Matica Srpska - Recnik Srpskohrvatskoga Knjizevnog Jezika - Knjiga Treca

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

ДРУГО ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ 1990

Ово издање Речника об]ављено ]е захваљуЈући помоћи Вукове задужбине из Београда

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР МАТИЦЕ СРПСКЕ •г,

> ,. Т /Ч1

Уредници: АКАДЕМИК ДР МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ, ДР СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, СВЕТОЗАР МАТИЋ, ДР МИТАР ПЕШИКАН

Помоћни уредници: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЂ, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЋ, МИЛАН ОДАВИЋ, НАТАЛША ЦВИЈЕТИЋ, ДР ОЛГА ЦВИЈИЋ

Обрађивачи: ДР МИТАР ПЕШИКАН, ДР КРЕШИМИР ГЕОРГИЈЕВИЋ, КОСТА ДОШЕН, НАТАЛША ЦВШЕТИЋ, ДР НАДА ЂОРЂЕВИЋ^ ЕМИЛИЈА КАЧАНИК, РАТИБОРКА БРКИЋ, ДАНИЛКА ЂУРИШИЋ

Секрепгар Уређивачког одбора: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЂ

МАТИЦЕ

ХРВАТСКЕ

Уредници: АКАДЕМИК ДР ЉУДЕВИТ ЈОНКЕ, АКАДЕМИК ДР МАТЕ ХРАСТЕ, АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ, ДР БОЖИДАР ФИНКА

Помоћни уредници: ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЂ, ДР БОЖИДАР ФИНКА

Обрађивачи: АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ, ЈОСИП ЈЕДВАЈ СТЈЕПАН ПАВИЧИЂ, ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЋ

Тајнш

Уређивачког одбора: МИЛАН ВИНЦЕНС

МАТИЦА СРПСКА • МАТИЦА ХРВАТСКА

Р Е Ч НИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА КЊИГА ТРЕЋА

К—0 (косјерић—огранути)

Нови Сад * Загреб 1969

САДРЖАЈ

К

Речник, III књига

9—910

(од речи косјерић)

9

Л

149

Љ

253

М

265

Н

479

Њ

830

О

(до речи огранути)

835

РЕЧНИК к—о (косјерић—огранути)

к косјерић м покр. 1. дем. од коауер. — Умјесто сјекире дадоше им климав косјерић на слабом насаду. Ђал. 2. врста веза. — Поскуће [доњи део женске одеће] везено на. . . оканца и косјериће. Љуб. коска ж (дат. -ски) 1. дем. од кост. — Ушне к о с к е . . . спојене су међусобно нежним зглобовима. Батут. Скитница оглода бачену коску. Сим. 2. коштица у воћа. Р-К Реч.

Изр. човек

крупне коске крупан

човек; ~ р а з д о р а оно што изазива раздор, свађу. — М е ђ у . . . масе њихове вође су убациле коску раздора. Милис; ни кост с коском неће му остати биће растргнут; биће уништен; поломити коске коме много изударати, испребијати кога. коскани, -а, -5 в. коштан. — Обавештава домаћицу . . . помоћу косканог дугмета. КН 1956. коскица ж в. коштица. кбсмање с гл. им. од космати. кбсмат, -а, -о 1. а. који је дуге, густе длаке. — Очи су увучене . . . а над њима велике, космате обрве. Рист. Космат је и обрастао као ован. Вил. б. чупае, разбарушен. — Свирепо је исмејавао алкохоличарски занос косматог омладинског песника. Скерл. в. обрастао длакама. — Зацрнеле му се испод подрезане кошуље космате груди. Рад. Д. Омотан [је] у једној риђој, косматој вучетини. Љуб. 2. фиг. зао, покварен; џзичае. — Била је то жртва непоштена поступка неких косматих душа. Крањч. С. кбсмати, -ам несврш. рашчупавати. Рј. А. ~ се фиг. препирати се, надмудривати се. — Бива често да превејани младенци с учитељем радо се космају и натежу. Кур. кдсматица ж космато женско биће или животиња. — Наша' јесам једну космати-

цу. Не хти ми се с пута уклонити; трзнух ћордом, одсјекох јој главу. НПХ. кбсматост, -ости ж особина онога који је космат и онога што је космато. кбсмач, -ача м онај у кога су дуге длаке, коЈи је руњав, рутав. Рј. А. кбсмељ, -еља м 1. зоол. врста морског рака кратких тицала, пипака и широка тела, раковица спужвара Пгогша уи1§;ап8. Терм. 4. 2. бот. в. боражина. Сим. Реч. косм&тнка ж грч. = козметика. — Пред огледалом кооиетике бирам. Марк. Д. косм&тнчар м = козметичар. косметичарка ж женска особа космепгичар. косметичарски, -а3 -б који се односи на косметичаре. косметички, -а, -о који се односи на косметику: ~ средства. кбсмећ, -ећа м зоол. «. космељ (/). Деан. Рј. косминз ж покр. дуга и разбарушена коса. — Срио путом једну велику женетину голу и б о с у . . . а с рудијем косминама до више кољена. Љуб. кдсмичаи, -чна, -чно КОЈП се односи на космос, свемирски, васионски. кДсмичар м 1. = козмичар. 2. «. козмополит(а). — Римски филозофи нису били космичари него моралисти. Дуч. кбсмички, -а, -5 који се односи на космос, свемирски, васионски: ~ брод, ~ зраци. кбсмов, -ова м космат пас. Вук Рј. космогбпија ж грч. = козмогонија. космогбнијски, -а, -б који се односи на космогонију: ~ хипотеза. космогбиички, -а, -б в. космогонијски. космографија ж грч. = козмографија. космбграфски, -а, -б који се односи на космографију.

10

КОСМОДРОМ — К О С Т

космбдром и кбсмодром м место за узлетање свемирских бродова. — Совјетски новинари . . . су присуствовали лансирању »Васхода« на космодрому. Б 1964. космолбгија ж грч. = козмологија. космолбгијски и космблошки, -а, -б који се односи на космологију. космонаут м = козмонаут. космовзутвка ж грч. = козмонаутика. космонауткиња ж женска особа космонаут. — Америчким дјевојкама, потенцијалним космонауткињама, остало је само да изразе мало љ у т њ е . . . на рачун америчке свемирске администрације. Пол. 1963. космопблит, -ита и космополита м — козмополит(а). космополитДзам, -зма м грч. = козмополитизам. космопблиткиша ж женска особа космополит(а). космопблитски, -а, -б који се односи на космополите. кбсмос м грч. = козмос. кбсмура ж бот. зечја лобода. Сим. Реч. космура&а и космурача ж гадна, нечиста коса. Р-К Реч. космурина ж дуга и нечешљана коса. — Рашчупане [су] космурине покриле чело и пале до очију. Љуб. кбснат, -а, -о в. космат. — Беше коснат, брци и коса рекао би од смоле — тако су му биле гараве власи. Шапч. Ал* ето ти косната ђогата. НПХ. косни1, -а, -б који се односи на косу. косни*, -а, -5 који се односи на кост: ~ туберкулоза. Терм. 5. кбсник, -ика м 1. косо положена греда у зиду куће од плетера. Вук Рј. 2. пом. кратки коси јарбол на прамцу брода који служи за ношење нарочитих једара. Мин. Лекс. коснути, -нем сврш. 1. дирнути, дарнути, такнути, дотакнути изазивајући јак бол. — Звизну зраком џилит љути . . . мјеште јањца мрка косну вука. Маж. И. 2. фиг. в. коснупш се (2). — Вашег писма садржај јако ме је коснуо. Игњ. Узаврело је у Дражиној души, све га то коснуло. Рад. Д. ~ се 1. дотакнути се болно. — Њему [Омер-паши] оста нешто . . . да се косне и нашијех брда и да цару ујарми нас свому. Март. 2. дојмити се, изазвати болно осећање, саосећање, саучешће, самилост, сажаљење. — Овај проглас немило се косну босанских бегова и спахија. Том. Коснуће се његовог срца људско страдање. Глиг. косо и кбсо прил. 1. у косом правцу, косимице, постранце. — Зраке сунчане косо

падају на њих. Вел. Окренуо сам се косо и прстом шарам по зиду. Станк. 2. а. преко воље, попреко, непријазно, нељубазно. — Поздравио косо и нешто убрзаним кораком пошао. Кал. Аљоша се одједанпут косо осмјехну. Л-К. б. неповерљиво, сумњиво. — Гледала га је косо као да се чуди и љути. Ћос. Д. Брзо се Перушина окрену . . . звјерајући косо и огледавајући се непрестано. Кал. косов, -ова и косовац, -овца м зоол. в. кбс. — Славља и косов већ су . . . извијали своје заносне мелодије. Ком. кос&впћ м млади кос. — За осам дана сви су косовићи покрепали. Кор. косдввца ж зоол. женка птице коса. — Није било наших . . . косова и косовица. Шен. Изр. гч суди шумагде влада законјачега. — Ево вам шуме за леђима, косовица у њој суди. Ћоп. Нека врате што су одагнале, јер ће им друкчије судити косовица. Буд. кос&вљи, -а, -е који се односи на косове. Косово с 1. Социјалкстичка Аутономна Покрајииа Косово, која чини део СР Србије. 2. котлина, поље у оквиру те покрајине. 3. ист. битка на том пољу 1389. г.: после Косова, од Косова итд. Изр. д о ц к а н с т и ж е на К о с о в о Јанк о касно, доцкан је нешто почињати посм свршеног чина; н а п р а в и се (отвори се) ~ напраеи се лом, туча, крв. — Направи се Косово . . . па коме опанци, коме обојци. Рад. Д.; п р о в е с т и се као Ј а н к о на Косову провести се врло рђаво; с в е ми је р а в н о до К о с о в а сасвим ми је свеједно. косовски, -а, -б који се односи на Косово (3): ~ битка, ~ катастрофа. косбкутан, -тна, -тно који има косе кутове, косоугли. кбсоња м онај у кога је дугачка коса. — Није важно да ли је неко брадоња или је само косоња. Пол. 1959. косбок, -а, -о који има косе очи; разрок. — Наиђе косооки Јовандекин кум Јово. Ћоп. косбпадица ж в. ћелавост. Р-К Реч. косбпаснца ж мед. лишај на коси ћегрез {опвигапз. Терм. 5. кбсор и кбсор м покр. оруђе за резање и сечењг трња (слично косиру). — Данас је цијели дан . . . измахивао косором. Десн. косбрепа ж зоол. в. бргљез. Бен. косбуглп, -а, -б косокутан: ~

Рј.

троугао.

кбст, кбсти ж (лок. кбсти, инстр. кбсти и кбшћу; мн. кбсти, ген. кбсти и кбстију) Х.један од тврдих делова тела човечјег и животиња кичмењака: чељусна ~ 3 кључна ~ ,

КОСТ — КОСТИМОГРАФ рамена ~ , стопална ~ ; кости главе, трупа, удова. 2. мн. фиг. а. тело(рбично измршавело). — Једва носим у костима душу. НП Вук. И протегнут ће трудне кости на клупи од чворова дрва. Михољ. 0. тело онога који је умро, посмртни остаци. — Ријека ће доскора имати његове костн. Цар Е. 3. очњаци зуби, кљове неких животиња (најчешће слонове) од којих се израђују разни предмети. — На сточићу од слонове кости стоји . . . прах за косу и лице. Дуч. 4. фиг. а. оскудна храна, залогај. — Знам да мрзите на Лолића који нам сваку кост испред устију граби. Шен. Погледајте ви како они живе. Сва кућа по читаву недељу глође кост. Глиш. б. (обично с атрибутом: гола) ствар мале или никакве ередности. — Народност без народне државе гола је кост. Паел. 5. костур (3). — Воз је пламтио у диму ноћи, спржена лежала челична кост. Вит. Гвоздене кости моста шкрипе. Ђон. 6. фпг. (обично с атрибутом: туђа) порекло, род по крви. — Није у Мијатову роду никад бивало тенца ни вукодлака . . . већ ако се . . . уметнуо у прабабу, што је била твоја кост. Љуб. Шта има рођеније од брата, а гдје је онда жена, туђа кост . . .? Шуб.

11

је . . . бедевија, а у руци копље костајница. Март. костаљ м покр. в. кестен. — С десне стране брегови . . . окићени костањем у осоју. Љуб. Ту . . . печен костањ диши. Марк. Ф. костањар, -ара и кбстањар м човек који продаје печене костање. костаст, -а, -о 1. који је налик на кост. Р-К Реч. 2. костат. — Он је велик и костаст. Маж. М. костат, -а, -о који имајаке, крупне кости, коштуњав (1). Р-К Реч. костсла, ијек. костјела, ж бот. в. копривић. Сим. Реч. костелић м (ек. и ијек.) бот. е. копривић. — Расте . . . чворновити граб и опори костелић. Десн. кбстељ, -еља м зоол. врста морског пса АсапсМаз \аг1§ат. Терм. 4. костило с справа за глачање коже. Вук Рј. костиља ж бот. покр. в. копривић. Вук Рј. кбстнм, -има м фр. 1. а. одело које се састоји од кратког горњег капута и хлача, панталона (код мушкараца), а сукње и капута од исте тканине (код жеиских особа). — Била је у црном костиму. Јанк. б. нарочито одело за поједина звања и згоде, прилике: болничарски ~ Ј ловачки ~ , спортски ~ . 2. одело које носе маске и глумци. — Костими и маске били су фантастични. Т. књ. Каткад би маркирао костим главног јунака. Бег. Изр. у Адамову костиму го; у Е в и н у костиму гола. костимер, -ера м стручњак који спрема костиме за казалишне, позоришне представе, казалишни, позоришни кројач. — Сценограф . . . костимер и електричар долазе до највећег изражаја [у периоду натурализма]. Поз. 1948. костимерка ж женска особа костимер. кост&миран, -а, -о којије обучену костим глумца или маске.

Изр. бацити коме ~ задовољити кога чим незнатним; бацити ~ (из)међу кога завадити, унети раздор; до (голе) кости (узети, опљачкати) све (узети, опљачкати); до кости (познавати нешго) бити велики стручњак, позиавати нешто у танчине; ~ и кожа, (сама) к о ж а и кости врло мршав човек; — (од) костирођено дете. — Ето, синови његови, пород његов, кост кости . . . па ни налик на њега! Срем.; ~ у грлу (бити коме) нешто што се не може трпети онакео какво је; наместити (пребројати, поломити, смрвити) коме кости испребијати кога; оставити (иегде) кости умрети, погинути негде; прокиснути, п р о з е п с т и до кости(ју) јако прокиснути, прозепсти; претресати чије кости клеветати, ружно говорити о коме мртвом; (пре)тврда ~ бити за кога бити врло тешка препрека, бита несавладљив; старе кости стар човек, спгара особа. — Изр. костимирани плес, ~ забава [Вино] је ватра за старе кости. Мат.; уцеплес, забава у којима суделују маске, крабупити што у к р в и кости упамтити тако љни плес. да се никад ие заборави; у л и т и , утерати костпмираше ,с гл. им. од костимирати коме страх у кости јако престрашити кога; ухватили се у кости почели се (се). рвапш; земља му кости изметала, кокостимирати, -имирам сврш. и несврш. сти му се у земљи п р е в р т а л е нар. обући, облачити некога у костим глумца или тешка клетеа, проклетство. маске. •—• се обући се, облачити се у костим глумкост м нем. варв. храна. — Мара . . . ца или маске; снсбдети се костимом. — Косје на косту и у квартиру држала ђаке. тимирају се, шминкају . . . и излазе на позорЈакш. Ђ. ницу. Пол. 1958. кбстајница ж само у изразу: копље ~ костимограф м сликар, цртач костима копље од костањева дрвета. — Под њиме за казалишне, позоришне комаде. — Редитељ

12

КОСТИРАЊЕ — КОСТРИЈЕТ

[је] имао поуздане сараднике у сценографу . . . и у костимографу. Пол. 1958. костирање с гл. им. од костирати се. костирати, костирам несврш. ием. варв. хранити кога, давати храну, кбст коме. ~ се хранити се (рбично код другога). кбстјела, ек. кбстела. кбстобблан, -лна, -лно = костобољан који болује од костобоље. — Шимун се загледао у тога . . . костоболног старачца. Гор. костббблпик м човек који болује од костобоље. — Ми стари костоболници реагирамо . . . на промјене температуре необично истанчано. Крл. костббоља ж мед. болест зглобова и коспшју изазвана слабом изменом твари, магперија у организму и таложењем мокраћне киселине у ткиву, улози. — Јаукао је у кревету од костобоље. Франг. Охрид је по своме поднебљу подесан за лечење костобоље. Пол. 1950. кбстоббљан, -љна3 -љно = костоболан. — Почешће . . . ми се жалио како је костобољан. Вас. Костобољан у запећку шути. Божић. костбждер м зоол. врста орла из пор. супоеа Уи1шг топасћиа. Р-К Реч. костбјед м, костдједина и костој&дица ж труљење, разједање костију сапез. Р-КРеч. костблбвка ж = костоломка само у нар. песн. у изразу: к о п љ е ~ костоломно копље. кост&лом 1 м прелом костију. — Костолом може бити прост . . . или сложен. Батут. костблом 2 м 1. зоол. в. брадаш (2а). 2. бот. лековита трава сабличастог листа ИагЉесшт оззЈГгаешп. — Отидне [баба] у брдине и долине и набере костолома и вратолома. Ђорђ. костбпбман, -мна, -мно који ломи кости, којије опасан по живот: ~ копље. Р-К Реч. костолбмача ж ист. направа за ломљење костију осуђенима. — Костоломачу, ханџар, вешала; све ми још данас лепо извиди, да није коју рђа попала. Јакш. 23. костолбмија ж бездан, понор. — Пада са неботичне стијене у костоломију. Матош. костбломитн, -им несврш. кинмти, мучити кога тешким послом. — Мало сам костоломио Ђурицу [сина]. Вес. ~ се повр. — Е Турчине, силан Бошњанине, не три тикве, не костоломи се. Март. костблбмка ж = костоловка само у нар. песн. у изразу: к о п љ е ~ костоломно копље.

костдломљење с гл. им. од костоломити. костдпиља м шаљ. онај који пили, тестери кости, видар. — Ми видаре зовемо костопиљама. Креш. костдрог м зоол. морска риба спљоштена овална тела ВаНзгев сарпвстк. ЕЛЗ. костреба ж свадљива жена. Р-К Реч. кострет ж (лок. костр^ти и кбстретиЈ инстр. кбстрети и кбстрећу) 1. груба, оштра длака козја, девина, камиља и сл. — Јам' те млијеко и кострет са коза! Март. Видео је само средину воденице . . . са пуним и празним врећама од кострети. Андр. И. 2. тканина и одећа од кострети. — А на њему дуга риза од кострети. Митр. Жилава је нарав продрла и испод пустињачке кострети фратарске. Нех. кбстретан, -тна, -тно 1. који је длакав као кострет. — Подиже костретне обрве. Божић. 2. који је начињен од кострети. — Сви су слушали . . . глава наслоњсних на костретне торбе. Сиј. Наг живот пружа кошуљу костретну. Марк. Д. костретина ж аугм. и пеј. од кострет. кбстреш м зоол. в. гргеч. Терм. 4. кострешач, -ача м онај који проузрокује кострешење. Р-К Реч. костр&пење, ијек. костриј&нење, с гл. им. од кострешити се. костр^шнти се, кострешим се, ијек. костријешити се, несврш. = кострушити се 1. збркано и неуредно стршити на разне стране (обично о коси), дизати се стршећи као кострет;јежити се. — [Чуперак] тршаве косе . . . се кострешио испод нахерене шајкаче. Ћос. Д. Мишице му набрекле, брада му се костријеши. 1Ден. 2. испупчавајући тело дизати длаке уеис (о животињама, обично кад се епремају на борбу). — Звер . . . је режала . . . кострешила се и урлала крвожедно. Вас. 3. фиг. бити незадовољан због чега, узбуђивати се, раздраживати се, рогушити се; противити се. — Није хтио да хладнокрвно саслуша . . . него се одмах костријешио и постајао груб. Чол. 4. фиг. бити надмен због чега, поносити се. — Бодаљ, краљ смрека . . . кострешио се од снаге. Наз. 5. раздражено, оштро, грубо говорити један с другим, режати један на другога. — Увијек су се костријешили један на другога. Бен. костр&шљнв, -а, -о (ек. и ијек.) који се често или радо костреши. Р-К Реч. костр&шљивост, -ости ж својство онога који је кострешљив. кострнјет м (ијек.) в. кострет. — Њихају се . . . шарене торбице од вуне и кост-

КОСТРИЈЕШЕЊЕ — КОТАЛАЦ

13

костурић м дем. од костур. — Туцкали су ти колутићи . . . као мали костурићи. Крл. костурица ж дем. од костура. кбстурје с зб. им. од костур. — Клате се . . . као костурје објешених. Цес. А. кбстуриица ж место или зграда на гробљу где су сахрањене кости покојника (обично пренесене из прекопаних гробова). — За подизање костурнице бранитељима Београда одређено је 30.000 динара. Обз. 1932. Косово постаде . . . костурница страшна и поразом славна. Рак. костуров, -а, -о који припада костуру. — Мршава рука, као костурова, дограби гвоздену палицу. Поп. Ј. костурски, -а, -о којије сличан костуру, костр^шити, кбструшим несврш. чинимршав. — Откривају костурске гољенице. ти да што стрши, да се костреши. — Пухао Торб. је љутито кострушећи бркове. Наз. костурчнћ м дем. од костур. ~ се = кострешити се. — Слама се косурина ж аугм. и пеј. од коса. — Дебео коструши као жуте чекиње убите дивљачи. и јак старац, сав обрастао у косурину и Цес. А. Ја се згрчим у тами оћутивши како браду. Чипл. ми се коструши коса. Кос. кбсци, косаца м мн. (јд. косац) 1. зоол. костур м (лок. костуру и кбстуру) 1. род паука ситног тела и дугих и танких ногу све кости заједно које саставлају коштану Рћа1ап§ш1ае. Терм. 4. 2. (Косци) астр. основу, окосницу човечјег и животипског тела, група звезда у сазвежђу Орион. — Још Косци скелет. — Никад нико не би рекао да испод изишли нису имаш . . . када. Јурк. 3 збораног хабита . . . живи и постоји тако кбт, кбта м заст. 1. оно што се окоти (рд моћан костур. Андр. И. фиг. А кад наиђоше животиље), пород живоргиња. — Јеж неће познате удољице . . . поља, са костурима гора изнад н>их, његово срце набуја. Мил. В. да мирује . . . док својом оштром драчом избоде оботницу и кот јој. Љуб. 2. погрд. 2. фиг. врло мршав човек. — Начинили сте од мене живи костур. Новак. На брежуљку, човек, људи сурови, безосећајни, мрски. — Не бојим се од вражјега кота . . . но се бојим од између мртвих, леже и живи костури, и зла домаћега. Њег. Вражји коте . . . доћи чекају последњи час. Јак. 3. оквир, тврди делош који чине главни део чега (грађевипе, ће ђаво по те! Радич. тенка и сл.); основа. — Видим костур тенка. кот (обично удвојено) узвик а. којим се Вуј. фиг. Они и потчасници на крилима, то вабе пчеле. — Кот, блага бубо, кот, блага су костур сатније. Крл. 4. фиг. оно што бубо! . . . отпочела Миона пчелину песму. служи као основа за даљи рад, развој, констру- Рад. Д. б. којим се терају гуске. Вук Рј. исање чега, оно што сачињава главне линије кота ж тал. покр. кратка бела хаљина нечега, схема, скица, нацрт. — [Фабула] је коју католички свештеници облаче при богоодувек у литератури код добрих књига само костур за месо живота. Михиз. Најзад је служењу. кбта и кота ж фр. 1. геогр. тачка надкостур догађаја израђен. Ћос. Б. морске висине на географској карпш, означена кбстура ж покр. укоричен џепни нож, бројком, висинска гпачка; тачка при премешкљоца, кустура (/). — Отвори гупу, стару равању земљишта. — Срби [су] запосјели и рђаву костуру. Матош. коту бр. 212. Јонке. На једној коти погинуло кбстураст, -а, -о а. којије попут костура, је 14 комуниста. Дед. В. 2. банк. висина вредности новца или ередносних папира посмршав. — Костурасти прсти болеснице потигнута на берзи. — После добивене коте чели [су] плести невидљиву паучину по надали смо се да ћемо заложене обвезнице јоргану. Војн. б. фиг. који нема животне распродати по курсу од 68%. Јое. С. снаге. — Превод . . . Хасан-агинице, хладан, костураст превод . . . који је промашио скалу котал, -тла м в. котао. и драмску и језичку. Сек. коталац, -алца и котаоца м (ген. мн. костурнна ж аугм. од кост и костура. — кбталаца) = котлац 1. анат. јашца под грлом Данашња младеж канда у себи мјесто јаке између кључних костију. — Само јој нешго у костурине носи цпјеви од гушчјих пера. коталцу заигра кад смотри Милицу. Вес. Шен. . .. . Кисело осјећа свуд под кожом, под језиком ријети. Вуков. фиг. Умотајте се у костријет своје срамоте. Мар. костријбшење, ек. костр&нење, с гл. им. од костријешити се. кострнјешити се, костријешим се, ек. кострбшити се. кбстрика ж бот. а. е. веприна. б. в. пасјача. Сим. Реч. костриш м бот. а. жабља трава. б. в. горчика. Сим. Реч. кострутан, -тна, -тно костретан (2). — Весело ступа с . . . набијеним кострутним бисагама на врату. Ранк. Лице положи на кострутну торбу. Сиј. кострушење с гл. им. од кострушити

14

КОТАЛАЧКИ — КОТАЦ

у коталцу — од тога гласа. Сиј. 2. оно место у нитима кроз које се проелаче жице. Вук Рј.

Котараннн м = Котарац човек из Равних Котара у северној Далмацији. Котаранка ж = Котарка жена из Равкбталачкн и кбталачни, -а3 -б који се них Котара у северној Далмацији. односи на коталац. Изр. ~ ж л е з д а грудна жлезда 81ап<1и1а Котарац, -рца м = Котаранин. Љ у т ш . Терм. 4. котарача ж покр. пут или јарак којим кбтали м дш. покр. камене плоче на врху протиче вода из локве, одводни канал. Вук Рј. зида постављене да зид заштите од воде која котареса ж покр. в. котарица. Р-К Реч. капље са стрехе. Вук Рј. котарина ж покр. котар (/). — Гори кбтангенс и кбтангенс м лат. мат. три- котарина Илије Јокића. В 1885. 'Ајде, вели гонометријска функција која значи однос између у котарину, оста' ми је нож под стогом! Пец. налегле и супротне капгете. кбтарица и котарпца ж 1. плетена кбтао, -тла м (мн. кбтли и кбтлови, ген. направа од прућа, невелика, која служи за котала, кбтала и кбтлбва) 1. већи метални преношење или држање разних ствари (хлеба, суд округлог облика за кување јела или за завоћа, плетива и др.), кошарица, корпица. — гревање воде. — Узе велики котао . . . те с Извади плетење из котарице. Вес. Стаклени њим право на бунар. Вес. 2. геогр. а. котлина мујепогледбионепомичноуперен на плете{2а). — Зачас се јави тамо на другој страни не котарице пуне пољскога цвијећа. Крл. бријега . . . у уском котлу који је на дну имао 2. кош на катарци. — Лебди [Силвестар] лединицу. Тур. Треба избећи тоталну гроб- као птица на грани у својој котарици на ницу на домаку зеленгорских врхова, у катарци. Дов. котлу Сухе. Пол. 1958. б. удубљење у камену котаричар и котаричар м човек који које прави вода. — Падајући с висине вода плете и продаје котарице, кошарач, корпар. . . . дуби нижи дио корита стварајући удуб— Отишао [је] само да нешто наручи у љења која се зову котлови или дивовски лонци. ОГ. в. војн. положај еојске опкољене котаричара. Дов. котаричарка и котаричарка ж женса свију страна непријатељем. ска особа котаричар. Р-К Реч. Изр. парни ~ уређај, састављен од котаричарски и котарнчарскп, -а, -о ложишта за гориво и суда за воду, помоћу кога се вода претвара у пару; р а к и ј с к и ~ који се односи на котаричаре, који припада котао у коме се од еоћног кома или од жита- котаричарима. — Правој ткачкој вештини сигурно је претходила вештина котаририца дестилацијом добива ракија. чарска. Жуј. 1 котар, -а и кбтар , -ара м 1. ограда од котаричица и котаричица ж дем. од плетена прућа или грања ради чувања сена и котарица. — Примао је [ћата] и у натури сламе од стоке. — Виде се пред њима ко. . . или котаричицу с јајима. Срем. тареви, тамо су саденута сена . . . и стогови кбтарка ж кош (4а), чардак. — Жита сламе. Ранк. На малом превоју . . . црнио [се] пуни амбари, а котарке очекују кукуруз. котар са сијеном. Лал. 2. покр. кош (1), кошар(1). — [Ставља] празни котар на магарца. Срем. Донеси чокање с котарке. Поп. Ј. Лоп. Кбтарка ж = Котаранка. 1 кбтар 2 , -4ра м 1. а. ист. администракбтарскп , -а, -б који се односи на котар тивно-територијална јединица; зграда у којој (Ј) и котаре; који је одређен да служи у косе налазила управа такее јединице, срез. — тару; који се односи на цело подручје котара: Котар се за котаром откидао од банске вла~ суд, ~ судац, котарски стрељачки одбор. сти. Шен. Кад пође у котар, узимао је мало кбтарски 3 , -а, -б који се односи на Равне новаца да му се нађе. Мил. В. б. админиКотаре у северној Далмацији. — Сеиз, неко стративно-политичко-територијална органицрномањасто момче, одјевено по котарску заџија самоуправљања народа и друштвено-економска заједница општина и становника . . . држаше коња за узду. Мат. котарче и котарче, -ета с дем. од кона том подручју СФРЈугославије. 2. а. део насељеног места, четврпг, кварт града. — тар (2). Ту мора сједити и стражарити, а у мојем котарчица ж дем. од котарица. — Донео котару не гори. Шен. б. ограда, обор за стоку. је . . . стрицу пуну котарчицу воћа. Шапч. — Кућа ових области одликује се великом котарџнја м покр. дете које нагони оеце просторијом у којој су двор или авлија . . . на стругу (тор) кад их музу. Дед. Ј. котар за стоку. Дед. Ј. кбтац, кбца м (ген. мн. кбтаца) 1. огракбтара ж покр. кошара. — Вагон је ђено место за мање домаће животиње, најкотара, дићи ће се у њему зрак, летјет ће. чешће за свиње, свињац. — У њихову коцу Цес. А. . је већ цвилио један прашчић. Кол. 2. покр.

КОТАЧ — КОТИРАТИ

15

заграђено место у барама у које се хвата риба. литерарних и политичких, сасвим је природВук Рј. 3. фиг. погрд. забачено, запуштено но што сам им бијела врана. Матош. Тај место. — Натраг у Шамац, у котац, како сам велики бирократ . . . није био у стању изаћи говорио. Сим. на крај са дворским и саветским котеријама. Изр. плети ~ к а о и отац ради како Јов. С. су и преци радили, не уводи новотарије. котервјаш, -4ша м члан, припадник кбтач, -ача м 1. коло Џ), точак. — Пје- котерије. вају котачи на трачницама. Гор. Нагнуо котеријаштво с затвореност у одређени [се] над неком џиновском машином која . . . друштвени круг и гледање интереса само врти котаче. Поп. Ј. 2. оно што личи на коло, тога круга, без обзира на друге; сплеткарење. на точак. — Прави [вјетар на снијегу] голе- — Матош је премало живио да би могао ме бијеле котаче и колобаре. Наз. 3. бицикл, скршити организирано књижевничко ковелосипед. — Болеснику [се] не брани . . . теријаштво. С 1937. ни вожња на котачу. Крањч. Стј. кбтеријски и котеријски, -а, -о којн се Изр. нису му с в и к о т а ч и на месту разг. његоео душевно стање није у реду; став- односи на котерије. — Лични интереси, љати штап у ~ спречавати, чинити другарска приврженост, котеријске везе . . . све то може учинити књижевног критисметње у раду. чара пристрасним. Прод. котачић м дем. од котач. — фиг. Опћине котил&дбн, -она м грч. бот. клијавац, [су] пуки котачићи у државној управи. Рад. клицин листић, супка. — Клијавци (котилеСтј. дони) су меснати листићи који се развијају котва ж 1. метална направа са свинутим крацима, која се на ланцу спушта на дно да први из клице. Тод. ее брод задржи на месту, сидро. — Бојни кбтплица ж покр. домаћа животиња брод . . . оставио је . . . на дну мора једну која миого младих окоти. Рј. А. своју котву. Цар Е. фиг. С тешком котвом кбтилиште с место где се коте животине срљај дубоко. Дуч. 2. покр. металне ње. — Ојачале су [стјенице] одједном с неким пречке на врату тамбуре за ознаку тонова. ужасним котилиштем из којег су почеле да — Он . . . немарно шеће прстима по широким извиру у густим колонама. Лал. котвама. Пец. 3. физ. а. део магнетског урекбтило с погрд. 1. котилиште. — И с ђаја за паљење беншнске смесе у мотору с унутрашњим сагоревањем. Физ. 2. б. раш- њима [потурицама] се накрај не долази док с' љаста двокрака полуга у зидном сату. Физ. 3. невјерно не утре котило. Њег. Овдје је Изр. бацити к о т в у а) укотвити се, вучје котило. Павл. 2, род, пород. — Знам усидрити се; б) фиг. задржати се стално ја ту багру и котило циганско! Маш. где, учврстити се у положају; д и ћ и к о т в у кбтиља ж женка која се недавно окотила. а) одједрити; б) фиг. напустити стално — Маша се младога мечета испод разјарене место боравка; —> спасења последње сред- котиље. Шапч. ство спаса, последња нада. — И он најзад котДљбн, -она м фр. старинска живахна завршава животом какве паланачке вели- игра, плес с различитим плесним фигурама, чине, чекајући од једних до других избора као у четворке, кадрил{а). — Ако треба косвоју котву спасења. Дуч. тиљон управљати, ту је Шамика. Игњ. Кнез котварипа ж оно што се плаћа за сидрење Андреј плесао је опет с Наташом . . . један од веселих котиљона. Крањч. Стј. у луци или пристаништу. Рј. А. кбтваст, -а, -о који има облик котве. кот&љонски, -а, -5 који се односи на котиљон. — Т и кавалири . . . подсјећали котвен, -а, -о који припада котви: ~ су је превише на некадање котиљонске кука. шаблоне. Бег. кбтвити, -им несврш. бацати котву. — фиг. Ја нисам котвио на недрима луке. ЛМС котирање с гл. им. од котирати (се). 1949. котирати, котирам сврш. и несврш. кбтвица ж дем. од котва. фр. 1. фин. имати ередност (на берзи), кбтввште с сидриште. Рј, А. утврдити, утврђивати берзанску вредност котвбкажа м ков. заст. пловећи знак папира, хартија од вредности. — Девизе који указује где се може бацити котва, бова. Беч, Берлин, Будимпешта још не котирају — фиг. Мом котвокажи пишем на роваш: службено. Обз. 1932. Ове обвезнице.. . нису ни котирале на берзи. Риб. 2. фиг. хвала. Уј. вредети, важити у чијим очима. — До кбтер&ја и котерија ж фр. скуп људи 1950. године југословенски фудбал котиприсно повезаних који се баве сплеткама и оговарањима и чине једну затворену целину, рао ј е . . . као друга међународна класа. Пол. 1959. клика. — Живећи изван наших котерија

16

КОТИТИ — КОТЛОВАР

~ се котирати. — На Азурној обали туристички објекти . . . котирају се на берзи према прођи као и други артикли широке потрошње. Пол. 1958. На фашистичкој берзи југославенски народи [су се] неједнако котирали. Јак. кбтити, -им несврш. 1. доносити младе на свет (првенствено о мачки, а онда и о другим животињама). — Што мачка коти, све мише лови. Н. ггосл. Вук. 2. погрд. рађати децу (о човеку). — Неко коти децу, а неко дукате. Ћос. Д. фиг. Тамнина земље коти гријех. Крањч. С. ~ се 1. котити. — Није ово ни магаза ни касапница нека, па да се коте [мишеви] ту. Срем. Са швабама је додуше т е ш к о . . . јер се јако коте. Ивак. 2. фиг. множити се, размножавати се, умножавати се. — Тамо су равнице, бундеве се тамо највише коте. Хорв. котица ж покр. кратка бела кошуљица за министранте у католичким црквама. — Слиједе сироте . . . па свећенство с јатом дјеце у котицама. Цар Е. котла ж покр. део рала у облику дрвене дашчице којим се поеезује ралица са гредељом и регулише дубина орања. Вук Рј. кбтланица ж покр. сошица, мотка о коју се вешају котлоеи на ватри. Рј. А. кбтлар, -ара м 1. занатлија који прави, поправља и продаје котлове, казанџија. — Боље би било паски погинути него дати дјевојку котлару. Љуб. 2. чоеек које пече ракију и брине се за ракијски котао. — Знаш ти збиља, Петрићу, какав је зулум Симеун починио? — упита ме котлар Мића и сагне сс да сјарне ватру. Коч. котларев, -а, -о = котларов који припада котлару. котларија ж в. котларство. кбтларииа ж покр. оно што се даје за употребу котла кад се пече ракија. Рј. А. котларица ж котларева жена. Рј. А. кбтларннк м направа о коју се веша котао над огњиштем. — Новичић захвати котао снијега и објеси на котларник над ватром. Лал. к&тларница ж — котловница просгпо~ рија у којој се налазе парни котлови. — У котларници [топлане] ће поред тога бити смештен и један мањи парни котао. Пол. 1959. котларов, -а, -о = котларев. кбтларскп, -а, -о који се односи на котларе: ~ наковањ. котларство с котларски занат. котласт, -а, -о који је као котао, који личи на котао. — Предео је пун котла-

стих вртача. О 1875. Заврте котластом главом на кратком врату. Моск. кбтлац, -аца м = коталац. — Јабучица [му] скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка. Мат. Ристи почеше ноге клецати, хоће да му душа у котлац дође. Шант. кбтлача и котлача ж 1. велики гвоздени котао. Вук Рј. 2. котао (.26). — Кроз к.жсуре је хитао [поток] и падао у вртаче и дубао је котлаче. Кош. котл&ннца ж покр. 1. котао Џ). — У Марку је кипјела срџба као врела вода у котленици. Бег. 2. дрво над еатром о које се вешају судови; исп. чекрк. Рј. А% кбтлет м фр. 1. кув. ребро с месом (говеђе, телеће, свињско и сл.). — Јео је по енглеском обичају напола пријесан котлет. Адум. 2. (обично мн.) залжци. — Утегнута мађарска господа с котлетима, с подсеченим или увоштеним брцима. Петр. В. кбтлина ж 1. аугм. од котао. — Над њом [ватром] висијаху о ланцу котлине. Шен. 2. геогр. а. дубока, пространа увала са стрмим странама између брегова и планина (рбично дуж речног корита). — У котлини међу бреговима стоји стубичка долина. Шен. Тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину. Ранк. 6. мања увала. — Шуму крижају јаруге, котлине. Кос. У котлини . . . под жупним двором лежаше [црква]. Јурк. в. котао (26). — Баца се [слап] у дубину, у камену котлину. Шен. 3. покр. удубина на ралу. — Драго моје рало . . . На твојим котлинама сам се возио док је дјед навијао ручицу. Ђон. кбтливаст, -а, -о који има облик котлине, котла. — И њен [ријеке] се главни морфолошки рад састојао у томе да повеже изолована котлинаста удубљења. Дед. Ј. Смјењују [се] котлинаста проширења са стрмим сутјескама. ЕГ 1. котлић м дем. од котао. котлићак, -ћка м дем. од котлић. — На врелој калдрми општинског трга бијаху сложена само три капка, један.. . котлићак и један . . . сахан. Кик. кбтлиште с необ. котлина (2а). — И наже он [поток] ко олуј, ко поводањ, а стрморина подвали се пода н> и изручи га у котлишта сура. Кош. котлДвање с индив. вреље као у котлу. — Ну никада не изненађује котлован>е Земљине утробе. НИН 1960. котлбвар, -ара м котлокрп(а). — Ко га не зна, помислио би да је каравлашки котловар који се по селима виђа међу циганским скитачима. Бож. -

К О Т Л О В А Ц — КОТРЉАЧЕ

17

котрљан м 1. бот. ветроваљ. — Само се прошлогодишњи коров — котрљан — тужно шћућурио по падинама стражарских хумки. Моск. 2. зоол. кукац, инсект тврдокрилац, балегаш бсагађеиз касег. — Свети балегаш (котрљан) искотрља куглице веће од ораха и закопа их у земљу. Финк. котрљаше с гл. им. од котрљати (се). котрљатн, -ам несврш. = котурати 1. а. помицати, потискивати какав округли или лоптасти предмет окрећући гау обрћући га. — Срећемо успут партизане како терају велики талијански колут сира као обруч, котрљају га до камиона. Дед. В. фиг. Неко међу њима гласно говори, непрестано и непрестано котрља гласове. Кал. Ту у мислима наставио да котрља своју невољу. Рад. Д. б. пошцати нешто струјањем тако да се преврће, обрће. — Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глатком снегу котрља? Јакш. Ђ. 2. колутати (рчима). — Стајао је кб клада [од ударца], само котрљб очима, а млади га газда опет удари. Поп. Ј. ~ се = котурати се (1) 1. а. помицати се обрћући се, ваљајући се (о нечем округлом, лоптастом). — Онда се од весеља почеше . . . котрљати по трави као двије лопте. Брл. фиг. Сунце је излазило . . . и големо полагано се котрљало на високо небо. Десн. Бен. б. помицати се, кретати се (о колима и котобанити се, -ббаним се несврш. другим превозним средствима на точковима). — Кола већ далеко доље котрљаху се покр. в. банити се. Вук Рј. цестом. Леск. Ј. в. брзо ићи, јурити. — котобања ж покр. 1. кош за пилиће. Већ су се нови сњежни валови с планине Вук Рј. 2. кош, чардак чије су стране од котрљали по равници. Шимун. г. спуштати размакиутих летава а служи за кукуруз у се помичући се лагано и клизећи низ стрмиклипу. — А како смо лепо крунили куку- ну, падину. — Бескрајна колона рањеника и руз у њиховој котобањи. Михиз. болесника котрљала се низ стрмо брдо. котобањење с гл. им. од котобанити Поп. Ј. Котрљамо се у засјењену долину. се. Лал. д. фиг. брзо се ширити, одјекивати, котблач, -Дча м покр. само у изразу: разлегати се, разносити се (р звуку). — Глас окупити се у ~ окупити се у круг. — му се шупље котрљао по дворани. Сим. Момци [се] окупили у котолач и у бес- 2. тећи, цурити (у капима). — Крупне послици воде свакојаке разговоре. Љуб. сузе узеше му се котрљати низ образе. Дов. 3. фиг. а. нагло настајати. — На котбшата ж тал. покр. пекмез од дуња. — Гранчицу од л о в о р и к е . . . спремам ис- истоку с е . . . котрљала зора преко равнице и набујалих вода. Бар. б. развијати се, под купља за котоњату. Војн. тећи (р животу). — Све је то напомињало кбтриг м дијал. члан(ак), зглоб. — сневесељеним сељацима да се свакодневни Мати га очекује и међу сухим котризима живот котрља и одвија даље. Ћоп. в. пропребире круницу. Донч. бијати се, прометати се кроз живот (о кбтрљ, -рља м 1. врх женске народне људима). — Ти си се доста котрљао по капе извезене сребром, златом или бисером на овом свијету. Шен. Да, време јури напред и горњем делу, врх тепелука. И-Б Рј. 2. ст- ја се без сврхе котрљам за њим. Дом. так који се ставља на главу кад се на њој Изр. к о т р љ а ћ е се г л а в е фиг. биће носе тешке ствари. И-Б Рј. убијених. котрљав, -а, -о који настаје, који је котрљаче ж мн. спорт. направе с маизазван котрљањем. — До човјека [је] до- лим точковима које се привезују под ципеле лирала само као котрљава далека бука. да би се брже котрљало по равном, котуБожић. раљке. Свезн. * - ,— кбтповац, -бвца м хем. тврди слој карбоната који се скупља на зидовима котлова испаривањем воде у котлу. Кем. кбтповина ж оно од чега се праве котлови, бакар у листовима. — Горштак [је] планински племић . . . судећи по медвеђој одори и по широком појасу од лаштене котловине. Шен. кбтловннца ж = котларница. — Командант шеће нервозно мостом, горе-доље, нешто су му јавили из котловнице, нешто се збива под палубом! Крл. котлбкрп и котлбкрпа м човек који крпи, поправља котлове и друге металне судове. — Продавци печених кукуруза и котлокрпи и цигани с виолинама . . . Лал. Као котлокрпа куцка [лимар] по својим смрдљивим кахлицама. Крл. котлбкрпин и котлбкрпов, -а, -о који припада котлокрпи, котлокрпу. котлбноше ж мн. покр. прве оспице које се појаве у каквом месту. Вук Рј. кбтлуша ж покр. земљан суд који се ставља на еатру као котао. — Узаврели би котлушу воде. Шимун. кбтља ж покр. 1. котла. 2. нарочита врста мале мотике за уситњавање земље. — У кухињи иза врата дохвати котљу којом су окопавали поврће, и изиђе у врт.

1 Речник српскохрватскога кн>ижевног језика, III

18

КОТРЉНУТИ — КОТУРЊАВА

котрљну.ти, кбтрљнем сврш. према котрљати. — При истовару котрљнуо сам џак шећера преко ограде камиона. Лал. ~ се сврш. према котрљати се. — Па зар ћутке . . . да чекамо . . . да нам се глава котрљне по ледини? Дом. котршкати и котршкати, -ам несврш. дем. према котрљати. — Котршка тануцКИМЈ бледим прстићима кликере у једну рупу. Петр. В. ~ се котрљати се. — Са кестења пада зелени, бодљикави кестен и котршка се. Петр. В. котула ж тал. покр. горња сукња. — Купила је . . . двије котуле. Кал. котулач, -ача м тал. покр. = котуљач котрљ (2). — Преко смотаног и вјешто заокруженог котулача од убруса жена је носила на глави. . . округлу дрпену посуду равна дна. Лал. котулица ж дем. од котула. — Пази да не прекратиш кад кројиш, нећеш ми котулицу до кољена носит. Лоп. котуљач, -ача м тал. покр. = котулач. Деан. Рј. кбтур м (мн. кбтури и кбтурови) 1. предмет у облику круга, колута, округле плоче или оно што је својим обликом или положајем налик на то. — [Војници] носе котурове бодљикаве жице. Гор. Деца [се] играју котуром. Срем. Одбијао [би] . . . густе и плаве котурове дима и посматрао их. Ком. У руменој магли дизао се поврх шума расплинут Сунчев котур. Ћоп. 2. котач> точак. — Стајали су крај кола . . . — с једне стране уз котур стајао је Спасоје, с друге стране уз котур стајала је [Џека]. Сиј. 3. покр. бицикл. — Нека ти баруница набави котур. Том. 4. физ. колотур, справа за дизање терета на принципу полуге. — Ако се котур својим жлебом ослања на уже чији је један крај утврђен, а на други дејствује сила, онда је то помичан котур. Физ. 1. 5. спорт. нарочито колашце, точкић на доњем крају скијашког штапа, крпљица (2). Скиј. 6. покр. ерста народног веза у облику круга. — Врх . . . чарапа носи . . . црвене бјечве до ниже бута, и оне везене . . . на котуре и чибуке. Љуб. котурав, -а, -о који се лако котура. — Кламиће јој и срце котураво . . . у тој напасној јежњи. Божић. котураљка ж 1. спорт. врста игре лоптом. Рук. 2. мн. а. направа с малим точковима на којима се покрећу терети на равним површинама или на трачницама. — Затресао се и на гласним котураљкама кренуо дрвен под вагона. Ћоп. б. спорт. котрљаче: клизање на котураљкама. ЕЛЗ.

котура&е с гл. им. од котурати (се). котурати, -ам несврш. = котрљати. — Одјурио [је] на обалу одакле се зачас вратио котурајући празно буре. Дав. Море је дријемало мирно . . . котурајући троме таласе до ближње обале. Војн. ~ се 1. = котрљати се. — Гледала је . . . котаче првога вагона који се лагано котурао. Крањч. Стј. Јужина дува, вали се котурају. Ћип. 2. индив. савијати се у котур. — У клупче се је клупчала и котурала у котуре. Кош. котурача 1 ж 1. врста дизалице помоћу колотура. — Котурача се састоји од истог броја помичних и непомичних котурова. Физ. 1. 2. гравитаџиана железница, шумска железница на којој се транспорт дрвета обавља једимо помоћу гравитације. 3. агр. покр. врста већих и округлих јабука. Рј. А. 4. мн. спорт. котрљаче. Деаи. Рј. котурача 2 ж тал. покр. четвртасти део пода у соби који се може подићи и кроз који се помичним степеницама може спустити. — Мијат и Ћетко отворише котурачу и спустише се у стајски мрак. Лал. котураш, -аша м покр. бициклист(а). — Сељачки свијет... не гледа баш пријазним оком котураше. Том. котурашица ж покр. бициклисткиња. — Пред њим корачала је у женском котурашком одијелу баронеса . . . позната котурашица загорска. Том. котурашки, -а, -о који се односи на котураше и котурашице: ~ клуб, ~ одело. котурић м 1. дем. од котур. 2, мн. в. колотур (3). Вук Рј. кбтурн м и кбтурна ж (обично мн.) грч. 1. обућа у античком грчком театру с врло високим потплатима, које су носили глумци у трагедији да буду виши. 2. фиг. симбол узвишенога, а каткада и крутога, укоченог стила. — Ковачић није волио ни котурна ни сентименталности. Марј. М. Изр. г л у м и т и , г о в о р и т и на к о т у р нама ( к о т у р н и м а ) служити се патосом, примењивати узвишен начин и стил интерпретације. — Никад нисам мислио да ћу . . . пред судом проговорити овако патетично у тоги, на котурнама. Крл. котурнути (се), котурнем (се) сврш. према котурати (се), ударити, гурнути тако да се откотрља. — Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем. Вес. котурњава ж котрљање, котурање. — Чу ш у м . . . и котурњаву каменчића. Божић.

КОЋА — К О Ц К А Р С К И кбћа ж в. коча. — Спомињем . . . изучавање дубинског риболова повлачним мрежама — коћама. НИН 1959. коће&е с гл. им. од котити (се). кофа и кбфа ж тур. кабао, ведро, канта. — Звекну ланац којим је везана кофа и зашкрипа точак на бунару. Дом. коф&ин, -ина м хем. алкалоид, наркотична твар, материја добивена из зрна кафе. к&фер м нем. = куфер тврда правокутна, правоугла кутија (рд коже, картона и сл.) с поклопцем који се може заклучати, а служи за ношење ствари при путовању, ковчег. — Настаде . . . спотицање о кофере и завежљаје. Десн. Изр. путује као ~ путује без занимања за ствари и појаве око себе, без настојања да се било чиме душевно обогати; седи на к о ф е р у спреман је за пут. кофераш, -4ша м пеј. = куфераш онај који се креће за послом и сву своју имовину носи у коферу (рбично службеник); дошљак. — Долазе [у творнице] . . . инострани кофераши. Крл. кбферић м дем. од кофер. — Коферићи с новцем . . . заборављени [су] у предсобљу. Сек. коферче, -ета с дем. од кофер. коф&рчнна ж аугм. од кофер. — Омртвјели прсти испустише коферчину. Кол. коферчпћ м дем. од кофер. — У купе уђоше [путници] . . . са нека четири коферчића. Срем. кох, коха м нем. варв. врста куваног колача, пудинг. кохезнвни, -а, -б в. кохезијски. кбхезија ж лат. а. физ. привлачпа сила између молекула истога тела. б. фиг. ееза, привлачност. — Кохезија којом ће те људе повезати... јест конверзација. Бат.

19

кбхорта ж лат. ист. тактичка јединица римске пешадије од 400—600 људи, десети део легије. кбцељ м покр. в. стипса. Вук Рј. кбцен м стабљика без лишћа, струк. — Брије вјетар . . . мигајући смијешно једним очерупаним коценом кукурузовине. Донч. коцка ж (дат. -ки; ген. мн. -цака) 1. мат. правилно геометријско тело са шест сукладних, подударних квадрашних површина, хексаедар. 2. а. невелик коцкаст предмет'. ~ шећера, ~ камена. б. направа за друштвену или хазардну игру. в. квадратић на папиру, тканини и сл.: папир на коцке. 3. уговорени знак (рбично мали предмет), извучен насумце или на срећу између једнаких или подједнаких пгаквих предмета ради решавања спора, утврђивања права или предности у чему и сл., жреб. — Закон . . . је установио... државни суд од дванаест чланова који су одређивани коцком. Јов. С. Атлете се не бирају коцком, дакле не треба ни државнике бирати коцком. Лог. 2. 4. хазардна игра (рбично картама), карпгање. — Вјерујте, господо, све досади, али коцка никада. Бег. Газда Никола је . . . имао две страсти које су га поткопавале: скитњу и коцку. Андр. И. Изр. г л а в а ми је на к о ц к и на рубу сам пропасти; ~ је б а ч е н а , ~ је пала одлучено је, свршено је; метнути,

ставити главу, живот на коцку из-

ложити се животној опасности; на мене је пала к о ц к а ја треба да учиним, на

мени је ред; ставити што на коцку

изложити опасности ради неке користи, покушати срећу. кбцкавица ж бот. биљка из пор. љиљана РгкШапа шгрепаНз. Терм. 3. коцкање с гл. им. од коцкати се. коцкар м онај који се радо коцка, који је обузет страшћу за коцкањем, хазардни играч. — Презирање. . . коцкари осећају кбхезнјски и кохезиопи, -а, -о који према добивеном новцу. Уск. [Наслађује се] се односи на кохезију; који изазива привла- као похлепан коцкар који је добио велико чење, привлачан: ~ сила. богатство. Бег. Међу њима има неколико професионалних лопова или коцкара. Чол. кохерентан, -тна, -тно који се држи заједно, међусобно повезан, сувисао. — [Крлекоцкарев, -а, -о = коцкаров који прижин] мисаони систем показује се као пада коцкару. кохерентан и при логичком испитивању. кбцкарнвца ж просторија где се играју НИН 1959. хазардне игре, карташница. — [Познаник кохерентност, -ости ж особина онога га] одведе у коцкарницу. Нед. што је кохерентно. коцкаров, -а, -о = коцкарев. кохеренцнја ж лат. међусобна повезакоцкарски, -а, -о који се односи на коцност, сраслост, зависност, сувислост. — У целини ставова не може се наћи истина, каре: ~ просторијаЈ коцкарске паре. кдцкарски прил. на коцкарски, на нејер је кохеренција истинитих ставова исто поштен начин, као коцкар. — Коцкарски тако могућна као и кохеренција лажних придигне хуђу имовину. БК 1906. ставова. КН 1958. 2*

20

КОЦКАРЧИНА — КОЧИРАЊЕ

коцкарчина м аугм. и пеј. од коцкар. бито у кочарењу (дубински риболов кочама). кбцкаст, -а, -о 1. који има облик коцке. Пол. 1959. кочарити, кочарим несврш. ловити — У неким коцкастог облика замотуљцима ћутале су већ прочитане књиге. Макс. рибу кочом. В. пр. уз гл. им. кочарење. 2. са шарама у облику квадрата. — Имао кочарица ж в. коча. Деан. Рј. је на себи . . . коцкасте хлаче. Шен. 3. кокбчење с гл. им. од кочити (се). ји је начињен од материјала израђеног у кочет ж а. дебела и оштра длака, кособлику квадрата: ~ под3 ~ цеста, ~ трет; чекиња, струна. — На њој прамен калдрма. коцкасто прил. у облику коцака. — телеће кочети. Сиј. Длака на њем као кочет Имаде . . . муха са шестокутним очима. на крмету. Наз. б. одећа, комад одеће од кочети. Знадемо ли ми како оне с тим својим очима — Обукла [сам] на се кочет. Бег. виде? Можда шестерокутно, можда коцкочбтар, -Ара м занатлија који обрађује касто! Маж. Ф. (чешља, преде) кочет, длакар, мутавџија. коцкатп се, -ам се несврш. играти (се) И-Б Рј. у новац (обично картама). — Пио [је], коцкао кочија ж = кочије лака кола на федер(е) се и враговао. Шен. Коцкало се у дугмад, с покретним кровом. — Поред њега пробруји слике »резанице«, али најчешће у новац. по која кочија. Матош. Ћос. Б. кочијаш, -4ша м (вок. кбчијашу) онај коцкаш, -а и к о ц к а ш , -аша м коцкар. који кочијаши, возач. — На предњем седишту — Чоколин је чутураш, коцкаш, разбијач. [кола] седео је кочијаш. Вес. Кочијаш макну Шен. коње. Наз. коцкин, -а, -о који припада коцки. кочнјашев, -а3 -о који припада кочијашу. коцкнца ж дем. од коцка. *" кочијашеше с гл. им. од кочијашити. коцош м покр. в. коцкар. Р-К Реч. кочијашити, -ијашим несврш. управљакоча ж (ген. мн. коча) тал. а. двокрилна ти запрежним животињама у вожњи. — повлачна мрежа с врећом у средини за рибарење Сједио [дјечак иа кочији] са слугом и кочина отвореном мору. б. брод који вуче коче. — јашио. Бен. На задње место метнуо Симку Коча »Напријед« . . . наишла је на разбијени и Стојана, а он кочијашио. Рад. Д. покривач бродског спремишта. Пол. 1958. коч&јашки, -а, -6 који се односи на кокочак, -4ка м а. покр. кобача, гајба за чијаше: ~ седиште, ~ песма. живад. — Отац [му био] коњокрадица, а кбчије, кбчија ж мн. = кочија. — У није . . . забављао . . . ни пурану у кочаку. његове кочије била су упрегнута два вранца. Торд. 6. кдчина (2а). Вук Рј. Чипл. кбчан, -4на м покр. в. кочањ (1). Вук Рј. кбчијпца ж дем. од кочија. кбчаник м колац, тољага. — Снијели су кбчилпште с место где треба кочити, Рајка, положили га на два превезана кочасвозница, спуштаљка. Р-К Реч. ника. Вуков. кочнна ж 1. в. кочет (а). Вук Рј. 2. а. кочаница ж покр. в. кочањ (1). Вук Рј. кбчанка ж покр. в. кочањ (2). — На ко- свињац; жшинарник. — Најважније су чанке си легао да се пре зоре пробудиш. [дворишне зграде]: амбар . . . говедарник и кочина. Дед. Ј. б. фиг. соба пуна прљавЋос. Д. штине и нечистоће. — Први пут [је] ушао к&чањ, -&ња м 1. стабљика, струк у у ову собу. Њега спопаде ужас када упореди купуса, у дувана. — Ножеви су шкрипали о ову кочину с хаљином и накитом његове купусов кочањ, а главице су . . . падале. Бен. Кочањи дувана мирисали су. Вуј. кћери. Јов.1 Ј. кбчина ж = колчина аугм. и пеј. од 2. клип кукуруза (рбично без зрна), окомак, колац. — Прекорамио кочину са два врга. чокањ. — Пера [кукурузна] широка и савила Матош. Знам ја њега! У поток псину, па се у лук, а кочањи једри и дебели. Ђур. кочином по њему! Ћоп. Глодао [је] мокар кочањ од кувана кукуруза. Андр. И. кДчина* ж покр. в. кошчина. — Јеси ли кочањина ж аугм. од кочањ. — Жалосно гледа кад пас џипи кочину зубима и с њом је ујутру видјети неколико врећа коча- бјежи . . . да је гдје мирно оглође. Љуб. њина, углавном дневну храну за хиљаду коч&њак, -&к& м кочина (2а). — По људи. Ђон. кочињацима промилили прасци њушчице, кочар м рибар који лот кочом. Деан. Рј. па гуричу. Шапч. кочареше с гл. им. од кочарити. — Рикочираае с гл. им. од кочирати. — Знам бари су досад имали добре резултате, осо- да си луда за кочирањем. Маш.

К О Ч И Р А Т И — КОШ

21

кбчнптчар м 1. онај који кочницом кочи. 2. фиг. онај који спречава напредак, разттак чега. — Доље кочничари и несавјесни рад1 кбчити , кбчим несврш. 1. успораеати, ници! Хорв. заустављапш кретање чега кочницом. — Јакочничарев и кочничаров, -а, -о који чица је кочио кола у низбрдицама и сједио близу . . . кочнице. Гор. Излокани путеви припада кочничару. . . . кочи, стружи. Сек. 2. фиг. а. задржавати, кбчничарски, -а, -о који се односи на тустављати разштак, остваривање чега, кочничаре. бити сметња, препрека. — Уклањање свих кочнички, -а, -б који се односи на кочнице. . . . елемената који су кочили радњу . . . кбчшача ж кочница којом се на пушци Матк. У капитализму ограничење потрошкочи ороз, обарача. Бак. Реч. н>е кочи развитак производње. Комун. 1951. кбчоперан, -рна, -рно 1. живахан, окреб. чинити укоченим, непомичним; гушити, угушивати манифестовање, испољавање чега. тан, брз. — Прва је добрзала . . . Марга, — Анине очи га коче заповијешћу немило- малешна, кочоперна старица. Пав. Жилав срдне воље. Војн. Хладноћа поче је кочити. и кочоперни Бен Акиба тешко да је и сам Она с напором седе. Ћос. Б. То сазнање знао каква успавана снага лежи у њему. [незгодне његове нарави] га је . . . још више Мил. Ж. 2. који се охоли, размеће. — Нестало некадашње кочоперне мушкости и испрсикочило и ледило чим би дошао у додир са светом. Андр. И. 3. песн. упирати. — С вачког држања. Сим. 3. који стрши. — неба очи на њих мјесец кочи. Март. Гледао је на слици свој дуги кочоперни брк. ~ се 1. стврдњавати се губећи гипкост, Десн. Младић . . . са кочоперним чуперком покретљивост, осетљивост, постајати уко- на глави . . . рекне: »Нисам хтео узалуд да чен, обамирати. — Живци . . . моји коче се квасим косу.« Пол. 1958. кочопераст, -а, -о кочоперан (2). — фиг. [од страха и грозе]. Крањч. С. Осетих како ми се усне коче. Ранк. 2. а. дизати се у вис, По . . . пропланцима зелени се . . . кочостршити. — Силне се врлети коче над малом перасти кукуријек. Коч. и стрмом шумицом. Кум. Огромни димњаци кочопбрење с гл. им. од кочопсрити се. коче се у звездано небо. Петр. В. б. фиг. кочоп^рити се, -бперим се несврш. 1. истицати се, бити упадљив. — На насловним бити кочоперан, уображен, охолити се. — листовима сваке књиге коче се похписи . . . Вратила [се кћерка] кући због старичине ђака. Андр. И. На зидовима . . . кочила су се болести и ту се кочоперила у гиздавим два велика портрета. Л-К. 3. држати се хаљинама. Л-К. Немој дизати нос и кокруто, охоло, надувено, охолити се, прсити чоперити се, но дивани са мном људски. се. — Припити наш сусјед . . . се кочио кано Моск. 2. разбацивати се трошећи. — Зар је какав грчки јунак. Ков. А. Богата Марија право да се ти на очевини кочопериш, а ја што се онако кочи и шепури, преда мном [није] ништа друго до — мајмуница. Шапч. да с оволиким породом скапавам на улици? Рад. Д. кочоперно прил. на кочоперан начин. — кбчнти*, кочим несврш. = колчити. Полунаги младићи [се] кочоперно и слоИ-Б Рј. бодно шетају улицама. Пол. 1959. кбчић1 м = колчић дем. од колац. кочопбрност, -ости ж особипа онога који кочић3 м зоол. покр. мали вретенар (вр- је кочоперан. ста слатководне рибе) Аврто Уи1§ап8. Вук Рј. кбџа прил. тур. заст. много, увелико. — Вас не кошта то ништа, а мени ће то бити кбчић м дем. од котац Џ). — Открака коџа . . . споможено. Срем. кочићу да походи прасицу. Кал. кбџабаша и кбџабашија м тур. ист. кбчје с зб. им. од колац, коље. — Како куне, дубље изваљује, как' уздише, кочјем сеоски кнез; старешина. — Јеси ли ти то коџабаша Крсто? Бож. потресује. НПХ. кбџамит, -а -о одрастао, велик. — Нијеси кбчљивбст, -ости ж укоченост, оба- ти дијете, него3 коџамити човјек. Вук Рј. мрлост. Р-К Реч. к б ш , кбша м (мн. кбшеви, ген. кбшева) кочннца ж 1. направа за задржавање, 1. плетена направа од прућа и сл. различитог заустављање кретања (машине, разних возила облика која служи за преношење или чувањс. и сл.): ручна ~ , аутоматска ~ . 2. фиг. пре- — Напртио му је на леђа кош да разноси по прека, запрека, сметња у развитку чега. — сусједству свјеже кифле и жемичке. Бег. Капитализам је већ у пуној мјери показао Тјерала [је] на баштину магарца са кошем да он представља кочницу на путу прогреса. пуним сијена. Лоп. 2. плетена "котарица за Ств. 1948. Раздробљеност посједа кочница одбачене папире, корпа за отпатке. — А ја [је] јачег развоја наше пољопривреде. ОГ. ћу писати без обзира хоће ли ми рукописи кочбрати, кбчирам несврш. кочцјашити. В. пр. уз гл. им. кочирање.

22

КОША — КОШАРКА

кбшар -4ра и кбшар м 1. кош (7). — доспети у кош или не. Ћос. Д. 3. риб. врша за хватањериба; бубањ (3). 4. а. кров на кољу Дубравка . . . са кошаром малим под зрелу или стубовима, са странама исплетеним од јабуку дође. Ил. Она . . . [је] слагала у кошар прућа, за сушење кукуруза. — У кошу тамо кошуље за пут. Петр. Б. 2. риб. кот (3). — горе кукуруз се круни. Јакш. Ђ. 6. дрвена Преглсдају [малишани] од синоћ запете зграда на стубовима где се чува земљораднички вршке и намештене кошаре. Ранк. инвентар, колница (Г), шупа. — У дворишту Изр. д о б и т и к о ш а р од к о г а заст. настане жагор знам да се то спремају в. добити корпу од кога, уз корпа (изр.). — Она саонице и извлаче испод трема од коша. се устеже! . . . Можда ћу још и кошар да Дом. в. рус. шатор као привремено боравиште добијем. Трифк. запорошких козака. — Из главног коша долакбшара ж 1. кош (7), корпа. — Прозили су све нови гости. Кнеж. Л. 5. направа лазили [су] сељаци и сељакиње у бијело с у млину где се сипа жито ЗА млевење; исп. кошарама на глави. Мил. В. Трговац [је] грот (1). — Страхиња наложи у воденици на трбушној кошари носио своју робу. ватру. Једну врећу жита сасуо у кош. Глиш. Бен. 2. а. стаја за стоку чији су зидови од 6. а. покретни кров са седиштем испод њега на оплетеног прућа и облепљени блатом. — Ниглаким колима (кочијама, фијакеру и сл.). — дје вола да се јави из кошаре. Мул. Исприча У колима под спуштеним кошем седеле су . . . колико има оваца и каква му је кошара. забрађене бабе. Вучо. б. место за пртљАг Дом. б. таква кућа, колиба за људе. — Свака одостраг у кочијама, фијакеру. Вук Рј. в. од њих [жена] с дјецом својом — живи у помоћно стражње седиште у спортским ауто- посебној кући: то су округле сламом покмобилима старијег типа. — Колико вас има ? ривене кошаре. Маж. Ф. 3. спорт. справа за — Двојица. — Један мора у кош. Шофер еежбање удараца у ногомету, фудбалу. Ног. подиже поклопац са задњег седишта н Бај- 4. фиг. врста женске фризуре. — Она је кић се ћутећи увуче. Ћос. Б. 7. спорт. а. нервозна . . . подизала кошару црне косе. обруч с мреоком без дна кроз који се у кошарцџ Кал. убацује лопта. — Јуришају [играчи] на кош, Изр. пуна к о ш а р а (чега) много. — лавовски се боре. Пол. 1957. б. погодак лопте Шал>у ти пуну кошару најљепших жеља. у кошарци. — Звиждук пиштаљке објавио Цар Е. је крај утакмице. Било је много кошева и резултат није могао да запамти нико. Сп. кошарана ж индив. простор где се про1960. 8. а. на минарету џамије ограђен дају кошаре од прућа, плетене ствари. — простор као балкон, с којега хоџа позива вер- Ми смо прошле мимо одјела за . . . вртни нике. — Кош на минарету стајао је празан. намјештај, рестаурације, кошаране. ХР 1928. Андр. И. б. пом. платформа на катаркама кошарач, -&ча м човек који се бави плетееећих једрилица за коју се везују ужета. Бак. Реч. в. пом. направа на јарболу брода у којој њем кошара. — Монаси кошарачи плели су стоји извиђач. Свезн. 9. зоол. а. глава и груди бијеле жаре. Уј. кошарачица ж женска особа кошарач. у паука, самар серћа1о1ћогах. б. оклоп у рака Хе&ха. сапсп. Терм. 4. 10. обично у Прав. изразу: г р у д н и <—> горњи део предње кошарачки, -а, -о који се односи на костране трупа Чгогах. шараче, који потиче од кошарача: ~ производ. Изр. бацити у ~ одбацити, оцетти кошараштво с = кошарство кошарачки нешто као непотребио, слабо; ићи, спадати у исти ~ спадати у исту врсту, бити исте обрт, занат, плетеље кошара. — Израдом вредности; пун ~ ( н е ч е г а ) велика количина рукотворина — од чипкарства до кошараштва — само у Хрватској бави се око 100.000 (нечега). људи. Вј. 1960. кбша ж 1. песн. хип. од кошуља. — Кћери кошардтнна ж аугм. и пеј. од кошара. — ми је коша украдена. НПХ. Једна [дворкиДоље с том кошаретином! Матош. ња] држи сукњу свилену, једна кошу злакошарић м дем. од кошар (7). — Старој тоткану. Кост. Л. 2. хип. од кокош. Вук Рј. матери, с кошарићем преко руке, помаже кбшава ж источни или југоисточни ве- свако јутро на тржишту. Петр. В. тар у Подунављу и у источној Србији. кбшарица ж дем. од кошара. к о ш а к , -шка м покр. в. закошак. Вук Рј. кбшаричар м покр. врста набораног платна и одеће од таквог платна. — Нека кошаница ж = кошеница ливада за кошење. — Читава пољана била је власниш- обуче лан и кошаричар. Кос. тво Боканових, ту су им биле њиве и добра кдшарка ж 1. спорт. врста игре коју ливада кошаница. Ћоп. Свака кућна зајед- изводе две екипе од по пет играча у којој свака ница је скупни власник својих ораница и гкипа настоји да лопту убаци у противнички кошаница. Пов. 2. кош (Ја). 2. заст. кола с кошем (6а). — Упала

КОШАРКАШ — КОШНИЦА [у блато] и наша кола . . . Срећом пристигоше кошарке наших пратилаца . . . и ми у њих ускочисмо. Павл. кошаркаш, -аша м играч у кошарци (Ј). кошаркашица ж играчицау кошарци (/). кошаркашки, -а, -о који се односи на кошаркаше и на кошарку: ~ утакмица, ~ репрезентација. кошарство с = кошараштво. — Многа дјеца . . . постала су, благодарећи раду у школској задрузи на кошарству и плетарству . . . најбољи ученици. Пол. 1959. кДшевина ж 1. а. тек покошена ливада. — Звонар одлази са женом на њиве, у поље, у кошевине. Гор. б. покошена трава. — Сини теби логор приправили . . . крај мирисне кошевине. Наз. 2. косидба. — Трава је баш приспјела за кошевину! Мул. кошенил м и кош&нила ж фр. зоол. врста штитасте уши, ваши од чијих се осушених женки добива најфшшја гримизна карминска боја Вас1у1орш8 соссиа и Сосси$ сасИ. ЕЛЗ. кош&шхца ж = кошаница. — Читаво љето пландовао би [пастир] високо у кошеницама. Гор. кбшење с гл. им. од косити. кбшер м непром. хебр. јело приређено премажидовским,јеврејским религиозним прописима. — Што, па зар су јаребице кошер? Бен. Шта сте урадили ? Та то је било »кошер«! Игњ. кбшвја ж тур. заст. 1. трка, такмичење коња у брзини. — Очи му блијеште као у добра коња послије кошије. Матош. 2. оно што се метне на циљ у трци, награда. — Метнућемо јабуку на кошију, па ко прије јабуци онога је дјевојка. Андр. И. Изр. однети к о ш и ј у добипш трку; трчати кошију утркивати се на коњима. кбшнна ж 1. аугм. од кош. 2. в. кошевина (/). — Бијесан вјетар . . . скидао навиљке с њених [жениних] вила и расипао их по кошини испод гумна. Бан. кош&нчнћ мпокр. в. котарица (/). Вук Рј. кбшиц, -ица и к о ш и ц м покр. дем. од кош. Вук Рј. кош&чић м дем. од кошиц. — Оде Јово . . . за кошичић бешкотина. НП Вук. кДшнћ м 1. дем. од кош. — Красна и млада Конавока пренесе крај њих кошић некаква зеља. Шимун. 2. лежиште за камен код праћке. — Два ремена једнако дуга, међу њима кошић у који се меће камен. Наз. 3. бот. врста гљивес главом као кош СгисШиШт Уи1§аге. Сим. Реч. кДшкало м и с човек који се радо кошка, свађа. — Слабиће и кошкала природа избаци. Петр. В.

23

кбшкаае с гл. им. од кошкати (се). к о ш к а т а , -ам несврш. боцкати, задиркивати, зачикивати. — Кошкају дечаци волове. Дом. ~ се уз. повр. а. свађати се, препирати се, прегањати се. — Једне недеље седи . . . кмет Јова и други сељаци . . . и кошкају се око те несрећне краве. Јакш. Ђ. Будале, кошкају се због јела. Гор. б. боцкати се, задиркивати се, зачикавати се, пецкати се. — Са женом се целог живота кошкао . . . али све у шали. Леск. М. к б шљ е с покр. грање косиром сасечено с дрвета, окресине. Вук Рј. кбшљив 1 , -а, -о који је пун ситних костију. — Оне многобројне кошчице, драче, које налазимо у кошљивим рибама . . . немају никакве везе с костуром. Финк. кбшшнв', -а, -о натмурен, намрштен, суморан, туробан, зловољан. — Он бијаше врло неприступачан и прилично кошљив у друштву. В 1885. Сапне га треномице некакви кошљиви, застојни осјећај. Божић. кбшЈвивице ж мн. зоол. рибе које имају коштани костур Те1ео81е1. Терм. 4. кошљбрибе ж мн. зоол. в. кошливице. Р-К Реч. к б ш м а р , -ара м фр. а. ружан сан с тешким привиђењима, мдра, тескоба, осећај који мучи, дави. — Оно мало што је спавала било је испуњено тлапњама и кошмарима. Бег. На крају се све смијешало, и звуци и боје, уз некакав . . . вртоглав кошмар. Ћоп. 6. фиг. нешто тешко, мучно, пуно збрке, хаоса. — И онда сам лутао . . . и пјешачио сатима кроз град кошмара и без врата. Уј. к б ш м а р а н , -рна, -рно и к б ш м а р с к и , -а, -б који је испуњен кошмаром, шскобом, мучан. — Кафана тетовског хотела претвори се у кошмарно збориште залелујано алкохолом. Пол. 1958. Још ми ударају о свест далеки таласи кошмарскихЈ ужасних осећања, проживљених у сну. Минд. к&шмарски прил. на кошмарски начин, као мдра, тескобно. — Писац је . . . одагнао зле чини о којима кошмарски сања сељачко сујеверје. Глиг. кошница ж 1. нарочито удешен сандук или кош за држање пчела ради убирања меда; рој пчела у такву сандуку. — Није ли Илији лијепо, не сједи ли као пчела у пуно; кошници. Шен. Свуда пуно војника и избеглица, ври као у кошници. Стан. 2. фиг. а. мноштво људи који се крећу у свим правцима. — Н о ћу би осамл>ен тумарао по булеварској људској кошници. Матош. Свратих после до моста. То је права кошница. Дед. В. б. мноштво неодређених мисли. — Како да уснеш ноћас с том кошницом у глави. Пар.

24

К О Ш Н И Ч А Р — КОШТИЧАВ

лико су коштали доктори. Бен. б. стајати кбнгаичар м покр. човек који се бави напора. — То брбљање мало га је коштало. поправљањем кошница. кбшња ж косидба, кошење гправе косом Шен. Ја сам живот сатро у раду . . . СЕаки или косачицом; време кад се таква радња врши. дукат крви ме кошта. Ћос. Д. Изр. к о ш т а ћ е га г л а в е , ж и в о т а — Добра ливада двије кошње даје. Бен. платиће главом, животом; ~ као с в е т о г За кошше, кад по . . . трави миришу ношње. П е т р а кајгана врлоскупостајати; н и ш т а Павл. Б. фиг. Тело је већ, као жетва 3 зрело не кошта не задаје никаква труда, није за кошњу смрти. Петр. Б. тешко учинити; шта к о ш т а да к о ш т а не кбш&ак, -4ка м покр. в. коштунац (/). пита се за цену. Рј. А. кбштати 2 , кбштам несврш. нем. покр. кбшпа ж покр. коштица. — Оне две кушати, пробати јело или пиће да би се одрекошпе што буду у јабуци над кућом усиј. дио укус, својство, пробати. — Је ли добро Ђорђ. За ручком [јој] домаћин поједе срце вино? Да коштам? Игн>. и преброји кошпе. Сим. кбштац, -аца и кошца м рвање, борба. копгга ж нем. в&рв.јело, исхрана (рбично — Ох, кам' да сам погинуо, Вуче, у коштацу изван свог дома). — Ја сам ти прискрбио . . . звера наопаког! Јакш. Ђ. Пригњечени у већ стан и кошгу. Гор. започетом кошцу, прете небираним речима. кбштак, -ака м покр. костобоља. Рј. А. Сек. фиг. Сопио је тешко вјетар у коштацу с дрвећем. Гор. коштан и кбштан 1 , -а, -о (одр. кбштани Изр. х в а т а т и се, у х в а т и т и се, зграи коштани) 1. којије начињен од кости, који се добива од кости: ~ дугме, пуце, ~ дршка, бити се у ~ ( с ким или чим) а) заузети коштане корице. 2. кошчат. — Очима стре- положај за рвање. — Момак и дјечачина љају, а коштаним песницама прете. Јакш. Ђ. зграбише се у коштац и стадоше се носити по заравњаку. Ћоп.; б) почети оштру, одлу3. који се налази у кости, који се односи на чну борбу (с ким или с чим). — Имао је снаге кости. — Влага плази у коштане шупљине. . . . да се ухвати у коштац са лнбералним Крл. Зрачења радиоактивних материја делувођама. Скерл. ју на организам на тај начин што уништавају коштану срж. Ј5 1958. кбштелка ж бот. покр. в. копривић. — кбштан* м бот. 1. ерста траве бог§- [Дјеца] се веру по опћинској коштелци да ћ и т ћакреше. — Око напуиггених полура- зајазе желудац коштуњавим плодом. Кал. зваљених кућа изђикао је коштан и штир. кбштен, -аа -о в. коштан (/). — Не само Чол. 2. а. в. кестен (дрво и плод). 6. велики да ћеш моја пуцета повратити него ћеш и свомухар. Сим. Реч. ја коштена изгубити. Ков. А. коштаннк, -ика м индив. скелет, костур. кошт&ница и коштењика ж бот. хајдуч— Званичне тајне, рећ' ће коштаник, не ка трава, спориш. — Ове године од бујних казују се површницима. Кост. Л. киша изђикала коштењика до рамена. Рад. Д. к&штаница ж нар. песн. (у атрибутској кбштил, -ила м бот. покр. в. копривић. служби уз именицу копље, џида) који је — Налазио се на малом тргу, наткритом од коштанова, кестенова дрвета. — И понесе големим крошњама двају коштила. Шег. џиду коштаницу. Рј. А. коштирати (се), кбштирам (се) несврш. кдштањ м бот. покр. 1. коштан* Џ). костирати (се). — И сада се овако коштира Вук Рј. 2. кестен. — Када дође ДрагоЈ по- по шпиталима. Крл. ставићемо коштање да се варе. Ђон. кбштица ж 1. тврда језгра плода неких к&штање и коштање с гл. им. од кош биљака (шљиве, трешње, вишње и др.), семенка. тати. — Онако је зобао како се трешње зобљу: кбшта&ев, -а, -о кестенов. — Он начини месо је гутао, коштице бацао. Маж. Ф. фиг. коштањеве лађе, на њих купи избране ју- У честитом и храбром човеку има негде ваке. НП Вук. тврда коштица. И да нешто баш и прождере човека, коштица остаје каква је. Сек. 2. кбштат, -а, -о покр. кошчат. — На кошчица. — Лекар рече да је у почетку коштатом . . . лицу . . . огледало се нешто мислио да је у рани остала која коштица. немирно. Коч. Један висок и коштат човек Ћос. Б. . . . са срашћеним обрвама. Петр. В. Изр. бити пун чега као шипак кошкбштати, -ам и кбштатн 1 , кбштам несврш. нем. 1. имати неку куповну или продајну тица имати чега врло много; с л у ш н е к о ш цену, стајати, вредети. — Конопче кош- тице анат. коштице у уву преко којих се звук преноси на слушни живац. тало би брат брату најмање пет динара. кдштичав, -а, -о који има коштицу Џ). Рад. Д. 2. а. тражити, захтевати кактх издатака, трошкова. — Ви и сами знате ко- — Најприродније је доба за сетву воћњег

КОШТИЧИЦА — КОШЋИЦА семена, нарочито коштичавог, непосредно по берби воћа. Тод. кбштичица ж дем. од коштпица. коштбвати, кбштујем несврш. нар. в. коштати}. — Добра ријеч не коштује новаца. Н. посл. Вук. кбштрика ж бот. в. веприна. — Стабљике коштрике оштре по шуми треба сјећи. Марет. коштунав и коштунаст, -а, -о в. коштуњав. — Бијаше човјек висок и коштунав. Мул. Колико је висока . . . толико је крупна и коштунаста. Јурк. коштунац, -нца м 1. тврд орах. — По тврдоћи рода [орах] дели се на коштунце и мекушце. Тод. 2. фиг. човек постојана, чврста карактера. — Одувек [сам] више волео . . . домаћине и раднике, оне коштунце и чворугаше, који су стајали на стражи живота. НИН 1959. коштуница 1 ж бот. а. плод воћке с кошгшцом. — Коштуница је меснат или сочан плод; има . . . изнутра коштуњаву кошуљицу. Тод. б. мн. воћке чији плод има кошпшцу АтујЈсШтае. — Витке родне гране . . . имају . . . јабучнице и коштунице. Тод. коштуница 2 ж нар. песн. в. коштаница. — А у десној [руци] копље коштуница. НП Вук. Девет тешких копља коштуница спустише се кад Југ Богдан крете. Фил. коштуннчав, -а, -о који има као плод коштуницу (7). — Воће . . . можемо по облику плода овако подијелити: 1. зрнато воће . . . 2. коштуничаво воће: трешња, вишња, шљива. Бот. коштуничарке ж мн. бот. коштуничаве биљке. Р-К Реч. кдштун. м в. коштунац (/). Вук Рј. коштуњав, -а, -о 1. кошчат, јаких костију. — Тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице. Нуш. Примивши старичину коштуњаву руку — пољуби је. Дук. 2. који има као плод коштуницу (/). — [Дјеца] се веру по опћинској коштелци да зајазе желудац коштуњавим плодом. Кал. 3. који има тврду љуску (о орасима). — Овогодишњи [ораси]. . . коштуњави кб кликери. Рад. Д. 4. фиг. тврд, укочен као кост, крут. — Тврде и квргасте кости нашег Приморца [су] као тврда, коштуњава и квргаста манира Црнчићеве кичице. Матош. Његова се реч појача у тону, мало накострешиЈ постаје коштуњава и чворновата. Прод. коштуњавац, -авца м 1. коштунац, кошгпуњац. — Ситан и тврд орах коштуњавац, метнут усред љешника, то му је Шоша, командант Козаре. Ћоп. 2. фиг. коштуњав човек. Рј. А.

25

коштуљавица ж покр. коштуњава женска особа. Рј. А. коштуњавке ж зоол. врста коштуњавих риба у северној Америци ^ерИозсеЈ. Финк.

коштуњавко н коштуњавко м кош-

ту/мв, мршав човек. Р-К Реч. коштуњавост, -ости ж својство онога који је коштуњав или онога што је коштуњаво. коштуњак, -њка м коштунац, Вук Рј. коштуњаст, -а, -о в. коштуњае. — Коштуњасто, црно лице претварало се у тому мркому свату у прави трокут. Ков. А. коштушац, -њца м коштунац (1). — Немоћан [је] према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу. Срем. Брат је Адам . . . тврдо чељаде, ко орах коштуњац. Торд. коштуњаче ж мн. 1. зоол. кошљивице. Бен. Рј. 2. бот. врста ружа са цветом као коштунице. — Ову породицу [ружа] можемо с обзиром на грађу цвијета подијелити на три породице: ружичњаче, коштуњаче и јабучњаче. Бот. 3. фиг. тешкоће, препреке, запреке. — Но, међутим, плочник наиретка покрит је коштуњачама борбе. Уј. коштур ж индив. в. костур. — На чекрк ћу те бацит . . . све донде док се може слушати крцкање тупо тврде коштури. Јакш. Ђ. кбштура ж аугм. од кост. — Коштуре му са рудином скрпи. Март. кбштураст, -а, -о покр. коштуњав. — Оплећак јој бијаше од црвена, а наборци око коштурастих груди и плећа . . . од модра тула. Том. коштурина ж аугм. и пеј. од костп. — Мучање . . . прешше учитељ казивањем о некој коштурини. Јурк. Накупе којекакве травуљине, коштурине . . . па луд свет пије па се трује. Ад. кбштурница ж покр. в. коапурница. — Турској капи ту име погину . . . мож' и данас видјет коштурницу. Њег. кбшћаст, -а, -о в. кошчатп. — Сухо, кошћасто тијело покрива ружичаста хаљина. Маж. Ф. к&шћат, -а, -о в. кошчат. — У собу се испружи . . . рука и над њом стара и кошћата глава. Кум. Пинтеровић је човјек . . . кошћата, мирна и одлучна лица. Огр. кДшћела ж бот. покр. е. копривић. — Над [зидом] висе густе гране мендула, шипака и кошћела. Војн. [Прозор] је гледао у гранате кошћеле. Радул. кбшћепица ж бот. в. копривић. — И трзају наше кошћелице. НП Вук. кбшћнца ж в. кошчица. . ' -

26

КОШЋУНАСТ — К О Ш Ч А Т О С Т

кошћупаст, -а, -о покр. в. коштуњав. човека из унутрашњости. Јов. Ј. Стресла — Ипак је та кошћунаста глава мислила је кошуљицу дјетињства. Божић. 2. кошумудрије и више него пол села. Коз. Ј. ља (2 и 3). — Он је скинуо рђу са своје кошћурина ж покр. в. кошчурина. — душе као што змије скидају кошуљицу са свога тела. Прод. Могао си оком распозОн слаб, немоћан, једва држи оне кошнати жута дебла борова и бијеле кошућурине да се не распу. Тур. љице бреза. Бен. 3. хаљетак од белог платк&шуља ж 1. а. део мушког рубља од на с рукавима који носе католички свештелаке и мекане тканине за горњи део тела ници испод мисне одеће. — Свукли му мискоји се носи испод остале одеће. — Ако ми ну одјећу, и опрсник5 и кошуљицу, и таскину одело, ја ћу остати у гаћама и колар. Гор. 4. мед. опна у којој је омотано шуљи. Јак. б. део женског или дечјег рубља дете у материњој утроби р1асепСа. Бак. Реч. који покрива већи део тела. — Ако се и 5. омот око зрна, језгре, заметка и сл. — З р десио дјечак, тај је још носио кошуљу у но од пшенице лако испада из своје кошузубима. Бен. в. мн. рубље уопште. — Око љице. Панч. Кошуљица на житу пуца и зрно се круни. Кос. три по поноћи изиђе Иван из прегрејане собе само у кошуљама. Дом. 2. кожа коју Изр. р о д и т и се у к о ш у љ и ц и празн. змија скида, свлак. — Ту змија кошуљу в. уз кошуља (изр.). свлачи. Дуч. Младост излази из довршекбшуљни, -а, -б каји се односи на коног периода као змија из кошуље. Сек. 3. фиг. горњи слој чега, оно што покрива, шуље. — Засукао [је] преврагке од рукава омотава што. — Храст голи, т р н . . . обу- кошуљних. Креш. кбшута ж 1. зоол. животиња из пор. коше кошуљу леда. Наз. 4. омот, корице од картона, коже и сл. за чување папира, јелена која се одликује складношћу тела и брзином; женка јелена. — Она заплаче нежрукописа и сл. — Узе са ноћног ормарића мрку картонску кошуљу: рукопис Стефа- но као кошута. Дуч. 2. бот. а. биљка из пор. јаглика Сус1атеп. Сим. Реч. б. в. новићеве антологије. Дав. Изр. црне кошуље фашисти у Ита- зеленкада. Сим. Реч. лији; ц р в е н е кошуље ист. Гарибалдикбшутац, -уца м бот. биљка из пор. јеви добровољци у Италији; дати ( с к и љиљана Егу1ћгопшш с1еш сашз. Сим. Реч. нути) са себе и кошуљу дати друкбшутин, -а, -о који припада кошути, гоме све, дати и оно што је коме неопходно потребно; гаће и кошуље слабо одевени који потиче од кошуте. Изр. ~ брада бот. срчаник. Сим. Реч. војници. — Хе, тако је кад се дижу гаће и кбшутица ж 1. дем. од кошута. 2. кошуље на цареву војску! Сек.; ~ је телу б л и ж а ; ~ је п р е ч а од каба- бот. а. зељаста биљка из пор. лепирњача СогопШа етегцз. Сим. Реч. б. билка из нице а) блилси је род него страна, туђа особа; б) човек је себи најближи; л у д а ч к а пор. љиљана РгкШапа текајЈШ. И. ~ нарочита кошуља или одећа у коју обкбшутка ж дем. од кошута {1). — лаче опасне лудаке; п о з н а в а т и кога као Мала [је] кошутка [с њим] сложно пикошуљу врло добро познавати кога; рола из тог врутка. Шен. дити се у кошуљи празн. родити се кбшутњак м место где бораве кошуте и срећан, под срећном звездом (симбол среће у животу); сиве кошуље нацисти у Не- јелени. Вук Рј. кбшутовац, -бвца м присталица, симмачкој; завирити коме под кошуљу изпети, упознати чије скривене намере, пос- патизер странке Л. Кошута, маџарског тупке; жена мужа носи на кошуљи вође у устанку 1848. год. посл. ако је жена добра и вредна, муж носи кбшутовина ж бот. кошутац. БЛЗ. чисту кошуљу. кбшчан, -а, -о в. коштан. — Сипи и кошуљак, -љка и кошуљац, -љца м капље ситна р о с а . . . чини ти се увлачи дем. од кошуља. — Мокри кошул>ак при- се у саму срж кошчану. Ранк. љубио се уз ребра. Божић. Дјеца боса кошчаст, -а, -о в. кошчат. — Другаскакутаху у дугим кошуљцима. Ков. А. рица кошчаста лица, а трунтава у дебелим кошуљбтина ж аугм. и пеј. од кошуља. чакширама. Поп. Ј. — Какав ли ће изгледати у тој проклетој кбшчат, -а, -о који има јаке кости, у кошуљетини. Кол. кога се истичу кости. — Узех јој трти кошкдшуљин, -а, -о који је на кошуљи, чате руке. Гор. Била је висока, кошчата. који припада кошуљи. — Пуца кошуљина Андр. И. се откопчала. Ћор. кбшчатбст, -ости ж својство онога који кбшуљица ж 1. дем. од кошуља Џ). је кошчат. — У њеној кошчатости назире се још неуобличена лепота. Рист. — фиг. О н . . . свуче са себе кошуљицу

КОШЧИНА — КРАВИТИ кДшчина ж аугм. и пеј. од коска и кост. — А што ми дајеш кошчину! Јак. И чопор к р е ш т и . . . и стеже мртвачке кошчине петорице регрута. Вас. кбшчица ж дем. од коска и кост, ситна кост. — Боли ме свака кошчица. Дом. Донесе малу тамбурицу . . . окићену уметнутим свијетлим кошчицама. Шимун. кошчурпла ж аугм. и пеј. од коска и кост. К Ш скраћ. Комунистичка партија Југославије. кр и кр1 (често и поновљено) оном. глас који се чује када се што снажно ломи; узтк којим се опонаша такав глас. кра-кра оном. глас којим се означава и опонаша грактање гаврана. — Кра-кра! — гракћеш, слутиш! Сек. крабе ж мн. нем. зоол. врста ракова, раковице Вгасћуига. Р-К Реч.

Изр. краба спужвара зоол. ракот-

ца спужвара Огогша Уи1(5ап8. Терм. 4. краббноша м човек с крабуљом на лицу. — Три крабоноше [као особе у драми]. Марк. Ф. крабуља ж 1. а. нарочшпа направа од картона, платна и сл. (обично у облику људског лица, животињске њушке и сл.) с отвором за очи, која се сгпавља на лице ради прикршања идентитета, маска. — Нећу да му се очито покажем, заклонимо се крабуљом. Шен. фиг. Људско је лице крабуља сотоне. Матош. б. онај што такву направу има на лицу. — На том . . . плесу био сам . . . једна од жалосних . . . крабул>а. Кол. 2. покр. врста котарице. — Превртала је ствари око себе, тражила га [огледало]... у крабуљи од борове коре гдје стоји смотан прамен њене косе. Сиј. крабуљаш, -аша м крабуља Џб). — До њега јурба господе и госпођа, крабуљаша и без крабуља, по свим собама. Јурк. крабуљица ж дем. од крабуља. — А образ му крабуљицом закри. Кур. крабуљни, -а, -о који се односи на крабуље: ~ плес. — Има на избор . . . крабуљних одијела. Креш. крЗва ж I. одрасло женско говедо. 2. фиг. погрд. глупа женска особа. — Објесио би се онога дана када бих се морао оженити том . . . кравом, том тупом масом меса. Донч. Изр. ~ музара а) крава која обилно даје млека; б) фиг. особа или стеар из које се непрестано извлачи корист, извор трајног прихода. — Ти ниси навикао да своју струку сматраш за краву музару. Коњов.; морска ~ зоол. сисар из реда китова МапаШ8 1аиго81П8. Терм. 4. ,

27

крава ж хип. од крава. Вук Рј. кравај, -аја м покр. в. краваљ. кравајноша ж окенска особа која у сватовима износи кравај. Вук Рј. кравал, -ала м нем. неред, праћен велико.ч виком, галамом, псоваи>ем; вика, галама, свађа, изгред, испад. — Чак до недјеље трајаху теревенке и кравали. Шапч. Дође да се отријезни... па још оида направи кравал. Јонке. краваљ, -аља м покр. част, дарови које сватови доносе на свадбу. Вук Рј. крЗвар м онај који чува краве и бави се око крава. — А кравар на посао крену. Још бледа владаше тама. Ил. Расла сам донле међу краварима и коњарима. Шен. кравара ж 1. стаја за краее. — Све што је било потребно давало је наше имање . . . кокошарник сву перад, кравара све млечне производе. Мил. 2. бот. врста јестиве гљиве рупичарке с риђим слузавим клобуком која расте по црногоричним шумама од лепш до јесени Во1еШ8 ђоуцшз. Бен. Рј. крЗварев, -а, -о = краваров који припада кравару. крЗварица и краварнца ж 1. женска особа која чува краве и бави се око крава. — А дјевојке . . . одговорише да су оне краварице. Шимун. 2. (краварица) зоол. в. кравосац. Бен. Рј. краварке ж мн. ков. хлаче, панталоне какве носе амерички каубоји. — Гледајући за скутером, Хусо је видео себе у плавим краваркама... на црвеном томосу [мотоциклу]. Дав. крЗваров, -а, -о = краварев. кр&варскн, -а, -о који се односи на краваре. кравата ж фр. 1. комад свиле или друге гпканине која се веже под овратник кошуље с предње стране у облику узла, чвора, машна. 2. спорт. начин хватања противника при рвању. — Морао [сам] дати шампиону Њемачке такву кравату да се свалио на земљу. Јонке. краватна ж нем. в. краеата. — Из [крагне] је излазила мала, уска краватна. Уск. кравачац, -чца м бот. покр. «. крављак. Вук Рј. крав&тина ж аугм. и пеј. од крава. крЗвин, -а, -о који припада крави. кравина ж кравља кожа. Вук Рј. кравити, кравим несврш. 1. грејући претварати шгпо у пгекуће, житко стање, одмрзавати, отапати. — Сунчеве зраке лед краве. Вес. 2. фиг. чинити мање стро-

28

КРАВИЦА — КРАДЉИВ

кравурвна ж аугм. и пеј. од крава. гим, смекшавати, ублажавати. — Њено [је] срце кравио онај поштен поглед Пекравче, -ета с дем. од крава. — Удри, рин и оне његове истинске речи. Вес. комшија, то кравче, видиш да ће ми се ~ се 1. излазити из стања замрзнутости на ораје избалегати. Рад. Д. под утицајем топлине, отапати се. — Сникрагл м в. крагн. — Подигао крагл јег [ с е ] . . . леди сред д р в е ћ а . . . па се крави. Комб. Опрезно су јахали по поле- на кабаници и лаганим кораком пошао горе-доље. Мишк. дици која се кравила. Андр. И. 2. фиг. крагн м и крагпа ж нем. варв. 1. а. постајати мање груб, мање строг, смекшавати се, ублажавати се, разнежавати се. ко.чад тканине или крзна пришивен на оде— Ипак се помало крави та његова див- ћи илн кошуљи око изреза за ерат. — Његов кишобран . . . машна и крагн . . . све љина кад она уђе у собу. Ћоп. У младим се снима срце лако крави. Вел. б. посте- је то на сво.м мјесту. Крл. Увијен у бунду . . . увлачио [је] главу у ужасно висопено се смањивати, слабити. — Мића је ку крагну. Нуш. 2. разг. пена која се хвата лежао непомично . . . Болест се кравила. у чаши кад се пиво точи. — Крагне у чаЋос. Б. шама или криглама пива понекад су викравица ж дем. и хип. од крава. соке и по осам сантиметара. Пол. 1959. Изр. најпре ш т а л и ц у , а онда кракрагуј, -уја м зоол. в. кобац. — Повицу разг. најпре ваља осигурати прихозваше још из планине в у к а . . . и сивог де, а онда се женити. кравнчица ж дем. и хип. од кравица. крагуја. Брл. крагујак, -јка и крагујчић, -а м дем. кравл»ак м бот. биљка из пор. главои хип. од крагуј. чика СагНпа асаиИз. Терм. 3. крагујевка ж 1. крагујевчанка (2). — крављача ж суд у који се музе, музЗавитлали смо двије крагујевке. Лал. Пушлица. — Ти идеш увече с крављачом млеке крагујевке биле су на завидној цијени. ка, па те ја уплаших, а ти просу млеко. Јел. Ранк. Уђе Марија с крављачом у руци. Крагуј^вчашш м човек из Крагујевца. Донч. крављенац, -нца м бот. в. крављак. Крагујбвчанка ж 1. женска особа из Бен. Рј. Крагујсвца. 2. (крагујевчанка) бомба начикрављење с гл. им. од кравити (се). пена у крагујевачкој творници, фабрици оружја; пушка прављеиа у тој фабрици. крављи, -а, -е а. који припада крави, који потиче од краве: ~ виме, ~ балега, — Бомба! — в и к н у . . . вадећи из џепа ~ млеко. б. који се добива из крављега мле- ишарану »крагујевчанку«. Ћос. Д. ка: ~ сир. крагуљ, -уља м зоол. в. крагуј. Бен. Рј. крављи прил. као крава, попут краве. крагуљац, -љца м зоол. обично у из— Крављи снажна. . . она је приправна разу: соко ~ врста сокола, соко ластаод зоре до мрака. Мих. вичар Ра1со шђђигео. — У Херцеговини, Далмацији и даље на југ [живи] јужни кравогбјство с узгајање, гајење крава соко, соко крагуљац. Финк. као грана сточарства. — [Овај град] је од старине познат по с в о м . . . кравогојкрагуљић м дем. од крагуљ. ству. Неим. крагуљчић м дем. од крагуљац. кравДлик, -а, -о сличан крави. — Зато крадац, краца м в. крадљивац. Р-К Реч. се у Хомеровим пјесмама Хера зове кракрадење и крадење с гл. им. од красти. воликом. Пов. 1. краднкеса м оиај који краде кесе, нокрав&ок, -а, -о који има велике очи вац, лопов, лупеж. — Крадикесама и лукао у краве. — Сусретао сам . . . људе кравооке, сетне, сенти.ченталне и крваво ре- пежима напунише нам земљу. Ков. А. крадпкоза м покр. онај који краде козе. алне. Дав. кравбрепипа ж погрд. човек без вред- Вук Рј. крадимице прил. = крадом(ице) нености, рђа. — Појест те нећу, краворепино! приметно од других, кришом, потајно. — Јакш. Ђ. Оне исте ноћи сакупи постолар десетак кравосац и кравбсац, -сца м зоол. другова и поведе их крадимице н а . . . врста змије {за коју се каже да ака краве) брдо. Наз. СоћЉег Пауевсепб. Деан. Рј. крЗднмпчан, -чна> -чно = крадомичан кравбсица ж бот. в. козлац. Сим. Реч. кравски, -а, -о који припада кравама, који се ради, ерши крадимице. Р-К Реч. крадљив, -а, -о који краде, склон вркоји потиче од краве, који је одређен за крашењу крађа. — Ухватили су у селу једног ве: ~ млеко, ~ стаја.

К Р А Д Љ И В А Ц — КРАЈ старог мачка, подмукло, лукаво и крадљиво стаорење. Ћоп. крадљивац, -ивца м онај који краде, који је склон крађи. — И никад с ланца још не срну пас тако брзо крадљивца да гони. Комб. крадљивнца и крадљивка ж женска особа крадљивац. — Већ су [то] двапут те двије крадљивке донијеле. Грг. крадљивбст, -ости ж особина онога који је крадљив. крадња ж в. крађа. Деан. Рј. крадбван, -вна, -вно покр. који је добивен крађом. — Човјеку који хоће да замеће уљаник, требају три улишта . . . једно куповно, друго даровно, а треће крадовно. Љуб. крадом прил. = крадимице. — Сузе јој све пузају по образима, а она их крадом брише окрајком мараме да ми не видимо. Ивак. фиг. Лепо је летње јутро, у оно доба године кад ноћ крадом и истиха као лак всо чисто стидљиво застре поља и Ливаде. Лаз. Л. крадомнце прил. = крадимице. — Она је на својим широким мраморним терацама над море.м . . . плакала крадомице у дуге мутне вечери. Дуч. крадомичан, -чна, -чно = крадилшчан. — Онај сакривени, крадомични поглед Ризин вреба и сад однекле из шуме. Сим. крадомично прил. крадом, потајно, кришом. — Крадолшчно вирне на . . . кочије кроз ограде од коља. Креш. крЗдомце прил. в. крадомице. — Враг се у то све крадомце ближе шуља. Шен. крадуцатн и крадуцкати, -ам несврш. с времена на време помало красти. — Њен је муж . . . крадуцао уснама с усана награду својој љубави. Вел. Обојица су, кад би их притисла невоља, помало и крадуцкали. Ћоп. крађа ж потајно узимање чега што припада другоме. — Свједочио је његов син . . . који је помагао оцу у крађи. Чол. Одсједио [је] једанаест мјесеци ради крађе, и то ради провалне крађе. Крл. Изр. к њ и ж е в н а ~ објављивање под својим именом туђих мисли {рбично већ објављених), плагијат. — ЈБубиши [је] пребацио једну врсту књижевне крађе. БК 1906. крај, краја м (лок. крају; мн. крајеви, ген. крајбва и крајева) 1. крајна тачка; црта која чини границу какве површине и површина поред те црте, ивица, руб; крајњи део одеће, каквог предмета и сл. — Дете

29

отрча до краја стазе. Ранк. Био [је] привезан о крај дуге мотке. Креш. Задигне крајеве од хабита и задене их за појас. Андр. И. 2. а. део каквог места; страна света, земље, област, предео. — Селе се дивље гуске у топлији крај. Чипл. Били су очарани љепотом природе и романтиком краја. Бег. Имао је кућу у мирном крају на три улице. Петр. В. фиг. Нешто од њих одмиче све даље, у крајеве сања. Наз. б. простор који се простире у неком правцу {рачунајући од средине), страна. — Насред пода [спрата] у нашем стану раствара се широка дворана на четири краја, а у сваком крају врата. Љуб. Он крену са. . . свијећњако.м на један крај куће. Креш. 3. већа територијална једиџица која има какво нарочито обележје (историјско, географско, атмосферско, еконожко и сл.): неослобођени крај(еви), приморски крај(еви), поларни крај(еви), бескишни крај(еви), пасивни крај(еви). 4. копно (у супротности према мору, води), обала. — Талас дигну барку, примакну је крају. Шен. И машу рупцима с краја и с пароброда. Ћип. Хвали море, држ' се краја! Н. посл. Вук. 5. а. последњи час, моменат чега што пролази, време које је близу тога момента, које је повезано с тим моментом, свршетак. — Дан се клони својем крају. Лаз. Л. Увијек [су] исто питалиЈ хоће ли рату бити скоро крај. Кол. б. смрт. — Да се старцу приближио крај, у то Аљоша не сумњаше. Л-К. фиг. Заузме ли нашу њиву и село народ другог језика, завичају нашем је крај. Сек. Изр. батина ( п а л и ц а , штап) са два краја нешто што може бити, што се може свршити добро и зло; без краја и конца нешто што се тешко може заершипш, нешто врло дуго; бити, д о ћ и ~

(чему), доћи крају што, довести што

до краја свршити се, окончати се. — И твојој слободи дошао је крај. Пав. Школски одмор је врло брзо дошао крају. Макс; дебели ~ покр. стражњица. — Па ми је пао . . . и подобро разбио . . . — ви том мјесту кажете: дебели крај. Сиј.; д е б љ и ~ и з в у ћ и а) при деоби добити бољи, вреднији део; б) врло лоше проћи. — Ако те туже, не бој се, извући ће они дебљи крај. Мул.; дебљи ~ окренути применити оштра или оштрија средства. — Кад неће лепим, окренућемо и ми дебљи крај. Нуш.; г д е , куд би ми (нам) био крај мој (наш) положај био би кудикамо бољи. — Да сам ј а . . . био на солунском фронту и изгубио руку, где би ми данас био крај! Бар.; и ћ и , д о л а з и т и крају нестајати. — Већ [су] и крумпири ишли крају. Бен.; ићи до краја не одступати од нечега; ићи до крајњих последица; иде

30

КРАЈ — КРАЈИНА

конац крају неминовно се нешто завршава; и з а ћ и на ~ с ким савладати, победити кога. — Окупатори нису успјели изићи на крај с партизанским одредима. Тито; и з л а з и т и на ~ (с чим) доводшпи у склад материјалне издатке. — Овде и није тако скупо. Може лепо да се излази на крај. Дом.; из п р в о г а краја, с п р в о г а краја, у п р в и крај у почетку, у први час. — Из првога се краја ...нећкала. Креш.; крај ! узв. готово\ свршено је\ нема више говораХ — Немој ти ту мени ваздан, ја хоћу да се делим па крај! Вес; крајем ува слушати непажљиво, расејано слушати; кад крај

крају дође, на крају (концу) крајева, на крају конца, накрај краја,

накрај крајева при самом коначном резултату, свршетку чега; на крају света негде врло далеко; наш ~ , р о д н и ~ заеичај; на све краје у свим правцима, на свим странама. — Радило се у кући на све краје. Шен.; неће ти се знати ~ потпуно ће те нестати, пропашћеш. — И без тога ти се за неколико година неће знати крај — одговори му тврдо он. Бар.; ни на крај памети (није, не пада ми нешто) ни помислио нисам. — Јело ми не бијаше ни на крај памети. Јурк.; од краја до к о н ц а ( к а з а т и , и с п р и чати, рећи) потпуно све (казати, испричати, рећи). — Све му каже од краја до конца. НП Вук; п р е д њ и ~ , з а д њ и ~ кув. месо од преднлг или од задњег краја закланеживотиње; п р и в е с т и крају, учинити ~ довршити, завршити, докрајчити што; пусти крају остави то\ — Али пусти крају, не питај! Ћип.; с краја почети ( н п р . г о в о р и т и , п р и ч а т л ) почети од онога што је последње, што је мање важно; с (од) д е б е л о г а краја почети ( г о в о р и т и ) почети с оним што је глато, најважније; с тањега краја почети почгти с оним што је споредно, што није важно. — Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но си с краја почео тањега. Њег.; с д р у г о г а краја почети (заћи) променити правац говора. — Кад видје да они нијесу ништа чули о том, зађе он с другог краја. Мул.; с једног краја на д р у г и ( с к а к а т и ) без реда, испретурано (говорити, причати); с краја накрај од почетка до свршетка. — Прича је занимљива с краја накрај. Поп. Б.; стари ~ за исељенике који су постали грађани друге државе — земља у којој су се родили или они или њихови преци; стати коме на (у) крај довести кога у ред, ограничити чије претеране захтеве; танки — кув. ерста меса око ребара; учинити чему ~ прекинути, завршити што; у х в а т и т и чему крај(а)

схватити што; не моћи у х в а т и т и ни краја ни к о н ц а не моћи схватити, разумети. — Нико његовим ћудима није могао краја ухватити. Андр. И.; у крај ! склањај се\ у страну\ крај предл. с ген. изриче 1. непосредну близииу; близу, код, поред, покрај, уз. — Стаде крај довратника. М-И. Поваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом. Срем. 2. околности, прилике, увјети уз које се врши нека радња или се нешто збива; поред, уз. — Ногу мојих више неће бити овдје крај овакве зараде. Крањч. Стј. Крај добрих усева и напредне м а р в е . . . буја и грана се и сој људски. Сур. 3. супротност ономе што би се очекиеало: насупрот, упркос, поред. — Крај најбоље воље не могу вам описати њихова лица. Шен. Стога је и Мара . . . крај свег протежирања старијих остала и осећала се подређеном оним двема. Петр. В. 4. узрок због чега се нешто збива: због, са. — Сасвим ћу крај оваквог живота изгубити очи. Ћос. Б. 5. поређење; поред. — Крај њихових гаравих лица и дуге црне косе још се више истицала блистава бјелина њихове одјеће. Креш. кр&ја ж 81ЈЈа8- Бен.

врста морске рибе Зеггапш

Рј.

крЗјак, крајка м 1. дем. од крај. 2. крајац. — Из подеране потурине вирио [му је] крајак пртене кошуље. Рад. Д. крајан, -јна, -јно а. који има крај, свршетак. — Не знам ништа позитивно о њеној [васионе] величини, тј. да ли је крајна или бескрајна. Лог. 1. Број идеја је бескрајан, а наша душа [је] крајна. Петр. В. б. (у именичкој служби) с оно што има крај. — Јурну песма . . . свет осваја, достижући бескрајно у крајном. Каш. кр&јац, крајца м ивица платна или сукна. Вук Рј. Изр. са крај крајца сасвим с краја, с ивице чега. — Човјек неки, родом са крај крајца те велике равнице . . . стао трговати свачим. Шимун. крајем предл. покр. в. крај Џ). — Бијелу ћу му начинити кулу на обали крајем мора слана. НП Вук. краЈина ж 1. погранична област какве државе у којој је уређена војна одбрана, граница. — Ал' је Стојан на крајину мака' па он чува стражу од Турака. Радич. 2. крај (2а), предео, пејзаж. — Сједио је сам у том горском закутку проматрајући крајину. Шен. 3. заст. војска; рат. — И износи алај зелен барјак, те га поби Бишћу на капију, нек се пода н> окупља крајина. НП Вук. Осети се и снажан и дораетао да поведе љуту крајину. Вес.

