобној утицајности има на уму могућност Кад је бацила поглед на Опатију, утиша се утицаја. Бел. у њој свако гризодушје. Бег. Буре и мећаве утицање 1 с гл. им. од утицати1. су трајале до краја фебруара; тада-су се тек 2 утишале. Петр. М. утицање с гл им. од утицати* (се). утишити (се), утишим (се) сврш. в. утицање 3 с гл. им. од утицати3. утишати (се). — Дај ми хљеба . . . да си утицати11 , утичем (ек. и ијек.) несврш. глад утишим. НПХ. Ну и та се туга утиши = утјецати вршити утицај, деловати на по времену. Шен. некога, на нешто, усмеравати нечији рад, утишкавати, утишкавам несврш. и уч. нечије понашање, поступке, опредељење, уплипрема утишкати. висати. — Опазио [је] да то . . . утиче на Ђурицу повољно. Ранк. Покушао [је] . . . ут&шкати, -ам сврш. у дем. значењу: да лијепим и човјечним поступком утиче на утишати. — Реци попи нека га мало утишка робијаше. Чол. Повратак кући . . . свакако и ублажи. Глиш.; Р-К Реч. [ће] на њу повољно утицати. Десн. утАшмати (се), -ам (се) сврш. покр. 2 утишати се {1). — Ево је свак заспао и утицати , утичем (ек. и ијек.) = утје2 1 утишмао у првоме сну. Љуб. Најпослије се цати (1) несврш. и уч. према утећи . 8 утишмају и склоне на ону барјактареву ~ се = утјецати се 1. несврш. и уч. премаутећи1(се). 2. надметатисе., такмичити [ријеч]. И. се. — Не разлази с' руља, све се већма купи, утјел-, ек. утел-. утече се свакако да и њему приступи. Змај. утјер-, ек. утср-. А момци . . . утичу се, ироше се, све хоће да надигра један другога. Берт. утјеха, ек. утеха. утицати 3 , утичем несврш. \.несврш. иуч. према утећи1. 2. завршавати ток, уливати се (о текућој води). — При тако равним обалама тешко је познати где река утиче. Нен. Љ.

утјецај (ијек.; ретко ек. утецај) м = утицај. — Националне културе [суј по свом постанку и извору плод туђинског утјецаја. Матош. Експериментални је роман. . . силна

620

УТЈЕЦАЈАН — УТОК

утецаја имао на масу. Срем. То нема никаква утјецаја на онога мога срећу. Креш. утјецајан, -јна, -јно (ијек.) = утицајан. — У то вријеме неоплатонизам је био утјецајан облик филозофије. Ант. 1. Он је имао у министарству војске врло утјецајне личности, које су учиниле да није отишао у пензију. Јонке. утјецајно, прил. (ијек.) = утицајно. утјецајност, -ости ж (ијек. = утицајност. утјецати1, утјечем (ијек.; ретко ек. утецати) несврш. = утицати1. — Све је то . . . утјецало на Бакоњу. Мат. Плодно [су] утјецали на даљи развој филозофске мисли. Ант. 1. утјецати2, утјечем (ијек.; ретко ек. утецати) несврш. 1. = утицати2. 2. уплитати се, мешати се. — Није хтјела утјецати у разговор. Нех. ~ се = утицати2 сс. — Све се утјечу тко ћс кога надиграти, тко ли натпјевати. Торд. утјециште, ек. утециште. утјеш-, ек. утеш-. утка ж (дат. -ки) основа (у ткању). — Чуњци прелете кроз утку. Креш. утканбст, -ости ж особина и стање онога што је уткано, уплетеност. — фиг. То је прослављени хиндуски песник [Тагора] са свом својом утканошћу у жЈсмос. Сек. уткати, уткам и (ређе) уткем и учем (аор. утках, 2. и 3. л. утка и утка; трп. прид. уткан) сврш. а. ткајући унети, учврстити предиво у оно што се тка. — У ту крпицу уткао сам и ја један кончић. Нуш. фиг. У роман је уткана . . . голема љубав. Обз. 1932. б. ткањем уметнути, израдити. — Чобанин само кабаницу огрне од белог сукна . . . с утканим цвећем. Чипл. '—• се умешати се, уплести се. — И не хтијући уткао сам се у опћи хихот. Јел. То није била само чиста љубав, него се кроз н>у уткало и осећање жаљења. Ђур. уткивање с гл. им. од уткивати (се). уткивати (се), уткивам (се) несврш. и уч. према уткати (се). утл&исање с гл. им. од утлеисати. утл&исати, -ишем несврш. покр. глачати, пеглати; исп. утијати. — Она се врати носећи преко . . . руке . . . чисту утлеисану кошуљу. Ћор.; Вук Рј. утл&на ж покр. шупљина, рупа, дупља. — чет [ће] . . . свој нос забости у свс куто : и утлине. Ков. А.; Деан. Рј. утмастити, -им сврш.учинити тмастим, затамнити, замрачити. — Просукну увис пробијељени простори . . . утмашћени . . . каменим и земљаним жиљем. Божић.

^тмулити, -им сврш. утулити, угасити. Р-К Реч. утнути, утнем сврш. увући, уденути, утакнути: ~ конац у иглу. — Диже десну руку да утне прамен косе под повезачу. Вуков. уто прил. утом. — Уто се зачу кас. Андр. И. Уто је конобар почео сервирати ручак. Бег. утовар м уношење, смештај терета, робе у кола за превоз, за отпремање, укрцавање. — Постат ће надгледник утовара и отпреме готове робе. Сим. Понекад терет од истовара из жељезнице до утовара у брод промијени мјесто и три, па и четири пута. ВУС 1970. утоварнвање с гл. им. од утоваривати. утоваривати, -арујем несврш. и уч. према утоварити. утовар&вач, -4ча м 1. радник који ради на утовару робе. — На Доброј Води живи и ради свега десетак . . . утоваривача. Пол. 1950. У слиједећих десетак дана управа . . . је запослила 20 нових чиновника, утоваривача, носача. Вј. 1972. 2. техн. врста дизалице за захватање и преношење материјала. — За грађевинарство постоји читав низ врло корисних оруђа . . . хидраулични копач са утоваривачем. НИН 1959. [Видјели смо]: утовариваче — гусјеничаре који заграбе по два кубика глине и утоварују у камион. Вј. 1960. утбварити, -им сврш. унети, сместити у кола ради отпреме, превоза. — [Еским] исече месо и . . . утовари на саонице. Петр. М. утбвариште с место утовара. Бак. Реч. утоварпн, -а, -б који се односи на утовар, који служи за утоеар. — Руда би се . . . допремала до утоварних депоа. Пол. 1950. У припреми је производња . . . утоварних лопата. Пол. 1958. утбвити, утовим (трп. прид. утовљен) сврш. добро ухранити (стоку), угојити. — Ти си . . . утовио крда њихова. Гор. ~ се угојити се, одебљати. — Лако је њему [кувару], тај се . . . утовио у командантовој кујни. Јак. утовљенбст, -ости ж стање, особина онога који је утовљен, онога што је утовљено, угојеност, ухрањеност, гојазност, дебљина. — На читаву његову лицу ни трачка радости или било чега другог осим утовљености. Креш. уток и уток м 1. место где једна текућа вода утиче у другу, ушће. — Тако стигоше до утока једног потока. Ћос. Б. Крка је мирно утицала утоку. Јел. 2. покр.уточиште. — То би била брука и грдило . . . да икому уток забранимо. Њег. 3. правн. жалба на

УТОКА — УТОН пресуду, обично упућена вишем суду, вишој власти, призив. — Његов адвокат проти осуди положи уток на старију власт. Ћип. Суд је уважио наш уток. Фелд. утока и утока ж 1. ушће (реке). — Три чамца крену у правцу утоке Лене у море. Петр. М. 2. бекство. — Ја ћу имат коња од утоке, ја ћу имат браћу од освете, ја ћу имат сабл>у од посјека. НП Вук. Изр. и з в о р и ~ одлучујући, најважнији чинилац. утол^гаше, ијек. утолијегање, с гл. им. од утолегати се. утолбгати се, утблеже се, ијек. утолиј&гати се несврш. и уч. према утолегнути се, утолећи се. утДпеглица ж (ек. и ијек.) место где је земља улегнута, улегнуће. — Граница према Мађарској иде делом преко пешчаних брежуљака и утолеглица. ЛМС 1949. утол&гнути се, утолећи се и утблећи се, утблегне се (ек. и ијек.) сврш. угнути се, удубити се, улегнути се. — Глава и ноге-су сама кост и жила, сапи су обично лако утолегауте, као што се то звало »олукли«. Лаз. Л. утолегн^ће с(ек. и ијек.) улегнуће. Прав. утолијбгаше, ек. утолегање. утолијбгати се, утолијеже се, ек. утолбгати се. утол&ко и утолико прил. (обично испред компаратива или речи компаративног значења) 1. исказује последицу онога што је претходним делом исказа речено: због тога, зато, стога. — Израсла је ту и жалосна врба, кржљава, и утолико жалоснија. Сек. Утолико боље, — додаде Остап. Крањч. Стј. 2. у супротним реченицама, кад се указује на нешто што је замена, накнада за оно што је претходно поменуто: с друге стране, у накнаду за то. — Од животиња дала је Америка Европи само пуране, али је утолико важнији њезин допринос у бшвкама. Пов. 2. 3. покр. управо у тај мах, баш у том часу, утом. — Утолико долази Драго и са њим три Подгоричанина. Ђон. 4. (у служби везника, у поредбеним реченицама) у корелацији с везничким прилогом »уколико« или везником »што«указује даје оно што се износи главном реченицом сразмерно с оним што је речено заеисном реченицом. — Он [је] утолико више морао радити уколико му плата бејаше ма&а. Дом. О томе утолико нема појма уколико не може то себи и другоме разложито казати. Ант. 1. утолина ж необ. тренутак смиривања, смирај, предах. — У кратким утолинама . . . још би само одвио и поново чвршће завио увијаче око мршаве голијени. Десн.

621

утолитн, утолим сврш.; исп. утажити 1. а. отклонити неугодно осећање због какве неподмирене потребе, задовољити жељу, прохтев за нечим: ~ глад, ~ жеђ. — Утоли ситне љубави ми жар. Хар. Каже се да велики проценат Јевреја силази с ума због неутољених амбиција. Сек. б. ублажити, умирити, смирити, стишати (нешто непријатно): ~ бол, ~ патњу, ~ гнев. — Једна другој јад утолит куша. Марк, Ф. Зацели и утоли ране што л>уто пеку! Мас. в. зауставити, прекинути. — Она утоли плач јер је страх ухвати. Сиј. 2. опасти, стишати се, смирити се, престати. — Каткад мећава утоли, вјетрови се смире. Коч. Вјетрина ни сада није утолила. Пав. ~ се утолити (2). — Кад тета Јула уђе у собу . . . онда се убрзо утоли гњев и у Марку и у његовој жени. Коз. Ј. Чисто [му се] ражалило што се је вјетар утолио. Ћип. утољаваае с гл. им. од утољавати (се). утољавати (се), -бљавгш (се) = утољивати (се) несврш. и уч. према утолити (се). утољ^ње с подмирење, задовољење каквог прохтева, какве жеље; прекид, емирај. Деан. Рј. утбљив, -а, -о који се може утолити. Деан. Рј. утољивање с гл. им. од утољивати (се). утољнватн (се), -ољујем (се) несврш. = утољавати (се). утом прил. за време л.у тај мах,у истом тренутку, тада. — Утом се проломи глас са друге стране. Чипл. б. у исто доба, за то време, истоеремено. — Онђе је [војску] срету други гласови: да су Турци у Шапцу само коње одморили и утом похарали и попалили оно српских колиба. Вук. Утом ти Артејца син Менелаја уби. М-И. утома и утомах прил. 1. насум(и)це, без размишљања; напамет. — Тако утома збориш. М-И. 2. узалуд. — Радимо утомах дању ралом и мотиком, а ноћу веслом и мрежом да избијемо из земље и из мора кору хлеба. Љуб. утоме прил. утом. — Утоме се из села чуше добоши како ударају на збор. Јакш. Ђ. Утоме му умре теча који га је тако свесрдно помагао. Нед. утбмнти, утомим (трп. прид. утомљен) сврш. пршушити, потиснути; угушити. — Заводила га на то она силна провала страсти која је у њему била тако дуго утомљена науком. Ђал. Сав тај напор и сва та премучена мука не утомише у н>ем крвавих успомена. Шен. утон м песн. пад; спуштање. — Знамо већ кол'ко бридеће и трајати успон и утон помрачења вољених. Мас. и*- ,«*»•{

622

УТОНУО — УТОПИТИ

утбнуо, -ула, -уло 1. р. прид. одутонути. 2. упао, увучен. — Бијаше жут човјечуљак главе утонуле међу плећа. Креш. Гледао [је] оздо очима без сјаја, утонулим дубоко под вјеђе. Сиј. утбнути, утонем сврш. 1. а. нестати у дубини еоде, потонути; удавити се, утопити се. — Сидро тежином утоне и о дно запне. Љуб. Да ли је можебит на дну мутнога залијева утонуо стари Грчетићев двор . . . који је ту недавно нестао са свијем његовијем . . . ломбардскијем прозорима. Војн. Много пута најбољи пливач утоне. Н. посл. Вук. б. бити потпуно захваћен нечим, постати невидљив, неприметан у нечему. — Село утонуло у дим . . . те се куће и не виде. Нуш. Цијело је мјесто утонуло у тешки зимски мрар. Мар. в. изгубити се, нестати у маси, у мноштву, у пространству. — Пожурих се да утонем у онај народ. Јак. фиг. Ријечи су утонуле у празнину. Донч. г. уклонити се, нестати, изгубити се иза хоризонта, заћи (о небеским телима). — Утонуло је божје свјетло са небеса. Војн. Утону сунце у морске таласе плаве. Митр. 2. дубоко запасти спуштајући се у нешто мекано, уеалити се. — Јаков се завали у наслоњач и меко утону у њ. Сим. То треба за ону малу плаву главицу која је утонула у јастук. Мил. В. 3. угнути се, улегнути се. — Синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима. Мат. У затвореном аутомобилу сједио је крупан човјек . . . Утонула под њим сједалица. Гор. 4. фиг. сав се унети у нешто, потпуно се предати нечему, занети се, удубити се; сав се препустити некој страсти, неком заносу: ~ у мисли, ~ у читање, ~ у пороке. — Утонуо је Ратковић у стилизацију те пријаве. Крл. Људи утонуше у бриге о својим убогим домовима. Макс. Сасвим [је] већ био утонуо у кавански живот. Нех. 5. минути, проћи. — Колико је година утонуло! Ков. А. 6. покр. бити занемарен, заборављен. — Ако прије не умрем, твоја заслуга неће утонути. Љуб.

утопАзам, -зма жутопистичко схватање, утопистичке идеје, утопија. — Таквом утопизму Лењин је одувијек био начелно противан. Крл. утбпија ж грч. замишљена идеална земља у којој владају савршени друштеени односи, благостање и срећа (по назиеу измишљеног острва у делу Томаса Мора [Тћотаз Могиз]; фиг. фантаспшчна, неостварива замисао без икакве реалне подлоге, идеално стање које се не може остварити, неостварљиве идеје, фантазија, машта, сањарије. •— Њих су њихове мисли заводиле у област утопије. Јов. С. Утопије Илираца зашле [су] и у овај кутељак. Новак.

утбпијски, -а, -о који се односи наутопију; који постоји само у машти, нестваран, маштарски, фантастичан, сањалачки, неостварљив. — Он је опјевао утопијске наде о новом реду. Матош. Изр. утопијски социјализам претеча научног социјализма, учење које је капиталистичком поретку супротстављало социјалистички идеал, друштвено уређење у коме влада потпуна једнакост. утбпист(а) м 1. присталица утопијског социјализма. 2. маштар, сањалица, занесењак. — Рачки [је] са својим Југословенством изгледао савременицима утопист. Јов. С. Неко то тумачи да су филозофи утописте. Уј. утопбстичан, -чна, -чно утопистички. — Он [је] социјалистичку идеју балканске федеративне републике подозревао као утопистичну. КР 1924. утоп&стички, -а, -о који се односи на утописте, нестваран, неостварљив, занесењачки: ~ план, ~ програм, утопистичке идеје. утопбстички прил. на утопистички начин, занесењачки. — Француски материјалисти . . . утопистички верују у свгмоћ разума. ПИФ. утопАстичност, -ости ж особина онога што је утопистично, нереалност, неостварутон^ће с нестанак у некој дубини; фиг. љивост. — За књижевни успјех смета . . . потпуна преданост нечему. — Идеално стање утопистичност. Р 1946. развитка филозофије и науке [је] потпуно утопит, -а, -о покр. спљоштен, улубљен. утонуће у религију. Кнеж. Б. — Ча је . . . озва се времешан човјек, утоњавати, -бњавам несврш. и уч. према обријаних бркова, утопита носа и дебелих утонути. усница. Ћип. утопак, -пка м покр. део пушке кремењаче утбпити, утопим (трп. прид. утошвен) о који сеудара кременом. Вук Рј. сврш. 1. бацивши, загњуриеши у воду лишити живота, удаеити. — Ушио бих те у врећу утбпалац, -аоца м в. утопљеник. — Утои утопио насред Дњепра! Шов. 2. ставити палац за наг се мач хвата. Дан. у течност, потопити, намочити, наквасити. утопац 1 , -пца м покр. угпопљеник. — — Јеси ли утопила варице у лопижу да Колико је изгинуло . . . није се никад право укисну? Љуб. 3. учинити да се нешто расдознало, но су људи бројилн до петнаест плине, изгуби, да нестаме у већој маси, хил>ада с утопцима. Љуб. широј заједници и сл. — Утопити приватну утопац 2 , -пца м покр. утопак. Вук Рј. својину у општинску . . . то је циљ. Скерл.

УТОПЛИТИ — УТОЧЕН 4. пригушити, заглушити, утишати. — Опет се усшеташе људи да уз звекет окова утопе оне непријатне шумове. Лал. 5. покр. уништити, упропастити; изгубити. — Ти си своју утопио душу. НПХ. Изр. утопио би га у ч а ш и (у ж л и ц и и сл.) в о д е мрзи га у највећој мери. — се 1. а. изгубити живот дављењем у води,удавитисе. — фиг. Овдје ће се човјек утопити у скандалу. Крл. Ако би нас непри јател> напао, онда би се утопио у мору народног рата. НИН 1970. б. нестатиу дубини воде, потонути. — Све он разабере и докучи . . . где се претурила железница или утопила лађа. Дом. 2. изгубити се, нестати стапајући се с нечим већим, Јачим и сл. — Утопила се моја ријеч . . . у море граје, магле, дима, гласова. Кркл. Слично је важило и за тврдњу да наша Партија не остварује руководећу улогу, него да се утопила у Народни фронт. ВУС 1971. 3. сав се предати нечему, занети се, утонути. — Он се утопи у размишљања о Сањи. Бар. ут&плити, утоплим (трп. прид. утопљен) сврш. обезбедити од хладноће, од назеба, топло оденути; загрејати: ~ дете. — Сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити. Јакш. Ђ. Стаде друскати ногама да их утопли на оној студени. О-А. ~ се а. обући топлу одећу, обућу. — Ухвати мраз, падне снег, а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак^Вес. б. отклонити осећај хладноће, загрејати се. — Мушки ноћу одлазе међу говеда и коње у шталу да се утопле. Гор. утопљавање с гл. им. од утопљавати (се). утопљавати (се), утбпљавам (се) несврш. и уч. пцема утоплити (се). утопљ&ник, -ика м онај који се утопио, дављеник. — Златарић [је] страдао што се у потес сеоски закопао утопљеник. Глиш. Бијели се кб надгробни споменик утопљеника, младога морнара. Гал. Изр. <--- се и за сламку хвата у очајању и опасности човек тражи спаса и онде где га иначе нема. утопљ&ннца ж она која се утопила, дављеница. — Поче да узмиче . . . не скидајући погледа са места где је лежала утопљеница. Андр. И. Жена је плакала тихо, набухлог лица као утопљеница. Крл. утопљеничип, -а, -о који нрипада у топљеници, који се односи на утопљеницу. утопљ&ннчки, -а, -о који се односи па утопљенике, сеојствен утопљеницима. — Остала је утопљеничка нада за коју се дијете грчевито хватало већ полуонесвјесло од глади и зиме. Ћоп. утопљбничкн прил. као утопљеник, дављенички, очајнички. — И сркнух утопље-

623

нички: крв густа кроз носнице и грло оштро бризну. Гор. 1 утопљенбст , -ости ж стање, особина онога који је утопљен, онога што је утопљено; загрејаност, топлота. — Из оне мале собе . . . била је устајалост, утопљеност. Станк. утопљенбст 2 , -ости ж стање онога што је утопљен, стање дављеника. утопљбње & смрт дављењем. — Он је имао да бира између лудила и утопљења. Крл. утопник м утопљеник. — Појави се стари Маријан окисао, мокар као утопник. Ћор. утопница ж утопљеница. — Вољу бити воде утопница, нег' Арапа бити љубовница.

нпх.

утбптати,утоптамсврш.;у7иабати,;утапкати. — Капетан тврдо бубња чизмама по утоптаној земљи. Кол. утор м покр. а. урез, жлеб на крајевима дуга бурета у који се углављује дно бурета, ведра и сл. Вук Рј. б. уопште урез, усек, жлебу нечему. — Погледајте оквир лежишта сијалице и саму сијалицу [на аутомобилу]. Видјет ћете различите уторе, зарезана места . . .којаодговарајутиммјестиманалежишту. Вј. 1971. уторак и уторак, -орка "м други дан у седмици, други дан после недеље. утбрбитн се, уторбим се сврш. постати, просјак. Бен. Рј. уторе ж мн. покр. 1. доњи део дуга на бурету, испод оклеба у који је углављено дно бурета. Вук Рј. 2. утор (а). Вук Рј. утбрити 1 , уторим сврш. покр. правити уторе на бурету: ~ бачву. Деан. Рј. 2 утбрити , уторим сврш. затворити у тор: ~ овце. Деан. Рј. утбрни, -а, -о покр. обиман;јак, темељан, задружан. Вук Рј. уторник м уторак. Деан. Рј. уторн.ак м покр. 1. обруч на бурету који са спољне стране учвршћује дуге на уторама. Вук Рј. 2. струг, блања за праељење утора. Деан. Рј. утброжити, -им сврш. покр. 1. укрутити, укочити. — Идем, а испод церова тумацну ми се нешто . . . као човјек, само подскакује на једну ногу . . . а другу уторожило па је држи — овако. Лал. 2. уништити, упропастити. Бен. РЈ. утоскало и утбскало м и с покр. в. у 1ез. Вук Рј.; Деан. Рј. утоскати н-утбскати, -ам сврш. покр. утиснути, увући, увалити. Р-К Реч. уточен 1 , -а, -о трп. прид. од уточити1.

624

УТОЧЕН — УТРЕНИК 2

2

уточен , -а, -о 1. трп. прид. од уточити . 2. који залази дубоко у унутрашњост чега; заклоњен, скровит. — Граница [је] турска дубља и уточенија него гђе је поп каже. Љуб. утбчити 1 , уточим (трп. прид. уточен) сврш. насути, усути, наточити, налити. — Болан, ја би' крви своЈе уточио овом суду и нашој . . . земљаној влади. Коч. Кава се донијела и свакој по шољица уточила. Јурк. утдчити2, уточим сврш. покр. сместити у заклон, дубоко увући. — Вук Мандушић сања сјенокос, уточен између шуме и ријеке. Зог. уточица и уточица ж покр. притока. — Изгледа . . . да се сав лед из . . . Тисе, Мораве и других дунавских уточица нагомилао . . . дуж . . . обала. Петр. М.; Р-К Реч. уточиште с 1. а. место сигурности за онога који се склања од опасности, прибежиште\ склониште. — Сматр^ао је своје село једино поуздано уточиште. Ранк. Болница је уточиште најбједнијих. Фелд. б. последња могућност опстанка, спас. — Развије се у њих [лукавост] до савршености, јер им је једино уточиште. Новак. 2. фиг. особа која пружа склониште и сигурност. — Изим тебе неимам другог уточишта. Шен. уточни, -а, -б који се односи на уток. Прав. уточник м правн. подносилац утока, жалбе, жалилац. — Оба уточника били су чланови комисије изборне, пак да је било погрјешака, они би то примијетили у изборном записнику. Љуб. утравити се, утравим се (трп. прид. утрављен) сврш. обрасти травом, зарасти у траву. — Утравиле се самилости стазе. Кош. Радости су наша дјетињства пробуђена летом птица низ утрављена поља. Стипч. утрагати, -ам сврш. начинити траг; изгазити, утабати. — Мрави људских мука . . . су . . . изгризли стазу, траг утрагали, изгранали — слан и жљебаст. Зог. утрајати (се), утрајам (се) несврш. према утројити (се). — Страх је удвајао и утрајао његову војску. Кнеж. Л. утраквДзам, -зма м лат. цркв. примање причести у оба вида (»хлеб и вино«). Кл. Рј. утр&квист(а) м присталица утраквизма. — Призната )е 1485 . . . утраквистима слобода исповиједања вјере. Пов. 1. утраквАстички, -а, -о који се односи на уупраквизам иутраквисте. — Утраквистичка црква обухваћала је само један дио крупних феудалаца. Пов. 1. утраљити се, -им се сврш. необ. обући се у траље, постати траљав. — фиг. Мисао

— дивно зачета — утраљила се и постиђена никако да се коначно уобличи. Пол. 1960 утрапити, -им (трп. прид. утрапљен) сврш. 1. грубо, на силу ставити., утрпати (у руке). — Манда [мужу] утрапи у руке торбицу са јајима и боцу за петролеум. Ћоп. 2. фиг. силом или на превару, лукаво наметнути,

натурити.

•— Управитељ

хоће

да

утрапи мени [улогу] комичног јунака а ја сам трагичар. Дом. Ако купујете ципеле . . . утрапе [вам] тиЈесне, које вас страховито тиште. Куш. 3. а. ставити, метнути у трап (поврће, воће и др. намирнице): ~ кромпир, ~ јабуке. б. укопати, закопати: ~ виноград. Вук Рј. •—• с е наметнути се, натурџти се {некоме),

пришљамчити се (уз некога). Р-К Реч. утрапљива&е с гл. им. од утрапљивати

утрапљнвати (се), -апљујем (се) несврш. и уч. према утрапити (се). утратити и утраћити, -им сврш. улудо потрошити, страћити; упропастити. — Чак џ гениј може . . . снагу . . . утратити у тутањ. Р 1946. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам . . . утраћио живот. Ћос. Д. утрацкати (се), -ам (се) сврш. испрљати (се). — Били [су] као утрацкано псето с којега цури блато. Бен. утрвбник, -ика м утреник. Вук Рј. утрвеност, -ости ж особина, стање онога што је утрвено, угаженост, утабаност. утрг м покр. снежна громада која се сурвала са стрмих страна планине, усов, лавина. — Ови снијежни утрзи понекад изломе по читаву шуму на коју ћаиђу, свукујући је за час у корито Бистрице. Ђон. Да ли су то тутњели сњегови у планинским утрзима. Лал. утргати (се), -ам (се) сврш. утргнути (се). — Цвијет ће драга утргати. Шен. утргнути, -нем (аор. утргнух и утргох, 2. и 3. л. утргну, утрже и утрже; р. прид. утргнуо, -ула и утргао, -гла, -ло) сврш. откинути, отргнути. — Пође према расцвјетаној гранибосиока . . . хоће дајеутргне. Огр. ~ се 1. откинути се, отргнути се. 2. фиг. сатрти се, намучити се радећи, претргнути се. — Оно, Велимир се баш није бог зна како утргао у свом послу. БК 1906. утрем през. од утрти. утрбник, -ика ш пут, друм; коловоз. — Кренуше уским утреником према обали. Кум. Пошто су изишли на утреник главне цесте . . . почну коњи сами потезати узде. Крањч. СШЈ. Изр. узети ~ побећи, умаћи, клиснути.

УТРЕНИЦА — УТРНУТИ (СЕ)

625

утркач, -ача м = утркивач учесник у утр&ница ж бот. зељаста биљка из пор. главочика 1гш1а ^егташса. Сим. Реч.; Р-К Реч. утрци, тркач. — Два утркача успоредо утрбнички, -а, -б који се односи на утре- лете према истој мети. Шен. нике. Прав. утркАваше с гл. им. од утркивати (се). утркивати, утркујем несврш. трчећи утр^сати се, утресам се несврш. покр. трести се, дрхтати. — Утреса се [момче] улазити негде, утрчавати. — Дјеца . . . утркују у мрачне улице и истркују на обалу. као прут над водом. Њег. утрескати, -ам сврш. покр. премлатити, Кал. ~ се 1.учествоватиуутрци, такмичити претући; убити. — Ето гужве у колу . . . се, натјецати се у трчању, у брзини прелаУтрескаће Зара Ристина. Ад. •жења одређеног растојања. — Сека се утрутрети, утрем, ијек. утријети, сврш. в. кује са псима. Сек. Пси су весело штектали утрти. утркујући се по путу с децом. Бен. 2. фиг. утреш м покр. в. антрешељ. — Стеван такмичити се, натјецати се, надметати се осамари мазгу . . . објеси о утреш торбу. у нечему. — Сестре и мати утркивале се Љуб. која ће што више да му угоди. Станк. утржак, утршка м новац добивен тргоутрк&вач, -ача м = утркач. — Одржане ваљем, пазар: дневни ~ . — Тога [је] дана [су] . . . међународне утрке на којима судјеимао добар утржак. Грг. лују најбољи утркивачи. Аут. утржнтн, -им сврш. стећи тргујући. — утркмити, -им сврш. покр. измирити, Морао [је] код куће полагати рачун о утрпомирити. — Утркмисмо Вука с капетаном. женом новцу. Новак. Њег. утријети, утрем, ек. утрети. утрлити, -им сврш. в. укечити. Р-К Реч. утрина ж 1. отитинско, сеоско земљиште утрл»аван>е с гл. им. од утрљавати. које служи за испашу стоке; тратина, потутрљавати, утрљавам несврш. иуч. према рица; запуштено, необрађено земљиште. — утр/вати. На утринама босонога сеоска дјеца чувају утрљати, ухрљам сврш. трљањем утисовце. Чол. Излазио [сам] у шетњу . . . до нути. — Опра . . . руке, утрља мало крема оног тамо великог камена . . . гдје отпочиње у кожу. Дав. градска утрина. Л-К. 2. ситна трава која расте на утрини Џ). Бак. Реч. утрнак, утрнка м песн. гашење сјаја, тренутак гашења, замрачење. — Ти све знаш. утрннац, -инца м бот. вишегодишња зељаста биљка ш пор. трава 1,о1шт регеппе, Виђех у једном часу твоје свијести, између просијева и утрнка твоје зенице. Кост. Л. енглеска права. Сим. Реч. утришити се, -и се сврш. претворити се утрнулост, -ости ж стање, особина онога у трињу, уситнити се. — За то вријеме који је утрнуо, онога што је утрнуло. — зађубри се нечишћена соба, утрињи се изКомплимент . . . га пробуди из утрнулости. гажена слама. Лал. Шов. утрирано прил. претерано, превише. — утрнуо, -ула, -уло 1. р. прид. од утрнути. Говори јаким руским нагласком, али не 2. тешко покретљив због утрнулости, удрутрирано. Крл. вењен, укочен. — Утрнулом руком пипа платутрирати, утрирам сврш. фр. изгубити но. Андр. И. Утрнуле јагодице на прстима меру, прећи границу, претерати, преувеличати. сада ми горе. Пав. — Па оно о протезама и сурогатима! — утрнут, -а, -о 1. трп. прид. од утрнути кликне с утрираном занесеношћу писац. (се). 2. утрнуо (2). — Слушао је утрнутих Бег. уда и замрле душе. Шимун. утрискати се, утрискам се сврш. вулг. утрнути,-нем сврш. Х.учинитида нешто извршити велику нужду у своју одећу, усрати престане горети, угасити: ~ свећу, ~ватру. се. Бен. Рј. — Вјетар је утрнуо пламен. Ћип. фиг. Споутрка ж 1. такмичење, натјецање у мен на Урбаницкога . . . утрнуо је и ту ситну трчању, у брзини прелажења одређеног раискру. Коз. Ј. 2. престати горети или сијати, стојања уопште, трка: коњска ~ , ауто- угасити се. — Још једна звезда с неба нам мобилска ~ , бициклистичка ~ . 2. фиг. оде, још један светли утрну зрак. Ил. 3. такмичење, натјецање, утакмица уопште. — фиг. нестати, ишчезнути^ изгубити се. — Настала је утрка с Французима, тко ће прије Утрнуо је сваки осећај саучешћа и самизаузети Судан. ОП 2. лости. Јак. С. Смијешак му утрне на лицу. Донч. утркати, утрчем (утркам) сврш. покр. ~ сеутрнути (2). — Свијећа . . . прасну утрчати. — Па . . . утрка у своју одају. и утрну се. Ћор. Могао би да повуче два-три

нпх.

40 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

626

УТРНУТИ — УТРПАВАЊЕ

удисаја кроз своју хавану прије но што ће

му се утрнути жигица у руци. Крл. Изр. с в е ћ а му се утрнула (у клетви) остао је без мушког потомства. утфнути, утрнем сврш. а. обузети се, прожети се трнцима, жмарцима због слабе циркулације крви, изгубити осетљивост, покретљивост због психичке или телеснеисцрпености. — Снага ми је сва утрнула . . . а душа празна. Коч. Дајем се на посао док ми прсти не утрну од писаљке. Пав. б. тренутно постати непокретан,укочити се (од страха, изиенађења, запрепашћења), претрнути, обамрети. — Кад је чуо за . . . покољ на понору, он само утрну и занијеми. Ћоп. утрнуће с тренутак гашења, гашење', фиг. ишчезавање, нестанак. Деан. Рј. утрњивати (се), -рњујем (се) несврш. и уч. према утрнути (се). утроба ж 1. а. анат. органи смештени у трбушној и (ређе) грудној дупљи у човека; сви меки делови, органи у трбушној и грудној дупљи у животиња, изнутрица, дроб 8р1апсћпа, У18сега. Терм. 4. б. стомак, трбух; желудац. — Није ми било бол>е ни у мајчиној утроби! Вес. Како је Јова била празне утробе . . . нагло јој се смучило. Михољ. 2. фиг. средишни, унутрашњи део нечега, унутрашњост. — Назирао је мрачну утробу шуме. Чипл. Тамо даље у утроби планине мора бити неисцрпивих наслага угљена. Том. Изр. д и ж е се ~ ; п р е в р ћ е се ~ (од тога) (то) изазива гађење, дубоку одвратност. утробина ж утроба. — У утробину младић лаву оштар бодеж рину. Шен. Те си могб чути баш и истог црва како зуби ТОЈШ утробину дрва. Враз. утробица ж цигерица; бела џигерица, плућа. — Кад ћеш попригати утробицу? Мат. Белу џигерицу или утробицу . . . могу јести само оце особе које се хвале здравим желуцем. Батут. Изр. црна ~ црна џтерица. — Па сам и ја допануо рана, виде ми се утробице црне. НП Вук. утробни, -а, -5 који се односи на утробу: ~ артерија, ~ кеса, утробни органи. — Емска вода [се] препоручује против хроничног катара органа за дисање и хиперемије утробног канала. Панч. утроје прил. 1. уз учешће три особе, све троје заједно. — Више нису играли удвоје, него . . . утроје. Вин. Утроје су то смислили. Л-К. 2. трипут, троструко. — Све су потребе за живот утроје поскупеле, а која је разлика . . . плата? Панч. утрдјити (се), утројим (се) сврш. утростручити (се). — Он сада продужује утројеном снагом. Бел.; Р"-К Реч.

утројичити се, -и се сврш. нар. наступити, уследити у истим или подједнаким временским размацима (о тријесења празника). — Кажу да се од Велике Госпође утројичи, јер су од онда три недјеље до Мале Госпође, а од Мале Госпође до Михоља дне, а од Михоља дне отприлике толико до Лучина дне. Вук Рј. утромбољити се, -бмбољим се сврш. изгубити једрину и виталност, постати млитав, тром, опустити се, разлењити се. — Кућерци су запрегнути дебелим сјенама кб црне кочЈце утромбољеним коњима. Стипч. утрбмити се и утромитн се, утромим се сврш. постати тром, тешко се покретати, олењити се. — Ви сте као планински поток који увире у ријеку и не пушта да се она утроми. Наз. утростручаваше с гл. им. од утростручавати (се). утростручавати (се), -учавам (се) = утростручивати (се) несврш. и уч. према утростручити (се). утростручбње с појачање. Р-К Реч.

троструко увећање,

утростручнвање с гл. им. од утростручивати (се). утростручивати (се), -учујем (се) несврш. = утростручавати (се). утростручити, -им сврш. а. учинити троструким, саставити уједно три струка, три нити: ~ конац, ~ жицу. б. три пута, троструко појачати, увећати. — Бјесни утростручена четничка хајка. Лал. Да је пловио у Дубровник . . . утростручио би се пут. Водн. ~ се постати три пута јачи, бројнији, повећати се троструко. — У многим организацијама број кандидата се . . . утростручио. ПИ1950. Опажа се да су се цијене признатих умјетника у Британији утростручиле. Вј. 1970. утрошак, -шка м 1. потрошња, трошење. — Стаза од 400 м . . . захтијева од тркача максимум утрошка физичке и нервне енергије. Атл. 2. оно што се утроши, потроши, издатак, расход. — Остали утрошци су одређени са свотом која је прошле године стварно била утрошена. Обз. 1932. Најмодернији лабораторији подигнути су уз утрошак многих милијарди. Пол. 1972. утрдшитн, утрошим сврш. 1. употребити, потрошити, издати за нешто (новац, материјал и сл.). — Жали боже за те новце што отац утроши за вас! Петр. В. 2. провести ереме бавећџ се чим. — На то [су] утрошили најбоље године свога живота. Крањч. Стј. утрпавање с гл. им. од утрпавати (се).

У Т Р П А В А Т И (СЕ) — У Т У В И Т И СЕ утрпавати (се), утрпавам^(се) несврш. и уч. према утрпати (се). утрпано прил. с много сувишног, густо и без реда збивено, начичкано. — Обоје ми се види нешто нејасно, утрпано, сувише наслагано. Шапч.

627

данас из далека ходили . . . а ноге утрудили. Вук. Нисте додуше утрудили тијело. Вел. 2. стећи трудом, зарадити. — Носите к мени што утрудите. Павл. ~ се уморити се, намучити се. — Јеси ли се утрудио љуто? Њег. Бојим [се] градских Језичина. — Бриге за њих . . . Млате па утрпати, -ам сврш. 1. а. безреда нагурати, се и утруде. Драж. натрпати у нешто. — Поново се појавио с утруђиваље с гл. им. од утруђивати (се). ранцем у који је био утрпао њихове ствари. утруђнвати (се), -уђујем (се) несврш. и Поп. Ј. б. утрапити; увалити. — Ни они сами нису знали што су им све утрпали њи- уч. према утрудити (се). хови помоћници. Риб. Дијете му у прса утр^нити, утруним (трп. прид. утруутрпа: ево . . . твоје је. Сиј. 2. добро, са свих њен) сврш. 1. нанети труње у нешто, трустрана покрити, утуткати, ушушкати. — њем запрљати, натрунити. — Из пуне шаке Кабаницом и покривачима . . . смо га утрутруни око. Поп. В. 2. (некоме) фиг. речима пали. Ћос. Б. или својим поступцима учинити нажао, на~ се 1. обући много одеће, покрити се с нети непријатност (некоме). — Ја чух прије много покривача, претерано се утоплити. 2. пар дана па не хтједох никому утрунити. а. фиг. доћи нежељен, непозван, натурити се, Торд. Тешко оном ко утруни недотупавном наметнути се. — Сад се утрпаше сви Вајтлитерарнрм медиокритету. Матош. бајси . . . само да дођу у престоничке новине. ~ се 1. добити трун у око. — Утруниш Петр. В. б. увући се, заеући се, уеалити се. се, а никога да ти трун извади. Сиј. 2. — фиг. Овако трулом газди каквом кад упасти, улетети (р труњу). — Покрије би се утрпао као зоља под кошуљу. Маш. игуман суд буковијем кругом да се што не утруни. Љуб. утрс м мед. покр. озледа коже услед треутрусак, -ска м оно што је из друге срења, зноја и сл., оједено место, оједина; повреда, рана од огуљене коже, огуљење, огулотина. — дине негде упало, примеса, нанос, натруна, натруха. — Ситни индивидуи друге генеДеци . . . хоће да се кожа разрањави и рације чине основу стијене,.у којој леже као разједе (утрс). Батут.; Деан. Рј. утрусци крупни индивидуи прве генераутрти, утрем и утарем (аор. утрх и утрех, ције. Тућ. 2. и 3. л. утр и утре; имп. утри и утари; утрчавање с гл. им. од утрчаеати (се). трп. прид. утрт, -а, -о и утрвен, -ена, -бно) утрчавати (се), утрчавам (се) несврш. и сврш. 1. утрљати. — Да ли да господину утарем сапуницу четкицом? Нам. 2. избри- уч. према утрчати (се). сати, обрисати, уклонити. — Утри сузе, утрчати, -чим сврш. ући трчећи. — кукавица нек их лије! Домј. фиг. Утрите Потрча за мном и утрча у трамвај. Јевт. крв којом крвљу. Петр. В. 3. угазити, Утрчао је опет у спаваоницу. Крањч. Стј. утабати; утиснути. — фиг. Сада је у томе ~ се умешати се где непозван, уплести се стаза, коју је наша партија утрла својом по- у туђе ствари, у туђе послове. Вук Рј. литиком. Пиј. Свијет [је] силазио до мора утубити, -им и уту^бити, утубим сврш. прсчацима, које су године утрле у камену. заст. утувити. — Вујадине, утуби што ти Михољ. 4. трењем смрвити. Деан. Рј. фиг. ја сад ово реко'. Срем. Тај је пут он већ потпуно уништити, сатрти, искоренити. — тако утубио да ће га погодити и насумце. Ад. Здунић је хтио утрти хајдуштво, али да сачува и хајдуке и народ. Тур. Утријеше утувити, -им и утувнти, утувим (трп. војску турску. Њег. 'Ранимо их, чувамо их, прид. утувљениутувљен) сврш. Х.задржати а због њих нас утреше. Ћос. Д. у памћењу, упамтити. — Пази што ти гово~ се 1. затрти се, нестати, ишчезнути, рим, утуви добро и гледај шта радиш. Рист. искоренити се. — Великаши, траг им се утро, Мудар си ти, већ си утувио и дан кад добивам нлаћу. Пав. 2. (коме) наштнути коме распре сјеме посијаше грко! Њег. А мени су неку мисао, неко уверење. — Журио се да рекли да род вам се утро. Наз. 2. добити озПерушини утуви своју мисао. Кал. Утувили леде коже услед трења и зноја, ојести се. су му да се-његово одијело . . . мора »приР-К Реч. ложити збирци стварних доказа«. Л-К. 3. утртина ж утрвен, угажен пут. — Њинеоб. усмерити, уперити, устремити. — хово имање . . . се стере од утртине која Утувио [јеј очи у сеоско прољеће, а онда продужује пошљунчени пут што . . . води као да се је пренуо, зажмурио. Вил. у Босну. Божић. Изр. •—- у г л а в у 1) добро запамтити, утрудити, утрудим (трп. прид. утру- запамтити за свагда; 2) уобразити,умислити. ђен) сврш. 1. задати труда (коме, чему), ~ се (у главу) наметнути се, заокупити, уморити, заморити, намучити. — Ви сте обузети {о мисли). — Утуви му се у главу 40*

628

У Т У В Љ И В А Т И (СЕ) — У Т У Т А Њ

ташта мисао да је збиља он јунаком и побједником. Шен. утувљивати (се), утувљујем (се) несерш. и уч. према утувити (се). утуђити, утуђим сврш. покр. одвојити од кога, отуђити. — Је ли то била . . . љубав и у нас . . . за које вољети није било: вртлог који те опјани и утуђи да не видиш и не вичеш на сврдла полицијска, на сабље и на галоп. Зог. утуж&ље с подношење тужбе, тужба; захтев изложену тужби. — Након утужења едног потраживања неће [суд] више примихи тужбу гледе осталих. Мј. 1936. утужив, -а, -о који се може тужити, подложан тужби. — Извозе [је] . . . обезбедио . . . међународним трговачким уговорима, утуживима пред међународним судовима у Хагу. Крл. утужити 1 , утужим сврш. а. поднети тужбу против некога, оптужити. — Мато бијаше . . . утужио стражаре ради увреде. Кум. 6. обухватити тужбом, назначити у тужби, унети у тужбу. — Све је у реду утужено и укњижено, ништа се не може испетљати. Мих. утужити 2 , утужим сврш. покр. допгужити, дојадити, додијати, дозлогрдити. — А везира ухватише жива, како им је био утужио, на ватру му изгорјеше т'јело. НП Вук. утуити, -им и утуити, утуим сврш. покр. в. утувити. — Утуио [самј часове и псалме, па би' их среда наизуст изрекао. Љуб. утук м 1. средство за отклањање непријатног деловања нечега, лек; противотров. — Старо жупско вино . . . је утук свакој претилини. Срем. Ако је отров био сичан, онда се по апотекама . . . може добити одређен утук. Батут. 2. а. одговор на противнички напад, противнапад. — Победе наше изградње нису само утук на лажи и клевете. Пиј. Ларсен је на утук одговорио утуком. Петросјанјепотражио другачије решење. НИН 1971. 6. књиж. заст. ауторов одговор на критику. — Хаџић је с Вуком почео полемику — књижицом Ситнице језикословне, а продужио ју је у три »Утука«. Стев. Изр. на утук (некоме, нечему) на штету (некоме, нечему); за инат. — Све што се око њега збива . . . или је њему на утук, или њему на инат. Десн. утулити, утулим (трп. прид. утуљен) сврш. 1. учинити да нешто престане да светли, да гори, угасити. — Она утули лампу. Матош. И океан је мали да огањ утули ови. Марк. Д. 2. смањити, пригушити светлост. — Пуше се утуљене петролејке штедећи петролеум. Гор. У соби је горела утуљена петролејска лампа . . . пуцкарала и

димила кроз окрњено стакло. Ћос. Д. 3. отклонити, угасити жеђ, утолити, утажити. — Многи умру напречац јер се лакомо напију нездравом водом из језера да утуле давну жеђу. Љуб. 4. прекинути говор, песму и сл., ућутати, умукнути. — Пошто нијесу могли да сложе [гласове у песми] утулише оба. Сиј. Изр. ~ с в е ћ у (некоме) покр. убити последњег мушког потомка. ~ се 1. престати горети или светлети, угасити се. — фиг. Она ће изгорети сама у себи, утулити се као остављена светиљка. Сим. 2. фиг. нестати, изумрети, искоренити се. — Код краљева њиних утули се раса, стара смелост њина нестаде тог часа. Панд. 3. притајити се, прикрити се; ућутати. — Одмах се затим утули, угну, осмотри околиш. Божић. утуљено прил. без сјаја у очима, мрачно, безизражајно, тупо, угашено. — Гледао је уморно, тупо, утуљено. Сиј. утуљити се, утуљим се сврш. увући се, затворити се. — фиг. Био се сад некако утуљио у себе, прошла га је била воља чак да оволико брине. Божић. утупнтн, утупим (трп. прид. утупљен) сврш. учинити тупим, затупити; фиг. учинити глупим, ограниченим, заглупити. — Овај ту [жандарм], јак, наоружан, ухрањен и ухупљен за ову службу. Божић. ~ се постати туп, изгубити оштрину, иступити се. — Тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земл>у. Ћип. утур&вање с гл. им. од утуравати (се). утураватн (се), утуравам (се) несврш. и уч. према утурати (се). утураље с гл. им. од утурати (се). утурати (се), утурам (се) несерш. и уч. према утурити (се). утурити, -им сврш. турити, сместити унутра, увући, угурати, убацити. — Перица је зауставио дах, утурио лице у уски отвор. Петр. В. Утурише му у руке кутлачу. Божић. <~ се 1. увући се, убацити се. Деан. Рј. 2. доћи непозван, наметнути се. Р-К Реч. 3. (на некога) наследити физичке или психичке особине неког претка, неког сродника,уметнути се, бацити се на некога. Р-К Реч. утуршАјати се, -ам се сврш. сачувати се као у туршији, конзервирати се. — фиг. Стално ме је то сећало на Стеријине комедије: и тврдице, и ониутуршијани Цинцари који нити иду нити се посрбљују. Сек. утутан. прил. узалуд, упразно. — Пуцају онако, утутањ! Ћоп. Немојте вријеме губнти утутањ. Шов.

У Т У Т К А В А Њ Е — УЋИ утуткавање с гл. им. од утуткаеати (се). утуткавати (се), утуткавам (се) = утуткивати (се) несврш. иуч. премаутуткати(се). утуткано прил. без уласка, продора хладноће споља, затворено, зашушкано са свих страна. — Гледало [се] . . . да су собе . . . што топлије, утутканије намештене. Станк. ухутканбст, -ости ж стање, особина онога који је утуткан, онога што је утуткано. — Тај опис... физиономије села са утутканошћу топлих соба . . . доказује . . . да ш позна јесен има своје поезије ...« Ж 1955. утуткати, -ам сврш. 1. а. затиснути, запушити, затворити са свих страна тако да ниоткуд не продире хладноћа. — фиг. Породично гнездо . . . ће . . . очистити од очевих претераности и утуткати, наталожити . . . својом материнском љубављу. Вучо. Долина . . . блага и љупка, утуткана између робустних кавкаских гребена. Пол. 1972. б. завући са свих страна (покривач). — Најпре га покри и утутка добро јорган око њега. Глиш. 2. утурити, тутнути. — Путник докопа обрамицу па је утутка у руке . . . слузи. Шапч. ~ се добро се покрити завлачећи покривач са свих страна. утуткивање с гл. им. од утуткивати(се). утуткбвати (се), утуткујем (се) несврш= утуткавати (се). утутнути, -нем сврш. 1. угурати, увући. — Поправи на глави повезачу, утутну под њу прамичак седе косе. Глиш. 2. подметнути, тутнути, гурнути, ћушнути у што. — Потписала га је на менице које је тасту утутнуо у сто место старих. Каш. утући и утући, утучем (аор. утукох, 2. и 3. л. утуче; р. прид. утукао, утукла и утукла, -кло; трп. прид. утучен, -а, -о и утучен, -бна, -бно) сврш. 1. туцањем изгњечити, иситнити, шмрвити, истуцати. — На брзу руку утуче белог лука. Вес. 2. убити, усмрти ти',уништити, сатрти. — Ти утуци главу змају. Наз. Њега [произвођача] је родна година могла утући као и неродна. Марк. Св. 3. фиг. докраја сломити, савладати, уништити (морално, здраествено, материјално и сл.); довести некога у стање безвољности и потшитености, убити вољу (некоме), депримирати. — Биједа их је утукла. Цар Е. Добих од њега одговор да су он и . . . породица утучени том вешћу. Мил. Становници су Тузле утучени — бол је у људима превелик. ВУС 1972. 4. а. улудо, некорисно потроишти, страћити. — Свако гледа да оно мало живота . . . утуче на најрасипљивији начин. Лаз. Л. Зрнце свога талента утукоше у хватању минулих мириса прашином покислих времена. Бен. б. (време) провести време у нечему скраћујући досаду, прекратити (вре-

629

ме). — Идете по механама само да утучете време. Срем. Тако би некако најбрже утукао дан. Цар Е. 5. ујаловити, ушкопити: ~ вола. Бак. Реч.; Деан. Рј. Изр. ~ у г л а в у 1) (некога) потпуно уништити, упропастити (некога); 2) (себи) увртети себи у главу, уобразити нешто и тврдоглаво се држати тога. утуцати, -ам сврш. утући (1, 3 и 4): ~ џгећер; ~ време. — Чујеш ли да се има мало новаца, одмах би га утуцала. Макс. утуцкати, -ам сврш. 1. ситно истући, истуцкати. 2. утући (4а). — Они, готовани, продали [би] и утуцкали све да он није жив. Ђур. утуЧен, -а, -о и утучен, -ена, -бно 1. трп. прид. од утући. 2. безвољан, потиштен, туокан. — Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна. Срем. Пожурио се да умири и себе и свога утученог пријатеља. ВУС 1973. утучено и утучено прил. потиштено, безвољно, тужно. — Утучено погледа у брата. Пол. 1957. утученост и утученбст, -ости ж стање онога којијеутучен, онога штојеутучено, потиштеност, безвољност, апатија; беживотност, мртвило. — Ана Марија је падала из бесних сцена у мрачну утученост. Андр. И. Најбољн знак наше . . . културне утучености је чињеница да имамо карикатуриста који не смију карикирати. Матош. Владу је захватила малаксалост и утученост. Пол. 1970. утушити, утушим сврш. угушити; угасити. — Јастучком прста дај утуши на вјеђам . . . огањ љути. Крањч. С. ~ се угушити се; угасити се, утрнути, нестати. — Пламен [се] утуши. М-И. утушкати, -ам сврш. утуткати. — Све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном. Шапч. Узе губер те га утушка са свих страна. Вес. ућарити, ућарим сврш. доћи до зараде, добити, зарадити; извући неку корист. — Гледао [је] да и ту [играњем у орахе] ућари. Ћор. Знаду . . . шта је тога дана ућарио ђаво. Вел. ућбјфити се, ућејфим се сврш.Ј исп. ћеф, ћеиф 1. постати ћефлеисан, развеселити се, расположити се под дејством мање количине алкохола. — [Паше] хегленишу, ућејфили се, ракијом обређују се, пуше. НП Вук. 2. постати дрзак; каприцирати се, уинатити се. Бак. Реч. ућепепирити, -епирим сврш. доћи до зараде, плена на лак начин. Рј. А.; Кл. Рј. ући и ући, уђем сврш.; супр. изићи 1. идући, крећући се доспети у какав затворен,

630

УЋМАТ

ограничен простор, у унутрашњост нечега. — Ти остави врата отворена, да за тобом назорице уђем. НП Вук. Ушао [би ткогод] на чашицу, испио и изишао. Бен. Уђу у Боку с бродовима Инглези. Мат. фиг. Око подне уђе немир у људе. Неим. 2. ступити у какву средину, заједницу. — Како уђох у свијет . . . не бих вам знала казати. Матош. Брат му је . . . ушао у један наш батаљон. Дед. В. 3. доспети до каквог друштееног и сл. положаја, заузети какво место. — Ушао је . . . тај догађај у босанске читанке за основне школе. Неим. [Мушицки] је . . . ушао међу псеудокласике. Рад. Д. Јулкица ће ући у обитељ. Адум. 4. а. ступити у неку делатност, активност и сл., почети суделовати, учествовати у нечему. — У устанак су ушли као сасвим млади људи. Чол. Ушао [је] у посао са пола милиона. Ћос. Б. Мало-помало уђе у разговор. Матош. б. упустити се дубље у нешто (проучавајући, разматрајући и сл.); продрети у нешто, разумети нешто. — Уђимо у анализу књиге. Поп. П. Он [Јован Илић] је умео ући у дух народне поезије. Нед. У -стварну истину може се ући само срцем. Крл. 5. а. започети неку годину живота, ступити у одређено доба жиеота, старости и сл. — Ушао је у двадесету годину. Ред. б. остати дуже и преко одређене временске границе. — Ушло [се] дубоко у ноћ. БВ 1909.

УУ ућудати се, -ам се и ућ^дити се, ућудим се сврш. постати тврдоглав, ћудлив. Бак. Реч.; Вук Рј. ућумат -ата, ућумет и ућумет м тур. покр. в. хућумет. — Ферхат . . . је . . . послуживао у ућумату. Андр. И, Командант [ће] . . . одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата. Вас.; Рј. А.; Бен. Рј. ућутати (се), -тим (се) сврш. вар. ућутети (се) 1. престати говорити, ушутети, заћутати, умукнути. — Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте. Вес. Одговорила би кратко, на питање, а онда ућутала. Бег. Био се нешто ућутб ово дана. Ћоп. фиг. Старији пјесници наши . . . помрли [су] или су . . . ућутали сасвим. Ј1 1905. 2. престати одавати глас, звук, примирити се, утишати се. — Ућуташе бубњи и свирале. Вук Рј. Ветар се мало ућутао. Јакш. Ђ. У тамним сенкам^ брестова . . . ућуте се села. Ћос. Д. ућутети (се), -тим (се), ијек. ућутјети (се), сврш. в. ућутати (се). — О Иване, сењанско копиле, а шта си се . . . ућутио? НП, Рј. А. ућутјети,-тим(ијек.) сврш. заст. осетити (чулима). Рј. А. ~ сеунетисеу нешто. — Тко учи ријечју, мора се у њу уживјети, ућутјети се у њу. Сим. ућутјети (се), -тим (се), ек. ућутети (се).

у ћ у т к а в а а е с гл. им. од ућуткавати Изр. дубље ~ (у неку ствар) добро проучити што; ~ у вољу (коме) в. уз воља1 (изр.); ~ у г л а в у (коме) а) постати ућуткавати (се), ућуткавам (се) = ућутјасан, разумљиџ (коме); б) постати опседнут кивати (се) несврш. иуч. премаућуткати{се). неком мишљу, идејом; исп. ударити у главу; ућуткати, -ам сврш. 1. приволети, при•—• у г о д и н е постати старији, остарети; морати некога да ућути, натерати на ћу~ у дејство ступитиу акцију; ~ у душу тање. — Уме да је ућутка једним погледом. (коме) схватити, разумети (некога); ~ у ж и в о т упознати свакодневни, прави, стварАндр. И. 2. фиг. а. надјачати, угушити, ни живот; ~ у историју, п о в и ј е с т в. заглухнути. — Рафал из шмајсера . . . ућутуз историја (изр.); ^ ~ у к о л о с е к навићи се; ка машинку. Лал. б. умирити, стишати: ~ у к р в в. уз крв (џзр.у, ~ у милост ~ савест. (коме) умилити се; ~ у моду, у обичај ~ се заћутати, утишати се. — Онај постати обичај, уобичајити се, одомаћити се; т и х и , м и р н и , д о м а ћ и д у х . . . с е . . . б е ш е ~ у н о р м а л н и к о л о с е к в. уз колосек у ћ у т к а о у њ е м у . Вес. (изр.у, •—• у

причу

постати познат толико

ућуткивање с гл. им. од ућуткивати (се). дасео томе прича; ~ у траг (коме, чему) пронаћи (кога, што), открити (кога, што); ућуткивати (се), ућуткујем (се) несврш. ~ у уши е. ући у главу (б). — Кад су му = ућуткавати (се). брзине »ушле у уши* . . . покушала сам ућушкати, -ам сврш. угурати, утерати. . . . одвратити га од аутомобилизма. ВУС — Усташа ућушка Ивес, блиједу као крпа. 1972; ~ у штампу бити дат у штампу, ЛМС 1951. почети се штампати; ушао ђ а в о (враг, ~ се угурати се. — Мита . . . се и сам сотона) у њега, п о д к о ж у (њему) помамиосс,побеснео,изгубиопамет; ушла му ућушка у гомилу људи. Дом. фиг. Он се опет некако ућушка у државну службу. вода у уши понео се због ноеог положаја и сл. и изгубио осећање мере, способност расу-Срем. ђивања и сл. — Теби је ушла вода у уши. ућушнути, -нем сврш. гурнути, ућушИзмакао се испод партијске контроле. кати. Ћос. Д. уу узвик у игри жмурке као позив на траућмат м в. ућумат. Кл. Рј. «ш~\*ч&. жење оних који су се посакривали. Р-К Реч.

УУ — УХА уу узвнк за изражавањејаког осећања хладноће. Р-К Реч. уф узвш коЈим се изражава непријатно изненађење, нестрпљење и сл. — Уф! . . . вруће! — јекнуше браћа. Ћип. Уф, никада подне дочекати! Сек. Уф, да ти се је, Адиле, овај мах створити у Мостару! О-А. уфајдити се, -им се сврш. доћи до користи, окористити се. — Много ови наши видели 'ајир од мене, те ће се Талијани уфајде. К 1950. уфан, -а, -о поуздан, сигуран, веран. — Немам драга, кому бих те дала, нит уфана по ком бих послала. НПХ. уфано прил. поуздано, сигурно. — Д и данас не знају уфано, да су кадгођ живили и мрли. Март. Уфано и испит ваш [ће] добро проћи. Том. уфање с гл. им. од уфапги (се). уфати (се), -ам (се) несврш. 1. надати се, веровати, уздати се. — Уфајмо у Мајку божју, Божице! . . . Неће нас она запустити. Ћип. Уфам се тврдо да ћу мирно . . . уснути. Шен. 2. усудити се, смети. — Кући није се уфао ићи. Ђал. уфатити (се), -им (се) дијал. в. ухватити (се). уфаћкати, -ам сврш. вулг. ухеатити. — Знао [је] све стазе и богазе . . . па га никад нису могли да уфаћкају. Вин. уфачловати, -лујем сврш. обавити, увити завојем, увити уопште; исп. фачла. — Једна . . . носи уфачловано дете. Игњ. •—• с е увити

се, обавити се завојем

и сл.

— Долазило ми је да се сав уфачлујем, да стегнем сваки свој делић. Вучо. уфашати,-ам сврш. покр. в.уфачловати. — Чини [ти се] да се ту . . . љуља права колијевка и у њој немирно, уфашано дијете. Ђон. уфинити, уфиним сврш. учинити финим истанчаним, профинити, често претерано' без потребе. — Може [им се] осветити . . . једино својим уфињеним одбојним муком. Божић. Говорио [је] посебним, уфињеним стискањем усана. Крањч. Стј. уфитбљити, уфитиљим сврш. 1. увртети,увити као фитиљ,усукати. — Заглади солуфе, уфитиљи бркове. Ћор. Уфитиљи папир на оба краја цигаре. Дом. фиг. Пијуцка ракију, уфитиљио очима и натура фес на чело. Сим. 2. много ослабити, смршати; занемоћати, клонути. — Познавао сам ја једног, танак, танак, уфитиљио. Ћос. Б. Две три чаше [попије], па одмах уфитиљи. Дом. ~ се 1. постати танак (као фитиљ), стањити се. — Шум воде . . . бивао је све тањи и тањи, па се сасвим профини, уфитиљи.

631

Десн. 2. удесити се, дотерати се. — Жаце, парадно уфитиљени као за дочек какве краљевске делегације. Божић. уфитити, -им сврш. покр. ухватити, ухитити. Вук Рј. уфлашити, -им сврш. налити, насути у флаше, боце. — Тридесет и прве сам уфлашио стотинак литара [ракије] и у песак [ставио]. Ћос. Д.

уфркати, уфрчем сврш.увити, уковрчи-

ти (бркове, косу). — Имао је . . . густе . . . незнатно уфркане црне бркове. Том. уфрк^стити, уфркестим сврш. уплашити, препасти. ~ се уплашити се, препасти се. Р-К Реч. уфркнут, -а, -о повијен, заврнут. — Проматрач је . . . месар . . . уфркнута носа. Кал. уфронтити, -им сврш. ставитиу фронт, постројити, сврстати (у војнички ред). — То је некакав страх да нас неко не уфронти. Пол. 1972. ~ се стати у строј, у ред. — На зачељу се уфронтио и Танасије. Јак. уфукаритп се, -укарим се сврш. постати фукара, пропалица. — Мислим да би се и само зато исплатила револуција — да сс пречисте, да се не уфукаре људи. Лал. уфулати се, уфулам се сврш. ушуњати се, увући се. Бен. Рј. ух узв. 1. а. у страху; у изненађењу пред нечим неочекиваним, великим и сл. — Бахну . . . из буквика Страхиња, те пред њу. — Ух, Страхиња, ала ме уплаши! — рече Радојка. Глиш. Ух, ала је била бијесна. Иеак. б. у каквом непријатном осећању, болу и сл. — Ух, мрачно, незгодно! . . . У таквој соби не мили ми се никакав рад. Ранк. Ух, кад штруцне на саставцима шина, осећам како ме заболи у куку. Јак. 2. а. при исказивању жеље, у вајкању; у тузи, жаљењу. — Ух, све би друго лако, само да је он друкчији. Ранк. Ух, да ми га је где увребати, размрскб бих га, утуко бих га! Кост. Л. Ух, јадна Лепша, шта је дочекала . . . да јој јединца одведу душмани. Андр. И. б. као израз олакшања. — Ух! — чуо се хук као олакшање. Јак. уха узв. 1. за изражавање изузетног интензитета какве радње, особине и сл. — А може ли Мира тебе да обали? — Уха! . . . треснем под њом кб дулек. Ранк. З а његово бекство дознали би тек на вечерњем прозиву, а до тога времена . . . уха! он би био далеко у планини. Јак. 2. као израз презира, подсмеха; у ругању: уа. — Е, у здравље . . . његове домаћице. — Уха . . . Не будали! Нема он још домаћице! Глиш. Напољу граја, смех и узвици: »Уха, Пупавац! Уха, иш, Пупавац!« И. •* «.?,>^т

632

У Х А Б А Т И (СЕ) — У Х В А Т И Т И

ухабати (се), -ам (се) сврш. в. похабати (се). Вук Рј. ухабити се, -им се сврш. запрљати се, опоганити се. Р-К Реч.; Деан. Рј. ухађаше с гл. им. од ухађати. ухађати, ухађам несврш. в. уходити. — Неуморно ухађа своју жену. Леск. Ј. ухаинити се, -им се сврш. постати хаин, злобан, неверан, издајица. — Ја нисам досад кушао да н>ега плашим зортом каковим! . . . Зато се и ухаинио! Јакш. Ђ. ухакнути, ухакнем сврш. запахнути, духнути. — Као да је прољеће ухакнуло у судницу и топликастим валовима умлитавило удове. Божић. ухаљ м ушна шкољка. Р-К Реч. уханце, -а и -ета с дем. и хип. од ухо. — [Псето] час-по наћули једно или друго уханце. Лаз. Л. ухапсити, -им сврш. ставити у затвор, хапс, затворити. — Влада ће ухапситиЈ! све оне који помажу-акцију одбеглих у шуму. Јак. Човјека . . . су ухапсили због злочина. Л-К. ухапшеник, -ика м онај који Је ухапшен, затворен, затвореник. — А гдје су још, као привага3 оне тешке бриге због ухапшеника. Бен. Ухапшеници су ван животне опасности. Ћос. Д. ухапшдница ж жена ухапшеник, затвореница. Р-К Реч. ухапш&ње с хапшење, затварање. — Свједок је . . . ухапшења [тога човека]. Р 1946. ухар м заст. = увар. — Бит ће то на ухар свим оним који маре за чисти народни говор. В 1885. Диже добро, зло обара, све на ухар своме роду! Хар. ухаран, -рна, -рно користан. — Намјеравао [је] стећи новаца . . . за ухарни свој посао. Павл. ухарати, -ам и ухарати, ухарам сврш. 1. покр. подерати, похабати. Вук Рј. 2. похарати, опљачкати. Р-К Реч. ухарачитн, ухарачим сврш. обавезати на давање харача, наметнути харач (некоме); подлрћи под своју власт. — Ухарачи мјеста и градове. Вук Рј. Паша хоће да вас ухарачи. НП Вук. ухарно прил. корисно. — Ухарно [би] било да ви у својем листу отворите рубрику. Ков. А. ухасити се, ухасим се сврш. {п)осилити се, понети се, постати обестан; исп. похасити се. — Твоја је кривица што се [Станој е ГлавашЈ толико ухасио! Јакш. Ђ. ухаснитв се, -им се сврш. доћи до хасне, окористити се. Р-К Реч.

Изр. ухаснићеш се као пчела на брусу слабо ћеш до неке користи доћи. Р-К Реч. ух&сулити, -им сврш. тур. приправити приредити, дотерати. Шкаљ. ухат, -а, -о = уват 1. који има велике уши. — Ухати зекоња сио . . . на задње ножице. Гор. Као кад би сиви, ухати магарац навукао на себе костим гордог јахаћег коња, тако је то . . . изгледало. Мар. 2. који има дршке, наслон за руке са стране (о суду, корпи, фотељи и сл.). — Кошаре . . . ухате и ћулаве. Наз. Посуда од . . . лима, ухата на обје стране. Донч. Све чешће је сједала у његову велику ухату фотељу. Вј. 1971. ухатост, -ости ж особина онога који је ухат. Р-К Реч. ухвано прил. в. уфано. — Чуо вас бог, господине, а )а ћу се ухвано чувати. Буд. Ухвано знаду за његов рад. Кал. ухвање в. уфање. ухватак, -тка м а. јунац који се хвата у плуг. Вук Рј. б. ждребац, млади коњ који се преже у кола. Р-К Реч. ухватити, -им (трп. прид. ухваћен) сврш. 1. а. узети,дохватитибрзимпокретом (рбично рукамау. ~ пушку, ~ лопту. — Он б^ухватио те измучене . . . руке, па би их из захвалности изљубио. Леск. Ј. Хтсде да је ухвати под руку, али она се отрже. Рист. б. домоћи се нечега, уловити; шчепати. — Марко ухвати миша. Р-К Реч. Смијемо се тихо кад неко од нас ухвати [буву]. Чол. в. силом задржати некога недопуштајући да побегне; затворити, ухапсити. — Данас смо палили новине и камионе. Неке су ухватили. Поп. Ј. 2. а. наћи у одређеном стању, ситуацији и сл., затећи, увребати. — Ухватим ли те још једанпут с њом, убит ћу те. Козарч. Мајка га је ухватила међу мангупима. Грол. б. настати, појаеити се док је неко или нешто у одређеном положају, стању и сл. — Ухвати ли га поноћ близу мога стана, он долази и чмава у мојој постељи. Матош. На ливадама ће нас ухватити зора. Ћос. Д. На путу нас је ухватио мрак. Чол. в. пронаћи (нешто забрањено, скривено и сл.~). — Полиција [је] ухватила неке лажне дводинарце. Срем. Код кога ухвате дуван, треба га казнити. Чол. 3. а. заузети (место, ред и сл.~). — Ухватисмо мјесто на клупи до прозора. Пав. На намирнице могу рачунати само они који ухвате ред што раније. Ћос. Б. б. освојити, запосести. — Изберу Милоша да узме две хиљаде коњика, па да трчи да ухвати Београд док још нису Турци стигли. Вук. [Увиђа] важност положаја који бјеше ухватио велики везир. Том. в.уграбити(време, прилику). — Једва што су . . . ухватили и часак времена. Креш. 4. а. домоћи се {некога или нечега),

УХВАТИТИ — УХИЛИТИ достићи, стићи; захватити. — На веслима напреже се [Марко] да ухвати другу увалицу. Ћип. Потрчао [сам] на станицу да ухватим воз. Јак. [Син] угушује пожар да не ухвати и жито. Нед. б. поћи (неким путем), кренути у неком правцу. — Кад нема дужности, а он ухвати пут по вароши и околини. Срем. Ухватио [је] неку странпутицу заједно с Михаилом. Лал. 5. а. зарадити, добити; извући, повратити (новац). — Преко тридесет талијера . . . је за продата вола ухватио. Ћип. Макар и изгубио на њима [кожама], само да паре ухватим. Ћор. б. добити (болест, заразу и сл.~). — Нахладио [се] и ухватио грозницу. Новак. [У затвору] је ухватио клицу несрећне бољке. Коч. в. обузети, освојити (о каквом душевном стању, осећању). — Касније га ухвати сан. Мил. В. Ухвати га несавладљиви страх, па није могао јахати. Крањч. Стј. Ухватило га пиће. Лаз. Л. 6. а. доћи до каквог закључка,уверења; одредити, утврдити, оно што је карактеристично; схватити, разазнати, разабрати; опазити. — Загледам [ћебе]. Хтио бих да му ухватим боју. Вуј. Тешко [је] било ухватити макар и једну ријеч. Бен. Кватерник је . . . ухватио главну мисао. Нех. Нушић [има дар] да ухвати смешно око себе и да га наслика. Богдан. б. верно пренети, насликати, поновити и сл. — Ретко кад може испасти сликару за руком да ухвати на платну и оно што је невидљиво. Нед. [То је] сликар био кадар ухватити на платно. Креш. Одмах ухвати [на гитари] акорде за пјесму. Крањч. Стј. 7. а. бити нагло захваћен неким стањем. — Штала гори . . . И пластови ухватише. Бен. б. наступити, настати. — Кад ухватила ноћ, подвостручише страже. В 1885. Дигла се магла, па мраз ухватио. Сиј. Изр. не моћи ~ чему ни р е п а ни г л а в е не моћи разумети; у х в а т и л о га добио је наступ, напад (беса, гнева и сл.); ~ в е з у (с киме) ступити, доћи у додир, у контакт (с киме); ~ в е р у зарећи се, дати реч, дати свечано обећање; ~ з а р е ч (кога) в.уз реч(изр.); ~концев.похватати конце(уз конац, изр.у, ~ маглу побећи, нагло се изгубити, нестати; у х в а т и л о г а п и ћ е опио се;

~

смисао

разумети;

•—• т р а г

(коме, чему) ући у траг (коме, чему); ~ у канџе (кога) заробити, подвластити; ~ у све ч е т и р и открити нечија недела и лажи. ~ се 1. а. дохватити себе за неки део тела. — Ухвати се оберучке за косе. Вес. б. домоћи се нечега, дохватити нешто. — Само да се ноктима ухватим нечега и да не паднем у биједу. Бен. фиг. Тешко је . . . било наћи у њсговим поступцима. . . нешто конкретно и чврсто за што би се човјек могао ухватити. Козарч. в. латити се, прихватити се неког посла. — Ухватила се [Вера]

633

била књига. Нех. г. поћи у неком правцу. упутити се. — Ухватише се главнога пута. Срем. Младић се ухватио узбрдице. Ћип. 2. а. узети један другог за руку, испод руке и сл. — Срба и Лука се ухватили и играју. Сек. Ухватише се чврсто испод руку и кренуше широм пута. Бен. 6. дограбити се, побити се. — И ухватише се . . . И понеше се по оној чистини . . . два рвача, два најбол>а момка у селу, кушају снагу. Вес. 3. а. настати, наступипш, завладати. — Скоро се ухвати први мрак. Ков. А. Ноћ се већ одавно ухватила. Глиш. б. створити се, образовати се. — По крову се маховина ухватила. Јурк. Не тече никуд па се ухвати по њој [бари] жабокречина. Вес. в. понети (р роду). — Показа [им] како су се шљиве ухватиле. Вес. А.укочитисе. — Ухватила се рука. Вук Рј.

Изр. ~ се за скут (коме) држати се нечије заштите; ~ за трбух (од смеха)

много се и дуго смејати; ~ коме воље, срца и сл. допасти се некоме. — Особито ми се био ухватио воље један млад човјек. В 1885. Како ли се та жена [чобанка Ружа] његова ухватила срца. Коз. И.; ~ се у ко ло 1) ући у играчко коло; 2) удружити се с ким. ухватитн, ухватим (трп. прид. ухваћен) сврш. размерити у хватове (дрва). Р-К Реч. ухватљив, -а, -о који се може ухватити, видети, описати. — Не може се ничега сјетити, ничега колико црта, зрнце ухватљивог. Сим. Она је [песма, бећарац] . . . гоњена у брзу скицу (ако је реч о сликарски ухватљивој ситуацији). Леск. М. ухватнбна ж новчана награда коју добива онај који је помогао при хватању каквог преступника, уцена. Деан. Рј. ухваћ&ник, -Ака м заробљеник. — Хусари [су] све рањенике и ухваћенике посјекли. Шен. ухваћивање с гл. им. од ухваћивати. ухваћнватн, -аћујем несврш. и уч. према ухватити. ухбрити се, ухерим се сврш. нахершпи се, накривити се, нагнути се. — Ухерене слупљене дашчаре као да моле. Кик. ухндбени, -5, -б канц. који се односи на ухићење, хапшење. — Бригада [је] телеграфирала тјералицу са ухидбеним налогом да те ухапсим. Крл. Редарство је . . . ухапсило [Гандија] на основу ухидбене заповијести због отпора против државних власти. Обз. 1932. ухидббница ж канц. налог за хапшење. — Начелник [потписује] ухидбенице. Креш. ухвлити, ухилим сврш. онесвестити се, изгубити свест. Вук Рј.

634

УХИЉАДИТИ

(СЕ) — У Х О Д А

двоструко за ухљебљено особље него за књижевнике. ХР 1928. ~ се добити службу, запослити се. — Кад се ухљебио, не види никога. Сим. ухлебље, ијек. ухљебље, с плаћени, стални посао, служба. Бак. Реч. ухлебљбње, ијек. ухљебљење, сухлебљс Код њега наилази на гостопримство и ухљебухињити се, ухињим се сврш. 1. представити се болесним, немоћним и сл., начи- љење. Десн. ухлебљивати (се), -лббљујем (се), ијек. нити се друкчијим, претворити се уопште. — ухљебљивати (се) несврш. и уч. према ухлеЈа се нисам разболила млада, него сам се ухињила сада. НПХ. 2. умирити се, упре- бити (се). подобити се. — Бијаше [се] Јовица приухљебије с цсл. в. ухлебље. — Разлеже мирио и ухињио као прасе кад га чешкају. [се] смех . . . на рачун . . . Лакетина ухљеЋоп. бија. Маш. Више не мора да тражи службу ухитати, -ам сврш. похитати. И-Б Рј. и ухљебије. Милис. ухљебити, -им, ек. ухлебити. ухитити, -им сврш. покр. 1. ухватити, ухљебље, ек. ухлебље. узети (рбично рукама). — Сретам моју вјереухљебљбље, ек. ухлебљење. ницу, ухитим је за ручицу. НПХ. %.ухапсити, лишити слободе. — Полиција је јучер ухитила ухљебљивати (се), -љебљујем (се), ек. човјека за којега се држи да је умно пореухлебљивати (се). мећен. Обз. 1932. Сигурно је да ни један [од оптужених] није ухићен без разлога. ВЛ ухо с (мн. уши, ретко уха, покр. и разг. 1972. 3. обузети, савладати. — Не знам ушеса) = уво. — У Миличевића је . . . како ме је сан ухитио. Војн. особито танко ухо. В 1885. Нема . . . превода који би тако задовољио ухо као што нека ~ се ухватити се. — Дај ми руку! копија слике може задовољити око. Сек. Ухити се за мене! ВОЈН. Дохвати четвртак за обадвоје уши и наже га. ухитпица ж налог за хапшење, ухидбеАд. Забадали су лопате до ушију и . . . ница. Бен. Рј. вадили . . . камење. Лал. [На ногарама] су ухитрити, -Иц сврш. убрзати (корак), објешене за уха висјеле чизме. Бен. Дабогда ти био дика међу домаћинима и један по пожурити. — И она њега опазила, па ухитједан у српском уху. Андр. И. рила кораке. Леск. Ј. Ухитри кораком и Изр. — с в е т о г а Петразоол. в.позлатстаде. Лоп. ка. Финк; д о ћ и до чега к р о з и г л е н е ухић^ннк, -ика м ухапшеник. — [Гони] уши в. провући се кроз игленеуши(уз иглени, пред собом ухићеника. Куш. изр.). — Када би се . . . судило по неким процедурама, стекао би се утисак да се до ухић&ница ж ухапшеница. Бен. Рј. јавне функције ни кроз иглене уши не може ухић^ње с хапшење, лишавање слободе. доћи док се не добије потпуна подршка — У пријави стражарске опходе назначен јавности. Пол. 1973; м а г а р е ћ е у ш и десни [је] разлог ухићењу пијанство. Ђал. горњи или доњи угао на листу књиге који је савијен намерно или непажњом. — С пажњом ухкати, -ам несврш. оном. убрзано, је отварала књиге на мјестима гдје је он шумно дисати, дахтати; исп. ух. — У прсима савио магарећа уха. Вј. 1971; о п р а т и уши је нешто стискало и гушило, и под тим је коме добро изгрдити кога; претварати се, уздисала и ухкала као под бременом дрва. претворити се у ~ слушати са напрегЂур.; Бен. Рј. нутом пажњом. — Дјед би причао о својим ухладити, ухладим сврш. охладити, бродоломима, а он се претварао у ухо. ВУС 1972; ући у уши в. ући у главу (б). В. и расхладити. — Најбоље освежава . . . ухлаизразе уз им. уво. ђена . . . вода с мало лимунова сока и шећера. Батут. Испила [је] чашу ухлађенога ухббоља ж = увобоља. Р-К Реч. грога. Том.

ух&љадитп се, -им се сврш. намножити се на хиљаде, веома се умножити. — По ливадама ухиљадили се пољски мишеви. Гор. ухиљадостручити,-им сврш.ЈУ хиљадити се. — Још нису имали прилике да своје дело ухиљадоструче. Михиз.

ухлебити, -им, ијек. ухљебити, сврш. посшавити на место које омогућује опстанак, зараду; наћи службу некоме, запослити. — Досађивала [је] министрима да ухлебе њене кумове и пријатеље. Јов. С. Косово се брине како да их [раднике] . . . ухљеби. ВУС 1970. Једно књижевно друштво тражи . . .

уход м улаз, улазак. — Вуци вију . . . да га на уходу страве. Март.; Р-К Реч. ухода м и ж 1. а. онај који уходи, шпијун. — Слутио [је] да су дјечаци његове уходе. Мул. Неповјерљиви су, у сваком човјеку виде уходу. Ђон. б. јатак. — [Хајдуке] сачека њихов ухода из истога села, који им

635

У Х О Д А Н — У Х Р П А В А Т И (СЕ) даде сва . . . обавештења. Ранк. 2. ухођење. Р-К Реч. ухбдан, -а, -о 1. трп. прид. од уходати се. 2. обичам, уобичајен, редован, нормалан. — Они су затражили непосредне преговоре заобишавши уходани . . . механизам бирократског синдикалног строја. НИН 1970. Благдан се углавном слави на уходани начин. Вј. 1971. уходанбст, -ости ж особина онога што је уходано, онога који је уходан; редовно, уобичајено, нормално вршење нечега, уобичајеност. — Уходаност, законитост манастирске стварности,. . . није [се] могла изоловати из друштвене стварности. Глиг. ухбдар, -ара м ». ухода. — Вребају [га] . . . кб злотвора туђинци уходари. Марк. Ф. уходаре&е с гл. им. од уходарити. уходарити, уходарим несврш. уходити. — Уходарили су напетих очију и ушију. Наз. ухбдарски, -а, -о који се односи на ухо~ даре, који је у вези са ухођењем, шпијунски. — Уходарски значај Фабијанов био ми је по себи одуран. Новак. уходарство с ухођење, праћење, шпијунирање. — [Такве одредбе] живо сјећају на уходарство и на инквизицију. Рад. С. ухбдати се, уходам се сврш. ући у редован ток рада, почети уредно тећи, извршавати се. — Док се апарат у реорганизованим службама ухода, може да прође доста времена. НИН 1959. Кад се ресторан у Југославији ухода, продао би све што има . . . и сав новац овде уложио. ВУС 1971. ухдднлац, -иоца м онај којиуходи, прати; исп. уходилачки. ухбдилачки, -а, -б који се односи на уходиоца, својствен уходиоцима. — [Ту је] уходилачка радозналост Полонијева. Панд.

уходнн, -а, -о који уходи, прати, пази. — Нигдје нема у селу Турака, нит ходаЈу уходни стражари. Март. уходннк м в. ухода. И-Б Рј. уходница ж она која уходи. — Прелази ли уходница стража? Март. Изр. п ч е л е уходнице пчеле које прс ројења траже згодно место. И-Б Рј. уходничкн, -а, -б који се односи на уходнике, који ради на ухођењу. — [Тај збор] врши уходничку службу. В 1885. ухбђе&е и ухођење с гл. им. од уходити. ухолаж м и ухолажа ж зоол. — уволажа. Вук Рј.; Терм. 4. ухблача ж покр. зоол. в. ухолажа. Вук Рј. ухолеж, ијек. ухољеж и ухолез, ијек. ухољез, м зоол. в. уволажа. Вук РЈ.; Р-К Реч. ухољеж, ек. ухолеж. ухољез, ек. ухолез. ухоња м увоња; фиг. зец. — Шест малих . . . ухоња гмизало је по зечици. Сим. ухор и ухор м = увор. Вук Рј.; Финк; Бен. Рј. ухорити, -им сврш. ускладити, удесити У право време. — Гдје ће се браћа вјерити, Слава кад ухори пир. Крањч. С ; Бен. Рј. ~ се 1| ускладити се. 2. заинатити се. — Вишевци се . . . ухоре — кад знају да доље чекају аге, и ватра до у ноћ не престаје. Сиј. ухотка ж — увотка. Вук Рј. ухраннти, ухраним сврш. хранећи учинити дебелим, гојазним, угојити; утошти. — Да ми нашу ждребицу ухранимо . . . исто би тако јурили. Бен. Нећеш ти . . . отићи тако . . . мршава. Ухранићемо ми тебе, па ћеш бити округла и дебела. Ћоп. ~ се угојити се, удебљати се. — Затворите оно гараво назиме да се у'рани. Дом.

уходин, -а, -о који припада уходи, који се односи на уходу. — Звезде гледе га . . . подругљиво као очи уходине који је пронаухрањен, -а, -о 1. трп. прид. од ухранипги шао кривца. Вес. (се). 2. дебео, гојазаи. •— Пред Драчом сретосмо неку италијанску војску. Ухрањени и ухбдити, уходим несврш. 1. несерш. и одевени, гледали су охоло гладну риту. уч. према ући. 2. пажљиво пратити (некога Јак. На коњима . . . момци из добрих сељачили нешто), испитивати. — [То] ми од неко ких кућа, ухрањени и снажни. Михољ. 3. доба код тебе брижно али узалуд уходимо. мастан (о храни). — Воли да једе . . . ухраЈурк. Генезу песама је врло тешко уходињене вепровине. Јевт. ти. Сек. 3. праћењем тајно скупљати податке о некоме или нечему, шпијунирати. — З а ухрањенбст, -ости ж стање и особина француске владе уходио [је] све што се њој онога који је ухрањен, гојазност, дебљина. — у прилог у граду говорило. Новак. Четници Шта сте учинили са секс-епилом? Просто су уходили једну жену која је носила гесте га уништили ухрањеношћу! Рад. Д. рилцима храну. Дед. В. Удовица се истиче својом свјежином, ухрањеношћу. Кал. уходица ж покр. (код муслимана) жена која пре венчања уходи момкову кућу. Р-К ухрпавати (се), ухрпавам (се) несврш. Реч. и уч. према ухрпати (се). т , -•"*•< д

636

УХРПАТИ — УЦЕЊИВАЊЕ

ухрпати и ухрпати, -ам сврш. скупити на хрпе, гомиле; нагомилати. — Односи на сметницу ухрпано смеће. Гор.; Р-К Реч. ~ се нагомилати се, нарасти, увећати се. ухрптити се, -им се сврш. савити се, згрбити се. — Старац се држао прежалосно, врат увукао, а леђа му се силно ухрптила. Леск. Ј. уху и ухуј 1. оном. узвик којим се подражава, опонаша глас буљине. — Буљина . . . кроз . . . поноћ виче: Уху! Уху! Уху! Јакш. Ђ. 2. узвик за изражавање чуђења, подсмеха и сл. — Уху, па зар ти то не видиш? Ћоп. Мене си наумио да побиједиш, ухуј! Донч. ухукање с гл. им. одухукати. — Чуло се . . . ухукање сове. Том. ухукати, ухучем несврш. оном. испушпгапги глас »уху« (о буљини и сл. ппшцама). В. пр. уз гл. им. ухукање. ухуктати се, ухукћем се сврш. захуктати се. — У ритму овог брзог, ухуктаног збивања изгубе се . . . мале појединости. Сим. уц узвик КОЈШН се драже, пујдају пси на кога; исп. пуци! Р-К Реч. уцаклити, -им сврш. 1. засјактити, ужагрити, зацаклити.— Ћиба уцаклио очима и задовољно трља руке. Јак. 2. (уцаклГш) учинити глатким, сјајним. ~ се заблистати се, засијати се. — Излазили су из подрума уцакљених очију. Пер. уцваритн, -им сврш. испећи, испржити. — Крв уцварена у шалици боља [је] од меса. Чол. уцвасти и уцвасти, -атем и уцватети, -ТИМЈ ијек. уцватјети3 сврш. в. уцветати. — Плове бијели . . . прољетни облаци — као да су уцвале крошње јабука, шљива. Гор. Крилата ти је уцвала шљива ранка. Макс.\, Вук Рј. уцватјети, -тим, ек. уцватети. уцв<5дити, уцвелим, ијек. уцвијелити, сврш. ожалостити, растужити. — Они су их љуто уцвијелили! Јурк. Плакаше као уцвељено дете. Уск. ~ се ожалостити се. уцвељеност, -ости, ијек. уцвијељеностЈ Ж стање онога који је уцвељен, жалост, туга. — Бела је боја значила уцвељеност. СКГ 1937. уцветати, -ам, ијек. уцвјетати, сврш. пустити цеет, процветати; покрити се цвећем. — Башта . . . уцветана од првих висибаба. Сек. Сва крајина уцвјетала ситиим цвијетом. Креш. уцвијблити, уцвијелим3 ек. уцвелити. уцвијељеност, -ОСТИЈ ек. уцвељенбст.

уцвнлити (се), уцвилим (се) сврш. в. уцвелити (се). — [Рат] је уцвилир толико мајка, жена и сестара. Шен. Зашто сте уцвилили старицу? Андр. И. Веома се уцвилила јер . . . она није била крива. Бен. уцвиљеност, -ости ж стање онога који је уцвиљен, уцвељеност. Деан. Рј. уцвј&гати, -ам, ек. уцв&тати. уцврчати, -чим сврш. испржити се, испећи се цврчећи, пуцкетајући. — Кад су [гљиве] уцврчале, разастре их на папир. Гор. уцбдити, уцедим, ијек. уцијбдити, сврш. цедећи улити, усути, нацедити: ~ лимунов сок у чај. — Уциједи мало уља. Деан. Рј. уцеђивати, -еђујем, ијек. несврш. и уч. према уцедити.

уцјеђивати

уцело, ијек. уцијело, прил. уједном комаду; у целини, у потпуности. — Узимајући свој живот уцело наћи ће у н>ему врло много бола. Јов. С. уцеломудрити се, -бмудрим се сврш. заст. умудрити се. — Кад дође кући, у суморну голет, јереј се уцеломудри. Јевт. уцементнрати, -днтирам сврш. залепити,учврстити цементом. —Бетонски блок . . . се приликом узиђивања »уцементира« бетоном. Пол. 1958. уцена, ијек. уцјена, ж 1. претњом изнуђен новац. — Хајдуци . . . одведу [некоме] сина или брата и воде га собом докле им гођ не донесе уцјену. Вук. 2. сума новца коју власт даје или наређује да се даје за хватање неког преступника, одметника и сл. — »Пазите: за Деспића двеста [дуката], а за Маџара — сто!« Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Ранк, Сад једна сад друга војска сједи нам пред вратима, уцјењује нас тешком уцјеном. Шен. 3. уцењивање, изнуђивање. — Испоручивање оружја остаје једно велико средство . . . уцене и везивања . . . интересних сфера. НИН 1970. уценитељ, ијек. уцјенитељ, м уцењивач. — Том . . . уцјенитељу он ће већ показати. Донч. уц^нити, уценим, ијек. уциј&нгги, сврш. 1. притиском, претњом, застрашивањем изнудити новац. — [Она вуцибатина] је уценио ову жену, претећи јој да ће је компрсшитовати. Мил. В. 2. одредити новчани износ за ухваћеног или убијеног преступника и сл. — Краљ уцијени моју главу. Шен. Твоју су главу уценили с две хиљаде дуката. Глиш. 3. покр. проценити, оценити. — Нека се уцијени њино јунаштво. Миљ. уцен>иван»е, ијек. уцјењивање, с гл. им. од уцењивати.

637

УЦЕЊИВАТИ — УЦРНЕТИ уцењ&вати, -бњујем, ијек. уцјењивати несврш. и уч. према уценити. уцењ&вач, -4ча, ијек. уцјењивач, м онај који уцењује (некога). — Откупљивали су се уцењивачима, па и разбојницима оним што су носили уза се. Сек. Сва [су] та лица око њега уцјењивачи . . . криминални осуђеници. Крл. уце&ивачица, ијек. уцјењивачица, Ж жена уцењивач. Р-К Реч. уцењАвачки, ијек. уцјењивачки, -а, -5 који се односи на уцењиваче, који представља уцену. — Добио [је] уцењивачко писмо. Сек. Срећом, у том тренутку кћи је била . . . у шетњи, па је тако ова уцењивачка отмица пропала. ВУС 1973. уцењАвачки, ијек. уцјењивачки, прил. на уцењшачки начин, као што раде уцењивачи. Бак. Реч. уц^пати, уцепам, ијек. уцијепати, сврш. покр. убити. — Змаја уцепао. Март. Ако ме тај ноћас не уцијепа, живјећу још сто година! Лал. уцбпити, уцепим, ијек. уцијепити, сврш. 1. извршити цепљење, калемљење, накалемити. — Дивљака [би] истјерала младицу, која би ону уцијепљену, племениту гранчицу престигла и угушила. Коз. Ј. Дивљаку крај џаде могао [би] уцепити. Петр. В. 2. фиг. улити, усадити. — Имају један циљ: уцијепити младежи вјеру у . . . натприродне истине. Пав. уцепкати, -ам, ијек. уцјепкати, сврш. дем. према уцепити. Бен. Рј. уцепљивати, -епљујем, ијек. уцјепљивати несврш. и уч. према уцепити. уц^цати, уцецам сврш. нар. убити,умлатити. — Док њега не уцецају, неће му народ у ред с пуковима. Гор. ~ се убити се.—Поджупан се један уцецб. Петр. В. уциј^дити, уциједим, ек. уцедити. уцијело, ек. уцело. уцијдннти, уцијеним, ек. уценити. уцијбпати, уцијепам, ек. уцбпати. уциј^пити, уцијепим, ек. уц^пити. уцнљати, уциљам сврш. гађајући погодити. — Перичине руке уциљаше слику. Јел. уцјеђивати, -бђујем, ек. уцеђивати. уцјена, ек. уцена.

> .

.— -

уцј^нитељ, ек. уц^нитељ. уцјеа-, ек. уцењ-. уцјепкати, -Им, ек. уцепкати. уцјепљивати, -^пљујем, ек. уцепљивати.

уцкало м и с онај који уцка, пујда, хушкач. Бак. Реч. уцкање с гл. им. од уцкати. уцкати, -ам несврш. 1. нагонити, пујдати (псе на неког). 2. фиг. подјариватн, наговарати, дражити, изазивати против неког. — Гола неука сиротиња и још их [попови] уцкају једне на друге. Пав. Паштровићи [гледају] с планине гдје им се поље тлачи, а поп Греговић уцка их да ударе. Љуб. уцм^кати, уцмекам сврш. пеј. убити, умлатити. •— Тољагама уцмекати, а мрцину бацити псима! Бен. Предај се боље с миром, јер ћу те иначе уцмекати кб кера! Петр. В. уцмилити, уцмилим сврш. покр. заврћући фитиљ учинити да слабо гори {лампа и сл.), ушкиљити; угасити. — Уцмили лампу па се . . . завали у кревет. Радул. уцмољити се, уцмољим се сврш. покр. покуњити се, растужити се, расцмиздрити се. — Шта смо се ту уцмољили! Данас ћемо се провеселити. Петр. В. уцољати, уцољам сврш. покр. убити. — Ја . . . једног [курјака] уцољах. Ранк. уцопати, уцбпам сврш. нар. убити, уцмекати. — Ууопао га као гују. Рј. А. уцрвак, уцрвка м црвљие плод. — Ено ти шљиве, попни се па једи колико хоћеш . . .алиједногуцрвканећешпонијетиодавле. Андр. И. уцрвати се, -ам се сврш. в. уцрвљати се. — Доље под крушком липсало штене и уцрвало се. Рј. А. Зли завладају а добри им се покоре . . . И да тако потраје дуже, све на земљи би се уцрвало. Андр. И. фиг. Е, вала . . . да не каза теби, чини ми се, до сјутра би се уцрвб. Ћоп. уцрвљавање с гл. им. од уцрвљавати се. уцрвљавати се, -рвљавам се = уцрвљивати се несерш. и уч. према уцрвљати се. уцрвљати се, -ам се сврш. 1. добити црве, испунити се црвима. — Како да се не уцрвља [рана]. Б 1959. 2. фиг. а. учамети се, надосађивати се. — Морам ићи одавде, иначе ћу се уцрвљати. Моск. б. постати нестрпљив, узнемирен и сл. од ишчекивања, радозналости и др. — Од синоћ га [писмо] носим, а не знам да га читам, па се уцрвља' жива. Шуб. уцрвљивање с гл. им. од уцрвљивати се. уцрвљивати се, -рвљујем = уцрвљавати се.

се несврш.

уцрнети, -ним, ијек. уцрњети, сврш. постати

црн, поцрнети.

—

Слаб

. . . од

зимушње болести пожуће брзо и уцрње. Сиј.

638

У Ц Р Н И Т И СЕ — У Ч В Р С Т И Т И СЕ

учасница ж в. учесница. — Нису се жалиле материјалне жртве од стране држава учасница. Петр. М. участвовати, -вујем несврш. в. учествовати. учахуравати се, -уравам се несерш. иуч. према учахурити се. учахурено прил. одвојено, усамљено, изоловано. — Поданици три монархије, Скандинавци се ке отуђују, не живе учахурено. Пол. 1972. учахуренбст, -ости ж особина, стање онога који је учахурен, онога што је учахурено; неучествоеањеу друштееном животу. — Долази до конформизма и грађанске учахурености. СЛ 1960. Упињао [се] . . . да ту учахуреност уклони и победи. Ђур. учахурбае с учмалост, учахуреност. Р-К Реч. учахурити се, -им се сврш. 1. увити се у чахуру, омотати се чахуром (о ларвама инсеката). — Ту се учахури [трихина] међу мишићним влакном. Батут. 2. повући се у себе, оградити се од друштва, изолоеати се; укалупити се. — Трећи се учахурио у страшни наслов псеудонима. Ков. А. Никола се није учахурио у себе, у неку . . . озлојеђеност на свет. Поп. Ј. #чац, -чца м в. вучац. Вук Рј.; Р-К учајник м покр. онај који пости за време Реч.; Бак. Реч. хришћанских постова вигие него остали, велики испосник. Вук Рј. учачкати, -ам сврш. потрошити, проћердати. Р-К Реч. учамати, учамам сврш. в. учамети. Р-К Реч. учашити, -им сврш. 1. покр. в. ишчаучамети, -мим (ек.) сврш. запарложити шити. Вук Рј. 2. наместити (зглоб), узглосе, запустити се; пасти у чаму, бити обузет бити. Р-К Реч. мрачним осећањима. — Ситна, водена душа учворугати се, -ам се сврш. претворити обичног . . . човека . . . би без н>е [бриге] се у чворуге, прекрити се чворугама. — Тијело брзо . . . учамела. Кнеж. Б. му је . . . учворугано некуд попут бамбусове учамити, учамим сврш. необ. гурнути трстике. Цес. А. у чаму, мрачна осећања исл. — [У затвореност] учврснутн, -нем сврш. в. очврснути. — су је учамили бестидници. Божић. Све је . . . преродило, учврсло, забрекло. учан, -чна, -чно покр. који зна, вичан, Ранк. наеикнут. — Нека ми доведе попа . . . који учвр^стити, учврстим сврш. а. учинити је учан нашој сеоској невољи. Љуб. Учан чврстим, постојаним, осигурати, утврдити. сте путовању по свијету. Јурк. — Тодор . . . хоће да . . . учврсти погодбу. учаравати, -аравам несврш. и уч. према Лал. [То] је опет учврстило брак. Ђорђ. учарати. Логоровања . . . имају циљ да учврсте и подигну квалитету најбољих стријелаца. учарати, учарам сврш. уврачати, опСтр. б. учинити истрајним, непоколе&љишм чинити. — Врачарица . . . учара куд јој досегне зелено око. Новак. На твоје гласове у каквом уверењу, уверипш. — Све је ово . . . учврстило Карађорђа да настави политику . . . паст ћу као учаран. Уј. коју је почео. Гавр. учас прил. одмах, за један час, убрзо. — Изр. ~ неког у мишљењу (увереУчас се нађоше на обали. Ћос. Б. Учас је н>у) потврдити му то мишљење (уверење). заборави. Божић. ~ се а. постати чврст, снажан; ојачати. учасник м е. учесник. — Учасници су — Лоза . . . се временом разгранала и жилаовамо дошли да буду учасници љубави и ма учврстила. Љуб. б. изградити одбрамбене сунца. Дуч. 1. насипе, утврђења и др. — Дивизија . . . се уцрннти се, уцрним се сврш. обући се у црно; постати мрачан, мрзовољан, смркнути се. — Хеј ти, црњаче [црна маско]! Ти мора да се понајчешће сећаш Црне Горе кад си се тако уцрнио и угордио. Кост. Л. уцрњети, уцрним, ек. уцрнети. уцртавање с гл. им. од уцртавати. уцртавати, уцртавам несврш. и уч. према уцртати. уцртати, -ам сврш. а. записати, уписати нешто у обичан текст нарочитим словима. — Велики догађаји из новије и старије историје уцртани су у календаре црвеним словима код свих народа. Пол. 1970. б. цртајући убележити у нечем већ нацртаном. — Било је још више . . . малих уцртаних ружа. Торб. уча м — учо хип. од учитељ. — Било је то — пише нам стари уча — рујна 1945. Вј. 1970. Узме сеоски црквењак, уча и пјевалац . . . Матош. ^учавити, учавим сврш. посивети, променити боју (од дугог времена). — Тамо у плоту, стара турска застава, учавила од дуга времена. Сиј. Ражово снопље од сунца већ сасвим учавило. И. учађавити, -ађавим сврш. почађавтпи. Р-К Реч.

639

УЧВРШЋЕЊЕ — УЧЕСНИК још не беше довољно учврстила на својим положајима. Лаз. М. Изр. — у мишљењу (уверењу) потврди тис воје мишљење(у еерење) ,поново увидети његову тачност. учвршћбње с учвршћивање, оснажење, ојачање. учвршћивање с гл. им. од учвршћивати учвршћнвати (се), учвршћујем (се) несврш. и уч. према учврстити (се). учеван, -вна, -вно нар. а. школован, образован, учен. — Т и си човјек учеван, знаш да у свакој ствари господа треба да иду пред народом. Андр. И. Да су барем дали да мирно солдачију сврши, да буде мало паметнији и учевнији. Кол. б. школски, наставни. — Морао је све већма сузивати учевно градиво. Ђал. Отвара као главар земље највиши учевни завод, хрватско свеучилиште. ХР 1928. учевина ж нар. наука, знање. — Кад та дјеца . . . поприме вашу учевину, похватају ваше планове, списе . . . тешко вами. Коч. Каплар . . . нађе да му је баш ту право мјесто и по чизмама и по учевини. Сиј. учевбна ж плата, награда за учење. Рј. А.

правник, практикант у канцеларијској служби. — Он био шегрт абаџијски3 а ја био ученик у канцеларији. Срем. ученица

ж

•женска особа ученик:

учитељске школе, ~ у привреди.

•—

ученички, -а, -б који се односи на учеџике, који припада ученицима: ~ игра, ~ књизкница. ученички прил. на ученички начин, као ученици. — Понаша се ученички. Ред. учено прил. научен начин, с ученошћу. — Мање учено речено . . . [он] је необичан идеалисани тип. Грол. ученост, -ости ж особина онога који је учен; знање, наука. — Баш лијепо то је, докторе . . . што човјек учености те од народа не зазире. С-Ц. Хуго Гроције . . . био је чувен са своје учености. Пепгрон. фиг. учени људи. — Сала [је] . . . била препуна . . . Богатство и власт, и отменостЈ и ученост тога града беше . . . заступљена. Срем. учењак м покр. велико вретено за вуну. Рј. А. учењак, -ака м онај који се бави науком, научник; учен, образован човек. — У Холандији су тада дјеловали многи знаменити учењаци. ОП 1.

учењачкн, -а, -б који се односи на учеучеввик м учеван човек, <Џшј који је обњаке, који припада учењацима. — Јавио се разован, учеп; научник. Бен. Рј. нови: учењачки сталеж. Пов. 2. учевно прил. учено. Р-К Реч. учењачки прил. на учењачки начин, као учевнбст и учбвност, -ости ж ученост, код учењака. — Црна коса [му] се раскуштшколованост. — Уђе . . . барба Андрија . . . рала учењачки. Кал. најогорченији непријатељ »учевности«. Мар. учењ&штво с в. ученост. — Доћут и уч&в&ак, -ака м нар. учевник, учењак, домисао свједоче поузданије него би учешаштво етимологиста: водити и вођење нанаучник. — Код старих Јевреја свештеници стало је од вода. Шим. С. су се служили хебрејским језиком, учевњаци и књижевници грчким. Сек. учење с 1. гл. им. од учити (се). 2. идеологија; теологија; наука. — Нити наводи уч&лити се, учелим се сврш. стати лицем у лице, суочити се, сучелити се, срести ма и једног стручњака чије би учење ишло њему у прилог. Мј. 1936. Кампанела . . . се. Р-К Реч. услед својих природно-филозофских учења учен, -а, -о 1. трп. прид. од учити (се). био је пред инквизицијом. Пегпрон. 3. веж2. који се оснива на науци; који се бави науком, бање, обука. — Кад сам се вратио са учења, научни. — Поредио [је] наше учено тело . . . а ја онако с коњем право у село. Јак. [Академију наука] са ма каквим чешким сполеком. Скерл. Приказ је . . . из пера у учбпити, учепим сврш. 1. стати некоме ученом свијету најпозванијега. Водн. на ногу, очепмти, згазити. — Сад га ребнуше Изр. -—• ч о в е к школован човек; зналац; лак-сом, сад учепише ногом. Божић. 2. фиг. учинити, нанети (обично намерно) иекоме •— д р у ш т в о заст. научно друштво. шпгету у каквом послу. — У погодби ме ученик м 1. опаЈ који учи, полази неку учепио. Павл. школу; ђак: ~ гимназије; ~ економске учесник м онај који је узимао или узима школе, редовни ~ 3 приватни <—. 2. онај који учи занат, шегрт. 3. а. онај који је учешће, учествује у некој делатности, акцији нетто учио од пекога; присталица, следбеник: и сл.: ~ у дискусији, ~ покрета, револуСократови, Аристотелови ученици. б. рлг. ције, ~ у рату (рата), ~ у буни^ ~ у анкети апостол: Христови ученици. 4. заст. при- (анкете). -•-• •~ -

640

УЧЕСНИЦА — УЧИН

учесница ж она која учествује у некој делатности, женаучесник. — Таква санкција . . . не би погађала само земљу у питању него и остале учеснице међународног транспорта. НИН 1973. учесништво с удео у заједничкој акцији с неким, саучесништво. учест ж в. учешће. Р-К Реч. учеставати, -еставам несврш. и уч. према учестати. учестали и уч&стали, -а, -5 који се често врши или понавља. — Киша постаје од учесталих капи. Кнеж. Б. Изр. ~ г л а г о л и грам. глаголи који означавају радњу која се понавља, итеративни глаголи. Терм. 1; ~ било мед. убрзано било, убрзан пулс. Деан. Рј. учестало и учдстало прил. чеапо, учестано. — Капље . . . учестало падају. Вуј. Од досадашњих уредника — велика су већина професионални новинари и публицисти, или се јавном ријечју учестало јављају. Вј. 1971. учесталост и учесталост, -ости ж особина или стање онога што је учестало, учестаност: ~ дисања, ~ покрета. учестан, -а, -о 1. трп. прид. од учестати. 2. чест, врло чест. — [Свуда] има учестаних варница духа. Скерл. Учестани и продорни јаук . . . сирене најави долазак . . . Капетановића. Ћоп. учестано прил. понављајући се често; брзо, нагло. — Звизну учестано. Ранк. Снијег поче испрва тешко . . . па онда лакше, учестаније и гушће. Коч. учестаност, -ости ж особина или стање онога што је учестано, учесталост. — Учестаност вести указује да је можда на помолу још једна етапа у кинеским превирашима. НИН 1970. учестао, -ала^ -ало и учбстао, -ала, -ало «. учестали. Терм. 1. учбстати, -ам сврш. 1. постати чешћи. — У новинама учесташе дописи. Нех. Учеста севање и тутњава. Вес. 2. почети све чешће чинити нешто. — Министри све јаче учестали похађати стране земље. Дом. Влајко учеста са посетама. Ранк. учествовање с гл. им. од учествовати. учествовати, -вујем сврш. и несврш. узети, узимати учешћа, удела у некој заједничкој акцији, суделовати. — Жели да и ми [у излету] учествујемо. Цар Е. Учествовао [је] у свим већим биткама свог одреда. Дед. В. учесто прил. густо, једно уз друго. — Куће лепе и високе, а дућани свуд учесто. Радич. Око ње [цркве] учесто су скупили

. . . своје станове побожни житељи маленога сеоца. Јакш. Ђ. учетверо прил. = учетворо тако да четири лица учествују, са четири учесника. учетвбрити, -етворим сврш. 1. иаправити четвороструким, учетворостручити. Р-К Реч. 2. упрегнути четири кон>а. Р-К Реч. ~ се учетворостручити се. Р-К Реч. учетворо прил. = учетверо. — Разговор пође учетворо. Ћоп. учетворбножити се, -им се сврш. поћи четвороношке. Р-К Реч. учетвордстручити, -им сврш. учинити четири пута јачим или еећим. — Кир-Герас је . . . учетворострученом енергијом . . . радио у дућану. Срем. ~ се постати четири пута већи, јачи. — Опсег трговине се учетворостручио. ОП 2. учешљавати, -^шљавам несврш. и уч. према учешљати. учбшљати, -ам сврш. уредити косу чешљањем, очешљати, зачешљати. — Са учешљаном косом до рамена . . . седи у зачељу. Шапч. Учешља . . . косу на сљепочицама. Крањч. Стј. учешће и учешће с 1. а. учествовање, суделовање у неком заједничком послу, деоништво; саучесништво. — Младићево учешће у разговору [је] расло. Андр. И. б. присуство, назочност на месту где се нешто дешава. — Отворење је . . . прослављено . . . уз учешће многобројног грађанства. Обз. 1932. 2. уплив, утицај. — Природна наклоност човека к човеку . . . седобија инстинктивно, без учешћа човекове воље. Марк. Св. 3. а. саосећање. — Свет најпре из радозналости, а после из учешћа, поче пристајати уз кола. Лаз. Л. Лијечник [га је] озбиљно и с учешћем мотрио и нудио му капљице. Крањч. Стј. б. саучешће, сажалење, жалост. — Дирнут са овога јада, осети учешће у грудима својим. Нед. Тегобе [сам] ишчекивао . . . и учешћа у јаду. Комб. Изр. узети (узимати) у ч е ш ћ а учествовати, суделоеати. училиште с заст. школа. — Свечано [је] отворено богословно училиште. Новак. Не подсећа на некадашње српско читалиште . . . училиште и грејалиште. Петр. В. учило с наставно средство: збирка школских учила, очигледно (зорно) •—•.

учин, -а, -о који припада учи, учитељу, који се односи на учу. учин м 1. оно што је учињено, чин, дело. — Након учина . . . као под притиском неке . . . силе одшуњала [сам се] на оно мјесто у продолу. Кос. Месечина нит' греје, нити

УЧИНАК — У Ч И Т Е Љ оживотворава, ни моћ садржи великих учина. Марк. Д. 2. а. утисак, дејство, деловање, учинак, ефекат. — Гледала [је] непосредно у учин своје пјесме. Вил.; Р-К Реч. б. последица. — Нешто претходи у времену (узрок)^ И нужно изазива нешто што непосредно следује (последица, учин). Лог. 1. 3. заст. чињеница. — Не могу овдје умовати, него ћу само казати повјесничке учине. Старч. 4. чињење, штављење (коже). — Дати кожу на учин. Вук Рј. учинак, учинка м 1. произеод, резултат (рада). — Механизација рудника и заштитна средства се свуда спроводе . . . да би учинак рада био што већи. ОГ. 2. а. дејство, утицај. — Коњак с водом изведе диван учинак. Креш. Овакви примери . . . имали су учинка. Сур. 5. утисак, ефекат. — Застаде да види какав је учинак оставила . . . његова животна прича. Креш. 3. чин, поступак. — Негдашњи неугодни учинци завршили [су се] сретним посљедицама. Коз. Ј. Изр. н а г р а ђ и в а њ е по учинку награђивање према раду и резултату рада. учбннлац, -иоца м извршилац дела (рбично кришчног). — Гоњење учинилаца кривичног дјела стављено [је] у искључиву надлежност управне власти. Мј. 1926. Кривичном законику је сврха . . . да се спречи учинилац, да се он поправља. НИН 1970. учАниочев, -а, -о који припада учиниоцу — Суд има . . . да води рачуна о добу учиниочевом. Арх. 1926. учАнити, учиним сврш. 1. а. направити, начинити; створити. — У комаду картона учињена су два низа рупица. Физ. 2. Нетко је . . . до воденице учинио пртину. Донч. Само нек ја од синова учиним људе! Бег. б. спремитиц приредити. — Таст . . . се са зетом помири, а онда учине пир. Маж. М. 2. а. извршити, извести, предузети (какву радњу, покрет и сл.). — Пуковник је учинио покрет да јој благо метне руку на раме. Андр. И. [Она] учини неколико корака. Крањч. Стј. Учинио је неколико покушаја да га [питање] реши. Јов. С. б. произвести(упшсак); изазвати последице. — Неки дубљи дојам на њу . . . нисам могао учинити. Козарч. Стерија је . . . својим првим комедијама учинио на савременике . . . дубок утисак. Милис. Лик ове сјене . . . и говор оне учине да их познат жељах живо. Комб. 3. зарадити, сгпећи. — Можеш и новаца учинити. Кал. 4. (некога нечим, ређе некога нешто) довести некога на какав положа/, поставити. — Кнез Илија се преда Турцима, и они га учине обор-кнезом. Вук. Учини ли ме губернатором у Индији, поставит ћу те . . . за министра у Кашмиру. Крањч. Стј. 5. а. помоћи, изићи у сусрет. — Волео [је] сваком учинити. Нед. б. нанети зло, штету. — А шта ти је 41 Речник српскохрватскога књкжевног Језика, VI

641

учинио? — Много ми је учинио пас! Вес. Неправду сам учинио. Креш. в. опчинити мађијом, омађијати, зачарати , урећи. — Да чинилице и вештице не би што учиниле стоци. Рј. А.; Вук Рј. 6. рећи, изрећи. — Искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали! Глиш. Јесте ли ради гостима? — учини онај нови гост. Ком. 7. уштавити (кожу). — Добро учињен пас од јеленске коже . . . падаше . . . чак на бедра. Кнеж. Л. Изр. реч не учини без речи, без поговора, ништа не рече; ~ вољу (по вољи) послушати; ~ д у ш и места извршитидобро дело; ~ очима(на кога) дати знак (коме); ~ себи (од себе) што(год) покушати, изершити самоубиство. ~ се I. направити се, начинити се; постати. — Тетка твога оца . . . учинила се думна. Војн. Чим мало загази у свијет, он се учини другим човјеком. Сиј. Учини се болестан. Вук. Ја се учиним да га не видим. Јурк. 2. причинити се, приказати се. — Мени се [Ана] учини необично лепа. Лаз. Л. Умрети, учини јој се утеха. Рист. 3. догодити се, десити се. — Ништа не знам што се учинило, јесу ли их Турци погубили. Њег. Изр. а ш и к ~ покр. заљубити се. учиница ж учина жена. — Учиница . . . орах коми [у] авану3 да поспе резанце. Кош. учински, -а, -о 1. који проузрокује, узрочан. Терм. 1.; Бак. Реч. 2. грам. ~ г л а г о л активни, транзитивни глагол. Терм. 1.; Бак. Реч. учиона и учибна ж в. учионица. — Мајка је била учитељица главне учионе. Нех. Походи цркве . . . учионе. Љуб. учионица и учибннца ж 1. просторијау којој се учи, у којој се одржава настава. — Прилике у школи [су] рђаве с обзиром на број ђака у учионици. Пед. 2. необ. школа: пучка ~ . Старч. учионнчки и учибнички, -а, -о који се односи на учионице: ~ простор. учАтати, -ам сврш. урачунати, убројити. — Учитао сам га међ Хрвате, знав да је родом Осечанин. Кур. учнтељ м 1. а. просветни радник са средњом стручном спремом, са учитељском школом, који ради у основној школи. — Ђаци [учитељске школе] су радо узимани за домаће учитеље. Ћос. Б. Мене је именовала влада за намјесног учитеља у Вучјаку. Крл. 6. стручњак који поучава друге у некој врсти знања или вештине: ~ страних језика, •—• музике, играња, јахања, пливања и сл. 2. онај од кога се може нешто научити. — На хајдуштво и сва опачила Турци су им учител.и били. Њгг.-[Гојко )е] дјечаков недостижни узор и учитељ у свим објешењаклу-

642

УЧИТЕЉАЦ — УЧКИЉИТИ

учнтељчнћ м дем. и пеј. од учитељ. — цима. Ћоп. фиг. Црнчићу је природа једини Сада из службе отпуштају јадне учител>чиће. ауторитативни учител.. Матош. Ђрс. Д. учитбљац, -љца м ђак учитељске школе. учити, -им (импф. учах; трп. прид. учен) — Требало би израдити и списак . . . сомнесврш. 1. (нешто) а. настојати да се нешто борских учител>аца. Петр. В. учитељев, -а, -о који припада учитељу: упамти, разуме, стицати какво знање, вештину. — Учио сам Хегелову филозофију. ~ соба. Нен. Љ. Види се да је нешто учио. Павл. учитељевање с гд. им. од учитељевати. Ја . . . учим музику и француски језик. учнтељеватп, -љујем несврш. = учи- Макс. б. похађати какву школу, бити на тељовати бити учитељ, радити као учитељ. каквом занату. — С њим [је] . . . учио у — Почео [је] учитељевати у кући Клариној. оријенталној академији у Бечу. Том. Друг . . . је с њиме заједно учио папуџилук. Јакш. Шен. [У Далмацији] је учител>евао три годиЂ. фиг. васпишавати се у извесном правцу. не. Петр. В. — И јапански војник учи хероизам . . . учнтељевица ж учитељева жена. И-Б патриотским стиховима. Матош. 2. покр. Рј. учитељ&гина м и ж аугм. и пеј. од учи- а. размишљати, мислити (р нечему). — тел. — Она учитељетина знаде за твоје Крупно нешто учиш у памети . . . а ја зебем од много мишљења. Њег. Стаде да учи стазе! Гор. . . . како би хљеб из оне дубине изрибао. учитељица и учип№љица ж жена учи- Љуб. б. нар. читати; говорити. — Када тељ: ~ писања, ~ музике. бану ситна књига дође . . . ону учи, другу Изр. ~ ж и в о т а фиг. (х)историја, по- брже пише. НП Вук. Вода . . . гргори вест. — Рачки хоће да хисторија буде учи- стално, као да неко молитву учи, сам, у тељицом живота. Нех. ноћи. Сиј. 3. (некога) а. предавати некоме учитељичин и учитАљичин, -а, -о какво знање, вештину, поучавати. — Ана, хоћеш да те учим српски? Лаз. Л. фиг. И који припада учитељици. крв нас патњи и страдању учи. Уј. б. саучитељички и учнт&љички, -а, -о који се односи научитељице. — Српска учитељска и већговати, наговарати. — Аустрија и Француска училе [су] Турке да не попуштају. учитељичка школа у Сомбору . . . стварно Нов. 4. проповедати какву идеју, теорију, су зрачиле широм целог Српства. Петр. В.; бити њен поборник. И-Б Рј. Изр. к а к о те бог учи како знаш, како учитељиште с заст. учитељска школа. — Забављен [је] Бузолић управљањем учи- се сам снађеш; ~ к њ и г у нар. учити се тељишта и интерната. В 1885. Добива мје- писмености; •—' (кога) п а м е т и давати коме сто на учитељишту у Петрињи. Марј. М. савете, обично непотребне; ~ ш к о л у ићи у школу. учнтељка ж 1. учитељица. — Гроф ~ се а. учити школу, стицати школска гоји особите симпатије за нову учитељку. знања. — Не може се казати да се није учио, Шен. Разговарали [су] у стану . . . пензиони- али се владао . . . рђаво! Лаз. Л. Бјех одлучио сане учитељке. Вас. 2. учитељева жена. . . .' да ћу се учити, да ћу се добро владати. Р-К Реч. Јурк. б. стицати какво знање, вештину учитељкин, -а, -о који припада учитељки. уопште. — Мислим . . . да [Мару] . . . дам у кумову кућу, да се дијете учи раду. Лаз. — Пере учитељкине судове. Марк. Се. учитељова&е с гл. им. од учитељовати. Л. [Ја] се, гледајући вас, свагда учим ономе што и мене чека. Крањч. Стј. в. вежбати се. учитељовати, -љујем несврш. = учи- — Учили [смо] се да погодимо које се то тељевати. — [Овде] је мој . . . отац дуго звоно огласило. Чипл. година учитељовао. Рад. Д. учичкати, -ам сврш. напунити чичкоучнтељски, -а> -о који се односи на учивима. — Ди [где] си, цуро, учичкала скуте? теље: ~ школа, ~ испит, ~ збор. — У шљивику, чекала сам дику. Леск. М. учитељски прил. на учитељски начин> ~ се I. напунити се чичковима. — Пас као учитељи. — Тако [је] и схватио свој . . . машући учичканом репином, отпрати је. позив [критичара], цензурисати, учитељски Ад. 2. густо се нагомилати Једно уз друго. — оцењивати. Скерл. С лица [је]. . . окречила, а онако прљавштина учитељство и учитбљство с 1. учитељи . . . те се учичкале жуте рупе и греботине. (као колектив), учитељски сталеж. — Сигур- Вукић. ни смо за симпатије цијелог хрватског учиучка ж в. хука; исп. хучка. Вук Рј.; тељства. Нех. [Он] својом спремом . . . чини И-Б Рј. част . . . целом учитељству. Ћос. Б. 2. учитељски позив, учитељска служба. — Желите учквљити, -им сврш. ~ ушкиљити [се] посветити учитељству. Шен. = -_*-.,»,-(очима) погледати шкиљећи, упола зажму-

УЧКУР — УЏЕРИЦА рити. — Ти . . . страћи тол'ке паре! . . . Пајкан учкиљи очима: — Кол'ке паре? Вукић. учкур и учкур м тур. узица којом се у појасу завезују гаће и сл., свитњак, гаћник. — Навуче их [гаће] . . . учкур добро стеже око себе. Лаз. Л. Дијете . . . рукама се држи за учкур од гаћа. Сиј.; Вук Рј. учкурица жучкур. — Гаћице је најбоље везати везицом (учкурицом). Ног. учкурлук м поруб на гаћама кроз који се провлачи учкур. Вук Рј.; Шкаљ. учланити, -им сврш. примити за члана. — Да је мало озбиљнији могао бих га учланити у Партију. Ћос. Д. ~ се уписати се као члан, постати члан. — Радић је . . . позвао сав хрватски народ да се учлани у његову странку. Риб. учлањивање с гл. им. од учлањивати (се). учлашивати (се), -ањујем (се) жсврш. и уч. према учланити (се). учлбвити се, учловим се сврш. покр. спгати чловећи, стоЈећи на рукама, с ногама увис. — Ено се све учловило, све се тумбе наврнуло. Ад. учмалост, -ости ж мртвило, пасивност, непокретност. — Вратио [се] међу своје да их продрма и покуша тргнути из учмалости. Десн. У свих народа наилазе дани моралне посусталости, учмалости. Прод. учманути, учмасти, учманем и учмати, учмем и учмам сврш. 1. увенути, спарушити се. Р-К Реч. 2. фиг. изгубити осетљтост, ведрину, вољу, успавати се; запустити се духовно, запарложити се. — Његови . . . професори сматрали су да је штета да се такав латинац врати и учма негде у Босни. Андр. И.; Р-К Реч.

643

учтиван и учтиван, -вна, -вно нар. в. учтив. — Миран и учтиван човек. Срем. учтиво прил. на учтив начин, пристојно. — Неко се врло учтиво распитује за пут до . . . неког села. Сек. учтивост и учтивост, -ости ж учтшо понашање, пристојност. — Поред мужа је живела у хладној учтивости. Јанк. Младићи су ослобођени од учтивости која их је до сада кочила. Мих. учтуглија м тур. ист. паша или везир са три туга. — Што је војска од Мостара града, ордија је царева низама, четири је воде учтуглије. Март.; Вук Рј. учувати, учувам сврш. покр. сачувати. — Бјежи ко је учувао главу. Март. Да може човјек учуват оно што је прије стекб био би добар. Ћор. Изр. да бог у ч у в а , учувај боже сачувај боже, не дај боже. ~ се сачувати се. — Чувам се . . . Али учувати се не можеш! Андр. И. учудити се, -им се сврш. зачудити се, запрепастити се. — Погледа, учуђен, млади брнјест пред собом. Гор. учупати, -ам сврш. ишчупати; начупати. — Учупај главицу лука. Коч. Одлазио [је] . . . ван града да . . . учупа траве. Десн. учурисати, -ишем сврш. покр. сакрити. Вук Рј. уџаклица ж покр. кућерак, уџерица. — Раштркане хрпице потлеушица, уџаклица. Сим. уџбеник м а. школска књига (обично службено одобрена) из којесеучи неки наставни предмет: ~ (х)историје, ~ римског права. б. књига која садржи поуке из неке вештине: шаховски ~ .

учмао, -ала, -ало (одр. учмали) 1. р. уџоенички, -а, -о који се одчоси на уџбеприд. од учмасти и учмати. 2. фиг. духовно неосетљив, којије без воље, без живота, тром,ник, којије као у уџбенику. — Чекаше . . . да избаци из себе нека своја уџбеничка знања. млитав, апатичан. — Ријеч је . . . о драми Јонке. која је непоштедно анализирала учмале грађанске врлине. ВУС 1970. Антологија уџоевички прил. као у уџбенику. — У . . . усковитла наше страсти . . . пробуди естетску анализу . . . иде наоружан оружјем учмало интересовање. НИН 1970. које је . . . музејско, уџбенички скучено. Михиз. учо, -а и -е м = уча. — Мене један стари учо из Груже . . . лепо научи и упути. уџгарица ж покр. в. уџерица. — Искрала Глиш. Највише и најрадије говори учо се босонога радна војска из својих домова, Томо. Вел. из уџгарица . . . да . . . ради. Рад. Д. учдвечити се, -им се, ијек. учовјечити уџера ж мала кућа од лошег материјала, се, сврш. 1. одрасти, сазрети, постати чатрља, страћара. — Само да се не морам чоеек. Р-К Реч. 2. уљудити се. Р-К Реч. више завлачити по . . . ушљивим уџерама. учбвјечити се, -им се, ек. учдвечити се. учтив, -а, -о пристојан у понашању. — Врло [је] наображен младић, учтив, паметан. Кум. Кажем ти да будеш учтив, и да лепо кажеш шта хоћеш од мене. Дом. 41*

Чол. уџерица Ж дем. од уџера; уџера. — Око згурених . . . уџерица . . . увек се повијао дим. Маш. Подигао [је] на крај села малу уџерицу. Сек. >» <.-*»-"л-

644

УШ — У Ш Е С Т О Р О С Т Р У Ч И Т И

ушати, -ам несврш. покр. слушати, уш, уши ж (мн. уши, ген. уши и ушију) 1. зоол. = ваш: штитаста уш напада воћке. прислушкивати. — Друшко преобиде по 2. погрд. човек ниских, негативних особина, клијети, да се није ко забио да уша. Љуб. неваљалац, нитков, — Уш је то! Није он Изр. слушају, али не ушају чују, али достојан ни да га згњечим рукама! Каш. Изр. пртеиа ~ уш која преноси пега- не маре. — Ја говорим, ја заповиједам, а они вац. НЧ. слушају, али не ушају. Вел.; Вук Рј. ушатка ж зоол. покр. врста беле водене уш и уша 1 (обично поновљено) узвик којим се терају разне домаћеживотиње(сеиње, птице Со1утђиз аигкиб. — Ружна птица ушатка бешумно плови [Скадарским] језекокошке и сл.). — Ене нечијих свиња у њиви ром. Пол. 1960; Вук Рј.; Бен. Рј. . . . Паја скочи . . . вичући . . .: — Уша! уша! Глиш.; Вук Рј. ушаторити се и ушаторити се, -им се сврш. разапети, подићи гиатор. Р-К Реч. у ш а ' ж бот. в. ушац. Р-К Реч. ушак м покр. угаони дирек, дрвени стуб. ушац, ушца м бот. врста биљке ^усћшз, — Затворе . . . врата [од колибе] тешким 1^. Пое сисиИ^ Ме1апс1гшт из пор. каранфила. клином . . . и додметну ватру под сва четири Сим. Реч. ушака. Брл. ушашће с заст. долазак, улазак. — Дајмо ушанчавати (се), -анчавам (се) и ушан- хвалу богу господину за ушашће краљево! чивати (се), -анчујем (,се) несврш. и уч. према Нех. ушанчити (се). ушверцовати, -цујем сврш прошверцоушавчвтв, -им сврш. утврдити, осивати, пррнети преко границе без царине, прогурати шанчевима. — Ушанчити војску. кријумчарити. — Кожу је . . . продао у Вук Рј. ~ се утврдити се, осигурати се шанче- Аугсбургу и . . . за те новце ушверцовао читаву врећицу кремења за упаљаче. Дае. еима. — Већ је три дана како се Зекановић ушанчио у караули. Куш. Мора да су се уше (обично поновл>ено) узв. в. уш. — ушанчили сваки на свом иоложају. Лал. Стао да вија двоје прасади . . . Уше, . . . шта ћете ту. Ћоп. Трља очи и тобож навикује ушање с гл. им. од ушати. на крмке: — Еј, уше, уше! Гиц, гиц! И. ушара ж зоол. в. сова. — Рани сумрак већ се хватао и прве сове ушаре већ су ушеврдати се, -ам се сврш. стати полетавале на ноћна ловишта. ВУС 1970. шеврдати, узнемирити се, збунити се. — Ја Изр. зоол мала ~ Изогћта зсорз. се ушеврдао, што да радим. Јурк. УшеврТерм. 4; шумска ~ врста сове Азшп уи1дао се и једва једном отвори врата. Матош. ^аш. Деан. Рј. уш^нац, -нца м зоол. 1. врста инсекта ушаратн, ушарам сврш. 1. почети ша~ рати, заколутати, завртети (очима). — који напада винову лозу; исп. филоксера. — Винограде је . . . трсов ушенац уништио. Увријеђен ускипи, ушара очима па загалами. Том.; Деан. Рј. 2. мн. породица инсеката, Мул. Кравар ушара много. Најпосле укрсти очи. )Ил. 2. почегпи петљати, лагати. Вук Рј.; кукаца рилаша који сишу биљне сокове из лишћа АрћМкЈае, лисне ваши. Терм. 4. Бак. Реч. уш^њак', -њка м мала уш. Вук Рј. ушарафитв, -арафим сврш. = ушрафити 1. заврнути, затти шараф, завртањ. 2. ушбњак 2 , -њка м зоол. в. ушенац. Прав. причврстити шарафрм, завртњем. ушепесати се, -ам се сврш. узнемирено ушарафљивати, -афљујем несврш. и уч. се усходати, ушетати се тамо-амо нахрамљупрема ушарафити. јући једном ногом. — Ушепесао се горе-доље по . . . дућану. Десн. ушар&нити се, -им се сврш. обући се у шарено одело. — Како сте се то обоје ушареуш&пртљати (се), -ам (се) и ушепртљинили: и ти и та твоја кобила? Ћоп. ти (се), -им се сврш. почети шепртљати, ушарица ж зоол. в. сова; исп. ушара. шепртлити, упетљати се, збунити се. — Финк. Обично [се] сви сеоски становници збуне и ушепртљају кад им дође из града . . . ушат, -а, -о 1. који има еелике уши. — какав члан . . . породице. Ранк. Како . . . Сивогривац [магарац је] нешто ушат. Шен. Шта? — ушепртљи професор силно изнеУпорни тврдоглави Мицко рода ушатог. нађен. Срем. Ушепртљио се . . . и почео Чипл. 2. у именима животиња: ушати гњунешто муцати. Кол. рац, ~ медуза. Финк. уш&са в. ухо. ушата ж зоол. морска риба укусна меса са црним прстеном око репа, црнореп Ок>1аГа ушестдростручити, -им сврш. в. утепшига. Деан. Рј. •. > п шестостручити. — Спрема се . . . да своју

УШЕСТОСТРУЧИТИ — УШИТИ прву милиЈарду . . . оар ушесторостручи. Вј. 1960. ушестдстручити, -им сврш. повећати шест пута. Р-К Реч. ушбтати, ушетам и ушећем сврш. ући лаким кораком, као шетајући се. — У Марине дворе ушеташе. НПХ. Пустили су освајача да мирно ушета у нашу земљу. Чол. ~ се 1. в. ушетати. 2. почети ходати тамо-амо, горе-доле. — Други пут би опет ћутао . . . и ушетао се по кући . . . нервозно. Ђур. фиг. Мени се ушетала по глави удаја. Буд. ушећерити, -им сврш. 1. укуеати у раствореном шећеру; конзервирати на тај начин. — Узимао [је] . . . ситне залогаЈе свог драгог бенџелука у ушећереном воћу. Андр. И. 2. поквасшпи шећерном водом (косу да би постала чвршћа). — Испод . . . мараме вириле [Су јој] ушећерене шишке. Рад. Д. 3. фиг. испунити претераном разнеженошћу, сладуњавошћу. — Ушећерише речи због љубопитљивости . . . хоће ли . . . пара Ј Ш И имстка имати? Маш. ~ се испунити се зрнцима шећера (р воћу лоше конзервираном у шећеру). — Ако се [слатко од кајсија] јаче укуха> онда се ушећери. Шапч. уши в. ухо и уш. ушив, -а, -о в. ушљив. — Сакрио сам се пред . . . ушивим станарима. Бег.; Деан. Рј. ушивак, -ивка м поруб којим се сужује неки део тканине, ушитак. ушивање с гл. им. од ушивати. ушивати, ушивам несврш. и уч. према уш.ити. ушивац, ушивца м 1. бот. ерста биљке Ое1рћтшт 81арћЈ8а§па из пор. жабљака. Вук Рј.; Сим. Реч. 2. в. ушљивац. Р-К Реч. ушивбст, -ости ж в. ушљивост. Деан. Рј. ушикати, ушикам сврш. покр. 1. успавати љуљајући, уљуљкати (дете). — фиг. Мирна ноћца свијет ушикала. Ботић. 2. увући, угурати. — Море [је] ту близу . . . увијек справно да га одведе или да га у бездан ушика. Војн. ~ се 1. успаеати се. — Сан те љуби и говори: ушикај се, драго моје! Вук Рј. 2. ући, увући се. — Кад се дика у дворе ушика. Вук Рј. ушнљен, -а, -о 1. трп. прид. од ушиљити (се). 2. сличан шиљку, зашиљен, шиљаст. — Нови . . . Ниш, ушиљена шубара, чиновничка качкета. Грол. Танка и суха, сва ушиљена, као преслица. Кол. Само су му оштре, ушиљене уши . . . стригле. Јеет. 3. танушан, мршав. — Ђон те ципеле . . . као да прети ушиљеној Рези. Марк. М. Примијетио је . . . руку утањену, ушиљену.

645

Кал. Дјеца . . . су малокрвна, блиједих, ушиљених лица. Вј. 1970. ушиљивати (се), -11љујем (се) несврш. и уч. према ушиљити (се). ушиљитн, ушиљим сврш. 1. дати нечему облик шиљка (дељањем, стругањем и сл.), зашиљити: ~ писаљку, оловку. 2. усукати, увртети (бркове, прамен косе). — Бркове ушиљио, косу осграг разделио. Лаз. Л. 3. а. наћулити, начуљити. — [Вук] диже главу и ушиљи уши. Куш. Пружи [бик] главу, ушиљи ушке и зачуђен погледа. Гор. 6. напућити, скупити, истурити напред (усне, уста). — Ушиљи усне и стаде кесити њушку. Божић. в . (лице) добити озбиљан и пажљив израз. — Ушиљи лице, а очима зашара. Куш. ~ се \.постатишиљат',смршати. — Нос му се ушиљио, јабучице испод грла искочиле. Вес. Од невоље и глади ушиљише им се уши и носеви. Маш. Они обли лактови ушиљили се. Леск. Ј. 2. постати озбиљан, пажљив. — Мале сиве очице ушиљиле се па боду . . . као шило. Кал. ушимице прил. ушицом од секире, мотике и сл. (ударити, лупити). — Окласине . . . су . . . тукли сјекиррм, ушимице. Лал. Издигну мотику високо и поче да удара ушимице по старом металу. Ђур.; Вук Рј. ушинути, -нем и ушинути, ушинем сврш. уганути, ишчашити, извити. — Све пиљи у прозоре, мишљах — врат ће ушинути! Глиш. Био је . . . ушинуо леђа вукући . . . воду. Лаз. Л. ~ се ишчашити се, извити се. — Да му се [злобнику] ушинуле руке! Март. ушинутост и ушинутост, -ости ж и ушинуће с стаље онога што је ушинуто, ишчашење, уганутост, угануће сШ1огбк>. Терм. 5. ушињак м место са пуно ушију, легло ушију. — Ниједна се [жена] не нађе да отријеби гамад у твом ушињаку. Гор. ушбпилити, -им сврш. покр. ужлебити, узглобити. Вук Рј.; Деан. Рј. ушир и ушироко прил. у ширину. — Зјенице . . . шириле се све шире ушир од . . . ужаса. Шен. Дрвце је . . . пошло и ушир и увис. Перк.; Деан. Рј. ушнтак, -тка м ушивени, увучени комад, део ,неке тканине. — [Униформа] би, без црвеног ушитка, изгледала скоро отмјено. Десн. Овај ефекат може [се] постићи . . . одбацивањем . . . ушитака у струку. Пол. 1958. Направите један ушитак за косину рамена. И. ушнти, ушијем сврш. 1. шивењем причврстити, спојити; нашити, пришити. — Ушићу дугме на капут. Сек. 2. шивењем за-

646

УШИЋАРИТИ — УШМРКНУТИ

творити, зашшпи (у какав џеп, поруб и сл.). — Треба да узме . . . сребрну пару . . . па . . . да ушије у појас и да носи са собом до порођаја. Вес. 3. шатр. надмашити, превазићи. — Скупио је близу триста хиљада, ушиће нас све кад се обуче! Пол. 1974. ушићарити, -ићарим сврш. добити шићар, извући корист из чега, окористити се (нечим). — Просјаци се . . . тискају . . . не би ли што ушићарили. Бег. Весео [је] као да је . . . богзна шта ушићарио. Ћоп. ушица1 ж зоол. дем. од уш. Деан. Рј. Изр. л и с н а ~ . Финк. ушица 2 ж (обично у мн.) 1. метални део алатке са отвором у који се утиче држаље, копљача и сл. — Пљас, ушицом од сјекире. Чол. Подизаху мотике и . . . спуштаху, разбијајући . . . грумење земље ушицама. Донч. Удари . . . ушицама трнокопа у . . . дирек на авлијским вратницама. Ћоп. 2. отвор ш игли кроз који се удева конац. — Чешће је с продикаонице наглашавао, како ће прије дева кроз ушицу игле него богаташ у краљевство небеско. Гор. 3. омча, рупица уопште. — Очеве ципеле везао [сам] канапом за ушицу . . . и вукао као колица. Нуш. ушицати, ушицам сврш. покр. погодити из пушке. — Шандорија је славно ушицао буре рампаша. НИН 1959. ушишкати, -ам сврш. умирити, утишати. Вук Рј.— Напокон су га некако ушишкали. Креш. ушка ж 1. спољашњи део ува, ушна шкољка сопсћа аипз; уво. — Разјапио уста од ушке до ушке. Гор. Носи . . . капицу да би ресама прикрио изгризену ушку. Пол. 1959. 2. а. ушица (од секире). — Забије сјекиру до ушке. Гор. б. дршка, уво на каквој посуди. — Носила је на глави. . . вједро воде држећи га једном руком за ушку. Божић. Стара шерпења . . . проваљена, без ушке. Чипл. ушкање с гл. им. од ушкати. — Сове се почеле својим лудим, на смијех наликим ушкањем јављати. Ђал. ушкати, -ам несврш. испуштати гласове »уху« (о совама). В. пример уз гл. им. ушкање. ушкиљити, ушкиљим сврш. = учкил>ити. — Само [би] очима ушкиљио. Берт. Зловољно ушкил,и у пашњак испред себе. Ћоп. ушкбпити, ушкопим сврш. уштројити, кастрирати: ~ бика, коња. — Много гаје копуне и осталу ушкопљену живад. Ант. 1. ушкопл>авање с гл. им. од ушкопљавати. ушкопљавати, -опљавам = ушкопљивати несврш. и уч. према ушкопити. ушкопљен, -а, -о 1. трп. прид. од ушкопити. 2. фиг. млитав, слаб. — Ушкопљена

господа вегетариЈанци . . . ПИЈУ . . . минералну воду. Крл. ушкопљеник, -ика м онај који је ушкопљен. — Да будем светац, да не кажем ушкопљеник, то би ми . . . личило на издајство наше расе. Пол. 1958. фиг. пеј. млитавац, слабић. — Зазирем од душевних ушкопљеника свих народа. Маж. Ф. ушкопљ&ница ж ушкопљена жена. — фиг. Нисам ушкопљеница светог Бенедикта ципеларског. Сим. ушкопљеннчки, -а, -о који се односи на ушкопљенике: ~ изглсд. ушкопљивање сгл. им. од ушкопљивати. ушкопљивати, -ошвујем несврш. = ушкопљавати. ушкрљак, -рљка м устрижак, парче, одрезак платна или чохе, крпица. Деан. Рј. ушкрббити, ушкробим сврш. умочити у шкроб, штирак, уштиркати: ушкробљена кошуља. ушљив, -а, -о у којему има ушију, вашљив. — Злопате [се] полугладни, боси, подерани^ ушљиви. Чол. ушљивац, -ивца м онај који је ушљив, вашљивац. — Приказују балканске владарс као ушљивце. Матош. ушљивнца ж она која је ушљива, ваш љивица. — Вуци се, ушљивице! Кост. Л. ушљивко м в. ушљивац. Деан. Рј. ушљивбст, -ости Ж стање онога који је ушљиву вашљивост. Р-К Реч. ушљнскати, -ам сврш. упрскати блатом. Р-К Реч. ~ се упрскапш се блатом. Р-К Реч. ушмикати се, ушмикам се сврш. усмрдети се; упувати се. Р-К Реч. ушмркати, ушмрчем сврш. увући ваздух и др. у нос. — Извуче духан-кесу и ушмрка. Франг. ~ се истрести, ишмркнути нос, усекнути се. — Ипак се нервозно ушмркао. Божић. ушмркивање с гл. им. од ушмркивати (се). ушмркнвати, -ркујем несврш. иуч. према ушмркати. — Шјор Марко ушмркивао [је] уситњени . . . духан. Божић. Суче дуг брк и ушмркује слине из носа. Радул. ~ се ишмркивати се, усекњивати се. — Ушмркивао се у једну велику мараму. Уск. Ушмркивале се у скуте доњих сукања. Моск. ушмркнути, ушмркнем сврш. 1. ушмркати. — Ушмркну штип бурмута с ужитком. Креш. 2. ишмркнути, усекнути. — Петар ушмркну нос и обриса руку о стабло. Вуј.

УШМРКЊИВАТИ СЕ — УШТЕЂЕВИНА ~ се ишмркнути се, усекнути се. — Ушмркнула се [баба] у прсте. Рад. Д. Гласно се ушмркнула. Јел. ушмркњивати (се), -ркњујем (се) несврш. и уч. према ушмркнути (се). ушмрцати, -ам сврш. ушмркати. — Пухне кроз нос, мада није . . . био ушмрцао бурмута. Драж. ушни 1 , -а, -о који се односи на уво, ухо: ~ канал, ~ шкољка, ~ маст, ~ труба, ~ лој, ушне жлезде. ушни 2 , -а, -б који се односи на уши, ваши. ушник м покр. ушица од секире и др. — Затвара рупу набијајући крпе ушником секире. Ћос. Д. ушница ж 1. ушна шкољка. Р-К Реч. 2. ушица од секире и др. Р-К Реч. ушњаци, -ака м мн. покр. минђуше, наушнице, обоци. Вук Рј. ушббоља ж в. ухобоља. Р-К Реч. ушоња м = увоња; фиг. магарац. — То си ти5 мој ушоња сиви! Змај. ушоравање с гл. им. од ушоравати. ушоравати, -оравам несерш. и уч. према ушорити. ушбрити, ушорим сврш. плански изградити (село, куће) правећи улице. — Прављење закона оставља [се] неписменим сељацима који не умеју своја . . . села да ушоре. Јов. С. Данас је то село велико и ушорено. Вес. Ушорена села Славоније захваљују свој облик цести или ријеци. ЕГ 1. ушпијати, ушпијам несврш. уходити, пратити. — Око девет сати ће г. обрстар зајахати коња па ће у шетњу. Лазо је већ издалека ушпијао. В 1885. ушприцати, -ам сврш. убризгати, уштрцати: ~ инјекцију. — фиг. У крв привреде ушприцан [је] елемент без којег би [аутомобилска индустрија] могла озбиљно да клоне. Пол. 1973. ушрафити, -им сврш. — ушарафити фиг. учврстити, савладати. — Борио се . . . да ушрафи своју храброст. Мил. В. ушта ж в. уштва. Вук Рј.

647

уштап м пун месец; време кад је месец пун. — Уштап или пун Мјесец настаје кад се Земл>а нађе у положају између Сунца и Мјесеца. ОГ. Изнад воћњака уснулих румен извирује уштап. Тад. Подиже се месец . . . мало окрњен после уштапа. Вес. Изр. с мене па на уштап (на мену па на уштап) ретпко, врло ретко. уштбпити се, уштапим се сврш. укочити се. — Пусте ноге уштапиле се. Мул. Овамо, дјевојко — гле., како се уштапила. Торд. Па се уштапио и не може ни кољено да савије. Вел. фиг. испрсиши се, укрутити се, стати право. — Сретао је . . . понајвише младог женскиња, а тада би се уштапио и сукао бркове. Мат. уштапнути се, уштапне се безл. сврш. смањити се (о месецу). Вук Рј. уштапски, -а, -о који се односи науштап. — Уштапски мјесец је велики балон. Уј. уштва Ж пеј. никакав чоеек, неваљалац, ништарија. — Буни поштен свет! О, уштве једне! Каш. Висока мршава жена, та уштва његова. Божић. уштвински прил. као уштва. — Понаша се [старешина] према њему упггвински. Вин. уштеда Ж 1. оно што није утрошено и што се чува; уштеђена сума новца. — Имао сам нешто мало уштеде. Ком. Више неће бацати уштеду да удовољи жељи хировитој. Мих. 2. добитак у времену, скраћивање времена. — Уштеда времена јесте основна уштеда на којој почивају све . . . тековине човекове. Кнеж. Б. То је примјер аутоматске обране, која ту уштедом важног темпа води до добитка фигуре. Шах 2. уштедак, -етка м в. уштеда (1). — На нећака [је] . . . трошила свој уштедак. Том. уштбдети, -дим, ијек. уштедјети, сврш. 1. прикупити извесну суму поеца избегавајући излишне трошкове, штедњом скупити, увећати иметак, заштедети. — Можеш лепо у коју . . . бању отићи . . . за те уштеђене паре. Срем. 2. а. сачувати од пропасти или какве несреће, опасности, поштедети, заштитиши (од неприлика и сл.). — Одиве . . . је куга . . . уштедјела. Љуб. Много би ми чемерних дана уштедио! Ком. б. спречшпи, не -допустити (што непотребно, узалудно). — Ако ће се уштедјети испитивање других свједока . . . Креш.

уштавити, -им сврш. обрадити кожу потапајући је у одређене растворе, учинити (кожу). — [Лице] се љеска као . . . уштављена кожа. Донч. Вадио сам по мразу уштављене коже из јаме. Ћос. Д. уштбдјети, -дим, ек. уштедети. ~ се 1. постати обрадив, учињен (р уштбдња ж в. уштеђевина. — Повећао кожи). 2. скорети се, скврчити се. — Уштав[би] своју мршаву уштедњу. Грг. љена је и слијепљена [капа] . . . јер је . . . цијелу зиму била на глави и служила као уштеђевина и уштеђевина ж уштеђен јастук. Вуј. фиг. [У мржњи] се већ био новац, уштеда (1). — Живео сам с мајком уштавио. Лал. од моје плате и њене мале уштеђевине.

648

УШТЕЂИВЛЊЕ — УШТРЦНУТИ

Лаз. Л. Од своје уштеђевине ћеш лако отргнути. Гор. уштеђпвање с гл. им. од уштеђивати. уштеђивати, -еђујем несерш. и уч. према уштедети. уштимовати, -мујем сврш. нем. варв. довести у равнотежу, изравнати, удесити, ускладити. — Често је остајала сатима ноћу да би све срачунала и уштимовала. НИН 1970. уштбнути, уштинем сврш. 1. а. ухватити и пригњечити кожу {обично прстима или међу прстима). — Потајно ме уштинула за мишицу. Пав, фиг. Њега нешто ледну, као да га неко уштину за срце. Вес. б. подсмехнути се, пецнути, боцнути. — Окупао [си се] био у језеру! — уштине Мато свога предговорника. Ков. А. 2. узети мало међу прсте. — Отвори је [бурмутицу], уштину подобар чупак бурмута. Креш. 3. закинути, оштетити. — Гдје је . . . могао уштинути град, учинио је то. Шен. Адвокат^-Нестор [га је на картама] јако синоћ »уштинуо«. Лаз. Л. ~ се 1. самог себе ухватити за кожу и нагњечити је. — Уштину се за образе, да му изгледају руменији. Ћор. 2. променити се (о гласу), — Глас му се уштину да прикрије дрхтање. Лал. уштип м 1. захват, притисак прстима или штипаљком на површину коже, штипање за кожу. — Сваким уштипом зину крвава рана. Шен. 2. боцкање, пецкање, убод. — Спавај . . . ако можеш да спаваш од бодаца, уштипа и зврчака. Вел. уштипак, -пка м (мн. уштипци, -пака) мали колач од киселог теста пржен у масти. — Говори Јоци да ће му спремати уштипака с медом. Лаз. Л. Мајка њезина . . . напекла уштипака. Шимун. уштипљивати, -ипљујем несврш. штипати. — [У шашу] окрапци уштипљују месо. НПХ. уштшгао прил. заједљшо, с подсмехом. — Нећу то, већ бих радо да одсијечем комадић од ваше језичине, — одврати уштипно Марчин. Том. ' уштипнутн, уштипнем сврш. в. ушпгинуши. — Уштипне вранца за десно ухо. Брл. уштипчар м 1. онај који прави и продаје ушшипке. Вук Рј. 2. онај који волиуштипке. И. уштбпчара ж жена уштипчар. Вук Рј. уштнпчвћ м дем. и хип. од уштипак. — Виде ли ми они мојијех уштипчића, а? Јел. уштиркати, -ам сврш. умочити у штирак, заскробити: ~ кошуљу, сукњу, капу3 мараму и сл.;фиг. пажљиво се оденути, дотерати. — Била [је] сва уштирканаЈ упегла-

на . . . набељена. Јакш. Ђ. Уштиркана дадиља возикала је . . . дјечја колица. Десн. уштнти, -им несврш. заст. дозвољавати, допуштати. — Само врло богати људи могу уштити [себи] луксус да држе имања. Том. Ни те му забаве уштити неће. Јурк. уштбглити се, уштоглим се сврш. укрупгити се, држати се укрућено. — Отишао [је] даље, некако укочен, уштогљен. Кол. Зашто још нема уштогљеног Алексе? М-В. фиг. Ослободио [се] Стерија калупа и стега једног старински уштогљеног времена. Милис. уштогљеност, -ости ж особшш, стање онога који је уштогљен и онога што је уштогљено. — Велике симпатије стицао је . . . захваљујући томе што је разбијао познату дипломатску »уштогљеност«. Пол. 1971. уштогљити се, уштбгљим се сврш. в. уштоглити се. Бен. Рј. уштрапати, -ам сврш. поштрапати, попрскати, замазати, запрљати. — Танак млаз крви . . . умало не уштрапа младожењин капут. Божић. уштрб м заст. штета, губитак. — Ферије су, наука неће трпети уштрба од твога апса. Срем. МоЛгса би се без уштрба за опћенитост подијелити. Мј. 1926. уттрикатн, -ам сврш. нем. варв. уплести нешто при плетењу. Бен. Рј. уштрк м непотпуно, лоше ујаловљено говече. Р-К Реч. уштркљати се, -ам се сврш. ушепртљити се. Бен. Рј. уштркнути, -нем сврш. 1. мало умусти. Вук Рј. 2. уштрцати, уштрцнути. Р-К Реч. уштројеност, -ости Ж стање онога који је уштројен. Р-К Реч. уштрбјити, уштројим сврш. ушкопити. — Мораћемо га уштројити! Моск.; Вук Рј. уштрпак, -пка м прамичак. — Свиће. Растргле се магле у сто уштрпака. Наз. уштрцавање с гл. им. од уштрцавати. уштрцавати, -трцавам несврш. и уч. према уштрцати. уштрцај, -а и уштрцак, -цка м уштрцавање, убризгај'. — Сажалне ријечи дјеловале [су] на масу незадовољних као добро промишљен уштрцај отрова. Цар Е. Вино само пресеците једним уштрцком [соде]. Пол. 1971. уштрцатп, -ам сврш. убризгати; дати инјекцију. — Уштрцали [му] серум против гас-гангрене. Поп. Ј. фиг. улити. — Уштрцали су дисциплину у крв и месо . . . регрута. Крл. уштрциути, -нем сврш. в. уштрцати. — Уштрцнули [му] . . . клистир од воде сњежанице и пијеска. Вел.

УШЋћ — УШЧУТП ушће и ушће с 1. место где се река или поток улива у већу реку или у море. — Ушће Дрине чувао )е . . . Јунак Зека. Вес. 2. отвор, улаз. — Пружа руке према ушћу луке. Наз. Кужне клице улазе у човечје тело кроз ушћа органа за дисање и варење. Батут. ушћер&тати се, -ам се сврш. почети ћеретати, рашћеретати се. — Дјецу ушуткава тек што би се нешто гласније ушћеретала. Цар Е. ушћу^гати, ушћулим сврш. наћулити (уши). — Коњ ми ушћули уши3 па ни да крочи унапред. Јами. Ђ. •—' се ушћулити уши. Р-К Реч. ушукутрити се, -им се сврш. збунити се, ушепртљити се. Вук Рј.; Р-К Реч. ушуљавати се, -уљавам се несврш. и уч. према ушуљати се. ушуљати се, ушуљам се и ушуњати се, ушуњам се сврш. кришом се увући, ући крадом. — Ушуња се [мачак] . . . у куЈну. Срем. Около су подаље радили . . . и ја се ушуњах у кућу. Пол. 1970. фиг. У груди неће ушуљат се злоба. Уј. Јесен се ушуљала у град нечујно. Мар. ушур м в. ујам. — Навале у сувачу [воденицу], ал' ту им стари Балог добар . . . ушур узима! Јакш. Ђ. Жали се . . . на ушур који се узима у млину. Дед. В. Сељаци . . . пеку ракију у туђем и за Ж> дају ушур. Рј. А. Изр. узео бог (враг, ђаво, нечастиви) у ш у р од њега шенуо Је, нгуе читав, има какву ману.

649

ушуткаЈу. Сиј. Они су то схватили као изазов и ушуткали га шамарима. Вј. 1970. ушуткивати, -уткујем несврш. = ушуткавати. ушушкавати (се), -ушкавам (се) несврш. и уч. према ушушкати (се). ушушкати, -ам сврш. добро умотати, покрити. — Ја је добро покрио и ушушкао са стране. Радул. ~ се умотати се; добро се обући. — — Долазиле су . . . румене и ушушкане. Андр. И. ушчаврљатн се, -ш се сврш. почетн чаврљати, распричати се. — ПодЈарило га . . . па се живо ушчаврљао. Цар Е. ушчешљати, -ам сврш. зачешљати навише. — Смеђа коса високо ушчешљана. Шен. ушчАтати, -ам сврш. прочитати; опазити, запазити. — Нико . . . неће веровати . . . ако коме дође ово до руку те ушчита. Дом. Кад ушчиташ ове ретке, )а сам већ на путу. Ков. А. Још док је улазио, барун му на лицу ушчита да не носи ништа добро. Цар Е. ушчуваност, -ости ж стање онога што Је ушчуеано, сачуваност. — Продана су . . . подузећу за промет отпадака (без обзира на ушчуваност). ВЈ. 1960. ушч^вати, ушчувам сврш. сачувати, обезбедити, осигурати. — Молила сам . . . да ми у срећи и здрављу ушчува миле моје. Шен. Нигдје склонита мјеста да се ушчува и спаси глава. Ћоп. ~ се сачувати се. — Та се зграда на)уш^тети (се), -тим (се), и)ек. ушут)ети (се), сврш. престати говорити, ућутати цјеловитиЈа ушчувала од свију зграда. Вел. (се), заћутати. •— Нисам знао што бих одушчудити, -им сврш. зачудити. — ТВОЈВ говорио и ушутио сам. Шег. Јова ушутјела би кукавштина и мене малко ушчудила. Вел. и сјела непомично крај стола. Михољ. Хтио ~ се зачудити се. — Пет форинти! би да чује шта ће [Хатема] . . . рећи . . . ушчуди се старица и погледа жалостиво Али се она ушутјела. Сиј. увис. Кум. ушчупавити се, -упавим се сврш. рашуш^титн, ушутим сврш. покр. натерати чупавити се. — Сточић с даском . . . толико на ћутање, ућуткати. — То [је] ушутило изрибаном . . . да се [даска] чисто ушчупасваког противника Шћепанова. Љуб. вила, и дрвена влакна стрше. Лаз. Л. ушутјети (се), -тим (се), ек. ушутети (се). ушчупати, -ам сврш. убрати, узабрати ушутк&ва&е с гл. им. од ушуткавати. чупајући. Вук Рј.; Бен. Рј. ушчупкати се, -ам се сврш. повући се ушутк&вати, -уткавам = ушуткивати (за косу). — Отац Руфим се ушчупкао за несврш. и уч. према ушуткати. косу. Јел. ушуткати, -ам сврш. присилити, наушчути, -ујем сврш. чути, зачути. — терати (кога) на ћутање, шутњу, ућуткати. — Не могу више да ушуткам гласове из Ах, како ће се запањити свијет кад ушчује праве гласове љубави! Новак. тих дубина. Леск. Ј. Не знају како да га

ф фабр&куша ж радница у фабрици. — Биле су то старе ДЈевоЈке, на)ближе сусЈетке, фабрикуше. Сим. фабрицирање с гл. ич. од фабрицирати. фабрпцирати, -ицирам сврш. и несврш. нем. — фабриковати. — Ово )е вино . . . фабрицирано. Ков. А. фиг. Само одушевљење народа остављено )е да се фабрицира »књажевским указом«. Марк. Св. фабричнца ж дем. од фабрика. фабрички, -а, -6 КОЈИ се односи на фабрику, који припада фабрици, израђен у фабрици, творнички: ~ димљак, ~ зграда, фабрички производи. Изр. ~ цена цена по КОЈОЈ фабрикант продсуе своЈе производе трговини. фабрвчви, -а, -5 фабрички. — [Младићу] )е пола фабрични^ пола наравни . . . алкохол фабрикантски, -а, -о КОЈН се односи на чудно кљуцао у можданима. Кав. А. фабриканте. фабула ж лат. 1. главни предмет, кратак садр-жаЈ радње књижевног дела. — Али зато фабрАкат, -ата м фабрички, творнички су они знали како треба изабрати фабулу. производ. — фиг. Кад би за живу природу Марк. Св. 2. измишљена прича, басна, бајка; постоЈалн слични закони као и за мртву лаж, измишљотина. — Ја се не разулшЈем . . . онда би н ово мо;е писмо . . . било само у те фабуле нити у њезину политику. Ков. фабрикат те машине. Мич. А. А што хтЈедоше рећи СВОЈОМ фабулом5 фабрпкатор м ошу КСЈН нешто фабри- Матош. Ј^УЈе, производи, произвођач. фабулатнваи, -вна, -вно ко]и се односи на фабулу (/). — У СВОЈОЈ ОСНОВНОЈ фабулафабрикација ж прошводња робе на индустријски начин, фабричка производња. — ТИВНОЈ проблемско) поставци Симићева »Браћа и кумири« су социолошки ромаи. Михиз. Данас се маст од кита употребл>ава . . . за фабрикациЈу сапуна, хемиЈску индустриЈу фабулатор м она] који измишља, ствара и друго. Петр. М. приче, бајке, причалац. — Томића . . . држао фабриковаше с гл. им. од фабриковати. )е [Радић] само фабулатором, КОЈИ измишља занимљиве људе и догађаје само да забави фабриковати, -куЈем сврш. и несврш. читаоце. С 1937. фабрицирати 1. произеести, производити фабулија ж фабула (2). — Гончинка чара на фабрички начин, индустријски. 2. (иа)и вара, прави цоприЈе и фабулиЈе, урећи правити вештачки, лоше. — Стари [је] фаће врага. Шен. Измишљате нове фабулиЈе. бриковао мастику. Мат. 3. фиг. измислити, Ков. А. измишљати, злонамерно, с циљем да се неко фабулираше с гл. им. од фабулирати. обмане, опањка. — Режисери антиЈугословенске политике фабрикуЈу нове . . . оптужфабулиратн, -улирам несврш. нем. — бе . . . против ЈугославиЈе. Пол. 1950. фабулисати смишљати, причати фабуле,

ф (Ф) а. лабиодентални безвучни струјни сугласник. 6. слово КОЈПМ се обепежава та] сугласник. фабрика ж лат. творница индустријско предузеће за прераду сировина или израду различитих производа чи]и се производни процес заснива на подели рада и примени механизациџ, технике и сл. — фиг. Прошлост и друштво су фабрике појединих људи и числи. Кнеж. Б. фабрикант м власник, сопственик фабрике, творничар; капиталист{а). — Фабриканти су сувише проичвели, на пиЈаци )е превише еспапа. Марк. Св. фабрикантнца и фабриканткиња лс жена фабриканпг, фабрикантова жена. фабрикантов, -а, -о КОЈН припада фабриканту.

ФАБУЛИСАЊЕ — ФАЈАНСА

651

приче; маштати. — Од мајке Хрватице и кладионицама. Пол. 1958. Бити фаворит [имао је] »вољу да фабулира«, али чином, не значи бити и побједник. Вј. 1972. не ријечима! Матош. фав&риткиња ж жена фаворит. — Рита фабулисање с гл. им. од фабулисати. — се у Тиберију искрцала у источњачкој ношБез . . . постављања сваког податка под њи краљевих фавориткиња. Пол. 1958. светлост стварности . . . нема ваљаног профаганио, -ањела м зоол. покр. птица учавања. Има једино фабулисања, бајки за кошпљарка АсапсЈш саппађта. Деан. Рј. велику и малу децу. Мил. Ж. фагот м тал. 1. муз. дрвени музички фабулисати, -ишем несврш. = фабули- дувачки инструмент дубоких, муклих тонова. рати. — В. пр. уз гл. им. фабулисање. — Три су глазбеника, од којих један пуше у зурлу, други у фагот, а трећи у обоу. фабулист(а) м фабулатор. — Трувери, Шкреб. 2. покр. ковчег, кофер. трубадури . . . фабулисти, глумци . . . певали су, причали су по скуповима. Петр. В. фагбтист(а) м свирач на фаготу. фабулбстички, -а, -б који се односи на фагоцити м мн. грч. мед. станице, ћефабулисте, сеојствен фабулистима. — У лије (леукоцити, неке ћелије везивног ткива лапидарном, фабулистичком и симболском и др.) које имају способност да уништавају аперсију зна згуснути резултат цијелог робактерије и др. страна тела и тиме браие мана. Матош. човечији организам од узрочника болести. фабуловати, -лујем несврш. в. фабуфагоцитоза ж мед. способност фагоцита лирати. — Да који господски син начухне да уништавају бактеријс. како о старој правди фабулујеш, могао би фаетоп м фр. висока, лака, тпокривена оћутити чему је конопља добра и зла. кочија. — Купио^, вели, нови фаетон. Маш. Шен. фажол, -ола м тал. покр. пасуљ, грах. фЗбулозан, -зна, -зно који се односи на — Ове године нити фажола . . . нити куфабулу, који је нао у фабули; чудан, необичан. иуса — све је жега однијела. Војн. — Нећу презати сваки час . . . »хоћу ли фаза ж грч. развојни степен, ступањ; објесити или ускрилити свој фабулозни нос«-. одсек, период у неком процесу, мена. — ШаховБожић. ска игра прошла је досад кроз многе разфабулозно прил. на фабулозан начин, војне фазе. Шах 1. Тада почиње трећа као у фабули; чудно, необично. — Он је ,фаза . . . у којој би привремена скупштина фабулозно радин. Матош. донијела пословник о своме раду. Вј. 1972. фавирати, фавирам сврш. и несврш. фазаперија ж место, фарма где се узгалат. бити склон, наклоњен некомс или нечему, јају фазани. — У многим нашим крајевима дајући му предност, потпомажући га; исп. развио се прави иокрет за подизање фазафаворизирати. — А к тому би добричина нерије. ВУС 1972. мјесец радо жмирио на нашу стару констифазани м мн. (јд. фазан, -ана) зоол. туцију, па је, како се вели, фавирао нашему птице дугачког репа из рода Рћабјашпае: магистрату. Шен. обични ~ , сребренасти ~ , златорепи ~ . фаворизирање с гл. им. од фаворизиТерм. 4. рати. ф а з а в к а ж фазанова женка. фаворизирати, -изир;ш сврш. и несврш. фазански, -а, -о који се односи на фазане, = фаворизовати да(ва)ти предност, бити који припада фазанима. склон некоме или нечему; (за)штитити, по фазанчић м дем. и хшг. од фазан. дупрети, подупирати некога или нешто. — фазни, -а, -о који се односи на фазуОсим тога не фаворизирати, већ [треба] разбити заблуде да смо привредно готово фазбн, -она м и фазона ж фр. облик, најбогатија земља у Европи. Цвиј. форма; начин на који се нешто обавља, чини; стил; крој, модел (рдеће, обуће). — Куд год фаворизовање с гл. им. од фаворизосе човек окренуо, могао је да види све сама вати. нека кандила . . . у окрњеним чашама старога фазона. Срем. И нове тоалете јер долазе фавбризовати, -зујем сврш. и несврш. нове фазоне. Павл. Б. = фаворизирати. — Опозиција се отуђује од свог народа, тежи да истисне домороце, фазонира&е с гл. им. од фазонирати. а да фаворизује дошљаке. Глиг. фазонирати, -онирам сврш. и несврш. фавбрит, -а и фаворит, -ита м тал. 1. да(ва)ти нечему фазон(у), облик, уобличити, љубимац, миљеник, штићеник. 2. спорт. онај уобличавати, формирати. који има највише изгледа да победи у неком фајанс м и фајанса ж тал. а. маса од такмичењу, натјецању. — Трке оног времена глине, гипса и неких других материја за израду . . . нису биле као ове сада са . . . фаворитима

652

ФАЈДА — ФАКИР-ФУКАРА

фЗкат, -кта м тур. в. вакат. — Дрђе ксрамичких предмета, мојолика. — Ако се факат да води дјевојку. НПХ. финијој глини дода вапненца и кремена, добива се глазурни фајанс. Кем. б. керамичко факација и факацнја ж покр. «. вакапосуђе с иепрозирном цаклином, глеђу од такве ција. — И сад иако је факација, он [учитељ] масе. — Изнад дивана и књига . . . скупосе свакн дан одшета до школе. Срем. цјене фајансе. Крл. факин, -ина м тал. 1. уличњак, деран, фајда ж тур. варв. корист, добшп; исп. мангуп; пропалица, нитков, неваљалац. — вајда. — Што је фајде крити оно што је? Сада разумијем зашто пук воли чапкуне, Њег. О Ајкуно . . . која фајда е си тако мангупе и факине. Матош. За мене кажу: лијепа! Ботић. »Мано Бадоњић, пијаница, карташ, факин, Изр. за фајду узалуд, залуду. — Добудала«-. Лал. 2. покр. носач. — Лорд или носили свакоје понуде . . . ал' за фајду кад факиНз мени је свеједно. Нен. Љ, Ако ти лијека лије. //// Вук. је пак потреба још кога, зазваћу ти факина да ти помогне. Војн. фајдисати, -ишем и фајднти, -им оврш. и несврш. покр. бити од користи. — Али факинажа ж зб. факини. — Није ли ништа фајдисало није. Вук. Аксгму пнће подигао удицу из ритова и распоклањао их није фајдило — шкодило му заиста нијс! факинажи? Сим. Та факинажа иде у школу Срем. само док је зима. Крл. Факинажа проклета ~ се {о)користити сс. . , . мало вам је што сте пола Загреба покрали. Чол. фајдица ж дем. од фајда. фајер м нем. варв. ватра. факинарење с гл. им. од факинарити се. ' Изр. дигнути ~ покр. почети грдити, факннарија ж 1. факинско дело, факинеикати, узрујавати се. Кл. Рј. ски посао; неваљалство, мангуплук. — Племенита ти је драга, због тога и измишљаш фајер м нем. варв. карташка игра. — факинарије! Мих. 2. зб. факини. Густирао сам на ајнцу и фајеру. Кик. фЗјерамт м нем. варв. свршетак рада, факинарити се, -инарим се несврш. време затварања кафана и других локала. радити, поступати као факин; скитати се, мангупирати се. Кл. Рј. фајерунт м фајерамт. — Молим — фајерунт! викну један келнер. Глиш. факинка ж женска особа факин. — Ви кокетирате с том факинком, с том ништафајка ж нем. варв. покр. лула. — Укреса ријом! Крл. да потпали своју фајку. Ад. фајн прид. непром. нем. варв. фин, факински, -а, -б који се одиоси на факине, пристао. — Баш красан, фајн млад човек! који припада факинима, својствен факинима. Срсм. — Изазивао га бодљећи се факинском језичином. Божић. фајронт и фајрунт м фа/ерамт. — Поиоћ ;е давно прошла, келнери су . . . факинство с сеојство факина, факииски начин живота. — Тад би се хтио са мном једва чекали да дође фајронт. Пол. 1958. заортачити у факинству. Божић. Фајрунт! — виче Остојица продирно. Сим. фаЈта и фајта ж маџ. варв. сој, раса, фак&нчина ж и м аугм. и пеј. од факин. — пасмина. — Кад човек на вашару купује Камо ти кућа, смрдљива факинчино! Мат. животиње, он гледа од какве је фајте. Игњ. фак&нчић м дем. од факин. Тај потајни шурјак Луторове фајте. Шен. ф&јтати и фајтати, -ам несврш. нем. факир, -ира м тур. 1. сиромах, бсдник. 2. варв. влажшпи (рпраио рубље пре глачања, иидијски аскет који упорним вежбањем и одрицањем постиже таква стања која за пеглања). човека изгледају немогућа. — Видио сам у фМк узвик за истицање брзине радње: држ'. Индији факире који су године проспавали — Чим се нека четничка тачкица покаже, у своме гробу као мртваци. Крл. Само а они: фак одовуд, фак одонуд, чап за најбољи . . . међу њима бацали су се . . . врат. Лал. са фанатизмом факира у акцију и ту сагарали фак(а т, -кта м (мн. факти и факта, као мушице. Андр. И. ген. факата) лат. оно штоје познато, стварно, факирски, -а, -б који се односи на факире, чињеница. — Главно је да је то факат, некоји припада факирима, својствен факирима. побитан факат, који се више ничим не може — С факирском вером дочекао ту бих сан оборити! Срем. Она осјећа како би било дубок. Панд, потребно . . . да се помири с тим стањем факата. Крл. Факта и разлози што смо их факир-фукара и факир-фукара ж малочас изложили сматрају се као основица. сиротиња, сиромаси. — Као свака оријентална Батут. Факт је да они нису лепо живели варовх, Сарајево има своју факир-фукару откако су се узели. Ком. . . . своју руљу. Андр. И.

, ФАКЉА — ф&кља ж 1. нем. варв. бакља, буктиња, зубља. — Херострати ми смо без факље, без храма. Бој. 2. нар. песн. накит на калпаку. — Један калпак, девет челенака и десета факља окована. НП Вук. фбкс м шатр. факултет. — Онда су почела предавања, упознао сам колеге с факса. Вј. 1973. факс&мнл м лат. I. верна копија, снимак, фотографија рукописа, цртежа, слике, књиге и сл. — Објављујемо факсимил овога документа. Каш. На другој страни . . . била је моја слика и факсимил оне пријавнице због које сам глобљен. Крл. 2. клише(ј), жиг с еласторучним потписом. факсне ж мн. и факсни м мн. нем. варв. лудорије, лакрдије; кревељење, гримасе. — Сви ови модерни факсни су ми несхватљиви. Крл. Не прави апсолутно никаквих факсна. Матош. фЗктитиван, -вна, -вно који ставља у делатност, који нешто узрокује. Изр. фактитивни глаголи грам. активни глаголи који означавају подстицање какеог дејства, приступање каквој акцији (нпр. црвенити према црвенети). фактичан, -чна, -чно и фактички, -а, -о који одговара фактима, који се заснива на фактима, чињенички. — Грунтовно стање није у складу с фактичним посједом. Вел. фактички и фактично прил. на фактички начин, уистину, заиста. — Могућност француске интервенције није била само празан аргуменат за Русију, већ се она фактички бојала тога. Гавр. Она опстоји фактично. Нех. фактичност, -ости ж стање онога што стварно постоји, стварност, збиља. — Егзистенција није нужност, већ је чињеништво, фактичност. Лог. 1. фактбграф м онај који бележи чињенице без улажења у њихбву анализу. — Време је .. . да већ једном напрсне мит о Андрићу реалисти-фактографу. Михиз.

ФАКУЛТЕТ

653

барка Ната . . . разговара . . . о кривицама одговорних и неодговорних фактора. Сек. 2. пословођа, надзорник у штампарији, фабрици и сл. — Упита фактор штампарије Патриоту кад му узе и последњу шлајфну . . . Уск. 3. мат. број који се множи с којим другим бројем, чинилац (4): заједнички ~ , растављан>е на факторе. фактбрија ж лат. ист. трговачко насеље у културно и привредно заосталим земљама, у колонијама (која су организовали обично европски трговци). фактбтум м лат. 1. чоеек који ради све, главни помагач, главни чинилац. 2. ир. онај који се у све меша, који свуда забада нос. фактура ж лат. 1. начин на којије нешто урађено и остварено; укупност средстава (уметничких, техничких и др.~) којима се уметник изражава. — Рационалан глумац . . . изванредне говорне фактуре у којој је увек било нечег ближе животу него сценској рутини. Пол. 1970. Ријеч је дакле о фактури, о начелно криво постављеном проблему књижевног или ликовног израза! Крл. 2. трг. рачун с подацима о роби (посланој или проданој). — Уђи у радњу да ти покажем фактуру. Фактура говори. Андр. И. Започињући за тезгом у одјељењима на мало, завршавали би потписујући милијунске фактуре. Мих. фактурирати, -урирам и фактурисати, -ишем сврш. и несврш. трг. испоставити, испостављати фактуру (2). — То избјегавање да се роба фактурира . . . има за сврху да се спријечи откривање кријумчара. ВУС 1970. Фабрика »Тоби« . . . послала [је] предузећу . . . »Метал« 80 комада . . . фрижидера, фактуришући по 60.000 динара комад. Пол. 1957. фактурист(а) м трг. онај који се бави испостављањем или ретзијом фактура. фактррни, -а, -б који се односи на фактуру. фЗкултативан, -вна, -вно лат. који се може бирати по вољи, остављен слободном избору, необавезан. — Боравак у опатији био је факултативан. Уј.

фактографија ж лат.-грч. бележење чињеница, догађаја без њихова тумачења, анализирања. — У његову приповедању има фбкултативно прил. на факултативан начин, необавезно. — Правило је да грађани врло много веристичне фактографије, репрофакултативно користе јавне службе, према дукције стварности без одабирања. Глиг. својој вољи и својим потребама. Арх. 1954. фактбграфски, -а3 -о који се односи на фактографију, на фактографе. — Велике факултативнбст, -ости ж својство онога слабости ове приповетке су у фактографшто је факултативно, необавезиост. — Фаском излагању података из живота, који култативност вјерске обуке у школама, пранису литерарно пробирани. Глиг. во националних мањина . . . то су главне фЗктор м лат. 1. а. покретачка снага, тачке дневног реда. Наз. узрочник, чинилац. — Раднички савјети су факултет, -ета м лат. иајвиша наставна постали изванредно јак политички фактор установа у-^саставу униеерзитета^ свеучисоцијализма. Пол. 1957 б. онај који о нечему лишта за одређену групу научних дисциплина: одлучује, који је одговоран за тшто. — Гро- филозофски ~ , медицински ~ , правни ~ .

654

ФАКУЛТЕТЛИЈА — ФАЛСЕТ

фал&мент м тал. банкротство, економски факултбтлија м разг. онај којије свршио крах. — Стеци два, растеци три — па фалифакултет, факултетски образован човек. факултетски, -а, -б којијеу вези с факул- мент! Цар Е. фалинга н фалинка ж нем. варв. мана, тетом, који припада факултету. факултбтски прил. ш факултетсии шдостатак; погрешка. — И ако му нема фалинге, ви га примите. Шен. Четвере су нанин, као на факултету. — Од средње очи они уперили у њ, па га само пазе неће школе праве Велику школу, предајући у њој ли га уловити у каквој фалинги. Ћоп. Била факултетски. Нед. је много ваљана женска . . . али је имала ту фала в. хвала. једну фалинку што је мислила да је внјају. фЗлаге, фалага и фЗлаке, фалака ж Вин. мн. тур. врста мучила КОЈП су се у ракија врефалирати, фалирам сврш. и несврш. мена употребљавала за ударање по табанима; нем. варв. пасти, падати под стечаЈ, екоисп. валаке. — Тешка гвожђа и фалаке номски пропасти, пропадати, банкротирати. грозне. Маж. И. За сто форинти ви би је [играчицу] н у фалаке везали. Андр. И. Кл. РЈ. фЗлитп, -им сврш. II несврш. нем. 1. фаланга ж (дат. и лок. фаланги) грч. недоста(ја)ти, (по)мањкати. — Само је једно 1. ист. збијен бојни ред тешке иешадије у стара фалило, твоји старији нису дуго имали поровремена. — Македонске фаланге су овде да од срца. Шен. Пуна их је [партизана] шума, победиле. Дуч. 2. фиг. ред љу^ди који се боре само им фале командири. Чол. 2. {по)грешити. за остварење какве идеЈе. — Даничић и Бранко — И поп у књигу фалн. Н. посл. Вук. Моја пре су потврде у Вуковој победи, украси на пушка не може фалити. Шен. њеним тријумфалним колима неголи борци Изр. главом .—- ггомерити памећу; не у његовој фаланги. Бел. фиг. За тобом фали,, не сме <~ дакако, свакако, без бриге стихова звучне фаланге сјајне ницале. Марк. (буди); неће ти ~ ни длака с главе Д. 3. шпанска, шпањолска фашистичка стран- в.уздлака(изр.); фали му даска у глави ка. — Шпањолска влада има три ослонца: в. уз даска (изр.); фали му нешто нешто војску, фалангу и цркву. ЕГ 3. 4. радна с њим нијеу реду; фали за влае, за длаку социјалистичка општина, комуна, у утопијврло мало недостаје. ском социјализму фуријеризма. — По његовој фалити в. хеалити. замисли, будуће друштво треба организофаличап, -чна, -чно нем. варв. = фаливати по принципу општина (»фаланги«). шан 1. који има какву ману, недостатак; ПИФ. 5. зоол. врста паука. — Једанпут неисправан. — Дјевојка, фалична на једно ме . . . ујела фаланга, и ја сам од тога двије око, сједи на прагу. Михољ. Чекај! Откуд седмице одлежао у грозници. Л-К. ти знаш да ја нисам фаличан човек? Ћос. Д. фалангист(а) м припадник фаланге. 2. лажан, кривотворен. — Узео новац са фалангАстички, -а, -о који се односи на стола . . . лупнуо њиме о плочу да се увјери фалангисте. није ли случајно фаличан. Куш. фаланстерија ж фр. врста социјалистичфалично прил. на фаличан начин, поке заједнице за становањеу Фуријеову систему. — Са својим фантастичним фаланстерија- грешно, криво, — Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе. Ћос. Д. низмом . . . замишља будућу државу на фаличност, -ости ж својство, стање онога основи продуктивних задруга, званих фашто је фалично, онога који је фаличан. ланстеријама. Баз. фалиша м в. хеалиша. — Тако се спофалапстерски, -а, -о који се односи на миње у народу још који Марков друг, али фаланстерију. — Јучер [су] . . . путовали ово су ситни фалише. Миљ. барокни »погледи на сви;|ет« . . . сјутра ће фаланстерски. Крл. фалишан, -шна3 -шно нем. варв. = фЗлат м маџ. комад, залогај. фалнчан. — Ваљда му нећу наметати [своју кћер] кб фалишну форинту! Срем. Фалишна фалатати, -ам несврш. гутати, прождиистина може на себи носити хиљаду година рати; исп. валатати (в). — Вечито гладни Петроније . . . грдно [је] фалатао хлеб. Срем. име праве истине, али она свагда остаје лаж. Нен. Љ. Фалишни људи нису никакви фалда в. фалпга. људи. Донч. фал^рнац, -нца м лат. врста вина код фалот м фр. варв. ветрогоња, вуцибатистарих Римљана (према Фалернском пољу у Кампанији у Италији). •—• Ал' ти се с фа- на, беспосличар. — Сломит ћу те као цвибак, ти фалот један! Бег. лернцем мјерити немој! Марет. фалзет м в. фалсет. — Али одједном фалсет м тал. грлени глас посебне боје, запјева, уз пратњу гигаре, слатким фалзетом по тону виши од природиог регистра. — Наш неки мушки глас куплет. Л-К. политички комесар . . је обесио велике

ФАЛСИФИКАТ — ФАМОЗАН

655

бркове и подигао глас до фалсета да би изи од какве фамилије, па у њих има девојака! гледао строжи. Поп. Ј. Јакш. Ђ. Зар баш цијела наша фамилија мора да има црва у глави? Матош. 2. биол. фалсиф&кат, -&та м лат. оно што је фалсификовано, кривотеорина; извртање чиње-скуп сродних биљних или животињских врста, породица (4). — Највећи део разних жита ница, лажан приказ. — Пописи становнирачуна се у ботаничку фамилију тзв. траштва [су] препуни неистине и фалсификата. вака. Батут. Цвиј. Ја сам у свему гледао саме фалсификате, саме кривотворине. Крл. фамилјкјаз, -аза м заст. в. фамулус. — фалсиф&катор м онај који фалсификује, Оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно. Јакш. Ђ. кривотворитељ. — »За владу« је, свечано узвикнувши, гласао варошки дојавник, фамилијазина ж фамилијазова плата. фалсификатор таксених марака. Божић. Вук Рј. фалсиф&каторски, -а, -о који се односи фЗмипијаран, -рна, -рно 1. а. који је на фалсификаторе, својствен фалсификатори-у вези с фамилијом, породични, обитељски. ма. — Одиграо је . . . изразито фалсифика— Коран тачно . . . регулира фамилијарни торску улогу! Р 1946. живот. Пов. 2. б. који има фамилију, који фалсификацнја ж фалсификовање, криво- живи у породици. — Фамилијаран човек не теорење. — Код тих је фалсифЈшација судје- може [се] ни напола часа изван вароши на пут кренути а да га женска чељад као каловао и познати варалица. Шиш. милу не натовари каквим поруџбинама. фалс&фшсовање с гл. им. од фалсифи- Срем. 2. који је без церемонија, пријатељски, ковати. неусиљен, присан. — Послије вечере бијаше фалс&фиковати, -кујем сврш. и несврш. плес, фамилијаран, неусиљен. Том. Он . . . = фалсифицирати стеорити, стварати, (на)- је штаћише био груб и фамилијаран у поправити лажно, вештачки. — Ако треба да нашању с њим. Глиш. се фалсификују изборни спискови, дај овамо фамилијар&зам, -зма м стил. реч или Срету. Нуш. израз из приватног, фамилијарног живота. фалсвфицирање с гл. им. од фалсифи- — Такође спадају у грешке против стилске цирати. употребе речи и такозвани фамилијаризми фалсифицирати, -ицирам сврш. и не- и вулгаризми. Т. књ. сврш. лат. = фалсификовати. — Неком фамилијарнзирати, -изирам и фамипане на памет па ме окриви да сам фалсилијарнзовати, -зујем сврш. и несврш. фицирала ваш потпис. Бег. (у)чинити фамилијарним, породичним. — Умео је [Змај] да поезију учини популарфалта ж нем. варв. бора, набор. — Из ном, да је фамилијаризује, приближи земљи. мора свилених . . . чипкастих фалта играле Михиз. су двије расне темпераментне ноге. Бег. Хаљина од црне свиле, сва у фалтама. Уск. ~ се створити, стварати међусобне фамилијарне односе (на служби и уопште фалцати, -ам и фЗпцовати, -цујем сврш. тамо где им није место). и несврш. нем. вар. (из)браздати, сави(ја)ти, фЗмилијарпо прил. неусиљено, без церепреви(ја)ти, (у)жлебити. монија, .као у фамилији. — Предстојник . . . фЗлш прид. непром. и фЗлшан, -шна, се завалио сасвим немарно и готово фами-шно нем. варв. лажан, вештачки. — И лијарно. Кол. Калкић је изишао са својима фанфара заигра марш дивље као смијех харлекина, смијех развучен и фалш. Стипч. и фамилијарно их тапшао по леђима. Божић. Ти [би се] осећао фамилијарније под паор[О нашој хиљадугодишњој култури] малоском перином. Петр. В. грађанин декламира фалшним патосом . . . већ више од стотину година. Крл. фамилијарпост, -ости ж својство онога фбља ж тал. део затварача, прашник, којије фамилијаран, онога штоје фамилијарно; упаљач на старинским пушкама, топовима. неусиљеност; пријатељство, присност. — Све — Или су им [топовима] фаље поиздале. је око нас било тихо, прожето фамилијарношћу. Вучо. Пред натуралистом ће причати Март. о својој великој фамилијарности са Хорафама ж лат. оно што се прича, преноси, цијем. Матош. непроверена, најчешће неповољна, нетачна фамоз, -а, -о тал. покр. в. фамозан. — вест, гласина (према имену богиње еести код Ма видје ли ти што су ми данас фамозе! старих Римљана). — Страшни ударци које задаје Црвена армија фашистичким банди- Војн. тима разбили су фаму о непобједивости ове ф&мбзан, -зна, -зно лат. а. којије познат, пљачкашке хорде. Тито. о коме се говори, чувен, гласовит. — Свефамилија ж лат. 1. породица, обитељ. — словенска књижара . . . и данас издаје Та има у нашем селу људи те каквих газда фамозну библиотеку Албатрос. Панд. Ту је

656

ФАМУЛУЗ — ФАНТАЗИРАТИ

фанатнчки, -а, -о који се односи на фанатике, својствен фанатицима, фанатичан. — Он [ће] све чинити с дубоким фанатичким увјерењем. Кос. фанатички и фанатнчно прил. као фанатик, зтесено. — Усупрот . . . ја је фанатички љубим. Том. Сремац је сав, из дубине свога бића, искрено, готово фанатично, био на страни традиционалиста. Скерл. Највећи мајстор свога заната, умјетник који фанатично тражи стварност. Шии. С. фапатичност, -ости ж својство, особина фанатика, занесеност каквом идејом, уверењем и сл., фанатизам. фанбн, -она м лат. 1. а. део одеће католичких свештеника (рковратник, трака на митри). б. црквена застава. Бен. Рј. 2. завој код прелома кости. Кл. Рј. 3. орган у устима кита, китова ус. — Све што се у тој води нађе буде задржано нарочитим органима »фанонима« што се у великом броју . . . налази у устима кита. Петр. М. фЗнт м тал. покр. 1. војник пешак. — Фанти, алпинци, берсаљери, топници . . . а онда шаренило грађанства сваког соја и доби [бијаше ту]. Наз. 2. момак, дечко. 3. карт. фигура у играћим картама, дечко, пуб. фаптазам, -зма м грч. представа ствофанатбзам, -зма м занесеност каквом идејом, веровањем, слепа оданост некој идеји, рена у машти; обмана, привиђење; исп. фануверењу (често повезана с нетрпељивошћу прематазија и фантазма. — Што је дубље падао у пропаст . . . тим је грозничавије ишао са другим уверењима). —* Идентификовањем својим фантазмом. Десн. политичког или државног народног ослобођења . . . са духовним ослобођењем народфаитазија ж грч. 1. способност живог, ним . . . може се разумети онај фанатизам сликовитог представљања, стварања, измишса којим је Караџић ишао у борбу. Бел. У љања, машта, уобразиља, имагинација. — своме вјерском фанатизму они су се стали фиг. Природа имаде неизрециво велику сматрати Турцима. Барац. фантазију. Маж. Ф. 2. представа створена у машти, замисао, фикција. — А ту неке фанатизира-и, -изирам и фанатизофантазије плести, како је када није, нема ватв, -зујем сврш. и несврш. (у)чинити то све користи! Крл. Пошто га је тако заобифанатиком, занети, заносити за какву идеју, лазно добро испитао . . . морао се уверити уверење, завести, заводити. — Знао је да је да се и овде ради о једној од Симанових одгоји, да је фанатизира. Риб. Нико се лакше фантазија. Андр. И. 3. онај који фантазира, не даје фанатизовати као Рус ни жртвовати машта, занесењак, сањар; необична, хировита као Рускиња. Дуч. особа. — Начинили су га фантазијом и буда~ се поста(ја)пш фанатик. лом. Уск. фиг. Славуј је идеалиста, фантафанатик м лат. онај који се истиче фана- зија, врабац познаје свет и ужива га онаквог тизмом. — Знаност има своје фанатике као какав је. Неи. Љ. 4. врста музичке инструи вјера. Јурк. По тој теорији . . . сви религи- менталне композиције слободне форме. — Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: озни фанатици били су узвишено морални свирао Паганинијеву фантазију »Мојсеј« на карактери који су из дубоког увјерења . . . жици. Срем. поубијали хиљадама људи. Марк. Св. . . . и онај фамозни коси торањ. Бат. б. озлоглашен, злогласан. — То је дакле тај фамозни Вјежбовник за маџарску инфантерију. Крл. фЗмулуз и ф&мулус м лат. заст. послужитељ, подворник, обично школски. — Фамулусу рече [учитељ] да распусти ђаке за данас кући. Глиш. Зимске ноћи пробдијеваше над кшигама о Фаусту, о његову фамулусу. Матош. У зору посласмо фамулуза у срез по доктора. Ћос. Б. ф&на ж нем. варв. застава. — Ето налог да журно истуримо фану, и то још данас. Куш. фанар&оти м мн. Грци из цариградске четврти Фанара; грчки богаташи, високи државни чиновници који су израбљивали остале националне мањине и хришћанску рају у бившој Турској. — По својим пашама, беговима, кавазима и фанариотима немилице дере и гули. Шен. фаварДотски, -а, -б који се односи на фанариопге, који припада фанариопшма; својствен фанариотима. — Срби су познавали Грке по фанариотским владикама. Гавр. Он је имао фанариотски сладак начин изражавања. Андр. И.

фанатнчан, -чна, -чно својствен фанатику, занесен, загрижен, ватрен. — Људи из народа били су фанатични обреновићевци. Јов. С. Сестра је фанатична као какав факир. Бег. фанатичар м фанатик. — Није било детектива који није знао да је Чабриновић . . . великосрпски . . . фанатичар. Јов. Ј.

фант&зијски, -а, -б који је у вези с фаитазијом. — Није тим казано да Перзијанци уопће немају фантазијских творевина. Баз. фантазАрање с гл. им. од фантазирати. фантазирати, -азирам несврш. 1. маштати, сањарити, заносити се. — Он је раније одавао паметна човека. А сада само фантазира о астрономији. Јак. 2. говорити бесмисли-

ФАНТАЗИСТ(А) — ФАНФАРА

657

це, глупости, бунцати (у врућици, грозници). невероватан. — Она би . . . гледала фан— Господин Софра лежи у кревету, гроз- тастичне слике и визије једног уметника ница мало јача . . . Мало заспи, почне фанкоји је много сам умео да сања. Јанк. Наш тазирати. Игњ. Почела је бунцати и фантаженски свет чита сулуде, фантастичне зирати о некаквим анђелима. Кол. 3. изворомане. Дом. Како је садржајем црквена дити нешто без припреме, импровизовати на драма чудесна и фантастична, тако јој је и музичком инструменту. — Случајно ми је техника слободна и невезана, а врло примидошла под прсте кад сам синоћ на гласовиру тивна. Водн. 2. необично велик, огроман. — фантазирала. Новак. Затварао сам . . . очи пред њиховом лакофантазист(а) м в.фантаст(а).—[Онису] мошћу, која је попримала фантастичне димензије. Козарч. 3. необично леп, изванредан. у маси . . . некритични, кадри веровати у фантастичкн, -а, -б фантастичан. — немогућност, фантазисти. Цвиј. фантазма и фантазма ж грч. приказа, Гдје се стољетним прекаговивањем створиле завјесе, а иза њих некакви фантастички, привиђење, фантазам. готово људски облици . . . Цар Е. фантазмагбрија ж грч. 1. вештина дофантастично прил. на фантастичан чаравања разноврсних привиђења оптичким средствима. 2. опсена, обмана, опсењивање, начин, чудно, необично. — Само су у алеји необичне слике које види човек с болесно растро- ријетко настављене свјетиљке фантастично свјетлуцале. Леск. Ј. [Кочијашу] је све . . . јеном маштом. што госпођица ради . . . изгледало фантасфантазмагбричан, -чна, -чно који се тично. Андр. И. Гардероба је тога театра испољава, очитује фантазмагоријом. фантастично биједна. Баб. фантазмагбричност, -ости ж својство, фантастичност, -ости ж својство онога стање онога што је фантазмагорично. штоје фантаспшчно, онога којије фантастифантазовати, -зујем несврда. е. фантази- чан. — Тома Морус је — поред све фантасрати. — Сневало се и фантазовало се, али тичности својих мисли — зачетник новога се није увек добро пролазило. Скерл. смјера. Баз. фантасист(а) м в. фантаст(а). — [Он] је фантастка и фантасткиња ж жена фантасист, с више хумора и поезије. Уј. фантаст(а). — Да не остане код оне луде фантастке која мјесецу пјева и плаче кад фантасно прил. в. фантастично. — се пиле закоље. Ђал. Пожури се горе и реци Мирис се процвалих бијелих ружа фантасно тој фантасткињи да мама спава. Том. разлијева. Крл. фантом, -бма м грч. 1. приказа, сабласт, фантаст(а) м грч. човек с врло развијеном маштом, сањар, занесењак; писац, уметник утвара. — Само луд затрављеник може који описује и бира фантастичне садржаје. летјети за таковим фантомом. Шен. Заиграју — Тај фантаст, тај поет . . . никад [се] није пред погледом крупна слова трезвене прозе бависј, политичком економијом. Скерл. Гле- као ситни фантоми и привиђења. Андр. И. 2. мед. врста лутке или вешто имитирани дају на њега као на човека који се одродио од своје професије, као фантасту, особе- део тела на којему се вежбају операције, порођаји и сл. ЕЛЗ. 3. модел људског или њака. Глиг. фантастан, -сна, -сно в. фантастичан. животињског тела у природној величини (у — Чини се да је читав вагон одијељен од музејима, панттикумима и сл.). Вуј. Лекс. земље и лебди негдје у тамним висинама фЗнтомалан, -лна, -лно којије као фанкао нутриња фантасног зракоплова. Цес. А. том, својствен фантому. — Многи наши У сјени фантасног чокота тугује Пан. Крл. писци . . . настојали су . . . да извиде и профантаст^рија ж маштарија, сањарење. виде често и оно што је неумитно, небулозно, — Не бих никада схватио да се у тога чов- фантомално у својој стравичности и трагици. јека скрива много више чувства, фантасте- КН 1955. рије. Крањч. Стј. фантомски, -а, -о који је у вези са фанфантаотвка ж грч. оно што је створено томом, својствен фантому. — Он је хтио фантазијом, што је измишљено, чудновато, појурити, ишакати све око њих, ох да је фантомска снага — да их спаси. Божић. нестварно; фантазија. — Сам будимпешОсјећа се једна трептава опрека (опрека с тански процес, ма колика била његова монфантомским, астралним границама). Уј. струозност по фантастици измишљања, не представља никакво изненађење. Пиј. факфар, -ара м е. фанфара. — Трубе и фантастикати и фантаст&кати, -ам фанфари престају. Ил. Данас . . . фанфари несврш. покр. в. фантазирати. — Шта ми на нов позив^треште. Бој. ту фантастикаш? Војн. фанфара и фапфара ж фр. 1. кратак фантастичан, -чна, -чно 1. који је ство- музички комад писан најчешће за трубе, кратрен маштом, фантазијом, нестваран; чудан, ка (рбично војничка) мелодија коју изводе трубе. 42 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

658

ФАНФАРОН — ФАРИЗЕЈШТИНА

Изр. и з а ћ и с фарбом на среду в. 2. пгруба или лимени дувачки шктруменат којим се изводи такав комад, таква мелодија. уз среда (изр.); о д г о в о р и т и на фарбу — Лебдела [је] крилата Победа . . . дува- дати на туђу карту своју карту исте боје, јући у фанфару. Црњ. 3. скуп музичких ин- (у картању). струмената којима се изводи каква музичка фарбање с гл. им. од фарбати (се). композиција, музика, глазба. — И фанфара фарбар, -ара м нем. онај који се бави заигра марш. Стипч. фиг. Фанфаре усхита фарбањем, бојадисар, бојаџија. — И фарбара мојих силно су трештале. Марк. Д. На сам платила. Баи. брежуљцима поздрављале топло сунце фанфарбара ж фарбарница. фаре жутих јаглаца. Гор. фарбарев, -а, -о = фарбаров који прифанфарбн, -бна м фр. хвалисавац, раз- пада фарбару. метљивац,јунак најезику. — А онај фанфарон фарбарка ж жеиа фарбар. један безобразни платит ће ми за ово лупештво! Божић. фарбарппца ж 1. радња у којој се продају фанфаронада ж хвалисање, разметање, боје, фарбе. 2. радионица у којој се боје, фарјуначење најезику, обестан чин, поступак. — бају тканине. У тим хотелима станују они невидљиви, фарбаров, -а, -о = фарбарев. безимени, они због којих се догађају све те фарбарски, -а, -о који се односи на фаревропске фанфаронаде и оперете већ стобаре. љећима. Крл. фарбарство с посао и занимање фарбара. фанфарскн, -а, -о који се односи на фанфарбати, -ам несврш. 1. постизати обофаре, својствен фанфарама. јеност неке материје потапањем у раствор фанфарскн прил. ш фанфарски начин; фарбе, боје или премазиеањем фарбом, бојадибучно, разметљиво. — [Мислио је] на прве сати, бојити. — Почео си фарбати и косу. фанфарски објавл,ене немачке вести о побеШен. Ускрсно јутро, на бијелом столњаку дама у Совјетском Савезу. Чипл. фарбана јаја. Крл. 2. фиг. улепшавати, фанфуља ж вулг. неваљала, неморална дотеривати; обмањивати, подваљивати. — женска особа. — Теби је . . . фанфуља икона, Цига је рецитовао одлично . . . Гледај Циге . . . како фарба — узвикује један мислећи смисао живота. Сим. да је ове ријечи Циганин измислио. Чол. фар м (лок. фару) грч. 1. светионик ~ се бојити себи лице, косу, браду. (према истоименом острву пред Египтом на ком се налазио чувени светионик). — фиг. фарбл м и фЗрбуде ж мн. нем. в. фербл. Фар нада мутно сја да нам навести обале — Свет је овај »фарбл мали«, час те дигне, спаса и одмора даха. Панд. 2. (обично у мн.) час те свали. Змај. Вишак му је дозвољавао светиљка с рефлектором на аутомобилима и да . . . поврати кобилу коју је изгубио на другим возилима. — Недалеко испред њих, фарбулама. Вучо. испђд планина, забрундаше мо!ори камиона фарАзеј, -еја м хебр. = фарисеј 1. ист. и фарови унакрсно блеснуше по помрчини. припадник религиозно-политичке секте у стаЋос. Д. рој Јудеји која се истицала строгим одржафара ж маџ. покр. крма на броду. Вук Рј. вањем свих обреда, спољашњом побожношћу. фара ж нем. покр. жупа, парохија. — 2. фиг. онај који се претвара да јв привржен какеој идеји, лицемер. — Лажу фаризеји! у туБила је то жупна црква на Биковском врху. ђем оку виде трун, а у свом ни брвна! Кос. У ту је фару спадао Гладовец. Кол. фарад и фарад м физ. једтица за мерење фаризбјац, -јца м фаризеј. — Фаризејци, електричнога капацитета (према имену енг- фаризејци! — Одвраћа духовни пастир вјерлеског физичара). номе црквеном штакору. Ков. А. фарадизација ж мед. лечење електричшм фар&зсјски, -а, -о = фарисејски који струјом болести живаца и мишића. се односи на фаризеје, који припада фаризејима, фарабн, -она м 1. ист. назив за владара својствен фаризејима: ~ душа, ~ лицеу старом Египту. 2. погрд. Циганин. мерствО;, ~ поступак. фарабнски, -а, -д који се односи на фарафар&зејски прил. = фарисејски нафарионе, који припада фараонима. зејски начин, као фаризеји, лицемерно. — А фараун, -уна м е. фараон. — И фараун каквог то смисла има превртати над тиме фаризејски очи и кукати и кајати се? Крл. стаде. Наз. фарба ж нем. варв. боја, материја која фариз^јстпо с и фарнзбјштина ж = служи за бојење, обојеност, колорит. — Ту фарисејство и фарисејштина свајство фаризеје стајало црвеном фарбом омазано распело. ја, лицемерство. — Фаризејштина и плитка Шен. Замислити простор и кретање без формалност убила [је] наравни живот човфарби немогуће је. Петрон. ж, - - јеков. Кос.

ФАРИНГИТИС — ФАСЕТА

659

фарингДтис и фарннгитис м грч. мед. апотека. — Он посједује угледну . . . фарзапаљење слузокоже ждрела (фаринкса) праћеномацију на главном тргу. Крл. надражајем на кашљање. ЕЛЗ. фармер, -а и фармер, -ера м енгл. фарбсеј, -еја м хебр. = фаризеј. — Није власник или закупник фарме; пољопривредник, ни да су кавгаџије . . . ни безбожници, ни ратар. — Фармери су тежаци домаћини. Нед. фарисеји, него л>уди мирни и благи као овце. Ћор. фармерица и фармерка ж 1. фармефарбсејски, -а, -б = фаризејски. — рова жена. 2. мн. фармерске панталоне, хлаче; сличне панталоне уопште. — Био је Насупрот мртвим законима и фарисејским конвенцијама истиче се право свакога. Скерл. обучен у кратки црни капут и излизане фармерице. Б 1959. Стручњаци из разних фарбссјски прил. = фаризејски. конфекцијских предузећа сем »фармерки« фарис^јство с и фарисбјштина ж — . . . нису ништа дали нашој омладини. НИН фаризејство и фаризејштина. 1959. фарма ж енгл. пољопривредно добро, фармерски и фармерски, -а, -о који салаш, мајур. — За то се може у Калифорнији се односи на фармере, који припада фармерима: купити фарма! Крл. <~ посед. фармакогнбзија ж грч. наука о познафармерство и фарм^рство с фармерски вању лековитих сировина биљног, животињског сталеж. — Било би . . . погрешно мислити и минералног порекла. да ће национализација . . . ако се ново фарфармакблог м стручњак у фармаколо- мерство окрене к диоби, остати као пролазна појава без озбиљнога значења. Пов. 2. гији. фармски, -а, -о који се односи на фарму, фармаколбгија ж грч. наука о деловању који припада фарми. — Истодобно излазе лекоеа на живи организам. из земуншЈа и граде делом фармска, салашка, фармакблошки, -а, -6 који се односи на а делом ушорена сеоска насел>а. Петр. В. фармакологе и на фармакологију. фарни, -а, -о жупски, парохијски; исп. фармакопбја ж грч. нормативни попис фбра. — Мушкарци су били познати због бистре главе . . . фарни вијећници. Донч. и опис лекова, обавезан за апотеке. фаро м грч. в. фар. — И после хиљаде фармасон, -бна м в. фрамасон. — Ја година стајаће на том месту [у римском Колобик се удала за човјека који ми је мио, па сеуму] крст . . . тај фаро, та буктиња на макар он био и . . . фармасон. Мат. пучшш мрака и глупости. Нен. Љ. фармацајт м в. фармацеутп. — Фармафароф м нем. покр. жупни двор. — Мало цајт се прибра и рече . . . Сек. даље од цркве, између стародревних липа фармацајтски, -а, -о в. фармацеутски. разазнавао се жупни двор илити фароф. — Прође сокаком са својим . . . побрати- Кол. мом апотекарским или фармацајтским пофарса ж фр. кратак, весео позоришни моћником. Срем. комад са јефтиним хумором; лакрдија, шала. — Комад Куљавкова је сатира са одблесфармацбут и фармацеут м грч. факултетски образован стручњак за припремање и цима фарсе. Поз. 1948. фасада ж фр. прочеље, лице зграде. — дистрибуцију лекова, магистар фармације, апотекар, лекарник; студент фармаццје. — фиг. Али Гундулић је дао осјетити да се иза свијетле фасаде крије нешто тмурније: Тамошњи фармацеути [су га] непрестано притисак богата на сиромашна, погубност оптуживали месвој власти. Срем. новца, мрскост корупције. Барац. фармацеутика и фармац^утика ж фасадер, -ера м грађевински радник који наука о лекарству и лековима; фармакологија. — У лицеју задарском . . . учит ће се . . . је стручњак за израду фасада. — Грађевинари обаве свој посао [на новоградњи] . . . а онда фармацеутика. Шиш. се јављају . . . лимари, фасадери, инсталафармацбуткиша и фармацеуткиња ж тери. Пол. 1959. женска особа фармацеут. фасадерски, -а, -о који се односи на фасафармац&утски и фармацеутски, -а, -о дера, који је у вези с фасадером: фасадерски који се односи на фармацеуте и фармацију. — радови. Из Француске ћемо извозити . . . фармацефасадни, -а, -о који је у вези с фасадом: утске сировине и лијекове. ЕГ 3.

~ камен.

фармација ж грч. 1. наука о лековима и фасета ж фр. једна од страна брушеног њиховом припремању. — Свршио је фармацију, али је баталио. Матош. 2. лекарнииа, драгог камена или кристала. 42*

660

ФАСЕТИРАТИ — ФАЋУК

фасетиратн, -етирам несврш. резати, фатал&стичаи, -чна, -чно и фаталббрусити на фасете, израђивати фасете. стнчки, -а, -о који се односи на фаталисте и фатализам, који се оснива на фатализму, фбсовати, -сујем сврш. и несврш. нем. варв. а. доби(ва)ти, примити, примати нешто склон фатализму, којије својствен фаталистишто припада, што следује. — Пушке фасују ма. — Налазио је да су . . . стоици сувише фаталистични. Петрон. Јунаци арапских [војници] тек вани, на фронти. Боје се буне. Крл. б. фиг. добити батина, бити кажњен. гатки иду мирно кроз највеће опасности са својим фаталистичким схватањем: свакоме — Тај ће онда фасовати своје! Крл. је унапред писано шта ће с њим бити. Прод. фасон, -бна м и фасона ж фр. в. фазон и фаталбстички прил. на фаталистички фазона. — Лупну ногом о земљу . . . да се на начин, као фаталист(а). — Сада фаталисшиљастој чизми старог фасона расцепи ђон. ТИЧКИЈ право турски, мотри рт свог пачјег Моск. носа. Матош. фасунг и фасунг м нем. 1. оно што фаталисткиња ж жена фаталист(а). — коме припада, следовање. — Понио би чак и Ја не знам; нека дође што има доћи . . . дио свога фасунга, сријемске сланине. Кол. 2. оно чиме је што опточено, уоквирено, оно Ја постајем фаталисткиња' Том. што држи саставне делове чега: ~ сијафаталАтет, -ета м судбински закон, судлице, жаруље. бина. — И тако се по неком чудном фаталитету у једном пробуђеном Глембају јавља фасцАкп м, фасц&кла ж, фасцАкул м и фасц&кула ж лат. свежањ, свежњић списа, принцип уништења глембајевске . . . оргааката; омот за списе или акта. — На фас- низације живота и бића. Богдан. циклима се рогушили редни бројеви. Уск. фатално прил. на фаталан начин, судОн ће вам резигнирано пружити . . . разне боносно, злокобно. — Изнебуха напипа дланом реферате . . . брижно сложене у одебљи фатално празни џеп. Божић. У нашој злофасцикл. ВУС 1974. Ја сам већ знао да се срећној лирици. . . сви прави поетски извори разговарам са својом архивом и оним фасцифатално брзо пресахњују. Богдан. кулама. Ком. фаталност, -ости ж својство онога што фасцинантан, -тна, -тно који очарава, је фатално, судбинско, судбоносност; злокобопчињава, опсењује. — Представа Дунда ност. Мароја . . . импресионирала је . . . фасцинантфатаморгана ж тал. 1. оптичка еарка ним текстом. Пол. 1959. у пустињи кад се због нарочитог прџмања фасцииантно прил. на фасцинантан сунчевих зрака привиђају крајеви и предмети начин, очаравајуће. којих нема. 2. фиг. привиђење, опсена, варка. — фасцинантност, -ости ж својство онога Па то је утопија, то је фатаморгана протегшто је фасцинантно, онога који је фасци- нута изнад пустиње наше увијек голе и тврде стварности! Наз. нантан. фатаморгавски, -а, -о који се односи на фасцинација ж лат. опчињавање, опфатаморгану, који је као фатаморгана. — сењивање. Фатаморганска визија на води . . . У/. фасцДнирано прил. као очаран, опфЗтати «. хватати. чињен. — Спуштао се на седиште и фасцинирано пратио одвијање филма. Дав. фателин в. еателин. фасцинбрати, -инирам сврш. и несврш. фатАгати, -ам несврш. тал. покр. рао(п)чара{ва)ти, опчинити, опчињавати, засле- дити, мучити се. — А ко ће за Јулу фатигат, пити, заслепљивати. — Фасцинирао ме онај прат и чуват овце? Војн. модрикасти сјај метала, и нисам могао да се ф^тум м лат. судбина, удес, коб, усуд. макнем напријед ни натраг. Крл. СавремефАтумски, -а, -о који се односи на фатум, ници никад не изгледају тако атрактивни, прошлост увек фасцинира више него са- судбински. дашњост. Пол. 1958. фаћати, -ам несврш. покр. в. хватати. — Ајд, фаћај пут и ти, сви одоше! Срем. ф&т в. хеат. фаћкалица ж вулг. жена лаког морала. фаталан и фбталан, -лна, -лно лат. који се не може спречити, судбоносан; који — Дречећи одјевене фаћкалице очима [су] доноси несрећу, кобан, несрећан. — Болесници звале иза осамљених столова. Сим. се . . . предају судбини и очекују фаталан фЗћкање с гл. им. од фаћкати. крај. Петр. М. фЗћкати, -ам несврш. иуч. према фаћати. фаталДзам, -зма м веровање да је све што се дешава унапред судбином одређено. фаћук м маџ. варв. = фачук ванбрачно фаталист(а) м човек који се слепо предаје дете, копиле. — Чијег то фаћука храниш Хорватовим крухом? Донч. судбини, који верује у судбину.

ФАУЛ — ФАШНИК

661

фбул и фаул м енгл. спорт. један од фачла ж нем. варв. повој, завој. — Шта прекршаја правила у спорту; недопуштен, је само фачли, капица и бенкица спремила! Срем. груб испад. фаулирање с гл. им. од фаулирати. фЗчловати, -лујем несврш. завијати, повијати. фаулнрати, фаулирам сврш. и несврш. спорт. повредити, повређивати правила игре, фачук м маџ. варв. = фаћук. Р-К Реч. лоше поступити, поступати у игри, непрофЗша ж тал. покр. трака, врпца. — писно напаспш, нападати. Драго моје рало . . . Видим те како кројиш фбун и фаун м лат. 1. мит. ниоке божан- земљу на мрке фаше као тмасто сукно. ство у староримској митологији, добри дух Ђон. Шаторско крило је исцијепао у фаше, шума и ливада, заштитник пастира и стоке, које је пришивао дуж ногавица. Лал. сатир. 2. фиг. похотан, путен, разблудан фашанге и фашанке ж мн. нем. варв. човек. — Разум . . . притисну леденим тере- веселе карневалске забаве под маскама, покладе; том срце тог фауна. Матош. исп. фашник. — Само мало још стрговења фауна ж лат. скуп свих животиња; док фашанге прођу. Зар не мора се баш у фашанге женити. Игњ. О фашанкама после животињски свет, животиње некога краја, поноћи играју [Циганке] по кафанама. Срем. неке земље или неког периода у геолошкој жторији земље. фаш&зам, -зма м тал. идеологија и фаун&стички, -а, -б који се односи на владавина реакционарних и империјалистичфауну. -4- Проматрањем различитих фауниких представнта крупног капитала, којој је стичких области увјерили смо се да је њихова главно обележје шовинизам, расизам и унишфауна то различитија што су дуље раставтење свих демократских слобода. љене. НЕ. Изр. Смрт фашизму — слобода народу народни поздрав и паролау борби против фауница ж женска особа фаун. — [Ту су описаниј обичан фаун и обична фауница, фашизмау народноослободилачкомрату народа Југославије. изненађени кишом, у боровој шумици. Наз. фашизација ж увођење фашизма. — фаунски и фаунски1, -а, -о који се односи на фауне; разблудан, обестан. — Било непгго Стојадиновић . . . води енергичан курс за даљу фашизацију земље. Комун. 1951. весело и обијесно — готово фаунско — у том одговарању брегова. Ђал. фашизираае с гл. им. од фашизирати. фаунски", -а, -о који се односи на фауну, фашизирати, -изирам сврш. и несврш. који припада фауни, фаунском царству. увести, уводити фашшам, уредити, уређифаустовски, -а, -о који је као у Фауста, вати, организовати по фашистинком узору. немачког средњовековног лекара и главне — На простору фашизираногЈ сада поруличности Гетеове истоимене трагедије; пусто-шеног Задра настат ће нови, чисто хрватски ловски. — Ја не схваћам овакве фаустовске Задар. Наз. нарави! Крл. фашина ж тал. свежањ, сноп шибља, фЗх, фаха м (мн. фахови) нем. варв. 1. занимање, струка, специјалност. — Ради и прућа (за учвршћиеање насипа, обалс, бедема). он и жена му, свако у своме фаху. Срем. — Турци виде одређену за јуриш војску с фашинама. Вук. Повлачећи се кроз тршчак фиг. Зато је љубав нарочито пјеснички фах. зауставише се пред натрпаним грањем и Уј. 2. преградак, претинац: поштански ~ . прућем за фашине. Глиш. фЗца ж тал. покр. лице; изглед. — Није фаширати, фаширам сврш. и иесврш. та фаца од умрћа. Н. посл. Вук. Куриозан нем. варв. (и)сецкати (месо) на ситне комасам, Орсате, какве ћемо фаце имати сутра. диће, (са)млети. Војн. Изр. фаширана шницла кув. врста фацета ж «. фасепга. — А сваки вал јела од исецканог меса у облику спљоштене плам је уљуљане фацете. Стипч. лоптице. фацетирати, -етирам сврш. в. фасетирати. — На тераси каквог кристалног фацефашист(а) м (ген. мн. фашиста) тал. тираног стакленика . . . гњавила је Крижов- присталица фашизма, члан фашистичке ца. Крл. странке. фвцит м лат. исход, резултат. — Три фашДстички, -а, -о који се односи на генерације, свака све више откривајући своју фашисте и фашизам. буржуазност, то је фацит развитка њиховог од илиризма до данас. КР 1924. фашисткиња ж жена фашист(а). фацол, -бла и фацблет м тал. покр. фашник м нем. варв. а. месојеђе, покладе. рубац, марама. — И невести ће раскинут' б. последњи дан поклада. — Па то су комедије фацол модри ракамани. -Наз. „. ^ ч за фашник! Крл. . ,

662

ФЛШНИЧКН

ФЕЈ1ЧЕР

фашнички, -а, -б што је у вези с фашни- уставом загарантошна самоуправа и које према иностранству иступају као јединстеена ком. целина, док у унутрашњим пословима имају Феб м Сунце (према надимку старогрчког бога Аполона). — Док Феб не почне сјати различите облике самосталности. 2. савез друштава или организација, особито спорт. . . Дим. ских. фебра ж лат. повишеиа пгелеаш темпефедерирати, -ерирам несврш. варв. рагпура с дрхтавицом, као симптом разних стезати се и растезати, одскакати као федер, обољења, грозница. опруга. — Такве [кратке и стрме кичице фебрилан, -лна, -лно који је у фебри, кошске] нису еластичне и после скока . . . који одаје фебру, грозничав. — У тихој ноћи не федерирају довољно. Јах. његове фебрилне очи свијетле као свици. ф^дермадрац м нем. варв. жичани Божић. уложак за кревет који лежају даје еластичфебруар м лат. други месец у години, ност. вељача. ф^дипг м енгл. слабљење или нестајање фббруарскн, -а, -б који се односи иа звука при радио-преносу због поремећаја у фебруар. преносном медију. — фиг. Свеједно, мајко, Изр. ~ револуција ист. буржоаско- свеједно . . . шапутао је у мислима пред -демократска револуција у Русији која је фединзима који су настајали у њему. Дав. почела у фебруару 1917, срушила цара и фекалије ж мн. лат. измет, поган, екцаризам и била прва фаза социјалистичкоскременти. — Колера и још неке болести -пролетерске револуције. преносе се фекалијама. ВУС 1973. ф^дер м нем. варв. опруга, пругло (2). фекални, -а, -о који се односи на фекалије, фбдералан, -лна, -лно који се односи на федерацију, савезни. — Македонија је ушла загађен фекалијама: фекалне воде. ф^ла ж маџ. 1, врста, сој, пасмина. — као федерална јединица у састав Демократске Целокупан живот на зечљи то је очајна Федеративне Југославије. Дед. В. борба фела, па и у литератури мора тога бити. федералјкзам, -зма м федерални систем Дом. 2!. начин. — Ви не бисте хтели Швадржавног уређења; супр. централизам, унибицу? — Нећу на две феле да се у кући крсти. таризам. Игњ. Нахвалила му Јагу на све феле. Кол. федерализација ж увођење федералног фелах, -аха и фслах м ар. земљорадник уређења(у некој земљи). — Борба за аутономију у Египту. нагодбењачку . . . за федерализацију Југофелашки и фелашки, -а, -о који се славије колшромисна су настојања. Крл. одшси ш фелахе. федерализирати, -изирам и федералифелдбаба и фелдоебел м нем. варв. в. сати, -ишем сврш. и несврш. (у)чинипш фелдвебел. — Једну сам годину живјела с федеративним. — По њиховој замисли у једним фелдбабом. Кос. На пијаци . . . ми)ефедералисаној Аустрији могло се извршити шају се са . . . аустријским фелдбебелима. не само уједињење свих Хрвата него и свих Божић. Југословена. Јов. С. фелдвебл м нем. носилац на/вишег подофе дера лнст(а) м присталиџа федерафицирског чина у бившој аустриЈској војсци. лизма. фелдмаршал м нем. носилац највишег федерапДстички, -а, -о који се односи на војничког чина у многим земљама. федерацију или федерализам. — Сабор се фелдспат м нем. мин. врста руде глипоставио на федералистичко становиште. ненца. Шиш. фелер м нем. варв. недостатак, мана; федеративан, -вна, -вно који се оснива погрешка, омашка. — Сви се они познају у на федерацији, на федерализму. — Утврђен главу . . . па сносе и опраштају фелере један је већ и спроведен федеративни принцип другом. Уск. државног уређења. Марј. Ј. фелсричан, -чна, -чно који је с срешком, федеративнбст, -ости ж својство онога неисправан: ~ роба. шпго је федератиено, федеративно устројство. — Та федеративност . . . осигурава и зајемфелон, -она м грч. у правослаеној цркви, свештеников огртич без рукава који покрива чава благостање и напредак сваког од народа прса и леђа. — Дође архимандрит с целим . . . и у државној федеративној заједници. братством. Метнуше епитрахиље и обукоше Пол. 1944. фелоне. Шапч. федерација ж лат. 1. савезна држава састављена од више народних република, канфелчер м нем. варв. видар, ранар. — тона, државица или сл. којима је савезним Разумијем се ја у ране боље него најизученији

ФЕЉБАБА — ФЕРАТА

663

фелчер! Крл. Фелчер га је [кажњеника] цију и као сировина за многе боје, лекове, онако онесвеслог прао и везивао. Црњ. експлозиве и др. фељбаба и фељбаба м нар. фелдвебл. фенолбгија ж грч. део биологије који — Родитељи га пошаљу у Бан>а-Луку код проучава периодичне појаве у животу биљака његова дједа, очева стрица, пензионисаног и животиња, изазване променом годишњег аустријског фељбабе. Ћоп. доба. фељтоп, -бна м фр. чланак у новинама фенблошки, -а, -б који се односи на или часописима о каквој актуелној теми по- фенологију. пуларно-научног, друштвено-политичког или фенбмен, -бша. м грч. 1. свака ствар, литерарног карактера, писан живо и духовито; процес, збивање или појава коју опажамо подлистак. — То јефељтон посвећен проб- нашим чулима, осетилима: физички ~ , лему просјачења у Далмацији. Глиг. природни ~ , психички ~ , социјални ~ . фељтбнист(а) м писац фељтона. — Пуб- 2. оно што је изузетно, необично, ретко; лициста, књижевни критичар фељтонист необично способна личност, изузетак. — Вели . . . све је то . . . истовремено био [Матош]. [директор позоришта] да је овај човек феномен у путујућем друштву, права бела врана Михиз. фељтон&стика ж писање фељтона као међу друговима. Срем. књижевна врста. — Његове [Симе Матафеноменалан, -лна, -лно изузетан, извуља] прве београдске приче деловале су ванредан, необичан: ~ памћење. као фељтонистика. Глиг. феноменално прил. изванредно, необично. фељтон&стички, -а, -о који се односи на фељтонисте и фељтонистику, својствен фељ- феноменалност, -ости ж својство онога тонистима, фељтонштици. — То је . . . штоје феноменално, онога којије феноменалан. фбња в. вења. фељтонистичка фраза! Крл. фбњер м тур. светиљка у облику застакф^љтонски, -а, -о који се односи на фељтон, којије као у фељтону. — Суморно разо- љене кутцје у којој гори свећа, петролејска лампица и сл., латерна, лампаш, ферал. — чарење у човека обојило је ову фељтонску фиг. Очи: два фењера што у маглу роне. цртицу. Глиг. Наз. фељтонскн прил. на фељтонски начип, фењ^рнћ м дем. од фењер. — Један мали као у фељтону: ~ писан чланак. хартијом заклоњени фењерић на земљи феминАзам, -зма м лат. 1. буржоаски давао је толико свјетлости да су се једва женски покрет за формалт правно изједначење распознавале силуете по изваљеним столижена с мушкарцима. 2. мед. женске особине цама. Мил. В. код мушкараца. ЕЛЗ. фењ&рче, -ета с и фењерчић м дем. од феминизиратн, -изирам сврш. и нефењер. — Пред спавање пратио би оца с сврш. (у)чинити да неко добије женске ософењерчетом по домазлуку. Сек. Водиће те бине или да нешто буде као у жена. — Афек- [мајка] у госте птици и пчели, ухватиће ти тирано и феминизираним гласом узвикује лептира за скутак и фењерчић украсти од . . . КН 1956. светлаца. Макс. ~ се доби(ја)ти женске особине. фењерџија м онај који пали и чисти феминин и фсмннинум м лат. грам. фењере. — Краве се враћаху с паше, фењерженски род; именица женског рода. џија општински већ пролази са мердевинама фем&нист(а) м лат. присталица феми- да пали фењере. Срем. низма. фер енгл. 1. прид. непром. исправан, феминбсткчкн, -а, -о који се односи на поштен. — Нико не би могао да ми каже да феминисте, својствен феминистима. нисам фер. КН 1955. 2. прил. исправно, фемцнистки&а ж припадница, приста- поштено, лепо, у реду. — Сматрам да је фер лица феминизма. што ти то кажем. Дав. фен м нем. 1. топао, сух пролетни ветар Изр. фер плеј поштена игра; исправно, у Алпама. 2* електрични апарат за сушење поштено. косе. фбрал, -ала м тал. фењер. — А мрак пада: ф^никс м грч. мшпска птица која тобо- свет с клицањем пали шарене ферале. Дуч. же, осећајући близину смрти, изгори, а онда фералић м дем. од ферал. — Грађани се поново рађа из пепела; фиг. онај који васкрсава, који се обнавља, препорађа, симбол [су], враћајући се ноћу с покладних плесова, бесмртности, еечности. — То је нов феникс освјетљавали себи пут малим уљеним фералићима. Мар. слободе и просвјете. Павл. ф&нол, -бла м хем. карболна киселина фбрата ж тал. варв. железница. — Хе! која се употребљава као средство за дезинфек-хе! . . . ферата! Војн.

664

ФЕРБЛ — ФЕС ГА

ферментациопн, -а, -6 који је у вези с ф&рбп м нем. хазардна карташка шра; ферментацијом. — Духанске станице и ферисп. фарбл. — Код »Ратара« . . . српске ментациони заводи су за мјеста духанских газде играју фербла. Петр. В. култура. ЕГ 2. фбрблатн се, -ам се несврш. играти се ферменти м мн. лат. органске материје фербла. — Фербла се овдје слабо. Новак. ф&рдек м нем. кров на лађи. — Путовао способне да у минималним количинама јако сам лађом за Шабац . . . Старчић неки . . . убрзају разне хемијске процесе у жиеим оргаседе за један сто који је на фердеку намеш- низмима, квасне гљивице. ЕЛЗ. ферментирати, -ентирам, ферментитен био. Јакш. Ђ. ф&реџа ж тур. у муслиманској женској сати, -ишем и ф&рментовати, -тујем сврш. народној ношњи, дугачак огртач од црне или и несврш. бити у стању ферментације, модре чохе, који се носио с тамном копреном преврети, превирати, киснути, киселити се. преко лица. — Руку десну у фереџу меће и ферм^нче, -ета с и фермепчнћ м из џепа три дуката вади. Рј. А. Стаде једна дем. од фермен. — Зими носи чохану памукжена, сва забуљена у избледелој фереџи. ЛИЈУЈ а лети ферменче шарано срмом. Дом. Андр. И. феро- као први део сложеница са значеферибот и ферибот м енгл. велики њем: који се одпоси на гвожђе, који садржи брод за превоз људи и возила преко река, гвожђа, железни; исп. ферум: ферокром, фероманган, феросилициј, феросулфати, феканала и сл. — Жив промет фериботима ромагнетизам и др. између двају градова (у Месинском тјеснацу). Вј. 1973. фертилан, -лна, -лно лат. плодан, родан. феријалан, -лна, -лно што је у вези с фертил&тет, -ета м плодност; број норферијама. — Око свих тих скупова разлили мално рођене деце на хиљаду жена способних се ђаци и феријални студенти. Божић. за рађање у одређеном времену; исп. наталитет. Изр. феријалне колоније заједничка фбртун, -уна и фертух м нем. покр. летовања школске омладине за време летњег прегача, кецеља. Бен. Рј. распуста; феријални савез оргсшизација ф&рупа ж лат. равнало, лењир или прут за пружање олакшица и помоћи школској којим је учитељ некада кажњавао децу; фиг. омладини за летоеање. оштар, строг надзор. — Он је уловио Облоферијалац, -лца м (ген. лш. феријалаца) мова на песнике, па га је годину и по држао 1. ђак на феријама, на школском распусту. под ферулом мисли и науке. Глиш. 2. члан Феријалног савеза. фбрум м лат. гвожђе, железо. фер&јалка ж I. ученица на феријама, на школском распусту. 2. чланица феријалног ферштер м нем. варв. покр. шумар, савеза. шумарски инжењер. — Ти познајеш овога ферије ж мн. лат. дани одмора, одмор, нашега новога ферштера? Ивак. распуст: школске ~ , судске ~ . ферштерпца и ферштерка ж варв. ф&рман, -ана м тур. ист. писмсна наредба покр. шумарева жена. — Ви бисте ваљда муслиманских владара, заповест, султанов вољели да вам кћи постане ферштерица? декрет. Ивак. 1 ферматн , -ам сврш. тал. зауставити. фес, феса м тур. капа нарочшпог облика, — Ма видиш, фермали нас жбири на Дупцу. обично од црвене чохе, какеу обично носе мусВојн. лимани (названа по граду Фесу у Мароку). фермати 2 , -ам несврш. тур. поштовати, фесак, -ска м дем. од фес. — На глави ценити; обазирати се на кога. — Замислите имала је фесак. Шапч. како би се изишло на крај с људима који . . . нису фермали ни цара ни ћесара. Чол. фесина ж аугм. и пеј. од фес. — Масну Долазе у обзир, радници . . . које нико до фесину набио до ушију. Ћор. сада ниЈе »фермао«. ВУС 1970. фесић, -а и феснћ, -ића м дем. од фес. фермев и фермен м тур. мушки прслук од чохе без рукаеа, обично украшен гајтанима, — Фесићи им окићени бисерним гранама или који се носи поврх копорана. — Носио ј е фермен умјетничким цвијећем. Ћор. и антерију од плаве чоје на којој су белим фесл&ген, фесл&ђан и фесл&ђен м гајтанима били извезени грбови и круне. тур. бот. покр. в. босиљак. — Уз црвен каранЋос. Д. фил феслиђен се свио. Шант. ферментација ж лат. хемијски процес феста ж тал. покр. празник, весеље, изазван ферментима, врење. — фиг. Разно- свечаност, свечана приредба; исп. фешта. — врсне прилике [наше државе] . . . ће изазКупила сам јој вечерицу — ма какву! . . . вати ферментације. Цвиј. Биће права феста. Војн.

665

Ф Е С Т И В А Л — ФЕШАК фест&вал, -алам лат. јавна свсчана приредба као смотра какве уметности: музички

и мисаоно кретање од закона остале природе и фетишизујући га претварају у свсмоћну ~ , ~ народних игара. силу. ПИФ. фест&валски, -а, -б којијеу вези с фестиф&гишки и ф&гишки, -а, -о који је у еалом. всзи с фетишем. — Фетишки култ породице ф&стбн, -она м фр. природни или вештачки . . . се у последњој анализи сводио на једну еенац од цвећа, воћа и гранчица; архитектон- невероватну зависност од матерз. Скерл. ски украс. — По зидовима, око слика, приф&гус м лат. заметак у утроби. — У пела се као фестони паучина пуна прашине. водењаку [убијене срне] нашли [су] три Глиш. прозрачнобела срнећа фетуса. Дав. фесурина ж аугм. и пеј. од фес, фесина. ф$уд и ф&уд м старогермански ист. — А мени донио фесурину што не ваља два имање, земља, посед који су средњовековни владари давали племићима у наследну својину. гроша. Ћор. фбудалан, -лна, -лно који је у вези с фбт м тур. покр. победа, освајање, турско освајање Босне. — Знаш ти кад се градила феудом: феудални господар, феудални сиова џамија? То је било од фета, кад је наш стем, ~ добро. цар сио у Босну. Павл. феудалац, -лца м поседник феуда, властеИзр. фет (а), фетом учинити освојити. лин, спахија, представник владајуће класе у — Док Грахово фета учинише и по њему феудализму. харач покупише. НП Вук. феудал&зам, -зма м ист. социјално-екоф$так, -тка, -тко покр. стар, похабан; номско друштвено уређење између робовласничисп. вет(ах). — Око њеног струка црно и ког и капиталистичког, у коме су феудалци фетко одело се млати . . . као око какве били власници средстава за производњу, имали кратке и танке летве. Ђур. неограничену власт на своме феуду, а сељаци ф2тва ж тур. мшлљење, пресуда, решење били у кметској зависности. великога муфтије. — Ова фетва бијаше најфеудализација _, ж увођење феудалног више наперена против јањичара. Том. система. — У XI стољећу био је процес ф&пгга, -им сврш. шатр. украсши. — феудализације завршен стварањем пронија. Он је у затвору за његову политику, а ја Пов. 2. фетим барку с рибом. Чол. феудализнрати, -изирам и феудапизовати, -зујем сврш. и несврш. увести, увоф2тиш и ф&гиш м фр. а. ствар или појава као предмет који примитивна племена дити феудални систем, развити се, разтјати обожавају као носиоца чудотворне, натпри- се у феудални систем. — Виши клер био [је] родне силе. — Све што је долазило од Зорке потпуно феудализиран. Р 1946. Источноон је поштовао као неки фетиш, као светињу. римско царство се такође феудализује. Уск. Он се осигурао хамајлијама, фетишима. ПИФ. Цар Е. б. предмет обожавања, оно чему се феудалАстички, -а, -о који се односи на слепо верује. феудализам. фетиш&зам, -зма м веровање у фетише, феудалка ж жена феудалац. обожавање фетиша. — Данашња религија обичних људи само је једна виша врста феудалчев, -а, -о који припада феудалцу. фетишизма. Скерл. фбудум и ф&удум м лат. феуд. — Под фетишизација ж поклоништво, обосамовладом параграфа и маџарског феудума, жавање. — Снажан реалистички инстинкт . . . није допуштао да се његова љубав пре- у оном отровном стању развио се . . . скептицизам. Крл. ма селу претвори у неку фетишизацију патријархалности сеоског живота. Глиг. феферон, -она м нем. агр. врста мале врло љуте паприке. фвтишизирање с гл. им. од фетишиг

зирати. фетишизирати, -изирам сврш. и несврш. приписати, приписивати нечему натприродне нереалне моћи. — Препуштамо [се] стихији и фетишизирамо улогу административних мера. Б 1957.

фетбшизовање с гл. им. од фетишизовати. фет&шизовати, -зујем сврш. и несврш. фетишизирати. — Они изузимају друштвено

феш прид. непром. нем. варв. леп, стасит; лепо обучен, дотеран. — Доносио је кришом сегединске папучице, јер вели, и сам воли да види »кад је младост феш«. Срем. Још никада не бијасте тако феш, тако шик! Матош. ф&шак, -ака м необ. феш човек, гиздавац. — Али кад видим оваквог нашег . . . аграмерског пристава . . . гдје ту игра некаквог фешака . . . мени паде мрак на очи!

Крл.

•

•

•

-%Ј,-

-

666

ФЕШТА — ФИДАН

фешта ж тал. покр. феста. — Перу се као само Једанпут у години, на св. Ану, кад је фешта у жупи. Том. И данас професора није понукала на писање београдска к»ижевна фешта [сајам књига]. НИН 1973. ф^шче, -ета с дем. од фес. — Једно црно Туре, са црвеним фешчетом на глави . . . ударало је . . . четкама за обућу по свом сандучићу. Ћос. Б. фибра ж лат. анат. вланпо, жилица. — фиг. Има у твари што је из себе вадим да је мијесим и калупим и по која њежнија фибра. Наз. фибула ж лат. 1. нарочита врапа игле која саставља два дела хаљине, копча;спона. — Нађено је више бронзаних фибула, гривни, наруквица и другог украса. Б 1958. 2. анат. лиспа кост у нози, цеваница. фЗга ж (дат. -ги) тал. 1. смоква (дрво и плод). — Купио . . . јс лимуна, иаранча, фига. Шен. 2. вулг. протурен палац између кажипрста и средњака као знак поруге или ускраћивања, шипак (.?). — И још је бандитили при том показао фигу. Донч. 3. зоол. нокр. в. смоквача (а). Деан. Рј. Изр. добити фнгу нар. не добити ништа. фигура ж лат. 1. лик човека или животињеу сликарству или скулптури, кипарству; слика, цртеж. — Види се иконостас са читавим редом својих бизантинских фигура, у укоченој екстази. Бег. 2. а. облик људског тела, стас, раст. — Сећао се мрачие фигуре свога оца. Уск. За официра нема фигуру. Поп. Ј. б. обрис, контура; облик уопште; распоред предмета, појава у неком порстку или реду. — Чигре . . . су . . . пружале оку увлјек исту фигуру. Десн. фиг. Он је размицао поједине фигуре свог друштвенополитичког успјеха увијек у једном те истом . . . плану. Крл. 3. положај, став који неко заузима при каквој игри, всжби и сл. — Аранжер бијаше већ навијестио нову фигуру. Лсск. Ј. Прва се фигура сврши, играчи и играчице . . . чекаху да захуји музика друге фигуре. Ат. 4. (у шаху) а. краљ, краљица, топ, скакач, кон, (за разлику од пешака). б. сваки од 16 шаховских ликова којима располажс сваки играч. 5. карт. јача, већа карта (ас, кец, краљ, дама, дечко и др.). 6. а. стил. нарочшпа употреба речи која им даје особиту шражајност, сликовит израз. — Ово је говорничка фигура, зове се метонимија. Ков. А. б. муз. ритмичко-мелодијски елемент ћоји украшава музичко дело. — Ја сам и у овом Осмогласнику на више места задржао старинске мелодијске фигуре. Коњов. 7. геометријски цртеж, слика. — Професор [је] . . . писао и цртао . . . математичке формуле и геометријске фигуре. Ђос. Б.

фбгуралан, -лна, -лно који је изражен фигуром, фигурама. — Фолклор је у тим фигуралним студијама јако иаглашен. Баб. фигур&лист(а) м ликовни уметник који приказује фигуре, ликове. — [Сликар Ј. Мише] је фигуралиста. С 1919. фигуралност, -ости ж својство онога што је фигурално, фигурација. фигурант м а. човек који место кога другога врши неки посао; безначајна личност. — Један фигурант имао је да скупи људе и припреми све потребно. Цар Е. б. статист(а) у позоришту, у филму; супр. солист(а). Вуј. Лекс. фигурантица ж жена фигурант; статисткиња, статистица. фбгураст, -а, -о који има облик фигуре, сличан фигури. — Чини вам се небо плављеЈ а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. Шапч. фигуративан, -вна, -вно изречен фигуром (6). — Песнички језик се одликује и фигуративним начином казивања мисли и осећања. Т. књ. фигуратбвно прил. на фигуративан начин, помоћу фигура. — Он фигуративно приказује слабост режима који у народу нема подршке. Глиг. фигуративност, -ости ж својство онога штоје фигуративно, фигурација, фигуралност. фигур&ција ж сликовито, фигуративно приказивање, изражавање у сликама и метафорама; у ликовној уметности, сликањс мотиш из реалиог видљивог света. — Без обзира да ли се садржај изражава фигурацијом или апстрактно . . . данашњи уметник се претежно интересујс за идејни садржај . . . форме и технике. Пол. 1958. фигурина ж мала фигура. — Филип се је снуждио под дојмом мале брончане фигурине. Крл. фигурирати, -урирам нссврш. привидно вршити какву службу, представљати, играти чију улогу. — Грађани су фигурирали на позорници као смешне личности. Т. књ. Поједина [су] посланства у иностранству још увијек фигурирала као српска. Риб. фигурисати, -ишем несврш. в. фигурирати. — Многи туђи романи и дру1"и списи фигуришу и у нашој књижевности. Поп. П. фпгурица ж дем. од фигура. — Треснула је о под некакву порцеланску фигурицу жене. Ћоп. фида ж тал. покр. танки резачци. — Купио мало фиде за чорбу. Срем. фидан м тур. покр. биљка за цепљење; садница, младица. — Многима је раније раздао

ФИДЕПЗЛМ — ФИЈЛКЕР

667

многе фидане, многима искалемио силне физионбмија ж грч. 1. израз и изглед руже и силне воћке. Срем. човечјег лица. — Нека вечита брижност и фидебзам, -зма м лат. фил. реакционарни намрштеност сушили су ту физиономију. Сек. фиг. Диже се најизразитија физионоидеалистички правац у буржоаској филомија наше поезије у лику Назора. Марј. М. зофији који учи да се иајвише истине могу доиучити само вером, а пе рационалном споз- 2. оно гито карактерише неку особу или појаву; карактер. — За известан низ година најом. физиономија старе породице биће коначно ф&зик м грч. 1. =• физикус лекар одре- измењена. Прод. ђеног подручја, градски или државни лекар. физиопомика ж грч. просуђивање ка— Ја знам да сам данас . . . умировљени рактера и духовних својстава према кретфизик. Кор. 2. физичар. њама, мимици лица. ф&зика ж (дат. -ци) грч. наука која профизиономичар м онај који се бави физиучава материју, појаве у природи уопште и ономијом. законе њихових стања и збивања. фнзпотерапија ж грч. мед. лечење физичфизикалан, -лна, -лно 1. који се односи ким методама (светлом, топлином, ваздуиа физику, на опште законитости којима се бави физика: ~ теорија. 2. необ. физички, хом, водом, електриком, механичким справама итд.), физикална теражџа. телесни. — Заборавио бих физикални физиотерапијски, -а, -о који се односи рад. Уј. физ&кат, -ата м физиков уред, физиково на физиотерапију. надлештво. — Интересантна је статистика фн;шчан, -чнаЈ -чно в. физички. — Накоју јетфизикат београдски дао у извјештају гиње к реалноме, физичноме. Баз. Она своме. Лапч. [слутња] бијаше као вјесница, као нека копча између фнзичнога и душевнога живота. ф&зикус м — физик (1). — Јоца убрзо Ћип. затим доби место физикуса. Лаз. Л. физилнрати, -илирам сврш. и несврш. физичар м 01 шј који се бави физиком, фр. варв. устрелипт, стрељати. — Она ће стручњак у физици. се дати физилирати. Крл. ф&зички, -а, -5 1. који се односи на фифизио- као први дсо сложеница са значе- зику. — Физички је закон да се на топлини њем: који је у вези с природом: физиологија3 растежу тјелеса. Вел. 2. стваран, реалан. — физиотерапија и сл. Подржавају и оне који не постоје у физичфизиогндмика >к просуђивање карактера ком Животу. Бег. 3. телесни. — Прођеш . . . и духовних својстава на осиову физиономије. кроз животне муке најниже врстс, физнчку физибкрат м присталица физиокршпије. натњу. Сим. Изр. *—• географија наука која проучава физиократнја ж грч. ист. француска скономско-политичка школа у 18. ст. која Земљину површину, климатске прилике, њсје учила да је природа једини извор богатства зин биљни и окивотињски сеет; — хемија и да само пољопривредни рад ствара вредност. наука која проучава хемијске појаве помоћу физичких мепгода, везујући тако обе иауке; физибкратски, -а, -б који се одиоси на ~ култура свестрано јачање и усаоршавање физиократију и физиократе. човечјег тела телесним вежбама и одржавањем правилног режима у животу; •—• рад фнзиолог м онај који се бави физиолорад који се врши снагом мишића; ~ лице, гијом, стручњак за физиологију. ~ особа правн. човек, жсна као носилац физиологпја ж грч. наука о процесима права и обавеза; ~ о б р а ч у н а в а њ е тучсвоЈственим живим организмима. њава. физиолбгијски, -а, -б — физиолошки фАзички прил. на физички начин; текоји се односи на физиологију и физиологе: лесно. — Ђуру је стала управо физички ~ начшг, ~ јединство. бољети свака ријеч. Нех. физнолбгијски прил. = физиолошки на физиологијски начин, по природи. физиблошки, -а, -б = физиологијски.

ф&зичпо прил. в. физички. — На махрве трчао је да се измори, да физично изнемогне. Ћип.

фнзиблошки прил. — физиологијски. — Ја смјело тврдим да је физиолошки немогуће постојање вјечне љубави. Козарч.

ф&зичнбст, -ости ж својство онога што је физично.

физиопом Л1 в. физиономичар. — Само лице могло би и најбољега физионома преварити да је српско. Јакш. Ђ.

фијакер и фијакер м фр. 1. кочија као превозно средство. 2. фијакерист(а). — Заповједи фијакеру да тјера што брже може. Матош.

668

ФИЈАКЕРИСТ(А) — ФИЛ

њу, при одсецању. — И један се . . . наш залефијак^рист(а) м власник, кочијаш тио на њиног официра па фик сабљом кб кера. — ФиЈакерист види угледна и лепо краставац. Вукић. обучена господина. Срем. фикарити, -им несврш. фам. одсецати, фвјакервствчкв, -3, -о који се односи на фијакеристе. — Ја [ћу] бити пасиван и сасецапт, одрубљивати. Р-К Реч, пун презира за ту фијакеристичку поворку. фикнути, -нсм сврш. одсећиједнин потеКрл. зон, ударцем: ~ сабљом. Р-К Реч. фвјак^рица ж жена фијакеристе. — фиксатив, -ива и фиксатив м лат. хем. Не постадох фијакер и ви не постадосте нарочити раствор као средство за утврђигоспођа фијакерица. Матош. вање, фжсирање (нпр. боје, фотографског снимка). фнјакерски и фијакерски, -а, -б који се односи на фијакере. — Фијакерски кочијаши фиксација ж лат. 1. трајно установљење, [су] . . . могли имати више духа. Шим. С. утврђење; оно што је устаљено, утврђено. — У томе где се стиче и данашњи доживљај фијакбрџнја м в. фијакерист(а). — Фијаи несмирене слике прошлости . . . у томе керџија пјевуцка, коњи грабе. Радул. стоје ипак нека остварења, неке фиксације. фијак^рџнјски, -а, -б који се односи на фијакерџије. — Шеноа [је] научио презирати ЛМС 1951. 2. обрађивањс негапгивне фотографске слике тако да сс више не мења на светфијакерџијске досјетке. Шим. С. лу. фијаско м тал. велик, потпун неуспех, фвксирање с гл. им. од фиксирати. пропаст, крах. — Опозиција тврди . . . да фиксвратв, фиксирам сврш. и несврш. смо ми са нашом економијом и политиком доживјели фијаско. Крл. Буне [против Ми1. а. утврдити, утврђивати, одредити, лоша] редовно су се свршавале фијаском. одређивати. — Он није имао друге дужности Гавр. него да одигра ту своју већ унапријед фиксирану улогу. Крл. б. (за)бележити, (на)слифвјбрин, -ина м тал. покр. в. форинт. кати, приказ(ив)ати. — Посли)е овог акта — А они би му зато покадшто турнули у никада нитко није више умио на платну руку по који фијорин. Цар Е. Кад би . . . фиксирати овако чудан женски лик. Бат. потрошио који фијорин, хукао би. Радул. 2. неСврш. упорно, нетремице гледати у кога фВјук м оном. висок, резак, оштар звук или у што, изазовно гледати. — Ако ме произведен брзим струјањем ваздуха или брзим дрско фиксирају, вратићу им погледе тако кретањем неког тела кроз ваздух. — Љепше да ће се згрозити. Петр. В. 3. фот. усталити, је чути веселу пјеоиу шеве . . . него фијук устаљивати фотографску плочу после експоћука у ноћи. Шен. Ваздух над долином нирања неким фиксативом и {у)чинити да испунио се пријатним мирисом смоле и рес- светло више не делује на њу. ким фијуцима пила. Лал. Мрачна ноћ . . . фиксни, -а, -о лат. черст, сталан, утврфијук вјетра. Хорв. ђен, тачно одређен: ~ плата, фиксне цене. фијукав, -а, -о који фијуче, праћен фиууИзр. ~ идеја мисао која некога стално ком. — И чини се под силном фијукавом прогони, манија. струјом не љуља се дрвље него густи редови фиктиван и фвктиван, -вна, -вно избојовника. Кос. мишљен, привидан, тобожњи. — Ниједан фијукање и фијукањс с гл. им. од финаш приповедач нема толико и тако живих јукати. људи^ ЛИЧНОСТИ са толико живота, без ичега фијукати, фијучем и фијукати, фиапстрактнога и фиктивнога. Скерл. Чупа јучем несврш. производити фијук, звиждати. косу, поклекла је и плаче у очају неког — Бура фијуче низ стрму драгу. Новак. фиктивног кајања. Крл. Али тек овдје [на робији] . . . сам . . . осјетио фиктнвност, -ости ж својство, стање на себи шта значи тај бич који данас фијуче онога што је фиктивно. над главама милиона. Чол. фвкус и фикус м лат. бот. тропско укфију^снути, фијукнем и фијукнути, расно дрво са великим овалним листовима -нем сврш. произвести фијук. — Дошљак р1сш е1абС1са. Сим. Реч. фијукну јако, и у трен згрнуше се сви стафикција ж лат. измишљенс ствар, изновници забитног градића на чистину. Шен. мишљен догађај; замисао, лажна претпоНеколико стопа изнад њих [пливача] фијукставка. — Бежећи пред стварношћу измишну куршум и бућну у воду. Чипл. љају којекакве фикције. Шуб. фијучан, -чна, -чно необ. изложен фијуку фнл, фила и фВп1 м тур. = фиљ слон. ветра. — Тутње поносне легије што се по — Заове ми љуте змије, дјеверови ко филоголетима фијучним роје. Бој. ви. НПХ. фик узв. оном. глас којим се опонаша, подражава звук који се чује при наглом сечефил 2 м нем. надев за колач и сл.

ФИЛА — ФИЛИСТРОВАТИ

669

-фил грч. као други део сложенице значи водени знак на папиру, на новчаници, Вуј, да неко воли или да је пријатељ онога што Лекс. је речено првим делом сложенице: славенофил, фил&гранаст, -а, -о и фипДграни, библиофил и сл. -а, -о којије као филигран, сличан филиграну; фила ж тал. покр. варв. ред, низ, пафиг. фин, нежан, крхак. — Ви сте, драга пријатељице, сувише филигранасти за хероворка; чекање у реду: дугачка ~ . филаделфија ж 1. грч. братска љубав, ину. Мил. Имала је дугуљасту, меку главу руског хрта, на тијелу њежног филиграног љубав према ближњима. 2. фиг. фам. онај раста. Крл. који је најврснији, најбољи, први у чему; лукавац, препредењак. — Не велим да сам фил&грански и фил&грански, -а, -о светац, још мање завезана врећа, али оно је који се односи на филигран, израђен као филимајстор, филаделфија. Срем. гран. — Двије велике златне филигранске фнлаптроп м човек који воли људе, игле . . . крижају се у њезиној коси. Бег. филизити, филизим несврш. покр. кичовекољубац; пријатељ људи, добротвор; супр. дати изданке на коренима дувана, чистити мизантроп. филантроп&зам, -зма м ист. учење про- {дуван) од заперака. — Оду на њиву да филизе светитеља 18. ст. даје човек по природи добар дуван. Станк. и да му треба помоћи у развијању његових филАјал, -ала м в. филијала. — фиг. способности у складу с природом. Он . . . претвара цркву у филијал државе, плашећи људе именом божјим. Јов. С. филантрбпија ж грч. човекољубље. филијала ж лат. огранак неког друштва, филаптропкиња ж жена филантроп. предузећа или установе, подружница. — Као филантропски, -а, -о који се односи на филијалу администрирала је и тамо далеко филантропе и филантропију: ~ осећање. доле кућу своје некадашње породице. Сек. филарбта ж (обично у мн.) нем. ограда Био сам . . . у филијали Завода за социјално од малих летвица или ступчића. — Скуп- осигурање. Пол. 1960. љеном пљувачком . . . гађали [су] као мецима филијацпја ж лат. веза деце и родитеља, пупољке ружа на филаретама летњиковца. порекло. — [Људи динарско-планинске зонеј Вучо. имају своје претке по неколико колена унаф&ларка ж покр. трговкиња на мало, зад, негде та филијација иде по 10—12 пиљарица. Бен. Рј. колена. Цвиј. филатепија ж грч. систвматско сабифип&пика ж грч. оштар говор против рање, скупљање и^ проучашње поштанских некога (према говорима старогрчког говорника марака и других поштанских вреднота. Демостеиа против македонског краља Филипа). филатблист(а) м онај који се бави филателијом. ф&лир, -Ара м маџ. најситнији аустрофилателАстички, -а, -о који се односи на угарски метални новац. филателисте и филателију. ф&листар, -тра м хебр. ситничав, ографилателисткиња ж жена филателист(а). ничен човек с уским хоризонтом и лицемерним фНлати, -ам несврш. нем. варв. фило- понашањем; паланчанин, малограђанин. фблистарски, -а, -о који се односи на еати. Кл. Рј. ф&лдиш м тур. слонова кост, оно штоје филистре, својствен филистрима: ~ живот, начињено, накит, украс од слонове кости. — ~ мишљење. Показују ми беле зубиће, ал' тако лепе . . . ф&листарски прил. на филистарски нада филдиш никад није сјајнији. Јакш. Ћ. чин, као филистар. — А дугова се филистарГрло јој је [од] чиста филдиша. Њег. ски бојао. Матош. ф&ле, -еа м фр. 1. мрежасто плетиво. ф&листарство с својство, стање фили— Једна девојка која ради филе на ђерђеву стра. — У вери да ће ову индивидуалност врло је лепа. Петр. Р. 2. кув. месни део на сачувати од филистарства и ћифтинства, хрптењачи, кичми животиње; печеница. они су оваквим стилом личног живота Беп. Рј. хтели да негирају филистарство и ћифтинство у животу. 1'лиг. фил^ки и фипбци, -ека м мн. маџ.-нем. покр. говеђи желудагц јело од говеђег желуца, ф&листер м нем. в. филиспшр. шкембићи, трипе. — Тек је десет сати прије фДлистерски, -а, -о в. филистарски. — подне, заудара отужно на паприкаш . . . Зар си ти са том твојом филистерском њуши на филеке. Донч. ком за архимандрита? Чипл. фил&гран, -а п фил&гран, -ана м тал. 1. фини мрежасти рад од сребрне или златне филистровати, -рујем несврш. необ. жице сличан чипки, као украс, накит. 2. живети филистарски, као филистар. —

670

ФИЛИШЋАНИН — ФИЛОЗОФИЧКИ

филбгин, -ина м грч. пријатељ хсеиа, љубитељ женског друштва, обожавалац жена; супр. мизогин. филбгннскн, -а., -б који се односи иа филогине, својствен филогинима. фвлбзоф м грч. 1. научник који се, бави филозофијом; мшлилац, мудрац. 2. студент филозофије. — У првој половшш јуна месеца један по један [стижу] правници, медицинари, филозофи . . . из Беча. Андр. И. 3. а. фиг. човек који се разумно и промшиљено одиосн према животу и који мирно подноси невоље и незгоде живота. — Реч филозоф означавала [је] мудра човека који свој живот удешава према захтевима разума и врлине. Скерл. 6. ир. мудријаш. — Кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође да коју чашицу искапимо. Јакш. Ђ. филозофДзам, -зма м склоност филозофирању. филозбфија ж грч. 1. а. наука о најопфЦлмаџија м (често подр.) човек који сни- штијим законима развитка природе, човечма филм, који се бави филмом. — Зашто фил- јег друштеа и мишљења. 6. учење некога филозофа: Кантова ~ . 2. принципи који леже маџије снимају такве блезгарије? Дав. Филмаџије га не експлоатирају, али телевизија у основи какве науке: -~ права, ~ језика. 3. а. назор, поглед на свет и живот.—Он, ето, му је други дом. ВУС 1971. има и своју филозофију и живи по њој. фЗлмовати, -мујем сврш. и несврш. Кос. 6. ир. мудријашење, мудролије. — Е, снимити, снимати филм или за филм. — Ово знам и ја те ваше филозофије! Лаз. Л. 4. није . . . кадар неке филмоване бајке. Пол. филозофски факулпгет. — На љето дође кући 1958. на ферије Круно . . . студент филозофије. Десн. 5. ист. наставак гимназије (дашшњи филмолог т онај који се бави питањима трећи и четврти разред гимназије). — Син филма. — Има филмолога који чврсто веновосадског кабаничара . . . после гимнарују да ће синерама пронаћи свој језик. зије у Новом Саду свршио је филозофију Пол. 1957. у Сегедину. НК 1946. филмблошки, -а, -б који се односи на фвлозбфијски, -а, -б филдзофскп. — Био филмологе: ~ друштво. је већ сувише угрезао у филозофско поифнлмбфнл, -а и фнлмбфил, -ила м онај мање смрти. Ђал. који воли филм. — Анимирани филм у свијефилозбфпјски прил. филозофски. — ту не престаје . . . привлачити све више Мисао славенства схватао је Прерадовић стручњака, филмофила и креатора. Вј. 1970. филозофијски, месијанистички. Барац. филозофирање с гл. им. од филозофифвлмски, -а, -б који се тиче филма; који рати. припада филму: ~ платно, ~ врпца. филозофиратн, -офирам сврш. и нефМловатн, -лујем несврш. нем. варв. сврш. 1. бавити се филозофијом, размишљати пунити, надевати (колаче, јело). — Тетка о филозофски .< питањгша. 2. ир. мудровати, Пела, куварица, са Катом је прекјуче . . . мудријашити. — Нека тамо некакав Павломешала и филовала торте. Чипл. вић и остали докони официри филозофирају. филог&неза и филоген^за ж грч. Чол. биолошки процес разштка свих органских филозбфисаше с гл. им. од филозофиоблика у сеа времена. сати. — У дискрецији љеговог филозофнлогенетика и филог&нија ж грч. фисања већ као да је лежала слутња разонаука која проучава филогенезу. чарања. Десн. фнлогенбтнчкн, -а, -п који се односи на филоздфисати, -ишем сврш. и несврш. филогенетику, филогенетски: ~ класифив. филозофирати. В. пр. уз гл. им. филозокација. фисање. фвлог^иетски, -а, -б који се односи на филоздфичан, -чна, -чио и филозбфичфилогенезу: ~ развитак врста. — ~ ки, -&, -б в. филозофскп. — Оно мало што је Певало се н кокетовало за певницама својих цркава . . . филистровало се и сањало о славјанству. Михиз. филишћанин м в. филистар. — Ништа тако не ставља човека у нижи ред као кад је филишћанин, то јест човек којп нема духовних потреба. Поп. Б. филишћански, -а, -б в. филистарски. — [Јакшић] је увек побуњеи против филишћанских схватања, тиранских конвенција и чаршинског морала. Скерл. фМлм м (лок. филму; мн. филмови) енгл. 1. тапка прозирна врпца, трака од целулоида за фотографске и кинематографске снимке; трака ш кинематографске представе. 2. а. комад којн се приказује у кинематографу. б. сва делатност везана уз стварање филмских дела, кинематографија: југословенски —•. 3. фиг. низ слика које долазе једна за другом и чине неку целину. — И тек ове речи покренуле су читав један филм сећања. Поп. Ј.

ФИЛОЗОФКИЊА — ФИНАЛАН

671

његова глава. Бег. фиг. У тим разговорима од тога чуо причиљало му се тако недокучтече као мутна вода све оно . . . безоблично љиво филозофично. Ков. А. Уредник »Вишто живи у грађанском човеку; све се то јенца« редовито [је] у кош бацао његове претаче и филтрира у разговорима. Андр. И. саставке филозофичког садржаја. Ђал. филдзофкиња ж женска особа филоф&луга ж тал. покр. врста морске лађе; исп. фиљуга. Вук Рј. зоф. филфбдер м нем. варв. налш-перо. филбзофски, -а, -б 1. који се односи на фимзофију, на филозофе: <— питање, ~ назор, филхармбнија ж грч. муз. а. симфониј~ разматрање. 2. који садржи у себи дубоке ски оркестар. б. друштео, устанот за неговање музике и приређивање симфонијских конмисли, назор на свепг: ~ роман, ~ драма. филдзофски прил. ш филозофски начин, церата. као филозоф. — Ко би рекао . . . да ти умеш филхармонијски, -а, -о који се односи на тако филозофски да посматраш живот! филхармонију: ~ концерат. Нуш. фниц м нем. уваљано чврсто сукно од фклокс^ра ж зоол. уш, ваш на лиш- зечје длаке или других влакана за израду ћу и корену винове лозе, опасна штеточина шешира и сл.; исп. пуст. која уништава лозу РћуНохега уавШпх. ф&лцан, -а, -о који је од филца. — Видиш тек једног како је место филцаног шеигара фнлблог м онај који се бави филологгџом, стручњак у филологији, језикословац, метнуо качкету. Срем. лингвист(а). ф&лџан, -ана м тур. шољица за кафу без дршке. фнлолбгија ж грч. 1. скуп научних дисциплина (науке о језику, књижевности, етфилџанчић м дем. од филџан. — Попиј нографије и др.) нужних за познавање исто- болан тај филџанчић каве, боље ћеш писати. рије и културе неког народа; испитивање №ек- Ћоп. ста ових дисциплииа. 2. наука о језику, језифиљ, фиља м тур. = фил. Р-К Реч. кословље, лингвистика. ф&љарка ж фам. покр. филарка. — филолбгички, -§., -о филолошки. — Саме фиљарке напуљске биле би могле проНекоје расправе Вукове управо [су] цвијет тјерати ону руковетгарибалдијеваца. Старч. и узор наше филологичке критике. Јаг. ф&љуга ж покр. филуга. Деан. Рј. филблошки, -а, -о који се односи на фин, фина, фино (одр. фини) нем. 1. а. филологе и филологију. танак, узан; супр. дебео. — Фине усне ф&лтар, -тра м лат. = филтер 1. цедило за чишћење, прочишћавање течности, гасова Лукрецији дрхтаху од лагодног посмијеха. Шен. б. ситан, мали. — Фина киша, која се и др.: цигарета с филтром. — Течна лимфа није видела, али се осећала по лицу и рупротичући око њих [ћелија] оставл>а као у кама. Ћос. Б. 2. а. који није груб, гладак, неком филтру све оно чиме је загађена. Батут. 2. направа за задржавање каквих нежан. — Њезин бијели, фини . . . тен . . . зракова (топлотних, светлосних и др.) или сјећа на дјевојче што је јучер оставило затвор каквог строгог женског института. струја: акустички ~ , електрични ~ . Новак. б. који је начињен вешто, умешно, фДлтарски, -а, -о који се односи на филтар. укусно, од доброга материјала, леп: ~ сукно, ф&лтер м = филтар. — Али како сам се ~ платно. в. који је без других састојака, смирио . . . давао је филтер [гасне маске] чист, пречишћен. — Тај дестилат . . . се . . . више чистог зрака. Гор. Цигарете су имале ослободи . . . и употреби као фини шпирит. Батут. г. који има изврстан укус, мирис (о филтер. Б 1958. ф&лтерски, -а, -б који се односи на фил- пићу, јелу итд.): •—• вино, ~ печење. 3. углађен, отмен, истанчан. — Наобразба и фине тер. манире: то се дјевојачком свијету чинило ф&лтрат, -ата м филтрирана, процеђена најпречом потребом живота. Нех. У држању течност. и понашању фин. О-А. Она га зато одликофилтрација ж процеђивање, прочишћа- вала особито фином сусретљивошћу. Леск. вање кроз филтар. — Ту се [ђубре и нечиЈ. Оно високо уметничко дело које, поред стоћа] поред механичке филтрације и хелшјсавршене обраде, има и фини квалитет ски претварају и разлажу. Батут. емоције, фини квалитет осећајнога тона. филтрирање с гл. им. од филтрирати. Поп. Б. 4. који има добрих кеалитета, који вреди, добар. — Видиш, Грга је био фина филтриратн, филтрирам сврш. и неглава, добра рука. Шен. ир. Фине су вас сврш. (про)цедити, (про)чистити, (про)пусти- ствари солдати научили! Шен. ти, пропуштати кроз филтар. — Према великом прозору, који је филтрирао слабо фбналан, -лна, -лно завршан, коначан: свјетло последњег сумрака, одражавала се финални производи.

672

ФПНАЛЕ — ФПНИК

Изр. финалне реченице грам. намерне реченице. финале, -ала м лат. 1. конац, крај, свршетак. — Свој плес обично завршава неугодним . . . финалом. Крл. 2. завршни део музичког, драмског или књижевног дела. — Глазба доврши бриљантним финалом . . . а слушатељи стоје још запањени. Новак. 3. завршни део спортског такмичења. — У финалу играју [шаховске] екипе. Пол. 1957. финалист(а) м спорт. играч у финалу (Ј). — Била Је финалист . . . међународног првенства Југославије. В). 1972. финалисткиња ж женска особа фина• лист{а). фбнално прил. завршно, коначно. — Стари Глембај . . . бива оборен срчаним ударом . . . Финално настаје једна потпуна глембајевска катастрофа. Богдан. финалност, -ости ж својство онога што је (ђинално, коначно. ф&нанс м фр. — финанц финансијски службеник; порески или царински стражар, најнижи орган финансијске контроле. — НаЈзад се мануо школе и пошао у финансе. Лал. финавсија ж заст. = финанција (1) в. финансије. — И у његове самовољне руке предају војску, штампу, финансију. Нен. Љ. фпнансије ж мн. фр. = финанције новчана средства, новац; новчане прилике. — Његове су финансије јако уздрмане. Цар М. Не треба заборавитн на станве наших финансија. Јов. Ј.

фДнанц м фр. = финанс. — Нисмо више људска стока из које се регрутирају разни пандури, оружници, финанци. Наз. финанција ж 1. — финансија. — Наша финанција имадијаше знатан сувишак, а врело наше финанције бијаше само сол. Старч. 2. зб. финанци. — Хоће да пита где сам склонила дуван испред финанције. Шуб. финанцнјалан, -лна, -лно в. финансијски. — Господа . . . мантиле . . . предаду једноме финанцијалноме стражару. Ћип. Да би се извукао из финанцијалних криза, носи се драмсшш основама. Матош. финанције ж мн. — финансије. — Најприје уредише његове финапције готовииом вјеренице. Том. Не треба заборавити на стање наших финанција. Јое. Ј. финанцАјер, -ера м — финансијер. — Треба финанцијера и треба организатора! Божић. Финанцијери ишчупали су им духан, па их плијенили. Шен. фннанц&јерски, -а, -б који се односи на финанцијере. фвнаицијски, -а, -о који се односи на финанције. — Финанцијска спрема његова бијаше нешто виша од обичног племићког спорта. Матош. фиианцирање с гл. им. од финанцирати. финанцирати, -анцирам сврш. и несврш. — финансирати. — Имао је да створи велико подузеће за дрвну индустрију, коју би финанцирао један конзорциј страних капитала. Бег.