КРАЈИНИТИ — КРАЈЊИ

31

крајишта, преко Зете и Мораче клете. Изр. мирна ~ каже се кад се хоће истакнути да ће све бити у реду, ако се Март. пре тога нешто изврши. — Счањите чикр&јка ж комад круха, хлеба који се новницима плату за 10%, па мирна кра- одреже при начињању, окрајак. — Пошли јина. Јов. С; Војна ~ ист. погранична од с и л е . . . и моле тебе за крајку хлеба. област између бивше Аустрије и Турске која Ћос. Д. се пружала од Сења у Хрв. приморју до кр&јнк, -а, -о = крајњи 1. који је на Вршца у Банату и била под војном управом; крају, који је последњи у реду, низу чега или Кочина ~ ист. устаничка акција Коче последњи са стране. — Ни крајна црта приАнђелковића против Турака у Београдском брежнога мора није стална. Мј. 1926. Тупашалуку за време аустпријско-тпурског ратакао [га је] до крајне малаксалости своје 1788. одморне снаге. Вас. 2. врло јак, велик, изукрајинити, -им несврш. суделовати, зетан, изванредан, необичан. — У блиским учествовати у крајини (3), ратовати, во- селима, а нарочито у залеђу, владала је јевати. — Отац је говорио за мене: ово крајна заосталост. Барац. Заборавим да дете нисам ни амиловао као другу децу; сам жив, да свуда видим само срећу и нашло ми се у зла времена кад сам кра- доброту крајну. Рак. јинио. Шапч. крајнпк, -ика м 1. (обично мн.) мед. крајић, -ића м дем. од крај Џ и 2). — жлезда у ждрелу која од назеба отекне. Тврда једрина затегла сваки крајић би- 2. покр. у кошници крајни сат. Вук Рј. јеле, влажне кошуље на њој. Коч. 3. необ. крајни део, окрајак, руб. — Само крајичак, -чка м 1. дем. од крај. — неколико капи с крајника облака ухва[Заврнуо] око прстића . . . крајичке сво- тило парошке од вила што их Ј е ш а . . . јих кошуљица. Кик. фиг. Тек једним кра- забо у шарагље. Ад. јичком памети стаде поимати да Наступа краЈност, -ости ж 1. крајњи ступањ чега. нешто страшно. Ранк. 2. кутак, кутић. — Социјални инстинкти могу у човеку да — У собичку, у ком смо некад ја, срећа и се развију до таке крајности да човек она детишски негде у неком крајичку де- »жртвује« себе за друге. Марк. Св. 2. оно лили кришом фишеке бомбона. Мас. 3. што је сасвим различно, потпуно супротно окрајак круха, хлеба. — Гле Јозу3 већ је нечему, што је на супротном полу чега друсмазао свој крајичак [круха]. Пав. гога. — Чини ми се . . . да је међу крајностима, међу кукавштином и насртљивокрајични, -а, -о покр. који припада крајини, граници. — Узми собом . . . Кор- шћу, храброст у средини. Вел. јениће, крајичне јунаке. И-Б Рј. Изр. до крајности врло, веома, у крајичник м покр. в. крајишник. — највећој мери. — Он [је] до крајности поШто би ово те јошт не дођоше Озринићи, штен и лепо васпитан. Јанк.; и ћ и (терати) у ~ бити претеран; падати ( л е наши крајичници? Њег. Дођемо у госпотети) из крајности у ~ мењати схвадара да му повиједамо како су му вјерни и тања или расположење у сасвим супротно. покорни они крајичници. Љуб. кр&јње прил. у највећој мери, преко мекрајишки, -а, -о који се односи на крајину и крајишнике. — Кроз Загреб про- ре, изузетно, необично, потпуно, сасвим. — лажаху... крајишке чете у Италију. Шен. Сви они з н а д у . . . да би било крајње лудо дирнути у тога човјека. Цар Е. Покрајишкиња ж женска особа из Кра- ложај [је] био крајње заоштрен. Креш. јине. — Оста онако сумртва, а онда се по- Ненаду би крајње непријатно. Ћос. Б. врати крајишкиња, скочи и јуначки покраЈњи, -а, -е = крајни. — Струја лети пред коње. Торд. крајишнпк м човек који живи у кра- иде од крајњег севера Азије. Петр. М. јини (1), граничар; ист. човек из Војне кра- Онда још крајњи напор. Донч. Друштво јине. — Отац му је био имућан сељак кра- њихов рад искоришћује, а кад остаре или оболе, оставља их у крајњој биједи. Ант. 1. јишник, па хтио под сву душу сина . . . Изр. крајње мере ( п о д у з е т и , п р е погосподити. Коз. Ј. Турци [су] насељадузети) најодлучније, најсуровије мере {повали рају да им земљу обрађује, пунећи и своја погранична утврђења српским кра- дузети, предузети); ~ десница пол. најреакционарнија група у парламенту; ~ јишницима. Петр. В. л е в и ц а пол. најрадикалнија, најнепомирљикрајишнички, -а, -о који се односи на вија група у спровођењу рефорама; ~ сикрајишнике. — А ти обуздај мало тај твој р о т и њ а највећа сиротиња; у крајњој крајишнички језик! Андр. И. линији на крају; у крајњем случају крајиште с в. крајина Џ, 2). — [Покао последње средство, кад нема више никаквог другог изласка, решења. шао је] од приморја сиња амо горе уз наша

32

КРАЈОБЕР — КРАКА

крајббер м онај који на крају поља жање. Вук Рј. крајобера ж женска особа крајобер. Вук Рј. крајоораз, крајолик и крајблик м ков. изглед природе каквог краја, предела, пејзаж; цртеж, слика која приказује природу. — Крајобрази Словачке у великој мјери сличе нашој Сдовенији. ЕГ 2. Пред гледаоцем се пружао бујан и шарен крајолик. Креш. Пада тамо млаз свјетла н а . . . минијатурно стилизиране крајобразе. Бат. крајон, -она м фр. = крејон врста оловке, креде за сликарске радове; боја за шминкање. крајпуташ, -аша м ков. надгробни споменик, подигнут покрај сеоског пута. — А у коло му дође крајпуташ што плаши пешаке. НИН 1960. крајпутнк, -а, -б ков. који је крај пута. — Испод њихових опанака . . . димила се прашина и спуштала се . . . по бјелкастој крајпутној љесковини. Ћор. крајцар и краЈцар м и крајцара ж нем. 1. аустријски бакрени новаџ мале вредности, пара, новчић. — Хиљаду пута био је жељан видјети крајцару. Мишк. 2. новац уопште, пара. — Није харчио своју муком и знојем привређену крајцару. Јакш. Ђ.

1

крајчнти , -им несврш. ићи далеко од кога у крај, склањати се од кога. — Био је преплашен; ходао је по свом дворишту све крајчећи од нас. Чол. 3

крајчити , -им несврш. постајати кратак. — Крајче дани. Март.

крак м (лок. краку; мн. краци и кракови) 1. нога у чоеека и у неких животиња (обичио дужа). — Прошао је . . . јашући . . . на мршавом . . . магарцу, додирујући дугим краковима земљу. Кал. Он је већ далеко, граби крацима, око којих лепрша мантија као часно изанђала застава. Поп. Ј. 2. оно што је по своме изгледу и саставу налик на ноге. а. полутке у шестара, циркла, хватаљке клешта које се размичу. — Најприје се краком шестара узме размак на карти. ЕГ 2. фиг. То су били кракови клијешта у која је Коча хватао четнички штаб. Чол. 6. део полуге с једне стране упоришта. — То ти је . . . на оном краћем краку кантара. Сек. в . делови од којих је састављен криж, крст. — Удари снажно у дрво пред собом и један крак крста на коме јелка стоји отпаде. Ћос. Б. г. корен зуба (који се обично састоји од два рачваста дела). — На сваком зубу разликујемо . . . корен (крак) зуба. Батут. д. део чега, огранак који се одваја у другом правцу од главног, основног (нпр. рукавац реке, одвојене линије у систему путова, планинска била и сл.). Изр. имати леп крајцар имати — Борачке т р у п е . . . су остале да пренодоста поваца; ни пребијене крајцаре ће, груписане око места где се састају из(не в р е д и ) ништа не вреди. ворни краци . . . реке. Лаз. М. Крак друкрајцарак, -рка м дем. од крајцар. — ма који од раскршћа води њезиној кући пуст је, завијан. Ћоп. 3. део чега као њеКрајцарак је мален дарак. Јурк. гов наставак, продужење. — И руке су крајцараш, -аша м онај који ради или јој биле . . . бијеле, као што и пуни, обли, продаје за крајцар. — Ђема крајцараш да- до лакта огољели крак. В 1885. Продувао је листиће и за крајцару и за динар. жио се тиме нутарњи крак весла. Весл. Чипл. 4. мат. једна од равних црта које ограникрајцарашкн, -а, -6 који се односи на чавају кут, угао. — Два се тијела гибају крајцараше. по краковима кута. Алг. 1. Изр. ~ листови, ~ литература Изр. ~ силе физ. део полуге који сг листови, новине, књиге које се купују за крајналази између упоришта и хватишта силе; цару или које су врло јефтине и слабог ква~ терета физ. део полуге на којем се налитета, петпарачка литература. лази терет; мешати краке с јачим од себе радити узалудан и штетан посао. крајцарица и крајцарица ж 1. дем. — Азем је стално. . . клицао . . . да не од крајцара. — Даруј, брате, крајцарицу! мијешају краке са агама. Ж 1955; опруТорд. 2. врста игре у којој се крајцара баца ж и т и , п р у ж и т и к р а к ( о в ) е пожурити увис и погађа на коју ће страну пасти. — Новинарчићи у очекивању вечерњег из- (се), потрчати. — Отрчи . . . по оружнике! Опружи кракове! Гор. дања играју крајцарице. Ћос. Б. крајцарски, -а, -о који се купује за кр^ка оном. обично у изразу: к р и к а крајцару, врло јефтин. — Ко да је крај- - к р а к а узвик за опонашање, подражацарску свијећу неко . . . згаснуо. Крањч. С. вање крештавих звукова (нпр. при окретакрајцаруша ж в. крајцара. Р-К Реч. њу кључа у браеи и сл.). — Пусти грану крајцбрак, -ка м в. крајцарак. — Ни- једном руком и чини по ваздуху као да се окреће кључ у брави: крика-крака! када [није] срео милостиву душу која му не би добацила крајцерак. Новак.

КРАКАЛО — КРАЉЕВИЋ кракало с 1. покр. прелаз на води где кралијеш м покр. (ијек.) 1. число, бросе прелазећи скаче с камена на камен. Вук јанице. Вук Рј. 2. анат. хрптењача, кичма. Рј. 2.К нога. — Дрхтао је и грлено хукао Деан. Рј. У РУ У топћући својим кривим кракалима. краљ, краља м 1. титула владара у Божић. неким феудалним и буржоаским државама; кракан м 1. човек дугих кракова, ногу. онај који носи такву титулу. 2. фиг. а. моноБен. Рј. 2. зоол. врста кукца, инсекта дуполист(а) у каквој привредној грани или у гих кракова Вагпбш. Бен. Рј. трговини: ~ калаја, ~ ципеларске индускракаст, -а, -о који је дуг као крак, трије. — Један од »краљева« америчке штампе . . . понудио је . . . новчану помоћ за . . . кракат. — Загледа се у велика кракаста поларну експедицију. Петр. М. б. најбољи, слова. Крањч. С. највештији у својој струци. — Био [је] велики кракат, -а, -о 1. који има дуге крак(ов)е. господин . . . краљ међу научницима свију — Необично гурав, а кракат, ишао је за векова. Мил. Долазили [су] биљарски крањим као пратња. Куш. Кракате чапље и л>еви. Кратч. Стј. в. најјачи у својој врсти. роде. . . опрезно газе по зеленој води. Чипл. 2. који у ходу прави дуге кораке. — — Бодаљ, краљ смрека . . . костријешио се од снаге. Наз. г. онај који влада, управља Напред кракатим ходом корача учитељ чим, господар, газда. — Потврди да је он Макса. Шапч. 3. дуг, издужен. — Милутин је својим кракатим ногама дотрчао. Вучо. краљ својих навика, да он може и да их се отресе. Кнеж. Б. 3. карт. играћа карта, кракати, крачем несврш. корачати друга по вредности, на којојје слика мушкарца (обично правећи велике, дуге кораке). — Арпод круном. — Сад сву наду полажем на красенић је . . . као чапља кракао обалом поља . . . маковога. Змај. 4. спорт. глата фигура точића. Лал. Корачао [је] кракао незгодно у шаху. и правио се да никог не види. Кал. Изр. Три краља цркв. католички кракатцло м крако(н>а). Р-К Реч. празник, Богојављеме (б. I). кракато прил. правећи дугачке кораке. краљача ж покр. дрвен суд којим се захва— Похитао, кракато измицао . . . опружио та и вади вода из бунара. Вук Рј. кас и избио пречицом поред јошја. Рад. Д. краљев, -а, -о 1. који припада краљу: ~ кракатост, -ости ж својство онога који гарда. 2. као саставни део неких ботаничких је кракат. назиеа: ~ цвет, ~ дрво. Сим. Реч. 3. спорт. кракатуша ж (у атрибутској служби као саставни део назива за неке начине игре у уз им. рода) краката. — Само по жабњашаху: ~ трокут, троугао, ~ рокада. ку кракатуше роде вратове отегле, зачукраљ&вање с гл. им. од краљевати. ђене ходе. Вел. краљ&вати, краљујем несврш. 1. бити кракач, -ача м покр. онај који добро краљ, владати државом као краљ. — Краљ корача, краче. Вук Рј. ће краљевати без круне. Нуш. 2. фиг. а. крак&лер м нем. варв. онај који изабити први, имати превагу над осталима у зива свађе, свадљиеац, кавгаџија. — Капе- свакој ерсти, преовлађивати. — Ружа још тан Лукач. . . стари разбијач, женскар, вазда краљује. Матош. б. уздизати се изнад кракелер, сједи лијево на челу стола. Крл. своје околине (о планини, брегу, грађееини и сл.). кракнути, кракнем сврш. оном. ис- — Модрином краљујем, сфинга несхваћена. Јур. в. бити у пуном разштку, бити свуда, пустити глас »крака«. — Такне прву бравладати. — Она се сва губила у том припову . . . брава кракне. Прер. виједању, а около њих је краљевала поезија крако м = кракоња човек дугих краприроде. Леск. Ј. кова. краљевац, -вца м 1. краљев присталица; крак&вјак, -ака м пољ. пољски народни еојник у служби краљееој. — У Сењу краплес (по граду Кракову). — Плесали су . . . љевци и Млечани буне грађане и пук. оне краковјаке подскочљиве. Бен. Нех. 2. бот. в. крављак. Вук Рј. кракоња м = крако. — Је ли, бре кракоња, има ли краја овом нашем посту ракраљевина ж 1. држава којој је на челу мазану ? Лал. краљ. 2. агр. покр. ерста грожђа и еино од таквог грожђа. И-Б Рј. кракорити, -им несврш. в. кокодакати. Деан. Рј. краљевинскн, -а3 -о који се односи на краљевину: ~ одбор, ~ веће. кракуи, -уна м покр. в. крачун. — Заструже кракун на вратима. Ћип. краљевић м 1. краљев син. — Плео си кралијеж м (ијек.) в. кралијеш (7). — плетенице првијем глумицама којима се краљевићи удвараху. Кост. Л. 2. онај који Једну руку ставила на таволин . . . а другом влада неком провинцијом као наследник препробире кралијеж. Војн. 3 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

34

КРАЉЕВИЋЕВ — КРАЉИЦА

стола. — Краљева ћерка завољела је лијепог краљеубица м = краљоубица и краљонеимара . . . Краљ . . . даје му ћерку, а њега убојица човек који је убио краља. — Дантон начини краљевићем од Мисира. Нед. 3. агр. је . . . био велики »краљеубица«. Јов. С. врстајабука. — Највише се цене ове јабуке: краљеубиство с = краљоубиство убиколачарка, краљевић. Тод. ство краља. — У народној машти »краљеубикраљевићев, -а, -о који припада краље- ство« била је тако необична . . . ствар. Јов. С. вићу. краљеш м в. кралијеш (1). — Као зрна краљевица ж краљева кћи. — Само да краљеша низаху се дневи једнаки, троми, си мени по вољи, а ја велим да нијесам никак- непрекидни. Војн. ва краљевица. Шен. краљешак, -шка м (ијек.) пршљен на краљевка ж покр. овца са четири бубрега. хрптењачи, кичми. — Сем цевастих костију Вук Рј. има их . . . бушљикавих као што су кракраљевна ж краљева кћи. — Вечерат ће љешци (пршљени) у хрптењачи (кичми). Бас краљем, краљицом и краљевном. Вел. тут. краљсвски и крал>евскн, -а, -б 1. који краљешнн, -а, -5 који се односи на краљесе односи на краља: ~ дом, ~ колено, ~ ше. Деан. Рј. достојанство. 2. који је као у краља, који је краљетнпца ж анат. ~ кичма (1). — својствен краљевима. — Био је дворски сликар . . . са краљевским приходима. КХ 1936. Конфидент и . . . пропалица . . . коме су Она је све то примала као шалу са неке кра- коначно пребили краљешницу. Крл. крЛљешњацн м мн. (јд. краљешњак) љевске висине. Јанк. фиг. Сунце се примизоол. = кичмењаци. цало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака. Уск. 3. прекраљешчан, -а, -о в. краљешни. — Најкрасан, диван (о дану). — Краљевско поподне чешће је по средини леђне коре низ осам с црвеним грањем пјева! Крл. плоча прираслих на краљешке, па их зовемо краљешчаним плочама. Финк. краљевскп прил. 1. као краљ, на начпн краља. — Сједи он краљевски, крупан и викраљпст м ков. присталица краљев. — сок као гора. Кал. 2. врло, веома, необичпо. — Краљисти се бјеху завукли у јаме СтудентЖиво сам желео да опет видим ту белу и ског дома и нијесу смјели да се помоле отуда. краљевски лепу жену. Цар М. Лал. краљевство с 1. власт, част, достојанкрал>нћ, -ића и краљпћ ч 1. дем. од стео краш. 2. а. краљевина (1). — Будућност краљ. 2. а. пеј.несамосгпалан краљ. — Туђинхрватског краљевства бијаше застрта дебеци поставе овдје крал>ића по својој вољи. лом тамом. Кум. б. фиг. област. — И сада Шен. б. владар незнатне, безначајне државе. сишла [успомена] тамо гдје је краљевство — Чинио се сам себи . . . као азијатски краљић. Сим. 3. краљев син. — Краљица ти удошутње и вјечиост црна. Кркл. в. владавина. вица, а краљићи сирочићи. Вук Рј. 4. зоол. — Када се . . . човјечанство претвори у дјело сање . . . знат ћемо да је створено а. птица из реда врабаца са жутим или краљевство духа. Уј. наранчастим перцем на глави Ке§у1и8 ге8и1из, краљсгач м покр. в. багрем. Р-К Реч. К. 1§шсарШив. Финк. б. царић Тгс!§1ос1у1е8 1гој?!ос1у1е5. Бен. Рј. крал>еж м в. кралијеш Џ). — Бијаше само краљићак, -ћка м зоол. краљић {46). окићена краљежеи бисера. Ђал. краљежак, -шка м в. краљешак. — Бен. Рј. краљица ж 1. а. женска особа краљ. Размрска му вратни краљежак. Шов. краљежни, -а, -о који се односи на кра- б. владарица, владарка. — Ушао [је] у ту љешке. — На сваком краљешку разликујемо светињу турскога врта у којој се краљица харема одмараше. Јакш. Ђ. 2. а. она која се спреда: тело, иза тела краљежну рупу . . . истиче лепотом, која је изабрана као најлепша и неколико квржица. Батут. (на некој забави, конкурсу и сл.). — Хтео си краљежница ж в. краљешница. — Крада узмеш за жену . . . краљицу забаве и игљежница је саставл,ена од 33—34 краљошка. ранака. Ком. б. фиг. најбољи, најбоља у својој НЧ. врсти. — Ја сам Париз, краљица градова. крАљежњаци м мн. (јд. краљежњак) в. СКГ 1937. Не могу да га навратим . . . да краљешњаци. — Пред [његовим] очича стоји учи . . . краљицу свију знаности . . . богослоготов први егзечплар нове врсте краљежвију. Вел. 3. матица у роју пчела. Бен. Рј. 4. њака. Новак. краљева жена. — Вино пије краљу од Будима кр&љежњачки, -а, -о који се односи на а с краљицом својом госпођицом. НП Вук. краљежњаке. — [Човјек] у својој хршеници 5. спорт. најјача фигура у шаху. 6. покр. у бравчета оио из чега се црева извуку, опорњак. осјећа развојну линију свију краљежњачких Вук Рј. 7. бот. а. «. књега. — Од наших се врста. Крл.

35

КРАЉИЧАРИ — КРАНИОЛОШКИ [гљива] могу јести госпа (кнегиња, краљица). Батут. б. биљка из пор. штшпара Мешп аЉатамшп. Сим. Реч. 8. агр. а. врстајабука. Вук Рј. б. врста грожђа. 9. мн. етн. девојке које на први и други дан Духова иду од куће до куће те играју и певају. — Устани, мила мајко, те даруј краљице! НП Вук. Изр. ~ ноћи бот. кактус Сегеиз §гап<11ђогив. — Сећам се да је у поноћно доба још мирисала свуд краљица ноћи. Панд. краљпчари м мн. покр. в. краљица (9). краљичин, -а, -о који припада краљици. краљичица ж дем. од краљица. краљички, -а, -о који се односи на краљице (9): краљичке пјесме. краљоубиство с = краљеубиство. — Цивилизовани народи . . . не одобравају да краљоубиство постане оружје у политичкој борби. Јов. Ј. краљоубица м = краљеубица. — Био је . . . илустрација коњичког официра и краљоубице. Мил. В. краљоубојица м = краљеубица. Прав. краљоубојство с краљоубиство. Деан. Рј. краљскн, -а, -б в. краљевски. — Краљски чиновници ору управ. Павл. крЗљушт ж в. крљушт. — Безбројне рибе са сјајном краљушти леже. Ил. фиг. Ваља се, колута црна, дебела, дугачка змија с огњеним краљуштима [жељезнички влак]. Цес.

А.

краљуштица ж а. в. крљушт. Деан. Рј.

б. мед. врста рибље болести 1сЉуо813. Реч.

Р-К

краљчић м дем. од краљ. — Он [брат] је надживео три велика цара . . . и десетак домаћих српских краљчића и кнежића. Ћос. Д. крам, крама м покр. црквена слава, год, проштте. — Сухим презиром гледају угојене, веселе људе који пију по крчмама и крамовима. Донч. крама и к р а м а ж нем. ситна тргоеачка роба. фиг. ситно трговачки дух. — То је посљедица те твоје глупе материјалистичке краме у твојој глави! Крл. крамар, -ара м 1. а. трговац који тргује крамом, ситном робом, ситничар, старетинар. — По земљи, на простртој поњави разгрнули крамари ситни пазар. Торд. б. погрд. трговац уопште. — Војник је идеалнија фигура од крамара и капиталисте. Матош. 2. поглавар међу кириџијама. — Кириџије су вршиле пренос робе као организовано друштво. На челу му је крамар. Ђорђ. крамарија ж ситна роба коју продаје крамар. — Хоће им ее . . . брода да могу са својом крамаријом у Приморје. Шен. 3*

крамарити, крамарим несврш. трговати ситном робом. — Тко је боље крамарио том покраденом и препроданом робом? Ков. А. крамарица, крамарица и к р а м а р к а ж окена крамарова. — Ја сам . . . одличнија госпођа него су те надуте крамарице. Новак. Чавларку и крамарку везао је чудан вез. Шен. крамарски, -а, -о који се односи на крамаре. — Чинило се да друштво те крамарске обитељи сакрива некакав необични чар за њега. Војн. крамарчад ж

зб.

им.

од

крамар.

•-

крамарче и к р а м а р ч а ћ м дем. од крамар. — Како се ти кукавни крамарчићи опасаше тврдим каменом! Шен. Хрпа бијеле крамарчади, без срца и душе, господари тој великој и богатој [црначкој] земљи. Маж. Ф. крЗмп 1 м нем. покр. = крампа оруђе за копање у којега је на дрвеном дршку насађена железна полуга с једне стране у облику оштрог клина, а с друге стране у облику лопатастог стругача, красна. — Маса [је] ћускијама и крамповима разваљивала пругу. Ћоп. краЧш 2 м нем. варв. грч. — Људи много пишу сигурно су више пута осјетили . . . крампове у рукама. Уј. крампа ж = крамп 1 . — Ми смо разарачи, јер ударамо крампама. Кик. крампампула ж нем. кувана ракија са шећером. — Стара [је] ту већ кухала вражју крампампулу. Крл. крЗмппње и крампање с гл. им. од крампати. крЗмпаст, -а, -о који је налик на крамп1. — [Ноге] мишићаве, ваљкасте, даскасте, кралшасте. Сим. крампати и крампати, -ам несврш. крампом копати, превртати. — Ето некоме [је] све дато . . . а ја цијелога живота крампао на прузи. Чол. Ударци су пљуштали као да косе или крампају. Донч. крампоп, -бна м фр. округао комадић коже или гуме који се прибија на потплату копачке. — Све пречке [на обући] и чепови (крампони) морају бити од коже или меке гуме. Ног. кран м нем. строј, машина са дугим и чврстим носачима за дизање и премештање великих терета, дизалица, чекрк, витао. — На пристаништу јечали кранови извлачећи товар из великих бродова. Јак. краниблог м онај који се бави краниологијом. краниолбгија ж грч. наука о лобањама. краниолошки, -а, -о који се односи на краниологе и краниолошју. — Остало је . . .

36

КРАНИОМЕТРИЈА — КРАСНО

ном (по занимљивости, по вредности, по лепоти косгију по којима се познало да су се у краниолошком погледу приближавали дуго- унутрашњег садржаја). — Српска књижевна задруга имала [је] пуно разлога што главим расама. Жуј. краниометрија ж грч. истраживање је ову красну књижицу издала. Батут. И лобања мерењем облика и величине. — А онај тај красни час буде . . . прекинут. Ђал. ир. тип набројио му је читаву литературу из — Но, и ти си ми неки красан отац! Срем. 3. блистав, сјајан, изванредан, диван, одличан. краниометрије да је народ мождана утвара. — Ти плавиш, зоро красна! Нен. Љ. Био Крл. сам красне воље. Нех. краповођа м онај који управља краном. Изр. к р а с н и (с)пол жене уотите. — — У том тренутку у кабини крана налазио Гласан смијех доказа . . . да ту и красна спола се крановођа. Пол. 1959. има. Шен. кранскп, -а, -б који се односи на кранове. красанка ж агр. врста крушака. — — У луци Сплит довршиће се . . . радови Овде спадају најбоље сорте крушака, нпр. на кранским стазама. Пол. 1959. . . . тиквичица, красанка итд. Тод. Крањац, -њца м 1. човек из Крањске. красац, -сца м зоол. в. красници. Бен. Рј. 2. (крањац) погрд. католик. — Други [су] краситељ м онај који украшава, реси. — рогоборили што он »крањац« у њихову селу С поносом се Србин . . . сећа својих манасхоће да заповиједа. Тур. Крањица ж женска особа из Крањске. тира и цркава . . . писаца и краситеља књига. БК 1906. крбњски, -а, -о који се односи на Крањску красити, красим несврш. а. даваши и Крањце. (коме, чему) красан изглед, украшавати. — Крањчић м 1. дем. од Крањац. 2. (крањ- Његова коса, раздељена по среди . . . лепо чић) дем. од крањац. — [Сељаци] су се на је красила његово лице. Јов. Ј. б. чинити сваком кораку ругали »крањчићу«, како су га пунијим, вреднијим по унутрашњем садржају подругљиво звали гдје је био католик. Тур. (у културном, моралном смислу). — [Госпођу] крап м зоол. нем. варв. е. шаран. — краси висок, наображен дух. Шен. Лична вредност . . . обухвата . . . скуп . . . одлика Пред кућом њиховом велик рибњак пун . . . које у очима других красе . . . појединце. крапова. Шен. Крап важи овуда као најПсих. здравија риба. Нен. Љ. ~ се 1. поер. — Сад се пастирке младе крапља ж исплетена овална лесица од свадбеним венцима красе. Ил. 2. добивати прућа, која се причвршћује за опанак да би се лакше могло ићи по снегу целцу. Р-К Реч. красан, угодан изглед, постајати красан. — Између ових најважнији је хлорофил или крЗпљевни, -а, -о који се односи на кра- биљно зеленило којим се краси лишће и пове. — Баце мрежу крапљевну. Пол. 1960. зелени делови. Тод. крапотник м и крапотннца ж покр. краски, -а, -б = крашки који се односи пастрмка веће тежине. — Има [пастрмка] на крас: ~ голет. од десет и петнаест ока. Пастрмка те тежине красна ж крамп. — Заметнуо се красном. зове се крапотник и крапотница. Дед. Ј. О-А. Негдје красна бије и мотика звечи. крас м и ж красота, велика лепота. — Шант. Човјек се осилио па некако поносито гледа красни, -ога м покр. девер. Вук Рј. како га природа обасипље красом и љепотом. Коч. Ниче цвијет под трњем с дивним кракрасник м красан човек, лепотан. — Нема сом. Марк. Ф. таквога красника надалеко! Ивак. ир. А крбс м геол. безводно тло вапненачких, ти . . . да не упадаш као ватрогасац да спасаваш сина, красника! Сек. кречњачких области, с посебним облигјима красница ж а. песн. красна женска особа, који су настали хемијским растварањем тла, карст, крш. — Наша је земља типична зем- лепотица. — Раја ми, лијепа је, шапну младић мотрећи . . . красницу. Шен. б. шаљ. ља краса и крашких облика. ОГ. Поточићи . . . зароне у безбројна зјала краса. БожиН. задњица, стражњица. — Ено се Маркела и јутрос пипа по својој красници. Ћоп. краса ж заст. покр. змија. Вук Рј. краспици м мн. (јд. красник) зоол. коркрасан и красан, -сна3 -сно 1. а. угодан, пријатан на поглед, који се истиче обликом, њаши, тврдокрилци продужена остраг оштро симетријом, складношћу својих облика; који зашиљена тела, сјајних металних боја ВиргезгИае. ЕЛЗ. има привлачне црте лица. — А ко још не би красно прил. на красан начин, дивно, — погледао краснутжену газда-Аћимову! Ћор. Плесна дворана бијаше красно искићена. б. угодан за уво, мелодиозан. — Славујак Том. Све је то лепо и красно, али опет — весео извија љупке звуке красних мелодија. Змај. 2. који се истиче било по чему -позитив- ти си ето сама у кући. Глиш. ир. Ту ли смо

КРАСНО

КРАСТА

37

слободни — но сигурни красно, где је једно краснослбвити, -бсловим, несврш. 1. словце страшно и опасно! Змај. говорити речито, кићено. — Говори кратко, не околиша, не краснослови. Сим. 2. читати красно- као први део сложених придева изражајно, изговарати, рецитовати на уметзначи да је красно оно што значи други део нички начин какав књижевни састав, декласложенице: краснолик, красноречив итд. мовати. — Она је у неком друштванцу имала красноармбјац, -јца м рус. војник Црвене краснословити [Прерадовићеву »Змију«]. артје. — Ко си ти ? . . . Красноармејац! Моск. Коз. Ј. Пред почетком представе . . . краснословила је моју . . . пјесму »У Зети«. В 1885. краснблик, -а, -о којије краснога лика. — краснбст, -ости ж особина онога што је Краснолике, ругобе ви сте ипак, ругобе красно, красота. — Ти ноћи блиске сјајна душом! Марк. Ф. крЗснопис м = красопис вештина чит- тавнино, на земљу красност хвоја доћи кад ког и лепог писања; школски предмет у основ- ће! Радич. краснбхаљка ж ков. она која има красну ној школи који има као циљ да ученици науче хаљину. — И с краснохаљком дворкињом читко и лепо писати. — Кад би сликарство било једноставно као краснопис, онда би једном стајала је она. М-И. многи слаби сликари били добри сликари. красопис м = краснопис. — Саставио он Крл. . . . молбу, искитио је красописом. Гор. Премјестише га . . . за учитеља красописа. В 1885. краснопасац, -сца м онај који красно обликује слова. — Испољава изванредан дар красописнн, -а, -б који се односи на красокраснописца рекреатора старих рукописа. пис. — То је . . . шкриња . . . са бијело исКН 1958. писаним именом . . . правилним, красописним словима. Крл. краснописни, -а, -5 који се односи на краснопис. красопнспо прил. на красописан начин. краснопбјасни, -а, -б ков. који има — Напиши му на таблицу под вратом . . . Лијепо, читљиво, красописно! Крл. красан појас. — Али се увине син краснопојасној дојкињи. М-И. красбта ж 1. особина онога којије красан и онога штоје красно, дивота, лепота. — Не краснор&чнв, -а, -о, ијек. краснорј&чив који лако и вешто исказује своје мисли, којије мора човек имати очи да види красоту обдарен красноречивошћу. — Био је то красно- сунца. Нен. Љ. 2. (обично мн.) лепа, красна места (у природи, у уметничким делима и рјечив човјек који је ванредно лако и вјешто казао једну мисао за другом. Чол. фиг. Хи- сл.). — Пред нашим очима стајао је читав Неапољски залив . . . са свима својим красосторија мора бити, чим прича о скитнику тама. Нен. Љ. 3. (у атрибутској служби) витезу, краснорјечива. Вел. красна. — Сурвао [би] три свијета . . . осим краснор&чиво, прил. ијек. краснорј&чиво исказано на красан, вешт начин. — Веома је једне красоте дјевојке. Ботић. 4. (у прилошкој служби) красно. — Тако, сад само да се радо красноречиво беседио. Вин. Ви бисте припече [прасе], ала ће да буде красота. Срем. мене могли [ту] научити стопут вјештије красотан, -тна, -тно који је пун красоте. и краснорјечивије. Л-К. — Нема заиста нитко тако красотан на цијекраснорбчнвост, -ости ж ијек. краснорјбчивбст = краснбречје особина онога који ломе свијету. Креш. красбтица ж красна женска особа, лепоје красноречив, говорнички дар. — Одговор тица. — Од њега одбиле се очи напуљских . . . се . . . не може дати . . . ни бриљантаом красотица као стријела од оклопа. Шен. Толикрасноречивошћу . . . већ једино објекко се разљепшала да је много напомињала тивном анализом. КН 1959. матер СВОЈУЈ која је била красотица. Вел. красноречит, -а, -о, ијек. краснорјечит в. красноречив. красотност, -ости ж особина онога који краснор&читост, -ости ж, ијек. красно- је красотан. — Смијешио се од насладе што рј&читост особина онога који је красноречит. му је пружала његова красотност. Креш. — Ја нисам баш велики мајстор у краснокрасбуман и красбуман, -мна, -мно рјечитости. Л-К. који је бистрога ума. — Успротивити се томе пред госпођом никад неће смети. — Некраснорјеч-, ек. краснореч-. ће, али Марселина красоумна, та ће смети. краснбречје с, ијек. краснбрјечје = Грол. красноречивост. — Сав [се] прелије у краскрМста ж 1. кора од осушене крви или гноја норјечје домаћега стила. Драж. на рани која зараста, зацељује. — Сетила се краснослбвац, -вца м заст. онај који како ју је тукла Стана циганка . . . сва је била је красноречив. — Кнез Фран Крсто, Ката- прекривена крастама. Рист. 2. мн. мед. ринин брат, на гласу је краснословац. Кум. покр. в. богиње. — Била је то велика задруга.

38

КРАСТАВ — КРАТАК

ал' кад оно бише красте, замре. Вес. У покладе је обољела од краста. Бен. крЗстав, -а, -о а. који има красте на кожи; којије као краста, сличан красти. — Истурале су се зеленим леђима и лубенице и крастава кора диња. Чипл. Зациликта труба и изви свој глас над суморном равницом, преко које се изгуби у крастава камена брда. Ђур. б. који има трагове од богиња на лицу, богињав, рошав. — Што ме мучиш? . . . повикну један ћелаве главе и крастава лица. Јурк. Изр. — жаба зоол. крастача. кр&ставац, -авца м бот. вртна биљка из пор. тикава са јестивим дугуљастим зеленим плодом Сисшшз заотиз. Терм. 3. Изр. морски ~ зоол. пгрп обични Ноклћипа Шћи1о8а. Терм. 4. крЗставити се, -им се несврш. красгпагпи се. — Он је приповиједао о годинама кад их је похађала глад, кад су. . . кухали незреле смокве, кад су им усНе отицале и краставиле се од тога. Кал. крЗставнца ж 1. «. краставац. — За плотовима су . . . расле краставице дуге; слатке и зелене. Кик. 2. (у атрибутској служби уз им. жаба) крастава. — Необично су корисне . . . ноћне губавице (жабе краставице). Финк. Изр. — обична зоол. з е л е н а В. УШСЦ«. Терм. 4. крЗставчнћ и краставчић м дем. од крастпавац. — Кукасти нос . . . испао је ипак налик на краставчић. Крл. крастати, -ам несврш. 1. добиваши краспге. 2. преносшпи красте. Вук Рј ~ се крастати (/). Вук Рј. крастача ж зоол. а. жаба којој кожа на леђима има облик краспге ВиГо. — Крастачу држи у руци, а говори да је смарагд. Крл. б. (у атрибутској служби уз им. жаба) крастава. — И мокра спужва циједила се у шаци попут жабе крастаче. Гор. крЗсти, кр&дем (трп. прид. краден, -а, -о и краден, -ена, -&но) несврш. 1. (коме, кога) узимати, присвајати потајно штоје туђе. — Тешио се и тиме што је . . . у стању да њега краду, а не он друге. Срем. Игуман . . . пијаница . . . краде манастир. Скерл. 2. присвајати туђу књижевну својину, чинити плагијат. — Никада се није толико [у књижевности] плагирало, преписивало, крало. Матош. 3. фиг. а. одузимати коме што неоправдано, лишавати кога чега; доводити у рђаво стање (р сну, срећи, животу). — Госпа га Ружица погледа одоздо горе зловољна што јој краде сан. Михољ. Танана, бијела кожа краде болесници барем десет година. Новак. Они стари хунцут, она хала што ми краде живот, срећу. Војн. б. одузимати

сакривајући, спречавајући коме што. — И

наше небо куће краду. Цес. Д. Изр. ~ богу дане (божје дане, од бога време), ~ драгоцено време ништа не радити; красти другима дане (вре-

ме) чинити да други не може радити, спречавати другога у раду. — Ја вам ту крадем драгоцјено вријеме. Шен.; ~ око привлачити поглед. — Поглед на сваку страну . . . пун [је] природних слика које путнику и нехотице краду око и својим га чаром . . . привлаче. В 1885. ~ се ићи крадом, кришом, шуљати се. — Имали су водича и крали се управо кроз грмље мимо једне стражарнице. Цес. А. фиг. Лагано, као да се краде, прилазио је сан његовим уморним трепавицама. Бар. крастиња ж велика краста. — Десно око згужвало се у згасли кратерчић с гнојавом крастињом у средини. Божић. крЗстица ж дем. од краста. — По једном образу . . . покрили су Павла . . . црвени лишаји и ситне крастице. Сек. красто&а м онај који је крастав. — И тај је крастоња био роб султанов. Вел. красуљак, -љка м бот. ниска биљка с цветовима белих латица из пор. главочика, која расте по лединама ВеШз регепгш. — Већ красуљак први свуд се опет јавља . . . убог цвијетак, али он нам носи прољећа почетак. Гал. По густој трави красуљак се бели. Марк. Д. красуљчић м дем. од красуљак. крат м (обично уз бројеве и речи које значе количину, МНОШТВО) заст. в. пут(а). — А и тај крат му лако опростих, јер је из љубави гријешио. Маж. Ф. Она чунић гледом прати уз незнану, слатку жуд, и уздише безброј крати, и притиска бурну груд. Митр.

крат м нар. песн. врста арапског коња, зеленкасте боје; сивац. — Куд год иде, он крата јаше. Вук Рј. кратак и кратак, -тка, -тко (одр. кратки икратки; комп. краћи) 1. а. невелик, мален по дужини; супр. дуг(ачак). — Обасја уске, кратке петељке зрацима из своје свјећице. Наз. То је био кратак и пун човек. Андр. И. б. мањи по дужини него што треба: капут је сувише кратак. 2. а. невелик у времену, који не траје дуго. — Настаде кратка тишина. Шапч. Погледа[је] кратким погледом. Новак. Они врше кратак обилазак логора. Ђон. б. који по трајању није довољан, који не траје колико треба. — Дах постаје кратак. Леск. Ј. Имам кратко дисање и не волим гунгулу. Кнеж. Л. в. који се изриче с мало речи. — Тацит ме је научио да будем . . . кратак. Каш. 3. фиг. слаб, који је мале снаге, јачине, мале вредности. — Врућина ми! — говори, а глас

КРАТАШАН — К Р А Т И Ц А

39

јој кратак. Станк. Тако кратак доказ могосмо . . . и сами створити. Ков. А. Изр. бити к р а ћ и за г л а в у бити убијен; бити ~ а) изражавати се с мало речи; б) брзо и одлучно поступати; в) немати довољно моћи да се нешто уради или изврши. — Да јој је . . . ваљао, не би га ни оставила, Кратак је он . . . да је скрши. Рад. Д.; бити кратка вида а) бити кратковидан; б) фиг. који је ограничене интелигенције. — Живот није истргано повјесмо, како се чини оку нашемкратка вида. Андр. И.; бити к р а т к о г века трајати, окивети мало времена; бити с ким на краткој нози битис кимзавађен; дуги данци, а к р а т к и уломци нар. каже се кад у пролеће настану дужи дани, а храна је на измаку; к р а ћ и (најкраћи) крај извући, и з в л а ч и т и в. уз крај (изр.); -~ поступак, к р а т к и м поступком, по кратком поступку а) с мало речи, без дугог размишљања, одлучно. — Немилосрдно, кратким поступком свршавао је Павле што је наумио.' Ћос. Д.; б) правн. начин рада у судском поступку; к ра т к и м путем брзо, без суђења. — Бунтовници [су били] повешани кратким путем. Јевт.; ~> лопта спорт. један од начина играња лоптом у стоном тенису; ~ памет слаба, мала памет; ~ галоп, ~ кас један од начина на који коњ при јахању трчи; к р а т к и данци, а дуги к о н а ц и нар. времеје кратко, а многојош требаучинити; к р а т к и п о з и в врло хитно, без одлагања. — Ето посла жандарма са »кратким позивом« и на њему превучене три црвене штрикле. Нуш.; к р а т к и х р у к а в а (остати, вратити се и сл.) безуспеха (рстати, вратити се и сл.); к р а т к и су коме р у к а в и (руке) слаб је, нема моћи. — Кратки су вам рукави да дохакате једном Пајдаковићу. Срем.; к р а т к и спој ел. прекид довода електричне струје изазван каквим кваром; ~ везање нарочита врста кажњавања осуђеника.

једна нога краћа. — А силна се накотила раја, а куге јој ни кратеља нема. Март. 2 кр&тељ м покр. покраћа њива. Рј. А. кр&тер м грч. геол. 1. отвор, гротло, ждрело у облику левка на врху вулкана кроз који се излива лава. — фиг. Ту је Париз, тај вјечни узбуркани кратер! Шов. Геније је само одушка идеје, кратер историје. Кнеж. Б. 2, дубока рупа коју начини јака бомба. — То некад мало местанце.. . сада је било пуно кратера од авионских бомби. Дед. В. кратераст, -а, -о којије налик на кратер. — Два друга астронома описали су . . . кратер [на месецу] као кратерасту рупу на источној ивици шкољкастог прстена. Пол. 1958. кратерски, -а, -6 који се односи на кратере: ~ језера. кратпти, кратим несврш. 1. а. чинити кратким или краћим, скраћивати, смањивати. — Црте показују докле треба кратити бочне гранчице. Тод. Туга . . . живот крати. Јакш. Ђ. Угодни разговор . . . крати пут. Дед. В. б. резати, сећи на комаде. — Чује се само како у селу неко крати дрва. Сиј. Сутрадан пуче глас селом да је неко ноћу Пишту искасапио . . . Кратио га вала ка гламњуз па наслагао парчад меса и одела ка да је дрва цепао. Рад. Д. в. (реч) означавати почетним словом или почетним и задњим словом или једним делом реч, скраћивати (нпр. м = метар, др = доктор3 аугм. = аугментатив, итд.) 2. не допуштати да се нешто ради, забрањивати; спречавати развитак чега, ускраћивати. — Што је била женско, кратили су јој мноштво ствари. Шимун. Са стабла се секу кржљави изданци што храсту хујање и слободу крате. Стан.

— [Управник] је . . . осуђеника казнио кратким везањем. Чол.; л а ж и су к р а т к и х ногу, у л а ж ц су к р а т к е ноге лаж се брзо открије; на к р а т к у руку (живети) лакомислено, од данас до сутра (живети). — Он позивао на чаего, давао собете и живио . . . штоно се каже — на кратку руку. О-А.; пре к р а т к о г времена недавно; у кратким (најкраћим) цртама (речима) с мало речи, сажето, кратко. — У кратким цртама сам настојао приказати правни живот Хрватскогзагорја. Мј. 1936; у најкраћем року, времену (учинити што) врло брзо, што пре.

(коме) забављати кога чим. — Кратио нам дуго вријеме кумпар Лука. Наз.; б) (чиме, у чему) забављати се чим. — Пан је кратио време у лову. Моск.; ~ једра пом. смањивати површину једара (кад је прејак ветар); не кратим разг. не противим се. ~ се 1. постајати кратак или краћи; смањивати се у количини, трајању, ееличини, обиму, скраћивати се. — Осећао [је] како му крв наседа испод коже . . . и то тако нагло да му се од тога крати дах. Андр. И. Он је осећао да му се дани крате. Вес. 2. клонити се чега, уздржавати се, устезати се од чега, избегавати суделовање у чему. — Расла је и напетост... јер су се кршћани кратили да искажу божанско поштовање царевој особи. Пов. 1.

крЗташан, -шна, -шно дем. од кратак. — Врх онијех чарапа носи краташне црвене бјечве до ниже бута. Љуб.

Изр. ~

(дуго) време (досаду) а)

кратица ж 1. преки, краћи пут, прекратељ 1 м покр. тешка заразна болест од чац, пречица. — Затим пожурише шутке, које се умире за једну ноћ, а мртвацу остаје кратицом преко пшенице искласале. Сим.

40

КРАТКО — КРАТКОДАХ

2. скраћена реч у писању, која настаје изостављалем неких слова, скраћеница. — Кратице, телеграфски знаци преносе поздраве . . . са разних географских ширина. Пол. 1958. Нитко неће одгонетати што сам написао, ј е р . . . моје кратице не може нитко прочитати. Јонке. кратко и крбтко прил. 1. а. у мало времена, за мало времена. — И да знаш3 кратко се живело. Ћос. Д. б. не губећи времена, брзо. — Онда је пољуби кратко у оба образа и у косу. Андр. И. в. у кратким размацима, нагло. — Дисао је кратко и тако је изгледао да ће одмах издахнути. Чипл. 2. с мало речи, сажето; одлучно. — Ближе критерије распореда [песама] тешко је кратко рећи. Поп. П. Онда ти не знам помоћи! — одреза кратко Хусеин-капетан. ТомИзр. г о в о р е ћ и к р а ћ е разг. каже се при свршетку излагања кад се у сажетом облику износи оно што је пре речено. кратко- као први део сложенице значи да је кратко оно што значи други део сложенице: краткодлак, краткоглав, краткокљун и сл. краткбвални, -а, -5 који је краткога вала: ~ светлост. краткбвалник м ков. радиостаница која ради на кратком валу. — Кратковалници су испуњавали етар позивима. Крањч. Стј. краткбвек, -а, -о, ијек. кратковјек и краткбвечан, -чна, -чно, ијек. краткбвјечан који је кратка века, који не траје, не живи дуго, краткотрајан. — Кратковјеки обадва бјеху. М-И. С првим прољетним маглама . . . по сву ноћ хучу кратковјеки потоци. Ћоп. Стога су сви тежили за овим пролазним плодовима . . . држећи једнако кратковјечним и живот и благо. Баз. краткбвечност, -ости ж, ијек. краткбвјечнбст особина онога који је кратковечан или онога што је кратковечно. краткбвид, -а, -о и краткбвидап, -дна, -дно 1. мед. који добро види оно што је близу, а слабо оно што је далеко; супр. далековид(ан). — Кратковид како је био, рушио је столце по позорници. Бен. Тада су могле да се сагледају његове велике, црне очи кадифаста сјаја, лепе, кратковидне очи. Андр. И. 2. фиг. који није проницљив, који не види, не предвиђа оно што ће се сигурно догодити. — Ни у посљедњем тренутку, кад се све . . . распало, није издао четничку вјеру и . . . кратковидо вођство. Лал. краткбвидац, -ица м в. кратковидник. — Тај предсједников говор тако је јасно

преписан да ће га и кратковидац моћи с тавана читати. Ков. А. краткбвидник м онај који је кратковидан. — С несретним погледом кратковидника нађоше се у истом разреду. Уј. краткдвиднбст, -ости ж = кратковидост 1. мед. својство или стање онога који је кратковидан, аномалија рефракције ока туор1а. 2. фиг. ограниченост погледа, неспособност да се схвати право значење неког догађаја за будућиост. — Код нас писано је о Лењину са странчарском кратковидношћу. Крл. кратк&вндо прил. 1. на начин онога који је кратковид. — Капетан кратковидо зажмири. Моск. Сними брже боље с носа наочари, затрепће кратковидо вјеђама и опет натакне наочари. Донч. 2. фиг. не гледајући у будућност, непроницљиво. — Никада млада хрватска буржоазија . . . [није] тако блажено и кратковидо живјела као у то вријеме. Матк. кратковидбст, -ости ж = кратковидност. — Недовољна светлост помаже да се развије кратковидост. Батут. Неоправдана [су] . . . сва страховања о . . . кратковидости . . . непосредних произвођача. Пол. 1957. краткбвјечан, -чна, -чно, ек. краткбвечан. краткбвјечнбст, -ости, ек. краткбвечнбст. кратковлакнаст, -а, -о који има кратка влакна: кратковлакнасти памук. краткбврат и краткбвратаст, -а, -о који је краткога врата. — Демонске маске тих . . . кратковратих жена помало су баналне. Баб. Овако кратковратаста изгледа као да јој попрсје почиње испод саме браде. Рад. Д. кратк&вратица ж зоол. врста кукца, инсекта СМасапШа. Бен. Рј. краткбвремен, -а, -о који траје кратко време: ~ владање, ~ служба, ~ угодност. краткбвременост, -ости ж особина или стање онога што је кратковремено. краткбглав, -а, -о који је кратке главе. — Демонске маске тих краткоглавих и кратковратих жена помало су баналне. Баб. краткбглавац, -авца м биол. онај који има кратку лобању ђгасћусерћа1ик. Терм. 4. краткбглавост, -ости ж својство или стање онога који је краткоглав. краткбдах, -а, -о који је краткога трајања. — Бећарац је наша најкраћа народна песма . . . сиромашан је краткодах и шкрт дистих. Леск. М.

КРАТКОДЛАК — КРАТКОУХ краткбдлак, -а, -о који је кратке длаке. — Појавио [се] један мој пријатељ са снажним краткодлаким птичаром. НИН 1959. краткодневица ж астр. најкраћи зимски дан, зимски солстициј (рко 21. XII). краткбкљун, -а, -о који је краткога кљуна. — Дивља гуска, краткокљуна љигарица . . . и други многобројни наши гости . . . немо причају о далеком северу. НИН 1960. краткбкос, -а, -о који је кратке косе. — фиг. То значи оковати. . . наш још голобради и краткокоси дванаестерац. Наз. краткбкрилци, -лаца м мн. (јд. краткокрилац, -илца) зоол. кукци, инсекти кратких крила бгарћуНпМае. Терм. 4. краткометражнн, -а, -б само у изразу: ~ филм филм (рбично докуменпгарни) који траје мање од обичног. краткбног, -а, -о 1. у кога су кратке ноге. — Мала, кратконога, кржљава и болежљива стара девојка истрча. НК 1946. 2. фиг. који је краМкога трајања. — Ну м у . . . радост кратконога била. Кур. Једна мала кратконога, ником непотребна, а случајно измишљена лаж. Лал. 3. (у именичкој служби) м фиг. онај који је краткога трајања, који је краткога даха, који није кадар дуго издржати, несталан. — Не знам што долазе ови кратконоги, шта траже они у партизанима. Лал. краткбношци, -ожаца м мн. (јд. кратконожац) в. стоноге. Финк. краткбпрст, -а, -о који има кратке прсте. — Крупне краткопрсге руке почиваху му на кољенима. Шен. краткбрек, -а, -о (ек. и ијек.) који се изражава с мало речи, сажет, језгровит, лапидаран. Р-К Реч. краткбреп, -а, -о који је краткога репа. — Ове краткорепе бештије [рисови] . . . заклали су му три ловачка кера. НИН 1959. • краткорепци, -паца мн. м (јд. краткорепац) в. раковице. — Краткорепци (краткотрби раци, раковице) имају посве стиснуто и збито тијело. Финк. краткор&чив, -а, -о, ијек. краткорјечив који говори кратко, с мало речи. — На својим честим путовањима био је други човек. Разговоран и светски, а овде строг, краткоречив. Петр. В. кратк&рип, -а, -о у кога је кратко рило. — Проучавао [је] темпо растења... дугорилих и краткорилих кечига. Пол. 1959.^ краткорј^чив, -а, -о, ек. краткоречив. краткброчап, -чна3 -чно који се даје или врши на кратке рокове: ~ зајам, кратко-

41

рочни кредити, ~ поЈава, краткорочне експедиције. краткбрук, -а, -о а. који је кратких руку. б. фиг. који не досеже далеко, који нема моћи. — Видиш, јаде, гледај, сиротињо краткорука! Гор. краткбсежан, -жна, -жно који сеже кратко. — Ма што су им [женама] уми краткосежни, то су њежне наглије им ћути. Март. краткосблазпи, -а, -5 само у изразу: ~ акцен(а)т грам. акцен(а)т који се изговара кратко, оштро са силазном интонацијом (*). краткбст, -ости ж в. краткоћа. Деан. Рј. краткоталасни, -а, -б који је краткога таласа: ~ радио, ~ станица. — Живот је краткоталасно прострујавање честица. Крл. краткотнцалци, -лаца м мн. (јд. краткотицалац, -аоца) кукци, инсекти с кратким тицалима. — Од свих тих дуготицалаца знатно су већи краткотицалци (обичне мухе). Финк. крЗткотрајан и краткотрајан, -јна, -јно који кратко траје: ~ памћење, ~ срећа, ~ уживање. краткбтрајно прил. трајући кратко време. — Ипак ми је мало жао да увијек испадне све онако краткотрајно, на пролазу. Донч. краткотрајнбст, -ости ж особина или стање онога што је краткотрајно. — Гундулић је био прожет увјерењем . . . о краткотрајности ужитака. Барац. кратк&трб, -а, -о само у изразу: кратк о т р б и р а к о в и зоол. в. раковица. Терм. 4. краткбћа ж својство или стање онога што је кратко; супр. дужина. краткоузлазнн, -а, -6 само у изразу: ~ акцен(а)т грам. акценат који се изговара кратко с узлазном интонацијом ('). краткбуман и краткбумаи, -мна, -мно који је краткога ума, умно ограничен, тупав. — Није [се] жацао . . . открити своје блатне основе што их је у обитељи краткоумнога пријатеља засновао. Новак. краткбумље с умна ограниченост. Р-К Реч. краткбумнбст и краткоумнбст, -ости ж особина онога који је краткоуман. — Ми смо је сви гледали мило, смејали се с њом и дивили се с уживашем њеној слаткој краткоумности. Петр. В. ~

краткбух, -а, -о који има кратке уши: волухарица. Финк.

42

КРАТКОХОДЛН — КРВ

краткбходан, -дна, -дно ков. који је краткога хода. — Краткоходна вертикална рендисаљка [служи] за обраду зупчаника. Пол. 1959. краткбчасап, -сна, -сно ков. који траје кратко време. — Читао сам много краткочасних хисторија. Шен. крЗтошпја и кратбшија ж покр. врста црног грожђа и вино од њега. — Пијте вино, гости наши, није вода т о . . . него вино кратошија! НП Вук.

крМхрл м 8. крахер. — Почастио [их је] хладном закуском и изнио преда њих туце крахрла. Десн. крач, крача м покр. штака; штула. — У невјери вјеровања нема, хоће моје кости изломити, па на крачу хранити ме мајка. Март. крЗча ж покр. в. плећка. И-Б Рј. крачаље с гл. им. од крачати. крачати 1 , -ам несврш. в. краћати. — Сунце слази, и дан нагло крача. Макс. крЗтушан, -шна, -шно дем. и хип. од Она камен-мора . . . дан му бијели крача. Наз. кратак; исп. краташан. — Притискивао је прстом пепео у својој кратушној лули. крачатн 2 , -ам несврш. покр. корачати. Глиш. — Што крајина врача да преко ље турски крбул т енгл. слободни начин пливања, коњ не крача? Март. потрбушке или наузнак, при чему ноге накрачДна ж в. краткоћа. — Крачино.м изменце ударају по води. — Ноге ударају и з р а з а . . . ништа не биљежи значајније од . . . као код краула. Ват. ње [пословице] превртљивост случаја и ћутљивост удеса. Јурк. крЗћан, -а, -о дем. и хип. од кратак. крачина ж аугм. од крак. — Обузела га краћана брада па се попела крЗчица ж 1. кратка пушка. — Донео све до јагодица. Торд. пушку, неку крачицу, и с њом пошао право краћањс с гл. им. од краћати. на реку да лови рибу и патке. Ћур. 2. покр. краћатн, -ам несврш. постајати кра- дем. од крача. И-Б Рј. так или краћи. — Само су му непрестано крачнн, -а, -б који се односи иа кракс. тјешњале памуклије и краћао хабит. Андр. крачун, -уна м засун, засовница на враИ. Време је одмицало... дани краћали, тима. — Засуне крачун. Божић. а тамне ноћи дужале. Јак. крашење с гл. им. од красити (се). краћахан, -хна, -хно и крЗћашан, -шна, крЗшкн, -а, -о — краски: ~ рељеф, -шно хип. од краћан. — Припали краћашну ~ подзедша вода, ~ поље, ~ облици. лулу и стане казивати. Љуб. крбав, -а, -о који није гладак на повркраће&е с гл. им. од кратити. шини, храпав. — Скину јој мараму с главе, краћ&на ж в. краткоћа. — Има људи дохватајући стару и крбаву тикву, поли којим се мили . . . језгровитост и краћина. је хладном водом и протрља. Ђур. Ков. А. крбаљ, -ања м тур. тиква (очишћена кр&ћушан, -шна, -шно хип. од краћан. изнутра и пробушена са стране) којом се — У ње [је] доста краћушан [нос], а на захвата вода и друго пиће, врг. — Узе крврху мало затубаст. Јакш. 23. бањ и крчаг па оде да захити воде на извору. Шапч. крафн м и крафна ж нем. варв. врста крбањак, -њка м покр. в. крхотина. колача од киселог теста прженог на масти. — По окнима масне палачинке и крафни. — фиг. Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће. Ком. Крл. крбашнна ж аугм. од крбањ. крЗх м нем. варв. слом, пад. — Пета непријатељска офензива и њезин крах крбашић м дем. од крбањ. дигао је пред читавим свијетом углед накрбап, -ача Л1 в. корбач. — За вратима ше славне . . . војске. Ч-М. [видим] немили крбач. Јурк. Зграбе своје Изр. д о ж и в е т и , п р е т р п е т и крах к р б а ч е . . . те дочекају навалу, вољни да бити упропашћен, банкротирати, пропасти. се бране. Вел. крахер(л) м нем. варв. заслађена сода-вода крбуља ж котарица начињена од сис мало каквог воћног сока. — Једна механа рове коре с млада дрвета. Вук Рј. на друму, сандук крахера и боце са шљикрбуљица ж 1. дем. од крбуља. 2. бот. вовицом, ето Рудара, села! Пол. 1958. род биљака из пор. штитарки које расту крахирати, крахирам сврш. претрпети, по живицама АпШпзсиз. Сим. Реч. крв, крви ж (лок. крви, инстр. крвљу доживети крах. — Ако данас опростимо једном таквом непријатељу . . . онда смо и крви) 1. црвена текућина, течност која тече кроз крвне жиле, судове човечјег и жими морално крахирали. Ћос. Д.

43

КРВ вотињског организма, храни га и врши измену твари, материје у њему: артеријска ~ , венозна, венска ~ , циркулација крви, трансфузија крви. 2. фиг. а. животна снага, живост. — Нас гризу и крв нам трују многе појаве у нашем животу. Скерл. Свом изражавању настоје [Далматинци] дати крви и живахности па не штеде ријечи. С 1937. б. живот. — Нико не треба [у рату] да жали ни своју ни непријатељску крв. БК 1906- Сви ће заробљени пребјези . . . крвљу платити своју тешку кривицу. Јонке. 3. фиг. а. пород, дете. — А колико је наше крви још у тој војсци? Кур. Ох да имам дијете, да могу грлити, цјеливати своју крв! Шеп. б. колено, лоза, порекло. — Не знам по којој крви, мушкој или женској, али смо били као неки род. Ћоп. в. народ, сународници. — Своју крв презиру, помажу туђина. Јакш. Ђ. г . пасмина, сој, раса. — [Имао је] леиих коња арапске крви. Јакш. Ђ. фиг. Најстарији, Илија, уврже се на оца — скитач чисте крви. Мат. 4. фиг. нарав, ћуд, карактер, темпераменат. — Та дисциплина је потицала . . . од урођене хладне крви. Андр. И. Пустимо данас узде жудњама, крвима! Кркл. 5. фиг. а. убиство, крвопролиће. — Шаљу нас у крв, а онда нас тјерају на исповијед. М-О. Због ње [земље], ево, свађање свиће и може се у крв прометнути. Божић. б. крвава борба, борба уз проливање крви. — Те смо крајеве крвљу освојили. Јов. С. Без крви нема слободе. Хорв. в . покр. крвна осеета. — Због крви што леже међу та два братства не могаше још испроситн [дјевојку]. Мат. Наш је прадјед дошао из Куча . . . Побјегао отуд од крви — убио човјека и побјегао. Сиј. г. покр. цена која се плаћала за проливену крв, за убиство, крварина. — Кад га намртво убије, цијелу крв плаћа. Миљ. 6. фиг. тежак, напоран рад, патња, страдање. — Наша права ми носимо сами у себи. . . то су крв и зној нашега сељака, Скерл. Ја сам живот сатро на раду и по путовима, сваки дукат крви ме кошта. Ћос. Д. 7. фиг. песн. црвенило, руменило. — У крви запад пламти.. . варош румени се. Бег. Небо се у крв претворило, и том се крвљу и земља облила. Ком.

радити коме о глат; борити се до посл е д њ е к а п и к р в и борити се до крајњих могућности; борити се на ~ и н о ж борити се до истраге, до пропасти; ц р в е н као ~ врло црвенх ч о в е к наше к р в и наш човек, човек нашег рода и племена; чов е к п л а в е , модре к р в и племић, аристократ; ч о в е к ж а б љ е к р в и плашљиаац, кукавица; ч о в е к х л а д н е , р и б љ е к р в и човек који се лако не узбуђује; ч о в е к немирне (нечисте, о п а к е , п о г а н е , зле) к р в и човек спреман на свако зло; човек јужњачке, вруће, вреле, жестоке к р в и нагао, плах, темпераментан човек; д а н а к у к р в и ист. мушка деца коју су Турци узимали од својих хришћанских поданика, одводили их у Царшрад, турчили и стварали од њих своје професионалне војнике (јањичаре); дати з а кога или з а што задњу к а п к р в и жртвовати за кога све;

дати

чему

тело

и •—

дати чему конкретну, материјалну форму; иде МИЈ наваљује ми ~ у г л а в у постајем узрујан, узнемирен, раздрскнсљив; једна к р в и млеко браћа по оцу и по мајгџг; к р в му је д о ш л а , пала, н а в у к л а се на очи изгубио је власт над собом; као да нема к а п и к р в и блед, хладан од страха. — Стане, јадна . . . као да нема капи крви. Змај; ~ г о в о р и , ~ је п р о г о в о р и л а у коме а) темпераменат је дошао до изражаја, а не разум; б) крвно сродство предака се очитовало, испољило; ~ игра има сувише живопгне снаге и енергије; ~ и млеко а) свеже, румено и бело лице; б) особа с таквим лицем; ~ и н о ж је међу њима највеће непријатељство, рат до истраге; ~ ми је род ми је; ~ к и п и , кључа у њему јако је раздражен; ~ м р з н е , леди му се у ж и л а м а осећа велик страх, ужас; ~ није вода свој иде своме, свој своме прашта; ~ (од) к р в и , тело и к р в син, рођено дете. — Ето синови његови . . . крв крви његове — па ни налик на њега! Срем.; ~ за ~ убиство за убиство (освета); купати се, п л и в а т и у к р в и вршити многобројна убистеа, крвопролића; л е г л а је, пала је ~ неко је погинуо, неко је убијен. — Сложни смо у свему, али барјак хоће крв да легне. Вујач.; носи ми ~ с очију бежи док те нисам убио; окусити људску ~ , омастити р у к е к р в Изр. биће к р в и до к о л е н а настаљу постати убојица или учесник у убиће силан покољ, крвопролиће; бити љуте крви бити преке нарави, бити нагао. — ству; од добре к р в и (о ж и в о т и њ а м а ) од добре пасмине; опрати к р в љ у у в р е д у Љуте је крви на тебе. Ћос. Д.; бити пун крви и меса бити пун живота. — Ти убити клеветника; писати што к р в љ у писати искрено, <: дубоким осећајем, претрсимболи пуни [су] крви и меса. Марј. М.; бити слатке к р в и бити сажаљив, осе- пети, искусити оно што је написано; п и т и , сисати нечију ~ израбљивати кога до ћајан према туђој несрећи; бити што коме у к р в и бити прирођено, урођено, од крајпих граница; пити нечију ~ на памук стално и упорно мучити кога, дорођења, у нарави; бити ж е д а н , ж е љ а н чије к р в и желети чију погибију, пропаст,

44

КРВАВ — К Р В А В И Т И СЕ

дијавати коме чим; п р е ћ и , ући у ~ прећи у навику, постати као прирођено; п р о л и т и п о т о к е , море к р в и побити мноштво људи; п р о л и т и н е д у ж н у , невину ~ убити нетна човека; род по к р в и род по оцу; род по т а н к о ј , по женској к р в и род по матери; 'своја •—• блиски род; ставити земљу под ~ покр. забранити сваки рад на земљи док се крв не дигне, тј. док не дође до умира или измирења; с т в а р а т и , уносити злу ~ између некога правити раздор, свађу; угушити устанак у к р в и угушити устанак немилосрдно убијајући све одреда; запечати к р в љ у нешто (учење, уверење) жртвовати живот за нешто.

крвави јунак. Љуб. б. строг, немилосрдан. — Палгаш ја како нас је мој покојни дјед Рутан — крвав човјек — ишћериво све редом, и старо и нејако, да купимо сијено. Андр. И. 7. фиг. који је боје крви. — Крваво сунце спуштало се на запад. Ков. А. Међ' крвавим лишћем гроздови мирисни дозревају. Јакш. Ђ. 8. као саставни део ботаничких и зоолошких термина: ~ гљива, ~ трава, крвави корен, ~ уш, ваш, крвави залогај (птица). Изр. и з ј е с т и к р в а в и залогај много муке поднети; јести ~ крух, хлеб суделовати, учествовати у рату; ~ к и ш а мет. киша црвено обојена од прашине; ~ кошуљица анат. водењак (4); ~ у в р е д а врло тешка увреда; к р в а в е сузе фиг. крвав и крвав, -а, -о 1. а. који је од а) горак плач\ б) велике патње, тешки бокрви, у чему има крви, који је измешан с лови; к р в а в и б и ф т е к кув. бифтек некрвљу: ~ мрља, ~ месо, ~ пљувачка. довољно печен (на енглески начин); к р в а в и б. који крвари: ~ рана. в. који је обливен зној фиг. мучан, тежак, напоран рад кокрвљу; окрвављен; који учествује у проливању крви, у убијању. — И Милош је се- ји премашује и састм исцрпљује снаге. — Знаш да смо ми на нашој грбини и крвадео на крвавом престолу. Јов. С. Тлом вим знојем стекли ово крова над главом. крвавим сам пузо. Гор. 2. а. који је праћен крвопролићем, убиством многих људи. — Лаз. Л.; к р в а в и м очима г л е д а т и кога непријатељски, с мржњом гледати кога; Смаил-ага крвав харач купи по Гацкоме и сви смо к р в а в и под к о ж о м сви смо около њега. Маж. И. Узео [је] на с е . . . људи с људским особинама, људским склода опева целу крваву и велику прошлост ностима и грешкама. народну. Срем. б. који је окаљаи, упрљан крвљу многих жртава. — Твоје руке нису крв&вац, -вца м 1. онај који туђу крв крваве. Крл. 3. фиг. а. који је стечен насиљем, проливањем крви, убиствима. — Тво- пролива, убица. — Нитко не запита ништа јер труд не даде ратни . . . што га задавб је [хајдучке] паре не тражим, јер су то . . . крвавац Арес. М-И. Окупе злице и крваве, проклете паре. Ранк. б. који је крвавце који знаду сјећи Црногорце. НП стечен, зарађен мучним, гпешким радом. — Вук. 2. бот. а. хајдучка трава, спориш. Крвави су били новци од жуљева којима б. в. здравац. в. в. кантарион. Сим. Реч. је Руменку [краву] платио. Гор. [Радници] морају да га слушају... ако хоће да закрвавило с црвена боја, црвенило. — служе коју крваву пару. Мил. В. 4. фиг. Сунце се већ умањило и златна сјајност а. којије пун бола, патње, страдања, врло збрисала крвавило његово. Коз. И. мучан, тежак. — На том броду проведе крвавити, крвавим несврш. = крваосам крвавих мјесеци. В 1885. У том узрити 1. непрел. а. пуштати крв из себе, даху дрхтало је толико крваве туге и јада. Петр. В. б. који причињава бол, увреду, бити у крви. — Нек' ти груд крвави, саогорчење; који је изазван болом, неправдом, криј велом рану! Домј. Колена су му крвавила. Ћос. Б. б. фиг. патити, страдати. огорчењем. — Цела та крвава шала. . . — То је засецало дубоко у његову душу, бесмислена је. Ћос. Б. Тај красни крај је Гупчев завичај и крвав уздисај. Матош. патио је и крвавио у њој. Ђур. в. проливати крв у борби. — Ми смо се борили, в. мрзак, одератан. — Њима [газдарицама] крвавили. Рад. Д. г. фиг. црвенети се. — само дај кирију, а . . . окрпити и дотерати Сунце је крвавило. Вас. 2. прел. а. чито им ни на крај памети није! Уф, све нити крвавим, прљати крвљу, окрвављивати. су ми крваве! Срем. Завјереницима бијаше — Шибати [ћу] табане и крвавити стегна. крвав пред очима. М.атош. 5. фиг. чврсто, Уј. 5. бити, тући до крви (кога). — Ја га јако усађен, трајан, упоран. — Крвава жеударам по зубима. . . крвавим га, бацам ља . . . дала [му је] снаге да се . . . са свопод ноге. Ћос. Б. в. фиг. бојити црвенилом, јом штаком пробије до леденог Влади- руменилом. — Из вечерњег свода падала востока. Мил. В. 6. а. нар. песн. који је ситна пурпурна прашина и крвавила је пролио много непријатељске крви, који је ораницу. Дуч. спреман на беспоштедну борбу, неустрашив, Изр. ~ р у к е (о кога) убијати. јуначан, храбар. — И оно су крвави ју~ се 1. бити крвав, прекривати се крвнаци, без крви нам пуштат' овце неће. љу. — Каконо лав што иде наждерав се НП Вук. Отац јој погибе под Скадром, торнога вола, па му се крваве прси. М-И.

КРВАВИЦА — КРВНИ 2. фиг. мучити се, патити се до крви. — Он [се] напреже да добије маха за рад и развитак и да се не крвави целог века . . . за црни хлеб и со. Каш. 3. уз. повр. = крварити се убијати један другога. — Дође овај, дође онај однекле, па се мед собом крваве за трећега. Шен. 4. бити боје као крв, црвенети се. — Планине почињу да се крваве од првих сунчаних зракова. Ђон. крвавица и крвавица ж 1. кобасица надевена крвљу. 2. крвава отеклина, оток који крвави (нпр. коњу на врату од комота). Вук Рј. 3. фиг. крваво, тешко стечени новац. Р-К Реч. 4. бот. биљка из пор. оштролиста с модрим цветовима А1каппа 1тс(опа. ЕЛЗ. крвавка ж 1. рана на кожи која крвави. Р-К Реч. 2. агр. а. бресква црвена меса. — Њено лице као у брескве крвавке. Божић. 5. врста црвенкасте крушке. Бак. Реч. крвављење с гл. им. од крвавшпи (се). крвавнице и крвавнице ж мн. мед. шуљеви, хемороиди. Рј. А. крваво прил. 1. на крвав начин, у крви, крвљу. — То ће мени [Тахи] крваво платити. Бог. Побуна [сељака је] . . . крваво угушена. Сек. 2. до крви љуто, непомирљиво. — Марко се крваво завадио с Петром. Бег. 3. бесно, с мржњом, шпријатељски, строго. — Поглед му крваво сева. Ил. Везирови момци . . . крваво гледају око себе смишљајући освету. Андр. И. 4. мучно, тегобно, врло тешко. — Работао сам дан и ноћ и крваво се патио. Ћип. Крваво зарађују своје парче хљеба. Мил. В. 5. дубоко и болно осећајући. — Писао сам све . . . крваво писао. Из сваког слова сиктао је бол, бес и мржња. Петр. В. 6. фиг. веома. — Много пута требало ми је крваво новаца. Ков. А. 7. цреено, румено. — Сунце се . . . крваво бљескало у прозорима. Шег. крвавче, -ета с индив. управо рођено, крваво дете, новорођенче. — Ти крвавче мало.. . њој [матери] сада крста разваљујеш. Ћос. Д. крвар м покр. човек који људима крв пушта. И-Б Рј. крвар, -ара м = крваш врста пса шврсног њуха који се употребљава у трагању за рањеном дивљачи. Свезн. крварење с гл. им. од крварити (се). крварија ж убијање, покољ. — Користили [су се] међусобном крваријом племства. Шен. крварина ж ист. = крвнина одштета за убијенога. — Мала уштеђевина и оно зле и худе крварине за изгубљени живот

45

њиховог хранитеља примицало се крају. Јевт. крваритн, крварим несврш. = крвавитн. — Лепа је увијала своју рану, прекривала је да не крвари. Рист. Ноге [му] при том верању кроз гудуре крваре. Цар Е. Хрватска крвари под војничком чизмом империјалистичких освајача. Ч-М. Разумјети туђи бол може само онај тко је крварио од властитог бола. Козарч. Борите се против нас који крваримо за слободу. Ћос. Д. Крајина . . . већ годину дана крвари, најбољи гину. Дед. В. Напољу крварило јутарње небо. Козарч. Неки је растресено крварећи прсте пролазио по рани. Мих. Он их је [дјечаке] тукао. . . крварио. Михољ. Пробијало се сунце кроз изломљени крш и крварило га. Нам. ~ се уз. повр. убијати један другога. — Натежу нас амо и тамо за своју корист, а ми се још крваримо. Шен. крварица ж нар. песн. в. крвница. — Ћордом махну, одсјече им главу, пак бесједи остарјела мајка: Волим бити ваша крварица него сину мајка и пуница. НПХ. крваш, -аша м = крвар. Свезн. крвељ ж бот. крбуљица (2). Сим. Реч. крвија ж индив. крвопролиће, крвава борба. — Ах докле и докле, крвијо и пљачко, докле ћеш копњет ми гнијездо јуначко! Кост. Д. крвитн, -им несврш. крвавити (16). — Остасмо, они да јадују, а ја да крвим. Вес. ~ се 1. проливати крв, убијати. — Од голуба створи лава који живи да се крви. Баш. 2. уз. повр. ратовати, борити се. — Док се кршћански владари крве . . . нападају Турци неодољиво. Комб. Ишао је мирно у рат, крвио се с Турцима. Лоп. 3. свађати се, прегањати се. — Ти и јеси инација. . . Ти би се увијек крвио. Ћор. крвљење с гл. им. од крвити (се). крвни, -а, -о 1. који се односи на крв: крвне жиле, крвни судови, црвена и бела крвна зрнца, ~ плазма. 2. а. који је пун крви, снаге. — Ухрањени, крвни, обесни, а овамо се за свеце продају. Рад. Д. б. песн. који крвари, крвав (4а). — Подај руку да ти на њој жуљеве оне крвне своме челу притиснем. Крањч. С. 3. а. песн. крвав (2а). — Дижи се . . . хити на бојиште крвно. Гал. б. крвав (26). — Аресе. . . људоморо крвна! М-И. 4. а. који води порекло од истих предака, близак по крш, по сродству. — Интимна [је] и топла веза с крвним и историјским прецима. Цвиј. б. који се оснива на пореклу од истих предака, родбински. — Свијест о крвној ве-

46

КРВНИК — КРВОЖЕДАН

заности појачала се још идентичношћу живота и занимања. Мј. 1936. У револуционарним временима не постоји крвно сродство. Ћос. Д. 5. непомирљив, љут, заклет. — Шијак се не зна дуго ни на свога најкрвнијега душманина срдити. Кор. То су наши крвни непријатељи. Петр. Р. 6. а. који је чисте расе, чистокрван (о коњима). — Продали му јахаћег коња, бесну крвну кобилу. Петр. В. б. који припада коме по крви, по пореклу. — Ми с м о . . . добили [за бана] . . . крвнога Мађара. Кур. 7. фиг. креав (7). — Крвна зора врх широкога дршће мора. Шен.

2. покр. (у атрибутској служби уз им. пушка) крвава, тј. којом је неко убијен због крвне освете. — Рукоставник да изађе преда ње [Паштровиће] пушком крвницом о врату. Љуб. 3. мед. вена. Бен. Рј. крвничење с гл. им. од кртичити. крвннчити, крвничим несврш. покр. окривљавати кога за крв, за убиство. Вук Рј. к^вннчкн, -а, -о који се односи на крвнпке: ~ секира, ~ конопац. крвпички, -а, -5 који се односи на крвнпке. — Крвничко колено, крадљивче подли, твој је последњи час куцнуо! Трифк. Остави кости у кршу Албаније, у туђини Изр. <•- о с в е т а ист. обичај (рстатак племенског уређења) осветити се за убије- крвничкој. Сек. нога сродника убиством једнога од чланова Изр. на к р в н и ч к у као крвници, на убичина рода; ~ слика мед. табела која крвнички начин. — Ту се кољу војске на показује број црвених и белих крених зрнаца и крвничку. НП Вук. вредност хемоглобина; ~ свађа шпомиркрвннчки прил. 1. као крвнпк, на крвљива свађа; ~ у в р е д а врло тешка ув- нички начин: ~ гледати кога. — Људска реда; к р в н е групе мед. класификација тек биљежи повијест крвнички сатрте коскрви у разне групе према томе да ли се међу ти. Крапч. С. Удари ме неко три пута. собом мешају или не-; к р в н и п р е п а р а т и Ама крвнички удари! Срем. 2. фиг. сеом фарм. лекови који се добивају из животињ- снагом, свима силама. — Крвнички на посб ске крви и садрже хемоглобт; к р в н и т л а к , прилежем да цвет поетски у китице вежем. п р и т и с а к мед. притисак крви у крвним Јакш. М. жилама; к р в н о коло нар. в. уз коло крвништво и крвништво с 1. крвно (изр.). — Главимо крвно коло од дваденепријатељство. Р-К Реч. 2. крвничко дело, сет и четири кмета. Љуб. убиство. — Мјесто древних родова домакрвник м чоеек који извршава смртне ћих бани се сад туђа крв, која си стече казне, џелат. — Тражите да нас Блитва крвништвом заслуге. Шен. преда крвнику. Крл. Ту [се] налази на крвно прил. 1. крвљу, по крви. — Дивизвршење осуде спреман крвник. Пол. љаци [су] поплавили римску државу и 1959. крвно се измешали са Римљанима. Марк. крвппк, -ика м 1. онај који је починио Св. 2. на крв, крваво, љуто, непомирљиво. убистео, убица, убојица. — Гдје крвник — [Родитељи] ни да чују, јер су они меконакује, ту лежи и крварина! Бег. Свете ђусобно крвно завађени. Нуш. 3. блиско, се [Црногорци] својим крвницима и крв- присно. — Матавуљ није могао да у беницима племена. Цвиј. 2. крвни непријатељ. оградској средини нађе оне оригиналне — Ваља постати крвником свега што је типове које је налазио у приморској сресачињавало њезину срећу. Бег. Нико [му д и н и . . . он је крвније осећао приморску не завиди] к а о . . . његов парбеник, не- средину . . . њен живот. Глиг. навидник и крвник од памтивека. Каш. крввов, -бва м погрд. покр. креник. 3. бездуишн, окрутан човек, мучитељ. — Бијесан Турчин, крвник Горе Црне, кога Вук Рј. крвшача ж в. крвавица. — Ја сам дознаде и старо и младо. Маж. И. Доцније бро ручао . . . ова крвњача је добра. Богдан. је постао крвник који је тјерао на мучење у београдској главњачи. Чол. крво м погрд. креник. — Није ти то крввиков, -а, -о који припада крвнпку. доста, крво, да си га у гроб сложио прије реда и времена! Љуб. крвников, -а, -о који припада крвнпку. крв&жедан и крвожсдап, -дна, -дно крвнјша ж = крварина. — Убијају = крволочан 1. који ужива у пролиеању зулумћаре и харачлије ^Турке, сијеку им крви и убијању. — Ја нисам феудалац, ниг л а в е . . . не плаћајући при том никакве сам крвожедан, силовит витез средњега крвнине. Вујач. вијека. Шен. Крвожедне азијатске чете крвница ж 1. женска особа крвнпк, разапеле шаторе. Шант. 2. а. који је праћен крволочношћу, убиством многих људи. б. окрутница, мучитељица. — Хтјела би да који очитује, испољаеа крвожедност. — га тучеш, ти вјештице, крвнице синова својих! Бен. Иде д и к а . . . не иде меника, Огласила се . . . крвожедним . . . кикотом. већ крвници, мојој супарници. Леск. М. Дуч. Понекад јој дођу тако крвожедне

КРВОЖЕДНИК — КРВОМУТАН мисли да би . . . најрадије у крв запливала.

Вес. 3. бездушан, немилосрдан. — Жртвује се и даје своју руку најкрвожеднијем од њих, староме лупежу Тесију. Грол. [Ставио је] у задатак свом таленту да тој глембајевској крвожедној и перфидној хидри пружи својим дјелом вјерно умјетничко зрцало. Матк. 4. који убија, коље друге да би се њиховим месом хранио. — Мораде ноћивати у обору . . . да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију [курјака]. Ранк. Гдје је сада тај крвожедни рис. Том. крвбжедник м онај који је крвожедан. — Крвожеднике смири жичан локот. Гор. Обојица ће . . . да са крвожедницима мегдан поделе. Јакш. Ђ. крвбжедно прил. на крвожедан начин, претећи клањем. — Звер . . . је режала . . . кострешила се и урлала крвожедно. Вас. крвбжсдност и крвож^дност, -ости ж особина и стање онога који је крвожедан; суровост, немилосрдиост. — Крвожедност курјака, лукавост лисице не могу се осудити са гледишта морала. Кнеж. Б. Безумност и крвожедност . . . једне генерације згуснуо је . . . у тој својој галицијској драми. Матк. крвожеђ ж индив. в. крвожедност. — Турци наваљују крвожеђу хијене љуте. Јакш. Ђ. крвбжплни, -а, -5 који се односи на крене окиле. — Успоредо с цријевном развија се код црва и крвожилни сустав. Финк. крвблија м онај који лије туђу крв, крвопролитник, крвник. — Дедага је крволија стара да му нема на злочинству пара. Март. крвблик, -а, -о који је налик на крв, црвен као крв. — Крволнк пламен из крова лиже. Шен. крволнптање с нагло течење крви, крварење. — Саме на себи вршиле [су раднице и слушкиње] побачај . . . и затим умирале од страховитог крволиптања. Козарч. Иако је одмах био превијен, крволиитање се није могло зауставити. Дед. В. крволвлггење с непр. појава наглог истицања крви при повреди артерије. — Ако поједини делови мозга . . . крволиптење.м из прслих сасуда пропадну, онда се прекину живчани путеви. Батут. крволјкптити, -им несврш. губити из себе крв у млазовима. — фиг. Рало моје драго . . . твој сјајни, парајући језик земљу рије и она из тебе раскошно крволипти. Ђон. Две храбрости . . . једна је почињала, а друга настављала када се прва умирила . . . крволиптећи против јачега. Ћос. Д.

47

крвблок м онај који с уживањем пролива крв, који олако убија друге, крвопија, убојица. — Њему се не може опростити јер то није човјек него крволок! Крл. И тај млади Хафиз . . . претвори се у четовођу и крволока ратника. Андр. И. фиг. Често рука сама пође крволоку јатагану. Јакш. Ђ. крвблочан, -чна, -чно = крвожедан. — Партизани нису . . . крволочни. Кол. Десетогодишњицу своје тираније Хитлер није прославио . . . бучним маршевима крволочних СС хорди . . . већ се као пребијени шакал скрио. Дед. В. Проћи ће дани крволочне војне. Станк. Његов [је] режим био крволочнији од најкрволочнијега режима на свијету. Крл. Скупио све залихе мржње и презира . . . у један . . . крволочан поглед. Мар. Радио трешти, разлеже се Љотићев издајнички говор, као лицемерни крволочни лавеж. Поп. Ј. Заснива [буржоазија] своје биће још само на крволочној експлоатацији радне снаге. Лапч. Мале рибице пиранхе толико су крволочне да су у стању у времену од неколико минута од живог говеда . . . оставити само костур. ОГ. крв&лочити, -пм несврш. 1. радити као крволок. Рј. А. 2. радити преко мере, мучити се. — Крволочећи од јутра до мрака постао је најбогатији. Шимун. крвблочица ж в. крволочница. — Је ли . . . познато име харамбаше Лауре . . . крволочице и разбојнице? Ков. А. крвблочкц, -а, -б који се односи на крволоке. — Затрће се . . . сјеме . . . крволока и зулумћара. Оног крволочког и бијесног зулума нестаће. Коч. крвблочннк м в. крволок. Прав. крвблочница ж женска особа креолок. Прав. крвблочно прил. на крволочан начин, као крволок, зверски. — Почео [је] крволочно владати. Том. Медвед је још крволочније напао своју жртву. Пол. 1959. крвблочнбст, -ости ж = крволоштво (1) особина онога који је крволочш. крвблоштво с 1. = крволочност. — Таласање у људима . . . ишло [је] од најнижих нагона крволоштва . . . до највиших подвига. Андр. И. 2. крволочно дело, поступак. — Живи [војска] од грабежа, уморства, крволоштва. Кум. крвбметница ж покр. = крвомутница женска особа која изазива међу људима у кући тешку свађу (као меће крв међу њих). Вук Рј. крвбмочница ж бот. крвавац (26), здраеац. Бен. Рј. крвбмутан, -тна, -тно псгкр. који другима мути крв; који замеће свађу. — Изађе

48

К Р В О М У Т И Т И — . К Р Д И Т И СЕ

му мати срдита и крвомутна жена . . . смутила би зачас барјак војске. Љуб. крвомутити, -омутим несврш. мокрити крвљу. — Пожале [се] људи што им говеда крвомуте. Рј. А. крв&мутница ж покр. = крвометница. — Ова крвомутница . . . тркне у Будву и каже Марку. Љуб. крвбпија м и ж 1. а. онај који (рна која) пије, сише крв. — У живи час бјесмо . . . свуда изгризени од тих крвопија [комараца]. Јурк. фиг. Прихватио . . . балчак сабље крвопије. Хар. б. крвник, убица. — Они су знали да ћемо ми . . . брадоње [четнике], старе крвопије, узимати на одговорност за злочин. Дед. В. 2. фиг. а. онај који другога немилосрдно искоришћаеа, бездушан, немилосрдан човек; угњетач. — Петар- . . . ти је крвопија, нитко од њега милосрђа не дочека. Коз. Ј. Ми морамо срушиги оне крвопије, гуликоже и лопове што на памук сисају народску крв. Марк. М. Ти си онај што си неки дан побио оне крвопије [Турке]. Вес. б. врло тежак посао који као испија човеку крв, креосалија. Вук Рј.

победити ако се . . . убризга здраво крвотворно ткиво [срж] у вене оболелих. Пол. 1958. крвдтеџбина ж индив. оно што се тешком муком стекло. — Једва чекају кад ћемо прије отегнути да се на нашу крвотеџбину рашире. ЛМС 1951. крвоток и крвдток м непрекидно колање, кретање крви по крвним жилама, крвним судовима у телу човечјем и животињском. — фиг. Смрт путује кроз тмину живинских утроба у мрачном крвотоку. Крл. Такви стихови . . . су прешли у крвоток нашег језика и књижевности. Михиз. крвбточнна ж мокрење крт. Вук Рј. крвбточје с течење крви из крвних жила. И-Б Рј. крвоточнн, -а, -б који се односи на крвоток. — У ову комуну . . . продире мисао да је култура органски, крвоточни део фабрике, винограда, куће. Пол. 1958. крвуштина ж пеј. зла, покварена крв. — Одбијамо пострадале душе . . . из којих се, попут рђаве крвуштине, цеди зло њихове прошлости. Цар М. крвбпилан, -лна, -лно индив. фиг. који крвца ж песн. в. крв. — Турчин клети је као крвопија, који не штеди ни себе ни друге. . . . српску крвцу лије. Нен. Љ. Узаврије у — Био [је] крвопилан радник. Доведе у Гал. виноград тридесет копача и кад навали . . . мени крвца. крга 1 ж покр. чокот, трс. — Триста Немаш кад да се накашљеш. Ћос. Д. мотику. Вук Рј. крвопилац, -лца и крвбпиоца м (вок. крга у једну крга 2 ж тур. покр. тиква, у дну широкрвопилче и крвопиоче; ген. мн. крвбпилаца) крвопија. — Зликовци су и крво- ка, пробушена са стране да се може њом захпиоци. Њег. Ако си храбар . . . окоси се на ватити и пити вода и вино. — Па заврже кргу и матару. Вук Рј. фиг. Узимамо је [лусилника, на крвопилца! Гор. фиг. Нема . . . већег крвопилца но је црв што рије на бању] у руке . . . Дође човјеку и нехотице дну мога срца. Наз. да разговара са овом празном људском кргом. КН 1958. крвопролитије с цсл. заст. в. крвокрд и крд м в. крдо. — [Пасли су] по пролиће. — Без нужде не бива крвопролитибраницима крдови свиња и прасади. Јакш. ја. Нен. М. Ђ. Источни потјера вјетар из мрчаве покрвопрблптник м заст. који пролива плашен крд. Наз. чију крв, крволија. Вук Рј. крдак, -тка м дем. од крдо. — Један се крвопролиће с проливање крви, масовно крдак одвојио. НП Вук. убијање. — Обранили смо . . . без свакога крдар, -ара м онај који чуеа крдо, свињар. крвопролића удовицу и њезину кћерку. Кум. Крвопролиће десило се услед тога што је Вук Рј. крдашити, крдашим несврш. покр. псожандармерија употребила . . . оружје. Јов. С. вати, грдити. — Крдаше све стране и домаће крвосалија ж крвопија (26). Вук Рј. свеце. Павл. Б. крвбсер м погрд. рђав и јак дуван. Вук крдбљак, -љка м дем. од крдо. — Старац Рј. оста сам с крдељком оваца. Вуј. крвбследник, ијек. крвбсљедник, м крдимице прил. као крдо, на начин крда. неол. врста ловачког пса који по крвавом — Нећемо крдимице као бикови под сјекиру тфагу проналази рањену диељач. — Овај лехјети. Шен. расни хановерац . . . пас крвоследник, чим је крдисатп, -ишем сврш. тур. уништити. осетио мирис крви . . . улетео је у густиш. — И твоју ће откинути главу и све хвоје НИН 1960. Турке крдисати. НП Вук. крвбсљедник, ек. крвбследник. крдитн се, крди се несврш. постајати крвотвбраи, -рна, -рно који ствара крв. велико крдо (р стоци); скупљати се у крдо. — — Сматра се да ће се она [леукемија] моћи

КРДО — КРЕВЕТАЦ

49

Каква је то кукавна креатура? Крл. 2. онај Чак и они ... бравци назимад . . . непрестано који заузима какав положај захваљујући се нешто гложе између себе . . . крдећи се у заштити утицајних личности, личност негрупе. Петр. В. крдо и крдо с а. већи број животиња, дорасла повереномјој позиву; нечији експонент. обично истоврсних, које пасу заједно, стадо. — — Он је . . . и руководио преко својих креатура . . . цео онај спор. Ком. Је ли хајдук ил' ухода турска што уходи свилоруна крда? Маж. И. Овде су махом креацпја ж лат. оригинално стварање, испаше по којима се виде крда шарених остваривање (нарочито глумачко). — Глукрава, оваца и свиња. Уск. 6. уопште већи мачка креација мора имати неку тенденцију. број животиња, риба и сл. које се држе заједно. Поз. 1948. [Поздрав] је био заслужено приз— Догодило се више пута да је . . . обијесно наше за њезину . . . одличну креацију Амелије у »Крабуљном плесу«. Обз. 1932. крдо дупина сврнуло на проласку у залив. Наз. Буди ме страшна рика. Као да је читаво кревељаст, -а, -о који се кревељи; који крдо јелена под самим прозорима. Пол. 1957. искривљује тело у ходу. — То је боље него в. погрд. еећи, обично неорганизовани скуп сви лијекови оваквих чудотвораца, какав људи, гомила. — Дочекат ћемо ми њега и је тај стари кревељасти доктор. Ков. А. Онај његово крдо како им доликује. Цар Б. г. писар, кревељаст и токмак ка' мој сивоња. фиг. велик број, мноштво било чега, гомила. Рад. Д. — Дјела данас стоје, не . . . голих ријечи кревбље&е с гл. им. од кревељити (се). крда. Кост. Д. Као да му и овог раног јутра иду поново усусрет сва она крда тамних крев&љив, -а, -о који се кревељи. облака. Бар. крев&љиво прил. на кревељив начин, крдовбдипац, -иоца м ков. онај који кревељећи се. — Затим оде, ојкајући просводи крдо. — Нашки би се рекло . . . крдотачки и кревељиво. Божић. водилац у каковом тору. Ков. А. крев&ввти, крбвељим несврш. крикре (обично поновљено) оном. глас којим вити у гримасе (о лицу), правити неприродне се означава или опонаша, подражава крешта- покрете (о очима). — Најчудноватије бјеше ње неких птица и крекет жаба. — Имитира- што је тај човјек кревељио лице у најстрашније и најчудније прекретаје. Креш. Дрхтала њем гласова који су се чули у природи — удовица, копрцала се као преклана кокош, као . . . так . . . кре-кре . . . језик се усавршио. кревељила очима. Рад. Д. Псих. Испод леда жаба гледа: кре! Змај. ~ се 1. (коме3 на кога) правити гримасе креатпван, -вна, -вно стваралачки, твоили неприродне покрете. — Наставља да пије, рачки. — Ја сам . . . говорио о нашој народпуши, пјева и плаћа, док му се и момчић ној креативној способности код асимилације што послужује изнад главе кревељи. Андр. појединих културних елемената. Крл. ПревоИ. 2. неприродно, намештено се владати и ђење . . . бива понекад тежи креативни говорити, пренемагати се. — Робијаши се рад језиком него писање оригиналнога . . . смију . . . »јунаку« који се кревељи на текста. Сек. позорници. Чол. 3. плакати искривљујући креативпо прил. стварајући, ствара- уста, дерати се. — Кревељио се несрећник, лачки. — Креативно [сам се] понашао у као јарац кад западне у врљике. Ком. стварности у којој сам се нашао. Пол. 1958. кр&вет и кревет м тур. део кућног намешкреативнбст, -ости ж особина онога таја који служи за спавање, постеља: болничкоји је креативан. ки ~ , војнички ~ , железни ~ . креатор м лат. онај који ствара, творац, Изр. одвојити се, раздвојити се од стваралац, проналазач. — Клише малограс т о л а и к р е в е т а развести сеали остати у ђанског хрватства . . . постао је креатором истом стану (рбрачнимдруговима); окаљати и иницијатором формирања народне свије- б р а ч н и ~ учинити прељубу, браколомство; сти. Крл. Одећа која се продаје . . . направ- пасти у ~ разболети се; п о с л е д њ и ~ љена је по узорцима чувених светских гроб. — Природа спрема посљедњи кревет креатора моде. Пол. 1958. свима. Уј. кр&аторски, -а, -о који се односи на креакревбта ж фр. зоол. врста морског рака. торе и креацију. — У језику тога ума крије се — Слично је и са креветама које се такође . . . највиши креаторски наш акт. Сек. лове мамцем од натрулелих глава сардине. креат^ра ж лат. презр. 1. створење, биће Петр. М. убого, бедно, наказно. — Такве личности крев&гак, -тка и кревбтац, -^ца м дем. због тога што су лишене животне садржине од кревет. — То њена собица зна, то зна њен . . . су схеме, креатуре, скице а не живи, креветац. Сим. Зјапе кревеци за које бисте људски ликови. Глиг. Што значи један рекли да су у зиду издубени као преграде у човјек, један осамљен поједини човјек . ..? гробници. Дов. 4 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

50

КРЕВЕТИНА — КРЕЗАВ

кр&ветпна и креветина ж аугм. од на распотгање за одређене сврхе. — Доњи кревет. дом [се] био одупро да одгласа војничке кредите. Мј. 1936. Кредити који су били кр&ветић и крев&тић м дем. од кревет. одобрени стизали су доцкан. Андр. И. ""' крбветни, -а, -5 = креветски који се Изр. имати, у ж и в а т и ~ имапш, односи на -кревет, постељни: ~ рубље, ~ уживати поверење код неког; о т в о р и т и нога. к о м е ~ дати некоме могућност да узима робу креветн&на ж креветна опрема, постељи- или новац на дуг; потрошачки кредити на. новац добивен за набавку потрошачке робе. креветски,-5,-6 = креветни: ~ ч а р ш а в , кредптнрање с гл. им. од кредитирати. ~ покривач. кревљав, -а, -о који има криве, искривљене кредитиратн, -итирам сврш. и несврш. ноге. — Овдје је чак и Нијемац са својим да(ва)ти на кредипг, вересију, на поверење. — кревљавим ногама и стасом без струка приОн је сељаке кредитирао због тога што су лично дошао до изражаја. Шов. они с пролећа давали, у име интереса . . . крбда ж лат. 1. мин. меки бели вапненац, овце с јагњадима. Лапч. кречњак који се употребљава у разним инкр&днтни, -а, -о 1. који се односи на кредустријским гранама; комад таквог вапненца, дит: ~ рокови, ~ средства. 2. који врши прах, његов раствор, који се употребљава за радњеу везис давањем кредита: ~ завод, креписање, бојење, сликање, бељење, чишћење и сл. дитне установе. 3. који се оснива на кредиту, — Више ормана [су] кредом рађене слике. који ради, делује помоћу кредита. — У данашНуш. Креда је шкрипала и чинило нам се њој такозваној кредитној привреди употреба као да други и трећи коријени галопирају кредита веома [је] развијена. Арх. 1926. у заградама. Гор. 2. геол. раздобље у разкр&дитно прил. само у изразу: ~ сповоју Земље (последњи период мезозоика). — У собан који је у таквом имовном стању да креди долази до оживљавања покрета сломожеуредно враћати дуг који према прописима јева Земљине коре, који су проузроковали сме преузимати кредитне обавезе. — Овакав набираше планина. ОГ. кредит . . . може добити сваки грађанин Изр. бсо, блед као ~ сасвим блед; на креду на вересију, на кредит. — Писар који је кредитно способан. Пол. 1958. . . . је ондје на креду пио. Шен. [С бакалином] кр&дитовати, -тујем несврш. в. кредитије био у свађи због некога дуга на креду. рати. — У случају спора [неће му се] досуСрем.; пиши кредом (на дувару) од тога ђивати кредитована сума. Лапч. нема ништа. кр&дитор м особа или установа која некокрбдаст, -а, -о који има у себи креде. — ме даје на кредит новац или робу, поверилац; Из свога колорита одстранио је богатство и потраживалац. — Кредитора као косе на једрину ранијих тонова, да би се дао у глави, а у мене пара ко на жаби длака. Срем. трагање за ефектима нове, разводњене и Велике банке постају кредитори. ОП 2. кредасте палете. Н 1956. крбдитбрски, -а, -б који се односи на креден(а)ц, -нца м и кр&депца ж тал. кредиторе. ормар за стоно посуђе; посебан ормар у благокреднн, -а, -б 1. који се односи на креду) ваоници, трпезарији. — Стоји између сале и који се састоји од креде. — Брдске стране креденца па гледа како му син игра. Игњ. око Марне јесу од кредних маса. Жуј. 2. Пошао [је] до креденце по бутиљу вина. којије боје као креда. — Доктору . . . напросто Новак. је позеленило лице, оно кредно бијело лице. крбдин, -а, -о који је од креде. — Дизала Кол. [се] магла . . . ваљајући се по падини кредина Изр. ~ доба, ~ период геол. в. брда. Моск. креда (2). кр&дит, -ита лат. 1. а. давање робе и новца кредшаци м мн. зоол. врста најнижих на дуг, позајмица. — Држава [се] мора поједностаничних, једноћелијских животипских бринути да се земљорадницима осигура организама од чијих су љуштура састављени јефтин кредит. Мј. 1926. Нисам се више кредни слојеви Тћа1аторћога. Терм. 4. бринуо . . . како да продужлм кредит код кредо и кр^до м лат. 1. веровање, симбол . . . ашчије. Уск. б. трговачко поверење, платежна способност. — Његов кредит и вере. — Њихов кредо у човека има једну једину поенту на крају књиге. Б 1958. 2. углед били су одавно утврђени у пословном свету. Андр. И. 2. фиг. поверење, углед, досто- фиг. уверење, начело, принцип. јанство, вредност. — Нови програми су крезав, -а, -о који се искрзао од велике потребни . . . због свог властитог политич- употребе, истрошен (р зубима). — Развуче ког кредита. Крл. 3. (обично мн.) фин. нов- усне и покаже своја три крезава жута зуба. чана и робна средства која се некоме ставлају Чол.

КРЕЗЛАШ — КРЕЉЕ крезлаш, -аша м врста голубд. којима око ерата расте перје као оковратник. — Летача је веома мало . . . скоро све сами украсни . . . голубови, крезлаши. Петр. В. крбзле ж мн. нем. врста јела од ситно исечене утробице и црева (обично од јагњета и телета). — Завлачио прсте у загореле тепсије са крезлама. Вучо. крбзо, -е и -а м (вок. крезо) крезуб човек. крезол, -бла м хем. смеса од катрана, каменог и дрвеног угља која служи за дезинфекцију и за прављење боје. кр&зуб, -а, -о 1. који је без зуба или нема којег зуба. — Прича стари гробар, крезуб и древан. Сек. 2. фиг. а. којему недостају поједини делови, комади, оштећен. — Јока га још својим масним и крезубим чешљем почешља. Маш. Одлазимо полако . . . очију упртих у дотрајалу крезубу калдрму. Минд. б. назубљен. — Пред њим крезуба ивица недалеког бријега. Ћоп. А сласне, крезубе клипове меканог зрневља преврћу на жеравици. Гор. крбзуба ж крезуба женска особа. — А! Ти си, стара крезубо . . . Добар вечер! Ков. А. крбзубаст, -а, -о в. крезуб. кр&зубац, -пца м крезуб човек. крезубача ж индив. трошна кућа. — Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Коч. кр&зубина ж место у устима без зуба. — Бонавентура (се смије скептично да му се виде све крезубине). Мар. Код мајмуна су нарочито јако развијени очњаци који су крезубином јасно одијељени од сјекутића. НЕ. крдзубити, -им несврш. постајати крезуб. — Ни десети дома умро није, крезубио није ни петнаести на душеку и оџаку своме, но на пушци и фишеку црну. Март. крезубица 1. м и ж крезуба особа. Вук Рј. 2. (само ж) крезубина. — Затамнела [јој се] кутња једна крезубица. Маш. кр&зубице ж мн. зоол. врста сисара без зуба Е(кта1а. Терм. 4. крезубљење с гл. им. од крезубшпи. крезубост, -ости ж стање онога који је крезуб. — А баке, смежуранвЈ . . . блажено се смешкају, а крезубост им некако свечана. Рад. Д. креирање с гл. им. од креирапш. крепрати, кр&ирам сврш. и несврш. лат. створити, стварати. — Писац је чврсто везан за предмет или лик који креира. К 1955. 4*

51

крбја ж зоол. шарена птица из реда врана, шојка ОагпЈш вкшскпш. Терм. 4. крбјип, -а, -о који припада креји. кр&јон, -бна м = крајон. — Јасно [је] видео ситне боре око очију и крупне потезе тамноплавог крејона око трепавица. Ћос. Б. крека ж оном. кречање; крекетпање. — Чим би се иза куће чула крека и лепршање кокошију, дјечак би остављао колијевку. Ћоп. крекав, -а, -о бледуњаво жут. Р-К Реч. крбкавац, -авца м петао који кречи, а не кукуриче. — Иш, ти крекавче! . . . Оматорио сасвим , . . а још не уме да пева! Вес. креке (обично поновљено) оном. глас којим се означује крекетање жаба. — Креке, креке! — Заређаше важно жабеа заронивши нагло у млаку. Гор. крбкет м оном. крекетање. — Младићи су читаве ноћи слушали крекет жаба. Крл. Из околних бара разлегао се крекет жаба. Вес. крек&тав, -а, -о који крекеће; којије сличан крекетању. — Тада би небројени жабљи збор дигао крекетаве гласове. Бен. Крекетава им свира серенада, а ветар ћарка. Кош. крек&гање с гл. им. од крекетати. крекбтати, крекећем несврш. испуштати гласове кре-кре (о жаби). — Жабе су по адама здушно крекетале. Кик. фиг. Камо ручак за сужње невољнике . . . ? — весело је крекетао Петрарка, промаљајући нос на ону рупу. Ћоп. крек&таш, -аша м онај који крекеће. — Он још бјеше гмаз и птица . . . крекеташ. Наз. крек&туша ж 1. жаба која крекеће. — Чујем. Збор џиновских жаба. Крекетуше. Сим. 2. фиг. женска особа која много говори. — Гломазна крекетуша гунђала [је] сад на ову3 сад на ону помоћницу. Шапч. крбкнути, крекнем сврш. 1. пустити глас »крео као кокош, сврака, крешталица. — Једнога дана покушао је [петао] да кукурекне, па је крекнуо. Јак. 2. испустити глас сличан птичјем крештању или жабљем крекегшњу; шкрипнути. — Кревет крекну, и њему се учини да се Анђелија помакла. Божић. 3. фиг. јаукнути, дрекнути. — Онда се ја не бојим ништа. Ала ће крекнути она лола! Ком. крбкољити, -љим несврш. оном. раколити се (о кокошима). — Сунце је сјало, кокоши су крекољиле и прпошиле се у прашини. Донч. креље, креља ж мн. шкрге (у риба). Вук РЈ.

52

КРЕЉУТ — КРЕМЕЊАШИЦЕ

крељут ж (ређе м) в. крило. — Велике кргменаст, -а, -о којије налик на кремен; крељути црне птичурине Сна шире се као који има у себи кремена. — У близини је балдахин над мојим лешом. Уј. фиг. На нашао крхотине кременаста камена. НЧ. скршен крељут свога сна оборих сузу крупкремени, -а, -5 који је од кремена; ~ ну. Крањч. С. копље, кремени ножеви, ~ оружје, ~ песак. крељушт ж в. крљушт. Вук Рј. кремднија ж заст. врста пореза који се плаћао Турцима. — И скоро смо макли хракрем м фр. = крема 1. а. козметичка маст (рбично жућкасте или беле боје). б. маст, нитеље из јармова, док смо дали царску паста бољег квалитета за кожну обућу. 2. кременију. Март. слатка маса за торте и колаче. — Волите л' кремепит, -а, -о а. који је пун кремена, пите ? — О . . . с повише крема! Дим. 3. који се састоји од кремена. б. фиг. који је као прид. (обично непром.) жутобео. — Са кремен, чврст, несаломљив, несавитљив. — жутом торбом испод мишке, висок, огро.мПлахе је крви, преке нарави, кременитог них руку у крем рукавицама. Ћос. Б. 4. фиг. карактера. Глиг. Кремените [је] физичке најбиранији део друштва. — Нове банке и јакости. Ков. А. Она је кременита жена. моћне установе и компаније донеле су и нове Вел. ауторитете, нови друштвени крем. Пол. 1958. крем&нити, -им несврш. чинити тврдим, чврстим као кремен. — Извор-вода тијело крем, кр&ма м покр. в. кремен. — Био крути и кремени кано станац камен. Јурк. сам у дјетињству врагуљаст, жив као крем. Љуб. Лијепо обучен . . . кулете о пасу двије, крем&нито прил. одлучно, постојано, пуне фишека ; трећа мања, пуна кремова. неизменљиво. — Решио сам се тврдо, кремеМиљ. нито, да од данас ударим странпутицом којом до сада нисам јездио. Рад. Д. кр^ма ж фр. = крем. — На стакленом сталку [су] . . . кутијице с кремама и покременов, -а, -о који припада кремену, мадама. Сим. фиг. Скупила се ту крема којије састављен од кремена: кременови кринајодабраније креме да присуствује првом стали. наступу једног параноика. Крл. кременчић м дем. од крежн. крем(а)љ, -мља м рус. ист. у старим крем&нштак, -ака м камен у коме је руским градовима градска тврђава. — Пред много кремена. — Ту су се нашла читава бијелим вратима торња провинцијског кремпоља застрта одломцима од кременштака, ља разговарале су се двије . . . старице. упола готови ножеви, секире, пијуци и Крањч. Стј. друге несвршено . . . оруђе. Панч. крематориј, -ија и крематоријум м кремењак, -ака м 1. мин. врста кремена нарочита зграда за кремацију, за спаљивање од чврсто повезаних, сраслих зрнаца кремена, мртваца. — И киповима нема краја све до кварцит. — Кремењак је кремени пјешчекапеле, с које сиђосмо до крематорија. Бен. њак. Тућ. 2. — кремењача старинска пушка Крематоријуми, у којима су хитлеровци спаили кубура на кремен. — Шкљоцну кремењак љивали милионе људи . . . опомена су натри пута и тек четврти пут састави. Срем. родима. Пол. 1958. 3. фиг. човек телесно и морално чврст, јак, кремација ж лат. спаљивање мртеаца у непоколебљив. — Таквих кремењака све нарочитим ггећима. — Виђао је предсједника мање има. Коз. Ј. друштва пријатеља кремације. Крањч. Стј. кремењара ж в. кремењача. — Прасак кремен, кремена м (лок. кремену и кр§тананих кремењара подно Мохача казивао мену; мн. крбмени и кременови) мин. 1. [је] гдје се ловци баве. Торд. врло тврд камен, који се пре употребљаеао кремешарка ж в. кремењача. — Поштена за кресање ватре, а сада се примењује у кера- леђа савијала се под теретом непоуздане мичкој, стакленој и др. индустрији, кварц. — кремењарке. Шен. Ватру је производио тарењем двају кремена крем&њача ж = кремењак (2). — Држао над труди. Панч. 2. фиг. а. човек чврста, несаломљива карактера. — Сад се . . . намје- је на рамену велику пушку кремењачу. Шимун. Одјекне негдје у пољу кубура крерио кремен на кремен. Шен. И сад је наш мењача. Мил. В. Турчин . . . креуењачом човек? — Како, море! Ватра! Кремен! прас и прекрха ми кост. Буд. Челик карактер. Срем. б. (у атрибутској служби, као први део неправих сложеница) крем&њаш, -аша м (у атрибутској служтврд, несаломљив, сталан: кремен-језгро, би) кремени. — фиг. Не да се Гавран . . . кремен-глава. кремењаш-веселник. Божић. кремењашице ж мн. зоол. врста алга Изр. кремен-камен а) камен тврд као кремен; б) в. кремен (2). — Ваљани момци које у себи имају кремена. — На исти се начин кремен-камен! Лал.; з д р а в као ~ одличног множе бројни бичаши, алге кремењашице здравла. . . . биљке. Бот.

КРЕМЕЊЕ — КРЕПАВАТИ крбмење с зб. им. од кремен. — Вук вољаше свој мушкет велики, пуцао је из њега кремењем. Ств. 1948. За те новце ушверцовао читаву врећицу кремења за упаљаче. Дав. кр&мик, -ика м хем. заст. елеменат у чији састав улази кремен, силициј. кремичак, -чка м дем. од кремен. Вук Рјкремичан, -чна, -чно само у изразу: ~ к и с е л и н а хем. силицијева киселина. кр&мпита ж нем. врста колача од лиснатог теста с кремом (2). — За сто је с е о . . . и поручио кремпиту једну. Пол. 1958. крбнвиршла ж нем. варв. врста танке кобасице од финога

меса>

хреновка.

53

кача! Ћос. Д. в. почети, започети. — Пропао сам у неку јаму и кренуо ходати по н>ој. Вел. г. почети расти, терати иове изданке (о биљкама). — С првим данима пролећа све је кренуло. Бар. Сваког прољ е ћ а . . . дрвеће крене и процвату јорговани и трешње. Куш. Изр. к р е н у о је л е д почело је; пошло је набоље; ~ вером изневерити, прекршити реч; ~ вратом коме уништити кога; ~ умом, г л а в о м полудети; к р е нуло вино почело је врети; к р е н у л о тесто почело се дизати. ~ се 1. макнути се с места, помакнути се. — Изнад села шути планина. Ни један лист да се крене, да зашушти. Коч. Пушке припуцаше. Један застадвЈ други паде ничице и више се не крену. Јак. 2. в. кренути (5а). — Воз се кренуо. Јурк. Крете се читава поворка све нових кола за мртвим Јанком на гробље. Глиш. 3. фиг. почети деловати. — Најзад се живот крете у њој и она отвори очи. Јанк. Ту се имао . . . кренути цео локални друштвени апарат. Поп. П.