ф&нгиран, -а, -о измишљен, тобожњи. — Пјесници су мајстори љубави јер вјерују у финанс&јер, -ера м — финанцијер онај фингиране, имагинарне осјећаје. Уј. који финансира кога или што; стручњак у фингирање с гл. им. од фингирати. финансијама, у вођењу финансијских послова; финанс. — Хоћете да заведете и намагарчите фннгнратн, фингирам сврш. и несвршмојега финансијера. Уј. Финансијери . . . лат. а. прел. приказ(ив)ати као истинито, пишу предлоге скулштини. Срем. стварно; измислити, измишљати. — Поћи ће тамо фингирати грозницу. Цес. А. б. финанс&јерски, -а, -о који се односи иа финансијере. — Тако глупи финансијерски непрел. (на)правипш се, претеоршпи се, претварати се. скоројевић . . . испаде . . . нека врст умне величине. ЛМС: 1949. финдељ м покр. сламната женска капа, облика као шупаљ тањир. Вук Рј. финансијски, -а, -о који се одиоси на финансије. фДндика ж покр. младица која избије за финансирање с гл. им. од финанснратн, једну годину из дрвета. Вук Рј. финанснрати, -ансирам сврш. и песврш. — финанцирати да(ва)ти новац за неки потхват, иовчано помоћи, помагати кога или што, ашбдети, снабдевати новчаним средствима. — Он Је сносио њене трошкове и финансирао њене потхвате. Десн. фннансист(а) м онај који се бави фииаисијама. — За судију ишту се сасвим друга знања но за финансисту. Марк. Св.

финеса ж фр. оно штоје нарочито фино, префињеиост, истаичаност; особеност, појединост. — Оне [девојке] не знају шта је учтивост и финеса. Цар М. Психолошке су финесе главна карактерна црта брата Мише. Сим. Познавалац прилика ми саопћи још неке појединости, детаљеи финесе. Вј. 1973. ф&ник м грч. бот. урма, датула. Р-К Реч.

ФИНИШ — ФИРЦАТИ

673

ф&ниш, -а и ф&шш1, -иша м енгл. спорт. завршни одлучујућидео спортског такмичења; крај, завршетак. — Посебно је незадржив био у финишу. ВУС 1973. Изгледало је да су Јесеничани праву канонаду одложили тек за финиш. Б 1957. фино прил. а. лепо, добро, вешто. — Али бадава је то фино зборити кад се иде до душе. Шен. б. ир. лукаво, подмукло. — А оно браћа те удесила. Онако фино, умјетнички. Сим. финбћа ж особина, својстео онога који је фин, онога што је фино. — Његово знање озбиљно и темељито, здружено са друштвеном финоћом и вјештином. Шен. Кад таквих преводилаца буде, појачаће се и воља за превођење . . . уносиће се финоћа у посао. Поп. П. Изр. ~ драгих метал|1, ковина износ чистог злата или сребра у кованом новцу и легурама, изражен у каратима. фДнофес, -а и финофесак, -ска м фини фес. Вук Рј. фАнофесић м дем. од финофес. — Љепушни женскић каквих десетак година . . . под финофесићем, лети кроз башчу. Павл. финта ж тал. измишљотина, еарка, лукаештина, прееара. — Све поповске свјетске финте одбиле се баш о мене. Шен. У циљу заваравања противника дизачи се морају служити разним финтама. Одб. фвока ж (дат. -ци) маџ. четвороугласта кутија у столу, ормару која се извлачи, ладица. ф&ола ж грч. бокаста посуда с дугим и узаним грлићем која се употребљава за течности које лако испаравају; бочица за лекове и сл. — Поставља фиоле отрова на стол. Крл. фноче, -ета с и фиочица ж дем. од фиока. — Мали сточић с чаробно тајинственим фиочетом. Петр. В. Поново му изађе пред очи одшкринута фиочица на огледалу. Ћос. Б. фЈЈра ж перс. растур, одбитак од живе еаге; калог. — Пре рата трговци стоком приликом куповине говеда обавезно су одбијали фиру — известан број килограма од тежине говечета који се није плаћао продавцу. Пол. 1958. ф&рапе, фирала ж мн. тур. покр. врста старинске мушке и женске плитке обуће без пете; ципеле, папуче. — На ногама фирале, ал' да не памтиш им боје. Мул.

њега видети где бос продаје кокоши. Андр. И. 2. фиг. инаџија, безобразник. Шкаљ. фираунка ж 1. Циганка. 2. инаџика, безобразница. Шкаљ. фираунлук м циганлук, Цигани, Роми. — Прође вијек док види Хусу фирауна . . . како се опет враћа у свој фираунлук. Андр. И. фираупски, -а, -о цшански. — Сорту ли му фираунску, куд се одскита баш у оволиком послу. Ћоп. фираунче, -ета с Циганче. — За то чуло фираунче. Оно кључе поковало. НПХ. фЛрга м човек црне пути; исп. фираун (/). Р-К Реч. фНргаз м покр. штап, палица, шиба. — Његово перо личи на учител>ски фиргаз. Скерл. фЗргаиз м покр. в. фиргаз. — [Учитељ] бије фиргаизом по столу дајући такт. Лаз. Л. фирер м нем. 1. поднаредник у биешој аустроугарској војсци. — Јесте лола . . . — рече наредник фиреру. Матош. 2. вођа, предводник. фирма ж лат. 1. а. назив какве радње, предузећа и сл. б. натпис над каквом радњом и др. — Враћајући се . . . у свој стан приметих на једној згради . . . једну нову таблу за фирме. Мил. в. привредно предузеће, твртка; трговачки посао. — Ја сам агент двију фирма које добављају баш оне ствари које служе сељанима. Шимун. 2. фиг. име, спољашњи изглед, изговор, излика. — Под разним фирмама, заставама . . . стоји капиталиста још увијек ту. Крл. 3. цркв. кризма, конфирмација. Изр. ~ ч о в е к угледан човек. фирмамент м лат. небески свод. — Фирмамент сину ко да пламти злато. Јакш. М. фирмопосац, -сца м ков. човек под чијим се именом води каква радња, на чијем је имену фирма. — Тај пушкар [јеј . . . само фирмоносац радње коју одавно воде његови . . . синови. Сек. фирмописац, -сца м ков. онај који израђује фирме, натписе. фирн м нем. крупнозрнасти снег, преспа. — Од отопл>еног снијега настаје смрзнути снијег зван преспа или фирн. ОГ. фНрнајз, фЗрнајс и фЗрнис м нем. уљаста или смоласта течност за премазивање предмета ради заштите. — Дрвне смоле прерађују се у терпентин, фирнајс. ЕГ 2.

ф&ранга ж нем. покр. завеса, застор. — Велики трокрилни прозор . . . био је застрт само чипканом фирангом. Чипл. фнраун, -уна м ар. покр. 1. Циганин, Ром. — Фираун кб фираун. Опет ћеш ти

фирцање и фКрцање с гл. им. од фирцати. фирцати и фЗрцати, -ам несврш. маџ. варв. прихватати, овлаш причвршћивати концем, прошшати. Р-К Реч.

43 Речник српскохрватскога књижевног језикал VI

674

ФИС — ФИЋКУТАТИ

фЗс 1 м алб. род, колено, сој. — Али се у

фИстула ж лат. 1. мед. отвор, рупа, обично у загнојеном, оболелом ткиву. 2. муз. фалсет. — Певао је неку силну песму у фистули. Петр. В. фисура ж лат. 1. пукотина уопште (на дреету, камену, металу и сл.). — Бетон је издржао, али на граници између темеља и загатске масе створила се фисура. Дав. 2. анат. пукотина, бразда на кости и др. ткиву. ЕЛЗ. фВт прид. непром. енгл. спорт. који је у доброј форми, спреман, способан (за такмичење). Вуј. Лекс. ф&тиљ, -ил,а м тур. 1. пачучна врпца, гајтанусеећи или петролејској лампи, жижак, стењак. — Отпочиње разговор са фра МарКОМЈ који суче фитиље за свијеће. Андр. И. фиг. Има неки гар или фитиљ у пламену љубави. Богдан. 2. врпца за паљење барута, експлозива код старинских пушака и топова. — Нацунише топ, утиснуше зрно, примакоше горући фитил>. Торд. На крају ужета је запаљен фитил>. Сим. фитДљача ж светиљка, лампа на фитил. — И сиђе унутрашњим степеницама у крчму . . . крешући успут шибице да припали фитиљачу. Десн. Стана је поред фитиљаче . . . чистила и прала суђе. Ђур. фитАљаш, -аша м покр. врста памучног убруса, пешкира. — Кмет одједном [издвоји] из оне гомиле [пешкира] један велики фитиљаш. Ранк. фитиљити се, фитиљим се несврш. завртати се, тањити се као фитиљ, усукивати се. — Кукурузи су се прво једрили, а онда од жеге и суше фитиљили. Ђур. фнтбљић м дем. од фитил. фитиљче, -ета с дем. од фитиљ. — Запаливши оно фитиљче од свијеће адресује Марици. Матош. фДтмија ж тур. = фитнија намигуша, каћиперка, кокета. — Куд год иде, пјева и јаше коња бијесно и силно, увијајући се на фЗскултурни, -а5 -5 који се односи на седлу као каква фитмија. Коч. фискултуру. фјктмијаст, -а, -о каћиперан, кокетан. — фЗскултурник м онај који се систематски Фитмијаст [је] онако и са нечим женским у или професионално бави фискултуром, спор- свом држању. Радул. тист(а), спорташ. — Треба проширити здравствену заштиту фискултурника. .Б фбтнија ж тур. = фитмија. — Њега је она фитнија послала да ми брка све рачуне. Ћор. фЛскус м в. фиск. фито- као први део сложеница сазначењем: фЛснути, -нем сврш. а. ошинути, звизнути. — Запуцаше пушке ра хиљаде и фис- који је у в&зи с биљкама, биљни: фитогеогрануше до седам хиљада. НП Вук. б.ујести, фија3 фитологија, фитопалеонтологија и сл. пецнути. — Силно Туре Осман-барјактаре, фић м (лок. фићу; мн. фићеви) в. фићок. из Мостара, фиснула га гуја! НП Вук. Бен. Рј.

њих [Арбанаса] не броје на племена, но на барјаке и на фисове . . . Којега је фиса више, под тијем је барјаком и војске више. Миљ. 2 фВс м муз. хроматски повишен тон »ф«. 3 фис узв. оном. звук који се чује при ударцу, шамару (нпр. заушнице). Вук Рј. фЈЈсак, -ска м бол у мишићима и костима, жигање, севање. — [У назебе] убрајамо нарочито све севотине (жигове, фискове). Батут. фДсија и фисија ж лат. цепање, разбијање атомског језгра при чему се ослобађа велика количина енергије. — Први пут је тада утврђена фисија: цепање језгра атома. Пол. 1974. фНск м лат. државна благајна, државна имовина. — Подврже Лику и Славонију . . . врховној аустријској финанцијалној области као царском фиску. Шиш. фВска ж вика, граја. — Велика фиска од радости, грмљаве пушака. Њег. ф&скал, -ала м лат. 1. правни заступник државне благајне. — За вармеђског фискала буде именован некакав помађарен Буњевац. Петр. В. 2. адвокат, одвјетник; исп. фишкал. — Школски савет бацио [га] у пензију, па се сада ставио у службу једном фискалу. Петр. В. ф&скалан, -лна, -лно који се односи на фиск: фискална питања. фЗскати, -ам несврш. фијукати, звиждати; исп. фис 3 . Вук Рј. фЗскац узв. в. фис3. Вук Рј. фбскија ж тур. цев из које прска вода, млаз', пипа, славина. — Из н>е бије за седам фиокија. НПХ. фиг. Нагнуше се вјетрови и сучу му кабаницу; на рамену широка лопата само што бректи под вјетреним фискијама. Куш. фискултура ж. скраћ. физичка култура.

ф4стан, -ана м тур. врста сукње, фустан. фићкутати, -ам несврш. дем. оном. в. — Кад где изиђе, она метне фес са ћили- фићукати. — Дрозд фићкута, звижди кос. барским иглама, а обуче фистан. Дом. Наз.

ФИЋОК — ФЈОРД фићбк, -бка м стаклена бочица из које се пије ракија, фраклић, чокањ. — Пред њим стоји један фићок ракије. Срем. фвћук м оном. звиждук. — Вика, пјев, смијех, фићук служинчади. Леск. Ј. Тихи жубор валова, фићук сирене. Хорв. фвћукаше и фићукање с гл. им. од фићукати. фићукати, -ам и фвћукати, фићукам несврш. оном. прошводити фићук, звиждати. — Дражи га [папагаја] прстом и нешто му фићука. Мар. У самици [се] не смије ни фићукати ни пјевати. Чол. фићукнути, фићукнем сврш. произвести фићук, звизнути. — Вани фићукне тане. Фелд. фићфврић, -ића м маџ. ветропираст, лакомисмн младић; кицош, гиздавац. — То је шупљоглав паланачки фићфирић. Чол. Они фићфирићи . . . знаду и то уколико се јапанска радио-телеграфска станица разликује од енглеске. Крл. фифер м нем. варв. девер у сватовима. — И фифери . . . чутури чешће завртањ обрну. Кош. фвфик прид. непром. нем. варв. лукав, препреден. — Био си, бре, видра и фифик човек. Рад. Д. фификус м лукав, препреден човек.

675

фишек-ћеса ж в. фишеклија. Р-К Реч. фишек-цвет, ијек. фишек-цввјет, м бот. биљка из пор. љиљана Ноз1а. Р-К Реч. фвшек-цвијет, ек. фишек-цвет. фвшечић м дем. од фишек. фвшечввца ж в. фишеклија. Р-К Реч. фвшкап, -ала м 1. а. адвокат, одвјетник. — Који се проклети фишкал мучи са својим клијентом од јутра до мрака? Крл. Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао. Срем. б. правни заступник. — Не дам! протестирам! Скочи . , . фишкал градски. Шен. 2. ир. мудријаш, довитљивац; лукавац, препредењак. — Велики је фишкал. А кад је човјек овако гледа, рекао би да је ни за козама не би смио послати. Бан. фвшкалвја ж 1. фишкалско занимање, фишкалски посао. — Почео тјерати мимогред и закутну фишкалију. Шен. 2. ир. мудријаштво, довитљивост; лукавство. — Радили ми што радили, опет господа са својом политиком и фишкалијом испадну горња. Ћоп. фишкалисати, -ишем несврш. вршити фишкалски посао, бавити се фишкалским занимањем. — Зашто он не фишкалише? Игњ. фвшкалвца и фвшкалка ж 1. жена фишкал. 2. фишкалова жена. — Ту је [на балу] . . . неколико фишкала и фишкалица. Игњ. 3. ир. мудрцјашица; лукавица.

фиш м (мн. фишеви) фр. штамп. отисак фвшкалскн, -а, -о који се односи на штампаног слога пре него се преломи у стране, фишкале, који припада фишкалима, својствен шпалта, гииф. Деан. Рј. фишкалима. — Не искобеља се више тај . . . фвша и фвша ж фр. листић, цедула. из фишкалских шака. Срем. С правом фишкалском реториком цјепидлачаре о закону. — [На његову столу лампа] ширила је круг . . . светлости у којој су се белиле хартије, Шен. напола иотуњени картони за фише. Андр. И. фвшкалскв прил. на фишкалски начин, фвшбајн м нем. варв. рибља кост, рокао фишкал, попут фишкала. — Ту се преко жаста материја из уста китова (од које тога не може никако фишкалски! Крл. се праве гиипке у стезнику, мидеру, чешљеви, фвшкалство с фишкалско занимање, разни украси и сл.). адвокатско зеање. фвшск м тур. 1. набој, метак, патрона; фвшкуш м покр. онај који на гозбама чахура мегша. — Тко љут огањ пушки точи и служи пиће старајући се да чаше огледа и фишеке смртне броји. Маж. И. будуувек пуне, виноточа, пехарник. — Господа Из шпага извади цело тесте фишека барута фишкуши нека пазе да се свака чаша докраја са зрном. Лаз. Л. 2. папирната кеса левиспије. Ђал. кастог облика. — Присилио сам га да узме . . . парче хљеба и фишек печеног кестења. фиштатв, -тим несврш. испушпшти реЛал. зак глас (р животињама), њимтати, виштафишеклнја ж (обичније мн.) кожни ти. — Кад га појим, нека фишти. Наз. појас с преградицама, са џеповима у којима фјЛка ж тал, покр. малаксалост, тростоје фишеци, кеса или кутија за фишеке. — мост. — Лежерна готово трома гестикулаОн журно узе шару, припаса фишеклију, ција . . . нешто од сплитске »фјаке« у свему па замаче у луг. Вес. Увек је [у рату] уза се томе. Вј. 1970. Около је све голо, само имао доста барута у фишеклијама и вина у усијани камен и један пас који оборен фјаком чутури. Срем. дрема. НИН 19707фвш&ктар, -ара м ремен, каиш са затакфјорд м норвешки геогр. узан и дугачак нутим фишецима. — Бљештелм фишектари морски залив са стрмим обалама. на грудима. Лал. 43*

676

ФЛАГЕЛАНТ — ФЛБГМА ТИЧНО

флаг&лант м лат. онај који се (из верског фланирати, фланирам несврш. варв. фанагпизма, због болесних склоностпи и др.) в. флангирати. — Он је ставл>ао свој монокл шиба сам или тпражи да га други шибају; . . . и фланирао . . . пијацом, гдје је свирала исп. бичевалац (2). музика. Бег. флагрантан, -тна, -тно лат. очевидан, фланка Ж фр. варв. 1. бок, страна, очит, несумњив. — Забога, то је флагрантна слабина. 2. војн. лева или десна страна какве повреда. Кол. Обе стране биле су свесне војне јединице у маршевском или борбеном поретку, крило. да им је немогуће . . . да наруше на флагрантан начин највеће добро човјечанства — фланкирати, фланкирам и флЗнковати, мир. КН 1955. -кујем сврш. и несврш. 1. утврдити, утврђивати (бокове зграде и сл.). — Западно флЗк м нем. војн. варв. противавионски прочеље је ријешио . . . тако да је фланкирао топ. — Уништено је 86 камиона . . . и два језгру зграде. Баб. 2. воји.ударити,ударати, флака. Пол. 1944. флакбн, -бна м фр. мала стаклена бочица напасти, нападати с бока. — [Артиљерија] (рбично за парфеме). — Иза једне фотографије фланкује положаје. О 1875. стајало је неколико женских дрангулија и флЗстер и фластср м грч.-нем. лепфлакона. Уск. љиви завој за ране; мелем. — Сав се улепио фластерима по лицу, био човек на дуелу. флам&вко, -а м шп. андџлузијска народна Лаз. Л. песма и плес. флаута ж тал. врста дувачког инструфпам&нго, -а м шп. зоол. птица са мента нежног звука. црвенкастим перјем, дугЛм вратом и дугим ногама, пламенац (2) Рћоешсор1ега5 гозеиз. флаутар, -ара м в. флаутист(а). — Једни Деан. Рј. флаутари и добошари ишли су пред њима, а други за »има. Јов. С. флангирати, флангирам несврш. фр. варв. ходати без циља, лутати, тумарати. флауташ, -аша м в. флаутист(а). — Шта флангирате ви овдје за сатнијом и флаутист(а) и флаутист(а) м свирач у држите руке у џепу! Крл. флауту. — У Капуцинској улици мало те фландра ж распуштена, неморална жен- ми некада не одреза ухо рудокоси . . . брицо ска особа, блудница. — Уместо да оваку и флаутист. Матош. фландру протера, он је пушта на беседу! флаутица ж дем. и хип. од флаута. Јакш. Ћ. флЗх прид. непром. нем. варв. плоснат, флапдрати се, -ам се несврш. живети раван. — Лист је лепо опремљен, а штампа неморално, блудничити. га Београдски графички завод на модерној фландровати, -рујем несврш. базати, флах-штампи. Пол. 1957. скитати се. — Не дам ја . . . њима [служавфлаша ж нем. стакленка, боца. кама] да фландрују! Има код мене да раде! Поп. Ј. флашетина ж аугм. и пеј. од флаша. фланел, -ела м енгл. лака, мека памучна флбшица ж дем. од флаша. или вунена тканина. флегма ж грч. 1. флегматична особа. фланеласт, -а, -о налик на фланел; фла— Они . . . беху у свему контрасти: она нелски. — Прехлађен сам . . . морам носити жива жеравица . . . он, опеТ;, флегма до фланелску кошуљу. Хорв. крајности. Јакш. Ђ. 2. флегматичност. — фланелски, -а, -б који је од фланела. Извалити [се] у блаженој флегми натрбушке. Кор. фланер 1 , -ера м покр. в. фланел. фланер 2 , -ера м фр. онај који лута без циља, скитница, дангуба, беспосличар. фланерија ж фр. ходање без циља, лутање, беспосличење. — Жалите што вечерњу сијесту не дијели с вама лијепа дјевојка, љубитељица самотних фланерија. Матош. флаперка ж лагани капут од фланела. — Набаци на себе »фланерку«, па пође напоље. Лаз. Л. фланерски, -а, -о в. фланелски. — Треба да су . . . чизме и дебели фланерски обојци, па да се човјек усуди преко сокака и његовог дебелог блата. Срем.

флегматик м в. флегматичар. флегматичан, -чна, -чно који се лако не узбуђује, миран, хладнокрван; равнодушан. — Ескими . . . темперамента су флегматичног, отворени и добродупгаи. Петр. М. фиг. Прими их [море] и покри својим бистрим, флегматичним водама. Вил. флегматичар м флегматичан човек. — Код флегматичара осећања се такође јављају лагано, али трају дуго. Пед. флегматично прил. на флегматичан начин, мирно, хладнокрвно. — Рачунао је флегматично. Десн.

ФЛЕГМАТИЧНОСТ — ФЛОРА

677

флегматичнбст, -ости ж особина, стање -Евгенијевих војника. Петр. В. %. шатр. онога КОЈИ је флегматичан, мирноћа, хладно- жена лаког морала, дроља. крвност; равнодушиост. флбрт м флерт. — Сјетио се и мале флегмона ж грч. мед. гнојно запаљење, Рођене и њиховог флирта. Бег. Флирт се упала поткожиог или међумишићног ткива. после наставио и у театру. Петр. В. Кл. Рј. флНртати, -ам несврш. флертовати. — флек, флека м и флека ж 1. упрљано Знала је флиртати . . . да се кавалирима од место на оделу, мрља, пега. — Још ће ми ње вртио мозак. Бег. остати флека на копорану. Донч. фиг. Тај фл&рташ, -аша м онај који радо флиртује. брак ће коначно извадити једну непријатну — Има толико флиртова колико има флирфлеку из његове прошлости. Вучо. 2. закрпа таша. Матош. на ципели. фл&рташки, -а, -о који се односи на флекав и флекан, -а, -о који има флекс флирташе. — Најљепше флирташке пјесме упрљан. — Столови обични, кафански . . • извијају муслимани. Матош. застрти флекавим столњацима. Пол., 1972флнртић м дем. од флирт. — Знао сам Наше даме стиде се често да изађу са . . . да је све била угодна шала, један мали флеканом хаљином. Марк. Св. флиртић. Сим. флекице Ж мн. нем. кув. парчићи, кофлиртовати, -тујем несврш. флертовамадићи квадратног облика шрезани од истати. — Лако је то, по банкетима ходати . . . њеног туста;јелозготовљенч с таквим тестом. и флиртовати! Крл. флексибилан, -лна, -лно лат. 1. применфлбснути 5 -нем сврш. оном. фљиснути. љив, еластичан. 2. који има флексију, деклииафлиспапир, -ира и флнспапнр м нсм. билан и конјугативан. флексиван, -вна, -вно грам. у коме се варв. 1. танак, готово прозиран папир. — ссмантичко-синтаксички односи изражавају Стиже и Милутин с великим сендвичем у флексијом промснљивог дела речи (р језицима). флиспапиру. Вучо. 2.упијаћахартија,упијач, бугачица. флекснја ж лат. 1. промена, мењање; флићка ж вулг. жена лаког морала, еластичност. 2. грам. заједнички назив за дроља. — Уздржава . . . сина вуцибатину деклинацију и конјугацију. флексура ж лат. геол. дугуљасто удубље- који се поваздан смуца са сумњивим флићње с напоредним испупчењем, бора коленастог кама. Вј. 1972. облика која настаје услед радијалних померања флКш м нем. геол. врста непропусних у Земљиној кори. седиментних стена (углаеном лапора и пешфлективан, -вна, -вно грам. флексиван. чењака). флерт м енгл. удварање, кокетирање, флишни, -а, -о који се односи на флиш: љубавна игра, забава без озбиљне намере. — меке флишне стене, ~ тло. Живот није само флерт. Бар. флобер(т) м и флбОертица ж фр. једнофлертовање с гл. им. од флертовати. цевна пушка малога калибра (названа по флертовати, -тујем несврш. удварати се, француском проналазачу Флоберу). — Дали кокетирати, забављати се без озбиљних намера. су му чак и Лолин флобер. Бар. Учио сам — Проводе [се] и флертују на забавама. их пуцати из флоберта. Фелд. Пера је пружио Глиг. Шалила се и флертовала, била хировита . . . шешир који су му деца пробијала флои живахна. Сим. бертицама. Петр. В. флешм енгл. 1. магнезијееа светлост при флок м нем. пом. мало троугласто једро фотографисању. — Виде Васића како отвара на прамцу једрењаче, косник (2). — На палуби своју лајку и вади флеш из џепа. Дав. 2. остало неколико морнара . . . да свежу задње карт. фигура у картама код покера која се флоке. Војн. добиЈа кад играч сложи све карте једне боје. флор м лат. 1. а. лака, прозрачна тканина флигбрпа ж нем. покр. врста музичког од свиле. лана или вуне. б. копрена, вео. 2. црна инструмента, рог. — Кад је засвирао у трака на рукаву, шеширу или другде као знак флигорну, освојио је срце своје садашње жалости за покојником. — Упалила је уљенку жене. Срем. пред његовом сликом. И оквир је омотала флором. Бег. Метнуо си флор око шешира флигорнист(а) м покр. свирачу флигорну. — Њен покојни супруг, чувени флигорнист. и уздисао си често. Нуш. фиг. Небо се превукло црним флором и читав крај као да Срем. флпнта ж нем. 1. пушка кремењача. — тугује у короти. Цес. А. Шлем и медене копче српских витезова . . . флбра ж лат. све врсте биљака, биљни па све до . . . тешких »флинти« принц- свет једнрга краја или одређеног временског

678

ФЛОРЕТ — ФЉАС

раздобља: алпинска ~ , приморска ~ 3 тр(опфлуидан и флуидан, -дна, -дно 1. КОЈН се односи на флуид, који тече, струји. 2. фиг. ска ~ , бујна ~ . који одаје нешто тајанствено, недокучиво, флбрет м фр. 1. танак туп мач са челичном куглицом на врху (за вежбање у маче- који зрачи. — Њихове су очи . . . свијетлиле вању); вежбање у мачевању. — Оно је . . . неком необојеном флуидном влагом. Вил. Његови флуидни, лепи стихови утичу на паралитик, црножути пустолов, за њега је жене као нека врста опијума. Скерл. рат нека врста флорета. Крл. 2. танка полусвилена тканина. флуктуалан, -лна, -лно који се мења, флбсар м нем. варв. сплавар. — Нисмо несталан. ни ми . . . дошли овамо неки дан, као што флуктуалнбст, -ости ж особина, својство онога којије флуктуалан, онога штоје флукдолазе они крањски флосари низ Саву. Крл. флоскула ж лат. празнареч, шупља фраза. туално, несталност, променљивост. — Не— Пуна вам је глава кршћанских и фантас- фиксираност наше градске средине, њена флуктуалност . . . све то чини ту средину тичних флоскула. Адум. једва ухватљивом. Михиз. флбта и флбта ж тал. сви бродови(ратни флуктуација ж лат. колебање, промена или транспортни, речни или морски) неке државе, неког предузећа и сл., бродовље, мор- уопште; наизменично варирање, повећаеање и смањивање (радне снаге у каквом предузећу нарица: ратна ~ , трговачка ~ . Изр. ваздушна, зрачна ~ авијација, и др., новца у оптицају, тржишних цена и сви авиони неке државе, неког предузсћа и сл. сл.). •— У овоме савезу . . . била )е врло велика флуктуација чланова. Лапч. То је флотаитан, -тна, -тно фр. који се мењаг по прилици наше имовно стање . . . без променљив, колебљив, неодређен. — У Европи обзира на разне мање флуктуације иметка. има много таквих прелазних области, са Адум. флотантним народним масама, без одређене флуктуиран.е с гл. им. од флуктуирати. националне свести. Цвиј. флуктуирати, -уирам несврш. бити флотација ж енгл. тсхнолошки процес издвајања корисне руде од разних примеса несталан, колебати сс, мењати се уопштс, путем испирања водом или водсним раствором; варирати; приливатп се односно одливати се, место, погон, фабрика и сл. где се такав процес долазити и одлазити (о радноЈ снази и сл.). обавља. — Преко конвејера . . . руда ће се — Квалификована радна снага . . . слабо плаћена . . . има тенденцију да флуктуира после преносити у флотацију на даљу преу боље плаћене индустрије. НИН 1973. раду. Пол. 1958. флундра ж фландра. — Причао ми је флот&ла и флот&ља ж фр. 1- скуп мањих бродова; одред мањих ратних бродова, да ти плешеш с неком глупом флундром. Јонке. Једрилица, рибарских бродића и сл. који плове уз морску обалу, у рекама или језерима: речна флундрати се, -ам се несврш. флан~ , савска ~ , ~ рибарских бродова, ~ драти се. шлепова. 2. фиг. скуп, мноштво каквих флуор м лат. хемијски елеменат из групе ствари. — [Крчма] је била начичкана многохалогених елемената, зеленкастожути гас бројном флотилом флашетина, флаша и омамљујућег мириса. фраклића свих врста. Шов. флуоресцентак, -тна3 -тно који се односи Изр. ваздушна, з р а ч н а ~ скуп мањих на флуоресценцију, који има својство флуореслетилица. ценције. флотни, -а, -б који се односи на флоту: •— п р о п и с и . флуоресценција ж лат. физ. својство неких тела да испуштају видљиву светлост флувијалан, -лна, -лно лат. речни, ствопод утицајем озрачивања нсвидљивом светрен речном водом: ~ ерози а, флувијални лошћу мање тзласне дужине; испуштање облици. такве светлости, зрачење таквом светлошћу. флуид, -а и флуид, -ида м лат. 1. течно флуоресцирати, -есцирам несврш. имаили гасовито тело у коме молекули слабо ти сеојство флуоресценције; зрачити флуоресприањају један уз други, течност или гас ценцијом. — За твари које . . . свијетле само уопште. — Магнетизам је тумачио помоћу тако дуго док траје обасјавање кратковалдвају хипотетичких флуида без тежине. Физ. 2. 2. фиг. тајанствено струјање, зра- ном свјетлошћу кажемо да флуоресцирају. чење које долази од неког човека или предмета. Физ. 1. — Наиђе у касаби . . . такав свечан тренутак флуспапир, -ира и флуспапир м флис. . . кад свако створење . . . носи . . . увећан папир. лик од светлости и незнаног флуида. Андр. И. Било што од њега читате, ви осетите фљас оном. узвик за подражавање звука песнички флуид. КН 1958. који се чује кад нешто падне с висине у воду.

ФЉАСНУТИ -^ ФОЛКСДОЈЧЕР

679

фбка и фбка ж (дат. -ки) грч. зоол. фљбснути, -нем сврш. оном. пасти, туљан Рћоса уЈШНпа. ударити са шумом, пљаснути. — Баци канту, и она . . . фљасне у воду. Божић. фбкални, -б, -6 лат. који је у вези с фокуфљНс оном. узвик за подражавање звука сом, који је у жаришту, жаришни. који се чује кад се руком или нечим другим фбкош м маџ. покр. штап са секирицрм, удари по лицу, по телу. наџак. — Баци у вис свој . . . фокош, засуче фљДснути, -нем сврш. оном. ударити, бркове те стаде . . . ијујукати. Ков. А. лупнути нагло, са шумом, звизнути, пљеснути. фокс м енгл. скраћ. фокстерцјер и фок— По покрету руке . . . види с које ли ће строт. га стране да фљисне. Нуш. У току својих фокстер&јер, -ера и фокстернјер м вишегодишњих студија . . . колико је официра фљиснуо сабљом посред лица! Вин. енгл. врста ловачког пса (нарочито за звери које живе у јамама). фљус оном. узеик за подражавање зеука фокстрот м енгл. врста плеса или мукоји се чује од ударца у нешто течно или меко. зички комад у ритму тога плеса. — Одједном . . . један потмуо ударац у фбкус м лат. 1. физ. тачка у којој се меко: фљус! Ћос. Б. секу светлосни зраци после одбијања од издубфљуснути, -нем сврш. ударити (о нечем љеног огледала или после преламања кроз течном, меком или у нешто течно, меко). сочиво, жижа. 2. мед. жариште обољења у — Коњска и човечја црева помешала су се организму. 3. фиг. средиште, жариште, цену бари . . . и фљуснула по лицу, влажна и тар. — Забавља се . . . елита овога друштва топла. Пол. 1972. око три фокуса ове свечане опросне вечере. ФНРЈ скраћ. Федеративна Народна Ре- Крл. публика Југославија, ранији назив за СФРЈ. фбл м тал. шатр. измишљотина, лаж. — фоаје, -еа м фр. просторија у позоришту, Бацај ти фолове фрајерима, а не мени! Чол. концертној дворани, биоскопу и сл. где се фблија ж лат. 1. врло танак метални задржава публика за време одмора. листић: алуминијумска ~ . 2. предмет поре-фоб грч. као други део сложенице значи: ђења мање вредности који служи да би се мрзилац, непријатељ: германофоб, славофоб, што јаче истакла вредност неког другог предхидрофоб. мета. Вуј. Лекс. фббија и фобија ж грч. 1. неоправдан, фблија ж фр. 1. лудило, махнитост. 2. неразуман страх који се јавља код извесних живахан музички комад с варијацијама. душевних поремећаја, неуроза и др.; неоправдан Кл. Рј. страх уопште. 2. као други део сложенице значи: мржња, презирање: англофобија, славофолијант м лат. 1. књига формата полуфобија, хидрофобија. табака. 2. дебела књига великога формата. фовизам, -зл1а м фр. сликарски правац фолио, -ија м 1. формат књиге у ееличини поникао у Француској почетком 20. ст. чији полутабака: фолио-издање. 2. лист у тргопредставници одбацују традиционалну, нату- вачкој књизи. 3. лист или страна књиге. ралштичку дескрипцију модела и прихватају фолиратн, фблирам несврш. тал. варв. сугерисање, наметање моделауз примену јарких, лагати, варати; измишљати; исп. фол. — чистих боја. Мораш да пијеш, не фолирај. Ћос. Д. фбвпст(а) м присталица фовизма. фолклбр, -бра м енгл. 1. целокупност фбгин, -ина м тал. онај који упаљује, активира мине. — И фогин . . . мучи се дуго обичаја, умотворина, напева и плесова као културна баштина једнога народа или краја: да на ветру принесе запал>ену шибицу кормузички ~ , сакупљање фолклора. 2. наука ди. Дав. о фолклору (7). фог&нара ж просторија за спремање и чување упаљивих, експлозивних ствари; исп. фолкпбрист(а) м онај који скупља, изучафогин. — Комисија вештачка утврдила је ва фолклор; онај који ствара уметничка дела да је у тунелу . . . постојала фогинара (дрвена у духу фолклора. — Наоко није толико орибарака). Пол. 1958. гиналан писац колико фолклорист. Барац. ф&гош м маџ. зоол. врста слатководне фолклорбстлчки, -а, -6 који се односи рибе, смуђ 1л1С1орегса бапдга. — Сви су се на фолклористе. наслађивали течним фогошем из Блатнога фблклорни, -а, -б који се односи на фолјезера. Том. клор: ~ материјал, ~ група, фолклорне фбгун, -уна м тал. покр. огњшите, ло- студије. жиште (нарочито на бродовима). Изр. мали од фогуна најмлађи на фблксдојчер м нем. назив за Немца броду. рођеног у некој другој држави изван Немачке.

680

ФОН

ФОРМА

1 фонологија ж грч. лингв. наука о фофбн м грч. 1. шум, пуцкетање у телефонској слушалици, у радио-пријемнику и сл. немама, гласотма посматраним с функционал2.јединица за мерењејачине гласова и шу чова. ш стране. 2 т фон&лошкн, -а3 -О који се односи на фонофбн м фр. основа, темељ; дубина, по логију и фонологе. задина (слике, позорнице). — фиг. На фону капетанове породичне . . . среће појављује фбнометар и ф&нометар, -тра м грч. се трагична силуета Благојевог сина. Глиг. справа за мерење снаге гласа. фонд м фр. 1. основа, темељ; позадина. фбнтан, -ана м в. фонтана. — Сред — Критика . . . била је у једној тврдњи предворја фонтан шумори. Бег. једногласна да је Змај песник без правога фонтана ж тал. ограђен извор, чесма лирског фонда. Богдан. 2. новчана и сл. (рбично у облику архитектонског или скулпсредства прикупљена у неку сврху; заклада: турског дела); водоскок. — Мало је и лепо ~ за помоћ пострадалим крајевима. 3. уређених паркова, мало и фонтана. Пол. 1958. имавина у новцу и др. вредностима. — При- фиг. Уста му . . . изригаше цијелу ватрену ложио је . . . у фонд нашег листа дин. 10. фонтану. Шов. Десн. фиг. То је привилегија сељанки . . . фбр 1 м(мн. фброви) фр. тврђа,утврђењекоје свој душевни фонд не расточе на вољење фор- м нем. 1. предност. 2. спорт. у уметничких творевина. Петр. В. ногомету: додавање лопте напред (сам себи Изр. д и с п о з и ц и о н и фонд новац који или сушрачу). — Он је себи дао сувише јак влада једне земље може трошити, а да о трошку не мора полагати рачуна парламенту. фор, али он је веома брз, и сам је на нашој терена. Пол. 1958. фондацпја ж фр. фонд, заклада; добро- половини фбр 3 м в. форум. — Хелен и Римљанин творна установа чија су средства намењена одређеном џиљу; задужбина. — Чувена дан- више је на фору и агори него код куће. Матош. ска фондација . . . дала му је новчану помоћ од три милиона франака. Пепгр. М. фора ж в. фор2 Џ). — Стићи ћу те иако имаш фору. Рад. Д. фбнем, -ема м и фон^ма ж грч. лингв. глас као носилац разлике значења, као функциофбрикати, -ам и фориковати, -кујем нална јединица гласовног система. несврш. нем. варв. ићи, помицати се напред, нтгредовати. — Пиши и мене у војску без фон&гик т в. фонетичар. смјене . . . све док не форикујемо до Косова! фонетика ж грам. наука о гласошма и Ћоп. гласовним сиспцмима; гласовни систем неког фбринга ж нем. варв. покр. најамно језика или дијалекта. фопетичар м онај КОЈЧ се баеи фонетиком. превожење терета, киријашење. — Он мисли да коњ краде вријеме ако није запрегнут фонетички, -а, -6 који се односи на фо- у плаћену форингу. Крл. нетику, фонетски: ~ начин писања. форАнгаш, -аша м возар, киријаш, рафбнетски, -а, -б који се односи на фо- баџија. — Марија је слушала форингаше. нетику. Донч. Изр. ~ п р а в о п и с правопис према изфоринт, -инта м и форинта ж сребрни говору, у којем се речи пишу онако како се или златни новац у неким земљама (у бившој изговарају. Аустро-Угарској новац од две круне или 100 фопограм м оно што је забележено фоно- крајцара). — Поклонио му два форинта. графом. — Шести армијски корпус шаље Нен. Љ. Никад више не видјех оно неколико хитан фонограм штабу Друге армије. Дед. В. форината. Матош. Он није могао да купује ни »Матичиних« књига — три форинте, фонбграф м грч. апарат за снимање звукова и гласова ради репродукције (претеча брате, три форинте на годину! Леск. Ј. грамофона и магнетофона). — Из једне кафорАнтак, -ака м покр. в. форинт(а). — ване на бријегу чуо се фонограф. Крл. Извади три форинтака сребрна. Киш. фонографија ж снимање звукова и глафорАнтача ж покр. аугм. и пеј. од фосова ради репродукције. ринта; форинт{а). — Пружи јој лугар двије сребрне форинтаче. Новак. фонографирати, -афирам и фонографисати, -ишем сврш. и несврш. снимити, форма ж лат. 1. облик, изглед, спољна, снимати звукове или гласове фонографом. — еањска страна, спољашњи обрис. — По форми фиг. Нађите ми хрватског писца који је је шљунак био јајаст . . . или срцаст. Жуј. фонографирао у најмање танчине кајкавца, Истина, форме су јој савршене, рећ би саштокавца и чакавца! Матош. ливене. Шен. 2. предмет који служи, модел фонбграфски, -а, -о који се односи на при изради чега, калуп: ~ за прављење шефонограф: ~ плоча, ~ снимање. шира, ~ за припремање различитих колача, ~ металних предмета и сл. 3. усталени на. фонблог м онај који се бат фонологцјом.

ФОРМАЛЛН — ФОРМАТ

681

чин изражавања и поступања, норма, правило. оадржаја и идејности. — Борба против декадентне уметности и буржоаског форма— Није много пазио на друштвене форме. лизма. Поз. 1948. Козарч. У тој тешкој духовној атмосфери у којој се све свело на реч и форму, Светозар формализирати, -изирам и формалиМарковић се ипак духовно развијао. Скерл. зовати, -зујем сврш. и несврш. да(ва)ти 4. начин устројства, уређења, систем. — Та нечему само форму, а не садржај, сводити истина важи за све народе и све форме само на форму занемарујући суштину. — У државне. Марк. Св. Та се форма парла- неким великим интеграционим целинама ментарне владавине одржала у Енглеској поступак примене радничких амандмана се до данас. ОП 1. 5. спољна страна уметничког формализује или се суштина прикрива. дела; изражајна средства уметничког дела. — Пол. 1972. Читав тај матошевски култ форме . . . свео формапин, -ина м хем. водени раствор је хрватску лирику на неко беспуће. КН формалдехида. 1936. 6. грам. облик речи. формалист(а) м 1. онај који се слепо Изр. бити на једну (исту) форму држи форме. — Из превелике бриге да бити једнак, исти, сличан. — Сви сте ви васпитање не буде формалистичко . . . и мушки на једну форму, особито наспрам сам нехо*ице постаје формалист. Петрон. Женских. Трифк.; бити, н а л а з и т и се у форми бити као што треба, бити способан, фиг. Историја је суров формалист. Ћос. Д. 2. присталица формализма (нпр. у уметности). спреман за што, за какву спортску игру и сл.; испасти, изићи из форме 1) из- — Р. Младеновић је био . . . формалист у губити складан облик; одебљати, угојити се. поезији. Зог. формалДстичан, -чна, -чно формалан — Па и није више лепа. Сва је изашла из (3). — Он је данас главни заступник . . . форме. Поп. Ј.; 2) недржатисе друштвених норми, правила. — Крижовец, као да је чисте или формалистичне логике. Баз. испао из форме, скочи. Крл.; 3) изгубити формалАстички, -з., -б формалан (1 и 3): спремност, способност за какву спортску игру ~ настава. — Хегел се . . . устремљује на и сл.; на форму, у форми нечега као формалну логику . . . доказујући да је она што је нешто, у облику нечега; немати . . . формалистичка, статична и метафизичка. форме, бити без форме 1) бити неучтив; Петрон. 2) бити незграпан; у законској форми по формалбстички прил. на формалистизакону, као што закон прописује; форме чки начин, само форме ради. — На тај телеграм ради, од форме (рећи„ учинити и сл.) цар је одговорио намерно кратко и форматек да се удовољи обичају. листички. Јов. Ј. фдрмалан, -лна, -лно 1. који се тиче формалДтет, -ета м формалност. — Код форме, облика, спољног изгледа, а не садржаја. њега ј е била љубав неки . . . спол.ашњи фор— Његова [жупникова] побожност била је малитет. Игњ. Само [је] чекао да га [бика] промалена и формална . . . више нека врста да опћини без нужних формалитета. Новак. наслеђа и навике него плод осећања. Андр. фбрмално прил. 1. на формалан начин, И. Многе државе имају само формалан у погледу форме. — Са појавом Војислава суверенитет. ОГ. Ова подела [лирске поезиИлића у нашу тадашњу лирику, и садржајно је] је . . . више теоријска и формална. Т. књ. и формално запуштену . . . улази једно бо2. прави, истински. — Прометну се Клара гатство мотива. Панд. 2. стварно, истински. формалном кокетом . . . љубакајући се на — Он формално трпи ако пјевачица настоји све стране. Шен. Не би се заиста више да пјева . . . а то јој не полази за руком. Нам. зачудио поп-Спира него сад кад је ово чуо. Гром, прави, формални гром из ведра неба. формалност, -ости ж 1. формализам (1). Срем. 3. фил. који придаје главно значење — Фаризејштина и плитка формалност форми, који полази од форме, од облика: ~ убила је наравни живот човјека. Крл. 2. логика, ~ физика. поступањс по утврђеном реду, обичају; норма, пропис. — Приђоше и остали и испунише формалдехид, -ида м најпростији алтачно све формалности. Срем. дехид, безбојан гас оштра мириса. Изр. пука ~ нешто што се чини само формалДзам, -зма м 1. претпостављањс због обичаја, без икаква смисла. форме садржају и суштини; слепо, ситничаво фбрмант м лат. лингв. део речи који чување, поштоваље устаљених норми без служи као средство, елеменат у творби речи. реалне осноее, на штету суштине. 2. фил. идеалистичко учење по којему се сва СПОЗНОЈП фбрмат, -ата м лат. величина и облик изводи из облика и закона мишљења уз негирање (књиге, слике или чега другог). — Природно важности материјалног елемента. 3. смер, )е да нам сеЈЈвих дванаест књига, које пред правац у књижевносЈпи и уметности који нама стоје у истом формату, чине једном даје значење уметничкеј форми на штету цјелином. Шкреб. Код нас је, изгледа^ још

682

ФОРМАЦИЈА — ФОРСИРАТИ

увек у пракси да се само мали број вредних књига издаје броширано у формату такозване »џепне књиге«. Пол. 1958. фиг. Ту је још једном . . . упознао изближе живот редовника . . . »босанског формата«. Андр. И.

ворени знакови коЈима се означују хелиуски елементи, једињења. формулар, -ара м штампани образац, тисклница. формулација ж лат. облик у коме је формација ж лат. 1. уобличавање, обли~ изражена клква мисао, законска одредба или иешто слично. — Из текста овога члана . . . ковање, формирање, стварање, изграђивањевидимо да се он по својој формулацији — На формацију Сремца књижевника одлучиваше његов ујак. Матош. 2. а. облик, много не разликује од текста старог кривичсастав, склоп. — Нијесам се могао начудити ног законика. Арх. 1947. формацији земљишта. Рад. Стј. б. геол. формул&зам, -зма м склоност изражарудне наслаге и слојеви који су настали у вању у формулама. — Исто толико значи и току једног геолошког раздобља: карбонска оно што ми зовемо формулизам и обожавање ~ , пермска ~ . 3. а. група, скупина; гомила, формула. Кнеж. Б. јато. — Доскорашње политичке формације формулирање с гл. им. од формулирати. биле су већином ограничене на горње и формулирати, -улирам сврш. и несврш. грађанске слојеве. Ђос. Б. Кад ниско лете — формулисати да(ва)ти чему одређен облик, [дивље патке], види се како цела формација стилизацију усмено или писмено; изразити, крије, чува једну патку. Се^. б. војн. састав н организација војне једшшце, војна јединица изражавати у облику формуле. — Конгрес је јасно формулирао да економска борба проуопште. — Није дао да га додијеле ни у летаријата путем синдикалних организација коју јединпцу или формацију. Крл. Заједно није довољна. ОП 2. с њемачким трупама наступале су усташке и домобранске формације у јачини од око формулисање с гл. им. од формулисати. Једне дивизије. Чол. 4. облик постојања формулисати, -ишем сврш. и несврш. друштва, степен, ступањ у развитку људског друштва, одређен начином прошводње и систе- -- формулирати. — Наука заправо и настаје ондје гдје почиње да формулише баш оно мом производних односа. — Те ступњеве апстрактно. Ђил. До данас се формулисало зовемо друштвено-економске формације. много аргумената против сталних закона и Пов. 1. државе. Матош. фбрмуловатл, -улујем сврш. и несврш. формацијски, -а, -6 који се односи на в. формулчрати. — Он излази са програмом форшцију: ново ~ стање (у војсци). који је формуловао у једном писму. Скерл. фдрминга ж грч. старогрчки музачки форса ж фр. варв. покр. сила, снага, инструмент са жицама (сличан харфи). — Ахилеја нађе гдје формингом срце весели. јакост, моћ; присила, насиље. Кл. Рј. М-И. фбрсиран, -а, -о 1. убрзан, одеећ напоран. — Пут је тежак, колона . . . ће имати два формирање с гл. им. од формирати (се). дана форсираног марша. Иоп. Ј. 2. усиљен, наметнут. — Чисту и под сваку цијену формирати, формирам сврш. и несврш. форсирану штокавштину . . . није волио. да(ва)ти форму, одређен облик (шчему); изградити, изграђивати; образоеати; створити, Крл.стварати; саставити, састављати. — Нос форсирано прил. 1. на форсиран иачин, му је био нарочито лијепо формиран. Адум. убрзано. — Па јурим тако . . . кроз неку У Челинцу је формиран Први босански пешадију што маршује форсирано. Вас. 2. пролетерски батаљон. Дед. В. усиљено, вештачки. — Загрли је страсно, ~ се доби(ва)ти одређен облик, наста- али већ форсирано., лицемјерно. Божић. (ја)ти. — Воз се формирао. Уск. Грађанска форсирање с гл. им. од форсирати. класа је у повоју, она се тек формира. Пов. 2. форсирати, форсирам сврш. и несврш. 1. а. убрзано, журно спровести, спровофбрмисати, -ишсм сврш. и несврш. дити нешто дајући му предност, подржавајући в. формирати. — Први су судови само руком га. — Данас готово све земље форсирају формисани, а доцније тек пронађен је грн- узгајање више културних биљака на одречарски точак. Жуј. ђеном подручју. ОГ. Неке основне партијске организације сматрају да је правилно форформула ж лат. 1. кратко правило које сирати виши тип сељачких радних задруга. садржи какву истину, законитост и сл. и које се под извесним услоеима може применити ПИ 1950. б. омогућити, омогућавати некоме у великом броју случајева. 2. мат. правило успех (често неоправдан) делујући њему у приизражено математичким симболима. — Ин- лог, протежирајући га. — Каже му капетан Дикин како Енглеска и Америка имају структор је читао на глас неке математичке заједнички став према Балкану, иако Америформуле. Новак. 3. хем. међународни уго-

ФОРТЕ — ФОСФОРНИ канци форсирају неке своје људе. Дед. В. 2. присилити, присиљавати, примора(ва)ти да се што уради. — Ако баш форсираш [да кажем], молим лијепо! Крл. З.(у)чинити што журећи, напрежући се. — \х чпулзиван и сиров, какав је био, почео јс форсирати. Десн. 4. војн. заузети, заузимати што борећи се, освојити, освајати. — Наши су форсирали ријеку у дивном налету. Божић. Друге наше трупе . . . форсирале су Дунав. Пол. 1944. фбрте м непром. тал. муз. 1. динамички знак за снажно, гласно извођење тонова. 2. јак, снажан глас. — Снажан форте . . . заљуља се попут звона. Матош. фортепијано м тал. клавир. фортДсимо, -ма м тал. муз. 1. динамикна ознака за веома снажно извођење тонова. 2. још виши глас него форте, врло јако, снажно певање, свирање, снажан глас. — Чује се врло тихо . . . пјевање; оно . . . прелази у . . . химнички фортисимо. Бег. фортификација ж лат. 1. војн. а. грана војне науке која се бат проучаеањем могућности утврђивања земљишта, положаја. 6. подизање утврда, утврђења. — Је л' ти позната вештина фортификације? Јакш. Ђ. 2. тврђава, утврђено место. — На овом острву постоје најмодерније фортификације с дубоким казаматима. Дед. В. фортификацијски и фбртификациони, -а, -о који се односи на фортификацију. — Рад на фортификацијском уређењу положаја био је врло интензиван. Вј. 1960. фбртица ж тал. тврђава. — Та славна фортица и није за друго саздана била. Шен. Станица је била брзо ликвидирана, само се упорно бранила једна фортица. Дед. В. фортуна ж тал. 1. судбина, коб, усуд; срећа (према имену богиње Фортуне из староримске митологије). 2. (и фортуна) покр. јаки ветар, вихор, олуја. — Гдје им бијаше памет оставити кућу саму . . . сред онакве фортуне! Цар Е. фбрум м лат. 1. а. тргу старом Риму, средиште римског јавног живота. — Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце. Дуч. б. јавно место, трг уопште. — Ту је зграду наумио Кршњави изградити . . . на великом замишљеном форуму. Баб. 2. а. изабрано или именовано тело које је надлежно за решавање извеошх питања и доношење одлука. — Сваки . . . члан [Партије] . . . мора без поговора да извршује наређења виших партијских форума. Чол. Сва ова отворена питања требало би да се ријеше пред компетенгним форумом. Крл. б. збор, скуп. — Охо — овде је цео форум светитељака. Шапч. фбсил, -ила м лат. 1. геол. окамењени остаци организама (биљака или животиња)

683

из ранијих геолошких периода, окамина. 2. фиг. оно што је застарело, старовременско. — Место да остане анатомист живих књижевних бића, одважио се да буде палеонтолог полукњижевних фосила. Прод. фбсилан, -лна, -лно 1. окамењен, скамењен: фосилни организми, фосилни остаци. 2. фиг. застарео, старовременски: фосилни назори. фосилнбст и фбсилнбст, -ости ж својство онога што је фосилно. — фиг. У тој је приповеци изванредно животописно приказана фосилност једнога живота који је изгубио све своје виталне сокове. Глиг. фосфатн, -а м мн. грч. 1. хем. соли фосфорне киселине. 2. мн. минерална тела која садржавају соли фосфорне киселине, важни као вештачко гнојиво. фосформ грч. хек.елементкојисеу природи налази у разним мтералима, а чија су јсдињења од животне важности за развитак биљних и животињских организама. фбсфораст, -а, -о сличан фосфору; који је с примесама фосфора. — Врхови високих хопола н танких јасика . . . као да беху преливени неком -фосфорастом златноруменом пеном. Ком. фосфоресцентан, -тна, -тно који се односи на фосфоресценцију, који има својство фосфоресценције. — Морем би тек на местима и изријетка затитрало слабо фосфоресцентно свјетлуцање које би се готово одмах нзгубило. Цар Е. фосфоресцепција ж физ. ^војство неких тела да у мраку испуштају апсорбовану светлост, испуштањс такве светлости, зрачење таквом светлошћу. — Свијетљење бројака и казаљки на неким сатовима . . . које се опажа у тами . . . називамо . . . фосфоресценцијом. Физ. 1. Сулфид цинка . . . има особину да изложен светлости продужује . . . и у мраку да светли (фосфоресценција). НХ. Ноћу благо освјетљење морске површине . . . долази од фосфоресценције милијарда сићушних морских организама. Петр. М. фосфоресцирање с гл. им. од фосфоресцирати. фосфоресцирати, -есцирам и фосфорпрати, -орирам несврш. имати својство фосфоресценције; зрачити

фосфоресценцијом,

светлуцати. — Онда су по тој Босни фосфоресцирали оглодани костури седамдесетосмашких устаника. Кик. фиг. Из тих . . . младићки крилатих редака фосфоресцира један идеал. КН 1955. У свима његовим драмама фосфорира нека дискретна блиставост у изразу. Богдан. фосфорнн, -а, -5 1. који се односи на фосфор: ~ киселина, ~ руда, ~ гнојиво.

684

ФОТА — ФОТО-МОНТАЖА

2. који светлуца као фосфор. — Посвуда сс графију преда читалачкој иублици. Срем. нешто светлуца црвенкастим, фосфоршш Али његова поезија . . . није чак ни репородсјевима. Наз. Из дубине оних отворених тажа, обична фотографија. Уј. врата . . . синуше две фосфорне тачке и фотогра<Ј нјски, -5, -о који се односи на угасише се: једна шарена мачка . . . суну фотографију: ~ апарат. низ ходник. Ћос. Б. фотографирање с гл. им. од фотографЛта и фбта ж нем. врста друштвене фирати (се). игре у којој пграчи као казну дају какав предфотографирати, -афирам сврш. и немет који искупљују извршавањем онога што сврш. = фотографисати 1. снимити, снимати се од њих тражи, залог; сам предмет који фотографским и сл. апаратом. — Они се ту служи као улог у тој игри. — Они одоше у возикају и фотографирају наше природне лепобочну собу, а после неког времена јавише се и стадоше изрицати пресуде и враћати' поте. Мар. 2. фиг. детаљно, верно опис(ив)ати, често без истицања битних елемената. — фоте. Срем. Но вјештина је да се у двије ријечи нађу фотати се, фбтам се несврш. играти се формуле које фотографишу мрске и нерафоте или залога. зумне заплете. Уј. фбтељ, -еља м фотеља. — Иосле му ~ се = фотографисати се бити снимљен дође у памет . . . куповина једног фотеља. фотографским и сл. апаратом. — Наместио Лаз. Л. Уза зидове . . . ниски фотељи. Кол. се . . . као да је дошао и сео да се фотографот(5л>а ж фр. широка и дубока, обично фира. Срем. сукном или кожом превучена столица, с наслофотографнсаше с гл. им. од фотографином )за руке и леђа, наслоњач. сати (се). фотељчић м дем. од фотељ. — Превали фотографисати, -ишем сврш. и несвршједан округли фотељчић. Мил. В. — фотографирати. — Данас су му двапут фотографисали плућа. Црњ. фото м грч. (мн. фотоси) разг. непром. ~ се = фотографирати се. — Рекли су фотографски сничак. — Изложени су и веома да се фотографишу, али се нису фотограукусни фотоси. ПОЈ. 1958, фисали, већ су се за тај новац напили. Уск. фото- као први део (полу)сложеница фотографкиња ж а. женска особа фотозначи а. фотографски: фото-апарат, фото-лабораториј, фото-служба. б. који јеу вези о граф. б. фотографова окена. појавама светлости: фотохемија3 фотосфера. фотбграфов, -а, -о који припада фотофото-аматер, -ера м грч.-фр. човек који графу. се фотографијом бави од забаве, а че као фотографовати, -фујем сврш. и несврш • в. фотографирати. — Уставио сам се и на занатом. фото-аматерскн, -а, -5 који се односи путу да фотографујем католичко гробље. Рад. А. на фото-аматере: ~ збирка. фотографски, -а, -6 који се односи на фото-апарат, -ата м фотографски апафотографе и фотографију: — апарат, ~ рат. папир, ~ занаТз ~ снимак, ~ плоча, ~ фотогеничан, -чна, -чно грч. прикладан, слика. подесан, изразит за фотографисање: ~ лице. фотокемија ж грч. -— фотохемија део фотогеничнбст, -ости ж особина, својстхемије, кемије који изучава реакцију и промево онога који је фотогеничаи, онога што је не материје под утицајем светлости. фотогенично. фотокемијски, -а, -о који се односи на фбто-гравира ж грч.-фр. преношење фотокемију. слике ради репродукције иа бакрену плочу. фото-копија и фото-копија ж тачна фотбграф м чоеек који се бави фото- репродукција, слика оригинала начињена фотографисањем као занатом, професијом. графским апаратом. фотографија ж грч. 1. стеарање трајфотокопирати, -бпирам сврш. и неСвршних слика (помоћу фото-апарата, уз посебан (на)правити фотокопију (нечега). — Домогао »гехнолошки поступак) на нарочитим пло[сеЈ тајних материјала из . . . министарства чама осетљивим на светлост, на хартији, филмовима и сл. 2. снимак, слика која се на обране . . . фотокопирао их је и — објавио. ВУС 1973. тај иачин добиеа. — С досадом преврће албум с фотографијалча. Сим. 3. фиг. детаљан, фото-монтажа ж грч.-фр. фотографија, веран огшс, често без истицања битних еле- слика начињена од изрезака више фотографија, мената. — Максим се прошета . . . испред слика, цртежа и сл. која даје утисак једне деце тако достојанствено да се писцу чини фотографије, слике; плакат, реклама, илустранајзгодније да га баш сад опише и фотоција и сл. начињена на такав иачин. — Фото-

ФОТО-МОНТАЖНИ — ФРАЗЕРСТВО овај фрагменат са »Кијевским листићима«. -монтаже на књигама . . . издају накладници револуционарне књижевности . . . Шим. С- ЈЗодн. Преводио је . . . неке фрагменте из фото-мбнтажни, -а, -б који се односи на Петронија. Поп. П. фото-монтажу. фрбгментаран, -рна, -рно који је у одломцима; непотпун. — Аристотелови су фбто-репортажа ж новински извештај са фотографијама о актуелним догађајима, нам списи сувише фрагментарни. Петр. В. личностима и сл. — Новинари приређују у фрЗгментарно прил. на фрагментаран Загребу прву савезну изложбу новинарске начин, непотпуно. — Познат нам је глаголски фоторепортаже. Б 1957. зборник . . . у коме се налазе, понешто фрагментарно сачуване, три црквене драме. Водн. фото-репбртер, -ера м грч.-фр. сарадник новина или часописа који фотографише за фрагментарнбст, -ости ж особина, стање новине. — Ову слику наш фото-репортер онога што је фрагментарно. направио је у Београду на Сави. Пол. 1958. фраз в. фрас. фото-репбртерски, -а, -о који се односи фраза ж грч. 1. а. спој речи који има своју на фото-репортере. мисаону самосталност; реченица. — Он их фотосфбра ж грч. видљива светла повр- је верно бележио, често дословце, старајући шина Сунчеве кугле. — [Језгру] обавија фото- се . . . да сачува једру народну фразу и сав сфера или Сунчева површина, /сијана текућа колорит. Скерл. Говорио је . . . бираним маса из које избија свјетлост и топлина. ОГ. француским фразама. Крањч. Стј. б. устаљени израз, устаљена конструкција, обрт фотот^ка ж грч. збирка,^архив(а) фоторечи (нпр. рекла-казала). 2. леп израз који не графија или фотографских негатива. казује ништа, који је без садржаја: бомбаста фототерапкја ж грч. лечење сунчаним ~ , отр^ана ~ , стална ~ , стереотипна ~ , или вештачким светлом (ултраљубичастим шупља ~ . 3. муз. најмањи део композиције зрацима). који представља мелодијску и ритмичку целину. фотот&пија ж грч. литографски постуфразеолбгија ж грч. 1. скуп устаљених пак при израђивању рељефних плоча применом говорних израза карактеристичних за неки фотографије и нагризања киселином; умножа- језик; део науке о језику који проучава такве вање фотографија помоћу штампе. изразе: класична ~ , народна ~ . 2. начин фототисак и фототисак, -ска м в. фото- изражавања својствен неком говору, писцу, типија. књижевном правцу и сл. — Када би морао саветовати Скупштини какву умерену полифототропАзам, -зма м грч. својство биљака да се окрећу према светлости (нпр. тику, он је облачио своје мисли у демагошку фразеологију. Јов. С. Тужбалица на крају сунцокрет). дјела . . . посве одговара фразеологији фотохемнја ж = фотокемија. трубадура. Водн. фотох^мијски, -а, -5 који се односи на фразеблошки, -а, -о који се односи на фотохемију. фразеологију: ~ речник, ~ обрт. фбто-цинкографија ж грч. преношење фразеблошки прил. у фразеолошком фотографије на цинчану плочу. смислу; у фразама, по фразама. — Све те Фбчак, -ака и Фбчавин м човек из појединости се не само паралелно поклапају, Фоче. — Ако видиш да [путник] . . . јаше, но су још и међу собом у најбољем складу, и а на њему црвен џемадан . . . то је Фочак. логични и фразеолошки. Поп. Б. Андр. И. фразер, -ера м фр. онај који фразира, фр. скраћ. франак и франко. који се изражава празним речима; исп. фраза фрМ скраћ. фратар: фра Марко. (2). — Марић је и сад више фразер него фрагилан, -лна, -лно лат. 1. ломљив, борац. Поп. Ј. крхак. 2. фиг. слаб, нежан, неотпоран: <— фразерскн, -а, -о који се односи на фразере, девојчица. својствен фразерима. — Стерија . . . је прикафрагнлно прил. на фрагилан начин, зао у реској светлости генерацију фразерских нежно, неотпорно. — Дјелује фрагилно као националиста, моралних слабића. НК 1946. дјевојка. Крл. фразерски прил. на фразерски начин. — фрагилнбст, -ости ж својство, стање Грдили су Турке, псовали народне непријатеље патетички и фразерски. Барац. онога штоје фрагилно, онога којије фрагилан; нежност, неотпориост. фраз^рство с фразерски, празки, извештафратмен(а)т, -нта м лат. сачуван део, чени начин изражавања у говору или писму, остатак, нарочито каквог књимсевног, умет- фразирање. — У хрватском грађанском . . . ничког дела, рукописа и сл.; одломак таквог свијету видио је Ковачић . . . празно фрадела уопште. — Садржином подудара се зерство. Барац. Светозар Марковић . . .

686

ФРАЗИРАЊЕ — ФРАКЦИЈАШ

Изр. стара ~уседелица. жестоко је критиковао . . . фразерство либерала. Глиг. фрајлица ж дем. и хип. од фрајла; млада госпођица. — Он се около с фрајлицама клафразирање с гл. им. од фразирати. тари. Крл. фиг. и ир. И хоћу, и то млађу фразирати, фразирам несврш. служити се у говору и у писму празним речима, фразама; — одговара . . . загребачки џепар и позната казнионска фрајлица. Чол. исп. фраза (2). — Док књижевник не бијаше везан . . . за читалачку публику . . . није фрајт м нем. варв. најнижи подофицирски толико фразирао. Матош. Има . . . примера чин у некадашњој аустроугарској војсци. — да . . . чланови Партије фразирају о дисципПа ће нам син постати фрајтом и неће зепсти лини, а на делу то не доказуЈу. ПИ 1950. и кочити се на зими. Торд. фрајтер м в. фрајш. — У војсци није фрај прид. непром. нем. варв. 1. слободан; КОЈИ ништа не плаћа; КОЈП ништа не постао ни »фрајтер«. Поп. Ј. фрак, фрака м фр. 1. врста свечаног кошта, бесплатан: бити ~ . — Одонда је кратког капута изрезаног с предње стране и сваки Иђошанин фра) на скели и на ћуприји. Срем. 2. прил. без новчане накнаде, бесплатно. с дугим скутима остраг. — А господа сва у злату, с одличјима на свом фраку. Крањч. фрајвилигер м нем. варв. 1. добровољац. С. Два човјека у црвеним фраковима . . . 2. војни обвезник у бившој аустроугарској повукла су конопац. Вучо. 2. фиг. ир. онај војсци КОЈН ]е служио ђачки рок. који је у фраку; човек из горњих слојева друштва. — Из аутомобила излазе фракови фрајер и фрајер м нем. шатр. а. лакомшлен, беспослен млад човек неозбиљног, често . . . и цшвгадри. Сим. Створи цијелу забуну међу . . . фраковима . . . моја »рапинска« недоличног понашања, мангуп, хулиган. — појава. Матош. Представе МузеЈа кинотеке . . . редовито . . . су . . . ометане од групица »фрајера«, фракаше с гл. им. од фракати се. чији испади иду до границе насиља. Пол. 1959. б. наивчина, будала, безвезник. — Мисле фракати се, -ам се несврш. покр. мазати фрајери да ћу ја да стрељам своје класне се белилом, руменилом и др. по лицу ради улепнепријатеље. Ћос. Д. Фрајеру божји, зар шавања, претерано се шмгшкати. — Говорио не видиш да вас раде. Дав. би . . . да се она већ фрака, да би му се боље свидела. Црњ. фрај^рнсати,-ишем несврш. шатр. бити фрајер; живети као фрајер. — Кад престане фракаш, -аша м ОШЈ КОЈИ носи фрак. — Сада атилаши, сад фракаши . . . будите мање да фрајерише, примићемо га. Б 1957. господски! Шен. фрајерски и фрајерски, -а, -о који се односи на фрајере, својствен фрајерима: ~ фраклнћ м нем. покр. стакленце од пола живот,~ фризура. — Кабадахије са галерија десилитра. — Треба нагласити . . . како је звижде, лупају ногама . . . изводе фрајерске још неколико минута пред своју смрт попила штосове . . . добацују. Пол. 1959. свој облигатни фраклић. Крл. Из сажаљења донео је Теодосију два пута по фраклић фрајерскн и фрајерски прил. на фраракије. Чипл. јерски начин, као фрајер: ~ се владати. фракт^ра ж лат. 1. мед. лом, прелом фрај&рчина ж и м аугм. и пеј. од фрајер. кости: ~ лубање. 2. штамп. готичка штампафрајкор, -бра и фрајкор м 1. ист. добро- на слова. — Наслови пјесама били су писани фрактуром. Шкреб. вољачки одреди састављени од Срба војника у аустро-турском рату (1788—1790), познафракција ж лат. 1. група чланова какве том под именом Кочина крајина. — Отиде друштвене организације или политичке партцје својевољно у МиЈаљевићев фрајкор и пређе у Србију. Вук. 2. одред добровољаца у рату. који по својим назорима одступају од заједничке линије, али остају и даље у организацији — У касаби је тада било много жандара и или партији борећи се за победу свОЈих схватасувишних фрајкора, који су гонили невесињња. — За друга два бела стола разместише се ске усташе. Андр. И. две омладинске фракције. Петр. В. Тек је фрајкорац, -орца м припадник фраЈкора, 1927—28. године почела организација у Загребу иступати јединствено против обје фракдоброеољац. — Гледао сам . . . где свако ције. Комун. 1951. 2. хем. нуспродукт ко]и јутро по осам и по девет фрајкораца стрпају се добива дестилациЈОм какве течности. — у стражару. Нем. М. Дестилацијом се нафта раздијели на више фрајла ж нем. варв. назив у грађанском фракција, онако како нам је у пракси потдруштву 32 неудату жеиску особу, госпођица. ребно. ОК. — Све ће пуцати од једа док их виде наше фрајле. Трифк. Какве су то комедије с оном фракц&јаш, -;аша м члан фракције Џ), фраЈлом из Загреба? Бег. групаш.

ФРАКЦИЈЛШКИ — ФРАНЦПСКАН фракц&јашки, -а, -б који се односи на фракцијаше, својствен фракцијашима, групашки: фракцијашке методе, ~ груписање. фракцијаштво с стварање фракција, групаштво. — Некада је фракцијаштво било унутрашња појава у комунистичким редовима, где је оно било плод утицаја класног непријател>а. Пиј. фракцијски, -а, -б који се одлоси на фракције: фракцијске борбе. фракционаш, -аша м фракцијаш. — Послије Конгреса, на коме су се фракционаши прикрили, започела је . . . беспринципијелна групашка борба. Ч-М. фракцибнашки, -а, -б фракцијашки: — елеменат. фракционаштво с фракцијаштво. — Ново руководство је . . . мобилисало . . . читав партпјски актив против покушаја групашења и фракционаштва. ПП 1950. фрЗкционн, -а3 -о који се односи на фракцију (2): ~ дестилација. фрамазон, -бна м фрамасои. фрамазонски, -а, -б који се односи на фрамазоне. фрамасбн, -она м фр. масон, слободни зидар, фрамазон. фрамасбнски, -а, -б који се односи на фрамасоне: ~ штампа. фрамасонство с масонство; зб. фрамасони. фрамасун, -уна м в. фрамасон. франак, -нка м фр. основна новчана јединица у Француској, Белгији, Швајцарској и неким афричким земљама. фрЗначки, -а, -б 1. који се односи на Франке (као народ): ~ држава, ~ господство. 2. западноевропски. — Најљући противници рефорама падаху накољенапредокрутним везиром, кунући се да примају франачке адете. Том. франкирање с .'./. им. од франкирати. франкирати, франкирам сврш. и несврш. (на)лепити (на писмо) марку, платити поштарину или возарину; ослободити плаћања поштарине или возарине: ~ писмо. фр&нко прил. тал. 1. ослобођено плаћања поштарине или возарине, бесплатно; ослобођено од поштарине. 2. трг. одредбау уговорима и сл. којом се означава на ком је месту продавац дужан да стави робу купцу на располагање. Изр. ~ станица плаћено од станице; ~ царина трг. трошкови царињењасадржани су у цени робе. фрЈшковац, -бвца м (мн. франкбвци, ген. -аца) ист. припадник, присталица реак-

687

ционарне политичке странке у Хрватској којој је био на челу Јосип Франк. фрЗнковачки, -а, -б који се односи на франковце. фрбнковка ж 1« женска особа франковац. 2. врста лозе и вина у Фрушкој гори. — Претпразничко вече почело је . . . фрушкогорским вином . . . познатом »франковком«, чију су лозу још Франци . . . пренели у Фрушку гору. Пол. 1958. франкбвлук м политички правац франковаца; противнародна политика. — Требало је радити и борити се не само против клерикализма и франковлука већ и против феудализма. Риб. франкбман, -а и франкбман, -ана м онај који претерано воли Француче и све што е фрпнцуско. франкоманија ж претерана љубав према Французима и свему што је француско. франкбмански и франкбмански, -а, -б који се односи на франкомане. франкбфнл, -а и франкофил, -ила м пријатељ Француске и Француза. франкбфилски и франкофилски, -а, -б који се односи иа франкофиле. — У Хрватској постоји јака струја франкофилска. Нех. фрапкофилство с љубав, пријатељство према Француској и Францушма. франкбфоб, -а и фравкбфоб, -бба м онај који мрзи Французе. франкофббија ж мржња, непријатељско расположење према Французима и свему што је француско. фраикбфопски и франкбфопски, -а, -б који се односи на франкофобе, својствен франкофобима. франкфуртер м (по нем. граду Франкфурту) врста нарочито приређених месних прерађевина (кобасице, сланина). фрЗнца и франца ж мед. нар. в. френга. францав, -а, -о заражен францом. Р-К Реч. фрЗнцати, -ам сврш. заразити францом. ~ се заразити се францом. францизирати, -изирам и францизовати, -зујем сврш. и несврш. (у)чинити да неко или нешто прими, добије француске особине (у начину живота, култури и сл.). — Он је францизовао,пофранцузио [америчког пјесника]. Матош. ~ се примити, примати француске особине (у начину живота, култури и сл.). — Данас се све земље на континенту европеизирају . . . у ствари само францизирају. Дуч. францДскан, -ана м лат. фрањевац, припадник католичког фрањевачког реда.

688

ФРАНЦИСКАНАЦ — ФРЕГЛТА

препашћивати. — Та беспринципијелност фрапирала је . . . масе нашег партијског чланства. Пиј. Та ненадана заповијед . . . фрапирала је и изненадила двије стотине кумека. Крл. фрас м нем. нар. грч који настаје од страха (нарочито код мале деце), шклопац (2). — Кад мали Шућа остаде гологлав и виде качкет у туђим рукама, дрекне Циганче као да га је фрас спопао. Срем. иа францјозефииизам, својствен францјозефифратар, -тра м (ген. мн. фратара и франизму. — Францјозефинска култура лежи тара) лат. 1. кат. (скраћ. фра) члан католичког верског реда који живи у самостану и . . . разорена. Крл. КОЈИ је положио завет да ће живети аскетфранцјдзефовски, -а, -б који је као у ским жиеотом према самостанским правилицара Фрање Јосипа I. — Прими га . . . за ма, редовних, самостанац, монах (најчешће његову францјозефовску браду. Мар. фрањевачког реда). — Лука се убио, а Марјан францјбзефски, -а, -о в. францјозефински. је отишао у фратре. Мар. 2. зоол. врста рибе — То су била она три деценија релативног са црном пегом на репу баг§ш. Бен. Рј. благостања и привидног, францјозефског Изр. макар фратри с неба падали мира. Андр. И. догодило се било шта, ма шпга. францла ж нем. нар. ктпа, реса, ројта. фратарскн и фратарскн, -а, -б који се францљив, -а, -о францав. односи на фратре, својствен фратрима. француз, -уза м зан. в. француски кључ фратарски и фратарски прил. на (уз француски изр.). фратарски начин, као у фратра. — Нешто Франц^зи м мн. (јд. Француз, -уза) фратарски мртво и иел>удско бије из овога романски народ који чини главни део станов- човјека. Ћоп. ништва Француске. фратернизација ж лат. братимљење, францускн, -а, -о који се односи на Фран- братско опхођење. цузе, који припада Французима, својствен фратернизирати, -изирам и фрат^рниФранцузима: ~ мода. зовати,-зујем сврш.и несврш. з(б)ратимити Изр. •—• кључ зан. врста оруђа за одви- се; братски се опходити, поступити, постујање завртања, вијака; •— болест мед. нар. пати с ким. — Људи фратернизирају ако не луес, сифилис. одбију понуђену цигарету. Уј. француштина ж француски језик, гофратор м ггокр. в. фратар. — Загравор; француско понашање. — Одмах им се јаше отегнути, иодругљиви гласови: »Фрапозна да им та француштина није језику тори! Попови! Јалах, кардаш!« Андр. И. прирасла. Шен. Фантастичном француштнфратрија ж зб. грч. заједница од неколико ном увјерава управитељицу . . . да му новци родова у време родовског уређења; братство, баш долазе. Кол. родбинство, задруга, племе. — Неколико фрањевац, -евца м редовник католичког родова чине фратрију или братство. ОГ. реда Фрање Асишког. фратрина ж аугм. и пеј. од фратар. — фрањевачки, -а, -б који се односи на Та је фратрина . . . одвратна креатура. Крл. фрањевце: — ред, ~ самостаи. фратрнћ, -а и фратрић, -ића м 1. дем. фра&евчев, -а, -о који припада фрањев- од фратар. — Јучер . . . прогласили свецима цу. или блаженицима два босонога фратрића. фрапантан, -тна, -тно који пада у очи, Вел. 2. зоол. а. фратар (2). Бен. Рј. који чини снажан утисак, упадљив. — Камо фратров, -а, -о који припада фратру. год погледате, налазите фрапантиих аналогија. Матош. Писац је . . . бирао од стотине фрегата ж тал. 1. пом. а. ратни брод на израза, а изабрао баш тај који је најфрапант- једра, са три јарбола, наоружан топовима, нији и најлепши. Пепгр. В. који је престао да се употребљава почетком фрапантност, -ости ж особина, својство овога века. Кл. Рј. б. ратни брод с лакшим наоружањем, сличан разарачу, који служи онога што је фрапашнно, онога који је фраза пратњу трговачких бродова у конеоју и пантан, упадљииост. за заштиту од подморница и атона. 2. зоол. фрапнрање с гл. им. од фрапирати. врста птице из пор. летачица (најбржа у фрапирати, фрапирам сврш. и несврш. својој врсти) Рге§а1а а^ш1а. Мин. Лекс. фр. (у)чинити на кога сиажан утисак, изИзр. поручник, капетан фрегате официрски чин у ратној морнарици. ненадити, изненађиешпи, запрепастити, зафранцисканац, -нца, франц&шкан, -ана и францншканац, -нца м в. францискан. — Свуда нас прати и спроводи један францишканац. Нен. Љ. францјозефин&зам, -зма м доба владања цара Фрање Јосипа I и пАчин живота у то доба. — Родио се . . . као типично маџарско дијете посљедњих деценија францјозефинизма. Крл. францјозефипскн, -а, -б који се односи

ФРЕГАТНИ — ФРИВОЛАН фр^гатпи, -а, -5 који се односи на фрегату. фр^за ж фр. 1. машина с много зубаца за обрађивање различитих врста металних и дрвених површина, глодалица, струг. 2. машина за обрађивање земље. Кл. Рј. фр^зер м 1. нож помоћу којег се врши обрада металних предмета на фрези. Свезн. 2. радник металске струке који ради на фрези. Кл. Рј. фрбзерски, -а, -б који се односи на фрезере. фрезмашина ж в. фреза. фрекв&нтан, -тна, -тно чест, учестан, често посећиван. Изр. ~ пулс мед. убрзан пулс. фреквентирање с гл. им. од фреквентирати. фреквентирати, -ентирам и фреквентовати, -тујем сврш. и несврш. често посепгити, посећивати, походити, похађати. Кл. Рј. фрекв&нција ж лат. 1. често понављање, јављање, учесталост. 2. често посећивање, чест долазак. 3. број истоврсних покрета, титраја и сл. у јединици времена. френга ж тур. сифилис, луес, француска болест. фревгав, -а, -о болестпан од френге. фр^нђија ж тур. кулп сазидана на европски начин; исп. вренђија. — Зета воде на френђију кулу. НП Вук. френбзија и френезија ж грч. душевни поремећај, лудило, махнитост; претерано одушевљење, усхићење, занос. — Своје парадоксе о слободи добио је из своје рано зачете френезије у природи. Дуч. [Писац] то одушевљење зове »лијепом френезијом«. Уј. френ&тичан, -чна, -чно и френ&гички, -а, -о махнит, луд; бурџн, одушевљен, усхићен. — Провлаче се манифестантски крици, пјесма и френетични узвици. Кик. Феријалци су поздравили френетичним аплаузима и поклицима. Пол. 1958. Али патња је развила моје Ја до френетичке хиперпотенције. Уј. френ&гично прил. на френетичан начин, махнито, лудо; одушевљено, бурно. — Френетично повлађују. Ков. А. Сви ми . . . френетично кличући пљескамо. Дав. френблог м онај који се бави френологијом. френолбгија ж грч. проучавање особина и карактера човека према облику лубиње. френблошки, -а, -б који се односи на френологију и френологе: •—• испитивање. фрбнт м нем. варв. путовање (младог тек изученог калфе) у друга места ради стица44 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

ња искуства и праксе, вандровка; скитња, лутање. — Са дванаест година . . . морао сам у френт, трбухом за крухом и душом за динаром. Дав. фр&нтер м варв. онај који путује по свету ради заната, трговине и сл., вандровац; пробисвет, скитница. — Катица је била »заслијепила« за неким Богданом, веселом и безбрижном барабом и френтером, који је познавао читаву Славонију и Сријем уздуж и попријеко. Ћоп. френтовати, -тујем несврш. варв. путовати по свету, ићи од места до места ради трговине, заната и сл., вандровати; скитати се. — Међу мјесним занатлијама била су двојица опанчара који су као младићи »френтовали« по Србији. Чол. френч м енгл. кратак до горе затворен војнички капут. — Он је био брижљиво избријанЈ на њему кицошки френч заштитне боје. Моск. На позорници се шеткао предавач у зеленом френчу. Крањч. Стј. фрењак, -њка м и фрењга ж покр. в. френга. фресер м нем. врста игре на шаховској табли у којој победник мора остати без иједне фигуре. фр&сина ж бот. покр. в. вресак. Сим. Реч. фресиница и фресиница ж бот. биљка из пор. ружа Т)туа& ос1оре1а1а. Сим. Реч. фреска ж тал. слика (рбично велика), израђена воденим бојама на свеже малтерисаном зиду. фреско-слЗка ж в. фреска. фреско-слВкар м онај који слика фреске. фрж и фрж м и ж (мн. фржи и фржеви) 1 покр. кврга, чвор у дрвету; исп. врж . — Посматра [Ћоркан] како кроз испале фржеве и пукотине пробија сунце. Андр. И. У куту собе фрж испала из једне даске, и ја гледам у кухињу. Радул. фржев, -а, -о који припада фржу, који је од фржа. — Ко си? — запита иза каната, старајући се да кроз овећу фржеву рупу провири напоље. Ћор. фржнат и фржпбвит, -а, -о који има фржеве, квргав, чворнат. — Он се на та забадања само смијешио и . . . одмахујући својим фржнатим рукама одговарао набусито. Куш. фрАволап, -лна, -лно лат.-фр. 1. површан, неередан, ништаван, испразан. — Све оно површно, фриволно, земаљско што је било на њезиној души почело је да је тишти. Бег. У тој генерацији Ћосић се задржао на њеном најповршнијем и најфриволнијем кругу, који себе назива монденским. Богдан. 2. непристојан, срамотан. — Из даљине за-

690

ФРИВОЛНО — ФРИТА

јече фриволни шантански гласови. Матош. Непрестано су певали ту песму, фриволну по садржини. Уск. фр&вблно прил. на фриволан начин, тиитавно; непристојно. — Тако попратити, тако исплатити своју погрешку . . . то зацело није фриволно и лако. Јанк. фриволнбст, -ости ж својство онога који је фриволан, онога што је фриволно, безвредност, ништавност; непристојност. фриган, -а, -о тал. варв. 1. трп. прид. од фригати. 2. сналажљив, довитљив; лукав. — Фишкал вам је кухан, печен и фриган. Шен. Изр. ни ~ , ни п е ч е н недовршен, непотпун; неодређен. — Сењ ће бити и краљевски град и под крајишком командом, ни фриган, ни печен. Шен. Ни жена, ни дјевојка, ни печена, ни фригана. Цар Е. фриганнца ж 1. јело од пржених јаја, кајгана. Деан. Рј. 2. бот. ^рста бундеве Сисигђка реро. Сим. Реч. фрЛгашс с гл. им. од фригати (се). фрНгати, -ам несврш. тал. варв. пећи, пржити (на уљу или иа масти); исп. пригати. ~ се пећи се. — фиг. Сад се негдје [киша] притајила, па нам се смије како се тромо фригамо . . . у овој божјој тави под сунцем. Мар. Изр. фрига ми се разг. није ми стало, баш ме брига. фригењача ж бот. покр. в. фриганица (2). Сим. Реч. фрАгидан, -дна, -дно лат. белсивотан, хладан, равнодушан; хладан у полном смислу. — Има . . . много и много жена које би дале све да буду добре мајке и супруге, а међутим су фригидне. Пол. 1958. фригпдност, -ости ж својство онога који је фригидан. фригорифнкација ж лат. увођење и грађење хладњача; хлађење, смрзавање воћа и поврћа. — Програмом је био предвиђен . . . и план развитка фригорификације у Југославији. Б 1960. фриж м 1. златна врпца којом се украшавају одела (нарочито око врата, на рукама)\ руб, поруб, окрајак, обод; исп. фриз. 2. врежа, витица. — По плоту пењао се широколисти фриж бундеве и повенуто фрижје грашка. Коз. Ј.

ниска температура; електрични хладњак. бу индустрији, велике просторије с уређајем за хлађење или смрзавање животиих намирница. фрижје с зб. им. од фриж (2). В. пр. уз фриж (2). фриз м (лок. фризу; мн. фризови) нем. а. у ттичкој архитектури, појас између архитрава и кровног венца, обично украшен орнаментима. — Фриз тога покривеног дијела зграде био је некоћ осликан фрескама. ВУС 1973. б. вајарски и сликарски радови који у облику дугачке траке теку дуж спољних или унутрашњих делова грађевина. фр&зер, -ера и фрнзер м фр. онај који уређује (чешља, шиша и др.) косу, берберин, бријач. фриз^рица, фр&зерка и фризерка ж жена фризер. фр&зерница и фрнзерница ж фризерска радња. фр&зерски и фризерски, -а, -о који се односи на фризере: ~ занат, ~ радња. фрДзерски и фризерскп прил. на фризерски начин. — Ђенерал Ранко, кицош . . . коса онако фризерски углађена, а на униформи нигде ниједне пегице. Јакш. Ђ. фризирање с гл. им. од фризирати (се). фризирати, -изирам сврш. и несврш. 1. уредити, уређивати (чешљањем, коврџањем и сл.) косу {некоме)\ уредити, уређивати (косу, фризуру). — Ко зна све позоришне сплетке? — Брице, они фризирају глумице! Трифк. 2. фиг. дотер(ив)ати: ~ чланак,

~ цртеж, ~ одело.

~ се уредити, уређивати себи косу. фризура ж начин чешљања, шишања косе. — фиг. Зелена фризура, дјевичанске груди, зашто ти, танка брезо, поглед по језеру блуди? Цес. Д. фрвзурица ж дем. од фризура. г фријес м (ијек.) бот. покр. в. вресак. Вук Рј. фријесло с (ијек.) покр. в. вресло. — Оиа дрхтавом руком ухвати фријесло котла. Лал. фрикандо, -6а м фр. кув. печење од телећег, Јагњећег или срнећег бута. Кл. РЈ. фрикатив, -а и фрикатив, -ива м лат. грам. струјни сугласник.

фрнжак, -шка, -шко нем. варв. = фрифрикативан, -вна, -вно који се изводи шак 1. свеж, нов, скорашњи: ~ зрак. 2. бодар, док траје струјање ваздуха, струЈни: фрикаодморан. — Он је мислио да ће цијелу ноћ тивни сугласници. лијепо проспавати, па фрижак . . . осванути фриснути, фриснем сврш. покр. «. у Орловцу. Том. 2. хладан (о ветпру, времену). , — Бурин је оштар и фрижак. Нех. вриснути. — Још се веће боју распалише, тер фриснуше млади капетани. НП Вук. фриж&дер, -ера м фр. а. хладњак у фр2та ж покр. в. фритула. Рј. А. .х коме се електричном или сл. енергијом ствара

ФРИТУЛА — ФРКУНЧИЋ

691

фрбтупа ж (об. мн.) тал. варв. покр. саетати, сукати, завртати; смотавати, врста уштипака, пршаница. — Моја Ђурђа завијати. — Малим очима је стригао наоколо, пекла би ми уторком фритуле. Јел. фркао брк. Цар Е. Дјевојка фрче у жицу фрбц м нем. погрдни назив за Немца, за чуперке кудјеље. Донч. Фрчу цигарете. Хорв. немачког војника (према хипокористику од ~ се савцјати се; зашјати се, завртати се. честог немачког имена Фридрих). — А ујутро — Страшни црви лудила . . . завукли се у ће Фрицеви скупљати своје мртве око пруге. људска тјелеса, па се колутају . . . фркају. Поп. Ј. А ако смо жељни шале, онда читамо Цес. А. Фрче се лишће кукурузно као те летке и смејемо се глупостима фрицева. цигарета. Гор. Дед. В. ф р к а т и 2 , фрчем несврш. 1. снажно, уз фрЗшак, -шка, -шко нем. варв. = фришум избацивати ваздух, дувати кроз нос, жак: ~ хлеб, ~ крух, ~ траг, ~ рана, ~ ноздрве. — КОЊИЈ покривени мокрим ћеба~ цвеће, ~ сено. — Фришак и здрав као дима, фрчу незадовољно. Нуш. Велик, јак риба. Н. посл. Вук. гароња [во] фркао је немирно ноздрвама. фрВшефире им. непром. нем. варв. карт. Сим. Фркао је на нос, док се умивао спужврста хазардне игре. — Прије Анка изгубила вом. Торб. 2. испуштати нагло кроз нос, на фришефире сто седамдесет динара. Нуш. ноздрве (ваздух). — Коњи су фркали густе Играш ли фришефире? Јонке. млазове паре, димећи ознојеним леђима. ф р З ш к а т и и фрДшкати, ,-ам несврш. Ћос. Б. тал. варв. хладити, расхлађивати: ~ пиће. фркафуља м и ж подр. капуташ, варош~ се освежавати се, расхлађивати се лија {у супротности према сељаку). Р-К Реч. (умивајући се хладном водом а сл.). фркет м тал. покр. чамац, лађица на фрвшко прил. свеже; хладно; бодро, весла. — Са црногорским фркетима за два хитро. — Фришко извучемо топић и Турке сата дођ^мо у варош што се зове Црнојевића све ђулетима у леђа. Нен. М. Копајте! Ријека. Нен. Љ. Фришко, дјечаци! Шен. фркет непром. 1. прид. обратан, супрофришкбћа ж особина онога што је тан. 2. прил. обратно, супротно. фришко, свежина. — Дивим се фришкоћи и љепоти ваших ружица. В 1885. фркбтић м дем. од фркет. фр&штик м нем. варв. = фруштук доручак, зајутрак. фр&штикати, -ам сврш. и несврш. варв. = фруштукати и фруштуковати доручковати, зајутарковати. фрк м покр. оно што је савијено, свитак; исп. зафркнути. — Он је искапио још двије чаше, појео је два фрка пите, па . . . изађе из собе. Ћор. Појави се жена . . . са издигнутим шеширом на глави и плетеницом позади савијеном у фрк. Радул. фрк оном. 1. узвик за опонашање звука који се чује при наглом покрету, полетању. — Скочи мачак — фрке-фрк, па четнику чупа брк. Ћоп. 2. у служби речце, за истицање брзине, наглости какве радње. — Како рекли, фрк се послушали. Вук Рј. Па јој спусти обадвије руке, фрк је баци на силна Лабуда. НП Вук.

фркнути, -нем и фркнути 1 , фркнем сврш. оном. 1. непрел. нагло отићи, полетети, скочити; исп. фрк. — Та ће фоспода фркнути из варошке куће . . . бит ће их по грош! Шен. Један је након самих десет минута фркнуо напоље. Бег. 2. прел. хитнути, бацити. — Да је [бомбу] фркнемо у воду, па крај! Цес. А. Фркну [ракијску чашицу] на сто. Пол. 1973. 2

2

фркнути , фркнем сврш. према фркати . фрктање с гл. им. од фрктати. фрктати, фркћем несврш. фркати-. — Шарац поче узнемирено фрктати на нос и стрељати ушима. Дом. Мазге, које су се донедавно налазиле у стаду, ритале су се и фрктале. Франг. Букће и фркће варошки камен [јавно мишљење] од јутра до подне и меље оно што смо ми бацили под камен. Нуш.

фркун, -уна м тал. дечак од 10—15 фрка ж (дат. -ци) снажно и гласно дување кроз нос, фркање. — Само се чуло ши- година. Вук Рј. штање пламена и фрка коња. Кнеж. Л. фркунић м дем. од фркун. Сад и мачак Брко скочи, сијевају му жуте очи, ту је фрка, мијаук, цика. Ћоп. фркуница ж девојчица од 10—75 година. В. пр. уз фркунчић. фркање с гл. им. од фркати (се). фркунчић м дем. од фркун. — На средини фркање с гл. им. од фркати. је била велика гомила кукуруза, опкољена 1 одраслим дјевојкама, малим фркуницама и фркати, фркам и фрчем и ф р к а т и , фркам и фрчем несврш. обрћући, окрећући фркунчићима. Ђур. 44*

692

ФРЛЕСИЈА — ФРОНТ

фрлбсија ж тал. покр. 1. а. непромишљен поступак, непромишљеност. б. неразумна особа. Рј. А. 2. велики назеб. Вук Рј. фрљав, -а, -о в. врљав. — Фрл>аво, дрљаво око, задрте трепавице. Март. фрљакнути, фрљакнем сврш. фрљити. — Узе чахуру. Окрену је неколико пута, а затим фрљакну жут и сјајан метал преко обора. Ђур. фрљање и фрљање с гл. им. од фрљати. фрљати, -ам и фрљатн, фрљам несврш. и уч. према фрљити; исп. врљати 2 . — Кад сте ви сви Момира овако . . . фрљали ногом по патосу, онда сам ја био његов . . . пријатељ и стуб! Каш. фрљацати, фрљацам несврш. и уч. према фрљацити. — Мицић . . . само чупа . . . кочиће и фрљаца за њима. Андр. И. фрљацитн, фрљацим и фрљачнтт фрљачим сврш. покр. фрљити, фрљакнути. — И скочи, докопа ону кладу испред мене . . . па је фрљаци пут мене. Куш. фрљити, -им и фрљити, фрљим сврштур. бацити, хитнути; исп. врљити. Рј. А. фрљнути, -нем и фр^љнути, фрљнем сврш. в. фрљити. — Молим вас, другари . . . фрљните ми овамо парче хлеба! Вин. фрм&(н)тин, -ина м тал. покр. в. фруме(н)тин. — Најмио сам мобу да ми окопавају фрментин. Вук. Или суша уништи фрметин, или снијег озим. Ђур. фрндаст, -а, -о покр. = фрнтаст, фрњаст и фрњкаст заврнут, прћаст. — Нос мали и фрндаст издизао се и одмицао у своју дупљу. Маш. фридати и фрндати, -ам несврш. оном. покр. зујати, кврчати; прести. — Мачка фрнда на пећи. Рј. А. фрнтаст, -а, -о покр. = фрндаст. — Нос мален и јако прћаст: »Сасвим фрнтаст, сасвим фрнтаст!« — мрмљаше Коља у себи. Куш. фрња ж тал. покр. зврчка, чврга: дати фрњу. фрњаст, -а, -о покр. = фрндаст. — Господа . . . с фрњастим носом. Бег. На малом и понешто фрњастом носићу нервозно дрхтао златом обрубљени цвикер. Кол. фрњити, фрњим несврш. покр. мицати {носом), прћити (нос). — »Ми смо они који вучемо кестење из ватре«, тако говори резерва за себе и фрн>и носом. Крл. фрњкаст, -а, -о покр. = фрндаст. — Фрњкасти нос дрско јој сједио на пјегавом, округлом лицу. Сим. фрњок, -бка и фршок м тал. покр. зрно, зрнце. — Изгубит ћу још стотину само да докажем како не може логодит гдје је фрњок.

Божић. Извуче из џепа два црна чика, колико два фрњока, и то даје младићу. Ђон. фрњбка ж покр. в. фрња. Вук Рј. фрњокалвца ж тал. нос, њушка. — Док ми је фрњокалица била у реду, морао сам за осам гроша теглити цијели дан. Јонке. фрњоока ж покр. в. фрња. Вук Рј. фројдизам, -зма м учење аустријског неуропсихијатра С. Фроуда, познато под именом психоанализа, којим се појаве нормалног психичког живота и психонеуротичке појаве тумаче из подсвесне динамике нагона, посебно сексуалног. фрбјдист(а) м присталица фројдизма. фројдистички, -а, -6 који се односи на фројдизам, сеојстеен фројдизму. — Нико жив не би уопште писао такву песму сем у некој бизарној жељи да илуструје фројдистичке хипотезе о сексуалитету код деце. К 1950. фр<УД°вац> -овца м пржталица фројдизма. фројдовски прил. на начин учења С. Фројда. фронда ж фр. социјално-полтпички покрет вишег племства у Француској у 17. ст. против апсолутизма. фрбндер, -фа м 1. присталица фронде. 2. фиг. немиран, незадовољан човек; човек неспособан за заједницу. — И тако док су поражени фрондери стискали: зубе . . . дотле се у противном табору кликтало. Цар Е. фрДндерка ж жена фрондер. — И шце се мала фрондерка могла уздржати. Ђал. фр&ндерски, -а, -о који се односи на фрондере, својствен фрондерима. — Вама ће бити јамачно познато моје више него фрондерско држање против власника. Матош. фрондирање с гл. им. од фрондирати. фрондирати, фрондирам сврш. и несврш. бити у опозицији, изразити, изражашти незадовољство (углавлом из личних, неначелних разлога). фрбнжата ж покр. в. фружата. Рј. А. фронт м и фровта ж лат. 1. лице, чело, предња страна, најчешће какве грађееине. — Мајстор Коста . . . је . . . и кућу купио. Обичну . . . кућицу . . . са три прозора на фронт. Сек. На оној ниској . . . приземници . . . свихшестпрозора у фронти било је помно затворено. Крл. 2. војн. а. предња страна строја или борбеног распореда војске; дужина постројене војске. — И после толико времена паде команда: у фронт! Јак. б. у рату подручје, линија на којој се води борба међу двема војскама; супр. позадина. — Он је већ отпутовао на фронт. Вучо. Ту гдје је јутрос пролазила имцррвизирана линија фронта, шума је била проријеђена. Хорв. На фронти је затишје. Мар. 3. пол. савез више политичких

ФРОНТАЛ — ФРТАЉ странака ради остварења заједничких циљева; уједињене масе ради остварења заједничких циљееа. — У Француској је народни фронт покретао милионске масе народа. Марј. Ј. Ми смо савезници радничке класе и заједно с н>ом правимо фронт радног народа. Ћоп. 4. мет. гранично подручје између хладне и топле струје. — Први је [тип] хладни фронт, и то на мјестима гдје поларни зрак продире у умјерене ширине. ОГ. Изр. Н а р о д н и ф р о н т , Народна фронта антифашистички борбени савез радничке класе са другим прогресивним снагама;

693

тио« као командант дивизиона у Љубљани. Јак. ~ се постројавати се у фронт(у). — Научили су већ да се фронте, подијељени у чете и касте. Лал. фрбнтни, -а, -о који се односи на фронт{у)\ фронташки. ' фронтовац, -овца м члан, припадник политичке организације Јединствени народноослободилачки фронт. — Недавно су фронтовци Љубије у добровољним акцијама изградили леп парк. Пол. 1950. фрбнтовка ж жена фронтовац. Јединствени народноослободилачки фронт, Јединствена народноослобофрбнтбвни и фрбнтовски, -а, -б који се дилачка фронта (ЈНОФ) савез Комуни- односи на фронт(у). — Зони се јављају стичке партије Југославије са другим прогре- многе прилике; траже је неки официри, три сивним снагама за борбу против фашизма фронтовна и два академска. Срем. Али иако (касније прерастао у Социјалистички савез не постоји растварање Партије у фронтовској радног народа Југославије). маси, постоји ипак неко сливање фронтоваца фрднтал, -ала м предња страна лица. — с Партијом. Пиј. Њен фронтал . . . зјапио је као чељусти фрбнцла ж нем. варв. кита, реса, ројта. неког гладног чудовишта. Уск. — Висе вам конци без дугмета као фронцле неке. Срем. фронталап, -лна, -лно 1. који је на прочељу, спреда, с предње стране: ~ страна куће. фрбнџата ж покр. в. фружата. Рј. А. 2. који се врши целом дужином строја, фронта; фрбтнр, -ира м фр. храпав или чупав директан. — Турци су рачунали да ће ручник, пешкир и уопште слична чупава Алексинац . . . моћи узети фронталним натканина. — Добаци му сва цвокотава бели падом. Јов. С. Словенски су партизани вјешто фротир. Дав. умјели комбинирати брзе партизанске нападе фротирање с гл. им. од фротирати. и узмаке с фронталним биткама. Ч-М. фротирати, фротирам несврш. фр. трфиг. У XVII веку француска буржоазија ти, трљати. — Легне на трбух, а ја га фројош није била доволжо јака да би могла кретирам. Матош. нути у фронталан напад против феудализма. ЛМС 1951. фрбцлати, -ам и фрбцловати, -лујгм фронталпо прил. са фронталне стране, несврш. нем. задиркивати, дражити. Кл. с лица; наваљујући целим фронтом. — Кад РЈсе утврђење не може фронгално заузети, фрс узвик за подражавање звука који се онда га треба заобићи. Дед. В. Црква, теолочује кад пушка фрсне, слаже. гија и религија бит ће фронтално нападнуте. фрскав, -а, -о који фрска: ~ глас. Ант. 1. фрскало с и м онај који фрска, врскавац, фрднташ, -аша м 1. војник на фронту, врскало. Р-К Реч. у борби. — Фронташ фронташа . . . може да фрскање с гл. им. од фрскати. моли и духана и круха. Крл. Да мало вучеш фрскати, -ам несврш. 1. не изговарати муницију! Заборавио си ти како фронташи чисто неке зубне сугласнике (у случају гоборне живе! Ћос. Д. 2. официр који није завршио војну академију, него је чин стекло у рату, мане или2 извештаченог говора), ерскати. 2. на фронту. — Командант војног округа . . . фркати . — Па на мегдан скочи [мачка], фрска ноздрвама. Змај. 3. испуштати пискастари ислужени потпуковник без школе, ве и шуштаве гласове. — Почне лаганим зупаш, фронташ. Чипл. 3. в. фронтовац. — кретњама претраживати грмље . . . фрска Фронташи и фронташице, вама . . . кличем уснама, прави буку да дигне зеца. Кал. добродошлицу! Наз. фрснути, -нем сврш. оном. покр. не опафропташица ж в. фронтовка. В. пр. лити, слагати (р пушци); исп. фрс. Вук Рј. уз фронташ (3). Пушка не ужди, но фрште. Миљ. фрбнташки, -а, -о који се односи на фронфртаљ, -аља м нем. 1. четврти део чега, таше. — Било је то у вријеме . . . када се четврт, четвртина. — Онај меша вино с по тим путовањима фронташких транспорта водом, фртаљ чаше вина, а три фртаља воде. осјећало да су ланци негдје већ пукли. Крл. Срем. 2. мера за тежину. — Антек упрегне фронтити, -им несврш. постројаеати у коње, метне у кола фртаљ ражи и врећу фронт(у). — Причајкако те је Жарко»фрон- кромпира. Бен.

694

ФРТАЉЧЕ — ФРЦИТИ

фртаљче и фртаљче, -ета с 1. дем. од фртаљ. 2. буренце од четвртине акова. — Јеси л' чуо, дида, фртаљче вина стражмештру и неколико врећа зоби капетану. Торд. Мешина ти ка . . . пивско фртаљче —• затапшао [кочијаш Гавра] по трбуху кафеџију. Рад. Д. фртаљчић и фртаљчић м дем. од фртаљ Џ). — Неколико дана узастопце хранио се готово самим месом и, штавише, залијевао га фртаљчићем вина. Ћор. фругалан, -лна, -лно лат. једностатн, скроман (о јелу). — Пожурио се први да се увјери да ли лугаричина фругална вечера уистину заслужује толику хвалу. Том. фружата ж тал. риб. покр. врста рибарске мреже, рибарског прибора и начин риболова таквом мрежом; исп. фронжата и фронџата. Деан. Рј. фружатати, -ам несврш. ловити, хватати рибе фружатом. Деан. Рј. фруктбза и фруктуоза ж лат. хем. воћни шећер. фрула ж маџ. муз. дувачки народни инструмент, најчешће од дрвета. -— Чује се фрула пастирска из шуме. Крл. фрула&е с гл. им. од фрулати. фрулар м онај који прави фруле. Рј. А. фрулати, -ам несврш. свирати у фрулу. Рј. А. фрулач, -ача м в. фрулаш. Прав. фрулачица ж в. фрулашица. Прав. ж фрулаш, -аша м свирач у фрулу. — Особито је у младим годинама као пастир [био] устрајан и неуморан фрулаш. Кор. фрулашица ж жена фрулаш. фрулица ж дем. и хип. од фрула. — фиг. Ана га је погледала и учини му се још блеђа, још тања — фрулица. Дав. фрум^(н)тин, -ина м тал. покр. кукуруз; исп. фрме(н)тин3 фурме(н)тин. — Он [сељак] је срастао са земљом, из ње добија снагу, као фруметан, као лоза. Ђур.

фрустрирати, фрустрирам сврш. и несврш. довести, доводити (некога) у стањс фрустрације. фрут м тал. покр. плод. — Једва се успело да се један део фрута убаци у кућу. Ђур. фрутити, -им несврш. тал. покр. обрађивати земљу и убирати плодове. — Остала добра земл>а, родна, коју је он радио и фрутио да се не иштети и не подивља. Сиј. ~ се давати, доносити плод (о земљи, биљкама и сл.). — Хаџија је као и њива: фрути се лијепо, и то и зими, пада и пара и надница. Сиј. Фрушкогорац, -рца и Фрушкбгорац, -орца м (вок. Фрушкогорче и Фрушкбгорче; ген. мн. Фрушкогбраца и Фрушкогораца) 1. чоеек из Фрушке горе. 2. (фрушкогбрац) вино из Фрушке горе: мирисави ~ . Фрушкбгбрка ж женска особа из Фрушке горе. фрушкбгбрски, -а, -б који се односи на Фрушку гору: ~ вино. фрушт м агр. врста трешње, врускавац, вруштавац. Р-К Реч. фруштати, -тим несврш. покр. брстити. — Озелењела је глоговина . . . Халкидичке козе, крупне као магарад, фруште омладе. Лал. фруштук м нем. варв. = фриштик. — И за секунду је дошао на сребрној таси фруштук. Бег. Само нам оста фруштук непоједен! — озлојеђено узвикну један курир. Чол. фруштукати, -ам и фруштуковати, -кујем сврш. и несврш. варв. — фриштикати. фрфљање с гл. им. од фрфљати. фрфљати, -ам несврш. брбљати, тртљати. — Ти сићушни фијумански у сало умотани мозгови што тамо све не блебећу и не фрфљају. Цар Е. фрцање с гл. им. од фрцати.

фрцати, -ам несврш. нагло избијати, фрус м тал. покр. дечија болест с осипом бризгати, врцати. — Ти шогледи на свијет« на лицу и телу, богиње. — Добрац (фрус) фрцају као искре из главње, а онда се је болест која јако наличи на мрасу. Батут; опет . . . гасе. Крл. Фра Филип нас је дизао Вук Рј. вукући нас душмански за уши да су нам сузе фрцале. Андр. И. Очи гараве, што горе фрусин м покр. в. фрус. Вук Рј. чудном ватром, из којих ко да фрцају искре фруста м и ж тал. покр. погрд. човек л>убави и страсти. Ивак. или жена зла језика. Рј. А. ~ се уз. повр. гонити се, парити се (о фрустати и фрустати, -ам несврш. тал. мачкама); исп. фрч. — Мачке се фрцају. покр. говорити о некоме лоше, клеветати. Рј. А. Рј. А. фрцити, -им сврш. покр. скочити. — фрустрација ж лат. потиштеност као Са земље је у седло фрцио. Рј. А. фиг. последица неостварених жеља, неких препрека Забога, како може [тако говорити]? Како и сметњи. јој памет не фрци? Нам.

ФРЦНУТИ — ФУЗИОНИСТ(А)

695

(Јфцнути, -нем сврш. 1. пасти, треснути. понављају по одређеним правилима: двогласна — С високе постеље . . . фрцнем о земљу, ~ , вишегласна ~ . 2. пукотина, оклеб. — и од то доба шепао сам на обадвије ноге. Човек се навикне и заволи да корача онако Кор. 2. севнути, засјати. — Дуге трепавице ситно . . . да броји фуге између бетонских задрхташе . . . испод њих фрцне живљи плочица. Вучо. сјај очију. Ћип. 3. нагло одбацити, хитнути. фугна ж нем. варв. в. фуга (2). — Лист — Кресну му јаје иза врата . . . онда са два пресавијен на двоје сад прође кроз фугну. прста отаре и фрцне желатинозну ојајину. Дав. Божић. фугован, -а, -о који има фуге, саставке фрцулет м и фрцулета ж тал. покр. са жлебовима. — Направићу ти . . . сандук рубац, рупчић, марама; исп. фацол(ет). — рендисан, фугован и комотан. Рад. Д. Јешна се враћа, даје фрцулете и непрестано фудбал и фудбал м енгл. врста спортске се вајка. Куш. игре лоптом, ногомет. фрцулетипа ж аугм. и пеј. од фрцулета. фудбалер, -ера м играч фудбала, ного— Тек кад му ставише [прије стријељања] меташ. крпу на очи, он устукну и поче да тресе фудбалерски, -а, -о који се односи на главом. »Мичи ми ту фрцулетину3 оца ти фудбалере, својствен фудбалерима: ~ дрес. поганскога!« Лал. фудбалски и фудбалски, -а, -о који се фрч м нагон за парење. — Кад се мачке гоне, рече се: пошле или удариле у фрч. односи на фудбал, који припада фудбалу: ~ клуб. Вук Рј. фудика, фудиковина и фудљика ж бот. фрчање с гл. им. од фрчити. в. удика. Сим. Реч. фрчати, -чим несврш. изражавати нефузија ж лат. 1. стапање, спајање. 2. задовољство, љутити се, дурити се. — Све спајање, уједињење двеју или више странака, Римљанке, од којих су и најотменије биле другцтаеа, предузећа или сл.; интеграција. — праве паланчанке према Клеопатри, фрчале Вјероваше у фузију православља са катосу на њу. Мил. Одборник се љутио на личанством. Матош. Група Стевча-Грујибрата и фрчао промуклим гласом. Лал. ћева није се никада потпуно слагала са фрчпти, -им несврш. 1. в. фркати2. Р-К Ристићем, и пред његов пад предвиђала Реч. 2. фрчати. Р-К Реч. се могућност њене фузије са конзервативфрчка ж покр. штап с колутом којим цима. Јов. С. се у стапу масло мете, стапајица. Р-К Реч. фузиДнаш, -аша м поборник, присталица фршав, -а, -о који пршти, који се расфузије. — Свађају се Срби; неке кризе . . . прскава кад гори. — Хлад пада горе по самосталци, фузионаши очи ће да поваде. тавану, пада жуто од жута пламена фршаДом. вога луча. Сиј. фузиопирање с гл. им. од фузионирати фршкатп, -ам несврш. оном. одавати реске,шкрипаве шумове. — Под плотом у њиви жњеле су жене и српови оштро фршкали фузионнратп, -онирам сврш. и несврш. кроз стабљике. Сиј. = фузионисати провести, проводити фузију, фрштатп, -тим несврш. оном. произво- спојити, спајати, ујединити, уједињавати; дити, одавати шуштаве, прштаве шумове; интегрисати. исп. фрскати. — Алага задимио из чибука и ~ се = фузионисати се ујединити се, тегли нагло, гласно, а у лули све фршти уједињавати се; интегрисати се. — Казали духан. О-А. смо да су у Демократску странку ушле фузиониране старе србијанске партије. Риб. фтиза ж грч. мед. 1. сушица, туберкулоза. 2. фтизиологија. фузионцрац, -рца м в. фузионаш. — фтдзиблог м лекар специјалиста за ту- Фузионирци, то су вам људи који имаду беркулозу. . . . либерално-народан програм. Кор. фтнзиолбгија ж мед. грана медицине и фузионисаше с гл. им. од фузионисати лекарска специјалистичка струка која се бави (се). проучавањем и лечењем туберкулозе. фузибнисати (се), -ишем (се) сврш. и ФУ — ФУ) узвик којим се изражава незадовољство, презирање, гађење и сл. — Увек несврш. = фузионирати (се). — Општински одбор Савеза бораца Палилуле састао се с једно те једно. Исте улице3 исти људи . . . одбором Карабурме да се . . . фузионишу. Фу! како је то одвратно! Каш. Фу, како је Б 1957. вруће! Крањч. Стј. фузибпист(а) м фузионаш. — Пашићеви фуга ж (дат. -ги) лат. 1. полифона музичка композиција у којој се партије, теме фузионисти били су прозвани курџони. Риб.

696

ФУЈ — ФУМАРОЛЛ

грдна сова муну . . . Нуто среће, тек што она сукну, а он ти је пијучином фукну. Радич. фукса ж нем. варв. 1. име кобили риђасте боје. 2. вулг. блудница, Јавна жена, уличарка. — А она, фукса ниједна, сад се само шепири по кући. Десн. Ти . . . фуксе гањаш, луксузно се одеваш и пијеш! Дав. фукс&тина ж аугм. од фукса (2); фукса (2). — Нису престали да прате строгим очима ту танку, крхку фуксетину све док не прође. Дав. фуксија ж бот. ерста украсне биљке Рисћ81а (по имену ботаничара). — Плаве камелије са памучастим срцем, фуксије велике . . . са пијетловим перјем у средини. Војн. На окнима кржљаве фуксије цвату у зраку пуном сјете. Цес. Д. фуктање с гл. им. од фуктати. фуктатн, фукћем и фуктети, -тим несврш. оном. гроизводити оштре, реске шумове, фијукати. — Узалуд је рало фуктало, кидало, шкрипутало и дрмало. Ђур. А вани уз механу вјетар проноси сњежне пахуљице, као ријека лишће, и фукти силовно. Куш. фул1, фула и фула м нем. покр. памучни или свилени конац {обично обојен) који се употребљава за плетење или везење. — [Хладолеж] се пење навише уз плавобеле конце фула, опаране са старе чарапе. Ранк. Побркају [жене] вуницу и фул. Каш. фул г м карт. нарочитс добра комбинација карата у игри покера. — Можда им је причао о фулу кечева и ноћашњој партији покера? Вучо. Неколико пута је добио фул и два пута каре. Бар. фулање с гл. им. од фулати се. фулар, -ара м фр. лака и мека свилена тканина. — Елегантан . . . с дугачком краватом од фулара. Бег. 1 фулати, -ам и фулати , фулам сврш. и несврш. варв. (по)грешити, промаши(ва)ти: ~ гол. — Путујемо као агенти у истом тајном послу, и ја, глупан, »фулао«. Матош. 2 фулати се, фулам се несврш. ићи кришом, шуњати се, красти се; исп. вулати се. — Па се Дорча покрај Саве фула. НП Вук. фулминантав, -тна, -тно лат. жесток, оштар, громовит: ~ говор, ~ чланак. Кл. Рј. фукарство и фукарство с неваљалство, фуљика ж бот. покр. в. удика. Р-К Реч. исквареност; исп. фукара (2). — То је та фумање с гл. им. од фумати. рђа — такви искварени људи. Њих ја зовем фумар, -ара м лат. покр. димњак, оџак. фукара . . . А замисли нешто: кад би фукар— Госпар Лукша . . . лупнуо штапом, поство постала наследна болест. Лал. казујући гњевно на »фумар« електричне фукати, фукам несврш. покр. јести, централе, који тамо стрши увис и баца дим. кусати. — Иза вука и лисица фука. НП Вук. Војн. фукнути, -нем сврш. оном. брзо, нагло фумарбла ж тал. 1. струја вруће водене ударити, лупити; исп. фук. — А из стене паре која сукља из вулканских кратера; место фу} и фу} узв. нем. — фу. — Фу), срам вас било, тако млади . . . па отишли у раубере! Кол. Фуј! На јело мислиш крај овакве жене! Дим. Извана хуј, изнутра фуј! Крл. фук оном. 1. узвик којим се изриче брзина, наглост какве радње, збивања. — И таман [змија] да пецне младожењу, а старац фук маказама и одсече јој главу. БВ 1909. Гадно ти је то: узмеш лисицу, и гониш је, и већ само да је шчепаш, а она фук! па у рупу. Лал. 2. узвик којим се подражава звук који се чује при наглом струјању, фијукању еаздуха. — Одједном иза његове главе нешто необично фијукну . . . ф-ф-фук! . . . зачу се оштар, танак глас кроз ваздух. Ранк. Изр. ~ ј е мени(за некога, за нешто) не марим, није ми стало. — Ха, овце! Фук је мени за њих! Ћип. фука ж оном. фијукање, хука, звиждук. — Стаде фука крсташа барјака. НП Вук. Фука кита стоји од барјака. НПХ. И ту сиЛну грома буку, и олује страшну фуку ти сатвори! Радич. фукара и фукара ж и м тур. 1. сиромашан свет, сиротиња, беда. — Господин Лученац баца злато међу гричку фукару. Шен. Фукари ћу подијелит оне старе, издрпане хаљине, нек' ми се моле богу за здравље. Ћор. Видиш и сама да ја радим само за вас, за друге, откуд мени, фукари! Куш. 2. пеј. шваљалац, мангуп, пропалица. — Твој лепи Ратко је неваљалац, хохштаплер и фукара. Андр. И. фукарак, -рка м в. фукара (2). — Гдје ће ићи првог бега кћерка за Алију, једнога фукарка? НПХ. фукарашица ж женска особа фукара (2). — Ништа ти нијесам забранила, осим да идеш оној . . . фукарашици. Шта ће ти она? Ћор. фукараштнна ж сиромашпшна, беда. Бен. РЈ. фукарски и фукарски, -а, -о који се односи на фукару, који припада фукари. — Више га не састајем по ноћним ћор-сокацима и по кукавним фукарским ћумезима. Матош. [Исаковичу су личила та] насеља на . . . черге простачке, бедне, фукарске. Црњ. фукарски и фукарски прил. на фукарски начин, као фукара.

ФУМАТН — ФУНКЦИОНЛЛНОСТ где таква пара избија. — М)есто гдЈе они [плинови и паре] излазе зовемо фумаролама. Тућ. 2. фиг. жив, ватрен говор. — То је наша зрелост — прогунђа Калкић — послије фумароле завршити с каквим идиотским вицем. Божић. фумати, -ам несврш. тал. варв. димити, пушшпи. Кл. Рј. фунгирати, фунгирам сврш. и несврш. (из)вршити неку функциЈу, улогу, бити на тком послу. — Фолнеговић је у то вријеме фунгирао као тајник клуба. Нех. Социјалистичка . . . држава . . . на садашњем степену развитка у одређеној мери још неизбежно фунгира у руковођењу привредом. Комун. 1951. фунд&клија м и ж тур. ист. врста старог турског дуката; исп. фундуклија. — Примаче се ведру огледалу, закити се бисернијем цвијетом, а на челу дукат фундаклија. РЈ.

А.}

фундамен(а)т, -нта м лат. 1. темељ, основа, подножЈе, постоље, ослонац: камени ~ . 2. фиг. оно на чему се нешто засншо., изграђује, база, упориште. — За овим механичким дефиницијама долазе дефиници)е најважни)их математичких појмова који чине фундамент механике. Петрон.

697

фундирање с гл. им. од фундирати. фунднратн, фундирам сврш. и несврш. ударити, ударати темељ, засновати, засниеати, (у)темељити; поткрепити, поткрепљивапш доказима, документовати. — Посао који је започео био је ванредно добро фундиран, изврсно организиран. Бег. Положај главара у роду и племену, пошто )е фундиран на економским разликама, постаје наследан. Мј. 1936. фундрбман, -ана м нем. лоше књижевно дело (роман) коЈе писац пише да више заради (и које се продаје на »фунте«), петпарачки роман; исп. фунтроман. фундрбмански, -а, -б КОЈП се односи на фундромане, својствен фундроманима. — Достојевски је деструктивна литература са фундроманском фабулом. Крл. фупдуклија м и ж фундаклија. — Ту) ми куца дукат фундуклија. Шкаљ. фундус м лат. имање, имовина, земља; фонд, залиха; обиљс. — Био )е ритмичан [Вељко Петровић] . . . са великим фундусом речи који у ово доба није био уобича;ен. Михиз.

фунебраш, -аша м фр. необ. намештеник погребног завода, погребник. — У оној црној униформи. Што мртваце чува. Фуфупдамепталап, -лна, -лно темељни, небраш. Крл. основни; базни, упоришни. — Формулишући функција ж лат. 1. а. вршење неке радњс један од фундаменталних закона друштвеили службе; дужност, посао, служба. — ног развитка Марко је сво)евремено казао Једнога јутра кренула ЈС госпа Настасија да наступа време прелома. Комун. 1951. обучена и накинђурена као да је у функцији проводаџинице. Срем. Радован изгуби функфундати, -ам сврш. и несврш. лат. цију берача загребачке плацовине. Матош. уништити, уништавати, упропастити, уб. сврха, намена, циљ. 2. мат. зависна пропропашћивати: ~ имовину. Кл. РЈ. менљика величина која се мења зашсно од фундатор м оснивач, утемељитељ: ~ мењања друге величине. — Кажемо . . . да Је задужбине, закладе. опсег круга функција полумјера круга, фундација ж лат. 1. оснивање, утемељење. гдје ријеч »функција« значи исто што и »зависи«. Алг. 1. 3. биол. специфичан рад — Иследник би хтео да разуме Бајкића, а у оргсша и рад оргшшзма уопште. ствари он несвесно иде за што бољом фундацијом оптужбе. Ћос. Б. 2. задужбина, функцијски, -а, -о и функционалан, заклада, фондација. — Можда ће се ускоро обновити и питање његових [Саве Текелије] -лна, -лно који се односи на функцију, који значајних фундација. Петр. В. 3. осигурање, зависи од радње, деловања, циља. — Функци)покриће (башовних ноечаница и сл.}'. ~ златом. СКИЈ законски појмови јесу принципи (начела) одређивања. Лог. 1. Имамо само функфундиран, -а, -о 1. трп. прид. од фундиционални одношај духа и ствари. Баз. Израти. 2. тврд, учвршћен; заснован, снажно међу радње у Родољупцима и историјских поткрепљен доказима. — Због тешке арма- догађаја на бојиштима постоји тесна веза и туре којом је располагала Аусгро-Угарска неки функционалан однос. ЛМС 1957. могли бисмо лако схватити . . . тежњу к функционално прил. на функционалан једној чврстој . . . власти, фундираној на начин; по функцији. — Добро ће бити ако унитаристичком уставу. Риб. упозоримо читаоца да описивање племенске Изр. ф у н д и р а н и доходак екон. докултуре, као и сваке друге културе, треба ходак који се добива из сталних, сшурних изеора {од земље и других некретнина); фун- да схвати функционално, а не формално. д и р а н и зајмови фин. дугорочии зајмови, Мј. 1936. осигурани одређеним изворима државних дофункционалпост, -ости ж својство, ходака. Кл. Рј. особина онога што је функционално.

698

ФУНКЦИОНАР — ФУРДЛ

функцибнар, -ара и функцибнер, -^ра м онај који врши какву функцију, који је ча каквојдужности (рбично одговорној, значајној). — Мишљења и одлуке високих црквених функционара значили су коначне пресуде. Барац. Помагао је . . . све српске установе, чашћавао функционаре. Сек. Он је тад већ био истакнути партијски функционер. Чипл. Венеција подијели својим . . . управним и војним функционерима . . . најдебље земље. Божић. функциопн, -а, -о в. функционалан: ~ однос. функционираље с гл. им. од функционирати. функционирати, -онирам сврш. и несврш. = функционисати (из)вршити функцију, бити у функцији. — Тим се кретњама показује за некога да му точкови у глави не функционирају баш особито. Мар. функцибнисање с гл. им. од функционисати. функцибнисати, -ишем сврш. и несврш. — функционирати. — У близини магнетског пола бусоле престају функционисати. Петр. М. фунт м заст. в. фунта (1). — Хранио се петак и светак посољеним грахом . . . а рибе, кад се и за крајцар фунт продавао, није куповао. Новак. Осјетио сам топле жмарке од клороформа над исјеченим фунтом меса. Уј. фунта ж енгл. 1. мера за тежину {у разним земљама различита, око 1ј2 кг). — Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој. Лал. Вуна је већ огребена, а бит ће је око сто фунта. Бен. 2. новчана јединица неких држава: египатска ~ , турска ~ , палестинска ~ , ~ стерлинга. фунтана ж тал. покр. в. фоитана. Кл. Рј. фунтарка ж покр. врста крупне крушкс (тешка око једне фунте). Рј. А. фунтача ж покр. врста пушке. — Груну Петрова фунтача. Матош.

фуњара ж и м тур. псј. безвредна, нечасна особа, нигитарија. — Викне му пред свједоцима да је фуњара и доушник. Матош. Али за запис да платиш човјеку, јер ово није сеоска фуњара, но човјек с ћабе. Сиј. фуњестра ж тал. покр. прозор. — А младићи с кокардама на клобуцима, свс госпође на фуњестрпма. Војн. фур м маџ. покр. в. курдељ (/), клин на плугу за који се запиње гужва орачица. Р-К Реч. фура ж нем. варв. превоз, вуча. —• Цијели прошли тједан били смо на фури, па су нам коњи ослабили. Рј. А. Изр. и з в у ћ и фуру изложити се прекору, грдњи; бити бијен. — Па види овај миље, немој, наопако да га полијеш, јер ћу ја онда извући фуру. Петр. В. фураж, -ажа м, фураж, -и ж ц фуража ж фр. сточна храна, крма. — А на задњем делу истог [виса] разузурише сс остали коњаници, уколико се не беху растурили по околини да реквирирају фураж. Лаз. М.; Кл. Рј. фуражер, -ера м фр. онај који стоку снабдева фуражом, набављач сточнс хране. Кл. Рј. фуражни, -а, -о који се односи на фураж(у), сточни. — Јова је мислио бити и остати активни наредник и фуражни надзорник. Сек. Пољопривредно добро . . . је развило производњу фуражних култура и тиме проширило свој сточни фонд. Пол. 1958. фурање с гл. им. од фурати (се). фурати, фурам несврш. покр. 1. бацати. — Јер у врећи одоздо до горе, само брда, врлети и горе, а бог руку све унутра турај, па брдине око себе фурај. Радич. Зграбише [козаци] Јевреје испод пазуха и почеше их фурати у таласе. Глиш. 2. гурати. Р-К Реч. ~ се гурати се. фургон, -она м фр. 1. железничкч вагои за превожење поштанских

пошиљки,

робе и

стоке. — Из Београда је друг Темпо пошао за Лесковац у једном поштанском фургону. Дед. В. Ускоро смо потрпани у коњске фурфунташ, -аша м покр. вага КОЈОМ се гоне, бломбирани и повезани за Њемачку. мери на фунте; предмет који садржи фунту: Ђон. 2. мртвачка кола. Кл. Рј. каитар ~ , лонац —•. — На леђима је фунташфурда и фурда ж перс. 1. утроба, дроб, -џак, зној цури са прашњавог чела. Чипл. црееа заклане животиње. — Прозоре је застро фурдом, тј. разапетим осушеним фунташица ж покр. врста крупније јабуке (тешка окоједне фунте); исп. фунтарка. цријевима. Шкаљ. 2. устришци што их кројачи одбацују, метални отпаци и одресци Рј. А. бакра код кпзанџија; кало, шкарт. Шкаљ.; фунтбвњак, -ака м предмст којему је Рј. А. 3. фиг. презр. фукара (2), одрпанац, тежина изражена у фунтама. Р-К Реч. прогшлица. — Јеси ли кадгод чуо ову нову ФУРДУ како су јој пуна уста кад изговарају фунтрбман, -4на м нем. фундроман. — Тако, као у сентименталном фунтроману, »конституцијон*з »парламенат«? Војн. Лице му је било подсврабљено подругл>ивошћу као говори једна вјереница из средине средњега у праве фурде. Божић. внјека. Матош.

ФУРЕШТ — ФУРУНСКИ

699

фурешт м тал. покр. странац, дошљак, туђинац. — Све је њихово, тих проклетих фурешта. Шимун. Да ли тко станује у оној кући? . . . Неки фурешт. Наз. фурештија ж зб. покр. стран, туђ свет. — Нису то Цигани! . . . Бит ће каква фурештија. Бег. фурија ж лат. 1. (Фурија) у старорижкој митологији богиња освете. 2. а. помама, јарост, бес, махнитост. — Тад пробуди ти, бискупе, по твојим људима опет фурију крваве свађе. Шен. То је био један успех неодољивог француског налета и бравуре, успех »француске фурије«. Јов. С. б. разљућена, разјарена особа, зла,свадљива жена, ош троконђа, аспида. — Једног дана улети као фурија у моју ћелију тамнички пристав. Чол. Зашто многе жене које имају доброг мужа . . . сикћу по кући као несрећнице и фурије. Андр. И. фуријер&зам, -зма м једно од учења утопијског социјализма (према имену француског социјалисте утописте Ш. Фуријеа, с краја 18. и почетка 19. ст.у, исп. фаланга (4). фур&бж, -бжа м покр. бесан, помахнитао човек. — Неки кажу да се баш они фуриожи, они што скачу и разбијају, најлакше поврате. Десн. фурибзан, -зна, -зно тал. бесан, диваљ. — Њен је улазак у толикој мјери фуриозан да Леоне остане клечећи. Крл. Она суптилна и одмјерена игра жене у првобитном стилу ишчезава пред фуриозном игром жене без грације. Ств. 1948.

фурмб(н)тин, -ина м тал. покр. в. фруме(н)тин. Кл. Рј. фурмине ж мн. тал. покр. шибице, жиокице. — На полици је лампа с уљем. Тамо су и фурмине. Ств. 1948. фурнир, -ира м фр. врло танка дашчица од финог дрвета (храстовине, ораховине, палисандровине и сл.) којом се облаже дрвени намештај, покућство и сл.). фурпирање с гл. им. од фурнирати. фурнирати, фурнирам сврш. и несврш. обложити, облагати фурниром. фурннрски, -а, -о који се односи на фурнир. фурор м лат. бес, махнитање, разјареност. — И сад је слиједио један врло непристојан версић, Ј<оји су отпјевале тако искрено да је изазвао прави фурор. Л-К. Изр. п р а в и т и ф у р о р е постизати велике успехе, изазвати одушевљење, сензацију и сл. — Сестра јој је писала да Нела прави »фуроре* у вароши. Коз. Ј. фурсат м тур. 1. згодна прилика. Шкаљ. 2. самовоља, осионост, вурсат. И. фурт прил. нем. варв. стално, непрестано. — Он фурт виче: »Паре, паре 'оћу!« Срем. Идем, идем, идем . . . а то фурт за мном гмиже и рокће! Бен. Твој брат попа, а то све фурт исти паор. Поп. Ј. фуртим прил. лат. тајно, крадом, кришом. Кл. Рј. фурт&маш, -аша м лат. 1. пол. надимак клерикалаца у Хрвптској с почетка 20. ст., који су добили кад су се организовали као посебна политичка странка (и кад су од фуриозно прил. на фуриозан начин, бесно, старог бискупа Штросмајера »фуртим« изпомамно. — И кад се сан прикраде, Марија мамили пристанак). — Франковцима прилатако фуриозно здере онај вео под којим се зи у помоћ једна нова странка, клерикална, склапају очи. Лаз. Л. Појурио на шефа чији су присташе названи фуртимаши. Риб. фуриозно, и пљује по њему, и хоће да га Јави се гњеван магистеров глас с балкона: гребе. Крл. »Ошини по фуртимашима!« Мар. 2. фиг. фурибзност, -ости ж својство, особииа тајни реакционар. Кл. Рј. онога који је фуриозан, онога што је фуриозно, фуртАмашки, -а, -о који се односи на махнитост. фуртимаше, својствен фуртимашима. — У младости није имао попут већине наших фурир, -ира м фр. војн. заст. војнички ладањских свећеника баш ништа фуртиписар; подофицир који надгледа намирнице и машког. Матош. брине се за коначење, преноћиште војске. — Све студирам кога да избирам . . . ил' фурифуруна и фуруна ж тур. варв. пећ; исп. ра, или официра. НП Вук. вуруна. — У селу се грију собе фурунама на калиће. Кос. Осећао се као цврчак у пекарфурити, -им несврш. парити, шурити. ској фуруни. Вучо. — Цичи, фури, пржи . . . убити ме нећеш. Изр. треба да још поједеш т р и Шен. фиг. Хладан вјетар . . . фурио задње фуруне хлеба недостаје ти искуства, незеленило. Бен. маш још довољно искуства. фуришац, -шца м војн. заст. војник фуруница и фуруница ж дем. од фуруна. придељен, додељен официру као његов служифурункул м лат. мед. чир, поткожњак. тељ, посилни. — Фуришац капетанов бијаше му добар пријатељ. В 1885. Кл. Рј. фурман м нем. варв. кочијаш теретних кола.

фурунски, -а, -о који се односи на фуруне: ~ лопата.

700

ФУРУНЧЕ — ФУЋКАТИ

фурунче, -ета с дем. од фуруна. — Зафутбал и футбал в. фудбал. мисли: утуткана собица мирише на дуње и футвач, -ача м зоол. е. футавац. Бен. Рј. јабуке . . . Фурунче брекће да излуди! Ћос. Д. футер м нем. варв. постава за одело. фурунџија м варв. 1. онај који прави Кл. Рј. пећи, фуруне, пећар. Вук Рј. 2. пекар, хлебар. футрати, -ам несврш. варв. 1. постаеити — Био је тада обичај . . . да све ашчије, одело, хаљину и сл. 2. фиг. добро хранити, фурунџије . . . кредитирају целога месеца кљукати. — Свако друго рјешење води у подофицирске чинове. Срем. оне системе у којима су писци државни фурунџијски, -а, -6 који се односи на намјештеници3 добро футрани плаћама . . . фурунџије. — Фурунџијски ћепенци покрии путовањима. Вј. 1973. всни тепсијама и колачима. Ком. футрол, -ола м и футрола ж нем. кутифурунџиница ж пекарска радња, пекар- ја, корице, навлака за чуеање какве ствари, ница. — Уз пут свратише у фурунџиницу каквог инструмента и сл. — Ако зачује, чича-Смиљана, и Јован узме чесницу и разбит ће ти онај футрол о главу. Пав. неко тесто. Срем. Притегао је официрски опасач, док из футрола држак пиштоља вирка. Јел. Свифурфурбл, -ола м лат. хем. хетероциклично органско хемијско једињење, које се добива лен фини кишобран . . . је у футроли носио само кад је било ведро. Срем. Свирачице од пољопривредних отпадака (мекиња, кукурузних клипова и др.) и које служи као сиро- спремише своје инструменте у футроле. Донч. вина за вештлчке смоле, пластичне масе и синтепшчка влакна. Изр. (турити, забити) нос у футрол(у) склонити се, повући се, побећи. — Лармафус м покр. врста игре у којој играчи јсдан другоме додајући запаљену сламку говоре: те, вичете . . . а кад дође до дела, а ви шмуг, па нос у футрол. Трифк. Али имају сва та фусс\ Вук Рј. фусак м нем. крзнена врећа у коју увлаче господа [матуранти] да забију нос у футрол, има ту да се ради, и учи још и још! Сек. ноге и читав доњи део тела особе које се колима футур, -ура м лат. грам. глаголски облик или саоницама морају возити по јакој хладкојим се исказује будућа радња; будућност: ноћи. Кл. Рј. •—• п р в и , .—- други или егзактни. фусекла ж (обично мн.) нем. варв. футурАзам, -зма м лат. правац у уметкратка мушка чарапа. — Јесте ли завирили ностима, посебно лшоеној, настао у почетку кадгод у радионицу где седе, у фусеклама н 2О.ст.у Италији, којије спољним, механичким прслуцима, шнајдерски момци? Сек. фуска ж оном. ударац по задњици. — средствима изражавао динамику и суровост Чим нешто »рђавск каже> одмах на мацке, савременога живота и града. футурист(а) м припадник, присталица па фуска по туру. Дом. фуснота и фуснота ж лат.-нем. белешка футуризма. футурАстички, -а, -о који се односи на испод текста, обично написана ситним словима, која објашњава нешто у вези с изло- футуризам и футуристе. ^ с л и к а , —-утопија. женим текстом. — Предговор овој антофутуристкиња ж жена футурист(а). логији ослобођен [је] фуснота и научничког футурблог м стручњак у футурологији. каћиперлука. Михиз. футуролбгија ж лат.-грч. наука којана фуста ж тал. мала ратна или гусарска основу чињеница и искуства покушава да галија. — Дуж цијелог тјеснаца не бијаше одреди развој будућих догађаја, пОсебно с обзивидјет млетачке орманице или фусте, које ром на научна достшнућа. иначе и за буре вребају на вражје ускочке фућ нем. = фуч узвик којим се исбарке. Шен. казује да је нешто пропало, нестало. — фустан, -ана м тур. фистан. — Дај ми Да, да Жировићка умрла . . . сад је ваших га [момче], бабо, дај, дај, дај . . . да му купим пет форинти фућ! Шен. свилен фустан, срмали јеленче! Коњов. фућкалица ж зшждаљка (начињена обифустанела ж тал. покр. дуга бела кочно од коресвежег дрвета). — Матица Цврчак, шуља. — Али кад би га угледао у дугачкој фланелској фустанели усред лета . . . до- назван Пишталица, опет је клечао код плоче, лазило му да зажали што га има. Вучо. јер је ораховом фућкалицом сметао обуку. Гор. фута и фута ж тур. покр. прегача, кецефућкан»е и фућкаше с гл. им. од фућља. — Јер се данас пород умеће у ујчевину, кати. као да га свака одива у футу из рода донесе. Љуб. фућкати, -ам и ф^ћкати, фућкам несврш. звиждати, звиждукати. — Ја му [псу] футавац, -авца и футач, -ача м зоол. ерста птице, пупавац 1Јрира ерорб. Бен. Рј. фућкам, и за час се показује #,егов уздигнути

ФУЋНУТИ — ФУШТАЊ метличасти реп Перк. Док )е одлазио . . . у вагон без класе., чуло се како скоро весело фућка локомотива. Б 1958. Изр. ~ на што не марити за нешто. — Не знам што ће на ово влада, али )а фућкам на то. Цар Е. фућнути1, -нем и фућнути, фућнем серш. према фућкати. фућнути2, -нем сврш. {из)баџити. Р-К Реч. фућнути 3 , -нем сврш. вулг. пропасти, исп. фућ. фуцање с гл. им. од фуцати се. фуцати се, фуцам се несврш. вулг. лињати се; хабати се; исп. офуцати се. — Познавао сам сваког [фиЈакерског коња] упрсте, гриве љихове и репове КОЈИ су се сушили и фуцали. Вучо. фуч узв. нем. — фућ. —Какве су то речи, ИлиЈа1 . . . Чорба фуч! Трифк. Ерго, )а сам фуч, као и ти1 Матош. фучија ж тур. дугуљаст дрвени суд, сличан буренцету, у коме се држи или преноси вода и друге течности. — Ди)елила се вода на фучиЈе, према броЈу кућне чељади. Ћип. Ја сам гледао . . . Једну муслиманку . . . са фучиЈОМ о рамену. И вода у фучиЈи неће бити попивена, а мене већ неће бити. Шуб. фучијица ж дем. од фучиЈа.

701

фуш м нем. покр. 1. произеод повритог, фушерског рада. 2. тарш незаконит, кућни рад радника или занатлиЈа, изван редовног рада у радионицама, фабрикама и сл. — Израђу)у накит, на)више код куће, у »фушу«. ВЈ.

1970.

фушарити, фушарим и фушати, -ам несврш. нем. варв. рђаво или површно радити, мешати се у туђи посао као нестручњак фушер и фушер м нем. варв. човек ко]и ради површно и рђаво, гиепртља, петљанац. фушерај, -а)а м лош, рђав рад, производ фушерског рада. фушерити, -им несврш. фушарити. фушерски и фушерски, -а, -б КОЈИ <.е односи на фушере ~ рад. фушкија ж тур покр. коњска изметина, балега. — Кажу, у Енглеско) џентлмени . . . употребд.ава)у нарочити мирис, комбинаци;у коњске фушкиЈе^ сена и сламе. Петр. В. Врапци се прпили у издробљеним сухим фушки)ама коњским Кик фуштан, -а и фуигеан, -ана м покр. в. фистан. Р-К Реч. фуштањ м тал. покр врста тканине, пархет. — Ево, кога год хоћеш перкала . . . кретона, фуштања' Шимун.

X х (X) а. задњонепчани безвучнп струјни су- прикрити улвд масном шубаром. Јакш. Ђ. гласник. б. слово којим се обекжава тау суб. прљав, нечист, неваљао. Бен. РЈ. гласник. хабавац, -авца м 1. хабав човек. Бен. Рј. ха и х8 1. узв. а. (само ха) при дозивању, 2. покр. ерста кукуруза са кратким клипом и зрнима на врху смежураним. РЈ. А. ословљавању и поздрављању: о, е]. — Ха, здраво да си, мио побратиме! Ранк. б. за хабаија в. абаија. подстицање и у молби: хсуде, дела, деде. — хЗбање с гл. им. од хабати (се). Ха, одбиј се, не 6ИЈ се на правди. Март. х&бар, -бра м в. хабер. — Те опали двије На сваки шум . . . брзо изусти у себи: »Ха, даницкиње, хабар даде у своју дружину. помози боже!« Сиу. в. за шражавање раз- НП Вук. драганости, дивљења, одушевљења: браво, тако. хЗбати, -ам несврш. 1. чинити хабавим, — Ха, Бато! — одушевљавао се Лазарић трљаЈући руке. Јак. г. у претњи (често одво- ношењем кварити, трошити, дерати; физички прљати. — фиг. Живот хаба људе, Јвно): нд. — Ха, ха! — Ко то неће да спава? Андр. И. д. за изражавање изненађења: гле. суши им срце, нагриза карактер. Прод. 2. заст. кудити (некога), рђаво говорити (о не— Ха! — викну, као да је нешто нашла. коме). — Што ти хабаш младе Црногорце, а Вес. Кога ухватили? Њега! Ха! Андр. И. ђ . за изражавање двоумљења, недоумице. — фалиш ми од Никшића Турке? НП Вук. Вјера турска подниЈет не може да се хаба Ха . . . како се узме. Јак. е. за изражаеање докле глава скочи. Њег. злурадости, освете. — Ха, ха, а нисте се ~ се прљати се и дерати ношењем (о надали? Х)а, вук силази стаду кад га оно оделу и сл.). — Сопствена свест ми личи на и не очекуЈе. Петр. В. ж . (само ха, поновљено више пута) оном. за подражавање кико- бедну панораму већ овешталих слика, што тања, смејања. — Ха! Ха! Ха! — хохотао је се све већма хаба. Панд. хабати се, хабам се несврш. чувати се, . . . господин. Гор. Ми . . . праснусмо у клонити се; избегавати (некога, нешто). — смех: — Ха1 ха! ха! ха! Летр. В. 2. речца у Штросмајер му )е [Рачком] писао: »Молим прилошкоЈ служби а. нимало, николико. — Вас, што можете више поентираЈте хистоАма баш ха! . . . ни црно испод ноката! рично право наше. Мађари се тога хабаЈу. Јакш. Ђ. б. право, тачно, таман. — РазобаЈов. С. дао хата . . . па ха! на стражара. Вукић. в. чак. — Видим само једног роба, скрушенога хабдовина и хабдуншка ж бот. апта. ха до блата. Јакш. Ђ. г. (удво)ено) час . . . — Десно . . . за високом хабдушиком кућа у тарабама. Кик. час, сад . . . сад. — Ваља се кб грм низ воду, ха тамо, ха 'вамо. Шуб. 3. речца за питање: хабен, -а, -о заст. рђав, лош. И-Б РЈ. Је ли} — Па како Је у КрагуЈевцу, ха? — хабер и хабер м тур. глас, вест; порука. запиткивао је. Јакш. Ђ. 4. речца у служби везника (за истицање врло брзе узастопиости — Је ли лш отац жив? — Бог му душу простио . . . — А томе сам се хаберу и надб. Ћор. двеЈу радњи): чим, тек што. — Ха му рука Он такав мени хабер наслао! Огр. пође дубље у туђи арар или кантар притегне Изр. ни хабера немати не поклањати на његову страну, он . . . врати одмах ону нимало пажње, не марити, ~ учинити прегршт брашна натраг. Андр. И. обаеестити. хаба «. аба. хабердак, -ака и хабердар, -ара м в. хабав, -а, -о а. похабан, изношен, подеран, хаберник Џ). — И припали топа хабердака. Вук РЈ. Па он меће пушку хабердара. И. отрцан. — Д' ако би сунце свету хабавом

ХАБЕРНИК — ХАЗАРДИРАТИ

703

хаберннк, -ика м заст. 1. топ или пушка ж хебр. синагога, мојсијевски храм. чијом се пуцњавом даје хабер, нешто огла- Вук Рј. шава, објављује. — Доље код Криваје дрмну хбвс м и хавса ж в. хапс. хаберник. Куш. 2. весник, гласник, гласоноша. хавџити е. аеџити. Бен. Рј. хагибграф м писац хагиографије. хаберџија т в. хаберник (2). — Иде хагиографија ж грч. опис жшота неког смрт, иде. Ово су јој хаберџије. Ћор. свеџа. хабилитација ж лат. студија, научни хагибграфски, -а, -о који се односи на рад на основу кога се дају права на известан хагиографе и хагиографије? ~ спис. научни степен, на известан положај, на држање предавања на универзитету. хад м грч. мит. а. (Хад) бог подземног хабилитацијски и хабилнтациони, -а, света старих Грка. б. подземни свет, пакао; мучилиште. -5 који се односи на хабилитацију: ~ рад. хадес м в. хад. — Да је пошаљемо у хабилитирати се, -итирам се и хабАлихадес рогатог проклеца. Матош. товати се, -тујем се сврш. и несврш. испунити, испуњавати услове за неки положај хадет в. адет. хабилитационим радом. хЗднађ м маџ. заст. 1. поручник граничархабит м тал. 1. одећа кшполичких свеште- ске милиције. — Савин отац је дотерао само них лица, редовника, монаха. — Ни најученији до хаднађа. Петр. В. 2. жандарм. — По улема не зна . . . о чем хабит на фра Луки теби и твојој памети прати нас [лопове] . . . виси. Андр. И. 2. хаљина, горња одећа. — гајдаш, а по мојој памети пратили би нас Ступе у празан простор придруживпш се хаднађи и . . . онај пуста-комесар! Срем. неколицини људи у вијећничким хабитима. хадски, -а, -о који се односи на хад, пакНех. лени. — И хадски смијех све ближе и ближе х&битус м лат. 1. в. хабит. —- Зар у ватром лиже. Матош. оваком хабитусу, божји човјече? Матош. хадум, -а и хадумац, -умца м тур. евнух, 2. спољашњи, еањски изглед човека, животиње, ушкопљеник. — Гдје је икада хадум замијенио биљке. — Филм је само . . . покушај да се султана? Бег. повијесна збивања одјену у људске хабитусе хадумнца ж ушкопљеница. Вук Рј. и прикажу из непосредне близине. Вј. 1972. хае узв. в. ајс. хабрбноша м онај који носи хабер; онај хаер м в. хаир. који шири гласине, брбљиеац. Вук Рј. хазар прид. непром. в. хазур. — Хазар хава ж тур. ваздух, зрак. — Човјек који да сте пјешци и коњици. НП Вук. има углед, који се уздиже високо, плови у хаву. Сим. хазард м фр. игра на срећу; коцка, картање. — Ту се игра на хазард. Крл. Дао се на хаван «. аван. хазард. Поп. Ј. фиг. кушање среће, игра слухавана и хаванка ж врста фине цигарете. чаја. — Мијене хисторије јесу под . . . цијену — Смијешећи се пуши своју хавану. Шен. случајности и хазарда. Уј. Испукне из писаћег стола једну од лани хазардан, -дна, -дно који се односи на справљених хаванки. Драж. хаварија ж тал. квар, оштећење брода> хазард, коцкарски: ~ игра, ~ начин. хазардаш, -аша и хазардер, -ера м бродског товара, авиона"и сл. — Бродовласкоцкар, онај који ставља све на коцку. — ници [су] код тежих хаварија . . . продаваФеркоња одјури међу хазардаше. Кое. А. ли своје бродове. Мј. 1926. Он је хазардер који је ставио на коцку срехаварирати (се), -арирам (се) сврш. и ћу своје дјеце. Крл. Ми нисмо хазардери, несврш. (пре)трпети хаварију. — Потонуо него почињемо рат. Поп. Ј. је пред нама као лађа за коју смо знали да хазардерка ж жена хазардер. — Дакле: је хаварирана. Крл. фиг. Ви нам поклањате као каква хазардерка. Бег. свој живот прилично хавариран. Цар Е. хазардерски, -а, -о који се односи на хавелок м енгл. мушки широки огртач хазардере. — Хазардерска идеја, али што без рукава. — Потпоручник . . . испод хавеМ У друго преостаје? Бег. Навикао [је] на ту лока није видео моје знаке. Јак. Подстава му је била на хавелоку . . . подерана. Крл. лакомислену, брзу и смјелу хазардерску срећу. Ћоп. хавлнја ж тур. велика бела марама којом хазардерски прил. као хазардер. су удате муслиманке покривале лице. — Једна )е била жена, јер је преко фереџе пребацила хазардирање с гл. им. од хазардирати. бијелу хавлију. О-А. хазардирати, -ардирам сврш. и несврш. хавли-махрама н< в. хавлија. Вук Рј. коцкати се, хазардно играти; бацити, бацати

704

Х А З А Р Д Н О — ХАЈАТ

на коцку. — Причало се да је читавог дана хазардирао с Нијемцима. Адум. У то доба се прокартао. Хазардирао је. Поп. Ј. хазардно прил. на хазардан начин, коцкарски. — Ако треба, и њој дајем, јер узимају, узнмају хазардно, али . . . су задовољне и захвалне. Л-К. хазбашча ж тур. покр. цветњак; перивој. — .Сиња магла по хазбашчи пала. НПХ. хазбна ж чеш. спорт. женска спортска шра лоптом. хазенашица ж играчица хазене. хазна ж тур. арх. а. благајна, ризница; каса. — Цареву си хазну напунио. НП Вук. Однекуд су донијели гвоздена врата, пак су метнули на другу [пећину], и то им је била хазна. Маж. М. б. благо. — Не можеш ти . . •. доћерати у ред ове наше цркве и капеле па да сву царску хазну на њих потрошиш. Апдр. И. в. покр. огњиштеу пушке. Вук Рј. хазнадар, -ара м (вок. хазнадару и -аре) благајник. — Њега најми везиров хазнадар и посла . . . у Босну. Андр. И. Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар. У руци му гломазна каса. Шапч. хазнадарев и хазнадаров, -а, -о који припада хазнадару. хазнадарски, -а, -о који се односи на хазнадаре. хазнадарче, -ета с млад хазнадар. Вук Рј. хазна-одаја ж заст. ризница. Вук Рј. хазур прид. непром. тур. спреман, готов. — Јесте ли хазур? — Запита Омер-ага. Ћор. хазуравати (се), -уравам (се) несврш. и уч. према хазурати (се). И-Б Рј. хазурала узв. тур. спремај(те) се. — Најтрезнији повикаше: хазурала! земан је! Јурк. хазурати, -ам и хазурити, хазурим сврш. и несврш. спремити, спремати; наредити, наређивати спремање за покрет. И-Б Рј. ~ се повр. хаин, -а, -о тур. злобан, неверан; опак, страшан. — А тамо су хаине планине. НП Вук. хаин(ин) м 1. неваљалац, разбојник, одметник; издајица; непоуздан човек. — Жали [се] на овога хаина рсуза од команданта који му већ годинама удара на благајну. Андр. И. 2. (у атрибутској служби) неваљао, опак, разбојнички. — Отлен хајде хаинин дивојко. НПХ. хаинство с особина онога који је хаин, неваљалс7пво. — Ти не купи свате по хаинству, но покупи свате по делијству. Вук Рј.

и хаир м тур. покр. 1. корист, добро, срећа. — Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира. Ранк. Падишах нас, с хаиром, попешкешио Шваби. Куш. 2. задужбина. — Ова је ћуприја везиров хаир. Андр. И. 3. прил. за одрицање: не, није. Вук Рј. хаврала узв. тур. покр. које добро; шта је. — Хаирала, кукавице сиња? што си тако рано долетјела. Вук Рј. х&ир-дбва и ханр-дова ж Тур- молитва; благослов. — Цар пашама хаир-дову даје. НП Вук. ха&рли покр. 1. прид. непром. какав се жели; честит, ваљан. — Момак кб златна јабука, па уз то радиша и хаирли. Шант. Жалим [краву] као и дијете једно јер је била хаирли хајван. Ћор. 2. прил. са срећом, срећно. — Све нек носи! Хаирли јој било! Огр. Нек ти је хаирли . . . жени се, сине. Сим. хајкрлија м покр. 1. онај који носи срећу, срећан човек. 2. (у прилошкој служби) са срећом. — Доћи ће ми твој син, хаирлија, са читавим суботним пазаром. Андр. И. хабрлук м покр. радост, задовољство. Бен. Рј. хаирно прил. добро, срећно. — Старије жене . . . клањале . . . искале од драгог бога да се то све размине без крви . . . онако каконо је најхаирлије. Мул. ха&рсуз м ар.-тур. покр. 1. онај који нема среће, несрећник. — Пустите хаирсуза нек иде куд је пошао. Андр. И. 2. (у атрибутској служби) злосрећан, несрећан. — Онај поповски хаирсуз син из Добруна треба одмах да иде. Андр. И. хаАрџија м заст. добротвор, дародавац. Вук Рј. 1 хај ж песн, хајање. — Посадих палму, кад се та пресуши, љубави ми тад ће јењат хај. Хар. хај 2 и хЗј узв. 1. а. за дозивање и скретање пажње. — Весело подвикну: — Хај, старче! Писмо од Милке. Јакш. Ђ. б. за изражавање дивљења, раздраганости: ах. — Хај, дивно је по горама нашим. Митр. Јуха, хај, попет ћу се јаблану на грану. Ивак. в. за изражавање очајања. — Колико се младих људи убило због тога! Хај! хај! као мухе! Лаз. Л. Хај, уморне су такве шале. Крањч. С. 2. (поновљено више пута) оном. за подражавање гласова при зееању. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: Дај да се . . . задимани једна. Срем. хаЈање с 1. гл. им. од хајати. 2. наклоност, брига, марење. хајат, -ата м тур. 1. доксат, трем, ходник око куће. — Здесна и слева од хајата су веома

ХАЈАТИ — ХАЈДУКОВАЊЕ простране собе. Дед. Ј. Скочи она као срна преко хајата. Мул. 2. вајат, засебна зградица уз сеоску кућу (обично нажњена младенцима). хајати, хајем несврш. марити, обраћати пажњу, бринути се. — Тко вас хаје, плоде л ' крши вином? Маж. И. За дијете и не хајеш, кб да није твоје. Бан. хајати1, хајем несврш. покр. намеравати ићи, упутити се. — А камо то сви хајете, ко да се спремисте у сватове или на проштење? Ков. А. хајати', -јим несврш. деч. спавати. Бен. Рј. хајатина ж аугм. и пеј. од хајат. хајатић м дем. од хајат. хајатски, -а, -о који се односи на хајат. хајба ж хајање. — За ЊИЗЈ И данас није хајбе. Шим. С. хајван, -ана м (вок. хајване) тур. покр. 1. живинче, животиња. -± Додијала ова суша и хајвану и инсану. Ћор. 2. зб. стока, марва. — Спремише коње и стјераше хајван. Куш. Куд ћемо ми с дјецом и хајваном. Чол. Изр. хајван-вагон жел. вагон за превоз стоке. хајванлук м покр. оно што је својствено живинчету, неразумност, глупост. — Живе од вјере и којекакве блазгарије и хајванлука. Сим. хајванскн, -а, -б који се односи на хајван, који је као хајван, животињски. — Дедер пази добро, гаде хајвански, како ћеш играти. Ћоп. хајвар, -ара м тур. 1. усољена рибља икра, кавијар. Кл. Рј. 2. салата од печених паприка и плавих патлиџана. хајварит и хајварбвит, -а, -о који је богат хајваром (икром), пун икре. х&Јд узв. в. хајде. — Узмемо сваки своју сјекиру, па хајд у главицу. Маж. М. Министар се смејао: »Хајд, хајд, имаћеш времена да се предомислиш«. Ћос. Б. За чланове главног одбора [поставља се] тај и тај, тај и тај . . . па хајд! Дом. хајда 1 ж бот. в. хељда. — Ондје је и моје поље с хајдом. Бог. хЗјда 2 узв. в. хајде. — Зар си дошао овамо да нам заповиједаш, хајда у Херцеговину, угурсузе! Маж. М. хајдакати, -ам несврш. пожуривати некога узвицима »хајде, хајде«. хајдамак и хајдамак м тур. 1. батина, мотка, врлмка. И-Б Рј. 2. окомак, шепурика од кукуруза. хајдара ж погрд. неуредна жена. Р-К Реч. хајдац узв. одлази, склањај се. Вук Рј. 45 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

705

хајде и хаЈде (често у облику имп. 1. л. мн. хајдемо, хајдемо, хајдемо, хајдмо, хајдмо, хајмо и хајмо; 2. л. мн. хајдете и хајдете, хајте и хајте; за 1. и 2. л. заједно: хбјдемоте, хајдемоте, хајмоте и хајмоте) узв. тур. Х.а.за подстицање:дела,деде. — Другови, хајде да се леже. Јак. б. 'при одбијању, неодобравању: пусти, мани. — Хајде, прођи се беспослице! — брани се жупник. Андр. И. 2. са значењем правог имп. глагола ићи, поћи и сл. — Овде је тако пуно света. Хајд'моте боље у мање улице. Лаз. Л. Хајдете кући јер се крави нешто десило. Бен. 3. речца а. за допуштање (често појачано са »де«): па добро, ако, нека. — А да је она жена . . . хајде, де. Али ово је девојка. Станк. б. у претњи, обично удвојено: добро, добро; нека, нека. — Хајде, хајде: видећемо. Петр. В. в. за истицање да је нешто окончано: свршено, готово; исп. трећи пр. уз хајд. г. у неверици или чуђењу: није ваљда. — Ма хајде — у неверици зажмирка Танасије. Ћоп. хЗјдемо в. хајде. хајд&њак, -ака м покр. горостас, џин, оријаш, голијат. — Људи казиваху да само »хајдењаки« ношаху такве чизме. Кое. А. хајдец м покр. воља, прохтев. — Моћи ћете избити кад год јој хајдец дође. Буд. хајдина ж бот. хељда. — Сијао је различите житарице, али се хранио највише просом и хајдином. ВУС 1973. хајдински, -а, -5 хељдоеан, од хељде. Мјесто тога рабила јој хајдинска или јечмена каша. Ђал. хаЈдмо в. хајде. хајдук, -ука м (вок. хајдуче; мн. хајдуци) тур. 1. ист. одметник од турске еласти и члан дружина које су штитиле народ борећи се против турског насиља. — Народ наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Вук Рј. Турци га [грмље] одмах запале, од страха да се не би хајдуци залегли. Маж. М. 2. а. одметник уопште, разбојник. — Државна власт после неколико дана прогласи Зурицу за хајдука. Ранк. Кад би оно велико [звоно] . . . госпу поздравило — пак да си хајдук, морало би те богу обратити. Јурн, б. препредењак, превејанац; лопов, тат. — Еј, еј, још ти мене не знаш! Јевта је стари хајдук. Ћос. Д. 3. заст. покр. пандур. Вук РЈ. 4. покр. натега, направа за вађење течности из суда. Вук Рј. 5. бот. в. ноћурак (1а). Сим. Реч. хајдуклук м хајдучија, пљачка. — Више је . . . улога наплаћено него што је требало . . . а то је правн хајдуклук. Лапч. хајдуков, -а, -о који припада хајдуку. хајдукбвање с гл. им. од хајдукоеати.

706

ХАЈДУКОВАТИ — ХАЈКАЧКИ

хајдукбвати, -дукујем несврш. радити и живети као хајдук. — Ноћу ашикује и хајдукује. Бег. Овде је слобода да хајдукујеш, да хараш, да заузимаш општинске утрине. Ћос. Д. фиг. шал>. проводити се, забављати се, ашиковати. — Још стоје . . . они сеновити шумарци . . . где смо хајдуковали са студенткињама првог семестра. Дуч. хајдуче, -ета с дем. и хип. од хајдук. — Чифуче и хајдуче својим се занатом на свет рађају. Торд. хајдучење с гл. им. од хајдучити се. хајдучнја ж 1. одметање од власти и борба против ње; одметништво, хајдуковање. — То је више личило на хајдучију противу спахија него на прави рат. Јов. С. У селу су сви знали . . . да је Мојо провео немирну младост у хајдучији. Десн. фиг. Ако се тада погреши у језику, мисао је крива. Она се од њега одметнула. Али то није хајдучија, већ знак духовног развитка. Бел. 2. хајдучки логор, пребивалиште хајдука. — Први и други устанак начинили су од целе земље једну велику хајдучију. Јов. С. 3. хајдучка, одметничка разбојништва и пљачке. — Поред устанка почела је да цвета и хајдучија. Андр. И. Све пламти око нас3 пожар . . . хајдучија., крађе. Крл. хајдучина 1. м аугм. и пеј. од хајдук. — Дугогодишњем хајдучини не може се приписати кукавичлук. Сур. А, хајдучино, већ ти је била рука у мојој торби. Пав. 2. ж в. хајдучија {1 и 3). — Ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је л^оја хајдучина. Њег. Онда опет злочин и хајдучина? Бег. хајдучитп се, хајдучим се несврш. постајати хајдук; правити се као хајдук. Вук Рј. хајдучнца ж 1. жена хајдук; хајдукова о^ена. Вук Рј. 2. (у атрибутској служби, уз им. ж. рода) хајдучки. — Љубав у мени дубоко је скрита . . . ко у процјепу ватра хајдучица. Ђон. 3. бот. хајдучка трава. Сим. Реч.

хајдуштво с в. хајдучија. — На хајдуштво и сва опачила Турци су им учитељи били. Њег. Туђинца отпратише . . . да хајдуштво затаре и ослаби му траг. Тур. хајђиди и хајђнди перс.-тур. 1. приднепром. прекрасан, изврстан; исп. ђиди. Вук Рј. 2. прил. прекрасно, изерсно. И-Б Рј. хај^кати, хајечем несврш. гонити волове вичући им »хај(е), хај(е)«. — Нит' их [волове] ткогод виче нит хајече. Март. хајин(ин) в. хаин{ин). хајпти, -им несврш. в. хајати2. — [Дојенче] се напило, насисало, па сада хаји. Јонке. хајка ж (дат. хајци) 1. а. гоњење дивљачи на ловачке заседе; еика хајкача. — Ђурица постаде зверка која се спасава од велике хајке. Ранк. За дшом је хајка као за вуком и гледај да ме заклониш. Бег. б. група гонилаца, потера. — Швапске хајке прориједише људство у шуми. Лал. в. гоњење са циљем уништења, прогони. — У касаби је тек тада отпочела права хајка на Србе. Андр. И. 2. фиг. а. повика; негативна критика. — У Београду се на њ дигла читава хајка. Скерл. б. гомила, мноштво. — Ја сам већ наснубила читаву хајку дјевојака. Шен. хајкање с гл. им. од хајкати. хајкара ж погрд. жена рђавога понашања. Бен. Рј. хЗјкати, -ам несврш. 1. гонити у хајци; водити хајку. — Пасјим ћеш лавежом вепре и хајкајућ у мреже гонит. Марет. 2. гонити, терати стоку уз узвике »хај, хајч. — Договори се само да му [пастиру] нађе замјеника који ће моћи . . . гласно хајкати благо. Гор. Путићима хајкају сељаци на . . . волове. Ћон. 3. фиг. избацивати, изгонити. — Ћорави, често хајкају из језика најбоље, најплеменитије ријечи. Шим. С.

хајкач, -ача м (вок. хајкачу) а. гонилац дивљачи којије хајкањем натерује на ловачке заседе; учесник у хајци. — Поведу их . . . у хајдучка трава ж бот. зељаста биљка лов на крупну дивљач с . . . четом ловаца из пор. главочика АсћШеа тШеГоНшп. Сим. и хајкача. Вел. ТТутем до шуме сретосмо Реч. хајкаче с кубурама, пушкама и сјекирама. Коз. Ј. б. онај који хајкајући гони говеда. хајдучкн, -а, -о који се односи на хајдуке. И-Б Рј. — Хоћу да избјегнем смрти у хајдучком кланцу. Уј. Нечујним хајдучким ходом избихајкача ж бич којим се гоне волови. — ше на цесту и пређоше је. Лал. Један узима волове за порожје, а други хајкачу и подвикује: ајс, пероња! Вес. хајдучки прил. као хајдук, на хајдучки начин. — Није право човјека ноћу хајдучки хајкачки, -а, -о који се односи на хајке хватати и везати. Вук. и на хајкаче. — Ако писац умије хладно хајдучљнв, -а, -о у коме има хајдука. — писати . . . хушкашке и хајкачке потешкоће нестају. Уј. Рекоше . . . да је механа још далеко, а земља је, веле, хајдучљива. Маж. М. У прољеће хајкачки прил. као у хајци, као хајкачи, [се], продавши жито, враћао кроз хајдуч- на хајкачки начин. — Окривљује друштво љиву ГГомрклицу. Мул. . . . за неПраведно прогањање које му је

ХАЈКАШ

дуж целог његовог живота хаЈкачки приредило. Глиг. хајкаш, -аша м хајкач. — Чудних ли ловаца који немају ни хајкаша. Шен. хајкашкн, -а, -о хајкачки. — Током дугих година хајкашке службе навукла [се кора] на срце тога човјека. Цес. А. хајкнути, -нем сврш. према хајкати. — Тамо хајкни звјерад из планине. Вук Рј. хајлаз м тур. беспосличар, ленштима, лола, скитница. Шкаљ. хајлазити, хајлазим несврш. беспосличити, скитати се беспослен. хајме в. ајме. хајнак в. ајнак. хајош, -оша м маџ. покр. лађар. Вук Рј. хајош, -бша и хајош м тур. хајдук, одметник. хајошки, -а, -6 покр. лађарски. хајошки и хајошки, -а, -о који се односи на хајоше. хајс = ајс узвик за подстицање волова. — Човек оре по брегу, на белим воловима. Хајс, Беља, хајс, Крилоња, хајс! виче он. Петр. В. хаЈсање с гл. им. од хајсати. — Много [се] напрезала да једном руком уздигне ралицу из земље . . . док хајсањем . . . не окрене волове. Сек. хаЈсати, -ам несврш. гонити волове уз узвике »хајс, хајс«. В. пр. уз гл. им. хајсање. хајтар м в. хатар. — Не хтје Стојан бега изгубити рад хајтара Хајкуне дјевојке. Рј. А. хајташ, -аша е. ајташ. хајтер м в. хатер. хак м оном. 1. изговарање гласа »х, ха«. — Онда су опет имали означавати тихи хак, онда више или мање тврди грлени глас. Шкреб. 2. дах, дисање, дување; дашак. — Глас мој шта је збору у том свемирском? Што хак слабог на издаху лахора. Прер. И видјети стазе ћу сјајне, хак осјетит свемирског даха. Наз. хак м тур. ист. одређени део прихода са имања који је кмет давао спахији. — Бивши кметови и њима шаљу . . . дужни »хак«, трећину, петину, десетину, како кад. Петр. В. Изр. д о ћ и коме хака покр.; исп. дохакати 1) уииштити, упропастити некога; 2) доскочити некоме; 3) досадити; ~ му ј е заслужио је. хакан, -ана м тур. стара титула турских владара. — Ко би икад мога вјеровати да народац један без припра^ве мож' остати и противу стати дивљој сили . . . стамболскијех грубијех хакана. Њег. 45*

707

ХАЛАБУКАТИ

хакање с гл. им. од х&кати. хакање с гл. им. од хакати. хакати, хачем несврш. дувати у нешто испуштањем даха. — Хачем у њено ситно хрскавичаво тијело. Наз. Усходао се и хакао у руке. Божић. хакати, хачем несврш. викати »ха-хац изражавати неко осећање узвицима »ха-ха«. —• Турак хаче, парип пропњом скаче. Март. хакик, -ика м ар. полудраги камен црвене боје; накит (наруквице, прстење и сл.) њим украшен. Бен. Рј. хак&кли прид. непром. од хакика, искићен хакиком. — Стаде шкрипа хакикли-нанула. НПХ. хаким м ар. заст. кадија, судија, судац. Шкаљ. хакић, -ића м дем. од хакик. — Они црвени хакићи око једрих ручица, ма као да су за њу грађени. Мул. х&кнути, -нем в. акнути. хакнути, хакнем сврш. 1. сврш. према хакати. — Ако коњи издурају — одврати човјек и хакне. Божић. Он се уплаши . . . хакну, скочи. Сиј. 2. духнути. — Дах је неки са истока хакнуо. Наз. хал 1 , хала м тур. покр. беда, зло, несрећа. И-Б Рј. хап 2 м енгл. велико предсобље, прострац трем, предворје; деорана. хЗла 1 ж енгл. велика фабричка просторија са машинама; велика спортска или изложбена дворана. — Расту огромне хале ваљаоница. КН 1955. [Студенти] би могли да раде за време Сајма као помоћници контролора по халама. Пол. 1958. хЗла

2

1

в. ала .

3

хала ж покр. прљавштина, нечистоћа. — Од смрада и хале имасмо оба панути на врх главе. Љуб. фиг. погрд. одзратна особа, гад. — Мичи се, хало и ниткове. И. хала ж тур. покр. нужник, заход, ћенифа. Вук Рј. халабарда ж в. халебарда. — Носили су људске главе на врху својих халабарда. Наз. халабука ж (дат. халабуци) тур. бука, врсва, граја, вика, повика; мегпеж, неред. — Од муке и халабуке још сам и сад пијан. Шен. Та дјетињаста халабука траје . . . непрекидно већ седамдесет хиљада година. Крл. Ова клерикална халабука храни [се] из чисте . . . пррждрљивости за новим интересним сферама. Д 1934. халабукати, -абучем несврш. в. халабучити. Р-К Реч.

708

ХАЛАБУЧАН — ХАЛВАЛУК

халабучан, -чна, -чно пун халабуке, Вук. А сад халалите и помените ме у молитхучан, бучан. — Он напусти тај службени вама. Андр. И. халабучни живот, те се повуче у свој лијепи ~ се уз. повр. поздравитисе, поздраељати дом. Ков. А. се, опростити се, опраштати се на растанку; опростити једно другом. — Дела ти халали халабучити, -им несврш. дизати халасе с људима, па да идемо. Лаз. Л. Кад се буку, галамити, лармати. — Гости су жамохалалише с родбином, кренуше некако пред рили, халабучили, пјевали и поцикивали. акшам. Куш. Кос. Ако баш пука сиротиња мора за свако зрно да халабучи и диже кућу на главу, то халаљивати (се), -аљујем (се) несврш. и Ћопићи . . . још не морају. Ћоп. уч. према халалити се. халабучно прил. с халабуком, бучно. — халаманка в. аламанка. Ми смо ушли халабучно, јер је конац године халапљив, -а, -о похлепан на јело, незсвећ био ту. Кик. ситан, прождрљив. — Знао [му је] мирис халав 1 , -а, -о покр. прљав, гнусан. Вук печена бравчета натјерати сузе у лакоме, халапљиве очи. Матош. Набацао је клипове Рј. . . . кукуруза пред гладне халапљиве свиње. хЗлав 2 е. алав. Ранк. 1 халаван, -вна, -вно в. халав ; фиг. бедан, халапљивац, -ивца м халапљив човек. ништаван. — Прикупио [сам] ово мало халавна новца. Креш. халапљивица ж халапљива жена. халај в. алај1. халапљивко м е. халапљивац. халајка ж тур. покр. невенчана жена; халапљиво прил. незасито, прождрневаљалица, жена сумњива морала. — Изгиљиво; похлепно. — Јео је халапљиво. Петр. В. нути сви до цигленога, а не дати за живота Запаии халапљиво цигарету. Матош. Халапсвога, да Турцима кметују ви мајке, а дјеЛ>иво граби новац. Сек. војке иду у халајке. Март. халапљивост, -ости ж особина онога који х&лак м тур. = алак урнебесиа вика, лар- је халапљив, прождрљиеост. ма, граја. — Нека се халак дигне кад се халас, -аса м маџ. рибар, риболовац. — ја оженим. Мат. Чинило се да отуд војска У гостиону су свраћали . . . највише дунавтрчи у неком дивљем заглушном халаку. ски халаси. Куш. Сиј. халаски, -а, -о који се односи на халасе: халакање и халакање с гл. им. од хала~ прибор, ~ чорба. кати и хал&кати. халаски прил. као халас; простачки, халакати, -ам и халакати, халачем грубо. несврш. = алакати а. викати тла-ао или халасов, -а, -о који припада халасу. »алах«. — Татари халакајући све страшније, хЗлат в. алат. сокољаху се узајамно. Кнеж. Л. б. викати, узвикшати, дерати се, дречати. — Псујући и халат, -ата в. алат. халачући куцнуше . . . на прозор. Андр. И. халат м широко кројен капут с рукавима. ~ се = алакати се лудирапш се. — Ово није домаћа хаљина него халат — халакнути, халакнем сврш. према халарече Обломов. Глиш. Жидов је покушавао кати. да му закрчи пут ширећи свој халат. Бен. халал, -ала м ар. 1. благослов; опроштај; хЗлаук в. алаук. супр. харам.—Не могб се с душом раставити, халаукати, -аучем и халаукати, -аудок не прими од мене халала! НПХ. Поручем в. алаукати. чује оном Милисаву Пиносавцу: да је . . . халбсц м в. халпцилиндер. — Када је боља сиротиња с халалом него богатство с воз кренуо, отворио је врата и . . . онај с харамом. Срем. 2 (у прилошкој служби) са халбецом. Шег. срећом, благословено, просто. — Тко да те куне? — Халал теби мајко. Огр. халва и халва 1 ж тур. источњачки слатИзр. ~ ти (му итд.) вера 3 пушка, киш од пшеничног брашна, масла и меда ~ ти ћуфте, ~ ти залогај, ~ ти кача- (шећера). — Сркућу кахву и једу халву. Ћор. мак, ~ ти мајчино млеко нека ти (му, Зна што је шербет и халва. Наз. Изр. бела ~ халва од шећера и ораха; еам, им) је срећно, свака ти (му, јој итд.) част, браво, честитам; нека ти је просто. ћетен ~ в. уз ћетен (изр.); као ~ уз највећу потражњу, на јагму. халала ж тур. наруквица, гриена. Вук Рј. хблва- ж тур. покр. марама у игри прсхалалити, халалим сврш. и несврш. благословити, благосиљати, (по)желети срећу; тена. Вук Рј. халвалук м тур. награда; поклон, напојопростити, опраштати. — Јунаци се у образ ница. — Халвалук да платиш. Срем. Мени, љубише, један другом живот халалио. НП

ХАЛВАТ — Х А Л У Ц И Н А Н Т А Н

..

709

Дуде, халвалука дала, халвалука бијела голијен. Лал. б. фиг. чврста веза. — Кад бошчалука. НПХ. пријатеља имаш опробана, челичном халком халват м тур. 1. пространа соба у при- за срце га вежи. Панд. в. в. колут Џа). — Обрен пушта халке дима магленога. Ств. земљу; соба за женскиње које се скривало од 1948. г. омча. — Поверовао би да му Момир очију мушкараца осим родбине. — Синоћ намиче на врат халку. Каш. д. звекир на бијаше нас у Мујаге пун халват. Мул. Њен вратима. — Куцну нетко халком три пута страховит смех . . . одјекује из халвата. Андр. на . . . врата. Шен. На авлијским вратима И. 2. прид. непром. шдвојен, засебан. — Ет' зазвеча халка. Ћор. 2. покр. в. алка (2). — Халила у халват одају. Рј. А. Затворили су их [децуј... у . . . халват-приземље. Андр. И. Момци трче халку. Вел. халкантит, -ита м мин. модра, плава хЗлваџија и халваџнја м онај који галица, плави камен. справља. и продаје халву. халкар, -Зра «. алкар. хЗлваџијски и халваџијски, -а, -о који се односи на халваџије. халквдон, -бна м грч. мин. в. калцедон. хЗлваџиница и халваџииица ж радња — Од халкидона и сафира саградит ваља теби дворе. Гал. где се справља и продаје халва. халкоп&рит, -ита м грч. мин. пирит хЗлвеџија и халвеџпја м в. халваџија. — Сад је од својих земљака халвеџија запа- бакра. зио дјевојку у бијелој кући. Андр. И. хало и хЗло узвик при успостављању телефонског разговора; узвик при непосредном хЗлвеџијски и халвеџијски, -а, -о в. обраћању. халваџијски. халов, -ова м маџ. врста рибарске мреже. халвеџиница и халвЗџвзшца ж в. халваџиница. — Према кући је била халве- — Ако се праћне, у халову је! Јакш. Ђ. џиница. Андр. И. халбвит е. аловит. халббарда ж фр. = хелебарда старинско халбген, -ена м грч. хем. елеменат или пешачко копље које испод металног шиљка други радикал који гради со у једињењу, са има сједне стране сечиво секире а с друге оштре неким металом. куке. — На ћошку стајаше . . . ноћобдија са халбгени елементи м мн. хем. хемијски великом халебардом. Шен. Свим путем ста- елементи бром, флуор,јод и хлор који директно јаху, као мирне јеле, царски копљаници, са металдм дају соли. стрелци, халебарде. Дуч. халоиди м мн. хем. в. халогени елетнти. халедина ж покр. в. ледина. — Крче халбидне соли ж мн. хем. соли које . . . оне халедине што их нијесу хтели обрапостају једињењем једног халоида са једним ђивати. Нам. металом. халелуја узв. в. алелуја. — Учитељ пјехалофите ж мн. грч. бот. биљке које расваше ускрсну пјесму »Халелуја«. Леск. Ј. ту на сланом земљишту, на терену на којем халнја ж перс. скупоцен персијски ћилим, има пуно соли. Свезн. тепих, саг. — Шта зна балија шта је халија. хЗлпцилбндер м нем. полуцилиндер, крут Мул. шешир за свечане прилике. — Мјесто капе халит м грч. мин. камена или кухињска добијао је . . . халпцилиндер. Кол. со. Тућ. халуга ж покр. 1. провалија, дубокаувала. халнф, -а, халиф, -ифа и халифа м — Људи не могу да пређу оне халуге и ар. ист. = калиф(а) врховни муслимански дубине. Андр. И. 2. велика, густа шума. поглавар у арапским државама, који је имао Рј. А. 3. покр. травуљина, коров. — Горе, државну и свешовну власт; титула турских изнад израсле халуге, била је очева соба. султана. — И данас седи на престолу султан Пол. 1970. 4. зоол. врста морске алге која и халифа. Андр. И. често нарасте и по неколико метара Т^апапапа. — Камо ћеш је довести? Да ти на пихалАфат, -ата м = калифат тершпорија јеску ноћује и да се храни . . . халугама? Вил. под влашћу халифа; држава којој је на челу халиф. халужнна ж аугм. од халуга. 2 халвфски и халифски, -а, -о који се хал^сија ж аугм. и пеј. од хала . — Други односи на халифе. се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халухалк м ар. покр. људство, чељад. — У сија. Ком. непуне три године пропаде са свијем халком. Љуб. хапуцинантан, -тна, -тно који потиче од халка и халка ж (дат. и лок. халци) тур. халуцинација. — Нервозним гестом, као да 1. а. беочуг, карика. — Масивна халка, тјера од себе . . . мушице халуцинантних стегнута изнад зглоба . . . душмански стеже привиђења . . . скинуо [је] цвикер. Крл.

710

ХАЛУЦИНАНТНОСТ — ХАМАЛИН

Изветрило је из њега и оно мало здравог суда и отпорне снаге и њихово место заузео је панични, халуцинантни страх. Андр. И. халуцинантнбст, -ости ж особина онога што је халуцинантно. халуцннантскн, -а, -б који се односи на халуцинације. халуц&натор м онај који пати од халуцинације. — Без занимања . . . човек постане хипохондар, неурастеник, халуцинатор. Петр. В. халуцбнаторство с стање и особина халуцина тора. халуцинацнја ж лат. мед. ненормално душевно стање при коме се јавља пред очима и оно чега нема. — Све је то био само један страшан сан, једно мучење, једна халуцинација. Мил. В. халуцнннратн, -инирам несврш. патити од халуцинација. — Почео сам халуцинирати. Матош. халуша ж агр. покр. врста бундеве. — Купи за динар бијеле мисираче — »халуше«. Ћоп. халф м енгл. спорт. играч у фудбалском, хокејском и сл. тиму који помаже одбрани и навали. халф-линија ж спорт. линија тројице халфова. халцедон, -она м лат. мин. в. калцедон. хапчица и халчица ж дем. од халка. хаља и хаља ж 1. в. хаљина(1). —Хаља му се земл>е прима. Радич. Имала је на себи дугу сиву хаљу. Шен. 2. покр. кратка женска горња одећа без рукава. Вук Рј. 3. покр. дугачак мушки плав сукнен капут преко кога се не опасује. Вук Рј. хаљак, -љка м прост, кратак гуњ. — Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком. Мат. Крупне ручетине утекле му из уских рукава замашћена хаљка. Кал. хаљ&гак, -тка м (мн -еци, ген. хаљетака) део одеће, хаљина. — Непознати поче навлачити на себе неке старе хаљетке. Ћос. Б. Кроз танке пруге јутарњег хаљетка љепоте тајне твога видјех тјела. Бог. хбљете ж мн. покр. в. хаљина (5). — Попрскана је тамним мрљама одбачених затвореничких хаљета и ћебади. Лал. хаљетнна ж аугм. и пеј. од хаља и хаљина. Вук Рј. хаљина ж 1. одећа женска или мушка која се носи поврх рубља. — Он зажмури и виде њу у простој кућној хаљини. Лаз. Л. Скоро читава хаљина му је већ мокра. Шег. 2. мн. мушко одело састављено од више делова; сви делови женске одеће за једну прилику. — Рекао сам официрима како чезнем за

тренутком кад ћу моћи да свучем војничке хаљине. Маж. Ф. [Са] девојчиног тела . . . је бујица потргала и свукла свадбене хаљине. Андр. И. 3. мн. (обично уз атрибуте: спаваће, креветне и сл.) постељина. — У велике дењкове увезане [су] спаваће хаљине. Дом. Момак хитро стави у ред креветне хаљине. Мат. 4. заст. гуњ од бела сукна. Вук Рј. Изр. црне хаљине хаљине које носе католички богослови. — Ради те љубави свукао је Ивановић у дванаестој школи црне хал>ине. Леск. Ј. хаљипак, -нка м дем. и хип. од хаљииа. Вук Рј. хаљинац, -нца м покр. сељачки или еојнички сукнени капут или гуњ. — Оружницима [смо] дали сашити нове хаљинце. Шен. Намјести боље пода Се хаљинац на коме је сједио. Мил. В. хаљилица ж дем. од хаљина. хаљипка ж в. хаљина. — Понекад се удружи и више њих па му купе и неку хаљинку. Марк. М. хаљ&нче, -ета с дем. од хаљина. — Нигдје постел.е . . . лежи на поду на њекаквом хаљинчету. Рад. А. хаљАпчина ж аугм. и пеј. од хаљина. — Брзо узмите какве хаљинчине па бјежимо. Ђур. хаљјкнчпћ м покр. дем. од хаљинац. хаљнца ж дем. од хаља. — Марица бијаше обучена у плаветну хаљицу. Шен. хаљка ж (дат. хаљци) дем. од хаља. — Хаљку стере на зелену траву. Вук Рј. Изр. хал>ку на батаљку покупити све своје ствари па отићи; поћи у скитњу, проскитати се. хам, хама и х8м м (мн. хамови и хамови) маџ. запрежна коњска опрема за кола. — На угојеним коњима сијали су се сребром искићени хамови. Јакш. Ђ. Кочијаш . . . узме поправл>ати хам својем коњићу. Крањч. Стј. хЗма везн. в. ама. — Дјевојка је хама спремна била. НПХ. хамајлија н хамајлнја ж тур. 1. запис или мали предмет који празноверни људи носе уза се верујући да ће их штитити од несреће; омот у коме се он носи. — Он се осигурао хамајлијама. Цар Е. Вјешали су о вратове записе и хамајлије. Кик. 2. агр. покр. врста јабука. Вук Рј. хамајлијица и хамајлијица ж дем. од хамајлија. хамал, -ала и хамалин м тур. в. носач (/). — Послаћу хамала. Јевт. Хамали се збијали по угловима са објешеним конопцима о десном рамену. Кик. Носио [је] вреће . . . као последњи хамалин. Јов. Ј.

ХАМАЛИТИ — ХАОТИЧНОСТ

711

хамалити, хамалим несврш. обављати хангарскп, -а, -б који се односи на ханхамалски посао. Бен. Рј. гаре: ~ простор, ~ врата и сл. хамалски, -а, -б који се односи на хамале: хандрак в. андрак. ~ опрема, ~ посао. хандрача ж покр. шума, честар. Вук Рј. хамалски прил. као хамалин. ханега ж покр. комад земље од 1ј4 јутра. хамам, -ама м тур. јавно купатило. — — Продао [је] многе ханеге ораће земље. Синоћ кад се вратих из топла хамама, про- Вел. ђох покрај башче старога имама. Шант. ханина ж аугм. и пеј. од хан1. — У дну хамамски, -а, -о који се односи на хамаме: једног друмског заокрета указа [се] олупана ханина. Јевт. ~ послуга. хамамџија м власник или закупац хамама; ханскн, -а, -6 који се односи на хан и на ОЧПЈ коЈи ради у хамаму. ханове, који припада хану. хамамџи(ј)ка ж жена хамамџије; жена хант&рија и хантерија в. антерија. која ради у хамаму. ханума и хавума ж тур. госпођа; супруга. хамамџик м покр. домаће, кућно купа— Зове ли то ханума баш мене? Огр. Мудро и лепо су сносили своју злу срећу и хаџи тило. — Уз пећ је био »хамамџик« у коме Омер и његова . . . ханума. Андр. II. се умивало. Дед. Ј. хаиумица и ханумица ж дем. и хип. од хаман, -ана в. аман. ханума. — Сви сте ви млади такви, зимљиви хамбар е. амбар. као ханумице. Андр. И. хамбер в. амбер. ханџар, -ара м тур. нож савцјеног облика, хамбра в. амбра. ношен у корицама за појасом; врста старинске хамбуља е. амбуља. сабље. — И ње ради ханџар сева^, и смрт хладна шири крила. Митр. Пјесма рапсохаметицс в. аметице. дова претвара се у сијевање ханџара. Матош. хаметом в. амегпом. ханџарина ж аугм. и пеј. од ханџар. — хамлет&зам, -зма м хамлетовско схватање и држање; подражавање, опонашање За појасом . . . поред пиштоља искезила се Хамлста, јунака истоимене Шекспирове тра- стара нека ханџарина. Јакш. Ђ. ханџарић м дем. од ханџар. гедиЈе. — То што ви причате, то ј е нихилизам, пантеизам, хамлетизам. Крл. ханџија и хакџија м онај који држи хамлетовски, -а, -о који је као у Хамле- хан, власник хана. — Ханџија и пандури субашини спаваху око ватре. Вес. Све те та: •—- питање, ~ држање. стварце . . . предам у похрану ханџији. Кос. хамлетовштина ж (често погрд.) в. ханџнјпн и ханџијин, -а, -о који припада хамлетизам. — Оставите се нарицања! То ханџији. )е чиста хамлетовштина. Крл. ханџијски и ханџијскн, -а, -5 који се хампути, -нем сврш. = хапнути згра- односи на ханџије. бити, дочепати, ухватити. — Само смишља ханџика, ханџпка и ханџиница ж како би нешто хамнуо. Лал. жена која држи хан или ради у хану; ханџихампа ж тур. покр. чопор, ергела; го- јина жена. — Ханџика је нека Црногорка мила. — Вреднија је твоја плетеница, нег' или Арнаутка. Стан. Није оно ханџиница с сто хампа најбољијех коња. НПХ. Метаљке, а ни џизлија сарајска. Господско хампамук и хампамук м тур. вата, је оно, хееј! Андр. И. хаос м грч. а. = каос (2) неред, збрка; фини памук; фиг. најбрижљивија нега, удоблом. — Изблиза изгледало је све то као ност, добро. — Не знам ја шта је мука!? хаос без главе и репа. Крл. У глави му читав Безбели, кб да сам у хампамуку растао. хаос. Ранк. б. велика количина нечега у гомили Андр. И. и нереду. — Доље их је чекао хаос купињака 1 хан , хана м перс. друмска крчма, механа; и обурваних валутица. Лал. гостионица; коначиште. — Стигао [је] у хабтичан, -чна, -чно и хабтички, -а, -6 Мостар и одсјео у хану. Ћор. Башибозуци који Је сав у нереду, испретуран, збркан. — пред хановима пију. Куш. У војарнама . . . хаотична безглавост. Цар хан 2 м тур, титула турских и татарских Е. Мити су првобитна, хаотичка магла у владара, кан. Кл. Рј. којој су клице свих потоњих ствари — релихангар м фр. еелика покривена просторија гије, филозофије, поезије, науке. Кнеж. Б. хаотично прил. на хаотичан начин. за смешта) авиона или возила. — Запалили хабтичнбст, -ости ж особина, стање онога [су] пет непријатељских авиона у хангару што је хаотично. код Јагодине. Ч-М.

712

ХАП

ХАРАМШСКИ

х8п оном. 1. узвик за подражавање штуцања. — Из самог трбуха разлеже [се] оно пресито грубо штуцање: хап! Ранк. 2. разг. у значењу: хапнути (3. л. јд.). 1 хап м и х&па ж тур. заст. зрно, пилула. — Пилуле (зрнца, хапе) . . . прогутаће болесник најлакше с гутљајем воде. Батут. хЗпа 2 в. апа. хапакс м грч. реч коју је неко измислио и само једном употребио. х&пити, -им сврш. хапнути. — Хапило те а, накриво насађен, нешто ти се десило, па се истресаш. Сим. хЗпица ж дем. од хапа1. — Жена му је увијек кувала неке хапице са живом и лијечила га. Сим. хаппоп&гија ж грч. лингв. губљењс једног од двају суседних једнаких слогова у речи: законоша (од закононоша). хапнути, -нем сврш. = хамнути. — Хапнуло га — примијети радник што је читао, и устаде. Сим. хЗпс м и хапса ж тур. затвор, зграда у којој затвореници издржавају казну; казна лишења слободе. — Ћоркана су јединсг задржали у хапсу. Андр. И. Изјављујем да [више] волим смртну казну од хапса. Матош. Не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу. Јакш. Ђ. хапсана ж зграда у којој осуђеници издржавају казну. — Довели [су их] под кров ове необичне хапсане. Бан. хапсанскн, -а, -б који се односи на хапсану. ~ кључ, ~ стражар и сл. хапсапџнја ж чувар хапса, затеора. хЗпсен- в. хапшен-. хЗпсити, -им несврш. терати у хапс(у);

2

г

хар м в. ар . — А кад Турци на конак ти дођу . . . све им подај а свог не дај хара. Март. Мора кући с плитке кесе, још више с дужног синовскога хара. Марк. Ф. Изр.

у

— , за

•—• на

кориспг, у

славу.

хара ж перс. врста свилене тканине. — Јер да само видиш у лијепе Маре какве су јој пусте димије од харе! Шант. харакири и харакнрн, -ија м јапански начинсамоубиствау Јапану расецањем трбуха. характер, -ера и характер м в. карактерхЗралац, -аоца м (ген. мн. -лаца) онај који хара. И-Б Рј. х^ралица ж она која хара. — Са свих страна харалице моћи тмина озивљу се. Наз. харам, -ама м тур. 1. оно штоје забрањено, грехота; проклетство; супр. халал. — Знају они да је оно [мост] везиров хаир . . . и да је харам и камен са њега одбити. Андр. И. 2. (у прилошкој служби) проклето. — Нек је харам му со и хљеб. Наз. харамбаша м тур. 1. ист. хајдучки старешина. — Дружина, му се диви и бира га за харамбашу. Вес. 2. заст. старешина страже, старешина општ&нских пандура. — Јесте ли када видјели харамбашу сережанина? Шен. 3. погрд. разбојник. — Надамо се да ће власт послати на робију тога . . . реакционарнога вуцибатину, харамбашу. Матош. харамбашвн, -а, -о који припада харамбаши. — Стас, лице и понашање харамбашино уливало му је као неко поштовање. Вес. харамбашићн м мн. покр. Јело справл,ено од прженог меса увијеног у лист купуса или лозе; сарма од винова лишћа. Рј. А. харамбашки, -а, -б који се односи на лишавати слободе. — А к о си ти . . . да харамбаше. — Он броји харамбашке главе. хапсиш мене, команданта Подгорине?! Ћоп. НПХ. хапта и хапта ж бот. = апта врста корохарамбашовање с гл. им. од харамбашовати. ва, бурјан батћисив ећићдз. Сим. Реч. хаптак узв. нем. команда у некадашњој харамбашовати, -шујем несврш. бити аустроугарској во]сци. мирно\ — ВИДИШ, то харамбаша; понашати се као харамбаша. — је сад мој солдат, а ја сам капетан, па га — Откако [је] он узео харамбашовати, од егзерцирам: Хајде, хаптак! Петр. В. тада му ни један друг погинуо није. В 1885, хапш&ник, -ика и хбпшеник м затвохарамзада м и ж (вок. харамзадо) тур. реник, осуђеник. — [Придружио је] к хапше- заст. обешењак; машуп; варалица. — Не ход' ницима сумњиве испитанике. Гор. У зграду тамо, драго дијете моје, јер је Јанко млада жупског редарства довођени су нови хапше- харамзада. НПХ. ници. Бан. харамија м тур. 1. разбојник. — Крстихапшеница н хбпшеница ж затворе- ница сама је . . . описала »грчке харамије« ница, осуђеница. који су их напали. Андр. И. 2. ист. лако наоружан војшк; хајдук. — Даде га . . . хапшеничкн и хапшенички, -а, -о који се односи на хапшенике и хапшенице. — протјерати кроз бичеве својиххарамија. Ђал. харамијскк, -а, -о КОЈИ се односи на хараМало су завирили у хапшеничку собу. Ћоп. мије, који је као у харамија. — Радничка хЗпшење с гл. им. од хапсити. класа мора одлучно устати . . . против харамијских прохтева послодаваца. Лапч. х а р 1 в. ахар. " ••'

ХАРААШЈСКИ — ХАРИБДА

713

људи да им човјек мора спонтано да плаћа харамијскн прил. као харамија. харач. Уј. харамити, харамим сврш. и несврш. харачити, харачим несврш. скупљати проклети, проклињати; супр. халалити. харач; вршити насиље, пустошити, отимати. Вук Рј. харамљиватк, -амљујем несврш. и уч. — О болестима се говори које харају, и о смрти која харачи обилато. Крл. Још увек према харамити. хараче по Лици швапске и усташке банде. харан 1 и харан, -рна, -рно (одр. харни) Пол. 1944. грч. покр. 1. захвалан, који изражава захвалхарачки, -а, -о који се односи на харач. ност. — И кад бих оставио себе, тебе и — На тој скупштини расправљани [су] харачјош пет стотина глава под Скадром, мислиш ки и порески рачуни пашалука. Нов. ли ти да би нам Млечићи били харни? харачлија м онај који скупља харач. — Љуб. На томе сам јој необично харан. Креш. 2. вољан, расположен. — А будем ли харан У по ноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести. Вес. дуго боравити, пожељет ћу трку најбјесније тројке. Фран. харачлијин, -а, -о који припада харачлији. харан 2 , -рна, -рно ар. вредан, честит, — Чета Ивана Мажуранића удари на хаваљан, добар; снажан. — Гдје свијетли вла- рачлијино чадорје. Матош. дика владаше, харан госпар од горштака харачлијски, -а, -б који се односи на харних. Март. Нек на мач капље отров харачлије. страшни тај, нек харни челик љуто проједе. харба ж тур. заст. кратко копље. — Сад Кост. Л. надлијеће ине Турке скоком брза коња, сад харанга ж фр. подстрекавање, подбада- надмеће харбом. Маж. Ф. ње, хушкање; хајка. — Чињеница је да је харбија ж тур. заст. шипка којом се десница . . . водила харангу против Четврте при пуњењу набија пушка. — Силај ишаран Републике. Б 1958. златом, за њега заденута једна харбија с харангер, -ера м подстрекач, хушкач. — дршком од слонове кости. Лаз. Л. То су били људи недисциплиновани, закехарванија ж тур. врста огртача који се рала, харангери. Чол. у Босни тјавио увођењем низама. — Још прихарангерски, -а, -о који се односи на грну мрку харванију. Шкаљ. харангере, који је својствен харангерима. хардов, -ова м маџ. бачва, велико буре. харангирање с гл. им. од харангирати. — Сви хардови вином напуњени. Рј. А. харангирати, -ангирам сврш. и несврш. хардбвић м дем. од хардов. подстакнути, подстицати, подбости, подбахарем и харем м тур. 1. одељење за жене дати, (на)хушкати против некога или нечега. — Ни њој се не харангира против конфе- у муслимансним кућама. — Зар да туђн харем твоје чаре скрива, султанијо моја? Хар. ренција, против зборисања. Ћоп. Није он . . . пао с неба . . . да харангира петроградске 2. а. све окене једног муслимана. — Почеаком јануара је стигао у Сарајево, без харема и гомиле. Крл. са мало ствари. Андр. И. б. шаљ. скуп, мнохаранија ж тур. бакрени котао; исп. ора- штво жена. — Фјодор Павловић у трен нија. — Оде Ханија по харанију, па ни ока окупи у кући читав харем. Л-К. 3. Ханије ни хараније. Шкаљ. двориште. — У маленом харему џамијском хЗрање и харање с гл. им. од харати. . . . посјели старци. Мул. харар, -ара м тур. врећа од кострети. — харемлук м в. харем (1). — Лежао је Коликим се . . . харарима маслина може . . . у пустом харемлуку, док су најбржи коњи господар земље надати? Наз. послати по хећима. Андр. И. харарет м тур. грозница, врућица; жеђ, харемски и харемски, -а, -б који се жеља. Бен. Рј. односи на харем, који припада харему. — Од харарина ж аугм. од харар. Вук Рј. харемског чувара примио [је] награду. Нен. х&рати, -ам и харати, харам несврш. тур* Љ. Она изгледа као харемска љепотица. Наз. 1. пљачкати, отимати. — Овде је слобода харемскн и харемски прил. иа харемправо да хајдукујеш, да хараш, да заузимаш општинске утрине. Ћос. Д. 2. пустошити, ски начин, као у харему. — Вријеме њеног уништавати. — Када се устројила наука^, дјевојаштва на почетку столећа било је . . . заправо харемски затуцано. Крл. свијетом је почела да хара заблуда. Уј. хЗрач, харча м тур. заст. в. харч. Вук Рј. харач, -ача м тур. ист. порез који се за турске власти плаћао на сваког мушкарца немуслимана; данак. — Нема ли тако великих

хар&или прид. непром. тур. који је дуг један лакат. — И дохвати харешли шешану. НП Вук. Харнбда ж грч. мит. в. Сцила.

714

ХАРИНГА — ХАРМОНИСАТИ

харинга ж нем. зоол. врспга сарделе из Се«ерш>г мора С1иреа ћагеп§иб. х&рнтативан, -вна, -вно в. каритативан. — У данашњем друштву влада љубав . . . класна, црквена . . . харитативна, самаританска. Лит. 1957. хЗрити, -им несврш. покр. тући, млатити. Бен. Рј. ~ се уз. повр. тући се, млатити се. хариш м зоол. прдавац (врста препелице)— Счех, счех! — Клас се к зелцви свио^ харнши криче. Бег. харлекин, -ина м тал. = арлекин 1. шаљиво лице у талијанској комедији, лакрдијаш, шаљивчина. — И фанфара заигра марш дивље као смијех харлекина. Стипч. 2. превртљивац, врдалама. — Футуристички харлекини су . . . били његови реакционарни сумишљеници. Шим. С. харлекински, -а, -б који се одиоси па харлекине. харлекински прил. на начин харлекина. харли и харли прид. непром. тур. којије еелике ередности. — На њој јесу три харли ђердана. НПХ. харлина ж бот. покр. ждраљевииа. Вук Рјхбрлук «. арлук. хармнца ж маџ. заст. 1. царина. — Павлнни . . . побиру и хармице за кнезове. Нех. 2. царгшарница, трошарииска станица, митница. — Када истом на стару »хармицу« сиђе . . . не могаше се . . . тому свему ишчудити. Јурк. хармиццја ж заст. в. хармица (V). — Господине, шта ћемо платити хармиције за то вино? Игњ. хармицијаш, -аша и хармичар м заст. царшшк. — Нигдје [се] ие видп никаква ронда стражара ни људи »од официја« осим хармичара. Нех. хармонизација ж а. муз. мужчка пратња уз једну мелодију. — Цимбрић, коме је Мокрањац показао оба та рада, с хармонпзацијом прве песме, био је задовољан. Коњов. 6. складна уметничка обрада. — Лирика Г. Крклеца је разноврсна хармонизација те животне песме. Богдан. хармонизирати, -изирам и хармбнизовати, -зујем сврш. и несврш. 1. муз. да(ва)ти музичку пратњу једној мелодији; музички обрадити, обрађтати по правилима хармоније. — У шестом разреду . . . хармонизује за мушки хор песму »Луло моја«. Коњов. 2. бити у складу, слагати се. — Попут пољског цвијећа хармонизира сељачко одијело с околицом. Матош. 3. (што) довести, доводити у склад, успостаеити, успостављати хармонију, ускладити, ускла-

ђивати. — Те прилике [физичкохемијске] не могу имати моћ да групишу, хармонизују појаве у реду и низању у коме се појављују у живих бића. Ђаја. ~ се ускладити се, усклађивати се; слагати се. — Треба све освијетлити са симпамјом . . . и онда се све механички само од себе хармонизује! Крл. хармониј, -ија м = хармонијум музички инструменат сличан оргуљама. — Прода намјештај, два пијана и хармониј. Матош. хармонија и хармбнија ж грч. 1. муз. а. ггстовремено, складно звучање неколико тонова, благозвучност. — При свршетку слиле су се арије у хармонију. Неим. б. део теорије музике који изучава акорде, њихово компоновање и уклапање у целину. 2. а. слога, сагласност, усклађеност, склад. — Између њих [језика и правописа] би морала владати увек хармонија. Бел. б. складиост делоеа једне сложене целиш, уједначеност, сразмерност. — Налазио је у ње толику хармонију љепоте женских облика. Леск. Ј. Шта је лакше него прочитати једну књигу . . . напоменути места која су могла изостати, јер кваре хармонију. Дом. 3. в. хармонцј. — Сета, што је . . . производе звуци хармоније, блажи срце. Нед. хармоннјскп, -а, -о који се односи на хармонију. — Све му црте беху у хармонијској слози. Ранк. хармонијум м — хармониј. — У гимназијској згради налазио се и један хармонијум. Коњов. хармбника ж музички гтструменат са диркама с леве и десне стране и мехом у средини. — фиг. У прсима тешким од астме хармоника стење кб бреме. Полић. Изр. усна ~ инструменат са чсличним језичцима на коме се производи звук дувањем. хармоникаш, -аша м свирач иа хармоиици. — Дигао [је] хармоникаша увис и унио га у гостионицу. Гор. хармоннкашица ж жена хармоникаш. — Била је она хармоникашица иекад, у оркестру. Дав. хармонибзак, -зна, -зно в. хармоничан. — Она [ме] претече гласом ванредно бојажљивим и хармониозним. Цар Е. хармоннрати, -онирам сврш. и несврш. бити у хармонији, сложити се, слагати се. — Једва и да опажају призоре који не хармонирају с њиховим осећањем. Прод. Тај симбол хармонира с диспозицијом онога духа којп нам је пјесник хтио да саопћи. Марј. М. хармонисати, -ишем сврш. и несврш. в. хармонирати. — Њено чисто а снежно лице . . . хармонисало је . . . са оном . . . свежином природе. Нуш.

ХАРМОНИЧАН — ХАРЧ хармбничан, -чна, -чно и хармбнички, -а, -б који је пун хармоније, складан; сложан. — Ријечи и арија у овој пјесми представљају једну ријетко хармоничну цјелину. Ђон. Та жена није за хармоничну сарадњу. Фелд. Он би свога узбурканога пријатсља опет привео у хармоничке сфере умнога рада. Ђал. хармднички прил. в. хармонично. — Овде ваља да се хармонички подудара настава са васпитањем. Панч. хармонично прил. с пуно хармонијс, складно; сложно. — Код Зоје се хармонично усклађује поезија ирве љубави и . . . снага херојске дужности. Поз. 1948. хармоничност, -ости ж особина онога штоје хармонично. — Касније у талијанском сликарству нестаје ренесансне дубине и хармоничности. Баб. хармонски, -а, -б в. хармонијски. — Мелодијска, ритмичка и хартонска средсгва изражавају најтананије преливе преживл>авања. Поз. 1948. харно прил. покр. 1. са захвалиошћу, захвално. — Цвијет се буди, цвијет се од сна прене, па тад росу харно благосивља. Хар. 2. добро. — А тежаку, сиромаху харно ли је? . . . Худо ли је? Јакш. Ђ. харност, -ости ж захвалност. — Ирими, водо, св' за харност моју, што сн мсне с драпш састављала. Ботић. харпија ж грч. мит. грабљиво чудовиште с главом девојке а телом птице. — Моји нокти — налик на панџс харгшја — до његова срца лако иут ће наћи. Јур. фиг. зла, опака, опасна жена. — Није имао што да каже оној источњачкој харпији . . . Торб. харпун, -уна и и харпуна ж грч. риб. а. рибарско копље везано о дугачко уже. — Топ на врху брода избаци харпун на кита. Петр. М. б. ишљак који се иасађује иа стрелу подводне пушке. харпунар, -ара и харпунер, -ера м риболовац који лови харпуном. — Свака ловачка експедиција води собом по једног вештог харпунера. Петр. М. харпунаст, -а, -о који је као харпун, који јс с харпуном. — Све рибарске бродове [треба] ^опскрбити харпунастом стријелом ручног или експлозивног типа. Вј. 1960.

715

документа. — Полиција је свако јутро обилазила хотеле и прегледала хартије путницима и странцима. Мил. В. в. банк. акција, деоница. — Дуго и пажљиво би распитивала док не би сазнала најповол>нији курс неке од својих хартија. Андр. И. Изр. бацити (бацати, ставитиЈ стављати) на хартију (на)писати; лакмусова ~ хем. хартија за хемијска шпитивања натопљена лакмусом; м р т в о с л о в о на хартији пропис или писмена обавеза који само формално постоје, који се ие примењују; покрити кућу хартијом сазидати кућу задужујући се на менице. — Како оживи све кад падне мрак на кровове београдских кућа, и иначе покривених хартијама и интабулацијама. Срем.; хартије од в р е д н о с т и акције, обвезнице, чекови и сл. хартије коЈе имају неку ноечану ередност; ~ све трпи може се писапги шта се хоће. хартијаст, -а, -о који личи на хартију, који изгледа као хартија. — Прсста да љушти прегорелу, хартијасту кору са свог комада [бундеве]. Дав. хартијетина и хартијешина ж аугм. и пеј. од хартија. Вук Рј. хартијица ж дем. од хартија. харум в. арум. харуспик м лат. празн. онај који је код старих Римљана погађао судбину уз утробс животиња принетих на жртву. харфа ж (ген. мн. харфа и харфи) нем. музички инструменат троугаоиог облика са жицама затегнутим на окомито постављеиом оквиру и са великим резонатором. Изр. Е о л о в а ~ 1) харфа са жицама које зује на ветру; 2) тихи звуци. харфаш, -аша м «. харфист{а). Бак. Реч. харфашица ж в. харфисткиња. Бак. Рсч. харфенАстица ж «. харфисткиња. —• Вп ли то сретна идеја била кад би тко опјевао нпр. св. Цецилију као најстарију харфенистицу? Крл. харфист(а) м свирач на харфи. — И бојнм се да и других харфиста безброј чух. Уј. харфистица и харфисткиња ж свирачица на харфи. харфнца ж дем. од харфа.

харф6нист(а м в. харфист(а). — Целу харпунирати, -унирам сврш. и несврш. ноћ рида црна харфа полуделога харфопогодити, гађати харпуном. — То [се] мора нисте. Јакш. М. чинити из непосредне близине, тако да се морс одмах може харпунирати. Петр. М. харфонисткиња ж в. харфисткиња. — хартија ж грч. 1. танки листови (доби- Долазак ових [глумаца] . . . ипак [је] епохалвени од биљних сировина) који служе за писање, нији . . . него долазак каквпх . . . харфоштампање, паковање и сл., папир. 2. (обично нисткиња. Срем. мн.) а. рукописи, белешке. — Доскора [ће] хМрч м тур. заст. 1. трошак; издатак. — можда ево већ напокон котачи се дати на Да вам је било видјети тога харча и живота! штампање мојих харшја. Уј. б. исправе, Јурк. А треба л' доста харча за школу?

716

ХАРЧАЛИЈА — ХАТМА

хасталук м болест. — Може хасталук доћи . . . куд си тад присиио. Радул. хасура ж тур. простирка исплетена од рогозине, рогозина. — ПокриЈе . . . слике хасурама. Матош. ПростриЈеше им хасуру да СЈедну. Андр. И. Изр. и з в у ћ и коме хасуру подвалити, преварити кога. хасурвца ж дем. од хасура. хасурџија м занатлиЈа КОЈН прави хасуре. хасурџијин, -а, -о КОЈП припада хасурџијп. хасурџијскн, -а, -о КОЈН се односи на хасурџиЈе. хМт в. ат. •—' се излагати се трошку. Вук РЈ. хатан, -тнаЈ -тно марљив, КОЈЧ приања; Изр. кад се харчи нек се харчи кадсе толико потрошило,некасепотрошиЈОШ. исп. хатати. — Гу;а сикће, па се грчи, трн харчљив, -а, -о ксуи миого и лакомислено се мрчн, напредан и хатан, родан и ваљатан. Кош. троиш, расипа. Вук РЈ. хатар м маџ. тершпорц/а некогсела, краја, харџија в. арџц/а. котара, области, подручЈе. — Та мени )е хбс м ар. заст. царски или државни поид, свеЈедно, а служио у овом хатару, или ма вгасништво. Шкаљ. на коме другом краЈу божиЈега света. Јакш. хасаба ж тур. покр. непокретна имовина Ђ. Тако )е тамо у њиховом хатару. Ков. А. КОЈУ може наследити само мушкарац. Вук РЈ. хатар м тур. наклоност, љубав, воља. — Нека њих два удесе тако да испадне хасан, хасни ж в. хасна. — Лети као свима по вољи и по хатару. Срем. За туђ ни)ема звиЈер у СВОЈ властити квар, а за хатар под небо се вере. Крањч. С. ЧИЈУ вражЈу хасан' Шен. Изр. и з и ћ и из хатара коме замершпи Хасан м муслиманско име. се, нажао учинити коме, и ш т е т и т и ~ (с Изр. где (куд) сви Турци, ту и ким) позаеађати се, по хатару пристрасно, голи ~ нуедно са свима, са осталима. у ~ (коме) за љубав (некоме); у ~ истине хаснја 6. асиЈа. (истини) Ј* корист, за вољу истине (истини). хатарити, хатарим несврш. постављати хасна ж тур. корист. — Ни)е у питању међе, разграничавати земљиште, исп. хЗтар. само хасна већ и таштина. Петр. В. Слаба Кл. РЈ. хасна од таквога дру1а. Кол. хатарџија м ОНПЈ КОЈЧ ради према наклохаснија м и ж покр. лакомац, шиКарџцја. ности, пристрастан човек. Вук РЈ. — А оно ти )е . . . све го Бошњак, хасниЈа хатати, -ам несврш. покр. марити, хаи прзница, на го нож ће налетети. Шуб. Јати, приањати уз што. — Нит ко ЧИЈУ за хаснити, -им несврш. доносити корист, прив)еру хата, нит тко чи)ег жали Јаукања. помагати, вредети. — Нису хасниле никакве Март. молбе. Ђал. хатач, -ача м покр. погрд. сеоски госпо<—' се користити се. — Мачак може само дин. — Сви ти наши хатачи . . . и ниЈесу видети све то и зазубице добити, али се права господа. Ков. А. неће хаснити. Срем. хатер м в. хатар. — Одсад ће и Неша хасница ж дем. од хасна. — Хоћу и )а 1ледати себе и СВОЈУ корист. Нема више да видим мало хаснице. Глиш. хатера ни приЈатељства. Глиш. хасновпт, -а, -о користан. — У свиЈету хатерисати, -рпием сврш. и несврш. штошта . . . хасновита има. Шен. Занемарит (у)радити по хатеру, пржтрасно. И-Б РЈ. хасновити и лаки покушаЈ, у бескорисну хатиб, -иба м тур. жламски вероучитељ и срљаЈућ опасиост. Богд. проповедник, имам. — Поточић жубори и хасновнтост, -ости ж особина онога што хатиб худбу збори. Баш. ]е хасновито. хатишериф, -ифа и хатишериф м тур. хаста прид. непром. тур. 1. болеспшн. султанов указ, повеља. — А )е ли одавно хаста' . . . А не знате гд)е хатма ж тур. покр. муслиманска заједга боли? Ћор. 2. (у именичко) служби) ничка, скупна молитва. — Могао [би] на болесник, болесница. — А)ша боловала, била Царини хатму у џамији учити, )ер . . . немају хафиза. О-А. тешка хаста. Мул. Срем. 2. гаЈпган, срма као украс, опрема. — У рукама пушке Једнолике, Једног харча, од дванаест драма. НП Вук. Носио се трговачки: чохане чакшире са свиленим харчем. Вес. харчалија ж тур. заст. врста пушке великог калибра. — У Турака пушке харчалиЈе. НП Вук. х&рчење с гг. им. од харчити (се). хЗрчити и харчити, -им несврш. троишти, расипати, лакомислет траћити новац. — Од зараде нису много харчили. Кос. Харчите оно што Је луди ГеоргиЈе накупио. Чипл.

ХАТНИК — ХАЏИН хатннк м в. атлија. — На хиљаде . . . полети крвожедних хатника. Ботић. хатор м хатар. — Знају ли они да је оно [мост] везиров хаир, да је . . . за божји хатор грађено? Андр. И. Онда си ти то учинила из хатора? Бег. хаторити, -им несврш. бацати кривицу (на кога). — На мајсторе немој хаторити.

нпх.

хатула ж тур. 1. банак, истурени део зида (са даскама преко њега). — Изнутра су зидани темељи . . . припуштени; на тим су банцима широка брвна и на њима стоји пос}ђе; тај се банак зове хатула. Цвиј. Уз црну хатулу стајале су букове наћве. Сиј. 2. греда на зиду куће на коју се ослања кровна конструкција. — Онда су по зиду положене дебеле греде — хатуле. Дед. Ј. хауба ж нем. варв. капа у прибору за стављање трајне ондулације. — Указаше се шарене хаубе [у фризерском салону] . . . упалише се . . . сигнали на електричним кутијама. Пол. 1958. хаубица ж чеш. врста тешког топа. — Хаубица поче да туче косе које су држале остале двије чете. Ћоп. Наша [је] штампа тешка артиљерија која туче непријатеља једнако као и најтежа хаубица. Хорв. хаубнчар м артиљерац, тобџија који служи на хаубици. — Сигурно ћемо одступати и са свих положаја . . . рече ми командир хаубичар. Јак. хаубички и хаубични, -а, -б који се односи на хаубице: ~ цев. — Није више могао поднијети патње у хаубичном дивизиону. Хорв. Грме тешка хаубична зрна. Андр. И. хаузирер м нем. варв. онај који продаје робу по кућама, торбар. — Дошли су онда некакви агенти, хаузирери. Крл. У памћењу многих искрсне . . . фигура Шамике хаузирера, с торбом на леђима. Поп. Ј. хаузмајстор м нем. варв. настојник куће, кућепазитељ, домар, пазикућа. хаузмајсторка ж жена хаузмајстор; хаузмајсторова жена. хаузмајсторов, -а, -о који припада хаузмајстору. хЗук м вика;јаук. — Кад нестане боја и хаука, онда приђи, мој миљахни брајне. НПХ. хаусрок м нем. варв. кућни капут, кућна, домаћа хаљина. — Улази стари Глембај у свиленом хаусроку. Крл. хаустор м нем. варв. велика врата, глаени улаз у кућу, капија. — Сива боја расла је по сјенама отворених хаустора. Крл. х8ф м тур. фине длачице на тканини.

717

хафиз и хафис м тур. човек који зна Куран напамет; учен човек, учењак, зналац. — Свет се окупљао око натписа . . . док се не би нашао какав . . . хафис који би . . . прочитао натпис. Андр. И. хахакање и хахакање с гл. им. од хахакати. хахакати, хахачем и хахакати, хахакам несврш. узвикивати ха> ха, ха. — Извана се зачуо смијех . . . неко је хахакао. Цес. А. Хахачући запјеваше ругалицу. Шен. хахакнути, хахакнем сврш. према хахакати. хЗхар м маџ. покр. крвник, џелат, вуцибатина. — Ови разбојници, проклети хахари . . . [су је] пробудили. Крл. Дошао Петар и чета такових хахара ко што и он. Шен. хахати, хахам несврш. в. хахакати. — Пунио је свој . . . амбар кукурузом, хахајући од неке вреле нутарње сласти. Божић. хахољак, -бљка м ситна уштеђевина, уштедак, приштедак. Деан. Рј. хахуљати, -ам несврш. слабити, венути. — Мецена поче слабити, хахуљати и поболијевати. Ков. А. хаџ, хаџа м в. хаџилук. — Трипут је досада ишао на хаџ. Сиј. хаџа м = хаџо хип. од хаџија. — На средини првог реда сједиле су неколике старе оронуле хаџе и . . . пушиле на дуге чибуке. Ћоп. хаџи непром. титула која се ставља испред имена хаџије: хаџи-Омер, хаџи-Тома. хаџија м онај који је ишао на хаџилук, ходочасник, поклоник Мухамедову или Хржтову гробу. — Имају . . . човјека с Ћабе, хаџију. Сиј. Доћи ће хаџија кроз двери златосанога Истока. Уј. хаџијин, -а, -о који припада хаџији. хаџијиница ж — хаџиница хаџијина жена. Вук Рј. хаџијскн, -а, -б који се односи на хаџије. хаџика ж а. жена којаје ишла на хаџилук. 2. в. хаџијиница. — Има безброј . . . призора који [би] . . . могли . . . дати изврсне романе. Тако историја старе хаџике Ташане. Скерл. хаџикускуц м онај који се назива хаџијом иако то није. Вук Рј. хаџ&лук м тур. 1. ходочашће, поклоњење местима која се сматрају светим (Мека код муслимана, Јерусалим код хришћана). — Умро [је] на хаџилуку. Андр. И. 2. фиг. поклоњење, подворење. — Ибиш-ага је ишао на хаџилук и оном Ђул-Баби у Будим. Срем. хаџин, -а, -о в. хаџијин. хаџин, -а, -о који припада х4џи.

"*

718

ХАЏИНЕДОМАК— ХВАЛИТЕЉ

њем. Том. По препоруци . . . [ће] запросити хаџипедбмак м онај који је пошао на хаџилук али се вратио не стигавши до циља. ту девојку., о којој му толико причају . . . неки с хвалом, неки с куђењем. Дом. б. Вук Рј. хвалисање, самохеалисање. — Лијепо се хвахаџиница ж — хаџијиница. — Жена лиш! . . . Много ће ти ваљати таква хвала му, хаџиница, није задовољиа. Јсвт. овдје. Лал. в. захвалност, признање. — То хаџински, -а, -5 в. хаџијски. нам је хвала за све што смо учинили за хаџип&шман, -ана м тур. подр. онај тебе. Козарч. г. (у служби прил. сад.) који брзо одустаје од памере, онај који се брзо захваљујући. — Ми радо признајемо . . . покаје. Р-К Реч. да су . . . били духови у Хрватској, хвала. нашим опознцијама, сувише размахани. Ђал. хаџо, -а и -е м — хаџа. — На пиској Изр. ~ ти (вам итд.) захваљујем ти дрвеној скамији дријемуцка хаџо. Кнк. (вам итд.). хаџов, -а, -о који припада хаџу. хвалан, -лна, -лно покр. који заслужује хаша' ж е. абаија. — Златним ћу те хвалу, похвалан. — Његова су дјела весма седлом оседлати и везеном хашом покрихвална. НП Вук. вати. НПХ. Јаше коња . . . жуто седло на хвалба ж покр. хвала. — Пјевана је њему и црна хаша. Сиј. некада хвалба роду и језику. Шим. С. хаша 2 ж тур. в. хашање. — Лупежи се хвалбен, -а, -о који хвалн, прославла. — дадоше у нијек и хашу. Љуб. хаша узв. ие, не дао бог. — Хајир, хаша, После такве сцене одиста није остаЈало ништа друго до мирис тамјана и хвалбена травнички везире. НП Херм. песма. Скерл. хашање с гл. им. од хашати. хвалидба ж хвала (а и б). хашарија м и ж тур. несташна особа, хвалнлац, -иоца м ОНПЈ који некога хвали. несташко. •— К њој долази хашарија, ха— Не боји се лисица вечерњега хвалиоца шарија млад делија. Змај. него јутрењега раниоца. Н. посл. Вук. хашаријаст, -а, -о несташан, враголаст. хвалисав, -а, -о а. који се нечим хвали, Рј. А. који се много хвалшие. — Куша бар . . . један хашати, -ам несврш. тур. не признавати, успјех, да га затакне као орден на своје одрицати, нијекати. Кл. Рј. хвалисаве прси! Бег. б. којим се изражаеа хашење с гл. им. од хашити. хвалисање. — Љубомир се наслушао хвалихбшер и хбшнр м непром. тур. пропаст, савих прича о провођењу и уживању свога сељака. Ранк. уништење. Рј. А. Изр. ~ бити страдати, пропасти; —• хвалисавац, -авца м = хвалиша онај учинити упропастити, уништити, разо- који сам себе хвали. — Најгрлатији у читавој рити. соби је један . . . коцкар, лажов и хвалисавац. Чол. Не бисмо хтјели да испаднемо хашити, -им несврш. в. хашати. хвалисавци. Вј. 1957. хашиш м тур. 1. источњачка опојна хвалисавица ж хвалисава женска особа. дрога. — Не узимаше увијек хашиша и опијума. Матош. 2. бот. индијска конопља хвалисаво прил. са хвалисањем; хвалиСапаНз тсНса. Сим. Реч. шући се. — Хвалисаво узвикује. Јел. хаш&шист(а) м онсџ који ужива хашиш. хвалисавост, -ости ж особина и држање — Био [је] горљиви посјетник кружока хвалисаве особе. — Он се са неком гордом хашишиста. Уј. хвалисавошћу насмеши. Ранк. хашишки, -а, -о који се односи на хашиш; хвалисање с гл. им. од хвалисати се. који потиче од хашиша. — Ту имамо неколико тренутака хашишких заноса. Уј. хвалисатн се, -ишем се несврш. хвалити хашлук м тур. новац за трошак. — Остаје сам себе, своје поступке и сеоје успехе; хвалити сС преко мере. — Док је рат беснео далеко . . . ми по егбе цекина, што ми може за хашлука они су се још некако прсили, хвалисали, па бити. НПХ. и лагали. Јак. Зашто ти, који се хвалишеш хашлучити, -им несврш. даеати коме својом искреношћу, не говориш нстине? хашлук, трошити на кога. Рј. А. Крањч. Стј. хв. скраћ. хват. хвалнснути се, хвалиснем се сврш. необ. хвајда ж в. фајда. — Нема хвајде од скупа ђердана. УЈ. хвала ж а. лепо мишљење изражено о коме, похвала, истицање врлина, хваљење. — Умјетника обасипаше хвалом и одобрава-

(у деминутивном значењу) похвалити се. — Зато се он често знао хвалиснути. Том. хвалитељ м онај који хвали, хвалилац. — Хвалитељи добрих старих времена су зловољно гледали. Нех.

ХВАЛИТИ — хвалити, хвалим несврш. 1. (кога) истицати нечије врлине, вредност, лепоту и сл., узносити некога. — Мајка јој није ништа сметала, хвалила је наредника. Уск. 2. захваљивагпи (коме). — Све хвалим бога што то дочеках. Ћос. Б. Крсто хвали племству што је пожртвовано похрлило под његове заставе. Нех. Изр. не х в а л е ћ и му в е р е нар. иако је друге вере; хвали море, д р ж ' се краја не излажи се опасности; хваљен Исус поздрав код католика. ~ се повр. — Чим ми се хвалите? Буд. Само су се једна другој хвалиле . . . док не пуче тиква. Срем. хвалиша м = хвалисавац. — Ђокић је кицош, леп младић и велики хвалиша. Ранк. Није био гизделин и хвалиша. Гор. хвалопојац, -јца м в. хвалоспевац. — Младић одговори да )е свирач и хвалопојац синоћни. Вел. хвалднбјка ж в. хвалоспее. — Девојке . . . [су] запевале хвалопојку. Ђил. Пјевају се хвалопојке онима који су креирали постојећи девизни . . . режим. Вј. 1970. хвЗлоспев, ијек. хвалоспјев, м а. песма којом се неко слави, уздиже, велича. — Тако ]е дошло до овог величанственог хвалоспјева, коме ће се можда дивити будућа покољења, али ја нипошто. Крл. б. претерана похвала; ласкање. — Лењин је оштро критиковао све покушаје хвалоспева великоруској култури. Комун. 1961. хвалоспбвац, -вца, ијек. хвалоспјевац, м онај који пееа хвалоспеве. — Песник буне и хвалоспевац јунака више није имао шта да тражи у Србији. Сур. хвЗлоспјев, ек. хвалоспев. хвалоспј&вац, ек. хвалоспевац. хвалџнја м в. хвалисавац. — Ниси јачи — сунце рече — хвалџија си, ветре, само. Змај. Хвалџије ни за лијек у њем нема. Марк. Ф. хваљеше с гл. им. од хвалити (се). хвЗста ж в. хвалисање. — Хвастом се разметати . . . Павл.

ХВАТАТИ

719

хвбставче, -ета с дем. и хип. од хваставац. — Мучи, хваставче једно! — стане да га кори отац. Љуб. хвбстање с гл. им. од хвастати се. хвастатн се, -ам се несврш. в. хвалисати се. — Хвастамо се пјесничким даром, а још немамо пјесника који би и друге народе занијети могао. Коз. Ј. У мајстор-Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста. Сек. хват м (лок. хвату; мн. хватови и хвати, ген. хватова, хвата, хвати) 1. мера за дужину (око шест стопа). — Груну у прса Максимова, и овај одлети цио хват далеко. Л-К. 2. мера од четири кубна метра, обично за огревно дрво и грађу; толика хрпа сложених дрва. — Сиромашни Посавчани правили хвате од јасеновине и грабовине. Коз. Ј. Отац је био наслоњен леђима на хватове дрва. Дав. 3. потез, замах. — У једном часу дође до снаге и у неколико хватова дочепа се сплава. Марк. М. хвЗталица ж и хвЗтало с «. хватаљка. — Личинка . . . захвати плијен клијештима на крају хватала. Финк. хватаљка ж 1. а. орган или оруђе којим се хвата, придржава, причвршћује. — Он [реп дрекавца] представља поузданију »хватаљку« од руке. Пол. 1958. Помоћу хватаљке учврстите је на сталак. ОК. б. оруђе за хватање, дохватање. — фиг. Немајући хватаљке, заправо с хватаљком закључују да сигурно постоји . . . оно што се не да ухватити. Шим. С. в. фиск. дршка за коју се хвата рукама при вежбању на коњу (гимнастичкој справи). — Вјежбање на омиљеној справи, коњу с хватаљкама, довео је до савршенства. ВУС 1973. 2. замка, клопка. — Тулац се поставља на излазу из јазбине тако да куна мора да прође кроз ову примитивну хватаљку да би изишла напол>е. НИН 1959. хватанија ж примудно одвођење обвезника у војску. Вук Рј.

хватање с гл. им. од хватати (се). хвЗтати, -ам несврш. 1. а. (кога, што) узимати, дочекивати рукама или чим другим, задржавајући некога или нешто. — Свјетина хвЗстав, -а, -о в. хвалисав. — Да не је алакала за њим: — Држи га, махнит је! испаднем и одвећ хваставим, морам признати . . . Хватај, не дај! Андр. И. Вјетар хвата да ми се предмет учинио драматским. Шкреб. јата волова у чврсти свој загрљај. Цес. Д. Сада ме већ довољно знају и продају сами, хваставац, -авца м в. хвалисавац. — хватају бољу цену. Ћос. Б. б. пресретати Лука није био ни хваставац ни брбљивац. некога. — Излази свако јутро на железницу Кол. да хвата сељаке из свога краја и доводи на хв^ставо прил. в. хвалисаво. — [Моћи адвокатску кланицу. Петр. В. в. примати ће о својој победи] бучно и хваставо на- ухом, слушати. — Хватам истанчаним слуклапати. Драж. хом тихе, мачје кораке Терезине. Козарч. Криво суде о Вуку сви који држе да је само онако хваставбст, -ости ж в. хвалисавост. — К тому се придружила још и једна мана — насумце хватао ријечи народне. Јаг. г. захватати; црпсти. — Ту воду хватају жене хваставост. Баз.

720

ХВАТАТИ

хвата двадесет ока. Вес. Његова збирка је уочи Ђурђева дне. И-Б Рј. 2. а. ловипш мала, хвата само петнаест приповедака. (о риби и сл.). — Ми смо још мутна вода, у којој може рибу хватати тко год хоће. Коз. Поп. П. б. досезати, допирати. — Зимски Ј. б. прихватати се чега, почети радити. капут [је] хватао скоро до чланака. Шапч. 11. успостављати, стварати. — Кристијан, — Ево већ он хвата нови посао. Ков. А. који се у први мах збунио, хвата опет равнов. заузимати. — Дворани се отварају врата . . . и сваки . . . своје мјесто хвата. В 1885. тежу. Крл. Путовао [;е] у иностранство . . . г. дочекивати и узимати за себе оно што је хватао везе. Ств. 1952. 12. стицати, прибављати. — Нећу да души хватам гријеха. другоме иамењено. — Таква писма [КараЋип. 13. дохеатити део чега, погађати. — ђорђева Русима] . . . хватао је и отварао и задржавао. Вук. д. мамљењем (кога или шта) Је ли пало крви и од твоје руке ...? — Вјере ми, није . . . изим . . . да нијеси могао привлачити у нешто. — А како ти хваташ рој? Вес. ђ. држати под влашћу, присиљавати другачије изнијети главе, а и онда се, већ да би у тјеснацу, хватало олово ногу. Буд. кога на што. — Налази ниску насладу 14. непрел. бити доеољаи, стизати. — Ево хватати нас гладом. Матош. 3. затицати кога (рбично у нечем недозвољеном). — Сваки идем отуд већ четири дана, хвала милом богу, што нам хвата храна. Вел. 15. непрел. час је себе хватао у тим грозним мислима. качити, закачињати; одговарати )шмени. Ћос. Б. [Она] не хвата мужа у неверству. Поп. П. 4. упрезати (запрежну стоку). — — Ова два дуба не хватаЈу добро. Р-К Реч. Хватај коње у каруце. Крећемо одмах. Чипл. Изр. ~ за реч користити се оним шгпо 5. (за нешто) а. стезати, стискати (нешто). Је неко рекао на његову штету или у своју — Прсти [јој] дршћу, док је нешто за срце корист; ~ к о р е н а (маха)јачати, освајати; хвата. Наз. Да скаче у очи и тобџију за грло ~ маглу бежати; ~ на нешто фам. коржтити се нечијом слабошћу или неком хвата, то . . . никад није чинио. Чипл. б. својом предношћу. посезати за нешто, мешати се, лаћати се (чега). — Научили [су] да противу турскога ~ се 1. а.уз. повр. — Свађу ове две комзулума одмах хватају за пушку. Јое. С. 6. шике потпалио[је] јутрошњи глас о Вилимоа. примати, схватати; подешаеати; прено- ну, те су се почеле грдити и за кике хватати. сити; снимати, бележити, записивати. — БК 1906. б. дружити се, пријатељевати. — Колико сам се веселио безбројним сликама Чудим се како вас весели да се са сваким што сам их уз пут хватао. Рад. А. Не квари хватате. Л-К. в. ступати у коло, узимати се песму . . . тачно хватај глас. Ћос. Б. Сељачки ш руке у колу. — Погледа како Павлија говор . . . је . . . тако веран као да је фонојури колу и како се хвата све до момака. графски хватан. Скерл. б. привлачити, за- Вес. фиг. На повратку у домовину хвата добивати, везивати за себе. — Камо оно се у коло с Буковцем и осталима. Баб. 2. време . . . кад вас је читање полако хватало ширити се; допирати до, достизати, једним и освајало, као што у позоришту комад делом обухватати. — Одатле надалеко се који се игра хвата и занима гледаоца. Поп. хвата красно поље уз дубраве славонске. П. в. примати; прихватати, увлачити, Павл. По доби се наш племић хватао пеувијати; привлачити к себи. — Диже [се] десетих. Вел. 3. настајати, спуштати се од стола наглим покретом, као човек који (о сутону, вечери). — Кад се буде хватао хвата дах. Андр. И. У душу хватај дубоко, мрак, доћи ће овце саме из шумице на брег. о ствари се великој ради. Марет. 7. обузи- Кум. 4. стварати се на површини нечега. мати, прожимати, освајати; савлађивати (о — Запалих цигару и гледах како се по жишсну, пићу и сл.\ о осећањима, болести, сумњи ци хвата пухор. Вес. Хвата се чађ на фитиљу. и сл.). — Хвата ме сан. Шен. Какав је тај Марет. 5. приањати, лепитисе. — фиг. Перу ваш Пера у пићу: хвата ли га лако, је л' једнако поучава, кара, али се ништа не свађалица? Срем. Хвата га тресавица, дрхте хвата. Игњ. 6. а. гомилапш се, скупљати се. му руке. Божић. Поче да ме хвата зима. — Грдне облачине стану се гонити небеским Ћос. Б. 8. кретати се прелазећи на што, обзорјем и хватати се у једну цјелину. Том. прелазити на нешто. — Пешадија је већ б. прешеарати се. — Поглед њен беше влаизашла на друм и хватала десну страну жан, хладан као прва зимња киша, која се пута. Јак. Јунаци шуљаху се са бојног поља неприметно хвата у лед. Лаз. Л. 7. заст. хватајући сваки своју стазу. Ков. А. Сократ помрачивати се (о Сунцу, Месецу). — Од је, осећајући како му се отров . . . диже и Трипуна до светога Ђурђа сваке ноћце хвата срце, покрио своје лице одећом да мјесец се храташе. НП Вук. 8. бити, износити га не виде ученици. Дуч. 9. заузимати (неко (о цени, услузи). — То ми се хвата врло место), смештати се, склањати се (пегде). — скупо. Р-К Реч. Хватајте и ви бусију! Глиш. Борци . . . су Изр. не хвата ми (ти) се рачун се расипали иза барака и хватали заклоне. Ћоп. 10. а. износити, обухеатати, садржа- немам (немаш) рачуиа; ~ за г л а в у бити вати, запремати. — Узе велики котао што на ееликој муци; ~ за косе увиђати да је погрешно кад је касно; ~ за косе (с ким)

ХВАТАЧ — ХЕДОНИЗАМ тући се; ~ за стомак, за трбух, за слабине (смејући се) јако се смејати; ~ сламке, за сламку в. уз сламка (изр.); ~ срца узбуђивати; ~ укоштац (с ким) сукобљавати се, водити борбу. хватач, -ача м 1. онај који што хвата. — Бездушни ловац . . . прикрао се дугоногим хватачима жаба [родама] и опалио из двоцевке. НИН 1959. 2. онај који се пенпгра хватајући се за нешто. — Необично се вјешто пењу хватачи [мајмуни]. Финк. 3. мн. зоол. систематски назив за једну врсту мајмуна А1е1ез. Изр. црни ~ зоол. врста мајмуна А1е1ек ратзсиз. ХВЗТИТН, -им сврш. 1. дохватити, ухватити. — За руку га белу хвати. Радич. 2. дохватити се, отпочети. — Младо момче . . . тек га наусница хватила. Коч. ~ се 1. уз. повр. — Хваташе се за прси јуначке. НПХ. 2. машити се, дохватити се, — И још се вишег неба хвати. Крањч. С. Све хоће кола да се хвати. Крањч. С. 3. бацити се, узјахати. — Па се ђогу хвати на рамена. НП Вук. хватити, хватим несврш. слагати дрва у хватове. Р-К Реч. хв&тиште с оно за шта се хвата; место ослонца. — Ручка је троугласта и служи као хватиште. Атл. Хватиште — мјесто у стијени које служи за хватање рукама. 3-Г. фиг. Жену је волио . . . као . . . биће које бојадише житак, ослонац је, хватиште за живот. Кал. хватљика ж 1. дрво из хвата, цепаница. И-Б Рј. 2. мотка којом се бележе хватови. И. 3. кука. Р-К Реч. хвбја и хвдја ж 1. грана, младица на стаблу. — А трећа је жуте боје као лишће сухе хвоје. Наз. На клупи под хвојама лозе . . . седело је неколико младића и девојака. Поп. Ј. 2. бот. в. бели бор (уз бор, изр.). Сим. Реч. хвбјан, -јна, -јно који је од хвоја; пун хвоја. — Пршти коље и плетери хвојни, а хиљаду жари се ватара. Март. хвојаст, -а, -о сличан хвоји. хвбје с зб. им. од хвоја. — Усахло хвоје се немоћно пружа. Домј. хвбјка ж дем. од хвоја. — На трулу пању још се која хвојка зелени. Хар. Ни дашак није пирнб хвојкама. Шен. хвбшће с бот. раставић. Сим. Реч.

721

верује му. Срем. Хе! Шта сад велите? Ђал. Чувши како му хвали дјецу, чисто узрасте човјек . . . — Хе, хе, јесу ли ми красни? Ћор. Хе, хе, ипак се даде живјети! Ћоп. 2. за скретање пажње и за дозивање или при непосредном обраћању коме; за изненађење. — Ти си зацијело гладан. Хе, Нежо, или ти, Магдо! Одмах спремите штогод. Ћал. 3. (обично удвојено, или више пута поновљено) за подражавање смејања. — Хе, хе! — насмија се постолар. Шен. Хе, хе, хе — задовољно се поче смешкати газда Симо. Ћор. Х^бреји м мн. (јд. Хебреј) народ семитског порекла који је до скора живео растурен по многим земљама, а сада има своју државу Израел, Јевреји, Жидови. х&брејски, -а, -о који се односи на Хебреје, јеврејски, жидовски. хевзеџана ж тур. покр. апотека, лекарна. хевз&џија м покр. апотекар, лекарник. х&гбе в. егбе. хегепијан&зам, -зма м фил. = хегелијанство учење идеалистичког филозофа Хегела и његових присталица. хегел&јански, -а, -о = хегеловски који се односи на хегелијанство, којије каоу Хегела: ~ учење, ~ схватање и сл. хегелијанство с фил. = хегелијанизам. хбгеловац, -овца м следбеник,присталица Хегелова филозофског учења. хбгеловски, -а, -б = хегелијански. — И тако су ти филозофи . . . прозвани . . . хегеловска љевица. Ант. 1. хег&мон, -бна м грч. неограничени господар, владар; вођа. — Пролетеријат Русије постао је »хегемон, политички руководилац«. Р 1946. хегемонАзам, -зма м спровођење хегемоније; тежња за хегемонијом. — Она је јачала . . . великосрпски хегемонизам. Риб. хег&ионија и хегембнија ж превласт, господарење (над ким); водство. — Француска апсолутна монархија . . . успјела [јеј да оствари хегемонију у Европи. ОП 1. хегембнијски, -а, -6 који се односи на хегемонију, који шпољава тежњу за превлашћу: •—• тежња. хегембнист(а) м онај који спроводи хегемонију; присталица хегемоније. хегемонвхтички, -а, -о који се односи на хегемонисте.

хе и хб узв. 1. (каткад удвојено) за израхедија ж тур. покр. дар, поклон. — А ти жаеање различитих расположења: разочаре- . . . ако хоћеш кб хедију, ех, колико хоћеш, н>а, дивљења, радости, задовољства, резшна- двадесет, тридесет ока. Мул. ције, незадовољства, бриге, сумње, претње и сл. хедон&зам, -зма м грч. фил. филозофско — Хе, мој синко . . . да је то што ти радиш какво добро, зар не би и твој отац то радио? учење по коме је смисао живота у задовољРанк. Хе! врти главом стари Замфир и не ствима и уживању. 46 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

722

ХЕДОНИСТ(А) — ХЕЛЕНИЗИРАТИ

хедбнист(а) м присталица хедонизма. — Ви материјалистеЈ ви сте хедонисте! ужитак вам је јединим циљем! Крл. хедон&стички, -а, -б који се односи на хедонисте, који је својствен хедонистима. — Један бестидно гласан, хедонистички глас затруби. Дав. хез&ла ж тур. покр. зб. простаци, пропалице, ниткови. — Гдје ће хезела и фукара на своју руку ратовати? Андр. И. хеј узв. 1. в. хе. — Капетан долази, хеј! Јакш. Ђ. ХеЈ! Што се ту лепих дана проживело! Вес. Хеј, има ли ко у кући? Ћор. Господско је оно, хееј! Андр. И. 2. (у прилошкој служби, често удвојено) врло далеко, чак. — Видите ли тамо далеко . . . тамо, хеј, где се савија свод небески. Ранк. Ено аидиш тамо, хеј, хеј тамо. Срем. хекатбмба ж грч. 1. у старих Грка приношење на жртву стотину грла стоке; огромна и света жртва уопште. — Само да волујску он хекатомбу и јањећу прими. М-И. 2. фиг. масовни покол у ратовима; уништење огромног брсуа п,уди у природним катастрофама. — Други свети завет [Црногораца] је косовска освета, због које су . . . правили хекатомбе од лешева и никад се нису задовољили. Цвиј. Ако град не разоре . . . а шта онда? Освете, пакленске тортуре, хекахомбе. Цар Е. Већ видим крај пута и хекатомбе путника у гробу. Уј. хекатомпски, -а, -о који се односи на хекатомбе. — Карнскал )е побјегб . . . и младост и смијех. Бесконачни псалми . . . хекатодшска здуха . . . и вјерујте: остао је гријех! Кам. хеклање с гл. им. од хеклати. — Мамица се прихватила веза, хеклања. Пол. 1973. хеклати, -ам несврш. = хекловати плести иглом са кукицом, кукичати. В. пр. уз гл. им. хеклање. хеклерај, -аја м нем. варв. 1. хекловани ручни радови. — По канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја. Срем. 2. хекловање као занимање; процес хекловања. хекловати, -лујем несврш. = хеклати. — Како је леп овај јастучић! Чије га је дете хекловало? Јакш. Ђ. хекс- и хекса- грч. као предметак у сложеницама значи: шест.

хексаметар и хексаметар, хексаметар и хексаметар, -тра м поет. шестостопни стих. хекта- грч. = хекто- као први део сложеница у називима за меру означава да је јединица мере жказана другим делом сложенице узета сто пута: хектаметар итд. хектар м трч.јединица за мерење површине земљишша, 10.000 мг (ћа). хектарски, -а, -5 који се односи на хектпаре. х&ктика ж покр. в. јектика. хбктичав, -а, -о и хбктичан, -чна, -чно в. јектичан.— Непрестане хектичне грознице . . . посве му ослабиле тијело. Ђал. хекто- = хекта-: хектолитар. хектбграф м грч. машина, строј за умножавање списа и цртежа. хект&графски, -а, -о који се односи на хектограф, који је рађен на хектографу. хектолитар и хектолитар, -тра м сто литара. хектометар и хектометар, -тра м сто метара. Хелада и Хелада ж стара Грчка, Јелада. х^лаћ, -аћа м тур. несрећа, пропаст, уништење. — Ми ћемо овако срцем бити с партизанима, а они . . . нека озго грме својим гранатама . . . па макар и нас двојица у хелаћ отишли. Бан. хдлбет и хелбдтена в. елбет и елбетена. хелда ж в. хељда. хелдован, -вна, -вно в. хељдован. хелдбвњак, -ака м бот. врста вргања. — Тамо расту касни вргањи >хелдовњаци« с црносмеђом кором. Донч. х^лдопита ж покр. пита од хељдотог брашна. Рј. А. хеле речца и везн. в. еле. — Рам-Девреча . . . Хеле јунак, хеле бик, хеле барјак, море, гледајте га. Сиј. хел&барда ж нем. = халебарда. — Пољодјелац у опанцима и кожуху припаше мач и ухвати хелебарду. Нех. х&лем в. елем. Хелбни м мн. (јд. Хблен, -ена) стари Грци, Јелини.

хексагон, -бна м грч. мат. шестоугао, шестерокут. хексагоналан, -лна, -лно и хексагонски, -а, -о шестоугаон, шестерокутан.

хелен&зам, -зма м 1. ист. доба цветања грчко-оријенталне културе после Александра Великог, јелинизам. 1. оно што карактерише Хелене, скуп особина Хелена. 3. грчки Језик, обичаји и култура.

хексаедар, -дра м грч. мат. геометријско тело са шест једнаких и равних страна, коцка.

хеленизирати, -изирам сврш. и несврш. (у)чинити кога Хеленом, (у)чинити да нешто буде као код Хелена, јелинизирати. — Грчка

ХЕЛЕНИСТ(А) — ХЕМОГРАМ ' цивилизација мање [је] хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку. Дуч. ~ се постати Хелен, јелинизирати се. хелбнист(а) м стручњак за старогрчки језик и књижевност; одушевљени поклоник старе грчке културе, јелинист(а). хелен&стичкк и хбленски, -а, -б који се односи на хеленизам, јелинистички, јелински: ~ култура. хелбнство с хеленизам (1), јелинство (2). хблер м нем. заст. ситан бакарни новац у бившој Аустро-Угарској, стоти део круне, пара. — Трећи није добио ни хелера. Кик. х&га), -ија и хелијум м хем. гас, плин, најлакши гас после водоника (Не). хелАкон, -бна и х&ликон м грч. муз. највећи дувачки инструменат који се држи о рамену, бас-труба. — Како би могли поздравити' своје старешине они што дувају у хеликоне? Нуш. хелнкбптер м грч. авиј. апарат за летење који се уздиже окомито увис помоћу елиса постављених на вертикалној оси коју покреће мотор. хелно- грч. као предметак у слаженицама значи: Сунчев, сунчани. хелиограв^ра ж грч. слика на бакарној плочи. — Њега је од мртваца на поду много више поразила она полихромна хелиогравура. Крл. хелибграф м физ. справа за снимање Сунца; справа за светлосне сигнале. хелибграфски, -а, -о који се односи на хелиограф. хелибдор м грч. мин. драги камен. хелибскоп м физ. телескоп за посматрање Сунца. хелибстат, -ата и хелибстат м физ. апарат помоћу кога се сунчани зраци могу усмерити у једну тачку. хелиотерапија ж мед. лечење сунчањем. хелибтроп м грч. 1. физ. апарат за давање светлосних сигнала на велику даљину. 2. сунчаник (1), сунчани часовник. 3. мин. врста полудрагог намена калцедона тамнозелене боје са црвеним мрљама. 4. бот. сунчац. Бен. Рј. хелиоц&нтричан, -чна, -чно коме је Сунце у средишту. Изр. х е л и о ц е н т р и ч н и систем геогр. Коперниково откриће да џ Сунце средиште планетног система. хЈлот, -бта м грч. роб земљорадник у старој Спарти; фиг. роб. — Забава за хелоте, провађање за аналфабете. Уј. хдлбтски, -а, -5 који се односи на хелоте. хбља ж хип. од хељда. Вук Рј. 46*

723

хељда и хељда ж бот. једногодишња биљка из пор. троскота, врста жита Рај;оругшп 8а§к1а1шп. Терм. 3. хељдин и ХСЛЈДИН, -а, -о који припада хељди, којије од хељде. хељдбван, -вна, -вно који је начињен од хељде: ~ брашно, хељдовни хлеб. хематит, -ита м грч. мин. црвена гвоздена руда. хематдген, -ена м грч. мед. лек протпив малокрвности. хематблог м мед. стручњак за хематологију. хематолбгија ж грч. мед. наука о крви и крвним болестима. хемизаци)а ж свестрано коришћење хемијских средстава и примена хемијских метода у производњи, кемизација. — Хемизација поллпривреде показује невероватну експанзију. НИН 1958. х&мија ж грч. = кемија наука која изучава променеу материји и законе по којима се те промене врше. Изр. органска ~ део хемије који проучат угљеншова једињења; а н о р г а н с к а (неорганска) — део хелчце који изучава сва друга једињења, спојеве. х&мијски, -а, -о који се односи на хемију: ~ елеменат, ~ појава, ~ анализа, ~ формула, ~ индустрија и сл. х^мик м хемичар. хемАкалија ж (обично мн.) хемијски производ, хемијски препарат, кемикалија. — Власници возила [су] открили хемикалију која лож-уљу враћа боју нафте. НИН 1970. хемисфбра ж грч. геогр. Земљина или небеска полулопта, полукугла. — фиг. Домаћинов . . . трбух . . . је својом огромном хемисфером горњи и доњи дио тијела раздвојио. Јурк. х^мичар м човек који се бави хемијом, кемичар. х^мичарев, -а, -о = хемичаров који припада хемичару. х&мичарка ж жена хемичар, кемичарка. х&ушчаров, -а, -о = хемичарев. хемичарски, -а, -б који се односи на хемичаре. хемо- грч. као предметак у сложеницама значи: крвни. хемоглббин, -ина м грч.-лат. анат. састаени део црвених крвних зрнаца који им даџ боју а цело тело снабдева џисеоником. хембграм м грч. мед. крвна слика, резултагп лабораторијске анализе крви са подацима о количини хемоглобина, црвених и белих кртих зрнаца. ^ ^ ..

724

ХЕМОНИЈСКИ — ХЕРМАФРОДИТА

хембнијски, -а3 -б којије као крв, црвен. хераклит, -ита м грађ. лак грађевински — Поигравају . . . хемонијске боје и ритам материјал у облику плоча, који слуоки нарочито за изолацију. тонова. Новак. хеморагија ж грч. мед. јак излив крви, хераклит&зам, -зма м фил. учење грчког јако крварење. филозофа Хераклита. хеморонди м мн. (јд. хемороид, -ида) хераклитовски и хераклитски, -а, -6 мед. чворићи на излазшм делу дебелог црева који је у духу Хераклитова учења, који је као настали проширењем вена на томе месту, у Хераклита. шуљеви. хералдика ж фр. помоћна историјска хемордидалан, -лна, -лно и хеморбнаука која се бави изучавањем грбова. идан, -дна, -дно којијеу вези са хемороидима; хералдички и хералдични, -а, -6 који који болује од хемороида. се односи на хералдику. хемотерапија ж грч. мед. лечење хехербар, -ара, хербариј, -ија и х&рбамијским средствима. рнјум м лат. збирка пресованих осушених хемоф&лија ж грч. мед. наследна скло- биљака. ност великим крварењима услед неспособности хербарити, х&рбарим несврш. скупљати крви да се згруша. и припремати биљке за хербар. хемоф&личар м онај који болује од хемохербДцид, -ида м лат. хемијски препарат филије. — Крв детета хемофиличара је бо- за уништавање корова. лесна, она не може да се згруша. НИН хередитаран, -рна, -рно лат. који се 1973. преноси са предака, наследан. хемшерцја м тур. покр. земљак, суграхередптарно прил. наследно. — Рађају ђанин, друг. — Ово лш је сељанин, хем[се] хередитарно оптерећени. Уј. шерија — рече показујући им Стојана. Ћор. хередптарност, -ости ж и хередбтет, х & ш о , -а и -е м хип. од хемшерија. -^та м наслеђивање особина предака, наследВук Рј. ност. х^ндек в.јендек. — Нечије гладно дијете хбреза и херезија ж грч. рлг. = јерес бере по хендецима огризине и коре. Кик. учење које се противи црквеним догмама; хендијада ж грч. поет. говорна фигура фиг. одступање од општепризнатих погледа када се један појам изриче двема речима од или ставова у једној идеологији. — Глаголска којих прва одређује другу иако су везане везни- слова бијаху . . . ожигосана жигом аријанком и: кита и сватови (тј. кићени сватови). ске херезије. Водн. х&ндикеп м енгл. 1. отежавање, сметња; херетик м = јеретик проповедник од лшиавање предности; непредвиђена незгодна околност која спречава неку активност. — цркве забрањеног учења, присталица херезе. Чињеница да се одлуке у комитетима доносе хер&тичан, -чна, -чно и хер&тички, простом већином представља тежак хенди- -а, -5 који се односи на херетике, у чему има кеп за француску делегацију. Б 1957. 2. херезе. спорт. давање предности слабијим такмичарих^рити, херим несврш. кршити, окрема да би се приближно изједначилеснаге. МЕП. тати у страну. — Хери главу и пева. Наз. х&ндикепер м онај који врши хендикепи~ се искривљавати се, накривљивати се. рање. — Коње из Великог Извора палпе Херкул м лат. 1. мит. грчки митолошки хиподромски хендикепери. Б 1958. хендикепирати, -бпирам сврш. и не- јунак огромне снаге. 2. астр. звезда из сазвежђа сврш. довести, доводити некога у неповољан Велика Кола. положај, створити, стварати сметње некоме. хбркул и хбркулес м човек огромне — Без НР Кине . . . светска организација је физичке снаге. — Описивао је хероје и херкуопасно хендикепирана у остварењу своје лесе, делије и левенте. Скерл. Тај херкулес историјске мисије. Пол. 1970. је свему крив. Крл. хепатнтис и хепатАтис м грч. мед. херкупичан, -чна, -чно в. херкуловски. запаљење, упала јетре. — Сватко је се живо сјећао тога младића х&шенд м енгл. неочекивано срећан завр- херкулична стаса. Шен. шетак, срећан расплет. херкуловски и херкулски, -а, -о КОЈН Х^ра м нар. = Херо а. Херцеговац. б. је као у херкула, огроман, дивовски: ~ снага, ~ мишица, ~ стас. становник ужичког краја. херав и х^рав, -а, -о разрок, зрикав; шкривљен. — Херави зуби са жутим истрошеним кутњацима. Сим.

хермафрбдит, -ита м и хермафрбдита ж грч. организам са оба пола; особа која има полне одлике оба пола.

Х Е Р М А Ф Р О Д И Т С К И — ХЕРУБИН хермафродитскн и хермафрбдитски, -а, -б који се односи на хермафродите; који је као у хермафродита. — Промукло виче хермафродитским гласом. Крл. хермблин, -ина м лат. звер из пор. куна Ршхшш егпипш; скупоцено крзно те животиње. хермелинскн, -а, -б који се односи на хермелин, који је од хермелина: ~ огртач, ~ плашт. хермет&зам, -зма м поет. један од видова субјективизма, затварање, повлачење у себе и стварање света према сопственој замисли. херметика ж грч. алхемичарско објашњење »тајних ствариц исп. алхемија. — Не знам херметике, нисам посвећен у мистеријско твоје слово. Матош. херметичан, -чна, -чно и херм&тички, -а, -б потпуно затворен, који потпуно затвара, непропустљив: ~ затварач, ~ поклопац и сл. херм&гички и херметично прил. потпуно затворено, непропустљиво: ~ затворен. херм&тичнбст, -ости ж особина, стање онога што је херметично. х&рнија ж лат. мед. кила, просутост, брух. Х^ро, -а и -е м = Хера. Х^ров, -а, -о који припада Херу. хербглав, -а, -о разрок, зрикав; накривљен. Вук Рј. хердглавац, -авца т хероглав човек. Рј. А. херодеш м покр. плетена шиба којом се католици шибају на Херодешово. Хербдешово с кат. покр. црквени празник (28. XII), зпак сећања на погубљење деце у Витлејему, Бетлехему, Младенци. хероДзам, -зма м = херојство одлика јунака _ и његовог дела, јунаштво; јуначки подвиг.

725

хер&ив, -ина м дериват морфијума као опојна дрога. херонна ж јунакиња; глумица у улози јунакиње. — Ја сам будним оком пратио животну, разорну игру хероине Зоре. Кос. хербпчан, -чна, -чно и хербички, -а, -б в. херојски. херој, -бја м грч. 1. полубогу грчкој митологији. — Богови су се женили . . . женама, а оне су им рађале хероје, нарочиту расу између богова и људи. Дуч. 2. а. велики јунак, изузетно храбар човек. — Истакли су се . . . будући хероји Париске комуне. ОП 2. б. велики човек свога времена, велики дух. — Свака епоха има своје тежње, своје потребе, па и своје мане, што је све оличено у једном хероју. Кнеж. Б. в. особа саједном жтакнутом врлином. — Херој воље [био је С. Марковић]. Скерл. Можда негдје необично хероји духа и знања чекају. Уј. Изр. н а р о д н и ~ онај који се истакао херојстеом у Народноослободилачком рату и Народној револуцији и зато добио највише одликовање пгог имена; ~ рада почасна титула која се даје у социјалистичким земљама за нарочито успешан рад у науци или привреди. херојкиња ж хероина. — Хероји, херојкиње и романтични јунаци замјењују свете ликове црквене драме. Водн. х&ројски, -а, -б јуначки: ~ дело, ~ доба, ~ борба и сл. херојски прил. на херојски начин, као херој, јуначки. — Херојски [се] жртвује да ти будеш сретна. Новак. херојство с = хероизам. херолд м нем. гласник, весник. — Он [Милорад Митровић] је био херолд и песнички заставник слободе. Скерл.

херострат&зам, -зма м безобзирно униилтавање вредности ради стицања макар и мрачне славе рушиоца (према Херострату који је хероизирати, -изирам сврш. и несврш. запалио прекрасни Артемидин храм у Ефесу (про)славити као хероја; представити, пред- да би овековечио своје име); особина онога који пгако поступа. — Ствара . . . херостратизам, стаељати као хероја. — Та романтична . . . подло, нестално дјело као пут до славе. опера траје још и данас у хероизираним Матош. ликовима. Крл. хербизоватн, -зујем сврш. и несврш. в. хероизирати. — Народна машта је . . . неретко хероизовала и поједине историјске личности стварајући мит о њима. НИН 1970. хербика ж 1. муз. и поет. химна, апотеоза херојству. — Уздигнути до највиших тонова хероике Вишњићеви стихови уводе шаку устаника у бујицу турске силе. Сур. 2. хероизам; херојске одлике, херојство. — Писци познају психолошку потребу омладине за делима која ће . . . носити племениту хероику узбудљивог авантуризма. Пол. 1957.

хербстратски, -а, -б који је у духу херостратизма. — За коју годину ће херостратски снобови и кретени убијати. Матош. херпес м грч. мед. врста кожне болести, лишај, перутац (обично око уста или ноздрва). херски, -а, -о који се односи на Хере. Вук Рј. хсруб, -а и херубин, -ина м хебр. в. херувим. — Ко херуб твоја путеност се смије. Матош.

726

ХЕРУБИНСКИ — ХИБРИД

херубински, -а, -б који се односи на херубине: •—' песма, ~ глас. херубински прил. на херубински начин. — Пјеваше херубински. Матош. херувика ж цркв. песма у православном богослужењу која се пева при изношењу светих дарова. — Зар не знате како уча пева херувику . . . кад год износим свете дарове. Ранк. фиг. У природи је шумила тајанствена херувика ноћи. Уск. херувим, -има м хебр. анђео вишег реда, керуб(ин), херуб{ин). — Често ми се чинило да су те мале птичице херувими и серафими. Јакш. Ђ. херувнмски, -а, -5 који се односи на херувиме, који је као у херувима; фиг. изванредно леп (о музици). — Језгро бића његова потресе тај херувимски адађо. Матош. херувимски прил. као херувим, дивно. — Херувимски сте појали. Маш. хдрупски, -а, -б в. херубински. — Гледај, то је царица нам смрти што сад мачем херупскијем сијече нит . . . живота. Војн. херц 1 м физ. јединица за мерење фреквенције наизменичних струја и осцилација уопште (према имену физичара). х&рц2 м нем. боја у картама (срце), х&рцег м нем. војвода (највиша племићка титула). Хбрцег-Босна ж Босна и Херцеговина. Деан. Рј. х^рцегиња ж а. жена херцег, војвоткиња. Деан. Рј. б. херцегова жена. — Знам толико да ми херцегиња о томе никад ни речи није рекла. Нед. Х^рцегновљанин м (мн. -ани) човек из Херцег-Ноеог.

Х^рцегбвче, -ета с дете или младић из Херцеговине. — Није оно момче Херцеговче. Вук Рј. х&рцешки, -а, -б који се тиче херцега. — Стога . . . њега зову »херцешко величанство«. Шиш. х&рцештво с херцегоеа власт; област којом влада херцег. — Уклони [их] с пријестоља, односно херцештва хрватскога. Шиш. хбрцог м нем. в. херцег. — Поклонио јој је херцог тоскански свилену заставу с грбом. Крл. х&саб, -аба м в. хесап. хесабити, хдсабим несврш. в. хесапиџи. х^сап, -апа м тур. варв. рачун. — Ко би ухватио краја и хесапа толику јаду и грдилу? Шапч. И даћу ти блага без хесапа. НП Вук. хесапитв, хесапим несврш. 1. мислити, сматрати, рачунати. — Ово бројење кућа и људи, како ја хесапим . . . треба [Шваби] за неки нов намет. Андр. И. 2. ценити, поштовати. — Како јунак пушку не хесапи. Вук Рј. хет^ра ж грч. ист. (у старој Грчкој) образована жена слободног владања; фиг. жена лаког морала. — Хетера побјеђује патријархалну матер. Крл. хетербген, -а, -о грч. који није од исте врсте, разнородан; супр. хомоген. — Комуна је због свог хетерогеног састава . . . учинила и читав низ судбоносних погрешака. ОП 2. хетербгеност, -ости ж особина онога што је хетерогено, разнородност. х&гман м пољ. козачки заповеднш, атаман. х&ћим м тур. лекар, лечник. — Хећими говоре да може и пребољети. Јакш. Ђ.

хбрцеговање с гл. им. од херцеговати. — Под конац Белина херцеговања [Андрија је] именовао два бана. Шиш. х&рцеговати, -гујем несврш. владати као херцег. — В. пр. уз гл. им. херцеговање.

хеурАстика ж грч. фил. наука о методима испитивања нових спознаја; вештина изналажења, откривања истине.

Хбрцеговац, -бвца м човек из Херцеговине. х&рцеговачки, -а, -б који се тиче Херцеговине; који припада Херцеговини.

хеурека! грч. узвик радости због неког проналаска, срећног решења.

х&фта ж грч. варв. недеља дана, седмица, тједан. — Ил' си л>ута на ме што по хефту дана у механи сједим. Шант.

Х^рцеговка ж жена из Херцеговине.

хВ узв. а. (обично удвојено) за изражавање стидљивог, ситног и уздржаног смејања. — А волиш ли је? — Он се опет поче смејати . . . Хи, хи! Вес. Девојке забуриле носеве у рупце, па се једној . . . омаче тек: — Хи! Момци се напрегли, да попуцају. Ад. б. за изражавање омаловажавања. — Хи, а шта ти је опет слон према киту. Ћоп. в. хеј\ — Хи, госпођо, мога господара . . . То ће бего теби погинути. НП Вук.

хбрцеговски, -а, -б херцеговачки. — Тумба се [рат] . . . у градове хрватске и херцеговске Лал.

х&брид, -ида м лат. биол. биљка или животиња настала укрштањем, крижањем родитеља који припадају истом роду или

Х&рцеговина ж покрајина у југозападном делу СФРЈ, између Црне Горе,Босне и Далмације. хбрцеговић м херцегов сгш. Прав. хбрцеговица ж херцегова жена. Деан. Рј.

ХИБРИДАН — ХИДРОСТАТИКА врсти, а разликују се у неким особинама, бастард, мелез. х&бридан, -дна, -дно 1. који је настао укрштањем, мелезни: хибридни кукуруз. 2. фиг. прелазан; разнородан, мешан.— Драма је, између лирске пјесме и романа, један хибридан генус. Уј. Одушевљава се хибридним, турско-српским стиховима Јована Илића. Скерл. Изр. ~ реч грам. реч састављена од елемената двају језика. хибридизација ж биол. укрштање, крижање биљака и животиња различитих урођених особина. хигиј^па ж грч. наука, као грана медицине, о чуеању, неговању здравља; чување здравља и одржавање чистоће; мере, прописи, правила за то: лична ~ , социјална ~ , ~ рада. хигијеничар м онај који се стара о одржавању хигијене; стручно лице за хигијену. — На шетњи трче [робијаши] и дижу чикове да би . . . тргли који дим. То губе из вида наши хигијеничари. Чол. хигијеничарка ж жена хигијеничар. — Непокретни старци . . . су под сталним надзором нашег особља. Хигијеничарке се о њима старају. Пол. 1973. хигАјенски, -а, -б који се односи на хигијену, који одговара захтевима хигијене. — Градови [су] морали водити бригу и о хигијенским приликама. Баб. То се постизава . . . градњом хигијенских захода. НЧ. х&грометар и хАгрометар, -тра м грч. справа за мерење влажности ваздуха, зрака, влагомер. хигрбскоп м грч. справа која показује влажност ваздуха, зрака. хидалго м шп. нижи племић у Шпанији. — [Господин] Пацак осјећао се као хидалго . . . с оштрим рапиром своје супериорне духовитости у руци. Крл. хЗдра ж грч. 1. мит. неман с осам глава; фиг. велика опасност, зло. — Он ће извршити свој позив и задавити хидру револуције. Крањч. Стј. Потоцки не може . . . да стигне до сутра на ноћ, и онда ко ће хидри откинути главу? Кнеок, Л. 2. зоол. слатководни полип из кола дупљара Нус1га. Терм. 4. хАдрант м грч. 1. улични водоводни уређај из којег се узима вода за гашење пожара, поливање улица и сл. 2. зоол. врспга полипа НуЉаШћиб. Терм. 4. хбдрат, -ата м грч. хем. једињење, спој воде с неком кшелином или базом. хндраулика и хидраулика ж грч. наука о притиску и кретању течних тела; наука о примени и искоришћавању кретања воде.

~ј л

727

хидрауличан и хидрауличан, -чна, -чно а. који се односи на хидраулику: хидраулични радови. б. који је на водени погон, који делује под притиском воде: ~ дизалица. хидраулички и хидраулички, -а, -б хидрауличан: ~ преса. хидроавбон, -она м грч.-лат. = хидроплан авион опремљен за узлетање с воде и спуштање на њу. хВдробус м грч.-лат. мањи моторни путнички брод. — У речном саобраћају лепо је примљена новина — хидробуси. Б 1958. хидрбген, -ена3 хидрбгениј, -ија и хидрбгенијум м грч. хем. водоник, водик. хидрбгенски, -а, -о водонични: ~ бомба. хидроглјксер м грч.-фр. лак моторни чамац нарочитог облика и велике брзине, који клизи по површини воде. хидрографија ж грч. део физичке географије који се бави проучавањем водених површина. хидр&графски, -а, -5 који се односи на хидрографију: ~ карта, хидрографске прилике, ~ чвор. хидроелектрана ж електрична централа на водени погон. хидроелектричан, -чна, -чно који се односи на електричну струју произведену воденом снагом: ~ централа, ~ енергија. хидроенергетика ж иаука о искоришћавању водене енергије. хидроенергетски, -а, -б који се односи на хидроенергетику. хидроенергија ж грч. водена снага. — Створени су увјети за искоришћавање хидроенергије. ОП 2. хЗдроксид м хем. једињење, спој који садржи једну или више хидроксилних група у молекулу везаних за метал: натријев •—,' к а л и ј е в •—•.

хидролнза ж грч. хем. разлагање неког хемијског једињења под утицајем воде. — Конзерве воћа . . . треба држати на нижим температурама да би се избегла хидролиза шећера. Пол. 1959. хидрблог м стручњак за хидрологију. хидролбгија ж грч. наука о воденом омотачу и циркулацији воде на Земљи. хидрблошки, -а, -о који се односи на хидрологе и хидрологију: ~ изучавање, ~ прогноза. хидромеханика ж грч. наука о законима кретања течности. хЗдроплан м грч. = хидроавион. хидростатика ж грч. наука о течности у мировању.

728

ХИДРОСФЕРА — ХИЉАДУГОДИШЊИЦЛ

хидросф^ра ж грч. водени омотач шкрбавим хиЈероглифима . . . брзо пописуЈе Земље, сва вода на површини Земље. читаве листове папира. Нех. 1 хидротерапеут м стручњак за хидротерахј}јо узвик коЈим се гоне коњи. — ХИЈО пот)ера коње уза стрмчић. Гор. ГШЈУхидротерапија ж грч. наука о лечењу хнла ж тур. покр. неправда, превара, водом, лечење водом (хладном или топлом). лаж. — Ја ћу теби право казивати, иако ћу себе огриЈешити, што ћу браћи хилу хидрот&хпика ж грч. наука о радовима учинити. НПХ. Слободно ме мож' у очи у вези с водом (на води или у води). хидрот^хничар м стручњак за хидро- ружит' да ти хиле помислити нећу. Њег. хвлав, -а, -о лукав, препреден. — Кад )е технику. циЈело село хилаво и губаво, нека и она хЗдрофите и хидрофите ж мн. бот. биљке ко]е живе већим делом у води (нпр. буде таква. Лоп. хилус м лат. анат. а. средишње место на алге, неке маховине и др.). неком унутрашњем органу где улазе артерије хидрофдбија ж грч. мед. страх од воде а излазе вене и изводни канали. б. мед. лимфа који се испољава код болести беснила. пробавног система КОЈП у себи садржи капљице хидроцептрала ж грч.-лат. електрична масти. централа на водени погон. хбљав, -а, -о покр. ћорав. — Чини ми се хАзмет м тур. служба, послуживање, и хиљав )е [коњ]. Гор. измет2. — Сву )е децу по хизмету дала. хДљада ж грч. (ген. мн. хиљада) Рад. А. тисућа I. броЈ десет пута већи од 100, КОЈН Изр. ~ чинити служити, радити као се обележава цифром, брсуком 1000. 2. (обично кулучар. у мн.) мноштво, велики броЈ, много. — Сирохизмећар, -ара м слуга. — Ви сте туђе тиња, па макар на себе метнули хиљаде слуге, туђи хизмећари. Вел. Иако продаЈем свилених сукања. Дом. Хиљаде срдаца већ каву, нисам ничи)и хизмећар. Куш. чекаЈу на вас. Наз. хизмбћарка ж служавка, слушкиња, хиљадак, -атка м (у прилошко) служби) измећарка. око хиљаду. — Разилази се већ оклеваЈућ', х&јат, -ата и хЗјат м лат. грам. зев, ал' биће ЈОШ хиљадак или два. Кост. Л. додир двају вокала (у ЈедноЈ речи или између Једно хиљадак гроша, а' — могло би те изниЈети! О-А. две речи). хијацннт м грч. 1. бот зучбул. 2. мин. х&љадарка ж новчаница од хиљаду драги камен жутоцрвене боЈе. новчаних Јединица. хиј^на ж 1. зоол. животиња из реда х&љадити, -а, -о 1. а. редни броЈ према зверова, КОЈП се храни стрвином и заудара хиљаду, тисући. б. ко зна коЈи.— По хиљадити Нуаепа. ~ пегава, ~ пругаста. 2. фиг. се пут Један другом потужили. О-А. 2. а. безобзирни грабљивац. — ДоцниЈе се као зе- мат. коЈиЈе хиљаду пута мањи од Једног целог, ленаш и бурзанска хи)ена дочепао блага. Једаи од хиљаду Једнаких делова Једног целог. б. врло мали, незнатан (дед). — Мића )е био Матош. хбјенски, -а, -о КОЈН Је као у хијене. — свестан да отац не мисли ни хиљадити део оног што )е рекао. Дав. Увијек изнова крвари та хијенска крастава глава кад удари решетку. Крл. хАљадити се, -им се несврш. множити се у великом броЈу,Јако се умножавати, тисух&јенски прил као хиЈена. — Прошетао ћити се. — Трипут ти се хиљадиле овцс' се собом, хиЈенски нервозан. Крл. НПХ. Хиљадили се такви добротвори! Срем. хијерархија ж грч. степенасти сжтем хДљадица ж дем. и хип. од хиљада. — по рангу, чину од нижег ка вишем. црквена ГдЈе )е данас краЈцарица, тамо [би] сутра ~ , чиновничка ~ , друштвена ~ . — Ана могла бити хиљадица. Јурк. Павловна поздрави га наклоном одређеним хиљадострук, -а, -о КОЈПЏ хиљаду пута за људе наЈниже хпЈерархиЈе. Крањч. Спџ. већи, Јачи. — Глас Је застао у грлу, али . . . хијерархијски, хпјерархички и хије)е од)екивао и даље хиљадоструком снагом. рархични, -а, -о КОЈН се односи на хиЈерархиЈу: Поп. Ј ~ лествица, ~ однос. хиљадугбдишњи, -а, -е ко]и траус хиљаду година, који врло дуго траЈе, тисућухијероглифн м мн. (]д. хи)ероглиф, -ифа = Јероглифи 1. сликовно писмо старих годишњи. — Хиљадугодишња историЈа морала би показати да )е Једно такво ударање Египћана. — Египћани већ нису умели да уназад немогуће. Скерл. читаЈу хиЈероглифе на СВОЈИМ споменицима. Нен. Љ. 2. фиг. тешко читљиво писмо, тешко хиљадугбдишшица ж хиљадита годишчитљив рукопис. — Франкопан оним СВОЈИМ њица (чега), тисућгодишњица. — Малогра-

ХИМБА — Х И П Е Р Т О Н П Ј А

729

ђанин проматра пацијента . . . и говори му хнмнопијевац, -вца, ек. химнопевац. . . . о хиљадугодишњици. Крл. хЗна ж в. химба. — Скупила се ево далеко х&мба ж превара, обмана; злоба, завист; од сплетке и хине шака хрватских племића. претварање, лицемерје. — Отећу томе латин- Шен. скоме краљу све што је Балшићима и Иванхинац, -нца м в. химбеник. — Књижевбегу хилом и химбом потомио. Љуб. Химба ност не може бити жртва химбе, хинца, да Марка Антуна изабра својим оруђем миће- је злораби. Шим. С. ника млетачког. Шен. хАнин, -ина м в. кинин. — Подесном х&мбен, -а, -о злобан, извештачен, пре- употребом хинина . . . може се грозница . . . варан, лажан, претворан, лицемеран. — Огро- одмах сузбити. Батут. мно чуђење избија из читавог њезиног љубохинити, хиним несврш. претварати се, питљивог и химбеног бића. Донч. правити се, обмањивати. — Хтјела је хинити хДмбеник м извештачен, злобан човек, да нешто тражи на столу. Крањч. Стј. лицемер, претворник. — Себе сам и заборавио, Мајка . . . хињаше да се срди. Новак. та химбеници ми спалише и колијевку моју. хДнтбв, -ова м маџ. кочија, фијакер. — Шен. У мушким нема вјере ни поштења . . . Најмим хинтов, стигнем тачно у десет. ништарије су и химбеници. Богд. Матош. Људи су ишли у Конак да виде х&мбено прил. на химбен, преваран начин, црни, сјајно лаковани »хинтов«. Андр. И. извештачено, лаокно. — Смјерови [су се] хињење ж гл. им. од хинити. тек химбено прикривали Толстојевим имехип, хипа м трен(утак), часак. — Пјевам ном. Р 1946. Сунцу . . . у јутарњи хип. Наз. Погледаше у х&мбенбст, -ости ж особина онога којије тај хип на мога газду. Ђур. химбен, онога штоје химбено,извештаченост, хипер- као први део сложенице значи у претворност, лицемерје. — Људи, којим је бог очувао срце од химбености и од злобе, највећем степену оно што је означено другим сви ће с тобом дијелити твоју кушњу. Кум. делом њеним: хипердемократски, хиперкритички, хипермодеран. химсн м грч. анат. таика опна која делихипербола ж грч. 1. стилска фигура преумично затвара улаз у вагину, девичанска величавања; преувеличавање уопште. — Ја опна, девичњак, чедњак ћутеп. нећу да претерујем — не волим да се служим хименеј, -а и хименеј, -еја м грч. песма хиперболама. Ћос. Б. 2. мат. отворена крива у славу свадбе и бога брака, сватовска песма, линија чији се краци симетрично разилазе у сватовац. — Писана [је] уочи његове женид- бесконачност. бе . . . као хименеј к његову вјенчању. хиперболика ж преувеличавањс, препгеВодн. ривање. — »Три хајдука« написала је родохим^ра ж грч. 1. чудовиште из мшполо- љубива хиперболика грађанских . . . одугијс. 2. фиг. варка, самообмана, неостеарљива шевљења. Михиз. замисао. — Тад видиш да често колико и хипербблисати, -ишем несврш. преусрећа вреди једна топла и лепа химера. Дуч. величавати. — Песник обично хиперболише У крви пјева љубавна химера. Уј. своја осећања. Т. књ. химеричан, -чна, -чно и химдричкн, -а, хиперббдичан, -чна, -чно 1. који је -6 нестваран, преваран. — Труди [се] да облика хиперболе: ~ путања, ~ зрцало. 2. нам докаже да је све у овоме свијету само преувеличан, претеран. химернчна илузи)а. Ант. 1. Сунце зида градове по небу . . . химеричне вртове по хипербблички, -а, -5 хиперболичан (2). земљи. Дуч. хиперббдичност, -ости ж особина онога што је хиперболично; преувеличаност. химна ж грч. 1. свечаиа похвална песма спевана у славу обично нечега што јеузвишено. хиперманган, -ана м хем. тамнољуби— Спуштаху се славски пуци, грмећ богу и части крштали који се, растопљени у води, младости нову химну. Наз. фиг. Прољеће је . . . [пјевало] најчистије химне небу. Ђон. употребљавају као дезинфекционо средство. 2. званична песма у част државе (која се хиперпродукција ж грч.-лат. већа просвира или пева у свечаним приликама). изводња од потрошње. — У капитализму хЈкмнички, -а, -5 који се односи на химну, увијек долази до појава хиперпродукције. ОП 2. који је као химна. — Глазба . . . удара химничке парадне маршеве. Божи/г.

химнопбвац, -вца, ијек. химнопијевац, и химнопојац, -јца м заст. песник химни. — Све се мржње изливале . . . на Матију Бана, химнопевца султану. Скерл.

хипертбнзија ж грч.-лат. мед. повећаност крвног притиска, тлака.

хипертбнија ж грч. мед. повећани крвни притисак у артеријама; повећана напетост мишића.

730

ХИПЕРТРОФИЈА — ХИПОТЕКАРНИ

хипертрбфија ж грч. 1. мед. прекомерно повећање и раст неког органа или ткива; 2. фиг. превелика количина нечега. — Има у нашој земљи одиста људи паћеника од хипертрофије талента. Матош. хипертрбфираи, -а, -о мед. 1. трп. прид. од хипертрофирати. 2. претерано увећан. — Неке о д . . . животиња имају . . . врло развијене очи, чак и хипертрофиране. Петр. М. хипертрбфиранбст, -ости Ж особина, стање онога што је хипертрофирано. хипертрофирати, -бфирам сврш. и несврш. претерано повећа(ва)ти. — фиг. Три огледа [Савковићева] . . . хипертрофирају значај . . . теме. Михиз. хДпи, -ија и х&оик м енгл. представник једне врсте савременог омладинског анархистичког понашања које је настало као протест против савременог »потрошачког друштва« у САД и др. хипнбза ж грч. безвољно и бесвесно психичко стање изазвано сугестијом. — Прихвати пружену малу, пуначку руку, једнако механичкиЈ као у хипнози. Мар. хнпнот&зам, -зма м појаве у вези са хипнозом. хнпнотбзер, -ера м онај који уме да изазове хипнозу, онај који друге доводи у стање хипнозе. хипнот&зерски, -а, -б који се односи на хипнотизере.

хипбдром и хвподрбм м грч. простор, пољана, стадион за коњске трке, тртлиште. хнпбдромски и хМподрбмски, -а, -б који се односи на хиподром. хипокорДстик м грч. грам. реч одмила, од милоште. — Вањуша — [је] један од многобројних хипокористика од мушкога имена Иван. Шов. хнпбкризија и хипокр&зија ж грч. претворност, притворство, лицемерство. — Лови полтронство Млечића, оштроумним духом запажа њихову лажљивост и хипокризију. Глиг. хипбкрит(а) м лицемер. — Знаш да ниси хипокрита, него да ти је срце искрено. Вел. хипбкритски, -а, -б лицемеран: — фраза. хипбкритски прил. лицемерно. — Стоје и смеше се . . . хипокритски. Вучо. хипбксија ж грч. делимичан недостатак кисеоника у крви и у ткиву, висинска болест. хипблог м познавалац коња. — Деценијама су хиполози проучавали »коректне« облике коња. Јах. хиполбгија ж грч. наука о коњима и коњарству,

хипнотизирати, -изирам сврш. и несврш. 1. изазвати, изазивати хипнозу. 2. фиг. придобити за кога, за што, одушевити, опчинити кога, овладати ким. — У том лежи говорнички чар тога човјека . . . да он знаде пронаћи најделикатније начине да хипнотизира масе. Бен.

хппостаза ж грч. 1. фил. а. основа, суштина, бит. 6. претварање у реални лик, у предмет чега апстрактног,утеловљење, опредметљење. — Вјерује да је Мјесец . . . хипостаза божанства. Уј. 2. субјект, особа. — У том једном бићу [су] три хипостазе. Баз. 3. мед. застој крви код тешких болесника.

хипнотнсаник, -ика м онај на коме се обавља хипноза. Псих.

хнпостазиратн, -азирам сврш. и несврш. нечем апстрактном прида(ва)ти значај самосталних ствари или бића, опредметити. — Платону се наметала мисао да идеје хипостазира. Баз.

хнпнбтнсатн, -ишем сврш. и несврш. хипнотизирати. — Имао је моћ да их [кредиторе] хипнотише, и то врло вешто. Срем. Та музика фасцинира и хипнотише. НИН 1973. хипнбтист(а) м в. хипнотизер. — За децу са јаком маштом ова је књига [Робинзон Крусо] прави хипнотиста. Ранк. хипнбтичан, -чна, -чно који је у вези с хипнозом. — ТТрви акорди . . . пренијеше Амадеја с мјеста хипнотичком снагом. Новак.

хипблошки, -а, -б који се односи на хипологе и хипологију. — Други [коњ је] са управо идеалном хиполошком правилношћу линија. Јах.

хипот^за ж грч. оно што се узима као врло вероватно, претпоставка. — Коперник иставља у своме предговору своју теорију не као хипотезу већ као истину. Летрон.

хипнбтички, -а, -б који се тиче хипнозе, који је изазван хипнозом: — покус, ~ сан, ~ стање.

хипот&са ж грч. (непокретни) залог за добивени зајам који се уписује у земљишне књиге; сам зајам. — И лично има велики дуг, чак је и кућа у којој станује под хипотеком. Ћос. Б. А гд''е су још обавезе, стари дугови, хипотеке? Крл. фиг. Скинуте су политичке хипотеке које су дуго стварале тешкоће. Пол. 1973.

х8пнути се, -нем се сврш. бацити се. — Пастув се хипну и прескочи . . . кола. Матош.

хЗпотекарнн, -а, -о који се односи на хипотеку; зајамчен хипотеком: ~ банка, ~ дуг.

ХИПОТЕНУЗА — ХИСТЕРИЧАН

731

хипотенуза ж грч. мат. најдужа страна неколико шамара . . . [то је био] само један

правоуглог троугла. хипотбнузни, -а, -5 који се односи на хипотенузу: ~ плоха призме. хипотдрмија ж грч. мед. снижена телесна топлота. — Сасвим су друге околности за рад срца при такозваној хилотермији. Б 1958. хинот&гичан, -чна, -чно и хипот&тички, -а, -5 који се оснива на хипотези, који се претпоставља, замишљен. — Рјешења овога питања . . . стварно су врло хипотетична. Водн. Потребно је најпре поставити опште математичке ставове у хипотетичкоме облику. Петрон. хнпот&гички и хипотбтично прил. под претпоставком, замишљено. — То хипотетички може да се поднесе. Крл. хипот&тичнбст, -ости ж заснованост на хипотези, вероватноћа. хнпбтетски, -а, -6 в. хипотетичан. — За Парменида је мноштво само хипотетског карактера. Ант. 1. хипбтечни, -а, -о који је у вези с хипотеком. — Од очајног корака да се отвори стечај нема се ништа, јер се хипотечни вјеровник подмирује. Мј. 1936. хвпофиза ж грч. анат. жлездас унутрашњим лучењем која се налази на доњој страни мозга, моокдани привесак. хипохбндар, -дра м болесник од хипохондрије. — Овакав живот, без занимања, ствара да човек постане хипохондар, неурастеник. Петр. В. хнпохбндарски, -а, -б који је у вези са хипохондрцјом. — Обојица воле хипохондарску утјеху духана и вина. Матош. хипохДндер м хипохондар. — Био [је то] сед намргођен и саможив хипохондер. Андр. И. хипохбндрија ж грч. претеран страх од болести; стање душевне утучености. — Тај је човјек . . . имао часове кад је добивао нападаје неке зловоље, хипохондрије. Шкреб. хипохбндрист(а) м в. хипохондар.— Речи су у стању да натерају смех на уста и највећег хипохондриста. Скерл. хипохбндричан, -чна, -чна болестан од хипохондрије. хЗпоцентар, -тра м грч.-лат. жариште потреса, земљотреса; исп. епицентар. — Сваки потрес има своје исходиште у унутрашњости Земље, а зове се хипоцентар. ОГ. хвр м (лок. хиру; мн. хири и хирови) обест, ћуд, прохтев, каприц. — Какав ће то бити живот овисан богзна о чијој милости и хирима. Новак. Управник опали стражару

управников хир и ништа више. Чол. хДра ж покр. слатка сурутка. Вук Рј. хирдвит, -а, -о који је с несталним, променљивим прохтееима; обестан, ћудљив, каприциозан. — Постала је као право дијете, сумњичава, раздражл>ива, хировита. Франг. Тражила је идеал достојан ње и онакав као што је то хировито море. Ћип. хирдвито прил. ћудљиво. — Облаци су . . . лутали хировито. Торб. хирбвитост, -ости ж особина онога који је хировит, онога штоје хировито, ћудљивост. — Он ће им . . . одматати крпе с глинених модела кад њихова господства то у својој хировитости буду зажељела. Крл. хирбмант м онај који чита, прориче људску судбину из длана. — Ових дана био је код Бобе на вечери један каирски хиромант. Крл. хиромантија ж грч. читање, прорицање судбине из длана. — Верујеш ли у хиромантију? То је читање судбине по линијама из длана. Ћос. Д. хирбманткиња ж жена хиромант. — Презао сам од хироманткиња и извлачења карата. Уј. хАрург м = кирург лекар специјалист{а) за хирургију (1). 2. заст. ранар(ник), видар. — Пера је постао од учитеља ђакон . . . а Шаца од берберина хирург и дентист. Срем. хирургија ж грч. = кирургија 1. грана медицине која лечи болеснике оператитим путем. 2. заст. ранарство, видарство. — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију. Срем. х&руршки, -а, -б који се односи на хирурге и хирургију: ~ екипа, ~ интервенција, ~ нож, ~ павиљон, ~ сто. хиса ж в. хисе. — Ти дође у ове наше крше да с нама примиш хису јуначкијех мука. Јакш. Ђ. хисе, -ета с тур. део, удео, квота; исп. исе. — Кад је ноћи треће хисе прошло, Бошњаци се туде изгрлише. НП Херм. хАстерија и хист&рнја ж грч. врста нервне болести, изражене у претераној раздражљивости и телесним реакцијама. — Чупала [је] косу, цепала хаљину и срушила се на под . . . Наступ хистерије. Рист. хист&ријски, -а, -о хистеричан. — Жена [му се] . . . заквачи за прса у хистеријском бијесу. Матош. хист&рик м хистеричан човек. — Ја нисам зато овдје да пасивно слушам све те неубројиве испаде једног хистерика. Крл. хнст^рвчан, -чна, -чно који болује од хистерије; који долази од хистерије, грчевит,

732

ХИСТЕРИЧКИ — ХИТЛТИ

болесно раздражљив: ~ човек, ~ жена, ~ напад, ~ смех. хистбрички, -а, -б в. хистеричан. — Кому за вољу? Љубоморној хистеричкој жени? Том. хист&рички и хистерично при.ч. на хистеричан начин, као хистерик, у претераноЈ раздражености. — Хистерички је . . . стао да копа по бунди за рукавицама. Крл. Стаде да колута очима и да дозива хистерично. Аидр. И. хистдлог м ошј коЈи се бави хистологијом. хистологија ж грч. биол. наука о ткиву (човечјем, животињском и биљном). хистдлошки, -а, -о који се односи на хистологе и хштологију: ~ налаз. — Радио [је] на знаменитим хистолошким пререзима. Крл. хистордзам,-зма м методолошки принцип који тражи посматрање и испитивање свих ствари у хисторијском развоју, — Умјетност је морала бити патриотско-агитаторска, с много хисторизма. Марј. М. хАстбрија ж грч. = историја 1. наука која истражује и проучава прошлост; наука о развоју људског друштва, повест; уџбеник из те науке. 2. а. развој чега, прошлост. — Знао [је] хисторију те црквице. Десн. Батаљони ваше бригаде имају већ своју хисторију. Јонке. б. догађај, прича. — Сјетио се и хисторије с мртвацем на леду. Цес. А. Изр. п р а в и т и хисгорију, улазитп (ући) у хисторију бити од великогзначаја, (тако да остане записан у хисторији); точак хисторије иеумитност хисторијског збивања, хисторијског развсуа; хтети в р а т и т и , окренути натраг точак хисторије хтети зауставити хисторијски развој. хисторјкјат, -ата м ток догађаја, повест. — Причао им [је] хисторијат доласка Хрвата. Кол. хДсторијица ж дем. од хисторија. — Од те ваше хисторијице могли би нас двојнца живјети годину дана. Новак. хистбријски, -а, -б који се одпоси на хисторију; значајан, познат у хисторији; значајан уопште. — Објективна је стварност ишла својим хисторијским путем. Ћип. Обилазио је музеје, цркве, хисторијска места. Матош. Изр. ~ п р а в о одавно стечено право; ~ материЈализам в. уз материјализам (џзр.). хистбријски прил. на начин хиопорије. хнстбрик м хисторичар. — Умјетник се јавља као објективан хисторик своје класе. Торб.

хисторибграф м онај који се бави хисториографијом. хисториографија ж грч. проучавање хисторијских извора и литературе. хисторибграфски, -а, -о који се односи на хпсториографе и хисториографију. хисторнцАзам, -зма м проучавање чега претежно са хисторијске стране; давање много места хисторији у проучавању књижевности или чега сродног, хистбричан, -чна, -чно в. хисторијски: ~ право. хистбричар м онај који проучава хисторију. хистбричарка ж она која проучаеа хисторију. хистбричарски, -а, -о који се односи на хисторичаре. хисторичарскп прил. као хисторичари. хистбричарство с особина хисторичара. хистбрички, -а, -о хисторијски. — Диже [се] Штросмајер и узе хисторичким подацима доказивати да је Далмација дио краљевине. Шиш. хнсторичност, -ости ж особина онога што Је хисторично. хит м песн. в. хитац. — До мог жића мени није стало, ал' би с мојим још и друго пало, два би срца смакб један хит. Прер. хит м енгл. нешто што изазива велико интересовање (нпр. позоришни комад, књига, филм, забавна песма), шлагер. — Овогодишњи хит . . . сај.ча била је књига »Границе раста«. Вј. 1973. хвтан и хитан, -тна, -тно 1. који се мора одмах извршити, неодложан. — Није почео увјеравати да је дошао хитним државним послом. Крањч. Стј. Тражи хитну помоћ. Дед. В. 2. брз, журан. — Мисли . . . хитне као . . . вјетар. Војн. Изр. ~ помоћ установа за указивање што брже лекарске помоћи. хитар, -тра, -тро 1. којије брзих покрета, брз, спретан; који се ерши брзим покретима. — Већ хтеде зграбити наш швајцарски сир, али мој другар беше хитрији . . . те са сиром па у уста. Јакш. Ђ. Хитар везак на ђерђефу везу. НПХ. 2. бистар, проницљив. — Ви сте хајдуци хитра ума и јуначкога срца. Том. хитати, -ам несврш. 1. настојати да се што пре негде стигне, доспе или да се нешто учини, журити, хрлити. — Хитају на посао. Сим. Наређење је било да треба хитати. Дед. В. 2. бацати. — Јерко копа, а Диша хита земљу напоље. Шапч. Погледао [би] у дјечаке, који су хитали камење на велику крушку. Бен. 3. хватати. — Иде млада да му

ХИТАЦ — ХИТРЕН хита коња. НПХ. Човјек поштен, уредан и врстан свагдје хита срећу за реп. Торд. ~ се 1. а. журити се. — Умилна се шева пјесмом к небу хита. КХ 1936. б. дизати се. — [Из града] се хита под облаке стародаван звоник. Павл. 2. а. бацати се на тког, гађати се. — Не хигајте се каменом на нас. Петр. В. б. уз. повр. бацати се један на другога. — После су се хитали један на другога. Шапч. хНтац, хица ж 1. замах, јачина замаха при бацању чега. — Кад је бацао камена с рамена . . . његов хитац премашао )е најдаљу белегу. Шапч. 2. метак, набој, куршум. — Пинторовић тргао кубуру и испалио три хица у зрак. Огр. 3. избацшање метка, пуцањ. — Вјежбањем старта атлетичар треба да добије прави осјећај реагирања на хитац. Атл. 4. а. ударац. — Један хитац ногом несташног ждрепца умало [му] не однесе бедро. Ранк. б. фиг. жаока. — Зашто си ти добровољно пошао у рат? — скоро озлојеђено добаци Миша. Влајко осети хитац, заћута. Сек. 5. путања хица; домет хица; пушкомет. — Сјети се косог хица из механике, па се увјери да и ту имамо параболу. Анал. Ријечи пјесме [су се] разабирале, као да је путник само на један хитац далеко. Шим. С. 6. количина барута за једно пуњење пушке. Вук Рј. Изр. на хитац ми (ти итд.) је окури ми (ти итд.) се. — Очекни, брате, мало ако ти није на хитац. Вес; на један ~ одједном. Вук Рј. х&тети, -тим, ијек. хитјети, несврш. журити, наглити. — Што ли онако [Мирко] хити? Вес. По снегу журно гази хитећи некуд радник један. Јакш. М. Улицом су хитјели они што запаљују уличне свјетиљке. Киш. Пијте у здравље, али брзо, јер вријеме хити. Бен. хвтимице прил. брзо.— Пуну шаку купина тријеби на длану, па трпа хитимице у разјапл>ена уста. Божић. х&тин, -ина м грч. врста органске материје која даје чврстину спољном скелету зглавкара или се налази у ћеличној опни гљива. хјктннски, -а, -о који је од хитина: оклоп (код инсеката).

~

хИтити, -им сврш. 1. бацити. — Уједанпут ђерђев хити. Радич. Тако се цурица настани на шкољу . . . одакле се могло до морских хриди каменом хитити. Ћип. 2. ухватити. — Кад изађе тамници на врата, хитила га за бијеле руке. НПХ. ~ се бацити се. — Вретеном се за мном хитила. Рј. А. Хитила се увис . . . мрка големија, тврди »каштел«. Кум. хитјети, -тим, ек. хитети.

733

хитлен, -а, -о необ. хитар, брз. — Јурећ' гором зеленом за хитленим јеленом, кћи царева . . . залута. Митр. Са језика хитлена већ је многи страдб. Змај. Ватрена и хитлена помагача у Москова [је] стекао. Кур. хитлербзам, -зма м немачки фашистички покрет под вођством Адолфа Хитлера, нацизам. хбтлеровац, -бвца м Хитлеров присталица, нацист(а). х&тлеровски, -а, -5 који је у духу хитлеризма, нацистички. хНтник м необ. човек који се жури. — Хитник посрће узалуд, па сломи и врат. Сим. хвтннца ж необ. жена која се жури. — Брзала би, хитница, од једне обитељи к другој. Гор. хВтно прил. без одлагања, брзо, журно, шодложно. — Да би се подигао, морао је хитно да прода нашу велику кућу. Ћос. Б. [Судијај хитно бележи нешто по . . . хартији. Јевт. Хитно је узела листић. Војн. хбтнбст, -ости ж особина онога што је хитно, брзина, журба, неодложност. — Пашић није изгледао . . . уверен у хитност . . . инвалидског питања. СКГ 1937. Лијекови, према хитности, подијељени су у три листе. Вј. 1973. хИтнути, -нем сврш. бацити. — Хитну свој празан џак са конопцима на леђа и настави пут. Ћос. Б. Зграби груду блата и хитне је за њом. Шов. — се а. бацати се (нечим). — Сватовска врева , . ширила се . . . докле се може . . . хитнути каменом. Бен. б. скочити. — Поп се хитну на вранца. Глиш. в. замтети се. — Станко се хитну и — прескочи нож. Вес. г. ритнутисе.—Хитнувши се задњим ногама, бијесно се устрча [магаре]. Ћип. х б т а а ж настојање да се што пре негде стигне или нешто учини, журба, брзина. — У хитњи . . . заграбим жлицом. Јурк. Затворио сам врата која је дечак у хитњи оставио само притворена. Андр. И. Изр. није хитње није хитно,нежури ми (ти итд.) се. хЛтон м грч. кратка бела хаљина код старих Грка; одело уопште. — Обуче хитон танки и тако робињи оде. Митр. хИтбст, -ости ж в. журба. — Једна фрајла> чувши да иде Шамика . . . у хитости . . . разбила је главом прозор. Игњ. х&трац м индив. ОНПЈ који је хитар. — Пјесника је натјерала [техника] да буде хитрац и с њоме се натјече. Шим. С. хВтрен, -а, -о песн. хитар. — Шиј и боди без престанка, игло хитрена. Наз.

734

ХИТРЕНО — ХЛАДЕТИНА

хЗтрено прил. хитро. — Ја похитах ка њојзи хитрено. Радич. хвтр&на ж 1. особина оног штоје хигпро, хитрост, хитроћа, брзина. — Од хитрине твојих ногу много стоји. Вес. С муњевитом хитрином турила би језик међу двије ријечи и облизнула се. Бег. 2. биетрина, оштроумност. — Он ј е гени ј алном хитрином и проницљивошћу одмах схватио да има постићи ова два циља. Креш. хВтритн, -им несврш. журити. — Писар за писаром хитри на трг. Креш. хЗтрица ж необ. она која је хигпра. — Ноге су хитрице . . . сустижу прогоњеног. Божић. хВтро прил. брзо, журно. — Хитро је дигао очи. Бег. Њена сел>ачка глава радила је хитро. Ћос. Б. хитрбкрил, -а, -о који је хитрих крила. — Заиграо коња . . . те полијеће као хитрокрила ластавица. Кос. хитрбног, -а, -о који је хитрих ногу, — Потркао по златноме пијеску као хитроного дијете. Брл. Она, као хитронога срна, одскакута. Вес. хитрбплбвка ж ков. (у атрибутској служби) која брзо плови. — Три лађе хитропловке. В 1885. хитрдпреља и хитрбпреља ж ков. она која хитро преде. Бак. Реч. хвтрост, -ости ж хитрина. — Губе мало помало од оне своје партизанске продорности и хитрости. Дед. В. хнтр&ћа ж хитрина. — Јеси ли . . . читао о иједном који има . . . већу хитроћу у обарању. Вел. хитрбуман, -мна, -мно песн. који је хитрог ума, бжтроуман. — Видео је да овде сабља не помаже, зато, хитроуман, другим путем наже. Змај. хЗћење с гл. им. од хитети и хитјети. хвфа ж грч. биол. дугачка, слична нити, безбојна ћелија у гљива. Станк. С. хихДштати се, -ам се несврш. покр. кикотати се. — Обје машкаре . . . зачну хихиштати, грлити се. Војн. хВхот м оном. гласан смех, кикот. — Оне се каткад блажено смијеше, а каткад се цирикају да их све стоји хихот. Ивак. Најзад . . . праснуше у дивљи хихот и смијех. Кол. хихбтање с гл. нм. од хихотати (се). хихбтати (се), хихоћем (се) несврш. гласно се смејати, кикотати се. — На крају би хихотала гласније од свију. Креш. Веселица је женски хихотао. Ћоп. Хихотали су се мазно. Сим.

х8ч речца перс. (у прилошкој служби) ништа, нимало, ич. — А богме ти хич не знам! Срем. 1 хја узвик којим се казује раенодушност. — Хја, што ћеш, не може се без тога. Сек. Арапи у Шпанији, хја, било је и ту свачега. К 1950. хлад м 1. простор који није огрејан сунцем, сенка коју баца предмет осветљен сунцем. — Уморни су у хлад блиски сјели. Гор. Хлад пао већ до пола сокака. Срем. 2. свежина, хладовина. — Хлад ноћи ме зебе. Уј. Поподне се и ђаци обукоше у машкаре, те . . . махнитаху све до првих хладова. Мат. 3. поветарац, дах. — Сад не јунак више, но трст којој сваки хлад кидише. Маж. И. 4. језа. — Страшна празнина . . . обли га чудним хладом. Лоп. 5. фиг. затвор, хапс. — Већ сви људи знају да је газда у хладу. Дук. Заптије свладаше бијесна младића, па с њим у »хлад«. Мул. Изр. дебели ~ в. уз хладовина (изр.). хладак, хлатка м дем. и хип. од хлад. — Збогом горе, места моја слатка, пуна липа и дебела хлатка. Радич. Од недалеке шуме лепршао хладак. Коз. И. хладан, -дна, -дно 1. који има ниску температуру, који изазива осећај свежине, студен; супр. топао, врућ. — Пет хладних извора само су за пиће. Нен. Љ. Старица ме хладном руком глади. Гор. 2. фиг. а. мртав. — Тако је хладну не љубио. Бат. б. језовит. — Из оних редова . . . задахну нешто хладно као предзнак смрти. Скерл. 3. а. који се не узбуђујс, не узрујава, миран, сталожен, трезвен. — Јасноћа и сигурност погледа сведоче боље од свега о његовој потпуно хладној глави усред опасности. Јов. С. Радисав је био у самој својој основи хладан човек. Сек. б. равнодушан, неосетљив, нељубазан. — Приучио се на хладна службена лица уредских предстојника. Леск. Ј. Зашто је онтакохладан према мени? Крањч. Стј. Изр. бити хладне к р в и неузбуђивати се, бити флегматичан, хладнокрван; (као)

поливен

хладном

водом

(хладним

тушем) осећати се нелагодно због нечег; као

хладне воде много; оставити хладна

не (моћи)узбудити; остати -—неузбудити се;

~ зној пробија (неког) обузима га језа, страх; ~ као лед (камен, змија) 1) сас-

вим хладан; 2) непријатељски расположен; хладне боје заједничко име за плаву, зелену и сиву боју; хладни рат в. уз рат (изр.); хладно оружје оружје из којега се не пуца (нож, сабља итд.). хладац, хлаца м дем. и хип. од хлад. — Спавао би . . . у хлацу под колима. Шапч. хладетина ж а. охлађен и згуснут сок у дрхтавом стању од искуваног меса и костију, пиктије. — Сервират ће се гушчја јетра и

ХЛАДЕТИНАСТ — ХЛАДНОЋА лососовина у хладетини. Крл. б. згуснут воћни сок, желе. — Показа [јој] читаве редове стакленака . . . у којима је справљен стајао сок од малине, па хладетина и мармелада од истога плода. Том. хладетинаст, -а, -о којије као хладетина, пиктијаст, дрхтав. хладетинасто прил. као хладетина, пиктијасто. — Сало . . . тресло се хладетинасто од подмуклог . . . церења. Донч. хладилица ж лепеза. — Крунастц отмјени листови дивљег кестена [су] хладилице фараонске. Божић. хладило с 1. хладовина. — Вино пије у мирној сенци мога хладила. Јакш. 35. Још не бијаше свјежих лахора моћних, но ипак више бистрине и хладила него у кући. Шимун. 2. средство или уређај за хлађење. — Одвојимо ли те паре кроз хладило, оне се кондензирају у текућину. ОК. хладионик м орман с уређајем за хлађење намирница, ледењача, фрижидер; уређај за хлађење. — Проналаском специјалних бродова и вагона с хладионицима трговина месом постала је много живља. ОГ. хладидница и хл&дпоница ж хладионик. — Хранисмо га [месо] . . . на леду али у хладионицама. Батут. хладибнички, хладнонички и хладибнични, -а, -о који се односи на хладионике и на хладионице: ~ мрежа, ~ уређај. хладити, хладим несврш. 1. а. чинити што хладним, одузимати чему топлоту; расхлађивати, освежавати: ~ вино. — Хладио [је] водом груди и чело. Андр. И. Влага нас хлади. Уј. б. безл. постајати хладније, свежије. — Момак [је] пошкропио [дућанј водом да је лијепо хладило. О-А. 2. фиг. умиривати, стшиавати. — У нас је разум да хлади наше бијесне страсти. Богд. Изр. ~ кашу (с ким) друговати, бити пријатељ (с неким). ~ се 1. расхлађивати се. — Женске су се хладиле лепезама. Бег. 2. губити топлоту, постајати хладан, хладнети. — Послаше посилног да однесе флаше . . . да се хладе за ручак. Срем. 3. постајати равнодушан; губити у јачини, слабити, смиривати се (о осећањима). — Заиста хлади се [према госпођи Славки]. Мил. В. Ипак се одушевљење код младих људи не хлади. Дом. Само се срџба хладила. Торб. хладиште с месшо где је хладовина. — Говоре сусједи на хладишту више мора. Ћигг. хладнети, -ним, ијек. хладњети, несврш. I. постајати хладан, губити топлоту, хладити се. — Свима [су] . . . хладнели прсти на рукама. Андр. И. фиг. Његов живот поче хладнети. Вес. 2. постајати равнодушан,

735

губити занос, одушевљење. — У почетку сам мислила да га волим . . . па сам почела да хладним. Сек. Хладњеле [су] његове вреле ускиптјеле мисли. Божић. хладник м хладњак (1). — Испод хладника од свежег грања свирала је већ громка музика. Андр. И. Одао је да се налази у непосредној близини хладника. Креш. хладница ж в. хладњак (1). — Пред . . . механом . . . подигли су . . . широку хладницу од самих . . . букових грана. Ћор. хладно и хладно прил. 1. с хладноћом, студено. — Спуштају се влажно и хладно [магле] на земљу. Ков. А. Под [у цркви] ју је хладно обухватао и пунио језом. Станк. 2. а. без узбуђења, узрујавања, мирно. — Тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније. Срем. Око . . . навикло да све проматра . . . хладно, без узрујавања. Кол. б. без осећања, нгљубазно, ратодушно. — Изволи, одговори Сабина хладно. Кум. Она нас хладно примаше и не даде нам ни своје руке. Шапч. Изр. ~ му је око срца страхује, стрепи. хладнбков м ков. студенклеп. Вук Рј. хладнокрван и хладнбкрван, -вна, -вно 1. који се не узбуђује, миран, сталожен. — Хладнокрвна освета најл>уће пече непријатеља. Ков. А. 2. који није за трку, миран, тежак (о коњима).

Изр. хладнокрвне животиње живо-

гпиње које немају стпалну гпемперагпуру. хладнокрвно и хладнбкрвно прил. на хладнокрван начин, без узбуђења, мирно. — Гледао [сам] јуначкога Лому како хладнокрвно . . . разбија густе колоне Турака. Јакш. Ђ. Не можеш хладнокрвно пробости човјека. Торб. хладнокрвност, -ости ж особина онога који је хладнокрван, мирноћа, сталоженост. хладнбратни, хладнбратничкн и хладноратовски, -а, -б ков. који се односи на хладни рат: ~ политика, ~ пропаганда. хладнбст, -ости ж особина онога шпго је хладно, хладноћа. — Осје1их хладно трупло гдје ме тишти, хладност смрти! Гор. хладнбћа ж 1. ниска температура, студен, зима. — С мутног Дунава допире оштра хладноћа. Бен. На положајима борци страдају од хладноће. Чол. 2. фиг. а. мирноћа, сталоженост. — Под Дамјановом хладноћом дршће потајан страх. Бег. Одударао је [његов глас] хладноћом у општем ратничком расположењу. 5 1957. б. хладно, нељубазно држање, ненаклоност, нељубазност. — Ивану незгодно бејаше то ћутање и хладноћа н>егова друга. Ат. Осетих да ме боли њена хладноћа. Лаз. Л. , ...-.=•!

736

ХЛАДНОЋУТНО — ХЛАПЉЕЊЕ

хлбдноћутно прил. ков. в. хладнокрвно. Андр. И. б. прохладан, свеж. — Лагано [је] — Један другога упозориваху шокојно и струјао хладовити вечерњи вјетрић. Ђал. хладноћутно. Ков. А. хладбвитост, -ости ж особшш онога што хладњак и хладњак м 1. заклон од сунца, је хладовшпо, свежшш. — Бистри и јасни обично обрастао пузавицама или виновом уздух [ће нас даривати] хладовитошћу. Вел. лозом, сеница, хладник; вењак. — Под хладхлЗдолеж и хладблеж м 1. биљка пењаком свађали се пијанци. Сим. Вечера под њачица, ладолеж 1ротоеа ригригеа — Похладњаком бивала је све слађа. Макс. 2. казује му . . . узвишицу . . . опкољену . . . хладионик. — [Може се] вратити у свој стан, лишћем хладолежа. Ранк. 2. ленштина, извадити вечеру из хладњака. Лит. 1957. готован. — Залежао се . . . Залијенио, 3. уређајза хлађење код мотора, тешког оружја хладолеж. Гор. и сл. — Шофер зауставља кола да би налио хладуњав, -а, -о хладњикав. — Под воду у хладњак мотора. Јак. Милан диже сваким успутним распелом кроз . . . бијели један машингевер чији хладњак беше захладуњави ходник клекне. Божић. лепљен блатом. Пер. хлађан, -а, -о песн. хип. од хладан. — У хладњача ж зграда, камион, вагои, брод са просторијом у којој се помоћу нарочитих хлађаном лугу . . . младе су девојке певале уређаја одржава нжка температура за чу- песме. Јакш. Ђ. хлађатн, -ам несврш. покр. хип. према вање покварљивих намирница. — За чување рибе постоје огромне хладњаче. Пол. 1958. хладити. — Врбас . . . хлађа своју Бањалуку. Паел. хладњетп, -дним, ек. хладнети. хлЗђахан, -хна, -хно песн. хлађан. — хладњикав, -а, -о помало хладан, проНапише се момци хлађанога врела. Вел. хладан. — Помаљали [су] главу напол>е да Хлађахна течаше вода. М-И. виде да ли је запарно или хладњикаво. хлађење с гл. им. од хладити (се). Макс. хламуча ж (об. мн.) покр. папуча. — хладњикаво прил. помало хладно, проНечије хламуче засмуцаше се до врата. хладно. хладован, -вна, -вно свеж, који доноси Војн. хлап1 и хлап м пара, испаравање. — хладовину. — Хладовна сенка [је] прати. Напуња се [кухиња] лако димом и хлапоЈакш. Ђ. вима из лонаца на штедњаку. Наз. Успори, хладбвање с гл. им. од хладовати. друже, ноћас ход и сркни морски слани хладбватн, хладујем несврш. а. седети, хлап. Фран. одмарати се у хладовини. — Поздравио [сеј хлЗш2 м зоол. в. рарог. Станк. С. са сваким стаблом, под којим је негда хлахла"пат, -пта м лупање, ударање; ударац. довао. Коз. Ј. б. фиг. уживати, не радити. — Зар ја да поднесем и отрпим да други — Те ноћи осјетила је први пут несносни хлапат срца. Новак. Цио простор био је . . . хладују и благују. Богдан. испуњен . . . хлаптовима . . . жестоке буре. хладбвина ж 1. место, простор заклоњен Кос. од сунца. — Склонило се [дете] у хладовину хлапетн, -пим, ијек. хлапјети, несврш. код те воденице. Андр. И. 2. прохладан — хлапити испуштати пару, мирис, испараваздух, свежина. — Подрхтавали су мало вати (се), ветрити. — фиг. Хлапи винска од вечерње хладовине. Чипл. Баш као и момачка туга. Божић. онда хладовина иза кише. Нам. 3. фиг. хлапнв, -а, -о в. хлапљив. — Ову [кисеа. ленштина. — Што не идеш . . . на посао? . . . уморан си! . . . Еј, хладовино. Ранк. лину] смо и по мирису препознали, јер је б. служба у којој се не ради много; нерад, доста хлапива. Кем. ленствовање. — Тај је хладовину умео да хлапивост, -ости ж в. хлапљивост. стекне. Стан. хлапимуха ж 1. брбљив човек, блебетало, Изр. дебела ~ 1) пријатна, добра хлаветрогоња. — Те иностране хлапимухе плаћедовина; 2) нерад, ленствовање. ничке и те ветрењаке паразитске требало хладбвинаст, -а, -о у коме има хладовине, би све истјерати из земље. Крл. 2. бот. е. хладоеит. — Испричао [је] читаве мале мухоловка (2). Сим. Реч. поеме о . . . тајанственој осами хладовинастих хлбпити, -пим сврш. шчепати. Р-К Реч. ритова. НИН 1959. Обузима га нека свежа, хладовинаста језа. Ранк. хлаиити, -пим — хлапети. хладбвнт, -а, -о а. богат хладом, пун хлада, сеновит. — На крају врта стајаше хладовита шумица. Шен. [Излазе] да поседе на зелену и хладовиту месту поред реке.

хлапјетн, -пим, ек. хлапети. хлапљење с гл. им. од хлапети, хлапити и хлапјети.

ХЛАПЉИВ — ХЛЕБОВИТ

737

хпапљив, -а, -о који лако хлапи, испарљив; жити код кога; кора хлеба основно за исп. хлапив. — Мирисом можемо осетити живот, за опстанак; л а к ~ лак живот; лези хлебе (хлебу) да те једем ленсамо хлапљиве материје. Батут. фиг. У штина; нема за нас овде хлеба нећемо том хлапљивом, пјенушавом ткању сна ускрсавају слике . . . са дна душе. Перк. овде ништа постићи; суви ~ хлеб безсмока, хлапљиво прил. хлапећи, брзо. — Плави без икаквог другог јела; т в р д а кора хлеба в. горак хлеб; т р а ж и т и хлеба п р е к о дим хлапљиво плови к висинама. Вил. погаче бити нескроман, тражити више хлапљивбст, -ости ж особина онога што него што треба; треба ми као п а р ч е лако хлапи, испарљивост; исп. хлапивост. хлеба неопходно, неизоставно ми треба; хл&пнути, -нем сврш. према хлаптати. узети коме хлеб одузети коме службу, оставити кога без зараде; хлеб и с хлеба хлаптати, хлапћем несврш. в. лаптати (1). — Краве су хлаптале напој и гласно (с хлебом) све што је потребно за живот; ~ јести живети; ~ насушни (свакистругале језицима дно каблова. Бен. Хлапће дашњи) 1) хлеб, храна; 2) издржавање, [старац] језиком и мрмл>а. Вел. живот, опстанак; ц а р е в ~ нар. песн. хлЗче, хлача ж мн. доњи део мушког (у новије време и женског) одела, панталоне. плата од поглаеара државе, плата државног Изр. дерати ~ (на клупама) проводи- службеника, ти време у школи; напунити ~ вулг. хлебар, ијек. хљебар, м онај који меси, препасти се,уплашити се; срце му је пало пече и продаје хлеб, пекар. — После кратког у ~ препао се, уплашио се; тресу му се ~ разговора . . . љутито враћа хлебару хлеб. дршће, страх гаје. Нен. Љ. Његов хљебар пече у крушници и пециво, и крух, и колаче. Гор. хлЗчице ж мн. дем. од хлаче. — Дјеца су загалила хлачице и рукаве. Гор. хлббара, ијек. хљдбара, ж 1. продавница хлеба; остава, магацин за хлеб. Р-К Реч. хлЗчни, -а, -б који се односи на хлаче. — Узео [је] свој хлачни ремен и изашао. 2. покр. врста ракије, комадара. — Од комађа заостала хлеба итд. добија се . . . врста Крл. ракије . . . хлебара. Батут. хл&чница ж (об. у мн.) ногавица од хлача, хлебарица, ијек. хљебарица и хлебарка, панталона. — Ходао је увијек разгаљен . . . ијек. хљббарка, ж продавачица хлеба. — и заврнутих хлачница. Гор. хл^чњак м ремен, каиш. — Тамничар ми Брбљиве хлебарице би . . . тврдиле . . . Петр. В. заповједи да извадим из ципела жниранце хл^барница, ијек. хљебарницаЈ ж 1. и узме ми хлачњак — ваљда зато да се не продавница хлеба, пекара. — Народ [се] објесим. Мишк. гушио пред хлебарницама. Јов. Ј. 2. простохлеб, ијек. хљбб, м = крух 1. а. људска храна од брашна мешаног с водом, ускислог и рија где се меси и пече хлеб. — [Чује се] како печеног на ватри: бели ~ , црни ~ , пшенични у хлебарници ташиу сита. Макс. хлебац, хлепца, ијек. хл>8бац, м 1. хлеб. ~ , кукурузни ~ , ражани (ражени) ~ . — Не може више ни хљеба да замијеси. — Угледа он некаку Маргариту да сече Лаз. Л. б. (мн. хлббови) засебан део те хране деци хлебац. Лаз. Л. Он је гледао како се разне величине и облика у коме се пече. 2. нар. главе . . . обитељи . . . боре за свагдањи хлебац. Новак. 2. дем. од хлеб. Рј. А. 3. оно храна уопште. — Много је . . . сиротиње штојеу облику округлог хлеба. — По гредама без одела, без хлеба, без ичега. Чипл. 3. основна средства за живот, зарада, служба, рушили се хљепци сира. Ђал. посао и сл. — У народу . . . не налази хл=еба хл&бача, ијек. хљебача, ж покр. хлеб слободан књижевник. Матош. Његово (с квасцем). — Вазда су му на трпези погача, срце затрепери . . . када види невољне техљебача, бардак вина. Љуб. жаке да за хлебом иду у Америку. Скерл. хлебни, -а, -5, ијек. хл>ебни а. који се Изр. бели ~ господски живот; бити на белом хлебу 1) очекивати извршење смртне односи на хлеб, којије од хлеба: ~ пећ, хлебне пресуде; 2) очекивати са стрепњом решење мрве. б. од чега се добива хлеб: хлебна жита. чега; г о р а к ~ тежак живот, тешка зарада; хлебница, ијек. хљебница, ж в. хлебара мучан посао; д о ч е к а т и кога с хлебом и (1). Р-К Реч. сољу пожелети коме добродошлицу, указати хлебно, ијек. хљебно, прил. богато хлекоме гостопримство; имати своје п а р ч е (свој комад) хлеба, јести свој хлеб бом, храном. — Свуд хљебно је, и медно је. Кул. издржавати се својом зарадом, имати запослење; јести с ким со и хлеб живети хлеббвит, -а, -о ијек. хљеббвит који има, с ким (у заједници); јести хлеба без мо- садржиусеби много хлеба, којије богат хлебом. тике лако живети, не радити; јести чији — Зањиха се пшеница — хлебовито зелено хлеб 1) бити на чијем издржавању; 2) слуморе. Пол. 1973. „., , .-.-*;• 47 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

738

ХЛЕБОЖДЕР — ХО

хлеббждер, ијек. хљеббждер^ м онај ко хлброформ и хлорбформ м хем. = једе много хлеба. Р-К Реч. клороформ безбојно наркотично средство с хлеббждерка, ијек. хљеббждерка, ж јаким мирисом у којему има хлора. жена хлебождер. — Хљебождерке проклете! хљеб, ек. хлеб. Гор. хљеб-, ек. хлеб-. хлеббјеђа, ијек. хљеббјеђа, м ков. онај хл.6пчић, ек. хлепчић. којиједе (много) хлеба. — Човјеку није слихм (каткад удвојено) узвик којим се израчан хљебојеђи био. М-И. жава а. подсмех. — Хм . . . удовичка посла! хлебдноша, ијек. хљеббноша, м и ж Ранк. Хм! Као да има неког ко не би хтео да особа која носи радницима хлеб на њиву; онај живи мукте! Каш. б. сумња. — Мудрице у који доноси, разноси хлеб. — Толико пута селу нашле се позване да махну . . . главом [сам] ишао с хлебоношама. Шапч. и . . . промумлају кроз нос мудријашки: »Хм-хм!« Ад. в. неизвесност са питањем. — хл^пилац, -иоца м онај који хлепи, који Хм . . . шта ће бити ако дозна виша команда? јако жели нешто. Р-К Реч. хл^пити, -им несврш. јако желети, жу- питао се забринуто. Јак. г. потврђивање. — А право ми кажи, волиш ли га? — Хм, дети. — Хлепл>аше за новцем. Матош. Он хм! Вес. је хлепио за јелом и одмором. Кал. хмељ, хмеља м бот. индустријска биљка хл^пња ж јака жеља, жудња. — Прије чији се осушени плодови употребљавају у неколико година оженио [се] једино у хлеппиварству Н ш т Ј ш 1ири1и$. Терм. 3. њи за богатством. Ђал. Каинов роде, хлепња се чувај. Јур. хмељар, -ара м произвођач, узгајивач хлбптјети, -тим (ијек.) несврш. хлепити. хмеља. — И кад јој [дијете] на час само преко прага хм&вара ж осшава, магацин за хмељ. ишчезне оку3 како за њим хлепти! Марк. Ф. хм&љарка Ж жена која бере хмељ. — Само срце за њом хлепти. Крањч. С. Хмел>арке су кренуле. Вј. 1960. хлепчић, ијек. хљ§пчић3 м дем. од хлеб. хмељарство с производња хмеља. хлНјев м (мн. хљевови и хлијеви, ијек.) хм^љев, -а, -о •= хмел>ов који је од стаја. — Некоме старцу гори хлијев. Маж. хмеља. Ф. Био је то огроман шљиварски дом, који хм^љеввна ж шибљак, сшабљика у окружаваху хлијеви, хамбари. Ков. А. хмељу. Вук Рј. хлбр м грч. хем. = клор један од елемехмељни, -а, -5 који се односи на хмељ. ната, гас, плин жутозеленкасте боје и јаког — У кухињи се осећао кисео мирис угрумириса (С1). шаног млека и хмељних реса. Моск. хлбрид, -ида м хем. једињење, спој хлора хмбљник, -ика м земљиште припремљено с неким другим елементом, клорид. за гајење хмеља. Р-К Реч. хм&вов, -а, -о = хмељев. — Дабогда хлбрни, -а, -о који се односи на хлор, ропства допао ако се Анусја не умиљава којије од хлора: ~ вода, — креч, ~ раствор. оној хмељавој притки литавској! Кнеж. Л. хлороводбннк, -ика м хем. = клорохмвлети, -лим, ијек. хмиљети, несврш. водик једињење, спој хлора и водоника, зав. милети. — Одасвуд около хмили пук к гушљив гас, плин без боје (НС1). Превлаци. Љуб. Свачијом крви хмилио хлороводбнични, -а, -б који се односи леден мраз. Шен. на хлороводоник: ~ киселина. хмиљети, -илим, ек. хмилети. хлорбза ж грч. = клороза 1. бот. болест хмкати, х&кам несврш. и уч. према биљака због недостатка хлорофила. 2. мед. хмкнути. врста малокрвности, нарочито код девојака хмкнути, -нем сврш. оном. рећи »хм«. — у доба пубертета. — Хлороза [је] готово Учитељ одговара једном ријечи или хмкне. искључиво женска болест. Пол. 1959. Кал. *Хм« — хмкне Ђука и пред очима му се ослика изнова дебела особа попа. хлоропласти и хлорбпласти м мн. грч. Коз. Ј. бот. = клоропласти крупнија зрна живе зелене боје у ћелијама, станицама лишћа. Бот. хо узвик који изражаеа а. чуђење. — Хо, људи, како могу заборавити да сам био хлорбфил, -ила м = клорофил биљно ожењен! Ранк. б. љутњу, иезадовољство. — зеленило у свима зеленим деловима биљака, Хо, убио те бог, Мицо! Срем. Хо, л>уди! нарочито у листу. . . . дрекну он из свег гласа, не даду ми одхлорофнлни, -а, -5 који се односи на хлоро- мора ни у мојој кући! Ранк. в. (више пута поновл>ено) за опонашање смеха. — Хо, хо, фил, у чему има хлорофиш, клорофилни: хо! надре се смијати. Крањч. Стј. хлорофилна зрнца.

ч

ХОБИ — ХОДОЧАШЋЕ

хбби, -ија м енгл. омиљено занимање, омиљен посао, страст, пасија. — Свако има неки свој »хоби«, неку своју страст. Б 1959. хббл м нем. варв. блашг(ло), струг, ренде. \ хоблати, -ам и хобловати, -луј ем несврш. блањати, стругати, ренджати. хбботница ж зоол. морски главоножац са осам кракова (са два реда хватаљки), октопод Ос1ори8 уи1ј;ап8. ЕЛЗ. ход, хода м 1. а. кретање корацима, корачање; пешачење. — Држао је много . . . до своје бујне косе, која је просто играла му на глави при ходу. Сек. Кон> пође у ход. Лаз. Л. Глад и жеђ и ход, непрекидан ход, кроз Баварску. Црњ. б. померање, кретање. — Вода се узалуд опирала . . . побједоносном ходу брода. Новак. Лијет птица и правац сунчаног хода — говорили су да је љето минуло. Лал. в. померање шаховске фигуре, потез. — Игру отвара увијек бијели . . . он чини први потез или ход. Шах 2. 2. звук, бат корака. — Зачу се ход босих ногу по земљаном поду. Ранк. Познајем га у ноћи по ходу. Вј. 1971. 3. начин корачања. — Ја сам твога хода и говора. НПХ. Ход му је сигуран и као непрегибљив у кољенима. Гор. 4. ток, развој. — Наша ствар, међутим, узима један такав ход као да смо на домаку растанка! Цар М. Схватамо . . . ход културе. Рад. А. 5. рад, кретање (неке машине, механизма и сл.). — [Возач] посебно мора концентрирати сву своју пажњу на регуларни ход мотора. Аут. 6. пут(рвање). — Ови његови ходови по пустињи . . . бијаху изнова усплахирили његову умртвљену снагу. Наз. хбдалац, -аоца м онај који хода, ходац. ходалачки, -а, -5 који се односи на ходаоце. — За планинарске потхвате довољна је само ходалачка кондиција. План. ходалица м и ж 1. особа која много хода, пешачи, луталица. — [Они су] посљедњи тужни остаци сеоских трговчића, — ходалица. Коч. На друмовима баш ниједног ходалице. Ћоп. Што је сада спомињеш, о сиви ходалица вјечни! [Ахасвер]. Наз. 2. она која хода (птица). — Прилагођеност ногу птица . . . ходалица. НЕ. Изр. песме ходалице народне песме (које се преносе усменим путем). хбдало с и хбдаљка ж (обично мн.) 1. оно чиме се или помоћу чега се хода, нога. — Труп је наслоњен једнако на сва четири ходала. Кал. Просјак корача на цести једнолично на четири ходаљке. Кал. 2. мн. ходуље. Рј. А. хбдање с гл. им. од ходати. ходати, хбдам несврш. 1. а. ићи кораком, ићи пешке, корачати. — Ходао сам преко 47*

739

једног брежуљка. Наз. Чуло се како обојица ходају убрзано. Андр. И. 5. фиг. преносити се. — Пљоска . . . хода од руке до руке. Куш. 2. померати се, мицати се (овамо-онамо). — Шеталица је ходала. Петр. В. хбдац, хоца м онај који хода, пешак. — [То је] Марко Бајов . . . ходац каквоме нема друга. Мат. Коњи су »бол>и хоци и кретачи«, како рече возар. Креш. хбдилица ж она која ходи, иде. — фиг. Ријеч [је] једна ходилица, отићи ће од уста до уста. Вук Рј. хбдитв, хбдим несврш. 1. а. ходати, ићи. — У кући се ходило на прстима. Мил. В. 6. фиг. бити, трајати. — Не, то не може више тако ходит'! Војн. 2. заст. одлазити, путовати. — Ти си, бего, у Влашко ходио. НПХ. Ходио је до у Млетке Драшко. Њег. 3. (у 2. л. имп.) хајде(те). — Ходите,децо, за мном. Ад. Ходи са мном госпођи. Тур. Изр. кад је бог по земљи ходио нар. врло давно, у сшаро, добро време. ходни, -а, -о који се односи на ход; пешачки, пешадијски. — Вани је стала чета ловачке ходне сатније. Крл. Водио је пуковнију на митраљезе у ходној колони. Јонке. ходник м дугачак и узан пролаз за осшале просторије (у згради, вагону и сл.). — Чују се . . . из дугачког . . . ходника тихи кораци стражара. Чол. Прође кроз вагон све до краја, до попречног ходника. Јонке. фиг. Пробијамо се кроз живи ходник људи што као зид стоје с обе стране пута. Пол. 1944. Изр. п о д з е м н и ~ прокоп, пролаз ископан испод површине земље, тунел. ходн&чић м дем. од ходник. ходнички, -а, -о који се односи на ходник; који припада ходнику: ~ врата, ~ зид. ходом прил. идући кораком, корачајући. — Хита Раде право у Кладушу, пољем ходом, а планином трком. НП Вук. ходбчасник м човек који иде на ходочашће, поклоник Џ), хаџија. — Цестом пролазила множина ходочасника некуд на сусједно проштениште. Леск. Ј. У Палестину су сваке године одлазиле велике поворке ходочасника. Пов. 2. ходбчасница ж жена која иде на ходочашће. ходбчаснички, -а, -о који се односи на ходочаснике. — Пут од Међаша до Трнове за њега је био хаџилук, пун ходочасничког преживљавања. Сур. ходочастити, -бчастим несврш. ићи на ходочашће. — Тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију. Ћип. фиг. Сва интелигенција ходочастила је к мени. Киш. ходбчашће с посећиеање светог места из религиозних мотива, хаџилук. — Папа

740

ХОДОЧАШЋЕЊЕ — ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

Холанђанн и Холапђани м мн. (јд. Холанђанин) становници Холандије, Нгпоземци. холба и холба ж нем. нар. стара мера за течност (око четврт литра). — Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде. Срем. хол&рик м в. колерик. холест&рин, -ина м грч. један од састојака жучи, жучног камена, ж.уманцета. МЕП. холити се, хблим се иесврш. заст. в. охолити се. Деан. Рј. холо прил. песн. охоло. — И стуб до стуба, до кубета кубе, холо се дижу и под небом губе. Митр. У свијет полетисмо холо. Кам. холост, -ости ж песн. охолост. — Нећу штедјет' ни старо ни младо . . . холост [је] ваша додијала. НП Вук. хдлуј, -уја м и холуја ж заст. в. олуј{а). — Полете као холуЈ. Срем. Бржи је од холује. Змај. хбмерскн и хомерски, -а, -б 1. који је као у Хомера, који је у Хомерову духу. — Нећу вам хомерским начином избројати све оне покладне битке. Шен. 2. огроман, велики. — Диже се управо хомерска галама. Крањч. С. Изр. ~ смех гласан, бучан смех. хомилетика ж грч. правила за састављање црквених проповеди. хомблетски, -а, -о који се односи на хомилетику: ~ спис. хбмилнја ж грч. проповед којом се ту~ мачи неко место из Светог писма. хомдген, -а, -о грч. истородан, истоврстан, једнак, јединствен. — Минерал [је] хбкејски, -а, -б који се односи на хокеј: једнородно хомогено тијело. Тућ. Црно~ клуб. травски батаљон [је био] хомогена, уједхбклица ж нем. варв. столица без наслона. начена и здрава целина. Пер. — Ђорђе је седео на хоклици. Дав. хомбгено прил. на хомоген начин, јехбкус-пбкус израз који се употребљава динстпвено. — Никад раније није нам се Б. при извођењу мађионичарских вештина, три- Ковачевић представио стилски хомогеније. кова; трик уопште. — Правио је најразли- Вј. 1957. хомбгеност, -ости ж истородност, источитије хокус-покусе. Јонке. врсност, јединственост. хол м енгл. велико предсобље, простран хомблогав, -гна, -гно грч. истосмислен, трем, предворје, халг. одговарајући. — Сваком рудиментарном органу човјека одговара хомологан развихол, хбла, хбло песн. в. охол. — Обави јени орган код неких краљежњака. НЧ. му облачина холо тјеме. Наз. Иде моја зима и пада на срце младо, увек холо. Дис. хомбннм м грч. грам. реч иста по облику с другом а различита по значењу. Холандез, -еза м в. Холанђанин. хомосексуалав, -лна, -лно који и ма осохоландески, -а, -5 в. холандски. бину хомосексуалаца. Холандија ж држава у западној Европи, хомосексуалац, -лца м човек сексуално Низоземска. наклоњен особи истог пола. холанднјски и хбландски, -а, -6 који хомосексуалнбст, -ости ж особина хомосексуалца. се односи на Холандију. није [имао] право кога нагонити у оно ходочашће. Старч. ходочашћење с 1. гл. им. од ходочастити. 2. ходочашће. — Крену на ходочашћење. Креш. хбдуље, хбдуља ж мн. 1. две летве с високо постављеним пречагама за ноге, које служе за ходање по блатном или мочварном земљишту (и деци за игру), гигаље, штула (б). 2. штаке. — Она је због туберкулозе костију 15 година лежала, а сад се миче на ходуљама. Вј. 1960. хдђење с гл. им. од ходити. хозентр^гери м мн. нем. варв. нараменице, нарамници за придрмсавање панталона, хлача. — Палци су му закачени за црне хозентрегере. Вучо. хој (каткад поновљено) узвик који служи а. за дозивање. — Хој, Златија! Иди реци Сул>и да доведе Вукосава. Кост. Л. О, хој, Бернардо! Панд. б. за указивање на нешто велико, значајно, важно. — Пред њоме су пут, брда . . . и далеко путовање. Хој, хој. Шуб. Кад први пут изведем пред надзорника моју чету ђака^, хој, хој3 постаћу вам ја наставник. Сек. хојкаше с гл. им. од хојкати. — При том хојкању све четворице кочија се заустави. Креш. хојкати, -ам несврш. викати »хој«. В. пр. уз гл. им. хојкање. хбкеј, -еја и -^ја м енгл. спорт. групна спортска игра (на леду или трави) у којој се настоји да се нарочита лоптица или плочица штапошма, наједном крају повијеним, утера протшнику у гол. хок^јаш, -аша м играч хокеја.

ХОМОФОН — ХОРИЗОНТ хомбфбн, -а,-оједногласан,једнакозвучан. — У суштини збор звучи хомофоно. Коњов. хомофбпија ж грч. муз. једногласност, једногласно певање или свирање. хомут м 1. оно што се захвати руком, руковет, шака (чега). — Докопа хомут сена и запали га. Шапч. Циганка му додаде хомут сува сена. Јакш. Ђ. 2. огрлина (део хама око врата). — Коњчету [се] већ кожа озлиједила од хомута. Бен. хонвед м маџ. војник (мађарске) пешадије, домобранац. — На капију су наишли . . . с пушком на готовс, мађарски хонведи. Андр. И. хонорар, -ара м лат. награда за рад; награда за ванредан посао. хонораран, -рна, -рно који се односи на хонорар: хонорарни рад, хонорарна служба. хопорарац, -рца м онај који ради за хонорар. хонорарно прил. уз хонорар, примајући хонорар, ванредно. — У недостатку сталних чиновника моћи ће се употребити и личности које ће ову дужност и хонорарно вршити. Лоп. хонорарчић м а. дем. од хонорар. б. презр. незнатан, мали хонорар. — Био [је] . . . коректор са хонораром, хонорарчићем. Сек. хонорирати, -брирам и хонбрпсати, -ишем сврш. и несврш. новчано наградити, награђивати, платити, плаћати за ванредан посао. — Принципала ћу осим трошкова хонорирати за то са педесет дуката. Игњ. Служба је војног свећеника пристојно хонорирано занимање. Јонке. Домановић је постао хонорисани сарадник тога листа. Прод. хоп(а) (каткад поновљено) узв. 1. а. којим се означава скок. — Не реците хоп, док нисте скочили. Шен. Опкорачим ногом и хоп у кола. Јак. б. којим се псу наређује да скочи. — Грга је викао обузет страшћу потјере: »Хоп! Хоп! Држ' гадак Донч. 2. (у прилошкој служби) одједном, нагло. — Ето . . . Човјек! . . . Жив и здрав, ходи и ради, и — хоп, умре. Сиј. Изр. п р в о с к о ч и па онда реци »хоп« не радуј се пре времена, пре него што је ствар готова. хоп(а)-цуп(а) узвик при игрању кола. — Знаде зека варке многе, па четнику међу ноге: хопа-цуп. Ћоп. хопса (каткада поновљено) узв. хоп. — Хопса! Хопса! Наз. хопсати, -ам несврш. нем. скакати, поскакивати. — [Дјеца] хопсају и пјевају. Наз. Ондје можете . . . скакутати на једној нози . . . хопсати. Јонке.

741

хор, -а и хбра м (мн. хброви) грч. = кор. 1. муз. а. група, скуп, збор певача који заједно певају. — Пјева са хором и с она три грлата пјевача. Матош. Жабе су безброј хорова удесиле. Чипл. б. музички комад састављен за певачки збор. в. збор свирача, музиканата. 2. скуп, група. — Хор модрих звезда мртвим небом плови. Бој. 3. место у цркви, обично на галерији, одређено за певаче и оргуље. Изр. у хору у један глас; сви заједно, скупно. хора ж лат. време, час. — [Киша] напоји земљу без крста и молитве кад јој хора дође. Љуб. Кад ти хора дође, ти ћеш лећи у моју сјену. Наз. Изр. у хору у прави, згодан час. хоран и хоран, -рна, -рно (обичније оран2) вољан, расположен. — Коњи се одморили, пути проходни, а возар хоран. Креш. Полицајац није баш хоран. Куш. хбрацијевски, -а, -б којијеу духу римског песника Хорација, на Хорацијев начин. — Нашао је . . . облик који му је најбоље одговарао, у имперсоналној хорацијевској сатири. Комб. хбрда ж монголски 1. гомила освајача који пљачкају и уништавају. — Почетком 13. ст. монголске су хорде страховито опустошиле Кину. ЕГ 2. Азијске хорде притисле поље. Јакш. М. 2. гомила, мноштво; руља. — То је била читава мала хорда [деце] што се отимала о поклоне. Андр. И. 3. ист. најпримитшнцји облик људског друштва. — Хорда [је] настала развојем полигамског брака. ОГ. Изр. З л а т н а хорда мошолска држава у јужној Русији у 13. веку. х&рдаш, -аша м припадник хорде. — На пушку, попут Атилиних хордаша, плео [је] стручак бијелог ковиља. Божић. хорднја ж тур. в. ордија. хбреј, -еја м грч. поет. в. трохеј. хор&зонт м грч. 1. привидна гранична црта неба и земље. — На пучини иза хоризонта изгубила [се] она лађа. Јанк. [Обала] је далеко . . . негдје под хоризонтом. Кос. 2. а. простор који се види уокруг с места на којем се стоји, видик (2), обзор (б), зреник. — Гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонт банатске равнице. Вас. фиг. Црножуте хоризонте почели су застирати облаци револуције. Јонке. б. фиг. знање и схватање. — То је скуп сеоских газда који су . . . троми на мишл>ењу и имају узак локални хоризонт. Јов. С. Да ли је Швејков душевни хоризонт одговоран или неодговоран за све оне злочине због којих је оптужен. Јонке. 3. руд. спрат, кат (у руднику). — Прва јутарња шихта спремала

742

ХОРИЗОНТАЛА — ХОТЕЛИЈЕРСТВО

се за силазак у хоризонте. Б 1958. Избио је пожар у петом хоризонту јаме. Пол. 1958. Изр. к р у ж н и ~ (задња) завеса на позорници која представља небо. — Задње платно . . . тзв. »кружни хоризонт
хоро с врста кола, оро. — Бих, владико, одмах учинио да све ове горе заиграју, и у хора да ни [нам] се окрећу. Њег. Изр. шарено ~ главна свадбена игра, обично завршна. хоровођа м онај који управља хором, диршент, зборовођа, коровођа. хброз м (обичније ороз) перс. в. петао. — На једном буњишту је један хороз гиган задовољно пјевао. Кик. хордз(и)ји, -а, -е и хброзов, -а, -о петлов. — Вријеме је то кад је човјечија глава јефтинија од хорозије. Мул. хорбскоп м грч. празн. приказ положаја звезда у тренутку нечијег рођења, према коме се прориче његова судбина. — Што је до мога хороскопа, могу вам већ сада рећи да је одличан. Цар Е. хбрски, -а, -б који је одређен за певање у хору, корски: ~ певање. хортикулт^ра ж лат. баштованство, вртларство. — Земљотрес им је помогао да . . . на местима очишћеним од страћара формирају нове паркове према плановима мајстора хортикултуре. Пол. 1972. хбругва ж готски заст. застава, коругва. — Запео [је] онамо на ходочашће бискуп . . . са . . . хоругвама и рипидама. Вин. хб-рук узвик којим се по&тиче у неком заједничком раду {при подизању нечега и сл.), 6-рук. — Хорук! повичу они . . . и повуку. Гор. хосапа хебр. цркв. 1. ж јеврејска литургц/ска песма. 2. узвик одушевлења: здраво\ славаХ добро дошао\ — Скакуће врабац пред њим и пјева: — хосана, пјесниче! Полић. хоспАтал, -ала м лат. болница. хосп&тант м лат. онај који хоспитује; гост, посматрач на предавањима. хосп&тантица, хоспитанткнша и хоспнтанткиња ж женска особа хоспитант.

хормоналан, -лна, -лно којије (начињен) хоспитпрати, -итирам и хоспитовати, од хормона, који је у вези с хормонима: хормо-тујем сврш. и несврш. присуствовати, бинални препарати, хормонални поремећаји. ти на предавањима као посматрач, као гост. хормони м мн. (јд. хормон, -она) грч. хбстија ж лат. цркв. округли танки производ лучења нарочитих жлезда који се не листић од белог пшеничног брашна који у излучује одводним каналом, већ прелази у крв или у лимфу, а има специфично физиолошко католика служи за причешћивање; исп. нафора. — Фра Марко бијаше наложио ватру дејство. да пече хостије. Андр. И. Она мијеси тијесто хбрмонски, -а, -о хормоналан. за хостију. Гор. хорн м и хорна ж нем. варв. врста хбтел, -а и хбтел, -ела м фр. свратиште трубе, рог. — Умукните хорне, утрните са уређеним собама за преноћиште. луче. Доста је певања. Бој. Затрубио је и »хорну« раскинуо дахом. Нам. хотелДјер, -ера м власник хотела; онај који управља хотелом; радник у хотелу. хбрнист(а) м свирач у хорну, трубач. хотелијерство с руковођење хотелима, — Један се хорнист попео на кров од бараке. привредна грана која се баеи хотелским послоКрл. Отац му је био . . . хорниста по музивањем. » ,. , кантској специјалности. Пол. 1970. >-». -

Х О Т Е Л С К И — ХОШАФ

743

хофирати, хбфирам несврш. нем. варв. х&телски и хбтепски, -а, -б који се односи на хотел; који припада хотелу: ~ удварати се. — Нисам се баш . . . заљубио . . . већ сам мало хофирао. Кол. соба, ~ зграда, ~ особље. хбхо! узвик који означава чуђење, дхб. — хДтење с гл. им. од хотети. хдтети, хоћу, ијек. хотјети, несврш. в. Ама, па зар Марјан пије? Пије . . . Хохо! Чуде се сви. Срем. хтети. — Хотио бих стихом рећи онај грч хохот м оном. гласан смех, кикот. — ти трпак тако. Крањч. С. хотимице прил. = хотимично са одре- Удари у хохот. Наз. По црквеној огради ђеном намером, намерно. — Маши се руком свијала се множина у хохоту. Гор. хохбтав, -а, -о који је пун хохота. — за јабуку, али алчаци објесили јабуку хотиОнај лијепи глас [се] скрха, бучно у хохомице високо. Андр. И. тавом мушком вриску. Мих. хотимичан, -чна^, -чно који је (учињен) хохдтање с гл. им. од хохотати (се). са одређеном намером, намеран. — Причињена [му је] хотимична штета. Ранк. хох&тати (се), хдхоћем (се) несврш. гласно се смејати, кикотати се. — Чачкајући хотнмично прил. = хотимице. — Кваземљану лулу, хохотао је за свој рачун. Јел. терник [је] . . . хотимично искривљавао вреХа, ха, ха! — хохотао је . . . господин. Гор. ла. Нех. Хотимично [се] прави да не види. Почео се хохотати. Шег. Ћор. хбхштаплер м нем. варв. варалица вишег хотДмце и хотице прил. хотимице. — стила, углађеног понашања, човек који се Рече и избаци копље, ал' промаши оног издаје за друго него што јесте. хотимце. М-И. Како би могао крштен човјек хотице толико зла починити. Шен. хохштапл&рај, -аја м дело, чин хохштаплера. — Сестре се нису освестиле да су биле хбтјети, хоћу, ек. хотети. жртве хохштаплераја. Вучо. хбткар, -ара м покр. ухода. — Чуо је хохштаилерија ж 1. хохштаплерај. — некаквог хоткара како прича на другом Ове далматинске малограђанске хохштаплепосијелу. Матош. рије не подносим. Мар. 2. зб. хохштаплери. хоткарање с гл. им. од хоткарати. — Одсео господин у Гранд-хотелу . . . сама хоткарати, -ам несврш. = хоткати дем. хохштаплерија где год се окренеш. Ћос. Б. према ходапги, ићи тамо-амо, шеткати. — хохштапп&рисати, -ишем сврш. и неНа стаклу, ту и тамо посутом мрвицама сврш. = хохштаплирати понети се, понакруха, лепршају и хоткарају голубови. шати се као хохштапмр. — Ја од њих Цес. А. живим, али не хохштаплеришем са њима. хоткарење с гл. им. од хоткарити. Андр. И. хохштаплерка ж жена хохштаплер. хоткарити, хоткарим несврш. покр. хоткарати. — Француска република дохохштаплерски, -а, -о који се односи на пушта да ђаци . . . иду правдати се и хотка- хохштаплере, који је својстеен хохштаплеририти. Старч. ма: ~ понашање, ~ држање, ~ живот. хохштаплерство с 1. особина хохштапхоткати, -ам несврш. = хоткарати. — лера. — Алузије на . . . покондиреност . . . [Вране су] скакутале по лиснатим гранама хохштаплерство. Поп. Ј. 2. хохштаплерај. и хоткале по масној земљи. Коз. И. хохштаплирати, -аплирам сврш. и нехотомичан, -чна, -чно в. хотимичан. — сврш. = хохштаплерисати. — Брат . . . је Прави људи не би смјели опћити ни са за вријеме рата хохштаплирао у Пешти. Нам. оваквим хотомичним злочинцима. О-А. хоџа м тур. муслимански свештеник, хбћа м (вок. хбћо) = хоћо онај који вероучитељ. хоће. Вук Рј. хоџин, -а, -о који припада хоџи, који се хоћак, -ћка, -ћко покр. који хоће, који односи на хоџу. — Ни хоџин ми запис више џ вољан. — Ако ниси хоћак кренути са помоћ неће. Шант. мном . . . бог био с тобом. Вел. хоџиннца ж хоџина жена. хоћко прил. вољно, спремно. — Ошине хоџипски, -а, -б који се односи на хоџе: коња . . . и они хоћко полетјеше. М-И. ~ живот, ~ запис. хоџица м дем. од хоџа; ир. бедан, неуглехоћо, -а и -е м (вок. хбћо) = хоћа. — Ако неће нећо, а оно хоће хоћо. Н. посл. Вук. дан хоџа. — Ама3 говорим ја вама једнако — каже узбуђено . . . један хоџица. Андр. И. хоћу 1. л. јд. през. од хтети. хДшаф м тур. покр. кувано суео еоће, хдћу-нбћу с (?) им. непром. бот. русо- компот. — На крају дође захлада, а то су мача, тарчужак. Сим. Реч. обично сутлија . . . хошаф. Ј 1957.

744

ХРАБАР — ХРАНА

хракотина ж испљувак избачен хракањем. храбар, -бра м нар. заручник, младожења, муж. — Освану звезда на ведром храм, храма м 2. грађевина посвећена небу, храбар девојци пред белим двором. божанству; зграда за религиозне обреде, богоНП; Вук Рј. моља било које вероисповести: Јупитеров —•, будистички ~ . — У муклом, поноћном храбар, -бра, -бро (одр. храбри) који се не плаши, који остаје прибран у опасности, храму пламти . . . кандило снено и нијемо. смео, одважан. — Не долазе ронци ни храбре Гал. фиг. Везује нас само неба храм. Макс. 2. заст. светковина, слава, црквени год. — подморнице. Уј. Увијек је пријатно срести Кад дође цркви храм, приступи на славу храбра човјека. Чол. одасвуд пука као тушта. Љуб. Био храм храбреп, -а, -о покр. в. храбар. — Мисцркве. В 1885. лиш да не би била храбрен ВОЈНИК? Ћип. Изр. ~ богиње Атине свеучилиште, Неустрашива срца и храбрена нема у тебе. универзитет; •—• н а у к е висока научна уста М-И. нова; Т а л и ј и н ~ позориште, казалиште. хрЗбреник м покр. храбар човек, јунак. храмак, -мка м дем. од храм. — Зађе — Један само храбреник ступа пред свијетла у храмак божји, морнарима одавна друго испитивачка лица, док остали чекају у уточиште. Драж. репу. Божић. храмање с гл. им. од храмати. хр&брено прил. покр. в. храбро. — Ја — храмати, храмљем и храмам несврш. ја сам говедар — отпоче на сву силу храбре1. ићи као хром, тешко, неравномерно ходати но. Крањч. С. хрЗбреност, -осги Ж покр. е. храброст. због болесне ноге. — Љевакиња храмље на предњу ногу. Бен. 2. фиг. бити несшуран у Р-К Реч. чему, не бити спреман, запињати; имати храбрење с гл. им. од храбрити (се). недостатака. — Из земљописа мало су храхрабрити, храбрим несврш. подстицати мали, али читанку и прва знања знали су на храброст, умиривати страх код кога, ама као вода. Јакш. Ђ. И љетина храмље. бодрити, соколити. — Пред сеоски затвор Пец. искрадали би се ноћу пјевачи . . . храбрећи храмбен, -а, -о који се односи на храну, пјесмом узнике. Гор. Ти само бери, а ја ћу на припремање животних намирница. Бен. Рј. да носим. Могу ја, храбрила ме је мило. храмбДнаш, -аша м неодом. радник или Станк. — се а. повр.: ~ певањем. б. уз. повр. службеник који у току боловања прима нов~ међусобно. в. добијати храброст, осло- чану накнаду. — Одређују [се] максимални бађати се страха; јуначити се. — Загледао проценти »храмбинаша«. Д 1934. [се] у ону гомилу што се видно храбрила храмина ж аугм. од храм. — фиг. Та последњом . . . вешћу. Вас. Још прије три вест би, велим, тужно-радосна разорила ми године није био међу љупинама и храбрио црну храмину у којој један живот несрећан се. Крањч. Стј. парастос држи мртвој прошлости. Јакш. Ђ. храбро прил. на храбар начин, јуначки, храмић, -ића м дем. од храм. — Кад мртвац пролази . . . прати га сваки храм и смело. — И у великом шанцу одрже се храмић . . . својим гласом. Нех. храбро. Вук. храмњатн, храмњем несврш. покр. в. храбро м нар. в. храбар. Р-К Реч. храброст, -ости ж особина онога који је храмати. — Опази свекрва да јој доброхрабар, прибраност пред опасношћу, смелост, сретња невјеста храмње. Љуб. јунаштво. — Војници и официри . . . разхрамовље с необ. зб. им. од храм. — метали [се] својом храбрости. Крањч. Стј. Из незграпне материје жилама и ерозијама издртог камења хисторијских података ухрабр&ћа ж ков. в. храброст. — Већ обликује и ствара киповље, ступовље, храсама храброћа га његова смакне. М-И. мовље. ХР 1928. хракање с гл. им. од хракати. храмбвни, храмовски и храмски,-а,-6 хракати, храчем и хракам несврш. оном. који се одшси на храм, на храмове: ~ зграда, шумно истискивати ваздух кроз стиснуто »^ икона. грло, одстрањујући из грла и душника слуз храмуцати и храмуцкати, -ам несврш. и др. — Човјек је кашљао и хракао. Торб. Теодосије, обамро, Јечао је и хракао на посдем. према хранати. — И храмуца малчице тељи. Чипл. Мара Јосимова. Сек. Сад је храмуцкао пјешице. Лал. хракнути, хракнем сврш. према хракати. храна ж 1. а. материје које живи орга— Испи двије чаше вотке и дубоко хракне. низми узимају ради одржавања живота, јело, Шов. намирнице за људе и животиње, хранљиве хракотак, -тка м (мн. хракоци) в. храматерије уопште. — Зашто је . . . пало некокотина. Бен. Рј.

ХРЛНЛРИНЛ — ХРЛНИТИ лико складишта хране у руке неприЈатеља? Хорв. Уморни волови . . . дршћу очекујући да им се положи храна. Нуш. б. фиг. оно што помаже развој нечега, што подстиче и одржава нешто. — Уз то, сваки час дешавало се нешто што је томе расположењу давало нове хране. Јов. С. Флирт је . . . врста љубавне хране. Матош. 2. исхрана, исхрањивање. — Он је био ректор те школе, са . . . бесплатним станом и храном у митрополитовом дворцу. Скерл. Још прошлог мјесеца видио сам на списку хране неког Никодема. Јонке. 3. покр. усеви, летина. — И птице певају, и храна живнула [после кише]. Вес. 4. хип. нар. реч одмила у тепању (обично онима који ће бити хранитељи). — Стано, моја храно, што уцвили мене? Вел. Изр. бацити на храну почети добро хранити; д у х о в н а ( д у ш е в н а ) •—• оно што

подржава, бодри дух; т о п о в с к а .—-, ~ за топове војници и народ који се олако бацају у битку; жртве рата; ~ богова врло добро јело. хранарина ж новчана накнада уместо редовних примања раднику и службенику у току боловања; накнада редовних прихода за ереме одвојености од посла. — Јавна је тајна да врхунски фудбалери, поред редовне хранарине, примају и посебне награде. НИН 1959. храннв, -а, -о в. храњив. Бен. Рј. хр&ниво с оно што служи за исхрану, храна. — Шкроб је једна од најважнијих хранива за многе домаће животиње и човјека. ОК. хранидба ж неодом. храњење, исхрана, прехрана. — Основна својства живота, као што су тварна измјена (хранидба и дисање) . . . заједничка су једнима и другима. Бот, хранидбени, -а, -о који се односи на хранидбу. — Мајурски је во обично трагично мршав, јер се у хранидбеним нормама њему указује врло мало пажње. Кол. храннлац, -иоца м (вок. храниоче;. ген. мн. хранилаца) = хранитељ (а) онај који храни некога; онај који издржава некога,који привређује за породицу. — Доста је породица . . . остало бсз својих хранилаца. Петр. М. храпилаштво с функција законом одређених хранилаца, њихове дужности и права. — Закон о хранилаштву . . . предвиђа обавезну друштвену функцију и надзор над дјецом која живе у другим породицама. Б 1960. храннлица ж в. хранитељица. — Источник снаге ти си увек мени и мом животу хранилица била. Марк. Д. хранилиште с а. место где се нешто или неко храни, отхрањује, исхрањује. — Да би

745

се могао проучавати живот бактерија, узгајају се у посебним хранилиштима. НЧ. Уместо 73 хранилишта за срне требало би их најмање 110. Вј. 1960. б. арх. место за чување ствари од вредности, ризница, спремница, остаеа. храниља и храннља ж в. хранитељица. — Онда ће жућкасто крзно од вучице храниље носећ Ромул расплодити племе. Марет. хранионица и хранибница ж хранилиште (б). — Све сам наређао што се дало видети у тој удавачиној хранионици. Ад. хранитељ м а. = хранилац. — Хранитеље и бранитеље отјерају од куће да лакше раде, знате већ што! Мишк. Жена скочи са кревета и јурну на Немце, отимајући хранитеља своје деце. Ћос. Д. б. нар. хип. ораћи во. Вук Рј. хранптељица, хранитељица и хранитељка ж а. жена хранилац; она која храни, отхрањује; дојиља. — Пођох равно удовици Јаги, старој нашој хранитељици. Шен. б. нар. хип. краеа која даје млеко. — Извела [би] своје мршаве хранитељице на ужету да пасу. Бен. У стаји јоште кравица је стара: отимљу му и н>у, добру пријатељку, убогу му дјеци задњу хранитељку! Хар. хранити, храним (импф. храњах; аор. 2. и 3. л. храни; трп. прид. храњен) несврш. 1. а. стављати храну у уста (детету, болеснику), иудити храном, помагапш при храњењу; дојити. — Морају га хранити као мало дијете. Јонке. Та ти на својим грудима си хранила мене. М-И. б. снабдевати храном, држати на исхрани; прехрањивати, исхрањивати. — Погоди мајсторе . . . прими [се] и да их храни. Вес. в. издржавати уопште; отхрањивати, подизати. — Храним жену, себе и четворо деце. Ћос. Б. Мајка храни девет Атлагића на нреслици, на десницн руци. НПХ. г. фиг. одржавати, крепити, потхршшвати. — Тко је хранио његове наде? Нех. Само је тим хранила душу. Бен. 2. бити извор храие, прехрамбених артикала (нпр. о њиви или пољопривредном рејону); бити изеор прихода. — [Пише] обилно, грозничаво као сваки којега перо храни. Скерл. 3. служити као храна (људима, живим бићима уопште, ткивима), снабдевати хранљивим састојцима (нпр. о хлебу у односу на човека, о крви у односу на ткиво и сл.~). 4. снабдевати материјалом, оним што је потребно за нормално функционисање. — Уклони . . . Фјодора и стане сам хранити строј. Крањч. Стј. Јакост сталног крашког врела зависи о количини атмосферске воде која храни крашку подземну воду. ОГ. 5. заст. и покр. чувати. — [Однијели] златну кутију у којој се храни . . . оштија. Мат. Црква . . . храни кости Драшковића. Павл.

746

ХРАНИШТЕ — ХРАСТИЋ

Изр. ~ змију у недрима држати непријатеља уза се. ~ се а. користити се (нечим) за исхрану; узимати храну, јести, прехрањивати се; гостити се: ~ сувим хлебом, ~ у ресторану. — Ступови друштва . . . представници науке . . . сва та багажа . . . се годинама хранила у мојој кући. Крл. б. обезбеђивати себи храну, животне потребе, издржавати се. — Мало пискара, мало узима на менице, које . . . други исплаћује, па се тако храни. Срем. в. фиг. крепити се, одржавати се. — Храним се надом да ће ми бити опроштено. Л-К. храништс с хранилиште (а). — Да су фратрови дошли, не би се . . . навратили него у наш самостан на рочиште и храниште. Шен. хранка ж индив. хип. хранитељица. — [Похвалио се] да је љепша Бјежанова мајка од Смиљане, Стојанове хранке. Март. хранко м индив. хип. од храњеник. — У колиби мајка без својега останула хранка. Марпг. хранљив, -а, -о — храњив који има доста састоЈака хране, који има особину да храни, који се може употребљавати као храна: хранљиви састојци, хранљиве материје. хранљивост, -ости ж — храњивост особина онога што је хранљшо. хравбносац, -сца м ков. онај који носи храну. — Храноносце [ће] краљеве затећи. Дим. храњати, храњам несврш. покр. в. хранити (5). — Тијело деспотово и данас се храња у манастиру Шишатовцу. Љуб. храњ&ник, -ика и храњеник м 1. мушка особа коју су отхранили људи КОЈЧ јој нису родитељи, усвојеник; васпитаник. — Узимају се »под своје« деца . . . Таква [се] деца зову храњеник и храњеница. Ђорђ. Матија Франкопан бијаше неко вријеме ученик и храњеник Бакачев. В 1885. 2. домаћа животиња која се тови за клање, товљеник (рбично о свињи). — Мекиња требамо за храњеника. Бен. храњдница и храњеннца ж женска особа коју су отхранили људи којијој нису родитељи, усвојеница. — Тако је . . . Лобода натерао пану Попљинску да му да за жену своју храњеницу. Кнеж. Л. храњениче, -ета с покр. утовљено прасе. Вук Рј. храњеништво и храњеништво с правн. делимично усвојење при коме усвојитељ даје усвојенику само издржавање, али га не уводи у наследна права. Свезн. храњење с гл. им. од хранити (се). храњив, -а, -о = храшвив: храњиве твари, храњиви састојци.

храњивбст, -ости ж = хранљивост. хрЗпа ж удубљење, неравнина. Вук Рј. хр&пав, -а, -о 1. који има испупчења и удубљења, нераван; супр. гладак. — Лала протре очи храпавом руком својом. Ад. Одвезао си се дуж храпаве бијеле цесте. Торб. 2. фиг. а. којије неравномерног, нечистог гпона; промукао (о гласу). — Чуо се из тамна кута храпав, изморен глас. Новак. Он хтеде Бранка силом да задржи, али му овај припрети песницом и сухим, храпавим гласом. Чипл. б. груб, оштар; неспретан, неотесан. — Грохотан смијех наплати храпаву импровизацију ђака Мирослава. Шен. Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало храпава, заједљива. Јакш. Ђ. храпавнло с в. храпавост. — Истеши поему, па макар се храпавилом натјецала са храстовом кором! Ков. А. храпавити (се), храпавим (се) и хрЗпавити (се), -им (се) несврш. постајати храпав. — Ал' где се кућа кући, ту се убраздају урези, и рука се храпави од жуљева. Вукић. храпављење и хрЗпављење с гл. им. од храпавити (се). храпаво прил. храпавим гласом, промукло. •— Говори тешко, храпаво. Дед. В. На селу су старе црквене уре храпаво одбијале сате. Торб. фиг. Поглед му из очију не тече равно него храпаво, на прекиде. Вил. храпавост, -ости ж особина онога што је храпаео. — Нема [у ритму] ни запињања ни храпавости. КХ 1936. храпарав, -а, -о в. храпав. — Смијех гушљиви, квечави, грлени. Храпарави смијех. Божић. храпоња т пеј. онај који има храпаву кожу. Вук Рј. хрЗсница ж покр. крамп, трнокоп, будак. — Зашто не ударимо храсницом о камен и не избијамо води ПЈТ ПОД наше крове? Цар Е. храст, храста м (мн. храстови) бот. назив за биљни род СЈиегсиз, чије су врсте обично листопадна дрвета која високо расту, погодна за грађу и гориво: ~ китњак, ~ лужњак, ~ л>утик и др.; исп. дуб (1). храсталак, -лка м ситна, ниска шума од закржљалог храста. Свезн. храст&ница ж покр. храстова грађа (цепаница, балван и сл.). — Клијет бијаше просто стање, сабито од сурових храстеница. Ђал. храстик, -ика м храстова шума. — Алеј а старог, стољетног храстика одуљила се. / а л . храстић, -а и храстић, -ића м дем. од храст.

ХРАСТИЋАК — ХРГЉАТИ храстићак, -ћка м дем. и хип. од храст и храстић. храстов, -а> -о који је од храста; који се односи на храспг: ~ намештај, ~ греда, ~ жир, ~ шума, ~ гљива. храстовац, -бвца м храстов колац или штап. — Пастир се нагао на храстовац. Шапч. храстовача ж предмет од храстовине; храстова батина, мотка и сл. — Лисната весла донесу и храстоваче још сасвим сирове, брзо отпловити хотећ. Марет. храстовина ж храстово дрво (као грађа). храстбвље с зб. храшће. — Ваљда ћемо срест у том храстовљу душу која се дигла у дрварију. Шен. храстбвњак м (у атрибутској служби) храстов. — Са тих мостова храстовњака . . . срце ти се шири. Павл. храст^љак, -л>ка м дем. од храст. — Војници су Варићака привезали за један храстуљак. Ољ. храчак, -чка м хракотина. Деан. Рј. храштик, -ика м покр." в. храстак. — С лијеве руке под Гуњу протегла се греда сама храштика. Павл. храшће с зб. им. од храст; храстик. — Под снажном његовом руком храшће је падало тада. Ил. Са висина грувала бура, канда ће поломити древно храшће око Сења. Шен. хрбат, хрпта и хрбата м (мн. хрптови и хрбати) а. леђа; хрптењача. — Робље, камен млински на свој хрбат прти. Наз. Вучјак се слеже, пови хрбат и принесе главу предњим шапама. Јевт. б. фиг. планински или брдски гребен, грбина; горњи, задњи или избочени део чега, сличан леђима: планински ~ , горски ~ , ~ таласа, ~ књиге. — Напио се . . . па отро усне хрптом руке. Кум. Митраљези кокају поређани хрптом бријега. Лал. хрбатни, -а, -6 који се односи на хрбат. хрватање с гл. им. од хрватати. — Шта ће мојему детету то хрватање? Шен. хрватати, -ам несврш. необ. в. хрватовати. В. пр. уз гл. им. хрватање. Хрвати м (јд. Хрват, -ата) народ из групе јужних Словена, чија већина живи у СР Хрватској. хрватбзам, -зма м језички израз (реч, термин) својствен хрватском језичком подручју. — Уведених . . . хрватизама у источном српском делу има тако исто доста. Бел. Хрватива м аугм. од Хрват. хрвати (се) в. рвати (се).

747

хрватити, хрватим несврш. правити Хрватом, похрваНивати. ~ се постајати Хрват; правити се Хрватом. — Та ви се наоко хрватите кад вам то хрватство носи плода. Шен. Хрватица ж припадница хрватског народа. хрватица и хрватка ж етн. врста хрватске народне капе. — Сваки коњаник имао је . . . на глави хрватицу црвенкапу. Шен. Гледам како се сабире огроман збор пјевача под црвеним хрваткама. Новак. хрватбвање с гл. им. од хрватовати. хрватдватн, -атујем несврш. истицати, испољавати хрватство и оно што је хрватско. Хрватска ж (дат. -кој) социјалистичка република у саставу СФРЈ и назив за одговарајућу територију у прошлости; ист. назив за разне хрватске државне организације у прошлости. хрватскн, -а, -о који се односи на Хрвате и на Хрватску: ~ земља, ~ народ, ~ језик и др. хрватскосрпскн, -а, -6 који је заједнички Хрватима и Србима: ~ језик. Хрватство с зб. хрватски народ, Хрвати. — Услијед провале Турака остало је Хрватство без . . . своје природне географске подлоге. Крл. хрватство с осећање припадности хрватском народу, хрватски дух и особине. — Црнчићево војничко и њемачко образовање је свакако худило његовом хрватству. Матош. Хрваћани м мн. (јд. Хрваћанин) в. Хрвати. хрваћЗње с гл. им. од хрватити (се). хрвач в. рвач. хрваштнна и хрваштина ж 1. заст. хрватски (хрватскосрпски или специфично хрватски)језик; особине тогјезика; хрватизми. — Много [се ту] плесова, доста клавира, нешто нијемштине, малко француштине и ништа хрваштине учило. Шен. 2. врста лаког, црвенкастог и реског вина из Хрватског Загорја и његове околине. — При пуној чаши хрваштине, текли су родољубиви разговори. Павл. Све се то полијевало руменом хрваштином. Бег. хрга ж покр. 1. кврга. — То хрге хрипљу храстових жила. Наз. 2. кљусина, рага. Рј. А. хргав, -а, -о покр. који има пуно хрга, чворноват, квргав. — Умије и сатине [саћа] наћи, из букава дупља хргавога. Март. хргатн, -ам несврш. и уч. према хргнути. хргљати, -ам несврш. в. кркљати. — У лули је хргљало као у прсима сипутљива човјека. Донч.

748

ХРГНУТИ — ХРИПАВАЦ

хргнути, -нем сврш. покр. подбости, чарнути. — И хргну га [коња] бакрачлијом сјајном. НП; Рј. А. хрдати, хрдам и хрдати, хрдам несврш. покр. 1. несврш. и уч. према хрднути. 2. сатирати, харати. — Имао се утисак да их је [стаблај хрдала> оглодавала . . . стока а не људи. Ђон. хрднути, -нем сврш. покр. треснути, лупити, ударити. — Хрдну неки о рудину тврду. Март. хрђ- в. рђ-. хреб м заст. пањ; комад дебла. — Као хребЈ као пањ чворав је и чупав. Кал. Нос'те пање и хребове! Наз. хрск м покр. стабло; пањ. — Сјеница скакуће на маховинастом хреку. Матош. фиг. Спуштало се низ Карпате до шест вељих људских ријека; одбило се . . . шест изданка древна хрека. Наз. хрбло с покр. заст. в. крило. — Хрелом лети, кљуном проговара. НПХ. хрбљо м зоол. врста крупног тврдокрилца Оупаб1е$ ћегси1е8. Финк. хрен, хрена м бот. и агр. врста поврћа из пор. крсташица, љутог корена који се употребљава као зачин Агтогаиа 1араЉЈГоНа. Сим. Реч. Изр. натрти коме под нос хрена рећи иекоме врло иеугодне ствари. хр^нбвка ж врста кобасице која се једс с хреном, виршла. хрепет м покр. хропот; хрипав смех. — Оживјеше малу, таванску позорницу бучним хрепетом полудјелих марионета. Војн. хрепетав, -а, -о покр. хрипав. — Његов глас, обично хрепетав и дрхтав, зазвечио ончас оштрином младости. Војн. хрепетати, хрепећем и хрепетам несврш. покр. смејати се хрипаво, грохотом. — Све три хрепетају оним сељачким широким смијехом што наличи и радости и нарицању. Војн. хрестоматија ж грч. збирка краћих књижевних састава или одабраних одломака књижевних дела, читанка. хржа ж зоол. врста птице сродне препелици Сгех рга1еп818. Финк. хрженица ж зоол. врста жабе. Финк.

хрид м н ж велики голи камен; гребен, стена. — Ја чујем са мора плачљиве звуке и јаук с црног хрида. Радул. И пође . . . преко литица и хриди, преко гора и мора. Фран. хрида и хрида ж в. хрид. Р-К Реч. хридан, -дна, -дно хридоеит. — Горди хридни колос с огромном громачом земље сваља се. Кос. хр&дина ж аугм. од хрид. — Двије у њојзи хридине стрше. М-И. хрДдинаст, -а, -о = хридовит који је пун хридина. — Бијела се точка . . . истиче на дугој прузи пусте, хридинасте обале. Нех. хр&дица и хрЛднца ж дем. од хрида. Бак. Реч. хридовит, -а, -о = хридинаст. Прав. хрбдовка ж зоол. ерста отровне змијс, шарка Ујрега ћегиз. Бен. Рј. хриђе с песн. зб. им. од хрид. — Хриђе, дрвље, равнице и горе . . . пјевају. Прер. хризант^ма ж грч. бот. — кризантема биљка из пор. главочика, лепог, крупног и мирисавог цвета ТапасеШт тсНсит. Сим. Реч. хризолит, -ита м грч. мин. врста украсног драгог камена-, бистре зелене боје. ЕЛЗ. хризопрас м грч. мин. врста украсног драгог камена боје зелене јабуке. — фиг. Хризопрас старих кровова над градом се купа. Крл. хризотерапија ж грч. мед. лечсње препаратима злата. хрија ж грч. рет. обрада теме по утврђеној схеми, плану. хринг м аварски шатор, табор. — Граде тврђаве, опкопе велике и округле, опасане насипима од камења, дрвл>а и земље, који се зову хринги. Наз. Удари на Аваре . . . и разори им утврђења . . . хрингове. Пов. 2. хрип м и хрипа 1 ж оном. а. шуштање, кркљање у душнику при дисању и кашљу; хропац. — Ту мре ми жена, пустош хрип јој чује. Крањч. С. Тежак и изломљен баца се рибар у посгељу . . . и устаје са . . . хрипом у грудима. НК 1946. б. чегртање, шкрипа. — Сад се чује јача хрипа зубаца и опруга из четвртасте куле варошког сата. Божић.

хрипа 2 ж покр. камен, валутак. — Дјеца тфз м (лок. хрзу) тур. поштење, образ, . . . осипаху чардак хрипама. Куш. част. — Ја не желим од Сријема бана . . . већ ја желим хрза и образа. НПХ. хрипав, -а, -о = хрипљив који хрипа, праћен хрипом; исп. храпав (2а). — »Лука!« хрз- в. рз-. зовну га хрипавим гласом из колибе. Шен. хрзуз м в. хрсуз. — Дижи се с те постеље, хрипавац и хрЗпавац, -авца м мед. хрзузе! Бег. заразан загушљив кашаљ, магарећи кашаљ, хриб м покр. в. брежуљак. Деан. Рј. велики кашаљ, рикавац регШ8818.

ХРИПАВО — ХРЛОСТ хрбпаво прил. = хрипљиво хрипајући, са хрипом. — Кад успе да сузбије кашаљ, проговори хрипаво, измучено. Пол. 1958. хрнпање с гл. им. од хрипати. хрбпати, хрипљем и хрипам несврш. оном. одавати хрипу, тешко, шумно дисати, кркљати; говорити са хрипом, хрипаво. — Деца у лицу помодре и хрипљу. Батут. Хрипа узбуђени глас с положаја кроз слушалицу телефона. Донч. хрипетн, -пим, ијек. хрипјети, несврш. в. хрипати. — Хрипи, стење као у хип ужасне смрти. Шен. Сав смркнут сопће и хрипи. Цар Б. хрбпјети, -пим, ек. хрипети. хр&пљив, -а, -о — хрипав. — Говораше хрипљивим и муцавим гласом. Кнеж. Л. хр&пљиво прил. = хрипаво. хрбптав, -а, -о хрипав. — Кнез је пјевао хриптавим, промуклим гласом. Нех. хрипутати, хр&пућем несврш. дем. према хрипати. — За гомилом су ступали и хрипутали бангави старци. Ћоп. хрипутљнв, -а3 -о који хрипуће. — Једноруки опусти књигу и хрипутљивим гласом рече . . . Цар Е. хрипутљиво прил. на хрипутљив начин, хрипућући. — Хрипутљиво дишући и балећи, забауља за црним помичним точкицама. Божић. хрисбвуљ м и хрисбвуља ж грч. свечана владалачка повеља са златним печатом (у средњем веку); исп. златна була. ХрЗст, Христа м грч. = Христос по Библији назив Исуса ш Назарета, оснивача хришћанства, Крист. Изр. браћа у Христу припадници исте хришћанске заједнице, реда и сл. христнјан- цсл. в. хришћан-. христијанизација ж обраћање на хришћанство, ширење хришћанства. христољубив, -а, -о арх. одан хришћанству, побожан. — Потом тај христољубиви син његов учини вијеће. Јаг. Хр&стос, -а и Христа м = Христ. * хр&шћанин м (мн. хрЛшћани, ген. хришћана) = кршћанин следбеник, припадник хришћанства, човек хришћанске вере. хрАшћанка ж следбеница, припадница хришћанства, жена хришћанске вере, кршћанка. хришћанлук м зб. в. хришћанство (2). — Него ти држиш: ударила болест у хајван па захватила и хришћанлук. Радул. хрДшћански, -а, -о који се односи на хришћане и хришћанство, који одговара нормама хришћанства, кршћански.

749

хр&шћански прил. на хришћански начин, као хришћанин. хришћанство и хрбшћанство с — кршћанство 1. једнобожачка еера која је настала у првом столећу н. е. и која се оснива на култу Исуса Христа као богочовека. — »Југословенсгво« и »хришћанство« били су му само спољна етикета. Риб. Прешли су [Ескими] и у хришћанство и протестанти су. Петр. М. 2. зб. хришћани, хришћански свет, заједиица хришћана. хрк м хрка1. — Испод таванице, умјесто хрка волова, шушкало је нешто налик шушку сијена. Јел. хрка 1 ж шум који се ствара у грлу при дисању за време спавања, хркање. — Био [је] тако осетљив да га је све вређало, па чак хрка једног спавача иза леђа његових. Вес. Заспао је и то тврдо 5 све га хрка стоји. Јурк. хрка 2 ж ар. покр. 1. дервишки огртач. — Са излизаном дервишком хрком на леђима . . . дервиш је препречио пут везировој пратњи. Андр. И. 2. рита, прња. хркало м и с = хркач човек који хрче. Бак. Реч. хркање с гл. им. од хркати. хркатн, хрчем и хркам несврш. дисати у сну уз храпав шум који се ствара у грлу услед опуштања гркљаног поклопца или епиглотиса. — Стојан се извалио у сено, па хрче. Лаз. Л. Благајник Панижић још вал>да хрче код куће. Кол. хркаћ, -аћа м нар. погрдни назив за православне у Далмацији и Босни; вар. ркаћ. хркач, -ача м = хркало. Бен. Рј. хркнути, хркнем сврш. 1. сврш. према хркати. 2. хракнути. — Хркнувши својим јаким грлом, проговори. Ранк, хркотина ж в. хракотина. хрктатн, хркћем несврш. покр. в. хркати. хркутати, -ам и хркућем и хркуцкати, -ам несврш. дем. према хркати. — Дјечица . . . хркутају. Кал. Мушкарци хркуцкају у сну. Сим. хрл, -а, -о в. хр~о. хрлитн, -им несврш. а. журно ићи, журити, хитати. — Похрлише гомиле узрујаног и запрепашћеног народа . . . све то хрли и срља према Вуковом Гају. Коч. фиг. б. стремити, тежити некуд. — Творнице ево дрхте и расту . . хрле висинама. Сим. хрло и хрло прил. брзо, хитро. — Жупник униђе хрло у своју кућу. Дук. хрлост и зфпбст, -ости ж особина онога што је хрло, брзина, хитрост. Бен. Рј.

750

ХРЉАВИНА — ХРОНИЧАР

хрљавина ж нар. песн. њиска, рзање. — Стоји јека големих јунака, хрљавина подобрих коњица. НПХ. хрљење с гл. им. од хрлити. хрња м покр. = хрњо хрњав човек. Вук Рј. хрњав, -а, -о који је с распукнутим или разрезаним уснама. — Зрака свјетла кривила му је линију горње усне тако да се чинило да је хрњава. Божић. хрњага ж покр хрпа, гомила. — Магаза је била робом набијена . . . а на^ тлима отворене врећице тамјана, чивита и хрњаге метала. Радул. хрњати се, -ам се и хрњати се, хрњам се несврт. трти се о иешто. Р-К Реч. хрњица м в. хрња, хрњо. Р-К Реч. хр&о, -а и -е м = хрња. хро, хрла, хрло и хрла, хрло (одр. хрли и хрли) заст. а. брз, хитар, журан. — Затим крену поджупан хрлим кораком према врту. Шен. б. здрав, чио. Вук Рј. хрокиути, хрокнем сврш. в. грокнути. — Хрокне он као крмак. Кик. хрбктати, хрбкћем несврш. в. гроктати. Бен. Рј. хрбм, хрбма м грч. хем. — кром сјајан, бео, ерло тврд метал (Сг). хром, -а, -о и хрома и хрбмо 1. а. који има болесну или дефектну ногу (укочену, повређену, краћу од друге и сл.), тако да хода неједнако, храмље. — Оно сипљиво и хромо кљусе . . . оличава сву људску судбу. Скерл. б. који је безједне ноге илије краће, оштећене ноге (о деловима намештаја). — Из мртвих жица хромог гласовира тек каткад чујем валцерЈ јеку с пира. Ђал. Немоћан, шћућурен за овим хромим столом . . . црвеним се, гушим од стида. Ђон. 2. непотпун, мањкав. — Видим срећа нам је хрома, али ходи. Стан. 3. који протиче споро, без живости. — Ништа није дуго као дани хроми, кад снијег тешки терет гране ломи. Јур. хроматАзам, -зма м грч. = кроматизам 1. физ. својство белог зрака да се распада на зракеразличитих боја. 2. муз. узлазно и силазно кретање гласа по полутоновима. хроматика ж = кроматика 1. наука о бојама. 2. муз. в. хроматизам (2). хроматин, -ина м грч. биол. = кроматин основни саставни део челичног језгра који се бојадише основним анилинским бојама. хрбматски, хроматички и хроматнчни, -а, -о који се односи на хроматизам и хроматику: ~ скала, ~ лествица. хрбмац, -мца м (ген. мн. хрбмаца) хром човек. — Отворе се врата и испане један

хромац. Љуб. Лука се чудио како хромац силно лаже. Шен. хромирати, хрбмирам сврш. и несврш. превући, превлачити хромом, кромирати. хрбмит, -ита м грч. мин. — кромит зрнасти минерал, основни састојак хромоее руде. хрбмнти, -им несврш. необ. чинити неспособним, слабити. — Болесна, слана и бљутава југовина хромила је њихове мишиће, узимала живце. Кос. хрбмица ж 1. она којаје хрома. — Стаде да плаче и да се под грлом замиче, гдје запача синовљу срећу једном хромицом. Љуб. 2. покр. размак између врхова палца и кажипрста кад се сасегш размакну (као приближна мера за дужину). — У пет недјеља крвавог боја . . . не могоше Турци ступити ни хромице, а камоли да се састану три војске. Љуб. хрбмни, -а, -о који се односи на хром, кромни: ~ руда, превлака. хромо прил. као хром, храмљући. хрбмо, -а и -е м хром човек, хромац. — Гле хроме! — повика свјетина. Креш. хромо- грч. = кромо као део сложенице значи: обојен,у везис бојом: хромолитографија, хромопласт и сл. хромосбми м мн. (јд. хромосом, -бма) грч. биол. = кромосоми штапићасти елементи у ћеличној језгри који се развијају при деоби ћелија и носиоци су наследних особина. хромост, -ости ж особина онога који је хром. хромосф^ра ж грч. = кромосфера средишњи слој Сунчеве атмосфере (између фотосфере и короне), црвенкасте боје, видљив за време помрачења. хромбтиња и хромбћа ж «• хромост. Вук Рј. хромуцати, -ам несврш. необ. дем. према храмати. — С пута хромуцајући бјежи. Ботић. хрДника ж грч. = кроника 1. историографски рад у којему су забележени догађаји по реду збиеања: ~ попа Дукљанина. 2. књижеено дело које описује друштвене, породичне и др. догађаје поступно пратећи њихов развој. 3. рубрика у новинама и часописима која прати текуће догађаје. хрДничан, -чна3 -чно који се дуго болује, од којега се дуго пати (о болести); који болује од дуготрајне болести, кроничан; супр. акутан: ~ болест, ~ малокрвност, хронични болесници; фиг. ~ криза, —незапосленост. хрбничар м писац хронике, летописац.

ХРОНИЧАРСКИ — ХРПИМИЧНИ хрбничарски, -а, -о који се односи на

хроничаре, који је као у хроници: ~ стил, ~ поступност. хрбничарски прил. као хроничар, као у хроници. хрбнички, -а, -б 1. хроничан. 2. који се односи на хронику. хрбничнбст, -ости ж особина, стање онога штоје хронично, кроничност.

хронбграм и хрбнограм м грч. књиж.

= кронограм запис или стих у којему велика слова обележавају, (својом бројном вредношћу) годину неког догађаја. хровбграф и хрбвограф м грч. — кронограф 1. хроничар. 2. одређивање времена нечега и мерење кратких временских интервала (убележаванем импулса на нарочиту траку). хронографија ж = кронографија писање

лепописа.

хроиолбгија ж грч. = кронологија 1. временски редослед догађаја; преглед догађаја према њиховом временском редоследу. 2. помоћна историјска наука која се бави датирањем догађаја и историјских докумената. — И хронологија, наука којом се Ератостен нарочито бави, заступљена је овде. Мил. хронолбгијски, -а, -б који се односи на хронологију. хронблошки, -а, -б који се односи на хронологе и хронологију: <~ ред, ~ проучаван>е, ~ преглед. хронблошки прил. хронолошким редом.

хрбнометар и хрбнометар, -тра м

грч. = кронометар нарочито израђен часовник за прецизно мерење времена.

751

хрбпња ж е. хропац. — Ону исту ноћ почне Мијату хропња. Љуб. Три мјесеца пролежао је у болници . . . слушајући . . . хропњу и уздисаје. Кос. хропот м кркљање, хрипа. — Из грла јој испаде накакав неартикулисан хропот. Бег. хропбтатв, хрбпоћем несврш. кркљати, хрипати. — Лешеви се мичу . . . хропоћу и вичу. Гор.

хропбтина и хропбтвња ж

покр.

сипња. — На оној наглој промјени времена пук се поболи с хропотине, вучца . . . и нахладе. Љуб. хропбтљив, -а, -о праћен хропотом, хрипав: сипљш. — Старац је лежао мирно пратећи каткада хропотљиво дисање муклим стењањем. Ноеак. хрбптав, -а, -о који хропће, промукао, храпав. — Унесе се у ријеч биједник с хроптавим гласом. Креш. хр&птање с гл. им. од хроптати. хрбптатв, хрбпћем несврш. 1. хропити. — Лозар поче домало хроптати и хркати. Кум. Хропће њезин глас од узбуђења. Пав. 2. клокотати, кркљати. — Далеки су валови . . . хроптали мукло. Наз. 3. роктати. — По кући не хропће угојено крмче. Ћџп. хрбптети, ијек. хрбптјети, и хрбптити, -тим несврш. в. хропити. — Почнем хроптити и јецати с те грозне . . . ријечи. Ков. А. Крв густа као лава из лијеса лопти, ал' човјек ни да писне, само хропац хропти. Визн. хрбптјетн, -тим, ек. хрбптети.

хрпа и хрпа ж (ген. мн. хрпа и хрпа) 1. већа маса материјала или предмета набацаних наједно место безреда; гомила. — Прископ спраеа за тачно мерење веома малих лазили су хрпама италијанског оружја. одсечака времена. Дед. В. фиг. Истресао [је] . . . хрпу вијести. хрбп м в. хропац. — Хроп се чује, као Чол. 2. а. мноштво, маса, гомила људи или да некога сад гуше. Наз. животиња скупљених на једном месту без хрбпац, -пца м тешко дисање и кркљање реда. — У цркви се Цико укипио у хрпи пред смрт или у тешкој болести; предсмртна мушкараца. Кал. На њу [је] по читава хрпа агонија, издисање. — Човек [би] рекао да је паса нахрупивала. Бег. 6. група, скупина. — то хропац човека на умору. Јов. Ј. фиг. Док Ћирилске [исправе] могу се пораздијелити зврчи вретено под сухом јој руком — море у неколико хрпа. Јаг. 3. покр. колос, џин. — хропцима ријечи јој прати. Наз. Ја не смијем ходити, јер сам малашан, а дужде тражи хрпу според Фурлана. Љуб. хроп&татн, хропићем несврш. в. хропити. Вук Рј. хрпнмице и хрпимице прил. у хрпама, хрбпити, -им несврш, а. бити у хропцу, гомилама, без реда. — Свијет је хрпимице излазио кроз ниска али пошира врата. тешко дисати и кркљати пред смрт или у тешкој болести. 6. кркљатиуопште, хрипати. Шимун. Читава чета, неуредно ихрпимице, даде се у потјеру. Ћоп. — Прса се надижу и гола крупна ребра, а у н>има нешто хропи, као кад се закоље младо хрпимвчни и хрпвмичнп, -а, -б који јуне. Нам. [Дјед] хропи од суздржавања да не плане. Гор. в. покр. в. хркати. Вук Рј. се врши хрпимице, у хрпама, масовни. — И тако настаде она криза, у којој је посљедак хр&вљење с гл. им. од хропити. био хрпимични пп-с-зак Чеха у Славонију. '• ** ***** А ^ > хрбпнути, хрбпнем сврш. према хропити. Коз. Ј.

хронбскоп и хрбвоскоп м грч. = кроно-

752

ХРПИТИ СЕ — ХРУПИТИ

хрскаст, -а, -о в. хрскав. — фиг. Хрскаст, поцакљен мирис топлог печења туткали се за свијест. Сим. хрскати, -ам несврш. — хрускати 1. непрел. одавати шум мреећи се или тарући се под притжком (о храни при жвакању, о смрзнутом снегу, песку и др.). — А под зубима све хрска. Вин. 2. прел. шумно гристи, дроби>ш хрбат, леђни. ти зубима; ломити зубима, крцкати. — Почне хрптеннца ж анат. — хрптењача главнп [пас комад хлеба] хрскати, освајати на диједео костура човека и пеких живопшња који лове, као кост. Кал. Усне му се помицаху се протеже дуж леђа и састаиљен је од кич- као да хрска л.ешњаке. Шен. мених пршљеновау кичма, краљежница со1ихрснути, -нем сврш. према хрскати. т п а уегТећгаНз. — фиг. Ја сам твоја савјест, хрстати, -ам несврш. покр. хрскати. — твоја хрптеница. Бег. Лагано је газио по снијегу, који је хрстао и хрптеннчнн, -а3 -о који се односи на хрпшкрипао под ногама. Ћор. Тражили [су] теницу. шкољке и парали чупке, и онако сирове и хрптеннчњаци м мн. зоол. заст. в. мокре зубима хрстали. Ћип. кичмењаци. Бен. Рј. хрсуз м (ген. мн. хрсуза) тур. лопов, хрптењача ж — хрптеница. — фиг. крадљивац, лупеж. — Велике [су] укољице и Међутим сунце стаде залазнти обрубл>ујући хрсузи да таквих надалеко нема. Ћоп. Позлатним својим рубом зубату хрптењачу штен свијет за такове несретнике немаде стрме Учке. Маж. Ф. Ту не помажу фразе, друге ријечи него — хрсуз. О-А. већ јака хрптењача. Цар Е. хрсузин м в. хрсуз. Р-К Реч. хрпт&њачни, -а, -о који се - односи на хрсузлук м крађа, лупештво. Р-К Реч. хрптењачу. хрсуски, -а, -б који се односи на хрсузе. хрптина ж в. хрбат. — Помало га [коња] хрсуство с хрсузлук. и грозница хвата, разнојио се по хрптини. хрт, -а и хрта м зоол. врста ловачког пса Гор. витког тела и дугих ногу Сашз { а т Ш а т хрс м (лок. хрсу) нагон, страспг. — Под §гаји8. Терм. 4. оба рамена осјети мјехуре зрака и низ кичму хртаст, -а, -о који је као хрпг. струју мутног хрса. Божић. хртасто прил. индив. као хрт. — Надхрсак, хрска м и хрска ж пуцкетање гледник пође . . . хртасто, погнутих леђа. крцкање, хрскање. — Лагано притисне плочу Кос. о кољено. Хрсак диска. Божић. Зачуо [се] хртеница ж в. хрптеница. кратак, болан, смртни крик . . . хрска крхахртењача ж в. хрптењача. Терм. 4. них костију. Бен. хртина м и ж аугм. од хргп. хрскав, -а, -о 1. који хрска. 2. хрскавичав. хртица ж окенка хрта. — Глава је продужена хрскавим наставком у кљун. Финк. хртов, -а, -о који припада хрту. хртовођа м човек који води хртове. — хрскавац, -авца м 1. агр. = хрускавац Хртовођа је осим господе било осам. Крањч. и хруштавац врста трешње тврђег меса; исп. врускавац, вруштавац. 2. врста тврђег Стј. колачића. — Поједе . . . шаку танких колахрумати, -ам несврш. в. хрскати. — чића хрскаваца. Вел. Носе модрозелене мундире инфантеријске и хрумају цвибаке. Кик. хрскавица ж анат. врста чвршћег везивпог ткива (око костију или уместо њих) у хруЧшти, -им несврш. покр. в. грмети. телу кичмењака. —• Далеко негдје непрестанце мукло хрумио гром. Ков. А. хрскавичав, -а, -о који је од хрскавице; ко]и садржи хрскашце: <— пераја, ~ ткиво. хрупећи, -а, -е необ. храпав, крупан (р гласу). — Старац бијаше то . . . још читава хрскавнчни, -а, -б који се односи на хрскавицу; који је од хрскавице: ~ скелет. људескара, хрупећег гласа — ну срца дјетињега. Леск. Ј. хрскавич&аче ж мн. зоол. хрскавичаве хрупнти, -им сврш. изненада се појавити, рибе Сћопс1г1сћ1ћуе5. Финк. доћи, банути; изненада ударити, навалити. хрскало м и с онај који хрска. Бен. Рј. — У вагон хрупн жандар. Матош. Ахејци . . . одасвуд хрупе. М-И. фиг. [Није могао] хрскање с гл. гш. од хрскати. - ,„• хрпити се, -им се несврш. скупљати се у хрпе, гомилапш се. — Бучно се је друштво младих расипника све већма хрпило. Ков. А. хрпица и хрпица ж дем. од хрпа. хрпиште и хрпиште с место где је стајала хрпа, гомила (нпр. кукуруза). Вук Рј. хрптенн и хрптени, -а, -б који се односи

ХРУПНУТИ — ХТЕТИ

753

хрче, -ета с дем. од хрт; хртово штене. — Јесте ли вид'ли хрчад, огарчад, кад господара свог опскакују. Кост. Л. хрчков, -а, -о који припада хрчку, који је као у хрчка. — Човјек . . . хрчкове главе. Киш. хрчковина ж крзно од хрчка. Р-К Реч. хрштати, -штим несврш. в. хрскати. — Чуло се . . . како у њему нешто хршти, хрускавац, -авца м агр. = хрскавац (1). прелама се. Радул. хруска&е с гл. им. од хрускати. х р ш у м м перс. заст. повика, грдња. — хрускати, -ам несврш. = хрскати. — На тобџије хршум учинио. НПХ. фиг. Свиње под бријестима хрускају жирке. Погнао се хршум чувства кроз . . . моје груди. Кам. Марет. хтбдбудем, ијек. хтј&дбудем в. уз хтети, хруст, -а, -о в. чврст. — Тврђе [је] у хтбње, ијек. хтјење и хтијбн.е, с стање а>ем срце било, но то хрусто гвожђе. Март. које претходи извођењу вољне радње, воља, хрустати, -ам несврш. в. хрскати. — одлучност, теокња, жеља. — Жел>а . . . Под ногама је хрустао бијели пијесак. прелази у хтење, тј. одводи преузимању Крањч. Сгпј. Каву лоче и скупи сладор мере за њено остварење. Псих. Као руке хруста. Јурк. дављеника, испружене из воде . . . у беспомоћно хтијење. Кркл. хрустити се, хрустим се несврш. покр. јуначити се, хвалисати се. — Јазбеца је хтбти, хбћу, хбћеш, ијек. хтјети (през. живо занимало хоће ли шпан заиста кренути мн. хбћемо, хоћете, хбће; енкл. през. ћу, кући, као што се хрустио. Кол. ћеш, ће, ћемо, ћете, ће; през. у служби фухрушт, хрушта м (мн. хруштеви) зоол. тура II и у приповедању: хтбднем; през. одрични: нбћу, нећеш, неће, н^ћемо, нбћете, гундељ. Терм. 4. неће и неће; футур I I : будем хт§о, заст. хруштавац, -авца м агр. = хрскавац (1). хт&дбудем; импф. хоћах, ређе хбтијах, хтијах и др.; аор. хтбх, хте и хтбдох, хтедеЈ хруштање с гл. им. од хруштати. прил. сад. хбтећи, хотбћи и хтећи; прил. пр. хруштати, -тим несврш. хрскати. — хтевши, ређе хтев и хбтев(ши); р. прид. Хруште зрна под коњским зубима. Сиј. хтбо, хтбла) несврш. 1. а. имати вољу, премност, решеност за неку радњу, пристаУ тору су уједначено хруштали волови једући сено. Моск. Зачу се . . . хруштање јати на нешто, бити сагласан да нешто буде; смрзнутог блата, угаженог коњским копи- желети. — Нико не хте примити . . . злочин на себе. Јакш. Ђ. Хтјела [је] свом снагом тама. И. да заштити матер. Шимун. фиг. тежити, хрхнутн, -нем сврш. покр. у изразу: стремити. — Сви дрхтаји хоће да се сложе не моћи ~ не моћи дахнути, не моћи се у један валај. Леск. Ј. б. намеравати,смерати; помаћи од тескобе, бити у сасвим збијеној покушати. — Поручник Дуб погледа Швејка гомили. — А црква се напунила господе и као да га хоће пробости. Јонке. Хтједоше му набило [се] једно на друго да не могу хрхузду ставити. Шен. в. смерати куд, намеранути. Љуб. вати поћи или преместити што; намеравати хрцкати, -ам несврш. в. хрскати. — урадити: куда ћеш? — Куд, сердаре, хоћеш с том пасином? Њег. Шта ћете с њиме? Он добро чује корице пите како му хрцкају Лаз. Л. г. захтевати, тражити. — Хоћемо изнад главе, а не зна ко једе. Сиј. праведно осигурање у случају старости, хрчад ж зб. им. од хрче. болести и друге немоћи. Хорв. фиг. Говорим . . . како то предмет хоће. Уј. И палме хрчак, -чка м (вок. хрчку; мн. хр^чци и раслу овуда, али не роде . . . оне хоће африХЈЗЧКОВИ, ген. хрчака и хрчкова) 1. зоол. а. канску врућину. Нен. Љ. 2. пристајати на врста глодара са великим образним кесама за брак с ким, прихеатати за брачног друга; пренос хране СпсеШз спсеШз. — Гдје је волети, марити. — Нит га хоћу, нит ћу житница ту се нађе . . . и хрчака. Пав. фиг. онај који лакомо гомила имовину; крадљивац. ићи с њиме. НПХ. 3. а. као помоћни глагол — Таквих појединих случајева [крађе] било у футуру (у потврдном облику обично енкл.): доћи ћу, неће доћи, хоћеш ли доћи? — Ну је . . . од . . . рачунског наредника . . . до другијем обрнимо друмом, јер овијем погинут хрчка у генералским еполетама. Вин. б. хоћемо. НП Вук. 6. са изостављеним главним мн. отити назив за породицу таквих глодаглаголом, који се подразумева. — Киша ће — ра СпсШае. ЕЛЗ. 2. бот. род гљива Не1вели начелник. Вел. Дај назад, иначе ћу те уе11а. Сим. Реч. одољети навали осјећаја што су хрупили. Сим. хрупнути, -нем сврш. в. хрупити. — И устао сам из гроба, кад вјетар нагли хрупну. Наз. хрускав, -а, -о који хруска. — Прскав и хрускав под зубима као корица хлеба. Богдан.

48 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

754

ХТИЈЕЊЕ — ХУДИКА

бајонетом! Моск. 4. а. бити готов, бити пред неком радњом или догађајем који предстоји (понекад са изостављањем главног глагола). — Кад хтједе Сунце на запад, он се попе на високу гомилу. Ћип. Већ свијест ми [је] угаснути хтјела. Домј. Хоће сумрак, а коло се све срдачније разиграва. Лаз. Л. б. (обично у аор.) бити близу неког неповољног догађаја,једва, умало избећи. — Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Јак. Поблиједио, хоћаше да пукне. Ботић. в. покр. (у импф. и перф.) као помоћни глагол у конструкцији са инфинитивом неког глагола, у значењу потенцијала за прошлост. — Тако хоћаше трајати до прољећа да се . . . не деси немили догађај. Мат. Да случајем не пођох у Млетке . . . не хтијах ништа вјернога о њему [Шћепану Малом] . . . објелоданити. Њег. 5. а. бити склон, обичавати (понекад са изостаељањем главног глагола). — Био је пијанац, а и украсти је хтио. Берт. Нити се она што боји, баш ни Благојевог брња, што хоће и ногом и зубима. Лаз. Л. б. (у конструкцији импф. са инф, неког глагола) за означавање радњи које су се понављале у прошлости — Кад год би дошао у посјету... увијек хоћаше рећи: »Ево ме у моме маломе Сиону«. Мат. 6. (о чему стихијском, неконтролисаном, што зависи од среће) служити, ићи од руке; кочити, погађати: хоће га карта. — Није га хтело зрно! Минд. 7. (у одричном облику) о неком догађају, промени: не наступати, не остваривати се. — Сан јој није хтио на очи. Новак. 8. а. (у упитном облику и у безличној конструкцији са »се«) требати, бити потребан. — Што јастребу хоће наочали?! Њег. Хоће се неко вријеме док се све то сталожи. Наз. б. (у безличној конслрукцији са »се«, са субјектом у дативу) жемти, бити у вољи. — Њему се хоће лаког живота и власти. Чол. Мени се радити неће; хајде да гдјегод засједнемо и лова гледамо. Јурк. Изр. а к о хоћете (ако хоћемо, ако се хоће) може се и то рећи, штавише; а н е ћ е ш ти (а н е ћ е он и сл.) а камоли ти (рн и сл.). — Ми се уморисмо слушајући, а нећеш ти говорећи. Чол.; зна шта хоће не колеба се, ради смишљено, одлучно; к а к о х о ћ е ш (хоћете) по вољи, како ти (вам) је угодније, лакше; судб(ин)а је хтела догодило се, било је суђено; тако те хоћу то се очекивало од тебе, тоје поступак какав треба; хоће бити — неће бити кад се прича о чијој препирци, о очекивању чега или о оклевању, спорости и сл.; хоћеш! (али хоћеш!) при категоричном одбијању или шгирању: врага\ шипак\\ хоћеш-нећеш (хтео-не хтео, хтели-не хтели И сл.) без обзира да ли се жели или не жели. — Хоћеш-нећеш мијењао [је] свој навикли начин живота. Шов.; х о ћ е ш . . . н е ћ е ш или . . . или, било ... било. — Девлет-ханума, најстарија3

најприбранија, хоћеш по згоди, хоћеш по еглени. Мул.; шта ћеш! (шта ћемо! и сл.) шта се може, треба се помирити са стварима, догађајима. ~ се а. уз. повр. према хтети (2). — Не бој се, рекох јој; ми се хоћемо, а држим да ће наше мајке бити . . . расудне. Шапч. б. држати се с неким (обично добро), одржавати односе. — Т и се добро хоћеш с везиром. Љуб. Са сваким се хтио лијепо. О-А. хтијење, ек. хтење. хтј&дбудем, ек. хтедбудем. хтјбње, ек. хтење. хтјети, хоћу, ек. хтети. ху и ху (понекад поновљено више пута) узв. 1. а. за изражавање љутње, осуде, прекора. — Ху, срам те било . . . Зар си ти мушко? Ивак. Ху, несрећо од дјетета, гдје се само такав роди! Ћоп. б. за изражавање непријатног физичког осећаја, умора и сл. — ХУЈ ала је то врућина! Петр. В. 2. оном. за опонашање хуке. — Огроман вал протутња. Ху-ху-ух-ух . . . Победили смо. Марк. М. хубав, -а, -о в. леп; исп. убав. — Ја ћу оженити вас обојицу, хубаве куће близу мене ћу [вам] дати. М-И. хубаво прил. в. лепо; исп. убаво. — Много хубаво рече. Срем. хуб&ртус м врста горњег капута (по имену бискупа Хубертуса). — Ђорђе се удари лако по џепу зеленог хубертуса у ком је носио револвер. Дав. хуг^нот м нем. ист. назив за присталицу реформације у Француској. худ, худа, худо (одр. худи; комп. хуђи) 1. лош (у моралном смислу), зао, опак. — Народу [су] хуђи но Турци дошљаци. Љуб. Ви сте, худи човјече, рекли неистину. Матош. 2. а. јадан, несрећан; кукаван, бедан. — Бесмо нас двоје худе сироте. Шапч. Сад њој сретној и сдшље мирише, а мени худој ни каранфил> неће. Ботић. б. мучан, тежак, непријатан. — Па могу л' те одбацит муке худе? С-Ц. Ни теби . . . казати нећу ријечи хладне, худе. Кркл. в. мршае, постан (о земљи). — Све пропаде . . . свега нестаде осим худе и врлетне земље. Коч. худан, -дна, -дно в. худ. — На њему није било другога одела, а и то худно што бејаше на њему било је скроз мокро. Ат. Мој худни породе! — рече његов отац гледајући новорођенче. Наз. худба ж тур. проповед КОЈУ држи имам петком у џамцји пре клањања. — И поточић жубори и хатиб худбу збори. Баш. худнка ж бот. род биљака које се употребљавају у плетарству УЉигпшп; вар. удика. Сим. Реч.

ХУДИКОВ — ХУКА

755

худиков, -а, -о којије од худике: ~ пруће. хуј узвик којим се исказује одвратносш или незадовољство. — А . . . онда . . . она, она худвковвва ж бот. худика. . . . Хуј! — сјекнуло у њему. Коз. И. Ама худити, худим несврш. кудити, ружити. куд сам зашао да мислим о животу. Хуј, — Сви . . . до задњега злобе ме и худе. колико ту треба мислити. Нуш. Шен. Којим се правом то у њега похваљује хуја1 ж тур. бес, срџба; зла воља. — . . . а у других худи. Кур. Дрекнуо зато Павковић сав изван себе од 1 худити в. удити . хује. Сим. Шта је теби човјече? Кад год се худјетн, -дим, ек. худети. вријеме мијења, тебе спопадне нека пасја худо прил. 1. рђаво, зло. — Није оче, ни хуја. Бан. Шћепан такови да о теби штогод худо хуја2 и хуја узвик КОЈНМ се означава или мисли, но се с тобом жели помирити. Њег. наређује прекид неке радње, одмор. — Хајде Као романтика уопће, није здрав, и што је нека се још наручају, док не свирне труба: још хуђе: хотимице је болестан. Матош. хуја! Сек. 2. ружно, гадно. — Капетан [се] два пута хујав, -јна, -јно хучан. — Стојте галије худо накашља. Шен. Агамемнон . . . га [свешцарске! Буктиње нек утрну, веслање умре теника] отпусти худо. М-И. хујно. Бој. И сукну ПОТОКЈ плах и хујан, и худбба ж 1. зло дело, неваљалство; зло, навали на препречну стену. Кош. несрећа. — Ето не боји се худобе чинит. хујање с гл. им. од хујати. М-И'. О, како га је Провид мудрошћу хујати, -јим несврш. одавати хуку, надарила и како је худоби избјегао! Кос. 2. зао, опак човек. — Окривљена [је била] хучати, истрајно и мукло шумити. — Тужно хуји на вјетру црногорична шума. Чол. Те оном худобом од човјека да је накит . . . ноћи забури страшно и стаде хујати велики на враче потрошила. Јурк. 3. нар. празн. дажд. Гор. фиг. И бучно весеље тајанствено нечиста сила, ђаво, сотона. — Нигдје на свијету није у то доба више било ни змајева, хуји. Рак. ни вила, ни вјештица, ни каквих худоба. хујати, -ам и хујити, -им несврш. в. Брл. Он у зрак баца круглице од гњиле, хуЈати. — Цијела та шума за н>има хуја и а рогата худоба дотакне се прстом и кип је урла. Цар Е. Само је бура хујила, врискала створен. Л 1905. и зучала по копну. Шен. худобан, -бна, -бно в. худ Џ). — Циљ те хујкати, -ам несврш. 1.узвикивати гонећи худобне засједе имала је бити Анђелија. стоку. — Поче овце гонити, хујкајући и Шен. грајући. Ћор. 2. хукати Џа, б). — Баци маљ худббина ж зоол. врста морске рибе хујкајући у натечене дланове. Лоп. 1лрМа8 рјзсаизпш; исп. грдобина (2). Бен. Рј. хујукати, хујучем несврш. оном. прохудобица ж фиг. жива, млада женска изводити хукове (о сови). — Хујучу сове по особа, враголанка. — Дајте ми пољубити ту зидуринама. КН 1959. худобицу! Матош. хук м 1. а. хука; хујање које се слива у худобник м заст. зао, опак, покварен човек. — Овај мрски обрт цвате гдје се један глас. — Ослушкивао [је] хук воде и наплаћује новцем . . . или мјестом које ху- ветра. Андр. И. Напољу једнако бесни кобна хука . . . Све се слило у један трајан хук. добник не заслужује. Старч. Дов. фиг. Шапћу слутње олујним хуком. худбвница ж (у атрибутској служби) Гал. б. фиг. буран или брз равномеран ток, худа, зла. — У Стипана худовница мајка, пролажење, протицање. — То је неумитни она ће те уморити глађу. НПХ. хук времена. Петр. В. Тече тако . . . у худблетница, ијек. худбљетница, ж бот. равномерном хуку тај живот. Сим. в. фиг. украсна биљка из пор. главочика Епеегоп. бес, помама. — Иако је њему долазио тај хук његов, опет је, пошто се одљути, био Свезн. милостан. Вес. 2. а. шум наглог и снажног худбљетница, ек. худблетница. издисања ваздуха, отхукивање. — Ух! — худбсрећан, -ћна, -ћно ков. којије худе чуо се хук као олакшање. Јак. б. мукли глас среће, злосрећан, проклет. — Кб пијавица, ноћнкх грабљшица. — Плач је одјекивао у гад худосрећан. Мора спаде с мене. Матош. празној кућетини као совин хук. Нам. худбсрећник м ков. онај који је худе хука ж (дат. хуци) а. снажни и неразгосреће, злосрећник. — Худосрећник полети, ветни шумови (услед ветра, коштлања еоде, али ослаби и клоне, Мапгош. мноштеа људских гласова); бука, тутњава. хуј м хука, хујање. — Шуми охладан, — Чуо [се] познати шум, а онда све ближе влажан вјетар жалобитим хујем. Драж. хука . . . буре. Шимун. Са силном хуком ћошак се сруши. Ћор. фиг. Хука [се] стишала Глас брујаше страсно као хуј вјетрова на у њему. Ћос. Д. б. фиг. узбуна, повика; обали мора. Јур. 48*

756

ХУКАЊЕ — ХУЉЕЊЕ

метеж, вртлог. — Лењинове ријечи дају кључ к суштини цијеле штампане и усмене хуке око Толстојева имена. Р1946. У крвавој хуци рата и револуције . . . нијесу заборављена њихова имена. Лал. Изр. ~ и бука узбуна, метеж; повика. ху^сање с гл. им. од хукати. хукати, хучем несврш. 1.а. отхукивати (рд умора, бриге, жалости), испуштати узвике »ху«, »ух« и сл.; мукло узвикивати, јаукати. — Ух, ух, ух! — хуче гђа ГГерса и лупа се по челу. Срем. Али он само хуче и дере се неразумљивим гласовима. Ков. А. б. нагло издисати, издувавати ваздух кроз полуотворена уста (ради загревапа руку, влажења нечега и др.). — Сваки час хукаше у прсте. Дук. Колико сам пута . . . у зрцало хукао. Јурк. в. производити хукове (о сови). — Совул>ага — хукаше у шуми. Вес. г. фиг. извикивати молитву (о хоџи, дервишима). — Те синоћ нешто, баш кад је хоџа хукао јацију, из Смедерева ноћ га изведе. Јакш. Ђ. На цркви им турски хоџа хуче. НПХ. 2. хујати, хучати. — Вјетар хуче и студено је. Ћип. Талас у тминама хуче. Наз. хукач, -Зча м човек који хуче, букач. Вук Рј. х^кнути, хукнем 1. сврш. према хукати (7). 2. сврш. према хујати, хучати. хук&ава ж хука. — И чујем . . . неку хукњаву као да вјетар ломи вршике омора. Куш. Далеком хукњавом гмазила је студен. Божић. хукотина ж необ. влага, измаглица од хукања. — фиг. Два ока гледала су равно у њега^ два смеђа, крупна ока, с танком мрежицом хукотине. Сим. хуктав, -а, -о који је налик на хукање. — Осјетио [је] потмуло, хуктав шум, као да се ту под земљом пробудила и затулила нека звијер. Цес. А. Тај центар [где су се редовно састајали] био је . . . мостић преко тамне и хуктаве реке. Пол. 1974. хукта&е с гл. им. од хуктати. хуктати, хукћем и хуктим несврш. 1. хукати (7). — Он . . . само што не хукће од муке. Чол. Он руком привуче жицу устима, хукћући на њу да је загреје. Ћос. Д. Ћук пјева, сабласно хукће. Сим. 2. хујати, хучати; одавати испрекидану хуку, бректати. — Вани је звиждао, урлао, хуктао вјетар. Гор. Морача хукти, надире у недоглед. Ђон. Воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. Вас. хуктача ж зоол. сова, буљина. Р-К Реч. хуктети, -тим, ијек. хуктјети, несврше. хуктати. хуктјети, -тим, ек. хуктети. хула ж грдња, псовка којом се вређа нешто што се сматра светим, узвишеним,

хулење. — »Маркиз« са лорњоном . . . сипа непрестано хулу на бога и на цркву. Сек. Францика је побјегла из кухиње да не слуша хулу. Пав. хулав, -а, -о в. хулан. хулавица ж покр. в. сова. — Далеко . . . хулуче хулавица, кријешти подмукло. Куш. хулан и хулан, -лна, -лно пун хуле, погрдан. Вук Рј. хулба ж в. хула. — Нисам се никад надао чути такову хулбу из твојих уста! Десн. хуле, -ета с нар. песн. крме, прасе (као погрдна реч). — Зар си дошло, хуле и копиле! НПХ. хул&ган, -ана м рус. мангуп, неваљалац. — Загрлио сам своје синове. Загрлио сам два гамена, два хулигана, два фрајера. Пол. 1958. хулиганитн, -иганим несврш. понашати се као хулиган. — Ти младићи . . . хулигане скоро по свим излетиштима, сачекују грађане на улици и тако удружени експонирају своје силеџијство. КН 1958. хулиганскн, -а, -б који се односи на хулигане. хулиганство с хулиганске особине; хулигански поступак, хулигашко понашање. — Хулиганство [јеј прекршај јавног реда и мира грађана који се врши из обести, без зле намере и не са предумишљајем. Б 1958. хулител. м онај који хули. — Он [Сократ] је . . . осуђен као хулитељ богова и кваритељ младежи. Јов. С. Овај омражени хулитељ обичног грађанског живота сасвим грађански фамилијарно живи. Обз. 1932. ху^гати, хулим и хулити, -им несврш. вређати нешто што се сматра светим и узвишеним; ружити, кудити. — Ја сам хулио свеце и светице божје. Јонке. Само нема прошлост своју децу хули, док будућност празна тутњи као у сну. Бој. хулник и хулник м хулитељ. — За неке ругопјеве тога заједача и хулника мало их је хајало. Шим. С. хул^кати, хулучем несврш. покр. в. хукати Џв). — В. пр. уз хулавица. хуља м и ж погрд. неваљао и нечастан човек, нитков, подлац. — Међусобно су се називали лоповима;, преварантима и хуљама што варају народ. Мар. Чекај, ти хуљо! Чипл. хуљати се, хуљам се несврш. покр. суљати се, клизати се. — Неки загно у пећину робље . . . неки још се низ врлети хуља. Март. ху\љен>е и хуљење с гл. им. од хулити.

ХУЉИНСКИ — ХУМОРЕСКА хуљински, -а, -б подлачки, нитковски. Р-К Реч. хуљица м и ж дем. и хип. од хуља. хуљски, -а, -б хуљински. Бен. Рј. хуљски прил. као хуља, подло. — Подло, хуљски и нитковски [су се] понијели према својим најбољим пријатељима и доброчинитељима. КХ 1936. хум, хума м (мн. хумови) а. мали брег, брежуљак. — Било је јасно да се морају што прије удаљити . . . преко рјечице и ниских таласастих хумова. Лал. б. хумка (а). — Тајне те . . . покрива твој хум. Кост. Ј1. И хум наспе му гробни. М-И. хумак, -мка м дем. и хип. од хум. — С десне стране бјеше хумак, који заклањаше видик на поље. Мат. У хумак већ сте попадали гробни! Марк. Ф. хуман, -а, -о лат. а. прожет човекољубљем, бригом о људима, тежњом за отклањањем или ублажавањем њихових невоља, човечан, племенит:

•—• ч о в е к ,

<—• поступак,

~

однос. б. добротворан: хумане установе, хумане организације. хуман&зам, -зма м 1. ист. идеолошки покрет у Европи у доба ренесансе који је, насупрот средњовековној сколастици и аскетизму, тежио слободном развијању човекове личности у духу класичне просвећености и световног образовања. 2. хуманост, човечност. — Бранио [је] начела хуманизма против батинања хрватских сељака. Крл. хуманизацпја ж стварање човечтх, хуманих односа, хуманизирање, хуманизовање. хуманизирање с гл. им. од хуманизирати.

хуманнзирати, -изирам сврш. и несврш.

= хуманизовати а. (у)чинити хуманим, човечним, оплеменити, оплемењивати; приказати, приказивати и сматрати хуманим. — Мишкин ће хуманизирати живот зато што је . . . у људе ове земље непоколебљиво веровао. КН 1958. б. (у)чинити људским, прилагодити, прилагођавати људској природи. — У Француској се не дивинизира оно што је људско, него се хуманизира и оно што је божанско. Дуч. хуманизовање с гл. им. од хуманизовати. хуманизовати, -зујем сврш. и несврш. = хуманизирати. хуманист(а) м 1. а. присталица хуманизма {1). б. онај који се бави хуманистиком. 2. човекољубив, племенит човек. — Наши народи су . . . одгајили тип новог човјека . . . родољуба и хуманисту. Зог. хуман&стика ж а. општи назив за науке које проучавају друштвене односе и духовну актитост људи. б. проучавање класичних језика и књижевности.

757

хуман&стичкн, -а, -о а. који се односи на хуманизам (7) и његове присталице: ~ покрет3 ~ филозофија. б. који се односи на хуманистику: хуманистичке науке, ~ образовање. хуманбстички прил. у хуманистичком духу. хуманисткиња ж жена хуманист(а). хуманитаран, -рна, -рно 1. добротворан, хуман (б). — Најбољи суд о његовом хуманитарном раду дала је нека жена. Бег. 2. (одр.) који се односи на хуманистику (а): хуманитарне науке. хуманитарац,-рца м 1. човек којисуделује у хуманитарном, добротворном раду. — Ја ћу . . . сутра кренути у Загреб и прикричати тим вриједним хуманитарцима да добро пазе на овакову вуцибатину. Ков. А. 2. човек хуманих начела. — Зола се тако на концу претворио у хуманитарца. Матош. хуман&тет, -ета м в. хуманост. — На тај начин се шири и идеја хуманитета и правде. Пед. хуманост, -ости ж особина онога који је хуман, онога штоје хумано, човечност, човекољубље, племенитост. — Тако су стоици први истакнули достојанство човјека и начело човјекољубивости (хуманости). Наз. хумац, -мца м хумак, хумић. — Има у зетскоме пољу једно село, зову га Хум, стога што сједи наврх једног хумца. Љуб. Она с братом сјела хумцу на врхунцу. Наз. хумбуг м енгл. превара, обмана. — Хтјела их је преварити . . . и подметнути им некакав хумбуг. Бат. хумић, -а и хумић, -ића м дем. од хум, хумак. — Летели су бесни коњи преко јарака, хумића, преко ровова и потока. Глиш. хумификација ж лат. агр. стварање хумуса. хумка и хумка ж а. узвишица од земље насуте на гроб; старинска гробница са великим насипом, тумул(у)с. — Гледам хумку под којом . . . почивају наши погинули другови. Чол. б. хум (а). — фиг. Насред дворишта сто, а уврх стола читава хумка насечена хлеба. Ад. хумље с зб. им. од хум. — Поглед ми гасне на винородном хумљу. Крл. хумбвит, -а, -о пун хумова, брежуљкаст. — Гле, како се магла повија с гора хумовитих. Тад. хумор и хумор м енгл. предсгпављање догађаја, ситуација, људи и њихових поступака у смешном или шаљивом облику. Изр. ц р н и хумор заједљив, саркастичан хумор. хуморбска ж хумористична причица.

758

ХУМОРИЗАМ — ХУЧАН

хумор&зам, -зма м необ. хумористичност, шаљивост. — Пјесничка контемплација преобрази се напокон у узвишени хуморизам. Шим. С. хумбрист(а) м књиж. писац хумористичких састава; онај који воли хумор, који је склон хумору. хуморАстика ж 1. хуморисгпичка литература. 2. оно што је смешно. — Тај избор и те забране можда су врло самовољнеј можда у њима има и мало хумористике. Уј. хуморбстичан, -чна, -чно а. = хумористички који се односи на хумор; који има у себи хумора, прожет хумором. б. склон хумору; који има дара за хумор. хуморбстички, -а, -б = хумористичан (а). хумдристкиша ж жена хуморист(а). хумус м лат. земља органског порекла, настала од распадања биљних и животињских отпадака. хумусни, -а, -о који сс односи на хумус. хумчић, -а и хумчић, -ића м дем. од хум. хумчица и хумчица ж дем. од хумка. хунцут м нем. погрд. угурсуз, мангуп. — Копиљан [си], хунцут . . . и никаква вјера! Ћор. Али је Илија хунцут. Наз. хунцутарија ж 1. зб. хунцути, мангупи. 2. угурсузлук, неваљалство. — Вријеме је да се тој хунцутарији стане на крај. Цар Б. хуњавица ж кијавица. — Могла би се прехладити и хуњавицу добити. Јурк. хуњавичав, -а, -о кцјавичав. хуњати, -ам несврш. хуњкати. Прав. хуњкав, -а, -о који хуњка, који говори кроз нос. — Ухвати га са два прста! — рече хуњкавим гласом. Вел. хуњкавнца ж хуњашца, кијатца. И-Б Рј. хуњка&е с гл. им. од хуњкати. ху&кати, -ам несврш. говорити кроз нос. — Тај . . . професор мало је хуњкао. Перк. Хуњкала је кроз нос — тобож плакала. Сиј. хупа ж покр. в. хука. — Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу3 чу коњски бахат. Мат. хупач, -ача м зоол. пупавац. Бен. Рј. хура 1. узшк војске при јуригиу; узвик одушевљења, поздрава, славља (рбично у великој маси), ура. 2. узвик којим се означава ударање: удри\ — Не смије се папица макнути ни на час, већ оно спадало тамничар хура по њему! Цес. А. хурија и хурија ж ар. рлг. митска дееојка муслиманског раја.

хуриска ж в. хурија. — И црне се грешне ријечи као хуриска с миртовим вијенцем. Крл. хурма в. урма. хусар, -а и хусар, -ара м (вок. хусару и -аре) маџ. лако наоружани коњаник у војскама разних земаља. хусарија ж зб. хусари, хусарска коњица. — Двадесет је и седам година од тог доба кад је хусарија нападала јаничаре. Кнеж. Л. хусарски и хусарски, -а, -6 који се односи на хусаре. хусарство и хусарство с хусарска служба; поступци, понашање хусара. — Престани . . . живјети тим животом. Теби то никако не пристаје; све то банчење, хусарство и све. Крањч. Стј. хусарче и хусарче, -ета с дем. и хип. од хусар. хусарчина м и ж аугм. и пеј. од хусар. — Капетан шта ће, замоли наредника Влаховића, стару хусарчину, да му се он попне на гребен. Матош. хусарчић м дем. и ир. од хусар. хусит, -ита м присталица учења Јана Хуса, чешког верског реформатора с почетка 15. ст. хуситски, -а, -6 који се односи на хусите. хустити, -им несврш. покр. подбадати, хушкати. — »Чапа ла чап!« заповједи нато Мурку хустећи га на Адолфа. Том. хућумет м ар. покр. управна власт; зграда у којој се налазе органи власти. — Људи се разгаламили на неправду хућумета. Мул. хухор и хухор м меснати израштај на глави неких птица (нпр. петла), креста. — Пијетао . . . с јаким хухором на глави. Кал. хухукати, хухучем несврш. хукати (1). — Марва! — одазове се кумординар, хухукајући из грма. Ков. А. А онда се три пута чуло како хухуче сова. Франг. хуцкај м подстрек, туткање (пса). — Гладни рундови, очекујући миг својих господара или њихов хуцкај . . . залајуцкају. Божић. хуцкало с и м в. уцкало. — Није то била нека фукара ушљива, него збојит муж, кога не може срамотити свакакво хуцкало. Божић. хуцкати, -ам несврш. в. уцкати. — Тко хуцка тај народ против нас, тко га буни? Шен. хучан, -чна, -чно који ствара хуку, бучан, шуман. — Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика. Вес. Хује воде хучне. Кркл.

ХУЧАЊЕ — ХУШКАЧКИ хучаље с гл. им. од хучати. хучати, -чим несврш. а. одавати хуку, хуЈати; бруЈати, орити се. — Поток хучи. Баш. Звона су непрекидно хучала. Бен. 6. фиг. бујати, врети. — Поред њих хучи живот са сво)им законима. Чол. хучац, -чца м мед. болест уха (при КОЈОЈ се осећа као неко хуЈање у уху). Бак. Реч. хучити, -им несврш. хучати. — С Велебита се рушило Југо, хучило и ваљало са собом силне облачине. Тур. хучка ж в. хука. Деан. РЈ., Прав. хучно прил. на хучан начин, са хуком, бучно, шумно. — Хучно )уре [потоци] са оних планина. Јак. хучност, -ости ж особина онога шгпо ]е хучно, хука. — Свег пакла, свег ра)а одсвирасмо шумор, сву хучност, сву срећу, сав Јаук, сав сумор. БОЈ.

хуџера ж ар. покр. колиба; исп. уџера. Прав. хушкало с и м пе). СИПЈ КОЈН хушкаг

хушкач, подстрекач. — Завјеренике . . . подземна хушкала . . . сву 1у багажу треба водити у евиденцији. Крл. хушкање с гл. им. од хушкати. хушкати, -ам несврш. пеј. подбуњивати, подстрекивати, туткати против некога. — Он хушка неуке људе. Новак. Окупатор . . . хушка један народ на други. Чол. хушкач, -&ча м (вок. хушкачу) пеј. онај КОЈН хушка, подбуњивач, подстрекач. — Доћи [ће] час . . . када ће се расплинути занос штетне хаЈке коЈа тера воду на млин . . . само ратним хушкачима. ПЦЈ. хушкачки, -а, -о који се односи на хушкаче, своЈствен хушкачима. хушкачки прил. као хушкач, хушкајући.

ц ц (Ц) а. пискави, сложени сугласник, сливен од праскавог елемента »т« и струјног »с«. б. слово којим се обележава тај сугласник. цабајка ж покр. женски свечан и дебео капут. — За »параду« су имале заједнички један пар високих ципела и једну цабајку. Кол. цЗварвја ж в. цаварика. РЈ. А. цаварика ж покр. слабо, рђаво вино; исп. цеварика1. Вук Рј. Цавтајка ж жена из Цавтата. Цавтаћанин м (мн. -ани) човек из Цавтата, места на југоистоку од Дубровника. цавтети, -тим, и)ек. цавтјети, несврш. цвасти, цветати. — Цвијеће цавти и мирише зими на отвореној пољани. Љуб. Око мене цавти јоргован. Матош. фиг. Причињаху му се [покличи и смијех грушких и лападских дјевојчица] пјесмом оне љубави каква само цавти на хридинама што их плаче дубока пучина и обасјава јужно сунце. Шимун. цавтјети, -тим5 ек. цавтети. цавћење с гл. им. од цавтети и цавтјепш. цагрије, цагрија ж мн. тур. корице сабље или ножа, ножнице. — Нож тури у цагрије. Лаз. Л. Сваком о пасу вишаше источни нож у шареним цагриЈама. Шапч. цагркнути, цагркнем сврш. оном. звекнути, зазеонити. — Пред кућом цагркну бронца, бит ће на овну претходнику. Куш. цбјг м нем. варв. врста просте памучне тканине. — Чакшире су му биле нове, варошке, од цајга. Шуб. цаЈган и ц&јгаст, -а, -о којије од цајга. — На Бајрам могу ДЈецу у цајгасто одијело . . . обући. Нам. цајгер м нем. варв. казаљка на сату, часовнику. Бен. РЈ. цајзић м нем. зоол. в. чиж. Бен. Рј.

У том општем »цајтноту*, није готово ни остало времена за музеје и галерије. НИН 1973. цЗк оном. узвик за подражавање звука који се чује кад нешто пукне, звекне. — Намјери [пушку] и цак! Шен. Човек ти је божја срча, док длан о длан, а она цак од краја на крај. Рад. Д. цЗка (обично удвојено) оном. узвик за подражавање звецкања нечега (накита, путаца, дугмади, окотца, разбоја и сл.), пуцања и сл. — Цака-цака три дни лакат (откала). Н. посл. Вук. Штекћу пушке: цака, цака, цака. Ћор. цака ж шатр. тешко уочљива читница (рбично духовита), којаје на изглед безначајна а у стеари карактеристична и важна у датим околностима. — Кумим вас, откријте ми бар неку »цаку«. Пол. 1973. Ако се лијепе неспретне цаке једна на другу . . . не добива се духовита литература, чак ни за телевизијску употребу. ВУС 1973. цакавац, -авца м човек који говори цакавским говором. — У тим местима свако ч замењено је са ц, а свако ж и ш а з односно с . . . Због тога се становници који овако говоре називају цакавцима. Пол. 1951. цакавизам, -зма м језичка црта својствена цакавском говору. цакавски, -а, -5 који се односи на цакавце

и цакавштину: ~ говор, ~ језичка црта. цакавштина и цакавштина ж лингв.

цакавски говор, цакавско наречје. цакан 1 м фам. слатка, драга, мила мушка особа. — Шишкане3 цакане, како си? Шим. С. 2

цакан , -а, -о фам. сладак, драг, мио, љубак. цакана ж фам. слатка, драга, мила женска особа. цЗкање и цакање с гл. им. од цакати.

цаЈтнот и цајтнот м нем. варв. недо»т, -кта м оном. звук КОЈИ се чуџ статак времена, временски теснац, шкрипац. — кад се откочи ороз на пушци, звекет, звецкање;

ЦАКАТАЊЕ — ЦАН исп. цак. — Чуо се само топот [коња] . . . и цакат ороза на пушкама. Вес. цакатање с гл. им. од цакатати. — [Часовник] је лежао негде на столу али његово ситно цакатање нисам чуо. Пол. 1959. цакатати, -ам несврш. в. тактакати. В. пр. уз гл. им. цакатање. цакати и цакати, -ам несврш. и уч. према цакнути. цакларница ж покр. в. стакларница. И-Б Рј. цбкласт, -а, -о покр. в. стакласт. Бен. Рј. цаклен, -а, -о покр. 1. в. стаклен. — Ређају на господском столу цаклене и златне врчеве. Матош. 2. фиг. а. стакласт, светао, сјајан. — Напокон засја [мјесец] потпуно златан и готово цаклен. Кос. б. којије обамро, без живота, укочен, туп, безизражајан (о очима, погледу). — Толико је обузимаше оштар и постојан додир грофових цаклених очију. Матош. Њен поглед био је цаклен. Крл. 3. КОЈШ је покривен цаклином, глеђу. — Оним [речним] струјама и трвењу на)боље су могле одолети тврде кости крупних дебелокожаца, а нарочито њихови цаклени зуби. Жуј. цакленАна ж покр. стаклено посуђе. — Трпеза свачеса пуна . . . Цакленина и постоље све ново. Драж. цакЛеница ж цаклен, станлен суд; чаша. И-Б Рј. цаклено прил. звонко као стакло, стаклено. — Црвени и зелени балони шуштаху . . . тајновито, цаклено. Крл. цаклењача ж покр. 1. а. стаклена чаша. Р-К Реч. б. (у атрибутској служби уз им. ж. рода) стаклена. — Хем у руци чаше цаклењаче! НПХ. 2. бот. а. в. шјошница. Сим. Реч. б. врста биљке КОЈП расте на сланом тлу, со{л)њача 5а18о1а, баНсогша. Сим. Реч. цаклДна ж 1. танак, стакласт, провидан или мутан слој којим се превлаче керамички и сл. производи. — На рукама [му] набубрише дуге жиле попут пруга модре цаклине око брончане вазе. Креш. 2. в. глеђ. — Воду осјећа да је хладна на цаклини зуба. Крл. Провирила му два сјекутића, суха, без сјаја као да на њима нема цаклине. Десн. цаклити, -им несврш. 1. стаклити, застакљивати, уметати стакло у нешто: ~ прозоре. 2. а. в. цаклити се. — Цакли божја звезда па би рекб: усијан сач се над нама натклопио. Рад. Д. [Наслаге лимонита] кадшто цакле смоластим сјајем, па их зовемо цакловицом. Тућ. б. (очима, погледом) гледати са стакластим сјајем у очима. — По-

761

куљаше врагови . . . и све цакле очима на њега. Вукић. ~ се сијати се као стакло, стаклити се— На руци му некакав прстен, цакли се . . . не да у се погледати. Лаз. Л. Окна су се цаклила на мјесечини. Шов. Зашто му се, док о њој говори, цакле онако очи? Цар Б. цакло с (ген. мн. цакала) покр. в. стакло. — Кад под њом [обалом] с брода завириш у тиху пучину, видиш сваку кућу . . . гдје се у води као у цаклу цакли. Љуб. Небо . . . као цакло чисто. Буд. цакловина ж анат. стакласто тело у оку согри8 укгешп. Р-К Реч. цакловица ж геол. врста железне рудс стакласте, сјајне површине. В. други пр. уз цаклити (2а). Тућ. цаклољускаре, -ара ж мн. зоол. в. штитоноше (2). Бен. Рј. цакљење с гл. им. од цаклити (се). цбквути, -нем сврш. оном. I. дати, произвести звук »цак«, звекнути. — Ороз цакну, ал' пушка не плану. Шен. Само нека цакне и запршти лед. Ћос. Д. 2. ударити (ногом), распалити, мазнути. — Да му је неколико пута цакнути ногом издајицу Галалона, не би жалио дати своју газдарицу, а за прид и синовицу. Вел. фиг. потиснути, уклонити. — [Исакович] цакну и барона . . . коме се дотле дивио и читав један ред надодељених заповедника. Црњ. цаколити, -им несврш. кокодакати, раколити се (р кокоши); фиг. много говорити, блебетати, брбљати, ћеретати. В. пр. уз гл. им. цакољење. цакољење с гл. им. од цаколити. — Не чујем од твога цакољења шта овај човек говори. Рј. А. цактање с гл. им. од цактати. цактати, цЗкћем несврш. и уч. према цакнути. цакум-пак(ум) прил. нем. варв. све скупа, потпуно, ђутуре. — Главно је оно да је она све своје имање . . . оставила »цакум-пакум« своме мужу Кузману. Ком. цалати, цалам несврш. покр. палацати језиком. Рј. А. цалкелнер м нем. варв. келнер, конобар који наплаћује рачун, главни келнер. — Међу многобројним келнерима . . . био је и неки Наум »цалкелнер«. Срем. цЗн оном. (обично у вези: цин-цан, цан-цин) узвик за подражавање звука звонца, меденице или ударца чекића у наковањ. — И сад му допире до ушију тај чаробни звук [меденица]: цин . . . цан . . . цин . . . цан . . . Ранк. Цан! — кратко зазвони гвоздени

762

ЦАНГАРАЊЕ — ЦАР

погођен камичком. електрични стуб цапатиње с покр. крпеж; лоше одело. — Што ће, дакле, стајати то цапатиње? Минд. цангарање с гл. им. од цангарати. — Ков. А. Сви су напето ослушкивали звонцање и цапин, -ина м тал. 1. оруђе које се састоји цангарање крагујевке [бомбе], док најзад из од јаког држаља на коме је комад гвожђа дубине не одјекну потмула детонација. Ћоп. савијен у облику кљуна, а служи за привлачење и дизање балвана у шуми: исп. цапун и цепин. цангарати, -ам несврш. оном. одавати одсебезвуке»цан-цан«. — Најмлађем [младићу] — Имам цапин и сјекиру! Гор. Уз читаву . . . цангара о боку гарав плехани котлић. улицу звечали су око врата и ролетни цапини, крампови и сјекире. Ћоп. 2. планинарЋоп. В. и пр. уз гл. им. цангарање. ски штап. — А онда су сва тројица [алпицангрзање с гл. им. од цангрзати. — ниста] почели да забијају у лед своје цапине. Та цангрзања . . . његова посташе јој несносПол. 1929. на. Вес. цап&наш, -аша м (вок. цапинашу) онај цангрзатн, цангрзам несврш. покр. в. који ради цапином, шумски радник. — По чангршати. В. пр. уз гл. им. цангрзање. клупама за јеловим столом сједе, осим Ризе цЗндрав и цандрав, -а, -о маџ. покр. и Јосе, још двојица цапинаша. Сим. који је у крпама, дроњцима, дроњав, одрпан, цапбнашки, -а, -б који се односи на ритав. Р-К Реч.; Бен. Рј. цапинаше. — Од пилане допире крик рада цандравац, -авца м покр. онај који је и цапинашки узвици. Куш. цандрав, одрпанац. цапјшер, -ера м покр. в. цапинаш. цања м и ж пеј. особа која се увек тужи, цЗпити, -им сврш. тал. покр. ухватити, јадикује, кука. Вук Рј. зграбити, шчепати. Рј. А. цањав, -а, -о који се стално тужи, јадицЗпвца 1 ж дем. од цапа1. кује, досадан, несносан због сталногјадиковања. Изр. пасја ~ в. пасја цапа(уз цапа изр.). Вук Рј. — Чекај, пасја цапице! мрмљао старац под цањак, -њка м нем. варв. покр. крпа, брезом. Шен. прња, дроњак, траља. Бен. Рј. цбпица2 ж дем. од цапаг. — Ја и мој друг узели смо двије широке цапице и цањање с гл. им. од цањати. цањати, -ам неоврш. досађивати говором, почели копати. Ђон. цапкање с гл. им. од цапкати. досадно се тужити, јадиковати. Вук Рј. цањкање с гл. им. од цањкати. — Ослушцбпкати, -ам несврш. оном. производити киваше дрски лавеж љуте пашчади и цањ- звукове »цап«-»цап« (р води кад капље, кад се кање мазшних звонаца. Ћип. хода по блату и сл.). — Чуло се како пада влагом натопљено лишће . . . као да нетко цЗњкати, -ам несврш. оном. одавати од себе звуке »цан-цан« (р звонцуУ, исп. цантарати.цапка по шушњу. Крл. Жене су цапкале по блату. Кол. В. пр. уз гл. им. цањкање. цЗпнути, -нем сврш. оном. произвести ц8п (често удвојено) узвик којим се означава или истиче нагли и неочекивани преокрет звук »цап*, ударити, клопнути, лупити снажно да се чује »цап«. — На десно! . . . Слабо, радње, хватање и сл. — Лепо да одеш код слабо је то, момци! Нисам чуо како су цаптаког човека, па лепо: Помози бог, господиие! . . . па њему писмо цап у руке. Дом. нуле цокуле. Ћоп. Могао бих [бријачем] да пресечем овај врат цапо&а м онај који има велике цапе, за тили час, цап! цап! и готово. Пол. 1973. шапоња. Рј. А. ца"па' ж тал. покр. шапа (најчешће у цЗпра ж покр. (обично у ген. јд.) врста пса). — Скочи на земљу . . . огледа псету пастирске игре. — До недавна играо се . . . цапу. В 1885. све њихове »свињарске« (пастирске) игре: и козица и чушке и чорка и цапре. Коз. И. Изр. пасја ~ погрд. човек. — Врло умна и лукава главица, али пасја цапа не цаптети, -тим, ијек. цаптјети, несврш. зна правописа. Ков. А. покр. в. цавтети. — У најлепше доба од 2 цапа ж тал. покр. мотика. Вук Рј. године кадно цапти зумбул и зерина. НП ц&пар м покр. шкрабалОу пискарало. — Вук. фиг. Живот се отвара, цапти, дрхти, стење, гори. Ђур. А што ови други цапари драпљу — бах! — то су ми дјела! Ков. А. цаптјети, -ТИМЈ ек. цаптети. цапарика ж хем. в. нишадор. Р-К Реч. цапун, -уна м тал. покр. трнокоп, будак; цЗпаст, -а, -о који има перје по ногама, исп. цапин (1). Вук Рј. гаћаст: цапасти петао, цапасти голуб. Рј. А. цар 1 м (вок. царе, инстр. царем; мн. цареви, песн. цЗри) лат. 1. највиша титула цапатн, -ам сврш. разг. умрети. Р-К Реч.

ЦАР — ЦАРЕНИК

763

цЗревац, -свца м 1. царев човек, царев присталица. — Само овој влади не може нахудити руковет краљеваца, ни руковет цареваца. Старч. 2. бот. а. биљка из пор. млечика Еирћогђ1а 1аШуп8. Вук Рј. б. биљка из пор. љиљана ВеПеуаНа готапа. Сим. Реч. цЗревнна ж 1. царева земља, држава којој је на челу цар; исп. царство (2). — У тој школи уче дјеца највјернијих службеника нашег цара која ће послије . . . управљати и дрмати цијелом вашом царевином. Коч, 2. фиг. место, област гдеје неко господар или где нешто влада. — Овдје је моја царевина. Ад. 3. оно што се цару плаћа, царски данак, државни порез. — Нијесу царевине цару платили. Вук. Лако је нама платити »царевину« — државни порез — али нас уби оних сто других ђавола. Рад. Стј. ц&ревински, -а, -6 који се односи на царевину, царски. — Елзас и Лотарингија нису добили самоуправу, него су постали царевинска област. ОП 2. Изр. ~ в е ћ е ист. парламенат царешне (бивше Аустро-Угарске Монархије). ц&ревић м 1. царев син. — Знам поуздано да је кнез Кутузов као безувјетни захтјев ц8р 2 м тур. врста коцке, ж(д)реб. Рј. А. ставио да насљедник царевић не буде при цбрев, -а, -о 1. који припада цару. 2. војсци. Крањч. Стј. 2. покр. човек из цареве као саставни део назива неких биљака: •—•земље, човек у царској служби. Вук Рј. 3. бот. в. зумбул. Р-К Реч. цвет, ~ око и др. Изр. ~ година ерло дуга година (година цЗревићев, -а, -о који припада царетћу. која се мора служити цару). — Дуга ноћ ц&ревићка ж царева кћи, принцеза. — кб царева година. Н. посл. Вук.; ~ дан Царевићка Ана^ кћи твоја, то је љубичица. леп, тих и сунчан дан; п р а в д а т и се за цареву браду правдати се ни за што, Игњ. ц&ревица ж 1. в. царица. — Бога моли ни око чега. царевица млада. НП Вук. 2. заст. ситан ц&ревак, -евка и царбвак, -вка м бот. новац, стопарац. — Драга дш је сјајна мјесеа. в. зумбул. Сим. Реч. б. царевац {26). Сим. чина, још је драже сунце над горицом, поРеч. најдража пара царевица. НПХ. Брата Мата цЗревање с гл. им. од царевати. — Зашто расклопи уста мртвом Јанку, метну му царевицу под језик. Глиш. 3. агр. в. кукуруз. би нам ограничавали оно мало нашег ца— И кочански кукуруз или царевица цени ревања, јер кад се удамо, онда постанемо се као најбољи у Македонији. Дед. Ј. ропкиње. Коз. Ј. ц&ревка ж 1. ист. аустријска царска, цЗревати, -рујем несврш. — царовати државна химна. — Сви као један устадоше и 1. бити цар, еладати као цар, вршити царску запјеваше »царевку*. Бег. 2. бот. а. в. зумбул. власпг. — Од њега [Шћепана] се народ боСим. Реч. б. в. кукуруз. И. в. агр. врста јаше3 а он цареваше јевтино. Љуб. 2. фиг. а. владати, господарити, слободно се ширити, крушке. — Разне сорте крушака . . . тиквеимати превагу над осталим, преовлађивати. њача, трновача, царевка итд. Пол. 1950. — Не знам како је данас у Београду, али ц&ревна ж рус. царева кћи, принцеза. онда цареваше дрски памфлет. Матош. — Прича приче о царевнама и патуљцима. Празнина је царевала у његовој широкој Мих. души. Крл. Никада у нашем новинарству цЗревски, -а, -6 в. царски. — Царевска . .. није епиграм толико царевао. Јов. С. и краљевска војна магазинска мачка. Јонке. б. уздизати се високо изнад своје околине (р планини, брду и сл.). — [Комови] висином цЗревчица ж бот. «. даниноћ. Р-К Реч. својом царују над читавим простором што га одавде може да угледа људско око. Вуц&реиик м заст. в. цариник. — Добро ков. 3. лепо и безбрижно живети, уживати. једу цареници, али умиру у тамници. Дан.; В. пр. уз гл. им. царевање. Рј. А. владара или монарха у неким државама: јапански ~ . 2. фиг. онај који се у нечему истиче изнад свих (свега), који храброшћу, снагом, лепотом или другом каквом особином надмашује остале. — Црногорче, царе мали, ко те овде још не хвали! Радич. Јејина једна ту [у букви] сад леже новог и страшног цара ноћи. Дуч. Сунце је зашло! О збогом, збогом небески царе! Јакш. Ђ. Куга цар је зала. Бој. 3. покр. онај који је први у игри. — У игри банању онај који почиње игру зове се цар. Које [дијетеј најдаље баци [штап] оно је цар. Вук Рј. Изр. бити ~ на своме бити свој господар, независан ни од кога; благо цара Р а д о в а н а празн. силно благо за којим сви трагају, а нико га не може наћи; г о р с к и ~ хајдук (којије господар у гори); дотерати цара до д у в а р а довести кога у безизлазан положај; живети као (мали) ~ живети у шобиљу, без икакве бриге; змијски ~ зоол. једна од највећих змијских врста, удав, питон Воа сопб1пс1ог; н е б е с к и ~ бог; ~ ш љ и в а крупна врста шљиве у Босни; цару уз к о л е н о седети доспети, стићи до највеће части.

764

ЦАРЕУБИСТВО — ЦАРОВАТИ

цареубиство с = цароубиство убиство чиновника КОЈИ су умели да царине златне предмете. Уск. цара. — Цареубиство сматра као највећи грех. Марк. Св. цЗринички, -а3 -о који се односи на царицареубица м = цароубица човек који нике. је убио цара, убица цара. цМрински, -а, -б који се односи на царину: цареумбрство с = цароуморство умор~ преглед, ~ рат3 ~ савез, ~ тарифа, ство цара, цареубиство. ~ декларација. царза ж покр. вунена сукња. — Љепушан цари&ење с гл. им. од царинити. дјечачић испузао је за њом, па се ухватио царист(а) м онај којије за цара, пристаза царзу и дере се. В 1885. лица царизма, царева апсолутизма. — Куш царДзам, -зма м царска власт, систем ти, царист! Што нам увијек солиш памет? неограничене царске владавине. — Када су . . . Крл. ударени темељи савезу француског капицарбстичкн, -а, -о који се односи на тала и руског царизма, Лењин је писао своје царисте и царизам у Русији. — Чеси и Поосновно дјело. Крл. Он је за царизам и за љаци нису улазили у оквир тих великих православље. Глиг. планова царистичке Русије на Дарданелима. СКГ 1937. ц&рина ж 1. државни приход од увезене или извезене робе: увозна ~ 3 извозна ~ , цар&стичкн прил. на начин цариста, заштитне царине. 2. в. царинарница. — Видје као царисти. — Загорци су прије свега човјека гдје сједи на царини. Вук. схватили државу царистички. Крл. цЗринар, -а и царинар, -ара м в. царицаристкиња ж жена царист(а). ник (1). — Илија погибе у једном сукобу са цЗрити се, -им се несврш. поет. постацаринарима. Мапг. Прелазимо на францусжи териториј, а . . . царинарима ни спо- јати цар. — фиг. Сада се цари вила ледена [зима], а њојзи пред дахом зелен се жути мена. Андр. И. и набире суха. Крањч. С. Гроза се цари у цар&нара и цМринара Ж в. царинартцамојој души. Петр. В. — Морао сам поћи на »сухопутну« царинару . . . да подигнем неке ствари. Јаг. цбрић 1 м 1. дем. од цар; мали цар; цар мале државе. — Дошли царићи азовски и цар&нарник и цЗринарник м е. цариастрахански који никад дотле нису били у ник (1). — Обрнеш само једном-двапут цариПољској. Кнеж. Л. 2. царев син, царевић. нарника, и оно што је свилено означиш као 2 памучно, и хиљадарка тиостане под јастуком. , -а и царић, -ића м зоол. мала Андр. И. птица певачица из пор. грмуша, палчић (2) цар&нарница и цЗринарница ж кан- Тго§1ос1у1:е8 1гое1ос1у1е8. — Три птичице су целарија, надлештво где се царини роба и се кренуле на пут . . . царић, црвендаћ и плаћа царина. — Има празних места у царидругарица шева. Богдан. Царић мали на нарници на Сави. Уск. гранчици од весеља све скакуће. Шант. царјшарски и цМринарски, -а, -б који ц&рица ж 1. а. женска особа цар. б. се односи на царинаре. царева жена. — Као цар с царицом, тако цбриник м 1. државни службеник који сиромах са сиромашицом. Н. посл. Вук. 2. одређује и наплаћуџ царину, службенш у фиг. неограничена господарица; она која је царинарници. — Трговачки су послови ишли највиша и најбоља у својој врсти. — Царица преко цариника. Дан. Већ је било месец живота је смрт. Бар. Бркати маџарски градана како је Милош добио за цариника. ничар већ слуша грмљавину совјетске артиУск. 2. ист. онај који је скупљао римски порез љерије — царице битака и побједа. Зог. у Јудеји (рмражен и сматран као издајица и 3. бот. в. књега. Сим. Реч. крвопија). — Зашто с цариницима и грешИзр. ~ недеља покр. прва недеља по ницима учитељ ваш једе и пије? Вук. фиг. Илијину дне. Вук Рј.; ~ н о ћ и бот. врста Ако је судити по утиску који је комад оставкактуса Сегеш §гапс1Шоги8. Сим. Реч. л>ао деценијама на најшири круг гледалаца, царичин, -а, -о који припада царици. на народ, не на књижевне фаризеје и царинике . . . похвала није неоправдана. ЛМС цЗричица ж бот. биљка из пор. главочика 1951. АсћШеа а§егашт. Сим. Реч. цЗриников, -а, -о који припада цариникуш царббајка ж бот. биљка из пор. штитара ц&риниковица ж цариникова охена. — 1трега1опа озИгиЉтт. Р-К Реи. Заузме се госпођа цариниковица. Нуш. цНровање с гл. им. од царовати. цЗринити, -им несврш. одмеравати, одцЗровати, -рујем несврш. = царевати. ређивати и наплаћшати царину. — Са највећим поштовањем говорило [се] о неколицини — Ти ћеш, Марко^ први царовати, а ја

ЦАРОВИТ — ЦВАЈЕР ћу ти бити до кољена. НП Вук. После онога страшнога дана царовала је свуда около гробна тишина. Јак. Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим. Вес. царбвит, -а, -о који је као у цара, сјајан, диван. — Дјеве планинске биле су тако лијепе, замамне, царовите. ВУС 1970. царбставан, -вна, -вно који се односи на старе цареве (краљеве) и царства, старински; исп. староставан; обично у изразу: к њ и г е цароСтавне књиге о царствима и царевима, књиге из давних, старих времена. — Узми, кнеже, књиге цароставне, те ти гледај што нам књиге кажу. НП Вук. Знајући гудети уз гусле, знао је и разабирао се помало и у цароставним књигама. Срем. царбставвик м књига о старим царевима (краљевима) у старој српској књижевности, цароставна књига. — Наш су цароставник признали девет царева римскијех и цариградскијех. Љуб. цароубвство с = цареубиство. цароубица м = цареубица. цароуморство с = цареуморство. — Због чега се он уопште кренуо на крвави пут убиства, цароуморства? Глиг.

765

зиду и на материци када је порођај природним путем немогућ или опасан бесио саевагеа. царски прил. 1. иа царски начин, као цар, попут цара. — Објашњава му професор како он треба да замисли да је прави цар, па тако и да се понаша царски. Дом. 2. како доликује цару, као код цара, одлично, сјајно. — Ручају царски и разговарају као да су рођена браћа. Вес. Пријатељ је чак из Левча . . . треба га царски дочекати. Рад. Д. царско око с бот. врста цвећа налик на љубичицу Согеорз18 1јпс1опа. Вук Рј. царствен, -а, -о 1. заст. в. царееински. — Славонија удиоништвује на царственом вијећу. Нех. 2. који се односи на царство и цара, царски. — У војсци је Јандрија дубоко нагонски осјетио царствену величину. Десн. царство с 1. царска власт, царско достојанство. — Ово наше дуго бити неће, него ће се промијенити царство. НП Вук. 2. царевина Џ). — Нисам смио узети пасоша за страно царство. Маж. М. Његова сва поезија беше: огромно руско царство. Јакш. Ђ. 3. фиг. подручје у коме ко или што (схваћено највише лично) живи или влада: ~ бого-

ва, ~ смрти, ~ снова, ~ слободе, ~ идеја, ~ поезије, ~ мрака итд. Изр. ~ божје, ~ небеско рлг. за-

гробниживот иуживањеу њему; д е в о ј а ч к о ~ време девовања (пре удаје); д о ш л о је њ е г о в о (њихово) ~ дошао је (дошли су) царбфнлскн и царДфилски, -а, -о који до власти, до положаја; п р и в о л е т и се се односи на царофиле. — Ових је дана у чијем ц а р с т в у прећи на чију страну, хрватском новинству изашао један од попостати нечији присталица; то (ту) је моје сљедњих уздаха царофилске хрватске хидре. ~ у томе сам ја стручњак. Бен. царствовати, -вујем несврш. в. царевати. — Православна московска царице . . . царски, -а, -о 1. који се односи на цара и цареве, који припада цару и џаревима: ~ бог ти дао много царствовати. НП Вук. фиг. Радозналост царствоваше на лицима двор, ~ круна, ~ саветник, чланови царсвију. Лаз. Л. А чим је он [стари Замфир] ске куће, надзорник царских штала. 2. који се одноеи на државу, државни. — Седам- прилегао, целом кућом је одмах овладао наест година царске службе све строго . . . неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина. Срем. Идеја вјечита и како пропис захтева. Андр. И. 3. који је као у цара, одличан, изврстан, сјајан, диван. чиста царствује свемиром. Крањч. Стј. — Лепше грло у Милоша царско, јесте цацар м покр. в. цецељ (2). — Вечера лепше него је у виле. НП Вук. Кад си имао, нешто зеља и два печена прцаћа, слана као свакоме си био мио и твоје понуде царске. цацар. Љуб. Рад. Д. 4. као састаени део назива неких цЗцкати, -ам несврш. оном. полако, с биљака и птица: ~ трон, ~ круна, ~ око, муком ходати, тапкати, каскати. — Једна ~ орао и др. девојчица . . . носи малог брата . . . цацка Изр. ~ вода хем. мешавина соне и азотне по леду, уз Оштрељ. Дед. В. киселине(средство за отапање злата); ц а р с к а ц&цорење с гл. им. од цацорити. врата, царске двери цркв. средња врата на олтару (иконостасу) у православној цркви цацоритн, -им несврш. оном. цаколити. кроз која улазе само цркеена лица и цар; — Кокошке задовољно цацориле. Рад. Д. ~ г о д и н а е. уз царев (изр.); ~ д а н в. уз Она . . . стаде да цацори ка' кокош. И. царев (изр.); ~ друм, ~ џада државна цацурка ж бот. покр. в. шућурица. главна цеста; ~ кон> државни, војнички кон>; ~ месо кув. сушена сланина прорасла, Сим. Реч. прошарана месом; ~ рез мед. акушерска цвајер м нем. варв. покр. предмет операција која се изводи резом на трбушном чен бројем 2, предмет друге категорије; испцарДфил, -а и царбфил, -ила м онај који воли цара, присталица царизма.

766

ЦВАКНУТИ — ЦВЕЛАЊЕ

двојка (1). — Бијаше ту брашна, хоћеш нулерице, ајнзера, цвајера. Кол. цвакнути, -нем сврш. оном. ударити тако да се чује прасак. — Ако је само око добро, и зрно се нијемо не зарони у ледину, већ цвакне у даску, онда чувар даде знак бајрачићем. Мул. цвалика ж покр. голен, голеница. — Ухватим ли ја тог поповског жутокљунца, цвалике ћу му пребити. Сим. цванути, цванем сврш. песн. процвасти, процветати. — фиг. Бијела се зажаршпе лишца, а по њима крвца цвану рујна. Март. цванциг м нем. варв. карт. добитак од 20 бодова. — Да ће господин затајити његов цванциг, то Матек није очекивао. Хорв. цванцига ж, цванцик м и цванцика ж заст. некадашњи аустријски сребрни новац у вредности од 20 крајцара. — Извади ову своту у шкудама и цванцигама. Ђал. У тас је бацио два небушена цванцика. Јакш. Ђ. На сваки дукат дајем теби ја . . . белу цванцику. Кост. Л. цв8о, цвала м тал. зоол. покр. врста длакаве рибе. Вук Рј. цварење с гл. им. од цварити (се).

даЈу сунце како мило трепти по вртноЈ стази, цватном по дрвећу. Марк. Ф. цв&тење с гл. им. од цвасти. цватети, -тим, ијек. цватјети, (р. прид. цватео, цватела, -ло) несврш, в. цветати. — Онда су вишње цватиле. НП Вук. Твоје цвеће лепо цвати. Радич. фиг. Мирис древне руже цвати на руменом образу. Матош. цватјети, -тим, ек. цватети. цватнути, -нем сврш. песн. процвасти, процветати. — Куд је ишла, цватнуле јој ружице под стопом. Шен. цватња ж цветање, доба цвата. — За време цватње вири из љушчице црвенкасти жиг. Тод. фиг. Обитељ . . . [се] састојала од . . . шест неудатих дјевојака које су минуле прву цватњу. Ђал. Тко у вријеме цеховске цватње не бијаше калфом, тај и не моЖе просудити. Том. цватућн, -а, -е који цвета, цветан. — Мала ливада [је] прошарана цватућим травама. Леск. Ј. фиг. Бујност младеначка, цватући живот, све је то међу амазонкама утонуло у море. Ков. А. Ми хоћемо цватућу земљу. Тито. цваћење с гл. им. од цватети и цватјети. цвбба ж (чешће у мн.) вем. покр. зрно цварити (се), -им (се) несврш. е. чварити (се). — Необичан овај Банат . . . Вртиш се као сувог грожђа, грожђице, сушак. — Ивица по тепсији, одозго те поклопим сачем, не- [је] пио каву и чупкао цвебе из куглофа. Бег. бом, па се сад цвари како знаш. Ћоп. цвбк1 м нем. ексерчић за причвршћивање цваст Ж (лок. цвасти) 1. бот. скуп цве- ђона, потплате на ципели, клинац. — По това у облику грозда, метлице и сл. — Бадем склиском асфалту звецкали цвекови на циплаши зиму гроздом цвасти. Јел. фиг. Наша пелама. Кол. Тамо један . . . босјак . . . лирика у том периоду локазује типичан диригира уличном чизмару како треба да пример једне лирске цвасти. Панд. 2. цвеу његову постолу. Крл. тање. — фиг. Сва је она у јеку цвасти. Радул. забије цвек цвбк2 м покр. сок који пчеле наберу, те цвасти, цватем (аор. цватох, 2. и 3. л. од њега буде мед. И-Б Рј. цвЗте; р. прид. цвао, цвЗла, -ло) несврш. цвека ж в. цвек1. — Удубине . . . ишарацветати. — Цвати, ружо, ти не гледај на не потковицама и цвекама. Р 1946. Видио ме! НП Вук. Било је прољеће и цвале су је . . . од цвеке на цокули до авионске ђурђице. Крл. фиг. Дјевојче је цвало у бомбе опремљене дивизије. Вуј. лицу. Ков. А. Тада су још цвали у Србији занати. Лаз. Л. У тој [је] варошици због цвекати се, -ам се несврш. покр. центурске границе цвала трговина. Маш. кати се, препирати се. — Ту се човјек мора цвекати и тући с мужеком за сваки новчић. цват м (лок. цвату; мн. цватови) 1. в. Ков. А. цвет. — Из перивоја . . . црвенило се од дозрела лишћа и цватова. Ђал. Све што се цв&кла ж бот а. = цикла повртарска посејало расло је брзо и високо и било биљка чији се вретенаст црвен корен једе као обилно цватом и плодом. Андр. И. Помисли- салата Вега Уи1§апб, Кара гићга. — Изте на сунчане видике, на дрвеће у цвату. бријано му лице постаје црвено као кувана Јевт. фиг. Маријан је [дјевојку] био загледао цвекла. Ћос. Б. б. фиг. дебела, румена декад је била у цвату. Радул. Стари град . . . војка. — Фини блед младић, зар је то приутврђење још из доба цвата босанског кра- лика за ону њену цвеклу?! Срем. љевства. Андр. И. 2. цваст (7). — Усправни цв&клин, -а, -о који се односи на цееклу, . . . цватови кб канделабри су блистали. Наз. који потиче од цвекле: ~ семе, ~ лишће. цвбтан, -тна, -тно (чешће одр.) песн. цвеклица ж дем. од цвекла. који је у цвату, цветан. — Под нама се уљегала мирисна и цватна трава. Вил. Глецв^лање с гл. им. од цвелати се.

Ц В Е Л А Т П СЕ — Ц В Е Т А Н цв&гати се, цвела се несврш. парипш се, буцати се, букарити се (о крмачама, свињама). Вук Рј. цв^лити, цвелим, ијек. цвијелити, песврш. чинити да неко цвили, задавапш коме бол. — Љуто свога стрица цвијељаше. НП Вук. Та што ме цвелите, снаје! Срем. фиг. Звоњава се просипа па цвили и цвијели. Наз. цв^љање, ијек. цвијељање, с гл. им. од цвељати. цвбљати, цвељам, ијек. цвијељати, несврш. в. цвелити. — По сокацим цвијеља нејаке. НП Вук. Ако не можеш тешити, немој ни цведвати. Ком. цвбљење, ијек. цвијељење, с гл. им. од цвелити. цвет, ијек. цвијет, м (лок. цвету; мн. цветови, ген. цветбва и цветбва; супл. мн. цвеће) 1. бот. орган расплођавапа у биљака који се често одликује живим бојама и пријатним мирисом. — Чудне очи у дјечака . . . модре као ланени цвијет. Донч. Мирис цвећа поље шара. Јакш. Ђ. 2. вре.ме цветања. — Хоће л ' она о цвијету доћи? НП Херм. Озебло воће у цвијету. Вук Рј. Сада је у Топчидеру јамачно све у цвету. Ћос. Б. фиг. пун, снажан развитак, процват. — Тада је било у цвету царство скупоцених чибука. Шапч. 3. оно што је налик на цвет а. шара, украс. — Имао је малу пушку за пасом у сребрним цвјетовима. Љуб. б. бела пега, белега на челу неких животиња (коња, вола). — Погледај [јагње] . . . како му је лепо око! . . . Па овај бели цвет на челу. Вес. в. покр. кружић косе заковрчене на темену. — Колико тих цвјетова има, толико пута, веле, да ће се женити. Рј. А. г. пламен (сееће). — Собу је испуњавао топли сумрак, у њему су треперили жућкасти цветови воштаних свећа. Ђил. д. гранати облик

767

ђевско цвеће в. ђурђевак; жабљи (пчелин) ~ в. камилица; ивањско цвеће СаНшп уегшп; ледено цвеће в. ледак; петровско цвеће в. хајдучка трава АсћШеа тШе&1шт; румени ~ в. (с)тратор; сребрно цвеће 1лтапа апгша; стамболско цвеће в. георгина; царев ~ в. камилица; ~ из ОЈвета, ~ у цвету в. јаглика и др. Изр. бели ~ мед. нар. бело прање, праница Пиог аШиз; ВИНСКИ ~ бела скрама, плесан на вину, бирза; в о д е н и ~ зоол. в. воденцеет; д е в и ч а н с к и

•—• полна невиност;

дечји ~ мед. нар. в. поганица (36); женски '— 1) бот. цвет који има само тучкове; 2) мед. нар. в. менструација; морски ~ зоол. врста планктона; мушки ~ бот. цвет који има само прашнике; сумпорни — хем. в. уз сумпорни (изр.); у цвету (живота, младости, стваралаштва итд.) у најлепше доба (живота, младости итд.). — Премину у цвету своје младости. Нуш.; ~ од брашна најфиније брашно. — Нешто мало цвијета од брашна на столу. Наз. цветавати, цветавам, ијек. цвјетавати, несврш. в. цветати. — У гори јабука цвјетава. НПХ. фиг. У дну душе, тајно^ чежња се њихала, цвјетавала. Ђон. цв€так, -тка, ијек. цвијетак, м (мн. цвеци, ген. цветака) дем. и хип. од цвет. — Пчелица пала на онај плави цветак. Вес. Зато се на том бијелом свијетлу зоре [поље] чинило осуто њежним цвијецима иња. Шимун. Ти [брате] не беше онај храсте силни . . . веће цветак скровен и умилни који цвета, вене па с' осуши. Радич. Дјевојка расла . . . мирисав цвијетак у очеву дому. Шен.

цветан, -тна, -тно, ијек. цвјетан (чешће одр. цветни и цветни) 1. а. који је у цвету, цвату, пун цвећа, расцветан. — Зрака прожелезне рудаче: железни •—•. Тућ. 4. фиг. љетног сунца, продирући кроз цвјетно грање мразне шаре на спгаклу. — Заседне у кафану, липе, ожари вито тијело млада красника. до прозора што вири у свемир кроз ледено Шен. Шуме бокори цветног јоргована. Рак. цвеће. Каш. С удивљењем [гледам] како фиг. Осећао се као башта: зелен, цветан, снијег пада и звјездано цвијеће по прозорисвеж. Сек. б. који припада цвету, који се ма шара. Кркл. 5. фиг. оно шшо се истиче односи на цвет, који потиче од цвећа: цветна својим квалитетима, што је најлепше, нај- ложа, цветни омотач, цветни прах, цветни боље а. драга, мила, врло лепа особа. — (Опази пупољак. — Прољетни лахори . . . покладевојке) Гле, гле још два цвета! Кост. Л. њаху свијету . . . цвјетне мирисе с поља. Ој Фатимо, ој Мехо, цвијеће моје! Огр. б. Гор. в. који је начињен од цвећа. — Цветни најбољи, најбиранији људи. — Цвет јунака венац . . . јој чело краси. Ил. г. који је накрије рака. Змај. Та бригада је била цвет мењен цвећу. — Наши велики градови имају партизана Јабланице. Пер. 6. фиг. руменило посебне цвјетне пијаце. ЕГ 1. 2. фиг. а. на лицу (као знак стидљивости). — [Дјевојче] пун сликовитих израза, богат алегоријама, коме се цвијет стида расцвао на лицу. Кое А. кићен, китњаст. — Са годинама, он [Чед. 7. врста друштвене игре. — Икица им изређа Мијатовић] је . . . добијао један сладуњав неколико тих [друштвених] игара као . . . цветни стил. Јов. С. Та цвјетна и обојади»Поште«, »Цвећа«, »Адвоката« . . . Срем. 8. сана молитва, тај плес јесени успављује као саставни део назива многих биљака: Бопана. Крл. б. којије пун среће, успеха, напретгородичино цвеће в. љиљан; божји ~ ка, леп, диван: ~ доба. — Пред њима се в. медуника; госпин ~ в. кантарион; ђурсмеши цветни пут далеке каријере. Лаз. Л.

768

ЦВЕТАЊЕ — ЦВЕТОВИТ

Порађа се крепка вера . . . у цветну будућност. Прод. Изр. ц в е т н е муве зоол. в. цветариџе; Ц в е т н а недеља цркв. недеља пред Ускрс, Цвети, Цветница. цветање, ијек. цвјетање, с гл. им. од цветати. Изр. ~ воде појава у мору од слузи која потиче од ситних жиеотињица из пор. Р1а§е11а1а; исп. морски цвет, уз цвет (изр.). цветар, -&ра, ијек. цвјетар, м 1. цвећар. Деан. Рј. 2. зоол. врста инсекта, кукца који живи на цвећу или се храни цееттш соком. Бен. Рј. цветарица, ијек. цвјетарица, ж цвећарица. — Талијани идеализирају . . . млетачке цвјетарице. Шен. цветарице, ијек. цвјетарице, ж мн. зоол. у изразу: ~ мухе врста муха које обилазе и попрашују цветове разног биља бугрМсЈае. Бен. Рј.

цвјетале гаће. Сиј. 4. добијати вински цеет, бирзу (о вину). Изр. вода цвета јављају се на поеришии водејата инсеката, кукаца; не цветају му (ј ој, им и сл.) р у ж е иема (немају) среће, успеха; нека ти све цвета нека ти све полази за руком; нос му цвета шаљ. црвени се (рд пића). цветача, ијек. цвјетача, ж бот. карфиол. — И један и други гоји цвјетачу (карфиол). Шен.; Р-К Реч. цветаче, ијек. цвјетаче, ж мн. бот. е. цветњаче. Цвети, Цвети, ијек. Цвијети, ж мн. недеља уочи Ускрса, православни црквени празник. цветина, ијек. цвјетина, ж аугм. од цвет. цветић, -а и цветић, -ића, ијек. цвјетић и цвјетић, м дем. од цвет. — Стотине цвјетића отвараху своје чашке према сунцу. Шен. фиг. Цветићу мој . . . Тањушка! Поцвбтарка, ијек. цвјетарка, ж цвећарка. гледај . . . отвори очице! Моск. цветичар, ијек. цвјетичар, м зоол. врста цвбтарна, ијек. цвјетарна, ж в. цветаринсекта, кукг/а коуи живи на цеећу Тћа1усга. ница. — Хтио [је] да се врати у цвјетарну. Бен. Рј. Бат. цветиште, ијек. цвјетиште, с бот. ерх цветарннца, ијек. цвјетарница, ж цвећар- цветне петељке на којој стоји цвет; исп. ница. — Сањалац стоји пред излогом цвје- ложа 1 (2). Терм. 3. тарнице. Гор. цветнав, -а, -о, ијек. цвј&тнав в. цветан. цветарскн, -а, -о, ијек. цвјетарски који — Пет годоша не видесмо свога . . . ни се односи на цветаре, цвећарски. пољане лепе ни цветнаве. Јакш. Ћ. цветарство, ијек. цвјетбрство, с цвецв&гпат, -а, -о, ијек. цвјетнат в. цветан. — Пут цвјетнатог крене жала. Хар. ћарство. Цвјетнате гране пружа према небу. Бен. цветаст, -а, -о, ијек. цвјетаст а. који је цветник, ијек. цвј&гник, м в. цветњак. — налик на цвет, који има облик цвета: ~ Људству кажу [птице] да у поља иде и у украс. 6. пун цвећа, цветни. — Лепршају китне башче и цвјетнике. Њег. [пчеле] над цвјетастим лијехама у башти. Цес. А. в. који има пегу на челу као цвет; Цветница, ијек. Цвјетница, ж а. недеља исп. цвет (36). — Један цветаст дорат . . . уочи Ускрса, католички црквени празник. — осетивши овас, пружи главу врећи. Моск. Крсте се жене . . . и ките ормаре и свете слике мацама од Цвјетнице. Крл. б. мн. в. цветати, -ам, ијек. цвјетати, несврш. 1. Цвети. — Изгледаће . . . сито говече ка развијати, пуштати, терати цветове (р да је од Цветница стеоно. Рад. Д. биљци). — Птице поју, цветају ружице. НП цветннце, ијек. цвјетнице, ж мн. бот. Вук. Пред њом су прољетни батови цвјев. цветњаче. тали, плотови листали. Наз. фиг. Опет вјера моја пупи, цвјета, листа. Наз. Под цветнбст, -ости, ијек. цвјетност, ж осоносом већ цветали први брчићи. Шен. 2. бина онога што је гјвепшо; фиг. кићеност, фиг. а. бити у бујном, снажном развитку, — С каквом цветношћу песник опева њенапредовати. — Радња му се разграњавала гову Лауру. Нов. и цветала. Срем. Партијски политички живот цветњак и цветњак, ијек. цвјбтњак и цветао [је]. Поп. П. б. имати што у изобиљу, цвијеањак, м врт, башта са цвећем. — Пређе обиловати (чиме). — Улице цвјетају кораци- на цветњаке и оранжерије. Глиш. Стајала ма и смијехом. Ђон. в. горети, пламтети. — је у цвјетњаку . . . приземница. Крл. Имам Мртвац [лежи] . . . са воштаницама које мален лијгп цвијетњак. Шен. цветају. Рист. 3. ир. бити у стању распадања, цветњаче, ијек. цвјетњаче, ж мн. бот. распадати се од истрошености. — Поклонио биљке са цветом Ап1ћорћу1а. Терм. 3. је старе своје јеменије на којима је кожа почела цветати, а ђонови се већ расцветаше. цветбвит, -а, -о, ијек. цвјетовит, ков. Јакш. Ђ. Гледао је дијете . . . на њему су којије пун цвећа. — Тисућу ватри је горјело

ЦВЕТОЖДЕР — ЦВИК

769

цвећаров, -а, -о, ијек. цвјећаров = цвећарев. цвећарски, -а, -о, ијек. цвјбћарски који се односи на цвећаре: ~ трговина. цвећарство, ијек. цвјећарство, с грана пољопривреде која се бави гајењем цвећа, цветарство. цвеће, ијек. цвијеће, с зб. им. од цвет. цвећице, ијек. цвијећице, с дем. од цвеће. Вук Рј. цвећка ж (ек.) ир. особа која се не одликује позитшним квалитетима. — Зато ћу те одвести . . . да својим ушима чујеш каква је цвећка твој лепи Ратко. Андр. И. Они су цвећке позадине, забушанти. Јак. Изр. ниси ни ти (није ни он итд.) ~ ниси ни ти (није тс он итд.) без мана. цвећњак и цвећњак, ијек. цвјећњак и цвијећњак, м г/ветњак. — Пред њом је узак цвијећњак. Матош. Мало двориште са . . . уском лејом цвећњака. Андр. И. цви оном. узвик за подражавање гласа којим се јављају мале птице и неке ситне животиње. цвббак м нем. в. двопек. — Кивна је судба гдјекоји пут тврђа од десетгодишњега цвибака. Кор. цввјел м (ијек.) в. цвил. — Људски јаук . . . цвијел живина . . . к теби вапи. Прер. Чујте кршћанскога народа цвијел. Шен. фиг. По јарболима . . . пењали се морнари . . . уз шкрипу и цвијел колотура. Новак. цвЛјелан, -лна, -лно (ијек.) в. цтлан. — Потеку цвијелне тужбице. Буд. цвијелити, цвијелим, ек. цвелити. цвИјелно прил. (ијек.) цвилећи, јаучући. — Не узмаче више ни за длаку, већ заврши цвијелно: — Сјекли ме, пекли ме . . . ја друго не знам. Буд. цвијељ-, ек. цвељ-. цвИјет, ек. цвет. *•* цвијет-, ек. цвет-. х .» Цвијети, Цвијети, ек. Цвети. цвијећ-, ек. цвећ-. цвијеће, ек. цвеће. цвијулити, цвијулим несврш. оном. = цвијуљити в. цвилети (5). — Ватра у пећи палуца, сировац запијева;, цвијули. Коз. И. цвнјуље1Бе с гл. им. од цвијулити и цв&ћарка, ијек. цвјећарка, ж (дат. -ки) цвијуљити. жена цвећар. — Ви сте уметница да се обуцвијуЈБНтн, цвијуљим несврш. оном. чете и . . . боље што нисте цвећарка. Јанк. =• цвијулити. — Пишти и свира, цвијуљи цв&ћарник, ијек. цвјбћарник, м (мн. -ици) свако парченце, кб писак у гајдама. Коз. И. в. цветњак. Р-К Реч. цвЈЈк1 м покр. кисела сурутка. Р-К Реч. цв^ћарнцца, ијек. цвјећарницаЈ ж процвНк2 м карт. врста карташке игре. — давница цвећа. — Композиција је јурила . . . покрај њива . . . и цвећарница. Јак. О његову миру . . . свједочи . . . што је

ту, а уза сваку људи . . . и тако цвјетовиту чекаху зору. М-И. цветбждер, ијек. цвјетождер, м зоол. врста инсекта, кукца Ашорћадиз. Бен. Рј. цветбкитан, -тна, -тно, ијек. цвјетокитан, ков. песн. којије окићен китама цвећа. — Цвјетокитна липа. Враз. На Анкин дође гроб већ цвјетокитан од мајке и сестре. Марк. Ф. цветбпик, -а, -о, ијек. цвјетблик који је налик на цвет. — Где год зађеш, птичју ћеш одећу наћи . . . и цветолике крејине украсе. Макс. цветољуб, ијек. цвјетољуб, м зоол. врста инсекта, кукца АпШазаа. Бен. Рј. цветбносан, -сна, -сно, ијек. цвјетоносан који има на себи цвећа, који обилује цвећем. — [Анђу] нико никад није чуо, осим . . . ноћи, пуне мириса . . . и травних цвјетоносних ливада. Ђур. Цветбносије, ијек. Цвјетбносије, с цсл. в. Цвети. — Кад је било на Цветоносије, збор зборило осам везирова. НП Вук. цветбносје, ијек. цвјетбносје, с песн. обиље цвећа, расцветаност. — С новим цвјетоносјем сиђе мир у село. Наз. цветбноша, ијек. цвјетбноша, м 1. онај који носи цвеће у некој поворци. — Учитељ требоваше неколико [ђака] за . . . цвјетоноше. Јурк. 2. мн. бот. в. цветњаче. Р-К Реч. цветоња и цвбтоња, ијек. цвјетоња и цвиј&тоња, м во са белом пегом на челу. Вук Рј.; Р-К Реч. цв&тоша, ијек. цвјбтоша, ж покр. цветаста коза. Вук Рј. цвбтуља, ијек. цвјетуља, ж цветаста крава. Вук Рј. цв&ћар, -ара, ијек. цвј&ћар, м онај који гаји цвеће (рбично за продају); љубитељ цеећа. — Нашао је цвећара и његову мршаву жену. Мил. В. цв^ћара, ијек. цвјдћара, ж в. цвећарница Р-К Реч. цвећарев, -а, -о, ијек. цвјећарев = цвећаров који припада цвећару. цвећарица, ијек. цвјећарица, ж цвећарка. Р-К Реч. цвећаричнн, -а, -о, ијек. цвјећаричин који припада цвећарици.

49 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

770

ЦВИКА — Ц В О К Н У Т И

притворена врата . . . цвилела су у зарђалим шаркама. НК 1946. Цвили под ногама лањско лишће труло. Стан. У Ђуриним грудима цвили заробљен кашаљ. Јел. Дажд јесењи цвили. Кркл. цввлидрета ж 1. зоол. инсекат, кукац с дугачким чланковитим пипцима, шумска штеточина. Бен. Рј. 2. фиг. погрд. слаб, сув човек с танким ногама. — Дођи ми само, дођи, тате, узураше, цвилидрето једна! Ков. А. Изр. зоол. храстова ~ Сегатћух сегс1о; м и р и ш љ а в а ~ Агогта товћаШ. цв&лик м цвилих. Р-К Реч. цвшгати, -им несврш. в. цвилети. — Она је цвилила од ужаса. Крл. Ветар је цвилио у високој црној баџи. Андр. И. цв&лих м нем. јако и грубо памучно или ланено платно. — Оптужили су га због неисправности у набавци . . . цвилиха. Прод. цвблнути, -нем сврш. зацеилети. — Ухвати прасе за ухо, прасе цвилну. Рј. А. цвЗловав, -вна, -вно покр. који хоће да се пари, буца (о вепру); исп. цвелати се. Вук Рј. цвиљење с гл. им. од цвилети и цвиљети. цвиљети, цвилим, ек. цвилети. цвичати, -чим несврш. в. цичати. — Штакори цвиче. Донч. цв&шна ж нем. варв. врста крутог памучног материјала који се умеће између поставе и штофа. — Друг ми је рекао да ми је још потребно . . . метар цвишне. Пол. 1951. цвјет-, ек. цвет-. цвјеђ-, ек. цвећ-. цвок (обично поновљено) оном. узвик за подражавање цвокотања или цвоктања. — Клечао [је] на . . . дорушиним леђима . . . цвокћући устима: Цвок, дорушо! Цвок! Цвок! Наз. Одапе једну цијев: цвок . . . одапе другу: цвок. Ков. А. цвока ж само у изразу: у п о к е [тј. цвилеж м цвиљење. — Чују . . . цвилеж . . . и одмах помисле није ли Потјех . . . у пола оке] нема ни ц в о к е са половином мере не може се ништа учинити. Н. посл. Вук. заглавио. Брл. Псетанце . . . с . . . цвилежом цвокање с гл. им. од цвокати (се). завуче се под стреју. Лал. фиг. На доњем дијелу врата зачује се тих цвилеж неког цвокати (се), цвбкам (се) и цвбчем (се) посебног запора. Нех. оном. несврш. и уч. према цвокнути (се). цвилети, цвилим, ијек. цвиљети/р. прид. Деан. Рј. цвилео, цвилела, -ло) несврш. 1. испуштати цвокнути, -нем сврш. оном. 1. цмокнути. пригушен пискав глас (рд бола, жалости и сл.), Вук Рј. 2. произвести устима или зубима глас јаукати, јадиковати, пиштати. — Ви пијете »цвок«. — Повуку дијете за ухо и устима као и попијевате, сиротиња у невољи цвили. цвокну. Н. посл. Вук. Она је скочила са НП Вук. Он је својим храпавим гласом лествица . . . свом тежином .тако да је цвокцвилео. Јакш. Ђ. 2. цичати., скичати (о нула зубима. Андр. И. Хтедох да вриснем, пупицама или животињама). — Хлапић . . . али само вилице цвокнуше. Марк. М. 3. је знао да ће [пас] за њим цвиљети. Брл. шкљоцнути, опалити. — Часник дигне Гуја то . . . од глади цвили. Митр. 3. фиг. сабљу, пушке цвокну, а луткице једна за пуштати глас налик на јаук, писку. — Не- другом у зелену траву. Маж. Ф. приЈе стриЈељања одиграо . . . партиЈУ цвика. Јонке. цвЗка ж нем. варв. ексер, клин; исп. 1 цвек . Изр. забити коме ц в и к у подвалити коме, насамарити кога. Кл. Рј. цвдкер м (често у мн.) нем. наочари, наочале које се на носу држе помоћу металне штипаљке. — Човек . . . са златним цвикером. Уск. Предстојник збаци цвикер на сто. Ћор. Овај је брисао рупчићем цвикере. Цес. А. цвик^раш, -аша м (вок. цвикерашу) онај који носи цвикер, цвикере. — Летос дошао Француз са женом . . . цвикераш некакав. Пол. 1958. фиг. подр. учен човек. — Можда знам више него понеки цвикераш. Моск. цвик&рчина ж аугм. и пеј. од цвикер. — Требало би [га] опалити по њушци . . . разбити цвикерчину на оној његовој носуршш. Кркл. цввкла ж нем. варв. уметак, клин: сукња са цвиклама. цвЗковати, -кујем несврш. нем. варв. бушити (жемзничку карту). — Кондуктер цвикује карте. Пол. 1958. цв&л м (лок. цвилу) цвиљење, плач; глас сличан цвиљењу, плачу. — Пјев н>езин бијаше . . . сличан цвилу мале птичице. Маж. Ф. Не чујеш му љута цвила патној души из дубине. Кош. цввла ж заст. цвиљење. — Љуту цвилу цвилила два анђела. Крањч. С. Цвилу цвили мајка Маргарита. Наз. цвилан, -лна, -лно заст. који цвили, пискав (о гласу, звуку). — Комарци . . . у своје гусле и дипле цвилне свирећ удријемљу Бруна. Марк. Ф. Сићан гласак, пискав, цвилан. Кош. цв&лба ж заст. цвиљење. — Цвилба невољника . . . у мом срцу меко је гн'јездо нашла. Наз.

ЦВОКОТ — ЦВРКТАЊЕ

771

цвргукнути, цвргукнем сврш. оном. необ. испустити глас »цврг«. — Певам . . . и кб ласта кад цвргукне и кб славуј кад промукне. Змај. цвр&ги и цвретн, цврем, ијек. цвријети и цвријети (трп. прид. цврт) несврш. а. (што) пржити, топити маст или сало. Деан. Рј. 6. в. цврљити (а). И. цвријети и цврНјети, цврем, ек. цврети и цврети. цврк м оном. глас којим се оглашава цврчак. — Цврчка . . . чује, јасан му је цврк. Змај. цврка ж (дат. -ки) оном. а. цвркут, цвркутање птица, цврчање инсеката. — Сјенице мале уз косове цврку учестале. Март. Цврка [цврчака] навуче му тврд сан. Вес. 6. плач, кмечање {малога депгета). — Пробуди се нејачак Ненаде, стаде цврка . . . дијете у бешици, нико њега утјешит' не може. Рј. А. в. звук који се чује кад на ватри нешто гори или кад се нешпго пржи, цврчање. — Стаде цврка на ватри кошуље [змијине]. И. г. звека. — Стаде цврка тока и илика. И. цвркавац, -авца м зоол. в. церчак. — Пошао да гони цвркавца . . . јер при спавању није трпио ничијег пјевања, а цвркавчева понајмање. Ћор. цвркавчев, -а, -о који припада цвркавцу. цвркање с гл. им. од цвркати. цвркати, цвркам несврш. оном. в. цврчати. — Цврчак је негдје у близини цвркао. Ћор. цвркац узвик којим се истиче супротност каквог терђења; исп. хоћеш, јест! — Хшо је бити мудрији од мене. Цвркац! Божић. цвркљив, -а, -о необ. који кад говори као да церчи, крештав. — Нијесам ја накрај срца цвблика ж нем. бот. 1. прорасла стабљика кб онај мој цвркљиви Јовица. Ћоп. црнога лука на чијем врху је семе, бик (5). цвр^кнути, цвркнем сврш. 1. сврш. према Вук Рј. 2. в. кукута. Сим. Реч. 3. голен, цецврчати. — Жижак цвркну тужно. Вес. ваница; исп. цволеника (2) и цволик. — 2. а. рећи гласом који личи на цвркутање; исп. Оба рамена дечку сломљена и једна му цвркутати (16). — И ћаћи се ја своме ругам. цволика вири у листу. Рад. Д. Тло . . . па ми увијек опрости — цвркне она. Божић. улично од разријеђене муљаве текућине . . . б. скупивши и мало истуривши усне про~ уз неутопљене сиромашне цволике пење се извести глас сличан звуку »цвр«. — Застаде, као леден гмаз. Кркл. скупи усне, цвркну. Петр. В. в. праснути, цвблина ж бот. в. кукута. Сим. Реч. пукнути. — Груне нечији штуц, а за њим цвркну нешто као дуплица. Ћоп. 3. прел. цвбњак, -н>ка м врста ситног новца; а. попити, сркнути. — Цвркне коњака исп. марјаш. — Истрошило се, па се остало без цвоњка. Рад. Д. фиг. нешто ситно, мало, жедни Момир, али му буде горак. Каш. Ту одседнемо да се мало прехране коњи, а и безначајно, трунка, мрвица. — Нема ту ни ми коју да цвркнемо. М 1867. б. подр. цвоњка, све су браИа оглодала. Ранк. Ја ударити, кврцнути, млатнути. — Ако те ти не бих дао ни цвоњка. Моск. мало цвркнуо, није те убио. Ков. А. цвф узв. оном. глас који се чује кад нешто усијано падне у воду. — Цвр! Лагано и тацврктање с гл. им. од цврктати. — јанствено звижну угљен, паднувши на . . . Цврктањем усана или језика . . . мамио га хладно водино огледало. Шапч. у подрум. Петр. В. ~ се цмокнути се. цвбкбт м оном. цвокотање. — Још мрак крије страх . . . цвокот зуба. Марк. М. фиг. Брзо се шири цвокот леда. Ћос. Д. цвокбтав, -а, -о који цвокоће. — И добаци му сва цвокотава бели фротир. Дав. цвокбтавица ж грозница, дрхтавица праћена цвокотањем зуба. — Склупчан . . . сав од несавладиве цвокотавице човјек је остајао сам. Ћоп. цвокбтаво прил. цвокоћући; фиг. праскајући, гфскајући. — Промрља нешто . . . у складу са загушљивим мирисом тамјана и свећама чији је пламен . . . цвокотаво дрхтуљио. Дав. цвокдтање с гл. им. од цвокотати. цвокбтати, цвокоћем несврш. оном. од зиме или од страха ударати зубима о зубе производећи нарочити гиум. — Видје како му се рамена . . . тресу и чу како му цвокоћу зуби. Мапг. Цвокоће зубима од зиме, од ужаса, од грозе. Бег. Добро се уви покривачем, али је још дуго цвокотала. Јанк. цвбктање с гл. им. од цвокшапги. цвбктати, цвбкћем (имп. цвбкћи; прил. сад. цвбкћући) несврш. оном. 1. шкргутагпи, шкрипати, шкљоцати зубима; исп. цвокотати. — Разјарује се каткад и цвокће оним назубљеним зубалом. Божић. 2. одавати, испуштати глас »цвок-цвок«. — Црн хитар кос . . . бјежи у оближње лијеске цвокћући срдито. Наз. цвол&ника ж 1. бот. в. кукута. Сим. Реч. 2. цволика (3). — Покри голе цеванице и табане десетогодишњем првенцу. Видиш ли какву цволенику има? Ћос. Д. цвблик м цволика (3). Батут.

49*

772

ЦВРКТАТИ — ЦВРЉИТИ

цврктати, -ам и цвј^кћем несврш. оном. производити уснама или језиком нарочите гласове позивајући или мамећи кога, цоктати; исп. цвркнути (26). В. пр. уз гл. им. цврктање. цвркул.ити, цвркуљим несврш. необ. в. цвркутати. — Неако слатко и вижласто цвркуљи на усне онај ђаволски напјев. Драж. цвркуљнути, цвркуљнем сврш. према цвркуљити. — Једна птица цвркуљну поред њих. Петр. В. цвркут м оном. а. глас малих птица и неких инсеката. — Ја газим по росној трави, а око мене цвркут птичијих гласова. Вес. У крошњама . . . чуо се већ цвркут врабаца. Крл. Цвркут скакаваца и цврчака . . . навали. Војн. фиг. Чула се . . . вика продаваца новина, дрека носача, цвркут дечјих гласова. Јак. б. фиг. звук који се чује кад свећа догорееа, пуцкарање, праскање. — Смртни цвркут мале свијеће из лаког ме сна пробуди. Баш. цвркутав, -а, -о 1. који много цвркуће; исп. цвркутљив. — Каткада би цвркутаве ластавице смукнуле између црних дебала на зелена . . . поља. Бен. фиг. [Лијане] се пењу од гране до гране . . . правећи мостове и читаве водопаде најцвркутавијег цвијећа. Маж. Ф. 2. фиг. који говори гласом сличним цвркуту, ћеретав. — Цвркутава [дјевојка] личила је на неку од оних прољетних птица. Лал. 3. који подсећа на цвркутање, сличан цвркутању. — Вера одговори цвркутавим ч гласом. Ћос. Б. цвркгутаво прил. цвркућући, цврчећи, цеилећи. — Пила се сребрно свјетлуца, цвркутаво реска. Сим. цвркута) м песн. в. цвркут. — С грмечка птице слијећу . . . траже које зрно уз тужни цвркутај. Хар. цвркуталац, -аоца м подр. в. цвркутало. — Опазио је . . . да се језик тих безочних цвркуталаца . . . силно разликује од нарјечја пророка Илије и Јеремије. Шен. цврк^тало м и с подр. особа која брбља, чаврља, блебетало. — Ми смо једном цвркуталу морали плаћати 300 франака на мјесец. Шен. цвркутаљка ж зоол. врста цврчка. Бен. Рј. Изр. јасенова ~ Слсас1а огш. Бен. Рј. цвркутан, -ана м подр. в. цвркутало. — Цвркутани који кокодачу [наслов чланка]. Зог. цвркутан, -тна, -тно пун цвркута. — Птице живахнуле по цвркутним лузима. Матош. цвркутање с гл. им. од цвркутати.

цвркутати, цвркућем несврш. 1. а. пуштати, испуштати цвркут (о малим птицама, инсектима, мишевима и др.). — Ласта [је] . . . поздравл>ала цвркућући лањску домовину. Шен. По маслинику цвркућу врапци и звижде косови. Мат. Још се само чује како . . . цврчак цвркуће. Јакш. Ђ. По ливадама ухиљадили се пољски мишеви . . . који . . . цвркутаху по рупама. Гор. фиг. Да ли ће бризнути фруле и извори и цвркутати јутра у прољеће? Кашт. б. говорити гласом који личи на цвркут, — Она одговараше цвркућући као полетарка. Матош. Лете и цвркућу дјевојчице. Гор. Њезина немирна устанца навикла су цвркутати. Шапч. в. пуцкетати (бичем). — Мужек . . . стаде цвркутати маленим бичем по леђима ниских црљенака. Ков. А. 2. (што) необ. испијати мало-помало, сркутати. — Он је полако цвркутао своје чокањче. Јакш. Ђ. Изр. то (о томе) в е ћ и в р а п ц и на к р о в о в и м а ц в р к у ћ у е. уз врабац (изр.). цвркутица ж (у атрибутској служби, уз им. птица) која цвркуће, цвркутава. — Те патриотичне декламованке сједе обично само на усницама као птице цвркутице и не залазе никад у дубину срца. Шен. Неста птица цвркутица са увелих грана. БВ 1902. цвркутљив, -а, -о необ. песн. који много цвркуће, цвркутав. — Ој ви јата перната, цвркутљива, чаврљива! Кош. Шушти зрело жито . . . у њему цвркутљиви цврчци цврче. Барац. цвркутнути, цвркутнем и цвркутнути, цвркутнем сврш. према цвркутати. — Баш је на то место слетео врабац, цвркутнуо, заљуљао се и отпрхнуо. Дав. Поиска дете, уми га. . . ухвати га и повуче за нос и цвркутну устима кб да љуби ваздух. Вес. Здраво, цвркутну Зорици. Сим. фиг. Чим цвркутне у нама вољни импуле, болест се претвара у здравље. Божић. цврљак, -љка м (мн. цврљци, ген. цврљака) у изразу: ш а р е н и ~ зоол. в. чворак. Бен. Рј. цврљанција ж фам. празно брбљање, блебетање, наклапање. — Овдје . . . се огледа величина народнога духа који презире којекакове форме . . . који у свему томе види залудну »цврљанцију«. Шуб. цврљење с гл. им. од цврљити (се). цврљнкати, цврљичем и цврљикам несврш. оном. цвркутати. — Шева, високо се вијући, бистро му над главом цврљика. Кур. цврљити, цврљим несврш. а. пржити; исп. цврети. — Код богаташа већ су се од поднева цврљили уштипци. Бен. б. пиштати, цврчати. — Чепац од цигаре цврљио му у устима. Ков. А. в. шкрипати. — Перо-

ЦВРЉУК — ЦЕВАНИЦА вођа . . . се савио као личка бритва и неуморно цврљио пером. Кос. Ужарене оплате на точковима пиште и цврље у каловиту путу. Гор. ~ се пржити се, цврчати. — Све се цврљила и пуцкетала печена свињетина на ражњу. Крл. цврљук м оном. цврљење, цврчање, пиштање. — Из кухиње се чује цврљук као да се над ватром маст пржи. Торд. цврст

в. чврст.

'

'

»••

цврст-, в. чврст-. цврсти, цврем несврш.-покр. в. цврети. — Вели мени жена данас: »Стари! Ми немамо масти више до првога. А ако вијенац купим, из чега ћу зафриг цврсти?«- Крл. цвртак, -тка м покр. ковитлац, вртлог. — Босна . . . широко се разлијевала у велик вир, пјенећи се и стварајући цвртке. Сим. цврц узвик за одбијање, одрицање. — Тата, води ме у неки музеј . . . Цврц, сине, у Београду су преко празника сви музеји затворени. Пол. 1970. цврца и цврца м 1. прост човек, простак. — Кад се цврца докопа власти, да бог сачува! Рј. А. 2. човек малога раста. Бак. Реч. цврцнути, -нем сврш. фам. мало више попити алкохолног пића, мало се напити; исп. цугнути (1). — Кад се вратио кући, био је рекло би се цврцнут, а можда чак и накресан. Пол. 1974. цврч м оном. цичање, цвичање. — Кроз вратнице нахрупце заупи чопор уз роктање и цврч. Коз. И. цврчав, -а, -о који цврчи, зуји. — Уши му се отчепе . . . с неугодним цврчавим писком. Божић.

773

цврчака. — Дјечак је цврчао и махао ручицама по перини. Бен. 2. производити оштре, високе звуке, пиштати. — Бубњи бију, а цврче свирале. НПХ. 3. одавати нарочите звуке сличне цврчању цврчака (о месу које се пржи, о сировом дрвету кад гори, о лампи кад догорева и сл.), пиштати. — Церовина је у огњу цврчала. Лоп. У . . . посуди цврчало је пилеће стегно. Новак. Већ [је] стала цврчати лампа, јер је понестало петролеја. Кол. 4. шкрипати. — Рабаџијска кола . . . цврче. Јакш. 25. Сасвим је скорашњи [сир]. Још цврчи кад га моташ по устима. Шапч.

цврчеж м цврчање. — Жежак љемеш на прси му тура . . . смрде прси и цврчеж их стоји. Њег. цврчити, -им несврш. в. цврчати. — У живици цврчио штурак. Драж. цврчић м зоол. врста мале птице АпоПћша 1го§1ос1у1:ез. Бен. Рј. цврчков, -а, -о који припада цврчку који се односи на цврчка: ~ песма. цврчуљак, -љка м зоол. врста инсекта, кукца. Бен. Рј. це с први тон музичке лествице: високо »це«. цсбати се, -ам се несврш. покр. трзати се. — Дијете болесно у ватри, па се све цеба у сну. Рј. А. цев, ијек. цијев, ж (инстр. цеви и цевљу; лок. цеви) 1. а. ваљкаста и шупља напраеа кроз коју се нешто проводи: бешавна ~ , доводна ~ 3 одводна ~ , водоводна ~ , плинска ~ . б. део ватреног оружја таквог облика: пушчана ~ , топовска ~ . — Метак у цев и крећемо тим кућама. Дед. В. 2. пушка. — Старо и младо, велико, мало, смртном се цевљу наоружало. Јакш. Ђ. Они су . . . цврчак, -чка м (мн. цврчци, ген. цврчака) отворили ватру на непријатељски поредак у коме се кретало око двеста цеви. Ољ. зоол. а. инсекат,кукац из редаједнакокрилаца> Десет једанаест [Турака] . . . је моја цијев чији мужјаци имају на почетку трбуха неке кожице којс својим треперењем производе препјевала на онај свијет. Буд. 3. мали дрвени ваљак, калем на ткачком разбоју на који се звук {цврчање) СлсаЉ. — Хиљаде веселих цврчака у трави се смију врискаво. Гор. суче пређа. — Виде једну жену где мота цеви. Ранк. 4. в. цеваница (/). Вук Рј. б. мн. породица таквих инсеката СлсасШае. Терм. 4. Изр. к а п и л а р н а ~ веома уска (као влас косе) стаклена цев; м о к р а ћ н а ~ одводни Изр. јасенов ~ Слсас1а огш. ЕЛЗ; канал мокраћне бешике игеЉга; ч е к а т и на обични ~ Ј^упбгеб ркћешв. И. ~ (кога) чекати кога с пушком спремном да цврчапо с кожнати набори на трбуху опали (обично у заседи). цврчка помоћу којих он цврчи сгеркаси1ига ј*пШ. Терм. 4. цеваник, -ика, ијек. цјеваник, м анат. в. цеваница (1). Батут. цврчање с гл. им. од цврчшпи. цврчати, -чим несврш. оном. 1. а. пуштати нарочити глас »г/вр« (о цврчку, попцу). — Попац цврчи — све друго спава. Лаз. Л. Прислухну како цврчак цврчи у јасмину. Ћор. 6. цвркутати. — Око прозора . . . цврче врапци. Ћор. в. фиг. оглашавати се, јављати се пискавим гласом сличним цврчању

цеваника, ијек. цјеваника, ж бот. биљка из пор. штитара, сиљевина РеисесЗапшп. Сим. Реч. цеваница, ијек. цјеваница, ж анат. 1. кост ноге од колена до глежња, голен, гњат вМа. — Под њим је сваки час посртао коњ раскрвављених цјеваница и упалих

774

ЦЕВАР — ЦЕДАР

бокова. Андр. И. Парче бомбе смрскало му је цјеваницу. Чол. 2. необ. надлактица, рамењача. — Стрче ребра, цеванице ногу и руку. Ђур. ц^вар, -ара, ијек. цјевар, м радник, стручпак за полагање цеви. — Требало је натерати на марљив рад . . . рударе . . . цјеваре; тесаре, јамске браваре. Б 1973. цевара, ијек. цј&вара, ж погрд. 1. в. пушка (1). — Пушки, пушки, бре донеси!! . . . Отрча момче и изнесе некакве две цеваре. Глиш. 2. нога танка као цев. — Носи те цеваре, има још ко да се огрије! Рј. А. цеварик, -ика, ијек. цјеварик, м в. цеваница (1). Батут. цеварнка 1 ж покр. цаварика. — Вино му као деварика, не ваља ништа. Рј. А. Воли добро вино — ама пије и цеварике кад је џаба. Вес. цеварика 2 , ијек. цјеварика, ж в. цеваница (7). Батут. цбварна, ијек. цјбварна, ж одељење у фабрици или радионици где се израђују цеви. — Ту спада и погон жичаре . . . ексерана . . . па цеварна са 10.000 тона цеви. НИН 1958. цбварски, -а, -б који се односи на цеваре~ одељење. Б 1958. цеваст, -а, -о, ијек. цјеваст који има облик цеви. — На мјесту гдје је лежао била је у леду прокопана цеваста рупа. Петр. М. Уздужни пререз цјевасте кости. НЧ. Изр. цевасте медузе зоол. водени полипи (чије колоније плове слободно у мору) 51рћопорћога. Терм. 4. цевашице, ијек. цјевашице, ж мн. у изразу: глисте ц е в а ш и ц е зоол. глисте чије је тело цевасто бегриН(1ае. Терм. 4. цевбљатн, -ам несврш. покр. досађивати говором, џавељати; проклињати. — Ако не даш [просјакињама милостињу] онда свака куне и цевеља, у црни конац завезује твоју срећу. Ђур. цевина, ијек. цјевина, ж 1. аугм. од цев. 2. погрд. пушка (7). — Све ми се чини да и мој стриц Благоје има некакву цјевину. Ћоп. цевка, ијек. цијевка, ж 1. це« (1). — Види да је болесна . . . Доноси јој нишадор и дува јој кроз цевку у уста да га гута. Срем. Ухватиш се, бато, за цевку [топа], па идеш и спаваш. Јак. 2. бот. в. водопија. Р-К Реч. цевљаник, -ика, ијек. цјевљаник, м покр. справа којом жене сучу цеви за ткање; исп. цевњак. Рј. А. цевнат, -а, -о, ијек. цјевнат цеваст. — Јер шљем га обранио његов трогуби, цјевнати, што Феб Аполон је Хектору дао. М-И. цевни, -а, -о, ијек. цијевни који се односи на џев: ~ прикључак, ~ осцилатор.

ц^вница, ијек. цијевница, ж в. цеваница (1). Терм. 4. цевњак, -а и цевњак, -ака, ијек. цијевњак и цјевњакЈ м покр. а. чунак за ткање. Вук Рј. б. мотовило, витао. — Зими по сву ноћ брдом ударам, цијевњаке мотам, вратилом окрећем. Љуб.; Вук Рј. цевњаци, ијек. цијевњаци, м мн. зоол. в. цевасте медузе (уз цеваст, изр.). Бен. Рј. ц^вњача, ијек. цијевњача, ж в. цеваница. Прав. ц^вњаче, ијек. цјдвњаче, ж мн. бот. главочике. Терм. 3. цевовбд и цевовод, ијек. цјевовод и цјевовод, м цев којом се проводи вода> нафта, плин и сл. — Челични зидови цевовода, дугог око 600 метара . . . су одолевали . . . страховитом притиску. Б 1957. цевоводни и цбвоводни, -а, -б, ијек. цјевовбдни и цјевоводни који се односи на цевовод цевбзубице, ијек. цјевозубице3 ж мн. зоол. ред примитивних сжара здепаста тела, дуже главе, чији су зуби сложени од много цевчица које су на врху затворене ТЧЉиШепСаШ. ЕЛЗ. цевбзупци, ијек. цјевозупци, м мн. зоол. цевозубице. — Цјевозупци имају нарочито карактеристичне зубе. Финк. цевчење, ијек. цијевчење, с гл. им. од цевчити. цдвчина, ијек. цјевчина, ж аугм. од цев. цевчити, -им, ијек. цијевчити, несврш. добро и много пити. — Ето, сад ћемо ми без тебе да цевчимо грејаницу. Рад. Д. ц^вчица, ијек. цјевчица, ж дем. од цев. — Тршчана цевчица на коју дува гајдаш и дулац се зове. Чипл. Милунка . . . навије вратило и метнувши нову цевчицу у гладан чунак, поче ударати ордилом и ткати. Шапч. ц^вштина, ијек. цијевштина, ж аугм. од це«. — Иза густе ограде врта сијевну једна гвоздена цевштина за другом на шанац, бријући са браништа сељачке главе. Шен. ц^гер м нем. варв. — цекер плетена кошарица, торбица (најчешће за животне намирнице), зембиљ. — Љубинко ванредно лепо . . . плете корпе и цегере за пијацу. Пол. 1951. цег^рчнћ и ц^герчић м дем. од цегер. цед, ијек. цијед, м (мн. цедови) оно што се цеди или исцеди из чега. — Вјеровао сам да дш је нетко сасуо у тањур буничина отрова или осладио вино циједовима чаробница. Уј. ц&дар и цбдар, -дра м бот. = кедар врста четинара Р ш ш сеЈгш. — Тек је

Ц Е Д Е Н Т — ЦЕЂ стао да се . . . успиње између . . . осамљених старачких цедрова. Цар Е. цедент м лат. правн. онај који некоме нешто уступа. цедило, ијек. цједило, с материја или справа кроз коју се нешто цеди; исп. цедиљка. — Кроз кров се вода из облака спира баш као кроз цедило од сира. Богдан. Пред . . . огњиштем стојаше . . . фратар, љевајући чорбу кроз гвоздено цједило. Мат. Изр. наћи се, остати на цедилу наћи се у неприлици, бити преварен. — И тако фрајла Јула остала на цедилу. Срем.\ оставити кога на цедилу издати, изневерити кога. ц&диљка, ијек. цјбдиљка, ж кухињска направа чије је дно избушено, пуно ситних рупица кроз које се цеди нека течност (нпр. млеко, чај, кава и сл.). Р-К Реч.

775

б) говорити полако, одмерено, једва чујно. — И то говорите ви . . . иедио је потпуковник . . . кроз зубе. Сек.; ~ мед помоћу центрифугеиздвајати мед изсаћа; ~ к о г а на мртву в о ш т и н у в. уз воштина (изр.). ~ се 1. тећи, цурити, сливати се кап по кап или у танком млазу. — Уље [се] шутке циједи у каменицу. Наз. Крупан зној пробио га по челу и циједи му се низ образе. Ћор. фиг. Бијаше красна л>етна вечер. Зраком се циједио мирис зрела воћа. Ђал. 2. фиг. а. пробијати се мало-помало. — Свирка оргуља циједила се као тиха, блага струја. Бен. По његовом лицу падале су светле пеге сунца које се цедило кроз крошње стабала. Поп. Ј. б. бити пун чега, обиловати чим. — Миша се циједио од задовољства. Сим. цбдница, ијек. циједнпца, ж справа за притискивање, гњечење, преса. — Количина вина . . . зависи . . . и од тога како се грожђе прерађује . . . примитивно или муљачама и цедирање с гл. им. од цедирати. цедницама. Пол. 1951. цеднрати, цедирам сврш. и несврш. лат. правн. уступити,уступати, препустити, цедњак, ијек. циједњак, м простор у препуштати некоме нешто (нарочито своје коме се скупља кишница и кроз нарочиту реправо, тражбину, према трећој особи); исп. шетку одлазиу цистерну. — На свакој чатрњи цесија. Деан. Рј. завиривали су кроз рупу у мрачни циједњак за воду. Кал. ц&дитељ, ијек. цјбдитељ, м онај који ц&дров, -а, -о који припада цедру, који цеди, који је запослен при цеђењу чега. — Један момак је подрумар, други је цједитељ. се односи на цедар, који потиче од цедра: ~ дрво, ~ уље. Уј. ц^дровина ж цедрово дрво. цбдити, цедим, ијек. циј&дити, (трп. ц&дуља ж листић папира, хартије мање прид. цеђен) несврш. 1. пропуштати течвеличине на коме се нешто бележи. — Велики ност кроз нешто шупљикаво или уско ради прочишћавања: ~ млеко. 2. а. притискива- кожни ковчези . . . излијепљени неброњем истискати течност из нечега, изажи- јеним хотелским цедуљама . . . Гор. мати, ожимати: ~ маслине, ~ лимун. — цедуљар, -ара м онај који издаје цедуље Скиде свој капут, циједи десни рукав на- Р-К Реч. дојен помијама. Чол. Његова сестра, зелена цедуљара и цедуљарница ж заст. надод једа, циједила је увеле груди у уста дојенчету. Франг. б. фиг. с. напором, једва лештво или просторија у којој се издају потврде о плаћеној калдрмини. Р-К Реч. изговарати. — Стиснута грла . . . [Ибро] једва цеди речи. Шуб. Циједи дјед ријеч по цедуљарев и цедуљаров, -а, -о који ријеч и све испод ока мерка ковача. Донч. припада цедуљару. 3. испуштати течност мало-помало^ у капцедуљнца ж дем. од цедуља. — Уза се љама. — Дрвеће пожутело, лишће му се слепило од многе воде . . . па куња и цеди немам никаква документа, осим једне цедуљице. Чол. Ево, изволите с овом цедуљиса себе капљу по капљу. Ранк. И црне смреке цом на касу. Перк. циједе из рана жуту смолу. Кркл.4..испијати полако,у малим гутљајима; сркати. — Цедио ц&дуљка ж в. цедуља. — Неки дан су [је] шљивовицу с братијом у кафани. Ранк. позвани цедуљкама. Божић. Намах ћу потКроз пале брке цедио [је] чорбу. Рад. Д. писати цедуљку на 300 динара мјесечне пот5. (из кога, чега) а. силом, с муком извлачити поре. Јел. што. — Остап је још дуго из старца циједио цедуљче, -ета с дем. од цедуља. — Даде ријечи. Крањч. Стј. Митић је . . . у свакој ми ово цедуљче господин Срета. Нуш. утакмици цедио из себе и последњу кап зноја. Пол. 1958. б. фиг. мучити, исцрплмцеђ, цеђа м и цеђ, цеђи ж, ијек. цијеђ вати, гулити кога. — [Дахије и јаничари] вода кувана с пепелом, лугом, лужница. — су цедили и притискивали народ. Гавр. Кадар си . . . опрати веш без цеђа. Нуш. Изр ~ к р о з зубе а) полако пити, Праља је умрла израњављених руку од цеђи. Минд. Она спусти своју тврду цијеђем изгрисркати, испијати. — Медовину кроз зубе циједиле и слатку погачу ломиле. Бен.; зену руку на његову. Вуков.

776

ЦЕЂЕНИК — ЦЕЛИБАТ

цеђ&ник, -ика, ијек. цјеђеник, м мед самоток (који се сам из саћа цеди). Рј. А. цбђеше, ијек. цијеђење, с гл. им. од цедити (се). цезар и цезар м ист. титула римских царева; исп. цесар. — Оба цезара . . . оставише своју ложу . . . и сиђоше у средиште Колосеума. Нен. Љ. цезарев и цезарев, -а, -о = цезаров који припада цезару. цезар&зам, -зма м аутократски начин владања, облик државне управе у којој сву власт држи у рукама једна личност. — Већ Птоломејевићи и Аталовићи су оци слободне мисли у коју не дира ни римски цезаризам. Матош. Нису могли да одвоје увек словенство од омрзнутог московског, боље рећи санктпетерзбуршког цезаризма. Петр. В. цезарбстички, -а, -б који се односи на цезаризам као систем владавине. — [Указивао је] . . . како је . . . лакше бити социјалист у демократској Швајцарској но у ондашњој цезаристичкој Француској. Скерл. цезаров и цбзаров, -а," -о =- цезарев цезаропап&зам, -зма м систем владавине у коме је црквена и државна власт у рукама световног владаоца; мешање световних владара у џрквена, нарочито у папина права. Кл. Рј. цезаропап&стички, -а, -6 који се односи на цезаропапизам, који је својствен цезаропапизму као систему еладавине. — О тој цезаропапистичкој . . . тези младог доктора . . . много се говорило. Крл. цезарски и цезарски, -а, -о који се односи на цгзаре, који је као у цезара. — Узвинута долња усница показивала је нешто цезарске самосвијести. Шен. цезура ж лат. поет. ритмички одмор усред стиха од више стопа, пресек, предах. Р-К Реч. цеј м дијал. покр. в. цех. Вук Рј.

Изр. жут као ~ изразито жуте боје. цбл м нем. вештачка вуна од дрвета и тканина од ње. 1 цел, ијек. цијел, ж заст. в. циљ (2). — А онда прекине тај свечани осјећај силна радост . . . да су се посветили великој цијели. Ђал. У случају . . . рата моћи ће влада . . . узимати за војне цели или за потребу војске храну. Јов. С. цел- као први део полусложеница значи да је оно што је означено другим делом сложенице од цела: цел-влакно, цел-тканина и др. цела ж лат. део античког грчког храма у коме се налазио кип божанства. — Пет минута пре него што звоно дадне знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона. Мил. цблац и целац, -лца, ијек. цијелац и цјелац, м 1. снег којијош није гажен, нетакнут снег. — Пође цијелцем преко њива. Вуј. Потрчао сам дуж колоне, упадајући у цјелац. Чол. фиг. нешто што је недирнуто. — Вуловићева је вредност . . . што је и зачетник правог књижевног есеја. Он је храбро загазио у тај целац и разгазио у њему не уску стазу. Прод. 2. шума која још није сечена, неначета шума. Рј. А. 3. земља која лежи необрађена, која се не оре, ледина: исп. целица. Рј. А. 4. неначет жир. Вук Рј. Изр. ~ камен станац, живац камеи. — Мучно се забада челик у цијелац камен. Мил. В. целббрант м лат. свештеник (католички) који служи мису. целебрирати, -ебрирам несврш. свсчано обављати; служити мису (код католика). Кл. Рј. целебр&тет, -ета м лат. чувена особа, гласовшпа личност. — Најоглашенији љекарски целебритети у звијезде [га] кују. Цар М. целер м нем. бот. биљка из пор. штитара, која се употребљава као зачин и као салата Аршт §гауео1еш. Терм. 3.

цска ж тал. покр. 1. пречишћено сребро. ц&херов, -а, -о који се односи на целер, КОЈИ потиче од цемра: <~ лишће, ~ корен. Рј. А. 2. фиг. кое, сој, раса. И. Изр. (све) на једну цеку (све) наједну цблети, -лим, ијек. цијељети, несврш. меру. Рј. А. зарашћивати, затварати се (о рани). Деан. Рј. Це-ка м непром. скраћ. Централни коцелзиј, -ија и целзијус м назив за једимитет (ЦК). — Али за мене, другови, док ницу на топлотру (по имену шведског физиЦе-ка не утврди да смо стигли и престигли. чара и астронома који га је изумео). — Сада још увијек важи и траје тачка јуриш. Дав. је аугуст, сунце грије четрдесет и девет целзија. Крл. цекер м нем. варв. — цегер. — У руци је држала цекер. Дав. целДбат, -ата м лат. 1. неженство, беженцекип, -ина м тал. ист. млетачки дукат, ство, безбрачност. — Целибат или . . . беженуопште златан новац различите вредности. ство у нашем народу је врло ретка . . . поја— И даћу ти коња Јованова и на коњу пуни ва. Ђорђ. 2. забрана женидбе свештеницима неких вероисповести. — Под оном црном сутатовар блага, све цекина жутога дуката. ном пламтио је мој живот као вулкан, ја НП Вук. На њојзи је само злато, цекин до сам био утегнут у гвожђе целибата. Мар. цекина. Хар.

ЦЕЛИБАТСКИ — ЦЕЛОБРОЈЛН целибатски, -а, -о ноји се односи на целибат. — Бојао се да би се могао изневерити својој целибатској одлуци. Ђал. целнв, ијек. цјелив, м заст. в. целов. — Старац бризну у плач, приђе му и пружи руку на цјелив. Мат. И кћер цјеливом такне. Марет. целивање, ијек. цјеливање, с гл. им. од целивати (се). целивати, целивам, ијек. цјеливати, сврш. и несврш. 1. да(ва)ти целов, (по)љубити. — Марица . . . целива све иконе на дверима. . . и тек онда ми приступи. Сек. Ти хоћеш да те увијек цјеливам, придигне главу Даринка, па га пољуби неколикз пута. Кум. Мати скупи обрве, погледа ме . . . и пружи ми руку да је целивам. Петр. В. фиг. Мене грли туга, а цјеливају сјећања. Јел. 2. фиг. ир. ударити, ударати, погађати. — Док из мрака љута шара врисну, међу очи зрно га цјелива. Баш. ~ се уз. поер. — Боље се с човеком побити кего с рђом целивати. Н. посл.Вук. Цјеливају се [Леденик и Рифка] дуго кроз тарабе. Аидр. II. фиг. То је поноћ . . . у којој се две године целивају. Нсн. Љ. целАваћи, -а, -е, ијек. цјеливаћи који је намењеи г/еливању, коЈи се целива. — Сеоске бабе окитнше целнваће иконс. Шапч. цел&вач, -ача, ијек. цјеливач, м онај који целива. — Нисмо испосници . . . ни целивачи икона, него они који . . . умеју осветити свој живот. Сек. целАвача, ијек. цјеливача, ж шона која се целива, КОЈП Је измжена за целиеање. — А чича Мирко и чича Маринко се прекрстише, па метанисаше као пред целивачом. Ад. Срмом оковане иконе целиваче . . . необично су светлуцале. Ћор. целДна, ијек. цјслина, ж; супр. дсо 1. сшање онога што је цело, иеподељеио, неокр1мно, читаво, потпуност, целовитост. — Две динарске зоне које чине једну географску н привредну целину нису досада бнле везане и уједињене комуникацијама. Цвиј. Нераздијељена цјелина знања људскога почиње се цијепати. Баз. 2. скупност, заједница. — Језик . . . )е целини нашој послужио симболички као знак културног јединства. Бел. Није мени стало до личног интереса, него до добра цјелине. Јонке. 3. в. целица Џ). — Ливаде замуљеие, цјелина разгажена од стоке. Шен. Изр. у ц е л и н и целовито, потпуно, свеобухватно. — Ја сам ово писмо у целини унео у моје Спомене. Јаг. целински, -а, -о који се односи на целину, целокупан, потпун. — Није био у стању да . . . намах прочита цео одломак . . . текста и

777

упозна се с целинском његовом егзистенцијом. Сек. целДсходан, -дна, -дно, ијек. цјелисходан, необ. који одговара намењеном циљу, сврси, који је за дани тренутак добро изабран и корисгпан, сврсисходан, подесан, прикладан, згодан. — Само је онда исхрана целисходна ако . . . у тело унесе оних елемената бар толико колико их је оно изгубило. Батут. целвхходно, ијек. цјелисходно, прил. на целисходан начин, сврсисходно, корисно. — Сваки орган функционише додуше по природним законима, али увек с обзиром на одржање целине, дакле целисходно. Псих. целАсходност, -ости, ијек. цјелисходност, ж својство онога што је целжходно, корисност, сврсисходност, подесност. — Обавијестио сам и о нашој акцији и изразио сумњу у цјелисходност оваквих акција. Чол. Ти блажени мислиоци . . . у ток свих догађаја уносе неки ред, целисходност и смисленост. Андр. И. цблити, целим, ијек. цијелити, несврш. песн. лечити, исцељивати. — Онде легло [посвећено тело] санак боравити . . . и болне ц'јелити. 1111 Вук. Хоћу дане богодане који сваке ране целе. Змај. ц&шти, -им, ијек. цјелитИз сврш. покр. дати целив, пољубшпи (обично икону или старијега у руку). — Ето ти га ту, пак га тн најпрви цели у руке, ја чисто нећу. Љуб. целица, ијек. цјелица, ж 1. нетакнута, неорана земља, ледина. — фиг. Ми гледамо како из цјелице коју сада ми оремо трудно и сијемо . . . умјетности праве плоди расту. Прер.; Рј. А. 2. твина девојка, детца. Р-К Реч. целиш, -иша, ијек. цјелиш, м оно што је цело. Р-К Реч. целнути, -нем, ијек. цјелнути, сврш. дати кратак целов, пољубац; једанпут пољубити. — Загштао би је камо одлази, нехајно цјелнуо у сљепочицу и погледао кроз дебеле наочале. // 1957. ~ се уз. повр. цбло, -ога, ијек. цијело, с 1. цслина. — Партија . . . беше организована као једно цело. Марк. Св. Земља обухваћа и саставља једно велико цело све чланове из три природна царства. Панч. 2. покр. дугме у једној друштвеној игри. Вук Рј. цело- као први део сложеница значи целину, целовитост онога гнто је означено другим делом сложенице: целовечерњи, целокупан итд. целббројан, -јна, -јно, ијек. цјелобројан који се односи на цели број. — Множина топлине . . . цјелобројни је умножак неке најмање количине енергије свјетлости. Физ. 1.

778

ЦЕЛОВ — Ц Е Л У Л О З Н И

целбв, ијек. цјелов, м пољубац. — Дјевојка се гласним цјеловом дотакне старчевих усана. Ђал. На челу, љубо, твој ме цјелов пече. Матош. И приближи их [усне] за целов помирења. Богдан. фиг. Осјећа по танкој кожи цјелове зрака сунчаних. Наз. цслбвање, ијек. цјеловање, с гл. им. од целовати (се). целбвати (се), целујем (се), ијек. цјеловати (се), сврш. и несврш. в. целшати (се). — Хтео бих да страдам са љубавних мука, да целујем блато што јој с ногу спало. Бој. фиг. Погледи моји каткад ти цјелују свилену косу. Домј. целовбчерњи, -&• -е, ијек. цјеловечерњи, неол. који траје целу вечер: ~ филм. целДвнт, -а, -о^ ијек. цјеловит потпун, свеобухватаи, целокупан; интегралан, непрекинут; читав; неокрњеп, цео. — Многи позоришни глумци немају целовиту представу о теорији глуме Станислзвског. КН 1958. Премда те три драме не творе никакав специјални циклус . . . оне ипак на путу драматуршког развитка Мирослава Крлеже означују једну цјеловиту етапу. Матк. С ким ће човјек разговарати, ако не с човјеком који је то сто посто. Цјеловит, од једног комада — човјек! Крл. Докле је живио Хектор . . . дотле и ахејски велики бедем цјеловит је стајао. М-И. целбвито, ијек. цјелбвито, прил. у целовшпом стању, потпуно, свеобухватно. — Пожељно би било да предговоре . . . пишу они књижевни радници који су сиособни да . . . целовито прикажу стваралаштво једног писца. Б 1957. целбвитост, -ости, ијек. цјеловитост, ж својство, стање онога што је целовшпо, потпуност, целина. — Крањчевићева је, пак, пјесма растргана у два дијела те не оставља дојам цјеловитости. Барац. Путопис је доиста могао да буде . . . својом целовитошћу импресиван и садржајан приказ и осветљење једне земље. Богдан. целбдневан, -вна, -ШГОЈ ијек. цјелоднсван који траје цео дан. — Тек после тог целодневног рада . . . могло се увече . . . нешто учинити за »своју душу«. Пол. 1973. целдкуп, -а, -о, ијек. цјелокуп в. целокупан. — Цјелокуп јад живота по мени сав се руши. Крањч. С. Тијело му цјелокупо бјеше. Рј. А. целбкупан, -пна, -пно, ијек. цјелокуиан сав, цео, потпун (са свима својим деловима). — У већини тумула сахрањивани су целокупни мртваци. Жуј. Поглед му је оштар, напрегнут, цјелокупан његов интерес садржан је у њему. Донч. целбкупно, ијек. цјелбкупно, прил. са свима деловима, у целини, потпуно, сасвим.

целбкупност, -ости, ијек. цјелбкупнбст, ж укупност свих делова, потпуност; интегритет. — Не треба заборавл>ати да је народ, узет у целокупности, творац и судија свог језика. Бел. Саборска депутација . . . је год. 1861. од краља тражила територијалну цјелокупност домовине. Нех. целомудрен, -а, -<у, ијек. цјеломудрен рус. (често ир.) чист у моралном смислу, поштен, честит, непорочан; чедан, невин. — Коњи . . . за живу главу неће у други [сокак], ма како примерна и целомудрена човека пасажера возили. Срем. целдмудревост, -ости^ ијек. цјеломудренбст, ж својство, особина онога који је целомудрен, морална чистота; чедност. — Од Руса му је остала нека готово религиозна целомудреност и идеализам. Скерл. Упознао сам пријатну мушку шалу . . . друкчију од суввЈ учене . . . с наравоученијем и . . . целомудреношћу која нас је плашила. Петр. Б. целдмудрије, ијек. цјеломудрије, с заст. в. целомудреност. — Ја сам далеко да овде предикујем о целомудрију у књижевности и . . . не дшслим да се књиге пишу за пансионате младих девојака. Скерл. цблост, -ости, ијек. цијелбст, ж особина, стање онога што је цело, што има своје делове, целина. — Иако Мажуранићеве краће пјесме чине идејну цијелосг3 у изразу су врло разнородне. Барац. Ако би дошло до српско-турског рата . . . Источно питање отворило би се у својој целости. Јов. С. целбћа, ијек. цјелоћа3 ж в. цслост. Р-К Рсч. целбфан, -ана м грч.-лат. танка, прозирна, савитљива материја која се прави од целулозе и која не пропушта воду, а употребљава се за паковање хране. целофански, -а, -б који је од целофана: ~ омот. целт м нем. шаторско нлашно; шатор. Кл. Рј. целула ж лат. ћелија, станица. — Носљедња целула тијела им утрнула. Драж. целуларни, -а, -б који се односи на г/елулу, ћелијски, ћелични. — Многе ћелијце од сваке руке међу собом сложене праве целуларно ткање. Панч. целулоза ж лат. главни саставни део биљних организама, који се много примењује у производњи хартије,експлозива и др. — Целулоза . . . кад је савршено развијена, матернја ј е доста жилава . . . савршено прозрачна. Панч. целулозни, -а, -о који има у себи целулозе,у коме има целулозе; који се бави прерадом целулозе: ~ памук, ~ дрво; ~ нндустрија.

ЦЕЛУЛОИД — ЦЕНЕ

779

целулбид, -ида м лат.-грч. пластична њу цемента, у коме се производи цемент: ~ рожаста, еластична, врло отпорна и лако фабрика, — индустрија, ~ погон. запаљива маса која има врло широку примену. Изр. ~ пломба мед. цементна маса којом се испуњава шупљина поквареног зуба целулбидни, -а, -5 који је од целулоида: ~ лутка; фиг. којије као целулоид, налик на или шупљина у кости. целулоид. — А лијева јој се рука с . . . рашицбментовати, -тујсм сврш. и несврш. в. реним целулоидним прстима упила у Пубина цементирати. — На цементованом плацу . . . црна леђа. Бег. видјели су се музиканти. Лоп. цен, -ена, -ено, ијек. цијен, (комп. ценији целунути, целунем, ијек. цјелунути, и цењи) 1. који је мало или ниско процењен, сврш. покр. «. целнути. — Цјелунух земљу — мајчицу драгу. Крањч. С. Синови га, по јефтин. — У Њемачку је навалило . . . старој навади, цјелунуше у руку. Шимун. енглеско боље и цјеније жељезо. Старч. 2. који има цену, који је на цени, драгоцен, целцат, целцат и целцит, -а, -о, ијек. цјелцат, цјблцат и цјелцит (обично у вези с скупоцен. — А тко је крив но слаба влада наша, кад издајице у свом крилу . . . његује придевом цео) у појачаном гначењу. цео. — . . . кано цијено биље? В 1885. Седела је целцати дан тамо код гробова. Вес. Леже на диванчић, баш према великом ц^на, ијек. цијена, ж 1. вредност чега зрцалу, у ком се је цијела, цјелцата могла (робе, рада и сл. ) изражена у новцу или чему видјети. Шимун. Да вам овако по сељачки другом: ниска ~ , висока ~ , спуштене цене, једну живу истину попричам, ал' целцату, слободне цене, везане цене, ванредне цене. среће ми моје! Рад. Д. На њој шешир, управо 2. (само јд.) важност, вредност, значење. — и то није шешир, него јој на глави цела Све што је са стране нема у Енглеској и практикантска плата, цела целцита. Дом. Француској цене ни уважења. Нен. Љ. Те су књиге вјековите цијене. В 1885. Кад цељ, ијек. цијељ, ж заст. в. циљ. — таквих преводилаца буде . . . скочиће цена Кад би се свака радња називала моралном . . . онда бисмо брзо дошли до познатог тој књижевности. Поп. П. Изр. бити на цени бити цењен, уваморалног правила језуита: цељ оправдава средство. Марк. Св. Ето зашто је писац . . . жаван; д о ћ и до цене постати важан, признат; д р ж а т и се на цениуважавати промашио цијељ. С 1911. себе; знати своју цену бити свестан ц^љење, ијек. цијељење, с гл. им. од своје вредности; имати цену бити скуп; целити. нема му цене толико вреди да се не може цемент м лат. 1. нарочита смеса силиката изразити ценом; ни по(д) коју цену добивених жарењем смесе кречњака и глине, никако; по(д) сваку цену свакако; по цену која кадсе покваси и кадјојсе дода песак поста- нечега ризикујући, жртвујући нешто; у је тврда као камен (бетон). 2. фиг. веза којом цену купити јефтино купити; ~ крви се нешто чврсто држи, спаја и одржава. — фолк. одштета за убијеног, крварина, крвнина. Мука и трпљење су најјача веза, најчвршћи — За сваку главу да се плати цијена крви цемент којим се људи збију у једно. Наз. стотину и тридесет и три цекина. Мат. цементара ж фабрика, творница цемента, ценакул(ум) м лат. трпезарија; благо— После рата се вратисмо у цементару. Пол. ваоница; фиг. друштво истомишљеника. — 1970. Матош оснива први наш ценакулум у кафани, гдје се млади људи . . . учаху култу цементаш, -аша м радник у фабрици цемента. — Овај доктор . . . проучава брон- форме и чиста језика. КН 1936. хитис сплитских цементаша. Вј. 1973. цендрав, -а, -о плачљив, цмиздрав. Бен. Рј. цементирање с гл. им. од цементирати. цсндравац, -авца м онај који цендра. цементирати, -ентирам сврш. и несврш. превући, превлачити, вез(ив)ати, утврдити, Бен. Рј. цендрати, -ам несврш. покр. 1. силити утврђивати, учврстити, учвршћивати цесе на плач, цмиздрити, цмољити. — Стари ментом. — Наредио сам им да цементирају ће тешко да проживе то . . . Проживљават ће онај лед. Дав. фиг. Ова гранитна стијена и уморно цендрати уз огњишта. Вил. 2. [јединство наших народа] цементирана је фиг. мутити, сплеткарити. — Мислиш ли крвљу наших најбољих синова. Тито. [Нати и надаље курити и цендрати против заруродни фронт] је морао цементирати још ка мога Михе с пасторком твојом, ја ћу теби чвршће и заувијек слогу између припадника припалити табане. Ков. А. свих народности и свију вјера у нашој земљи. Наз. цендрица ж плачљивица, балавица. — Видиш ли ти ову најмању цендрицу? Ков. А. цементни, -5, -б 1. који је од цемента: цбне и цене, ијек. цијене и цијене (комп. ~ глазура. 2. од којег се добива цемент: ~ дапор, ~ боксит. 3. који служи за производ- цење и ценијс) прил. уз ниску цену,јефтино.