кренковати се, -ујем се несврш. нем. варв. жалостити се, једити се, секирати се. — А што се ви толико кренкујете! Није то ништа тако страшно! Срем. крбнути, кренем сврш. 1. а. ставити у покрет, учинити да се ко или што помакне са свога места, макнути, помакнути. кребзот м грч. масна текућина, теч— Гдје су јој волови да крене рало? Лоп. ност оштра, јетка мириса (употребљава се То је такав случај кад не можемо крену- у техници и медициш). ти неку фигуру а да нам нека противникр&ол, -бла м шп. а. потомак преих чка не однесе иза ње другу од веће вредности. Шах 1. б. истерати, потерати (р ееропских коллнизатора у Латинској Амедивљачи). — У очима улојио и све дахће рици. 6. дете рођено из мешовитог брака Шпањолаца и Индијанаца, Руса и домородакао ловац кад крене звјерку. Андр. И. ца Алеутских отока, острва и сл. в. учинити да се што љуља. — Сву му кулу из темеља крену. НП Вук. Вихар креблип, -и-»а м хем. средство за распихну, гори крену грање. Март. г. скре- куживање. нути, померити. — Мене све то ипак крекр&блка ж женска особа креол. нут неће с мога пута. Бог. Дете отвори очи јако, па их тек крете у страну. Ранк. кр&блски, -а, -б који се односи на кред. изазвати, измамити. — Ви ћете тадар оле и креолке: ~ профил, ~ насељеници. причати им нешто што ће сузу кренути! креп, крепа м фр. 1. свилена или вуиена Змај. 2. учинити да ко или што почне тканина храпаве површине. — На себи је што радити, по(дс)таћи на неко деловање, имала једноставну поподневну хаљину од активност. — Партија и друг Тито. . . крепа. Бег. 2 прозирна тканина црне боје, кренуше у бој земљу, вратише народу копрена или всо од такве тканине као знак част. Ћоп. 3. а. дирнути, такнути. — жалости. — Напред је промицао чамов Јеси л' видио . . . кад тко крене стршљеново с а н д у к . . . Још две три жене, поп и Јасна гнијездо. Март. Боље ти је у зеницу креу својим црним креповима. Ћос. Б. нути него у њ. Радул. б. фиг. потакнути, ганути (о срцу). — Тако ми рече и тим креп- први део сложеница у назиеу неу грудима крене им срце свима. М-И. ких врста свилених тканина: крепдешин, 4. (чим) учинити покрет, макнути (делом крепмарокен, крепсатен, крепжоржет. тела). — Младић крену оком, а његов и крбпа ж тал. покр. болест од које отичу грофичин поглед сретоше се у трен. Шен. унутрашњи органи и од које се брзо умире. А дјевојка, док га спази, понамјести као — Ја ценим да јој [попадији] онолика трнехотице мараму и крене руком да загла- бушина... није била сва од сала, крила ди косу. Ћип. 5. непрел. а. поћи, упутити се ту крепа3 далак ја л* водена болест. се. — Већ самим јутром кренусмо наприРад. Д. јед. Наз. Када крену воде отуд са плакрепавање с гл. им. од крепавати. нине, дојездиће опет мирно прољеће. Марк. Д. б. (на кога) напасти, навалити. — Све крепавати, крепавам несврш. према крекренуло на нас. И шлем, и шубара, и шај- пати. ••• -

54

КРЕПАК — КРЕПОСТ

крбпак, -пка, -пко (комп. кр&пкији и

јала она силна жеља да још једном види жену и децу. Мил. В. ~ се повр. — Крепио сам се надом да ћу ускоро видети све што ми је најмилије. Нед. Био би смртни гријех, смртни! — понављала је, кријепећи се том ријечју. Бен. крепко прил. (комп. крепкије и крепче) на крепак начин, чврсто, снажно, одлучно. — Хоћу ја теби показати... и још крепче га стегох и гледах му у очи. Лаз. Л. Не, ти нећеш никамо одавле! — рече крепко Хусеин. Том. Чека [ м е ] . . . са топлом вечером, разгорјелим огњем и топлом, дубоком сламом у којој се спава крепко и здраво. Ђон. Знам да и ви морате барем једном заложити крепкије, обилније. Гор. крепконог, -а, -о ков. који има крепке, јаке ноге. — Него крепконоге дај на Патрокла потјерај коње не би л' га свладб. М-И. кр&шсост, -ости ж = крепчина 1. телесна снага, јачина. — Једино је Драгутин Илић успео да сачува крепкост свога оца. кр&палина ж 1. цркотииа, стрвина. — ЛМС 1957. 2. снага, јачина уопште. — На ђубрењаку головрат пијетао кљуцао је Колико лепих и благородних осећања, неку крепалину. Јел. 2. погрд. а. млитаво, љубави, душевне крепкости! Скерл. [Слулењо чељаде. — Све се чешће сјећао свог шао сам] да је врло храбар и омиљен, увек Циганчета . . . Жив и весео дјечак, а ова пун народске крепкости. Поп. Ј. вође крепалина. Ћоп. б. мршав, слаб коњ, крепкбћа ж в. крепкост. рага. кр&ољење, ијек. кријбпљењвЈ с гл. им. крбпан, -а, -о погрд. лењ, млитав. — од крепити. Млаки, крепани додир руке, као мртва кр&пљив, -а, -о који крепи, окрепљује: риба. Сим. Овај наш крепани одбор још ~ сан. ће на крају пустити да му се омладина на крбпо м погрд. лен, млитав човек. — главу нареди. Ћоп. Онда се појавио Јова п а н д у р . . . »Марш, крепанац, -анца м млитаво, уморно крепо мрски!« Кик. чељаде. — Сутра ћеш онда бити крепан, кр&пон, -бна м фр. врста тканине. — а ја не требам крепанца сутра! Крл. Твој црвени к р е п о н . . . заслужио је докрепаница ж женска особа крепанац. иста више пажње. Војн. — Ама тако ми свију молитава. . . сад ћу крепосннк м крепостан човек. — Креја показати пут и овој крепаници. Шапч. посници имају у с е б и . . . жилавост сакр&пати, -ам сврш. тал. црћи, цркнути, вјести. Уј. липсапш (р животињи и погрд. о човеку). крепосиица ж крепосна жеиа. — фиг. — Један дан пошље старац млађу снаху Јавност није таква љепотица и крепосница да води јарца у шуму да му накреше да да бих био у њу заљубљен. Шим. А. не би крепао од глади. Вук. У болницу крЗпосно прил. окрепљујући. — Из нећу, волим да овдје крепам. Бен. магле сунце се д и ж е . . . О, како крепосно крбпило с индив. средство за крепљење прија тај хладни, свежи дух што с њиме или јачање. — Вјешта умијећу и тајни да на земљу стиже! Ил. производи многа домаћа крепила . . . Креш. крепбст, -ости ж особина и стање онога кр&гати, крепим, ијек. кријбпити, не- који је крепостан и крепак и онога што је сврш. а. чинити да ко (џли што) буде крепосно и крепко, снага, моћ; честитост, крепак (крепко), јак, јачати, појачавати, врлина. — У корену старом струји снажна снажити, утврђивати. — Сан и храна . . . храна, неисцрпна крепост сгаринских јупрестадоше да је крепе и подржавају. нака. Рак. [Море га је] отхранило, одњиАндр. И. б. фиг. бодрити, храбрити, со- хало и до младићке крепости уздигло. колити. — Био би зачас свршио са жи- Дов. Видећ ага крепост таку, зазебе га на вотом да га није држала, крепила и гредну срца. Маж. И. Чврсто је вјеровао крбпчи) 1. а. физички јак, чио, чврст, снажан, здрав. — Лија имађаше пет крепких синова. Ђорђ. Старац је заиста крепак . . . има преко осамдесет година. Донч. б. гласан, звучан, снажан. — Дигао је главу и упитао крепкимЈ отвореним гласом. Новак. Одмах затим селом се разлијегала најкрепча мушка пјесма. Ћип. в. јак, снажан по интензитету и начину на који се очитује, испољава; чврст, дубок (р сну). — Плану газда Мшгасав . . . Опали му и он по оном другом образу... крепак шамар. Срем. Пробудили смо се послије крепког сна. Чол. г. јак, снажан према изражајности, сликовитости (о језику, стилу). — Данас сте пуни баш крепких, управо драматичних израза. Ков. А. 2. истрајан, непроменљив, постојан, сигуран. — У владике Данила . . . порађа се крепка вера у праведне ствари. Прод. Чемер ломи ту крепку душу. Матош. 3. који садржи у себи храњива својства: ~ храна, ~ вино, крепки сокови.

К Р Е П О С Т А Н — К Р Е С А Т И СЕ да је могуће братство љ у д и . . . да сс узајамно помажу на путу крепости. Крањч. Стј. Амнестија суспендира правну крепост прописа позитивнога права. Мј. 1926. крепостан, -сна, -сно 1. снажан, моћан. — Ти што држиш крепосном руком мерило правде истине. Змај. 2. честит, поштен. — Ако је човјек крепостан, његово је дјеловање усмјерено на корист цијелог човјечанства. Пов. 1. 3. непоколебљив, постојан, сталан. — Ах, по сто пут срећни које нада љуби и крепосном вером кроз живот их следи! Ил. 4. који крепи, окрепљује. — И благи мир . . . крепосно своје крило развија сад на мирна села и богате вароши. Ил. Изр. ~ п р а в о рус. ист. феудално право поседтка земље у гјаристичкој Русији да самовољно располаже личношћу, радом и имовином сељака који су живели на њиховој земљи. креп-папир, -ира м особита врста наборана папира. — Узимају... нешто ружиних латица из округлих, малих котарица увијених бијелим креп-папиром. Божић. крепуцнути, крепуцнем сврш. покр. погрд. умрети. кр&очати, -ам несврш. чинити кога крепчим, јачати. — Он понавља, а још и крепча кретње! Уј. крепч&на ж = крепкост. — Нека угодна, давно нећућена крепчина, јавл>ала се у њему. Шимун. У воду баца, којом ће се мити, цвет његов, симбол крепчине и здравља. Јакш. М. Глас му дршће, расте и пропиње се са силом крепчином. Ком. Неки њихови пријеводи н и с у . . . ни без крепчине ни без боје. Комб. крес, ијек. крИјес м (лок. кресу, мн. крбсови) 1. а. ватра која се пали по брегошма за време каквог весеља, свечаног догађаја и сл. — Видим . . . да бисте . . . вољели палити весели кријес неголи жалобну воштаницу. Шен. Данас на овај шести Први мај наш народ већ пали свечане кресове, као у предвечерје двоструке победе. Петр. В. б. ватра што се пали уочи неких празника. — Гдје с у . . . кресови ивањски што грију и разбијају таму? Сим. Сјећала се да је знао прескакивати кријес. Торб. фиг. И, ето, ја бдим и ја раДИМЈ КОД пламена нутарњег кријеса. Наз. 2. покр. врућина, жега, припека. — Колико људи она познаваше што на шкољ свраћаху . . . у најжешћему кријесу да воде потраже. Ћип. 3. сјај, блистање. — Вече меким кроком ступа и сунцу з а д њ и . . . утули крес. Кош. 4. фиг. звезда на небу. — Она ступа кроком ноћи кад се гасну небни

55

кријеси. Кам. 5. зоол. нар. цврчак. — И донеси ми вједро воде да угасим жеђу 3 да не липшем као кријес о Петрову-дне. Љуб. крес 1. оном. узвик за изрицање звука који изазива паљење, пуцањ и сл. — Крес! — пошали кућу. Марк. М. 2. (у именичкој служби, појачано: крес и трес) за истицање оштрине у препирци и свађи. — Ни Предавец ни бискуп нису марили да стоје п р е д . . . лицем своје владарице, већ крес и трес један на другога. Шен. крбсав, -а, -о 1. који креси, блешти. — Очи смеђих зјеница, ако су својим кресавим блијеском и одавале чврсту и поносну вољу, ипак с у . . . имале нешто сањарско у себи. Ђал. 2. који је кривих, угнутих колена тако да при ходу колена ударају једно у друго. — Јокача се гегао кресавих кољена. Божић. крЗсавица ж 1. шибица, жигица. — Јеси ли обишб све . . . да ти није кресавица остала на немјесту, јали који цигар неутрнут? Ћор. 2. зоол. кресница (1). Бен. Рј. кресавка ж в. кресница (/). Бен. Рј. крбсак, -ска3 ијек. кријбсак, м дем. од крес. — Би му ко да свега из очију јој звјездан кријесак посу. Марк. Ф. Опет [јој је] кријесак наде душу расвијетлио. Коз. Ј. кр&сало с оно чим се креше, огњило, кресиво. — Онда се повалио крај пута и запалио кресалом лулицу. Дук. кресан, -сна, -сно, ијек. кријесан који је пун креса, светлости. — Пројури звијезда кријесна. Марк. Ф. Живљом ватром успламтише зубље кријесних звијезда. Прер. кресаник, -ика м врста метка. — Тако је погинуо. Крај њега су нашли двадесет метака кресаника. Лал. кр&са&е с гл. им. од кресати. кресати, крешем 1. а. сећи, резати горњи део, врх чега (гране, бркове), тдсецати. — М и л е . . . креше зелене гране, једном руком, као играјући се. Андр. И. Ишао би берберину и кресао бркове. Ћос. Б. б. тесати (камен). — А доље код мора неко камен креше. Ћип. фиг. Откуцај чекића креше у н>има ритам јада. Уј. 2. фиг. а. смањиаати што (плате, буџет и сл.). б. псовати, клети. — Псује газда Рака, псује . . . ЈБуди само довикују . . . »Чуј-дс како креше!« Глиш. Изр. ~ истину у л и ц е , у брк говорити отворено, без страха; ~ р о г о в е коме ограничавати чију слободу, чији поступак. — Та је помисао кресала рогове мојој гордости. Цар М. ~ се сударати се, сукобљавати се, бити се, тући се. — И што су се кресали! Обо-

КРЕСАЧ — КРЕТ јици се од удараца улекнуше нарамице. Шов. фиг. Револуционаран наступ младих био је оправдан, јер је отварао борбу у којој се крешу идеје. Марј. М. кр&сач, -ача м машице за свеће. — Лојаница [је] до средине већ догорјела и сваки се час кресачем морала чистити. Ђал. кр&сачка ж оруђе за поткресивање траве. — Букти слама посута по свињчету . . . а домаћин га струже кресачком, којом се лети креше трава по баштенским стазама. Срем. кр&сивац, -вца м мин. врста кремена који ударен челичним предметом даје искру. Тућ. крбсиво с 1. комад челика којим се креше о кремен да се изазове искра и запали труд и њиме упали ватра; прибор за добивање ватре. — Угледа момчића како сједи крај бремена дрва и кресивом запаљује лулу. Шимун. Робијаши весело заграјаше... и почеше да ваде сакривен дуван и кресиво. Чол. 2. фиг. блесак, сјај. — Дјевојке. . . кресивом својих жарких очију. . . бодре младићка пршења. Божић. Изр. аутоматско ~ направа за аутоматско изазитње искара при паљењу плина, гаса, ужигач, упаљач. крбсити се, крбсим се, ек. кријесити се, несврш. 1. испуштати из себе светлост која трепери (као искре), сјати се, светлуцати се. — Кровар сједио је на прагу и пушио лулу: жеравка се кријеси у мраку. Сим. Вино г а . . . угријало па му се очи кријесе као мачку у мраку. Пав. Звезда . . . креси се и пада. Кош. 2. искрити се, светлуцати се (р чистом вину, из кога као да избијају искрице). — Залиј румеником штоно се кријеси попут сунца. Ков. А. креска&е с гл. им. од крескати. крескати, -ам несврш. дем. од кресати. — фиг. Па јој зато цвате лице и крескају још очи. Ков. А. Упадали су једно другом у реч, осећало се како им мисли крескају изванредном брзином. Петр. В. креслица ж бот. род трава које на врху имају као кресту Супсвигиз. Сим. Реч. крбсница, ијек. кријдсница, ж 1. зоол. врста кукца, инсекта који на трбушној страни задњих чланака тела има беле мрље које у тами светле, свитац, свитаљка 1^атрупз посШиса. — Очи му у тмици свјетлуцају као двије кријеснице. Цар Е. Дигну прстен испод умиваоника, гдје је засијао као кресница. Петр. В. 2. метеор, метеорит. — Гледам у ноћ и бројим кријеснице што на махове просијецају уздух. Цар Б. 3. праскатца која се ставља као украс на божићно или новогодишње дреце,

јелку и која запаљена сипа искре, прскалица. — Дајте ми кријесница тих да развијем малој [кћери] фантазију. Визн. креснути, -нем сврш. оном. 1. ударом, стругањем изазвати варнице, пламен, запалити, ужећи. — И чим би у мраку кремен креснуо и дуван прихватио искру, њему је бивало лакше. Андр. И. Креснем упаљач и гледам. Гор. Мој добровољац кресну бомбу, и само је пребаци преко насипа. Јак. 2. засјати, засветлити, синути, севнути. — Кресну кремен и дохвати барут. Срем. фиг. Звекнуше биљур-чаше, креснуше ватрене очи. Баш. 3. а. ударом, стругањем изазвати звук као пуцањ, ударити, треснути. — Мач кресну на мач. Шен. Четкар учини неку гримасу устима и кресну палцем о средњи прст леве руке. Андр. И. Трже се један коњ, креснуше копита заглушујући посљедње ријечи. Лал. б. фиг. отеорено, одлучно рећи коме што. — Ама кресни му, брате, реци попу поп, бобу боб! Срем. То је, видиш, оно што је томе балавцу требало креснути, па да шути. Цес. А.

Изр. ~

оком, очима (коме, на

кога) а) намигнути дајући какав знак; б) севнути очима од узбуђења; к р е с н е ми-

сао кроз главу,

у главу одједанпут

дође на ум. кр&о м хип. од кресозуб; исп. крезо.

кресовв м мн. неколико дана око Илијина дне (летњег солстиција). Вук Рј. крбсотина ж оно што се окреше. Рј. А. креста и крбста ж 1. месната израслина, црвена и зупчаста, на глави кокоши. — А пиле је нагло расло на глави се зацрвенила креста. Јак. 2. оно што је слично крести. — Гледамо црвену кресту на жандаровој капи. Мар. 3. бот. с неким придетма као назив за различите биљке: ћурчија ~ Ро1у8опшп опеп1а1е; петлова ~ КћшапШиз сгв1а еаШ- Вук Рј. крбстац, -аца м бот. в. креслица. Бен. Рј. крет, крета м (лок. крету) 1. стање супротно мировању, кретање. — Јер крет божјих ногу [Посидонових] препознах . . . кад одлазаше. М-И. Полетело јато у плаветни к р а ј . . . свуд сунце му златом обасипа крет. Кош. 2. покрет, кретња. — Кретом руке показа на прозор. Ћип. Озбиљна у сваком крету, пазила је неком старачком бригом на сестрицу. Војн. 3. необ. куцај, откуцај срца. — Можда и плаче за о н и м . . . можда и гуши крет срца што жали. Уј. Изр. кретом поште заст. поштом, по пошти; десно к р е т ! л е в о к р е т ! војн. заст. десно, лево окрени се\

КРЕТАЈ — КРЕЧАНА кретај м покрет. — Кад он дорекао и нагнуо се к њој . . . није се она ни једним кретајем одбранила. Коз. Ј. кр&гало с оно тто креће, покреће. — У великом тако суставу свијета кретало ти си моћно. Прер. кр^тан, -тна, -тно који има способност да се креће, да се преноси, покретан. — А, после, вели [проводаџика], кретно и некретно његово имање мора мени припасти. Јакш. Ђ. кр&гање с гл. им. од кретати (се). кр&гати, крећем (имп. крећи; прил. сад. крећући) несврш. према кренути, водити (у правцу чега). — Неколико корака даље од болнице... к р е ћ е . . . према унутрашњости града уличица. Бат. ~ се 1. несврш. према кренути се. 2. налазити се, живети, боравити (у каквој средини, у каквом друштву и сл.). — Моја се приповијест не креће у идиличном и припростом сељачком кругу. Војн. Њена . . . савременица . . . кретала се у највишим интелектуалским круговима. Ж 1955. крбтач, -4ча м 1. онај који креће, покреће што, покретач. — Они су овдје, кретачи прољећа, ново су име свом животу дали. Вит. 2. коњ који добро вуче кола. — Коњи су »бољи хоци и кретачи«, како рече возар, кад је што пред њима. Креш. кретен, -ена м фр. 1. онај који је телесно и душевно заостао, слабоумник. —Дијете постане кретен кад се повећа штитна жлијезда, а изостане излучивање хормона у крв. НЧ. 2. погрд. глуп, блеса« човек, тупоглаеац. — Онај кретен рекао је то јавно. Јак. У собу ступи гушави војн и к . . . с изражајем заплакана кретена. Јонке. кретенаст, -а, -о који има својства кретена; глуп, блесав. — Ако наиђе какво кретенасто [дете], немојте га уписати. Ранк. кретен&зам, -зма м фр. = кретенство 1. мед. телесна и душевна заосталост, слабоумност. 2. фиг. бесмислица, глупост. — Не, то ја не могу даље читати, то је чисти кретенизам! Крл. крбтенски, -а, -5 који се односи на кретене. — Канише ме уклонити кретенским клеветама. Шим. С. кр&тенски прил. на кретенски начин, као кретен. — И кретенски се смеје без икаква повода. Уск. кретбнство с = кретенизам. — Утврђено је да дегенерација грлене жлезде . . . изазива један облик инфантилизма познат под именом кретенства. Псих. Што је него кретенство не моћи замислити и написати мисли коју би нормалан човјек могао разумјети? С 1937.

57

крбтња ж 1. покрет тела или кога органа, телесни покрет. — Кретње су му отежале, почео је ходати погнутије и полаганије. Петр. В. Ушавши, угледа . . . равнатеља гдје са врло озбиљном кретњом ужиже цигару. Нех. фиг. Морао сам се чувати свега што би било кадро да . . . даде старим пјесмама нов звек и нову кретњу. Наз. 2. кретање, мицање. — Стоји поред прозора и мотри кретњу гостију. Јел. 3. покретање, премештање сједнога места на друго. — Кад није команданг првога вода реагирао на заповијед, не може, боме, ни други вод да проведе кретњу. Крл. крбтон, -бна м фр. јака, чврста тканина {обично за завесе, пресвлаке покућства и сл.). — Спаваћа соба у свијетлом кретону. Крл. кретонски, -а, -о који се односи на кретон. — А блуза се издречила . . . јефтином кретонском простотом. Михољ. крбћати (се), крећем (се) несврш. в. кретати (се). — И крећати се започеше звезде. Радич. крецав, -а, -о 1. коврчаст. — Сав бео и румен . . . крецавих трепавица и тамне пути. Чипл. Млад момак имао је крецаву косу и велики брк. Киш. 2. назубљен, назуп. чан. Р-К Реч. крецат, -а, -о који даје звонак звук од себе. — На грудима дукати крецати. Кош. крецман ж зоол. врста птице која живи око воде. — Лепоту језера увећавају лепе језерске птице . . . јата крецмана. Дед. Ј. креч, кр&ча м тур. материја беле боје која се добива сагореваљем камена вапненца; раствор од такве материје, вапно. Изр. блед као ~сасвимблед. — Омален софта . . . [био је] без свести, са . . . као креч бледим лицем. Андр. И.; г а ш е н и ~ производ који се добива спајањем живог креча с водом; ж и в и ~ производ који се добиеа шчепем еапненца. кречан, -чна, -чно који кречи, кричав. — Али он мора да зна некакву адресу! — јави се неким кречним гласом. Дав. кречан, -чна и кречна, кречно и кречно 1. којије као креч. — Под кречним сноповима прејаке светлости са таванице људске прилике почињале су да се . . . причињавају као приказе. Ћос. Б. 2. (одр.) који садржи у себи креча. — Дубоко морско дно је сиромашно у кречном материјалу. Петр. М. Изр. ~ вода врло редак раствор креча; ~ млеко фино размућене честице креча у еоди; к р е ч н е алге зоол. алге које у себи садрже кречпака. кречана ж 1. јама за гашење креча. — Чинило му се да се враћа у оне дане кад је носио вапно из кречане свога оца. Франг. 2. пећ у којој се пали креч, вапнетца. — [Пар-

КРЕЧАЊЕ — КРЕШТАЛИЦА

58

кић] је . . . ове јесени претворен у кречану.

Пол. 1958. кр&чање с гл. им. од кречати. кречар, -ара м онај који се бави прављењем или продајом креча, вапнар. — Кречари [су] рушили дрвнике и крчили камен, трпајући га у вапненице. Гор. кр&чара ж в. кречана. — Кречару сам морао два пута откупљивати. Франг. крбчати, -чим несврш. оном. 1. испуштати гласове кре-кре (као кокош и неке птице), крештати. — Гњурао је и излетао . . . досадно и дрско кречећи један вивак. Петр. В. 2. испуштати реске, продорне гласове. — У гостионици кречао је грамофон. Кал. кречеље и крбчење с гл. им. од кречити. кречнна ж аугм. од креч. — Посрнуо [је] и ногу ишчашио ту пред авлинским вратима вукући кречине. Радул. крбчити, кречим несврш. ширити (ноге). — Мазге почеше једна по једна да крече ноге. Дед.В. Корацаојекречећи ноге широко. Богд. кречити и кречити, кречим несврш. 1. белити, чинити белим, премазујући, покривајући раствором креча. — Родио се у врло приземној, у своје време брижљиво креченој кућици. Сек. 2. фиг. закречавати, лечити што тешко оболело. — Није вријеме да се сад крече каверне страсти. Божић. кречник м в. кречњак. Бен. Рј. кречница ж раствор креча. — Да би притке што више трајале, ваља им3 пре него што се побију у земљу, огорети доњи део или им тај део потопити у кречницу. Тод. кречпо прил. као креч. — Хитао је он ходницима, ћутљив, кречно блед, као да иде на погубљење. Ћос. Д. креч&ав и кречњав, -а, -о који садржи у себи креча. Р-К Реч. кречњак м лшн. стена посталау најранијим геолошким периодима од различитих, претежно органских талога или седимената мора ијезера, вапненац, вапнењак. — Место зеленила све бљешти од голог белог кречњака. Цвиј. Кишница . . . је . . . у млазевима излокавала бијели камен кречњак. Кик. креч&аст, -а, -о који је као креч. — У кесицама [слушног лавиринта] . . . се налазе по два фина кречњаста зрнца, тзв. отолити. Псих. кречњачки, -а, -о који је састављен од кречњака, вапненца: кречњачке планине. кречбвит, -а, -о в. кречњав. — Кречовити [су] обронци уздуж поља на западној страни. В 1885.

-

- •

-,

крбчуља ж мин. земља која има у себи много креча, вапна. — Све те разлике од земље схватамо под ова четири имена: пескуша, иловача, кречуља и тресет или црница. М 1867. кр&чуша ж мин. кречуља. — Најбоље напредује [јабука] у дољама на кречуши и лапорачи. Тод. Крешбвљак, -ака м чоаек из Крешева (градића у Босни). крешево с 1. окршај, бој, бшпка. — Но су боји и страшна крешева пет недјељах све на једном мјесту. Њег. У сваком крешеву јуначки се борио. Торд. 2. туча, тучњава. — Гдјекад би настало око куће таково крешево те би комшије помислили да се негдје жито туче. Мул. Чим је затамнило, нетко је угасио свјетло и одмах је настало крешево. Дук. 3. фиг. сукобу борба због супротних мишљења. — Ово крешево нема извора . . . у личним интересима. Рад. А. крешендо м и с тал. муз. постепено појачавање гласа или тона у певању, свирању чли говору. — фиг. Покушавао је . . . у почетку тихо, с малим крешендом у ријечима. Шег. И даље тако, у крешенду шумном, јаукалаје атмосфера цела. Марк. Д. крбшити, -им несврш. тал. покр. расти, напредовати. — Да ти креши и реуши свака твоја работа! Вук Рј. крештав, -а, -о (ијек. и ек.) = кријештав 1. који крешти. — У разговор се умијеша један чичица, чији је крештав глас одударао од осталих. Чол. фиг. У грлу му се стужила крештава туга. Божић. 2. који пара уши, продоран, висок и танак (р звуку). — И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку. Стан. 3. фиг. који удара у очи, који дречи, кричав: крештаве боје. кр&штавац, -авца, ијек. кријештавац, м зоол. попац, попић Сгу11ш с1отез1:к:ш. И-Б Рјкрештаво прил. = кријештаво 1. крештатм гласом. — Псетанце . . . је крештаво лајало на дошљакињу. Бег. Цајка! — викну крештаво и сумануто у нади да ће она брзо доћи кад чује његов глас. Каш. 2. ударајући јако у очи, упадљиво. — Али исте ноћи буде избојан крештаво срески затвор. Гор. крештај м оштар глас који се чује кад се једном закрешти. — Скочи као срда на ноге, па у другу собу брату и у један крештај заче . . . Том. кр^шталица м и ж 1. особа која крешти. — Ћорави . . . није научио да ћути, већ да мало размишља, много да псује. — Човјек крешталица — чувен надалеко. Вуј. 2. ж зоол. шарена птица из пор. врана, која кре-

КРЕШТАЛИЧИЈИ — КРЗАТИ СЕ шти, шојка Сагги1ш е1апс1агшз. — Замало закричи она као крешталица. Радул. крбшталнчпјп и крбшталичји, -а, -с који припада крешталици и крешталицама: ~ глас. крбштаљка ж крешталица (1). — У овој гостионици заузела [је] место телевизора једна певаљка, једна крештаљка. Пол. 1959. крбштање с гл. им. од крештати. крбштати, -им (ек. и ијек.) несврш. = кријештатиХ.испуштати оштар, висок и храпав глас (р птицама). — Кокоши су прхале и крештале. Андр. И. Верглаш је ишао и свирао док је папагај крештао: Срећке3 срећке! Сим. 2. говорити, викати високим, пискавим или промуклим гласом. — Баба крешти и уноси се у очи. Пав. Креште деца с новинама. Каш. фиг. Само крешти у срцу моме бура. Мас. крештелица ж в. крешталица. — Из шуме чуда се од часа до часа дрека зелене жуне и брбљавих крештелица. Коз. Ј. кр<5штеличији и кр^штелнчјн, -а, -е в. крешталичији. — Крештеличји глас чује јој се вас божји дан по кући. Јурк. крбштећи, -а, -е, ијек. криј&птећи крештав. — Заглушена од кријештеће вике и псовке дебелих препродавалаца воћа . . . била јој је права мука слушати говоре ујца. Војн. Једино тамо друмом се чуо један крештећиглас, терао је неко говеда и викао на њих. Ђур. крештица ж бот. врста биљке из пор. глмочика бепесш пеђгоЛегшз. Бен. Рј. крештљнв, -а, -о в. крештав. — Глас јој крештљив, а, види се, нема зуба, но као свака баба шуњка. Вукић. крешчендирати, -шчендирам сврш. и несврш. индив. појача(ва)ти глас у певању или свирању. — Земљани лонци, земљани лонци . . . крешчендирао је потпуковник збуњено кроз зубе. Сек. крешчендо м и с в . крешендо. — Утолико су важнија крешченда и декрешченда с којима је Мокрањац . . . умео да бриљира. Коњов. к р ж а ж зоол. а. јаребица пољска, трчка Рек11Х регсИх. Мин. Лекс. б. в. крџа (2). — Рашчупана . . . као паткица-кржа што брбоће у плићаку. Божић. к р ж а в , -а, -о в. кржљав. Р-К Реч. кржавнти, -им и к р ж а в и т н , кржавим несврш. в. кржлавити. — Чим ове [хране] нестане3 одиах почне и биље опадати, смањивати се, кржавити. М 1867. кржак, -ака м врста простог дувана, крџа. — Дим се врже, дим од ватре и кржака. Змај. Набије лулу кржаком. Бен.

59

к р ж и п а ж покр. в. крхотина. — фиг. Око њега лежаху кржине његове прошлости погажене, окаљане. Војн. к р ж љ а м и ж дете које растом не напредује; кржљавац. Р-К Реч. кржљав, -а, -о који је у расту заостао, који се није потпуно развио. — Чобан . . . блене док кржљаве овце . . . одгризају . . . запрашену травицу. Кал. фиг. Појмови о социјалном моралу . . . у нас су кржљави, оскудни до невјероватности. Ћор. Сатрло би то његову кржл>аву вјеру у живот. Перк. кржљавац, -авца м онај којије нржљав. — Стари град . . . смреком и бором кржљавцем . . . закићен. Јел. кржљавити, -им и кржљавити, кржљавим несврш. постајати кржлав. — Најмлађе дете . . . од материне смрти почело да вене и да кржљави. Рад. Д. Таленти . . . кржљаве и страдају. Баб. кржљавица ж она која је кржљава. кржл>авл>ење и кржљављење с гл. им. од кржљавити. кржљаво прил. }ш кржљав начин, слабо. — Она јадна, стара . . . и ољуштена дрвета . . . расту неправилно и кржљаво. Вас. кржљавост, -ости ж особина и стање онога којије кржљав или онога што је кржљаво. кржљавчс, -ета с мало, кржљаво створење. — Гоне [пастири] јадно кржљавче [чобанче] кроз трн и кроза шикарје. Гор. кржље и кржљо м хип. од кржљавац. 2 к р ж у љ а ж зоол. кржа (б). — Јата гусака, патака и кржуља прелетавају с Блата у Језеро. Љуб. крзав, -а, -о отрцан, растрзан, искидан, оштећен због дуже употребе, немарног поступка и сл. — Кукуруз је крзав. Божић. А то слабашно, испаћено троје [дјеце], окржљавило храном, крзаво прољевом вило се . . . око сагнутих мајчинских вратова. И. фиг. У лошем случају скакућемо мало навише, мало наниже и посао нам испада немиран, нераван . . . крзав. Сек. крзаво прил. а. у крзавом, истрошеном, бедном стању. б. на крзав начин. Бак. Реч. крзање с гл. им. од крзати. крзати, -ам несврш. трвењем чинити да се нешто излиже, отрца, оштети. — фиг. Тешка животна борба крши и крза и јаке карактере. Прод. ?*> се 1. пролазити поред кога гурајући га. — Крзали су се [људи] о њега и гурали га. Торб. 2. постепено нестајати од трења и од дуге употребе, троишти се. — С времеиом и она [бујна коса] поче да се крза на крајеви-

60

КРЗМАЛАЦ — КРИВ

ма. Андр. И. фиг. У борби . . . све се више крзао, све ниже падао. Петр. В. 3. (око кога) гурати се, тискати се. — Крзају се око њега дјевојке. Вук Рј. крзмалац, -аоца м онај који крзма, оклевалац. Прав. крзмаше с 1. гл. им. од крзмати. 2. заст. штрајк. — Судјеловао [је] седамдесетих година у првим радничким крзмањима. Леск. Ј. крзмати, -ам несврш. 1. бити у неодлучности, колебати се, оклевати, двоумити се; одуговлачити. — Крзмала је, није знала што да учини. Бен. фиг. Његово срце није ни начас крзмало. Л-К. 2. заст. штрајковати. — [Њемачки радници] остају на својој стази крзмајући . . . да што прије дође . . . дан за корјенито преуређење друштвених одношаја. Старч. крзнар, -ара м мајстор за израду и прераду крзна и одевних предмета од крзна, трговац крзненим кожама и крзненим предмстима. крзнарев, -а, -о = крзнаров који припада крзнару. крзнарија ж а. крзна, крзнени предмети. б. радионица и продавница крзнених предмета. в. крзнарство. крзнарица ж женска особа крзнар. крзнаров, -а, -о = крзнарев. крзнарски, -а, -о који се односи на крзнаре и на крзнарство. крзнарство с крзнарски занат. крзнат, -а, -о који је с меким, густим длакама; који има кожу с крзном. Р-К Реч. крзнаш, -аша м животиња са крзном. — Колонизација Сибира . . . у великој је мјери посљедица и лова на крзнаше. ОГ. крзнашица ж крзнаш. — Знали смо да је лов на ову опрезну крзнашицу [видру] веома нгсигуран. НИН 1959. крзнашце, -а и -ета с дем. од крзно. — На тавану . . . златила се објешена крзнашца. Гор. крзнен и крзнен, -а3 -о којџје од крзна: ~ кабаница. крзпица ж в. крсница (4). — фиг. Свачији је живот књига. Почетак јој је уздисај и крзница; свршетак јој је покров и издисај. Јакш. Ђ. крзно и крзно с 1. длакав покривач животињског тела. — У Сибиру постоје бројне фарме на којима се узгајају звијери са скупоцјеним крзнима. ОГ. 2. одерана и прерађена кожа животиња крзнаша. — Путују кроз поларну област ловци поларних животиња које дају крзна за трговину. Петр. М. 3. одевни предмет од такве коже (капут, оковраттк и сл.). — Низ рамена пада жени

скуиоцјено тигрово крзно. Шен. Вире јој само нос и очи из племенитог крзна. Каш. 4. анат. доњи слој коже (у којем су корени длачица). — Сложена је [кожа] из два слоја: из нежније покожице и слоја испод ње — крзна. Батут. крзнути, -нем сврш. према крзати, окрзнути. — Дигнувши главу да га четка не крзне из непажње по носу, окретао се тамо-амо. Петр. В. Крзне швигарем предњака у јарму. Ад. кри (обично поновљено) узвик којим се опонаша, подражава глас неких птица и кукаца, инсеката. — Свраке блебетаве . . . закричаше гласно: кри, кри! Наз. Неки пут слушам овога попца више главе у овом зиду.. . кад је љут, онда све кратко: кри, кри! Вукић. крив, крива, криво (комп. кривљи) 1. а. који није прав, који је савијен, сшнут. — Узима старе, криве клинце, чекићем их исправља. Сек. Ноге су му биле криве као да је преболио рахитис. Јонке. б. који не стоји праео, нагнут, искривљен. — Показа Стојану на једна крива врата иза којих каната провириваше једно дјевојче. Ћор. 2. фиг. а. који је направљен тако да је потпуно сличан правом, природном, умјетан, вештачки; кривотворен; криви драгуљи, бисери, ~ монета. — Одмах сам посукњао да има криве зуое. Маж. Ф. б. који не одговара стварности, који није у складу с истином, који није тачан, неправилан, погрешан. — Кад човјек пође са кривога становишта, онда се све може »доказати«. БВ 1909. Пазите . . . пјевајући оне арије да не употребите криви тон! Бег. в. који свесно доводи кога у заблуду, лажан; који није у складу с прописима. — Имаду се похватати сви они који буне народ кривим гласинама. Нех. А како ће зарадити ако не на кривој мјери и ћоравој муштерији! Андр. И. г. који није како треба, који не задовољава, који не одговара жељи> очекивању, потребама. — Ако . . . мисли да је А вратио криву лопту, досуђује поновну лопту. Тен. 3. а. (коме, чему, у чему, за што, због чега) који је начинио нешто што не ваља, који је одговоран за неко дело. — Он испаде крив за све. Куш. Суд је оптуженог прогласио кривим због кривичног дела пљачке. Пол. 1957. б. који је узрок, повод чему лошем. — Нећемо рећи да је доба криво, него они који нису ишли стопу по стопу за временом. Шапч. Заподјенуше борбу с мржње давне што лшогој крви страшној бјеше крива. Богд. в. (у именичкој служби) кривац. — Блажена она времена док је одмах преко планине турско било . . . Убиј крива па се похајдучи... и свети се. Ћип.

КРИВА — КРИВДА

61

кр&ваљица ж кривајица (/). — Па ја Изр. к р и в а је л е в ч а нар. нико није крив. — У једну ријеч, крива је лијевча. јамих бугар-кабаницу, а пода њу турнух Вел.; к р и в и к о р а к (учинити) непра- криваљицу. Павл. еилан, непромишљен, пренагљен поступак (учикр&вања ж кривњава, кривљење, виканити); кривим оком (гледати на што) ње, вика. — Наједанпут нека очајна крис неповерењем, са сумњом, непријатељски в а њ а . . . Неко се драо као да су му кожу (гледати на што). — Поче кривим оком гулили. Лоп. гледати на ову српско-муслиманску слогу. кривање с 1. гл. им. од кривати. 2. Ћоп.\ к р и в и м путем ( и ћ и , п р о ћ и ) , на к р и в о м путу (бити), на к р и в и покр. врста чобанске игре. Рј. А. пут (мамити, з а в о д и т и ) неправилно, крЗваст, -а, -о крив, искривљен. — Испогрешно поступати, мамити, наводити ко- под сивих стијена хридина, на којима су га да погрешно ради; ~ о г л е д а л о оглерасли стари кривасти борови . . . Кал. дало које даје погрешну, унакажену слику; кривати 1 , кривам несврш. а. ићи укрикриву Дрину (исправити, исправљати) в. уз Дрина (изр.); на криву во, нагињати се у ходу на једну страну; адресу послати упутити погрешним пу- претезати на једну страну; храмати. — тем; не може се рећи криве на њ У ходу крива и клима као да је хром. Бан. Уједначити значи натоварити на коња једисправан је у сваком погледу; ни ~ ни дужан в. уз дужан (џзр.~). нако с обје стране да товар не крива. Шим. С. б. бити криво (коме). — А к о . . . љекрива ж 1. мат. = кривуља (1) крива, тина донесе, неће кривати ником, моћи вијугава црта. 2. иекаква сшњска болест, ће и сам да се раздужи и да опет задужи. од које се свињче згури па се обрће. Вук Рј. Андр. И. Обавио пир и весеље, трку дао и коњску и пјешачку, те напосљетку ето и крЗва ж 1. крша сабља. — Од бедре нишан, нек ништа не крива. Мул. сам криву извадио. НП Вук. Затакао у Изр. да не к р и в а ни тамо ни амо . . . гроб криву и полетио по људе. Тур. фиг. да не буде криво ни једној страни. 2. покр. штап који је на доњем крају савијен попут српа и служи за чобанску игру крбвати 2 , кривам несврш. крити, сатривање«. Рј. А. 3. заст. покр. пекакав но- кривати. — Јер у крилијех својих криваше вац. Вук Рј. блажености неизмјерне. Шен. кривадак, -тка м погрд. нешто криво крвлац, -вца м онај који је због чега или искривљено (нпр. неваљала пушка, пиш- крив; извршилац кривичног дела. — Ја сам тољ и сл.). Вук Рј. велики кривац: упропастио сам рођеног оца и мајку! Дом. Закон о штампи . . . је кр&ваја ж а. вода која кривуда, шјуга прихватио комбинирани систем безусловне у свом току. Р-К Реч. б. крива мотка у појединачне одговорности главних криколима на којој леже горњи делови колске ограде. — На криваји, углављеној у дво- ваца. Мј. 1926. колице . . . окренут главом руди, као мртав крквач, -ача м шљивин плод закржљао лежи Љубомир. Ранк. в. (у атрибутској с једне стране због заразе нарочитим гљислужби) крив, искривљен. — Оборила је вицама, рогач. Свезн. чама к земљи г р а н е . . . па пресипа се, кр&вача ж назив за разне предмете састреса... на печурке сирњаје, на лудаче вијеног, искривљеног облика а. подр. крива криваје. Кош. г. мн. в. кривач. — Овакве шљиве познате су код нас под именом: сабља. — Опасао би некакву стару кривачу што се вуцарала по кући. Бег. б. нарогачи, криваје. Тод. кривљена колиба. — У . . . брежуљкастом . . . селу . . . била је његова почађала, сукр&вајнца 1. мала крива сабља. — Па ра и бедна кривача. Бож. в. вијугава лоза. дохвати двије пушке м а л е . . . и Савину — Вило се . . . као лозје криваче уз свикривајицу ђорду. НП Вук. 2. мн. в. кринуте мртве притке. Боок. г. обод око довач. Сим. Реч. њег жрвња. Бак. Реч, кр&вак, -ака м 1. нар. простачка, некр&вачки прил. као кривачом. — Удапристојна реч (пропраћена обично простачким рио га пушком кривачки, тј. као батином гестом мерећи од шаке до лакта) као знак одбијања, одрицања. — О'ш кривак да за- или кривачом. Вук Рј. просиш Љубицу... Ни вашљива Перка кр&ваш, -аша м велики криви нож. — не би за т е . . . пошла! Рад. Д. 2. заст. Он криваша вади иза паса, на Турчина врста новца. Вук Рј, 3. агр. врста ситног јуриш учинио. НП Вук. граха, пасуља. Р-К Реч. крЗвда ж неправедан поступак, непракр&ваља ж агр. покр. врста белог грожђа ведан однос према коме, неправда. — Кривда с дугуљастич и кривим зрном. Вук Рј. вас боли, а то је и право. Шен. Ако се овде

62

КРИВЕЉА — КРИВКЕ

Чипл. Само се ту криве завоји лука наглије. Комб. б. добивати неприродан, унакажен израз (о лицу, уснама). — Мршаво лице жене мученице грчило се и кривило. Рад. Д. Оћутјех тврду усну гдје се криви. Гор. 2. испуштати јаке гласове (о животињама, птицсииа); гласно плакати, дерати се; викати. — Криве се говеда. Глиш. Пијетао кривеЈчаво прил. кривећи, искривљујући (нпр. уста дајући им ружан изглед). — Зи- лупка крилима и криви се. Сим. Дијете с е . . . кривило и викало. Лоп. Хљебар се јевне кривељаво и развучено. Божић. криви: »Сомуни! Сомуни!« Шант. 3. уз. кривељати, -ам несврш. кривати; кри- повр. окривљивати, оптужиеати један друвудати. — Казб сам већ како се Мића гога. — Ми ћемо б и т и . . . бедници ако накитио... Тако ти он кривеља и броји се . . . почнемо кривити за сићушне ствадок не дође баш спрам стења. Ранк. ри. Стан. Изр. ~ од смеха јако, грохотом се кр&внкапа ж и м а. онај који носи смејати. — Онај лола Фочак . . . руга му капу накриво. б. фиг. поносит, разметљив се да се сви криве од смијеха. Андр. И. момак. — Момци отресити и кривикапе. Павл. кр&вица и кривАца ж 1. = кривња кривбна ж 1. искривљеност; степен на- грешка, омашка; одговорност за грешку. — Што није изабран [за начелника] није његиба, отклона од праве линије или равне гова кривица. Ћор. Ако . . . окасшшо, криповршине. — Сељак ч у ч и . . . загледа јој вица ће се свалити на мене. Франг. 2. правн. [коси] к р и в и н у . . . опипава прстом рез. Андр. И. Све се оштрије истичу сеоски друштвено опасна радња која повлачи кривичну одговорност. — Приморан [је] да кровови са својим чудноватим кривинама. због неких кривица бежи из Норвешке. Дов. 2. а. заокрет, савијутак (обично о цести, обали); искривљени део чега. — Кад Петр. М. 3. неправда. — Осјећала сам што је правица, што ли кривица. Шен. [је] изишао из друмских кривина, кликнуо од радости. Рад. Д. Како се може догодити кр&вичан, -чна, -чно 1. (одр.) правн. да се врх скије. . . сломи, израђене су који је у вези са делима против чијег жирезервне кривине од алуминија. Скиј. 6. вота или имовине: ~ одговорност, <~-• пар(обично мн.) фиг. рђави, лоши поступци, ница, тужба, ~ дело. 2. који крши правду, изопаченост. — Њ е г а . . . више привлаче неправедан, непратчан. — Обоје били тврда друштвене кривине. Прод. 3. фиг. кривица, и кривична срца. Брл. кривња. — Додаћу ти велику множину Изр. кривични поступак правн. [пољубаца] да тако скинем с мене сву кри- поступак у којем се утврђују починитељи вину. Радич. Нити у двор пушта икога кривичних дела и изричу им се казне, однокоји кривину какву на души носи. Брл. сно друге правне санкције; ~ п р а в о правн. Изр. и з в о д и т и к р и в и н е разг. иза) грана права која садржи правна правила влачити се речима из неприлике; измотава- којим се у појединој држави заштићују одти се. ређене вредности; б) систем правних прописа крнвити, кривим несврш. 1. а. чини- којима се одређују кривична дела и прописују ти кривим, искривљивати, савијати. — Сва кривичне санкције; ~ санкција правн. је чаршија... кривила вратове да је види мера која се предузима према појединцу због почипеног кривичног дела; ~ законик бар издалека. Андр. И. фиг. Да сам лист . . . може да криви и натеже истину, једва законик којим се одређују кривичпа дела н је веровао. Ћос. Б. б. стављати накриво. казне за њих. — Муж је б л а ж е н . . . и поносно криви кр&вичпо прил. 1. по кривичном закошешир. Козарч. в. давати неприродан, уна- ну. — Ако се он огреши о своју дужност, кажен израз (р лицу, уснама). — Скочи и одговараће и дисцишшнски и кривично. поче кривити лице, кезити се према про- Арх. 1926. 2. неправедно, неправично. — Критивничкој партији. Ћор. Стриц . . . кривећи вично [му се] чинило да се његова слауста од зијевања, вајкао се. Франг. 2. (кобост љуће казни него многе опачине вега) сматрати кривим, окривљивати. — ликих злотвора и издајица. Шен. Кривим себе што тако испаде. Наз. Кога кр&вичноправни, -а, -5 који се односи да кривим . . . што ме запало да живим на кривично право. — Врло су значајне у таквом једном времену? Вуј. ~ се 1. а. постајати крив, добивати измене које се односе на кривично-правни положај малолетника. Пол. 1959. крив, с(а)винут, савијен облик, савијати се; нагињати се. — Придржавали [су] свећу, кривке, кривака ж мн. врста наметисправл>али је кад би се топећи кривила. ничких, паразшпских гљивица које на плоду учини кривда књегињици — онда тешко вама. Кнеж. Л. кр&веља м шаљ. покр. кривоног човек. Рј. А. крив&вав, -а, -о који се криви; који је искривљен.

63

КРИВЉАВА — КРИВОЗВУЧАН шљиве изазивају кржљање једне стране плода Тарћппа; исп. кривач. Сим. Реч. кр&вљава и кр&вљавина ж — кривњава испушгпање јаких гласова, рика {говеда); дерњава, дерање. — У подруму ишод собе чу се некаква лупа и кривљава говеда. Ћоп. Околне гране одјекују од кривљавине [волова]. Павл. кривљење с гл. им. од кривити. кразнпк, -ика м индив. кривац. — Озбиљним гледом суца на кривника једног гледа. Прер. кривн&на ж индив. в. кривица. — Слетише се Турци к Циганину, њега жале, питају кривнину. Март. кр&впица ж индив. женска особа која је скривила нешто; исп. кривник. — Мили оче, ево ти кривнице! Сама дође себе оптужити. Прер. кривња ж = кривица (1). — Кривњу за све сваљивао [је] на Енглезе. Андр. И. Кривња је очита, јасна ко сунце. Ћшг. Каните ли што подузети да спасите мога мужа из ропства у које је вашом кривњом пао? Кол. кр&вњава ж = кривљава. — Загрми сав наш потес од кривњаве оног пакосника. Ранк. Зачује из гуштика неку кривњаву. Креш. кр&вњати, -ам несврш. вшати, дерати се, кривити се (2). — А ђаво . . . шчепа зубима за ћатов џемадан . . . а ћато се . . . поче кривњати жешће. Ранк. криво прил. 1. а. косо, нагнуто на једну страну, нахерено. — [Торањ у Пизи] криво [је] изведен. Нен. Љ. Манастирски ђаци . . . придржавали су свећу . . . кад би је пламен осакатио и криво тањио. Чипл. б. савијено, кривудаво, вијугаво; супр. право, равно. — Историја је река коју онај што пише наводи куда хоће, а онај што чита плови њоме и где право и где криво тече. Нен. Љ. 2. а. наопако, погрешно, неправилно. — Сви котачи криво иду. Шен. фиг. Хватао је само поједаше ријечи, а понекад и њих намјерно криво преводио. КН 1956. б. неистинито, лажно. — Што ми се руг а ш . . . те ми дојављујеш криво. М-И. Пред судом [је] криво сведочила. Рад. Д. в. неправедно. — Криво у скупштини правицу суде. М-И. Жали се да му је Станоје [газда] учинио нешто криво. Глиш. г. рђаво, ружно. — Проти Јелки нитко ни да би ријечи криво изустио. Кум. 3. (у именичкој служби) заблуда. — Ја сам у праву, а ти си у криву. Торб. Изр. бити, д о ћ и коме ~ на кога осећапш, осетпити се погођен чијим делима; бити, падати коме ~ не бити право, не бити по вољи; ч и н и т и (учинити)

коме ~ чинити (учинити) против воље неправо; имати к р и в о разг. немати право, погрешно мислити, закључивати, не би-

ти у праву; ~

гледати

(.погледати)

попреко, нерадо гледати (погледати), не волети; немаги ~ разг. бити у праву, правилно мислити, радити. кривббожац, -шца м припадник, следбеник кривоверја. Деан. Рј. кривббоштво с в. кривоверје. Бен. Рј. крбвоверан и кривбверан, -рна, -рно, ијек. кривовјеран и кривбвјеран који не исповеда праву веру. — И не дајте робље црногорско да заробе кривовјерни Турци. НП Вук. кривбверац, -верца и крнвов^рац, -рца, ијек. кривовјерац и кривовјерац, м кривоверан човек, јеретик. — Сплићани . . . држе . . . све нас Бошњаке за кривовјерце патарене. Шен. кривбверје с, ијек. кривовјерје криво веровање, крива вера. — Како су браћа имала пуно успјеха, оптуже их Нијемци папи да шире »грчко кривовјерје«. Пов. 2. кривбверник м, ијек. кривовјерник следбеник кривоверства, отпадник од праве вере, јеретик. — [Персијанци] нису знали за невернике и кривовернике. Дуч. крнвбверски, -а, -о, ијек. кривовјерски који се односи на кривоверстео. крнв&верство и кривоверство, ијек. кривбвјерство и кривовјфство, с верско учење које се противи догмама владајуће религије и одваја се од ње. — Из његова раз у м а . . . и знања расло је кривовјерство. Ант. 1. крпвовјер-, ек. кривовер-. кривбвија ж бот. в. вија. Сим. Реч. крнвбврат и кривбвратаст, -а, -о који је крива врата. — Вани [је] топло, па се крнвоврати сунцокрети гуре по вртовима. Куш. Примаче им се кривоврати сељак. Ћоп. Умео је ђаволски лепо да свира и да намигује, онако кривовратаст. Срем. кривбглав, -а, -о који глаеу држи накриео. — Тако је рекао кривоглави човек. Рад. Д. Зато је уживала берући . . . кривоглаву зеленкаду. Шимун. крнвбгуз, -а, -о који је искривљен у доњем делу тела, у кога је крива задњица. Вук Рј. кривбдршка ж крушка (плод) с кривом дршком. Вук Рј. кривбзвучан, -чна3 -чно који криво звучи. — Видим да си у суштини т и . . . будница нашег дјетињства била само кривозвучна . . . и нервозна пратња лудилу и наивности свију нас. Цес. А.

64

КРИВОЗУБ — КРИВОРОТНИК

кривбзуб, -а, -о који има криве зубе. — Што си тако кривозуба, бако? НПХ. кривбклетаи, -тна, -тно који се криво куне. — Сјети се коња, кривоклетни смраде! Комб. кривбклетва ж индив. в. кривоклетство. — Уместо пламних стрела громових у канџама је [орлушина] стисла лакомим кривоклетвама срамну ломачу. Кост. Л.

кривблук, -а, -о ков. који има крив лук. — Уз море. . . јесу Пеонци криволуки. М-И. криво.м прил. в. криво. — Неки се . . . позивају на старо начело . . . али кривом. Баз. крнвбмерац, -рца и кривбмерник, ијек. кривомјерац и кривомјерник, м онај који криво мери, који закида на мери.

кривбклетник, -а и крнвокл&тник, -ика м човек који се криво куне; клеветник. — Ту је он кривоклетник и издајник. . . покупио све податке о незадовољству грађана. Цар Е. Учврстили се . . . са нерадницима, кривоклетницима, који на њихов миг чине што год им се нареди. Бар.

кривбмерство, ијек. кривбмјерство, с криво мерење. — Жене јој више не пребацују... да је бог казнио због кривомерства . . . жита и ракије. Ћос. Д. крив&мјерац, -рца и крив&мјерник, ек. кривомерац и кривбмерник. крив&мјерство, ек. кривомерство. кривбног, -а, -о у којега су криве ноге. — Мршаво, кривоного, жућкасто коњче бацало се под њим као бијесно. В 1885. Била [је] мала, мало кривонога. Срем. крнвбнокат, -кта, -кто ков. који ина криве нокте. — Ко кривонокти кукастих кљуна јастреби . . . на птице падну . . . М-И.

крпвоклетнпца и кривоклбтница ж кривоклетна окенска особа. — У камен ми, кривоклетнице, претвараш срце! Богд. кривбклетно прил. кунући се криво. — [Он је] кривоклетно обиједио праве људе. Љуб. кривокл&гство с заклињање на неистину. — Он зна колико је кривоклетство осуђено у народу као најцрња... срамота за човека. Глиг.

кривбнос, -а, -о у којега је крив нос. — Наш кривоноси директор — нос му је нагибао налијево. Шен. кривоклбштипа ж покр. в. кривоклеткрив&пера ж крива сабља. — С голом ство. — Нећу ја . . . понијети дома кривокривопером срне. Март. клештину, да ми поклониш у дар све ПашкрЗвопис м искривљено, рђаво писање. тровиће. Љуб. — фиг. Страшно је писмо природе; тај крНвокљун м птица кривога кљуна. кривопис по зидинама, сводовима, ходниИзр. мали к р и в о к љ у н зоол. 1х>х1а цима, звоницима ужасан је биљег круте, а. Финк. необуздане силе. Шен. кривДкљун, -а, -о који је кривога кљуна. крнвбпрст, -а, -о који има криве прсте. Рј. А. — Што си тако кривопрстаЈ бако? НПХ. кривбкљунаст, -а, -о кривдкљун. Р-К крнвбпутица ж крив, погрешан пут. Реч. — Трећи пак пут мишљаху да су зашли кривблет м индив. оквир. — Огледало на кривопутицу. Креш. обличасто са дрвенијем криволетом, млекривбрек, -а, -о који криво, лажно готачке резбарије, бјеше ствар од цијене и вори. — Кривореким си језиком у сабор од укуса. Мат. . . . издајства пљеву збацо. Марк. Ф. кривол&нпјски, -а, -б који је у кривој кривбреп, -а, -о који има крив реп. — линији, који има криву линију; супр. правоОн паде поребарке, крвав . . . Тако ћемо линијски. — Имали су . . . исти циљ . . . ми тебе, криворепа патарице. Матош. да омогуће решење . . . проблема квадракрнвбрепа ж животиња крива репа. — туре криволинијских фигура. Петр. Б. Он . . . узе прутић . . . и поче гонити кокоши: Криволинијска обала у највише случајева »А, ти криворепа!« Вес. је разведена. ОГ. кривброг, -а, -о који има криве рогове. криволовац и криволбвац, -овца м ков. онај који лови без одобрења власти или — Ал' не зна право се јоште борит за говедо он криворого. М-И. у забрањено време, ловокрадица. — Кривокрив&ротан, -тна, -тно заст. кривоклеловци [су] брзали успињући се по трагу. тан. — Народ [је] имао право погубити Гор. Ухваћено је и кажњено неколико невјерна, криворотна краља. В 1885. криволоваца. Б 1957. кривбротник м заст. кривоклетник. — криволовитп, -им несврш. ловити без одобрења или у забрањено време. — А ето, Криворотници домовини својој и теби криво јутрос сам лови и не криволови. Дав. заклеше се. Марк. Ф.

КРИВОРОТНИЦА — КРИВУЉА кривбротница ж кривоклетница. — Постасте криворотницом пред богом и свијетом. Шен. крив&рошка ж зоол. тврдокрилац кривих рогова ^опсега. Бен. Рј. крнвбстас, -а, -о који је крива стаса. — А како се је њима ласкаво смијешио онај кривостаси, кржљави сластичар! В 1885. кривбсудник м судија који криво суди. — Два бајалице и кривосудника који за њихово наказаније и данас очекују страшни суд у Вавилону. Њег. кривотвбрац, -рца м = кривотворитељ онај који што кривотвори. И-Б Рј. крнвотворење с гл. им. од кривотворити. крив&творина и кривотв&рина ж нешто кривотвореноу фалсификат. — Ја сам у свему гледао саме фалсификате, саме кривотворине, саче сурогате. Крл. фнг. Ништа није тако боно за писца као . . . када јавности мјесто срца и душе . . . мора понудити само кривотворину своје савјести. Уј. кривотвбритељ м = кривотворац. — Сва [су] та лица око њега . . . уцјењивачи3 кривотворитељи потписа. Крл. кривотвбритељка ж окенска особа кривотворитељ. кривотвдрити, -им и -бтворим несврш. творити, чинити, правити шпго криво, лажно. — Дворски летописци скинути су са својих владарских позиција одакле су кривотворили. . . историју. НК 1946. Нашао сам међу милодарима и једну кривотворену круну од олова. Пав. крнвбтворка ж кривотворителка. — Нарав, обавивши своју задаћу, може лако уступити мјесто умјетности те допустити штогод и кривотворки таштини. Јурк. кривотворство с кривотворење. — Публика у маси наваљује да види и такав позоришни комад у коме се приказује кривотворство новца. Глиг. кривбуман, -мна, -мно који умује, мисли криво, погрешно. — То је био један песник . . . вечити истраживач, оштроуман, али и кривоуман. Јов. С. кривбумље с криво, погрешно мишљење. — Сва овакова кривоумља на један се начин побијају. Баз. кривбуст, -а, -о у кога су крива уста. — Кривоуста, риђа блебетуша била је накуповала . . . сукна. Шен. Моја сестра од тетке, кривоуста и јогунаста цурица, искоса је погледала у Николицу. Ћоп. кривбшија 1. ж а. крива сабља. — Замахне кривошијом. Торд. Љута му се кривошија у снажној десници као запалила. Матош. 6. (у атрибутској служби уз им. сабља) 5 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

крива, свинута. — О боку игра кривошија сабља. Шен. 2. м чоеек криве шије, искривљена ерата. — Казаће јој одмах како је поздравио кривошија из Доњег Врчина. Рад. Д. кривбшијаст, -а, -о који има криву шију, кривоерат. — Довео је сеоске пољаре Марка Агњића . . . кривошијаста врата . . . Божић. Један кривошијасти човек . . . стављао танке гранчице под лонац. Дав. крнвудав, -а, -о = кривудаст који кривуда, који има много кривина, окука, савијутака. — Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле. Уск. Куће се доста густо нанизале тек с једне стране кривудаве цесте. Пав. фиг. Можда ће се баш тим што сте забасали исправити ваша кривудава срећа. Вел. кривудаво прил. = кривудасто кривудајући. — Река . . . тече кривудаво ка југу. Пол. 1942. крнвудавост, -ости ж сеојстео и стање онога штоје кривудаво. — Кроз кривудавост луђак и битанга гази. Уј. кривудало и кривудало м онај који иде кривим путем, онај који не иде право. Вук Рј. кривудање с гл. им. од кривудати. кривудаст, -а, -о = кривудав. — Већ [су] све кривудасте улице промочене биле. Шен. Лагано испијајући [каву] гледаше кривудасту, прашњаву цесту. Ћор. кривудасто прил. = кривудаво. — Границу чињаше . . . повучена црта . . . вијугајући се кривудасто до језера Скадарскога и Бојане. Јаг. крнвудати, -ам несврш. 1. кретати се, ићи у облику кривудаве, вшугаве црте. — Иђаше средином улице и, кривудајући час на једну, час на другу страну, прављаше крупне кораке. Дом. 2. имати кривудав, вијугав смер, тећи у кривудаву смеру (о путу, реци и сл.). — Прођем . . . стазицом што кривудаше шикаром. Ков. А. Уча погледа у . . . помодреле прсте леве руке и у три . . . црве. на млаза која су кривудала по надланициЋос. Д. 3. индив. правити гримасе, кревељити се. — Јао, како вајно уснама кривуда! Змај. ~ се кривудати (2). — Како се бистра Рајна кроз лепе долине кривуда. Нен. Љ. кр&вуљ, -уља м бот. врста бора Р т ш ти§ћи$. Сим. Реч. крДвуља ж 1. а. = крива (1). — На часове је та њежна бијела ручица била дивно правилна кривуља. Киш. Сунце је за часак провиривало . . . и обасјало . . . љупку кривуљу дивне Фрушке горе. Поп. Ј. б. графичка слика у облику такве црте која је показатељ каквог процеса. — Директор показује кривуљу производње која се не пење већ пада. Б 1957. 2. покр. а. крива сабља. —

66

КРИВУЉАВ — КРИЖАНКА

Изр. Црвени ~, Друштво Црвено[Маши се] за балчак своје кривуље. Том. б. крива удица. Рј. А. 3. а. агр. врспга винове га к р и ж а међународна организација за указивање помоћи пострадалима, болеснима и лозе. Рј. А. б. бот. врста планинског бора у грмоликомпузавом облику Ртик т о т а п а : исп. рањенима; ~ у к р и ж унакрст; немати ни к р и ж а (божјега) немати ништа, бити кривуљ. Свезн. 4. (у атрибутској служби) искривљена. — У трсју расте још неколико крајња сиротиња\ ставити ~ на што, ударити ~ преко чега а) сматрати нешто старих смокава кривуља. Драж. завршеним, да више не постоји; б) сматрати крпвуљав, -а, -о = кривуљаст а. који даје нешто неповратно, заувек изгубљено. кривуља, кривудав. — Једно кривуљаво јато пахуља убијели им леђа. Божић. 5. који је крижа с мн. = крста (1) доњи део хрптеу облику кривуље. — Јеменије, ноге кривуњаче, кичме са зделичним, карличним костима с којима се укрштава у облику крижа ге8К> љаве, мор-долама, а грбава леђа. НПХ. ЉузасгаНз. — Старца је у лијевој нози живо бомир се загледа у ова црна, кривуљавал незграпно израђена црквенословенска пис- штипао реуматизам, а на крижа му легао умор. Кол. мена. Ранк. Изр. п р и р а с т а о му трбух у з к р и ж а кривуљар, -ара м техн. справа за цртање врло је мршав. криеуља. ЕЛЗ. крижак, кришкамдвл. од криж. Вук Рј. кривуљаст, -а, -о = кривуљав. — Са свију страна равнице притјецали [су] дуги кр&жак, -ака м 1. ист. = крсташ (3) кривуљасти прокопи. Наз. Лађе кривуљасте сребрни новац с крижем. — Утиснули сте ми једва већ валима могу одољет. Марет. сваки у руку сребрни крижак велик као кривуљати, -ам несврш. кривудати. — мјесечина. Новак. 2. пом. в. криж (2). — [Ресимић] кривуда тако за пуком. Вас. Сад Крижак није једнак, а имају и једно троугло јој се учини да види . . . како кривуља по- једро. Дое. 3. зоол. врста паука в. уз крсташ (изр.). Рј. А. ворка мрави. Божић. кр&жалина ж бот. в. циклама. Сим. Реч. кривчев, -а, -о који припада кривцу. кр&жаљка ж 1. словчана загонетка код кригл м в. кригла. — Гомилају се празни које се тражене речи уносе у вертикалном и кригли. Донч. Навикли су на извесну меру хоризонталном смеру по слогошма или словима чаша или криглова пива. Срем. у мале квадрате,укрштеница,укрштенеречи. — Господин катехета . . . под одмором рјекригла ж нем. варв. врч, овећа чаша шава загонетке и крижаљке. Гор. 2. писаљка (рбично за пиво). — Ева му налијева црну каву у разбиту криглу. Крл. Над криглама за школску плочицу, таблицу. — Прегршти тог камена . . . носили су . . . ђаци по џеповипива, пред пирамидом топлих погачица, они ма уштеђујући трошак за крижаљке. Лал. остадоше дуго у врло живом разговору. Ћос. Б. крижан, -а, -о 1. трп. прид. од крижати. криж, -ижа м 1. рлг. = крст а. симбол 2. (одр.) а. који се добива крижањем, укрштаи предмеш култа хришћанске религије у облику њем: ~ пшеница. б. који се добива мешањем дужег вертикалног и краћег хоризонталног боље и слабије врсте: ~ чај, ~ вино. крака који се секу под правим кутом, углом. крижанац, -нца м 1. биол. биљка или — Скупило се . . . све село код крижа на жшотиња постала калемлељем или парењем раскршћу. Ћип. б. молитвени знак хришћана пара јединки различитих облика или врста десном руком у облику крижа, крста. — На- да се добије нова ерста, нови тип, мелез. — прави знак крижа на прсима. Креш. 2. пом. Такав је крижанац између великог и малог обло дрво, причвршћено хоризонтално на јар- тетријеба и сивог и бијелог зеца. НЕ. 2. болу, за које се веже горњи крај једра. — По дуван помешан од две или више врста. — У јарболима, крижевима и конопима пењали бачији за гредом на тавану крио је раније су се морнари. Новак. 3. разг. хрпа цепаница забрањени крижанац. Рад. Д. 3. ист. врста сложених унакрст. 4. знак одликовања, орден. старог ситног новца на комеје био знак крижа, — Јутрос му је отац добио криж ради из- крајцар. — Пази да ни цигли крижанац не ванредних заслуга. Маж. Ф. 5. знак који падне мимо бискупове кесе. Шен. ставља уз своје име онај који не зна писати као крижаница ж (у атрибутској служби, доказ истинитости свога потписа. — Били уз именицу »улица«) која се с другом крижа, [су] . . . код опћинскога уреда . . . нагодили сече. — Улице крижанице које окомито и [сеј и крижеве пометали. Коз. Ј. 6. фш\ животно искушење, брига, мука, патња, успоредо воде с горње на средњу јесу лијепо поредане. В 1885. страдање, терет. — Ви . . . бацате од себе криж, бјежите од борбе, познајете само брикр&жанка ж крижанац (7). — Изгледа гу за себе. Шен. Свако има . . . свој криж. као крижанка од месарског коња и понија. Торб. Креш.

КРИЖАЊЕ — КРИЖОПУЋЕ крижање с 1. гл. им. од крижати. 2. раскршће. И-Б Рј. кр&жар, -ара м 1. ист. = крсташ (2) учестк у разним крижарским, крсташким ратовима који је на својој одећи имао знак крижа, крста. — Током XIV стољећа Пољска мора водити борбе о њемачким крижарима. ЕГ 2. 2. а. члан католичке клерикалне организације у бившој Југославији. — Ђак сарајевске учитељске школе, дугогодишњи крижар . . . Ћоп. б. припадник клерофашистичке групације у Хрватској која се за време НОБ-а оружано борила против НОВ-а и присталица НОП-а. — Пошто су имена усташа и крижара била сувише компромитована, терористи су себе називали »Хрватским оружаним снагама«. Б 1948. кр&жара ж заст. крижак Џ). — Ујак свећеник. . . ме је једном . . . крижаром даривао. Јурк. крижарити, крижарим несврш. в. крстарити. — Не бијаше Иву Дубовићу доста да му »драга Вице« крижари по далекијем крајевима. Војн. кр&жарски, -а, -5 који се односи на крижаре. Изр. ~ ратови ист. 1) ратови што су их западноееропски хришћани под вођством папа водили у средњем веку против Селџука; 2) ратот што су их папе покретале против патарена. крижати, крижам несврш. 1. резати у кришке. — Крижа краставце у дрвену здјелу. Торд. Иван [је] крижао крух. Новак. 2. ићи амо-тамо у разним праецима, без одређеног циља, луњати, врлудати. — Нећемо улицама крижати, а можда на жељезницу не приспјети. Ков. А. Заробљеници свију народности . . . крижају уморно ову лијепу земљу. Ђон. фиг. Црне слутње крижале су њезином узнемиреном душом. Кум. 3. прецртавати, поништавати, укидати. — Предсједник [јеј . . . већину тих одредаба крижао. Обз. 1932. 4. биол. оплођавати јединке једне врсте или пасмине семеном друге ради добивања нових врста, нових пасмина, укрштати. — Мичурин је . . . крижао вишњу са сремзом. Бот. Мазга [се] ождријеби кад се крижају коњ и магарица. КН 1959. Изр. ~ батином по коме тући, ударати кога. — Стао у тмини крижати батином по мени. Дук.; ~ коме путове стављати запреке, онемогућивати коме да нешто оствари, постигне; ~ погледе гледатиједан другомеу очи (рбично с непријатељским изазовом); ~ погледом изражавати шзадовољство, срџбу. — Он је само режао и крижао погледом. Донч. ~ се 1. = крстити се (1) чинити, правити десном руком на себи знак крижа. — Старица се плачући крижала. Ћип. 2. сећи се, укрш5*

67

тати се. — Муње се крижаху небом. Шен. Ту се крижају жељезнице. Андр. И. фиг. Сто несређених мисли крижало се њезином главом. Новак. 3. фиг. сударати се, сукобљавати се. — И љубав и мржња крижале се у њезиној глави. Шимун. Онда се опћени закон и посебни интереси неће крижати с дужношћу. Баз. 4. ићи у разним правцима мимоилазећи се. — Он је заокренуо бријегом, а ви ваљда овуда ливадом . . . Најпослије смо се крижали. Ђал. фиг. Поруге, псовке, разговори, шале, све се крижа по задимљеном зраку. Војн. Изр ~ левом руком много се чудити. кр&жатица ж бот. врста лековите биљке, прострел ОегШапа сгаиаШ. Рј. А. кр&жач, -ача м 1. онај који крижа, реже дуван. Деан. Рј. 2. нож којим се реже дуван. крижевача ж заст. крижак Џ). — Замоли ме за три тврде шкуде крижеваче. Матош. крижевље с зб. им. од криж. — Тек крижевљу силних нава љуљаху се оштри врси. Крањч. С. крижепут м и крижепуће с в. крижопут. — Јаше Магда свакога петка на Клек или на ломнички крижепут. Шен. Сам заузме мјесто у гудури тик села . . . недалеко од крижепућа. Том. кр&жић м дем. од криж. • крЗжице ж мн. лешвице међу прозорским окнима. — Три прилично висока прозора са зеленим крижицама бијаху без застора. Адум. к р Ј ж н ш т е с крижопут. — Али глоговача му се путем на неком крижишту измакла из руке. Дук. крижни, -а, -о који је у облику крижа. — Сјенка мала . . . једва досегнула подбој прозора с крижним решеткама. Божић. Изр. ~ пут рлг. а) побожност иа успомену страдања и смрти Христове; б) фиг. мука, страдање. — Та је несрећа била почетак . . . крижног пута. Бат.; ~ узао нарочита врста узла, чвора којим се служе морнари за везивање двају ужета; ~ захват спорт. врста захвата при рвању. кр&жноге прил. индив. укрстивши ноге. — Около софре крижноге посједају. Маж. М. крЗжнути, -нем сврш. махнути чим унакрст. — Потрзма се за пушку . . . крижне брзовито њоме по зраку. Божић. крижбноша м = крстоноша (1) онај који носи криж. — Био је слабић, плашивица, сиромашни крижоноша. Кос. крижбпут м и крижопуће с место где се крижају, укрштају два пута, раскрсница, раскршће. — Кршћани [су] његов разапети лик дали поставити у свим црквама и по

КРИЖУЉ — КРИЈУЋ(И) свим крижопутима. Мишк. Она је само двије кријбсар, -4ра м (ијек.) човек који пали тачке, два крижопућа јасно и тачно видјела, кријес. — Али је тамо међу кријесаре на неко вријеме дошао и један други несноснији али сталне стазе до њих није могла наћи. тил. Цес. А. Коз. Ј. крнјесити се, кресим се, ек. крбсити се. кр&жуљ, -уља м в. шкриљац. Р-К Реч. криј&сна ж (ијек.) неол. сијалица, свекр&жуља ж писаљка за школску плочитиљка, жаруља. — Тек по гдјекоја кријесна цу. — Твој чича оста бос због твојих крижусија у великом лустеру у средини. Цар Е. ља, таблица и сунђера. Вас. кријеспица, ек. кресница. крнза ж грч. 1. а. врло тешко стање. — Младеначко доба било је за њ вријеме јаких крВјешва ж (ијек.) покр. в. трешња. криза. Нех. Италија је на почетку 1943. Вук Рј. године преживљавала тешку кризу. Јак. кријештав, -а, -о = крештав. — ПокоНаше друштво и наш јавни живот налазе пали су [ г а ] . . . уз кријештаву свирку соколсе у великој и дубокој кризи. Марј. М. б. ске фанфаре. Кол. екон. периодична појава у капиталистичкој криј&штање с гл. им. од кријештати. привреди која се очитује, испољава у хиперкријештатп, -им несврш. = крештати. продукцији робе, а то има за последицу смањен>е производње и незапосленост. — Нисам у кријбштелица ж в. крештелица. — А оне године кризе могао наћи посла. Сим. зрак струји . . . храпавошћу гаврана и криКриза зацрнила, куруз четири гроша. Рад. Д. јештелица. Матош. 2. мед. преломно стање у току болести после крпјештпти, -им несврш. (ијек.) в. кога настаје побољшање или погоршање бо- крештати. — Цврчак кријештио је у грмолести. — Где ватруштина напречац опадне, вима. Војн. Црквењак је кријештио једва па још уз то са знојењем и крепким сном, чујним гласом. Шов. говори се о кризи. Батут. Сада [је] било кријумчар, -4ра м = криомчар онај који очито да је криза прошла и да је [дијете] оздравило. Крањч. Стј. 3. осетљива неста- се бави кријумчарењем. — Важио је као срешица, оскудица чега. — У нашој војсци осећа- ћан и дрзак кријумчар. Срем. Она . . . увијек ла се криза муниције и криза одела. Јов. С. има везе са . . . кријумчарима. Крл. кријумчарев, -а, -о = кријумчаров који кризантбма ж = хризантема биљка из припада кријумчару. пор. главочика, лепог, крупног и мирисавог кријумчарење с гл. им. од крцјумчарити. цвета ТапасеШт шсНсит. Сим. Реч. кријумчарити, -умчарим несврш. = крИзма ж грч. црквени обред у капголичкриомчарити тајно уносити или увозити кој цркви који врши бискуп правећи вернику у једну државу робу, избегавајући плаћање на челу знак крижа, крспга посвећеним уљем, царине или изигравајући наредбу о забрани сакраменат потврде. уношења такве робе. — Исприча како је крЗзма&е с гл. им. од кршмати. дознао да онај кријумчари, претура стоку преко границе. Ранк. Источноиндијско друкризмаватн, кризмавам несврш. према штво, основано енглеским капиталом, крикризмати. — Јутрос [је] кризмавао у капели. јумчарило је опијум у Кину. ОГ. Павл. ~ се фиг. провлачити се неопажено. — крЗзмати, -ам сврш. и несврш. а. дати, Имаде и оптимиста који не вјерују ни у давати коме кризму. Вук Рј. б. фиг. (ис)једну ријеч што им се говори3 и само се кроз тући, ударити, ударати кога. Рј. А. све кријумчаре. Крл. крЗзменн, -а, -б који је у вези с кризмом. кријумчарка ж = криомчарка женска — Ту се сад јављају рођаци . . . крштени, кризмени и бог зна какови не јоште кумови. особа кријумчар. — Била [је] под сумњом као кријумчарка кокаина. Крл. Јурк. крнјумчаров, -а, -о = кријумчарев. кризнп, -5, -б који је у вези с кризом: ~ ситуација, ~ дани, ~ односи. кријумчарскн, -а, -о који се односи на кријумчаре. — Чапкун Мане, Ђорђијин син, крЗјсње с гл. им. од крити. кријумчарска стара крв, — он је и нико криј&пити, кријепим, ек. крбпити. други пустио тај проклети глас. Срем. криј&пзвење, ек. крепљење. кријумчарство с = криомчарство бавкрвјес, ек. крес. љење кријумчарењем, кријумчарски посао. криј&савац, -авца м (ијек.) крес (5). — Деан. Рј. Мртви мук влада на води и на суху, каткад крпјућ(и) прил. кришом, крадом, крадопрекинут млатом весла или кријештањем тце. — Кријућ их је често облазила. НП кријесаваца у шуми. Љуб. Вук. Грофица (кријући метне траку у недра). крЗјесан, -сна, -сно, ек. кресан. Грол.

КРИК — КРИЛАТОСТ

69

крик м (лок. крику; мн. крикови и песн. крДласт, -а, -о који је бео по прсима крици, ген. крикбва) Х.јак, оштар узвик (рд пгрбуху и ребрима, па се чини да има крила: бола, страха, ужаса, велике радости, изненађе- ~ говече, ~ коњ. ња и сл.), врисак. — На радостан крик МагкрДлат, -а, -о 1. који има крила. — Тако дин . . . ђипи она. Станк. 2. оштар, јак, краразмишљаше . . . слиједећи оком . . . крилатак и еисок глас птице. — Кроз глуху тиши- та јата птица. Шен. Крвава ваш јавља се у ну падаху крици расањених птица. Куш. 3. два облика: као бескрилна и као крилата. узвик, клик, поклик (као дозивање). — Ко зна Тод. 2. фиг. којије брз као да има крила, који шта крије у себи и та невина роса сјајна: јури, шири се као да га крила носе. — Ватрени ти сељачки пословни крици што се с брда Хафиз, крилати Хафиз постао је труп, клада на брдо чују. Макс. 4. фиг. а. јак, оштар од меса. Андр. И. На наше шуме ударит ће звук као знак чега, сигнал. — Изникао [је] крилат огањ да похара живо и неживо. Кос. . . . град ципела с тутњем стројева . . . криком 3. фиг. којије пун полегпа, који се високо, снасирена. Сим. б. снажно очитовање, испоља- жно уздиже, развија (у духовном или моралвање каквога осећања. — Осјећала сам ваш ном сшслу). — Нерад додијао је његовој очај, вашу самоћу и ваш крик да вам одне- крилатој души. Шен. Динарски Срби су чекуда дође помоћ. Фелд. сто смеле и крилате фантазије. Цвиј. Изр. последњи ~ м о д е последња модна Изр. к р и л а т и л а в ист. симбол некановост. дашље млетачке власти и моћи. крЗка ж 1. испуштање крикова, кричање, крилатати, -5м несврш. махати крилима. врискање. — Крика и вика продирала зра— У позадини крилатају бијеле гуске и ком канда се слетјело велико јато врана и смију се гачући. Гор. чавака. Шен. Дуго је гледала како се валови кр&латица ж 1. а. крилата животиња натискују и пјенушећи се ударају о хриди . . . (рбично змија, коњ) који по народном веровању уз крику галебова. Ћип. 2. бот. лековита имају крила). — Ил' лелече вила у планини, биљка из пор. јаглаца, с ружичастим или модрим цветићима АпаеаШз агуегшв. Терм. 3. или цичи змија крилатица. НП Вук. Покажи ми . . . тамјан . . . дрво што га штите змије крбка-крака оном. в. крака. — Чини по крилатице. Матош. фиг. Ој пјесмо моја, ваздуху као да окреће кључ у брави: крикакрилатице дивна, што зраком лаким попут -крака! Мил. дашка плинеш! Гал. 6. (Крилатица) надимак познатом јунаку из народне песме Рељи крикет м енгл. спорт. игра малом лоптом и штаповима на отвореном игралишту. од Пазара. — Ал' ето ти Реље Крилатице. НП Вук. 2. нар. а. аероплан. — Гологлави и крикбташ, -4ша м онај који суделује у распасани четници стадоше . . . зурити у крикету. — Тада крикеташ дашћући пође небо . . . испод кога су шестарилс крилатице, . . . у шатор [да се окријепи]. Креш. личећи на тамне птице. Ћоп. б. песн. брза крАкљив, -а3 -о праћен криком; који се лађа (са једрима). — Сад се је љубав заклочини криком. — На Ђурин поклич похрлише нила под ступове дуждеве палаче, сад опет сви, ко пернад кад се слеће на крикљив на лађици крилатици лети по сјајној глачини. ваб. Кош. Шен. 3. духовита, карактеристична реч, крикнути, крикнем сврш. 1. једанпут реченица која је у широкој употреби. — Убачена је у живот крилатица: Просвјетом к испустити крик, закричати, вриснути, послободи! Барац. У њиховим круговима важи викати. — Дјевојка се трзну, крикну и . . . крилатица: »Глумац може да не дође на распасана и боса скочи у воду. Тур. Погибе представу само у случају смрти.« Пол. 1958. човек! крикнуо је неко. Јак. фиг. И наједанлут крикнем стихом. Цес. Д. 2. испустити крблатник м 1. анђео (с крилима). — оштар, јак и неугодан глас (р птици). — Врх Лице Арханђела Михајла не могаше да буде мртвога мора крикне која врана. Бој. ни љепше ни узвишеније у часу кад је бацао крикр&чање с гл. им. од крикричати. — с небеса непослушне божје крилатнике. Свраке блебетаве . . . закричаше гласно: Војн. 2. в. крилатаца Џб). — Сједе Јанко те кри, кри! И шумом се прочу оштро крити књигу пише, а на руке Рељи Крилатнику. кричање. Наз. НПХ. крикр&чати, -им несврш. оном. индив. крблато прил. као с крилима, брзо и испуштапш гласове: кри, кри. В. пр. уз гл. им. снажно. — Нико тако крилато и бездушно крикричање. не може гонити непријатеља . . . од нас. КН 1958. крила с мн. бот. део венчића у цвету. Терм. 3. кр&латост, -ости ж брз ток, пролазност. криланце, -а и -ета с дем. и хип. од крило. — Код зреле жене нећеш толи ласно опазити — Хтела сам ти донети и једно криланце крилатост временаЈ колико код старе дјевиод пилета. Шапч. це. Шен.

70

КРИЛАЦ — КРИЛО

крблац, -лца м зоол. = крилаш (7) врста пужа бгготђив. Бен. Рј. кр&лаш, -аша м 1. МИТ. коњ с крилима. — Његов Пегаз није туђински крилаш. Матош. А пред њима четири коша крилаша. Наз. 2. анђео с крилима. — Пајо је . . . црквени службеник5 па њега сигурно пазе и двојица . . . крилаша. Лав. 3. ист. цесарски талир с раскриљеним орлом. — Како кога видје оскудјевна, по крилаша дјечку најмањему [дарива]. Март. 4. заст. лађа (какве су ишле некад од Београда низ Дунав). Вук Рј. 5. густ, велик брк (као даје крило). — Сиједи густи брк крилаш, стаде се трзуцкати. Божић. 6. име домаћим животињама (волу, коњу, овну, петлу) којима су прси, трбух и ребра бели. Рј. А. 7. зоол. = крилац. Бен. Рј. крнлашц м мн. зоол. род изумрлих гуштера с крилима Р*ешс1асгуН. Тућ. крилашица ж 1. нар. песн. у изразу: змија ~ змија с крилима. — Седла вранца седлом џевердаром, потпрегује змијом крилашицом. НПХ. 2. зоол. в. зеба. Бен. Рј. крилашце, -а и -ета с дем. и хип. од крило. — Вихори се за њим ко трокутни трак крилашце за крилом и просеца зрак. Кош. фиг. Смијешак залепрша у угловима уста и склопи крилашца као лептир. Донч. крНлимице прил. као на крилима. — Мојему краљу пријети велика погибељ, и моја вјерност похити крилимице амо. Шен. крилити, крилим несврш. 1. а. крилиши се Џ). — На пландиштима је небо високо . . . орао далеко крили. Сим. фиг. На гримизним једрима сунца далеки облаци криле. Кркл. 6. (чим) махати као крилима. — А младић се грчио и свијао у рањено клупко, крилећи рукама као танким летвама. Божић. Без престанка је . . . пјевуцкала и зујала, крилећи око себе завитланом кратком сукњом. Ћоп. в. (чим) уздизати се (као крилима). — Младић је једнако говорио . . . крилећи духом онамо горе у висине бесконачна неба. Ђал. 2. ширити, пружати (руке за грљење). — Руке криле, у лице се љубе. НП Вук. О врат мајци руке крили. Шен. ~ се 1. а. лебдети, уздизати се, раширених крила летети. — Ишао је лагано прашним коловозом прислушкујући . . . пјевају шеве што се . . . крилиле више непомичног класја. Шимун. б. ширити се. — Ту се . . . мотају јарци . . . криле. Павл. фиг. Жали боже ону срећу што се крили у тој кући . . . ја више уживати не могу. Коз. Ј. 2. уздижући се хрлити, летети у неком праецу. — фиг. Како ми се душа крили к оном брду на истоку! Шен. Мисли су снажне, сјајне и криле се далеко, високо. Шимун. крилни, -аа -5 1. који се односи на крила: ~ прегиб, крилне кости. 2. војн. спорт. који

се налази, који је распоређен на крилима, на боковима. — Офензиву су отпочели истовременим нападом на крилне секторе. Ч-М. Бели [играч с бијелим фигурама] је страдао, јер је потценио крилни напад противника. Шах 1. Изр. ~ ађутант војн. заст. први ађутант. крилно прил. на крилу, са стране, с бока. — Она [обрана] не спада у овај систем игре, јер црни не развија крилно свога ловца. Шах 1. крило с 1. а. орган који служи за летење код птица и неких кукаца, инсеката. — фиг. Допловише на топлим крилима звуци вечерњих звона. Матош. Џез је у дворани носио на својим помамним крилима парове најелегантнијих играчица и играча. Ћос. Б. 5. по народном веровању такав орган у људи, и неких животиња (рбично у змаја, змије, коња). — Јеђупкиња њега [Рељу] одгојила, стога има крила и окриље. НП Вук. Мајска ноћи, ала ти си чарна за пјесника . . . кад му душа слаба и немирна подавије Пегазова крила! Баш. в. снажна развијена предња пераја риба полетуша. 2. нешто начињено, скованОу слично правом птичјем крилу, а служи као украс. — Погуби га Али-капетане . . . однесе му крила и челенку. НПХ. 3. &.једна од равних плоснатих површина, помоћу којих се авион одржава у зраку, ваздуху. б. фиг. једро. — Досред мора види се једна једина лађа . . . али је крила објесила, јер није вјетра. Маж. Ф. в. део еетрењаче који хвата ветар и окреће еетрењачу. — Ветрењача . . . раширених крила као раширених руку. Чипл. г. делови прозора или врата који се отварају и затварају. — Лупне које прозорско крило. Радул. Крило врата зацвили. Божић. ц.један од два или више комада платна од којих се саставља шатор. — Мирују попут птица шатооска крила бијела. Пар. 4. бочни део чега. а. хаљине, капута, мреже, шајкаче и др. — Стипанчић је био од главе до пете једнако одјевен . . . у модри и тијесни фрак с округлим крилима. Новак. б. зграде. — Зоркина је соба била у западном крилу куће. Кум. Мајстор Коста је предао радњу . . . и увукао се са Срећом у крило. Сек. в. стола (који се развлачи), кола и др. — Кочија пројури мимо њих, али при томе запе крило од сједала о кола сељачка и потрга се. Том. Каруце да буду у црно лак и р а н е . . . по крилима и пармацима да иду црвене линије. Ћос. Д. г. села, града, планине. — Усред крила горског наврх узносита вршка одбија се од сјене стољетних храстова бијело прочеље старога Медведграда. Шен. Његова је кућа била предзадња на оном крилу варошице. Наз. 5. лист биљке. — Ћоццћ је, како се код

КРИЛОВИТ — КРИМИНАЛ нас говори, крајишка детелина од пет крила. Сек. Салате мекани листови крупних крила. Чипл. 6. а. војн. десна и лева страна војске распоређене у бојном реду, бочни делот гомиле људи. — Непријатељ је, чини се, заобишао десно крило. Гор. Лево крило [људи] одвуче писар . . . а на десно оде кмет. Ранк. б. спорт. у ногомету играч који је смештен најдаље на боку с леве или десне стране игралишта. — Навала преко крила је успјешнија. Ног. 7. анат. лева или десна страна плућа. — Рана је тешка . . . кроз оба плућна крила. Јак. 8. група у једној политичкој странци или организацији која се разликује у свом идеолошко-програмском схватању. — Правашко крило [је шутјело] на спомендан Раковице. Нех. Очладина се делила на десно и лево крило. ЛМС 1951. 9. фиг. помоћ, одбрана, заштита. — Сваком лету напредноме и ти беше једно крило. Змај. 10. а. део тела у седећем положају од трбуха до колвна на коме се може што држати. — Прекрштених руку у крилу, сјеђах нијемо. Леск. Ј. О дај ми, драга, да на крило твоје положим главу уморну. Рак. б. (понекад мн.) набор оног дела женске хаљине или прегаче која покрива крило (10а). — Ту живи и она Селена што нам је. . . више пута донела пуно крило бадема и гуња. Шапч. Истресо сву ону ситнсж у крило, па разабира све сорту по сорту. Мул. [Жена] носаше нешто у крилима. Вес. 11. средина, окриље. — И никнут ће из крила љепшег свијета нов човјек. Наз. Оставља породицу да у крилу друштва. . . нађе спаса од породичне монотоности. Прод. Кад сване . . . под крилом шуме, средином цесте, касат ћу и ја мобилизиран. Кашт.

71

струјом; б) препустити се с поверењем судбини; примити кога на своје ~ , узети кога под своје ~ узети под заштиту; п р и в и т и се под чије ~ приљубити се коме примајући од њега помоћ и заштиту; савити к р и л а одустати од даље борбе, напустити борбу; савити што под своје ~ савладати, потчинити својој вољи; сломити ( п о л о м и т и ) , с п р ж и т и ( с п а л и т и , сагорети) к р и л а коме лишити кога његове моћи, његова утицаја; ( р а ) ш и р и т и , стерати све даље к р и л а , разви(ја)ти к р и л а , р а з махнути к р и л и м а разви(ја)ти своје деловање, испољити, испољавати своје способности.

крин&вит, -а, -о крилат. — Криловит Натко лаком ногом ступа. Шен. крипбног, -а, -о у кога су ноге као крила, који врло брзо трчи. — Јадна раја к земљи попадала, јер је вуку коњи крилонози. Маж. И. Ко кад се птица к звијездам вине, крилоног коњић зраком плине. Шен. крил&ношци, -ожаца м мн. (јд. крилбножац) зоол. врста пужева Р1егорос1а. Терм. 4. крилоња м криласт во (који је по трбуху и боковима беле боје). — Један човек оре по брегу на белим воловима. »Хајс, беља, хајс, крилоња!« Петр. В. кр&лоша ж криласта свиња. Вук Рј. крилушива ж аугм. и пзј. од крило. — Колеба се г а в р а н . . . и разастре своје крилушине суре. Кош. крилце, -а и -ета с = криоце 1. дем. и хип. од крило. — Свици, умирући у снеГУЈ посљедњи пут подижу своја сјајна крилца. Јанк. фиг. Долепршао нечујно на крилИзр. бити чије десно ~ бити најцима сумрак. Донч. 2. покретан део на боља помоћ, главни помагач; бити одњизадњем рубу аеионског крила који служи за хан на женском к р и л у бити размаодржавање бочне стабилности. жен; ч о в е к сломљених к р и л а поЗеђен, утучен; дати, п о д и ћ и , п р и д и ћ и крикр&љак, -ака м покр. в. шешир. — ла коме или чему охрабрити, осокоАли ћеш тешко разабрати да ли је то калити, дати снаге, подстаћи; дати к р и л а па или криљак. Ков. А. ногама или петама побећи што је мокрбљат, -а, -о в. крилат. — Над јегуће брже; д и ћ и кога на к р и л а учизером облаци од уздахаа а у облацима као нити га самосталним; добити крила прикована орлушина — криљата људска охрабрити се; ићи као на к р и л и м а нада. Матош. брзо ићи; клонула су некоме к р и л а криљатв, криљбм несврш. мтети као постао је неспособан за борбу; м е к а а о је крило материно најбоље се живи у сво- на крилима; исп. крилити (1). — Сипа кугла, а ја криљам, на земљу не стајем. Бан. јој кући, у својој домовини; пало му је у ~ добио је што не очекујући, постао је криљење с гл. им. од крилити. изненада власник чега без своје заслуге; подкрвминал, -ала м лат. 1. а. деловање сећи, п о д р е з а т и , п о т к р е с а т и , очузлочиначких друштвеноопасних елемената, пати, сапети коме к р и л а спутати кривично дело, злочинство. — А да није замах, полет коме, ограничити коме власт; можда побјегао . . . пред каквим криминапорасла су некоме к р и л а постао је лом? Драж. б. написи у новинама о тоактивнији, самосталнији, моћнији; повеме. — Лепа се интересује за друштвену рити ветру своја к р и л а а) поћи за хронику, Цвета воли криминал. Риет. 2.

72

КРИМИНАЛАН — КРИОМЧАРЕЊЕ

криминалистика. 3. затвор, робија, тамница. — Само је Томек нешто мало побољевао, па се сада лијечи на криминалу. Бен. Изр. пасти у ~ починити казнено кривично дело. крЗминалан, -лна, -лно 1. који садржи у себи злочин; који је починио злочин: ~ дело, криминални елементи. 2. (одр.) који се односи на криминал: ~ роман, ~ хроника. кримин&пац, -лца м (ген. мн. криминалаца) онај који врши или је извршио криминал, злочинац. — Помешао се са најнижим криминалцима. Андр. И. Типичан криминалац у покајничкој костријети. Крл. криминалист(а) м правн. 1. истражт орган, судија или чиновник кривичног одељења који се бави прогоном казнених, кривичних дела. — О себи је на концу једног писма дометнуо да га је шеф неизрециво заволио и да је у уреду најбољи криминалиста. Новак. 2. судија, уопште стручни познавалац криминалног права. — Темељније психолошко образовање потребно је . . . криминалисти и законодавцима. Псих. криминалДстика ж правна наука о техници и узроцима злочинства. — У мрачним тренуцима чак је пријетио да ће пребјећи у одвјегаике за криминалистику. Л-К. криминалАстпчка, -5, -5 који се тиче криминалистике. криминал&тет, -бта м скуп учињених казнених, кривичних дела. — Ваља разликовати криминалитет пуночетних лица од онога непунолетних. Арх. 1936. крвм&налка ж женска особа криминалац, она која је у затвору због криминала. — То су јој другарице [на Бањици] и учиниле, али су је »криминалке«... пријавиле Радовану кључару. Пол. 1944. кримин&лог м грч.-лат. онај који се бави криминологијом. кримвнолбгија ж наука о кривичним казненим делима као друштвеној појави. криминблошки, -а, -б који се односи на криминологе и криминологију. крбмице прил. покр. в. кришом. Вук Рј. крин м лат. 1. бот. љиљан. 2. а. украс у облику љиљанова цвета. — Госпођа... са дијамантним крином. Матош. б. ист. украс на грбу некадашњих француских краљева. — На колима, на амовима, на хаљиаама дворских с л у г у . . . виђали су се извезени бели кринови. Нен. Љ. Изр. морски к р и н о в и зоол. разред бодљаша који су причвршћени за подлогу СппоИеа. Терм. 4. „ л

кринка ж 1. а. направа с отвором за очи што се ставља на лице да се право лице не може препознати или да се други преплаши, маска, образина. — Јеси л и . . . здерб кринку с лица лицемер-гадила ? Змај. Да сто имадеш кринка врх образа, не би ми н и ш т а . . . остало скрито. Комб. б. човек с маском на лицу. — Остап се шутећи и бијесно отимао. Већ га је држало шест кринки. Крањч. Стј. 2. лик (у који се ко прерушио). — Поручник . . . поклони се . . . бискупу, с којим се је заједно под кринком фратра повратио био. Шен. 3. фиг. оно што служи да се сакрију праве намере, дволичност, лицемерство. — Како мило то лице, а сада — извјежбана кринка бесрамне комедијашице. Шен. Вјерске заједнице нарочито неке, под кринком вјерских [акција] предузимају чисто политичке акције. Арх. 1953.

Изр. скинути, здерати коме крин-

ку с лица раскринкати, разоткрити ко-

га; збацити са себе кринку престати

се претварати. крннов, -а, -о који припада крину: ~ цвет.

крииблбн, -ина м и крннолбна ж фр. 1. широка женска сукња растегнута обручем од жице, рибље кости или бамбуса у облику звона (мода у 18. до средине 19. ст.). — У селу је и кринолин био још једнако доста р е т к а . . . ствар. Срем. Кринолине разне, пуне веза, красне и сјајне некада су биле. Рак. Глембајевске жене навукле су свилене кринолине. Крл. 2. тканина од кон,ске струне. Свезн. кринчица ж покр. шољица. — [Ја] бих јој ч е с т о . . . скривећке сло кринчицу јухе и штогод да пригризе. Војн. криблит, -Дта м грч. мин. врста минерала који служи у индустрцји млечног стакла. крЗомвце прил. кришом, крадом, крадомице. — Спремала се . . . да криомице изађе из куће. Бег. Зар ми нијеси заимао пара криомице да отац не зна? Ћор. хрЗомичан, -чна, -чно који се чини криомице. — Ни име Октавијан није се . . . никад први пут споменуло без . . . криомичнога подсмјехивања. Јурк. крЗомце прил. в. криомице. — Она жеља да дођеш криомце до цијеле истине, не даде јој мира. Шен. криДмчар, -&ра м = кријумчар. — Рођена подиже руку и као највјештији криомчар убаци исписану хартију. Бег. криомчарев, -а, -о = криомчаров који припада криомчару. криомчареае с гл. им. од криомчарити.

КРИОМЧАРИТИ — КРИСТАЛАН

73

криптографија ж грч. тајно писмо. криомчарити, -бмчЗр&и несврш. = кријумчарити. — фиг. Ми не живимо, ми — Ручна књига војне криптографије. Вин. криомчаримо живот. Вил. крептодепресија ж грч.-лат. геогр. кри&мчарка ж •= кријумчарка. улегнуће испуњено водом којој је ниво еиши од мора. криомчаров, -а, -о = криомчарев. кр&птон, -бна м племенити плин, гас, крпбмчарски, -а5 -б који се односи на који се налазн у малим количинама у аткриомчаре: — шеф, ~ роба, криомчарске мосфери (Кг). барке. криспти се, крисим се несврш. песн. кридмчарски прил. на начин криомвраћати се из смрти у живот, ускрсавати. чара. — Те образине доле с образа... — Милодух цвијет се криси из свог гродволичје то криомчарски што негује вач ба, поносит к звијездама вит и танан скосрам! Костп. Л. чи. Шен. криомчарство с *= кријумчарство. крбска ж оном. писка, цика, дрека. — крвомство и крЗомштина ж необ. Стоји криска тридесет делија. НПХ. оно штпо се криомчари, што се кришом носи крНс-крос назив за вежбу у којој се или преноси. — За остало ћу платити, само баца и хвата лопта у трчању. Рук. их не узмите под криомство, кад сам их крбснути, -нем сврш. оном. викнути, већ пријавио. КН 1959. По ковчегу, луде, премећете . . . Криомштина што путује са повикати. — Час, два стајао је ко укопан, мном, у глави се мојој крије. Шим. С. а онда криснуо болно, помамно и очајно. Торд. Обијесно неман је трула криснула: крЗоница ж покр. мртвачки покров. — Они га [мртваца] метну у гроб н кри- Јухехе! Крањч. С. КрЗст, Криста м грч. по Библији наоницама покрију. Вук. криДце, -а, -ета с (ген. мн. крилацб и зив Исуса из Назарета, оснивача хришћанкрдлЗцЗ) «« крилце. — Има људи који ства, Христ(рс). Изр. браћа у Кристу припадници уживају у . . . криоцима лептира. Нед. У исте хришћанске заједнице, реда и сл. зимзелену се вере сиви палчић и као да ми је на безазленом криоцу донио топли кр&стал, -ала м грч. 1. геол. тврдо мирис. Матош. Придружи ми с е . . . да тело које има правилан вањски, спољни обпосматрамо румену ј е с е н . . . и лист како лик многоплошњака или полиедра: кристали криоцем маше у лету. Макс. кухињске соли, кристали стипсе. 2. фино крјшл м нем. вулг. човек неразвијена, стакло, изглачано и брушено. — Дат ћу ти чашу од кристала. Видр. За њега је само слабашна тела; богаљ, сакат човек. — Тај кристал и шампањац. Чипл. 3. фиг. оно сељачки крипл ипак не изгледа тако нешто је чисто, без икакве примесе. — Сви способан да не би могао носити пушку. они скупа [сеоски момци и дјевојке] кано Кик. да чине сјајни, чисти кристал. Тур. У некрЗпта ж грч. 1. код старих Грка и бу обојеном само прозирним кристалом меРимљана подземни ходник усечен у пећину. сечине. Чипл. 2. подземни ходшк и ћелије у којима су се Изр. чист, бистар, п р о в и д а н као прт хришћани сакупљали на богослужење. ~ сасвим чистп, провидан и без икакве не~ 3. гробница у црквама. — Као пребендар чистоће или примесе; јасно (питање, одвјечно чува дух и повијест ове крипте. говор и сл.) као ~ сасвим јасно, раПолић. Било хладовито и мрачно као у зумљиво. крипти. Десн. кр&сталан, -лна, -лно 1. (одр.) а. који крипто- грч. као први део сложенице се односи на кристал: ~ ос, осовина, ~ значи: тајан, скривен: криптогамија, крипвода. б. који се састоји од кристала: ~ тографија, криптограм и др. сода, кристални агрегати. 2. који је од крикриптДгаме ж мн. грч. бот. биљке без стала. — Умрле су бајке о кристалном цвета којима су плодни органи сакривени граду. Фран. На њему [бифеу] стоје... {нпр. гливе), бесцветнице Сгур1ој;атае. кристалне чаше. Дим. 3. који светлуца као кристал, блештав, сјајан, светлуцав. — кршггогамија ж грч. тајни брак. Снијег . . . сав се поспе кристалним звјездицама. Шен. 4. фиг. прозиран, чист, јакрнптбграм м грч. 1. спис написан тајним писмом. — Мислим да на фронти не- сан (р течности, о зраку, ваздуху, о чему ћемо имати времена за одгонетавање так- умном и сл.). — Та једноставност, та кристална бистрина његове поезије чини је вих кршггограма. Јонке, Ретко је који од тих криптограма остао тајна. КН 1958. тако лијепом и топлом. Марј. М. Кроз 2. врста загонетке у којој треба преметањем кристални ваздух само прапорци звече. Чипл. ,., , „ слоеа одгонетнути право значење речи.

74

КРИСТАЛАСТ — КРИТЕРИЈУМ

крЗсталаст, -а, -о 1. који је састављен од ситних кристала: ~ прашак, кристаласти шкриљци. 2. који је попут кристала. крЗсталастбст, -ости ж својство онога што је кристаласто. — Истраживајући стијене архајскога доба, запажа се њихова врло развијена кристаластост. Тућ. крвстализацнја ж 1. прелаз тпвари, матерџје у кристално стање. — Ово прелажење минералне твари из текућег и плиновитога стања у круто. . . зовемо кристализацијом. Тућ. 2. фиг. добивање спгалних и одређепих облика. — Оне [појединости сирове грађе у нар. пјесмама] још нису биле прошле потребан процес кристализације. Барац. кристализацијскн, -а, -5 и кристализац&бни, -5, -б који се односи на кристализацију. — Негдје при тим кристализацијским збивањима одвајају се из магме њени сулфидни и оксидни састојци. Тућ. Жртвујући сваког појединца и поједине групе, сви морају најопрезније чувати ово језгро и кристализациону тачку српског народа. Цвиј. кристализирати, -изирам и крАстализовати, -ујем сврш. и несврш. 1. кристалисати се. — Има минералних твари које у некиљ случајевима кристализирају тако да се два или више индивидуа срасту у једно тијело. Тућ. 2. прел. фиг. утпврдигтш, утпврђиватпи, обликовати, да(ва)ти сгпалан и одређен облик чему. — Човјек кристализира своју духовну прошлост у своја тјелесна настројења. Уј. Дисов песимизам . . . није кристализовао у чврстину аргументе и мисли. Михиз. ~ се повр. кристалисати се. кристалинскн, -3, -б в. кристаласт (/): ~ шкриљ(ав)ци. кристалисање с гл. им. од кристалисати (се). кристалисати се, -ишем се сврш. и несврш. 1. поста(ја)ти кристал, претворити, претварати се у кристал. — Најзад ће се в о д а . . . претворити у кап росе или кристалисати у лепу звездицу. Поп. Б. 2. фиг. поста(ја)ти чист, јасан, одређена облика (као кристал). — Она [посзија Д. Максимовићеве] нити се мењала, нити је тарочито еволуирала, али се усавршила, усталила, кристалисала се. Богдан. Кристалисао с е . . . замршени осјећај да постане мисао. Сим. крнсталнћ м дем. од кристал. кристаличан, -чна, -чно који се састоји од кристала (/); који има облик кристала. — Први је плин, други код обичне температуре чврсто кристалично тијело. Ант.

1. Калијев цијанид... је бијели кристаличан прашак. Кем. кр&стално прил. као кристал. — Ретки звукови аутомобилских труба . . . дизали су се кристално чисти у исто тако чисто небо. Ћос. Б. кристалност, -ости ж својство онога што је кристално. кристалов, -а, -о који припада кристалу: ~ облик. кристалографија ж грч. наука о кристалима (као грана минералогије). кристалбид, -ида м грч. мин. твар, материја која у отопљену стању у води или у спојевима, једилењима може опет добити облик кристала; супр. колоид. кристолбицан, -дна, -дно који се састоји од кристалоида: кристалоидни минерали. кристалбносан, -сна, -сно који садржи кристале: кристалоносни минерали. крнстаљив, -а, -о који се може кристалисати: ~ минерал. кристаљивост, -ости ж својство онога што је кристаљиво. кристијани м мн. ист. богумили. — Има још кристијана, вјерника, иако су као жеравица испод тисућљетна пепела. Наз. кристијанизација ж обраћање за хришћанску веру. — Овдје је кристијанизација и колонизација праћена дивллчким уништавањем славенског становништва. Пов. 2. кристијанизирати, -изирЗм сврш. и несврш. прилагодити, прилагођивати хришћанском веровању. — Ова је приповијеткаЈ заправо кристијанизирана Будина легенда, дошла на Запад с Истока преко грчкога језика. Комб. кристијанија ж спорт. окрет обема ногама код скијања. — Код кристијаније скијаш врши окретање углавном обадвјема ногама истовремено. Скиј. крпстијанлук м покр. хришћанство, хришћански свет. — Чича-Јордан је однекле из Турске . . . одакле су силне светитељске мошти мирисале као босиок на све стране по кристијанлуку. Срем. кристијански, -а, -б покр. хришћански. — Из поштовања и кристијанске љубави питам: одакле сте, молићу вас? Петр. В. кристбносица ж жена која у себи носи Христа. — Не заборавите ни прича . . . мученице, боголике и кристоносице матере Марије Египћанке! Л-К. крбтериј, -ија и кр4теријум м грч. поуздан елеменат на основи чега се оцењује, одлучује или распоређује гито, мерило. —

КРИТИ — КРИТИЧАН

75

Дух књижевног језика Вукова..'. и данас кр&тика ж 1. оцена или пресуђивање је основни критериј правилног књижевног неког поступка, рада, дела, предмета и сл. — језика. Бел. Два свијета, два критерија, Укус је главна одлика ваљане критике. двије логике, два менталитета. Крл. И тај Матош. Сређују се батаљони, чете3 десетине, вечити и апсолутни разум треба да буде врши се критика досадашњег рада. Дед. В. критеријум у књижевној лепоти. Скерл. 2. негативни став према чему, покуда, приговор, прекор. — Критици и грдњама на њега Изр. ~ истине фил. оно што потврђује није било краја. Срем. Његова сатира је истинитост спознаје. крити, кријем (трп. прид. крит и кри- једнострана, странчарска критика једног загриженог старолиберала. Матош. вен, -ена, -бно) несврш. 1. чинити да се Изр. испод с в а к е к р и т и к е разг. нешто не види (положивши што одозго). — лоше, сасвим слабо; ч о в е к и з н а д с в а к е Ја баш слабо марим да ли ће ми туђа земља к р и т и к е човек без икакве мане, пригоеора. кости крити. Рак. За листом листак пада мирно на тле и крије земљу блиједожутим критбкан, -ана и крит&кавт м = плаштем. Гал. 2, чинити да други не може критизер. — Не бисмо данас имали анацивидети или сазнати за некога или нешто, оналне интелигенције хиперкултурних крисакривати. — Ако ме треба крити, ти ћеш тикана, који увијек виде боље и стављају се ме најбаље сакрити. Вес. Докучит ћу ја што . . . на котурне проповиједања. Бен. он крије на дну срца. Вел. 3. чувати, заштикритиканство с пеј. посао, поступак ћивати. — Велика, граната дрвета крију критиканата. — Истиче се својим дрским нас од сунца. Нен. Љ. Капела Берковска критиканством Мађеров приказ овогодиш. . . крије гробнице староческе породице Берка. В 1885. 4. имати у себи, садржавати њег Матичиног кола. С 1911. оно што се на први поглед не види или не може кр&тнковање с гл. им. од критикоеати. видети. — Шала крије истину да буде виша крвугиковати, -ујем сврш. и несврш. и љепша и од истине саме. Војн. Људи су = критизирати. — Књиге које критикују постепено долазили до сазнања да разне руде крију у себи различите метале. НХ. прогањају се као злочинци. Богдан. Друг Тито је критиковао прелаз преко Игмана. Изр. ~ као змија (гуја) ноге љубоЧол. Та [му] жица остаде у природи; да морно, ревносно чувати какву тајну, дрокати гунђа и критикује. Јакш. Ђ. што у највећој тајности. критиц&зам, -зма м 1. критички однос ~ се 1. повр. — Крили су се веома оппрема чему. — Основна је црта хрватске резно, али шта може међу људима остати тајно. Ранн. 2. бити, налазити се у чему. — реалистичке кн>ижевности била критицизам. Та, њезин муж као и да не види које се чари Барац. 2. фил. назив којимје немачки филозоф Кант означио своју филозофију која насупкрију у његовој жени. Леск. Ј. У оном џиновском телу крије се дстиње безазлено рот догматизму испитује средства спознаје: срце. БВ 1909. 3. (од чега) чувати се. — Кантов ~ . Кријемо се од сунца као слепи мишеви. критбцист(а) м присталица критицизма Нен. Љ. (као филозофског учења). крит&збр, -бра м = критикан(т) неконкритицбстички, -5, -5 који се односи на структиван критичар, заједлшац. — Пожа- критицисте. ревљани нису кафански критизери. Б 1958. крбтичан, -чна, -чно 1. који се тиче критизнрање с гл. им. од критишрати. критике; који оцењује, просуђује што критички. — Прослава педесетгодишњице Народкритизирати, -Азирам сврш. и несврш. = критиковати 1. (у)чинити што предме- ног позоришта треба да изазове критичан осврт на педесет прошлих година. СКГ1937. том критике. — Што ви мене критизирате Само критичан дух је праведник. Матош. за мој рад . . . за то ви немате . . . баш ни мало право. Срем. Он је оштро критизирао при- 2. који се односи на преокрет, који је на преоклике у мјесту. Бег. 2. изнети, износити лоше, рету, прелому, одлучан. — То је био критичан стадиј на који је чекао. Том. Многи рђаве стране, пршоворити, приговарати, грдити. — Свађао се помало са женом и кри- играчи тврде да је у критичној ситуацији најбоље играти најнеочекиванији ударац. тизирао . . . нове људе и обичаје. Кол. Тен. 3. опасан. — Огромно благо . . . нагна крДтизовати, -ујем сврш. и несврш. в. га да се пожури и да свој драгоцјени плијен критиковати. — Лакше је критизовати него изнесе из критичног простора у боља и дати се на мучно проучавање ствари. Коз. Ј. сигурнија мјеста. Лал. Ја сам критизовао погрешке бораца. Марј. М. Изр. к р и т и ч н а маса физ. одређена микрАтик м «. критичар. — Његови заснимална количина атомског или нуклеарног тупници спремни су вазда на оштре зубе горива која омогућује да може доћи до ланчане или нуклеарне реакције. чангризавих критика. Ков, А.