780

ЦЕНЗ — ЦЕНИТИ

— Богаташу се врло цијене учини, па на то пристане. Вук. Гавранови грачу и бију се, цијене ће брзо меса бити. Њег. И лугара ћемо онога, па стражаре [тужити] који не даду преко границе да цјење жита и блага купимо. Тур. Ако га нађеш иђе цење, носи га џабе. Лоп. ценз м цензус. — Предсједници и кметови опћинских судова морају имати . . . имовински ценз. Мј. 1926. Због високог ценза . . . они су се надали да ће у бирачком телу за Сенат број њихових гласача бити знатно већи. Јов. С. цензор и цензор м лат. 1. ист. високи чиношик у старом Риму који ]е вршио процене имања, надзор над јавтсм моралом и давао држаене приходе под закуп. 2. особа постављена од неке власти да врши цензуру. — Требао је да буде цензор за мађарски језик. Нех. Тај његов [Вуков] спис није угледао света, али га је довео у везу са великим цензором српских и словенских књига [Копитаром]. Бел. Долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе. Нуш. 3. ист. редар у школи, ученик који пази на ред у учионици. — Цензори су кажњавани најстрожом казном ако би врата [у учионици] стајала отворена. Ранк. Кад је стигао у школу . . . запитао )е . . . цензора је ли било нереда. Срем. 4. оцењивач,судија, критичар. — Ви сте цензор на мјесту. Ков. А. Здрав разум може каткад да буде праведан судија, а понекад неразложан цензор. Прод. цснзорица и цензорица ж жена цензор. — Млади заступник [у сабору] има и цензорицу [своју младу жену] која га лвдтри н чува од сваке напасти. Шен. цензоров и цензоров, -а, -о који припада цензору.

свих могућих мера против штампе Устав је само цензуру . . . забранио. Јов. С. Роман је пун необично финих алузија, да би се заварала будна и неповјерљива цензура. Баб. 3. заст. врста завршног испита. — Читао [је] да му је син у Пешти сјајно свршио цензуру. Ђал. цензурирање с гл. им. од цензурирати. цензурирати, -урирам сврш. и несврш. = цензурисат 1. оценити, оцењивати, проценити, процењиеати. — Цензурирати страшне и неморалне ријечи . . . то су . . . успјеси. Д 1934. 2. (из)вршити цензуру (2). 3. заст. положити судијски или адвокатски испит. — Млади нетом у Пешти цензурирани одвјетник Каргачевић . . . Ђал. цензурисање с гл. им. од цензурисати. цензурисати, -ишем сврш. и несврш. = цензурирати. — Па ти би и мене цензурисао? Зар нисмо ратовали заједно? Дав. цензурни и цензурскн, -а, -б који се односи на џензуру, који је својствен цензури. — И није се осуђивало само дело и покушај, но је строги цензурни дух покушао да продре и до самих полшсли. Прод. Све критикују и ругају се. . . не видећи да су само продукт грађанског друштва, нека врста цензурског уступка. Сим. Двадесет и седмог марта цензурске прилике у Београду нешто су се измијениле. Зог. цензус и цензус м лат. ист. 1. процењивање имовине грађана у старом Риму. 2. висина пореске стопе на основу које се стицало изборно право. — У парламент . . . бирани су на темељу високог изборног цензуса само земљопосједници. ОП 1.

ценик, -ика, ијек. ЦЈННИК;, М в. ценовник. — Поврати се у хотел да обједуЈе. Носач . . . постави преда н> цјеник јела. Ћип. цензорски и цензорски, -а, -5 који се ц^нити, ценим, ијек. цијенити, несврш. односи на цензоре. — Очеве дописнице из 1. одмеравати, одређивати, утврђивати цену фронта . . . су биле цензорском оловком или вредност нечсму. — Узе Кулин цијенити испрекрижане црвено. Гор. А цензорско робље. НП Вук. Та оно, ја ти могу баш и питање у другом одељењу задавало је велике продати . . . А шта цените, брале? Глиш. 2. бриге професорима. Ранк. истершати цену, уцењивати. — Њега цијени цензорство и цензорство с службавила љекаруша: Шта ћеш дати, Јово челедужност цензора. — Око њега се гуркају . . . бија, да ти видам твоје ране грдне? Рј. А. његови другови из гимназије, сада бого3. а. стварати одређени суд о некоме или нечему, слови, подсећајући га на његово цензорство. просуђивати, (пр)оцењшати. — Ценим да ће Ранк. се овде ноћас појести и попити најмање цензура ж лат. 1. процеиа, оцењивањс. двеста пари опанака — проговорио Манојло. расуђивање. — Човјеку није допуштено да Рад. Д. Они само по пуцњави цене на којој у потрази за истином без цензуре слиједи је страни непријатељ. Јак. б. (за некога, за нешто, неким, нечим) приписивати коме нека властите мисли. Ант. 1. Накресана господа застала изнад ње хихотом, те стадоше збијати својства, држати, сматрати. — Кћер му се стане чудити и као за луда и несвјесна шале без сваке цензуре. Куш. 2. службени претходни преглед штампаних ствари, по- човјека цијенити га. Вук. Калфу не цијеним за зоришних и филмских представа и сл.; уста- слугу, већ за сина. Шен. 4. признавати вредноеа која врши тај посао. — Новине без цен- ност некоме или нечему, поштовати, уважа. вати кога. — Народ који не цени своје ве. зуре почеле [су] излазити. Нен. Љ. Од

ЦЕНКАЊЕ — ЦЕНТРАЛИЗАТОР лике људе, не заслужује ни да их има! Срем. Сви ми високо цијенимо ваше патриотске осјећаје. Наз. Изр. ~ одока процењивати, вршити процену на први поглед, отприлике, приближно. ~ се 1. ценкати се. — Имућнији радници . . . иду у Влашку без драгомана и тако се цене (погађају). Ђорђ. 2. сматрати се. — Сада се цијеним сретнијим од најмоћнијега владара. Ђал. Одсада нећу више роптати, нећу се несрећним ценити. Змај. ценкање, ијек. цјенкање, с гл. им. од ценкати се. ценкати се, -ам се, ијек. цјенкати се, несврш. погађати се, настојати постићи цену у своју корист. — Сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца за кога се ценкао па га испустио. Срем. Ситничаво су се цјенкали за лире при куповини. Лал. И све се партаје цјенкају, сви носе, сви згрћу залихе робе. Крл. ц^новник, -а и ценбвник, -ика, ијек. цјенбвник и цјеновник, м попис или списак трговачке робе или чега другог с назнаком цене: трговачки ~ , царински <~. ценбћа, ијек. цјеноћа, ж в. јефтиноћа. Р-К Реч. цент м (ген. мн. ц&дта и центи) лат. I. цента. 2. стоти део неких новчаних јединица (америчког и канадског долара, холандског гулдена и др.). 3. уопште ситан новац, пара. — Све продадох, а дома ни цента не носим. Лоп.

781

који је у фудбалу, хокеју, ватерполу распоређену средишту. — Средњи помагач, центар, представља вођу навале. Хок. 7. пол. у буржоаском парламенту партија која стоји између левице и деснице. 8. анат. скуп нервних ћелија који регулише неку функцију у организму: ~ за равнотежу, моторни ~ . Изр. бити у ц е н т р у п а ж а е бипш главни, привлачити на себе пажњу свих. центарфор м енгл. спорт. у фудбалу средњи играч у павали. центархалф м енгл. спорт. играч у средини који у фудбалу помаже навали и одбрани. цептаур и центаур м лат. — кентаур 1. грчко митолошко биће у кога је глава и горњи део тела људско, а доњи део тела и ноге коњске. 2. (Центаур) астр. сазвежђе јужне хемисфере. центаш, -аша м онај који је ток ак једну центу. Р-К Реч. центениј, -ија и центенијум м лат. раздобље од сто година, столеће; исп. милениј. центи- лат. као први део сложенице значи стоти део основне јединице која се налази у другом делу сложенице: центиграм, центилитар и др. ц^нтиметар и ц&нтиметар, -тра м = сантиметар 1. стоти део метра. 2. кројачка врпца за мерење дужине с назначеним центиметрима.

центиметарски и центиметарскн, -а, цента ж лат. мера за тежину 100 фунти (50 кј>); у метричком систему 100 к§, квинтал.-б који се односи на центиметар и на центиметре. Кл. Рј. центар, -тра м лат. 1. а. мат. у геометријцентрала ж лат. 1. седиште највише ској фшури (кругу, лопти) тачка која је од власти или управе неке установе, банке, пресвих тачака обима или површине подједнако дузећа, политичке организације (за разлику од удаљена. ЕЛЗ. б. физ. тачка у којој се кон- подружнице, филијале), матица: извозна ~ центришу какви односи: ~ притиска. 2. за жито. 2. место где су главна постројења средина, средиште, средњи део града који се неке веће техничке установе: електрична ~ , обично налази у средини градског простора: ~ телефонска ~ . 3. главни град, престоница. 4. Загреба, ~ Београда. 3. место где је скон- геом. дуж ко^а спаја средиште двају кругова; центрисана каква активност, руководство, дужина између средишта двају кругова. управа; град или насеље које има администрацентралДзам, -зма м пол. систем управтивни, културни, индустријски и сл. зиачај за какву област или земљу; највиши орган љања или организације у којој су месни, локални (органи) какве активности: <~ за ванармијско органи потчињени централној, средишној власти. васпитање; трговачки ~ , индустријски ~ 3 Изр. д е м о к р а т с к и ~ у организацијама културни ~ . — Чим је настао намеснички комунистичких партија доношење свих одлука режим, либерали су покушали да пренесу центар Омладине у Србију. Јов. С. 4. војн. за које се изјаснила већина на демократски главни део војске у борбеној линији, за разлику начин и спровођење тих одлука под руководод крила која се налазе са стране тога дела ством једног централног тела, уз обавезно покоравање и тог централног тела и сваке војске. — Командир звизну у пиштаљку . . . крете центар, крила мало заосташе. Јак. организације, као и сваког члана тој демократ5. фиг. оно што је најглавније, око чега се ски усвојеној одлуци. сверазерстава, скупља. — Центар радње често централ&затор м онај који врши, изпута није главни јунак. Нед. 6. спорт. играч води централизам, централизацију.

782

ЦЕНТРАЛИЗАТОРСКИ — ЦЕНТУРИЈАТСКИ

центрипеталан и центрипеталан, -лна, централ&заторски, -а, -о који се односи на централизаторе, својствен централитто- -лно коуи тежи према центру, средишту, усмерен према средишту, средотежан; супр. рима: централизаторске тенденције. централвзацвја ж пол. јединство власти, центрифугалан: центрипетална сила. центрирање с гл. им. од центрирати. систем управљања, владавине у коме је сва власт сконцентрисана у једном центру, у центрирати, центрирам сврш. и неЈедиом управном органу или у рукама Једног сврш. 1. наместити, намештати, сместити, човека. — Намјера која је смјерала на центра- смештати, довести, доводити нешто у срелизацију и германизацију оста . . . без пос- диштел. геом. одредити, одређиватисредтите. љедица. Јаг. Побједничка партијска група б. техн. довести, доводитицешпар инструменморала је нужно своју власт . . . учвршћита или његовог дела пшчно у одговарајући половати . . . проводећи . . . екстремну центра- жај; утврдити, утврђивати средишњу осолизацију цјелокупног живота у државним вину, концентрисати средишта неких тела рукама. Ант. I. на једну заједничку осовину. 2. спорт. бацити, Изр. ~ к а п и т а л а екон. претварање бацати, добаци(ва)ти лопту у средину играмногих, релативно самосталних капитала у лишта. — Био је веома борбен и добро )е мањи бро) крупних капитала. центрирао. Б 1951. цевтралДзиранбст, -ости ж особина, ц6втрист(а) м цешпрумаш. стање онога гито је централишршш. центрифуга ж (дат. -ги) лат. физ. цевтралвзврање с гл. им. од централизи- машина којом се излучују гушће, чврсте матерати. рије из течности (помоћу центрифугалне силе) центрапизнрати, -изирам сврш. и не- или се уклања вода из тврдих материја: сврш. = централизовати спровести, спро- ~ за цеђење воде из рубља, ~ за цеђење водити централизацију, подврћи, подергавати меда из саћа. — Као најбол>и мед цени се првенац или самоток, тј. онај који из саћа централизацији. — Због тога се државна власт рано усредоточила, централизирала, сам исцури, или га центрифугом добијемо. Батут. у рукама владара. Пов. 1. центрифугалан и центрифугалан, цевтрализовавбст, -ости, ж особина, -лна, -лно који бежи, одвлачи од центра, стање онога што је централизовано. централизовање с гл. им. од централи- средишта, који настоји да се удаљи од средишта; којије заснован или који ради на том зовати. принципу; супр. центрипеталан: центрифуцентрализовати, -зујем сврш. и несврш. гална сила, центрифугална машина. = централизирати. — Апсолутне монархије цевтросфбра ж лат.-грч. геол. централ. . . морале су, при стварању централизоване владавине, да маневришу. НК 1946. најезгра земаљске кугле. центрум м в. центар. — Отворио моцентралисати, -ишем сврш. и несврш. дерну пекару . . . у центруму града. Десн. централизирати. — У главни Раднички Француско лево крило разбијено . . . ценсавез могу ступити само централисани синтрум разбијен, педесет хиљада мртвих. дикални савези. Лапч. Трифк. Национални социјалисти . . . не могу централист(а) м присталица централипривући више бирача центрума. Обз. 1932. зма. Кл. Рј. центрумаш, -аша м пршталица центруцентралвхтичан, -чна, -чно в. центра- ма, центра као политичке странке. лпстичкп. — Национализам . . . колико је центрумашки, -а, -о који се односи на год према вани империјалистичан, није прецентрумаше; који припада центруму {као ма унутра централистичан. Марј. М. политичкој странци) и центрумашима. — Они су свој протест објавили преко швајцентралдстнчки, -а, -о који припада централизму, који се односи на централизам, царског социјалистичког листа Бунд [Випсј] претпостављајући с разлогом да га не само заснован на централизму: ~ државно уредесничарски него и центрумашки и неутралђење, централистичке тежње, ~ власт. ни листови не би штампали. ЛМС 1951. централихтички прил. на централистички начин. — Водили [су се] преговори ц&нтурија ж лат. ист. 1. један од 193 око новог уређења Аустрије с главшш пита- дела на које је Сервије Тулије поделио римске њима: да ли ће се њоме управљати центраграђане и који су се тако састајали у своје листичкн; федералистички илн дуалистички. скупштине. 2. одред, чета од 100 људи у стаБарац. ром Риму. 3. чета тешко наоружаних пегиака у римској легији. центрДзам, -зма м политичко опортуцевтурвјатски, -5, -о који је припадао нистичко начело {у партијама II интернационале). центуријама или центурији у Риму. — Гра-

ЦЕНТУРИОН — ЦЕПАТИ ђани су се састајали у скупштину која се звала центуријатска комиција. Пов. 1. центурАбн, -бна м заповедник центурије; исп. сатник. цбнути, ценем несврш. покр. губити дах, гушити се; исп. заценути се. — Тада јој је он шаптао путено еванђеље, а она је ценула од дављивог смијеха. Божић. цењен, -а, -о, ијек. цијењен 1. а. (по)штован. — Он . . . постаје цењен писац српске и хрватске књижевности. Скерл. 6. као формула учтивости, у усменом или писменом обраћању: (много) цењени (господине, друже, пријатељу и сл.). 2. који је на цени, вредан. — При ређању воћа треба пазити да цењеније сорте буду свака за се. Тод. цбњење, ијек. цијењење, с гл. им. од ценити (се). ц&њкање, ијек. цјбњкање, с гл. им. од цењкати се. ц^њкати се, -ам се, ијек. цјењкати се, несврш. в. ценкати се. — Десетак се људи стисло око Кларе, па се натежу, цјењкају . . . око покућства. Цар Е. Жене су се налазиле свуда [по вашару], гледале све, узимале у руке, цењкале се. Вес. ц8о, цбла, цело, ијек. цио и цијел (одр. цели) 1. који има све деловс, којему ништа не недостаје, који је потпун, сав, читав, узет у целини. — Цијела се кућа стрчала . . . да чује. Киш. Брат брата не би могао боље штитити . . . него је то чинио Копитар према Вуку целих тридесет година. Бел. Цијелим путем од Финске возила се саоницама. Креш. 2. читав, неповређен; неоштећен. — Оде Пенелопи јавити мудрој да си јој здрав и цио. М-И. Иза рата почеше долазити људи, цијели и њихови разломци. Нам. Пажљиво нижу . . . дугачке ђердане на којима су нанизани ољуштени али цели ораси. Андр. И. 3. прави, истински. — Јест, они [стари другови] су умрли као цели људи, неизразбијани о ово оштро камење реалности. Вас. Син Божин, једва осамнаест година па већ цео човек, те још какав. Игњ. 4. неоспоран, непобитан, прави. — Ово ти је цела истина. Вес. 5. исти, сушти, потпуно сличан. — О, тај човјек . . . цијела мајка је од главе до пете. Богд. Изр. ~ вода неначета еода (док није од ње одлито из суда у коме је донесена пити је ко још пио); ~ земља целица, земља која

ннје орана; цели свет (говори, прича, зна) свако; ~ млеко необрано, пуно, чистс,

масно млеко;

< • —вино

в. уз

вино (изр.);

цео

број број без разломка или без децималног зареза или тачке. цеп, ијек. цијеп;, м Слок. цепу; мн. цепови) 1. дашчица привезана за мотку, којом се при вршидби млатило жито. — Мотка (стојак) за коју је матузицом привезан цијеп. Стојак

783

се држи у руци, а цијепом се млати жито. Вук Рј. Данило је јездио . . . млатећи као цијепом истегнуте мрканове слабине. Крањч. Стј. 2. део обредног руха које католички свештеник ставља око врата. — Изнијела из сепета рухо . . . дшсне пасове, уплетнице, цјепове. Павл. 3. поцепани део нечега, дроњак, одртина. — Коса му је била разбарушена, очи мутне . . . одело на њему на цепове подерано. Ат. 4. (и ж) покр. узорани део њиве одвојен браздом од остатка њиве, образдак. — Свршисмо цеп и почесмо други. Вес. Окопаше цеп коју су почели. И. 5. при цепљењу биљке гранчица која се ставља на подлогу, калем (2а), навртак, — Дозначио [ми је] незнатан број цјепова из земаљског воћњака. Ђал. У 1950. години . . . узгојено је 25 000 лозних цепова. Б 1951. цепак, цепка и цбпка, цепко и ц&пко (комп. ц&пкији), ијек. цјбпак који се лако цепа: ~ дрво. ц&пало, ијек. цј^пало, с 1. место где се дрва цепају. Вук Рј. 2. клада, пањ на коме се дрва цепају. — Забије сјекиру до ушке у цјепало. Гор. цепаник, -ика, ијек. цјепаник, м цепка. — Приступи . . . цура . . . с бременом дрва на глави, а под бременом сколила омотани поглавач да је не утиру чокури цјепаника. Љуб. ц&паница, ијек. цјбпаница, ж 1. комад, део расцепљеног дрвета. — Нестало ми дрва, да купим коју цепаницу. Глиш. Он прихвати с друге стране казана једну сирову, тек нагорјелу цјепаницу. Андр. И. 2. фиг. погрд. неотесана, проста особа, простак. — Баш си права геачка цепаница: нећеш се никада истесати. Ранк. цепаница, ијек. цјепаница, ж агр. врста трешње која се добива цепљењем; исп. цепика. Рј. А. ц&панички, -а, -о, ијек. цјбпанички који се односи на цепанице. — Цјепаничкијем уљем (батинама) извидб га је. Рј. А. ц&шшка, ијек. цјепанка, ж в. цепаница. — Некакав је лакеј,. случајно ил' свесно, с прозора цепанку о главу му [Сирану] треснб. Дим. Лете букове цепанке. РадоЈка често и по две одједном убацује. Рад. Д. ц^пање, ијек. цијепање, с гл. им. од цепати (се). ц&пар, -бра, ијек. цјбпар, м цепач. — Мутавџије и цјепари застајкивали су мостарском чаршијом. Радул. Чује [се] само хрскање ораха под зубима Пиње цјепара. Куш. ц^пати, цепам, ијек. циј^пати, несврш. 1. а. ударајући чим оштрим растављати на делове по дужини: ~ дрва. — Задувани као да су кладе цепади. Јакш. Ђ. б. кидати,

784

ЦЕПАЦ — ЦЕПИДЛАКА

тргати у комаде; растављати, комадати. — Цепам све са себе, гледам своје голо тело. Вас. Два пута је цепао Деспотовићеву листу. Ћос. Б. Задружно имање не смије се цијепати на дијеле. Павл. Муње заблистале змијолико и стадоше цијепати небо. Гор. фиг. И тај који хтедне цепати на парчад наш зној и нашу муку, нека је проклет! Вес. в. разједињавати. — Грујић . . . није хтео . . . да цепа странку. Јое. С. [Петоколонашки елементи] хоће да цепају антихитлеровску коалицију. Дед. В. г. фиг. наруишвати, реметипш. — Совуљаге се довикују и цепају тишину. Ћос. Д. д. режући растављати, парати: <— платно. ђ . раздвајати нити по дуокини. — Извади плетење из котарице, али све испушта плетиво или цепа жицу. Вес. е. делити напола, преполављати, располављати, предвајати. — Цепате л' ви [шљиве1 кад кухате? Шапч. ж . ломити, кршити. — Вјетар дува . . . стене цепа, а побрђа дроби. Јакш. Ђ. [Струја] је у своме пролазу цепала и дробила ледену кору. Петр. М. 2. чупати. — Бранко је цепао жуљ на длану. Ђур. 3. стварати пукотине у земљи; браздати, орати; прелазити преко нечега остављајући видан траг, резати, парати. — Пас л>етни [суша] . . . цијепа земљиште жедно. Марет. Оштро си [рало], сјајно, цијепаш земљу. Ђон. Торпиљери . . . су оштрим кљуном цепали пенушаве таласе. Јак. 4. а. снажно избијати (о нечему што тече), бризгати, шикљати. — Из ногу му крв цијепа. Павл. б. пљуштити, сипати као из кабла (о киши). — Не хаје ни што киша цијепа, ни што мећава мете. В Ј885. в. фиг. пробијати до сроки у костима {р студени). — Ова мртвачка ноћ .. . цепа и мрзне. Петр. В. Изр. ~ длаку на четворо истраживати до ситница, цепидлачити; цепа у колену (у нози, у зубу)јављају се оштри болоеи на махоее; ~ коме срце (груди, душу) задавати некоме оштар душевни бол; ~ на коме д р в а искоришћавати некога за најтеже послове. ~ се 1. а. делити се на делове, комаде, раздвајати се; рачвати се, гранати се. — Гледајући . . . оне огромне, порушене балване посред ријеке на којима се валови цијепају, пјенећи се . . . заборавих на све тешкоће пута. Маж. Ф. Сукну пламени млаз, цепајући се при врху као да је змијски језик. Јак. Нева се цепа на више рукава па се онда улива у Финландски залив. Нов. б. распарчаеати се, разједињавати се. — Народ се цијепа, племена се крвавијем очима гледају. Јакш. Ђ. Парламент се цепа на два дома. Јов. С. 2. (од кога) одвајати се, удаљавати се. — Ја сам се од свога детињства с њима научио, па нисам се могао од њих цепати. Ат. 3. покр. јако болети (рд

умора, слабости и сл.). — Нећеш да признаш да си малаксао . . . и да ти се ноге цијепају. Радул. Изр. срце ми (му, јој и сл.) се цепа тешко ми {му, јој и сл.) је, трпим (трпи) велике душевне болове, патим, (пати); ~ се од смеха јако, бучно се смејати. ц^пац, -пца, ијек. цијепац, м 1. оно што је отцепљено, цепаница; батина, млат. — Нисам светац, дрвен цијепац да се само богу молим. Хар. Да, Хрват туђој руци цијепац! Шен. 2. риб. дугачка и танка мотка на којој су причвршћене ости, оствиште, остиљ. 3. (об. у мн.) штапци што стоје у пређи између нита и горњега вратила. — Ткаља [би] . . . одмакла изанђале нити и штапцем, ударајући пажљиво по цепцима, размрсила растресену тканину. Рад. Д. [Баба] ударајући штапом у цепце, није дала да се смех продужи. И. 4. цевашца; голен; исп. цев (4). —Авди кратке гаћне ногавице дол.е-горе, низ цијепце, уз цијепце, како год је корачао. О-А. Дјеца . . . танких цијепаца. Нам. 5. покр. део повећега комада земље раздељеног на више власника. Рј. А. ц&пач, -ача, ијек. цјепач, м 1. онај који цепа, сече, кида што. — Мирко је сјео пред цјепача. Божић. Једнога дана дешава се случај са цјепачем дрва. Ђон. Од цепача карата постаје спретан келнер. НИН 1959. 2. онај који цепа јединство какее идеолошке или политичке организације. цепача, ијек. цјепача, ж агр. покр. врста шљиве која се лако цепа. — Познате су две врсте шљива: . . . тургуње и цепаче. Тод. цепачки, -а, -о, ијек. цјепачки 1. који се односи на цепаче. — Онда су још долазили . . . из кућа . . . по шумама, из цјепачких колиба. Бен. 2. фиг. који цепа јединство, који се одваја од својих истомишљеника, који застрањује, разбијачки; секташки; исп. цепач (2). — Разбијачка или цепачка делатност има смисао идејног, организационог и акционог парчања партијске целине. Бел. Хтјели су сазнати колико је зарадио пара цјепачким услугама. Божић. цепачки, ијек. цјепачки, прил. на раздељак: •— почешљати косу. Вук Рј. цепелин, -ина и цбпелин м ерста ваздухоплова, зракоплова (према имену конструктора Цепелина). цепет м оном. цвокотање, боботање (зубима). Рј. А. цепиво, ијек. цјепиво, с мед. серум за цепљење против заразних болести, вакцина. — Вакцина је цепиво које се употребљава за стварање активног имунитета против заразних болести. Пол. 1949. цеп&длака и цепидлака, ијек. цјепидлака и цјепидлака, ж и м особа која до

ЦЕПИДЛАЧАР — ЦЕПЉИВОСТ

785

најсшпнијих појединости истражује и оно за сваку цјепику у својим статистикама, али што нема важности, ситничар; критичар до за учитеље се не брине. Крл. ситница, формалиста. — Треба гледати на ц&пиљњак, ијек. цј^пиљњЗк, м одгаствари синтетично, а не као живчано подро- јалиште цепљених воћака, расадник. — Цјевана цјепидлака! Крл. Али били су то већ пиљњак му је запуштек, а ни за школу пуно презрели људи, једноставни . . . цепидлаке не мари. Кол. и ташти. Дав. ц&пин, -ина м цапин. — Момчић је . . . цеп&длачар, ијек. цјепидлачар, м цепизграбио цепин и смјерио нападача по глави. длака. — Досадна ли цјепидлачара који не Ћоп. За заустављање пригодом поклизнућа зна него питати. Шен. Добро је . . . само може нам веома добро послужити и цепин. оно и онако учити како су то прописали 3-Г. језикословци цјепидлачари Истока. О-А. ц&пи&ак, ијек. цј&шњак, м цепиљњак. цепидлачарење, ијек. цјепидлачарење, Бен. Рј. с гл. им. од цепидлачарити. цбпити, цепим, ијек. цијепитиЈ (трп. цепидлачарити, -ачбрим, ијек. цјепи- прид. цбпљен) несврш. 1. навртати, каледлачарити, несврш. цепидлачити. — С прамити еоћку, винову лозу или ружу, окуливом фишкалском реториком цјепидлачаре о рати. — Засађивао је виноград изабелом закону. Шен. . . . и није дао цијепити. Леск. Ј. Имао је цеп&длачарски, -а, -о, ијек. цјепидла. . . вина од цијепљене лозе. Кол. фиг. То чарски који се односи на цепидлачаре. — Не је она освета коју сам цијепио од нејака у може господин сатник ипак да не би савлатвоју младу душу. Шен. 2. мед. давати вакдао у себи своју цјепидлачарску ситничавост. цину,пелцовати: ~ против богиња, ~против Крл. Од стоика су се научили . . . потанком, беснила, ~ против тифуса и сл. готово цјепидлачарском лучењу у значењу ~ се вакцинжати се. ријечи александријски граматичари. Баз. цепка, ијек. цјбпка, ж танки комад цепАдлачарски, ијек. цјепидлачарски, дрвета добивен цепањем већег комада дрвета. прил. као цепидлачар, ситничарски. — А рад — Улицама су тихо пролазиле сељанке, је обавлло цјепидлачарски. Кал. Сада би гонећи пред собом на магарцима квргаве озбиљно, цјепидлачарски . . . пазила на цјепке дрва. Шен. На дрвљанику немају сваку ријеч. Ђал. ни цепке. Вес. цепДдлаче&е, ијек. цјепидлачење, с цепкав, -а, -о, ијек. цјбпкав који се лако гл. им. од цепидлачити. цепка. цепндаачити, -им, ијек. цјепидлачити, цепкање, ијек. цјепкбње, с гл. им. од несврш. радити, поступати као цепидлака, цепкати. ситнинарити. — У анализи идеја, он [Скерцепкати (се), -ам (се), ијек. цјбпкати (се), лић] није много цепидлачио. Јов. С. Неки несврш. дем. према цепати (се). — Насред вам приговарају да у провођењу ове акције огњишта . . . цепка зелена дрвета. Нов. помало цјепидлачите. ВУС 1971. Она је ноктом цепкала полако кору на лози. цеп&длачки и ц&шдлачки, -а, -о, ијек. Вес. Цепкао [је] војску на безбројне комаде. Јов. С. Али њихове борбе још су више цјепцјеп&длачки и цјбпидлачки кдји се односи на цепидлаке, својствен цепидлакама, ситни- кале Италију. Пое. 2. Изгледа да се неки клубови цепкају на фракције. Цвиј. чарски. — Уместо марксистичке анализе уметничког текста они [критичари] . . . разц&пкач, -ача, ијек. цј&пкач, м цепач (2). вијају формалистичко и цепидлачко тума- — Не смијемо зато дозволити да се међу чење неког изолованог стиха. К 1950. нас увлаче цјепкачи, споразумаши. Сим. цеп&длачки и ц&пидлачки, ијек. цјепицепља, ијек. цјепља, ж цепаница. — Од длачки и цј&пидлачки, прил. као цепидлака, понедјељка не сважа нитко ни цјепље из ситничарски. — Смешно је кад се . . . цепи- горе. Новак. Пламсање цјепаља, пуцкетање длачки расправл>а о томе шта је Доситеј и клизање пламена по лонцима. Шимун. узео од других. НК 1946. Али је њезина цбпљење, ијек. цијепљење, с гл. им. од мати цјепидлачки пазила на такве ствари. цепити (се). Торб. ц&пљив, -а, -о, ијек. цјепљив цепак. — цепАдлачност и ц&шдлачност, -ости, Минерал је цепљив ако се . . . у правилне ијек. цјепидлачност и цјбпидлачнбст, ж комаде, обично листиће . . . раздваја. Панч. особина онога који цепидлачи. — [Тежио је] ц&пљивбст, -ости, ијек. цј&пљивост, ж да што драстичније подвуче њихову цепиа. својство, особина онога што ]е цепљиво, длачност у пословним односима. Глиг. калавост. — То правилно распадање [миц&пика, ијек. цјепика, ж цепљена воћка нерала] зовемо калавошћу или цјепљивошћу. Тућ. б. техн. својсгпво дреепга да се помоћу уопшгпе (обично трешња). — Влада се брине 50 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

786

ЦЕПЉИКА — ЦЕРЕКАТИ СЕ

церак, -ака м в. церик. Рј. А. цбрбер и цербер м грч. = кербер 1. строг чувар, вратар (према имену митског троглавог Плутоновог пса, који је чувао приступ у подземни свет). 2. (Цербер) астр. сазвежђе изнад северне полулопте. церберски и церберски, -а, -о који се односи на цербере; који је као у цербера, строг. — Цариник . . . запита церберским гласом. Крл. цергање с гл. им. од цергати се. — У њега је све просто, без цергања. Мат. цбргати се, -ам се несврш. покр. ценкати се, погађати се. В. пр. уз гл. им. цергање. цереалак, -лна, -лно који се односи на цереалије. цер^алије ж мн. лат. агр. житарице (преИзр. ~ кога по кеси казнити кога ма имену богиње Церере у старом Риму). — Житарице или цереалије најважније су новчацом казном, оглобити. прехрамбене биљке. ОГ. ц&потак, -тка, ијек. цј&потак, м (мн. церебралан, -лна, -лно лат. који се одцбпоци, ген. ц&потака) пукотина на цепаном носи на мозак или мождане, мождан, мозговни; дрвету. Бен. Рј. уман, разуман. — Сваку мисао прати неки ц&потина, ијек. цј&потина, ж цепотак. церебрални крет. Леск. Ј. Салонска дама — У самоме ошцу се уска начини цјепотина. броји човеку класе, године службе . . . цереМарет. брална жена не броји му ни подвиге ни ц&потка, ијек. цјепотка, ж в. цепаница. тријумфе. Дуч. — Баци још двије три цјепотке у пећ. Павл. церебралац, -лца м индив. умни радник, Цјепотком о чело, па бог! Гор. филозоф, — Али пошто је церебралац, *шм ц&птати, -тим несврш. цептети. — По- ју је [жену] постигао, губи идеал, и тако ред њега је цептао и трзао се Орешковић љубав пропада. Уј. шкрипећи зубима. Ћоп. Он је цептао од церебралност, -ости ж својство, особина љутине. Ћос. Д. онога који је церебралан, онога што је церец&птети, -тим, ијек. ц&птјети, несврш. брално. — Два типа [Старчевић и Штрос(некњиж. ц&птити) дрхтати, подрхтавати мајер] нашег народног карактера и наше (рд зиме, радости, срџбе, страха и сл.). — церебралности. Матош. Кон> је цептио као лист од јасике. Матош. церебрум м лат. мозак. — Знате ли ви Митар опази да се Наварић сав смије и што је људски церебрум? Крл. цепти од неке злобне радости. Сим. Шаке церек м оном. гласан смех, церекање. — су јој биле влажне. Она је сва цептела. Ћос. Б. Цептео је и горео од страха. Андр. Друштво је ређало здравице и церек. Јел. И то не онај ваш безизражајни, укочени И. Цептила сам као прут. Ком. ^ церек. Креш. цбптјети, -тим, ек. цептети. цербкав, -а, -о који личи на церекање. — цбпћење с гл. им. од цептети и цептјети. Одрпана нека бабетина пије, суче коњак . . . цепчица, ијек. цјбпчица, ж дем. од цепка, и најзад се пусти у вику . . . у церекаво мали отцепљени комад дрвета. — Онај му се кријештање. Матош. лесковак на врху расцвета и само видиш цербкаво прил. на церекав начин. — како одлећу цепчице. Ком. Отвори пећ и Он препознаде суседа. И смеје му се цереубаци неколико цјепчица. Вуков. каво. Пол. 1972. цер, цера м (мн. ц&рови) бот. врста цер&кало с и м онај који се често церека. храста (Јиегсш сегпв. Терм. 3. Р-К Реч. церада ж тал. покр. навоштено, непроцер&сање с гл. им. од церекати се. мочиво платно за покривање кола, вагона и за израду одела {нарочито код помораца). — церекати се, -ам се несврш. непристоЈно Разлије се шумор кише по церади. Гор. и гласно се смејати показујући зубе; исп. Цестом наиђоше камиони. Били су покриве- церити се. — Онда су се сви у један глас ни церадама. Лал. церекали . . . гласно. Јакш. Ђ. Стану ми се у брк церекати. Матош. ц&радни, -а, -о који је од цераде. клина може у правцу жице растатти у цепке. ц&пљика, ијек. цјбпљика, ж цепчица. — Нађу јанџик [кожну торбу] који се закачио за цепљику на прошцу. Рј. А. Показује јој . . . у длану забодену цепљику. Рад. Д. ц&пљичвца, ијек. цјепљичица, ж дем. од цепља. цепнути, -нем, ијек. цјепнути, сврш. 1. мало нацепати. — Цепни мало дрва. Бак. Реч, 2. фиг. а. казнити (рбично физичком казцом, ударцима). — Батине су ударане без много утврђивања кривице: прво га »цепни« па му онда тражи параграф! Јов. С. Само да ме много не цјепне [управник казнионе] . . . кад ме овако . . . очински савјетује. Чол. б. оглобити. — Памте како их је цепнуо кнез Милош свакога са по неколико ока воска. Срем.

ЦЕРЕМОНИЈА — ЦЕРНИРАЊЕ цер^мбнија и церембнија ж лат. 1. обред по утврђеним правилима за свечане прилике, свечани чин. — Турчин је . . . јако побожан . . . Он не би преступио наредби или, боље да рекнем, извање церемоније вјерозакона. Маж. М. [Владика] даде руком знак и церемонија отпоче. Чипл. 2. учтивост и углађеност праћене формалностима. — Силна он [дјевер у свадби] имаде ту посла: којекаквих здравица, опреза свадбене етикете и закучастих церемонија. Ков. А. Стале су да се измјењују церемоније и учтивости. Андр. И. Изр. п р а в и т и церемоније одвише се нећкати, пренемагати се. церемон&јал, -ала шутврђени ред обичаја или обреда којих се треба држати у свечаним приликама; службено утврђени распоред неке свечаности. — Све је то високо доминирало над читавим погребним церемонијалом. Крл. Са уобичајеним церемонијалом . . . учитељ је написао молбу. Андр. И. цбремонијалан, -лна, -лно 1. (чешће одр.) који је по церемонијалу, који одговара церемонијалу, свечан: ~ обред. — На зачељу . . . грну крда ходочасница . . . због којих је у ствари и уприличена та церемонијална процесија. Божић. 2. претерано учтив, пристојан. — Фјодор Павловић није био превише церемонијалан према жени. Куш. Учтив и церемонијалан замолио је . . . Михиз. церемонијално прил. на церемонијалан начин, свечано. — Он се већ окренуо публици и клањао се церемонијално. Мар. церемонијалност, -ости ж својство, особина онога којије церемонијалан, онога шпго је церемонијално. — Прошао [је хоџа] много света са . . . елементима . . . прастаре церемонијалности. Михиз. церемонДјар, -ара м онај који управља церемонијом, црквеш или дворски мештар церемоније. — Дочекиваху госте . . . млади бискупски церемонијари и тајници. Ђал. Та храброст би могла застидети церемониаре. Кнеок. В.

787

Цар Е. Давил је церемониозно скинуо шешир. Андр. И. церемониозност, -ости ж церемонијалност. — Гдје би мени на ум пало да с таквом церемониозношћу сједам за стол. Нех. ц^ре&е с гл. им. од церити (се). *** церибаша м тур. 1. цшански старешина. Вук Рј. 2. заповеднш одреда нередовне турске војске. 3. навални коњаник; припадник јуришне коњице. — Кнез Милош [одредио је] писара . . . да с кметовима . . . и са церибашом . . . определе међе од ова два села. Ђорђ. На једном . . . путовању . . . церибаша [је] подијелио фамилије. Вујач. ц&рибашин, -а, -о који припада церибаши. цбрибашиница ж церибашина жена. Вук Рј. ц&рик, -ика м церова шума, церое гај. Вук Рј. ц&рика ж покр. цер. — У церикама . . . ћикавци хистерично ћикају. Ђур. церити, -им несврш. правећи гримасу и развлачећи усне показивати (зубе); развлачити у гримасу и грчипги {лице) тако да се виде зуби, кезити. — Кроз глуп смијех церио [је] зубе. Шен. Али пас се разбјесни . . . само зубе цери, режи. Бен. Старци су само жалостиво церили своја лица. Шег. Церили [су] лица, ситничаво су се цјенкали за лире. Лал. ~ се правити гримасу развлачећи усне тако да се виде зуби, кезити се; злурадо се смејати показујући зубе. — Шта се цериш? — срдито му довикнуо. Рад. Д. Цери се показујући беле зубе. Моск. фиг. Са зида се цере тапете. Полић. ц^рити, -им несврш. покр. бити напукао и пропуштати течност, зјапити, зијати (о суду). Рј. А. ~ се провидети се (о платну). Рј. А.

ц^рић, -а и ц&рић, -ића м 1. дем. од цер; младо церово дрво. — Све цериће по гори посуши. НП Вук. Процветала лесковина, листају церићи. Нен. Љ. 2. етн. заст. церов или какав други штап којим се тукло за време телесних казни у Србији; батинање церемонбјаш, -аша м церемонијар. — као телесно кажњавање. — Уздисао би за Петроније [је] главни церемонијаш на двору кнез Милошевим церићем и желео . . . Неронову. Нов. само три дана да има ону његову власт. церемонДјер, -ера м тал. в. церемонијар. Срем. Ова је земл>а сита вешала . . . и це— Коморници, церемонијери . . . ходаху по рића. Прод. прстима. Наз. ц&рјак, -ака м покр. в. церик. Рј. Ат цбремониозан, -зна, -зно који се држи церје с а. зб. им. од цер. — Двориште [је] церемонија. — Мој отац . . . је у том врло опкољено високим борјем и церјем. Марет. церемониозан. Шен. Опширни и церемониб. в. церик. Рј. А. озни уводи нису овде у обичају. Андр. И цернирање с гл. им. од цернирати. — церемониозно прил. држећи се цереУместо . . . напада на Ниш, одлучено је да се не предузима противу Ниша ништа монија, свечаио; учтиво. — У предсобљу нађу Итала који им се церемониозно наклони. друго него цернирање. Јов. С. 50*

788

ЦЕРНИРАТИ — Ц Е Т И Њ А Н И Н

церннрати, ц&рнирам сврш. и несврш. цесарски и цесарски, -а, -5 в царски: лат. војн. опколити, опкољавати (зграду, ~ дукат, ~ војска. тврђаву, град и сл.) тако да нико не може ц&сарски и цбсарски прил. на цесарски изаћи ии ући. В. пр. уз гл. им. цернирање. начин, као цесар, царски. — Штета што нису цдров, -а, -о који припада церу, који је дошли сви који су позвани. Били би видјели начињен од цера, који потиче од цера: ~ како цесарски трошите. Франг. дрво, ~ кора, ~ шума, ~ стабло, — жар, ц€сарство и цбсарство с в. царстео. ~ штап. ц^сија ж лат. правн. уступање каквог цербвак, -ака м церов штап. — Ако је права, цедирање. — Тек иза преноса цесијом икоме пљесак церовака по грбачи исправио првобитнога вјеровника дошао [је] до тражртењачу Грол. Стављају укрућена тела бине. Ђал. на паралелно постављене цероваке. Јак. цесибнар, -ара м лат. правн. онај на ц&рован, -бвна, -бвно в. церов: <—< дрво. кога је пренесено неко право, онај који ужива Бак. Реч. цесију. ц&ровац, -бвца м 1. церов жир. Вук Рј. цесни, -а, -б којијеуз цесту, који припада 2. церов штап. И. цести. — Ту су . . . прва штипања . . . за ц^ровача ж 1. церовак. — Па прихвати оградама. По цесним јарцима. Сим. главњу церовачу . . . па запали од боја цеста ж (ген. мн. цбста) пут једнаке топове. НПХ. 2. бот. а. диња чврсте и храширине, с обе стране омеђен, који служи за паве коре као у цера. — Диње, праве церо- јавни саобраћај, друм. — Каскали су коњи ваче, брашњаве. Рад. Д. б. врста гљиве; . . . каменитом цестом. Мил. В. Издалека се исп. церовњача. Рј. А. чује тутањ аута. Реже цесту као пила балцерДвик, -ика м в. церик. Бак. Реч. ване. Неим. Изр. бацити к о г а на цесту лишити ц&ровииа1 ж церово дрво. — Јеси ли слушао кад пуца церовина у пећи? Андр. И. кога средстава за живот; мерити цесту посртати у ходу (о пијаном чоееку); н а ћ и ц&ровина2 ж шал>. царееина. — Наша се на цести остатибезсредставазаживот; церовина довијека. Вук Рј. ш и р о к а ти (вам и сл.) цеста од еоље ц^ровка ж бот. в. цероеача (2а). Вук Рј. ти (вам и сл.). — Просто им, широка им цеста! — рекб царе. Змај. цербвњача ж бот. церовача {26). Рј. А. цертиф&кат, -ата м фр. писмена исправа цестар м 1. радник који одржава цесту или уверење: сведоџба, сведочанство. — Један у реду, путар. — Двојица цестара . . . раскаплар . . . преписивао [је] у дебелу књигу поређивали су [кулучареј. Ћоп. 2. мајстор имена оних који узимају цертификате и или радник који гради цесте. Деан. Рј. пасоше. Сек. цестарива ж дажбина која се плаћа за ц§сар и цбсар м в. цар (најчешће о аус- одржавање цеста, путарина, друмарина. — тријском цару); исп. ћесар: бечки —. — Не Није му било суђено да изађе из сиве и попуштај ни за длаку, већ нашшга тужбу тешке масе тециварина, глоба, цестарина. схпавном цесару. Ков. А. Крл. цесарев и цесарев, -а, -о = цесаров цестетина ж аугм. и пеј. од цеста. — Блатном и разрованом цестетином ступа који пригтда цесару. Гајиша Митровић. Тур. цссаревнна ж = цесаровина заст. в. царевина. — Предлаже да се Кватерник . . . цестица ж дем. од цеста. истјера из цесаревине Аустрије. Нех. цбстовии, -а, -о који се односи на цесте: цбсаревнћ м цесарев син, царевић. — А — мрежа, ~ промет. — Од цесте до крчме цесаревић је био врло љубазан према свим морало се преко цестовнога јарка. Ћал. нашим официрима. Крањч. Стј. цестоградња ж ков. послови око градње цесарица ж о. царица. — Вама свима цесте. цесарица . . . ја сам. Војн. цесторедарствени, -а, -б ков. који се цесарнчнн, -а, -о који припада цесарици. односи на цестовно редарство које осигурава промет и ред на цестама. — Кочијаш [је] ц^саров и цбсаров, -а, -о = цесарев. на заокрету прописно, у смислу цесторедарцесарова&е с гл. им. од цесаровати. ственога реда, два пута викнуо: хоп, хоп! Крл. ц^сароватн, -рујем несврш. в. царееати. Цетињанин м (мн. Цетин?ани) чоеек из ц^саровац, -бвца м цессфов присталица. — А онда како да се одрже цесаровци!? Цетина или Цетинграда. Нех. Ц&тињанин м (мн. Цетињани) човек из Цетиња. ц&саровина ж = цесаревина.

ЦЕТИЊАНКА — ЦИВИЛ Цет&њанка ж (дат. -ки) жена из Цетина или Цетинграда. Ц&тињанка ж (дат. -ки) жена из Цетиња. цетка, ијек. цВјетка, ж посуда налик на сито кроз коју се цеди нека течност, цедиљка. — Као кроз цетку увлачи се мирис свеже покошеног сена. Поп. Ј. цефалбподи м мн. (јд. цефалбпод) грч. зоол. = кефалоподи главоношци. — Цефалоподи има>у тело округласто или дугуљасто. Панч. цбх м нем. 1. ист. сталешко удружење занатлија, обртника једне струке. — Ситна буржоазија је пропадала због распада цехова. Гор. Било [је] стараца које су аустријске власти преслушавале у појединим споровима еснафа и цехова. Петр. В. 2. фиг. скуп или врста људи који су међу собом повезани истим или сличним особшшма, интересом. и сл. — Ваљало би да се ожигошу ти непоштењаковићи, не поименце, него сав њихов цех. Кум. 3. рачун трошка у кафани или гостионици.

Изр. платити, плаћати ~ поднети,

подносити последице нечега. ц&хмајстор м нем. цеховски старешина. — Међу толиким пинтерима . . . био [сам] биран за . . . »цехмајстора«. Срем. ц&хмајсторов, -а, -о који припада цехмајстору. ц^хмајсторовнца Ж цехмајсторова жена. — Принципал је играо са . . . цехмајсторовицом. Игњ. ц&хмештар, -тра м нем. цехмајстор. — Стајаше подал>е цехмештар цеха ковачкога. Шен. цбхмештрица ж цехмештрова жена. — Ал* ни једно срце не разигра се толи живо колико врле цехмештрице. Шен. ц&ховски, -а, -5 који припада цеху: ~ мајсторЈ ~ начин рада, ~ књига.

789

1

цбцнути , -нем сврш. покр. ходајући одједном пасти, бупнути, треснути, љоснути. — [Дијете] запљешће замусаним рукама и цецну на ледину. Хоће опет да се исправи, па опет цецну. В 1885. ~ се затетурати се, занети се у ходу. — Земља је била којегде распуцана и цецнуо се сад на једну, сад на другу страну. Бег. цецнути2, -нем сврш. покр. уцмекати, убити; погодити; исп. цец. — А мислиш, неће ме цецнути, а? Десн. цн (обично поновљено) оном. узвик за подражавање гласа миша или малаг птића. цЗбати, -ам несврш. љуљати, клатити. Рј. А. '—• се климати (се), клатити се, љуљати

се. — Камен мосте, не цибај се, е про тебс војска иде. НП Вук. [Заклонише све] . . . сем лиснатог посеченог цера који се њише, клати и циба! Ћос. Д. цАбет м маст оштрог мириса (слична мошусу) коју излучују цибетке. Терм. 4. ' цббетка ж тал. зоол. мала крволочна звер слична мачки или куни, са жлездама на затку које излучују цибет Уггегга: азијска

~ 3 афричка ~ . Терм. 4.

цДбљив, -а, -о слаб, слабуњав. Деан. Рј. цВбнута (се), -нем (се) сврш. према цибатпи се. — Само би понекад бор, као руком, цибнуо тамнозеленом граном и сгресао снег са ње. Ћос. Д. Најпрво цибне фотељу, онда се окрене икони. Јел. Гвозден [се] на то јаче тргао, цибнуо, окренуо главу . . . и занемео. Ћос. Д. ц&бобац, -бна, -бно необ. који је пун сочних и слатких боба. — Филип је мирно мотрио младу: најприје два ока њена . . . као сунчана зрна на великом цибобном грозду. Божић. ц&бок м нем. двопек, бисквит; иш. цвибак. — Нестаје и мала граја око раздиобе цибока који смо добили за вечеру. Ђон. цец оном. узвик за подражавање удара, ц&бориј, -ија и цАборијум м цркв. 1. пада и сл. — Згодило га сред самог чела: у католичкој цркви калеж, путир с поклопцем цец! Гор. у којем се држи хостија. — Стајала је уз Шиму сакупљена у се као какав сребрни цецав, -а, -о покр. који се гега, љуља при цибориј. Бег. 2. табернакул у облику малог ходу, гегав. — Робустан, набијен . . . цецав храма или балдахина изнад олпшра, за чување у ходу. Бег. обредног посуђа. цбцељ м 1. бот. врста траее ОхаНз цибрала ж покр. ведрина (неба). — асеГозеПа. Терм. 3. 2. хем. со оксалне киселине. Напољу бјеше цибрина и снијег већ шкри— Преслано као цецељ. Вук Рј. паше под њиховијем ногама. Мат. цец&љаче ж мн. бот. биљна породица ц&варе, ц&вара ж мн. лат. покр. варв. ОхаШасеае. Терм. 3. носила на којима се носи какав терет, најцеце-мува и цеце-муха ж зоол. опасна чешће камен кад се нешто зида. Кл. Рј. муеа, муха тропских крајева која својим ц&ввјере, цивијера ж мн. тал. покр. в. уједом изазива болест спавања. циваре. Вук Рј. цецка ж покр. уже од прућа којим се ц&внп, -ила м лат. 1. грађанско лице (за приеезују еоденице (на Дунаву и Сави). Вук Рј. разлику од лица војничког или свештеничког

790

ЦИВИЛАН — ЦИГАЈА

<~ се повр. — Нису се још цившшзирали. Божић. ц&вшгазован и цивАлизован, -а, -о -= цивилизиран. — Срамота . . . да најцивилизованија нација има таквог учитеља. Срем. Ријечанин је у свом завичају осјетио . . . цивилизовано насиље млетачких провидура. Нех. ц&вилизовање и цив&лизовање с гл. им. од цивилизовати (се). ц&вилизовати (се) и цив&лизовати (се), -зујем (се) сврш. и несврш. = цивилизирати (се). — Задатак је васпитања да дете . . . цивилизује, тј. спреми за правилно уређивање његових односа са друштвом. Пед. Цела земља се може цивилизовати стварањем школа и ширењем писменосга. Јов. С. Грађанство се богатило, јачало и цивилизовало. Скерл. цивблист(а) м 1. цивил (/). — Ја се радо мијешам с цивилистима. Срем. Ни с једним цивилистом није хтела плесати. Шен. 2. стручњак, правник који се бави грађанским правом. Кл. Рј. цивилјкстички, -а, -б који се односи на цитлисте, цивилни. — Гунђајући на своје проклете цивилистичке ципеле, дизали су се. Дав. цивилДзаторни и цивил&заторски, -а, -о који се односи на цивилизаторе. — КонцДвилски, -а, -5 цивилан. — Официри фучије има своју позитивну цивилизаторну пјешаци . . . залазили су у цивилску кавану. . . . црту. Уј. Ако нам племе . . . има култур- Крл. Напустио [је] официрску касину и ну мисију, то му је цивилизаторска задаћа. спустио се до цивилског хотела. Андр. И. Матош. ц&вилски прил. на цшилски, грађански цивилизација ж 1. високиступањдруштначин, као цивил. веног развоја и културе: европска ~ , моциввлство с положај цивила (1); цивилно дерна ~ , старе цивилизације. 2. углађеност и уљудност у опхођењу; образованост. — становништво (за разлику од војних лица). цДвиљ, -иља м в. цивил Џ). — Нећемо Научио је два страна језика . . . и на своју . . . да пуцамо у »цивиље«. Чол. сељачку основку ударио један слој цивилизације. Јов. С. Ни од чега није тако бјежала цивољак, -бљка м тал. покр. оно што је као од простаклука који је окречен цивилиситно; ситна кап. — На бради му треном зацијом. Бег. огроздише цивољци хладног зноја. Божић; цивилизацијски и цЦвилизациони, -а, Рј. А. цивр- в. цифр-. ' ^" -б који се односи на цивилизацију. — Не моцЈЈвра ж в. цифра. жемо да дшмоиђемо ни народне привреде која је заправо материјална база цијелог цввран, -а, -о покр. украшен шарама, нашег . . . културног и цивилизационог разшарен. — Окитиле лепо вратнице цивране. витка. ХР 1928. Шапч. цивил&зиран, -а, -о = цивилизован цДврија ж тур. покр. 1. немиран и љут просвећен, углађен. — Ми смо цивилизирани пас. Рј. А. 2. мн. клешта за прављење копчи људи. Сим. и сл. од жица. Рј. А. сталежа). — Бивши војници скинули су униформе и постали цивили. Хорв. Необичан чича цивил међу толиком униформисаном братијом. Ћоп. 2. грађански стамж, грађанско занимање. — Шта уради у Београду и како дође у цивил? Срем. Чезнуо сам за Загребом као војник за цивилом. Матош. Био је он писар у цивилу. Крл. 3. грађанско одело. — Остала су господа била у цивилу. Срем. 4. правн. грађанско право. Мин. Лекс. ц&вилан, -лна, -лно 1. (одр.) грађански: — одело, — служба. 2. цивилизован, углађен, учтив, уљудан. — Јадали се да је цивилна човјека живот у таквој заосталој средини . . . неиздржив. Десн. 3. (одр.) правн. који се односи на грађанско право. — У другој молби суде два апелациона суда . . . с два таква сената: цивилним и казненим. Мј. 1926. Изр. ~ листа в. уз листа (изр.). циввлаш, -аша м в. цивил (1). — Забележили су толике јунаке из редова цивилаша. Сек. цивилАзатор м онај који носи или шири цивилизацију. — Српски »наученда цивилизатори . . . испеваше толике химне оснивачу позоришта у Београду. Вес.

цивилизирање с гл. им. од циеилизирати (се). цнвплизирати, -изирам сврш. и несарш. = цивилизовати довести, доводити у стање цивилизације, (из)вршити, спровести, спроводити цивилизацију, просвегпити, просвећивати. — Била је то . . . чељад коју је тек . . . требало цивилизирати. Цес. А.

Цига м (вок. Циго) = Циго 1. хип. од Циганин. — Мали Цига са њим . . . шегу тера. Чипл. 2. надимак човеку црне коже или пути. — Сељачки га другови ЈОШ увијек зову Цига. Матош. цигаја ж ерста овце праменке. — Оваца веома мало. Осим неколико црних мерина, све саме наше домаће цигаје. Петр. В.

ЦИГАН — ЦИГАНЧИЦА

791

а. врста ластавице ШгипЈо гизиса. БенРј. б. морска риба А1оза уи1§ап$. Р-К Реч 4. име црној кокоши. — Узе прутић и поче гонити кокоши: . . . »Иш, ти циганко«! Вес. 5. (циганка) бот. в. турчинак. Сим. Реч. цигашгаја ж агр. покр. врста црвене ситне јабуке. Бак. Реч. цигаплук м 1. цигански свет, чергаши. — Дошло вријеме да чаршија нестане и да се циганлук у њу пресели. Андр. И. 2. крај у коме жиее Цигани. — Но док жандари траже Јову у циганлуку, дотле он стоји . . . у сјени храста. Кос. Она служи код поглавара а станује у циганлуку. Шуб. 3. циганија (2). — Рођаци су га поново почели салетати причама о циганлуку Карађорђевићеваца. Дав. циганмала ж цшанска махала, цшански крај. цвгански, -а, -б а. који се односи на Цигане: ~ плес, ~ тагг, ~ музика, ~ капела. б. чергашки; скитнички: ~ живот. цбгански прил. на цигански начин, као Цигани. — Цигански се ваља погађати, а господарски плаћати. Н. посл. Вук. циганскб перје с бот. лековита биљка А8с1ер1а8 вупаса. Терм. 3. цЗганство с 1. својство, особина ЦигаиаР-К Реч. 2. фиг. лупештво, лоповлук. Р-К Реч. ЦВганчад ж зб. им. од Циганче. ЦЗганче, -ета с (супл. мн. Циганчићи и циганити, циганим несврш. 1. = циганчити (2) тражити, просити мољакајући, Циганчад) циганско дете, млади Циганин. досађујући (као што чине неки Цигани). — Дугачки Спасоје . . . виче на два Циганчета што му свирају. Вес. Варошка деца, И-Б Рј. 2. тврдичити, цицијашити, џимринарочито Циганчад, трче из споредних јати (као неки Цигани). — Газда . . . мален је улица и посматрају са страхом . . . страну муштулук! . . . примакни! — Видјећемо, животињу. Андр. И. болан! Што циганиш? Ако учиниш добар цЗганчење с гл. им. од цшанчити (се). посао, даћу више. Ћип. Еј, како ти то циганиш, мати, да исциганиш, али ја сам све Циганчина м и ж аугм. од Циганин. — то добро размислио. Михољ. Па извади три дуката златна, па он даје ~ се = циганчити се погађати се, цен- црну Циганчини. НПХ. кати се. — Није моја кућа циганска, ако цВганчити, -им несврш. 1. живети као теби образ подноси да се циганиш. Рад. Д. Циганин, проводити цигански, чергашки жиКад сиђу у Далмацију, [Личани] мудрују и вот. Р-К Реч. 2. = циганити. — И тако цигане се без краја и конца. Десн. циганчи даље док у кратко вријеме не исЦВганица ж 1. Циганчица. — У замагпроси новчаницу од пет фунта. Креш. љеним очима била јој је стално . . . једна ~ се = циганити се. — Пре бих целог слика: Ђука и она Циганица у трамвају. века јео сув хлеб но да се с вером циганчим. Цес. А. 2. (циганица) женска особа промен- Рад. Д. Пазила је на сваку пару . . . циганљиве, превртљиве, варљиве ћуди. — фиг. чила се око најпотребнијих издатака. Јов. С. Ви се . . . тучете и отимљете [с Турцима], Циганчић м дем. и хип. од Циганин; али срећа је циганица. Шен. циганско дете, Циганче. ЦЗганка ж 1. женска особа циганске циганчнћи, -ића м мн. = цигани. — народности, циганскога рода, циганска жена. Одједаред се киша прошарала циганчићима. — Једном гатала ми Циганка у длан. Шен. Сек. 2. (циганка) погрд. а. жена која се воли Циганчица ж 1. дем. од Циганка. 2. свађати, сеађалица. Р-К Реч. б. аљкава, неуредна жена, аљкавица. 3. (циганка) зоол. (циганчица) врста плеса, игре. — Па кад ти

ЦНган м Циганин. — Ти пратиш Цигана куда год се крене. Шапч. О, ти цигански цигане! Шен. Цигани, -ана м мн. (јд. Циганин) 1. народ порекмм ш Индије који у номадским и полуномадским групама живи у Европи, и Африци, Роми. 2. (цигани) фиг. људи који се непреапано селе, који немају сталног боравишта, чергаши, номади. 3. јд. (циганин) фиг. онај који своје поступке подешава према приликама и користи, непоштен, рђав човек. — Нећу ја за јалшевичку опћину тропшти ни гроша, то су прави цигани, а никад не бих више видио ни пребијене паре. Шен. А Јошко — циганин, влах, луторан, чим ће се он поносити? Тур. цигани, -ана м мн. = циганчићи ситпан град, соља, солика. — Наједаред . . . навукоше се облаци . . . ударише цигани, те пљусну . . . киша. Ад. Циганија ж 1. зб. и пеј. Цигани. Седео је матор Цига, поред њега стара дада, а око њих Циганија, женска, мушка, стара, млада. Змај. Газдинска деца и мангупчићи . . . хитали би у махалу са краденим стварима . . . да са Циганијом све то страће. Маш. 2. (циганија) фиг. непоштен поступак или посао. — Десет пута био је деградиран ради некакве циганије. Шен. цпганисање с гл. им. од цигтшсати. циганисати, -ишем несврш. в. циганчити. Вук Рј.

792

ЦИГЛНЧУРА — ЦИГЛА

о Божићу заигра ћерка »циганчицу« . . . море, хоће да помери памет гостима у кафани! Срем. 3. агр. покр. врста ситне јабуке мркоцрвене боје. Рј. А. Циганчура ж аугм. и пеј. од Циганка. — Налажем ти да се смјеста вјенчаш с томтвојом Циганчуром. Кос. Да понесеш и своју виолину! Оне Циганчуре не могу да слушам. Ком. Циганчурнна ж аугм. и пеј. од Циганчура. — Откако се памти, одувијек је била тако понека Циганчурина и посусталица, и знало јој се мјесто с аскером по парковима. Андр. И. Циганштина и Циганштина 1. м и Ж аугм. од Циганка и Циганин. — И узимље црну Цигашптину. Вук Рј. 2. ж зб. пеј. Цигани. — Понекад, пошто чују о којој већој победи, они [ратни забушанти] искупе свираче, па им она Циганштина по целе ноћи шкрипи и урличе. Вас. 3. ж (циганштина) фиг. цшански, скитнички живот. — Сваки час на другоме мјесту, ух — та наша чиновничка циганштина. Ђал. цига&ење с гл. им. од циганити (се). Цигањуша ж 1. аугм. од Циганка. 2. (цигањуша) погрд. в. циганка (2). — А што ове цигањуше дођоше! Михољ. ц&гар, -ара м шп. 1. = цигара (1) дуванско лишће чврсто савијено у облику кратког штапића за пушење. 2. в. цигарета; исп. цигара (2). — Кад стане код које цуре . . . он запуши цигар, па јој све отпухива дим у лице. Ивак. На доњој усни виси јој цигар. Радул. Изр. ~ дувана време које је потребно да се испуши цигарета (као мера заудаљешст). — Колико има до логора? . . . Цигар дувана. Ољ. цигара ж 1. = цигар (1). — Пушим цигаре вирђиније. Мат. Обојица држимо у зубима по једну незапаљену хаванску цигару. Нен. Љ. Ева . . . непрестано пуши цигару британику. Крл. 2. цигарета. — Онда су се цигарете савијале, нису биле куповне, и звале су се цигаре, не цигарете. Поп. П. цигаралук м в. цшарлук. — Задимили из цигаралука и чибука. О-А. Угнездио огромни ћилибарски цигаралук у ону рупу од испалог очњака. Петр. В. цигараш, -аша м зоол. врста инсекта, кукца ВусЉсив ће1и1ае. Бен. Рј. цигар&га ж нем. фино резани дуван увијен у танки нарочити папир, у облику танких штапића. — Боји се она за своју кћер, јер је слабашна као дим из цигарете. Нам. Мајстор Стеван . . . лагано завија цигарету. Ћоп.

цигар&тица Ж дем. од цигаретацигаретка ж дем. од цшарета. — Запушио . . . прву цигаретку. Драж. цигар&тла ж покр. в. цшарета. — Косу глади, цигаретлу пали. Змај. цигаретни, -а, -5 који се односи на цшарете: <~ папир, ~ дим. цигаретннк м неол. цигарлук. цигарет-папир, -ира м танки, нарочито припремљен папир у који се увијају цигарете; исп. цигар-папир. цигар&гшпиц м нем. варв. в. цигарлук. цигарић, -а и цигарић, -ића м дем. од цигар; исп. цигарета. — Скупи у кутију цигариће што их је јутрос једнако градио. Нуш. Он запалио цигарић па се замислио. Коз. И. цигарица и цигарица ж дем. од цшара. 1. цигарета. — Понекад стоји нем и непомичан са . . . помодрелом доњом усном и вечито догорелом .цигарицом. Андр. И. На шетњи трче и дижу чикове да би из два-три саставили танку цигарицу. Чол. 2. пикатц, чик, опушак. Р-К Реч. . цигариш, -иша м цигарлук. — Извади . . . цигару и утакне је у цигариш. Ђал. цигарлук м тур. направа у облику цевчице различитог облика и од различите материје (дрвета, слонове кости, ћилибара и сл.), У К0ЈУ се ууписне цигара или цшарета при пушењу, муштикла; исп. цигаретник, цигариш, цигарник, цигарњача, цигаруша, цигаршпиц. — Радован извади красну дуванску кутију . . . и на врху везен ћилибарски цигарлук. Марк. М. ц&гарннк м цшарлук. — Луција извади из џепа омот цигарета па на дуги цигарник запуши. Кал. цигарњача ж цигарлук: ~ од пластичне масе. цДгар-папир, -ира м цигарет-папир. — Заокреће цигар-папир и мијеша духан под прстима у туљац. Сим. ц&гарски, -а, -б који се односи на цигаре. цДгар-ћЗге и цигарћаге, -ета с тур. цигаретни папир. — Од ове траве . . . дошла цријева танка кб цигарћаге. Андр. И. цигаруша ж покр. цшарлук. — Пуши цигару из јантарске цигаруше. Креш.

цигаршпиц м нем. варв. цшарлук. — Страствено је фркао своје цигарете и . . . стављао их у свој цигаршпиц од слонове кости. Крл. цигла ж нем. варв. грађ. четвртасти комад осушене и печене иловаче који се упо-

ЦИГЛАН — ЦИЗЕЛИРАТИ требљава у грађевинарству као материјал за зидање, опека. — Дођоше до . . . бедема, подигнутог од цигли. Уск. фиг. Речи су цигле, а стил је архитектура. Нен. Љ. цвхлан, -а, -о (обично одр.) — циглен (1) којије од цигле. — О циглан под тресну и разби се литар с ракијом. Ћос. Д. Циглани под је поливен и прозори застрти. Чипл. циглана ж 1. радионица, предузеће или фабрика за израду цигала. — Имао је кућицу . . . крај циглане. Донч. 2. пећ за печење цигала. Р-К Реч. цигЛаниште с место гдеје била циглана. — Он не да своме телцу да пасе по прљуши и цигланишту. Рад. Д. ц&глар, -ара м 1. власник, сопственик циглане. Р-К Реч. 2. цшларски радник. Вук Рј% цнгларев, -а, -о = цигларов који припада циглару. ц&гларка ж цигларева женц. Р-К Реч. цигларов, -а, -о = цигларев. ц&гларски, -а, -б који се односи на цигларе: ~ занат. цигларство с цигларски занат. цвхласт, -а, -о којије као цигла, сличан цигли, обично по боји. — Има дивних хармонија између њене цигласте боје и жутих . . . вечерњих зракова. Нуш. У лицу цигласте боје. Франг. цВглат, -а, -о в. цигли. В. трећи пр. уз цигли (1). ц&гпен, -а, -о 1. = циглан. — Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени . . . кораци. Ћос. Б. Наоколо све црвено од изгажене циглене прашине. Лал. 2. који је боје као цигла. — Кров је изгубио своју свјежу циглену боју. Мар. цигл&ница ж покр. цигла или комад цигле. — Бацају на нас цигленице и каменице. Лаз. Л. цВгли, -а, -б 1. (често појачано са: циглати и цигловетни) један једини, који искључује све друге. — Ако ли не падне [киша] . . . неће бити ни циглога клипа. Ћоп. Али не изустих ни цигле цигловетне. Креш. Срце , . . је очекивало да се промјена у животу збије у цигли циглати хип. Божић. 2. у вези с бројевима или с речима за количину: само. — То је ова књижица коју сам за цигле двије ноћи написао! Мамс. Ф. За циглих десет минута све се промијени. Ћор.

793

плод цигло јака талента, него и млада језика. Шим. С. циглбветан, -тна, -тно в. цигли. — Рад коња је Лаомедонових амо дошао са шест лађа цигловетних. М-И. Сам не пробијеље ни цигловетне. Креш. цДгловина ж отпаци цигле; цшлени прах. — Суха [је] прашина од малтера и цигловине сипила по соби као брапшо у млину и пушила се црвенкасто. Крл. цигљ- в. цигл-. цбгља ж в. цигла. — Нашли су једну римску цигљу. Нен. Љ. Зар морам опет у благо да се превратим и да људи од мене пеку цигље? Вел. цигљана ж е. циглана. — Врапци . . . прхну да беже ка великим оџацима цигљана који се уздижу око гробља. Вас. ц&гљар, -ара м в. циглар. ц&гљица ж дем. од цигља. — Да га само једном пусте да цигљицама гађа псе. Петр. В. Циго, -а и -е м = Цига. — Кад је баба-Марта стигла . . . пред чергу, стари Циго беше већ на ногама. Јакш. Ђ. цигул»ан>е с гл. им. од цигуљати. цигуљати, -ам несврш. оном. рђаво свирати на виолини, шкрипати. Р-К Реч. цнгур- в. сигур-. цигура ж = цикорија (1) а. бот. в. водопија (2). Сим. Реч. 6. самлевени пржени корен гпе биљке (служи као додатак кафи). — Старамајка је брзо скухала мало цигуре. Ћос. Б. цЛгуран, -рна, -рно дијал. покр. в. сигуран. — Цигуран сам кад лупежи чују . . . да ће штету намирити. Мат. цвхурија ж в. цигура (б). — Приметила је . . . да у кафи има јечма или цигурије. Срем. цВгурно прил. в. сигурно. — Ма шта то може бити, дите?! Цигурно нека велика ствар. Мат. циз&лер, -бра м фр. = цизелист(а) онај који цизелира и тиме се бави као занатом. — Ту је у њему уз пластичара цизелер који туцка, заобљује форму. Баб. циз&лирано прил. пажљиво, дотерано у појединостима. — Када се [вјежбање пушком] изводи цизелирано, онда пушке опишу круг неописивом брзином. Крл. цизблиранбст, -ости ж својство, особина онога што је цизелирано.

циглица ж дем. од цшла. цизелнрање с гл. им. од цизелирати. цвгло прил. једино, само (за истицање и појачавање значења речи које поближе ознацизелврати, -&лирам сврш. и несврш. чује). — Знадем, осећам цигло да ми је укра1. урез(ив)ати ташим длетом ликове и укден смех, да ми је промашен пут. Петр. В. расе у метал {злато, сребро и сл.). — Све Велика поезија, добар стил не мора бити фино цизелирано, као руком рађено. Цвиј.

794

ЦИЗЕЛИСТ(А) — ЦИК

Купио [је] један лепо цизелиран, тежак мушки прстен од злата. Андр. И. 2. фиг. пажљиво, фино до најтананијих поједшшспги дотер(ив)ати. — Колико је уложила земља своје њежности и танкоћутности да цизелира тај устрој у твом уху. Новак. цизблист(а) м фр. = цизелер. — Чудновато је да ти необуздани стихови потјечу од писца који је скоро сваки редак својих других радња издјелао савјесношћу стрпљивог цизелиста. С 1911. цбзеловати, -лујем сврш. и несврш. цизелирати. — На њеном рубу цизеловане су вињаге. Матош. циз&вер, -ера м в. цизелер. — Сликају и резбаре домаћи мајстори цизељери и златари. Р 1946. фиг. Не може господин сатник ипак да не би савладао у себи своју цјепидлачарску ситничавост цизељера. Крл. ција ж (вок. цијо) покр. име одмила које млада жена даје старијој; исп. нана. — Моја лепа дојо! . . . моја слатка цијо! . . . умиљава се Станија [свекрви]. Вес. ц&јан, -ана м грч. жм.једињење и радикал КОЈЧ се састоји од једног атома угљеника и једног атома азота. МЕП. цијанкалнј, -ија и цнјанкалнјум м хем. калијева, калијумова со цијановодоничне киселине, врлојак отров. — Ту имадем цијелу кутију цијанкалија — цијели би град потровао. Крл. цијановбдик, -ика м хем. = цијановодоник ]едињење цијана и водоника, врло јак отров. цнјановодичан, -чна, -чно = цијановодоничан који се односи на цијановодик, који садржи цијатводоник: цијановодична киселина. цијановодбиик, -ика м хем. — цијановодик. цијановодоничан, -чна, -чно = цијановодичан: цијановодонични препарат. цијаноза ж мед. модра боја коже и усана, као последица неправилне циркулације креи, модреница. Терм. 5. цијанбтичан, -чна, -чно који је оболео од цијанозе. — Мис Сокрис, узбуђена, сними рапаво, цијанотично лице жандара. Дав. цДјански, -а, -5 који се односи на цијан, који садржи цијан: ~ препарат. цвјев, ек. цев. цијев-, ек. цев-. цвјед, ек. цед. цијед-, ек. цед-. цвјеђ, -еђа и -еђи, ек. цеђ. циј&ђење, ек. цеђење. цЗјел, ек. цсл.

», < *ш -?»-. . •

> .•.

цЗјел, -ела, -^ло, ек. цео = цио. цијел-, ек. цел-. цијел., ек. цељ. циј^љење, ек. цељење. циј^љети, -елим, ек. целети. цбјен, -ена, -бно, ек. цен. А'. цијен-, ек. цен-. цијењ-, ек. цењ-. ц9|еп, ек. цеп. цијеп-, ек. цеп-. >т цВјетка, ек. цетка. цијећ(а) предл. с ген. заст. због, заради. — Што се не могу . . . цијећ тебе претворити у бијелог лабуда? Мапгош. цВју оном. узвик за подражавање пискаеог, продорног гласа који пуштају мишеви, ситније птице и сл. — Он [орлић] гласом »цију, цију« циче. Њег. цијук м оном. а. висок, танак, пискав глас којим се оглашавају мишеви, ситније птице и сл., цијукање. — Уз весели цијук канаринца чуло се гласно јецање старе . . . Амалије. Шен. б. цилик (Ја). — Цигани одсечним цијуком ћеманета завршили цео занос. Рад. Д. в. шкрипа, шкрипање. — Танак цијук крачуна у леденом зраку. Десн. Из тих га мисли трже цијук врата. Сиј. Увече изван града . . . замире цијук трамвајских точкова и шина. Петр. В. цијукав, -а, -о који уе као цијук, слинан цијуку. — Кеса је меко пала на кревет, а цијукаву ларму злата брзо је усркла вунена черга. Ћос. Б. цијукање и цијукање с гл. им. од цијукати. цијукати, цијучем и цијукати, цијучем несврш. пуштати цијук. 1. одавати пискав, продоран глас (о птицама, мишевима и сл.). — Младе ластавице . . . су тако тужно цијукале. Бен. Пацови су пролазили . . . цијучући. Ћос. Б. Друмом цијучу точкови. Богдан. Снег је цијукао под ногама. Ћос. Д. 2. а. шкрипати. б. пиштати, звиждати. — Цијукало уво због добре вести. Рад. Д. цијукнути, цијукнем и цијукнути, цијукнем сврш. оном. огласити се цијуком, произвести цијук. — Понекад протрчи пацов, цијукну мишићи. Ђил. Гранате цијукнуше изнад наших глава. Јак. цик 1 м оном. 1. врисак, крик {као израз бола, велике жалости, страха или радости, раздраганости, усхићења). — Циком цикну и зајаука се: Јаој, добро моје! Вес. Газдарица[је] огорченим циком . . . одбила ту . . . страшну помисао. Андр. И, Пробијали смо се кроз заглушну свирку, . . . кикот и цик гологлавих девојака из предграђа. Мил. В.

цик — циклон Ојкање . . . се трепераво отегне дуго, дуго, дижући се у усхићени цик. Кал. 2. цијук, цичање (неких птица, најчешће галеба). — Кад се опет море умири, чује се још само цик галебова. Кум. Урлају вали, галеба белог пискутљив јечи цик. Кос. 3. а. цика1 (3). — Да је коме стати па гледати цик пушака, а алак јунака. НП Вук б. звека, звекет. — Шака тресну по кеси, и резак цик дуката изгуби се у магли и тутњави. Ћос. Д. 4. теме. — Ударио га по цику. Вук Рј. На згодно га мјесто погодио . . . уврх цика,. те не пусти вика. Рј. А. 5. бол (у зглобовима, костима), жигање, сееање, прободи. — Удари цик у кости, па никад немам мира. Рј. А. ц&к 1 и цик 2 м 1. први почетак, освит, освитак. — У цик од зоре дође каматник. Љуб. Пробудих се у цик зоре. Матош. У први цик сунца цијело село бијаше на ногама. Ћип. 2. (у прилошкој служби) врло рано, у праскозорје. — Устао би рано, цик у зору. Ћип. цбк 2 узв. а. оном. за подражавање цијука неких птица. — Стоји га [тетреба] писка: цик, цик, цик. Андр. И. б. за подражавање праска пушке. — Докле двије [пушке] једна иза друге: цик! цик! Њег. в. глас којим се терају пилићи. Рј. А.

795

цикада ж зоол. цврчак. — Цикћу на тратини цикаде. Крл. Продорно цврчање цикада заглуну му уши. Пол. 1958. ц&кати, -а.м несврш. 1. настајати, рађа1 ти се, свитати; исп. цик . — Чим брже зора цикати почне, опет пукне топ. Маж. М. 2. пуцати, пуцкати, пуцкетати. — Чујеш ли како цика кукуруз? Оно расте иза кише па пуцкара у кољенцима. Нам. 3. скапавати, цркаеати. — Ту цикају птице од грознице. Вук Рј. цикатв, цичем несврш. цичати. — Маријини врели образи или њена коса, која га је дотицала . . . по врату и ушима, изазивали су у њему мравце задовољства од чега је цикао. Ћос. Б. Циче јунак иза свега гласа и лелече . . . НП Вук. Дође и . . . дежурна болничарка, па га и она љушкаше, али Мома није хтео да ућути, већ је непрестано цикао. Рист. На целој линијиурликали су топови . . . цикале пушке. Ђур. цДква&е с гл. им. од циквати се. цбквати се, -ам се несврш. тал. покр. играти се једне друштвене игре избацујући, пуштајући прсте једне руке и пратећи то изгоеарањем једног броја од један до десет, на талијанском језику. — Затим почиње циквање . . . двојица се циквају замахнутим рукама, пуштајући по неколико прста. Ђон. цИка1 ж оном. 1. више пута узастопно 1 поновљени цпк (7), вриска, врискање. — Узц&кељ, -еља м зоол. оном. дрозд певач немирени људи и жене и деца . . . ударала ТигЈив рМ1оте1о8, Тигс1и8 т и в к ш . Бен. у цику. Дом. У тај мах на њену цику утрчаше Рј.; Р-К Реч. у собу обје рођакиње. Л-К. По шору ори се цикДљав, -а, -о оном. индив. који цичи, цика младих снаша. Ков. А. 2. глас неких церекав. — Хроми шејтан, мишеви и хоџе животиња: сквичање (пса), цијукање (птица), као да су . . . плазили по зидовима и церили њиска (коња) и сл. — Зачула се цика и засе неким цикиљавим, ситним смијехом. Сим. вијање једног ескимског пса. Петр. М. Као цНкла ж бот. = цвекла. — Лице му што под небом зна да стоји цика ждралова дође као цикла црвено. Донч. . . . М-И. Стоји цика гојена лабуда. НП Вук. 3. прасак (пушке), пуцњава. — Стаде цика циклама ж бот. украсна биљка пријатна танкијех пушака. НП Вук. 4. зеиждање, фију- мириса из пор. јаглика, јарко црвена, љубикање, фијук. — Изнад наших глава фијукала часта или бела цвета Сус1атеп. — Хтио бих су шрапнелска зрна страховитом циком. да си мирис цикламе. Домј. Јак. Чини му се да чује цику коса и гледа циЈсличан, -чна, -чно и циклички, -а, . . . своје косаче. Ћип. 5. шкрипање, шкрипа. -6 грч. који се окрећеу кругу (циклусу), кружни; — Понекад се чује раздужена цика ђерма. који се понавља у правилним размацима, Вукић. интервалима: циклично кретање. — Једна од највећих цикличних криза била је захвац и к а 2 узв. оном. в. цпк\б). — Пушка тила крајем XIX века . . . Аустро-Угарску пуца: цика, цика! Радич. Монархију. Андр. И. цвкав, -а, -о који је налик на цику. — Изр. ц и к л и ч к и п е с н и ц и књиж. грчки Богат [говор] у својим облицима, муцав . . . епски песници који чиче један круг или целину; мекетав, цикав, брз, спор. КН 1959. цикличко размножавање антроп. развојни круг у којем се измењују нараштаји разцЗкавац, -авца м оно.м. зоол. 1. врста личитог облика. скакавца. Рј. А. 2. врста дрозда ТигЈиз Шасш. Рј. А. цбклон, -она м грч. 1. а. ваздушни вртлог, ковитлац у коме се ваздух окреће великом цикавац, -авца м бот. покр. ниска трава брзином, а захвата мало подручје. — Први која се тешко коси. Рј. А. ударац циклона бациће га [брод] на крај. ц&кавица ж зоол. оном. црвендаћ (/). Војн. б. мет. вртложно кретање атмосферских слојева с обилним кишама. Кл. Рј. 2. хем. Бен. Рј.

796

ЦИКЛОНА — ЦИКНУТИ

гас, плин који се добива мешавином цијановодоника и хлора, ЈПК отров који служи као средство за уништавање гамади. И. 3. техн. апарат за суво чишћење ваздуха и гасова, плинова од прашине. И. циклбна Ж грч. мет. подручје ниског ваздушног притиска, окружено вишим притиском. Кл. Рј. цвклоналан, -лна, -лно који се односи на циклону. — Западни предјели наше земл>е налазе се . . . под утјецајем слабе циклоналне активности. Вј. 1957. циклонизиратн, -изирам и циклбнизовати, -зујемсврш. инесврш. хем. уништити, уништавати гамад циклоном (2). Кл. Рј. цвлслонски, -а, -б који се односи на циклоне: ~ струјање. цЗклоп м грч. = киклоп 1. (Циклоп) дшт. једнооки див из грчке митологије. 2. човек великог раста и велике снаге, див, џин. — Мргодни циклоп Грођицки давао је на знање да пази. Кнеж. Л. 3. зоол. врста рака сједним оком СуИорз согопаСш. Бен. Рј. цЗклопски, -а, -о који се односи на циклопе, којије као у циклопа, огроман, дивовски. Изр. ц и к л о п с к и з и д о в и археол. предисторијске грађевине од огромних камених блокова које су према народиом предању градили циклопи. цАклостил, -а и циклдстил, -ила м грч. машина, строј за умножавање окружница, расписа и сеаковрсних догшса. — Прво издање рађено [је] на циклостилу. Тито. циклостилизирати, -изирам сврш. и несврш. необ. умножити,умножавати циклоспгилом. — [Прогресивни писци] су били . . . сарадници и уредници (штампаних или циклостилизираних) листова и часописа. Зог. цВклостилски и цнклбстилски, -а, -б који се односи на циклостил: ~ машина. цвклотрбн, -она и циклотроп, -бна м грч. електромагнетски апарат за разбијање атомских језгра. — Овај научни центар био би снабдевен . . . и једним циклотроном. Пол. 1950.

песама, ~ друштвених наука, ~империјалистичких ратова и сл. цДкљање с гл. им. од цикљапш. цДкљати, -ам несврш. покр. 1. (што) носшпи или вући нешто тешко. — Једва цикљам ову врећу брашна. Рј. А. 2. с напором ићи. И. цАкљевина ж оном. а. цичање, цијукање. — Уз цикљевину латених чинела . . . свадбена поворка гуримице се ^неуредно образовала. Божић. б. в. цика. — Већ сабал>а стоји цикљевина. НПХ. цДкљив, -а, -о који често поцикује. — Ал' не могне дал>е од цикљивих снаша. Вел. цЗкнути 1 , -нем сврш. оном. 1. одати, испустити резак, продоран звук »цш (о ватреном оружју кад пукне или о стаклу, камену и сл. кад се разбије), пукнути, прснути. — Но цикнуше пушке од Турака. НП Вук. Митраљез је цикнуо. Чол. За њим [праском] танад распршено цикну, кб дјеца његова. Гор. Од оштра пуцња и не чуше кад на касарни цикну прозор. Ћоп. Наново се причу неки нејасни и неодређени људски глас . . . као да је прскао и цикнуо камен у брду. Ћур. фиг. У мени је цикнуло оно парче мога . . . разборитог срца које неће да се покори још разлозима стварности. Петр. В. 2. појавити се, сванути (о зори); исп. цик 1 . — Кад цикне зора . . . Љуб. Цикне зора, а он на мост. Божић.

цВкнути 2 , -не сврш. покр. добити накисео укус, мало ускиснути (о вину или нечем другом кад се почне кварити). — Очај као цикнуло вино. Сим. фиг. Од дједа до унука било се покварило племе Продановића, цикло старо жарко вино. Шен. цикнути, цикнем сврш. оном.; исп. цик 1 и цИка1 1. а. јаукнути, вриснути од бола, жалости, у дубоком узбуђењу. — Био је то добар борац, вољен у чети, која је на глас о његовој погибији цикнула као рањена. Чол. Жена је цикнула високим, узбудљивим, напрегнутим гласом. Донч. 6. кликнути од радости или одушевљења. — По седам пута га на дан шаље да јој купи . . . рубац . . . док циклузирати, -узирам сврш. и несврш. не погоди ону боју од које она цикну. Каш. скупити, скуплати у циклус; исп. циклус Огањ донесите [позива] Хектор Тројанце да запале ахејске лађе и сви у скупу цикните (2). — [Песме о борби, о слављењу јунака] на бој. М-И. в. цијукнути, запиштати; циклузирају [се]5 скупљају у групу о једном заскичати, зацичати (р мишетма, неким предмету. Т. књ. птицама и др. животињама). — Негде под цЗкпус м грч. 1. скуп појава које се разкровом, с времена на време, цикне миш. вијају и понављају по једном утврђеном реду у једном временском раздобљу: ~ сунчани, Ђур. Негдје је птиче цикнуло. Кркл. Није ~ лунарни, ~ живота европске јегуље. 2. било ни једне куће у којој није цикнуло прасе. Ком. г. зазеучати пискаво; зашкрипати скуп радња, уметничкихдела, песама, научних дисцшлина повезаних међу собом сродношћу (о музичким инструментима и сл.~). — У један мах цикнуше испод капута . . . егеде. садржаја, главном идејом, главним лицем или Ад. Па кад цшдае виолина, они [младићи] ауторством и сл.: ~ предавања из истосе почну равномерно њихати у такту. Марк. рије, ~ концерата, ускочки ~ народних

ЦИКНУЋЕ — ЦИЛИК М. Кад коју год стају отвори, а звоно изнад врата цикне. Коч. Свуд полегао мир . . . ни трамвај дг цикне испред куће. Каш. д. фијукнути, зазвиждати (о ветру и сл.). — Ветар се смирио, само понекад бризне као косом по намету . . . цикне у шипражју. Ћос. Д. 2. изговорити, викнути цичећи. — А гдје би [срдити Агамемнон] пучанина . . . нашб гдје виче, тога би ударио скептром и ову му цикнуо ријеч . . . М-И. 3. фиг. пропасти, страдати. — Цикнућеш на три кеца. Змај. цикнуће с рана зора, праскозорје; исп. ц&к1. — Не може у цикнуће изићи пред кућу. Ћип. цНко прил. покр. сасвим близу, тик до. — Приступ к Подгорици није ни мало пријатан, пошто те изнајпрве води пут цико поред пространога турскога гробља. В 1885. Грлић Јошове брешке био цико до Бајовијех прсију. Љуб. ц&корија ж лат. 1. = цигура. — Како се ја могу вратити у миран живот . . . да продајем свеће и цикорију снашама у некој . . . селендри. Чол. 2. бот. в. циганско перје. Сим. Реч. цВкбт м оном. цика, врисиа. — Зачујем цикот и смијех из дворишта. Коз. Ј. Чујеш жагор, цикот, смех, песму. Ад. ц&ктав, -а, -о који цикће, који цичи, који има висок и оштар тон. — Враћа се [звук] стоструко циктавији снагом вјетра. Коз. Ј. Он покуша да заспи, али тад из дворишта нагрну . . . циктав лавеж. Петр. Б. Приступила једна жена са циктавим гласом из двора. Кос. цКктај м цик, кликтај, вриска. — Нећу ја циктаја над сломљеним, него кад се буде женио мој јединац. Кос. цАктање с гл. им. од циктати. ' "^ цбктати, цикћем (имп. ц&кћи; прил. сад. цикћући) несврш. 1. вриштати, врискати, кликтати, поцикитти, цичати {рд велике узбуђености или радости). — Торбе су наше! циктала је жена. Вас. Дјеца цикћу од радости. Брл. 2. а. пуштати пискав глас »цт (о птици, цврчку и сл.). — Као што када облак чворкова иде ил' чавки, гласно цикћу кад спазе сокола већ издалека. М-И. Цикћу на тратини цикаде. Крл. б. пуцати, праскати, праштати (о ватреном орузкју). — И цикћу пушке и мачеви звече. Радич. Из непосредне близине цикће бугарски митраљез. Јак. в. звучати пискаео, гииштати, пиштати (о гласу). — Човјек из јаме јецб је кб дијете, тек приклан, циктб -језиво му глас. Гор. цбктети, -тим, ијек. циктјети, несврш. в. циктати. — Поворка [демонстраната] је нагло стала да расте, што већа све спорија, да се збија, гужва и цикти. Кул. Падају

797

рефлектори, цикте дјеца. Крл. Цикте чаше као драги метали. Куш. цКкти, -а, -о покр. в. цигли. Вук Рј. ц&ктјети, -тим, ек. ц&ктети. цикуљав, -а, -о цикутав. — Глас му је силно танак, некако мишји ситан, цикуљав. Сим. цМкут м оном. 1. оштар, резак звук. — А у сву лирику тога јутра одједном се споро, па све чешће мијеша рески цикут, цикут турпије на зупцима пиле. Цес. А. 2. фиг. поет. крик бола. — Еј, звездице сјајне . . . ваљда кроз вас проби цикут и вапај мученички. Кост. Л. цикутав, -а, -о који цикуће, циктав. — Панагија [слика свеца који владике носе о врату] . . . звецкала је, дотичући златни напрсни крст, и ти тихи дивни цикутави звуци пратили су његов мек ход. Чипл. цикутати, ц&кућем несврш. пуштати цикут, циктати; цичати. — Већ пушке цикутати сташе. Радич. цНкуш м и ц&куша ж зоол. врста птице певачице Е т ђ е т а С1а. Р-К Реч. цпкцЗк м нем. а. изломљена црта с оштрим завојима. — [Ровови] су се пружали у цикцаку кроз шуму. Моск. Придошлица се заустави пред старцем вратаром у капи са златним цикцаком на ободу. Крањч. Стј. б. (у прилошкој служби) у облику изломљене црте, линије. — Саобраћајница води у цикцак. Јак. Погледајте, зар тањур у његовој руци не путује цикцак по зраку. Перк. цикцЗк- као први део полусложеница значи у облику цик-цака; цикцак-линија, цикцак-црта, цикцак-путања и сл. цикцакаст, -а, -о који има облик цикцак-црте. — Као блесак цикцакасте муње пресече му мисли кратка успомена. Моск. цикцакати, -ам несврш. необ. ићи у цикцак-правцу. — Јурио је опет безглаво цикцакајући. Дав. цилагулати, -ам несврш. в. цигуљати. — Свирале су зурле и ударали гочеви, и цилагулало се на ћеманима искиданих жица. Б 1958. циле непром. у изразу: циле-миле с нарочитом наклоношћу; пријатељски, фамилијарно; исп. лале. — У учитеља Максе нема циле-миле. Шапч. А мој лијепи стриц окренуо циле-миле. Ћоп. цилн непром. у изразу: цили-мили в. циле. — А овај нов ти је жива ватра, кема код њега цили-мили. Рад. Д. цЛлик м оном. 1. а. оштар и висок звук жичаних музичких ичструмената. — Из њега се чула храпава пјесма уморних грла, уз оштар цилик гусала још неукроћених.

798

ЦИЛИКАВ — ЦИЉ

Шимун. б. звоњаеа, зврјање. — Уздухом се разлијегали све јачи хици пушака и цилик звона. Шимун. С неугодним јасним циликом зазврја на столу телефон. Ћоп. в. шкрипа, шкрипање. — На свим путевима . . . чује се цилик осовина претоварених кола. Бар. Толико се ослушне цилик вратију. Јел. г. звека, звекет. — Ријечи су драгуљи . . . цилици звучне чистине најдражих ковина. Фран. д. фијукање, звиждање. — Плодним пољем звони цилик коса сјајних. Шант. 2. а. цвиљење, јаук, јадиковање, запомагање. — Вика . . . помијешана вриском и циликом оне гладне дјечице . . . ражали Јанково срце. Љуб. 5. цика, вриска, клик, поклик. — Уз радостан цилик [деце] на једној, потеку цвијелне тужбице . . . на другој страни. Буд. И опет зачу њен весели цилик. Божић. 3. цичање, цијукање. — Највише је волео да посматра . . . зујање и цилик инсеката који болест сеју. Сек.

псвршине споЈене ваљкастим омотачем, ваљак. 2. техн. део парне машиие или мотора с унутрашњим сагоревањем у облику ваљкасте, затворене кутије. 3. стаклени ваљак на петролејској лампи. — Послужитељ . . . давно је очистио цилиндре и запалио лампе. Коч. Диже цилиндар с петролејке. Дав 4. висок крут мушки шешир, ваљкастог облика с уским тврдим ободом. — Из аутомобила излазе фракови, полуцилиндри и цилиндри. Сим. Муж је носио црн капут и цилиндар, жена тепелук и либаде. Јов. С. цилбндарски и цплиндарскн, -а, -о 1. који има облик цилиндра, цилиндричан: ~ омотач. 2. који се односи на цилиндре; ~ површина, ~ уље. цил&ндер, -ера м в. цилиндар {3 и 4). — Стаклени цилиндер на лампи зазврја. Ћос. Д. Видех где нам иде у сусрет човек у цилиндеру. Мат. Морате ићи с цилиндером на глави да вас . . . не покупи какав полицил&кав, -а, -о који циличе, који има цајац. Јонке. висок, оштар ?пон. — Изнад промуклог цилиадража ж јачина, снага цилиндричгласног жамора прочује се овда-онда . . . ног мотора с унутрашњим сагоревањем. — одломак какве циликаве пјесме. Креш. Наручиоци великих и јаких аутомобила трацплАкање с гл. им. од циликати. же у замјену кола мање цилиндраже. цил&кати, циличем и циликам несврш. Вј. 1974. жпуштати цилик. — Љуља се леса млађаних цил&ндраш, -аша м погрд. онај који и веселих играча . . . а ћемане једначито и носи цилиндар. — Уто проломи ваздух крик весело цилика. Ранк. Издалека се чује дебелог цилиндраша. Матош. Цилиндраше смијех и пјесма, циличе балалајка. Шов. и сабљаше гонићемо сви. Јов. С. Вриште фабрике . . . циличу телефони. цилАндрашкн, -а, -о који се односи на Каш. Пратила су га [жупника] два миницилиндраше. — Глупост носи цилиндар на странта . . . и звонца су продорно и високо својој велеученој глави, а та је цилиндрашка циликала у тишини поднева. Донч. Циличу глупост елеменат што сам га проучио пригладни веприћи. Рад. Д. Испод бараке цилилично помно. Крл. кали су пацови. Јак. цилиндр&јак, -ака м погрд. индив. в. цнлнкнути, циликнем сврш. испустити, цилиндраш. — Међу тим цилиндријацима произвести цилик. — Посједају људи и жене имао сам част и срећу проживјети читав и циликну гусле јаворове. Буд. Кад је цилик. . . живот. Крл. нуло звонце . . . прене се ђак. Ков. А. Пође цилјкндричан, -чна, -чно који има облик напред: ланци циликну, затегну се. Дав. цилиндра, ваљкаст, обличаст: <~ суд, ~ цил&ктало м и с подр. онај који циликне, мотор, ~ котао итд. слаб свирач. — На свадби каквој опалила цнлЈ&ндрички, -а3 -о цилиндричан. [би] својим осмијехом . . . Смаила свирача цил&ндрички прил. као цилиндар, по. . . — Здрав и ти, Смаил циликтало! Вуков. пут цилиндра. цил&ктање с гл. им. од цилштапш. цил&нкање с гл. им. од цилинкати. — цилдктати, циликћем несврш. цилиМартин слуша дјечје танке гласове као кати. — Чинило му се као да и тамо [на тавану] звони нешто, звечи, циликће. Ћор. цилинкање звонцета сред неког блаженог ПрестравЛЈено је циликтало звоно са општин- брујања. Мпхољ. ске куле. Петр. В. Мишеви су циликтали цил&нкати, -ам несврш. оном. в. цилиоко автула. Вуј. кати. В. пр. уз гл. им. цилинкање. цилЛмистрити се, -им се несврш. покр. циљ 1 м и (ређе) ж (лок. циљу; мн. циљепренемагати се, претварати се. — Нуде је ви) нем. 1. а. тачка, граница до које се жели . . . ракијом, а она тобож не пије, нећка се, доћи. — Трипут корачи ногом и четвртом цилимистри се, а знам да шиша ка смук. дође до цил>а. М-И. б. белег у који се гађа Рад. Д. при разним надметањима; предмет, објекат који се гађа, мета, нишан (16). — Лет куршума цил&ндар и ц&линдар, -дра м грч. 1. геом. тело чиџ су осношце двеједнаке кружне није се чуо, очевидно су сад с брда пуцали

ЦИЉ — ЦИМЕР-КОЛЕГА на неки нови циљ. Моск. Неколико стотина авиона тукло је циљеве у противничкој позадини. Пол. 1951. 2. фиг. оно чему се тежи, што хоће да се постигне, серха. — Властелин да прије дође својему црному циљу . . . оклевао је и облагао мене. Ков. А. Ако има циља живот твој — онда се мораш журит'. Змај. Минисгри решише да покупе за ту циљ депозите из државних каса. Дом. Њихова [брачних другова] циљ беше иста. Вес. циљ 2 м покр. в. килан. — Пролеће приспјело, а тебе нема да видиш гору и циљеве. Лоп. цбљан, -ана м покр. циљ1 Џ). — И књаз и све војводе тукли су из других пушака у тај нишан . . . За двадесет минута био је цил>ан у центрум погођен. Нен. Љ. И стаде човјек на највећем кршу, као циљан. Гусињци га обасуше даждом зрна. Мат. циљање с гл. им. од циљати. циљати, циљам несврш. 1. (некога, у некога, нешто, у нешто или без допуне) гађати, нишанити. — Осети да га онај циља пушком. Ранк. Сад ћу ја да циљам у белегу у коју досад нико није цил,ао. Марет. Тргао сам ножину иза појаса и јурнуо циљајући му пупак. Ћос. Б. Мајстор . . . циља у Леду са лабудом. Андр. И. 2. смерати, тежити. — Твоја реч је стигла куд си духом циљо. Змај. Ви сте тако агресивни да је потребно запитати: куда управо циљате. Сек. 3. фиг. в. алудирати. — Он је циљао на њено »исцјељење«. Л-К. Маркиша се правио да не разумије на шта циља стриц. Ћоп.

799

дом на граници и поткопава је дању и ноћу. Андр. И. Дочепам за кваку од капије. Повуци, цимај. Она . . . затворена. Ком. Влажна и мека детиња уста цимају дојку и журно пију млеко. Ћос. Д. б.јако вући, извлачити. — Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Јак. 2. (у што) гурати, тискати. — Студент то гледа, али ипак се чуди што га девојка цима у леђа. Ољ. ~ се повр. — [Риба] се трза и цима на његовој удици. Бан. цЗмбап м и цВмбапа ж грч. муз. 1. музичка справа у облику трапеза са много жица по којима се удара дрвеним батићима умотаним у кожу. — Удри у цимбал шумни! Крањч. С. Асан је ударао у своју цимбалу и певао. Уск. 2. мн. а. деа диска од бакра коЈима се удара један о други, чинеле. — Цигани туку у цимбале. Каш. б. регистар на оргуљама са зеонцима. Кл. Рј. цимбалар, -ара и цвмбалаш, -аша м онај који удара у цимбал, свирач на цимбалу. — Цимбалар је био стари неки Циго. Змај. Крчмар . . . јави Мићи да се дјевојке већ сакупљају, а и . . . цимбалаши да ће такођер скоро доћи. Л-К. цнмбапист(а) м цимбалар. — Цимбалиста с дигнутим штапићем. Дав. цимбало с цимбал. ц&мент м в. цемент. — Ова . . . планина има . . . у себи много скривених утврђења од цимента и гвожђа. Ђур. цАмента ж лат. покр. 1. а. лимени суд за пиће. — Поднапити старци су редом вадили ракију бакарном циментом, начиц&љач, -ача м онај који циља, нишани. њеном од топовске чахуре. Моск. б. већи Бен. Рј. лимени суд, кофа. — Пуцер ми донесе у циљни, -а, -б који се односи на циљ, мету: једној цименти перје за чијање. Чол. 2. фиг. погрд. особа празне, шупље главе, огра~ црта, ~ мета. 1 ничена, глупа особа, тикван, празноглавац. циљнбст, -ости ж в. циљ (2). — У њој Р-К Реч. [природи] нема баш свуда тако разумне Изр. улубити (кога) као цименту циљкости. Петр. В. цЛма1 ж 1. бот. врежа и лишће лука> јако изударати. циментнрати, -ентирам сврш. и некромпира или другог поврћа. — Десетак цима сврш. тал. 1. в. цементирати. 2. фиг. жигосам ти истргла, али јалове су им жиле. Божић. Испод гранатих цима из земље про- сати, баждарити. — Мене слободно можете напити . . . боље сам »циментиран« него гледали једри . . . кромпири. Вуј. 2. фиг. оно што има сличан облик. — Упирали би прстом патер. Дав. у таваницу изнад лампе, одакле су висиле цбмер 1 и цимер м фр. 1. знак, ознака, читаве циме од паучине. Маш. слика, најчешће табла с натписом над каквом цЈ1маг ж тал. пом. покр. крај паламара радњом (берберницом, крчмом, дућаном и сл.); исп. фирма (16). — На цимеру [изнад крчмеј који се с лађе баца на копно да се привеже кад лађа пристаје. — Вежимо циме, невјера су насликана два мала Кинеза. Дов. Видб сам . . . један такав [зуб] и то на цимеру [олуја] се спрема. Војн. једног дентиста. Срем. фиг. Ти си ухода цимање с гл. им. од цимати. десеторице. Знам да ти је на прсима цимер издајства. Шен. 2. грб. Р-К Реч. 3. део на циматц, -ам несврш. 1. а. (некога, нешто, нечим, за нешто) јако дрмати, дрмусати, плугу који држи лемеш за гредељ. Вук Рј. трзати, трести. — Појури прозорима . . . цДмер 2 и ц&мер-колбга м нем. шатр. и почне да их цима. Станк. Цима том огра- сустанар у заједничкој соби. — Цимера није

800

ЦИМЕРИЦА — ЦИНИЧПО

било, а ја онако осамљен . . . једва сам се прапорац на врату козе . . . топови чуче. сналазио. Вј. 1973. Његов цимер-колега Вуј. унео у заједничку собу два огромна . . . циндарати, -ам несврш. оном. необ. кофера. Пер. једним гласом, једнолично певати. — Опет ц&мерица и цАмерка ж шатр. сустасу стали . . . циндарати химничке напитнице. нарка у заједничкој соби. Божић. ц&мерман м нем. варв. тесар, дрвоциндати, -ам несврш. оном. необ. брудеља. Кл. Рј. уати, шумити, звонити, зујати. — У глави су им наситно циндали неки сићушни звонцАмермански, -а, -о који се односи на ки трнци-прапорци. Божић. цимермане: цимерманске оправке. цвнев, -а, -о покр. којије од цина, калајни. цбмет м грч. з. мирисна слатка корица тропског дрвета циметњака која служи као — Пред иконом било цинено кандило. Шапч. зачин. б. бот. в. циметњак. Р-К Реч. цинерариј, -ија и цинераријум м лат. ц&метаст, -а, -о који је боје цимета. — На ливади је трава циметасте боје. Крл. урна, посуда у којој се чува пепео мртваца. цДметњак м бот. биљка из пор. ловорика, Кл. Рј. цинДзам, -зма м 1. филозофско учење циметово дрео С т п а т о т ш п сеу1ашсшп. Сим. цпнпка. 2. омаловажавање друштвених обиРеч. ц&метов, -а, -о који припада цимету, чаја, морала и пристојности; заједљтост, који се односи на цимет, који потиче од цимета: груба отвореност. — Шпањолац не зна . . . за иронију која не сврши у сарказму и ци~ дрво, ~ кора. низму. Дуч. цДметовац, -бвца м бот. циметњак. Мин. ц&нија ж бот. украсна биљка из пор. Лекс. главочика са црвеним цветовима (названа по ц&мина и цим&на ж аугм. од цима; имену немачког ботаничара) 2 т ш а тиШЛога. цима^Џ). — Укаже се најпријецимина [кад — У другој руци држи она сасвим мален крумпир изникне], па онда цвијет. Вук. црвен . . . цвијет, чини се скрлетну цинију. ц&митар, -тра и ц&митер, -ера м тал. Бат. покр. гробље; исп. цинтор (2). Кл. Рј. цАпик м грч. 1. припадник филозофске цЈЈмкање с гл. им. од цимкати. школе којујеу 4. ст. пре н. е. основао Сократов цЈЈмкати, -ам несврш. дем. према цимати. ученик Антистен и којаје одбацивала моралне норме .засноване на друштвеним обичајима. Р-К Реч. Кл. Рј. 2. заједљив човек; онај који је равноцЈЈмнути, -нем сврш. јако дрмнути, душан на добро и зло, који презире друштвене тргнути, затрести. — После неколико моралне норме и обавезе, који се свему руга и минута цимнуће старији млађега за рукав. коме ништа није свето. — Миран је и хладан. Јакш. Ђ. Погдешто би . . . вијор силно цимЦиник који умиједа се руга и заједа са нуо прозором. Лаз. Л. Он напреже сву уживањем. Чол. снагу, цимну влачеге. Уск. ц&ничан, -чна, -чно који изражава ци~ се повр. — Цимнувши се снажно у низам, који је својствен цинику, заједљив, лево тако да се помаче седло . . . умаче смрти презрив. — Цинична изрека: боље је бити која му звизну над главом. Моск. жив пас него мртав лав, постаје . . . главно цЗн 1 , цина м нем. варв. мин. покр. косиживотно начело. Прод. Циничан смијешак тер, калај. Вук Рј. појави му се око усана. Кос. Безобзиран, цИн2 (обично удвојено илн у вези: цинбруталан, често . . . циничан. Бег. -цан) оном. узвик којим се опонаша звук ц&нички, -а,-б 1. циничан. — Из свог звонца или оглашавање неких птица. — И топлог расположења пао је Ратковић у сад му допире до ушију тај чаробни звук моменту у мрачну циничку растопину. Крл. [меденица} цин . . . цан . . . цин . . . цан. Живот се на ме нацерио циничким, ђавоРанк. У грму . . . почну звонкати неке ситне љим смијешком. Матош. 2. који се односи на птичнце . . . цин, цин. Кал. учење филозофа цпнпка: ~ филозофска школа. цинабарит, -ита м грч. мин. руда живе, ц&нички и ц&нично прил. на циничан црвене боје, жити сулфид, руменица (26). начии, безобзирио, заједљиео, иронично, с пргцНнгара ж тал. покр. звонце, прапорац зиром. — Велике силе . . . повеле [су] зашто се веша стоци о врат, меденица\1). — једничку акцију против Јапана, цинички се Неке козе уплашене, са звечкама и цинслужећи паролом »спасавање Кине«. ОП 2. гарама, јурнуше из ћошка у ћошак. Лал. Цинички и грубо затворисмо срца за лепоту цингарати, -ам несврш. оном. звечати, земље. Панд. Сад ви то лијепо прекрижите! зеецкати, звоншпи цингаром. — Испод . . . — рече цинично једногодишњи добровољац. зидова гдје је некада цингарао мједени Јонке.

ЦИНИЧНОСТ — ЦИНЦАРИЈА ц&ничнбст, -ости ж својство, особина онога којије циничан. — Нестајало је из ње оне ледене . . . циничности. Бар. 1 цВнк м нем. хемијски елемент, тежак метал модрикастобеле боје (2п). ц&нк2 (каткад више пута поновљено) оном. узвик којим се опонаша, подражава звук звонца. — У тај мах замније на старом високом сату: цинк-цинк-цинк. Ђал. цвнкаЈ м оном. звук звонца, цинкање, звонцање. — А кад се зраком повезао ситан цинкај звона . . . спустио се Ђука на траву. Коз. И. цАнкан, -а, -о = цикчан којије од цинка; цинкани кров, ~ плоча. Изр. ~ маст фарм. маст за очи и ране. цбнкање с гл. им. од цинкати. ц&нкара ж фабрика, творница цинка. — У Косовској Митровици . . . ће се ускоро подићи нова цинкара. Б 1947. цинкарити, цинкарим несврш. достављати, потказивати. — Ми смо послати да вас циккаримо. Пазите шта ћете рећи. Пол. 1970. ц&нкарна ж цинкара. — Цинкарна из Цеља . . . излаже . . . хемијски чисти цинк. Пол. 1950. ц&нкарош м достављач, потказивач. — У својим мемоарима једно од првих поглавља посвећује доушницима, цинкарошима. ВУС 1970. цЗнкаст, -а, -о који одјекује, звони као цинк, металан, звонак. — Не би нити оно само препознало свој истрошени и цшшасти глас. Војн. 1 цвнкати , -ам несврш. оном. испуштати звук »цит, звонити, звечати; зврјати. — Цинка трамвај испод брда. Каш. Телефон је . . . цинкао. Бег. Весело и жустро цинкали су звончићи. Кркл. 2 цНнкати , -бм несврш. нем. варв. = 2 цинковати цинкарити. цИнквајс м нем. варв. бела сликарска боја, цинково белило. — Свратим у продавницу . . . и затражим цинквајс за чишћење беле обуће. Пол. 1951. цДнкер м нем. варв. цинкарош. — У мраку је . . . слушао погрдне псовке . . . да је постао управников »цинкер«. Ћос. Д. Може се узети као сигурно да није цинкер ни провокатор. Дав. цИнков, -а, -о цинкан; цинкове легуре, ~ РУДа. Изр. ~ маст фарм. в. цинкана маст (уз цинкан изр.у, ~ белило слик. сликарска боја (цинков оксид). цНнкован, -а, -о којије превучен цинком: цинковани лим. 51 Речник српскохрватскога кшижевног Језика, VI

801

цинковање с гл. им. од цинковати. 1 цЗнковати , -кујем сврш. и несврш. превући, превлачцти цинком; исп. цинкован. 2 цНнковати", -кујем несврш. = цинкати . — У нашој га соби нису вољели . . . зато што је волио да цинкује. Чол. цинкбграф м радник у цинкографији. цннкографија ж грч. 1. поступак, техника урезиеања слика или слова у цинчане плоче (ради умножавања штампањем). 2. одељење штампарије у коме се врше цинкографски послови. — Прва слика излази из цинкографије. Ћос. Б. ципкографирати, -афирам и цвнкографисати, -ишем сврш. и несврш. (из)радити помоћу цинкографије. цинкбграфски, -а, -о који се односи на цинкографе и цинкографију. цинкбносан, -сна, -сно мин. који садржи у себи цинка, богат цинком: цинконосна поља. цЈЈнкуш м маџ. покр. мало звоно, звонце (црквено или оно које се веша стоци испод врата). — Одмах смо знали . . . како брбља мали »цинкуш« на првостолној цркви. Шен. Праћен министрантима што звоне у цинкуш, попиње се на олтар свећеник. Донч. цинббер м грч. хем. живин сулфид жутоцреене боје који служи сликарима као боја, цинабарит, руменица (2бу. црвена као ~ . цинобераст, -а, -о којије боје као цинобер. — Богобојазни ходочасници у црним . . . чизмама и циноберастим лајбецима. Крл. цИнтор м тал. покр. 1. простор око цркве ограђен зидом. — Око цркве »цинтор« са ниским зидом. Матош. Вјетар у оморикама око цинтора. Крл. 2. гробље; исп. цимитар. — За три мјесеца пребије си ногу и руку а за осам дана лежи она на »цинтору«. Ђал. цНнторскн, -а, -о који се односи на цинтор. — Сељачко маче близу нас, на цинторском зиду, зацвили. Матош. цинцакатн, -ам несврш. = цинцикати оном. пуштати глас »цин, цин«, звонити, зеецкати. — На благајни се тискају људи, цинцака звонце на великој регистраторки. Сим. цинцарење с гл. им. од цинцарити. ЦЕнцари м мн. (јд. Цинцар и ЦИнцарин) 1. припадници народносне скупине Аромуна на Балкану. 2. јд. (цинцар(ин) онај који закида на цени, грамжљив трговац, тврдица, шкртац, циција. — Лепо мени вели Живана: Не свраћај, море, оном цинцару. Глиш. Цинцарија ж 1. Цинцарлук. — Дошао [је] из прастаре Цинцарије. Михиз. 2. (цин-

802

ЦИНЦАРИТИ — ЦИПИЈАШИТИ

царија) људи који раде или поступају као цинцари; ситничари, ћифте. — Па мед таквом цинцаријом [трговцима] да још дуље . . . дане губим ијед гутајући? Кор. цинцарити, цинцарим несврш. 1. цинцарски радити и поступати; натезати се за цену, ценкати се. — Шта ћете, нада не познаје никакве мјере, нити цинцари за камате. Шен. 2. тврдичити, шкртарити. — Бернардин се натеже за новце, цинцари. Нех. Цвнцарка ж 1. жена Цинцарин. 2. (цинцарка) женска особа позната по грамжљивости, шкртости, тврдичлуку, тврдица, циција. Ципцарлук м цинцарски народ; крај насељен Цинцарима. — Разговор су зачињавали анегдотама којима су се трудили да сликовито прикажу ову мешавину Словенства, Цинцарлука и Арбанаштва. Петр. В. цннцарскн, -а, -о који се односи на Цинцаре и цинцаре. — Није волио цинцарску . . . трговину по лукама Далмације. ВОЈН. И са тим језиком упоредите она) тупи и простачки говор наше варошке цинцарске ћифтарије. Скерл. цНнцарство с 1. цинцарски сеет, цинцарски народ. 2. својства, особине, поступци својствени Цинцарима, типични за Цинцаре. Цбвцарчад ж зб. им. од Цгтцарче. ЦЈЈнцарче, -ета с (супл. мн. Цинцарчад) цинцарско дете. цинцДкати, -ам несврш. оном. = цинцакати.—Цинцика звонце бронзено. Каш. Друга [баба] ћути и плете . . . игле . . . цинцикају као да се баба сама са собом утркује. Сек. Цннцо, -а и е м 1. хип. од Цинцарин. Р-К Реч. 2. (цинцо) фам. цинцар(ин). Вук Рј. ц&нчан, -а, -о = цинкан: ~ плоча, -~ рудача, ~ жица. ц&вчање с гл. им. од цинчати. • ц&нчати, -ам несврш. превлачити, покривати цинком. ц8о, цијела, цијело = цијел, ек. цео. ционбзам, -зма м покрет међу Јеврејима за стеарање слободне и самосталне државе (назван по брду Цион или Сион код Јерусалима). — Његов рад треба тумачити са стајалишта ционизма. НК 1946. цибнист(а) м присталица или поборник ционизма. ционбстичкн, -а, -о који се односи на ционисте и ционизам. циднисткиња ж жена ционист{а). цип 1 м покр. 1. укоченост. РЈ. А. 2. део руке од лакта до гиаке. Рј. А. Изр. р а д и т и ципом покр. радити неуморно, без прекида. Рј. А.; стати ципом покр. стати као укопан. Вук Рј.

2

цип м нем. зоол. стрнадица, жутовољка Етђепга <лтпе11а. Рј. А. цЛп м енгл. в. зип. Изр. п о в у ћ и ~ до краја рећи, изговорити све. — СлушаЈ, друг, повуци цип до краја, истреси душу. Дав. цппа ж зоол. врста птице, трептељка АШћиз. Терм. 4. ципа ж грч. опна; кожица. Р-К Реч. ципал, ципла и цнпал, ципла м грч. зоол. = ципао морска риба, скочац, скакашца Ми§11 серћа1иб. — Уста [му] развраћена као у ципла. Кал. Изр. г л а в а т и ~ зоол. ципал. Терм. 4.; ~ од порта покр. лукав, сналажљив човек. ц&пан-цио, -цијела, -цијело (ијек.) покр. у појачаном значењу: цео. — А чему се народ избезуми? . . . што му би да полудје свдедном, ципан-цио? Мат. ципање с гл. им. од ципати се. цНпао, ципла м зоол. = ципал. — Ципао се бацао увис, да опет љосне у воду. Наз. ципатп се, ципам се несврш. покр. давати лакомислена обећања, заклињати се лакомислено. Р-К Реч. ц&пепа ж (обично у мн.) 1. врста обуће начињене најчешће од коже. — Лакеји напудровани, у дугим чарапама и плитким ципелама. Глиш. 2. покр. мера за дужину, стопа. Изр. у с к о ч и т и у ципеле постати становник града, еарошанин. — Сељак, кад ускочи у ципеле, све ће учинити да остане у њима. Бар. ц&пелар м онај КОЈН прави или поправља ципеле, обућар. — Сваки ципелар . . . мора изучити свој занат. Гор. ц&пепарев, -а, -о = ципеларов КОЈИ припада ципелару: ~ алат. цјшеларка ж а. ципеларева жена. б. жена ципелар, обућарка. цбпеларов, -а, -о = ципеларев. ц&пеларски, -а, -б који се односи на ципеларе: ~ занат. цАпеларство и ципеларство с ципеларски занат, обрт. цнпелетина ж аугм. и пеј. од ципела. цЛпелнца ж дем. од ципела. цнпнја м в. циција. — Ципи;а, срам га било, како се ниЈе стидео да нас на такву вечеру позове! Трифк. цнпијТБе с гл. им. од цитџати. ципијати, -ал! несврш. «. цицијати. Р-К Реч. ципијашење с гл. им. од 1јипи]ашити. цинијашити, -ј1Јашим несврш. в. цицијашити. Р-К Реч.

ЦИПИЛУК — ЦИРКУЖЏИЈА цип&лук м в. цицилук. — Ето ко замјера цеклинској сиромаштини и црмничком ципилуку! Мат. Он је . . . остао антипатичан са своје . . . ускогрудности, ситничарења и ципилука. Петр. В. ципДлучење с гл. им. од ципилучити. цип&лучити, -им несврш. в. цицијашити. Р-К Реч. цНпица ж зоол. дем. од цппа. Изр. ~ л и в а д н а зоол. врста птице Агцћиз рга1еп81&. Деан. Рј. цВплар м зоол. врста птице која се храни циплима и другом врстом рибе, орао рибар РапсИоп ћа11а"еШ8. Бен. Рј. ц&плара и цјшларица ж кружна покретма мрежа којом се лове ципл{ов)и. Бен. Рј. цнплнћ м дем. од ципал и ципао. ципо, -ола м зоол. покр. ципао, ципал. Вук Рј. ципбв 1 , -ова м маџ. покр. бели хлеб; исп. циповка. — Вољела бих с тобом . . . зобен крух јести, него с твојим братом онај бијели ципов. Кур. цнпбв2, -ова м покр. клипан, неотесанац, букван; исп. ципор. — Гле како је задригб, ципов гејачки! Ранк. Кад се спава, нема да се једе, то и највећи ципов старовлашки зна. Уск. ципбвка ж хлепчић {за попудбину); исп. ципов1. — Ја се врло добро сећам, јер сам толико пута ишао с хлебоношама, носећи лепињицу или циповку мени намењену. Шапч. циповски, -а, -о који се односи на ципове, својствен цгтовима; исп. ципов 2 . Р-К Реч. ципбвчнна ж аугм. и пеј. од ципов*. — Кад је Марјан порастао права циповчина . .. она га . . . једва познала. Рад. Д. ципол м ципал,' ципао. Вук Рј. ципдлар, -ара и ципдлаш, -аша м у изразима: ц и п о л а р соко(л) и ц и п о л а ш јастребац зоол. в. циплар. Бен. Рј. ципор м рум. покр. прост човек, простак, геак; исп. ципов 2 . — Не видите да су то све пуки ципори (геаци, простаци). К 1947. ципбрка ж простакуша, геакуиш. Вук Рј. ципоров, -а, -о који припада цгтору. Вук Рј. ципорски, -а, -б који се односи на ципоре, својствен ципорима, простачки. Вук Рј. ЦИпраннп м (мн. -ани) — Кипрашш становник Ципра. цДпрес м и ципр&са ж лат. бот. в. чемпрес. — Баршунаст хлад од мрких ципреса сиво је прекрио обално стијење. Домј. Да видите море и једрилице . . . да видите ципресе, витке и тамне. Јанк. 51*

803

циприниде ж мн. група слатководних риба с коштаним скелетом која обухвата већину рибљих врста наших слатких, низијских ввда (шаран, сом, деверика, смуђ и др.) СурпшЉе. Свезн. ципргпшдни и ципрбнидски, -а, -о који се односи на циприниде. — Др1гаа је насељена и свим ципринидним врстама рибе које живе у Сави. Пол. 1958. Изр. ц и п р и н и д с к е (ципринидне) воде топле и мирисне водеу низијским подручјима у којима окиве циприниде. ЕЛЗ. цАпуља ж погрд. покр. крупна и незграпна женска особа; исп. ципов 2 . Р-К Реч. ципун м грч. мања цев, шупаљ дрвени трупац који је углављен у дно бадња и кроз који тече вода >ш воденички точак. — Он остави коње, па се стаде занимати бушењем ципунова. Ранк. цирада ж в. церада. — Налазили су се на предњој и задњој страни брода, покривени цирадама. Јак. цнрикатц се, циричем се и цирАкати се, -ам се несврш. в. церекати се. — Он је опонашао сада њу како се врти и цириче. Коз. Ј. А оне се каткад блажено смијеше, а каткад се цирикају да их све стоји хихот. Ивак. цНрк м 1. ист. а. ограђен простор у облику амфитеатра с гледалиштем и ареном за игре и такмичења код старих Римљана. — Узео [је] горд став гладијатора који умире пред очима целог цирка. Јов. С. б. спортско борилиште. — У Сиднеју, где су се песничила та два спортсмена, сабило се . . . у цирк 20 000 . . . гледалаца. Пол. 1959. 2. геол. амфитеатрално удубљење на падинама планина с валовитим конкавним дном. — У цирковима је било знатних снежних маса. Цвиј. цИрка прил. лат. отприлике, приближно. — Било их је у поворци цирка три стотине. Вј. 1972. ц&ркл м лат. варв. справа за цртање кругова, шестар. — То ти је све било лењиром и цирклом урађено. Петр. В. циркле, циркли ж мн. нем. варв. в. циркл. — У њима [кутијама] су биле нечије лањске гвоздене циркле. Макс. цАркон, -она м перс. мин. драги камен дијамантног сјаја, различне боје. — Краљица . . . у сјају . . . срме и циркона. Бој. У њему [кремену] се могу да налазе нглице циркона. Тућ. цнркуж^ија м власник циркуса; циркусант. — Дође [у разговору] реч и на прошли циркус . . . и ко је купио од циркужџије онога коња. Срем. Тога се дана уортачи . . . са панорамџијама, циркужџијама . . . и направе . . . џумбус. Нуш.

804

ЦИРКУЖЏИЈСКИ — ЦИРКУСИЈАДА

циркужџнјски, -а, -о који припада цирциркумлбкуција ж лат. опширно опикужџијама. — Стану цикати трубе . . . гру- сивање. — Претјерује се у циркумлокуцији ваТи бубњеви циркужџијски. Нуш. и перифрази. Матош. циркумпбларан, -рна, -рно који се налази циркул м в. циркуо. — Позива га цирили који се креће око пола: ~ област, ~ кул капетане. НП Вук. И »циркул« и »претур«, жандари и сви други . . . штитили их пловидба. и соколили. Шимун. циркумстанција ж лат. стицај прилика, околност. — И та је циркумстанција била циркулар, -ара м лат. 1. адм. умножени фатално неугодна. Кол. службени акт који управа упућује својим органима, окружница, распис. — Конгрес се ц&ркумфлекс и циркумфлекс м лат. сазива јавно, преко новина и циркуларом грам. дуг силазни акценат; знак којим се преко . . . организација. Лапч. 2. техн. кружобележава тај акценат. на тестера, пила. — Пиле на гатерима вришциркуо, -ула м тал. варв. округ као те, циче циркулари уздигнуто и бучно. Сим. управна, административна једилица; старецбркуларан, -рна, -рно 1. (обично одр.) шина такве јединице. — А пред њима [свакоји се односи на циркулар {!): ~ писмо, товима] Домин капетане, циркуо је од све ~ нота, ~ упутство. 2. који је у облику Боке славне. НП Вук. Он затим оде циркулу круга, који се окреће у кругу, кружан: ~ [у Котору]. Нен. Љ. Изненада позове га начин трчања. Атл. окружни кадетан, кога су тада звали циркулом. Шимун. циркуларист(а) м пилански радник који ради на циркулару (2). — Радник . . . треба цАркус м лат. 1. а. цирк (/). Кл. Рј. да зна све послове једног занимања . . . б. ограђен и наткривен простор обично кружу механичкој обради дрвета послове гатеног облика, с амфитеатралним седиштима, у риста или послове циркулариста. Пол. 1950. коме се изводеразне представе и еештине (акроцЗркуларно прил. у кругу, кружно. — батске, са животињама и сл.У, представе и вештине које се ту изводе. — Договарају се Стопало се циркуларно креће напријед. да гледају циркус кроз платно, џабе. Срем. Атл. 2. фиг. забаеан призор, комедија; неозбиљна циркулација ж лат. а. кружно кретање, представа, лакрдија. — Циркус је испало то његово поткивање: не мож' да чучне од кружни ток, кружење: ~ крви, ~ бил>них сокова, ~ подземних вода. б. промет, опти- шкембета. Рад. Д. Прексиноћ овдје пред персоналом циркус, данас опет циркус. Крл. цај: ~ робе, ~ новца. — Испољавао их је Он се разљути . . . и нареди нека се смјеста [шеретлуке] и пуштао у циркулацију. Срем. носи спавати. Доста циркуса! Донч. 3. фиг. цВркулациони, -а, -о који се односи на збрка, неред, метеж. — Банални живот овде циркулацију: ~ кретање. . . . створио је циркус жеља. Панд. [Ок] цнркулбрање с гл. им. од циркулирати. гради циркусе од стихова. Шим. С. циркулбрати, -улирам сврш. и несврш. циркусанер м в. циркусант. — Како = циркулисати а. кретати се у круг, крувас не бих знао! Ви сте наш први циркусанер. жити, колати. — Треба прећи страду . . . Сви вас гледају! Каш. којом непрестано циркулирају камиони и циркусанерскн, -а, -о који се односи на мотоцикли. Ђон. б. бити, налазити се у циркусанере. — То је музикантско циркуоптицају, у течају, промету. — Роба се не санерско дијете. Андр. И. производи зато да лежи на складиштима, циркусант м 1. вештак у циркусу, акронего да ЦЈаркулира. Кик. в. фиг. проносити се, ширити се наоколо, колати (р гласу, причи бат, пеливан. — Брат утекао у свијет с некаквим циркусантима. Пав. 2. фиг. онај и сл.). — Чак и оне две пословице . . . сад који од свега прави комедију, шалу, неозбиљан су оживеле . . . и почеле опет циркулирати. човек, лакрдијаш. — И само онај ко . . . Срем. О његовом . . . незнању латинског неће да зна за ту чињеницу може мијешати језика циркулирали су разни шаљиви анег»Пламен« са »Зенитом«, Цесарца са Мицидоти. Јаг. ћем . . . борце са циркусантима. Зог. циркулисање с гл. им. од циркулисати. циркусантнца, циркусанткнња и цирциркулисати, -ишем сврш. и несврш. кусанткиња ж жена циркусант. = циркулирати. — Многи се послије воциркусар, -ара м циркусант Џ). — Иззања дуго не може да исправи . . . док крв мислио сам . . . да ћемо милостињу давати не почне опет нормално да циркулише. Чол. само циркусарима и владици Николају. Јел. Хаос у њему се постепено стишавао: мисли почеле су да циркулишу нормално. Мил. В. циркуснјада ж разг. в. циркус (2). — Знате, циркулишу и друге врло поуздане Сви су . . . уживали у његовој циркусијади. вести. Шапч. Петр. В.

ЦИРКУСИЈАНТ — ЦИТАТНИ

805

циркусјкјант м в. циркусант. — Стари ц&стац, цисца м бот. в. бушинац (а) циркусијант! У глумце је гребао ићи, а не . Сим. Реч. у официре. Кол. ц&стерна ж лат. I. у земљи ископана и циркусбјаш, -аша м в. циркусант. озиданајама за скупљање кишницеу крајевима Бен. Рј. где нема довољно изворске еоде; исп. накапница, чатрња. — Корак тако неугодно гласно циркусијашица ж жена циркусијаш. одзвања у дубоким празним цистернама. Бен. Рј. Бат. Кишница се скупља на разне начине, цАркусиште с место где је био циркус. а најбоље у нарочито саграђене коморе — Они живе на . . . напуштеним цирку- (цистерне). Жуј. 2. возилоса великим коморама сиштима. НИН 1958. за превоз воде, течног горива и сл.: ~ за ц&ркуски и ц&ркусни, -а, -6 који се бензин, — за нафту. односи на циркус: •—- представа, ~ јахач, Изр. брод-цистерна гвоздени брод за циркуска кола, циркуски вагони, циркуске превоз воде за пиће, нафте и сл.', вагоншатре, циркусне атракције. -цистерна железнички вагон за превоз бенцврлик м оном. цика, поцикивање, цилик. зина, петролеја, уља и сл. — И опет се [дјевојке] . . . нагло повратише цистерцит, -ита м католички редовник, . . . замјенив кратак мук јаким и гласним калуђер, припадник једног од огранака бенесмијехом и цирликом. О-А. диктинског реда. — Миран и осамљен дизо цирлбкање и цирлнкање с гл. им. од цистерцита се стан. Наз. цирликати. — Сети се [Рака] како је некад цист&рцитски, -а, -б који се односи на разводио коло и њиме опасивао целу ову цистерците: ~ опатија, цистерцитске школе. кућу . . . праћен радосним цирликањем ц&стијерна ж покр. в. цистерна. — виолина. Марк. М. Обично праве цистијерне, у великим узицирл&кати, цирличем и цирликатн, даним рупама хватају кишницу. Нен. Љ. цирличем несврш. циликати. В. пр. уз гл. циститис и цистАтис м грч. мед. запаим. цирликање. љење, катар мокраћне бешике, мокраћног цирбза ж грч. мед. стврдњавање, скврча- мехура. вање унутрашњих органа (јетре, панкреаса, цистбскоп м мед. метална танка цев бубрега): ~ јетре. с малом електричном сцјалицом која се увлачи цирокумулуси м мн. лат. мет. облаци у мокраћни мехур да сеутврди врста болести; у облику пахуљица или као стадо белих снимак који се врши том справом. оваца. ОГ. цистоскбпија ж грч. мед. унутрашње циростратуси м мн. лат. мет. облаци у испитивање мокраћног мехура помоћу цистооблику копрене или прозрачног вела. ОГ. скопа. цирбтичар м онај који болује од цирозе. цитад&ла ж тал. тврђава, упориште за — Искусно око медицинара може препозна- одбрану града (обично на неком узвишењу). ти циротичара по изразито бијелим ноктима. — Уз пратњу топова са старе тршћанске Вј. 1970. цитаделе почела је канонада. Крл. Није цирукати се, -ам се несврш. оном. в. му се [брду] видео ни врх с цитаделом. церекати се. — Док се . . . Наста [механџиПетр. В. ншда] цирукала . . . провиривале женске цАтара ж в. цитра. — Негдје се чује главице да смијехом и шапуром гледају на са цитаре дрхтаве пјесмица јада. Домј. Вракауре. Паел. тар у цитару ждронца. Змај. цируси м мн. лат. мет. најеиши облачићи цитараш, -аша м в. цитраш. — И онај у облику влаканаца или коврчица. ОГ. слијепи цитараш . . . и тај је . . . вадио цВс с непром. муз. тон »це« повишен за кестење из ватре за друге. Крл. половину тона. — Ударио бих у разне ноте цитарист(а) м цитраш. Кл. Рј. чувајући се оне која се у музици зове »цис*. Нуш. цАтат, -ата м лат. део текста који се од цвс- лат. префикс у сложеницама који речи до речи преноси, навод. — Пао му . . . означава положај чега што је с ове стране; на језик латински цитат. Мар. Што год сам супр. транс: цисалпински, циспадански и сл. код нас прочитао научних ствари, све су препуњене цитатима овога или онога. Вес. цНста ж грч. 1. бот. в. цистац. — Човек би рекао да су [ти људи] допузали . . . кроз ц&татни, -а, -о који се односи на цитате. густо шипражје од мирте и цисте. Грол. — Кидањем цитата, навезивањем цитатних 2. мед. шупљина у организму испуњена теч- комадића . . . наш критичар је . . . дошао ношћу или кашастим садржајем која настаје до такве збрке да се једва може разабрати због болести: ~ на јајнику. шта је хтио да каже. Зог.

806

ЦИТАТОЛОГ — ЦИФРАТИ

цитатдлог м онај који прекомерно употребљава ципгате. цитатолдгнја ж шаљ. и погрд. прекомерио цитирање у науци. — Цитатологија је раширена и у неким другим гранама науке, нпр. у политичкој економији. Пиј. цнтатблошкн, -а, -б који се односи на цитатологе, на цитатологију. — Па и реч му је . . . таква: . . . стегнута, цитатолошка . . . сапета. Михиз. цитација ж навођење цитата, цитирање; исп. цитат. — Да се вратимо сада на цитације писаца које се у другим књигама налазе. Вел. цитирање с гл. ип. од цитирати. цитирати, цитирам сврш. и несврш. 1. од речи до речи усмено или писмено навести, наводити чије речи или делове текста. — Сваки би се преварио ко би »Веренике« судио по цитираним пасусима. Прод. Цитирао им је мудре реченице. Кол. 2. звати, поз(и)вати (нпр. на суд, >ш одговорност и сл.). — Марић је . . . [децу] чак по празничним данима . . . цитирао у школу на 1—2 сата вежбања у писању. Јаг. цитовати, -тујем сврш. и несврш. заст. в. цитирати. — Ево узмимо сад . . . оне стихове малочас цитоване. Срем. Питала ме за моје назоре . . . цитовала ми ово или оно од писаца које сам ја научио. Ков. А. Био сам тако слободан да сам цитовао и господу Грачара и Маричића. Они нека буду свједоци разговора. Нех. цитолбгија ж грч. наука о Нелији, станици. цитолошки, -а, -о који сс односи на цитологиЈу. цнтоплазма ж грч. бот. ћелична протоплазма. МЕП. цитра ж грч. музички инструменат с металним жицама, врста лире. — Он је вечерас тужан и јецав као цитра. Бег. фиг. А дрхти, јеца новембарска цитра. Панд. цАтрат, -ата м хем. со лимунске киселине. ц&трати, -ал1 несврш. свирати на цитриВ. пр. уз им. цитраш. ц&траш, -аша м свирач на цитри. — Но валцер у Фаусту не звучи . . . као онај што га цитрају штајерски цитраши. В 1885. цбтрнн, -ина м мин. врста полудрагог камена, кремен жуте боје. — Љубичасте кристале [кремена] зовемо аметистима . . . жуте цитринима. Тућ. цДтрбн, -она м и цнтрбна ж грч. бот. лимун (биљка и плод). — Рибар нуди рибу, Далматинац вино, Талијан цитроне. Маж. Ф. Гласни цврчак са цитроне. Гор.

цитронада ж пиће од шећера и лимунова сока, лимунада. Кл. Рј. ц&трбнски, -а3 -6 који се односи на цитроне: ~ киселина. цић м покр. в. цича; исп. цич. Вук РЈ. циЉи, цикнсм сврш. в. цпкнути1 (/). Вук Рј. ц&фарник м бројчаник на часовнику, телефону и сл. — Мрмљао је убадајући кажипрстом у телефонски цифарник. Кост. Д. цЈЈфарски, -а, -5 који се односи на цифре, изражен цифрама, бројчани. — Недостају нам дубље цифарске анализе. Пол. 1959. цбфарски прил. изражено у цифрама, бројчано. — Пословни графикони фирме . . . се . . . лагано цифарски гасе. КН 1960. цифра ж (ген. мн. цифара) ар. бројка или бројни знак записан арапским или римским знаковима. — Дуварски сахат . . . са облигатним ружама између цифара. Срем. Статистичар . . . хоће да те, као обичну цифру јадног друштвеног стања, сврста у своје рубрике. Крл. ц&фрак, -ака м онај који се цифра, кити, гизделин, кицош. — За оклопом . . . еле јунака да се земља тресе од тих жабара и цифрака! Шен. цВфрање с гл. им. од цифрати (се). цифрарија ж 1. украс, урес, шара; дрангулија. —• Те цифрарије, сребром уложене, готово спадају на сребрнара. Шен. Донијеле с вашара какву сувишну цифрарију. Коз. Ј. 2. фиг. пренемагање, нећкање; исп. цифрати се (2). — Кад се пије и једе, онда не трпим никакве цифрарије. Шен. цЛфраст, -а, -о I. а. којије с много завоја и украса, китњаст. — Затим је долазио потпис: дугачак, цифраст, праћен вијугавим репом. Вучо. Клара . . . донесе цифрасту зелену стакленку. Кал. б. претерано накићен, накинђурен, нагиздан. — Кокета цифраста! Ков. А. 2. фиг. изговорен или написан бираним речима, кићен. — Шта су ваши цифрасти говори у саборници . . . кад занемарујете . . . пук. Шен. ир. Пође тетурајући из куће и не одговарајући на женине непрестане и цифрасте мађарске псовке. Петр. В. цбфрасто прил. на цифраст начин, китњасто; гиздаво. — Столице, тешке и цифрасто изрезуцкане нису биле пресвучене. Кол. По рафовима беше цифрасто наслагано неколико шарених шамија, цветова итд. Јакш. Ђ. Боме прије то није било. Нит' су се цуре тако цифрасто носиле. Ивак. цифрати, -ам несврш. 1. кипшти, украшавати нешто с много завоја и украса (у писању, говору, у кретњама и сл.). — Кад је требало писма [писати], умио је варошки нотар цифрати на дебелој хартији. Шен.

ЦИФРАШ — ЦИЦИЈАТИ Игра сс валцер . . . Она лепо цифра. Игњ. ир. Шта ми ту, брате, цифраш? Кажи, бојиш се и готово? Ћоп. 2. (кога) фиг. штицати чије особине, хвалити, уздшати кога. — Лоповског му поштења! Ви сте га цифрали, рекао сам ја! Шен. ~ се 1. китити се, удешавати се, кинђурити се. — Баш као да је газдинска кћи, само се цифра. Ков. А. 2. фиг. пренемагати се, нећкати се. — Гледам га само како се ту цифра! Не познајем ја богословце! Срем. Па што да се цифрамо ту једни пред другима. Кр.1. ц&фраш, -аша м онај који се цифра; онај који говори бираним, кићеним речима. — Грађани . . . не бијаху богзна какви мудријаши и цифраши, већ припрости кројачи, чизмари, ковачи. Шен. цих(а) узв. оном. за подражавање гласа који се чује при кихању. — Кристијан (кине). Циха! Дим. циц1, цица м нем. варв. врста памучне тканине са шарама у боји, кретон. — На прозору завеса од цица. Каш. цнц2 Х.узвик којим се вабе мачке. 2. речца којом се некоме каже да неће добити оно чему се нада. — Спустим се у дубоку, мрачну јаругу, где се зацело надах богатоме виру. Али циц! Ни капље. М 1867. Таман Мика пошао и сагао се да види све то, а Мица му викну: циц! и опет му залупи врата. Срем. цнца ж тал. покр. I. сиса, дојка. — А ето с тобом ми је кб на материној цици. Кос. Немају ни кошуље, све им се цице виде. Десн. 2. чутура {тако названа зато што се из њс пије као да се сиса). — Из цице части ракијом или вином свакога кога сретне. Вук. Не носе собом ништа до једну цицу за воду. Ђон. 3. заобљен камен, налик на сису. Рј. ~А. цнца ж 1. хип. од мачка. — Даница . . . притиште цицу к својим прсима. Шапч. 2. фам. надимак одмила драгој женској особи. — Из милоште [ју је] звао . . . Добрилом, а и цицом. Срем. цНцаввца ж зоол. врста рибе, гирица 5тапв Уи1§ап8. Бен. Рј. цнца-маца и цицамаца ж 1. бот. в. матичњак (2в). — Ми идемо у Полоје и у шуму по цицу-мацу за Цвјетну недјељу. Коз. И. 2.1у хипокористичном значењу: мачка; исп. маца (1). — На топлом банку цица-маца преде. Шапч. цДцан1 м фам. надимак одмила драгој мушкој особи; исп. цакан. — Што хоћеш ти од мене? — Драги цицане., само један од твојих девет живота. Богд. ц&цаи2, -а, -о који је од цица. — Обучена у нову цицану хаљиницу. Ранк. Два велика

807

кревета с читавим бријегом цицаних јастука. Л-К. цицати, -ам несврш. покр. 1. сисати. 2. цурити. — Узреле дубравом крупне смокве и цица из њих мед као из пчелињег саћа. Радул. цицвара ж густо кувано јело од брашна, масла и сира. — Ракија, коју момци донесоше, и цицвара, која зацврча на ватри поред ЊИХЈ прекинуше овај дијалог. Андр. И. цицварање с гл. им. од цицварати. цицвараст, -а., -о који је као цицвара; фиг. празноглав. — О, љескова масти! — узвикнуо би покојни Курелац — амо те да пошкропимо нашој кукурузној и цицварастој аристокрацији плитке мождане! Ков. А. цицварати, -ам несврш. давати мало-помало; тврдичити, цицијашити. Р-К Реч. цицвараш, -аша м гааљ. требник (јер се обично попу, кад дође коме у кућу с требником и сврши посао, износи цицвара). Вук Рј. цвцварица ж 1. дем. од цицвара; цицвара. 2. облог који се ставља на рану, чир и сл.; исп. мелем (1). — У мене је било све неодређено тужно, влажно, мекано, као она цицварица што је болничар скиде једном с образа. Лаз. Л. Из горког бадема . . . цеди се уље . . . а изгњечен употребљава се споља као цицварица у болестима с јаким боловима. Тод. цјкцерка ж бот. в. грахорица. Бен. Рј. цЗцеро м (мн. цицери, ген. цицера) лат. штамп. гпип слова високих 12 типографских тачака. — Ја штампару рекао да лист буде из цицера, а он . . . потегну па сложи из гармонда. Дом. цицерон, -она м водич за странце, чичерон. — Како сам се већ освједочио да мој цицерон нашироко и далеко приповиједа . . . упозорих га. Ков. А. цицбронски, -а, -б којије као у Цицерона (чувеног римског говорника из 1. ст. пре н. е.). — Иштванић [је] мислио да ће као свећеник најбоље своју цицеронску вештину показати моћи. Шен. цицАвак, -ака м покр. колац, чворнотт штап, кијача (1). Рј. А. цДција Ж и м тур. тврдица, шкртац. — Поп Цуца је велика циција. Ранк. Он би волио у том часу да је »Американац« одбио зајам, да се показао инфериорном цицијом. Мар. цпцијање с гл. им. од цицијати. циц&јати, -ам несврш. = цицијашити бити циција(ш), тврдичити, шкртарити. — Ми смо народ чувен као расипан, само лепим речима једно према другом много цицијамо. Петр. В.

808

Ц И Ц И Ј А Ш — ЦКВАРА

циц&јаш, -Аша м в. циција. — Постао мрзовољан особен>ак, саможив старац и цицијаш. Петр. В. цицвјашење с гл. им. од цицијашити. цицијашити, -ијашим несврш. = цицијати. — Испостави се да је та жена чувенија од мужа, јер »даје прилоге у натури« и не цицијаши. Лал. Цицијашиш и чуваш свако зрнце берићета. Ћоп. цицДјашки, -а, -6 који се односи на цицијаше. циц&јашки прил. као цицијаш, шкрто. — Цицијашки си дао — изазивачки примети Петар. Ђил. цицијашлук м тврдичлук, шкртост. — Какав му је шешир . . . као да га је дигао са неког ђубришта. То је ипак већ цицијашлук. Поп. Ј. цицијаштво с цицијашлук. цицАлук м в. цтџџашлук. — Газда Ђорђије похвалио му се како је стекао више штедњом него радњом, па и он намах удари у штедњу, чак у цицилук. Ћор. цЗцкоза ж маџ. покр. врста дечије игре. Вук Рј. цЗцмара ж покр. в. цицвара. Рј. А. цАцуљка-м&цуљка ж у хипокористичном значењу: мачка; исп. цицамаца. — Змај је . . . сејао . . . шаљиве песмице о буба-мари, цицуљки-мицуљки и чупоглавцу из кутије. Леск. М. цвч 1 м в. цича. — Поднебље оштро . . • зимни цич за два дијела године. Павл.'> Вук Рј. цЗч% -а, -е веома хладан, студен; исп. цича. — О Божићу није ме било страх да у цичој зими . . . путујем. Јаг. Шта завијаш ко гладан вук у цичој вељачи? Кос. цвча ж (понекад у изразу: цича зима) Јака зима, велика студен. — На најјачој цичи купао [се] свако јутро у хладној води. Глиш. Запао преко ноћи дубок снијег, завладала незапамћена цича. Гор. Сатима пешаче у варош по цичи зими. Петр. В.

зујати (р неким инсектима). — Чује тата где нешто цичи . . . па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи. Срем. Бјежала је куја и цичала. Л-К. Скакавци циче. Бег. 2. а. шкрипати (о колима, вратима, о снегу под ногама и сл.). — А на далеком друму слушаш рабаџијска кола како цврче, циче, као да нису богзна откад намазана. Јакш. Ђ. Снег цичи под ногама. Ћос. Д. По њима [табацима] је цичало перо. Уск. б. фијукати (о ветру, мецима и сл.). — Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија. Ћип. Далеко за нама остала шума и у њој цичали меци. Кик. в. крцкати, кврцати (о разбијеном стаклу). — Стакло је цичало под ногама. Ћос. Б. г. праскати, праштати, цштати (о пушци). — Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Јак. д. пиштати (о сирову дрвету кад гори); шиштати (о пари). — Букова облица тињаво је горјела и цичала. Ћос. Д. Мршави помоћник . . . притискивао је глачало на мокру крпу, крпа се пушила, под глачалом је шиштало и цичало. Донч. Цичала )е пара. Бат. ђ . испуштати високе тонове, циликати (о каквом инструменту). — Труба је цичала језиво. Вас. Глазбала на подијуму циче, тријеште и праште. Наз. цбчевина ж в. цича. — [Сјећао сс] ноћи са звијездама . . . иња и цичевине. Коз. И. цЗчина ж аугм. од цича. — Куму даје небеске висине, а прикумку те зимне цичине. НП Вук. цбчити, -им несврш. оном. в. цичати (16). — У прозору цичила је муха. Сиј. цјев-, ек. цев-. цјед-, ек. цед-. цјеђеник, -ика, ек. цеђеник. цјел-, ек. цел-. цјен-, ек. цен-. цјен.-, ек. цењ-. цјеп-, ек. цеп-. цјепАрјечити,-им(ијек.) несврш. индив. цНчав, -а, -о КОЈМ цичи. — Укочила се цепати речи. — Цјепидлачити је потребно, хоћемо ли разабрати од чега се длака састоји; Симеуновица, обамрла, глас јој постао цичав цјепирјечити морамо да бисмо сазнали од као у јањета кад га кољу. Сим. чега је ријеч. Шим. С. Ј цичање с гл. им. од цичати. " цјепкати, -ам, ек. цепкати. цнчати, цичим несврш. оном. 1. а. цјећ предл. с ген. заст. покр. в. ци]ећ(а). испуштати висок, оштар глас, врискати, вриштати; поцикивати. — Нећу, нећу, Вук Рј. ЦК скраћ. Централни комитет; исп. нећу — цичи газда Симо. Ћор. Дете стаде Це-ка. радосно цичати. Дом. Некакви страни униформирани људи спроводили су их [на цкв&ра ж покр. в. сквара. — Лој и цквастрељање] . . . Наше су се мајке вјешале о ра једна маст. Н. посл. Вук. Узме се лоја, врљике и цичале. Кик. Млађарија . . . цичи, сала, уља и различна цвијећа које мирише, подврискује. Петр. В. б. скичати (о прасету, па се ово све помијеша и скуха те постане псу, мишу и неким другим животињама); цквара. Вук Рј.

ЦКБРЛЛ — ЦМИЛЕТИ

809

цкврла ж покр. в. чварак. — Ја сам као образ цмакнути. Јел. Егон цмакну нестрппросуља бијеле недјеље, кад у селу није до љиво уснама. Десм. Једне, пак је кућа кући препоручује да у цмаревина и цмар&на ж покр. велика н>ој [просуљи] цкврле и уштипке пригају. врућина, жега, припека; спарина. — Вазда Љуб. [сам] . . . из прстопле цмаревине прелазио у ледену шкропљевину. Кос. Могох угледати цкврљети, цкврлим несврш. (ијек.) . . . уско платно жаркога неба, са кога је покр. в. цврсти (а). Рј. А. сипала цмарина. Мат. Цвркуће . . . у силној цкврн и цкврна ж покр. в. скврна. — подневној цмарини. Божић. Та иста милоег пратиће те до гроба и опрати цмЗрењс с гл. им. од цмарити се. твоје кало душе и образа од сваке цкврни и безакоња. Љуб.', Рј. А. цмЗрнти се, -им се несврш. а. пржити се, пећи се; цврчати пржећи се. — Фина пара цкврнити, цкврним несврш. покр. в. дизала се из шерпе у којој се цмарило рускврнити. — Прими га и брани, не пусти мено печење. Поп. Ј. Сирота се риба [на да га цкврне погане руке. Љуб. жеравици] пекући цмари, реко бих цвили. цкврња погрд. покр. 1. м и ж особа КОЈП заслужује презир или изазива одвратност, Маж. Ф. б. пиштатн горећи. — Слуша гдје се сирова мокра дрва на огњишту цмаре, гад; исп. скврна. — Они би скапалн као и како цвиле и пуцкетају. Псц. тврдице, новце не би потрошили, такве су цкврње били. Вујач. 2. ж одвратна, гадна цмЛздра и цмиздра ж погрд. она која животиња. — Новка и Јелена вриснуше често цмиздри. — Све сте ви цмиздре! На. . . сећајући се како су од те погане цкврње таша се насмијеши кроз сузе. Крањч. Стј. [змије] имале и оне настрадати. Ђур. цмиздрав, -а, -о погрд. који често цмиздри, плаче; плачљие. — У селу остале само цкилети, -лии, ијек. цкиљети, несврш. слабо светлити, тињати; исп. шкиљити (3). женске, уплакане, уцвијељенеЈ цмиздраве. — Једно је мало канђеоце пред дверима цки- Бен. љело. Љуб. цмиздравац, -авца м ОНПЈ који често цкиљење с гл. им. од цкилети и цкиљети. цмиздри, плаче; плачљивац. цкиљети, -лнм, ек. цкилети. цмиздравица п цмиздравка ж в. цмиздра. — Је лн ти ђаво завртио у глави да си цклен, цклена, цклено покр. в. стаклси. ншла моја пуцета нрикопчавати на ту малу — Опет ћу побјеснети и пукнути као цклени цмиздравку? Кое. А. суд. Љуб. цмиздравост, -ости ж својсшво онога цкленица ж покр. стаклеиа боца или који је цмиздрав, плачљивост. — Љубитељи чаша, стакленица. — Празну цкленицу поцмиздравости не подносе сатиричност. врати. Рј. А. Шим. А. цклити (се), цклим (се) несврш. покрцмиздрење п цмиздрење с гл. им. од е. стаклити се; исп. цаклити (се). — Гдје цмиздрити. год оком машиш, све трепти и сијева, сјаје и блијеска, цкли и жари као виловни дворн. цмиздрити и цмиздрити, -им несврш. Љуб. Кад дођоше води на погледу, али вода погрд. плакати без невоље, размажено, прецкли се и свијетли. НП Вук. немажући се; исп. слинити (2). — Шмркаво мамино дијете стало је да цмиздри, да се цкло с покр. в. стакло; исп. цакло. — пренемажс; нека га пусте к мами. Крл. Не миче се нскрај прозора . . . него све фиг. А и за вас би боље било да не цмиздритс диже руке и прут уз цкло. Лоп. над социјалним питањима. Чичл. цкљбње с гл. им, од цклити (сс). цмилети 1 , -лим, ијек. цмиљети, несврш. цкњети, цкнијем несврш. покр. в. цки- покр. в. цвилети. — Љуто цмиле птице орловићи, цмиле љуто, јест им за невољу. лети. — Издахнуо попут свјећице када НП Вук. Да мшште и цмилите пред газдом: слабим свјетлом тиња и цкније. Ков. А. да још дочека. Сек. цмакање с гл. им. од цмакати (се). цмилети-, -лим, 1,јек. цмиљети (некњиж. цмакати, цмачем и цмакам иесврш. и уч. цмилити, ијек. цмиљити) несврш. в. цкилети. прсма цмакнути. — 'Оди, 'оди да те пољубим! — На раскршћу фсњер тек што се није II узе је цмакатн. Вес. Цтаче језиком о угасио, само још цмшш. Радул. Цмиљело је непце. Ћор. двадесетак електричних сијалица . . . не— се уз. повр. — Гугуче и цмаче се са сигурном свјетлошћу, час јачом а час сласвојом драгом. Марк. Св. Ја нећу овдје да бијом. Лал. Село је било мирно, фитшваче се с тобом цмакам. Лаз. Л. су цмилиле кроз прозоре. Ђур. Лампе . . . прл>аве и чађаве, жиркале су, цмиљиле. цмЗкнутн, -нем сврш. оном. в. цмокЋор. нути. — Која ће дјевојчица гласније оца у

810

ЦМИЛОВАТИ — ЦОКИТИ

цмнлбватн, цмилујем несврш. покр. в. цвилети. — Невјесто, што ми цмилујеш? НП Вук. цмиљ, цмиља м бот. покр. в. смиље Џ). — У коси му дише цмиљ. Наз. цмиље с бот. покр. в. смиље (7). —Порасло је цмиље и босиље; цмиље расте покрај мора слана. НП Вук. цмиљевац, -евца м покр. в. смиљевац. Рј. А. цмиљење с гл. им. од цмилети, цмилити, цмиљети и цмиљити. цмиљети, цмилим, ек, цмилетн. цмнљити, -им несврш. покр. врло танко прести. Вук Рј. цмДљкита ж бот. в. смиљкита. Р-К Реч. цмнндрав, -а, -о погрд. в. цмиздрав. Бен. Рј. цмннцравац, -авца м погрд. в. цмиздравац. Бен. Рј. цминдрити и цминдрити, -им несврш. в. цмиздрити. Бен. Рј. цмок 1 м гласан пољубац. Р-К Реч. цмок 2 (често удвојено) оном. узвик за подражавање гласног пољупца. — Ја њу [Милију] оберучке за главу па — цмок! цмок! у оба образа. Вес. Цмок! — лијепо чух како пуче пољубац. Ћор. цмокање с гл. им. од цмокати (се). цмокати (се), цмбкам (се) несврш. и уч. према цмокнути (се). — Стане га [једиица] цмокати. Матош. Мушкарци [су] пушећи луле гласно »цмокали«. Тимун. Деранчић лежао је и у сну цмокао мичући уснама. Крањч. Стј. Не би се она цмокала с неким од тога друштва. Вел. цмокац, -кца м оном. гласан пољубац; псп. цд1ок. — Псш>уби свечарицу трипут да се цмокац чуо чак и у другој соби. Вел. цмокнути, -нем сврш. 1. гласно пољубити; исп. цмок. — Приближи своју столицу њеној па је . . . цмокну у образ. Јакш. Ђ. Цмокну старчеву мршаву руку. Л-К. 2. произвести гласан шум сличан изговору гласа »ц« (при одвајању усне од усне или језика од непца). — Цмокну старац језиком. Шен. Цмокну усницама као да љуби кога. Ћор. Цмокнуо би на коње и с њима говорио. Бен. 3. одјекнути (р цмоку). — Пољуби младића да је све цмокнуло. Шен. Чуо је како је цмокнуо пољубац. Креш. ~ се уз. повр. гласно се пољубити. — Оба се цмокнуше. Лаз. Л. Изљубисмо се срдачно, па се цмокнух са старим. Мат. цмокбтати, цмокоћем несврш. в. цмоктати. — Разиграни Грга [је] Галовића

цмокоћући љубио. Шен. Мој Јово иде . . . и цмокоће језиком. //. цмбктање с гл. им. од цмоктати. цмбктати, цмокћем несврш. 1. цмокати. — Цмокћући уснама дуго је припаљивао, преврћући жар на длану. Моск. 2. е. цоктати. — Ждребе сиса, цмокће приљубивши се уз црно виме материно. Моск. цмолити, -им несврш. погрд. в. цмиздрити. — Она је читаво вријеме ћутке плакала и жалила. »Хм, цмоли ми ту!« зловољно промрси момак. Ћоп. фиг. Под Велебитом цвили и цмоли бура. Јел. цмоља м подр. покр. = цмољо шмоља, шмокљан. — Имала [је] цмољу мужа. Срем. Право има кад сте њоње и цмоље. Петр. В. цмољав, -а, -о покр. који је без енергије, без воље, слаб, немоћан. — Није Момир цмол>ав. Бори се ноктима и мислима [у бици изборној] за част и мандат. Каш. Није ка' они цмол>ави и сипљајиви природњаци. Срем. цмбљавац, -авца м онај који је цмољав, мекушац. Р-К Реч. цмбљавица ж цмољава женска особа. Р-К Реч. цмољење с гл. им. од цмолити и цмољити. цмољити, -им несврш. в. цмиздрити. Бак. Реч. цмољо, -а и -е м = цмоља. — Тако сам постао прави правцати цмољо. Крањч. С. цмондрити, -им несврш. погрд. покр. в. цмиздрити; исп. цмолити и цмољити. — То ће и да јуриша и да бежи, и да се церека и да цмондри. Петр. В. цмрк м в. шмрк. Бен. Рј. цмркаљка ж бот. биљка из пор. уснатица, мртва копрша 1,атшт ригригешп. Сим. Реч. цмркање с гл. им. од цмркати. цмркати, цмрчем (дијал. цмркам) несврш. заст. в. сркати. — Стану [просјаци] једућ мљескати и пијућ цмркати. Јурк. Он [је] цмркао свој шприцер. Кол. Цмркајући вирђинку слушао је . . . Виктора. Новак. цмркнути, цмркнем сврш. в. сркнути. — Он цмркну мало чаја. В 1885. Цмркне обилан прстовет бурмута. И. цмрбк м бот.јела АШез реИтаСа. Бен. Рј. цмулити, -им несврш. покр. в. цмиздрити; исп. цмолити. — Треба јој рећи да тако мора бити и да због тога не цмули. Шимун. цмуљење с гл. им. од џмулити. цокити, -им сврш. шаљ. и деч. пољубити, љубнути. — 'Оди, 'оди . . . да цокиш твог ђиду. Срем.

ЦОКЛА цокла н цдкла ж" нем. варв. 1. покр. паочаница. Вук РЈ. 2. в. сокл. — Дим . . . нечујно пуже по исфугованој цокли апсане.

ЦРВ

811

цопаст, -а, -о будаласт, глуп, тупог.шв. — Шупл>и дуси, цопасте главе, празни таленти. Ков. А. Ћос. Д. цбпина ж згура, шљака. Р-К Реч. . цбкнути, -нсм сврш. оном. 1. увлачећи цопкање с гл. им. од цопкати. ваздух испустити глас »цо (у зиак одрицања цопкати, -ам несврш. покр. лако удаили чуђења). — Он цокну ударивши језиком о зубе и одмахну главом. Вес. 2. покр. ујести рати, лупкати. — Капут ми је сприједа . . . стаховито истегнут . . . његови ме пе(р змији). — Змија би шарка цркла да ме шеви . . . цопкају по краковима. Кул. цокне. Ћоп. цонрање с гл. им. од цопрати. цокот м оном. зеекет, звук који се чује цбпрати, -ам несврш. нем. покр. чинити кад ради часовник, тиктакање. — Разлијечаролије, чарати, врачати. Бен. Рј. гао се цокот старинскога сата. Лит. 1957. цбприја ж покр. чаролија, враџбина, цокбтање с гл. ич. од цокотати. мађија. — До врага . . . грабанцијашке цоцокбтати, цдкоћем несврш. в. цеокоприје и враголије. Ков. А. Има снагу да чува тати. — Брне видје како му се рамена од свакојаких цоприја. Ђал. малко тресу и чу како му цокоћу зуби. Мат. цбпрница ж покр. в. вештица. Вук Рј. цбктање с гл. им. од цокпгати. цопрњак, -ака м покр. в. вештац. — цбктати, цокћем несврш. и уч. према Морала је створити слику на влас сличну цокнути (/). — Старина нијече главом и каквому змају или цопрњаку. Ђал. цокће језиком. Ћоп. Цоктао [је] језиком у ц&прњица ж покр. цопрница. — Шути, знак чуђења што се једна оваква књнга бабетино, проклета цопрњице! Ђал. мог.ча наћи у логору. Јак. цотав, -а, -о тал. покр. који цота, хром, цокула ж (обично у мн.) тал. а. тешка шепав, ћопав. — Погурну штап под своју ципела (обичио еојничка); исп. баканџа. — цотаву ногу. Ђур. Макни се! Ниси цотава Са улице су се повремено чули брзи кораци поткованих војничких цокула. Андр. И. баба. Божић. Удара цокулом о цокулу, све пуца. Ад. б. цотаст, -а, -о који је просте, сурове, кломпа. — Овдс-онде спотакла би . . . се грубе ћуди. — Та оркестрација . . . цотастог, [старици] дрвена цокула на какав камен. развратног, брабантског, нечег иашег у Дов. нама и око нас треба да буде . . . троглодитска поплава. Крл. цокулаш, -аша м онај који носп цокуле; цотати, -ам и цотатп, цбтам несврш. иси. цокулашкн. храмати, шепати, ћопати. — Цотајући . . . цокулашки, -а, -5 који се односи на начелник је с архиваром ушао у своју собу. цокулашс; фиг. касарнски. — Сурова, сатрапКуш. Јуче нијеси храмала, а данас цоташ? ска, цокулашка . . . пруска нужност натерала Лал. је Хегела да попусти. Дав. цоф, цофа м нем. варв. покр. кика, цокул^тина ж аугм. од цокула. — Обуо плетеница. Вук Рј. сам цокулетине велике као чамци. Чол. црв м (ген. мн. црва и црвн) 1. зоо.ч. цол, цола и цол м нем. стара мера за дужнну {око 2,5 см), палац. — Ексер ливе- животиња дугуљаста и мекана тела без кости, која се креће увијајући тело; ларва, љак од три цола прогутао. Рад. Д. личиика инсеката, кукаца која личи на такву цоларица ж даска дебљине једиога цола. животињу. — Раде непрекидно као црви — С дебеле даске »цоларице« . . . била је што растачу дрво. Цар Е. Зар ја не знам шта овдје-ондје збрисана прашина. Ћоп. ме чека . . . Земља, црви да ме једу. Станк. цолати, -ам несврш. покр. храмаши, 2. фиг. а. ситно, слабо, неугледно, кукавно шепати, ћопати. — За њим цола Блаж биће, најчешће мало дете. — Доиста то вриКурлан раскреченпх ногу. Божић. једи да се његове племените очи достоје обазрети на незнатнога мушкога црва. Ков. цолшток м нем. варв. метар на коме су означени цолови. — Извади цолшток и дун- А. Имам седморо дечице, седморо црва који сваки дан хоће хлеба. Срсм. б. понизна особа, ђерски плајваз. Срем. улизица. в. неугодна, непријатна мисао, тешко цондра ж зоол. покр. в. скобаљ. Р-К осећање које нагриза, мучи кога. — У најРеч. дубљој дубшга ипак је који пут завртио и цопа ж нем. погрд. покр. аљкава женска гризао црв сумње. Ђал. Онај црв који се особа, алкашца; неваљалица, бестидница, Вук био притајио . . . стане поново да се миче . . . Рј.; Р-К Реч. у савести његовој. Вас. 3. мед. запаљење на прегибу прста, пришт, пикац (2). — Под имецбпарица ж покр. в. цопрница. — Цоном пришта, пикца, црва подразумевамо запапарнце да не страве јањце. Март.

812

ЦРВА — ЦРВЕНАШ

љење коЈе махом потиче од малих . . . повреда на прегибу прста. Батут. 4. зоол. врста морске рибе Глгтћпсш СеггевГпб. Рј. А. Изр. пустити коме ц р в а у г л а в у изазвати код кога сумњу; р а д и т и као ~ врло марљиво, вредно радити; ц р в и га једу умро }с. црва ж в. црвоточина. Вук Рј. црвав, -а, -о в. црвљив. — Мајка . . • петама крвавим Козаром, Просаром по л>ешевима чепа црвавим. Кул. црвак, -вка м (мн. -вци; ген. црвака) дем. и хип. од црв. — Свим створовима одредила је природа стално место на које сваки црвак само отићи и заузети га има. Коз. Ј. Ниси ти, ћерко, саморана . . . Ни црвак под кором није саморан. Глиш. Чујем дјечије стењање . . . и када ми црвак на рукама позеленио, чух старо звоно како пукну. Матош. црваљика ж 1. погрд. пиштољ. — А знаш да ћу ти узети те црваљике иза паса. Л1ат. 2. покр. трава којом се лече овце од црва. Рј. А. црвањ, -вња м покр. црвена или црнкаста земља; исп. црвеница (1). Рј. А. црвање с гл. им. од црвати се. црваст, -а, -о који има облик црва, глштолик. — Редовно су облићи правог црвастог изгледа уске, дугачке и обле животиње. Финк. црвати се, -ам се несврш. в. црвљати се. Вук Рј. црвац, -вца м 1. дем. од црв. 2. зоол. а. штитаста биљна ваш, уш с рилцем: шљивин ~ , ружин ~ . б. мн. породица таквих вашију СоссМае. ЕЛЗ. 3. црвена боја, скерлет, која се добива од једне врсте црва. Р-К Реч. црваш, -аша м зоол. род морских пужева УегтеШб. ЕЛЗ. црв&ушерка в. црвенперка.

стричев бјеше један млади Нијемац црвене косе. Мат. 2. а. којије на крајњој левици по свом политичком уверењу; комунистички. — Омладина је била позната по својим слободарским иступима и означавана као »црвена« и опозиционарска. Ћоп. Већ се увелико говори како је цела кућа црвена. Андр. И. б. који се односи на револуционарну активност, револуционаран. — Црвени фронт као моћна лавина приближио се Дону. Моск. в. који се односи на Црвену армију, на црвеноармејце. — Мирнодопска служба у Црвеној армији није за црвене војнике касарнска служба. Типго. 3. (само одр.) у називима биљних и животињских врста: ~ детелина, ~ клека, •—• глог, ~ лук, црвени

мрави. 4. (у именичкој служби, обично одр.) а. м револуционар; црвеногардејац. — Најглавнији стратегијски центар био је Царицин где су и бели и црвени бацили своје најбоље снаге. Моск. б. м црвеноармејац. — Не надај се да ће овамо доћи црвени. Сек. в. м крајни левичар, комуниста. — Нисам знао да су те црвени већ заразили. Чипл. г. м спортиста, обично фудбалер,у црвеном дресу. — У недељу ће се одржати фудбалска утакмица између »плавих« и »црвених«. Пол. 1944. д . с црвена боја, црвенило. — Сунце . . . мутну Саву у црвену купа. Пер. Изр. Ц р в е н а армија ранији службени назив за армију Совјетског Савеза; Ц р в е н а

гарда в. уз гарда (изр.); црвена крвна

зрнца мед. покретљиве, самосталне ћелије креи у којима су растеорене органске материје егу1ћгосу11; ~ нит оно што се провлачи као основно, лајтмотив; ~ помоћ организација у радничком покрету ради пружања правне, новчане, здравствене и друге помоћи борцима за радничка права; Ц р в е н а субота Велика субота,субота пред Ускрс. — Оду на Клек да светкују Црвену суботу. Матош; Ц р в е н о барјаче ист. в. уз барјаче (изр.); ц р в е н и в е т а р мед. заразно обољење коже (нарочито на носу и образима) егубјре1а8; исп. врбанац; ц р в е н и црвен ж (инстр. црвени и црвењу, лок. восак в. уз восак (изр.); Ц р в е н и крст, црвени и црвени) 1. в. црвеиило (/). — Из к р и ж , ~ полумесец међународна орга. . . облачних комада . . . избија . . . свијетла низација за указивање помоћи онима који су црвен. Коч. И црвен из ушију неста као да страдали у рату или од елементарних непому је нетко пустио крв. Куш. Сунце се у года; ц р в е н и к у т и ћ , угао место или црвени рађало. БВ 1909. 2. мед. а. болест у просторија у устанот, дому, предузећу за којој се неки делови тела зацрвене, шарлах, културно-просветни рад; ц р в е н о г а петла скарлатина. Батут. б. црвени чир, врста пустити, пуштати подметнути, подметумора. Вук Рј. тати ватру. — »Црвеног петла« пуштао црвен, -ена, -ено (одр. црвени) 1. а. [је] под кровове кућа у напуштеним устакојије бојс крви; којије поцрвенео од прилива ничким селима. Моск. крви под кожу. — Црвени патлиџани преливали су се из препуних кошара. Ћос. Б. Л К црвбнац, -нца м бот. 1. в. црни, црвени У (ЈУЗ лук, изр.). 2. вишегодишња зељаста Усташца . . . су јој свјежа . . . и црвена као биљка из пор. броћева КиМа 1тс1огшп. Сим. зрела неубрана јагода. Том. Од дремања очи су јој биле црвене. Сшанк. б. који је боје Реч. 3. црвени грах. Р-К Реч. рђе, црвенкасшожут, риђ. — Крупна људина, црвбнаш, -аша м зоол. врста црвене наоружан, јаши црвена хата. Вес. Помоћник бубе Сисишз. Рј. А.

ЦРВЕНБРК — ЦРВЕНКО

813

црвенбрк, -а -о коЈи Је црвених, риђих црвено. — Мједене патроне с црвенилом за бркова. — Пођи, пођи, жабо . . . за мо)ега усне. Крањч. СШЈ. брата . . . рака црвенбрка. РЈ. А. црвенити, -им несврш. чинити што црвенглавац, -авца м и црв&нглавка ж зоол. птица црвене главе Х^атиз гиГиз. РЈ. А. црвеним, премазивати, боЈити црвеном 6ОЈОМ. — Воли црвену бо)у. црвенила Је уста. Ситна црвенглавка стала на осамљену ЈОШ Козарч. Стид ;ОЈ образе црвени. БОЈ. Пожар свијетлу гранчицу. Ђал. Је Јасно осветљавао разбоЈиште и црвенио црв&нгруд, -а, -о неол. који Је црвених небо, црвенио реку испод моста. Пер. Сад груди. — Киклопи никакових црвенгрудих су хрпе . . . лишћа лежале уз цесту и црнемаЈУ лађа. М-И. вениле млаке воде. Торб. црв^ндаћ, -аћа м 1. зоол. ппшца жуто•— се 1. мазагпи се црвенилом, руменити се. црвеног врата и груди Егпћаси$ гићеси1а. Терм 2. в. црвенети (2) — Ја сам се црвенио докле 4.2. подр. и погрд. соци]алисгп(а), комуниспг{а). )е он то говорио. А1ат. — Читао )е књиге . . . српског црвендаћа и црв^ница ж 1. геол. црвена земља. — бунџиЈе Светозара Марковића. Дав. Тамо Дуго )е пространо Међугор)е3 а у шему земља сам )а хватао комунисте. Било их )е тамо дубока и плодна, све сама црвеница. Радул. читав пук, све сами црвендаћи. Лал. 3. Земл>а ће ме утопити, гладна наша црвеница. шатр. новчаница од спш динара црвенкасше боЈе. — Морам да понесем и много ситнине, Кашт. 2. мец. нар. врбанац. Батут. 3. )ер плаћаЈу Једино > »црвендаћима«. Пол. црвена пега. — На оба његова образа искочише црвенице Л-К. 1974. црвенка ж (ген. мн. црвенки) 1. црвена црвендаћев, -а3 -о ко)и пршгада црвенкреда или оловка. — Погледа поближе и даћу, ко]и се односи на црвендаћа: <~ песма. спази мЈесто црвенком обиљежено. Шен. 2. црвенети, -ним, и)ек. црвењети, несврш. зоол. в. црвендаћ (/). РЈ. А. 3. агр. а. ерста 1. а. постајапш црвен, добијати црвену боју. црвене Јабуке. И. 5. врста црвене крушке. — Једра црвене. Први сутон пао. Шант. У И. 4. бот. в. рудњача. Р-К Реч. плоту црвењело цвиЈеће, планинско, дивље. црвенкапа ж 1. а. округла и ниска народСиЈ. б. постаЈати црвен, румен у лицу (рд на капа црвене боје. — Ми смо )едне крви, прилива крви под кожу). — Маринко и Крушако те и криЈе мондур, а нас ове туђинске ка ћутаху . . . Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре. Вес. 2. фиг. стидети . . . крпе ко)е су истисле наше поносне доламе и црвенкапе. Тур. Жељно поздравља се. — Стани оче . . . или ћу )а црвенети са црвенкапом, дЈедовом баштином, у десно) тебе. Нед. Игра чардаш и пева мађарске руци. Буд. б.у илирском препороду присталице песме, и такве од КОЈИХ печу;ске снаше црнародне ношње чци Је симбол био таква капа. вене, иако се праве да их не разуме)у. — Стари )е био црвенкапа, бит ће и млади. Андр. И. Шен. 2. а. (Црвенкапа) етн. глашо лице у ~ се бити цреен, истицати се црвеном 6ОЈОМ, показивати се у црвенОЈ бо]и. — Про- дечЈОЈ причи с истоименим називом. б. сама та прича. зори црвенеше се као скерлет од последњих зракова сунца на заходу. Шапч. На . . . црв^нкапић м ОНПЈ КОЈН носи црвенкапу ша)качи црвењела се петокрака звијезда. (1а). — Мислиш можда да су соколски црЧол. Фра Брне )е блиједио и црвенио се. венкапићи велика армиЈа. Сек. Мат. црв^нкапица ж 1. дем. од црвенкапа Џа). црвеника ж 1. (често уз им. »вино«) — На глави му бокељска црвенкапица. црвено вино, руменика. — Окусисмо хваљену Матош. 2. (Црвенкапица) в. црвенкапа (2а). црвенику, и доиста би )ака као гром. М — Не гледа) га као вука из >Црвенкапице<. 1867. Ако пијеш црвенику вино на раме ти Мар. оно излазило. НПХ. 2. црвена Јабука. Р-К Реч. 3. коза црвенкасте, риђе длаке. Вук РЈФ црвенкаст и црв^нкаст, -а, -о помало црвен. — Њена лепа коса и обрве обо)ене црв^ннкаст, -а, -о е. црвенкаст. — Сава су на)фини)ом црвенкастом 6ОЈОМ. Нен. Љ. . . . сањиво отицаше, одби)а)ући слабачак Црвенило му обли мршаве образе обрасле црвеникаст рефлекс од облачака поврх ње. у црвенкасту длаку. Чипл. Лаз. Л. црвенкасто- као први део прид.сложеница црвеннло с 1. црвена 6ОЈП чега, руменило. значи црвену ниЈансу оне боје КОЈУ означаеа — У том си лицу видио и жутило лимуна придев у другом делу сложеница: црвенкастои црвенило кармина и е)а)ну мавену маст жут, црвенкастосив, црвенкасторужичаст. љубице. Шен. Црвенило му обли мршаве образе. Чипл 2. црвено мастило, црвена тинцрв^нко и црвенко м човек црвене косе та. — Узела перо и умочила га у црвенило. или браде, чоеек црвених, румених образа. — Торб. 3. материЈа, средство ксуим се боЈи у КурЈачки се испречи )едан црвенко космате

814

ЦРВЕНО — ЦРВЕНПЕРКА

главе. Бар. Да хоће овог маторог црвенка гдегод да преместе. Ранк. црв&но прил. 1. у црвеној боји, црвеном бојом, црвенилом: обојити ~ . 2. фиг. комунистички. — Бре, Боро, ти црвено збориш — упао Ђикић. Рад. Д. црвеио- као први део придевских и именичких сложеница показује да је оно што значи именица црвено или црвенкасто, односно да сложени придев означава боју са црвенкаспгом нијансом: црвенокожац, црвеноок, црвенокос, црвенокож; црвеноплав, црвеномрк, црвеножут, црвенољубичаст и сл. црвеноарм^јац, -јца м (ген. мн. црвеноармејаца) припадник Црвене армије. — Да би . . . видели колико су огромну територију ослободили црвеноармејци од почетка зимске офанзиве, израдио сам . . . географску карту. Дед. В. црвенббрад, -а, -о који има црвенкасту, риђу браду, риђобрад. — Тамо један црвенобради босјак . . . диригира уличном чизмару. Крл. црвенбвољка ж зоол. црвендаћ. Рј. А.

црвенбкожац, -ошца м човек црвене расе; чоеек црвенкасте кооке. — Засад они нас жале као што сажаљевају црвенокошце. Вас. Ти крвожедни дивљаци, ти европски црвенокошци. Крл. црвенбкос, -а, -о у кога је коса црвена, риђа, риђокос. — Обрати се црвенокоси нотар . . . златаровој кћери. Шен. Дигла се само Јованкина супарница, црвенокоса Јелена. Макс. црвенокоса Ж женска особа црвенкасте, риђе косе, риђокоса. — Бог зна и ти тко је тој твојој црвенокоси отац. Коз. И. црвенбкрил, -а, -о у којега су крила црееиа (обично о инсекту). РЈ. А. црвенолик, -а, -о који је црвеног лиг^а, црвен у лицу, румен. — Отац Шима, крупан, црвенолик. Коз. Ј. црвенбног, -а, -о који је црвених ногу (рбично о инсекту). Рј. А. црвенбнос, -а, -о који има црвени нос. — Одостраг му налети црвеноноси заставник. Шов. црвенбок, -а, -о који има црвене очи: Изр. •—• м у х а р и ц а врста птице црвене ~ грмуша, ~ белица. — фиг. [Машиновољке Мшскара рагуа. Бен. Рј. вођа] гута простор са својим црвенооким црвеногард^јац, -јца м припадник Црчудовиштем. Поп. Ј. вене гарде. — Почели су се окупл.ати наоруцрвенбокица ж зоол. риба црвених очију, жани радници црвеногардејци. Ћур. црвеноока белица ЗсагсНшиз егуШгорћШа1тиз. црвенбглав, -а, -о који је цреене главе Деан. Рј. (обично о инсекту). Рј. А. црвенбпер, -а, -о који има црвено перје. црвенбгпавац, -авца м зоол. а. инсегат, црвенбперка ж в. црвенперка (26). кукац црвене главе ЕгуЉгосерћа1из. Рј. А. Бен. Рј. б. чешљугар. Бен. Рј. црвенбпрс, -а, -о у којега су црве/ш прса; црвенДгрли, -а, -о који има црвено грло, исп. црвеногруд. — За ведрих зимских дана у кога је око грла црвено. већ се црвенопрси ћућурин шетао по хрпама црвенбгруд, -а, -о који има црвене, риђе снијега. Шов. груди. — Црвеногруде гиздаве птице [се] црвенДпруг, -а, -о који има по себи нису хватале. Кркл. црвене пруге (обично о риби). црвенбкап, -а, -о који има црвену капу. црвенбреп, -а, -о у којега је црвен реп — фиг. Црвенокапи домови у хрпице са(обично о птици). брани. Макс. црвенбрепа и црвенбрепка ж зоол. црвенДкапац, -пца м онај у којега је = црвенрепка врста птица у које је црвен црвена капа. — На крајњем крилу . . . стареп Ј^ибсшШ рћоешсигш: шумска ~ , дојаше хонведи црвенокапци . . . у маџарској маћа ~ . Бен. Рј. војсци међу на)болзима наЈбољи. О 1875. црвенбтрб, -а, -о који је по трбуху цреен: црвенбкапнћ м «. црвенкапић. — Мисцрвенотрби лептир. РЈ. А. лиш можда да су соколски црвенокапићи велика армија. Сек. црвенпбрац, -рца џ риђокоси човек; исп. црвенбкљун, -а, -о који је црвеног кљуна. црвенперка (1). — Све некн црвенперцц, плавобради, жутобркн. Петр. Е — Много је шљука црвенокљуннх петлића . . . по тршчацима и поред обала. Глиш. црв&шерка ж 1. риђскоса женска особа. — Ако [је девојка] . . . чак и риђокоса, црцрвенбкљуна ж зоол. в. чимс. Р-К Реч. венперка — она каже: »Добро је« и честита. црвенбкож, -а, -о који је црвене коже. Срем. 2. зоол. а. врста рибе црвених пераЈа Сурппш гшПиз. — Ова је баш лијепа, дода — Европски радник већином бол>е живи показујући штапом овелику црвенперку. но . . . црвенокожи Пндијанац у Северној Јурк. [У језерцу] пецамо црвенперке. Пол. Америци. Марк. Св.

ЦРВЕНРЕПКА — ЦРВОПИСАК

815

Мува црвљарка . . . своја јајца усред цветне плоднице тура. М 1867. црвљати се, -ам се несврш. а. добивати црве; поста]ати црвљив; кварити се од црва; исп. црвати се. — У воћњаку под великом црвенчаст, -а, -о в. црвенкаст. — ВИДИ гранатом Јабуком чији се плод сваке године кошул>у, види црвенчасту прегачу, види првља . . . Ђур. фиг. Осећам како се сав скуте с плавим везовима. Коз. И. овај мо) душевни апарат . . . квари, црвља црвењав, -а, -о в. црвенкаст. — Сад и распада кужно. Вас. б. чистити се, требити откучи малко капке својих црвењавих очи)у. се од црви, од вашиЈу. Р-К Реч. Божић. црвљи, -а, -е КОЈИ припада црву иш црвицрвењајка ж агр. врстаЈабуке. Р-К Реч. ма. Рј. А. црвењак, -ака м 1. припадник странке црвљив, -з., -о 1. а. пун црва, пушљив, која има црвену заставу; погрд. комунист(а), соци]алист{а). — Не могу [се] са овим зане- уцрван. — Мора да су црвљиве ове караманке. Ранк. Мораш читав дан без посла сеним црвењацима слагати . . . Они траже СЈедити . . . за ту пушљиву просјачку Јуху, одговорност . . . чиновника. Јакги. Ђ. Он за тај црвљиви крух? Шен. ВОЈНИЦИ уклонише [кнез Милан] је видео у Марковићу једнога . . . лешину . . . са раз)апл>еним црвљивим опасног црвењака и републиканца. Јов. С. 2. вОЈник КОЈН је носио црвен крст на прсима. трбухом. Вас. б. коЈи су изгризли црви. — Ако мислиш не цркнути од глада у црв— Код ГорЈана [у боју између двиЈе странке] љивим дипломама СВОЈИХ пређа. Ков. А. 2. шчепаше се проклети црвењаци. Шен. 3. фиг. сличан црву, немиран као цре. — Ово црвено вино; исп. црвеника (1). Вук РЈ. црвљиво, никад мирно, посве ЈОШ дјетицрв&њаст, -а, -о покр. в. црвенкаст. њасто цурче . . . Ђал. — Бијаше небо покрио танки плави облак, црвљивац, -ивца м лен човек, лењивац. на истоку црвењаст. Љуб. Р-К Реч. црвењача ж 1. агр. а. ерста Јабуке или црвљивица ж лена женсна особа, лењикрушке црвене коре. РЈ. А. б. в. тургуња. Вук вица. Р-К Реч. РЈ. 2. црвеника (1). — Буре у подруму пуно црвљввко м в. црвљивац. Р-К Реч. белке и црвењаче. Ранк. црвљивост, -ости ж својство, стање црв^њачки, -а, -б КОЈП се одшси на онога што Је црвљиво. — Стручњаци су поцрвењаке, социјалистички, комуниспгички. — моћу дидитија . . . сузбијали штетног лептиМинистарска листа . . . учинила се кнезу рића који изазива црвљивост плодова. Пол. сувише црвењачка. Јов. С. 1951. фиг. Из Сремчевих се дјела разбира црвдњењс с гл. им. од црвенети (се), слика Срби)е . . . с њезичом борбом полицреенити (сс) и црвењети (се). тичких странака, црвл>ивошћу бирокрациЈе, црв&њетп (се), -еним (се), ек. црвенети с тежњама малога грађанства. Барац. (се). црвљика ж црвљива, пушљива воћка; фиг. црвив, -а, -о в. црвљив. — Куга ме изјела пушка — Шта ће ти та црвљика [пушка]? ако ЈОШ окуси )едну црвиву шљиву са мо- Мат. Јега дрвета. Шен. фиг. ништав, Јадан, неврецрвов, -а -о који припада гфву. дан. — Ваша црвива правда одбит ће се од црвбгризаи, -зна, -зно в. црвоточан (а). моје душе. И. црвић, -а и црвић, -ића м 1. дем. од — Сасуших се ко црвогризно дрво. Ћор. цре. —• Слушаше црвића КОЈИ је . . . у орцрвбједина ж цреоупочина (I). Р-К Реч. мару грискао дрво. Кум. 2. фиг. а. мало црвблик, -а, -<> КОЈН личи на цреа, коЈи слабо дете. — У њенол! срцу отвори се . . . нов извор љубави према неЈаком црвићу. Вес. }е у облику црва. — Мали мозак се састо)и од црволиког средњег дијела. НЧ. Остављам и маЈку и двоЈе не)аки)ех црвића с њоме. Ћор. б. бацил болести. — Другому црвољеше с гл. ич. од црвољити. изЈели плућа црвићи. Леск. Ј. в. црв (2в). црвољити, -им несврш. покр. ситно — Ова) црвић . . . никако не да [му сеј из нешто радити (нпр. ситно вести, плести). главе. Цар Е. Да ни^е какав црвић у памети' РЈ. А. Маш. црвДносан, -сна, -сно иеоб. КОЈМ има црве, црвка ж песн. женка црва. — II црвку гфвљив. — По њему [главном стубу оскоима мали црв. Шен. руша] . . . детлићи . . . добуЈу тврдим кљуцрвљање с гл. ич. од црвљапш се. новима и врте црвоносне рупе. Рад. Д. црвл>арка ж ЈО<ЗЛ. врона муве КОЈО своЈа црвопнсак, -ска м сиротиња, трочад Јсцашца полаже у цвегн Терћупз сега81. — (ко]а пиште као црв). — Ја сам први кавгу 1957. б. мала птица гфвенкастог перја из пор. дроздова Рга1тсо1а гићко1а. РЈ. А. црвенрепка ж = црвенореп(к)а. Деан.

816

ЦРВОТОК — ЦРЕВЦЕ

заметнуо, црвописак на душу узео. НП Вук. Он је само гонио глобаре и људоморе, а заклањао сиротињу, нејач и црвописак. Кост. Л. црвоток м зоол. црв који точи, изгриза дрво. — Остали . . . сами у соби . . . где је у дрвенарији црвоток откуцавао одсечно тик-так, као часовник смрти. Богдан. црвоточ жшупљина,рупакоју црв точећи или гризући начини, траг куда је црв гризао; изгризотина од црва, црвоточина. — Снаха и син дошуљали се до дуба па кроз црвоточ гледају и слушају што ће бити. Брл.

зили би у чаршију из далеких сиромашних махала. Пол. 1970. цреварев и цреваров, -а, -о који припада цревару. цр&варски, -а, -о који се односи на цреваре. цревља ж покр. (обично у мн.) цитла, постола. — Брчиште му је као пета од цревље. Н. посл. Вук. Све на њему жуто: цревл>е, роба. Лоп. цревљар м обућар, поетолар. — Отац му Сијаше убоги цревљар. Водн. цревљарев и цревљаров, -а, -о који припада цревљару. цревљарски, -а, -б који се односи на цревљаре. — У војсци научи цревл>арски занат. Мат.

црвбточан, -чна, -чно а. који су источили, расточили, изгризли црви. — Марија се спусти на лабаву, црвоточну . . . столицу. Цар Е. Стари црво1очни кревет шкрипи. Ђур. фиг. То шапутање подривало је и онако црвоточну борбенос! сељака. Ћоп. б. који цревље, ијек. цријевлае, с зб. им. од је настао црвоточењем. — Вењак . . . трунуо црево. — Шапат овај букти у цријевљу и )е и падао у црвоточну прашину. Ћос. Б. рокти басом. Кам. цревљ&тина ж (обично у мн.) аугм. од црвДточење с гл. им. од црвоточити. цревља. црвотДчив, -а, -о црвоточан. — Петстоцревљица ж (обично у мн.) дем. од цреегодишња царства крхају се као црвоточива ља. Вук Рј. дебла. Скерл. цревни, -а, -6, ијек. цријевни који се црвДточина ж 1. прах који стварају црви точећи, гризући дрво; исп. црвоједина. — односи на црееа: ~ катар, цревне болести, цревне глисте, цревни паразити. Поноћни ветрић . . . као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине црбво, ијек. цриј&во, с 1. анат. део органа и подрумске влаге. Нуш. Сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госпе. Срем. за варење у облику меке и растегљше цет фиг. Ах, Бруно, сав је свијет црвоточина. у човечјем и мсшотињском телу. — фиг. Тури руке у мотор и стане копати по његоМарк. Ф. 2. оно што су источили, изгризли црви, што је преостало после точења дрвета. вим челичним цријевима. Крањч. Стј. 2. — Клупе беху пука црво^очина. Мат. Није цев (обично гумена). — Димила се шарена наргила чије црвено цријево држи он у лако живјети у празној црвоточини овога рукама. Ћор. Пуче кожно црево, кроз које села од камена. НК 1946. 3. мн. бот. врста је вино протицало. Дов. 3. фиг. дугачак ред, бесцветница 1,усорос11асеае. Терм. 3. дугачка поворка. — Последња црева пешацрвДточити, -им несврш. 1. точити, дије замакла [су] за кукуруз. Вас. нагризати (о цреима). — Гамижу отровни Изр. дванаестопалачно ~ дванаесник црви, црвоточе их, ждеру. Цес. А. фиг. Јиодепшп; дебело ~ т1ев1тит сгазвит; Насиље . . . угрожава . . . наш мир и црвозадње, гузно ~ кпебппит гесШт; набраточи наше осећање безбедности. НИН 1971. но ~ тгевГтит сокт; слепо ~ ш1е$(шит 2. постајати црвоточан, пропадати због саесит; танко(сукано) ~1П1е81тит 1епие; црвоточења. — Кућа . . . са . . . гредама које вуку се као(отегнута) црева иду у дугом су почеле нагло да црвоточе без домаћег отегнутом реду; исукати, просути коме дима и огња. Сте. 1948. црева убити кога распоривши му трбух. црвДточност, -ости ж стање онога што је црвоточно. Р-К Реч. црв^љак, -л>ка м 1. дем. од црв. 2. анат. продужетак слепог црееа аррепсИх. — Црвуљак је сигурно сасвим загнојен. Шуб. црвчић м дем. од црвак и црв. црева ж покр. в. цревља. Вук Рј. цр^вар, -ара м (ек. и ијек.) онај који се бави приређивањем (за продају) и продајом црева. — Цревари . . . шкембари . . . сила-

цр^воња, ијек. цриј^воња, м погрд. онај који многоједе, изјелица, ждероња. — Овакав [коњ] жило и цријевоња сасуо би у се све наше зобове и кошеве. Гор. црев^љак, -л>ка м в. црвуљак (2). — Ту осјети бол . . . Цревул>ак — рече сам себи. Кал. цр^вце, -а и -ета, ијек. цриј&вце, с 1. дем. од цреео. — Руча, вечера, свако цревце у доколици пуни. Рад. Д. 2. мн. врста јела од јагњећих црева. Р-К Реч.

ЦРЕМЖА — ЦРКАВИЦА цремжа и цремза, ијек. цријемжа и црвјемза, ж бот. в. магрива. Сим. Реч. цремуша, ијек. цријемуша, ж бот. в. сремуок. — Цријемушом [би се прегладњела свјетина] отимала да не скапа од глади. Коч. Напол>у се тресла и шумела цремуша. Ђил. цреп, ијек. цријеп, м (лок. црепу; мн. црепови, ген. црепбва и црбпбва) 1. плосната танка опека којом се покривају зграде. — Цријеп отсијава по кућама. Радул. 2. покр. посуда од печене земље (обично за цвеће); исп. саксија. — Како би било да донесем онда два црепа са цвећем. Трифк. Усу у један цреп мало сирћета. Јакш. Ђ. 3. разбцјени делић, комадић нечега, крхогпина, рбина. — Полетеше црепови од треснутог лонца на све стране. Срем. У трави нагазила на цријеп лубање. Ђал. 4. јд. лончарска земља, глина, иловача. — У устима црна гарава лула од печенога црепа. Чипл. црепан, -а, -о (ек. и ијек.) 1. којије покривен црепом. — Црепани кровови [засеока] видели [су се] иза брежуљака. Моск. 2. којије од печене глине. — У зубима им вншаху црепане лулице с вишњевим камишима. Шапч. црепана ж (ек. и ијек.) црепара. — Сељачке радне задруге треба да стварају . . . циглане, црепане. ПИ 1950. цр&пање с гл. им. од црепати. цр&гар, -ара м (ек. и ијек.) онај који прави црепове. — Црепари — печалбари . . . поустајали. Рад. Д. цр&пара ж (ек. и ијек.) радионица где се пече цреп. — Записи са црепаре [наслов]. Пол. 1974. црепарев и црепаров, -а, -о који прнпада црепару. црепаст, -а, -о (ек. и ијек.) који има облик црепа. Рј. А. цр&пасто прил. као црепови (на крову). — Љуске . . . су црепасто поређане. Панч. цр&пати, -ам и црепљем несврш. покр. в. црпсти. — Узе пал. да испод поднице црепа море што је силни вјетар с крме улијевао. Љуб. цр&пина ж (ек. и ијек.) аугм. од цреп и цријеп. цр^пић, -а и црбпић, -ића м (ек. и ијек.) дем. од цреп и цријеп. Вук Рј. црепље, ијек. цријего&е, с зб. им. од цреп. — Из овог црепља читај одговор. Кост. Л. цр&пљика ж в. цреп Џ). — Новом [треба] заменити разбијену црепљику да не прокисује. Вес. цр^пња, ијек. цријепња, ж црепула Џ). — Хлеб умеси . . . и метни га под црепњу 52 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

817

да се пече. Н. прип. Вук. Пећи ћемо колаче на цријепњи. Ђон. цреповље с зб. им. од цреп и цријеп. — Видје стару кућицу покривену цреповљем. Коз. И. Адам нагне се и купи цреповље [разбијене чутуре]. Крањч. С. црепуља ж (ек. и. ијек.) 1. земљана посуда у облику поклопца која служи за печење хлеба, круха, црепња. — Једу кукурузни хлеб печен у црепуљи. Дед. Ј. Пекла је крух под црепуљом. ВУС1970.2. цреп. — Ако је болеснику хладно, греју му се цигле и црепуље. Батут. 3. (у атрибутској служби) који је од печене глине. — У зубима је лула црепуља кратког камиша. Чипл. црепуљар, -ара м (ек. и ијек.) онај који прави црепуље, — Црепуљари из Лужнице . . . доносе црепуље у нишавска села. Ђорђ. црепуљарев и црепуљаров, -а, -о који припада црепуљару. црепуљарски, -а, -о који се односи на црепуљаре: ~ занат. црет, цр&та м покр. мочварно место (обично у шуми) обрасло маховином. — Расте [мах тресетар] на мочварним мјестима те ствара цретове. Бот. црешњ- в. трешњ-. црешња ж покр. в. трешња. Р-К Реч. црнје-, ек. цре-. цркавање с гл. им. од цркавати. цркаватн, цркавам несврш. 1. несврш. и уч. према цркнути, црћи. 2. лежати, излежавати се, спавати, чмавати. — Мислиш ли ти непрестано клатити се по биртијама, а онда по читаве дане и ноћи цркавати? Ивак. 3. мучшпи се, живети у беди. — Ја да цркавам, а она да ужива! Вес. Изр. ~ од г л а д и живети у беди, сиротовати; <~ од муке силно се мучити; ~ од смеха много и гласно се смејати. цркавац, -авца м нар. тешка, неизлечива болест од које се умире. — Болово ти од куге и цркавца, угурсузе! Ћор. цркавица ж 1. болест од које стока цркава, помор. — Дошла цркавица на благо. Тур. Удари цркавица у стоку. Љуб. Козе спопала нека цркавица. Пав. 2. фиг. љу»ш ракија. — Боцу од два кварта цркавице. Креш. 3. фиг. а. ерло мало ноеца. — Заштедио неку цркавицу па се, ето, под старост врати у завичај. Мат. Писци се годинама труде а онда за свој производ добивају тек сиромашну цркавицу. Вј. 1973. б. врло мало, оскудно, никакво имање. — Има ли он што? Има неку цркавицу. Вук Рј. 4. јад, шуга, бол. — Нека туга и цркавица су јој се уселиле у душу. Ђур.

818

ЦРКАВИЧАВ — ЦРКЛЕТ

цркавнчав, -а, -о 1. који болује од цркавице (/). Вук Рј. 2. који пати, јадан; исп. цркавица (4). И. црканица ж 1. погрд. покр. в. цркотина. Вук Рј. 2. кожа од цркнутог, угинулог живинчета. И. цркање с гл. им. од цркати. цркати, -ам несврш. в. цркавати. — Тун' цркају хати и парипи. НП Вук. Мало више сунца — сагараш, мало више кише — цркаш. Коз. И. црква ж (ген. мн. цркава и цркви) 1. зграда у којој се врше верски обреди, храм, богомоља. — Ми цркви, а они стају на службу. Вес. 2. заједница верника. — Он је био увјерен да је западна црква ближа Христовој истини од источне цркве. Јов. С Наша црква имала је свој књижевни језик. Бел. 3. црквена власт, црквено старешинство, црквени ред. — Црква хоће да смета [вјенчању]. Цар Е. 4. служба у цркви (7). — Девојке се за жетву облаче као за цркву. Макс. Изр. ж е н с к а ~ одељење за жене у православној црквп; не хтети ни у ц р к в у (с ким) не желети имати никаква посла (с ким). — Кад му наговиј естише да су се припремили за нове бојеве . . . он им рече да с њима неће ни у цркву. Лал.\ чисто као у ц р к в и врло чисто. црквар, -ара м I. онај који чссто иде у цркву, верник. — Црквари . . . су се враћали с поноћне мисе. Шимун. 2. црквсњак, звонар. — Кнешчић и црквари по ваздан удри звони на свечаре. Шапч. цркварев, -а, -о = цркваров који припада црквару. цркварење с гл. им. од цркварити. цркварити, цркварим несврш. похађати цркву, ићи у цркву на службу. Р-К Реч. цркварка ж

верница, побожна жеиа. •—

Госпа Нола . . . као цркварка много је поштовала небо. Сек. цркваров, -а, -о = цркварев. — Напокон се велечасни одлучи и уз помоћ цркварову попне се. Гор. цркварски, -а, -о који се односи на цркваре. — Кићено је на њем рухо цркварско. Буд.

црквеник, -ика м црквено лице, свештеник. — Велможе, властела и црквеници. Нуш. црквеноруски, -а, -о у изразу: ~ језик старословенски језик руске редакције, језик руске цркве којије био и књижевни до реформе Петра Великог. црквенославенски и црквенослбвенски, -а, -5 у изразу: ~ ј е з и к старословенски језик у црквеноЈ употреби. црквенски, -а, -о нар. в. црквен. — Укоричавао је књиге црквенске. Глиш. Пјевај му само црквенске пјесме. Ћор. црквењак, -ака м чувар цркве и црквени послужитељ; исп. звонар (1), клисар. — Поп рече црквењаку да звони, а он оде у олтар. Вес. Црквењак гасио је свијеће на великом олтару. Франг. црквењаков, -а, -о који припада цркеењаку. црквењачки, -а, -о који се односи на црквењаке. — Тако се3 ето, и могло црквењачко изборно право . . . усталити у Матиној кући. Торд. црквењаштво с служба црквењака. — Некада је црквењаштво био мастан залогај. Торд. црквин, -а, -о који припада цркви, црквени. — [Мала Госпођа] им је уједно црквин светац. Цеиј. црквнна ж 1. аугм. од црква. 2. зидине разваљене цркве, рушевине, развалине цркве. — Ту је [на тргу] и она црквина из Немањина доба. Мат.; Вук Рј. 3. бот. покр. е. вијош(н)ица. Сим. Реч. црквшћак, -ака м бот. в. изоп. Сим. Реч. црквица и црквица ж дем. од црква. — Лево је . . . Стрми брежуљак са с"аром црквицом. Рад. Д. црквиште с место гдеје некад била црква или где сујош зидине, развалгше цркве. — Цркве би нам постале црквишта. Јакш. Ђ. Дјечак је лагано упознао . . . приче везане за поједина црквишта, развалине и мостове. Ћоп. црквбноша м необ. побожан човек, онај који иде редовно у цркеу; исп. црквар (1). — Они [су] обојица били црквоноше и васпитани у хришћанском моралу. ЛМС 1949.

црквен, -ена, -ено (одр. црквени и црквени) (обично одр.) који припада цркви, који се односи на цркву, којије везан за цркву: цркланица ж «. цркотина. — Није него ~ слава. — Неки људи седели у црквеном још нешто! Да ти заоденем . . . сав Мељак подруму. Ђорђ. Ви сте црквен човек. Шапч. за један пар твојих цркланица [кокошака]. Изр. ~ драма књиж. средњовековна Срем. драма релшиозног садржаја, приказаи,е, мистериј (5); сиромах, убог као црквени цркланчина ж покр. в. црканица (2). миш пуки сиромах. Вук Рј. црквенац, -енца м црквени торањ, звоцрклет м покр. в. срклет. — И на момке ник, звонара. Р-К Реч. црклет учинио. НП Вук.

ЦРКЛОТИНА — ЦРЉЕНКА

819

цркбвњачки, -а, -о в. црквењачки. — Биографије блажене Дјевице пуне су црковњачких претензија. Уј. цркотина ж 1. цркнута, угинула окивотиња, стрвина. — Мора спадне с мене, те кб цркотина на дну остах. Матош. Нема шта, купио си ти цркотине по бушиштима. Чол. 2. јако изнемогла, болесна животиња која само што није цркла. — Дође банда па . . . покупи коње остављајући за њих у замену неке цркотине. Пол. 1973. 3. фиг. лена особа, ленштина. — Не спавај, цркотино! Јонке. цркотински, -а, -о који се односи на цркотину, који потиче од цркотине. — Ветар пун цркотинског задаха. Петр. В. црљанка ж зоол. в. црвендаћ (1). Бен. Рј. црљен ж покр. в. црвен. — И ја сам видио некакву црљен изнад Високе Греде. Коч. Па што? брани.ч се ја, а црљен ме подухваћа мислим и под пазухом. Пец. црљен, -ена, -ено покр. в. црвен. — О вјетру вијаху се црљене кабанице јунака. Шен. Вирио је само носић и усне црљене као трешње. Војн. Очи су ти црљене. Мат. црљен-, в. црвен-. црљ^нак, -нка м агр. покр. врста далматинске винове лозе и грожђе од ње. — Узбере неколико гроздова . . . Ево ти, на! Т о је црљенак. Ћип. црљбнац, -нца м покр. 1. бот. в. црни лук (уз лук, изр.); исп. црвенац. И-Б Рј. 2. црвени кромпир. И-Б Рј. 3. петао црвенкаста перја. РЈ. А. црљ&нгуза ж зоол. в. црвенореп{к)а. Рј. А. црљ&нети (се), -ним (се), ијек. црљбњети (се), несврш. в. црвенети (се). — Црљени [му] и гори образ с њега. Игњ. Ј. Кад су 1а [вола] расјекли, а месо здраво, црљени се. Десн. Црл>ени се . . . кб рујевина ујесен. Ћоп. црљеинка ж црвеника (1). — Све лијепо залијева црљеником мирисном. Крл. црковинарство с покр. управни одбор црљеннло с покр. в. црвенило. — Из цркее и црквених добара, старатељстео црквене општине. — Дум Фране рукује се с путира сине живо црљенило. Војн. предсједником црковинарства. Ћип. црљ&нити (се), -над (се) несврш. покр. в. црвенити {се). — Црљешга ли образе? цркбвни, -а, -о в. црквен. — Дође иред Јел.; Вук Рј. врата авлије црковне. Вук. Црковна власт је тежа од свјетовне. Ћип. црљбница ж 1. геол. црвеница (1). ОГ. 2. црвени, скерлетни плашт. Бен. Рј. 3. нар. црковник м црковњак. — А онда ће мед. а. оспице Ггићео1а. Терм. 5. б. срдодоћи . . . црковници старца у гроб да побоља. — У изметинама има слузи, гноја и ложе. Шапч. цркбвњак, -ака м црквени човек, црквено крвк (»шарац«; »црљекица«). Батут. лице, свештеник. — Сјеђаше за писаћим црљенка ж покр. в. црвеика. — Све [Је] столом црковњак, одјевен у модро бискуп- но два-три пута подвучено црљенком нли ско одијело. Шен. Сажете поуке црковњака. модриљком. Буд. У Богдана девеа виноЂурић. града и десета црљенка јабука. НП Вук. црклотина ж покр. в. цркотина (2). — Частише ме. Прву вечер заклаше неку црклотину. Мат. цркљбштвна ж погрд. покр. в. цркотина (5). — Други свет ради, мучи се . . . Мата ко дите у кревету! Цркљоштино! Коз. И. цркнут, -а, -о 1. пгрп. прид. од црћи, цркнути. 2. који само што није цркао, врло слаб. — Какви су му цркнути коњи, баш такво му је цијело господарство. Коз. Ј. цркнути и црћи, цркнем сврш. 1. угинути, крепати, липсати (о животињама). — Кон. послије неколико дана цркне од глади. Вук. 2. погрд. умрети. — Мало не цркох од њезина [женина] зла. Вук. Ево наших! Неће пустити да цркнем од жеђе. Шимун. 3. фиг. престати радити, функционисати, покварити се (р неком механизму). — Жао ми је што се ово десило, али мотор је цркао. Пол. 1971. 4.јако жудети, чезнути (за неким). — Ђурђија те воли! Црче за тобом. Коч. 5. фиг. пресвиснути (од жалости, туге, бола и сл.). — Цркао би да се не суди. Глиш. Мајка ми црче од жалости. Ћор. 6. прснути, пући. — На руци му три златна прстена, та сва три му цркла на прстима. НП Вук. Стакло је цркло. Р-К Реч. Изр. ~ од смеха јако, до изнемоглости се смејати; црћи-пући, цркни-пукни било како било, ма шта се десило, по сваку цену, свакако. — Вајкају се људи: шта ће? али цркли али пукли, морају му вратити јаспре. Мат. Биће Цоле доктор; цркни, пукни, биће кад кажем. Јел. цркњосати, -ошем несврш. в. цркавати (2.) Р-К Реч. црковина и цркбвина ж покр. црквено добро, црквено имање. — Нијесам вриједан ни своју сиротињу пазити, камоли црковину. Љуб. црковДнар, -ара м покр. в. црквењак. — Маркутина . . . је био звонар и црковинар. Кал.

52*

820

ЦРЉЕНКАСТ — ЦРНАЦ

црљ&икаст, -а, -о покр. в. црвенкаст. — Очистивши црљенкасту прашину љетних жега . . . стаде пак и да преноси околицом звучне таласиће из малог сакритог звоника. Војн. црљенко м коњ или во црвенкасте длаке. — Коњиц црљенко стоји запрегнут. Шен. Стаде цвркутати маленим бичем по леђима ниских црљенка. Ков. А. црљбњак, -4ка м зоол. птица из пор. зеба Руггћи1а риггћик. Финк. црљ^њети (се), -дним се, ек. црљ&нети (се). црмпураст, -а, -о који је црне пути, коже или длаке; исп. црномањаст. — Била је та Фаника одебела, црмпураста. Ивак. Моја другарица, тако сам звао црмпурасту кћер једног апелационог судије. Петр. В. Са једног прага скочи црмпураста мачка. Радул. црмуша ж бот. 1. в. црнпца (а). Бен. Рј. 2. в. црнпца (б). Р-К Реч. црн, црна, ц^но (комп. црњи, -а, -е); супр. бео. 1. а. који је боје угљена или чађи: ~ кафа. — Угледа три коња, једнога црљена . . . другога црна као угаљ. Н. пргт. Вук. 6. који је обучен у црно одело (о калуђеру). — Јест слободно, црни калуђере. НП Вук. 2. разг. опаљен од сунца. 3. нечист, прљав, замазан: <~ рубље, црне руке. 4. који је без светлости, мрачан, таман. — Вани је мрачила црна ноћ. Ков. А. 5. који је боје тамније, затвореније него нешто друго исте ерсте: ~ хлеб, крух, ~ вино, <~ брашно. 6. фиг. а. тежак, мучан, тешко подношљив; туокан. — Господе . . . што ме не раставиш са овим црним животом? Вес. Каква ће мека рука да ме спасе од мојих црних безнадежних мука. Уј. Дошла [је] црна вијест. Кум. б. мрзак, одвратан; кобан, злокобан. — Нека не умре докле му та црна злоба не изгори на вражјој души. Ков. А. У медитацији над црном људском незахвалношћу . . . повукао је прстом по столу. Крл. У тешким трзајима заметну јој се у глави пуста црна мисао. Ћип. Не би ли ишчезла непријатна визија, а с њом и црне слутње. Јак. в. несрећан, јадан. — А ти ћутиш као сужаш црни. НП Вук. Куку мене, црни Вукадине, а шта си то урадио? Срем. Можда је . . . проклињао своју црну судбину. Хорв. г. рђав, зао. — Зар му је могао би!и црњи душманин од Игњата? Вес. д. уз именице које значе нешто зло, неповољно, негативно: врло велик, тежак. — Све огрезло у црноме греху. Змај. Виолинист . . . паде у црну биједу. Наз. Ишчезавао је београдски живот пун . . . црне немаштине. Уск. Дроњави, боси, црна сиротиња. Чол. 7. (само одр.) у називима биљних и животињских ерста: црни бор, црни брест, црни граб, црни грах, црни лук; црни орао,

црни мрав итд. 8. (у именичкој служби) 1) м а) фигура црне боје у шаху; супр. бели (7в). б) враг, ђаво. — Боји се [моја мајка] за . . . сина да не дође међу црне проклете у пакао. Визн. То је био сам црни из пакла. Ботић. 2) ж а) црномањаста жена. б) црна кафа. Р-К Реч. в) црна длака. — Коса му је седа, једне црне нема. Змај. 3) с а) црна одећа, црнина. — [Моја мајка] се облачила у црно. Црњ. Отац је 1акођер у црну. Шимун. б) црна боја. — Сиво је између црнога и белога. Р-К Реч. Писмо је уоквирено црним. Јов. Ј. Изр. беле паре за црне дане (чувати) в. уз параг (изр.) ; бити црн пред очима (коме) бити мрзак, одвратан (коме); гледати кроз црне наочари гледати само лоше стране жиеота, бити песимист(а); дати, потрошити и сл. и црно под ноктом (испод ноката) сее дати, сее потрошити и сл.\ допасти црна руха, црну вуну прести за ким изгубити смрћу некога свога, жалити за неким; ни беле ни црне, ни бело ни црно е. уз бео (изр.); приказати црним бојама само са рђаве стране, негативно приказати; црн образ велика срамота; црн ти образ био в. уз образ (изр.); црна берза в. уз берза (изр.); црна звона знак смрти, погреба; црна земља симбол смрти, гробља; црна књига в. уз књига (изр.); црна магла му пада на очи обузима га несвестица; црна мрена в. уз мрена2 (изр.); црна овца велики или главни грешник; црна птица весник несреће, смрти; црне богиње мед в. уз богиње (изр.); црни барјак, црна застава знак смрти, укопа; црни дани, црне године године оскудице, невоље и несреће; ц р н и облаци се надвијају скоро предстоји велика несрећа, велико зло; црни петак в. уз петак (изр.); ц р н и п р и ш т мед. в. уз пришт (изр.); црни ф р а т р и фрањевци (који носе црне мантије); ц р н и ц и г а н и н пеј. најсиромашнији човек, најгори човек; црно злато угаљ или нафта; црно на бело написмено; у црно з а в и т и кога нанети некоме тежак ударац, бол, убити некоме некога, унесрећити, ојадити кога. црна трава ж бот. биљка из пор. вресова ВгискемћаНа ^ркиНГоНа. Сим. Реч. црнац, -нца м 1. а. човек црне расе. б. (Црнац) припаднш етничке групе црнаца у САД. 2. редовник, калуђер који носи црну одећу, црну мантију; исп. црноризац. — Многи се црнац одрекао »мира« [света]. Змај. 3. агр. покр. а. врста винове лозе с плодом црног грожђа. Рј. А. б. црно вино, црњак. — Дај црнца, 10 је наше! Кал. 4. зоол. покр. в. црнељ. Рј. А. црнац, -нца м мед. нар. в. црни пришт (уз пришт, изр.). Вук Рј.

ЦРНАЧКИ — ЦРНИЦА црначки, -а, -б 1. који припада црнцима, који се односи на црнце: ~ музика, •—• питање. 2. редовнички, калуђерски; исп. црнац (2). Бен. Рј. Изр. ~ посао тсжак, слабо плаћен посао. црначки прил. а. као у црнаца, као црнац. — Трагични акценат бих ја хтео да издвојим из ове црначки разгаламљене музике. Богдан. б. тешко, напорно: ~ радити. црпаш, -аша м зоол. чиопа. Финк. црмаштво с покрет који сс залажс за еманципацију црнаца и њихову равноправност с белцима. — Сенгоров појам »певпШск«, црнаштво, сложен је и слојевит и садржи неколико елемената као тезе и тежње. Он тражи за своју браћу ио боји коже не само политичку н економску већ и духовну равноправност. Пол. 1975. цридаћ, -аћа м зоол. врста орла РапсИоп ћаћасСш. Бен. Рј. црнељ м зоол. покр. врста морске рибе ХЈтћппа аггћоза. Вук Рј. црнети, -ним, ијек. црњети, несврш. постајати црн, добијати цриу, тамиу боју. — Алексеј све више црни, отиче. Ђил. Запад црни . . . облаци се ломе. Кош. •—• с е бити, изгледати

цри, показивати се

у црној боји. — Колосеум се црнео у мраку. Нен. ЈЂ. Чорба-макарони црњела се од зачина и мало плавила од масти. Вуј. Још јуче коров и ледина пуста, данас се црни бразда радна, жива. Вит. црник, -ика м 1. црномањаст човек. Р-К Реч. 2. фиг. несрећник, јадник. — И он се, црник, помакао с места. Нуш. Да бог да . . . дрчекб с њиме истога јада кб што сам ја црник дочеко. Ћор. црника ж бот. а. в. чесвина. Вук Рј. б. в. мачков брк. — Стара женка [јаребица] тражи земљовито травнасто мјесто под грмом црнике са гњилим лишћем. Кал. црниковина ж дрво од црнике. Р-К Реч.

821

врашки пристала дјевојка. Сим. 3. мастило, тинта. — Кривотворење није се могло опазити јер је на мјеници приписана била истом руком и истим црнилом једина ријеч. Том. Донесе папира, црнила и перо. Кум. 4. тама, мрак. — На гдјекојем прозорчићу кроз црнило ноћно синуло је слабо свјетло. Шимун. Махнит налетео у подрумско црнило. Рад. Д. 5. необ. в. црнина (За). — Који дан биће година како је умрла . . . Ја црнило никад нећу скидати. Игњ. Баба црна у црнилу црну. Барац. црн&на ж 1. црнило (7). — Само се истицала црнина рупца на глави. Хорв. Он [гавран] је црн, а црнином се означава несрећа. Т. књ. 2. пгама, мрак, црнило (4). — Као црном чохом застрто бејаше црно небо, а кроз ту црнину муње су севале. Јакш. Ђ. У црнини ноћи стоји она сасвим сама. Вас. 3. а. црна одећа (као знак жалости за неким). — Мати није послије очеве смрти изишла из црнине. Нех. Матере није могао . . . угледати. Тек су се крајеви њене црнине видели. Петр. В. б. црна ткаиина. — Изађоше два роба носећи . . . носиљку црнином застрту. Мат. 4. агр. црна лоза и грожђе од ње. Рј. А. 5. фиг. душевни бол, патња. — С колико тмина, с колико црнина бориш се, мало крваво срце! Вит. црнити, црним несврш. 1. чинити што црним, тамним, бојити у црно. — Црнио је своје сиједе бркове. Мат. Што први [облак] свјетлошћу злати, то други сјенама црни. Наз. 2. фиг. а. ојађивати, жалостити, растуживати. — Нарочито га је то црнило, то што га попа ма ни у уста не узима. Лаз. Л. 6. лоше, ружно говорити о коме; грдити кога. — Псује Швабу и црни га горе него Турчина. Јевт. Звонара невјерник! — црниле би га . . . на изласку, оговарале по кућама. Гор. Изр. ~ о б р а з , л и ц е срамотити (кога); нити ц р н и нити бели ништа не говори. — Спустио главу . . . и нит' црни нит' бијели. БВ 1909. ~ се 1. мазати се црном бојом, црнилом. 2. фиг. лоше, ружно говорити о себи. — Што се црниш и сам себе ружиш? Сек. црннца ж 1. црна земља, хумус. — По црним жилама ишла је крв лагано, црна као црница у шуми. Моск. Не могоше уништити душу, реч ни ову плодну црницу земљу. Ћип. 2. а. в. црнкиња (а). — Црница све живље игра. Наз.; Рј. А. б. (Црница) в. Црнкиња (б). — Црнице ја познајем, Индијанке познајем. Вел. 3. редотица, калуђерица, монахиња. Рј. А. 4. фиг. несрећна, јадна жена, тсрећница. — Како нећу [плакати за мужем] . . . Куд ћу, црница, куку мени, само'рана? Глиш. 5. зоол. в. црнка (2). Финк.

црнипка ж необ. мастионица, тинтарница. — Угледа писаћи столић на ком је било нешто папира, црнилка и двије увезане књиге. Шимун. црнило с 1. црна боја. — А тад би се [очиј зацаклиле тамномодрим црнилом гавранових крила. Војн. Био је [облак] најпре сив — сад је постао црн, а по врху црнило му се претворило у зеленило. Вес. 2. материја, средство којим се боји у црно, црна маст за мазање (чега). — Знам да си набавио двије оке црнила за будуће радње. Буд. Та богаташ гизделин потроши . . . два пута више за црнило својих чизама. Шен. Мало црница и црница ж а. бот. = црњуша и црнила на обрвама . . . и ви бисте били црњушина биљка из пор. вресова Епса сагпеа.

822

ЦРНИШ — ЦРНОВРАТ

Сим. Реч. б. агр. (у атрибутској служби) назив за разне врсте еоћа црне боје: ~ маслина, ~ смоква, ~ трешња. црнпш, -иша м обично у изразу: (доћи) са ц р н и ш а на г о р и ш са зла иа горе, из једне невоље у другу још већу. Р-К Реч. црнка ж (дат. црнки) 1. женска особа црне косе и пути. — Витка љепушкаста црнка. Сим. 2. зоол. а. врста црне змије 2атешб сагђопагшб. Терм. 4. б. в. рапаг. Р-К Реч. црнкаст, -а, -о помало црн. — А грахово [лишће] је било као и прије ситно и црнкасто. Шимун. А још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком. Уск. црнкасто прил. 1. у црнкастој боји> црнкастом бојом: ~ обојити. 2. фиг. необтуокно, жалосно. — Кајамас црнкасто плаче! Ђил. црнкасто- као први део сложеница значи црну нијансу оне боје коју означава придев у другом делу сложенице: црнкастоцрвен, црнкастосмеђ и сл. црнкиња ж а. мсенска осова црне расе, исп. црница (2а). б. (Црикиња) пртадница етничке групе црне расе у САД. црнкуља ж погрд. в. црнка (7). — Нека ми сад препријечи пут она његова црнкуља. Бомсић. црнкуша ж црна кокошка. — Виче он [пијетао] кокошкама: Чујте ме, жене, и бијелке, и грашке, и црнкуше. Вел. црно и црно прил. 1. црном бојом, у црној боји; са тамним одсјајем. — Једно јој жао беше што не може пепељаве зенице црно да офарба. Јакш. Ђ. Мара отвори црно уоквирену посмртну листу. Рист. Јока маже десну руку живином машћу . . . Маст црно светлуца. И. 2. фиг. а. безнадно, песимистички; супр. ведро. — Давил је црно гледао на своју будућу сарадњу са новим везиром. Андр. И. Гледам сувише црно на ствари. Дав. б. лоше, рђаво, зло\ тешко. — Како ли је онијем што немају? — рече Ана. — Како? Па црно им је и жалосно. Ћор. Море, жено, ово је из дана у дан све црње и горе. Сек. Живим црње од манастирског пса. Ћос. Д.

Изр. црно ти, му (нам, им и сл.)

се пише биће зло, неће бити добро. црно- као први део сложеница 1. с именицама или именичким основама показује да је оно што значи именица црно или црнкасто: црнобрад, црнобрк и сл. 2. с придевима који значе боју показује да та боја прелази у црно, тамно: црномодар., црномрк и сл. црно-бео, -бела, -бело, ијек. црно-бијел а. који је црне и беле боје; који је израђен у црној и белој боји. — С пролећа [су се] враћале ласте у своме калуђеричком оделу од

свиле црно-беле. Дуч. Први наш филм [је био] у тоталскопу и црно-белој техници. Пол. 1958. б. фиг. који је или само позитиван или само негативан. — Драма Милош Обилић носи све одлике почетништва: све је ту црно-бело. Милис. црпоберзијанац, -нца м — црнобурзијанац човек који се бави гфном берзом. — Црноберзијанце . . . треба гонити. Тито. фиг. Хтјели [би] да продаду домовину . . . и то с групом великосрпских емиграната, политичких црноберзијанаца. Зог. црноберз&јанка ж = црнобурзијанка жена која се бави црном берзом. — На раскрсници промакну . . . жене са врећама . . . Можда су и црноберзијанке. Андр. И. црноберз&јански, -а, -о = црнобурзијански који се односи на црноберзијанце и на црну берзу: ~ роба. црноберзбјапчење с гл. им. од црноберзијанчити. црноберзДјанчитн, -им несврш. необ. = црнобурзијанчити бавити се црном берзом. — Траже артикле . . . да би њима црноберзијанчили. Б 1951. црно-бијел, -ела, -&ло, ек. црно-бео. црпббил, црнббилинк и црнббиљ м бот. в. комоника Аг1е1Ш51а уи1§апб. Сим. Реч. црнббор м бот. в. црни бор (уз бор, изр.). — На средњим висинама . . . расте . . . буква, помешана . . . са јелом и брезом, ређе са црнобором. Панч. црнббрад, -а, -о који има црну браду. — Црнобради [калуђер] поче да пева. Ђил. црнобрадаш, -аша м погрд. човек са црном брадом. — Тај црнобрадаш је уредник Матековог опозиционалнога новога листа. Ков. А. Онда пођи са мном — одговори му . . . црнобрадаш. Наз. црнДбрк, -а, -о који има црне бркове. — Насмија се . . . Јуринић, црнобрка прилика Краљевића Марка. Шен. Изр. ц р н о б р к и г р о б а р зоол. врста инсекта, кукца Иесгорћогив топиогшп. Рј. А.; ц р н о б р к и т р с т е њ а к врста птице 1л18<лшо1а те1апоро§оп. Финк. црнобурзијанац, -нца м = црноберзијанац. црнобурз&јанка ж = црноберзијанка. црнобурзАјански, -а, -6 = црноберзијански. црнобурз&јанчење с гл. им. од црнобурзијанчити. црнобурзАјанчнти, -им несврш. — црноберзијанчити. црнбвољка ж зоол. в. црвенперка (26). Бен. Рј. црнбврат, -а, -о који има црн врат.

ЦРНОВРХ — ЦРНОЈЧИЦА црнбврх м и црнбвршка ж оот. в. вранилова трава. Р-К Реч. црнбвунац, -унца и црновунац, -нца м 1. пастир који гаји само црне овце. Р-К Реч. 2. оеан црче вуне. Бак. Реч. црнбглав1, -а, -о којије црне главе: црноглави галеб, ~ грмуша, ~ стрнадица. Финк. црноглав и црнбглав2 м 1. зоол. в. црноглавка (1). Р-К Реч. 2. бот. в. горешник Аји§а §епе\геш15. Сим. Реч, црноглавак, -авка м зоол. покр. в. црноглавац (1). Вук Рј. црноглавац, -авца м 1. зоол. в. црноглавка (1). Рј. А. 2. бот. а. кукурек. — Када цвате црноглавац, погине овца и Јарац. Н. посл. Вук. б. горешник. Сим. Реч. црноглавица ж 1. зоол. в. црноглавка (/). Р-К Реч. 2. вет. болеспг кокошака и ћурака од које им поцрни глава. БЛЗ. црпбглавка ж I. зоол. обично у изразу: грмуша ц р н о г л а в к а птица црне главс буМа аГпсарШа. — Из шуме гласно звони мила и весела арија црноглавке. Ђал.; Терм. 4. 2. агр. покр. пшеница црна класа. Рј. А. црнбгорачки, -а, -о необ. в. црндгорскп. — Неће нестат црногорачкијех [дјетића]. Марпг. црнбгорица и црногбрица ж зб. бот. зимзелено игличасто дрвеће (бор, јела, смрека и сл.). — Ја кад нађох оно Црногорче. НП Вук. Спава стара тврђава . . . на бријегу засађеном црногорицом. Крл. Замириса на смолу и црногорицу. Ћоп. црнбгорични и црногбрични, -а, -о који се односи на црногорицу, који се састоји од црногорице. — Оморика је црногорично дрво. НВ. Тужно хуји на вјетру црногорична шума. Чол. Црнбгбрка ж (дат. Црногорки) припадница црногорског народа. црногорски, -а, -5 који се односи на Црну Гору и на Црногорце. — Сликар Чермак . . . начинио је неколико лепих црногорских слика. Нен. Љ. црнбгорски прил. обично у изразу: по '—• као Црногорци: — Орске игре . . . су међусобно . . . повезане . . .: »Зетско коло« . . . и игра по црногорски »Удвоје«. Ств. 1948. црнбгорство с карактеристичне особине црногорског народа, црногорски дух. — Није тако јако страдало његово црногорство. Обз. 1932. Црнбгорци, -браца м мн. (јд. Црнбгорац, -брца) јужнословенски народ чија већина живи у СР Црној Гори. Црнбгорчад ж зб. им. од Црногорче.

823

Црнбгбрче, -ета с (супл. мн. Црнбгорчад) дем. од Црногорац; млад Црногорац. — Ја кад нађох оно Црногорче. НП Вук. Ал' не писну Црногорчад млада, нити писну нити зуби шкрину. Маж. И. црнбграб м бот. врста граба а. црни граб, кукрика Сагртиз опјеШаНв. Сим. Реч. б. црисграбић. Сим. Реч. црпограбић м бот. врста граба ОзСгуа сагртЉНај исп. црнограб (б). Сим. Реч. црнбграбица ж бот. в. црнограб (а)Р-К Реч. црнограбовина ж црнограбово дрво. Рј. А. црнбгрив, -а, -о који има црну гриву. — Ох, да ми је сјајни дан . . . црногриви коњиц вран. Шл. Честим су рзањем пратили ријечи говорника [неког старог црногривог мркова]. Хорв. црнбгрнвац, -ивца м коњ црне гриве. — Он дотјера црногривца дору. НПХ. црнбгрди, -а, -б који је црна грла. Изр. ~ батић зоол. в. црвенперка (26). Финк. црногуз м зоол. в. црнореп. Рј. А. црнбдушан, -шна, -шно необ. који има црну, опаку душу. — Белопут, белокос црнодушни трговчић, мркореки крчмар. Михиз. црнбждрал, -ала м зоол. црна рода Слсоша ш§га. Бен. Рј. црножут, -жута, -жуто тамножут. — То [је] она црножута вода у пролеће, када реке почну надолазити. Чипл. црно-жут, -жута, -жуто који је црн и жут (као боје аустријске државне заставе). — [Официрима] је био недостижив идеал црно-жута фелдбинда генералштапског официра. Крл. фиг. погрд. који се односи на Аустро-Угарску, ненародан, реакционаран (у доба бивше Аустро-Угарске). — Т и , официрушо црно-жута! Кул. Ратка је Госпођицу називала »црно-жутим зеленашем«. Андр. И. црнозлатан, -тна, -тно који је црн и проткан златним жицама. — Црнозлатни [су] плувијали свећеника. Сим. црнбзнак, -а, -о неол. који предсказује несрећу, злослутан. — Круже вране црнознаке. Божић. црпбјка ж (дат. цгшбјки) 1. црномањаста женска особа, црнка. — Не знаш куда пре да погледаш: да ли на оне црнојке . . . Шапч. Тимина жена Љубица, нека ситна вижљаста црнојка. Мат. 2. бот. женски струк конопље СапаШз зашга; исп. белојка. Сим. Реч. цриојче, -ета с бот. в. царско око. Р-К Реч. црнојчица ж дем. од црнојка Ц). ,

824

ЦРНОКА — ЦРНОПИРКА

црнбка ж бот. е. царсћо око; исп. црпојче. црнбманка ж покр. цриомањаста жсна. Р-К Реч. — Марија, ситна удовица црноманка, надживјела прву срећу. Павл. црнокапац, -пца м човек који носи цриу капу. Вук Рј. црномант&јаш, -аша м погрд. човек ноји носи црну мантију. — Ви сте реакциоцрнокапица ж зоол. в. црноглавка (1). нарац, црномантијаш. Наз. Финк. црндмањаст, -а, -о који је тамне иути; црндкљун, -а, -о који је црна к нуна: гарав; исп. црмпураст. — Видео си плавкасто црнокљуни гавран. или црномањасто, или смеђе девојче. Нуш. црнбкожац, -ошца м 1. човск црне расе, Момак, висок, танак, црномањасте пути. црнац; човек црие коже. — Нећете осјетити Новак. у ниједној кући инорасника . . . било црвеноцрнбмаст, -а, -о необ. заст. в. цриомакошца или црнокошца. Кос. 2. плод, семенка црне коже (љуске). — Као што боб црнокожац њаст. — Црномасто њему лице расвјетљује још зјенице. Прер. лети на гумну . . . М-И. црнбморски, -а, -6 који сс однош на црнокор, -а, -о у изразу: ~ н о ж в. Црно море: ~ слив. — Кретали су се [Мацрнокорац. — Црнокор нож [стави] под џари] . . . у подручју каспијских и црноузглавље. КН 1958. морских степа. Пов. 2. црнбкораст, -а, -о 1. који је црие коре. црнбног, -а, -о који има црне ноге. Рј. А. Р-К Реч. 2. који је са црним корицама, — У соби у којој је породиља с дететом забоду црнбоблачан, -чна, -чно индив. који ЈС изнутра црнокораст нож. Ђорђ. ш џрних облака(Један од Зевсоеих епитета). — О црнооблачни Зеусе . . . који у етеру црнбкорац, -орца м (ген. мн. црнокораца) Нож, револвер и сл. који има црне корице. владаш! М-И. — Да није . . . при себи имао нож црнокорац, црнбок, -а, -о који је црних очију. — често би погинуо. Љуб. Ту је још обешен Мушки су уопће висока струка, а жене прикладне, црнооке и тмасте. Љуб. и један револвер црнокорац. Уск. црвбкорка ж 1. сабља која има црне коцрнбока и црноока ж 1. женска особа рице. Р-К Реч. 2. агр. лубеница тамнс коре. И. црних очију. 2. зоол. животиња која има црнбкос, -а, -о којије црне косе. — Стави црни круг око очију а. овца. Рј. А. б. риба Акгапш бара. Финк. 3. бот. в. царско око. десницу своју на главу лијепа дјечака, црноР-К Реч. ока, црпокоса, а врашкога лица. Шен. Лијепо [је] имати . . . црнокосог драгог сина. црнбокаст и црноокаст, -а, -о в. црноок. Сим. Р-К Реч. црнбокица ж бот. грах с црним окцем. црнокошуљаш, -аша м човек који носи црну кошуљу, талијански фашист(а). — Је Р-К Реч. л' ти оно баба испред вароши искосила црнбочић м младиН црних очију. — О митраљезом читав камион црнокошуљаша? јуначићу, црноочићу. Вук Рј. Ћоп. црндочица ж бот. в. царско око; исп. црнбкрил, -а, -о који има црна крила. црночица. Р-К Реч. — Мала црнокрила птица не разликује се ни по чему од морског пса. Крл. црн&пер, -а, -о в. црноперан. — Ја бејах црнбкрилац, -илца м зоол. а. инсект, ку- душман црноперих птица. Змај. фиг. Погледују [стене] мрко на се, па се мере црнокац црних крила из реда тврдокрилаца, корњаша. Финк. б. мн. породица таквих инсека- пере. Кош. та. Терм. 4. црнбперан, -рна, -рно којије црна перја. црнокруг м зоол. врспш отровне змије — Зацрни се на мору далеко нешто ситна која кад се склупча изгледа као црни круг, . . . кано да је птица црноперна. Прер. камењарка, поскок. — Већ донеси љута црноцрвбперка ж зоол. 1. риба црних пераја. круга из присовја. Њег. Кости му се у ка2. врста птице, црноглава мухарица Мшасара мење изметнуле, црнокруг се у њима заа1псарП1а. Финк. легб! Кик. црнблик, -а, -о који је црна лика, црн у лицу. — Црнолик, јако мршав човек . . . проговори плачевно. Пол. 1957. црнблич м бот. в. царско око. Р-К Реч. црнбман, -а, -о покр. в. црномањаст. — Старија Марија црномана, утегла у године. Павл.

црнбперница ж зоол. врста грмуше МеНгорћПиз те1апосерћа1иб. Р-К Реч. црнбпикњаст, -а, -о који је са цриим пикњама. — У вас су, драга Миро, живци као пужеве црнопикњасте пипаљке. Матош. црнбиирица и црнопирка ж бот. е. пиревина. Р-К Реч.

ЦРНОПОЉНИ — ЦРЊАК црнопољни, -а, -б који припада црном пољу (у шаху). — Сви [су му] пешаци . . . стајали на белим пољима док су ловци били црнопољни. Б 1958. црнДпут, -а, -о КОЈН јс црне иути. — Црнопути атлетичар био )с у напону снагс. Пол. 1972. црнореп и црнбреп1 м зоол. врста рибе са цриом пегом на реиу ОћЈаса те1апига. Рј. А. црнбреп", -а, -о којн има црни рсн: црнорепи коњ. Рј. А. цриоризац, -исца м онај који носи црну ризу (мантију), калуђер, свештеник. — Црноризац гледао је вазда у земљу. Шен. Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић. Мат. црнорукац, -кца м члан организациџ Црна рука. — Имао је једног рођака, црнорукца, осуђеног у Солуну. Лал. црнбрух, -а, -о који носи црно рухо. — За њим тиска се крижарска чета, црни црнорухи људи. Шен. Већ дуго што је мали црнорухи чово скочио из регистраторова стола. Ков. А. црносвДлен, -а, -о који је од црне свиле— Одвезује своју црносвилену кравату. Ђалцрнбсив, црносива, црносиво који је тамносиве боје. — Ствари [су] губиле боју и облик тонући у . . . црносиву смјесу. Нех. Речица Ставња тече мутнаЈ црносива. Пол. 1950. црносјајан, -јна, -јно који је сјајне црне боје. — Чакшире од црносјајна атласа. О-А. црнбст, -ости ж црнило, цриииа (/)• Рј. А. црностотинаш, -аша м рус. 1. члаи »Црне стотине«, изразито монархистичке сфганизације, основане 1905. год. у царској Русији за сузбијање револуционарног покрета. МЕП. 2. присталица сваког противреволуционарног покрета. — Из кљига и предавања . . . наших домаћих црностотинаша наши народи нису [се] могли упознати с руском историјом и . . . културом. НК 1946. црностотинашки, -а, -6 који се односи )ш црностотинаше. — Наш је задатак борити се с владајућом црностотинашком и буржоаском националном културом Великоруса [писао је Лењин]. Комун. 1951. црнострел, ијек. црностријел, м зоол. а. змија поскок, црнокруг. Бен. Рј. б. врста змије отровнице ТагБорШб \ауах. Р-К Реч. црностриг м зоол. покр. в. цриострел (б). Рј. А. црнострнјел, ек. црнострел.

825

црносукнаш, -аша м ир. ОНПЈ КОЈП носи

одело од црног сукна, црну униформу. — Сјатиле [се] гомиле црносукнаша да га жива ухвате и задаве. Вуков. црнбћа ж цр/шло, цриииа (/). — Црноћа [његова] и пратња могли су задивити . . . свакога. Вел. црночица ж бот. «. царско око. Р-К Реч. црношарен, -а, -о који је тамношарене боје. — Да није оно . . . рече Митар, видевши неку црношарену масу под врл.икама. Ранк. црношколац, -лца м ученик »црие школе«, студент теологије, богословац. — Ципријан пл. Голубић, бивши »црношколац«. Матош. црнбшколски, -а, -о који се односи на »црну школу« и на црношколцс, богословски. — Црношколска је младеж од узбуђености дрхтала. Ђал. црнбшљива ж бот. триовача, трношљива. Р-К Реч. црнпураст, -а, -о в. црмпураст. црнуг м црн вепар; исп. белуг. Р-К Реч. црнуга ж црна свиња. Р-К Реч. црвуша ж зоол. врста змије. Р-К Реч. црнцат и црнцЛјат, -а, -о (обично у вези: црн црнцат, црн црнцијат) сасвим црн. — На обали жртвује народ црне црнцате бике. М-И. На дуду се оконачио црн-црнцијат пијевац. Ћоп. црнчад ж зб. п\1. од џрнче. црнчс, -ета с (супл. нм. црнчад) дем. и хип. од црнац; млад црнац. — Замислише то нежно црнче пред разјапљеним ждрелом живог кита. ЛМС 1960. црнчина ж зоол. в. црнка (2). Финк. црнчити, -ига несврш. разг. радити тсок.ак и напоран посао. — Од раног јутра . . . раде на броду, зноје се, грбе . . . црнче. Хорв. црнчић м дем. од црнац. црњ м 1. мед. нар. црни пришт, црнац. Вук Рј. 2. бот. в. црњевац. Р-К Реч. црња м (вок. црњо) = црњо (1) јадник, несрећник. — Гледа прње, гледа мрље, гледа лице једног црње. Кош. црњавина ж 1. црни, тмурни облаци; олујно, лоше време, невреме. — Навуче се небо мутном црњавином. Рј. А. 2. в. црњевина. Р-К Реч. црњавка ж тамна, модра мрља на телу, модрица. Р-К Реч. црњак, -њка м бот. покр. в. бобовњак. Вук Рј. црњак, -ака м 1. црно вино. — Нисам ово иитање докон измислио, већ сам ПЛЈТИО човеку литар црњака да ми го каже. Рад. Д. Иза стакала [на вратима] увијек се кочи

826

ЦРЊАН — ЦРТА

брав на ражњу и врч црњака. Јел. 2. иоеек који носи црну свештеничку мантију. — Црњак воли што је тамно, јунак воли што је славно. Змај. 3. покр. ован црне длаке. Рј. А. црњан, -ана и црњан м 1.јадник, несрећник; исп. црник (2). — Јоване и црњане. Вук Рј. Еј, црњане, пропали смо. Ранк. 2. зао човек. — Оцрнише и ћата . . . они црњани почеше да причају његову радњу по општини и по неким кућама. Ранк. црњана Ж јадница, несрећница; исп. црњан (1). — Испод . . . трешње привика неко: »Ево их, црњано . . . да видиш само! Куку јада!« Ранк. црњаш, -аша м зоол. врста морске рибе црне боје Соћшз ш§ег. Бен. Рј. црњевац, -евца м бот. биљка из пор. уснатица ВгипеИа уи1§апз. Сим. Реч. црњевина ж гара, снет, главница на пшеници; исп. црњавина (2). Р-К Реч. црњење с гл. им. од црнепги, црнити и црњети. Вук Рј. црњети, црним, ек. црнети. црњеш, -еша м у изразу: од ц р њ е ш а до г р ђ е ш а све црње и горе, са зла нагоре; исп. црниш, црњиш. — А из дана у дан све горе ишло, од црњеша до грђеша. Рад. Д. црњи, -а, -е комп. од црн. црњнк, -ика м необ. в. црнац (1а). — Место да црњике [црнце] припитоме мало, и њино је срце тамо подивљало. Нен. Љ. црњвка ж бот. 8. мачков брк; иси. црника (б). Деан. Рј. црњиш, -иша м у изразу: са ц р њ и ш а на г о р и ш а в. црњеш. — Са црњиша на гориша — шапућу војници. Јак. црњка ж 1. в. црнка (7). — Што ћу плавки боју куповати, то ћу црњки токе саковати. Вук Рј. 2. црна коза. Р-К Реч. црњкаст, -а, -о в. црнкаст. Вук Рј. црњо, -а и -е м (вок. црњо) 1. — црња. 2. човек гфне пути и косе. —• Крај њих ступа свирач црн, црњо као и они. Вел. црн>уш м бот. в. црна трава. Сим. Речц р њ у ш а и црњушина ж бот. = црница (а). Сим. Реч.; Вук Рј. црпало с е. црпац. — Израдише црпала, па дедер црпи из мочваре блато. Крањч. Стј. црпаљка ж в. црпка. — Црпаљка ће ставл,ати у покрет електричне енергије нове хидроелектраце. ЕГ 1. Вађење нафте . . . вршило се дубинским црпаљкама. Б 1951. '•: црпаше с гл. им. од црпати. црпар, -ара м в. црпач. — Ту се налази голема ограда с мраморном вазом из које

купалишни црпар црпе љековиту воду. Креш. црпатп, -ам несврш. в. црпсти. — Жена . . . настави црпати мутну зеленкасту воду. Шимун. Рибари загазили у Грачаницу да црпају хладњаче. Павл. фиг. Из живота народа црпао сам и црпам непрестано творну снагу. Дук. црпац, -пца м направа за црпење воде из чамца, исполац. — Кад се јегуља у њима [преградама] нагомила, вади се обичним црпцем. Петр. М. црпач, -4ча м онај који црпе из чега (рбично воду или неку другу течност). — Копачи, или боље рећи црпачи, подупиру се . . . ногама и леђима о блокове литица. Божић. Треба радити, учинити све што помаже одржати [се] на разини као црпачи воде у пробијеном броду. Кал. „.,.4Ј^ Л црпење с гл. им. од црпсти. црпети, -пим несврш. покр. в. црпсти. — Да ко почне црпети те изворе, црпео би од прве зоре до последње ноћи. Вукић. Главне идеје и разлоге Марковић је црпео из те . . . чувене књиге. Скерл. црпнлиште с место где се нешто црпе. — Један рудник угл,ена и једно црпилиште нафте не могу ту много помоћи. ЕГ 1. црпити, -им несврш. в. црпсти. — фиг. Гундулић . . . је марљиво и умно црпио из бистра врела народнога пјесништва овај бисер-језик. Јаг. Из народа . . . ми црпимо сву своју снагу. Чол. црпка ж (дат. -ки) справа КОЈОМ се црпе из нечега (рбично вода или нека друга течност). — Одавде је [воду] прихвата друга црпка и . . . избацује . . . низводно у реку. Дае. црпкање с гл. им. од црпкати. црпкати, -ам несврш. дем. према црпсти. Вук Рј. црпљење с гл. им. од црпити. црппн, -а, -о који се односи на црпење: црпне станице. црпсти и црпсти, црпем (3. л. мн. црпу; прил. сад. црпући; прил. пр. црпав(ши); р. прид. црпао, црпла, -ло; трп. прид. црпен) несврш. посудом или каквом справом вадити, извлачити из чега (обично воду или неку другу течност). — Узалуд су црпли воду, лађа је полагано тонула. Нен. Љ. фиг. Муку црпе моју и плод мога жуља. Крл. Ти савети . . . црпени су из искуства и здравог расуђивања. Панд. црта ж (ген. мн. црта) 1. линија (7). — Не би знале црте повућ нити рјечи уписати. Њег. Хоризонтална црта буди мисао одмора, а окомита — идеју акције. Матош. 2. гранична, међашна линија (стварна или замишљена) која дели, одваја што од чега. — Први пут

ЦГТАК — Ц Р Т А Ч Н И Ц Л

827

цртарнути, цртарнем сврш. повући, насу нове горе окружиле магловитим цргама правити црту (1). Вук Рј. обзорје. Војн. Равна црта преко тога проблема европске декадансе, енергични потез цртати, -ам несврш. 1. а. правити, вући преко све те крви и нереда . . . то је лењиницрте, линије. — Поникнуте главе стајаше зам. Крл. 3. (обично у мн.) линије и гране на преда мном, цртајући финим својим штапидлану по којима се гата. — Видео [сам] у ћем црте у пијеску. Ђал. б. правити цртеж: вас црте среће. Дајте ми . . . руку . . . ја ~ план, нацрт. 2. приказивати, сликати особе, умем гледати срећу иа длану. Јов. Ј. 4. а. предмете и сл. {оловком, пером, бојама и сл.). (обично у мн.) делоеи лица и линије које му — Шаљиви листови цртали би ме . . . како дају карактеристично обележје и облик. — сам се као риба обесио о какву удицу или У цртама њезина лица могла се видјети бол се уплео у какву паучину. Нуш. Мој брат и душевна измученост. Том. Софијине црте је много лепо цртао. Сад мама и ја гледамо нису на први поглед тако падале у очи, његове цртеже и много нам је жао што смо али су . . . биле благе, смерне и умиљате. га изгубили. Макс. фиг. Крај мене једно Нед. б. фиг. оно што је изразито, обележје, ди)ете пролази, зимско јутро црта му по особина, особеност. — Та херцеговачка памет образима модре сјенке. Кркл. 3. фиг. пред. . . мењала је многу црту његовог карактера. стављати у мислима, замишљати, дочараАндр. И. Црте језичке које се јављају у вати. — Често говораху о домовини . . . једном [дијалекту] преносе се на други, и смјелим заносом, цртајући будућност какву гласовне и морфолошке. Бел. 5. ерста књи- јој желе. Ђал. 4. живо приказивати, описижевнога дела у којемје дат кратак опис чега. вати ликове, појаве и сл. (у неком књижевном — Веома су духовито . . . писане црте и делу). — Велики су и штовања достојни аутори који га [човјека] цртају у величајној слике »Из мазурске земље«. В 1885. Федор — природописна црта из Војводине. Петр. голотињи његове слабости. Матош. Матавуд> је цртао цео онај занимљиви . . . свет В. [Мијатовић] је . . . могао дати добра који ври у Далмацији. Скерл. историчка причања . . . уколико се она дају унети у путописне црте. Поп. П. 6. линија ~ се а. видети се, огледати се. — У њези(8). — Дружио сам се на црти неких же- ном лицу равнодушност нека црташе се ниних рођакиња. Крл. јако. Ил. б. показивати се у контурама, Изр. у г л а в н и м (основним, општим) оцртавати се, назирати се. — У том тамном цртама углавном; у грубим (крупним, залеђу црташе се пред мојим очима њезина кратким) цртама укратко. сјајна појава. Леск. Ј. Даринка бјеше красна дјевојка . . . облих бокова, који се милоцртак, -ака м в. цртало (7). — Погледом, видно цртаху под дугом . . . кабаницом. Кум. као плужним цртаком, пара ледину. Рад. Д. црталац, -аоца м (ген. мн. црталаца) цртаћп, -а, -е који служи за цртање'. в. цртач. — Тај идеал свију црталаца кари~ СТОЈ ~ прибор, ~ даска^ ~ равнало, катура долази у солдачкој униформи у ~ хартија. парламенат. Трифк. цртач, -ача м 1. онај који црта (ликове, цртало с 1. гвоздени нож на плугу који предмете и сл.). — Да . . . од цртача постане пара, реже земљу. — Гледао сам како се вештак . . . за то . . . се захтева особити новом браздом приближује орач. Цртало природни дар. Панч. У атељеу је радио је лако засијецало влажну земљу. Чол. Забоде свијетло цртало у стрниште. Бен. један . . . даровит цртач. Андр. И. 2. онај који описује, приказује ликове, појаве и сл. 2. подр. слаб, рђав цртач. Бак. Реч. (у књижевном делу); исп. цртати (4). — Трешцртанка и цртанка ж (дат. -ки) свеска, чец-Борота [је] цртач босанских и загретека за цртање. — На зиду насликано једно бачких прилика. Марј. М. дрво и кућа . . . као у дечјим цртанкама. цртачев, -а, -о који припада цртачу. Уск. Боје су му само обриси цртежа . . . по дјечјим цртанкама. Крл. цртачица ж жена цртач. Р-К Реч. цртање с 1. гл. им. од цртати (се). 2. цртачки, -а, -о који се односи на цртаче школски предмет. или на цртање. — Прве цртачке студије цртар м в. цртач. — Он је скупљао око свагда се почињу на кућним зидовима. Шапч. себе сликаре, кипаре и цртаре. Рј. А. Завршци кровова немају обично пластички украс, већ изрезани, дакле више цртачки. цртарање с гл. им. од цртарати. Баб. цртарати, -ам несврш. пеј. вуНи, правити црте; цртати. Вук Рј. цртачки прил. као цртач, на начин цртача. — Цртачки реализује . . . омражене цртарија ж в. цртеж. — Он проматра буржоаске карикатуре. Матош. цртарију дуго., озбиљно. Пав. Тражила [бих] најлепшу слику међу својим цртаријама. цртачница ж учионица, просторија за Шапч. цртање. — Ишли су двоје по двоје, а за

828

ЦРТЕЖ — ЦУГАТИ

њима професорн. Једни у цртачницу, други у физикални кабинет. Пстр. В. цртеж м 1. оно што је нацртано. — Пред 1вим је сам геометријски цртеж и око цртежа . . . тма божја формула. Сек. Цртежи и сликарије животиња из каменог доба нађени су у многим спид>ама. Пов. 1. 2. опис, приказ; исп. цртати (4). — Најцрњим . . . бојама стаде цртати сувремене монархе и манастире, осветљујући грозне цртеже многобројним . . . добро познатим примерима, објашњењима, описима. Ранк. Он је у ириповеци дао цртеж газде шпекуланта. Глиг. цртица ж 1. дем. од црта. 2. гр<ш. знак .ш растављање делова речи, слогова, полусложеница и сл. 3. поет. кратак књижевни састав, опис. — Модерна је као своју главну врсту дала лирику, а уза њу лирску цртицу, новелу и критику. Барац. Суморно разочарење у човека обојило је ову фељтонску цртицу. Глиг. цртичар м ОНПЈ који пише, саставља цртице; исп. цртица (3). — У почетку само цртичар и фактограф . . . он је стао прилазити животној материји непосредније. КН 1950. цртнчарство с састављање, писање цртица, кратких описа. — Мале пјесме у прози су ремек-дјела модерног цртичарства. Матош. цртка ж дем. од црта. — Положите очиње цртке сјајуцкале су као блиједи свици. Божић. црткање с гл. им. од црткати, црткарање с гл. им. од црткарати. црткарати, -ам несврш. дем, према цртатнЏ); исп. цртарати, црткати. — Малишани . . . трчкарају, . . . црткарају, вичу по вртићима. Вј. 1970. црткати, -ам несврш. дем. према цртати. — Знали су да у својој мансарди цртка на своје папире заносе и сан>е. Баб. цртња ж необ. цртање. — Што је јакост леће већа, веће је и повећаше, о чему се можемо лако увјерити цртњом и покусом. Физ. 1. цртбвље с зб. црте у нотном систему — Пролазећи . . . поред ботаничког врта . . . прстом одрезујем шипке као ноте у цртовљу. Мар. цртолнк, -а, -о који је као црта, налик на црту. — Лице јој се сабрало попут осушене јабуке, а усне . . . улекнуле у дубок, цртолик рез испод шиљата носа. Драж. црћи, цркнем сврш. — цркнути. — Треба радити . . . црћи на раду за другога. Ћос. Б.

црцати, -ам несврш. покр. цркавати, скапавати. — Дохвати тикву из пањега, јер црцаше од жеђе. Љуб. цубаљка ж љуљагика, клацкалица. — Разлеже се цика и кикот девојака што се цубају на цубаљци. Глиш.; Вук Рј. цубање с гл. им. од цубати (се). цубатн, цубам несврш. љуљати, њихати. ~ се повр. — Дјеца се . . . цубају. И-Б Рј. цубок и цубок м нем. варв. додатак, обично кости или месо, лошијег квалитета које месар ставља на вагу уз добро месо; привага; додатак уопште. — Одлазила је . .. у рејон за брашно или . . . у цубокану за цубок. Ћос. Б. Метнем ја геби, на пример, на кантар један параграф као меру па ти додам још и један распис као цубок, па оде . . . с оне стране закона. Нуш. фиг. Ако је он цубок, немојте ви да будете. Петр. В. цубокана ж радња где се добива цубок. В. први пр. уз цубок. цувакс м нем. варв. а. прираст, прираштај, принова. Кл. Рј. б. новак, новајлија (најчешће о кажњеницима). — Тај цувакс само је на пропутовању. Крл. Стајали смо . . . нас дванаесторица цувакса у једној великој соби. Чол. цуваксовати, -сујем несврш. варв. бити, проводити време негде као 'увакс. — ДотјеРУЈУ »млађахно лице« на извршавање казне . . . у самицу . . . гдје ирописно цуваксује. Чол. цувакштина ж погрд. цувакс (б). — Често ћеш . . . чути како с крајњим презиром веле: »Цувакштина једна, и он ми нешто прнча«. Чол. цувик, -ика м покр. свиралица, свираљка, вабило за птице. — Помњиво је учитељ све приправљао . . . удице приредио, лепак скухао, цувике начинио. Јурк. цуг м нем. варв. 1. парни воз, влак, железница (/). Кл. Рј. 2. промаја, пропух. — Све заради оних несретних цугова што те бију са свих страна. Срем. Посао . . . зазноји се снага, а цуг зачас ухвати. Рад. Д. 3. поворка. — У . . . демонстративном цугу отишли на гробље. Лапч. 4. заст. војн. мања чета, вод. Бен. Рј. 5. гутљај, гуцај. — Шефик пресече цуг и спусти чашицу са шљивом. Пол. 1973. Изр. ципеле, цокуле на ~ ципеле, цокуле без отвора спреда, којс имају ластиш са обе стране; из цуга одједном, сместа, одмах. цугати, -ам нем. несерш. према цугнупш. — Зет почео да цуга као мајка земља. Рад. Д.

ЦУГЕР — ЦУПА цугер, цугер и цугехер м нем. прибор за одело (постава, дугмета и др.). Кл. Рј. цугнути, -нем сврш. 1. испити чашу на душак, попити мало више него што је потребно. — Неку више цугнула је . . . прича којешта. Рад. Д. Кад цугне, горопадан је. Бар. 2. тргнути напграг, помакнути се назад. — Кад опали [топ], он ће цугнути назад. Ћоп. цујати, цујам несврш. покр. љуљати, зибати. — Десном ногом бешику цујаше. НПХ. цујка ж рум. слаба ракија. — А ти момче, би л' мало цујке сркнб уморен? Јакш. Ђ. цујкање с гл. им. од цујкати. цујкати, -ам несврш. много и радо пити. РК Реч. цукање с гл. им. од цукати. цукар, -кра и -кара м тал.-нем. варв. покр. в. шећер. — Да не једе но наранче с цукром, погаче с медом. Љуб. Хоћете ли још цукара? Војн. цукатн, -ам несврш. покр. куцати, ударати, лупати. — Ко то цука алком на вратима, у живо ме срце ударило? НП Вук. Сабља му цука по путу. Ћип. цукати, цукам несврш. пити у једном душку. Деан. Рј. цуки узвик којим се терају пси. Вук Рј. цукин, -ина м хип. од цуко. Рј. А. цукити, -им сврш. оном. покр. пољубити, целунути. Вук Рј. цуклић м онај који добро цука, пијаница. Деан. Рј. цукнути, -нем сврш. тргнути; исп. цугнути (2). — Ја намигнем момку, он цукну . . . — точак пресијече гускин врат. Л-К. цуко, -а и -е м хип. од цуцак; исп. ћуко. Вук Рј. цукор м маџ. варв. покр. в. шећер. — Продавао је цукор и каву. Шен. - цукреи, -а, -о в. шећераи. цукрењача ж посуда за шећер, шећерница, шећерњача. Р-К Реч. цукрити, -им несврш. в. шећерити. цуксфирер м нем. наредник у некадашњој аустро-угарској војсци. Кл. Рј. цукун, -уна м тал. глупан, тикван. — Нами [су] говорилн они цукуни у семинарију да је Бог створио свит у шест дан. Мар. цулаћ, -аћа м покр. в. пуздра (1а). Р-К Реч.

829

цуљање с гл. им. од цуљати (_се). цуљати, цуљам несврш. покр. љуљати, њихати. — Поче рањеника цуљати. ЛМС 1951. ~ се повр. — Прекрсти ноге и поче се цул>ати. Мат. Цуљао се тако те вечери безноги сто. Јел. цуљка ж љуљашка; исп. цуљајка. — [Љубовца] Јовану с цуљке одговара: »Љуљај боље, дијете Јоване!« НП Вук. цуљкати, -ам иесврш. дем. према г/уљатч. ~ се повр. — Цуљкао се с пете на прсте као да се лагачко клања. Божић. цунет м тал. покр. флаша, боца с тесним грлом; узак грлић боце. — Узме кнез цунет пун ракије. Љуб. Спуштаћу му ['дукате] као кроз цунет. И. цунбтац, -еца м дем. од цунет. — Ја храњах . . . у торби . . . цклени цунетац. Љуб. цунути, -нем сврш. покр. пољубити. — Да цунеш па да се заплачеш. Станк. цунцука ж зоол. име неке ситне птичице. — У грму . . . почну звонкати неке ситне птичице, мало веће од бумбара, цунцуке их зову. Кал. цунцупа ж покр. дебела женска особа. Вук Рј. цуња ж маџ. покр. дроњак, прња. — Одурне цуње висјеле с њега. Ђал. [Листао је] хартију фабрицирану из смрдљивих цуња. Леск. Ј. цуњав, -а, -о који је од цуња, дроњав, отрцан. — Округли цуњави шешир сједи му готово на затиљку. Ђал. фиг. Над њим је јесен махнула цуњава издеране магле. Михољ. цуњавац, -авца м цуллав човек, одрпанац. цуњало с и м особа која цуња наоколо, луњало; особа која сее претражује, њушкало. Рј. А. цуњање с гл. им. од гјуњати.

цуњати, -ам несврш. 1. луњати, потуцати се. — Тако три дана од кафане до кафане бекријао, цуњао, главињао. Маш. 2. загледати свуда да би се нешто нашло или сазнало, њушкати, претражиеати. — Па је цуњб по штали у мраку док је нашб справу у неком буџаку. Змај. Дуго је цуњао по комори . . . и по ропотарници. Бен. Не воли да ради, него воли само да цуља по књигама. Јов. С. цуп и цупа обично у изразу: (х)оп(а)-цуп(а) узеик при цупкању. — Била оструга цуло с маџ. покр. завежљај, замотуљак. па ти њи двоје оп цуп, те за ону остругу [ско— Носи дијете у наручју, у рукама неколико чили]. Ранк. Оп, цуп! Опа, цупа, цупе. Вук цула. Донч. Рј. Ови ставе један другом руке на рамена, опа цупа, из петних жила удри ногама. Шапч. цуљајка ж љуљашка. Вук Рј.