76

КРИТИЧАР — КРИШКА

кр&тнчар м 1. онајкоји оџељује, пресуђује, анализира чији рад, поступак, владање и сл. — Критичарима овог нашег приручника бити ћемо захвални ако нам укажу да се уклоне недостаци. Ч-М. 2. онај који се бави крипшком као занимањем: позбришни ~ . крАтичарев, -а, -о = критичаров који припада критичару: ~ задаћа, ~ право. критичарење с гл. им. од критичарити. — Већим дијелом не баве се ничим другим . . . ван критичарењем. Ков. А. Тај »популарни« правац критичарења треба са катедре, која представља науку, одлучно сузбијати. БК 1906. критичарити, -ичарим несврш. погрд. бавити се нгконструктивном критиком. В. пр. уз гл. им. критичарење. кр&тичарка ж женска особа критичар. кр&тичарски, -5, -б који се односи на критичаре: ~ искреност, ~ уверење. крбтичарство с посао критичарев. — Критичара је много. Ваљда ће најљепше у Хрватској критичарство цвасти? Ков. А. крбтичкЗ, -3, -5 1. критичан (/). — Стао сам критичким оком да посмаграм тај околиш. Леск. Ј. Слободни и критички став према догми неповратао је ишчезао. Богдан. 2. који је способан за критику, да оцењује, просуђује кога или шгпо. — Интензивне и критичке природе су собом иезадовољне. Цвиј. Изр. — филозофија фил. методе и учење које је развио нвмачки филозоф Кант у делу Критика чистога ума; к р и т и ч к и реализам књиж. правац у књижевности којемује задатак да даје најпунију и најдубљу слику стварности; ~ температура физ. температура при којој нестаје разлика између текућине, течности и паре. крбтнчкн прил. на критичан начин. — Критиковање . . . развија у човеку навику да рашчлањује ствари и да се »критички« . . . опходи према свима састојцима предмета који критикује. Богдан. Шетка он тако по селу учено, разматра критички. Кал. крбтнчност, -ости ж 1. критично гледање, строго просуђивање. — Нема модерног човјека без научне критичности. Матош. 2. стање кризе, опасна ситуација. — Критичност тренутка захтевала је да се донесе одлука. Ћос. Д. крнтосемба.аче, ијек. критосјембњаче, ж мн. бот. билке којима су семени замеци затворени у плодници, скривеносемењаче Апјроврегтае. критосјемеааче, ек. критосемењаче. крЈхч м (лок. кричу) в. крик. — Ужасаи крич продре ноћну тишину. Шен. Милс ласте

покућинке закружише уз весели крич око звоника. Дук. крЗчав, -а, -о 1. који кричи, који је сличан кричању, неугодан. — Онда Катавасов својим . . . кричавим говором прочита свој приказ. Крањч. Стј. 2. који шареним,јарким, светлим бојама или јаким изразима обраћа на себе пажњу, који дречи. — фиг. Хипернационалистичка грађанска десница . . . стварала је . . . врло скромну националистичку кричаву књижевност. Р 1946. кричаво прил. на кричав начин, кричећи, дречећи. — И у хлачама доколлнкама кричаво црвене боје. Креш. кричавост, -ости ж својство онога што је кричаво. — Мјесто кричавости појавио се у гласу мек, баршунаст призвук. Пав. кричалице ж мн. зоол. ред птица СогосШогтез. Финк. кричало с погрд. онај који много и гласно говори. — Ајд, ајд, стари, ти кричало једно! — . . . гони Тончека стражар. Цес. А. крнчање с гл. им. од кричати. крбчати, -им 1. нвсврш. према критути. 2. говорити оштрим, високим гласом опомињући кога, грдити, ружити. — Главар је кричао на људе, али не знам зашто. Дук. 3. указивати на што, тежити за чим, звати. — Одласка се је сјећала, и свака ситница је у њему [мужу] кричала и мирисала. Вил. До врага, ако не кажемо ово што нам лежи на души и кричи за изласком. Божић. крЗчка ж покр. обла и глатка плочица што се налази на морском жалу. — Тер се он . . . баци кричком загонке, а кричка, скачући с вала на вал као морска ластавица . . . допре до отока. Љуб. кр&чљнв, -а, -о кричав. — Бискуп је завикнуо силним, ОД узбуђења кричљивим гласом. Нех. Други су . . . статирали по којекаквим кричљивим приредбама. Бат. крбчљиво прил. на кричљив начин, кричећи. — Плакале су, вришталеЈ звале матер кричљиво. Гор. Свраке кријеште неугодно, гласно и кричљиво. Бат. крнш м заст. скривање, тајеље, тајна. — Не шали се3 вријеме лети, сумњив ти је узрок кришу. В 1885. к р и ш а н , -шна, -шно заст. сакривен. — И сад има три четири друга [у планини] . . . кришни чаме, а мамом се маме, гледајући токе и низаме. Март. к р и ш е м прил. в. кришом. — Њихови погледи . . . су се у присутности баруничиној тек плахо и кришем састајали. Том. к р и ш к а ж (дат. -шци; ген. мн. кришЗкЗ и кришки) невелик комад чега, исечен или изрезан из какве целине. — Комад хлеба, кри-

КРИШКАРА — КРКЉАТИ

77

КЈзкаае с гл. им. од кркати. шка пексимита, њима је цео дан доста. Нен. Љ. Ил' бијела кришку сира из утробе вјерној кркатп, кркам несврш. нар. неумерено торби вади. Маж. И. фиг. Кад просим јести, ждерати. — Не ваља толико . . . круха, код сваког куса одсијеку ми по кришдан на дан кркати прасетине и ћурке на ку моје душе. Матош. подварку! Маш. Наш ти гост крка бабушке крДшкара ж покр. врста капе од исгпе као крава сијено. Шов. ткашнеодкојејеифес^састављен од више кокркац узв. оном. глас којим се изриче мада, ушивених један за други као кришке. ломљава; исп. крк а . — Патка одмах трес о Вук Рј. земљу, [пас] Лола њу кркац за врат. Вел. кр&шкица ж в. кришчица. — Појурили кркача ж леђа, хрбат. — Све је то на смо да одсијечемо само једну кршлкицу. моју стару, немоћну кркачу пало. Јакш. Ђ. Цес. А. Теле . . . је носило оно момче . . . на кркачи. кр&шом прил. тајно, потајно, крадомице, Крањч. Стј. криомице. — Протестантске су књиге, и кркаче прил. на кркачи. — Погоде се онако унесене у земљу кришом, јавно спа- да један другога кркаче носи. Рј. А. љивали. Барац. Дајем им кришом по коју кркачнтп, -им несврш. носити на леђима. пару за алву. Ћос. Б. Рј. А. кр&шчина ж аугм. од кришка. — Оде кркачке прил. кјжаче. Рј. А. те донесе грдну кришчину [прохе]. Шапч. крк&љав, -а, -о који кркља, кркљав. — кришчица ж дем. од кришка. — Владика Код куће су обично остајали кркељави . . . их [наранџе] слабо једе, и то само по једну старци и бабе. Ћоп. кришчицу. Нен. Љ. кркјалан м тур. покр. причало, штртља. 1 крк , -а, -о 1. осоран, непријазан. — Нитко — Цуре као да не постоје за кркјалана. Сим. му у селу није био онако од срца одан, јер кркпама ж тур. покр. вуна коју ћурчије свакога је својим крким понашањем, сусретањем одбијао. Торд. 2. крхак, ломан. — састригу са саишвених кожуха. Вук Рј. Сав комшилук обилазим . . . шуљајући се крклеисати, -ишем сврш. састрићи вуну кркој вежи. Бег. око рукава на кожуху. Вук Рј. 2 крк оном. узвик којим се изриче лом чега кркљав, -а, -о који кркља кад говори; мукао, промукао. — Не смеш једном кркили ударац по чему. Р-К Реч. крка ж оном. бука, шгпропотп, крцкање. љавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара! Вес. Грунуо је топовски пуцањ — Стоји звека пламенога ножа, стоји крка испод логора . . . а затим кркљави гласови кости од Турака. НП Вук. немачких војника. Јак. крка ж покр. 1. чорба од слашког, некркљаво прил. кркљајући, мукло. — преврелог вина. Вук Рј. 2. болест на поодраслим гушчићима од које крче и цркавају. Вук Рј. Војвода . . . на крају кашља кркљаво [рече] . . . Ћос. Д. крка ж врста ситче речне рибе; исп. кркљај м кратко самртно кркљање. — кркуша. — Плодила се [ријека] пастрвама Борио се Милан . . . против смрти . . . Крки кркама. Сим. кркав, -а, -о који стално кашље, сушичав. љај, па пауза. Сек. кркљанац, -нца м стиска, гурњава, гуж— Ти свакако познајеш тог несрећника . . . ва. — Партизани . . . отворише са ћувика — Је ли оног кркавог Срету ? Маш. насумице ватру према четницима. Био је то кркавац, -авца м онај који стално кашље, општи кркљанац и хаос. Пер. Под нама сушичав човек. — Глава му је мала . . . »као кркљанац запетих вагона и локомотива. у кркавца«, рамена уска. Аз. Петр. В. Народ је грунуо на врата. Кркл>акркавина ж бот. в. крушина. Сим. Реч. нац. Вј. 1960. кркало с балега. — Однеси ти баби . . . кркљање с гл. им. од кркљати. кркала за вечеру! — издерала се. Шег. кркљати, -а.ч несврш. 1. испуштати крканпук м неумерено једење, ждерање. звукове ниског тона који се преливају, клоко— Освануло лепо јутро . . . Пролазе мамурни тати, кључати (р води кад ври, кад изеире, практиканти и полицијски писари вечно тече). — Кркља у лонцима при огњишту. промукла гласа . . . од силних . . . »крканлуСтанк. Кркљали су извори Пиве. Марк. ка«. Срем. Стрепи и замјеник младожењина М. Кркља као вода у преуском грлањку кума . . . јер онда поподне нема крканлука чутуре. Донч. 2. а. испуштати мукле, прои пијанлука. Божић. мукле гласове, крчати(у грлу, прсима,у желуЧУУ У механизму и сл.). — Кад је прва жртва крканција ж нар. в. крканлук. — Сад почела да кркља, чух меки удар. Гор. Несће ручак . . . шта ће бити уживанције и ретник је издисао на снијегу кркљајући. крканције! Срем.

78

КРКЉУРИТИ — КРЉОЗУБ

Ђон. 6. говорити муклим, промуклим гласом. — Подвезивала [је] на прагу чарапе и прозебла кркљала: — Јесте ли узели вреће? Моск. кркљурити, кркљурим несврш. дем. од кркљати (2а). — И вечерица је кркљурила у стомаку. Божић. кркма ж тур. подсечена коса на челу, шишке. — Тешка и густа кркма њене смеђе косе падала јој је изнад очију. Андр. И. кркмета с мн. тур. коврчице,увојци, витице, зулови. Вук Рј. кркнути1, -нем сврш. 1. сврш. од кркати. Р-К Реч. 2. пући, прснути; исп. крк а . — Него чувај се да ти . . . не кркне жила ка сиромаху фра-Вици јутроске. Мат. 3. писнути; макнути, мрднути. — Пук се нагомила да се не може кркнути. Њег. 4. разг. дати као казну: ~ јединицу. Р-К Реч.

крлетка ж (дат. -тки и ређе -ци) — кавез. — Спремни [су] дочекати душманина . . . као тигар у крлеци. Јакш. Ђ. фиг. Ја сам вам . . . тешко болестан, и стан ми се овај причиња крлетком. Михољ. крлијеши м мн. покр. кључне кости. — Рената поново притисне главу на Пубина прса да је на сљепоочици осјећала његове тврде крлијеши. Бег. крлиј&ши м мн. покр. в. бројанице. Вук Рј. . ,, кфљ 1 м в. крља (б). Р-К Реч. крл>2 м бот. а. в. горчика. 6. лековита биљкајужних топлих крајева из пор. млечика, скочац Шсишз с о т т ш ш . Сим. Реч. крља ж а. пањ, хрек. — Не нађе сјекиру на крљи, а ни на рогљу под кућном стрејом. Лал. Стао зазирати од сваког џбуњића . . . од крље у ливади. Рад. Д. б. чокот. Р-К кркнути2, -нем сврш. узети кога на крка- Реч. че. — Хајде, кркни ме! Павл. крља ж 1. крпељ {1). — Гледајсамокаква крковина ж бот. а. е. крушина; исп. је: уфатила момка ко крља, па га не пушта! Срем. Што се није залепио за другове као кркавина. б. в. курика. Сим. Реч. крља? Дав. 2. погрд. женска особа крљастих кркорење с гл. им. од кркорити. зуба, крезубица. Рј. А. 3. бот. в. крљ\б). Сим. кркорити, -им несврш. оном. кркљати. Реч. — Кркори [сало у котлу] са свих страна. крљав, -а, -о крњав. — Није, брате мој, М-И. А Дрина бесна јури; само негде кркота посластица за твоје крљаве зубе! Кол. ре вирови и потмуло заклокоће корито. крљад м а. зб. им. од крља (а). Вук Рј. Марк. М. фиг. Ти звуци провру величајно, б. чокоће. Р-К Реч. ко громи кад из облака кркоре. Марк. Ф. Ваљају се разорне гранате па кркоре парајукрљадак, -атка и крљаднћ м дем. од ћи ваздух час јаче, час слабије. Јак. Кркори крљад. Вук Рј. нешто Секула. Вас. крљаст, -а, -о в. крезуб. Рј. А. кркбтати, кркоћем несврш. оном. крккрљат м крљад (а). — Обиђе крљат јељати Џ). — Жамори и кркоће [море] око данпут, одмери га па онда замахну и заби хриди и шкрапа. Ћип. дутачко гвожђе под трупину. Ђур. кркочење с гл. им. од кркочити. — Ослукрљати, -ам несврш. боловати, кржљашкива . . . кркочење жива мора. Ћип. ти, копнити, венути. — Ко [од куге] не умре, кркочитп, кркочим несврш. оном. крк- тај на дуго крља док се не окријепи. Љуб. љати Џ); исп. кркорити. В. пр. уз гл. им. крљати, -ам несврш. рушити, обарати, кркочење. изваљивати, ломити. — Посебним током . . . прати . . . ударника једног од оних који крктање с гл. им. од крктати. »крљају лигнит«. КН 1958. крктати, кркћем несврш. оном. крк~ се рушити се, изваљивати се, ломити љати (/). —Ватрагоријаше,аулонцимакркташе вечера. Шапч. Лупа палицом и дува, се. — У пустој планини [вук завија] и суво се стабло у самоћи крља. Ђон. Зар је њих кркће и брише зној. Петр. В. двојицу опремила њихова рођена кућна кркуша ж зоол. малена слатководна чељад да се овуда . . . ломе и крљају за риба вретенаста тела из пор. шаранки Оођш бенастим Николетином. Ћоп. 8оМо. — Ни пушкомет хода, а већ пита: крљетка ж в. крлетка. — Кад утече хоћеш да хватамо кркуше у реци. Шапч. лав из крљетке . . . још већма жедни за Кркуше једете, на дан по кркушу, и мислите крвљу. Прер. Доноси на дар Шћепану двије да ћете кркушама бога купити! Л-К. крљетке. Њег. кркушица ж дем. од кркуша. — Дечаци крљнна ж крњадак. — Зазвокоћу му . . . у њима [бунарима] држе . . . ситну рибу, крљине кутњака. Божић. кркушице. Андр. И. крљо м погрд. крњав чов«к. Рј. А. крлетица ж покр. в. крлетка. — Тај крљбзуб м онај који има крљаве зубе. глас дрхтао [је] у њеном срцу као затворено птиче у крлетици. Лоп. Рј. А.

КРЉОЗУВА — КРМЕ крљбзуба ж она која има крљаве зубе. Рј. А. крљомак м крхотина. — Прсне цев, па удари онај крљомак по глави, па уби наместо! Дом. крљук м покр. штап, мотка. — Други [чобан] са крљуцима као владичанске штаке упућује овце камо је сочнија и неметилнија трава. Бож. кртут ж покр. в. крило (4а). — Мрка кабаница вијала се по бури за њим као црна крљут. Ц1ен. крљушт ж тврде, рожнате плочице које штите тело неких кичмењака (риба, гуштера, змија), љуска. — Све је упрскано морском водом и фином, сребрнастом крљушћу што им [рибама] отпада у копрцању. Дав. Но с временом те боје стране баш као крљушт падну стара. Цес. Д. крљуштаст, -а, -о који има крљушти, којије покривен крљуштима; којије налик на крљушти. Бак. Реч. крљуштати се, крљуштам се љуштити се. — Сад се баш крљуштају [ораси] и много су лепи за јело. Ранк. крљуштити, крљуштим несврш. светлуцати као крљушт. — Крваве очи њихове [рудара који се гуше у вулканском пепелу] крљуштиле су и вижлале махнито. Цес. А. крљуштица ж дем. од крљушт. — Осјећа и мирише гмазове љигаве крљуштице. Божић. крљушчица ж дем. од крљушт. Р-К Реч. крма 1 ж 1. а. стражњи део брода или чамца; супр. прамац. — Укрцају се свак у свој чуњ и завезу по крми. Љуб. Узму [га] бацати с клупе на клупу, од крме према прамцу. Вел. б. стражњи део тела, стражњица. — Утегнутим боковима пловила је она заносећи крму удесно. Јел. 2. фиг. управа, вођство. — Ви ћете скоро из наших руку примити крму. Змај. Дохватила је она сама крму породице. Петр. В. Изр. ветар у крму повољне прилике при обављању каквог посла. крма* храна за стоку, ппћа. — Имао је у обиљу сваковрсне крме на својим добрима. Том. На слабој паши и крми . . . дају краве водњикаво млеко. Батут. крмад ж зб. им. од крме. крмадарство и крмадарство с гајење свиња као једна грана сточарства. — Лешић им је показивао свињце саграђене по најновијим захтјевима крмадарства. Коз. Ј. крмак, -мка м 1. мужјак свиње, вепар. — Капетан [је] забранио . . . држати у кући чопор крмака. Шен. 2. фиг. погрд. човек ниских, прљавих склоности. — Крмак живио,

79

крмак умро. Радул. Одлично је расположен тај крмак увијек послије састанка с тобом. Донч.

Изр. бацати бисер пред крмке «.

уз бисер (изр.). крмапити, крманим несврш. кормиларити. — Нашли смо крманоша који не зна крманити. Нен. Љ. [Бродар] крманећи к . . . луци броди. Комб. фиг. Пред вашом вољом пашће свака брана док тежња ваша крмани пут циља. Марк. Д. крманош м маџ. покр. в. кормилар. — Да сам сликар . . . одмах бих нашега крманоша гола преда се поставио. В 1885. Само шхо крманош не спава . . . а остало се у санак дало. Шант. крманџија м в. кормилар. — Крманџије лађе исправише и џемију царску опколише. НП Вук. крмар, -ара м кормилар. — Чамци се спуштају у море . . . сваки заузме у њима своје мјесто, са . . . крмарем на задњем крају. Петр. М. Он отвара нове видике, он је крмар3 вођ, пастир. Скерл. крмарица ж спорт. скија којом се при скијању држи смер. — Скија крмарица више је истурена напријед. Скиј. крмаров, -а, -о који припада крмару. крмаукање и крмаукање с гл. им. од крмаукати, маукање. крмаукати, -маучем и крмаукати, -маучем несврш. маукати. — Мачка крмауче. Вук Рј. крмача ж 1. женка свиње, прасица. — Крмача ми опрасила седмеро. Вес. Оркестрион урличе . . . као рањена крмача. Бег. 2. мрља од тинте, мастила на папиру. — Две године преписивао сам му тужбе и апелате . . . без погрешке, без једне крмаче. Глиш. 3. покр. дечја игра и комад дрвета којим се у њој играју. — Туда [су] чували стоку, журили у школу или се, докони, играли клиса и крмаче. Ћоп. крмачар м онај који гони крмачу кад се игра крмаче. Вук Рј. крмачетина ж аугм. и пеј. од крмача. крмачип, -а, -о који припада крмачи. крмачина ж аугм. од крмача. крмачити, -им несврш. правити крмаче, мрље на папиру. фиг. чинити, радити што лоше, рђаво, било како. Р-К Реч. крмачица ж 1. дем. од крмача. 2. покр. крмача (5). — Играли [смо се] крмачице од које ми и сад стоји једна белега на левој коленици. Лаз. Л. крме, -ета с 1. младо сеињче (рд 4—10 месеци)- — Крме у кућу проваљивало и рушило лонце. Берт. Што ћутиш, брајко, није

80

КРМЕЖЉИВ — КРМИШТЕ

ти крме одгризло језик. Вуков. 2. погрд. крмак (2). — Сиротиња. Такни је — плаче, нареди јој — не слуша. Крмад 1 Сиј. крмбжљив, -а, -о крмељив. — Била вам [је] то гадна, сива мачетина крмежљивих очију. Маж. Ф. Запиљио је Мутавац крмежљивим очима поглед у кут. Цес. А. крмез тур. 1. а. угасито црвена боја, гримиз; тканина такве боје, скерлет. — Стоји пред њим зајапурен као крмез. Кик. Обави се још неким крмезом. Марк. М. б. (у атрибутској служби) цреен, скерлетан. — Опази гдје је овај замотао крмез-шал око главе. Мул. 2. бот. лековита биљка у које су плодови зрна пуни црвенога сока Рћу1о1асса <1есап<1га. Сим. Реч. крмезап, -зна, -зно који је боје крмеза, тамноцрвен, гримизан, скерлетан. крм&зија ж (у атрибутској служби уз им. чоха) крмезна. — Сједи Омерага . . . чекајући . . . коме да преко рамена пребаци онај аршин крмезије чохе. Мул. крм&зли тур. непром. скерлетан. — Свуд унаоколо вунени јастуци крмезли пругама проткани. Ком. крмељ, -бља м и крмељ ж жућкаста текућина која се излучује из очију за време болести или спавања и на њима се осуши. — Крмељ с очију пала. Полић. Пљусну мало воде по лицу . . . да растере крмеље. О-А. Не смемо бити сентиментални ни неиницијативни роботи с очима пуним крмеља. Дав. крмељав, -а, -о = крмељив пун крмеља; с крмељима на очима. — Очи мртве, тупе, троме, с крмељавим трепавицама. Бег. Још крмељави пију каве. Рад. Д. фиг. На почетак мирише увек та земља . . . искривљеним кућицама што су крмељавим очима виркале преко ољуштених филарета. Дав. крм^љавац, -авца м крмељав човек. Рј. А. крм&љање с гл. им. од крмељати. крмељати, -а.м несврш. испуштати крмеље (р болесним очима). Вук Рј. крм&љив, -а, -о = крмељав. — Жмураво крмељиво лице . . . сину неком старачком тугом. Лоп. Јесте ли кадгод ујутро сусрели крмељиву бабетину? Шимун. фиг. Путујем . . . у некад малу, крмељиву касабу. Б 1958. крмељивац, -ивца м крмељив човек; крмељивац.— Ти момци [су] праве кукавице и крмељивци . . . не знају ни . . . узде држати. Коз. Ј. крм&љбк, -а, -о крмељив. — Отвори боље очи крмељоке! Наз. крмеви, -а, -о који се односи на крму1. — Застава на пику крменога једра . . . вије се на свјежем вјетру. Кум. Мисао му пређе на

његову тетовирану подлактицу увек разголићену и снажно положену на крмени точак шлепа. Дав. крметина ж крмеће месо. — Навадио се као Турчин на крметину. Н. посл. Вук. Турци ранише неког Циганина што је јавно јео крметину. Андр. И. крм&тњак, -4ка м свињац. — Све ми се чини да мене није, ревизија би дошла у крметњак. Куш. крмећак, -Ака м 1. шаљ. опанак од крмеће коже. Вук Рј. 2. стаја за свиње, свињац. Рј. А. крмећп, -а, -е који потиче од крмета или крмади: — печеница3 ~ печење, ~ смрад. крмбчити, кЈмечим несврш. покр. измалена заостати у расту.— Лоза крмечи. Павл. хфмешце, -ета с дем. од крме. Вук Рј. крмиво с крма1. — Недостатак храстовог жира, пољског крмива и кукуруза готово онемогућава свињогојство. ЕГ 1. крмидба ж крмљење, храњење. — Све [се] врши онако како је он . . . одредио гледе . . . крмидбе и тимарења коња. Том. крм&пар, -4ра м кормилар. — Шта би била лађа са три крмила, а сваки крмилар да тјера у други крај ? Шен. Ладице свога живота не равиамо бригом обзирна крмилара. Ђал. крмилареше с гл. им. од крмиларити. крмиларитн, -иларим несврш. кормиларити. — Зауздао [сам] рудо на колицима попут коња хе крмиларећи њим сам се возих на колицима. Ков. А. крмилац, -иоца м онај који крми, храни стоку. — Шта је тај кухар био у цивилу? Крмилац стоке на једно.м велепосједу. Јонке. крмило 1 с кормило. — Лађа је била . . . с крлшлом и димњацима чудних, невиђених облика. Кос. Полицајци су једном руком држали крмило точка. Чипл. фиг. Крмило судбине народа Југославије узеле су у своје руке истински демократске снаге. Пиј. 2 2 крмило с крма . — Козе не улазе, иако их чека крмило. Рад. Д. крмитн 1 , крмим несврш. кормиларити. — Зна крмити лађом кад ударе у њу олује. М-И. Он јури без иједног весла, послушан је куд год се крми. Шапч. крмити 2 , крмим несврш. а. даватн крму* {стоци). — Рогату марву крмио је обично сјечком, а врло ријетко сијеном. Том. б. погрд. издржавати, прехрањивати, хранити (људе). — Служнике твоје туђинац крми. Ков. А. крмнште с место у шуми где се оставља храна за дивљач. — [У шумским ревирима]

КРМКОВИЋ — КРЊАДАК се систематски испомаже . . . развитак дивљачи с помоћу сланишта и крмишта. ЕГ 1. Јфмковић м погрд. крмак (2). — Ти си вешт овим крмковићима, знаш њихов језик. Андр. И. крмљење с гл. им. од крмити. кфмни, -3, -б који се односи на крму': ~ биље, крмни фондови. крмник, -ика м покр. в. крвник. — Ко је Турчин, ако бога знате, на крмника Цмиљанић-Илију! НП Вук. крмнвца ж покр. в. крвница. — Црмница је турачка крмница. НП Вук. кјј.мски, -а, -б покр. 1. (обично погрдно) свињски. — И на крмску кожу ја клањао, ако више предаво харача! НП Вук. Гледај крмско село . . . Лијепо на око, а иштетило се — не ваљају у њему жене. Сиј. 2. бот. као део имена биљака: ~ корен, ~ крух. кЈ>мскп прил. на свињски начин, непоштено, нечасно. — Ишао [је] за овцама, љут и пргав, и чувао их крмски, као ни себи ни другоме. Ж 1955. крмче, -ета с дем. од крмак. — Доклатило [се] сусједно крмче и разровало гној. Ков. А. Пред очи му изађоше . . . гар од спаљене сламе и заклано крмче. Ћоп. крмчија ж зборник цркеених и световних прописа и правила који се примењују у црквеној управи. крмчић м дем. од крмак. крп, к^на, крно в. крњ. — А крн мјесец о по неба трепти. Маж. И. крна ж тур. а. в. кна. — Изведоше под крну дјевојку. НПХ. 6. бот. легш човек. Сим. Реч. крнати, -ам несврш. бојити руке, ноге или косу кном. — Крнају је јенгибуле младе. НПХ. крначичак, -чка, крначић м бот. крна (б). — На све стране штрчи осушено бокорје каранфила, крначнчка и шебоја. Ком. крадељ м покр. пиштољ. — Зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман. Глиш. Ето ти кмета с неким крндељом за појасом. Лаз. Л. крндија ж тур. велика гомила чега без реда. Вук Рј. крнета ж ерста трубе. — Тукли бубњеви, ударале крнете и шаргије. Андр. И. краик, -ика м покр. в. крвник. — Не чудим се ја крнику који те је преварио и на вјеру намамио. НП Вук. крвтија ж тур. а. од дуге употребе дотрајала ствар, старудија. — Око куће3 6 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

81

испред њ е . . . чистила је и раскрчавала да је тај купац. . . не види као какву крнтију, олупаницу. Станк. Све те крнтије [стари аутомобили]... стигле су на циљ. Вј. 1960. б. човек оронуо и онемоћао од старости или болести. — Ову пандурску крнтију треба поставити негде пред канцеларију. Вас. крнути, -нем сврш. в. крхнути. — Куд погледа у шта, силан, крну, све се сруши о земљицу црну. Радич. Пошто је . . . крнуо ту чашу, искапи још једну. Креш. кра», крња, крње (комп. кјрњи) 1. којему је један део одбијен, одломљен с једнога краја, који је охатећен крунећи се. — У крњем огледалцету загледа се у рђаво избријано лице. Ћос. Д. Један крн>и зуб . . . указао [се] при том осмеху. Поп. Ј. 2. недовршен, непотпун. — Овако изврсна хисторија могла [би] остати крша и саката. Вел. То је образовање крње. Ранк. Ја сам искао све цјеловито, и све нашао крње. Уј. Изр. ~ месец месец који се види у смањеном облику, у облику српа; ~ пар-

ламенат, ~

скупштина пол. парламе-

нат {скупштина) који је напустио знатан број чланова; к р њ е р е ч е н и ц е грам. реченице у којима је изостављен глаголски предикат. кр&а1 ж корице сабље, ножница; исп. крње. — Ал' ето ти јада изненада: из крње је [сабљу] извадит не може. НПХ. крн>а2 ж в. крњадак Џ). — Зијева показуЈући црно од крња. Мих. Широка уста . . . иза КОЈИХ су се видјеле ситне крње . . . трулих зуба. Л-К. кр&а м = крњо особа са физичким недостатком (без зуба, без уха, руке и сл.). крн»а ж зоол. покр. в. кијерна. — Обноћ л о в и м . . . омецем грује и крње. Љуб. крњав, -а, -о крњ. — Старица се смијеши показујући крњаве своје зубе. Маж. Ф. Упали лојану свећу у малом крњавом светњаку. Вукић. Прочитао [сам му] онај крњав рукопис. Лаз. Л. 1

крњавица ж бох. в. ивица . Деан.

Рј.

кршага ж комад чега разбијенога, рбина. — Разбија Керо каменом, слупане крњаге баца. Божић. крњадак, -атка м = крњатак 1. остатак окрњена зуба у вилици. — А крњадак осгао ти у вилици кад зуб чупаш! Вел. 2. било шта окрњено. — Декламоваше стихове из »Фауста« и претресаше поредом оно неколико крњадака што је прочитао. Лаз. Л. Урош забринуто погледа бљедуњав крњадак мјссеца на још увијек свијетлом небу. Ћоп.

82

КРЊАК — КРОВИЊАРИЦА

кр&ак, -ака м крњадак. — Лежаше [у храму] с косе [Нерејеве]. . . крвав крњак корала. Бег. крааст, -а, -о крњ, крњав. — Блиједо јој свјетлило . . . титрало о крњастом балкону. Шен. Жене . . . с прозорчића испружиле вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте. Ћип. крњат, -а, -о в. крњав. — [Старчић] кратких пожутјелих брчића^ црних крњатих зуби. Коз. Ј. крњатак, -тка м = крњадак. — Мицао је доњом усном која му је . . . млохаво падала да би се указала она његова два три крњатка на доњој вилици. Радул. То је један крњатак [огледала] пред којим се њен муж брије. Лал. кр&аукање и крњаука&е с гл. им. од крњаукати. кр&аукати, -њаучем и крњаукати, -њаучем несврш. оном. мијаукати, крмаукапги. Вук Рј. крњача ж покр. кисео кукурузни хлеб. Вук Рј. крњапшти, крњашим сврш. ненадано се појатти. — Таман он спусти тиквицу . . . а иза кућњег ћошка крњаши жена. Вес. кјрње ж мн. корице сабље; исп. крња 1 . — А у руку прихватио ћорду, на крње се наслања сокаком. Рј. А. кр&ење с гл. им. од крњити (се). крњити, крњим несврш. 1. чинити да што буде крње, доводити у неисправно стан>е, нарушавати целину чега, смањшати. — Киша, ветрови и снегови крњили су је [кулу] и рушили полагано, камен по камен. Андр. И. Он ми је г о с т . . . и немојте крњит дарове њему. М-И. 2. огртшчавати чија права, наносити штету чијем угледу. — ПоЈединац може употребити своју снагу ради побољшавања свога положаја, док год тиме не крњи права другоме. Лапч. Наука не крњи, него подиже углед. Лог. 2. ~ се одеајати се, отпадати од чега (обично с крајева). — Вену, тихо вену [цвјетови], па се с дршка крње. Хар. Смањује се полако Тодорово имање . . . полако [се] крње и готовина и приходи. Сек. крњо -а, -е м = крња. крв>6зуб, -а, -о који има крњаве зубе, шкрбав. кр&онос и крњбнос, -а, -о у кога је крн> нос. Рј.

А.

крњорог и кр&брог, -а, -о који има крње рогове. — Кућа ми је од љескова прућа, у н>ој нема ништа до облућа, осим једна коза крњорога. Вујач.

крњост, -ости ж својство или стање онога што је крње. Деан. Рј. крњотак и крњутак, -тка м в. крњадак. — И димњак се срушио те од њега остаде само мали крњотак. Бен. кроат&зам, -зма м хрватска реч у којем другом језику. — Његов љетопис писан барбарском латинштином, пуном кроатизама, нема знатније важности. Комб. кроатпзирати, -изирам сврш. и несврш. (у)чинити Хрватом или хрватским, похрватити, похрваћивати. — Избрисао је тај свој кроатизирани предикат. Крл. ~ се поста(ја)ти Хрват или хрватски. — Страни [се] умјетник-радник удомаћује и полагано кроатизира. Баб. крбботски, -а, -о нем. погрд. хрватски. — Не ласка [ми] да будем кроботски или рацки писац. Матош. крбв, крбва м 1. горњи део зграде, грађевине који је покриеа и штити од атмосферских појава. 2. фиг. кућа, дом, стан. — Слушао сам како се старац мешкољи на својој постељи, мучен мрачним слутњама и бригом за свој кров и своју чељад. Чол. 3. а. палуба. — На крову лађе само су млетачки војници. Нех. б. горњи део аутомобила, кочије који покрива и заштићује унутрашњост. — На крову аутомобилском велики платнени кофери. Нуш. в. крошња. — Испод крова дрвета . . . сакрије лађе. Марет. крДвак, -вка и кр&вац, -вца м песн. дем. од кров. — Кад биједан под свој кровак зађеш, један поглед — и сва брига мину. Крањч. С. Властели мапе грунтовне би рисб . . . да свет јој буде оно крушца, кровца. Марк. Ф. кровина ж лоше сено (које није за крму па служи за покривање кровова). — Косу му је с тјемена, кано трулу кровину са старе куће, разнијело. Јурк. Кочије труцнуше . . . те путници искочише за читаву педаљ с оно мало кровине на којој сјеђаху. Глиш. крбвињак м кров од сламе или сена; кровина. Рј. А. крбвињар м е. кровињара. — Његов храм абнормално [се] уздигао над ђаковачким паланачким кровињарима. Матош. кров&њара ж колиба покривена кровином. — Срушио своју кровињару... и саградио кућу. Пав. Облаци густе мокре влаге . . . прелећу с једне кровињаре на другу. Нуш. кров&њарица ж дем. од кровињара. — Нахерене кровињарице . . . мртво су зуриле. Кик.

КРОВИШТЕ — КРОЈЕЊЕ крбвнште с кров, кровна конструкција. — З и д о в и . . . само [су] расли, осванула на њима кровишта. Пав. Лети ће т о . . . бити отворени басен, а з и м и . . . ставиће се у покрет помично кровиште од пластичне масе. Б 1958. крбвље с в. кров. — [Вране] са својег кровља не могу отерати никад. КН 1959. кровнат, -а3 -о који је покриеен кровином. — И милосно га [поводањ] лева на кућице кровнате, на стајице сламнате. Кош. кровнп, -а, -о који се односи на кров. — Он је ушао кроз кровни прозор на таван. Л-К. крДвњача ж кровињара. — Он је сједио у кроваачи. НП Вук. крбвовље с зб. кровови, скуп кровоеа. — Сад је ч а с . . . кад за црном стрмином градског крововља црвено кликће новорођенче. Крл. Из крововља сиромашног . . . бол избија. Ђон. крововски, -а, -б који се односи на кроове. — Купујемо . . . крововски плех. Пол. в 1944. крбвом прил. заст. потајно. — Те ја дођи сретно у Цариград у једнога добра ришћанина... Он ме кровом у кућу намјести. Њег. кровопокрАвач, -ача м онај који се бави покривањем кровова као занимањем. — Позивају се . . . сви кровопокривачи . . . ради регистровања. Пол. 1944. кровуљина ж аугм. од кровина. Вук Рј. крбвце, -ета с песн. в. кровчић. — Мислили су наћи под њим [туђим облаком] сухо кровце. Прер. крбвчић, -а и крбвић, -ића м дем. од кров. — Кад је сунце з а ш л о . . . све су се боје на кровићу угасиле. Мих. [Из шиљастих кровова] доброћудно извирују кровчићи таванских прозора. Петр. В. крбгн м и крогна ж нем. варв. крагн(а). — Господин Јевта био је дугачке шије и зато носио праве, високе крогнове. Срем. Сва ова грозна, претећа лица мојих претпостављених, са . . . златним крогнама, ступа преда ме. Јакш. 25. крбжет м тал. покр. врста прслука. — Мара у камижолици и бијелој плисираној сукњи, са плавим крожетом који је на прсима везен повезама, са пуцима од злата. Бег. кроз(а) I предл. с ак. означује 1. простор, место, материју, предмет, средину, ситуацију и сл. којом прелази, пробија се неко или нешто с једног краја на други. — Нападачи . . . натискоше да бјеже кроза шуму. Ћоп. Трчао је кроз шпалир војника. Јонке. 6*

83

Нађен [је] потпун опис путовања и невол>е кроз које је експедиција прошла. Петр. М. 2. а. начин на који се врши иека радња. — Овековечише га кроз песму. Бож. Кроз зубе им певуше мекане песме номадске. Чжл. 6. герм. средство помоћу којега се врши какеа радња: по (коме, чему), преко, путем, (с) помоћу (кога, чега). — Јова Мару кроз свиралу виче. Берт. Р а ч у н а . . . шта прима и губи ако скупља прилоге кроз лист. Каш. 3. време, временски размак или интервал у којем се врши нека радња: за, у току. — Кроз четири године освовне школе ја сам ревносно хватао муве. Нуш. Срећа ми се смешила кроз цело време коцкања. Цар М. Кроз неколико дшнута завладала незгодна тишина. Кол. 4. нар. узрок или узрочник какве радње: због, услед. — Кроз другога да изгубшп главу. НП Вук. Ал' се једном љуто завадише, да је зашто, ал* није кроза што. НПХ. П (крбз) прил. в. скроз. — Радо [је] о свачему премишљао, па често и о ономе што баш није кроз разумевао. Јакш. Ђ. крбј, крбја м 1. облик, форма, начин како је одело скројено, сашивено или шта друго начињено, фазон{а). — [Хаљина] је својим тијесним кројем још већма истакла стројан и правилан узраст њена тијела. Коз. Ј. Иза градина подизати су станови разног кроја. Жуј. 2. крфње. — Глођу маказе ч о ј у . . . а испод кроја штофане прашине као да су дрва тестерена. Сек. 3. фиг. а. грађа, састав, склоп. — По кроју њена стаса... могао си судити да је некад била лепа. Јакш. 23. Све је у тог човека необично . . . стил, крој реченица. Цар М. б. начин мишљења, карактер. — Био је посве старога кроја. Ђал. Њега [је] индивидуални крој разликовао од свих осталих. Шкреб. крбјач, -бча м (вок. крбјачу) 1. обртник, занатлија који краји и шије одела. 2. кратак и широк нож којим крзнари кроје кожу. Вук Рј. кројачев, -а, -о који припада кројачу. кројачија ж кројачки занат. — Кројачији с е . . . учио у кући старога мајстора. Шен. кројачица ж женска особа која кроји и шије хаљине. крбјачки, -а, -6 који се односи на кро-

јаче'. ~ занат.

крбјачннца ж просторија у којој се кроји и шије, ради кројачки посао. — У сусједној соби била је кројачница где се од хартије правила одела. Јак. Има кројачницу за прворазредне женске хаљине. Обз. 1932. кр&је&е с гл. им. од кројити.

84

КРОЈИЛАЦ — КРОМОСФЕРА крбјилац, -иоца м онај који кроји. Деан.

Рј.

крбјити, -јим несврш. 1. а. разрезивати, резати тканину, кожу, папир и сл. на комаде, по одрвђеној форми и величини, ради шивења одела, хаљине, обуће и сл. — фиг. Здравицу земљу кројио је челик, трактора шум је звонио у лугу. Витез. б. наручити да се скроји, правити (р оделу, хаљгшама итд.). — Увек је за обојицу кројио подједнаке хаљине. Лаз. Л. 2. фиг. шварати; смишљати; одређиеати. — Господари су . . . заповиједали и другима правду кројили. Војн. Задовољан руке таре и планове кроји. Кош. Изр. ~ коме гаће (капут, к о ж у 3 кабаницу, к о ж у х ) нар. одлучивати о коме; спремати коме неугодности; тешкоће; двапут мери, трећом крој посл. добро размисли пре него почнеш нешто радити. крок и крбк 1 , крбка м песн. корак. — Људи гријеше на свакоме кроку. Њег. У једном кроку се нађе крај стола. Каш. Драшко је корачао дугим кроком. Божић. крбк* м тал. нарочит појас којим се опашу рибари кад вуку мрежу из мора. — Петар ноћу потеже рибарску мрежу по оштром камену... гњечи ребра конопом и кроком. НК 1946. крбкет, -^та м фр. спорт. 1. ерста игре у којој играчи ударцима нарочитих палица настоје протерати дрвене кугле кроз врата. 2. кув. ваљушак, кнедла од млевена меса, ћуфте. Кл. Рј.

крокддиловина ж крокодилска кожа. — Бијаху то господа... која увезиваху своје непрочитане књиге у скупоцјену вепровину . . . и крокодиловину. Крл. крокоделбвштина ж индив. фиг. лицемерно препгварање. — Он се заруменио у својој малограђанској крокодиловштини сав збуњен и несретан. Крл. крокбдилскн, -а, -5 који се односи на крокодиле: ~ кожа.

Изр.

крокодилске

сузе

ронити

неискрено, лажно изражавати жаљење, претварати се; ~ смех лажан, неискрен смех. — Чим остадосмо сами, она прсну у свој крокодилски смех. Грол. крбкус м лат. бот. в. шафран. — Спреми купељ, мирисе од мирхе и од крокуса! Матош. кром, крбма м грч. хем. «= хром сјајан, бео, врло тврд метал (Сг). кром предл. с ген. рус. заст. осим. — Никога украј мене не би кром горице, камена и ноћи. Радич. кромат&зам, -зма м грч. = хроматизам 1. физ. својство белог зрака да се распада на зраке различитих боја. 2. муз. узлазно и силазно кретањ* гласа по полутонотма. кром&тика ж — хроматика 1. наука о бојама. 2. муз. в. кроматизам (2).

кроматин, -ина м грч. биол. = хроматин основни саставни део станичне, ћелијске језгре, који се бојадише основним аникрбкп, -ија м фр. а. цртеж, скица. линским бојама. крбмид м грч. покр. црвени, црни лук — Његов циклус »Песме и град« сав [је] АШшп сера. — Сеју кромид (лук) и љусаткан од малих цртежа, лаких крокија стараца и деце у сплитској луци. Михиз. тику (паприку). Дед. Ј. б. план околине или терена израђен од ока кромирати, крбмирам сврш. и иесврш. или сједноставним геодетским справама. ЕЛЗ. превући, превлачити кромом, хромирати. — Често се предмети најприје никлују, а закрокирати, крокирам сврш. и несврш. тим кромирају. Кем. (на)чинити кроки, скицирати. крбмнт, -ита м грч. хем. = хромит крбкист м онај који прави кроки. — Крокист... не ради, дабогме, тушом или основни састојак кромове руде. графитом; његов су материјал ријечи. Наз. крбмни, -а, -о који се односи на кром: ~ боја, ~ киселина, ~ руда. крокнути, -нем сврш. према крочити. — Ал' пре но што кораком крокне ка кромо- грч. као део сложенице значи: стаду [бојтар]... Чипл. обојен, у вези с бојом: кромофотографија, кромолитографија, кромопласти и сл. крокодили м мн. (јд. крокбдил, -ила) кромосоми м мн. (јд. кромбсбм, -бма) зоол. ред великих водених животиња сличних гуштерима у водама тропских крајева, грч. биол. = хромосоми штапићасти елекојима је тело покршено тврдим коштаним менти у станичној, ћелијској језгри који се плочама, превученим рожнатом навлаком развијају при деоби станица, ћелцја и носиоци су наследних особина. Ету<1о5аипа, СгосоЈШа. Терм. 4. Изр. к р о к о д и л н и л с к и СгосскШиз кромосфбра ж грч. астр. = хромопИоисиз. Терм. 4. сфера средишњи слој Сунчеве атмосфере (изкрокодшхов, -а, -о који припада кро- међу фотосфере и короне), црвенкасте бф, видљив за ереме помрачења. кодилу.

КРОМПИР — КРОНОЛОШКИ крбмпвр, -ира м бот. = крумпир пољопривредна биљка из пор. помоћнпца са задебљалом подземном стабљиком у облику гомоља богатих скробом 5о1апшп Шђегозшп; њен гомољ или кртола служи као људска и животињска храна. кр&мпираст, -а, -о који је као кромпир. — Недић је б и о . . . са испупчешш јагодицама и кромлирастим носом. Јов. С. кромшкрача ж = крумпирача 1. кув. јело иди пита од кромпира. 2. фиг. чворуга од ударца. Р-К Реч. 3. бот. отровна гљива с тврдим гомољастим плодиштем у кожастом овоју, омотачу 5с1егос)егта уи1§аге. Сим. Реч. кромпДраш, -аша м шаљ. који радо једе кромпир; којему је кромпир главна храна; којему је дужност да љушпги кромпир. — Славољуб је са Илијом кромпираш, то јест љушти кромпир које нам после Аустријанци кувају за ручак [у заробљеничком логору]. Аз. кромп&рашница ж просторија или место уопште где се ради с кромпиром. — Једнога дана, док радимо у кромпирашници, у логору настаје узбуна. Аз. крдмпЗр-бал м нем. разг. заст. бал који се приређивао за широке слојеве. — Чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима. Срем. кромп&рина ж аугм. и пеј. од кромпир. кромп&рић, -а и кромп&рић, -ића м дем. од кротир; млад кромпир. кромп&рЗште с земљиште где је био посађен кромпир. — Једва пронађе усамљену колибу... усред меког кромпиришта. Лал.

85

. . . боље је да се о њему не прича у оквиру ове белетристичке кронике. Крл. Изр. ч о в е к — ж и в а ~ човек одлична памћења, који много зна; с к а н д а л о з н а ~ ружни, срамотни гласош који се преносе о појединцу или о друштвеном слоју. крбнист(а) м в. кроничар. — Тому [је] онда кривац . . . кукавни крониста. Кор. крбпичан, -чнаЈ -чно који се дуго болује, од којега се дуго пати (о болести, невољи и сл.), који болује од дуготрајне болести, хроничан; супр. акутан: ~ болесник. — Већ поодавно имао [је] своју кроничну болест. Сек. Наполеонови ратови претворили су кроничну биједу у акутну. Ант. 1. крДннчар м писац кроника, летописац. — Остао [је] веран кроничар зла. Прод. Можда је сам дукљански кроничар тај славенски спис написао. Комб. крбнкчарски, -5, -б који се односи на кроничаре: ~ стил, ~ рад. крбпичарски прил. као кроничар, као у кроници. крбннчарство с крошчарски рад. — Стољеће XVII и XVIII доба је цвјетања наше хисториографије, понајвшие у облику кроничарства и пригодничарства. Водн. кр&ничност, -ости ж особина, стање онога штоје кронично, хроничност. кронбграм и кронограм м грч. књиж. = хронограм запис или стих у којему велика слова својом бројном вредношћу показују годину догађаја на који се запис однот. кронбграф м грч. = хронограф 1. кроничар, летописац. 2. справа за бележење протеклог времена: прецизни кронографи.

кромпиров, -а, -о који припада кромкронографија ж = хронографија писапиру, који је од кромпира. ње летописа. Изр. ~ златица зоол. биљна штетокронолбгија ж грч. = хронологија 1. чина, врста тврдокрилца светлосмеђих крила, који се храни кромпировим лишћем 1.ер- изношење догађаја временским редоследом. 2. помоћна грана историје која објашњава ереме <1есет1теаИ. или датум историјских догађаја и историјкрбмпирски, -3, -б који се односи на ских докумената. кромпире. — Кромпирска залиха пружала кронолдгијскЗ, -3, -б који се односи на ј е . . . економску подлогу за читаву недељу кронологију. дана. Лал. кронолдгијски прил. постепто у низу крбник м в. кроничар. — Рањина, подогађаја. — Романца приповиједа догађај тон>и дубровачки кроник, писао [је] као кронологијски. Рад. А. младић од тринаест година. Водн. кронолбгички, -3, -5 који се оснива на крбника ж грч. = хроника 1. историографски рад у којем су бележени прошли кронологији. — Можда би ми се та претјерана кронологичка точност као хиперкритичка догађаји, поређани по реду збивања: ~ попа таштина у гријсх уписала. Кор. Дукљанина. 2. књижевно дело које описује друштвене, породичне и др. догађаје постепено кронблошкп, -а, -б који се односи на пратгћи њихов развој. 3. рубрика у новинама кронологе и кронологију. — Молимо . . . да и часописима о савременим локалним догађа- нам . . . пјесничка дјела . . . наведеге у кројима. — То је робијашки жалостан догађај нолошком слиједу. Шкреб.

86

КРОНОЛОШКИ — КРОФНА

кронблошки прил. кронолошким редом. — Збирке [су] овдје . . . кронолошки поредане. Наз. крбнометар и крбнометар, -тра м грч. = хронометар врста сата на перо за прецизно мерење времена.

и кротких очију. Ћос. Д. Изнутра су се чули кротки звуци хармонија. Крањч. Стј. крбтилац, -иоца м = кротитељ онај који кроти (рбично дивље звери). — Он је био нека врста васпитача и кротиоца младог слона. Андр. И. Кротилац [је] њега напрашкао кронбскоп и крбноскоп м грч. = хро- бухачем. Божић. носкоп справа за тачно мерење веома малих крбтнлачки, -а, -б који се односи на одсечака времена. кротиоце. крбп м врела вода. — Ал' му је Ката крбтилица ж = кротитељица жена кропом нечисте руке попарила. Шен. Пушио кротилац. — Самосвјесним лицем искусне се кроп у шкафовима. Крл. кротилице мушких глава проматрала [је] ту крбпац, -пца м киша. — Спустио [се] двојицу својих младих поклоника. Том. шумни јесењи кропац. Десн. крбтитељ м = кротилац. — Он је био крбпило с направа којом се шкропи по- и витез и нитков . . . љубавник и кротитељ. свећеном водом при вршењу црквених обреда. Крл. — За њим је јурио поп . . . машући непрекрбтитељица и крбтитељка ж = к р о кидно кропилом. Бен. тилица. — Лице јој блештало . . . од навиккрбпшшица ж цркв. посуда, суд с посве- лог и сигурног осмејка искусне кротитељице ћеном водом у коју се умаче кропило. — По- зверова. Андр. И. сматра како се сенка порцуланске Свете крбтити, -им несврш. а. чинигпи кога Деве и кропионице . . . продуљује лагано. кротким, приморавати на покорност (жиДов. вотињу, непокорног човека), обуздавати крбпити, -им несврш. поливати проси- разузданост. — Попео се он њима на кичму пајући на све стране текућину, течност у . . . водио их, упућивао, кротио. Кол. Ја сам капљицама, прскати, шкропити. — Старац сељак, научио сам . . . да коња кротим . . . приђе3 узе врг па стаде Алексу водом кропи- да џакове вучем. Сек. 6. смиривати, задржати. Вес. Питб бих ти сина . . . чему родну вати, заустављати очитовапе, испољавање земљу својим знојем кропи. Крањч. С. Оби- чега. — Очи су јој увек сјајне као да њихов лазио је и кропио [лозу] плавим каменом. пламен никаква сила не кроти. Рад. Д. Лоп. Стао је с муком кротити мисли. Јел. в. под~ се обливати се, постајати мокар, вргаеати тком реду, уређивати. — Требало влажан. —[Коњ] бијелу хита пјену на рамена, [би] да је напољу, да кроти реке, буши брда. а потом се кропи до стремена. Март. Дав. Сусјед Мате изађе из своје јазбине . . . кротећи чупави, изблиједјели, жути брк. кр&пљење с гл. им. од кропити. крбпња ж кропљење, прскање. — Задоц- Кал. ~ се постајати покоран, смирити се. — нили смо са првом кропњом. Ств. 1948. Исти шум се с миља кроти. Хар. Па пијем крбс и крбс-кбвтри м енгл. спорт. 1. трчање са запрекама у слободној природи. — горчину из чаше да страсти се отровне кроте. Радул. У шуми се проводе лагани кросови до два кротко прил. смирено, добродушно, микм. Атл. 2. ударац којим рука боксерова исрољубиво, благо. — Видио [га је] како је крене руку противникову. Кл. Рј. крбсва с мн. ж ткалачки стан, разбој. кротко . . . јутрос пошао у . . . уред. Крл. — Зазибље се, покрене кукове . . . упути Увијек се кротко смијешила. Чол. фиг. А ноћ је кротко санљиво дисала. Ђал. ноге и тијело као какву стару . . . дрвену справу, кросна или таљиге. Кал. кроткост и кроткоћа ж својство онога кросред предл. с ген. кроз средину кога који је кротак. — Због истинитости, кроткости и умерености нашег народног програили чега. — Вељко . . . узјаше на ата, па ма могли смо наћи контакта на више страна. кросред турске војске изиђе међу Србе. Цвиј. Она мјери свога миљеника и његову Вук. кросуљица ж бот. в. крбулица (2). Сим. кроткоћу! Ков. А. кротост, -ости ж в. кроткост. — На Реч. крбтак, -тка, -тко а. у кога нема злобе, лицу му се огледа она тиха побожност која добродушан, мирољубив, попустљив. — Дје- сву кротост и благост душе у пријатним војка . . . кротка као мајчина душица. Шен. цртама јавл>а. Јакш. Ђ. Покајник сам пун Дивни људа, стидљиви, кротки, па не смеју кротости и бола. Радул. крбфна ж нем. варв. врста колача од квада погледају човека у очи. Дом. 6. који изражава добродушност, благост. — Са ру- сног, киселог теста, округла облика, пржена кама вечито у крилу — иако необично лепих умасти; исп. крафн(а). — Зар ће крофне

КРОФНАСТ — КРПА нарасти поред оне луде куварице? Трифк. Упуштао се . . . у бесконачне дуге разговоре . . . о крофнама. Јонке. кр&фнаст, -а, -о попупг крофне, сличан крофни. — Презирао [сам] . . . своје ноге, краће него иначе и крофнасте у новим жутим, пшљатим цилелама. Вучо. крбцањ, -цња м брт. водена биљка гпропских крајева Мупорћу1шп. Сим. Реч. кр&ћење с гл. им. од кротпипш. крбчити, крбчим сврш. и несврш. 1. учинитпи корак, коракнутпи, корачати. — И крочио сам као туђим ногама даље. Чол. С прага крочи у авлију. Сек. фиг. Јер уз љубав у живогу ријетко срећа крочи. Хар. 2. ићи, кретати се. — Згража се због пута којим крочи ваш отац. Креш. Распричао се како су он и његови дједови . . . увијек држали уз сељаке, како су увијек заједно крочили. Бен. кр&ше, -&а м фр. спорт. ударац предњим делом стиснуте шаке у боксу. — Погодио га снажним крошеом у браду. Б 1958. крбшња ж 1. горњи део дрвегпа који чине све његове гране. — Од сцене узнемирили су се гавранови у крошњама. Крл. Кроз густо зеленило крошања просијавали [су] први зраци сунца на изласку. Ћоп. 2. а. плегпена направа од прућа, трске и сл. која служи за преношење чега, кош. — Према њима . . . силази човјек с прилично великом крошњом на раменима. О-А. Преносе се крошње, натегли се људи под бременом. Лоп. б. прсни кош. — Кроз н>их се с напором циједи дах којим се надима широка крошња груди. Лал. в. врш(к)а за хватање риба. — У хладовини . . . марљиво сам плео крошњу за риболов. Ћоп. крошњав, -а, -о крошњаст (1). — Овде-онде [на пољима] помаљала [су се] крошњава дрвета окићена снежним паперјем. Јак. Већ изби три сата на крошњавом звовику варошке цркве. Уск. крдшњар, -ара м онај који се бави плетењем крошања. крошааст и крбшаат, -а, -о 1. који има еелику и бујну крошњу, гранат, рсагранат. — Крошњасто гранато дрво, и он под њиме на земљи очима упргим у широке гране. Цар Е. Била је то дубока, тамна котлина3 насађена крошњатим стабаљем. Ков. А. Стражар . . . шета око логорске ватре, наложене испод огромне крошњате букве. Чол. 2. фиг. који је у облику крошње, коша. — Висок јел и да му није крошњата трбуха могло би се слободно рећи да је танак. Аз. А нато бану наредниковица, погледна, крошњата жена, сва се је ока не би нагледала. Буд.

87

крошњати се, -ам се несврш. имати крошњу, ширити се крошњом, добивати облик крошње Џ~). — Иза куће . . . крошшао се велики орах. Куш. крошње ж мн. покр. два савијена дрвета, преплетена узицама, за ношење (нпр. сламе), мрежаге, траље. Вук Рј. крошњетина ж аугм. од крошња. крошњица ж дем. од крошња (2а). — Неко се врати кући с торбом жита, крошњицом јаја. Сиј. крошњо м покр. трбушаст човек. Рј. А. крошто прил. некњиж. (обично у вези: зашто и крошто) зашто, због чега. — И некакву је бурунтију од цара задобио. Зашто и крошто, он није знао нити је хтио кога питати. Коч. И Вукадин се нађе на улици не знајући јадан ни зашто ни крошто. Срем. крбштупа ж покр. врста колача. Мара извади донесено јело: пршута . . . кроштула. Бег. крпа ж 1. а. комад, одрезак какве тканине (којаје обично већ изванупотребе): ~ за прање суђа. — Овијала ми крпама рањено чело. Наз. б. комад каквог материјала (тканине, коже) који се пришива или ставља на подерано место, закрпа. Бак. Реч. в. мн. дроњци, прње. — Прављење хартије од крпа . . . један је епохалан догађај. Срем. 2. мн. погрд. а. одело, хаљине. — Ти си сељачки син. Срамота је да носиш швапске крпе. Ћос. Д. 5. стара, изношена, подерана одећа. — Сунце бијаше данас сјајније . . . Његове крпе бијаху у том сунцу одурније, гадније. Шен. 3. покр. марама (рбично бела) којом жене покривају глаеу. — Бијела развезана крпа лепршала јој је на глави. Лоп. 4. мн. а. комади чега који су се отргли или остали од какве целине; мањи комад обрадиве земље. — На планини видјело се неколико великих крпа снијега. Том. Под нама се пружала долина са шумарцима и селима умотаним у крпе магле. Поп. Ј. Највећу своју њиву сматрао је као матицу, и за њу је хтио да веже што више тих малих крпа. Ђур. б. еелике снежне пахуљице. — Поче да пада густ и тежак снијег у крупним крпама. Лал. 5. ир. нешто што ничему не служи, што ништа не вреди. — Шта ви мислите? Да сам ја крпа са цесте? Крл. Крпа! Крпа од човјека! Донч. Изр. блед као ~ врло блед; побледети као ~ постати нагло јако блед; црвена ~ 1) нешто што човека разбесни кад то види или чује; 2) зоол. змија са лепим шарама Со1иђег корагЉпиз. Финк.; ићи (поћи) у к р п е разг. ићи (поћи) у кревет,

спавати; постати ~ папира (нпр. уговор, споразум и сл.) изгубити сваку вредност; ударен мокром крпом разг. чудак, особењак, помало луд.

88

КРПА — КРПЕНДАВ

крпа м ир. = крпо крпач. — Нову обућу није правио, већ само вршио оправке. Звали су га крпом. Дом. То је . . . посао, а не као кад сам крпа кројач био. Кош. крпав, -а, -о (само ж) која.има мршаво виме (р крави, овци, кози); која има мале и мршаве прси, груди (р женској особи); чипав. Бак. Реч. крпање с гл. им. од кђпати. крпар, -ара м 1. онај који сабира старе крпе и уопште старудије. — Личио сам себи на обичног крпара који претура по туђим дроњцима. НИН 1959. фиг. Он ме назива . . . лицемером, крпаром. Скерл. 2. крпач. Деан. Рј. крпара ж 1. проспшрка саткана од крпа. — Импровизирана [су] сједала од старих крпара. Бен. Изваљени . . . по хасурама и крпарама пушили [су] и причали. Ћос. Б. 2. радиошца за крпљење обуће, одеће. — Издржао јс . . . у самици три мјесеца, затим је радио у крпари. Чол. крпарење с гл. им. од крпарити. крпарија ж слабо, лоше израђена ствар (обично начињена од више комада), нешто скрпљено, крпеж. — фиг. [Складба] је некаква крпарија коју би могао сваки глазбени шегрт скрпати. Новак. Берлински конгрес . . . учинио [је] само крпарију. Шен. крпарити, крпЗрим несврш. 1. поправљати што покварено или лоше направљено. — Мајстор је излазио два пута на кров и нешто крпарио. Десн. Тако сам непрестанце брисао и крпарио [приповијетке] те на дан једва некако пол арка скуцао. Коз. Ј. 2. фиг. твшко живети, таворити, животарити, кубурити. — Ми смо петллли и крпарили како смо знали и умели. Ком. Штедјело се, крпарило, везао се крај с крајем. Нам.

крпатити, -Им несврш. мрвити, дробити. фиг. слабо говорити (р страномјезику). — Крпатим ја грчки, наносим мало на арапСКИЈ забркљачим коју каурску. Коч. крпаћв, -5, -6 који служи за крпљење. Деан. Рј. крпач, -ача м онај који се по свом занату бави само крпљењем. — Сви ти . . . влажни и трули закуци пуни су пунцати живих људи . . . пиљарице, кројачи, крпачи. Шен. [Необично је] када се сусретне са крпачима обуће. Пол. 1958. крпачица ж а. женска особа крпач. б строј, машина за крпљење. — На слично. основи ради и једна крпачица- Пол. 1958 крпачки, -а, -б који се односи на крпаче. — Узме . . . дућанчић и почне радити крпачки посао. Дом. кфпеж м 1. непрестано крпапе, крпљење. — Крпеж и трпеж по света држи. Рад. Д. Не поимам што га вуче у тај крпеж и сиротињу. Ков. А. 2. оно што је често крплено; дроње, прње, траље. — Ово нацифрано одијело могло би се претворити у прње и крпеж. Ков. А. 3. фиг. оно што је склепано, без унутрашње повезаности, лоше дело, крпарија. — [За Штросмајера и Рачког] је дуализам један крпеж који ће трајати само до прве сполвашње кризе. Јов. С.

крпеле, крпблб ж мн. направа која саставља јармове воловау плугу, крчеле. Вук Рј. крп&љи (јд. крпељ, -4ља) и крпељи м мн. зоол. 1. ред зглавкара, сродних пауцима, који као нашттци, паразити живе на кожи човека и разних жиеотиња ГхосШае. Терм. 4. 2. јд. фиг. човек који жели живегпи на рачун другога, паразит. — Кад је ту народ, имају сви на што зајашити: и божји слуге и царски крпељи. Пав. Дође један председник општине, па оде; дође други, па оде, крпарскн, -б, -б који се односи на крпаре: а овог крпеља никако да се отресеш. Бан. ~ радионица. 3. јд. бот. в. крпигуз (.1). Вук Рј. крпаст, -а, -о који је попут крпе, — Изр. сит као к р п е љ сувише сит, више Задруге [кораља]... изгледају . . . као вели- него што треба; п р и л е п и т и се уз кога ке хрпе с крпастим или квргавим настав- као к р п е љ никако се не одвајати од кога. цима. Финк. крпељити се, -им се несврш. легшти се, крпат м покр. комад (обично обрадиве увлачити се као крпељ. — Пјева му, ваби земље). — Има . . . до седам хиллда јутара га [земља] . . . да му се крпељи у кожи. Вил. у једном крпату. Павл. крп&љица ж бот. биљка из пор. штикрпДтак, -тка м дем. од крпат. — Раз- тарки ТогШз. Р-К Реч. бије се [стакло] у стотину крпатака. Љуб. крпељски, -3, -5 који се односи на крпеље. крпати, -ам несврш. = крпити (1) спигв- — Моја раса чека већ десет вјекова . . . те љати закрпе, чинити опет употребљивим, крпељске парасите. Вил. гитрављати. — Крпа ципеле. Пав. Заракрпен и крпен, -а, -о који је од крпа. — ђује по надницама крпајући . . . трошне кућ- У креветићу волио је [дјечак] да поред себе не . . . кровове. Цар Б. осјети крпеног меду. Јел. крпевдав, -а, -о индив. који је пун крпа, хфпати, крпам несврш. покр. мучити, трудити. — Шта крпате џабе овај свет чак закрпа. — Сквасио [је] рукав крпендаве кошуље. Божић. овамо у Београд? Дом.

КРПЕЊАВ — КРСНИЦА

89

крпл>г%е с гл. им. од крпити (се). крпљица ж 1. дем. од крпља. 2. спорт. котур на доњем крају скијашког штапа. Скиј. крп&ача ж (у атрибутској служби) направљена од крпа, крпена. — Ко жута крпњача лутка . . . дијете непомично гледа. Крл. крпо, -а и -е м (вок. крпо) = крпа. Бен. Рј. крпуља ж (обично мн.) в. крпља. — На ногама . . . бит ће . . . гломазне конопљане крпуље. Вел. крпурина ж аугм. и пеј. од крпа. крпушар м зоол. врспга птице СИагео1а рга11псо1а. Бен. Рј. крпуше ж мн. зоол. в. крпељи. Вук Рј. Изр. к р п у ш а о в ч ј а зоол. крпељ као наметник, паразит на овци Ме1орћаеиз оушиб. Терм. 4. крпити, -им несврш. 1. •= крпати. — крпче, -ета с и крпчнћ м дем. од крпа, Крпљаше своју блузу. Лаз. Л. Крпио . . . кршца. — Сакрили [би се] да виде како ће кров на цркви. Андр. И. фиг. Не беше во. . . да макне какво шарено дугме, крпче или ллн писмима крпити лично раскинуте везе. ђерданчић. Маш. Примакне . . . плетену Лаз. Л. 2. фнг. карати, псовати. — Крпим корпу . . . у којој су разни крпчићи [које сваког ко год скриви. Јакш. М. 3. крпарити при кројењу оставља]. Дом. (2). — Крпило <ж, штедело, одмеравали се крсак, -ска м оном. звук који се чује кад оброци. Ђур. се шпго ломи или дроби. — Крсак гранчице ~ се скуплати с«, затварати се (р очним у његовом нехотичном покрету распрши их капцима). — Спопадне ме дрем, те ми се у ове [рибе]. Сим. ходу очи крпе. Ранк. Поче зијевати, а капцл Јфскаше С гл. им. од крскати. се крпити. Куш. крскати, ~5м несврш. оном. ломити се, крпица ж 1. дем. од крпа. 2. нешто мало, ситно слично по облику малој крпи. — На дробити ое с крском. — Крскају гране под . . . усницама налијепиле се крпице цигарет- теретом [снијега]. Гор. -папира и духана. Јел. фиг. Дајте, ако је у крсме, -ета м тур. покр. ист. данак који вас крпица душе. Шен. 3. подругљива реч, се Турцима плаћао кад умре домаћин, мргпдоскочица. — Јаднику постолару додија . . . еина. Р-К Реч. шалама и крпицама. Шен. крсап 1 и крсни, -5, -б који се односи на Изр. п р и ш и т и коме к р п и ц у рећи крст, крштење: —' кум, ~ вода. коме или о коме што неповољно, подругљиво. Изр. ~ име, ~ слава рлг. празник у — Барби Франу не може нитко пришити спомен онога светитеља којега поједине порокрпице. Драж. дице у Срба славе као свога заштитника; крпља ж (обично мн.) овална напраоа ~ свећа свећа којасе пали на дан крсне славе; исплетена од прућа која се причвршћује на ~ к о л а ч нарочити колач за крсну славу обућу за ходање по дубоком снегу. — Вежу који се при обреду ломи и има култно значење. крпље на ноге да не пропадају [у снег]. Нен. крспи 2 , -5, -б који се односи на крста: Љ. Ловопазитељи навукли крпље и тешко крсна КОСТЈ крсни пршљени. Терм. 4. се крећу по дубоком снијсгу. Гор. крсник м етн. човек који има тајну снагу крпљ&ник, -ика м пут или пртина утр- да људима чини добро и коме по народном та, направљена крпљама. Вук Рј. веровању не могу да нашкоде зли духови. ЕЛЗ. кјшљЗч, -4ча м покр. крпач. крсвица ж 1. покр. крсно име, крсна слава. крпљачина ж крпарење, крпарија. — — Дом [му] не полазимо ни о БогојављеНе марите се бојати ни ви . . . те нагодбе и њу ни о крсници. Љуб. 2. мн. покр. крсни кршвачине њезина чланка бб. Старч. колач. — Свештеник излази да очита молитву . . . Брзо ломи крснице. Сек. 3. покр. крпљачкн и крпљачки, -а, -5 који се имендан, Бак. Реч. 4. бела кошуљица у којој односи на крпљаче. — Као да се годинама бавила крпљачким пословима3 поче да закр- се дете крсти. Бак. Реч. 5. мн. балчак сабље или мача. — Стави руку на крснице сав запама затвара једну по једну рупу на дотрајапјењен од бијеса. Крош. лим задружним џаковима. Бан. к р п б а а в , -а, -о индив. крпендав. — Угледа . . . њену сподобу крпењаве метле. Божић. крп&њак, -4ка м крпењача. Деан. Рј. крп&њача ж лопта од крпа. — Дјечаци [су] шутали крпењачу. Сим. 1 крпетина ж аугм. и пеј. од крпа . крпеџија м крпач. — Отац [му је] био крпеџија с много деце. Андр. И. крпигуз м 1. бот. а. биљка из пор. броћева ОаНшп арагше. Сим. Реч. 6. врста траве с чекињаспшм израштајима на дршкама класова бесапа уепшШам. Сим. Реч. 2. врста игрв лоптом. — Шта сте играли? — Крпигуза — одговори . . . дјечак. Ранк. крпијел м покр. в. крпељ. Вук Рј. крпина ж аугм. од крпа. — Пребаци преко лица крпину. Ђур.

90

КРСТ — КРСТАШ

крст, крста м (мн. крстови) 1. = криж. — Свом снагом тргну жељезну мотку којом је био подбочен крст на раскршћу. Тур. Пред иконом крст на се мехну. Кош. Стајале су жене у белим мантилима са црвеним крстом око руке. Јак. Један крак крста на коме јелка стоји, отпаде. Ћос. Б. Стрже са прстију два крста и медаљу. Мил. В. Облигацију ће дужник потписати или крстом означити. Лапч. Њезин је муж крст који јој је бог послао. Крањч. Стј. Народ је . . . понео тежак крст страдања. Пол. 1944. 2. фиг. а. крштење. — На крсту доби име Матија. Водн. Дошла кума што је мене држала на крсту. Пец. б. хришћанска вера. — Када су нам стари примили крст, свакога су од њих кумови нарекли у једно ново име, неког кршћанског свеца. Љуб. в. хригићански свет, хришћанство. — Крст . . . су Славени стољећима спасавали од Полумјесеца. Матош. г. хришћанин (према муслиману). — Сватко добива суд по правди, био Турчин или крст. Том. Правоверном Куран допушта погазит крсту задану реч. Јакш. Ђ. д. место где се путови разилазе, раскршће, раскрижје. — Станојло [кмет] изиђе на крст. Људи . . . прилазе њему. Вес. 3. покр. одсек времена од десет година, деценија. — Ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Игњ. Од ока јој дадоше . . . четири крста. Љуб. 4. крстина (2). — Мотрио је . . . ораницу с крстовима зоби, сложеним на њој. Крањч. Стј. 5. осам везда у сазвежђу Лабуда. И-Б Рј.

ђачку и патрдлну службу по мору или ма неком терену. — Енглеска флота [је] крстарила по Сјеверном мору. ОП 2. Батаљон је имао задатак да . . . крстари између села и сачека окупаторе. Пер. 3. ићи, ходати у разним праецит, без одређеног правца, лутати. — Познат је по томе што је некада крстарио по свету и био ужасан трошаџија. Сек. Посиловић је онда цијелу вечер крстарио улицама. Сим. 4. околишати, заобилазити. — Не хасни ту крстарити ја то слутим. Ков. А. крстарнца ж војн. брзи ратни брод великог оперативног радијуса с јаким наоружањем: тешка ~ , лака ~ . крстарички, -а, -о који се односи на крстсфице: ~ рат. крстаст, -а, -о којије налик на крст, који је у облику крста. — Наши поврате готово целу . . . пречагу крстастога масива. Јак. Изр. крстасти копитњак бот. украсна биљка из пор. жабљака,плава саса Апетопе ћераЉа. Сим. Реч.; крстасти построј војн. поредак аероплана у облику крста за летење по ескадрилама. крстат, -а, -о 1. крстаст. — Подигао витлић . . . држећи га за крстато постоље. Рад. Д. 2. који има на себи знак крста. — Обукоше . . . златоткане крстате одежде. НП Вук. крстати се, -5м се несврш. укрштавати се, крижати се. — Муње [се] крстају Изр. бежати од кога као ђаво од кад олуја крене. Хар. крста избегавати кога; Црвени ~ 3 Друшкрстатка ж ист. покр. в. крсташ (Ј). — тво црвенога крста в. уз криж (изр.); ~ од три прста онај који се крсти са три [У њима] беше талир и две крстатке. Вес. прста, припадник православне вероисповести. крстац, -аца м 1. бот. а. петроа крст, — Затрије се име црногорско, не остаде крс- в. уз крст (изр.). Сим. Реч. б. в. криж (2). та од три прста. Њег.; мрзити као ђ а в о Бак. Реч. 2. покр. в. крстина (3). — Упро / —• мрзити јако, силно; петров ~ бот. биљ- ноге у праће и наслонио се на крстац самара. ка из пор. љиљана, еранино око Рапз ^иас!п- Кал. 3. мн. покр. врста веза. — Једни су ГоНа. Сим. Реч.; разапињати кога на ~ везови крстаци, плетенац . . . а други су задавати коме непрестане бриге и патње; овијанац . . . лавчанац. Баб. ставити на што ~ , ударити ~ преко крстач, -ача м в. крсташ Џ). — Носит чега в. уз криж (изр.). ћеш крстача барјака. НПХ. крста, крста с мн. 1. анат. = крижа. — крстача ж 1. крст на гробу. — Огромно Осећао је да га крста боле од дугог седења. гробље, прошарано крстачама и дугим редоВес. Усправио крста, устао и учинио неколи- вима хумака. Сим. фиг. Сигурно имаш голог ко корака. Донч. 2. покр. цркв. светковина кеца и то ону крстачу. Јак. 2. крњага, коо којојсе носе крстови и иконе по пољу с молит- мад сломљена крста. Вук Рј. 3. анат. крсна вама за родност усева; исп. крстоноша (2). кост, крста. — Слегне раменима. Па и то — По селу весеље, сабор, крста, пијанке. изазва жигање крстачом. Божић. 4, покр. Глиш. еуф. вештица (/); исп. рогуља. Вук Рј. крстак, -ака м покр. хлеб у облику крста крстачни, -а, -5 који се односи на крстакоји се меси за крсно име. Рј. А. чу: ~ пршљен, ~ кост. крстарење с гл. им. од крстарити. крсташ, -аша м 1. барјак са знаком крста. крстарпти, крстарим несврш. 1. плови- — Виде бане два Арапа млада и над њима ти по мору без нарочито одређеног циља. — где се крсташ вије. Фил. Мала чета са крсМоји . . . крстаре по јужним морима на сво- ташем језди. Војн. 2. ист. = крижар (1). јим . . . јахтама. Крл, 2. војн. ершити изви- 3. ист. = крижак (1). — Читава ниска. Не

КРСТАШИНА — К Р С Т И Т И

СЕ

91

крсташи и орлаши, него баш жути дукати. врши обред крштења. — Начшшо [је] нову Шапч. 4. војн. ратни брод сличан крстарици, крстионицу. Новак. али јаче наоружан и са чвршћим оклопом. крститељ м онај који крсти. ЕЛЗ. крстнтељев, -а, -о који припада крстиИзр. орао ~ зоол. врсгпа орла који има тељу. каокрстналеђима А^ш1а шхрепаИв; паук крстити, -им (импф. крштах и крш~ зоол. врста паука који има на леђима неко- ћах; трп. прид. крштен) сврш. и несврш. лико белих пега у облику крста Агапеш (Ш1. а. (из)вршити над ким обред крштења. (1етаШз. Терм. 4. — Да те чује наш поп . . . не би те ни опокрсташина ж покр. в. уз крстпаш (изр.). јао кад умреш нити би ти крстио кад родиш. Рист. б. да(ва)ти име, бити кум на — Раде зове крсташину орла. НП Вук. крштењу. — Крсти Тодор чедо мушку крсташица ж 1. ист. половина или чепгглаву. НП Вук. в. назвати, називати, имевргпи део шалира крсташа. Вук Рј. 2. (у новати. — Ја такво стање крстим: издаја. атрибутској служби) која има на себи крст, Чол. Споредно је . . . крсти ли тко своју којаје слична крсту. — Високо се вијала . . . умјетност импресионизчом или експресикрсташица застава. Шен. Нека . . . за капу онизмом. С 1919. 2. а. (само несврш.) подјене обиљежје, крсташицу. . . грану. Март. кретом десне руке чинити знак крста, сим3. мн. бот. биљна породица са четири крунич- бол хришћанске вере. — Плашио се њихона листића у облику крста СгисИ"егае. вих . . . погледа . . . крстећи их и читајући Терм. 3. им молитве. Чипл. б. обраћати кога у хришћанство вршећи над њим обред крштења. крсташки, -а, -о који се односи на крс— Диже народ, крсти земљу, а варварске тагие. Изр. ~ р а т о в и е. крижарски ратот, ланце сруши. Њег. 3. фиг. довести, доводити памети, уразумити, уразумљшати. — уз крижарски (изр.). Али тко ће тебе да крсти? Једаред си прокрст&вац, -љца м покр. врста веза. — говорио, и онда глупаво. Вел. Кошуљи је оплеће везено на вођице . . . и Изр. д о к о н , беспослен поп (и) крстељце. Љуб. ј а р и ћ е крсти посл. беспослен човек често крсти, крсти ж мн. заст. в. крста Џ). проводи време у ситним, некорисним и непотребним пословима; ~ к о г а батином, — Састави руке на крсти и рече. Мат. канџијом и СЛ.Ј — коме леђа (ис)крстикумед&ге, -д&тета, ијек. крститући, ударати кога;— м л е к о , вино шаљ. кумедиј&те, с бот. детелина са четири листа уливати, сипати у млеко или у вино воду; ТпГоПшп герепз. Вук Рј. крсти вука, а вук у гору посл. ткога који је склон каквој навици или мани крстикумедијбте, -дјбтета, ек. крститешко је од тога одвикнути; т и к в а тиккумед^те. ву крсти нар. будала будалу рађа. крстила с мн. направа у облику дрвених ногара оплетених бодљикавом жицом, која ~ се 1. = крижати се (1). — Не пита служи за затварање пролаза у рату. — Раз- се ко се како крсти, но чија му крвца грије макну крстила од жица и састану се на . . . прси. Њег. Помисли... да је сабласт па се поче крстити. Тур. 2. а. подврћи се, подпољани. Јак. вргавати се обреду крштења. — фиг. Та крстимице прил. унакрст. — С другим нисмо л и . . . заједно с е . . . крстили у паром крстимице пружиле [би] руке и у ватри и крви душманској? Кост. Л. б. кругу се окренули. Креш. примити, примати хришћанску веру подвркрстина ж 1. аугм. од крст. 2. гомила гавши се обреду крштења. — Од тридесет од неколико снопова жита наслшаних унакрст година крсти се наново у православној вјери. Дан. 3. звати се, називати се, имеједан преко другога. — Вежу [руковјети новати се. — Публика разабра да је то пшенице] у снопове, снашају у крстине. и м е . . . измишљено и да се њим крстио Сим. По мјесечини садјео жито у крстине. дотле незнатни поморски поручник. Мат. Ћоп. 3. стражњи крај самара или седла који Она [нова жена] ће наше друштво спаима облик крста. — Ухвати једном руком с т и . . . од оне господе... што се крсте за главину сприједа на седлу другом за »гњаватори«. Матош. 4. (кога, чега, од кокрстину остраг. Вел. Гледа у крстину самара пред собом. Десн. 4. мн. в. крста (Ј). — га, од чега) фиг. бежати од кога, чега, чувати се, клонити се кога, чега. — То су Болест почиње . . . севањем у крстинама. лаже и варалице, од таковијех се крсти и Батут. бјежи. Вук. крстибвнца и крстионица ж цркв. а. камени суд у којем се налази вода за крштење. Изр. ~ чудом (од чуда, у ч у д у ) , — Одгурнуше га . . . под крстионицу. Бен. ~> левом (и десном) руком јако, мно6. зграда (рбично кружног облика) у којој се го се чудити; ~ на кога заклињати се

92

КРСТИТИ — КРТИЊАК

иа кога. — Сви веле како је о н . . . велики Словенин. Христо Матов се крсти на њега. Бож.; не да се к р с т и т и не да се одвратити од свога наума, своје намере; ~ са четири прста бити католичке вероисповеети; ~ са три прста бити православне вероисповвсти. крчггити, крстим несврш. слагати снопове у крстине. Р-К Реч. крститке, крститака ж мн. покр. крштење. — За девет мјесеци хоћу да будем позван на крститке. Франг. крстић, -а и крстић, -ића м дем. од крст. крстббоља ж болест у крстима. — [Оболио је од] хемероида и крстобоље. Шов. крстов, -а3 -о који припада крсту. крстовнЗк м бот. биљка из пор. крсташица Мавтпгат оШста1е. Терм. 3. крстбкљун м зоол. птпица певачица из пор. звба с укрштеним крајевима кљуна 1джа. — Причао [је] о снегу, о крстокљуну. Црњ. Изр. к р с т о к љ у н смроков зоол. 1лша сиппго81га. Терм. 4. крстбносац, -сца м в. крстоноша. — Обасипају житом крстоносце, и свак је срвћан на ког падие зрвце. Кош. крстбноснВ, -3, -5 1. који носи крст. — Ишли су ритери на коаима, крстоносни војници у оклопима. Нвн. Љ. 2. који носи Христа у себи. — Крстоносни иарод може благосиљат*. Змај. Изр. ~ рат в. уз крижарски (изр.). — Браничево... је познато још од крстоноснога рата. Вук. крстбноша м 1. = крижоноша. — Напријед [на спроводу је] крстоноша замишљен ситан дјечачић. Сим. 2. мн. цркв. они који иду с крстовима и иконама по пољу и селу и моле за родност усева; исп. крста (2). — Крстоноше понешс шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита. Ранк. 3. мн. време кад се ерши таква свечаност. — Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама. Ранк. крстбношац, -шца м в. крстоноша. — Около цркве запели за око чудни крстоношци. Павл, Јфстоплбт и крстоппет м 1. унакрсни вез, везивање. — Жртви се свежу руке крстоплетом ва леђима. Крл. 2. покр. раскрсница, раскршће. — Сједе на крају села, на крстоплету путева. Ђон. крстбпрће с раскршћ*. — Бацала [је] три орашка на три крстопућа да млада не рађа. Павл.

крст^шац, -шца м бот. билка из истоимене породице Ро1у§а1а. Терм. 3. 1 крт , крта и крта м (мн. -ови) зоол. в. кртица. Р-К Реч. а к{>т , крта и крта, крто и крто 1. који се лако крши, распада, дроби, крхак, ломљив, мрвљив. — Лед је крт и танак. Петр. М. Остави ту прозуклу грану, крта је ка' трска! Рад. Д. Доста је крт, али се . . . ипак може ковати. Кем. 2. фиг. слаб, немоћан, нежан. — То трошно, од раног детишства и сувише крто тело . . . заслужило је било да . . . најзад отпочине. Петр. В. Па како је пуначка она крта и нејака Данијела! Куш. 3. фиг. који брзо пролази, краткотрајан, трошан. — Мада сам увск овај живот крти презирала... тргох [се] на ту слику смрти. Марк. Д. 4. испрекидан, који је без звучности, промукао, храпав. — Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону. Нуш. Твој крти, испевани, промукли глас ме прати. Марк. Д. Крто шуштање карата при мијешању наче тшпину налик на клепет папирнатих крила. Куш. 5. хладаНу сух, безосећајан. — Тако крт и безобзиран у г о в о р у . . . није ниједан од ових сарафа. Андр. И. Изр. ~ месо разг. месо без жила, масноће и кости. крта ж кртичин ходник. Терм. 4. кртан м покр. в. крцан. Вук Рј. кфтеж ж кргпог. — Пред њим се указа покрајна соба, пуна кртежи и паучине. Андр. И. крт&на 1 и кртина ж покр. 1. в. кртица. — Кртина иде испод земље, па је људи нађу. Н. посл. Вук. 2. погрд. човек који било чиме изазива сличноап с кртицом. — Софра кад седи . . . леп, импозантан човек; како устане . . . карикатура, права кртина. Игњ. Добит ћу ја тебе ипак за мушицу, кртино! Донч. к р т б н а 2 ж 1. крто месо. — Кркао је кртину док су остали, гладни и жедни, крварили. Рад. Д. 2. спољашњи, меснати део око коштице неких плодова. — Спољашњи део [коштунице] зове се кртина, а унутрашњи коштица. Тод. кртинац, -инца м в. кртињак {1). — Жиле ми натичу... као кртинци по ливадама. Киш. кртАница ж дем. од крт&на. — Насекоше самих ребара... па мало богме и кртиница. Шапч. кртнљак м = кртичњак 1. готлица, хумка на површини земље коју је изрила кртица- — Ту и тамо провирује по који лањски кртињак. Крл. 2. кртичје легло испод земље. — фиг. Три п у т а . . . разбисмо главе о том поповском кртињаку. Шен.

КРТИЦА — КРУГ

93

кртоласт, -а, -о који је попут кртоле, гомољаст. Изр. к р т о л а с т е б и љ к е бот. биљке које стварају кртоле. кртблац, -бца и кртблац, -лца м покр. Изр. марљив, вредан као ~ врло в. кошарица. Деан. Рј. и Прав. марлмв, неуморан у раду. кртолиште с место где је била посејана кртпчеље с гл. иц. од кртичити. кртола, кромпириште. кртичији, -53 -е =» кртичји који се крторбвина ж кртичњак. Вук Рј. односи на кртице, који је као у кртице. кртбст, -ости ж особина онога што је кртичин, -а, -о који припада кртици: крто. ~ длака. кртбчић м дем. од кртолац. — Гледакртичити, -Вм несврш. индив. радити ла г а . . . са крточићем изабраног грожђа марљиво као кртица. — Израз . . . снаге у руци. Шимун. што се одједном распојасава у ч о в е к у . . . крув м покр. в. крух. осуђеном да мравује и кртичи. Петр. Б. круг м (лок. кругу; мн. кругови, ген. кртичја, -а, -6 = кртичији. — Обикругбва и кругбва) 1. а. део равнине, ограграо собу кртичјим погледом. Вучо. кртички, -5Ј -О који је својствен крти- ничен кружницом; кружница. — Велика птица зврјала је високо описујући кругоцама. — Јагми за кртичким кућењем. ве. Јонке. фиг. Описује огроман круг реПетр. Б. чима око ситне мисли. Каш. б. збијен лакртичшак м = кртињак. — Стаде да нац људи или предмета који представљају се миче и рује као крт под кртичњаком. такав или стчан облик. — Зачас се наПерк. фиг. Целом дужином улице дичини око чиче велик круг људи. Ранк. зали су се асфалтни кртичњаци настали Један је аутомобил покушао пробити круг од неексплодираних граната. Ћос. Б. Чак око мене. Козарч. Очи блистаху непомично се и визија о њиховом трагичном поло- у црном кругу трепавица. Војн. 2. округла жају била завукла у дубоке кртичњаке. површина намењена за разне сврхе. — ПлеВучо. сач обухвати своју даму и крене, клижући се на крају круга, у куту дворане. Крањч. крто и крто прил. на крт начин, хладно, сухо, безосећајно. — Ћутао је тако не- Стј. Вожње [се] одржавају... на равном терену унутар стазног круга. Аут. 3. преддељама. А онда би одједном . . . проговорио мет који има облик колута, прстена. — кратко и крто, и то увек најтежу и најНе могу да сломим тај жељезни круг. Уј. црњу реч. Андр. И. 4. покр. округао плитак суд из којег се једе, кртб, кртбла м покр. кошарица, сепет. тањир, пладањ. — На стијенама [бијахуј — Брала је дозреле вишње и стављала полице пуне кругова и здјела. Мат. 5. их у крто што јој је висио о лијевој руци. затворен, ограничен простор: болнички ~ , Ћип. Кртоли бокова равних и трбушастих. касарнски ~ , логорски ~ . — ПримораНаз. вали [су] их да се са оковима крећу по кртов, -а, -о који припада крту. тамничком кругу. Вујач. 6. фиг. а. затворен ланац, ред, низ радња, догађаја који с*и кртовина ж кртичњак. И-Б Рј. заједно чине развитак, остеарење чега. — кртог м неред; смеће, ђубре. — Из У кругу се ратарски посли враћају. Марет. кртога извирују чаше и чокањи. Кош. Ти Ту су пјесме... из свега онога богатог мети, ишчисти кртог из углова. Глиш. Бакруга доживљаја кроз које су наша дјеца цила [је] кроз прозор рибљи кртог. Божић. пролазила у низу посљедних славних година. Ћоп. б. подручје, сфера какве делаткртожење и к р т о ж е њ е с гл. им. од ности. — Излази из круга књижевности. кртожити. Марј. М. 7. а. група људи здружених какЈфтожитн и к р т о ж и т и , -им несврш. вим везама, интересима. — Тај догађај разправити кртог, чинити по соби нечистоћу и махао је у круговима анексиониста још неред. Вук Рј. већу буру. Цар Е. Сваким даном се прокртбла ж нем. покр. 1. в. кромпир. — ширивао круг присталица народноослобоДа сваки своју гледа марву и да сади у дилачког покрета. Јак. б. професионална миру кртолу. Март. Додијала пура и кр- заједница људи. — Д а н а с . . . је зарада сталтола, па би јела халве и печења. Ћор. 2. на брига у нашим књижевним круговима. Поп. П. У официрским круговима сматрао бот. задебљали подземни део неких биљака у којему су нагошлане храњиве материје, го- је сама себе равиим с вишим официрима. Јонке. 8. спорт. а. згодитак у гађању. — мољ. — Њих [миродија] је највише у облику к о р е н а . . . кртола. Батут. •

кртаца ж зоол. а. врста малог сисара црне длаке који живи под земљом и има предње ноге и рило прилагођено за копање Та1ра еигораеа. б. мн. род таквих сисара Та1р1Ље. Терм. 4. в. крзно тпаквог сисара.

94

К Р У Г А Т И Ц А — К Р У Ж И Т И СЕ

У такмичењу за првенство државе у гађању из војничке п у ш к е . . . прво место освојила је екипа Словеније са 2.407 кругова. Пол. 1958. б. мн. покретна гимнастичка справа, карике.

њемачке... команде била је да се кружном офензивом обухвати главнина наших снага. Ч-М.

Изр. ~ пила, тестера, ~

преди-

лица техн. машинска ротациона пила, тесИзр. дефиниција у кругу, — у тера предилица; к р у ж н и х о р и з о н т поз. д о к а з и в а њ у лог. доказ помоћу премисе стражња полукружна кулиса на позорници која представ/ш небески свод. — Задње коју би тек требало доказати; к р у г о в и пред очима (мотају се, витлају се и платно . . . тзв. кружни хоризонт... се сл.) зшк болесног стања непосредно пред навлачи помоћу нарочитих вођица. Поз. несвестицом; к в а д р а т у р а круга мат. а) 1948. претварање круга у квадрат једнаке повркружат, -ата и кружат м покр. тал. шине, што се сматра нерешивим питањем; чохана кратка горња одећа без рукава. — б) оно што се не може решити; М е с е ч е в <—-, С у н ч е в ~ разнобојни круг, прстен Ухвати га за пуце на кружату и . . . покоји се каткада може видети око пуна Ме- тапша га по рамену. Мат. сеца или око Сунца; на л е в о к р у г ( о м ) ! кружац, -ушца м в. крушац. — Човвојн. заповест да се војник окрене за 180"; јек притеже торбу — у њој кружац поларни ~ геогр. поларник, стожерник; соли. Сиј. у (нај)ужем кругу међу најближима, кружен.е с гл. им. од кружити (се). најприснијима; вртети се у кругу остајати увек на истоме; з а ч а р а н и (макружет м в. кружат. — Иде улицом гијски) ~ а) празн. простор који се по- у одугом четвероугластом »кружету . Кал. моћу магијашх средстава може учинити некружити, кружим несврш. 1. а. чиприступачшм непријатељским силама; б) фиг. нити, описивати у мту кругове. — Бомживотне околности, прилике које се не могу променити; З е м љ и н к р у г геогр. Зем- бардери и данас круже тражећи нас. Дед. В. фиг. Мисао Јанова лети, кружи, исљина кугла, лопта. тражује. Сим. б. чинити, вршити чиме кругатица ж зоол. нар. црнокруг, пос- кружно кретање. — Рука му наиђе на празкок. — Груба ти је змија кругатица... нину, кружећи по њој, напипа опет горњу ивицу стијене. Ћоп. 2. окруживати, опкострах је мене змије кругатице. НПХ. љавати. — Бело као снег лице . . . су густи круглана ж неодом. в. куглана. — праменови црне косе кружили. Јакш. 23. Бијаше овећи простор, насух шљунком са Све што нас кружи јест обмана. Наз. 3. ићи заеојито, спирално, кривудаво, вијугаво руском кругланом. Леск. Ј. мењајући често правац; блудети, лутати, кругља ж заст. в. кугла. — С истока тумарати, обилазити. — Перивојем круже рађало се с у н ц е . . . златна кругља дизала стазе. Леск. Ј. Авет дворцем кружи. Бој. се иза горе. Новак. фиг. Искидане мелодије круже мојом дукругљана ж неодом. в. куглана. — шом. Панд. 4. а. ићи од руке до руке, шиРуши се на кругљани, као да врача. Вел. рити се> колати. — Плетара [оплетена ракр^гљати се, кругљам се несврш. в. кијска боца] кружи. Сим. Кроз пословве кругове почеше да круже прво неповољне куглати се. — Ти се безбрижно кругљаш. вести. Ћос. Б. б. ићи, тећи у кружном правДукцу. — Измењивали су топле р е ч и . . . од кругљнца ж дем. од кругља. — Ријетке којих им је још живље кружила крв. Андр. кругљице л е д а . . . ударале [су] о прозор. И. 5. а. окретати се, обртати се око чега. Ков. А. — [Од планета] се стали отцепљивати обкруго с необ. крајња, кружна одбрам- р у ч е в и . . . непрестано се окрећући око бена линија. — Па у Турке јуриш учинисвоје оси, а кружећи око свога центра — ше, и Турцима круго проломише. НП Вук. планете. Ком. б. стално се налазити, закрутблик, -а, -о који је сличан кругу. државати се око некога. — Љубав Станкругблико прил. чинећи кружне покрете. к о в и ћ а . . . осећа [ с е ] . . . да непрекидно — [Гледала је] ручицу с црвеним дланом кружи око изабраних личности. Прод. којом је [дијете] круголико махало. Крањч. Изр. ~ оком (очима), ~ поглеСтј. дом гледати трскисећи, истражујући нешто. ~ се 1. в. кружити (7). — Над Нехајкружан, -жна, -жно 1. (одр.) који припада кругу: кружни исечак3 кружни лук, -градом црн се гавран кружи. Крањч. С. кружни одсечак. 2. који има облик круга. 2. показивати се, испољавати се у облику — Раскопа кружан вирић да се накупи кругова. — Под очима се кружила модра суморност. Бег. 3. превртати се губећи спобистра вода у њему. Лал. 3. који се врши собност гледања (р очима). — Из отворених у кругу: ~ струја, ~> кретање. — Замисао

КРУЖИЋ — КРУНАШ усга бијаше ређи дах, очи се почеше круж и т и . . . Мало, мало, па и дах престаде. Вес. кружић, -а и кружић, -ића м 1. дем. од круг. 2. мали послужаеник, танмрић. — Дјевојка донесе... на кружићу скадарске икре. Мат. кружница и кру^жница ж мат. затворена крива црта којој су све тачке једнако удаљене од средишта. — У јутарњем свјетлу засја около наоколо непрекинута кружница обзорја. Перк. фиг. Слика носи у себи прозирну јасноћу дубоког доживљаја, заокруженог хармоничном кружницом животног искуства. Крл. кружно прил. 1. у облику круга. 2. идући унаоколо. Бак. Реч. кружнбусте, -уста ж мн. зоол. в. колоусте. ЕЛЗ. кружок м рус. а. омањи круг људи организован ради каквог заједничког рада, занимања. — Идеолошко вашитање кадрова текло је . . . преко . . . разних кружока и курсева. Комун. 1951. 6. група људи повезана међу собом каквом везом (најчешће друштвеном). — Ту би нашао кружок који би га срдачно примао. Мали кружок: домаћин3 домаћица. Леск. Ј. И он има своју недељу када му долази »кружок«. Петр. В. кр^лити, -им несврш. покр. 1. изводити испрекидане, јакеу оштре гласове (о свињама). — Свиње стале очајно цвилити и крулити. Кол. 2. крчати, бурлати (р празном желуг&, празним цревима). — Круле им желуци од глада. Ков. А. Чудне свирке у царевој земљи, на све стране круле празна цријева. Пав. кр#љен»е с гл. им. од крулити и круљити.

кр^љити, -им несврш. в. крулити (2). — Од киселе воде круљи и претаче се у цријевима. Донч. крумпијер, -бра м покр. в. крумпир. — Ваде запретене крумпијере из жераве. Ћип. крумпир, -ира м = кромпир. крумпираст, -а, -о који је као крумпир. — Канцелист крумпираста носа приђе. Шов. крумп&рача ж = кромпирача. Бен. Рј.

95

крумпиров, -а, -о који припада крумпиру, који је од крумпира. крумпирбждер м погрд. крумпираш. — Мене су исмијавали да сам крумпирождер. Бен. круна ж лат. 1. а. златни венац или врста капе с драгоценим украсима као симбол власти владара: царска ~ , краљевска •~>. — фиг. Свиће з о р а . . . Пурпур на плећима, а на глави круна. Наз. б. фиг. владарска власт и сам владар као носилац власти. — Круна [је] позвана да и м . . . штити устав. Кум. Није могао бити једновремено и јавни заступник народа и тајни саветодавац круне. Јов. С. в . круни сличан лик или слика на грбу, ордену и сл. као знак родовског достојанства или одликовања. — Шаље [ти]. . . писмо у великим кувертима с грофовском круном. Бег. У знак милости наше . . . нек светог оца овде одене . . . ред круне нам гвоздене. Кост. Л. 2. венац или што слично што се ставља на главу као симбол чега (нпр. младенцима при венчању). — Поп се не види, а њима [младенцима] неко меће круне на главу. Рист. [Изишао је] у процесију с бичем и трновом круном. Франг. 3. фиг. највиши ступањ нечега, врхунац, завршетак. — Као да се свака љубав мора довршити браком, као да је брак круна свему. Коз. Ј. Тај говор представља круну наших двогодишњих теоретских напора. Пол. 1950. 4. а. горњи део дрвета који чине гране с лишћем, крошња. — Лептири . . . полијетаху на круне стабала. Крањч. С. б. в. круница (2). — Нестане га . . . као цветне круне што се нагло распу у јесење ноћи. Рак. 5. перје на глави птица у облику капице. 6. а. горњи, видљиви део зуба који се налази изнад десни. НЧ. б. навлака, кошуљица од злата или метала која се ставља на зуб да га сачува од кварења. 7. део ноге животиње на којему се рожната површина копита или папка спаја с кожом. — Из груди се отргне . . . стењање . . . као у коња када им усијаним гвожђем оперирају мјесто на круни копита. Матош. 8. новчана јединица неких држава: чехословачка ~ , шведска ~ . 9. техн. вршак сврдла за бушење метала обрубљен дијамантима. — Дијамантске круне за бушилице су веома скуп алат. Пол. 1950.

Изр. неће му пасти ~ с г л а в е разг. неће изгубити ништа од свога (умишљеног, уображеног) достојанства. крунаст, -а, -о а. који је сличан круни, крумпдраш, -аша м шаљ. = кромпираш. — Зар не, стари крумпирашу? — који има на себи нешто попут круне. — Чуобрати се он на штабног наредника. Јонке. вари . . . опкољени пазе с крунасте куле. Гал. б. који има на глави ћубу, ћубаст, капокрумпбрина ж аугм. и пеј. од крумпир. раст (р птицгђ: ~ голуб, ~ кокош. крунац, -нца м бот. в. грашак. Свезн. крумпАрић, -а и крумп&рић, -ића м дем. од крумпир; млади крумпир. крунаш, -аша м 1. зоол. а. онај који крумп&рнште с =• кромпириште. има на глави ћубу (о птицама): ~ голуб,

96

1

КРУНИДБА — КРУНИЧНИ

орао ~ . б. само у изразу: зубатац

~ уранку, што први круниш росу неначету! нарочита врста морске рибе зубаца с израс- Макс. Радекић је оборених очију крунио лином на горњем делу главе ТУепХех §Љћо$ш. пепео с цигарете. Ћоп. 3. фиг. чинити маРј. А. 2. заст. врста сребрног новца у бившој њим одвајајући део по део, смсшмвати, слабити Аустро-Угарској. — Бакоња одријеши из бројчано. — После три дана гоњења . . . јсдног крајичка убруса пет крунаша. Мат. и пораза који су је крунили и копнели, 1 чета више није могла ни смела да се креће круппдба ж крунисање. — Сукоб . . . дашу. Ћос. Д. [је] добивао све више политичко обиљежје, ~ се 1. рушити се полако због отпадања особито послије . . . крунидбе. Пов. 2. ситних делова. — Прекрасни мраморни стукрунндба2 ж круњење, љуштте кукубови . . . почели се крунити. Нен. Љ. 2. руза. Р-К Реч. одвајати се од чега у малим честицама, изкрунидбен, -а, -о који се односи на кру- двајати а, дробити се. — Ситни камеичићи нидбу, којије одређен за крунидбу: ~ присега, крунили [му се] испод ногу. Шуб. Скуте заклетва, ~ црква. диже да се не опраше, а рукаве да с' не круни злато. Шимун. 3. падати откидајући крунисавати (се), -исавам (се) несе од чега, отпадати; тећи, цурити у капима. сврш. према крунисати (се). — Кошуљица на житу пуца и зрно се круни. крунисање с гл. им. од крунисати (се)- Пав. Сузе му се круне низ образе. Бен. фиг. крунисати, -ишем сврш. и несврш. = Зар се са нашега убрзаног живота исто крунити 1. а. ставити, стављати према тако не круне дани и године! Шапч. 4. посодређеном церемонијалу владару при ступању тајати мањи, ситнији, слабији бројем, садрна престо круну на главу као знак владарске жајем, еажношћу, осипати се, опадати, власти. — Зар не з*Јаш да се у Жичи наши слабити. — Владина већина . . . почињала краљеви крунишу? Чол. б. ставити, став- је да се круни. Јов. С. Здравље јој се круни. љати коме венац на главу као знак признања Скерл. достојанства, награде, славе и сл. — Крунишу тебе вијенцем мученика. Уј. 2. фиг. круница ж 1. а. дем. од круна Џ). б. завршити, завршавати што успешно, наћи, врх, вршак чега. — Распалила се мала црналазити се на врху чега. — Не могу ипак венкаста круница усијаног духанског пухора. да не поменем књигу једну којом је оседели Крл. 2. бот. део цвета који се састоји од мудрац . . . крунисао своју мислилачку кари- одвојених или сраслих цветних листића, венјеру. Цар М. Ова спозна)а крунише пут . . . чић согоИа. — Два спољашна круга лиссваког човјека на овој земљи. Л-К. тића, чашица и круница чине цветни омотач Изр. ~ победом победити; ~ успехом или периЈант. Станк. С. 3. зоол. ћубаста шева А1аш1а агоогеа. Бен. Рј. 4. в. круна успешно свршити. •— се 1. примити круну као знак вла- (6). Свезн. 5. цркв. а. танка врпца с нанизадарске власти. — Кад је дошао на прије- ним куглицама ради одбројавања изговорених стоље, убрзо је заборавио да би се имао кру- молитава, бројанице, число. — Дани . . . нисати. Шиш. 2. имати као резултат, пос- низали се једни за другима као зрнца у круници. Мишк. Он узе мало распело с крунице тизати, завршавати се. — Напори Завода крунишу се сваког дана сјајним открићима. која му је висила о боку. Андр. И. 6. саме такее молитве. — Извадио число . . . и Пол. 1950. већ начео вјеровање друге крунице . . . кад крунити, -им сврш. и несврш. = кру- нешто зајеца у папради. Торд. Стиже још нисати. — Слободи је пир велики кад јој да до доручка измоли тридесет пута круницу. синци круне вилу. Њег. фиг. Љетна Дав. ноћ нас звијездам' круни. Војн. Сиједа коса Изр. очитати коме круницу строго крунила му мирно и племенито чело. Кум. пригоеорити коме, прекорети кога. Гране . . . су дјеломице покривале вијенац који је крунио зид. Шкреб. круничар м зоол. в. пупавац ТЈрира ~ се = крунисати се. — Пруски се ерорз. Финк. владар дозволом њемачког цара крунио за круничарка ж женска особа која често пруског краља. ОП 1. моли круницу. — Групе фронташа . . . забиле круннти, круним несврш. 1. а. одваја- се међу круничарке. Гор. ти у малим честицама, дробити, ситнити, претварати у мрве. — Оним истим машицакруничаст, -а, -о којије попут крунице. ма . . . играше се расијано, крунећи иловачу — Умукли с е и . . . пси и све се »утажбало« којом је био облијепио поклопац на казану. заглушено . . . од милионског кретања сивих Андр. И. 6. одвајати, откидати зрње са звјезданих и круничастих тјелешаца. Лал. кукурузног клипа. — Сањао сам како круним крунични, -а, -о који се односи на круницу печен кукуруз и тошшм зрњем пуним уста. (2): ~ листић. ,- ». , , _, . „ Бан. 2. обарати, стресати. — Путниче на

КРУНИЧАТИ — КРУПАРИНА крунбчати, -ам несврш. молити круницу. — Браћа [фратри] круничају . . . у цркви. Павл. круниште с архит. зупчаст грудобран на врху еањске, спољне стране бедема или куле. — Прегледас? је [кнез] круништа и топове. Нех. Стражари нас сагледаше с тврђавних круништа. Креш. фиг. С круништа мисли варнице лете. Уј. крунка ж 1. дем. од круна. 2. круница {3). Бен. Рј. крунљив, -а, -о који се лако круни, дроби, ломљив. крунљивбст, -ости ж својство онога што је крунљиво. круиовнна ж ист. с круном наследно везана земља у бившој Аустро-Угарској. — Распаст ће се све те краљевине и круновине . . . распаст ће се као дуге расушена бурета. Кол. крунски, -а, -б који се односи на круну. Изр. к р у н с к а добра ист. приватни посед краља; к р у н с к е колоније ист. британске колоније које су биле под директним надзором министарства за колоније и којима су управљали искључиео чиновници именовани из Лондона; ~ в е ћ е ист. седница министарског савета којој председава краљ; ~ с в е д о к главни, најмжнији сведок на суђењу. крунчица ж 1. дем. од круна. — Женска је крабуља била у сукњи од . . . броката . . . на тјемену јој је блистала круна од крупних алем-камена, а око крунчице савијала се . . . свилена копрена. Кум. 2. зоол. крунаста, шумска шева Оа1егка с ш ш а . Финк. круњача ж строј, машина за круњење кукуруза. — Пропустио кроз круњачу торбицу кукурузних клипова да би живину захлебио. Рад. Д. кру&еник м заст. окруњен владар. — Потврди Коломан и други по њем круњеници нашу хрватску старину. Шен. круњење с гл. им. од крунити {се). круњење с гл. им. од крунити (се). круп м енгл. мед. заразна упала грла и других органа за дисање коју прате тешкоће при дисању и гушење, дифтерија. — Дијете . . . се гуши у крупу. Десн. крупа ж 1. лед у облику ситних и крупнијих зрна, град, туча. — Гледа љетне, сиве облаке што над усјевима крупом пријете. Ћип. Смлавит ће нам поље крупа. Кос. 2. цела или уситњена зрна разних пољопривредних култура која служе као храна. — Плодови орашица и крупа код које су семени и плодов омотач срасли (пшеница, кукуруз и друге траве) . . . Станк. С. 7 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

97

крупан, -пна, -пно (одр. крупни; комп. крупнији) 1. а. који се састоји од истоврсних делова, честица већег обујма, запремине; супр. ситан: ~ песак, ~ снег, ~ брашно. — Шетао је лагано по соби и брисао . . . крупни зној са чела. Ков. А. На првој страни . . . новина писало је крупним словима . . . Јак. б. који је великог обима. — Свуда око ње [кућицеј крупне и високе јеле под снијегом. Чол. 2. а. којије великих димензија. — Кит је најкрупнија животиња. Петр. М. Мумла крупно звоно с цркве. Каш. б. који је великих, широких костију, широк. — Омален је, једар и крупан. Шен. Нечија крупна шака спустила му се на главу. Пав. в. који се састоји од великог броја чега. — Војска нам је нарасла из партизанских одреда у крупне јединице. Дед. В. г. који је великог замаха, широк, развучен (о корацима). — Шетао је крупним корацима по канцеларији. Уск. 3. који има велика материјална средства, велике могућности; који је великих размера. — Владајућу класу представља крупна трговачка буржоазија. Ант. 1. Наша цивилизација и техника траже . . . крупну индустрију. Пол. 1957. 4. а. који је велик по моћи, јачини, интензитету. — Отиде у шумарак гдје зачу крупно смијање. Мат. б. снажан и дубок (о гласу). — Чуо му је . . . крупни баритон. Новак. Викнуо [је] својим крупним, звонким басом. Петр. В. в. који заузима истакнут углед, положај, који одлучује о чему. — О слави му долазе све први трговци и крупни чиновници. Срем. Све су то биле крупне личности, с великим утјецајем. Франг. 5. а. важан, знатан, значајан; врло озбиљан. — Дјетету су надјели име Хрустем3 јер се то име чинило крупно. Сиј. Ви имате једну крупну ману. Јанк. Било је ту и других . . . крупних питања и задатака. Кол. б. (у именичкој служби) оно што је важно, значајно. — Кад год је требало о чему крупнијем већати — одмах су позивали чича-Срећка. Вес. По ситном се гата крупно. Вел. Изр. ~ и з н о с ~> свота (сума) велика свота новаца; ~ новац, ~ монета новацу новчаницама велике вредности; ~ к о р а к н а п р е д фиг. велик напредак; ~ р а з г о в о р неугодан, оштар разговор; пале су к р у п н е речи дошло је до сукоба, свађе; ~ стока волови, краве, биволи; у к р у п н и м цртама, потезима (испричати, изнети) оно што је битно, основно (џспричати, изнети). крупара ж млин који крупно меље. — Задруга [је] муку мучила да своју крупару усаврши и претвори у модерни млин. Пол. 1959. крупарина ж в. крупнина (2). — Оно што је било крупарине одвојио сам, и то ти нећу ни показати. Радул.

КРУПАТИЦА — КРУТ крупатица и крупатка ж зоол. врста речне рибе, платица ВНсса аг§уго1еиса. Вук Рј. круппје, -4а м фр. = крупје особа која руководи игром код хазардних игара, а код рулета ставља у покрет куглицу. — Крупије за рулетским столом стално позива. Пол. 1958. крушггп, -им несврш. гристи, ситнити. — Крупе коњи из шарагаља тупим звуком сено жуто. Чипл. крупица ж 1. крупно млевено брашно. — Можда ћу имати прилике . . . да им скухам . . . гуску динстану у крупици или рижи. Јонке. Све те . . . разне каше од кукурузне крупице . . . налик су на мећу за свиње. Чол. 2. веће комађе камене кухињске соли (најчешће се употребљава за стоку). — Застао је пред једном радњом са марамама, косама и крупицама соли. Ћос. Б. Оток [на нози] тврд ка' крупица соли. Рад. Д. крупичав, -а, -о који је као крупица, дробљие, сипкав. — Пожутје снијег под свјетлошћу, брашњав, крупичав и ружан. Лал. крупје, -&а м фр. = крупије. крупник и крупннк м бот. врста жита чије се зрно тешко одваја од луске а употребљава се као сточна храна ТгШсшп (Ксоссшп. Терм. 3. крупн&на ж 1. а. стање онога који је крупан. — Крај све своје крупнине попе се плавуша попут пера на кочију. Шен. б. крупна, важна ствар. — Критик не смије ни у сиишцама гријешити . . . ако хоће да неупућене одврати од крупнина. С 1937. 2. новацу крупним новчаницама. крупница ж 1. крупна, важна ствар; супр. ситиица. — Крупнице из младости постају ситнице у зрелости и старости. Рад. Д. 2. агр. покр. врста крупнејабуке. Рј. А. крупно прил. 1. великим корацима; великим словима и сл. — Стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије. Уск. У грунтовници пише крупно као шака. Бен. 2. а. јако, снажно по интензитету. — Срце му је куцало крупно и ретко. Ћос. Б. б. у дубоком, ниском тону, дубоко (р гласу). — Говори крупно и промукло. Лаз. Л. Осе . . . зује зукасто и крупно. Сим. 3. фиг. а. с тешким последицама. — Само да се није све тако крупно свршило. Ков. А. 6. јако, дубоко, озбиљно. — Што се оно мало прије бијаше онако крупно замислио? Јурк. Седне тако . . • па главу у шаке и све нешто крупно брине. Вукић. в. с тешким, оштрим изразима (гоеорити, псовати). — Опсова крупно. Вес. То је одвише крупно и немилице казано. Јаг. г. у главним цртама. — Крупно [је] избележила . . . извјештај друштва. Каш.

крупно- као први део сложеница казује даје крупно оно што значи други део сложенице: крупноглавЈ крупногорица, крупноок и сл. крупнбглав, -а, -о који има крупну главу. — Посебна су хрпица змија крупноглаве змије. Финк. крупнбгорица и крупногбрица ж шума са високим дреећем. Р-К Реч. крупнбзрн и крупнозрнат, -а, -о који се састоји од крупних зрна. — Указа се леп крупнозрн кречњак беле боје. О 1875. Највише је [галенит] једар и упрскан у стијењу, па ствара крупнозрнате . . . накупине. Тућ. крупнблпспат и крупнол&снат, -а, -о у кога је крупно лишће. — Укус пушача се све више окреће . . . на штету крупнолиснатих америчких дувана. Пол. 1959. крупнбок, -а, -о у кога су крупне очи. — Крупноока, лепа, кудрава црна деца. Петпр. Б. крупнбрек, -а, -о који обилује крупним, јаким речима. — Тако му је и поезија испала крупнорека и празна. Михиз. крупност, -ости ж крупноћа. — Критик претјерује да крупност буде крупнија. Шим. С. крупнбћа ж стање онога који је крупан, онога што је крупно. — Красота њезиних црта и облика изгубила [се] у крупноћи. Леск. Ј. Волео је да преплаши ђаке својим гласом и својом крупноћом. Поп. Ј. крупњати, -ам и крупњети, -пнбм несврш. постајати крутији. — Поткидао [је] доње лишће да репа боље крупња. Андр. И. Јелка [је] почела крупњети у пасу. Шимун. крут, кр^та, круто (одр. крути; комп. крући) 1. који се не може гњечити, месити, који је тврд при опипу, пипању, који не мења лако свој облик; супр. мек(ан). — Извуче чувидски нос од крута папира. Вел. Испод рукава истицале су се круте . . . беле маншете. Чипл. 2. а. који чврсто стоји, темелит; збијен, масиван. — Шија му крута и масивна. Каш. Омален, али зато широк н крут у плећима. Вујач. б. који је лишен способности кретања, шпокретан, укочен. — Лева нога је нешто крута у колену. Сек. Обневидео [је], занемео и крут од пића. Андр. И. 3. фиг. а. који је крајње уздржљив у испољавању осећања, чувстава и унутрашње топлине, хладан. — Нек' будем крут, ал' не неприродан. Богд. Крут и строг, он није знао за интелектуалну нежност. Скерл. б. који је претерано строг у понашању, који се строго придржава правила у опхођењу, неприродан, извештачен. — У . . . пози свјесно истичући

КРУТАН — КРУХ

99

своју личност, крут. Бег. Стихују учене ~ се 1. постајати крут, укрућен, напет, поеме и суве сонате, круте и намештене. затегнут, чинити себе крутим, укоченим. — Грол. 4. фиг. а. (обично мн.) који се оштро Израз лица почиње да се крути и да се раз/шкује, чврст, оштар. — Супротности навлачи неком стравом. Лаз. Л. Трескали прелазе једна у другу путем прелазних чласу поткованим чизмама и крутили се пред нова, нема крутих и оштрих граница. Лог. 2. старешинама. Јак. 2. фиг. правити се важан, Крутих боја и сувише оштрих тонова у кочити се, кочоперити се. природи нема. Цар М. б. који је укочен, без крутнути, -нем несврш. постајати крут. покрета, без живости. — Прозорске иконе — Девојчине дојке крутну у јаком грчу. су са површном израдом и крутим линијама Андр. И. својим . . . далеко од савршенства. БК 1906. круто прил. (комп. круће) 1. укрућено, 5. фиг. а. којије строг и непопустљив према себи и према другима; који се не да поколебати, укоченОу непомично. — Командант је стајао упоран. — У . . . крутим догматичарима, круто, прав. Ћос. Б. Гордо [јеј сукао брке, ситничарима и окорним злопамтилима . . . врат круто држао. Рад. Д. 2. чврсто, тврдо. — Назувке најприје он навуче . . . што он . . . је био скоро немогућ. Грол. Ти не смијеш се понизит никако, већ остат крута, копче од сребра их спучаху круто. М-И. остат поносна. Огр. б. претерано строг, 3. оштро, строго. — Круто јој погледа у очи. Ћип. 4. држећи се строго форме, сухо, нешлосрдан, окрутан, суров. — Аустрија је дословно. — Уредник . . . наведена мерила увела [у Босну] крут режим. Јов. Ј. То није примењивао круто. Поп. Б. Сваку кулбијаше капитал муком стечен у крутој овој земљи. Кол. в. који је немилосрдан, тежак турну особину треба . . . схватити не форпо својој неизбежности, доследности. — Ово мално и круто, него еластично. Мј. 1936. 5. [је] истина крута и неумољива. Рад. Стј. без милости, немилосрдно, немило, окрутно, Један се догађај развијао из другога . . . по сурово. — О анђеле уморени круто! Крањч. некој крутој логици. Кол. г. који изражава, С. Пред сто љета . . . Јелењани круто кмеиспољава непопустљивост, немилосрдност, су-товаху граду. Шен. 6. горко, болно. — Јадоровост. — Глас му је крут, шкрипи у њему ваше и . . . нарицаше круто: Ај судбино, не судбовала! Март. 7. покр. а. јако, врло, нека свађа. Лал. А оне голе, изморене сјене веома. — Круто си се преварио, круто. Шен. . . . осјетише крутих ријечи бреме. Комб. б. дубоко. — Наскоро круто усну. Торд. 6. фиг. а. пун тешкоћа, тегобан, напоран. — кру^гдст, -ости и крутбћа ж особина или Одржаше круте борбе против Турчину. Павл. Поштено сноси сиротињу круту. Змај. стање онога којије крут, онога штоје круто. б. који производи утисак тегобности, безизкрутуљав, -а, -о дебељкаст. — Погледа лазности, суморности. — Старост пуста, осам- га онако крутуљава, погурена, потуљена, л>ена, без утјехе . . . која чека те несретнице3 како крије очи. Ранк. Беше мало крутубијаше нацртана толи крутим али вјерним љавији и омањи, није као покојни Јанко. бојама. Војн. 7. ерло хладан, оштар, јак по Глиш. интензитету (р студени, хладноћи). — Била крућење с гл. им. од крутити (се). крута зимска ноћ. Кум. крућ&на ж крутост. — [Поток] скинуо Изр. ~ кошуља кошуља којој је предњи се са камене крућине . . . још задихан од део који покрива прса уштиркан; ~ рука мучног боја3 запенушен. Кос. претерано строга дисциплина. крух м = хлеб 1. људска храна од брашна, крутан, -тна, -тно покр. е. крут (56). — Ти лијепо знаш какав је Махмут; напра- мешаногс водом,ускислог и испеченог на ватри: пшенични ~ , бели ~ , црни ~ . Почеше сит, крутан, невјеран. Љуб. служити чајем са прженим . . . крухом. Том. крутати се, крут5м се несврш. постаја- фиг. Домовино . . . круше наш свагдашњи! Матош. 2. нар. храна уопште. — Коње је ти крут, тврд (о леду). — Онемогло сунце имао и круха до грла. Бен. Можда ће ми тек слабе расипа свјетлаце и лед тај крута крух бити исто тако течан и без намјеснишсе, пуца. Коз. И. тва. Вел. 3. фиг. средство за живот; зарада, крутељаст, -а, -о подебео, дебељкаст. — служба. — ГТоштен човјек . . . својим власОбоје су били још у снази и држећи: обоје титим рукама зарађује свој крух. Крл. Горак је крух морнарски. Кум. Ја чувам свој крух омалено и крутељасто. Вес. и своје мјесто. Ћоп. крутнло с в. штирак. Р-К Реч. Изр. без руха и круха (бити) без кру^тити, крутим несврш. чинити да ичега (бити); бити (живети) на белом што буде круто, тврдо: ~ рубље. — [Извор- круху очекивати извршење смртне казне; -вода] тијело крути. Јурк. Коке су опружале добар као ~ врло добар; добро је кад и крутиле шију да се дограбе мрвица. Бог~ затече ~ добро је кад дотече Једне хране дан. до друге; доћи до корице круха остеа7*

100

КРУХАР — КРУШКАСТ

рити оно што је потребно за најскромнији најљепше дане . . . у просторијама . . . древживот; д о ћ и до с в о г а круха, стећи ног самостана, дробећи у њему крушац знасвој ~ стећи занимање, средства, од чега се ња неколицини истарских младића. Цар Е. може живети; изнети п р е д к о г а ~ и 2. крушарица, житариџа. — У кршу с мусо понудити коме гостопримство; и з тога ком крушац рађа. Март. Расте пшеничица, брашна неће бити круха од тога неће подиже се крушац кукурузни. Гор. 3. фиг. бити ништа; јести к р в а в ~ живети од а. храна. — Сиромашни су, погорелци, мукотрпнезараде; јести ~ из много пећи немају крушца, просе за погорјело село! просјачити; јести раднички, чиновЛ-К. б. преко потребна средства за живот. н и ч к и и сл. ~ бити радник, чиновник и — Свој крушац горко [смо] заслужили. Шен. сл.; јести свој ~ живети о свом труду; Изр. (човек) као ~ необично добар (чојести туђи ~ живети на туђ рачун^ к а о век). — Бијаше . . . човјек ко крушац, ма комад круха потребан преко потребан; сухо злато. Шен.; горак, м у ч е н и ч к и ~ насушни, с в а г д а ш њ и ~ оно што је мучан, тежак живот. — Дотужи [му] . . . најважније, преко потребно за живот; не мученички крушац. Буд. Тешка је то служба тражи круха над погачом (преко по- и горак крушац. Новак.; суви ~ најнужгаче) не тражи више него што ти треба; није за живот. о свом руху и круху (живети) од власкрушац, -шца м (ген. мн. крушаца) титих средстава (живети); о суху круху мали комад који насгпаје круњењем, одлама(живети) врло оскудно (живети); што је њем од чега, грудица, грумен. — Па ви то круха у мени је, што је руха на мени мећете у парчадима со у јело? — упита . . . је посл. в. без руха и круха (бити); што је разгледајући крушац соли. Глиш. Кроз одвише, ни с крухом не ваља оно што клисуре је хитао [поток] . . . кроз коритишта је преко мере, сувише, не ваља; туђи је ~ горак од туђег издржавања тешко се живи; пресахла, загојаћена гомилама крушца. Кош. трбухом за крухом (поћи) за зарадом крушење с гл. им. од крушити (се). (поћи); з а б о р а в и т и чији ~ показати се крушик, -ика м место где расту крушке, незахвалан према коме, према чијем госто- крушков воћњак. Вук Рј. примству и доброчинству; ж и в е т и на тукрушина ж бот. врста грмолике билке ђсм круху в.јести туђи ~ . Кћатпш ГгапјЈик. Сим. Реч. крухар м заст. в. пекар. — Пође крукрушнтп, крушим несврш. кршити, хару, узе главу круха. Павл. мрвити. — Стена малу стену круши. Кош. крухоббрац, -рца м ир. онај који не фиг. Богу [се] помолио . . . да му коби зле бира средства у борби за најнужнцју зараду. на путу круши. Март. — Пустолов тај, пробисвијет, крухоборац и ~ се кајати се. — Прозире душе, разпросјак појавио се пред париским експер- грће мудраце што се лажно круше. Вел. хима као специјалист. Крл. Ово су мањекрушка ж (дат. -шци; ген. мн. крушака) -више крухоборци који су срећни . . . што 1. бот. а. листопадна дрвенаста биљка из могу зарадити биједну надницу. Чол. пор. ружа сјестивим плодовима, који имају обкрухоббрство с борба за најнужнија лик округластог конуса Ртдз соттишз. Терм. животна средства. — Људи су постајали 3. 5. плод гпаквог дрветпа. — фиг. Ја ваше јабуунионисти . . . из крухоборства. Крл. ке не требам колико ни црнијех крушака крушан, -шна, -шно а. који се односи на из турскијех пушака. Кост. Л. 2. направа, крух: ~ брашно. — Два дана није крушне предмет у облику таквог плода. — У стаклемрве окусила. Бан. б. којије одређен за крух: ну крушку сместио је [Едисон] угљенисано влакно од бамбусове трске и из крушке из~ пећ. вукао ваздух. Физ. 3. Иза појаса вири жута Изр. примати к р у ш н а и рушна нар. примати у храни и у роби. — Примао и »кру- крушка кубуре. Шуб. Изр. ч е к а т и к р у ш к е на в р б и чекашна и рушна«, па и новаца. Шимун. ти нешто што се не може остварити; као крушар, -ара м в. крушик. — Има још и крушара и јабучара, али су оне воћке г њ и л е к р у ш к е (нпр. падати) у великом броју; као с к р у ш к е (нпр. о д г о в а р а т и ) распрострашеније у долинама. Цеиј. нељубазно, набусито (рдговарати); није с крушарица ж (обично мн.) биљка из к р у ш к е пао није луд; о к р у ш к у (кога) чијег се зрна прави брашно за крух, житарица; обесити (кога). — Милош је био такав да је зрнаста храна. — У тим се [јужним] крајеви- могао човека зачас о крушку. Пол. 1957. ма каткада сије као крушарица и сирак. крушкара ж крушик. — Задружна Бот. У приземљу је трговина крушарица. крушкара већ броји око 50.000 стабала. НИН Јел. 1959. крушац, -шца м 1. дем. и хип. од крух. — Припитомиће дошљаке благородни бакрушкаст, -а, -о који има облик крушке натски крушац. Ћоп. фиг. Провео [је] своје (плода); исп. крушколик. — Посматрају њен

КРУШКИН — КРХОР

101

крхат, -хта, -хто покр. в. крт. — Има вијугави струк, немирна крушкаста прса. таквих зимских дана у којима је све некако Петр. В. [Уређај] се састоји од челичнс крхто, па се чуваш да ништа не сломиш ни крушкасте посуде. Кем. крушкин, -а, -о који припада крушци, руком ни гласом. Сиј. који је добивен из крушке (плода). — Избијао крхати, -Зм несврш. 1. ломити, раз[је] узбудљив задах крушкине есенције. бијати (уз мањи или јачи прасак). — СиКрањч. Стј. лан ветар. . . крхаше гране и гранчице, крушкица ж в. крушчица. — Њен глас па то све носаше као сламке. Вес. Проусти зацвркута у металну крушкицу. КН 1960. Бартол, крхајући један за другим чворасте прсте својих сухих руку. Цар Б. 2. јако крушков, -а, -о који припада крушки: кашљати. — Зато се јадни отац Сава. . . ~ лист, ~ Дрво. стење, крха и — предаје богоИзр. ~ дрвоточац зоол. лептир чија зноји, словску науку. Ранк. 3. фиг. много пити. гусеница буши крушково стабло и гране 2еиПа он крха вино и ракију. Рј. А. гега рутша. Свезн.;~ жижак,~пипа зоол. — Изр. ~ врат в. уз ломити (изр.). — мркосив кукац, инсект тврдокрилац, чије се Нека крха врат кад хоће, није ми више ларее хране цветним пупољцима крушке Апсин! Сек. Љопопиз стсШ8. Свезн. <~> се 1. ломити се (уз прасак), рушити крушковац, -бвца м 1. врста слатког се. — Југ је дувао свом силом да се граалкохолног пића. — Нећете ракију, али зато ње крхало. Шен. 2. гомилати се, натрпаћемо сви прећи на крушковац. Бар. 2. крушвати се. — Гомила [се] журно измицала ков штап. Вук Рј. крхајући се у шанчеве. Нуш. Антитезе кокрушковача ж 1. ракија добивена дести- је се крхају једна преко друге много пута лацијом преврелих крушака. 2. крушкова помуте смисао. Богдан. 3. фиг. кидати се батина. Вук Рј. од муке, мучити се. — Бранко се крхао и крушковина ж крушково дрво. Вук Рј. решио да се скрха. Сек. Напусти... жену и децу ту за коју се толико крхао. Цр». крушковпца ж в. крушковача (1). Вук Рј. крхко прил. 1. оштро. — Здрма Лука крушкдлик, -а, -о крушкаст. — На калуђеру браду, калуђеру крхко бесједио. крушколику лубању . . . спусти се нека чудна Март. 2. танким гласом. — На бријегу меланколија. Шен. тамо зарзао коњ, танко, крхко, као мјекрушни, -а, -о који се односи на крух, деница да је зазвоиила. Сиј. хлебни. крхкост, -ости и крхкбћа ж својство крушница ж пећ за печење круха. — или стање онога што је крхко, ломљиво. Његов хљебар пече у крушници и пециво, — Па ипак, колико је у тој привидној и крух, и колаче. Гор. Град се ко топла крхкости палуцало живота пуног хтијења крушница дими. Крл. за његовим радостима! Сим. Угледала је крушчић м мала крушка (дрво). Вук Рј. . . . лепу и свежу као девојчицу и светлу 1 крушчић м дем. од крух. — Узет ћу у крхкости. Рист. Ступови унаточ своје овај крушчић [жемичку] и понијети са со- крхкоће носе тешко камење горњега дибом. Л-К. јела. Нех. крушчић* м дем. од круг и крјтац. крхљавшга и крхљевпна ж ломљење, крушчпца ж дем. од крушка. — Груди су ломљава. — Устави се прасак од пушака почеле . . . да се заокружују као две круш. . . крхљавина кошва и кундака. Март. чице. Рист. Већ сабаља стоји цикљевина, а копаља стоји крхљевина. НПХ. кј>хак, крхка и крхка, крхко и крхко 1. који се лако може разбити, сломити, прекрхљнка ж врста зелене салате која је ломити, ломан, ломљив. — Примами га својим крхка, која се ломи и пуца. Рј. А. даровањем на крхак мостић који му прасне крхнути, -нем 1. сврш. према крхати. под ногама. Коа. А. Нису знали како да се 2. лупнути, ударити. — Нешто крхне и послуже тим многим сјајним кашичицама ситни камечак доваља му се баш близу и крхким чашама. Пер. 2. оштар (р речима). — Али моји кратки и крхки одговори запу- уха. Драж. шише јој уста. Јурк. 3. фиг. а. слаб, нежан, крхољнна ж оно што се дуже времена нејак, неотпоран. — По себи крхког здравља кршило, трошило. — Ниси могб одбранити . . . надао се [Мокрањац] да ће моћи и здравтолико имуће, а сад ову хрбину и крхоствено да се опорави. Коњов. б. слаб, трошан, љину да обраниш... Није ово крхољина пролазан. — Само је та љепота крхка и сла- . . . Ово је беговска кућа. Ћор. башна. Нех. к$хор м оном. индив. глос који се у крхање с гл. им. од крхати. грлу крши. — Дашће малаксало [од на-

102

КРХОТ — КРЦКАТИ

порног рада], уморним крхором и снужденим очима гледа у господара. Божић. крхот м в. крхотина. — фиг. Не називље добро вече . . . већ му само разрушени крхот смијешка крчи пут, благостив и доброхотан. Божић. кј)хотан, -таа, -гао крхак. — Била је сломљена с в а . . . као костур крхогна и утучена... болом. Божић. Што може он овако крхотан узвратити жандару? Ж 1955. крхотина ж комад чега сломленог, разбијеног. — Проломише [се] одјеци пуцњаве, а затим по оближњим крововима заклопараше крхотине шрапнела. Ј1МС 1951. [По поду] су биле побацане крхотине разбијена цријепа. Франг. крхтАна ж покр. в. кртина. — Јело се и разговарало... о дебелој пастрми. Не можеш да је се нахвалиш. Таке крхтине човјек не може наћи у касапа. Мул. крхто прил. в. крто. — Крхто се нечему насмијао. Сиј. Кратко и крхто одјекну пуцањ. Ж 1955. 1фц оном. глас којим се означује кад нешто пуца при ломљењу; узвик којим се опонаша такав глас. — Стегнувши вилице истрже штаку. Метну преко кољена и крц! Моск. крцаватн, крцавам несврш. према крцати. — У здравље, људи! Крцава се. Наз. хфцалица ж, крцало с и крцаљка ж справа у облику клешта којом се ломе, крцају ораси или лешници. — Крцаљке за орахе... састоје се од две полуге. Физ. 3. Нос и подбрадак слични су јој крцаљки. Шов. крцан м покр. сват који уочи свадбе носи месо и друго јело од младожење девојачкој кући и који својим шалама и подвалама забавља и развесељује сватове. Вук Рј. крцање с гл. им. од крцати. крцаае с гл. им. од крцати. крцапунчић м покр. дете великога трбуха. — Кад сам био оволицни крцапунч и ћ . . . био сам вала ђаво над ђаволима. Лал. крцат, -а, -о а. трп. прид. од крцати. б. испуњен до највеће мере, пун пунцат, дупке пун; претрпан. — Двориште крцато својте и родбине. Торд. Све три огромне галерије крцате до последњег места. Б 1957. Жучљиви памфлет... крцат драмским патосом и типичним драмским монологним протурјечјем. Матк. крцати, -ам несврш. 1. производити, испуштати кратке, оштре звукове под притискому гпежином чега, при паду, удару,

при раду каквог мехашзма и сл. — Замрзло се [блато] и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком. Нуш. Крцају камиони од Подгорице. Ств. 1948. 2. ломити, дробити, хрскати, крхати, љуску чега или уопште што тврдо с праском, руштањем. — Да би се глеђ очувао, ваља пазити да [зубима]... не крцамо тврде предмете. Батут. Посвадит ћеш се с човјеком који крца орахе. Богд. 3. бити препун. — Наиђоше бегунди... крцале су улице5 гушиле се масе и гомиле. Нуш. крцатн, -ам несврш. а. стављати, слагати терет у какво проттно средство, утоваривати (најчешће у брод, пароброд). — Ружна су та кола. У њима марву крцају. Вил. фиг. Тако ваздан сами себи на леђа крцате послове. Шен. б. стицати, добављати. — О благо теби . . . искуство крцаш диљем наших стаза. Комб. ~ се смештати се са својим теретом одлазећи, путујући куда. — фиг. Милијун за милијуном година крца се опет у прошлост. Новак. крцатост, -ости ж особина или стање онога што је крцато, претрпаност, нагомиланост. — Искрцавала пред њим . . . она крцатосг порива младеначких. Коз. И. крцач, -ача м онај који крца, укрцава, товари робу на брод. — Гдје су копачи канала и ковачи, крцачи бродова? Торб. крције, крцијб ж мн. погрд. покр. тпрбушина. — Јатаган му у крције сјури. Марш. крцкав, -а, -о који крцка. — Наталија сече кухињским ножем лед у бакарном сахану, крцкави ударци прате јеку бакра. Ђил. Тај [је] човек нејаких, крцкавих зглобова. Б 1958. крцкај м један глас у крцању чега, крцкање, пуцкетање. — Слушала је све шумове, све гласове те н о ћ и . . . невидљиве крцкаје покућства. Сим. крцкало м 1. в. крцан. Вук Рј. 2. в. крцалица. Р-К Реч. крцкање с гл. им. од крцкати. крцкати, -ам несврш. 1. дем. од крцати. — Из прљаве мараме у з и м а . . . неке печене птичице па мљацка и крцка кости као нека животиња. Јак. Кратио [је] вријеме крцкајући препржени боб. Франг. 2. а. јести, гристи. — По цио дан крцка гурабије. Сиј. б. фиг. полако трошити. — Уместо да спокојно крцка милионе своје жене, он засукује рукаве па се бори са поквареношћу. Прод. 3. фиг. слагати једно на друго, штедети. — Док сам ја мислио и размшпљао, дотле онај браг крцкао пару по пару, па ено га он сад богат човек. Нуш.

КРЦНУТИ — КРЧКАТИ (СЕ)

103

крцнути, -нем сврш. према кђцати. — крчеле, крчела ж мн. покр. крчале Крцну колац неколико пута. Маж. И. Вук Рј. Чуше како крцну кокот на пушци. Мат. крчбннк, -ика м в. крчаник. И-Б Рј. кј>ч м в. крчевина. Прав. крч&ннца ж искрчена земља. — Видео крч м покр. в. грч. Прав. сам га како се клати на самару преко отреифчаг, -ага м висок суд с дршком, менитих крченица. Вучо. обично од земље (који се према врху сужава) крчеље с гл. им. од крчити. из којег се пије, врч. — На сниску трпезу стави погачу и крчаг с водом. Ил. фиг. крчидба ж крчење и време када се што Рујне боје се точе из крчага поноћног ми- крчи. Вук Рј. ра. Кркл. крчилац, -иоца м = крчитељ 1. онај крчагџнја м онај који прави крчаге. који крчи. — Ја држим да је прави добар — У актима... врло су чести помени борац бивао врло често и прави добар сеоских занатлија. То су . . . ковачи . . . крччлац шума. Кнеж. Б. 2. фиг. онај који крчагџије. Ђорђ. удара прве темеље и почетке нечем новом крчажић м дем. од крчаг. — За сто- у области науке и културе уопште. — Обком иду чобани с крчажићима. Дом. разује чете младих пионира, будућих крчилаца запуштене народне ледине. Цар Е. крчале, крчбла ж мн. део плуга иш кола који саставља јармове волова. Вук Рј. Он је био . . . и крчилац путева ка Вуковој Изр. развалио вилице као крчале слави и величини. Бел. нар. каже се кад ко много говори. Вук Рј. крчилачки, -а, -6 који се односи на крчало с на плугу као палица или за- крчиоце. — Зато ја и завршујем свој говорањ који се ухвати кад се плуг отиекује вор са искреним поздравом свима њима: или привлачи. — Узе Марко рало за кр- да истрају на свом крчилачком путу! Бел. чало. Вук Рј. крчитељ м = крчилац. — [Млади крикрчанпк, -ика м крчењем начињен пут. тичари] одиграју своју улогу крчитеља. — Иначе у долини Вардаревој нема кол- Мих, ска крчаника. О 1875. Нов крчаник скрекрчити, крчим несврш. 1. ископавати, ће према мору. Лаг. уклањати из земље заједно с кореном пањекрчање с гл. им. од крчати. ве, дрвеће и сл. — Цио дан крче који пекрчати, -чим несврш. 1. испуштати даљ брежине. Павл. Народ је почео излагласове као да вода кључа, бурљати. — зити из шума и гудура, крчити њиве и Непријатао и потмуло крчало му у трбуху. градити куће место пређашњих колиба. Моск. А празна цријева безнадно крчала. Марк. С. 2. а. (пут) правити, стварати, Сим. 2. а. испуштати кроз грло промукле пробијати. — Журно крчећи себи пут десгласове, хроптати, хркати. — Тако мој ном руком дошао је до десне говорнице. бабо покојни крча, крча сиромах, па пред Ћос. Б. Два дана и двије ноћи, у оштрим зору умре. Дом. б. звучати мукло, хрипати. борбама, крчио је он себи пут из обруча. — Обоје ућуташе, само се чује како Ива- Донч. фиг. Треба овдје да крчимо пут по коме ће се твоја домовива ослободити. Шен. ну крчи у грудима. Дом. 3. испуштати Иако бијени свим вјетровима живота, ипак тихе, меке звукове (о мачки). — [Мачак] отегао код пећи све четири па задовољно крче нове . . . путеве којима граде чопреде и крчи. Сим. 4. испуштати, изво- вјечанство. Чол, б. пробијати, уклањати с дити оштре, реске звукове, клопарати. — пута, чистити. — Пењући се са руба Крче кола цео дан, и ноћу. Ранк. Једва равнице, улазимо у једну мртву увалу у сам се прогурао до угла у коме је крчао којој се снијег једва крчи. Ђон. Ред солрадио. Чол. 5. бучати, жагорити, галамидата крчи снијег... озебли до ушију. Вуј. ти. — Крчи војска у пољу. Пуна механа <*•> се угибати се чинећи коме пут, уклакрчи. Вук Рј. нмти се. — Народ се крчио пред њим и крчевина ж искрчено земљиште у шуми. пред њима. Тур. — Ако сутра падне добра киша . . . родикрчЈвсти се, -им се несврш. грчити се. ће ми она њива на крчевини. Ћоп. фиг. — Пести се крчиле, очи сијевале. Шен. Њемачко духовно-књижевно поље ваљало крчкаше с гл. им. од крчкати (се). је онда држати крчевином у потпуном смислу ријечи. Шкреб. крчкатн (се), -ам (се) несврш. тихо крчевпнски, -%, -5 који се односи на кључати (о јелу које на слабој ватри треба крчевине. — Земље је било толико да се да се потпуно скува или укува), укувавати највише примјењивао крчевински систем у се. — Нека му Симка остави лонац чорбе обради. Пов. 1. да на тихој ватри крчка. Рад. Д. На ве-

104

К Р Ч К И — КРШ

ригама су висила два казана у којима је крчкао кромпир са свињетином. Чол. крчки, -а, -б који се односи на Крк (рток, острво у северном делу Јадранског мора) и на реку Крку (која се улива у море код Шибеника). крчма и крчма ж 1. кафана и гостионица нижега реда. — фиг. Мој живот није требао да буде крчма. Крл. 2. продаја на мало, наситно.

Изр. на њему је остала

~ каже

се кад ко испије последњу чашу па је његов ред да трамси ново пиће; п р о д а в а т и на крчму продавати на мало, крчмити. крчмар, -ара и крчмар м власник крчме. — Опази крчмара како се искотрљао, обао, пред крчму. Кал. фиг. А месец, крчмар стари, из шумске смејаће се таме. Макс. Изр. рачун без к р ч м а р а основа, план начињен без онога кога се то највише тиче. — Диван план. Истина, рачун је направљен без крчмара, али свеједно. Нуш. крчмарев и крчмарев, -а, -о — крчмаров који припада крчмару. крчмарење с гл. им. од крчмарити.

крчм&тина ж аугм. и пеј. од крчма. — Све је управо одвратна, прл&ва крчметина. Крл. крчмити и крчмитв, -им несврш. продавати на мало (рбично пиће, али и друго); стално давати чега помало многима. — На обали . . . подигнуте су шатре у којича се крчмило пиће. Андр. И. Крчмио сам корпу две крушака. Рад. Д. фиг. Он мисли да све зна и да више нема шта да ради осим да крчми своју властиту мудрост на велико и на мало. Чол. крчмица и крчмица ж дем. од крчма. крчмљење и крчмљење с гл. им. од крчмити. крчумати се, -ам се несврш. покр. свађати се, препирати се; опирати се, отимати се. — А свјстина се . . . оплиће око Талијана, гура их к бурету . . . Талијани се крчумају, опиру. Цес. А. Завика грдоња своме ортаку, док се овај крчумао не би ли задржао сабљу. Креш.

крџа ж 1. врста одвећ јаког и лошег дувана. — Под стрејом виси неколико венаца црвене паприке или големи низови крчмарина ж порез на крчмарење. — крџе дувана. Јакш. Ђ. Задржао се [у кафани] чурећи своју крџу. Срем. 2. зоол. За њено уздржавање увео је нове индинајмања врста дивљих патака Апаз сгесса. ректне порезе као . . . крчмарину. ОП. — Из трске се лево, звиждећи, диже јато крчмарити, крчмарим несврш. држати, крџа. Дав. водити крчму. — Крчмаримо изврсним ускрџак, -ака м крџа (/). — Стари Анпјехом: гостију вазда пуна кућа. Ков. А. драш је већ и трећу лулу свога крџака крчмарица и крчмарица ж — крч- у дим и пепео претворио, а још није могао заспати. Јакш. Ђ. марка 1. жена крчмар. — Крчмарицу је негдје сврбјеж>Ј хтјела је сазнати што тракрџалија и крџалија м ист. хајдук жим. Шен. 2. жена крчмарева. — Отац и (прво из Крџе града у Румелији) који је ромати били су заправо крчмар и крчмарица. био у северном делу некадашњег турскога Новак. царства. — Чете крџалија . . . пустошиле су Румелију. Гавр. крчмаричнн и кјјчмарнчин, -а, -о који гфипада крчмарици, који потиче од крџалијски и крџалнјски, -а, -б који крчмарице. се односи на крџалије. крчмарка и крчмарка ж = крчмарица. крџалинка и Јфџалинка ж дугачка — Лијепа ли је, мили боже, у крчмарке пушка коју су носили крџалије. — Носили лијепа Мара! Хар. су сви [крџалије] . . . крџалинке, које су се кундаком и осталом справом разликокрчмаров и крчмаров, -а, -о = крчвале од осталих пушака. Вук. марев. крчмарски и крчмарски, -а, -б који крџан, -&на в. крџа Џ). — Из другога припада крчмарима или крчми: ~ посао, [тоболца] извади својега крџана па поче ~ зарада, ~ особље. пунити лулу. Лаз. Л. крчмарски и крчмарски прил. као крш, крша м (ређе ж) 1. висока, стрма крчмар, на начин крчмара. — А с гране стена, хрид(ина); камена голет. — [Уна] сребрне огромна шљива рана крчмарски у бучи разбијајући се о голе . . . тврде кршеве. његовом пијанству ужива. Макс. Мил. В. Причах . . . о хридинама, дивљим кршевима. Богд. Тај је оточић сама крш. крчмарство с посао, занимање крчмара. Новак. 2. геол. крас. — У овим . . . пустињакрчмење с в. крчмљење. — фиг. У ма сел>аци крче кречњачке кршеве и праданашњој српској кн.ижевности у толикој ве њиве. Цвиј. Проматрао [сам] храстиће је мери настало крчмење безузрочног и што су јадно животарили на жедноме кршу. бесмисленог . . . песимизма. Скерл. Наз. 3. ломљава, тресак, треска. — Сјекира

КРШАК — К Р Ш Љ А В

105

је праштала по капијама . . . и чуо се крш и пањеве крши. Шант. 2. брзим кретањем и ломљење. Јов. Ј. Наједанпут стаде крш раздвајати, сећи, резати што (воду, ваздух). — За нас си . . . одбијао буру, кршио таласе. по гушти. Јурк. 4. остаци, комађе, парчад онога што је скршено, разбијено, срушено. — Јакш. Ђ. Шпанско небо крше пропелери. Ђон. 3. фиг. а. не придржавагпи се онога што Ујутро чишћене су улице од гомила стакленога крша. Б 1958. 5. хрпа, гонила чега, се држало, што је важило, што је било уосложено једно на друго без неког реда. — Пред бичајено, укорењено, уговорено. — Оптужује Јапан да . . . крши пакт о Лиги народа. младожењом лежаше крш кошуља, чарапа и пешкира. Вес. 6. велики неред, збрка, дар- Обз. 1932. Кварио [је] ред и кршио дисциплину. Андр. И. б. мењати, ломити (чији мар. — Стара [се] жена . . . љутила што јој без разлога праве крш у кући. Поп. Ј. карактер, владање и сл.). — Тешка животна борба крши . . . и јаке карактере. Прод. в . Изр. има пара к а о к р ш а има много савладаеати, побеђивати, уништавати. — Та пара. ми смо сами кршили Турке гдје Млечана к р ш а к , -шка, -шко в. критн (/). Вук Рј. никада није било. Шимун. г. исцрпљујући кршан, -шна, -шно 1. који је пун крша, чију снагу, страст стишавати, задовољавати. стена, кршееит, стеновит. — У кршном — Кратак је он . . . да је крши и да јој предобрду ломљаше бура јако грање. Шен. Пре- вољства даје. Рад. Д. влађује голо, кршно земљиште, где траве Изр. без к р ш е н е паре, ни к р ш е н е има једино између стена и шкрапа. Цвиј. паре без икаква новца, без пребијене паре; 2. којије лепог, складног стаса, наочит, сна- ~ леђа (шију) мучити се, патити се; ~ жан. — Како је оно ваљан и кршан момак, прсте (руке) чинити покрете рукама којим да га се два ока нагледати не могу. О-А. се изражава еелика жалост, узнемиреност, И нађе му цуру, кршну као стену. Вес. 3. узбуђеност; ~ врат (по свету) нар. потујак, крепак, издржљив, отпоран. — Захлацати се (по свету). дило је, а ја старац нисам ти кршна здрав~ се 1. савијањем, ударањем о што, приља. Шен. 4. одлучан, одрешит, енергичан. — тиском растављати се, распадати сеу комаде, Кршне сердар чим изасу ријечи . . . видио ломити се, дробити се. — Под слаткоћом би гдје их пламен лиже. Март. 5. тежак, дозрела воћа гране се крше. Фран. [Око зао. — Ал' су кршна настала времена. НП острва] се кршио и ломио читав хаос од Вук. леда. Петр. М. фиг. Тада се савести закршеван, -вна, -вно који се лако крши, мрачују, карактери крше . . . вера у напредак ломљив. — Степенице су биле стрме, ломне гаси. Прод. 2. проламати се, пуцати, одјекии кршевне. Креш. вати. — Као да се громови под њи.м крше, забучи ријека. Леск. Ј. 3. нар. бити кршан кршбвит, -а, -о кршан (/). — Указала се у даљини обала кршевита. Брл. фиг. (2), леп. — Како се долама у злату крши! Можда је овај његов кршевити стил огле- Коч. 4. фиг. а. мучити се обав гајући, ершећи дало неке тешке борбе између замисли и какав посао. — Не крши се он бадава кроз народ. Каш. Хајд' добро, што вас тера. Али израза. Богдан. шта ћу ја овако стар, да се ноћас кршим! кршевнтост, -ости ж особина и стање Јак. б. мучити се осећајући терет, тражећи онога којије кршевит, онога штоје кршевито. решење за тешка питања или излаз из мучног кршевље с в. кршје. — И кршио је положаја. — Кршим се из једне крајности [поток] то кршевље сиво. Кош. у другу. Уск. в. слабити, нестајати, губити се. — И оно мало снаге . . . стало се колебати кршив, -а, -о в. кршљив. Бен. Рј. и кршити. Грг. к р ш п к а ж бот. биљка високих планина из пор. крсташица Кегпега аах&Шз. ЕЛЗ. кршје с зб. им. од крш. — Пут пун поразкршнлац, -иоца м = кршитељ онај бацаног кршја и камења. Наз. који крши какве прописе, законе, обичаје. к р ш к а њ е с гл. им. од кршкати. кршпна ж аугм. од крш. Вук Рј. к р ш к а т и , -ам несврш. дем. према кршикршитељ м = кршилац. — Реци ти ти. Вук Рј. мени, ти кршитељу перјаничких закона . . . ~ се уз. повр. насртати роговима један Вел. кршитн и кршнти, -им несврш. 1. а. на другога. — Два јарета . . . кршкају се одвајати од целине, растављати на делове, младим розима. Тад. фиг. С рогатом госпона комаде, ломити. — Голубови су прелије- дом мучно се шутој сиротињи кршкати. тали . . . кршећи по коју гранчицу. Торб. Торд. Људи почели кршити кукуруз. Гор. фиг. кршки, -а,-о који се односи на крш: кршка Слушаше боли што му груди крше. Ил. б. вадити, швлачити, кидајући каквим оруђем. поља. — Тежак замахује красном у зараслу земљу к р ш љ а в , -а, -о в. кржљав. Р-К Реч.

106

КРШЉАВА — КСИЛОГРАФ

кршљава ж оном. глас који се чује кад се што крши. — Нит' се чује кршљава ребара, нит' јаука има од удара. Март. кршљавац, -авца м в. кржљавац. Р-К Реч. к р ш љ а к , -4ка м човек са крша. — Чему се кршљак чуди, на то се и не обзире славонски дечко. Паел. кршљнв, -а, -о који се лако крши, ломљив. — Кршљива [је моја снага] као осушена грана. Божић. кршљнвост, -ости ж својство онога који је кршљив, и онога што је кршљиво. кршник м камење кршја којеје састављено и слепљено. Мин. Лекс. кршно прил. нар. како треба, ваљано, добро, људски. — Ја ћу тебе кршно опремити. НПХ. кршњак м 1. покр. онај који слави крсно име, свечар. — На крсним имен'ма чато је кршњаком славу. Коч. 2. покр. а. крсно име. б. крсни колач. в. еелики лонац у коме се кувајело о крсном имену. Вук Рј. кршовнт, -а, -о кршевит. — Земља доста кршовита. Шен. Уздижу се до под облак кршовите горе. Љуб. крштаваље с гл. им. од крштавати. крштавати, крштавам несврш. према крстити. крштани, -а, -б који се односи на крста. — Мождинске живце дијелимо на вратне^ леђне, слабинске и крштане. НЧ. крштен, -а, -о 1. трп. прид. од крстити. 2. (одр. крштени) крсни: ~ кум, ~ име. Изр. бити ~ бити при здравој памети. — Јеси ли ти крштен ? — отреса се на њега. Андр. И.; ~ писмо в. крштеница; ~ вода цркв. посвећена, благословена вода. — Мајка топи маслинову . . . гранчицу у крштену воду. Ћип.; ни к р ш т е н е душе (нема) никога (нема), ни живе душе (нема). кршт&ник, -ика м покр. хришћанин. — Мријет ћемо кано крштеници, гинут ћемо кано мученици. Март. Поздравља и њега . . . као да је крштеникл а не Турчин. Бож. крштеница ж 1. извод из матичне књиге о датуму рођења, исправа о рођењу. 2. бот. в. црњееац Ргипе11а Уи1еапз. Сим. Реч.

крште&е с гл. им. од крстити (се). криггбае с 1. надевање имена. — Фра-Вице . . . фра-Думе, фра-Брне . . . Тако их црква крстила, али по народном крштењу зваху се Пирија, Тетка, Наћвар. Мат. 2. цркв. а. обред који се врши над дететом или одраслим при ступању у хришћанску веру. — Кад сврши поп крштење, крену сви дома. Вук. б. сакрамент, света тајна по којој се по учењу цркве добива милост божја. 3. част,

свечаност поводом крштења. — Ако су гдегод на слави, свадбн или крштењу, Мирјана је тамо. Вес. Изр. бојно (огњено, ратно, ватрено) ~ прво суделовање, учешће у боју, рату; зрачно, в а з д у ш н о ~ прво летење авионом; к њ и ж е в н о ~ прш озбиљни испит, проба на књижевном пољу рада. кршћавати, кршћавам несврш. в. крштавати. кршћанпн м (мн. кршћани) а. = хришћанин припадник, следбеник кршћанства, чоеек кршћанске вере. б. покр. католик (према хришћанин, пралославац). — Моја мајка била хришћанка, а ја сам кршћанин. Ћип. кршћапка ж женска особа кршћатн, хришћанка. кршћанлук м покр. кршћани. — Видје себе . . . на помамну коњу . . . за њим се слегао сав кршћанлук . . . од мора до Козјака. Мат. кршћански, -а, -о 1. а. који се односи на кршћане, хришћански: ~ вера, кршћанске цркве. б. којије својстеен кршћанима. — Чинио сам према вама кршћанс^е дужности: додавао крух и воду. Кос. 2. који исповеда кршћанску веру: кршћански народи. кршћански прил. као кршћанин, на кршћански начин. — Кршћански сам живио. Сим. кршћанство и кршћанство с = хришћанство 1. једнобожачка вера којаје настала у првом столећу н. е. и која се оснива на култу Исуса Христа као богочовека. 2. зб. кршћани. — Сложи и потакне кршћанство против Турака. Водн. ксантипа ж грч. пеј. зла и свадљива жена (према имену Сократове жене). ксенбман, -ана м онај који претерано воли странце и све страно. ксеноманија ж претерана љубав према странцима и према ономе што је страно, иноземно; некритично поеођење за страним узорима у свим правцима: супр. ксенофобија. ксенбманскЗ, -а, -6 који се односи на ксеномане.

ксенбфоб, -бба м грч. онај који мрзи странце, непријатељ стртаца. ксенофДбија ж мржња на странце, непријатељско држање према странцима; супр. ксеноманија. ксепбфобски, -а, -б који се односи на ксенофобе.

ксерофити м мн. (јд. ксербфит, -ита) грч. бот. биљке које могу поднети дуготрајну сушу. Бот. ксилбграф м вештак у ксилографији.

КСИЛОГРАФИЈА — КУБИРАЊЕ

107

ксилографија ж грч. вештина правкојих потиче. — Знала је та . . . шљиварска кћи очарати коло. Шен. Она би могла бити лења фигура и слика у дрвету, дрворез. без љубави према човеку . . . као многе ксилбграфски, -а, -б који се односи на бретонске кћери. Дов. 3. (само у вокативу) ксилографе и на ксилографију: ~ занат. у обраћању старије особе млађој жени или ксплблит, -ита м грч. вештачки грађе- девојци. — Оба вас ока боле? — Десно тревински материјал који се прави од дрвених пери . . . — Боље, кћери, лечи док је време. струготина, азбеста и сл., а служи за прав- Рист. 4. фиг. плод, производ. — Сјено . . . љење подава, степеница и др. — Опанци блиједа кћери загонетке. Матош. Њу, поношкрипе на ксилолиту. Вучо. сну кћер моје муке . . . у блатне да бацим вам кс&мс м нем. варв. архит. хоризонтални руке. Наз. горњи обруб зида на фасади испод стрехе, изнад Изр. Е в и н а ~ шаљ. женска особа с врата итд., атула. — Више самога ксимса особинама карактеристичним за свој пол\ [на кући] још су се драстичније видела слова. пасја к ћ е р и у погрдном и увредљивом ословЈакш. Ђ. љавању женске особе. — Ох, пасја кћери! Боље да ћутиш. Моск. ксмет м тур. в. кисмет. — Тако је, дакле срећа, ксмет, судбина постала важан факкуб м (лок. кубу) лат. мат. = кубус. 1. тор изградње социјализма. Пиј. геометријско тело омеђено са шест квадрата, кт&тор м грч. оснивач какае задужбине; коцка. 2. троструки умножак, трећи степен, добротвор црквени или манастирски. — Кти- трећа потенција неког броја. тори . . . су и звоно поклонили. Чипл. куба ж 1. кубе, купола. — Око дворане ктиторка ж женска особа ктитор. нижу се сјајни ступови . . . на којима почива ктиторски, -а, -о који се односи на кти- позлаћена куба. Шен. 2. покр. свод над огторе. нмштем. Вук Рј. 3. врста цигаре (по имену отока, острва Кубе). — Баци своју горућу кћер, кћбри ж покр. в. кћи. кубу о тле. Шен. кћерин, -а, -о који припада кћери. — кубатура ж број кубних јединица у запДеда Маша . . . стави себи натрашке на ремини неког тела; обујам, волумен чега израглаву кћерин шешир. Сек. жен у кубним мерама, запремина. — У свакој кћеринскп, -3, -б који припада кћерима; радионици строго се води рачуна о чистоћи, који се односи на кћери. — [Страшно је] ово о кубатури. Чол. кћеринско одрицање својега оца чију би кубатурни, -а, -о који се односи на кубасмрт обе сестре желеле. Јов. Ј. кћбрнца ж дем. од кћи. — Ти оде . . . моја туре: ~ запремина. кћерице! Кош. кубе и кубе, -ета с (мн. ном. -&та; ген. кћбрка ж (ген. мн. кћерки) в. кћи. — -ета) тур. свод у облику полукугле (рсобито на црквама), купола. — Витки звоници, Такве [су] мајке идеали и кћеркама и синокубета сјају. Крл. фиг. Гледа [небо] . . . и вима једнога народа. Петр. В. фиг. У њ [пехар] горчине капља, кћерка дугој муци, душа се . . . пење и везује за небеско кубе. Лаз. Л. неће пасти. Наз. кубДзам, -зма м правац на почетку 20. кћбркин, -а, -о који припада кћерки. столећа у сликарству, а делимично и у другим кћбркица ж дем. и хип. од кћерка. — А уметностима, који људске ликове и предмете кћеркица је лијепа, нема шта! Сим. у природи своди на осиовне геометријске облике кћбрца ж (вок. кћерце) дем. ад кћи. — (на коцку, круг, трокут, троугао итд.) као Хајде^ кћерце, у гору зелену! НПХ. Ја апстракције природних облика. штедим радост за моју кћерцу невјестицу. кубија ж пом. отвор с обе стране прамца Кос. кроз који пролази сидрени бродски ланац. Свезн. кћ^рчица ж дем. од кћерка и од кћерца. кубвк, -ика м просторна мера у облику — И она би тада притискала на груди своју коцке којој је сваки брид, свака ивица дугачка петогодишњу кћерчицу. Мил. В. Зашто не забраните кћерчици да не заводи туђе му- један метар: ~ земље, ~ угља, ~ дрва. жеве? Бен. куб&каш, -&ш& м радник који је плаћен кћ4, кћери ж (ак. кћер, вок. кћбри, лок. по кубику (рбично за копање земље). — Групице кћ&ри, инстр. кћерју и кћбри; ген. мн. кћекубикаша . . . насипале су земљу на поједири) 1. женско дете према својим родитељима. ним деоницама насипа. Пол. 1958. — Он помисли како би било да својој најкуб&кашки, -а, -о који се односи на кумлађој кћери купи такве исте [ципеле]. Макс. бикаше. 2. (обично с присвојним придевом) женска особа у односу на средину, земљу, крај и сл. из кубирање с гл. им. од кубирати.

108

КУБИРАТИ — КУВАТИ

кубнрати, кубирбм сврш. и несврш. 1. дићи, дизати неки број на куб (2). 2. израчуна(ва)ти садржину, запремину некога тела. кубист(а) м присталица кубизма. — Занимала [ме] њихова . . . збирка . . . француских кубиста. Козарч. куб&стички, -а3 -о који се односи на кубисте и на кубизам: ~ портрет. кубичан, -чна, -чно (одр. -чни, -чна, -чнб) а. који има облик куба, коцкаст: ~ форма. б. (само одр.) који се односи на кубике: ~ метар. кубни, -а, -б који се односи на куб: ~ метар, корен, ~ једнаџба, једначина. кубруз м тур. покр. врста веза на шупљике, ћесма. Вук Рј. кубрузати, -ам несврш. покр. вести на шупљике, ћесмати. Вук Рј. кубуз м тур. врста топа, хаубица. — Исти дан дође Кара-Ђорђије . . . са три топа и једним кубузом. Вук. кубур, -ура м тур. мала пушка, пшитољ. — Видим Даду . . . како се пропиње да дохвати очев кубур. Дадо! . . . Немој да пуцаш! Вукић. кубура 1 ж тур. 1. старинска пушка; велик пиштољ. — Заредали пирови . . . гр.мјеле кубуре. Шимун. Потегну кубуру и опали. Ћос. Д. 2. а. кожна торба, футрола за појасом или на седлу у којој се носе мале пушке или пиштољи. — Гле красних . . . самара и кубура! Павл. О ункашу . . . пиштољи у кубурама. Дом. На њему војиичко одијело . . . на опасачу кубура од . . . коже. Чол. б. покр. котарица коју праве чобани од свеже коре дрвећа за јагоде и сл., крбуља. 3. покр. узан, дуг ходник или дуг наткривен пролаз који спаја поједина одељења у кући. — Она лети кроз мрачне кубуре, она дође у мушку одају. НП Херм. кубура 2 ж а. тешко, бедно стање, тегоба, тешкоћа. — Не знаш никаке радости, већ само бригу и кубуру. Иеак. Ја сам ти, брате, ето, из болнице. Стара кубура с бубрезима. Мар. б. бактање, гњаважа, петљање. — На крају бјеше кубуре и смијеха са силајем и појасом. Мат. кубуран, -рна, -рно који је праћен кубурењем; невољан, сиротињски, сиромашан. — Млади људи . . . изгубе за оно три до четири године кубурног свеучилишног живота праву вољу за рад. Коз. Ј. кубурант м онај који кубури, који једеа веже крај с крајем, сиротиња. — Неће је жртвовати каквом кубуранту с вјечном бригом . . . с трајним одрицањем. Бег. кубурацнја ж нар. кубура2 (а), кубурење. — Ја добро знам сав њихов чемер и кубурацију. Ћоп.

кубураш, -аша м старинска мала пушка, пиштољ, кубура, кубурлија. — Скиде с чивилука кубураше са сребрним јабукама, прегледа их пажљиво, метну у кубуре. Дом. кубурење с гл. им. од кубурити. кубурити, -им несврш. 1. тешко живети, животарити, таворити, патити се и борити се с разним невољама и недаћама. — Живјело се с дана у дан, кубурило се. Ивак. Био пука сирота и кубурио као ђаво. Срем. 2. бактати се, борити сеу петљати. — А збиља, како ти они остали дужници ? . . . Та кубурим помало . . . — одговара скромно Давид. Глиш. Стаклара је дуго кубурила са тржиштем које није било нарочито заинтересовано за стаклену амбалажу. Б 1958. куоурппја ж 1. в. кубура1 (1). — Дохвативши две кубурлије са чивилука, опали кроз отворени прозор. Јакш. Ђ. 2. в. кубура1 (2а). — Спустио је револвер у кубурлију о куку и . . . заповедло: — Запалите кућу! Пол. 1957. кубурлук м в. кубура1 (2а). — Скинем [с коња] бисаге и кубурлуке, па се пришуљам пенџеру. Коч. кубус м =• куб. — Уоквирује слике сецесионистичким оквирима . . . стилизујс ловорове крошње у кубусе. Крл. Квадрати времена опхода око Сунца размјерни су кубусима планетских удаљености од Сунца. ОГ. кувано, -ога с в. кување (2). — Ове недеље слабо смо што и јели куванога. Јакш. Ђ. кување с 1. гл. им. од кувати. 2. = кухање оно што се кува, јело. — Поједоше чорбу и кување. Вес. кувар м = кухар 1. онај који спремајело. 2. књига у којој се налазе упутства за спремање јела. куварица ж женска особа кувар. куваричин, -а, -о који припада куварици. куварски, -а, -б који се односи на куваре. куварство с = кухарство начин и вештина припремања јела и избор животних намирница које се употребљавају за људску храну. куватл, -ам несврш. = кухати 1. а. излагати ватри што текуће, течно или помешано с текућином (ради спремања за јело или за др. употребу), варити, барити; искувавати: ~ крошшр, ~ јаје, ~ сапун, ~ туткало. 6. припремати јело уз помоћ ватре, готовити уопште {варити, пећи, пржитгг). — На веригама виси бакраче у коме стари чича-Маринко кува качамака. Јакш. Ђ. в. покр. месити. — Чесница се. мијеси (кува) на Божић врло рано. БВ 1909. г. вршити куварски посао. 2. варити, примати у про-

КУВЕЛИЦА — КУГЛА цесу варење (р желуцу). 3. фиг. сновати, припремати нешто.— Опет се нешто тајно договарају! Шта то они кувају увек заједно? Петр. В. 4. непрел. кључати, врети. — фиг. [Расим] је дошао овде понесен бесом који је кувао у њему још од јутрос. Шуб. 5. (кога) разг. наговарати кога да што учини. — Затим [ректор] позва код себе председника Мензе и неке друге. Скувао их је. Дођоше да они нас кувају. Лал. Изр. бити печен и к у в а н (код кога, у чијој кући) бити код кога свакодневно. — Била је [фрау Габријела], што кажу, и печена и кувана код поп Спириних. Срем.; ~ коме кашу (попару) спремати коме велику неугодност, непријатност; ни куван, ни печен неодређен, безизражајан; све к у в а и кипи, свуда к у в а све је у највећој узбуђености. ~ се 1. бити изложен ватри (о јелу и др.), долазити у стање готовости, употребљивости. 2. бити изложен великој жези, врућини. — О вентилацији се не брине ни један послодавац. Стога се радници морају лети да кувају од запаре. Лапч. Од јутра је немилосрдно пекло сунце. У мрклој измаглици кувала се степа. Моск. 3. фиг. спремати се, збивати се без јавног показивања, испољавања; разшјати се брзо, нагло (о мислима, осећањима). — Треба јавити, и то што скорије . . . нека господин министар зна шта се овамо у земљи кува. Јакш. Ђ. И то што се у његовој души кувало, морало је бити страшно. Ком. кувелица ж покр. презрела смоква. — Смокава је било за сваким столом [на пијаци] . . . Биле су тамо свјеже, скоро убране »кувелице«, које при дну пусте по једну капљицу меда, а боје су жутозелене. Пол. 1953.

109

кувертић м дем. од кувер(а)т. — Добио сам сићушан кувертић, модар, папир чипкаст. Куш. кувертица ж дем. од куверта. кувет м тур. снага, моћ; исп. кухвет. — И још бих те нешто питао . . . јеси ли у добром кувету и снази. Лал. кувп (обично поновљено) оном. узвик за опонашање гласа кукуеије. — Једна је кукувија дошла негдје близу наших ватара: куви, куви, куви! Кик. куввјерта ж покр. в. куверта*. — Знаду и . . . слану шалу од онијех »испод кувијерте«. Војн. кувнк м ћук. — У кишној глазби јато кувика плаче. Крл. кувјетн, -вим несврш. покр. зрети; исп. кувео. — Куве смокве и румене шипци. Ђур. кувлет м покр. в. кувет. — Да ухвате цара московскога . . . да му девлет и кувлет сатару. Њег. куга (дат. -ги) ж 1. а. мед. тешка заразна болест која изазива велик помор рез^з. — фиг. Куга богатства и нечовечности богаташа мора престати. Сек. б. вет. заразна болест међу животињама: марвинска, сточна, свињска, кокошја ~ . 2. фиг. као погрда. — Куге људске, дођите по наш зној! Шен. Стани, губо, стани, куго клета, да т' научим тровати те света! Радич. Изр. б е ж а т и од к о г а као од куге, бојати се кога к а о куге бежати од кога, клонити се кога у свакој прилици; изје-

ла (однела) те ~ клетва; која га је

~

донела које гаје зло донело; куд ће ~ н о у свој род посл. једну несрећу често прати друга. кувео, -ела, -ело покр. презрео (нпр. кугара ж зоол. птица певачица с ћубом смокеа, грожђе). Вук Рј. на глави, прекрасна перја (по нар. веровању кувер, -ера м фр. 1. стони прибор за благо- предсказује рат или кугу ВотђусШа §агги1из. Бен. Рј. вање, за јело. 2. в. кувер(а)т. 1 кугин, -а, -о који припада куги. кувер(а)т, -ерта м и куверта ж фр. = кугла ж нем. 1. мат. тело којему су све коверат. — Цедуља не беше у куверту. тачке пегове површине једнако удаљене од Лаз. Л. Адресује Марици на коверат. Матош. Послат ће.чо куверт с тисућу круна. средишта, лопта. 2. оно што има такав или приближно такав облик. — Бела светлост Бег. На куверти стоји написано . . . Куш. млечне кугле блесну са тавана. Петр. В. И он слеже лагано раменима, остави цигару Над њим је било јасно, модро небо и голема на страну и разрезиваше пажљиво куверту сунчана кугла. Крањч. Стј. 3. пушчани или ножем коричњаком. Мил. топовски метак, зрно. — Устаничка кугла 8 куверта ж тал. бродска палуба. — Кора- прошишала је стакло остављајући на њему расцвјетану . . . звијезду. Ћоп. Спремали су цао је горе-доље по »куверти«. Десн. се . . . европски центри да закотрљају топовкувертирати, -ертирам и кувертовати, ске кугле на народе. Неим. 4. спорт. а. -тујем сврш. и несврш. ставити, став.гати напраеа од гвожђа у облику лопте, кугле Џ), писмо у куверту. — Кувертује, адресује и испуњена оловом, која служи за бацање. 6. замоли увече праљу да баци писмо у поштаква направа (рбично од дрвета) у куглању танску кутију. Матош. или крокету.

110 Изр. ЗемљинаЈ земаљска

КУГЛАНА — КУД ~ геогр.

кугљица ж в. куглица. — Он је смијесио малену кугљицу од круха те се сада њом играо. Кум. кугљични, -а, -о в. куглични. кугуар м зоол. грабљива шумска звер из пор. мачака РеШ сопсо1ог. Терм. 4. куд и куда прил. 1. у упшпном значењу а.у каквом правцу? којим путем? — Станко, куда се шеташ? Вуј. Куд ми вас неста, ви очи чарне ? Ант. 2. б. покр. у каквом месту, где. — Дође јој напамет онај мрки морнар . . . — куд је сад он и је ли се оженио ? Ћип. Куд сте били с пушкама ? Дом. в. у узвичним реченицама изражава жаљење, чуђење поводом чега: камо, на коју страну. — Куд ће од срамоте, шта ће свет да рекне кад чује! БК 1906. г. на коме месту и у које време, где и када, како. — Да играмо у једну кајгану од осам јаја! — Море, куд се па у кајгану играло! Срем. д. у што, на што. — Еј Пантелеју . . . куд си профућкао живот! Моск. ђ . зашто. — Та — пристајемо, пристајемо — куд нећемо! Ђал. е. у реторском питању кад се очекује негативан одговор: зар, је ли могуће. — Куд ћете већег ужитка за мене! Крехи. ж . како, на који начин.— Ви сте млади, а он старац — куд ће он моћи љубити иначе неголи што купац љуби своје злато! Ђал. Питуљицу си опет смазао — викала је . . . кухарица — куд час прије! Сим. 2. а. истиче супротност: камоли, некмоли. — Узео бих ја њу да је ћорава, а куд не овако, још држеше: ~ спорт. ћу, згодну жену. Сим. б. истиче одрицање, куглин, -а, -о који припада кугли: ~ сумњу: како. — Куда ћеш се, брате, борити с Марком ЖИВИМЈ а камоли још кад је вамомотач, ~ калота. пир! Дом. Куд би он потрошио ту цркавицу куглица ж дем. од кугла (2). коју је још из села понео да му се у невољи Изр. б и р а ч к а ~ мала куглица (рбично нађе. Рад. Д. 3. неодређено: у било које место, гумена) којом се гласа на изборима; сам глас за на било коју страну, некамо. — Пошли су да нешто или против нечега. се склоне куда, гдје их нитко неће наћи. куглични, -а, -5 који се односи на куглице: Вј. 1957. Бели [играч] је принуђен да узме ~ лежај. коња јер нема куд краљицом. Шах 1. 4. куглов м нем. = куглоф врста колача уз компаратив прилога и придева: много, од брашна, јаја, млека и др., печеног у лиме- неупоредиво. — Што жалих, с брата ми се куд више ражали. Ботић. Његова се жена ној посуди. — Прија Маци изгорео куглов. поче да осмејкује . . . а и ми остали, и ми смо Нуш. кугловод м ков. дрвени жлеб на куглани били расположенији, куда расположенији. по којему се враћа кугла. — Многи играчи Вукић. 5. (у корелацији с »туд«) заст. каковоле мало квасити руку приликом игре, -тако. — Жупанија ријечка увиђа куд нужду туд и тешкоћу тога препорођења. Старч. зато је потребно да је код кугловода влажна 6. у односном значењу у служби везника који спужва. Кугл. везује зависну реченицу у којој се изриче а. куглоф м = куглов. — Домаћица . . . место: тамо где. — Закласа раж и јечам, а сече . . . врући куглоф који јој је испао кукуруз, особито куд полије вода, зрновит ванредно добар. Срем. Читаво оно друштво у вис потече. Буд. Острво без људи, у пре. . . састало се код . . . њега . . . било и масла, делу мора куда бродови никад нису прошли. и куглофа, и торте. Крл. Дуч. б. правац: камо. — Глупо [је] да се кугља ж в. кугла. — На биљару кугља овде сачекујемо, у сумњивој крчми куд никога не рани. Шен. сваки час навраћају жандари. Поп. Ј. Ошикугљати се, кугљам се несврш. е. куг- не коња, те . . . они полете к лађама . . . куд оба жељеше. М-И. Људи су као овце: лати се. — Знате л ' се ви лоптати, кугљати и јахати? Шен. планета Земља. куглана ж место са нарочито уређеном стазом где се изводи куглање. кугланица ж куглана. — То ти лете кугле на Мишковој кугланици. Неим. куглање с 1. гл. им. од куглати се, 2. игра у којој играчи на одређену удаљеност обарају или руше чуњеве, постављене у нарочитом реду. кугласт, -а, -о који има облик кугле, лоптаст, округао. — Круна је у неких сората [јабука] . . . или дугуљаста . . . или кугласта. Тод. Першин и мрква имају дебели, вретенасти коријен, репа кугласти. Богп. к^глати се, куглам се несврш. играти се куглања, чуњева. — Рано се легало, касно устајало, а цели боговетни дан се људи куглали. Богдан. куглач, -4ча м = куглаш онај који суделује у бацању спортске кугле или у игри куглања. — Свуда има куглача који . . . куглају само за разоноду. Кугл. куглачки, -а, -б који се односи на куглаче: — спорт. куглаш, -4ша м 1. = куглач. — Куглаши су освојили три златне медаље на првенству света. Пол. 1958. 2. мн. зоол. в. клупчаре. Терм. 4. куглашкн, -а, -б који се односи на кугла-

КУДАГОД — К У Д И Т И куда ован, туда и цело стадо. Моск. в. досег, удаљеност: докле. — Били смо насред степе, гдје нисмо, куд је око допирало, видјели ништа друго него траву. Јанке. г. упозорава да је оно што ће се изрећи главном реченицом супротно или много всће од онога што се изриче реченицом с »куд«. — Куд је био већ љут, ТО га је још већма наљутило. Кол. Изр. било ~ свеједно у ком правцу, на коју страну; бог ( в р а г ) зна — неизвесно у коме правцу, на коју страну; <—> који, ко ~ један овамо, други онамо, сваки на своју страну; ~ му д р а г о , ~ год ма у ком правг/у, било на коју страну; куда-туда на разне стране; куд би ми (нам) био крај в. уз крај (изр.); ~ пукло да п у к л о ма шта се догодило. — Ја ћу све то смрвити... куд пукло да пукло! Вел.; немати ~ (ни камо) немати никаквог излаза.

111

кудељарка, ијек. кудјбљарка, м зоол. птица певачица из пор. врабаца, конопљарка РгшвШа саппаћта. Бак. Реч. куд&љарски, -а, -о, ијек. кудјељарски који се односи на кудељаре и на кудељарство: ~ индустрија. кудељарство, ијек. кудјељарство, с производња кудеље као грана привреде. кудељаст, -а, -о, ијек. кудјељаст који је као кудеља. — Прстима узвинуо оба краја своје кудјељасте браде. Шен. На . . . дугачкоме телу правилна глава. . . са неколико дугих праменова кудељасте, мртве косе. Андр. И. кудељица, ијек. кудјељица, ж дем. од кудеља. кудељиште, ијек. кудјељиште, с конопљиште. Вук Рј. кудељка, ијек. кудјељка, ж 1. дем. од кудагод прил. = кудгод некуда. — кудеља. 2. а. свешчић, снопић, китица куБрани [ми] главом да видим даље куда- деље, предива на преслици. — Бели му се год. Комб. [попу] она брада као кудељка беле вуне. Глиш. 6. прамен. — Модра масница... кудан прил. покр. в. куда. — На горњем Дунаву, кудан је некад патријарх Чар- губи се у кудељци косе. Моск. нојевић ходио. Петр. В. кудељни, -а, -5, ијек. кудјељни који кудба ж куђење, покуда. — Разложише је од кудеље: ~ конопац5 ~ платно, — ми родитељи... да је пријеке ћуди и не- прах. кудбца&е с гл. им. од кудецати. мила срца, али ја све одбих на злохотну кудбу, на оговор. Буд. Не кудим јунаке. кудбцати, кудецам несврш. несигурним Њима кудбе нема! Вел. кораком ићи. — Посрћући, кудецајући . . . кренули су [рудари] напријед. Цес. А. кудгод прил. = кудагод. кудије, кудијен, кудвјер прил. покр. кудгођ прил. покр. кудгод. Вук Рј. в. куд(а). — Сад весело идеш гором и плакуде прил. покр. в. куд. — И нема нином кудијен оштри вјетрови звижде. Миљ. куде но да војнике узмем у кућу к себи. Богдан. куд&камо прил. (појачава значење комкудеља, ијек. кудјеља, ж 1. а. коноп- паратива и суперлатива) знатно више, нељина или ланена влаканца приготовљена за упоредиво. — Заштићене производе плаћапредење. — Даде ми читав товар кудјеље ју кудикамо скупље него што се добивају да је испредем. Шен. б. покр. грубо влакно у туђини. Рад. Стј. Он [је] и на томе пољу као отпаци при преради конопље, кучине. показао кудикамо више способности и таИ-Б Рј. 2. као мера предива (онолико елакна лента од оне двојице. Петр. В. колико се може метнути на преслицу): ~ куднпац и кудилац, -иоца м (ген. мн. вуне. Вук Рј. 3. покр. преслица. — Ми -илаца) = кудитељ онај који куди кога или смо старице с кудјељом у осјенцима. Фран. што. — Створише се два табора: прија4. бот. биљка из пор. коприва из чије се стаб- теља и заговорника, па непријатеља, куљике добива влакно за предење, а из семе- дилаца и клеветника. Ков. А. нака биљно уље Саппађк загпга. кудилачки и кудилачки, -а, -о који Изр. н е ћ е ш из те кудеље ухва- се односи на кудиоце; који је својствен кудитити нити од тога посла неће бити ништа; оцима. — И Силвестру [су] удили кудилачосетити (намирисати) каква се ~ ким и заједљивим погледима. Божић. преде осетити какви се планови тајно кудилица и кудилица ж она која куспремају; сад ћемо д р у г у кудељу прести сад ћемо применити друга, оштрија сред- ди. Рј. А. стеа. кудитељ и кудитељ м = кудилац. — куд&љара, ијек. кудј&љара, ж твор- Наука Епикурова... нашла је оштра куница, фабрика за прераду кудеље. — Управни дитеља у Цицерону. Баз. одбор ланаре и кудјеллре Вишковци раскудити, -им (трп. прид. куђен) несврш. писује натјечај... Вј. 1960. а. грдити, ружити, нападати речима. —

112

КУДЈЕЉ — КУЖИТИ

Јавно мњење . . . хвали човека за морална дела, а куди га за неморална. Марк. Св. Будале увијек тако суде: што не схваћају, презиру и куде. Цес. Д. б. осуђивати. — Официјелна га критика кудијаше са неплодности. Матош. Хаџија [је] рекао да кренути роду није нимало хваљена ствар. Куди то ћитаб. Сиј. кудјељ-, ек. кудељ-. кудљив, -а, -о који воли да куди, да налази замерке. — Мата је био . . . момак од ока, кому ни кудљиви Адам не могао мане наћи. Торд. кудња ж кудба, покуда, куђење. — Све ово што рекох, не значи нимало кудњу по писца. Л 1905. кудра ж коврча, увојак. — По свем тијелу длака и кудра спопала [човјека]. Јурк. к^дра м и ж покр. мушка и женска особа која има кудраву косу. Рј. А. кудрав, -а, -о који се коврча, који има коврче, увојке, гргурав, коврчав. — [Пастир] малена тијела, кудраве дуге косе и округле маховинасте браде. Гор. Ракија тече низ кудраву браду. Ћос. Д. фиг. Кудрави дим фабричког димњака замрачивао је све унаоколо. Ђил. кудравац, -авца м онај који је кудрав, оно што је кудраво: ~ човек, ~ ћилим. кудравило и кудравило с направа за кудраељење. кудравити, -им и кудравити, кудравим несврш. чинити кудравим, коврчати. — Она је трчала да сече Андрјуши нокте, да му кудрави косу. Глиш. ~ се постајати кудрав. — фиг. Танки облачци и дим. . . лако се кудраве, али ветар се доле не осећа. Сек. кудравица и кудравка ж она која је кудраеа. — Држала ме за брадицу, кудравицу, чупкала ј е . . . и гунђала. Богдан. кудр&вко м. хип. од кудравац. — То је [дете] црнпурасти кудравко, сав умазан. Дед. В. кудравље&е и кудр&вљење с гл. им. од кудравити (се). кудравост, -ости ж особина или стање онога који је кудрав. кудраст, -а, -о в. кудрав. — Положи своју кудрасту главу на његова кољена. Ђал. Ту . . . чучи мали кудрасти пинчика. Срем. кудро и кудроња м пас кудраве длаке. — Под столом... се савио велик зубат кудроња црне длаке. Шен.

кудров, -ова м кудро. — Режао као кудров у авлији. Бег. Кудров залаја на сјенку. Радул. куђеље с гл. им. од кудити. куепбвштина ж ист. систем насилне владавине у Хрватској који је био завео бан Куен Хедервари {1883—1903). — У доба црне куеновштине. . . ни наука не може да остане поштеђена. Р 1946. куж ж зараза. — Лекари не приме куж само зато што се знају чувати. Батут. кужан и кужан, -жна, -жно 1. (одр.) који се односи на кугу. — Несретна кужна болест убила ми брата. Шен. Ако би читалац прочитао стране на којима се описује кужни помор, помислио би да су »Вереници« књига нечувених јада. Прод. 2. а. који преноси заразу; заражен. — Куварица мора испирати много водом помије тако да се не би могле развити какве кужне болештине. Јов. Ј. На гњилој дасци љигава диња. Кужно тицало мухе. Фран. фиг. Ви сте за њих »црвени«, кужни, и неће да разговарају. Јак. 5. (само одр.) намењен, одређен за оне који су заражени, у којему се налазе заражени: ~ болница, ~ барака, ~ одељење. 3. фиг. гадан, нечист, одвратан. — Не лај, језичино кужна! Шен. Неки пут је [живот] толико горак, заблаћен и кужан да би се човек загушио од немоћи и беса. Каш. к у ж а њ , -жња м покр. кључ на води, млаз. — Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао. Љуб. куждрав, -а, -о в. кудрав. — А Шамика . . . лепо куждраво дете. Игњ. Између куждравих псећих глава и ш а п а . . . појави се лице Ненадово румено од смеха. Ћос. Д. кужељ м 1. в. кудеља. Рј. А. 2. мера од два повесма. — Десет кужеља или двадесет повесама чине десетић. Р-К Реч. кужел»ина ж покр. окомак од кукуруза. Рад. А. к у ж е њ е с гл. нм. од кужити. кужпво с оно што кужи, што је кужно, пуно заразе. — У стајама леше гомила што се већ распадају од кужива ружног. Марет. к у ж н н а ж аугм. од куга. кужнна и к у ж и н а ж тал. покр. в. кухиња. — Тешко оној кужини гдје госпа не улази! Вук Рј. кужитн, -им и кужити, кужим несврш. испуњавати нечим што штетно, шкодљиво, опасно делује на организам, чинити кужним, заражавати, тровати. — С неке стрвине која је кужила јарак поле-

КУЖИЦА — КУЈУНЏИНКА тјеше гавраии. Франг. Баците, момци, ове три псине да нам не куже зрак. Ств. 1948. фиг. Непријатељство је отрован драч који кужи крв. Шен. Револуционарне снаге . . . деловале су против свега што је кужило ту атмосферу. НК 1946. кужица ж дем. од куга. — Лијепа вас кужица поморила! Вук Рј. кужпнк м болесник од куге. Вук Рј. кужница ж болесница од куге. И-Б Рј. кужно и к у ж н о прил. на кужан начин, заразно; фиг. непријатељски. — Сви [га] попријеко и кужно гледају. Божић. кужнбст и кужнбст, -ости ж својство онога што је кужно. — Живот . . . јури и јури прорачунаношћу локомотиве, кужношћу клоаке. Матош. кужњак м бот. отровна биљка с дугим белим цветовима, неугодна мириса, из пор. помоћница, која расте на запуштеним местима Оашга »ггатопшт. Сим. Реч. кузен, -бга м фр. нећак, братић, рођак. кузбнов, -а, -о који припада кузену. кузенскЗ, -а, -5 који се тиче кузена: ~ односи. кузпна ж нећакиња, сестрична, братична, рођакиња. — фиг. За поезију [по исусовачкој естетициј вриједе и данас иста правила као и за њену старију кузину богословију. Крл. кузница ж рус. заст. ковница ноеца. — Јоша Хаџи Калфа истиче златне и сребрне руднике и вели да су се од њих у кратовској кузници новци ковали. Дед. Ј. Код адвоката смо нашли 1200 дуката — нових, као да су јучер изишли из кузнице. Ком. кузо, -5ла м покр. 1. водир. 2. котарица од сирове коре с млада дрвета. — Мејо бере јагоде у кузоле грабове. Рј. А. кузблица ж покр. кузо (1). Вук

Рј.

куина и куина ж покр. в. кухиња. — Бије неко у врата од куине. Њег. куисати, -ишем сврш. и несврш. тур. покр. звати с мунаре на молитву; исп. кујисати. — Ноћ је увелико, јација како је куисана има неколико добраних сати. Сим. куЈа ж =• кучка 1. женка домаћег пса (« уопште женка животиња из пор. паса). — Долети из стаје голема куја набреклих сиса. Гор. 2. фиг. пеј. особа рђавог, слабог морала. — А, чекај, кујо, дођи само да ти ја покажем! Змај. куј&тнна ж аугм. и пеј. од куја. кујин, -а5 -о који припада куји. > —- -, 8 Речник српскохрватскога књижеввог ј езика, III

113

Изр. кујин син погрд. ништарија. — Теби да је дам, кујин сине? Шен. А, узео је3 кујин син! Чипл. кујина и кујина ж в. кухиња. — Одатле уђоше у кујину. Мат. кујиница и кујиница ж дем. од кујина. кујинскн и кујинскн, -а, -5 в. кухињски. — На много места... су кујински отааци нагомилани. Жуј. кујнсатн, -ишем сврш. и несврш. куисапги. — Све мујезин бољи од бољега, ал' најгори Мехо и Алија, кад кујишу, бога не спомињу. НПХ. кујица ж дем. од куја. — фиг. Сретни љубавник [казалишне] трупе а преварен од оне подравске кујице Љерке. Бег. кујна ж кухита. — Нађемо . . . кухарицу у кујни, Матош. Французи се раду)У кад у туђој земљи нађу француску ку)ну. Нен. Љ. Скупштина... је донела једну резолуцију, спремљену у Ристићевој куЈни. Јов. С. кујннца ж дем. од кујна. — Долазе по м р а к у . . . па одмах свраћају у куЈницу. Петр. В. кујнски, -а, -о који се односи на кујне:

~ нож, ~ столица.

кујон, -бна м фр. хуља, ништарија, нитков; кукавица. — У типичној кретњи . . . обичног четног кујона залетио се спрам . . . кадета. Крл. кујонирати, -јбнирам несврш. мучити; ружно с неким поступати; прогањати, шиканирати. — Та багажа може те кујонирати Једну пуну годину. Крл. кујупџија м тур. занатлија који израђује предмете и украсе од злата и среора. — На Цвети ј е . . . и вашар; ту су дошле и кујунџиЈе, донели су разног прстења, и г а л а . . . чиода. Вес. Као што се злату нађе кујунџија, и њој ће се њен суђеник наћи. 1орд. кујунџијин, -а, -о који припада кујунџији. кујунџијка ж = кујунџинка жена кујунџцЈина. кујунџпјски, -а, -о који се односи на кујунџије: ~ занат, ~ радња. кујунџблук м тур. кујунџијски занат. — То )е мала паланка... у којој преовлађују занати: грнчарство и куЈунџилук. Дед. Ј. кујунџиница ж тур. 1. кујунџијка. Вук Рј. 2. кујунџијина радња. — Златар . . . би се извукао из кујунџииице као крадом. Јевт. кујунџпнка ж — кујунџијка.

114

КУЈУРИНА — КУКАВЕЉ

куЈурипа ж аугм. и пеј. од куја. — фиг. Он . . . упаде у кућу . . . а нама виче: Удри кујурину! Удри, посветила ти се! Вес.

вијеним главицама куке. О-А. б. в. бљушт. Сим. Реч.

Изр. дићи на кога куку и мотику

употребити у борби против кога сва могућа средства; дигла се, устала је ~ и мотика дигло се на оружје све; одбацивати куке на о т к у к е нар. избегавати прави одгоеор. — Не одбацуј куке на откуке . . . него кажи што ти књига пише. НП Вук; писати куком на леду, терати куком по в о д и радити бесмислеч, узалудан посао; вадити се на куку нар. износити као оправдање чудан, необичан разлог. — У селу се причало да је Спасоје . . . потврд у памћењу . . . Он се . . . вадио на чудну куку: »Пошли ми б р ц и . . . па ми не дају«. Сиј.

кук, кука м (мн. кукови, покр. куци) 1. а. избочет део човечјег тела између бокова и бедрене кости. — И никако да се смири, све се премеће час на један кук, час на други. Цар Б. Још један од ретких мушкараца у поворци ћопао је скакућући с кука на кук. Чипл. б. део ноге од карличне кости до прегиба у колену. — Његове дугачке р у к е . . . се спусте и млатају поред кратких кукова. Ранк. 2. први ножни чланак кукца, инсекта који је усађен у тело соха. Терм. 3. 3. покр. избочина на каменом зиду испод прозора. — Уз куће с кука на кукав, -а, -о «. кукаван. — Препаде к у к . . . упопријечиле се танке мотке по се мој кукави газда, дрктећи ми почне којима се у лахорцу њише и суши рубље. Драж. 4. камени ерх у облику стошца, говорити. Њег. Како ти сад изгледа ово купе са заобљеним шиљком. — О ти, водо наше кукаво мјесто? Бег. хладна, што си с кука пала па се с виса кукаван, -вна, -вно 1. јадан, бедан, свога у до скотрљала! Наз. Око њих го убог. — Видиш, ја сам једна проста и купашњак посут големим куцима, са којих кавна тежакиња. Ћоп. [На цести] су се чобани благо пазе. Ћип. 5. бот. а. в. гор- појавила једнопрежна, кукавна колица сељачка. Том. Њега гуши наш запарложени, чика. б. бот. в. бљушт. Сим. Реч. кукавни живот. Матош. 2. слаб, никакука ж (дат. -ки) 1. а. клин (рбично кав. — Релковић, Ланосовић и њихова метални) са заврнутим крајем о који се мо- дружина бијаху хвале вриједни домороци, же нешто оОесити. — Месар је обесио на али кукавни граматици. Јаг. Косидба била куку половицу телета. Донч. Слаже по пет је кукавна. Рад. Д. 3. несрећан, жалостан, капута на једну куку од чивилука. Б 1959. који својим стањем изазива жалост, саучефиг. Отац је био онај кривац, она кука, шће. — Тко да ублажи тужно срце родикоја се забола баш у срце. Бен. б. оно што тељско, тко да утјеши кукавну женицу! је својим обликом слично таквом клину, што Мул. Данас ће се отворити тестамент моје криво, повијено. — Учини [ми се] да му је кукавне Паве. Ком. 4. а. ништаван, је т а ј . . . смијех још више приближио ку- безначајан. — Ти си мој баштиник, али ку ноздрвастог носа . . . бради. Кул. 2. а. нећу ти само намријети оно мало кукавног направа у облику шипке са завинутим једсребра и злата. Шен. б. који изазива преним крајем да се нешто зак(в)ачи и привуче. зир, сраман, срамотан. — Спомену кукав— По Григоријевој наредби становници ну улогу мужева што их жене хране. Леск. Ј. Не преостаде [му] него бирати између . . . свукли су кукама и чакљама сто четрдесет седам исечених црвеноармејаца у јед- кукавне предаје и јуначке смрти. Шиш. 5. плашљив, страшљив. — Били се најкуну јаму. Моск. фиг. Осјећао [сам] у срцу куку која ме је вукла натраг. Шкреб. б. кавнији [Швајцарци] — и својом паником проузроковали . . . највећи пораз. Дуч. удица. — Они су врљали вазда по отоку ловећи рибу кукама свинутима. М-И. в. кукавац, -Звца м 1. (често с атрибутизатнута ручка на штапу. — [Штапове] ма: црни, сињи) онај који својим стањем је поредао управо мајсторски, заплео им куке. Матош. У руци чобански вишњевац изазива сажаљење, кукаван, јадан, бедан човек. — [Славонац] је постао кукавац и . . . с куком на крају сребрном. Чипл. 3. сиромах, откако му забранише и затворибудак, пијук. — Наши стари су куком и ше шуму. Коз. Ј. О боже, помози мени, мотиком . . . чували своје име и народност. Ад. Копали стрмен сељаци и крчили ку- црном кукавцу! Радул. Јао, кукавче сињи, па ти си бос? Ћос. Д. 2. плашљивац, страшкама голет. Наз. 4. мн. нечитко, невешто и немарно написана саова. — Немојте ми др- љивац, кукавица; морално слаб човек. — То љати по дувару којекаке кукг [капетан но- је јунак, а сви други кукавци су били! Хар. Смрт престаје бити онај . . . непријавом практиканту]. Глиш. Дете је предано тељ који нагони страх у срце и ствара од тонуло у тајанствени свет кука и потеза. Бан. 5. бот. а. вилина метла, шпаргла, — људи дрхтавце и кукавце. Прод. У плотовима израсле купине и трње и кукавељ м и ж 1. (често уз атрибут: кудраче, а између њих провирују својим са- кавни) кукавац. — Кукавељ си ти нека.

КУКАВЕЉИЦА— КУКАВЧЕ сгаде бјешњети краљевић. Крањч. С. Кукавељ кукавни, како ли ће му бити у пустој планини сад у ове ледене ноћи! Ћоп. 2. беда, слабост. — Ниси знао у доброти својој да је жучи и злоби сласт срамота, кукавел>Ј јад. Ков. А. кукавељица ж покр. кукавна, слаба, јадна жена. — Како се она прежалосна кукавељица смије удати! Рј. А. кукавица ж 1. зоол. а. птица селица која обично не савија властито гнездо, него оставља јаја у туђем гнезду Сиси1из сапогив. б. мн. ред истоимених птица СисиШае. Терм. 4. 2. а. (често уз атрибуте: црна, сиња) кукавна, јадна, бедна женска особа; исп. кукавац (1). — Удовица сам ти, кукавица сам ти. Имам двоје дјеце. Ад. Ахмеда је мајка оплакала. Илакала је кукавица сиња. Вел. б. плашљивац, страшљиеац, морално слаб човек; исп. кукавац (2). — Кукавице нека се слободно код куће смију, гледајући како честити јунаци гину за своју отаџбину. Том. Живот хаба људе . . . крши их, савија . . . прави од вебојше кукавицу, од чистунца прљавца. Прод. 3. бот. биљка из пор. каћуна Зегарт. Б.ЧЗ.

115

Ј. 2. као саставни део ботаничких назива: ~ вез> ~ трава, ~ зеље. кукавнчки, -а, -о 1. који припада кукавици (птици). 2. који нема храбрости, плашљив, страшљив. — Оружане снаге Хитлерове . . . биле би и даље наилазиле на отпор у нашој земљи да тадашње државно и војно руководство није било кукавичко. Ч-М. 3. својствен плашљивцу, изазван страхом. — И мирно су пустили да један млад човек оде у смрт, не осећајући никакву грижу савести због свог себичног, кукавичког држања. Пол. 1958. Све је то кукавичко бежање од удубљивања у сопствено стање. Јевт.

кукавички прил. на кукавички начин, као кукашца, плашљивац. — Видећи збуњене дјечаке већ спремне да кукавички клисну, он потеже из џепа ножић. Ћоп. Част моја је убрљана . . . тако подло, подмукло и кукавички. Каш. кукав&члук м одсуство храбрости, осећање страха. — Згадио се сам себи, он се згражао над властитом својом мизеријом, кукавичлуком. Кол. Ако треба да бирам између кукавичлука и силе, изабраћу силу. Б 1958. кукавичшак м бот. врста биљке 1-.отсега. кукавичак м зоол. врста ноћног лептира — На горњем је крају била сјеница с кукакоји обавија своја јаја око танких гранчица у вичњаком, јасмином и повијушама. Креш. облику прстена Ме1осо5ота пеи&спа. Финк. кукавиштво с кукатчлук. — Ја видим кукавичан, -чна, -чно кукавички (2 и 3). да га је, што је овако терао ствар, учинила — Гледале би га презирно, а опет завод- његова злоба, кукавиштво и осветљивост. нички да би установиле да ли је он интере- Нед. Не признајем да је једно исто побећи сантан или не3 храбар или кукавичан. 1'рг. због кукавиштва или побећи из других мотива. Нуш. Замислите у човЈека се нашло маште и за ово најкукавичније оружје. Вуј. кукавке ж мн. в. кукавице (уз кукаеица кукавичији, -а, -е = кукавичји који 16). — Кукавке су већином шумске птице. припада кукатци. Финк. Изр. ~ к о њ и ц зоол. птица пупавац; кукавко м кукавац (2). Бен. Рј. ~ суза зоол. кукавичак; ~ јај е фиг. нешкукавлук м в. кукавичлук. — Мисао то вешто подметнуто, потурено некоме. његова кукавлука пред весељем природе кукавичин, -а, -о 1. који припада кука. . . би тако болна да му из очију бризну вици. 2. као саставни део ботаничких назива: суза гњева и печали. Војн. ~* хлеб, ~ трава, ~ млеко, ~ грожђе. кукавник м кукаеац (2). — Увреда . . . кукавичити, -им несврш. поступати, и не може бити тако страшна од кукавника. владати се као кукавица (26). — Која то Божић. кукавица кукавичи — осЈећи ће љутито кукавно прил. на кукаеан начин. — УлаЉубић. В 1885. зе три млада рибара кукавно обучена. Војн. кукавичица ж 1. дем. од кукаеица. — Баба . . . се . . . немоћно и кукавно згури. Петр. В. Смрт . . . вуче се подло и кукавно. Буди добар, сине мој . . . кукавичице моја! Киш. 2. бот. биљка из пор. лепирњача ^агћугиз Новак. уегпиз. Терм. 3. кукавнбст, -ости ж својство онога који кукавнчић м млада кукавица, кукавичин је кукаван и онога штоје кукавно. пшић. — Све птичице којима је додијељена кукавчад ж зб. им. од кукаече. . . . част да отхране кукавичића познају врло кукавче, -ета с 1. птић кукавице. 2.јаддобро свог злотвора. Финк, но, бедно дете. — Јадно мојвЈ кукавче сиње! кукавичји, -а, -е 1. = кукавичији. — — зацвили кроз сузе Радојка. Дом. Дао сам, Ако му [жена] додија љубављу, он оде, чини дао сам, кукавчад моја, све што сам имао. разне кукавичје нискости да је избегне. Јов. Кик. 8*

116

КУКАВЧЕВ — КУКМА

кукавчев, -а, -о који припада кукавцу.

-кца м зоол. в. кукци. к^кац', -кца м (обично мн.) копча, петља за састављање крајева на одећи. — Чим ципеле кукавштина и кукавштина ж 1. сиро- обуче, снаха притрчи да му кукце на ногавимаштво, беда. — Ти мислиш да се бар на око цама сапучи. Радул. извучемо из те кукавштине. Шен. 2. рђав3 к^кац , -кца м мед. акутна упала на штина, подлост. — Једини пут што води прстима руку, која често прелази у гнојење мојему срцу пут је часности, а ја овде видим рапагМшп. Терм. 5. свакојаке преваре, кукавштине и кињења. кукач, -ача м кука. — Муж је одјурио Нед. Некрива и недужна [је] пострадала, а да би гдје и било, ван управо на кукавштини јер је зла, а мајку његову ударила кукачем и рђавштини. Буд. 3. плашљивост. — Чини по глави. Дом. ми се да је међу крајностима, међу кукавкукача ж врста игле за плетење. Р-К Реч. штином и насртљивошћу, храброст у средик у к а ш и м мн. (јд. кукаш, -4ша) зоол. ни. Вел. скупина паразитских црва с рилцем на предкукај м кукњава, кукање. — Чим ја њем делу тела АсапЉосерћаН. Терм. 3. јадна у махалу, стаде кукањ у мутваку. НПХ. к у к в и ж а ж кукувија. — Ћукне ли ћук или закрикне куквижа у тихој ноћи, чују кукаљ, -кља м покр. само у изразу: се такви гласови да ти се коса јежи. Шимун. везати на кукаљ везати узлом, чвором који се може лако одрешити. Рј. А. кукжња ж 1. бот. плод пгрна, трњина. — На лицу играју му ситне црне очи сличне кукање с гл. им. од кукати. кукињама. 2. сачма налик на трњину. Вук Рј. кукара ж кука којом се вукуу пласт навикукица ж 1. дем. од кука. 2. фиг. препљци сена. Вук Рј. река, сметња, зачкољица. — Било је у гракукаст, -а, -о 1. којије налик на куку. — матици и пуно других кукица . . . и ако не Само [се] видео крупан и кукаст нос. Вукић. пазиш довољно, могао би се сваки час . . . Доста им сама је земља кад кукасти будак огребати. Нуш. 3. направа од дрвета или је ломи. Марет. 2. мин. који се ломи праеећи метала са свинутим једним крајем, као средкуку. — Бакар је кукаста лома. Тућ. ство за везење. — Удавачу [је] учила . . . да дрвеном кукицом плете чипке. Рад. Д. 4. кукасто прил. у облику куке. — Земља (обично мн.) бот. и зоол. орган или део органа испрва морала се обделавати . . . пијуцима од камена или кукасто изрезаним јелењим у облику ситних квачица које имају одређене функције. — Многе биљке имају плодове костима. Панч. обрасле кукицама. НЕ. У цријеву . . . изађе кукати, -ам несврш. 1. оном. испушшаши из јајета сићушна личинка са шест кукица. глас »куку, кукуи (о кукавици). — Иза вишњи- Финк. ка се црнила дубрава у којој кукаше кукакук&чање с гл. им. од кукичати. — Све вица. Кнеж. Л. 2. а. плакапги (од бола, жапознате технике наћи ћемо и у нашем укралости итд.) пратећи плач речима {рбично су> под нашим домаћим називима: плетење отегнуто као певајући), нарицати, јадикова. . . кукичање. Баб. ти. — Сједи сирота . . . на прагу, нити ради, нити спрема, нити плаче, нити кука, него кукДчати, -ам несврш. плести помоћу се убија чемером. Брл. По вас дуги дан кука кукице. В. пр. уз гл. им. кукичање. на глас и њена горка запевка . . . разлеже кукљаст, -а, -о в. кукаст. — Он се држасе преко суседних плотова. Рад. Д. б. јадати се, тужити се (због чега или на кога). — ше доста званично, а »цвикер« не оскудеваше на кукљастом носу. Шапч. С обема се Кажем ти да знаш, да не кукаш на ме због рукама ослонио о свој дебео кукљасти штап. младости. Чол. Клерици . . . ламентирају и кукају са својих провинцијалних пропов- Дом. једаоница о питању уморства. Крл. 3. јако кукљати, -ам несврш. 1. в. куљати. Вук желети, жудети, изражавати жељу за чим. Рј. 2. кркљати, крулити (2), крчати, бурла— Већ четири године како кука за Београ- ти (р цревима). — Почну вођи кукљати дом. Срем. Ми већ одавно кукамо за једним цријева, ка да се међе ваљају. Љуб. таквим стручњаком. Пол. 1958. 4. (кога) кукма ж тур. 1. прамен косе или перја оплакивати, жалити. — Мене моја неће која стрчи на глави, ћуба. — Човјек је . . . кукат мајка. Март. Старог меда плачем бујне вране . . . попут кукме у вис натјеране кука земља цијела. Наз. косе. Јурк. Видио [је] . . . у држању главе са Изр. кукала ти мајка, у јаду кукакукмом жуте косе ону тупу супериорност ла нар. клетва (често при упозорењу на какву безбрижног помодара. Кал. 2. покр. марама неповољну могућност). — Не, кадуно, у јаду обавијена на нарочит начин око главе (како кукала! НП Вук. их негде носе удате жене), џега. — Она је у кукавчнћ м дем. од кукавац и кукавче.

КУКМАРА — КУКУЉИЦА свилу и злато одјевена с кукмом на глави на начин удатих. Кос. кукмара и кукмарка ж птица са кукмом на глави. кукмаст, -а, -о у кога је на глави кукма, ћуба. — И ждрало своје кукмасто . . . дубоко зари. Кош. кукњава ж 1. отегнут гласан плач, јаук, запомагање. — Мужеви су већ петнаест дана приковани уз дом и шталу, слушајући мргодно кукњаву и запомагање жена. Гор. 2. израз гласног нвзадовољства, жаљепе, вајкање. — Пусти ме . . . да видим шта раде доле они моји свеци; досади ми њихова кукњава и зивкање. Дом. кукббоља ж мед. бол у куковима. Бен. Рј куков, -а, -о само у изразу: о к у к о в у лету, о к у к о в у дану (дне) никада. куковача и куковача ж бот. врста биљке жута цвета. — Куковача, мајска дика, дише млијеком женске пути и љубави. Матош. куковина ж бот. в. дебела тиква, дебелица, дебвлотиква. Сим. Реч. куковље с кости кука. — Куковље је сложевх) од цријевне препонске и сједне кости. Финк. к^кољ м 1. бот. биљка из пор. каранфила с плаво-црвенкастим цветовима и отровним семенкама (расгпе као коров по нмвама и ливадама) АвтсвМтта 81&а8°- Терм. 3. 2. фиг. штетан, шкодљив човек; уопште нешто штетно, безвредно. — Крвников мач нека исгријеби кукољ између вас. Шен. Ко побегне с мејдана, то је кукољ омладински. Скерл. Нама је обећан пшевични хлеб, а не овај кукољ. Чол. куконос и кукбнос, куконосаст и кукбносаст, куконосат и кукопбсат, -а, -о ко)и има кукаст нос. Деан. Рј. кукотрес и кукбтрес м в. кук. — Оштети му суру бедевију од крај репа од врх кукотреса да не ваља седлу ни самару. НП Вук. На његовлм [вучјим] кукотресима још су се познавале даљине. Вуј. кукрик, -Ака м место где расте много кукрика. — Зађу у густ грмак и кукрик. Том. Док се примакао кукрику, а он пусти Деву па опали и умакне. Буд. кукрика ж бот. црни граб Сагршш опешаШ. — Сједи он у зеленој логи . . . тако да га чак и опора тврда кукрика, црви жбунасти граба самилосно гура у кољено. Ћоп. кукркковина ж кукрик, — Све више освајало је ниско и неугледно растиње, кукриковина, глог. Андр. И. За трен ока ишчезну у густој тамној кукриковшш подно пута. Ћоп.

117

кукрица ж покр. кукрика; сипгнија биљка уопште, грм. — Свсза коња трњу за кукрицу. НП Вук. кукричаст, -а, -о покр. који се не чоткресује> који је запуштен (о дреету). Вук Рј. куку и куку (често поновљено и појачано изразом: куку леле) узвик којим се изражава велика жалост, бол, страх. — Куку леле, а што ћемо сада, мила мајко! Бог. О куку, куку, зар живота треба за оног коме свет је већ изумро! Дис. Изр. куку-Тодоре а) нар. врста народног кола. — Заиграће коло . . . и банатско и логовац и куку-Тодоре. Михиз; б) поз. игра лутака с мотиеом о човеку који се продао ђаволу; в) рђаво, слабо изведена представа, приредба или нека друга манифестација. кукувија ж зоол. ноћна птица из пор. сова АШепе посша. Терм. 4. фиг. Ћути, не вичи! . . . Имамо и ми децу, кукувијо! Ћос. Д. кукув&јати, -ам несврш. испушпгати глас као кукувија. — Вода . . . лепеће, стожери кукувијају промукло. Божић. кукувнјин, -а, -о који припада кукувији.кукувика ж зоол. кукушја. Деан. Рј. кукЈљ м в. кукуљица (1 и 2). Р-К Реч. кукуља ж в. кукуљица (/). — Капетан иђаше сам пред батаљоном; кукуљу је дубоко спустио на очи. Јакш. Ђ. кукуљав, -а, -о скукуљен, згурен. — Што је мушке главе, сама луда деца и нејач. А од људи, кукуљави старци. Ад. Изашао је . . . његов отац, кукуллв, астматичан и глув старац. Петр. В. кукуљача ж 1. кукуљица (1). — Требало је сашити четири црне калуђерске ризе са кукуљачама на којима би била само по два отвора за очи. Ћос. Д. 2. кабаница на којој се налази дошивена кукуља. — Хтједе дохватити кабаницу кукуљачу. Божић. кукуљев, -а, -о само у изразима: ~ дан оно што се никад не оствари, испуни; на >-' дан никада. — Није смело да се догоди да даље гледа . . . кукова лета, кукуљев-дане. КН 1958. к у к у т и т и се, кукуљим се несврш. клупчати се, увлачити

се. — Гледала је . . . не

смијући приговорити, кукуљећи се у своју безнадност и очај. Сим. кукуљица ж 1. капуљача, капуца. — Изабере једно јефтино одијело и некакву пелерину . . . дугачку с кукуљицом којом ће му покрити главу. Бег. На плећима плашт, а на глави кукуљица која га штити и од кишс. Каш. 2. плетеница косе на глави, искићена иглама. — На глави јој [невјести] начине кукуљицу (од њезине косе у коју се позадијева око 200 игала). Вук. 3. зоол. ступањ

118

КУКУЉИЧАР — КУКУРУЗАНА

развитка код кукаца, инсеката с потпуним кукуријек-, ек. кукурек-. преображајем у којем се израђују многи дефикукуријеку, ек. кукурбку. нитивни органи, лутка сћгуваИз рирра. Терм. 4. кукурик в. кукурек*. — Из села нема кукуљичар м зоол. врста кукца, инсекта још кукурика. Јакш. М. Будио се . . . Са1обота кусорћата. Бен. Рј. у прве предјутарње сате кад је трећи кукукукуљичип, -а, -о који припада кукуљици. рлк пијетлова. Сим. — Кад је преобразба довршена, изађе из кукурикавац, -авца м кукурекавац. кукуљичине коже савршен лептир. Финк. кукурикање с гл. им. од кукурикати. кукумавка ж Ј. птица ћук (за коју се кукурикати, -уричем несврш. кукуверује да гласом слути несрећу). — Миона . . . рекати. — Близу . . . насеља већ [су] кукурешила да око куће залупа и да одагна рикали пијетлови. Лал. Добар петао се из. . . њу, несрећну кукумавку, злотворку која малена учи кукурикати. Срем. фиг. Мој људима пије мозгове и трује срце. Рад. Д. празни желудац кукуриче као пијевац пред 2. фиг. особа која стално кука и на зло слути. зору. Шен. Гранате су кукурикале по брдима, — Никад не прође поред мене а да ме не преносиле се и претурале. Пол. 1958. повуче . . . Стога јој одговарам . . . Одлази, кукурикнути, -урикнем серш. према кукукумавко! Кнеж. Л. курикати. — Мој маторац гигов попе се на кукумар и кукумар м покр. в. краста- летве пред кухињским вратима па кукувац. Вук Рј. рикну да ми уши заглунуше. Шапч. кукуњеште и кукуњешће с = кококукурику узв. оном. кукуреку. — Кукуњеште. — Момче, деде једно ситно кукурику, кукурику, и његов [петлов] глас прењеште да се прослави победа! Ћос. Д. Он летао котлином као птица. Рист. би се разиграо везући у ситним корацима . . . кукуричав, -а, -о кукричаст. — Дете кукуњешће у шест корака. Марк. М. јој плаче само на крају њиве под кукурикукурек^-а и кукурек 1 , -6ка3 ијек. куку- чавим малим брестом. Ђур. ријек и кукуријек, м бот. биљка из пор. кукуружњак, -а и кукуружљак, -ака жабљака,са више нодвроиаНеИеђотаз. Терм. 3. м 1. кукурузница. — Крух кукуружњак, тај испира и чисти наше зубе. Ков. А. 2. кукурукукурек 8 , -а и кукурек 2 , -бка, ијек. кукуријек и кукуријек, м оном. глас пешла. — зана. — Скачс око куће . . . или око кукуПреко баште . . . сс осипа кукуријек пијетло- ружњака док има у њему кукурузе. Мишк. ва. Лал. Тек су се пијетлови јављали и . . . 3. свињче храњено чистим кукурузом. Вук Рј. кукуружњача ж в. кукурузница Џ). — њихов је кукуријек моћно . . . одјекивао. [Босански регрут] је одрастао на јечменици Кол. и кукуружњачи. Петр. В. кукурбкавац, -5вца3 ијек. кукуриј4кавацз к у к у р у ж а и , -а, -е в. кукурузни. — И м велики кашаљ, кашаљ хрипавац (нарочито код деце). — [Велики кашаљ] неки зову и кукуружње је брашно по својим саставним материјама на пшенично налик. М 1867. рикавац или кукурекавац. Батут. кукуруз м бот. а. житна биљка из пор. кукур&са&е, ијек. кукуриј&кање, с гл. трава с дебелом, високом стабљиком и крупим. од кукурекати. ним жутим зрнима, скупљеним на клипу 2еа кукурбкати, кукуреч&и, ијек. куку- шаув. Терм. 3. б. само зрње које служи као риј&сати, несврш. оном. испуштати глас људска и животињска храна. — Попржи шукуреку*, певати (о петлу). — Пијетли су почели кукуријекати по плотовима на про- мало кукуруза на тави! Кал. Газда Панто, дај ми на позајмицу врећу кукуруза. Дом. мјену времена. Бен. Свако подне у бога у кукуруза ж 1. кукуруз. — Само овдје комшилуку кукурече неки петао3 галами као ондје прекидала висока кукуруза поглед у луд. Сек. даљину. Коз. Ј. А кукуруза је, хвала ратаркукурбкнути, кукурекнем, ијек. куку- ским бригадама ижђикала. Чипл. Преко но3 риј&кнути сврш. према кукурекати. — Јесте ћи одигао је . . . једну даску од ограде за ли чули пијетла када кукуријекне и чепрка? којом је била спремљена сељакова кукуруза. Вел. фиг. Добро јутро! — кукурекну Пан- Тур. 2. кукурузница (1). — Видим на њему да телеј . . . спотакнувши се о праг. Моск. је гладан, па му дам нешто кукурузе. Куш. кукуреку, ијек. кукуријеку, оном. глас Упртио је чобанску торбу . . . у коју је ставио којим се јавља петао; узвик којим се опонаша, комад жуте кукурузе. Ољ. подражава петлов глас. — Док се споља кукурузана ж чардак у којем се суши заори глас: кукуреку! Вес. Па ће пијетао: или држи кукуруз, кукурузни кош. — Псето кукуријеку! Сиј. [се] лијено . . . извлачило испод кукурузане. кукурнјек, -а и кукуријек, -бка м, ек. НИН 1960. Тамо је, уз врата кукурузане, дшрна и напета ћутала замка за птице. Ћоп, кукурек и кукурек.

КУКУРУЗАНИЦА — КУЛА кукурузаница ж покр. кукурузана. — Затекао је читаве . . . и кокошињац и кукурузаницу; ништа није било запаљено. Ољ. кукурузар, -ара м трговац кукурузом. — Наш начелник . . . је кукурузар, ништа већ кукурузар! Коз. Ј. кукурузара ж ракија од кукуруза. — Изгледа да сам потегао мало више дедине кукурузаре. ЛМС 1951. кукурузача ж кукурузница. — Некадашњи партизански дјечак . . . с понеким залогајем кукурузаче служи се свим поштеним видовима борбе. Вј. 196Ј. кукурузина ж клип са којега је окруњено све зрње; окомак, кочањ, чокањ. Вук Рј. кукурузинац, -нца м 1. кукурузовина. — На неким кукурузиштима заостао још кукурузинац, шуштећи рашчупаним лишћем на тихом повјетарцу као шаш. Кол. 2. кукурузана. — Ако дасака останеЈ бит ће у нас посве нови кукурузинац. Вил. кукурузЗ&е с в. кукурузовина. — Прескакујући сваки час штрљке што остадоше од кукурузиња, огледавао се пажљиви момчић често на бразду. Кол. Кукурузи се посијеку и покаже се огољена црна земља. По аој само стогови жута кукурузиња. Вил. кукурузиште с њива са које је обран кукуруз. — Гаче над кукурузиштем докона врана. Ћоп. Ниски врбак на обје обале закрива кукурузиште. Мих. кукурузнн, -а, -б 1. који се односи на кукуруз. 2. којије начињен од кукурузна зрна: ~ брашно. кукурузница ж 1. хлеб, крух испечен од кукурузна брашна. — Т и не можеш јести кукурузнице, него ти ваља тражити погаче. Вук. 2. покр. кукурузовина. И-Б Рј. кукурузов, -а, -о који припада кукурузу, којије начињт од кукуруза: ~ семе, ~ стабљика, ~ хлеб, крух, ~ брашно. кукурузовина и кукурузбвина ж суве стабљике са којих су обраш зрели клипови кукуруза. — Треба само кукурузовине да донесете, два три снопа да прострете. Лал. Прекривена је [стајица] претрулом сламом и свежњима кукурузовине. Коз. И. кукурузбвВште с в. кукурузиште. Рј. А. кукурузовнп, -а, -5 в. кукурузни: ~ брашно. Рј. А. кукурузбвница ж в. кукурузтца Џ). — Гојко у сласт покуса здјелу млијека задробљену кукурузовницом. Ћоп, кукурушчић м дем. од кукуруз. кукута и кукута ж бот. отровна биљка из пор. штитарки, пуна тетког мириса Сошшп таси1а1шп. Терм. 3.