830

ЦУПАР — ЦУРИЧАК

цуцар, -пра м бот. покр. в. чубар, Вук

цурапача ж погрд. цура. — Жена ће сама . . . са цурапачама и шврћама са кљокавим свекром . . . окопати окућницу. Рад. Д. цупе узв. в. цуп. Вук Рј. цур^њак, -њка м хип. од цура; исп. цурецупитн, -им сврш. лупнути, ударити. — так и цурак. — Живи ти он с некаквим цуАли кад ме једно дијете цупи блатом у образ . . . онда ми узаври срце. Маж. М. рењком. Јел. цурење с гл. им. од цуршпи се. .• цупкав, -а, -о који цупка, поиграва, поскакује, скакутав. — Тјерао сам Грлицу цуреше с гл. им. од цурипш. у кас но њен кас био је тако ситан и цупкав цур&тек, -тка м хип. од цура; исп. цуреда су ме забољели бубрези. Вј. 1972. Шкрипе њак. — Да красних ли цуретака. Цар М. кораци, ситни, цупкави. Ћос. Д. Стајало је некакво дјевојче, цуретак од цупкавица ж коло, плес у коме се цупка једно петнаестак година. Ћоп. у месту. Р-К Реч. цуретина ж аугм. и пеј. од цура. — Бојала цупкало с и м особа која цупка, поскакује. се да је не сматра одвратном цуретином која хоће да му се попне на грбачу. Петр. Р-К Реч. В. Не вјерујте ни ријечи тој цуретини! Вј. цупкање с гл. им. од цупкати. 1971. цупкаст, -а, -о цупкав. •— Корачао је цурик нем. варв. 1. м кретање уназад. — ситним цупкастим корацима. Пол. 1974. Кашљао је мотор у цурику и тресао се. Лал. 2. прил. натраг, назад. — Цурик, цупкати 1 , -ам несврш. 1. скакутати, швапски тикване, одакле си и дошб. Бан. поскакивати, поигравати; ударати једном цурпкатп и цурбкати, -ам несврш. и ногом или обема у земљу. •— Све цупка од милине и никога не види. Срем. Заплеће уч. према цурикнути. ногама' и цупка. Лаз. Л. Младенци заједно цурикнути и цурикнути, цурикнем с пратњом, цупкају по ходницима с ноге на сврш. нем. варв. 1. вратити натраг. — ногу. Вј. 1973. Цупкају у својим лакованим Јест, да с вама пођем, па кад вас Радекић ципелицама. Ћос. Б. 2. прел. љулати, љуцурикне назад, да и ми бјежимо. Ћоп. 2. љушкати. — Ханка је тихо јецала и цупкала непрел. вратити се натраг. — Погријешили дијете. Бен. Његов отац [га је] . . . цупкао на су мало правац и цурикнули на Грмеч. Ћоп. крилу и учио. Маш. цурин, -а, -о који припада цури. цупкати 2 , -ам несврш. нем. в. чупкати. цурити, -и несврш. 1. а. тећи, слиеати се — И вјеђе обијесно драшка и цупка драже- у танком млазу или кап по кап (о течности); сно косе. Кам. Њезина фина рука . . . бесвје- падати у танком млазу (о киши). — • Већ сно је цупкала . . . вунасте бобуљице. Бег. почињаше цурити ракија. Лаз. Л. Киша све једнако цури. Шимуи. фиг. Из ране . . . цупнути, -нем сврш. 1. поскочити; уда- цурком цури слатка љубав. Матош. б. рити, лупнути ногом. — Мало цупни, мало фиг. споро, полако и тајпо стизати (о велупни да се тресе цео дом. Радич. Цупну стима). — Из сата у сат мрвице вести цуриле два-три пута ногом [по грани] да види је су из двора . . . до нас и од нас до редакције. ли довољно јака. Вес. 2. љуљнути, љуљуш- НИН 1973. 2. пуштати, пропуштати из нути. Р-К Реч. себе неку течност. — Ибрик . . . нам не ваља, •— се љуљнмти се^ љуљушнути се. Р-К пукб па цури. Срем. Кад пресуше све чесме Реч. или кад нестане воде, а само Теразијска цура ж (ген. мн. цура) а. девојка. — чесма цури. И. Цури му нос. Р-К Реч. Ти прворођеник славнога племена, а онамо Изр. ако не ц у р и , а оно к а п љ е цура без имена. Шен. Доведе му отац прћиима оно што је најнужније. јашицу у кућу . . . али цура . . . одбјегне га цурити се, -им се несврш. покр. 1. и пође к својима. Ћип. Бајаги криво цурама постајати г/уром, развијати се у цуру, дешто долазе момци. Ад. б. карт. бама. — нојчити се. — Док је била дијете, ништа јој Ти си покупила цуру, кеца. Сим. нису замјеравали, но кад ее почела »цурити* сјетигае се да је уз брата једина. Шимуи. цурак 1 , -рка м танки непрекидни млал течности (воде, крви, зноја и сл.). — Потече 2. понашати се, држтш се као цура, девојка. из њега цурак исцијеђене воде и разли се Наоко је брижан, туђ, цури се кад га нетко по поду. Лал. Дуге сјене околна храшћа погледа. Ћип. једва да су биле кадре зауставити цурак цурица ж дем. од цура. — [Говорио] то зноја. Драж. тетошљивим начином као да говори с цу2 рицом од четири-пет година. Том. цурак , -рка м хип. од цура; исп. цуретак. цуричак, -чка м хип. од цурица; исп. — Очекује да се сваког часа појави она, цурак, цурењак, цуретак. — Она је као Иглица, цурак врагољавих очију. Божић. Рј.

ЦУРИЧИН — ЦУШПАЈЗ

831

цуцање с гл. им. од цуцати. мален цуричак пошла к неким двЈема тет1 кама. Бег. цуцати , -ам несврш. а. љуљати дете цуричин, -а, -о који припада цурици. држећи га на колену. — Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима. Вес, Вук Рј. б. цуричица ж дем. од цурица. — Та је покретати, трести горе-доле. — Поче да сусједина цуричица била одавно Јагодино цуца десним коленом и да гризе нокат. Ком. чезимче. Новак. цуцати 2 , -аад несврш. оном. 1. куцати, цуричка ж дем. од цурица. — Сви [су је] ударати, лупати у нешто. — Припну звоно звали Бикица, јер )е ;ош . . . мала цуричка. . . . пак од мила бога три дни без прекида Бег. звонили, цуцали и тинкали. Љуб. 2. фиг. цурка ж дем. од цура. — Сервус цурко! вулг. извргавати подсмеху, завитлавати. — — није ЈУ грдио пред свима. Петр. В. Увукао се полицајац у вашу партиЈу . . . загаздио се па вас све цуца у здрав мозак. цуркањс с гл. им. од цуркапш. Дав. цуркати, -а несврш. дем. према цурити. цуцати, цуцам несврш. покр. остати — Снијег се помало топи, а са кровова цурка и капље вода одмјерено. Ивак. фиг. уседелица (о девојци). Р-К Реч. Стихови су као танак водопад: цурка нешто Цуце, Цуца м мн. а. племе у Црној светло и чисто и тужно. Сек. Гори. Вук Рј. б. земља тога племена. — А цурком и цурком прил. у танком млазу. посла је у Цуце камене. НП Вук. — Крв . . . ц^рком цурећи . . . закрвавила цуцика ж жена слободног понашања. — кошуљу и одијело. Ков. А. Зној ивд је текао Само да се стигне на море свега ће бити. цурком низ жилаве и необријане вратове у И шампања . . . и цуцика. Вас. светлим млазевима. Андр. И. Цуцка ж в. Цуцкиња. Вук Рј. цурлик м пијукање, цвркут. — Цурлик цуцкати, -ам несврш. дем. према цуцати1. дроњуша [птица] мијеша се са писком сви— Узме ме каткад на крило и држи ме, ралица. Јурк. цуцка на кол>ену. Пец. цурнути, -не и цурнути, цурне сврш. Цуцкнша ж жена из паемена Цуца. потећи у танком млазу или кап по кап. — Вук Рј. Још никако да угледам ту праву нафту . . . макар да негде кап цурне. Пол. 1973. цуцкош м погрд. велико дете. Р-К Реч. цуровати, цуруЈем несврш. покр. жицуцла ж нем. гумена сисаљка, помоћу вети као цура; проводити безбрижан девокоје дете сиса млеко из флаше. — [На излет јачки живот, девовати. — Цуруј, цуро, док иду] неке фамилије с бабама и бебама, с си код матере, а код мене цуровати нећеш. цуцлама и јастуцима. Срем. Недељко раскоЋоп. котао се . . . са никлованом цуцлом у устима. цурски, -а, -о девојачки. — Божићно коло Нуш. гдје уза звеку . . . ђердана царује цурска цуцлати, -ам несврш. дудлити, сисати. љепота. Ћип. — Сједе у фотел>у цуцлајући лулу. Вј. 1971. цурукати и цурукати, -ам несврш. в. цуцнути 1 , -нем сврш. заљуљати, љуљцурикати. нути(дете) држећи га на колену; исп. цуцати1. цурукнути и цурукнути, цурукнем Вук РЈ. сврш. нем. в. цурикнути. — Од тога се цуцнути 2 , -нем сврш. вулг. извргнути [коњ] уплашио, цурукнуо и силом га кући подсмеху; исп. цуцати2 (2). —• Слушај . . . донео. Станк. да цуцнемо и ми њега. Јак. цурче, цурчета с дем. од цура; исп. цурак. цуцнути,3 -нем сврш. покр. чучнути. — — Дјевојка, доста ситно цурче, омјери сво- Маре цуцнула је испред ње [Госпине слике]. Војн. јим крупним црним очима . . . Ђал. Госпа Пава . . . усели у кућу . . . цурче са какових цуцу (најчешће удвојено) узвик за успавпетнаест . . . година. Ћип. бивање детета. Вук РЈ. Цуца м чоеек т племена Цуце у Црно) цуцукати, -ам несврш. дем. према цукати. Гори. — За њом Мујо ситно цуцукаше. НП Вук. цуцак, -цка м покр. пас, псето, псетанце; цушпајз м нем. варв. јело од поврћа, еаисп. цуко. — Цуцак стао да лаје на њих. риео. — Села па записала . . . све сосове, Ћор. цушпајзе и мелшпајзе. Срем.

ч ч (Ч) 1. а. сливени (.угласник, африката чабрњак м в чабреник — Он затурио сложена од елемената праскавог сугласника чабрњак на леђа па гледа на неке њиве. »т« и струЈног »ш«. б. слово КОЈШМ се обеле- Ранк Чабрњак би Ја теби1 — прети ВОЈИН. жава таЈ сугласник 2. а. (ч ) скраћ. читаЈ. Рад. Д. б. (ч) скраћ. час. чабровина ж ист. — чабрина. ЕЛЗ. чб 1 узвик коЈим се подстиче во у плугу чабрбноша м и ж особа КОЈП носи чабар. да скрене на леву страну Р-К Реч. — Виде се берачице како беру [грожђе], 2 чаброноше како мул>а)у. Игњ чМ м непром. (испред личног имена) скраћ. чича. — Умро' . . . Е), сирома чачавао, чавла м (ген. мн. чавала) тал. 1 -МиЈаило Дом. И) заиста, то му беше отац метални или дрвени клинац, ексер. — Има ча-Јован. Станк. . . . улара, гвожђа, шина и чавала. Шапч. чЗ 3 и ча диЈал. упитно-односна заменица Велике плохе неба . . . осуле се звијездама за ствари у чакавском диЈалекту, КОЈП од- што су налик на главице чавала Донч. говара штокавском »што« чавар&јање с гл. им. од чавариЈати. чабар и чабар, -бра м дрвена посуда чавар&јати, -Зм несврш. покр. буш/ати, шира при дну, са две ушице при врху. — булазнити. Вук РЈ. Савладали су га тако што су му . . . бацили чавка ж (дат. чавки) 1. а. зоол. птица на главу велик чабар пун воде. Чол. У из пор. ерана, одозго црна, одоздо сива Со1аеш чабру доноси воду за одапирање чаша. топес1и1а. — Крика и вика продирала зраГор. ком канда се слетЈело велико )ато врана и чабраница ж — чабреница мања дрвена чавака Шен б. фиг брбљива особа. Бак. посуда, мали чабар. — Лонци, флаше, чаРеч 2. агр. покр. вр^та белога и црнога бранице, ведро, наћве и коиање Наз. грожђа. РЈ. А. чабрени и чабрени, -а, -5 коЈи припада чбвкати, чавчем несврш. чаврљати, чабру, ко]и се одтси на чабар' чабрене уши. брбљати; исп. чавка (16). — Јако [су се] одушевљене залиЈетале на њега Језицима, чабреник и чабреник м — чабрењак чавкале су заЈедно, озарене радошћу. Кал. мотка помоћу коџ се носи чабар. — Пекар са својим момком прође на воду, вукући чавкун, -уна м в. чапкун. Р-К Реч. велики чабар на чабренику. Уск. чавкунвти, чавкуним несврш. в. чапкунити. Р-К Реч. чабренвца ж — чабраница. Вук РЈ. чавкун.ен>е с гл им од чавкунити. чабрењак, -а и чабр&њак, -ака м чавлар, -ара и чавлар м занатлија КОЈП чабреник. — А кад цеди коже, он на другу прави и продаЈе чавле — Грађанке и грађани страну чабрењака обеси тежак камен враћали су се од саЈма, међу њима и Барбара, Марк. М. жеиа чавлара Ивана Шеи чабрнна ж ист. — чабровина врста чавларев и чавларев, -а, -о — чавларов даће у вину КОЈУ су сељаци кметови давали коЈи припада чавлару. властелину. ЕЛЗ. чавларка и чавларка ж чавларееа жена. чабрић и чабрић м дем. од чабар. — Чавларку и крамарк> пак вечао )е чудаи чабрнца Ж мањи чабар. — Свеже масло веч. Шен. . . . се оида затвара у чабрице. Батут. чавларов н чавлпров, -а, -о — чавч^бричица ж дем. од чабрих^а ларев

ЧАВЛЕН — ЧАГРТАЊЕ чавлен, -а, -о окован чавлима. — У руци му чавлена батива. Рј. А. чавл&ник, -ика м нар. песн. (обично у атрибутској служби) пут којим иду потковани коњи. — Његов теклић прескаче преко узица . . . по путу чавленику. Креш. чавл&њак, -ака м 1. в. чавленик. — Раскрчити и чавлењак и колњак. Павл. 2. сврдао којим се буше рупе где ће се забијати чавли. Рј. А. чавлива Ж аугм. и пеј. од чавао. Вук Рј. чавл&вик, -ика м в. чавленик. — Стаде јека друма чавлиника, док ето ти два добра јунака. НП Вук. чавлић м дем. од чавао. ч&вољак, -ољка м агр. покр. врста јабука тврда плода. Вук Рј. чЗвор м нешто мало од чега се једва може живети,1 бедан, сиротињски иметак; исп. чаворити . — Има чавор и двије стријеле, тј. мало живи сиротињски. Рј. А. чаворење с гл. им. од чаворити. чбворнтн1, -им несврш. покр. тешко окиеети, таворити. — Ето чаворим док не да бог да се смирим. Рј. А. чЗворити2, -им несврш. говоркати, чаврљати, брбљати. — Међу борцима се чаворило о недавном догађају. Ољ. чаврзгање с гл. им. од чаврзгати. чаврзгати, чаврзгам несврш. брујати, зујати, зврјати, зврндати. — Жамор је тај имао у себи нешто од зуја кукаца . . . чаврзгао је и треперио испод свода, пред њиме, за њиме, свуда. Цес. А. чаврљав, -а, -о који много чаерља, брбљив. — Попут јата чаврљавих птица долијетале младе грађанке. Цар Е. чаврљавбст, -ости ж особина онога који је чаврљав, брбљивост. — Под дојмом . . . чаврљавости Женикине поправи му се добра воља. Ђал. чаврљало с и м особа која много чаврља, брбља. — Помути мозгове . . . такво недорасло чаврл>ало. Ков. А. чаврљанац, -нца м онај који много чаврља, брбливац. — Тај чаврљанац вели да би морали наши . . . посједници . . . више радника за цесте дати. Ков. А. чаврљање с гл. им. од чаврљати. чаврљаст, -а, -о в. чаврљав. — Чаврљасте баке. Том. чаврљати, -ам несврш. причапш, ћаскати, ћеретати, брбљати, џаврљати. — Друштво сједи око столова, чаврља, смије се. Бег. фиг. Јуре се и чаврљају врапци. Вес. У зидовима зрикавци само још чаврљају. Рад. Д. 53 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

833

чаврљив, -а, -о чаврљав. — Ој ви јата перната, цвркутљива, чаврљива, јата крилата! Кош. чаврљуга ж зоол. покр. шева. Р-К Реч. чавртати, чаврћем несврш. в. чаврљати. — Дечица се преврћу и кб врапци чаврћу. Кош. чавче, -ета с младунче чавке, чавкин птић. — Не би умео . . . доказати да ли су то коске какве покојне чавчице, кокошке или баш самога . . . петла? »Чавче је било« . . . клела би се матора циганка. Јакш. Ђ. чавчнји, -а, -е = чавчји који припада чавки, чавкама. Вук Рј. чавчић м чавче. — Чула [се] из његова џепа писка чавчића. Глиш. чавчнца ж дем. од чавка. чавчЈи, -а, -е = чавчији. ч^гаљ, -гља и -аља м зоол. врста дивљег пса, шакал Сашз аигеиб. — У тој гуштари легле се лисице, куне, чагаљи и безбројне змије. Шимун. чагаљ, -гља м тур. смрзнута, стврднута грудва блата; исп. чачак1 (1). — Сеоски неутрвен пут: снијег напао преко замрзла чагља. Дом. Он се уби по чагљу гегати. Вукић. чагљав и чагљевит, -а, -о пун чагљева; исп. чачковит. — Ишли смо журно путељком кроз њиве, док не избисмо на неки чагљив сеоски сокак. Пол. 1957. Сокаком се жути осушена чагљевита смоница са понеком заосталом барицом. Ранк. чагљ&витбст, -ости ж особина онога што је чагљевито. чагљатав, -а, -о покр. = чагљикав голицав, шкакљив. чагљбгати, -ам несврш. покр. =- чагљикати голицати, шкакљати. — Чини лш се као да ме његов брк чагљига по лицу. Иеак. чагљ&кав, -а, -о покр. = чагљигав. — фиг. Једаред му натукнем о овој чагљикавој ствари и споменем неку лијепу удовицу. Матош. чагљЛкати, -ам несврш. покр. = чагљигати. — На смрт ме чагљика. Матош. чагрљање с гл. им. од чагрљати. чагрљатн, -ам несврш. оном. стварати буку, чегртати, стругати; фиг. чаврљати, брбљати. — Чагрљала Рајна весело, док [је] Обрад уређивао коња. Рад. Д. чагртаљка ж в. чегртаљка. Вук Рј. чагртање и чагртање с гл. им. од чагртати.

834

ЧАГРТАТИ — ЧАИР

чагртати, чагрћем и чагртам и ч а г р тати, чагрћем и чагртам несврш. в. чегртати. — Гриска и чагрта Маргарита дан на дан. Ков. А. чагрће с зб. чагљеви, смрзнуто блато. — Испусти узде па легне у кола, а она све преко чагрћа, па по јендецима, па трчи, па трчи. Лаз. Л. чад м в. чађ. — Сунце зашло, чад покрио поља и равнице. БК 1906. чадеша ж мрка коза. Р-К Реч. "•чадина ж в. чађ. Р-К Реч. чаднти, -им (импф. чађах) несврш. чађити, чађаеити. — [Кабаница] . . . крај огњишта чади. Макс. чадоња и чадоња м мрк во. Р-К Реч. чбдор, -а и чадор, -ора м тур. шатор. — Он покупи оно ствари што је имао, свеза ћемер и склопи чадоре с децом. Јевгп. фиг. На чадору свемира ничу звијезде миле и трепетљиве. Кос. чадораст и чадораст, -а, -о који је налик на ча 'ор. — Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима. Ком. чМдорје и чадорје с зб. им. од чадор. — Кад је дошо врх горе зелене, па погледа оком на чадорје. НП Вук. Посријед поља попео чадорје^ пак растури харачлије љуте. Маж. И. чЗдорскн и чадорски, -а, -о који припада чадору, који се односи на чадор. чађ и чађа ж 1. угљеник у облику лаког праха који се таложи из дима и пламена, гар. — Али је ту небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео. Дуч. Шкакља у подгрлцу жука, густа чађа удахнута зраком. Гор. 2. густа магла. Р-К Реч. 3. покр. маглица око Месеца, Месечева котура. Рј. А. чађав, -а, -о 1. по којему је полегла чађ, који има пуно чађи на себи, упрљан чађу, гарав. — Г1о зидовима висјеле су . . . старинске слике са тамножутим, чађавим лицима. Новак. Твоје је лице као љупка фреска на чађавом зиду старог храма. Рак. 2. који је као у чађи: ~ боја. 3. фиг. а. суморан, тужан. — Лети посљедња мисао као посљедња птица кроз чађаво вече живота. Матош. б. црн, ружан, опак. — О бабетине, лајавице, чађава вам душа, гарава језичина! Гор. чНђавац, -авца м 1. онај који је упрљан чађу. — По котачима брзовозне бечке гарнитуре ударао је чађавац чекићем. Крл. 2. мин. мрк, прошран кремен, кварц, који се употребљава као полудраги камен. Тућ. 3. зоол. врстпа дрозда. Р-К Реч. чЗђавити, -им и чађавити, чађавим несврш. = чађити 1. прел. чинити чађа-

вим, прљати, прекривати или пунити чађу. — Дим је чађавио небо и звијезде. Вуј. 2. непрел. а. пуштати чађ, гар из себе. б. постајати чађав. ~ се прљати се чађу. чЗђавица ж 1. а. женска особа прљава од чађи. Бак. Реч. б. (обично у атрибутској служби) пеј. стара пушка испрљана чађу. — С наше двије чађавице да им узмемо толико наоружање. Лал. Чувај се пушке чађавице. Вук Рј. 2. агр. врста црнога грожђа. Рј. А. 3. агр. болест воћака и других биљака у облику црне навлаке гљивица на лишћу СарпосНшп заНстшп. Свезн. чађаво прил. пуно чађи, гараво. — фиг. Млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш кад јој је у глави чађаво. Шапч. чЗђавост, -ости ж особина онога гитоје чађаво. чађан и чађан, -ђна, -ђно 1. (одр.) који потиче од чађи, који је од чађи. 2. покр. магловит. Рј. А. чађар м димничар, оџачар. — Био [је] чађар, саградио је кућу без димњака. Павл. чађара ж 1. колиба поцрнела од чађи; потлеушица, уџерица. — Мјесто бијелих сели^а славонских полегле колибе чађаре. Павл. 2. фабрика, творница чађи: кутинска~. чађаст, -а, -о помало чађав; мрк као чађ, чађав. — Брзел>, птица плава, а по трбуху чађаста. Вук Рј. чађати, -ам несврш. чађавити {26). — Сједим по цио дан у плаво) соби што почиње да чађа од дуванског дима. Лал. чађење с гл. им. од чадити и чађити. чађити, -им несврш. = чађавити. — Стубови густог дима . . . су избијали . . . из ниских димњака, чађећи и помрачујући све наоколо. Мил. В. чазба ж покр. чашћење, гозба; исп. част1 (За). чазбен и чазбен, -а, -о 1. (одр.) који се односи на чазбу, гозбени. — У варошима чазбена страна крснога имена другојачија је. Рј. А. 2. који радо части, гостољубив, гостопрамљив. — Ти си одвазда на гласу као чазбен и дарежљив домаћин. Лал. чбзбеиост и чазбенбст, -ости ж особина онога који је чазбен, гостољубивост. — Даме нешто грцнуше из чисте чазбености према намјеснику. Креш. чазбина ж покр. чазба, гозба; нсп. част1 (За). Вук Рј. чЗир, -а и чаир, -ира м тур. ливада, пашњак, пољана. — Зауставили смо се на непокошеним чаирима око опустјелих . . . села. Чол. Узеше премјеравати шуме, чаире и шикаре. Куш.

•«

ЧАИРА — ЧАКАНАЦ

835

чаира ж в. чаир. — На свима чаирама, чинове. Срем. [У чајани] се чајџија управо будио. Куш. на свима мерајама и узвисинама пламсају ватре. Сим. чајџнпица ж = чајана. — У кафанама 1 чбј и чај , чаја и чаја м рус. а. ароматии чајџиницама има места, сем у вечерњим чан напитак од лишћа, цветова или плодова часовима. Пол. 1972. неких биљака, који се пије обично топао: чЗк прил. тур. за истицање прелажења руски ~ , липов ~ Ј клеков ~ . б. назив за оквира онога што би се очекивало, што се биљке или њихово осушено лишће од чега се нормално претпоставља 1. а. за истицање прави такав напитак. Сим. Реч. просторне удаљености; за истицање великог 2 чај м покр. разређена, ретка магла, из- домета, простирања: све (до). — Побеже из куће и чак код вратница сачека Велимира. маглица. — Бијаше небо покрио танки плави Ранк. Прозирна дал>ина чак до другог света. облак . . . а врх поља пануо чај над слеђену слану. Љуб. Сунце пече, ваздух је над језе- Сек. б. за истицање временске одмаклости, дуокине протеклог времена. — Чак после ром провидан, а на обалама трепери јара виђали су га људи час у једној . . . час у или чај. Дед. Ј. деветој паланци. Глиш. в. за истицање количаја м = чајо хип. од чауш. Вук Рј. чине. — Чак 200 тона воде троше челичане чајан,-јна, -јно покр. в чађан (2). Р-К Реч. да би добиле тону челика. Вј. 1973. 2. чајапа ж = чајџиница просторија где (обично с везницима »и«, »ако«, »иако«) се точи и пије чај. — Гореле су чајане . . . уопште за истицање високог стетна или ширине обухеатања нечега, ширине допуштагдје су гејше у свили . . . некоћ плесале. ња, претпоставке: штавише. — Скепса . . . Бат. је гасила чак и обичну људску радозналост. чајанка ж јавни или приеатни забавни скуп на којем се гости послужују чајем. — ВУС 1970. Чак ни неколико узастопних богатих киша не би тако надокнадиле деГоспојински одбор приређује неку врсту фицит у води. Пол. 1972. чајанке са закуском. Крл. Њене чајанке и посела представљале су велику част за чак. скраћ. чакавски. младе људе и удаваче. Бег. чака и ч&ка ж маџ. свечана тврда војчаЈање с гл. им. од чајати. ничка капа са штитом у бившој аустрочајати, -јем несврш. заст. и покр. че- -угарској војсци. — Усред собе стајаше стол, на њему . . . црвене чаке с коњским репом. кати, очекивати. — Од нас помоћ чају Шен. А овамо . . . чаке с перјем, униформе, тужни. Март. Сјети [се] . . . како је очајглазура, отмј еност. Сим. ница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала. Мат. чакавац, -авца м онај који говори чакавским наречјем. чајевац, -евца м бот. најраширенија врста чаја (б) Тћеа (СатеШа) сћшепиз. чакавачкн, -а, -о в. чакавски. Сим. Реч. чакав&зам, -зма м језичка црта својчајин, -а, -о који припада чаји, чаушу. ствена чакавском говору; чакавски дијалекатски тип: замена чакавизама, особине чајнн, -а, -о који се односи на чај, на справљање и служење чаја: ~ кухиња, ~ чакавизма. прибор, ~ маслац, ~ кекс. чакавка ж женска особа која говори чакавским наречјем. чајнпк м посуда за чај. — Сребрни је чајник долазио на стол. Торб. чакавски, -а, -о који се односи на чакавце и чакавштину: ~ говор. чајцица ж в. чајник. — Дјевојка униђе Изр. ~ дијалекат један од трију и стави пред њих стол са шумећим самоваром, чајницом, двјема чашама. ЈВ 1885. дијалеката српскохрватског језика назеан по чајњача ж бот. врста руже Коза јта§- упитно-односној заменици ча {шток. што). чакавски прил. на начин чакаваца, гапв. Деан. Рј. чакавским говором, чакавским дијалектом. чајо, -а и -е м — чаја. — После се и чакавштина и чакавштина ж линга. оженио, сећа се. Па му неко неком приликом чакавски говор, чакавско наречје, чакавски предложио да буде чајо. Марк. М. дијалекат. чаЈски и чајскн, -3, -5 који се односи на чакал м зоол. покр. в. чагаљ. — Пречај, чајни: ~ посуђе. панемо ли се, а ми ћемо стоку на пазар, а чајчнћ м дем. и хип. од чај. — Пред три Комско населити чакалом и медвједом. Љуб. године звао нас је к себи на чајчић. Л-К. чаканац, -анца м маџ. чекић за откивање косе, клепало; чекић уопште. — Ударићу чајџија м човек који пгочи и продаје чај. — Вио је тада обичај . . . да све ашчије . . . ја тебе сутра . . . под чаканац, да све искре и чајџије кредитирају . . . подофицирске из тебе врцају. Андр. И. 53*

836

ЧАКАНОВАТИ — ЧАЛАБРКНУТИ

чакановати, -нујем несврш. ударати чаканцем, откивати. — По начину обрадбе су то: . . . чакановани радови од лима. Баб. чакараст, -а, -о тур. а. који је различне боје очију. — Био је блед и мршав, сенка од човека, муцав, са два неједнака, чакараста ока. Андр. И. б. разрок, зрикав. — Шта ће ми стара, саката, сипљива и чакараста кљусина? Коч.

којим се везује катарка за брод. Р-К Реч. б. мн. целокупна опрема брода на Једра, такелажа, снаст. Р-К Реч. чакмача ж покр. в. чатмара. — Чинило ми се да се . . . све брже л>уља трошна чакмача. Лал. чЗкцутн, -нем сврш. лако, слабо лупнути, куцнути, ударити кога. — Ја сам стајао баш до врата, и кад се је један хтио да чакарати, -ам несврш. покр. звонити прогура крај мене, ја га чакнем мало више шије. Кик. (о чактару); чакетати. чакатало с в. чекетало (7). — Побиљечако и ч&ко м чака. — Наилазила је жио сам неке називе у том чудном клину: чета пешадије . . . у зеленим униформама, чакатало, сењ, паприца. Рад. А. са перјем на кожном чаку. Андр. И. чаков м чако, чака. — Али му на глави чакати 1 , чакам несврш. покр. ударати кљуном, кљуцати., кљувати. — Намечише неће бити круна, него место круне чаков се кокоши, те ми купус чакају. Рј. А. или капа. Ил. чакати 2 , чакам несврш. покр. скретати чактало с в. чекетало (/): воденично ~ . запрегу подстичући волове узеиком »ча«. чактар, -&ра м звоно које се веже обично чакетање с гл. им. од чакетати. — овну предводнику око врата, клепка (1), клеЧакетање коњских потковица иза окуке. Он петуша (1), меденица (]). — Он ухвати Викчина мркаља, што му носи о грлу чактара. се скрајну с пута. Вуј. чак&тати, чакећем несврш. звонко лу- НП Вук. Гушани га дочекаше. . . звонећи пати; звонко одјекивати. В. пр. уз гл. им. у клепеауше и чактаре, и учинише му пошту велику. Глиш. чакетање. чактараш, -аша м ован предводник на чакнја ж тур. покр. џепни ножић, перокојем је чактар. Вук Рј. рез. — Која ће их прва доходити . . . и украчактор м покр. в. чактар. Вук Рј. сти цару ахмедију . . . а царици из џепа чакију. НПХ. ' ч а к ш б р а ш , -4ша м човек који носи чакшире; онај који се одева на грађански начин. чаклас м бот. траеа слична пшеници — Никад . . . није било да доњокрајски Наупа1сИа уШоза. Сим. Реч. '• • » чЗкља и чакља ж маџ. 1. дрвена мотка жутал>и и чакшираши . . . претресају и преса гвозденом куком КОЈОМ се привлаче чамци гледају васојевићке домове. Лал. или се нешто вади из воде. — Вукао је чакљом чакшире, чакшира ж мн. тур. пантатијело мале дјевојке. Сим. Човек се . . . лоне, хлаче. — Чакшире су, попут димлија, опре о чавдву: чамац поче да клизи по води. од иодра скерлета. Буд. Ћос. Б. 2. кљуна, кука (2а). Р-К Реч. 3. мотчакширетине ж мн. аугм. и пеј. од ка уз коју се пење лоза, грах и сл., притка, чакшире. такља, тркља. Бак. Реч. 4. крак у сидра. — Оде на палубу и ту причврсти свјечакшнрице ж мн. дем. од чакшире. тиљку на врх чакље. Хорв. чакшнрски, -а, -о који се односи на чакшире. — Дуги тур чакширски попричакљар, -&ра м онај који рукује чакљом тегну мало да му не би сметао. Ћор. Џ). — Поче да прича да сплавови замало нису торпедирали загат и да је послао чала и чала узв. тур. удри\ лупај\ Р-К чамац и чакљаре. Дав. Реч.; Бен. Рј. чакљати, -ам несврш. чакљом привлачалабркатв, -абрчем и -абркам несврш. чити чамац и др.; чакљом еадити што из воде. — Он иде ивицом загата до људи који и уч. према чалабркнути. чакљају дугим чакљама. Дав. чалабркнути, -абркнем сврш. = чалабрцнути појести мало и на брзину, презалочбкма м зоол. мајмун павијан: мрки .—•. гајити, пригристи. — Него, људи . . . можемо Бен. Рј. ли ми да се прихватимо, да чалабркнемо, чакма ж тур. покр. в. чатма (1). — што кажу, малко, јер ја сам вам гладан као Општина је била грађевина од чакме, стара курјак. Срем. [Коњ] мало попостане, коракне . . . па је брзо и лако горела. Ћос. Д. и, сагнувши врат, чалабркне халапљиво чакмак м тур. 1. кресиво, огњило, оцило. тратора. Гор. фиг. закачити, дохеатити, — Полако је кресао чакмак о кремен и са окрзнути. — Мало — одмахну Чемеркић нежношћу држао запаљен труд међу пр- — чалабркнуло ме из пиштол.чета: огрестима леве руке. Андр. И. 2. пом. а. уже ботина. Лал.

ЧАЛАБРЦАЛО — ЧАМИТИ чалабрцало с и м особа која чалабрца, која узима мало јела или пића. Р-К Реч. чалабрцање с гл. им. од чалабрцати. чалабрцатп, -абрцам несврш. и уч. према чалабрцну ти. чалабрцнути, -абрцнем сврш. = чалабркнути. — Мерећи сир, маслине, харинге . . . чалабрцнуо [би] мало од једног, мало од другог и . . . то би му обично био ручак. Срем. чалабрчак, -чка м оно што се чалабрцне, покоји залогај. — Код младе се јело, пило, тек на чалабрчак, кад код момка стигоше, поче прави ручак. Кош. Утече својим бисагама гдје је живеж, тс дохвати одонуд чалабрчак. Вел. чалакање с гл. им. од чалакати. чалакатн, -ам и чалачем несврш. лармати, галамити, грајати, викати. Вук Рј. чалампуре ж мн. покр. вунене чарапе са кожгшм ђоном. Р-К Реч. чаланут, -а, -о покр. смушен, сметен. Рј. А. чаланути, чаланем сврш. покр. 1. млатнути, ошинути. Рј. А. 2. мало појести, чалабркнути. Рј. А. чаларан, -рна, -рно маџ. који се претвара, који симулира; варљив. чаларник м онај који се претвара, пренемаже, симулант; варалица. Р-К Реч. чаларност, -ости ж особина онога који је чаларан, варљивост. чалг&џија м тур. свирач, музикант. — Чуло се . . . да га је огулила нека Јеврејка што је ходила с чалгиџијама. Андр. И. чалекати се, -ам се несврш. тур. покр. бранећи се одбијати ударац. Вук Рј. чалија ж тур. бот. драч(а), бодљикави грм. — Мјесто љубице њежне . . . диче се стричак сада и чалија с оштријем трњем. Марет. чалишан, -шна, -шно тур. марљив, вредан. — Пука сиротиња, а чалишан и радишан. О-А. чалма ж тур. повез, марама омотана око феса, сарук, турбан (1а).—Да пољубим мртву главу мјесто брата . . . и јуначку чалму свежем, сестра грдна. Њег. Фес ћу ти дати с чалмом од свиле. Наз. фиг. Брда су под чалмом магле. Бар. Изр. з а в и т и чалму потурчити се. чалмашица ж зоол. чешљугар. Бен. Рј. чам 1 , чама м песн. чама, чамотиња. — Већ ми дотужило страдат у чаму и пријегору нијему. Домј. Из западног рујног плама искрала се сура тама . . . носи студен сињег кама, клонулосги, чама. Кош.

2

837

чам , чама м тур. чамац од чама,је.аовине. Вук Рј. чЗм, чама м тур. врста црногоричног дрвета, јела. — Ајмо горе у Словачку . . . да пустимо Дунавом сплавове па од чамова да правимо тачке. Игњ. Ко зна шта све крије наш кров . . . док прахом сипи црвоточни рам и пуцкетањем проговара чам. Мас. ч а м а Ж = чамотиша тмурно расположење, потиштеност; досада; мртвило, учмалост. — Чама, зебња и грозничава . . . језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Коч. Кад му је сјела на душу чама дуготрајног заточења, пробугарио је Франкопан неколико пута искреним гласом туге. Комб. чамак, -мка м тур. покр. врста ситне ваши. Вук Рј. чамалица ж 1. грозница без сна. Рј. А. 2. (и м) особа која чами. — Чамалица [у том свијету] скоро нема, а има појединаца од велике иницијативе. Цвиј. чаман, -мна, -мно досадан; мучан, тежак> тмуран. — Хтјела си ослободити се чамне осаме. Тур. И године се нижу чамне у збиљи мргодној, у сети теготној. Кош. Мрачан дан ми, чамно вече. Крањч. С. чамање с гл. им. од чаматпи. чамара и ч а м а р к а ж горњи део одеће. — Крај отворенога ормара свлачио [је] своју чамару. Новак. Није имао на себи сурку као остали, него модру пољску чамарку. Шан. чамати, -ам (дијал. чамљем) несврш. е. чамигпи. — Чамајући четири године у сужањству, најзад би откупљен. Матош. Жалост је знати да тај орао [Наполеон] данас чама сломљених крила на малом талијанском острву. Мат. чамац, -мца м мањи пловећи отворени или полузатворени објекат, обично од дрвета, чун Џ): моторни ~ , ~ за спасавање, рибарски ~ , спортски ~ . чаме, -ета с тур. покр. сироче. — Остаде ли које дијете од те лозе? — Оста, рече — ;едно чаме. Љуб. чамеж м чама, чамотиња, чамљење. Р-К Реч. чаметн, -дтм «• чамити. чамбњаше с гл. им. од чамињати. чам&њати, -ам несврш. осећати помало чаму; исп. чамуњати. Вук Рј. чамити, -им несврш. боравити негде у чами, усамљено; боравити у сужањству; исп. чамати. — Тко је дуго у мрачној тамници чамио, не смије у један пут погледати сунце. Шен. Птица чами на дрвету без радости пјесмице. Прер. фиг. Можда је тек зрачак

838

ЧАМИЋ — ЧАНГЛТИ

оног новог сунца што Јоште ниско под обзором чами. Змај. Мисо . . . чами спутана. Наз. чамић м дем. од чам. г чамић м дем. од чам . чамљење с гл. им. од чамити. чамно прил. досадно, мучно, тешко. — Ако њега [пса] не би било, мени буде необично и чамно без њега. Кос. чамов, -а, -о који се односи на чам, који је од чама, јелов. — Даде . . . наредбу да се спреми чамов лијес. Гор. Прала је судове и слагала на необојен чамов сто. Макс. чамбвање с гл. им. од чамовати. чамбвати, чамујем несврш. живети у чами, чамити. — Додија ми, брате, 'вако чамовати! Посао се одбио од срца, па то ти је. Вес. А ја? Глуп, слабодушан нитков чамујем кб сањало, и туп за рођену ствар. Панд. чамовива ж чамово дрво, јеловина; уопште дрво четинара. — Даске су још мирисале на свежу чамовину. Јак. Јадница је у посд>едње вријеме сасвим пропала, исушила се и укочила као даска од чамовине. Донч.; МЕП. чамољак, -ољка м сипган, слабо развијен, закржљао плод. — На твоја поља пала је суша . . . класје је снуждено и ниско и дарива нас чамол>цима. Ђон. чамотан, -тна, -тно чаман. — Знадем за часе чамотне, јесени горке, згружене. Дуч. Упорно се силио, у нијемој борби са самим собом, да се стресе чамотног замирања. Ђон. чамбтиња ж — чама. — Свод низак, тежак као поклоп, тлачи дух измучен стравом дугих чамотиња. Јурк. Уверавала је и себе и оца да ће додир с таквим светом и њега и њу растрести и извући из чамотиње. Вучо. чамбтињски, -а, -5 који се односи иа чамотињу, чаман, чамотан: ~ атмосфера. чампа и чампа ж и чампар, -ара м покр. канџа, панџа. — Ђаволи великих чалшара, змијских репова . . . задавају [муку] отврднутим грешницима. Павл.; Р-К Реч.

чампра и чампрага ж покр. чампа. — Имао [је] . . . руке кошчате и грчевите као чампре. Бег. Стари Вукеља . . . подиже обје руке као двије сухе чампре. Шимун.; Бак. Реч. чампраге, чампрага ж мн. тур. покр. споне, копче. Вук Рј. чамуља ж тур. покр. врста капе. Вук Рј. чамуњање с гл. им. од чамуњати. чамуљати, -ам несврш. чамињати. — Срам онога ко остане да чамуња на огњишту кад његова друга браћа мегдан деле на бојишту. Нен. Љ. чамчани, -а, -б који се односи на чамац: ~ сидро. чамче и чамче, -ета с дем. од чамац. Р-К Реч. чамчина ж аугм. и пеј. од чамац. — Хоће ли . . . скелеџија дотерати бар чамчину. Чипл. чамчић, -а и чамчнћ, -ића м дем. и хип. од чамац. — Осјећао сам како се мени и моме малом . . . чамчићу приближава неодгодиво . . . потонуће. Крл. чамџија и чамџија м онај који вози чамац, онај који превози нешто на чамцу. — Једног јесењег дана довезоше чамџије велико сплављено дрво. Ђурић. Кафана кириџија и чамџија. Сек. чамџијин и чамџијин, -а, -о који припада чамџији. чамџијски и чамџијски, -а, -о који припада чамџијама, који се односи на чамџије. чамџински, -а, -о в. чамџијски. Вук Рј. чапак и чанак, -нка м (ген. мн. чанака и чанака) тур. 1. а. здела, чинија за јело (обично дрвена). — Крај огњишта . . . совра, на њој су дрвени чанци с јелом. Дом. б. здела или кутија у којој се држи ситан новац. Р-К Реч. 2. у старинској пушци кремењачи место где се сипа барут, прашнпк. Вук Рј. 3. кориташце испод воденичког коша из којега жито пада на жрвањ. Рј. А. чангање с гл. им. од чангати.

чампара и чампара ж тур. 1. ланчић на узди који причвршћује ђем коњу испод браде. Р-К Реч.; Деан. Рј. 2. врста музичког инструмента којим се звецка. — Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана. Срем.

чангарати, -ам несврш. оном. чегртати, звецкати, лупкати. В. пр. уз гл. им. чангарање.

чампаст, -а, -о покр. који је налик на чампу, који је у облику чампе. Р-К Реч. чампати, -ам несврш. покр. грабити, узимати. — Туцаше неке коштице и чампаше језгре. Киш.

чангарање с гл. им. од чангарати. — Он у штали ашовом јури кравље балеге па од чангарања не чује. Рад. Д.

чангараци, -арака м мн. тур. = џангараци 1. штапићи којима се удара по неким музичким инструментима. Бен. РЈ. 2. прапорци. — Чангараци звоне и једномерни удар преноси се кроз . . . тиху ноћ. Нуш. чангати, -ам несврш. досађивати мољакањем, просјачити. — Ако се који изгуби у мраку . . . већ ће га . . . баба иза ћошка

Ч А Н Г Р И Ж Љ И В — ЧАНТРАЊЕ упутити или повести, чангајући успут: Ела бога ти, који маријаш? Маш. чангр&жљив, -а, -о = џангрижљив чангризав. — Баторић није био онакав чангрижљив старчић да би дуго остао у злим ријечима. Ђал. У присиљеном нераду, што их све чини чангрижљивим и раздражљивим. Цар Е. чангр&жљивац, -ивца м чангризавац. чангрДзав, -а, -о = џангризав који радо и често чангриза. — Једно од онакве кућне чељади што је увијек чангризаво. Ков. А. Мисли о тој својој жени . . . чангризава, осиона. Андр. И. чангризавац, -авца м онај који чангриза, чашризалица, чангризало. — Господар мој . . . чангризавац и вјечито надизало, живио с капиталом. Ков. А. чангр&завбст, -ости ж особина онога који је чангризав. — Његови противници приписивали су ову особину његовој мушичавости и чангризавости. НИН 1958. чангризалица ж и м и чангризало с и м = џангризалица и џангризало особа која много чангриза. — Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је Благоје какав чангризало. Лаз. Л. Ипак се нашло старо једно чангризало . . . који је пред пјесником изразио своје негодовање. Цар Е.; Бен. Рј. чангриза&е с гл. им. од чангршати. чангризати, чангризам несврш. = џангризати досађивати приговарањем, чантрати, гунђати, заједати. — Муж је, зна шта ради . . . а женино није да га преконосира и да чангриза. Рад. Д. чангр&зљив, -а, -о в. чашрижљив. — Није превећ рђава, само некад чудна, чангризљива. Кос. чангр&зљивац, -ивца м в. чангрижљивац. — Стари се чангризљивац направио глух. Шов. чангрљање с гл. им. од чангрљати. чангрљати, -ам несврш. оном. одзвањати од ситних удараца, брујати. — Тога дана била је киша са суснежицом, олуци су чангрљали. Јак. чангура ж покр. врста музичкое инструмента са жицама. И-Б Рј. чандра ж покр. особа која чандра. Рј. А. чандрати, -ам несврш. покр. в. чантрати. Рј. А. чЗдрк м чандркање, куцкање, лупа, лупкање, тандркање. — Кад се тај чадрк, та лупа и шкрипа истутњаше, чу се онај првашњи глас мрака. Сим. чандркање с гл. им. од чандркати. чандркати, -ам и чандрчем несврш. оном. 1. лупкати, куцкати. — Чандрка по

839

цео дан на оном точку као проклет. Сек. 2. фиг. говорити којешта, лупетати. — Жена не преста да зипара и чандрче. Мил. Наринуо се чланкописац: осилни нећутник, недрук, несмотрењак што чандрка неслано. Шим. С. чандрљати, -ам несврш. оном. 1. одавати звеку, звечати; клопарати, тандркати. — У кући Вукана Неђељкова чандрљају и галаме жрвње. Ђур. 2. чантрати, гунђати, приговарати. 3. фиг. хучати, фијукати. — Сама [кућа] на голом ћувику . . . ситна и трошна, пуна рупа кроз које чандрл>а ветар. Ољ. 4. фиг. којешта писати, пискарати, шкрабати. — Непрестано сједи код куће и чандрља нешто за новине. Вј. 1972. чандрљив, -а, -о = џандрљив који много приговара, свадљив, чантрав, чаигризав. Вук Рј. чандрљивац, -ивца м = џандрљивац чандрљив човек. — Па зашто долазиш амо, чандрљивче? Бег. чандрљивбст, -ости ж особина онога који је чандрљив, џандрљшост. чанибупа ж тур. бот. = џанибула в. турчинак. Сим. Реч. чанкир, -ира м фр. обично у изразима: меки ~ , т в р д и ~ врста полне болести и1сш уепегешп. чанкдлижење с гл. им. од чанколишти. чанкблиз м онај који се улагује из користољубља, који жиеи од милостиње онога коме се улагује, улизица, лижисахан, полтрон. — Где су му сад његови чанколизи и ласкавци што су уза њ пристајали и чинили му на вољу! Нед. Не може одољети нагону и да овдје не наступи као чанколиз те да не окријепи своја изгладњела цријева на туђи рачун. Шкреб. чанкбшхза ж женска особа чанколиз. Прав. чанкблизац, -исца м чанколиз. — Весељаци и чанколисци омогућавали су племићима и каваљерима да се не досађују. Пол. 1974. чапкблизити, -олизим несврш. бити чанколиз, поступати као чанколиз, полтронисати. Р-К Реч. чантра ж тур. заст. омања кожна торба која се обично носи обешена о раме,

кеса,

бисаге. — Вукадин место чантре, у којој је досад држао уштеђени новац, купи сада ћемер и ту је слагао пару по пару. Срем. чбнтрав, -а, -о који радо чантра, чангризав. — Није то [хладноћа] ништа према гласу чантраве свраке [жене]. Пол. 1974. чантрало с и м особа која радо чантра, чангризало, гунђало. Р-К Реч. чантраше с гл. им. од чантрати. .

840

ЧАНТРАТИ — ЧАПОРАК

чантрати, -ам несврш. тур. досађивати коме прекомерним приговарањем, чангризати, гунђати. — Потапшао [ју је] по образима, чантрајући ужасним свађалачким нагласком. Петр. В. чанчар, -ара м онај који прави чанке, зделе, зделар. Вук Рј. чанчара ж зоол. покр. корњача. Вук Рј. чанчарев и чанчаров, -а, -о који припада чанчару. чанче, -ета с дем. од чанак. чанчина ж аугм. и пеј. од чанак. чанчкћ м дем. од чанак; исп. чанче. — Мој је чича мало потврд човек, кад путује, чанчић граха и тазе сомунчић доста му на дан. Шапч. чанчица ж зоол. врста морске шкољке СапМшп еји1е. Терм. 4. Ч&П1, чапа м покр. е. чеп (/). — Ко не зна чапом, а он ће врањем [ТОЧИТИ]. Н. посл. Вук. чВп2, чапа м тур. део, комад чатме (1), пресло (2). Вук Рј. чЗпа ж покр. невоља, несрећа. — Ал' нас л»ута чапа причапила, студена нас ометнула зима. НПХ. чапак, -пка м покр. чапорак, канџа, панџа. — У момку се срце узјарило као гладну вуку код овчице ил' соколу и жедну и гладну кад у чапке држи препелицу. НП Вук. чапар1, -ара м врста голуба са развијеним чапцима.

•— З а р с а м т о ја . . . н а м е р д е в и -

нама голубарника . . . са својим плашљивим бејацима, чапарима и арапима? Вучо. 2 чапар , -&ра м покр. глинена посуда. — Растопи се у какву чапару воска па се онда умаче шарајицом. Рј. А. чапати, -ам сврш. покр. в. чапити. ~ се 1. уз. повр. — Чапаше се за грла бијела, носише се тамо и овамо. Њег. 2. хватати се, качити се за што. — Чапају се [Турци] скеле и кораби. Март. чЗпити, -им сврш. ухватити, зграбити, шчепати. — Пирошка га [новац] једноставно чапи као врана. Бег. чЗпка ж пољ. капа; исп. шапка. — С чапком на глави сједи Винко Хорват. Донч. чЗпкатн, -ам несврш. чачкати (а). — За то време може чапкати нос. Ћос. Д. чЗпкнутн, -нем сврш. оном. пуцнути, цокнути. — Је ли то вода? — чапкне устима. Ков. А. чапкун, -уна м тур. 1. коњ ситна али брза хода. Р-К Реч. 2. враголан, обешењак, мангуп. — Он је увијек био, штоно се рекне, чапкун. А чапкуни се најбоље умију пробити кроз свијет и обогатити се. Ћор. Сада ра-

зуми)ем зашто пук воли чапкуне, мангупе и факине. Матош. чапкунити, чапкуним несврш. ићи брзо и ситним корацима, каскати. Прав. чапкунлук м несташлук, обешењаклук, враголанстео. — Од силна чапкунлука ломи [се] кад иде, а накривио фес на једно око. Срем. чапкунски, -а, -о који се односи на чапкуне, својствен чапкунима, обешењачки, мангупски. чапкунски прил. као што чине чапкуни, обешењачки, мангупски. — Ушли су [у кафануј онако на паланачки, чапкунски . . . цупкајући и тресући се . . . помало у коленима. Срем. чапкунство с својство чапкуна, чапкунлук. —- Његово наивно хваљење животом у унутрашњости . . . паланачко чапкунство у досеткама. Грол. чапкуњење с гл. им. од чапкунити. чвплез м бот. в. чапљан (2). Р-К Реч. чвпља ж (ген. мн. чапаља и чапљи) зоол. а. птица мочварица високих ногу и јаког кљуна Агска: бела ~ , сива ~ . б. мн. породица птица мочварица сродна родама АгдекЈае. Терм. 4. чапљан м бот. 1. в. празилук. Вук Рј. 2. биљка из пор. љиљана Акрћск1е1и8 а1ђиз. Вук Рј. чаговарка ж зоол. птица из пор. гусака РиЦј;и1а Ги11§и1а. Бен.

Рј.

ч^пљин, -а, -о који припада чапљи, који потиче од чапље. — Била су испечена . . . чаољина јетра. Богд. чЗпљић м чапљин птић. Вук Рј. чЗпљица ж дем. од чапља. чЗпница ж покр. последња дуга на бурету која га затвара. Р-К Реч. чЗпнути, -нем сврш. 1. узети, одломити делић, комадић неке чврсте хране, штрпнути. — Нити чапну бурек код Трифка фурунџије. Лаз. Л. 2. оном. пасти у воду са шумом, лупнути. — Сваки час чапнуло је нешто воденим звуком, по мокрим стијенама разазнао је да су то капље. Цес. А. С обронка се . . . откину комадићак жиличаве земље и чапне у воду. Коз. Ј. чЗпоњак, -оњка м покр. папак. — Двапут је видела ту чађаву руку, и била јој је ружнија од козјег чапоњка. Ћос. Д. чбпор м грудва смрзнуте земље која се издиже од тлс. — Осване и сив дан са смрзнутим чапорима . . . блата по цестама. Коз. И. чЗпорак, -орка м 1. = чапорац канџа, панџа. — Он . . . испружи према мени своје црне прсте налик на чапорке. Кос. Журе

ЧАПОРАСТ — ЧАРАПАРКА

841

дан. Цар Е. У Вуку је било толико непосредне снаге и чара да је из Копитара извукао оно што је у Копитару било за Вука најдрагоценије. Бел. Ал' знај! Песма залуд покушава да врати чари старинскога доба. Рак. Не умијем мјере пред овом дивљом чари. Уј. 2. мн. празн. чаролије, мађије, чини. — Да чини чаре, да лијечи марву и људе. Шен. Из почетка је мислио да су то чари какви. Шимун. ч&ра ж покр. чаролије, мађије, чини; исп. чар (2). — Гдје пук вјерује у урок и машту, у сугреб и чару, у вукодлаке, вјештице3 тенце и море, ту се смијеша лијечење с гатањем. Љуб. ча"рак, -рка м тур. 1. ист. на пушци кремењачи место код прашника где се напгезањем опруге и наглим ударцем ствара ватра. — Поквасићу им чаркове од пушака да им не би могле опалити. Вујач. 2. купица, рожић којим се пушта крв. Р-К Реч. чаракало с жарач, ожег. Р-К Реч. чаракати, -ам несврш. чарати1. Р-К Реч. чаракнути, чаракнем сврш. подстаћи ватру да боље гори, џарнути. чаралац, -аоца м (ген. мн. чаралаца) онај који чара, чини чаролије, чаробњак. — Има и данас чаробњака-магионичара или чаралаца. Наз. чаралачкн, -а, -о који се односи на чараоце. чаралица ж жена чаралац, чаробница. — Чаралица настоји својим чарањем и басмама вратити себи свога драгога. Марет. Ој, сестрице, дивна чаралице, која цијели свијет зачарат знадеш. Хар. чарало с чаракало. Р-К Реч. чаран, -рна, -рно који је пун чара, који очарава, дражестан, диван. — Ој, милотна је, чарна! Драгоће пун јој плах, дјетињи поглед! Марк. Ф. И симфонија чарна, космоса бескрајна песма је срца мојег. Марк. Д. чарање с гл. им. од чарати. чарапа ж тур. (обично у мн.) део одеће од плетене вуне, памука или вештачких елакана који се наелачи на ноге испод ципела. Изр. ударен мокром чарапом нар. приглуп, затуцан. чарапак, -пка м дем. и ир. од чарапа. Р-К Реч. чарапар м занатлија који израђује и продаје чарапе. Р-К Реч.

према старим буквама с раширеним сувим гранама што изгледају . . . као чапорци грдних птичурина. Ћип. 2. в. чапур. В. пр. уз чапораст. чбпораст, -а, -о који има чапоре, пун чапорака (2). — Па потеже сабљу демискију, а осијече розгу чапорасту, на њој има много чапорака. НП Вук. чЗпорац, -орца м — чапорак (1). — Кад би тргнуо удицу, а на њој се успрчкао какав пијорак или рачји чапорац. Божић. чЗпорка ж чапорак(Ј). — Двије се птице љубе, а свака држи у чапоркама свога зеца. Вј. 1972. чапра ж тур. покр. 1. кожа. — Десет чапара има на образу. Н. посл. Вук. Кога сврби чапра, нек иде унутра. Лал. 2. а. мех у коме се носи шно, ракија, скоруп и др. б. кеса од коже којом се црпе вода из бунара. Вук Рј. чЗпраз, -а и чапразд&ван, -ана м тур. у изразу: п р а в и т и коме ~ в. чапраздиванити. — Зар се тако гости дочекују и побратиму чапраздиван прави. Рад. Д.; Р-К Реч. чапраздиванити, -диваним несврш. тур. 1. клањати се, метанисати. Р-К Реч. 2. фиг. разгоеором забављати некога ко је докон, угађати коме. чапретина ж аугм. и пеј. од чапра. — Оно је кок>, а не чапретина каква је мени запала. Лал. чЗприца ж дем. од чапра. — Шта желиш постати послије рата . . . ако ти чаприцу не осуше? Вуј. чапрљ м = чапур остатак одсечене или одломљене гране; пањ од посеченог младог дрвета или од посечене кукурузне стабљике. Вук Рј.; Деан. Рј. чапрљај м огреботина на кожи. Р-К Реч. чапрљак, -л>ка м дем. од чапрљ. Вук Рј. чапрљан м покр. оеан зашнутих рогова. Рј. А. чаптија ж тур. свилена марама. — Покрићу се стамболском чаптијом. НП Вук. ч&пур м = чапрљ. — И доиста после неког времена опет је ударио на чапур. Глиш. чапураст, -а, -о који има чапуре, иун чапура. — Са чапурастим и црвоточним гранама била је спремна да . . . притисне кућу. Ств. 1948. чапурје с зб. им. од чапур. — И данас, ето, скупише сувади и чапурја . . . и вечера се спреми. Кош.

чарапарев, -а, -о = чарапаров који припада чарапару.

чар ж и м 1. оно што привлачи, заноси, задивљује, драж. — Пред њом је сада искрснуо са свим својим чарима и онај лијепи

чарапарка ж 1. жена чарапар; женска особа која ради у радионици или фабрици за израду чарапа. — Он је изгубио дубљину

842

ЧАРАПАРНИЦА — ЧАРКАТИ

покривена шиндром . . . бијаше налик . . свога ВЈеровања да невЈерност чарапарке однесе и посљедње остатке. Сим. 2. машина на некакву утврду из давнине. Донч. Одмах [смо] легли да спавамо на неком чардаку. за израду чарапа. — Продајем . . . машину Чол. 2. лепа, обично двоспратна или вишечарапарку са три цилиндера. Пол. 1949. спратна кућа, дворац; господски двори. — чарапарница ж радионица за израду Оде царе на танке чардаке. НП Вук. 3. чарапа; радња у којој се продају чарапе. кош за кукуруз на стубовима. — Оде до Р-К Реч. чардака, пропне се на њ и накупи у зобницу чарапаров, -а, -о = чарапарев. кукуруза. Вес. 4. ист. кула стражарница чарапарски, -а, -б који се односи на или осматрачница на државној граници. — чарапаре: ~ трговина, ~ радња. Ударисмо на неке турске чардаке. Ту је чарапарство с израда, прављење чарапа била њихова стража. Вес. као занатска делатност. чардаклија ж тур. 1. кућа чијије горњи чарапаст, -а, -о 1. којије налик на чарапу. део дрвен; кућа која има чардак (1). — Кућа 2. који као да има чарапе, белоног, путоног је била стара чардаклија од два боја. Вукић. (о коњу). — Сањам да јашем црну кобилу, 2. винова лоза која се пење уз чардак, уз какву као зивт врануша, само калушаста и у пред- другу зграду или уз какво дрво, или се сведе у њим ногама чарапаста. Рад. Д. хладњак, сеницу. — Уђе у ходник који је чинила чардаклија орезаних лоза. Јанк. Вију чарапетина ж аугм. и пеј. од чарапа. чарапин, -а, -о који припада чарапи, се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви. Ранк. 3. ист. граничар, војник Војне који се односи на чарапу. крајине који је вршио стражарску службу Изр. посао му иде као ~ почетак посао му иде тешко, траљаво; уста су му у чардаку; исп. чардак (4). као — почетак има велика уста. чардаклијски, -а, -б који се односи на чардаклије. чарапина ж аугм. и пеј. од чарапа. чЗрдански, -5, -б који се односи на чарду. чарапица ж дем. од чарапа. чардачина ж аугм. и пеј. од чардак. — чарапчина ж аугм. и пеј. од чарапа. Станује он . . . у дрвеној дворишној чардачаратан, -ана и чаратан м тал. покр. чини. Пав. тзналица који се приказује као зналац, варачардачнћ м дем. од чардак. лица, шарлатан. Вук Рј. чбрдачки, -а, -5 који се односи на чардаке. чаратанија ж покр. = чаратарија в. Вук Рј. чаролија. Вук Рј. чардаш и чардаш м маџ. маџарски чаратапица ж покр. женска особа чанародни плес брзих кретњи; музика за такав ратан. Рј. А. плес. — Научио . . . да игра чардаш и пева чаратарпја ж покр. = чаратанија. — маџарске песме. Андр. И. Напољу [је] брујао Дошли из Задра . . . и рекао бих . . . да су валс и чардаш. Петр. В. ти открили . . . његове чаратарије. Павл. 1 1 чарка ж чаролија. — Као да си ме чарчаратати, -ам несврш. в. чарати . — ком опчинила, ушла си ми у вољу. Ћип. На малену јој длану чарата јеђупкиња. Наз. 1 чарати , чарам несврш. бавити се чарочарка- ж тур. мањи оружани сукоб, мања лијама, празноверицама, гатати, врачати. битка, пушкарање, задевица; мања свађа. — Чарку су заподевале омање четице. Вес. — Гончинка чара и вара. Шен. Све [дјевојке] Предизборне чарке већ су примијећене . . . су носиле расплетену косу, чарајући срећан опет су се охрабрили опробани демагози завршетак борбе. Ћоп. 2 и конзервативци. Вј. 1972. чарати , чарам несврш. подстицати, чаркало с чаракало. Р-К Реч. потицати ватру да боље гори; исп. џарати. — Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чаркаше с гл. им. од чаркати (се). чарајући ватру. Шапч. чаркар, -ара м = чаркач и чаркаш војчарда ж маџ. гостионица на друму изван ник у предњој бојној линији који почиње пушсела у којој одседају путници; крчма на макарање. — У нашем воду имаде један чаркар џарској пусти. — Кад дођу [путници] у који не зна којем роју припада. Крл. . . . чарду, стану. Игњ. Ђерма ће шкринути невољко, сагнут се к чарди што спава. чбркати, -ам несврш. 1. несврш. и уч. Домј. према чарати1. — Разводника страже затекао је како чарка ватру. Ћос. Д. 2. в. чарч&рдак м (лок. чардаку и чардаку) тур. 1. већа летња просторија на спрату источ- кати се. — Три мјесеца чаркамо са Млечињачке куће с избочеиим делом, тремом према ћима по међи. Шен. 3. црткати, шарати. — улици; трем, доксат, балкон. — Стара, дрве- Извади своју биљежницу и стаде нешто на кућа на чардак, са зиданим приземљем, чаркати оловком. Ков. А.

ЧАРКАЧ — ЧЛРОВНО

843

~ се зачетати чарне, водити нање борбе. — Цео дан смо наилазили на групе Немаца и чаркали се с њима. Поп. Ј. чаркач, -ача м — чаркар. Р-К Реч. чбркаџнја м тур. в. чаркар. — Тукли [су се] сачо уз 1Опове3 и чаркаџиЈе се помало чаркале. Вук. чаркаш, -аша м = чаркар. — Оно су чаркаши . . . Сад ће им наши у сусрет. Кнеж. Л.

старим чаробником. Јурћ. Да окупа се у боЖЈОЈ лепоти, у поезиЈи чаробника сунца. Кош. чаробпица ж 1. она КОЈП чара, врача, 1 врачара, исп. чарати . — НаЈзад )ОЈ се нетко смилу;е па ЈОЈ посав)ету)е да оде к чаробници. Шов. 2. она ко]а ]е чаробна, КОЈП очарава, зачарава. — Кад би истина била да човЈек зачарати може, заиста би Леонора била такова чаробница. Шен. чаробпичин, -а, -о КОЈП припада чаробчарлама ж тур. 1. подвала, превара. •—• ници. Песме су испевали и чедним матронама чЗробнички, -а, -о коЈи се односи на подметнули сто брука и чарлама. Вин. 2. врста народне игре, музика за ту игру. — чаробнике и чарсбнице. ЧуЈеш . . . разбрбљану чарламу на . . . клачаробништво с 1. = чаробњаштво мавиру. Петр. В. гиЈСка вештина чаробника; бављење чаролиуама. Изр. ударити коме чарламу под- 2. своЈство онога што очарава, чар, чаробвалити коме, изшрати кога. ност, привлачност, драок. — Новинар? Одиста примамљив позив . . . И колико чарлатан, -ана м тал. покр. шарлатан, чаробништва у томе позиву. Нуш. исп. чаратан. — ФамилиЈа чарлатана. ВОЈН. чаробно и чаробно прил. на чаробан чарлстон м енгл. врста темпераментне начин, дивно. — Густи низови алема чаробно окретне игре пореклом из Америке. засинуше. Шан. чарни, -а, -б арх. и поет. цри. — Леп ;е чарббност и чЗробнбст, -ости ж своЈзоре осмеЈак . . . ал )е лепша ноЈца чарна. Радич. Видим чарну гору под круном од ство онога који џ чаробан, онога што Је чаробно. — Што више гледа ту загонетну злата. Наз. даљину, она га све више заноси сво)о/и чарно- в. црно-. бескрајном чаробношћу. Ранк. чарнути, -нем сврш. подстаћи еатру чардбњак, -ака и чаробњак м = чада боље гори, џарнути. — Бежите ви одатле робник (1). — Гледао [)е] неки комад у да чарнем фуруну . . . зича. Дом. коме )е ђаво кушао чаробњака. Поп. Ј. ~ се уз. повр. заподенути мањи 6ОЈ, Инквизици)а је водила борбу и против чачарку. Вук РЈ. робњака. Пов. 2. чарбба ж индив. в. чар (7). — Ти си чарббњачки и чЗробњачки, -а, -5 КОЈН чаробом СВОЈОМ опио душу ми младу. Баш. се односи на чаробњаке, који потиче од чачаробајка ж бот. врста траве Слгсаеа робњака. ћпеиапа. Деан. РЈ. чаробњаштво с = чаробништво (1). — чарббан и чаробан, -бна, -бно 1. КОЈИ Они га оптужише за херезу и чаробњаштво. Је пун чара, диван, бајан, дражестап. — Он Пов. 2. )е стрепео од саме помисли да би та чаробна чЗрован, -вна, -вно в. чаробан — Но жена мопа да га напусти. Андр. И. 2. су те ствари изгубиле СВОЈУ чаровну вриЈедКОЈН зачарава, опсењуЈе; чудотеоран, магичан. ност, као блиЈеда св)етлост зубље кад обас)а — Забављао се изврсно с контесом, ко)а га жарко сунце. Љуб. Воћке по чаровним ниЈе већ пуштала из чаробне мрежице у вртовима савиле сиве, змиЈолике гране. Кос. КОЈУ се б)еше залетио. Том. Штапић КОЈИ чаровија ж покр. в. чароли/а. — Зар им )е говорник показивао чинио се чаробан. да се смету чини, чаровиЈе и да се развргну Само од Једног његовог додира болести )е наудбе' Павл. нестало. Макс. чаровит, -а, -о чаробан, исп. чаробит. — чаробија ж покр. чаролцја. — Ни )а Ту ни)е било ништа чаровита. Леск. Ј. нисам вЈеровао СВОЈИМ очима . . . да ни)е Пол>ски цвет )е чаровит само са целом какова чаробиЈа или паклена опсЈена. Јурк. атмосфером. Сек. чаробнт, -а, -о в чаробан. — М)есец чарбвник, -ика м чаробник. — Род сам стерао чаробито свЈетло на дрвеће и грмље. славних праотаца, )а чаровник, мудрац. Наз. Шен. Ци]елом ми нутрашњости проструЈало нешто чаробито и драго. Ђал. чаровница ж чаробница. Р-К Реч. чбробник, -а и чарббник, -ика м 1. чарбвво прил. на чарован начин, ча= чаробњак ОНОЈ ко}и чара, врача, врачар. робно. — Као спомен из далеке прошлости 2. ОНПЈ КОЈИ Је чаробан, ко]и заноси, очарава. сетно . . . чаровно разлегаше се сваки куца) [вечерњих звона]. Ад. — Вино . . . показа се и у овом друштву

844

ЧАРОВЊАК — ЧАС

чарбвњак, -&ка м чаробњак. — Зачарана ни, малограђанство. — Радознала се чаршија чаролијом потајног . . . чаровњака. Матош. скупљала. Козарч. Када га чаршија поче чардјице ж мн. додоле; колеђани, поклад- ценити на пола милиона у злату, он доби орден око врата. Ћос. Б. не машкаре. — Привидјеше ми се утварама Изр. добро јутро, ч а р ш и ј о на обе из давног доба или покладним чаројицама које дођоше развеселити и насмејати пук. (све четири) стране каже се за онога који се прилагођава приликама, који иде линиШимуи. јом најмањега отпора ради своје користи. чардлија ж чарање, враџбина, опсена; чини. — Опчинила си чаролијом пакленом чаршијица ж дем. од чаршија. — Што Карла мога. Марк. Ф. Празник је био, су ти ове мале чаршијице: оне ти живе неким Ђурђевдан . . . дан везан за помисао чаролија засебним животом. Ком. и враџбина. Пер. чаршијски, -5, -о који се односи на чарчарбдијски, -а, -б који припада чаролишију: ~ ред. јама, који се односи на чаролије, који потиче чарш&лија и чарш&нлија м човек из од чаролија. чаршије, човек који ради у чаршији. — Силно чаропојан, -јна, -јно ков. који опија, је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у заноси чаром. — То је пјесник, то је срце, чаршију. Коч. И они чаршинлије се препали то су пјесме чаропојне. Ков. А. . . . виде: одвише је. Андр. И. чартер м енгл. писмени уговор о најму чаршннски, -а, -о в. чаршијски. брода, о поморском превозу или о најму авиона чаршлија м в. чаршилија. — Кочили се односно авионском превозу. Кл. Рј. даљим селима да су као и чаршлије. Мул. чартАзам, -зма м револуционарни радчас, часа м (лок. часу; мн. часови и нички покрет у Енглеској 30-тих година 19. часи, ген. часбва и часа) 1. а. временска ст. за добивање политичких права и побољша- јединица од шездесет минута, сат {2а). — У ње економског стања радника. 19 часова отпочео је општи напад. Дед. В. чартист(а) ж присталица чартшма, учес- ЕТОЈ већ је осми час вечерши. Каш. б. временска јединица школске и друге наставе ник чартизма. чартДстички, -а, -о који се односи на (обично 40—60 минута); предавање које се држи за то време: ~ књижевности. — чартисте и чартизам. Сутра имам у осам час. Срем. Кад сам зачартовати, -тујем несврш. енгл. пом. вршио своје часове [у школи] . . . позва ме давати свој брод под закуп, у најам. — Један директор у свој кабинет. Андр. И. 2. врло мој пријатељ . . . са својим бродићем чартује кратко време, тренутак, трен, момен(а)т. на француској ривијери. Хорв. — Он јој је пољубио и очи, гледао ју још чаруг м тур. опанак. Шкаљ. час. Цес. А. У први нас час не препознаше. Ђал. 3. а. време, доба уопште: касни часови, чаругџија м опанчар. — Терзије и вечерњи часови. — У једној . . . листини . . . чаругџије одавно затворили дућане. Уск. нацртани [су] главни часи Душанова царечаругџијин, -а, -о који припада чаругџији. вања. Љуб. У »Песми у сутон« [је] један чаругџијски, -а, -о који припада чаругврло фин опис вечерњег часа. Скерл. У џијама, који се односи на чаругџије. Вук Рј. забави и раду час је кратак. Богд. б. одређено ереме за што, за какав рад: ~ обрачуна, чаругџински, -а, -б в. чаругџијски. часови одмора, часови рада. 4. заст. минут, Вук Рј. чарулати, -ам несврш. покр. брбљати, минута. — Мањкало је још седам часова до пет сати. Том. 5. мн. цркв. служба у чаврљати. — Чарула швапски. Матош. православној цркеи у које се време чшпају чаршав м тур. а. платнени покривач, псалми и молитве. 6. (у прилошкој служби) прекривач за постељу; заштитна навлака за зачас, брзо. — Што ти је човек . . . ка' срча, јорган. б. покривач за сто, столњак. час се разбије, само учини цак, и готово. Рад. Д. чаршавски, -а, -о који се односи на чаршав. Изр. давати часове бити наставник, чаршаф «. чаршав. предавати негде или поучавати некога за чаршија ж тур. 1. део иасеља где се развио награду; д в а н а е с т и ~ последњи час, последњаприликадасе неш то предузме; о д п р в о г(а) трг, пословни део града; трговачка четврш. — Изиђе из куће и оде у чаршију. Вес. 2. часа одмах од почетка; од часа до часа (час по час, час на час, час и час, зб. фиг. а. становници чаршије Џ), трговци и занатлије чије су радње, дућаки на тргу, из часа у ~ и сл.) с еремена на време, пословни свет. — Сва чаршија гледа за н>ом, повремено, с временом, поступно; полициј ски ~ време у које је забрањен излазак на улицу; и мимопролазећи и они што седе на ћепенп р а в и ~ погодан тренутак; смртни, цима. Срем. б. грађанско друштво са својим политичко-друштвеним иазорима, малограђа- умрли, суђени ~ смрт, време кад треба

ЧАСАК — ЧАСОВНИК

845

умрепги; с в а к и ~ често, сасвим често; та) стари свагп. — Девојке га зову и питају га ~ (овај ~ , исти ~ , тога часа и сл.) хоће ли да им буде часник. Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка. у том (овом, истом) тренутку; у (велики) Срем. 2. војни старешина, официр. — Наддобри ~ (у срећан ~ , у сто добрих зорни часник предаде писмену пријаву сатчаса и сл.) формула при поздрављању или честитању каквогдогађаја; у зао ~ у клетви нији, ова преслуша кривце и свједоке. Буд. или са значењем: на несрећу, у невреме; узи- Кад су војници видјели часника, помакоше се у страну и салутираше. Бег. 3. чиновник, мати часове учити се код приватног учитеља, наставника; у п р в и ~ (први *—•, службеник. Р-К Реч. у п р в о м часу и сл.) у почетку, најпре; часнички, -а, -б који се односи на часнике. у тили (тињи) ~ (у часу, до часа, — Војници стргоше часничко рухо. Шен. у мали ~ , ~ затим и сл.) одмах после, Испражњена . . . часничка мјеста имаду се зачас; час . . . час сад . . . сад, једном . . . безувјетно попунити домаћим заслужним други пут; ~ пре ( ~ брже и сл.) што синовима. Шиш. пре; час посла зачас, врло брзо. часништво с зб. 1. управни сдбор; предчасак и чбсак, -ска м дем. од час (1 и 2); седништво каквог збора, конгреса и сл. — тренутак, трен. — За два часка дадосмо У Орловици постоји леп и мирољубив се на пут. Шен. Јово . . . изиди један часак! обичај: часништво општинско кад одступа Вес. откупл>ује се новом часништву добром гозбом. Ранк. Стигосмо на збор, где је већ чМсимице и часимице прил. часомице. — Само часимице му тренуше вјеђе. Шен. отпочет избор часништва зборског. Дом. Зачуди се томе, али само часимице. Божић. 2. скуп часника, официрски кор, збор, официри. — Немачки у Кракову знаду само у неким чЗснмнчан и часимичан, -чна, -чно локалима камо редовно залази часништво. часомичан. — Малвину је већ минула она Бен. 3. чиновници, чиновништво. Р-К Реч. часимична сјета те она опет почела жуборити као птица. Коз. Ј. чЗсно прил. на частан начин, поштено, чЛснти, -им несврш. отезати, оклевати, честито. — Он је часно испунио свој задатак. Повезао је другове у Сарајеву и одуговлачити. — А ми не часимо. Торд. помогао да се обнови партијска организаНећу да часим овдје. Лал. ција. Чол. Изр. не ~ часа, ни часа не •— не оклевати, радити што је могуће брже. часност, -ости ж 1. особина онога који чНсић м дем. од час (7 и 2); тренутак, је частан, поштење. — Часност захтева: чини себи самоме оно што желиш да други трену часак. — Да се вјечно сјећа да га је себи чине. Петрон. У хијераркичком реду она л>убила часић. Л-К. има л>епоте древних обичаја, часности и часком и чЗском прил. на брзину, за честитости. Нех. 2. заст. учтива формула мало времена, зачас, брзо. — Скапала си од којом су се ословљавале особе високог положаја. глади. Да ти начиним часком кајгану. Ранк. — Баш се примакох његовој часности у Друштво се часком смири. Вел. намери да га запитам, а ја чух из куће неки чНсловац, -бвца м. 1. цркв. богослужбена, промукли глас. Шапч. обредна књига у православној цркеи у којој часбвнт, -а, -о који траје час, трен, су скупљене молитве за свако доба дана. МЕП. 2. почетница, читанка за вежбање у краткотрајан, тренутан. — У блиједим . . . образима . . . читала се огорченост и часочитању. — Поновивши »бекавицу« Вук вита бол. Ђал. Да расплетем то клупче, почне учити »часловац«. СКГ 1937. изаткано из безброј часовитих утисака, мутчасловац, -вца м заст. ђак који учи них и затрпаних наслеђа. Петр. В. часловац. — У нашим школама ученици су часбвнто прил. на тренутак, за кратко се делили у то време на часловце и псалвреме. — Болест [се] у њој бејаше само тирце, према уџбенику који учи. Пед. Ишао часовито притајила. Цар М. Попустиле му )е он у школу, био је часловац кад сам ја и ишчезле с лица и оне окрутне и тврде учио буквар. Лаз. Л. црте што су се часовито без контроле почЗсник м 1. ОНПЈ који врши какву вишу јавиле. Донч. или почасну службу а. изабрани члан каквог часдвитост, -ости ж особина или стање управног одбора, председништеа збора, кононога што је часовито. — Посљедица је тих греса и сл. — Оцеви им бијаху жупанијски асоцијација да се човјек најприје ослобађа часници. Шен. Часницн одборски захвалише родод>убивом скупу на тој реткој почасти. од часовитости и субјективности испрвичДом. Једног празничког дана бејасмо се нога чувства. Баз. окупили пред судницом и са општинским часовник и часовник м спраеа за мечасницима таман завршили неко расправ- рење и показшање времена, сат, ура: џепни љање. Рад. Д. б. у сватовима девер, кум или ~ , зидни ~ , ручни ~ .

846

ЧАСОВНИЧАР — ЧАСТИТИ

класична издања. БК 1906. Домазетовића часбвничар и часбвничар м занатлија . . . је та част . . . запала. Новак. в. високи који поправља или продаје часовнике, урар. службени положај, почасно, угледно звање. ч&сбвничарев и часбвничарев, -а, -о — Лик Селима Надовића . . . који се лу= часовничаров који припада часовничару. кавством пење на љествици части и моћи часбвничарка и часбвничарка ж жена државне управе. Матк. Фараун га диже до часовничар; часовничарева жена. високе части. Змај. 3. а. чашћење, гозба, часбвничаров и часбвничаров, -а, -о гошћење. — Ко слави Шћепандан . . . лако = часовничарев. дочека по сто гостију: убије вола . . . испече пећ круха, ето части обилате. Љуб. Нека часбвничарскн и часовничарски, -а, -о који се односи на часовничаре, који припада види и зна . . . тко ће тај дан част имати. Кор. б. дар, поклон ујелу, пићу или новцу ко]и часовничарима. донесу званице на свадбу. —• Поједоше чорбу ч&совничарство и часбвиичарство с рад, занимање часовничара, часовничарски за- и кување, па онда почеше износити част. Сваки од сватова што је донео изнесе на нат. Р-К Реч. трпезу. Вес. чЗсбвничић и часбвничић м дем. од Изр. девојачка ~ девојачка невиност; часовник. Р-К Реч. имам ~ 3 част ми је и сл. као учтиеа часовничкн и часбвнички, -а, -о који форма при обраћању коме или при представсе односи на часовнике. љању; исказивати, одавати ~ (коме) часом прил. за врло кратко време, начас, исказивати коме поштовање; испод части зачас, брзо. — Радост зачас плаче, бол се је недостојно је, неприлично је; поље части бојно поље; сматрати за ~ сматрати почасом смеје. Панд. Часом лијепу цуру младо часним, ласкавим; суд части јавни, друштоко нађе. Вел. вени суд који оцењује поступке који нису у чЗсомнце и часомице прил. с еремена на време, на махоее, повремено; на тренутак, складу с моралом, који понижавају или компромитују углед; части ми заклињем се чашћу. тренутно. — Лице јој се жарило> усне дрхтале, очи часомице сијевале. Шен. Њена част 2 ж (лок. части; ген. мн. части) коса . . . га је дотицала часомице по врату чест*. — Ако [Енглез] да фунте, делимо на равне части. Ћос. Д. и ушима. Ћос. Б. часомичан и часомнчаи, -чна, -чно частан, часна и часна3 -сно (одр. часни и часни) 1. којије у складу са чашћу, моралноповремен; краткотрајан, тренутан; исп. часовит. — Изађе из часомичне стиске. Нех. -етичким нормама, који се држи тих норми, морално исправан, поштен, честит: ~ однос, часомично и часомично прил. часо~ посао, ~ зарада. — Частан и прав човек, мице. — Јест, који ради, може навући на се он је крио истинско стање колико год је часомично љутњу. О-А. могао више. Андр. И. Ја знам да су наше часомјер м (ијек.) заст. часовник, сат. намере биле часне, али која фајда! Уск. 2. — Извадио би Ловро свој часомјер те који изазива уважавање, достојан поштовабројио минуте. Шен. ња, цењен, поштован: часно звање. — Да чбсопис м повремена публикација забав- нијеси наказан и дрзовит . . . не би се ни знало да бивствујеш у овом старом и часном ног, књижевног или др. карактера у облику дому! Ков. А. А жив је то чичица . . . отац књиге већег или мањег обима. — Београд има часне породице. Јеет. 3. као епитет у неким неколико . . . часописа и листова. Зог. формулама а. уважени, цењеии: часни суде! б. уз црквена звања и верске појмове и симболе: чЗсослов м цркв. књига молитава, лекција и песама за свештенике, бревијар; исп. часни крст, часна сестра, часни пост, часне вериге. часловац. — Бискуп био је управо заклошш часослов. Шен. Изр. часна реч, дајем часну реч, на моју часну реч, часне ми речи част 1 ж (лок. части; ген. мн. части) 1. скуп морално-етичких начела којима се ко залажем своју част, својом чашћу јамчим ча истинитост. руководи у својим друштвеним и личним поступцима, морална исправност, поштеље. частити, -им (импф. чашћах; трп. прид. — То је моја лична част. Ако се ко ње до- чашћен) несврш. (ређе сврш.) 1. ода(ва)ти, такне, верујте да ће ми то крвљу платити. указ(ив)ати, (у)чинити коме част, почаст; поштовати, ценити. — ЗаборавЛ)аш, мајко, Нуш. Тужио [га је] због увреде части. Јонке. 2. а. признање, глас који неко или нешто да је љубим и чаСтим. Војн. фиг. ир. Почеше има у друштеу, Јавноспш, репутација, углед, га частити свим живоТињским имени.ча. Ћор. 2. износити, изнети пред кога јело и реноме. — Реторика и поетика биле су у особитој части. Скерл. б. особита почаст, гшће, приређитти, приредити коме част, поштовање, уважење. — Коју [пјесму] Вук гозбу, (у)гостити. — ЧасТио је Трогиране цијели дан и до касно у ноћ. Шен. фиг. није удостојио части да је унесе у своја

ЧАСТОЉУБАЦ — ЧАТРЊА

847

чатија ж тур. в. чаткија. — А низ плећа сплете плетеницу . . . а врх тога московску чатију. НП Вук. чатити, -им несврш. заст. читати, обично у цркви и при црквеном обреду. — Изјутра рано пију студену воду, а духовници иад чате . . . молитве. Шапч. Свећеник међу њима, који нешто чати у великој књизи, пјева и благосивље. Бен. чаткија и чаткиња ж тур. танка, обично црвена, свилена марама којом девојка или млада прекрша главу. — Прекрила се црвеном чаткијом, црвенији ђули од чаткије. НПХ. Пригрну се иамболском чаткињом, три јој краја на земл>у панула, а четврти на главу турила, те бијело заклонила лице. НП Вук. чатлов, -ова м маџ. мотка која се попречно стави на лотре сељачких теретних кола, кад се вози сено, слама, снопови окита и сл., пречага на колима. — Павле привеза . . . дората за чатлов, па сам појаха напред пред колима. Лаз. Л. чатма ж тур. 1. зид начиње)! од прућа, плетера или дрвених летава, облепљен блатом. — Под караулом кладањских заптија грађеној од чатме . . . Гавран . . . држи стражу. Куш. Преграда је била од саме чатме (при дну је била опала иловача и видјело се пруће од којег је плетена). Андр. 11. 2. највииш спрат на кући или кули грађен од дрвеног материјала. — Кула му је од седам бојева, а осма је чатма од дрвета. НП Вук. чатмара ж кућа од чатме Џ). — Кућица му је неокречена чатмара. Рад. Д. чатра ж тур. покр. велики шатор на чатал, -ала м тур. део ограде или плота вашарима под којим се што продаје, шатра. који чине неколико врљика, поређаних попречно — Чвари се печење . . . миришу лицидерски једна изнад друге и повезаиих прућем. — Једним колачи, а накићен Живко под чатром хвали раменом се наслонио на дебло . . . церића свога зета. Лаз. Л. што је баш уза сам чатал врљика. Дом. чбтра ж тал. покр. сплав. — Стари брод Девојче остаде наслоњено на чатал гледакао чатра. Љуб. јући за младићем. Ранк. чатрља ж тур. мала кућа изграђена од чаталаст, -а, -о којије налик на чатале, слабог материјала, уџерица, колиба. — До рачваст. — Топал ветар растреса шипражје лијепе, циглом покривене куће удрвенила и упреда чаталасте брестове. Рад. Д. се каква чатрља. Ћор. Једна се улица и данас још . . . зове »прњавор«, сигурно . . . чатале, -ала ж мн. рачве, рашље. — због прљавих чатрља и колиба. Кор. Остао је гранати орах чији бели стубови личили на живл>аста телеса, а чатале на чатрљица ж дем. од чатрља. 1 голе пазухе. Рад. Д. чатрња ж маџ. ископана или озидана чатали прид. непром. рачваст, рашљаст; јама за скупљање кишнице, цистерна (/). — Има безводних крајева гдје су становници замршен, двосмислен. Рј. А. приморани да је [метеорску воду] хватају у чатати, -ам несврш. заст. в. чатити. — судове и озидане јаме — чатрње — те да Они су чатали молитву. Мат. Свештено је из њих пију. Батут. На сеоској чатрњи [би] лнце . . . чатало подушне молитве. Јел. завиривали су кроз рупу у мрачни циједњак за воду. Кал. чатац, чаца м (ген. мн. чатаца) заст. а. онај који добро чита. Вук Рј. б. свештеник чатрн»а2 ж в. чатрља. — Народ је попо црквеној хијерархнји нижи од ђакона, који чео . . . крчити њиве и градит куће место чита у цркви. Бак. Реч. пређашњих колиба и чатрња. Марк. Се. ир. И он је имао да једе тврди шегртски залогај, огорчен честим батинама којима су га газде обилно частиле. Чипл. ~ се (несврш.) 1. лепо и обилно јеспги, гостити се. — И они се стадоше частити јелом. Ков. А. А ти мени не кажеш да се ви тамо частите. Ранк. 2. уз. повр. ир. вређати један другога, обасипати се погрдама. — Почели вријеђати један другога и частити се којекаквим псовкама. Ћор. У једном скупу кваче се двије жене . . . часте се гадним изразима. Коз. 11. частољубац, -упца м частољубив човек. — Ласкање свагда прати частољупца. Нед. частољубив, -а, -о који воли и тежи да буде уеажен, цењен, који много држи до свога угледа или до почасти које му се указују. — Он има својих таштина и својих мана; он је частољубив и осветољубив. Панд. частољубиво прил. на частољубив начин. — Он је свој посао вршио са задовољством и частољубиво. Андр. 11. частољубивост, -ости ж и частбљубље с особгта онога који је частољубив. — Треба да се у њем частољубље још већма буди. Шен. частбхлепан, -пна, -пно који хлепи, мсуди за почастима. — 1Безина мати је била . . . и частохлепна богаташица. Нех. частбхлеиље с хлепња, жудња за почастима. — У ње.му [се] породило оно племенито частохлеиље дјетета да и он буде хоџа. О-А. частбхлепност, -ости ж особина онога који је частохмпан.

848

ЧАЋЕЊЕ — ЧАША

чахурити се, -им се несврш. обавијати чаћење с гл. им. од чатити. чаур м в. чахура. — Да га нестане . . . се чахуром, увијати се у чахуру; фиг. повлачити се, затварати се у себе, осамљивати се. а тога тела свака честица чаур да буде чахурица ж дем. од чахура. турског олова! Јакш. Ђ. 1 чачак , -чка м тур. 1. стврднути, смрзчаур- в. чахур-. нути бус, смрзнута грудва блата; исп. чагаљ. чаура ж в. чахура. — Кратио је врије— Два јака вола у братској слози с коњима ме бројећи метке и ноктом гребући зеленкасту рђу с чаура. Ћоп. фиг. Јасно му је преко вагаша и чачка кола сретно пренијеше. Јурк. Види јасно како се ухватио чачак сада да се стари отац, горштак-насилник, више копита и како лед бије у копита. тргао из чауре обамрлости. Рад. Д. У жиКуш. 2. камен који стрши из земље. Бак. Реч. воту нисам имао ни чауру среће. Ћос. Д. чачак2, -чка м зоол. 1. шакал, чагаљчаураст, -а, -о в. чахураст. Деан. Рј. 2. морска риба ТЈгапозсорш 8саћег. чаурење с в. чахурење. И. чаурити се, -им се несврш. в. чахурипш чачкалица ж а. дрвена шипчица за отсе. — фиг. Откад се памти, [трговци с лаклањање остатака хране између зуба. 6. ђама] чаурили су се из редова поузданих танко дрвце за чишћење лула, камиша. — момака. Вучо. Све им Је занимање било . . . играти карата чаурица ж в. чахурица. и сећи чачкалице за лулу. Нед. чЗчкало с в. чачкалица. — Сагнуте чауш м тур. 1. ист. старешина над неколико војника у турској војсци, водник. главе копао је чачкалом по зубима. Шен. Ту ти је свега . . . Ту је ексера и чачкала за — Пред њим [пашом], на стотинак мелуле. Шапч. тара јахао је чауш, а одмах иза њега осам башибозука. Марк. М. 2. етн. онај који се чбчкање с гл. им. од чачкати (се). брине о реду у сватовима; сват који својим чбчкати, -ам несврш. а. чепркајући по шалама развесељава сеатове, крцан. — Смра- чему вадити, извлачити што. — Наслонила чило се, дигао се чауш, лупио буздованом и [се] . . . на врата и чачка нос. Лаз. Л. умирио бучно друштво. Торд. Сватови су Лена је чачкала уво једном плетаћом иглом. . . . Гле пустог чауша, с њим чутура. Радич. Дом. Види како . . . чачка зубе. Матош. 3. ист. онау који је оглашавао наредбе у нека- б. чепркати, претурати по чему. — Узео је дањој општини, телал (7). — Док је био своју лушу, нешто чачка по њој. Јакш. Ђ. опћинским чаушом, био је сретне руке. Ћип. Нешто [јеј чачкао око пушке. Вуј. фиг. мешати се, дирати у што да би се нешто чбушев, -а, -о који припада чаушу. сазнало (рбично нека таЈна). — Не чачкам чЗушкн, -а, -о који се односи на чауше. . . . ауторов принципијелни став против књиге. ВУС 1972. чафран м бот. в. шафран. Вук Рј. ~ се разг. а. вршити нестручно абортус чахира ж покр. в. чаир. — Иначе је на самој себи, чистити се (о мсенама). — јурио . . . са чахире на салаш. Петр. В. Неће да побаци . . . Нек' се чачка сама чахуља ж јуница до две године. Р-К Реч. како зна! Чипл. б. фиг. извлачити се, оправдавати се; исп. вадити се (1). — Лажеш чахура ж 1. зоол. заштитни омотач, — насмејала се . . . — Рекао ми је, бога ми! овој од влакана или свилених нити који опре- — чачкао се он. Рад. Д. дају око себе гусенице многих лептира. — чачкбвит, -а, -о пун чачака, нераеан, Ако се мало извучете из вашег егоизма, 1 џомбаст; исп. чачак . — Просипљу их по из ваше таштине, у коју сте се закукуљили воловским чачковитим стазама. Божић. као свилац у сво;у чахуру, видјет ћете. чачурак, -урка м слабо разеиџн човек, Бег. фиг. Тако се плео с њом заједно, не патуљак, кепец. — С десне [стране у колима] промишљајући, у једну чахуру невидљивих влакана. Петр. В. 2. бот. омотач око семенки бјеше старац сиједе браде до паса . . . с лијеве чачурак неки, сух, испијен. Мат. неких биљака: ~ мака. 3. део метка, метални Остали су модерни [писци] у томе према или папирнати омотач, овој цилиндрична њему прави чачурци. Матош. облика у коме се палази прах или сачма за набијање ватреног оружја. Р-К Реч. 4. анат. ч а ш а ж 1. мала посуда (обично од стакла) удубљење на зглобу у које улази кост; исп. из које се пије; количина течности пића или чашица (36). — Код ове повреде ради се о чега другог КОЈП стане у њу: винска ~ , пивоштећењу зглобне чахуре. Тен. ска •—•; испити чашу вина. 2. бот. чашица (4). — У руци је држала откинут цвет, жуту чахураст, -а, -о који је налик на чахуру чашу с набреклим прашницима. Ћос. Д. (/), који је у облику чахуре (]). Изр. бура у чаши воде велико узбуђење, велика свађа због иезнатног узрока, ни чахурење с гл. им. од чахурити се.

ЧАШАСТ — ЧВАРИТИ СЕ због чега; великом чашом пити, чаше сушити, у чашу загледати много пити; да (нека) ме (те, нас, вас итд.) мимоиђе ова (горка) ~<)а (нека) ме (те, нас, вас итд.) мимоиђе ово искушење, неугодност и сл.\ код чаше, поред чаше, покрај чаше, уз чашу, при чаши пијући какво пиће; попио би га у чаши воде в. уз вода (изр.); препуна је, прелила се ~ стрпљења (стрпл>ивости) не може се више трпети, подносити; снашла га је жучна, горка ~ , ~ жучи, ~ г о р ч и н е догодила му се тешка невоља; снашла га је смртна, самртна, умрла ~ умро је.

849

зато што има извјесни број чашкиних листића. Баз. чашћавање с гл. им. од чашћавати (се). чашћавати (се), чашћавам (се) несврш. и уч. према частити («). чашћење с гл. им. од частити (се). чашурина ж аугм. и пеј. од чаша. — Морао [је] на напитој здравици захвалити пуном каквом чашурином. Кор. чвакање с гл. им. од чвакати (се). чвакање с гл. им. од чвакати. чвакати, чвакам несврш. дебело мазати шминком (белилом, руменилом и сл.). Р-К Реч. ~ се повр. чашаст, -а, -о који је као чаша, који је чвакати, -ам несврш. а. шибати бичем у облику чаше. или батином тако да се чује звук од ударца; чаш&гина ж аугм. и пеј. од чаша. — исп. чваликати. Бак. Реч. 5. ударати кљуЊему се чини да то подземље врти некакве ном, кљувати, кљуцати. — На ђубрењаку големе поклопце у облику сребрнкастих головрат пијетао кљуцао неку крепалину. чашетина. Божић. Чвакао је обијесно и за сваким ударцем чЗшица ж 1. дем. од чаша. — Ракијска 1«Буна повраћао се натрашке. Јел. чашица је доиста малена и плитка . . . па чвЗкнути, -нем сврш. према чвакати. — ипак се у њој удавило далеко више људи Још је зборит хтио, али чворак нагне: него у дубокоме мору. Срем. фиг. Често полажах с њима на чашицу разговора. Кос. »Чвакнут Муњка, чвакнут! Чврстим чво2. изолатор (рбично порцулански) на електрич- ром чвркнут! . . . Мора глава и глежањ му ном уређају преко којег се води жица. — пукнут!« Наз. чвЗлнк м оном. покр. звук удараца (биГађамо нишан у једну букву. Похапсе нас чем или батином). — Све стоји чвалик башто је на тој букви телеграфска чашица. тина како се туку. Вук Рј. Лаз. Л. 3. анат. а. покретна округла кост у колену, на предњој страни коленог зглоба чваликање с гл. им. од чваликати. раГеПа. — Она одскочи и удари Мићку у чвалнкати, чваличем несврш. чвакати. чашицу леве ноге. Моск.; Вук Рј. б. зглобна — Чваличу батине кад се људи туку. Вук јамица. Р-К Реч. в. удубљени део бубрега. Рј. 4. бот. заштитни део цвета, цветни омотач, чваликнути, чваликнем сврш. према венчић од зелених израштаја. — Висока поља . . . покрила су се цвећем чије су се нежне чеаликати. Вук Рј. чашице чиниле живе. Дав. 5. удубљење на чварак, -рка м (мн. чварци, ген. чвастаринској пушци кремењачи у коме се пали рака) неотопљени комад који остане при прах, баруту исп. прашник, чанак (2). Вук топљењу сланине или сала; исп. оцвирак. Рј. —• Онда је трговао поглавито сланином . . . Био је . . . рекао би, [као] да си га извадио чбшични, -а, -о који се односи на чашицу из чварака. Јурк. фиг. кржљаво, закрж(3 и 4)- ~ зглоб, чашични листићи. љало дете; уопшпге кржљава, неразвијена чЗшка ж 1. в. чашица {1—4). — Ајдмо особа. — Као из пушке ређао: како му је да попијеш у рестаурацији чашку вруће кумче при крштењу био чварак, модар као каве. Шен. Телефонски стубови, ружни као чивит. Рад. Д. вјешала, промицали су уназад окруњени чварати, чварам несврш. покр. чарати, бијелим чашкама. Лал. У томе зглобу има врачати. — Не знам чварат ни бајати. удела и чашка . . . која је помична. Бапгут. Баш. То је потпун цвијет на којему се виде јасно сви цвјетни дијелови: чашка, састављена од чв&рење с гл. им. од чварити (се). лапова . . . много прашника и тучак. Бот. чваритн, -им несврш. топити (сланину, 2. бот. љуска плода. — Растварамо бодљисало, маст); пржигпи тако да се чује цвркаве чашке [кестена] голим прстима и по- чање. Вук Рј. нека нас и згоди у главу или руку. Ђон. 3. ~ се а. пећи се, пржити се. — Чвари се зоол. врста шкољке Ресгипсићдб. ЕЛЗ. печење, праште пушке, ломе се чаше. Лаз. чбшкаст, -а, -о који је налик на чашку: Л. [У лонцима] се крчкало јело или се чварила запршка. Јак. б. излагати се јаком ~ тело. сунцу, пржити се, пећи се на сунцу, — Сваки чЗшкин, -а, -о који припада чашки, који дан точно у десет [долазио )е] по жези . . . се односи на чашку. — Цвијет не постоји 54 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

850

ЧВАРОВАЊЕ — ЧВОРАК

чварећи се до подне. Матош. Шест сати се чварим на овом проклетом сунцу. Јак. в. грејати се близу ватре. — Уклони се од ватре, што се чвариш? Бак. Реч. чварбвање и чваровање с гл. им. од чваровати. чварбвати, чварујем и чваровати, -рујем несврш. покр. чарати, врачати; исп. чварати. Вук Рј. чвачак, -чка м покр. део косишта КОЈН косац држи десном руком кад коси; исп. руцељ. Рад. А. чввља ж покр. чвор у дрвету. Рј. А. чвнљав, -а, -о покр. који има чвиље, чворнат. Рј. А. чвиљак, -л>ка м покр. приштић, бубуљица; исп. чибуљица. — Гле ти чвиљка! Куш. чвогнути, -нем сврш. оном. в. чеокнути. — Он [ме] . . . изненада чвогну прстом у косу изнад чела. Лал. чвока ж лак или брз ударац одапетим прстом, зврчка, чврга. — Доста, доста [ударан>а по воловима], како би вама било да вас неко тако макар чвоком! Кик. чвокати, -ам лесврш. према чвокнути. — фиг. Под тим храстом знао је и очркнути, вином преврнут и омађијан, а сад га чвока пуста жеља и мори га жеђа винска. Божић. чвокац, -кца м чвока. — Његова рука кврцне чвокац у кутију »Дрина«, и она се попузне глатким столом, ближе млацићу. Божић. чвокнути, -нем сврш. оном. дати, ударити чвоку, кврцнути, чвркнути (1); исп. зврцнути (2). — Где си рањен, несретниче! — Чвокнуло ме негде по ногама. Ћос. Д. Скучио се и очекивао да ће га стари сада чвокнути камишем по тјемену. Кал. фиг. Јуначан смијешак чвокне га у сну. Божић. ~ се повр. чволикати, -оликам несврш. чвокапш. — фиг. Хладне капље кише чволикају га по челу. Бан. чвбнта ж покр. а. гомила, хрпа. Р-К Реч. б. фиг. главица (у биљака). — Купус све растиЈаше више . . . видећи ово ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земл>и. Вук. чвор и чвор, чвора м (лок. чвору; мнчвброви) 1. а. сплет и задебљање које настаје кад се делови чега савитљивог (конца, ужета, жице, мараме и сл.) на једном месту чврсто вежу или замрсе, узао: везати ~ , развезати, раздрешити, размрсити ~ 3 пресећи ~ . — Цело и ново . . . конопче, само два чвора на њему била завсзана. Рад. Д. фиг. Из сокака са подигнутом секиром истрча селЈанка, лице јој се завезало у чвор . . . па без речи

јурну на војника. Ћос. Д. б. грудвица, гужвица у тканини; задебљање на концу. 2. фиг. а. заплет у драми, у роману. — Кад се тако донекле развије ствар, онда је то средина приповетке, и сад је потребан какав чвор. Нуш. б. проблем, тешкоћа. — Будите мирни, и тај ће чвор бити пресјечен, и све ће опет бити као и прије. Цар Е. в. бит, суштина нечега. — Спавати — спавати — можда сањати! Да, ту је чвор. Панд. 3. раскршће, раскрсница, стециште више саобраћајних путева; средиште, центар где се што скупља, сабира. — Рјешење жељезничког чвора један је од кључних проблема урбанистичког плана града Загреба. Вј. 1957. Ту [у Миљевини] је главни чвор наше евакуације. Дед. В. 4. округласт и врло тврд део у дрвету на месту где је из стабла избиЈала грана, кврга (2). — И цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче. Наз. Гледа . . . кроз избијен чвор на капији. Срем. 5. бот. место на стабљици из кога избија један или више листова, колено, коленце. — На дрвљу тек су чвори пропупчали. Бег. 6. астр. тачка на небу у КОЈОЈ путања небеског тела пресеца

еклиптику: ~ Месечеве путање. 7. мед. кврга, чворуга (на глаеи); болесни израштај у организму — Израстао му чвор на челу. И-Б Рј. Хирург . . . вади напосе цео туберкулозни чвор или каверну. КН 1955. 8. пом. мера за брзину брода КОЈП одговара броју пређених наутичких, морских миља у Једном сату. ЕЛЗ. Изр. в е з а т и се смртним ч в о р о м везати се до смрти. — Дојучерашњи обични другови преконоћ створише пријатељство везано смртним чвором. Ћоп.; Г о р д и ј е в (гордијски) ~ врло замршена, запетљана ствар; ж и в ч а н и , н е р в н и ~ анат. скуп, средиште живчаних нити, живчана кврга, ганглија; з а в е з и в а т и (нпр. новац) у девет ч в о р о в а добро чувати; м р т в и (калмички) ~ чвор који се тешко може развезати, раздрешити. — фиг. Од тога дана завеза се у калмички чвор мржња између Мелехових и Степана. Моск.; п р е с е ћ и (решити) Г о р д и ј е в (гордпјски) ~ на прост, једноставан начин решити заплетен, тежак Јадатак; ~ ж и в о т а физиол. место у малом мозгу, примозгу од чи]е неповређености зависи живот. чворав, -а, -о који има чеорове, квргав (р дрвету). — И протегнут ћс трудне кости на клупи од чворава дрва. Михољ. чворавост, -ости ж својство, особина онога што је чвораво. чворак, -рка м (мн. чворци и чворкови) 1. зоол. а. врста птигје певачице, селице из жтоимене породице: ~ брљавац, обични (шарени) ~ 8шггш8 уи!§апб; р у ж и ч а с т и ~ Ра81ог гозеиз. Терм. 4; МЕП; Бен. Рј. 6. мн. породица мањих птица певачица, селица

ЧВОРАН — ЧВРГУЉЕ б(игпк1ае. Бен. Рј. 2. фиг. мало дете; уотите мали човек, кепец. Р-К Реч. чвбран, -рна, -рно (најчешће одр.) који јеу средишту чега, бипган, главни, суштински. — Тако се након толиких стољећа ријешило то чворно питање наших народа. Ант. 1. То је . . . била чворна тачка усташке одбране. Ћоп. чвораст, -а, -о а. чворав. — Под чворастом., шупл>ом врбом . . . сјеђаху на земљи два црноруха редовника. Шен. б. сличан чвору; пун квржица, квргаст. — А од фра Марка самог стизала су писма пуна чворастих слова и грешака. Андр. И. чвбрат, -а, -о чворав. — Све његово тијело бјеше чворато, и храпаво, и ружно. Миљ. чвбрина ж аугм. од чвор. чворнћ, -а и чвбрић, -ића м дем. од чвар. — Плави чворићи завршују плетенице спуштене низ леђа. Сек. Из чворића на врежицама [јагода] истерују жиле, и тако постају нови бокори. Тод. чвбришни, -а, -о који се односи на чвориште. чвбриште с 1. а. место где се стичу саобраћајни путееи разних праваца; исп. чвор (3). — На таквим жељезничким чвориштима је промет необично жив. Крл. б. место где се сукобљавају разни утицаји, разне струје, поприште. — Тузла — то је чвориште оштрог сукоба између новог и онога што збуњено узмиче. Пол. 1958. 2. ел. место где се спајају три или више водова електричне мреже. ЕЛЗ. чворков, -а, -о који припада чворку, који се односи на чворка. чворкбвић м покр. чворков птић; млади чворак. Вук РЈ. чворкбвљи, -а, -е који припада чворцима, који се односи на чеорке. Вук Рј. чвбрнат, -а, -о чворав. — Кроз густ сплет чворнатог грања и зеленог лишћа једва се пробијаху сунчане зраке. Кол. Кроз опанке су самовољно пробијали чворнати ножни прсти. Лал. чвориатбст, -ости ж својство, особина онога што је чворнато. чворнбвак, -ака м и чворнбвака ж чворновата, чворава батина. —- А баш бих вољан био да је у име моје покојне маћехе овом чворноваком прочастим. Јакш. Ћ.; Р-К Реч. чворнбват, -а, -о -= чворновит а. чворав. — Ишао сам брзо кроз ријетку огол>елу шуму, између старих чворноватих стабала. Чол. Длакаво . . . лице подупро је . . . чворноватим рукама. Еожић. б. фиг. тврд, оштар, нрек. — Само понегде и по 54*

851

изузетку његова се реч појача у тону, мало накостреши, постаје коштуњава и чворновата. Прод. Покушавали смо, али то су [комите] чворновати људи. Лал. чворнбватбст, -ости ж особина онога што је чеорновато. чворнбвит, -а, -о = чворноват. — Откинувши с древна хрека тешку грану чворновшу, придружи се мрком другу. Наз. фиг. О да чворновита и врлетна чов;ека! — вајка се Шошљага. Коч. чворнбвитбст, -ости ж стање, особина онога што је чворновито. чвбрња ж покр. в. чворуга (2). Бен. Рј. чворбвит, -а, -о чворав, чворноват (а). Р-К Реч. чворбвитбст, -ости ж особина, својство онога што је чворовито. чвбруга ж (ген. мн. чвбруга) 1. еелики чеор, кврга. — Узме насумце гутати комадине колике су чворуге на путилу. Вел. 2. отеклина од јаког ударца или каквог сбољења ткива. — Очи му црвене, лице подбухло . . . а на челу му се испољиле двије крупне чворуге, које је сигурно задобио у каквој тучњави. Ћор. Још ми је и једно око било набрекло, те чворуга на глави и рана на иози. ВУС 1972. чвбругав, -а, -о 1. пуи чворуга, чворноват. — Татици је драго ако је шиба чворугава, боље ћс се примати. Л-К. Угљенокопачи . . . проћи ћете . . . и похитати к излазу, пружајући чворугаву руку за надницу. Ђои. фиг. Од дјетињства је син чуо само тешке очеве ријечи . . . као чворугава слова у писму која му је барјактар слао. Лоп. 2. који има чворуге од удараца. — И кад се . . . вратио чворугав и модар с неких демонстрација, направио му је праву . . . сцену. Дав. чворчић1 м дем. од ччорак. чвбрчпћ2 м дем. од чеор. — А ви сте, господине . . . чиновник? . . . рече домаћица правећи чворчић на концу и отпочињући пришиваље дугмета. Срем. чвбчица ж дем. од чвока. — Кад Бутра донесе хладну воду, Бакоља му даде чвочицу у нос. Мат. чврга и чврга ж ударац одапе*пим прстом, чврк1, чврка (2), зврчка. — Ударих му чвргу. Опет је почео да тулн. КН 1959. чвргнути, -нем сврш. оном. чвокнути, чвркнутк. — У тај мах га чвргне у чело, и он се претворн у љешњик. Р]. А. ~ се поер. — Видиш да носим котлић на ГЈШКИ — и чвргну се прсточ по шљечу. Лал. чвргуље, чвргуља ж лш. вет. туберкулоза плућа с израшпшјима иа плућима у

852

ЧВРК — ЧВРСТ

облику бисера. — Крава болесна од чвргуља. Р-К Реч. 1 чврк м чврга. Деан. Рј. 2 чврк узвик за подражавање звука који се чује при ударцу одапетим прстом; исп. чврга, чврк 1 . чврка ж 1. в. цврка. Вук Рј. 2. чврга, чврк1: дати чврку. чвркање с гл. им. од чвркати. чвркати, -ам несврш. према чвркнути. чвркац, -кца м чврга. — Већ је пријетила да се саспе на н>ега киша приговора . . . и чвркаца по глави. Шов. фиг. Ономе коме се згоди чвркац у главу [који је убијен], нема више апела! Боокић. чвркнут, -а, -о 1. трп. прид. од чвркнутп (се). 2. луцкаст, ударен, ћакмут, шашав. — Пусти, бабо, чвркнут човјек . . . Свако има своју будалаштину. Сим. 3. мало пијан, припит, церцнут. — Мора да је већ малко чвркнут, јер је био црвен као пјетлић. Бен. чвркнути, -нем сврш. оном. 1. јесјанпут лако ударити руком, прстом или ногом, чвокнути, зврцнути, кврцнутр. — Кврц! — чвркнуо би их [птице] он својим широким и тврдим палцем по глави, те бн птичици само клонуо кљунић. Мср. Ако треба [коњ] да иде лево, ја га десном иогом чвркнем по љушци. Дед. В. фиг. Чини се да их је срећа чвркнула по носу. Шен. 2. кратко се огласити, јекнути, одјекнути. — Горе на земљи чвркнуше још два-три усамљена пуцња, па се све стиша. Ћоп. ~ се повр. — Паметан човек би се чвркнуо по носу и одмах све разумео. Каш. чвркнути, чвркне сврш. оном. зашиштати, запиштати, зацврчати (при додиру воде и чега усијаног). — Врело олово чвркну у води, и начини се од њега парчад свакојака облика. Глиш. Претури се џезва, чвркну вода по врелу пепелу. Дом. чврљак, -љка м покр. 1. зоол. а. чворак (1а). Вук Рј. б. врста морске рибе Г^аћгиз {е81гга8. Рј. А. 2. бубуљица; исп. чвиљак. Р-К Реч. чврљење с гл. им. од чврљити.

чврснути, -нем несврш. а. постајати чврспг или чвршћи, отврдњавати. — Жућкасти, порозни камен од кога је мост саграђен чврснуо је и збијао се. Андр. И. б. постајати јачи, снажнији, јачапги. — Пролетаријат . . . стално побеђује . . . али при том трпи и повремено поразе, колеба се и чврсне. Ђил. чврсиуће с прелазак у чврсто стање, очерснуће, отврднуће. чврст, чврста, чврсто (комп. чвршћи) 1. а. чије су честице збијене, који је густе, збијене конзистенције, тврд; исп. течан, гасовит: ~ чело. — Кајак док није чврстим предметом пробијен не може потонути. Летр. М. Никако не верује да маст може бити у онако чврстом стању. Јак. б. који се теже меша, меси, тврд, густ, збијен; супр.

жидак: ~ тесто, ~ јело, ~ мазиво. в.

једар, набрекао, бујан; супр. мек, мекан: чврсти плодови. — Груди хтео бих да су јој чвршће. Вас. г. несавитљив; крут, оштар: '-•' чекиња, ~ длака. 2. а. отпоран према кидању, раздирању, терд, јак: ~ конац, ~ платно. б. који се гпешко раздваја, развезује: <~ спој. — Учинио си један узао веома тијесан и чврст. Рј. А. в. фиг. тесан, близак: ~ пријатељство, -— сарадња. 3. а. пун здравља, животне снаге, јак, снажан, крепак. — Младић [је] весео те здрав и чврст као дрен. Кум. Оному који има јаке ципеле, чврсте шаке и паметну главу добро је на путу. Брл. б. духовно јак, одважан. — Момире не дај се! Буди храбар, мушка главо! Буди чврст! Кам. в. који се врши снажно, енергично: ~ стисак, ~ руковање. — Маре . . . скочи капелану . . . и два се сочна, чврста пољупца зачула. Новак. г. који нешто добро зна, познаје, добро упућен у нешто, добро дбучен, спреман. — У почетку свога рада Вук није био чврст у своме језичком знању. Прод. 4. а. добро утврђен, учвршћен, дубоко усађен: ~ колац, ~ клин, ~ корен. — фиг. Овај спорт [је] ухватио чврсто коријење. Ват. б. који се тврдо, сигурно држи, који се не мења и не помиче: ~ фронт, ~ одбрамбени положај, ~ граница, ~ тачка, ~ ослонац. — Живот народни под туђинском владом остао [је] чврст и непромењен у течају много векова. Марк. Св. Владарству мом је ударен темељ чврсти. Марк. Ф. в. чврљити, чврљим несврш. 1. пржити фиг. који се не колеба у ставу, мишљењу, тако да се чује цврчаље, чварити. — Дивна постојан, пепоколеблив: ~ карактер. — [је] усијаним машицама чврљила шећер. Рад. Д. 2. пушити, обично срчући, сисајући, Чврсти у вјери и драпш обичајима . . . работујемо за сите и богате. Коч. Одред увлачећи уснама, цмарити. — Људи чврљили није био бројно велик, али је био политички дуван и сркали врућу ракију. Рад. Д. чврст и борбен. Чол. г. на који се може ослочврљка ж покр. дрвени клинчић у зиду. нити, којему се може веровати, поуздан, сигуран, категоричан: ~ обећање. д. који се Рј. А. снажно намеће, јак, убедљив, аргументован: 1 чврљуга ж в. чворуга. Вук Рј. — разлог. 5. ненарушен, потпун, дубок, чврљуга 2 ж зоол. покр. в. шева; исп. тврд (о сну). — Спавао је у кабинету чврчаврљуга. Р-К Реч.

ЧВРСТАН — ЧЕГРТАВО стим сном. Крањч. Стј. 6. строг, оштар, крут: ~ власт, ~ рука. — Треба нам чврста команда. Ћос. Д. 7. фин. којије непроменљиве ередности, сталан, утврђен, стабилан: ~ валута, ~ курс, ~ цена, ~ тржиште. — Берза је нешто чвршћа. Јов. Ј. 8. разг. ко}и се с муком савлађује, тежак. — Чврста посла! Р-К Реч. чврстан, -сна, -сно песн. в. чврст. — Бес је [гу)у] спопб, позабада у трн зубе чврсне, ломи, коми гране трсне. Кош. чврстЛна ж = чврстоћа својство или стање онога што је чврсто; тврдоћа; одлучност, одважност; непоколебљивост; снага,јачина. — За то треба челичних живаца, самозатаје, чврстипе и одушевљења. Јонке. Тада би и он . . . пуштао свој глас који је имао већ чврстине и дубине. Чипл. чврстити, чврстим несврш. чинити да што буде чврсто или чвршће, учвршћивати, јачати, — Покорност млађе браће . . . више га је узнемиравала него храбрила и чврстила. Сим. •— се постајати чврст, чвршћи, Јачи, Јачати. — Нека народ трпи, нека се чврсти у муци. Јов. С. чврсто прил. (комп. чвршће и чвршће) на чврст начин, са чврспшном X. добро, снажно и постојано утврђујући, ошгуравајући; супр. лабаво: ~ везати, ~ усадити, ~ поставити. 2. енергичним покретима:

853

чвршћати, -ам несврш. постајати чврст, чвршћи. — Дон се није био замрзао. Ивицом је чвршћао зеленкаст лед. Моск. чебрснути, -нем сврш. мало повредити, озледити, окрзнути. — Велике му ране не зададе, но му два-три ребра чебрснуо. НП Вук. чсвкати, -ам несврш. покр. уједати, гристи. Бен. Рј. чсвра ж и чевре, -ета с тур. покр. марама извезена златом или сребром. — Било ту неколико комада шипака . . . и велика златом везена чевра. О-А. чеврић ж дем. од чевре. чеврљав, -а, -о в. чаврљав. — Али му никада није успјело утући чеврљаву радозналост побожница. Војн. чеврљавост, -ости ж особина онога који је чеврљав. чеврљање с гл. им. од чеврљати. чеврљати, -ам несврш. в. чаврљати. — Смијала се, чеврљала је, вртјела несташно главом. Шен. Стидео се несташних . . . ђака који су безбрижно чеврљали. Рад. Д. фиг. Под стрејама чеврљали су врапци. Станк. чеврљуга Ж зоол. покр. е. шева; исп. чаврљуга, шеврљуга. — Најљепше од свих пјева шева чеврљуга. Финк. чеврљужица ж зоол. врста шеве кратких прста Са1ап<3ге11а ђгасћус!ас1;у1а. Финк. '—• загрлити, ~ стегнути. 3. непоколебљиво; чеврма и чеврма ж тур. покр. чевра. одлучно; сигурно: ~ веровати, ~ наумити, ~ решити. — Црква је . . . чврсто бдјела и — Она развеза бошчалук и истури неколико чеврма. Јевт. Куповао је само по наруџбама над душама и над имањима свога стада. . . . чеврме, јелеке. Куш. Р 1946. чеврнтија ж тур. вртлог, вир. — [У чврстбта ж чврстина, чврстоћа. — Нова власт је . . . остављала код све-Ђердапу] су . . . огромне чеврнтије или вртлози, седам до десет метара у пречнику. та одређен утисак чврстоте и трајности. Цвиј. Андр. И. чевуља ж покр. в. чехуља (1). Вук Рј. чврстоћа ж = чврстина. — Такнућем опажамо многа физичка својства страних чевуљак, -љка м дем. од чевуља. — тела, као величину, облик, чврстоћу. Панч. Грожђе на око гине . . . Он откиде чевуљак Али кад се традиција једанпут установила, и даде га дјевојци. Ћип. она се са својом познатом чврстоћом без чега ген. јд. од шта, што. промене пренссила из нараштаја у начеговић м нар. чији сшп — А чеговић раштај. Нов. ово би? Ђон. А чеговић рече да је он? Лоп. чврч- в. цврч-. ''" " "~" -V-* чегрљати, -ам несврш. чегртати. — чврчак, -чка м в. цврчак. Узме баба обрамицу и стане чегрљати око чврчање с гл. им. од чврчати. — Зар тељижаца да дигне котлове на раме. Рј. А. пој славул=а и чврчање штурка . . . није чегрст ж покр. мала свађа, задееица. — музика? Јурк. Дану, Вуче, што оно збораше за нашега бана Милоњића, је ли чегрст каква међу чврчати, -чим несврш. в. цврчати. В. вама? Њег. пр. уз гл. им. чврчање. чегртав, -а, -о који чегрће, сличан чегртачврчић м зоол. врста птице, трстењак ^осиз1еПа. — Децо, децо! Шта сте као њу. — Чегртава бука улице вјешала се о чврчићи позевали! — срдила се стара Ја- прозоре. Сим. года што [је] чељад оставила посао и уз чегртаво прил. чегрћући, са чегртањем. — кикот прати сваку Војинову реч. Рад. Д. Дотрчи до бунара . . . баци канту и она

&54

ЧЕГРТАЛО — ЧЕДОУБОЈСТВО

чегртаво одмота санџир на чекрку и фљасне о воду. Божић. чегртало с 1. дрвена направа којом се чегрће, чегртаљка. — Језик јој је жив и окретан као чегртало. Шапч. 2. фиг. особа која говори којешта, блебеће, блебетало. — Махну главицом Гргур па гледа . . . у то учено чегртало. Шапч. чегртаљка ж 1. дрвена направа која је удешеиа да се окреће и на тај начин чегрће. — Одмах би умукнула лупа . . . чегртал>ака што их ветар планинац покреташе то на ову то на ону страну. Шапч. А млада жена му је с марамицом . . . дочекивала крв на рубу уснице, регетајући и сама очајно као чегртаљка Великог петка. Гор. 2. фиг. особа која говори којешта, која блебеће, блебетало. - - Но, но! доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. Срем. чегртаље и чегфтање с гл. им. од чегртати.

ч2ди&и, -а, -е који припада чеду, који се односи на чедо. чедно прил. на чедан начин, без порока, невино, честито; скромно. — Како је била крепка . . . ипак јој )е сваки покрет био заокругљен, некако чедно леп. Петр. В. Лијепа . . . чедно и глатко учешљана коса тако је пристајала тому . . . лишцу. Ков. А. чеднбст, -ости ж својство, особина онога који је чедан, онога што је чедно, невиност, честитост; скромност. — У то време [Вук је] . . . нападан због великог броја некњижевних речи које су вређале чедност тадашњих читалаца. Бел. Каква је тајна . . . крша, те дјецу своју веже . . . чедношћу љубице. Матош. чедњак м анат. химен, девичњак. Бен. Рј. чедо с 1. а. људско биће у доба свог најранијег развитка, дете. — Једна с чедом на рукама ходи, друга чедо за руку пак води. Прер. б. људско бићеу односу на своје родитеље, син'или кћи. — Та он је једино и живео за чегртатн, ч&грћем и чегртам и чегртасвога првенца, једино своје мушко чедо. ти, чегрћем и чегртам несврш. 1. производити оштре, продорне звукове сшчне штро- Дом. 2. фиг. човек који је усвојио карактериспоту, стварати буку, клопарати, клепетати. тичне црте времена у којем живи или краја, — Председничко звоно је узалуд чегртало. средине у којој живи; онај који Је тесно везан с чим: ~ времена, ~ цивилизације, ~ Ћос. Б. Као два немирна раздражена репслободе, ~ револуције, ~ природе. тила трзале се њезине руке чегрћући кастањетама. Бег. 2. фиг. говорити којешта, брбчедокрвница ж она која је убила своје љати, блебетати. — Оне двије старије жене чедо. Р-К Реч. чегртале углас. Чол. чедбмор м = чедоморац онај који је чегрташ, -аша м покр. онај који говори уморгш, убио своје чедо, чедоубица. којешта, који блебеће, блебетало; исп. чегртачедоморан, -орна, -орно који мори, убија ло (2), чегртаљка (2). Вук Рј. чеда, чедоубилачки. — фиг. Већ дјететом бјежаше из домовине пред домаћом чедоч е г р т а ш н м мн. (јд. чегрташ, -аша) зоол. морном тиранијом. Матош. ерста скакаваца АспсНЈае. Терм. 4. чед&морац, -орца м = чедомор. — Из чегртуша ж зоол. змија из пор. љупгица, гроба два чедоморац да види измаљати се отровница с роокнатим колутима на крају четири мале пести, машуће за њим куд се репа који при кретању чегрћу, звечарка Сгогодијер крене. Марк. Ф. 1а1из ћогпс1ив. Терм. 4. чедбморка ж жена чедомор(ац), чедочедаи, чедна и ч&дна, чедно и чедно убица; исп. чедокрвница. — Угушила сам који је без порока, морално чистп, невин, час- своје жудње као чедоморка свој пород. тан; скроман, смеран, кротак, понизан. — Бег. Ето, то је . . . закон по коме је њена Љубица чедоморка, по коме ће она остати Ја имам часове чедне, кротке, смерне, кад без кћери. Шуб. чистотом трепте мисли моје младе. Рак. Настаде час када ми је ишчезла плахост, чедомбрство с уморство, убиство (свога) када ми )е нестало чеднога расуђивања. Вел. чеда. Деан. Рј. чеданце и чеданце, -а и -ета с дем. и чедоубилачкн, -а, -б који се односи на хип. од чедо. — На прозору мајка стоји па чедоубице и чедоубиство. чеданце љуби. ЗМПЈ. Мол'те, мајке, молитву тихану да чеданцу, док нам мило снива, чедоубиство с — чедоубо)ство с чедодруга зипка благослов узнија. Крањч. С. морство.

чедашце и чедашце, -а и -ета с дем. и хип. од чедо; исп. чеданце. — Ну Мара не изађе сама, већ изнесе на њедрима мушко чедашце. Буд. Послије мјесец дана сахранише Кату и чедашце јој. Коз. Ј. чедија ж зб. погрд. деца. Вук Рј.

чедоубица и чедоубица м и ж убица свога чеда; исп. чедоморац и чедоморка. — Само да је пријатељица не би разголитила пред младићем . . . да . . . је та »светица* у ствари чедоубица. В 1957. чедоубојство с = чедоубиство. Деан. Рј.

ЧЕДРУН — ЧЕКАТИ

855

чбдрун, -уна м покр. в. четрун. — Нишсаме од себе капале од оне чудне чезнутта није фалкло . . . ннти пљесниви чедруни љивости. Бен. на ормару. Војн. чезнуће с чежња, жудња. ч^жња ж веома јака, силна, страсна чеиз м тур. покр. девојачка спрема, девожеља {за неким, нечим), жудња. — А у души јачки дарови, мираз. — Материн чеиз имам пак бона чежња за тек остављеним Дубров. . . мени је доста. Сим. ником. Воји. ч^јрек м тур. покр. в. черек. — Ето до чежњење с гл. им. од чезнути; исп. куће . . . нема ни чејрек хода., па да донесемо чезнуће. . . . за по сахата и да одеш и да се вратиш. чежњив, -а, -о пун чежње. — Њена Ћор. свирка је била чежњива, неки пут светла чек, чека м (лок. чеку; мн. чекови) и лептираста, други пут меланхолична. Ћос. в. чека. Рј. А. Б. У томе кругу било је топлих снова . . . чек 1 , чека м (ном. мн. чекови) енгл. притајених љубави, али све се сводило уз банк. писмени налог за исплату: обрачунски чежњиве уздахе. Бар. ~ 3 барирани ~ . чежшиво прил. са чежњом, чезнући. — чек 2 скраћ. чекај. — Чек ме, мајко миЗбог оваквих се дана живи . . . тмурно и лена, док приспије шеница. НП Вук. Чек, чежњиво. Лал. Упре очи у Никанора тако чек, наћи ћу те ја. Ранк. одано и чежњиво као да је од Никаноровог Ч(5ка ж (дат. -ки) нарочито удешено погледа зависило хоће ли он . . . остати чекалиште у лову (рбично на велику зверад), сада жив или неће. Чипл. чежњивост, -ости ж особшш и стањг заседа. — За прави лов на горског цара [медвједа] потребне су . . . проматрачнице, онога који је чежњив; чежња. чеке. ВУС 1972. чбза ж «. чезе. — Коњ . . . сам заустави чскалац, -аоца м онај који чека некога. чезу дремљивог слуге пред бирцузом. Пол. — Па кад опћински вијећници . . . пружили 1973. деснице да се . . . рукујемо, запе ми . . . чезатн, -ам несврш. покр. чезнути. —• тих мотрилац и чекалац за око. Буд. Да пошљем дома свој лик, нека гае жена чекалица 1. м и ж а. особа која чека, у слици гледа како ме неће заборавити ишчекује. — [Сељаци] најбол.и су војници ни за мном чезати. Љуб. . . . најстрпљивије чекалице у незавидним ч<5зе, чеза ж мн. маџ. лака кола на два земуницама. Рад. Д. б. особа која се не източка. — Пешачио је дуго . . . Срео је само јашњава, која стоји по страни; уздржана, једне чезе у крупном касу. Вучо. Људи у опрезна, резервисана особа; исп. чекач (б). — живописним ношњама . . . на сабор у чезаСве такве неутралце, чекалице . . . ставл>а ма. ВУС 1970. изван закона. ВУС1973.2. ж чека, чекалиште чезнути, -нем несврш. а. јако, много у лову. — Идем на чекалицу. Јучер сам . . . желети (некога, нешто), тежити за неким, видио зеца те ћу га причекати. Маж. Ф. нечим, жудети. — Она је тако интензивно чекалиште с а. место где се чека. — чезнула за Италијом. Крл. фиг. Јеле и омо- Тада је опазио да се овдје у њихову чекарике вечито стрче увис као да чезну за лишту претјерано чека. Кал. б. место на висинама. Т. књ. б. туговати, патити, коме ловац чека лоеину. — Ловци се одмах желећи силно шшто, тежећи за нечим, ве- разреде на чекалишта и пусте псе да гоне. нути. — Гђа Сида, као и свака мати, омекТом. шала је јако гледајући своје дете како јој чекало с 1. — чекетало (1) дашчица у из дана у дан чезне. Срем. фиг. Јапанско млину преко које зрно из коша клизи на жрвањ; дрво чезне у малом парку за Јапаном. исп. чакетало, чектало. — Само чекало Матош. чекеће, вода хуји на омаји под воденицом, чезнутљив, -а, -о пун чежње. — У трсју и . . . ништа више. Глиш. 2. даска у коју се стоји младић, чезнутљив поглед шаље да- удара када се оглашава какво обавештење; лекој, блиставој ријеци. Тад. фиг. Чезнут- исп. клепало (1а), клепетало (2). Вук Рј. љиви таласи свирке зањихали су се њиме. чекање с гл. им. од чекати (се). Петр. В. чекаоник м онај који чека кога или што, чезнутљиво прил. са чежњом, жудно. чекалац. — Чекаонику се сваки час годиш— Сви његови пређи гледали су радо и тем чини. Торд. чезнутл>иво у онај маслинасти питоми врт. чекаонпца и чекаоница ж просторија Цар Е. фпг. Замах друмова чека те чезодређена за чекање; исп. чекалиште. нутљиво низ стране. Ђон. чекати, -ам несврш. 1. проводити време, чезнутљивбст, -ости ж особина и стање остајати на неком месту док не дође онај онога који је чезнутљив; чежња. — Сузе који се очекује, ишчекивати, очекивати. —

856

ЧЕКАЧ — ЧЕКМЕ

Чекао сам те као озебао сунце, па сад што дубине . . . и отреса своје чскињаво лице ми ти кажеш тако ће и бити. Ранк. Ради као мачак. Кал. Он гледа пред собом тога тога завјерило се њих двоје да ће једно на . . . човјека . . . са проријеђеном, чекињавом друго чекати. Том. 2. очекившпи појаву, косом која стрши. Мил. В. наступање нечега односно извршењс, испуњење чекињавка ж бот. биљка из пор. штшпаонога што се прижељкује, окели. — Чекам ра ТогШб. Сим. Реч. нечију топлу људску ријеч. Хорв. фиг. Преч&кињари м мн. (јд. чекињар) зоол. в. вод је леп и доста веран али та строфа чека чекињаши. Рј. А. још на свога преводиоца. СКГ 1937. 3. ч&кињаст, -а, -о ко]и ]е налик на чекињу, налазити се пред неким (о ономе што ће се груб и оштар попут чекиње. — Густи . . . десити у будућности), предстојати. — Сад бркови покривају му уста, а јаке чекињасте мора ићи, чека је посао. Игњ. обрве стрче као нека стреја. Андр. И. Ђорђе Изр. дан, време не чека не еаља уздахну . . . зари прсте у чекињасту браду, оклевати, скањивати се. замисли се. Ћос. Д. ~ се уз. повр. — Ту да се чекају недељу дана, и ко не дође, да га свете. НП Вук. чекињаши м мн. (чекињаш, -аша) зоол. Изр. чекај се јао гтби кад те ухватим 1. живопшпе из реда папкара (непреживара) (у претњи). — Чекај се само, чини ми се чије је тело обрасло чекињама, свиње биМае. биће трке тамо-амо. Змај. Терм. 4. 2. врспга полутићавих црва чије је тело са бочне стране обрасло чекињастим чекач, -ача м а. онај који чека на чеки, ловац на чекалишту. — Диљка чехне . . . израштајима Сћае1орос1а. БЛЗ. дрхтан чекач из засједе викне. Март. Чеч&шњица ж дем. од чекиња. качи измећу пушке са сјеника на изгладњеле чдкић м тур. 1. врста оруђа од метала или срне. Гор. б. онај који чека, који сс не изјаш- дрвета, које је гмсађено на држаље и служи њава, који стоЈи по страии; уздржаи, опрезан, за закивање ексера, клинова, за ковање и резервисан човек. — Према Савезу комуниста уопште за ударање по нечему: ковачки ~ , ти чекачи упорно заборављају споменути рударски ~ , сточарски ~ . 2. анат. једна од самоуправљање . . . као увијек и данас че- слушних кошчица таНеиз. Терм. 4. качи праве рачун без крчмара. Вј. 1973. Изр. м о р с к и ~ зоол. врста морске рибе чек&тало с 1. = чекало (1). — Тихо и брћугпа гу§аепа. Р-К Реч. успављиво чуо се мрмор воденичког камена ч&кићарка ж зоол. врста мекушца Ма1уз певушење чекетала на кошу. Ћос. Д. 1еиб уи1§ап8. Терм. 4. Брбљива чекетала лежала су на воденишту чек&ћати, -ам несврш. ударати чекићем, као просута утроба. Гор. 2. орган у инсеката зрикаваца коЈим чекећу, зричу. — Али метална куцати. — фиг. Као да има неку оловну куглу у желуцу која га притеже . . . од часа чекетала зрикаваца, то је подмукло и недо часа стезала би се, усијавала, чекићала издржљиво. Лал. 3. фиг. онај који говори . . . и нагонила га да урла као бијесан. којешта, који блебеће, блебетало. — Аха, Франг. чекетало једно, нек' се и теби једном језик чекпћић м дем. од чекић. Р-К Реч. завезао. Ћоп. ч&кићовати, -ћујем несврш. ударати чекетање с гл. им. од чекетати. чекићем, чекићати, коеати. Рј. А. чекетати, -ам и чекећем несврш. оном. 1. производити оштар, продоран шум удачекич м в. чекић. Вук Рј. рањем о што (нпр. при ударању чекетала о чекичовати, -чујем несврш. в. чекићокош), чегртати, клепетати, клопарати. — вати. — А за појас двије златке мале, ни Настаде глуво доба . . . Само чекало чекеће. ковате ни чекичовате, но у златан калуп Глиш. Два камена жрвња неуморно су . . . изљевате. НП Вук. чекетала. Божић. 2. оглашавати се зриком, чеклак м бот. в. попино прасе (уз прасе, зричати, цврчати (р инсектима); исп. чеизр.). Бен. Рј. кетало (2). чеклас м бот. в. чаклас. Бен. Рј. чекиња ж а. крута, груба, оштра кратка чеклац м бот. в. попино прасе (уз прасе, длака у неких животиња; исп. четина2 (1). — Нашли га [прасе] у салашу свега раско- изр.). Бен. Рј. маданог, а познали га по ровашу на увету и чекљун, -уна м маџ. покр. 1. квака на по чекињи. Срем. б. оштра, груба коса или вратима. Вук Рј. 2. кука на каквОЈ направи. И. оштре длаке н& лицу. — Комесар батал>она, сељак . . . с лавллм главом и накострешеним ч&кма ж тур. 1. фиока, ладица писаћег дебелим чекињама изнад ниског . . . чела. стола. Шкаљ. 2. врста мањег прозорског крила Лал. на старинским босанским кућама. Бен. Рј. ч&ки&ав, -а, -о који је пун чекиња; који чекме ж мн. покр. ситне сребрне плочице на токама. Вук Рј. је сличан чекињама, чекињаст. — Дише из

ЧЕКМЕЖЕ — ЧЕЛПСТКПН.Л

857

неколико епитета: челеби-Ђорђи)а, дилбер-Ђорђија. Срем. 2. господски. — Мучна му је књига допанула од Мостара челеби-пазара. НП Вук. челебија м тур. млад господин (почасни назив, титула за школована човека); исп. ефендија. — Кад је кћи одрасла, загледа се у њу челебија Ибре. Ђорђ. челеб&јање с гл. им. од челебијати се. челебијатн се, -ам се несврш. китити се, дотеривати се као челебија. Вук РЈ. челебијнн, -а, -о који припада челебији. челединка ж бот. в. печурка Џа). Сим. Реч. челенка ж тур. 1. ист. перЈаница од перја, сребра или злапга која се добивала за какео јуначко дело, а носила се за калпаком. — Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе. Нен. М. На сваком је алкару калпак од куновине с бијелом високом челенком од ждралова перја. Шимун. 2. лов. чеона кост с роговима, скинута са срндаћа, јелена или друге рогате дивљачи као ловачки трофеј. ЕЛЗ. 3. фиг. а. глава, лобања. — Подвинут ће реп кад га звекнем овим по челенки. Пав. б. најистакнутија личност, првак. — Под заставом права можда први јунак на свијету, челенка краЛ>евине. Шен. челеста ж тал. музички инструменат са диркама сличан клавиру. Кл. Рј. челик м тур. 1. гвожђе, железо велике тврдоће која се постиже додавањем нешто угљеника, сумпора и фосфора, надо, оцал. 2. зб. пушчана и топовска танад. — Пљусак челика, који се сасуо по њем, прекине му ријеч. Донч. Читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове. Јак. 3. фиг. ОНПЈ на чекрк. •— На глави му чекркли челенка. ко]и је чврст, јак, издржљив; јунак. — Оно НП Вук. што је у гору отишло, оно је челик, оно су чекрклија ж преслица на чекрк; исп. срца што не могоше отрпети неправду. Вес. чекрк (в). Вук Рј. 4. (у атрибутској служби) челичан, чврст, ч&крк-челенка ж челенка која се врти отпоран, постојан, издржљив: ~ човек. и ко]а се некада носила на калпаку. — Па челикаст, -а, -о који је налик на челик, удари Цмиљанић-сердара поврх главе, по који је боје челика, сивкаст. Р-К Реч. чекрк-челенци. НП Вук. челикли прид. непром. в. челичан (1). ч&ктало с в. чекетало. Вук Рј. — А челикли копља дохватили, јунаци се ч&ктисати, -ишем несврш. тур. покр. њима ударили. НП Вук. подносити, трпети. Бен. Рј. челиков, -а, -о индив. в. челичан. — челанце, -а и -ета с дем. и хип. од чело. Османском гигантском напрегу пред горама — Она . . . жена . . . сваки час брисала [је] овим крвавијем челикове споне попуцаше. или своје образе или детиње челанце. Вас. Њег. челаст и чблат, -а, -о који има велико челист(а) м свирач на челу. Р-К Реч. {високо или широко) чело. Прав.; Р-К Реч. челистица ж = челисткиња женска челашица ж бот. биљка из пор. ружа, особа челист(а). — Мала челистица . . . та петопрста, петопрстица РсЛепгШа гер1апб. је у трајној . . . Бобиној милости. Крл. Сим. Реч. чел&стички, -а, -о који се односи на чечелеби прид. непром. тур. 1. (у именичкој листе: ~ концерт. служби) м челебија. — У чаршији је имао челисткиња ж = челистица. чекмеже, -ета с тур. покр. в. чекмеџе. — Дај, аато, пара. А Милоје руку у чекмеже, па колико заграби: На мало! Вукић. чбкмек м тур. само у изразу: на чекмск на склоп, на извлачењс. — А што оно пуце под гроце . . . и оно се на чекмек отвара. НП Вук. чбкмек-ћуприја Ж тур. покретни мост, ланчани мост. — Кад је био на чекмек-ћуприју, нагна вранца да преко ње пређе. НП Вук. чекмеџа ж тур. покр. сандук, ковчег који уместо капка има фиоку, ладицу са стране. — У горњу одајицу сабио је главне ствари: чекмеџу са неким рубљем богзна откада. Радул. Алага приђе к чекмеџи, у којој су му новци били. О-А. чекмеџе, -ета с тур. фиока, ладица. — Ксенија се . . . диже, извади из чекмеџета неке харшје. Јакш. Ђ. Нека се чекмеџе пуни и празни и обрт нека се прави. Рад. Д. чекнути, -нем сврш. дем. према чекати. — Чекни мало, чика Јово, чекни! — рече он оштро. Вес. Чекни мало да надјачам смрт и удес! Матош. чбкбвни, -а, -б банк. који се односи на чек1: ~ рачун, ~ књижица. чекргџија м занатлија који прави чекрке. чекрк м тур. а. направа за дизање терета намотавањем ужета на точак; витао. — Грчки дунђери су . . . радили велике дрвене дизалице па чекрк. Андр. И. б. вратило са точком које служи за црпење воде из бунара. Бак. Реч. в. направа за сукање предива са мотовила на цеви. МЕП. Изр. ићи на ч е к р к кочити се у ходу. чекркли прид. непром. који је начињен

858

ЧЕЛИЧАН — ЧЕЉАЦЕ

чблнчан, -чна, -чно 1. а. (одр.) који је чело с тал. муз. гудачки инструменат, од челика: челична опруга, челични ланац. већи од еиолинс, са четири жице, вполончело. 1 б. фиг. чврст, јак; отпоран, постојан, стач&ло с 1. део лица изнад очију до ивице, лан: •—• карактер, ~ воља, ~ здравље,руба косе; одговарајући део животињске главе. челични живци. — Оо је стекао, он сагра2. а. предњи део, предња, фронтална страна дио, он скућио челичном вољом. Сим. Све нечега, лице, фронт; фасада. — Видите ли . . . црте . . . одавају . . . челичну постоја- ону кућу што управо челом у нас гледа. ност и одважност. Кум. 2. (одр.) у коме има Том. б. почегпак, предљи редови какее колоне, челика; челични бетон. масе у покрету; супр. зачеље. — »Колона челлчана ж место где се производи, кали брже« — преносило се од чела према зачељу. Чол. 3. почасно место у врху стола; прочеље: челик, фабрика, погон, радионица за произсести у чело стола. 4. покр. дванаест сати водњу челика. — Посетили су челичану и дана или дванаест сати ноћи. — Послије друге погоне. Б 1957. челичен>е с гл. им. од челичити (се). пута од једанаест чела дошао сал1 у Лозницу. Чол. челичити, -им несврш. давати гвожђу, Изр. г о р њ е ~ в. чело (Ј); доње ~ железу већу тврдоћу, еластичност и трајност греЈањем до високе температуре, а запгимместо у дну стола, наспрам чела (3), зачеље, наглим хлађепем, калити. — Завирио у ко- застаеа{4а); бити, налазити се на челу бипш на првоме, водећем месшу, руководити. вачницу како ковач челичи косе и глади чело 2 предл. с ген. изнад, врх (чега); оштрице на срповима. Бен. фиг. чинити јаким, отпорним, шдржљивим, јачати, сна- покрај (чега), уза (што). — Чело главе воду изведите. Наз. [Седе] чело кућа на пригрежити, крепити. — Разумио сам да је . . . вици. Јакш. Ђ. мржња ово велико осјећање које челичи и оспособљава да се издрже напори и тегобе. челбвођа и человођа м онај који је на Чол. Та мржња и страх само га освјежују, челу, који предводи, вођа. — Што пред војском челиче. Сим. бјеху человође, то бијаху орлови крсташи. •—• се постајати отпоран, чврст, јачати.НП Вук. — То су били први одреди који су [се] челопек м ков. место где сунце јако пече; . . . челичили . . . у борби за побједу. Тито. присој. — Кад изиђем на она) челопек горе челнчно прил. на челичан начин, као . . . у мени заигра срце. Ранк. челик, постојано, издржљиво, непоколебљиво. чблце, -а и -ета с дем. и хип. од чело, — Може постати и груб и челично нечељад ж зб. им. од чељаде. попустљив кад преговори западну у тешкочељаде, -ета с (супл. мн\ чсљад) 1. ће. ВУС 1972. људско биће, човек, особа уопште мушка или челичнопл&в, челичноплава, -о који је плаве боје с хладним металним сјајем. — На женска, одрасла или дете. — Из добре је куће оно чељаде. Вес. У тај пар појави се челичноплавол! небу звијезде ситније зана вратима црноока дјевица, заиста лијепо треперише. Ћоп. чељаде. Шен. 2. зб. послуга у кући. Р-К Реч. челичносив, челичносива, -о који џ Изр. (кућна) ч е љ а д а) породица, обисиве боје с хладним металним сјаЈем. — Вјетар шељ; б) укућани (чланови породице и послуга). . . . помиче и открива челичносиву воду чељадетски, -а, -6 који се односи на Лима. Лал. Није било ватре у тим челичносивим очима. Сим. чељаде. — Уто озго из села чује се чел>адетско дозивање. Ћип. челичнбст, -ости ж особина, стање онога чељадешце, -ета с дем. и хип. од чељаде. који је челичан, онога што је челично, посто— Дочекали [су је] срдачно . . . као и сувише јапост. — Она челичност његова располокрхко чељадешце, праву птичицу. Ћоп. жења опет се појави. Сим. челни, -а, -о = чеони 1. који се односи иа чело1 (7), који је на челу. — Челна жила на змију те сећа. Фил. 2. који се односи на чело1 (2), којије на челу1 (2). — Кад је наишао челни батаљон, они су се мало узвртјели. Чол. 3. (у именичкој служби) м први у реду (војник или вежбач). челвик м ист. онај који се налази на челу какве управе или установе, организације, поглаеар, старешина; иси. чеоник. — [Братством] је управљао као старјешина челник. Шиш. Долазе под својим старешинама које зову челницима. Дед. Ј.

чељадија ж зб. им. од чељаде, чељад. — У колери му погибе толика чељадија да је после Аноку држао као мало воде на длану. Лаз. Л. чељадски, -а, -б који се односи на кућну чељад. — Ту у авлији су чељадске собе и кујна. Срем. чељаца ж зб. покр. дем. од чељад. — Нег се ваља у јад разабрати и чељацу своју утјешити. НП Вук. чељаце, -ета с дем. од чељаде. — Јере правда срећу дому гради, а како би у тво-

ЧЕЉУСКЛ — ЧННГЕЛЛ јему бнло, гдје су твоја сва чељаца равно. Март. чбљуска ж 1. део пушке крешњаче где стоји кремен. Вук Рј, 2. део хама који коњу стоји преко прса, пршњак (2). Вук Рј. чељусни, -а, -6 који се односи на чељуст. — Лице се састоји од четрнаест костију. То су . . . двије горње чељусне кости . . . НЧ. чељуспица ж анат. кост која чини чељуст, чељусна кост. — Они [мужјаци јеленка] се веома разликују у величини . . . горњих чељусница. НЧ. чељуст ж I. једна од две кости лица у коју су усађени зуби, вилица; обе вилице заједно с отвором између њих; уста: горња •—,' доња —. — Утварао је [себи] да је од јучерашњега стајања на пирамиди добио 1ргање у донзој чељусти. Том. Обоје су били зачуђени мирноћом и гласол који као да није долазио из уста њених чељусти. Лоп. фиг. Стопут сретан ако за времена утечеш немилој смрти нз чељусти! В 1885. Из чељусти топовских је сукљао пламен. Јак. 2. покр. в. челуска (/). Вук Рј. 3. техн. део справе којом се спгеже, хвагпа предмет при раду. ~ клешта. чем 1. л. јд. през. од ткати. чембало с цимбало. Прав. чембер м тур. 1. вео у муслиманке. — А свекрви чембер и округу. НП Вук. 2. бело фино платно, шифон. Шкаљ. чембра ж тур. кита, реса. — Чембре су му коњу до копита. НПХ. чемер, -ера м 1. жуч (7). Деаи. Рј. 2. отров. — Види како јадник пије чемер из нрепуне чаше. Вукић. 3. горак укус, горчина. 4. фиг. огорчење;јад, туга, жалост. — Одвећ рано заморен животом, само чемер осјећам у себи. Цес. А. Вечерас ми се чини . . . да је јад и чемер обузео и људе и ствари. Радул. Изр. вучји ~ бот. в. једиН. Сим. Реч. чемер м покр. примитивна купаста зграда с плитким кровом, буња, пољарица (3). (ЈГ. чемеран, -рна, -рно 1. који има тпријатан, оштар укус, горак; сличан укусу жучи, чемера. 2. пунјада, невоље, јадан, жалостан, невољан, песрећан. — Ту, у паланци, заборавл>али су сеоско блато, још тежу и чемернију сеоску беду и чамотињу. Бар. чемерање с гл. им. од чемерати. чемерати, -ам несврш. живети чемерно, јадно, злопатити се. Рј. А. чемерика ж бот. биљка из пор. љиљана, чији је корен врло горак и отрован УегаШип. Терм. 3. чемерикаст, -а, -о пун чемера, једа. — Жена ми је чемерикаста. Вук Рј.

859

чемериков, -а, -о који је од чемерике. — Под грлом је пуце јадиково, јадиково и чемериково. НП Вук. чемернковати, -кујем несврш. осећати чемер, јад у себи, туговати, патити. — Тужим јадна и чемерикујем. НПХ. чемерит, -а, -о пун чемера, отрова; исп. чемеран. — Вај ког кунеш . . . к'о чемерит отров змије. Крањч. С. чемерити, -им несврш. испуњавати чемером, једом, загорчавати. — Како можете да чемерите свој живот? Матош. Чемером се љућим данци ми чемере. Крањч. С. чемерпчнца ж бот. в. кукурек.1 Рј. Ачемерник м онај који пати од каквог чемера,јада, туге,јадник, несрећник, нееољник; исп. чемер (4). — Лупао сам, чемерник, главу. Каш. чемсрница ж 1. пиће начињеш од плода чемерике. — Док си тако јадна туговала, пелен гризла, чемерницу пила. Кур. 2. (у атрибутској служби, уз им. »суза«) пуна јада, жалости, чемерна. — Мора јесен да киши . . . ако ни од чег другог а оно од тих големих суза чемерница. Вуј. чемерно прил. на чемеран начин, као чемер; са пуно горчине,јада; тужно, жалосно. — Обојица су заборавили свс што их је до мало прије онако чемерно тиштало. Вуков. А најгоре је било кад му се жена . . . чемерно потужила што јој је поручила јетрва. Драж. чемерност, -ости ж особина онога што је чемерно, горчина; јад. — Овда-онда захватила би Ивицу туга и чемерност. Креш. чемнн, -ина м тал. бот. в. јасмин. — На југ топли, гдјено цвату смиље, руже и чемини, носимо га. Наз. чемннов, -а, -о који припада чемину, који се односи на чемин, јасминов. — Чујеш, звони, звони, звони ситно звонце чеминово. Наз. ч^мпрес м лат. бот. дрво из пор. четинара које успева у средоземним пределима Сиргеввш ветрепагепз. Терм. 3. чемпресов, -а, -о који се односи на чемпрес, који потиче од чемпреса: ~ дрво. чемпресовина ж чемпресово дрео. — Одатле се такођер добављала кедровина и чемпресовина за градњу. Пов. 2. ч&му дат. и лок. од шта, што. Изр. чему (то)? зашто, у коју сврху} је ли чему? вреди ли> чен, чена м чесно. Р-К Рсч. чепар м тур врста платна, ћенар. Р-К Реч. ченгел м и ченгепа Ж (обично мн.) тур. гвоздена кука о коју се нешто веша или се њоме нешто спаја, повезује. — О њеним

860

ЧЕНГИЈА — ЧЕПКОРЕЊЕ

[оскорушиним] гранама је одувек . . . вешао ченгеле кад су божићњара клали. Рад. Д. Скапо [је] на ченгелима у Биограду. Андр. И. Зидове подупријети потпорњима и повезати ченгелама. Бен. ченгија ж тур. шрачица која плеше међу гостима, кафанска плесачица, играчица. — Почињао [би] да игра . . . пуцкетајући прстима и вијући се у пасу као ченгија. Андр. И. ченгнјање с гл. им. од ченгијапш (се). ченгбјати, -ам несврш. плесати пред другима. Прав. ~ се извијати се при ходу. — фиг. Имао би тај [лепотан] да лети . . . а не да се кревел>и и ченгија. Андр. И. чено с покр. в. чдсно. Вук Рј. чсњ м покр. в. чссно. •— На столу у средини . . . чењеви белог лука, недопијена чашица ракије. Макс. чењача ж агр. покр. врста јабуке накисела плода. Р-К Реч. чеони, -а, -б = челни. — Кожа на том делу била је тако затегнута и танка да се испод ње назирао . . . цео склоп чеоних костију. Андр. И. У њих [бараке] се улазило са чеоне стране према главној улици. Јак. То је било у оно вријеме кад је . . западна балканска обала [представљала] културну чеону линију Балканског полуострва. Дед. Ј. чеоник м челник. Рј. А. чеоница ж в. чеоњача. Р-К Реч. чебњача ж анат. чеона кост. — Негде унутра, испод саме чеоњаче . . . стално [је] ударало. Рад. Д. чедце, -а и -ета с дем. и хип, од чело. чеп, чепа м 1. оно чиме се затварају, запушавају боце, посуде, различити отвори (најчешће од плуте, дрвета или гуме), запушач. — Један грађанин . . . искочи као чеп из боце. Доич. фиг. Ледоломци су наставили рад . . . како разбијене ледене санте не би створиле нови »ледени чеп«. Пол. 1971. 2. шарка, баглама (/), стожер (2а). Вук Рј. 3. мед. вата или газа која се ставља у рану ради заустављања крварења или ради упијања гноја, тампон. Деан. Рј. Изр. пијан к а о •—• потпуно, до бесвести пијан. ч^па подр. 1. ж женска особа унадљива држања и понашања, кокета; размажена женска особа, маза, пекмеза. — Лепота коју Ја откривам . . . није нацифрана и накинђурена као какова чепа. Богдан. 2. м и ж плачљивко, плачљивица. Р-К Реч. чбпање с гл. им. од чепати (се). чбпати, чепам (чепљем) несврш. 1. прел. а. газити кога или што ногама, газити, ступати ногама по нечему. — Чепљем црну

земљу. Љуб. [Брундо] змије чепа, пољске мише дави. Наз. б. стајати некомс на ногу, притискиеати ногом нечију ногу. — Плесачи понекад чепају своје плесачице. Вј. 1970. И онако нас већ по ногама ченају. Пепгр. В. 2. непрел. ходати, газити. — 11ри литијама има право одмах иза попова да чепа и иде. Срем. То су они што пешке не чепају по овој земљи. Сек. ~ се уз. повр. стајати један другоме на ногу. — Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле. Лаз. Л. чепац1, -пца м 1. а. дем. од чеп. б. клин, чивија којом се затежу жице жичаних инструмената. Бак. Реч. 2. остатак испушене цигарете или цигаре, чик1, опушак. — Чепац од цигаре цврљио му у устима. Ков. А. 3. бот. биљка из пор. уснатица Са1ат1П(ћа уи18ап8. Сим. Реч. чепац 2 и ч^пац, -пца м врста мсенске капе. — На прозору извири глава једне Јеврејке у чепцу с потамнелим бисером. Глиш. чепбрак, -рка м покр. мера за дужину која одговара раздаљини између размакнутих врхова палца и кажипрста, педаљ. — Лежи он , . . при земл.и . . . чеперак од земље, дигао нека стара врата3 по њима простро сено. Рад. Д. чеперан, -рна, -рно кочоперан, жив, покретан, чио; исп. ћеперан. Вук Рј. чбпити, чепим несврш. 1. а. ширити, размицати, кречити, раскречиеати (ноге). Р-К Реч. б. развлачити, ширити (уста). Р-К Реч. 2. седети на петама, чучати. — Чепио је скривен под великом смоквом. Мих. ~ се 1. стајати размакнутих, раширених ногу, кречити, ширити ноге, раскречивати се, кречити се. Р-К Реч. 2. а. кезити се, церити се. Р-К Реч. б. слинити, цмолити. И. 3. покр. мазити се, улагивати се, печити се, умиљавати се. Вук Рј. чепити, -им и чепим несврш. затварати, запушавати какав отвор, зачепљивати. — Она им је шаком чепила уста. Донч. чепић м 1. дем. од чеп. 2. бот. в. чепац1 (3). Сим. Реч. ч^пнца ж дем. од чепа. Р-К Реч. чепкаше' с гл. им. од чепкати. чепкање 2 с гл. им. од чепкати (се). чепкатн, -ам несврш. в. чупкати. — По густим омарима ретко се чује која саможива љешникара како смрчеве шишарице чепка. Панч. чепкати (се), ~ам (се) несврш. дем. према чепати (се). Р-К Реч. чепкорење с гл. им. од чепкорити.

ЧЕПКОРИТИ — ЧЕРГАРОВ чепкорити, -им несврш. лагано газити што, лагано ступати по чему, чепкати. Вук Рј. чбпљење с гл. им. од чепити (се). чепљење с гл. им. од чепити. чепљускање с гл. им. од чепљускати. чепљускати, чепл>ускам несврш. погрд. покр. којешта говорити, баљезгати, трућати. — Тако они чепљускају све којешта и перушају нас обадвојицу. Вел. чбпнути, чепнем сврш. према чепати; очепити. — Хат допре и ногом чепне. Љуб. чеповина ж материја од које се граде чепови. — Спреми од чеповине . . . велики и дугачак чеп. М 1867. Пуни се бурад што воња по чеповини. Сим. чспорити, -им несврш. покр. стругатш копкапш, грепсти ногама, — [Везир] једнако ћути и пуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама. Нен. М. чепркало с и м онај који чепрка. — Кад се тај свијет малих врапчијих чепркала узнемирио . . . онда сам и ја престао глумити. Крл. чепркање с гл. им. од чепркати. чепркати, -ам несврш. 1. копкати, грепсти (тло) да се што ископа. — Кокоши су чепркале по цвећу, тражећи какву бубицу или црвића. Дом. Тко је остао, чепркао је помало около куће и по врту иза куће. Бен. 2. претурати, преметати тражећи нешто, претраживати; невешто радити, петљати. — Борци су чепркали по својим торбама не би ли нашли коју мрвицу хљеба. Чол. Чепрка нешто око телефона. Јак. 3. фиг. претресати, истраживати иешто недовољно познато или тајно, скриеено. — И то што чепркају помало историју сиротог списатеља, прибирају, брате, материјал за критику. Нуш. По природи сам лијен и тром да узмем чепркати по гшсцима. Вел.

861

чепрљити, чепрљим несврш. чепрљати. Бак. Реч. чепукање с гл. им. од чепукати. чепукарити, -им несврш. покр. чепукати, чепати. — Тужбалице и покајнице по двије и двије чепукаре по пољани те наричу и плачу. Љуб. чепукати1, -ам и чепукати, ч&пукам несврш. покр. полако ходати, газити; исп. чепати (2). — Оре за мостом, а снаха му чепука за њим и баца у бразду сјеме. Љуб. Овим стазама можда чепукаше Шеноин Млади господин. Матош. чепукати 2 , -ам несврш. иокр. рашчешљавати, чешљати вуну. — Вуначепукана влачи се на гребен, а нечепукана гаргаша се. Павл. чепур м покр. в. чапрљ. Вук Рј. чепушати, -ам несврш. покр. чупати, черупати. Рј. А. ~ се уз. повр. тући се вукући се за косу, чупати се, черупати се. Рј. А. чбпчег м бот. в. горчика. — Пење се нијема, тамна Динара низ коју клизи оштар вјетар . . . међу чепчегом и кржљавим кукурузом. Бег. ч^пчежац, -ешца м покр. дем. од чепчег. Вук Рј. червиш, -иша м тур. покр. врста јела од пилећег или другог меса с белим луком. — У нашој се кући спрема червиш од зечјег меса. Дом. черга ж тур. 1. цигански шатор. Р-К Реч. 2. круто ткано ћебе, поњава. — На кревету покривен јорганом и чергама . . . лежао је домаћин. Ћос. Д.

чергар, -ара м = чергаш 1. онај који станује под чергом, Циганин, Ром. — Стао пред чергаре па гледа како им вита гудала лете преко жица. Шапч. 2. фиг. онај који се много чепркнути, чбпркнем сврш. према че- сели, премешта из места у место, скитница, потуцало. — Порез, бре, плаћам, дерем се, пркати. чепркуша м и ж покр. особа која много за двадесет ових чергара чиновника. Срем. Матош путописац . . . бохем, скитница и и којешта брбља. Рј. А. како му је један написао: чергар без циља. чепрљало с и м брбљивац, блебетало, кле- Вј. 1973. петало. — Да му се више никад не врати то чбргара ж чергарка. Р-К Реч. . . . злогуко чепрљало. Лал. чепрљање с гл. им. од чепрљати.

чергарев, -а, -о — чергаров који припада чергару.

•-»

чепрљатн, -ам несврш. 1. чепркати. — Заложио [се] хлебом и почео нешто по чергареше с гл. им. од чергарити. баштици да чепрља. Ранк. 2. грепсти. — чергарити, чергарим несврш. жшети Кад су гомиле стабала, облака и грмља као чергар, често се селити. Бен. Рј. стале [га] . . . чепрљати по образу . . . страшно бјеснило ускипи у његовим жилама. чергарка ж она која живи под чергом, Шимун. 3. фиг. брбљати, блебетати; исп. Циганка. — Чим виде чергарку, рече почепрљало. Бак. Реч. родиљи . . . Шапч. чепрљење с гл. им. од чепрљити. чергаров, -а, -о — чергарев. ,, -,г

862

ЧЕРГАРСКИ — ЧЕСАЛО

ч&ргарски, -а, -б који се односи на черчеренац, -енца м врста рибарске мреже гаре, својствен чергарима, скитнички: •—• причвршћене за мотку. — На њему [нагибу] сељакање, ~ живот. два-три момка са черенцем на дугачкој дршци који су хватали рибу. Петр. В. чбргарски прил. на чергарскп начин, као чергари; као у чергара: живети ~ . — Често ч&ренчење с гл. им. од черенчити. тако остају њих двоје сатима закључани у черенчити, -им несврш. ловити рибу својој чергарски неуредној соби. Андр. И. черенцем. Р-К Реч. чергарство с чергарски живот, скитња, черечар и ч^речар м ист. онај који је потуцање. — Измучен чергарством . . . пре- плаћао черж, четвртину данка. РЈ. А. кинуо [је] са старим животом. Грол. черечење и ч^речеше с гл. им. од череч&ргаш, -аша м = чергар. — Заокупио чити. је циганина Станка, који је за себе стално черечнти и ч&речити, -им несврш. котврдио да није чергаш, већ свирач. Чол. мадати, сећи, кидати на череке, четврти. •— чергашев, -а, -о који припада чергашу. [Шљунком] је човек могао сећи дрвеће . . . чергашење с гл. им. од чергашити. и черечити животиње. Жуј. чергашити, чергашим несврш. чергачбрјен м покр. 1. свод над огњиштем с рити. Р-К Реч. отвором кроз коЈи пролази дим. Вук Рј. 2. кош над огњиштем у коме се суши жито. II. чергашица ж чергарка. Р-К Реч. черпић м тур. в. ћерпич. — Дедин стан чергашкн, -а, -о који се односи ни черу шуми, то је била ниска колиба од черпића. гаше, којије као у чергаша, чергарски. — Баш Петр. В. Те мале биједне поткровнице са је . . . чиновнички живот чергашки живот . . . расквашеним черпићима из КОЈИХ ничу . . . Нигде да се скраси. Ком. чергашки прил. на чергашки начин, трусњаче. Кик. черп&ћара ж в. ћерпичара. — Мале као чергаши; као у чергаша. — Они су увијек черпићаре . . . поздрављале су их. Бар. ишли чергашки брзо и потрчкујући. Лал. черса ж тал. покр. средство за улепшавач&ргашки&а ж чергарка. — Не само ње, шминка. Бак. Реч. Циганку из Циганлука него ако хоћете чергашкињу. Кос. черсатн се, -ам се несврш. покр. мазати чергаштво с чергарство. — фиг. Послед- се черсом (белилом, руменилом), шминкати се. Деан. Рј. ње људско слободарство . . . револуционарно чергаштво, једино још могуће у данашњем черупав, -а, -о рашчупан, чупав. — Јер друштву. Дав. заборав је као и птиче голо и ружно, черупаво, крваво. Сим. чергица ж дем. од черга. черевиз м тур. покр. бот. в. целер. Сим. Реч. черупање с гл. им. од черупати (се). чбрег м тур. черек. — Сеци њега на сечерупати, -ам несврш. 1. а. чупајући дам черега, череге му по друму разбаци. чистити (перад) од перја, перушати: ~ гуску. НП Вук. б. уопште вукући кидати, откидати нешто од нечега, чупати. — Добар је пас, па му чережеше и ч^режење с гл. им. од не могу дозволити да ме черупа. Лал. 2. чережити. фиг. а. износити без милости нечије погрешке, чережити и чбрежити, -им несврш. критиковати, нападати. — Све је окретао черечити; исп. черег. Р-К Реч. главачке, људе, установе . . . черупао их и через м тур. врста слаткиша. — Носила растварао, разголићавао. Андр. И. б. гулити, му . . . через из Мостара. НП Вук. пљачкати, израбљивати. — Кад вас бестидно почну варати и черупати, то је сигуран через предл. с ген. заст. због. — Та, знак да миришете на пропаст. Сек. через тебе ћемо погубити главе! Срем. ~ се уз. повр. туии се вукући сс за косу чбрек м тур. а. четвртина нечега. — или нешто друго, чупати сс; иатезати се, Идемо ми тако, идемо, одмакли смо се једно борити се, рвати се. — Прославио се . . . черек сата хода. Шуб. б. четертина заклане својим подвизима, јер је волио черупати се животиње (овце, јагњета и др.) заједно с макар с киме. Ћор. У оној великој соби по ногом: предњи ~ , задњи ~ . — Шта, печење буџацима они су се стално черупали око да загори! . . . Овакав красаи телећи черек. нечег. Лал. Трифк. в. комад одсечен, одрезан од чега. — Нетко затакао черек меса о кажипрст и чеса заст. ген. од што; псп. чега. носи га дома. О-А. Жена тражи под бошчом чесало с в. чешагија. — Да доспијемо добар черек овчетине сухе замотане у крпу. . . . волове гдје у потоку овако чесалима Радул. истругати. Ков. А. Онда дохвати чесало и кефу и почне чешати. Донч. ч&рен м покр. в. черјен. Р-К Реч.

ЧЕСАН — ЧЕСТАР

863

чесаи, -сна м 1. в. чесно. Р-К Реч. 2. печеницаЈ па чесница, и у ЊОЈ тражи новац. бот. покр. в. чешњак. Р-К Реч. Дом. чесно прил. цсл. заст. часно. — Да нам чесаница ж мелем од сапуна и јаја. се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити Р-К Реч. кметовску дужност. Вес. ч к а њ е с гл. им. од чесати (се). чесати, чешем несврш. покр. в. чешапги. ч&сно с = чешањ део глаеице белога лука који се може отчехнути, одломити од целине; ~ се повр. — Чесали су се . . . ноктима по глави. Козарч. фиг. задевати се у кога. исп. чен, чехно, чено, чењ, чесан. — Не — Село би пукло да нема у кога чесати се, бих ти могао ни једно чесно бијела лука више. Срем. а мени то дотужује. Цар Е. чесвнна и чесвина ж бот. зимзелена чеснблук, -а и чесњак, -ака м бот. в. биљка слична храсту, црника СЈиегсш Пех. чешњак (а). Р-К Реч. — У широком кругу стерала се као вијенац чесов, -а, -о покр. в. чији. — Чекам да шумица високих чесвина. Шег. отмем чесову младу, лијепу, од добре куће чесвнница и чесвиннца ж 1. дем. од Туркињу. Мат. Обдан продавам ово или чесвина. 2. покр. врста црнога вина. И-Б Рј. понесем чесову валиџу. Десн. чесвннов и чесвинов, -а3 -о који се односи чест 1 ж цсл. заст. в. част1. — Јоште на чесвину, који је од чесвине. И-Б Рј. вежу стари обичаји код нас срца на чест и чесвиповина и чесвиновива ж чесви- поштење. Прер. Узми [каву] ти најпре — ново дрво. И-Б Рј. рече ми . . . домаћин )е у кући најстарији Чеси, Чеха м мн. (јд. Чех) западнослои њему је чест најпре. Вес. венски народ који живи исувећим делом у чест 2 ж заст. в. део; исп. част2. — ПодриЧехословачкој, у заједници са Словацима. ва [вода] стијене . . . кида их у мање чести. ч&сма ж тур. а. извор (рбично ограђен) Тућ. Делиш нам као деци, све на равне или бунар из којег жтиче вода на жлеб или чести. Стаи. цев. — Пошто заложише . . . пуре и обареног Изр. од чести делом, делимично. крумпира, присмочише их водом из чесме на пијаци. Божић. фиг. Црна чесма мојих чест 3 , честа, често (комп. чешћи) 1. а. честих надахнућа. Кркл. б. водоскок, фон- који се састоји од много делова распоређених тана. Деан. Рј. в. цев (рбично метална) кроз густоједануз другог, густ, збијен; супр. редак. коју истиче вода, славина. — Ево је кујна — Све то честа натуљила војска, реп до испод нас, а до ње умиваоница са више репа, пјешак до пјешака. Март. б. који је чесама. Јак. распоређен на малом размаку један од другога. чбсмени, -а, -о који се односи на чесму. — Мост на Бојани код Скадра . . . је начи— Бронзана чесмена шоља [на продају]. н>ен на честим дирецима. Нен. Љ. 2. који се јавља, понавља у мањим, краћим временским Пол. 1957. размацима, учестан. — У разговору, честом ч&сменски, -5, -о који припада чесми, разговору с њим, ја откривал! једну по који се односи на чесму. — Песма жубор-воде, једну врлину. Вес. која је шикала кроз тесне чесменске луле честа Ж честар Џ). — Хајде напред Шапч. опрезно, лагано . . . као змија кроз честу. чесмига ж бот. в. жутика. Сим. Реч. Ранк. Кошута прескочи глогов грм и уђе чесмика ж бот. в. чесвина. Сим. Реч. у честу љешњака и младих јасена. Наз. чесмин, -ина м бот. в. јасмин. Сим. Реч. честак, -ака м покр. в. честар (1). Рј. А. чесмин, -а, -о који припада чесми. честан, -сна, -сно (одр. чесни) цсл. заст. чесмива и чесмина ж бот. а. в. чесеина. е. частан. — У она стара сретна времена — Заклонише се међу вазда зелене чесмине. . . . се веровало чесним старицама као и Ћоп. б. в. жутика. Сим. Реч. књигама. Срем. чесминов, -а, -о који је од чесмина. — ч^стаи, -сна, -сно (одр. чесни) заст. који Свакому је у руци дебела батина чесминова. има чест2, део у чему, који је судеоник у Вел. иечему. Деан. Рј. чесмнновина и чесминовина ж чесмичестар, -а и чбстар, -ара м 1. густа, ново дрео. тешко проходна млада, ниска шума, густиш. чесмица ж дем. од чесма. — Планина беше густим шумаром обрасла: чссннк м мат. в. разломак. Прав. беше то честар кроз који ниси могао неба ч^сница ж погача или пита КОЈП се меси прогледати. Јакш. Ђ. Направили смо шатор за Божић и у коју се обично метне златан или у једном честару. Чол. 2. покр. густа рибарска мрежа. Р-К Реч. сребрн новац. — На Божић . . . о ручку

864

ЧЕСТАРА — ЧЕСТО

честара ж честар (Г). — Јави се ноћни ветар . . . да потресе и к земљи свије голе гране у честари. Лал. честарје с зб. им. од честар. — Ишли смо и изгубили пут. Нађосмо се у некаквом честарју. Ђон. честарски, -а, -о који се односи иа честар. чбстати, -ам несврш. догађати се често, понављати се. — Расли су одреди партизана, .у самом граду честале су диверзије. ЛМС 1951. чествовати, -твујем несврш. заст. поштовати. — Народ [га] за цара држаше, чествоваше и бојаше га се. Њег. Ујак сам ти . . . па дабоме н мене због тебе чествују. Нуш. ч&стик, -ика м честар (1). — Слази ријека . . . стење . . . као да би хтјела зауставити брежине и честике што промичу поред ње. Лигп. 1957. честика ж бот. а. биљка из пор. крсташица ТМазрј, Тћ. агуепве. Бот. б. биљка из пор. штитара ЗсапсИх ресгеп У е п е т . Сим. Реч. честимице и чсстпмнце прил. често. — Није знао . . . цијенити оне људе који су честимице прегоријевали животе и имуће. Љуб. честимичан и честимичан, -чна, -чно који се често понавља, учестан. Р-К Реч. честимично и честимично прил. често, учестано. Р-К Реч. честнна ж аугм. од честа. — На раван доћи . . . кроз ону честину густу. М-И. честина ж честа појава чега, учесталост, честоћа, фреквенција. — Честина сушних годика у нашим јужним пределима још је знатно већа. Петр. М.

честиталнца ж женска особа која честита. Р-К Реч. честитање с гл. им. од честитати. честбтар, -ара м 1. онај који честита. — Стојан је изгледао весео и задовољан кад су му долазили честитари. Ћор. Дочекивао је честитаре. Куш. 2. књига у којој се налазе примери за честитања у различитим приликама. — Учитељ је учио дјецу поздравне говоре и пјесмице из честитара. Ђал. чест&тарка ж она која честита. честитати, честитам сврш. и несврш. поздравити, поздраељати кога поводом каквог радосног или значајног догађаја и (за)желети му срећу. — На дан свадбе честита [му] само ЖИЦОМЈ И ТО беше све! Лаз. Л. чбстити, честим несврш. необ. чинити да што буде често, густо. — Сестра брату тихо говорила: »Чести, брате, пуца низ њедарца.«- НПХ. честитка и честитка ж усмена или писмена жеља поводом каквог радосног или значајног догађаја, за срећу кога. — Весел'те се, браћо, примајте честитке. Змај. Слушала је хладнокрвно вјечне честитке сусједа. Војн. честито прил. 1. на честит начин, ваљано, како треба. — Није нашао времена да мирно и честито одвечера. Ђал. Три ноћи нисмо честито спавали. Чол. 2. јако, много, врло. — Е баш сте брзо дошли . . . А презнојили сте се богами честито. Минд. честитб с покр. в. честитање. — У то доба под кулом јунаци на честито бану долазили. НП Вук. честитовање с гл. им. од честитовати. честитовати, -тујем сврш. и несврш. в. честитати. — Свак ми Лалу чедо честитује, свак доходи њему на честито. НП Вук.

честитбст, -ости ж особина онога који ч&стит, -а, -о 1. који није окаљан ничим недоличним, морално исправан, частан^ пош- је честит, онога што је честито, поштење; добар квалитет, вредност, ваљаност. — тен, моралан. -— Не могох доживјети среће Млада девојка . . . је по души у својој вида се нагледам твоје честите породице. Шен. сокој честитости била наивна као дете. Јак. Да у том селу не беху честити . . . и душевни Али вино је честитост сама. Уј. људи, би тај лењивац од глади умро. Дом. 2. који је сд вредности, који потпуно задовочестнца ж дем. од честа. љава, који је онакав какав треба да буде, г ваљан, добар. — Атена им више но другнм честица ж 1. а. ден. од чест , делић, даде прекрасна дјела да знаду и честиту мрвица. б. мали комад <емљишта, парцела. памет. М-И. Није имала ни најпотребније Деан. Рј.; Бак. Реч. 2. удео у радњи, у власспреме ни честитог рубља. Станк. 3. којн гшштву. Р-К Реч. 3. грам. заст. в. партикула. доноси радост, срећу, нун среће, благостања, Деан. Рј. 4. в. нафора. — Ваде се на литургији срећан. — Честито ти Бојичић Алија, чесиз поскура честице и мећу се на дискос. тито ти у двору весеље! НП Вуч. Па се Дан. ведре душе поздрављамо: Честит Божић! често прил. (комп. чешће и чешће) 1. Хар. 4. (одр.) поштовани, уважени, племемного пута, у много иршгика. — Бакоња нтпи ("V личиом обраћању). — Честити царе. чешће отвараше врата. Мат. У нашим Вук Рј. . . . расправама ствари се често одвиЈају стихијно. ВУС 1972. 2. на малом размаку, честиталац, -аоца м (ген. мн. -лаца) густо. — Споља: још увек стара коњичка е. честитар (/). Р-К Реч.

ЧЕСТОГОРИЦА — ЧЕТВЕРОДИЈЕЛАН касарна ситних а често поређаних прозора. Ћос. Б. честбгорица ж гуспга планинска шума. — Заобишао грабову честогорицу и . . . угледао дим друмске кафане. Рад. Д. честократ прил. заст. много пута, често. — Разлике између очите истине и смушењаштва, честократ, нешто је мало. Шим. С. честДкратан, -тна, -тно који се јавља често, чест, учестао, фреквентан. Бен. Рј. честопут прил. в. често Џ). — Праведни људи честопут буду криво оптужени и суђени. Донч. честбротка ж она која често рађа. Р-К Реч. честдславица ж бот. в. разгон. — Пређе градину засађену воловским оком и честославицом. Дов. честбћа ж честина. — Честоћу распадања једног елемента карактеризирамо половичним временом тог елемента. Физ. 2. чбта ж 1. војн. основна војна јединица која улази у састав батаљона. 2. већи број, мноштво људи или •жиеотиња окупљених заједно. — Повео је са собом велику сватовску чету. Том. Одасвуд падале чете сјајних лептира. Сим. чбтар м припадник (војне) четпе. — [Митраљезе] сам здрпио четарима. Јел. четати, -ам несврш. сврставати, окупљати у чете. — Упео расијане четати у чете. Торд. четвбрац, -рца м (ген. мн. четвераца) 1. поет. а. сших од четири слога. — У њој [народној лирици] су саграђени сви могући стихови, од четверца до шеснаестерца. Барац. б. китица, строфа од четири стиха. 2. тело од четири дела. — Атоми су дакле . . . малене коцке четверци, осмерци. Баз. 3. лов. срндаћ или јелен са два парошка на сваком рогу. ЕЛЗ. 4. спорт. чамац за такмичење са четири веслача. 5. спорт. казнени ударац у ватерполу који се пуца са четири метра. четвернкати, -ерикам несврш. оном. пуштати крештав глас (о јаребицама). — Четверикају јаребице, но за њихово горе ловца зову. Рј. А. четвбрити, четверим несврш. = четворити презати у кола по четири коња или вола. Рј. А.

865

~ деце, четвери опанци, четвере рукавице, четвера врата. — Марица и Јелка злопате се онда са четверо ситнежи. Пав. Изр. о т в о р и т и , уперити ч е т в е р е очи добро припазити. четверо- = четворо- као први део сложенице значи да је нешто састављено од четири дела, да има или да траје четири јединице онога што значи основни део другога дела сложенице, да је изведено четири пута, даје увећано за четири пута и сл.: четверобридан, четверогласан, четверогодишњи, четвероделан, четверодневни, четверокатан, четверокутан, четверолист(ан), четвероног, четверостепен, четверостран, четвероугласт, четвероугли, четвероух, четверострук, четверочлан и др. четверобој и четвердббј, -оја м спорт. = четворобој такмичење, надметање у четири атлетске дисцгтлине. четвердбојан, -јна, -јно = четворобојан који је у четири боје: ~ тканина. четвердбраздни, -а, -о = четворобраздни који прави истовремено четири бразде: ~ плуг. четвероброј и четверббрбј, -оја м = четвороброј четири узастопна броја неког часописа штампана уједно, у једној свесци. четверовалентан и четверовалентан, -тна, -тно = четворовалентан који има четири валенције: ~ елеменат. четвербволица ж = четвороволица воз сена који вуку четири еола. Р-К Реч. четвер6вб(л)ни, -а, -о = четворово(л)ни који вуку четири вола. Прав, четвербврстан, -сна, -сно = четвороврстан који је од четири врсте, који се јавља у четири вида. четвероглав, -а, -о = четвороглав који има

четири

главе:

•—• аждаја.

четверогбдишњак м = четворогодишњак онај који има четири године. четверогбдншњи, -а, -е = четворогодишњи који се односи на период од четири године (који има четири године, који траје четири године, које се даје, одржава после четири године и сл.): ~ дечак, ~ школовање, ~ помен. четверогодишњица ж ~= четворогодишњица навршене четири године од неког догађаја, четарта годишњица.

четвербгуб, -а, -о = четворогуб в. четв&рица ж в. четворица. — А на конак свате растурише по тројицу и по четверострук. четвербделан, -лна, -лно, ијек. четвербчетверицу. НП Вук. днјелан = четвороделан који има четири четверо (ген. четверга, дат. четверма, дела. четвербма и четвербме; јд. с. рода, обично четвербдијелан, -лна, -лно, ек. четверонепром.; мн. четвери и четв&ри, -е, -а) = четворо зб. број према основном броју четири: делан. 55 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

866

ЧЕТВЕРОДНЕВНИ — ЧЕТВЕРОРЕДАЦ

четвербдневнн, -а, -б = четвородневни четвербвожац, -ошца и четверонбкоји траје четири дана: ~ боравак. ж а ц , -ошца м = четвороножац четвороножна животиња. — Све је ушутило . . . четверојезичап, -чна, -чно = четворокукци и птице, и четвероношци, и људи. језичан који се односи на четири језика, у комесеупотребљавају четиријезика. — Служ- Киш. Вршила се вакцинација паса, па је сваки домаћин довео свога вјерног четверобовао [сам] у четверојезичној учитељској ношца. Пол. 1971. школи. Наз. четвероножити, -бнбжим несврш. = четвербкатан, -тна, -тно = четворокатан који има четири ката, четвороспратан. четвороножити ходати, ићи четвероношке. — Мала Тончица четвероножи по плочама. четверокатпнца ж = четворокатница Гор. кућа са четири ката, четвероспратница. — — се постављати се четвероношке. Лијепа ноћ благо се наслонила о кров чет- Вук Рј. верокатнице. Мих. четвербножице прил. = четвороножичетвербкратан, -тна, -тно = четвороце в. четеероношке. — Народ хрватски у кратан који се врши, појављује и сл. четири Аустрији четвероножице се гамиже. Старч. пута. четверонбшке прил. = четвороношке четверокут и четвербкут м геом. = на (све) четири ноге; на обе ноге и на обе руке. четворокут затворен раван геометријски лик — Спустио сам се на тле и вучем се четверокоји има четири странице и четири кута, ношке. Новак. Тада они н.ега поставише лик са четири кута, четеороугао. четвероношке на асуру. Маш. четвербкутан, -тна, -тно = четворочетверопев, ијек. четверопјев, м = кутан који има четири кута, четвороугаони. четворопев пееање у четири гласа. „^, четверолист м = четворолист четири четверопјев, ек. четверопев. листа повезана заједно, четверопбстотни, -а, -б = четворочетверблист, -а, -о и четверблистан, постотни који износи четири посто, четверо-сна, -сно = четворолист и четворолистан процентни. који има четири листа: — детелина. четвербпрег м и четвербпрега ж — четвербмесечни, -§, -б, ијек. четверочетворопрег(а) кола са четири коња у замјесечни = четворомесечни који се односи прези. — Тај исти дјед Карло одвезао се на на период од четири месеца {који има чегпири властитом четверопрегу . . . у Париз. Леск. Ј. месеца, који пграје четири месеца, који се добиваЧетверопрег из 'Бакова учествује у свечаној или даје свака четири месеца и сл.у. •—• бора-паради. Пол. 1974. Морао )е своју скуповак> ~ зарада, ~ извештај. цјену четверопрегу спремити чак код »црног четвербмјесечни, -а, -о, ек. четвероорла*. Ђал. месечни. четвербпрежан, -жна, -жно = четворочетверомоторац, -рца м = четворо- прежан у који се прежу четири запрежна моторац авион са четири мотора. — По- грла. — Грофове четверопрежне, елегантне кушај отмице великог америчког четверо- каруце . . . будиле су завист код загорских велможа и племића. Том. моторца извршен је на аеродрому Брник у Словенији. ВУС 1973. четвсропроцентни, -а, -о = четворочетверомбторни, -а, -о = четворо- процентни који износи четири процента: ~ камата. моторни који има четири мотора. четвербпрст, -а, -о = четворопрст који четверонедељни, -а, -о, ијек. четвероима четири прста. н^дјељни = четворонедељни који има четичетвербпружни, -а, -о = четворопружри недеље (лсивота); који траје четири недеље ни који има четири пруге, траке саобраћаји сл.; ~ беба, ~ путовање. нице. — Бензинска криза у пуном ефекту. четверонсдјељнн, -а, -о, ек. четвероЧетверопружна је цеста потпуно празна. недељни. ВУС 1973. четвербног, -а, -о = четвороног који четвероред и четвербред 1 м — четвоима четири ноге. роред ред по четири. — СтупаЈу у четама и четверореду. Крл. четвербножан, -жна, -жно = четворочетвербред 2 , -а, -о и четвербредан, ножан 1. који има четири ноге. — Подсијеку 2 . . . његов четвероножни темељ. Шен. 2. -дна, -дно = четвороред и четвороредан који има четири реда. (одр. у именичкој служби) с жшотиња са четири ноге, четвероножац. — Да не удари четвербредац, -еца и четверорбдац, цркавица у четвероножно, а покошљица у -еца м врста јечма са четири реда зрња у двоножно. Љуб. класу. Бот.

ЧЕТВЕРОРУК

ЧЕТВОРКА

867

четверочасовни, -а, -о = четворочасов" ни који траје четири часа, четверосатни: ~ радно време. четверочпан, -а, -о = четворочлан који има четири члана: ~ породица. четв^рцп, четвераца м мн. = четворци четворо деце рођених уједном породу, четворо близанаца. четвбрак, -рка м у изразу: у ~ покр. четвороструко (?пкан, плетен). — Ту му вежу руке и ноге ужем у четворак оплетенијем. Љуб. четворац, -рца м бот. в. резеда. Р-К Реч. четвбрина ж правоугаони лик са четири једнаке странице, квадрат. — Засјала је наранчаста четворина прозора. Крл. четвбринаст, -а, -о који има облик четеорине, четвртаст. — Одавле се види . . . тешки четворинасти торањ старе цркве. Бат. четвбриница ж дем. од четворина. — [Окреће] профил . . . према плавој четвориници неба. Десн. четворити, четворим несврш. = четверити. — До главчина мој неки прика заглибио у каљишту кола па чекао да неко наиђе да четвори. Рад. Д. четв&рица ж четири мушкарца. — Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. Ранк. четворка и четворка ж 1. а. број четири (4). б. оцена којом се обележава одређено (у четвербстран, -а, -о = четворостран наше време врло добро) знање. — Имао је који има четири стране. махом петице; ја једва добијем коју четворку. Ком. в. назив предмета (најчешће превозног четвербструк, -а, -о = четворострук 1. КОЈН се састоји од четири струка, четири средства) који је означен бројем 4. — Један нити, четири слоја и сл., учетверостручен. колерик . . . је . . . у четворки грдио . . . кондуктера. Вј. 1970. Пошто је дознао да је 2. који је четири пута већи: ~ износ. Боснић побјегао из четворке . . . откри тајну четвербструко прил. = четвороструко његова бјекства. Лал. 2. а. ист. новац који четири пута више. — Слава се овдје четверо- је имао вредност од четири јединице. — Доструко скупље плаћа. Вуј. бијем у награду двије четворке или осам гроша. Буд. б. карт. карта која има вредчетвербтједни, -а, -б (ијек.) •= четворотједни који има четири тједна, четири не- ност од чепшри јединице. — Хтео сазд бацити деље (живота); који траје четири тједна, четворку, а бацио сам кеца и двојку. Нед. четири недеље и сл., четверонедељни: ~ беба, 3. буре од четири акова. Вук Рј. 4. скуп од четири: четири чоеека, коња, авиона и сл. ~ путовање. повезана истим задатком. — Четворка [прочетвербугао, -гла м геом. = четворовалнкка] је . . . испред куће . . . жицом отвоугао геометријски лик са четири угла, четверо- рила фику. Вј. 1970. Није искључено да кут. — Мален четвероугао од трга. Киш. неко од ове велике четворке [коња] крене и иа остала европска тркалишта. Пол. 1970. четвербугаони, -а, -о — четвороугаони Четворка млазних ловаца бомбардера туткоји има четири угла, четверокутан. њи над крововима. Пол. 1970. 5. друштвени четвербугаоник м — четвороугаоник плес у којем се једно према другом налази в. четвероугао. — Али онда [у првим данима четеоро плесача, кадрил{а). — Плесао је са робије] и мали четвероугаоник добија своје господичном Мином у дворани четворку. интимности. Јевт. Шен. Предлажем да играмо . . . једну четворку . . . госпођице, смем ли молити? четвербцифрен, -а, -о = четвороцифрен Трифк. четвербрук, -а, -о и четвербручан, -чна, -чно = четворорук и четвороручан који има четири руке. четвербручно прил. = четвороручно са четири руке. — Нас двоје глазбујемо, ударамо четвероручно у гласовир. Новак. четвербсатни, -а, -6 = четворосатни који траје четири сата, четворочасовни: •—' радно време. четвсрбсложан, -жна, -жно = четворосложан који се састоји од четири слога: —' реч. четвербсобан, -бна, -бно = четворособан коЈи се састоји од четири собе: ~ стан. четв&роспев, ијек. четвероспјев, м = четвороспев четверопев. — Све су складбе буди за мушки четвероспјев, буди за једно грло. В 1885. четвербспјев, ек. четвероспев. '* * ** четвербспратан, -тна, -тно = четвороспратан који има четири спрата, четверокатан. четвербспратница ж = четвороспратница кућа са четири спрата, четверокатница. четвербстазни, -а, -о = четворостазни четверопружни. — Уоколо се сиво сјајиле четверостазне аутомобилске цесте. ВУС 1973. четвербстопан, -пна, -пно = четворостопан који има четири стопе: ~ јампски стих.

који се састоји од четири 55*

цифре: <—• број.

868

ЧЕТВОРКАШ — ЧЕТВОРОРЕДАН

четвбркаш, -аша м ђак чије се знање оцењује четеоркама. четворкашнца ж ученица четворкаш. четворке, четвбрака ж мн. в. четверци. четворни, -а, -б а. који је састављен од четири дела. — После службе . . . [је] ишао носећи четворно звонце. Чипл. б. који је ткан у четири жице, четири нити. — Четворни пешкир, тј. у четири жице. Вук Рј. Изр. ~ метар (сантиметар, десиметар, километар) квадратни метар (сантиметар, десиметар, километар). — На много четворних километара . . . нижу [се] виногради. Леск. ].; ~ с а в е з политички савез између четири државе (нсучешће велике силе). четворо (ген. четворга, дат. четворма, четворбма и четвороме; јд. с. рода, обично непром.; мн. четвори и четвори, -е, -а) =

четворбкатан, -тна, -тно = четверокатан. четворбкатница ж = четверокатница. четворбкратан, -тна, -тно = четверократан. четворокут и четворбкут м геом. = четверокут. четворбкутан, -тна, -тно = четверокутан. четворолист м = четверолист. четворблнст, -а, -о и четворблистан, -сна, -сно = четверолист и четверолистан. четворбмесечни, -а, -б, ијек. четворбмјесечни = четверомесечни. четворбмјесечни, -а, -б, ек. четворбмесечни. четворомоторац, -рца м = четверомоторац. четверо: •—' деце, четворе грабље, четвори четворомбтбрни, -а3 -б = четвероопанци. — Док ето ти четворе кочије, све моторни. четворе једне за другијем. НП Вук. Одељечетворонедсљнн, -а, -б, ијек. четвороње . . . са четворим саоницама које су вукли ескимски пси. Петр. М. недјељни = четверонедељни. четворон&дјељни, -а, -6, ек. четворочетворо- = четверо-. четвороббј и четворббој, -оја м -- недељни. четворбног, -а, -о = четвероног. четверобој. четворбножап, -жна, -жно = четвечетворббојан, -јна, -јно = четверороножан. бојан. четворбножац, -ошца и четворонбчетворббраздни, -а, -5 =• четверобразджац, -ошца м = четвероножац. ни. четвороножити (се), -бножим (се) нечетвороброј и четворбброј, -оја м = сврш. -- четвероножити (се). Р-К Реч. четвероброј. четворбножнце прил. = четвероночетворовал^нтан и четворовалентан, жице. -тна, -тно = четверовалентан. четворонбшке прнл. — четвероношке. четворбволица ж = четвероволица. Р-К Реч. четворбпев, ијек. четворбпјев, м = четверопев. — Четворопјев »Тихо спушта четвор6вб(л)ни, -а, -б = четверово(л)ни. се вече« могао је мало складнији бити. четворбврстав, -сна, -сно = четвероМ 1967. врстан. четворбпјев, ек. четворбпев. четворбглав, -а, -о = четвероглав. четворопбстотни, -а, -б = четверочетворогбдвшњак м = четверогодишпостотни. њак. четворбпрег м и четворбпрега ж = четворогбдишњи, -а, -е = четверочетверопрег(а). годишњи. четворбпрежан, -жна, -жио = четвечетворогбдишњица ж •= четверогоропрежан. дишњица. четворопрбцентни, -а, -б = четверочетворбгуб, -а, -о = четверогуб. процентни. четворбделан, -лна, -лно, ијек. четвородијелан = четвероделан.

четворбпрст, -а, -о = четверопрст. четворбпружни, -а, -б = четверопруж-

ни. четворбдијелан, -лна, -лно, ек. четворбделан. четвороред и четворбред 1 м = четчетворбдневни, -а, -б = четверодневни. . вероред. четворојезнчан, -чнаЈ -чно = четверојезичан.

четворбред-, -а, -о и четворбредап, -дна, -дно = четвероред2 и четвероредан.

ЧЕТВОРОРЕДАЦ — ЧЕТВРТИНА четворбредац, -еца и четворор<5дац, -еца м = четвероредац. Р-К Реч. четвордрук, -а, -о и четворбручан, -чна, -чно = четверорук и четвероручан. четворбручно прил. = четвероручно. четворбсатни, -а, -б = четверосатнн. четвордсложан, -жна, -жно = четверосложан. четвордсооан, -бна, -бно = четверособан. четвордсоев, ијек. четвороспјев, м = четвероспев. четворбснјев, ек. четвороспев. четворбспратан, -тна, -тно -= четвероспратан. четворбспратница ж

=• четвероспрат-

ница. — Две четвороспратнице на Теразијама. Бар. четворбстазни, -а, -5 • = четверостазни.

четворбстопан, -пна, -пно = четверостопан. четворбстран, -а, -о — четверостран. четворбструк, -а, -о = четверострук. четворбструко прил. = четвероструко. четворбтједни, -а, -б (ијек.) = четверотједни. четворбугао, -гла м = четвероугао. четворбугаони, -а, -б = четвероугаоничетворбугаоник м = четвероугаоник. четворбцифрен, -а, -о = четвероцифрен. четворочасбвни, -а, -б = четверочасовни. четворбчлан, -а, -о = четверочлан. . четворци, четворака м мн. = четверци. четврт ж 1. четврти део једне целине, четвртина. — Имаш ено јоште четврт пилета. Новак. Четврт сата касније бијаху на веранди. Леск. Ј. 2. покр. заст. житна мера (садржи 20 ока). Вук Рј. 3. део града, вароши. — Ко хоће да види неку од оних старих станица треба да управи своје кораке у забаченије четврти вароши. Мил. В. Улица је . . . убога стаза . . . сиротињске градске четврти. Ђон. 4. једна од четири Месечеве мене. — Мјесец у другој четврти већ . . . прелива се својом бледом . . . светлошћу. Ранк. четвртак, -тка м четврти дан у недељи, седмици. четвртак, -ака м 1. а. мужјак домаће животиње {обично коњ) од четири године. — Паша води хата четвртака. НП Вук. Били су ту . . . бијелци, лисци . . . четвртаци. Хорв. б. четворогодишње дете. Деан. Рј. 2. а. ученик четершог разреда. — Гле, дечко

869

пролази сокаком . . . — Ах, па ја га знам! То је од оних првих [учитељевих] четвртака. Ранк. б. еојник четвртог пука. — Истерали пешаци вепра на главни пут којим је баш тада пролазила четврта батерија. Сада четвртаци предузели гоњење. Јак. 3. буре од четврпг акова. — Два друга . . . држе између себе четвртак пун вина. Ад. 4. ист. некадашња новчана јединица. — То су три тисуће и три стотине четвртака. Вел. четвртаљ, -аља м покр. житна мера од осамнаест ока. Вук Рј. четвртар, -ара м онај који обрађује туђу земљу и даје за то четврт рода. — Требало )е да се види са братом . . . ради неких четвртара који су држали земљу већ двадесет година. Радул. четвртаст, -а, -о који има облик четвороугла. — Скиде четвртасто огледалце са зида. Вес. Из средњовјековне градитељске технике преузима се зидање четвртастим грубо тесаним камењем. Пов. 2. четвртасто прил. у облику четвороугла. четвртати, -ам несврш. делити на четири. Прав. четвртача ж грозница која се враћа сваки четерпш дан. — Кб онај кому нокти су већ блиједи, јер зебе с блиске четвртаче јаке. Комб. четвртаче, -ета с четвртина акова. Р-К Реч. четвртгбдишњак м часопис који излази четвртгодишње. Прав. четвртгбдишње прил. сваке четврти године. четвртгбдишњи, -а, -е који се односи на четврт године, који траје четврт године, који се догађа сваке годишње четврти и сл. четвртгбдиште с четврт године. — Моја дужност бијаше сваког четвртгодишта . . . обилазити по селу и плијенити. Кос. ч&тврти, -а, -6 редни број према основном броју четири. Изр. и з ~ руке преко многих посредника; нема четврте даске (у глави) није потпуно чисте, здраве памети, луцкаст је. четвртина и четврт&на ж 1. четврти део нечега, четерт; исп. четвртб. — Порезу плаћам у реду, ето посљедњу четвртину дао сам прије рока. Шуб. 2. ист. четврти део рода који је давао поседнику обрађивач његове земље. — Земљу даде сељацима под четвртину. Ред. 3. штамп. облик, формат штампаног табака који је пресавијен два пута тј. на четири листа; формат књиге или часописа чији штампани табак има четири листа. 4. муз. нота која траје четвртину трајања целе ноте. — У оно време скоро ниједан тон није сепеваочист, већ је свака четвртина, а

870

ЧЕТВРТИНКЛ

и свака осмина на свом почетку . . . имала разна заигравања гласом. Коњов. 5. група, скуп од четири или приближно четири бића. Р-К Реч. четвртинка ж 1. житна мера; исп. четвртаљ. Р-К Реч. 2. штамп. четвртина (3). — На четвртинкама арка остали [су] само наслови радова. Јонке. 3. муз. четвртина (4). Деан. Рј. четвртински, -а3 -б који се односи на четвртину. четвртица ж 1. в. четворка {1 и 2.) 2. четврт, четвртина. — А тко . . . четвртицу овна на љескову весео врти ражњу. Маж. И. четвртлетни, -а, -5, ијек. четвртљетни којч траје четири лета, четири године; четворогодишњи; који похађа четврту годину какве више школе: —< школа. — Ја сам Нићифор Симеуновић, четвртлетни богослов. Шапч. четвртљетни, -а, -б, ек. четвртлетни« ч&тврто, -6г(а) с в. четвртина (1). Р-К Реч. ч&тврто прил. у набрајању: на четвртом месту. Р-К Реч.; Деан. Рј. четвртббратучед и четвртобр&тучед м сродник у четвртом колену (по мушкој линији). четвртдбратучеда и четвртобрМтучеда ж сродница у четвртом колену (по мушкој линији). Р-К Реч. четвртогимназнјалац, -лца м ученик четвртога разреда гимназије. — Јарослав је већ као четвртогимназијалац учествовао у . . . тучњавама. Јонке. четвртогбдишњи, -а5 -е в. четвртгодишњи. Деан. Рј. чбтвртом прил. покр. четврти пут. —Три пута је опасао пасом, а четвртом од сабље кајасом. Вук Рј. четвртошколац, -лца м ученик четвртог разреда какве школе. — Однекле . . . испаде четвртошколац Никола Бурсаћ . . . и поче отпасивати дебео каиш. Ћоп. четвртбшколка ж ученица четвртога разреда какве школе. четвртпбстотни и четвртпрДцентни, -а, -б који износи четврт посто, четврт процента. Прав. четересница и четбресница ж покр. в. четрдесетница. четбрешка ж агр. покр. врста грожђа, скадарка (2). Р-К Реч. четеџија м тур. четовођа. — Међу њима ага Јазап-ага, а до њега четеџија Тале. НП Вук. четеџијски, -а, -б који се односи на четеџије.

ЧЕТИРИ четимице прил. — четомице у четама. Четимице обилажаху градом. Шен. ч&тина1 ж аугм, и пеј. од чета. четина 2 ж 1. в. чекиња. — Блага њежна лица покрио овим крутим четинама. Вел. 2. игличаст лист у црногоричног дрвећа. — Гусенице најрадије брсте четине борова и смрчева. Тод. За дан-два никоше по ували многобројне ниске колибе покривене тамно зеленом четином. Ћоп. ч&тинари и четннари м мн. (јд. четинар, -а и четинар, -ара) бот. дрвеће и грмље, шибље с игличастим листовима (четинама) или с љускастим листовима СошГегае. Терм. 3. четинаст, -а, -о којије налик на четину2, чекињаст. — Иње му се хватало рутавих прса и кратке четинасте косе. Гор. ч&гињав, -а, -о четинаст, чекињав. -ш[Мени] се та блесава . . . маска . . . са . . . четињавим брцима . . . причинила доиста глупом. Крл. четињак, -њка м в. четина2 (2). Р-К Реч. четињари м мн. (јд. четињар, -ара) в. четинари. Рј. А. —

четињаст, -а, -о четинаст, чекињаст. — Бујан се смијешио у своје опуштене четињасте бркове. Ћоп. Други је шегрт остао . . . у бријачници, ако случајно падне у њу каква четињаста сељачка брада. Кол. ч е т 4 » а ч е ж мн. бот. четинари. — Ницао је из земље, покрите иглицама четињача. Наз. четири (ген. четирију, дат. четирма и четирима) (често непром.) а. основни број за једну јединицу већи од три, који се обележава цифром 4, назив те цифре. б. као део вишечланих бројева и неких израза: двадесет (и) четири, четири стотине, три-четири, четири пута и др. Изр. д и ћ и све ч е т и р и у в и с лећи, извалити се ленчарећи; између (међу) ~ з и д а (живети) а) не излазити из куће; б) не долазити ни с ким у додир; између (у) ~ ока кад два лица чине што {рбично разговарају) без сведока; и с п р у ж и т и све ч е т и р и лећи, извалити се; као два и д в а ~ сасвим сигурно, поуздано; на све ~ стране свуда; на ~ ноге обема рукама и ногама; с в и р а т и на (у) ~ р у к е свирати на клавиру удвоје; у све ~ свом снагом. четири- као први део сложеница (сложених бројева и од њих изведених именица) означава а. да има четири онога што значи други део сложенице: четиристо, четиристоти, четиристотнина, четирихиљадити, четирихиљаднина, четиритисући3 четиритисућнина, четиримилионити, четиримилијунти, четиримилијунтина, четиривекован, четиристолет-

ЧЕТИРИСТО — Ч ЕТРДЕСЕТЕРИЦА

871

ни итд. б. в. четверо-, четворо-: четириго- ропства на Балкану, комита. б. припадник дишњи напори, четиригодишње становање. реакционарне и десно оријентисане политичке четиристо основни број четири пута већи групације у бившој Југославији. в. припадник од сто, који се бвлежи са 400, четири стотине. оружаних формација ко]е су се за време НОБ-а бориле на страни немачких и италијанских четиристо- први део сложеница које фашистичких окупатора. 3. заст. заповедник значе сложеност из четири стотине предмета, чете, четовођа. — Четник је дакле у боју делова и сл. или нешто четиристотинито по непосредан вођа својој чети, он је руководи реду: четиристогодишњи, четиристолетница командом, трубом, примјером — сабл>ом у и др. руци. Шен. чбтиристоти, -а, -о — четиристотинити четникова&е и четниковање с гл. им. редни број који одговара основном броју чеод четниковати. тиристо. четниковати и четниковати, -кујем четиристот&нити и четиристотинитт несврш. проводити живот као четник, бити -а, -о — четиристоти. четник. четиристотнАна ж четиристоти део четн&куша ж погрд. жена четник; четнсчега. Прав. никова жена; исп. четник (2в). — Била се четиритисућина ж четиритисућни, чечврсто повезала с неким својим рођакама тирихиљадити део нечега. Прав. четникушама. Лал. четити, -им несврш. окупљати у чете. четнички, -а, -5 који се односи на четнике: •—• се скупљати се, окупљати се, гомилати~ команда, ~ рат. се. — Би ме . . . резил од народа који се четништво с 1. својство или стање поче све више скупљати и четити около четника, четничка припадност. 2. зб. четнас. Рад. Д. фиг. О, спавај, сине, мрак се ници. — Четништво се и даље осипало. чети, и пружа канџе мраз на плен. Мас. Лал. 3. четнички покрет. четица ж дем. од чета. четњак м зоол. ноћни лептир чије се четка ж 1. направа, оруђе за чишћење, гусенице хране боровим иглицама СпеЉосатра рибање и др. начињено од плоснате дрвене, ргосезбшпеа. ЕЛЗ. металне и сл. подлоге у коју су густо усађене четобаша м заст. в. четовођа. — И чврсте длаке, чекиње или нешто слично. 2. убише града четобашу. НП Вук. кичица, кист којим се нешто бојадише. — четовање с гл. им. од четовати. Он хоће четку, платно., боје или готову слику. Јанк. 3. кита, ројта, реса. Бак. Реч. четовати, -тујем несврш. војевати у чети, борити се, ратовати. — Поћи ми је четкање с гл. им. од четкати (се). било четовати на Турке. Шен. Чучао [је] четкар м занатлија који прави и продаје код куће док смо ми овуда четовали. Чол. четке. четовођа м вођа чете. — Збор шумадијчеткарев и четкаров, -а, -о који приских четовођа . . . избере устанку за врховпада четкару. ног вођа Карађорђа Петровића из Тополе. четкарски, -а, -о који се односи на четНов. Одасвуд се чула кратка заповијед каре: ~ занат. четовођа. Шен. чбткаст, -а, -о који је налик на четку: четокаик м тур. заст. оружана шајка. четкасти бркови. Вук Рј. четкати, -ам несврш. чистити четком. четомице прил. = четимице. — Ишли — Четкала је паркет. Петр. В. Крпале га, [су] четомице у планину. Глиш. пеглале, четкале. Бег. четрд^сет основни број који се обележава ~ се уз. повр. један другога чистити са 40, четири пута већи од десет. четком. четрдесет- в. четрдесето-: четрдесетчеткица ж дем. од четка: ~ за зубе. — годишњи, четрдесетгодишњак и др. фиг. Навуче до половице четкицу ријетких четрдес^так, -тка м (обично непром.) кусастих трепавица преко . . . очију. Божић. Корица мозга зебе и боли: по њој се вуче збир од приближно четрдесет, око четрдесет (рсоба, предмета и сл.). четкица сна. Ћос. Д. четрдесетак, -ака м војник четрдесетога четнн, -а, -б који се односи на чету: четне пука. Р-К Реч. новине, ~ састанак, ~ командир, ~ дежурство. четрдесетгбдишњак м в. четрдесетогодишњак. четник м 1. онај који војује у каквој четрдесетгбдишњи, -а, -е в. четрдесетооружаној чети. 2. ист. а. члан добровољне нерегуларне војне организације с националистич- годишњи. ким циљем у борби за ослобођење од турског четрдесетерица ж в. четрдесеторица.

872

ЧЕТРДЕСЕТЕРО — ЧЕТРНАЕСТОРО

четрд&сетеро (јд. с. рода, обично неСутрадан издали су чича-Стевану трећину, пром.; мн. четрдесетери, -е, -а) = четрдесеу девети дан деветину, а у четрдесети четресторо зб. број према основном броју четрдесет ницу. Вес. (четрдесет мушких и женских особа; четрдечетрнаест основни број који се обележава сет младих бића): ~ људи, ~ деце, ~ те- са 14, за четири већи од десет. лади. четрна&так, -ска м (обично непром.) четрдесети, -а, -б редни број према ос- збир од приближно четрнаест, око четриаест новном броју четрдесет. Хрсоба, предмета и сл.). четрдес^тина и четрдесетвва ж (ген. четрнабстак, -ака м војник четрнаестога мн. четрдесетина и четрдесетина) 1. четрпука. Р-К Реч. десети део нечега. 2. скуп, збир од четрдесет четрнаестбрац, -рца м оно што има четрили приближно четрдесет јединки, четрдесетак. — Уредник је прочитао збирке четр- наест јединица, делова чега а. јелен чији рогот имају четрнаест делова, парожака. — десетине песника. Поп. Б. Четрнаестерац! — рече надлугар и настави четрдесетица ж предмет означен бројем да посматра јелена. Пол. 1957. б. стих од четрдесет (соба, возило и сл.). четрнаест слогова. — Није их преводио у четрдссетннца Ж цркв. 1. помен или изворном, већ по обичају наших старијих даћа који се дају покојнику или покојници пјесника . . . у дванаестерцима и четрнаечетрдесети дан по погребу. Р-К Реч. 2. велики стерцима. Комб. пост пред Ускрс. II. четрнаестеро (јд. с. рода, обично нечетрдбсето, -ог(а) с в. четрдесетина (1). пром.; мн. четрнаестери, -е, -а) = четрнаеР-К Реч. сторо зб. број који одговара основном броју четрд&сето прил. четрдесето по реду. четрнаест (четрнаест мушких и женских особа, четрнаест младих бића): ~ чељади, Р-К Реч. ~ деце, ~ јагњади. четрдесето- први део сложенице који четрнаести, -а, -о редни број према основозначава да нечега има четрдесет на броју, да је четрдесето по реду и сл.\ четрдесетого- ном броју четрнаест. дишњак, четрдесетогодишњица, четрдесечетрнабстина и четрнаестииа ж четртострук и сл. наести део нечега. четрдесетогбдвшњак т чоеек од четрчетрнабстица ж предмет означен бродесет или око четрдесет година. јем 14 (особа, возило и сл.). — Окретао [се] по четрнаестици као да нешто тражи. Вј. четрдесетогодишњакиша ж жена од 1970. четрдесет или око четрдесет година. четрнаесто, -ог(а) с в. четрнаестина. четрдесетогбдишњн, -а, -е који се односи на период од четрдесет година (који Р-К Реч. има четрдесет година, који траје четрдесет четрнаесто прил. четрнаесто по реду. година, од чега је прошло четрдесет година). Р-К Реч. четрдесетогбдвшњица ж четрдесета четрнаесто- први део сложеница који годишњица. означава да нечега има четрнаест на броју, четрдесетбдневни, -а, -б који траје да је четрнаесто по реду и сл.: четрнаестогодишњак, четрнаестогодишњица и сл. четрдесет дана. четрнаестогбдишшак м дечак од четрчетрдесетбрица ж четрдесет мушких наест година. особа. четрнаестог&дишњи, -а, -е који се четрдесеторо (јд. с. рода, обично непром.; мн. четрдесетори, -е, -а) = четрде- односи на период од четрнаест година (који има четрнаест година, који траје четрнаест сетеро. година, који се даје, одржава после четрнаест четрдесетосма Ж (ж. р. редног броја у година и сл.)\ ~ дечак, ~ школовање, именичкој служби) ист. година 1848. и до~ помен. гађаји око пге године. четрнаестогбдишњица ж четрнаеста четрдесетдсмаш, -аша м онај који пригодишњица, навршених четрнаест година. пада покрету из 1848. — Супило је доиста четрваестбдневни, -а, -5 који има, који био искрени југославенски либерал четртраје четрнаест дана: ~ боравак. десетосмаш. Крл. четрдесетбсмашки, -а, -о који припада четрнаестбрица ж четрнаест мушких покрету од 1848, који се односи на тај покрет. особа. четрнаесторо (јд. с. рода, обично нечетрдесница и четр&сница ж нар. в. четрдесетница. — Похмили почетком трав- пром.; мн. четрнаестори, -е, -а) = четрнаења . . . пак четрдесницом . .. нестане. Љуб. стеро.

ЧЕТРУН — ЧЕШКАВ ч&трун, -уна м и ч&труна ж тал. бот. покр. в. лимун; исп. цитрон(а). — Олеандри цвату, мирише четрун. Крл.

•

-

чехаше с гл. им. од чехати. ч&хати, -ам несврш. дијал. 1. одламати, откидати што од чега. Рј. А. 2. чијати. — Знаш и сам да не чеха перје. Мар. Чинило се да га [глас] широки зуби као грабље грабљају и чехају. Кал. чехиз в. чеиз. чех&зам, -зма м реч, језички елеменат узет из чешког Језика или настао под утицајем чешког језика, чешки језички израз. Чехиња ж припадница чешког народа. ч&хно с в. чдсно; исп. чено, чешањ. — Најприје стави унутра комадић сланине, затим чехно чешњака. Јонке. чбхнути, чехнем сврш. 1. сврш. према чехати. 2. праснути, пући. — Тудје чехне погдјекоја диљка. Марпг. 3. олистати. Бак. Реч. чехњача ж врста јабуке. Прав. Чехослбвачка ж држава Чеха и Словака у средњој Европи, Чехословачка Социјалистичка Република (ЧСР). чехослдвачки, -а, -6 који припада Чехословачко], КОЈИ се односи на Чехословачку. чбхуља ж 1. део грозда,петељкаснеколико зрна грожђа откинута од грозда. — А њен је звук сладак слуху као чехуља грожђа усницама. Уј. 2. бот. биљка из пор. штитарки МуггМб одогаГа. Сим. Реч. чехуљица ж дем. од чехуља. ч€чање с гл. им. од чечати. чечар м чечвар. — Последње дивље руже . . . сабијене [су] у тмасте чечаре дуж . . . ограде. Сек. чечарје с зб. им. од чечар, шипражЈе. — Брда прекривена виноградима и погдЈекојом жутом шумицом која је више личила на гомилу чечарја. Пер. чбчати, -чим несврш. 1. дуго и упорно чекати, дреждати. — За све време њиховог разговора чечао је као пас. Вес. Г1о читаву су ноћ или поваздан чечали у прихватној бараци поред ровова. Ћоп. 2. чучати. Р-К Реч.

873

чбчити, -им несврш. в. чечати. — Поваздан је чечио пред шаторима комесара да набави мало жита. Црњ. чечнути, -нем сврш. према чечати (2). ч^ша и ч&шавица ж покр. свраб, шуга. — Ево ти, затим, шуге, чеше. Зна се понекад осврабљивати читаво село. Ћоп.; Бен. Рј. чешагија ж тур. метално оруђе с назубљеним гребенима којим се струже осушено блато и прљавштина с коже и длаке крупне стоке (обично коња и говеда). — Поручник . . . је каријеру почео од чешагије. Лаз. Л. чешаљ, -шља и чешља м 1. а. предмет од дреета, кости, метала, пластике и сл. са зупцима, који служи за чешљање или причвршћивање косе. б. фиг. оно што има облик чешља Џа). — Волио сам да гледам кроз чешљеве шуме. Вуј. 2. стубић на салинцу (у саоница). Вук Рј. 3. покр. мали сат воска који пчеле за један дан начине. РЈ. А. Изр. гујин (змијин) ~ з о о л . врстастоноге Ји1иб зађикзбш. Терм. 4. ч&шањ, -шња м = чесно. — Ако НИСИ досад то учинио, да метнеш чешањ бела лука у уво. Рад. Д. чешање с гл. им. од чешати (се). ч&цати, чешем несврш. 1. грепсти, трљати кожу да се смањи, олакша осећаЈ свраба, сврбежа. — У папучама седи за једним малим столићем, чеше табане и пази шта к о . . . поручује. Срем. 2. а. чистити четком, чешагијом, тимарити: •— коње. б. размрсивати и чистити вуну, чешљати. Р-К Реч. Изр. где кога сврби ту се и чеше в. уз сврбети (изр.); кога сврби, нека се и чеше ко је то учинио, нека и одговара за то; туђа рука свраб не чеше туђин не брине туђе бриге; ~ ј е з и к (о кога) оговарати (кога). ~ се а. повр. — Наслони се [слон] стражњим делом тела на дрвени дирек . . . и стане да се чеше дуго и живо. Андр. И. Груба одјећа . . . гребла је тијело и људи су се стално чешали. Вј. 1971. б. уз. повр. додиривати се, дотицати се, очешавати се. — Опази . . . двије . . . букве с укрштеним гранама које су се чешале једне о друге. Лал.

чешер, -ера и чешер м плод црногориччестар. — нога дрвећа, шишарка. — Сједио је под бозамрсио се ровима на којима су висјели чешери. Гор. кроз такав 2. покр. главица белога лука. Д. Чешка ж део Чехословачке Републике у чечер, -ера м в. чечвар. Р-К Реч. којој основно становништво чине Чеси.

чечвар м шибљак, шипраг; Испреплетавало се . . . шибл>е, чечвар, да ни ђаво целу кожу густиш не би могао изнети. Рад.

чечерлија ж (у атрибутској служби уз им. »грана«) која је откинута из шибљака, шипрага; исп. чечер. — Узимаше чечерлију грану, замутише Саву воду хладну. НПХ.

чешкав, -а, -о који изазива осећај као при чешкању. — Али га је још радовао поткожни чешкави осјећај што није огрнуо копоран с кукуљицом. Божић.

874

ЧЕШКАЊЕ — ЧЕШЊАЧКИ

чешкање с гл. им. од чешкати (се). Изр. ~ к а р т е шаљ. радо се картати, мешати карте. чешкатп, -ам несврш. дем. према че~ се повр. — Наједанпут [се] узе . . . шати. — Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету. Лаз. Л. Сво- чешљати. Вес. јим глатким . . . лицем чешка о његово брачешљач, -ача м 1. онај који чешља недато. Кос. коме косу, фризер, берберин. — Чешља . . . ~ се повр. — Стајао је преда мном у нечешљане увојчиће кратко шишане косе од недоумици, чешкао се по глави. Чол. Један болничког чешљача. Божић. 2. онај који гарасти бачић брдњак се блажено чешкао чешља, гребена вуну. Деан. Рј. раскречених ногу о стабло кестеново. Кик. чешљача ж зоол. ерста мекушца из чешки, -а, -5 који припада Чесима и пор. покретних морских шкољкаша Рес1еп. Бен. Рј. Чешкој, који се односи на Чехе и Чешку. чешки прил. чешким Језиком: говочешљачица ж она која чешља некоме рити ~ . косу и обликује је у фризуру, фризерка. Прав. Ч е ш к и њ а ж в. Чехиња. чешљнк, -ика м бот. е. коштанг (/). Вук Рј. чешколити, -им несврш. чешкати. — Легао би потрбушке, а Бакоња га мораше чешљика ж 1. бот. в. чешљуга. Сим. чешколити по листовима, по леђима. Мат. Реч. 2. зоол. в. чешљугар. Р-К Реч. чбшља ш бот. в. чешљуга (/). Вук Рј. чсшљбкар, -ара м зоол. чешљугар. — чешљанац, -нца м и чешљаница ж Појас ваља премазати лепком од имеле, на коме деца хватају птице чешљикаре. Тод. ишчупкана, распредена, рашчешљана влакна платна, тифтик. — Извадивши из једног чешшнна ж аугм. и пеј. од чешаљ. — ормана пуно старог рубља, [Коломба] га Појављују се и попови . . . ваде грдне чешпоче сећи за завоје и чешљанице. Грол. љине и брзо чешљајући у ред дотерују ч^шљање с гл. им. од чешљати (се). браду. Срем. чбшљић, -а и ч^шљић, -ића м дем. од чешљабнвца и чешљаоница ж занатлијска радња у којој се уређује коса, фризер- чешаљ. ница. — Носе сваке недјеље један или више чбшљуга ж 1. бот. врста биљке са бодпута . . . своју главу у бријачницу и чешљаљикастим стабљикама и бодљикастим цеетоницу. Шен. ним главицама Вјрзасиз 8Пуеб1ег. Сим. Реч. 2. зоол. в. чешљугар. — Дувнимо мало на перје ч&шљар, -ара м 1. занатлија који нрави какве од наших птичица, чешљуге на причешљеве. Вук Рј. 2. чешљач. мер. Ђаја. чешљарев, -а, -о — чешљаров који чешљугар, -ара и чешљугар м зоол. припада чешљару. птица певачица шарених боја из пор. зеба чешљарица ж 1. чешљачица. — Па Сагс1иеИб сагс!иеН5. — Из расцветалог шибља им нађе седам чешљарица, чешљале је седам годиница. НП Вук. 2. чешљарева жена. јоргована непрестано је звиждао чешљугар. Бар. чЈшљарка ж она која прави чешљевечешљугарац, -рца т, чешљугарица и Р-К Реч. чешљугарка ж зоол. в. чешљугар. Бен. РЈ. чешљарница Ж чешљарска радиошца> чешљугин, -а, -о који се односи на чешпродавница чешљева. љугу. чешљаров, -а, -о = чешљарев. чешљуговина ж бот. в. чешљуга (/). ч^шљарски, -а, -6 који се односи на чешДеан. Рј. љаре. чбшњак, -ака м бот. а. бели лук АШшп чешљаст, -а, -о који је сличан чешљу, заиуит. Терм. 3. 6. луковица ше биљке која који је у облику чешља. има оштар укус и мирис. — Није он . . . чешљати, чешљам и чешљам несврш. пијевац којег су прије борбе хранили чеш1. а. чешљем уређивати, дотеривати (косу, њаком. Вј. 1974. браду, бркове и сл.). — Чешља косу из почешњаков, -а, -о који припада чешњаку, тил>ка на чело. Лаз. Л. б. фиг. обасипати грдњама, прекорима, критиковати. — Пише ко]и је од чешњака. духовите фељтоне, чешгвајући немилосрдно чешњача ж врста јела начињеног с наше абдеритске прваке. Ков. А. 2. а. размиого чешњака. — Скухат ћу вам . , . чешвласавати на влакна, нити (вуну, лан и сл.), њачу и ставит ћу у њу много чешњака. редити. — Митра . . . је чешљала госпоЈонке. ђама вуну. Бан. б. скидати чије са бадрљица перја, чијати (а). — Скупиле се . . . секе, чеш&ачки, -а, -о који се односи на чешпа чешљају перје. Ад. њак.

ЧЕШЊОВКА чешњбвка ж покр. кобасица с луком чешњаком. РЈ Л чешће и ч&шће кочп од често. чешћи, -а, -е комп. од чест. чиба ж тур. покр. в. бубуљица, иси чибул>ица Шкаљ. чибе 1 узв. покр. шибе, маршг ( 2 ) ! — И з дубине дворишта Јави се пас — Чибе, МуЈО1 Ћос. Б чибугџија м — чибукчиЈа 1. момак КОЈЧ носи чибук и њиме пос гужуЈе пушаче. — Чибук издигао и пружио га као да га дода)е чибугџиЈИ. Среч. 2. чибучар (2). — Ћилибарски ђердан, израђен од . . . отоманског чибугџиЈе. Л1ил 3. ист. онсџ КОЈН ]е примао, убирао данак или порез на овце и козе у некадашњоЈ ТурскоЈ. Вук РЈ. ч4бук м тур. 1. а. певелика цев начињена од дрвеша, ћилибара иш од какее пшспгичне масе, у КОЈУ се усађуЈе цигара или цигарета при пушењу, камиш. б. луга. Деан, РЈ 2. фиг. димњак, оџак. — Чучи босанска вечер, троча и хладна, диме се чибуци са села. Пар. 3. ист данак на овце и козе коЈи се плаћао у некадашњоЈ ТурскоЈ. — Још се плаћа на козе и на овце чибук, по пару или по двиЈе од главе Вук 4. пруга, линија, црта на платну или чему другом, вез у облику пруге, црте. — Врх ониЈех чарапа носи . . црвене бЈечве до ниже бута, и оне везене . . . на котуре и чибуке. Љуб. чибукало с оно чи н се што чибука. Р-К Реч. чибукање с гг. ин. од чибукати. чибукати, -ам несврш. а.ударањем истрссати прашину из нечега. — Зато ваља . . . горње [хаљине] . . . чибукати, прашити и четкати. Батут. б. ударати, деветати, млатити, тући (кога). Р-К Реч. чјкбук-кеса ж кеса у КОЈОЈ се нош чибук (/) и дуван. — Сеиз )е . . . дохватио чибук, напунио га дуваном из чибук-кесе. Раду I. чибуклук м заст. кеса обешена о седло у КОЈОЈ се држе чибуци Вук РЈ

875

ЧИВИIАР

ч&бучина ж аугм. и ПСЈ. од чибук, рђав, ружан чибук. чббучити, -им несврш. пушити на чибук. — Диванхана )е )една врсга чардака гд)е у љето Турци сЈеде, чибуче и разговара)у се. Маж. М. ч&бучић и чибучић м дем. од чибук. — У свакога [Циганина] бич у руци, или забо у беле зубе витак чибучић. Шапч. Чива м (вок. Чиво) = Чиво хип. од Чивутин. ч&вија ж тур. нар. 1. дрвени или гвоздени клин који држи точак на осовини, уопште клин, ексер. — А сада отиђи и привиди Јесу ли шиње, лиЈевче и чивиЈе у реду. Кор. Скочио )е на ноге лагане па узима ноже са ЧИВИЈС НПХ. фиг. Један од оних људи КОЈИ не остављаЈу дубока трага у истори)и, али у дневно) политици свога доба представљаЈу неопходно потребну чиви)у. Јов. С. 2. кључ за затезањежицана чузичком инструменту (виолини, таибури

и сл).

— • Па хва-

та;ући прстима чивиЈе . . . превлачи лагано гудалоч преко Жица. Пав. 3. фиг. а. тврдица, цициЈа. — Тако те хоћу, стара ЧИВИЈО! Јакш. Ђ. б. 1укав, препреден човек, превеЈанац. —• Знате ли ви, ужичка ЧИВИЈО, да нама у животу више шкоде добра своЈСТва, него што нам шкоде рђава. Уск. Кавгаџи)е из Жаркова . . . и чивиЈе шабачке осетише како их са смираЈем дана обузима страва. Вучо. Изр. забити коме ЧИВИЈУ подвашти коме, насамарити кога. чив&јање с гл. им. од чишЈати. чивпјати, -ам несврш. чиви/ои што запирати, затеарати. — Али Јела вечерала . . . пенџерове чивиЈала. НПХ. ч&вијица ж дем. од чивија; исп. чивица. чивблук м тур. еешалица, вегиало (за оде го и сл.). — По чардаку млоги чивилуци, ђе се в)еша господско оружЈе НП Вук. чбвињак м сврдло КОЈИМ се буше рупе за чивиџ на колима. Вук РЈ.

чибуљица ж е. бмбуљица, исп. чивуљица. — Истакну му се само неуредна, прљавожута коса и рапаво лице пуно чибуљица. Ћоп. фиг. Намигне рохави месарчић, од вина црвен и смеђ као нагњила чибуљица ра;чице. БожиН.

чивит и чАвит м тур. 1. модра, плава бо]а, чодрило, индиго. — А тамо, ЈОШ даље, дигла се гора од кукуруза КОЈИ се модрио као чивит. Вес. Модре као чивит пупале су жиле на очеву врату. Козарч. 2. бот. биљка из пор. лептирњача ХпсћдоГега Нпс1опа од коЈе се добива модра 6ОЈП, индиго. Сим. Реч. чивитан и чдвитан, -тна, -тно ко]и Је боје чивита, модар. — Обухваћа дугим прстима без меса с чивитним ноктима. Бег. Стаде на горњи степеник плавокоса, танка и скоро прозирна дЈевоЈка у НОВОЈ хаљини боЈе чивитног летњег неба. Лал.

чббучар м 1. 01ШЈ коЈи пуши на чибук. 2. ОНПЈ коЈи израђује чибуке.

чив&тар, -ара, чивнтар и чбвитар м продавац чивита, фиг. зеленаш, лихвар,

чАбуковина ж бот. в. удика. — Има [трава] сиљевина и чибуковина, оне лече од грознице. Вес. чибукчија м ~ чибугџиЈа. — Удата за бившег великашевог чибукчи)у, сада крчмара. Матош.

876

ЧИВИТАРА — ЧИГРИЦА

каишар. — Дућанџија Таса, прспреден чивитар . . . убрзо [се] огаздио. БК 1906. Опкољен [је] чивитарима, варалицама. Уск. чивћтара ж и м в. чивитар. — Знаш ли ти, исписниче и чивитаро, да је данас Нова година . . . започе разговор Ђурђе столар. Ћос. Д. чНвитарка и чвлитарка ж покр. марама

Отац му [Лазару] сасма окренуо чивте. Рад. Д. чивтијане ж мн. покр. в. чифтиЈане. — Четрдесет и двоЈИца првака изуше местве и чивтијане на басамацима пред конаком. Андр. И. чпвуљак, -љка м и чивуљица ж бубуљица; исп. чибуљица. Р-К Реч. мрке боје. ЧАвут м погрд. = Чифут Чивутин. чНвитарски и ч&витарски, -а, -б КОЈН Чивутарија ж зб. погрд. = Чифутарија се односи на чивитаре. — Ко да вас не Чивути. знам ја, ту чивитарску, каишарску крв! Чбвутин м (мн. Чивути) погрд. = ЧиЈакш. Ђ. футин Јеврејин, Жидов. чивитаст и ч&витаст, -а, -о в. чивитан. Чбвутка и Ч4вуткиња ж погрд. = — Једаред га усред чивитастог мора споЧифутка и Чифуткиња ЈевреЈка, Жидовка. пане мрак. Матош. Очи жуте, помућене, усне чивитасте. Ћор. чбвутски, -а3 -б = чифутски који се односи на Чивуте: ~ гробље. чввитка и ч&витка ж бот. уродиџа ЧАвучад ж погрд. = Чифучад зб. им. Ме1атругат агуепзе. Сим. Реч. од Чивуче. чив&тли прид. непром. који је боје чиЧвлуче, -ета с (супл. мн. Чнвучад) вита, чивитан: ~ серџада. чИвитшак и ч&витњак м посуда у којој погрд. = Чифуче дем. од Чивут(ин); чивутско дете. се кува чивит. Вук Рј. ч&вчија м в. чифчија. — На једној поч&вица ж а. чивијица. — На његову ловини живи пет до шест кућа чивчија. молбу Јанко притисну чивицу те одскочи Андр. И. поклопац. Мат. ч&вчијка ж окена чиечцја. — Стари ч&вјере ж мн. покр. иосила. Деан. Рј. Зафир . . . отишао је на свој чифлук . . . чКвкање с гл, им. од чивкати. ради домазлука, а можда још и . . . ради чЛвкати, -ам несврш. оном. давати од чивчијке своје. Срем. себе глас »чив«, »чив<>. — Гвожђица [у мличбга ж зоол. покр. а. в. кечига. Вук ну] чивкају, вода јатимице лепеће. БожиН. РЈ. б. в. чпков. Бен. РЈ. чнвла ж агр. покр. врста смокве. Рј. А. чАгов, -а, -о покр. в. чиЈи. — Не гледа ч&влак м покр. читлук. — Не можемо се пас, него чигов је. Не гледају се врата, опростит никако што понесе с чивлака него чигова су. Н. посл. Вук. пшеницу. НП Вук. ч&говић м покр. чигов (чији) син?; исп. ч&влук м в. чифлук. — Онда јој набраја чеговић. — Један старац . . . упита ме и некадашње наше њиве, чивлуке, винограраспита, танко потанко: ко сам и чиговић. де. Станк. Љуб. чиво с покр. в. ткање. — Кад ткаља не чигра и чигра ж маџ. 1. дечја играчка че, она све то покрије . . . да прах не пада купастог облика која се врти, обрће, зврк. на чиво. РЈ. А. — Ја сам . . . знао да је чигра мала направа од дрвета, на дну зашиљена, а у врху проЧиво, -а и -е м (вок. Чиво) — Чива. ширена3 која се под ударцима бича дивно чНвода ж покр. в. чиода. — Забије се окреће. Нуш, 2. зоол. а. птица селица слична у своју собу, па све набада бубе на чиводе. галебу Згегпа Шгипс1о. Р-К Реч. б. голуб преСрем. вртач Со1итћа §уга1пх. Вук Рј. Изр.играти, поигравати, вртети се чивт м покр. в. чифт. — Три чивта вокао ~ брзо, живо радити, бити вредан, лова докупе. Рад. Д. ч&втати се, -ам се несврш. в. чифтати се. окретан. чвграст, -а, -о који се врти, окреће као •— Бурка напој [)уница], незадовољно га чигра, врло жив, окретан. — Био је низак . . . пролива и чивта се. Сим, човјек, лисичјег лица, главе пиласте, чигч&вте, чивтета и чивта с в. чифте. — растих . . . очију. Божић. Коњи су се поплашили . . . чивтетима насрч&граш, -аша м зоол. врста шкољке тали. Ное. Кулаш беше дочепао вранца за Тигћо о1еапиб. Бак. Реч. врат . . . али оваЈ . . . окренуо чивтета. Ком. чнгрнца и чнгрица ж 1. дем. од чигра. Изр. окренути ~ изменити се. — Али 2. зоол. врста инсекта који се на мирној овај чим доби власт окрену чивте, и сад води врти укруг као чигра. Рј. А. су њих двојица највећн непријатељи. Бар.

чиж чиж, чижа и чижак, чишка м зоол. врста птице певачице из пор. зеба Сћгуз огшшз зршиз. Терм. 4. 0 чЗзма ж тур. 1. врста обуће, обичн кожне, КОЈП сеже до колена или преко колена— Обувен [)е] у огромне високе чизме. Ђал. 2. заст. мера КОЈП одговара количини онога што станеу чизму (/). — Ево теби три чизме дуката. НП Вук. 3. фиг. погрд. груба ВОЈничка сила. — Не да да у ова) . . . кра) закорачи туђа жељезна чизма. Бат. Поносни народи наши нису трпЈели ланца, нису љубили чизму, ни скуте иностранца. Ћоп. Изр. ниЈе свака ~ за с в а к у ногу; не иде та ~ на ту ногу шце свако за сваки посао; ш п а н с к е , ш п а њ о л с к е чизме врста мучила КОЈП се стављаЈу на ноге, чМзмар, -а и чвзмар, -ара м онау КОЈИ израђуџ чизме. — Кажу да чизмар ретко кад има читаве чизме. Игњ. чЈЈзмарев и чизмарев, -а, -о = чизмаров КОЈЧ припада чизмару. чизмарење с гл. им. од чизмарити. — Али моЈе толикогодишње чизмарење ни;е унесло што ево теби Једна година. Ков. А. чизмарнја ж чизмарска радионица. — Очева чизмариЈа и постолариЈа смЈештена Је у ДЈедово) соби. Пав. чнзмарити, чизмарим несврш. необ. бавити се чизмарским занатом, израђивати, правити чизме. чизмарица ж 1. чизмарева жена. 2. женска особа КОЈП израђуџ чизме. Вук РЈ. чЛзмарка и ч&змарка ж чизмарица. Вук РЈ. чВзмаров и чизмаров, -а, -о = чизмарев. чНзмарски и ч&змарски, -а, -о који се односи на чизмаре: ~ ма)стор, ~ радња. чизмарство с чизмарски занат. Р-К Реч. чВзмаст, -а, -о ко]и има облик чизме. Р-К Реч. чДзменка ж покр. овца која има папке налик на чизме. Р-К Реч. чизм&тина ж аугм. и пеЈ. од чизма; фиг. насиље. — Та пЈесма о »слободи« била )е . . . омладинска револта против . . . лудила ко)е )е СВОЈОМ . . . чизметином газило све што се у Блитви могло згазити. Крл. чизм&џија м в. чизмар. Вук РЈ. чИзмица ж дем. од чизма. — Разбојник Је био мали дечко . . . у жутим лакованим чизмицама. Сек. чија1 м (вок. ЧИЈО) хип. од чика. — Кад )е дете поодрасло, Нинко дозва синовце и рече им: — Ама, како би било да дамо малог Лазара . . . у школу? — Па, добро, ЧИЈО1

Вес.

ЧИКАЊЕ

877

2

чија Ж длакасти део птичиЈег пера ко]и се скида с бадрљице при чцЈању перја. РЈ. А. ч&јало с посело на коме се чц)а перЈе. — У кући Јоце Маснице . . . се те вечери спремало чиЈало. ВЈ. 1974. чјкјање с гл. им. од чиЈати. чЛјати, -ам несврш. = чихати а. свлачити, скидати чиЈе с бадрљица перја. — Да не би сЈедили бадава, ево чиЈаЈте пер)е. Чол. б. рашчешљавати, развласавати на влакна, нити, чешљати, уређивати (вуну, лан и сл.). — Крупне, израђене шаке чи)а)у њежну паучину. Михољ. ч&ји, -а, -е (дијал. ЧИЈ) зам. а. упитна: коме или чему припада? — Чи)а )е победа? Јонке. Он се загледа у мене. — А чи) си? Вес. б. односна (односи се на претходну именицу или заменицу) коме или чему припада. — Комитет [)е] риЈешио да пошаље у СараЈево курира чи)и Је задатак да ухвати везу. Чол. в. неодређена: нечији. — Силом се могу ми;ењати границе државе, али не чи)е мишљење. Бег. ч&јигод, ЧИЈЗГОД, чиЈегод неодр. зам. нечц/и. — Па би тако с;едио ка задубен у неке мисли, из КОЈИХ би га тргнуо ЧИЈИГОД долазак. Тур. чик м в. чпкдв. — Не можеш га ни за реп ни за ухо, као чик )е гладак. Јакш. Ђ. чвк1, чика м остатак испушене цигаре или цигарете који се баца, пикавац, опушак. — Жарко )е седео за столом; пред њим )е била пепел>ара пуна чикова. Поп. Ј. Ужарени чик зацичи у води реско и угуши се. Лонч. чЗк 2 тур. узвик којим се ко позива, изазиеа да што учини, да се у чему огледа, такмичи, надмеће. — Сми)ем )а . . . викао )е Ћоркан 1 1 . . . Не смијеш Чик стисни Андр. И. Трче деца с кикотом за њим. Чик, Момире, трипут уз зид. Каш. чика м = чико 1. хип. од чича1. — Ђога ми Је чика даровао. РЈ. А. 2. а. уопште човек у годинама, старији човек. — Дела, чико, испричај му све како )е било. Вес. б. име одмила којим невеста, млада ословљава стариџга укућанина. РЈ. А. чнкавац, -авца м зоол. оном. врста птице певачице названа по гласу Етћепга ст. Бен. РЈ. чИкавица ж 1. зоол. у изразу: ~ стрнадица в. чикавац. Бен. РЈ. 2. покр. игра у КОЈОЈ се деца еиЈсџу и хватаЈу вичући. чик. РЈ. А. чДкан м покр. в. чпка. чВкање с гл. им. од чпкати (се). чАкање с гл. им. од чпкати. — УпотребљуЈе се [дуван] . . . за жватање (чикање). Батут.

878

ЧИКАРМА — ЧИЛОСТ

чикарма ж тур. подвала, сплетка, ујчил, чила и чила, чило и чило -- чио дурма. — Као он, није умео нико . . . против- јак, снажан, крепак; жив, живахан; однике најгрубље исмејавати или им измисли- моран, свеж, оран. — Бијаше чил, здрав, у ти невероватне, али за неук народ врло напону младости, а духа слаба. Кум. Доброуспеле чикарме. Маш. Доживљаји у којима јевић је дошао у друштво чил и здрав. долазе до изражаја чикарме и обешењаштва Ђал. Осјећам се чил и свјеж. Новак. Чамчина вероватно су имали своје духочилагер м шатр. старији човек, старкеља. вито дејство у . . . приповедању за кафан- — Пера тргује с порнографијом, продаје ским столом. Глиг. те листове чилагерима за скупе паре. Пол. чикати 1 , -ам несврш. 1. (кога) изазивати, 1947. позивати кога да што учини или да се у чилан, -лна, -лно е. чил. — Напао је нечему такмичи, надмеће. — Петнаест, — чилан на уморне. Март. Хајдуци су чилни понови огласивач. — Тридесет, — хукну и одморни. НП Вук. први нуђач, као да је хтео да ме чика на чЛлатаст, -а, -о сив, сивкаст; који има утакмицу. Цар М. фиг. Поред стаза и у башшарене пеге по телу (о коњу). Р-К Реч. тици зреле крушке и јабуке — лепо нас чндац, -лца м подр. в. чилег. — Вид' чикају из свог зеленог самостана. Ком. 2. што је храбар чилац, ич се не плаши Ни(кога, ређе коме) изазивати кога пркосећи јемаца. Лал. му. — Још ме на живе очи чика. Нашла ми моје дете да се похвали. Вукић. Чикам ч&лаш, -аша м тур. 1. чилатаст коњ, ја правницима да размрсе што ја замрсим. ждрал (2). — А љуба му изведе чилаша. НП Рад. Д. Вук. 2. фиг. несталан, превртљие човек, ~ се уз. повр. 1. изазивати један другога. превртљивац. — Крђо је напио та два сеоска 2. покр. играти се игре чикавице. Рј. А. чилаша [сулудог Стрику и подмитљивог Ивана Јаребицу] и одвео их до Перкине чбкати 2 , -ам несврш. оглашавати се гласом »чик« (р косу). — Доле у трњаку јасним куће. Божић. и звонким гласом чика кос. Ранк. ч&лаша и чнлашица ж чилатаста кобила. ч&кати, -ам несврш. жвакати дуван. чиле 1 , -ла м хип. од чилаш. — Ти ћеш В. пр. уз гл. им. чикање. ласно чилу видјет крила. НП Вук. чикин, -а, -о који припада чики. г чиле и чиле, -ла и -лета м хип. од чика чЗкнца и ч&кнца м дем. од чика, чико. и чича1. — Он је казивао чилу да [дрекавац] чКкичин и чикичнн, -а, -о који припада личи на лисицу. Ранк. чикици. чилеанскн, -5, -б — чилски који се чЗкмити, -им несврш. оправљати, крпиодноси на Чиле, државу у Јужној Америци: ти оно што је подерано (чарапе, одело и сл.), ~ салитра. — Бакар представља 80% чиштопати. Р-К Реч. леанског извоза. ВУС 1972. чИкмљење с гл. им. од чикмити. чипети, -лим, ијек. чиљети (некњиж. чбкнути, -нем сврш. према чикати1. — чилити) несврш. 1. малаксаеати, слабити, Код језера ноге укопаше . . . па чикнуше попуштати. — Лампа на столу почела чилити. Радул. Пробија га студен, клатарају неситу аждају. НП Вук. десни . . . он гегуца, мили, кб светло што чико, -а и -е м (вок. чико) — чика. чили. Кош. 2. а. нестајати, ишчезавати, чикбберннца и чикоббрница Ж ков. губити се. — Они [дани] су брзо чилели из е. пепељара. — Примакну чикоберницу. Сим. сећања. Л1оск. Из Лзудске главе ствари поИспусти дим кроз нос и . . . отресе пепео у степено чиле или . . . блиједе. Чол. б. изумичикоберницу. Дав. рати, затирати се. — Ја се бојим, е ћеш чиков, -ова м 1. зоол. врста слатководш погинути, да не чили јуначко кољено. Рј. А. рибе из пор. шарана, дугуљаста, еаљкаста течНлити, -им несврш. чиниши чилим, ла и мале глаее М15§игпиб {о$зШ8. — Врти се као чиков. Н. посл. Вук. 2. фиг. савитљив, јачати, крепити, сиажити. — Гањају се прилагодљив, понизан човек. — За његов лист [деца] у пливању, вриште, превпјају и чиле мдада тела. Ђур. , л, Р , М & Ч , , ^ В ! гшсао сам литерарне чланке, које тај сасвнм нелитерарни дипломатски чиков јамачно чилити в. чилеши. није читао. Матош. 3. живо, иестаито чилка ж чилатаста кобила. дете. Р-К Реч. чиков, -а, -о који припада чику; исп. чико. чило прил. крепко, снажно. Виче Ибро чило и брзо. Андр. И. чикош, -оша м маџ. покр. коњуитр, коњар. Вук Рј. чЛлост, -ости ж својство и стање онога чјккошкн, -а, -б који се односи на чикоше, који је чио, крепкост, живахност. — Ах, трпим крај све те чилости силно на реуми. који је као у чикоша.

ЧИЛСКИ — ЧИНИЈА

879

Ђал. Ја гледам за њим и дивим се његовој се такав чин кажњава по дисциплинским чилости: иђаше брзо, као какав младић. Вес. прописима. Гор. 2. а. радња, деловање, акциЈа; супр. мировање. — У обичном животу све чилскн, -а, -б = чилеански. је у чину и гибању. Богдан. б. заст. радња, чНљење с гл. им. од чплити. збивање (у књижевном делу). — Затим се чиљење с гл. им. од чилети и чиљети. одликоваше хисторијски романи . . . којим чин бива на домаћем тлу. В 1885. 3. поз. чиљети, чилим, ек. чилети. сваки од главних делова драмског комада: чим I. везн. 1. временски, казује да се радња главне реченице догађа непосредно после први ~ комедије, пастирска игра у пет радње зависне реченице: тек, пгек што, нетом, чинова, свршетак чина. — фиг. Сви су нетом што. — Чим Турчин наиђе на ћупри- наслућивали да је отпочео последњи чин ове крваве светске драме. Јак. 4. степен ју, ти пали. Вес. Чим отворим уста, одмах ме затворе због увреде Његова Величанства. слуокбеног положаја, ранг (рбично у војсци): капетански ~ , академски ~ , ~ пуковника, Јонке. 2. узрочни, изриче узрок радње главне официрски чинови, лишити чина, бити најреченице: јер, будући да, пошто. — Сетио старији по чину. 5. (само јд.) обред, обично сам се ја чим ти онако припиткујеш за њ. Глиш. II. прил. (увек испред компаратива или црквени, који се врши по строго утврђеним правилима: свечани ~ , свети ~ . — Онда речи компаративног значења) што (II, 2)'. ~ млада пође до пароха . . . да би дошао обабоље, ~ мање, ~ пре, ~ више. — Ако вити свети чин [вјенчање]. БК 1906. Не је могуће да га прими чим прије. Бег. Пожури да чим прије на брдо стигне. Ћип. прими за зло што тај свечани чин [вјеридбу] називљем овим прозаичним именом. Цар Е. чнмавица ж и чнмак, -мка м тал. покр. 6. нар. песн. чаролија; исп. чини. — Па је стеница. Кл. Рј. Вука чином зачарала. НП Вук. Не чин чина, не мами ми сина! НПХ. 7. течност у чВмбар м (обично у мн.) тур. гвожђе КОЈОЈ се чине, штаве коже, штава (2). ЕЛЗ. које држи платно затегнуто на ткалачком стану, разбоју. Вук Рј. Изр. затећи кога на чину затећи чимбеник м 1. чинилац, чинитељ, фак- кога у часу извршења дела; ставити кога пред готов (свршен) ~ извршити нешто тор. — Младост јоште не зна рачунати с безпретходнесагласности, а потом обавестити та два страшна чимбеника [са сиромаштвом о томе. и богатством]. Коз. Ј. 2. мат. в. чинилац (4). ч&нгер м маџ. танко еино, патока, чАмбур м тур. покр. врста јела од јаја и скорупа. — Царски чиновник појео је две комињак који настаје кад се на ком налије вода и проври. Вук Рј. чорбе од препелица, чимбур од шест јаја на око. Пол. 1972. чинеле ж мн. и чинели м мн. тал. мучимен м тур. покр. бус, бусен; ледина, зички инструменат који се састоји од две округле бронзане или бакрене плоче којима се утрина, травњак. — Сједе на чимен и узе ударањем једне о другу производи оштар, чекати. Том. продоран звук. ЕЛЗ.; МЕП. ч&мење с зб. им. од чимен. — Неће чннж м нем. ист. покр. ерста новчаног остат дрвље на камењу, нит вресика трава пореза од земљишта феудалном господару. у чимењу. Март. — Стари су племениташи Домјанићеви дричВмкање с гл. им. од чимкати. јемали уз топле камине и досађивали се на чимкати, -ам несврш. чупкати. — кметовској десетини, чинжу, горници. Крл. Сагла главу, па прстима чимка ресе од чини ж и м мн. чари, чаролије; исп. појаса. Вес. Чимка овеликим ружичастим урок (2), урочица (1). — А твој Мата све рукама по красној прегачи. Матош. мрк, ко да је на пасји сугреб или чине нач&мпанза м и ж зоол. — шимпанзо газио. Торд. Нагазио на чини. Вук Рј. Номајмун из пор. човеколиких мајмуна, ееликих силе му [виле] свакојаке траве од мађија, ушију и голих дланова и табана, који живи чина и помама. НП Вук. Ево моје главе, у шумама тропске Африке АпШгороркћесиб ако ту не буде њених враџбина и чини. Глиш. чбмпанзин, -а, -о који припада чимпанзи. ч&нидба ж врше1ке, обааљање неке радње, ч&мпанзински, -а, -о који је као у чим- радња, функција. — Тијело је наше строј који поред других чинидби врши и ту да панзе. — Горостас Балоун спусти очајно ствара мисли. Баз. Јавне службе дужне су своје дуге чимпанзинске руке. Јонке. чпн м (лок. чину) 1. оно што је учињено, да своје услуге и чинидбе пружају свима резултат радње, дело; поступак. — Тај чин лицима. Арх. 1954. [анексија Босне и Херцеговине] извела је ч&нија ж тур. посуда за јело, здела. — она [Аустрија] без икаквог обзира на међу- Пере шерпе и чиније. Дом. Пуне му чиније народне уговоре. СКГ 1937. Знате како задрхтале у рукама. Матош.

«80

ЧИНИЈИЦА — ЧИНОВНИКОВАТИ

Изр. за чинију сочива, леће због материјалне користи (продати се, уступити првенство и сл.). — Ако икада, то би се у овој прилици могло рећи да је првенство и старешинство уступљено за чинију сочива. Јов. С. ч&нијица ж дем. од чинија. ч&нилац, -иоца м (ген. мн. чинилаца) = чинитељ 1. оно што условљава постојање чега; узрок или услов, покретачка снага, фактор. — Политички, економско-социјални и културни чиниоци кроз стољећа су . . . растављали Југославене. Барац. 2. онај који о чему одлучује. — Ето тако говоре одговорни чиниоци . . . и раде на изазивању рата. Јов. Ј. 3. починилац, извршилац каквог дела. Бак. Реч. 4. мат. број који се множи с неким другим бројем. ч&нилица ж она која носи чини, чаралица, чаробница (/), врачара. — Сад ће до нас тмица, засјати ће пламен чежње чинилица. Гал. Шта вам је . . .? Да нису чинилице направиле чини? Пол. 1973. чвжитељ м = чинилац. — Али сам увјерен да је чинитељ тога напретка они дијелак народа који живи гдје се другога језика осим нашега не зна и не чује. Љуб. Дјела . . . према интенцији чинитеља постају добра или зла. Баз.

ОНО су на мјесту продавали и чинили у новце. Вук. 3. а. имати вредност, важност, значење, значити. — Додуше, ни он, као ни један софта, не зна ни турски ни арапски — али то ништа не чини. О-А. Рогови много чине, хоћемо ли се допасти каквој госпођи крави. Нуш. б. бити од користи, користити. — Фра Брне се брзо увјери . . . да му добро чини гладовање. Мат. 4. износити; сачињавати. — Бар по три чаше у свакој кафани; то чини у пет кафана двадесетак чаша. Каш. Што је месо даље кухало, то се јаче држало уз кости, чинећи с њима једну цјелину. Јонке. 5. обично у изразу: ~ чини врачати, мађијати. — Неке су говориле да је вјештица, да уме чинити, врачати. Јакш. Ђ. 6. штавити: ~ кожу. 7. покр. сејући решетом издвајати жито од уродице. — Она чини белицу пшеницу. НП Вук. Изр. ~ врага коме чинити неугодности, узнемиравати; ~ из (од) муве медведа в. прашти од муве медведа (уз мува, изр.); ~ лице герм. давати лицу израз негодовања; ~ н а ж а о коме жалостити, вређати кога; ~ пута склањати се с пута. — Даље, Турци, чините ми пута! НП Вук; ~ све (коме) угађати у свему; ~ утисак давати, изазивати утисак, дојам; ~ част коме а) исказивати поштовање према коме; б) бити, служити коме на част. ч&нитељица и чннит^љица ж жена ~ се 1. правити се, претварати се, грачинитељ; исп. чинилац (3). дити се. — Тко се овцом чини, вук га изије. ч&нити, -им (импф. чињах; трп. прид. Н. посл. Вук. Баруница је њезину срџбу чињен) несврш. 1. радом (физичким или добро видјела, али се чинила невјештом. умним) деловати тако да нешто постане Том. Бурмаз се још увек чинио да ништа друкчије правити, израђивати, стварати, не разуме. Ћос. Б. 2. имати изглед, изгледати, творити. — Камење смо разбијали, пут причиња(ва)ти се. — Големо Сињско поље, чинећи Будљанци дјевојци. НП Вук. Ето на жарком љетном сунцу, чинило се још вратили су ми се стари дани — кад сам још веће. Шимун. Увијек се прошлост чини као чинио пјесме. Војн. фиг. Не чини вјера неки сјајни рај. Кркл. човјека, већ оно л>удско што носи у себи. Изр. ч и н и се као да, како изгледа. — Хоре. Пригода чини лупежа. Н. посл. Вук, Социјалисти ће се, чини се, суздржавати 2. вршити какву радњу, бавити се каквом од негативног гласања. Вј. 1960. активношћу, бити заузет, забављен чим, чинквантин, -ина м тал. покр. врста радити а. најчешће у вези с неким именичким кукуруза малих клипова и ситних зрна; брашкатегоријама које значе какву радњу, резултат радње, процес или начин радње са зна- но од тог кукуруза. — Поред . . . дрвета чењем: вршити, извршавати, свршавати, стоји опрезна замка. Мамац је жут вршак изводити што и сл.: ~ алузију, ~ притисак, кукуруза чинквантина. Ћоп. ~ споразум, ~ обртаје, •— сметње, ~ чуда, ч&нбвни, -а, -б чиновнички; исп. чин (4): ~ посете и сл. б. поступати према коме ~ разред. или чему. — Запитају га момци шта ће чинбвник, -ика и ч&нбвник м стално чинити са Живковићем. Вук. в. доводити запослено, намештено лице које врши канкога у какво стање, положај, ситуацију. — целаријску, уредску или другу какву службу, Ова прича чинила је младу примадону још службеник, намештеник. — Стекох тако реинтересантнијом. Том. Пази, чиним те од- номе једног од најбољих управних чиновговорним. Мар. Сребрно седло не чини ника. Кол. коња добра. Н. посл. Вук. г. помагати коме. ч&новникова&е с гл. им. од чиновнико— Ако си ти господин, а ја сељак, опет вати. смо л>уди; ваља један другоме да чинимо. Шуб. д. преобраћати, претварати (_у што). ч&нбвниковати, -кујем несврш. бити — Што нису могли манастиру носити или чиновник, вршити чиновничку службу, служ-

ЧИНОВНИКОВИЦА — ЧИПКАРЕВ

881

бовати. — Чиновниковати могу и на Це- цама, стварни, фактички. — Писац уметничке репортаже више је везан чињеничким тин>у. Ђон. материјалом. Т. књ. ч&нбвниковица ж чиновникова жена. чнњишчкн прил. на чињенички начин, Р-К Реч. чињеницама доказано, уистину, заиста. — чннбвннца и чДнбвница ж жена чиОвај закон, као основна логичка истина, новник. не зависи од тога како се акти чињенички чиновн&чић и ч&нбвничић м дем. од врше у мишљењу као збивању. Лог. 1. чиновник; чиновник нижег разреда. — Остат чНшеничпи, -а, -о = чињенички. — ће заувијек биједник ситни чиновничић. Том чињеничном стању треба гледати у Шим. С. очи. Крл. чинбвнички и чДновнички, -а, -о који чињеништво с в. чињеница. — Егзисе односи на чиновнике: ~ разред, ~ апарат, стенција није нужност, већ чињеништво. — влада, —' удружење. Лог. 1. чнновништво и ч&новништво с 1. ч&њење с гл. им. од чинити (се). чиновничка служба. — Тако се Јован склони ч&њети, чиним несврш. в. чинити. и од поповине и од чиновништва, оставши код своје куће. Мил. 2. зб. чиновнички стачно, чила и чила, чило и чЛло = чил, леж, чиновници. — Баш кад је чиновништво — Десет година је Жарко био на робији среско излазило из канцеларије, појавише . . . А видите га како је чио и бодар. Поп. Ј. се . . . на улазу у варош нека кола. Срем. фиг. На завесу ветрић невидљиво слеће и њоме се игра, безбрижан и чио. Дис. чинод^јство (ретко ијек. чинодјејство) с цсл. верски чин, обред који свештеник врши Његов језик . . . је разнолик . . . чио у изразитости. ЛМС 1949. у цркви, велика служба у цркви. — Предвиђена је државна такса и за разна чиночКода ж игла без ушију с главицом, придејства. Прод. бадача. — Кутија жижица пуна [је] на чиоду чинод^јствовати, -ствујем (ретко ијек. набодених буба. Макс. чинодј^јствовати) несврш. вршити чиночиодица ж дем. од чиода. — Уситни дејство. — Чинодејствовао је патријарх уз очи као чиодице. Божић. асистенцију свих присутних епископа. Мил. чКопа ж зоол. врста птице сличне ластачинодј^јство, ек. чинодејство. вици Сур8е1из тагМтиз. — Не пружај руку чинодј^јствовати, -ствујем, ек. чиноза српасгим крилом чиопе. Фран. дејствовати. чип м покр. бич, чуперак вуне; исп. чуп ч&нчила и чинч&ла ж шм. зоол. род (1). Рј. А. глодара скупоценог густог и финог крзна С ћ т чЈЈпа ж покр. 1. овца или крава с малим сћШа; крзно такве животиње. сисама, која се тешко музе. Рј. А. 2. ниска, чињ м тал. покр. 1. белега, циљ, нишан у мала трава која сеједва може косити. Рј. А. који се гађа каменом плочицом у игри плојке. чвпав, -а, -о (обично у ж . роду) која је Вук Рј. 2. камена плочица којом се гађа у малих сиса; супр. сисат. — Чипава као циљ. Бак. Реч. мачка. Н. посл. Вук. чАњање1 с гл. им. од чињати1 (се). чипавац, -авца м хем. нишадор, салмијак. чињање 2 с гл. им. од чињатиг. — ВаЛ}а . . . рану покрити марамама које чАњарица ж празн. покр. врачара, га- су натопљене у . . . салмијак (чипавац). Батут. тара; исп. чинилица. — Мећеш чини са чињарицама. Кнеж. Л. чЈЈпка ж ручни рад, шупљикав и мре1 чињати , чињам несврш. покр. почи- жаст, од ланеног, памучног, свиленог и сл. конца, а израђује се плетењем, качкањем или њати. — Кад чиња да оре, а ноге му утону везењем, обично као украс на женском рубљу у бразду. Љуб. и хаљинама: пашке чипке, бриселске чипке. ~ се в. причињати се. — Но зрак ми — фиг. Сјенке гипке од раног сунца плету се његов [сунца] чиња као од леда. Радич. чипке. Кркл. Отвори се бледуњаво и по чињати-, чињам несврш. покр. бацати крајевима црвенкасто небо са мало облачних чињ (2). Бак. Реч. чипака које брзо несташе. Вуј. чЗњеница ж оно за што је искуством ч јшкан, -а, -о који је од чипке, украшен потврђено да постоји или да се догађа, факат. чипком: ~ рупчиК, ~ вео, ~ капица. — И он, као и сви реалисти, саставља своје чипкање с гл. им. од чипкати. дело из чињеница. Богдан. Говорим на темељу чињеница. Донч. чвпкар м онај који прави и продаје чипке. чИњенички, -а, -о = чињенични који чИпкарев, -а, -о = чипкаров који припада чипкару. се односи на чињенице, који одговара чињени56 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

882

ЧИПКАРИЦА — ЧИСТ

чипкарица и чипкарка ж жена чипкар. — Ту су, у својим живописним, горењским ношњама и чипкарице из Словеније. Пол. 1972. Све је теже наћи правог пашког сира . . . и нагледати се ремек-дела пашких чипкарки. Пол. 1973. чНпкаров, -а, -о = чипкарев. чипкарски, -а, -б који се односи на чипкаре, на чипкарство: ~ занимање, ~ занат. чИпкарство и чипкарство с чипкарски занат, посао. чНпкаст, -а, -о који је као чипка, који је од чипке: ~ оковратник, чипкасте завесе. — фиг. Оне су се [боре на лицу] вечито мрсиле, укрштале, уплитале, правећи чипкаст вео. Дав. Погледајте »Вишњев сад« и ви . . . у тој чипкастој грациозној слици нећете познати ону тешку . . . драму. Поз. 1948. чЗпкасто прил. као чипка, попут чипке. — фиг. Нема [у Пу-у око света] ингениозно заплетених интрига ни чипкасто замршених ситуација. Богдан. чипкати, -ам несврш. израђивати, праеити чипку. Прав. ч&пкаћи, -а, -е који служи за чипкање: ~ игла. чјшкица ж дем. од чипка. — Преко свилене спаваћице са роза-чипкицама . . . Олга је тек овлашно пребацила капутић Обрадове пиџаме. Јел. ч&пуља ж покр. 1. чипава краеа. Рј. А. 2. в. чипа (2). — Ову чипуљу једва покосих. Рј. А. чбпчија м тур. ист. в. чифчија. — Ако си својој кући ђидија, мојој си чипчија. Н. посл. Вук. чипчица ж дем. од чипка. чир и чВр м (лок. чиру и чиру; мн. чИрови и чиреви) мед. гнојно испупчење на кожи или слузокожи изазвано запаљењем поткожног ткива и1сиб. — фиг. Душа вал>а, тај чир људскога друштва [властелу] носио је и онај век собом. М 1867. Ваљда је и нијемој матери земљи већ дојадило да су јој на леђима израсли такви грозни чирови као што су наше куће и наши градови. Крл. Изр. угађати коме као чиру на прсту угађати некоме у свему. чирав, -а, -о пун чирева: ~ лице. чЗравост, -ости ж стање онога који је чирав: ~ црева. ч&рак, -ака м тур. 1. свећњак. — фиг. Седели смо . . . под кестеном који није носио чираке са пуно свећица, јер је већ био јули. Вучо. 2. заст. шегрт, ученик, слуга, момак. — По еснафској уредби је ученик

(шегрт, чирак) морао плаћати таксу еснафску. Лапч. Чираци су они који разносе мекану ћерамиду и циглу. Ђорђ. чираче, -ета с дем. од чирак. ч&раш, -&ша м онај који болује од чира }м стомаку, желуцу, или на дванаестопалачном џреву. — Имамо читаву армију . . . регистрираних чираша. Вј. 1971. Чирашима шкоди лук. Пол. 1973. чЈЈрик м оном. цвркут. — Замнијева весео и свадљив чирик врабаца. Ђал. чирикавац, -авца м зоол. врста птице а1рта. Бен. Рј. ч&рић, -а и ч&рић, -ића м дем. од чир. чирњак м бот. бобовњак. Сим. Реч. чисаоница ж конац од три жице у пасму пређе. — Мало пасмо има 20 чисаоница, а велико 40; једна чисаоница има три жице. Вук Рј. чиспо и чвхло с (ген. мн. чисала и чисала) заст. X. број. — Извол'те дакле с патриотским смислом послати новац под ранијим числом. Ил. 2. низ; мноштво, безброј чега. — Под Загребом низаху се дуга числа биЈелих чадорова попут бијелих стада. Шен. Тихо се проспе число суза. Гор. 3. бројанице, круница. — Старица испусти из руку число. Леск. Ј. чисмен, -а, -о који воли чистоћу, који се брине за чистоћу. — Милка је омладинцима прала и крпила преобуку, уносећи у тај свој посао сгу педантерију чисмене старе дјевојке. Ћоп. чбсменик м е. чистунац. чАсменит, -а, -о в. чисмен. Рј. А. • ч&сменица ж «. чистуница. чвхмснка ж в. чистуница. Рј.

А.