119

кукутати, кукућбм несврш. дем. од кукагпи. — Кукавица кукуће Радосаву виш' куће. Вук Рј. кукуцатн, -бм несврш. индив. гледати кроз рупицу, пукотину, провиривати. — А тако је красно знала кукуцати између прста. Киш. кукци м мн. (јд. кукац, -кца) најбројнија скупина малих животиња, са чланковитим ногама, без краљешнице, кичме (муве, пчеле, мрави, стенице и сл.) Гпбесга, Нехар<х1а. Терм. 4.: крилати ~ . — фш\ Живјети међу неписмењацима . . . и тврдо понављати малограђанским кукцима о . . . вишим љепотама, било је већ у заметку одређено за трагедију и пад. Мих. кукцбждери, кукцождбрци, кукц&једи и кукцбјеци м мн. (јд. кукцождер, кукцождерац, кукцбјед и кукцбједац) зоол. ред примитивних сисара, обично малог раста и продужене њушке, који се хране кукцима, бубојегџл 1п8ес1ш)га. ЕЛЗ. кукчаритп, кукчари;« несврш. необ. скупљати кукце правећи збирку. — Сад [су] пгице ловили, сад опет . . . биљарили и кукчарили. Јурк. кукчев, -а, -о који припада кукг0. кукчић м дем. од кукац. — Расклопила је [птица] кљун, а један кукчић лети јој равно у грло. Пав. кула ж тур. 1. а. високо, уско здање, обично округлог или четертастог облика, које стоји одвојено или као део веће грађевине, тврђаве: сгражарска ~ , ватрогасна ~ . — фиг. Животе мој тешки, варљиви и празни, ти си само . . . кула фраза био. Наз. Затварао [сс] у своју мисаону кулу. КН 1956. б. фиг. симбол чега,упориште. — Кренуо [ ј е ] . . . да разруши ту одметничку кулу. Чол. Његова је животна кула уздрмана. Сим. 2. покр. камена кућа, обично већа, масивнија. — Јавља се камена медитеранска кућа и познате црногорске камене куле наместо . . . дрвених кућа. Цвиј. 3. фиг. оно што се уздиже у висину, што је високо, велико и обимно. — [Морска струја] је . . . лочила и рушила нагомилане куле од леда. Петр. М. Друмови су прашни . . . куле и облачине од прашине вију се и повијају за колима. Киш. 4. војн. осматрачница обложена оклопом за топове на ратној лађи, тенку. Свезн. 5. врста фигуре у шаху, топ.

Изр. вавилонска (бабилонска) ~ по

библијској легенди, зграда при чијој је изградњи бог помео језике градитељима; фиг. збрка, хаос. — За »Покондирену тикву« већ је речено да је, с обзиром на језик . . . »права вавилонска кула«. Мил. Ж.; ц р к в е н а ~ звоник. — Са црквене куле разлегаху се звуци звона. Вес; г р а д и т и куле у о б л а к у (у облацима, по ваздуху, у зраку) за-

120

КУЛАБ — КУЛИНАРСТВО

ноеити се за нечим нереалним, обмањивати се, кулашић м дем. од кулаш. уздати се у нешто без основа; ~ од к а р а т а кулаштво и кулаштво с кулаци; кулачнешто слабо, несолидно, што нема никаквог ки карактер одређених газдинстава. — Потослонца; —> свет(л)иља а) светионик; б) фиг. пуна колективизација пољопривреде и на носилац прогреса, просвећености; путоказ. — основи ње ликвидација кулаштва . . . су Матица [је] била кула светиља целоме наропоткопале . . . капиталистичку тенденцију у ду. Петр. В.; обећавати кулс и г р а д о в е развитку села. Бак. (златне куле) обећавати нешто што се не куле м хип. од кулаш. — Ја баш узех може испунити; сахат-кула кула са сатом; затворити се у кулу од слонове кос- узде од слуге па викнух: Ђа, куле! Шапч. кулен и кулен м врста девенице, кобасица ти, живети у кули од слонове кости од дебелог црева, напуњена сецканим свињским потпуно се изолоеати. месом и разним зачитма, ау неким крајевима и кулаб, -аба м тур. покр. греда у воденици брашном. — Смјеста простри синију, донеси која држи воденични камен. Вук Рј. сајтлук ракије и најбољи кулен. Кос. На кулазе ж мн. тур. ручна колиџа, тачке. други начин спрема се и чува се месо у — У дну [земље] на гомили довучен је био кобасицама . . . куленима. Батут. гној и заборавл>ене кулазе. Божић. кул&ница ж покр. в. кулен. — А куленикулак и кулак м рус. имућан сељак који це, свињски бут, сланина, висе свијесни своју земљу обрађује уз помоћ туђе радне снаге своје важности. Кал. и који пољопривредног радника искоришћује кулета ж покр. кеса у којој с» дрмсе патприсвајајући вишак вредности. роне, фишеклија. — Имамо пушке и ножеве, а кулантан, -тна, -тно фр. сусретљив, преду- кулете пуне фишека. Миљ. сретљив; услужан, прилагодљив. — Кнез кул&тина ж аугм. и пеј. од кула. — На Милан био је веома кулантан, потписивао њем [мору] чучи кулетина тавна. Март. је и одобравао све што смо му предлагали. кулетица ж дем. од кулета. — Извади Јо«. С. кулантно прил. спремно, услужно, су- кремен из мале кулетице. Миљ. кули, -ија м кинееки носач, надничар који сретљиво. — Пружио сам му уз уљудди врши за шнималну награду најтеже послове смијешак и кретњу као да хоћу кулантно у неким земљама Далеког истока. — Кули платити. Бат. кулантност, -ости ж својство или особина раде за пиринач, а као утјеху добију још опијум и алкохол. Уј. онога који је кулантан. кулиза м подр. покр. рђав, непоштен кулатаст, -а, -о кулашаст. — И тако човек. — О, знам те добро, стара кулизо, Карановчани давши Кара-Ђорђију шешану ти чекаш само згодну прилику да издаш и лепа кулатаста ата . . . изиђу. Вук. брата бесном тирану. Јакш. Ђ. кулача ж колиба. — Стару кулачу разкулијеш, -јдша м врста јела (слично валио је па начииио сам ону кућицу и ту качамаку). Вук Рј. живео. Глиш. кулин и кулин м покр. в. кулен. — Утоне кулачина и кулачина ж аугм. и пеј. од као кулин у брашно. Љуб. кулак. — Подмукле гује су ти ове сељачке кулнн, -ина м кулаш. — Да му дамо газде, кулачине. Чол. Талова кулина. НП Вук. кулачки и кулачки, -5, -б који припада Кулнн м у изразима: од К у л и н а б а в а кулацима. (нпр. причати, развести) врло опширно, изкулаш, -аша м тур. 1. коњ жућкастосиве далека, нашироко (причати, развести); за длаке. — Силни жерави, кулаши, риђани К у л и н а б а н а ^ (пра)давна времена. . . . усрпили главе и . . . склижу саоником. кулвна ж аугм. од кула. Вук Рј. Кос. 2. голуб жућкастосиве боје. — Били су то . . . голубови који су се пели више и кулДнар, -ара м лат. онај који се бави превртали вртоглавије од мојих кулаша. кулинарством, кувар. — И »понос« скопских Вучо. кулинара... постан пасуљ . . . добио је . . . кулашаст, -а, -о којије као кулаш; жућ- неколико награда. Пол. 1960. кастосив. — У авлију бесно утрчаше кола са кулАнарски, -3, -о који се односи на кудва кулаша . . . Очи им сијају . . . а по кула- хињу и куварску вештину: ~ изложба, ~ шастој длаци виде сс млазеви беле пене. вештина, кулинарски специјалитети. Јакш. Ђ. Властелин је скакутао преко поља кулинарство с вештина приправљања, на својој кулашастој кобили. Бен. спремања јела. — У . . . борби са суровим кулашпна м аугм. од кулаш. реализмом кулинарства дуго сам се мучио . . . куда да усмерим своје ловачке амбиције. кулашица ж кулашаста кобила. Р-К Б 1958. Р$ч. Ј. •

КУЛИСА — кул&са ж (обично мн.) 1. поз. покретни зид, заклон на позорници као саставни део двкораџуе помоћу којих се представља одређен амбијент или ситуација. — фиг. Изнад њих су разбацане куће, сиве кулисе голог камена. Ств. 1948. То је обична кулиса, иза које нема ничега него само крв, глад. Крл. 2. техн. жлеб кроз који пролази један помичан део машине. Бак. Реч. Изр. без купис&безприкривања,отворено, искрено; иза кулиса иза сцене, тајно, скривено. — [Знао је] иза кулиса како то заправо изгледа. Крл. кулисни, -3, -б који се односи на кулисе: ~ режисер. — фиг. Минут ће позориште и све кулисне тајне. Шен. кулнца и к^лица ж дем. од кула. — Спратић на кући стојао је као кулица. Сек. кулиште с место гдеје некад била кула. — Била ти се саорила кула, по њој ти јс порасла зовина . . . па се зове . . . кулиште. НПХ. кулмен м лат. врх, врхунац, највиша тачка. — Драматски кулмен истиче и ширење темпа. Коњов. кулминат&внбст, -ости ж највшиа тачка, врхунац чега, кулминационо стање. — Као да свака нација нема своју кулминативност сунца, своју тшшшу мјесеца. КН 1958. кулминација ж 1. највиши ступањ у разштку чега. — Кулминацијом се назива онај најнапетији моменат сукоба када су могућа два или више решења. Т. књ. Има и таквих амбициозних глупана за којс капралске звијезде значе кулминацију у животу. Крл. 2. астр. мо.иен(а)т кад се небеско тело налаш у највшием положају изнад хоризонта.

КУЛТУРА

121

. . . је посебна врста кривње . . . умишљај искључује кулпу. Мј. 1936. кулпбзан, -зна, -зно који је учињен из нехата (за разлику од долозног, смишљеног). — У свим овим случајевима не ради се о долозним деликвентима, већ о кулпозним пропустима. Мј. 1926. кулскп, -а, -5 који се односи на куле. култ м лат. 1. поштовање, признавање, обожавање божанстава, светаца и др. и релишозни обреди у вези с тим. — Ненаучно [би било] сматрати да је код Хебреја п о стојао само култ Јехове. Ант. 1. Хришћанска црква је . . . култ прецима — заменила култом хришћанским свецима. Ђорђ. 2. еелико или претерано поштовање кога или чега: ~ личности, ~ мртвих, ~ великих људи, ~ жене, ~ форме, — прошлости. — Не правите од јела култ! Крањч. Стј. култбватор м лат. пољопривредно оруђе за површинску обраду земљишта. култ&ваторски, -а3 -5 који се оеноси на култиваторе: ~ сејачица. култАвираност, -ости ж оеобина онога који је култивиран. — Приказује . . . лажну култивираност војвођанских . . . ситнограђанских породица. НК 1946. култивирање с гл. им. од култишрати. култивирати, -Јтирам несврш. = култивисати а. гајити, неговати. б. фиг. уводити у употребу, ширити. — Уметничка наша ш к о л а . . . култивира народне орааментичне мотиве. Матош. Култивирати ту вијест у јавносги било би више него бламажа. Ков. А. култ&висање с гл. им. од култивисати. култ&висати, -ишем несврш. = кулкулминациоиЗ, -5, -б који се односи на кулминацију, којијеу кулминаџији: ~ тачка. тивирати. — Лоза се култивише . . . нароч и т о . . . на југу наше државе. Цвиј. [Они] кулминбрати, -инирЗм и кулм&ниса- не култивишу толико своју бол. Матош, ти, -ишем сврш. и несврш. бити на вркултни, -5, -б који св односи на култ, хунцу у развитку чега. — Сцена је кулминирала у нападају хистеричном. Крл. Она који је у вези с вршењем религиозних обреда: сентиментална филозофија . . . је досад увек култни предмети, култне песме. кулмшшсала у мисли на тишину у гробу. култура ж лат. 1. скуп свега онога што Лаз. Л. је људско друштво постигло и остварило у кулбар, -ара м (обично мн.) фр. спо- области проггзводне, друштвене и духовне дередне просторије, ходници (нарочито у пар- латности: општа ~ . 2. а. ступањ, ниво ламенту) који служе за одмор и за неслуж- такве делатности једног народа, епохе, друшбене разговоре. — Други је дан у саборским твеног система, друштвеног слоја: социјакулоарима . . . чланак изазвао опће занима- листичка ~ . — Вјечна супериорност хеа е . Бег. Говорио сам о томе и на плену- ленске културе је . . . у . . . култу љепоте. мима Савеза књижевника, и у кулоарима, Матош. 6. ступањ, ниво разттка какве привредне гране или духовне активности. — и путем штампс. Лит. 1957. Не.ма композитора и дела које могу предкулов, -бна м ел. јединица за мерење стављати нашу музичку културу. КН 1956. количине влектрицитепш (С). Сељак нема оних ситница материјалне кулкулпа ж лат. правн. кривња, кривица туре. Божић. 3. ступањ друштвеног, дуучињфна из тката, немарности. — Кулпа ховног разттка тјединца, просвећеност, обра-

122

КУЛТУРАН — КУЛУК

зованост, начитаност; поседовање одређених навика, владање, понашање, одгој: лична ~ . — Ти критичари нису имали довољно књижевне културе да би критику могли дићи на академски степен. Милис. Она је често носила у Топлице јабуке, крушке . . . на продају и усисавала доста културе. Киш. 4. агр. а. гајгње, неговање какве биљке, уз помоћ агротехничких мера, тако однегована биљка. — Озбиљно [су] се посветили култури шећерне репе. Козарч. Између њих [кућа] је земља ишарана разним културама. 6. обрада, обрађивање. — Прелаз на интензивније културе није могуће код нашег малог посједа извести у већем обиму. Д 1934. Отето је природи и приведено култури 350.000 ха земље. ЕГ 3. 5. биол. микроорганизми који се одгајају у лабораторији. — Умјетно одгајајући културе микроорганизама ослабио је њихово дјеловањс. ОП 2. Изр. дом културе културно-просветна установа; просторија, зграда у којој се таква установа налази; ф и з и ч к а ~ спортска и атлетска активност; јачање тела телесним вежбањем и правилним начином живота. културан и културан, -рна, -рно 1. (одр.) који се односи на културу, који је у вези с културом: културни развитак, културни радник, ~ установа, културне приредбе, ~ наслеђе. 2. који стоји на високом ступњу културе, који се одликује културом, образован, лепо одгојен, васпитан. — Треба . . . те људе са села подићи, учшшти културним. Дав. 3. агр. који је обрађен, оплемењен, одгојен човечјим радом (о биљкама, земли, тлу). — Појас мјешовитих и бјелогоричних шума испрекидан је . . . великим површинама културног тла, ораницаш, воћњацима, ливадама. ЕГ 3. Вишекратном селекцијом угојена је велика већ и н а . . . домаћих животиња и одлике културног биља. НЕ. културбувд м нем. фашистичка организација у бившој Југославији коју су сачињавали припадници нвмачке мањине. културбундовац, -бвца м припадник културбунда. — Њима су се прикључили њемачки народни посланици »културбундовци«. Риб. културнЗк м активист(а) који организује културно-просветни рад. — Његови културници... нацртали су црвеном бојом огромну петокраку звезду. Минд. културно и културно прил. а. у културном погледу, што се тиче културе. — До каког јаког изражаја може да дође та идеја у . . . културно већ пробуђених народа сведочи... Русија. КР 1934. б. на културан начин; одгојено, васпитано. — Сви се према судији културно понашају. Ђон.

културно- као први део сложеншџ значи: који се односи на културу: културноисторијски, културнопросветитељскиз културнотехнички итд. културно&тнички, -3, -б који се односи на етничку културу. — Дубровачки словенски речник знатно се проредио под утицајем културноетничких прилика у њему. Бел. културноистбрнјски, -а, -о који се односи на историју културе. културно-полАтички, -а3 -о који се односи на културу и политику. културнопбвијесни, -5, -б (ијек.) који се односи на повијест културе. — Да би се једна земља могла развити у туристичку земљу, мора имати . . . културноповијесне споменике. ОГ. културно-прбсветни, -5, -б који се односи на културу и просвету. — Што је религиозан, његова је ствар и ствар нашег бољег рада и залагања на културно-просветном пољу. Дав. култ^рнбст, -ости ж особина онога који је културан. — У Вука је била извесна скривена, латентна кучтурност. Бел. Упућивати . . . модерна културна настојања на народне умотворине значи упућивати културност на изразе некултурности или полукултуре. Матош. културонбсац, -сца м онај који носи, доноси културу. — То јс била стална тема још првих пречанских културоносаца за владе кнеза Милоша. Јов. С. културотвбрац, -рца м онај који ствара културу. — Данас културни инфантилизам може у културотворцима видјети вјештице и вилењаке. Уј. културтрбгер м нем. ир. империјалист, колонизатор који свој рад прикрива тобожњим ширелем цивилизације и културе у народу који жели поробити. — Сви културтрегери носе цилиндар. Јакш. Ђ. Одмах [су] главом без обзира стали бјежати . . . многи њемачки »културтрегери«. С 1911. културтрбгерски, -а, -б који се односи на културтрегере. кулук м тур. 1. ист. а. радна обавеза полуслободних сељака према феудалном господару или спахији. — [Турцима] је било главно да раја буде м и р н а . . . да врши кулук. Ђорђ. б. зб. кулучари. —• Стевану прискочи срећа те убије такмаца [агу]. Скочи кулук на побуну, веже му руке наопако и баци га у дно тамнице. Љуб. 2. обавеза личног, неплаћеног рада на изградњи путева, утврђења, јавних грађевина и сл. у корист заједнице. — Трећег лета позове се први позив народне војске на ку-

КУЛУКОВАТИ — КУМ лук да гради неке шанчеве. Ранк. У шуми прокопавају пут на кулук. Бен. 3. Фиг. а. тежак и напоран рад. — Хорације би принуђен да с е . . . запосли као квесторскн писар. Доцније га Меценатово пријатељство избави и тога кулука. Цар М. б. разг. беда, невоља, непријатност. — Јерм е н к а . . . То и није жена него — кулук. Напаст која се залепи за човека. Андр. И. кулуковати, -кујем несврш. кулучити. Вук Рј. кулунџија м в. кујунџија. — Сребру ће се кулунџија наћи. НПХ. кулучар м онај који ерши кулук, онај који ради на кулуку. — Није нипошто хтсо д а . . . ради на агином послу као кулучар. Андр. И. У случају опште потребе кулучарима се плаћала надница. Јов. С. кулучарев, -а, -о = кулучаров који припада кулучару. кулучарина ж износ у новгју који ее плаћа за ослобођење од обавеза кулука. кулучарка ж женска особа кулучар. — Тома Димић са кулучарком која одрађује д у г . . . збунио се, иикако да нађе шта да каже. Сек. кулучаров, -а, -о — кулучарев. кулучбае с гл. им. од кулучити. кулучија ж ист. сељачко ропство. — Тај је био у Италији још за време кулучије. Вин. кулучнти, -им несврш. а. радити на кулуку, обавезном неплаћеном раду. — Од тихе раднице, која је почела као под неком срамотом да кулучи, постаде сарадник кога цене, кога за савет питају. Сек. Нема никога да обради поља, а некмоли да кулучи. Бен. б. фиг. тешко и напорно радити. — Песници [су] кулучили и били свесни тога да кулуче. Михиз. На својој земљи кулучимо цијеле године од звијезде до звијезде. КН 1936. кулуша ж кулашаста кобила. Вук Рј. куља ж (обично мн.) подр. велик трбух, трбушина. — Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија. Мат. С л у ш ч е . . . за туђе куље дави бијеле голубиће. Матош. Ј ж покр. качамак, жганци, палена. — У Италији... живе искључиво од тзв. поленте... Качамак, мамаљуга3 пура и куља је готово то исто. Батут. куљав, -а, -о I. који има велику куљу, велик трбух, трбушаст. — Проматрајући његову малену појаву с . . . куљавим трбухом... осјетим одвратност. Кос. Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо! Коч, 2. вулг. носе-

123

На, трудна (р жени). — Пропитају: 'Есам ли куљава и 'оћу ли моћи рађати? Јел. Била је куљава. Десн. 3. који куља, сукља. — Ено гори црвеним језицима . . . јури с кул>авим димовима. Сим. куљање с гл. им. од куљати. куљар, -ара м покр. кеса на грибу, великој мрежи којом на Стдарском језеру хватају рибу. Вук Рј. куљати, -ам несврш. а. бурно избијати, тећи, сукљати (р диму, пари, води и сл.). — С прозора, с балкона... куљали су млазови густог дима. Франг. Из пекаре и ашчинице куљао је мирис печених сомуна, јагњећег и свињског печења. Бар. фиг. На жута уста куљају му ријечи. Поп. В. б. кретати се бурно, усковитлано. — Од јутра куља [снијег] скривајући високе куле. Каш. Облаци што су о заходу сунца почели с југа куљати, затворили су небо. Тур. в . стпварати вреву, кретати се у гомилама, масама. — Хрли и куља свијет са свију страна. Коч. куљен и куљен м 1. кулен. 2. трбух. — Ено ваша браћа осветници гоне Турке низ ждријела Душка с куљеновим мрцинећи кланце. Март. куљеша м погрд. онај који има велик трбух, дебељко. — Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено. Мат. куљнути, -н2м сврш. 1. сврш. према куљати. — Истрчала му мати из куће, а за њом куљнула радознала чељад. Рад. Д. Ватра у вихору к у љ н у . . . кроз димњак. Богдан. 2. потиснути наглим, кратким покретом, гурнути. — Куљнуше их на црквена в р а т а . . . а за њима се разли бучно мноштво. Божић. кум м (мн. кумови) 1. а. код хришћанских народа онај који држи дете на крштењу као сведок и заступник родитеља; онај који даје име новорођенчету: крштени ~ . 6. сведок на кризми: кризмани, фирмани ~ . в. сведок при венчању: венчани ~ . г. сеедок код спуштања са бродоградилишта новог брода у море. — Он је на крају у својству кума дао броду име »Сгошт«. Пол. 1958. 2. фиг. онај који је својим саветом или својом помоћу суделовао при стварању какве основе или плана (обично у рђавом смислу). — Који је ту свети Петар опет кумом био ? Шен. Могу вам доставити . . . да се на вас спрема . . . напад . . . због тобожње провизије при последњем општинском зајму, којем стс били кум. Каш. 3. нар. а. у фамилијарном обраћању старијем мушкарцу; Циганин чергар. — Редак је черг а р . . . који не зна и ковати, зато их сељаци највише и титулишу: мајсторвЈ а у доброј вољи: куме. Јакш. Ђ. б. побратим. Д е а н . Рј. *. ..<- ^ - ± . - ~

124

К У М — К У М И Т И СВ

Изр. дебели ~> нар. главни сведок при венчању; шишани ~ етн. добар пријатељ који је извршио прво шишање мушког детета. кум м тур. ситан песак. кума ж (вок. кумо) 1. женска особа кум; кумова жена. 2. еуф. куга. Р-К Реч. кумак, -мка м дем. и хип. од кум. Вук Рј. кумало с покр. гошћење у част кумства после крштења. — На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би куму, пријатељ пријатељу част и поштење. Коч. куман м хип. од кум. — Не брини за мене3 куманвЈ — одврати му газда. Дук. кумање с гл. им. од кумати се. кумар м покр. краставац. кумарин, -ина м хем. ароматски екстракт неких биљака који се употребљава у парфимерији и дуванској индустрији. БЛЗ. кумарон, -бна м хем. уље ароматског мириса које се стајањем претвара у смолу. — Из сировог бензола добива с е . . . тешки бензол, кумарон и лакови. КН 1955. кумати, -Зм несврш. чистити песком; исп. кум. — Једна старицаа измећарица смежураних руку, кумала је ситвим пијеском авлинска врата. Андр. И. куматн се, кумЗм се несврш. уз. повр. поздрављати се с ким називајући се кумом. — Има већ коџа времена како се кумају, па сад је наумила да својој немоћној куми у помоћ притече. Јакш. 23. кумача ж покр. девојка која ее посестрими с другом девојком. — Закуну се да ће бити мушкарци побратими а женске друге (Власи кажу кумаче). Вук Рј. кумачица ж дем. од кумача. к у м а ш м тур. покр. 1. ерста свилене тканине, свилено платно, атлас. — Кумаш јорган спремит ћемо теби. Огр. Обуче димије од ружичастог кумаша. Шант. 2. црна, свилена пантљика коју сеоске дееојке носе око врата. Вук Рј. кумашин м хип. од кум. — То ти је, кумашине мој, све једна багра. Павл. Пред н>им [кумом] јастуци се цепају и перје свет засипа, нек зна се кад се кумашин кући пратио. Чипл. кумашли тур. који јв начињен од кумаша. — Покрила се кумашли јорганом. НПХ. Обуче кумашли димије. Ћор. кумбара ж тур. заст. ерста старинске гранате, врста топа, лумбарда. — Баца у манасгир потпаљене кумбаре . . . али у том тренутку запаљене кумбаре дочепаше... в баце их доље на турске главе. Вујач.

Дванаест дана су турски велики баљамези и мање кумбаре бомбардовале без престанка опсађене. Сур. кумбараџија м тур. онај који баца, пат кумбаре. Вук Рј. кумбура ж покр. «. кумбара. — Ови узе двије кумбуре, прегледа и увјери се да бише . . . уждиле. Миљ. кумек м дијал. сељак. — Кумек — добро наћулио ухо не би ли ухватио.. . новост. Кол. кумин, -а, -о који припада куми, који потиче од куме. кумин, -Ана м бот. «. ким. Терм. 3. куминов, -а, -о који припада кумину; који се прави од кумина. — Частио [је] офиц и р е . . . правом куминовом препеченицом. Крањч. Спу. кумбновача ж ракија начињена од куминових зрнаца. — Испијао [ б и ] . . . боцу куминоваче. Шо«. кумир, -Ара м 1. кип којем се мноеобошци клањају као божанешву, идол; фетиш. — Пјевају... пјесме двоглавом дрвеном кумиру. Крл. 2. фиг. предмет обоокавања, одушевљеног клањања. — Цившгазација скрши старе кумире да на њихово мјесто ускриси ново страшило . . . златно теле. Матош. Не, никада неће моја лира зазвонити у славу кумира! Митр. Изр. з л а т н и ~ новац. — Живио је у време када је капитал био све и када се бескрупулозно ишло напред ка златном кумиру. Михиз. кумирство с клањање кумирима, обожавање кумира (2), идолопоклонство. — Није било дана гдје не би ово или оно учинио у интересу . . . буђења народа из . . . »кумирства«. Ђал. кумис м монголско пиће од преврелог кобиљег млека. Терм. 5. кумити, кумим несврш. 1. звати, именовати за кума. — Кума кумим млада Маријана. НП Вук. 2. молити заклињући кумством; усрдно молити, преклињати. — Знаш како је тежаку насељенику кад нема своје марве и свога радила тежачкога, него навијек лети, куми и узајмљује по селу. Ћоп. Она ће ићи, молити и кумити свакога да му да каква посла, заслужбе. Мул. Изр. — богом, з д р а в љ е м заклињати богом, здрављем. — Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико. Нуш. Кумим вас здрављем да ме не оставите на ноћној роси. Шен. ~ се уз. повр. ступати у кумовске односе. — Зар се нису многима већ и оче-

КУМИЋ — КУМУЛИРАТИ (СЕ) ви познавали, и заједно кириЈали, и кумили се? Петр. В. кумић м 1. дем. и хип. од кум. 2. в. кумче. — Ваљало му да привенча неког кумића кога је . . . крстио још кад се . . . враћао из светског рата. Рад. Д. кумица ж 1. дем. и хип. од кума. 2. женско дете према своме куму. Деан. Рј. 3. дијал. селакиња, сељанка. — Тополе су . . . замукле . . . баш као кумице кад на подизање дигну очи. Бен. кумичпн, -а, -о који припада кумици. к^мљење с гл. им. од кумити (се). кумов, -а, -о који припада куму. кумбваае с гл. им. од кумоеати. кумДвати, кумујем несврш. а. бигш кум (кума) при крштењу, кризми или венчању. б. при пуштању брода у море одређивати име броду. — Нови брод коме је кумовала [кћерка власника] пети је брод изграђен досад за Швајцарску. Пол. 1959. в. суделовати, учествовати својим саветом или својом помоћу при стварању каквога плана, каквога рада. — Маричић је . . . сигурно кумовао оном допису. Нех. Богато латинско и талијанско пјесништво средњега вијека кумовало [је] почецима хрватског умјетничког пјесништва. Комб. кумовни, -а, -б покр. в. кумовски. — Мене допадне кумовни дар: свилена кошуља коју је млада три године везла. Љуб. кумбвски, -а, -о који припада куму и кумоеима. — Сестра везе кумовску кошуљу. Вук. Кумовским именом штити се дете од вукодлака. Чипл. кумординар м нем. варв. собар, собни слуга. — Пријашњи је . . . кумординар постао чиновник и пењао се по љествици чиновничке хијерархије. Баб. кумординарство с служба кумординара. — Доскора ће моје кумординарство ево и на лакте провирити. Ков. А. кумпаннја ж фр. 1. војн. = компанија (3). — Двије кумпаније . . . мушкетира разредише се под брдом. Шен. 2. заст. зграда гдеје било кумпанијско заповедништво. — Имаш и иглу и конца [у торби]; остало ти још како си и ш а о . . . на стражу у кумпанију. Ад. 3. фиг. нар. мноштво чега. — Досад си дробила све по једног врага, а сад их наједном одброји читаву кумпанију. Пав. кумпанијски, -а, -о који припада кумпанији: ~ зграда, благајна. кумпањ и кумпан. м покр. в. компан>он. — Засио [је] као кумпан. у велику фабрику старина. Војн.

125

кумпар, -^ра м тал. покр. у фамилијарном обраћању старијој мушкој особи; исп. кум (За). — Тог нам пута кратио дуго вријеме кумпар Лука. Наз. кумпара ж в. кумбара. — Изнад војске прелећу кумпаре. НП Вук. кумпаран, -ана м покр. в. копоран. — Старинско и одијело на њему . . . Сивкасти кумпаран украшен чојом и китама. Шимун. кумпет м покр. густ пекмез од брашна и куваног мошта. Деан. Рј. кумпир, -ира и кумпијер, -ј^ра м в. крумпир. — Једва се два-три пута машише — и већ почистише сир и кумпире. О-А. Ја бих . . . још пун бакрач куванијех кумпијера могб изести. Аз. кумра, кумрија и кумр&куша ж тур. зоол. в. гугутка. — Гледаше . . . под стреху кућну гдје се сакриле двије кумре, прибиле се једна уз другу и спавају. Ћор. А кумрија из шумске мути [тишине] тугаљиво загукала. Павл. Чују се кумрикуше под стрехом и клокот камене чесме. Куш. кумрин, -а, -о који припада кумри. кумриш, -Аша м покр. нитков, ништпарцја. — Познао је кумриш моју песницу. Ков. А. кумсал, -ала м тур. сипган песак, пржина. Вук Рј. кумст м нем. варв. вешшина. — Гледам ја оне кумстове комедијашке [у циркусу] и не слутим сирота ништа. Срем. кумство с 1. кумовање. — Два сам досад кумства обећао. НП Вук. 2. веза, односи који поспгоје међу кумовима. — Частили [су их] господски, пријатељски, као да су . . . у роду или кумству. Шен. Имала је врсту поштовања за људе са којима би се везала доброчинством. То је као код вас Срба кумство. Сек. 3. зб. кумови. — Тако се је лагало, денунцирало, клеветало, јело, гризло, плело и мело код родбине, тазбине, кумства. Шен. Они су испитани још велике недеље . . . Вељи се већ знало кумство и без договора, Ранк. кумулатбван, -вна, -вно свеукупан, нагомилан: ~ обрачун, ~ допринос. кумулатЗвно прил. скупно, у гомили. — Таблице садрже кумулативно обрачунате доприносе из личног дохотка. Пол. 1958. кумулација ж лат. гомилање, нагомилаеање. кумулирати (се), -улирам (се) несврш. лат. гомилати (се), нагомилавати (се). — Отуда су се у идућој години у области инвестиција кумулирали досадашњи незавршени програми са оним новима. Пол. 1960.

126

КУМУЛОНИМБУС — КУНДУРЏИЈА

кунаши м мн. зоол. врста тоболчара, торбара Вазуиипае. — Кунаши су нешто већи тоболчари који се хране кукцима. Финк. кунда ж куса кокош. Вук Рј. кундак м тур. 1. проширени дрвени део ватреног оружја који се притисне у раме при пуцању. — Жандар ме ето гурнуо кундаком . . . што сам казала да не знам гдје ми је син. Мишк. Један од њих бијесно је ударао кумчад ж зб. им. од кумче. кундаком у врата. Чол. 2. фиг. насилна, покумче, -ета с у односу на кума: дете које лицијсш власт. — Све класе подједнако . . . је он крстио. — Невиној кумчади . . . намећу безгласно клече пред кундаком. КР 1924. имена. Јурк. За срећу и здравље мога кумБио је отворено противу војне владе и кунчета и његових родитеља . . . наздрави кум. дака. Бар. Вес. То је кумче пазила Магда као око у кундаст, -а, -о в. кусаст. Вук Рј. глави. Шен. купдачара ж пушка с великим, тешким кун м покр. клен, макљен. Вук Рј. кундаком. — Мираш је безвољно придизао куна ж 1. зоол. а. малена грабљива зверка п у ш к у . . . управо стога што му је неприлична из пор. мачака еитка тела, кратких ногу, са и тешка та дугачка кундачара. Вуков. скупоценим крзном светлоциметасте боје; кундачење с гл. им. од кундачити. крзно такве животиње. — Стајаћа капа била од самура или од куне калпак. Вук. б. мн. кундачнна м аугм. од кундак. — Нећу породица таквих животиња, са много под- се заклињати двапут док је ове кундачине. ерста Мш1еНс1ае. Терм. 4. 2. ист. ноечана Јевт. јединица у Хрватској у другом светском рату. кундачити, -им несврш. тући, уда— Дуго је трајао разговор с човјеком који рати кундаком. — Ако само ЈОШ једну ланеш, је за седамдесет и пет куна дневно радио у кундачит ћу те да ће ти . . . палента изаћи Варешу. Чол. на нос. Куш. Зар ћу пустити да га туку и Изр. ~ белица зоол. Ми81е1а Гота; кундаче? Чипл. ~ златка, ~ златица зоол. Мивгек кундачки прил. кундаком напред. — тапез. Терм. 4. Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча кунадра ж 1. бот. сува властаста или на н>ега. Ранк. пераста чашица на плоду коју лако преноси кундра ж (о5ично мн.) покр. в. кондура. ветар, перница раррш. Терм. 3. 2. оно од пређе што се ухвати у нитима као памук. — — Обућар који је радио у кући ципеле за Памучном кунадром тај да натрпа вреће да дјецу, правио је махом дрвене кундре. Ђон. кундрбв, -бва м в. кудров. Вук Рј. не . . . покрхамо кости. Вел. 3. палацка од рогоза кад се ишчупа као перје. Вук Рј. 4. покр. кундурарије ж мн. покр. брбљарије. — маховина. Рј. А. Познаш ли Гркињу ? — запита . . . да пресикунадраст, -а> -о који је као кунадра, јече туцало мајчиних кундурарија. ВОЈН. маховинаст, вунаст, памучаст. — Летораскундурати, -ам несврш. фиг. пешачити, ти су зеленомрки . . . а пупољци су кунад- путовати, ићи. — Кундураше право до расти (вунасти). Тод. Србије. НП Вук. кунар, -ара м а. човек који се бави ловљекундура ж (обично мн.) = кондура. — њем куна. — Траже куне, нашу највреднију Чарапе није носио, него плитке, отворене крзнашицу. То су кунари како их народ зове. кундуре. Ћор. У нашем народу има дрвене НИН 1959. б. ерста ловачког пса који се обуће и у Славонији, али то је потпуна обуупотребљаеа у лову на куне. ћа (кундуре). Рад. А. кунаторење с гл. им. од кунаторити. кундурица ж покр. брбљавица, блебетукунаторити, -им несврш. тешко жи- ша. — Ја говорим како кундурица. Војн. вети, злопатити се, кубурити. — Већ три кундурбвати, -урујем несврш. покр. месеца кунаторим као псето. Матош. Ку- брбљати, блебетати. — Имао [је] нешто наторио без женске руке у кући, но не мога- новије и чудноватије да гледа и да о томе ше тако занавијек остати. БВ 1909. даље »кундурује«. Војн. кунац, -нца м 1. зоол. в. кунић. Деан. Рј. кундурџија м тур. онај који прави кун2. фиг. човек малена раста и ретких накос- дуре, обућар. — Падају у очи многобројни трешених бркова. Рј. А. 3. покр. комад круха занати балканског типа: седлари, самарџије нарочитог облика. — Ех, ко бег [бих вечерао]! . . . кундурџије. Дед. Ј. Ухапшен је око Боба и кунац бешкота! Војн. шест сати Расим кундурџија. Сим. кумулонимбус м лат. мет. врста облака, који доноси кишу у облику пљуска, а често и тучу с грмљавином. — Пилоти . . . избјегавају сусрете са кумулонимбусима. Пол. 1958. кумулус м лат. мет. облак гомиласпге структуре с равном базом и с врхом у облику свода, лопте или у дугуљастом облику.

КУНИДБА — КУП1 кунидба ж покр. проклињање, клетва. — Хтио бих да се . . . ошибну пороци нашега пука, највише освета . . . клетва и кунидба. Љуб. кунин, -а, -о који припада куни: ~ кожа, ~ крзно. кун&на ж 1. кунина кожа, кунино крзно. Деан. Рј. 2. фиг. покр. брада у вршици трске. — Колена су му клецала кад се пео да из тршчанскога крова две три кунине ишчупа. Јакш. 23. 3. бот. в. куница {36). кунић, -а и купнћ, -ића м 1. а. зоол. глодар из пор. зечева који се много множи и врлоје плашљив Сишси1ш сишси1из. Терм. 4. б. крзно од такве животиње. 2. фиг. плашљивац. — Легионари пуцају у зрак да заплаше ријечке куниће, који већ бјеже главом без обзира. Цар Е. кунићарство и кунић&рство с одгајање кунића као привредна грана за добивање меса и крзна. — Неке врсте сточарства . . . у великој судојеризанемарене, као пчеларство . . . кунићарство. БГ 1. куница ж 1. а. дем. од куна. 6. куна Џ). 2. капа од куниног крзна. — Нахерио бјелокапу куницу на ухо. Шен. 3. бот. а. в. спориш, хајдучка гправа. Сим. Реч. б. биљка из пор. трава А1оресигш. — Нико није умео осушити липов цвет ни сачувати иву-траву, кантарион и куницу као фра Лука. Андр. И. куничица ж дем. од куница. — Лопће воду куничица, пчеле купи лисичица. НПХ. кунктатор м лат. онај који дуго оклева, комбљивац. — У рату енергија младих људи показује често вјерније пут неголи сва искуства старих кунктатора. Крањч. Стј. кунктаторскн, -а, -о који се односи на кунктаторе. кунов и кунов, -а, -о који припада куну, који је начињен од куна; кленов. — Племена су . . . правила хлеб од кунова дрвета. Цвиј. 1 куповина ж куново дрво, кленовина. Вук Рј. куновина2 ж 1. кунино крзно. — Испод капе од куновине погледаше очи каквих у свом веку није видео. Кнеж. Л. На сваком алкару калпак од куновине с бијелом високом челенком. Шимун. 2. ист. порез који се плаћао куниним кожама. — Ту бише учињеве наредбе о плаћању куновине. В 1885, кунски, -а, -о в. куњи. — Трговало [се] и даће плаћале још и . . . у кунским кожама. Шиш. кунст и кувшт м нем. варв. мајсторија, вештина. — Све . . . је сличило на мудролију и некакав »кунст«. Десн. Петрица показује код стола кунште. Матош. кунтош м тур. покр. ћурак, кожух. Вук Рј,

127

кунфЗн, -Ана м тал. покр. међа, граница. — Преко мора дуждевога до кунфина паштровскога. Вук Рј. куњав, -а, -о који много куња. — А што си тако окошта, и што си тако . . . руњава и куњава? Кош. куњавац, -авца м куњало. Деан. Рј. куњавица ж куњалица (7). Терм. 5. ку&ад, -ада и куњадо м тал. покр. свак; девер; шурак, пашеног. — Добро јутро, наш мили куњаде! НПХ. куњада ж покр. заова; свастика; снаха. Рј. А. куњапица ж 1. осећање немоћи које се очитује, испољава у непрестаном дремању и полусну. — Зна вам она . . . излијечити од грознице, огњуштине, куњалице и других таких болести. Ћор. 2. покр. женска особа која често куња. Рј. А. куњало м и с онај који много кула, дрема; болежлива особа. Р-К Рен. куњаше с гл. им. од куњати. куњати, куњам несврш. 1. а. налазити се у стању полусна. — Рекао сам стражару, који је куњао ослоњен на једно дрво, да легне да спава. Чол. Куњала [је] шћућурена на било којем дивану и не свлачила се. Шимун. б. осећати се слабим, нездравим. — А она би слаба, болежљива . . . куњала у свом наслоњачу. Том. Болесно куњам читаве ноћи. Ћоп. Калемио сам и његовао једну младицу . . . а она . . . све нешто куња и болује. Сек. 2. фиг. не испољавапги активност, остајати без употребе, без примене, бити, налазити се у нераду. — Италијани куњају у бункерима и баракама иза жица. Вуков. Његов подрти стари бајс куња у куту. Ков. А. кушац, -њца м покр. кунац (5). — Она је . . . узимала из малог . . . ормара крај огњишта куљац круха. Сек. куњи, -а, -е који припада куни, кунама. Вук Рј. куака ж зоол. врста морске шкољке. — Каткад је дошла и шкрињица оштрига и куњака. Бег. куљкара ж риб. справа за лов куњки, Свезн. куп м (лок. купу) 1. купња, куповина. — Невјеста се . . . стицала купом или отмицом. Шиш. Да сад хоће, развргла бих куп. Сад би се нашао и бољи купац. Драж. 2. купљен предмет. Бак. Реч. куп1 м 1. већа количина каквих предмета нагомиланихједан на други; хрпа. — Младице у дворишту . . . гњију на купу. Михољ. И све је заједно — и жита и пљева падало на куп уз брезов стожер. Сиј. 2. скуп, збор људи.

128

КУП" — КУПАТИ СЕ

— Та приповјетка бје од свега купа примљена изразом највећега незадовољства. Јурк. Изр. на (у) један ~ не разликујући разноврсне предмете мешајући све заједно. куп* м енгл. пехар као награда за најбољи резултат у спортском натецању, такмичењу; чрижно спортско играње у којем победилац добива као награду пехар. — Постоји предлог за одигравање купа европских кошаркашких шампиона. Пол. 1957. Изр. куп-систем спорт. систем играња при којем побеђени испада из даљег натецања, такмичења. — Играло се по куп-систему са испадањем побеђеног из даљег такмичења. Шах 1. куп 3 м покр. четвртаста мрежа за ловљење риба. Рј. А.

купало с покр. место где се купа. — То су нагодиле виле себи за игралиште кад се слијећу са околних купала. Павл. купаљка ж покр. купалиште. — Градић као и сви остали у Босии . . . с чаршијом . . . приземницама . . . купаљком, водоводом. Сим. купан, -пна, -пно који је у купу1 с чим. — Лишће је ситно, округласто, купно. Тод. купање с гл. им. од купати (се). купаона ж в. купаоница. — О, душу нашу шхо је каона, ми нећемо опрати водом купаона. Крл. Дошао је мој ред и пошао сам у једну купаону. Пол. 1959. купаоница и купабница ж •» купатило

(1) просторија за купање и умивање, обично с кадом; велик издужен суд за купање, када. — купа 1 ж лат. велика чаша (обично масивна), Идем ти приправити купаоницу. Сим. пехар. — Треба л ' купе, има двије руке. купаонички и купабнички, -а, -о који Маж. И. На полицама стајали су бокари . . . сребрене гравиране купе. Глиш. фиг. пршгада купаоници: ~ испирач. Твојим прожет зборим жаром уздижући купаст, -а, -о који је налик на купу*. — купу бола богу правде пред олтаром. Долазимо до цркве. Купаста, бела, ограђена Крањч. С. бодљикавом жицом. КН 1958. Посматрао купа* ж тал. покр. цреп у облику жле- је како . . . узлијећу [орлови] чак тамо више бастих глинених или цементних плочица, . . . оног купастог врха што гледа према ћерамида. Вук Рј. Комовима. Вуков. купати, купам (покр. купљем) несврш. купа8 ж 1. геометријско тело које настаје 1. делимично или сасвим мочити, потапати кад се права линија којој је један крај непомичан обрће по кружници, чун, стожац, ко- тело у воду ради прања, освежавања, лечења. нус. 2. предмет сличног облика, највиши део, — [Жене] купаЈу и опремају божЈег човјека. вршак чега, купола. — Негдје вулканска гла- Скерл. 2. запљускивати, заливати. — Нетом вица или купа буде саграђена од наслага мало јача киша, зализне она [Неретва] купавулканскога пепела, пијеска. Тућ. Докле око јући сиво смцење, сапирући ситни пијесак. досеже — планине, литице . . . лијево се О-А. фиг. Џевердар баца и пушке мале . . . види усамљена купа Јериње Главе. Вуков. и мразно гвожђе у крви купа. Јакш. Ђ. 3. фиг. покривати, обасипати са свих страна. купа* ж техн. део строја, машине којим — Глечере густе сумаглица купа. Бој. Сунце се удешава или регулише зупчано трење или је све јаче продирало иза гора и све гушћим рад вентила: ~ вентила, допунска ~ . Бак. зраком купало отоке. Вил. Реч. Изр. — у пени (коња) терати га тако 5 купа и купа ж 1. гомила усправно нас- да му тело покрије пена. — Курири и колаганих снопова (обично) кукурузовине. — њаници купали су у пени угојене газдашке Митраљезе смо поставили за једном купом коње. Ћос. Д. кукурузовине. Пол. 1944. Крстине или купе ~ се повр. 1. мочити, квасипш се у води расту са почишћеног тла у својим стварним ради прања, освежавања или лечења. — Синоћ облицима. ЛМС 1951. 2. гомилица, хрпица. се купала у Тамнави. Вес. фиг. Мјесец се — Грах разасу по тлима и подијели га у купе: купа у прозирном мору. Крањч. С. фиг. све по четири зрна у једну купу. Ћор. 3. [Орион] од звијезда се свих у Океану не војн. пушке прислоњене једна уз другу тако купа никад. М-И. 2. бити, налазити се потда су цеви окренуте нагоре. — Пушке се сла- пуно, са сеих страна захваћен, обухваћен, покжу у купе. Ћос. Д. Шумица је била начич- ривен чим. — Прва кита на виново) лози кана купама партизанских пушака. Поп. Ј. зелени се и купа у сунцу. Наз. Лице се купало у црвенилу. Вил. У самоћи се купам купалишни, -а, -о који се односи на куу извору истине. Јанк. палиште: ~ гост, ~ лечник. Изр. ~ у к р в и а) много креарити, купалиште с 1. место на обали погодно бити сав у крви; б) вршити убиства, крво{од природе или подешено) за купање: јавно ~ , пролића; ~ у сузама много и горко плакати; морско ~ . 2. место са природним лековитим ~ у зноју бити у великом зноју од вруизворима и установама за лечење. .-• .• л ћине или напорног рада.

КУПАТИЛО — КУПИТИ

129

купатило и купатило с 1. = купаоница. купнјерта ж тал. покр. постељни, кре— У исти мах створила се и срна пред тобом ветски покривач. — Попут ланенијех крпа које вјетар размахива на сиромашнијем . . . сва уздрхтала као стидна дјевојка у купијертама3 смучу се паре набреклога вазкупатилу. Коз. Ј. 2. купање, купка. — Узео је топло купатило и легао. Андр. И. 3. купа- духа у прамовима. Војн. 1 лиште, бања. — То је најлепше рајнско купилац и купилац , -иоца онај који купатило у коме се скуаљају гости са свију купп што, сакупљач. — Види се, већ му није страна света. Нен. Љ. до купиоца, а кад га неко дијете зовну одозкупатилски и купатилскн, -а, -б који го . . . он викну на њ. Ћоп. припада купатилу. — Казан купатилски купилац*, -иоца м кјтац. Бен. Рј. [продаје се]. Пол. 1962. купилица и купилица ж она која купи купаћи, -а, -е који служи за купање: ~ што. — Извео до триста косаца, триста костим, ~ гаћице. косаца, триста купилица. НПХ. купаћица ж купаће одело. — Сасвим купин, -а, -о ксји припада купи*: ~ осовиопрезно скину купаћицу и поче да је циједи. на, ~ пресек. Ђур. купина ж ешиегодишњи грм из пор. ружа купац1, -пца м суд са дршком од неколико с трнатим израштајима дуж стабла Кићш ока који употребљују у воденицама за мерење. Ггис1:1сози$; плод такве биљке. — фиг. Е 3 Вук Рј. пријо, баш си ме угостила!... Чекај, купино моја, ја ћу тебе мало друкчије угостити, купац2, -пца м дем. од куп1. — На раван да ћеш све платити! Моск. сашли чисту, на ливаде . . . гдје отавица истом покошена, у маглици се сиви купци купинаст, -а, -о који је налик на купину. каде. Марк. Ф. купннин, -а, -о који припада купини. — купац, -пца м човек који купује нешто. — Из мрачних трњининих и купининих густиТрговци . . . шеткају тамо-амо пред својим ша јавише се кратки одјеци. Петр. В. дућанлма . . . и вичу купце. Дом. Није му купиница ж плод купинин. — Очи црве се исплатило . . . да тражи другог купца. као купинице3 а живе кб жеравице. Шен. Кал. купинов, -а, -о који припада купини, који купач, -ача м онај који се купа. — Ливада [се] поред ријеке испунила бучном гомилом је произееден од купине (плода): ~ грмље, ~ вино. чудних купача. Чол. купињак м густо грмље купине. — Гукупачица ж она која се купа. штери шушкају кроз набујале купињаке. купачки, -а5 -б који припада купачима: ~ Лал. капа. купиаача и куп6н>ача ж њива пуна купе, -ба фр. одељењесаседиштима у вагокупина. — Дао [бих ти] најбољу њиву у зану влака, воза. лог. Ено ону купињачу што граничи управо купеј, -дја м купе. — Ја се у купеју одмах с тобом. Нам. извалим на једну страну. Вел. Кондуктер купиње с зб. им. од купина. — Једва је опомену путнике да улазе у купеје. Ћор. који од хајдука знао за јаметину, обраслу купељ ж 1. вода за купање. — У врелу је купињем. Тур. купељ бацише. Јурк. Осјећаше [се] . . . купираше с гл. им. од купирати. — Понеслабом као да је изишла из млаке морске се инструменте, потребне за купирање рекупељи. Кум. 2. купање. — Масирала ју је пова. Кол. послије јутарње купељи по читаву уру. Крл. купирати, купирам сврш. и несврш. фр. Морске купељи љети опоравиле су његово здравље. Крањч. Стј. 3. купалиште, купа- скратити, скраћивати репоее паса, коња, оваца из естетских и економских разлога. В. тило. — Лијечник, млад удовац из оближње пр. уз гл. им. купирање. једне купељи, долазио сваки дан. Ђал. Било је то у некој повећој купељи камо залазе купити, -им несврш. 1. (кога) доводити Хрвати. Шен. на једно место сазиеајући, приморавајући, купељни, -а, -б који се односи на купељи: натерујући. — Што збор купиш кад зборит не смијеш? Њег. Купи по избор сватова и ~ распоред. дођи што прије. Том. 2. (што) прибиратпи купец, -пца м заст. трговац. — Баш га је на одређено место (правећи залиху, гомипоследњи фраклић поштено успавао којим лајући и сл.); уклањати са тла (што расуто). га је частио купец један богати. Чипл. — Купи, купи још, нека стоје [новци] у купивојска м покр. онај који купи војску. тебе. Кућу ћемо начинити. Шимун. Павле — Послаћемо купивојске, свакоме четнику рендише даску . . . девојчице купе иверје. Макс. фиг. И друштво ућута и гледа неодпо дукат на дан. Кост. Л. 9 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

130

КУПИТИ — КУПЛЕТ

ређено . . . као да купи . . . раштркане мисли.

поскупу лекцију. Ћоп. 4. карт. добити по Ћип. 3. скупљати скидајући с чега, чупајући: праеилима игре као допуну или замену: ~ ~ класје. — Натјеривао [је] бабе које су у аса, кеца. његову ревиру купиле . . . гљиве. Јонке. Изр. по што купио, по то и п р о д а о Купила је траве . . . и лечила све болести. посл. како чуо, тако и приповедио; ~ мачка Вес. 4. односипш, уклањати. — Вјетар им у в р е ћ и в.узмачка(џзр.). 1 право у лице дува, угодно их хлади и купи купић м дем. од куп . — Потпалим ватру им зној с лица. Ћип. 5. сакупљати, сабирати у пећи гдје је већ био сложен купић дрва и сазнавајући испитивањем, саслушавањем друтријешћа. Пав. гих. — Шта вам човек неће видети купећи куппца1 дем. од купа1. — У тињи час обичаје. Глиш. Све [је] купио и бељежио. сали у се седам купица ракије. Мат. Сједе Купио је сиротињске сузе и невоље. Вил. 6. фиг. а. чврсто, тесно састављати, приљуб- к столу и прихвати купицу вина. Војн. Изр. метати купице стављати чашу љивати одвојене делове једне уз друге (мишиће, уста као знак непријатног осећања или каквог (или неки други суд) на оболела места за узбуђења). — [Инжињерево] лице није по- изазивање боље циркулације крви. казивало љутину, ону што купи мишиће купица и куппца 2 дем. од купаЂ. — Преи изобличава. Шуб. Сивост и влага горко бројавају новац . . . и састављају га у мале му је купила уста. Сим. б. грчити. — Бол је душу купио, сажимао, набирао, цедио. купице. Сек. Прострли су своје вашарске Ђур. 7. пом. мотати бродско уже у копгур дрангулије на дугул>астом оштаријском столу на којем су . . . биле начичкане купице карада се може брзо употребитпи. Мин. Лекс. та. Божић. Изр. ~ класје по старом стрништу купиште с место где се што купи, скупља, фиг. спомињати догађаје (рбично неугодне); ~ — У извозној области реке Блашице п р њ е спремати се на одлазак. Цвијић је нашао купишта од антимонске ~ се 1. скупљати се на једном месту. — троскве. Дед. Ј. Повезача јој је спала с главе Купили су се око њега као на какво чудо. на којој су јој . . . плетенице упетљане у Вес. Стану се купити у вијеће. М-И. 2. неуредно купиште подно тјемена. Божић. постепено се скупљати, нагомилавати се. — купјена ж покр. в. купина. — Веселе Дуго мора да се је купило у срцу њезину то што сада врије и излијева се. Рад. А. По дружине пролазе . . . вијугавом цестом долини . . . купила се тешка испарења и усред бусова купјена. Војн. лебдела над водама. Ћос. Б. 3. а. скупљати купка ж 1. купање; купатило. — Савјесе, стискати се, постајати мањи у обиму, товао [му је] врућу купку. Грг. Цело тело увлачити се у себе (рд зиме, страха). — Сук- најбоље се дезинфикује у купки. Батут. л>ао један мимо другога журно . . . купећи фиг. Кроз окрепљујућу купку нове науке се у се од студени. О-А. б. постајати набо- . . . прошли су . . . сви значајни књижевници ран, добивати боре. — Лице јој је дошло тога доба. НК 1946. 2. мн. рудно купатило, готово тужно, а чело се почело купити. Вес. топлице, морско купатило, бања. — Милка 4. покр. задржавати се. — Ја поморац и . . . мора у купке. Новак. Купке, шетње, трговац, не купим се дома годином ни два природни умор и сан учинише Своје. Цар М. мјесеца. Љуб. 5. разг. одлазити, носити се, губити се. — Хеј, Мунире . . . купи се и ти, купле, -еа м в. куплет. — Знао је и што ћеш ту тако стар? Сим. безброј валцера и куплеа. Петр. В. Пјева нетко . . . пештански купле. Крл. купити, купим сврш. 1. прибавити у куплер м нем. пеј. сводник, подводач. — власништво плаћајући неку цену. — Купио је У свом огорчењу она [га] је једном . . . цијело Крчелићево имање и све покућство. назвала »куплером«. Андр. И. Ков. А. Нисам купила кафе . . . А то ће ми купл&рај, -аја м нем. јавна кућа, бордел. требати. Вес. 2. привући на своју страну митом, ласкањем, улагивањем, поткупити. — — Све је управо одвратна, прљава крчметина . . . и куплерај. Крл. фиг. Куплерај у Гдје спази слабића, себичњака, привеже му схватањима. Вучо. се за душу, купи га и учини робом туђе лакомости. Шен. Управник творнице . . . имао куплбрство с занимање сводника, подје неколико својих људи међу осуђеницима водача. — Ја више не могу живјетиЈ јер сам које је купио за сланину или дуван. Чол. 3. ја поштен човјек, оптужен због куплерства. фиг. постићи, остварити каквом радњом, Јонке. напором, борбом. — Па капетане . . . како куплет, -бта т фр. шаљива песма актуелвам се допада ова наша војска што се данас ног садржаја с припевом (рбично у оперети и . . . дигла да својом . . . крвљу купи слободу у народном комаду). — Био је велики мајстор словенском југу? Јакш. Ђ. Купио сам ја . . . куплета. Сек. Запјева, уз пратњу гитаре памет још на понору, а и Чугаљ ми је дао . . . куплет. Л-К.

КУПЛЕТИСТ(А) — КУПРИЗАМ куплбтнст(а) м човек који ствара или пева куплете. — Куплетисти . . . пјевају готово у сваком малом кабарету. Јонке. куплунг м нем. варв. део преносног механизма на аутомобилу и сличним направама, спојница, квачило. — Смрзнуо нам се зејтин и куплунг. Дед. В. к^пља ж покр. роба што се продаје и купује; купња. — Сав новац што кнез узе за торно јуне, потроши за купљу. Лал. Тргом називамо и оно што се звало купља, дакле артикал с којим се трговало. Лапч. кушвавииа ж покр. в. купљевина* (2). — Тек војници да дохвате и вежу калуђера, скочи пук . . . и разаждане ону чету плаћене купљавине. Љуб. купљач, -ача м онај који што купи. — Купљачи беху налик на неке необичне девере што . . . позивају на . . . свадбу. Петр. Б. купље с покр. кров. — Голуби гучу испод купља. Војн. купљевина1 ж покр. купљена ствар, куповина. купљевина2 ж 1. заст. купљење; оно што ее купи. Рј. А. 2. покр. и пеј. људи сумњиве ередности који се негде нађу заједно. купљеннк, -ика м окитна мера. Вук Рј. купљепица ж куповином прибављено имање. — Наши споменици разликују баштину . . . од купљенице. Нов. купљеница ж покр. маслина што је пала сама с дрвета на земљу те се купи. — Не ваља мијешати бранице и купљенице. Вј. 1960. кушве&е с гл. им. од купити. купљив, -а, -о који се може к$пити. — Овамо [су] залазили отпуштени војници, купљиве женске без срама. Шен. куп&а ж = куповина (1) набављање чега за новац или сл., куповање. — Извезла се некамо у походе ваљда или у купњу. Бег. Закд>учили смо више брашна него смо могли продати . . . а морало се продавати испод купње. Ћор. купбвалац, -аоца м в. купац. купбваља ж женска особа која купује. купбвање с гл. им. од куповати. купбвати, купујем несврш. према кутити. куповина ж 1. (и куповина) — купња. — Јесен је почела, ближи се зима, па потрошачи више не оклевају са куповином. Пол. 1958. Извозници . . . обвезни су поднијети и увјерење о плаћеном порезу као и увозници при куповини девиза. Обз. 1932. 2. купљена ствар. — Свакога би се часа враћао у уред с куповинама. Крањч. С

9*

131

куповни, -а, -о 1. који се купује (супротно ономе што се код куће производи). — Пре у добро старо време све се женскин>е упрегне и преде, и тка, и друго, а сада свака ти то хоће куповну реклицу и варошке ципеле. Ћос. Б. Пушио [је] куповни духан. Донч. 2. а. који се односи на купњу, куповање. — Дође му добро куповна понуда. Новак. б. који при куповању има ередност, за који се може купити (о новцу). — Новац [је] био далеко мање унутарње вриједности, односно куповне снаге. Мј. 1936. Што више расте куповна моћ грађана, то ће све више робе бити у продавницама. Ил. Пол. 1960. куповнбна ж ередност чега изражеиа у новчаним јединицама, цена. — Проживј е в ш п . . . весело и растрошно неколико дана врати се с врло малим остатком куповнине. Том. Положивши уговорену куповнину градска је опћина постала грунтовна власница некретнина. Обз. 1932. купола ж лат. а. свод или кров сличан полукугли, кубе. — Горе у куполама сједе голубови. Сим. Земунице се праве од плоч а . . . састављених тако да се добије једна полусферична купола. Петр. М. б. површина илН предмет који имају облик таквог свода. — Купола падобрана нагло [се] напунила ваздухом. Пол. 1959. Није било лако дежурати у хладној куполи испод телескопа. Б 1958. куполаст, -а, -о који је налик на куполу. — Куполасту крошњу мјесец сребром кити. Сим. куполка ж техн. цилиндрична усправна пећ за таљење сирова железа. ЕЛЗ. куполни, -а, -о само у изразу: ~ пећ в. куполка. — Поред пламена пећи довршена је и градња треће куполне пећи. Пол. 1950. купон, -бна м фр. 1. саставни део вредносног папира (деонице, обвезнице, зајма) који овлашћује доносиоца да подигне доспелу дивиденду или камате. 2. одрезак на улазници који се кида ради контроле. 3. дознака за рацџонирану робу. Кл. Рј. купопски, -а, -о који се односи на купоне. купопродаја и купокрбдаја ж погодба којом се што с једне стране продаје, а с друге купује. — Купопродаја и покретности и непокретности оглашена је за потпуно слободну. Јов. С. купопродајни и купопрбдајни, -а, -5 који се односи на купопродају: ~ уговор, ~ цена, ~ пристојба. купрДзам, -зма м мед. тровање бакром. БЛЗ. ,•„.--,

132

К У П Р И Т — КУРАН

купрбт, -ита м мин. црвена бакрена руда, бакрени оксид. — Оксид бакра у коме је бакар позитивно једновалентан, налази се у природи . . . као . . . куприт. НХ. купула ж 1. в. купола. — Види се дворац, саграђен на два приземна к р и л а . . . и попут купуле изведеним кровом. Јурк. 2. бот. чашица у цвета која има облик пехара. — Женски су цвјетови такођер у цваговима, а овијени су посебном творевином, тзв. купулом. Бот. купус м бот. а. биљка из пор. крсташица, са много подврста Вгабзгса окгасеа: ~ бели 3 ~ цветни, ~ црвени. Терм. 3. б. лишће ше биљке завијено у главицу које се упо-

јетњак. Шен. Био сам у купусњаку . . . Све ће нам изјести гусјенице. Дук. купусов, -а, -о који припада купусу: ~ расада3 ~ лист. купушњак м купусиште. — Све сам то поздравила као старе знанце, да, и онај сиједи, згрбљени храстови ступ при прелазу у купушњаку. Шен. Више им [козама] се свиђа д а . . . лоповски прескоче у купушњак. Лал. купчати, -ам несврш. скупљати сено у купце, купове. — Селских мома јато бјелорухо пригрња, купча сијено . . . сухо. Марк. Ф. купчев, -а, -о који припада купцу. требљава за храну: кисели ~ , кувани ~ . купчић м дем. од куп1. — Тек купчић Изр. чудна ми купуса! разг. чудна новаца сјећао га [дјечака] на л>епше ми чуда, ништа необично. — Чудна ми дане. Крањч. С. купуса, краде се свуд и на сваком месту. кура ж лат. посебан начин живота и Вин.; т у ћ и , одерати као в о л а у купусу много тући, измлатити; зечји ~ прехране ради лечења или чувања здравља: извршити куру, подврћи се кури. бот. а) зечја соца; б) горчика. Сим. Реч. кура ж тур. 1. коцка. — Чује да се купусар, -ара м 1. човек који гаји кунеколико д а н а . . . пописују младићи у аспус и слично поврће и тргује њиме. — Дукер, само још да се кура извуче. Мул. шан никако не приличи Николи купусару. 2. избор обвезника за војну службу, новаЛаз. Л. 2. зоол. лептир белих или жућчење, регрутација. — Баш те године њему кастих крила чије се гусенице хране лишћем кеља или зеља Р1епз ћга$81сае. Терм. 4. је реда да га позову на куру. Мул. курада ж тур. лош, рђав коњ, кљусе, купусара ж 1. буре, суд у којем се држи и кисели купус. Вук Рј. 2. погрд. отр- рага. — Проради крв у давно проданом цана књига, неувезана, из које листови ис- војничком коњу или боље рећи куради која је годинама вукла таљиге. Срем. падају. — Лепо очуване књиге биле су скупље, а купусарвЈ како их ми у школи кураж и куража ж фр. чврстоћа, одзовемо, продаване су у бесцење. Пол. 1958. лучност у опасности, одважност, храброст. И јело је најпослије однемарио, али се — Немој мислити да немам куражи. Лаз. зато прихватио неких књига и купусара Л. Повиче да добије куражу. Донч. које није пуштао из руку. Куш. куражан, -жна, -жно који има куракупусарица ж зоол. врста муее чије жи, храбар, одважан. — Они постадоше ларве живе у корењу купуса Ап(:ћоту1а . . . куражнији и од самих радника из пићгаззхсае. Бен. Рј. лане. Ћоп. купусина ж аугм. и пеј. од купус. куражење с гл. им. од куражити (се). — Док су синови кусали купусину с пукуражити, куражим несврш. давати ром, Силвесгар је разглабао. Божић. кураже, чинити куражним, храбрити, сокупуснште с њива са које је обран куколити. — Пратилац га је куражио: још пус; њива за гајење купуса. — То су се црмало па ће у Фејзиће. Сиј. нила лањска крумпирипгга или можда ље~ се повр. — А Јоза се све распаљује, тошња преоравања или купусишта. Бен. посрће, куражи се. Донч. Као сива лопта на ивицу Кекићева купук у р а ж н о прил. храбро, одважно, смело. сишта доскакутао је зец. Ћоп. — Сви су напити, лако ћемо их превакуиусни, -а, -б 1. који припада купусу, рити! Само куражно! Јакш. Ђ. Очи јој који је одређен за гајење или спремање купу- биле живе, куражно гледајући у свијет. са: ~ лист, ~ расад, ~ поље, ~ каца, Кол. ~ леја. 2. као саставни део неких зоолошкуражност и куражност, -ости ж ких термина: ~ белац, ~ мува, ~ пипа, својство онога који је куражан, храброст, ~ жижак, ~ стеница. одважност. куиусннк м покр. мрсно јело с купусом. куран, -ана м књига која, по исламском Рј. А. веровању садржи објаву божју, објавлену купусњак м купусиште. — Уз млин преко Мухамеда; исп. коран. — По зидостајао је и воћњак, купусњак и мален цвивима висе ајети [реченице] из курана. Јевт.

К У Р А Н - Х А М А Ј Л И Ј А — К У Р В А Т И СЕ куран-хамајлија ж ар. мала књижица у којој су изреке из курана и која се носи као ханајлија у лименој кутији. — И тако ми куран-хамајлије! НПХ. кураре м непром. јужноамерички отров који изазива кочење моторних живаца и у којему урођениџи моче стреле (служи као средство против тетануса). — Доктор . . . је допустио да се у његове вене убризга отров кураре. Пол. 1957. кураризирати, -изирам сврш. и несврш. индив. (у)чинити да ко буде укочен, обесхрабрен. — Биће убијен пре но што извуче Вековића, и то га је кураризирало. Дав. курат, -ата м тал. свештеник (нарочито војнички). — Малоселски је »курат« био те године живахан и говорљив свећеник. Наз. Врховни војни к у р а т . . . одслужио је мису за три походна батаљона. Вин. курат&ла ж лат. скрбништео, старатељство, тпуторство. — Већ сада ме је онај господин сгавио под твоју курателу, као да ја сам не бих знао диспонирати големим свотама. Бег. фиг. Човек је потенцијално већ био изашао из стадија метафизичке курателе. Био је пунолетан. Дав. куратива ж лечење и нега болесника. — У њима [здравственим станицама] је теоретски обједињена превентива и куратива. Пол. 1959. куративан, -вна, -вно који је за лечење, који лечи, лековит. — И овде се може рећи да антитоксин има куративну улогу. Ђаја. куративно прил. као куратива, у куративном смислу. — Здравствена станица — ради шест сати куративно, а два сата превентивно. Б 1958. ~

куратор м скрбник, старалац, тутор: оставштине, задужбине.

кураториј, -ија м, кураторија ж и кураторнјум м лат. чланови скрбништва, старатељства: именовати ~ . — Носи ли вам кураторија дшого? Шен. кураторовица ж жена кураторова. — Толике сам ручкове готовила по манастирима и даћама, па и код госпође кураторовице. Шапч. курбан, -ана м тур. 1. ован (и уопште бравче или говече) које муслимани кољу за Курбан-бајрам. — Курбани чекајући блеје, док реда мријети дође. Баш. На средини је било пободено копље са три коњска репа, попрскана крвљу овнова који су заклани као курбани за срећан поход. Андр. И. 2. жртва уопште. — Ти имадеш до три сина своја, ти ћеш једног курбан учи-

133

нити. НПХ. Европа и Азија надметаше се ко ће сјајније курбан Пророку принети. Јакш. Ђ. 3. в. Курбан-бајрам. — Бајрам долази два пута на годину, то јест у јесен и у прољеће, који се зове Корбан или Курбан. Маж. М. Бубањ бије. Мурат Курбан слави. Фил. Курбан-бајрам м тур. муслимански благдан, празник од четири дана кад се кољу овнови курбани. курбен и курбеш м зоол. тал. врста морске рибе ТЈшђгша спгћова. Бен. Р;. курбл м и курбла ж нем. варв. ручица, обртаљка, окретаљка за паљење мотора у аутомобилу. курблати, -ам и курбловати, -лујем несврш. окретати курбл(у) или ручш& (стављајући мотор у погон). курва ж лат. вулг. 1. блудница, проститутка: стара ~ , војничка ~ . 2. погрд. мушкарац кукавица, без карактера. — Куд мислите да утечете ? . . . Натраг, курве! Вук. Све сам попушио, курва лоповска! Ни мрве карактера нема! Чол. курва ж нем. варв. крива црта, кривуља: квадратура курве. курвалук м покр. в. курварлук. курвање с гл. им. од куреати. курваае с гл. им. од куреати се. курвањскн, -3, -о који се односи на курве, који је као у курве: ~ обичаји. курвар, -ара м онај који живи са курвама, блудник. курваре&е с гл. им. од курварити се. курварев, -а, -о = курваров који припада курвару. курваритн се, курварим се несврш. курвати се. курварлук м курварство. курваров, -а, -о = курварев. курварски, -а, -б који се односи на курваре, који је као у курвара: ~ поглед. курварски прил. на курварски начин, из преваре. — Убио га курварски. Вук Рј. Да сч био срца јуначкога, ти курварски не би побјегао. НП Вук. курварство и курварство с курварлук, курварски жиеот, курварски поступак, кур~ варење. — Од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства. Дон. курвати, -ам несврш. поступати, владати се као курва (нпр. лагати). И-Б Рј. курвати се, -ам се несврш. а. живети као курва, блуднички. — Објесио се неки баждарџија, јер му се жена курвала с ошптинским пандуром. Вуј. б. живети

134

КУРВЕТИНА — КУРИКА

као курвар, бити курвар. — Лоче рум по баровима! Курва се! Крл. Дошао си ту да се курваш. Ћоп. курвбтина ж аугм. од курва. курвиметар и курвиметар, -тра м инструмент за мерење дужина кривих линија (путова, река, пруга) на географским картама, кривуљар. курвин, -а, -о који припада курви. — Нека вас колера уништи, курвшш синови! Јонке. курвански и курвински, -а, -о који се односи на курве, који је као у курве: ~ род, ~ поглед, курвинске очи. курвић, -а и курвић, -ића м 1. курвин син, копилан. Вук Рј. 2. погрд. човек слаба карактера. — Онда се ја кунем . . . ти господине курвићу... да ћеш ти подвити реп међу ноге и отићи онамо сам. Вел. Стан' курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш! Коч. 3. нар. ваљан, способан момак, јунак. — Зна ли који нама овдје казат' за курвића Ограшић-сердара, кажу да је јунак настануо. НП Вук. курвица и курвнца ж дем. и ир. од курва. курвиш, -иша м в. курвар. кургпн, -ана м монголски насип над древним гробовима, хумка, тумул(ус). — Попните се на курган оданде се види [Татариново]. Крањч. Стј. курдела ж лат. врпца, трака, пантљика: зелена ~ , свилена ~ . Рј. А. курдељ м 1. клин у плуга што је за њега запета гужва орачица; исп. курељ. Вук Рј. 2. врпца, трака, пантљика. Шкаљ. курдисати, -ишем несврш. тур. намештати, правити. — Ето их ноћас [хајдука] у село! — А зашто ја курдишем... пусат? Глиш. курдисовати, -сујем несврш. в. курдисати. — Иде по господским кућама, курдисује клавире. Срем. КУРДУН> -уна м покр. в. кордон. — Имамо ми у овој околини читав курдун од пријатеља и знанаца. Шапч. курђела ж покр. в. курдела. — Једну руку ставила на хаволин, пун бумбака, постава, курђела. Војн. курђелица ж покр. дем. од курђела. — Влахо слијепи с . . . курђелицама (улази). Војн. курељ м курдељ (1). Вук Рј. курен(а)т, -нта м тал. струја (у мору): јаки ~ , велики ~ . кур&нтан, -тнаЈ -тно лат. којијеу оптицају, који има прођу, који се добро продаје, признат, од свих прихваћен: ~ новац, ~ роба,

~ писмо. — фиг. Овај човек непозната занимања имао је најкурентнију везу наших дана. В 1958. курбтало с и м покр. човек који куреће, блебетало. Вук Рј. курбтање с гл. им. од куретати. курбтати, курећем несврш. покр. брблмти, блебетати. Вук Рј. курз м в. курс. курзив, -ива м и курзбва ж лат. штамп. врста писма (косо, на десну стпрану полегнута слова). — Какавгод . . . странац бубне . . . да су код нас . . . улице асфалтиране, и то се већ штампа курзивом. Крл. курзивни, -9, -б који се састоји од курзива: ~ писмо, ~ текст. курз&рање с гл. им. од курзирати. курзирати, курзирам несврш. 1. путовати редовно по одређеном плану. 2. фиг. колати, бити у промету, у оптицају. — Његове су мјенице курзирале као готов новац. Адум. фиг. Он сам курзира по Загребу као стара крајцара. Шен. курија ж лат. 1. ист. а. заједница од десет староримских патрицијских родова. б. зграда у којој се састајао сенат у старом Риму; уопште састајалиште, зборница. 2. кнежев, бискупски или (најчешће) папински двор с уредима; највиши органи управа и судства: римска ~ . 3. каноничка кућа; племићки двор. — Бијаше угледан жупник и декан који је непрестано уздисао за каноиичком куријом. Том. Та стара дрвена курија остала је празна послије смрти крижевачког нотара и шљивара Летованечког. Крл. 4. изборни разред у старим изборним системима (по сталежима, по имовинском цензусу). — [У доњи дом] су долазили посланици бирани по старом систему курија. Ђур. Б. магистрат, судница. — У старој нашој курији3 иза дебелих гвоздених врата, још је под кључем лежало зарђало оружје наших дедова. Јакш. Ђ. куријалав, -лна, -лно лат. који се односи на курије. Изр. к у р и ј а л н и стил начин писања службених исправа, канцеларијски, формалистички; ~ писмо тип латинице којим су писани старији документи папинске канцеларцје курбјатски, -а, -б који се односи на патрицијске курије у старом Риму: ~ комиције. куријски, -а, -б који се односи на курије. курнка ж бот. грмолика биљка с црвеним тоболцима, чахурама и наранчастим семенкама Еуопутиз еигораеиз. — Она је — имала нарав као витка курика или као дивљи хмељ. Бен. .. > *&

КУРИКОВ — КУРЈАКУША курнков, -а, -о који припада курици: ~ дрво. куриковииа ж 1. в. курика. Сим. Реч. 2. куриково дрво. Рј. А. кур&њак, -ака м покр. кокошињац, кокошарник. — Уклони се, молим те, малко за онај курињак. Шен. курибзан, -зна, -зно лат. 1. необичан, чудноват. — Причало се о њему као о нечем врло . . . куриозном. Бег. И та куриозна помало . . . сећања везују се за деда-Љубу. Петр. Б. 2. покр. радознао, знатижељан. — Куриозан сам5 Орсате, какве ћемо фаце имат сутра кад се пробудимо! Војн. курнозитет, -бта м 1. реткост која побуђује занимање својом необичношћу. — У рекама Македоније . . . сретамо каткад појаве . . . које због тога што су ретке . . . сматрају се као природни куриозитети. Дед. Ј. Повели су нас у збирку умјетнина, куриозитета и природних знаменитости. Шкреб. 2. радозналост. — Из куриозитета знао сам отићи у редакцију »Нових времена«. Матош. курнбзност, -ости ж својство онога који је куриозан, онога што је куриозно. — Тај чланчић уврстите због опће куриозности. Шов. курибзум м лат. оно што је необично, занимљиво, ретко; куриозитет. — Куриозум наслова двоструког доктора тако га је дуго гризао док није пред годину дана написао хисторијску дисертацију. Крл. Ја хтедох да га овде узгред поменем као један интересантан публицистички куриозум. Цар М. курир, -ира м фр. онај који носи службену пошту (нарочито у дипломатској и војној служби), гласник: дипломатски ~ , батаљонсжи ~ , четни ~ , партизански ~ .

135

питивао сам . . . има ли каква посла за менс . . . да се курише неки сахат. Андр. И. ~ се наместити се, сместити се. — Баш се мајсхор курисао . . . срче кафу и пуши. Шант. курити, курим несврш. покр. 1. димити, пушити. — Ја ти, учо, не могу заспати, морам ову моју крџу курити до зоре. Јакш. Ђ. 2. грејати, загрејавати (дрвима, угљеном, ложити (ватру); ~ собу, ~ пећ. 3. фиг. подбадати, потицати, подстицати. — Ја сам курио и боцкао, фратар све живље слушао. Шен. Мислиш ли ти и надаље курити и цендрати против зарука мога Михе? Кое. А. 4. фиг. пити у великај мери. — Причело се ту живо курити. Од мјерица дошло се на полиће, од полића на пожунце. Том. 5. фиг. гпрчати,јурити. — Од кршкога преко лесковачкога поља до Косташевице курит ћу ја по селима. Шен. курја узвик за грдњу, грђење или за позивање у помоћ. — Завикнуо што га грло носи: »Ју, ујуј, не дај, курја! Берт. курјад ж зб. курјаци. — Помамне руље бјесова . . . налик на курјад се кесе. Наз. курјак м 1. зоол. в. вук. 2. фиг. а. грабљив, крволочан човек. — Ал' у сумраку скривао се курјак Горјански. Шен. И зар, браћо, није јунаштво смлатити два курјака што су јели сиротињу рају? Вес. б. јунак, човек иагробан, прекаљен у борби. — Залеђе ће твоје бранит Србин, курјак у планини. Наз. Младић један неискусан и апстрактан . . . да њега, старог курјака, наговори? Дав. 3. зоол. а. врста речне грабљиве рибе А&ршз гарах. Бен. Рј. 6. врста лептира мољца који кошницама наноси велику штету> пчелињи

мољац Са11епа те11опе11а. Рј. А. Изр. курјак длаку мења, а ћуди курнрка ж женска особа курир. — Бевца никада; терао лисицу па истерао курје пратила једна курирка која је имала уредне јака; и курјаци сити и овце на броју; о курјаку реч, а курјак на врата в. уз документе и пропуснице. Дед. В. вук (џзр.); курјак кожом плаћа злочикурирски, -а, -о који се односи на курире:

~ веза, ~ служба.

курирскн прил. на курирски начин, како је својствено куририма. — Овуда наилазе курири с положаја, ту се мало одморе у хладовини, запале и, курирски важво, кажу понешто о томе како је стање на положају. Чол. курисање с гл. им. од курисати (се). курисатн 1 , -ишем несврш. фр. варв. удварати се, улагивати се. — Велечасни . . . курише чисгој Сузани. Матош. Шаца [сеј . . . с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу. Срем. курисатн2, -ишем сврш. тур. иаместити, поправити, уредити, приредити. — Рас-

нац главом или својом слободом плаћа; матор

(стар) курјак пасја (с)прдачина (спр-

дња) човек кад остари и ослаби, нико до њега ништа не држи; не показуј курјаку пута у шуми не учи паметнијег, боље обавештеног од себе; с курјацима треба у р л а т и требарадити, поступати као и други с којима си у друштву; в и к а на курја-

ка, а иза њега краду и лисице (а ли-

сице месо једу) виче се на познатог лопова и злочинца, а уз њега у потаји варају и краду лукаве варалице којима није лако ући у траг. курјаков, -а, -о који припада

курјаку.

курјакуша ж 1. тане, сачма за курјаке. Бак. Реч. 2. бот. «. коњеда. Сим. Реч. „, ,

136

КУРЈАЧА — КУРТАЛИСАТИ

курјача ж бот. а. в. бун. Сим. Реч. б. курмахер м нем. варв. удеарач. — Посврстпа гљиве Во1еШз 1ириш8. Сим. Реч. в. тао је непоуздан [пас], па неће да лаје на биљка из пор. балзаминка којој чахуре при Жужине многобројне курмахере. Срем. додиру пуцају, нетпак 1трапеп8 поН 1апј;еге. курмахбрај, -аја м нем. варв. удварање. Сим. Реч. — А фрау-Габријела се сва занела, слушајукурЈаче, -ета с курјачко младунче, вучић. ћи курмахераје накресанога господина асе— Сутрадан је ходио улицама преплашен сора. Срем. в неповерљив као курјаче. Марк. М. курњавити, -им несврш. покр. димипги курјачен>е с гл. им. од курјачитпи. пушећи. Вук Рј. курњављење с гл. им. од курњашти. курјачи, -а, -е в. курјач(и)ји. — Престравити [ће се] пред његовим курјачим курс м 1. а. смер, правац у коме плоеи очима. Дуч. брод, лети аероплан: мењати, променити ~ , курјачији, -а, -е = курјачји који припада узети ~ (лево, десно). б. фиг. правац којим се развија политика и уопште каква радња, курјаку или курјацима: ~ зуби. курјачина 1. аугм. од курјак. 2. курјачја, посао и сл. — Руководство КПЈ узело је самосталан али јасан курс борбе против окувучја кожа; исп. вучина (2). — Изашао из патора. Марј. Ј. Тек за Петра Крешимира кола . . . у дугачком ћурку од курјачине. и Звонимира превладао је латински курс. Црњ. Пов. 2. 2. а. систематско излагање неке науке курјачити, курјачим несврш. покр. 1. или некога њеног дела у вишој школи. — скитати се по ноћи (као курјак). Рј. А. 2. Слушао је курс судског поступка. Глиш. Вурадити, поступати као курјак. — Ту се . . . ловић не поче ни те, ни идућих година курс курјачило, како је тко знао и умио . . . пси о новој српској књижевности. Поп. П. б. су лајали, крв је текла. Крл. низ предавања и вежби, организована настава курјачић м дем. од курјак; младунче којом се слушаоци оспособљавају у нечему, течај: болнички ~ , пионирски ~ , ~ за курјака. курјачица ж 1. в. еучица. 2. фиг. немило- телефонисте, ~ из психијатрије. 3. фин. срдно окенско чељаде. — Мати га је [дијете] цена по којој се на берзи одређенога дана купују и продају вредносни папири и трговачка роба; напустила, курјачица! Јакш. Ђ. однос вредности различитих валута. — Дуго курјачји, -ЗЈ -е = курјачији. и пажљиво би распитивали док не би сазкурјачки, -3, -б 1. који се односи на курја- нали најповољнији курс неке од својих хартија. Андр. И. ке. 2. којије као у курјака. — У Еквиноцију он је . . . врло рељефно дао Нику Мариновикур-сала ж и кур-салон, -бна м нем. ћа — Американца са курјачком чељусти варв. просторцја за музичке приредбе и друштсладострасника и безобзирног пословног вене скупоееу купалиштима. — Уто зазује из човјека. Грол. недалеког кур-салона звуци. Матош. курјачки прил. као курјак, попут куркурсар,-ара м индив. в. курсист(а). —Дрјака. — Баш сам курјачки огладнео. Дом. курји, -а, -е само у изразима: ~ око ски »курсари«, како су их прозвали остали борци, почеше свакодневио оперисати у окуљ што се начини на нози (нарочито на прстима) од тесних ципела; стати (коме) на позадини непријатељског фронта. Ћоп. ~ око дирнути некога где је најосетљивији. курснст(а) м полазник неког курса, течаја. курс&стички, -а, -о који се односи на курјук м тур. покр. 1. реп или оно што је репу слично. — Заошија [вјетар] кроз баџу, курсисте. — Како је, момчадијо? — Добро, наглавце, узвитла дим, а дуги ватрени кур- друже команданте, — у хору одговара јаци оплету се за њим. Куш. 2. перчин, кика, курсистичка братија. Ћоп. плетеница. — Само је видио једну бијелу курсисткиња ж женска особа курсист(а). мараму и курјук косе испод њене ивице. кур-тЗкса ж нем. варв. новац који гости Вуј. фиг. О, како стењу курјуци дрвени [на плаћају општини у којој се налазе на летовању. ветрењачи] у болном замаху! Чипл. курталисавати (се), -исавам (се) несврш. курјучеље с гл. им. од курјучити. према курталисати (се). курјучити, -им несврш. навртати (пушкурталисаше с гл. им. од курталисати чану цев) на курјук. Вук Рј. («). курјучић м дем. од курјук. — Сваки час курталисатн, -ишем сврш. тур. избавиплете курјучић и непрестано мења оне ти, ослободити, спасти (рд) чега. — Даћу пантљичице на крају курјучића. Срем. ти десет дуката, Симо брате, курталиши курков, -а, -о в. куриков. Вук Рј. ме ове напасти! Глиш. Дјетету које болује курковнва ж в. куриковина. Вук Рј. од грознице завуче она прст у грло, па или

КУРТАЛИТИ — КУС га задави или га курталише љуте бољетице. Ћор. ~ се (чега) повр. — Твоје је најновије пјесничко узбуђење обична патолошка посљедица необичног физичког стања којега треба да се што прије курталишеш. Матош. курталити, -им несврш. тур. везати ужетом за обалу (брод). Р-К Реч. куртарисати (се), -ишем (се) сврш. курталисати (се). — Куртарисат ћемо се ми твога господства. Бег. куртариш м тур. спас, избављење. — Он види.да му нема другога куртариша, већ да нас растурчи. О-А. куртАзан, -ана м фр. дворанин; удворица, улизица. курт&зана и куртизана ж 1. дворска дама. 2. жена лаког морала која се креће у вишем друштву, блудница: оцвала ~ . куртДзанка ж куртизана. — Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Дуч. куртнзанство с удвориштео, улагивање. — Славио је песмом политичке успехе цара Аугуста, али не из куртизанства, већ из чистог уверења. Цар М. куртина ж фр. 1. увучен део тврђавног бедема између две куле. — То је систем бастиона . . . без талијанских ренесанских куртина. Крл. 2. поз. платнена завеса која се спушта при промени сцене на отвореној позорници. куртоазија ж фр. исказивање пажње и поштовања, учтивост, углађеност: акт куртоазије. куртоазни, -а, -о учтив, углађен; који се чини из куртоазије: ~ посета. куружњак м 1. кош за кукуруз. — Накрај села сред шљивика стоји сељачка кућа, уз њу хлијев, суша и куружњак. Шен. 2. кукурузни хлеб, крух; исп. кукуружњак. — Тежаци . . . се не хране него луком и куружњаком. Шен. куруз м покр. в. кукуруз. — Насмија се хладно Иван . . . покрочио к прозору да види гдје лупачи бијеле куруз. Ков. А. За Србље је жихо и куруз. Петр. В. куруза ж покр. 1. в. кукуруз. — Нећу да будем страшило у курузи. Шен. 2. крух, хлеб од кукурузна брашна, кукурузница. — Топло мири вечера: удробљена куруза и распуштено млијеко. Сим. Патимо се, жуљамо суву курузу, тучемо жене. Ћоп. курузан, -зна, -зно в. кукурузни. — Баци му двије крајцаре и даде комад курузна хљеба. Шен. кур^зиље с слама од куруза, курузотна. — Стоји над земљом кров од курузиња. Шен. к

137

курузовина ж в. кукурузовина. — [Сједишта у колима] су много мекша од лозе и курузовине што бејаше под нама. М 1867. К УРУЧ м ист. сељачки устаник у Маџарској у 16. и 17. ст. куручки, -а, -5 који припада куруцима. — Оружје нам је старо куручко. Кост. Л. курћела ж лат. покр. велик нож на врху оштар с обе стране. Вук Рј. курџон, -бна м погрд. лажљивац, невера. — Пашићеви фузионисти били су прозвани курџони. Риб. куршум м тур. пушчано или слично зрно, тане, метак. — Подигли се облачићи дима и оштар звиждук куршума пропара срдито зрак. Донч. Дум-дум куршум му је био направио велику рану на грудима. Пер. Изр. омастиће ~ бићеубијен. куршумли прид. непром. тур. који је оловне баје. куршумлија ж тур. зграда којаје покривена оловом (џамија, медреса, хамам и др.). куршумски, -а, -б који потиче од куршума. — Буна [вас] куршумском шаром исписа. Кул. кус 1 м (лок. кусу; мн. кусови) 1. а. одломљен, одсечен, одбијен део чега, одвојен комад. — Дићи се морамо сви на ноге . . . да туђе руке не тргају кус по кус од домовине наше. Шен. А кад ћеш платити онај [дуг] што је за н> кус земље заложен? Новак. б. кусање, једење пуном кашиком. — Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа. Н. посл. Вук. 2. а. залогај. — Она се врзе уз свате као комшиница, а и да лизне штогод пирно, јер је облогузна за финим кусом. Божић. То није кус за твој зуб. Михољ. 6. покр. врста греде (кратке и дебеле): товарити кусе, извести из шуме кусе. 3. а. осећање што га изазива јело у устима, окус, укус. — Осећај куса производе материје које се у пљувачци растварају. Батут. Кани прождријети то . . . у медени кус. Креш. б. фиг. заст. (у естетском смислу) осећање лепоте. — Особите струке просвјете јесу: . . . естетичка просвјета гдје се много говори о кусу. Вук. Стало јој је [пјесми бећарцу] једино до куса који он оставља. Леск. М. кус% куса, кусо (одр. куси) 1. који је без репа, комеје реп обрезан или откинут. — Пун озбиљности корача и куси гиг [велики петао] по омиљеном буњишту. Шапч. Ал' заплака кусо јагње: . . . ја немам репа. Митр. 2. којије недоеољне величине, чему што недостаје, сувише кратак, ократак. — Онда долазе на ред . . . скршене дјечје пишталице у облику кусе фруле. Драж. Весла и кормани једним веслом које је кусо и нагоррло. Андр. И. 3. (одр. у именичкој служби) враг. —

138

КУСА — К У С О К Р И Л Ц И

Је л' она варошанка, беж' од ње ка' од кусога! Рад.Д. Изр. има их као кусих паса има их врло много; куси и репати свакакав олош. куса ж а. кусасто женско живинче (кокош, кучка, овца, крава). Вук Рј. б. фиг. шаљ. омалено женско чељаде. Рј. А. кусав, -а3 -о кусг. — Дугачак кусав коњ ишао је поуздано, поносито. Моск. Црвени наслоњач лежао је преврнут с кусавим ножицама. Крањч. Стј. Капетина му некаква . . . кусав шињелчић. Ћоп. к^савац, -авца м в. кусац. Вук Рј. кусак, -ска м дем. од кус, комадић. к^сало м покр. шаљ. онај који много куса,једе. Рј. А. кусало с предњи део жлице, кашике што се меће у уста. — Кусалом га закусује, с дршком му очи вади. Н. посл. Вук. кусаљ м кус, кусат коњ; исп. кусац (1). Вук Рј. кусан и кусан, -сна, -сно в. укусан. — Близу ми је тор, а тамо има свјежа млијека, јако кусна сира. Вел. Печено месо је . . . кусније. Батут. кусан м кусо, кусасто мушко живинче (мачак, ован, пас, прасац). Рј. А. кусање с гл. им. од кусати. кусање с гл. им. од кусати. кусаст, -а, -о кус*. — Да је иоле паметан, не би се онако стезао у оне тијесне и кусасте хаљине. Прер. Одмах сам запазио његово земљано лице . . . кусаст брк. Јел. кусасто прил. непотпуно, ократко. — — И клања се десно лијево5 некако кусасто, као што се клања човјек у ократкој блузи. Десн.

кусат, -а, -о кус. — Митар никако није могао гледати кусата мачка. Ћоп. кусатак,-тка м (мн. кусаци, ген. кусатака) комадић, остатак. — А ко је старији, фратар или ти? — Ја! рече факин3 тури у уста и запали кусатак. Мат. КамИнска плоча бјеше урешена дрвеном тинтарницом, једним кусатком од држала. Креш. кусати, -ам несврш. покр. неједнако стрићи. — Зашто си пустио да те куса кад не зна стрићи? Рј. А. кусати, кусам несврш. 1. а. јести (најчешће халапљиво) жлицом, кашиком. — [Фићо] је, и поред ране, најбрже веслао својом кашиком по заједничкој здјели, из које смо кусали добро спремљену чорбу. Чол. Кусао је . . . рукама и пуном кутлачом. Божић. б. јести уопште. — Ти си бар пашин хлебац кусао. Јакш. Ђ. [Ловац] гледа иза жбуна како лисица почиње кусати. Донч.

2. фиг. користити се чиме. — Ту мржњу окупатор распламсава да би кусао плодове братоубилачке борбе. Ољ. Изр. нека кусају што (како) су удробили нека сносе последице свога рада или поступка; не зна онај који куса, а л и зна онај који д р о б и не зна онај који троши, али зна онај који плаћа. к^сац, -сца м необ. онај што куса. — Уби дробац (онај који дроби) кусца. Вук Рј. кусац, -сца м 1. кусасто мушко живинче (кон>, пас). — Коњи кусци, голокраци Турци. Рј. А. 2. в. кус1 (26): товарити кусце. кусача ж зоол. врста морске рибе 8сошћгевох ааигиб. Бен. Рј. куси-пЗси прил. покр. врло много; исп. уз кус 8 (изр.): као кусих паса. — Имали смо гостију, куси-паси, — штоно веле . . . сваке руке, сваке феле. Змај. кусити, кусим несврш. чинити да што постане кусо, сећи реп; откидати што од чега. Вук Рј. кусић м дем. од кус1. кускун м тур. 1. каиш од седла који је провучен испод коњског репа да чвршће држи седло, подрепина, подретшца. — О да седло с неба падне, управо би њега кускуни око врата заврзли. Кор. А затим је пришао коњу, стегао му колане . . . попустио кускун. Сиј. 2. узица или врпца од вуне на женским капама којаје провучена иагод плетеница на потиљку и тако капу држи да не пада на чело. Шкаљ. кускунити, -им несврш. стављати кускун. кусница ж покр. штенара, псетарница. — Сприједа је шкуља да се крштена душа једва провуче, ну, права кусница. Шен. куЧжост, -ости ж заст. својство онога што је кусно. — Има варалица који кобасицама побијају вредност и кусност тиме што у њих мећу свакојаких додатака. Батут. куснути, -нем сврш. једанпут, мало кушати, окусити, пробати. — фиг. Пољуб а ц . . . Начин како да се срце мало кусне. Дим. к^снути, куснем сврш. према к$сати. — Ни сркнуо ни куснуо, а дадох толике паре! Глиш. Ти мора да си . . . гладнији од мене, јер већ два дана ииси куснуо. Матош. кусо, -а и -е м кусасто домаће живинче (мачак, прасац). Рј. А. кусов, -бва м пас куса, подрезана репа. Вук Рј. кусбвљев, -а> -о који припада кусову. кусбкрилци, -илаца и кусокрнлци, -бкрилаца м мн. (јд. кусокрилац и кусокрилац) зоол. врста кукаца, инсеката ко-

КУСОЊА — КУТАО јима је покриље покраћено, па је највећи део затка го ЗшрћуНпМае. Финк. кусоња м а. кусаста домаћа животиња (во, овт, пас). — Једаред сам му продао тамо неког кусоњу, да је тобоже чистокрвни шпиц. Вин. б. тврдокрилац коме је гпело кусасто Нмег. Бен. Рј. кусоњин, -а, -о који припада кусоњи. кусбреп, -а, -о а. .у кога је куси реп: ~ пас. б. фиг. који је без карактера, подао, невредан човек. — Само је онај успио у Блатвији . . . који је био од рођења кусореп и који је умио да лаже као пас. Крл. кусбрепаст, -а, -о в. кусореп. — Да нас прогута какво велико звијере, ни по јада, но пух кусорепасти! Љуб. кусбрепац, -пца м онај који има куси реп. — Врати се [Вукан] и Кусу коњско ребро баци: »На ти, кусорепче масне телалине!« Наз. кустос м лат. особа с акадежким образовањем која уређује и чува какву збирку: г~> музеја, ~ библиотеке. кЈхтура ж шаљ. 1. туп, стар, велик нож или мач. — Јер тек сам се латио кустуре, а они мене већ стали крстити тољагама. Вел. Он онда вади из џепа неку бритветину, кустуру, реже њом хлеб. Аз. 2. агр. врста шљиве. — Овакве шљиве познате су код нас под именом . . . пасуљаре или кустуре. Тод. кустурина ж аугм. и пеј. од кустпура. — Ето к њима незнана ј у н а к а . . . у руци му кустурина тупа. Март. кусуља ж куса крава. Вук Рј. кусур м тур. 1. ситан новац који се враћа оном који је плаћајући крупним новцем дао нешто више него што роба стоји. — Газда-Јова никад није бројао кусур кад је Вучко ишао на пијацу. Лаз. Л. Онда је наплаћивао возарину , . . заборављајући тобоже да му врати пишљиви кусур. Божић. 2. фиг. онај на чији се рачун неко споразумева и не питајући га. — Он [је] био просто нека врста кусура у замршеним рачунима завађених отаца дефинитора. Андр. И. Сраман рачун и кусур нечији постадосмо! Ђур. Д. кусураае с гл. им. од кусурати се. кусурати се, -ам се сврш. и несврш. израта(џа)ти се с ким у рачунима, подмири(ва)ти рачуне међу собом, обрачуна{еа)ти се. — Нек се зна његов део од стотине, па то му је3 а ви се после са нама кусурајте. Ранк. фиг. Беч само заварава Србе у Војводини, да се помоћу њих кусура с Мађарима. Петр. В. Нека он [Нијемац] лијепо остави нас да се ми сами кусурамо, а он нек иде одакле је и дошао. Ћоп.

139

кут, кута м 1. = угао а. геом. део равнине међу двема линијама које исходе из једне тачке: прави ~ 3 шиљати, оштри ~ , тупи ~ , вршни ~>, симетрала кута, теме кута. б. место где се састају две унутрашње стране неког предмета (најчешће двају зидова у каквој просторији). — Између њих гори немирна свијећа, кутови пуни мрака. Андр. И. Метнуо је руке на леђа, ходао брзо по соби из кута у кут. Крањч. Стј. 2. а. затворено, скрошто, заклоњено место. — Слепи мишеви . . . излетали [су] из својих топлих кутова где су зиму преспавали. Вес. Нашао с а м . . . да су слатке и патње кад се у куту мирна дома дријемље. Уј. б. већи или мањи део какве површине, краја, земље. — Има изгледа да ће се гајеној биљци дивља паралела наћи кад буде сваки кут пространог света . . . добро проучен. Панч. Само периферични делови данашње наше територије и северозападни кут наше земље нису били под византијским утицајем. НК 1946. в. фиг. део људског срца, душе где се крију највеће тајне. — Боса је у оном присном, скривеном куту свога срца носила још увек не сасвим зараслу рану за изгубљеним другом. Поп. Ј. И завлачила јој се [пјесма] у сваки кут душе. Нам. 3. покр. доњи део кошуље, хаљине, скут. — Сваки пут кад погледа на Божицу заобљену са краћим кугима кошуље сприједа помисли: треће дијете на путу. Ћип. Изр. бабљи ~ део неба на западу, одакле обично долази неереме, непогода, ки-

ша; притерати кога у — ставити кога у безизлазно стање, лишити кога могућности да се опире, брани; п о с м а т р а т и

што под другим кутом посматрати са другог гледишта; седити у задњем куту бити задњи, последњи, најнижи; умрети у куту умрети одбачен од људи, не-

познат; завући се (збити се) у свој ~ повући се из активног живота.

кута ж нем. 1. дугачак радни капут од лаганог материјала: бела ~ , п л а в а ~ . 2. свештеничка мантија. — Око цркве видјети је свећеничких кута свакакова кроја. Нех. кутак, -тка м (мн. куци3 ген. кутака) хип. од кут. — Запита је озбиљно: је ли в о љ н а . . . да се повуче с њим у миран кутак, у тихо пристаниште супружанског живота. Срем. [У Италији] нема ниједног кутка који није проглашен туристичким. Пол. 1958. Људски је вијек прекратак да би један човјек могао заћи у све кутке и закутке и свога језика. / 1957. кутао, кутла м (мн. кутли и кутлови) лат. велика чаша или суд са дршком. — Донијели игуману пун кутао у ћелију да

140

КУТАРА — КУТЊАК

смиче скоруп. Љуб. Приђе каблу, кутлом захвати воде. Вес. кутара ж покр. гужва, неред, пометња. — То ће он за вријеме оне наше кутаре бит учинио. Лоп. кутара ж јама поред огњишта у коју се смеће пепео, лужњак. Рј. А. кутаратн, -ам несврш. покр. правити неред, лом, претурапш. кутарисање с гл. им. од кутарисати

кутикуларни, -а, -о који се односи на кутикулу: ~ слој. кутина ж аугм. и пеј. од кут. кутити, -им несврш. = кутрити замишљено и непомично шутјети, ћутати. — Увуче се у се, па је сате кутио и непомичан буљио. Р 1946. кутић, -а и кутић, -ића м дем. од кут. Изр. ц р в е н и ~ , с и н д и к а л н и ~ просторија или део просторије (у школи или установи) нарочито уређен за друштвени и полипшчки рад. кутарисати (се), -ишем (се) сврш. куркутица ж в. кутијица. — Онда извади талисати (се). — Аскера сам га кутарииз недара кутицу с огледалцем. Лаз. Л. сао. Мул. Ја ћу све докторе зовнут да те кутаришу. Ћор. Тако их кутариса не- [Года] није дарнула у новце. . . већ их ком срећом и чаршија и цијела касаба. Мул. чувала у малој кинеској кутици. Дов. куткамо прил. ма куда, било камо. — кутаст, -а, -о којије у облику кута, који има много кутова, угласт. — У трен отво- А вјетар је кидао лишће и обијесно мео рише се врата, а кроз њих утисну се мр- куткамо. Крањч. С. Гдје дођу, преноће . . . шаво, кутасто лице риђих бркова. Шен. послије прхну као птице, куткамо. Ђон. кутлача и кутлача ж грч. = куткутбљак, -љка м дем. од кут. — Пре- л>ача а. велика жлиџа, кашика за грабљење, сенетило ме је да су утопије Илираца заш- захватање хране, сипача, заимача. — Куле и у овај Кутељак. Новак. Он вири из шао је . . . рукама и пуном кутлачом. Бомирног кутељка. Кош. жић. Кукурузна каша димила се из какутер м енгл. пом. врста брода или зана: лијепила се за кутлачу. Вуј. б. колађе (са једрилима или на пару). личина која стане у такву кашику. — До. кутија ж а. сандучић (рбично с поклоп- бијали су и по кутлачу супе. Лал. Изр. бити сваком лонцу ~ мешати цем) од картона, лима, дрвета: дрвена ~ , се у свашта. лимена <~, ~ бонбона, ~ сардина, ~ шибица, ~ с цртаћим прибором. — фиг. кутлачица и кутлачица ж дем. од Ситна кућица, петролејка и жижак у ду- кутлача. гој ноћи и људи у тој кутији. Кал. 6. спремкутлнна ж аугм. и пеј. од кутао. ница за дуван. — Ја му пружих кутију. кутлић м дем. од кутао. — Било је Он напуни лулу. Вес. закопаних ствари: бокара, сребрних кутлиИзр. гласачка ~ кутија у коју се ћа и наруквица. Глиш. код тајног гласања спуштају листићи или кутљав, -а, -о који се мота, увија у куглице; —-- за мишљење шаљ. глава; леп као ~ , као из кутије удешен, густим колобарима, колутотма. — Он угледа прве димове како нестају кутљави и дотеран; стаклена ~ аутомобил; стара ~ епогрд. стара ружна жена која се доте- сиви у модрину небеску. Сим. РУЈ > уста као ~ шећера врло лепа кутљати, -ам несврш. излазити у гусуста. тим млазовима, колутовима мотајући се кутијаст, -а, -о који је као кутија, сли- као из кутла, шикљати, куљати (о диму, пари и сл.). — Облаци густа дима тромо чан кутији. — У заклону жичаних ограда титрале с у . . . мале кугијасте кућице. Сим. кутавају из високих димњачких ждријела. Креш. кутиј&тина ж аугм. и пеј. од кутија. кутљача ж = кутлача. — Износе . . . — Вади брзо ту твоју кутијепгау да часпладањ за воће, кутљачу од сребра. Наз. тиш друга. Ћоп. кутни, -а, -о који припада куту, угаони: кутијица ж дем. од кутија. — Донео ~ камен. је био две кутијице. Нед. Љ. Ту с у . . . кутијице за оловке и кутијице за пера. кутнија ж ар. врста источњачке памучМих. не тканине, обично жућкасте, златне боје: шамска ~ . Шкаљ. кут&кула ж лат. а. биол. најгорпи део коже на телу неких животиња, покожица, кутњак и кутњак м 1. зуб који служи епидерм(а). — Кожа је код црва мекана, че- за жвакањс, кутњи зуб. — Тужио се да сто . . . извана превучена рожаном кожиод кутњака сву ноћ није могао ока склоЦОМЈ кутикулом. Финк. б. бот. рожаста оп- пити. Срем. Пуцкетале су кости под кутна на биљкама. . .,, , . , њацима. Гор. 2. покр. кутара. Рј. А.

КУТЊИ — КУЋАНИК Изр. кутњаци г р б а ч и тупи, попут кврга, кутњи зуби АеМе* то1агез Шћегозј. Терм. 4. кутљи и к#тн»и, -а, -е који се налази у куту, по страни: кутњи зуби. кутњи, -а, -е покр. в. кућни. кут&ик м покр. в. кућник. — Даруј мене кључе од потаје д а . . . ослободим на мору морнаре... а у кући жењена кутњика. НП Вук. кутњица ж покр. в. кућница. — Која је оно била кутњица! Војн. кут&пежа м онај који свагда лежи у куту, углу. — Зато је жудно прижељкивао . . . да његов тиграсти мачак, кутолежа, однекуд из угла скочи на њу. Божић. Изр. мачак ~ миша не хита посл. леношћу и нерадом се ништа не постиже. кутомер, ијек. кутомјер, м = угломер справа за мерење кутова, углова. кутомјер, ек. кутомер. кутра ж шаљ. покр. окенска особа која увек ћути. Рј. А. кутрав, -а, -о који кутри. — Он ме звао невјежом, »кутравим филозофом«. Драж. кутреае с гл. им. од кутрити. к^трити, -им несврш. = кутити. — Ја сам кутрио отворених очију. Драж. Би м у . . . смијешно што кутри у својој соби, затворен, ограничен, као пас на ланцу. Мих. кућа ж 1. грађеттски објект који има зидове и кров и служи обично за становање; зграда; просторије у којима се станује, окиви, стан, пребивалиште. — Док су мужеви водили п о с л о в е . . . жене су седеле код куће. Милис. 2. фиг. оно што слуоки као стан, пребивалиште. — Потопимо бисерје дубоко у море, у његову неспокојну кућу. Уј. 3. а. обитељ, породица; сви који живе заједно у кућанству, укућани. — Ова кућа . . . није никада трпјела оскудица. Новак. На својим саоницама [Ескими] вуку целу кућу. Петр. М. Дјевојка је из добре куће. Сим. 6. кућни послови, кућанство. — Она је водила кућу као најбрижљивија домаћица. Мар. 4. а. род, колено. — То ти је кућа од Косова. Уск. 6. владарска породица, династија: ~ Немањића. 5. а. каква установа (културно-просветна, државна и сл.); зграда у којој се таква установа налази: казалишна, позоришна ~ , градска, варошка ~ , општинска ~ , туристичка ~ . — Као сва Нушићева дела, и ово ће још дуго пунити кућу задовољном публиком. Пол. 1958. б. предузеће: вздавачка ~ , робна ~ , трговачка ~ . 6. домовина, завичај. — Својим јунашгвом . . . стекао је велик углед и код куће и у иноземству. Барац. 7. покр. просторија у згради или одвојена

141

мања зграда где је огњиште и где се кува, кухиња. — У Мачви [се] и давас оно одељење где ватра гори зове »кућа«. Вес. 8. покр. рупа у земљи коју деца играјући се бране или гађају; игра око те рупе. — Наиђе он [Нурибег] тако на децу кад се играју ораха, кућа или казана, помеша се с њима и баца им грошеве. Марк. М. Изр. бити к о д к у ћ е у чему биггш вешт чему, добро познавати нешто; бити свуда к о д своје куће свуда се добро сналазити, свугде се добро осећати; бити свуда добро примљен; црна ~ тамница; д а л е к о му ( л е п а , ц р н а ) — не желим с њим имати посла, не марим за њ, не тиче ме се; ч и т а в у кућу на г л а в у д и ћ и разг. узбунити, узнешрити све укућане; до божје к у ћ е (терати к о г а ) до крајњих граница; д о г о в о р кућу г р а д и договором се постиже напредак; д о њ а , н и ж а ~ , горша, в и ш а ~ пол. в. уз дом (изр.)ј г л е д а т и своју к у ћ у радити свој посао; ј а в н а ~ зграда у којој окиве и примају посетиоце проститутке; као к о д своје куће (осећати се, к р е т а т и се) слободно, неусиљено (осећати се, кретати се); ~ божја ( г о с п о д њ а ) црква; ~ од карата нешто несолидно, несигурно; куће не в и д е о ! нар. каже се при проклињању; кућити кућу радећи и штедећи саградити кућу и издржавати обитељ; к у ћ о мој а ! нар. каоке се од драгости деци. — Мати! викну слабим гласом. — Шта је, кућо моја! Вес; луда ~ 1) лудница; 2) хаотично стање, неред. — Сад није само Европа, него цео свет права луда кућа. СКГ 1937; не г о р и ти ~ (над г л а в о м ) не треба претерано журити; нема куће ни кућ и ш т а , без к у ћ е и к у ћ и ш т а нема ништа своје; нису му све к о з е к о д куће в. уз коза (изр.); о т в о р е н у кућу ( д р ж а т и , имати) радо примати госте, посете; п и ш и кући п р о п а л о је нема лека, помоћи чему; р а с т у р и т и ( з а к о п а ти, з а т р п а т и , з а т р н у т и , угасити) коме кућу уништити, упропастити, искоренити чију обитељ, породш0; сигурна ~ разг. сшуран јамац; стара ~ 1) угледна, поштена породица; 2) студент последње године студцја; ући у кућу ући у породицу; в е ч н а ~ гроб; војна ( в о ј н и ч к а ) ~ војне јединице додељење владару. — Владар се с војном кућом налази при војсци. Крањч. Стј. Генерал из цареве војничке куће забележио је неке разговоре са наследником. Јов. Ј.\ в р а ж ј а ~ пакао; фиг. јазбина покварењака. — Има ту некакво друштво спекуланата из вражје куће. Цар Е. кућаник, -а и кућаник, -ика м = кућник онај који марљиво настоји око кућ-

142

КУЋАНИН — КУЋЕПАЗИТЕЉИЦА

них послова, који добро кућу води. — Добар ти је Лазо . . . Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. Вес. кућанин м (мн. -ани) члан, припадник куће, обитељи, породице, укуНанин. — У тој кући је још од детињства и тако се саживео са кућанима да су га сматрали за члана породице. Дом. кућанкца ж женска особа која је вешта и савесна у вршењу кућних послова, добра домаћица, газдарица. — Марна кућаница. . . кошуље му . . . глади. Марк. Ф. Твоја мати важи као узор кућанице. Сек. кућанички, -а, -б који се односи на кућанице. И-Б Рј. кућански, -а, -б који се односи на кућу и на кућанство, кућни, домаћи. — Похвалио се кућанским женама да је Евка с њиме диванила. Берт. кућанство и кућанство с 1. оно што се у послотма односи на кућу, кућни послови, кућно господарство. — Дјевојка се управо с толико љубави бавила ситницама кућанства. Леск. Ј. 2. кућна имоеина, покућстео. — Призори разорених кућа и људских лешева замотаних у искидане ћилиме уништеног кућанства... Андр. И. кућар, -ара м 1. у задружним кућама посебна, одвојена соба где живи ожењен задругар са својом женом, килер, вајат. — Сватко свога дората држи на улару, а ја свога дората мазим у кућару. Ков. В. 2. покр. коморица, спрема поред кухиње за кухињски прибор. Вук Рј. 3. покр. колиба код тора у којој спавају чобани. Рј. А. кућара ж покр. колиба, кућица. — Из врбика дизала се висока црна кућара са стрмим кровом. Шен. кућарак, -рка м кућерак (/). — Једнога по једнога нас поведе у неки кућарак. Матош. 1 кућарац , -рца м онај који носи робу у торби и продаје по кућама, трговац покућарац. — Просјаци се и кућарци тиск а ј у . . . не би ли што ушићарили. Бег. кућарац2, -рца м кућарак (7). Деан. Рј. кућареше с гл. им. од кућарити. — Многи налазе зараде у околним градовима . . . у облику кућарења. Мј. 1936. кућарина ж порез на кућу. кућарити, кућарим несврш. продавати робу по кућама, торбарити. — В. пр. уз гл. им. кућарење. кућарица ж 1. мала кућа, колиба. — По обронцима... брежуљака расуле се кметске кућарице... неке сламом, неке даском покривене. Торд. 2. зоол. врсгпа морске рибе СаПореШз ^иасШшеаГа. Рј. А.