ч4сменко м в. чистунац. Рј. А. чист, чиста и чиста, чисто и чисто (комп. чЛстији, некњиж. чишћи) 1. а. који је без прљавштине, без мрља, који није упрљан, уредан; супр. прљав. — Јутрос је варош била чиста, кб свечана слика. Уј. Писао [је] и цртао својим ситним и чистим рукописом. Ћос. Б. б. који је без облака, који није замагљен или замућен, непомућен, бистар. — Небо плаво . . . чисто као око девојачко. Јак. Испод дувака бијела чела и чисте очи. Матош. фиг. Треба радити на томе да добијемо незамућене, чисте погледе. Марј. М. 2. који пази на чистоћу, уредан, педантан: ~ домаћица. 3. а. који је без примесе, без додатка чега другог, страног: <~ злато, ~ вино. — Опрезно је довучем к једнокатници у чистом бароку. Матош. Ови моји [ћилими] су чиста вуна. Ћос. Б. б. који није мешане крви, расе, пасмине, врсте и сл. — Село богато, велико, седам хиљада душа,

ЧИСТАЦ — ЧИСТИНА чисти Срби. Срем. Александар Пушкин . . . сматран је дотле као романтичар најчистије крви. Цар М. 4. фиг. а. морално беспрекоран, који не садржи у себи никакве лажи, преваре, поштен, частаи. — Све зависи од тога . . . да ли је чист и узвишен његов [књижевног критичара] морални идеал. Прод. Чист образ је у човјека и жене . . . права душевна драгоцјеност. Богд. Хтио сам да се борим . . . али сам хтио да у тој борби . . . останем чист и неокаљан. Чол. б. невин, непокварен, чедан, девичански. — Па онај њен доживљај са пољупцем смешан, али чист. Рист. 5. који се добро, јасно чује, јасан, разговетан. — Снажан, као метал чист тенор извијао је. Моск. Најчистија су звона у каменитом граду. Уј. Сваки је ударац био звонак и чист. Дав. 6. који одговара одређеним правилима, нормама, законима, правилан. — Говор вам није баш најчистији. Шапч. Чисту . . . штокавштину није волио. Крл. 7. који се добива, који остаје после одбитка чега {трошкова, амбалаже и сл.). — Моја ће ми акција доносити . . . део од чисте добити целокупне радње. Марк. Св. Оправдан [је] једино . . . порез . . . од чистога додатка обрађенога тла. Рад. Стј. 8. а. који је у пуној мери, цео, читав. — А што му је пуце под гроце, тежи чисту литру злата. НП Вук. б. потпун, несумњив, прави, типичан, сушти. — Оно што се догодило јутрос, није чак ни епизода, него тако чист случај. Крањч. Стј. 9. који је слободан, отворен, који није ничим заузет; коЈи је без опасности, безбедан, безопасан. — Улица је чиста. Долазим од твојих. Поп. Ј. Изр. бити чистих прстију, чистих руку, имати чисте прсте, чисте р у к е бити поштен, бити на добру гласу; из чиста мира (што чинити) без икаква разлога, ни од кога изазван; не бити ~ бити ћакнут, шашав; немати три чисте разг. не смети, плашити се; није ~ г р о ш в. уз грош (изр.); примити нешто за чисти новац, чисту монету примити као готово, истинито. чистац 1 и ч&стац 1 , -сца м покр. 1. јалово, неоплођено јаје, јаје без клице. Вук Рј. 2. јалова матица. Рј. А. 3. морално чист, честит, поштен човек. — Не знам ни ко је ни шта је, но знам да је мудар и чистац. Љуб. Поштен је, праведан, чистац. Павл. 2 2 чистац и чАстац , -сца м грч. бот. биљка из пор. уснатица чији су листови у употреби као лек бсасћуз гес1а. Вук Рј. чАстац3, -аца м 1. слободан, отворен простор, чистина. — Чета се зауставила на једноме чистацу у полутмини. Крл. Капија је чекала широм отворена, пуцао је чистац кроз двориште до гумна. Петр. В. 2. (у служби узвичника) бежи\ губи се\ Вук Рј. Изр. бити на чистацу бити јасно; довести (извести, истерати) што на 56*

883

~ 3 доћи, и з и ћ и (с ким) на ~ рашчистити, објаснити што је замршено, нејасно; ухватити ~ побећи. чДстацки, -а, -о у изразу: чист чистацки прави, истински, сушти; исп. чист (86). — Брут тај свој говор казује у прози, али у чистој чистацкој прози. Сек. ч&стач, -ача м онај који чисти, онај који се бави чишћењем као занимањем. — Доћи ће градски . . . чистачи с воденим шмрковима. Матк. чистачица ж жена чистач. — Чим је аутобус дошао, у њега су . . . улетеле чистачице. Пол. 1951. ч&стачки, -а, -о који се односи на чистаче: ~ колона. ч&стибаша м покр. надзорник, надгледник над шталама и коњима. — Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коња. Мат. чист&јан, -а, -о у изразу: чист чистиј ан в. чистацки. — А на гробљу имају капелицу од чистог чистијаног мермера. Маш. чистикућа ж жена која чисто држи кућу, уредна, педантна жена. Вук Рј. ч&стилац и чистидац, -иоца м (ген. мн. -лаца) чистач. — Најприје чистилац канала . . . онда дуго нитко, а сасвим на концу новинар. Крл. ч&стилица и чИстилнца ж а. справа за чишћење. — Путари . . . су у току зимског периода правили специјалне троугласте чистилице у које су упрезана по два пара коња. Пол. 1973. б. војн. мотка са четком за чишћење топовских цеви. — Војник . . . са чистилицом одскочи. Крањч. Стј. ч&стилиштво с стањеу комесе ко чисти. —• После осам година чистилиштва и новог живота . . . она није заборавила фамилијарни тон. Грол. ч&стплиште с 1. место где се чисти. — И тако се »Европа« [хотел] све више пунила [кажљеним легионарима] и постајала неком врстом чистилишта. Цар Е. 2. рлг. место између раја и пакла где душе грешника после смрти трпе и чисте се од греха пре преласка у рај. — фиг. Је лп Албанија чистилиште наше? Стан. чАстило с 1. средстео за чишћење. — А посигурно би то чистило [живин хлорид] некима и наудило. Креш. 2. в. чистилиште. Р-К Реч. «шст&аа ж (ак. чистину н чистину) 1. слободан /фостор, отворено ноље. — И свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до опе чистине иза начелства. Нуш. Коначно

884

ЧИСТИНИЦА — ЧИСТОЗРАЧАН

измудри да их је премало да га [жрвањ] изнесу [из куће] на чистину. Франг. 2. површина, простор у шуми који није обрастао дрвећем. — Павле, заклањајући се иза Оукава, поче хитно да пузи преко чистине. Ћос. Д. Усред шуме искрсне одједном мала шумска чистина. Хорв. 3. фиг. јасноћа, истина. — Кад будемо код господе турске, све ћемо им по чистини казат. Њег. 4. чистоћа. — Ријечи су . . . цилици звучне чистине најдражих ковина. Фран. 5. покр. чиста пшеница, пшеница без примеса нечега другога. — Чистине требао си . . . донијети. Не ражуље! Коз. И. Изр. извести, истерати на чистину рашчистшпи, разбистрити што је било замршено, нејасно. чист&ница ж дем. од чистина (1 и 2). — Претрчи једну чистиницу, пробије се кроз густиш. Гор. чистибна ж в. чистионица. чистибнпца и чбстионица ж место, просторија где се што чисти: хемијска ~ , парна ~ . чвстити, -им (импф. чишћах; трп. прид. чИшћен) несврш. 1. а. одстрањујући, уклањајући прљавштину, ђубре, отпатке, прашину и сл. чинити чистим: ~ собу, ~ улицу. — Станарка му је рекла да за тим псом неће чистити. Јонке. фиг. Језик треба чистити од туђих речи. Нен. Љ. Хуморист [је] дух којему је циљ . . . онај ведри смијех што чисти душу. Матош. б. глачајући, мажући чинити светлим, сјајним. — Хајдуци су . . . чистили оружје. Вес. в. спремајући, уређујући гито уклањати оно штоје непотребно, што смепга. — Чупали су великог ћурка, чистили прасице, брда кокошака. Чипл. г. рашчишћавати, раскрчивати. — Јединице II корпуса чистиле су . . . долину Лима. Ч-М. 2. употребом неког пургатиеа ослобађати цревног садржаја, клистирати. Деан. Рј. 3. ослобађати уклањајући, одстрањујући некога: ~ земл>у од лопова. 4. фиг. красти. — По свој прилици ушли [су лопови] још с вечера. Једни су чистили овдјенак, а други чували на возу. Мат. 5. фиг. брзо, нагло, халапљиво јести. — Чим сједоше за стол, почеше чистити пржену шунку. Креш. 6. фиг. отклањати опасност. — Бранич чисти пред голом опасну ситуацију. Ног. 7. разг. вршити киретажу. 8. покр. штројити, шкопити, кастрирати. Р-К Реч. Изр. ~ испред своје куће, пред својом кућом, испред свога прага брииути се о себи, не мешати сеу туђе послове; <—' место, пете уклањапги се, бежати. — Чистите мјесто, велим вам. Шен. ~ се 1. уклањати, одстрањивати са себе нечистоћу. — Мачак их и не гледа . . . него се чисти и облизује. Срем. 2. постајати

ведар, разведравати се (р небу); постајати лепши, пролепшавати се (о времену). — Небо се већ почело чистити. Бен. Време се чисти. Р-К Реч. 3. одбацивати од себе (што), ослобађати се (чега). — Чисти се тако . . . од својих . . . ситних болова. Крл. 4. мед. а. испражњаеати

црева.

— Болесник је . . .

престао да једе и да се чисти. Сек. б. разг. прекидати трудноћу, абортирати. 5. губити се, склањати се, уклањати се. — Теби препоручујем да се чистиш да те не затекне мајка. Нуш. Шути! И чисти се некамо у буџак. Донч. ч&стиш, -иша м в. чистина (1 и 2). — На самом рубу чистиша, уз дебло, међу травом, нађе . . . вргање. Гор. чвстка ж (дат. -тки) рус. уклањање непријатељских елемената {због њихоеог идејно-политичког скретања). — Није ли у питању једна административна мера; да ли следи чистка? НИН 1970. чЗсто прил. (комп. чистије, некњиж, чишће) I. на чист начин а. без прљавштине. уредно: држати кућу •—-. — Био је чисто обријан и лепо очешљан. Вес. Тад би ме чишће одјенули. Шен. б. без икакве примесе или сметње која би кеарила чистоћу, јасноћу, сигурност. — Говори чисто српски. Вук Рј. Баритон му је звучао . . . чисто. Божић. фиг. сигурно, безбедно, безопасно. — Данас је чисто [нема опасности од непријатеља], јуче је била хајка. Поп. Ј. 2. бистро, јасно, ведро. 3. јасно, отворено, разговетно (најчешће као одредба глаголима: говорити, разумепш и сл.). — Ти мени сад реци чисто, отворено: хоћеш ли га за зета. Мат. Јутрос му Маша чисто казала да воли Раду мимо цијели свијет. Ћип. Вуцибатина је то^ ја вама кажем, професоре, чисто и бистро. Андр. И. 4. обрачунато без омота, нето: ~ 25 килограма. 5. баш, управо (за појачавање онога што се у речешци казује. — Чисто се веселим кад дође недјеља. Козарч. Његовабудућност[је] чисто од њега зависила. Јакш. Ђ. Чисто ме срамота што вас ничим не угостих. Чол. 6. готоео, скоро, малоне, замало. — Остраг . . . седе два кочијаша . . . па чисто неким парламентарним редом преслушавају један другога. Јакш. Ђ. Чисто се плашим јавно признати. Матош. 7. сасвим, потпуно, посве. — Ево стог' и теби гусле нове, чисто нове гусле јаворове. Прер. А ви нисте ништа сањали? Ништа. Баш ништа? Чисто ништа? Вил. 8. покр. доиста, зацело. — Да није срећом при себи шшо нож, чисто би погинуо. Љуб. 9. покр. једино, само. — Дођу до Шћепана . . . Чисто два-три од њих знали да је он лажац. ЉуО. чнстДзрачан, -чна, -чно необ. провидан, прозрачан, јасан. — Види слике . . . чистозрачне, као освитак3 као прозорје. Шапч,

ЧИСТОКРВАН — ЧИТАВ чистокрван, -вна, -вно 1. који је чисте, непомешане крви, расе, пасмине, расан. — У Суљаге . . . био је тада чистокрван арапски коњ. Аидр. И. 2. фиг. прави, истински. — Ивица . . . чистокрвни пјесник. Кол. чистокрвност и чистокрвност, -ости ж стање и особина онога ко]и је чистокрван. — Одликује се чистокрвношћу пасмине. Јонке. чистбменка ж покр. е. чистуница. — Чистоменка Мара нашла чешаљ у сурутки. Н. посл. Вук. чистонародни, -а, -б који је из самог народа, потпуно народии. — [Вук] избраја . . . дометке . . . додавши свагдје много чистонародних примјера. Јаг. чЈЈстопие м оно штоје написано или преписано чисто и уредно. — Нека други чистопис чланка понесе и . . . понуди уредништву. Буд. чистосрдачан, -чна, -чно који је чиста, отворена срца, искрен. — Чистосрдачна исповијест [наслов пјесме]. НП Вук. чистбта ж =- чистоћа стање онога што је чисто, без мрља, без прљавштине. — Велика ме је жеља вукла да уђем у ту тишином и чистотом тако одељену кућу. Петр. В. фиг. стање онога што је чисто у естетском и моралном смислу. — [Патња] је мене свела у праву душевну чистоту. Уј. чистоћа ж = чистота. — Постеља . . . је мирисала чистоћом. Чол. Стога је он одржавао чистоћу у својој радионици. Јонке. фиг. Знао је Вук добро . . . да . . . има чистоћа стилистичка. Јаг. Са самосталношћу пропадала је . . . љубав и чистоћа породична. Марк. Св.

885

мерна. Вес. Добра је ученица . . . Посебно уредна и велика чистуница. ВУС 1972. Стасита и чистунка, дјевојка је . . . неочекивано пошла за неугледног судског служитеља. Андр. И. ч&стунски, -а, -б чистуначки. — Ти имаш некакву чистунску представу о животу. Дае. чистунство с 1. претерана, често привидна, спољна тежња за чистотом и строгошћу морала, пуританизам. — Ово чистунство изненађује код њега који је тако лако правио дугове. Јое. С. 2. претерана тежња за чишћењем џзика од туђих елемената, пуризам. — То непотребно чистунство противи се хрватском језику. Шим. С. чистуцати, -ам несврш. дем. према чистити. — Често се посуђе из собе враћало готово празно . . . а ја сам сваки пут језиком чистуцао. Киш. чВт 1 ж тур. покр. шарено памучно платно за женске хаљине, цпц1. — На сам дан свадбе . . . у авлију је дошла Мејра у свом зару од . . . модрог чита. Андр. И. чит 2 м покр. в. чифт. — На сваком токе . . . за пасом чит кубура и нож. Мат. чит3, -а, -о исти, истоветни, сушти. — Цар како види лице на марами, одмах рече да је чити његов најмлађи син. Н. прип. Вук. Знала сам )а кога ћу родити, гледај га: чити отац, чити ујак. Пол. 1972.

чита и чЗта Ж тур. ниска, обличаста капа православних калуђера. — Ту је био и попа . . . на њему поцепана антеријаЈ чита прљава, масна. Јакш. Ђ. читав, -а, -о 1. који обухвата све делове, коме, чему није ништа одузето, који није чистуљица ж покр. в. чистуница. Рј. А. лишен ниједног дела, сав, цео, целокупан, потчистунац, -нца м 1. а. онај који пази на пун, неокрњен. — То после подне Јоки дошла чистоћу и чисто се носи; фиг. онај који је читава родбина. Рист. Играо сам на читав чист у моралном смислу. — Није . . . пра- улог. Јонке. 2. који није прекинут, који је у ведник . . . велик што је у животу играо пуном опсегу или трајању (често у хипер. . . улогу чистунца, него по томе што је боличном значењу) а. уз именице које значе иза себе . . . оставио добра дјела. Крл. б. простор или што у простору. — Немци су онај чије се мишљење оснива на устаљеним и бацили више колона које су прекрстариле непроменљивим догмама, догматичар. — Сва читаву планину. Дед. В. И одједном посве су средства добра, каже Лењин, и револу- неочекивано лупи читавом шаком по столу. ционар није чистунац. Дав. Радничка партија Шег. б. уз именице које значе време. — Бадава не може прихватити теорије наших правних га је чекала читаве ноћи. Ћор. Читаво јутро чистунаца који тврде да постоји наткласно сипала је густа, ситна кишица. Крањч. Стј. »чисто« правосуђе. ВУС 1973. 2. онај ко)и в. уз бројеве и именице које значе количину, пази (често претерано) на чистоту језика, истичући да је управо толико. — Диже се пурист(а). и извуче однекуд читаву фунту свећа, запалише свих шест. Срем. 3. неповређен, нечист^начки, -а, -о који се односи на оштећен, неозлеђен; супр. разбијен, сломљен, чистунце: ~ средина. поцепан, подеран и сл. — Из луднице изашли сви здрави и читави. Дом. Храмљући из чист^ница и чАстунка ж она која воли рата дође . . . ал' разум му остаде читав. чистоћу, која се брине за чистоћу, која је у свему уредна. — Није била чистуница. Кућа М-И. 4. потпун, целовит, готов, савршен. јо) је била и споља и изнутра јадна и че- — То може бити данас-сутра читав човјек.

886

ЧИТАВО — ЧИТАТИ

заседе у софре које су подигнуте око заШен. Сад је Милош у СВОЈОЈ земљи чнтав господар. Том. Беше већ читава момчина, писа. Ранк. али ништа не рађаше. Вес. 5. често само за ч&тавка ж школска књига с прикладним појачавање значења именице уз коју стоји као штивом из разних предмета. — Ушао је атрибут. — Поучно је видети како се због касније тај догађај у босанске читанкс за невиних ствари могу направити читава основне школе. Неим. фиг. То пише у мојој источна питања. Скерл. Причао ми је како читанки — одговори касапин, куцајући се сестра предстојница и сестре надстојнице по челу. Ћор. Читанке, читанке на њивама шаљу кући читаве сандуке малаге и чоколеже . . . азб}'ку земл>а на грудима стеже. ладе. Јонке. 6. исти, праеи, сушти. — Он Пар. је читав отац. Ред. 7. разг. паметан, норч&танчар м онај који саставља, пише малан. — Јеси ли читав? Н. посл. Вук. читанке. Р-К Реч. Изр. изнети читаву главу, остати ч&тапчица ж дем. од читанка. — Речитаве главе, извући читаву кожу остати неповређен; омрзао му је ~ свет визор [школски] се љути што деца знају трећину читанчице напамет. Ранк. све му је омрзло; ~ свет свако. ч&тање с гл. им. од читати. читаво прил. покр. 1. потпуно, сасвим, читабница и ч&таоница ж место, у пуној мери. — Баш се читаво расрде на попа Тошу. Том. Носио се . . . по неком просторија одређена за читање. — Расвијетпропису: преко леђа копоран . . . после љени су и прозори од читаонице. Ћшг. потесне чакшире које се при крају читаво читабпичкн и ч&таонички, -а, -о који залепиле за листове. Вукић. 2. гопгово, скоро. се односи на читаонице или на читаоницу. — — Стаде се читаво чудити шта му је. Лаз. Л. Ми, глумци, и још многи млађи чланови чнтавост, -ости ж својство, стање онога читаонички отидосмо у локанду. Мат. што је читаео. чАтаочев, -а, -о који припада читаоцу. чЗтак, читка и читка, читко и читко чАтатељ м в. читалац. — На последњем 1. који је јасно написан, који се лако чита, листу сваки је читатељ записао . . . причитљив. — Принесе папир уснама и пол>уби медбу. Срем. ове читке редове. Уск. Тај текст . . . у густом читатељица, чАтатељица и чАтатељ. . . и тешко читком слогу гласио је . . . Крл. ка ж мсена читалац. — Ја знам, драге 2. фиг. јасан, ведар, весео. — Милује ово читатељке> сад ћете ви пакосно да ми се високо, читко чело, ове бујне накудране насмејете. Нуш. власи. Шапч. читат&љство и чАтатељство с заст. читаквња ж в. чита. — Замахну . . . в. читалаштво. — Зато је Кватерник имао кмет Радосав, па оца попу посред читакиње. своје најбоље . . . читател>ство у младежи. Шапч. Нех. чАталац, -аоца м (вок. -аоче; ген. мн. чАтати, -ам (трп. прид. читан) несврш. -лаца) онај који чита књиге, новине или дру- 1. а. распознавати слоеа у писаном или штамге текстове. — Хрватска књига нема чита- паном тексту (изговарајући или не изговаралаца. Матош. Драги мој мали читаоче, за јући), прелазећи очима оно што је написано десетогодишњицу ослобођења земље ијасам или наштампано разумевати садржину проспремио за тебе један избор пјесама. Ћоп. читанога. — Нашли су га у писарни гдје чАталачки, -а, -о који се односи на чи- је отварао и читао пошту. Том. Чак и када таоце: ~ публика, ~ група, ~ круг, ~ час. би га ноћу оставио [отац] без најлињег парчета свеће, син је проналазио начин да чита ч&талаштво с скуп читалаца, читаоци, према месечини. Мил. Ж. б. с разумевањем читатељство. — Свака четврта обитељ пратипш оно што је написано или наштамкупује дневни лист . . . што је двоструко пано на страном језику. — Момчић од тримањи просјек читалаштва него у Источној наестак година који већ зна да чита четириЕвропи. Вј. 1973. -пет језика. Дед. В. в. изговарати гласно оно ч&талиште с заст. в. читаоница. — што је написано или наштампано, држећи Дневно је дваред ишао у »читалиште«', протекст у рукама или говорећи напамет, деклачитао све новнне и знао све што је по свету. мовати, рецитовати: ~ лепо, <—• уметнички, Срем. ~ с осећањем, ~ с патосом. 2. излагати, објашњавати, предавати усмено слушаоцима читалда е читач (2). НЛЗ. садржину чега или знање о коме или чему: читаљка ж сталак или наслон на који ~ лекције на универзитету, свеучилишту. 3. а. распознавати знакове ч разумевати њисе ставља књига при читању. — Јеванђеља, хово значење. — Милован . . . има џепни наклоњена на сребрнијем читаљкама. Љуб. читаннја ж заст. читање. — Кад се сат, но не уме да га чита. Каш. б. фиг. изреда под записом сва читанија, народ схватати или погађати чије мислп, осећања,

ЧИТАЧ — ЧИФТ *-

887

жеље (по неким спољним знацима или крепгњама). — Он и сестра читали једно другом тугу с лица. Мул. Он ме је читао као отворену књигу. Ком. в. на основу каквих појава и знакова погађати оно што ће се догодити. — Но, па ви сте нам малочас рекли да се из звезда може читати будућност. Мил. Она је знала читати с длана. Крл. г . (кога) разг. откривати, погађати чије стварие намсре. д. грдити, корити (кога), приговарати (коме). — Назва ме несрећом . . . Зар ти мени да читаш, стеницо једна. Вес. Изр. •— између редака, редова, међу р е д о в и м а читати домишљајући се ономе што писац није до краја рекао или што је хтео прикрипш; ~ коме б у к в и ц у (лекЦИЈУ, вакелу) оштро корипш кога; ~ мису служити мису. ч&тач, -ача м (вок. читачу, инстр. -ачем) 1. онај који чита неки текст у одређеној при-

узима девето од сваког усЈева него му ЈОШ људи морају радити. Вук. чјктлуксах&оијски, -а, -о који се односи на читлук-сахибије: читлуксахибијска насиља. чбтлучар м власник, господар читлука. Вук Рј. ч4тлучен»е с гл. им. од читлучити. чбтлучити, -им несврш. претварати слободно земљиште у читлук и подвргавати сељаке читлучким односима. — Почне по нахији зворничкој људе на силу читлучити. Вук. ч&тлучки, -а, -о који се односи на читлуке: читлучка села, читлучке куће. ч&тљив, -а, -о читак: ~ писмо, ~ руконис. ч&тљиво прил. на читљив начин, читко, јасно, разговетно. — Хтјели [би] да говорлици (об. гласно); читалац. —• У павиљон )е ници говоре јасније, а записничари да пшпу упао задихан читач билтена. Јак. Што се тиче читљивије. Вј. 1973. којег било читача великог маџарског дневч&тљивост, -ости ж својство или стање ника . . . Нам. Знао је [Матош] много, не онога што је читљиво. систематичнОз знањем великог читача. Михиз. 2. техн. а. апарат који омогућава. чич&тма ж (ген. мн. читми) тур. покр. тање микрофилмова, ситних снимака и др. врста жуте чипке. — Жене им под капама б. електронски апарат који региструје штам- од златне читме. Петр. В. пане или писане знакове ради даље обраде ч&тмати, -ам несврш. покр. праеити података, њиховог класирања и др. читме. — Кошуља негде читмана^ а негде читачица ж женска особа читач. — просто сашивена. Рј. А. Знате да ме је оставила моја читачица и чАтуља ж лат. 1. попис или списак у дружбеница. Нед. комесе набрајају лица или догађаји. — Оштрио чАтачки, -а, -о који се односи на читаче. је старац жупник перо да сложи Земаљској влади читаву читуљу о јалшевачкој школи. чНтка ж в. бројанице. Р-К Реч. Шен. Има писмено у рукама да никакав чЗткати, -ам несврш. дем. према читати. Момир Тошић није записан на париском — Ал' тек кад сам стао читкати по његову универзитету у читуљи доктора. Каш. 2. а. рукопису! Шен. Сав остали разумни свијет попис, списак мртвих. — Планински динарради било шта . . . само он [Фране] . . . ски људи . . . често имају читуље у којима храни птице . . . и читка те »бенасте« књиге. су забележена имена мушких и женских Драж. предака. Цвиј. б. оглас, обично у новинама, којим се објављује смрт неке особе, са подацичвтко прил. чиггљиво, јасно, разговетт: ма о сахрани и др. 3. фиг. приговор, прекор, —' писати. укор. — Мамици нешто није право и . . . по чВткост, -ости ж особина и стање онога свој прилици приправља [се] на читуљу. штоје читко,јасноћа. — Пријеводи Вразови Леск. Ј. Наставља саркастичку читуљу. Мих. . . . и данас се . . . одликују релативно свјеИзр. о ч и т а т и коме читуљу оштро жином и читкошћу. С 1937. укорити кога. читлугџија м в. читлучар. Вук Рј. читуцкати, -ам несврш. дем. према читати, с времена на време читати (рбично ч&тлук м (мн. -уци, ген. читлука) тур. ист. = чифлук а. сеоски посед, пољско добро краће саставе). — Људи су читуцкали своје које поседник узима у закуп од спахије;селиште, рефератиће, солили памет. Вј. 1970. заселак на спахијском имању; кметско село. ч&флук м тур. ист. = читлук. — Већ — Тако се Ибрага решио једнога дана да обиђе свој читлук. Андр: И. б. агршултурна гдје је ко имао чифлук, ту се склонио. Мул. јединица у поседу сељака у старом турском чбфлук-сах&бија м тур. = читлукаграрном систему. ЕЛЗ. -сахибија. чбтлук-сах&бија м тур. = чифлукчВфт м тур. деа истоврсна или слична -сахибија господар, власник читлука (ага или предмета, пар. — За пас меће два чифта пушака. НПХ. бег). — Читлук-сахибија . . . не само што

ЧИФТА — ЧИЧКАТИ чАфта ж тур. а. ритање (коња, магарца или мазге); ударац (коња, магарца или мазге) стражњим ногама. Шкаљ. б. стражња нога (коња, магарца или мазге). — Чифтом бије, да очи избије. НП Херм. ч&фтање с гл. им. од чифтати се. ч&фтаст, -а, -о који има на челу два белега као два цветића (о коњу). Шкаљ. чбфтати се, -ам се несврш. рипгати се, бацати се стражњим ногама. — Њу [јуницу] је морао придржати и Арсеља, јер се чифтала и фркала горопадно. Кик. ч&фте, -ета с чифта (б). — Стане да баца чифтета [магарац], па не можеш се одржати [на њему] па да ти је мајка Јана. Срем. Изр. д а в а т и ~ чифтати се, ритати се. — Кљусина се иропињала и сапињала, чифте давала. Богдан. чифтетати се, -ам се несврш. в. чифтати се. чнфтијане ж мн. тур. покр. врста димија; додатне ногавице при дну димија, односно чакшира у муслимана. Шкаљ. чВфтнути се, -нем се сврш. према чифтати се. чифуњати, -ам несврш. покр. комити, љуштити, комишати кукурузе. Вук Рј. Ч&фут м тур. погрд. = Чивут. Чифутарија ж зб. погрд. - Чивутарија. Чбфутинм (ин. -ути) погрд. •= Чивутин.

који ме је дочекао прије подне. Чол. 2. очев брат, стриц; исп. чико, чика. — И грди је мати, и чиче, и мало и велико . . . Ал' она јок! . . . И чиче је дадоше за Јову. Вес. чича г ж покр. в. цича. — Јер је те године било . . . јако студено вријеме, била је »чича«, као што кажу људи на Равни. Шимун. чичавац, -авца м у изразу: ~ з и ј а в а ц зоол. врста птице, названа по кричавом гласу О1агео1а рга1тсо1а. Бен. Рј. чичак, -чка м 1. бот. врста биљке из пор. главочика са главицама на врху стабљике које се лако закачињу за окивотињску вуну или длаку, за одело и сл. Глрра, I... тајог. Сим. Реч. 2. фиг. наметљив, досадан човек. — Кад ти се прилијепи тај чичак, не мож' га се отрести од мрака до зоре. Шен. Куд ми баш сада мећете под нос Швабу! Знам да је одличан . . . и да не може нико ни да живи од њега, чичка швапског! Сек. Изр. као ~ на ч и ч к у пун нечега; прилепио, п р и к а ч и о се к а о ~ уз пасји реп казке се ономе ко је наметљив, досадан. чнчати, -чим несврш. оном. покр. в. цичати. — Чичи соко небу под облаке. НПХ. Оно . . . мање [звоно] . . . чичи од радости. Цар Е. чАчек м тур. покр. цвет. — Па обукла чичекли ћурдију, све чичеци од жежена злата. Шкаљ. чичекли ирид. непром. који је на цвстове, са цветовима. В. пр. уз чичек. чичерон, -она и чичербне, -она м тал. онај који странцима показује знаменитости, музеје и сл., туристички водич. — Не требамо благоглагољивих чичерона. Марј. М. ч&чимак, -имка м тал. бот. врста тропске трновите биљке чи]и се плод и сок употребљава као лек против кашља 212урћиз јијића; плод те биљке. Вук Рј. ЧИЧИН, -а, -о који припада чичи1. ч&чннке, -нака ж мн. бот. покр. а. чичимак. Сим. Реч. 5. врста ситног пасуља, граха, жижоле, кинкавица (б). Вук Рј. чвчити, -јш фам. несврш. према чичнути.

Ч&футка и Ч&футкиња ж погрд. = Чивутка и Чивуткиња. чбфутски, -а, -о = чивутски. ' Ч4фучад ж — Чивучад. Ч&фуче, -ета с (супл. мн. Чифучад) погрд. -- Чивуче. чДфчија м тур. ист. зависни, потчињени сељак, кмет на чифлуку (у турском феудалном систему). — Уредио је био односе између бегова и чифчија. Цвиј. ч&фчијски, -а, -о који се односи на чифчије: чифчијска села. ч&хање с гл. им. од чихати. ч&хати, -ам несврш. = чијати. — Ако нема паметнијег посла, иде перје чихати. Шен. Контеса сједне . . . дохвати прегршт вуне и почне је чихати. Наз.

чнчица м дем. и хип. од чича}. — У разговор се умијеша један чичица. Чол. Нађосмо у селу два чичице. Кол.

чМч м покр. Јака хладноћа, студен; исп. цича. Вук РЈ. чича 1 м 1. (често као атрибут) старији човек, старац. — Чича Фрања Семберчев надигао ногу на широки храстови пањ . . . па се наслонио лактом на своје кољено. Ивак. Ушао је чича послужитељ [у учионицу]. Макс. Пред вече сам пошао са оним чичом

чвчкање с гл. им. од чичкати. чИчкати, -ам несврш. трпати много чега заједно без смисла и укуса, гомилати; фиг. претерано, прекомерно украшавати, китити. — Знао је китити и чичкати језиком. Шен.

чЛчкав, -а, -о пуи чичака, бодљикаг бодљикав.

ЧИЧКОВ — ЧЛАНАК

889

чичков, -а, -о који припада чичку, који торео сасвим почео је [Исакович] ипак, после два дана спавања, да чкиљи за сесе односи на чичак. чнчковац, -овца м бот. врста биљке из љанкама. Црњ. Чкиљи улична светиљка. Пол. 1970. фиг. У мутл>агу мамурлука и пор. оштролиста чији плод има кукице за хватање Есћтозрегтит; исп. чичак. Бен. Рј. бунила бледо је чкиљила свест и често се гасила. Ћос. Д. чнчковнт, -а, -о в. чичкав. чкола и чкола ж нар. в. школа. Вук Рј. чичкдвито прил. као чичак. — У томе чкомнти, -им несврш. покр. ћутати, је било и оне насладе која се чичковито шутети. Бен. Рј. прибоде о богатијег. Божић. чкрњање с гл. им. од чкрњати. чичбглав, -а, -о којије чупаве, куштраве чкрњати, -ам несврш. стругати кожу косе (као да је пуна чичака). И-Б Рј. пре штављења, лешити. И-Б Рј. ч&чок, -ока м маџ. бот. в. чичока. Бен. Рј. члан и члбн м 1. припадник неког друштч&чока ж бот. биљка из пор. главочика ва, удружења, организације, народа и сл.\ ~ НеНапШиз Шћегобиз. Сим. Реч. породице, ~ партије. — Ја сам члан певачке чишћење с гл. им. од чистити (се). дружине. Срем. Није мислио да ћу икада чкакљ- в. шкакљ-. бити члан његова цеха. Коз. Ј. 2. ист. стачкаљ, чкаља м бот. врста биљке из пор. решина или службечик, чиновник какведржавне установе: ~ Главне контроле, ~ кварта. глаеочика са бодљикавим чашичним листи3. одељак, поглавље неког текста (закона, ћима ОпороЉоп, О. асапШшт; исп. шкаљ. — фиг. У свој дотадањој књижевности види уредбе, праеилника) који говори само о једној ствари или развија само једну мисао; исп. само коров . . . чкаљ и штирину. Прод. параграф. — 132 . . . члана [Устава] стоје Изр. б л а ж е н и ~ б о т . СшсизћепесИсШв; пред нама и чекају на наше одобравање. магарећи ~ бот. ОпороЉоп асапЉшт; Наз. Педесет и четврти члан [Душанова требити ~ на својој а и в и гледати своје послове и своје недостатке, а не мешатизакона] за блуд кажњава . . . Бој. 4. део веће целине. — Сваки континент се састоји се у туђе ствари. од језгра или трупа и дијелова или чланова. чкаља ж тал. покр. а. рупа, пукотина. ОГ. 5. деоница тнограда која је одвојена — Дадем плећа преко трња и живица, стазама од других деоница. — Отишао у свој чкаља и тараба. Матош. Имао је само још виноград . . . Прошао кроз члан-два. Шапч. толико снаге да се увуче у дубоку чкаљу б. а. анат. е. чланак (4а). — Стари се спустише испод пања. Ћос. Д. б. рачја рупа; исп. шкаља (3). Вук Рј. в. медвеђа пећина. Рј. А. на траву да одморе и онако утруђене чланове свога изнемоглога тела. Шапч. Почне чкаљица Ж дем. од чкаља. љубити [грофици] кошчицу првога члана чкање с гл. им. од чкати. прста. Крањч. Стј. б. бот. задебљање, чвор на стабљици биљке (трске, лозе и сл.), коленце; чкати, чкам несврш. покр. в. чачкати. део стабљике од једнога задебљања до другога. Вук Рј. в. мат. део двочланог или еишечланог израза: чквар м покр. 1. квар, штета. Р-К ~ бинома, трећи ~ н:иза, непарни чланови Реч. 2. добит, шићар. — А ја одох зеленијем лугом, неће ли нам срећа донијети да ми геометријског низа, константан ~ . 7. грам. врста речи несамосталног значења која у каква чквара учинимо. НП Вук. неким језицима даје посебну смисаону или грачкврљ, чкврља м зоол. оном. покр. матичку вредност, речи уз коју се налази: врста црне ситне птице сличне косу. одређени ~ , неодређени ~ . ЧКИЈВ- в. шкиљ-. чланак и чланак, -нка м 1. краћи састав чкиљав, -а, -о в. шкиљав: ~ девојка, о каквом питању из политике, науке, књи~ фењер, ~ светлост. — фиг. При том је жевности и сл. — У њој [Даници] је [Мажуранић] објавио већи број . . . чланака, подсмјешљиво чкиљав за све вредности реферата, пријевода. Барац. Сутрадан у чију је пролазност давно прозрео. Сур. чкКљавпце ж мн. шкиљаве очи. — Једино органу бечкога Министарства иностраних дела изишао је унодни чланак. Јов. Ј. 2. »моја« цуретина . . . обара чкиљавице да је одломак, поглавље у књизи. — О приказивакогод ипак не примијети. Боокић. њима драматским . . . има посебан чланак чкИљаво прил. в. шкиљаво. — Велике на крају ове главе. Водн. 3. в. члан (3). — гомиле новца премештале су се од играча Султан Махмуд се жалио да је чланак до играча који су . . . уморно и чкиљаво [Букурешког уговора] о Србији . . . велики проматрали карте. Вас. везир примио без његова врховнога одочкнљити, -им несврш. в. шкиљити. — брења. Нов. 4. а. анат. зглавак, зглоб (на нози или руци), обично глеокањ. — Ноге ми упадаху Стари обријани дворски чкиљи сумњичаво кроз кључаницу у ателијер. Матош. Ома- у лед до чланака. Вес. Прсти и рука до

890

ЧЛАНАРИНА — ЧОБАНИНОВ

чланака бијаху јој црвене као крв од студени. Донч. б. бот. део стабљике између два чвора; исп. члан (66). Деан. Рј. в. зоол. сваки поједини део тела тракавице, пантљичаре, проглотид. Деан. Рј. 5. физ. посуда са два различита проводника, водича од метала или угља, уроњена у одговарајућу течност: гал-

вански ~, волтин ~ .

чмавало м и с особа која чмава. — Хеј, где си . . . издајицо, чмавало? Ћоп. чмавање с гл. им. од чмавати. чмавати, чмавам несврш. погрд. много спавати ленчарећи, излежавати се. — Ухвати ли га поноћ близу мог стана, он долази и чмава у мојој постељи. Матош. фиг. О . . . суморне станице на којима чмава живот жељан покрета у све бескраје духа и земље! Цес. А. чмадина ж покр. магла полегла на земљу. — Коњи закасаше брже и пред очима им се показа у даљини велика долина понешто заклоњена чмадином. Шимун. чмар и чмбр м анат. отвор којим се свршава дебело црево апив. — У доњем дијелу дебело цријево . . . завршава се у облику . . . чмара у којему се скупља измет. ВУС 1970. чмВре&е с гл. им. од чмарити. чмЗрити, -им несврш. ленчарити, чмавати. — Како ви то замишљате да бих ја могао чмарити овдје сам у дугим вечерима или лијегати рано, као да сам стара дријемежна кокош. Бег. чмарнн, -а, -б који се односи на чмарчмичак, -чка м гнојна отеклина на очном капку, јечмичак. Вук Рј. чмичац, -чца м в. чмичак. Батут.

чланарина ж новац који плаћа члан неког друштва или организације за издржавање тог друштва или организације. члЗница ж припадница неког друштва или организације: ~ читаонице, државе чланице Организације уједињених нација. члбнкаст, -а, -о чланкошт. чланкбвит, -а., -о а. који има чланке, зглавкаст: чланковити црви. б. који има чворове или коленца: чланковите стабљике, чланковите стативе. в. који има крупне чланке. Р-К Реч. чланкдвитост, -ости ж својство онога који је чланковит, онога што је чланковито. чланкДношци м мн. (јд. чланкбножац, -ошца) зоол. зглавкари Апћгорода. чланкописац, -сца м онај који пише чланке: новинарски чланкописци. — Уводничар . . . чини једну од основних грешака што )е чланкописац може учинити. Вј. 1971. чланкоп&сачки, -а, -б који се односи на чланкописце. — Чланкописачки неум не прочмргнути, -нем сврш. покр. отворити мишља о ријечи. Шим. С. уста, проговорити, зуџмути. — Ни да би чланкоша ж покр. жена крупних члачмргнуо о будућности! Киш. нака. Вук Рј. чмул, -ула м и чмула ж покр. земљани чланбвит, -а, -о в. чланковит, Прав. суд, врч, крчаг за воду, вино и сл. — Попио члански и члански, -а, -6 који се односи би га у чмулу воде. Н. посл. Вук. на чланове: ~ улог, ~ исказница, ~ карта, •—' легитимација. чббан м в. чобанин. — Чобан овце чланство с 1. припадање неком друштву оставио, ђак се с књигом опростио . . . сви одоше да се боре. Ћоп. или организацији у својству члана. 2. скуп чланова једнога друштеа. — Раде . . . увек чобанац, -нца м покр. врста јела од у присном договору са чланством. Пол. јеленског меса. — Јелени завршава^ју у јефти1951. ном барањском чобанцу који ће по приватчланчнћ м дем. од чланак. ним крчмама конобари дискретно нудити. члбн м (лок. члену) покр. држак, држаље Вј. 1972. српа, косира и сл. Вук Рј. чббанбаша м заст. старешина над чобанима. — Покупише [чобани] оне паре, члбвити, -им несврш. 1. стајати на па их чобанбаша однесе газди. Вес. стражњим ногама (о псу, зецу и сл.). — Код куће, по цео дан, учи штене чловити на чобанија ж 1. чобанска награда, плата, задњим ногама. Ранк. Зечеви су чловили, пастирина. Вук Рј. 2. зб. чобани. — Зачу мицали брцима и ћулили уши. Куш. 2. птице српска чобанија. НП Вук. стајати на глави. — Нећу, па да на глави чловиш. Р-К Реч. Загњурују главу у дучббавин м (мн. чобани, ген. чобана) бину плаву, па роне и члове. Кош. фиг. тур. онај који чува стоку на паши, пастир. Брије се паркет, столице члове. Каш. — Чобани терају овце и говеда. Дом. То чобанин је што се аговања дочепао на члбвљење с гл. им. од чловити. пушци и ханџару. Огр. -* чмавалица м и ж онај (рна) који (која) чббанина м аугм. од чобан(ин). Вук Рј. чмава. — Био је [мачак] ужасна лењштина чббанинов, -а, -о који припада чобашшу. и чмавалица. Срем.

ЧОБАНИТИ — ЧОВЕК

891

чбва2 м (вок. чбво) разг. - - чово хшг. од човек. — Али дође и њему . . . Нађе се чова, па закла из пушке! Вес. Трговао чова лаковерјем и необавештеношћу простога света. Рад. Д. чбва в. чоха. чбвек, -а и чбвек, -ека, ијек. човјек и човјек, м (вок. човече; супл. мн. људи) 1. друштвено биће које мисли, говори и располаже способношћу да ствара оруђа и да се њима служи у процесу друштвенога рада. 2. зрео, одрастао мушкарац. — Кад ја бијах дијете, као дијете говорах . . . а кад постадох човјек, одбацих дјетињство. Вук. Милошу, ти си човек, ти треба да идеш по који пут у друштво. Уск. Ужурбало се село због воде, људи су узнемирено трчкарали. Перк. 3. особа, личност као носилац високих моралних и карактерних особина. — Нек' равно ум и срце твоје важу, тек тако бит ћеш човјек! Шен. Ако родим крвника — убиће нечију мајку . . . ако родим човјека — опет ће га заклати неко. Вуј. 4. припадник Једнога народа, земље, сталежа, друштвеног реда, службе: руски ~ , совјетски ~ , партијски људи, политички људи, људи од новца и власти. чббански, -а, -б који се односи на чобане: 5. муж, супруг. — Те јесени умре ми човек и ја остадох удовица у другој години. Вес. —• п а с , '—' п р у т . чббавскв прил. као чобанин, на чобански Овамо је свекрва ждере, а онамо је опет човјек туче. Ивак. Шјора Виторија нареди начин. — Ја, као чобанин, простро сам у службеници што ће да приреди за објед, авлнји опакли)у, извалио се онако чобански. па се са својим човјеком врати пред дућан. Јакш. Ђ. Ћип. 6. а. у служби неодређеног субјекта чббанство и чобавство с чобански посао, реченице безличне по смислу. — Кад би човек чобанска служба. — А када је био на чо- писао критику на његово дело, он би морао банству, окупљао је чобане поред лугова. истаћи . . . Поп. Б. То је да човјек полуди. Ђур. Јонке. б. разг. у значењу заменице »он«, кад чббанчад ж зб. им. од чобанче. се чије држање описује као разумљиво, логично. — Јаши Марко лагано и чуди се човек што чббанче, -ета с (супл. мн. чобанчад и Срби беже од њега. Дом. чобанчићи) млади чобанин. — Под густом хладовином . . . немарно се бацило на . . . Изр. б и в ш и ~ човек који је изгубио траву младо чобанче. Ранк. Двоје чобанчади пређашњи полшсај и углед; б о ж ј и љ у д и . . . заглавило ондје. Шимун. просјаци; г о т о в <~ човек који се материјално спремно за живот; одрастао, зрео човек; чобанчетов, -а, -о који припада чобанд е с н и <—< поуздан, сигуран човек; д р у г и ~ чету. постати сасвим се изменити; душа (хлеб, чобанчина м аугм. од чобанин. крух, злато) од ч о в е к а врло добар, чобанчић м дем. од чобанин. честит, племенит човек; ђ а в о од ч о в е к а чббанчица ж 1. дем. од чобанка. 2. бот. враголан; и з и ћ и међу људе отићи у покр. в. црвени глог (уз глог, изр.). Сим. Реч. друштво. — Што сједиш код куће? . . . Изиђи међу људе. Андр. И.; к а о ~ ж и в е т и чобања ж маџ. а. пкосната дрвена посуда добро, солидно живети; лепи ~ бот. в. за воду. — Једним појасом привезаше чолепи човек; људи с коца и к о н о п ц а бању па је спустише [у бунар] и напунише је људи свакакве прошлости, скитнице, пробиводом. Вес. б. посуда слична чабрићу у коју свети; мали ~ представник масе људи, обицури ракија при печењу. Бен, Рј. чан човек; н и к а к а в ~ нитков, никоговић, нечовек; с в е т с к и ~ човек који добро познаје чббањење и чобањење с гл. им. од свет и друштво; свој ~ материјално осичобанити. гуран човек; т е ж а к •—• ћудљив човек, чудак; ~ и по човек велике вредности, добар, ваљан чобо, -а и -е м в. чово. Р-К Реч. чбва 1 ж маџ. покр. мотка која се забоде човек; хајделбершки ~ , крапински ~ , палеолитски ~ антроп. човек којијеживео гимеђу две ливаде при мерењу. Рј. А.

чобанвти, -им и чобанити, чобаним несврш. чобановати, —• А ја му кажи село гд)е Манде сиротуЈе и чобани. Љуб. чббанвћ м дем. од чобан. чобаница и чобанвца ж 1. она која чува стоку на паши, пастирица. — После краћег времена појави се озго, кроз шуму, лшада чобаница на великом јарцу. Ранк. 2. зоол. в. пастирица (3). Рј. А. Изр. бела ~ зоол. бела пастирица Мо(асШа а1ђа. чбоаннчнн и чобаничин, -а, -о који припада чобаници. чббанка ж чобаница (1). — А онда, очекивао је, састат ће се тамо с чобанком Ружсш. Коз. Ј. чобанкпн, -а, -о који припада чобанкиџ чобанлук м чобанство. — Власи зашли чобанлуком па притиснули горе. Павл. чббанов, -а, -о који припада чобану. чдбановати, -нујем несврш. бити чобанин или чобаница, чувати и напасати стоку. — Јачица Шафран чобановао селу до старости. Гор.

892

ЧОВЕКОВ — ЧОВЕЧИЈИ

у ранијим геолошким епохама; ~ од пера писац, књижевник; човече, ч о в е ч е (људи) божји узречица кад се неко жели уверити у што. — Ма, човјече, има путова да опет омилите генералу. Богд. Људи божји, ја дал>е не идем. Јонкс; чудо од ч о в е к а човек необичан по својим способностима или нас транос тима. чбвеков и човеков, -а, -о, ијек. човјеков и човјеков који припада човеку, који се односи на човека: ~ век, ~ природа. чбвековати, -кујем, ијек. човјековати, несврш. радити, владати се, поступати као ек. — Европејац . . . више мајмунише чов него што човекује. М 1867. Човјек си и човјекуј! Божић. човеколик, -а, -о, ијек. човјекблик сличан човеку: човеколики мајмуни. човекбљуб, ијек. човјекољуб, м = човекољубац човек који воли, поштује људе и брине се да им буде боље, добротвор, филантроп; супр. човекомрзац, мизантроп. — Зар збиља може човјек крај толиког сјаја и богатства . . . човјекољуба . . . умријети од глади?! Кос. Како смо нехајни за домовину, за свијет . . . ми човјекољуби! Рад. Стј. човекбљубан, -бна, -бно, ијек. човјекољубан в. човекољубив: ~ осећање. човекољубац, -упца, ијек. човјекољубац, м — човекољуб. — И кад је он говорио да је човекољубац, имао је . . . и право. Петр. В. човекољубачки, -а, -о, ијек. човјекољубачки који се односи на човекољупце. — Помисао на небројене прилике кад сам се пренаглио . . . смјеста закочи моју спремност на човјекољубачку интервенцију. Десн. човекољубив, -а, -о, ијек. човјекољубив који воли људе; прожет љубављу према људима, хуман: ~ дух, ~ срце. човекољубивост, -ости, ијек. човјексљубивост, ж и човекбљубље, ијек. човјекољубље, с сеојство онога који је човекољубив, љубав према човеку, хуманост. — Стојици су први истакнули достојанство човјека и начело човјекољубивости. Баз. Овопосљедње [родољубл>е] опет је јаче од осећања према било коме члану људскога рода или хуманог осећања човјекољубља. Псих. Под плаштем човјекољубља кријете своје праве намјере. Фелд. човекомбрка, ијек. човјекоморка, ж индив. она која мори, убија људе. — Не знаш њу [Неретву], човекоморка је она. Дав. човекоморство, ијек. човјекомбрство, с уморство човека. — Али у свему томе [религији, странци] . . . има државотворства и човекоморства. Дав.

човекомрзац, -рсца, ијек. човјекомрзац, м онај који мрзи људе, мизантроп. — Лије се она [крв] обилно баш зато да се спријече фашистички човјекомрсци да униште човјека. Чол. човекомрзилачки, -а, -о, ијек. човјекомрзилачки који се односи на човекомрсце, мизантропски. — То је . . . непостојање друштвене основе из које је поницала и којој се враћала декадентна, човјекомрзилачка . . . књижевност. НК 1946. човекоубнство, ијек. човјекоубиство, с = човекоубојство убиство човека. — Сама мисао . . . учинила би да учиним злочин, али то не би било човекоубиство. Јов. Ј. човекоуббца, ијек. човјекоубица, м ~ човекоубојица онај који убија или који је убио човека. Р-К Реч. човекоубојица, ијек. човјекоубојица3 м = човекоубица. човекоуббјство, ијек. човјекоубојство, с = човекоубиство. чбвечан, -чна, -чно, ијек. човјечан прожет човекољубљем, достојан човека, својствен племенитом човеку, људски, човекољубив, хуман; супр. нечовечан. — Хоћу да будем човјечан. Шен. Та и прије сам понешто знао . . . о неизбјежности смјене једног друштвеног поретка друтим, напреднијим, човјечнијим. Чол. човечански, -а, -5, ијек. човјечански 1. који се односи на човечанство, на све људе, све народе. — Био [је] у идејама међународне радничке солидарности и човечанског братства. Скерл. Само борбом [могу се] остварити они демократски, човјечански и славенски идеали. Ч-М. 2. човечан, људски. — Чим је [осуђеник] поменуо да тражи да се с њим поступа као са човјеком, управник је скочио . . . — Даћу ја теби човјечански поступак! Чол. човечански, ијек. човјечански., прил. в. чоеечно. — Дакако, могао је он и друкчије поступати, мало човјечанскије, мало финије. Донч. То је било човечански од њега. Ћос. Дш човечанство, ијек. човјечанство, с сви људи, људски род, свет. — Данас се ОУН сматра широм организацијом мирољубивог и напредног човјечанства. ОГ. човечац, -чца, ијек. човјечац, м дем. од човек. — Ситан, блијед човјечац . . . нацери се. Донч. човечетина, ијек. човјечетина, м и ж аугм. од човек. чбвечији и човечвји, -а, -е, ијек. чбвјечији и човјечији = човечји који се односи на човека (рбично као на биолошку врсту) и на његов организам: ~ зуб, ~ ход, ~ р у к о творина.

ЧОВЕЧИНА — ЧОЈАНАЦ човечина, ијек. човјечина, м и ж 1. аугм. од човек, луОина, људескара. — Ако му наш Кока није ни до кољена, онда . . . Ех, баш бих рад видјети таквог човјечину! Пав. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Ћос. Д. 2. човек племенитих особина, човек у правом смислу, карактеран човек, људина. — Врли човјечина мора да је тај главар кад хвали и магарца. Дук. чбвечић и човечић, ијек. човјечић и човјбчић, ш дем. од човек. — То је један поштени човечић. Вес. човс-чнца, ијек. човјечица, ж окена у свему равна човеку, мушкарцу, јунакиња. — Жена је овде [у Црној Гориј оно што Свето писмо зове човечица: поред женских дужности има дух човека и предузима и људске послове. Цвиј. човбчиште, -ета, ијек. човјечиште, с погрд. никакав, бескарактеран човек, нечовек. — Није то човек, но човечиште. Н. посл. Вук. чбвечји и чов&чји, -а, -е, ијек. чбвјечји и човјечји =- човечији. Изр. ~ рибица зоол. ерста репатог пећинског водоземца издуженог црвенкастобелог тела и закржљалих очију РгоГеив апјгшпеш. МЕП. чбвсчјн и чов&чји, ијек. чбвјечји и човјечји, прил. необ. као човек. — Човјек био, човјечји је мнио. Ботић. чбвечки, -а, -б, ијек. човјечки в. чдвечјп. Р-К Реч. чбвечки, ијек. човјечки, прил. в. чдвечји. чбвечно, ијек. чбвјечно, прил. како доликује човеку, људски, хумано, племенито. — Сваки човек обавезан је да човечно и са својом стоком поступа. Нен. Љ. чбвечност, -ости, ијек. чбвјечност, ж особина онога који је човечан, човекољубље, хуманост. — Увек му је неки нутарњи глас говорио . . . да ће рат престати . . . а човјечност ће побиједити. Мишк. Војвода [Миљанов] је дао примере човечности и јунаштва. Скерл. човечуљак, -љка, ијек. човјечуљак, м мали човек, патуљак. — То бијаше ситан . . . увео човјечуљак. Шег. Било му је криво што га сиви човјечуљак . . . и не гледа. Лал.

893

човештво, ијек. човјештво, с 1. в. човечанстео. — Нови свијет се с муком рађа у катастрофама опасним по човјека и човјештво уопће. Ант. 1. Време братства, време мира кад с' човештву прси грију. Змај. 2. човечност. — Уједно је у њој било још толико творачке снаге да је из властитих сувременика стварала хероје, примјерке јунаштва и човјештва. Барац. чбвиља ж покр. заразни, кужни оток> отеклина, тумор. — Нађе свједоке да причају и да се куну како су Враћену прије него је издахнуо изишли кужни петићи по животу . . . и напуљила на димњама поткожна човиља. Љуб. чбвити се, -им се несврш. покр. поносити се, дичити се. — Не чудимо се ни тој ријечи . . . да се Хрвати тобож чове језиком српскијем. Павл. чбвјек, -а и човјек, човјдка, ек. чбвек и чбвек. човјеко-, ек. човеко-. човј^љак, -љка м (ијек.) индив. в. човечац. — Откуда ти то право? — засвири човјељак. Ков. А. човјеч-, ек. човеч-. '. ч&вјештво, ек. човештво.

*.,

чово, -а и -е м (вок. чбво) = чова2. — Зовне крчмара и рекне му што тај чово иште. Вел. Био ту свијет код брице, домаћи, наш чово. Мар. човуљак, -љка м 1. човечуљак. — Флоријан је био мален и сух човуљак. Бег. 2. у планинарству: пирамида коју од камена направе планинари. 3-Г. човурина м и ж аугм. од човек. — Збогом Тађо Чемеркићу, човурино људска! Лал. чбга ж покр. кратка кост коју деца, играјући се, терају, гоне штаповима. Рј. А. чбја ж в. чоха. — Унаоколо миндерлуци застрти чојом вишњеве боје. Андр. И.

чојак, чбјка м (вок. чојче) покр. «. човек. — Опкладу бог не трпи никако, и чојак под њом не треба да изиђе ни пред кућу. Ђур. Ама, добар чојче, шта ће ти кула? Нам. Одведи чојка од Јосе, ваља сутра рано устати. Сим. човечуљина, ијек. човјечуљина, м и ж чојали прид. непром. тур. в. чохан; исп. аугм. од чоеек, људина, људескара. — У бљеску свјетла преда мном се указа гломазна човје- чохали. — Обући ћу лепо моје старинске чуљина, касапин струком и држањем. Вуј. . . . чојали аљине. Јакш. Ђ. чбвешки, -а, -о, ијек.' човјешки, покр. в. чдвечјп. — Није да нећу. Имам и ја човешко срце. Нуш. човешки, ијек. чбвјешки, прил. покр. в. чдвечји. — Ја хоћу човешки. Вес.

чбјан, -а, -о в. чохан. — Неколико сел>ака у плавим чојаним каггутима. Ћос. Б. чојанац, -нца м индив. онај којије одевен у чохано одело. — Наша три чојанца и онај свилењак попеше се до улаза. Богдан.

894

ЧОЈЕК — ЧОПАТИ

чбјек, -ека н чбјек, -ека м покр. в. човек. — А ти нијеси чојек чим аргатујеш ископанику своме. Ћоп. чбјковић м покр. човек у добром смислу, добар, прави човек. — И по томе се види да си кућић и чојковић. Мат. чојски, -а, -б покр. који доликује правом човеку, људски, вредан, ваљан. — На свако чојско поштење ће пристати. Миљ. чбјски прил. покр. као прави човек, људски. — Валај, ако је и лукаво, није јуначки ни чојски! Мат. чбјство с покр. в. чоеечност. — Поред јунаштва нарочито цене »чојство«, благодарност. Цвиј. Он бјеше част и дика . . . куће, гдјено н»ег'ва чојства већ нестаде код свију насљедника. Комб. чок1 м покр. «. човек. Вук Рј. чок 2 м покр. в. чокот. — Постаје зрно црно што зријева на чоку. Ћон. чок прил. тур. покр. много, пуно. — Чорбе чок, меса јок. Вук Рј. чбка ж тал. покр велики висећи свећњак с много свећа. — Све се то увечер блиста у свјетлу . . . и сјаји као на Божић велика *чока« у цркви. Цар Е. чокалија м тур. онај који држи чокаџиницу. — На ум му долазиле београдске ашчинице . . . са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева. Уск. чокалиннца ж чокаџиница. — Онда ће се исту ноћ од заноса изопијати по чокалиницама. Кик, чбкаљ, -аља и чбкан, -ана м в. чокањ. Шкаљ. чоканче, -ета с и чоканчић м дем. од чокан. — Скокнуо је и у своју биртију на чоканче ракије. Цес. А. Златар . . . [је] испијао . . . чоканчиће. Јевт. чоканџија м власник чоканџинице. — Хоће лопужу кафеџијску Ловића Јаничара, чоканџију, за председника. Ћос. Д. чдкањ, -ања и чокањ м тур. 1. стаклена бочица од 1/8 литра из које се пије ракија. — Келнер му донесе . . . чокањ ракије. Срем. 2. а. стабљика на којој је купусна главица, кочањ. б. кукурузни окомак. — Завуците се . . . за велику, задриглу пећ што брекће од кукурузних чокања којима је споља непреставо хране. Петр. В. чокањић, -а м, чокањче, -ета с и чокањчић м дем. од иокањ. чбкара ж покр. тдубена бундееина кора. Бак. Реч. чокати, чбкам иесврш. оном. пуцати, гађатн. — »Легионари« не пристају више за нама, него »чокају« из даљине ш својнх »шињара«. Чол.

чокациннца ж тур. мала гостионица, крчма. — Пекаре, бифеи, чокаџинице, посластичарнице и пиљарнице ницале су на све стране. Бар. чокланити, чбкланим несврш. покр. свађати се, препирати се; ииатити се. Рј. А. чбко, -а и -е м индив. хип. од човек. — Гавран, високи чоко . . . данас је . . . отежао, омлитавио. Божић. чбков, -ова м маџ. покр. в. чокањ (26). Вук Рј. чоколада ж тал. врста посластице која се прави од какаова праха, шећера и неких додатака: млечна ~ , табла чоколаде. чокбладни, -а, -6 1. који је од чоколаде: ~ колач, чоколадне бомбоне. 2. који се односи на чоколаду. — Сакупљао [је] чоколадне сличице глумица. Јел. 3. који је као у чоколаде: -~ боја. чокбрити, чокорим несврш. оном. жуборити. — Из бокова косе чокоре многи једри извори. Рј. А. чокот, -ота м (геи. мн. чбкота и чокбта) тур. струк, трс винове лозе саднице; грм винове лозе на једном корену. — Преписао ти брат све на себе . . . до задњег чокота. Торд. Он се не брине . . . да ли су чокоти тешки или потрвени. Гор. фиг. Детињство моје, ти чокоте росни, пуно си говора слатког као грожђе. Макс. чбкоће с зб. им. од чокот. — Он се спотицао и падао преко пањева и чокоћа. Јакш. М. чдкрља ж покр. чокот винове лозе. Рј. А. чокур м покр. чвор, кврга на дрвету. — Приступи . . . цура сирота с бременом дрва на глави, а под бременом сколила омотани поглавач да је не утиру чокури цјепаника. Љуб. чолак и чолак м тур. човек без једне руке, једнорук, сакат чоеек, човек сакат у прст. Шкаљ. чблама ж покр. ерста јела од зечјег меса. Рј. А. чолицз ж зоол. врста птице нз ргда гаерала Руггћосогах а1ртив. Р-К Реч. чом, чома м (мн. чбмови") маџ. покр. пакешић, замотуљчиИ. — Чом дувана, лула окована. Вук Рј. чомба ж покр. реса, ројша, кима. Р-К Реч. чомбав, -а, -о ресаст. Р-К Реч. чомбо, -а и -е м покр. бепплен човек, нанвчнна. Цеан. Рј. чдпати, -пљем несирш. потср. в. чупати. Рј. А.

ЧОПКАТИ — ЧОРДАШ чопкати, -ам несврш. в. чупкати. — Тај тур . . . бије сада Ћоркана по петама и за тај тур . . . закидају га и чопкају и млада штенад и разљућени гусани. Андр. И. Чопкао сам ријетке зреле бобице. Чол. чбшшти, -им несврш. покр. в. чупати. — Тановић узме ножић пак почне чоплити плеће пецива. Љуб. фиг. Оним њивама до ријеке . . . сваке године непримјетно је помицао међе и чоплио и од ријеке и од заједничке испаше. Ств. 1946. чопор, -ора м (лок. чопору и чопору) маџ. 1. скуп животиња, крдо. — Овдје-ондје пландовали . . . чопори свиња . . . стада оваца. Коз. Ј. Видео сам чопор керова. Пол. 1973. 2. фиг. велики број, мноштво, гомила. — Цео чопор деце уђе под ниски свод. Ћос. Б. Откле се све то више, све то хрлије . . . нагањају свеђ нови чопори облака. Војн. чопорак, -рка м дем. од чопор. — Чопорак голаћа потрча за нама. Ад. Сјећа се . . . како се село, а понајвише онај чопорак кућа око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека. Ћип. чсшбраш, -аша м власник чопора Џ). Рј. А. чбпоритн се, -им се несврш. необ. скупљати се у чопоре. — Уместо да отерате Иву у Црну Гору, чопорите му се за леђа као пашчад. Кост. Л. чопорно прил. индив. у чопорима. — Вино пјева и галами у главама људи који чопорно врве и наваљују у крчму. Божић. чора ж покр. 1. девојчица од дванаест година. Рј. А. 2. крмача; исп. џора. — Чора коти, чора праси. Љуб. 3. страшило којим се плаше деца. Рј. А. чбрапа ж тур. покр. в. чарапа. Р-К Реч. чорба и чорба ж тур. течно јело често с комадићима меса и с поврћем (обично запржено и зачињено); исп. јуха: кисела ~ , кромпир ~ , парадајз ~ , рибља ~ . — фиг. Направи се света вјерска свађа . . . догматична чорба. Матош. Читава једна врућа чорба од . . . псовки излила му се на главу. Кул. Изр. б о р д о в с к а ~ агр. меишвина плавог камена и гашеног креча; в а р и т и своју чорбу радити свој посао; кусати чију чорбу бити у чијој служби; марити (за кога, што) као за фратарску чорбу слабо или никако се бринути (за кога); осолити, запаприти, запржити, скувати коме чорбу довести кога у незгодан, тежак положај; просути на кога пасју чорбу оклеветати, оцрнити некога. — Та фама . . . као и написи у неким новинама чине нам се као да злонамјерни појединци желе да на некога проспу »пасју чорбу«. ВУС 1971; (у) свакој чорби бити мирођија ме-

895

шати се у свашта; чорбине чорбе ~ ир. врло далек или никакав род. чбрбалица ж и чорбапук м покр. здела, чинија за чорбу. Р-К Реч. чбрбарош м варв. онај који радо једе чорбе, љубитељ чорбе. Р-К Реч. чорбаст, -а, -о који личи на чорбу, који није густ, редак: ~ пасуљ. чорбаџи м непром. (обично у атрибутској служби) в. чорбаџија. — Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира. Срем. чорбаџија м тур. покр. домаћин, господар; богаташ, газда. — Зона је била кћи . . . богатог и уваженог чорбаџије. Срем. чорбаџијин, -а, -о који припада чорбаџији. чорбаџијскн, -а, -б који се односи на чорбаџије. чорбаџијски прил. на чорбаџијски начин, као што чине чорбаџије. — У . . . »плебеје« ретко је излазила . . . А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџијски. Срем. чорбаџиница ж домаћица; господарица, богаташица, газдарица. Вук Рј. чорбетпна ж аугм. и пеј. од чорба. чбрбина ж аугм. и пеј. од чорба. Вук Рј. чбрбица и чорбица ж дем. од чорба, ретка или слаба чорба. Вук Рј. Изр. посркао ти је ђаво чорбицу пропао си. чорбблок м погрд. готован, паразит. — Понизио си је, тјерао да буде службеницом чанколиза и чорболока. Бег. чорбуљак, -ака и чорбуљак, -љка м слаба чорба, бућкуриш. — Лежао [је] на чорбуљку и круху. Јел. фиг. Тридесет година нашега књижевнога реализма завршило се . . . прозом која је . . . личила на зашећерени чорбуљак. Панд. чорбуљнна и чорбурина ж аугм. и пеј. од чорба. — Дошао је и ручак, пола хлеба . . . и црна чорбуљина без садржаја. Ђон. Сточна репа је баздила из кујне и заробљеници сркали смрдљиву чорбурину. Јак. чорванитп, чдрваним и чорватн, чорвам несврш. покр. базати, луњати, тумарати. •— Сељаци . . . изјармише волове и пустише их да чорване по ливади. Куш.; Р-К Реч. чорда ж маџ. покр. крдо, чопор, стадо. — фиг. погрд. Кад је ова чорда [пијаних људи] поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију. Ат. чбрдар, -ара и чбрдаш, -аша м покр. чувар чорде. — Крај друге се ухватио сеоскн чордаш и бесрамно шапће. Коз. Ј.

896

ЧОРОЈЕ — ЧРЧКАРАТИ

чбчекиња ж женска особа чочек. — Дознаде да јој се син спетљао с неком »чочекињом«. Маш. чбчечки, -а., -5 који припада чочецима: ~ дружина. чбчечки прил. као чочек, попут чочека. — Још се певало, свирало и бесно и страсно чочечки играло. Срем. чошан, -шна, -шно заст. в. чохан. — Клону рука низ чошну доламу. НП Вук. На њему лепе чошне чакшире. Глиш. чбшица ж дем. од чоха; танка чоха. Вук Рј. чпаг м покр. џеп; исп. шпаг1. Деан. Рј. чрбда ж заст. 1. ред. — Најгоре је било за рукавице, и један пар се позајмљивао по реду и чреди. Сек. 2. покр. крдо, стадо; исп. чорда и чредо. Рј. А. чредни, -а, -о на којега је ред да нешто обавља; исп. дежурни. — Отац Арсеније, као чредни ове недеље, започео јутрење. Ранк. Редуша . . . је тога дана чредна да хлебац меси. Чипл. чредник м онај на кога је ред да нешто уради. Р-К Реч. чр^до с покр. јато; стадо; исп. чреда чбха ж (дат. чбхи и чохи, ак. чоху) тур. фабричка, творничка (ређе домаћа) врста (2). — Она отјера читаво чредо гусака. Ков. А. меке и чврсте вунене тканине. — Он [начелник] сједе у прочеље стола покривена зечрез предл. с ген. заст. и покр. 1. в. леном чохом. Ћип. Ујутро обукао дебеле кроз (Ј, 26). — Тако се само чрез њега хлаче од чохе. Гор. [јужно наречје] можемо ујединити с нашом браћом римскога закона. Вук. 2. ради; због. чохали прид. непром. в. чохан. — Коњи . . . су били прекривени од главе до репа — Та имам неког мог рођака, па чрез њега сам и дошла. Срем. чохали ашама. Андр. И. чрезвАчајнн, -а, -о рус. заст. изванредан, чбхан, -а, -о којије од чохе. — Одевен у иеобичан. — Благодарим . . . изредна, чрезчохану памуклијуз а поврх ње чохан јелек. вичајна чорба! Срем. Дом. На себи имаде . . . модре чохане чакчрешња ж агр. покр. в. трешња. Р-К шире. Торд. Реч. чбхар, -ара м онај који прави чоху или чркња ж грам. заст. в. зарез (4а). — одећу од ње. — Је ли Наталија . . . унука цељског крзнара и чохара . . . доиста гер- Али онај приповиједа, приповиједа, без точака, без чркања, не узима даха. Бег, манизирала ту њихову крањску крв. Крл. чрмаља Ж покр. врста земље, црвеница. чбхарски, -а, -о који се односи на чохаре: — А испод њих није било ни траве ни какве ~ занат. друге дивљаче, већ лијева црвена, жедна чрмаља. Тшп. чбхаџија м кројач или сукнар који израђује одела од чохе; тргоеац који продаје ч$>п м зоол. покр. в. бурница. Деан. Рј. чоху. чрчкало с погрд. рђав, слаб писац, пискарало, мкрабало. — Чрчкала . . . силимице чбхаш, -аша м в. чохар. — Ту је Лазо језик разбијају. Шим. С. лицитар . . . ту опанчар, чохаш, крзнар. Јурк. чрчкање с гл. им. од чрчкати. чрчкар м чрчкало. — Бијес однио и те чбхашки, -а, -о који се односи на чохаше: ~ занат. наше чрчкаре! Маж. Ф. чброје м ист. покр. маска, машкара. — Чороје, вила и турица машкарани сва тројица. Вук. чорбкнути, чорокнем сврш. оном. покр. звекнути, зачегрљати. — Заповједи . . . да се пази на сваки корак, да никоме не чорокне ками под ногом. Мил. чбртан, -ана и чбртан м тур. покр. млади шаран. — Кб злато жути блистају чортани. Кош. чортанче, -ета с дем. од чортан. Р-К Реч. чосалија ж покр. велика троугласта игла. Павл. чот, чбта м тал. покр. главица брега. — На брдо се јарко сунце диже, па са чота у долину вири. Јакш. М. чота и чбта ж тал. покр. 1. бангаво, згрчено, скврчено стопало. Р-К Реч. 2. грудва, грумен земље. — Чоте се не лупају врбовим клином, него дреновцем и гвоздењаком. Рј- А. чотав и чбтав, -а, -о чотаст; фиг. тврд, тврдоглав. — Чотаве је главе. Рј. А. чотаст и чДтаст, -а, -о који има згрчено стопало, бангав; шантав, ћопав. Р-К Реч.

чдчек м тур. плесач или плесачица који плешући изводе покрете трбухом. — Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре. Срем.

чрчкарати, -ам несврш. 1. правити чрчкарије, слабо, површно цртати, гиарати. — Док је он [ученик] на једном листу писао и рачунао, дотле је на другом чрчкарао,

ЧРЧКАРИЈА — ЧУВАРКА те из коЈекаквих кривуља састављао великом лакоћом различне слике. Коз. Ј. 2. погрд. рђаво писати, састављати, пискарати. — Кад благајник стручњачки напише молбу, другачије су дакако и могућности успјеха, него онда кад чрчкара писарчић без имена и титуле. Мих. чрчкарија ж 1. шара, цртеж од разних црта и облика. — Његов Душан рисао је и досада, па је свако мајчино писмо . . . ишарао с крајева чрчкаријама. Коз. Ј. 2. погрд. слаб књижевни састав, пискарање. — Сва чрчкарија илираца не вриједи више но да се лула добра духана њоме запали. Ков. А. чрчкарити, чрчкарим несврш. чрчкарати. — Другови ми не кушају одгонетнути што Франкопан чрчкари тим грбавим знацима по читаве дане. Нех. чрчкати, -ам несврш. чрчкарати. — Беспослено је чрчкао пером по папиру док нијесу истекли уредовни сати. Новак. Латио [се] свог цртаћег блока и почео нешто да чрчка и маже. Ћоп. чрчкаш, -4ша м чрчкало. — Наши чрчкаши то чине . . . да туђим прњама чокрију голотињу духа свога. Маж. Ф. чрчнути, -нем сврш. према чрчкати. — Што и ја да ти не чрчнем у свом рођеном листу штогод! Маш. чталац, чтаоца м заст. в. читалац. — Чталац слиједи и угодно склада. Март. чтец и чтец м цсл. заст. а. свештеник нижег чина у православној цркви коме је дужност да чита за певницом. — Ко је видео његово лице, могао је помислити да је млади чтец под великим утиском владикиног говора. Чипл. б. читалац, читачуопште. — Поред тих недоличних работа, објелодани се и покоја љубавна тајна . . . па се приљежном чтецу и брк насмија. Ћоп. чуба ж покр. усна. Бен. Рј.; Р-К Реч. чубав, -а, -о који има велике, дебеле чубе, усне (р човеку); велик, дебео (оуснама). — Чубава уста бијаху дечку масна. Шен. чубак, чупка и чубак, -5ка м покр. човек дебелих усана. Р-К Реч. чубар, -бра м уснатица 8аШгеја беру л' те дјевојке. ше на гуње, чубар

бот. врста биљке из пор. ћогГегшз. — Чубар-биље НПХ. У соби увек мирии босиљак. Лаз. Л.

чубица ж дем. од чуба. чубнути, -нем сврш. покр. чучнути. — Спрам њега, чубнула ојака жена, па бритвицом гули и крижа краставце у дрвену здјелу. Торд. чубоња м и ж погрд. осаба дебелих усана. — А што ти, чубоњо једна! Плачеш, мргодиш се, сузе пролијеваш? Ков. А. зика. VI

897

чубраст, -а, -о покр. е. чулав. Вук Рј. чубрика и чубрвца ж бот. в. чубар. Бен. Рј. чувадар, -&ра м е. чувар. — Има црква добра чувадара. НП Вук. чувакућа ж бот. покр. в. чуваркућа (1). Вук Рј. чувалац, -аоца м (ген. мн. -лаца) 1. чувар. — Ја сам . . . чувалац јавне сигурности. Шен. 2. онај који не пгроши новац улудо, чуваран човек, добар штедиша. Бак. Реч. чувалдуз м тур. покр. велика и јака игла којом се шију вреће и самари; исп. самаруша. Вук Рј. чувалица ж чуварица. Р-К Реч. чувалиште с место где се нешто чува. Бак. Реч. чување с гл. им. од чувати (се). чувар, -Дра м 1. онај који чува: музејски ~ , ноћни ~ , железнички ~ , ~ пруге, чувари реда. — фиг. Из тога зеленила . . . продиру . . . црне силуете . . . чемпреса, тијех чувара мртве народне власти. Војн. 2. заштитник, бранилац. — Млада генерација . . . је . . . чувар борбених традиција наших народа. Дед. В. 3. чувалац (2). Р-К Реч. Изр. анђео ~ 1) рлг. анђео заштитник који се стара о сигурности, безбедности човека; 2) заштитник уопште, бранилац (/). чуваран, -рна, -рно 1. који добро чува (новац, имовину), штедљив. — Прије чуварни . . . постадоше сада болесно шкрти. Кос. Јова патролџија, човек поуздан, вредан и чуваран. Срем. 2. који брани, заштићује, заштитнички. — И чуварним . . . јој крилом застрта је васиона. Крањч. С. чуварев, -а, -о = чуваров који припада чувару. чуварија ж чуварева служба. — Управо је за ту чуварију и био плаћен. Донч. чуварина ж награда, плата за чување. — Штета . . . иде на његов рачун, скупа са мојом плаћом и чуварином. Вел. чуварити, чуварим несврш. 1. бити чуваран, штедљив, штедети. — Када се први пут отелила, чуварио је на млијеку, ускративши доручак себи и мени. Гор. 2. в. чувати. — Стадо које чувариш одлази у штету. Змај. чуварица ж жена чувар (7). — Он . . . опије евнухе и бабу чуварицу. Скерл. Грађанска Хрватска, чуварица хрватскога устава. Кур. чуварка ж 1. чуварица. — У трећој години тај мали џин увелико се тукао са својим чуваркама. Јов. С. 2. бот. в. чуваркућа (/). Рј. А.

898

ЧУВАР-КУЛА — ЧУВЕЊЕ

чувар-кула ж ков. кула која чува град. — Сјеверну страну тога четверокута чини висока стијена на којој је стара чувар-кула. Обз. 1932. чуваркућа ж 1. бот. вишегодишња зељаста биљка из пор. тустика, меснатих главичасто распоређених листића, која се га]и и као украсна биљка Зетрешушп гесшгат. Терм. 3. 2. (и м ) чувар куће; пазикућа. —Пртином је весео скакао пас чуваркућа. Гор. Кастелан дође, чуваркућа стара. Шапч. 3. (и м) особа која нерадо излази из куће, која најрадије остсџе код куће. — Најрадије је седела код куће, зато су је њене другарице . . . и звале чуваркућом. Срем. Павле се оставио витлања којекуда . . . и . . . поста чуваркућа. Вес. 4. покр. ускршње јаје које се прво обоји. Р-К Реч.

да за семе. Јак. в. одржавати дуго, не отуђивати, не упропашћивати: ~ стара писма, ~ документе, ~ књиге. — фиг. Чувао је ту мисао у позадини своје свијести. Торб. г. оспшјагпи при чему, држати се чега; поштовати, не кршити: •—• реч, ~ обичаје, ~ тајну, ~ успомену. — Италија чува неутралност. Јонке. Ко чува закон, син је разуман. Рј. А. 5. (кућу, собу и сл.) герм. остајати негде, не излазити. Р-К Реч. Изр. бог чувао, бог да чува не дао бог; нисам с тобом (с вама) свиње (овце и др.) чувао, нисмо заједно с в и њ е ч у в а л и нисмо једнаки, равни, чеђу нама је велика разлика; чувај зубе! пази да не добијеш по зубима, да пги зубе не избијем; ~ душу клонити се, чувати се сваке неправде, лажи; ~ з а п е ћ а к седети у запећку; ~ ј е з и к пазити да се не говори што се чуварница ж кућица или просторија за несмеговоршпи; ~ као кап (мало) воде на чување железничке пруге. — Појурио сам длану (као око, очи у глави, као према чуварници да обавијестим чувара о зеницу ока, као светињу), ~ на срцу закрчености пруге. ВУС 1970. најбрижљивије пазити, бринути се за кога или што; ~ последњу стражу одавати почуварно прил. као чувар. — Над овим следњу почаст покојнику; ~ своја леђа, везама [у породици] чуварно и брижљиво ~ свој у к о ж у водити рачуна о себи и својој је бдјела веома енергична . . . мати. Глиг. сигурноспш; ~ стражу страж(ар)ити; ~ чуварност, -ости ж особина онога који постељу герм. лежатиу постељи. — Брижио чува постељу по лнјечниковом напутку. је чуваран, штедљивост. Кос. чуваров, -а, -о = чуварев. ~ се а. држати се смотреио, избегавати чувати, чувјш несврш. 1. а. пазити, опасности, водити рачуиа о здравЈ^у и жибринутисе да ш?по не буде уништено, оштеће- ооту. — Ви се не чувате . . . И ви сте ми леп но, повређено, нарушсно: ~ живот, ~ здравдоктор. Лаз. Л. »Чувај се!« запријетили су ље, ~ достојанство, ~ част. — Само образ ми. Нам. б. склањати се, уклањати се, чувај, чедо моје! Вес. б. старати се да се штитити се од кога, чега; опрезно се односити коме или чему негито непријатно не догоди, према коме, чему, избегавати кога, што: ~ да не буде какве незгоде, надгледати: ~ децу, штете, ~ грешака, ~ свађе. — Чувај се ~ кућу. — Недељу дана Лука је чувао паса! — довикну чобанин. Јак. Особито се болесиика. А1акс. в. старати се да нешто [хајдуци] чувају женскиња. Вук. в. пазшпи, не буде угрожено, нападнуто; стражарипш: водити рачуна, бити на опрезу (да се што ~ магазин, ~ капију, ~ границе, ~ по- избегне). — Станем пуцати . . . добро се чуредак. — Целе зиме су касаблије чували вајући да кога не погодим. Лаз. Л. То сам грађу. Андр. И. Милан и он [Карађорђе] знао и ја, па сач се чувао да му то [не] када . . . на међу изађу и чувају да не би . . . жом. Цес. А. Турци пошли у помоћ Карановцу. Нен. М. Изр. ~ као живе ватре (кога или г. држапги под стражом, контролом, мотри- чега) много се бојати, помно се клонити. ти на некога: ~ заробљеника. — Пазитељи чувач, -ача м в. чувар. Вук Рј. су их наизредице чувалн. Гор. д. спорт. бити непрестано уз противничког играча. 2. чувен, -ена, -ено 1. трп. прид. од чути старати се о стоци док је на паиш, изводшпи (се). 2. који се прочуо, веома познат, гласовит, на пашу, напасати. — Њихова браћа и си- угледан, знаменит: ~ лекар, ~ научник, <~ нови чувају овце. Вук. Узми капу, пак иди вез, <~ кућа, ~ по злу. чувај свиње. Нен. М. 3. бранити, штитити, чувено прил. познато свима, општеслужити као заштита,—Пуштај ме . . . па ћу познато. — Био [је] врло смотрен, чувено ти казати траву која ће те чувати од куршума. тактичан човек. Пегпр. В. Вес. Видје на стрмини мјестанце, ограђено чувенбст, -ости ж сеојстео онога који ]е зидином, чувано торњем. Наз. 4. а. старати чувен. се да се што не расипа, штедети. — Чувај бијеле новце за црне дане. Маж. Ф. Може чувење и чувење с гл. им. од чути (се). Лаза да разбацује, јер Геца [отац] тече и Изр. по ч у в е њ у на основу причања, чува. Чипл. б. осттлати на страну за казивања других. — Да Је био атеист и бонодређену потребу. — Чува те врховна команвиван знао сам по чувењу одавно. Мат.

ЧУВИДА — ЧУДЕСАН

899

људи, настран чоеек, особењак. — Иво је чувида ж (ген. мн. чувида) тал. покр. 1. маска, образина; лажна спољашност, израз желио чути изближе тога чудака. Ћип. лица који крије право стање или осећање чије. Имао је три сина који су се већ у својој младости . . . истакли као чудаци. Шкреб. — Она га је сваког часа зивкала . . . а он Или је Павле чудак, или је у њему неки је једнако имао чувиду хладна и учтива велики дар. Сек. човјека. Мат. 2. маскирана особа, маска, машкара. — Чинило се као да се за веселе чуд&киња ж женска особа чудак. — ноћи покладне забављају широм чувиде. Знам да је Бранка чудакиња. Шен. Вел. чудаклук м чудаштео. — Није он то чувпдан, -дна, -дно прерушен, замаски. . . с чудаклука правио. Ђал. ран, закрабуљен. — Поругљиви му распозчудаков, -а, -о који припада чудаку. надох крик, ал' скривен беше чувидни чудаковић м в. чудак. •— Мене је заму лик. Коспг. II. нимао онај . . . чудаковић ударен мокром чувидски, -а, -о који се односи на чувиде. крпом. ВУС 1970. — На чувидском плесу не говораше доста чудан, чудна и чудна, чудно и чудно 1. пристојно са грофицом. Матош. а. који изазива чуђење, који се по нечему изчувило с индив. в. чуло. — Опчинила дваја, разликује од других, необичан. — А ми тако чувила да и сам слаткој речи вебио је чудне нарави и владања. Тур. Горујем. Кост. Л. ворило се да су Лазарићи и чудни. Сви су чувствен, -а, -о који се лако узбуђује богаташи чудни. Сек. б. који изненађује, неоузбудљив, осећајан. — Ја сам прилично чувчекиван, нееероштан: ~ сан, ~ прича, ~ ствен, а у сваке чувствене душе свака јача доба, чудна питања, чудна знамења, чудне мисао тражи изражај у облику. Кос. мисли, чудне речи. 2. покр. изврстан, изванчувствено прил. на чувствен начин, осе~ редан, особит. — Чудне пушке, ваља мушку главу. Њег. 3. нар. песн. који се чуди. — Ко ћајно. — [Влахиња] дохвати китару па уз је чудан, нек' се чуду чуди. И-Б Рј. тихану пратњу говори чувствено. Огр. Изр. ~ сват, ~ светац ир. чудан чувственост, -ости ж својство, особина човек, чудак; чудно чудо нар. песн. веонога који је чувствен. лико чудо; чудна ми п р и л и к а ! чудна чувствителан, -лна, -лно рус. арх. преми п о с л а ! чудна ми купуса! ситнарије, терано осетљие, који се лако узбуђује, пун којешта, није важно. чувства. — Шамика постаде тако чувствителан да, најмање ако му шта рекне, плаче. чудачкн, -а, -6 који се односи на чудаке, Игњ. који је као у чудака, настран, особењачки. •— чувствителност, -ости ж рус. арх. свој~ А тај [је] Лаци . . . скроз чудачко биће. Ков. ство онога који је чувствителан, осетљивост. А. Амбијент у коме живе обојен је њиховом — Са годинама он [Мијатовић] је . . . пре- оригиналном, чудачком настраношћу. Глиг. лазио у . . . једну осећајност која се пренечудачки прил. на чудачки начин, као магала и помињала на »чувствителност« чудак, особењачки, настрано. — Милена је романа из XVIII века. Јое, С. живела повучено, чудачки, не волећи ничувство с психички процес или стање које кога. Рист. одражава различит, позитиван или негативан чудаштво и чудаштво с особгиш или однос према бићима, стварима и појавама, оно што се осећа, осећање. — Два доста ма- поступци, понашање онога који је чудак. — Не спомињу више Влаовиће . . . него прелена прозора и ниски строп . . . само још увећавају чувство неке тјесноће. Леск. Ј. причавају само њихова чудаштва, њихов мрак и пропаст. Сек. Трећи ред испуњају Босна, са јаким језичким чувством и смисшепави поротници, грбавци . . . обиљежени лом, сјајно се користила грађом . . . језика. људским чудаштвима. Божић. Сек. чудевеније с индив. в. чудо. — И сама чувствбвање и чувствовање с гл. им. живеж [живина] већ види да се нека чуод чувствовапш. девенија збнвају. Глиш. чувствбвати и чувствовати, чувствучудесан, -сна, -сно 1. који задивл,ује, јем несврш. осећати. — Ја мислим и размишљам, а ви само чувствујете и сањате. Шен. необичап, изванредан, диеан. — Тијело јој Твоју љутост сви ми чувствујемо. Њег. је било пуно чудесне снаге. Козарч. Најчудсснији су брегови у јесен кад се све мијечуг м врста игре у којој се тера лопта с ња и преображаиа. Аидр. 11. 2. пун чудеса, Једне и друге стране, попик; кратко дрво конантриродан, невсроватст. — Садржајем јим се у тој игри удара лопта. Вук Рј. [је] црквена драча чудесна и фантастична. чудак, -ака м чудан, необичан човек који Водн. Напредна знаност одбацује иатприродно, чудесно стварање свемира. ОГ. живи на свој начин, друкчији него остали 57*

900

ЧУДЕСНО — ЧУДО

Судбина је моја чудесна: ја сам ловац срца свога. Макс. чудесно прил. на чудесан начин, необично. — Сунце се играло чудесно на тамнозеленој јеловини. Шен. Они први дани били су чудесно лепи. Поп. Ј. чудесност, -ости ж својство или стање онога што је чудесно. — Осјетише сву чудесност те неугодне свијетле језе. Сим. чуд&ствен и чудествен, -а, -о заст. а. в. чудан (1). — Каква ли је то чудествена коб да се баш мој и његов живот овако испреплиће! Ков. А. б. в. чудесан (7). — Има, тако, простих, неугледних људи чија доброта, у додиру с ближн>има невољним, изненада засја као чудествено откриће. Јевт. чуд^ствије с заст. в. чудо. — Господин Чеда . . . пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да опише моја разна житија и чудествија. Срем. чуд^ство с заст. в. чудо. — И он [живот] је за ме тајна и чудество. Наз. По љему је Сријем земља чудества. Бен. чудика ж бот. биљка из пор. млечика, рицинус. Бен. Рј. чудило с в. чудо. — Све болести, све невоље . . . сва зла и чудила што их сад има по свету . . . раштркаше се по људима. М 1867. чудити, -им несврш. варв. изазивати чуђење код некога, зачуђавати, изшнађивати. — Чуди Перу што му инжењер говори »ви«. Шуб. Баба Томанија је увек чудила Јоку. Рист. Неће га чудити невиност бића. Уј. ~ се бити снажно дирнут нечим неочекиваним, непредвиђеним, показивати изненађеност, изненађивати се. — Чудиш се што сам се ућутао — болестан сам. Лаз. Л. фиг. Чудиле се њиховој игри сњежне георгине у цвјетњаку. Гор. Изр. ~ (живим) чудом, к р с т и т и се и ~ чудити се веома много. — Учитеља је требало склептати једног дана тако да се крсти и чуди. Минд. чудник м индив. чудак. — И не разумију се међу собом ти чудници. Уј. чудно прил. на чудан начин, необично. — Чудно [су] на њ гледали мислећи да је тајни непријатељ Русије. Јаг. чуднбват и чудноват, -а, -о чудан, необичан. — Сељак српски је бистар, готово даровит, и код њега се често јављају типови чудновате интелигенције. Скерл. Мој отац . . . је чудноват, волио би изгубити хшваду форинти него пустит новчић. 75««. чуднбвато и чудновато прил. на чудноват начин, чудно, необично, — Кад је празну чашу одмакао од уста3 било му је

некако чудновато, грло му се сушило. Тур. Сељаци се чудновато згледаше. Коч. чуднбватост и чудноватост, -ости ж 1. својство онога што је чудновато, необичност. — Гледајте ове друге рибе око нас, ово шаренило боја на њима, ове чудноватости облика и покрета. Петр. М. 2. чудновата, чудна, необична ствар или појава. — Какве ли нам то ви чудноватости причате! Креш. чуднбвит, -а, -о в. чудноват. — Чудновито му свјетло очи мути. Шен. чуднбвито прил. в. чудновато. — Био [је] то плашт од златна ткања чудновито испроткан звијездама и смотан у мноштво завоја. Креги. чуднблпк, -а, -о ков. који има чудан, необичан облик. — Чуднолик врх разјапио се као чељуст. Цес. А. чуднбст, -ости ж особина онога што је чудно, необичност. чудн»ак м в. чудак. — [Он] се тога дана понашао као чудњак. Јов. С. Није он толико послушао овог капетана Мику, који му је одувек изгледао помало чудњак. Андр. И. чудњачкн, -а, -б в. чудачкп. — Као мислилац био је [Л. Костић] оштроумнији и оригиналнији од Змаја . . . али на један чудњачки начин. Јов. С. чудњачки прил. в. чудачки. — Упит је био толико ненадан . . . да га Калкић . . . чудњачки погледа. Божић. чудо с (мн. чуда и чуд&са) 1. рлг. мит. појава у којој се огледа деловање натприродних сила, појава која је у супротности с природним законима; нешто натприродно, фантастично. — Прича [се] да су се [стари неимари] носили са вилама и свакојаким чудима. Андр. И. 2. а. оно што изазива отите чуђење, чудна, необична појава. — Гледај, гледај чуда невиђена! Огр. Дечко је био Жељан свијета и свјетских чуда. Кол. Ред је да и ви видите варошка чудеса и господске уживације. Рад. Д. б. велики подвиг, подухват који изненађује величином. — Партизани . . . и код нас чуда праве. Чол. в. мн. разноврсни, необични предмети. — У бунар беше набацано којекаквих чуда тма божја. Вес. Извукоше штампиље, оловке и триста чуда. Хорв. 3. покр. тешко стање у коме се неко налази, неприлика, беда, невоља. — Кући нека не долази . . . јер сам ја на чуду са још седмеро! Мат. 4. (у прилошкој служби) а. врло много, сила, силесија, тма: ~ света, ~ људи. б. чудно, чудновато, необично, неочекивано, зачудо. — Чудо нисте ишли возом или друмом? Чол. Изр. бити, н а ћ и се у чуду много се чудити; бити, наћи се у неприлици; гле чуда! за изражавање изненађења, чуђења;

ЧУДОВИЛО — ЧУЂЕЊЕ з а б а в и т и се о свом чуду мис/шти на своје бриге; за (дивно) чудо чудко је; занемети, з и н у т и од чуда јако се зачудити; знати сто чуда знати многе веш/пине, умепги радити многе ствари; и ћ и као на ~ ићи у великом броју; к р с т и т и се од чуда в. чудом се чудити; ни по чуда ништа нарочито; свако ~ за т р и дана ни иа какав догађај луди дуго не обраћају пажњу; чудна (чудног) ми чуда, чудно ми ~ ништа ваокио, којешта; чудо и покор, триста чуда (начинити, направити) створити неред, збрку, неугодну ситуацију; чудом, неким чудом на необичан, необјашњив, тајанствен начин; чудом се чудити в. чудити се; чудо над чудима врло велико чудо. чудбвило с индив. в. чудо. — До црне клањам ти се земље, ступив на твој видик, на чудовило читава свијета. Прер.

901

чудбвиште и чудовиште с 1. животиња необичне величине и изгледа, необично живо биће које изазива страх и згражање, неман. — Какво си ти шарено чудовиште? Јеси ли папига? Брл. Њен [станични] фронтал . . . зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта. Уск. 2. фиг. а. особа чудна и необична по свом изгледу; наказа, страшило. — На те вреле дане . . . смуца се кроз београдске улице једно чудовиште. Дом. И нисам ли бјегунац, скитница, чудовиште без циља? С-Ц. б. особа необична по суровости или моралној настраности, монструм. — Слушао сам његову причу сав најежен од грозе . . . шта ли је то што га је направило таквим моралним чудовиштем. Чол. Ово ми се чудовиште сада смије, удесила ме. Донч.

чудбдик, -а, -о необ. чуднолик. — Ноћ је над њим била тиха као дубина, а осјетљива као површина чудоликог језера. Божић. чудбвит, -а, -о в. чудан. — Чудовити чудбтвор м необ. в. чудотеорац. — Кад њихови тророги шешири бијаху опточени чудотвор . . . удари ту последњу сгену . . . сребром. Креш. оде у прах. Радич. чудбвитбст, -ости ж својство, особина чудотворан, -рна, -рно који твори, чини онога што је чудовито. — У пустоћи данашчуда, који има натприродну моћ: ~ прстен, њег пута и чудовитости вечере, која се ~ трава, ~ слика, ~ врело. — Ја имам завршила несхватљивом пјесмом Бернардизвоно од сувога злата, овога је звона чудоновом, ова је соба оаза, окрепљење. творан глас. Ил. Описана су у литератури Нех. чудотворна дјеловања звукова на човјека. чудбвишно и чудовишно прил. гад- ВУС 1973. но, страшно; чудно, чудновато. — Кад смо чудотворац, -рца м онај који твори, чини у борби обилазили разне крајеве наше земчуда, онај који има натприродну моћ. — На ље, чинило ми се чудовишно кад су неки тај дан кретале су гомиле . . . да се помоле колебљивци, позвани да пођу у борбу, пред дрвеним чудотворцем. Крл. фиг. Враговорили . . . Поп. Ј. тићу се под докторово окриље, јер је доктор Јанковић чудотворац. Чипл. чудбвишност и чудовишност, -ости ж чудбтворка ж (дат. -ки) а. окена чудосвојство, особина онога што је чудовишно. — творац. — Пред иконом чудотворке канРанковић који је искусио један хајдучки дилница гори мала. Хар. б. (у атрибутској зверски напад и у њему изгубио оца, није служби, уз им. ж. рода) која има чудотворну ужас таквог напада пренео у роман у најмоћ, која чини чуда. — Чаробна песма, песма суровијим облицима његове нељудске чудоисцелитељка и чудотворка постајала је већ вишности. Глиг. чудбвиштан и чудовиштан, -шна, у најстарије доба. Ђурић. -шно 1. који запрепашћује величином и обличудбтворник м в. чудотворац. — Стаде ком, грдан, голем, огроман, дивовски, оријашки. мислити . . . на попа Алексу, који је . . . — Кроз светлу ноћ . . . чу се као зујање још одавна постао »чудотворник«. Шимун. неког чудовишног, дивовског комарца. чудотвбрно прил. на чудотворан наЋос. Б. И стара грчка прича о . . . борби с чин. — Чудотворно му очисти мрље на чудовишним титанима врло је слична бабипрслуку. Каш. лонском миту. Пов. 1. 2. који изазива чуђење суровошћу или наказношћу, грдан, грозан,страчудотвбрност, -ости ж способност за шан. — Тучњава у полицијској истрази . . . чињење чуда, чудотворна, чудесна моћ. је систем . . . При томе се догађају чудочудотворство с (ген. мн. чудотворстава) вишне ствари. Чол. Неправедно, нељудско чудотворност; чудо. — То су биле сигурно . . . и ружно У'моралу и етици долазило им оне . . . са највећом моћи исцељења и чудоје од Млечића, чији је лик народно предање творства. Станк. Т о златно зрневље . . . сачувало као опак и чудовиштан. Глиг. хљеб насушни, чудотворство створено од Злочин за који је оптужен исто је толико чудовиштан колико и ово њезино понашање. сокова мајке земље и сунчева зрака. Рад. Д. ВУС 1970. чуђење с гл. им. од чудити (се).

902

ЧУЈ — ЧУКЉАЈИВ

чуј м песн. шум. — И оијаше облак сс дима . . . као да жели ишчезнути у зоре гримизне руј, куда га и>ежно и мало носи на крилима лаким лахора јутарњег чуј. Гал. чујавати, чујавам несврш. покр. = чујати чути с времена иа време, слушати. — Ја њих [петлове] већ осамдесет година чујавам. Вел. И глушац чујава кад му се дава. Н. посл. Вук. ~ се покр. =- чујати се чути се с времсна на време. чујан, -јна, -јно (обично уз прилог једва) који се може чути. — Чула је . . . тупо, једва чујно капање воска. Ћос. Д. Срце јој куца на кратке, једва чујне махове. Бег. Глас јој је подрхтавао, али је био чујан. Пер. чуЈати (се), чујам (се) несврш. покр. = чујавати (се). — Чујали смо да код њега долазе чувене харамбаше. Вујач. Увече су се чујали повици за потјеру час из Брезе, *,ас из Међе. Лал. чујно прил. на чуЈан начин, гласно. — Поче дисати теже и чујно. Сек. На улицама тишина, тек је сјевер једва чујно пирио. Кол. чуЈност, -ости ж својство, особина онога што је чујно. — У Црној Гори . . . је ограничена чујност Радио-Титограда. ВУС 1972. чуЈнути, чујнем сврш. дем. према чути; исп. чухнути. — И кад га [вола] чујне мајчица, што инако је »крава«, на велика би ока два на кабле плакат стала. Крањч. С. чук м чекић. Р-К Реч. чук (обично удвојено) узв. оном. глас који се чује при лаком ударцу, куц. — Лако је вама докторима! — одвраћао Обрад . . . Чук, чук, и готово. Рад. Д. Изр. ч у к по ч у к мало-помало. — П)евале дјевојке његова јуначка дјела, а пјесме јесу одалице пусте, па чук по чук — разгласа се његово име по свој околици. Торд. чука ж брдо или брдашце с једне спгране сасвим стрмо, а с друге стране нагнуто. — Иду Немци упорно, пењу се по највишим чукама, али нас не могу уништити. Дед. В. На чукама . . . на домету даждева ватрених говоримо с обарача нашим кажипрстима. Фран. чука и чука ж покр. овца без ушију. И-Б Рјчукаљ, -кља м 1. а. зглоб или задебљали део кости у близини зглоба. — Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом у чарапи на којој је велики чукаљ штрчао као дјетиња песница. Вас. Педљима измјери дебљину зида у прозорском оквиру, куцну чврстим чукљем да опроба материјал. Лал. б. уврх бута крај за који се држи черек кад се носи, пикаљ. Вук Рј. 2. клин о који се веша оружје, одело и др. (ппр. иа чишлуку). — Хтио би . . . да дохвати нож бјелокорац с

чукља. Љуб. Оиасао би некакву стару кривачу што се вуцарала по кући од кута до чукаља, од чукаља до кута. Бег. чукан, -ана м покр. ован без ушију. 11-Б Рј. чукањ, -кња м покр. в чукаљ (1а). — Тек кад прозорско окно одјекну под чукњевима његове песнице, Нешко се освести. Уск. То је био муж. Зобницу си могао да објесиш за чукањ на његовом лакту. Ћос. Д. чукање с гл. им. од чукати (се). чукар, -ара м и чукара ж покр. врлет, камењар; исп. чука. — Видиш, негдје по овим чукарима кости ћемо оставити. Лал. Али ништа више, већ узми само имена: Вражја глава, Каменита чука . . . па можеш да замислиш какве су то чукаре и гудуре. Јак. чукарати, -а,ч несврш. оном. ударати, звецкати,

звечати. •—• Чукара звечка, коњи

вранци и од пене и иња побелели. Рад. Д. чукарина ж аугм. од чукара. — Ни грмена, ни чукарине да се човЈек сакрије. Лал. чукарица ж дем. од чукара. — Ено двоје козарчади . . . Стаданце [им се] вере тамо по оној купини на чукарицама. Шапч.

чукаст 1 , -а, -о који је без уишју; који има одсечене, осакаћене уши, чулав. — Унутра цијучу мишеви . . . Мајко моја . . . нитам се све, хоћу ли осванути чукаст, одгризених ушију. Ћон. 2

чукаст , -а, -о КОЈЧ има стрм врх, је као чука. — Даље низ Бабуну настаје купа Клепа, обухвата и села око чукастог врха истог имена. Дед. Ј. чукати, -ам несврш. а. удараши, тући, лупати, куцати; звонити. — А, вала, сутра, када им се ми попењемо на Дрен и станемо да их чукамо у главу, неће се зауставитн до Саве. Јак. Је ли звонило . . . за литургију? Чукало је. Срем. б. ударати кљуном, кљуцати. — Јаребице . . . прелијећу у осоје да чукају кадуљино сјеме. Нам. ~ се куцати се (чашама). Р-К Реч. чукица ж дем. од чука. — Две чете . . . продужише нападати непријатељско . . . крило на чукицама југоисточно од Бирове чуке. Лаз. М. чукља ж в. чукаљ (2). — Сваке ноћи закључавам децу . . . па обесим кључ високо о једну чукљу. Мат. чукљајив, -а, -о ко/и ]е квргавих колсиа, тако да ударају једно о друго при ходу или трчању (о коњу). Вук Рј. фиг. у изразу: чукљајиве панталоне, хлаче панталоне избочене, испупчене у коаетша (због неиспегланости).

ЧУКНУТ — ЧУЛНОСТ чукпут, -а, -о који пнје сасвим при себи, ћакиут, удорсн, сулуд. — Решавали [су] . . . да њега, Обрада, Лазар огласи за чукнутог. Рад. Д. чукнути, -нем сврш. куцнути, ударити, лупиути, звекнути. — Придошлица . . . чукну на отворене авлијске вратнице некаквом . . . тољагом. Ћоп. Чело ти је крваво . . . Дај да видиш како су те чукнули. Моск. ~ се сударити се, имати мањи окршаЈ. — Раније . . . лако је било ратовати! Састану се дзе војске, чукну се, па се разиђу. Моск. чукнути, чукнем сврш. дем. према чути, чухнути, начутч. — Чукнула то господа, па се изјазбила на ме. В 1885. Имам нешто да ти повјерим, а ннсам рад да ти сгара мајка о нашеч говору што чукне, него идемо некуда у крај. Јакш. Ђ. чукиутост, -остп ж особина онога који је чукнут. — Само ако се озбиљно глуме људске чукнутости, оне имају . . . жељено дјеловање. Божић. чукун- тур. — шукун префикс у сложеницама за озиачавањс сродства у четвртом колену према узлазној или силазио] линији: чукундед, чукунбаба, чукунунук и сл. чукунбаба и чукунбаба ж шукунбаба прадедова или прабабина мати, дедова или бабчна баба. чукунбабин и чукунбабин, -а, -о који припада чукунбаби. чукундед(а) и чукундед(а), ијек. чукундјед(а) и чукундјед(а), м = шукундед(а) прадедов отац, дедов дед. чукундедин и чукуидедин, -а, -о, ијекчукундједнн и чукундједин који припада чукундеди. чукундедов и чукундедов, -а, -о, ијекчукундједов и чукундједов који припада чукундеду. чукундедовина и чукундедовина, ијек. чукундједовина и чукундједовина, ж = шукундедовина. чукундбка м (ек.) 1. хип. од чукундед. — Бака ми каже да је то баш чукундска на том старом платну, изгризеном на два места. Чипл. 2. бот. в. саса. Р-К Реч.

903

чукунунуче, -ета с (супл. мн. чукунунучад и чукунунучићи) = шукунунуче дете (син или кћи) праунуке или праунука. — Она има много праунучића и чукунунучића које редовно обилази. Пол. 1957. чукунунучић м дем. и. хип. од чукунунук. чукунчукунбаба и чукунчукунбаба ж чукунбабина или чукундедоеа мати. — То је морала бити прабаба или чукунчукунбаба Лукијана Мушицког. Дом. чукур м тур. покр. 1. в. учкур. Вук Рј. 2. в. чокур. РЈ. А. чукура ж покр. в. учкур. Вук Рј. чул м тур. коњски покровац. — Г1а на њ удри седло венедиско . . . преко седла чула јагњетине. НП Вук. чула ж животиња (обично овца) малих ушиЈу. — Изагнала чула рогушу. Вук Рј. чулав, -а, -о = чуласт који има мале или одсечене, осакаћене уши; исп. ћулав (1): <~ ован, ~ овца. чулак, -лка м покр. ситнији шиљасти камен. — Претурао је [вјетар] камене чулке и кроз пукотине . . . витлао ватру у стајадоа. Божић. чулал, -лна, -лно 1. (обично одр.) који се односи на чула: чулни нерви, ~ осетљивост. 2. који се примећује, опажа, сазнаје чулима: чулни свет, чулни утисци, ~ опажање. 3. који се заснива на опажању чулима, телесан, материјалан. — Обичан, чулни живот види само резултате, наука гледа процесе. Кнеж. Б. Животни и чулни ужици . . . за њу су тек симболични. ВУС 1973. 4. којим доминирају телесни прохтеви и уживања, склон телесном уживању, путен, сензуалан; страстеен, похотљив. •—• А изнио је и положај своје земље према профињеном Западу, као и према чулном и осионом Истоку. Барац. Они тугују што им синови живе расипним, чулним животом. Петр. В. Ти слаб, чулан, плотан човек. Ћос. Д. чуласт, -а, -о = чулав.

чулно прил. 1. на чулан начин, помоћу чула, чулима. — Осећамо да је овај опис веома жив и веран; читајући га ми просто чулно доживљавамо ову несносну летњу врућину и оморину. Т. књ. 2. телесно, путено. чукундјед-, ек. чукундед-. — Долорес . . . је искрено . . . чулно, тјелесно зажелио, а све се је брзо претворило чукундрук м тур. 1. покр. кукурузни клип без зрња, окомак, чоков. Р-К Реч. 2. у . . . путену засићеност. Крл. бот. в. цвекла. Сим. Реч. чулност, -ости ж 1. својство онога што чукунунук м -= шукунунук праунуков је чулно, што се засниеа на опажању чулима. или праунукин сии. — Док се сад заваде, 2. склоност чулном, телесном уживању, пунеће им се ни чукунунуци помирити! Вес. теност. — Маркиза . . . је била једно луцкасто створење . . . подложно ниској чулчукунунука ж — шукунунука прауну- ности. Јов. С. Истина, и прије је стара вољела кова или праунукина кћи. да гуцне, по обичају жена које старе и пречукунунучад ж зб. им. од чукунунуче. ђе их чулност. Сим.

904

ЧУЛО — ЧУЊАШИЦА

чуло с 1. орган преко којег човек или животиња прима утиске спољашњега света, осетило. — Нове боје, облици и мириси, па и нови звукови тискали су се на врата мојих чула. Наз. фиг. Рука човекова јесте чуло културе и цивилизације. Кнеж. Б. 2. способност примања спољних утисака, осетљивост, осећање. — Морала сам да убијем у себи сва нестрпљива чула и сву младост. Бег. Ко је читао Даничића . . . чак и без осетног развијеног чула за тананости језика и стила, не може . . . посумњати . . . Мил. Ж. ч^лоња м онај који је чулав. Р-К Реч. чултан, -ана и чултан м тур. чул. — Гиздава му поклонио вранца, а на вранцу чултан до кољена. НП Вук. чулук м тур. покр. 1. човек, мушкарац који има само једну семену жлезду, једномудац. Рј. А. 2. сакат човек, богаљ. Шкаљ. чуљав и чуљаст, -а, -о чулав, чуласт. — Па онда [да одсечем] једно уво, па друго, па гледај га онако чуљава како се превија. Ранк. [Пушкомитраљесцу] је куршум штрпнуо уво, па су га сељаци звали »чуљасти«. Ћос. Д. Уши ће нам поотпадати, па ће у пролеће . . . цео одбор бити чуљаст. Рад. Д. чуљење с гл. им. од чуљити. чуљити, -им и чул>им несврш. уздизати ушне шкољке ослушкујући (о жиеотињама), ћулити1. — Коњи сву ноћ касају, уши радосно чуље. Макс. чуљко м чулук. — Страшило за птице, погани и немани, остаћеш чуљко побауљко. Богдан. Он је чуљко замрлих чула. Божић. чума ж тур. куга. — Све се склања од дома твојега, као да у њему чума мори. Вес. Засједну [људи], па никако не избијају као чума из Сарајева. Куш. чумав, -а, -о и чуман, -мна -мно заражен чумом, кужан. чун м (лок. чуну) 1. мањи пловни објекат начињен од дебла, стабла, мали плитки чамац; чамац уопште. — Људи [су се] довили да жлебе чунове у великоме деблу. Жуј. Ено . . . вртоглавац отиснуо се у чуну од краја. Маж. Ф. фиг. На облаку бијелом се зибао сребрн мјесечев чун. Кркл. 2. чунак (Ја). — Кад јој се нити помрсе и чунак запне, онда и пјесма стане; а кад чун проради и ордо лупне, и пјесма се наставл>а брже. Андр. И. чунак и чунак1, -нка м (мн. чунци, чункови и чунци) 1. а. покретни део ткачног разбоја, направа од тврдог дрвета у облику чуна, у каји се умеће калем са потком, цеењак. — А ти су дани брзи, као чунак, и пролазе без надања. Нуш. Тада погрешна мисао поче у њему да протрчава као чунак на разбоју. Андр. И. И велике радости и велике

жалости уткива^у се као дугачак конац што га чунак људскога живота тамо-амо провлачи. Ком. б. део шиеаће машине у коме је смештен калемчић с концем од којега постаје доња страна шава. ЕЛЗ. 2. а. цев којом се доводи вода. — У наше вријеме налазили су људи у земљи од олова чункове кроз које је вођена вода. Вук. Алихоџа . . . је презриво говорио о новој »поганој« води која иде кроз гвоздене чункове. Андр. И. б. лимена цев за пећ, кроз коју пролази дим у оџак; део такве цеви. — На тим су вагонима нагомилани . . . сандуци, шпорети, чункови. Нуш. чунак2 и чунак, -нка м дем. од чун (1). — А на њем [језерцу] чунак, сребром обливени . . . тихано се нија. Хар. чунаст, -а, -о који има облик чуна. чунић, -а и чунић, -ића ж дем. од чун. — Мислио сам . . . о сваком чунићу који се на њему [мору] појавио. Нен. Љ. чуница ж покр. мали чун. — Овако се по . . . Морави вози само на чуницама. Вук. чункара ж погрд. стара, ружна жена. Р-К Реч. чунчић, -а и чунчић, -ића м дем. од чун. чуњ м (лок. чуњу; мн. чуњеви, ген. чуњева и чуњева) 1. геом. купа, конус, стожац: зарубљени ~ , површина чуња, пресек чуња. 2. спорт. а. комад дрвета купаста облика који играчи руше куглом. б. дрвена направа са дршком за гимнастичке (слетске) вежбе. 3. в. чун Џ). — Укрцају се у један велики чуњ и завезну уз воду. Љуб. 4. хрпа, гомила купастог облика. — На крилу [се] диже топли чуњ рашчешљане вуне. Михољ. чуњак, -њка м в. чунак (1а). — За станом сједи жена и хитро тка, промећући кроз жице јајасти чуњак. О-А. Кад чуњци прелете кроз утку, онда дижу тешке нећанице. Креш. чуњаст, -а, -о сличан чуњу, који је у облику чуња, купаст. — Чобанска пландовања, борова шумица на чуњастом брежуљку још више појачавају тај дојам . . . пространства. Сим. Пред кућом се зелењела висока крушка с чуњастом крошњом. Шов, чуњасто прил. као чуњ, у облику чуња. — Она [цвјетна ложа или цвјетиште] може бити чуњасто избочена5 плочаста или удубљена. Бот. чуњача ж агр. ерста јабуке чији је плод чуњаста облика. Тод. чуњаш, -аша м зоол. род грабљивих морских пужева Сопи8. ЕЛЗ. чуњашица ж зоол. род пелагичких морских пужева предњошкржњака с врло малом кућицом Саппапа. ЕЛЗ.

ЧУЊИЋ — ЧУПАЧ чушић, -а и чуњић, -ића м дем. од чуњ. чуњкаст, -а, -о мало чуњаст; чуњаст. чуњбсјек м (ијек.) мат. пресек чуња. чуабсјечица ж (ијек.) мат. линија пресека чуња.

905

чупавко м в. чупавац (/). — Један чупавко ноншалантно обучен. Пол. 1958. чупављење и чупављење с .'./. им. од чупаеити (се). чупавост, -ости ж својство или стање онога који је чупав. чуп м и чупа ж 1. в. чуперак (/). — По чупак, -пка м 1. чутрак (I). — А ми . . . челу попадали чупи црне косе. Ћор. Бијеле сједине у дугачким коврчастим чу- смо се3 богме, много намучиле . . . од чега су ми седи ови чупци. Вес. 2. количина бурповима пале на рамена. Новак. Причају да мута која се узме између два прста (при га је она одмах . . . повукла за чупу. Л-К. тмркању); исп. чуп (2). — Покуца по зафиг. Чинило му се да кроз чупу грања и клопцу бурмутице, отвори је, уштину поџбуња . . . назире обрисе раштрканих кућа. Дав. 2. бусенчић траве и сл., оно што се од- добар чупак бурмута. Креш. једном ишчупа; количина чега која се одједном чупаница ж вуна или кострет очупана прстима захвати. — Отаре чупом траве с мртве животиње (овце, козе и сл.). Вук Рј. косу. Донч.; Р-К Реч. 3. а. длакава страна чупавица ж биол. омотач који повезује коже. Р-К Реч. б. длаке у крзну. — А добро би било да откинеш мало чупе од црна мачка заметак, ембрио с материцом. Бен. Рј. без белеге. Глиш. Начине лопту, обично од чупање с гл. им. од чупати (се). говеђе чупе. Бег. чупаст, -а, -о који је са чупама, са чуперцима, чупав: ~ сукно, чупасте чарапе. чупа 1. а. м = чупо хип. и ир. од чупавац. Вук Рј. б. ж хип. и ир. од чупавица. — Доста чупати, -ам несврш. 1. а. вући, повлачису нам памет солили . . . оне чупе и ђубре. ти, извлачити што испрекиданим-, наглим Шапч.; Вук Рј. 2. ж покр. ист. слушкиња у покретима. — Ја њега чупам за косу и бркове. старом Дубровнику. — Рококо-дама њега Пав. б. силом и с нстором извлачити, вадити; [Бруеровића] не замамљује . . . већ привадећи одстрањивати. — Батргајући се, једва проста . . . жупска чупа, којој он из Париза чупајући ноге из намета, група пође напред. пише љубавну посланицу. Водн. Ћос. Д. фиг. Чупам из себе жеље, жудње чупав, -а, -о 1. непочешљан, разбарушен, жарке. Крл. 2. черупати, огољивати што пернато или космато. — Чупали су великог рашчупан, замршен. — Мало затим појави ћурка са ћурком. Чипл. 3. вукући силом се чупав, дремљив момак, који зеваше гласоткидати (што причвршћено за подлогу или но. Дом. Испод масне капе стрше им чупаве руке. Кал. фиг. О разбарушени храстови и делове чега). — Вукадин само ћути и чупа сунђер. Срем. Дланом [дјевојчица] по образу чупаве врбе мога роднога краја! Наз. 2. лупа бркате партизане, и с капа њихових обрастао длакама, космат, руњае, рутав; стане црвену звијезду да чупа. Наз. фиг. исп. чупа (3). — Чупави зељов вуче ланац Ах! да ти знаш што ми се све ту врти у по авлији. Срем. 3. који има чуперке, рутав (р тканини или ономе штоје од такве тканине глави — што ми ноктима срце чупа. Војн. 4. (често безл.) задавати на махове болове у направљено). — Трља [деда Маша] ћелу организму, жигати, пробадати. — Често се неком мирисавом водицом, па онда чупавим гасила [свест] штипана мокрим прстима пешкиром. Сек. умора који је неиздржљиво . . . чупао црева чупавац, -авца м 1. онај који је чупае, по стомаку мучећи на повраћање. Ћос. Д. разбарушен. — Мада је Звонку био одвратан фиг. задавати душевни бол. — Нешто га тај чупавац . . . ипак се према њему владао је чупало из дна душе. Пер. најљубазније. Киш. 2. ерста постељног по~ се 1. повр. — Чупа се за косе, плаче кривача, вуненог ћилима, јастука и сл. с чупавим петљицама. — Болеснике ваља по- и пружа руке према реци. Шуб. 2. уз. повр. гушати се, бити се, тући се; грабити се, ложити на меке простирке (нпр. душек или чупавац). Батут. Ређала на јастуцима чу- јагмити се. — [Турци] навале у шанац, и стану се са Србима . . . сјећи и бости сабљама павцима карте. Вучо. 3. бот. а. ледак Меи ножевима, и чулати се за вратове. Вук. кеггЉгуапгћетит сгузшШпит. Сим. Реч. 5. Краљ га бјеше послао да помири Задране мачков брк. Сим. Реч. са Трогиранима који се крваво чупаху. Шен. И док су се они доље чупали око новца, чупавнти, -им и чупавити, чупавим несврш. чинити чупавим, разбарушеним. ви сте се сретно провукли. Мар. 3. ослобађати се силом, отимати се. — Пропалицо, Прав. пијаницо! — викала је, чупајући се из ње~ се повр. Р-К Реч. гових снажних руку. Рад. Д. чупавнца ж она која је чупава, разбарушена. — Ух! Каква си! Чупавица права! чупач, -ача м онај који чупа (нпр. лишће, Војн. траву, перје и сл.). Р-К Реч.

906

ЧУПАЧИЦА — ЧУСАВ

чупачица ж она која нешто чупа. Р-К Реч. чупе, -ета с девојче, цурица, шипарица. — Мане је Зону знао још као дериште, као »чупе«. Срем. чупер м в. чуперак (/). — И онда опет разгледа . . . вјешала, па чупер козје длаке. Тур. чуперав, -а, -о чупераст. — Лелујаста бреза у гори је расла, чуперава, бела. Кош. чуп^рак, -рка м 1. прамен косе или друге длаке. — Ти ситни . . . босански коњићи . . . са густим чуперцима гриве која им пада низ чело. Андр. И. Сав је космат, чак му из ушију и ноздрва вире чуперци длака. Лав. фиг. Чуперке је бреза оборила мале. Кош. 2. а. оно што се пдједном ишчупа или отргне од целине, руковет (16), снопак; исп. чуп (2). — У зидовима расли су танки чуперци траве. Андр. И. б. мала количина или део чега, откинут од целине, прамен. — Тада наликује у својим дроњцима на квргаву, прастару врбу, око које вјетар омата чуперке магле. Донч. Двије колоне, распоређене с обје стране узаног чуперка шуме, приближавају се једна другој. Лал.

зглавак, израштај, испупчење на лакту. Батут. чупка ж 1. зоол. врста морског пужа, прилепак (26) РагеПа уи1§апб. — По шкрапама . . . би тражили шкољке и парали чупке. Ћцп. 2. фиг. количина чега која стане у љуштуру те животиње. — Дај ми чупку вина, уља. Павл. чупкав, -а, -о необ. који чупка. — По леђима је осјећао сврбљиву језу, хладну и клизаву као чупкаво промицање ситних дашака. Сим. чупкање с гл. им. од чужати (се). чупкаст, -а3 -о помало чупав, куштрав, коврчаст. — Старац са сиједом и ријетком чупкастом брадом. Огр. чупкати (се), -ам (се) несврш. дем. и уч. према чупати (се). — По ливадама чупкају спржену траву кржљава говеда. Ранк. А још немам ситна унучета да ме чупка за бијелу браду. Вел. Он чупка онај дивански плиш. Крл.

чуперан, -рна, -рно необ. в. чупераст. — И лију се по брези . . . млази, пресјајају по челу јој . . . по букуљама чуперних јој власи. Кош.

чупоглав, -а, -о који је чупаве главе. — Младићи, разјапљених уста, чупоглави . . . њихали су се према њему. Сим. И већ је за.чишЈвао чупоглавог Маркишу . . . како по мраку . . . пуже према усташком рову. Ћоп.

чупераст и чуперкаст, -а, -о ксци је у чуперцима, праменовима; чупав. — Глава му је била . . . крупна . . . коса неошишана и неуредно чупераста, као њива после града. Сек. Ситно му . . . сиво око обрасло нагусто чуперастим обрвама. Драж. Отварала се међу чуперастим облачићима . . . пукотина. Пол. 1958. чуперотина ж аугм. и пеј. од чупер(ак). — Излијева се . . . као . . . животињски талог . . . рожнатих одеротина и длачних чуперотина у поточну устајалу водурину. Божић. чуперчић м дем. од чуперак. — Ова два чуперчића . . . имала су значити господски брк. Ков. А. чупина ж покр. чупав прамен, чуперак. — Био као овца, голобрк, а пале му чупине низ рамена. Љуб. чуп&њати, -ам несврш. покр. чешљати> гребенати: ~ вуну. Рј. А. чупи1г ч дем. од чуп. — Ђука [је] испљувавала . . . чуииће вуне са преслице. Јел. чупица ж 1. дем. од чупа Џ). — Гола је [глава] као длан, само иза клопастих ушију стрше двије црне чупице. Шеи. 2. чупавица. Бак. Реч. 3. чупе. Бак. Реч. 4. покр. женска копча. Вук Рј. 5. анат. покр. лакатни зглоб,

чупнутн, -нем сврш. према чупати. чупо, -а и -е (вок. чупо) м = чупа (1а). Вук Рј.

чупбглавац, -авца м чупоглав мушкарац, чупавац. — На вратима се појави зловољан и подбуо чупоглавац с много сламе у враној замршеној коси. Ћоп. чупбглавица ж чупоглаш жена, чупавица. Р-К Реч. чурење с гл. им. од чурити. чурити, -им несврш. тур. покр. пушити, димити (дуван, цигарету и сл.). — Сваки дан би бар десетак пута завирио у кафану . . . и задржао се чурећи своју крџу. Срем. Ето, јутрос ми [снаха] . . . у ватру бацила пакло дувана. Вели: Ем кашљеш . . . ем га чуриш. Рад. Д. чурук м тур. 1. телесни недостатак, мана. — Који купује коња или вола, пита да нема какве мане (чурука). Рј. А. 2. прид. непром. а. покварен, лажан (о новцу), патворен; уопште покварен, мањкае. — Нису то здраве акче . . . него су . . . чурук-акче, крње и нездраве. Андр. И.; Вук Рј. б. сулуд, ненормалан, нездрав; настран. — Оно и пре је био чурук и акмак-будала, — тужио се на њ . . . шеф. Срем. чусав, -а, -о покр. в. чупав (1). — Били су слични чопору чусавих и косматих праљуди. Цес. А,

ЧУСТ — ЧУХНУТП

907

сетак врста наших пушака. Лал. 2. б е м . чуст, -а, -о тур. покр. хитар, спретан, бити предмет говора, разговора. — Питају окретаи. — Једри момци . . . ал' су чусти и са Цетиња: је ли прошао црногорски паромождени пусти. Март. брод и чује ли се што о њему. Нен. Љ. чуств- в. чувств-. Настојала је да се што мање чује за њу. чути, чујем (импф. чујах; аор. чух, чу; Козарч. 3. бити чувен, на гласу, прочути се, имп. чуј; прил. сад. чујући; прил. пр. чувши; изићи на глас. — То [слављење Његоша] је р. прид. чуо, чула, чуло; трп. прид. чувен, много иринело те се Црна Гора чула и боље -ена3 -ено) сврш. и несврш. 1. а. опазити, познала у свету. Нен. Љ. Па по чему се тај опажати слухом, примити, примати зву- револуционар чуо ако не по неповољном кове чулом слуха. — Чујући ово очајно је- мишљењу о своме највећем земљаку! Панд. цање, меко женско срце не могаше одолети. 4. бити у употреби у гоеору; називати се. — Ранк. Када није било више чути вукова, Кнезови се још чују само у Кривошијама кошута јурну још брже. Наз. фиг. Вратим . . . а по осталијем мјестима мјесто њих . . . се . . . у ону исту собицу . . . чији су бели шиндаци. Вук. 5. покр. воњати, мирисати, зидови чули толике уздахе. Вес. б. моћи смрдети; осетити се, осећати се. — Аман, опажати звукове, имати дар, способност каква ти је ово медовина? . . . Жестока је, слуха. — Уши имају, а не чују. Дан. в. чује се, нечијем заудара. Ћор. Сад се од (по)слушати до краја, (са)слушати. — Понекуд чуо мирис стрехе . . . чађаве. Сиј. викаше неки: »Чујмоте игумана!« Шапч. 6. покр. бити у извесном здравственом стању, Хтела је . . . да чује што више задатака, и осећати се. — Како се чујеш? Вук Рј. читање се настављало. Макс. г. саслушати Изр. да му (им) се в и д и и чује и испунити, испуњавати (чију окељу, молбу да му (им) је све срећно и напредно; не чути и сл.), не оглуша(ва)ти се, услишити. — Чуј, се ж и в бити тих, скроман, повучен. — Док божеј молбу моје душе! Ант. 2. Услиши није сина родила, она се жива није чула. молитву моју, чуј ријечи уста мојих. Дан. Станк.; чује се (како се чује) говори се, 2.дозна(ва)ти,сазна(ва)ти,упозна(ва)типреко прича се (како се прича). других, из казивања других. — Неће Турци чутура ж тур. 1. а. округла плосната на ме . . . давно су ме чули и познали. НП посуда за ношење пића, најчешће од дрвета, Вук. Гдје да се народ развесели . . . гдје да чује новости ако не на сајму! Бен. Пошто обично лепо украшена дрворезом или бојама, која се носи обешена о каиш преко рамена. — чују о којој већој победи . . . држе здравице Заборавио чутуру у којој је носио вино. храброј . . . војсци. Вас. 3. а. примити, Дом. б. фиг. погрд. човек који много пије, примати чулом мириса, осетити, осећати. — Не чујеш ли како воња [лијек]? Војн. пијаница, испичутура. — Поцрнили ти бијели Нуман-ефендија зачепи прстима нос да не брци од срамоте, чутуро једна! Шен. 2. ир. чује мириса ракијина. Ћор. б. осетити, осе- г.гава, лубања; исп. тиква (2а). — Кад треба човјеку да прсне чутура, онда ти то мани. ћати уопште. — Триста штапа по туђем Рад. Д. хрбату не чује се. Н. посл. Вук. Чујем бол за плећем. Вук Рј. Чујем мржњу у твоме Изр. убила га ~ у г л а в у напио се, гласу. Наз. 4. разг. бдети, не спавати: ~ опио се. целе ноћи. чутураш, -аша м онај који радо и много пије, пијаница; исп. чутура (16). — А Чоколин Изр. бог те (вас) чуо нека буде тако; је чутураш, коцкаш, разбијач. Шен. да не чује з л о нар. да не дослутимо зло (хвалећи кога или што), нека тако потраје; чутуретина ж аугм. и пеј. од чутурадок бога (душу) у њему чујеш (терај чутурица ж а. дем. од чутура. — Е, га, гони, туци, удри и сл.) док не клоне гле ти Душанке! Спремила ти и чутурицу или пропадне, докле год је жив. — Тераће вина. Глиш. б. војн. лимена посудица налик те мој Стева за свог оца док ти душу чује. на боцу, у којој војници носе еоду за пиће. — Дом.\ з а х в а љ и в а т и коме где чуо и где не чуо много, у највећој мери захваљи- И војници смјеста почели ницати испод земље, клатиле се лопате и чутурице око вати; не чуо ђаво! нека се не догоди; ни њихових бокова. Донч. да чује, неће ни да чује одлучно одбија, Изр. д р а г а му је ~ воли пити. противи се; чујеш! јеси ли чуо! и сл. кад се истиче категоричност заповести или чутуроиспилац, -лца м в. чутураш. претње. Вук Рј. ~ се 1. допрети, допирати до слуха, чутурџија м заиатлија који израђује разлећи се, разлегати се (о звуку, гласу и сл.); чутуре. — То су . . . ковачи, качарн, теродјекнути, одјекивати, огласити се, оглашавати се (о ономе што производи звук). — зије . . . чутурџије. Ђорђ. ТТогледа на ону страну, одакле се чуо шучухнути, -нем сврш. пеоб. дем. према шањ. Дом. У жестоком пировању талијанчути; чути нешто нејасно, слабо начути. ског оружја више се не чу ниједна од де- — Реци онда господи да си чухнуо како

908

ЧУХРА — ЧУШЉАВИЦА

по селу иду људи из града, да говоре ово и оно. Шен. чухра ж бот. в. чубар. Бен. Рј. чучав, -а, -о 1. КОЈН чучи. — Вода лиже трбух [мосту] као чучавоме кривоногоме псу. Богдан. 2. агр. ко]и не расте високо од земље: чучави пасуљ, чучаво воће. чучавац, -авца м 1. агр. пасуљ, грах који расте у ниским бокорима. Вук Рј. 2. индив. воЈник коЈи чучи. — У . . . јазовима остајали су усамљени чучавци [војници] дахћући од страха. Лал. 3. врста нужника, захода у коЈему нема седала, него се чучи. — Можда би се одређена средства за градњу јефтиниЈих станова могла прибавити и пројектирањем чучавца умјесто енглеских клозета. ВЈ. 1973. 4. младунче птице, птић док још само чучи. — Млади )е чучавац био покривен сивкастим пахуљама. Наз. 5. геол. велики блок стена КОЈЧ се на подлогу ослања иалим ослонцем, па Је због тога у лабилном полоз/саЈу. — Сама камена брда . . . и камени чучавци који се попут неких митолошких бића нађоше у овој пустоши. ВУС 1970; Свезн.

Кое. А. Чучао )е код куће док смо ми овуда четовали. Чол. 3. фиг. бити приљубљен уз земљу. — По брежуљцима се нижу виногради, у њима чуче клијети. Леск. Ј. ч^чег м бот. покр. врста зељасте биљке, горчика. — Друштво пронесе да је изникао усред зиме босиок као чучег на Мијатовој плочи. Љуб. чучело с покр. страшило. Р-К Реч. чучећи, -а, -е који се односи на чучање: ~ положај, ~ став. чучећке и чуч^ћки прил. чучећи, у чучећем положају. — После . . . извадише однекуда тесте дрвених ожица, па чучећки грабише се, мислиш један од другога отима. Шапч.; Р-К Реч. чучимице прил. чучећки. — Неки ве~ лики ДЈечак, гоњач из дјетињства, чучимице лети за њим. Божић. чучити, -им сврш. в. чучнути. — И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда н>. Вес.

чучити, -им несврш. в. чучати. — Згурена жива појава чучила је мирно као авет. чучај м в. чучањ. — Учили су га мали и Бег. Дупин је тих и миран чучио уз камен. Наз. велики чуча). Том. чучнути, -нем сврш. спустити се према ч^чак, -чка м зоол. попац, цврчак. земљи, сагнути се саеијауући ноге у коленима; Р-К Реч. заузети такав ПОЛОЖПЈ. — На каменој клупи чучалица м и ж особа КОЈП чучи. Р-К Реч. пред кућом сједи стари Кремен . . . а до чучањ, -чња м (мн. чучњи и чучњеви, њега . . . чучнула жена Јаковљева. Кал. ген. чучања и чучњева) ПОЛОЖПЈ гпела кад Неколико слабе и нејаке дечице чучнуло се чучи. — Има још да се [у колу] цупне и је око ватре, да се онде греје. Јакш. Ђ. да се чучне до земље, ногу да избаци у фиг. Неће он [мајстор који поправља крочучњу. Чипл. И снаха се згрчила у чучњу. вове] више никад зачучати на крову кад Кал. чучне једанпут на посланичку дијурну. Нуш. чучање с гл. им. од чучати. чучнуто прил. необ. в. чучећке. — Иду чучати, -чим несврш. 1. бити у сагнутом или усправно . . . или чучнуто уз помоћ положају савиЈених ногу у коленима и куко- лопатица. Бег. вима; седети на петама. — Под мостом )е ч#шља и чушља ж покр. в. чупавица. збиља било тиЈесно и ружно. Тамо се није Рј. А. могло стаЈати, него само седЈети или чучати. чушљав, -а, -о покр. в. чупае. Р-К Реч. Брл. Чучимо у земуници. Јак. 2. фиг. чушљавац, -авца м в. чупавац (1 и 2). задржавати се, проводити време, боравити стално на Једном месту; дреждати, чамити. РЈ. А.; Р-К Реч. — Никога он ниЈе обилазио . . . него је чушљавица ж покр. в. чупавица. Р-К увијек чучао у свом најљепшем двору. Реч.

Џ џ (Џ) а. звучни непчани сугласник слиЈедан од аласа . . . повика: »Еј, џабахлебовен од елемената експлозивнога д и спирантног вићи!« Пол. 1957. ж. б. слово којим се обележава тај сугласник. џабахљебовић и џабахљебовнћ, ек. џабахлебовић и џабахлгбовић. џа само у изразу: џа или бу једно или друго, или — или. — Досади ми ово набиЈање џабе и џабе прил. тур. — џаба. — Џабе друмова. Вала, да се сретнемо једном па је и сирће слатко. Уск. Она је крива, џабе џа или бу! Јак. нас мучите. Вј. 1970. џабица прил. необ. е. џаба. — Лочи џаба прил. тур. — џабе 1. бесплатно, то, џабица )е. Марк. М. бадава; по НЖКОЈ цени, скоро бесплатно. 2. узалуд, низашта. — А мој труд? Моја мука џаб-џЗбе и џаб-џаОе прил. у појачаном толико година? Све џаба' Ћор. Не гријешите значењу: џаба. — Хране парииче џаб-џабе, душе, не пролиЈевајте крви џаба. Сим. а нит им што ради нит послу^е, само се излежава. Ћоп. Изр. ~ га (их) било, ~ му било узречица за изражавање негодовања према џавсљање с гл. им. од џавељати {се). некоме или нечему, отресање од некога или џавељати, -ам несврш. оном. гласно нечега односно жеље да се нешто као зло више говорити, брбљати, чаврљати. — Основци не понови, — Новине . . . почине каткад иду са књигама . . . џавељају и галаме. Срем. већи дар-мар него све иначе сплетке . . . ДЈеца џавеља;ући пролијетала. Сим. фиг. Џаба их! Ад. Џаба му било овај мој живот. Врапци негдје под стрехом заглушно џаАко ја целога века треба овако да се мучим, вељају. ЛМС 1951. онда је боље нека ме упуте на фронт да ~ се уз. повр. свађати се, чаркати се. погинем. Јак.; •—• т и још л>ање, а камоли. — Не смем честито ни да дахнем, а џаба — Малишани . . . се џавељају и претурају по ћилимцу и топлој соби. Срем. Стари су ти да се накашљем. Вес. се опет нешто џавељали. Петр. В. џабаисати, -ишем сврш. тур. покр. дати џаворити, -им несврш. жагорити, чаштогод џабе, поклонити; оставити, батаерљати. — Преда мном . . . деца џаворе. Вес. лити. — Карта му је добро ишла, тако да џаврљати, -ам несврш. чаврљати. — је . . . нашао да му је боље остати и џабаисати Талијани су чудни. Понегдје скупи се цијело кочијашку зараду. Срем. село око тебе, џаврља, пита те свашта. Ђон. ~ се опростити се, ослободити се, курпгаџавтара ж погрд. џафтара. — Псујеш лисати се. Бак. Реч. ка' Циганка џавтара. Рад. Д. џабалук м а. јефтиноћа. б. оно што џ џагање с гл. им. од џагати. добивено џаба, бадава. — Нема џабалука, него плати, брате! Срем. џагара ж тур. заст. учионица у некадашљим манастирскни школама. — Скупили би џ&бан, -бна, -бно који се добија џаба, се [ђаци] у какву собу (која се у Троноши бесплатно; који се да]е на дар. — Познавајући звала џагара), те би им какав калуђер или учител.а као човјека који углавном пије ђакон показивао чатити. Вук. џабну ракију . . . Симан је рекао . . . да му џагати, џагам несврш. покр. гонити, се не пије. Андр. II. терати (ногом, батином и сл.). — Сељаци џагају Једно за друго везану кљусад. Петр. В. џЗбахлебовић и џабахлеоовић, ијек. џабахљебовић и џабахљебовић, м ОНПЈ који џМгнути, -нем сврш. према џагати. хоће све џаба, бадава, ОНПЈ који хоће да живи на туђ рачун, готован; исп. муктаџија. — џагор м жагор, галама.

910

ЏАГОР — Џ А Н Г Р И Ж Љ И В

џагор- в. жагор-. џада ж тур. цеста, друм, пут. — Турци иду џадом, а они оспу стење на њих. Вес. Сиђосмо низ реку, па пречке на џаду. Шапч. Пут . . . широк и простран као царска џада. Ћоп. Изр. ухватити џаду побећи. џбз м енгл. в. џез (2). — Џаз онеми, жене се збију, а људи се сврстају у два глатка реда. Каш. џаз-банд м в. џез (2). — Џаз-банд је трештао. Мил. В. џак, џака м (мн. џакови) маџ. 1. а. врећа. •— Пошаље нана бату у варош с неколико џакова зоби да прода. Ад. б. количина (нечега) која може да стане у џак; мера од четрдесет она. Вук Рј. 2. женска хаљина равнога кроја. — Она долази сваког дана у новој хаљини. Џак од жерсеја. Пол. 1958. Изр. мачка у џаку нешто што се не зна шта је; пасти као пун ~ срушити се свом тежином; слагати се као р о г о в и у џаку никако се не слагати. џака1 ж бука, граја, вика, џакање. Р-К Реч. џака2 ж в. џак (7). — Двојица запрћени торбама, а у једнога допола натрпана џака. Ћоп. џЗкање с гл. им. од џакати. џЗкати, -ам несврш. тур. 1. грајати, жагорити. — Врапце чујеш под стрехом како џакају. Срем. 2. причати, гласно разгоеарати. — Приседнемо сва четворица поред кола и почнемо да џакамо. Пол. 1950. Жустро џакале језичаве бабе. Ћоп. џаковина ж тканина од кудеље, платна и сл. од које се праве џакоеи. — Марко је носио . . . кошуљу од џаковине. Чипл. џакуља ж аугм. од џак, џачина. Вук Рј. џакуљица и џакуљица ж дем. од џакуља, џакче. — [Сестра] ми намести џакуљице леда на груди. Црњ.

Моск. б. препродава(ла)ц коња. — Неком

поседнику подвалили џамбаси на . . . вашару; продали му јахаћег коња . . . као

касача. Петр. В. в. фиг. превејанац, препредењак, варалица. — Куд се сме св. Сава пустити у ту го.милу политнчких џамбаса! Дом. џамбасити, џамбасим несврш. тргоеати коњима. Кл. Рј. џамбаски, -а, -б који се односи на џамбасе, својствен џамбасима. џамбаски прил. на џамбаски начин, као џамбаси. — Запео [да тера кола] преко прописа и џамбаски. Рад. Д. џамбасоватн, -сујем несврш. понашати се као џамбас. •— фиг. Џамбасује горски ветар врлетним, безводним крајем. Михиз. џамбаштво с џамбаско понашање. — У културном јахачком спорту нема места џамбаштву. Јак. џамија ж тур. муслиманска богомоља— Порта изда ферман који је читан по свима џамијама. Гавр. џамијскн, -а, -о који се односи на џамије: ~ минаре. — Тражиш господства, и то туђег . . . Џамијско и комшијско вам треба. Андр. И. џамли прил. непром. тур. стаклен. —• Њихова је она највећа кућа . . . са четрнаест џамли пенџера. Андр. И. џамџија м тур. покр. стаклар, стаклорезац. — Папо, џамџија, жени двојицу синова. Андр. И. џамџијин, -а, -о који припада џамџији. џамџијски, -а, -б који се односи на џамџије. џан, џана и џбн м тур. душа. — А нас Турке у цркви да куне . . . да нам џани у џенет не оду. НП Вук. џа"на ж бот. тур. в. џанарика. Вук Рј. џанабет м тур. в. џенабет. Прав. џанак, -нка м тур. заст. в. џењак. — И с Турцима џаиак заметнуше, посјекоше џакче, -ета с и џакчић м дем. од џак. дванаест Турака. НП Вук. — Код тога Глише пронашли су џакчић џЗнарнка ж тур. бот. врста шљиве чији фино резаног дувана. Ћоп. је плод округао, цраенкасте боје. — Борци су џМм м тур. заст. стакло, прозорско стакло, јели чак пезреле џанарике. Чол. окно. — Снијег се замрзао . . . па се небо у џанган.е с гл. им. од џангати. њему огледа светлуцаво и ведро као џам. Куш. Нека тужна . . . свјетлост лије кроз џангараци, -арака м мн. оном. — чанхартијом залијепљен џам. Сиј. гараци 1. штапићи којима се удара по инструменту. 2. прапорци. — Подвезала му џанџамадан м тур. == џемадан врста мушког гараке пантљичицама. Нуш. затвореног прслука с рукавима. — ГГо кошуљн џангати, -ам несврш. 1. лајати, кеекати, кадивли џамадан. НП Вук. Имао је капут штектати. Р-К Реч. 2. џангризати, чаимјесто старинског џамадана. Радул. џамбас, -аса м тур. а. човек који се разуме трати. И. џангр&жљив, -а, -о = чапгрижљив у коње, познавалац коња. — Разгледа је као џангризав. што џамбас разгледа кобилу при куповини.

ЏАНГРИЗАВ — ЏБУН

911

џара ж покр. земљани суд за масло, уље и сл. — Једна џара . . . пуна аспри. Н. прип. Вук. џаракање с гл. им. од џаракати. 1 џаракати, -ам несврш. џарати . — Џаракао [је] штапићем по растуреним прегорелим жишкама. Ранк. м и с •= чангризалица и чангризало особа џаракпути, џаракнем и џаракнути, џакоја много џангриза, приговара, свадљива особа, ракнем сврш. 1. сврш. према џаракати. 2. — Цар је био сумњичало, џангризало . . . подбости мамузом у бок коња, мамузнути. груб и нељубазан. Јов. Ј. — фиг. Муж треба . . . да импонира у свеџангризање с гл. им. од џангризати. му својој жени . . . па кад џаракне . . . мамужено, налево . . .! Уск. џангризати, џангризам несврш. -- чан- зом улево, онда: џарање 1 и џа"ран»е с гл. им. од џарати1. гризати приговарати, замерати, заједати. џарање 2 с гл. им. од џаратиг. — Мајка је увек џангризала и викала на њега [оца]. Пол. 1958. џарати 1 , џарам и џарати, -ам несврш. џандар м нар. в. жандар. — Умало ме подстицати ватру да боље гори; исп. чарати2. не убише ове будале. Мислили да сам — Сељак се саже и поче џарати ватру. џандар. Ћоп. Да одиграмо једног џандара! Ћос. Д. Џара једним угарком по ватри. Дом. . . . Ко изгуби плаћа литру ракије! Јакш. Ђ. џарати 2 , џарам несврш. в. чарати1. џандрљив, -а, -о = чандрљив који много Бак. Реч. приговара, свадљив, џангризав. — Поред мене џарднн, -ина м покр. е. ђардин. — Џарлежао је Павле . . . недружеван и мрачан дини блистају и сада на прољетном сунцу. човјек, џандрљив и поган на језику. Чол. Наз. џандрљивац, -ивца м = чандрљивац џЗрнути, -нем сврш. према џарати. џандрљив човек. џас м заст. страх, страва,ужас. — Злице џандрљиво прил. на џандрљив начин, . . . што већ од ничега немају џаса. Љуб. свадљиво. — Ивка га џандрљиво дочекала. Дршће Фочић Мехмед у немилом џасу. Рад. Д. Јакш. Ђ. џасак и џасак, -ска м џас. — А барут џандрљивост, -ости ж особина онога који . . . запалићу пред бабом, па кад је ухвати је џандрљив, свадљивост, чандрљивост. — џасак, има да се ваљам од смијеха! Вуков. Младост и лепота [младе жене] нагло [се] претварају у . . . пакленску џандрљивост. џаснути, -нем сврш. нагло се тргнути, ужаснути се, жацнути св. — Како је »џасАндр. И. џангр&зав, -а, -о — чангризав који џангриза, приговара, свадљив. — То је вјечито гладан, џангризав старчић. Чол. џангр&заво прил. на џангризав начин, свадљиво. — Погледала [би] на сто и џангризаво одговорила. Пол. 1958. џангрнзалица м п ж н џангризало

џанибула ж тур. бот. = чанибула булка, турчинак. Сим. Реч.

нула« од страха . . . из руке јој испала кашика. Лал. >

~ се препасти се. Вук Рј. џанум и џанум непром. тур. душо моја, џаул м енгл. физ. јединица за мерење срце моје (узречица у присном ословљавању). рада (енергије) електричне струје (по нмену — Море, не можемо ми, куме, пропасти! енглеског физичара). . . . — Не можемо! . . . Јок џанум! потврђује џафтара ж погрд. жена која много гокум. Срем. Џанум, синко, ти као да си из вори, алапача, блебетуша, језичара. — Је ли Доње Мутнице? Јакш. Ђ. могуће да је Флора била таква . . . џафтара. џанфез м тур. покр. свилена тканина с Вин. преливима у две боје. — У светац [се] обуче џачина ж аугм. од џак. у . . . димије од џанфеза. Шант. џачић м дем. од џак. џакфдзли ирид. непром. који је од џанџбан м в. жбаи. Вук Рј. феза. — Лијепо види џанфезли димије. џб^ница ж в. жбан. — Долап с тањириШант. ма . . . ћупе и џбанице. Шапч. џапање с гл. им. од џапати се. џб8н> м в. жбан. — Има у . . . кречњаку џапати се, џапам се несврш. свађати излоканости облика карлице или џбаља у се, препирати се, бунити се негодујући због којима се скупља атмосферска вода. Цтј. нечег, тражећи нешто. — Џапао се с газдаџбуп м (лок. џбуну; мн. џбунови и џбурицом. Маш. Ето, Милан добио класу пре нови) = жбун ниско, густо израсло шибљс тебе — па он се и џапао. Лаз. Л. Куд би се које се грана још при земљи, грм. — Птице он џапао и с адвокатима надмудривао. Рад. цвркутале по џбуновима. Вел. Прољеће [се] Д. Неће хтети мирно да се повинује, него . . . крило и истрчавало из сваког жбуна. ће се џапати. Б 1958. Јанк.

912

ЏБУНАСТ — ЏЕЗ

џбунаст, -а, -о сличан џбуиу. Р-К Реч. џбунић, -а и џбунић, -ића м дем. од џбун. џбунбвит, -а, -о пун џбуња, обрастао џбуњем. Р-К Реч. џбунчић м а. дем. од џбун. б. фиг. чуперак. — Глава му је . . . ћелава, па само крај ушију стрше два бијела џбунчића од сиједих власи. Кор. џбун>е с зб. им. од џбун. — Хладна гуја . . . кроз џбуње мили, и плен тражи. Митр. џвакати, џваћем и џвачем (ретко џвакам) несврш. покр. в. жвакати. — Поче да џвака сламчицу којом [је] зубе чачкао. Рад. Д. џвбкати, џвбкам несврш. покр. в. чвокати. — И џвокала га као квочка пиле док га није сасвим обрлатила. Рад. Д. џвокнути, -нем сврш. према џвокати. џвркнути, -нем сврш. покр. в. чвркнути (7). — Цвркну једног јуче. — Намртво? — А ЈОКЈ добро прође: отчепи му само вилицу. Јак. џгаднја м< зб. нар. в. жгадија. — Оно истина, има стеница, али, брате, те џгадије има свуда. Уск. џгеба и џгбба ж нар. в. жгеба. џгебав, -а, -о в. жгебав. — Који је бољи: ја или онај џгебави Љубиша? Ранк. џгоља м нар. в. жгоља. џгољав, -а, -о в. жгољае. — Џгољав, душа му је у носу . . . ето, погану нарав и злу руку има. Рад. Д. џеба ж тур. врспга бојног оклопа с округлим металним плочицама; плочица на таквом оклопу или на ђечерми. — Што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут' не може. НП Вук. џебана ж тур. муниција, стрељиво. — Хусеин-капетана западе велики плијен: сви топови, храна, џебана. Том. Ушанчи се у кули и довуче доста хране, оружја и џебане. Вујач. џебе, -ета с тур. в. џеба. — Б'јели му се џебе на прсима. НП Херм. џебехана ж тур. в. џебана. — Џебехану вељу уграбише. Вук Рј. џебрак м покр. = жебрак 1. просјак, — Ти му још ка џебраку дајеш лулу дувана. Вес. Знам сваког нашег . . . сам божји слепац и џебрак. Маш. 2. тврдица, гикртац, циција. Р-К Реч. џебрање с гл. им. од џебрати. — Видело се да се оно првобитно одушевљење . . . срозало и да је стало на џебрање. Вин. џебратн, -ам и џебрачити, џебрачим несврш. - жебрачити просјачити. Вук Рј.

В. пр. уз гл. им. џебрање. — Тумарао је по селу и џебрачио од куће до куће. Рј. А. џебрачки, -а, -о који се односи на џебраке, просјачки. џева и џева ж тур. покр. вика, граја, галама, ларма. — Цигани [би] толико џеве правили да би се сви шегрти . . . искупили. Јакш. Ђ. У јавности се подигла џева против накупаца и прекупаца. Пол. 1973. џеваб, -аба и џевап, -апа м тур. одговор. — Кад сви чуше [ферман] . . . свак се мучи . . . ко ће бољи џевап измислити. НП Вук. Изр. дати џевап(а) (чему) изаћи на крај (с чиме), уредити што. — До јуче нисам могао да дам џевап вама двема. Нуш. џевабити, џевабим и џевапити, џ&вапим сврш. и несврш. тур. одговорити, одговарати. — Сви [су ме] издали и оставили на том страшном мјесту, а да ми ваља сада самом џевапити. Андр. И. ~ се (сврш.) отрести се, отарасити се (кога или чега). — Кад сам га [пасуљ] кувао на солунском фронту, Французи су хтели прсте да поједу . . . Нисам могао да се џевапим. Ћос. Д. џевабљење и џевапљење с гл. им. од џевабити (се) и џевапити (се). џ&вер м тур. 1. а. челик из Дамаска. Вук Рј. б. накит, драгуљ. Бак. Реч. 2. (у атрибутској служби) металносјајан, шарен. — Сеоске дрводјеље . . . крстариле [су] кроз планину тражећи ријетки јавор-џевер. Ћоп. Изр. п о к а за о ~ показао се какав је (да је рђав). Вук Рј. џев&рдан, -ана и џевердар, -ара м в. џефердан и џефердар. — Бесни хајдук џевердан пали. Јакш. Ђ. Цео дувар покривен . . . џевердарима. Ком. џев^рлија и џевдруша ж тур. џефердан. — Стани мало на белегу, Виде, а на моју пушку џеверлију. НП Вук. џеврдан, -ана м в. џефердан. — Зграби једноме бегу џеврдан. Љуб. џбга ж мања троугласта марама (или капица), обично извезена, којом младе невесте (и удате жене уопште) обаеију сплетену косу, иа затиљку; тако обавијена коса; исп. конђа. — Манда је у новој џеги већ уносила вино. Петр. В. Домала се помоли из куће и баба с везеном џегом. Куш. Изр. з а в е з а т и , п р и в е з а т и џегу удати се.

џ^ђа ж тур. покр. в. џега. Рј. А. џез, џеза м енгл. 1. музички стил настао под утицајем црначких мелодија и песама, у коме преовлађују дувачки инструменти и удараљке и који се обичио заснива на импровизацији. 2. оркестар који изводи такву музику.

ЏЕЗВА — Џ Е Н Т Л М Е Н С К И — Џез је трештао, њен муж је весело причао. Пол. 1972. џезва ж тур. бакрена посуда, ибрик за куеање црне кафе. — Захити малом џезвом из бакрача вреле воде . . . па кува . . . каву. Јакш. Ђ. џезвбнце, -ета с и џезвица ж дем. од џезва. џ^зист(а) м свирач џеза (1); члан џеза (2). — Још није познато зашто . . . би се сликали сви познати и мање познати џезисти. ВУС 1973. џез-бркестар, -тра м џез (2). џ&јмен м покр. в. џехенем. — Наш пророк својом топузином све кауре у џејмен саћера. Њег. џ&каи, -а и џ^ко, -а и е м покр. хип. од џефердар. — Па џекану даде ватру живу. Добра пушка ватру прихватила. НП Вук. џ^лат, -ата м тур. а. извришлац смртне казне, погубљења. — А ено онај . . . што држи . . . у рукама секиру . . . оно је џелат. Глиш. б. непријатељ, душманин, крвник. — Сваке суботе на вратима логора дуг [је] низ имена оних који су пали од руку . . . џелата [Немаца]. Сек. Мржњом горим страшном за џелате што земљу газе. Вит. џелатов, -а, -о који припада џелату. џелатовица ж џелатова жена. Р-К Реч. џдлатскб, -а, -о који се односи на џелате; крвнички. џелатство с а. џелатски посао, поступак. 6. фиг. окрутност, свирепост. — И моје џелатство, у неку руку, било би племенито. Вуј. џел^бија м тур. покр. в. челебија. — И базрђан џелебија Салко на сарај би погледао малко. Змај. џел^бџија м тур. трговац стоком. — Најмио се . . . као џелебџија уз стоку. Андр. И. Ухватили Радојицу да је убио . . . некаква џслебџију. Ад.

913

џемадбаша м тур. старешина џемата. — [За столом] су седели поп, учител. . . . крупни џемадбаша. Петр. В. џемат, -4та м тур. 1. а. муслиманска верска заједница која обухвата подручје једне џамије, једног имама и сл. — Бивши бегови . . . су се склонили у један удаљен . . . муслимански џемат. Ћоп. б. друштво, заједница; општина уопште. 2. група људи који заједнички обављају молитву, који заједно клањају. џ&матиле прил. заједно, скупно. — Акшам клањасмо џематиле. Мул. џематлија м 1. члан џемата, верске заједнице. — Сретоше се . . . звонар Војин и џематлија Ејуб. Бан. 2. онај који у групи обавља молитву, клања. џемедан м в. џамадан. Бен. Рј. џ^мпер м енгл. горњи део мушке и женске одеће исплетен од вуне и сл. материјала, који се носи, обично, преко кошуље односно преко блузе. џенабет м тур. покр. неваљалац, нитков, проклетник. — Ако се и капетан деси какав џенабет, стрпаће те у 'апс. Ком. Л. Џенабете, никад нећеш видети божијег лица. Андр. И. џеназа ж тур. 1. а. погреб, сахрана, спровод. б. погребна, посмртна молитва са клањањем, која се обаеља непосредно пре сахране. — То није обична подневна молитва, него џеназа, молитва за покојника. Андр. И. 2. мртвац. Шкаљ. џенак, -нка м тур. в. џењак. џенарика ж бот. в. џанаржа. Вук Рј. џенем м тур. покр. в. џехенем. — Сећам га се [пакленог гласа], кб грешнику звук џенема што по души вечно бруји. Јакш. Ђ. џ&немски, -а, -о који се односи на џенем, пакао; паклени. — Сад нека дође смрт, нек се отворе врата џенемска, — ја могу умрети, кад ме ти љубиш! Јакш. Ђ. џен^рал, -ала м заст. в. генерал. Вук Рј. џенет м тур. рај. — У звијезде гледао џед&бџијин, -а, -о који припада џелебџији- сам горе . . . Сав ми се као раскрио џенет. Огр. џ&леп м тур. 1. стадо, крдо стоке. — На . . . ливадама пасу . . . џелепи коња. џ&нетски, -а, -о који се односи на џенет, Шапч. Врати се . . . тјерајући пред собом рајски. читав џелеп говеда и велико крдо оваца. џ&нтлмен м енгл. онај који се одликује Ћоп. 2. фиг. гомила, хрпа, чопор. — [Хоџа финоћом манира, отмен, углађен човек. — заборавља] онај џелеп деце који би и царској Боре око усана које носе траг савладаних хазни био тежак. Андр. И. таштина и страдања, одају интелектуалца, душевног човека, џентлмена у правом џел&пчија м «. џелебџија. смислу те речи. Петр. В. џем, џ&ма м енгл. кув. врста пекмеза, мармелада: ~ од бресака. џентлменски, -а, -о који се односи на џентлмене, својствен џентлменима: ~ поџемадав м тур. = џамадан. — Џемадан нашање. од црвене кадифе3 с неколико катова златна гајтана. Лаз. Л. фиг. Она [планина] има џентлменскп прил. на џентлменски назелен џемадан од ливаде. Лал. чин, као џентлмен. — У моме је интересу 58 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI

914

ЏЕНТЛМЕНСТВО — ЏЕХЕНЕМ

да се тај скандал . . . џентлменски . . . ликџепарнти, џепарим несврш. бавити се видира. Крл. ситном крађом, бити џепар. — Тврде да су џ&нтлменство с џентлменско понашање. у средњем вијеку, за вријеме вјешања џепара, њихови колеге џепарили у публици. — Она не заслужује ваше џентлменство. Вј. 1973. Петр. В. џепарица и џепарица ж 1- жена џепар. џ&нтри м, џентрија и џентрАја ж енгл. ниже племство. — Осам хиљада отво- 2. мала џепна пушка. — Чим је [Намастирчанину] . . . била осма година, имао је рених места за пропалу џентрију. Петр. В. барем џепарицу [пушку]. Шимун. Као што су дотада владали државом маџарски феудалци, тако ће одсада владати џепарош м = џепар. — Много је ломаџарска буржоазија и џентри. КН 1936. пова . . . од случајних лопова . . . па до џ&нтријски, -а, -о који се одиоси на џен- професионалних џепароша. Чол. трије: ~ породица. џепарошки, -5, -6 који се односи на џепароше, својствен џепарошима: ~ занимање џењак, -њка м (ген. мн. -њака) тур. бој, битка, окршај, борба. — Још се већи џепаш, -аша м 1. в. џепар. 2. в. џепарац. џењак учинио. НПХ. Р-К Реч. џеп, џепа м тур. 1. кесица, прорез на било џепашлук м џепарац. — Напиеао ми је коме делу одеће у којој се носе ситне ствари писмо приложивши . . . неколико гроша 1 и новац, шпаг . — Девојчица брзо извуче из џепашлука. Ћор. џепа напрстак. Макс. 2. фиг. а. имовно стање. џспина ж аугм. од џеп. — Кад год убудуће џепови радника буду џспић, -а и џ&пић, -ића м дем. од џеп. угрожени, синдикати ће морати . . . да се џепни, -а, -о који се односи на џепове; одлучно ставе на страну радника. ПИН који се носи или може носити у џепу. ~ сат, 1973. б. новац, готовша. — У Вуковару •— часовник, '— ножић, ~ марама. . . . ловци не жале властите џепове да обноИзр. -—• и з д а њ е штампане књиге малог ве дивљач. ВУС 1974. 3. војн. простор на коме је део непријатељске војске опкољен са формата (да се могу носити у џепу). свих страна. — Бој је трајао око три сата. џепница ж џепна марама. — Веже џепБојећи се да не упадне у »џеп«, Григорнје ницу наврх кишобрана. Сек. повуче јединице. Моск. џспошша ж платно од којега се праее Изр. бити дебелог џепа в. имати џепови. пуне џепове; дирати у чији ~ поткрадати џепбкраднца м и ж џепар, џепарош. — кога; држати, имати кога у џепу имати кога у својој власти; имати пуне џепове Ту се нађу лопови . . . џепокрадице. Баз. бити богат; имати своју кесу у свом џ^пчић, -а и џепчић, -ића м дем, од џеп. џепу бити финансијски независан; испразџсрида, -е ж и џериде, -а ж мн. тур. нонити коме џеп(ове) покрасти кога; лева вине. — Док не избише стамболске џериде, рука, десни <~ каже се кад неко нешто украде; машити се у државни ~ по- ја нијесам [о боју] ништа ни знао. Мул. красти државну благајну, проневерити дрџериз, -а и џериз, -иза м тур. = ђериз жавни новац; мени ни из џепа ни у џеп поточић који тече кроз дворишта и испира немам никакве користи од тога; напунити нужнике. — Пао је на . . . црвоточне даске џеп(ове) обогатити се; познавати као које су покривале џериз. Андр. И. свој <~ одлично познавати; ударити кога по џепу направити некоме велики трошак; џернма ж тур. покр. глоба, новчана казна. платити из свога џепа платити својим — За здравље нашега светлсна кнеза који новцем; посматрати политику кроз свој нас опрссти оне несрећне џериме. Вес. ~ суделовати у политици водећи рачуна само џерсеј м енгл. = жерсеј врста растего својој користи; треба дубље сегнути у ~ треба пружити издашнију помоћ; упас- љиве, еластичне тканине (најчешће сеилене или еунене). ти у ~ упасти у замку. џефердан, -ана и џефердар, -ара м тур. заст. ерста пушке украшене седефом и драгим камењем; врста старинске пушке уопште. — Мој отац је пуцао из џефердана на калфа-Јешу. Лаз. Л. Џефердар џепарац, -арца и џепарац, -рца м новац Томановић Вука девет пута једнако се чује. за ситне потребе. — Јавно говораху да им Њег. плата служи као џепарац, за кафу и пиво. џехенем м тур. покр. ад, пакао. — Оно Срем. су га шејтани узели на своју руку и хоће да џепарење с гл. им. од џепарити. га одвуку право у џехенем. Ћор. џепар м = џепарош онај који ерши ситне крађе, који краде из џепова, лопов на ситно, кесарош. — Није хтио присуствовати хватању џепара. Мар.

ЏЕХЕНЕМЛИЈА — 1ДИЛИТ џехенемлија м онај који ће у џехенем, који заслужује џехенем; грешник. Бен. Рј. џсхенемташ м тур. хем. в. лапис (У). — Из једне кутијице вади џехенемташ и њим дуго маже лишај на образу. Андр. И.;Шка%ш џбџа ж в. џега. Вук Рј. џ^џање с гл. им. од џеџати. џеџати, џеџам несврш. дуго стајати чекајући, дреждати, џоњати. — Једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима. Уск. џбшља ж бот. в. чешљуга (1). Р-К Реч. ''" џибра ж тур. ком, комина. — Џибра [од шљиве] провре и њени румени клобуци таласаху се поврх препуних каца. Лал. У казану остане џибра (комина, дроп). Батут. џнбраст, -а, -о који је као џибра, сличан џибри. Р-К Реч. џнброња м нар. погрд. онај који радо пије ракију (нарочито код казана), ракијаш (/). — Није за козу сено ни за џиброњу ресторација. Рад. Д. џ&вар, -ара м тур. ист. околина насеља (села, града). Вук Рј. џбвкати, -ам несврш. џивџакати. — Прпорио врабац крилима и џивкао. Сиј. џивџакати, -ам и џивџакати, џивџачем несврш. оном. испуштати гласове џив-џив, оглашавати се цвркутом (р врапцима). — Кад хаџија спава, не смију ни врапци испод крова џивџакати. Срем. џ&вџан, -ана м покр. врабац. — Пази . . . како се џивџани свађају. Јак. џивџанити, џивџаним, џивџати, -ам, џивџикати, џивџикам и џивџукати, џивџукам несврш. оном. џивџакати. — Чује људе невидљиве иза греда . . . како џивџане попут врабаца. Дав. Ђаци . . . као врапци . . . по плочнику џивџају. Рад. Д. Птице џивџикају. Поп. Ј. Врапци [су] џивџукали. Рад. Д. џив-џНи онот.узвик за подражавање гласа којим се оглашавају врапци, врапч(и)јег цвркута. џ&гати, -ам несврш. покр. боцкати. — Чувари џигајући их [крмаче] непрестано, ипак их нежно посматрају. Петр. В.

915

Изр. бела ~ џигерица (б); црна ~ џигерица {а); и з б л е д е л а као ~ изгубила је боју (о некој материји). џ&геричар м 1. онај који радо једе џигерице. Вук Рј. 2. онај који продаје џигерице или справља јела од џигерице. Бак. Реч. џ&геричаст, -а, -о који је боје џигерице, као џигерица. — Носи само јапунџе са џигеричастом јаком. Јакш. Ђ. , џЛгеричица ж дем. од џигерица. џ&герични, -а, -о који се односи на џигерицу. — Закључио [сам] да џигерична паштета може да се поквари. Вин. џЛгсричњак м бот. е. петровац (/). џ&герни, -а, -5 в. џигерични: ~ кобасица. џ&герњача и џигерњача ж кобасица од џигерице. — Појели по »парченце« џигершаче. Ћос. Б. џ&гитовка ж рус. козачка витешка игра иа коњима; извођење акробација на коњу. — На тркама [је] Гришка добио прву награду за џигитовку. Моск. џ4гљање с гл. им. од џигљати. џигљаст, -а, -о покр. висок, мршав, протегљаст. — Као дериште била је сува, џигљаста и краката. Срем. џ&гљати, -ам несврш. нагло расти у висину. — Жито џигља у сламу. Р-К Реч. џигљо, -а и е м висок и мршав дечак или младић, дугајлија. — Онај џигљо једнако држи вратнице. Ком, џида и џида ж тур. танко и дугачко копље. •— Дат ћу теби бабина ханџара и његову џиду стреловиту. Вел. џВднути, -нем сврш. 1. бацити, хитнути. 2. ударити, подбости (ногом). — Љутито појашем коња . . . џиднух га немилосрдно у слабииу па прескочих . . . ограду. Вас. Одвезао ципеле, џиднуо [их] ногом. Јак. џЛзиија ж и м тур. «. ђизлија. — Ти си прото добрунски, а ја џизлија вишеградски. Нурије су нам подијељене. Андр. И. џбју-џКцу м непром. спорт. јапанскп начин одбране без оружја и слободног рвања.

џиле прил. тур. одмах, скоком. — Пазите да ми се владате као што спада, јер . . . џ&гера ж №. џигерица. — Све ти џигере чујем ли што, слабо за вас . . . ето ме џиле истресе, па послије боли на ожичици. овамо. Ћоп. Марк. М. џДлнт, -ита и џ&лит м тур. штап са квргом на једлол1 крају или копље без ишљка џ&герица ж тур. а. анат. унутрашњи орган, највећа телесна жлезда, која се нолази које коњаници бацају у истоимепој игри. — Џилитом око бистро и десницу вјежба храбу горњем делу трбушне дупље и има важне функције у вези са разменом материја у орга- ру [Ченгић-ага]. Маж. И. Лов му је био забава, а џилит и сабља игре. Јакш. Ђ. низму, јетра ћераг. б. плућа. — Од велике бриге паде у болест . . . у његовил! прсима Изр. бацати џилите в. џилшпапш сс џигерица губити се и с њом и његов живот (2). — Бикоња, заслепљен изненадном светнестајати поче. Ат. лошћу . . . затегао поводник и, отимајући се, 58*

916

ЏИЛИТАЊЕ — ЏОКЕР

бацао муњевите џилите час једном час другом ногом. Рад. Д. џил&тање с гл. им. од џилитати се. џил&тати се, -ам се несврш. 1. бацати се, надметати се џилитом. — Младе аге и бегови почну џилитати се . . . борити се сабљама. Шапч.у Вук Рј. 2. копрцати се, праћакати се, бацакати се. — А ја на узвисини, изложен Галијатову камењу, џилитао се. Наз. Видео [сам] како по соби промичу неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје. Ком. џЗлитпмице и џЛлитимпчке прил. попут џилита, као џилитом. Кл. Рј. џил&тнути се, џилитнем се сврш. према џилитати се. 1. потегнути џилит. — Срамота је такоме јунаку купит харач, не скупит харача, џилитнут се, не погодит циља. Маж. И. 2. праћакнути се, ритнути се. — фиг. Неочекивана вест о Здравковој кандидацији излетела [је] из дућана . . . џилитнула се као бујна ждребица са капије. Рад. Д. џ&мрија м и ж тур. тврдица, циција, шкртац. — Од тог се човека не да ништа искамчити; то је права тврдица, џимрија. Јов. Ј. џимрвјање с гл. им. од џимријапш. џимрвјати, -ам несврш. = џимрисати шкртарити, тердичити, цицијашити. Р-К Реч. Ф&мријски, -а, -о који се односи на џимрије, својствен џимријама. Ф&мријски прил. на џимријски начин, као џимрија. — Штедет' се данас мора, џимријски штедети. Змај. Ф&мрнса&е с гл. им. од џимрисати. — Крчевине, тапиЈе, ћорисање и џимрисање . . . али и — мецене. Пол. 1958. џ&мрисати, -ишем несврш. = џимријати. В. пр. уз гл. им. џимрисање. џ&н1 и џин м тур. 1. митолошко биће људског лика, огромног раста и снаге, див. — Телом беше џин, а духом кепец. БК 1909. фиг. Наиђосмо поред једног морског џина. Рекоше да је дреднот. Јак. 2. дух, демон, ђаео. — Аман, џин ли си, вила ли си? — узвикну хоџа, бленући у њу. Ћор. џВн2 м енгл. врста ракије; ирска клековача. — [Хоћете ли] шљивовицу или можда џин? Кол. џиигафа и џингафа ж тур. полеђина од лисичје коже (у крзнарству). Вук Рј.; Шкаљ. џЗпов и џинов, -а> -о који припада џину. џннбвит, -а, -о којије као џин, горостасан. Р-К Реч. џЗновски и џ&новски, -а, -о -= џински који се односи на џина, и на џинове, дивовски, горостасан. — Иза једног џиновског стабла

пао [је] од умора. Вас. Живот између . . . ситног Менте и џиновске полусељанке био је заиста необичан. Андр. И. џиновски и џ&новски прил. као џин. џбновство и џ&новство с особина својствена џиновима, огромност, натприродна снага. — Нека празна огромност, неко велико бесмислено џиновство карактерише тај северни систем. Кнеж. Б. џЗнски и џински, -а, -б = џиновски. — Прелаз сватова џиновскога цара у глуво доба поноћи. Скерл. џјЈп1 узв. покр. в. ђип. — Ти је [муху] опет гониш, а она џип на чело. Љуб. џип2, џипа м енгл. врста теренског лако покретљивог аутомобила. — Секретар [се вози] ЏИПОМЈ а директор лимузином. Дав. џипити, -им сврш. покр. зграбити, украсти, здипити, ђипити (2). — Јеси ли гледао кад пас џипи кошчину зубима и с н>ом бјежи главом без обзира да је гдје мирно оглође? Љуб. џнџа ж тур. 1. дечја играчка која звечи, звечка. Вук Рј. 2. а. јевтин накит. — Та свакој су жени драге џиџе. Сим. 6. ситан предмет, дрангулија. — Дедо изнесе дјетету свакојакијех џиџа да се игра. Н. прип. Вук; Бак. Реч. в. ситан новац. — Отвори сандук, па стане просипавати све саме џиџе и гдјекоји марјаш надничарски. Н. прип. Вук. 3. нар. песн. девојка. — Не би л' лијепу џиџу ујагмили, Анђу кћерцу карловачког бана. Рј. А. џ&џаи, -а, -о украшен, накићен. — Лула мајка своју малу Паиу, лула мајка у џиџаној беши. Вес. џога и џбгања ж = џогов оглодта кост (рбично од говечета). Вук РЈ. џбгљав, -а, -о нераван, џомбовит, грудав. — Излокани путеви, џогљави друмови, јаме. Сек. Скаче намучена мајка жутим џогљавим путем. Ђур. џогов м = џога. Вук Рј.

**"

џока ж тур. покр. горњи капут од грубог сукна; кабаница. — На њему бела џока без рукава. Јакш. Ђ. Зими носе [жене] џоку која наличи на капут. Дед. Ј. Старој мајци порезат хаљине, црну џоку, а фереџу уску. НП Херм. џ&кеј, -еја и -еја ш енгл. професионални јахач на тркама. џбкејскп, -а, -о који се односи на џокеје, који припада џокејима: ~ капа. џбкејски прил. на џокејски начин, као џокеј. џбкер м енгл. карта која у неким играма може заменити сеаку карту. Кл. Рј.

ЏОЛАВ — ЏУНГЛА фблсав, -а, -о мршав, кошчат. — Долазио на заглед Јанко Делић . . . а она џолава вјештица . . . вели: »Ја не дам ове јесени нигдје дјетета!« Коч. џблап ж тур. презр. покр. нога. — Пере своје џолапи гдје људи воду пију. Вук Рј. џбмба, џомба и џомба ж тур. 1. избочина, неравнина (рбично на путу од скореног и сасушеног блата). — Цвеја наишао на некакву грудву па запео . . . вели . . . »Проклета џомба!« Ад. 2. џбун, аШа, шаш у бари или риту. Вук Рј.

917

џудаш, -аша и цудист(а) м онај који се бави џудом. џудо м спорт. јапански реачки спорт, налик на џију-џицу. — Џудо спорт је несумњиво један од најмлађих у нашој земл>и. Појавио се први пут тек 1951. Пол. 1958. џуздап, -ана м тур. покр. кеса за новце; новчаник. — Однесе ми џуздан из њедара, у џуздану хиљаду дуката. НП Вук.

џукац, -кца м и џукела ж тур. 1. велики сеоски пас, псина; пас који није расан. — Овчарски џукци из шипражја урлају. Рад. Изр. врпољити се као ђаво на џом- Д. На мене су . . . гледали као на неку би бити јако немиран, нестрпљив, нервозан; геачину, сељачког џукца. Ћоп. Сквикне седети као ђаво на џомби седети врло раздражљиво, џукеле се разлетјеле. Божић. неудобно. 2. фиг. погрд. неваљалац, нитков. — Тамо џбмбав и џомбаст, -а, -о =- џомбовит [у логору] има напредних људи, а и џукела пун џомби, нераван (о путу). — Море узнекоји ће нас достављати. Јак. мирено и ми се ваљамо као старе таљиге на џулбв, -ова м еелики овчарски пас. — џомбаву путу. Хорв. Кренуо је колима преко Било је ту свакојаких врста, пасмина . . . џомбастих улица. Рад. Д. и пасјих величина, од огромних потпланин. џомбастбст, -ости ж особина, стање оно- ских џулова, големих као телад, па све до га што је џомбасто. Р-К Реч. ситних сиротињских жућа. Пол. 1971. џомб&вит, -а, -о = џомбав. — Труцкали џулус, -уса м тур. ист. врста пореза, смо се неколико сати по џомбовитом путу. намета који су у Србији плаћале цркве приЧол. ликом ступања на престо новога султана џомббвитост, -ости ж особина, спгање (лисичје крзно, чарапе и нешто ноеца). — Од свих манастира покупи џулус, порез који онога што је џомбовито. су иначе плаћали само везирима. Андр. И. џбмбос м покр. понор, бездан. Вук Рј. џума 1 ж, џумај, -аја м и џумаја ж тур. џомбдсати се, -ам се сврш. тур. покр. свечана муслиманска молитва у џамији петком стровалити се, пропасти у бездан. Шкаљ. у подне. — Само петком силази у чаршију да џбнка ж стари тип кинеског дрвеногједре- клања џуму у џамији. Андр. И. Иза џуме њака високе крме и косог оштрог прамца. дође Бајро. Нам. џо&ање с гл. им. од џоњати. џб&ати, џбњам несврш. дуго чекати (рбично пред нечијим вратима). — Чекали смо управитеља . . . Ни њега ни писара. Већ нам се досади џоњати у авлији. Глши. Куцов џоња пред вратима. Змај. Коњ је, привезан за букву, немарно џоњао. Коч. џора ж погрд. покр. мршава свиња. Вук Рјџорав и џораст, -а, -о сличан џори, сух, врло мршав. — Ми се и не познајемо, рекао ми је овај врло високи и џорави. Вучо; Вук Рј. џорлав, -а, -о џорав. — А што је ова џорлава Латинка дошла да ми је само знати! Ћоп. џуба ж и џубе, -ета с тур. 1. одора муслиманских свештеника, обично од црне чохе. 2. покр. мушка и жтска дуга горња халмна без рукава (или с кратким рукавима), зубун. — Подухвати своју џубу и без збогом излети на улицу. Радул. (Згрнуо се великим постављеним џубетом. Ранк.

џумбус м тур. весела граја, галама, врева; збрка, неред. — Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан . . . гледа сав тај шарени џумбус и весеље. Вес. Највећма [га је] бољело што он сам у том џумбусу нити може што поправити. Кол. џумбусање с гл. им. од џумбусати. џумбусати, -ам и џумбусити, -им несврш. правити џумбус, веселити се. — Џумбусао је у својој сопственој кући. Ћор. Џумбусио младић ноћас. Срем. џумбуслија, џумбушлија и џумбушчија м онај који прави џумбусе, весељак, шаљиеџија. Бен. Рј. џумле и џумпе прил. тур. скупа, заједно. — Сешћемо овако сви џумле у кола. Ком. џунгла и џунгла ж енгл. непроходна прашума, гуштара у тропским крајевима. — фиг. Мислио је да простим наређењима и пријетњама може завести ред у тој џунгли разуларених страсти и болесних амбиција. Чол. Изр. з а к о н џ у н г л е закон, право јачега.

918

ЦУНКЛ — ЏУЏАТИ

џунка ж енгл. в. џонка — Многе стотине хиљада кинеских породица проводи читав СВОЈ живот на џункама. Б 1958. џуп м тур покр. в. џуба (2). — Ти нађе девет девоЈака са црним капама и »џуповима«. НП Вук. џупа и џупелета ж тур. покр. вунена женска кошуља, исп. џуба (2) Вук РЈ

џуприти, -им несврш. в. џоњати — Ми овде џупримо, гунђа ;едан. Нуш , Р-К Реч. џуџа ж тур. вулг. човек малог расша, слабић, човек без икакве вредности, простак. — Баш си права сељачка џуџа и врдалама. Рад. Д. Џуџе Једне, ви уопште нисте свесни тога да марширате по кугли земаљско;. Вин.

џупет м тур. покр. врста женске ха-винс. џуџатп, -ам несврш. тур. џеџати, џоњаВук РЈ ти — Хвала ти ка' рођеном, )а бих ко зна џупреше с гл им од џуприти. до ко)е доба џуџао. Рад. Д.

*

с***

14

ш ш (Ш) а. безвучни струјни непчано-алвеоларни сугласник. б. слово КОЈИМ се обележава тај сугласник. Изр. од а до ш од почетка до краЈа. ш-ш-ш узвик за умиривање и ућуткивање; исп. пст! — Осу се . . . тапшање: живео Васко1 и смиривање: шшш! тише, тише! Сек. ша узвик којим се подражава дроздов глас. Рј. А. шабака ж тал. покр. а. густа мрежа потегача за обални лов ситне рибе. РЈ. А. б. рибарска барка или чамац са више весала. — Рибари извукоше »шабаке« и поредаше

лони. Крањч. Стј. 2. утврђени обичај кога се неко саепо придржава, навика која се не мења. — Држи [се] сухе шаблоне задавања и испитивања лекција. Нех. Наш народни живот [Хаџић је] хтео . . . да подведе под западне шаблоне. Јов. С. шаблонизирати, -изирам и шаблбнизовати, -зуЈем сврш. и несврш. (на)правити од нечега шаблон, претворити, претварати у шаблон. — Уговор о раду као шаблонизирана форма заснивања радног односа ни)е . . . потребан. Арх. 1954. [Вук] ни)е хтео да шаблонизуЈе свој стил, да би му дао библи)ски карактер, већ је . . . дао израз који његов народ најбоље разуме. Бел. их. ВОЈН. ~ се претворити се, претварати се у шабакар, -ара м покр. ОШЈ који лови шаблон. — ДоцниЈе . . . [и реализам] почне рибу шабаком (а). Рј. А. да вене, да се . . . шаблонизу)е. Михиз. шабаклија ж покр. врста мале пушке. шаблбнски, -а, -о израђен по шаблону, РЈ. А. обрасцу, према калупу, узорку. — Књига шабакув, -уна м в. поландара. Рј. А. [Јоакима ВуЈића је] Један низ шаблонских описа манастира. Поп. П. У збирци има шабшабан м покр. глас, вест, новост. Рј. А. лонских љубавних стихова по моди тадашшЗбањ м зоол. водена птица мало већа њега времена. Барац. од дивље патке. Вук РЈ. шаблбнски прил. по шаблону, калупу; шЗбачки, -а, -б КОЈП се односи на Шабац, несвесно, аутоматски, механички. — Сви су град у СР Србији. ликови нацртани шаблонски и тврдо. Баб. Изр. ~ чивија 1) подвала; 2) лукав Глумац . . . по инерцији . . . доноси шабчовек. — Кавгаџије из Жаркова . . . и чивије лонски оно што се тражи од н>ега. Поз. шабачке осетише како их са смирајем дана 1948. обузима страва. Вучо; ~ обори ист. свињски обори као затвор за људе у катанскоЈ ш8в, шава и шва м (мн. шавови) 1. а. буни у СрбиЈи 1844. линија по КОЈОЈ се ишје, спој деа сашивена комада тканине или коже, руб. — Прегледали шабес м хебр. субота (дан одмора код [су] подозриво шавове рубља. Јак. Још Јевреја). — Одседну у једној чивутској читаву седмицу прегледавала би шавове на механи . . . Ишту јести. Бирташица каже да рубенини. Пав. б. цик-цак линија по којој нема, вели: »шабес« је. Игн>. Вичете као су срасле кости лубање. — Кости лубање Жидови на шабес. Бен. . . . срасту . . . тако . . . да једна урасте у другу у кривудавој ЛИНИЈИ. Таква се веза шаблон, -бна м и шаблбна ж 1. непроменљив, готов образац, углед КОЈН се пропи- костију назива шав. НЧ. в. литуа на којој сује за сваки нов случа] из праксе, или по коме су ливењем споЈени комади метала. — Помоћу њих [рендгенских зрака] се истражује иссе праве нови примерци; калуп, узор(ак), моправност шавова код аутогеног заваривања. дег. — Јово има готов шаблон, па пише по Физ. 2. 2. а. шивење, шиће, швело. — Помањему. Срем. Некад, за царских времена, гала [)е] . . . породицу радећи фини вез и израђивао се намјештај за уреде према шаб-

920

ШАВАЦ — ШАКА

шав. Сек. б. предмет који се шије. — Запита . . . отурујући шав са крила. Ћор. [Баба Ивона] седи на . . . прагу са швом у рукама. Дов. Изр. х и р у р ш к и •—• мед. вештачко спајање ткива појединих органа која су била одвојена каквим ломом или оперативно. шавац, шавца м покр. кројач. — Сутра ћу кројити код шавца црвену доламу. Љуб. шввнн, -а, -б који се односи на шав: ~ страна, шавне цеви. Рј. А.; Бак. Реч. шавољ м покр. в. шафољ. — Захити . . . из шавоља хладне воде. Јакш. Ђ.; Вук Рј. шавран м 1. бот. в. шафран. Вук Рј2. име коњу жућкастосмеђе длаке. И. шаврање с гл. им. од шаврати. шаврати, -ам несврш. цвркутати, чаврљати, певати (као ласта). — Ласте шавраху око крова. Том. У сјени под кровом шавра ласта из гнијезда старог. Марк. Ф. шаврљуга ж зоол. покр. в. шееа; исп. шеврљуга. Рј. А. шагрбн, -ена и шагрип, -ина м фр. зрнасто обрађена кожа (јарећа, магарећа, коњска) за обућу, за коричење, покривање кутија и сл. Рј. А. шагревски и шагрински, -а, -о који је од шагрена, шагрина: ~ кутија, ~ кожа. шадрван, -ана м тур. в. шедрван. — У авлији вода шадрвана, из ње тече дванаест чесама. НП Херм. шанн и шаин м в. шахин. — Пушти шаина, сокола, под облак. Срем. шаЈак, шајка и шајака м тур. чоја домаће израде, слична сукну. — Старац [је] још у шињелу од зеленог шајака. Андр. И. Стотине капа . . . од шајка. Сцј. шајакли прид. непром. в. шајачки. Кл. Рј-

шаЈачки и ш&јачви, -а, -о покр. који је од шајака. — Обрати се дебељку у новом шајачком гуњу. Ћос. Д. Био је у . . . шајачном одслу. Рад. Д. шајба ж нем. покр. а. прозорско стакло, окно. Бен. Рј. б. нишан. Кл. Рј. шајка1 ж тур. а. ист. врста ратног брода на весла, обично речног, са оштрим гвозденим кљуном. — Морава [носи] шајку оковану, и у шајци брата и сестрицу. НП Вук. б. отворен чамац са 2—4 весла. — Шајка [је] . . . пловила великим каналом. Шен. Стари затубасти чамац рибарски, аласка шајка по Тиси. Чипл. Изр. потонуле му шајке невесео је. Н. посл. Вук. шајка2 ж зоол. в. креја. — Ој бога ти, шајка птицо! Вук Рј.; Деан. Рј.

шајкача ж капа са дуплим странама уз народну ношњу; војничка капа у бившој српској и југословенској војсци. — Шумадинци са шајкачама и опанцима. Сим. На глави је имао шајкачу са кокардом. Ћос. Б. Шајкаш, -аша м 1. ист. а. становник Шајкашке, области у јужној Бачкој. б. (шајкаш) човек из шајкашког батаљона, на негдашњој граници банатској. И-Б Рј. 2. лађар, возач шајке. — Шајке и шајкаше залуду чекају бајири у траву обрасли. Чипл. шајкашки, -а, -5 који се односи на шајкаше: ~ батаљон. Вук Рј. шајн м и шајнара ж нем. ист. папирни иоеац (за разлику од металног новца) у бившој Аустро-У'гарској (за време инфлације па сведо 60-тих година прошлога века), банкнота. — Весело је онда било, весело у хрватској земљи: полић старога за грош шајна. Шен. Могао бих за невољу саставити . . . до три хиљаде шајна. Јакш. Ђ.; Бен. Рј. шајтбв, -ова м маџ. покр. 1. славина. 2. техн. завртањ, вијак. Вук Рј. шајцати (се), шајцам (се) несврш. покр. шетати се. — Види . . . како се и ја знам шајцати . . . Само ми је лијева нога мало краћа . . . па се много гегуцам. Коч. Јовандека спокојно шајца уздуж композиције. 75(7«. шбјчав, шајчан и шајчен, -а, -о који је од шај(а)ка: шајчаве чакширс, шајчан зубун. Вук Рј.; Рј. А.; Кл. Рј. шајчнца ж дем. од шајка. Рј. А. шЗка 1 ж 1. а. део руке од зглавка, доручја, запешћа до врха прстију тапив. Тери. 4. — Н а . . . рукама разликујемо: раменицу, подлактицу и шаку. Батут. б. длан и прсти руке, подешени и поеијени према унутрашњости, да се мооке нешто захватити или да се оно што је на длан стављено, насуто и сл. може држати или носити. — У шаки је стискао новац. Бен. 2. шака као мера а. ширина од неколико сантиметара. — [Коњ] висок 16 шака. Нуш. У грунтовници пише крупно као шака. Бен. б. количина нечега што може стати у стиснуту шаку. — Дај ми једну шаку брашна. Вук Рј. Заграби из кошаре шаку шљива. Бег. 3. мали број (људи и сл.). — Та шака наоружаних л>уди, то је наша будућност. Чол. Изр. голих ш а к а (голим шакама) ненаоружан, неспреман за борбу; д о ћ и до шака доћи до физичког разрачунавања, до батина; извући се из нечијих шака спасти се некога, нечије зависности; испустити из шака олако испустити неку ствар од вредности; и шаком и капом (давати, делити) е. уз капа (изр.); пасти (допасти) шака, пасти, доћи у шаке 1) припасти, пасти под нечију власт; 2) добити

ШАКА — ШАЛА батине од некога; пљунути (хукнути) у шаке прионути на посао; п р а з н и х шака (остати, в р а т и т и се) не добити ништа, не урадити ништа; п р о п у с т и т и (кога) к р о з шаке истући, изударати; пуном шаком (пуним шакама) д а в а т и издашно, дарежљиво, не жалећи давати; пуна шака браде в.узбрада(изр.); стезати(стискати) шаке битиогорчен; у шаке узми; у шакама (нечијим)з> нечијој власти; шака јада 1) ситан и слаб човек. — Мали, шака јада, мршав, броје му се ребра. Пол. 1973; 2) мали број људи. шбка 2 ж покр. врста колача, мафиш. И-Б Рј. шака-бака ж зоол. покр. в. бубамара. Рј. А. ш&каиле прил. шакачки, шакама. — Да једемо шакаиле. Вук Рј. ш&кал и шбкал м зоол. врста дивљсг пса; звер сродник пса Саш& аигеиз; син. чагаљ. Деан. Рј. фиг. крвожедна звер. — Несити шакал вреле Азије . . . море мути. Јакш. Ђ. Вјечно [се] гризу и свађају крволочно . . . као шакали. Крл. шВкалски и шбкалски, -а, -б који се односи на шакале; сличан шакалу, крвожедан. — Људи [су] шакалске нарави. Вуј. шакање и шЗкан.е с гл. им. од шакати се. шакапбре у изразу: биће ~ почупаће се, ухватиће се за косе. Вук Рј. ш&каст, -а, -о који има облик шаке. — Шчепа тешку шакасту каменицу. Божић. шбкасто прил. ширећи се прстасто. — Грч јој . . . хватао крста и одатле се шакасто зрачио . . . низ кости. Рад. Д. шакат, -а, -о који има велике шаке. Рј. А. шакатање с гл. им. од шакатати. шакатати, -ам несврш. бити, тући шакама. — Па стадоше бабу шакатати. Вук Рј. шакатн се и шЗкати се, -ам се несврш. тући се шакама, боксовати се. — По саборима се шакају. Вел.; Вук Рј.

921

шакетати (се), -ам (се) несврш. тући (се) шакама, шамарати (се). В. пр. уз гл. им. шакетање. шак&тина ж аугм. и пеј. од шака. — Момци . . . пружали су шакетине у пролазу. Сим. шакић, -ића м пет прстију руке. Вук Рј. шЗкопис м шаљ. в, рукопис. — [Краљ] га једном питао шта је од школе изучио кад има онако леп шакопис. Вас. Шакописом . . . [карту] потпиши. Уј. шакосање с гл. им. од шакосати (се). — [Борци] сикћу, спремни на шакосање. Гор. шакосати, -ошем 1. несврш. тући, ударати. 2. сврш. ћушити. Вук Рј. ~ се уз. повр. тући се. В. пр. уз гл. им. шакосање.

шакун- в. чукун-: шакунбаба, шакундед(а). — Та сабља доста дуго бијаше и у Јакова Винчића, сердара и шакундједа Јосипа. Шимун.; Вук Рј. шал и шЗп м (мн. шалови и шалови) 1. ручно плетен или фабрички израђен већи четвртаст комад вунене или свилене материје као део женске ношње, који служи за огртање преко оба рамена или за увијање главе. — Шиме . . . је загрнуо њезина плећа шалом. Бег. Око главе је [Ана] имала црни свилен шал. Наз. 2. дужи али ужи комад материје, који се обично, као део мушке ношње, ставља зими око врата или, у народној ношњи, око главе. — [Коње] воде сељаци с великим црвеним шаловима око главе. Дед. В. шала ж 1. досетка, духовита реч; духовита кратка прича. — Момчадија . . . добацује . . . шале и доскочице. Мул. Шала му је сликовита. Матош. Сипао је увијек шале и пословице. Андр. И. 2. несташан поступак, несташлук. — Крао [је] женама из котарица јело и напијао се ракије из свачијег стаклета . . . Био [је] све више сит и све више напит, правећи грубе шале. Чипл. 3. ситница, мала ствар. — Није то . . . шала тражити од свих порезовника да наједанпут, шакач, -ача м боксер, боксач. — Знај као преко ноћи, плаћају за половицу . . . више земљарине. Рад. Стј. Није шала шест да сам . . . већи мајстор . . . од безубог . . . сати напорног рада без престанка. БВ 1909. шакача Хермолика. Матош; Деан. Рј. 4. заст. шаљив позоришни комад. шакача ж агр. покр. врста крушке. Изр. а п р и л с к а шала неозбиљно питаРј. А. ње или досетка, упраељени некоме на дан пршбкачки, -а, -б који се изводи шакама вога априла, са циљем да се упитани збуни, (бој), боксерски, боксачки. — Изазове на ша- исмеје или превари, која се питања, кад шала успе, пропраћају узвиком »априлилиц без качки двобој. Креш. (све) ш а л е (збиља, без шале) да говоримо шбкачки прил. а. рукама, шакама, из озбиљно; в р а г (ђаво) узео (однео) шалу шаке(јести). Вук Рј. б. шакама се тући. — ту нема шале, сад више нема шале; да се Туко сам [их]'и шакачки и уларом. Коз. И. ниси шалом ш а л и о нипошто то да ниси шакетање с гл. им. од шакетати (се). урадио; до шале му је (није му до шале) расположен је (није расположен) за — Деси [се] мало и шакетања. Дом.

922

ШАЛАБАЗАЊЕ — ШАЛИЏИЈА

шалу; заметати (збијати, п р а в и т и , терати) шалу, шале шалити се; з а т у р и т и шалу в. ударити у шалу; знамо за шалу знамо већ то\ из шале (од шале, у шали, шале ради) шалећи се; к а о од ш а л е лако, без муке. — Написаћу вам, хитро ко од шале, један тужан сонет на вашу лепезу. Дуч.; масна шала в. мастан; не знати за шалу (шале) не еолети шалу; нема (ту, с тиме) шале сад је ствар озбињна; неслана шала в. неслан (2); одбијати, о к р е т а т и (обртати) на (у) шалу не узимати ствар озбиљно; од шале в. из шале; о д ш а л и т и шалу вратити жао за срамоту, осветити се; папрена шала в. папрен (2); примити за шалу схватити, узети ствар неозбиљно, олако; п р и х в а т и т и шалу пристати на шалу; с л у ж и т и за шалу бити често предмет шалеподсмсшљиваца; ударити у шалу почети се шалити; шалу на страну да говоримо озбиљно, говорећи озбиљно. шалабазање с гл. им. од шалабазати. шалабазати, -абазам несврш. ходати без циља, (ш)врљати, скитати се. — Дјеца су, истјерана из куће, да не сметају, шалабазала по путу. Бен. фиг. проводити време узалуд. — Читаве три године он је шалабазао. У школу није ишао, на занат није хтео. Лаз. Л. шалабактар, -тра, шалабактер и шалабахтер м нем. пеј. стара, дугом употребом жтрошена књига, књижурина, купусара. — Извадио он то из свих могућих шалабактра, па ми сада тим памет убија! Ђал.; Кл. Рј. талај и шалај покр. узвик и припев у вубавним и бећарским песмама у Срему и Славонији. — Момчадија, шалај, тера кера. Змај; Рј. А. шалајка ж кратка и весела народна песмица (слична бећарцу) с припевом »шалај«. Леск. М. шалајски, -а, -5 који се односи на шалајке: ~ народна песма. шалан и шалан, -лна, -лно шаљив: ~ поскочица. Павл. шалата ж покр. в. салата. — Једе телећи бут са шалатом. Крл. шалац, -лца м шаљивац. И-Б Рј. шалвар, -ара м шал за обавијање око главе. — Глава му покривена фесом, а уоколо омотаним црвеним шалваром. Торд. шалваре, шалвара ж мн. тур. дугачке и врло широке чакшире, ногавица скупљених око глежња, као део мушке и жеиске одеће неких народа. — На себи је имао отрцане атласке шалваре. Андр. И. шалваретине ж мн. аугм. и пеј. од шалваре. Вук Рј.

шалварицс ж мн. дем. од шалваре. — Гледао [је] на ону страну куд би прошла Зона у . . . алевим шалварицача. Срем. шалварчине ж мн. в. шалваретине. Р-К Реч. шале прил. 1. лако, као од шале; шалећи се, не озбиљно. — Кога моје вино обори, тај се не диже шале. Срем. Могаше шале пробити земљу. Брл. Ако си се ти шале женио, ја сам се збиља удавала. Вук Рј. 2. покр. доиста, управо. — Ама и свирач је, нема га шале. Глиш. Имају сестру, да је није шале у свој капетанији. И. талДкање с гл. им. од шаликати сешал&кати се, -ам се несврш. играти се. — Загледао се у једну гомилицу свијорена лисја, што се њнм шаликао тијан поветарац. Ком. шалина ж аугм. и пеј. од шал. — Халимача . . . развеза шалину, која му се просу по прсима. Сиј шалинтра ж в, шалитра. Вук Рј. шалити се, -им се несврш. 1. говорити досетке, веселе речи, правити шале. — Уза сваку реч смеје се и шали. Нен. Љ. Куцало се, пјевало, шалило се и доста масно. Шен. Никад се није шалио, ни с нама децом, ни с мајком. Лаз. Л. фиг. Сјајно небо . . . се . . . сиије и шали над кобним градом. Војн. 2. фиг. усуђивати се, извргавати се опасности. — Други пут немој да се шалиш да ми дираш дете. Јак. Изр. не ш а л и се г л а в о м (за ж и в у г л а в у да се ниси шалио) то нипошто не чини; да се ниси шалом шалио в. уз шала (изр.). шалитра ж хе.ч. натријумова со азотне киселине (натријум-нитрат): чилска ~ . Р-К Реч. шалитрани, -а, -6 шалитрин. Р-К Реч. шалитраст, -а, -о сличан шалитри. Р-К Реч. шалитрин, -а, -о који припада шалитри. шалић, -а и шалић, -ића м дем. и хип. од шал.—Око главе замотала бео шалић. Лаз. Л. шалица ж дем. од шала, мала шала. Р-К Реч. шалица ж нем. в. шоља. — Гледао је да у својој лименој шалици направи вечеру. Чол. У углу се налазила бијела заходска шалица. Шег. Изр. г л е д а т и у к а в е н у ш а л и ц у гатати, прорицати судбину према шарама које се од кавеног талога начит на шолмци кад се шољица преврне. шалнџија м покр. е. таљивац. — Да те није, голубе, жандар погладио . . . добаци неки шалиџија. Гор. Ха! ха! Ја, Херо, весељак и шалиџија! Наз.

ШАЛНО — ШАМАН шаипо прил. у шали. — Док мајка прича то . . . шално хвале [Јелку] све снашице. Марк. Ф. шалозбиљан, -љна, -љно шаљив и озбиљан у исто време. — Шалозбиљна дијалектичка игра жмурке између субјективног и објективног, хумор у сваком тренутку пориче самог себе. НИН 1959. шалбн, -она м и шалона ж (обично у мн.) метална или дрвена решетка са спољашње стране прозора као заклон (од сунчане припеке или хладноћеУ, жалузине, шалукатре. — Шалоне су биле притворене. Ћос. Б.; Кл. Рј. шалтер м нем. 1. отвор као мали прозор кроз који са публиком опште службеници администрације, банака и сл. — Куцнуо сам у капак на једном шалтеру. Пол. 1960. 2. прекидач за електричну струју. — Окренух шалтер, направих свијетло. Наз. шалтерски, -а, -о који се односи на шалтере Џ). — Шалтерска служба је тако добро организована да . . . странке готово уопште не чекају. Пол. 1959. шалтоватп, -тујем несврш. нем. укључивати. — Сав посао [електричара] састоји [се] у томе да шалтују струју и подмазују ротацију. КН 1955. шалукатре ж мн. покр. в. шалон(а). — Угледао [сам] опет зелене шалукатре мога очинскога дома. Мил.; Вук Рј. шалче, -ета с дем. и хип. од шал. 1 шалчина м и ж в. шаљивчина. В 1885. шалчнна" ж аугм. и пеј. од шал. шалчић, -а и шалчић, -ића м дем. и хшг. од шал. — Умотава лице жутим шалчићем. Моск. шалџија и шалџија м в. шаљивац. — Ја јесам, истина шалџија, ал' ово није шала, него озбиљно. Срем. ш а љ м покр. в. шал. — Око главе носио је [Симо Кођошија] црвени шаљ. Вујач. ш&љење с гл. им. од шалити се. шаљив, -а, -о а. који праеи шале. — Разговоран [је], шаљив и досетљив. Нен. Љ. б. досетљив, духовит. — Таман хтела још коју шаљиву да каже, кад Миона стала да јеца. Рад. Д. в. весео. — Шаљиво расположење испуња господу. Торб. Целом разговору даје шаљив тон. Јак. г. смешан. — Сремац има неколико досјетака и шаљивих ситуација које форсира. Мапгош. Изр. ~ игра поз. смешан позоришни комад, кождија (рбично мања); ~ пошта врспга друшшвене игре. шаљиваџ, -ивца м шаљив човек, шаљивчина. — Деца и шаљивци смејали су се сватовима. Јакш. Ђ. Преобразио се . . . у пјевача и шаљивца. Мих.

923

шаљивачкм, -а, -б који се односи на шаљивце. — Код г. Нушића се сваки час може осетити колико му је тежак тај шаљивачки занат. Скерл. шаљивица и шаљивка ж жена шаљивац. — Станија . . . жена Радованова . . . живахна шаљивица. Сек. »Добра је рода« прихвати нека шаљивка. Маж. Ф. шаљиво прил. на шаљив начин, шалећи се; весело. — Нагнувши шаљиво главу, он их [врата] широм разјапи. Ћос. Б. фиг. Вјетрић се шаљиво игра. Крањч. Спгј. шаљивбст, -ости ж 1. шаљива, смешна сишуација, хумор. — Цесарић [је] озбиљно намјеравао постигнути лиризам, па је получио шаљивост. Шим. С. 2. шала, досетка. — Тим је шаљивостима испунио и остале [реченице]. Шим. С. [Војници] добацују . . . разне шаљивости. Сек. шаљ&вчина м и ж 1. шаљив човек, шаљивац. — Био је . . . добричина и шаљивчина. Радо се шалио и примао шалу. Вес. Важио је као велика шаљивчина. Андр. И. 2. аугм. од шаљивац. Вук Рј. шаљ&вџија м в. шаљивац. — Шаљивџију би награђивао грохотан смијех. Шов. шаљица ж в. шалица. — Нациједила [је] из лончића . . . мало густе текућине у . . . шалицу. Лонч. шаљукав, -а, -о покр. в. шаљив. — Брбљетао [је] о сличним шаљукавим веселостима из давних дана. Божић. шаљукање с гл. им. од шаљукати се. шаљукати се, -ам се несврш. у дем. значењу: шалити се. — Неки краљ убио сина . . . кад га нађе гдје се маћухом шал>ука. Љуб. Ипак [је] напола држао да се Петар шаљука. Божић. шаљчина м шаљивац. — Тако? Шаљчина, весељак? — упитам ја. Том.; Бен. Рј. Шам, ЦМма м тур. 1. Сирија. 2. Дамаск (главни град Сирије). Вук Рј.; Шкаљ. шамадине ж мн. покр. врста купуса, кељ пре главичења. Вук Рј. шамајлија ж тур. шамско, сиријско седло. — Скидоше им седла шамајлије. Вук Рј.

шбмалаџа и шамалаџа ж тур. покр.

шажка тканина за мушке антерије, мсута са црвеним пругама, дамаст. — Мати . . . умила га [малога] и почела облачити . . . нове чакширице, па онда шамалаџе, антерија. Мул.; Вук Рј.; Шкаљ. шаман м тур. врач, чаробњак, маг (у примитивним религијама култа духова). — Једнако се негативно држао према . . . шаманима и осталим службеницима култа. Крањч. Стј. Живот Ескима није сав мрачан. Виде се школе и болнице . . . где су још јуче

924

— ШЛМРОЛНА

владали шамани, врачеви Севера. Пол. 1973. шаманизам, -зма м примитивна вера која почива на култу природе и духова. Свезн. шаманка ж агр. врста крушке. Р-К Реч. шаманскн, -а, -б који се односи на шамане. — Убио [је] своју девојку под утицајем шаманских проповеди. Пол. 1973. шамар, -ара м тур. ударац шаком по лицу, ћушка, заушница. — Бићу га, насред улице, шамарима. Дом. Он зна потегнути и шамаром. Матош. Изр. д е л и т и шамаре ударати, тући (кога); добијати, вући шамаре добијати батине. ш а м а р а њ е с гл. им. од шамарати (се), шамарати, -ам несврш. ударати шамаре. — Управник . . . врло често их [новајлије] шамара. Чол. <— се уз. повр. тући се шамарима. — Лутали [смо] . . . шамарали се, играли. Ђон. шамарина ж в. тамарчина. — Диже десницу, па удари . . . шамарину, да му свјетлаци синуше пред очима. Матош. шамарнсати, -ишем несврш. в. ша.чарати. — Тај би пустио не знам колико још да га шамаришу. Вин. шамарити, шамарим несврш. в. шамарати. Р-К Реч. шамарнути, шамарнем сврш. ћушнути, ошамарити. Р-К Реч. шамарчина ж аугм. од шамар. — Опали шамарчину маломе шјор-Мирку. Божић. шамац, -мца м покр. в. шанац. — Натјера их . . . преко шамца. Коз. И. шамдуд м бот. тур. покр. врста дуда с црним плодом (пореклом из Шама). — Пред кућом су два лисната шамдуда. Срем. шамија ж тур. танка марама разних боја којом жене повезују главу, повезача. — Очешља се и по старински повеже мрком шамијом. Лаз. Л. Испод шамије . . . провирује . . . прам сиједе кике. Јурк. шамијица ж дем. од шамија. — Узме поправљати своју шамијицу. Мул. шамла и шамла ж нем. столичица без наслона, клупица. Р-К Реч.; Деан. Рј. ш а м л а к м покр. в. шенлук. — Кад је царе сина угледао, велики му шамлак учинио. НП Вук. ш а м л а р , -ара м онај који прави и продаје шамле. Р-К Реч. Шамлија м становник Шама. Вук

Рј.

шамл&јанка ж тур. сабља шамске израде, димжкија. — Па припаса сабљу шамлијанку. НП Вук. шампвца и шамлица ж шамла. — Предвече изнесу шамлице испред капије. Вучо. ш а м о т м фр. врста глине од које се праве ватросталне опеке за облагање пећи. шамбтер, -ера м дбучени радник, стручњак за рад са шамотом. шамотни, -а, -5 који је од шамота: ~ опека, ~ облога. шампантара ж покр. олуја, невреме. Бен. Рј. шампањ, -ања и шампањац, -њца м фр. пенушаво вшш француске производње (по француској покрајини Шампањи). — Келнер сервира шампањ и закуске. Крл. Жупан узе чашу са шампањцем. Петр. В. Изр. шампањ-боја бледожута боја, боја шампањца. шампањер, -ера м заст. в. шампањ(ац). — За његовоот софром се пије шампањер. Јакш. Ђ. шампањерски, -а, -о који се односи на шампањер:

•—• чаша.

шампањизпрати,-и:трам и ш а м п а њ и рати, -ањирам сврш. и несврш. банчити, лумповати трошећи шампањ(ац), (по)пити шампањ(ац). — Ноћас смо . . . шампањизирали. Срем. Онда се шампањизирало! Крл. Није [Фран] . . . шампањирао ни из једне бутиљке. Драж. шампањски, -а, -о 1. који је у вези са шампањ(џ)ем: •—• боца, ~ чаша. 2. (у именичкој служби) с рус. шампањ{ац). — Софра им беше свакада пуна, а шампањским се и причешћиваху. Јакш. Ђ. ^ Изр. ~ вино шампањ{ац). ш а м п Ј њ о н , -она м фр. бот. в. рудњача (гљива). Бен. Рј. шамп&он, -она м фр. спорт. првак, победник у неком спорту: спортски, стрељачки '—> ~ У боксу, у шаху; европски, светскИ'—•. шампвбнат, -ата м 1. такмичење за првенство у некој врсти спорта: фудбалски ~> кошаркашки ~ , светски -—, шаховски ~ . 2. титула шампиона добивена на каквој утакмици. — Ласкер је одржао шампионат [шаховски] читавих 27 година. Шах 1. шампионов, -а, -о који припада шампиону. шампиовски, -а, -б који се односи на шампионе и на шампионат: ~ форма, ~ стил. шампон, -бна м енгл. козм. средство за прање косе. Деан. Рј. шамролна ж в. шаумролна. Кл.

Рј.

ШАМСКИ — ШАНТУНГ шамски, -а, -о који се односи на Шам. — Давор, було, хоћеш шамску свилу? Март. шамута м разг. пеј. збуњен, лако збунљив човек. — Е, мој шамуто, што да заборавиш? Дом. шЗмшула м млитав, плашљив, приглуп, глупав човек. — Сви [су га] у чети сматрали за шамшулу, јер се, услед своје учености, није научио да пцује војнике. Вин.; Р-К Реч. шбн 1 м тур. покр. добар глас, достојанство, углед. — Јазук теби и твојему шану. НП Херм. шЗн 2 м маџ. покр. калуп (за чизме). Вук Рј.\ Деан. Рј. шЗнадан, -дна, -дно и шЗнатан, -тна, -тно мањкав, покварен, под маном; кварљив. Вук Рј.; Деан. Рј. шЗнац, -нца м (мн. шанчеви, ређе шЗнци) 1. дубок ров с насипом за одбрану у рату. — Око зида су послије били ископани шанчеви. Вук. С мојом кумпанијом јуришао [сам] на непријатељске шанце. Маж. Ф. 2. рое, јарак (обичио поред пута, за отицање воде). — И с једне и с друге стране колског пута ископа се шанац. Тод. Прескочивши шанац уљезе у . . . кућу. Торд. шангир, -ира м фр. мед. опасна венерична болест; примарни сифилис; исп. чанкир. Вуј. Лекс; Кл. Рј. шандање с гл. им. од шандати. шапдарање с гл. им. од шандарати. шандарати, -ам несврш. покр. блебетати. Вук Рј. шандаска ж дашчица у средини калупа или шана кад се чизме набијају. Вук Рј. шандати, -ам несврш. покр. блебетати. Вук Рј. шандуд м в. шамдуд. — Стрчале су широке гране старих шандуда. Ћор. шанжан, -4на м фр. 1. шарена тканина која је глатко откана па се прелива. Свезн. 2. полудраги камен. Кл. Рј. ш а н ж и р а њ е с гл. им. од шанжирати. шанжнрати, шанжирам сврш. и несврш. фр. 1. изменити, мењати боју, прели(ва)ти се (о боји или сјају тканине). Кл. Рј. 2. променити, мењати новац. И. 3. спорт. променити, мењати ногу у ходу после прескочене препоне (о коњима). Јах. шЗнк м нем. тезга, дуг сто у крчми, бифеу с којега се служи гостима пиће и др. — Сакривен иза шанка прислушкивао је. Крл. У кафани за шанком седи гојазна . . . жена. Б 1958. шанкош м онај који точи пиће и који послужује за шанком. — Шанкоша замени шанкошица. НИН 1959.

925

ша'нкошица ж женска особа шанкош. В пр. уз шанкош. шанкр м мед. в. шангир. Деан. Рј.; Кл. Рј. шЗнса и шанса ж фр. прилика, изглед на успех. — Увидио је одмах да учитељ има шансе. Шег. Борба је неједнака на први поглед. Али све су шансе на нашој страни. Дав. шансон, -она м и шансбна ж фр. популарна песма најчешће љубавног или сатиричног садржаја, с лаком 'музиком. — [Валтер Мерино] пшпе . . . шансоне и баладе, романсе. Шим. С. шансонета и шансбнеткнња ж певачица шансона. Кл. Рј. шансон&јер, -ера м певач шансона. — Његови стихови . . . стјечу невјеројатну популарност кад излазе из уста шансонијера. Вј. 1970. шансон&јерка ж певачица ишнсона. шансбњер, -ера м шансонцјер. шансбњерка ж шансонијерка. — Ту су и две познате шансоњерке Маржана и Жилијет Греко. Пол. 1958. шантав, -а, -о хром, Нопав, шепав. — Онако шантав обучава децу да право стоје. Ад. фиг. Сред собе . . . Велик шантав сто. Матош. шантавац, -авца м шантав човек. — Млекарово се срце над шантавцем гануло. Киш. ш&нтавица ж шантава жена. Прав. шантавко м в. шантавац. шаптавост, -ости ж особина онога ко је шантае. ш а н т а ж а ж фр. уцена, уцењивање, изнуђивање. Бен. Рј. шантажер, -ера и шантажист(а) м уцењивач, изнуђивач. Крл.; Кл. Рј. шантан, -ана м фр. в. кафешантан. — Шантан га ниједан још не видје. Матош. шантански, -а, -б који је у вези са шантаном. — Сваке вечери [пјевала је] малена шантанска дружина. Наз. шантање и шантање с гл. им. од шантати. шантапрца м шантав човек. Р-К Реч. шантапрцање с гл. им. од шантапрцати. шантапрцати, -апрцам несврш. покр. шантати. Р-К Реч. шантатн и шантати, шантам несврш. храмати, ћопати. — Колена су му крвавила. Он се шантајући спусти из парка. Ћос. Б. шантунг м кинески врста тканине од сирове кинеске свиле (по истоименој кинеској

926

ШАНТУЦАТИ — ШАПОРИТИ

покрајит). — Узели [су] . . . плави шантунг. Шов. шантуцати, -ам несврш. помало шантати. Р-К Реч. шанут, -а, -о сулуд, ћакнут. Р-К Реч. шанути, шанем сврш. в. шапнути. — Шанула [је] Зони на ухо једну страшну ствар. Срем. Још једном [јој] шане у ухо: — Изгледате као дјевојчица! Франг. шанчани, -а, -5 који се односи на шанац. Шов. шанчити, -им несврш. правити, копати шанац (око чега). — Сеоски газда понудио [им] да му шанче имање. Пол. 1950. шанчић и шанчић м дем. од шанац. Вук. шаондан прил. покр. в. ондан. Вук Рј. шап 1 , -а и шап 1 , шапа м тур. вет. заразна болест на папцима код папкара. — Прелази на човека шап и устобоља, која се нарочито шири међу говедима, овцама и свињама. Батут. шап 2 м непоштена, недопуштена провизија или посреднички профит, велика добит; пљачка, отимачина. — После ће већ, млађи и орнији за шап и положај, да раде место њега. Маш.; Р-К Реч. ш&п2, шапа м тур. мин. стипса, алаун. Вук Рј. шапа ж 1. доњи, заершни део ноге код животиња. — [Керови се] пењу шапама уз њега [оца]. Дом. 2. фиг. пеј. рука. — Спуштам на устав шапу. Ил. Зашто је вриснуо кад сте га погладили вашом шапом? Фелд. Изр. бити у нечијим шапама бити у нечијој власти; имати кога у својим шапама имати кога под својом влашћу; мечја ~ бот. 1) ерста гљиве, козарка. Сим. Реч. 2) биљка из пор. штитара Негас1ешп, Н. &Љшсшп, Н. 8рћоп<1уНит. Сим. Реч.; Бен. Рј. ша^пав, -а, -о оболео од шапа. — Краве су бедреничаве, и све је слинаво и шапаво. Крл. шапак, -пка м покр. в. шапат. — Они се дадоше нешто у шапак, док опет проговори онај исти. Љуб. шапантара ж нокр. в. шампантара. Р-К Реч.; Бен. Рј. шацаст, -а, -о који има велику шапу; који има облик гиапе. — Изнад шапастог зеленог лишћа . . . видјело се небо. Лоп. На сивој свиленој ирашнни остају чудовишни шапасти трагови његових босих ногу. Моск.; Рј. А. шапасто прил. као шапа, као шапе. — Кратке, широке, црне обрве шапасто . . . су се састајале изнад носа. Моск.

шапат, -а и шапат, -пта м тих говор, шапутање. — Колона брже! — прошао је шапат од чела до зачеља. Чол. фиг. Замро вјетру шапат тих. Домј. шапатљив, -а, -о в. шапутав. — Јеси ли ти, Маре? — запита . . . тих, шапатљив женски глас. Ћор. Љуби . . . зелену папрад и шапатл>иво цвијеће. Матош. шапатљиво прил. као да шапућу. — Траве [су] шапатљиво шумориле. Јак. шапатом прил. шапућући. — Шапатом ми казује. Чол. шааац, -пца м (често у изразу: шапца-лапца) покр. назив друштвене игре код одрасле младежи. — Ваљда си се [голубице] кроз облаке витлала, шапца, жмуре . . . играла. Змај. Једни другима [су] окретали леђа, ударали пацке, играли се шапца-лапца. Пол. 1970; Деан. Рј. шапесати, -ам несврш. шепељити. — Ресимић . . . је . . . шапесао кроз . . . смрад лешина. Вас. шапетина ж аугм. и пеј. од шапа. — Голема куја . . . баци се шапетинама на Тучина прса. Гор. шаппрбграф м ручна направа, преса за умножавање текстова или цртежа, хектограф. — Команда чете штампала је на шапирографу радио-вијести. Чол. шапирографирати, -афирам и шапирографисатн, -ишем сврш. и несврш. умножити, умножавати на шапирографу. шаппца и шапица ж дем. и хип. од шапа. шапка ж рус. округла војничка капа; празнична капа официра. — [Војници] . . . купују воће у своје модре шапке са кожним штитом. Андр. И. Левом руком држи сабљу, десном црну официрску шапку. Ћос. Б. шапљати, -л>ем несврш. в. шаптати. — Све чује лепо шта онај с друге стране уз дувар шапље. Нен. Љ. Колико уста из мене као воде шапљу. Уј. шапнути, шапнем сврш. рећи, изговорити шапатом, пришапнути. — Шапнемо један другоме по неку ријеч. Чол. фиг. »То је тај кога ти љубиш«, — тако ми је одмах шапнуло срце. Л-К. шапов, -ова м пас. Вук Рј.; Деан. Рј. шапоња м онај који има велике шапе; исп. цапоња. шапор м шапат. — Зачује се зидом шапор. Матош. шапоратн, -ам несврш. в. шапорити. — Момче . . . је с Ивком . . . шапорало на пиру. Љуб. шЗпореше с гл. им. од шапорити. шапорнтн, -им несврш. шапутати. — Стане [ми] нешто шапорити из бусије. Ма-

ШАПТАВ пгош. По селу се шапорило како је покојнпк опоручио све имање . . . Ради. Ћип. шаптав, -а, -о - шапутав који шапуће; изговорен шапатом. — Није се ништа чуло сем шаптавих ријечи. Лоп. фиг. Душа његова шаптавим ћухом сућути пребире тихе напјеве опраштања. Цес. А. шантаво прил. шапућући. — Грле децу и псују своје рођење али тихо, скоро шаптаво. Ћос. Д. шаптај м шапат. — Смиривао [је] глас до шаптаја. Коз. И. Све се шаптај до шаптаја буди. Леск. Ј. шапталац, -аоца м (ген. мн. -лаца) доушник; шаптач. — Био [је] . . . шапталац фелдкурата. Јонке; Р-К Реч. шаптадица ж 1. шаптачица. Р-К Реч. 2. дебела, груба кошуља. Вук Рј. шаптало м и с в. шаптач. Р-К Реч. шаптање с гл. им. од шаптапги. шаптаоница и шаптабница ж в. шаптачница. Деан. Рј. шаптати, шапНем несврш. — шапутати говорити шапатом. — Што на ухо шаптасте у клијетима, приповиједаће се на крововима. Вук.

ШАР

927

шапур м покр. шапат. — Смијехом и шапуром криомице гледају на кауре. Павл.; Рј. А. шапурати, шапурам и шапуратв, -ам несврш. в. шаптати. — Људи шапурају гдје их нитко не чује. Паел. Што то шапурате на ову уру? Лоп. шапурење с гл. им. од шапурити. шапурика ж е. шепурина (1а, б). — Боца је зачепљена кукурузном шапуриком. Куш. О гладним годинама . . . се шапурика млела и јела. Срем. шапурикин, -а, -о који припада гиапурики. — Од шапурикина брашна [се] чесница и василица правила. Срем. шапурипа ж в. шепурина (1а и б). Вук Рј. шапуритн, шапурим несврш. в. шапурати. •—• Он јој се уноси у лице и нешто јој

шапури. Радул.; Рј. А. шапут м в. шапат. — Сад к'о чује корак неки, шум и шапут. Јакш. Ђ. Јецај кида шапут. Бег. шапутав, -а, -о = шаптав. — Глас му постаје шапутав и топаз, као кад увече на спавању љуби синчића. Петр. В. Зашуштала [би] шапутава молитва. Кол. фиг. тајни, који се ради шапатом. — Не живи више од шаптач, -ача м 1. човек који шапће. — шапутавих послова који се не виде и не Ја ћу онамо под балкон се скрити и за све чују. Андр. И. што треба шаптач твој ћу бити. Дим. 2. шапутаво прил. шапћући, шапатом. — онај који у позоришту шапуће текст глумРасприча се тихо . . . шапутаво. Ћос. Д. цима за време представе, суфлер. •— Сам бих шапутање с гл. им. од шапутати. знао и без шаптача, кад би то ми био за борбу знак. Богд. шапутати, шапућем несврш. шаптати. — Годинама се о томе шутјело или шапутало. шаптачев, -а, -о који припада шаптачу. — Осјећала [је] топлину шаптачева даха ВУС 1970. фиг. Тако сам отишао у хотел . . . и холове по којима шапућу ситни шедри лако голицање на ушној шкољци. Ћоп. вани. Пол. 1972. шаптачица ук жеиска особа шаптач. шапутљив, -а, -о в. шапутав. — ШаР-К Реч. путљив . . . мрмор тихога мора јављао се. шаптачки, -а, -о који се односи на шапНовак. Чујем из мрака шапутљиви глас мајтаче. — Моје срце је шаптачка рупа за чин. Радул. глумце. Уј. шапутнути, шапутнем и шапутнути, шаптачница ж простор под позорницом шапутнем сврш. шапнути. — Дај . . . шау коме се налази шаптач, суфлерница. — То путни коју. Коз. 11. дете позоришта . . . учило је лекције у ш а р 1 м рус. 1. Земља, земаљска кугла шаптачници. НИН 1959. (чешће у изразима: земни, З е м љ и н , земаљски <~). — Несхватљивом се, гле, шаптјети, -тим несврш. (покр. ијек.) брзином шар Земље врти уокруг. С-Ц. шаптати. — Ајме мени! . . . шапти Бакоња. Каква разлика . . . између становника леМат. Колико се то шаптјело и главило, дених и жарких појасева земног шара! М Ивки је око сврсло на једно . . . момче. Љуб. 1867. 2. песн. а. лепота природе; небо, небески шаптом прил. в. шапатом. — Нетко од свод. — Преко гора, гледај какав шар! Вечерње када сунце простре море, облачак сељака шаптом упита. Хорв. никак' не квари му жар. Радич. Кроз облашапуља ж со добивена варењем из слане чића танан шар још једном сунце Пизу воде. Р-К Реч.\ Рј. А. гледа. Шен. б. шаренило, спектар боја. — шапуљати, -ам несврш. шепељити. —• Дјетинства када гријали ме данци . . . цвијећа шар ми сваки трн још крио. Крањч. С. [Отац је] причао и понављао . . . када су Заставо моја . . . да ли се сећаш векова они као деца шапуљали око њега. Ђур.

928

ШАР — Ш А Р А С Т

давних, у сунцу славе шар ти се крила дивно прелива. Кост. Л. в. светложута боја. — Под српом пада класа жути шар. Радич. С огњеним шаром ступа на зреник светли бог. Ил. шар 2 , -а, -о шарен. — Па уседе шару бедевију. НП Вук. У очима шарога цвијећа кријесиле се сузе. Матош. шара 1. ж пушка украшена шарама. — Хајдук кликну, шара пушка плану. Радич. Из мрака љута шара врисну. Баш. 2. ж и м име разним домаћим шареним животињама. Рј. А. шара 1 ж 1. цртеж (обично у боји) извезен на каквој тканини, урезан у металу, дрвету и сл. ради украса. — Енглези буље у шаре његовог ћилима. Ђон. фиг. Ласте праве своје геометријске шаре по дивном . . . плавом небу. Ћос. Б. 2. боја, прели« боје; спектар. — Махало се барјачићима разних шара. Шимун. Грушки заљев утопљен у свијем шарама злата и мједи. Војн. Видјех гдје горе [се] . . . облаче тихо у дугину шару. Шант. 3. упола зрело, зарудело грожђе. — Има ли већ шаре у винограду? Вук РЈ. Гледи у младу лозу . . . еда ли [има] ко)а шара или које омекло зрно. Шант. шара 2 ж арб. покр. в. трепан (7). — Шара . . . је гвоздена цијев широка као свирала, на једном крају напубљена као тестера, а на другом од кости. Ств. 1948. шарабатало с и м шкрабало, пискарало. Р-К Реч. шарабатање с гл. им. од шарабатати. — Ево како се бојим твога шарабатања . . . И он доиста показа акт . . . па га онда поцепа. Ранк, шарабатати, -абатам несврш. 1. шарати невешто, безоблика. — Дреноваком [је] шарабатао нешто по гару. Јакш. Ђ. 2. шкрабати. В. пр. уз гл. им. шарабатање. шараге, шарага и шарагље, шарагл>а и шарагаља ж мн. нем. ограда на колима с предње и са задње стране; стражњи део кола. — Баци Вељков . . . кофер у шараге. Уск. [Смјестио] међу шарагље плуг. Донч. Изр. остати у шараг(љ)ама бити преварен, насамарен. шарада ж фр. врста загонетке у којој се тражена реч или одгонетка комбинује и састаеља од делова речи који и сами имају неко значење. — У »Вијенцу« . . . нема ребуса и шарада. Шен. шарајица и шарајица ж в. шаралица. — Растопи се . . . воска па се онда умаче шарајицом . . . и шара по јајету. Рј. А. ш&рак, -рка м покр. 1. в. шара1 (3). — Чим се покаже први шарак, они се сасвим одселе у виноград. Ком.\ Вук Рј. 2. врста купуса. РЈ. А.

шаралац, -аоца м заст. в. шарало. Рј. А. шаралнца ж дрвена алатка за шарање ускршњих јаја. Р-К Реч. шарало с и м препреден, непоуздан човек, онај који шара, вара, варалица. — То је работа квазизанатска! Овакво је кењкало и шарало точно то што јест: шепртља! Крл. ш а р а љ а ж покр. жена која лепо шара. Рј. А. шараљица и шараљка ж в. шаралица. Вук Рј. шарампбв, -ова м маџ. заст. а. шанац, јарак, опкоп. — Шарампов [се] провали и нагрнуше Турци. Шапч.; Вук Рј. б. плетена ограда од прошћа, плот. РЈ. А. шарампбвић м дем. од шарампов. Вук Рј. шаран, -рна, -рно шарен, разнобојан. — Моја је срећа шарна дуга. Змај. И на самог Франкопана заборавила је ова шарна и брбљава гомила. Нех. шаран т зоол. 1. а. позната ерста слаткоеодне рибе из реда кошљиеица: обични ~ Сурппиз сагрш. Терм. 4. б. мн. породица тих риба СурппМае. И. 2. в. шарка (2). Р-К Реч. шаранац, -нца м дем. од шаран (7), шаранчић. Вук Рј. шаранка ж зоол. 1. покр. в. шарка (2). Рј. А. 2. мн. род риба коме припадају шарани н сомови. Финк. шаранов, -а, -о који припада шарану: ~ љуска. Изр. ~ ваш, уш зоол. врста ваши, уши Аг§и1и8 ЉНасеив која живи на шаранима. Терм. 4.; Финк. шарановина ж месо од шарана; риба шаран у трговини. — Пошто ли је шарановина? Рад. Д. шарански, -а, -о који се односи на шаране'. ~ удица. шаранче, -ета с дем. од шаран Џ). шаранчић м дем. од шаран (7). — Кад му дође до руке . . . угојен шаранчић, никад неће заборавити на оца попу. Шапч. шарање с гл. им. од шарати. шарагвн, -а, -е који је од шарана; који се односи на шаране. — Ручак беше посан . . . нешто осушене шарање рибе. Вес. шарањић м зоол. покр. мали, ситни главоч (/). — Ја сам те учио како се лове шарањићи. Новак. шарапод, -бда м покр. трем, предворје. Вук Рј. шЗраст, -а, -о шарен, пругаст. — Жељан је био шарастих грива и добрих . . . коња. Божић. Кутијица . . . шараста, на цвјетиће. Десн.

11.АРАТИ — Ш А Р Е Н Г А Ћ Е шарати, шарам несврш. 1. а. повлачити црте, линије по нечому. — По тој је трошној . . . карти даномице нешто шарао. Цар Е. Оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму. Шапч. б. писати, цртати нешто без везе и смисла, шкрабати. — Како одучити наше ученике од ружне навике да свашта шарају по зидовима кућа? Вј. 1973. 2. украшавати, улепшавати шарама (рбично бојом). — Шарао јој [пушци] срмом кундак. Срем. Друкче [је] шарала јаја него остале сељанке. Јакш. Ђ. фиг. Ти [си] фантаста . . . кб слатка н>ежност славујеве пјесме што мајско вече бојом туге шара. Матош. 3. а. ићи овамо-онамо, лутати, врзмати се, тумарати, крстарити. — Плане кад види кога гдје шара око њезине куће. Том. Увелико хапсе. Шарају и предграђима куда досада нису често залазили. Петр. В. Око нас у мраку вуку се бродови грдосије . . . а ми шарамо међу њиховим позиционим свјетлима и крадемо се све ближе луци. Хорв. б. јурити у разним правцима. — Језеро је умјетно . . . по њему шарају глисери. ВУС 1972. в. бацати брзе погледе на разне стране, час амо час тамо. — Док их слушам, очи ми шарају по дворишту и великој ливади испред њега. Пол. 1970. 4. не говорити искрено, лагати, извлачити се, варати. — Не шарај, не претварај се. Шен. Хоћу да га свратим овамо . . . а он ти поче шарати: има, вели, пошту лично за комесара. Ћоп. 5. бити неверан у љубави, у браку. — Млада жена . . . почела је да шара. Новак. Моја мала почела да шара. Леск. М. Изр. .— очима не гледати право у очи, скретати поглед. ~ се 1. добијати румену боју зрења, почињати зрети (о грожђу). — У виноградима већ се грожђе шара. Хар. На њој [лози] се шара гроздово зрње. Ћип. 2. добијати седе длаке, седети. — Од велике бриге поче му се и коса шарати. Ћор. шараф, -афа м нем. завртањ, вијак. — Мора клијештима завијати шарафе. Шим. С. фиг. Старост лабави шарафе и . . . апарат мозга клепеће и звецка. Торб. шарафити, шарафим несврш. завртапш, стезати заертањ; фиг. стезати, притжкивати, мучити. — Бол је почео све јаче шарафити. Крл. шарафић м дем. од шараф. ^ , ,% шарац, -рца м 1. а. шарен коњ. — Оглавине ките и шарцу и риђи. Кош. б. (Шарац) коњ Краљевића Марка. Вук Рј. 2. грожђе кад почиње зрети; исп. шара1 (3). — Већ има шарца. Вук Рј. 3. војн. врста пушкомитраљеза. — У многих [бораца] . . . забачени преко рамена немачки пушкомитраљези — »шарци«. Чол. 59 Речник српскохрватскога књижевног Језика, VI

929

шарба ж в. шарање. Р-К Реч. шарга и шарга ж и м име шареним аомаћим животињама код којих превлађује окута боја. Рј. А. шЗрган м зоол. в. шарка (2). — Страх шаргана под каменом мори. Фил.; Бен. Рј. шаргарбпа ж маџ. бот. мрква. шЗргаст, -а, -о шарен; исп. шаркаст. — Чарапе оплетене пређом шаргасте боје. Љуб. шаргија ж тур. = шаркија велика талс бура са две жице. -•— Фехим узе угађати шар" гију. О-А. Најглавнији је свирач шаргијеВУС 1972. шаргАјаш, -ашл м свирач на шаргији. — Било би занимљиво кад би се једном у Јајцу окупили шаргијаши и одржали натјецање. ВУС 1972. шаре, -е ж покр. име овци. Вук Рј. шарен, -ена, -ено 1. а. који је од више боја, разнобојан. — Слутим . . . шарен ћилим цветова и траве. Ант. 2. Блекне шарено теоце. Гор. б. обојен. — Она [је] била . . . јаче оријентирана на производњу руда шарених метала. ЕГ 1. Производњом т.зв. обојених или шарених ковина бави се грана тешке индустрије — обојена металургија. ОГ. 2. састављен од разноврсних састојака, разнолик. — У дворани је шарено . . . друштво. Том. Либерална странка има . . . шарен програм за разне укусе. Јов. С. 3. неискрен; непоуздан, сумњив. — Из разговора види се да је [бирташ] »шарен«. Игњ. Солдат је шарен као што је његова хаљина. Шен. 4. непристоЈан, срамотан (р речи). — Никада се с његових . . . усана није омакла било каква шарена ријеч. Кол. Поједини [би] са дволичним и шареним ријечима почели славити Малвину као божицу Дијану. Коз. Ј. Изр. гледати (зијати) као теле у ~ врата, стајати као теле пред шареним вратима в. уз врата (изр.); ~ л а ж а (лаж) в. уз лажа, лаж (изр.); ~ недеља недеља, седмица у којој се не пости средом и петком. Рј. А.; шарена посла сумњие посао. — Тебе много нешто гледа и зивка Ката удовица?! Шарена посла, Каспаре! Срем.; •—• коло, оро једна од последњих игара на свадби, када се измешају мушки и женски, те играју једно до другога и младожења и млада. Вук Рј.; Рј. А. шарен- као први део сложеница са значењем прид. шарен Џ): шарендуга, шаренперка и сл. шарднгаћа м и ж човек или жена у шареним шалварама. — По њем [снегу] шеће шаренгаћа млада. НПХ. шаренгаће ж мн. шарене шалваре. Кост. Л.

930

ШАРЕНДУГА — ШАРКА

шарендуга ж песн. шарена дуга. — шареност, -ости ж особина онога што Често [си] на мене гледб кроз шарендугу. је шарено. Војн. Крањч. С. шаренперка ж врста птице шареног шареник, -ика м зоол. врста лептира перја. — Видео сам једном птицу . . . шаренОеотегга егоззикиага. Тод. перку. Пол. 1959. шаренпка ж агр. врспга јабуке и крушке. шаренреп, -а, -о који има шарен реп. — Разазнавао је све птице камењаре . . . од Тод.; Вук Рј. шаренило с 1. разнобојноспг. — Гледао . . . грмуша до . . . шаренрепа . . . пупавца. Јел. је . . . шаренило јутра. Вуј. Видиш . . . шаренило свакојаких ношња народних. Шимун. шареитрба ж нар. зкаба шарена трбуха. 2. разноликоспг, разноврсноспг, шароликоспг. — Вук Рј. На јужним и западним границама влада шаренуша ж кокош шарена репа. И-Б Рјш мешавина народа и етнографско шаренило. шаренчица н шаренчица ж зоол. е. Дед. Ј. Необично шаренило људи сасвим га чешљугар. Терм. 4. збуни. Шов. шарењак, -ака м човек шарених, сумњишарен&на ж а. шарено рубље, рубље у вих начела, морално шпоуздан. — Марко је боји, плавеж. Рј. А.\ Р-К Реч. 6. пгканина слика и прилика нагодбењака и шарењака. живих боја. Деан. Рј. Ков. А. [Он] је, истинабог, шарењак и прошар&нити, -им несврш. чиншпи шареним, палица, али наш шарењак, наша пропалица. бојигпи. — Што је црно — бајно шарени Маж. Ф. [мајка]. Крањч. С. фиг. Весела лука . . . шаржа и шаржа ж фр. 1. а. чин у шарени срећу и грају у башти. Уј. војсци; обележје чина. — Официру се није ~ се показивапги разноликост боја. — видјело какве је шарже. Бег б. ир. нижи Реп му се [петлу] . . . шаренио на сунцу. чин у војсци, подофицир. — Жестили су се Риспг. Дућани су се већ шаренили од проподофицири и остале »шарже«. Ћоп. Шта љетних тканина. Торб. фиг. немапш везе ии си рад"1о, колико си цара служио, јеси ли система. — Идеје, аргументи мотљају се, посто шаржа? Кос. в. служба, звање, положај шарене у тим лубањама као вашар. Цес. А. уопште. Вуј. Лекс. 2. а. једно пуњење пушке, шареница ж 1. шарена поњава, простир- пушкомитраљеза и сл.\ исп. шаржер. — ка. — Коњи . . . су . . . покривени китњастим фиг. Свака нова шаржа непри;атељских шареницама. Шапч. [Кревети] су покривени поступака против Југославије . . . могла је и шареницама и ћилимом. Јел. 2. анат. дуњих само утврдити у уверењу да су . . . жица (у оку) т б . — Тај део судовњаче зоправилно разумели о чему се ради. Пиј. вемо ми дуЖица (шареница). Батут. Дјеб. муниција, меци. Кл. Рј. в. техн. једно војче малих очију а великих шареница. Киш. пуњење пећи, машине. — Железара ће имаш 3. (у придевској служби) гиарен. — Кожу . . . пећи капацитета ио 180 тона по шаржи. је шареницу [гуја] свукла. Кур. О рамену КН 1955. 3. поз. оштро истакнуте и снажно струка шареница. Март. 4. мед. в. шарлах, подвучене улоге, нарочито комичне епизоде, скрлетина. Батут. које се граниче с гротескном карикатуром. — Био [је] ангажиран у Хрватском народном шаренка ж име крави. — Село зачас казалишту за веће шарже. Андр. Н.; Свезн. окрсти краву . . . Они који су наумили у Банат, блистали су гледајући моћну шаренку. Ћоп. шаренкаст и шаренкаст, -а, -о помало шарен. — Сад тек [ће се] развити шаренкаст лептир века славнијег. Кост. Л. Трчковима су близе хитре, дневне животиње, живљих боја и шаренкасте. Финк.

шаржер, -ера м фр. мстална направа с више метака за пушку брзометку, за револвер; магазин (3). — Пушка са шаржером [брзометка] постаје оружје већине европских војски. ОП 2. Неприметно [је] променио шаржер на револверу. Дед. В.

шарило с шарен вез. Вук Рј. шаренпажа ж в. шарена лажа(уз лажа, ш а р и н , -ина м шарен коњ, шарац. — изр.~). — Штампали [сте] ту шаренлажу и Шарин вришти, црну земљу туче. Фил. растурали да варате народ. Лал. Његово шарин, -а, -о који припада шари. — основно начело гласи да »нико ником није Један метак шарин учинио Гби] добро оном ништа, да је љубав шаренлажа или заблуда јадном народу. Вес. шаљивчина«. НИН 1970. шарииа ж шаренило, шароликост. — шарено прил. разнобојно. — Богато се Шума се у својој јесенској шарини сва сја под сунцем. Нех. носи, ал' не кб кицош — лепо, не шарено. Панд. Дуга се шарено смије. Цес. Д. шарка ж 1. пушка, шара (1). — Шарки шарендглав, -а, -о који има ишрену пушки живи огањ даде. НПВук. Ред бијаше главу: ~ ластавица. Крањч. С. шарку да опалим. Ботић. 2. зоол. змија

ШАРКАСТ — ШАРОЛИКОСТ отровница, присојкиња У1рега ћегаз. Терм. 4. 3. име шареној домаћој животињи, нарочито кокоши. — Закољи ми шарку коку која не носи. Вук Рј.; Вел. 4. (обично у мн.) гвоздени оков помоћу кога су причвршћени за оквир: врата, прозорска крила, поклопац иа кутији и сл. — Крило [врата] лако клизи по шаркама. Рист. [Књиге су] у баршунастим увезима с мједеним шаркама. Торб. шаркаст, -а, -о 1. шаренкаспг, помало шарен. — Уздиже [се на хоризонту] нешто шаркасто. Дов. 2. непоуздан. Вук РЈ. шаркија ж тур. = шаргија. — Зајеца глас шаркије. Митр. Удара уз шаркију. Шант. шаркнјаш, -аша м свирач иа шаркији; исп. шаргијаш. — Пред . . . механом седео је Јово шаркијаш. Лаз. Л. шаркин, -а, -о који припада шарки. шарко и шарко м име шареном псу и другим животињама шарене боје. Рј. А. шаркбв, -бва м име псу. — [То је било] управо кад ми се шарков оштенио. Кор. шарлаган, -ана м тур. сезамово, сусамово уље. — Имао је један тулум зејтина шарлагана. Срем. шарлатан, -ана м фр. незналица, онај који се прави да много зна, хвалисавац, разметљивац; обмањиеач, варалица. —• Ни озбиљним повјесничарима не смије човјек слијепо вјеровати, а камоли којем шарлатану! Маж. Ф. шарлатанија ж шарлатанство. — У таквим експериментима увијек постоји опасност од подвале, шарлатаније. ВУС 1973. шарлатанка ж жешка особа шарлатан. шарлатански, -а, -о који одликује шарлатана, који потиче од шарлатана: ~ поступак. шарлатанство с шарлатански посао, шарлаташки начин, обмана, подвала. — Пагански мит је најзад искварен . . . комедијаштвом њених култова, шарлатанством ЈБИхових врачева. Дуч. шарлах 1« нем. мед. опасна заразна, најчешће дечја болест 8саг1ашт (тако названа због црвених пега којима се оспе кожа оболелога), скрлепг (3), скрлетииа. Деан. Рј.

931

шармантно прил. са шармом, привлачно, допадљиво, дражесно. шармер, -ера м фр. онај који привлачи, очарава, осваја. — Пред сувим научењаком је сочни козер, шармер. Матош. шармирати, шармирам сврш. и несврш. допасти се, допадати се коме, очара(ва)ти, освојити, освајати кога. — Нисам ја клерик прве године, да би ме нетко могао шармирати оваквим вицевима. Крл. Театар Јоакима Вујића нас је шармирао својом наивном сценском л>упкошћу. Пол. 1959. шарнир, -ира м фр. шарка за ерата или за прозорско крило. Деан. Рј. шарнути, -нем сврш. према шарати, уписати, нашарати. — Ја и не умијем да зашарам име . . . Де, очију ти, шарни ме тамо. Вуков. фиг. Ча-Мојсило . . . шарну батином око себе. Вукић. шаро, -а и -е м хип. од шарац и шарин. И-Б Рј. тароббјан, -јна, -јно шарен. — [Трбска] шаробојним шушкалицама — паролама. Божић. шаров, -ова и -бва м шарен пас. — Ако хоћете да пустим нашег шарова с ланца! Срем. Изр. извалио се као ~ пеј. лежи, ленштинаједна; повукао, ухватио шарова за реп 1) штетовао је; 2) опио се. шаровина ж шаша, кукурузовина. — Наоколо само кукуруз. Сел>аци нарочито не секу шаровину . . . да имају [партизани] где да се склоне. Минд. шаровина м и ж аугм. и пеј. од шаров. — Пристиже [псето] . . . и диже штап — али шаровина ни сад не побјеже. Сиј. шарбвит, -а, -о нар. 1. шарен; пругаст: ~ змија. — Па му књигу узе шаровиту, па је танку књигу прочитао. НП Вук. [Имао је] тамне шаровите хлаче. Креш. 2. фиг. непоуздан, сумњив.— У нашега бана шаровита правда. Дан. шардвитаст, -а, -о в. шарен. Р-К Реч. шарбвљев и шарбвов, -а, -о који припада шарову. Вук Рј.; Прав. шарокопно с мссто где је снег окопнео. Р-К Реч.

шЗрм м фр. варв. особииа нечија да је умиљат, да се допада другима, да осваја; привлачност, допадљивост. — Није био без неког шарма којит је везао уза се слабе и снатриве . . . индивидуе. Бег. Владала је [на балу] анимирана атмосфера, и вече је . . . имало шарм интимнога. Каш.

шаролнк, -а, -о шарен, разнолик. — Доле је . . . шаролико друшлво сједило. Кул. Тај шаролики . . . свет . . . био је сложен, непоуздан. Андр. II. шарблико прил. у разним бојама, разно.шко. — Обучени су шаролико. Чол.

шармантан, -тна, -тно који има гиарма, привлачаи, мио, допадљив, дражестан. — Ово је шармантан човјек, овај Американац! Мат. Баруница је . . . шармантна дама. Крл.

шароликост, -ости ж шаренило, разноликост. — Маретић је у њима [пријеводима] . . . виртуозно примијенио сву шароликост говорних вибрација нашега језика. Ј 1957.

59*

932

ШАРОЛИСТ — ШАТОРАТИ

шарблист, -з, -о који има шарено лишће. шартрез, -еза м фр. врста ликера (по Р-К Реч. имену манастира близу Гренобла у Француској). — Зелене шартрезе донеси. Лаз. Л. шарбметав, -тна, -тно који шара, ненскрен, непоуздан; исп. шарати (4). Вук Рј. шартурина ж покр. кројачки посао, шарбног, -а, -о који има шарене ноге- кројење, шивење. Вук Рј. Рј. А. шаруља ж 1. шарена крава или нека шароња м 1. шарена^говече. Вук Рј. 2. друга шарена животиња. — Ох, ти . . . особа ишарана лица од богиња, богињав човек. шаруљо, камо си ми . . . отхрамала! Вел. 2. змија шарка. — Нису клале шаруље нас Рј. А. гује. Март. 3. мн. пеге (по лицу), богиње. шарбњање с гл. им. од шароњати. Р-К Реч. 4. бот. биљка из пор. каћуна ОгсМз шарбњар, -ара м покр. онај који врши таси1а1а. Сим. Реч. шароњање. — Прије двадесет година (1928) шаруљаст, -а, -о пегав по лицу, богињав. умро је у Кучима чувени шароњар Радосав Р-К Реч.; Рј. А. Петров. Ств. 1948. ша^рун м шарац (I). — Марко шета на шарбњати, -ам сврш. и несврш. арб. шаруна. НП Вук. покр. нар. мед. оперисати кост на лобањи, шарун, -уна м зоол. в. шњур.2 Деан. Рј. вршити трепанацију. — Радован Булић из Дробњака шарошао је Беја Караџића у шаруница ж зоол. покр. в. шарка (2). прошлом стољећу. Ств. 1948; Рј. А. Вук Рј. шароњин, -а, -о који припада шароњи. шаруцкати, -ам несврш. дем. од шарати. Вук Рј. — Ако они морају шаруцкати, Ђука не мора читати и слушати. Коз. И. шароњица м дем. и хип. од шароња. Рј. А. шарчина ж аугм. од шарац. Вук Рј. шарбпер, -а, -о који има шарено перЈе. шасија ж (ген. мн. шасија) фр. техн. Вук Рј. а. метални костур аутомобила за који се шарореп, -а, -о који има шарен реп. — причвршћују каросерија и точкови. — Биће . . . још набављено . . . преко 200 камионета Трећа је [птичица] шарорепа. НП Вук; и шасија за приколице и возила. Пол. 1958. Рј. А. б. део авиона који му служи за кретање по шаротина ж покр. место где је само земљи. Кл. Рј. понегде окопнео снег, па је земљиште остало шат и ш а т покр. 1. речца за сумњу: шарено, прошарица. — У висини нас сретају ваљда, можда. — Идем овамо, међу људе, шаротине снијега. Лал. Лако је сад овцама шат буде боље. Вес. 2. узвично-упитна речца кад се показала шаротина (тј. могу пасти). којом се изражава неверица, чуђење: зар. — Рј. А. Тол' навали путеника силна шат убава да одоли нева! Март. шарпељ м фр. 1. кеса, кожна торба шатирати, шатирам сврш. и несвршКОЈП се носи преко рамена; новчаник. — Ту . . . саруци и капе, шарпељи и опуте из којих нем. {о)сенчити при цртању; нијансирати. — се регрутује пилански радник. Сим. Кнез Цртао је . . . фино шатиране иницијале. Остоја са неколико динара у шарпељу, мину Андр. И. све то. Јевт. 2. војн. парче увиЈене траке на шатб, -6а м фр. прелив за колаче, начињен рамену које спречава да пушка склизне с раод млека, жуманаца и шећера. Кл. Рј. мена. Кл. Рј. шатор, -а и шатора м тур. покретшарпељић м дем. од шарпељ, торбица. ни, обично привремени заклон од јаког платна, — У шарпељићу . . . носио соли. Мул. разаттог на отвореном месту, обично у облику купе, ко]и служи за смештај војника, шарпнја ж нем. чисто платно ситно рашчешљано на конце, коџ]е некад употребља- туриста и сл.; исп. чадор. — Нит' је снијег, вано(уместо данашње вапге) за превиЈање рана; нит' су лабудови, него шатор аге Хасан-аге. свилац. —> Ставио [би] шарпију на голу рану. НП Вук. Разапеше по пољу шаторе. И. Дошли колачари [на сабор], разапели шаВучо. торе. Вес. шарпланинац, -нца м врста крупног шатораст, -а, -о који има облик шатора. овчарског пса пореклом са Шар-планине. — Права је реткост да се овца изгуби када је — Колона [се] . . . заустави на шаторастим шарпланинац са стадом. Пол. 1972; Станк.С. главицама изнад долине. Лал. шар-планинскн и шарпланински, -а, -б који се односи на Шар-планину, који се производи, гаји, који живи на Шар-планини: ~ сир, шарпланинске овце> ~ пас. •

шатбрати, -ам несврш. пребивати под шатором, шаторовати, логоровати; постављати шаторе. — [Војске] би шаторале најмање годишње шест мјесеци. Матош.

ШАТОРИЋ — ШАХ шатбрић м дем. од шатор. Рј. А. шатбриште с место на коме је био или се поставља шатор. — На своје шаториште старо, разапео свилена шатора. НП Вук. шатдрје с зб. шатори. — На будимској страни шаторје се бели. Змај. ш&торовање с гл. им. од шаторотти. — Шаторовање је све чешћи облик сувременог туризма. Вј. 1960. шЗторовати, -рујем несврш. жшети, проводити живот под шатором. В. пр. уз гл. им. шаторовање. шаторскн, -2., -о који се односи на шатор: ~ крило, ~ платно. шатра ж већи или мањи заклон од платна, налик на шатор, начињен на вашару, сајму и сл. — Лане о вашару беше и једна комедијашка шатра. Јакш. Ђ. Разапели су [циркусанти] шатру на . . . ливади. Стипч. Власник сајамске шатре гледао је . . . кроз прозор. Десн. шатрашче, -ета с тур. заст. такса, кирија која се плаћа за подизање шатре на вашарима. Вук Рј. шатрити, шатрим несврш. гатати, врачати. Рј. А.; Бен. Рј. шатрица ж дем. од шатра. — Продавале [су] под својим шатрицама жемичке. Л-К. шатро прил. шатр. као бајаги, није озбиљно, у шали речено. — Речи су речи, а није важно јесу ли шатро или не. Дав. шМтровати, -рујем несврш. необ. проводити живот као шатровци, мангупирати се. — Е, тај говори као да је са мном шатровао, а не учио за доктора. Чол. шЗтровац, -овца м мангуп, скитница, ситан логшв, џепарош. — [Политички кривци] с муком се бране од цариградских шатроваца са којима морају да деле ћелију. Андр. И. шатровачки, -а, -о који се односи на шатровце. Изр. ~ говор, ~ језик 1) речи и изрази са улице, из говора мангупа, скитница, лопова; жаргон; 2) говор лончара, зидара и неких других професија, арго. шЗтровачки прил. на шатровачки начин, као шатровци. — Руга се шатровачки. Ђон. шатровчев, -а, -о који припада шатровцу. Прае. шЗтровчић м дем. и хип. од шатровац. Прав. шЗтронџа и шатронџа ж тур. затвор, хапс. Р-К Реч.; Прав. шатула и шатула ж нем. купшја за чување накита и других скупоцених предмета.

933

— Шатуле са сребрним кашикама — лежале су по столу. Петр. В. шатуља и шатуља ж заст. в. шатула. — Бео појас . . . се држи у једној шатуљи. Нен. Љ. шаумролна и шаумролна ж нем. варв. врста ваљкастог колача надевеног излупаним беланцетом са шећером. — Дозвољавао је себи луксуз . . . у виду једне шаумролне коју је . . . појео у посластичарници. Вучо. шафољ м нем. варв. дрвени суд за воду, мали чабар, кабао, шкаф (1). — Леандер [се] . . . накривио у разобрученом шафољу. Ћос. Д. шафољаст, -а, -о који има облик сличан шафољу. — Кашикали су . . . [по воћној пулпи] дугим, шафол>астим лопатама. Дав. шафољче и шафбљче, -ета с дем. од шафољ. шафољчић и шафољчић м дем. од шафољ. — Шафољчић са слатким од руже. Глиш. шафот м фр. в. ешафот. Вуј. Лекс; Кл. Рј. шафран м а. бот. мирисава биљка Сгоси?, С. ђапапсиз, С. пеароИгапиб, С. &а11Уих из пор. перуника од којега се добива мирисаво етерско уље. Сим. Реч. б. зачин од те биљке. — Унесе се чинија са водом, у којој је саситњен шафран. Ђорђ. Изр. жут као ~ боје шафрановог цвета. шафранаст, -а, -о којије боје као шафран. — Изнад града у јаким шафранастим бојама растварало се небо. Пол. 1972. шафраника ж бот. = шафрањика врста биљке из пор. главочика Сапћатиз ипсШгшз. Сим. Реч. шафранити, -им несврш. бојити шафраном. Р-К Реч. шафранов, -а, -о који припада шафрану\ који је од шафрана: ~ цвет, ~ боја. шафрански, -а, -б који се односи на шафран. — Воћна би ракија и шафранска ракија могле примамити Чуба. Шов. шафрански прил. као шафран. — [Небо] је остало шафрански благо. Сим. Било је тихо у том коридору између зидова окречених шафрански жуто. Дав. шафрањење с гл. им. од шафранити. шафрањика ж бот. = шафраника. Вук Рј.; Сим. Реч. шах м перс. 1. назие за владаоца у Ирану. 2. назив игре са 16 белих и 16 црних фигура које се помичу на табли од 64 црно-бела поља по строго утврђеним правилима: играти (се) шах(а), партија шаха, првак у шаху. 3. шаховска табла са фигурама. — Замишљено је гледао у шах. Петр. В. 4. узв.: шах! опомена

934

ШАХЛШКИ

противнику кад је његов краљ доведен у опасност. Шах 1. Изр. бити у шаху бити у опасности; д р ж а т и у шаху (кога) претити (коме) опасношћу, дрокати у шкрипцу, вршити притисак (на кога). шахашки, -а, -б необ. који се одиоси на шахисте. — Павао је . . . знао да ће данас бити жртвом Борковићева шахашког заноса. Леск. Ј. шахин и шахин м тур. соко нарочито дресиран за лов. — Дружина га шахинагом вичу, а шахин је што и соко сиви. Март. шахннага и шах&нџибаша м заповедник над соколарима. — Ага хода и стражаре вода . . . дружина га шахинагом вичу. Март.; Шкаљ. шахјкнџија м соколар. Рј. А.; Шкаљ. шахиња ж шахова жена. Кл. Рј. шахирање с гл. им. од шахирати (се). шахирати (се), шахирам (се) несврш. 1. играти шаха. — С умировљеним чиновницима [се] шахирао. Шен. Млади . . . доктор са мном шахира. Крл. 2. давати пиах«, стално нападати краља у игри шаха. Кл. Рј. шахист(а) м играч шаха. шах&стички, -а, -б који се односи на шах и шахисте'. Г-^Ј друштво. шахнсткиња ж окенски играч шаха. шахит и шахит м тур. сведок. Кл. Рј.; Шкаљ. ша*х-клуб м клуб у коме се окупљају шахисти. 1 шЗх-мат м и узв. в. мат . — Топ са ћ х дошао [је] на поље 6 и објавио црноме краљу шах-мат. Шах 1. Изр. довести у ~ позицију 1) заврштш потезом у игри шаха одузети противнику фигуру краља; 2) довести некога у стање потпуног, дефинитивног пораза. шЗхов, -а, -о који припада шаху (7): ~ брат, ~ жена. шЗховање с гл. им. од шаховати, — Полазе . . . на шаховање у читаоницу. Петр. В. шаховати, -хујем несврш. в. шахирати (се). В. пр. уз гл. им. шаховање. шаховница ж шаховска табла, Шах 2.

ШАШАН, шацсшати, -цујем сврш. и нссврш. нсм. варв. 1. цеиити, процељивати. — Шацовапи смо га . . . [прасе] ономад ја и комшија, може да изнесе близу 200 кила. Дом. 2. дати, давати ередност. — Би слабо шацујете село и његове красоте. Срем. ш а ч е т ш т ж аугм. и пеј. од шака. т а ч и ц а ж 1. дем. од шака. 2. мала количина чега, мали број чега. — Баба . . . узима . . . три пута на дан шачицу куханог боба. Пав. Ову шачицу земље могу и ја да поорем. Шуб. Та шачица разбојника . . . држи читаву варош. Лал. шачни, -а, -о који сс односи на шаку. — Руке . . . му свезане одостраг наопачке око шачних зглобова. Матош. шачурина ж аугм. и пеј. од шака. Вук Рј. ш а ш , шаша м 1. бот. оштрица (7в). — Поток . . . беше обрастао шашем. Глиш. Из воде ниче црни шиљасти шаш. Шен.; Сим. Реч. 2. в. шаша (/). — Радници преко глава бацају шаш . . . а преко гомиле . . . окомишано корење. Дом. шаша ж 1. а. осушена кукурузна стаблика, кукурузовина. — По снијегу расута и угажена шаша. Лал. б. кукурузни зелеи лист, комушииа. — [Завија] печен кукуруз у зелену шашу. Ранк. 2. бот. а. в. шаш (/). Сим. Реч. б. в. сита (56). 11. в . в. шевар (/ и 2). И. ш а ш а в , -а, -о умно поре.чећен; будаласгт луд,

луцкаст.

•—• Ама,

шта

је

овај

деран

шашав! Поп. Ј. Тај се целога живота прави шашав. Андр. И. Све му се то чинило помало шашаво. Десн. шашавац, -авца м в. шашавко. Р-К Реч. шашавило с шашавост. Рј. А.; Бен. Рјшашавица ж шашава женска особа' Р-К Реч. шашавко м шашав човек, будала. — Онај мој шашавко . . . подрумџија . . . месецима већ краде. Маш.; Р-К Реч. шашавлук м ». шашавост. — То ситно плетење [конопаца] . . . чувари су . . . сматрали као . . . шашавлук. Вучо. ш а ш а в о прил. на шашав начин, лудо. — Данас је тако шашаво почео дан. Лал. шашавост, -ости ж 1. стање онога који је шашав, умна ппремсћеност. — Опозициони листови, у својој шашавости, измишљају разне неистине. Дом. 2. шашав поступак.

шаховски, -а, -о који је у вези са игром шаха: ~ табла (даска, плоча); ~ потез, ~ партија, ~ мајстор, ~ поље и сл. ш а ш а к , -шка м бот. нокр. в. шаш (Ј). шахт м и шахта ж нем. 1. руд. окно Вук Рј. у руднику. — Живот наших рудара . . . слика ш а ш а м у т а м и ж глупачина; шамута. . . . улаза у старе шахтове. Дав. 2. а. озидана рупа у којој је водомер за мерење потрошње Р-К Реч. воде. 5. рупа у коју се убацују у подрум дрва шашањ, -шња м зоол. в. бродоточац. и угаљ. Деаи. Рј.

ШАШАРИКА — ШВАЈЦАРСКИ шашарика ж 1. стабљика кукуруза, кукурузовина. Вук Рј. 2. покр. клип са зрнима. И. шашарица ж покр. клип кукуруза очишћен од зрна, окомак. Вук Рј. шашаровииа ж њива са шашом, кукурузовгшом. — Изиђем у једну шашаровину. Вук. шашевина ж бот. покр. рогоз. Р-К Реч. шашина ж бот. в. шаш (1). — Ја као мачка пожапке кроз шашину. Торд. шашка ж зоол. врста скакавца Расћуи1ш 1Ш§га1опш. — Ждере као шашка. Вук Рј. Велика су напаст велике путничке шашке. Финк. шашкан, -ана м шашавко. Р-К Реч. шашкин м тур. покр. 1. лењивац. Вук Рј. 2. неваљалац; глупан; сметењак. И-Б Рј.; Деан. Рј. ш а ш љ и к а ж покр. кукурузовина. — Бијен по челу . . . образима . . . шашљикама . . . журио [је] ломећи кукурузе. Вас; Вук Рј. ш а ш о в а к , -овка и шашовац, -овца м ерста шиндре којом се покривају кровови. — Продаје он своју шуму, гради шашовце. Куш. Светлост трепери . . . по дуваровима, поду и шашовцима. Дом. шашовина ж покр. в. шаша {1а и б). Вук Рј. шашовит, -а, -о обрастао шашом. — Шљиве насађене у двореду, уоколо подводна и шашовита ливадишта. Коз. И. Река . . . надолази . . . кроз ритиште шашовито. Кош. шашолити, -им несврш. в. шашољшпи. — [Мушице] га шашоле, пецкају. НИН 1959. шашољак, -бљка м в. шашовак. Вук Рј. шашољење с гл. им. од шашолити и шашољити. шашољити, -им несврш. 1. лако прелазити руком по чему (кожи, коси), голицати. — После би ме миловала, и по коси шашољила. Ком. Софка би . . . осећала . . . његове руке, прсте како је шашаље око врата. Станк. 2. правити лак шум, шуштати. — Вјетрина . . . заталаса гране, које почеше шашољити, шушљетати. Куш. 3. којешта по кући радити, шврљати. Вук Рј. Шваба м нар. (често презр.) = Швабо 1. припадник немачког народа: Аустријанац (из доба Аустро-У'гарске монархије); Немац. — Неће бити лако Шваби у земл>и Србији! Чол. 2. Србин пречанин. — Речи »шојке«, »швабе« . . . служе да обележе . . . Србе пречане. БК 1906.

935

Шваоица ж нар. (често презр.) жена припадница немачког народа; Аустријанка; Немица. Вук Рј. Швабичстпна и ШваоАчина ж пеј. Швабица. — Није она наша3 не дао бог . . . Швабичетина кб Швабичетина! Ћор. Швабичина их отхранила. Пав. Швабичица и Швабичица ж дем. од Шеабица. Вук Рј. Швабо, -а и -е м = Шваба. — Шта је он и ко је он? — Швабо! . . . Лаз. Л.; Вук Рј. Швабов, -ова м погрд. Шваба. — Не презири своју колевку! Разгони те Швабове од себе. Јакш. Ђ. швабождер м непријатељ Шваба, Немаца. Р-К Реч. шваббман, -а и швабоман, -ана м пеј. присталица немачке мисли и политике. — Мој брат спада међу загребачке швабомане и . . . не зна хрватски. Ков. А. швабофил, -а и шваббфил, -ила м пријатељ Шваба, Немаца. Р-К Реч. Швабурија ж зб. пеј. Швабе(2). — Викао [је] и хулио на Нијемце и на све своје земљаке из царства аустријскога, називајући их: Швабама и Швабуријом. Вук. Швабурина м аугм. и пеј. од Шваба. — Да видите, Швабурине, како бију пролетери! Лал. швагало м и с онај који се гега, који се једва вуче; спор човек. Вук Рј. швагање с гл. им. од швагати се. швагати се, швагам се несврш. гегати се, тромо и полако ићи. Вук Рј. швагнути, -нем сврш. померити памећу, шенути. Рј. А. швајсати, -ам несврш. варв. в. швајсоеати. Кл. Рј. швајсер м нем. варв. заваривач, варилац. — Имао . . . Никола швајсер кћерку. Сим. гавајсоватн, -сујем несврш. варв. заваривати. Деан. Рј. Швајцар м в. Швајцарац.

*'

Швајцарац, -рца м = Швицарац припадник народа који живеу Швајцарској. Деан. Рј. Швајцарка и Швајцаркиња ж = Швицарка и Швицаркиња женска особа припадник народа који окиве у Швајцарској. Р-К Реч.; Деан. Рј. Швајцарска и Швајцарска ж = Швицарска савезна држаеа у средњој Европи. швајцарски и швајцарски, -а, -о = швицарски који се односи на Швајцарску,

936

ШВАЛЕР — ШВЕРЦЕРКА

Швицарску, који потиче из Швајцарске: ~ крава, ~ сир и сл. Изр. ~ гарда најамнички војници у Ватикану. швалер, -а и швалер, -ера м фр. 1. љубавник, драган, милосшк. — Јулка је имала швалера, био је то неки Душко. Поп. Ј. 2. женскар. Деан. Рј. швал^рај, -аја м швалерисање. — Његов . . . ситни швалерај представља ризик. Дав. швал&рање с гл. им. од швалерати (се). швал&рати (се), -ам се несврш. швалерисати (се). — Било би боље да пијанчи, па и да се швалера. Поп. Ј. швалерација ж вулг. љубавна авантура; исп. швалерисање. — Неку своју швалерацију, Хусо, да нам испричаш! Дав. швал&рисање с гл. им. од шеалерисати (се). швалерисати (се), -ишем (се) несврш. водити љубав, имати љубавне авантуре. — Мија пољар швалерише. Сек. швалерка ж 1. љубавница, драгана милосница. — Мало који калфица да нема швалерку. Срем. Швалерки је имао, колико је хтео. Маш. 2. женска особа лаког или слабог морала. — Рошевска швалерка налакирала је нокте, лице јој је било премазано некаквом машћу. Пол. 1973. швалеркин, -а, -о који припада швалерки. швалеров и швал^ров, -а, -о који припада швалеру. швалеровање с гл. им. од швалероеати (се). — Њој је само швалеровање на памети. Ивак. швалероватв (се), -рујем (се) несврш. швалерисати (се). В. пр. уз швалерање. швалерски и швалерски, -а, -б који се односи на швалере: швалерске песме. швалерски и швалерски прил. као швалери, мангупски. — Ситне звездице светле и швалерски жмиркају с неба. Срем. швалбрство с шшлсрисање. Р-К Реч. швалбрче, -ета с дем. и хип. од швалер; млади швалер. Вук Рј. шваља ж швеља, кројачица. — Стара Тереза била је сеоска шваља. Цар Е.; Вук Рј. швања ж срамота. Р-К Реч,; Рј. А. швањити се, швањим се несврш. пеј. срамотити се, срамити се; исп. ошвањити се (2). Вук Рј.; Деан. Рј. ШвЗпска Ж нар. Аустрија; Немачка. Деан. Рј. швЗпски, -а, -о 1. аустријски; немачки. — Било је невероватно да се турска девојка усуди да погледа швапског војника. Андр. И.

2. зал\ европски. — Нека дође само ко у швапском оделу — он сместа устане. Вес. Није ни један Ленић облачио швапских хлача. Шен. швапски прил. као Швабе; немачки. — Што не пише швапски? Матош. Швапчад ж зб. од Швапче; швапска деца. Вук Рј. швапчарење с гл. им. од швапчарити. швапчаритн, швапчарим несврш. говорити немачки (у ненемачкој средини). — Неки почели по Карловцу швапчарити. Ков. А. швапчати, -ам несврш. в. шеапчарити. — Чим се где састану . . . швапчају. Сек. Швапче и Швапче, -ета с дем. од Шваба; млад Шваба. Швапчић, -ића и Швапчић м дем. од Шваба. — Нашли су врело нектара и амброзије! У шпелунки некаква Швапчића. Ков. А. швапштина ж ир. швапски језик. — Ух, како смо отупили, готово угрезосмо у швапштину. Ђал. шваргл м и шваргла Ж нем. свињски желудац пуњен сланином, месом, крвљу и зачинима па затим сушен. Бен. Рј.; Р-К Реч. Швед, Шведа м в. Швеђанин. РЈ. А. Шведска ж држава на источноЈ страни Скандинавског полуострва. шведски, -а, -б који се односи на Шведе; Швеђане: ~ гимнастика. Шв^ђаии м (јд. Швеђанин) народ германског порекла који настањује Шведску. Швеђанка ж женска особа становник Шведске. швело с оно што се шије, шиће. — Анђа свеђ код швела чучи. Марк. Ф. швеља и швеља ж шваља, кројачица. — Писмо је било од њене швеље. Војн. шв^ње с шивење, шиће. Вук Рј. швермати, -ам и швермовати, -мујем несврш. нем. варв. (за кога3 о коме) уздисати, чезиути (за ким). — »Швермале« [су] за . . . краљевићем-регентом. Кол. Она . . . швермује о теби. Крл. шверц м нем. варв. а. кријумчарење. — Прљава работа тај шверц. Јак. б. кријумчарена роба. — Живио [)е] од шверца и сумњиве трговине. Ћоп. шверцање с гл. им. од шверцати. шверцати, -ам несврш. = шверцовати кријумчарити. — Шверцао је духан. Божић. шверцер м кријумчар. — Чамча је »шверцер« особито на вину. Игњ. шверцерица и шверцерка ж женска особа шверцер.

ШВЕРЦЕРСКИ — ШВРАКАВ шверцерски, -а, -5 који се односи на шверц и на шверцере: ~ дружина, ~ чамац. шверцовање с гл. им. од шверцовати. шверцовати, -цујем несврш. = шверцати. — Није [ми] било досадно шверцовати духан. Крл. ~ се разг. кришом се негде провући, увући. Швбткиња ж Швеђанка. Прав. швВгар м 1. танак крај бича, канџије (од узице или коже) којим се производи звук сличан пуцњу. — Опалит ће швигаром. Гор. фиг. Хиљаду усијаних швигара небо и земљу шиба. Јакш. Ђ. 2. покр. трака на шеширу која у виду плетене врпце виси на стражњем делу шешира. — Били смо [чикоши] овако униформисани: црн шешир с исплетеним швигарима од личине, црн прслук с месинганим дугмадима. Пол. 1973. швнгарац, -рца м \.дем. и хип. од швигар. 2. шипарац, дечак. — Певајте ми лагани бећарац, нек се знаде да сам ја швигарац. Леск. М. швигарица ж шипарица, девојчица. — Матере . . . слиједиле сваки корак својих . . . швигарица. Шен. Играла [је] лако као каква швигарица. Срем. швигарички, -а, -6 који се односи на швигарице. — Продужила [је] до чланака широку, швигаричку . . . сукњу. Петр. В. швигарче, -ета с шипарац, дечак. — Гледала [ме] као заљубљено швигарче. Петр. В. шввгати, -аи несврш. и уч. према швигнути. шввгнути, -нем сврш. 1. звизиути, произвести оштар звук (о бичу). — Бич оштро швигну зраком. Леск. Ј. фиг. Као фијук косе у трави, швигну митраљески рафал: жви! Ћоп. 2. ударити, опалити. — Ех, како бих га швигнуо преко лица с овим метластим репом! Ков. А, 3. фиг. планути (о пламену свеће кад догорева). — [Свијећа] тиња . . . док не швигне задњи пламећак. Ков. А. 4. шмугнути, побећи. — Он им се отме и швигне иза ћошка. Цар Е. швијукати, швијучем несврш. покр. звиждати, фијукати. — Како би умјела бура швијукати низ стијење . . . ! Нех. швАктати, -тим несврш. производити слаб шум, шуштати. — Задуго ћуте: само швикте конци што се продевају иглом. Глиш. За њим [чунком, при ткању] швикти змијаста потка. Рад. Д. швДндл м нем. в. швиндлерај. — То је каријеристички швиндл! Крл. „ швбндлање с гл. им. од швиндлати. шв&ндлати, -ам несврш. = швиндловати варати, заваравати кога.

937

швбндлер м варалица. — Не питамо те јеси ли баш генерал, или швиндлер. Ков. Л. швнндлерај, -аја м нем. превара, заваравање. — Знао [је] за те подвале и »швиндлераје«. Петр. В. швДндлерица и шв&ндлерка ж женска особа варалица. шв&вдлерски, -а, -о који се односи на швиндлере: ~ поступак. шввндловати, -длујем несврш. = швиндлати. швићкање с гл. им. од швићкати (се). швићкати, -ам несврш. и уч. према швићнути. ~ се уз. повр. гађати се, пуцати један на другог. — Је ли ко погинуо када се швићкате по цео дан? Јак. швбћнути, -нем сврш. ударити, пући (бичем). — Кас . . . Швићнуо је Тошица бичем коњима изнад ушију. Маш. Швићне само бичаљем (никад он коња није дохватио бичем), а коњи се повију. Марк. М. Шв9ца ж Швајцарска. Прав. швбцање 1 с гл. им. од швпцати. швЛцање2 с гл. им. од швицати се, Швбцарац, -арца м — Швајцарац. швицарија ж покр. млекара, продавница млека и млечних производа. — Павиљон за глазбу . . . стајао је . . . насупрот . . . сластичарници и обим швицаријама. Адум. Швицарка и Швнцаркиња ж = Швајцарка и Швајцаркиња. ШвВцарска и Швицарска ж = Швајцарска. швицарски и швицарски, -а, -б = швајцарски: ~ ура. швицати, -ам несврш. оном. покр. пуцати бичем. — Не швицај канџијом пред коњима! Рј. А. швицати се, -ам се несврш. нем. знојити се. — Швица се овдје, швица. Гор. швнчки, -а, -о који се односи на Швицу, швајцарски. Прав. швој, швбја м и швоја ж зоол. в. лист (8). Деан. Рј. швбрц прид. непром. нем. варв. разг. који је без новца: бити ~ , остати ~ . шврЗка ж 1. зоол. покр. в. сврака. Вук Рј. 2. клин на предњем вратилу у ткачком разбоју (стану), за који се запиње даска која не да да се вратило одврће. Вук РЈ. шврЗкав, -а, -о невешто, неспретно, незграпно писан. — Онда ме је једна девојчица из Цетиња, некаквим швракавим писмом, инспирисала да напишем књигу. НИН 1972.

938

ШВРАЧИЦЕ — ШЕВРДЛТИ

шврачице ж мн. сврачине, стражњи рачвасти део руде на колима. Вук Рј. шврљање с гл. им. од шврљати. шврљати, шврљам несврш. 1. ићи тамо-овамо, лутати без циља, базати. — После шврља мало по авлији. Лаз. Л. Он шврља по шуми! Вел. фиг. Под мрачним небом шврљао је мразовити северац. Пол. 1973. 2. шушкати, по кући нешто радити. — Снаша Љуба шврља по соби. Ивак.; Вук Рј. шврљкати, -ам несврш. дем, према шврљати. — Немарно шврљка по собама и стајама. Ранк. шврљо, -а и -е м покр. а. шерћа, малишан. — Млађима [је говорио]: Чујеш ли ти, шврљо? Сиј. б. скитница. Рј. А. шврљуга ж зоол. е. шева. Р-К Реч. шврндање с гл. им. од шврнданш. шврндати, -ам несврш. покр. цуњати, тражити премећући. Вук Рј. шврћа м — шврћо 1. малишан, дечкић. — Још као шврћа волео [је] да се трпа међу одрасле. Поп. Ј. Нека се женски пород прошара мало шврћама. Рад. Д. 2. пеј. заст. мекушац, слабић. — Бикао [је] и хулио на Нијемце и на све своје земљаке из царства аустријскога, називајући их шврћама. Вук. шврћкати се, -ам се несврш. ићи тамо-амо, шеткати се. Прав. шврћко м «. шврћа. Прав. шврћо, -а и -е м = шврћа. — Шта ће ми Лујо? Онај шврћо? . . . Кад иде клима ко какав старац. Коч. швунг м нем. замах, занос, полет. Кл. Рјшебек м тур. пеј. гад, ругоба; ђаво. —• Подај . . . дете за онога Манулаћа, барем ће да имаш убаво унуче . . . шебека ћеш имаш а унуче јок! Срем. Ко шебек [се поклања] . . . И налик је на шебека. Ћор. шебељати, -ам несврш. в. шевељати. Рј. А. шебој, -оја и шебој м бот. баштенско цвеће пријашиог мириса Сћекапгћш сћеш ги пор. крстаишца: жути ~ , црвени ~ . Вук Рј. шева ж зоол. мала пољска ппшца певачица А1аис1а. Изр. зоол. в е л и к а ~ А1аида са1апс1га. Рј. А.; пољска ~ А1аиЈа агуепзјв. Деан. Рј.; ћубаста ~Са1епс1аспб1;а1а. И.; шумска ~ , ~ в и д у л и н к а А1ашЗа агђогеа. Бен. Рј.; запевала му шева нашла га срећа. Н. посл. Вук; сваопо шеве хоћс да умре. Н. посл. Вук; тамо печене шеве лете(падају с неба) тамо не мора много да се ради. шевар, -ара м бот. 1. трска Рћга^ткеб соттигпз. Сим. Реч. 2. рогоз Турћа, Т. 1а111"оНа. Тод.у Сим. Реч. 3. ишпраг. Вук Рј.

шсварик, -ика Л1 шипраг, грмле, шикара Заоколе иза села у шеварик. Гор.; Вук Рј-

шеварика ж бот. ив, -а, -о обрастао у шевар. — С друге [стране] били су шеварл.иви жабљаци. Лал.; Рј. А. шеваров, -а, -о направљсн од шевара. — Некаква лапавица . . . поцакли све, и цесту, и камен, и шеварове кровове. Десн, шеваст, -а, -о покр. шепав, хром. Рј. А. шевати, шевам несврш. 1. а. терати (лопту) у страну, у погрешном правцу (уместо право, по правилима игре »мете«.) Рј. А. б. климати се, кривудати. — [Фијакеријски точкови] су шевали, већ склони паду. Вучо. 2. покр. шепати. Рј. А. шевељајка ж она која се гега у ходу. — Ој ти гуско шевељајко! НП Вук. шевељати, -ам несврш. гегати се у ходу, тетурати се, вући се. — При ходу [жене] шевељају ка' ухрањене пловке. Рад. Л- Другови равномјерно шевељају тим блатом. Кик. шевељење с гл. им. од шевељити. шевељнв, -а, -о покр. шепав. Паел.; Рј. А. шевељити, -им несврш. а. врдати. Вук Рј. б. гегати (се). Р-К Реч. ш^вин, -а, -о који припада шеви: ~ глас. Вук Рј.

Изр. иди у шевин далак та иди,

чани се. шевАот м енгл. врста глатке вунене тканине (по истоименом месту у Енглеској). — Види у њима [огледалима] своје одијело од шевиота. Нам. шеврда м и ж и шеврдало с несигурна, непоуздана, дволична особа. — Шеврда ти је велика, вуче за нос да је дивота. Сим. Кратко, танконого шеврдало, да га отпухнеш. Шен. шеврдање с гл. им. од шеврдати. шеврдати, -ам несврш. 1. а. лутати, ићи тамо-амо. — Говедарчад шеврдала је планинским косама већ мјесец дава. Гор. б. врлудати, кривудати. — Сумња којим то путем да окрене, . . . полако шеврда ногама: да ли да окрене тамо или овамо. Сиј. Ауто

ШЕВРДНУТИ — ШЕГРЧЕ је ишао друмом шеврдајући лево и десно, као да је пијан. Пол. 1973. 2. врдати, дволичити, извлачити се, збуњено говорити. — »Ох, то ми је мило'(, — шеврдаше тета [лисица]. Змај. Ево ти два дуката па сад не шеврдај. Торд. шеврднути, -нем сврш. према шеврдати. Вук Рј. шеврдуља ж пеј. дволична женска особа. — Шеврдуља често би се увијала и претварала најбољијем чељадетом. Љуб. шеврљуга ж зоол. в. шева. Вук Рј.; Финк. шевро, -6а м фр. прерађена јарећа кожа, веома мекана и еластична (за обућу и кожну галантерију). —• Ташне се највише праве од шевроа. Пол. 1958. шевтелија ж бот. и агр. покр. в. бреснва; исп. шептелија и шефтелија. — Текла вода текелија, над њом расла шевтелија. НП Вук; Вук Рј. . шевуљица ж изломљена линија. Деан. Рј. шега и шбга 1 ж тур. шала, подругивање. — Све [је] то не свршегак . . . него . . . мало претјерана шега са свима овдје. Радул. Изр. терати (правити) шегу грубо се шалити (с киме пли на чији рачун). — Видећеш да нисам терао шегу с тобом. Ћос. Д. шбга 2 и шега ж покр. нем. тестера, шла. Вук Рј.; Деан. Рј. шегав, -а, -о мудар; лукав. — ЈБуба [кнежева је] њежна и вјерна и умна, шегава. Нех. шегавбст, -ости ж мудрогт; лукавост. — Будући да нисам никому ништа крив . . . могу без сваке шегавости ступити у контумац. А1аж. М. ш^гање с гл. им. од шегати. шегатп, -ам несврш. покр. резати шегом, тестерити, пилити. Вук Рј. шегати се, -ам се несврш. шегачити се, шалити се. — Шегају се и они с великом господом. Уј. шегац, шекца м покр. ручна тестера, пила (са дршком). Вук Рј. шегачење с гл. им. од шегачити се. шегачина ж шега{чење). Р-К Реч.; Деан. Рјшегачити се, шегачим се несврш. атерати шегу (с ким), ругати се, подругивати се. — Љутимо [се на њ], јер као да се с нама шегачи. Матош. Трпели [су га] у друштву само зато да се могу шегачити с њиме. Петр. В. б. шалити се, забављати се. — Шегачи се са овом дечурлијом. Вас. Не љутите се што се »шегачим*. Л-К.

939

шегљив, -а, -о који радо збија, чини шсге, шалс (с ким). Рј. А. шегљивост, -ости ж особина онога ко је шегљив. ЛМС 1960. ш^гра м (вок. шегро) = шегро хип. од шегрт. — Шегра [је] имао муке чистећи . . . чизме. Срем. Роза и . . . шегро мало да не прогуташе . . . жлице. Кол. ш^грин, -а, -о који припада шегри. шбгро, - а и - е м (вок. шегро) = шегра. ш^гров, -а, -о који припада шегру. шегрт м тур. младић или дечак који учи занат, обрт, ученик у приереди, научник (2) (обично коришћен и као бесправна послуга у мајсторовој кући). — Од шегрта постаде калфа. Шен. Калфе и шегрти су налазили неког посла на тавану. Андр. И. Изр. није му ни '— није му нимало дорастао знањем, вештином, много мање вреди од некога другога. шегртарија ж зб. шегрти; група, скуп шегрта. Р-К Реч. шегртић м дем. и хип. од шегрт. — Стидео се несташних шегртића и ђака. Рад. Д. Шегртићи [су] прснули куд који. Сек. шегртица ж женска особа, девојчица или девојка шегрт. — Имадијах драгог према себи, премами га моја шегртица. НП Вук. шегртлук м 1. а. време учења заната, обрта, шегртско доба; учење заната, шегртовање. — Подигли [су] децу до шегртлука. Сек. б. в. шегртство. Р-К Реч. 2. шегртски поступак; шегртска неуглађеност, непристојност. Кл. Рј. шсгртов, -а, -о који припада шегрту: <~ алат. шегртовање с гл. им. од шегртовати. шегртовати, -тујем несврш. учити занат као шегрт, бити шегрт. — Заједно су шегртовали у Бечу. Јевт. Шегртовао је четири године. Бен. шегртски, -а, -о који се односи на шегрте, који припада шегртима: ~ зарада, ~ посао. Начисто [је] био да су шамари . . . неминовна последица бедног шегртског положаја. Срем. шегртски прил. на шегртски начин, као шегрт; својствено шегртгша. — Празна џепа и желуца шегртски [је] стајао пред трговином. Кол. шегртство с стање и положај шегрта; доба шегртовања; исп. шегртлук. — Калфе недавно из шегртства у калфе примили. Рј. А. шегрчад ж зб. им. од шегрче. 'ч шегрче, -ета с (супл. мн. шегрчад) дем. и хип. од шегрт; млад, нејак шегрт. — Мр-

940

ШЕГРЧИЋ — ШЕКСПИРОЛОГ

шаво, умашћено браварско шегрче . . . шездесетогбдишњак м онај коме је гурало се готово међу ноге. Кул. шездесет година. — Брак младе Гркиње са шездесетогодишњаком пашом, био је . . . шбгрчић м дем. и хип. од шегрт. плодан. Андр. И. шегун, -уна м ручна пила, тестера са шездесетогддишњака и шездесетодршком, шегац. Рј. А. годишњакиња ж она која има шездесет шедба ж необ. шетња. — Шедбу шета година. Р-К Реч.; Прав. од Будима краљу. НПХ. шездесетогодпшњн, -а3 -е који има шедрван, -ана м перс. водоскок или чесма; шездесет година. обично са више лула, са базеном кружног или шездесетогодишњица ж навршена шезвишеугаоног облика. — Над шедрваном лептири се гоне. Шант. Шетала се . . . крај шедр- десета година, прослава, помеи и сл. после шездесет година. вана, гдје жуборе бијеле воде. Цес. Д. шездесетбрица ж гиездесет мушкараца, шеер в. шехер. Вук Рј. шездесет људи. ш е ж а њ , -жња м покр. в. сежањ. — шездесеторо(јд. с. рода, обично непром.; Бијаше спредњи зид висок три шежња. Љуб. шезд&сет (некњиж. шесет) основни број мн. шездесетори, -е, -а) = шездесетеро. шезлонг м фр. столица са наслоном за који се обележава са 60, шест пута већи од главу, за одмарање у полулежећем положају. десет, шест десетица. — Лаура [је] на шезлонгу . . . с повезаном шездесет- (некњиж. шесет-) в. шездеглавом. Крл. Посади [је] крај себе на шезсето-: шездесетгодишњиЈ шездесетгодишлонг. Петр. В. њак и сл. шеик и шеих м ар. старешина арапског шездес^так, -тка м (најчешће непром.) племена; поглавар муслиманске верске заједзбир од приближно шездесет (особа, предмета нице, секте. — Бити шеик Меке или Арабије и сл.), отприлике, око шездесет. — Мојих . . . је ли то спас? Кнеж. Б. Слике и прилике војника има шездесетак. Вел. . . . источних патријара и шеиха. Ђал. шездесетак, -ака м (мн. -аци) шездесеш е и ш а н а ж покр. в. шешана. — Носи тогодишњак. Прав. Турчин пушку шеишану. НП Вук. шездесетгодишњак м в. шездесетошбјтан, -а и шејтан, -ана м тур. ђаво, годишњак.— Већ [су се] пријавили неки . . . враг, сотона. — Кажу да си стар и миран као шездесетгодишњаци као и он. Кол. светац, а ти шејтан. Ћор. Послао га шејтан шездесетеро(јд. с. рода,обичнонепром.; да помогне Анки. Сим. мн. шездесетери, -е, -а) = шездесеторо зб. шејтанлук м враголија, ђаволија, обешеброј према шездесет (за означавање збира од њаштво, несташлук. Шкаљ. шездесет особа мушког и женског пола, одш^јтанскн и шејтански, -а, -о који се носно толиког збира младих бића, или и за означавање толиког збира који се обично иска- односи на шејтане, који припада шејтанима, зује обликом множине): ~ деце, ~ јагњади, својствен шејтанима, ђаволски. — Шејтанска посла! Марк. М. ~ врата, ~ кола. — Вас шездесетеро . . . не можете више седети ту. Кнеж. Б. шејх м шеик. Шкаљ. шејхат м област којом управља шејх. шездесети, -а, -б редни број прсма основ— Без школа, болница, лекара . . . шејхат ном броју шездесет. је живео далеко од цивилизације. Б 1958. шездесетина и шездесетДна ж 1шејхислам, шејхулАслам и ш&јхулшездесети део неке целине. Р-К Реч. 2. а. око> приближио шездесет јединки, шездесетак. -Аслам, -ама ж врхое/ш верски поглавар Деан. Рј. 6. миоштво од шездесет јединки. муслимана у Турској царевини. Шкаљ. Р-К Реч. шек в. шех. шездесетница ж цркв. недеља која пада шекепка ж агр. врста крушке. Тод. око 60 дана пре Ускрса. Деан. Рј. е шекерлама ж шећерлама. Бен. Рј. шездесетб, -ога с шездесети део шк шекрет, -ета м лат. покр. в. секрепг (3). целине, шездесетина. Р-К Реч. Рј. А. шездбсето прил. (при набрајању) на шездесетом месту. Р-К Реч. шекспировски и шекспировски, -а, шездесето- као први део сложеница озна- -б који Ј9 као у Шекспира, којије у духу Шекспирових драма. — Прихватамо . . . могућчава да је оно што је њиховим другим делом исказано у вези с бројем шездесет: шездесето- ност шекспировских сцена. Богдан. годишњи, шездесетогодишњица, шездесетошекспиролог м онај који се бави шекспидневни, шездесетострук итд. рологијом.

ШЕКСПИРОЛОГИЈА — ШЕНЛУК шекспиролбгпја ж грана науке о књижевности која изучава живот и дела В. Шекспира. — Осамнаесто стољеће је вријеме кад се у Енглеској родила шекспирологија. Р 1946. шекспврблошки, -а, -6 који се односи на шекспирологе и шекспирологију: ~ рад, ~ изучавање. ш&кспирски и шекспирски, -а. -б који се односи на Шекспира; шекспировски. — Хамлет се руга људској лубањи уз цијели низ шекспирских карикатура. Матош. Има у овој крчметини нешто шекспирскога. Нех. ш^кутор м лат. нар. в. егзекутор. — Испсовале [су] гласно шекутора. Ђал. шелак м енгл. тврда природна смола која се осушена струже са грана различитог исгпочноиндијског дрвећа и која се растворена као лак употребљава за лакирање намештаја, производњу изолационог материјала, апретуру и сл. МЕП. шелаков, -а, -о који се односи на шелак, начињен од шелака: ~ фирнајз. ш&шт м мин. важна руда волфрама ^ О 4 ) . Тућ. ш&лмук м в. шенлук. — Прођ' с', Османе, теферичовања и шелмука под Отрес-планину. НП Вук. ш^ма в. схема. шемадина ж покр. млад кељ који се још није увио у главицу. Вук Рј. шеман, -мна, -мно тур. добро расположен, ведар, весео. — Сви сватови шемни и весели. НП Вук. шемарак, -рка м и шемарица ж покр. шемадина. Рј. А. ш^марје с зб. покр. већа количина младог кеља или купуса који се још није увио у главице. Рј. А. шемат- в. схемат-. ш&мббј, -оја м а. в. шебој. — Искитише младе ђеверове, босиоком, црвеним шембојом. НП Рј. А. б. врста веза којему је образац или узорак тај цвет. Рј. А. шемешљика ж бот. врста леске, дивља мечја леска Согу1иб со1игпа. Сим. Реч. шем&зет м и шемизета ж фр. варв. 1кошуљица. — Набацила [је] на њега муселимску провидну шемизету. Глиш. Пребаци прозирну тилову шемизету. Шов. 2. орманић за рубље. Кл. Рј. шем&шљика ж бот. покр. шемешљика. Вук Рј. шем&шљиков, -а, -о који се односи на шемишљику, који је од шемишљике. — Па ћу ватит' листак шедшшљиков, по листу ћу писати јазију. НП Вук.

941

шемлук м покр. в. шенлук. Вук Рј. ш^мов, -а, -о само у изразу: н е к а д је шемова а н е к а д ремова час припада овоме час ономе. Р-К Реч. шемсија и шемснја ж тур. покр. сунцобрал; кишобран. Рј. А. ш е м ш е т а , шемшета с мн. тур. украсни ајтани на предњем делу одеће. Вук Рј. г шен 1 , шена м покр. крупно самлевен кукуруз, прекрупа. И-Б Рј. шен 2 , -а, -о в. шеман. — Иде Туре шено и весело. НП Вук. ш^на ж 1. хип. од пшеница. — Липо ти је шена уродила. НПХ. 2. бот. в. пшена (2). Р-К Реч. шенат, -ата м покр. 1. в. сенат. Р-К Реч. 2. сенатор, саветник. И. шенаторија ж покр. звање и поломсај сенатора. — Твоја ашешорија, моја шенаторија у џепу. Шен. ш^нац, -нца м покр. уш, ваш (у коси или на телу). Рј. А. шенгајст м нем. варв. љубитељ књижеености и уметности. — Развио [се] у . . . шенгајста, за кога је »жена« била »надземаљско« биће. Крл. шенгрцати се, -ам се несврш. покр. весело се забављати. — Коштро се у трку шенгрца и јари. Наз. Млади су и здрави, па им се мили шенгрцати. Рј. А. шенделе само у изразу: ~ б е н д е л е (ићи, радити) оклевајући, нехатно, полако. Вук Рј. ш^нити, -им несврш. нем. мирно стајати и чекати (рбично о псу кад стоји на две стражње ноге). — Псето [је] шенило, ваљало се по земљи. Л-К. фиг. понизно молити; удворички угађати некоме. — Чекај, после да видим тога Љубу, како ће да шени. Дом. шеница в. пшеница. шенич- в. пшенич-. шенкати, -ам и шенковати, -кујем сврш. и несврш. нем. варв. покр. даровати, даривати, поклонити, поклањати. Рј. А.; Вук Рј. шснктиш м нем. варв. кафански сто с пићем и посудама с послужењима, шанк. — Завири у шенктиш да види има ли . . . вина у бокалу. Игњ. шенли прид. непром. и прил. тур. задовољан, ведар; у добром расположењу, радосно; исп. шен 2 . — Све у двору шенли и весело. НПХ. Сви сватови шенли и весело, само ти нам сахтли и кахарли. Огр. шенлук м тур. весеље, славље уз пуцњаву из пушака. — Сватови и шенлук њихов дуго се спомињао. Мул. Настаде читав

942

Ш Е Н Л У Ч Е Љ Е — ШЕПРТЈБА

шенлук. Пуцало се, подврискивало, пјевало. Ћоп. шенлучење с гл. им. од шенлучити. шеилучити, -им несврш. чиншпи, проводити шенлук, веселити се уз пуцњаву из пушака. — Пишти зурла и удара гоч, а они мећу пушке и шенлуче. Нуш. шенлучки, -а, -б који се односи иа шеилук, пуи шенлука. — Живот, раскошан и раскалашен, шенлучки у младости, био је . . . тежак у старости. Бошк. шенут и шенут, -а, -о сулуд, будаласт; луд, суманут. — Ако си и мало шенут, поштена си душа. Шеи. шбнути, шенем сврш. 1. а. променити праеац кретања, скренути, сврнути. — Турци [су] . . . са царског друма бесно шенули да мирна села . . . походе. Јакш. Ђ. б. шенути се. — Два дана нијесу могли с мјеста шенут. Миљ. 2. помаћи, померити. — Мало шену понапријед руке, али нађе двије пушке мале. НП Вук. 3. (често с допуном: умом, памећу) померити памећу, полудети. — Чини ми се да је мало шенуо. Вес. Помислили би да је шенуо ваљда. Сим. Сељаци су ми се чудили и питали јесам ли шенуо умом кад . . . бих са сијеном на плећима, умјесто у стају, ушао у кухињу. ВУС 1971. ~ се помаћи се, померити се. — Да се ниси с места шенуо! Јакш. Ђ. шенутост и шенутост, -ости ж особина и стање онога који је шенут, душевна поремећеност. Деан. Рј. шењеник м заст. шенут, душевно поремећен човек. — Суд [га], као шењеника, не може осудити. Старч, шењење с гл. им. од шенити. шбпа 1 м (вок. шепо) ~ шепо хип. и ир. од шепавац. Деан. Рј. ш^па" и шева ж хип. и ир. од шепавица; шепаеа женска особа, шепавица. Рј. А. шбпа 3 ж покр. плитка капа. — На глави има шепу. Јакш. М. шепав, -а, -о 1. који шепа; који има укрућеиу или краћу једну иогу, хром, шантав, ћопав. — Појави се дебела шепава баба. Ћос. Д. 2. фиг. коме нешто недостаје, непотпун, мањкав, лош, рђав. — Гради шепаве сонете. Шен. шенавац, -авца м шепае муткартј, хромац, ћопавац. — Свн су га пвали само шепавцем. Бен. Вјечито су се ругали томе шепавцу. Ћоп.

шепање и шспање с гл. им. од шепати. шепаст, -а, -о помало шепав; шепав. — фиг. Па ти тога не знаш, мој шепасти Матија! Шен. шепатати, -ам несврш. шепати. — Полагано је шепатао за воловима. В 1885. шепати, -ам и шбпати, шепам несврш. ићи вукући ноге; храмати, шантати, ћопати. — Стао [је] јучер на чавао, па је данас шепао. Грг. Шепао је на рену колоне. Ћоп. фиг. Свему је додао и мало шолитичкога папра«, сматрајући да наш роман шепа и због проблема те врсте. ВУС 1973. шепељење с гл. им. од шепељити. шепељити, -им несврш. ходати повијајући се, иагињући се лево-десно, гегати (се), клатити се у ходу. Вук Рј. шспељица ж кокош кратких ногу, која као да штељи. Вук Рј. шепер, -ера м 1. плетер, леса. — Кућице [су] већином од шепера. Чол. 2. дебљи крај прута који остаие при сукаљу гужве; крај обруча преко онога места где је обруч састављен. Вук Рј. 3. петља, замка, шепут. — Везати на шепер. Павл.; Рј. А. шепесав, -а, -о шепав; тетурав, гегав (р ходу, кораку). — Кораца шепесавим кораком. Кос. шепесати, -ам несврш. шепељити; мало шепати. — Већ јс шепесао помало. Донч. шепетало с и м неспретна особа, шепртља. —• Ипак би му било милије да какво шепетало . . . дјеверује. Ков. А. шепирење с гл. им. од шепирити се шепирити се, шепирим се несврш. -шепурити се 1. ходати запгурене глаее и лепезасто раширеног репа (о пауну, ћурану и сличним птицама). —• Паун зна да има лијепо перје па . . . се шепири. Вел. 2. фиг. држати се охоло, разметати се, правити се важан. — Просити ће каду са свих страна . . . То је ваљда веће испрошена, и зато се шепирите туде. Огр. ш&пица ж дем. од шепа3. — Косу прекрио везеном . . . шепицом. Торд. шбпо, -а и -е м (вок. шепо) — шепа 1 . — Шепо па шепо . . . ни за пјешака ни за коњаника. Шен. шбпоња м шепавац. — Што ћу радчти ако останем шепоња? Кор. Ваља поћи трбувоад за крувом . . . ћа, шепоња! Ољ.

шепавица ж шспаеа женска особа, ћошепртља 1. м и ж неумсшна, неспретна, збуњена особа. — Тај шепртља није био ни пашца. Деан. Рј. за мали прст твом оцу. Вучо. Од сентименшепавко м шспавац. Р-К Реч. талне шепрттве претвара [се] у човјека који шепавост, -ости >к особииа и стање »зна што хоће«. Крл. 2. ж шепртљање, шепртљанија. — Аги је било да иобјесни од онога који је шепав. Деан. Рј.

ШЕПРТЉАВ — ШЕРБЕТАШЧЕ љутине . . . Сељак опет ударио у шепртљу. Мул. шепртљав, -а, -о неумешан, неспретан'* збуњен. — Олег се сјетио своје покојне мајке . . . и она је била оваква шепртл.ава интелектуалка, беспомоћна без мужа. Куш. шепртљаво прил. неспретно; збуњено. — Фема шепртљаво премеће ствари и брише. Мих. шепртљап, -а и шепртљанац, -нца м неспретан мушкарац, шепртља. —• Више то није онај мали шепртљанац. Сим.; Рј. Аш

943

шепурак, -рка м шепурина Џа). — Граде [крух] од мекиња и кукурузних шепурака. Куш. шеп^реше с гл. им. од шепурити се. шепурика ж бот. а. дивља ружа Коза сашпа. Сим. Реч. б. покр. грм, бокор дивље руже. Вук Рј. шепурина ж 1. а. окруњени клип кукуруза, окомак (7), кочањ (7). — Опет ће мљети шепурине. Божић. б. петељка грозда; остатак грозда са кога су поскидана зрна, озобина (1). •— Ври и пенуша се кљук, муљано грожђе без шепурине. Пол. 1958; Деан. Рј. шепртљанија ж неспретно, неумешно 2. бот. а. шепурика (а). Сим. Реч. 5. семе пословање, петљавина; збуњено причање. Р-К дивље руже. Рј. А. Реч. шепурити се, шепурим се несврш. — » шеиртљанко м шепртља (7). Р-К Реч. шепирити се. — Велики петао . . . кљуцао је шепурећи се. Вас. фиг. Мала локомотива шепртљанство с особина онога који је шепртља, неспретност, неумешност; невешт, . . . шепури се по трачницама и бљује ужарен неспретан поступак, неспретно пословање, угљен. Крл. Вама је . . . уживање пуцати из шепртљанија. — Ту кашу сварио [је] својом пушака и шепурити се на коњима. Моск. наивношћу, својим шепртљанством. Кол^ шбпут м 1. петља у облику раширених шепртљанција ж шепртљанија. Бен. Рј. лептирових крила или једнострука замка; краеата, машна везана у облику лептира: шепртљање с гл. им. од шепртљати. везати на ~ . — Главом неколико пута измахне и . . . рупцу шепут . . . у затиљак шепртљарија ж шепртљанија. — Кад сатјера. Јурк. Имала [је] . . . под брадицом не могу једну реч честито исписати, већ широки плави шепут. Црњ. 2. покр. велика морам да је испрекидам, то је права шепртљадвокрака виљушка. Рј. А. рија. М 1867. шепутић м дем. од шепут. — Свежи на шепртљарнти, -ртљарим несврш. шешепутић. Вук Рј. пртљити. — Пуковник [је] петљао и шешепутка ж покр. 1. савијено дрво на пртљарио. Кол. леечи око осовине. Вук Рј. 2. обруч и ручица шепртљати, -ам несврш. шепртљити. на тикви ради лакшег ношења. Рј. А. — Милица [је] нешто шепртљала и закљушепутла ж шепут (1). — Није се скоро чавала у . . . сточић. Петр. В. Нисам вољан ни видела од силних шепутла. Јакш. Ђ. шепрхљати, јер то не бих Гмогао оправдати шепутлица ж дем. од шепутла. — Припред својом савјешћу. ВУ С 1970. шивала [је] шарене шепутлице. Јакш. Ђ. шепртљење с гл. им. од шепртљити (се). шепутљика ж бот. павит. Бен. Рј. шепртљив, -а, -о који шепртљи, неспрешеиуцати, -ам несврш. у дем. значењу: тан. — Рајна [је] без мужа и његове шепртшепати. — И акопрем није шепуцао, не љиве неумешности потајно освајала село. бијаше ипак прикладан ни за дужи ход. Рад. Д. Том. шепртљити, -Дм несврш. 1. неспретно, шбр в. шехер. невешто радити. — Шепртљи тамо у штали шер м ар. 1. зло, пакост; смутња. — или на дрвњаку. Ивак. Шепртљећи нешто Или би деца правила комшији шер, или би око пушака, уђоше на прстима. Чипл. 2. неодређено и збркано причати (рбично ради стока ишла у потру. Пол. 1959. 2. (у придевприкривања истине). -— Не вреди шепртл>ити ској служби) непром. лукав, препреден; зао, опак, пакостан. Рј. А. — нарави је био чудновате. Лаз. Л. Што да ту шепртљимо и отежемо; дошли смо да шбрбе, -ета с и шербет м тур. слатко питамо држите ли с нама. Бен. пиће од воде с медом или шећером, медовина; ~ се петљати се, мувати се, мотати се. сладак напитак од упрженог шећера куваног — Млађи се стао нешто шепртљити око с водом. — Грку каву и шербетом слади. Март. Годе му те ријечи, слатке му као огњишта. Бен. шербе. Коз. Ј. Нека му мама скува шербет. шептелија ж перс. бот. и агр. в. брескеа; Ћос. Б. исп. шевтелија и шефтелија. — Све што . . . зажелим . . . грожђез шептелије . . . све ми шербеташче, -ета с напојница за шер. . . добави. Љуб. бет. Вук Рј.

944

ШЕРБЕТЛИЈА — ШЕСЕТ

шерббтлија ж агр. врста слатке јабуке или крушке. Вук Рј. ш&рбетњак м покр. суд у коме се греје вода за кафу. — Наложи ватру и пристави кахвени шербетњак. Ћор. Шербетњак ври. Мул. шербеџија м онај који праеи и продаје шербет. Бен. Рј. шервањење с гл. им. од шервањити. шервањити, шервањим несврш. 1. одлагати, одуговлачити извршеље неког посла, оклевати; клонити се (чега), избегавати (што). Вук Рј. 2. покр. бити неверану браку, врдати, шарати. Рј. А. шерег м маџ. заст. 1. чета; војска. — Не браним ти, море ни сав шерег, а камоли тридесет катана. НП Вук. Увале Јуришу под пушку, па још . . . у шерег. В 1885. 2. велики број чега, мноштво; чопор. — Набаса [на] шерег турских паса. Павл. ш&реге, шерега ж мн. в. шараге. — Једна кола дрндала су у град возећи у својим шерегама Јозу у болницу. Донч. шдрежаннн м (мн. -ани) ист. в. сережанин. — Заонда је шережанин био вјековито на стражи. В 1885. шеремет м тур. 1. необичан, чудан човек. РЈ. А. 2. у многим народним загонеткама реч која у одгонеци може имати разна значења (мачка, метла, прстен итд.). — Шеремет мет, краљев зет, за вратима стоји, ђевојке проси. Рј. А.

То вам верујем, рече вратарка шеретски. Мил. В. шбретство и шеретство с особина онога које шерет; шеретски поступци, обешењаштво, несташлук, шеретлук. — Сложене радње су ту у лукавости . . . шеретству сељака Ђуре. Глиг. шерефа ж и шерефе, -ета с тур. ограда и уски ограђени простор на џамијској мунари, одакле мујезин позива вернике на молитву. — На мунари на дрвеној шерефи . . . бљесну бијела хоџина ахмедија. Куш. Па се пењу б'јелу шерефету. НПХ. ш^речина и шбречина ж и м аугм. од шерет. Р-К Реч. шери и шерибревди, -ијам енгл. ракија од трешања или вшиања. — Имамо вермута и шерија. Вин. Остриге, шерибренди . . . то је оно. Крл. шерЛјат, -а и шер&јат, -&та м армуслимански верски прописи, исламски прописи* закони засноеани на корану; ислам. — Кажи ми забрањује ли шеријат ићи у школу. Мул. Не тражимо . . . што није по шеријату и правоме кануну турскоме. Миљ. шер&јатски и шер&јатски, -а, -о који се односи на шеријат, на исламско право, исламски: ~ школа, ~ право. шерит м тур. ширит. — Обучени [су] у старинско рухо с пуно пуцади и гајтана, са жутим петљама и шеритима. Сиј. Куд год шави, туд шерити златни. НП Херм. шериф м енгл. највиши административни ихбрет и шерет м тур. лукав, превејан и судски чиновник у некој области (држави, човек, препредењак; обешењак, враголан, ша- округу или месту) у Енглеској и САД. — љивчина. — Кад уђе у чаршију, опрезан је, Могу сместа да ме ангажују за улогу шерифа боји се да га ко не превари: »Чаршилије су у вестерн филмовима класичног типа. НИН шерети«. Јакш. Ђ. Шерет воденичар . . . 1958. и сам се придруживао лудосмеју. Рад. Д. шбрпа ж (ген. мн. шерпа и шерпи) нем. варв. ниска, округла и широка метална шбрет-будала и ш&рет-будала ж и м препредена особа која се претвара даје будала, посуда за кување сушкама са стране. — [Сала] је била закрчена . . . шерпама и тигањима. да би смела да каже или некажњено учини НИН 1970. оно што хоће. — Да ли се прави шерет-будала или је заиста манијак? Јак. Што ту шерпање с гл. им. од шсрпати. изигравати шерет-будалу? Крл. шерпати, -ам несврш. опрезно обилазити око чега, вребати. Вук Рј. шеретлук м лукавство, препреденост; подвала; враголија. — Одмах [се] побринуо шерпења ж шерпа. — У једној шерпењи да доскочи Протићевом шеретлуку. Риб. цврче чварци. Игњ. Купус је у шерпељи на Био је натучен паланачких шеретлука и огњишту. Бен. мајсторија. Срем. шерпењар, -а и шерпењар, -ара м мајстор који крпи посуђе, крпа. И-Б Рј. ш^ретски и шеретски, -а, -о који се односи на шерете, препреден, лукав; обешешерпењнца ж дем. од шерпења. — Црн њачки, враголаст, ђаволаст. — Запита га шпорет у углу, на њему три шерпењице. . . . својим шеретским нагласком. Матош. НИН 1970. Као одговор добијао је само шеретске осмешерпиња ж шерпа. Деан. Рј. хе. Ћос. Б. ш^рпица и шерпица ж дем. од шерпа. шбретски и ш&ретски прил. на шеретР-К Реч. ски начин, лукаво; обешењачки, враголасто. ш^сет в. шездесе/н. — Стојановић шеретски намигује. Матош.

ШЕСЕТ — ШЕСТАР

945

шеснаестогбдишњак м онај који има шеснаест година. шеснаестогбдишњака и шеснаестогодишњакпња ж она која има шеснаест година. шеснаестогбдишњи, -а, -е који има шеснаест година. шеснаестогодишњица ж дан кад се навршава шеснаест година од неког догађаја; Изр. (све) у •—• (радити нешто) разг. из све снаге, предано, озбиљно (радити). прослава, помен и сл. после шеснаест година. шеснаестбдневни, -а, -о који траје шесна&стак, -ака м војник шеснаестог пука. Р-К Реч. шгснаест дана: ~ боравак, ~ одсуство. шеснабстак, -ска м (најчешће непром.) шеспаестбрица ж шеснаест мушкараца, отприлике, око шеснаест. — Тако се ради шеснаест људи. Р-К Реч. шеснаестак пута у минути. НЧ. шдснаесторо (јд. с. рода, обично нешеснаестбрац, -рца м 1. поет. стих од пром.; мн. шеснаестори, -е, -а) = шеснашеснаест слогова. 2. спорт. правоугаони прос- естеро. тор на фудбалском игралишту омеђен на 16 т шест непром. основни број који се обелеод црте гола. — Обрана . . . је све њихове жава са 6, за један већи од пет. покушаје осујећивала веђ изван линије Изр. ни пет ни ~ без оклевања, стста, шеснаестерца. Вј. 1957. одмах. ш&снаестеро (јд. с. рода, обично нешест м тал. заст. облик, форма; начин; пром.; мн. шеснаестери, -е, -а) — шеснесторо исп. шестан. Рј. А. зб. број према шеснаест (за означавање мношбста м онај који има шест прстију. штва или скупа од шеснаест особа мушког Вук Рј. и женског пола, односно толиког збира младих шестак, -4ка м 1. некадашњи сребрн нобића или и за означавање толиког збира предвац од шест крајцара. — Нос руменио му мета који се обично исказује обликом мносе као сребрени шестак од године 1849. жине): дошло их је ~ ; ~ деце, ~ прасади, Шен. 2. мужјак од шест година (рбично домаћа ~ кола. животиња). Вук Рј. 3. јелен или срндаћ са шбснаести, -а, -о редни број према ос- шест парожака. Деан. Рј. 4. а. ученик шестог новном броју шеснаест. разреда неке школе. Деан. Рј. б. војник шестог шеснаестина и шеснаестАна ж 1. пука. Р-К Реч. 5. суд (бачва, буре и сл.) у шеснаести део неке целине. 2. а. приближно, који стаје шест запреминских или тежинских око шеснаест (рсоба, предмета и сл.), шесна- јединица течности, жита и др.; мера од естак. Р-К Реч. б. мноштво, скуп од шеснаест толико јединица. Рј. А. 6. врста ћилима јединки. Р-К Реч. 3. штамп. формат штам- одређене величшш. — Тка без шестак и све паног табака величине шеашестог дела та- пјевуши. Андр. И. 7. поет. в. шестерац Џ). — бака, арка. — Узео је ону . . . књижицу у Највише је десетераца . . . шестераца (или облику мале шеснаестине у руке. Крл. како их он зове шестака). Мил. Ж. шестакиња ж 1. краеа или кобила од шеснаестннка ж муз. шеснаести део, шеснаестина целе ноте. — Лете брзе шес- шест годииа. — Привезао поводцем шестакињу краву. Гор. 2. ученица шестог разреда наестинке као пијаие кајде поврх партитуре. пеке шкоче. Деан. Рј. 3. в. шестак (5). Вук Рј.; Полић. Рј. А. шеснаестица ж 1. назив за бројку, цифру шестан, -сна, -сно згодан, прикладан, којом се обележава број шеснаест {16). 2. оно што је означено бројком, цифром 16 (нпр. пристао,уредан; исп. шест. — Бијаше шестан као Аполо. Матош. Цура је шесна да је нозило, просторија и др.). шесније нема. Божић. 1 шеснаесто, -бга с шеснаести део неке ш е с т а р м тал. двокрака справа за цртање целине, шеснаестина. Р-К Реч. круга и за мерење мањих одстојања, циркл. — Рано сам био научио радити шестаром шеснаесто прил. (при набрајању) на и равналом. Шкреб. Опружи своје ноге, шеснаестом месту. Р-К Реч. дугачке и суве као шестар. Уск. шеснаесто- први део сложеница који оз?1ачава да је оно што је њиховим другим шестар 2 , -а и шестар, -ара м а. део делом исказано у вези са бројем шеснаест: шуме, шумски ревир; густа шума, честар (7). шеснаестогодишњи, шеснаестогодишњак, — Осећах мирис од расцветаних липа из шеснаестодневни, шеснаестокатни, шеснастарог шестара. Шапч. б. покр. шездесети естоспратни, шеснаестострук итд. део шуме одређен за годишњу сечу. Вук Рј. , шесет- в. шездесет-. ^*џ .< . • . ; шбсетњак м врста танког памучног платна. — Види [их] . . . са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака. Уск. шесето- в. шездесето-. ш&снаест (некњиж. шеснаес и шеснес(т)) основни број који се обележава са 16, за шест већи од десет.

60 Речннк сопскоховатскога нњткевкпг 1<

946

ШЕСТАРЕЊЕ — ШЕСТОКАТНИЦА

шестарење с гл. им. од шестарити. возило, просторија и др.). 3. стари аустријски ноеац у Хрватској {првобитно од шест крајшестаритн, ш&старим несврш. 1. летецара, а касније од 20 филира); исп. сексер. ти уокруг, круокити (о птици, авиону и сл.). — Нада мном високо орлови шестаре. Шант. — Опази двије сребрне шестице у свом клобуку. Шен. Кад платим, остаће ми још фиг. Зато је капетан Ђурашко са перјанидвије шестице. Ћип. 4. карта чија је вредцима . . . по врлетима овијем шестарио. ност у игри шест јединица. Вук Рј. Јакш. Ђ. 2. мерити шестаром. Вук Рј. шестичар м косац који коси за шести шестарски, -а, -б који се односи на шесдео покошене траве. — Стари Башински . . . тар; сличан шестару. — Маказајући својим дијели сијено шестичарима. Леск. Ј. шестарским ногама, он је журио. Лал. шбсто, -а и -е м в. шеста. Р-К Реч. ш^стати, шестам несврш. мерити шесшестб, -ога с шести део неке целине таром, шестарити (2). Вук Рј. шестина. Р-К Реч. шестбрац, -рца м (ген. мн. шестераца) шесто прил. (при набрајању) на шестом 1. поет. стих од шест слогова. 2. спортски месту. Р-К Реч. чамац са шест ееслача и кормиларом. шестерачки, -а, -б који се односи на шесто- као први део сложеница означава шестерац, испеван у шестерцу, у шестерцима: даје оно што је њиховим другнм делом иска~ песма. зано ушестостручено, састављено из шест делова и сл.; шестодневни, шестостран, шестошестерица ж в. шесторица. Р-К Реч. спратница, шестокатница итд. шестеро (јд. с. рода, обично непром.; шестбгласан, -сна, -сно изведен у шест мн. шестери, -е, -а) = шесторо зб. број према гласова. — ЧуЈе шестогласно певање воде. шест: ~ деце, ~ чељади, њих ~ , шестери Ћос. Д. опанци, шестера врата и др. шестогласност, -ости ж особина шеспгошестеро- = шесторо- као први део пригласне композиције; врста полифоније у шест девских и именичких сложеница означава да се нешто сасгпоји од шест делова, јединица и гласова. — Вокална полифонија развијала [се] до шестогласности и до осмогласности. сл. означених другим делом сложенице; исп. Коњов. шесто-: шестерокут, шестероугласт, шестеростран, шестерострук, шестерофазан итд. шестбгод, -а, -о шестогодишњи. — Дете му, шестогоди деран, још с вечери заковрнушестербпрег м = шестопрег и шесторопрег запрега од шест коња. — Набави шесте- ло. Рад. Д. шестогодишњак м онај коме је шест ропрег доиста красних коња. Шов. година. — Млађи сестрин син, плав шестошестеропрежан, -жна, -жно = шестогодишњак, не силази му с крила. Бан. прежан и шесторопрежан у који се преже шест коња. — Дојурила низ брдо тешка шестогбдишњака ж она којој је шест шестеропрежна . . . кочија. Ђал. година. Р-К Реч. шестогбдишњи, -а, -е који траје, који шестербредац, -еца и шестерорбдац, има шест година, који се слави после шест -еца м = шесторедац и шестороредац врста година и сл.\ ~ школа, ~ борба, ~ дете, јечма од шест редова зрневља у класу. Бот. шести, -а, -о редни број према основном ~ прослава, ~ јубилеј. броју шест. шестогбдишњица ж дан кад се навршава шест година од неког догађаја; прослаеа, Изр. шеста брига оно за шта се мало помен и сл. после шест година; шестогодишње мари, неважна, споредна ствар. трајање нечега. шбстило с в. шестар1. — Тринаест година . . . провео [је] . . . мјерећи шестилом шестодневни, -а, -о који траје шест по штапским картама. Крл. дана: ~ боравак, ~ одсуство. ш&стиљ, -иља м бот. врста јавора, макшестојануарац, -рца т ист. поборник и присталица диктатуре коју је 6. јануара лен. Сим. Реч. 1929. заеео краљ Александар. — У њој судјешестина и шест&на ж 1. шести део неке целине, неке количине: ~ имања, ~ лују такви људи као што је познати шестоЈануарац Пера Живковић. Тито. прохода. 2. а. приближно, отприлике, око шест (рсоба, предмета и сл.). — Шестина шестојануарски, -а, -6 који се односи само утекоше. Вујач. б. мноштво, скуп од на диктатуру коју је 6. јануара 1929. г. шест јединки. Р-К Реч. завео краљ Александар. ш&стиња и шест&ња ж покр. в. шестина. Вук Рј.

шестбкатан, -тна, -тно који има шест катова, шестоспратан: ~ зграда.

шестица ж 1. назив за бројку, цифру 6. шестбкатница ж кућа, зграда са шест 2. оно штоје означено бројком, цифром 6 (нпр. катова, шестоспратница.

ШЕСТОКУТ шестокут м мат. геометријска слика са шест кутова, шестоугао. шестбкутан, -тна, -тно који има шест купгова. шестблист, -а, -о који има шест листова. Р-К Реч. шестомесечни, -а, -о, ијек. шестомј&сечни 1. који траје шест месеци: ~ боравак. 2. који се врши, даје и сл. после гиест месеци: ~ помен, ~ обрачун итд. шестомјесечни, -а, -о, ек. шестом^сечни. шестонсдељнн, -а, -б, ијек. шестон^дјељни који траје шест недеља: ~ одсуство. шестонедјељни, -а, -6, ек. шестонбдељни. шестбпер 1 м шестоперац. — Не боје се Словенкиње виле, уз шестопер да ће погинути. Маж. И. шестбпер 2 , -а, -о и шестбперан, -рна, -рно који има шест пера. — Ти си посијала шестопер калопер. НП Вук. Буздоване шестоперни! НП Вук. шестбперац, -ерца м буздован са шест пера, зубаца. — Шестоперцем млате на све стране. В 1885. Од оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца. Њег. шестбперка ж нар. песн. шестопера, шестокрила змија. — Рано Марко у лов поранио . . . саловио змију шестоперку, по шест пера и по двије главе. Рј. А. шестбпрег м = шестеропрег. Р-К Реч. шестбпрежан, -жна, -жно = шестеропрежан. — Слушали [су] . . . о шестопрежној кочији, у којој се вози царска обител>. Новакш шестопрбцентни, -а, -б који садржи шест процената нечега: ~ износ. шестбпрст, -а, -о који има шест прстију. Р-К Реч. шестбред, -а, -о који има шест редоеа. Р-К Реч. шестбредац, -еца м бот. = шестероредац. Панч. шестбредица ж врста пшенице са шест редоеа зрневља у класу. Вук Рј. шестбрица ж шест мушкараца, шест људи. — Па ће један трима одолити, шесторици завезати руке. Март. Продера се . . . један од оне шесторице страшних људи. Дом. шбстбрка и шесторка ж 1. група, скуп од шест лица. 2. посуда (бачва, буре) од шест акова, шестак (5), шестакиња (3). Вук Рј. шбстбрни, -а, -о састављен од шест делова, шест јединки, шестострук. — Тешко је окретати топ са шесторном запрегом. Јак. шесторо (јд. с. рода, обично непром.; мн. шестори, -е, -а) — шестеро.

ШЕТ

947

шесторо- = шестеро-: шесторостран, шесторострук итд. шесторбплошњак м мин. тело које има шест плоха, шест површина, хексаедар. — Чести су ликови тога сустава, нпр. хексаедар, шестороплошњак. Тућ. шесторбпрежан, -жна, -жно = шестеропрежан и шестопрежан. шесторбредац, -еца и шесторорбдац, -еца м = шестероредац. шестдсложан, -жна, -жно који има шест слогова: ~ реч. шестдсминка ж муз. нота од шест осмина. — Настави . . . скакутавим шестосминкама зрачан алегро. Бег. шест&спратан, -тна, -тно који има шест спратова, шестокатан: ~ зграда. шестоспратнпца ж кућа, зграда са шест спратова, шестокатница. шестдстран, -а, -о који има шест страна, шест површина: ~ пирамида. шестбструк, -а, -о 1. који има шест струка, шест делова. 2. шест пута већи: ~ износ. шестбугао, -гла м мат. = шестоугаоник геометријска слика са шест углова, шестокут. шестбугаони, -а, -б = шестоугли који има шест углова. шестбугаоник м мат. = шестоугао. шестбугли, -а, -б = шестоугаони. шестбчлан, -а, -о који има шест чланова. шестошколац, -лца м (ген. мн. шестошкблаца) ученик шестог разреда. — Радост какву осјећа заљубљени шестошколац. Јонке. шсстошколка ж ученица шестог разреда. шестбшколски, -а, -5 који се односи на шестошколце. — То је већ . . . шестошколска истина. Михиз. шестстб с шест стотииа. Прав. шестстогбдишњи, -а, -е који се односи на период од шест стотина година, који траје шест стотина година. шестстогбдишњица ж дан када се навршава шест стотина година од неког догађаја, годишњица, јубилеј шестстогодишњег постојања. шестстбти и шестстотинити, -а, -б редни број према основном броју шест стотина. шестстотб, -бга с шестстоти део неке целине. Р-К Реч. шестстото прил. (при набрајаљу) шестсгпотом месту. Р-К Реч.

на

шет м (лок. шету) песн. шетња; лаган корак. — Шетом се је шетала. НПХ. Стазицом шетом пошетује. Кош.

948

ШЕТ — ШЕЋЕР

шет у изразу: т р ч напоље <— у кућу шаљ. кажесе ономе ко пати од пролива. Вук Рј. шбта ж шетња. — Шету шета аго Мема. НП Вук. шбталац, -аоца м шетач. — Тражи . . . своја шеталишта и своје шетаоце. Ђал. Застану шетаоци као при пожару. Каш. ш^талнца ж 1. клатно, њихалица на зидном сату. — Чујем шеталицу сата. Лаз. Л. Све бијаше тихо, тек се чула шеталица на ури. Леск. Ј. 2. шетачица. И-Б Рј. ш&галишни, -а, -о који се односи на шеталиште. — Још је увијек једина двокатница на шеталишној страни. Крл. шбталиште с место за шетњу (рбично у граду). — Њихова деца трче по шеталишту. Нен. Љ. Домала стигне на горњоградско шеталиште. Кум. ш&гаљка ж шеталица (/). — Узљуља [се] сама од себе . . . као шетаљка на сату. Јурк. Клима кб шетаљка. Кош. шбтанка ж в. шетња. — Тешко оном тко с њима пође тражити мира, гдје нема игранка, шетанка. Јурк. шбтање с гл. им. од шетати (се). шетаоница и шетабница ж просторија за шетњу или покривено шеталиште; шеталиште уопште. И-Б Рј. ш&гати, шетам и шсћем (имп. шетај и шећи; прил. сад. шетајући и шећући) несврш. 1. ходати лаганим кораком ради одмора и разоноде; ићи тамо-амо. — С њиме шеће и тихо разговара. Фелд. фиг. Осећао [је] жмарце како му шетају кичмом. Ћос. Б. 2. а. изводити кога у шетњу. — Шета по Малом Калимегдану своју ташту. Дуч. Дјевојка [је] малог краља јутром по мору шетала. Брл. б. (очима, очи) бацати погледе тамо-амо, кружити погледом. — Даме . . . полако разговарају и очима по читавој сали шетају. Нен. Љ. Шетао је очи по гомили и далеко испред ње. Чипл. ~ се шетати (1). — Ја сам се као и обично шетао с њиме. Лаз. Л. Ово је наш поручник што се шеће по дворишту. Тур, шбтач, -ача м онај који шета. — Загледали [су] шетаче. Петр. М. Нема више безбрижних шетача. Франг. шетачица ж женска особа шетач. Деан. Рј. шетка ж в. шестар. — И бачвар има своју шетку да њом ошета дно. Павл. шетка ж зоол. покр. врста дивље зеери сличне чагљу или шакалу. Рј, А. шеткање с гл. им. од шеткати (се). шеткаратн (се), -ам (се) несврш. шеткати (се). Бен. Рј.

шеткати, -ам несврш. у дем. значењу шетати. — Шеткао сам, пушио . . . разговарао с неким сељанима. Дом. Шеткао [је] по пословници мрк и љутит. Сим. ~ се шеткати. — По дворишту се шеткаху кокоши. Киш. Пред вратима се шеткају стражари. Ћос. Б. шетни, -а, -о намењен, одређен за шетњу: ~ воз. шетница ж стаза за шетњу; шеталиште. — Велико двориште с бројним каменим сједалима и ограђеним шетницама. Шимун. Завереници [су] искупљени на шетници данашње Милошеве улице. Јов. С шетнути, -нем сврш. мало прошетати, пошетати; поћи, креиути куда не журећи се, полако. — Он из свога шетну двора. Радич. Рикну ага, шетну под чадора. Маж. И. ~ се шетнути. — Шетне се плаветнилом небеским. Шапч. ш^тња ж лаган ход или вожња ради одмора и разоноде. — Пођох на самотну шетњу. Леск. Ј. Шетња у то доба беше тако пријатна. Вес. шстњнца ж дем. од шетња; мала, краткотрајна шетња. — Требало је страшно времена и муке за шетњице од перивоја до перивоја. Уј. шетукати (се), шетуцати (се) и шетуцкати (се), -ам (се) несврш. шеткати (се). — Држећи руке на крстима . . . шетукаше по дворишту. Мат. Видим стражара: шетука преко ћуприје тамо-амо. Пол. 1973. Шетуцкале [су] лијевим тротоаром. Бег. Фазан је шетуцкао уз . . . аутостраду. Вј. 1970. 1

а ж нар. песн. шетња. — Шећу шета лијепа Фатима. НП Вук. ж 1. хип. од шећер. 2. надимак одмила еољеној особи (обично детету), мезимче; исп. шећерче. — Коловођа, шећо моја! Рј. А. шећан м надимак одмила обичио детету, мезимац. Рј. А.

мушкарцу,

шећер м тур. 1. биол. хем. органско хемијско једињепе из групе угљених хидрата, кристалног облика н слатког укуса, растворљиво у води, један од честих биљних састојака п еажан елеменат исхраие. 2. производ од прерађене шећерне трске или шећерне репе који служи за заслађиеање, сахароза. —• фиг. Уста су ти кутија шећера. Огр. 3. (у придевској служби, у полусложеницама) шећеран, сладак; фиг. умиљат, леп (обично у иар. песмама). — Сиђе беже шећер-кахву пити. НПХ. Лов ловио шећер-Василије. Рј. А. Шећер-руке^ ала ми се тоие, кад се драгом око врата склопе. Леск. М.

ШЕЋЕРАН — ШЕФОВ

949

Изр. грожђани ~ хем. в. гликоза; као сладуњав. — Некакав шећерли мирис, мож-

~ , као од ш е ћ е р а врло сладак; врло леп, ерло пријатан; мед и ~ веома љубазан и благ; обичан, т р ш ч а н и ~ в. шећер (2). шећеран, -рна, -рно 1. (одр.) који се односи на шећер (који садржи шећер, од кога се добива шећер и сл.): ~ репа, ~ трска. — Жене . . . стале сабирати шећерне и брашнене истресине на папир. Гор. 2. фиг. сладак, пријатан,умиљат. — Тако слатке и шећерне људе не трпим. Коз. 11. Стао [је] шећерним баритоном да рецитује своју песму. Андр. 11. Изр. ~ болест в. уз болест (изр.). шећераиа ж фабрика, творница шећера. — У тој [се] шећерани производи сирови шећер. Пол. 1957. шећераст, -а, -о који има изглед и укус шећера, сличан шећеру; посут шећером. — Свјетлуца [се] . . . поцаклена шећераста торта. Бат. шећ<5рац, -рца м агр. врста грашка слатког укуса. Вук Рј. шећераш, -аша м нар. болесник од шећерне болести, дијабетичар. — Шећераш је само увјетни болесник. Вј. 1970. шећерење с гл. им. од шећерити. шећерит, -а, -о необ. заслађен шећером; пошећерен, зашећерен. — Оде пита . . . орашита, шећерита. Кош. шећерити, -им несврш. заслађивати, сладити шећером. — Умивај га млеком, шећери му јела. Змај. фиг. Варком чемер свој шећери. Крањч. С. •—' се сазревањем повећавати количину шећера (о воћу); стврдњавати сеуслед кристализације шећера, кристализовати се (о укуваном воћу). — Није се узрадостио ни сочним јагодама у гроздовима, које се шећериле зорећи на сунцу. Гор. шећерка ж 1. назив одмила младој женској особи. — Шећерко, драга моја, терет ми је. Торд. Она мени све: Шећерка, вели, метни ми руку у недра. Ранк. 2. агр. врста крушке слатког плода. — Испод велике крушке шећсрке прострта серџада. Андр. И.

да од дјевојачких колоњица у разним бочицама. Божић. шећерлија ж агр. врста јабуке слатког плода. Тод. шећернпца ж посуда, кутија у којој се држи шећер. — Стајала је шећерница од порцулана. Шен. Украшавао [је] трпезу . . . шећерницом од . . . сребра. Мил. В. шећерно и шећерно прил. као шећер (бео). — [На столу] шећерно бијеле сервијете. Кол. При шећерно белом цикцаку муње . . . спази како ергела . . . јури. Моск. шећ^рњача ж шећерница. Деан. Рј. шећеров, -а, -о необ. који се односи на шећер, начињен од шећера, шећерни. — Шећерова глава. Вук Рј. шећеровача ж агр. врста крушке слатког плода. Р-К Реч. шећеруша ж вештачка ракија која се пече од млевена жита, мекиња, квасца, шећера и само понеке шљиве или др. воћа. — У селима производе хиљаде литара по здравље штетне и опасне ракије »шећеруше«. НИН 1974.

шећерче, -ета с надимак одмила детету, младићу или девојци. — Дођ' довече, шећерче! Вук Рј. Соли на реп, слатко шећерче! Бег. шећерџнја м онај који прави и продаје колаче и др. посластице, посластичар. — Код Киријакиса шећерџије . . . доскочише [лопову]. Срем. шећерџиница ж радња у којој се израђују и продају шећерлеме, бомбоне; посластичарница. — Нас [децу] води по шећерџиницама. Станк. шећерџнјски, -а, -б који се односи на шећерџије: ~ занат, ~ производ. шећкање с гл. им. од шећкати (се).

шећкати (се), -ам (се) несврш. шеткати (се). — Питао би ово и оно, шећкао по кући. Кол. Шећкао се солдат испред самице. Вуј. На улицама . . . тргује се, шећка, понешто ради и много . . . проси. Пол. 1971. ир. шећерлама и шећерл^ма ж тур. врста много путовати. — Ама, нешто ми се много посластице са шећером, зашећерено воће, за- шећка овај наш Ратко, те у Париз, те у шећереии колачић, слаткиш, посластица, бом- Брисел. Андр. И. бона. — Дјеца му краду шећерламе из бишеф и шеф м (мн. шефови) фр. старесага. Куш. Увек би своме братићу понео шина, руководилац, начелник: —- кабинета, шећерлеме. Дом. До дроге се може сло~ станице. бодно и лако доћи као и до сваке шећерлеме. Пол. 1972. ш&фица ж жена шеф. — Сметам ли, госпођо шефице? Фелд. шећерлемџија м онај који прави шећерш^фла ж нем. варв. округла већа кашика леме; посластичар. Прав. за захватање и сипање јела, сипаћа кашика. шећерли прид. непром. 1. заслађен ше— Заграбио [је] шефлом у котао. Јонке. ћером, зашећерен, сладак. — А чибуке дуге шефов и шефов, -а, -о који припада запалили, те шећерли кафу испијају. НП Вук. 2. који подсећа на шећер, сличан шећеру; шефу.

950

ШЕФОВАЊЕ — ШЕШИРЏИЈКА

ш§фовање и шефбвање с гл. им. од шефовати. шбфовати и шефбвати, -фујем несврш. бити шеф, руководити. — Данас предаје студентима . . . и шефује у Заводу који је он створио. Вј. 1970. Жене раде — мушкарци шефују. ВУС 1972. шефовица и шефовица ж шефова жена; шефица. — Припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице. Срем.; Кл. Рј. шефовски и шефовски, -а, -б који се односи на шефоее, који ћрипада шефовима: ~ положај, ~ звање. шефовство и шефовство с положај и звање шефа. — Теби је у глави шефовство. Фелд. шефт^лија ж перс. бот. и агр. в. бресква; исп. шевтелија и шептелија. — Иза куће [је] башта . . . са раним шљивама и шефтелијама. Андр. И. шефтели-сбкак, -ака м перс. сокак, улица са дрворедом бресака. — Понеси ме шефтели-сокаком. НП Вук. шех м тур. 1. старешина текије, првак дервиша једног реда. — Он подвикну хоџе и шехове. НП Вук. То је текија Оглавак, ту су . . . шехови, божји угодници. Том. 2. шах. израз за напад на краљицу у шаховској игри. шехадет м тур. смрш на бојном пољу у борби пропгив неверника, због које погинули, према муслиманском веровању, одлази у рај. Бен. Рј. шехер м тур. велики град, велика варош. — Након четири сахата . . . у шехеру си Бањој Луци. Павл. Гради амаме по шехерима и касабама. Пегпр. В. шех^рли прид. непром. градски, варошки. — С тебе ми се види Сарајево, у шехеру шехерли ахари. НП Вук. шех^рлија и шехерљанин м тур. станоеник града, грађанин, варошанин. — Седнеш за окно оне задимљене крчме . . . као прави шехерлија. Јевт.; Бен. Рј. шехерскн, -а, -о који се односи на шехер, градски, варошки. — Жене шехерске . . . почеше посјећивати болесника. Ћор. шехер-ћ&хаја и шехер-ћехаја м градски начелник, поглавар града. Прав. ш&хит, -ита м ар. муслиман који погине као мученик за сеоју веру. — На том месту [је] погинуо као шехит неки дервиш. Андр. И. шехри-рамазав, -ана м ар. месец рамазан. — И тако ми . . . оног шехри-рамазана. НПХ. шецовати, -цујем несврш. нем. варв. загледати, процењивати; меркати; исп. шацо-

вати. — Како цура прође кроз собу, он је »шецује«, примјерава. Кол. шешана ж тур. врста дуге пушке чији је унутарњи део цеви изолучен у шест пруга. — Врисну шешана из турске ордије. Вес. Грабе диљке и шешане. Шен. Изр. го као ~ без игде ичега, пуки сиромах. ш е ш а р а ж шешана. Бен. Рј. шешарица и шешарка ж шишарица, шишарка. — Стоје и чемпреси . . . шешарице носећ. Марет.; Р-К Реч. шеш-беш м тур. врста игре која се игра бацањем коцке. — Неки играју жандара, неки домина, неки шеш-беш. Срем. шеше, шеша ж мн. мед. покр. богиње, оспице. Р-К Реч. шешија ж креста. — Накривио [петао] црвену своју шешију и жмири. Петр. В. ш е ш и р , -ира м 1. део одеће или опреме (мушке или женске), КОЈЧ покрива главу, различито уобличен, са уоким или ширим ободом у доњем делу, клобук (1а). 2. ттит на лампи. — Доле . . . је лампа . . . покривена мутнобелим стакленим шеширом. Ком. шеш&рати, -ам несврш. нар. шеткати са шеширом на глави. — Онако исто, да подигне једно раме, да се истури, па шеширај кроз чаршију. Ранк. шешбрина ж аугм. од шешир. — Паорине носе шеширине. Леск. М. Носио је неку широких крила шеширину. Маш. шеш&рић, -а и шешбрић, -ића м 1. дем. од шешир. — На глави јој стајао зелен ловачки шеширић. Шен. 2. врста колачића. — Преплану велика тепсија најмаснијих шеширића. Шапч. шеширка ж бот. лопух (а), репух (<г)Сим. Реч. шеширни, -а, -о који се односи на шешир. — Стисну стране шеширне и чврсто ухвати сабљу. Креш. шеширте, -ета с дем. и хип. од шешир. — За њима . . . мушкарац у округлом шеширчету. Вин. шешбрџија м занатлија који прави и продаје шешире. — Један човјек не може бити и опанчар и чизмар и шеширџија. Коз. Ј. Изр. као бог и <—' без икакве сличности, без икаквог заједничког обележја, потпуно различито, сасвим друкчије. шешнрџијнн, -а, -о који припада шеширџији: ~ прибор. шеш&рџијка ж 1. жена која израђује шешире, модискиња. Деан. Рј. 2. шеширџијина жена. Рј. А.

ШЕШИРЏИЈСКИ — ШИБИКОВИНА шеш&рџијски, -а, -5 који се односи на шеширџије. — У сачуваном делу разбијеног излога женске шеширџијске радње огледа се двострука слика. Пол. 1974. шеширџнница ж радња у којој се праве или продају шешири. шешула и шешуља ж пом. покр. дрвена направа у облику кашике, жлице, са кратком дршком за избацивање воде из чамца, исполац. Деан. Рј. шешура ж бот. в. пупава. Сим. Реч. шиб, шиба м 1. танка стабљика, изданак, младица; ишбље, жбун. — Стрм је пут . . . кроз глогов шиб. Наз. 2. бот. дрвенаста биљка чије су бочне гране подједнако снажно развијене као и стабло. — Дуња . . . је шиб који достиже висину од 4—5 м. Тод. Изр. т е р п е н т и н с к и ~ бот. в. смрдљика (26) Р15(;ас1а {егећтШш. Бен. Рј. шиба ж 1. а. прут, палица. — Тресем [се] као шиба на води. Богд. [Чобани] носе дугачке шибе и узвикују. Ђур. б. (обично у мн.) ударац прутом, палицом, батине. — Добио је шибе. Торд. Иђаше као на шибу. Ранк. 2. шипка иа ђерму о којој виси кабао. — Кад је потегао шибу, зашкрипала и зајецала ђерма. Коз. И. 3. врста старинске пушке или топа дуге цеви. — Дарива . . . [му] једну дугачку турску пушку, звану »шиба«. Вујач. Шиба пуца три бијела дана. НП Вук. 4. зоол. ерста морске рибе Тгу§оп раб1таса. Деан. Рј. Изр. мртва ~ казна пролажења кроз двареда војника којиударају шибама; п р о ћ и , пролазити кроз шибу бити кажњен ударцима шиба. ш&бак, шипка и ш&бак, -ака м оруђе за млаћење жита, млатило, цеп (/). — Кости [ми] поболијевају . . . као да ме је ко шибацима изврхб. Љуб. шибало с 1. горњи део бича, кожна или кудељиа врвца којом се удара; бич. ~- Па потего татарску канџију на којој су четири шибала. НП Херм. Тврдосан је вранац, треба му шибало. Гор. 2. маљица (2). Вук Рј. 3. шибак. Рј. А. шибалук м 1. полуга о којој на ђерму виси шипка за коју је закачен кабао; исп. шиба (2). — Пјевајућ шибалук спушта да . . . воде захвати. Јурк. 2. шибало (1). — Па потегну стоструку канџију на којој је седам шибалука. НПХ. ш&бан м бот. врста траве. Деан. Рј. шнбање с гл. им. од шибати (се). ш&барје с зб. шибље. — Нешто крши, ломи и потреса шибарје густе шикаре. Том. шнбати, -ам несврш. 1. а. ударати, тући шибом. — Шиба коње да све врца крв. Лаз. Л. фиг. Њихове су ме ријечи шибале. Козарч.

951

б. брзо покретати тамо-амо, вртети, махати. — Лав је бесно режао и репом оштро шибао. Пол. 1973. в. фиг. врло оштро критиковати, осуђивати. — Оштром сатиром шиба писац . . . њихову саможивост и подлост. В 1885. 2. а. падати у великим пљусковима, ударати под налетом ветра (о киши); дувати у снажним налетима (о ветру). — Вјетар звижди, дажд шиба. Маж. Ф. Почиње шибати хладан ветар. Ранк. б. избијати у јаком млазу, шикљати. — У Мехмед-ефендије шибала крв из руке. Мул. 3. а. журно ићи, јурити, грабити. — Стреловито [је] шибао кроз шуму. Ћоп. б. пеј. одлазити сместа, губити се, торњати се (обично речено у грубој заповести). —• Скочи и отвори врата: »Шибај из моје куће!« Кос. 4. циљати, смерати, нишанити. — Ако шиба на паре, реци му да се љуто вара. Цар Е. Он се сјетио куда то шиба, збунио се, смео. Сиј. Изр. ~ очима, погледом бацати оштре, љутите погледе; ~ по ветру узалуд се мучити око нечега; бавити се нечим бесмисленим. ~ се а. ударати, тући себе шибом. б. уз. повр. међусобно се тући шибом, бичевати један другог. Р-К Реч. шббе! узвик за терање пса, марш\ — Кад га [куче] терам, ја му кажем: шибе! Нуш. шцбенички, -ЗЈ -б в. шибенски. ШНбенка ж = Шибенчанка женска' особа из Шибеника. шибенски, -а, -б који се односи на Шибеник. ШЗбенчанин м (мн. -ани) човек из Шибеника. Шибенчанка ж = Шибенка. шибер 1 м нем. варв. шпекулант, црноберзијанац. — Продао [је] два своја дворца . . . некаквим ратним шиберима. Крл. шибер 2 м нем. техн. справа за техничко рачунање. — Човек . . . са шибером у руци. Б 1958. ш&берје с зб. шибље. — Никога [нема], ван ево њеколико гаврана у шиберју. Шен. ш&бика ж 1. шиба> палица; шибљика. — Направи златну шибику. НП Вук. Нечија [је] рука чаробном шибиком одгрнула . . . копрену. Леск. Л. 2. скиптар, окезло. — Теби изручам на вријеме и шибику . . . и мач да смрт тим уротницима даш. Марк. Ф. Изр. бот. жута ~ зељаста биљка из пор. лепирњача, кошутица (2а); оштра ~ биљка из пор. спориша, конопљика (2). шДбиковина ж бот. а. удиковина. Сим. Реч. б. картоп. Сим. Реч.

952

ШИБТ1ЦА — Ш И 1 Ш Т П

шббица ж жигица, палидрвце; ћунпца с рити некога. — Шибну окоч мчадог човЈека палидрвцима. — Један [човек] укреса шибицу. с ташком. Вј. 1970. Шуб. Укреса шибицу и припали. Неим. ш&бовина ж бот. курика. Сим. Реч. шибичар м зоол. врста шљуке, велики шиб&вит, -а, -о обрастао шибл,ем. Р-К позвиздач, зловременица Ншпешш аг^иаШз. Реч. Финк. шКбут м шибљак. — Па г' остави у шибичин, -а, -о КОЈИ се односи на шибице: шибуту жива. Вук Рј. Ужелио сам ја сваки ~ шкатуљица. онај шибут и бусен. Лал. швбич&ак м кутиЈа за палчдрвца, шишибуцкати, -ам несврш. дем. према шибица. — Одмах се ваде из шибнчљака жибати. — Одапето трње . . . шибуцка му лице. гице. Крл. Божић. ш&бљак, -ака м земљиште зарасло у ш&вачо с шиваћа машина. Бен. Рј. шибље, шикара; самоникло шибље. — Био је ш и в а њ е с гл. им. од шивати. непроходан шибљак пун ли)еске. Сим. Пели ш&вара ж радионица за шивење одела и су се уз шибљаке и потоке. Пер. рубља, кројачка радионица. — Моја мајка ш&бљар, -ара м шибљак. — По шибља- )е шила у ВОЈНОЈ шивари. Нуш. Радница рима су . . . ДЈеца ложила ватре. Кчк. саи у шивари. Пол. 1970. шибљаст, -а, -о необ. начињен од шибља. шивати, шивам несврш. шити. — Руком — Комешао се . . . у оноч шибл>астом насло[сам] шивала . . . кошуљу. Шен. Цијели је њачу. Божић. дан . . . шивао ципеле. Брл. шибље с зб. им. од шиб. — Неко је тршиватнца и ш&ватка ж шиваћа игла. чао, запињући за шибље малињака. Ђич. — Видио [је] иглу шиватицу насред пута. Кроз шибље танано бљешти небо. Бег. Љуб. Не сме ЈОЈ узети ни шиватке. Лаз. Л. шдбљик, -ика м шибљика (/); шибљак. ш&ваћи, -а, -е који служи за шивење: — Кад се јасену врх осуши, он из пања истера шибљик. Ћос. Д. Одшуљат ће се [лисица] ~ игла, ~ машина, ~ строј, ~ прибор. шДвач, -ача м 1. радник који шије. — страшљиво шибљиком према селу. Донч. Сто шивача радило [је] за партизане. Наз. ш&бљвка ж 1. танка стабљика, ишб, 2. уска и дугачка кожна трака која служи за шиба, прутић. — Тресла се као шибљика шивење опанака. Рј. А. целим телом. Мил. В. На врху таквог дрвета шДвача ж шиваћа игла. Р-К Реч. . . . шикну свуд уокруг . . . младе шибљике. Десн. 2. в. шиба (2). — Приђе бунару . . . шивачица ж 1. радница КОЈП шије, шибљика изломљена, ђерам се нахерио. шваља. — Тражио је повећани број шиваВес. чица. Грг. 2. шиваћа машина. — Руке ЈОЈ [се] заустављају . . . на свијетлој плочи ш&бљиче, -ета с хип. од шибљак; шибље. шивачице. Божић. — Змија псиче кроз младо шибљиче. Вук РЈ. шДвачница ж радионица за шивење ш&бљичица ж дем. од шибљика. рубља и хаљина. — У приземљу је Илија ш&бљичје с зб. шибље, шибљак. — Он је имао столарску радионицу, а Роса шивачможда прошао баш оним шибљичјем. Наз. ницу на спрату. Пол. 1970. шибни и шнбни, -а, -о који се односи иа шиб и шибу. — Одапето трње . . . шибуцка му лице, жарећи га бодљавим шибним трагом. Божић. швбнути, -нем сврш. 1. ударити шибом, ошинути; лупити, млатнути. — фиг. Ледени зрак шибну га капима кише као ресастим бичем. Божић. 2. снажио избшчи из чега, шикнути. — Лозе су пуне . . . млазеви шибнули, раширили листове и надигли своје лико. Ђур. 3. а. нагрнути, јурнути; журно поћи, упутити се у неком правцу. — Они шибну куд КОЈИ у прошевину и игру. Божић. Сад [ће] да »шибну« на мађарску границу. Јак. Ја ти за* орачим у шуму, па шибнем пријеким путем. Кост. Д. б. пролетети фијучући као замахнут бич. — Неколико куршума шибнуше око њега. Вуј. в. (оком) оштро погледати, одмерити, осмот-

шизење с гл. им. од гиити. шивета, шивета с мн. тур. ред танких штица, плегпеница у коЈе ]е коса сплетена; плетеница. — Једна глава тридесет шивета. Вук Рј., Деан. Рј. шигати, -ам иесврш. испуштати пригушен глас (о пат\и). — Кокоти кукуричу . . . патке шигају а пачићи мигаЈу. Павл. шигнути, -нем сврш. ошинути, опалити, зшзнути. — Шуткац, да те не шигне откле која стријела. Торд. ши.така ж и м разг. шизофреник, ишзофреничарка; особа КОЈП се понаша као ишзофреничар, луцкаста особа. Кл. Рј. шизити, -им несврш. разг. постајати шизофреничар, понашати се као шизофреничар, лудоеати. Кл. Рј.

ШИЗМА — ШИКА

953

шнзма ж грч раијеп, раскол, оцеп г>ење, 2. сељак икавац из околине Славонске Пожеге отпадништво (нарочито од црквене заЈеднице). — Ши)аке зову пожешке сељаке. Павл. — УвЈерени [су] да га ;е »шизматични« Шијакиња ж женска особа ШиЈак. Вук владика превео у »источну шизму«. Мат РЈ. НаЈновиЈа политичка шизма у редовима ш&јање с гл. им. од шгуати. конзервативаца. Б 1958. Никсон . . . ће ш&јати, -ам несврш. тал. пом. веслати настоЈати извући што више користи из или возити {чамац) унатраг (при окретању). шизме коЈа диЈели Пекинг и Москву. ВЈ Р~К Реч. 1973. шијачки, -а, -о коЈи се односи на Шијаке, шизматнк м грч. присталица шизме, коЈи припада Шцјацима, својствен ШЦЈПрасколник, отпадник; припадник шизматичке верске зазеднице. — Грех [би] био . да се цима. — Све се чуЈу издалека шиЈачке гаЈде. Срем. Имађаше часова шијачке тврдоглаза шизматика уда. Игњ. ОдзвањаЈу вапаЈи вости. Матош. и гаолбе шизматика. Јел. шијење с гл. им. од шити шизматички и шизматични, -5, -о тијизам и шијит&зам, -зма м учење КОЈН се односи иа шизму и шизматике. — Кипар . . СВОЈИМ шизматичким киповима украшуЈе шиЈита. Кл. РЈ. шијнти м мн. ()Д. ШИЈИТ, -ита) ар. прикатоличке жртвепике. Крл. падници муслиМанске верске секте КОЈП признаџ шизофренија ж грч мед. = схизофре- само коран, а одбацуЈе усмена предања и ни)а душевна богест изражена у опадању верску традициЈу. МЕП, Шкаљ. учних делатности, поремећености психичких шијни, -а, -б коЈи се односи на шцу, процеса, неуравнотежености и сл., младалачвратни. Бен. РЈ. ко лудило МЕП шијуп, -уна м тал. покр. ЈПК ветар, шизофреник и шизофреннчар м = вихор, олуЈа. — Снажни зрачни ковитлац, схизофреник и схизофреничар она] КОЈН звани шиЈун, у веома кратком року . . . болуЈе од шизофрсшџе нанио Је велике штете на пловним об)ектима шизофреничарка ж женска особа шизо- ВЈ. 1972. фиг. У шиЈунима навалили на свит и сами себе прождиру. КН 1958. френичар. шик 1 м фр. танак и углачан листић шизофренички, -3, -6 КОЈП се односи на шизофренту и шизофреиике, КОЈН потиче од злата или другог метала, лажно злато, лажшизофренц/е — [То )е] шизофреничко бун- на позлата, врпца, трака или гсу тан од злата или сребра, боџ злата или сребра. — Грива цање. Крањч. СГПЈ. му )е шиком проплетена. НПХ. Обучен шнја ж 1. део тела између главе и трупа биЈаше у жути . . . архалук . . . с . . . изликод животиња кичмењака, птица и човека, заним сребрним шиком по свим шавовима. стражњи део врата. — Петао на дуду . . . В 1885. опружи ШИЈУ па кукурекну. Ад. Глатке ши)е шик 2 м шии>ак, ерх, вршак. И-Б РЈ. као Јазавац. Љуб Сад носи твоЈа ши)а охоло половицу мог Јарма тешкога. Богд. Ос)ећа шик 3 м песн. снажно избиЈање, шикљање, како му крв шуми у плећима, у ШИЈИ, па у млаз, налет — То )е оно народно срце коЈе глави. Андр. И, 2. део гребена између врха . . . сваким шиком своЈе крви сриче »Слои превоја или седла пганине. 3-Г. бода'« Ћип. Изр. дићи ШИЈУ заузети охоло држафр. 1. м смисао за лепо, складно ње, осилити се, исп. дићи главу (уз глава облачење, добар укус, елеганцц/а. — Облачила изр.), з а в р н у т и , сломити коме ШИЈУ се с много Једноставног шика. Бег. Цео а) удавити, убити, б) фиг. упропастити, ми се шик састоЈао у ЈедноЈ . . . кравати. уништити (кога), натерати {кога) на поУск. 2. прид. непром. укусно одевен, елегантан. корност, послушност; ниЈе ш ц а него — Сви Једнако обучени, нема моде . . . врат то ЈС Једно исто, отегнути ШИЈУ Нико ниЈе »шик«. Сек. Чинила му се [униумрети; повити 3 погнутиЈ савити ШИЈУ помирити се с нежељеним положсуем, поко- форма] премало шик. Кол. 3. (у прилошко) служби) с укусом, елегантно, отмено. — рити се; стати коме на ШИЈУ потчинити НиЈе [служење у регименти] било нарочито некога. шик. Крл. Возити се њима било )е више Шијак м 1. подсмешљив надимак КОЈНМ »шик«, него на СВОЈИМ коњима. Петр. В. се узаЈамно лазиваЈу стаиовници више кра/ева шик' узвик за терање, бежи, исп. шике. иашег штокавског подручЈа због разлика у — Ја се склоних укра) пута, па шик у шуму. говору. — Ерцеговци зову ШиЈацима све Торд. Србље ко)и не говоре као они [и;екавски] . . . а СриЈемци и Бачвани зову ШиЈацима шика 1 ж шикање, шиштање. — СТОЈИ Ерцеговце, Далматинце и Рвате. Вук РЈ. га шика. Вук РЈ.

954

ШИКА — ШИКНУТИ

шика" ж покр. колевка, зипка. Вук Рј. шикалина ж бот. биљка из пор. главочика са бодљикавим чашичним листићима, блажени чкаљ Сшсш (СеМаигеа) ћепеШсШз. Сим. Реч. ш&калица М 1. направа за ручно превијање хартије, папира. Деан. Рј. 2. шикало. Рј. А. шАкало с гладилица за глачањс коже. Вук Рј. шикана, шнкана и шиканација ж Ј)р. злонамерно заплитање неког поступка, стварање неприлика некоме разним смицалицама, малтретирање; гоњен>е, прогон. — Редактор је попустио шикани. Л 1905. Није . . . изневјерио упркос полицијским шиканама. Чол. Мирнодопска служба у Црвеној армији није . . . касарнска служба . . . разних шиканација. Тито. шиканирање с гл. им. од шиканирати. ш в к а н и р а т и , -анирам сврш. и несврш. (на)мучити шиканама, створити, стварати иекоме неприлике из пакоспш, малтретирати, кињити. — Лако је бирократима шиканирати . . . књижевника. С 1937. Шиканира радника и . . . нагони [га] на јефтинији рад. Лапч. шикање с гл. им. од шикати (се). ш&кара ж земљиште обрасло густом шумом са испреплетаним гранама и грмљем, неразтјена, закржљала шума; шипраг, грмље, жбуње. — Подно Грича . . . готово и није било кућа — већ све поље, врт и шикара. Шен. Шикара се завршавала ниским изједеним жбуновима. Ћоп. Као доказ пружају се подаци о стотинама тисућа хектара нових младих шума . . . где су билс обичне шикаре. ВУС 1973.

Изр. ш и к а л а га к р в каже се за онога ко губи много крви, коме отиче много крви. ~ се губити се, торњати се, вући се. — Шикајте се, гости, откуда сте дошли! Вук Рј. ш и к а т и 3 , шичем несврш. 1. испуштати шиштав, пискав глас, шиштати (о змији, гуски и сл.); шумно дисати. — То је [бјелоушку] смлави док . . . шичући диже главу. Марет. Напућио усне и шиче кроз поткресане бркове. Јак. 2. фиг. кроз стиснуте зубе гневно грдити, сиктати. — Кулак . . . шиче на совјетску власт. Моск. шНкати се, -ам се несврш. безл. нем» — шиковати (се) бити у складу са обичајима, доликовати, приличити, ваљати; исп. шик 1 . — Сваки час може доћи господин покровител>, а не шика се . . . да онда не будем овдје. Цес. А. Све . . . како се шика и како је то обичај. Бег. шАке и швке узвик за терање прасади. Вук Рј. ш б к л и прид. неиром. тур. украшеи шиком, позлаћен; исп. шик 1 . •— Зборе Турци у шикли одаји. Вук Рј. Отвори сандуке шикли, гдје свашта доста имаде. Баш. шЛклнсатп, -клишем сврш. и несврш. украсити, украшавати шиком, позлатити, позлаћтати. — У руци јој огледало шикли шиком шиклисано. НП Вук. шикља ж покр. врста уског, издуженог чамца. — Ускочио је у своју лаку рибарску шикљу. НИН 1959. шикљај м шккљање, навала, налет; млаз. — Потискивала је . . . шикљај смијеха. Кул.; Деан. Рј. ш&кљање с гл. им. од шикљати. ш Ј к љ а т и , -ам несврш. 1. избијати у снажном млазу, бризгати. — Крв само ш&карење с гл. им. од шикарити. шикља, шикл.а. Десн. фиг. Свјетлост шикља шЛкарити, -им несврш. дахтати нос неба и одбија се од земље. Лал. 2. нагло се сећи терет. Вук Рј. развијати, бујати. — Из свега код тебе шикарје с зб. шикара, грМЈОС. — Прове- нови живот тера, шикљају снопови прућа и листа свежа. Макс. равао се кроз густо шикарје. Коз. Ј. Пентрао се . . . хватајући се за кржљаво шикарје тиКкљпца ж дем. од шикља. Вук Рј. израсло у пукотинама стијене. Ћоп. шикнути, -нем сврш. узвиком »шик« 1 одагнати прасе. Паел. ш и к а т и , шикам несврш. љуљати, зиба- или »шике« потерати, шикнути 1 , шикнем сврш. мало заљути, њихати. — Дрхтала је . . . у лађици, коју је шикала љута бура. Шен. Он шика љати, љуљнути, љушнути. Вук РЈ. дете, а она се укипила. Срем. 2 шикнути , шикнем сврш. 1. избити у ~ се љуљати се, зибати се, њихати се. снажном млазу, потећи, линути, бризнути, — На ови глас поче се све камење и дрвеће покуљати. — Шикнула му крв из ушију и шикати. Н. прип. Вук. носница. Креш. Када је . . . шикнуо први 2 млаз нафте . . . било је одједном више новца. шикати , шикам несврш. 1. шшљати. — Крв ми је шикала у главу и образе. Ков. НИН 1973. фиг. Вапију мртве мајке . . . да шикну деца као многострука планинска А. Успављивала [ме] песма жубор-воде која била. Макс. 2. нагло се распламсати и дићи је шикала кроз . . . чесменске луле. Шапч. 2. шибати, бичевати. — фиг. Не дај мразу увис, букнути, су(к)нути{о ватри, пламенуУ, засијати, блеснути. — Указа се неколико да ти образ шика. Прер.

ШИКНУ1И — ШИЛО

955

ш&ктети, -тим несврш. избијати у снажноч млазу, шикљати, шиктати. — Шикти крв из прстиЈу и дланова. Рад. Д. шнкуља ж зоол. покр. ерста змиЈе, шара пољарица (2а) 2атешб УШсћПауи8. Бен. РЈ. ш&кундед, ИЈек. шикундЈед, м покр. чукундед, шукундед. Вук РЈ шикундјед, ек. шикундед. ш&кутор м лат. варв. 1. црквењак, зеонар (/). РЈ. А. 2. нар. извршилац судске пресуде, егзекутор. — ПриЈетио )е сикиром шикуторима. Ћоп. ш&куција ж и м нар. шикутор, егзекутор, егзекуциЈа. — Све поЈеде и пождра . . . кб какав шикуциЈа. Коч. шилац, -лца м зоол. врста црва О х у и т попрскати — И в е р а к [га] погоди . . . у уеггп1си1ап8. Вен. РЈ. лице и већ га на неколико м]еста шикнула шДлац, шиоца м (ген. мн. шилаца) крв Цар Е. 7. учинити да нешто буЈно избиЈе, истерати — Дошло )е прољеће . . . покр. кроЈач, крпач; исп. шилица. РЈ. А. и Јаблаии што к сунцу шикну зелене ге)шЛлоок, -бка и шилоок м нем. варв. зере грана Вит шиљбок —• Како )е тешко ста)ати у ШЈП~ се бацити се, прућити се, завачити се. бок\' на то) зими. Торд., Кл. РЈ. — Вако се Ја шикнеч V траву, нит ме ко шблботати, шилббтати, -ам и шилчува, нити ми ко брани Шуб. бочити, шилбочим, ш4лбочити, -им нем. 3 шикнути , шикнсм сврш. 1. испустити варв. несврш. = шиљботати шиљбочити. шиштав, пискае глас, зашиштати (о змији, — Што ми шилботаш ту испред куће' Том.; гуски и сл.), шумно удахнути или издахнути. РЈ.А. — Николетина . . шикну љутито као гусак шилд м нем. варв. в. иипипг. — Више ћоп. 2. љутито, сикћући проговорити, за- многих врата позна)у се у камену изрезана сиктати. — ГдЈе ти ;е памет била? — шикзнамења, шилдови. Нен. Љ. На њима виси ну као гуЈа из процЈепа. Ћор. 3. промилети . . . капа без шилда. Фелд. сикћући. — Правили счо се храбри, али смо ш&лер м нем. варв. врста црвеног вина, се огледавали приЈе него уђосмо у ЗМИЈСКУ комињак. — Посла . . . буренце старог шикућу, неће ли коЈа змиЈа шикнути покра; лера. Матош. Све то заливаЈу барањским ногу. ВЈ. 1972. шилером. Петр. В. 1 шВковати , -ку)ем сврш. и несврш. ш&лераст, -а, -о сличан шиаеру, ружиишклисати. — Двори су му шиком шикочаст, рујан (о вину). Вук РЈ. вати. Вук РЈ. шилинг м (мн. шилинзи) енгл. 1. еншнковатн 2 (се), -куЈем (се) несврш. = глески ноеац, двадесети део фунте стерлинга. шикати се. — Ала мени шикуЈе помада. 2. аустриЈСка новчана Јединица. Леск. М. Не шикуЈе се то вама. Срем. ш&косање с гл. ич. од шикосати. шилица ж шваља, кројачица. — Шилиш4косати, -кошем сврш. и несврш. це приправљале оди;ела. Шен. Радило се и шик шсати. — Још на ХаЈКи алали пашаге у Озљу, било )е ту неколико шилица. Кум. млетачкиЈем златоч шикосане. НП шило с 1. дебела игла оштра врха, обичВук. но усађена у дршку, алатка за бушење рупа, шикруница ж зоол. ћубаста шева, круобично при шивењу дебљег материЈала (нпр. ница (3). Финк. коже). — Постолар не може да буде без шила. Брл. 2. фиг. заЈедљива реч, жаока; шиктав, -а, -о КОЈН шикће, сиктав. боцкање, пецкање, заједљивост. — РазговаБен. РЈ. раЈМо полако, без шила . . . при)атељски. шВктаво прил. у налетима, снажно. — Кал. 3. фиг. особа КОЈП свуд стигне, окретна Ватра његова додира пламсала је шиктаво особа; немирно дете, немирко, несташко. у ЊОЈ. Сим. Р-К Реч. 4. зоол. врста морске рибе кесоноше, ш б к т а њ с с гл. им. од шиктати. 8уп§па1ћш асиз. Финк. 1 ш&ктати , шикћем несврш. и уч. према Изр. в р а т и т и — ' • за о г њ и л о вратити 2 шпкнути , исп. шикљати. мило за драго, Једнаком мером се осветити, 2 ш&ктати , шикће-ц несврш. према шикизгубити се као ~ у врећи изгубити нути3. се без икаква трага. пламенова, а Један . . . шикну . . . према небеском своду. Чол. Велико св;етчо шикне по читаву ходнику. Ков. А. 3. буЈајући израсти, избити на много места, ижџик шти. — На врху таквог дрвета . . . шикну свуд уокруг . . . младе шибљике. Десн. 4. снажнин замахом бацити, завитлати. — Проматрао )е . . . избочене сти^ене . . с којих )е толико пута шикнуо у море повраз од струне. Кум. 5. а. ЈПКО ударити, ошииути, опаучити, одаламити — Требало га )е шикнути и опалити ногом. Крл. фиг. Страхотним окои бунтовника шикне. В 1885. б. окинупш, ошинути, распагити по коче из ватреног оружЈа — Дошло му )е да шикне десет метака по тим прегоЈеним њушкама. Пол. 1973. 6. захватити мгазом, облити,

956

ШИЛО — ШИЉЕЖЕ

шлло с шивањс, ишће. Прав. шнловнћ м ир. обућар, постолар; крпа. — Већ се веселим како ћемо те дретвиће . . . и шиловпће потплатити. Шен. шнлок, -а и -бка м тал. покр. топао јужни ветар, широко, југо. — Дан за даном исти шилок, исти дажд. Војн. Путовао је . . . више од мјесец дана но ужасном шилоку. ВУС 1973. шплбперке ж мн. зоол. рибе са бодљикавим перајима, тврдоперке Асатћоргегузп. Бен. Рј. шилореп м бот. шнљореп. Беп. Рј. шилочипа м и ж аугм. и пеј. од ишлок. шилт м а. штит, шпштник (на капи). Рј. А.; Бен. Рј. б. шпшгп, фирма (на крчии и с.и). — Стигоше до мале крчме . . . с диреком и шилтом испред куће. Мил. В. шилта ж шиљте. — Бана нађе на шилти свиленој. НП Херм. Ту је крај овеће дрвене чекмеџе прострта широка шилта. Ћор. шнлте, -ета с шиљте. —• Хоџа сједи . . . ноге подавио на шилтету. Сим. шиљ 1 м шиљак. — Мали брк завио у два шиља. Новак. Изр. у ~ шиљасто. ш и љ ! м бот. крупник. Сим. Реч. шиља и шиља Ж шваља. — Хвалила се хвала материна . . . да је она шил=а и везил>а.

била му је шил>аста и гарава. Франг. 2. мат. који је мањи од 90°, оштар (о углу): ~ угао, кут. шиљастбст, -ости ж особина или стање онога што је шиљасто, шиљатост. Р-К Реч. ш&љат, -а, -о = шиљаст. — Опанци му шиљати. Берт. Грицкао је бркове испод шиљата носа. Поп. Ј. шиљати, -л>ем несврш. в. слати. — Многи . . . шил>у и сами прилоге. Дом. Франића ћеш шиљати сваки дан . . . к мени. Дук. шАљатост, -ости ж особина или стање онога што је шиљато. Р-К Реч. шАљача ж примитивна од прућа исплетена кошница купастог облика, вршкара. Р-К Реч. шЛл.б6к, -ока и шАљбок м нем. варв. 1. стражар, чувар; стража. — Стража [га] препречи . . . Не да шиљбок опепелити. Дом. 2. покр. нож, бодеж који се натиче иа цев пушке, бајонет. — Наперени шиљбоци, сјајно очишћени, свјетлуцали су на . . . сунцу. Лал. шиљбокана ж стражара, стражарнииа. Вук Рј. шАљбот м шилбок. — Да нас не опази хајдучки шиљбот. В 1885. шиљботати, -ам несврш. —- шилботати. — Лако 'е лети шиљботати. Рј. А. нпх. шиљбочење и шДљбочење с гл. им. шиља м п ж висока мршава млада о<.оба. од шиљбочити. Р-К Реч. шиљак, -љка м 1. веома оштар врх шиљбочити, шиљббчим и шбљбочити, нечега. — На бријегу вири кућни шиљак нз -им песврш. чувати, држати стражу, гусге башче. Мул. Нацистички закони висе стражарити. — Шиљбочили су стражари ти над главом као оштар шиљак мача. Јак. пољске жандармерије. Ћос. Б. Видик обрубљен . . . горским шиљцима. ш&љбочки и ш&љбочки, -а, -о који Ла.1. фиг. Свјетло боде очи хладним шиљцима. Кркл. 2. предмет, оруђсс оштрим врхом. се односи на шиљбоке, стражарски. —- Пред — Прво оруђе од туча [су] . . . секире . . . капијом вјечна монотонија шиљбочних корака. Матош. којекакви клинови и шиљци. Панч, Човшиљеви м мн. и шиљевице ж мн. бот. јек у камено доба израђивао је ножеве, шиљке за копља. Вј. 1973. 3. фиг. подстицај, назив за породицу мирисних и зачинских биЂака Сурегасеае. Бен. Рј. побуда. — Дакако, има нека разлика у шиљку осјећаја. Уј. ш н љ е г м (мн. шиљези) млад ован. •— Изр. брати к о ж у на ~ в. уз брати Љут бакар звона на шиљегу — то она сада (јизр.у, бацати ~ у нос (коме) изазивати; слуша. Сиј. нападати. ш&љег(о)вица ж млада овца која се шиљалац, -аоца м онај који упућује шџе јагњила. Р-К Реч.; Деан. Рј. пошиљку, пошиљалац. — Стизаху лшли . . . ш и љ е ж ж зб. млади овнови и младе прилози . . . ствари, које бијаху на одмет овце. — Пошто је пребројио шиљеж . . . шиљаоцима. Мат. врати се у кућу. Шапч. Шиљеж као надјешАљан м врста пса чш ^астс главе. вена. Куш. Фиик. ш и љ е ж а д ж зб. им. од шиљеже. шиљање с гл. им. од шиљати. п ш љ е ж е , -ета с (супл. мн. шиљежад) шиљаст, -а, -о — шиљат 1. заоштреи јагње од годииу дана. — Нареди да се закоље на врху. — Падаше у очи . . . шиљаста, шиљеже за вечеру. О-А. Било је то неко напред истурена брадица. Ранк. Доња вилица мршаво шиљеже с белим пругама. Ћос. Д.

ШИЉЕЖЕТОВ — ШИМШИРИКА шиљежетов, -а, -о КОЈИ припада шиљежету, КОЈП потиче од шиљежета. — Свако ЈОЈ виме као МИЈСХ ОД шиљежетове коже. Љуб. шиљење с гл. им од шиљити (се). шбљер, -а и шиљбрац, -рца м шилер. — На сваком [бурету] написано кредом. »шиљер из Радованца«. Шапч. Шиљерац мало по глави се ВИЈС Змсу. шАљераст, -а, -о шилераст. Р-К Реч. ш4љило с нож за шиљење оловака. Бен.

957

шиљореп м бот. биљка из пор. каћуна уопогсЉб аћоПп/а. Сим. Реч. шиљбуст, -а, -о коЈи има шиљата уста. — Некако му усне дошле шиљоусте. Божић. шиљбусте ж мн. зоол. шиљог аавке. Р-К Реч., МЕП. ш&љте, -ета с тур. тањи четвороугласти душечић за седење испуњен вуном или памуком; танак дуг вунен душек прострт по сећији. — Дође, прође, до мехки' шиљтета. НПХ. На шиљтету ниже, кб симбол среће наша РЈ. маЈка бдиЈе. Шант. шиљити, шиљим несврш. 1. правити шАљчани, -а, -о ко]и се односи на шиљак. оштар ерх на чему, заоштравати, оштрити. — Извукао [)е] . . . пљоснату оловку . . . шАљче, -ета с шиљте. Бен. РЈ. и стао да )е пажљиво шиљи. Дав. 2. фиг. шбљчнћ, -а и ш&љчић, -ића м 1. дем. (уста) скупљати истураЈући напред, пућити од шиљак. — Гради све мале шиљчиће. (уста). — Маше главом и шиљи уста. Куш. Вук РЈ. 2. дем. и хип. шиљкан и шиљкаш •—• се постаЈати шиљат, издужавати сеЏ). —• МОЈИ шиљчићи, опанчићи, са два и сужавати се у шиљак, поЈављивати се, прста каишчићи. Шапч. указивати се у шиљатом облику. — Из шимера ж в. химера. — Фабрички жуткаста лица шиљи се дугачак, танахан димњаци . . . као неке црне и витке шимере. нос. Шен Уск. Витези су тако носили на стиЈегу имена шбљкан, -ана м (обично у мн.) покр. принцеза и лудост шимера. Полић. врста опанака с ђоном напред узвинутим у шим&ричан, -чна, -чно в. химеричан, дуг и оштар кљун. — Дуго )е носио шиљкане. — Садрже нечега што их тако чини иреалДав. ним и шимеричним. Петрон. шнљкањс с гл. им. од шиљкати (се). шими, -и)а м енгл. врста америчког плешиљкаст, -а, -о шигаст. — Састав- са — Цео свет )е луд за шимиЈем. Шими, л,ено )е из шиљкастих атома. Нен. Љ. шими. Игра шими. Поп. Ј. Плешу шими. Бег. ш4љкати, -ам несврш. гоиити бодући Изр. ~ ципеле дугачке и уске, шиљасте шиљком. РЈ. А. ~ се 1. уз. повр. бости се, подбадати се. ципеле. РЈ. А. 2. фиг. задиркивати се, шалити се, ш&мија ж и м тал. варв. маЈмун. — пецкати се. — НемоЈте се шиљкати с том Онамо се . . . Један кревељи, дуби, рита као момчадиЈОМ, па после нисте ништа урадиле. шимиЈа. Божић. Вес. шЈмике ж мн. в. шими ципеле (уз шими, изр ). Кл. РЈ. ш&љкаш, -аша м 1. (обично у мн.) шиљкан. — Опанци шиљкаши по два гроша. пшмла ж шиндра. — Шимла на крову Шапч. 2. зоол. ерста инсекта тврдокрилца иструнула. Мил. В. Дошао [)е] у Фужине у Ветђкћшп. Бен. РЈ.\ РЈ. А. посао неком трговцу шимлом. Бег. шАмпанзо и шимпанзо м — чимпанза. шнљнуги, -нем сврш. боцнути, убости. Терм. 4. — фиг. Побрза за њим . . . да га . . . шиљне . . . у срце. Божић. шДмпавзов и шимпанзов, -а, -о КОЈН шиљо, -а и -е м хип. од шиљег. Бен. РЈ. припада шимпанзу. ш&мпанзовски и шимпанзовски, -а, шиљбглав, -а, -о КОЈН има шиљату главу. — Шиљоглави очеви варошлиЈе с ке- -о КОЈН Је као у шимпанза. — Горостас Балоун спусти у очаЈању сво)е дуге шимсама испод ОЧИЈУ КН 1959. панзовске ручерде. Вин. шиљоглавке ж мн. зоол. подразред ш&мшир м тур, 1. бот. зимзелени украсни риба хрскаеичњача у КОЈИ спадсуу а]куле шиб или дрво Вихиз 8етрегУ1геп8 из пор. шиљоусте 5е1асћ1а, Р1а§1О81отага. Терм. 4. Вихасеае чиџ ]е тврдо дрво погодно за резшил.окапић м ОНПЈ КОЈН носи шиљаспгу бариЈу. Сим. Реч. 2. (у придевскоЈ служби, капу. — У врага се у то доба астролога, шиу полусложеницама) ишмширов. -— Чедо мел>окапића и вЈештица ВЈеровало више но ће у шимшир-бешику. НПХ. А на вранцу у бога. Матош. шимшир седло. Срем. шиљокурап, -ана м млад и неискусан шимширика ж бот. 1. зимзелени грм мушкарац, жутокљунац. Р-К Реч. Кшсиз асиЈеашз, дивљи шимшир, веприна, ко-

958

ПШМШИРЛИ — ШИ1БА

шинббус и шннобус м нем лак жс 1езнички вагон са мотором, сличан аутобусу, моторни воз за путнички саобраћаЈ на краћим релациЈама. — Протутњи шинобус Пол. 1962. шинббуски и шинобуски, -а, -5 КОЈП се односи на шинобус — Све ово [ће] представл>ати малу шинобуску кочпозициЈу. Пол. 1959. шински и шински, -а, -б КОЈЧ се односи на шине, КОЈН се креће шинама <-~ возило. •— Постављена [Је] шинска веза између Бара грађа). •— Беше доста дрвених крстова од и Вирпазара. Пол. 1959. . . . шимшировине. Шапч. ш&нтер м нем. варв. 1. ОНПЈ коме Је шбна ж (ген. мн. шина) нем. 1. гвозден обруч којим се стежу и држе иаплаци на занимање да хвата псе луталице или да уклања угинуле животиње и дере им кожу, стрточку, дуге на бурету и сл. — Попустила еодер, живодер. — Нека вас ВЈенча шинтер. му шина на точковима. Лаз. Л. 2. Једна од дее паралелне гвоздене траке на размацима Бен. После рата бићу шинтер, к>чиће ћу спојене попречним праговима, коЈиш се крећу по чаршиЈИ да хватам, само сељак нећу да будем. ћос. Д. 2. фиг. грамж г>ив човек, возови, трамвпЈи и слична кола са гвозденим гуликожа, каишар, лихвар. Кл. РЈ. точкотма, трачница. — Кроз мрачна поља виЈугаЈу шине. Гор. Положише шине, и на шинтерај, -а)а м шинтерски посао, малим вагонима поче да силази дрво с брешинтерски поступак. — То )е шинтера;1 гова. Андр И 3. мед. потпорни предмет од . . . добацуЈе потпоручник. Јак. чврстог или савитљивог матери]а га (сд плешннтсрница ж просториЈа, место где тене жт/е, метала, дашчица, гипса и сл.) шинтери убијпЈу похватане псе и деру кожу ко]и служи за имобитзациЈу преломљених угинулих животиња, стрводерница, живоекстремитета, удлага. Кл. РЈ. дерница, кафиирија Бен РЈ. шиндивила ж жива, немирна млада деш&нтеров, -а, -о КОЈЏ припада шинтеру. вОЈка КОЈП жели да привуче пажњу кокетним Вук РЈ. држањем и одевањем. — Њима се не допашинтерски, -а, -о КОЈИ се односи на даЈу скромне и смерне девоЈке, него, ето, шинтере, стрводерски. — Изгледаш као такве шиндивиле што им игра)у очи на шинтерски шегрт. Нуш. зе)тину. Срем. шбнути, -нем сврш. 1. шибнути. — ш&ндик м лат. управитељ, заступник; Знао бих шинути га бичем. ДОМЈ. Да га шипредседник општине, синдик. — Шиндици (од нете по Једном образу, други би му зацело ЈупЉсиз) коЈе правитељство поставља . . . прскао. Шаач. Крв шину из ране. Шен имаЈу . . . власт као у СрбиЈи главни кметови. НеприЈатељски рафал . . . )е шинуо изнад Вук. саме његове главе. ћоп. 2. треснути, лупити. — Жена омашке шину ;аким човЈешиндра ж нем. зб. дашчице, обично борове или букове, за покривање крова, шин- ком о зелену траву. Буд. 3. бацити, хитдрика. — Зграде . . . беху шиндром покри- нути — У том Влашче наскака хаЈвана, шину темре [копље]. НП Херм. 4. нар. хитро, вене. Ком. Маховинастом шиндром покрибрзо урадити што. — Де шини1 Повелик вена црква. Матош. запис. СиЈ. 5. (погледом, очима) фиг. оштро шиндралија ж кућа покривена шиндро ч. погледати, строгс одмерити — Погледом те Н-Б РЈ. шине и у срце продре. Шанш. Каткад би ш&ндран, -а, -о покривен шиндром. — неопазице шинуо оком према друштву. Шен. Поред . . . ниских шиндраних кућа има 6. (у клетвама или у дивљењу) згодити, приличан бро) двоспратних . . . зграда. ударити. — ЛиЈепа ти )С, шинула )е гу)а' НПХ. Шинула те зми)а под кол>ено, па ти Дед. Ј. хаџиЈа запис написао. СИЈ ш&ндрара ж шиндралиЈа РЈ. А. •— се 1. ошинути се, лупити се. — Шину шАндрика ж поЈедина дашчица шиндре, се трском по чизми. Петр. В 2. а. бацити се, прућити се. Вук РЈ. б. винути се, полетети. шиндра. Вук РЈ. — Рукну Тахи, шинув се >вис. Шен. ш&ник, -ика м тур. стара запреминска шВња ж шина. — Меко и памучно . . . мера за жито и друге сипке материЈе, различне величине {10—25 к§). — Опригам му клизили су по С)а)ним шињама точкови . . . шиник приганица. НП Вук. Лане ми даде вагона. Козарч. В>ку ме те шиље пусте . . . двадесет шиника жита. Кос. Кост. Д. опрша (а). Сич Рсч 2. в шпмшир (/) Сим. Реч. ш и м ш б р л и прид. непром. тур. шимширов. — Па купуЈе шимшпрли бешику. НПХ. ш&мширов, -а, -о коЈи се односи на шимшир, КОЈН Је од шимшира. —• Шимширова грана с девете горе. Ков. А. Та купићу лађу орахову, и на лађи весла шимширова. НП Вук. шАмшировина ж шимширово дрво (као

ШИЊЕЛ — ШНПКОВ шАњсл, -а и -ела м рус. војнички горпи дугачки

капут,

воуничка

кабаница.

•— Оп-

ружене, неме, у суром шињелу . . . донесе их тужно завичаЈу драгом. Панд. Већина их ;е скинула шињеле. Хоре. шињслчић м дем. од шињел. — Капетина му некаква . . . кусав шињелчић, цокулетине. Ћоп. ш&њбн, -она м фр. пунђа; уметак у коси од туђих власи. — Чуперци косе, испали перчини, раскуштрани шињони. Бег. ш&њбр м тал. нар. сињор, господин. — Дошао Је Један шињор шкриван из града. Кос. ш&њбра ж тал. нар. сињора, госпођа. — Вели да Је она жена »шињора« газдина. Ћоп. ш&оница ж шивара. Р-К Реч. ш&бр м нар. в. шињор; исп. ШЈОр. РЈ. А. ш&бра ж нар. в. шињдра; исп. шјора. шКоце, -ета с дем. од шило; мало шило. — Улови малог угора као шиоце. Љуб. шип 1 м (лок. шипу) 1. зашиљен дирек или балван усправно пободен у дно воде или у земљу као иосач терета или ослонац бране. — Зграде . . . осниване су на шиповима, који су . . . у земљу побиЈани. ЖуЈ. Опашу шиповима свој брег. Пол. 1957. 2. шиљак; врх. И-Б РЈ. 3. а. покретна гвоздена шипка КОЈОМ се причвршћују за лежиште врата, прозори и сл.\ гвоздени клин на КОЈП се навлачи реза и о ко]и се веша катанац. Деан. Рј. б. клип (на пумпи, парном котлу и сл.). — Цев се трзала као шип на парној машини. Јак. 2 шип м (лок. шипу) бот. в. шипак (1а). Сим. Реч. Изр. пун као '— «. пун као шипак (уз шипак изр.). ппшак, -пка м 1. бот. а. дивља ружа и њен плод. — Сад боровица и шипак онуда расте. Шен. б. нар, мограњ. Сим. Реч. 2. рожна навлака на врху рога говечета КОЈП касни/е отпадне, рошчић. — Још моме волу ни шипци нијесу спали. Вук РЈ. 3. вулг. палац стављен између кажипрста и средњака као знак поруге или пркосног одбиЈања, ускраћивања нечега, фига. — Хоћеш сад? — смеЈе се тетка, тураЈући му шипак под нос. Ранк. Душманин . . . хоће да узмиче, али шипак, брате! Стићи ћемо тебе! Вел. Изр. пун као ~ препун, крцат, набијен.

959

шипарачки, -а, -о који се одиоси на шипарце, ко]и припада шипарцима. — У свом шипарачком добу заљубио [се] у . . . победника. Пол. 1958. шипарица ж одраслија девојчица. — За стадом шипарица од СВОЈИХ шеснаест година. Вес. Та шипарица била [)е] и паметна. Вел. шипарички, -а, -б КОЈП се односи на шипарице, КОЈЧ припада шипарицама. — Љубе их у шипаричка црвена, влажна уста. Петр. В. шипарички прил. на шипарички начин, као шипарица. — Шипарички [се] заљубила у баруна. Мих. шипарство с шипарачко и шипаричко доба, доба полног сазревања, пубертет. —• У време мог шипарства живела су у нашем граду . . . два српска песника. Петр. В. шипарче, -ета с дем. и хип. од шипарац и шипарица. — Безазлено женско шипарче наслутило )е трагачки . . . вихор. Петр. В. шипарчић м дем. и хип. од шипарац. Вук РЈ. ш&пила, шипила с мн. део ткачког разбоја, две дашчице коџ држе брдила за забрдњачу. Вук РЈ. ш&шшити, -им несврш. спсцати шипилима, ужлебљивати. Вук РЈ. шипило с удубљење, жлеб. — Младић се окрену око себе . . . тражећи нешто чиме би могао ишчачкати дукат . . . из каменог шипила. Андр. И.; Вук РЈ. ш&пиљење с гл. им. од шипилити. шГшка ж (дат. -пци; ген. мн. шипака и шипки) 1. ишба, прут, штап; дрвена, метална или сл. палица, пречага. — На Мијату панциЈер кошуља, низ руку му шипке од челика, по шипкама свилени рукави. НП Херм. Са . . . обе стране [капиЈе] . . . уска врата од гвоздених шипака. Андр. И. 2. предмет у облику палице. — Знала )е ма штогод дошцети . . . ДЈеци . . . лицитарску шипку од шећера или што друго. Ивак. Изр. го као ~ без шде ичега; као ~ уз бубањ в. уз бубањ (изр.).

ш&пар, -ара м 1. шипарац Џ). Вук Рј. 2. чоол. муисЈак моруне. Вућ РЈ.

ш&пкалија ж врста тканине. — Испод кафтана б)еласа се кошуљица од фине шипкалиЈе. Том. шипкаст, -а, -о сличан шипки; израђен у шипкама. — Почели су се израђивати и други производи од бакра . . . нарочито шипкасти материЈал и жица. НИН 1958.

шипарац, -рца м 1. одраслгџи дечак. — Превалио двадесет пету, а ћосав ко шипарац. Матош. Хоћу да сам и ;а међу шипарцима што он међу момцича. Ад. 2. зоол. мањи клен. Вук РЈ.

шипков, -а, -о ко]и се односи на шипак, КОЈН припада шипку, ко]и Је од шипка: ~ цвет, ~ сок. — Ишао ;е . . . носећи . . . велику шипкову метлу. Ћор. Иза шипкова грма појави се Јерко. Шен.

960

ШИПКОВИНА — ШИРИНА

шипковина и ш^гаковина ж шипково ш и р м и ж ширина. — бво ти нашег дрво; шипков плод. Бен. Рј. каменог дома, ево ти његов и шир и дуж. шипов, -а, -о који се односи на шип, који Змај. На ширу земље . . . искат [ћу] слично лице. Уј.; Бен. Рј. припада шипу, шипку. — Шиповим се гранам' покривала. НПХ. ш и р а ж перс. слатки сок зрелог грожђа (или другог воћа) у коме још није почело алкош&повина ж 1. шипковина. — У јеловој холно ерење, мошт. — У подруму почиње гори уврх јеловине, на дну шиповине сад да превире шира. Макс. Зрак реже оштар се Мујо жени. НП Вук; Рј. А. 2. китове мирис шире. Мих. кости и зуби од којих се праве шипке за разну употребу. Деан. Рј. ш&рај, -аја м во широко размакнугпих шиподер м подр. мангуп, скитница, рогова, широња. Вук Рј. пробисвет. — Због овога шиподера да се шЛрајаст, -а, -о ксји има широко разсвађамо? Крањч. С; Рј. А. макнуте рогове (о крави и волу). Вук Рј. ш&праг, -ага м густо израсло шибље, ширан, -рна, -рно песн. широк. —• Крену жбун, грм, грмље. — Једва се довукох до ширним ливадама. Наз. Пол^а ширна, мирне неког шипрага. Стан. Шипраг и поља хмеља њиве. Кост. Л. претворени су у камен. Сим. ширвоља м шириј. Вук Рј. шбпражје с зб. им. од штграг; шипраг. шВре и шНре ко.чп. од ширдко. — Ви се завуците тамо у шипражје. Поп. Ј. ширење с гл. им. од ширити (се). Миришу малине као да је нетко . . . газио ширет и ширст м шерет. — Ширет кроз шипражје. Мих. Змија . . . је нестала велики, одговори он. Ранк. у шипражју. ВУС 1971. ширбтлук м шеретлук. — У његовој ш&прашка ж покр. шибљика, шиба. природи беше много . . . ширетлука сеВук Рј. љачког. Ранк. Шнптарн м мн. (јд. Шиптар) алб. в. ширетски и ш&ретски, -а, -о који се Албанци. односи на ширете, шеретски. Шиптарка ж Албанка. ширетски и шДретски прил. на шишНптарскн, -а, -6 који се односи на ретски начии, шеретски. — Направи ширетШиптаре, албански: ~ језик. ски занесено лице. Матош. ш&пун, -уна м 1. бот. шипак. — Ево ти ш&речина ж и м аугм. од ширет. — змије на шипуну. Март. 2. фиг. шиба, бич. Гле ти ширечине ваљевске! Ранк. — Двапут га засу шипун митраљеза. Вујш шири, -а, -е комп. од шпрок. шипурак, -рка м бот. шипак (7). — ш&рилац и ширилац, -иоца м (ген. мн. Преплету се голе гране глога, трњина и -илаца) онај који нешто шири, разноси, разшипурака. Вуков. Треба ли помињати још носач, преносилац; пропагатор: -~ клица, ~ велике количине квалитетног шипурка, лажних вести. — Речено [је] о њима као о затим цвета и плода глога, црне малине, људима који бде над језиком дневне штампе, купине? Пол, 1973. као о . . . шириоцима добре или рђаве речи шипурика ж бот. дивља ружа, шипак. у њој. Бел. Сим. Реч. шјкрилица и ширилица ж она која шипурина ж шепурина. Сим. Реч.\ иешто шири. Р-К Реч. Деан. Рј. ширимице прил. на све стране, широм. шипчалук м шипчиште. Вук Рј. шАпчани, -а, -о који се односи на шипак, — Свјетлост . . . се тиримице прострла преко . . . зида. Божић. Улази у душу шикоји потиче од шипка. — Двадесет ока шеримице и насмијано. Ћоп. нице варене, измијешате зрнима шипчанима. ширАна ж (ак. ширину и ширину; ми. Њег. пшрине и ширпне, ген. ширина) 1. растојаш&пчаница ж бот. дивч,а р\тса, шипак. ње између бочних страна (тела, поершине); Вук Рј. величина тога простирања: ~ дворане, ~ платна. — Начини олтар . . . дужина нека шВпчити, -им несврш. разг. прелазити му буде лакат и ширииа лакат. Дан. Балапешице дуг и напоран пут. — Рекоше му ганов . . . размакне наратке за ширину кунда се окрепе [ракијом], јер треба шипчити дака. Крањч. Стј. 2. раван предео великих узбрдо. Ил. Пол. 1975. размера, поље, пучгша; отворен, шограничен шипчица ж дем. од шипка. — Подигне простор. — Кад се навезоше на ширину, увис шипчицу. Марк. М. он гледну . . . у воду. Мат. Хоће и мало шипчиште с место на пушци где сеутиче ширине и ваздуха. Јак. фиг. Освијетљено му лице . . . смијешило се . . . ширином шипка којом се набија пушка. Вук Рј.

И1ИРИНСКИ — ШИРОК

961

отворене душе. Вил. 3. распрострањеност, нешто настане у већим размерама, да узме маха- ~ страх, ~ неслогу. — Ханџар сијева раширеноап; опсег, размера, величина, развиЈеност. — Још немамо података о ширини по зраку ширећи смрт и погибељ. Том. Турска воЈска палила )е села и летине и њихових покрета. Дед. В. Према ширини ширила око себе пустош. Јов. С. 5. испуштасамоуправе посједи се диЈеле на мануатска ти из себе мирис или задах испуњавајући подручЈа, протектораге . . . и домшшоне. ОГ. 4. а. широкогруд(н)ост, великодушност. њиме простор. — Људи се распадаЈу ширећи страшан задах. Јак. Хоризонт степе ширио — Сва она његова ширина и ученост [)е] ;е заносне мирисе. Крањч. СГПЈ. 6. покр. израчуната ступица и замка. Бар. б. неспутаност, лакоћа, лагодност. — Мада живи у пустити на слободан простор, изагнати на ширину. — Отеше ти загарачку жупу, не загребачко) ширини . . . готово четврту годаду ти ширит' б')еле овце. НП Вук. дину, оста стидљив ДЈечачић из Јазавчара. Мих. Неко добро време настало у Дикавама,, ~ се 1. а. постаЈати шири, размицати се, задовољство, ширина, сваки благослов и развлачити се у ширину; раскриљаеати се. имање. Андр. И. 5. књиж излагање у поџ— Коло све веће, па се шири и шири. Ад. диностима, опширност, развученост. — Епска Сукњица с наборима ширила ЈОЈ се у вртњи ширина романа не да [се] спутати у . . . око ногу. Гор. б. поста/ати дебљи, гоЈити се, драматске концепциЈе. В 1885. дебљати. — Он се већ одмах . . . почео ширити у тиЈелу. Јонке. 2. заузимати широк Изр. г е о г р а ф с к а ~ удаљеност неког места на север или на Југ од екеатора, изра- простор, простирати се, пружати се великим жена у степенима. северна (географска) ~ 3 пространством. — Ту се ширио наЈвећи . . . град старога свиЈета. Маж. Ф. Испред кола ЈУЖна (географска) ~ . ш&рински, -а, -6 КОЈН се односи на ширину. се ширила земља3 њиве и пашњаци. Ћос. Б. — ПоЈачава темпо пред ширинским . . . 3. а. проносити се, разносити се (о гласу, причи и сл.), разглашавати се. — Да му се препонама. Јах. Лукови ширинских ступњева . . . диЈелови [су] мање кружнице ОГ. чудеса боље по земљи шире. Љуб. б. узимати маха, добц/ати све веће размере: епидеш&рит м тур. обруб, украсни поруб, гау миЈа се шири, незадовољство се шири. — тан или перваз на одећи, украсна трака или Тамо се све више ширио уплив Али-аге. гарпан на униформи као знак чина. — ПраТом. Уплашили су се од . . . устанка КОЈИ се зан рукав са златним ширитима залепршао незадрживо шири по читавоЈ ЈугославиЈИ. [)е] пркосно на ВЈетру. Донч. Јечерма [ЈОЈ )е] Чол. 4. распростирати се, запахњивати, струнаоколо опшивена злаћаним ширитом. О-А. Јати (о мирису, испарењима и сл.). — Од Јела Недавно [Је] добио ширит каплара. Моск. шири се пара. М-И 5. а. удобно, комотно се ш4ритељ и ширитељ м ширилац. — негде наместити, настанити, уживати, коШиритељи културе оставише . . . врло ма- ристити неко1 добро — Нећеш се ти мени овде ширити Вес. Сада се шири по нашем лен броЈ пучких школа. Том. старом гниЈезду кобац. Шен б. држати се ширитељка и ширитељка ж шириохоло, самозадоеољно, шепурити се, кочоперити лица. Р-К Реч. се, разметати се. — Како ће се Малчика ширити, ширим несврш. 1. а. чинити ширити са два младожење. Трифк. ширим, пространиЈим, истезати у ширину, ширљив, -а, -о који се може ширитпи, раширивати, развлачити ~ чарапе, <— обућу. — Ширио )е усне на смиЈех. Јел. б. расшегљив. Р-К Реч. опружати цеаом површином, распростираши, шАрљивост, -ости ж особина онога што разтЈати. — Добио [сам] ћебе . . . Ширим ЈС ширљиво, растегљивост. Р-К Реч. га, загледам. ВуЈ. 2. а. (руке, крила) покреширм м нем варв. штит на лампи, тати, размицати лево и десно, изражаваЈући абажур. Бен. РЈ. недоумицу или радост, широко раскриљивати. ширно прил. широко. — Врх његових — О драго море, теби ширим руке' Шант. мисли и ос|ећа)а може да наЈширниЈе захвати Сура 'тица орле шири крила, Марку чини све. Нех. 'лада. НП Вук. Поноћ шири стравна крила шнрогаћа м пеЈ. покр. ОНПЈ КОЈМ носи своЈа. Гал. б. (очи) широко отеарати очи, зачуђено, изненађено гледати. 3. размицати гиироке гаће, широле панталоне какве се носе у народу, прост човек. — Још нас ;е мало границе, повећавати обим нечега, увећавати оваквих1 — Све остачо прлабучи и широ~ видике, ~ знања. — Сељачка страсл гаће' ВОЈП. за земљом . . . неодољиво га [)е] терала да шири и брани манастирско добро. Андр. И. шЛрок, -ока, -око (комп. шири), супр. 4. а. проносшпи, распростирати (гласове, узак 1. а. КОЈП има знатиу ширину, чиЈе ЈС приче), разглашавати: •—' славу, ~ пропапопречно простирање веће од просечног' •—ганду. — Она шири фаму да сам )а кривоулица, ~ улаз — Био [;е] висок, стасит творио адЈеницу. Крл. НемоЈ да шириш човек широких . . . рамена. Чипл. Покућство паничарске вести. Поп. Ј. б. чинити да )е масивно и широких димензиЈа. Фелд. б.

962

ШИРОКАЉ — ШИРОКОЛИСТАН

простран, комотан, удобан; већи него што је потребно: ~ огртач, ~ одело. в. који се пружа у даљину, надалеко и нашироко, простран; голем, огроман, бескрајан. — Она оде низ поље широко. НПХ. Без сврхе [се] котрљам . . . по овом широком свету. Дом. 2. који обухвата многе појединости, усмерен у више праваца, вишестран, свестран, исцрпан: широки погледи, ~ образовање, ~ дискусија, ~ познавање предмета. — Отворила се широка дебата у којој је критичкој анализи подвргнуто низ аспеката . . . изузетног друштвеног значаја. Пол. 1973. Бит ће објавл>ени шири изводи и . . . повјерљиви извјештаји британских официра за везу у Југославији. ВУС 1973. 3. а. који се одиоси на најбројније слојеве друштеа: ~ јавност, ~ публика. — Постоје неки приговори на жири који долазе из широких маса. ВУС 1973. б. који обухвата велика подручја, велики број лица, велике области делатности итд., масован: ~ акција, •— покрет, ~ употреба, ~ примена. — За извоз гаса могућно је купити . . . робу широке потрошње. Пол. 1973. Чињеница је да се у републикама . . . покренуо широк фронт самоуправног споразумијевања. ВУС 1973. 4. (само у комп.) који се простире даље од граница уже заједницс. — У својим песмама велича он своју ширу домовину. Јонке. 5. великодушан, ишрокогруд; дарежљив. — И ја ти широка и мека срца као удовица пођо' ђаволу на свадбу. Ћос. Д. Изр. бити ш и р о к е воље бити добро расположен; ~ море пучина; ш и р о к о му поље нека иде куд хоће; ш и р о к е руке (бити) в. уз рука (изр.). ш&рокаљ м зоол. врста ваши. Р-К Реч. ширбкаи, -ана м здепаст човек; човек широких плећа. —• Одговори му . . . Гвозден, омањи широкан с пљоснатим . . . лицем. Ћос. Д.

ширбко прил. (комп. шире и шире) 1. а. захватајући велики простор, у ширину, пространо. — Широко је заобишао да избјегне . . . апотеку. Франг. Лоза . . . се некад широко гранала. Сиј. б. на све стране, далеко, надалеко. — Ој, орлови, орлови . . . летисте ли високо, гледасте ли широко? НП Вук. 2. (обично у чуђењу)јако ширећи, развлачећи (уста, очи). — Жупник је широко зинуо. Ков. А. Очи . . . узалуд широко отварам. Вуј. 3. а. у великом броју, масовно. — Широко су [у прослави] учествовали наши најмлађи. Пол. 1958. б. у великој мери, много, пуно. — Само се Матеуш широко расположио. Бен. 4. слободно, безбрижно. — Смијао се широко од срца. Михољ. Добро је напунио џепове . . . и Живео широко. Јов. С. 5. у поједгшсстима, свестрано, опширно, исцрпно, потанко. — Стане широко, јаким ријечима, цртати идсал жене. Нех. Сељак прича широко, у сликама. Шуб.

ш&роко с тал. топао јужни или југоисточни еетар, југо. — Бура и широко утичу на л>уде и њихова расположења. Цвиј. Дува широко, диже облаке прашине. Крл. широко- као први део придееских, именичких и др. сложеница означава широко простирање појаве или знатан степен особине исказане другим делом сложенице: широковид, широкогруд, широконос, широконосац, широкоуман. широковид, -а, -о којије широких погледа, који напоредо прати и правилно оцењује велики круг појава. — Вредни, широковиди и далековиди људи. Петр. В. широковидост, -ости ж особина онога који је широкоеид. — Он је имао широковидост која разликује главно од спореднога. Јов. С. широкогрлн, -5, -б који има ишроко грло, који потиче из широка грла. — фиг. Море је свеједнако пјевало своју прастару широкогрлу пјесму. Кос. широкбгруд, -а, -о и широкбгрудан, -дна, -дно који има много разумевања за друге, увиђаван, стрпљив; несебичан, великодушан, племенит; дарежљив. — Велика[је] и широкогруда душа. Уј. Ујна [је] . . . била . . . широкогруда жена. Бар. Ја сам широкогрудна. Фелд. За овај потхват . . . добио [је] широко груду подршку великих америчких трустова. Пол. 1973. шнрокбгрудно прил. — широкогрудо на широкогруд{ан) начин, несебично, племенито, великодушно. — Иако се и . . . сам широкогрудно трудио . . . није могло доћи до слоге. Шкреб. широкбгрудност, -ости ж = широкогрудост особина онога којије широкогруд(ан), великодушност. — Има . . . толико широкогрудности за племените лијенчине. Кол. широкбгрудо прил. = широкогрудно. — Швајцарска је широкогрудо пружила уточиште. ЛМС 1951. широкбгрудбст, -ости ж = широкогрудност. — Ту је потребна широкогрудост и толеранција. Пед. ширбкокрак, -а, -о који широко краче, корача, којије широких корака. — Приморје [има] своје морске капетане ширококраке. Шен. широкол&снат и шврокблист, -а, -о и ширбколистан, -сна, -сно који има широко лишће. — Најугледније широколиснато цвеће . . . проводи са мном живот осамљенички. Шапч. Тамни, широколисти ораси около гумна нашега Јесте ли ;оште родни? Коз. И. Зелениле . . . [су] се широколисте смокве. Ћор. Између суварака и широколисних папрати . . . зацаклила [се] . . . вода.

963

ШИРОКОЉУДСКИ — ШИЋАРЏИЈА 2

шбрун,-уна м зоол. «. шњур . — Обноћ Петр В. Од грмља . . налазимо у буковоЈ ловим рибу . . . скушеве и шируне. Љуб. шуми широколисну курику. Бот. шВруп м покр. в. сируп. — По стЈенама широкољудски, -а, -о ксуи се односи на људску природу уопште. — Баш тамо . . . боце и бочице разних ширупа. ВОЈН. Андрићева приповетка наЈвише бива шишити, шиЈем (трп. прид. шивен, -ена, рокољудска, слободна од свега што )е декор -ено и шит) несврш. 1. састаељати иглом времена и месо непосредног догађаЈа. Михиз. и концем искроЈене делове тканине, коже и сл. израђујући одећу, обућу и др.: ~ хаљину, широкбнос, -а, -о и широконосан, ~ рукавице, ~ кожух. — СкроЈи му ко-сна, -сно ко]и има широк иос ~ ма)мун. широконосци, -саца м мн. (ЈД. широко- шуљу . . . поче шити. Вес. Био )е поносан кад )е маЈСтор изабрао баш њега да му носац, -сца) зоол. подред маумуна широка носа, широконоси мајмуни Р1а1уггћта, Незре- ши)е одиЈело. ВЈ. 1971. 2. фиг. а. брзо ићи, трчати, Јурити. — Препредена »жу)а« већ торпћеск Финк. )е шила уз риЈетку папрат с кокошком у широкбппећ, -а, -е и широкоплећат, зубима. Ћоп. б. пролазити, пробиЈати се. — -а, -о КОЈП има широка плећа. — Дуго су се Пут )е . . . залазио у шуму, шио кроз њу бунили . . . ти ;аки, широкоплећи кожунаши. дуго и извирао на ледину. СЦЈ. В. убрзано Кос. Био )е то висок, лиЈеп, широкоплећат испаљивати метке на неки циљ (о ватреном . . . господин. Коз. А. оружЈу); великом брзином пролазити, проширокоплован, -вна, -вно ков. плован летати (о метку из ватреног оружЈа). — Грозно ши;у машинке. Црн>. Зрна су шила на широком простору. — Тад широкопловзраком. Ђон. 3. разг. имати бољи успех, ном мору уз обалу ходати станем. М-И. бити бољи од некога, превазилазити, надмаширокорог, -а, -з чц/и су рогови широко шивати кога. — Иако )е . . . Моцарт стекао у страну размакнути; исп. шираЈаст. — . . . већи аудитори) . . . синтетички ФабиЈан ДвиЈе сељанке гониле тро^е говеда — два га . . . увелико шиЈе. Б 1960. широкорога посавска вола и Једну Јуницу. ~ се у изразу: нит се шије нит се Кик. пара сталноје на истоЈ мери,у истомстању, широкбтрачан, -чна, -чно чиџ су трачнице, шине постављене иа широком одстоЈању не мења се (рбично о особи поодмаклих година). ш&тков, -а, -о покр. Јарко црвен. — Он (преко 1,5 т). Бен. РЈ. )е био у свили зелено), а сада )е у свили широкдустица ж нар. мед. ненормално шитково). НПХ, РЈ. А. велика ширина уста тасгобШгша. Бен. РЈ. ш&ћар, -ара м перс. 1. плен, пљачка, широкбцевка, и)ек. широкоциЈевка, ж лако остварена добит; добитак, корист. — пушка са широком цеви, широким цевима. — Ос)етио приЈатељ добар шићар. Андр. И. Стара зарђала пушка широкоциЈевка. Креш_ Ушао )е у ту групу ради шићара . . . да скочи на министарску столицу. Дом. 2. иметак, широкбцнјсвка, ек. широкоцевка. благо. — ир. У бећара свакога шићара, поширом, ширбм и ш и р о м прил. 1. наЈвише буха и ушиЈу. Вук РЈ. на све стране, свуда. — Обале широм зашићарење с гл. им. од шићарити. тутње. М-И. 2. целом ширином, потпуно, сасеим. — Отвори широм врата. Лаз. Л. шићарина ж аугм. од шићар; шићар, Урлао [)е] широм отвореним устима. Јонке. плен Вук РЈ. 3. у гомили, у маси, Јатомице — Иду л>уди шићарити, шићарим сврш. и несврш. широм. Вук РЈ. 4. (у служби предл. с ген.) доћи, долазити до шићара, олако стећи, стис кра]а на кра], целим пространством нечега. цати, зарадити, зарађивати. — Бога ми — Широм СрбиЈе . . . одЈекуЈу партизанске би лиЈеп шићар шићарили. Шант. У граду пушке. Поп Ј Кућа ни)е жбукана . . . како то )е шићарила грешница. Наз. )е то широм Загоре. Кал. Изр. ~ у мутном «. ловити у мугпном, широња м 1. а. човек широких плећа, уз ловити (изр.). — Избори су )ош далеко, али онима КОЈИ желе да шићаре у мутном рамена, плећат човек, угоЈен човек нижег доста )е времена потребно за стварање мутраста, здепаст човек. — Сину [му] пред очима да су га ова дво;ица, широња и ду- ног па су почели своЈе припреме. НИН 1972. гоња, узели . . . под унакрсна питања. Ћоп. б. човек широка чела. РЈ. А. 2. во широко шићарлук м шићарџиЈско, безобзирно, размакнутих рогоеа. — фиг. Сав широња лакомо стицање имовине; имовина стечена (ТЈ. сврдао) у шталу уђе, само му рогови шићарењем. — Отац Је [успео] . . . да догура не могоше. РЈ. А. . . . од ситног паланачког подвалациЈског шићарлука до извозничке фирме. Михиз. шИрочка ж покр. широка, брадваста шићарџија м безобзиран човек уеек спресекира. — Одбацивши . . . широчку запали ман да извуче шићар, лакомац на добит без лулу. Кое. А. 61*

964

. ШИЋАРЏИЈСКИ — ШИШ

труда; пљачкаш, гуликожа. — Главнину шифровање с гл. им. од шифровати. завере нису чинили шићарџиЈе него фанашифровати, -р>Јем сврш. и несврш. тици. Јов. С. Довела [)е] на власт велешифрирати. — Договорили су се да ће . . . посЈеднике и капиталистичке шићарџиЈе. писати шифрована писма. Том. Командир Ант. 1. [)е] добио ту шифровану депешу. Вин. шићарџнјскн, -а, -б ко]и се односи на шНхта ж нем. 1. група радника КОЈП шићарџиЈе, свОЈствен шићарџијама. — У њега ради у Једно] смени. •— Прва шихта радника [)е] увиЈек превагнула шићарџиЈска психоза копање тунела сишла )е под бараку. Јак. логи)а. ВУС 1970. ИзмењуЈу се шихте. Сим. 2. радно време у шићарџијски прил. на шићарџиЈски на- ЈедноЈ смени ноћна ~ . — Некада бих радиЈе чин, безобзирно користећи прилику. — Ши- одрадио и две »шихте« него присуствовао седници. Пол. 1973. ћарџиЈски су претварали . . . класну мржњу . . . у дужно шовинистичко осЈећање. Чол. шиц(а) узвик КОЈММ се шераЈу мачке. — шпће с 1. ручни рад, предмет КОЈН се Шиц . . . шиц . . . растЈерава)у ДЈецу онако шце. — Са шићем у рукама седела [)е] кра) како се т;ера)у туђе мачке. Мих.; Р-К Реч. прозора. Ђал. Седела )е за столои и крпила шица ж нем. варв. врста пушке. Вук РЈ. . . . Тужно се смеЈући говорила ;е старица. шицање с гл. им. од шицати. Одложила )е шиће и настави . . . Пол. 1973 шицар м стрелац, исп. шица. •— Ха)де 2. бављење шивењем, шивење. Р-К Реч. пуца), шицару славни. Петр. В. шиф, -а и шнф 1 м фр. штамп. отисак тицарски, -а, -о КОЈП се односи на шицаре. штампаног текста на широкоЈ траци папира, на коме се врши коректура пре прелома у шНцати, -ам несврш. оном. терати мачке стране, шпалта. узвиком тиц(а). Р-К Реч. шиф 2 м (лок. шифу) нем. варв. лађа, шИцкање с гл. им. од шицкати. брод — А и сам ме ђаво смотао, кад сам шицкати, -ам несврш. оном. шуштати стала ногом на шиф за стари кра) Крл. изби/аЈући у слабом млазу. — Пет )е кравара шифарски, -а, -б КОЈП се односи на шифру> . . . вукло меке сисе . . из КОЈИХ су . . . шицкала по два танка млаза. Кол. на шифре ~ знак, ~ систем. ш&фбн, -бна м фр. врста таљег густо ш&чан, -а, -о начињен од шика, еарка. тканог платна фабричке производње. — Купи Р-К Реч. ш и ф о н а . . . те . . . скроЈи себи р у б љ е . шичати, шичем несврш. покр. шикати, Јов. Ј. сиктати. — Старице [су] . . . шичале . . . шифбњер, -ера м фр. орман за рубље и на нас. Лал. одело. — Ходао [)е] по СВОЈИМ собама, у шиш 1 м тур. покр. 1. гвозден ражањ. — коЈима )е самих шифоњера било осам коОкреће на жеравици дугачак шиш промада. Крањч. СШЈ . браног и вешто измешаног меса. Андр. И. швфра ж фр. 1. писмо за тајну преписку Испод лиЈеске . . . се врте шишови. Сим. или таЈНО обележавање нечега, систем знакова2. шупаљ штап у коме се као у футроли у коме слоеа, речи и броЈке имаЈу угоеореиу нешто преноси, штап. — Калуђери . . . у измењену ередност и кОЈи се могу протумачитишишу (штапу) писма из РусиЈе доносе. Њег. само помоћу утврђеног кључа. — Начелник Монах . . . вади из штапа шиш, около коЈега Је послао шифром извешта) вчади. Дом. замотано Једно повеље писмо, одвиЈе писмо Душан . . . проучи шифре. Бег. 2. ознака КОЈО. и да^е га Шћепану. И. 3. ваљкаст пржионик се ставља уместо имена аутора неког научног, за кафу. Шкаљ. 4. а. врста старинског оружЈа, књижевног или уметничког дела, проналазача исп. шишана. — Сву ;е ноћ клима пред и сл. кад се жели сачувати таЈНОст аутор- Друшковом ћелиЈОМ, [с] шишем за пасом. ства. — Дао [)е] СВОЈУ аутобиографиЈу под Љуб. б. зашиљен мач, тростран шиљаст шифром. Скерл. бодеж. — Не удри га бриЈеткињом ћордом . . . ван удри га шишои зелени)ем. НП шАфрант м ОНПЈ КОЈН се служи шифром РЈ А. — Шифрант . . . позва курира. Пол. 1958. Изр. го као '— ко]и нигде ничега нема, Дуж зидова било )е низ ћели;а у коЈима су веома сиромашан; пуки сиромах. радили шифранти. Они су имали кључеве г шиш- м тур. шиша . — Ја бих му свагда свих шифри. ВУС 1973. УЈУТРУ доносио . . . у шишу Јадранске шљишифрнрање с гл. им. од шифрирати. вовице Вук. шифрирати, шифрирам сврш. и нешиш 3 узвик 1. за терање живине, иш. сврш. — шифровати (на)писати, саопштити, Р). А. 2. за подражавање зеука ко]и се чуЈе кад ко кога снажно удари; исп. шишнути (1). оаопштавати шифром. — Депешу морам — Попаде колац па ш њим шиш по глави. шифрирати. Јакш. Ђ. Писма . . . )е онда РЈ. А. морао . . . чешће и шифрирати. Шкреб.

ШИША — ШИШАЧЕ Изр '— не праши в иш ис праши, уз иш (изр ) 1 ш в ш а 1. м шишо ОНПЈ ксуиЈе ошишао косу, кратко ошишан човек, тек ошишано детс Р-К Реч , И-Б РЈ 2. ж горњи део главе обрастао косом РЈ А шиша 2 ж тур покр боца, стакленица — Донио [;е] шишу раки;е Маж М ш Ј ш а ж тур покр таваница, строп — Упре очима у ШИШЈ да погледом заокрЈ жи по висинама О А Рафови нанизани испод шише Радул ш и ш а в , а, -о а. о/и и»а I рапи о под шишану косу, исп шиша1 (1 — КлцкаЈу на чашини шишаве ЈевреЈчине Нетр В 5. ошшиан острижен — Перчин [)О)| сав до главе одсече па Је ПЈСТИ онак\ ћ\ гаву и шишаву у авлиЈу Вес ш и ш а к , -ака м 1. одрас го мушко исдребе с ошишаном гривом Вук РЈ 2. покр вра ш капе у црно орскоЈ1 и херцеговачко] народноЈ ношњи, исн шиша (2) В\ к РЈ 3. бот би ЂКП из пор \снатица бсиСеПапа и 5 ћачиГоћа Сим Реч , Бен РЈ ш и ш а к н њ а ж 1. кратко ошитана женска особа Р К Реч 2. одрасла ждребица с ошишаном гриеом Вук РЈ 3. агр покр в шишу ЂП (1) РЈ А ш и ш а н а ж в шешана — Може да се нађе неки аџамиЈа па да потегне из шишане Шуб Тишиноч пролази шкљоцање ороза на шишанама Куш

965

— Нема тога у планини, до жира и шишарица под буквама Гор 3. зоол оса шишкарица Бен РЈ Изр зоол боЈаџиЈСка ~ в прави шишарац, уз шишарац (изр ) Бен РЈ , осе шиш а р и ц е в осе шишкарице, уз шишкарица (изр) ш и ш а р п ч а р м зоол в шишарац (а) Р-К Реч шАшарка ж 1. округласт или купаст плод четинара, КОЈИ настаје одрвењавањем спирагно поређаних гусака КОЈНЧП су заштићене семенке — Проведосмо ноћ кра; ватре од Јелових шишарака Гро I 2 шишарица (/ и 3) — Шишарка )е реакциЈа биљног ткива на присуство ЈаЈета и ларве, оно буЈа и служи ларвама оса за исхрану Станк СЈ , Бен РЈ ш Ј ш а р т а ж нем пушкарница — Гледаш на шишарту као кроз прозор Крл ш и ш а р у ш а ж зоол в шишарац (а) Р-К Реч Изр зоље (осе) ш и ш а р у ш е в зо-ће (осе) шишкарице, уз шишкарица {џзр ) Финк , Станк С

ш и ш а т н , шишам несврш 1. а. скидати и ш скраћивати косу или браду сасецаЈући ]е маказама и сл , стрићи, фиг пљачкати, гу~ шти — Да) забога ' Види где ти )е преша, па шиша како он хоће Глиш Противници ТВОЈИ, народе плаше те да те ка ниЈему марву шишаЈу и за узицу ш и ш а њ е с гл им од шишати (се) воде Павч б. покр кумовати на шишаном кумству Вук РЈ В. уопште сасецати, потшАшар, -ара м зоол покр врста инкресивати, скраћуЈући поравнавати маказама секта тврдокрилца, кукца корњаша АиСака или сличном направом (руно оеци, длаку кози, Бен РЈ траву, украсно шибље и сл) — Башта [)е] са травом ко^а се шиша Сек 2. фиг разг шишарак, -рка м зоол в шишарац (а) претицати, превази шзити кога у чему, исп Р-К Реч шити (3) 3. фиг а. учестано, у рафалима шишарац, -рца м зоол а. назив за више пуцати, пролетати фиЈучући (о мецима из врста инсеката опнокрилаца из пор Сушватреног оружја), исп шити (2в) — Скрили ркЈае, ко]и на лишћу изазивају стварапе ши[се] у рупе као Јазавци па шишаЈу из бусиЈе шарице (1), бабушкар, ружин ~ , храстов ~ Неим По читавом кукурузишту шишали су 6. чн назив за род таквих инсеката, бабуш- митраљески меци Поп Ј б. кретати се кари Сеск1оту1с1ае Бен РЈ веома брзо, дуеати (о ветру),Јурити, летети, Изр п р а в и ~ инсекат опнокриаац вешто и брзо радити нешто — Шишала )е Сутрз §а11ае нпсШпае, ко]и ствара на храс таква мећава да смо морали да се крећемо товом лишћу велике шишарице богате таокренути леђима ветру Пог 1973 Шишамо нином, КОЈИ се употребљава за штавлење кожа поред складишта, скретница, торњева, пеи прав гење мастила Терм 4 рона и вагона ВЈ 1974 МОЈ СИН [ће] ш п ш а р и к а ж шишарка (1) — Потпале ускоро шишати ташмаЈданским клизаоне своЈе цигаре кб шишарике па дими и лиштем По г 1958 заудара кб сулундар Марк М Изр шишано кумство етн покр свечан обред првог шии/ања детета у коме шишарица ж 1. округла израслина на лиспгу храста, руже и др КОЈУ ствара ларва, ОНПЈ коЈи шиша дете постаЈе кум детету и личинка шишарца, бабушкара, бабушка, шиш- његовоЈ породици Вук РЈ ~ се шишати свОЈу косу или браду каг сеаЉа Терм 4 2. а. шишарка (7) — Деан РЈ Чу;е [се] лешњикара како смрчеве шишарице чепка Панч 6. буков жир, буквица шишаче, -ета с шише1 Вук РЈ

966

ШИШЕ — Ш И Ш Т А В О 1

мухе (мушице) ш и ш к а р и ц е породица инсеката двокрилаца СесИопуШае. Бен. Рј. шВшкати, -ам несврш. 1. успављивати дете љушксуући и умируЈући га гласовима »ш-ш«. Вук Рј. 2. умиривати тепајући, милуЈући. — Под БаЈром се дорат помамио, шишка дору, с њим се приговара. НПХ. Шишкајући коње . . . пођосмо уз кола. Лаз. Л. шншкица ж дем. од шишка1 (/). — Дугачкој коси мушкараца одзвонило! Траже да им лице буде откривено без шишкица и разних немирних чуперака. Пол. 1973. шишко м кратко ошишан дечко. И-Б Рјш б ш к о м тур. шишкав мушкарац, дебељко. Шкаљ. ш Ј ш м и ш м зоол. љиљак (/), слепи миш (уз миш, изр.). — Шишмиш прошушти и ишчезне. Кол. шАшмишев, -а, -о који припада шишмишу. ш&шмишки, -а, -б који се односи на шишмише; фиг. потајан, скривен; подмукао. — Још ћете ви . . . за те мрачне и шишмишке послове одговарати. Ков. А. шбшнути, -нем сврш. 1. ошинути, шинути, ударити. — Ама пази добро, громови те шишнули. Ћоп. 2. гурнути, одбацити. — Зграбио [сам га] и шишнуо га низ прозор. Јонке. 3. сикнути, засиктати, зашиштати. — Сваког часа [ће] шишнути свадљивом псовачком бљуцкатањом. Божнћ. Реза само шишне кроз нос. Марк. М. шАшњаважу изразу: ухватити шишшишкавост, -ости ж особина, стање онога њаву разг. побећи; исп. ухватити маглу, уз магла (изр.). Р-К Реч. којије шишкав. Р-К Реч. шВшњавац, -авца м покр. луталица, шАшкан м онај који носи шишке1. — скитница, шуњало; положара. — Код њих Шишкане, цакане, како си? Сим. су се купили сваке врсте 'ајдука . . . и шишшЈЈшкање с гл. им. од шишкати. њаваца. Миљ. шишњање с гл. им. од шишњати. ш З ш к а р , -а и ш&шкар1, -ара м зоол. 1 шишарац (а). — Догодило се исто што бива шНшњати , -ам несврш. покр. тражити на храстову листу кад га прободе »шишкар«. нешто завирујући свугде, претраживати, цуШимун.; Бен. Рј. њати. Вук Рј. Изр. п р а в и ~ в. прави шишарац, уз шишњати 2 , -ам несврш. оном. покр. шишарац (изр.). ЕЛЗ. снажно избијати, шикљати (о течшсти и шбшкар 2 , -ара м (обично у мн.) покр. текућо] еоди). — Поток из ограде шишња врста опанака. — Изради смарламе опанке, обилат. Павл. шишкаре, које оценише као одличне. ш х ш о , -а и -е м (вок. шишо) — шиша 1 Марк. М. (/). Рј. А. шиишарица ж зоол. а. в. шишарац (а). ш&шобрк м пеј. покр. човек који подсеца Р-К Реч. б. мн. в. зоље (осе) шишкарице. — бркове. Вук Рј. Шишкарице производе . . . шишке или баш н ш т а в , -а, -о који шишти, праћен бушке на лишћу, пуповима, цвјетовима. шумовима; пригушен (о гласу). — Савјети [су] Финк. пришаптани на ухо шиштавим ш апатом. Изр. зоље (осе) ш и ш к а р и ц е породица Десн. Глас му поста шиштав. Пер. Минсеката из реда опнокрилаца, чије ларве шиштаво прил. шиштећи; пригушено. стварају шишарице, шишке на лишћу и другим деловима неких биљака СушрМае. ЕЛЗ; — Дјечак звиждука шиштаво. Божић. шише , -ета с ждребе. — Од обијести подскакује кано шише од четрнаест дана. Јурк. : 1 2 ш и ш е и шЈше , -ета с покр. шиша , боца. — Пио сам вина, пописмо два шишета. Дом. шАше 2 , -ета с покр. шпша, таваница. — Опазио [је] како шише попуцкује и . . . наслућивао да горе има неког. Мул. Камен је улетео проваливши слаби кров и дрвено шише. Андр. И. шАше 3 , -ета с шпш1 (3). Рј. А. шиш^нце, -ета с дем. и хшг. од шпшег. шишење с гл. им. од шишити. шишДкати, -ам несврш. шишкати (2). — Он шишика и глади дората. НПХ. шАшитељ м покр. кум на шишаном кумству. Вук Рј. ш и ш и т н , шиши несврш. покр. оном. падати роморећи (о киши), даждити. Вук Рј. ш Д ш к а ' ж 1. (обично у мн.) кратко подсечен прамен или увојак косе који пада на чело. —- Почупала [бих] те твоје обешењачке шишке што су ти палс преко чела. Срем. 2. покр. глава; ошишана, обријана глава, ћела. — Још мниш у својој празној шишки да си јуначтво створио. Љуб.; Рј. А. ш и ш к а ' ж 1. шишарка (/). — Тргује вином, житом . . . жиром и шишками. Шен. 2. бабушка, шишарица (1). ЕЛЗ. шишкав, -а, -о покр. дебео и омален, здепаст. — Она свакоме ману нађе. Ил' је шишкав или мршав. Срем.

ШИШТАЛИЦА — ШКАМУТАЊЕ

967

шишталица ж покр. зрно града. — осетљиеост, неугодан, тугаљив, деликатан. Падаше још по нека »шишталица«. Всс. — Долазио [је] у Беч као тајни агент са посве шкакљивом мисијом кнеза Милоша. шиштаљив, -а, -о в. шиштав. — Глас [му] . . . иостао промукло шиштаљив, као у Јов. С. Ствар је сасвим шкакл>ива, треба бити јако опрезан. Донч. човјека кога гуше. Ћор. шкакљиво прил. 1. изазивајући шкакљашиштање с гл. им. од шиштати. ње, дражећи. — Очи јој . . . пале . . . и све шиштати, -тим несврш. оном. 1. а. некако шкакљиво . . . намигују. Цар Е. 2. гоеорити стегнутих зуба, пригушеним гласом фиг. неугодно, тугаљиео; деликатно. — Било пракеним шумом (у љутини или шапату). — [је] шкакљиво мијешати се. Мат. Није Уздржавајући се, шиштећи од беса, грди опортуно, чак је и врло шкакљиво. Кол. га, псује. Станк. Тешко ми — шишти баба шкакљивбст, -ости ж особина онога Цана кроз зубе. Рист. б. (на кога) фиг. испољавати еелику нетрпељивост прсма ме- који је шкакљив, оиога што је шкакљиво; коме, беснети, сиктати. — Аустрија на нас деликатност. — Шкакљивост повјерене задаће и тешкоћа да је изведе . . . нису . . . шишти. Митр. 2. а. шпкапш* (/). — Гусак . . . шишти; не да ни прићи гушчићима. биле умањене. Креш. Вес. б. испуштати оштар глас, сиктати (о шкакљити, -им несврш. шкакљати. — змији). — Змија је почела да шишти и палаПрашина . . . шкакл.и у грлу и носу. Чол. ца. Пол. 1973. 3. фијукати, звижданш. — Мирис шкакљи ноздрве. Нам. Го јатаган је шиштао око главе. Јакш. Ђ. ш к а љ м бот. в. чкаљ. Сим. Реч. Обарали [су] траву косама, које су шиштале гакаљ м тал. покр. велики камеи, стена; као живе. Донч. 4. одавати резак шум, иситњен камсн, туцаник. Рј. А. шуштати. — Дипле су шиштале, а момци и дјевојке попијевали. Шимун. У иодруму шкаља ж тал. покр. 1. а. ситан камен су шиштали примуси. Ћос. Б. који се при зидању додаје кречу, везивном слоју. — Не може бити зида без шкаље ни шАшуља ж агр. 1. врста пшенице без ватре без шушња. Божић. Да удари [граосја, голија (2). Вук Рј. 2. чокот еинове лозе ната] у њу [кућу] — не би ни шкаље остало. који не доноси род јер му цвет опадне пре Пол. 1958. б. иситњен камеиза посипањепута, него што се заметие плод. Вук Рј. цесте, туцаник. — Хтједе . . . да им помогне шишуљање с гл. им. од шишуљати. товарити камен и разбацивати шкаљу. Бошишуљати, -а несврш. шишити. Вук Рј. жић. 2. пећина, шпиља. Рј. А. 3. рупа у којој шиш-џеваб, -аба и шиш-џевап, -апа м жиеи рак. Вук Рј. тур. покр. врста јела од комадића меса и шк&љав, -а, -о покр. посут шкаљом (16); главица лука набодених на ражњиће и тако каменит. — Путови су били скакутљиви, 1 куваних; исп. шиш (1). — Најбоље би било шкаљави. Ђон. шиш-ћеваба . . . то отвара тек. О-А; Шкаљ. шкаљак, -љка м покр. а. зуб мудрости, умњак. Рј. А. б. кутњак у коња. Р-К Реч. шје- в. сје-. шјбр м тал. покр. господин; исп. шиор. шкаљевит, -а, -о покр. пун камења, — Најбољи и најпоузданији друг [му је] каменит, кршевит; исп. шкаља (16). — Црна шјор Нико. Десл. весла су тешка . . . као и рало у шкал.евитом тлу. Ђон. шјора ж тал. покр. госпођа. — Та ти је жена добра шјора Николета. Наз; исп. шкаљица ж дем. од шкаља (2 и 3). — шиора. Море . . . се на махове увлачи у шкаљице шк&к м јагодица на прсту. Бен. Рј. и међу распуцане хриди. Цар Е. шкакаљ, -кља м необ. голицав додир, шкбмп м зоол. врста малог црвенкастог шкакљање. — Она чежња . . . стиснут ће рака Иерћгорб погуе§1сиб. Деан. Рј. руке моје . . . ући у ме са шкакљем. Уј. шкбмук м шкамут. Р-К Реч. шкакљање с гл. им. од шкакљати. шкамукање с гл. им. од шкамукати. шкакљатв, -ам несврш. лакимучесталим шкамукати, шкамучем несврш. шкадодирима дражити, голицати; изазивати намутати. Р-К Реч. дражаје чула. — По лицу га је шкакљала њезина коса. Ћоп. Мирис храстова лишћа шкамукнути, шкамукнем сврш. шка. . . шкакљао их је у носу. Бен. мутнути. Р-К Реч. шкакљење с гл. им. од шкакљити.

шкбмут м оном. резак, продоран глас шкахљвв, -а., -о 1. осетљив на шкакљање, младог пса, оштро кевтање, цичав лавеж. Вук Рј. голицљив. — Немој . . . ја сам шкакљива. Коч. 2. фиг. који може повредити нечију шкамутање с гл. им. од шкамутати.

968

ШКАМУТАТИ

шкамутати, шкамућем несврш. оном. скичати, цичати, штектати (о младом псу); исп. скамикати, скамукати. — Пуцањ одјек ну . . . а пас скрену с пута шкамућући ситно као штене. Бан. шкамутнути, шкамутнем сврш. огласи' ти се шкамутом, зацичати, штекнути (о младом псу); исп. скамукнути. Вук Рј. шкандал в. скандал. шкандал- в. скандал-. шканција ж тал. покр. но.тца на зиду илиу орману, раф. — Скочила мачка у шканцију. Наз. шкЗњ, шкаља м тал. покр. столчца; клупа. Вук Рј. шкањац, -њца м зоол. покр. кобац. — Здепастији су од орлова шкањци. Финк. шкањчев, -а, -о који припада шкањцу,

ШКАФ

ткарпа ж тал. покр. коса страна, косина заштитног насипа. — Најзад се пут испразни . . . ЧемеркиЈг претрча преко њега, испе се уз пжарпу. Лал. шкарпина ж, шкарпбћ, -бћа и шкарпун, -уна м зоол. покр. в. шкрпина. — Врло је осебујна риба црвена бодељка (шкарпоћ, шкарпина, зчајеглав). Фиик.; Бен. Рј. шкарт м тал. 1. лоша, леупотребљива роба која сс обично одбацује. —• У неконјунктурним годинама рачунале су иностране фирме с великим процентом шкарта. Вучо. Предложио [је] да стручњаци . . . утврде постотак шкарта. Вј. 1970. 2. фиг. онај који је при избору одбачеи као нсошсобаи, непогодан за одређени посао, онај који није ни за шта; који је трајно неспособаи за војску. — Другари [ћс га] прогласити за шкарта ако не успије у потхвату. Јел. Спартанци су све оне са физичким недостаци.ча убнЈали који се односи на шкањца: •—• гнездо, <—• тић. . . . такав закон у пас не постоји. Али ево шкапин, -ина м тал. покр. (обично у мн.) ти сад прчлике да са тим шкартовима рашврста кратких чарапа. — Навукла два чистиш. Јак. 3. прид. непроч. који се одбапара шкапина, а повише њих бјечпс од свиле. цује, шупотрсбљчв, лош. — Покушавали [су] Војн. да шпекулишу . . . доносећи шкарт робу у задружне магацине. Пол. 1958. шкапулар, -ара м покр. в. скапулар. — Не знам ни сам колико је шкапулара имао шкартан>е с гл. им. од шкартати. око врата свезаних. Крл. шкартати, -ам сврш. и несврш. в. шкапулати (се), -ам (се) сврш. в. ска- шкартирати. — Код преузимања робе био пулати (се). Рј. А. је строг и много је шкартао. Вј. 1971. нгкар м тал. покр. бродоградилиште. — шкартирање с г.г. им. од шкартирати. Стара је лупала гласом како маљићи на шкашкартирати, шкартирам сврш. и неру. Војн. сврш. а. издвојити, издвајати, одбаци(ва)ти шкарам, шкарма м тал. покр. виљушка као шкарт. — Шкартирајући коже ознојио на чамцу за коју се причвршћује весло. Деан. [се]. Вучо. б. отпустити, отпуштати Рј. с посла, из службе због неспособности за тај посао односно ту службу. — Шкартира још шкарамоеч м лат. зоол. покр. а. бубадаојицу најслабијих — да не сметају онима шваба, жохар. Деан. Рј. б. стрига 5со1орепшто раде. Лал. <1га. Деан. Рј.; Терм. 4. шкартоц, -оца и шкарточ, -оча м тал. шкаре, шкара ж мн. 1. маказе, ножице. покр. шкариицл, Рј. А. — Тражили су шкаре којима се обрезује шкатула и шкатула ж покр. гчкатуља. лоза. Гор. 2. покр. рачвасто дрво на колима које везује гредицу изнад осовине кола и руду. Вук Рј. шкатулица и шкатулица ж дем. од — Умјесто задњега точка, на коме пукоше шкатула. паоци, метне дебео јасенов колац . . . и свеже га за вршак стражњих шкара. Гор. шкатуља и шкатуља ж тал. покр. кутија; исп. шатула, шатуља. — Лептира шкарићи м мн. задњи рачвасти крај . . . ухвати па . . . метне у једну шкатуљу. руде на запрежним колима, сврачине. И-Б Нен. Љ. Слагао [је] цигарете једну за другом Рју шкатуљу. Крл. шкЈЈрице ж мн. дем. од шкаре. шкатуљаст и шкатул>аст, -а, -о који шкарпчар м зоол. покр. врста инсекта је као шкатуља, сличан шкатуљи. — Нетврдокрилца, кукца корњаша Ае8а1и8. Бен.Рј. могуће је . . . неку представу компонирати за затворена шкатуљаста казалишта. Лит. шкарницл м тал.-нем. покр. кеса од 1957. хартије; исп. шкартоц и штаницла. Бен. Рј. шкатуљица и шкбтул.ица ж дем. од шкарња ж покр. пећина, шпиља на стени шкатуља. уз морску обалу; исп. шкаља (2). — Валови шкаф, шкафа м лат. покр. 1. мања Орвс. . . су се по обали разлијевали, точећи се по иа посуда за воду, кабао, чабар; дрвено корито; шкарпама и шкарњама. Кум.

ШКАФИЦЛ — ШКИП исп. шафољ. — Због ГлембаЈевих проливено Је суза на шкафове. Крл. А гле собе цесарскога стражмештра . . . четири различите столице, ормар и шкаф за купање. Јурк. 2. брод. мало одељење на бродскоЈ крми у коме се држе мреже и друга опрема. РЈ. А. шкафица Ж покр. чабрица, чабрић. — — Сјести [ће] на изврнуте шкафице . . . уточити . . . вина. Леск. Ј. шквакати, шквачем несврш. оном. квакати, крекетати. — На бриЈегу жаба тужно шкваче. Ков. А. шквар м зоол. покр. в. чворак. РЈ. А. шквара Ж покр. углоиер, кутомер. Бен.

969

шкембићи, -ића и шкембићи, шкембића м мн. Јело справ Ђено од шкембета, говеђег бурага. — Требало )е . . . прињушити гдје су добри шкембићи. УЈ. Образи су јој били као кувани шкембићи. Вас. шкбмбо, -а и -е и шк^мбоња м пе;. човек с великим трбухом, трбоња. Р-К Реч. шкемлија ж тур. покр. столица; клупа; исп. скамиЈа. — Па он СЈеде на шкемлиЈу златну, на кољену ситну књигу гради. НП

шкнја ж тур. покр. криЈумчарен дуван, ешкиуа (2); исп. ски)а. —- Стотину жакова албанскога дувана — жућака, оне златне шкије . . . пронио сам ти испод носа. Лал. РЈ. [Пушили су] на вишњеве луле . . . шверцошквер м тал. покр. бродоградилиште, вану ШКИЈУ из Херцеговине. НИН 1970. исп. шкар. — Брод нам [)е] на шкверу на шкиља 1. м и ж шкиљава особа. И-Б одуљем поправку. Драж. РЈ. 2. ж лампа КОЈП шкиљи. Р-К Реч. шквор, -а и шквбрац, -рца м зоол. покр. шкЗљав, -а, -о 1. коЈи гледа полузатвов. чворак. — Слушао [сам] жамор шарених рених очи]у, жмирав; зрикае, разрок. — Кад шквораца. Коз. Ј.; Бен. РЈ. пође први, шкил>ав у Једном оку . . . као да шкврљ, шкврља м зоол. покр. у изразу: сама кула закорача. Богдан. Млада ДЈевоЈка бели ~ птица певачица Ме1апосогурћа са жутом косом и шкиљавим плавим очима. са1апс!га из пор. чворака. Бен. РЈ.; црни Грг. 2. КОЈИ одаЈе слабу светлост. — Под ~ в. чворак. И.; •—' к р и Ј е ш в а р ружичасти шкиљаво« свЈетиљком . . . назирале су се чворак Раб1ог гобеш. И. . . . брадате главе. Лал. шкврљак, -љка м зоол. покр. ружичашкнљавац, -авца м пеј. шкиљав човек. сти чворак. Бен. РЈ. — Не допуштам никому да ме вријеђа, шкврљац, -љца ч зооч. покр. в. чворак. шкиљавче биЈедни! Јонке. Бен. РЈ. шкНљаво прил. шкиљећи, жмиркаво, шкевтати, шкевћсм (некњиж. шкев- разроко; слабо светлећи: ~ гледати, ~ осветтим) несврш. кевтати. — Шкевте градска љавати. псетад као на стрвину. Кик. шкиљавост, -ости ж особина, стање шксмбав, -а, -о покр. трбушат. — онога који ]е шкиљав, разрокост. Бен. РЈ. Милош [;е] био леп, висок . . . а не . . . шкиљење с гл. им. од шкиљити. Шкембав као влашко ждребе. Јакш. Ђ. шкиљити, -им несврш. I. а. гледати шкембар, -ара м ОНОЈ КОЈН справља и полузатворених очгуу, чкиљити. — Они су продсуе шкембиће. — Риста шкембар [му] шкиљили ослиЈепљени свЈетлом. Лал. б. принео тањир мезелука. Рад. Д. бити зрикав, разрок, зрикаво гледати. Деан. Рј. 2. (на (у) некога) усредсређено, упорно шкембарев, -а, -о = шкембаров КОЈН посматрати некога, зурити, пи^ити. — припада шкембару. шкембарка Ж жена шкембар; шкембаро- Испод ока шкиљим на ону старицу. Хорв. Док би она пролазила улицом, шкиљио би ва жена. Р-К Реч. у њу. ВуЈ. 3. одавати слабу светлост, слабо шкембарница ж гостионица у КОЈОЈ се сеетлети. — Само једна свећица шкиљи на справљају шкембићи. Р-К Реч. школском прозору. Јакш. Ћ. Оне су лампице дискретно шкиљиле. Кол. шкембаров, -а, -о — шкембарев. шкиљкати, -ам несврш. трептати, шкембарски, -а, -о коЈи се односи на жмиркати; шки^ити. — Велечасни се шкембаре: ~ радња. смиЈе и шкиљна очима. Донч. шкембе, -ета с тур. 1. а. говеђи бураг; шкиљнути, н°м сврш. погледати шкијело спремњено од бурага, шкембићи. — Свак љећи. — ДиЈете би затомило сузе, шкиљ;е предлагао сво)е ]ело: неко чорбу са цревнуло на слику. Шов. цима, неко . . . шкембе. Глиш. б. подр. тршкина ж тал. покр. леђа. — Пребиће бух, стомак. — Господа официри набиЈаЈу му шкину. НК 1946. шкембе. Вин. 2. фиг. мало дете. — Оно ме кинеско шкембе свукло. Матош. Завидео шкип, шкипа м тал. покр. дрвен суд, [сам] свом малом шкембету како рутинирано карлица; корито. — На средини Је лежао и тачно удара. Петр. В. подугачак, широк шкип са млаком водом.

970

ШКИПАВ — ШКОДЉПВ

Радул. На прамцима су шкипи, посуде у којима ће у Задру искрцати пијесак. Вј. 1960. шкипав, -а, -о покр. шкиљав, зкмирав. Рј. А. шкВпати, -ам несврш. покр. трептати (очима). — Слушала га је што говори ни не шкипајући, једва дишући. Берт. шкица в. скица. •' " 1 ч шклбп м оном. шкљоцај. — Зачу Раде звекет од кључева, шклап страшљиви браве дубровачке. НП Вук. шклоббтати, -обоћем несврш. шоботати. Р-К Реч. шклбпац, -пца м мед. 1. мало отечено и отврдло место на кожи, траг уједа инсекта и сл.; мехурић на кооки, плик. — На шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли. Мат. 2. мн. а. грч, кочење изазвано страхом, фрас (обично у ма.и дсце). Р-К Реч. 6. разг. тетануаш грч шличних мишића. Деан. Рј. шклопбтати, -опоћем несврш. клопотати, клопарати. Р-К Реч. шклбпоција и шклопбција ж нар. дотрајала, једва употребљива ствар, крнтија, олупина. — Аутобус, шклопоција једна, наједном као да се примири. Пол. 1958. шкпбца ж покр. шкљоца (1). Вук Рј. шклоцање с гл. им. од шклоцати. шкпбцати, -ам несврш. шкљоцати. — Ветар зубима шклоца. М-И; Бен. Рј. шклоце, шклоца ж мн. покр. дрвене букагије, путо за коње. Вук Рј. шклоцнути, -нем сврш. шкљоцнути. — Враташца [су] шклоцнула. Торд.; Рј. А. шкљбка ж покр. в. шгпака. Вук Рј. шкљакура ж покр. аугм. од шкљака. — Стари се подбочио на држало од шкљакуре. Љуб. шкљецав, -а, -о покр. клецав, несигуран. — Тијело му ситно и мршаво, ноге . . . шкљецаве. Маж. Ф. шкљоц оном. узвик за подражавање звука којим је пропраћено одапињање обарача на пушци, окретање кључа у брави и сл. или ударање зуба о зуб. — Притиште обарач — шкљоц! — метак креса и аутомат се заглави. Пер. шкљбца ж 1. џепни ножић, бритва са дрвеном или рожнатом дршком или корицама на склапање у којима нож слободно шкљоца; исп. кеба. — Плуг зарезао у тешку земл>у као шкл»оца у жилав сир. Кол. 2. пеј. стара зарђала пушка кремењача, шкљоцара. Р-К Реч. шкљоцав, -а, -о који шкљоца, расклиман. — Људи [су] себи умјели предочити . . .

смрт као страшило шкљоцава костура. Шкреб. шкљоцај м оном. кратак оштар звук при одапињању обарача пушке и сл.\ исп. шкљоцати. — Јасно је видио само покрете и чуо шКљоцај пушке. Цес. А. шкљоцање с гл. им. од шклоцати. шкљДцара ж пеј. стара пушка (која често затаји). Деан. Рј. шкљоцати, -ам несврш. оном. а. одавати кратке оштре звуке при одапињању обарача пушке, окретању кључа у брави, шишању маказама, ударању зуба о зуб и сл. (о пушци, брави, маказама, зубима и сл.). — Пушке шкљоцају, гомила се помиче и узмиче. Сим. Чу како шкл>оца брава. Рист. Швдвоцају љуте челичне маказе пустошећи сура овчија руна. Пол. 1973. б. изазишти такве звуке. — Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђеч. Јак. Реже ми косу, шкљоца шкарама по ТЈемену и око ушију.//ав. Неколико је официра . . . шкљоцало фотографским апаратима. Шов. шкљоцкати, -ам несврш. дем. према шкљоцати. — Сад да ме чује . . . почео би [зубима] да шкљоцка. Сек. шкљоцнути, -нем сврш. оном. произвести шкљоцај; исп. шкљоцати. — Нада мном је шкљоцнуо мој прозор. Кик. Шкљоцну обарач на револверу. Моск. Чуо сам како је брава шкљоцнула. ВУС 1972. Вучић је . . . шкљоцнуо зубима. Пол. 1973. шкоба ж покр. играч који завршава игруг најслабији играч. Вук Рј. шкобав, -а, -о покр. мршав, сувоњав— Био је шкобав, са бразготином на лицу вероватно од ударца ножем. Ћос. Д. шкдбаљ, -аља м зоол. 1. в. скобаљ. Вук Рј. 2. покр. жабља ларва, пуноглавац. П-Б Рјшковацин, -ина м тал. покр. ђубретар, сметлар. — Био [би] добар шковацин. Божић. шкода ж нем. в. штета. — Колико шкоде му је зимус нанио купивши сијено за дружинаре благајне! Ћип. Тко ће мени платити шкоду и дангубу? Дук. шкодан, -дна, -дно в. шкодљив. Р-К Реч. шкодити, им несврш. (коме, чему) наносити штету (некоме, нечему), неповољно утицати на некога, на нешто, штетити, сметати. — Све нагле про.чене шкоде организму. Макс. Људи [су] прије њега радили тачо доље па им није ништа шкодило. Грг. шкбдљвв, -а, -о који шкоди, штетан, неповољан. — Њен [је] уплив био досада најшкодљивији по наше образовање. Марк.

Ш К О Д Љ И В О С Т — ШКОЈТОВАТИ

971

ти покуцај само на врата Живана Бенковића. Шен.; Р-К Реч. школарица и шкбларка ж ученица неке школе. — Купују их [јефтине сукње] . . . школарке и студентице. Вј. 1973; Вук Рјшколати (се) и шкблати (се), -ам (се) несврш. в. школовати (се). — Сами смо га ја и мој покојни школали. Новак. Други мушкарци се школали. Шен. школац, -лца м ђак, школарац. — Одлазио је санкама у Паланку да доведе сина школца. Ћос. Д. Млади човек није завршио училиште, сви су били убеђени да ће постати вечити школац. Пол. 1973. школица и школица ж 1. дем. од школа. 2. в. школа (4). — Чудан је тај облик просторија [патос] на коме се иначе спава. игра школице, прави гимнастика. НИН 1973, дарска *—•. — фиг. Раднички савети су се школиште с земљиште на коме је поиретворили у најбољу школу управљања и дигнута школа (1а); школско двориште. — газдовања. Пол. 1957. У томе су се прева- Наше школе и школишта нема грђе колико рили и то ће бити за њих . . . добра школа. носи одавде до Космаја. Шапч. Вј. 1960. б. мн. нар. школовање после основне шкбпник м 1. учитељ, наставник. — школе (у гимназији, стручним и вишим и Мени је било суђено да будем кроз читав високим школама). — Што га није дао у школе? Леск. Ј. Мало ли нас коштају твоје свој живот у дотицају . . . с најмлађима, као школе! Ћос. Д. 2. а. настава у школи {1а), школник. Наз. 2. ђак, ученик. — Забрани школски часови. — Недјел>а. Немам школе. школницима, што су трчкали по дворишту, да је не смију дићи. Шов. Наз. Првих јесењих дана поче школа. Ћос. Б. 6. похађање школе (1а), школовање. -— школниковање с гл. им. од школникоМуса је прекинуо школу и вратио се у вапги. Травник. Андр. И. в. зб. ученици и наставшкблниковати, -кујем несврш. служници школе (1а). — Школа се крену. Напред бовати, радити као школник, учитељевати. иђаше Љубица са својом децом. Ранк. 3. — Ја сам још онда школниковао у Вучјаку. посебан правац у науци или уметности, Крл. учење, смер; присталице тога правца: стоичка школниковица ж школникова, учите~ , Вукова .—•. 4. врста дечије игре. — Н а љева жена. — Вриједна госпођа школникоасфалту изрисаном кредом [деца су се] вица није се нимало стидила свога ужаснога играла школе. Крањч. Стј. »неглижеа«. Шен. Изр. Велика ~ ист. установа из које школн&чија ж школничко знање и се развио Београдски универзитет;основна служба, школништво. — Кој' ће се паметан (пучка, покр. мала) <~ обавезна школа за децу одређеног узраста, у којој се стиче човјек дати на толи луд посао, као што је основна писменост и систематизована осноенашколничија? Шен. школнички, -а, -о који се односи на општа знања; тринаеста ~ празн. вилиншколнике, који припада школницима, својска школа у којој ђаци уз виле и ђаволе постају чаробњаци; исп. грабанцијаш (1); црна ствен школницима: ~ позив, ~ служба, ~ држање. ~ покр. теолошка средња школа, богословија. школништво с школничко знање и служба, учитељски позив. — Знам да је школзње и школање с гл. им. од шкотаквом духу као што сте ви неприлика балати (се). вити се школништвом. Шен. шкблар, -ара и школарац, -рца м онај школованост, -ости ж стање, својство који се школује, ђак, ученик неке школе. — онога којије школован, образованост, ученост. Мора да није школару изложио јасно своју — Самоуки Вук све је њих надмудрио. замисао револуције. Божић. Отац и два Самоуштво је тада одржало победу над старија сина воде радњу, а најмлађи је шкошколованошћу. БК 1906. ларац. Ћоп. школовање с гл. им. од школовати (се). школарина и школарина ж ноечани износ који се уплаћује за школовање у неким школовати, -лујем несврш. амогућашколама. — Кад буде вријеме за школарину, вати некоме да похађа школу, слати у школу. Св. Да . . . изгубим стварност живота за вољу шкодљивих илузија. Уј. шкодљивост, -ости ж особина онога што је шкодљиво, штетност. — Садржину тих иредмета . . . бесполезност и што више шкодљивост њиховог предавања уопште доказали су . . . људи од науке. Марк. Св. шкођење с гл. им. од шкодити. шкбкци, шкокаца м мн. покр. део ткачког разбоја о коме висе нити, колотуре. Вук Рјшкола и шкбла ж (ген. мн. шкбла) 1. а. устаноеа за васпитање и образовањс деце и одраслих, у којој се изграђује морална и друштвена личност ученика и стиче основна писменост и основна знања из разних наука и вештина, односно у којој се стичу знања из одређене струке; зграда у којој се таква установа налази: средња ~ , виша ~ , стручна ~ , бродарска —, пољопривредна ~ , ру-

972

ШКОЛОВЊАК — ШКОЉКАШ

шкољарски и шкољарски, -5., -5 који — Њена је прва брига била да га школује. се односи на шкољаре: ~ обичај. Всс. >—• се похађати школу, учити у школи. шкбљић, -ића м дем. од шкољ. — Шко— Ти си, видим, школован човек и . . . љић лежи као неман у мору. Ћип. знаш боље од мене. Чол. Неред [се] . . . шкољка ж (ген. мн. шкољака и шкбљки) није могао отклонити због помањкања шко1. зоол. а. морски и слатководни мекушац лованог чиновништва. ОП 1. Друкчије се из истоимене породице, са љуштуром од тада школовало. Пол. 1974. два наспрамна приљубљена капка, међу чијим школдвњак, -ака м нар. школоваи чо- су многобрсјним врстама неке познате по век. — Адвокати . . . могу забундати . . . врло укусном месу а друге због бисера: барска и мене, јер нијесам школовњак и не могу ~ , бисерна морска ~ , бисерва речна ~, с њима на крај. Ћор. речна —, ~ бушилица и др. б. мн. системагпски назие за породицу ових мекушаца 1,ате1школски и школски, -а, -5 1. који се односи иа школу, који припада школи, који је Нћгапсћ1а(а. Терм. 4. в. љуштура шкољке (1а) или један од њеиих поклопаца. — Нађени у вези са школом и наставом у њој и сл.: ~ систем, ~ узраст, ~ зграда, ~ нрограм, су ђердани од пужића и шкољака. Жуј. ~ задатак, ~ брод. 2. који садржи све бшпие фиг. Ријеком што дијели Мадрид протећи [ће] много воде док Шпањолска не изађе одлике једне појаве у одговарајућој мери, који се може приказати као модел те појаве, сасвим из шкољке, која је прије деценија још била добро затворена. ВУС 1973. 2. тшшчан. — Изношење Цанкара на репертоар београдског Народног позоришта тре- анат. а. део спољашњег уха обликом сличан поклопцу шкољке (1а), који повезан са спољашба поздравити као школски при.мер који би иим слушним каналом служи за преношепе био извучен из архиве историје литературе. Глиг. 3. који се круто држи мерила једне шко- звучних утисака на бубну опну. — Метак [му ле, једиог схватања, шаблонски. — Пре је] однео без мало целу шкољку левога ува. Недића . . . заступао је тај [литерарни] пра- Сек. б. преграђени део носне шупљине; носна кост, шкољкача. — Постоје два набора који вац . . . Малетић, истина школском и догносне шупљине дијеле на три носне шкољке: матичном критиком. Поп. П. горњу, средњу и доњу. НЧ. Осим носних школски и школски прил. на школски костију, које су све шупље, има на носној начин, прсма схватањима школе, као у школи; прегради још две криве кости, носне шкољисп. школски (2). — У даљел! излагању ке. Панч. 3. а. предмет који обликом подсећа садржине [дела] критика истиче само оно на поклопац шкољке (1а); — телефонске што је, за дано време, живот и прилике у слушалице, ~ за воду. — На шкољку своњему, такорећи школски поучно. ЛМС 1951. јих дланова почео је хајдучки звиждати. Крл. б. гвоздена спољна конструкција возила, шкблство с систем, организација и декаросерија: •— аутомобила. латност школа, школе као васпитно-образовне установе. — Све до Марије Терезије шкољкар, -ара м човек који се бави било је школство веома слабо. Шиш. Савађењем и продајом шкољака. — Викали су везно извршно веће, на основу општег за предсједником рибари шкољкари који су закона о школству, донело је решење о због колере остали без круха. Вј. 1973. именовању Просветног савета Југославије. Пол. 1958. шкољкаст, -а, -о који подсећа на шкољку, сличан шкољки (1а). — Премда шкољкаста шкољ, шкоља и шкбљ м тал. 1. мање изгледа, те су животиње најсличније колуоопрво, осшрвце, оточић. •— Не предвиђам тићавцима. Финк. иривремено тренутак своје смрти, која ми изгледа као . . . неки школ> у магли. Уј. шкољкача ж анат. носна кост која има Миришем то огромно, слано подне што на облик поклопца шкољке (1а). Рј. А. овим шкољевима почива. Ђон. 2. морски Изр. голема ~ зоол. врста морске гребен, хрид. •— Било би га [брод] растресло шкољке Тг''с1аепа §1§аб. — Голема школ>кача гдјегођ доље о школ>. Новак. . . . из топлих мора има и до 200 кг тешке шкољке, које се гдјекад мећу у цркве за школ.ак, -љка м зоол. покр. врсша шкољ- шкропинице. Финк. ке Агса Моае. Деан. Рј. шкољкаш, -аша м зоол. а. глистолика шкбљар, -ара и ш к о љ а р м сталовник морска шкољка Тегес1о пауаКб са закржљалом шкоља, острвљанин, оточанин. — Шкољари љуштуром, која буши дрво бродова, вртушсу уопће и превише разговорљиви. Ћип. чица. Бен. Рј. 6. мн. в. шкољка (16). — Међу Видјет ћеш како се отоци ближе • . • као мекушцима много су распрострањени шкољда шкољари нам носс дарове. Стипч. каши, нарочито каменице. Тућ. Шкољкаши спадају међу најспорија жива бића на Земљи. шкољарић м зоол. покр. врста птице Пол. 1973. Апоићига Гго^оЈуСеб. Бен. Рј.

ШКОЉКИН — ШКРАПА шкбшкин, -а, -о који припада шкољци, коЈи се односи иа шкољку, КОЈИ потиче од шкољке. ~ љуштура, ~ мишић. шкољкица ж дем. од шкољка. — Као шкољкицама украшено море . . . се пружало у даљину. ЛМС 1960. шкбљски и шкбљски, -а, -б коЈи се односи на шкољ, на шкоље, острвски, оточки. — Мени . . . посебице пошаљите . . . неколико шкољских сира. Новак. шкбљци, шкбљака м мн. покр. шкокци, колотуре. Вук РЈ. шкбљчица ж дем. од шкољка. — Већ [је] ту и обала: безбро;не расуте шкољчице . . . а даље — матица Дона. Моск.

973

шкота ж тал. пом. покр. уше за управљањеџдром, затега (2). — Још Једном момци прегледава>у ;едриље, шкоте. Хорв. шкбтан, -тна и шкотан, -ана м бот. покр. а. «. маклура. Бен. РЈ. б. в. руЈ (]). Сим. Реч шкрабало с пе). ОНПЈ КОЈН ткраба, лош

писац, пискарало. — Та) алкохолизам . . . сада се поново )авља код младих шкрабала КОЈИ . . . сами себе проглашаваЈу песницима. Скерл. шкрабање с гл. им. од шкрабати. шкрабати, шкрабам несврш. пе). нечитким рукописом писати, невешто цртати, шврљати, писати памфлете или слабе саставе шкомбар, -бра м, шкомбра ж и шком- са литерарним претензијама (обично за новац бро м зоол. покр. в. скуша (а). Деан. РЈ., или из таштине), пискарати. — Људи по ресторанима . . . шкраба)у по папирнатим Бен. РЈ. стољњацима. ВУС 1974. НаЈрадиЈе говори шкомрач- в. скомрач-. . . . о песмама и приповеткама па и сам шкрашконт- в. сконт-. ба о томе. Мат. фиг. Ненаученом десницом шкрабаЈу они по прсима [крстећи се], сви шкопац, -пца м 1. ушкопљен, кастриран од реда . . . подражаваЈу оно што су видели. ован. — Ко слави Шћепандан или МитровРад. Д. дан лако дочека по сто ГОСТИЈУ. убиЈе вола, закоље десетак шкоиаца, начне бачву вина шкрабија ж покр. фиока, ладица. — . . . ето части обилате. Љуб. 2. ушкопљеник, Отвори шкрабиЈу из стола . . . извади грдан евнух. — Само шкопац и сужањ могаше омот. Ћип дирнути табаном далеки оток. Матош. шкрабијица ж дем. од шкрабијл. — шкбпити, -им несврш. кастрирати, Извуче из шкрабиЈице писмо. Љуб. ушкопљавати. — Шкопио ;е свима кокоте шкраонца ж иокр. а. дем. од шкрабиЈа; . . . цијепио воћке. Крл. шкрабиЈа. — Кнез . . . извади из Једне шкопица и шконица ж покр. бритва, шкрабице замотуљак новаца. Љуб. б. кутц/а, ковчежић са отеором за убацивање доброножић КОЈНМ се шкопе свиње. Вук РЈ. еољних прилога, штедна касица. — Ишли су шкбпљење с гл. и и. од шкопити. наоколо са шкрабицом просећи ситне милодаре за »Дружбу св. Ћирила и Метода«. шкбпчев, -а, -о ко]и припада шкопцу, Наз. Имао [;е] навику да од сваког потроКОЈН се односи на шкопца. шеног рубља Један грош спрема у омалену шкбпчевина ж покр. месо ушкопљена шкрабицу, затворену кључем, са изрезом овиа. Вук РЈ на поклопцу, кроз ко)у )е убацивао новац. Шов. шкбр м зоол. покр. змијолики гуштер врло тврде коже, блавор, исп. скор 1 . РЈ. А. шкрабннца и шкрабница ж шкрабица. шкорав, -а, -о а. местимично скупљен, И-Б РЈ. Бен РЈ набран: ~ платно. б. смежуран, наборал шкработина ж (обично у мн.) оно што — Показивао ;е . . . руком шкораву ситну Је нашкрабано — Спомињу се шкработине на зиду . . датиране девет хиљада година бакицу, коЈа )е . . . у неприлици зиркала у пре наше ере. НИН 1973. све броЈНИЈе друштво. Ћоп. Преко тог брвна . . . пролази свиЈет . . . суви, шкорави мушшкракаст, -а, -о покр. рачваст, ракљаст. карци. Пол. 1973. — Ликови свих оних тамо . . . претворили шкорња и шкорња ж покр. в. чизма. се у сухе шкракасте гране, коЈе Јашу у галопу. Хорв. — Те шкорње нису ТВОЈС Крл. шкорњав, -а, -о «. шкорав. Вук РЈ. шкрамица ж покр. иаЈмањи делић неке чврсте материЈе, мрва, мршца. Вук РЈ. шкорњаввца ж зоол. америчка жаба шкрЗпа ж 1. а. браздаст усск, рупа, Рфа атепсапа КОЈОЈ ]е кожа на леђима на]ама у кречњачко] стени, Једна од одлика карбооана у обтку саћа Финк. стног, крашког рељефа. — Само гд>екоЈИ шкбрпије ж мн. зоол. «. скорпиЈе. гавран борио се с буром и каткад повирио шкорпиони м мн. (ЈД. шкорпЛон, -она) у шкрапе с мутном, смрзнутом водом. Шичун. У разрованим шкрапама море хропће. зоол. в. скорпиони. У

974

ШКРАПА

Ђон. б. удуоина левкастог облика у области крша, пониква. — Уз посну медитеранску шкрапу и вртачу, гдЈе винова лоза, смоква, рогач и маслина таворе, море Је од памтивиЈека наЈплодни)а њива. ВЈ. 1972. 2. покр. гребен, хрид. Деан. РЈ. а- шкрапа ж покр. ситан камен. Вук РЈ.

ШКРБОТАТИ

ми;ану«. Десн. 3. ксуи има зечју или уопште расечену, титећену усну. РЈ. А. шкрбаван, -вна, -вно шкрбав. Бак. Реч. шкрбавац, -авца м шкрбав мушкарац. — Говоре с мржњом ратници, шкрбавци. Гор. шкрбало с и м шкрбавац. — Зуба ;е имао само два, зато су га људи шкрбалом шкрапав, -а, -о покр. посут ситним каменом; пун каменчића. — Упутише [се] звали. Кум. . . . шкрапавом стазом. Ћип. шкрбан, -бна, -бно покр. в. скрбан. — шкр&пар м 1. простран терен пре- Препоручи [сликару] да га боЈадише у лицу утуљена, шкрбна и жалосна, нека му види кривен шкрапама. — Ти утицаЈИ омета^у жена како се објесио и спануо гдје ни)е код развитак шума, али га не могу потпуно спрење. Љуб. чити осим у шкрапарима, кад су ови изложени и снажно) бури. Цт]. 2. нар. човек шкрбаст, -а, -о шкрбав. — Шкрбаст )е ко]и живи на таквом терсну. Ред. 3. зоол. лонац, чува) га ето се већ начео. И-Б РЈ. а. врста голуба КОЈН се леже у гикрапама. Шкрбаста му )е губица. РЈ. А. РЈ. А. б. врста птице Моп11со1а захаићв. шкрб&тав, -а, -о необ. изговорен кроз Бен. РЈ. шкрбаве зубе, шушкетав, шушкав (о гласу, говору). — Гласови пискави, шкрбетави — шкр&пати, -а несврш. падати у ситниЈим капима, сипити, ромињати, шкропити јуре по дворани. Сим. (о киши). — Скупили се облачићи, поче шкрбина ж 1. остатак изломљеног, шкрапати кишица. Крањч. СГПЈ. Шкрапале окрњеног зуба, окрњак, крњатак, место у су топле . . . капи кише. Пол. 1973. вилици без зуба, крезубина. — У главу му зуба ђавољега, све му в;етар на шкрбине шкр&пица ж дем. од шкрапа. пува. НП Вук. 2. оштар и дубок усек у планинском гребену, често с многим зупцима. шкрапљив и шкрапбвит, -а, -о пун 3-Г. шкрапа, испресецан шкрапама (о терену). — РадиЈе [се] дрмуцка на магарету него да шкрбитати, шкрбићем несврш. необ. гаца низ шкраповите пречице планине. неразговетно говорити шушкаЈући кроз шкрБожић; Вук РЈ. бине или не састављсцући усне, шушкетати. — Молио [би] везира да га други посиЈече, шкрб ж покр. в. скрб. Вук РЈ. а не они Цигани искесени)е[х] и стиштенишкрба ж а. оштећен, окрњен зуб; оште- ]е[х] зуба, на коЈе шкрбиће као иЈедак. Миљ. ћено место, рупа у зубу; крезубина, шкрбина. шкрбити 1 (се), -им (се) несврш. покр. — Испали му сви зуби, само Једна сасвим в. скрбити (се). Вук РЈ. поцрњела шкрба виси на десно) страни 2 горње уснице. Нех. фиг. Кроз шкрбе рушешкрбити се, шкрби се несврш. поставина двеЈу кућа погледа на улицу. Дав. б. Јати шкрбав, крунити се, пропадати (о зубу). зупчасто оштећење, оштећено, изгубљено ме- Бак. Реч. сто на нечему (обично на оштрици оштрих шкрбљење с гл. им. од шкрбити (се). оруђа). Деан. РЈ. шкрбник м покр. в. скрбник. — Други му точи и ломи, ко што . . . шкрбник ломи шкрба ж 1. а. жеиска особа са зечЈом усном или расеченом, оштећеном усиом уоп- сироти. Павл. ште. Деан. РЈ. б. зечЈа усна (у женске особе). шкрбо, -а и -е м (вок. шкрбо) а. шкрбав И. 2. шкрбава, крезуба женска особа. Бак. мушкарац, шкрбавац. И-Б РЈ. б. коњ шкрбаРеч. вих зуба. — Па и траву не може, шкрбо, да шкрбав, -а, -о 1. а. оштећен, искруњен, прегризе. Гор. крњ (р зубу). — Гле, како одудара наш СЈа) шкрбот 1 ж песн. зупчасто оштећење од црних Јама на шкрбавим зубалима В)еке изазвано ударцем, преломом. — [ПоказуЈе] Шкрбина. Гор. При свако) ри)ечи, између ребара белих оштре шкрботи, бриткога мача шкрбавих жутих зуба, прска пљувачка. храпав споменик. Јакш. Ђ. Вуков. б. КОЈП има окрњене или проређене зубе, шкрбот 2 м оноад. оштар, резак, продокоЈи ]е без зуба или без којег зуба, крезуб (о ран звук. — Иза ушиЈу као да се чу)е неки човеку и животињи). — Та шкрбава удовица шкрбот, као да чини четвррртаааккк. Пол. . . . та )е Ђорђу старим млеком отровала 1973. младићство. Ћос. Д. 2. зупчасто изрезан, шкрббтање с гл. им. од шкрботати. зупчасто оштећен, назубљен, крезав. — То су шкрбави пањићи посечених глогова. шкрббтати, -ам и шкрбоћем несврш. Ћос. Д. По шкрбавом грљку препозна »даоном. 1. стварати специфичан резак, продо-

ШКРБОТИНА — ШКРИЉЕВАЦ ран звук притискујући и тарући горње зубе о доње, шкрипати, шкргутати (зубима); цвокотати. — Грујо дрхће као прут . . . шкрбоће зубима. бобоће уснама. Љуб. 2. шумно грепсти, стругати; шушкати. И-Б Рј. шкрботина ж 1. шкрбина (/). — Само пијаним оком мига и »тс . . . тс« цеди кроз шкрботине — ни реч да изусти. Чипл. 2. остатак, комад нечега изломљеног, окрајак, корица {хлеба). — Истресе на . . . пладањ шкрботине старог круха. Божић. шкрга ж зоол. покр. в. пољска јаребица (уз јаребица изр.). Вук Рј. шкргаши, -аша м мн. (јд. шкргаш> -аша) општи назив за мекушце који дишу на шкрге ВгапсМага. Бен. Рј. шкрге, шкрга ж мн. анат. орган за дисање у риба и других животиња које живе у води. — У свеже рибе су шкрге . . . румене. Батут. шкргнути, шкргнем сврш. оном. шкрипнути, шкргутнути. — Шкргну мандал, врата се лагано отворише. Мат. ш к р г о н о ж а ц , -бшца и шкргбножац, -ошца м зоол. врста рака из реда листоножаца, са шкргама на ногама и без љуске на телу ВгапсМриб зса^паНз. Финк.; ЕЛЗ. шкргут м оном. специфичан резак, шкрипав зеук који се ствара притиском и трењем горњих зуба о доње (у разјарености, великом болу и сл.); сличан звук изазван кретањем неподмазаних или расушених механизама и др. предмета, трењем, притиском и сл., шкрипа. — Овај јаук и шкргут зуба у нашој жалости . . . шути стрпљиво шутњом рогата блага. Крл. Свуда све сам пусти дим . . . гломот и шкргут машина. Цар. Е. Нестаде шкргута његових корака. Ћос. Д.

975

шкребетаљка ж а. чегргпаљка. И-Б Рј. б. шаљ. стари покварен часовник. Рј. А. шкребетање с гл. им. од шкребетати. шкреббтати, -^бећем несврш. оном. 1. а. чегртати, клепетати. И-Б Рј. б. шкрипати. Рј. А. 2. фиг. слабо говорити неки странијезик, натуцати. — Он је шкребетао нешто по француски. Кур. ш к р ж н и , -а, -О ко]и се односи на шкрге: ~ поклопац, ~ крвни судови. шкржњак м зоол. врста пужа. Р-К Реч. шкрДбан, -ана м лат. варв. покр. писар. — Бит ће дакле истина да ти га хоће господа отети за шкрибана. Ков. А. шкр&бент м лат. пеј. скрибент, пискарало, шкрабало. — Хоће да диригирају . . . кнвижевним животом. Одгајају шкрибенте и сервилне мислиоце. С 1937. шкр&ван, -ана м варв. покр. шкрибан. — Дароваће једну [печеницу] газди, а другу биљежникову писару, шкривану. Ћип. шкрнља ж покр. а. пљоснат, плочаст камен, плоча, плојка. — Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриље. Мат.; Рј. А. б. пљоснат каменчић којим се чобани шкриљају. И-Б Рј. шкрВљав, -а, -о шкриљаст. — Метаморфне стијене су шкриљаве. ОГ. шкриљавац, -авца м мин. шкриљац. — Преко пута био је ред кровова од шкриљавца. Торб. шкрКљавост, -ости ж особина, стање онога што је шкриљаво, шкриљаста структура. — Због њихове шкриљавости много их [глинене шкриљце] употребљавају . . . за покривање кровова. Тућ.

шкргутав, -а, -о који шкргуће, шкрипав. — У углу собе два отрцана наслоњача и шкргутав стол. Десн.

шкриљак, -ака м шкрљак. — Скине му шкриљак и баци га на море. Прер.

шкргутаво прил. са шкргутом, шкрипећи. — Мрзну се . . . изнутрице прасића што висе на ченгелама, око којих шкргутаво . . . севају ножеви. Ћос. Д.

шкрЛљаст, -а, -о који има структуру и састав шкриљаца, својствен шкриљцима, плочаст: ~ стена. Р-К Реч.

шкриљање с гл. им. од шкриљати се.

шкриљати се, шкриљам се несврш. покр. 1. ломити се на плоче. Р-К Реч. 2. покр. надметати се у бацању плочастог каменчића, шкриље (б), у даљину и висину. И-Б Рј.

шкргутање и шкргутање с гл. им. од шкргутати. шкргутати, шкргућем и шкргутати, шкргућем несврш. производити, стварати шкргут, шкрипати. — Корачајући шкргутаху чврсто стиснутим зубима. Гор. Венци суве паприке . . . суво шкргућу више њихове главе. Ћос. Д.

шкриљац, -љца м (обично у мн.) мин. стена мале тврдоће и слојевите структуре, која се лако цепау плоче: кристаласти шкриљци, уљани шкриљци, глински шкриљци.

шкргутнути, шкргутнем и шкргутнути, шкргутнем сврш. произвести шкргугп; шкрипнути. — Он шкргутну зубима и ухвати се за рану. Чипл.

шкрнљевац, -евца м мин. шкриљац. — Указа се унутрашњост бријега од наслага шкриљевца и косих блокова живца камена. Андр. И.

976

ШКРИЉКА — ШКРИИИТИ

ш к р н љ к а ж дем. од шкриља; шкриља. — Од пећинах одлиЈећу шкриљке, па њих зврка СТОЈИ под облаке. Март. шкрВнути, -нем и шкринути, шкринем сврш. оном. 1. шкрипнути. — Опрезно шкринуше врата. Ћоп. Тихо шкрину брава. Гал. 2. покр. умаћи, побећи, загрепсти. — Само чека згоду да шкрине, да се украде. Мул. шкрНња ж лат. 1. скриња, ковчег. — Пуни ормари, пуне шкриње, пуна кућа свега. Новак. фиг. Отвара се сунчана шкриња где су посави)али прозирна крила сви наши дани. Макс. 2. в. наћве. Деан. РЈ. шкрнњаст, -а, -о сличан шгрињи, ковчежаст, сапдучаст. — Праве уљешуре имаЈу угласту, шкрињасту главу. Финк. шкрињац, -њца м бот. врста гљиве, трифа, гомољика (/). Бен. РЈ. ш к р и њ а ш а ц а ж зоол. а. врста морск^ рибе плочаре Овиасшп ^иас1псогтб. Бен. РЈ. 6. мн. в. плочара (2). Финк. шкрншнца ж дем. од шкриња. — Баци писмо у поштанску шкрињицу. Нех. шкрнп 1 м (лок. шкрипу) в. шкрипац (7). — ПретражуЈе гребене, завируЈе у шкрипове и враћа се опет на жало међу рибаре. Вил. Један мали броЈ усганика успио )е да се сакриЈе у планинама . . . у пукотинама пећина и у дубоким шкриповима. Ђон. шкрип 2 м (лок. шкрииу) оном. тренутна, кратка шкрипа; шкрипа (]). — Рину маказе у поставу. Колико што блеснуше, без Једног шкрипа испадоше маказе из платна. Сек. Чу) тих трошних врата шкрип. Крањч. С. ЧуЈе се шкрип бургиЈе у кревету. НК 1946 шкрип' м техн. направа сџдном чврстом и Једном покретном чељусти КОЈОМ се хвата

павим ормарима. У/. На . . . спорим, шкрипавим колиада превезли су га преко моста. Пол. 1972. 2. продоран и храпав, крештав (р гласу). — Не галами! — шкрипавим гласом викну Павле. Ћос. Д. шкрипав2, -а, -о покр. ко]и џ оболео од шкрипа, скрофулозан. Деан. РЈ. шкрипавац, -авца м покр. 1. воденични млин са Једним великич колом. — Гледао )е по читаве сате у запјењену и зелену воду, риЈетке млинове шкрипавце, што су се споро окретали. Ћоп. 2. свеж сир коЈи шкрипи кад се океаће. И-Б РЈ. 3. бот. а. напрстак О1§иа113 1аеУ1@а1а. Бен. РЈ. б. в. скршгац (2). Сим. Реч. шкрипало с и м пеЈ. невешт свирач, слаб музикант. — НаЈвише четири шкрипала . . . два у виолину гуде, а два у зурну дуваЈу. Богдан. шкрипање с гл. им. од шкрипати. шкрипати, шкрипам и шкрипл>ем несврш. 1. кретати се са шкрипом, одавати шкрипу. — Читав свемир около нас зибље се и шкрипље. Ков. А. Дугачка колона сељачких кола шкрипала )е лагано низбрдо. Јак. Степенице су шкрипале. Пол. 1973. 2. (нечим) Ј.окретати нешшо ствараЈући шкрипу, изазивати шкршгу нечега. — Читаву )е ноћ хукао и шкрипао креветом. Ћоп. 3. фиг. (често безл.) показивати знаке слабљења, пропадања. •—• У породици Јанка Грабовца . . . шкрипало )е кад мање кад више. Сек. Истини за вољу, шкрипало )е нешто ту и тамо. ВУС 1971. Изр. што би кола шкрипала то в о л о в и ричу каже се кад се у заџдници жали на своЈе тешкоће ОНПЈ КО ]е у бољем ПОЛОЖПЈУ, док стварно угрожени ћути. шкрипац, -пца м 1. дубок и узак усек у стени, процеп; теснац. — У каменом шкрипцу . . . вирило ;е неколико руменкастих и стеже предмет при раду. •— И з строЈармихољица. Шичун. 2. фиг. врло тежак понице Марко доноси шкрип и њиме притеже ЛОЖПЈ из кога се мучно може изаћи, безизлазна оков уз дрвену мотку. Хорв. ситуациЈа. — Из сваког шкрипца и кљусе умео [се] изв>ћи. Срем. Агент се пађе у шкрин (обично поновљено) узвик ?а шкрипцу. Мул. 3. бот. назив за више врсгпа подражаеање шкрипе. Р-К Реч. гљиве а. е. благва. Бен. РЈ. б. в. скрипац (2). шкрнпа ж оном. 1. рески звуци неједнаког Сим. Реч. 4. вет. в. каракуш. Свезн. интензитета, КОЈИ се чуЈе при кретању нешкрипети, -пим, ИЈек. шкрипЈетк, неподмазаних чеханизама или расушених дрвеиих предмеша, при притиску и трењу чврстих сврш. шкрипати. шкрГгаи, шкрипа м мн. нар. мед. покр. површшт и сл. — Ја знам Један долап. Црп в. скрофуле. Деа/1. РЈ. глочазан, труо . . . Његову сам шкрипу као дете чуо. Рак. ОдЈедном се зачула шкрипа шкрипнле, шкрипила ж мн. велика кочница, ударац и штропот. ВУС 1971. 2. стега, строга дисциплина. Р-К Реч. потмуо шум коЈи се стеара при кретању шкр&пина ж 1. аугм. од шкрип1. П-Б нечег големог, тешког, тутњава. — С морске РЈ. 2. покр. каменич.о чси шииш, камењар. стране допирала од часа до часа мукла Деан. РЈ. шкрипа. Цар Е. 3. шуштање. — Стаде шкрипити, -им (ек. и шек.) несврш. 1. шкрипа дибе и кадифе. НПХ. шкрипати. — Шкрипи ђерам. Срем. Оком 1 шкрипав , -а, -о 1. који шкргти, КОЈЧ сиЈева а зубима шкрипи. Божић. Кроз село ствара шкрипу, — Вечер се скрива у шкри- су шкрипила кола натоварена кукурузом.

Ш К Р И П Ј Е Т И — ШКРОБ

977

према шкрипнути. — Потпиши! . . . Нећеш?! Ћоп. Заједница у кући деда Машиној шкри. . . шкрипутне истражник. Божић. пи. Сек. Нешто »шкрипи« код противничког пара. Тен. 2. (на кога) показивати нетрпељишкрипуцав, -а, -о који шкрипуца, шкривост, непријатељство према некоме, мрзети путав. — Чуо је . . . шкрипуцаво помицање некога, радити против некога. — Одонда казаљке. Божић. шкрипи на новога бана. Шен. шкрипуцање с гл. им. од шкрипуцати. шкрипјети, -пим, ек. шкрипети. шкрипуцати, -ам несврш. дем. према шкрАшвевина ж покр. шкрипа. И-Б Рј. шкрипати. — Шкропац . . . по крововима шкрипљење с гл. им. од шкрипети, кућа шкрипуца и покуцава. Наз. шкрипјети и шкрипити. шкрипуцкање с гл. им. од шкрипуцкати. шкр&пљив, -а, -о који шкрипи, шкрипав. шкрипуцкати, -ам несврш. оно.м. дем. — У лстарој« бријачници остао неред, два према шкрипати. — Ципеле [су] милозвучно дрљава, шкрипљива фотеља у црној коЖи. шкрипуцкале. Кол. Драж. шкриаушица ж бот. вишегодишња зешкрбпнути, -нем и шкрипнути, љаста биљка бес!ит гаревие која се користи шкрипнем сврш. оном. 1. покренути се с у народној медицини. Сим. Реч. краткотрајном шкрипом. — Зацвили скашкр&тбриј, -ија м нар. в. скрипториј. кавац или шкрипне грана, и то су све ријечи. Кал. Шкрипну натрула авлијска врата. Ћоп. — Пошао је у свој »шкриториј«. Шимун. 2. (чиме) покретом, притиском и сл. изазвати шкркбтање с гл. им. од шкркотати. краткотрајну шкрипу тчега. — Кад види шкркбтати, шкркоћем несврш. оном. да се ја смијем, шкрипну зубима и загрми. шкргутати. Вук Рј. Јурк. Он шкрипну столицом. Вуј. шкрлац, -лца м зоол. покр. шееа. Бен. Рј. шкрипов, -а, -о у изразу: о ш к р и п о в у шкрлет 1 м покр. в. скрлет. Деан. Рј. дне, на ш к р и п о в дан шаљ. никада. 2 шкрлет м покр. комад, парче, одломак. Вук Рј. — Такмичили [су] се ко ће да пребаци шкрипбтати, шкрипоћем (шкрипотам) несврш. оном. дем. према шкрипати. — воду, чији ће шкрлет сиге више и правилније поћи. Ђур. Чули [су] весла гдје у паоцима шкрипоћу шкрлетан, -тна, -тно в. скрлетан. — а по води млате. Љуб. Како да остави ону јабуку са шкрлетним шкр&птати, шкрипћем несврш. оном. плодом! Бег. шкрипати. — Јунак јоштер у ријечи био, шкрља ж хип. од шкрљак; шкрљак. — кад се врата шкрипћућ' отворише. НПХ. Буч огрне, а палош припаше, а натури шкрип^љити, шкрипуљим несврш. шкрљу над обрве. НПХ. оном. дем. према шкрипати. — Све му шкришкрљак, -ака м покр. шешир, клобук~ пуљи каиш на хлачама. Божић. — Сабина узме . . . један женски шкрљак. шкрВцут м оном. краткотрајна шкрипа; Кум. Само задигне јаку а набије шкрљак шкргут. — Сад се, при првом шкрипуту врата из треће собе . . . трже. Петр. В. на очи па јурне пред војском. Андр. И. Наједном плану јаросно . . . и просу ишод шкрљачипа ж аугм. и пеј. од шкрљак. црног брка јак и оштар шкрипут зуби. Кос. — Кад сам иш'о у Каурску, донио сам једну шкрипутав, -а> -о који шкрипуће, који швапску шкрљачину. Коч. ствара слабу шкрипу. — Стигоше једна шкрљево с мед. нар. луес, сифилис. кола са шкрипутавим точковима. Вел. Ноћ Вук Рј. је била свежа и ведра . . . шкрипутави звуци ш к р љ е т к а ж (ијек.) покр. в. крлетка. чули су се горе-доле по степеницама. Пол. Вук Рј. 1973. шкрипутаво прил. са слабом шкрипом, шкрљка ж покр. шкрљак. — Са главе шкрипућући. — Стакло чаша одзвања шкри- му шкрљка поскочила. НПХ. путаво и мукло. Сим. шкрња ж покр. 1. мало парче, комадић. шкрипутан.е с гл. им. од шкрипутати. — Одвале од њега [сира] једну шкрњу шкрипутати, шкрипућем (шкрипутам) колико нокат и са тим смоче . . . по пола несврш. оном. дем. према шкрипати. — сата. Ђон. 2. шкрбина, крњадак Џ). — Вадио Брод се тихо љуља и . . . шкрипуће. Дое. [је], прстима, зубе. Чак и шкрњу. НИН Ој, древни млине, зар дјечицу гуташ, да 1959. шкргућеш зуб'ма и врат'ма шкрипуташ! шкрњетица ж покр. малајагњећа кожа. Наз. шкрнп^тнути, шкрипутнем и шкри- Вук Рј. путнути, шкрипутнем сврш. оном. дем. шкроб, шкроба м в. скроб. Вук Рј. 62 Речник српскохрватскога књижсвног језика, VI

978

ШКРОБАРА — ШКРТАРИТИ

шкрДбара ж в. скробара. — Шкробара комбината »Серво Михаљ« производит ће више од 60.000 тона кукуруза. Б 1960. шкрдбити, -им несврш. в. скробити. — Неколико женских . . . шкробе рубље. Креш. шкробљење с гл. им. од шкробити. шкробни, -а, -о који се односи на шкроб, скробни:

<~ шећер, •—• сируп.

шкропљсње с гл. им. од шкропити. шкропнутп, -не сврш. попрскати ситним капљицама, оросити (о киши); исп. шкронути. Деан. Рј. шкропуцкати, -ка несврш. дем. према шкропити. — На махове шкропуцкаше ситна кишица. Р 1946. шкрофуле, -ула ж мн. мед. скрофуле. шкрофулбза ж мед. скрофулоза. шкрофулозан, -зна, -зно оболео од шкрофулозе, скрофулозан. — фиг. Шкрофулозне и чворновате маслине . . . нису једно исто што и онај његов храст под којим је . . . певао. Вас. шкрофулбзност, -ости ж стање онога који је оболео од шкрофулозе, скрофулозност. шкрпина ж зоол. риба кошљивица бсограепа зсгоГа из пор. бсограерМае велике и широке главе, црвенкасте боје, са отровним оштрим бодљама, боделка. Бен. Рј.

шкрбботац, -оца м бот. покр. в. шушкавац (3). Сим. Реч. шкрбботина ж бот. скробут, павит. Сим. Реч. шкрок 1 м покр. крок, корак. — Шћерце! . . . колико шкрока поступила од свога рода до свога дома, толико ти бог дао добријех и сретнијех часа! Вук. шкрок 2 узвик којим се казује да је пушка шкрокнула, — Ја ти га натакао на мушицу, а она [пушка] шкрок! Вуј. шкрокати, -ам и шкрокнути, -нем сврш. тал. покр. 1. напразно шкљоцнути, шкршгаица ж зоол. дем. од шкрпина; издати, преварити (о пушци кад не опали), шкрпун. Бен. Рј. штроцнути. — Пушка шкрока, не ужди. шкрпио, шкрпјела (ијек.) м покр. 1. Миљ.; Вук Рј. 2. шкљоцнути. — Пуцам! хрид, стена. Деан. Рј. 2. кућни праг. И. упери жандар пушку и шкрокне затварачем. Гор. шкрпбч, -бча, шкрпоч, -бча и шкрпуп, шкронути, -нем сврш. оном. мало по- -уна м зоол. мања риба сродна шкрпини, најчетће смеђе боје бсограепа рогсиб. Бен. Рј. прскати, пошкропити. — То бијаше кано да је неколико кишних капљица шкронуло шкрт, -а, -о 1. претерано уздржљив у у зажарену пустару пијеска. Ков. А. трошењу и давању, претерано штедљив, шкропац, -пца м јака, плаха киша с тврд на ноецу. — Нитко се у селу није ветром, пљусак. — Под ударцима шкропца обраћао њему за помоћ, јер су га сви држали . . . нађе једва једвице кућу. Нех. за човјека шкрта и цјепидлаку. ВУС 1972. 2. фиг. а. оскудан, сиромашан по квалитету, шкрбшшица ж и шкрбпило с 1. цркв. кита босиљка и сл. или направа за шкропљење плодности (о земљи). — Становници су разосвећеном водом при вршењу црквених обреда, вијали пољодјелство какво им омогућује шкрта жумберачка земља. Вј. 1973. б. слаб, кропило. — Звонар . . . додаје жупнику шкропилицу с благословљеном водом. Гор. недовољан по садржају и количини. — Старац . . . сједећи за . . . шкртом вечером поставља Носио [је] за њим котлић са светом водом и шкропилом. Бен. 2. справа за прскање, прска- уоколо по софри увеле жуте јабуке. Ћоп. Није могуће . . . из шкртих новинских вести лица. Бен. Рј. шкрбпионица и шкропнбница ж цркв. изводити било какве значајне оцене. НИН 1972. в. слаб, недовољно јак по интензитету. посуда, суд с посвећеном водом за шкропљење, кропионица. — Ту се шкропи . . . из великих — Шкрта ватра . . . је слабо треперила. Торд. У свеже новембарско јутро, подарени мраморних шкропионица. Леск. Ј. шкртим сунцем, потражисмо г а . . . на радном шкропити, -им несврш. 1. падати у месту. Пол. 1973. г. умерен, уздржљив у ситним капима (р киши), сипити, росити. чему. — Морамо бити шкрти у померању — Киша је само шкропила. Бен. 2. прскати цена. Пол. 1973. капима воде или какве друге течности, кроИзр. ~ на речима ћу.-пљив. пити, поливати, заливати. — Шкропио је вуну водом да му буде тежа на кантару. шкртавац, -авца м шкртац. И-Б Рј. Ћор. Мајка топи маслинову . . . гранчицу у шкртавица ж шкрта же?1ска особа, крштену водуз њом је шкропи. Ћип. Бабе тврдица, циција. И-Б РЈ. су шкропиле бостане да још већи нађикају. Сим. шкртарен>е с гл. им. од шкртарити. • шкртарити, шкртарим несврш. бити шкрбпљевина ж необ. шкропљење, прскање, поливање. — фиг. Ја сам у школама шкрт, претерано штедети, тердичити, цицивазда . . . из претопле цмаревине прелазио јашити. — Није смио данас с новцем шкртау ледену шкропљевину. Кос. рити. Коз. Ј.

ШКРТАЦ — ШЛАГ шкртац, шкрца м шкрт човек, тврдица, циција. — Био је ситничав и шкртац, никад нисам добијао бакшиш. Б 1959. шкртачки, -а, -б који се односи на шкрце, цицијашки. — Златници и сребрњаци вијек свој понајвише у богаташким сандуцима и шкртачким кесама прочамише. Јурк. шкртица ж и м шкрта особа, тврдица, циција. — Баруница Јулијана је шкртица. Шен. Комедија »Скуп« . . . много је овиснија о Плауту, и то о његовој »Аулуларији«, карактерној комедији о шкртици. Водн. шкртичарство с шкртост, тврдичлук, цицијашлук. — фиг. Кућа је чистија, виднија, али у њој шкртичарство гризе зидове. Ђон. шкрто прил. на шкрт начин, оскудно, мало. — На сва сестрина питања одговарао [би] кратко, преко мјере шкрто и сувопарно. Ћоп. Град домаћин који . . . пружа гостопримство домаћем филму, шкрто или штедро дајући свој динар доприноса . . . морат ће . . . нешто више жртвовати. Вј. 1973. шкртбрек, -а, -о, ијек. шкртбрјек ћутљив. Бен. Рј. шкртбрјек, -а, -о> ек. шкртбрек. шкртбст, -ости ж особина онога који је шкрт, тврдичлук, цицијаштво. — Поред све своје бездушне шкртости и грамзивости, знао је и да раздреши кесу и проспе пару . . . кад је то углед његове куће тражио. Андр. И. шкрунути, шкрунем сврш. штрцнути, прснути, канути. — Када би на њега . . . шкрунуло блато или што друго, већ је отац понизно скочио да скине или отаре. Ков. А. шкрцнути, -нем сврш. оном. шкљоцнути. — Квака шкрцну, врата се отворе. Торд. шкрчина ж и м аугм. и пеј. од шкрпгац. — Та одвратна шкрчина . . . не допушта јој радост материнства. Р 1946. шкубити, шкубим несврш. пућити, прћити (усне). — Мало затим појави се [доктор] слијежући раменима и шкубећи уста. Франг. шкуда ж тал. стари сребрни новац вредности дее форинте. — Тури руку у џеп и извуче двадесет шкуда. Уј. шк^дица ж дем. од шкуда. — Остала [је] која шкудица у жепу. Шен. шкуљ м ром. покр. 1. ушкопљен ован или јарац, шкопац. — Вако мене научила мајка кољућ дома шкуље пригодњаке. Март. 2. каменчић, пиљак (у дечијој игри). Вук Рј. шкуља ж покр. рупа, јама. — фиг. Извукао [би] из своје шкуље покрај крме старинску гитару и почео у њу ударати. Наз.

979

шкуљав, -а, -о шупаљ, пробушен; подеран, поцепан. — Вјешто пришива крпена своје шкуљаво одијело. Новак.

шк^љање с гл. им. од шкуљати се. шкуљати се, шкуљам се несврш. покр.

играти се шкуља, пиљака; исп. шкуљ (2). Вук Рј. шкуљ&вит, -а, -о ушкопљен, кастриран. Вук Рј. шкуљица ж дем. од шкуља. — фиг. За сваку шкуљицу има твој језик крпицу. Шен. шкуна ж и шкунер м енгл. пом. једрењак са деа јарбола од којих прамчани има крижно једро. — Била је то стара »шкуна« на два јарбола с уским прамом и са широком крмом. Наз. Шкуна од 150 тона . . . била је нападнута и потопл>ена. НИН 1973; Бен. Рј. шкур 1 , шкура, шкуро тал. таман, мрачан; црн. — Упиљио [је] своје шкуре очи у Јакоба. Кол. шкур 2 м и шкура ж (обично у мн.) тал. покр. капак на прозору; жалузина. — Свака понистра има свој шкур. Рј. А. Зиам да ће сад ући у собу и да ће отворити шкуре. Мар. Сунце је палило, а шкуре биле затворене. Вј. 1971. шкурак, -рка м зоол. покр. врста птице Н и т е ш ш а^иагиз. Бен. Рј. шкуро с тал. в. шкур*. — Шкуро је неко ландарало. Божић. шкуртељка ж покр. врста горње хаљине са оковратником од самуровине и дугим рукавима. — Кад где изађе . . . обуче фистан и »либаде са шкуртељком*. Ком. шкутор и шкутур м покр. 1. егзекутор. Бен. Рј. 2. пеј. страни радник (обично о Далматинцима). — Недјељом пуни сокаци пијаних бараба и шкутора. Андр. И.; Бен. Рј. шкуфија ж тал. покр. капа, поцулица. Рј. А. шкуфијица ж дем. од шкуфија. — На глави црне шкуфијице. Војн. шлаб&кање с гл. им. од шлабекати. шлаб&сати, -ам и шлабековати, -кујем несврш. нем. варв. неразумљиво говорити; слабо говорити, натуцати немачки. — А знаш ли ти . . . шлабекати? Ков. А.\ Кл. Рј. ш л а г м нем. варв. 1. улупана слатка павлака, тучено врхње. — Код њега [смо] . . . пили бијелу каву са шлагом. Донч. 2. мед. = шлог (1) срчани удар, кап; излив креи у мозак, апоплексија. — Препаде се човек, па хоће шлаг од страха да га удари. Ранк. 3. = шлог (2) сој, врста; скуп карактеристичних одлика које се испољавају у владању и поступцима човека, ков (5). — Наша млада господа официри старога шлага не-

ШЛАГА — ШЛАПРЧАК мају већих идеала од својих позлаћених јаки и звездица. Јакш. Ђ. шлага ж врста карташке игре у новац. — Неки Калањевчани . . . закартали сс шлаге, па све у грошеве. Ранк. шлЗгворт м нем. варв. 1. поз. последње речи глумца на позорници после којих говори други глумац. — Њој ће први шлагворт њеног партнера засјати као свјетлост у тмини. Крл. 2. крилатица, парола; гесло, девиза. Бен. Рј. шлагер м нем. 1. муз. лака песма с припевом, обично мелодија за игру. — У тонфилму музика се обично ограничује на пар шлагера који се бесконачно понављају. Уј. 2. оно што тренутно изазива широко интересовање и допадање, оно штојеу моди. МЕП. шлагерисати, -ишем несврш. ков. певати шлагере. — Желела је да буде оперска певачица, а шлагерише и севдалише пред радницима једног шумског предузећа. Пол. 1958. шлагерски, -а3 -о који се односи на шлагере: ~ мелодија. шлагерчић м дем. од шлагер. — То је шлагерчић који је мени одузео само једно послијеподне рада. ВУС 1973. шлагиран, -а, -о = шлогиран парализован, одузет због шлога, можданог удара. — Сав [је] у лицу освијетљен од неког мутног свјетла, с тешким лабавим вјеђама и висећом доњом усницом, која је изгледала да је шлагирана. Бег. шлагнрати се, шлагирам се сврш. = шлогирати се парализовати се, одузети се због шлага, можданог удара; исп. шлагиран. шлаг-обрст м нем. варв. шлаг (1). Бен. Рј. шлајбер м нем. нар. покр. писар. — Паори су га звали шлајбер, каз'ти писар. Срем. шлајбок м нем. нар. новчаник. — Извади из џепа свој кожнати »шлајбок«. Пав. Тужна је то песма злата зрнастог које одлази у трговчеве шлајбоке. Чипл. шлајер м нем. варв. вео, копрена; невестински вео. — На њеном лицу виси парче . . . шлајера с крупним црним бобицама. Вучо. Цура у шестом мјесецу па да меће вијенац на главу. Па још и »шлајер«! Кол. шлЗјм м нем. варв. слуз; слузав испљувак. Бен. Рј. шлајпик м нем. варв. шлајбок. — Кладе се ко има више новаца уза се, ваде масне »шлајпике« и хвале се. Петр. В. шлаЈфати, -ам несврш. нем. варв. = шлајфовати 1. клизати; окретати се у месту (о точку). 2. оштрити, брусити.

шлајфер м нем. варв. оштрач, брусач. — Фабрика металних производа . . . тражи одмах: више . . . шлајфера, друкера и шофера. Пол. 1957. шлајферка ж варв. шлајферова жена; снсена шлајфер. — Али моја шлајферка . . . каже: да ће са малим бити све како је за добро нашем. Сек. шлајферски, -а, -о који се односи на шлајфере, који припада шлајферима: ~ занат, —• к а и ш .

шлајфна ж нем. варв. трака, пантљика; шиф, шпалта. — Фактор штампарије . . . му узе и последњу шлајфну. Уск. шлајфнутн, -нем сврш. брзо прећи, склизнути. — фиг. Рсавчев поглед [је] шлајфнуо у брзом лету преко људских глава. Дав. шлајфовање с гл. им. од шлајфовати. шлајфовати, -фујем несврш. = шлајфати. — Једна помоћна машина је напразно шлајфовала. НИН 1959. шлака и ш д а к њ а ж нем. покр. шљака, троска (1). Беи. Рј.; Вук Рј. шпампав и шлампаст, -а, -о нем. варв. аљкав, неуредан; незграпан, груб. — Шлампави медведе! . . . Десет година те учим памети, па све бадава. Поп. Ј. Неугодно је . . . кад је нетко на сцени аљкав, шлампав . . . као и у животу. ВУС 1970; Бен. Рј. шлампавац, -авца м онај који је шлампае. Кл. Рј. шламперај, -аја м нем. варв. аљкавост, неуредност. — Све неки изговори за твој шламперај. Поп. Ј. Приколица, препуштена сама себи, споменик је нашег шлампераја, нашег односа према друштвеној имовини. ВУС 1973. шланг и шл&нк прид. непром. нем. варв. витак, танак. шлЗпа ж (ген. мн. шлапа) нем. 1. мека и лака кућна обућа; патика, папуча. — Дај ми шлапе, скини ми чизме. Крл. 2. ж и м ир. човек слабе воље, папучар. Ред. шлапкање с гл. им. од шлапкати. шлЗпкати, -ам несврш. шљапкати. — Мало^ па те исте нануле, шлапкајући по голим петама . . . затрупкаше горе уз минаре. Сиј. шлапртак, -тка м покр. = шлапрчак покварено јаје, мућак. — По бијелу дану три стотине . . . шлапртака сасуо народ на Марка. Кое. А. шлапрук м нем. варв. кланица. — Тога човјека би требало на шлапрук, па маљем по глави. Матош. шлапрчак, -чка м = шлапртак. Бен. Рј.

ШЛАРАФИЈА — ШЛОСЕРСКИ

981

шларафнја ж нем. измишљена земља . . . снаша . . . у бијелој шлинганој кошуљи. изобиља и богатства безрада, земља дембелија. Кос. Бен. Рј. шлингерај, -аја м нем. варв. вез; чипка шлаух м нем. варв. гумена цев за поливање (на рубљу). — Круто рухо само шушти на баште, за вађење течности из бурета, црпењењима, а вјетар им . . . надиже руб од шлинводе и сл. — Пазио је само да се шлаухови не гераја. Мих. Још два-три дана, па ћемо скизакаче за неки од анкера. Дав. нути ову кошуљу са два реда шлингераја. шлафрок м нем. варв. кућна хаљина, Сек. кућни капут. — У болници му свукоше шлбнговање с гл. им. од шлииговати. хаљине, дадоше му . . . плав шлафрок. Јакш. шлвнговати, -гујем несврш. варв. = 25. Жена у жутом шлафроку . . . натресала је шлингати. — Девојке спремају шлинговане постељину на веранди. Донч. сукње за рогаљ. Срем. шлем, шлема, ијек. шљем, м нем. зашшлбпер м енгл. варв. железнички праг, титна метална капа, кацига. — Један ват- дрвена или гвоздена подлога за железничке рогасац, са шлемом на глави, стајао је поред шине. — Да ли ћу . . . наћи какво парче врата. Уск. Све врви од војника под шљедаске, који иструлели шлипер. Нуш. мовима. Донч. ш л З с узв. оном. в. шљис. Вук Рј. Изр. п л а в и ш л е м о в и војници које ОршлВф, шлифа м нем. варв. углађено ганизација уједињених народа шаље ради интервенције у земље у којима су угрожени понашање, финоћа, отменост. — Нека добије светски мир и основна људска права. — Вијеће мало . . . дипломатског шлифа. Кол. сигурности усвојило је . . . да се на Средњи шл&фер м нем. варв. навлаказа постељне исток упуте . . . »плави шљемови«. Вј. 1973. покриваче, јоргански чаршав и сл. Бен. Рј. шлендријаи м нем. варв. 1. аљкав, шпифованост, -ости ж особина онога неуредан човек. — Не треба и она [деца] да који је шлифован, углађеност, финоћа. — буду шлампава и шлендријани. Реда! Реда! Стари шпијун, дипломата . . . одскаче шлиПоп. Ј. 2. аљкавост, неред, запуштеност; фованошћу од осталих саучесника. НК јавашлук. — Ступили [смо] у ново доба, 1946. којему ће првом задаћом бити да укине шлифовати, -фујем сврш. и несврш. стари шлендријан. Коз. Ј. нем. (у)глачати, (у)гладити, (из)брусити. — У библиотеци . . . иза шлифованог биљура, шлеп, шлепа м нем. 1. дугачак скут женске хаљине који се вуче по земљи. — За- дебели томови укоричени. Вучо. мишља како ће да узме белу хаљину за шл8ц, шлица м нем. варв. прорез, разрез венчање, па ће да има . . . дуг шлеп који ће (на одећи). — Ју, извините . . . рече домаћица да носе њене ученице. Рист. 2. теретни брод загрћући се великом марамом и намештајући без мотора, који се везује за тегљач {]), тег- шлиц на сукњи. Срем. леник, тегленица. — Доље на Сави . . . клизе шлог м 1. = шлаг (2). — Немој тако и звекећу ланцима скеле и шлепови. Сим. Истоваривали смо последњи шлеп. Пол. журити, уморићеш се, удариће те »шлог«. Петр. В. 2. = шлаг (3). — Сав *есцајг« 1974. је био старога шлога, добро очуван, али давнашњи. Срем. шл&пар, -а и шлепар, -ара м крманош на шлепу (2). — Не спавају . . . ни сплавари шлогерица ж нем. варв. гатара, врани рибари ни кондуктери ни шлепари на чара, картара. — Окреће шалицу у руци и земним и воденим путевима света. КН 1959. говори гласом шлогерице за коју не постоји тајна. Донч. шл^пара ж и шлепер м брод који вуче шлепоее, тегљач (1), реморкер. Бен. Рј. шлбгиран, -а, -о = шлагиран. — Толико [се] срдила да је пала шлогирана. Рад. Д. шлепати, -ам несврш. = шлеповати теглити шлеп, уопште вући: ~ камион. ш л о г в р а т н се, шлогирам се сврш. = Кл. Рј. шлагирати се. шлепкати, -ам несврш. оном. шљапкати. шлопнути, -нем сврш. оном. пасти уз — Мала Года . . . је босонога по води шлептуп удар. — Чули су како је мртво тијело кала. Дое. . . . шлопнуло кроз прозор. Крл. шлеповати, -пујем несврш. = шлепати. шлДсер м нем. варв. бравар. — Хватала Кл. Рј. га паника од лопова . . . шлосери с калаузишлЗнгање с гл. им. од шлингати. ма . . . су му били сумњиви. Вучо. шлингатв, -ам несврш. нем. варв. = шлбсерски, -а, -5 који се односи на шлсг шлинговати вести; украшавати везом или сере, који припада шлосерима, браварски: ~ чипком. — На кућиим вратима помоли се занат, <~ алат.

982

ШЛУС — ШЉЕМАЊЕ

шлус м нем. варв. крај, свршетак (обично стеара тај шум; исп. шљап. — Бућнула је с везником »ш у узвичном значењу: готово, руком у воду да проба њену топлоту, а свршено). — Требао је поставити једног овог таласићи и шљапат длана по води подсетили генерала и шлус! Кол. су је на купање детета. Ћос. Д. 1 шљака ж покр. штака, штап. —• Најшљапати, шљапам несврш. оном. гацаприје уђе један хроми на двјема шљакама. ти по води, блату и сл., или ићи у пространој Бег. Људи га слушају ослоњени на своје мекој обући или босоног, стварајући шум шљаке. Ћоп. »шљап-шљап«; ударањем или кретањем стварати такае шум. — Руши се кров — кесио шљ&ка2 ж нем. минерална смеса која се Санто . . . шљапајући по води. Франг. отпада прп топљењу метала, дрозга, згура, Не дишем тренутак, ослушкујем: нико за троска Џ). — Знојио [се] код високе пећи мном не шљапа. Јевт. гурајући шл>аку. Сим. Термоцентрала у Трбовљу годишње испушта у Саву . . . 1пња'пити, -им сврш. оном. ударити, шљаке у количини од 40—50 тисућа тона. лупити стварајући шум »шљап«; ошамарити, Вј. 1973. шопити. Вук Рј. шљапкавица ж каљуга, локва. Р-К Реч. шљЗкавица ж шатр. шамар. Деан. Рј. шљЗпкање с гл. им. од шлапкати. шљЗкар м радник који избацује шљаку2. — Ту су браћа Јакићи, неколико рудара, шљапкати, -ам несврш. оном. 1. дем. шљакар Милан. Сим. према шљапати; шљапати. — Смајо је . . . шљапкао расквашеним двориштем. Куш. шљЗкаст 1 , -а, -о који се поштапа шљаЈедна стара жена пређе преко дворишта ком, штаком, који иде на штакама. — Ту . . . не може доспјет . . . баш свака шљакаста шљапкајући папучама. Ћос. Б. 2. учестано ударати, лупкати стварајући шум »шљапбака. Ков. А. -шљап«. — Мркозеленкаста вода равномерно шљЗкаст 2 , -а, -о који личи на шљаку%; шљапка о кљун чамца. Ћос. Д. који потиче од шљакег. — Својим млаким, шљЗинутн, -нем сврш. оном. шљапити. широким замасима [ветар] диже белу шља— Колачић га шљапну по носу и паде на касту прашину. Дав. земљу. Маш. Нешто је шљапнуло доље у шљЗкати, -ам несврш. шатр. радити. јаму. Човјек? Вуј. — Шљакају и шљокају — то им је све. Дав. шљ&порење с гл. им. од шљапорити. шљЗкиште с место где је била шљака1 шљбпорити, -им несврш. оном. удараили где се баца шљака; гомила шљаке. — Сада су прекривене [равнице] стотинама шља- јући о што стварати шум »шљап-шљап«, шљапкати {о киши). — Крупне капи [су] кишта где је примитивно топљена руда. . . . гшвапориле по земљи. Јак. Пол. 1958. шљаптање с гл. им. од шљаптати. ш љ а м м (лок. шљаму) нем. 1. муљ, блато, талог. — Сав шљам и песак што иде шљаптатн, шљапћем несврш. шљапаиз језера заустави се на самом изласку ти. — Вуку сељаци дрва . . . шљапћу босим Бојане. Нен. Љ. 2. фиг. најгори друштвени ногама . . . по раскаљаном путу. Андр. И. слој, олош, багра. •—• По варошима се мобишљапутало с и м брбљивац, блебетало. лиса казнена војска састављена од наредР-К Реч. ника и другог шљама. Лал. шљапутање с гл. им. од шљапутати. шљЗмпав, -а, -о шлампав. — Генерал шљапутати, шљапућем несврш. брбЈодл не може да свуче с лица . . . онај љати, блебетати. Деан. Рј. шљампави недостатак укуса и смисла за ш љ а с узвик за подражаеање шамара, форму. НК 1946. шљанак и шљЗнак, -нка м в. чланак. шљис, пљас. Р-К Реч. шљахта ж пољ. ист. некадашње пољско Изр. цевасти, ијек. цјевасти ~ зоол. мало племство. врста мекушца Зо1еп уа§;та. Финк. шљахтнћ м ист. припадник шљахте, нешљЗп (обично поновљено) узвик за покадашњи пољски племић. — Та емиграција, дражавање шума који се чује при удару о то је клика шљахтића, однарођена каста водену површину или при гажењу по води и људи. Пол. 1944. блату и сл. Бен. Рј. шље- в. сле-. шљЗпав, -а, -о шлампав. — Пружајући му своју пуну и шљапаву десницу, сети се шљевак, -вка м дијал. покр. коритаст да је то . . . »крупна зверка из њихове лимени суд који се подмеће под печеницу на партије«. Маш. ражњу да се у њ слива маст. И-Б Рј. шљапање с гл. им. од шљапати. шљЕм, шљ^ма, ек. шлем. шљЗпат м оном. шум који се чује при шљбмање с гл. им. од шљемати. удару о водену површину и сл.; удар који

ШЉЕМАРА — ШЉИВАСТО шљ&мара ж и м пеј. особа која шљема, пијаница, бекрија. — То и јесте мушкарац, а не те . . . шљемаре на екс и брудершафт. Дав. шљемарка ж зоол. а. птица из реда кукавица која на затиљку и темену има уздигнуто црвено перје налик нашлем; хаарева. ~ Тигасиз Пзсћеп. ЕЛЗ. б. мн. породица афричких птица из реда кукавица Мизорћа§Шае. И. шљ^мати, шљемам несврш. нем. пеј. претерано пити алкохолна пића, локати. — Од поноћи до поноћи смена за сменом шљема ракију. Дав. шљеме в. слеме. шљбмишље с бот. в. дивља леска (уз леска изр.). Р-К Реч. шљеп е. шлеп. шљеп- в. слеп-. . шљ^пање с гл. им. од шљепати. шљ&гати, шљепам несврш. ударати дланом, пљескати. — Смејао се на сав глас . . . и шљепао Криса по шињелу. Пол. 1973.

983

ш љ и в а ж шљивотца. — За добрих година могао је испећи по триста ока љуте шљиве, све кб грома! Коч. Још увијек пуши . . . а понекад и чашицу домаће шљиве. Вј. 1973. шљ&вак', -4ка м шљиеик. — Шљиве су рудиле по младим шљивацима. Уск. Сетио сам се цркава по шљивацима и по ливадама. Пол. 1970. шљбвак 2 , -ака м ист. млетачки дукат, цекин. Вук Рј. шљЗвар м 1. а. трговац шљивама. Вук Рј. б. одгајивач шљива. — Посланици . . . били су једногласни у оцени да би то угрозило . . . статус наших шљивара. Пол. 1970. 2. ист. хрватски сеоски мали племић. — Чудна ли чуда велико племство! Шљивари, племениташи и аналфабети! Кол. 3. зоол. врста слатководне рибе, скобаљ, подуст. — Задњи се појављују уски шљивари с тамномодром н>ушком напријед. Сим.

шљбвар, -ара м шљивик. — Станка замаче за шљивар испод куће. Ранк. Три краветине музаре са силним вименима њишу шљепити, -им сврш. ошамарити, шљис- се . . . у шљивару. Кое. А. нути. Р-К Реч. шљиварија ж ист. 1. имање, посед шљишљ^ппћ, -ића м дијал. покр. мрачан вара (2), пољско добро хрватског сеоског плепростор или мрачна просторија; фиг. там- мића. — Имаде малу шљиварију — доница, затвор. — Гурнуше [ме] у тај шљепић. барце од неколико јутара. Ђал. Путем . . . Матош. Поста дерач у клаоници, пак рибар, разговарамо о . . . парцелирању пропалих пак факин, и све тако на измјену, одмарајући шљиварија у корист народа. Матош. 2. се често у шљепићу. Мат. зб. шљивари, хрватско сеоско плежтво. — шљепкање с гл. им. од шљепкати (се). Нијесмо се могли отрести друштва околипше шљиварије. Леск. Ј. шљепкатв, -ам несврш. оном. шљапшљиварнца ж ист. припадница хрваткати. — Газе шљепкајући натопљеним опанцима. Рад. Д. Да је сада овде, као дете скогсеоског племства, племићка. — Наш мајор . . . био се загледао . . . у »шљиварицу«' би га шљепкала по образу. Ћос. Д. Он се младу, и узели се. Марк. Ф. савија . . . шљепка коња по знојном врату. Пол. 1974. шљиварка ж 1. шљиварица. — Грофова ~ се стварати шум »шљап-шљап«. — Цељских, који су Веронику, шљиварку, Под ногама усамљена путника . . . шљепка удавили . . . овдје нема. ВУС 1973. 2. зоол. се густо, хладно блато. Ранк. покр. гундељ. Вук Рј. шљепнути, -нем сврш. оном. шљапити, шљЗварски, -з., -б који се односи на шљпшљапнути. — Понекад одозго шљепне варе. — Ја сам једини остатак од старе пласа снијега. Лал. шљиварске лозе. Матош. Сензалио [је] код житарских и шљиварских трговаца. шљести в. сљести. Ранк. шљЗва ж (ген. мн. шљива) бот. и агр. шљиварство с агр. гајење шљива; пољовоћка из пор. ружа Ргшшв <1оте811са с меснапривредна грана која се бави гајењем шљива. тим плавичастим јајоликим коштушчавим — На проблем шљиварства треба гледати плодом, који се свеж или прерађен користи у као на централно питање нашега воћарства. исхрани и од кога се пече ракија шљивовица; Вј. 1960. плод те воћке.

Изр. вратити, враћати шљиве за

б р а ш н о узвратити, узвраћати истом мером, на исти начин, вратити, враћати мило за драго. — Што је ко био према њој безобразнији, и она му је оштрије враћала шљиве за брашно. Ад.

шљбваст, -а, -о сличан шљиви (рбично обликом или бојом); исп. шљивасто. шљЛвасто прил. у облику шљиее, попут шљиве. — Стезник . . . шљивасто истурује вршкове грудију. Јел.

984

Ш Љ И В А С Т О П Л А В — ШЉОКАВ

шљЗвоточ м зоол. инсекат тврдокрилац, кукац корњаш чија женка носи јаја у зелено к плоду шљиве Кћупсћкеб сиргеив. Бен. Рј. шл>4вош, -бша м покр. остатак шљивове комине после печења ракиЈе, џибра; шљивова Комина. И-Б Рј.; Рј. А. ШЉИВСКИ, -а, -б који се односи на шљиве: шљивска каца. шљиг м (лок. шљигу) опало лишће и други биљни делови који труну на земљи; хумус. — Вода . . . низа стране . . . сноси најпре лакши шљиг а после и тежу земљу све дотле док се такова места најзад у голе клисуре не претворе. Панч. шљЗс (често поиовљено) узвик за подражавање зеука којим је пропраћен ударац дланом по телу, нагло упадање у еоду или кретање по њој и сл., пљас. — Да си га заокупио . . . шамарима! Па шљис одовуд, шљис одонуд! Срем. шљбсказ, -а, -о пропраћен звуцима слич~ ним узвику »шљис-шљис«. — Ове речи прсГ прати . . . ударац шаком . . . онда шљискави одјеци удараца жилом. Вас. шљ&вњак, -ака м шљивик. — По шљившљЗскаввца ж оном. 1. шљакавица, њаку што га је он засадио — пуштаће се шамар. Р-К Реч. 2. лапавица, суснежица. И. козе и крмаче да брсте омладе и риљају шљ&скање с гл. им. од шљпскати. коријене. Лал. шљиска&е с гл. им. од шљпскати. шљискатн, -ам несврш. оном. кретати шљНвов, -а, -о који се односи на шљиеу, који припада шљиви, начињен од шљиве: ~ се или ударати стварајући шумове »шљисдрво, ~ ракија. -шљис«. — Она иде, жмрћка, шљиска, хита. Изр. ~ грана шаљ. ракија; н а к и т и о Кош. Блато је кроз пукотине шљискало увис. се ш љ и в о в о м граном, убила га шљи- Пол. 1973. в о в а грана и сл. шаљ. пијан је, опио се. шљискатн, шљискам несврш. пеј. шљешљВвован м покр. шљивоеица. — Биће мати. Р-К Реч. ракије, биће мученице, биће шљивована. шљЗскац узвик за подражавање шамара, Лал. шљас, шљис. Р-К Реч. шљНвовац, -овца м 1. шљивов штап. шљнснути, -нем сврш. оном. 1. ударити; Вук Рј. 2. а. чорба, јуха од шљива. И-Б Рј. ошамарити, пљаснути. — Намесник изнеб. компот од шљиеа. Р-К Реч. нада осети жељу да шљисне пана Заглобу. шљИвовача ж шљивое штап. Вук Рј. Кнеж. Л. 2. нагло потећи, шикнути. — Испод ње [цигле] је шљиснуо млаз смрдљиве течшљивовик м 1. шљивоеац (2). Вук Рј. ности и старца пљуснуо по лицу. Пол. 1974. 2. шљивова комина, дроп. — Де ти мени шљока 1 ж 1. ситиа танка сјајна метална плати оне каце! . . . Сав ми шљивовик или стаклена обично округла плочица, проистекао, онолики ми мал пропаде. Глиш. бушена на једном месту, која се у нискама шљбвовииа ж шљивово дрео (као грађа). нашива као украс на одећи. — Куповао му зелене чарапе . . . са шљокама. Коз. И. 2. Рј. А. мн. украс од ниски сјајних новчића. — Извади шљНвовица ж шљивоеа ракија. — Спре- из . . . марамс . . . »шљоке«, а то је пет до мио је шљивовице трогодишњице. Шен. шест ниски самог цванцика. Вес. Пили су златну густу манастирску шљивошљока 2 ж шаљ. и пеј. слаба ракијт вицу. Чипл. ракија. — Шта раде ти људи недељом, сушљВвовичар м онај који радо пије шљи- ботом? Пију . . . А даје ли им се нешто боље од шљоке? Дав. вовицу. — Шљивовичари нису могли на миру да испијају своје чокање. Пол. 1959, шљокав, -а, -о пеј. својствен ономе који шљока, пијанички. — Пробуди директора шљбвовка ж шљшовица. — Подај нам . . . иначе ћу ти њокалицу твоју шљокаву на воз капљицу шљивовке да наквасимо да смрскам! Дав. озебла уста. Ков. А. шљбвастоплав, -ава, -аво плав као шљива. — У малој . . . куполи шљивастоплавог неба . . . клечи понизна . . . жена. Божић. шљиваче, -ета с мали шљивик. — Служим Ђорђа Катића да ми да оио шљиваче накрај села. Ћос. Д. шљ&внк, -ика м шљивов еоћњак. — У мајуру . . . су били непрегледни шљивици. Том. Валовита долина [је] . . . прекривена њивама, испашама и шљивицима. Андр. И. шљввин, -а, -о који се односи на шљиву, који припада шљиаи, који потиче од шљиве и сл.: ~ лист, ~ стабло, ~ плод. шљивић м младо шљиеово дрво, младица шљиве. Вук Рј. шљ&вић, -ића м млади шљивик; шљивик. — Озгор из шљивића дигоше [се] двоје. Ранк. шљВвица ж дем. од шљива. шљивка ж шљивовица. — Ахмет . . . искапи шљивку с ногу. Дав. Минералке воде . . . одлично иду и уз »љуту«, уз »шљивку«, меку или тврду. ВУС 1973.

ШЉОКАР — ШМАРН шљбкар м2 пеј. онај који шљока, појаница; исп. шљокати . — Скупише . . . оне лезилебове . . . шљокаре. Дав. 1 шљокати , шљокам несврш. украша1 1 вати шљокама , нашивати шљоке . — Носиле [су] ципеле или шљокане опанке. Коз. И. шљокатн 2 , шллкам несврш. пеј. пипш шљоку2, опијати се. — Шљакају и шљокају — то им је све. Дав. шљокица ж дем. од шљока1; шљока1. — Зубун бео као снег, а по њему . . . трепере сребрне и златне шљокице. Јакш. Ђ. Шллкице на хаљиницама биле су роза. ВУС 1970. шљбнути, -нем сврш. попустити у напетости (о ономе штоје разапето),спласнути. — Ако напон изнутра није велик, ни мембрана ћелијина неће разапета бити, шљонуће, набраће се у боре. О 1875. шљопнути, -нем сврш. оном. пасти или ударити стварајући туп звук, треснути, љоснути. — Та маса пијаног меса шљопнула [је] под зид . . . као мртва ствар. Крл.

985

јих се на разним висинама налази по седам шљуначких тераса. Жуј. шљункара ж простор на коме се припрема шљунак за грађевинске радове; исп. шл»унчара. — Омладинске радне бригаде . . . изградиће приступне путеве до каменолома, кречана и шљункара. Б 1958. шљункаст, -а, -о који је као шљунак, сличан шљунку. Р-К Реч. шљункбвит, -а, -о који садроки шљунак, богат шљунком, пун шљунка: ~ корито реке, ~ обала. — Истог дана изложили су их . . . на шљунковитој заравни поред . . . чесме. Ћоп. Око њих [кућа] је цвијеће, шљунковита стаза води вратима. Вј. 1972. шљунути се, -нем се сврш. покр. смањити се, опасти, спласнути. Р-К Реч. шљунчан, -а, -о покривен, посут шљунком. — На дивној шљунчаној плажи . . . нашли смо неколико пјевача из Београда. ВУС 1970. шљунчара ж шљункара. — Унесрећени су се аутомобилом . . . у пролазу крај шљунчаре . . . стровалили у провалију. Вј. 1970. шљунчати, -ам несврш. посипати шљуншљочица ж дем. од шљока1, шљокица. Р-К Реч. ком. Прав. шљунчић, -а и шљунчић, -ића м дем. шљуб- в. сљуб-. од шљунак; каменчић, камичак, облутак. — шљубити (се) в. сљубити (се). Шл>унчићи јаче зачорокнуше испод терасе. шљук м анат. покр. горња ножиа кост. Сек. шљупка ж енгл. пом. отворен чамац — И путаља мало дохватио, са врх кука до ратне морнарице са шест до осам весала. задњијег шљука. НПХ. ЕЛЗ. шљука ж (ген. мн. шљука) зоол. 1. а. шључар м а. ловац на шљуке. Вук Рј. птица из истоимене породице, из реда штакара ОаШпа§о. б. мн. породица барских и шумских б. онај који радо једе шљуке. И. в. ловачки пас обучен да хвата шљуке. И. птица дугих ногу, танког, дугачког и на крају одебљалог кљуна, земљасте боје перја и врло шључији, -а, -е = шључји који се односи укусна меса 5со1ора<ас1ае. Терм. 4. 2. покр. на шљуке: ~ месо. врста морске рибе. Рј. А. шључица ж дем. од шљука. Изр. барска ~ в. ритска шљука; бешључји, -а, -е = шључији. наста ~ , ~ бена в. шумска шљука; веш м а г љ а м и ж покр. шмокљан, шмокљо. лика ~ СаШпвдо тајог; морска ~ врста морске рибе СепШбсиб 8со1орах; р и т с к а ~ , — Ја хоћу да будеш човјек, а не шмагља. ~ к о к о ш и ц а барска птица ОаШпа§о Кое. А. (СареПа) ^аШпа^о; шумска ~ шумска птишмајсер м нем. врста кратке машинске ца бсо1орах га8Псо1а; н а ш л а ~ п р д а в ц а пушке. — Негде у близини штепао је шмајнашли су се они који једно другом одговарају; сер ЛМС 1951. исп. нашла врећа закрпу (уз врећа изр.). шмбјхлати, -ам несврш. нем. варв. = шљунак, -нка м (обично зб.) ситни кома- шмајхловати удварати се, ласкати, улагивати се. Кл. Рј. дићи стена које је морска или текућа вода шмајхлер м варв. удварач, ласкавац. — својим кретањем заоблила и који се употребНикакав »шмајхлер« или ласкатељ [нисам], љавају као грађевински материјал;један такав али што је истина, истина! Срем. каменчић, облутак. — Тај дио дворишта . . . набијен [је] шљунком. Пав. Оде уз поток, шмајхловати, -лујем несврш. варв. купећи . . . обле шљунке и гађајући врапце и = шмајхлати. — Ви фурт шмајхлујете. Срем. сенице. Ранк. шмањак, -њка м бот. покр. в. огрозд. Тод. шљуначки, -а, -6 који се односи на шљушмарн м нем. варв. 1. посластица од нак, настао од шљунка, прекривен шљунком и сл.; исп. шљунчан. — Има река поред ко- издробљених палачинки и разних додатака.

986

ШМЕКАТИ — ШМОКЉАСТ

Бен. Рј. 2. фиг. безвредна ствар, сшпница, тричарија, трице. — А остало је све шмарн! Банда! Крл. шмекати, -ам и шмековати, -кујем несврш. нем. варв. 1. бити поукусу, пријатно деловати, пријати (ојелу и пићу). — Луда врућина . . . како ти је шмекало [пиво], а? Куш. 2. (кога) (обично одрич.) показивати иаклоност према некоме, радо примати у друштво (некога). — У последње доба није ме »шмекао«. Матош. шмигав, -а, -о шкиљав. Р-К Реч. шмНгавац, -авца м шкиљавац. Р-К Реч. шмигалица ж зоол. покр. птицапевачица из рода пастирица, бела пастирица МоСасШа аШа; исп. пастирица (3). Финк. шмигнути, -нем сврш 1. утећи, шмугнути. •— Оно двоје шмигнуше као опарени. Франг. 2. (из руку) исклизнути, измигољити се. Деан. Рј. шиизла 1 ж фр. покр. везена кошуља. Вук Рј. ш м и з л а ' ж нем. помодарка, каћиперка, кокета; жена лаког морала. — Ваљда имаш шмизлу . . . љубазницу . . . То, не! Имам драгану, поштену девојку. Моск.; Кл. Рј. шмикати, шмичем несврш. и уч. према шмикнути. шмикнути, шмикнем сврш. шумно дунути кроз нос (у љутњи, нервози и сл.), шмркнути. •— Бикан зловољно шмикну. Ћоп. ш м Ј к т а њ с с гл. им. од шмиктати. шм&ктати, шмикћем несврш. шмркати. Р-К Реч.

шмир м (лок. шмиру) нем. маст, мазиво. — Стао [их] је оба мазати некаковим »шмиром«. Ков. А. шмира ж нем. пеј. слабо путујуће позориште; позоришна трупа, позоришно дело, глума и сл. на најнижем нивоу; нешто лоше изведено. — Гошић никада није хтео . . . јевтине и вулгарне ефекте, бежао је од шмире као од најцрњег врага позоришне уметности. Поз. 1948. То је шмира, а не драма. Кол. Запријетила је озбиљна опасност да се доживљаји Рође Петровића, његове жене Олге . . . не претворе у »шмиру« и постану досадни. ВУС 1973. шмјкрант м слаб глумац. — Кога сте ми врага довели на аудицију тога шмиранта! Бег. шмирати, шмирам несврш. нем. мазати, подмазивати; фиг. удварати се некоме, облетати око некога. — Прича се да сам и ја око ње »шмирао«. Матош. шм4ргл м и шм&ргла ж нем. 1. мин. ситнозрни кристализовани корунд, минерал велике тврдоће, смирак. — Шмирглом се може мјерити да је тај слој . . . много тврђи од алуминијумског лима. Кем. 2. прах корунда помешан с одговарајућим примесама и налепљен на папир или платно, који служи за глачање и чишћење метала и обрађеног дрвета. — Корунд . . . иситњен у прах [служи] као шмиргла. НХ. шмВрглати, -ам несврш. чистити, глачати шмирглом. — Кухари шмирглају котлове. Крл. шм&ргл-папир, -ира м шмиргл (2). — Брусили [смо] »шмиргл-папиром« држаље за пера. Чол. шмитање с гл. им. од шмитати.

шмнтати, шмитам несврш. ићи тромо, шминка ж нем. средство за улепшавање лица (помада, пудер, руж и сл.); средство за лењо, вукући ногу за ногом, гегати (се). Р-К Реч.; Деан. Рј. дотеривање лика глумца према улози коју игра. — Размазује шминку, боји нокте и шмокља м (вок. шмокљо) = шмокљо удужује трепавице. Сим. шмокљан. шминкање с гл. им. од шминкати (се). шмокљав, -а, -о ограничен, глуп; сметен, шминкати, -ам несврш. улепшавати, смушен. — Дошао [је] срески начелник са дотеривати шминком: •—• усне; ~ глумца. иследником и шмокљавим официром. Моск. ~ се поер. шмокљаво прил. глупо, блесасто; смешм&нкер м позоришни радник који шмин- тено. — Шмокљаво салутира и . . . издиже ка глумце. •— Неколико кућа даље становао главу. Божић. је наш позоришни шминкер. ЛМС 1960. шмокљан м ограничен, глуп човек, глуИз Париза су стигли фризери, шминкери. пак; сметењак. — Гледајте шмокљана, боји ВУС 1971. се девојака! Поп. Ј. шмДнкерница Ж просторија у којој шмбкљанаст и шмокљаст, -а, -о ради шминкер. — Водите га у шминкерницу и приглуп, будаласт, шмокљав. — Добар [је] појачајте му очи. Одвели су ме и премазали као рајска душа, прикротак и шмокљанаст. ми обрве неком бојом. Пол. 1959. Рад. Д. Прави [си] шоња, сто гради шмокшмАнкерскн, -а, -о који се односи на љас' и слабић ка' да си мађије целог света попио. И. шмиикере: ~ посао.