кућеван, -вна, -вно 1. који се брине за кућу и кућанство, чуваран, марљив у ономе што доприноси материјалном унапређењу куће. — Кућеван је Ловро, у газдинству први. Вел. Кућеван ти је био стари, види се како је на своју марву пазио. Ћоп. 2. в. кућни. — Њихаше олујина [грање] и тамо и амо ударајући га по угнутом кућевном крову. Шапч. Заједно са занатима почела је пропадати и кућевна производња. Марк. Св. кућевић м = кућић човек из старе, добре, угледне куће. — Он није придошлица, него кољеновић и кућевић мимо друге. Ћор. кућ&власннк и кућевласник м власник куће. кућ&власница и кућевласница ж женска особа влаашк куће. кућ^власнвчки и кућевласнички, -а3 -о који се односи на нућевласнике. кућ^внбст и кућевност, -ости ж особина онога који је кућеван, ко материјално добро стоји и ко уме добро да води кућу. — Била је то мала к у ћ а . . . с дирљиво убогом илузијом малограђанске удобности и »кућевности«. Поп. Ј. кућегазда м господар куће, кућевласник. — Ви, дакле, мислите... да је тај ваш господин кућегазда доброчинац? Шен. На . . . кући . . . стоји . . . написано име и презиме кућегазде. Јакш. Ђ. кућегаздарица ж жена кућегазде. кућегаздин, -а, -о који припада кућегазди. — С једне стране огњишта... је кућегаздино мјесто крај ватре. Бег. кућегоспбдар, -ара м господар куће, кућевласник. — Гости учинише по позиву кућегосподара. Шен. кућедомаћин(а) м домаћин куће, кућегазда. — Кућедомаћина је тешко замишљен. Кос. Молим те, кућедомаћине, дарежљиви, поштени Обрене! Ств. 1948. кућедомаћица ж домаћица куће, господарица, кућегаздарица. кућеник м в. кућаник. — Ако се нађе неки газда штедиша и к у ћ е н и к . . . то је редовно дошљак. Андр. И. кућеница ж в. кућаница. кућење с гл. им. од кућити (се). кућепазител. м човек који пази, чува кућу за плату, настојник куће, пазикућа. кућепазитељкца, кућепазит&љица и кућепазитељка ж женска особа кућепазитељ. — Кућепазитељици је показао једно писмо. Сим. Кућепазитељица му је наместила кревет. Дав. На њега вребају куће-

КУЋЕПАЗИТЕЉСКИ — КУФЕР пазитељка, сусетке, многобројне женине пријатељице. Пол. 1958. кућепазнтељски, -а, -о који се односи на кућепазитеље. кућер и кућер м 1. кућерак Џ). — Показало се да је то кућер двојице ћумурџија. Лал. Бане међу кућере засеока. Божић. 2. чобанска колиба која се преноси за тором. — Извесне сточарске зграде, као савардак и кућер, нарочито [су] карактеристични за сточаре око Дурмитора. Цвиј. 3. коморица поред кухиње у којој се дроки кухињски прибор. Вук РЈ. кућ^рак, -рка м 1. мала сиромашна кућа, кућер (7). — На пропланцима . . . разбирају се засеоци са неколицином кућерака. Андр. И. У даљини указаше се кућерци неког сеоцета. Моск. 2. кућер (5). Вук Рј. кућ&рина и кућбтина ж аугм. и пеј. од кућа. — Од њега са свију страна дизале су се високе кућерине. Мих. Русе . . . уселише у једну кућетину. 'Радул. кућбрица ж кућерак (7). — [Свијетло] се траљаво сипало иза задимљених неопраних прозора кућерица. Ђал. На прагу кућерице стоји . . . месар. Божић. кућехранитељ м хранитељ обитељи, породице. — Читаве ноћи здравље своје губимо нас тројица кућехранитеља. Маш. кућн прил. покр. код куће. — Говоре кући српски. Љуб. кућинскн, -а, -о који се односи на кућу и кућне послове. — Разговор се изнајприје беше повео о домаћим, кућинским стварима. Вес. кућити, -им несврш. набављати оно штоје потребно за кућу, стицати, зарађивати. — Ја [сам] кућио педесет година и скућио двадесет хектара. Чол. Ћаћа ти је кућио, а други ће те раскућавати. Бан. ~ се стварати кућу, домаћинство; снабдевати се оним што је за живот потребно. — Кад се вратим . . . могу се и кућити, биће пара. Лоп. У наше време кућа се кућила целог века. Пол. 1960. кућић м = кућевић. — Свет неће . . . да трпи кућиће и оџаковиће који не ваљају. Цвиј. кућићка ж женска особа из добре, угледне куће. кућица ж 1. дем. од кућа (1). 2. тврди заштитни покров пужа у облику спиралне и овалне шкољке. — Скок вјеверице . . . свинута пужевља кућица . . . заузимаху дјечју пажњу. Гор. Повукла се у кућу као пуж у кућицу. Поп. Ј. 3. направа у облику кутије у којсј се налази део мотора. — Обрађују се најкомпликованији делови у машинству: кућице мотора . . . кућице мењача, кућице

143

диференцијала итд. Пол. 1958. 4. јамица ископана за сађење. — Стружу [земљу] . . . да усаде струк купуса или кућицу кртоле. Ђур.

Изр. своја ~ , своја слободица у

своме дому је најугодније. кућбчати, -ам несврш. кућичити. Рј. А. кућичеае с гл. им. од кућичити. кућичити, -им несврш. копати кућице, јамице за сађење; исп. јамичити. Вук Рј. кућтпте с 1. место гдеје пре била кућа. — Вратили [су се] на попаљена кућишта. Ћогг. 2. а. покр. кућа, зграда за станоеање, пребивалиште. — Из кућишта убијеног . . . допирала је нејасна кукњава. Десн. 5. кућна заједница, домаћинство. — Свако кућиште пошље бар по једног члана или двојицу у планине на сечу. Дав. 3. земљиште уз кућу, окућница, подворница. — Кућиште се пружило чак до реке. Шапч. Кућа му с кућиштем и два јутра земље мора . . . остати неоптерећена. Мј. 1926. 4. техн. осноени део мотора с унутрашњим изгарањем који уједињујесве главне и помоћне делове, картер. — У »кућишту« турбине од жељезног лива дошло је до повећаног притиска па је оно прсло. Пол. 1959.

Изр. без куће и кућишта в. уз кућа

(изр.). кућАштина ж покр. в. кућерина. — Рибари . . . згрчили се у завјетрини полуразваљених кућиштина. Војн. кућни, -§Ј -б 1. а. који се односи на кућу

(1 и 2): ~ врата, ~ кров, ~ праг, ~ слеме.

6. којије одређен да се носиу кући,у стану: ~ хаљина, ~ огртач. 2. а. који се односи на кућу (Ј) и на кућанство, на живот у кући: кућне потребе, ~ мир, ~ ред. б. који припада кући (3), обитељски, породични: ~ лечник, лекар. — Била [је] ствар готова да ће Адил узети његову кћер, по том је сматран донекле кућним. О-А. в. који се врши у кући, у кругу обитељи: ~ забава, ~ радиност, ~ живот, ~ одгој. г. који често бива у чијој кући и обитељи, породици, близак, присан: ~ пријатељ. кућник м = кућаник. — Грађанин и сељак, кућник и протуха . . . свуда човјек ћути страх тајанства глуха. Јурк. кућница ж кућаница. — Ти рано спаваш и рано се дижеш, кућнице! Лоп. кућњи, -а3 -е в. кућни. — Ево кћери његове . . . што му је блатом заблатила кућње шљеме. Мил. В. Ни две недеље није ту у кући, а већ је све било њојзи познато: и кућњи ред и свака ствар. Вес. кућурина ж аугм. и пеј. од кућа. куфер м = кофер. — Два куфера пуна књига. Уј. У зору одмаглио . . . са куфером под мишком. Чипл. ,*„* „

144

К У Ф Е Р А Ш — КУЦА

кухач, -4ча м в. кухар. — Немајте бриге, господине стари сам ја кухач. Коз. Ј. кухача ж дрвена направа која се употребљава при кувању за мешање чега житког, варјача. — Чучи уз огњиште . . . мијешајући кухачом по здјели. Пав. кухачнца ж в. кухарица. Прав. кухачица ж дем. од кухача. Прав. куферић и куфбрић м дем. од куфер. кухвет м в. куеет. — Ех, да су, пусто, куфбрче, -ета с и куф&рчић м дем. од младе године и да је стари кухвет, ех! Ћор. куфер. кухнна и кухина ж в. кухиња. — У куфбрчина ж аугм. и пеј. од куфер. — кухини застанем Вучка с Илинком, нешто [Узимају] час један час други у руке неку шапућу. Лаз. Л. Ни најбоља кухина . . . ни најлепше одело на вама не дају вам права похабану куферчину. Поп. Ј. кухало с справа за кување помоћу шпири- на туђе поштовање. Поп. Б. туса, електричне струје, плина, решо. — кухжнскн и кухвнски, -а, -5 в. кухињКухао је на малом шпиритусном кухалу каву. ски. — Лежи на кревету, који је начињен Јонке. од кухинских врата. Лаз. Л. [У сандуку] кухање с 1. гл. им. од кухати. 2. = кува- беху кашике, виљушке . . . и пуно других . . . кухинских ствари. Ком. ње (2). — Редара их [лонце] одмиче и примиче . . . скида пену и претреса их па онда кухиња и к у х и а а ж 1. просторија у баци кухање на запрашку. Шапч. кући у којој се припрема јело. 2. начин приређивања јела и сама јела: француска ~ . — кухар м = кувар. Гостила је своје госте старинском . . . плекухарев, -а, -о — кухаров који припада мениташком кухињом. Крл. Али кад је слукухару. чајно дошла ријеч на хрватску кухињу . . . кухарнца ж 1. окенска особа кухар. 2. живнуо је Шваба. Кол. 3. фиг. место где кухар (2). се припрема нешто скривено, закулисно извориште такве делатности. — Но то су кухаричин, -а, -о који припада кухарици. све саме новинске комбинације или пуке изкухарка ж в. кухарица. Вук Рј. мишљотине разних пропагандистичких кухарнпца ж покр. в. кухиња. — Куха кухиња. Цар Е. Чини се да је читава ова за дружину и куха у кухарници за свиње. ствар планирана и припремљена у кухињи Донч. једне стране силе. Вј. 1960. Изр. народна (пучка) ~ установа јавкухаров, -а, -о = кухарев. кухарски, -а, -б који се односи на кухаре: не прехране, исхране; п о љ с к а ~ војн. кола са штедњаком и котлошма за припремапе ~ школа, ~ особље. јела при покретима ефке. кухарство с = куварство. кухиаица и кухнњица ж дем. од кухиња. кухати, -ам несврш. = кувати. — Ја сам кухињски и кухињски, -а, -б који се кухала велику штрцаљку (за убризгавање). односи на кухин>у> каји је одређен за кухињу: Фелд. Домаћица . . . куха питу. Ћор. Тетка ~ праг, ~ рачуни, <— кецелл. је Томина . . . кухала за припомоћ по господарским кућама. Шен. Желудац му није могао кухта и кухтић м покр. момак који кухати ни ракије. В 1885. Позове . . . Стипапомаже кувару и слуокм у кухињи. — Готово на који шути и увијек нешто своје куха. с вјештином какова фратарског кухтића Божић. И наш је [наредник] малочас отишао, граби у тањуре. Ђал. ту се нешто куха. Јонке. Желудац му није куц (обично поновљено) оном. узвик за могао кухати ни ракије. В 1885. Све јаче и изражавање звука који се чује кад се куцне, јаче кухала је крв у човјеку. Шен. Он дуго удари о нешто. — Мој брицо куц на шути . . . слуша, а по читавом држању види златарова врата. Шен. Куц-куц-куц! куцнуо се да у њему куха. Куш. лако о окно штапом. Каш. ~ се — фиг. Најјуначнији је он када се Изр. што ~ то муц поједе све што јунаштво куха у њем неколико дана. Вел. заради. И онда сам се знојио, кухао, топио се и накуца ж и м 1. хип. од кучка и куцов. — Не послетку био хладан као леденица. Лаз. Л. лаје куца села ради, него себе ради. Н. посл. Није могла знати што се у његовом срцу Вук. 2. погрд. за окену. — Нек осјети куца куха. Коз. Ј. У мени се кухаше. Лаз. Л. да је скривила. Вуков. кухаћи, -а, -е који је одређен за кухање: Изр. што маци, то и к у ц и разг. свима ~ прибор, ~ жлица, ~ посуђе. > подједнако. Изр. излетети као ~ бити избачен. куфбраш, -4ша м = кофераш. — Аустријски чиновници и »куфераши« систематски су ширили корупцију. Јов. Ј. Копао је већ темеље за кућу . . . Неће он више бити куфераш-луталица. Вучо. фиг. Земља, свемир . . . све је то . . . друмска механа . . . у којој смо увек само бедни куфераши. Дав.

КУЦАВИЦА — КУЦО куцавица ж (обично у атрибутској служби уз именицу »жила«) 1. анат. крвна жила којом тече крв из срца у све делове тела, артерија. — Врат су простријелили . . . Била је моја срећа да су куцавице остале читаве. Крл. Слабим дрхтавим прстима покушава да нађе жилу куцавицу. Чипл. 2. фиг. главни саобраћајни пут. — Теразије [су] одавно . . . жила куцавица Београда. Б 1958. куцај м = куцањ 1. удар(ац) који се изводи чим у замаху и звук од таквог удар(џ)а. — Задубљен у књиге није . . . чуо лагашан куцај на својим вратима. Ков. А. Јекну куцај с кршћанског звоника. Крањч. С. 2. удар била, пулса. — Што је дијете старије, број куцаја [срца] је све мањи. НЧ. Она је питање које куца у свакоме куцају била. Крл. фиг. Учинило ми се да не чујем само куцаје та два срца, него као да су се многа срца слила у једно. Поп. Ј. куцајнн, -а, -о који се односи на куџаје. куцалац, -аоца м онај који куца. — Тада . . . упита не би ли пустио куцаоца [у собу]. Креш. куцало м в. звекир. Деан. Рј. куцаљка ж 1. поворка паса што иде за кучком којасекуца, кучница (7). — Мотала [се литија] цестом као пасја куцаљка. Ж 1955. 2. пеј. женска особа лаког морала. — Зна и што је . . . ноћивање у пустој појатц . . . и сеоске куцаљке. Ћоп. куцаљка ж направа у облику малог чекића којим лекари врше тркусије на телу пацијента ради утврђивања дијагнозе. Бак. Реч. куцањ, -цња м = куцај. — Разлегаше се сваки куцањ [звона] по вечерњој тишини. Ад. Трже га куцањ Ниџин. Сим. Живот се кида при сваком куцњу бедног срца. Рак. куцање с гл. им. од куцати (се). куцање с гл. им. од куцати се. куцати, -ам несврш. 1. а. лако ударати о што, удар(џ)има изазивати звук, штропот. — Жуна кљуном куца о кору. Гор. Опаса [се] великим црвеним појасом пустивши да га ресе куцају по боку. Ћор. Киша пљуштиЈ куца у прозоре. Рист. б. ударати у врата, прозор и сл. најављујући долазак или дозивајући кога. — Људи су куцали звекиром на моја врата. Уј. 2. а. ударати, тући у ритмичким куцајима; пулсирати (о срцу). — ТИКЈ так, куцао је сат на зиду. Поп. Ј. фиг. Под празном пашњачом куца невјера. Бег. б. (само 3. л.) осећати шумове, болове у глави и ушима при појачаном струјању крви. — Куца јој нешто у глави . . . и боли је страшно. Рист. Образи горе [од алкохолај, а сљепочице куцају. Цар Е. 3. производити звук ударајући у какав музички инструменат, 10 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

145

свирати. — Прекрстио ноге на седлу, куца у шаргију. Андр. И. Играла сам . . . и у деф куцала. Сиј. Бег Али-бег у тамбуру куца испред двора Ајке Дтлагића. Митр. 4. писати на писаћем строју ударајући у типке, дирке писаћег строја, писаће машине. — Узимам писаћу машину у крило па куцам. Дед. В. 5. фиг. давати знак о свом приближавању, приближавати се, осећати се. — Куца час великих дана. Бој. Изр. ~ коме на в р а т а 1) обраћати се коме с каквом молбом; 2) в. ~ на прозор. — На врата историје куцало је ново доба. Зог. Зла година куца на наша врата. Војн.; куцати на п р о з о р давати знак о непосредном доласку чега, приближавати се; претити. — Смрт ми на прозоре куца. Тад.; куца ми срце за ким (чим) жиео желим кога (што). ~ се уз. повр. додиривати се, дотицати се својом чашом чаше другога (као знак добрих жеља, истих мисли и сл.). — На те ријечи скочише сви . . . куцајући се врчевима. Шен. Сељаци су се смејали, куцали се о његову чашу. Петр. В. куцати се, куцЗм се несврш. букарити се, буцати се, терати се (о куји, кучки). Вук Рј. куцин, -а, -о који припада куци. куцкај м дем. од куцај. — Ишли су му на живце куцкаји тих потпетица. Божић. куцкало м онај који непрестано куцка у што. Вук Рј. куцкање с гл. им. од куцкати. куцкар м зоол. тврдокрилац који живи у дрвеној грађи (гредама, намештају и сл.) бушећи ходнике у њима и претварајући их у прашину АшЛшт реКтах. Терм. 4. куцкати, -ам несврш. дем. према куцати. — фиг. А коњиц се пригнуо . . . куцка по тврдој цести сиромашким малим ногама. Кал. куцнути, -нем 1. сврш. према куцати. — фиг. И сад често бива да у мени куцне стари скитнички дамар. Андр. И. 2. фиг. избити, настати, наступити, завршити се (р времену). — Кад поноћ куцне, чете су нам ту. Кост. Л.

Изр. куцнуо је (мој, твој, његов)

час

настале су

најповољније прилике

за

остварењечега; куцнуо је (мој, твој, његов) доследњи час (последња ура) треба умрети, предстоји скоро умирање. ~ се сврш. према куцати се.

куцњава ж [атоми] гибање Ђал. куцо, - а и - е м Рј- -, .

куцапе. — Производили мшпића, куцњаву срца. хип. од куцов и кучак. Деан. . ...

146

КУЦОВ — КУЧНИ

куцбв, -бва м пас. — Куцову је слободно, весмо кучине. Ад. 2. оно што има сличности нек се заиграва. Змај. с влакнима кучине. — Мени се гади на својој глави носити косе и кучине богзна каквог куц&в&ев, -а, -о који припада куцову. мртваца. Петр. В. Игра се откидајући кучикуцукаље и куцука&е с гл. им. од куцу- не бабљег љета што се заплете о дрвене кати. ступове плога. Мих. куцукати и куцукати, -5м несврш. нар. Изр. з а п л е о се као п и л е у к у ч и н е дем. према куцати. — фиг. Та не чујеш ли заплео се тако да се не може ослободити, да тамбуру гдје куца? То по мом срцу, кћери, се не може снаћи; т р и ц е и к у ч и н е безсад куцука! Огр. вредне, безначајне ствари. кучад ж зб. им. од куче. кучинаст, -а, -о који је као кучина. — Згурено дрвеће . . . као да је . . . од те кучикучак, -чка м 1. пас. — Блед и погружен, насте . . . магле. Бен. Изгужвано лице без као пребијен кучак, бану опет у — своје село. успјеха се скривало у кучинасту браду. Ђил. Маш. 2. фиг. погрд. зао, опак човек. — Кучки бездушни на што су ме навели, да продам кучиљав, -а, -о који је сличан кучинама. вјеру. Љуб. Деан. Рј. Изр. ~ п р а в и зоол. морски пас. Терм. 4. кучити1, кучим сврш. докучити, докучаст, -а, -о који је налик на куку, хватити. — Он на ме из кубуре, ал' се кукастп. — Лако . . . лемеш је [земљу] ку- ја хитрији догодио, па га кучим својим ночасти реже. Марет. жем. Торд. Кучи га врхом свог тупог пекучати, кучам несврш. заст. куком риша у главу. Матош. привлачити; фиг. намеравати, смерати, стрекучити2, кучим несврш. савијати, кримити. — Ону [срећу] свако драговољно вити, скучивати. — Гледа испод ока, кучи куча јер свијету добре носи гласе. Март. свој врат међу рамена. Шен. Да с тебе докучим куд сав мој живот куча! ~ се повр. — Он моли бога да га земМарк. Ф. ља прождре, пак се кучи и увија да умали куче, -ета с (супл. мн. кучићи, зб. куда га не виде. Љуб. ч5д) 1. млади пас, пашче. — Цвилио је као кучица ж 1. дем. од кука. 2. дем. од кучка. куче. Франг. [Господа] воле кучиће. Ћос. Д. Вук Рј. 3. сноп лана или конопље. Бак. Реч. 2. фиг. погрд. непоуздан човек, издајник. — 4. зоол. врста морске шкољке. Рј. А. Нас је, Томо, куче преварило те поспасмо кучиште, -а и -ета с погрд. куче. — Ето под јелом зеленом, па је нама савезао руке. НПВук. Само тог Јевтуда ухватимо! . . . — ти сад! Па вуци са собом то кучиште! Ћос. Д. Е, паз' да нећете кучићи! Ћос. Д. кучји, -а5 -е = кучији. Изр. нема ни кучета ни мачета нема кучка ж (дат. -чки) = куја. — Вукао никога за кога би се морао бринути; слепо се по кругу као глува кучка. Лал. Теби да куче зоол. врста глодара који је прилаго- ја д а м . . . на ти друге јабуке, млетачка кучко! ђен за живот под земљом 5ра1ах гурМиз. Шен. И ти је опет молиш, кучку једну! Терм. 4. Ранк. Мало вас је двојица, кучке хајдучке! кучббер м нем. варв. тпорбичар, поку- Има ли вас још? Андр. И. ћарац. — У маси оних дошл>ака, кучебера кучкбтина ж аугм. и пеј. од кучка. . . . Глембајеви . . . стали су у први друшткучкн, -а, -о који се односи на Куче у веии план града. Крл. кучен м покр. нож за резидбу, косир. Црној Гори. кучкин, -а> -о који припада кучки. Вук Рј. Изр. ~ син погрд. особа рђава, слаба кученде и кучбнце, -а и -ета с дем. од карактера; зликовац. — Како се ти3 кучкин куче. — Мало кинеско кученце . . . пажсине, усуђујеш говорити! Чипл. Фашисти су љиво [је] гледало старца који је беснео. јесенас убили стричеву Мацу, а виноград Ћос. Б. на Побрђу је пропао због њих, кучкини Кучи, Кучб м мн. племе у Црној Гори, синови. Фран. у граничној областпи према Албанији. кучкица ж дем. од кучка. кучији, -а, -е = кучји који се односи на кучков, -а, -о који припада кучку. кучке и на кучиће. — Не прима их у руке кучкбдер м живодер, стрводер. Вук Рј. бијеле, нег* их прима у кучије зубе. НПХ. кучма ж врста шубаре. — [Крошња] кучина ж (обично мн. кучине, кучина) 1. грубо, сирово, необрађено влакно као остпацига [храст] је окрунила као стаситог јунака при преради конопље и лана. — Са брковима кучма. Коз. Ј. и косом као од жутих кучина. Матош. кучни, -а, -б који се односи на кук: ~ Праскају [звезде] као да си упалио . . . по- зглоб. -. * -

КУЧНИЦА — КУШЊА кучница ж 1. гомила паса који трче за кучком кад се куца. — фиг. Ја га лично . . . затворим, стражу поставим и да не види небо док се рат и ова кучница не сврше. Ћос. Д. 2. кучја, псећа кућица, штенара. — Претресоше . . . сваки кутић . . . тавана и кучнице, али Секулу . . . нигде не пронађоше. Вас. 3. фиг. кучка (2). — Имамо и једну . . . која је раније проводила лезбијску љубав . . . а већ кучница што је с њом . . . видећеш. Вин. куш 1 м бот. покр. кадуља. — Ту нема ни грма ни стабља, само између камења вири куш са својим свијетлопепељастим лишћем. Кум. куш а узв. фр. вулг. погрд. ћути! језик за зубе\ престани\ — С друге стране залаја пас, и одмах заори мушки глас: »Хектор, куш!« Шен. Куш, клепетушо, јер ћу те звекнути по тикви. Пав. Дотле — крамп у руке и куш! Дав. Изр. бити куш погрд. шутјети, ћутати. кушак, -ака м тур. 1. дуго ткање које служи као појас. — Кушаком се утегла ћемером. НПХ. 2. фиг. подупирач, пречага, пречаница. Вук Рј. 3. у мутабџија комад дрвета којим се запињеуже кад се преде. Шкаљ. кушалац, -оца м кушач. — Кушалац, ударив [комадом бакарног новца] о камену плочу, рече: добар је! Јурк. кушалица ж хем. 1. метална куглица натакнута на дуг штапић од ебонита или стакла која служи за иаштивање или утврђивање чега (нпр. електрицитета, метана, сумпора и сл.}. 2. стаклен суд у облику цеви у којему се при покусима растапају, тале различне материје. кушање с гл. им. од кушати. кушабнида и кушаоница ж место или просторија где се што куша. — фиг. Боље је празно срце него празан стомак, — то је животно начело које свирепо конаби моралисте и кроз једну прљаву кушаоницу подвргава их . . . у бездушне себичњаке. Прод. кушати, -ам сврш. и несврш. 1. узети, узимати мало чега (Јела, пића) у уста да се види какавје укус, пробати. — Ено и премудрог кума, куша ново вино. Куш. Проматрао [сам] све ове људе који су се тискали око загрејане пећи кушајући јело. Јак. 2. јести. — А тад страдалац дивни Одисеј . . . јеђаше жељно, јер није већ давно кушао хране. М-И. Кушао сам ја већ гостинскога хлеба по властеоским домовима. Кнеж. Л. 3. (џз)вршити на чему какву радњу (једанпут или више пута) с намером да се што сазна или утврди, ставити, стављати на кушњу, пробу, искуша(ва)ти, испроба(ва)ти. — Куша да ли му је тетива доста јака у луку. Шен. 10*

147

Порта је кушала Србе да види да ли би се они задовољили и мањим уступцима. Јов. С. 4. почети, почињати какву радњу (једанпут или више пута) с намером да се што сврши или да се сазна може ли се свршити, покуша(ва)ти. — Кушао сам да радим, али нисам могао издржати. Ћип. Затим је кушала да ми се, с часа на час, осмехне, али јој осмех беше усиљен. Цар М. Изр. ~ срећу радити што на срећу, не знајући како ће се свршити. кушач, -ача м онај који куша, искушава, проба што. — Теобалд је кушач чаја у једној ливерпулској фабрици. Пол. 1959. Изр. камен ~ пробни камен, камен на којему се проверава квалитет злата. — фиг. Стога је одвајкада превођење било камен кушач и школа властитога језика. / 1957. кушачев, -а, -о који припада кушачу. куш&вати, кушујем несврш. нем. покр. љубити, целивати. Деан. Рј. кушин, -Лна м тал. покр. јастук, узглавље, вањкуш. кушлук м тур. доба јутра кад се обично доручкује; доручак, ручак. — Кад је сунце на кушлуку било НП Херм. кушља м = кушљо 1. кушљаво чељаде. 2. кушљав кон>. — Кушља тлачи, сабља сева. Радич. Кушља копа ногама обема. Јакш. Ђ. кушљав, -а, -о замршен (р лану, вуни и сл., о длакама уопште; о коњу у кога су длаке замршене, о човеку у кога је коса или брада неочешљана). — Мрско ти моје је све . . . кушљаве обрве моје и дуго пуштена брада. Марет. Штрапкали јој вином . . . хаљу и косе кушљаве. Божић. кушљање с гл. им. од кушљати. кушљати, -ам несврш. замршивати (лан, вуну и сл.). Вук Рј. кушљо, -а и -е м = кушља. — Свог појаше кушља. БВ 1891. купшути 1 , -нем сврш. према кушати. — Кушни каше и млијека! Нен. Љ. кушнути", -нем сврш. нем. покр. пољубипш. Деан. Рј. кушња ж 1. оглед, проба, испигп, провера каквих својстава или особина, какве користи или употреблмвости чега. — Иза прве године [редовничке] кушње послаше га у Италију. Водн. Кроз оба ова рата . . . идеја јединства издржавала је најтеже кушње. Пол. 1958. 2. тежак, мучан доживљај, незгода у животу. — Тешке кушње које му је донио удес нису дале да се обуче према својему звању. Крањч. Стј. Но мене је чекала још врло тешка кушња. Шкреб. 3. искушење, саблазан: пасти у КЈПНЊУЈ довести кога у кушњу.

14$

КУШОВАТИ — КШЕФТАТИ

Изр. камен кушње в. камен кушач,

уз кушач (изр.). кушовати, -шујем несврш. вулг. погрд. шутјети, ћутати. — Кушуј, јеси ли чула, ја сам домаћин! Дом. Чиновник је за мјесечну гажу . . . спреман кушовати . . . до гроба. Крл. куштра ж 1. длака. — Псето сјајна соја господскога, на очи је куштре наћерао. Јурк. 2. фиг. окошта, мршава женска особа. Рј. А. куштрав, -а, -о комеје коса, длака, разбарушена, новрчава, кудрава. — Дизаху дјечаци кријештећи своје куштраве главице. Шен. Месечина му се залети у кратку, куштраву браду. Ћос. Д. фиг. У куштравом грму пуљка се зеба. Божић. Паниковски је болно гледао куштрава кукурузна поља. Крањч. Стј. куштравац, -авца м куштрае човек; исп. куштравко. — Поче један кривоноги куштравац између оружника викати. Шен. куштравити, -им и куштравити, куштравим несврш. коврчати, кудравити. — Коса се особито негује; њу још од детињства куштраве. М 1867. куштравко и куштравко м куштравац. — Један живахан куштравко из трећега разреда застаде у трку пред њим. Ћоп. куштрање с гл. им. од куштрати. куштраст, -а, -о в. куштрав. куштрати, -ам несврш. рашчупавати, разбарушивати; коврчати, кудравити. —

Куштра косу, диже груди . . . не би ли поверовао да она једва чека да је загрли. Каш. Морао сам приклонити главу на њезине груди, а она је бискала куштрајући ми бујну косу. Киш. куштрим, -има м грч. покр. смак света. страшни суд. — [Аџему] се чинило да је ово вријеме цијело од вриска и махнитања и да ће у њему све пропасти . . . Доћи ће куштрим: нико никога познавати неће. Сиј. куштро, -а и -е м куштрав, непочешљан човек. — Канда је куштро био сасвим задовољан . . . па извуче испод кревета камену пљоску. Креш. кушум м в. куршум. — Чудне кажу аскерске шишане, дуго носе кушум од олова. НП Вук. кш (често поновљено) узвик којим се тера коза, птица и др. — Спази козу . . . над понором. — КШЈ КШ ! — рече као за се. Ћип. кшефт м нем. варв. трговина, уносан трговачки посао. — Главни предмет кшефга је дуван. Чол. к ш е ф т а р м варв. трговац, препродавалац. — Миле )е познати кшефтар. Чол. кшефтати, -ам и кшефтовати, -тујем несврш трговати, препродавати. — Ево људи, кшефтам и ја . . . и ником нисам за^ео ни оволико. Чол. Препродавао и кшефтовао очевим сеном. Петр. В.

л ца. . . и викако лабаво. Сим. 2. фиг. иесигурно; аљкаво, траљаво. — Закон т е . . . лабаво штити. Рад. Д. Послови [нам] иду лабаво. Јакш. Ђ. Изр. нема ~ фам. мора се запети; мора се поступати, ићи строго, одлучно. лббавбст, -ости ж особина и стање онога што је лабаво. — Никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост. Дуч. Осјетио сам зебњу у срцу кад с а м . . . предочио необичну мјесечеву лабавост. Шов. лЗбар, -а и лЗбар, -бра м зоол. а. јастреб Азшг ракипћагшз. Бен. Рј. б. кобац. лаббрдан, -ана м холандски зоол. усољен, осушен и у бурад смештен бакалар. Терм. 4. лабвјал, -ала м лат. фон. уснени сугласник; глас у чијој артикулацији активно суделују усне. л&бијалан, -лна3 -лно фон. који се твори уснама, уснени: лабијални сугласници. лабијализација ж фон. добивање особина лабијала, развој у праецу лабијалног изговора. лабијапизнрати, -изирам и лабијализовати, -зујем сврш. и несврш. изговорити, изговарати уз активно суделовање усана, прилабавити, лабавим и лббавити, -им да(ва)ти лабијалан карактер. ~ се доби(ва)ти лабијалан изговор. несврш. 1. прел. чинити лабавим. — Топлота растеже и лабави телесни сплет. М лабијате ж мн. лат. бот. породица би1867. 2. непрел. постајати лабав, попуш- љака, уснатице, усначе 1^аћ1а(ае. тати; губити у јачини, слабити. — Није лЗбилан, -лна -лно лат.Ј супр. стабидуго потрајало, а тачна машинериЈа у кан- лан 1. непостојан,5 неучвршћен; несигуран. — целариЈи поче лабавити. Петр. В. Тај заметак С р б и ј е . . . сасвим лабилног ~ се а. гшстајати лабав. Р-К Реч. б. географског положаја... проширивао се и попуштати у неким настоЈањима, у будно- напредовао. Цвиј. Ми се лако можемо насти, енергичности и сл. ћ и . . . у опасно лабилној позицији. Вј. лабављење и лабављење с гл. им. од 1957. 2. фиг. а. који не стоји сигурно, нелабавити (се). уравнотежен: нервно ~ , душевно ~ . б. лабаво прил. 1. без затезања, без сте- који нема одређеног става, непоуздан, поводзања, овлаш, слабо; без строгости и одлуч- љив: ~ карактер. ности. — Руке су му биле лабаво привелабилност, -ости ж особина и стање зане танким ланцем. Чипл. Ником ни слов- онога што је лабилно. — Врло дуго мора

п (Л) 1. а. алвеоларни сугласник при чијем изговору ваздушна, зрачна струЈа пролази слободно боковима уезика, текући, ликвидни сонант. б. слово којим се обележава та.Ј сугласнж. 2. скраћ. а. (л.) грам. за лице. б. (л) за литар, литру. ла муз. шести тон солмизацгце, КОЈП одговара тону »ач лествице Це-дур. лабав, -а, -о 1. а. незатегнут, опуштен. — Конопац је лабав, цимаће се. Ћос. Д. Треба . . . да сви мишићи буду лабави, осим шаке десне руке. Стр. 6. неучвршћен, расклиман. — Шетали [смо] по лабавоме поду палубе. Богд. То вам бијаше нека стара, лабава зграда. Шапч. в. који је изгубио једрину, отромбољен, млитав. — Окупи пренеражене уседелице и пољуби сваку у суве, лабаве образе. Петр.В. 2. фиг. а. који се једва одржаеа, несигуран, слаб. — Настојао [сам] да . . . не кваре своје ионако лабаве везе с покретом. Поп. Ј. Мате је увиђао своје лабаво стање. Кал. 6. променљив, непостојан: лабаве цене. в. непоуздан, колебљив. — Морално . . . врло су лабави. Чол. г. који је без утврђеног реда, траљав; непотпун, оскудан. — Стил је лабав, немаран. Скерл. Како му лабаво бијаше образовање, види се отолен те пише . . . у диктанду се11а са једним 1. Матош.

150

Л А Б И О Д Е Н Т А Л — ЛАВ

бити у нашој држави извесне лабилности и појава регионализма. Цвиј. лабиод&втал, -ала м лат. фон. глас при чијем изговору унутрашњи део доње усне додирне врх горњих секутића, усненозубни сугласник. лабиод&италан, -лна, -лно који се односи на усне и зубе, који се изговара помоћу усана и зуба: лабиодентални сугласници. лабАринт м грч. => лавиринт 1. а. мит. зграда са испреплетаним ходницима и мноштвом просторија, из које је тешко наћи излаз. б. фиг. замршен сплет путова, пролаза, канала и др.; било шта замршено, заплетено, у чему је тешко наћи оријентацију. — Око доца [су] . . . заокружили комшилуци, по пет-шест кућа у лабиринту зидова, рушевина, ђубришта, стогова. Кал. Даровитост спасла га је [Доситеја] да не залута у том књишком лабиринту. Прод. 2. анат. део унутрашњег уха у коме је центар за равнотежу Јађугшгћш. Терм. 4.

ла"брић м зоол. лабар (б), кобац; дем. од лабар. Бен. Рј. лббрња и лабрња ж усна; губица, њушка. — Лабрња јој се угибну мало као гумена штрцаљка. Божић. Док не добије по лабрњи, не узмиче. Ћоп. лЗбршаст, лабрњаст и лЗбртаст, -а, -о дебео, меснат (о уснама). — Угризе се лукаво за доњу лабртасту усницу. Кос. лабрцнути, -нем и лабрцнути, лабрцнем сврш. узгред појести мало нечега, куснути, чалабрцнути. Вук Рј. лббуд м (мн. лЗбуди и лЗбудови) 1. зоол. а. водена птица из реда гушчарица бела перја и дуга врата. б. мн. општи назив за сродне птице из родова Су§пи8 и Сћепор813. 2. назив за коња беле боје. — Хајд', брале, јаши твога лабуда. Јакш. Ђ. 3. (Лабуд) астр. сазвежђе на северном небу. лЗбудан, -дна, -дно необ. лабудаст. — Ја јој видим косе расплетене по лабудиим пловити рамени. Радич. лаб&ринтски, -а, -о = лавирннтски лббудаст, -а, -о који личи на лабуда, који се односи на лабиринш: ~ сплет, лакоји је као у лабуда. — Онде смо се набиринтски ходници. станили, моја лепа, лабудаста госпођице! лаб&ринтски прил. = лавиринтски као Јакш. Ђ. Ил' јој црне очи љуби и врат у лабиринту: ~ безизлазно, ~ замршено. бели лабудасти. Митр. лаббрант м лат. сарадник у лаборатолабудина ж покр. кукурузовина, шаш(а); рији који обавља претежно техничке покомушина. — Хтели би да га [кукуруз] слове. одвојимо од лабудине и да га дигнемо на лабДрантица, лабДранткиња и лаботаван. Ђур. ранткиња ж женска особа лаборант. лабуднћ м дем. и хип. од лабуд; лабудов птић. лаббрантски, -б, -б који се односи на лаборанте: ~ посао. лабудица ж зоол. женка лабуда. — Тица лабудица.. . излегла два тића лабулаббрантскп прил. на лаборантски нада, међу њима тицу лабудицу- НПХ. чин, лабораторијским поступком. — фиг. То је поезија... лаборантски прављена са лббудов, -а, -о који припада лабуду: ~ тачно срачунатим дозама. Михиз. враТЈ ~ крило. лаборатбриј, -ија м и лаборатбрија лЗбудовскЗ и лббудски, -а, -б и лббуж лат. одељење опремљено за научна истра- ђи, -а, -е који се односи на лабудове: ~ беживања и стручне послове; радионица: ~ лина, ~ врат. — Пут ми је лабуђа, а срце за испитивање материјала. од снијега. Јур. И нехотице погледах онај лабуђи врат. Мил. В. лаборатбријски и лаборатбријски, -а, -б који се односи на лабораторије: лаборалабурист(а) м енгл. припадник радничке торијска испитивања, лабораторијски ин- реформистичке страте у Енглеској. струменти. лабурбстички, -а, -5 који се односи на лабораторијум м лабораториј(_а). лабуристе: ~ вођа, ~ програм. лабораторијумски, -а, -о в. лаборатолабушина ж кожа и месо испод сларијски. бина и ребара. Р-К Реч. лаборатбрист(а) м в. лаборант. — лав м (лок. лаву) покр. в. лавеж. — Моли, као неки сигуран лабораторист, да У ушима брујио му је . . . његов звјерски сами пробају. Сек. и невјерни лав. Пец. Имао сам . . . једно п с е т о . . . страшно, лав му крупан. Вуков. лабрадор м мин. минерал лепих боја из скупине глитнаца (плагиокласа), који се упоп&в м (мн. лавови, песн. лЗви) 1. зоол. требљава као украсни камен. крупна крволочна звер из пор. мачака РеНз лМбрда ж пеј. в. лабрња. — Усне [су 1ео. Терм. 4. 2. лик тпе звери у грбу као симјој] погодне за то као коњска лабрда. Кал. болдржаве; држава коју симболизира тај лик: британски ~ , млетачки (крилати) ~ . 3. лабрдан м зоол. лабердан. Финк.

ЛАВА — Л А В С К И фиг. јунак. — Треба Обилића и слободних лава. Шант. X. шатр. = лаф (2) човек који има успеха у друштву; освајач жена. — Није [се] усудио заподјенути разговор својим обичним начином салонскога лава. Ђал. 5. (Лав) астр. сазвежђе у Зодијаку. Изр. зоол. м о р с к и ~ морски сисар из пор. ушатих фока Осапа јиђаса; мраВИЊИ ~ инсекат, кукац чије ларве дубу левкаста удубљења помоћу којих лове мраве Мугте1еоп {6гписагш$. лава ж тал. ужарена маса коју при ерупцији вулкани избацују из унутрашњости Земље; фиг. маса, гомила која се силовито креће, разлива. — Зазвони . . . Кроз неколико часака опет се лава деце сручила у ходнике и учионице. Макс. Он је био врело срце лаве [партизана], што се сруче према граду. Вит. павабб, -6а м фр. варв. умиваоник. лаванда ж тал. бот. в. деспик. Сим. Реч. лавеж м оштар испрекидан глас пса, лисице и сличних животипа, лајање. — фиг. Не чујеш ријечи од лавежа буре. Шен. Шест стотина митраљеза рига ватру. . . Разлијеже се пакленски лавеж. Гор. лавендел м, лав&ндла и лавбндула ж тал. бот. «. деспик. Сим. Реч. лавина1 и лавина ж тал. а. огромн маса одроњеног снега или камења која се ве. ликом брзином сручује са стрмих страна, усов. — То је био узбудљив, необичан звук, као низ узастогашх камених лавина. Андр. И. б. фиг. нешпго што се незадрживо креће стихијском силином. — У лавини освијештеног н а р о д а . . . отплављени [суЈ и они [издајице] и њихови фашистички пок овитељи. Сим. 2 лавина ж I. аугм. од лав. Бен. Рј. 2. бот. в. еирак (2) АкћетШа уи1ј>;ап8. Сим. Реч. лавинскЗ, -а, -6 који се односи на лавину: ~ маса, ~ силина. — С растворених природа избаца рал>а свој пламени лавински јед. Кам. лавирање с гл. им. од лавирати. лавнрати, лавирам несврш. холандски 1. пом. једрити уз ветар, кретати се у цик-цак, бордиђати. ЕЛЗ. 2. фиг. вешто обилазити сметње и тешкоће, прилагођавати се приликама. — Они су лавирали између Турака и Млечана. Пов. 2. Он је доста ВСШТОЈ лавирајући, тражио зараду на другој страни. М-В. лав&рннт м = лабиринт. — фиг. Из тога лавиринта бора гледале су велике округле очи без трепавица. Андр. И. лав&ринтски, -а, -о = лабиринтски: лавиринтске просторије, ~ сплет.

151

лав&ринтски прил. = лаб&ринтски. — Ж и в о т . . . [је] простор од неслућене дубине, лавиринтски испрсплетен путањама. Петр. В. л&вић м дем. од лав. лЗвица ж зоол. 1. женка лава. 2. фам. «. лафица {2). лавичан, -чна, -чно необ. који се односи на лаву. — Земља се тресла, пуцала је — а кроз пукотине куљала је лавична маса. Жуј. л&вичин, -а, -о који припада лаеици. лЗвљи, -а, -е који се односи на лавове: ~ грива, ~ срце, — дело. лбвов, -а, -о који припада лаву: ~ глава, ~ грива, ~ шапа. лавбвати, лавујем несврш. необ. владати се, борити се као лав. — Нек засад против Турске лавују. Шен. лМвовски, -а, -б који се односи на лавове, који је као у лава: ~ храброст. лЗвовскв прил. на лавовски начин, као лавови. лбвовство с необ. лаеовски, јуначки подвиг. — Он није могао успети да се заборави његово лавовство, ма како часно да је био расположен да то учини. Кнеж. Б. лавбгрив, -а, -о ков. који има гриву као у лава. — фиг. Лавогриви препараид није марио потање истраживати разлоге те загонетке. Шен. лавбр м лат. 1. бот. ловор(ика). Сим. Реч. 2. венац од лоеорова лишћа као симбол победе; фиг. успех, признање, слаеа. — Вшпе [је] жудео за реномеом озбиљна историка неголи за лавором овенчана — песника. БК 1906. лавбр, -бра м фр. широка разведена посуда за умивање. лавбрнка ж бот. ловор(џка). Сим. Реч.

Изр. побрати (покупити) лавори-

ке пожњети успех, прославити се. лавбрикнн, -а, -о који се односи на лаворику: ~ лист, ~ укус. лбворов, -а, -о који је од лавора, који се односи на лаеор: ~ венац, ~ лист. лавра ж грч. цркв. велик угледан манастир (православни). — Да видите лавру студеничку, недалеко од Новог Пазара. НП Вук. лавров, -а, -о заст. в. ловорое: ~ лист. лЗвски, -а, -о лављи, лавовски. — Каквих мед Данајци има јунака . . . с лавскијем срцем. М-И. л&вски прил. лавовст. — Владислав и Влатко . . . су се лавски борили да не пусте турску силу. Љуб.

152

ЛАВЧАД — ЛАГОДИТИ

лЗвчад ж зб. им. од лавче. лЗвче, -ета с младунче лава. — У њима [очима] нешто . . . побједоносно, као . . . поглед лавице кад улови газелу за своју лавчад. Ђал. л&ачина м аугм. од лав. — Дрекнуо [је] као права лавчина. Рад. Д. лага ж лажа. — Вага лага, мјера вјера. Н. посл. Вук. лагав, -гва м покр. буре, бачва. — Вина повуче из лагва. Ђал. лЗгала, лЗгала с мн. нар. шаљ. алат, прибор за лагање. Вук Рј. ла^ган, -а, -о дем. од лак. — Лаган сам, лаган да полетим. Андр. И. Научио [је] на лаган, господски живот. Сим. лаган, -а, -о који се не догађа или врши брзо, полаган, спор; супр. брз. — Умире све . . . лаганом смрћу старости. Новак. Лаганим се кораком вратио кући. Хорв. лагаво прил. лако, мало, овлаш, слабо. — Лагано га је болела глава. Мил. В. лагано прил. без журбе, споро; полако, тихо. — Ноћ се спуштала лагано као смрт. Вес. Ђуро је увијек одвише лагано говорио. Нех. лагапбст и лаганбст, -ости ж неодом. спорост; тромост. — Глад . . . заноси човјека у неку тјелесну лаганост. Уј. лагање с гл. им. од лагати. лагарија ж пеј. лаж. — Све је то једна пука лагарија. Вел. Лагао би неуморно . . . спомињући вазда себе као јунака свих тих лагарија. Петр. В. пагати, лЗжем (имп. лажи) несврш. 1. а. свесно, намерно говорити оно што није истина. — Благо оном што умије да лаже. Уј. б. (кога) обмањивати, намерно нетачно обавештавати. — Шта да радим, што да те лажем ? Лаз. Л. 2. (на кога) неправично оптуживати, бедити, клеветати (кога). — Да не лажу један на другога. Вук. ~ се уз. повр. према лагати {16). — Онда не вреди да се лажемо. Вас. лбгахан и лагахан, -хна, -хно лаган, лак. — Јелисава стеже уснице на лагахан, уједљив посмијех. Шен. Била је лагахна, лепршава, ваздушаста. Пол. 1960. лЗгахно и лагахно прил. лДгпно. — Њом се наше друштво лагахно и позорно низ брдо спуштати почело. Јурк. лагацак, -цка, -цко дем. од лдиан. — Једаред заплови истом кака лагацка струјица у зраку. Ђал. лагацко и лагацно прил. дем. од лд,гано. — Ти . . . лагацко отвори врата. Вукић. Лагацно [ме] врти на тихом ражњу пријекора. Сим.

лЗгачак, -чка, -чко дем. од лак, лаган. — Лагачак вјетрић заигравао се бујном травом. Торд. Жив и лагачак као срнче Ком. лагачко прил. дем. од лагано. — Ја сам га само лагачко слиједио. Бег. лЗгашак, -шка, -шко и лЗгашан, -шна, -шно дем. од лак, лаган. — Прозирна сам, лагашка сам. Бег. Улази у . . . собу Лела. Вижљаста, лагашка, под као да не додирује. Сек. лЗгашко и лЗгашно прил. дем. од лако, лпгано. — Зачепркао [би] на њима прстима лагашко, као да голуб струже кљуном. Бег. Лагашко [ме] узнемири тај осмијех. Сим. Уста су му лагашно подрхтавала. Јел. лагван м покр. лагав. — Надгледа како се . . . вино . . . у лагване салијева. Павл. лагвић м дем. од лагав. — За црквом је спремљен лагвић вина. Нех. лагер м нем. 1. стовариште, складиште, магацин. — фиг. Било их ј е на лагеру толико да за мене није било места. Јак. 2. логор. — У лагеру наста вика и трка, и зачас четири момка с натакнутим бодовима поведу га са собом. Мишк. 3. пол. више удружених земаља, табор, блок: социјалистички

~ . 4. техн. в. лежај (3): куглични ~ .

лагеровање с гл. им. од лагеровати.

лагеровати, -рујем сврш. и несврш.

сместити, смештати у складиште, на лагер. — Роба се лагерује и у погодном часу износи на тржиште. Пол. 1950. лагити, -им несврш. фам. дем. према лагати. — Барон [је] још онда умео да лаги. Змај. л&гље и пЗгље прил. покр. в. лакше. лЗгљи, -а, -е покр. в. лакши. .» лбгода ж 1. осећање пријатности, олакшања; угодност, задовољство, безбрижност. — Душом му се пролила нека угодна лагода. Ков. А. Ту моју лагоду буниле су . . . Вјерине и учитељичине ријечи о срећи и о љубави. Коз. Ј. 2. индив. осећање; слутња. — Ја се сав узнемирим од неке тешке лагоде. Наз. л&годан, -дна, -дно угодан, пријатан; лак. — Зрак је чистији, лагоднији. Кол. Фине усне Лукрецији дрхтаху од лагодног посмијеха. Шен. лЗгодити, -им несврш. а. чинити по вољи, угађати коме; мазити кога. — Звијери њега се не боје . . . те лагоде новом владаоцу. Прер. Лагодили га . . . чували га, те нијесмо дали ни длака да падне на њ. Ћор. б. разгаљивати, освежавати. — И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди. Ћор.

ЛАГОДИЦА — ЛАДОЛЕЖ

153

Игњ. Одозго је поглед на наплављено море, на пличине и лагуне. Бен. лагунаст, -а, -о који личи на лагуне. — Налазила се . . . на једном малом отоку у лагунастим предјелима Венеције. Б 1960. лагунати, -ам сврш. и несврш. покр. в. лагумати. — Град . . . ваља са стране лагунати да се без боја преда. Љуб. лагуцкати, лагуцкам несврш. дем. према лагати. — Дериште . . . је помало лагуцкало да би начинило лепши утисак. Поп. Ј. лагуцко прил. дем. од лагано. — Сваки предах [у игри] . . . обиљежавао лагуцко лаганим, као дјеца. Јел. лагушан и лагушан, -шна, -шно дем. од лаган, лак. Вук Рј. лагушност, -ости ж лакоћа. — [Пјесник] се натјече у хитроћи и лакоћи . . . Лагушност та често буде одсутност било каква културнога смисла. Шим. лад в. хлад. лад- в. хлад-. ладање с гл. им. од ладати. лада&е с кајк. 1. имање, посед иа селу, пољско добро; одмор, допуст који се проводи на селу. — Није се још у Загреб вратила и сада је негдје вани на ладању код рода. Ђал. 2. провинција, унутрашњост. — Није шала, инструкцију су потписала 242 заступника с ладања. Вј. 1957. ладаљски, -а, -б који се односи на ладалагумар, -ара м онај који поставља и н>е; сеоски, протнцијски: ~ живот, ~ котар. пали лагум, минер. — Забавно је кад лагуладати, ладам несврш. етн. певати о мар сам одлети у зрак од свог барута. Богд. Ђурђевдану пригодне песме (са припевом »ладо«). лагумати, -ам сврш. и несврш. 1. лагу- Вук Рј. мом, мином разорити, разарати. — Да велиладати (се), ладам (се) несврш. покр. ки лагум закопамо, да његову војску лагув. еладати (се). — Тако учини. Ладај се мамо. НП Вук. 2. тући експлозивним пројектилима, бомбардовати. — Чујеш ли . . . мудро. Мат. ладетипа в. хладетина. како лагумају по нашој сиротињи. Ћоп. ладити в. хладити. пагумаш, -аша м лагумар. — Сутра на ладица ж направа у облику малог санпосао, куда бих иначе? — одговара на питање свог пријатеља лагумаша. Пол. 1959. дука или кутије која се уклапа у сто или у орман и може се по вољи извлачити, претилагумисати, -ишем сврш. и несврш. нац, фиока. — Шјор Лука дохвати из ладилагумати (/). — Јуче [су их] негдје напале це стару отрцану књигу. Ћип. Дивизијска комите, опљачкали им три теретњака и тјералица је доље у мојој ладици. Крл. лагумисали. Ђур. лЗдичица ж дем. од ладица. — Одозгор пЗгумски -а, -о који се односи на лагуме: три до четири реда све малих ситних лади~ барут, ~ дим. чица, што се тајно отварају и затварају. г лагумџија м лагумар. Беи. Рј. Јурк. ладо непром. припев у неким народним лагун, -а, -о покр. лак. — Уз обалу лађа притурена, а у лађи возари лагуни. песмама. — Гледа мому од малена, ладо, ладо! Вук Рј. Имала мајка, јадо, две деРадич. војке, ладо. Коњов. лагуна ж тал. језеро с морском водом, ладоле непром. в. ладо. огранак мора одвојен спрудовима и пешчаним лЗдолеж и лад&леж м 1. бот. биљка превлакама. — Тумарајући којекуда дођу пењачица, хладолеж Са1у81ера 8ершт. у Млетке . . . Возе се лагуном и каналима. ~ се повр. мазити се. — Он га некако чудно топло гледа, увија се, лагоди и умиљава. Пец. лагодица ж дем. од лагода. — Ужива љетну, л>ениву лагодицу. В 1885. лагодно прил. пријатно, угодно;" лако. — И тако ми је лагодно, и тако вољко било. Гал. Игњатовић се лагодније осећао кад је описивао интимне оддосе простих људи. Глиг. л&годност, -ости ж лагодно, пријатно осећање, угодност; задовољство, безбрижност; уживање. — Живио [је] у лагодности и раскоши. Грг. Лагодност, гозба и отпочинак измишљени су за мекушне дворанике. Вел. лЗгођење с гл. им. од лагодити (се). пЗгум м тур. 1. мина; миниран поткоп испод утврђења, брда и сл. — Да [им] је . . . иза леђа . . . лагум пукао, не би се више препали. Ћор. Спреман [је] да плане као фишек, као лагум. Матош. 2. подземни ходник, тунел. — Испод града има лагум којим се силази у Мораву по воду. Ђорђ. 3. покр. у брду ископан подрум за вино. — Ругао [се] житородној Бачкој . . . да . . . у сваком »акову« свога лагума има цео ланац потиске црнице. Петр. В. Изр. д и ћ и , бацити у ~ бацити у ваздух, у зрак, разорити, уништити експлозивом. лагумање с гл. им. од лагумати.

154

ЛАДОЛЕШКИ — ЛАЖИРАТИ

Сим. Реч. 2. ленштина. — То беше смех којим су ладолежи своје дуго време кратили. Јакш. 75. л&долешки, -а, -о који се односи на ладолеж: ~ врежа, ~ цвет, ~ живот. ладом непром. в. ладо. — Градила, теденом, бела вила, ој ладом! На том граду, теденом, троја врата, о] ладом! И-Б Рј. лађа ж 1. већи пловни објекат коритасте основе који служи за превоз људи и терета, брод. — Запловила оштрокљуна лађа, запловила по Волги широкој. Цес. Д. 2. архит. средишњи део цркве. — Лађа црквена скоро је већ пуна. Поп. Ј. Изр. као да су му (све) лађе потонуле као да је све изгубио. лађар, -ара м (вок. лађару и -аре) онај који ради на лађи и плови њом, бродар, морнар. — Имао сам ноћас и лађара доста у механи. Игњ. лађарев и лађаров, -а, -о који припада лађару. лађарски, -а, -б који се односи на лађаре:

лажав, -а, -о покр. в. лажљив. — Самозванац некакав лажави, а под Петра Трећега именом. Њег. лажак, лашка м покр. месец март, ожујак. Вук Рј. лЗжан и лажан, -жна, -жно 1. заснован на лажи, нетачан, неистинит. — Вијест . . . се послије показала лажном. Крањч. Стј. 2. а. неискрен, извештачен, претворан. — Сваки његов осмејак чинио ми се лажан, подозрив. Ћос. Б. б. који се издаје за оно што значи именица на коју се односи тај придев, који се претвара тактм, тобожнм; набеђени, самозвани. — Они би одгојили народ као скупину . . . мастурбаната лажне културе. Јонке. Жртва лажно.м пророку. Јакш. 75. 3. а. који личи, подсећа на оно што значи именица (по изгледу или функцији): лажне ноге (нпр. гусеничје), лажна (напред несрасла) ребра. б. вештачки, умјетни: ~ бисерз лажни зуби. в. фалсификован, кривотворен: лажне исправе, ~ новац.

лажати, лажем несврш. покр. в. лагагпи. — Раде [бисмо] биле да су Вуксанленићи најбољи, кад су наши, али не можемо ~ друштво, ~ јуха. лажати. Миљ. лађарски прил. на лађарски начин; ~ се уз. гговр. — Доста смо се лажали, грубо, простачки: ~ грдити. више нема! Лал. лЗђаст, -а, -о који је у облику лађе, слилажац, лашца м (вок. лашче; ген. мн. чан лађи. — Затресла [је] лађасту дрвену лажаца) = лажљивац онај који лаже, који колијевку. Божић. је склон лагању. — Да видимо јеси ли пралађени и лађ&ни, -а, -о који се односи вац или лажац. Шен. Ја сам мислила да на лађу. — Палубе се и прамци лађени си ме заборавио. — Мислиш, зар, да сам блистају. Наз. лажац и преврта? Ћор. лађнца ж дем. од лађа. — Главе се лажи- као први део сложених именица њишу као лађице на мору. Неим. означава да је оно што је исказано другим делом сложенице то само по изгледу; исп. лађурина ж аугм. и пеј. од лађа. псеудо- : лажидоктор, лажизаручник, лажил а ж , лажи ж свесно изречена неистина, цар итд. намерно извртање чињеница; неистина уоппажив, -а, -о покр. в. лажљив. — Јест, ште, обмана. — Ми смо . . . сити лажи у био је ташт и лажив . . . али је и забаван. литератури. Скерл. Шта може да нам чемер Каш. црн ублажи: истина горка, слатка чаша лажив- в. лажљив-. лажи. Кркл. лажнгаће ж мн. нар. дечје гаће с разИзр. пресна (репата) ~ потпуна неистина; у л а ж и је п л и т к о дно, у резом. — Пупави малшпан у . . . шареним . . . »лажигаћама« . . . креће се на пут. Ранк. л а ж и су к р а т к е ноге, где л а ж руча ту не в е ч е р а лаж се брзо открије; утералажнкати, лажикам несврш. (кога) ти (утеривати) некога у ~ , ухватити, говорити некоме да лаже. — Сјетих се нехватати кога у лажи доказ(ив)ати да пријатног страха како сам овог солдата неко лаже; шарена ~ шаљ. в. уз лажа . . . много лажикао да он уопште није ко(изр.). муниста. Вуј. ~ се уз. повр. лажа ж лаж. — У оку ти лажа гори, та зато је црно зар? Кост. Л. Сан је лажа лажипаукови и лажипауци м мн. пуста. Наз. (јд. лажипаук) зоол. ред пауколиких чланИзр. шарена ~ шаљ. измишљена ствар, коножаца из разреда паучњака, косци Рћа1ап§Нс1ае. Финк. ништа. лажирати, лажирам сврш. и несврш. лажа ж и м лажац, лажљивац, лажљивица. — Ваљада моја покојна дада није гаорт. удесити, удешавати исход на недобила лажа. Шапч. Нисам лопов нити лажа. пуштен начин, договором с противником: Бен. ~ резултат, ~ меч.

ЛАЖИТОРБА — ЛАЗАРИЦА лажитбрба ж и м велики лажљивац. — Газда Спаса, кожар, велика лажиторба у разговору. Сек. Да се стане на реп овим лажиторбама! Неим. 1 лЗжица и лажица >к 1. (и м) лажљивац, лажљивица. — Свјетова владику да се прође Шћепана и да га прожене као лажицу. Љуб. Пак бих, не рекав ни ријечи, истјерао ону лажицу преко степеница. Шен. 2. лажан новац. — У тој кеси нема лажице. Шен. 3. нар. израслица, шдражено место на језику, тобоже због лагања. И-Б Рј. лажица 2 ж 1. кашика, оклица. — Дједа отури испред себе комад хлеба, лажицу и виљушку. Лаз. Л. 2. анат. лажичица (2). — Све ме нешто дави. . . Овако под лажицом. Ранк. лажичица ж 1. кашичица, окличица. Р-К Реч. 2. анат. јамица између груди и желуца, ожичица ргосеззш еп81Гогте8. Терм. 4. лажљив, -а, -о а. склон лагању, који радо лаже. — Био је прикривен и лажљив, уживао је да подвали и насамари. Јос. С. б. лажан. — У трећој генерацији . . . почело је погоспођивање . . . глембајевске крви да прелази у лажљиве декорације. Крл. лажљивац, -ивца м — лажац. — Ја са;и . . . будала која је помагала највећег покварењака и лажљивца на земљиној кугли. Андр. И. лажљивица и лажљивка ж женска особа лажљивац. — Да сам га заваравала, била бих лажљивица. Вел. Жена његова . . . то је најобичнија улична лажљивка. Крл. лажљпвко и лажљивко м лажљивац. Р-К Реч. лажљиво прил. на лажљив начин; привидно, лажно. — Снага . . . се тренутно дубоко и лажљиво била притајила. Вас. лажљивост, -ости ж навика лагања, често прибегавање лажима. — Он нас је прислушкивао. — О, да, лажљивости! Грол. лажљивчев, -а, -о који припада лажљивцу. лЗжно и л а ж н о прил. на лажан начин, неискрено, притворно, лажући. — Постао је опет лажно љубазан. Јанк. лажно- као први део придевских сложеница означава да је особина исказана друшм делом сложенице само привидна, лажна: лажнодемократски, лажнопобожан. лЗжност и л^жност, -ости ж 1. особина онога што је лажно. — Један хуманист доказује лажност Константинове даровнице. Баб. 2. лажљивост, склоност лагању. —

155

Заштићују се његова изопаченост и лажност. Шим. С. пажов, -бва м лажљивац, лажац. — Бег је кукавица и лажов, а такви лако убијају. Андр. И. Испрва су га исмијавали, називали лажовом, хвалишом. Л-К. лажбвлук м вештина лагања. — Петицу ти дајем из лажовлука — прекинуо га Обрад. Рад. Д. лажбвски, -а, -о који се односи на лажове. — Не трпим лажовска и лоповска посла. Срем. лажбвчина ж и м аугм. и пеј. од лажов. — У Ћопића кући никад није било лажовчина. Ћоп. лажоња м пеј. лажљивац, лажац. — Досад сам све лагао и лажоња лепезом машем, лепезом свезнања. Иван. лажуњати, -ам несврш. пеј. према лагати. — Донијеће крваву сабљу пролетери, ону што четници лажуњају о њој. Лал. лажура ж пеј. лажљивица. Р-К Реч. лаз и лаз м 1. њша добивена крчењем шуме и паљењем лишћа и грапа; шума посечена у ту сврху, лазина. — Баштине . . . ћутале, као путници уморни пред посјеченим лазом. Ђон. Ударац машклина дигне се над лазом и опет утоне. Фран. 2. узак пут, пролаз, отвор у огради. — Ударила [дјевојка] наврх шљивика и ондје се провукла кроз лаз и ступила на ораницу. Торд. лазар м богаљ; бедник, просјак {према имену библијског сиромаха Лазара). — Заборавила је да је сирота, незнатна, да је лазар. Ђал. ЈШзарева субота ж цркв. субота уочи Цвети, дан посвећен библијском сиромаху Лазару (код православних); исп. врбица (4). лазарет м тал. 1. војна болница и превијалиште. 2. заст. болница за оболеле од заразних болести; просторија за издвајапе оних који могу преносити заразне болести, карантин. лЗзарица ж 1. етн. а. једна од дееојака које уочи Лазареее суботе певају обичајне песме идући од куће до куће. б. мн. назив за сам тај обичај. — Додоле, лазарице . . . и ивандањски погански кријесови: колико дубоких трагова мрачних богова! Матош. Сваке године се држе и врше додоле, коледе, лазарице. Дед. Ј. 2. (Лазарица) народна песма о кнезу Лазару и косовском боју. Вук Рј. 3. етн. заст. врста горње мушке одеће кројене по угледу на ношњу из еремена кнеза Лазара. — Више не носимо душанке и лазарице. Скерл. 4. бот. а. лазаркиња А8реги1а ос1ога1а. Сим. Реч. б. зеленкада, жути суноврат КагсЈ88ив р8еи<1опагс188и8. Сим. Реч.

156

ЛАЗАРКА — ЛАЈАВОСТ

лЗзарка ж покр. в. лазарица Џ). — Лазарке су још о светом Лазару у песмама молиле добру ђурђевску кишу. Рад. Д. п&заркиња ж бот. биљни род из пор. броћева, модричица Азреги1а. Сим. Реч. лазарон, -бна м тал. лењивац, скитница; просјак, бедник. — Ја сам иначе прави лазарон што се тиче љенчарења. Нех. Сироче; без оца и мајке — прави лазарон. Јакш. Ђ. лазаронски, -а, -5 који се односи на лазароне: ~ живот, ~ песма. лазаронски прил. као лазарони, скитнички, просјачки. — Неки је и нашао себи занимања, а неки живи онако лазаронски. Јакш. Ђ. лазарун, -уна м в. лазарон. — Ти не чујеш никада за лазаруне. Наз. лазати, -ам несврш. = лазити гмизати, пузати, плазити. — Гуја у камењу лаза и по кршу јадну крије главу. Март. Народ бјежао на све стране . . . неки и без капа, гологлави, лазали .преко поља. КН 1956. лазила с мн. покр. скеле на грађевини. — Зиди и лазила . . . узвисују се до неба увис. Марет. лЛзило с покр. особа која се споро креће, лази. — Трчало и лазило стају се, ал' не друже. И-Б Рј. лазпна и лЗзина ж 1. а. лаз. — Тјешили [су се] да ће тамо ипак умријети... поред своја два-три рала пјешчаре и лазине. Ђур. б. фиг. мноштво побијених људи. — Ту лазином непрегледном на све стране Турчин паде. Њег. 2. покр. мали комад земље који при орању плуг прескочи; исп. оплаза. Вук Рј. лазнтп, -им несврш. = лазати. — Бубамара . . . лази преко свела лиска. Ком. О н . . . се извуче, лазећи покољеничке, као што чине мала дјеца. Мат. фиг. Тиха ријека . . . лазила [је] преко поља. Шимун. Дуги, невесели дани . . . лазе једнако као капља за капљом. Шен. лЗзна ж и лбзпо с покр. време; слободно време, часот без обавеза. — Дај пошаљи кога по олово, док је лазне, док не буде касно. НПХ. То је јамачно зато да га [писмо] чита по лазну и да ужива. Вел. лазнути, лазнем сврш. 1. лизнути. — Лазне прст па обрише једну пегу на вратима. Лаз. Л. фиг. [Сноп светла] лазнуо би. . . зидове кућа у дну баштица. Дав. Из помирене прегорености лазну очајно жеља за животом. Десн. 2. нагло почети, нагнути. — Наједном Јандрица и Јуриша лазну бјежати. В 1885. лазур, -ура м небеско плаветнило, азур. — Чиста је и мирна плава небесна дубина . . . лазур све јаче привлачи меку ду-

шу. Ранк. Што моја ћелија голих зидова не лебди у лазуру. Уј. лазуран, -рна, -рно плав као небо, азуран. — И небо, лазурно некад, суморно сад је и сиво. Ил. Ја сам с њом запловио у лазурне висине. Гал. лаик м (ген. мн. лаика) грч. 1. а. човек који не припада свештеничком реду, световњак. б. цркв. редовник (фратар) који још није рукоположен. 2. особа неупућена у неку област знања; супр. стручњак. — Ја сам за те ствари лаик. Вучо. Лаици [смо] у географији. Матош. лаицизираше с гл. им. од лаицизирати (се), — У целој се земљи вршио процес лаицизирања: свештеници су скидали мантије, цркве се затварале. Јое. С. лаицизирати, -изирам сврш. и несврш. преда{еа)ти у руке световњака, (у)чинити световним. — Школство се одузимало из руку цркве и лаицизирало. Марј. М. ~ се напустити, напуштати свештенички чин; доби(ја)ти светоени карактер. В. пр. уз гл. им. лаицизирање. лаички, -2, -о 1. који нема везе с црквом, световни. — Ренан се . . . посвећује лаичкој науци. Цар М. 2. нестручан, нестручњачки:

~ мишљење, ~ поступак.

лаички прил. на начин лаика, без познавања ствари, нестручно: ~ поступати. лај м покр. лавеж, лајање. — Свежем га ноћу и увијек сам по његовом лају могао познати да ли се кући прикрада лопов или жандар. Вуј. лајав, -а, -о 1. којц много лаје (р псу). — Примири свог лајавог пса. Шен. 2. фиг. погрд. који ружно говори о другима; који много и којешта прича. — Бранио би је . . . од ове лајаве. . . женскадије. Андр. И. Замисли лајаву Терку и њеног Ивана. Мих. лајавац, -авца м погрд. онај који је лајав. — Зар тако ви мени, лајавци једни! — издере се љутито газда [на жену и дијете]. Дук. л&јавица ж 1. кучка, куја која много лаје. — Имаш куцу лајавицу, како ћу ти доћи? НПХ. 2. погрд. лајава особа (обично женска). — О, бабетине, лајавице, чађава вам душа, гарава језичина! Гор. Ми [смо] његови прави пријатељи, а нијесмо душмани и лајавице што лају. Ћор. 3. покр. лаееж. — Онда лацман узјаше на н. [ђавола], али мјесто пјесме заинтачи у лајавицу: тралала^ тралала. Рј. А. лајавка ж в. лајатца (2). — Лајавка [је] на гласу и оговаратељица. Донч. лЗјавко и лајавко м лајавац. лбјавост, -ости ж особина онога који је лајав.

ЛАЈАЛО — ЛАК* ЛЗЈЗЛО с погрд. 1. лајавац. — Муч, лајало! одреза му Проданић. Шен. 2. уста, њушка, губица. — Подиђе Јуру жеља да отровнице [брбљиве жене] старе тресне по лајалу. Гор. лајање с гл. им. од лајати. лаЈати, -јем (имп. лај) несврш. 1. одавати кратке одсечне гласоее (о псу и сличним животињама). — У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Дуч. фиг. У ноћи снијежној митраљез лаје. Ћоп. Вихори црних сновиђења лају. Крл. 2. фиг. погрд. причати,-говорити; говорипш руокно о некоме. — Што не лајеш одмах.. . него ћутиш? Дом. Нека свијет лаје шта хоће. Шен. Изр. д о к траје н е к лаје док има нека се нештедице троши; ~ на з в е з д е (на месец) 1) показивати немоћну срџбу на некога; 2) оштро критиковати све не увахсавајући никога; не лаје куца села р а д и , него себе ради не прича он(а) то ради.других, него у властитом интересу;

157

лајуцкати, лајуцкам несврш. дем. према лајати. — [Пас] мало да се не помами од весељаЈ па ме, лајуцкајући3 почео опскакивати. Маж. Ф. лак покр. у изразу: л а к по л а к мало по мало. — И лак по лак: ћерком се његовом ожени, земљу му заузме. Сиј. 1 , лака м (мн. лакови) фр. 1. раствор смола и сличних твари у шпиритусу, тертнтинском уљу, бензину и сл., текуће средство којим се премазују предмети ради сјаја, чувања од кварења и сл.\ фиг. варљива, лажна сјајна спољашност; привидна углађеност. — Узмите те . . . ступове људског друштва . . . у лаку и гримизу. Крл. 2. прерађена кожа врло сјајне површине: каиш од лака, ципеле од лака и сл. Изр. лак-боје смешауљаних боја и лака.

лбк2, лака и лака3 лако и лако (комп. лакши, -а, -е) 1. а. који је мале тежине, масе, који заостаје у тежини за другим предпас који много лаје не уједа није метима исте ерсте: ~ предмет, <~ оружје, ~ возило. б. танаку који слабо утопљава, опасан противник који много прети; пас лаје, в е т а р носи то причање не пости- греје (о тканинама, одећи и сл). — У колима су седеле . . . девојке у . . . мантилима од же циљ, не треба се обазирати на то прилаке свиле. Андр. И. Био је студен дан, чање. а он у једном лаком капутићу. Нуш. в. лајач, -ача м онај који лаје. — Гласни војн. који не носи тешко оружје, покретљив, лајачи пси око њега, не лајућ' вијаху ре- способан за брзе акције: ~ коњица, ~ пепом. М-И. Мачак . . . се загледа у необичшадија. г. хитар, покретљив, гибак; окреног лајача. Ћоп. тан, сналажљив. — И те лаке ноге што лајб м нем. варв. заст. део горње жен- те цестом носе. Уј. Од природе сам лак ске одеће, врсгпа јелека (рбично са рукавима); и жив у свакој невољи. Богд. д. који не горњи део женске хаљине. оптерећује пробаву, брзо сварљив, пробављив; који није велике концентрације: ~ вечера, лајбек и лајбец м нем. варв. прслук. ~ храна, ~ вино. 2. а. који не изискује — Прихватио се Јожа за свој гумб на лајвеће напоре; који није тешко схватити, прост, беку. Крл. Сјећам се једнога младића... јасан, разумљив: ~ посао, ~ задатак, ~ у црном саметастом лајбецу. И. зарада. — И стаде му на што лакши налајденски, -а, -о у изразу: л а ј д е н с к а чин говорити која су сад времена. Наз. боца ел. врста простог електричног конб. који нема тешке последице, који није тешдензатора, цилиндрични стаклени суд обло- шко поднети; безопасан: ~ казпа, ~ опежен станиолом споља и изнутра. рација, ~ повреда. 3. који је невелике јалајка ж врста фотографског апарата чине, интензитета, благ, слаб; тих: ~ удаза који се употребљава филм малога фор- рац, ~ осмех, ~ шум. — Пред зору је била лака киша. Лаз. Л. Са плавог неба мата. лаки вјетрић пири. Цес. Д. 4. а. који прулајко м зоол. врста инсекта, кукца жа разоноду, који забавља, ведар; весео, пун бписгопух. Бен. Рј. забаве: ~ мелодија, ~ конверзација. — И у другим, лакшим сферама могу се силно лајкуш, -а и лајкуш, -уша м нар. в. веселити. Уј. Говорили су . . . о лаком жилаик (76). — Кад сам пастирску школу воту, о расипању новца, и пролазним љусвршио, будем лајкушем. Шен. бавима. Ћос. Б. б. који је слободнијег поналЗјт м нем. покр. бачва, буре. Бен. Рј. шања, морала: ~ жена. лајтмотив, -а и лајтмотпв, -ива м нем. Изр. ~ роба ир. жена слабог морала; а. муз. основни мотив који се провлачи кроз неко музичко дело. б. фиг. карактеристична ~ као перо (птица, јелен и сл.) чио, хитар; ~ на перу обдарен за писатема, мотив који се стално понавља (у раз- ње; ~ на сну бити будити се на најманим уметгшчким делима или разговорима). њи шум; лаке памети, ~ под капом 1) не много паметан; 2) површан, несгпалан; лЗјтнант м фр.-нем. војн. нижи офи~ му з е м љ а ! уобичајена формула у опцирски чин у разним страним армијама.

158

ЛАКА —ЛАКО

роштају с покојником; лаку н о ћ ! вечерњи поздрав при расгпанку; л а к ш и за неку суму бити разг. потрошити ту суму. лака и лака ж покр. дугуљаста плитка увала са благим падинама, влака (5); појас равнијег, мање кршевитог земљишта. — Томановић из хајдучке лаке. Вук Рј. фиг. Мала их је лака различила, ђавури су и један и други. НП Вук. лакај, -аја м фр. = лакеј а. униформисани слуга. б. фиг. улизица, удворица. — Слика поквареног сељака лакаја. Барац. лакајски, -а, -5 = лакејски који се односи на лакаје, на лакеје: ~ понизност, ~ служба. лакајство с = лакејство лакајска, лакејска служба; понашање својствено лакају, лакеју. — Потјерали [су] једну политику мађаронства, лакајства. Крл. лакардија ж покр. в. лакрдија. — Каква калуђерица и лакардија! — викне Лимо. Љуб. лакардвјање с гл. им. од лакардијати. — Свој људски понос . . . платили [су] биједом . . . или лакардијањем за забаву. Ств. 1948. лакардвјати, -ам несврш. покр. в. лакрдијати. В. пр. уз гл. им. лакардијање. лакат, -кта м (мн. лактови, ређе лакти, ген. лактбвб и лаката) 1. а. анат. прегиб, зглоб на средини руке у коме се зглаба надлактица са подлактицом аПки1а4Јо сићШ; испупчење које чини тај зглоб. — фиг. Господарству се хоће јаки лакти да се сљеме не поруши. Шен. б. део рукава који покрива лакат руке: поцепани лактови. 2. фиг. саставак двају делова неког издуженог предмета који се спајају под неким углом, кутом; окука, затјутак {ходника, реке и сл.). — Кушмељ отиде другим лактом тријема. Мат. Ми [смо] учили колико река По има лактова. Нуш. 3. старинска мера за дуокину (рко 70—77 см); исп. аршин. — Преда мном стајаше потпуна слика човјека, лакат отприлике велика. Јурк. У дубинЈ! од шест л а к а т а . . . могли су видети. Андр. И. 4. архит. зидани потпорањ високих грађевина. — Големи чардаци, подупрти извана широким потаорњима и лактима, који кано да су никли из станца камена. Кум. 5. покр. палица у дечијој игри сличној клису. Вук Рј.

лакатни, -а, -6 који се односи на лакат'. зглоб, ~ кост. лакатњача ж анат. кост подлактице која се налази на оној страни на којој и мали прст шаке, лакатна кост и1та сиНШз. лЗкац, лакца м покр. хитар, лако покретљив човек. — Као какав момак-лакац, Машан ИСКОЧИ из учионице. Вуков. л&качки прил. покр. као лакац, хитро. — Могаше да понесе сто ока сијена . . . и то лакачки, све да поиграва. Лал. лакеј, -бја м = лакај. — Сви се растријезнише, и кочијаши, и лугари, и лакеји. Матош. Милан није избивао из Микошевићеве куће. Пратио их је као лакеј. Петр. В. лакејски, -а, -б = лакајски: ~ посао, ~ услужност. лак^јство с = лакајство. — Демагогију је мрзео исто колико и лакејство. Поп. П. лакерда ж грч. зоол. морска змијуљица (врста морске рибе) Ре1готугоп т а п п ш . — Пуно буре лакерде. Лаз. Л. лакирање с гл. им. од лакирати. лакирати, лакирам сврш. и несврш. превући, превлачити, премаз(ив)ати лаком. — Чупала је обрве, црвенила уста и лакирала нокте. Козарч. Није знао шта пре да гледа . . . жута, лакирана кола или госпођицу. Аџдр. И. лакпћ, -ића м покр. лакац. — Све лакиће момке нежењене, који могу стићи и утећи. Вук Рј. лакмус м холандски 1. а. хем. средство добивено од неких лишајева, које се у киселинама боји црвено а у базама плаво, те служи као индикатор. б. бот. лишај из којега се добива тај индикатор К.осе11а 1шс1опа. Сим. Реч. 2. а. хем. врста плаве боје којом се боје тканине, посластице и др. б. бот. биљка из које се добија та боја Сго1оп (Сгогорћога) 1тс1огшт. Сим. Реч. ~

лакмусшак м бот. лакмус {26). Бен. Рј. лакмусов, -а, -о који се односи на лакмус, који је од лакмуса; натопљен лакмусом Џа): ~ боја, ~ папир, ~ хартија. лЗкмусбвка ж бот. лакмус Џб). Бот. лакнути и лакнути, лЗкне сврш. безл. (некоме) осетити олакшање, ослободити се Изр. имати добре (јаке и сл.) ла- тегобе. — Сва се била изгубила. Чисто к т о в е безобзирно се пробијати кроз живот; јој лакну када дође у собу Ђуро. Матош. лактом мерити (одмеравати) незналач- Свима нам је лакнуло. Чол. ки, глупо процењивати; п р о г л е д а л и (пролЗко (комп. лбкше и лакше) прил. на пали) л а к т о в и рукави на лакту поцта- лак начин. 1. а. без муке, без напора, са лани; п р о г о в о р и ћ е на ~ никако ие може коћом. — Лако је текла реч са уста Чупићутати, шутјети; р а д и т и до лаката раћевих. Вес. Тому је лако доскочити. Вел. дити много и тешко. — Радила би до лаката, б. брзо, зачас, сваког часа (кад је реч о околсамо да се крава не прода. Бен. ностима које омогућавају, изазивају неки до-

ЛАКОАТЛЕТИЧАР — ЛАКОМИЦА*

159

лакбкрип, -а, -о који лако, чило лети. — Лакокрили лептирићи пред њима лете. Маж. Ф. фиг. Горе, песмо лакокрила! Радич. лакбкрило прил. у лаком, чилом лету. — фиг. Ој пријатељство свето, што се крећеш са земље ове лакокрило горе? Вел. лакблит, -ита м грч. геол. врста еруптивне стене пупчастог или звоноликог облика чија је маса ерупцијом продрла међу слојеве седиментне стене. лаком 1 , -а, -о (обично на нешто) који има јаку жељу, страст да се нечега домогне, да присеоји, стече што већу количину нечега, коме никад није доста нечега, похлепан; жељан, жудан. — Турци су на благо јако лакоми. Маж. М. Лакоми су земље готово још кад се роде, а гладни ње умиру. Бар. О њој говоре да је лакома на момке. Бен. лЗком 2 прил. покр. умало, скоро. Вук Рј. пакоман, -мна, -мно в. /игком1. Вук Рј. лакомац, -бмца м лаком човек; тврдица, шкртац. — Као лакомац, који прије него заспи прихвати свој сандучић. Бег. ~ такмичење. Ноћ је дуга, споро троши вријеме као лалаков, -а, -о у изразу: лаков црвац комац паре. Вуј. зоол. врста биљне ваши, од чијих се излулакбмислен, -а, -о који олако схвата чина добија шелак ТасћагсИа 1асса. Финк. ствари, који мало размишља, неопрезан, полаковатн, -кујем сврш. и несврш. (обичвршан, безбрижан; који потиче од непромишно у трп. прид.) лакирати: ~ намештај, љености: ~ поступак. — Њезина ватрена> ~ кола, лаковане ципеле. лакомислена нарав није трпјела мира . . . стане пјевуцати. Војн. Све што се рађало л&коверан и лакбверан, -рна, -рно, ијек. лЗковјеран и лакбвјеран који брзо по- и живјело у Бадемлића кући било је веверује, неопрезан, несмотрен, наиван. — Дје- село, лакомислено и насмијано. Андр. И. тињаст [је]. . . лаковјеран и плашљив. лакбмисленпк м лакомислен човек. — Нех. Зашао је . . . у све главе, и трезвене Она је слаба напаст за расипника или ути расудне и поводљиве и лаковерне. . . јеха за лакомисленика. Креш. Увек изведе црн глас. Сек. што намисли. То треба да знају и упамте лаков^рац, -рца и лакбверац, -ерца, лакомисленици. Каш. ијек. лаковјерац и лакбвјерац м лаковеран лакбмислево прил. на лакомислен начовек. — Откуд . . . та два милиона ? Из чин, непромишљено: ~ поступити. џепова лаковераца. О 1875. Варат ћу те лакомисленост, -ости ж особина онога баље, лаковјерче сл'јеп! Крањч. С. који је лакомислен; лакомислен поступак. — лакбверје, ијек. лакбвјерје, с лакоеерНа лица младића мјесто вјетрењасте лаконост. мислености . . . усадила се прерана и као лакбверник, ијек. лакбвјерник, м ластарачка проживјелост. Сим. коверан човек. — Најхуђе притворство нслакомити се, -им се несврш. предавати тинитом и правом љубављу показује [се] се лакомости, бити лаком, похлепан (на лаковерницима. Јакш. Ђ. нешто, за нечим), жудети. — Лакомећи се лаковбрност и лакбверност, -ости3 на нов већи кредит, сви се дужници обаијек. лаковјфност и лакбвјернбст, ж осовезаше да ће исплатити старе дугове. Ћор. бина онога који је лаковеран. — ИскориштаНије мени до твог аговања, нити сам се вали су моју лаковјерност на најперфид- за тим лакомила да ти будем жена. . . нији начин. Козарч. Ви сваком вјерујете агиница. Огр. . . . То вам је највећа мана, та ваша лалакомица1 ж лакома особа (рбично женковјерност. Лал. ска). — Нисам ја лакомица жељна ваших лаковјер-, ек. лаковер-. шкуда. Шен. Брат мој бијаше лакомица. Киш. лакбкретан и лбкокретан, -тна, -тно лакомица2 ж 1. жлеб којим тече вода који се лако покреће. Р-К Реч. у бадањ (у воденици). — На плинским лагађај, доводе до нечега). — Каменита је улица стрма и лако се посклизнемо. Бег. в. добро, угодно, пријатно (кад се истиче одсуство тешкоћа у некој ситуацији или одсуство, лакши степен субјекпшвних тегоба). — Вама је лако! — јави се млади учитељ. Ћип. Онај болесник се одморио и напио лимунаде, па му лакше. Андр. И. 2. мало, незнатно, слабо (по јачини, интензитету). — Обе поле [књиге] лупише једна о другу и лако јој приклештише прст. Лаз. Л. Он пође да тражи партизане, који га лако рањена . . . нађоше. Наз. 3. а. успорено, полако. — Веља [је] устао па хода, час брже, час лакше. Ком. Воз је ушао лако с бијелом заставом дима. Фран. 5. нечујно, тихо. — Кад му љуба у душеку спава, лако бего по одаји шеће. НПХ. Говори лакше! Вас. 4. неосетно, овлаш. — Сабља, златом и драгим камењем засута, лако је висила о танком појасу. Јакш. Ђ. лакоатлбтичар м спорт. онај који се бави лаком атлетиком. лакоатлетски и лакоатлетски, -а, -б који се односи на лаку атлетику; ~ стаза,

160

ЛАКОМИЦЕ — ЛАКОСРДОСТ

комицама шуми вода и пада у бадањ. Коч. 2. покр. а. левак. Вук Рј. б. мали отвор, рупа. — Разгледали смо грађе [преграде], испод које риба утиче у сиђе [врста вршке] кроз лакомицу. Павл. в. фиг. забачено место. — Неће ни теби лако бити у овој лакомици, гдје сједиш и господујеш. Љуб. 3. покр. ерх раоника. Вук Рј. лЗкомице прил. лакомо. — Вуку се шутке, басрљаво, лакомице за хладом и зраком. Божић. лакбмпшље с заст, в. лакомисленост. — Одликоваху се снажношћу, а не лакомишљем. М 1867. лакбмишљен, -а, -о в. лакомислен. — Видео је да је у том било много лакомишљеног и смијешнога. Крањч. Стј. лакбмишљеност, -ости ж в. лакомисленост. — Из његових назора просијевала [је] она ђачка лакомишљеност. Коз. Ј. лакомљсњс с гл. им. од лакомити се. лакомник м лакомац. — Одлучи да ће тај посао брзо обавити те . . . штошта побирати и лакомнику бискупу бацити. Шен. лакомо прил. на лаком начин, похлепно. — Стадоше лакомо грабити принесено пиво и јестиво. Јакш. Ђ. Велике отпрте зјене лакомо сркаху боју. Крањч. С. лЗкомбст, -ости ж особина онога који је лаком, похлепност, грабљивост. — Шта чини луда лакомост! Уск. Ту је за вјечност жигосана . . . лакомост модерних људи. Матош. лакбмрзан, -зна, -зно индив. који је склон мржњи. — Моја им лакомрзна нарав нуди чисту љубав. Божић. лакомство с в. лакомост. — Тако овлада целом државом лакомство. М 1867. лакомчев, -а, -о који припада лакомцу. — То [је] знано лакомчеву оку. Шен. лакбмчина и пакбмчина ж и м аугм. од лакомац. лакон&зам, -зма м грч. краткоћа и језгровитост у излагању; сажет, језгровит израз. лакбничан, -чна, -чно и лаконички, -а, -5 = лакбнски кратак, сажет>језгровит. — Ипак нећу да будем тако кратак, тако лаконичан. Наз. Вратио [је] затворену карту с лаконичком изјавом. Нов. лакбничкп и лакбнично прил. = лакбнски на лаконичан начин, кратко, језгровито. — Све је у реду, — одговори. . . лаконички. Том. Рекао [је] . . . лаконично: »Да, лепо је то бити Србин, али тешко!« Чол. лакбнцчност, -ости ж крашкоћа, сажепгост излагања. — Вијест је својом лаконичношћу дјеловала поразно. Десн.

лакбног, -а, -о брз, хитар, чио. — Како ова варница хитра била, тако и ја лаконога била! Вес. Ти си имао једну жену шепаву, а другу и одвише лаконогу. Л-К. лаконбћа&е с гл. им. од лаконоћати. — Остали су се мало одупирали, па се и они са пијаним лаконоћањем извукоше напоље. Ћос. Д. лаконоћати, -ам несврш. индив. говорити лаку ноћ. В. пр. уз гл. им. лаконоћање. лаконски, -а, -О = лаконичан. — Послао [је] лаконски извештај: »Јајце ослобођено«. Дед. В. лаконскн прил. = лаконички. — У њој је лаконски сажета мудрост народна. Глиг. л&копев и лакбпев, ијек. лакопјев и лакопјев м необ. начин лаког певања; спремност, орност за песму. — Имали су доста често осећање да ће се песме (у оном времену и оном лакопеву) готово сигурно запевати. Михиз. лакописац, -сца м ков. писац који с лакоћом пише или који има лак стил. — Невесињски је лакописац, како су говорили наши стари. Скерл. лакоп&сачки, -а, -о који се односи на лакописце. — Лакописачка хитрина Б. Ћоп и ћ а . . . потпуно узима маха. ЛМС 1960. лакопјев и лак&пјев, ек. лакопев и лакопев. лакоречпв, -а, -о, ијек. лакорјбчив који се са лакоћом изражаеа, речит. лакоречивост,-ости, ијек. лакорјбчивбст ж особина оног који је лакоречив, речитост. лакорјечив, ек. лакоречив. лакорјбчивбст, -ости, ек. лакорбчивбст. лакбсан, -а3 -о који је лаког сна, који се буди на најмањи шум, којега је врло лако пробудити; који није у дубоком сну: ~ човек. — Дубоко у ноћ . . . када је била већ лакосана . . . чула је . . . како . . . из очеве собе једнако долази шум, чак н гласови. Станк. лакбсаност, -ости ж особина онога који је лакосан. лакбскут, -а, -о необ. који носи лаку, лепршаву одећу. — Падаху овамо и сјене осамнаестога вијека и силуете лакоскуте јунакиње. Ђал. лакбсрд, -а, -о који се зачас расрди. — — Али су у овом питању народи веома лакосрди. И-Б Рј. Чича Фирдуција [је] лакосрд. Вел. лак&срдбст, -ости ж особина онога који је лакосрд. „ ^,*^

ЛАКОСТ — ЛАКТАШ лакбст, -ости ж лакоћа. — То је она беспримерна лакост којом се он [Змај] прилагођује туђем певању. Нед. У том осети неку лакост у души; као да му ј е . . . спао сав терет с намучене душе. Ранк. лак&та ж лакоћа. — Лијепо мјесто. Овдје ми је нека лакота на дупш. Вес. лЗкотан, -тна, -тно лак, ведар, безбрижан. — За своју ведрину. . . и лакотно сачекивање брига имао [је] можда највише да захвали калуђерству. Мил. Ж. лакотно прил. с лакоћом; пријатно. — Знао је писати живахно и лакотно. Павл. лакбћа ж 1. особина онога који је лак, онога што је лако; стање онога који се осећа лаким. — Кораци на прстима и скокови имаху лакоћу летања. Цес. Д. Тај дан осети неку лакоћу у грудима. Лаз. Л. 2. олакшање; олакшица. — Нема. . . лакоће ни колајлука ни травки ни коси ни живу човјеку. Андр. И. 3. окретност, еештина, спретност. — Пуковник је наједном изгубио своју лакоћу у опхођењу. Торб. лакбуман и лакбуман, -лша, -мно лакомислен, неозбиљан; глуп, неразборигп. — Све [је] то увио у балзам и повоје лакоумне елоквенције. Мар. Како се слаже с овим мнијењем ваше лакоумно титрање с неискусном дјевојком. Ков. А. лакбумље с = лакоумност особина онога који је лакоуман; лакоумни поступци. — Могао би . . . из лакоумља . . . да дође међу конобаре. Новак. То своје лакоумље прегорко [су] платили. Старч. лак&умник и лак&умник м лакоуман човек. — Лакоумник и ласкавац . . . опрека [је] пјеснику. Шим. С. Ја више волим . . . оне златне лакоумнике и расшшике. Летр. В. лакдумно и лакбумно прил. на лакоуман начин, непромишљено. — Има у жене финих и њежних осјећаја у које се не смије лакоумно дирнути. Новак. лакбумност и лакоумност, -ости ж = лакоумље. — Љутио [се] на њ због његове лакоумности. Леск. Ј. лакрдија ж тур. 1. шала која прелази у бурлеску, у шеретлук, апсурдна, смешна, неозбиљна ствар или појава. — Сремац се не устручава од лакрдија у стилу оне циркуске на крају »Вукадина«. Матош. С фурунџијама збијају лакрдије. Пегпр. В. 2. поет. нижа врста комедије са грубо карикираним личностима и ситуацијама, срачуната на јефтине шаљиве ефекте. Изр. да не дуљим л а к р д и ј у да не причам појединости, да скратим причање. лакрд&јање с гл. им. од

лакрдијати.

11 Речник српскохрватскога књижевног јсзика, III

161

лакрд&јатк, -ам несврш. збијати шале, изводити несташлуке, лакрдије. — Само су се дјеца смуцала постранце... да могу слободније лакрдијати. Бен. Самари их како он хоће, увлачи их у своју игру, лакрдија с њима. Глиг. лакрд&јаш, -аша м пеј. 1. онај који збија лакрдије; неозбиљан човек. — А људи се љутвЈ сматрајући га лакрдијашем с којим се не може озбиљно говорити. Андр. И. 2. а. гшсац лакрдија. — Проглашен некад готово лакрдијашем, Нушић се . . . издиже као реалист вишег типа. Барац. б. глумац у лакрдији; шаљивац, засмејивач; дворска будала. — Ја сам лакрдијаш једие далеке сиромашне принцесе. Матош. лакрдијашити, -диј5шим несврш. лакрдијати. — Весео је, лакрдијаши много. Донч. лакрд&јашкЗ, -3, -5 који се односи на лакрдијаше: ~ поступак, ~ глума. лакрд&јашки прил. на лакрдијашки начин. — Лакрдијашки [је] подражавала гибање неспретних каваљера. Петр. В. лакрдијаштво с лакрдијашка игра; лакрдијашки поступак. — Њихово . . . умијеће . . . је пуно пута сличније лакрдијаштву неголи правој умјетности. Коз. Ј. Такво лакрдијаштво често [је] трагично. Л-К. лакрдијица ж дем. и ир. од лакрдија. лакрдијскн, -а, -6 који се односи на дакрдију: ~ стил. лакрдисати, -ишем несврш. в. лакрдијати. — Цар се шали и лакрдише само! М 1867. Лакрдише и грохотом се смије. Јурк. лбксатив, -а и лаксатбв, -ива м лат. мед. средство за прочишћавање пробавних органа. лаксир, -ира м лат. пролив. — Кажи лекару да ти да штогод на лаксир. Јакш. Ђ. лакташе с гл. им. од лактати се. лактати м мн. (јд. лактат, -ата) хем. соли млечне киселине. л а к т а т и се, -ам се несврш. 1. лактоеима себи пробијати пут; гурати се. — Овај се проби лактајући се. Франг. За њима се гурала и лактала читава гомила чмвади. Андр. И. 2. фиг. безобзирно се пробијати у животу. — А ти нећеш да се лакташ, савијаш кичму, покорно слушаш. Пол. 1958. лактача ж анат. лакатњача, лакатна кост. Р-К Реч. лакташ, -аша м онај који се лакта, који се безобзирно пробија у живоргу. — Човек дрзак, лакташ. Кал. Лакташи што су се олако везали за револуцију... покушавали су опет да се снађу. Лал.

162

ЛАКТАШТВО — ЛАМПА

лакташтво с особина и поступак лакташа. — Зиао је да без лакташтва нема ништа ни у једној грађанској политичкој странци. Риб. лактити се, лактим се несврш. необ. мешати се (у што), уплитати се. — Да се жене гурају у војнике, као што се боче и лакте у друге . . . послове. Матош. пактбза ж хем. млечни шећер. лбктометар и лбктометар, -тра м справа за одређивање масноће ммка. лакуна ж лат. празнина; недостатак. — Извјесно крупне лакуне у образовању . . . дјело су поратних матура и убрзаних школских система. Уј. лакшати, -ам несврш. чинити некога лакшим; разгаљивати. — Пјесма звона на звонику у ускрсном јутру дизала [је] село, умиривала га, ведрила и лакшала. Вил. лЗкше и лЗкше комп. од лако. лбкши, -а, -е комп. од лак. лбла м тур. турски великаш; султанов дворанин. — фиг. Чекале га [медведа Брунд а ] . . . придворице и лале. Наз. лала1 ж тур. бот. биљка луковача из пор. љиљана, дугог сабљастог листа и крупног цвета, тулипан ТиНра §е$пепапа. Сим. Реч.

Изр. као бела ~ (ће учинити то)

без одлагања, мораће (учинити). лала2 м а. покр. назив од милоште за брата или старијег мушкарца у кући. — Једаред, богме, ево збиља нашег лале. Дошао из општинске куће. Ад. б. (Лала) шаљив назие за Војвођанина. лалакати, лалачем несврш. необ. бучно пееати неку жлодију понављајући ла-ла-ла. — Загрљени, у ланцу пијаног весеља, л>уди лалачу марш. Пол. 1959. лале непром. у изразу: лале-миле (миле-лале) пријатељски, фамилијарно; попустлиео, с нарочитом наклоношћу. — Све ви нешто лале-миле, братимите се, браните једни друге. Ћоп. Са свима он . . . слатко, медено . . . миле-лале. Донч. лапе, -ета с бот. покр. лала1. — За главом јој задјевено лале. НПХ. лалински, -а, -б који се односи на Лале: ~ простодушност, ~ прича. л&гока ж (обично мн.) тлица, чељуст; губица, њушка. — Сијевну њему око. Задрхта лалока. Кол. И зар ће скотске лалоке погане нашим мрсом халапљиво мастити? Кул. лЗма ж тал. покр. 1. метална карика, гривна. — О рамену зелену латинку, на н>ој девет сребрнијех лама. НП Вук. 2. лимен суд, канта. — Мајка музе. У ши-

року ламу млазови се усијецају и нараста пјена. Ђон. 1 лама ж шп. зоол. теглећа брдска животиња из пор. камила, која живи у Јуокној Америци 1_ата §1ата. Терм. 4. 2 лама м свешпгеник тибетанских будиста-ламаиста. лама&зам, -зма м тибетанска секта будизма, раширена међу монголским народима. ламантин, -ина м фр. зоол. врста воденог сисара из реда сирена МапаШз 1апго8Ш8. Финк. ламање с гл. им. од ламати. лЗмар м покр. онај који праш или продаје ламе, канте. — Мислила си да ће лећи Црногорци3 да ламари преко њих иду. Лоп. ламатати, -ам несврш. млатарати, махати. — Немојте ламатати крилима без разлога. Крањч. Стј. ламати, ламам несврш. 1. в. ломити. — Страшне муке стале су сада ламати његову душу. Ђал. 2. в. ламатати. — Стадох ламати рукама као да пливам. Ков. А. ~ се ломити се, кидати се. — Почела се жестити... узвишеним гласом, који се стао ламати у кашљу. Том. лбмбора ж покр. посуда за млеко. — Кад је процијеђивала млијеко, преврну јој се ламбора. Ков. А. ламела ж тал. 1. танак (метални или др.) листић. — На доњој страни клобука налазе се радијално поређани листићи (ламеле). Бот. 2. грађ. бетонски подупирач бране. — Ископани [су] сондажни бунари за темеље ламела. Дав. лам&нтатор м онај који ламентира, јадикује. — Матоша . . . загребачког ламентатора Грича . . . требало је увести после толико година у српску књигу. Михиз. ламентација ж лат. 1. жалопојка, јадиковање, тужаљка. — Али га није сметало да уз своје ламентације прожваче слатке залогаје. Кое. А. Онда би прочитао . . . каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и бога. Лаз. Л. 2. цркв. тужна песма која се пева у одређене дане и у одређеним приликама. — Он је пјевао само псалме и ламентације. Ђал. ламентирати, -ентирам и ламентовати, -тујем несврш. јадиковати, нарицати; писати ламентације. — Ти су се студенти изродили у . . . пискарала која ламентирају о својој и о народној судбини. Крл. Па онда напао ламентовати и тужити се на свет. Лаз. Л. лампа ж вем. 1. светиљка са фитиљем и резервоаром за петролеј, карбит или др. материјал за осветљавање; светиљка са уре-

163

ЛАМПАДА — ЛАНДАРАЊЕ ђајем за електричну расвету: петролејска ~ , улична ~ 3 џепна —, стона ~ . — фиг. Сребрна је нојца стигла, утопљену ладшу дигла из језера, из дубока. Наз. 2. електронска цев (у радио-апарату и др.).

Изр. Б о г о р о д и ч и н ~ бот. ланилист и1еат;

ДИВЉИ

~

бот.

1) ла-

нилист 1лпапа уц1{;ап8; 2) врста лана 1лпит регеппе; т р л а баба ~ в. уз баба (.изр.). Изр. са лампом (са свећом) тралбнад ж зб. им. од лане. ж и т и (некога) узалудно тражити неколанак, -нка м бот. а. назив за неке биљга; упалила му се ~ фам. сетио се, ке из пор. крсташица Са1ерта иге^и1апз схватио је. и СатеНпа заиуа. Сим. Реч. 6. род полулампада ж тал. кандило. — Пред ико- параштних зељастих биљака Т ћ е з ш т из ном храмовном светлуцаше . . . »неугасима пор. 8апса1асеае. ЕЛЗ. лампада«. Ранк. Слика испод које виси ланар, -ара м онај који се бави гајењем уљена лампада. Војн. лана. Деан. Рј. лампаз и лампас м фр. трака (црвена, ланара ж фабрика, теориица за презлатна и др.) дуок. спољашње, вањске стране ногавица на панталонама, хлачама (на раду лана. — Управни одбор ланаре кудјељаре... расписује [конкурс]. Вј. 1960. неким униформама). ланарство с гајење и прерада лана. Р-К лампати, -ам несврш. покр. сееати. Реч. — Видиш како лампа! Војн. ланац, -вца м (ген. мн. ланаца) 1. а. лЗмпаџија и лампаџија м онај који пали лампе, светиљке. — Купе се око лам- низ металних карика, проденутих једна кроз другу (за везиеање, причвршћивање и сл. или паџије који пали лустере. Дим. лампаш м маџ. нар. лампа, фењер, све- као украс). — Ви [ћете] нас као медвједа на ланцу водити. Коз. Ј. На грудима златиљка. — Гдје су нам стара времена ? . . . тан ланац, на руци два тешка златна прсТражите их с лампашем. Шен. тена. Андр. И. 6. (обично мн.) затвореничлампин, -а, -о који се односи на лампу: ки, робијашки оков; фиг. ропство. — По~ светлост, <—> штит. носни народи наши нису трпјели ланца. Ћоп. 2. фиг. а. у круг распоређени гониоџи лампибн, -бна м фр. висећа лампа у разнобојном папиру; улична светиљка са шти- обруч. — Ланац се . . . стеже све више . . . очекујући... да наиђемо на траг. Раик. том, сенилом. 6. дуг низ нечега. — Читав један ланац малих лампион&да ж фр. ноћна свечаност с поворком у којој се носе запаљени лампиони: удеса и снова. Бег. в. војн. низ бораца распоређених на одређеном одстојању, простору. исп. бакљада. — Навече је приређена лампионада. Десн. — Војници [ с е ] . . . сврсташе . . . у ланац. Неим. г. планински венац. — Све од Вилампионски, -а, -о који се односи на нодола па до Каства града вуче се ланац лампионе: ~ светлост, ~ шаренило. високих гора. Кум. 3. мера за поаршину лампионски прил. попут лампиона. — ораће земље (рбично 2000 квадратних хвати). Вукла [дјевојка] са собом... празве дане, — Момак наочит, с доста ланаца земље. вукла град треперав, лампионски шарен и Пол. 1963. 4. мера за дужину (10 м). Р-К зујав. Сим. Реч. лампист(а) м жел. онај који пали лаИзр. водити (држати) на ланцу мпе на скретницама и др. — Треба да (некога) држати у слепој послушности; обухвата не само маневристе и скретничаре, пустити с ланца (некога) оставити већ и . . . чуваре пруга, ламписте. Лапч. без икаква надзора и стеге, распустити. лампица ж дем. од лампа. — фиг. Најлангарати, -ам несврш. е. ландарапт волио [ ј е ] . . . дувати у »лампице« маслачка Џа). — Равно укосо испружио тијело и и »гасити« их. Гор. лангарао ногама. О-А. лампнчак, -чка м дем. и презр. од лампа. лангуст м и лавгуста ж фр. зоол. — Око стотину лампичака као да гледа морски рак, јастог. стотине наоштрених очију у њега. Бег. ланда ж покр. кришка, одрезак. пампреда и лампрвда ж зоол. лакерда. Деан. Рј.;Бен.Рј. лЗндав, -а, -о брбљив, блебетав. — Као да се опет наставило . . . официјално оталЗн м 1. бот. једногодишња зељаста биљкање тих ландавих молитава. Божић. ка с влакнастим стаблом и семенкама богатим уљем 1лпшп 1ш1а11$$шшт; општи ландање с гл. им. од ландати. назив за биљни род 1лпшп. 2. предиво доландарало с и м онај који ландара, бивено прерадом те биљке; ланено платно и трчкарало, тумарало. Р-К Реч. одећа од њега. — Милијуни сељака . . . ноландарање с гл. им. од ландарати. се лан и конопљу. Гор.

п*

164

ЛАНДАРАТИ — ЛАНУТИ

ландарати, -ам несврш. 1. а. размахивати нечим, покретати нешто тамо-амо, млатарати. — Она је играла чардаш одижући сукње и ландарајући њима. Куш. б. клатити се; висити лабаво, опуштено (о одећи). — Низ леђа јој ландарају витице као мшпји репићи. Моск. Склизнуо би погледом по себи, по официрској униформи која је ландарала на њему. Поп. Ј. 2. брбљати, блебетати. — Блебетала лажљива . . . само ландарају и блебетају . . . заправо пшпу безобразлуке. Крл. 3. ићи тамо-амо без циља, тумарати, мотати се. — Тако је Миле проводио вријеме ландарајући око куће. Ћоп. ландати, -ам несврш. покр. в. ландарати (2 и 3). — Хлапимуха каже се човјеку вјетрењаку који много ланда језиком. Вук Рј. С нимфама ћу међутим у друштву по каналу ландат. Марет. ландауер м нем. врста кочије, фијакера. — Двориште бијаше пуно . . . фијакерских ландауера. Том. ландиште с покр. в. пландиштпе. Вук Рј. ландов, -бва м зоол. врста речне рибе, буцов Авршв тарах. Бен. Рј. л&ндовати, -дујем несврш. тумарати, скитати се. — Или сам самотан животарио у засеоку или као вјечни Жидов ландовао по свијету. Шен. ландовнна ж покр. назив за врсту морских риба (хрскавичне рибе). Бен. Рј. ландох*шити (се), -бханим (се) несврш. ленчарити, беспосличити. — Шта се ландохани и беспослен скита около. Нам. лавдра ж покр. а. мрена на оку. — Тужна [је] као поглед ока које је превучено сувом ландром. Петр. В. б. опна, кожица. — У ландри се сало суши. Вук Рј. л&ндравац, -авца м онај који ландра. Бен. Рј. ландрање и ландрање с гл. им. од ландрати. ландрати и ландрати, -ам иесврш. в. ландарати (3). — Сваки складан човјек мирује обноћ, а ти ландраш како просјак. Војн. ландрин, -ина м зоол. врста чапље АгЛеа стегеа. Бен. Рј. лЗне, -ета с младунче срне или кошуте. — Из грма искоче два . . . ланета с бијелим пикњама по ребрима. Коз. Ј. фиг. хип. Ала љубиш, моје лане, ала грлшп славно! Радич. лане прил. = лани прошле године. — Слаби смо грунташи, лане нас побио лед. Том. Године неродне. Преклане мишеви, лане суша. Ад.

л&нен, -а, -о који је од лана: ~ платно, рубље, <—< уље. ланенбкос, -а, -о који има косу сличну лану. — У сусрет јој долази он, ланенокос, модроок. Сим. ланеува ж бот. биљка из рода лукова АШит уилопаНз. Сим. Реч. лЗнешце и ланешце, -а и -ета с 1. дем. од лане. 2. зоол. врста инсекта, кукца Кећпа. Бен. Рј. л&ни и лани прил. — лане. — Лани је то био мој посао. Грг. лавик, -а и ланик, -ика м бот. лан плаеетни 1Јпшп аизСпасшп. Р-К Реч. лапилист и лМнилист м бот. род трајних једногодишњих биљака из пор. зевалица 1Лпапа. ЕЛЗ. ланита с мн. арх. образи, лице. — Зар се ником не зажеле . . . да приљуби свој образ врео овим беломлечним ланитима. Шапч. ланиште с њива на којој је био лан. Вук Рј. ланка ж лан, струк лана. — Од оне малене биљке ланке добијамо, окром лепе жице за предиво и платна, још и уље. М 1867. лЗновац и лаповац, -бвца м бот. врста лана, новозеландски лан. Бен. Рј. лансирање с гл. им. од лансирати. лансиратд, лансирам сврш. и несврш. фр. 1. избаци(ва)ти помоћу нарочитих уређаја, покренути, покретати одређеном путањом: ~ ракету, ~ сателит, /^ торпедо. 2. фиг. пустити, пуштати у промет, оптицај, примену; пронети, проносити, прошири(ва)ти: ~ новчанице, ~ моду. — Т и си лансирао једну . . . верзију. Крл. Причаће вицеве које је он лансирао. Б 1958. лансирка ж цев за лансирање торпеда. лансирни, -а, -5 који служи за лансирање: ~ цев, ~ уређај. лански, -а, -о в. лањски. — Час проклињем лански по сто пута. Њег. лантан, -ана м грч. хем један од ретких метала ^ а ) , у елементарном стању растегљив и бео. ЕЛЗ. лантерна ж тал. покр. светионик, лучко светло, фењер. — Лантерна стара жуто свјетло баца. Фран. лантина ж тал. брод. мотка привезана уз јарбол да носи једро. — Врхове окренемо једроносних лантина мору. Марет. лантра ж покр. «. ландра. Бен. Рј. ланути, лЗнем сврш. 1. гласнупш се, огласити се лавежом, залајати. — Пас лане тихо басом и усгреми се на ланцу. Кал. ~

ЛАНУТИ — ЛАПАВИЦА

фиг. Да неко из потаје не лане пушком?