ШМОКЛ.О — Ш М Р Ц А Т И шмбкљо, -а и -е м (вок. шмбкљо) = шмокља. шмоља м слабић, шоња^ шмокљан. — Слободно сад плачи, али да знаш, шмоља си, а не мушкарац! Дав. шмонцес м хебр. празна прича, брбљарија, глупост, трабуњање. — Ово што ви причате јесте шмонцес. Крл. шмрдати, -ам несврш. покр. мешати се у све, завиривати свуда, забадати нос у све. Деан. Рј. ш м р е к а ж бот. в. смрека (7). — Умјесто мртвих таласа шмреке извирују из сикрепа. Јел. шмрековина ж в. смрековина (б). Бен. Рј. шмрекуљар и шмрНкуљар м зоол. в. смрекар. Бен. Рј. ш м р к м (лок. шмрку) 1. пумпа, црпка; гумено црево којим се под притиском избацује вода у млазевима. — Сркао је кафу да се чуло као кад се шмрком пумпа вода из подрума. Срем. Доћи ће градски . . . чистачи с воденим шмрковима и . . . опрати сву ту прљавштину. Матк. 2. количина бурмута која се узима за једно ушмркивање. — И ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике, да види и господин како се кија. Јакш. Ђ. Шмркну подобар шмрк бурмута. Креш. ш м р к а м (вок. шмрко) = шмрко шмркавац. — Скидај гаће, шмрко! Баш сам за тебе дебелу шибу изабрао! Пол. 1958. шмркав, -а, -о који стално шмрче; балав. — Шмркаво мамино дијете стало је да цмиздри, да се пренемаже. Крл. ш м р к а в а ц , -авца м шмркав дечак; балавац, малишан. — Поступају с њим као са шмркавцем. Кол. шмркавица ж шмркава девојчица; балавица, малишанка. Деан. Рј. шмркавче, -ета с мало дете, балавче. Рј. А. шмркај м шмрк (2). — Бурмутица . . . свеудиљ клопоће, како ју кројач, грабећ шмркај за шмркајем, отвара и затвара. Јурк. ш м р к а љ , -кља м бале из носа, слине. И-Б Рј. ш м р к а њ е с гл. им. од шмркати. шмркати, шмрчем несврш. оном. а. учестано шумно увлачити кроз нос бале и утште неку течност (воду, ракију и сл.) или ситне честице неке материје (бурмут, дуван и -сл.); шумно избацивати из носа слуз или неку другу течност. — Директор је говорио очински, шмркао, и гутао прекинуте речи. Сек. Страствено је . . . шмркао бурмут. Кол.; Деан. Рј. б. плакати испреки-

987

дано и шумно дишући. — Стигли су избезумл>ени. На улазним вратима . . . почели су да шмрчу . . . Кад су га видели непомичног . . . закукали су гласно. Вучо. ш м р к и ш , -иша м зоол. врста слатководне речне рибе, бодљиви гргеч Асеипа сегпиа. Бен. Рј. ш м р к љ е ж мн. бале, слине. Бен. Рј. шмркљивац, -ивца и шмркљивац, -вца м шмркаеац. Беи. Рј. шмркљивица и шмркљпвка ж шмркавица. — Зато ти ја видим ту шмркљивку . . . како постајкује на уличним вратима. Киш.\ Рј. А. шмркнути, шмркнем сврш. оном. једним дахом шумноувући кроз нос бале иуопште неку течност или ситне честице неке материје {бурмут, дуван и сл.); шумно избацити слуз из носа. — Кад Поте не доби очекивани други шамар он . . . шмркну и продужи посао. Срем. Свећеник је . . . шмркнуо бурмута и растворио бревијар. Бен. ш м р к о , -а и -е м (вок. шмрко) = шмрка. шмркорити, -им несврш. дем. према шмркати. — Тка она, шмркори, сузи, и у души јој се комеша . . . бес. Рад. Д. ш м р к т а т и , шмркћем несврш. шмркати. — Жене почеше да је теше, да плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе. Станк. ш м р к у т а њ е с гл. им. од тмркутати. шмркутати, шмркућем несврш. дем. према шмркати и шмрктати. — Суздржано је шмркутао. Ћоп. ш м р љ и к а ж бот. покр. в. смрдлика {3). — Над том рупом изникла је злољесина и шмрљика. Љуб. ш м р ћ к а т и , -ам несврш. оном. при ходу по расквашеном блатњавом тлу стеарати уједначен шум (р расквашеној обући), шљапкати, жмрћкати. — Слуша како му опанци наизменично шмрћкају. Рад. Д. шмрцав, -а, -о који шмрца, балав; плачљие. — Доведе однекуд два шмрцава малишана. Бан. Помолио [се] на прагу шмрцав и бос. Ћоп. шмрцаво прил. уз шмрцаје, шмрцајући, јецајући. — Навалише јој сузе на очи и поче шмрцаво плакати. Мар. шмрцај м оном. кратак дубок уздах, јецај. — Остале су у тешкој . . . тишини, коју би каткад пореметила шкрипа федера у фотељама . . . или њихов шмрцај. Бег. ш м р ц а њ е и ш м р ц а њ е с гл. им. од шмрцати. шмрцати, шмрцам и шмрцати, -ам несврш. оном. плакати јеџајући и шумно увлачећи бале кроз нос; шмрктапш, шмрка-

988

ШМРЦКАЊЕ — ШНУР

ти. — Не шмрцај, да не чује тета Тончика! Матош. Мешкољећи се и шмрцајући од зиме момак се . . . растужио. Ћоп. Он не пуши — него често шмрца бурмут. Драок. ш м р ц к а њ е с гл. им. од шмрцкати. шмрцкати, -ам дем. према шмрцати. — Чула је мајку гдје шмрцка у кући. Берт. шмрцнути, -нем несврш. оном. дем. према гимркнупш. — Лагано . . . погледа око себе, шмрцну и паде поново наузнак у кревет. Франг. Лука незадовољно шмрцну и одговори . . . — Није мени до тога. Ћоп. шмугавац, -авца м зоол. покр. а. врста птице, обична траварка Ргаипсо1а гаћегГа. Фиик. б. в. царић2. Рј. А. шмугавци, -аваца м мн. покр. врста јела сличног попари. — За тренутак изнесе пуну чинију наквашена хлеба у врелој води, која је зачињена и сол>у и машћу . . . Ето, то су вам ти славни шмугавци! Шапч. шмугнути, -нем сврш. иеопажено и брзо се измаћи, кришом утећи, клиснути. — Војкан и Ненад шмугнуше у шипраг. Ћос. Б. Помисли . . . да ли да шмугне за времена куд. Маш. ~ се шмугнути. — Крадом се шмугну до л>есе — и тога га дана нису више видјели. Бен. шмук, шмука м нем. варв. накит. — Дугмад . . . су дотле чувана заједно са жениним шмуком. Срск. шмукнути, шмукнем сврш. шмугнути. — Тројица њих шмукнуше у мале, црне прегратке. Дов. Он је већ шмукнуо . . . и изгубио се у ноћи. Бен. ш м у р м (лок. шмуруЈ покр. издубена широка и велика дрвена посуда. Бен. РЈ. шмурнути (се), шмурнем (се) сврш. шмугнути (се). — Моца шмурну у дућан. Ад. Тмурнуо се под воду, али и више н>егове главе избијаше велики клобукови. Лаз. Л. шмућ м свећица, чепић који се ставља у чмар у случају опстипације, затвора. Р-К Реч. шмуцање с гл. им. од шмуцати се. шмуцати се, шмуцам се несврш. 1* смуцати се. Рј. А. 2. пузати. Бен. Рј. шнајдер м нем. варв. кројач. — Мени држе страну шнајдери и столари. Игњ. шнајдерај, -аја м варв. кројачки посао' кројачки занагл; кроЈачница. — На шнајдерај сам мислила, алн требало би још учити. Петр. В. шкајдерица и шнајдерка ж варв. кројачица. — Меланију ;е са Риналдом . . . упознала шнајдерица. Крл. Је ли доносила шнајдерка хаљину? Нуш.

шнајдерски, -а, -6 кројачки. шнајца м дем. и ир. од шнајдер. — Чују им се тамбурице . . . Певају шнајце и брице. Срем. шнајцер м нем. варв. направа у облику маказа за гашење свећа, усекач. Бен. Рј. шнала ж нем. варв. копча, спона (често израђена као украс). — Ципелице [су] с високим петама, са шналама. Бег. шнапс м нем. варв. 1. ракија. 2. шнапсл— Прође поред задњег купеа, где је ордонанс играо шнапса. Вин. шнапсл м нем. врста карташке игреБен. Рј. шнЗпслати (се), -ам (се) несврш. играти шнапсла. — Виктор опет трчи за сукњама и шнапсла се. Сиџ. шнекле ж мн. 1. зулуфи, сулуфи. Бен. Рј. 2. уеојци на челу, ишшке. — По челу сте редом шнекле поређали, зулове сте ситно, фино бреновали. Срем. шненокле, шпенокла ж лш. нем. варп. врста посластице, еаљушци од тучених, мућеннх беланаца прелиеени слатким соком. шнешуа ж (обично у мн.) нем. варв. дубока гумена обућа за снег која се назуеа преко обичне обуће, каљача. — Стигао је . .. у дубоким шнешуама преко ципела. Вучо. шннр м (лок. шниру) нем. варв. начин састављања двеју страна обуће или одеће провлачењем врпце кроз наспрамне рупице на обема странама; шнирање; гинур: ципеле на шнир. — И ципеле [су] њене. Познајем по кожном шниру и рецкама. Макс. шнирање с гл. им. од шнирати. шпирати, шнирам несврш. варв. састављати, стезати провлачењем врпце кроз наспрамне рупице. — Неки имају високе . . . ципеле што се шнирају као мидери. Дав. шнВт м и шнита ж нем. варв. 1. одсечен тањи комад нечега, кришка, одрезак: ~ хлеба, ~ сланине. 2. модел кроја неке одеће или њених делова изрезан од папира или простије тканине; цртеж кроја неке одеће. — На кројачком столу . . . лежали су . . . шнитови . . . кројачка креда . . . шкаре. Донч. шнАцла ж нем. варв. танко одрезан комад меса без кости; пржено такео месо, одрезак (3). бечка ~ . — Спремила ти тета . . . пасуд. са шницлама. Матош. шнола ж нем. варв. шнала. — Одјевеп у хлаче . . . и у чарапе са шнолама. Ђал. шнур м (лок. шнуру) нем. варв. 1. врпца, гајтаи. — Мушкарчићи у тегет матроскнм блузама, с малим пиштаљкама на белим свиленим шнуревима, прилазили су му чврстим кораком. Вучо. 2. шњур1 (2). —

989

ШНУФТИКЛА — ШОК Тко својим одговором буде најближи истини, нек' повуче шнур. Хоре. шнуфтикла ж нем. варв. џепна марамица. — Меланија брише танком шнуфтиклом нос. Срем. шње- в. сне-. шњур 1 м (лок. шњуру) 1. шнур. 2. карт. улог при картању, клађењу и сл. — Седнемо нас пет-шест у круг, уложи свако по једно дугме . . . па ко изговори реч Артаксерксес, носи шњур. Нуш. Изр. однети, носити ~ постићи, постизати највећи успех; победити, побеђшати. шњур 2 м (лок. шњуру) зоол. покр. морска риба из пор. Сагап^Шае, ширун Тгасћигаб иасћигиз. Бен. Рј. шобоњање с гл. им. од шобоњати. шоббњати, -ам несврш. оном. шобо~ тати. — Имао [је] дрвену ногу, која је празно шобоњала преко моста. Марк. М. шоббњење с гл. им. од шобоњити. шобошнтп, -им несврш. оном. шоботати. — Киша пада по ћерамиди и шобоњи. Селим. фиг. Све ми глава шобоњи како ме је звекнуо. Шов. шоббт м оном. мукао, туп звук којим при удару одјекује празио буре, сличан звук при удару о што шупље или дрвено и сл. — Медвјед . . . удари шапом о шупље дебло, из којег се разлегну мукли шобот. Куш. Намесник слушаше једнолики шобот пљуска. Кнеж. Л. шоботање с гл. им. сд шоботати. шоббтати, шобоћем несврш. оном. тупо одјекивати под ударом (о нечему шупљем, празном); кретањем стварати мукао, туп звук. — Кад корачам, је л' ово земљица што л' шобоће кб каква гробница. Радич. Мотори сад раде друкчије, шобоћу . . . спуштамо се. Пол. 1960. ш&вен, -ена м шовиншт{а). — Нападам на шовене. Уј. ш&венскн, -а, -о који се односи на шовене, шовинистички. — То је ваша глупа шовенска . . . логика. Дав.

шовинисткнња ж жена шовинист(а). шоврљуга ж зоол. покр. в. шева; исп. шеврљуга, чеврљуга. Бен. Рј. шога ж покр. в. шуга. Вук Рј. ш о г а в , -а, -о покр. в. шугав. — Један хромац ћосави и шогави . . . сједио [је] одвојено. Љуб. шогавица ж покр. в. шугааица. Р-К Реч. шогаљ м покр. шугавац. — Јурнули да се покажу, да се прославе, богаљн и шогаљи. Лал. ш о г о љ м густа течна маса; џибра. Вук Рј. шогоња м покр. човек краставе главе. Вук Рј. шогор м нем.-маџ. женин брат, шурак' муж женине сестре, пашеног; сестрин муж, зет. — Сестра и шогор ми радо . . . су га призвали. М 1867. Своме шогору . . . олакшале [су] сваку бригу око дјетета. Бег. шогорија ж сродстео са женином породицом и сродницима, сроднички однос према шогору и шогорици. Бен. Рј. шогбрица ж свастика; шурњаја. — Његова је шогорица . . . слушала разговор. Ивак.

...

тај

шогбричин, -а, -о који припада шогорици. шбда ж покр. в. шота. — Кошуљица има два листа, који се на шотки (шоди) јајета разилазе. Батут. шбдер м нем. шљунак; иситњен камен, туцаник. — Скачући преко гомиле шодера . . . пресече пут колима. Дав. Радници . . . почели су шодером затрпавати оштећена мјеста. Вј. 1971. шбдб, -6а м фр. густ прелив за колаче од јаја, шећера, млека или вина и разних додатака, шато. Деан. Рј. шодровање с гл. им. од шодроеати. шодровати, -рујем сврш. и несврш. посути, посипати шодером, пошљунчи(ва)ти. Бен. Рј. шојка1 ж зоол. креја. Финк. шовии&зам, -зма м реакционаран облик шбјка2 м шаљив ушзив за Војвођашша, шционализма који, приписујући вишу вредпречанин. — Је л' он само на карлици дошо, ност својој нацији и потцењујући друге, тежи искоришћавању и поробљавању других нација је л' он шојка и карличар . . . — није он за и распиривању националне мржње (назван по мој рачун! С-»ем. имену поклоника Наполеонове освајачке полиш&јкан, -ана т шојка2. Р-К Реч. тике француског војника Шовена). шбјкански, -а, -о који се односи на шојке и шојкане, пречански. Р-К Реч. шовјкнист(а) м онај који је затроеан шовинизмом, присталица и пропагатор шошојкиница ж шојкина жена; исп. шојка2. винизма. — Цело пре подне . . . пију кафу и оговарају шојке и шојкинице. Срем. шовин&стнчки, -а, -5 који се односи на шовинизам и шовинисте: ~ мржња, <~ пош о к м енгл. 1. мед. тежак општи порелитика. мећај стх функција организма, нарочито

990

ШОКАДИЈА — ШОПАВ

~ се постајати шокац (Шокац); катооргана креотока и нервног система, изазван телесним озледама или душевним потресима. личити се. 2. фиг. запањеност, пренераженост. — Пошолад, шолда м, шолда и шолда ж литичка јавност се још није ослободила шока тал. заст. ситан новчић, стоти део бивше који су нереди изазвали. Пол. 1958. Дочеаустријске форинте; новчић уопште. — Отац као је осуду мирно али су његова жена и се умилостиви . . . и пружи још неколико дијете доживјели нервне шокове. ВУС шолада. Радул. Рачун ј е чист, све до послед1973. ње шолде. Шимун. Изр. шок-соба одвојена соба у болници шоља м пе). покр. прост, неук човек; за болеснике који су доживели тежак поре- погрдан назив за селака у доњој Славонији; мећај свих функција организма. исп. шокац (2). — Ту треба паметно . . . Шокадија ж 1. зб. (обично подр.) диванити, да не рекну: гле шоље, шути као Шокци. Вук Рј. 2. крај око Винковаца. Бен. пањ, а избуљио очи као убодено јаре. Ков. Рј. А.; Рј. А. шокантан, -тна, -тно фр. који изазива шоља ж нем. 1. мања, округла, обичшок, страшан, грозан: ~ поступак. но порцуланска посуда са дршком, из које се шокантно прил. на шокантан начин. пије млеко, чај, кафа и сл., шалица; количина — Један податак обавл>ене процјене заци- течности или сипке материје која стаје у ту посуду. — Испијаше своју шољу каве јело дјелује готово шокантно. ВУС 1973_ полако. Коз. Ј. 2. порцулански део санитарних шбкац, -кца м 1. подругљив назив који православни дају католицима икавцима и уређаја у клозету повезан с еодоводом и канализацијом, са оквиром за седење; исп. шкољка католицима уопште. — Нема ти у четничкој (За). Деан. Рј. чети . . . ни шокца ни Турчина. Ћоп. 2. Изр. г л е д а т и у шољу празн. гатати подр. покр. сељак, земљорадник; прост човек. — То је господин! Господин богме, а не гледајући фигуре у изврнутој шољи из које истом какигод шокац! Ивак. 3. (Шокац) је попијена црна кафа. в. Шокци. шољан м покр. шола; исп. шокац (2). шбкачки, -а, -о који се односи на Шокце — Шољане глупи, зар тако са мном говориш? — распали се биљежник. Торд. и шокце. — Она два попа — »влашки« и »шокачки«. Матош. шољица ж дем. од шоља. шо.ма ж; пеј. слаба ракија; ракија. — шок&гање с гл. им. од шокетати. С њом је суви хлебац јео, а суботом шому шокбтати, шокећем несврш. покр. гопио. Ил.; Рј. А. ворити као Шокац, икаески. Вук Рј. шондање с гл. им. од шондати. шокирати, шбкирам сврш. изазвати шондати, -ам несврш. ићи гегајући се шок, пренеразити, запањити; ужаснути. >— као мало дете. Р-К Реч. Морам вам рећи да сам био шокиран када шоша м пеј. 1. поводљив и попустљив сам те чланке читао. Б 1959. Моја [је] уредчовек, слабић, млакоња, мекушац; шмокљан. ничка филозофија да људе у првом реду — Он је . . . шоња какав је увек и био. Андр. забављам, да их понекад шокирам. ВУС И. Ја сам увек . . . волела да видим . . . 1973. мушкарца који се лепо држи . . . никад ~ се пренеразити се, запањити се. нисам волела шоње. Пол. 1973. 2. крпа за шокица ж 1. подругљив назив који пра- прање судова, судопера (2а). Деан. Рј. вославци дају католикињама икавског говора шоњав, -а, -о млитав, млак, слаб; туи католикињама уопште. — Добро [се] њав. — Како се може борити . . . проти сјећао . . . бледуњаве ситне »шокице«. несташице воде коју им је с извора . . . Ћоп. 2. сељанка. — А богме он господин, а доносила . . . ситна, жгољава женица без ја сељакиња, шокица, и то неће ићи! Тур. носа, »шоњава Ика«? Десн.; Р-К Реч. 3. (Шокица) женска особа из шокачке групе. шоњавбст, -ости ж особина онога који — Данас и они сами реку . . . »ја сам Шокац«, је шоњав. »ја сам Шокица«. Вук. Шокци, Шокаца м мн. (јд. Шокац, -кца) шоњица м дем. од шоња. — Леп дечко део Хрвата староседелаца, икаваца католичке . . . Мало је шоњица, али за наш посао вере, који су настањени у Славонији, Барањи, душу дао. Ком. Бачкој и севериој Босни, а пореклом су од шбп оном. узвик за подражавање звука досељеника из западне Босне у току 16—18 ст. који се чује при удару дланом или чиме пљосшбкчење с гл. им. од шокчити (се). натим по мекој површини. Рј. А. шбкчитн, -им несврш. чинити кога шопав, -а, -о спљоштен, пљоснат (о шокцем (Шокцем); католичити. носу). — Напред је ишао . . . постарији цр-

ШОПАВАЦ — Ш О Ф И Р А Т И

991

веноармејац, обријан, шопавог носа са широким ноздрвама. Моск. шопавац, -авца м човек шопава носа. Бак. Реч. шопавица ж женска особа шопава иоса. Р-К Реч. шопавко м шопавац. Р-К Реч. шопаст, -а, -о шопав. Бак. Реч. шбпати, -ам несврш. нем. покр. претерано хранити ради гојења, кљукати (живину). — Тај је шопао гуске кукурузним ваљушцима. Вј. 1974. фиг. Како да га одгојим? Да га шопам истином! Куш. шопати (се), шопам (се) несврш. и уч. према шопипш (се). шопити, -им сврш. оном. = шопнути ударити шаком или нечим пљоснатим, пљеснути. — Чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу. Вес. ~ се повр. шопкање с гл. им. од шопкати (се). шбпкати (се), -ам (се) несврш. дем. према шопати (се). Р-К Реч. шопнути (се), -нем (се) сврш. оном. = шопити (се). — Шопне га по кошуљици. Шапч. шор, шора м (мн. шброви) маџ. улица. — Што не одох некуда у бели свет . . . да не гледам очима шорове и комшилук. Сек. На улазу у село, типично славонско са широким шором . . . дочекале су ме заставе. ВУС 1972. шбраждечија игра шорања; исп. шорати (се). — Зар те кости нису вределе мало више но толико да се сада играју њима шоре? Панд. шорав, -а, -о богињав, рохав, оспичав. — Нешто подигнута шорава горња усна не дозвољава [му] да чисто говори. Аз. шоравац, -авца м онај који је шорав. Бак. Реч. шоравица ж шорава женсга особа. Р-К Реч. шоравко м шоравац. Р-К 1'еч. шоравост, -ости ж стање и особина онога који је шорав, богнњавост, рохавост. Р-К Реч. шорак, -рка м покр. коцка, ж(д)реб. Вук Рј. шоранин м (мн. шорани) становник (истог) шора. — Чича-Миркови шорани устали на чича-Маринкове. Ад. шорање с гл. им. од шорати (се).

Ман. Гвозден-руком својом за грло ме хваташ, ломиш ме и шораш. Наз.; Вук Рј. 2. вулг. «. мокрити. — Шорали су на тек обојени зид. Вучо. ~ се (нечим, са неким) шорати (нешто, некога). — фиг. Зар су баш тако удовице несретне? — Па, сваки се са њима што кажу, шора. Срем. Нико нема права да се са нашим новцима шора, као капом по блатишту. НИН 1973. шорење с гл. им. од шорити. ш&рити, -им несврш. постављати у шор, у реду градити куће с обе стране улице {а не разбацано, као у селима разбијеиог типа). Вук Рј. ш&ркапа ж дечја игра у којој се капа шора. — На глави [им] нови чисти шеширићи . . . из којих још нису пили воде на Тиси . . . нити се њима играли »шоркапе«. Срем. шоркати, -ам несврш. дем. према шорати. — Он је то ипак морао да чини . . . шоркајући канте ногом. Петр. В. шорнути, -нем сврш. одгурнути, одбацити ногом. — Мачак . . . [му] се очеша о чизму. Пантелеј . . . га шорну о клупу. Моск. шорц м енгл. лаке кратке панталоне. — Обавезно понесите . . . шорц. Пол. 1959. шос м (лок. шбсу) нем. варв. сукња. Бен. Рј. шота и шотка 1 ж покр. доња, облија страна јајета. Батут.; Р-К Реч. ш о т к а 2 ж зоол. покр. в. патка. Вук Рј. шоткаст, -а, -о својствен шотки%, паткаст. — Свет који он гледа [су] . . . крезубе женетине . . . шоткастих ногу. КН 1959. шоу, шоуа м енгл. уметничко-забавна приредба. шоумен м енгл. изводилац шоуа. ш&фар м хебр. труба од рога (овчијег или говеђег), богослужбена реликвија мојсијеваца. — Видје божји рог мјесто страшног шофара. Матош. шбфер, -ера и шбфер м фр. 1. возач аутомобила или неког другог моторног возила. 2. ложач. Бак. Реч. шофбров и шДферов, -а, -о који припада шоферу.

шбратн, шорам несврш. 1. гурати, одбацивати ногом (лопту, капу и др.) или штапом (клис). — Извадимо крпењачу, шорамо је, док с ноге на ногу не полети и која капа.

шофирати, шофирам несврш. возити аутомобил и др. моторно возило, управљати моторним возилом. — Тата ће . . . шофирати у тенку. Мар.

шбферски и шбферски, -а, -о који се одиоси на шофере, који припада шоферима: ~ испит. шоферчић м дем. и ир. од шофер. шофирање с гл. им. од шофирати.

992

ШОЦ — Ш П А Н А Ц

шбц м нем. варв. вулг. драган, љубавник. — Говори ојађено — љутито о том своме шоцу што ЈУ тако . . . вуче за нос. Донч шбца ж старинска воЈничка пушка. — Чим коме мало потесно око врата, он . . . шоцу у руке па хајд у гору. Ранк. шбца и шбцара ж нем. варв. вулг. драгана, драга, љубавница. — Читаво је село знало да му је то шоца. Донч.; Р-К Реч. шбч(и)Ји, -а, -е који припада шотки?, који се односи на шотку^, пач(и)ји: ~ јаје. шбша ж шдца. — Чета је имала три пушкомитраљеза, две »збројовке« и једну »шошу«. КН 1946. шоштар м нем. варв. покр. обућар; исп. шустер. — Та су ти четири разреда таман доста за шоштара. Гор. ш о ш т а р м зоол. а. инсекат мекокрилац СапЉапз Гшса. Бен. Рј. б. мн. в. мекокрилци. И. шоштарица ж покр. шоштарова жена> обућарка. — Једва сам то рекла била, ето ти к мени . . . старе шоштарице Лизе. Шен. шоштарски, -а, -б који се односи на шоштаре: ~ радња. шпаг 1 , шпага м в. џеп. — По цео дан чита новине, КОЈИХ су му нуни шпагови. Лаз. Л. Почех . . . гурати и извлачити руке из шпагова. Матош. шпаг", шпага м тал. покр. узица, канап; конопац. — На преденом шпагу . . . спуштају се они у провалију. Божић. шпага 1 ж в. шпада. Вук Рј. ш п а г а 1 ж шпагг. — Рањеник [је] . . . јечао гледајући своју завијену руку . . . везану за једну шпагу која је висила с таванице. Ћоп. шпагарица ж покр. мали пиштољ (који се носи у шпагу1). — Тргне из потаје двије шпагарице . . . и обије управи паши у прса. Љуб. шпагат, -ата м покр. шпагг. Бен. Рјшпагетн, -ета м мн. тал. врста танких макарона који нису шупљи. — Гута шпагете. Сим. шпагни, -а, -5 џепни. — Ставио [је] преда се два шпагна часовника. Мат. шпада ж тал. покр. мач; сабља. — Донели [су] . . . димискије и једну стару шпаду какве данас носе униформисани војни апотекари. Срем.

служио му је . . . као неки шпајз. Срем. Њихова шпаЈза скриваше што ти господско срце . . . зажели. Кол. шпајк м бот. одољен Уа1епапа сеШса. Сим. Реч. шпајсцимер м нем. варв. соба за ручавање, трпезариуа, благоваоница. — Ми смо доље у ишајсцимеру. Крл. шпале ж мн. покр. оно што неко сам стече, течевина, тековина. Вук Рј. шпапетне ж мн. (ген. мн. шпалетна и шпалетни) тал. варв. капци на прозорима, жалузије. Кл. Рј. шналир, -ира м нем. 1. деа реда војске* одноаш грађанства окренута један према другом између којих пролази онај коме се тако одаје почаст. — Одреди коњаништва . . . праве шпалир цесаровој свити. Нех. Госпођа Ингрида . . . запутила се достојанствено кроз шпалир бркатих лакаја. Крл. фиг. Свака трећа кућа у . . . улици је кафана, па читав шпалир касапских пањева са печењем. Ћос. Д. 2. башт. ред воћака односно лозе, често посађен с обе стране стазе. — На овим подлогама може се јабука гајити у свима облицима ниских воћака, тј. у облику пирамида, палмета (шпалира), светњака, кордона итд. Тод. шпалирски, -а, -о који се односи на шпалир. — Овај шпалирски воћњак . . . простираће се у дужини од око 10 километара. Пол. 1959. шпалта ж нем. варв. штамп. 1. новински стубац. — »Глас слободе« изишао је с две беле шпалте уместо уводника. Пол. 1959. 2. отисак штампаног слога пре него се преломи у стране, шиф. — Рукопис је био у штампарији и коректор је прилшо већ прве шпалте. Вј. 1972. шпалтнрати, шпалтирам сврш. и несврш. сложити, слагати у шпалте, шифове и отиснути, отискивати слог за коректуру. ш п а и м маџ. ист. настојник, надзорник над кметовима у феудално доба; чиновник на феудалном гшан>у. — Не зна се тачно што је пропатио . . . од шпанова. Матош. Синоћ [је] жена шпана Мишка немило оперушала Маришку. Кол. шпана ж (ген. мн. шпана) нем. машина за индустријску обраду метала (у металостругарству). Кл. Рј. шпЗнати, -ам несврш. нем. варв. = шпановати натезати, растезати, напињати; презати у кола, у плуг (коње, волове). Кл. Рј.

шпанаћ, -аћа м бот. в. спанаћ. Р-К Реч. шпадун, -уна м зоол. покр. врста морске рибе, сабља (За). Бел. Рј. Шпанац, -нца м = Шпањолац (1) 1. припадник народа романског порекла који шп&јз м и шпајза ж нем. варв. спремница, просторија где се држи храна (рбично живе у Шпанији,'а затим насељавају већи број земаља Латинске Америке, Филипинских поред кухипе), смочпица, остава. — Дућан

ШПАНГА — ШПАРКАСА

993

шпањбла ж шпањолка. — Помору су дали име »шпањола«. Десн. Шиањблац, -лца м 1. = Шпанац. — Дојездио испред мене »Шпањолац«, књижевник-есејист . . . сада генерал. Наз. 2. (шпањолац) ерста дуеана за шмркање. — Отварао [је] своју бур/лутицу и сркао »правога шпањолца«. Ђал. шпашблцца ж нар. шпањолка. — Обје сестре, само у неколико дана, покосила му је »шпањолица«. ВЛ 1970. Шпањблка и Шиањблки&а ж 1. = Шпанкиња. 2. (шпањолка) мед. врста јаког, тешког грипа, који је харао после преог сеетског рата (1918), шпанска грозница, шпански грип. — Његова мајка умрла је давно, од шпањолке. Лал. Зла шпањолка [га] обори. Вуков. Што нису покосили непријатељски рафали, што није уморила глад, дохваШпавкиња ж = Шпањолка и Шпа- тила је инфлуенца названа »шпањолком«. њолкиња (1) женска особа шпанске народ- Вј. 1973. Шпа&блска ж = Шпанија. ности, припадница шпанског народа; становница Шпаније. шпањолскн, -а, -б = шпански. — Овуда прође шпањолска краљица Изабела. Јакш. шпановати, -нујем несврш. = шпаЂ. Била је . . . заогрнута . . . шпањолским нати. — Затекли смо га у његову атељеу рупцем. Грг. баш кад је шпановао платно за своју нову Изр. ~ г р и п , ~ г р о з н и ц а шпањолка; слику. ВУС 1972. ш п а њ о л с к е чизме врста средњовековних шпански, -а, -б = шлањблски који се мучила. — Ако оптуженик не би признао, односи на Шпанце и Шпанију, који припада обували би му шпањолске чизме и натегли Шпанцима и Шпанији. — У барокном сјају га на љестве. Јонке. и шпанском церемонијалу те маске соле шпањолски прил. = шпански. нама глупанима памет. Крл. Масна и обилна Шпањблче, -ета с дете из Шпаније. јела, мешавина шпанске и оријенталне кујне, Р-К Реч. доносила су тежак задах. Андр. И. Шпањ&лчица ж млада Шпањолка, деИзр. ~ буба зоол. в. мајак. Свезн.; еојчица из Шпаније. Р-К Реч. ~ к о к о ш зоол. врста кокоши пореклом из Шпаније; ш п а н с к а села потпуно непозШпањур, -ура м заст. в. Шпанац. Вук нате ствари; ~ детелина бот. в. луцерка; Рј. ~ т р с к а бот. биљка из пор. палми Са1ати8 шпар, шпара и шпара м тал. зоол. врста госап^; ~ з и д преграда, покретни заклон, морске рибе 5агј*иб аппикпз. ЕЛЗ. застор од тканине, параеан; ~ п р о т о к о л шпаратп, шпарам несврш. нем. варв. строга и детаљно разрађена правила церештедети. — Од тих пара требало је да јемонијала на шпанском двору. Свезн. дем, да плаћам спан и још да шпарам. шпаиски прил. = шпањблски на шпаиПол. 1973. ски начин, као Шпанци. шпарга, шпаргла и шпаргла ж нем.

острва и др. 2. добровољац у шпанском гра~ ђанском рату (1936—1939). — Међу њима били су и југословенски Шпанци. Пол. 1959. Мати је »Шпанцу« отворила . . . врата и он је шмугнуо у сусједну башту. Кул. шпанга ж нем. варв. 1. копча, гривна. 2. мн. врста средњовековног мучила. — Нека га баце у шпанге. Крл. Двадесет и један дан строгог затвора . . . четрдесет и осам сати у шпангама. Јонке. Шпанија ж = Шпањолска држава на Пиришјском полуострву, између Атлантског океана, Средоземног мора, Француске и Португалије. шпанијел м енгл. врста ловачког пса, длаке попут свиле и клемпавих ушију, пас препеличар. — Мисли да ће . . . једног дана доћи, заједно с малим псом, мрким шпанијелом. НИН 1959.

шпанцир, -ира м нем. варв. шпацир. — Марширао . . . кроз барутни торањ на шпанцир. Јонке.

бот. биљка из породице љиљана која служи као поврће (за салату и сл.) Азрага§и8 оШстаНв. Сим. Реч.

шпанцирање с гл. им. од шпанцирати (се). шпанцирати (се), шпанцирам (се) несврш. нем. варв. шпацирати (се). — Фрајла . . . се шпанцира с клерицима. Бег. Није се само [краљица] шпанцирала . . . већ се истински ловило. Чол.

ш п а р г л и ш т е с земљиште припремљено за гајење шпаргли. Свезн. шпЗрет и шпарет м нем. варв. в. штедњак. — Изиђе у кујну, стане крај шпарета, подиже заклопце од лонаца. Дом.

шпаркаса ж нем. варв. штедионица; кутија у коју се ставља новац ради штедње. Шпањбл, -бла м Шпанац (обично Јевре- — Спуштала [је] крајцаре и сексере у своју лончарску »шпаркасу«. Срем. Са стола јин). — Одведе га код њихова газде Бенцисмотао [је] Цанину шпаркасу. Рад. Д. она . . . посрбљена Шпањола. Маш.

994

ШПАРОГ — ШПЕЛУНКА

шпекулант м лат. онај који се бави шпешпарог м, шпарога, шпарога и шпакулацијом, који послује шпекулишући, рачунрожпна ж бот. в. шпарг(л)а. Сим. Реч. џија, шићарџија. — Изван куће [био )е] шпарта ж покр. врста дечје игре. Вук одважан, предузетан шпекулант. Игњ. У РјВаршави је силна војска, хиљаде . . . »шпешпартање и шпартање с гл. им. од куланата« са живежним намирницама. Бен. шпартати. Ми нисмо шпекуланти него паори. НИН шпартабница ж папир на коме су изву1973. чене дебеле праве линије, а служи као подлога шпекулантић и шпекулантић м дем. за равно писање, подметач (2). —• Преписа од шпекулант. — Симић [)е] ситни сеоски на министерпапиру, преко шпартаонице, шпекулантић. Јел. две молбенице. Срем. шпекулантица и шпекуланткиња ж шпартатп и шпартати, -ам несврш. нем. 1. цртати водоравне и усправне линиџ. женска особа шпекулант. — Долорес је . . . шпекулантица која га сада . . . уцјењује. — Узео би да поред свеће шпарта књигу Крл.; Кл. Рј. крштених и венчаних парохијана. Андр. И. шиекулантски и шпекулантски, -а, 2. ићи, ходати, кретати се тамо-амо, горе-доле,у разним правцима; скитати се, луњати -о који се односи на шпекуланте. — Мали сељачки посједи постају плиЈен шпекулант(по улицама итд.). — Стражари су . . . ског трговачког и банкарског капитала. одмереним кораком шпартали . . . испред Ч-М. хангара. НИН 1959. Онај . . . стално шпарта уз улицу низ улицу. Кост. Д. фиг. Ледину шпекулантство с обављање послова шпесу шпартали митраљески рафали. Пер. кулациЈом, особина и поступци шпекуланата. — Стерија Поповић оставио нам је . . . шпархерд и шпархерт м нем. варв. сведочанство у својим »Родољупцима« о в. штедњак. — Запрштало [је] и задимило са шпархерда. Срем. У излогу стоје електрич- . . . шпекулантству националистичким тробојкам-\ Поп. Ј. ни шпархерти »Тоби«. Пол. 1960. шпекулативан, -вна, -вно који се одшпацир, -ира м нем. варв. шетња. — носи на шпекулацију, КОЈН има карактер Леп шпацир по чистом ваздуху . . . вредп. шпекулаџије, срачунат на брзу и лаку зараду. Срем. — Шетали [су] премишљајући о свошпацнрати (се), шпацирам (се) несврш. јим домаћим и шпекулативним пословима. нем. варв. шетати (се). — Штапић у руке Јакш. Ђ. па . . . шпацирај. Ивак. Шпацира се с њим шпекулација ж лат. трговина срачуиспред куће. Срем. ната на брзу и лаку зараду, која се обавља шпац&ршток м нем. варв. штап за и уз допуштене и уз недопуштене поступке, шетњу. — Од воћке остане шпациршток. шекулација (2). — Бацио сам се на несретне Сек. неке шпекулације, па сам изгубио све! шпед&тер, -ера и шпедитер м тал. 1. Маж. Ф. Прихватио се и других шпекуотпремник, превозник. — Треба да скочим лација: куповао храну, коже, бавио се лидо шпедитера. Крл. 2. шпедитерска кола за ферацијама. Срем. превоз терета. — Шпедитер за једног коња шпекулирање с гл. им. од шпекулирати. . . . купује књижара »Брана«. Пол. 1944. шпекулирати, -улирам несврш. = шпешпедит&рај, -аја м нем. варв. шпедитерско предузеће, предузеће за отпрему робе. кулисати трговати ради лаке и брзе зараде, бавити се шпекулацијама, водити послове не — Имао [је] и шпедитерај и посластичарницу. бирајући средства у поступцима. — Мисли Јонке. се [Чамча] како би добро било овом или шпедитбров, -а, -о који припада шпеди- оном робом шпекулирати. Игњ. Знам из гперу. поузданог врела . . . како је он Ратенкампу иза леђа Језиво шпекулирао. Адум. шпедбтерски, -а, -о који се односи на шпедитере, који припада шпедитеру: ~ кола. шпекулисање с гл. им. од шпекулисати. шпекулисати, -ишем несврш. = шпешпек, шпека м нем. варв. сланина. — [То су] чварци од свињског шпека. Јонке. кулирати. — Отац јој. . . шпекулише, продаје сељацима со и опанке, купује од њих коже шпектакл м в. спектакл. — Случајно јагњеће. Ранк. Задруге су на време приме[је] ушао у гардеробу артистица приЈе ниле оштре мере против произвођача који шпектакла. Бег. су покушавали да шпекулишу с квалитетом шпекула ж лат. ситна куглциа од стакла, смокве. Пол. 1958. печеие глшм којом се играју деџа; кликер. — шиелунка ж лат. варв. јазбина, пећииа, Играсмо . . . шпекула. Матош. Бјелокосна спиља; мрачан и прљав сгпан, односно крчма, шпекула скакуће по тањиру. Бат. спелунка. — Зашто не окрече ту стару

ШПЕНАДЛА — ШПИЈУНСТВО

995

податке у корист неприЈатеља, неке друге »шпелунку«? Матош. Све )е управо . . . прљава крчметина, смрдљива шпелунка, државе, установе и сл., ухода, потказивач, доушник. — Ту све врви од швапских шписпиља, карташница. Крл. шпенадла ж нем. варв. чиода, приба- Јуна и пете колоне. Мар. 2, та/ни полициЈс и агент, особа уопште КОЈП прати рад дача. Бен. РЈ. сумњивих и противдржавних лица. — Упрашпенглер м нем. варв. лимар. — У ва роби)ашнице има читаву мрежу СВОЈИХ долами . . . провинци)алног шпенглера . . . шпиЈуна. Чол. 3. нар. извиђач, извиђачка паткуцка по . . . кахлицама. Крл. рола. — Још у седам изЈ>тра поЈавише се шпенцер м енгл. варв. кратак капут извиђачи »шпи)уни«Ј како их зову парти{рбично вунени) КОЈГЛ носе сељаци. — Купио зани, а већ око осам — »ДорниЈе« — и му . . . оправу од модрог сукна, наиме »штуке«. Дед. В. шпенцер, прслук . . . и уске хлаче. Том. шпијунажа ж тал. 1. достављање воЈСтариЈи и млађи Полачек у шпенцерима са них, економских и других таЈних података сребрним дугметима. Игњ. непријатељу, неко] друго] држави, установи, шп&рати, -ам и шперовати, -ру)ем ухођење, потказивање. — Као наЈтежа казна несврш. варв. 1. правипш шперплоче. 2. ко)а се примењуЈе . . . за тешке преступе, облагати дрво шперплочама. Кл. РЈ. као што су издаЈа земље, шпиЈунажа . . . остала )е смртна казна стрел>ањем. Б 1958. шперплоча и шпер-плоча ж нем. танка дрвена плоча слепљена под Јаким при- 2. обавештавање преко тајних достивљача. тиском, а служи у етоларгуи. — На)боље — Да би осигурали поредак, уве^и су жанрезултате дала )е израда . . . мањих чамаца дармериЈу, шпиЈунажу, повЈерљиво чиновод посебне врсте »шперплоче«. Весл. Пра- ништво. Барац. 3. нар. извиђачка патрола. вили [су] моделе авиона од картона и шпер— Вељко [)е] причао у селу како )е друмом плоче. Пол. 1958. . . . прошла нечиЈа »шпиЈунажа« и како се та шпиЈунажа пела на крушку. Ћоп. шпецерај, -а)а м нем. варв. мешовита роба, животне намирнице; радња, трговина шпијунирање с гл. им. од шпиЈунирати. мешовитом робом. — Плаћао [)е] све што )е шпијунирати, -унирам несврш. бавити требала »кућа« . . . на шпецераЈу Бег. се шпијунажом, потказивати, уходити. — Држао [је] оно што се звало »мешовита Умео [)е] да утекне и да ЈОШ шпиЈунира радња« или »шпецераЈ«. Андр. И. непри)атељу за рачун. Дом. Окомио [се] на млинара . . . непрестано га . . . шпиЈунира. шпецерајист(а) м варв. трговац шпецерајем, мешовитом робом. — Затим и друге Кол. трговине, код »шпецераЈиста«, где корице, шпијунисање с гл. им. од шпијунисати. ананаси . . . подсећаЈу на познате приче о шпијуиисати, -ишем и шпијунити, далеким, невероватним световима. Петр В. шпи)уним несврш. в. шпцјунирати. — Умела шпецерајскн, -а, -о КОЈП се односи на [)е] и шпиЈунисати, и то много вештиЈе него шпеџераЈе, у коме се продаЈе шпецерсуска роба, и прави ПОЛИЦИЈСКИ агенти. Јакш. Ђ. Турко]и припада шпецераЈу ~ радња, •—' дућан_ цу [су га] послали да шпиЈуни. Вук. шиеција ж лат. дрога, лековита материЈа шиијунка ж 1. женска особа шпиЈун. од разних састоЈака. — Нема сна . . . све — фиг. Старост, та шпиЈунка смрти, могла апотекарске шпециЈе не помажу [му] да би известити СВОЈУ господарицу да смо заспи. Срем. Ни)е она за село чим пере зубе сувише остарели. Пол. 1958. 2. разг. мали шпециЈама. Рад. Д. отвор на вратима (рбично затворен стаклом) кроз КОЈН се посматра. — АЈ<О би пошпечак, -чка м и шпечковнна ж бот. гледао кроз »шпиЈунку« на вратима, страв. веприна. Бен. РЈ. шпија м и ж и шпија ж тал. а. в. шпи- жар би помислио да робиЈаш спава. Ил. Пол. 1960. Јун. — Даље нама сада хода нема док не спремим шпи;у и уходе. НП Херм. б. ухошпијунов, -а, -о КОЈН припада штџуну. ђење, шпиЈунирање, извиђање. — Тек када )е шп&јунски, -а, -б КОЈН се однЈси на шпипрорадила шпиЈа . . . никшиКки типографи зуне, коЈи припада шпиЈунима. — Кад )е продужили су даље. Ђон. сазнао за . . . шпиЈунску аферу . . . цар )е шп&јати, -ам и шпијати, ШПИЈГМ не- био утучен. Јов. Ј. сврш. в. шпијунирати — Ако си међу нас шпјкјунскн прил. на шпијунски начин, дошао да шпиЈаш . . . нек знаш да ти се као шпиЈун. — ШПИЈУНСКИ [)е] прислушкивао за мезар неће знати. Бан. нашим интимним разговорима. Крл. ШпишпВјерлица ж покр. = шпирлица в. )унски [)е] мотрио сваки њен покрет. Вас. левак (]а) Вук РЈ. шпијувство с особина и поступак шпишп&јун, -уна м тал. 1. особа КОЈП ГППЈНО]уна, шпијунирање. — То и Јест Једна врсг шпиЈунства. Цес. А. прикупља важне воЈне, еконожке и друге 63*

996

ШПИЈУНЧИНА — ШПИРИТАРА

шпијунчина ж и м аугм. и пеј. од шпијун. — [Он је] обична швапска шпијунчина. Маш. Иначе бих му креснуо у лице: шпијунчино! Јак. шпијунчић м дем. од шпијун. — погрдОко себе је окупио . . . нешто подофицира) шпијунчића и пробисвијета. Лал. Мој златни . . . младићу, мој мали шпијунчићу! Јонке. шпијун,ен.е с гл. им. од шпијунити. шпЗка Ж покр. бајонет. — На шпику нам сабља не помаже. Њег. шпЈЈкати, -ам несврш. нем. варв. = шпиковати надевати слшшном., местимично пунити месо (телеће, дивљач и др.) комадићима сланине да би било укусније. — [Изгледаћеш] као шпикани зец на тави. Јонке. шшхк&нарда ж бот. в. деспик. Сим. Реч. шпНковање с гл. им. од шпиковати. шшИковати, -кујем несврш. варв. = шпикати. — Месо дивл>ачи обично се шпикује сланином да би добило извесну масноћу. Пол. 1973. фиг. Шпиковао је [новцем] чича свој буђелар! Матош. шпил и шпЗл м (обично у вези: ~ карата) нем. варв. сноп, свежањ карата за играње. — Келнер им донесе шпил карата. Бар. Дјед покрије и купи из шпила пуну шаку адута. Шов. шиил^рај, -аја м нем. варв. играчка; играрија.

ш п в љ а ц , -љца м бот. јечам деоредац НопЗеит сИзисћит. Сим. Реч. шпКљски, -а, -о који се односи на шпиље. — То су полусни шпиљски. Уј. шп&нак, -ака и шп&нат, -ата м бот. нем. варв. в. спанаћ. Сим. Реч. шпинати, -ам и шпЛновати, -нујем несврш. нем. варв. пржити шећер док не постане смеђ и почне да се растеже у танке паучинасте нити. Кл. Рј. ишинчити се, -им се несврш. покр. правити се еажан, разметати се. — Немаш никаквога права да се ту шпинчиш. Крл. шп&ода ж покр. чиода, игла без ушију, с главом, прибадача. — Дјевер . . . понесе снаси . . . лијепо огледало . . . шпиода (чиода). Вук. шпАбн, -бна м в. шпијун. — У тој средини међу шпионима и доушницима . . . ваља замислити Караса, слабуњава и болешљива младића. Баб. У Француској [су га] држали за немачког шпиона. Дуч. шпионажа ж в. шпијупажа. — Свуд наоколо шпионажа, денунцијација. Ђал. Шпионажа и отварање писама врши се у највећој мери. Јов. С. шпионирање с .'./. им. од шпионирати. — Куда> господине стражмештре, у шпионирање? Бен. шпиоииратн, -онирам несврш. в. шпишпнлкарта и шпИлкарта ж ием. варв. јунирати. — Што да те шпионирам? Ти чини што те воља. Поп. Ј. карта за играње, картање. — Више него за шнионити, -ионим несврш. в. шпијупласирање . . . шпилкарата . . . морала су нирати. — Другима су ставл.али највеће браћа да потрче да би збринули своје три белешке само зато што су им шпионили шта сестре. Вучо. који ђак говори о њима. Марк. Св. шпВлхбзне и шпилхбзне ж мн. нем. шпибница ж в. шпијунка Џ). — То варв. кратке дечје панталонице. Кл. Рј. тајно друштво имаде такођер својих ухода шпилшул и шп&лшул м нем. варв. — шпиона и шпионица. Шен. дечје забавиште. — Није потребно да лажешпира ж лоша ракија начињена од шпимо као дјеца у шпилшулу! Крл. ритуса. — Мјесто вина напили би се најш п З љ а ж; исп. спиља 1. природна велика простије и најјефтиније шпире. Том. По овим нашим механама точе и шпире. шупљина, јама у камену, стени, брду с отвором напоље, пећина. — Налијево у камену Марк. М. зијева дубока шпиља. Шен. [Ноћ је] скришпирит и шп&рит м лат. = шпиритус вена у грању, потоцима и шпиљама. Ћос. Д. врстпа алкохола који се добива процесом ал2. велики камен, стена, хрид, хридина. — кохолног врења из воћних сокова, меласе, скроба Његов леш [ће] да иструне под студеном и целулозе и синтешичким путем. — КрумШПШБОМ. Вуј. Падне на леђа . . . преко пир служи . . . и као сировина у индустрији шпиља и смрзнутих грумена. Донч. 3. фиг. шкроба, шпирита итд. ОГ. То врење [сирсклониште сумњивих, рђавих људи,јазбина. — ћетно] наступа у течностима које имају у Провалити касно увечер у стан баруна . . . себи шпирита (ракија, вино, пиво . . .)• у разбојску шпиљу! Шен. О двори краљев- Батут. СКИЈ ВИ легло гујско^ ви шпиљо лупешка! Изр. денатурисани (денатурирани) Марк. Ф. ~ шпирит(ус) коме су додате неке материје тако да се не може пити, него само употребшпиљарство с грана планинарства која љавати за горење. истражује, испитује шпиље, пећине. — Само је шпиљарство постало посебна грана плашпир&тара ж нар. фабрика шпирут(ус)а. нинарства. 3-Г. — Треба да ми откупиш . . . шпиритару. Сим.

ШПИРИТИЗАМ — ШПИЦЛОВСКИ шпирит&зам, -зма м лат. в. спиритизам. — Сјетила се своје младости, попа који је код њих становао, прича о шпиритизму. Шег. ш п и р и т у ж њ а ч а ж шпиритуша. — Дошао [је] из села дотучен шпиритужњачом. Петр. В. шпИритус и шпбритус м = шпирит. — Показаше му да шпиритус није убио животињицу. Уск. Потпали под . . . котлићем шпиритус за црну каву. Крл. шпиритусни и шп&ритусни, -а, -о који се односи на шпиритус, у коме се чуеа, држи итиритус. — Припали шпиритусну лампу. Десн. шпирАтуша ж пеј. ракија од шпиритуса. — Изнеси један полић ракије, макар и шпиритуше. Коч. шпнрлица ж покр. — шпијерлица. Вук Рј. шп&рун, -уна м тал. покр. предњи део брода, кљун лађе. — Али пуче пушка од Турака, и погоди силнога јунака на шпируну Јовићевић Ника. НП Вук. шписбиргер м нем. варв. малограђанин, паланчанин, ћифта; ограничен човек. Кл. Рј. шписбиргерски, -а, -5 малограђански, ћифтински. — У добростивом, малом оку, иза шписбиргерских наочара суза. Матош. шп&сер м нем. варв. шписбиргер. — Пуше и жигошу »штребере« и »шписере«. Уј. шп&серица ж варв. жена шписер, ћифта, малограђанка. — [То је] мала, дебељушкаста загребачка шписерица. Бег. шп&тал, -ала м нем. варв. = шпитал> болница. — Размрцварили су га, по шпиталима су га повлачили. Крл. шпиталац, -лца м — шпитаљац човек из шпитала, из болнице, болничар. — Добра војника не да [ти] никада за слугу: два-три шпиталца и каковагод регрута. Маж. Ф. шп&талски, -а, -о = шпитаљски који припада шпиталу, болнички. — Дођоше шпиталске бабе да по старом обичају бдију крај покојне. Шен. Обукли ону шпиталску реклу. Крл. шпДтаљ, -аља м варв. = шпитал. — Салвд ми још болест донеси у кућу, послат ћу те у шпитаљ! Бен. Предлагао [сам] да се за те људе сагради један шпитаљ. Нуш. шпитаљац, -љца м = шпиталац. Вук Рј. шпАтаљски, -а, -5 = шпиталски. — На шпитаљским прозорима видела су се два-три . . . лика. Јакш. Ђ. Ш1ШЦ, шпица м нем. варв. 1. врх, ершак, шиљак, предњи ужи део чега (џипеле и сл.).

997

— Убриса нос шпицем од мараме. Срем. [Попе] се на шпиц својих . . . ципелица. Божић. 2. врста пасмине пса шиљате главе и малих ушију. — Ја сам им могао понудити . . . шпица умјесто јазавчара. Јонке. Који међу псима првенство има? Перу привлаче шпицеви. Пол. 1958. 3. велика гуоква у време највећег, најгушћег саобраћаја (обично ујутру 6—8 и 14—15 часоеа после подне). шпица ж нем. 1. палац на точку, палацг (1), жбица (1). Вук Рј. 2. семенка, коштица плодова неких биљака (диња, лубеница, тикава итд.). Вук Рј. 3. врх, вршак, шиљак. — Попели смо се на саму шпицу Ваганског врха. Вј. 1972. фиг. Нагло се нашао на шпици наших најпопуларнијих забављачких имена. ВУС 1972. Тема о систематском увођењу марксизма у програме образовања је на самој »шпици«. Вј. 1973. 4. натпис, главни наслов с пописом глумаца и осталих филмских радника који се пројицира (обично на почетку филма). — На малим екранима телевизијских пријемника указаће се први пут шпица с натписом: Радио-телевизија — студио Београд. 5. шпиц (3). — У тим јутарњим »шпицама« загребачки трамваји примају и више путника него према том пропису. ВУС 1972. Одавна се зна да су у свим сезонским мјесецима 1. и 15. шпице, тзв. размјена гостију. Вј. 1970. 6. разг. састајалиште и шеталиште (најчешће омладине и доколичара). — Литература . . . није ногометно првенство око којег публика мора викати . . . и састајати се на шпици да би коментирала дневне догађаје. Лит. 1957. 7. (обично мн.) чипке. — Шпице око застора. Рј. А. шпица ж 1. претворна, лукава особа. — Она шпица, Јелица, залудела и браћу и мајку. Андр. И. И то ти је једна шпица! . . . Једна врста светаца, што жмури и пред гресима и пред врлинама. Ком. 2. дем. од шпиц(е)л, шпицлов. — Веле . . . да си шпица, шпицлов, шпијун. Матош. шпВцаст, -а, -о шиљаст, зашиљен. — Браде су им биле мале и шпицасте. Петр. В. шп&цел, -а, шп&цл, -а и шп&цлов, -ова м нем. Х.ухода, шпијун, полицијски агент, њушкало. — Назива [га] опаким »шпицелом«. Јов. Ј. [Комесар] је . . . одуран један шпицл. Бег. Веле да си . . . шпицлов, шпијун. Матош. 2. муштикла. — Слуга чисти испушене цигарете и »шпицлове«. Петр. В. шп&цлов, -а, -о и шпАцловскн, -а, -о који припада шпицлу, шпицлову, који се односи на шпицле, шпицлове. — Сијевну чудан жар лицем шпицловим. Шен. У колима . . . младожења, дрзак, шпицловског погледа. Вучо.

998

ШПИЦНАМЕ — ШПРУЉА

ишНцпаме с (мн. шпицнамени) нем. шпрЗхрор м нем. варв. звучник, гласноварв. надимак. — Ах, ти шпицнамени! Ма- говорник, мегафон. — Шпрахрор је лежао на кревету. Бег. тош. шпбљар м нем. занатлија који прави шпрснгатп, -ам и шпренговати, -гујем сврш. и несврш. нем. варв. минирати, оструге; бравар. — Бравар [је], или, како бацити, бацатиу ваздух, разорити, разарати. цеховска књига вели, шпољар. Шен. — Трошио је меницу за меницом у уверењу шпбрет м нем. в. штедњак. — Села је . . . да ће му ова хазардна игра »упалити« . . . поред зиданог шпорета. Андр. И. Цакће и да ће »шпренговати банку«. Петр. В. као жаром зацрвењен шпорет. Божић. шприја и шприја ж нем. лов. сачма шпбрт м енгл. в. спорт. — За шпорт се онда није знало. Наз. Бије се низашта, {за ловачку пушку). — Некому је . . . бог удијелио . . . ордене и шприје у леђа. Коз. Ј. онако из шпорта. Дом. шприкља ж нем. дашчица којом лонш п б р т а ш , -аша м в. спорташ. — Све чар шара своју рукотворину. — Крај колута су то одлике које би сваки човјек морао стоји . . . шприкља, тј. . . . дашчица којом посједовати, а нарочито сваки шпорташ. лончари своје рукотворине шарају. Ков. Ач Атл. шпрбнгов, -ова м нем. варв. пом. спона, шпортски, -а, -б в. спортски: ~ форма, ~ медицина, ~ кладионица. — Одличан путо. — Попуштај шпрингове! . . . Мола све на крми. Пол. 1950. [је] члан боксачке секције шпортског клуба »Змај«. Кол. Шпортски покрет се нагло шпрИнт м в. спринт. — Прелазимо . . . развија. Рв. у бржи темпо, у шпринт. Скиј. Напор последњег шпринта постаје превелик. Пол. 1958. шпортски прил. в. спортски. шпринтоватн, -тујем несврш. в. сприншпорхет м варв. в. штедњак. — Обично товати. — Шпринтује улево и пуца поред [се] . . . угреје код шпорхета. Срем. гола. Пол. 1958. шпот м нем. варв. = шиотња исмејашпрвх м нем. шприја. Бен. Рј. вање, срамоћење, зла шала. Кл. Рј. ш п р З ц м нем. варв. 1. мед. прибор у шпотанција ж шпот. Бен. Рј. облику стакленог цилиндра с клипом и шупшпотање и шпотање с гл. им. од шпо- ЛУОМ иглом за убризгавање лекова под кожу, тати (се). у мишиће, вене и сл., бризгалица. — Није хтео да кува шприц пре давања инјекције. Дед. шпотати, -ам и шпотати, шпотам несврш. варв. грдити, ружити, псовати. — В. 2 = шприца (2) шприцаљка, прскалица. Њега неће шпотати. Кол.; Деан. Рј. шпр&ца и ш п р в ц а ж варв. 1. шприц. •—• с е ругати се, изругивати се. — Сви — Касета са шприцама стајала . . . је на столу. ће вам се шпотати. Мих. Крл. 2 = шприц (2). — Прошли су виношпотица ж нем. варв. враголанка, ђа- градари са шприцом на леђима. Крл. Касета волица, обешењакиња. — Ти шпотицо агро- са шприцама стајала . . . је на столу. И. 3. в. шприцер. — Шта пијеш? Мустафа, две номска . . . ни у сну немам мира од твојих шприце! Дав. мангупарија. Лал. шпр&цаљка ж варв. штрцаљка, прскашпбтња и шпотља ж нем. варв. = лица; исп. шприц(а). Рј. А. шпот. — То је шпотња. Павл. шприцати, -ам несврш. варв. штрцати, шпрЗјца ж нем. покр. подупирач, пот- прскати из штрцаљке, прскалице, бризгалице. порањ, греда. Кл. Рј. — Пође с њима да шприца и да креше шпрајцати, -ам и шпрајцовати, -цу- [лозу]. Поп. Ј. Долазили су лекари и шприцали га. Јак. јем несврш. подупирати, подбочивати. Кл. шпрАцер м нем. варв. вино помешано са Рјсодом или киселом водом. — Пред сваким шпраљак и шпраљак, -љка м шиљато бели шприцер. Петр. В. Волио је одојка и рашљато дрвце, цепка, шипчица. — Бацио шприцер. Фелд. [је] читав свежањ шипчица за кобасице и викнуо за њим: — Наждери се шпрад>ака, шпр&цла ж в. шприца. Бен. Рј. гаде! Јонке. шпрљав, -а, -о покр. који има само једно шпрЗња ж пукотина у стени, камену. — здраво око, ћорав; који шкиљи; фиг. мршав, Израз пукотина или шпрања употребљавамо слаб, недовољан. — Колико су ти дали златица? . . . Малена кеса . . . шпрљава, почетку тамо гдје већ у ту пукотину стане нога или треба трипут толико. Кост. Л. рука. 3-Г. шпрЗмБица ж дем. од шпрања. — Ишчепркала [је] иглом шпрањицу. Крл.

шпруља ж дугачка мотка (којом се обично млати воће). Вук Рј.

ШПУГ — ШТА шпуг м покр. в. пуж. Вук Рј. шпула, шпулпа и шпулна ж нем. варв. калем на који се намотава конац; исп. мосур (1). Кл. Рј. шпурак, -рка м зоол. покр. «. скорпија. Вук Рј. шпуријус м нем. добар њух, слутња, наслућивање, предосећај. — Сутра, ваљда ће и мени доћи шпуријус. Јакш. Ђ. шрајбтнш и шрајптиш м нем. варв. писаћи сто. — Сједим код зелене свјетиљке и шрајбтиша! Крл. Владика за шрајптишом . . . до оног ормана тамо. Срем. шрајтбфлин, -ина м нем. варв. новчаник, буђелар. — Имао [је] шрајтофлин у реду и у њем три стотине. Крл. »Шрајтофлин« [био је] пун новаца. Кол.

999

шрафчић, -а м и шрафчнћ, -ића м дем. од шраф. — Нашао [је] шрафчић који је попустио. Сек. шрег и шрех 1. прид. непром. нем. варв. кос, нагнут, нахерен, попречан. 2. прил. косимице, укосо, попреко, нахеро. Кл. Рј. шрбт и шрот м нем. варв. прекрупа, каша. Кл. Рј. шрбтарица ж варв. машина за млевење накрупно, на прекрупу. — Шротарицу за кукуруз продајем. Вј. 1960. шротати, шрбтам и шротати, -ам несврш. варв. правити прекрупу, млети накрупно. Кл. Рј.

ш т а , чега (дат. чему, инстр. чим и чиме, лок. чем(у)) I. зам. 1. упитна заменица за непознате ствари, појаве или појмове уопште. шрапнеп, -ела м и шрапнела ж енгл. — Шта ће онда бити од вас без мене? Креш. Шта се са њим [језиком] десило у току веврсгпа артиљеријског зрна за гађање жиеих циљева и авиона, напуњеног гвозденим и олов- кова? Бел. 2. у неодређеном значењу: нешто, било шта, ишта. — Слушао је, али је слабо ним куглицама, чији се упаљач обично темпира за распрскавање у ваздуху. — Поред шта чуо. Мул. Да није он шта отуђио од турских распрскаваху [се] и наши шрап- тог имања? Вес. 3. у односном, релативном нели. Лаз. М. Жагару је шрапнела распо- значењу: што. — За њихов одгој учинио [сам] све шта отац може. Крањч. Стј. То рила трбух. Гор. се обично и јело, ко је шта имао. Ћос. Б. 4. у одричном значењу: ништа. — Причекат шрапнелпћ м дем. од шрапнел. — Шрагг ће вас господин пуковник, та он ионако нема нелићи падају по људима. Неим. шта да ради. Јонке. 5. у функцији генитива: шрапнелски, -а, -о који се односи на чега. — Ником није ни до шта. Мул. Шта шрапнеле, који потиче од шрапнела. — По ту није било? Змај. II. (у прилошкој служби) крововима кућа котрљало се шрапнелско а. односно-упитни: зашто, због чега, ради зрње. Мил. В. Пионири су под шрапнелчега. — Доста . . . Шта буниш дете? Јак. ском ватром подизали мост. Јонке. Кажите ми шта сте задрхтале? Крањч. Стј. шрауба ж нем. спорт. изненадни ударац б. за количину: колико (много). — Шта се лоптом на гол у рукомету, ватерполу и сл. он пута успавао код свиња. Глиш. У шта изведен из заокрета. — Десном руком изводе ће ханова он овако свратити? Сиј. в. што, шраубом ударце у врата. Ват. уколико. — Шта су се више спуштали кланшраф, шрафа и шраф, шрафа м шараф. цу, све су мање могле видјети . . . Крањч. Стј. г. како, на који начин. — У шта сам — Француским кључем [је] отварао шраф проживио ове године? Андр. И. III. (узвична са резервоара. Пол. 1958. речца) за изражавање изненађења, супротстављања и сл. — Шта, ти спаваш? обратио се шраЧра ж (обично у мн.) тал. црта помоћу које се представља рељеф (на географским Златковић изненађен к њему. Перк. Нећу ја да побегнем! Шта, да ми кажу у селу да картама). Кл. Рј. сам кукавица! Ћос. Д. IV. као поштапалица шрафнрање с гл. им. од шрафирати. — у говору: јел(те) зар не> — Ви знате . . . то Изводио [је] и шрафирање бакровеза. Шкреб. што игра? . . Гледали сте, шта? Каш. Неравнине тла на тим [географским картама] Изр. и шта ја знам и још много чега, приказане су . . . а) црткањем (шрафирањем)., и тако даље. — Са гледишта вредности б) слојницама (изохипсама). 3-Г. сасвим [је] индиферентно да ли је један шрафирати, шрафирам несврш. а. писац био клаомар, романтичар . . . и шта сенчипш помоћу линија, црта (обично пара- ја знам. Панд.; ко је и шта је (знати и лелних). б. цртати планине шрафама. В. сл.) знати све о коме; ма шта било шта, примере уз гл. им. шрафирање. шта било; него шта., но шта дакако, наравно, свакако, дабо(г)ме. — Сада је секшрафић, -а и шрафић, -ића м дем. ретар једног посланства. — Него шта! — од шраф. кликне други победоносно. Каш. Морала би доћи и вечера! . . . И вечера, но шта. шрафцигер м нем. варв. кључ, алатка за завртање и одвртање, одвијач, одвртач. Сиј.; нема (ту) шта нема приговора, нема речи, свакако; ни где је, ни шта је (не Бен. Рј.

1000

ШТАБ

ШТЛКЛ

зна се и сл.) нема никаква трага о коме, умели кожу штавити како ваља. Жуј. Тако о чему> шта га је! колико, колико много\; заостане средњи слој коже . . . који се штави. шта је и к а к о је (казати, рећи) по реду, детаљно; шта (му) је, ту (му) је ш т а в и ш е речца за истицање високог нема друге, нема другог излаза. стетна или ширине обухватања нечега, ширине допуштања, претпоставке, чак. — Шташтаб м (лок. штабу; мн. штабови) нем. војн. 1. орган који прикупља и сређује податке више, људи су се чудили како је могла онако који помажу команданту при доношењу одлуке, неваљала мати овако честито дете однегозаповести, наређеиа и др. за потчињене једи- вати. Јакш. Ђ. Штавише, њему су све ове манифестације предметом веселих, управо нице. — Бдјела је само стража на прилазима шаљивих опажања. Цар Е. логору и штаб бригаде. Чол. Штаб нашег одреда није се с тиме сложио. Хорв. 2. стручштављач, -ача м онај који штави кожу. ни, главни, руководећи орган (рбично од већег Деан. Рј. броја људи) неке установе, предузећа итд. — штавље с бот. в. штаваљ. Сим. Реч. Од југословенских уметника учествоваће штЛвљење с гл. им. од штавити. [у снимању филма] . . . и штаб филмских радника од тридесет људи. Пол. 1957. штавнн, -а, -о који служи, који се употребљава за штављење. — Доставе . . . штабац, -апца м члан, припадник штаба. — Некакав штабац га је дуго . . . испитивао. извештаје о залихама штавних материја, хемикалија и масноћа. Пол. 1944. Моск. Штапци могу да издрже. Лал. ш т а в о љ м бот. в. штавељ. Сим. Реч. штаблија м фам. штабац. — Гадан лебац једу Павлови штаблије. Лал. Било је штагаљ, -гља м нем. зграда, односно њен део, где се држи сточна храна (сено, много и других старјешина . . . и штаблија. слама, грахорица и др.), обично у поткровљу, Шов. штабни, -а, -о = штапски који се односи на тавану штале. — Спават ће, дакако, на штабове, који припада штабу. — Возили по штагљевима на слами. Ђал. Завукао [сеј у сијено на штагљу. Ћоп. [су се] штабним аутомобилом. Јонке. штагар прил. в. шта га је (уз шта изр.). штабовски, -а, -о штабни. — Рођен — Штагар је ту било кад сам ја дошао! [је] . . . од оца . . . штабовског трубача . . . Јак. А и те бубе. Штагар их је! Дав. пука. Вас. штаглац реч без значења у дечјој игри. — штЗв м бот. в. штаваљ. Сим. Реч. штбва ж 1. штављење, чињење, припре- Штаглац, маглац, кућни рогљац. Вук Рј. штбгод и штагод зам. в. штогод. — мање коже за обраду потапањем у раствор разних органских и неорганских материја. Мени стоји на вољу хоћу ли му штагод одговорити. Нен. Љ. Вук Рј. 2. раствор разних органских и неорганских материја за штављење. — Техничка штадиј, -ија м в. стадиј. — То је био уља употребљавају се за чињење коже мас- критичан штадиј на који је чекао. Том. ном штавом. ОК. Штава је једно од најсло1 штајер м нем. варв. 1. порез. — Плаћају женијих хемијских једињења. Пол. 1970. »штајер« и служе војску. Петр. В. 2. врста штава ж бот. в. штаваљ. Сим. Реч. плеса (који у Сењу зову и »хрватски«). — штаваљ, -вља и штавељ м бот. врста Свјетина . . . је . . . играла на измјену дотраве Китех, К. асиШб, К. с т р ш , К. рамаће коло и »штајер«. Новак. 11еппа, К. ођишГоНш из пор. троскота, киштајер 2 м врста револвера, пиштоља селица (4), коњштак (5). Сим. Реч. марке »81ејег«. — У десној руци држи ШТЗВИЛО и штавило с средство за штавприпремљен штајер. Лал. љење коже. — У Институту се испитује и добијање разних врста штавила за кожу, и штајерваг(е)н м нем. варв. лаке отвото од струготина разног дрвета. Пол. 1950. рене кочије. — Од тог се штајервагна . . . Служи као сировина за прављење боја . . . није раздвајала . . . вози [се] на њиве . . . и штавила. ОК. у млин. Сек. штавина ж црвена штава. Р-К Реч. штај&рчнна ж аугм. и пеј. од штајерг. штавионица и штавибница ж просто- — Узми ову штајерчину. Лал. рија или зграда у којој се штаее коже. — штака ж тал. 1. штап, обично у горњем Дуж насипа изнад штавионице зјапили су делу рачваст или с пречницом на врху, да отвори за канализацију. Пол. 1973. се хроми могу на њ наслањати стављајући шт&вити, -им несврш. чинити, стројити, га при ходању испод пазуха. — Био [је] без једне ноге те је ишао на штаци. Јакш. 73. припремати кожу за обраду потапањем у раствор разних органских и неорганских ма- Помаже се штаком, носећи мртву ногу. Наз. 2. жезло које носе епископи (као знак достотерија. — Људи каменога доба још нису

ШТЛКАРЕ — ШТЛМПЛ јанства). — Кад у цркви служи3 држи у руци дрвену штаку. Павл. штакаре ж мн. зоол. ред птица Ога11а1огеб које имају високе ноге а живс углавном поред мочвара и стајаћих вода. — Кракате чапље и роде, штакара безброј врста . . . газе по зеленој води. Чипл. штакаст, -а, -о који има облик штаке, сличан штаки, штапу. — Налик [је1 на штакастог ждрала. Божић. Бедра [су им] штакаста. Кал. штбкати, -ам несврш. ићи, ходати на штакама. — Последњи . . . штака кројач Дроб. Цес. А. Док је штакао . . . и приблиЖавао се кући, зачује . . . говор. Кал. штакета ж покр. греда. — Зеленко скокне . . . преко штакета. Матош. штакља ж штака. — Ноге су му у оним уским, блатом стиснутим ногавицама као штакље оштре и танке. Божић. штЗколазни, -а, -5 необ. који се прави, изводи на штакама. — Ал' . . . још то није Вук. Ил' онај ваљда штаколазни крок, Живота радна верни пратилац. Кост. Л. штакбног, -а, -о који има ноге као штаке. — К нам допузе чељад штаконога. Шен. штЗкор м зоол. пацов. — Расплашени штакори усциктали се. Гор. Људи [се] гуше као гладни штакори у мишоловци. Бар. штакораст, -а, -о који је као штакор, налик на штакора, пацова. — Најмањи су клокани штакорасти клокани. Финк. штакДраш, -аша м зоол. врста штакора. — Од много сјекутићњака (месождераца) најпрвобитнији су амерички штакораши (торбарски пацови). Финк. штак&рњача ж направа, ступица за хватање, ловљење штакора, пацоловка. Прав. штЗкоров, -а, -о који припада штакору. — У његовој крви живе узрочници те страшне пошасти које споменута штакорова буха преноси на човјека. Финк. штЗкорски, -а, -6 који се односи на штакоре, који је као у штакора. — Упиљио [је] своје немирне штакорасте очи у доктора. Кол. штЗкорчић и штакбрчић м дем. од штакор. — Склонили главу под кров штакори и штакорчићи. Јел. штЗла ж нем. зграда, стаја за стоку (обично за коње и говеда). — Горјела је штала једнога сељака. Брл. Цио је хан заударао шталама и браветином. Андр. И. шталара ж крава која се не води на пашу, него се држи у штали. Вук Рј. шталарина ж новац који се нлаћа за употребу штале. — Два пута [је] наплатио шталарину. Рад. Д.

1001

шталетина ж аугм. и неј. од штала. шталица ж дем. од штала. — Њему [је] била добра шталица. Јурк. Изр. има ш т а л и ц у и к р а в и ц у има све што му треба; најпре ш т а л и ц у , после к р а в и ц у , пре ш т а л и ц а , после к р а в и ц а најпре оно што је важније, па онда оно споредније. шталмајстор м нем. варв. надзорник штала, коњушар. — Сада [је] обичан шталмајстор код некаквога јеврејског милионера. Богдан. штало с и шталог м заст. в. штала. — Кад то чује Селимова мајка, пак се шета у шталове своје и избира коња најбољега. НПХ. Спавао [је] у шталогу; хоће човек да чува своје коње! Срем. шталски, -а, -о који припада штали, стајски: ~ таван, ~ ђубриште. — Нађе се поново у шталском дворишту. Чипл. шталски прил. као штала. — Одувијек му је та зграда била шталски одвратна. Божић. штамбиљ, -иља м тал. жиг, печат. — Има ту и тисканица, и печатњака, и штамбиља. Мих. Мјесто новаца давали [смо] дозначнице с батаљонским штамбиљем. Јонке. штамоиља ж в. штамбиљ. Бен. Рј. штамбиљирати, -иљирам сврш. и несврш. ударити, ударати штамбиљ, жигосати. — Пио [је] оно што му је на карти, коју је штамбиљирао он сам, додељено. Поп. Ј. штамбиљни и штамбнљскн, -а, -о који се односи на штамбиље, који припада штамбиљу. — Не удара штамбиљни потпис шефа. Сек. Фалсификатори су се слуЖили штамбиљским оловним словпма. Пол. 1959. штбмгаст и штамгаст м нем. варв. сталан гост у неком локалу. — Како сте могли бити тако глупи — рече му повјерљиво конобар, послуживши га као штамгаста. Матош. штамп м нем. направа од гвожђа којом се, ударањем у њу маљем, буше рупе за експлозив. — Минери . . . [су] почели да цапином и штампом буше рупе за експлозив. Дав. штампа ж тал. 1. вештина умножаеања списа помоћу ливених, оловних слова; исп. тисак (1). — Огласио је да су му песме ушле у штампу. Нуш. Своје часописе спремају за штампу у последњи час. КХ 1936. 2. зсуеднички, општи назив за све дневне и периодичне листове; све оно што се штампа. — Борбу је требало отпочети оштрим нападом у штампи. Десн. Крио [је] штампарију војвођанске партизанске штампе. Поп. Ј. Шире-

1002

ШТАМПАЊЕ — ШТАП

њем писмености, усавршавањем штампарске технике . . . постала је штампа највећом моралном силом у Европи. Матош. Изр. дневна ^новине; слобода штампе законом зајамчена слобода изражавања мисли путем штампе. штампање с гл. им. од штампати. штампар, -ера м 1. стручњак, мајстор у штампању, словослагању; словослагач, тискар, типограф. — Ја штампару рекао да лист буде из цицера, а он . . . сложи из гармонда. Дом. Штампар бјеше неки Гргур Сењанин . . . који је изучио типографску технику. Водн. 2. власник, сопстееник шпгампарије. штампара ж заст. в. штампарија. — Грк Димитриј . . . доби дозволу за штампару. Јаг. Он је . . . више својих поетских ствари печатао у штампари коју је набавио на Цетињу. Неи. Љ. штампарац, -рца м радник у штампари/и, ,пипограф. Р-К Реч. штампарев, -а, -о = штампаров који припада штампару. штампарија ж 1. просторија у којој се ерши штампање (књига, новина, часописа и др.), тискара. — И у Срба су се стаче оснивати штампарије. Барац. Послије сам постао коректор у штампарији. Ант. 1. 2. предузеће које се бави штампањем. штампаров, -а, -о — штампарев.

и триста чуда. Хорв. Смрт . . . је потврђена опћинском штампиллм у телеграму. Крл. штампрл м = штамперл. — Плаћао [је] све . . . плус четири штампрла ракије. Бег. штамтиш м нем. варв. сталан сто у неком локалу, кафани, увек резервисан за исто друштво или исту особу. — Двапут на тједан имао [је] свој штамтиш. Бег. штанг(л)а ж нем. варв. метална полуга, мотка; бандсра. — Стајао [је] под телеграфском штангом. Крл. Девојчица је учинила . . . један од оних покрета који се вежбају уз »штанглу«. Андр. И. штанглица за врсту ситних мале штанг{л)е, штанглице, сто Рист.

ж дем. од штангла {обично колача са орасима у облику полуге). — Те пуслице, те врста колача направисте.

штанд м нем. варв. 1. место за продају, продавница (обично на сајму). — По штандовима [се] нуде на продају читави товари. Бат. Да би проширили трговинску мрежу, постављају покретне штандове и продав.нице воћа и поврћа на најпрометнијим местима у граду. Пол. 1959. 2. полазно место у граду за превозна возила (аупгомобиле, фиЈакере и сл.). штаницла ж нем. варв. кеса, врећица {рбично од папира, пластике, најлона); исп. шкарницл.

штампарски, -а, -5 који се односи на ш та но зам. шта, чега. — Није мени до штампаре и штампарију: •—• техника, ~ штано је теби, но је мени до моје невоље. машина3 ~ боја, ~ грешка. — Њен вођа . . . био је штампарски радник. ОП 2. Наста- НП Вук. ве штампарску радњу глаголским словима. штанцати, -ам и штанцовати, -цујем Водн. сврш. и несврш. нем. варв. (на)правити, урез(ив)ати отисак, утиснути, утискивати. штампарство с штампарска радиност, — Шта сам ја радио пре рата? Штанцовао занимање штампара. — Штампарство у кутије за ималин. Дав. Њемачкој било је индустрија намијењена . . . и извозу. Старч. ш т а п , штапа м 1. а. ваљкаста палица која служи за ослањање при ходу. — Велики штампаруша Ж штампарска грешка. му штап удјену у руку. Креш. б. батина; Р-К Рсч. ударац батином. — Цар . . . је заповедио штампати, -ам сврш. и несврш. пренети, да се његовом министру финансија удари преносити помоћу притиска нарочите машине тридесет штапа. Нен. Љ. Момци [су је] отерали штаповима. Андр. И. в. (обично отисак сложеног слога (слова) и цртеока на у изразу: б и л и ј а р с к и (биљарски) ~ ) папир или другу материју, тискати (3). — палица којом се удара, потискује лтта у Никада се није . . . толико књига . . . штамигри билијара, так1. — У једнаким временпало и не штампа као данас. Лит. 1957. Ибро ским размацима ударао [је] биљарским [је] сазнао да му је зет погинуо, да је био чуштапом о под. Јонке. г. палица којом се слувен јунак и да му је слика штампана. же мађионичари. — Као неким мађионичким Аидр. И. штапом преда мном се створише опет њих штамперл м нем. варв. =- штампрл двоје. Лаз. Л. У повијести нема жезла ни чашица за ракију (рбично с ногом). — Поновно знака што вриједи тешки штап чаробњака. смо искапили сваки свој штамперл [коњака]. Уј. 2. палица као симбол ваасти, чина, достоКрл. јанства, части. — Сељаци се . . . отимају о кметски штап. Дом. Ја га стражим с маршалштампиљ, -иља м и штампиља ж в. ским штапом. Крл. 3. фиг. ослонац, потпора, штамбиљ. — Извукоше штамгшље, оловке

ШТАПАРА — ШТАУБМЛНТЛ подршка. — Мати појила синка јединка не би ли одгојила штап за старе дане. Новак. 4. (мн. Штапи) астр. сазвежђе на северном делу неба, Орион; исп. Штапци. — Он је начинио звијезде: Кола, и Штапе, и Влашиће. Дан. Изр. бити ~ у туђим рукама немати чврст положај, него служити као резерва у рачунима моћних, бити средство у рукама другога; исп. монета за поткусуривање (уз монета, изр.). — Ми смо штап у туђим рукама. Тур.; довести, дотерати к о г з до просјачког штапа, бацити кога на п р о с ј а ч к и ~учинити кога веома сиромашним, веома осиромашити кога, материјално уништити. — Надриписарство, тај отров . . . је доста сељачких посједа уништио и доста породица бацио на просјачки штап. Мј. 1936; доћи, дотерати до п р о с ј а ч к о г штапа (на п р о с ј а ч к и ~ ) , (с)пасти на п р о с ј а ч к и ~ доћи у веома тежак екоиомски, финансијски положај, веома осиромашити; ж и в е т и на просјачком штапу живети врло бедно, просјачшпи; з а р а д и т и на штапу добити просјачењем, испросјачити; (с)ломити (преломити, пребити) ~ над ким јако (из)бити, (ис)тући, (из)ударати кога штапом; оштро осудити, осуђивати кога, бацити, бацати кривицу (на кога); оштро казнити, кажњавати (кога). — Тако је зла коб још једном над Филиповом главом штап преломила. Сур. Суд прекиде над Пејом штап и он буде објешен. В 1885; однети гаће на штапу настрадати, пропасти. — Тога се требамо држати јер ћемо иначе однијети гаће на штапу. Козарч.; стављати -~ у точак правити сметње, тешкоће, вршити саботаоке; ~ у р у к е поћи, кренути, отићи. — Онда већ нисам ни на што мислио, већ штап у руке, пртљаг на леђа . . . па све певајући . . . дођох. Змај. штапара ж направа где се држе штапови и кишобрани. И-Б Рј. штапати се, штапам се и штапљем се несврш. в. поштапати се. И-Б Рј. штапац, -пца м (мн. штапци, ген. штапаца) попречна шипка на ткачком разбоју. — Милунка . . . затегне платно . . . помакне оба шарена штапца, навије вратило и . . . поче . . . ткати. Шапч. Штапи м мн. в. Штапци. — Онога тражите који је створио звијезде., Кола, и Штапе. Дан. штапин, -ина м тал. фитиљ, обла врпца у којој се налази барут изолован од воде, који служи за потпаљивање мина и експлозива. — Дужина споросагоревајућих »штапина« није добро одмеравана, па је долазило до експлозије пре или после проласка воза. Пол. 1959.

1003

штапина ж аугм. и пеј. од штап. — Огромна кукаста штапина стане преда њ. Матош. У рукама носим грубу штапину. Ђон. штапити се, штапим се несврш. необ. крутити се, чврсто се ослањати, чврсто се држати. — На вјерни мач се чврста рука штапи и стоји као необорив зид. Крањч. С. штапић, -а и штапић, -ића м 1. дем. од штап. — У десној руци носи дренов штапић. Лаз. Л. У руци му је штапић и њиме он показује фигуре које излазе. Вел. У почетку се фондовима кадило као некаквом чаробном штапићу који ће ријешити све. Вј. 1971. 2. мн. анат. врста ћелијица у оку налик на штапиће. -— За пријем видних утисака најважнији је . . . слој штапића и

чепића. Псих.; НЧ. штапићаст, -а, -о сличан штапићу, који је као штапић. — Црвенило [корица од свеске] попрскано [јеј штапићастим, сивкастим светлацима који . . . подсећају на путање . . . звезда. ЛМС 1951. Штапови м мн. в. Штапци. Вук Рј. штаполнк, -а, -о који је сличан штапу, у облику штапа. — Дијелови заметка [се] савијају творећи цијеви или штаполике творбе. НЧ. штапбног, -а, -о који има ноге као штапове. — Кушмељ бјеше штапоног, врата као у дивокозе. Мат. Отперјаше . . . извидник Куштре напријед, а штапоноги Агњић иза њега. Божић. штапски, -а3 -б = штабни: ~ пошта, ~ песма. — Штапски трубач . . . одсвира прекид паљбе. Лаз. М. Свуда око нас . . . штапска пртљага, седла, оружје, шињели. Чол. Штапцн, Штапаца и Штапци, Штапаца м мн. астр. група звезда, сазеежђе. — Диже [се] да види . . . колут око Месеца, на ком су крају Штапци. Срем. штапче, -ета с дем. од штап. — Диже се . . . старчић са својим дреновим штапчетом. Јакш. Ђ. штарт- в. старт-. штатирање с гл. им. од штатирати. штатирати, штатирам несврш. в. статирати. — Омладина . . . је . . . штатирала . . . у историјским комадима. Срем. штатист(а) м «. статист(а). — Доктор је био позван за штатиста. Крл. штатут в. статут. штаубмантл м нем. варв. лаки огртач, мантил за прашину. — На седишту крај ње вечити штаубмантл, који никада не облачи. Сек.

1004

ШТАФАЖ — ШТЕДИОНИЦА

штафаж, -ажа м и штафажа ж фр. а. споредаи украс, уметак, додатак чему. — Сви су [у драми] у функцији, у најстрожој функцији драме . . . а нико није гола лутка ни штафаж. Михиз. б. скуп људи као потпора, подршка коме; статисти. — Ти имаш да будеш »штафажа« батерије. Јак. У Загребу . . . је било нешто домаће [аристокрације], а тим више талми-аристокрације, коју је она прва сматрала својом штафажом. Том. в. слик. оживљавање пејзажа на слици додавањем људских и животињских ликова. штафелај, -аја м нем. варв. сликарски ногари, сталак на којима стоји слика док је сликар ради. — [Сликар] баца свој таленат и штафелај и боје. Крл. Због потпуно ослабљеног вида сликар је морао да остави свој штафелај. Пол. 1958. штафста и штафета ж тал. 1. вест, порука коју преносе курири, гласници. — Дође од пуковније на коњу штафета да је умировљен . . . капетан. Тур. фиг. Започеће Орфелин . . . архимандрит Рајић прихватиће штафету, да је домало и он пусти предајући је Доситеју. Михиз. 2. спорт. палица коју тркачи предају један другом, све док се не преда ономе комеје одређена. — Наша штафета . . . је имала све изгледе да освоји четврто место. Пол. 1950. Југославенски рекорд у штафети 4 х 100 м износи . . . Атл.

. . . су . . . били штационирани у Милану. Крл. штацун, -уна м тал. покр. радња (и занатска), продавница, дућаи, трговина. — Имали [су] штацуне пуне робе. Шен. Штацуни миришу по рибама. Крл. штацунар, -ара м покр. онај којиради у штацуну, трговац; занатлија. — Штацунари . . . затворили своје дућане. Шен. штацунчић м дем. од штацун. — Познавала је . . . мајсторе у малим . . . штацунчићима. Адум. ш т а ч н ц а ж дем. од штака, мала штака. Вук Рј. штедан, -дна, -дно ^обично одр.) 1. који се односи на штедњу, у који се уписује новчана сума која се штеди: ~ улог, ~ књижица. 2. који штеди, штедљив. — Приштедио [је] више него муж штедан. Старч. Дуг . . . те управља радишним и штедним путем. Божић.

штедар, -дра, -дро готов на давање, дарежљив. — Штедро је крило обиља твога. Јакш. М. Заслужио [је] да му име постане синоним штедрог заштитника духовне културе. Цар Е. штбдети, -дим, ијек. штедјети, несвриг 1. бити умерен у трсшењу (новца, материјала итд.). — Пуше се утуљене петролејке штештафетни и штафетпн, -а, -о који се дећи петролеум. Гор. 2. имати новаца на односи на штафету. — Преношење штафетне штедњи, држати новац у ноечаном заводу палице од старта до циља помоћу тркача (под каматом). 3. употребљавати, користити назива се штафетно трчање. Атл. што умерено, не више него што је неопходно; трошити што је мање могућно. — Умије штафир, -ира м нем. варв. девојачка штедјети снагу и на вријеме се одмарати. опрема. Мат. Штедјети треба вријеме. Кал. 4. а. штација ж лат. варв. 1. а. станица, бити обазрив, пажљив према коме или чему, постаја. — Света . . . правоо'шб на штацију. штитити, заштићавати. — Наше су . . . Чол. Причекајте м е . . . на посљедњој штацији болнице у непрестаном покрету . . . јер и трамваја у Черномерцу. Бег. б. станица њих непријатељ не штеди. Наз. Волео је уопште, место застанка, стајалиште, одмо- своју децу да штеди од терета. Макс. б. риште. — До онога бирцуза то му је двадепазити, чувати, бринути се о 1 оме или чему. — сета штација. Петр. В. Ту код Јуре бијаше Бит ће да ме штеде за неку величајну згоду. му прва »штација«, да истресе и претресе Креш. О, класје моје испод голих брда . . . новости. Кол. 2. место службовања; место у ко ми те штеди, ко ли ми те брани од гладслужби, служба. — Ни најгоре штације нисам них птица. Шант. добити могла. Шен. Он ће ме можда узети, Изр. ~ батину не бити, не тући батиали прво морамо наћи штацију, и за њега и за мене у једном месту. Петр. В. 3. размак, ном (кога). — Тко штеди батину мрзи сина раздаљина пута између деестанице,два места. свога. Јонке; •— речи мало говорити. — Само ви реците . . . не штедите ријечи! — Људи ме научише како ћу другим путем Донч. Вади . . . наочаре и пита . . . »Боље?« за двије-три штације пречице доћи у Сисак. штедећи остале речи. Андр. И. Маж. М. Од Сомбора до Футога — лепа штација, па још апостолски. Змај. 4. место, штедиона ж в. штедионица. — Платио зграда где се обављају административни по. . . стотину форината у име камата на позајслови (војни, царински итд.), канцеларија, мљену главницу у штедиони. Коз. И. биро. — Ту је била штација и у штацији је штедионица и штедибница ж новзаповиједао часник3 лајтман. В 1885. чано-нредитни завод који прима новац на штационирати, -онирам сврш. и штедњу и даје зајмове. — Улог на поштанској штедионици растао [је] преспоро. Кал. несврш. в. стациониршпи. — Дјед и прадјед

ШТЕДИОНИЧАР — ШТЕКРАГН Покушај с окружним штедионицама није успео. Јов. С. штедионичар и штедионичар м службеник који надгледа рад штедионица. — Имао је велико стручно особље: среског лекара . . . среског штедионичара. Јов. С. штедионичарство с бављење пшпањима, проблемима штедње. — Прослава Свјетског дана штедње почела је 1924. на Међународном конгресу штедионичарства. Вј. 1960. шт&дионички и штедибнички, -а, -5 који се односи на штедионицу. — Нашле су [ластавице] на штедионичкој згради, у свом гнијезду, врапца. Маж. Ф. Човек . . створи нешто од чега ће остати . . . штедионичка књижица. Сек. шт^дити (ек. и ијек.) в. штедети. штедиша м онај који штеди (најчешће новац). — Задржао [је] своју промућурност штедише. Петр. В. Учили [су га]: буди мрав! Мали тихи . . . реалист! Ситни штедиша. Мар. штбдјети, -дим, ек. штедети. > штедљив, -а, -о који штеди, који уме штедети. — Исти нечујни као у мачке кораци и штедљиви покрети. Матош. Штедљив [је] у речима. Андр. И. шт^дљивац, -ивца м онај који штеди, штедиша. — Једни [су л.уди] горопадни, други благи, трећи штедљивци. Новак. штедљнвица ж она која штеди, женска особа штедиша. Р-К Реч. штедљивка ж агр. покр. врста јабуке и крушке. Тод. штбдљиво прил. на штедљив начин, штедећи. — Живио је у кући врло штедљиво. Том. Штедљиво [су] јели гњетаву проју. Пол. 1955. штбдљивбст, -ости ж особина онога који штеди, онога којије штедљив. — Жупник . . . је . . . у својој штедљивости угасио остатак црквене свијеће. Јонке. Пазите на штедљивост у изведби плана. Вуков. штедљ&вчина м и ж аугм. и пеј.од штедљивац. — Та одвратна шкрчина и штедљивчина не допушта јој радост материнства. Р 1946.

1005

новца у новчаном заводу (уз одређену камату). 3. фиг. уздржавање, устезање, чување. — Са неком особитом штедњом . . . он прође поред мајке, чувајући се да је се и скутом од свога капутића не дотакне. Лаз. Л. То изјављујемо отворено, без штедње. Нед. штедњак м кухињска пећ покривена гвозденом плочом, на којој се кувају јела, шпорет. — Спавао [је] у кухињи на поду крај штедњака. Брл. Била [је] задовољна његовим танким дрвцима за штедњак. Петр. В. штедовни, -а, -5 в. штедни. — Штедовне мјере . . . нису дале ништа. Крл. штедрбна ж в. штедрост. Р-К Реч. штедро прил. дарежљиво, издашно; јако, обилато. — Штедро дарује [природа] плодом самртни људски род. Ил. Вјетрић је . . . штедро духао у лице. Божић. штедрост, -ости ж особина онога који је штедар, дарежљивост, издашност. — Све [се] тако удесило благодарећи намесниковој штедрости. Кнеж. Л. Уклони сваку сумњу о мојој штедрости. Цар М. штедрдта ж в. штедрост. Р-К Реч. штеђевина ж в. уштеђевина. Р-К Реч. шт^ђење с гл. им. од штедети и штедјети. штек м необ. штектање, лајање, кевтање. — Штек вижлади прошао [је] управо мене. В 1885. Хрчад, огарчад . . . господара свог опскакују, те штеком драже ловачки му смер. Кост. Л. штек м нем. варв. брвно, мост; место где у речном пристаништу пристају бродови. — Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу. Уск. Дочекао ме на штеку, узео ме за руке. Вучо. штекавац, -авца м зоол. врста орла НаНаешз аЉхсШа. — Велика бела чапља, орао штекавац . . . убрајају се међу ретке птице у свету које живе у Копачевском риту. Пол. 1973. Од више десетака парова орла штекавца . . . данас ових господара неба има само неколико. Вј. 1973. штекавица ж покр. в. скакатца (2). Вук Рјштекер м нем. ел. = штеконтакт утикач, прикључник помоћу кога се повезују за штедни, -а, -б који се односи на штедњу, електричну инсталацију разни електрични који служи за штедњу. — Та је бака имала пријемници (сто{л)не лампе, радио-апарати, пет штедних књижица. Јонке. Штедни уло- грејалице итд.). зи . . . расту из године у годину. Ил. Пол. 1960. штекетати, штекећем и штекетам несврш. в. штектати. — Једном су . . . аркештедник м покр. в. штедиша. — Нема бузири . . . седам мјесеци штекетали као већ . . . трудољубаца и штедника да саде и руља звјеради. Бат. граде. Љуб. штеконтакт м нем. ел. = штекер. штбдња ж 1. умерено трошење (новца, материјала итд.). — Сиромашна Хрватска штекрагн м нем. варв. тврда огрлица, улази у еру штедње. Матош. 2. држање оковратник на мушким кошуљама. — Високи

1006

ШТЕКТАЊЕ — ШТЕЊЕЉЕ

сати, печсмпити В. пр. уз гл. им. штемплипровинциЈални »штекрагн« и фабричка рање. готова кравата! Крл. штеиад ж зб. им. од штене. штектање с гч. им од штектати. штектати, Ш Т екћем несврш. 1. лајати штенара ж 1. ППСЈП кућица. — Везани испрекидано и често (наЈчешће о псу када гони су за имање као пашчад о колац пред штедивљач). — Негд]е у близини штекће његов наром. Лоп. 2. фиг. погрд а. хладна простопас, трчећи за зеч)им трагом. Мил. В. Пси ри]а. — Ложи се, брате . . . Ни)е ко у ОВОЈ су почели да штекћу. Бен. 2. фиг. а. произ- штенари нашоЈ. Чол. б. Јазбина, брлог. — водити звукове сличне кевтању паса (уче- Живео [самЈ . . . у ОНОЈ )ами и штенари. стано и испрекидано пуцати итд.). — Митра- Каги. Из ове твоЈе злочиначке штенаре . . . извешће ме као луду. Ћос. Д. Та твоЈа замаљез кобно штекће у ноћи. Ђон. Стари сахат зана штенара доноси ти . . . тешку станана зиду лаг<.но штекће: цика-цак, цика-цак. рину. Мих. в. погрд. торба. Вук РЈ. Ћор. Наоколо туку топови и штекћу митраљези. ВЈ. 1972. Штекћу и шкљоцаЈу љуте штснац, -нца (мн. штенци) и шт^нац, челичне маказе пустошећи сура овчија руна. -нца (мн. штенци) м мушко штене; млади Пол. 1973. б. фиг. испрекидано, пригушено, пас. — Штенци, колико вас )е' Ћоп. Штенац грчевито плакати, Јецати. — Штектала ;е Шарко мотао се око ногу. Јел. са пода исцрпена од плача. Ћос. Б. штендер м нем. варв. оно на чему тшто ш т е к т и т п , -им несврш. в. штектати. •— стоЈи, стуб, сталак, подупирач. Кл. РЈ. »Хаф1 Хаф1« штектиле псине. Шен.

штене, -ета с (супл. мн. штенад) 1. млаш г е л а ж а ж в. стелажа. — По штелажама порцуланско и стаклено посуђе. Срем. дунче пса, псетанце. — У м и о )е . . . д а ц и ч и као слиЈепо штене. ВуЈ. Казивао нам )е да штелампа ж нем. варв. лампа ко)а стоЈи ће му данас дони;ети штене. Л-К. 2. фиг. на некоЈ подлози (на столу, сталку, поду), погрд. дете, дечак. — Ходи амо, ти штене! стона лампа, стојећа лампа. — До стола Том. ГимназиЈалац . . . почео га ударати штелампа. Крл. . . . Сељак му је презриво рекао: — Гле и штеловати (се), -луЈем (се) сврш. и и ти, штене Једно1 Чол. несврш. нем. варв. наместити (се), намештенећак и штенећњак, -ака м заштати (се), припремити (се), припремати (се); удесити, удешавати. — Штелуде се и разна болест младих паса, штенаца изазвана вирусом. Бен. РЈ. за покенес . . . Видите само како се све румени1 Срем. Опрезан возач . . . после штенити, штени несврш. котити (о неколико хиљада километара мора да проку]и). — Оде Томић, ку;а га штенила1 НПХ. мени уље, да »штелуЈе« кочнице. Пол. 1973. ~ се котити се (о куЈи). —• Ку;а . . . се штблунг м нем. варв. 1. ВОЈН. место и штени. Кур. фиг. Чула се непрестана вриска и цика . . . као да су се сви ђаволи сви;ета распоред вОЈСке у рату, ПОЛОЖПЈ. — Ч е т и р и окупили ту да се штене и жене. Лал. дана [смо] лежали у штелунгу до кољена у води. Крл. ЛетЈели су [авиони] . . . изнад штенић м дем. од штене. — Какве ће штелунга. Донч. 2. положаЈ, став, држање. бо)е бити штенићи? Вел. — У вароши [су девојке] фине, па штелунг, штенкати, -ам несврш. нем. варв. па персона, па клавир с немецким ариЈама, а то се све сваком младом човеку више до- задиркивати, дирати, пецкати. — Штенкао сам месаре и часнике. Матош. Ја не пада. Срем. штенкам, )а хоћу само да кажем. Крл. штемајзп и штемајзн м нем. варв. штенкер м нем. варв. задиркивало, оруђе за дубење у дрвету и камену, длето. пгцкало. •— Орловићу, стари штен— Јурио [Је] . . . са штемаЈзном у руци. Дав. задевало, керу1 Матош. штемати, -ам и штемовати, -муЈем штенце, -ета с дем. од штене. — Разгленесврш. нем. варв. дупсти длетом, обиЈати дали [су] тек донесено мало . . . штенце. (зид). Л-К. штемпл м нем. варв. жиг, печат. штенци, штенаца м мн. 1. мн. од штенац. штемпларина ж заст. висина таксе у 2. опруга у брави, перо. Вук РЈ. маркама. — ТаЈ )е вишак дошао нарочито штенчић м дем. од штенац. — Штенод штемпларине. О 1875. чићи МОЈИ, штенци, колико вас )е' Ћоп. штемплнрање с гл. ин. од штемплиштбње с гл. им. од штити, читање. — рати. — Бро)им мртваце, претварам смрт у Тако ти плода бог, штиоче, дао од твога административно штемплирање. Крл. штења. Комб. штемплнратн, -емплирам и штемплоштењење с гл. им. од штенити (се). вати, -емплуЈем сврш. и несврш. жиго-

1007

ШТЕП — ШТЕТИТИ СЕ штеп м оио што је прошивено видљивим концем. — Видео [је] себе у плавим краваркама с белим штепом. Дае. штепати, -ам несврш. нем. варв. = штеповати прошивати машином. — фиг. Негде у близини штепао је шмајсер. ЛМС 1951. штепер м нем. варв. занатлија који штепује. штеперка ж женска особа штепер. — Фабрика обуће . . . расписује конкурс за . . . десет херихтерки и штеперки. Пол. 1959. штешги, -а, -о који сс односи на штеп, штепање. — Практикант мора остати госпођина штепна иглица. Јакш. Ђ. штеповање с гл. им. од штеповати. штеповати, -пујем несврш. нем. варв. - штепати. — Чинило [му се] да ће и машина кад штепује некоме скренути иажњу. Вуј. фиг. Са свих страна штепују наши митраљези. Аз. штерка ж в. штирка1. Бен. Рј. штерлинг в. стерлинг. штерна и штерна ж нем. варв. војн. зеездица {као ознака чина у војсци). — Доћи [ће] на прво одсуство са штернама под вратом. Кик. штета ж 1. а. губитак у вредности; губитак уопште; стање нечега штоје постало горе него што је било. — А у благу имате ли какве штете? Бен. Свака би друга, на мом месту, ово бацила, али ја не бацамништа. У мене нема штете ни растура. Андр. И. Спис [је] већ био . . . штампан с извесним допунама на штету тачности и непристрасности. Прод. б. (обично с доиуном: начинити, направити) кеар нанесен неком апарату, механизму и сл.; исп. штетити (1). 2. нешто штоје неповољно, рђава стеар, зло. — Искреност је свакада добра . . . она никада не може нанети штете ствари. Нед. Како је штета да ништа не учи. Мул. 3. (у служби узвика) изражава сажаљење, жалост, тугу за неким или нечим. — Је л ' Томаш, без руке? . . . Штета — тако глупо да изгуби руку. Поп. Ј. Заклима . . . озбиљно главом. — Штета, штета момка! Крањч. Стј. 4. а. уииштени плодови или усеви (у пољу, на њиви, башти и др., које уништи олуја, град, јака киша или стока). — Једнога . . . дана завади се Војкан . . . са Илијиним братом . . . ради штете у пољу. Ћип. Пољопризреда а нарочито сточарство, изложени су били великим штетама. Цеиј. 5. плодови или усеви које стока може да уништи. — Туда су . . . насла сеоска говеда, слабо чувана, јер у близини није било њива или какве друге штете. Ћоп. Брзо потрча према коњу, вичући на њега . . . као да је ушао у штету. Сиј.

Изр. и з в а д и т и штету накнадити изгубљено узимањем, наплаћивањем од другога. — Ако те части, он гледа да ти то првом приликом наплати и извади штету. БК 1906;

пољска

•—• квар, штета коју стока

начини у туђој њиви, потрица; ратна ~ штета која је проузрокована ратом; сува •—• велики губитак;

ш у м с к а ~ штета нане-

сена сечом шуме [рбично бесправно, крађом). — Сељак си као и ми . . . ишао си у шумску штету. Гор. У решту их је било седморица сел>ака . . . због шумске штете. Ћоп. штстан, -тна, -тно 1. који чини, наноси, узрокује штету; супр. користан. — [Атлетиком] јача се воља . . . одбацују штетне навике. Атл. Вук је заборавио да би такво уређење државе . . . могло бити штетно по народ и његове . . . интересе. Прод. Још су штетнији крадљивци што дођу с мрежама и удицама па . . . понесу са собом десетке килограма . . . шарана. ВУС 1973. 2. необ. који има килу, килае. Р-К Реч. штетивати, -етивам покр. несврш. и уч. према штетовати, више пута претрпети

штету, више пута имати губитак. — Ук- •

рала из . . . шатре и да не би мога шегрта, однесе у неповрат, а ја гледај и штетивај. Торд. штетинаст, -а, -о = штетињаст чекињаст, чекињав. — Чиновник [је] . . . очију бодљикавих, немирних, бркова штетинастих, неуређених. Цар Е. штетиња ж покр. в. чекиња. — Са шиљасте браде стршило [је] пет-шест бијелих штетиња. Ков. А. штетињаст, -а, -о = штетинаст. — Биљежник ме гледаше . . . испод штетињастих обрва као дивљи мачак. Шен. Дујо . . . грискаше оно штетињаста брка. Буд.

штетити, -им несврш. 1. бити од штете, наносити штету, уништавати, оштећивати, кеарити што. — Волухарице су сродници мишева . . . живе по пољима . . . штете усеве. Станк. С. Врше [се] опити лекова који дугом употребом неће штетити осталим органима. КН 1955. Честе промјене модних линија почеле су штетити индустрији. ВУС 1973. 2. бити узрок чијој непослушности, непокорности, »еморалу и сл., кварити кога. — Почни га ти одмах мазити! — л>ути му се брат Кеко. — Ти их штетиш! Ћип. 3. трпети штету, бити на штети, губити. — Сад да испашта . . . Нека Рака штети кад је такав! Рад. Д. —- се 1. штетити (3). — Има литра више . . . Неће бити право да се штетиш, а мени за фајду. Срем. 2. губити вредност, постајати кваран, кварити се. — [Бегу] се . . . чинило да без . . . пијавица не би на своје ноге могао ни стати јер се крв у њима брзо штетила. Сиј.

1008

ШТЕТИЦА — ШТИГЉАЦ

штетица ж дем. од штета — Имао [)е] штеточиња м и ж штеточина — Ха;ка далеко пречег посла него да се бацка штена штеточиње обавезна )е за све ловце. ВЈ. тицом у винограду. Божић. 1960. Био )е ситан штеточиња, КОЈИ се . . . СГПЈ. ДаЈте ми тога штетник м \. штеточина. —- Васковићи боЈао затвора. Крањч. 1 вечитог штеточињу Ком. листоч окренуше у штетнике. Вуков. Старих винограда остало )е . . . на неким далматинштеточпњаст, -а, -о штеточинаст. — ским отоцима, камо штетник [филоксера] Иза њега . . . верало се . . . нешто штетоЈОШ ниЈе продро. Бот. 2. покр. човек коЈи чињастих зликоваца. Вуд се ожени по други пупг. Вук РЈ. штећење с гл. им. од штетити (се). штетно прил. наносећи штету, са штгштехта ж л<уање, штектање. — СТОЈИ том. — Српски Језик морамо чувати од штехта хрта и шљедника. Вук РЈ. свега што би могло штетно утицати на чистошт^хтање с гл. им. од штехтати. ту његову. Нед. штехтати, штешћем несврш. в. штекштетност, -ости ж особина, свОЈСтво тати. Вук РЈ. онога што џ штетио. штецање с гл. им. од штецати. — Све штетовавање с гл. им. од штетовавати. мукли;е и мукли)е чуло се смртно штецање. штетовавати, -овавам несврш. и уч. Вил. према штетовати. Вук РЈ. штецатн, -ам несврш. покр. в. штекштетовање с гл. им. од штетовати. тати. В. пр. уз гл. им. штецање. штетовати, -ту)ем 1. сврш. и несврш. штН' узвик упрегнутим воловима да се (пре)трпети штету, губитак, (из)губити. — повуку натраг. — Викну »Шти, шти, воТо су били они КОЈИ нису ништа имали па чићи МОЈИ1« Наз. нису ни штетовали. Андр. И. Штетовала )е штибра ж нем. варв. порез, дажбина, због тебе, па ЈОЈ сада накнади1 Бен 2. несврш. штетити (!) •—• То ће ти више штетовати данак. — Ваљда ће5 Мађари нову штибру да ударе на Кра;ину Павл. Хоће ли и у нонеголи помоћи. Наз. во) држави морати плаћати »штибру?« Кол. штетбносаи, -сна, -сно КОЈН наноси, штива ж тал. покр 1. простор, спремшите доноси штету. — Заметнуо )е борбу за њега за терет у броду или пароброду. — На броду веома штетоносну. В 1885. сурва се у тмици . . . у штиву и скоро се штеточина и штетбчина ж и м 1. убиЈе. Баб. 2. гомила, хрпа. — Једна штива грабшва животиња (нпр. птице, инсекти) коџ удари Турака, чекаЈу их млади Угричићи. наносе штету. — Са њом [праћком] ;е про- НП Вук. водио читаве дане . . . гађаЈући свраке, шт&вење с гл. ии. од штити. чавке и друге крупниЈе штеточине. Ранк. штивлбтна ж нем. варв. чизма, дуОва [новчана] средства могу се користити . . . за сузбиЈање биљних болести и штето- бока ципела. — Он . . . почне . . . да потрупчина. Пол. 1957. Ловачка друштва на Бу- куЈе штивлетнама. Ранк. Кад )е себи купио »штивлетне«, онда )е своме . . . ђаку . . . ЈШТИНИ позната су . . . по ликвидирању поклонио старе. Јакш. Ђ. штеточина. ВЈ. 1972. 2. ОНПЈ КОЈИ ианоси, причињава штету. — Не казах му да си га штнво с оно што се чита, оно што слути, штеточино, упропастио. Ћос. Д. То су жи за читање (рбично одабран текст К0Ји такве проклете штеточине, да бог сачува1 треба да читаЈу ученици), лектира. — Жели Бен. пред матером сакрити све утиске свога штиштетбчинаст, -а, -о КОЈИ чини, наиоси ва. Том. Знао ;е Бранко немачки . . . и то штету. Р-К Реч )е младчћииа . . . рано отварало врата светском штиву. Сек. штеточинац, -нца м штеточина. — Нису били стасити . . . но хитри . . . шумски шт&глец м ди)ал. в. штиглиц. — По штеточинци. Бен. строповима салона . . . намаљани су штиштеточАнитељ м в. штеточина. Беи. глеци и црвендаћи на гранама. Крл. РЈ.

штеточински и штетбчински, -а, -б коЈи се односи на штеточине, ко]и потиче од штеточина, коЈи наноси штету ~ рад. — [Треба] онемогућити њихову [непри;ател>а] штеточинску делатност. Пол. 1959. штеточинство и штеточинство с штеточшкки рад. — Селлци су се тако . . . осветили одрођеном себичњаку . . . за глобе на потрице, за његово штеточинство. Глиг.

шт&глић, -ића м покр. в. Бен

штиглиц.

РЈ.

шт&глиц, -ица м нем. зоол. в. чешљугар Саг<1ие118 сагЈиећз. — [Гледа] кроз прозор штиглице на кестенима. Матош. Поћи ћу . . . на Топчидерско брдо у лов на штиглице. Вучо. шт&гљац, -аца м покр. в. штигаиц. Бен.

РЈ.

ШТИЈЕЊЕ — ШТИПАК штијење с гл. им. од штити; исп. штивење. штНјбка ж зоол. врста птице, барска кокица КаИиз а^иаисиз. Бен. Рј. штЗкати, -ам несврш. нем. варв. = штиковати вести, украшавати везом. — Жене прекрасно штикају. Крл. штнкерај, -аја м нем. варв. вез, везиво. — Требало ју је видјети у њеној . . . свили са златним штикерајем! Крл. Ту су ти шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе. Јакш. Ђ. штЛкла и шт&кла ж нем. варв. потпетица, пета од ципеле или чизме. — Загледали су ципеле, нарочито штикле и ђонове. Јак. Увече изађу на корзо у високим »штиклама«. Маш. штбклица и шт&кпнца ж дем. од шпгикла. штЛковање с гл. им. од штиковати. штнковати, -кујем несврш. нем. варв. = штикати. — Држали [су се] за крајеве од штиковане мараме. Срем. фиг. Писац је штиковао свој текст цитатима из Старог завета. Михиз. штвл в. стил. штКлац, штАлца и штиоца м (вок. штилче и штиоче; ген. мн. штилаца) 1. в. читалац; читач. — Бујанац . . . поче да чита живот светитеља . . . Мали Јерковићу! — зовну Срдарина прекинувши штиоца. Мат. 2. звање у црквеној хијерархији. — Господе боже . . . поче свећеник . . . кратким гласом којим читају само словенски духовни штиоци. Крањч. Стј. Часни г. Петар Херешинец, штилац каптола загребачкога. Шен. шт&лет м тал. в. стилет. — Оловком измахује као неким штилетом. Андр. И. штилвхтика в. стилистика. ш т 4 п ш т и х м нем. варв. рубно везење, порубљиеање. — Четири године везле смо ручне радове . . . училе штилштих и крстиће. Пол. 1958. штИља и штЈЈљега ж покр. друга {врста вретена). Вук Рј. штЈЈљежица ж дем. од штиљега. Вук Рј. штнљица ж дем. од штиља. Вук Рј. штимавати, -имавам несврш. и уч. 2 према штимати . штимавати се, -имавам се несврш. устручавати се, устезати се. — Тако сам се и ја некад . . . штимавао . . . А шта ти себе сравњиваш са њим? Срем. штЗмање с гл. им. од штимати. штЛмати1, -ам несврш. нем. 1. = штимовати усклађивати, удешавати (клавир, 64 Речник српскохрватскога књижевног јеаика, VI

1009

жице на музичком инструменту и сл.). — Оркестар већ струже и штима. Матош. Шегрче . . . скинуло инструменат [гитару] и . . . почело да га штима. Кул. 2. подешавати, удешавати, бити у складу, слагатисе: рачуни штимају. штЗматн 2 , -ам несврш. тал. 1. ценити, поштовати; исп. схимати. — Село га је волило и штимало. Коч. Најштиманији од попова носи . . . пастирски штап сав од суха сребра. Том. 2. процењивати. — Ако је што квара, а ти штимај. В 1885. штимер и штбмер м нем. стручњак, мајстор за усклађивање, удешавање жица на клавиру. — Клавир је прегуран . . . штимер је ускладио звуке. Сек. штЈЈмовати, -мујем несврш. = штимати1 (1). — Оркестар већ штимује. Матош. фиг. Он је драму »штимовао« сасвим интимно . . . у једном уздржаном . . . ритму. Богдан. штВмунг и шт&мунг м нем. варв« расположење, настројење. — Посвуда лампице с разнобојним жаруљама, вазе са цвијећем . . . повећавали [су] интимитет и давали штимунг. Бег. Тај мирис утицао [је] да празнично вече почне у штимунгу носталгичних сећања на далеки завичај. Пол. 1959. штВнути, -нем и штинути, штинем сврш. в. штипнути. — Љубни, брате, пипни, ШТИНИ. Радич. фиг. Врело зрно с хитре пушке штине. Март. штЛоннк м наслон, сталак за књигу. — С једне стране постеље [је] штионик са . . . старом молитвеном књигом. Бег. шт&оница ж заст. в. читаоница. — Њих се смјести до стотине . . . у заједничкој штионици. Павл. Пођоше у штионицу, гдје нађоше . . . друштво. Ћип. штип м = штипак оно што се може узети између два или три прста, прстовет. — Узе међу прсте приличан штип бурмута. Креш. штипавац и штнпавац. -авца м зоол. ' в. скорпија. — Штипавци . . . нас својим изгледом још највише подсјећају на водене големе паучњаке. Финк. штнпазица ж 1. (често у изразу: водена ~ ) зоол. водена скорпија № р а стегеа. Деаи. Рј.; Фпнк. 2. мн. покр. в. машице (1). — Невјесга са штипавицама . . . свакоме углијев из огња на симсију . . . меће. Миљ. 3. реч без значења у дечјој игри. Вук Рј. штипај м необ. штипање. — фиг. Вал је пљуска, морски штипај хаље дере. Кам. штипак, -пка м = штип. — Узимају тропрстим штипком нешто ружиних латица из округлих . . . котарица. Божић.

1010

ШТИПАЛИЦА — ШТИРКИЊА

. . . цигански акорди пијана, крвави, штипљиви цјелов. Кам. штипнутн, -нем сврш. према штипати, уштинути. — фиг. Кушмеља штипну нешто за срце. Мат. штипутаље с гл. им. од штипутати (се). штипутати (се), штипућем (се) несврш. штипкати (се). — Проклето му месо штипуће . . . усијани жар. Кост. Л. штипуцати (се), -ам (се) несврш. в. штипкати (се). — фиг. Скачу разуздане, голицају, штипуцају. Кош. штипци, штипака м мн. зоол. 1. клешта; штипаљке у ракова. Р-К Реч. 2. клин у руди. Рј. А. ш т н р м бот. а. врста корова АтагапЉиз, А. ђНшт, А. тгоПехив. б. в. дивљи спанаћ СћепоросЈшт ћопиз Неппси8. в. в. просинац Мегсипа1'з. Сим. Реч. штЈЈрак, -рка м нем. 1. = штирка 1 скроб, шкроб, крутило (стаеља се у воду у коју се потапа рубље после прања да би се глачањем боље исправило и унеколико постало круто). — У другој [соби] је живео један стари фабрикан- резанаца, штирка и теста. Јов. Ј. [Кревет] му је мирисао и сувише на »пеглано« и штирак. Ћос. Б. 2. бот. в. штир. — Око њега је расла дивља трава, боца и штирак. Андр. И. штиреница ж бот. в. просинац МегсипаИз и М. регепш&. Сим. Реч. штир&јун, -уна м зоол. морска риба Аарешег 8Шпо веома укусна меса, од чије икре се приређује познати кавијар; исп. јесетра, штриљун и штрјун. Рј. А. шт&рина ж аугм. и пеј. од штир. — По њојзи [ливади] свуд коприва густа . . . чкал>, буника, татула, штирина. Радич. штВрнца, штиричнна и ш т н р б ч и н а ж бот. в. вијошница Рапе(апа оШапаНз. штип&ндист(а) м в. стипендист(а). — Сим. Реч. Лешић је свршио изврсно гимназију те 1 1 ш т и р к а и ш т и р к а ж = штирак (1). био земаљским штипендистом. Коз. Ј. Били — Спремала је . . . штирку, сламу шкробила. смо штипендисте земаљски. Јурк. Сим. 2 шт&петак, -тка м штип{ак). — Принеш т и р к а и штИрка- ж == штиркиња се штипетак бурмута к носу. Крањч. Стј. жена нероткиња. — Остаде занавијек штирштЈЈпкаше с гл. им. од штипкати (се). ка, нероткиња. Ћип. штбркање с гл. им. од штиркати. штЈЈпкати, -ам несврш. дем. према штиштиркаст, -а, -о којије налик на оно што пати. — Она га [је] . . . штипкала за образ. Ћор. Он га [је] . . . штипкао за брадицу. је штиркано, уштиркано. — Касније заплове . . . ширином неба посве плави штиркасти Крањч. Стј. ~ се уз. повр. штипкати. — [Он] се облаци. Кос. слађе пипка, штипка с ученицом Сојом. штиркати, -ам несврш. нем. скробити, Кош. потапати у воду са штирком. — На њему је увек кошуља са штирканим грудима. штЗпљив, -а, -о који штипа; фиг. зајед- Андр. И. Прошла [је] жена са штирканом љив. — Стил [је] . . . крепко зачињен . . . подсукњом. Крл. штипљивом горчином у изразу која је одлика негативних природа. Богдан. Некада штиркиша ж = штирка 2 . Вук Рј. штипалица ж 1. штипаљка. Деан. Рј. 2. фиг. заједљива прича, анегдота. — Извади из торбице своје најновије анегдоте., штипалице и тазе сплетке. Петр. В. ш т Ј п а љ к а ж 1. двокрака, двозуба направа којом се нешто захвата и стеже (усекач за свеће, за вешање, прикачивање рубља за конопац при сушењу и сл.). — Намјести . . . на нос наочари са златним штипаљкама. Кал. 2. предња велика тга у рака. — Ударајући огромним штипаљкама о камено тло [ракови] произведоше штропот. В 1885. Одатле на рака наиђем на путу. И . . . знам добро штипаљку му љуту. Дим. штипање с гл. им. од штипати (се). ш т и п а т и , штипам и штипљем несврш. 1. стискати нешто прстима или штипаљком. — Долази ноћу кући, лупа посуђе . . . и штипље жену. Кос. Штипали [су] их усијаним клијештима. Вук. 2. откидати, чупкати. — Он је цијело вријеме штипао комадић хљеба и . . . начинио у њему мишју рупу. Крањч. Стј. 3. уједати, гристи; фиг. изазивати оштар надражај коже или слузнице (о диму, мразу и сл.) — Змије кољу, а јакрепи штипљу. НПХ. Нека измаглица;, измешана са димом . . . гушила [је] и штипала [је] за очи. Јак. Зима стегла, а мраз штипа за нос и уши. Куш. Тај ваш дуван . . . штипље за очи. Мат. 4. фиг. пецкати заједљивим речима, задиркивати. — Вазда [је] друге штипао својим сарказмима. Кое. А. ~ се а. повр. штипати (1). — Вијем се као црв, превијам, штипам, онесвестим се. Вас. 6. уз. повр. штипати (7). — Штипале се са првим који им приђе. Уск. шт&пенднј, -ија м и штип&ндија Ж в. стипендиј(а). — Они . . . ће му прибавити штипендиј. Мишк. После матуре добио [сам] штипендију. Петр. В. Постао [је] професор зато што су му дали штипендију. Нех.

ШТИРЉИТИ шт&рљити, -им несврш. необ. стршити. — Мутно освјетљује стабарје које онако безлисто . . . штирљи као окосница. Торд. штит, штита м 1. врста одбрамбеног ратничког оруђа од дрвета, метала или коже за заштиту од удараца или убода {стреле, мача, копља и сл.). — Чујеш . . . како се копља крше и штит о штит удара. Том. фиг. Видео је . . . Тибар на чијој је матици пливао велики штит јулског Месеца. Дуч. 2. фиг. заштита, одбрана; заштитник, заштитница. — То му [народу] бијаше најсигурнији штит и заклон од ислама. Јаг. Славеносербски језик . . . се сматрао као штит од напада на нашу националност. Бел. 3. оно што заштићује, заклања од чега налик на поменуто одбрамбено оруђе. а. метални заклон на топу од непријатељских метака,

штитник

1011

цваст има сасвим кратко вретено, са кога зракасто полазе многобројне цветне дршке, и цветови се додирују. Станк. С. Изр. ~ ж л е з д а анат. в. штитнажлезда. Терм. 4; ~ х р с к а в и ц а анат. в. Адамоеа јабучица(уз јабучица, изр.). Терм. 4; штитасте в а ш и (вашице, уши)зоол. систематски назив за врсте инсеката риличара из пор. Соса<1аеЈ који жиее као паразити на гранама и на стаблу воћака: шљивина штитаста ваш, јабукова штитаста ваш. МЕП. ш т и т а ц , -тца м дем. од штит. — Штитац звечи попут звона, али не пуца. Наз. штНти, -ијем и штим несврш. заст. в. читати. — Књигу штије, а на њу се смије. НП Вук. Осман не зна штити ни писати. Рад. А. Као дјечак није имао свијеће ни лампе, штио је крај отворених враташца граната. — [Кроз] пукотине . . . су се . . . пећи. Вј. 1971. могли назрети коњи и топовски штитови. шт4титељ м заштитник, бранилац; праЛаз. М. б. заслон, штитник на ободу капе. тилац (1). —Друг Јово Циго, мој нови штити— На глави му капа с тврдим штитом од тељ . . . стоји на вратима. Наз. Углед његова картона. Мар. Бикан уоштри поглед и штититеља [је] падао. Бар. подиже штит своје кожне капе. Ћоп. в. ш т и т и т н , штитим и штНтити, -им незаслон на лампи, абажур. г. кишобран; сунсврш. бранити, заштићивати, чувати. — цобран. — Док иде киша, он држи разапет Наша засједа . . . штити прелаз колоне. Чол. штит. Глиш. Хилмо се диже, узе штит, па према старој ћуприји. О-А. д. цваст (цвета). Савезни завод за цијене досљедно је штитио — Цвеће је . . . поређано . . . у коримбе интересе потрошача. Вј. 1973. ~ се повр. (штитове, амреле). Тод. ђ . крљушт риба шт&тић, -а и ш т б т и ћ , -ића м дем. и штитоноша. — Штитоноше . . . у кожи имају пет уздужних низова крупних крљуш- хип. од штит. — Горња усна мало као ти у виду коштаних плоча или штитова. отечена . . . наднела [се] над њом као штиСтанк. С. тић. Моск. Једни . . . тргаху другим . . . красно областе штите и штитиће. М-И. штитак, -тка м дем. и хип. од штит. — шт&тица ж анат. чашица у колену; Бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак. НП Вук. Од свјетиљке удубина у зглобу. Р-К Реч. . . . нетом упаљене, једноставне петролејке ш т и т н и и шт2тни, -а, -б у изразу: без штитка. Леск. Ј. ~ ж л е з д а О1апс1и1а ШугоШеа анат. жлезда с унутрашњим лучењем, која се налази испред шт&таре ж мн. бот. породица биљака дикотиледона са цветовима скупљеним у сло- душника, а састављена је од два режња, жене штитасте цеасти ТЈтћеШГегае. Терм. 3. штитњача. МЕП. ШТИТНИК, -а и шт&тник, -ика м 1. а. штитарина ж ист. врста пореза који су плаћали феудалци. — Ударио је на феудал- заштитник, бранилац. — Овај Крсто је њен муж . . . и штитник. Нех. б. тутор, це војницу, такозвану штитарину. Пов. 2. старалац, снрбиик. — Он је млад још и шт&тарка ж бот. исландски лишај> недорастао, а штитник ће му Рикард Глоисландска маховина Се1гапа 1$1апсНса. Сим. стер бити. Богд. 2. браник (на аутомобилу). Реч. — Сад опет . . . [огули] штитник неких штАтарке ж мн. бот. штитаре. Бен. кола. Грг. 3. спорт. заслон, штит за очи од сунца. — Препоручам свакоме штитник Рј. мјесто капе, поготову код успонп је с капом штитарцн, -итараца м мн. (јд. штитајако вруће. Скиј. 4. спорт. чарапа {рбично рац, -рца) зоол. ерста праживотиња које гумена) за заштиту колена и потколенице. обично као паразити жиее у унутрашњим — Штитник се меће ради заштите поткољеорганима животиња (ретко и човека), од нице. Ног. 5. а. навлаказа оловку. — Правили којих су многи узрочници тешких болести. [смо] од целулоида штитнике за оловке. Финк. Чол. б. платнена навлака преко рукава (за штвтаст, -а, -о који је сличан гититу, рад у канцеларији, уреду). — Сви су имали . . . штитнике за рукаве преко рукава кошукоји има облик штита: ~ лист. — Висока ље. Грг. в. покретни заклон, заслон, параван. се жутиловка истицала својим пирамидастим штитастим цватовима. Шов. Штитаста — Русоу . . . служила је властита слика као 64*

1012

Ш Т И Т Н И Ц А — ШТО

штитник испред пећи. КН 1960. 6. е. штитоноша (7). И-Б Рј. штитница и штНтница ж заштитница. — Хватала [сам] својом руком његову руку . . . као старија пријатељица, као штитница. Новак. То је штитница наше дјеце. Наз. штитнички и штитнички прил. као штитник, заштитнички. — Некако старачки и штитнички говори са мном. Нех. штитништво и штитништво с заштитништво; туторство. — Био му је син под штитништвом. Богд. Дух [се] његов ослободио штитништва маште. Баз. штитњача ж анат. штитна жлезда. — Штитњача, поред осталог, утиче и на размену материја. Пол. 1959. Жућкаста боја њене коже показује лијечнику . . . да штитњача ради преспоро. Вј. 1970. штито с заст. в. штит (I). — О рамену штито објесио, а по коњу копље положио. Вук Рј. штнтДвнт, -а, -о који није ујаловљен, неујаловљен (р нерасту, бику, свињчету и месу од њих): ~ месо. Вук Рј. штитбвратка ж зоол. в. кобра. — Жестоке су отровнице индијске и афричке штитовратке (кобре). Финк. штитблик, -а, -о налик на штит. — На вршку се стабљике налазе . . . скупине . . . које су састављене од штитоликих листова. Бот. штитбносан, -сна, -сно ков. који носи штит. — Штитоносне чете до њега стајаху. М-И. штитбноша м 1. ист. онај који носи штит; војник који је носио штит владара или племића. — Бит ћу драге воље штитоноша, нипошто скутоноша свога владаоца. Шен. 2. мн. зоол. ред риба са хрскавичатм скелетом, чије је тело покривено крљуштима у виду коштаних плоча или штитова Сап(ж1е1. Терм. 4. штићеник, -а и штићбник, -ика м онај кџји је под нечијом заштитом; брањеник, клЈцент. — Ово је твој знанац и штићеник. Том. Адвокат вара своје штићенике. Грол. штићеников и штвћеников, -а, -о који се односи на штићенике, који припада штцћенику. цдеДћеница и штићбница ж женска особа штићеник. — Неки прогоне вашу штићеницу. Шен. Госпођа . . . и њена штићеница . . . остадоше саме. Јов. Ј. штићенички и штићепнчки, -а, -б који се односи на штићенике, који припада штићенику. штдћенички и штпћенички прил. као штићеник, заштитнички.

штићеше и шт&ћење с гл. им. од штитити (се). штифла ж (обично у мн.) нем. варв. штифлет(н)а. — Два-три магарета, пуна штифла и пуна штифлета. Радич. штифлбт(н)а ж (обично у мн.) нем. варв. чизмица; дубока ципела. — [Ту су] и лаковане штифлете . . . и ципелице с високим петама. Бег. Да . . . се барем обукла кб госпоја. Ни пар штифлетни нема. Сек. штифт м нем. варв. 1. клинац, чавао, ексер без главице. 2. писаљка. 3. руменило, руж, кармин за мазање усана. — Господа ваде . . . дозе с цигаретама, а даме своје штифтове с ружом. Кол. 4. интернат; ааспитни, одгојни заеод. — Фини младићи ко из штифта. Срем. штих, штиха м нем. варв. 1. поен (у игри карата). — Ниси смио играти адутом, па би имао седмицу за последњи штих. Јонке. Шта бацаш, шта носиш, изброј штихове^ плаћај. Сек. 2. бод, убод, рез. штДхача ж покр. врста лопате, ашов, копача. Прав. штихворт м нем. варв. 1. последња реч у гоеору глумца, после које други глумац почиње да говори или учини нешто; реч водиља, спона, веза. — Ја дрек не једем, — прсне Пирошка као штихворт. Бег. 2. одредница, натукница (у речницима). Кл. Рј. штнхпроба ж нем. проверавање исправности чега не испитујући га у целини, него на прескок (нпр. прео, па седмо, па деветнаесто, итд.). — Било је очигледно да је . . . управа логора вршила штихпробе. Вучо. штЛца ж покр. 1. а. даска, дашчица. — Горе у стрехи откована штица. Сиј. Слијепа је и штица које се утошвеник хита. Војн. б. даска која спаја глаеину, предњи крај самара, и крстину, задњи крај. И-Б Рј. 2. мотка којом се лађа штичи, отискује; исп. штичити. Вук Рј. штица ж заст. таблица за писање и учење слова. — Учило се . . . аз-буки на некој дугачкој дасци . . . То му је, вели, била и штица и буквар, и псалтир и читанка. Срем. Познаје га . . . баш као стари учитељ своју отрцану штицу! Јакш. Ђ. штичење с гл. им. од шгпичити. штичити, -им несврш. штицом, мотком отискивати лађу. Вук Рј. фиг. подупирати. — Кућерак мали, ја га знојем штичим, са радом се уортачим. Кош. штичица ж 1. дем. од штица. Вук Рј. 2. клис, краћи комад дрвета који се у дечјој игри помоћу палице баца удаљ. И. ш т о I. зам. 1. а. угштна: шта. — Што ради, раставниче, Отело овдје? Богд. С чега се мудрачеве очи муте? Андр. И. Што

што је било? Лоп. Што се узрујаваш ради њега? Нех. б. упитна (за узрок и за циљ), зашто. Што говориш тако? Лаз. Л. Што да се врте око ње кад могу око сто тако богатих дјевојака? Сим. А што ћутиш, што гудало спушташ? Митр. Ви већ знате што смо се овде окупили. Дом. 2. односна а. зависна од то, ово, оно и сл. — Србија је била што и пре устанка — један пашалук. Јов. С. А оно за чим се иде читавом душом која чезне. Наз. Велик је недостатак што досада немамо издане његове целокупне списе. Петр. В. б. зависна од именице: који, КОЈП, које. — То су ваљда годиие што чине човека паметнијим. Лаз. Л. Отаре сузе што су ЈОЈ овлажиле трепавице. Кум. Долази од детета што на мајчиним леђима ћути. Петр. М. в. зависна од предиката, одн. од целе речешце: и то, а то, али то. — Обећао [је] да јој их пошаље, што није заборавио. Милић. В. Влада је предузела да проучи остатке из преисторијских периода чега је последица... Жуј. Наговорише га да отпочне праксу на његову имању, чега Павао Петровић није прихватио. Леск. Ј. 3. неодр. а. нешто. — Подај му што, рече шапатом. Ћор. Није ко човек који много промишља или се чиме брине. Креш. Кад ћемо ми тако што имати. Петр. В. 6. (уз одричне глаголе) ништа. — Верујте ми ја не знам што лепше од лепе плаве девојке. Шапч. У Арбатову немате што изгубити осим резервних верига. Крањч. С. в. било шта, ма шта, макар шта. — Кад сам те ја у чему одала? Бен. Види се боље него и по чему другом колико је у Милошу било снаге. Јов. С. II. прил. 1. колико, како много. — На лађи што је било путника, све је било весело. Шапч. И што се више пење, ваздух бива све свежији. Андр. И. Тако се десило те су три снаше запјевале што им [је] грло дало. Кол. Даде се у бијег што су га ноге носиле. Крањч. Стј. 2. уколико. — Што боље [преводилац] погоди меру . . . утолико ће му и превод бити бољи. Нед. Што прије, то бол>е. Крањч. Стј. 3. како. — Али што који дан, Ловре све опажао на дјетету свом нешто чудновато. Мул. Он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио. Вес. Уме да разговара с народом што ја не умем. Петр. В. 4. за количину: нешто, мало; макар какво. — Узалудно се надају и он и жена му да ће смоћи да купе што кравице. Ћоп. Пођоше да нађу макар што конака. И. III. везник 1. еременски а. чим. — Што је дан, он на тараби па каменицом. Вукић. Одмах оно вече, што су му оца сахранили. Берт. б. откад. — Неколико је дана што она не гледа на пусто море. Ћип. Већ трећа [је] ноћ што не спава. Јакш. Ђ. Ево има пет година дана што је Ахмед у свијет кренуо. Вел. 2. временско-условни: док, ако. — Не вјерујем да је он

1013

жив што га жива не бих видјела. Мул. Не дам, вала, што се побити нећемо. Лал. Немој, Илија, што ти неће дати све што је у кеси. Мат. 3. узрочни: јер. — Спремна сам задоволжги њега што је отац, а н>у што је сестра. Крањч. Стј. Радила је у болници што мора. Рист. 4. поредбени: као. — С Турцима је умео што нико. Ком. Мени се чини увек да је мржња на податке што и мржња слабих и убогих на јаке. Петр. В. 5. поредбени: него. — Нико се више од смрти не боји што господа которска. Љуб. Да не има славнијега чина што за своју гинут домовину. Март. 6. допусни: иако, мада, нека. — Што ме бије и снег и киша . . . што сам увек прљав . . . и то није ништа. Вес. ГГа сестре своје данак не види, што сестре своје^ ал' и свију нас. Кост. Л. Срећан ти, Перо, пут, упрегао си., што коње, ал' и нас. И. 7. експликатшни: да. — Још истог дана утврдише за мене што сам ноћу први прешао преко младог леса на Морави. Ћос. Д. Главно је сада што је Земко добро и што су дјеца његова добро. Сиј. 8. (што . . . што) дисјунктивни или . . . или, било . . . било; нешто . . . нешто, делом . . . делом. — И зрелост има своју млађахну, несташну добу, која што прије што послије прелази у зрелу мужевност. Јаг. Свијет је сад бјежао што под млетачку власт што у горње стране. Нех. А то ти је преко четрдесет талијера, што новаца што дућанске робе. Ћип. Изр. ако до чега дође, ако би до чега д о ш л о ако дође до тешке ситуације, до чега непожељног; ако се нешто деси; било ~ било ма шта се десило; бити чему (бити за шта) вредети, бити леп, бити добар, бити способан за што, имати вредност. — Да си чему не би ти кућерак висио попут откинуте губе на храсту. Ков. А. Што . . . .свијет еглени о . . . Абдулу Хамиду? Је ли за чем [тр. за што] каква ли га кажу. Њег.; знам на чему сам (смо) знаму каквомсам (смо) положају; знам о чему се ради, шта је у питапу; и што ја знам в. уз шта (изр.); ко је и што је (знати и сл.) в. уз шта (изр.); ма што в. уз шта (изр.У, нека што допустимо да, добро гито смо (су итд.). — Нека што чекасмо . . . сјекиру за врат, но нам бијаху остале у . . . пољу јалове земље. Љуб.; ни к р о з што ни з а ш т о без икаква повода, без разлога. — Не знам ни кроз што ни зашто то са мном би. Би, па ето. Шуб.; није му ни до чег(а) ништа га не интересује (рбично због болести, због жалости, тешког положаја у коме се налази и сл.). — Последњих година малаксао и у танке нити увео, па му није ни до чега. Коч.; није (нису итд.) ни за шта не вреди (не вреде итд.) ништа, неспособанје зауспешно обављање ма каквог посла. — Али шта, кад подофицири нису ни за што. Јонке; ода

1014

ШТОВ — ШТОЛАРИНА

шта не даш то шпга је последња цена! птито најниже? Вук Рј.; у чему је с т в а р шта је у ствари, о чему се ради (знати); што било било шта, аеиипо, не бирајући, макар колико; што боље (што више, што пре) како је најбоље могуће, колико се више може, како је најпре могуће. — Труде се да што боље ураде. Дом.; што год 1) све што, ма шта, било шта. — Твоји родитељи . . . ти чине што год зажелиш. Трифк.; 2) колико год. — О, Мирјана! — викну Пурко што год може. Глиш.; што му (им итд.) д р а г о 1) било шта, ма шта, макар шта. — Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке. Мат.; 2) како хоће, како жели; што му је — ту му је не може се ништа изменити, касно је за икакву измену, сад се више ништа не може учинити. — Да ми бисмо мало паметниЈИ, ово би се и лепше свршило! . . . Али сад, што му је — ту му је! Вес; што немам! да ми је да имам. — Што немам сто хил>ада динара. Р-К Реч.; што(но) кажу, што се к а ж е , што(но) р е к л и узгредно објашњење података или мисли о којима се говори: као штоје обичај да се каже, као што многи говоре; што ти је (неко, нешто) као узречица при истицању особина, нежности, »редности, стручности, способности и сл. (обично добрих). — Што ти је мати! Змај. штов м покр. гозба, част, чашћење. — Јучер је код сусједа био »штов«. Славили су крститке. Дук. штДвалац, -аоца м (ген. мн. -лаца) онај који осећа и исказује поштовање према коме (чему), поштовалац. — Велики [је] штовалац и познавалац природних наука. Коз. Ј. штбвање с гл. им. од штовати. штбватељ м в. (по)штовалац. — Ово умјетничко обиљежје прибавило јој је много штоватеља. Баз. штДватељка ж женска особа штоватељ. Прав. штовати, штујем несврш. показивати (по)штовање према коме, чему, ценити, уважавати, поштовати. — Штовани читаоци, извините и ако вам досадим. Дом. Ја штујем ваше намјере, идеале. Леск. Ј. штбвише прил. штавише, чак. — На час се причинила изазовном, штовише лијепом. Торб. штбгде, ијек. штогдје, прил. овде-онде, којегде, понегде. Рј. А. штбгдЈе, ек. штбгде. ш т б г п м и штбгла ж нем. варв. покр. . челични клип, језичац који се сшављао у пеглу даје загреје. — Ударио га »штоглом« у леви образ и све му зубе поизбијао. Срем. шт&год зам. 1. нешто. — Требало [је] часницима штогод прибавити. Тур. Ако

штогод сад баш и заборавим . . . сетићу се тамо. Ад. 2. (у прилошкој служби) мало. — Ако се са овим Турчином штогод споречка о Српству, нека има когод ко ће његовом народу причати. Нен. Љ. штогодарце, штогод (иј)ер и ш т о г о ђ зам. покр. в. штогод. — Дотична има штогодарце и да прочита на брвнима млина. Ћоп. Старац Марко с Павом први . . . а за њима својта, штогодер је има. Вел. Биће штогођ рекла. Ћип. штбђе прил. (ијек.) покр. в. штогдје. Вук Рј. штбкавац, -авца м онај који говори штокавским дијалектом, наречјем. — Писци кајкавски намјењивали су своја дјела и Хрватима штокавцима и чакавцима. Водн. штбкавачки, -а, -5 в. штокавски. Р-К Реч. штбкавка ж женска особа штокавац. Прав. штокавски, -а, -6 који се односи на штокавце, који припада штокаецима. — Српскохрватски језик има три основна дијалекта: штокавски, чакавски и кајкавски. Стев. Изр. ~ дијалекат један од три основна дијалекта српскохрватског језика назван по упитноодносној заменици »што«.

штбкавштина и штокавштина ж

говор штокаваца, штокавско наречје, штокавски дијалекат, — У Хрватској . . . је избијало већ од прве кајкавске књиге колебање између кајкавштине и штокавштине. Водн. штбкад прил. каткад, понекад. Вук Рј. ш т о к а к а в , -ква, -кво неодр. зам. којекакав, какав год, какав му драго. — Тражи тамо-амо по штокаквој старудији. Ћоп. Ударисмо у штокакав разговор. Јурк. штокање с гл. им. од штокати. штокати, шточем несврш. јадикујући, тужећи се говорити »што ћу«. Вук Рј. штбко (ген. штокога) неодр. зам. = штотко гдеко, неко, когод. Вук Рј. штбкоји, -а, -е гдекоји, понеки. Вук Рј. штбкуд(а) прил. којекуд(а), на све стране, свуда. — Пола збјега прснуло је штокуд по шуми. Ћоп. штола ж грч. цркв. 1. в. стола1. — Лице попа на говорници [се] преображава када се опасује штолом и рокетом. Крл. Из Загреба су набављани везови на брокату, штоле и казуле, које су радиле тамошње калуђерице. Андр. И. 2. штоларша. — За штолу је ипак добио жупник, по старом обичају, оседлана коња. Ђал. штопарина ж цркв. приходи католичког сшитеника које добива у натури. Свезн.

ШТОЛНА — ШТОФНАТ штблна ж нем. руд. прокоп, поткоп (у руднику). — Штолну по штолну бушио је човек . . . Завршивши бушење . . . рудар . . . пређе на бочни зид. Дав. штоно зам. в. што у односном, релативном значењу: оно што. — [Планина] се отегла . . . испод . . . више села штоно су се нанизала диљем државне цесте. Кол. Славуји штоно туже у врту зеленом. Кост. Л. Изр. ~ реч ( ~ се к а ж е , рече, рекли, веле) као шпго, како. — У опћем расположењу настала је, штоно се каже, дисонанца. Л-К. Сад смо узели овај народ на душу, штоно рече Стојан Кекић. Ћоп. штоп, штопа м нем. заст. шшаб, војна команда (иајчешће у ВОЈНОЈ крајини). — Они у штопу имају власт, а ми ваља да слушамо и шутимо. Том. Судбина [ме] баци у Карловац, у штоп моје радне регименте. Шен. штопање с гл. им. од штопшпи. 1 штопатн , -ам несврш. нем. варв. = 1 штоповати крпити (чарапе и сл.). — Она је »штопала« чарапе. Матош. штопати 2 , -ам несврш. нем. варв. спорт. — штоповати2 1. зауставити,смирити лопту у фудбалу. — Нисам покушао »штопати« лопту, него, напротив, једноставно је одбити. ВУС 1970. 2. зауставити сат (штоперицу) ради тачног мерења времена. — Може контролирати своју вожњу ако штопа брзину на сваки километар. Аут.

1015

штоповати , -пуЈем несврш. нем. варв. 1 — штопати . — фиг. Меци су јој разносили копоран — штоповали су по њој. Пол. 1958. 2 штоповати , -пујем несврш. нем. варв. 2 = штопати . — Човек са штоперицом штопује време. КН 1958. штопски, -а, -б који се односи на штопове, који припада штопу. — Онда [ће] . . . почетком листопада на неколико дана у штопско мјесто на пуковнијске вјежбе. Тур. штбрија ж в. сторија. — Јуре . . . знаде . . . заграбити у старе »шторије«. Драж. ш т о с м нем. варв. 1. гомила, хрпа, наслага. — Црвеном врпцом увезан [јеј штос исечака из новина. ЛМС 1960. Стража износи [мањерке] из зграде, вешто као келнерице своје штосове тањира. Вучо. 2. удар, ударац. Кл. Рј. 3. фиг. досетка, виц; подвала, смицалица. — Кабадахије са галерије звижде . . . изводе фрајерске »штосове« . . . добацују. Пол. 1959. Изводи свакојаке ујдурме и штосове само да му се рачуни поклопе. Вин. штоснути, ШТОСНГМ сврш. необ. изрећи, шговорити неки штос, досетку. — Гута се спремао као и увек да штосне на Хусин рачун, па је невино успијао уснама. Дав. штотко, штокога неодр. зам. = штоко. ш т о ф , штофа м нем. варв. 1. фино сукно, вунена тканина (за одећу). — Била су то три напрстка . . . помоћу којих . . . кројачи гурају иглу кроз дебље штофове. Божић. 2. штбпепа ж тал. покр. папуча. — Иште а. грађа, подаци, материјал за стварање јој у штопели магану (махану). Дан. научних или уметничких дела. — Историја штбпелица ж дем. од штопела, папучица. . . . је већ тако једнолика у штофу свом. — Скиде с ногу жуту штопелицу. Вук РЈ. Сек. Професор . . . био је толико усхићен Узимљи жуте штопелице. НПХ. владањем његовим да га је намеравао узети штбпеља ж в. штопела. Бен. Рј. за »штоф« једне своје моралне причице. Срем. Нужно је да проштудујем штоф и спев штбпер м енгл. варв. спорт. мерач вреПарсифала. Коњов. б. оно што служи као мена на спортским такмичењима. — Резултат тема, предмет (за разговор, дискусију). — њихова штопања мора [се] подударати с Дара и Вукадин пријатно [су] разговарали и резултатом главног штопера. Аут. . . . имали [су] штофа за разговор. Срем. в. дар, способност, смисао (за нешто). — У штбперица ж спорт. сат, часовник за тачно мерење времена (обично на такми- Лондону су људи задовољни са мном. Значи, чењима) којисеу потребном часу можезауста- има доиста у мени штофа за трговца и финансијера. Сек. вити. — Главни судац треба . . . штоперицом контролирати вријеме трајања борбе. Рв. штофан, -а, -о којије од штофа. — ИсСпикер је . . . морао да мери штоперицом под кроја [има] штофане прашине као да дужину свих емисија. Пол. 1959. су дрва тестерена. Сек. штбпнја ж седиште војног команданта, штофара ж фабрика штофова. — У штаба, штопа (у Војној крајини). — Пронио се по штопији глас да ће обрстар . . . отићи. штофари у Београду је 1902. био радни дан 12 сати. Лапч. Ћупријски мајстори раде у В 1885. параћинској штофари. Пол. 1973. штбпл м нем. варв. чеп, запушач. Бен. Рј. штДфарница ж штофара. — Дођоше штбплцигер и штоплцијер м нем. кажњавања деце . . . затварањем у штофарварв. вадичеп, извојац. — Поручим [му] да ницу. Сек. ћу га . . . убости штоплцигером. Матош. штбфнат, -а, -о в. штофан. — На тој штоповање с гл. им. од штоповати. . . . главици . . . као да су се приболе . . .

1016

ШТОФСКИ — ШТРАИАТИ

смеђе очи као чиоде на штофнатој главици лутке. Божић. штбфски, -а, -5 који се односи на штоф (2а). — Главни јунак био [је] штофска материја. Уј. штбчији и шточ&ји, -а, -е неодр. зам. који (што) припада штокоме, било коме, било чији. — Када би сваку сузу шточију . . . по збјеговима што потече с очију . . . све сузе кад би на лист зелен ск&пила . . . толико, сејо, сијева сијевака. Кул. штбшта, шточега и шточег неодр. замразпе ствари, којешта, свашпш; понешто— Много вам штошта у чаршији не вад>аВес. Мала дјечја памет . . . већ штошта око себе почиње да поима. Донч. штражмештер м војн. в. стражмештар. — Нека пуши цигаре кб и његов штражмештер фине, да се зна што је немешка кућа. Срем. штраЈк м енгл. организована обустава рада {у фабрикама, установама, школама) ради остеарења постављених захтева. — Повећање плата дошло је после штрајка радника и службеника [у Грчкој]. Пол. 1957. Зашто сада не шаљете дјецу у школу? Зашто сад тај бојкот и тај штрајк? Крл. Изр. ~ глађу е. уз глад (изр.). штрЗјкати, -ам несврш. = штрајковати битиу штрајку, изводити штрајк. — Штрајкало је готово пола милијуна радника. ОП 2. Британски докери штрајкају. Вј. 1972. штрајкач, -4ча м = штрајкаш онај који штрајкује. — Козаци су правили чуда од несрећних штрајкача. Јов. Ј. штрајкачки, -а, -о који се односи на штрајкаче, који припада штрајкачима. — Талас . . . штрајкачких акција обухватио је читаву земљу. Комун. 1951. штрајкаш, -&ша м = штрајк^ч. — Штрајкаше не сме нико нагонити да се врате обустављеном раду. Лапч. Нису смјеле пружати помоћ штрајкашима. Пов. 2. штрајкашки, -а, -б који се односи на штрајкаше, који припада штрајкашима. — Један од најдужих штрајкова, у коме се огледала истрајност штрајкашка . . . био је штрајк у Београду. Лапч. Двадесетих година је штрајкашки покрет добио велики замах. ОП 2. штрајкбрехер м нем. варв. онај који не пристаје на штрајк, не придружује се штрајкачимд, него и даље обавља своје дужности, штрајколомац. — Нађе се цијела чета штрајкбрехера који одлуче у понедељак на рад. Кик. Неколико робијаша . . . поколебало се и изишло на шетњу . . . Њих су робијаши одмах назвали штрајкбрехерима. Чол.

штрЗјкбрехерскн, -а, -о који се односи на штрајкбрехере, који припада штрајкбрехерима. — Највећи дио времена проводио [је] у . . . штрајкбрехерским подвизима. Ћоп. штраЈковање с гл. им. од штрајковати. штрајковати, -кујем несврш. = штрајкати. — Штрајкују против канона и канонских светаца. Срем. Осуђеници штрајковали су у Митровици глађу. Козарч. штрајколомац, -мца м штрајкбрехер. — Остао си заправо увијек штрајколомац. Сим. Постајали су криминалци, пијанице и штрајколомци. Пер. штрајколбмачки, -а, -б који се односи на штрајколомце. — Радничка класа . . . сваку идеологију »класног мира« . . . сматрала [је] . . . као окретну игру батинашке и штрајколомачке полиције. Ђил. штрЗјфкбр м нем. варв. полицијски, односно војни одред који врши рацију, истражна експедиција. — У касабу је стигао одред штрајфкора и сменио жандарме. Андр. И. штрЗм прид. непром. нем. варв. утегнут, укочеНу усправан (обично о војницима). — Стао је . . . и још лијепо штрам кврцнуо петом. Крл. Српски официри [су] кудикамо »фешији« и више војнички »штрам« од наших. Петр. В. штранга ж нем. = штрањга уже, конопац; уже у коњској опреми којим се коњ везује за ждрепчаник. — Чудо је право да коњи не потргаше штранге. Бен. Волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали. Ат. штрангбв, -ова м погрд. = штрањгов обешењак, окачењак, угурсуз. — Попашан је, штрангов, на младо . . . као бичић. Маш. Обешењаци! . . . Зар да ми живину поморите! Штрангови једни! Глиш. штранд м нем. варв. обала (рбично пескотта) погодна за купање и сунчање, плажа. — Кад сам стигла на штранд, опрала сам ноге у реци. Вучо. штрањга ж = штранга. — Кум Нинко попушта штрањге коњима. Лаз. Л. Дрхтавим рукама разређивао је . . . штрањге коња. Крањч. Стј. штрањгбв, -ова м погрд. = штрангов — Ти си . . . ти си . . . формални штрањгов. Срем. штрањка ж штранга, штрањга. — Муња учестала: — само тек шине као штрањка, а оно загрми. Вес. Нек закачи штрањком грану дудову! Кош. штрапање с гл. им. од штрапати. штрапати, -ам и -апљем несврш. прскати, кропити, шкропити. — Само су се чули пљускавци кшпе штрапајући . . . по крову.

ШТРЛПЛЦ — ШТРЕЦЛЉЕ Ков. А. Коље га [свињче], а крв штрапа по зиду. Нам. штрапац, -аца м тал. напоран, заморан рад, премор, премарапе. — Извргавао се узалуд којекаквим штрапацима. Перк. Како можеш да поднесеш тај »штрапац« толики? Дом. Изр. одело за ~ свакодневно, радно одело. штрапацирање с гл. им. од гитрапацирати (се). штрапацирати, -ацирам сврш. и нссврш. заморити, замарати напорним радом; (ис)кидати, (ис)трошити, уништити, уништавати. — Видело се . . . да су оба [сандука] много путовала и штрапацирала. Срем. Чланови [политичких клубова] . . . не мисле својом памећу и . . . не штрапацирају своју савест. Нуш, ~ се заморити се, закарати се, (ис)кидати се, (ис]троишпш се. —- Палаика се узбуђује, прети и штрапацира само у првим . . . периодима неког догађаја. Сек. штрапкати, -ам иесврш. штрапати, прскати. — Штрапкали јој вином . . . хаљу и косе куштраве. Божић. . штраптан.е с гл. им. од штраптати. штраптати, -апћем несврш. покр. в. штрапати. Вук Рј. штрафаст, -а, -о нем. в. штрафтаст. — Штрафасте панталоне као да су недавно купљене. Вуј. штрафва ж нем. варв. штрафта (/). Кл. Рј. штрафта и штрафта ж нем. 1. линија, трака, црта. 2. шатр. и разг. шегпалиште. — На истој штрафти шетају све наше године. Пол. 1959.

1017

штрбецати, штрбецам несврш. = штрбекати. — И француски већ штрбеца. Змај. Они су . . . никаквим немачким језнком штрбецали нешто. Вин. штрббцнути, штрбецнем сврш. према гитрбецати. — Жорж штрбецну му нешто, чега барем ја и отац не разумјесмо. Ков. А. штрбнути, -нем сврш. -- штрпнути откинути од чега мали, ситни део. — Овце . . штрбну мало угажене траве. Ранк. фиг. Срба ће можда свој део прокоцкати, можда ће и Јуличино и моје штрбнути. Сек. • штрбуцнути, штрбуцнем сврш. дем. према штрпкати. — фиг. Ту ћемо . . . да штрбуцнемо газда Цвијана. Ранк. штр^бер м не.ч. варв. оиај који смишљеним настојањем и додворавањем жели постићи успех (у школи, служби и др.), лакташ, каријериап(а). — Ћуте на грубе . . . испаде својих синова — лоших ђака, углађених бекрија и ситних штребера. Петр. В. Њихов је идеал . . . срећни бирократски штребер. Матош. штр^берица и штрбберка ж женска особа штребер.

штр^беркин, -а, -о који припада штреберки. штр^беров, -а, -о који припада штреберу. штр&берски, -а, -6 који се односи иа штребере. — Претворио [се] у једнога од оних пет хиљада глупих и штреберских капетана. Крл. Направио је неколико штреберских корака. Вучо. штрбберство с особина и поступак штребера, лакташтво, каријеризам. — Иза четврт сата спомињаше »штреберство«. Матош. »Обзнана« је постала извор свих зала . . . штреберства. Риб. штрафтаст, -а, -о пругаст. — [Диже] штрека ж нем. варв. железничка пруга; споро своје сиве штрафтасте панталоне. Дав. даљина, пут. — Хтједох данас да пријеђем штрба ж покр. в. шкрба (2). Бак. Реч. штреку. Бан. У село донио [је] глас да се иде на штреку. Вил. штрбац, штрпца м бот. једиогодишња биљка из пор. штитарки Меит а1ћатап11штрбпити, -им несврш. в. стрепити. — сит. Сим. Реч. Не може да се чуду чуди, веће штрепи, једва проговара. Ботић. штрб^кање с гл. им. од штрбекати. штрецав, -а, -о који штреца. — Можда штрббкати, штрбекам и штрбечем не- је требало мало времена да поправи штресврш. — штрбецати натуцати, слабо, нецаво срце. Вуј. Штрецави жуљеви . . . на разумљиво говорити (обично страни језик), стопи. Кост. Л. — Овај тек нешто штрбека талијански. штрецаво прил. са штрецањем, штреИгњ. Онда поче штрбекати . . . као каква цајући. — Осећао [је] тај оток подливен полудјела стара милосница. Божић. крвљу, што је густо и штрецаво пулсирала. Дае. штрббкнути, штрбекнем сврш. према штрбекати. ••— Н е зна ни штрбекнути. штрецај м трзај, трзање, жигање (рд Вук Рј. убода нечег оштрог и сл.), стрецај. — Лагани додири новчаница изазову у њему моћне штрбенцкати, -ам несврш. дем. према штрбецати. — Почне исто тако зло штрбенц- штрецаје. Божић. кати језиком Фаустовим. Ков. А. штрецање с гл. им. од штрецати.

1018

ШТРЕЦАТИ — ШТРКАЉ

штрецати, -ам несврш.; исп. стрецати 1. осећати штрецаје, бол, жигати, пробадати. — Одахнем, јер је и мене срце штрецало, као да беше у квргама. Цар М. Боли и штреца [зуб]. Куш. 2. презати, дрхтати, трзати се (од страха и сл.). — Одвула [се] као пјан, штрецајући од страха при сваком кораку. Матош. Увече штрецам на свом лежишту и узалуд покушавам да се придигнем. Аз. штрбцимице прил. штрецајући. — Све јечи потмуло, пробада штрецимице. Божић. штрецнути, -нем сврш.; исп. стрецнути 1. сврш. према штрецати, осетити бол, жшнути. — Њу нешто штрецну у грудима. Матош. Штрецну га у срце кад видје бајонете. Лал. 2. учинити трзај, тргнути се. — Коњ штрецну, али не пође. Десн. 3. звецнути, звекнути. — Једна опруга штрецну у звонце. Дав. . ~ се тргнути се. — Јован се штрецну, срце му залупа.. Ћос. Д. штрНга ж тал. вештица. — Лука вјерује . . . у штриге и вукодлаке. Наз. штригарија ж тал. покр. чарање, чаролија. — Ху! То су штригарије! — узврпољише се жене. Наз. штрЗгнути, -нем сврш. покр. стригнути, оштро померити, тргнути. — Штригнут ћете ушима кад вас полију шрапнелом. Крл. штрЗгун, -а и штр&гун, -уна м тал. покр. вештац, вукодлак. — Штригун, вјештац! — говораху тежаци. Наз. штрЗк, -ика м нем. варв. 1. конопац, уже. — Само једно желим, да ме . . . понесе штрик у висине небеске. Ков. А. 2. фиг. обешењак, враголан, мангуп. — Ево нам нећака . . . познатог загребачког штрика. Матош. штрикање с гл. им. од штрикати. штрЗкати, -ам несврш. нем. варв. плести. — Жене су училе сељанке како се штрикају сукње. Андр. И. штр&каћи, -а, -е који служи за штрикање. — Тражим . . . жену кеја би ме подучавала плести на дуплу штрикаћу машину. Вј. 1960. штр&кер м нем. варв. радник у штрикерају, плетач; чарапар. Кл. Рј. штрикерај, -аја м варв. 1. оно што се штрика, плетиво. — Узела . . . штрикерај у корпицу. Срем. 2, радионица, радњаза штрикање, плетење. Кл. Рј. штр&керица и штр&керка ж варв. в. плетиља (1). штр&керски, -а, -5 који се односи на штрикере, штрикерице, одн. штрикерке и штрикање. — На себи имаде штрикерску реклу. Торд.

штр&кда ж нем. варв. црта, линија. — На њему [позиву] превучене три црвене штрикле. Нуш. Нема штрикле што је кредом превукао. Игњ. Изр. п р е в у ћ и коме ш т р и к л у п р е к о рачуна покварити рачуне, планове. штрикнадла ж нем. варв. игла за плетење, плетића игла. Кл. Рј. штрВљун м зоол. в. штиријун. — »Штриљун« . . . се . . . врло ретко појављује у дубљим водама Јадрана. Пол. 1959. штримфла ж нем. варв. чарапа. Бен. Рј. штрингла ж нем. варв. в. повесмо. — На отвореној пијаци излажу своју робу . . . нануле, ужад, велике штрингле сирове вуне и друге домаће производе. НИН 1973. штрих, штриха м нем. варв. 1. црта која се повуче преко чега написаног као знак поништавања онога што је написано. 2. место где сеу неким градовима морају кретати проститутке. — Мој муж је обична битанга и мој је живот разорен: нашао је неку флундру са штриха. Вј. 1973. штрихерица ж јавна блудница, проститутка; исп. штрих (2). Кл. Рј. штрВц узв, звук који се чује при сечењу маказама. — Штриц, штриц, глођу маказе чоју. Сек. штрВцати, -ам несврш. необ. резати, сећи маказама. — Ове маказе добро штрицају. НИН 1960. штр&цика м нем. варв. погрд. онај који живи од блуда своје љубавнице или жене. — Оденуше га . . . као правог пештанског штрицику. Маш. штрЗцкати, -ам несврш. штрицати. Р-К Реч. штрјун, Беи. Рј.

-уна

м зоол.

в.

дем. према штиријун.

штрк м (мн. штркови) 1. зоол. а. бела рода. — Шта пиљиш онамо као штрк у јаје? — запита га. Вел. Очува га [јединче] као штрк своје јаје. Вукић. б. мн. систематски назив за породицу СлсопМае. Терм. 4. 2. зоол. штркаљ, обад. Вук Рј. 3. (у придевској служби) брз. — Широк [Ђорђе] у плећима, а штрк на ногама. Шант. штркаљ, -а и штркаљ, -кља м (мн. штркаљи и штркљеви) а. инсекат двокрилац из пор. ОезиМае, чије ларве живе паразитски на разним сисарима {у кожи, прибору за варење, носу и сл.). б. мн. систематски назив за пор. Оеб1п<1ае. Терм. 4. Изр. го в еђ и ~Нурос1егта ђоу18, чије ларве продируу пошкожно тпкиво говечеша; к о њ с к и ~Оа81горМ1и8 е^ш, чије ларве живе на слузокожи црева и желуца коња, мазги и магараца; овч(и)ји ~ Ое81ш8 оујбз чцје ларве живеу

ШТРКЛИ.Е

ШТРОПОШТЛТП СЕ

1019

ноздрвама оваца, одаклс доспевају у сииусне штр&јачки, -а, -б који се односи на шшрошупљине. Терм. 4. јаче. — Згодни се нађоше ножићи, прави 1 штројачки. Бен. штркање с гл. им. од штркапш. 2 штрдјен»е с гл. им. од штројити. штркање с гл. им. од штркати се. штројитељ м штројач. — Имали су штркати, -ам несврш. расипати, растусвог ковача . . . штројитеља волова и прашрагпи. — Не штркај ми по Крушеву друштво. чића. Ћоп. НП Вук. штројити, -им несврш. шкопити, каштркати се, -ам се и штрчем се несврш. стрирати, јаловити, уклањати полне, сеобадати се, штркљати се, јурити било куд (обично о говечету подстакнутом обадима). мене оклезде животињама. — Стојан . . . — Краве се већ почну штркати, да рогове штроји по селу крмке. Бан. Штројио [је] по селу свиње. Чипл. поломе. Ад. штрока ж 1. вет. а. в. строка (1). Вук штркић м дсм. од штрк. Р-К Реч. штркља и штркља м и ж дугонога, Рј. б. врста свињске болести. И. 2. нечистоћа, прљавштина. —• Вазда сам чачкала штроку штркљаста особа. Р-К Реч. међу ножним прстима. Вин. Купаш ли се штркљање с гл. и ч. од штркљати (се). ти кадгод? . . . Треба понекад скидати штроку. Дае. штркљаст, -а, -о 1. дугоног, крака(с)т. — Био је то . . . висок и штркљаст човјек. штрбкав, -а, -о који има штроку; строЋоп. По димњацима се гнијездиле штрккав. — Од штрокава свињчета не једе се љасте роде. Кик. Скупини се приближава месо. Вук Рј. једна ружна штркљаста дјевојка дуге неуштроктати, штрокћем несврш. чегрредне косе. ВУС 1972. 2. дугуљаст, издужен. тати, штропотати. — Чуо је како му иза — Зањихају се дугачке штркљасте гране. леђа . . . штрокћу пушкама. Лал. Ранк. Српом жању неку штркљасту траву. штролЛгати, -ам несврш. тал. покр. Нен. Љ. гатати, врачати, прорицати', домишљати штркљати, -ам несврш. стрчати, стр- се. — Присиљени [су] да саде купус, да шити; брзо расти. — Из њега [лица] му штролигају по облацима какво ли је вријеме. штркља ретка проседа брада. Ранк. Војн. ~ се обадати се; фиг. мотати се, врзмати штронцати, -ам несврш. штропотати. се. — У мене се јунци не штркљају. Кур. — Колица штронцају и н>ишу се амо-тамо Смије се Петковић, а мисли му се . . . штркна неравној улици кб чамац на води. В љају по глави, прескачу једна другу. Цес. А. 1885. штркље, -каља ж мн. дугачке ноге. Р-К штроп м тал. пом. уже, конопац, којим Реч. се везује весло о клин на чамцу. Деан. Рј. штркљо, -а и -е м штркља. Р-К Реч. штропот м лупа, лупкарање, бука, тандрштркнути, -нем и штркнути, штркнем кањс [нарочито точкова и кола). — Слушао сврш. I. сврш. према штркати и штркати [је] он силни штропот од многобројних се. 2. јурнути, побећи. — Благо . . . дигне реп на мухе и штркне кући. Гор. З.убризгати, кола. Мул. Зачу штропот воза који грдш над њиховим главама по гвозденом мосту. уштрцати, штрцнути. — фиг. Угризла Поп. Ј. Штропот држала, што је лупнуло о [је] змија искварености у живо срце и штркстакло, пробудио га је. Крл. Лампа на столу нула у њ горкога једа. Ков. А. гори, чује се штропот кишнице. Бег. штрко, -а и -е м зоол. врста птице штропотав, -а, -о који изазиеа штропот. Тгое1оду1:е8 1го81о(1>1ез. Бен. Рј. — Гломазна, штропотава тјелесина локоштрљак, -љка м бадрљак, патрљак, мотиве . . . Сим. бадрљица. — Настала је борба међу жестоштропотање с гл. им. од штропотати. ким пићем и великом боли у штрљку надлактице. Том. Прескачући . . . штрљке, штропбтати, -опоћем несврш. лупкашто остадоше од кукурузиња, огледавао се рати, тандркати, шоботати; син. стропомомчић често на бразду. Кол. тати. — Однекле је непрестано штропотао млин. Бен. Крупне капи . . . кише штропоштрљити, -им несврш. стршити, стртале [су] чудно кроз гране храстове. Шимун. чати. — Црни му подрезани брк . . . штрљи кано да си трн покосио. Ков. А. Налијево штропотно прил. са штропотом, штроштрље . . . подртине неке куле. Буд. поћући. — Потресе штропотно дрвеном шкатуљом у руци. Драж. штрбјач, -ача м онај који штроји домаће животиње. — Стигне свињски штројач. штропбштати се, -ам се сврш. в. Вел. Шездесет година [је] спахијски штројач стропоштати се. — Кола и наш добри субио. Чипл. сјед . . . штропошташе се у каљужу. Ков. А.

1020

ШТРОФ — ШТУАРТ

штрбф, штрбфа м нем. варв. казна (обично новчана). — Сељак [је] морао да плати »штроф« . . . и да шиље . . . сина у школу. Марк. Св. Одмах те ухвате, одмах пред суд, одмах штроф! Бен. штроца ж покр. в. шкљоца (2). Рј. Аштрбцање с гл. им. од штроцати. штрбцати, -ам несврш. и уч. према штроцнути. штрбцнути, -нем сврш. оном. шкљоцнути. — Наједанпут нешто штроцну, плану, пуче пушка. Мул. штрпка ж бот. врсша дивље салате, жућаница (1). Сим. Реч. штрпкање с гл. им. од штрпкапш. штрпкати, -ам несврш. иуч. према штрбнути и штрпнугпи. штрпнути, -нем сврш. = штрбнути. — Он закида на велико, а ја штрпнем на мало. Андр. И. Овде . . . штрпну мало старе тврде траве. Чол. штрћнути, -нем сврш. в. штрцнути. — Турчин.. швуцне, управо штрћне пљувачку чак на Омира. Дом. штругља ж покр. омања и нешто већа дрвена посуда за млеко и воду> кабао. — Штругљом, којом је воду вадио . . . удари Марка у главу. Миљ. Жена је носила на глави »штругљу«, округлу дрвену посуду равна дна. Лал. штрудл м и штрудла ж нем. варв. врста колача од теста надевеног орасима, јабукама, маком и сл.; пита савијача. — Н>егово прво и највеће весеље читавога рођендана био је тиквин штрудл с маком. Крл. [Треба] да . . . оцене како им се допада торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста. Срем. Могао је мјесецима напијати играча црним кавама и сладити га домаћом штрудлом. Божић. штрукле и штрукље ж мн. нем. врста јела од теста: сиром или тиквом, бундевом надееена јувка, резанци. — Имам косце, косимо отаву, па сам им испекла ужину: од буча штрукље. Киш. Жена му куха штрукље. Крл. штрукс м врста јаке памучне тканине. — Од материјала су за летње успоне најбољи ребрасти сомот, штрукс и тифтин. 3-Г. штрумпандла, штрумпфбандла и штрумпфпантљика ж нем. варв. подвезица за чарапе (рбично женске). — Размишља чије ли је све то било: та штрумпфбандла, та . . . женска ципела. Срем. [Пинчика] са четири штрумпфпантљике на ошишаним ножицама. И. штрупиран, -а, -о фр. кљаст, сакат, узет; укочен. Р-К Реч.; Кл. Рј.

штруфпа ж нем. варв. (обичио мн.) петља на врху сара од чизама. — Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака, ла чак и до штруфли. Срем. штруфна ж нем. варв. штрумпандла. штруца ж нем. хлеб дугуљаста облика, векна. — Зажелио је још штруцу круха. Перк. Држао је располовљену велику »штруцу« хлеба. Андр. И. штруцање с гл. им. од штруцати (се). штруцати (се), -ам (се) несврш. према штруџнути (се). штруцнути, -нем сврш. труснути, дрмнути; труцнути. — Ударио точак на камен, на џомбу, па штруцнуо! Кош. Кад штруцне на саставцима шина, осећам како ме заболи у куку. Јак. ~ се повр. штрцај м млаз течности избачен једанпут. Деан. Рј. штрцалица' ж штрцаљка. Вук Рј. штрцалица 2 ж бот. биљка из пор. тикава ЕсђаИшт е1а1егшт. Сим. Реч. штрцало с орган за штрцање, прскање код неких животиња. — Носни су отвори код китова смјештени један до другог у заједничкој јамици, штрцалу. Финк. штрцаљка ж направа за штрцање, прскање, поливање, прскалица; шмрк; мед. инструменат за убризгавање инјекција. — Надимак »Перолин« добио. је по чудној сродности његових уста са штрцаљком за освјежавање . . . биоскопских сала. Лал. Путем се трескала колица ватрогасне штрцаљке. Гор. Доктор [је] . . . одмах стао вадити из кутије велику штрцаљку. Сек. штрцање и штрцање с гл. им. од штрцати. штрцати и штрцати, -ам несерш. према штрцнути. штрцкати, -ам несврш. дем. према штрцати. — Штрцка говувачком на попа. Вас. Непрестано [је] кроз зубе штрцкао у кут пљуванку. Киш. штрцнути, -нем сврш. пљуцнути (кроз зубе), прснути, бризнути. — Онда штрцну између зуба. Јак. Штрцну телал из уста ракијом по поду. Бан. фиг. Она жаркастим очима штрцне по њему. Божић. штрчати, -чим несврш. стрчати, стршити. — У огромни видик штрчали су . . . фабрички димњаци. Уск. [Из] кукуруза штрче главе високог сунцокрета. Бан. фиг. издвајати се, истицати се између осталих. — Сви они, цела њихова кућа . . . издвајала се у махали, штрчала. Станк. штуарт м енгл. висока, широка, крута огрлица {какву је носила краљица Марија Стјуарт). — Миливој не воли блузе с го-

ШТУДЕНТ — ШТУЛЕ

1021

штукатор м 1. в. штукатура. — Стаде лим вратом, иа сам дошила та) пластрон и разгледати одозго до доле, од штукатора штуарт. Петр. В. до патоса. Срем. Једне ноћи чујем ја неку штудент м лат. в. студешп. — Штулупу над главом . . . трећу ноћ . . . отпада дент је од јучер педаљ виши. Дук. Једнси штукатор! И. 2. в. штукатер. — Његова нам обноћ паде шака Један њихов штудент. фирма! Постала је она споменик . . . кад Ћоп. ју је италијански штукатор узидао и гипсом штудија ж е. студија. — На вама и облепио. Вучо. вама равнима [сам] лепу психолошку штудију штукаторски, -а, -о који се односи на научио. Јакш. Ђ. Једва [сам] чекала да се штукаторе, који се употребљава за штукасврше те . . . штудије његове! Срем. туре. — Ове године . . . жене задругарке штудирање с гл. им. од штудирати. . . . произвешће око милион квадратних штуднратн, -удирам несврш. в. студиметара штукаторске трске. Пол. 1950. рати. •—• Чекао сунце да изађе, да га огрије штукатура ж тал. рад у гипсу, гипсани . . . а онда је мислио и штудирао којешта. Мишк. Узми и ти, учо! . . . Шта једнако радови на грађевини (најчешће на таваници собе). — Много се [гипс] троши . . . за моштудираш? Јакш. Ђ. деле, отиске штукатуре, умјетно камење. 1 штук м тал. ггтс помешан с лепилом или Тућ. Пада са стропа штукатура. Матош. желштмом којим се изводе декоратити раштукатурски, -а, -6 који се односи на дови у вајарству и грађевинарству; исп. стук. гитукатуре. — Залазио [сам] у . . . те . . . дворане са штукнути, -нем (аор. штукнух и штукох) штуком и драперијама. Багп. Један ступ од сврш. 1. а. изненадно нестати, ишчезнути, штука понављао [је] узорак другог. Торб. изгубити се. — Пушио је овде украј ватре, штук 2 м нем. варв. 1. спрат, кат. — па некуда штуче. Јакш. Ђ. Кад сам им се Он ми иде на горње штукове. НПХ. 2. приближио, оне одједном некуд штукоше. малпгер, жбука на таваници, стропу; тава- Ком. б. јурнути, појурити. — Он се журно ница, строп. Рј. А. обуче и штуче на чист ваздух. Ћос. Б. 2. штук 3 м нем. покр. топ. — Свих влада добити мањи поремећај у неком зглобу, праТроједнице прави базгов штук. Ков. А. ћен болом и слабом и смањеном покретљивошћу. штука 1 ж зоол. а. слатководна риба граб- — Мени је нешто штукнуло. Љуб. Зглоб љивица, кошљориба, коштуњача из истоиме- је ушинут (увинут) . . . ако му се везице јако не пор. Ебох 1исшб. — Најопаснији непринатегну, као нпр. кад штукне нога. Батут. јател. слатководних риба је штука. Станк. Изр. ~ памећу померити памећу, полуС. б. мн. породица риба кошљориба, кош- дети. — [Тетке] мисле да сам »штукнуо туњача ЕзосИае из реда мекоперки. ЕЛЗ. памећу«. Црњ. штукован, -а, -о који је од штука}> Изр. сув као ~ јако, веома мршав. гипсаи. — Била је та соба зрачна и велика, 2 штука ж нем. врста немачког ратног са штукованим плафоном. Бег. авиона бомбардера за обрушавање у II светштуктање с гл. им. од штуктати се. ском рату. — На Челебић се сурвавала . . . са заглушним бректањем свих мотора друга штуктати се, штукће се несврш. покр. штука. Минд. в. штуцати се (коме). Вук Рј. штула ж а. дрвеиа (вештачка) нога. — штукавац, -авца м бот. в. раставић. Нога [је] остала згрчена занавек. Од тог Сим. Реч. се времена Вук није више од штуле одвајао. штукавица ж покр. в. штуцавица. Бел. Под тканином не бијаше месо него Вук Реч. штула од дрвета. Донч. б.једна од две дрвене мотке, штаке од гигаља, ходуља. штукање с гл. им. од штукати (се). штуласт, -а, -о који је дуг као штула, штукаст, -а, -о који је налик на штуку. — У југоисточном дијелу . . . Сјеверне Аме- који је налик на штулу. — Доктор . . . из Ортопедске болнице у Београду није крио рике [познат је] мисисипски алигатор (штуда је огорченији као естета него као лекар касти алигатор). Финк. у питању штуласте обуће. НИН 1973. штук&тер, -ера м нем. радник грађештулати, -ам несврш. ићи на штулама. винске струке који изводи гипсане радоее, — Штулајући и заносећи дрвеном ногом, гипсар; исп. стукатер. — Позивају се . . . Веселица забрза према доњој страни воћара. штукатери . . . ради регистровања. Пол. Ћоп. 1944. Једном је хтио неки штукатер . . . поклонити својој жени . . . санску козу. Јонке. штулац, -лца м бот. в. мотрика. Спм. Реч. штукати (се), штучем (се) иесврш. покр. в. штуцати" (се). И-Б Рј.

штуле, штула ж мн. тал. гшаље, ходуље. — Банаћани причају анегдоту да су још

1022

Ш Т У Л Р И Х Т Е Р — Ш Т У Ц А Т И СЕ

стари Римљани морали да измисле штуле како би могли да пролазе кроз митровичко блато. Пол. 1959. штулрихтер м нем. варв. судија, члан судског колегијума. — Сад нам посла цар комесаре . . . рихтере, штулрихтере. Јакш. Ђ. штумадла ж нем. варв. собарица. — Зар ми да спремамо штумадле и куварице . . . викнуше оне [наставнице]. Дом. Познавали су га [кочијаша] сви, све механџије, келнери и све штумадле по свима механама. Срем. штумак, -ака м покр. стомак, желудац. — Кад је штумак пун . . . онда [је] тежи. Мат. штур 1 , штура, штуро 1. неплодан, јалов, закржљао, мршав; пуст. — Од оне црне и штуре дјевојке разрасла [је] кршна жена. Тур. Жиле повукле у себе . . . влагу . . . и за недељу-две од голога штурога граља претворио се густ зелен шатор. Ранк. 2. слаб, недовољан (по јачини, интензшпету). — Пламичак лојанице бацао је на њега немирно . . . свјетло. У луку те штуре расвјете било је још неколико бораца. Хорв. 3. оскудан, сиромашан (у идејама, доживљајима и сл.). — Збивања [у роману] се отегла у бескрај . . . слике разбацане, а композиција штура. Вј. 1960. Сух трајем живот, штур без садржине. Марк. Д. штур 2 м зоол. врста даждевњака. Рј. А. Изр. големи ~ зоол. водоземац из пор. штурова, који дише шкргама и плућима МееакЉаггасћиб тах1тиз. ЕЛЗ. штурак, -рка м (мн. штурци, ген. штурака) зоол. попац, зрикавац. — Вечером . . . миришу траве и зричу штурци. Андр. И. С врата је допирао свјеж вјетрић носећи зрикање штурака. Франг. штурити, -им несврш. покр. цврчати; фиг. звецкати, лупкати. — Ручицама [јеј по њој [парици] штурио и чинио као да га глава сврби. Ђал. штурм м нем. варв. напад, наеала, удар, јуриш. — Он је узео свој кларинет и свира . . . марш и штурм. Крл. Без рума нема штурма. Ољ. штурматак м и штурматака ж варв. јуришни напад. — Кирасирска бригада . . . спасила је код Седана част француске заставе у својој штурматаки. Крл. штурмбригада ж варв. јуришна бригада. — Штурмбригада . . . заузела [је] натраг Хавриловку на голи нож. Крл. штурмирати, штурмирам сврш. и несврш. нем. варв. јуришати, напасти, нападати. — Ја се све бојим да ће гиганти наше небо штурмирати. Шен. штурник м јалов, кржљав коњ. — Сви су коњи зопцу позобали, до твојега нечести-

ва дора, шце штурник ни зрна сломио. НП Вук. штурнути, -нем сврш. в. штукнути (Ј). — Он штурну преплашен у мрак, где сенка владаше густа. Ил. штуро и шт^ро прил. оскудно, мршаво; у најкраћим цртама. — Ово је само окосница Ћамилове приче, штуро и кратко казана. Андр. И. Овим . . . извором Нушић се врло штуро послужио. Грол. Зелено свјетло на лукобрану . . . жмирка дремљиво, час нестаје . . . час засја штуро. Хоре. штурост, -ости ж особина онога што је штуро, оскудност. — Још тада [је] јасно видео штурост и недовољност и својих и техничких и општих знања. Скерл. Он је осјетио . . . моју мисао да основној штурости треба додати напрстак занимљивости. Сим. штуц, штуца м нем. врста кратке пушке, карабин. — Оправи се штогод љегапе можеш . . . и ти узми челикли наџака, и узми ми штуца зеленога. НП Вук. На десно раме метно штуц. Коч. штуца ж нем. покр. крчаг, врч. — Тако чекајући од године до године могла [би] још остати у кући, да »залијева прашне штуце новим оцтом.« Кое. А. штуцавица ж мед. нагли, краткотрајни ритмички грчеви мишића дијафрагме, праћени учестаним експлозивним удисајима ваздуха, услед надражаја дијафрагме 8т§и1Шб. —• Газду Станоја је напала штуцавица. Андр. И. Од муке га спопаде штуцавица. Десн. штуцаље 1 с гл. им. од штуцати. штуцање 2 с гл. им. од штуцати (се). штуцати 1 , -ам несврш. нем. = штуцовати кресати, опсецати; подрезивати, подшишивати (браду, бркове). — Округла [му] мала сиједа глава . . . и штуцани жути брци. Бомсић. Дрхтавом руком штуцао је бркове. Пол. 1972. штуцати 2 , -ам несврш. 1. имати напад штуцавице. — Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. Ранк. Тетура без памети . . . и штуца, а лијечи се расолом. Вј. 1972. 2. (обично шаљ.) учестано чинити какве покрете. — Неки сједе на прозорима . . . па с насладом прате игранку штуцајући кадикад рукама у ритму музике. Војн. Има бога! — гракће Веселица штуцајући својом протезом. Ћоп. ~ се безл. (са логичким субјектом у дативу) штуцатиг Џ). — Зар ти се није никад штуцало, Гончинка? Шен. И, дјецо моја, послије наше самрти, зар ће им се ситопјано штуцати?! Кул. Изр. штуца ми (му) се разг. помиње ме (га) неко у одсуству па зато штуцам (штуца). — Бездушном Тодорини морало

ШТУЦЕР — ШЋИ се штуцати, толико је његово име било спомињато у >ианастиру. Мат. штуцер м нем. онај који много полаже на свој изглед, који се много дотерује, кицош, гиздавац. — Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као млад трговац. Срем. штуцерски, -а, -6 који се односи на штуцере, који је као у штуцера, кицошки. — Дочепо се један мајмун штуцерска одела. Змај. штуцкање с гл. им. од штуцкати. штуцкати, -ам несврш. дем. према штуцати1. — Почео [је] да штуцка. Дом. фиг. пригушено се смејати загрцавајући се. — Тихо је штуцкао и изгледало је да толико ужива у своме смеху да не да да се проспе у звуку. Мил. В. штуцна ж нем. део одеНе која штити ногу од чланака до средине листа, грло чарапе (без стопала). — Згодно [је] мјесто докољеница носити само кратке вунене чарапе, а преко њих навлачити штуцне. 3-Г. штуцнути, -нем сврш. 1. изненада гласно једанпут удахнути ваздух при штуцању. — Чуо сам како је . . . штуцнуо од смијеха. Донч. фиг. Локомотива отегнуто писну, штуцнуше одбојници. Пол. 1950. 2. фиг. уздржљиво рећи само јгдну или по коју реч, проговорити; писнути, зуцнути. — На »фронтету« говоримо све, а овде не смеш да штуцнеш. Јак. ~ се безл. (са логичким субјектом у дативу) штуцнути {1). — Кнезу се штуцнуло из свега грла. Шов. штуцовање с гл. им. од штуцовати. штуцовати, -цујем несврш. = штуца1 ти . — На њему лепо ново одело . . . коса ошишана, брада »штуцована«. Ранк. штучевина ж месо од штуке. Р-К Реч. штучији, -а, -е = штучји који се односи на гитуке, који потиче од штука: ~ млађ. * штучица Ж дем. од штука. штучји, -а, -е = штучији. — Са недокуханим или недопеченим штучјим месом може [се] у тело унети нека особита врста бобица. Батут. шћав м бот. в. штаваљ. ЕЛЗ. шћавет м тал. а. црквена књига, лекционар (јеванђеља и посланице) на чакавском дијалекту писане латиницом. — Бискуп пита . . . које би било најбоље издање шћавета. Водн. б. хрватски народни језик чакавског дијалекта икавског говора на коме су писане црквене књиге док црква није забранила његову употребу 1754. годице. — У хрватској народној цркви старословенски језик, са глагољским писменима . . . остао је код хрватских глагољаша на острвљу . . . све до XVIII

1023

в., када га )е почела потискивати латиница и народни језик (тзв. шћавет). Бел. Шћаво, -а и Шћавон, -бна м тал. погрдан назив за Словена. — Зову ме Јоже, Шћаво. Наз. Ви Шћавони остављајте кости у туђој земљи. Павл. шћавбвски, -а, -6 који се односи на Шћавоие, словенски. — Приони! Иду шћавонске либурне. Наз. Шћавунац, -нца м в. Шћаво. — Никад неће Шћавунци бити наши пријатељи. Нех шћап, шћапа м дијал. в. штап. — Нас Бошњаке стираше до просјачког шћапа. Павл. шћап узвик којим се означава изненадно грабљење нечега или се подражава звук при халапљивом гутању хране, ћап. — Зло само вреба кад ћеш се ти мало усправити, и ето ти га — шћап за гркљан. Ћоп. Комад круха [је] . . . бацио Брундашу. Шћап! учини Брундаш, и круха више није било. Брл. шћаппти, -им сврш. 1. зграбити, шчепати. — Па је змију шћапио за главу. Март. Гмижу ка нама да нас шћапе . . . и повуку са собом. Пол. 1958. 2. кришом и на брзину узети нешто туђе, дићи, здипити, смотати, украсти. — Да ли је тата приметио да сам јуче шћапио карте за маст и бг^шно. Поп. Ј. Има толико скитница који само . . . гледају не би ли штогод шћапили. Креш. шћах дијал. импф. од гл. хтети. шћбдјети, дијал. ијек. в. штедети. Деан. Рј. шћемија и шћемлнја ж дијал. клупа, столица; школска клупа; исп. скамија. — Царе сједе у златну шћемију. НП; Рј. А.; Бен. Рј. шћепати, -ам сврш. дијал. в. шчепати. — Није хтјела да тјера мак на конац . . . знајући да има времена да је шћепа. Кум. шћер, шћери ж дијал. в. кћи. шћбра ж хип. од шћер и шћи. шћерати дијал. в. стерати. шћердати, -ам сврш. расипнички, улудо потрошити, спискати, проћердати. — Имање и морал шћердао је давно. Ил. шћ^рка ж дијал. в. кћерка. шћ<5рца ж дијал. хип. од шћер и шћерка. — Знам ја шта тебе мори, шћерце. ћор. шћета ж дијал. в. штета. шћети дијал. в. хтети. шћетинаст, -а, -о покр. в. чекињаст. — Шћетинаста коса као да никако није хтјела стајати. Коз. Ј. шћетица ж бот. покр. в. чегиљуга (7). Сим. Реч. шћи, шћери ж дијал. в. кћи.

1024

ШЋИКУН — ШУВРТАН

шћ&кун, -уна м зоол. покр. зеба чинка- — Мени је све од шуба јасно. Вј. 1973. Једним шубом убио је обје јаребице. ВУС 1973; вица, врста ппгице певачице. Бен. Рј. шћЗпа Ж покр. комад исцепканог дрвета пер шуб шуб (1); исп. шупирати. Бен. Рј. за ложење, клипа, цепаница. — Дрвета ни шуба Ж дугачак капут постављен крзном. шћипе немамо у двору. Донч. — Путници [су се] били замотали у своје Шћбпетар и ШћНптар м в. Шиптар. шубе до преко ушију. В 1885. Ђаковић се сав увукао у шубу. Мил. В. Бен. Рј.; Прав. шубара Ж велика крзнена капа. — Нашћиптарски, -а, -б в. шиптарски. шћир м бот. дијал. в. штир. Сим. Реч. бијеш шубару на уши па као срњак загребеш. Донч. фиг. Димњаци [се] чисто поносе шћбта ж покр. в. кишобран. Вук Рј. својим великим, тешким шубарама. Ћор. шћбрлати, -ам сврш. покр. навалити шубараст, -а, -о сличан шубари. — Моја на кога као слеп силећи га на што, заћорити. мисао . . . скакуће са шибља на коров, са — Људи људи, уморни па сркнули нешто овога у шубарасти жбун. НИН 1958. више ракије, а Турчин шћорлао да и ја шубараш, -аша и шубараш м 1. онај пиј. Ал' није мени до пића, чувам се. Буд. који носи шубару. Вук Рј. 2. пеј. погрдан шћбфати, -ам несврш. покр. кљуцати, назив за четника у другом светском рату чупкати. — Кад баце удицу, све им нешто (јер су четници носили шубаре). — Заустављао шћофа. Кум. [је] све те шубараше и без много испитивања шћукати, -ам сврш. ћукајући намамити, опремао их ноћу у дубок јарак. Ћоп. скупити, свабити живину. Вук Рј. шубарбтина ж аугм. и пеј. од шубара. ~ се стићи у великом броју, скупити се шубарица ж дем. од шубара. у ееликом броју на једном месту, сјатити се. шубица ж дем. од шуба; мали крзнени — Сташе се вијат димови, ћук до ћука, сва капут. — Јелена [је] . . . одјевена неком се Пива шћука. Март. шћулац, шћулца м бот. покр. в. мотрика. шубицом. Шен. шуббнити, -им несврш. оном. тупо — Над самим жалом пробија кроз распуцану стијену шћулац са својим . . . тврдим лиш- одзвањати, шоботати, шобоњити. — Шубонећи по лименом дну вједрице потече ћем. Кум. млијеко у танком млазу из . . . меких сиса. шћурак, -рка м зоол. покр. в. штурак. Донч. — По травици шћурак скаче. Шен. шубхели прид. непром. тур. покр. сумшћућорити се, шћућорим се сврш. њив, непоуздан. — Ма вјере ми . . . некако шћућурити се. — фиг. Уврх брда се шћућо- је баш шубхели. Мул. рила друмска механа. Уск. шува ж тур. покр. сумња; слутња. — шћућурити, шћућурим сврш. савити, Има још кућа изим моје, али ми све нека скупити, ^.тиснути. Р-К Реч. шува говори да ће то они [жандарми] баш ~ се савити се, скупити се, згрчити се мени. Шуб. (рд хладноће, страха, ради скривања и сл.); шувајда и шувајлија м шувак. Бен. Рј.; прибити се (уз некога, уз нешто). — Ја сам се шћућурио, повукао у се, постао мален Рј. А. као веверица. Уј. Као преплашени пилићи шувак, -ака м онај који се боље служи шћућурисмо се уз ђеда. Ранк. фиг. Погледа левом него десном руком, левак. Вук Рј. на . . . сламнате кровове ниских замрлих шувака ж 1. женска особа шувак, левакућа, које су се . . . шћућуриле и прибрале киња. Вук Рј. 2. лева рука, лееица. — Један к земљи. Ћоп. куршум ми је прожегао шуваку. Јакш. Ђ. шћухатн се, -ам се сврш. 1. уврети; шуваклија и шуваклија м шувак. распасти се при кувању, раскувати се. Вук Вук Рј.; Деан. Рј. Рј. 2. смежурати се, збрчкати се. Р-К Реч. 3. шувачни, -а, -6 који се односи на шуеаку, шћућурити се. И. који припада левој руци. — Упре прстом шћуцати (се), -ам (се) несврш. дијал. . . . шувачним у голе кукове. Кост. Л. в. штуцати (се). Деан. Рј. шув^ли прид. непром. тур. покр. сумњив; исп. шубхели. — Та ми је ствар врло шћушкати се, -ам се сврш. скупити се шувели, Рј. А. е великом броју на једном месту, натрпати ус, збити се. — За једним се столом шћушшув&љив, -а, -о покр. непоуздан; покеакало неколико калфица. Дом. рен, неморалан, неваљао. — Наши генерали нису мислили да је наша омладина шувешуб и шуб м нем. 1. прогон у родно љива. Чол. место. Кл. Рј. 2. ударац; помак. И. Изр. једним шубом, од (једног) шувртаи, -тна, -тно сулуд, ћакнут. Вук шуба једним махом, у исти мах, одједном. Рј.

ШУГ — ШУКУНДЕД(А) шуг м тал, варв. сок; фиг. снага, јачина. — Писац Удовић оставио је бриљантне трагикомичне записе. Они сами по себи имају толико »шуга« да им је редатељски маневар више пута и сувишан. ВУС 1972. шуга Жперс. 1. мед. заразна кожна болест праћена великим сврабом, коју изазива паразит шугарац зсаМев. 2. фиг. пеј. рђава особа. — Не чекај, шуго једна . . . већ у село. Чипл. 3. врста деч(и)је игре. — Деца [странаца] . . . примала [су] од домаће деце наше . . . старинске игре анџаиза, клиса и шуге. Андр. И. шугав, -а, -о 1. који болује од шуге, заражен шугом. — Не бојиш се да ће те . . . гурнути ногом као шугаво псето. Шен. Што, да није моја пара шугава? — пита набусито сељак. Андр. И. 2. фиг. пеј. а. бедан,јадан, безвредан, кукаван. — Осјећао је . . . нешто сућути за јалов и шугав живот свиих рођака. Божић. 5. који мооке наиети нев >љу, непријатан, незгодан. — Што му би . . . да пође у усташ,- . . . Негде тамо, бестрага Јалеко, ударила Русија, а њему као да је залупало на рођена врата. Шугава ствар! Ћо,1. Изр. ~ овца в. уз овца (изр). шугавац, -авца м 1. онај који има гчугу, шугав човек.—У соби број 5 смешта се група шугаваца и болесника од стомака. Аз. 2. фиг. пеј. бедник; рђае, презрен човек, неваљалац. — Не шугавци, иего људи од соја. Сек. Зар сам ја лопов, шугавче један. Бен. 3. зоол. в. шугарац. Станк. С. шугавнца ж 1. шугава женска особа. Вук Рј. 2. фиг. пеј. бедница; неваљалица. — Којекакве шугавице . . . па се то заодјело златом и свилом. Коз. Ј. 3. бот. в. срндак 1,ер1о1:а ргосега. Сим. Реч. шугавичин, -а, -о који припада шугавици. шугавко м шугавац (]). Р-К Реч. шугавбст, -ости и< стање и особина онога који је шугав, зараженост шугом. Р-К Реч. шугавчев, -а, -о који припада шугавцу. шугање с гл. им. од шугати (се). шугар м зоол. в. шугарац. Р-К Реч. шугарац, -рца м зоол. паразит из реда прегљева који изазива шугу 5агсор1е8 8саМе1. Терм. 4шугати, -ам несврш. препосити шугу на некога, заражавати шугом. Вук Рј. ~ се добивати шугу, оболевати од шуге. Вук Рј. шугац, шукца м зоол. в. шугарац. Р-К Реч. шудар, -ара м тал. покр. марама; рубац. — Замота је својим шударом. Бег. 65 Речник сопскохшзатскпгл нњин

1«г,г

;*•,„„„ \/г

1025

шударић м дем. од шудар. — Брх црева [је] . . . провидна опна — марамица . . . шударић. Батугп. шудљар, -ара м покр. играч у дечијој игри штаповима. Вук Рј. шудљење с гл. им. од шудљити. шудљити, -им несврш. покр. играти се штапошма (у дечијој игри). Вук Рј. шудра м припадник најниже касте у старој Индији. — Чак и један шудра . . . бесправан сиромах — постаће великаш. Ђурић. шужбина ж листови скинути с кукурузног клипа, комушина. — Легао сам на шужбину; одмарам се. Ђон. шујав, -а, -о покр. шукав, шут. — Жена до жене као шујаве овце. Кик. шујташ м маџ. украсна врпца, гајтан. — Хаљине му . . . беху све самим шујташима ишаране. Јакш. Ђ. шук узвик којим се означава а. хитар покрет, снажан ударац и сл.; исп. шукнути. — Узбуни се стража, долети тамници, а ја шук под земљу и стубама к теби. ПЈен. б. заповест некоме да ућути, ћут\ — Не ваља гумном . . . Ми смо ноћас погани, јадо. — Т у к ! — вели јој оштро Халимача. Сиј. шука ж шукава, шута коза. Вук Рј. шукав, -а, -о који је без рогоеа, шут. Вук Рј. шукање с гл. им. од шукати. шукаре, шукара ж мн. покр. поцепана одећа, прње, траље, рите. Вук Рј. шукати, шукам несврш. ударати; гуркати, мувати. Р-К Реч. шукнут, -а, -о луцнут, сулуд, ћакнут. Деан. Рј. шукнути, -нем сврш. одгурнугпи, отерати, избацити; ударити, лупшџи. — Шукну га на двор из собе. Том. Одсече човек прст кад му се исквари, те да не шукне жентурину. Рад. Д.; Деан. Рј. шуктати, шукћем несврш. оном. спгварати шумове при кретању, шљапкати. — 1Бегови опаици шљукћу на варошкој стази. Коз. И. шукун- тур. = чукун-. шукунбаба и шукунбаба ж — чукунбаба. — Наухвице, које је носила моја шукунбаба, носила сам и ја. Шен. шукунбабин и шукунбабин, -а, -о који припада шукунбаби. шукундед(а) и шукундед(а), ијек. шукундјед(а) и шукундјед(а), м = чукундед(а). — Он тврди да су му шукундедови носили круну. Јакш. Ђ.

1026

ШУКУНДЕДИН — ШУМА

шукундедин и шукундедин, -а, -о, ијек. шукундједин и ШЈкундједин који припада шукундеди. шукундедов и шукундедов, -а, -о, ијек. шукундједов и шукундједов који припада шукундеду. шукундедовина и шукундедовина, ијек. ш^кундједовина и шукундједовина, ж 1. шукундедова имовина, наслеђе од шукундеда. 2. време у коме је живео шукундед, шукундедово доба. — Стога, кад је . . . његов старински пријател. од шукундједовине, дотјерао . . . кола чак из Моровића, он га не пусти у своју авлију. Кос. шукундјед-, ек. шукундед-. шукунунук м = чукунунук. шукупунука ж = чукунунука. шукунунучад ж зб. им. од шукунунуче. шукунунуче, -ета с (супл. мн. шукунунучад и шукунунучићи) = чукунунуче. ш^лац, -лца м бот. зељаста биљка из пор. крсташица Сгатће тагШта, која се употребљава као поерће. Сим. Реч. шуле у изразу: шуле-миле прил. с наклоношћу, благо, попустљиво; пријатељски, фамилијарно; исп. циле-миле. — Шта ту њега [крадљивца] шуле-миле, но притегни пса, нек пуцају кости. Ранк. шулбвртан, -тна, -тно луцкаст, ћакнут. — Пхи — и овдје шуловртни декаденти. Матош. шуљ м 1. шуљак (/). — Гледам како Видрићи пиле шуљеве за нову кућу. Лал. 2. бот. в. враголић. Вук Рј. 3. зоол. покр. врста смуђа 1,иск>регса запЈга. Финк.; Бен. Рј. 4. мед. в. шуљеви. шуљав 1 , -а, -о који се шуља, опрезан, лаган. — Попримило је строго лик жене . . . с . . . нечујним шуљавим кроком као у грабежљиве звијери. Кос. шуљав 2 , -а, -о захваћен шуљетма, пун шуљева. — Чешкају [се] по шуљавим стражњицама. Кик.

си ми драг кад сам те нашла, али шуљанциЈе никакве. Сим. 1 шу^ља&е с гл. им. од шуљати. шу^љање' с гл. им. од шуљати се. ш^љати, шуљам несврш. опипавати што трљајући између палца и кажипрста. — Херман шул>а банку [новчаницу] под прстима, диже према свјетлу, муља и диже опет. В 1885. шуљати се, шуљам се несврш. опрезно, кришом прилазити, прикрадати се, шуљагпи се. — Јазавци силазе из прастаре шуме и шуљају се према кукурузима. Ћоп. Узе се шуљати . . . на прстима, одупирући се длановима о зид. Донч. фиг. Сутон већ се шуља поред плота. Ћоп. ш^љевак, -евка м бот. в. суручица. Бен. Рјшу^веви м мн. (јд. шул.) мед. чворићи на излазном делу дебелог црева, настали проширењем вена на том делу, хемороиди. — Нипошто се не смијемо задовољити . . . дијагнозом самога болесника да је ријеч о шуљевима или хемороидима. ВУС 1970. Травари . . . лече све могуће болести од астме до шуљева. НИН 1972. шуљевви, -а, -о који је оболео од шуљева. Деан. Рј. шуљење с гл. им. од шуљити. ш^љити, шуљим несврш. отимати нечију имовину, пељешити, пљачкати. Р-К Реч. шуљкара ж покр. рупа у којој се држи шуљак (2). Вук Рј. шуљкбвит, -а, -о шуљајив, снетљив (р житу). Р-К Реч. шуљчив, -а, -о празану без плода; исп. шуљак (3). — Градобит слистио шљивар и поцепао кукурузе, па, подерани као ратни барјаци, једва завезали шуљчиве клипиће без зриевља. Рад. Д. шум м (мн. ш^мови, ген. шумова) 1. неодређени звук који настаје неправилним титрањем, треперењем звучних таласа разшуљајив, -а, -о заражен глатицом, личите дужине и постојаности {изазван разглатичав, снетљив (р житу). Вук Рј. ним природним појавама,радом разних направа ш^љак, -љка м 1. доњи део одсеченог стаб- и сл.~). — Свуда шуме џиновски шумови. Уј. По даноноћном шуму мотора заробљенила3 пањ. — Столице и совра беху [језерцима] ци су ослушкивали ужурбани покрет Немашуљци од дебла. Жуј. 2. покр. остатак ца. Јак. Тишину ремети само шум трске. окита, при вејању помешан с плееом, који обично служи као храна за свиње. Вук Рј. 3. Вј. 1973. 2. фиг. прича, говоркање. — Развод ће се свршити без шума. Јанк. покр. закржљао плод; шупаљ лешник, орах и сл. плод. Рј. А. 4. бот. покр. а. врста тиенице шума ж (ген. мн. шума) 1. а. биљна зау којој сваки класић у класу има само поједно зрно, једнозрнац ТгШсшп топососсшп. Сим. једница на већем терену којој дрвеће даје Реч. 6. глатица, снет; главничаво жито. — основно обележје, мноштво дреећа на већем терену; земљиште обрасло високим дрвећем: Добро семе не рађа шул>ак. Ћос. Д. букова ~ Ј четинарска ~ . — фиг. Његови шуљанција и шуљанција ж нар. до- танки . . . прсти невични плугу и коси, ипак су почели да ору и косе — стрњике на лилазак кришом, шуљање, прикрадање. — Био

ШУМАВИЦА — ШУМАРИЧИН цима и шуме на главама сељака. Поп. Ј. Гол је до појаса, на прсима му читава шума. Пав. б. лисната гранчица. — Без много речи и без праске, с мало шуме на шајкачи и гдегде са по којим цветом, оде сав народ. Лаз. М. в. покр. суво посечено грање и лишће, суве гранчице, шушањ. — Донеси мало шуме да спирим ватру. Вук Рј. 2. фиг. партизанска војска, партизаш (који су се налазили у шумама). — Он је на њезин [Комунистичке партије] позив одмах пошао у шуму. Чол. Немојте од мене да кријете . . . Да не идете у шуму? Поп. Ј. 3. фиг. непрегледна маса, мноштво. — Револуцију је замишљао као усковитлану шуму песница и пушака која. се тиска по градским улицама. Ћос. Д. Шума глава у капелици једнолично се таласа. Пав.

Изр. још је зец у шуми е. уз зец (џзр.); шуму и ноћ на главу (узети)

побећиу шуму по мраку, тајно, кришом отићи у шуму. шумавица ж вет. врста болести свиња. У месу може бити и клица од прострела . . . шумавице . . . гронице . . . и других болести. Батут. шумагбле узв. шаљ. бежи, трчи (у шуму). Вук Рј. шумадија ж 1. шума Џа). — У сумјеси било виђеније', ваљани су до првога буса, а отале шумадија мајка. Март. 2.(Шумадија) средишна област СР Србије, између Саве, Дунава, Колубаре, Љига, Дичине, Западне и Велике Мораве са Поморављем. шумадијски, -а, -б који се односи на Шумадију и Шумадинце, који припада Шумадији и Шумадинцима: шумадијске планине, ~ ношња, ~ коло. Шумадинац, -нца м чоеек из Шумадије. ч< Шумадинка ж 1. жена из Шумадије. 2. (шумадинка) а. шумадијска ракија. — Волим ти једанпута сркнути ове шумадинке, но три дни цевчити браничевску шому. Јакш. Ђ. б. соју пасмина свиња. — Од домаћих пасмина најраширеније су . . . туропол>ац . . . моравка и шумадинка. ЕГ 1. в . агр. врста крушака. Рј. А.

1027

бешумним. Пол. 1973. фиг. Његова слава . . . није шумна. Прод. шуманац, -нца м бот. а. род зељастих биљака бледољубичастог или жућкастог цвета АгаМв из пор. крсташица. Сим. Реч. б. биљка из тога рода А. ШгбШа. Сим. Реч. шуманг^ле узв. шумагеле. — Да се бежи, је ли? . . . и показујући руком узмицање: »Шумангеле!« Шуб. шумање с гл. им. од шуматпи се. шумар м 1. а. онај који се стара о шуми; чувар шуме, лугар. — Нигде у нас нема правих шумара, који би шуму од квара чували, који би знали . . . где и како би ваљало да с» шума обнавља. Панч. б. разг. студент шумарског факултета; стручњак за шумарство. 2. шумац. — Нека врст комесара штаба — како то шумари своје зову. Јел. шумар, -ара м шумарак. — Планина беше густим шумаром обрасла; беше то честар кроз који ниси могао неба прогледати. Јакш. Ђ. шумарак, -рка м 1. мала, ниска шума; густа млада шума, честар. — На брези у шумарку над школом ћурличе славуј. Мих. У шумарцима Топчидерског брда дизали се мали дворци богаташа, већ ситих градске буке. Макс. 2. покр. суео грање са лишћем; шушањ. — Пристало неколико старих жена . . . да на крчевини поберу шумарке и иверје од пањева. Пав. шумарев, -а, -о = шумаров који припада шумару. шумаревица ж шумарска жена, шумарка. Р-К Реч. шумарнја ж а. установа, уред за старање о шумама. — У државном ловишту које се налази под управом шумарије у Осијеку било је доста лисица. Пол. 1958. б. шумарска служба. Рј. А. шумарика Ж низак грм, ситно жбуње. — Шуми млада шумарика, бучи вода студеника. Кош. шумарина ж порез, такса која се плаћа за коришћење шуме. Бак. Реч. шумарица ж шумарева жена, шумарка. Р-К Реч. шумарица ж 1. шумарак. — На ивици храстове шумарице којом је била обрасла коса . . . куће су биле врло погодне за логор. Ћос. Д. 2. бот. а. лековита зељаста биљка рода Апетопе из пор. жабљака, која цвета у пролеће по шумарцима и жбуновима, бреберина, саса. — Бијеле се шумарице испод живица. Мил. В. б. млад кељ који се још није увио у главицу; врста кеља који се не увија у главицу. Вук Рј.

шумадински, -а, -б в. шумадијски. — Кнезови, особито шумадински . . . скоче те притисну Молера. Вук. шуман, -мна, -мно 1. а. који шумп, шуштав. — Пучином се мрка сенка расу чемпреса шумног. Бој. Када раширив своја шумна крила, под облаке се уздигнем високо, свуд ниче страх. Цес. Д. б. који се креће, који тече са шумом (о реци). — Прошли смо поред шумне Саве. НИН 1973. 2. веома гласан, бучан, трештав. — И ја се винух у коло шумно. Домј. Досадашњи шумаричин, -а, -о који припада шумашумни мотори почињу да уступају место рици. 65*

1028

ШУМАРКА — ШУМОРАН

шумљак, -ака м човек који живи у шуми, шумарка ж шумарева жена. шумњак Џа). Бен. Рј. шумаров, -а, -о = шумарев. шумљење с гл. им. од шумити. шумарски, -а, -б који се односи на шумаре и шумарство: ~ факултет. — У шушумнаст, -а, -о обрастао ситном шумарској колонији . . . шумарски радник премом. — Окружена [је] шумнастим главицама таче свој недељни зној. Јевт. и виновим брежуљцима. Павл. шумарство с пољопривредна грана која шумнат и шумнат, -а, -о 1. који има се бави гајењем и коришћењем шума; наука о доста лишћа, лиснат. — Састави метлицу гајењу шума. — У обим производње узето је шумнатог грања и њом . . . прекри отвор . . . шумарство, рибарство и грађевинарство. земунице. Лал. 2. шуман, шуштав. — СеКомун. 1951. Изучивши шумарство у Бечу, ћате л ' се малог глога . . . крај потока брзорадио је [Ј. Козарац] као стручњак у . . . тока> шумната? Кош. славонским местима. Барац. шумник м грам. шумни глас. Прав. шумаруша ж (обично пеј.) шумарева шумно прил. са шумом, шумећи; гласно, жена; жена која се дружи са шумарима. — бучно. — Гага шумно уздахну. Ћоп. Сва Води их Сава код своје шумаруше, да им одвратност њезине душе дигла се шумно покаже швалерку. Чипл. против човека. Новак. Шумно су се огласила 1 шумаст , -а, -о покр. сулуд, луцнут, тешка врата и на прагу се појавио Чак. будаласт. — Зар се такве . . . безобраштине Пол. 1972. мету теби по шумастој глави! Вел. шумнути, -нем сврш. зашј/мити, зашушшумаст 2 , -а, -о в. шумовит1. — Иза тати; забрујати. — Тек као из даљине шумшумастога Орља цика сунце. Павл. ну кошава. Вукић. шумати се, шумам се несврш. ићи тихо, шумњава ж в. шумљава. — Обузе га на прстима, шуњати се, прикрадати се. — века мутна унутрашња шумњава, праћена Шумају се ти гадови око куће. Гор. жестоким отјецањем лица. Креш. шумац, -мца м нсол. онај којије отишао шумњак м 1. а. човек настањену шуми; у шуму да отуд рапг ,# против непријатеља; шумски радник. — Куд ће ови шумњаци г партизан. — Уверсл <• . ] да му је син већ ноћас да додијавају кукавноме Луки. Ћоп. изашао у шумце. Дан б. покр. шумски разбојник, хајдук. Рј. А. шумет м шум, шуморење; брујање. — 2. зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша бПуапи«. Бен. Рј. Кроз ноћни шумет великога града чула се однекуд весела свирка. Кум. шумњача ж покр. колиба начињена од шумети, -мим, ијек. шумјети в. шумити. лисната грања или покривена њиме. Вук Рј. шумбвнт 1 , -а, -о обрастао шумом, бошумбтина ж аугм. и пеј. од шума. — гат шумом. — Месец се . . . помаља иза Има ту пола сата кроз онолику шуметину врха шумовитог брега. Дом. На разним и пустош. Ћоп. шум&главић м пеј. сметењак; будала. крајевима шумовите околице настала [је] — Ал за такове ветрењаковиће, за таквога сјеча. Пае. 2 шумбвит , -а, -о шуман, хучан. — Један шумиглавића . . . Шен. [гонилац] . . . јури десно да му спречи пут к шумити, -им несврш. оном. стварати шумовиту потоку. Ранк. шум, кретати се са шумом, шуштати, шумбвитост, -ости ж особина и стање шуморити, брујати, хучати. — У хладу од шумовитог предела. Деан. Рј. багренова шумила је једна планинска чесма. шумбкрадвца ж и м онај који бесправно Уск. Млади вјетар шумио [је] врсима крошања пјесму о вилама и вилењацима. Гор. сече шуму. — Илија [је] . . . шумокрадица и звјерокрадица, да му нема премца у Сријешумица ж 1* дем. од шума; мала, млада му. Кос. Шумокрадице немилосрдно унишшума. 2. (Шумице) мн. назив једног краја тавају овај лепи појас нашег града. Пол. Београда. 1969. шумјети, -мим, ек. шумети. шумор и шумор м оном. шум који шумка ж бот. врста хризантеме. Бен. Рј. ствара кретање лишћа на ветру, ударање кишних капи, водени ток и сл.; жагор, шумке и ш у м к е прил. идући тихо, на граја, брујање. — Разлије се шумор кише прстима, шумајући се, шуњајући се, нечујно, по церади. Гор. Одговарао је само плач кригиом. — Оде шумке низ мали тамни ход- што се губио у шумору валова. Шег. Шумор ник. Креш. људских гласова приближава се . . . као шумљава ж јаки шумоеи, шумно кре- талас трећак. Јак. тање, хука, бука. — Шумљаву некакву шуморав, -а, -о и шумбрав, -рна, -рно чујем. М-И. који шумори, пун шумора. — Тај мирис шуме

ШУМОРЕЊЕ — ШУЊКАТИ . . . нам блажи снове шуморавим гранама. Пар. фиг. Скочит ће из мене, сав блистав . . . и шуморан мој први дитирамб. Наз. шум&рење и шуморе&е с гл. им. од шуморити. шумДрити и шуморити, -им несврш. стварати шумор, шумити, шуштати. — Уједначено шуморе мрке јеле и оморике. Коч. Над главом му је шуморило лишће. Цар Е. шумски, -а, -б 1. а. који се односи на шуму, који живи, који расте у шумиТ који се налази у шуми и сл.: ~ штеточина, ~ биље, ~ воће, ~ птица> ~ пут. б. који је у вези са гајењем и коришћењем шума: ~ газдинство, ~ предузеће. 2. као саставни део неких ботаничких и зоолошких назива: ~ брада, ~ чешњак, — миш, ~ салата и сл. шунд м нем. 1. роба без вредности, смеће. Бен. Рј. 2. књига, слика и сл. без икакве уметничке и васпитне вредности, која се протура као уметничко дело. — Издавачи . . . не праве . . . разлику између забавне литературе . . . и комерцијалног шунда. Лит. 1957. Мање [ће бити] слика сумњиве вредности . . . и безвредног »шунда«. Пол. 1959. Изр. шунд-литература књиге безуметничке, литерарне вредности. шундати, -ам несврш. покр. шуњати?. Деан. Рј. шундрати, -ам сврш. нем. покр. упропастити, уништити, растурити. — Наврнуо [је] говор на те проклете намете и »порезе«, к о и су му већ напола »шундрали« кућу. Цар Е. шунка ж нем. свињски бут, обично усољен и осушен димљењеМ; тако припремљена свињска плећка. — Виси задња шунка припремл>ена за благдан. Михољ. Одвијао [је] пакетиће . . . шунке. Јанк. шункаст, -а, -о сличан шунки. — Сатана . . . са избријаним шункастим подвољцима . . . приближавао се глобусу. Кул. ш у н к а ш , -аша м ссј свиње од које се добива добра шунка. — Закла деда-Раша и четир шункаша. Ксш. шункашче, -ета с прасе шункаш. Р-К Реч. шункица ж дем. од шунка. шунути, -нем сврш. покр. 1. нагло отићи, утећи, клиснути, шмугнути. — Она шуну унутра као гуштерица у процијеп. Војн. 2. (некоме) безл. (често са додатком: у главу, у памет) пеј. пасти на памет, дунути. — Преселила [се] у овај рибарски крај јер је оцу тако шунуло. Дов.; Рј. А. шунчица ж дем. од шунка.

1029

шун. м зоол. врста морске рибе Тгу^оп разопаса. Бен. Рј. ш у њ а в , -а, -о покр. који говори кроз 2 нос, хуњкав; исп. шуњати . Вук Рј. шуњаво прил. шуњајући се, на прстима, крадом, кришом. — Он прође шуњаво иза тријема. Војн. шуњалица ж она која се шуња. Р-К Реч. шуњало с и м онај који шуња, цуњало, њушкало. Деан. Рј. шуњало с и м онај који се шуња. Вук Рј. шување 1 с гл. им. од шуњати1. шуњање 2 с гл. им. од шуњати2. шуњање с гл. им. од шуњати (се). шуњарало с и м онај који се шуњара, њушкало, цуњало. — Точила се стара вина . . . која швапска шуњарала нису могла пронаћи испод темеља бачваре. Рад. Д. шуњарати се, -ам се несврш. неспретно, споро се кретати послујући око нечега, пипаво радити нешто, цуњати. — Није хтео воденичар да послуша, но се шуњарао око млива. Рад. Д. шуњати 1 , -ам несврш. ходати тамо-амо трагајући за чим, испитујући што, брижљиво претраживати, цуњати, њушкати. — Шта ти шуњаш тамо? Вук Рј. фиг. Очи су му као лопови шуњале по кутовима. Бен. шуњати 2 , -ам несврш. покр. говорити кроз нос, хуњкати. Деан. Рј. шуњатн, шуњам несврш. шуњати се. — Полако се извлаче испред погледа госпођа-Љубина и шуњају у мрак. Срем. Јагуста је шуњала негдје далеко од њих претварајући се да не види брата. Бен. ~ се 1. полако и тихо, опрезносе кретати, прикрадати се. — Кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота. Лаз. Л. Као да се неко за тобом шуња и спрема се да ти леденим прстима додирне врат. Ћоп. 2. бесциљно ходати, луњати, тумарати. — Ићи ће да се шуња по мрачним галеријама неких забавишта. Андр. И. Неки од војника шуњају се по празним двориштима. Јак. ш у њ к а 1 ж покр. в. њушка. — Шуњка ти је као у папагала, а гледаш као вјештица. Шимун. ш у њ к а 2 ж покр. в. шунка. — Кол>емо крмад па правимо кобасице и шуњке. Петр. В. шуњкати 1 , -ам несврш. шуњати, цуњати, њушкати. — Шта ти туда вавијек шуњкаш? Рј. А. шуњкати 2 , -ам несврш. оном. неправилно изговарати зубне сугласнике, шушкати. —

1030

ШУП — Ш У П Љ Е

Глас јој крештљив, а, види се, нема зуба, но као свака баба шуњка. Вукић. шуп оном. узвик за подражавање звука који се чује при удару, паду и сл. — Заповеди да спусте сандук у раку . . . Дете узе бусен и спусти га на поклопац. Шуп! Вес. шупа и шупа ж нем. примитивна мања зграда, обично од дасака, за смештај дрва, угља, алатки и сл. — Ноћ сам престајао под некаквом шупом. Стан. Купусна се каца у шупи расула у дуге. Мих. шупак, -пка м вулг. отвор на крају дебелог црева; задњица, стражњица. — Све је брже одмицао . . . као да му је неко турио варницу у шупак. Донч.; Вук Рј. шулаљ, -пља, -пље 1. а. који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна. — Секући месо пробије пањ и види да је шупаљ. Загледа у шупљину. Вес. Шупљом опеком могу се постићи велике уштеде. Пол. 1958. б. који има рупу, отвор, пробушен: ~ лонац. — Шупља пара мање вриједи. Н. посл. Вук. Двојица огледају шупље котлове, а остали ваде разбијељени бакар из ватре. Кос. в. издубен у облику цеви, подешен за протицање. — Бадањ [је] велика шупл>а клада, што кроз њу тече вода те обрће коло. Вук Рј. г. који у љусци има сасушену језгру, штур: ~ лешник, ~ орах. 2. фиг. а. који је слабе памети, глуп, ограничен: ~ глава. — Важан домишљат политикант, народном кожом шупљи шпекулант . . . умнику не да ни да писне. Визн. б. бесадржајан, празан, штур. — Госпођица врло вешто игра, поче господичић опет пипати по празној торби својих шупљих мисли. Шапч. Љутио се на ону тобож високу а уистину шупљу наобразбу. Коз. Ј. в . безизражајан, туп; мртав, беживотан. — Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку. Лаз. Л. Глас [му је] бојажљив и шупаљ. Михољ.

шуперити, -им несврш. затварати насмољеном кудељом пукотине или састаеке између дасака на лађи, каци и сл. В. пр. уз гл. им. шуперење. шуперка ж оруђе којим се шупери. Р-К Реч. шуперннца ж радионица, шупа у којој се шупери. Р-К Реч. шуперњак м чекић за шуперење. шу перски, -а, -б који се односи на шупере: ~ радионица. шупертл м и шупертла ж нем. варв. везица за ципеле, пертла; узица. — И ловачка кобаса виси још увијек на истом чавлу . . . шупертлима и лојаницама. Крл.; Бен. Рј. шупирање с гл. им. од шупирати. шупирати, шупирам сврш. и несврш. нем. полицијсш протер(ив)ати (обично у завичај); исп. шуб (1). — Како је с полицијским чиновницима била горопадна и дрска . . . шупирају [је] онамо камо припада. Бег. Он буде . . . шупиран бродом у Румунију. Вучо. шупнти, -им сврш. ударити, лупити, ћушити. — Поче већ и по нека кап [кише], крупна као шљива, па лепо чујеш како шупи и запрета се у прашину. Вес. Наједном га шупи некакав стеклиш батином по глави. Маж. Ф. шупица и шупица ж дем. од шупа. — Буразер ме прими, да ми једно сопче, шупицу неку, одмах до свог стана. Пол. 1970. шупља ж в. шупљина. — А у шушви ока оба спремила је до два гроба, сузама их заронила. Јакш. Ђ. шупљак, -ака и шупљан м 1. шупљоглае човек, глупак, будала. Вук Рј. 2. бот. покр. врста лишаја С1ас1ота. Бен. Рј.

Изр. не вреди ни шупљег боба в. шупљар м зоол. инсекат тврдокрилац, уз боб (изр.); претакати из шупљег у кукац корњаш који живи у шупљинама празно в. уз празан (изр.); ~ нос до очи-Н к . Бен. Рј. ју (добити) ништа (не добити). шупаљка ж бот. покр. в. млађа. Сим. Реч.

шуп&вак, -&ка м погрд. покр. будаласт човек, шупљоглавац, бедак. — Сретан [је] био што га је тај шупељак позвао. Ђал. шупер м нем. мајстор који гаупери. Вук Рј. шуперење с гл. им од шуперити. — Гумени кит употребљавамо за шуперење палуба. Хорв. шуп&рисање с гл, им. од шуперисати. шуп&рисати, -ишем несврш. в. шуперити. Р-К Реч.

шупљати, -ам несврш. правити шупљине, рупе на нечему, бушити. — Танета су сада шуговала стакла и зид насупрот њима. Кал. шупљача ж покр. 1. дашчица са низом рупа у које се стављају клинови ради подешавања положаја вратила на ткачком разбоју. Вук Рј. 2. шупљикава кашика за скидање пене. Деан. Рј. 3. фиг. пеј. неваљала, неморална, покварена жена. И. Изр. патка ~ зоол. в. жличарка. Бен. Рј. шупље и шупље прил. безизражајно, тупо, празно. — У даљини трубиле су . . . сирене . . . шупље и тужно. Кол. Сад је тај глас преклињао, тужно и шупље. Лал.

ШУПЉЕГЛАВАЦ — ШУПЉОТИНА шупљ&главац, -авца м шупљоглавац. — Блестарије [су] читке трачибабама и шупљеглавцима. Сим. ш^пљење с гл. им. од шунљити (се). шупљика 1 ж 1. а. мала шупљина. — Хлеб са шупљикама, а сир без шупљика ваља. Н. посл. Вук. б. рупица у везу или поплету; рупичаст вез или поплет, рупичаста чипка; исп. поплет (2). — Моја је кошуљица лепша. — Ал' нема шупљика . . . као моја. Шапч. 2. агр. врста јабуке. Тод. шупљика 2 ж тал. нар. писмена предспгавка с неким пгражењем, молба. — Оправио сам и ја на бана моју шупљику. Рј. А. шупљикав, -а, -о 1. пун шупљика; изведен, урађен у шупљикама: ~ хлеб, ~ кречн>ак. — Тресе пијесак кроз велику шупљикаву мрежу. Лоп. Лишће им је висјело у испреплетеној шари као црна шупљикава чипка. Торб. 2. мед. оштећен кавернама. Бен. Рј. шупљикавац, -авца м зоол. врста корала. — Коралне гребене граде шупљикавци, који имају рупице у стијенкама поједирих полипа. Финк. шупљикавост, -ости ж особина и сгпање онога штоје шупљикаео. — Радови те врсте отежани су шупљикавошћу вапненачке подлоге. ЕГ 1. шупљДкање с гл. им. од шупљикати (се). шупљАкара ж у изразу: ~ многоуста зоол. врста праживотиње Ро1у8*оте11а 8ГпаСориптга. Бен. Рј. шупљ&каре ж мн. зоол. врста праживотиња РогаттМега. — Негдје су при развитку вапнењака судјеловале фораминифере (шупљикаре). Тућ. шупљикаст, -а, -о шупљикав. — Други спужвама шупљикастим очишћају воде. М-И. Преко свих ствари [су] руком рађени, бели, чипкасти и шупљикасти прекривачи. Петр. В.; Бен. Рј. шупљДкати, -ам несврш. правити шупљике на нечему, бушити. — Око Марије меци су шупљикали снијег. Вуј. •~ се 1. испуњавати се шупљикама, добивати шупљике, постајати шупљикав, рупичати се. 2. мед. бити захваћен процесом стеарања шупљина, распадања, трошења (о костима), имати обољење О81еорого818. Бен. Рј. шупљАна ж 1. а. шупаљ, празан простор у чврстом телу, рупа, јама. — Кроза шупљину нискога димњака свираху вихори. Шапч. Урушни потреси јављају се пригодом рушења сводова великих подземних шупл>ина. ОГ. б. анат. празан простор у коме су смештени одговарајући органи; празан, отворен део тела, дупља (в): грудна ~ 3 очна

1031

необухваћено исказом, непозната или прећутана чињеница; недостатак доказа за неку тврдњу. — Колико је било лакше изналазити шупљине у оптужници . . . него се хрвати са живим политичаром. ЛМС 1951. 3. фиг. а. ограничен човек, глупак, будала. — Баш си права шупљина. Вук Рј. б. гштелектуална неразвијеност, ограшченост. — Казивао [је] садржај своје . . . студије, у којој је бјелодано доказао шупљину Бисмаркова државничкога ума. Ђал. шупљ&ница ж дем. од шуплина. шупљити, шупљим несврш. правити шупљину или еише шупљинау нечему, бушити, пробијати. — Колутови страха као надстварна болна сврдла . . . шупљили су његове очи. Божић. ~ се бити провидан, прозирати се. Вук Рј. шупљички прил. правећи шупљике,украшавајући шупљикама: ~ порубити мараму. Вук Рј. шупљбвеска ж бот. зељаста коровна биљка Муаегшп регГоНашт из пор. крсташица. Сим. Реч. шупљбврат, -а, -о који је шупља врата, грлића. — Опет рафали . . . Познао је он музику тих шупљовратих бештија, осјетио је близину њихових цијеви. НИН 1958. шупљ&глав, -а, -о којије слабе памети, умно ограничен, празноглав, глуп. — То је шупљоглав паланачки фићфирић. Чол. шупљбглавац, -авца м шупљоглав човек, празноглавац. — Потрудићемо се . . . да се види какви су шупљоглавци представллли власт у нашем крају. Дом. шупљДжепић м необ. онај комеје шупаљ жеПу џеп, човек без иједме паре, голаћ. — Знамо, шупљожепићи, да вам ни ђаво иовчића узети не може. Драж. шупљброг, -а, -о који има шупље рогове: шупљороги преживари. шупљброшци, -рожаца м мн. (јд. шупљброжац, -рошца) зоол. шупљороги преживари. Финк. шупљост, -ости ж стање и особина онога што је шупље. Р-К Реч. шупљдтиквић м необ. шупљоглавац. — Сви ти остали . . . брб-љавци су, шупљотиквићи. Драж.

шупљотина ж шупљина, рупа; пукотина. — Врх з&вјесна дувка ево црвене мараме . . . која је ва једноме крају шупл>а, а о тој шупљотини објешена је о . . . пуцу, тер виси невјести . . . низ рамена и плећа. Љуб. Мјесец [је] . . . бацао . . . кроз рупе и шупљотине гдјегдје стријелесвојихсребрнихзрака. ~ , трбушна ~ ; носна ~ . 2. фиг. оно штоје Војн.

1032

ШУПОЊИТИ — ШУСТЕРМАТ

шупб&ити, -им несврш. покр. шобоњити, шоботати. — Празне посуде најјаче шупоње и буче. Кум. шупче, -ета с и ш^пчнћ м дем. од шупак. Р-К Реч. шупчина ж аугм. и пеј.од шупак.Р-К Реч. шур м зоол. в. шњур2. Деан. Рј. шура, -е (мн. шуре, песн. шуреви) и шурак, -ака м женин брат. — Владислав и Влатко, шуреви Иванбегови . . . лавски [су се] борили да не пуште турску силу да провали. Љуб. Сви ће . . . упирати прстом на мене: ено очева шуре. Кос. Шурак . . . је Жалио што није сад на селу. Рад. Д. шуракиња ж шурњаја. Бен. РЈ. шураков, -а, -о који припада шураку. шурачпћ м дем. и хип. од шурак. Прав. шурење и шурење с гл. им. од шурити (се). шурин, -а, -о који припада шури. Вук Рј. шурбњати, -ам несврш. тал. покр. дувати доносећи захлађење (о еетру). Рј. А. ~ се расхлађивати се на ветру. Бен. Рј. шурити, -им и шурити, шурим несврш. поливати врелом еодом и скидати чекиње са заклане свиње, перје са заклане живине и сл. — Хватају се и кољу пилићи . . . шури се младо прасенце. Дом. ~ се осећати болни надражај коже на устима срчући врућу течност. — Грешник се само врпољи на стоцу и шури се врућом вареником чекајући да чује што су му лопови скували. Ћоп. шуричић м шурин син. Вук Рј. шурична Ж шурина кћи. Бен. Рј. шурјак, -ака м шурак. — То ти је тобожњи шурјак Мартина Божића, живи невјенчано с Наућикином сестром. Коз. Ј. шурјакиња ж шурњаја. Бен. Рј. шурјаков, -а, -о који припада шурјаку. шурјачић м дем. и хип. од шурјак. Прав. шурка ж покр. шала, лакрдија, шаљива прича; безначајна ствар, маленкост, ситница. Вук РЈ. шуркати, -ам несврш. необ. пребирати, сређивати какве ситнице. — У досадној доколици . . . шуркао [је] по ћошковима, отаљавао ситне послове. Рад. Д. шурковати, -кујем несврш. збијати ша~ ле, изеодити лакрдије, лакрдијати> измотавати се. — Говорушност, каквом се говори и чалака, ландара и чандара . . . трабуња, шуркује и мудру)е . . . незналовић сматра за јединцат, за сав народни језик. Шим. С. шуркулија ж покр. в. шурка. — Није шала, није шуркулија, од Жабљака до Цетине воде ударен је чадор до чадора. НПВук.

шурнаја ж покр. в. шурњаја. шурнајин, -а, -о који припада шурнаји. шурњава ж покр. в. шурњаја. — Имам јутрос четири шуре . . . а уз њих шурњаве. Љуб. шурњаја ж шуракова жена. — Седи кир-Герас, загрлио шуру . . . и шурњају. Срем. шурњајин, -а, -о који припада шурњаји. шурдва&е с гл. им. од шуровати. шурбвати, шуруЈем несврш. тајно се договарати и радити с неким (обично што рђаво или забрањено). — Шурује и пријатељује с л>удима на које мора јавна полиција пазити. Ђал. Мош' ти с учитељем да шурујеш колико 'оћеш, ал' народ неће твој бунт и твоје заврзламе. Рад. Д. шуровиште с необ. место тајног састанка. — Ал' кад књига понајвише тишта, латисмо се красног шуровишта, али чамац лагани узесмо па с' на Дунав 'ладни навезосмо. Радич. шуру-муру узвик за означавање забуне, пометње изазване страхом. Р-К Реч. шуруп м ар. заслађен воћни сок (рд малина, вишања и сл.); исп. сируп. Шкаљ. , шус м нем. варв. 1. хитац, пуцањ; метак. — »Да прекратим муке тих јадника . . . испаљивао [сам им] један шус у главу«. Дед. В. 2. фиг. чудно, ћудљиво расположење; прохтев, ћеф. Бен. Рј. Изр. дошао му ~ чудно се понаша, постаоје чудан, ћудљив; исп. дошле му лутке (уз лутка изр.). шусљив, -а, -о чудан, ћудљив, настран. — У његовим назорима . . . било је нечега . . . врло шусљивог. Јов. С. шуста ж зоол. покр. врста слатководне рибе, деверика. Бен. Рј. шустер и шустер м нем. варв. 1. онај који прави обућу, обућар. — Старо [је] правило: у шустера најгоре ципеле. Дом. 2. фиг. разг. неспретан, неспособан човек, шепртља. Кл. Рј. 3. врста карташке игре. — Играо сам шустера и жандара, и преклапе и табланета. Кик. Изр. оставити шустера разг. отићи не попивши до краја понуђено пиће. шуст^рај, -аја м обућарска радионица. — Они су у мислима у топлом сатнијском шустерају. Крл. шустерица и шустерица ж шустерова жена, обућарка. — Најбоља је у том била госпођа Месићка, шустерица. Кол. шустермат и шустермат м шах. мат позиција у првим потезима игре. — Али то му је изгледало некако нелојално, проти

ШУСТЕРНИЦА — ШУТЉИВЧЕВ правилима игре, нешто као шустермат. Десн. шустерница и шустерница ж обућарска радионица. — Кредитни завод је пун меница . . . дуг је и по свим шустерницама. Сек. шустерски и шустерски, -а, -о који се односи на шустере, који припада шустерима, обућарски: ~ занат, ~ алат. ш у т 1 и ш у т м енгл. спорт. ударац, замах лоптом према голу (у фудбалу, ватерполу и сл.). — Дао је гол са двадесет метара шутом који није био јак, али је био . . . врло тачан. Пол. 1958. Најуспјешнији ударац бит ће ниски шут. Ват. шут 2 м нем. изломљен, неупотребљив отпадни материјал са рушееина, крш (7). — Са улица је уклоњено четири хиљаде кубних метара шута. У центру града рушени су бункери. Пол. 1944. Откривена је једна јама испуњена малтерним шутом. ВУС 1973. шут 3 , -а, -о 1. којије без рогова. — Поскакује ти за њом срце као шуто јаре. Ћоп.- Ти [теле] гледаш . . . и плашиш се када погладим шути врх твоје главе. Ђон. фиг. Месец се помолио, тек колико да није шуто небо, јер звезда нема. Нуш. 2. фиг. лишен средстава за борбу, неспособан за борбу. — Шут и неотпоран, помало и преплашен . . . он је присгајао . . . на све мере строгости. Јов. С. 3. коме је скраћен или одстрањен неки део тела, кус, крњ. — Режи неваљалцу магареће уши! викну . . . слузи. Киван слуга није оклевао. У тренутку спопаде дебељка и учини га шутим до века. Шапч. 4. који је без вегетаџије, оголео, непошумљен. Р-К Реч. Изр. ~ с рогатим (не може се бости, бити) голорук и немоћан не може изићи на крај с моћником. шут 4 узв. в. ћут. Р-К Реч. шута Ж шутг. — Било је много шуте под старим зидовима. Вј. 1972. шутав, -а, -о шупр. Р-К Реч. шутаљ м покр. 1. нож с кратком дршком. Вук Рј. 2. пеј. немоћан човек, слаботиња, бедник. — Зар је он онај исти јадов и шутаљ од прије, који не смије ни трепнути? Сте. 1948. шутање с гл. им. од шутати. шутање с гл. им. од шутати. шутаст, -а, -о шут, крњ, кус. — Дође трећи дан да понесе шутасти лик [слику]. Но ако му је сликар скинуо уха магарећа с лика, није са живе главе. Љуб. шутати, -ам несврш. шутирати. Дјечаци [су] шутали крпењачу. Сим.

—

ш^тати, -тим несврш. ћутати. — Сагињао [је] главу и шутао. Куш.

1033

ш у т е р м нем. спорт. играч који добро шутира. — Одлични су шутери и веома пробојни. Б 1957. шутети, -тим, ијек. шутјети (ретко ек.)> несврш. ћутати. — Обоје су шутјели. Ћип. Он је ишао и шутио кано јање. Дук. Изр. шути као з а к л а н , шути као риба никоме не прича оно што му је поверено. — Упознао сам . . . још једну женску особу која шути као риба. ВУС 1973. шутбћке и шутећке, шутећки и шутећкн прил. ћутке, ћутећи, без речи. — Јели су полагано . . . и шутећке. Бен. Лука шутећки . . . прихватио коње. Кол. шутиле м покр. назив за шутог брава (рвна, јарца). Вук Рј. шутирање с гл. им. од шутирати. шутирати, шутирам сврш. и несврш. ударцем одбаци(ва)ти, упутити, упућивати лопту у одређеном правцу; (од)ћушкати, (од)гурати што ногом. — Веома слабо шутира десном ногом. Пол. 1950. Један риђокоси дечак је шутирао кутију шибица. ЛМС 1960. шутјетн, Ш у Т им, ек. шутети. шутка&е с гл. им. од шуткати. шуткати, -ам несврш. опомињати некога да ћути, ућуткивати. — Неће, кад започне, престати ни . . . ако га и стану гдјекада шуткати. Вел. шуткац узвик којим се некоме заповеда да ућути, ћуткац, ћут. — Шуткац, да те не шигне ова моја стријела. Торд. шутке и ш у т к е прил. ћутке, без речи. — Ходали су шутке, лагано. Божић. Треба кроз Бишево да прође шутке, и да је мањи од макова зрна. Сиј. Све је урађено шутке. ВУС 1973. шутлДјаш, -аша м тур. в. сутлијаш. Бен. Рј. шутљив, -а, -о који обачно ћути, који нерадо разготра, који није говорљив, ћутљив. — Најшутљивија је баба, од ње не чујеш ни ријеч. Пав. За њом је ишао шутљиви сел,ак, објешеног брка. Лоп. шутљивац, -ивца м шутљив човек, ћутљивац. — Наједном [сам] постао шутљивац и стидљивац. Коз. Ј. шутљивица ж шутљива женска особа, ћутљивица. Прав. шутљнвост, -ости ж особина онога који је шутљив, ћутљивост. — Та шутљивост, то неповјерење бољело ју је у дно душе. Новак. Његова говорљивост . . . поче се претварати у шутљивост пуну злих слутњи. Радул. шутљивчев, -а, -о који припада шутљивцу.

1034

Ш У Т Н У Т И — ШУШАСТ

шутнути, -нем сврш. једним замахом, надмашни сликар хрватске шуфтерије је ударцем одбацити лопту; ударити, ћушити иза Шеноине смрти једини . . . романописац. ногом. — Када се навијачи противничких Матош; Бен. Рј. странака потуку . . . биће понеки од њих шухва ж тур. сумња, подозрење. Бен. Рј. шутнут још даље [од мреже]. Мил. шухвели прид. непром. тур. сумњив; ш^тња ж а. прекид сваког разговора, који сумња, сумњичав, подозрив. — Постао је стање кад се ћути, кад се не изговара ниједна шухвели, па ме прати и гледа куд се макреч, ћутња, ћутање; тишина, мир. — Настанем. Ћор. де забуна и шутња. Андр. И. Киша бубња по шуца м хип. и ир, од шустер. — А шта шутњи што се зацарила међу свијетом. Мих. б. одбојност изражена прећутним повлачењем ћеш ту, шуцо? Срем. из неке актиености, неми отпор, игноранција. шуцкбр, -ора м нем. ис*. 1. нерегуларна — Тврди да не стоји мој навод, да је његов милиција коју су у Босни и Херцеговини увеле захват у борбу уродио шутњом »младих«. аустроугарске окупационе власти. — Власт Марј. М. је образовала Шуцкор од неваљалих људи. Андр. И. 2. пржадник те милиције. — Шуцшутоња м во без рогова. — фиг. Не кори [су] . . . копали . . . дубоке шиценгратрпи он . . . градске буништаре пркосице бене. Кик. . . . Гдје ће шутоња с рогатим бодачем. Гор. шуторка ж бот. покр. врста озиме пшА' ш у ш а ж 1. брав или говече без рогова; нице. Бен. Рј. исп. шука. — Тешко шуши с вуком ратујући. шутранка ж бот. покр. а. врста целера Н. посл. Вук. Пустио своју козу шушу у Аршт посШогит. Сим. Реч. б. в. сиљевина. И. пашу и залегао иза . . . грма. Божић. 2. шућ у изразу: шућ-мућ 1) шушкајући погрд. неспособна, безвредна особа; особа без и мућкајући, сплеткарећи, петљајући. — Све имало угледа, ншитарија. — Не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. су нешто иза мене и тајно од мене — шућДом. Сад је, главно, с човјеком имао посла, -мућ! — а кад је дошло стани-пани побегоше а не са шушом. Кол. Смије му се и потпрдава . . . а ја остадох с војницима. Ћоп.; 2) ~ па пролиј тамо-амо, и овако и онако а у и најгора шуша у селу, зрикава и глува. ствари безвредно и бесмислено, нема од тога Ћоп. Изр. свака ~ и маруша в. уз маруша ништа; глупост, бесмислица. — То што ви причате, то је . . . шућ-мућ па пролиј. Крл. (изр.). шућење с гл. им. од шутети и шутјети. шућмураст, -а, -о 1. који је неодређене боје; сивкаст, пепељаст. — Не знам шта је, округло је, шућмурасто, знадем само облак да је. Змај. Лица [су им] осута брадама, нека плавом, нека црном, нека бијелом, а нека шућмурастом. Вел. 2. неодређен, нејасан, загонетан. — Боља [је] од тебе . . . Ти си . . . некако . . . шућмураста. Вес. шућур м бот. шућурица. Вук Рј. шућур узв. тур. хвала, нека је хвала; хвала богу. — Шућур алаху . . . можемо и размрсивати. Куш. Ама знам да си добро 5 и нека си, шућур, него шта ћемо са шљивама? Андр. И. Изр. ~ у ч и н и т и захвалити богу. — Онда Тале шућур учинио. НП Херм. шућурица и шућурка ж бот. врста бундеве Сисигћпа оуУега. Сим. Реч.

шушав, -а, -о шут. — Никичин јарац [је] шушав као јаје. Гор. шушак, -шка м оном. 1. шушањ, шум. — Уђе скоро без шушка у друго ждрело. Јакш. Ђ. Испод таванице . . . шушкало је нешто налик шушку сијена. Јел. 2. страх, бојазан. — Даје руку вјерну заточнику, да му нема шушка од Турака. Март. Изр. ~ за увом (у главу) шушак (2). шушак, -шка м 1. зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша Не1сх1е8. Бен. Рј. 2. бот. врста траве. Деан. Рј. шушан, -ана м зоол. врста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша Р1а1упа8р18. Бен. Рј.

шушањ, -шња м оном. 1. неодређени, нејасни слаби шумови, шуштање. — Срећан сам што могу ја на родној груди . . . слушат шушањ лишћа, што га вјетрић њише. Гал. Чуо се шушањ сламе испод коњских копита. шуфернце Ж мн. нем. варв. комад ткаЈак. У сваком шушњу и дрхтању гране нине којом се увијају ноге, обојци. — Пахнули осјећа се ноћ и прољеће. Ћоп. 2. опало суво [су] врући запаси . . . труњавих »шуферица« лишће. — Одгрнуше с те плоче шушањ и и зноја. Божић. грање. Тур. Лебдео [је] свуда присутни мирис дебелих наслага провлажена шушња, шуфт м нем. варв. хуља, подлац, нитков. — Бог зна који је шуфт у Галицији убрао дах прастаре букове шуме. Ћоп. плодове моје муке. Крл. шушаст, -а, -о 1. сулуд, будаласт. Бен. шуфт^рај, -аја м и шуфтбрија ж неваРј. 2. шут. — Шушаст и рогат мучно се љалство, подлост, нитковлук. — Тај небоду. Н. посл. Вук; Рј. А.

ШУШАТ — Ш У Ш Љ Е Т А В О ш у ш а т , -а, -о шут. — У селу је слаб господар с једном јединатом шушатом кравицом. Ков. А. ш у ш е р м шушањ (2). — Она ће мотат нас као јесењи вјетрови шушер. Наз. шушица ж дем. од шуша. — Појави се шушица од човјека. Божић. ш у ш к а 1 ж шуша (2). — Није се свакој шушки с пута уклањао. Ков. А.; Рј. А. шушка 2 ж 1. шушањ, шуштапе, шум. — Схаде шушка свиле и кадифе. НПХ. 2. мн. а. суво лишће са кукурузног клипа, комушина. — Зари главу у јастук: зашушташе кукурузне шушке. Ћос. Д. б. отпаци дрвета при рендисању, глачању; струготина, пилотина. — Набаца брзо шушке и одбачене комаде дасака . . . поче да дува у жар док пламен не оживи. Дав.; Бен. Рј. ш у ш к а в , -а, -о који шушка. — Узбибаше се жита шушкавим класјем. Бен. Стао је да се крсти шушкавим шапатом. Сиј. Захвати у наручје шушкаву океанску одећу и изгуби се. Пол. 1972. ш у ш к а в а ц , -авца м 1. лак кишни огртач од непромочиве синтетичке материје која при кретању шушти, шушка. — Поред корпе с цвећем застаде висок мушкарац у шушкавцу. Пол. 1952. Најлонски шушкавци сада су у највећој моди. ВУС 1971. 2. вет. заразно акутно оболење говеда ^ап^гепа етрћукета1О8а, изазвано врстом бацила који се налазе у земљи. МЕП. 3. бот. назив за више биљака из пор. ланилиста К ћ т а ш ћ ш (К. тајог, К. т т о г ) . — Ту је и убрано цвеће . . . Ту је и оно сушено за зиму. Смиље, шушкавац. Пол. 1970. шушкаво прил. са шушкањем, шушкајући, шуштећи. — Калуђер . . . шушкаво проговори. Ђил. Вјетар . . . шушкаво се петља . . . у оцвалом цвијећу. Мих. шушкалица ж врста дечије играчке. — Сваке године — иста пјесма, тј. Нова година . . . грабе се . . . звецкалице, праскалице, којекакви привјесци, шушкалице, трачице. ВУС 1971. шушкало ЈИ и с онај који у говору шушка. — Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори. Глиш. шушка&е с гл. им. од шушкати. •' шушкарање с гл. им. од шушкарати. ш у ш к а р а т и , -ам несврш. оном. шушкати, шуштати. — Читамо . . . новине шушкарају. Дом. Голо грање шушкара и клепеће као кости мртвачке. Матош.

1035

ш у ш к а т и , -ам несврш. оном. 1. а. стварати слаб и нејасан, тодређен шум, шумити, шуштати. — Оно што је шушкало . . . кроз грмље . . . то су биле препелице. Брл. Хартија шушка, кврцка и пуцка. Рист. б. неправилно, нејасно, шуштаво изговарати зубне сугласнике, врскати, шушкетати. — Немајући првих зуба мало шушка у говору. Ћор. 2. фиг. а. кришом проносити гласове, тихо говорити, шапутати; говоркати, зуцкати. — То се,' додуше, не прича јавно, али ипак сви то шушкају и тајанствено се смешкају. Поп. Ј. Почео [је] свијет којешта шушкати. Бег. б. шуњати се; шврљати. — Ваш брат нешто шушка око начелства. Сим. 3. радити ситне послове, прчкати, чепркати, шуркати. — Ђокина мајка по кући шушка, хоће она да је све у реду. Радич. Дјевојка шушка око котла, час спотакне ватру, час варјачом промијеша вариво. Торд. шушк&гав, -а, -о КОЈП шушкета, шуштав. — Златно се прелијева шушкетава слама. Сим. шушкбтање и шушк&тање с гл. им. од шушкетати. шушк&гати, шушкетам и шушкећем и шушкбтати, шушкећем (-етам) несврш. оном. шушкати (1). — Предјутарњи вјетар шушкетао је у расцвјеталим трешњама. Ћоп. Говорио је . . . шушкетајући. Крањч. Стј. ш у ш к о р м оном. шушањ. — Чује их као шушкор лишћа. Божић. Били смо сами на шушкору и маховини под пећином. Лал. шушкорење с гл. им. од шушкорити. ш у ш к о р н т и , -им несврш. оном. тихо шушкати. — Вјетрић је шушкорио у грмљу. Божић. Неко вријеме шушкориле су у полумраку пред вратима. Десн. шушљајнца ж покр. врста капе. — Па дохвати с главе шушљајицу, па је лупи доле о земљицу. Радич. ш у ш љ а т в , -ам несврш. шуштати. — Оштар вјетар . . . шушља у ситом храшћу. Бег. шушље с зб. опало лишће, шушањ (2). — Турише га у буково шушље. НП Вук. шушљбвак, -вка м бот. биљка из пор. каранфила а. в. мишјакиња (б). Сим. Реч. б. брегеикпа (8. шћга). Сим. Реч. шушљевац, -евца и шушљбвац, -вца м бот. в. бобоењак. Сим. Реч. шушљбтав, -а, -о који шушљеће, шушкав. Бен. Рј.

шушљетавко м шушљетало, шушкало. — То је био . . . шушљетавко, брбљивко. шушкарија ж зб. покр. ситна трго- Божић. вачка роба незнатне вредности. — Мотовушушљбтаво прил. шушљећући, шушкањани [су] као луди за том шушкаријом. јући. — Шушљетаво . . . се смеје матори Наз. копач гробова. Сек.

1036

Ш У Ш Љ Е Т А Л О — ШЧА

шушљ^тало м и с онај који шушљета у говору, шушкало, врскало. Вук Рј. шушљбтање и шушљетање с гл. им. од шушљетати. шушљбтати, шушљетам и шушљећем и шушљетати, шушљећем (-бтам) несврш. оном. шушкегпати, шушкати. — Захуја вјетрина . . . заталаса гране, које почеше . . . шушљетати. Куш. Мало би говорио, шушљетајући, давно безуб. Леск. М. ш у ш љ и к а т и , шушљичем несврш. шушљетати, шушкетати. Бен. Рј. шушнути, -нем сврш. 1. произвести кратак, слаб шум; покренути се са шумом. — Ни сламка није шушнула око њих. Брл. Шибица би само шушнула и сагорела без пламена. НИН 1972. 2. шапнути; поверљиво, тајно жпричати. — Шушнем матери да дође у собу. Игњ. О овој згоди слабо се испрва знало, ну . . . шушни овај, шушни онај, и постала она јавном тајном. Том. ш у ш њ а ж оном. шум, шуштање. — Чула се само шушња . . . грана. Војн. шушњав, -а, -о шуштав, шушкав. — Такви се не плаше шушњаве гране. Торд. шушњава ж оном. шушањ, шуштање. — Није чуо ни гудн»аве вјетра . . . ни шушњаве класја. Матош. ш у п ш а р м бот. шушкавац (3). Сим. Реч. шушњар, -ара м 1. ниско густо жбуње, џшбљак, шикара. — Разгледа око себе и прикри се у један шушњар. Вес. 2. опало суво лишће, шушањ (2). — Чепркајући по шушњару и грању крај обале, што је поток . . . нанео, ишчепрка попову капу. Глиш. ш у ш њ а р а к , -рка м дем. од шушњар; шушњар. — Лишћа још бјеше по старој древади, али још више шушњарка по ледини. Мат. шушњарење с гл. им. од шушњарити. ш у ш њ а р и т и , шушњарим несврш. шврљати, луњати. — Дошљаци су шушњарили по логору, тражили погодна места за бекство. Јак. шушњат, -а, -о на коме има доста лишћа, лиснат; шумнат. — Не уплаши вука шушњатом граном. Мул. Из шушњата храста прену га . . . лепет крила. Вуј. ш у ш њ е с зб. шушље, шушањ (2). — Под ногама маховина и шушње. КН 1958. шуш&ети, -њим несврш. шуштати. — Свила шушњи, кадифа се прелијева. Мул. ш у ш т м оном. шум, шуштање. — Раздраган [је] и урадошћен шуштем банака. Коз. И. ш у ш т а в , -а, -о који шушти. — Изгледали су [хумови] као мрки чадори од шуш-

таве, претанке свиле. Сим. Унутра гласови, меки а шуштави. Сиј. ш у ш т а в а ц , -авца м 1. фон. шуштав струјни сугласник, сугласник при чијој се артикулацији чује шуштав шум {ок, ш). Деан. Рј. 2. вет. шушкавац (2). Бен. Рј. шуштавица ж фиг. новчаница, банкнота. — Избројио је за њ своје нове новцате шуштавице. Божић. шуштаво прил. са шумом, шуштећи. — По трсци поспано пребире слаби вјетар шуштаво и сухо. Михољ. шуштавост, -ости ж особина и стање онога што је шуштаво. — фиг. Слабост те врсте [је]: једноличност стила . . . шуштавост гомиле збијених фраза. КН 1959. ш у ш т а ј и ш у ш т а љ м кратак слаб шум, шушањ (/). — Ходао [је] амо-тамо, нервозно се обазирући насвакишуштај. Коз. Ј. Лаки шуштањ допро је из лишћа. КН 1958. шуштање с гл. им. од шуштати. ш у ш т а т и , -тим несврш. оном. 1. а. стварати шум, кретати се шумно, шумити. — Шушти шума као да плаче за љетом. Неим. Дунав је шуштао и пл>ускао о обалу. Петр. В. б. шушкати (7). — У излозима се искри злато . . . шушти свила. НИН 1971. Под старим сводовима шуштале су кринолине. ВУС 1972. 2. шушкаво говорити, шушкетати. Р-К Реч. ш у - ш у оном. узвик за подражавање шапутања. — Престаје ово шу-шу . . . ходање на прстима, скривање лица. Дав. шушуљ, -а и шушуљак, -љка м бот. биљка из пор. каранфила а. КоМгаизсШа ргоШега. Сим. Реч. б. Тишса и Т. захМгава. Сим. Реч. шушуљање с гл. им. од шушуљати. шушуљати, -ам несврш. тихо шуштати. — Вјетар је шушулло лишћем зелене, високе липе. О-А. ш у ш у м е н т а и ш у ш у м в г а Ж и м суманута особа; шашавко, шашатца. — Очајање је, скоро, што и лудило . . . Мало је снага које издрже врхунац очајања а не остану шушументе. Вес; Р-К Реч. ш у ш у р , -ура м тал. слаб шум, шушањ. — [Чује се] шушур покојег листа. Божић. фиг. гуоква, галама. — Узбунио си читав град . . . покренуо шушур, какав се већ од тридесет година у граду не памти. Драж. шушурити се, шушурим се несврш. шепурити се. — Како се та жутокљунчад код нас шушури. Шен. ш ч а с непром. заст. назив за старословенско слово и глас ш. — фиг. Добио сам [од гониоца] једно два шча од вилЗ; једно по леђима, а једно мало сниже. Срем.

ШЧАЛАБРЦНУТИ — ШЧИЊАЊЕ

1037

шчељавати се, шчељавам се несврш. и шчалабрцпути, -абрцнем сврш. чалабрцајући појести; фиг. дићи, здипити. — уч. према шчелити се. — Моја се њива шчељава с његовом. Вук Рј. Можда [би] пан староста шчалабрцнуо те паре. Вин. шч&парити, -им сврш. в. шчепати. — шчврснутн, -нем (р. прид. шчврснуо, »Стан'те, ту [вештицу] ће моја продрмати -ула и шчврсао, -сла, -ло) сврш. 1. учинити рука!« Па шчепари бабу, да ви'ш њених чврстим, стврднути. — Блато по путевима мука. Змај. [вјетар] најприје шчврсне као жгањце, а шчбпати, -ам сврш. 1. а. брзим покретом онда га сасуши. Кик. 2. шчврснупш се. изненада чврсто ухватити, снажно стегнути, ~ се 1. постати чврст, стврднути се: зграбити. — Овај му пође у сусрет такијем гипс се шчврснуо. 2. фиг. постати јак, начином као да ће га шчепати за гушу. отпоран, очврснути. — Надисасмо се хлад- Мат. Шчепа ме он за раме и стаде трести нога јутра, шчврснусмо се на голомразици. као крушку. Пав. фиг. Треба умети шчепати Крв нам потече живље у жилама. Шапч. радости које се појаве. НИН 1970. б. фиг. шчврсн^ће с прелазак у чврсто стање. обузети, спопасти. — Одједном га је шчепала неодољива потреба да пође. Вучо. 2. хитро Прав. шчв^стнти (се), шчврстим (се) сврш. узети, зграбити, докопати, дочепати. — Усплахирена шчепам плетиво и као муња пов. шчврснути (се). бегнем кући. Шапч. шчвршњ^вање с гл. им. од шчвршња~ се 1. (с ген.) доћи до нечега, домоћи се, вати (се). докопати се иечега. — Италијанска мањина шчвршњавати (се), -ршњавам (се) = . . . се шчепала саборске већине. Љуб. 2. шчвршњивати (се) несврш. и уч. према уз. повр. чврсто дочепати, зграбити један шчврснути (се). другога. — Онда се шчепају за кике. Шов. шчвршњДвање с гл. им. од шчвршњишч&пити, -им сврш. покр. шчепати. — вати (се). Чуди [се] што је не шчепи за врат кад му шчвршшбвати (се), -ршњујем (се) не- бијаше на дохвату. Ћип. шчбтатн, -ам сврш. сврстати у чету, сврш. = шчвршњавати (се). изделити на чете. Прав. шчвршћавање с гл. им. од шчвршћашч&тина ж покр. в. чекиња (успоставвати (се). љено према шчетинаст). шчвршћаватн (се), -ршћавам (се) = шчбтинаст, -а, -о в. чекињаст. — Граошчвршћивати (се) несврш. и уч. према шчврс- расте очи наткрилиле му дуге шчетинасте тити (се). обрве. Јурк. шчвршћ^ње с шчврснуће. Прав. шчетиња ж покр. в. чекиња. — Шчетиње шчвршћивање с гл. им. од шчвршћи- пристрижене, цио су миале значити бркове. Ков. А. вати (се). шч&гињаст, -а, -о в. чекињаст. — На шчвршћивати (се), -ршћујем (се) не- . . . лицу [му] . . . два шчетињаста пристрисврш. = шчвршћавати (се). жена чуперка. Ков. А. шчбкати, -ам сврш. 1. сачекати, пришчетнњица ж дем. од шчетиња. — чекати. — Реч му другу не шчекаше. Јакш. Необријане твоје шчетињице боцкају ме. Ђ. 2. дочекати, доживети. — Не хвале се Матош. добром ниједнијем, што је који одскора шчеткати, -ам сврш. уклонити труње, шчекао. Март. прашину чистећи четком, ишчеткати. Р-К ~ се 1. дочекати се, ослонити се (при Реч. паду). — Шчекасмо се на ноге и руке. шчешљавање с гл. им. од шчешљавати. Радич. 2. уз. повр. сачекати један другог. Р-К Реч. шчешљавати, -шчешљавам несврш. и шчбкати, шчекам несврш. покр. чекати, уч. према шчешљати. ишчекивати; вребати, прежати. — Ево шч^шљати, -ам и шчешљам сврш. 1. шчекам зеца. И-Б Рј. скинути, уклонити чешљајући. Р-К Реч. 2. чешљајући наместити, скупити; очешљати. шчекивање с гл. им. од шчекивати (се). — Имао је дугачку косу, која му с чела, шчекивати (се), шч^кујем (се) несврш. преко главе на рамена беше шчешљана. Ат. и уч. према шчекати (се). шчи, шчија м рус. чорба од купуса или шч&1ити се, шчблим се сврш. сучелити другог поерћа. — Ждерат ћеш шчи по ушљисе. Вук Рј. вим баракама. Крл. шчељаван»е с гл. им. од шчељавати се.

ш ч и о а њ е с гл. им. од шчињати се.

1038

ШЧИЊАТИ СЕ — ШЧУЧУЊИТИ СЕ

шчнњати се, шчињам се несврш. ска-

њивати се, оклевати, устручавати се, устезати се. — Докле се ми . . . шчињасмо и договарасмо што ћемо, стиже . . . капетан. Мат. Да видим сада . . . да л' ко;а ће се нећкати да плеше, )ер ко)а год се буде шчињала, заци;ело има жуљ. Богд. шчЗстити, -им сврш. чистећи уклонити, одстранити, очистити. — Подигла [)е] сиНИЈУ и шчистила мрве уз огњиште. Вес. фиг. Стриц' То )е за н> . . . био, у ствари, само скуп . . . мрских покрета руку . . . срачунатих само на то да се с лица земље шчисти та) . . . дЈечак, његов синовац. Ћоп. шчитавање с гл. им. од шчитавати. шчитавати, шч&тавам несврш. шгано читати не кидајући речи на слогове или гласове (р почетничком читању). Р-К Реч. шчишћава&е с гл. им. од шчишћавати. шчишћавати, шчишћавам несврш. иуч. према шчистити.

шчокашити се, шчокањим се сврш. в. скочањити се. Р-К Реч. шчбрлати, -ам несврш. покр. лсцати, завцјати. — Зашто не псуЈе [кад га тучем], зашто не шчорла као пас? — помисли жандар. Божић. шчувати, шчувам сврш. сачувати. — Шчувала ме мишца јака од Јунака за јунака. ЗМПЈ.

шч^њити се, шчуњим се сврш. в. шћућурити се. Вук РЈ. шчу"пати, -ам сврш. почупати, истргапш, покидати. — Силовито шчупа латице с би;еле руже. Креш. шчучити се, -им се сврш. покр. чучнути. — Ја се шчучим па . . . зашкиљим кроз пукотину. Буд. шчучуњнти се, шчучуњбм се сврш. в. шћућурити

**»« *

и. "->

се. Вук РЈ.

Бројањем речи нађено је да цео Речник српскохрватскога књижевног језика има 143.252 речи, од чега: I књига

25.728

II књига

21.969

III књига

22.820

IV књига

23.893

V књига

22.944

VI књига

25.898

ДОДАТАК ИСПРАВКЕ ПРВОГА ИЗДАЊА

ИСПРАВКЕ ПРВОГА ИЗДАЊА стр"ш2 м бот. 1}рсша храсша (Јиегсиз Пога. супбседнички и супоседнички, -а, -6 схбдити, схбдим схолас тика ж грч.

табијат, -ата и табијат м ар. тамплир, -ира м зоол покр. сеница Раги$ т а ЈОГ. Бен. Р/. тамплирић м . 2. зоол. мала (илЛетнај сеница Рагш соеги1еи5. тарифа ж шп. термитбждерац, -ерца т&тор м заст. 6. кшишор. тмур ... суморан, тмуран тбга ж лат трачовати, -чујем трирел прил трипут.

удеб^лити . . сврш. учиниши дебелим узвратан и узвратан узгбј, -оја уметање с гл. им. од уметати (се). уметати, умећем убпштити (се) уставни и уставни, -а, -6 усшетатн се, усшетам се ушестордстручити, -им

фистан, -ана м грч. флек .. и флека ж нем. фонетика ж грч. грам фдтотисак и фототисак фрула ж грч. фусекла фустан, -ана м грч. фучија ж грч.

харно и харно Хелада и Хслала

црквари!И, цркварим несврш. иохађаши редоНно црк1>у ... цркварка ж она КОЈП редодно иде у цркћу црногорица ... избацити пример: Ја кад нађох оно Црногорче ...

ченар м тур. Врсша беза, иамучној илашна, ћенар (2). четвероспев

Швабо, -а и -е шевтелија ж перс. бот. и агр.

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА Књига VI Друго фототипско издање Уредник: Мирослав Ранков * Технички уредник' Мирјана Јовановић * Корице: Иван Болдижар * Коректор: Душанка Видаковић * Издавачко предузеће Матице српске, Нови Сад * За издавача' Драгољуб Гаварић * Тираж: 5000 примерака * Штампа: Младинска књига, Љубљана, Титова 145 • Ч 1990 15ВК 86-363-0187-4ШВК 86-363-0193-9

С1Р — Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 808.61/.62-3 801.3 РЕЧНИК српскохрватскога књижевног језика / [уређивачки одбор Михаило Стевановић... и др.]. — [2. фототипско изд.]. — Нови Сад : Матица српска, 1990. — 6 књ. ; 25 ст. Суиздавач књиге 1, 2 и 3 је Матица хрватска. КВИ 86-363-0187-4 Књ. 6: С - Ш : (стотина) - 1990. 1038 стр. 18ВК 86-363-0193-9 2106887 1. Стевановић, Михаило а) Српскохрватски језик — Речник 2094599