Вуков. 2. фиг. погрд. а. проговорити, прословити. — Који то од вас лану да сам ја четник? Бан. Ако још нетко што лане, дат ћу га затворити у бувару! Бен. б. несмотрено што изрећи, одати непромишљено неку тајну; исп. изланути се. — Ко би знао гдје сам ја то лануо, гдје сам бубнуо? Ћоп. И пази, како ти рекох, да што не ланеш. Сим. ланути, лане сврш. (безл.) в. лакнутпи. — Дај, Анко, проговори, да ми гране из гласа твога сунце, да ми лане. Марк. Ф. ланцана ж тал. дуго уже којим се извлаче мреже потпегаче и сл. — Еј боље, ви т а м о ! . . . Заостали сте за трећи дио ланцане. Новак. ланцарда ж зоол. покр. риба плавица, скуша. Деан. Рј. ланцбта ж фр. хируршки нож. — Кад је доктор ударио ланцетом на жилу 3 дуго се није показала крв. Ђал. лапцетаст, -а, -о сличан ланцети. — Лишће је ланцетасто, рескасто и на кратким петељкама. Тод. лЗнцман м нем. нар. земљак. — Но као ужем »ланцману«, мом Шушњарчанину, ја ћу вам позајмити десет франака. Кол. Нисам видио очајнијег робијаша од мог »ланцмана« Габре Циганина. Чол. ланчан, -а, -о (обично одр.) 1. који се односи на ланце, који у свом склопу има ланце: ланчани зупчаници, ланчани мост. 2. а. који је у виду ланца, у непрекидном утерђеном низу: ~ производња. — Брзо је организован ланчани систем преношења воде кофама из руке у руку. Пол. 1958. б. који се развија у непрекидном низу, у којему нове појаве изазивају продужавање процеса: — реакција, ~ распадање атома, ланчана хапшења. ланчанац, -нца м ланчаст бод у везењу. — Једни су везови к р с т а ц и . . . а други . . . ланчанац. Баб. ланчаннк, -ика м (самостално или уз реч »мост«) мост који се држи на ланцима, ланчани мост. — Тик казалишта [у Прагу] почиње жељезни ланчаник мост. В 1885. ланчаница ж грађ. сплет ланаца на ланчаном мосту. — Висина челичних стубова који носе ланчаницу износи 168 метара изнад воде. Пол. 1958. ланчано прил. у виду ланца, у међусобно повезаном низу. — Ако се производи ланчано, по линији, онда од једног јединог радника зависи читав ток производње у сваком моменту. Пол. 1950. ланчаност, -ости ж необ. ланчана повезаност. — Свуда широм још поробљене

165

Африке искрсавају нови идшулси једног процеса чија историјска закономерност ствара често и несвесну ланчаност. НИН 1959. лавчаст, -а, -о који је налик на ланац. — Ми смо појава ланчаста смена, кб топлота, хладноћа и лед. Кош. ланчасто прил. на ланчаст начин, у виду ланца, ланчано. — Главно ј е . . . да нам читав састав личи на низ карика ланчасто повезаних. Т. књ. ланчати се, -ам се несврш. необ. настављати се, повезивати се у ланцу. — Стално, устопице наметнут [је] свету наше пажње новим и новим беочузима свога дела које се ланча, заокругљује. Михиз. ланч&њак, -ака м в. ланчанш. Бен. Рј. ланчина ж аугм. од ланац. — Око врата навалио златну ланчину. Матош. ланчнћ, -а и ланчић, -ића м дем. од ланац. ланчуга ж аугм. и пеј. од ланац. — Носе . . . једва мало шкрипућући чекрцима и звекнувши који пут ланчугама од сто центи — вагоне, шине, неке ианцире. Петр. В. ланџа ж тал. заст. копље. — Коса и ланџа у ваљаним рукама доста је опасно оружје. Јакш. Ђ. лањац, -њца м зоол. врста јелена, јелен лопатар (лопаташ) В а т а дата. Финк. лааак, -њка и л8н>ик м бот. в. ланак. Бен. Рј. лањски, -а, -о који се односи на прошлу годину, који се догодио ламе, прошлогодишњи. — Т и сад узми ону котарицу што сам је о лањској берби купио. Јакш. Ђ. Запамтит ћу их као и лањски облак. Вел. Изр. маре (брига њих) за то као и за ~ снег нимало не маре. 1 пап м мека земља која се улеже под ногама; расквашена земља, блатно, каљужасто тло. — Напето је буљила . . . како . . . долазе с оног краја улице, западају у лап и ломе се онде. ЛМС 1951. лап* м бот. листиН чашице цвета, чашични листић. — Бјеше оно слатко доба . . . кад се жути и црвени кропгња стабла . . . и лап пада с кокорчике. Наз. лап* в. хлап1. лЗпав, -а, -о размекшао од влаге, расквашен; влажан. — Једав прхут лапавог снијега тонуо је лелујаво и стопио се напокон у капљичаву звијезду. Божић. Не спавају ноћне шихте радника у лапавим окнима. КН 1959. лМпавица ж а. ситна киша са снегом. — Дошао [је] с њом по киши и лапавици. Л-К. Мрачну ноћ, мокру од лапавице,

166

ЛАПАК

ЛАПТАТИ

лапетн, -им 3 ијек. лапјети, несврш. в. хлапети. лапидаран, -рна, -рно лат. 1. који се односи на камен; уклесан у камен: лапидарни споменици. 2. сажет, језгровит, збијен. — Свој с у д . . . искаже једном двема лапидарним реченицама. Цвиј. Музикалношћу лапидарног израза он је [Крањчевић] прва наша савремена литерарна снага. Матош. 3. незграпан, тежак као камен. — Његов је удар тежак и лапидаран: његове руке почеле су цијепати клавијатуру као сјекире. Крл. лап&дариј, -ија и лапбдаријум м лат. збирка камених споменика. лапидарно прил. на лапидаран начин, лапарало с и м брбљивко, блебетало. сажето, језгровито. — Међу вама има лапарала. Вас. лапидарност, -ости ж особина онога што је лапидарно. — Брзина и лапидарност црлапарање с гл. им. од лапарати. тице одговара афористичком електрицитету. лапарати, -ам несврш. 1. причати коМатош. јешта, брбљати, блебетати. — Што ћу да лапимуха в. хлапимуха. ти подрежем језик, што пред млађима лапараш! Дом. А сада неће више лапарати, лапис и лапис м 1. хем. нитрат срејок! Божић. 2. ландарати Џб). — Сваки бра 1ар18 тГегпаНз. 2. покр. оловка, пишав им је зинуо и закрпе им лапарају саљка. — Дајте ми лапис (плајваз)! Нен. Љ. изнад голотиње. Лал. лапјети, -пим3 ек. лапети. лапарљив, -а, -о необ. који радо лапалбпнути, -нем серш. према лаптати. — ра, брбљив. — Шта ћеш ти њој кад је лапарЂаво ме је терао, два трипут сам лапнуо љива! Вес. да сркнем из ње. Лаз. Л. Усне му тек лаплЗпат, -а и лапат, -пта м куцај, откунуше. Божић. цај крвотока, било. — фиг. Разиграна се лапор м мин. = лапорац врста глиномашта прислања к њој [Учки] као д а . . . витог кречњака, вапненца, који се употребприслушкује н>ену даху, лапту и јеку. Цар Е. љава за производњу цемента. лапат, -пта м 1. комад земле, њива. — лЗпораст, -а, -о који садржи лапор: лаПродао и задњи лапат што је имао свога, па се иселио. О-А. 2. хрпа; слој. — Било порасти слојевиЈ ~ тло. је већ за педаљ снијега и на њ су се слилЗпорац, -брца м мин. = лапор. јегали све нови и нови лапти. Шимун. лапбрача ж земља у којој има лапорлапати, лапам несврш. уједначено уда- ца. — Најбоље напредује [јабука] у дољарати. — Из топла перјана кревета слу- ма, на кречуши и лапорачи. Тод. шају задовољни укућани тиктакање дуварп&аат м етн. некадашњи обичај убијања ског сахата, кишу како лапа у прозоре. стараца. Бен. Рј. Срем. лапрдати, -ам несврш. вулг. блебетати, лапатке, -така ж мн. желудац у пре- ландарати. — Празну сламу може да млаживара, бураг. Вук Рј. ти и језик да јој лапрда до миле воље. лапатљив, -а, -о који једва чека да про- Богдан. говори, говорљив; ужурбан, задихан. — Из лаптати, лапћем несврш. 1. а. похлептисућу грла зашумори . . . престравље- но и шумно јести ит пити; локати. — ни, лапатљиви шапат. Божић. Онда у гомили иду вукови на извор-водилапатљиво прил. ужурбано, задихано. цу црну, црну да лапћу воду. М-И. б. — Кога тражите? — престраши се Пера шумно се склапати и расклапати (о уснама). . . . — Свеца ми, баш тебе! — лапатљиво — Чуло се како лапћу усне и нестају супе, како тандрче кашика. Лал. 2. а. ландарати. ће Окарина. Божић. лапаци, -атака м мн. лапатке. Бен. Рј. — Лабави тозлуци, рђаво закопчани, лапћу око нога. Ћор. б. бурно куцати, ударати. лапацка ж дашчица, лопатица на — Срце [јој је] лаптало као бат. Креш. 3. падати у крупним пахуљицама (о снегу). млинском колу. — На тромој води пригнуо се м л и н . . . Његове старе лапацке на колу — Снијег је лаптао ријетким перинама. Божић. једва се држе трошних моторуга. Наз. шиба ветар. Ђос. Д. б. расквашен снег с блатом и водом. — Снег се држао до подне, а онда настала лапавица. Ћос. Б. Гацам лапавицом и спотичем се. Марк. М. лапак, -пка м 1. анат. грлени залистак, језичак 1ш^и1а. Батут. 2. језичац у писку на гајдама. Рј. А. лапак, -пка м бот. биљка из пор. главочика, боца, чичак Хашћшш з т ш ш п и т . Бен. Рј. лапалије ж мн. нем. безначајне ситнице, трице. Бен. Рј. лапарав, -а, -о који много лапара, брбљав, бмбетав. — Иако су у свему лапарави, у томе би случају ћутали. Јакш. Ђ.

ЛАПЋАТИ — ЛАСИЦА лапћати, лбпћем несврш. покр. пеј. ићи тешко дишући {од умора, врућине). — Сваку јој је вечер одлазио на ограду и лапћао натраг као пас уморан и насићеи. Божић. лаптаци, лаптака м мн. покр. подножњаци на разбоју. Р-К Реч. ларва ж лат. 1. зоол. = личинка ступањ развитка неких животињских организама (црва, инсеката, водоземаца и др.), на којем се организам ослободио опница зачетка, али се разликује од завршних облика своје врсте. 2. в. ларфа. ларв&ви, -а, -б који се односи на ларву (7). — Слободни ларвени ступањ, као код риба и водоземаца, овде не постоји. Станк. С. ларвнн, -а, -о који припада ларви, који се односи на ларву: ~ омотач. — Отолит се састоји из једног језгра које се почиње формираги још за време ларвиног путовања преко океана. Петр. М.

167

лбрмаџвја м онај који подиже, прави ларму; букач. — Либерали су били лармаџије и демагози. Јов. С. лЗрмаџијски, -5, -о који се односи на лармаџије. — Његова је кураж била, истина, лармаџијска и театрална, али баш зато и имала утицаја на ширу публику. Јое. С. лЗрмаџијски прил. са много ларме, бучно, букачки. — Предао се. . . некој раздрљеној слободи о којој је лармаџијски писао својима. Сек. лармица ж дем. и еуф. од ларма. — Младић . . . певуцка нешто кроз зубе, не нарочиту неку песму, него тако, једну танку лармицу због среће. Сек. ларпурлартнзам, -зма м фр. уметнички правац који пропоееда независност уметности од друштвених прилика, »уметност ради уметностш. лариурлартист(а) м присталица ларпурлартизма. ларвица ж дем. од ларва. ларпурлартАстички, -а, -5 који се односи на ларпурлартизам и ларпурлартисте: ларго и лЗрго прил. тал. муз. а. сас~ правац, ~ естетика. вим лагано. б. (у именичкој служби) м ларфа ж лат. варв. маска, кринка, сасвим полаган темпо. образина. — Имутка немаш — та твоја лари, лара м мн. лат. кућни духови, душе предака (у веровању старих Римљана). ларфа такођер неће бити до свршетка вијека лијепа. Ђал. лар&нгал, -ала м лат. фон. глас који лас м дијал. в. влас. — Поштењаковић се твори уз суделовање гркљана. да му нема пара, не би човјеку на лас стао. Коз. Ј. ларингитис и ларинг&тис м грч. мед. запаљење, упала грла. ласа ж хип. од ласица. — Ласо3 ласичице, ларингДлог м грч. мед. лекар спегрлја- поздравили те наши миши, да ти одгризу уши. Вук Рј. лист за болести грла. ласан, -сна, -сно који има изгледа за ларифари с тал. брбљарија, бесмислица, нешто, способан за нешто. — Снахо наша, тандара-мандара. — Буди паметан, немој дилбер Софијано! Јеси л* ласна, хоћеш срдити пресвијетлога! — зашапће наивно пребољети? Вук Рј. . . . Све ти је то ларифари. Цес. А. лЗсан, -сна, -сно в. лак. — Кад прожларма ж нем. 1. више истовремених недереш зрно . . . ћутиш се ласан ка' перо! разговетних гласова, бука, галама. — У кујни наста ларма и врева, мислио би чо- Мат. ласање с гл. им. од ласати. век кућа се сруши. Дом. Почеше се пропињати на прсте да боље виде, гурајући лЗсаст, -а, -о који је налик, који подсећа се при томе и правећи ларму. Куш. 2. на ласицу. — Небо се осјаји ласастом бојом. покр. узбуна, аларм. — Наскоро па и зво- Божић. Иста, иста она! . . . чак и оно жуна ударише на ларму [због пожара]. Јакш. Ђ. тило с наличја и смеђа боја при дну репа . . . Оздо нешто ласаста. Вуј. ларма&е с гл. им. од лармати. ласати, -ам несврш. трчати, касати. — пармати, -ам несврш. подизати, праПедесет и шест му је година, а . . . ласа да вити ларму, галамити. — По дану, док су други бучилии лармали, лежао је сва- је милина, као младић се извлачи уз брану. Дае. ки дан мирно и спокојно. Мишк. Нисмо ласац, -сца м зоол. врста инсекта, кукмного пили, а нисмо ни много лармали. ца №сег<1е8. Бен. Рј. Сек. пЗсић м ласичић. — У леглу спаваху лармача ж покр. заст. направа по . . . мали ласићи. Шант. којој се ударало батићем ради подизања узбуне у селу. — Узлупаше се лармаче, сколЗсица ж зоол. животиња из реда куна чи све Прљево. В 1885. Ри(:огш8 шуаИа. Терм. 4.

168

ЛАСИЧАСТ — ЛАСТАВИЧЈИ

лЗсичаст, -а, -о сличан ласици. — Састала сам се горе . . . с оним . . . дјечаком ласичаста лица. Торб. лЗсичић м зоол. младунче ласице. Вук Рј. лЗсичица ж дем. од ласица. — Ласо, ласичице! Вук Рј. лбсич(и)ји, -а, -е којисе односи на ласице:

~ јама, ~ кожа.

лЗска ж претеране похвале; неискрене лепе речи. — Жена, и кад не воли свога мужа, она воли ласку и умиљавање његово. Јакш. Ђ. Она гримизно поцрвени, неприправна за ову врсту ласке. Божић. лбскав, -а, -о пун хеале, ласке, похвалан. — Кватерник је волио ласкаве оцјене. Нех. Кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. Лаз. Л. лЗскавац, -авца м онај који ласка коме. — Ја нисам плаћени говорник . . . ни удворица . . . ни ласкавац господина Домаћинског. Крл. лЗскавица ж она која ласка коме. — Било ти, ласкавице, по вољи! Шен. лЗскавичин, -а, -о који припада ласкатци. лЗскаво прил. похвално, повољно; удворички. — Скерлић се ласкаво изразио у погледу уметничке стране [те књиге]. Т. кн>. И напомену ласкаво да је он писац оног чланка. Уск. лЗскавбст, -ости ж особина онога што је ласкаво; љубазност. — Лепо, лепо, господине Антонио! — рече ђенерал обичном својом ласкавошћу. Јакш. 23. ласкавчев, -а, -о који припада ласкаецу. пЗскање с гл. им. од ласкати. ласкатељ м заст. ласкавац. — Посрну, осиромашене, изгубе своје ласкатеље. Нен. Љ. ласкатељскб, -5, -б који се односи на ласкатеље. — Ласкатељског гласа не сазнасте дражи. Панд. лЗскати, -ам несврш. 1. претеривати у похвалама пред оним који се похваљује, неискрено хеалити некога у његовом присуству. — Ласкати значи готово толико колико лагати. Шен. Управо3 покушавали су да жу ласкају, јер он је сва њихова ласкања . . . одбијао са презрењем. Андр. И. 2. (понекад безл.) пружати задовољење амбиције, сујете, годити, пријати. — Кларићевима је у неку руку ласкало да се млади Ратковић уз њих привезао. Коз. Ј. Карцову је ласкало да га кнез Милан уводи у своје тајне планове. Јов. С. л&сно прил. 1. в. лако. — Тер се ласно растадоше с' сунцем, заточници мријет навикнути. Маж. И. Причао је . . . како

се човјек може ласно обрукати, ако добро не пази. Лаз. Л. 2. радо, с лашћу, с уживањем. — Домаћу лозу свога газде не би тако сласно и ласно пустошио. Боокић. л&сност, -ости ж в. лакоћа. Р-К Реч. ласнбћа ж в. лакоћа. — Ласноћа долази од навике на радњу. Павл. ласнбћуднпк м индив. онај којије лаке, благе ћуди, погодне нарави. — Та ласкавица [Видрићева поезија] . . . ласноћом ласка . . . лијенима и ласноћудницима. Шим. С. лбсо м шп. уже везано на замку, којим каубоји хватају плен. — фиг. Београдско је и њено прво питање младоме човеку за којега се баца ласо брака. Скерл. ласт ж (лок. ласти) уживање, благовање, угодност; лак жиеот. — Живота питома преслатке ласти к ужитку красне нарави те зову. Марк. Ф. Прва ласт потоња мука. Вук Рј.

Изр. живети, пливати у сласти и

ласти живети у највећем обиљу. — Ето и њега као посједника и заступникаЈ живјели бисте у сласти и ласти. Мих. ласта ж зоол. а. најпознатија наша птица селица, која гради гнездо од блата по стрехама кућа и др. Ни"ипс1о. б. мн. општи назив за породицу таквих птица. Терм. 4.

Изр. једна

~

не чини пролеће

није довољан појединачан напор; један знак, наговешгпај нечега не значи да то мора и наступити; ноћна ~ зоол. легањ мрачњак Саргшш1§ш еигораеив; п р в а ~ први наговештај; претеча у некој ствари. лЗставић м ластин птић. — И ластавића, с гнијезда на тле пала, закопала би у врт. Марк. Ф. лЗставица ж 1. зоол. а. ласта. Терм. 4. фиг. хип. онај који је веома брз (рбично уз реч коњ). — Кад зајаших коња ластавицу и кад дођох агину шатору, сједи ага мрко под шатором. Огр. б. ерсша морске рибе која може летегпи изнад воде, риба полетуша модруља Ехосоешз уоШапз. Рј. А. 2. покр. део челног кућног зида који се обично завршава у виду троугла, трокута, забат. 3. покр. рупа на главчини точка у коју се углављује жбица. Вук Рј. л&ставичији, -а, -е = ластавичји који се односи на ластавице: ~ гаездо, ~ крило. лЗставичин, -а, -о који припада ластавици: ~ птић. ластавичити, -им несврш. градити ластавице (5) на главчини точка. Вук Рј. лЗставичић м птић ластавице. Вук Рј. лбставичица ж дем. и хип. од ластавица. — фиг. Ластавичицо татина рекао је . . . сав озарен. Вучо. лЗставичјн, -а, -е — ластавичији.

ЛАСТАВИЧЊАК — ЛАТЕНТАН лбставичљак м 1. сврдао којим се буше ластавице на глатини. Вук Рј. 2. бот. дивља паприка Супапсћшп ушсеСозисшп. Сим. Реч. ластак м покр. олакшање, лакоћа. — После малог тумарања нађе је. И осети ластак на души. Вес. ластан, -сна, -сно покр. испуњен уживањем, бајан; беспослен, докон. — Она још није пала у ону угодну ласну безбригу. Коз. Ј. Пре подне, ластан, дојаши и млади господар да прегледа радњу. Ћип. л&стање с гл. им. од ластати. ластар, -ара м изданак, младица; млади израштаји на лози. — Кокице прве тек што се нису јавиле међу грањем на коме су искрсли млади ластари. Чипл. По баштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе. Јакш. 25. ластарак, -рка м дем. од ластар. — На лисном међарку, густом ластарку . . . три птичета гола. Кош. ластаритн се, ластарим се несврш. ластати. — фиг. Нама кажу . . . да се не ластаре [ране] као некад мисли. Мас. ластарка ж зоол. врста дивље патке која има попут ластатце оштра крила. Финк, ластати, -ам несврш. а. добијати, раз~ вијапш ластаре (р дрвећу и лози). — Виноград ласта кад му расте ластар. И-Б Рј. 6. фиг. бујати. — Ластају јој груди и трепере као млади ластари лозини. Боокић. ластвбвати, ластвујем несврш. покр. ластовати. — И ево га у Бечу гдје као медицинар ластвује већ шесту годину. Мат. ластик м и ластика ж грч. = ластиш еластични текстилни произеод, тканина проткана гумом; предмет начињен од ње. ластин, -а, -о који припада ласти: ~ гнездо. ластин реп, л&стина репа и ластин р^пак, лбстина репка м 1. зоол. дневни лептир с крилима у облику ластиног репа РарШо тасћаоп. Терм. 4. 2. мин. сраслина гипса или садре у облику ласпгина репа. Тућ. ластнњи, -а, -е ластпин. — Враћа се раширених крила . . . да ластиње гнездо сагради под стрејом. Богдан. ластисање с гл. им. од ластисати. ластисати, -ишем несврш. в. ласкати. Вук Рј. ластити се, ластим се несврш. покр. наслађивати се, уживати у нечему. — Војска се ластила слатком надом да ће побиједити. Торд. ластица ж дем. од ласпга.

169

ластиш, -а и пастиш, -иша м = ластик. — Оквир монархије се истеже као ластиш. Ћос. Б. ластован, -вна, -вно необ. пун уокивања и сласти; бујан, раскошан. — Била је права милина гледати је у тим складним гибањима ластовна јој млада тијела. Ђал. ластДваае с гл. им. од ластовати. ластбвати, ластујем несврш. живети у ласти, у нераду, беспосличити, ленствовати; уживати. — Ластујући једнога дана под сјеницом, договорише се њих тројица. Коз. Ј. Беспосличари . . . ту ластују лијепо неколико мјесеци, пуштајући репате лажи. Крл. лЗстовица ж покр. в. ласташца (2). — Бијаше спредњи зид висок три сежња, а наврх ластовице звоник и у њему умјештено звоно. Љуб. Одмах уз ластовицу — тако тамо називају бочну страну куће — дизао се осушени бајам. Шег. ластовно прил. угодно, блажено. — Било јој око душе неописиво слатко, њежно, готово ластовно. Ђал. ластбреп м необ. в. ластин реп {1). — Прво што је на њему видјела и осјетила, била су малко накосо развита . . . очиња лежишта као крила у лептира ласторепа. Божић. лЗстра ж покр. тал. 1. лим, плех. — Кашнуло је нешто у мотору и танко иверје с комадима ластре разлетјело се наоколо. Лал. 2. прозорско стакло. — У Сенату разбио Никола двије ластре. Војн. лЗстрен, -а, -о који је од ластре, лимен. — Доподне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе. Шапч. ласциван, -вна, -вно лат. непристојан, бестидан; саблажњив. — Данас нисам расположена за твоје ласцивне духовитости. Крл. ласцивпбст, -ости ж особина онога што је ласцивно; ласциена реч, поступак и др. л&т м песн. латица у цвета. — Уснице као лати неког рујна цвијета. Креш. лата ж покр. лим, плех; лимени суд за течност. — Са крова сусједне куће капи ударају о старе зарђале лате. Ђон. латак, -тка м тканина, материја. — Постелл застрте од пода до стропа бијелим латком. Ков. А. [Женај одјевена . . . у прозирни латак. Драж. лбтвица ж зоол. в. прилепак Ра1е11а уи1ј>аш. Финк. лЗтен, -а, -о покр. лимен. — Трештав гламот латених »инструмената« [оргуља] окомљује се на њих. Божић.. латбнтан, -тна, -тао лат. сакривен, притајен: ~ снага, ~ опасност.

170

Л А Т Е Н Т И Ф И К А Ц И Ј А — ЛАТИНОМАН

латинизација ж ширење латижког језика и на њему заснованих културних утицаја. — Латинизација никад га више неће затећи голорука. Шиш. Није се он борио против западне хришћанске вереЈ већ се опирао латинизацији тадашње цркве. Петр. В. латинизирање с гл. им. од латинишрати. латиннзирати, -изирам сврш. и несврш. подврћи, подвргавати латинизацији; {у)чинити латинским, прилагодити, прилагођавати латинском језику. — Карловци су, латинизирајући наше »вероисповедне« школе3 затрпали тај јаз. Петр. В. Чисто хрватски називи и латинизирани хрватски изрази . . . јасно и сигурно су свједочанство да се на хрватском двору говорило хрватским језиком. Шиш. латбнија ж нар. а. (Латинија) зб. Латини. — Нек се чуди мудра Латинија. НП Вук. б. лукав, препреден човек. — Тај Швабо је латинија. На свилу уводи, а на црни конац изводи. Ђур. латинин (Латинин) м (мн. -тини) латин (Латин). лат&ннст(а) м стручњак који се бави латинским језиком и књижевношћу; познавалац латинског језика и културе; писац који пише на латинском језику. — Ваљало ми се обазирахи и на књижевни рад наших латиниста. Водн. латпнити, -им несврш. чинити латином латинац, -нца м зналац латинског језика, латинист{а). — Сматрали су да је штета да (Латином); преводити у римокатоличку веру. — Што би књазу да латини своју кћер? се такав латинац врати и учма негде у Вујач. Босни. Андр. И. <~ се повр. — Волео бих се турчити оли лат&наш, -аша м ист. католички свеш- латинити. Љуб. теник који је само на латинском вршио латдница ж латинско писмо, код нас богослужење и био протшник увођења глагољаштва. — [Папе су се] противили упо- усклађено са особеностима нашега језика. требиславенскогјезикау литургији, слагали лат&нички, -а, -о који се односи на латису се у томе са свећеницима латинашима у ницу: ~ издање, ~ текст. далматинским градовима. Барац. латинка ж 1. (и Латинка) Романка, латинашпти, латинашим несврш. необ. Талијанка, Млечаша; римокатоликиња. — говорити латински, у говору употребљавати Окупи брата корити што се бијаше вјерио латинске изразе. — Само, молим те, немој за латинку, као да нема у Црној Гори виђених и гиздавих племкиња. В 1885. 2. опет латинашити! Божић. врста пушке израђене на Западу. — А Радоња лат&нашки, -а, -о који припада латинаупали латинку, те погоди на коња Турчина. шима: ~ служба, ~ подручје. НП Вук. 3. заст. класична гимназија. — латинАзам, -зма м 1. реч позајмљена из Видиш, мој братић полази трећу латинку и латинског језика; реч или израз начињени у пуши као какав зрео човјек. Шен. духу латинског језика. 2. превласт латинског латАнлук (Латинлук) м зб. латински, језика; неговање тога језика, његоеа употреба и уважавање. — Са сјевера могла се ширити романски живаљ; католиџи, католичажтео. [глагољска писменост] по . . . Славонији — То је у исто вријеме био знак и новим покличима цијелом латинлуку розопечком. док није основањем загребачке бискупије Мат. преотео мах латинизам. Водн. Тако ће . . . осамнаесто стољеће бити у Италији и код латипбман, -а и латинбман, -ана м нас стољеће врло живахног латинизма. поклоник латшског језика и на њему засноКомб. , „ ване културе. — Тај вртић и тај заселак латентификацнја ж довођење нечег у латентно стање. — Цивилизација је латентификација бестијалности и животињства у човека. Кнеж. Б. латентно прил. на ттентан начин, прикривено, притајено. — Затрпана могућност, али која латентно живи у човјеку. Десн. лат&нтност, -ости ж прикривеност, притајеност. латералан, -лна3 -лно лат. бочни, побочни; споредан: ~ део. латерално прил. бочно, са стране. — фиг. Његове речи . . . биле су опојне иглице које су се латерално забијале у мене. Вучо. латерна ж лат. светиљка, фењер; исп. лантерна. — Трак латерне, што је по њој пао3 откри да је модро одјевена. Цес. Д. Изр. ~ магика физ. чаробна лампа, најстарији пројекциони апарат. латин, -ина и латин м 1. (Латин) а. ист. припадник једног племена у старој Италији, које је насељавало приморске делове Лације; Римљанин уопште. б. нар. Роман, Млечанин, Талијан; римокатолик. — И Црнојевићи су се пријатељили са латинима. Вујач. Отац Макарија . . . све католике држао за латине, но волио је бавити се другим мислима. Шимун. 2. в. латинац. — Професор је Сава . . . филозоф, богослов, добар немац, а још бољи латин! Шапч.

ЛАТИНСКИ — ЛАУФЕР припадао [је] каковоме . . . латиноману. Војн. латински, -а, -б 1. који припада Латинима, Римљанима; римокатолички: ~ језик, ~ писмо, ~ црква. 2. талијански, млетачки; западњачки. — О мој тасте, дужде од Млетака, купи војску, сву латинску земљу! НП Вук. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. Мат. латински прил. латинским језиком; на латински (талијански или уопште западњачки) начин. — Откад нам светла дође госпођа, ваљда се дворац сав изменио? Све по латински? . . . Вила ил' кастел? Јакш. Ђ. латннство с римокатоличка вера, црква, католичанство. — Не би ли зар он хтио да православље и латинство буду нашему братимству гробница ? В 1885. патинче и латинче (Латинче), -ета с дем. од латин (Латин). — Џонлага . . . је видио у овом кудравом латинчету у исто вријеме и препредењака. Радул. латннштина ж 1. латински језик. — Његово дјело . . . одликује се бираном латинштином. Шиш. Од његове латинштине окренули смо се у наш језик. Сек. 2. нар. језик романског типа (талијански). — Дознајемо да су Југословени . . . Па што се не кажете, да не ломимо зубе овом латинштином? Ђон. латити, -им сврш. а. машити се, шчепати, зграбити. — Бака је излазила пред кућу, латила сјекириште. Гор. б. захватити, закачити, обујмити. — Вал за валом у часак нагрну, лати чамац, па га и преврну. Радич. в. заграбити, захватити. — И ципелу малу с бисером и свилом он скиде брзо. Њоме воде лати. Мшпр. •—' с е 1. дограбити, машити се\ прихвати-

ти се чега, предати се, посветити се чему. — Надам се да ћете се послије тога опоравка троструком снагом латити посла. Шен. Латише се пера и они којима је давно зарђало. Дом. 2. досећи кретањем (неки простор), дохватити се (неког правца, пута). — Оставио колски пут . . . па се латио шумарка падине. Рад. Д. латит^да ж лат. геогр. географска ширина, удаљеност неког места на север или југ од екватора. латифунднј, -ија м и латифундија ж лат. крупан земљишни посед, ееликопосед. латифундист(а) м власник латифундије. латица и лЗтица ж 1. бот. листић цветне крунице ре1а1шп. — Све стазе су биле покривене опалим цветним латицама. Ћос. Б. Први вјетрови забијелише дворишта и путеве отпалим латицама. Михољ.

171

2. троугласти комад тканине којим се проширује рубље и одећа или које се наишва као украс, уметак, клин. — Ноге нашироко носе, поради велике латице од чакшира. Маж. М. Почне . . . да дише и да јој пуше под грло, међу отаопчане латице блузе. Ђур. 3. бот. врста дивље зоби, овсик Вгот и з агуеп818. Рј. А. латичаст и лЗтичаст, -а, -о сличан латици. — На њима се углабудио снијежан врат са латичастим пахуљицама. Матош. латичнца и латичица ж дем. од латица. латов, -ова м маџ. заст. службеник у царинарници, цариник. — Господа тога надлештва [ђумрука] осмотритељ крантина, проценитељ и латов, крепили [су се] ракијом. Срем. патрива ж лат. заход, нужник. — Нешто пре девет сати изведу се војници на латрине иза степеница. Вин. лаћа&е с гл. им. од лаћати (се). лбћатн (се), -ам (се) несврш. према латити (се). лаће и лаћи прил. покр. без успеха, узалуд. — Отварали јој лаће књиге, светили масла, све чинили ко што рече. Љуб. Ово је . . . моја женетина, с којом сам се . . . здружио ове лаћи (залуду) двадесет и двије године. ЛМС 1951. л&ћман м варв. нем. заст. 1. лајтнант> поручник. — Будем и лаћманом или, како ви писци велите, поручником. Шен. 2. в. лацман(ин). лаћманија ж заст. част, звање лаћмана; лаћмани. — Псује и газду и лаћманију и све новотарије. Шен. лбћмански, -а, -б који се односи на лаћмане. — Што је на југу од Вране, ваше је и наше, изим неколико лаћманских гнијезда. Шен. лаћух, -уха м покр. одсечена лоза с неколико гроздова на њој. Вук Рј. лауреат, -ата м лат. уметник или научник којије добио најтшу награду или службено признање. лаур&атски, -а, -б који се односи на лауреате, који припада лауреатима: ~ венац, ~ улога. лаутар, -ара м леутар. — Чучук Стана је трећа жена Хајдук-Вељка. О њој највише лаутари крајински певају. Јакш. Ђ. лаутарски, -а, -б који се односи на лаутаре: ~ песма. лауфер м нем. 1. лака фигура у шаховској игри, ловац. 2. варв. узана дугачка простирка. — Добили смо прекјуче лауфер за басамаке. Сек.

172

ЛАФ ~ ЛАШЋЕЊЕ

лбф м 1. заст. в. лав (/). — Из грмена великога лафу трудно изић није. Њег. 2. шатр. = лав (4). — Порастао [је] до . . . савршеног типа савременог београдског »лафа«. Андр. И. лафет, -ета м и лаф&га ж фр. војн. гвоздено постоље или кола на којима стоји топ. — И од творнице има нешто рат: лафете намазане уљем . . . топовске цијеви. Крл. Танасије . . . објахао лафет. Јак. лафетни, -а, -о и лафетски, -а, -о који се односи на лафет: ~ под. лафнца ж 1. покр. в. лавиџа. 2. шатр. енергична и у друштву омиљена жена; жена која изазива допадање код мушкараца. — Али лафови и лафице не дижу револуцију. Дав. лЗхак, -хка, -хко покр. в. лакг. — Зрак је опет кано стакло чист и лахак. Јурк. Ја изашла у самој кошуљи и лахким димијама. Ћор. лахати се, -ам се несврш. необ. лакомити се. — Чуват свога и богу је драго, нећемо се лахат за туђијем. Март. лЗхко прил. в. лако. — Вично око лахко могаше распознати како му је срећа служила. Јурк. лЗхнути, -нем сврш. 1. в. латити. — Лахну дугу по сриједи, диљку, па допаде до коња зеленка. Март. 2. в. лакнути. — И пола јада с душе му лахну. Баш. лЗхор, -ора м поветарац, тих ветрић. — Страствени глас твој није сетаа песма славуја . . . Ни лахор лаки што лишће дрхтаво лелуја. Марк. Д. Лахор је помакнуо . . . крушкин лист. Крл. лахорак, -рка м дем. од лахор. — Зашуми лахорак ноћни кедровом граном. Наз. лЗхораст, -а3 -о сличап лахору. — Ја препуштам да ми џбунови лахораст цјелов дају. Уј. лахбрац, -рца м дем. од лахор. — Хтио бих да си мирис цикламе3 ја да сам лахорац снени. Домј. лахбрити, -им несврш. 1. тихо дувати, пирити, пиркати (о лахору). — Што зашушти, зажубори, мислим лахор да лахори. Змај. 2. треперити, покретати се на лахору. — Два млада јаблана лахорила су сухим грањем. Божић. лахбрић м дем. од лахор. — Бојала се и тога несташнога лахорића. Том. лахоров, -а, -о који припада лахору. — Све беше немо. С лахорових крила, из цветних поља благи мирис стиже. Ил. п&ц м покр. замка. — Направила сам лијепо од чврста конопа лац и ставила га пред велику каменицу бистре воде. Ћип.

лаца м = лацо хип. од лацман. — Слагао сам му да сам његов земљак . . . повјеровао ми је, и отада смо се звали »лацама«. Чол. лЗцкање с гл. им. од лацкати. лЗцкати, -ам несврш. покр. ласкати; гладити, мазити. — Јеси ли владалац па да ти се лацка? Грол. Лацкајте их и заваравајте [Турке] како најбоље знате. Нен. М. ~ се гладити се, лицкати се. — Зато се од неко доба . . . лацкао и мазао помадом. Срем. лЗцман и лМцманин м (мн. лацмани) нем. нар. 1. пеј. човек из западне Европе, човек западњачког начина живота и одевања, варошанин, грађанин, господин. — Ја сам се залуду борио да се прођемо тих лацмана [Млечића]. Љуб. Повуци за ноге оног младог лацманина. Наз. 2. човек из истог краја, земљак; исп. лаца. Кл. Рј. лЗцманка ж покр. пеј. женска особа лацман(ин). Вук Рј. лбцмански, -а, -б који се односи на лаџмане: ~ одело, —• обичај. лЗцманчад ж зб. им. од лацманче. лЗцманче, -ета с дем. од лацман(ин); лацманско дете. — Бакоња . . . и неко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарског стола. Мат. лацо, -а и -е м = лаца. лачан, лЗчна и лачна, лЗчно и лачно дијал. гладан. — Лачан пас лајат не може. Вук Рј. Лачни народ да се мало окријепи. Павл. лЗшкавац, -авца м покр. лажљивац. — Лашкавац је само лашкавац: изрод културе педагогије. Шим. С. лЗшкати, -ам несврш. лажикати. — Ти чијега лашкаш побратима? НПХ. лЗшње и лЗшње прил. покр. комп. од ласно. л Е п т и , -а, -е покр. комп. од ласан. лаштво с покр. лаж. — Не лаштво за лаштво, него бат за бат! Марк. Ф. лаштење с = лашћење гл. им. од лаштити (се). лапггило с маст за обућу; средство за лашћење. — Правио [је] папирне врећице и заматао у њих . . . лаштило за ципеле. Јонке. л а ш т и т в , -им (трп. прид. лашћен и лаштен) несврш. чинити сјајним, глачати. — Лаштимо подове. Нех. -—< се сијати се. — Млади црни брк лаштио му се као свила. Глиш. Рухо природе лашти се и тече. Уј. лашћење с = лаштење.

ЛАШЧЕ — ЛЕВАНТИН ла*шче, -ета с младунче ласице. — То цвили неко ситно и меко, кб лашче кад се вије, па издаје гласе тије. Кош. лашчев, -а, -о који припада лашцу. лашчина ж аугм. од лажац. — Та, поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино! Јакш. 23. ле 1 припев у неким народним песмама. Вук Рј. леа в. ље. леандар, -дра и леандер м бот. в. олеандар. леб в. хлеб. леб- в. хлеб-. лебдаво прил. индив. лебдећи. — [Неки студент] . . . сручи се лебдаво у башчу. Сим. л&бдење с, ијек. лббдјење = лебђење гл. им. од лебдети. л&бдети, -им, ијек. лебдјети, несврш. 1. а. одржавати се у висинама (на истом месту). — Високо је лебдио мјесец над Брдовцем. Шен. Мали Пуша срећно и блажено гледаше балон како дшрно лебди у ваздуху. Срем. б. фиг. бити у неизвесном положају. — За све време . . . смо лебдели између мира и рата. Јов. С. 2. фиг. (над ким) бдети, са највећом пажњом неговати, чувати некога. — По сву ноћ лебди над њим, ка' да му је рођена мајка. Вес. Једина худа мати . . . само лебдјела над њом. Мул. 3. титрати, лелујати. — Смијешак . . . на уснама лебдио је попут руже. Ноеак. Изр. ~ између ж и в о т а и смрти бшпи тешко болестан, бити у смртној опас-

173

лебрвца ж покр. мотив у народном везу. — По дну кошуље поскуће, и оно везено на лебрице, оканца и косјериће. Љуб. лебрњак, -ака м покр. (у атрибутској служби) лебрњи. — Зјапи прозор лебрњак. Кош. лббрњи, -а, -е покр. само у изразу: ~ п р о з о р (пенџер) покр. прозор окренут према дворишту. Вук Рј. пбв м бугарска новчана једипица. левак, -вка, ијек. лијевак, м (лок. левку; мн. левци и лбвкови) 1. а. направа у облику разведене цеви, кроз коју се течност налива у судове са уским отеором. — фиг. Милошев дуг може да постане левак којим ће полако али сигурно дотицати . . . богатство до банке. М-В. б. простор или шупљина са сужењем наједном крају. — Јелени се сатерају у левкасти простор . . . и кад наиђу на излаз из левка, буду обасути мецима из пушака. Петр. М. Кад се окренем [у мору] . . . дубем ВОДУЈ а све на лијевке. Наз. 2. зоол. орган главономсаца, сличан цеви сћошшп шРшк1Љи1ит. Терм. 4. левак, -ака, ијек. љ&вак, м 1. онај који се више служи левом него десном руком, леворук човек. — Љеваци вишане опет с отвореним лијевим оком. Стр. 2. коњ или друга животиња која се упреже с леве стране запреге. — Кон>и . . . стадоше поклецавати и стењати и љевак се испружи по тлу. Коз. И. Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем, али возар затеже узде. Јак. левака, ијек. љевака, ж (ген. мн. левака) 1. в. левица (7). — Она га повуче за ности; ~ између неба и земље сања- рукав показујући сувом леваком на кукурити, маштати не примећујући стварност рузе. Јакш. 73. 2. в. левакиња (7). Вук Рј. око себе. — Лесковар немирно лебди између неба и земље. Марј. М.; ~ у ваздуху, левакиња, ијек. љевакиња, ж 1. женз р а к у бити у неизвесности. ска особа левак; исп. левак (1). Р-К Реч. 2. кобила (мазга и др.) која се упреже с леве лббдити в. лебдети. стране запреге. — Љевакиња храмље на л&бдјење, ек. лебдење. предњу ногу. Бен. л&бдјети, -дим, ек. л&бдети. леванда ж бот. покр. в. деспик. Сим. л&бђење с = лебдење. Реч. пеб&рија ж лат. нар. устанак, буна. леваница, ијек, љеваница, ж врста — И до те несрећне маџарске леберије жртве код старих народа, при којој се продавасмо и давасмо, али је понешто и нама лива вино или какав други текући производ. остајало. Јакш. 23. Левант м тал. 1. земље близу источних леббтати, лббећем несврш. покр. кле- обала Средоземног мора, Блиски исток. 2. цати, подрхтавати. — Ноге лебећу и (левант) покр. источни ветар. — Попухотказују. Лал. ните леванти, мештрали! НПХ. л&бић м тал. покр. југозападни ветар. Леванта ж пскр. в. Левант. — И Деан. Рј. шкатулу грожђа од Леванте. Вук Рј. леблебија ж тур. бот. а. биљка из пор. левантпјски, -а, -о в. левантински. — лепирњача, наут, сланутак Осег а п е т ш т . б. семење те биљке, које се пржи и једе. — Много јача ће бити дејства медитеранске левантијске културе. Цеиј. Од јутрос поједо' шаку леблебија — то ми левантин, -ина м покр. в. левант. к је све. Срем.

174

ЛЕВАНТИНАЦ — ЛЕВИЦА

Левантинац, -нца м човек са Леванта. левантине ж мн. покр. врста обуће пореклом са Леванта. — А обућу? . . . Носићу левантине од црвене коже, какве су носили стари Ребеничани. Мат. Левантинка ж женска особа са Леванта. левантннски, -а, -о који се односи на Левант и Левантинце. Леванткиња ж в. Левантинка. Р-К Реч. л&вантски, -а, -б који се односи на Лееант. л&вање, ијек. лиј&вање, с гл. им. од левати (се). л^вати, лсвам, ијек. лиј&вати, несврш. 1. а. чинити да тече каква течност, пгекућина, сипати. — Узе лијевати воду из корита. Вес. фиг. Рјечину свјетлости лијева из малога брода. Наз. б. ронити, проливати: ~ сузе. 2. јако, непрекидно тећи, плуштати. — Видите, само што лијева [киша]. Куш. 3. (ијек.) правити, израђивати (помоћу калупа и сл.) из какве растопљене материје: ~ слова, ~ топове, ~ статуе. ~ се а. тећи, изливати се. — У наше се бразде крв из срца лева. Стан. 6. фиг. распростирати се, ширити се. — [Од њих] се удиљ лијевао чудни мирис као од дама. Ђал. Из свега се у тиху вечер лијевала вољкост и драгост. И. лев&чење, ијек. љевачење, с гл. им. од левачити. — У одреду се осјетило извјесно »љевачење«: црвене звијезде са српом и чекићем. Чол. левачити, лбвачим, ијек. љевачит, несврш. лешчарити. В. пр. уз гл. им. левачење. лбвента м и ж тур. нерадник, беспосличар; пробисвет, пустолов. — Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака. Ранк. Са њим је и нека левента3 путујући глумац. Матош. л&вентовање с гл. им. од левентоеатил&вентовати, -тујем несврш. живети као левента, ленчарити. — Уљудио се: не псује, не левентује. Вес. л&вентски, -а, -б који се односи на левенте. лбвентски прил. као левента. — Не леже ни као мангуп у свануће, него по подне, па се левентски диже у мрак на звук сирене. Дав. левер м (ген. мн. лбвера) заст. војник најамник. Вук Рј. леви, -а, -б, ијек. лДјеви; супр. десни 1. а. који је на испгој страни тела на којој је срце: ~ рука, ~ нога, ~ око. 6. који

је с те стране посматрача: ~ прозор, ~ улаз. в. који је посматрачу с те стране кад се окрене у правцу тока (реке или потока): ~ обала, — притока. 2. пол. а. који припада лешци (2): ~ крило странке, ~ крило парламента. — Ја сам национаЛИСТЈ али лијеви националист. Ж 1955. б. који тежи радикалнијим револуционартм мерама, оштријем курсу револуционарног покрета: ~ екстремизам, ~ скретање. — Био ј е . . . главни носилац борбе против »левог« учења међу . . . младим радницима. Чипл. 3. (у именичкој служби) а. ж лева рука. — Не бих, тако ми лијева десној не помогла! Креш. б. м пол. левичар. — На Универзитету пришао је групи левих. Сек.

Изр.

(пре)крстити

се

левом

и

десном много се (за)чудити (чему); устати на л е в у ногу шаљ. разг. бити злоеољан, нерасположен. левијатан, -ана м хебр. водена неман по библијском предању; фиг. нешпго огромно и страшно. Кл. Рј. лбвит, -ита м хебр. а. јеврејски свештеник, по Библији припадник Летјееа племена. — фиг. Један од левита старозаветних ушао је у наше покољење. Јевт. б. ђакон или подђакон у католичкој цркеи на свечаној миси. Свезн. левитација ж лат. уздизање изнад земље; тобожње лебдење медијума у спиритистичким сеансама; фиг. бежање од стварносттг. — Грозне свемирске т а ј н е . . . су [филозофа].. . самога водиле у хиндуску левитацију. Уј. левите ж мн. хебр. у изразу: (о)читати ~ (коме) (пре)корити, (ис)критикоеати (кога); исп. очитати буквицу, уз буквица (изр.). л&витски, -а, -5 који се односи на левите. л&вица, ијек. љбвица, ж ; супр. десница 1. лева рука. — Бацио бих га у гомилу ма и л>евицом. Ћип. 2. пол. а. прогресивна (револуционарна или либерална, реформистичка) група у парламенту, обично са седиштима на левој страни скупштинске дворане (гледајући с председничког сгполау. парламентарна ~ . — Бунтовни дух крајишника приписивао се највише саборској љевици. Нех. б. такве политичке снаге у друштву уопшпге или у оквиру неке политичке организаццје: партијска ~ . — На општим . . . изборима Француска се окренула левици. Б 1957. 3. (у атрибутској служби) који је подешен за рад левом руком. — Продајем постоларски строј љевицу. Вј. 1960.

Изр. да не зна — шта даје (ради)

десница добра дела треба ершити неупадљиво, без разметања.

Л Е В И Ч А Р — Л Е Г А Л И З О В А Т И (СЕ) л&вичар, ијек. љбвичар, м присталица левице (2). левичаре&е, ијек. љевичарење, с гл. им. од левичарити. — Наша естетика. . . прерасла [је] ову фазу »левичарења« и свођења свих уметничких и психичких реаговања на круто схваћени принцип друштвених противречности. НИН 1958. левичаркти, -ичарим, ијек. љевичбрити, несврш. проповедати левичарске идеје; претеривати, скретати са политичке линије истичући револуционарне пароле или фразе и тежећи екстремнијем левом курсу. В. пр. уз гл. им. левичарење. л&вичарски, -а, -б, ијек. љевичарски који се односи на левичаре и левицу: ~ странка, ~ струја. л&внчарство, ијек. љевичарство, с схватање и држање левичара; лево скретање са политичке линије, претеривање у левичарским идејама. — То најбоље долази до изражаја у дјелу »Дјечја болест љевичарства у комунизму«. Ант. 1. левка, ијек. лијевка, ж покр. врста народног кола. — Поједини називи напшх народних игара садрже наговештај о ономе што је у њима карактеристично. . . Левка — да је почетак игре улево. Пол. 1958. лбвкаст, -а, -о, ијек. љевкаст који има облик левка. — Левкасти водоскоци снега и земље полетали су увис. Ћос. Д. Иза школе била је велика јама љевкаста облика. Јонке. левке, ијек. лијевке, прил. покр. (у народној поскочици) улево; исп. левка. — Први [играч] . . . поскакујући подвикује: Опа, цупа лијевке! Вук Рј. лево, ијек. лијево, прил. 1. с леве стране (кога, чега); на леву страну, левом страном. — Никанор заузе место десно од ћивота, а Сава лево. Чипл. Хеј, земљаци, држите лијево, стој! Крањч. Стј. 2. у духу левице, левичарски. — Из данашње, нешто љевије помакнуте перспективе та је . . . лирика . . . ближа родољубном нарицању него мржњи према стварности. Крл. Изр. ~ и д е с н о , десно и ~ в. уз

десно (џзр.~).

левбкрилац, -илца и певокрилац, -лца, ијек. љевокрилац и љевокрилац, м омај који припада левом крилу неке организације. — Напредњаци су се такође делили на деснокрилце... и на левокрилце. Јов. С. левбкрилни, -а, -о, ијек. љевокрилни који је на левом крилу. — Разви се и . . . чета левокрилног 1. батаљона. Лаз. М. левбок, -а, -о, ијек. љевоок у кога су очи на левој страни (о неким рибама). — Те рибе леже на десној страни и све су

175

љевооке, јер су оба ока на лијевој страни. Финк. леворук, -а, -о, ијек. љеворук који се боље служи левом него десном руком; исп. левак. левбруко, ијек. љеворуко, прил. левом руком. — Њима [рукама] су баратали . . . ненадмашно у бацању камена... љеворуко и десноруко, преко главе и с рамена. Божић. лев&рукбст, -ости, ијек. љеворукбст, ж особина онога који је леворук. левча, ијек. лијевча, ж крива, угнута полуга са ослонцем на осовини са спољне стране колског точка, која подупире бочне лесе колског сандука. — Био је низак човек, но ш и р о к . . . а ноге врло кратке, мало угнуте као левча. Игњ. Отиди и привиди јесу л и . . . лијевче и чивије у реду. Кор. Изр. пијан као ~ покр. потпуно пијан, мртав пијан. левчаст, -а, -о, ијек. љбвчаст крив као левча: левчасте руке, левчасте ноге. левчић, ијек. љбвчић, м дем. од левак. лег, ијек. лијег, м легало. — У кући иза вечере настао мир . . . дјеца [се] упокојила на свом легу. Михољ. Пред тобом црни се лијег из којег си хтио утећи. Кост. Д. легалан и легалан, -лна, -лно лат. законом допуштен, законит; неприкривен, јаван; супр. илегалан. — Штрајк глађу је одувек био легалан израз борбе затвореника. Јак. Имају и своју познату адресу и свој легални домицил. Уј. легализација ж правн. признааање законитости чега, озакоњење. — »Теорија« управе да је 25—30% неубраних приноса нормална и сношљива појава, служи само као легализација неплаћања. Д 1934. легализацибни, -а, -о који слумси. за легализацију, којим се остварује легализација: ~ поступак. легалнзнрање с гл. им. од легализирати (се). легализирати, -изирам сврш. и несврш. = легализовати (у)чинити легалним, озаконити, озакоњиеати, довести, доводити у склад са законом. — Свуда господари лаж легализирана и благословљена од цркве. Козарч. ~ се = легализовати се поста(ја)ти легалан; преста(ја)ти се скривати. легализовање с гл. им. од легализовати (се). легализовати (се), -зујем (се) сврш. и несврш. = легализирати (се). — [Доминиканци] . . . су легализовали тортуру. Дав. Прича о окупираној Подгорици у којој се он неко вријеме био легализовао. Лал.

176

ЛЕГАЛИСАТИ — ЛЕГИОНАРСКИ

легалисати, -ишем сврш. и несврш. в.

л&гатор м особа која је опоруком учинила легат, завешталац. легација ж посланство, изасланстео (на страни, у инозежтву). легацнони, -а, -б који се односи на легацију: ~ саветник. л&гбаба ж зоол. врста рибе Сођшз гаеша. Терм. 4. л&гвани м мн. (јд. легван) шп. зоол. = легуани врста гуштера живих боја које могу мењати 1{?иапк1ае. ЕЛЗ. л&ген м тур. метални или емајлирани суд за умивање, лавор. — Дај леген3 успи мало изворске воде . . . да оквасим руке. Сек. л&генда ж лат. 1. а. поетизована прича, предање о некој личности или догађају; невероватна прича. — Знали с у . . . све приче и легенде које се везују за постанак и градњу моста, и у којима се чудно и неразумљиво мешају . . . машта и стварност. Андр. И. О том Олгином бечком салону колале су у граду. . . читаве легенде. Крл. б. нешто тајанствено, тајноаито. — Важио је као легенда у свом крају и људи су почели да нагађају шта он уопште значи. Вуј. 2. а. објашњење, тумач знакоеа на географској карти, на каквом плану, цртежу и сл. б. запис на металном новцу око грба или лика. Свезн. лбгендаран, -рна, -рно а. који је ушао у легенду, чувен, славан; који је као у легенди: — личност, ~ вођа, — храброст. б. својствен легенди, измишљен, нестваран: легендарни елементи у књижевном делу. легендарност, -ости ж особина онога што је легендарно; оно што је својстеено легенди. — Догађаји и ликови . . . [су] толико карактеристични за историјски моменат у коме су се дешавали и испољавали да прелазе у легендарност. Т. кн>. легија ж лат. а. ист. главна војна јел&гати. диница у римској еојсци. б. назив за разне л&гат, -ата м лат. 1. завештање, остав- војне јединице у каснијим војскама;-већа војна штина; опоруком одређена свота ноеца или јединица уопште: ~ странаца. — Дошла друга имовина која се завештава, оставља је легија црна и Латин с пијетловим перозначеном лицу или установи (на ужиеање, јем. Ћоп. в. фиг. велики број (лица или др.), односно на употребу). 2. а. ист. намеашк по- мноштво. — Данас. . . пишу легије медикрајине, провинције у старом Риму; помоћник окритета. Матош. Легије имена [сликарвфковође у римској војсци. б. цркв. службени ских] данас су изблиједјеле као лишће у представник, опуномоћени тасланик папе. хербаријима. Крл. легатар, -ара м онај у чију је корист Изр. Легија части француско одликоучињен легат, завештање, опорука. вање за грађанске и војне заслуге које је основао Наполеон I. лбгати, лежемз ијек. лиј&гати несврш. и уч. према лећи. лег&он, -бна м лат. легија. — Легиони мртвих ратника ступају и вичу. Крл. л&гати, -ам несврш. тал. покр. в. читати. — Можеш ми приповиједат што легибнар, -ара м активни или бивши си још легала у кроници. Војн. припадник легије. легато прил. тал. муз. без прекидања леги&варски, -а, -о који се односи на гласова, тонова, сливено; супр. стакато. легионаре: ~ опрема. легализирати, легализовати. — Има казнимих дела која се . . . не прогањају јер их је друштво легалисало. Нуш. легал&тет, -&га м в. легалност. — Пао је с мачем у руци бранећи пуни, на позитивним законима засновани легалитет. Крл. лбгалица ж издужет део тела у женки инсеката, кукаца, који служи за полагање јаја гегећга, отаровКог. Терм. 4. легално и л&гално прил. на легалан начин, законито. — Она . . . умије легално све написати. Уј. легалност, -ости ж законитост, законска основаност, сагласност са законом; положај онога коме су призната грађанска права, који се не скрива од власти. — Не верујем да ће нас неколицина... моћи остати у легалности, иако смо засад некомпромитовани. Поп. Ј. л&гапо и лбгало с а. (ијек. и лиј&гало) место где лежу (спцвају, одмарају се) животиње: кокошије ~ , зечје ~ . — Људина . . . па се повила у исто легало гдје се понекад повија теле кад се тамо склони од сунца. Сиј. Живад се попне на лијегало. Сим. б. постеља, лежај; скровиште, пребивалиште. — Рођак — сакрије Григорија у камари сухе балеге. Тамо је провео четрдесет осам сати, извлачећи се из свога легала само ноћу. Моск. леган м зоол. покр. в. легањ (1). Бен. Рј. легањ, -гња м 1. мн. зоол. породица птица сличних ластаеицама, које у сумрак и ноћу лове инсекте, кукце у лету, помракуше Саргшш1ек1ае. Терм. 4. 2. покр. лен човек, лењивац. Изр. ~ м р а ч њ а к зоол. ноћна птица Саргппи1р1з еигораеиз из пор. легњева, помракуша. Терм. 4. лбгање, ијек. лијбгање, с гл. им. од

ЛЕГИРАЊЕ — ЛЕД лег&рање с гл. им. од легирати (се).

177

легитбмист(а) м присталица легити-

1

легирати , лбгирам сврш. и несврш. хем. 1. стопити, стапати у легуру (метале). 2. в. легирати се. ~ се стопити се, стапати се у легуру.

легитимбстички, -5, -о који се односи на легитимисте: ~ друштвОа ~ удружење. легитим&тет, -ета м в. мгитимност. — Најобичнију пљачку спровели су кроз 3 легнрати , лбгирам сврш. и несврш. извесну форму да јој дају спољну форму 1. тестаментом, опоруком оставити, остав- легитимитета. Пол. 1944. љати у наследство. 2. поставити, поставлегитимност, -ости ж особина онога љати, одредити, одређивати за мгата. што је легитимно, законитост. — Највећи легислатива ж лат. правн. а. законотирани теже да заогрну своју насилничку давство. б. законодавна власт. в. законодаввладавину плаштом легитимности. ЛМС но тело. 1951. лбгиштар м заст. писаљка, крижуља легислативан, -вна, -вно који се односи од неког шкрилца. — Она поцрвени, обона легислативу; законодаван. ри очи и у забуни преби легиштар. Нуш. легислатура ж правн. 1. легислатива. л&глић, -ића м необ. 1. накот, легло. 2. рок мандата законодавног тела. — фиг. Он изнесе седам љутих рана бралегислација ж правн. скуп закона јенећ бега . . . од леглића Тривун-харамбадне земље, законодавство. ше. НПХ. 2. дем. од легло (2). И-Б Рј. легитиман, -мна, -мно лат. а. правн. л^гло с 1. а. место где се легу или коте законит. — Ту је гроб његова легитимна животиње (гнездо, јазбина и сл.); јаја из оца Филипа. Крл. б. пол. оправдан, основан којих ће се излећи животиње; излежене или на признатим нормама: ~ тежња, ~ одокоћене младе животиње: змијско ~ , мишбрана, ~ захтев. је ~ . — У буквику. . . налазио се велики легитимација ж лат. 1. исправа о личраспуцао камењар, право легло лисица. ном идентитету, лична карта, исказница. Ћоп. фиг. Од ње [глади] се нејачад суши2. а. признање каквог права или својства, ла и умирала, па се жене подигле да спасведочанство о чему. — Сматра да је сте- су своје легло. Михољ. б. фиг. огњиште, кла легитимацију на отменост. Милис. б. жариште, извор: ~ болести, ~ заразе, законска основа, овлашћење, право на што. ~ побуне. — Обитељ Похерових била је — Ви немате тзв. легитимацију, јер је у Јаснову гадно легло сваке саблазни. Кум. сватко легитимиран да брани своја лична 2. в. легало (а). — Доћи ће кока на леправа, односно своје личне интересе. Бо- гло. Сим. 3. анат. постељица у животиња. жић. 3. усвојење, позакоњење ванбрачног де- Р-К Реч. тпета. ЕЛЗ. легнути, -нем сврш. в. лећи. — Ако легитим&зам, -зма м лат. принцип нете још једном дохватимо, легнут ћеш под променљивоспги наследне династије; приврже- земљу. Хорв. Мрак је легнуо на њу, и ност старој (свргнутој) династији. у овај час била је чудно тиха. Цес. А. пегитимирање с гл. им. од легитимил&грштер м заст. в. легиштар. — Ако рати (се). иштем да купим легрштер, а он извади легитимирати, -имирЗм сврш. и не- по читаву плету. Лаз. Л. сврш. = легитимисати 1. (џз)вршити прглегуани м мн. (јд. лбгуан) = легвани. глед чије легитимације, исправа. 2. (у)чинити легумин, -бна м хем. заст. главна белегитимним, озаконити, озакоњивати. ланчевина у плоду махунастих биљака. ~ се = легитимисати се 1. показ(ив)ати легуминбза ж мн. лат. бот. билке са своју легитимаццју, своје исправе. 2. а. стећи, стицати поверење, глас лојалног грађа- махунастим плодом, махунарке. легура ж састав двају или више метанина. — Рђави људи увек добро стоје с полицијом; међу онима који се код поли- ла (каткад и неметала) спојених заједничким ције легитимирају највише има злочинаца. топљењем, таљењем. Лапч. 6. очитовати се, показ(џв)ати се у легхорн м врста белих кокоши, познаодређеном својству, светлости. тих као добре носиље (по истоименом енлегит&мисање с гл. им. од легитими- глеском граду). сати (се). лбд, лбда м (лок. лбду) 1. вода у чврстом агрегатном стању, замрзнута вода. легитДмисати (се), -ишем (се) сврш. 2. град. — Не прође три дана — лед поби и несврш. = легитимирати (се). — Почела сву њиву. Вес. Слаби смо грунташи, лани војска и жандармерија да легитимише све одреда. Чипл. Они су се легитимисали као нас је побио лед. Том. 3. велика хладноћа, мраз. — Нека зима ледом стегне. Кур. државотворни елементи. Риб. 12 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

178

ЛЕДАК — ЛЕДЕНО

Цвијеће клоне с ноћног леда и затвори се. Комб. 4. фиг. а. леден, хладан израз. — Одговори му ледом у очима. Мих. 6. обамрлост, 'језа од страха, ужаса. — Можда ће тада немирни дечко умукнути и осетити страх и лед у срцу. Ђур. Изр. куком на л е д (по л е д у ) написати, записати и сл. ( н п р . дуг, зајам) сматрати пропалим, изгубљеним; на танак ~ навести, навући, натоциљати и с л . преварити, довести у гпешку сшпуацију подвалом, лукавством; (као) под ~ пасти, отићи, потонути нестати без трага, пропасти; пробитиЈ р а з б и т и ~ постићи први успех у чему, савладати прве тешкоће.

осећајан: ~ поглед, ~ тон. — Тито се смиЈао леденим смијехом. Новак. О н . . . спозна одједном ледену душу мира. Кркл. в. који није у стању да осети или изазове узбуђење, који је без страсти, жара. — И родила се таква! Стара, мртва, ледена, плачна. Станк. г. који изазива језу, зебњу. — Низ друм се ширио леден шапат; — Ево усташа! Ћоп.

ледбник, -ика м 1. в. ледењак (7), ледник. — Ту им плане око с чара новог, гледајући сиједе леденике. Прер. 2. е. мденица (2, За). — Гријући . . . укочене прсте, с танким леденицима у обореним брковима, путници су . . . распредали страшне приче. Ћоп. Кад се Јован р о д и о . . . лбдак, л&гка м бот. ледено цвеће, леде- његов је отац . . . огласио селу рођење трина пграва Мезетћгуатћетшп сгувгаШпит. пут ледеником. Лоп. 3. докр. а. марама за повезивање главе, украшена нискама ноСим. Реч. лВдан, -дна, -дно леден. — Сам сам вца. Рј. А. б. невестински појас украшен међ труплима ледним. Гор. Пољубац ње- сребрним новцима. Свезн. зин беше тих и ледан. Дуч. лед&ника ж бот. покр. «. ледак. Сим. Реч. ледана ж в. ледара. Бен. Рј. лбдара ж 1. радионица у којој се пролед&нило с веоб. ледени трнци, језа, изводи лед (за расхлађивање). — Досад су зебња. — Леденило јој проструЈи тијелом. за ово предузеће производиле лед све Божић. ледаре у области. Пол. 1950. 2. просторија ледбнити, -им несврш. 1. постајати где се држи лед (за расхлађивање хране и леден, ледити се. — Уста, пуних траве, пића), хладњача. — Гледао с а м . . . како лежим, горим, лед&ним: у тешкој сам мо. . . ваде зими лед за ледару. Чол. ри. Гор. 2. необ. изазивати језу, ужас. — л&дац, лбца м (ген. мн. лбдаца) мин. Нахијом леденио туђински баЈонет. Ђон. в. кристал. — фиг. Тада се промијени ~ се леденити (/). — Љубим јој лице тај мирни скоруп — тај бистри ледац глат- у сјени, а она се камени и ледбни. Кос. ка зрцала — у горостасне валове. В 1885. лед&ница ж 1. а. в. ледара. — Зида л&двени, -3, -о в. ледвински. велику магазу и леденицу. Рад. Д. фиг. педв&ница ж в. ледара (2). — Прови- незагрејана, веома хладна просторија. — јантофицир [ ј е ] . . . распорене свиње у лед- Искрено се опрости од тога јединог човеници сам власторучно симетрично раз- вјека у овој леденици. Гор. 6. пећина пуна леда (на високим планинама). МЕП. 2. ковјешао. Крл. мад леда, обично дуг и танак, који се налбдвије ж мн. покр. в. леђа. Рј. А. хвата на предметима с КОЈНХ капље еода, ледвине ж мн. анат. «. слабине. Р-К ледена свећа. — Бијели ледени бркови уносе се у његово лице, као леденице што Реч. лбдвински, -3, -б који се односи на лед- висе с кровова. Кум. Грејао [је] мокре и промрзле ноге, кидајући леденице са чаеине, слаоииски. Бен. Рј. кшира. Ћос. Д. фиг. Тешка леденица стралбден, -а, -о и лбден, -&на, -бно 1, а. ха стегла би га у грудима. Ћоп. 3. а. стакоји је од леда: ледени кристал, ~ санта. ринска мала пушка окована сребром. — За— Ледени звончићи звецкају на репу [ли- такну у високи пас двије красне леденице сице]. Донч. 6. који је сав у леду, прекри- и сребром оковани ханџар. Том. Од прве вен ледом: ледени континент, ~ простран- је оборио из пушке једнога, па из ледество. — У времену када су глечери нај- нице другога. Мат. б. покр. врста женвише распрострањени били, највећи део ске капе украшене сребрним новцима. Свезн. Русије изгледаше као ледена пустиња. 4. (у атрибутској служби, уз именице ж . Жуј. 2. хладан као лед, врло хладан, сту- рода) унесрећена, ојађена. — Кад се, Јово, ден: ~ ветар, ~ вода. — Леден ме облије на тај пут оправљаш... на ким, сине, зној. Матош. 3. фиг. а. који не одаје зна- леденица мајка? Рј. А. кове живота, немира, непокретан, укочен. — Ледени као кипови, војници су били ледено и лед&но прил. као лед, хладна својим местима. Јак. 6. који је без топ- но, студено. — Је ли ти ледено гдје спалине, срдачности; непријатељски, злобан; без- ваш? Ћоп.

ЛЕДЕЊАК — ЛЕДОВИТ ледбњак, -ака м 1. — ледник наслага вечитог леда (у поларним крајевима или на високим планинама), глечер. — За њима, у облацима и маглама, вјечно сребро ледењака. Матош. Ово камење спуштено [је] преко ледењака са огранака Алпа за време леденога доба. Јак. 2. ледњак. — Ледењак — хладионик продајем. ВЛ 1960. 3. в. леденица (2, За). — Између коњских копита се набио снег, и коњи газе као на гигаљама, те им војници... избијају ледењаке дрвеним клиновима. Јак. У тај мах истрже из паса ледењак. Шапч. 4. фиг. безосећајан човек. — Стијена б о ж ј а ! . . . Л е д е њ а к ! . . . Не зна ни живјети. Ћор. 5. а. (обично мн.) гвоздени клинац за поткивање коња да се не клизају на леду. Рј. А. 6. заст. направа од гвожђа која се ставља на обућу да се избегне клизање на леду. Вук Рј. 6. зоол. покр. е. водомар. Бен. Рј. 7. бот. покр. в. ледак. Бен. Рј. пед&в&ара ж е. ледара. — У овој је соби студено кано у каковој ледењари. Кум. ледбњача ж покр. 1. в. леденица (3). Рј. А. 2. заст. врста старинског ноеца (талир шпанског порекла). Вук Рј. лед&њачки, -а, -б = леднички који се односи на ледењак, ледник, глечерски: «•» долина, ~ језеро итд. леди ж непром. енгл. госпођа, дама. л&дина и лед&на ж запуштена, необрађена земља (обично обрасла травом); земља уопште, тло. — Штета што није све обрађено, — сјети се . . . господин, гледајући њиве и ледине. Ћип. фиг. Образује чете младих пионира, будућих крчилаца запуштене народне ледине. Цар Е. Изр. забости нос ( н о к а т , п а п а к ) у л е д и н у погинути; забости п е р о у ледину престати писати; з а г р е п с т и , (забости, з а к о п а т и и сл.) у л е д и н у ( п а п к е , пету) побећи, дати се у бекство; отићи под ледину умрети; пољубити (одмерити, и з м е р и т и ) л е д и н у пасти. лединак, -нка м 1. мала ледина, мали комад ледине. — Изнио је из куће велику софру . . . и положио је у башчу под шљиву, на добро очишћен зелен лединак. Сиј. 2. покр. брежуљак на ледини. Вук Рј. л&династ, -а, -о који је као ледина, необрађен. — Одмах поврх мора, срећа их намјерила на лединасти дочић. Ћип. л^динитн и лед&нитн, -им несврш. претварати се у ледину. — Над кућом трави3 ледини орање. Ђон. л&диница и лед&ница ж дем. од ледина. лбдинскп, -а, -б који се односи на ледине. 12*

179

лед&њак, -ака м бот. в. златица (5). Сим. Реч. ледпрати, л&дирам сврш. лат. повредипги; увредити. Деан. Рј. лбдити, -им несврш. (имп. л&ђах; трп. прид. лбђен) 1. претеарати у лед, смрзавати. — Туђи ветар ледио ми власи. Матош. Пјешаци умотали главе шаловима . . . да се заштите о д . . . студени која леди дах. Чол. 2. фиг. испуњавати зебњом, страхом. — Већ сам био почео да сумњам и ледило ме предосјећање. Лал. Изр. ~ срце (душу) изазивати ужас, престрашеност. — У мраку рукало је [море] гласовима који заустављају дах и леде срце у човјеку. Кос. ~ се 1. претварати се у лед, замрзаеати се. — Преко дан су јурили поточићи од истопљена снега, а сада се све почиње ледити. Дом. 2. фиг. ужасавати се, згражати се. — Слушао ј е . . . наздравице и ледио се. Јел. лбдвчан и лбдичан, -чна, -чно нем. који није у браку (неожењен, неудата). л&дишни, -а, -о који се односи на мдиште. Прав. лбдиште с физ. тачка лсђења, смрзавања. ледник м = ледењак (1). — Сва северна Европа била је у једно доба ледни-цима застрта. Жуј. фиг. Опет тај ледник, опет та сухопарна проза. Шен. л&дница ж в. ледара. — фиг. Теглимо живот кроз ледницу јаве. Поп. В. леднички, -а, -о = ледењачки. ^ "•;.'*'= ледно прил. песн. в. ледено. — Та зар би тако с Авале плаве гледали ледно у огњен час! Јакш. Ђ. пбднути, -нем сврш. непријатно дирнути, изненадно испунити зебњом. — Хаџију ледну кад је препознаде. Сцј. ледњак м направа у виду ормара, витрине или сл., са уређајем који снижава температуру и служи за расхлађивање намирница, хладњак, фрижидер. — Продајем витрину ледњак за колаче. Пол. 19з7. ледобран м ков. штит који брани неки објекат од пловећег леда. — Под сваким ступом [моста] направио се наравни »ледобран«. Маж. Ф. Нарочито су били од значаја радови на подупирању гвоздене конструкције моста где је изграђен и ледобран. Пол. 1944. ледбвати, л4дујем несврш. индив. постојати као лед, бити лед. — Лед ледује, па га сунце открави. Змај. ледДвит, -а, -о в. леден (.16). — Ссдмеро б р а ћ е . . . из далеких ледовитих стра-

180

ЛЕДОЈКА — ЛЕЖАЈ

на дошло [је] у ова) красни приморски крај. Шен, лДдбјка ж нар. јадна, несрећна дееојка. Вук Рј. лбдолбман и ледбломан, -мна, -мно који служи за ломљење леда: ледоломни апарат. ледоломац, -мца м (ген. мн. ледблбмЗца) брод нарочите конструкције за пробијање пролаза на залеђеним плоеним путоеима. лбдор5з м ков. спорт. браздалица на скијама. В. пр. уз браздалица. лбђа с мн. 1. а. задњи део, задња страна човечјег трупа, односно горњи део тела кичмењака, краљешњака, кроз који пролази кичма, краљешница; одговарајући део тела бескичмењака. — фиг. Вјетар ј е . . . носио на леђима набрекле и тешке облаке. Гор. б. део одеће који покрива тај део човечјег тела: ~ капута. — Спао је на двије кошуље без леђа. Новак. 2. фиг. а. горњи, избочени део чега, хрбат, гребен. — Пресељавамо [ с е ] . . . у мало планинско мјестанце . . . негдје на леђима Апенина. Ђон. б. задња страна чега; полеђина: ~ ормара. — Каја ће на леђа менице да се потпише. Срем. Изр. бацити за ~ (кога, што) одбацити, не признавати еише кога, занемарити што; видети (угледати и сл.) ~ , погледати у ~ (коме) дочекати одлазак (бекство) некога нежељеног; г р б и т и ~ на чему вршити тежак посао, бавити се нечим мучним и тешким; д о к је л е ђ а , биће и самара док је човек способан и готов да ради, биће увек посла за њега; иза божјих леђа, богу за леђима и сл. бестрага далеко, у врло забаченом крају; иза чијих леђа, за чијим леђима (говорити, радити) у одсуству, без знања онога кога се тиче; потајно, подмукло, кришом; супр. у лице, у очи; измаћи ~ извући се од неког посла, избећи одговорност га нешто; измерити, испрашити (наравнати, поравнати и сл.) .коме ~ истући, изударати; имати ш и р о к а ~ бити кадар, способан поднетиу истрајати; ј а к а ~ сигурна заштита, утицајан заштитник; на (своја) ~ примити, на (својим) леђима носити (вући и сл.) кога (што) преузети старање, бригу о коме (чему), сносити одговорност; на својим леђима осетити, искусити проживети, спознати подносећи разне непријатиости; на чија ~ натоварити (што) пребацити бригу на кога; на чијим леђима бити, на ~ коме пасти бити кеме на терету, старању, бризи; н о ж у <— забити (забости, ударити и сл.) подмукло и неочекивано напасти; о к р е н у т и

<— ( к о м е , чему) напустити кога, пр*кинути везе с ким; занемарити што; не хтети видети кога; о к р е н у т и ~ непријатељу побећи; попети се на ~ (коме) жиеети на нији рачун; подметнути ~ в. на (своја) леђа примити; п р е к о леђа претурити (пребацити и сл.) преживети, поднети; п р е к о чијих леђа ( р а д и т и што) на рачун, на терет кога, пребацујући непријатне посмдице на кога; сврбе га ~ изазиеа да добије батине; ч у в а т и ~ (коме) штитити са задње стране, од напада из позадине; заштићивати уопште. леђанца и леђанца с мн. дем. и хип. од леђа. л&ђат, -а, -о који има широка мђа. Р-К Реч. леђашца и леђашца с мн. дем. и хип. од леђа. леђен м покр. в. леген. — Настављао [је] рибање сахана и леђена. Куш. л&ђенина м дијал. аугм. од мђен. Вук Рј. п&ђење с гл. им. од ледити (се). леђ&кар, -4ра м покр. лењивац, готован. — Не бојте се ништа да та вижлад толико лаје3 кукавице су, леђикари, брусипете. Шен. леђимице прил. 1. окренут леђима у правцу кретања. — Ц и к н у . . . идући помало леђимице према вратима. Креш. 2. необ. на леђима, полеђушке. — Она се послушно леђимице одмарала. Божић. леђине, леђинЗ ж мн. аугм. од леђа. — Привали му уз леђине. Вук Рј. леђнп и лбђни, -а, -о који се односи на леђа, који се налази на леђима: ~ страна, ~ мишић, ~ пераја, ~ торба, ~ пливање итд. лежавкнња ж нар. лења жена, лењивица. Вук Рј. лежај м (лок. лбжају и -4ју) 1. а. предмет намештаја, простирка и сл. подешени за лежање (спавање, одмарање); постеља, кревет. — Хлапић разастре сламу и начини лежај за себе и онога човјека. Брл. Здравствене станице [се] постепено претворе у »мале болнице« са извесним бројем лежаја. Пол. 1958. 6. легло, гнездо. — Зец [је] скочио с лежаја и преломио суварак у скоку. Донч. Сенице . . . носе . . . сламчице сувог сена и птичје перје, спремајући лежај за своје мале. Ољ. 2. в. лежиште (2а, 3). — Могу се . . . у земљишту израдити лежаји у које се онда поставе диреци. Јах. У утроби земље налазе [се] лежаји нафте. ЕГ 1. 3. маш. = лежиште (26) ослонац покретних делова машине (рсоеине, вратила): клизни ~ , куглични ~ , ваљкасти ~ , котрљајући

ЛЕЖАЈНИ — ЛЕЖЕЋИВ —'. — Лигностон је . . . подесан за израду зупчаника, лежаја и разних делова машина. Пол. 1950. 4. заст. а. предео, базен. — Србија је јако лепа по својем моравском лежају. Маж. М. б. географски смештај, положај. — Немогуће је . . . начинити јединство . . . управе . . . код народа различних пасмином, повијешћу, народношћу . . . земљишним лежајем. Старч. лежајни, -5, -6 тји се одиоси на лежај; који је у вези са лежањем. — Код неких се птица, док леже на јајима, појаве на трбуху гола мјеста, лежајне пјеге. Финк. л&жЗк, -ака м 1. онај који се радо излежава, лењивац, ленчина, нерадник. — Што сам данас . . . троми лежак. Уј. Обрадоваће им се и тежак и лежак. Коч. 2. пиће којеје одлежало, које је добило нарочиту јачину захваљујући дужем чувању. — Гроф је . . . обећао да ће . . . послати буренце пилзенског лежака. Том. 3. бот. покр. врспга паеуља, граха, чучавац, пешак Рћазеи1из папиб. Вук Рј. л е ж а к а т и , -5м несврш. пеј. лежати, шлежавати се. — Могла је . . . гологлава, босонога, у припростој хаљиници лежакати по ледини. Бег. лежакиња ж лењивица, нерадница. — Ој Данице, лсжакињо једна! НПХ. л&жаљка ж столица за лежање. — Ускоро ће се поставити сплав и више лежаљки са сунцобранима. Вј. 1960. лбжанка ж в. лежај Џа). — Девојка се преау и скочи с лежанке. Ранк. л&жа&е с гл. им. од лежати. лежарина ж одштета која се наплаћује због неправовременог преузимања робе (из вагона, стоваришта, складишта и сл.); одштета бродару за чекање на укрцавање или искрцавање робе преко одређеног времена. — Предузећа [су] прошле године исплатила 112 милиона динара на име лежарине. Пол. 1959. лежарински, -б, -о који се односи на лежарину: ~ такса, ~ накнада и сл. лбжати, -жим (аор. 2. и 3. л. лбжб и лбка; р. прид. лбжао, -ала, -ало) несврш. 1. а. бити у водоравном положају ослањајући се телом на какеу подлогу: ~ у постељи, ~ на трави, ~ болестан, ~ у рову, ~ мртав итд. 6. боловати везан за постељу. — Имао [је] везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала. Вас. Млад је, али подбуо у лицу, би рекао да је лежао дугу бољу. Мул. в. бити сахрањен, почивати у гробу. — Овде лежи владика црногорски; умро је а није дочекао да види спасење свога народа. Нен. Љ. Лежи овдје заборављен човјек — незнани борац. Хоре. 2. а. боравити у загмору, тамновати. — Кад су га увели у

181

ћелију у којој му је лежао син, Никола је проблиједио. Хорв. б. проводити време неактивно, не радећи ништа, мирујући у месту. — Више тједана лежаше та војска, не крећућ' се с мјеста. Том. в. не одвајати се од неког рада, капати над чим. — Седам година је, кажу, лежао на другом издању свог Порфирогенита. Матош. 3. а. бити оборен, положен на тло или какву подлогу; бити негде смештен, остављен (о различитим предметима). б. бити ван употребе, неискоришћен. — Бити ће да су [новци] лежали бог зна гдје неколико годинаЈ а могло их се позајмити насигурно коме сељанину. Ћип. Има [приповедака] које су скупљене, али леже у рукопису. Поп. 77. в. заузимати неко место, неки простор, простирати се, налазити се. — Жељезничка станица Пјевовац лежи у једном тјеснацу кроз који се пробија Ступчаница. Чол. г. постојати, бити присутан. — Испољит ће се што лежи . . . већ сада у свима нама. Наз. 4. падати у део (као брига, задатак), зависити (од кога), почивати (на коме). — Терет битке лежи на њему. Ћоп. [На Јелици] је лежала читава кућа. 77ол. /. 5. герм. одговарати, погодовати. — Некоме лежи јсдан, другоме други начин играња. СТ. Креација Мими је до даиас остала њезина најбоља улога, јер јој управо прирођено добро лежи. Обз. 1932. Изр. ~ на парама бити веома богат; ~ коме на срцу уживати чију велику наклоност; заокупљати чију пажњу, мисли, имати велику важност за кога. лежачвва м аугм. и пеј. од лежак. Р-К Реч. л&жачки, -5, -5 који се односи на лежаке, нераднички. лбжење с гл. им. од лећи (се). лбжеран и лбжеран, -рна, -рно фр. који одступа од уобичајених ограничења, лак, неусиљен, природан; немаран, поершан. — Корачао [је] . . . миран и лежеран као да је у својој кући. Ћоп. Он сједе и написа Кристшш лежерно, весело, топло писмо. Бег. лЕжерно и лбжерно прил. неусиљено, лако; немарно, површно. лежбрвост, -ости ж неусиљеност, лакоћа; равнодушност, немарност, поершност. л&жећи, -а, -2 1. који лежи; при којему се лежи. — Најподесније [је] . . . да се двојица боре за медицинку у . . . лежећем ставу. Рв. 2. који није у употреби, у оптицају, који се не искоришћава. — Па . . . она моја ниска дуката? Шта ће онај лежећи новац? Лаз. Л. леж&ћив, -а, -о који је у лежећем положају, који лежи. — На Штитарца Турци долећеше, лежећива да га посијеку. Вук Рј.

182

ЛЕЖЕЂКЕ — ЛЕКАРИЦА

лежбћкб, лбжбћкб и леж&ћки, л&жећки прил. у лежећем ставу, лежећи. — Педагог лежећке шапуће Младену. Божић. Он ме погледа наједном убојито, онако лежећки. Кос. лвживо с необ. в. лежиште (/). — [Спрема се] настријети стељу за леживо. Март. л&жика и л&жиковина ж шум. дрво у шуми којеје природним путем пало и лежн на земли. л&жишни и л е ж и ш н и , -5, -о који св односи на лежиште. л&жиште и л б ж и ш т е с 1. место поде шено за лежапе, спавање; лежај, постеља. — Заврем се . . . на мекано травно лежиште. Кос. Била је то огромна барака испуњена лежиштима на три спрата. Јак. 2. а. удубљење, подешена подлога за смештај или ослањање неког предмета. — Трећину просторије запремају двије струњаче . . . смјештене на ниским дрвеним лежиштима. Пав. Дизане су плоче и копано лежиште за водоводне цеви. Андр. И. б. маш. = лежај (3): куглично —, клизно ~ , котрљајно ~ . 3. геол. слој, наслага, налазиште. — Јадранском мору окренути појас планинске зоне . . . скоро нема воле богатијих рудиих лежишта. Цвиј.

лбк, л^ка, ијек. лбјек, м (мн. л^кови) 1. средство за сузбијање, лечење болести. — И он паде у постељу. Није хтео никаква лека. Вес. Он ће доћи дома, донијети . . . матери лијек који ће отјерати бодац у њеним крижима. Гор. 2. помоћ, средство за отклањање незгоде; излаз из тешке ситуације. — Гледао је својим очима како му мал пропада — и није знао наћи лека томе. Срем. Сам им [је] рекао лијек тој покварености. Мул. 3. покр. врло мала количина. — Из куће . . . доноси једну малу одрезину хљеба и лијек сира. Ђон. Изр. (ни) за ~ , ни од л е к а нимало, николико; п р а в н и ~ правни поступак (ркалба и сл.) којим незадовољна страна тражи друкчије судско решење. л&к м албанска новчана јединица. лбкар, -ара, ијек. љ&кар, м = лечник 1. онај коме је посао да проучава и сузбија болести и да лечи болеснике (данас са завршеним медицинским факултетом). — фиг. Нек ми лекар време буде. Марк. Д. 2. заст. онај који справља лекове, апотекар, фармаџеут; траеар. — Овако лијечећи проведе Шћепан у Махинама купећи траве, цвијеће и коријене, па уз лијечника и љекар постане. Љуб. Љекар (фармацеут) можс војничку службу обавити у војничким љекарницама. Рј. А. лбжнвца ж покр. лежај, ложница, лбкара, ијек. љ&кара, ж заст. апотека. постеља. — Легне да спава на лежници од — Даде из љекаре донијети добар отров. лишћа. Креш. В 1885. лбжница ж в. инкубатор. — Примјеном лекарев, -а, -о, ијек. љекарев — лекаров вовога типа лежнице — инкубатора — капацитет је повећан на 10 милијуна. Б 1960. који припада лекару, који се односи на лекара. лекарија, ијек. љекарија, ж 1. фарм. л&збијка ж женска особа ненормалних еексуалних склоности, која показује сексуални а. зб. фармацеутски материјал, лекови. — Допремили су ми јуче два товара којеинтерес за друге жене. какве љекарије. Шен. б. фармацеутски л^збијски, -2, -о који св односи на лезбијке: производ, лек. — фиг. Слатке су речи често ~ однос, ~ љубав. отров, а горке лекарије. Нен. Љ. 2. а. в. л&зибаба и лбзибаба ж бот. покр. лекарство Џ). — Отишао је . . . у Беч да слатка папрат Ро1урсх11шп лпЈеаге. Сим. Реч. тамо доврши хирургију и зубну лекарију. Срем. б. лекарски посао, лекарска пракса. — л&зилеб м (ек.) готован, лењивац. — Кад ми љекарија набави толико дарова . . . Скупити сва села . . . све сељаке, па и оне не би ли царство дало боље. Љуб. лезилебове, неквалификоване земл>ане радлекарина, ијек. љекарина, ж заст. нике. Дав. ленн.ати, л^ињам несврш. покр. чамити, награда за мкарске услуге. Вук Рј. чамати. Вук Рј. лекарити, лбкарим, ијек. љекарити, несврш. заст. бавити се лекарским послом. лбј м румунска новчана јединица. — Није . . . мислио да ће му ова скитница лбја ж = леха мањи, уски комад обрађене што лијечи и љекари по народу донијети земље у »рту, обично ограђен бусењем или толико главобоље. Љуб. стазом. — Цвећа пуно по свима лејама. лекарнца, ијек. љекарица, ж 1. женСек. Путници су се разилазили између леја ска особа лекар, лекарка; тдарица. — перунике. Десн. Знала би бити ненадокнадива љекарица Изр. т о п л а «"•» покриеена, од хладноће заштићена лгја за гајење раног поврћа и др. његовим неописивим мукама. Матош. Народни лекари и лекарице врачање и лбјнца ж дем. од леја. сличне ствари живеле су и под Турцима. л^јлек м тур. зоол. покр. рода, штрк. Ђорђ. 2. бот. в. луцерка. Сим. Реч.

ЛЕКАРКА — Л Е К Т О Р

183

лекбвит, -а, -о ијек. љекбвит који има сеојстео лека, који делује као лек: ~ вода, ~ блато, ~ траве итд. лек&ввтост, -ости, ијек. љекбвитбстЈ ж особина онога што је лекоеито. лекДносан, -сна, -сно, ијек. љекбносан, необ. лековит. — Бит ће то доиста љеконосна пилула твојој мајци на самртној постељи. Ков. А. лекбпија, ијек. љекбпија м ков. онај који много пије лекове. — Може [се] рећи да су се некадашње винопије претворили у лекопије. Б 1958. л&ссик м и п&ксика ж грч. филол. речи, речничка грађа, речнички фонд. лЗксикалан, -лна, -лно «. лексички. лексикбграф м стручњак за лексикографију, израђиеач, састаељач речника и лексикона. пексикографиЈа ж грч. обрада, проучавање лексике; рад на састаељању речника, лексикона. лексикбграфски, -3, -б који ее односи на лексикографе и лексикографију. лексикблог м научни радник који ее бави лексикологцјом, стручњак за мксикологију. лекснколбгија ж грч. део науке ојезику чији је предмет изучавање лексике. лексик&лошки, -а, -б који се односи на лексикологе и лексикологију. лексвзсбн, -бна и л&ксикон м 1. а. Кнмга у којој су алфабетским редом изложени и протумачени разни појмови, енцилекаруша, ијек. љекаруша, ж 1. вида- клопедија. 5. речник. 2. необ. в. лексик(а). — рица, травара. — Неке . . . бацају карте, Ипак се врло рано стао јављати утицај живе средине народног језика хрватскога неке су љекаруше билинама и сводиље. Коз. И. 2. стара кнмга о лекотма. Прав. 3. не само у граматици већ и у лексикону. лекошта биљка. — Спомињао неке врсти Водн. Изр. ж и в и ~ човек који веома много поврћа, разно биље за крму, више љекарузна о разноврсним стварима, човек широке ша. В 1885. ерудигруе. лекбдити, лбкедим несврш. необ. лепрпексДконски и лбкснконски, -3, -6 шати, лелујати се. — Иде момак, иде, који се односи на лексиконе. само преда с' гледи, опаклија за њим шушти л&ксички, -а, -б који се односи на лексик(у), и лекеди. Змај. речнички. лекбдов, -бва м покр. део окенске одеће. лектбра ж фр. а. читање; књиге и ос— Обема рукама купи ивицу на лекедову. тале публикације које неко чита, штиво: Вес. забавна ~ , популарна ~ а поучна ~ . — лБкнути, -нЈм сврш. покр. непријатно, Лектира његових дела не оставља никаквих неугодно дирнути, лецнути; захватити. — илузија о значењу образованости. Барац. Још једанпут [сам] из даљине пуцао. Само б. начитаност. — Био је човек мале, нисам видио како га је лекнуо један тренутак какве лектире. Михиз. грч. Вуј. Изр. ш к о л с к а ~ текстош које према лбкнути, лекнбм сврш. покр. одјекнути, школском програму или задатку наставника разлетути се. — Милош јекну, сва планина ученици треба да прочитају. лекну. НП Вук. л&ктор м лат. 1. практични настатик л&кови м мн. (ек.) заст. покр. ерста језика (најчешће страних) на универзитетима чгре, лшце. Вук Рј. и тсоким школама. 2. а. онај који језички л&карка, ијек. љ4к5рка, ж женска особа лекар. л&карна, ијек. љбкарна, ж в. лекарница. — По неколико пута трчи у љекарну. Ђал. л&карник, ијек. љ&карник, м апотекар. — Њезин отац био је љекарник. Леск. Ј. л&карников, -а, -о, ијек. љ&карников који припада лекарнику. л&карница, ијек. л^карница, ж 1. радња у којој се справљају и продају лекови, апотека. — Улица издужује ка растоку других улица, пред љекарницу »Код Спаситеља«. Мат. Узмите опијума у љекарници. Крањч. Стј. 2. лекарникова жена; жена мкарник, апотекарица. Прав. лбкарнвгчки, -а, -о, ијек. љбкЗрнички кеји се односи на лекарнике и лекарниџе. л&карништво, ијек. љбкарвиштво, с апотекарство. лекаров, -а, -о, ијек. љекаров «= лекарев. л&карски, -3, -б, ијек. љ&карски 1. који се односи на мкаре: ~ комисија, ~ позив, ~ уверење и сл. 2. (у именичкој служби) ж лекарски преглед, лекарска помоћ. — Пријавише [га] за љекарску као хитан случај. Лал. лекарство, ијек. љекарство, с 1. медицинске науке, медицина; лекарски позив. — Није добио благодејање да би могао учити лекарство на неком страном универзитету. Ж 1955. Његова употреба у лекарству је позната. ОК. 2. рус. заст. тк. — Нити је могао говорити, ни јести, него су му . . . чорбу и лекарства сипали у уста. Вук.

184

ЛЕКТОРАТ — ЛЕЛУЈАСТ

л€лек м 1. изражавање жалости узвиком и стилски дотерује чије рукописе (за неко издавачко предузеће, за новине и сл.). б. онај >леле«, лелекање, јаукање; вапај, крик. — који језички исправља гпекст комада и говор Јаук и лелек разлијега се далско под бријегом. Шен. Чује [се] вриска пљачкаша и глумаца у позоришту, казалишту. лелек прогоњених. Андр. И. 2. мука, невоља. лектДрат, -4та м дужноет и р'ад лектора, — Лелек је велики у злу добра чекати. лекторирати, -дрирам и лектбрисати, И-Б Рј. 3. (у служби узвика) покр. леле. — Залелека старац Вукосаве: »Лелек мене, -ишем несврш. вршити посао лектора. мој једини сине!« НП Вук. лбкторица ж женска особа лектор. лблек м зоол. покр. в. лејлек. Вук Рј. лекторски, -5, -б који се односи на леклел&ка&е и лел&еање с гл. им. од торе. лелекати. лект^ра ж дужност и посао лектора, декторска контрола и исправљање текстова. лел&кати, л^лечем и лел&сати, л&леч&и и л&лекам несврш. 1. викати »леле«,јаукати, л&сута ж бот. покр. в. локвањ. Бен. Рј. јадиковати; запомагати. — Биједник ја! п&кција ж (ген. мн. лбкција) лат. 1. — лелекаше кумординар. Ков. А. Помози, шк. а. наетавна јединица у обуци и уџбени- тако ти бог помогао! . . . лелекаше баба. цима, део ш <олског градива које се прелази Јакш. Ђ. фиг. Ноћу [су] лелекали уз гусле . . . Оплакиваху мртве и живе песмама у току једг л чаеа, сата; задато градиво, отегнутим, наричућим. Црњ. 2. прел. а. задатак, задаћа. — После таквог увода лелеком оплакиеати, жалити. — Тако се започела се лекција. Марк. Св. Стаде да лелекају они који погину! Ђур. б. лелеком прича оним истим нагласком као да изговара лекцију пред учитељем. Шуб. б. наставни изражавати, исказивати. — Чујеш ли гдје ти на прл>аву поду лелече љуту молбу час, сат. — Само реци ријеч, па ћеш добити схрван малиш? Уј. доста лекција за гласовир, за француски . . . и то у добрим кућама. Шен. 2. поука лел&кача ж покр. она која лелече, кука која се добија из неког неугодног искуства; над покојником, нарикача. — Знао је да опомена. — Човјек мора због тебе да од ових простака . . . слуша лекције. Крл. 3. дужини имања одговара и број покојница кат. одломак из црквених књига (из Библије) и удараца у прса лелекача. Ств. 1948. леп&кнути, лблекнем и лелбкнути, л&који се чита или пева за време мисе; исп. лекционар. лбкнем сврш. према лелекати. Изр. извући лекцију од кога бити лел&куша ж атр. покр. врста винове укорен, изгрђен; (о)читати, (о)држати, да- лозе која рађа црно грожђе. Рј. А. ти, давати лекцију коме (у)корити, л€лиј, -ија м необ. лелујање, таласање. (из)грдити (кога). — По мору [се] лелиј од валова шири. лекцвјаш, -бша м ђак који учи еамо М-И. мкције, који нишпга не учи нити чита изван лелија ж бот. а. род тропских орхидеја обавезног школског програма. Н ЕЛЗ. б. покр. в. перуника. Сим. лекциДнар, -бра, лекциДнари), -ија и Реч. лекцибнаријум м литургијска књига, збирка лелбјав, -а, -о «. лелујав. — Лелијаве лекција, одломака из Библије који се читају жудње у дубини трају, бокор жутих ружа при католичком богослужењу. купа се у сјају. Фран. л1лати се, лелЗм се несврш. покр. лел&ја&е с гл. им. од лелијати (се). лелујати се, нмхати се, клатити се. — лелдјати (се), -ам (се) несврш. в. лелујаКамен-мосте3 не лелај се5 ти девојко, не ти (се). — Однекуд као да лелија зраком гњевај се! Рј. А. пјесма мушкарачких грла. Ков. А. Попут лбле и лбле узв. 1. за изражавање туге, цвијета лелијао се на валовима. Креш. бола, жалости: јао, куку. — Куку, леле, а лелујав, -а, -о који се лелуја. — Уз лелушто ћемо сада, мила мајко ? Бог. Леле мене! јави пламен свеће седели су около људи и како је дијете ислабило! Лаз. Л. 2. а. при изненађењу, чуђењу. — Опет [се] смеју и жене. Чипл. У лелујаву шашу, крај врба самотних тече тамна ријека. Пар. вичу: »Леле! Какви су! Мука ги изела!« Срем. б. за изражавање неодобравања, заплелујаво прил. лелујајући се; лако, меко. репашћења. — Лелее! заграјаше оне друге — Даме . . . лелујаво и ситно корачају. Циганке с капије. Срамота, богами срамота! Петр. В. Ако смо ЦиганИз људи смо и ми! Срем. лелујање с гл. им. од лелујати (се). лел&јав»е с гл. им. од лелејати (се). лблујаст, -а. -о лелујав. — Гле, ту сте лел&јати (се), -ам (се) несврш. в. млу- опет, лелујасте сјенвЈ што одавно вас мутан јати (се). — Лелеја се жито. Вук Рј. поглед зна. С-Ц.

ЛЕЛУЈАТИ — ЛЕНГЕРИСАТИ лелујати, -8м несврш. 1. благо повијати нешто час у једном час у другом правцу, љуљаггшу таласати, клатити. — Пусти ветри лелујају дивљу ружу и ковиље. Ил. 2. в. млујати се. — Папуком су ноћу лелујале чете. Пар. ~ се таласасто, валовито се кретати, повијати се. — Тамо се на југу лелујају златом обрубљени облаци. Матош. Пшенице се широко лелујају. Ђон. леља и лбљо припев у неким народним песмама; исп. ле 1 . — Невен вене ле, за горицом, лел>а ле — О ј ! Вук Рј. лбм, л&иа м нем. 1. средство за лемљење, спајање, (калај или др.). 2. биљна смола којом пчеле затеарају рупе, пукотине, пчелињи лепак ргороНв. — Справљати знаду [пчеле] лем. Марет. лбма ж грч. 1. реч у речнику која се обрађује, одредшца, натукница. 2. а. фил. претпоставка, премиса. б. мат. поставка, прихваћена могућност која олакшава доказивање наредне теореме. л1маае с гл. им. од лемати. л€мар м зоол. в. леминг. Финк. лбмати, лемЗм несврш. бити, тући> млатити. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа. Глиш. Гази нас . . . лема и бије. Кам. ~ се уз. повр.; исп. лемезати (се). л&меж м покр. в. лемеш. — И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Ћип. лбм5з м покр. ». љемез. — С крова је висио откинут лемез. Сиј. лем&зање с гл. им. од лемезати (се). лем&зати (се), -ам (се) несврш. в. лемати (се). — [Боксери] су се . . . баш жестоко лемезали. Пол. 1959. л&мета ж светла кугла на врф минарета. Вук Рј. л&меш м оштри део плуга који при орању сече земљу, раоник. — Вјетар [је] негдје у висини заорао као лемеш у облачно небо. Гор. Ту је тешка роба: гвоздене пећи, шине . . . лемеши. Андр. И. л&иешнв, -3, -б који се односи на лемеше; сличан лемешу: ~ кост. л2мило с справа за лемљење. Р-К Реч. лбминг м зоол. арктички глодар сличан пољском мишу 1^еттиз 1 е т т ш . Терм. 4. ЛЕМИТИ и л4мити, -им несврш. спајати металне делове лемом (обично калајем). — Пење се на куће и леми олуке. Нуш. лбмјеш м покр. в. лемеш. И-Б Рј. лемљење и лбмљеше с гл. им. од Ммити

и л1мити.

185

л&мбзнна ж грч. милостиња, милодар који се скупља, дарује у цркви. — Он стане . . . из пуна грла клети лемозину. Гор. л&мозињак м нарочита направа (мала кеса, тањир) у којој се скупља лемозина. — Турао му крајцаре у руке и дизао га да их спусти у лемозињак. Коз. И. лбмојзина ж в. лемозина. — Улаз у гроб нека столари преграде . . . да бабе не могу допузати до лемојзине. Пав. л&мон, -бна и л&мун, -уна м покр. в. лимун. — »Ципал« . . . с лемоном — сластан . . . залогајак. Драж. Башчу гради Краљевићу Марко, за њим бабо лемунове сади. НПХ. лемури м мн. (јд. л&мур, -ура) 1. мит. духови умрлих код старих Римљана, сабласти, авети. 2. зоол. подред полумајмуна, већином кратких руку а дугачких ногу ]1.етипс1ае. Терм. 4. лбн, лбна, лбно, ијек. лијен (одр. л€ни, -5, -б; комп. лбнији и лбњи, -ЗЈ -е) = лењ а. који не воли радити; супр. вредан, марљив. — Појавио се тип . . . одвише лијен з« какав ручни рад. Матош. Пакосни и лени сељаци гледали су на његов рад завидљиво. Ђур. 6. који се споро креће; тром. — Ноћни лептири . . . у сумрак залепршају леним крилима. Мил. В. фиг. Тромо и лијено вријеме се усидрило у мртвим сокацима. Козарч.

Изр. не

буде

лен (него скочи 5

п р и т р ч и и сл.) одмах, брзо, без оклевања (скочи, притрчи). левавити, л&нЗввм, ијек. љен^вити, несврш. покр. в. мнствовати, ленчарити. — Лијенчина може љенавити, пијандура пити. Маж. Ф. л&вац1, -нца, ијек. лиј&нац, м «. лењивац. — Дотјече . . . духовним лијенцима. Шим. С. л^нац', -нца м зоол. врста трске рибе СгепЦаћгаз рауо; исп. леница*. лбнга ж покр. в. ленка. — На ленгама испред кровињара били су изложени сунцу безбројни постељни дроњци. Лал. ленгарити, лЈнгарДм, ијек. љенгарити, несврш. покр. в. ленствовати, ленчарити. — Гости [су], намјесто да само . . . преспавају . . . љенгарили све до у по бијела дана. Креш. л&нгер м тур. сидро, котва. — фиг. Свршено! . . . Спустише Влаовићи ленгер у гробље. Сек. ленгбрисати, -иш€м сврш. и несврш. осигура(ва)ти сидром, укотвити, укотвљавати. — Ова помоћна пристаништа . . . ленгеришу се на сигурном месту у близини обале. Пол. 1959.

186

ЛЕНДЛЕР — ЛЕНЧОВАТИ

п&ндлер м нем. покр. врста валџера. — Шамика иначе никад не игра »лендлер«, али сад мора. Игњ. лендовати, -дујбм несврш. необ. ленствовати, ленчарити. — Нека знадеш да лендовб нисам. Март. л&нив, -а, -о, ијек. љбнив (ретко ек.) в. лен. — Копај, рђо и хуљо ленива! Јакш. Ђ. Пролазио је немарним љенивим кораком. Ђал. лбнивац, -ивца, ијек. љенивац м (ретко ек.) в. лењивац. — Он је стално понављао и грмео . . . како су они ленивци и расипници. Ђур. О, гдје је тај љенивац . . . који из лијености не би хтио да једе? Кол. л&нивачки, -3, -о, ијек. љћшвачкД (ретко ек.) «. лењивачки. — Седео [је] у наслоњачи, у својој дражесној ленивачкој позитури. Глиш. л&нивнца, ијек. љ&нивица, ж (ретко ек.) в. лењивица. л&ниво, ијек. љбниво, прил. (ретко ек.) в. лбно. — Звезде трепере мирно и лениво. Вес. Клара се некако љеЈшво . . . вуцарила кући. Цар Е. л&нивост, -ости, ијек. Л>4НИВ6СТЈ Ж (ретко ек.) в. леност. — Ви знате . . . с којом опојном ленивошћу човек . . . пушта да га време носи. Цар М. л&нбвчев, -а, -о, ијек. љ&кивчев (ретко ек.) в. лењивчев. лбнија ж 1. нар. в, линија. 2. покр. узан колски пут између двеју њива у хатару. — Пођи друмом, сврни летњим путем, зађи далеко и дубоко путањом и ленијом међу њивама. Петр. В. Хтео [је] да се настани . . . међу овим шумама, водама и ленијама у хатару. Петр. Б. л&нир, -ира м в. лењир. лбнити, леним, ијек. лијбнити, несврш покр. в. ленствовати, ленчарити. — Иду сами на мрнарицу, јер им је милије лијенити по бродовима него дома земљу копати. Љуб. ~ се 1. постајати лен, препуштати се лености; ленствовати, ленчарити. — Воли и она да се помало лени после ручка, и нервозна је кад је неко трза из тог починка. Поп. Ј. 2. споро се одлучивати на што, оклевати. — Дао јој [је] још једну ћушку, па онда још једну, све као лијенећи се. Божић. лбница 1 , ијек. љ&ница, ж покр. в. лењивица. Прав. п&ница* ж покр. зоол. ерста рибе; исп. ленац*. Бен. Рј. лбшса, ијек. лијенка, ж мотка преко које се веша одећа, рубље и сл. Вук Рј.

л€но, ијек. лВјено, (комп. л&није и лење) прил. = лењо са леношћу, тромо, споро. — Ура на цркви избија лијено. Нех. Тело му се лено кретало. Вес. лбно с нем. ист. земља, посед који је у доба феудализма племић добијао од владара на дожиеотно и условно, уејетно уживање, феуд. левбвати, л&нујем, ијек. лењбвати, несврш. покр. в. ленствовати. — Научио је да се не ваља леновати. Вес. л&вбст, -ости, ијек. лијбнбст, ж особина онога који је лен. ленски, -3, -б који се односи на л1но. лбнство, ијек. лиј&нство, с в. леност. — Доносио [је] главу Турцима гдје су му је ласно могли узет, па су га пропустили Турци од свога лијенства. Миљ. лбнствован»е и ленств&вање, ијек. л>бнствовање и љенствбвање, с гл. им. од ленствовати. лбнствовати, -вујбм и ленствбватн, л^нствујем, ијек. л>Енствовати и л>енствбвати, несврш. — ленчарити и лењствовати проводити време у нераду. лбнта 1 ж рус. широка стлена трака, пребачена преко рамена и груди, на којој се носе нека висока одликоеања. — Кога год угледам, украшен орденима и лентама. Дом. фиг. Она је угледала . . . ленте сланине и сувога меса објешена уза сами зид. Ств. 1948. лбнта" ж зоол. ноћни мптир из пор. сбвица, плавих или јаркоцрвених крила Са1оса1а. Терм. 4. лбнто тал. муз. 1. прил. лагано, споро. 2. м и с партија успоренијег темпа у већој музичкој композицији. — Композитор, променивши темпо у широк ленто, преноси »тему« на баритон соло и тиме осгварује красну једну кантилену. Коњов. лбнути, ленем сврш. необ. минути, клонути, нестати. — А кад дубоко зађе, лену снага, лену рад, преста страд. Кош. ленчарење, ијек. љенчарење, с гл. им. од ленчарити. ленчарнтн, л&нчарбм, ијек. љенчбрити, несврш. = ленствовати. — На рад, нећеш ваљда ради тога љенчарити. Чол. Љенчарим као кукавица у овој крлеци. Вел. л^нчнна, ијек. лијбнчина, м и ж = ленштина лена, нерадна особа (обично о мушкарцу). — »Ој бродару, ој лијенчино!« загрми свана Милошев глас. Шен. лбнчовати, -чујбм, ијек. љбнчовати, несврш. необ. «. ленствовати, лекчарити. — 6 том ћ е . . . морати да полаже строг

ЛЕНЧУГА — ЛЕШ рачун богу, што се овдје закопао и љенчује. Вел. лбнчуга (дат. -ги) и лбнчура, ијек. љбнчуга и љ^нчура, м и ж лена особа, лењивац, лењивица. — Неки добар занат плаче за тако шупљоглавим ленчугама. Рад. Д. Не знаш ти још какав сам ја . . . ленчура и испичутура. Богдан. Ја ћу га, љенчуру, већ негдје пронаћи. Јонке. ленчурипа, ијек. љенчурина, м и ж аугм. и пеј. од ленчура. — Сложимо [се] да . . . не плаћамо . . . ленчуринама . . . бијесне вране коблле и мађарске роспилуке. Петр. В. ленштвлук м (ек.) необ. в. мност. Р-К Реч. лбнштина, ијек. лиј&шггина, м и ж = ленчина. — Вуци се на местоЈ ленштино! Срем. Ти СИЈ неваљалче, то скривио? Ти лијенштино! Брл. лен>, л^ња, л^њо и лбње (ек.) = лен. — Клавир [је] расипао своје лење звуке у празном салону. Поп. Ј. л&њак, -бка, ијек. љбњбк, м покр. в. лењивац. — Лако круха једу ти лењаци. Марк. Ф. лбњење, ијск. лијбнЛње, с гл. им. од ленити (се). л&њив, -а, -о (ек.) «. леи. л&њивац, -бвца м (ек.) — љенивац 1. лен човек, нерадник. — Да у том селу не б е х у . . . душевни људи, би тај лењивац од глади умро. Дом. 2. мн. зоол. породица сисара из реда крезубица, који жиее на ђрвећу и крећу се споро, висећи о гранама Вгас!урос1Мае. Терм. 4. л&њивачки, -I, -б (ек.) који се односи на лењивце. л&њивица ж (ек.) = љенивица лена, нерадна окенска особа. л&в»иво прил. (ек.) «. лено. лбаивост, -ости ж (ек.) в. леност. л&н>ивчев, -а, -о (ек.) који припада лењивцу. лбаило с (ек.) необ. в. леност. — То је лола који није вичан раду, до јуче се ваљо у лењила смраду. Змај. ле&ввАзам, -зма м фил. Лењиново учење, Ленмноеа примена марксизма у епохи империјализма и пролетерских револуција. ле&ин&стички, -3, -о који се односи на лењинизам, који је у духу лењинизма. — Без правилне лењинистичке стратегије и тактике... не би била могућа победа народа која је нашла израз у одлукама заседања у Јајцу. Пиј. лбшинска, -5, -б који је као у Лењина који је у духу Лењинова учења. — Када је

са кронштатске антене загрмио први лењински радио-сигнал... настао је немир пун свијетлих нада. Крл. лбшир, -ира м нем. помоћно оруђе (праеа, равна леттца) за повлачење линија, равнало. — Говорио [је] да ће узети лењир и . . . поред свију њихових имена повући једну црту. Марк. Св. лбњираст, -а, -о који личи на лењир. — Он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости. Вас. ле&ирисати, -ишбм сврш. и несврш. (ш)делити правим, раеним линијама, (и)шпартати. — Ја сам јој лењирисао хартију и подрезивао пера. Шапч. лењо прил. (ек.) = лено. — Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно. Лаз. Л. лењова&е и аењбвање с гл. им. од лењовати. лбшовати, -њујбм и лењбвати, лбњујбм (ек.) несврш. в. ленствовати, ленчарити. — Није ни викала ни лењовала лежећи на ћилиму. Црњ. лењбћа ж (ек.) в. леност. — Најслађа су људма воћа: сан, дангуба в лешоћа. Нен. Љ. лбаствовбше и лењств&вав>е с гл. им. од мњствовати. лбаствовати, -ствујбм и лењствбвати, лбњствујем (ек.) несврш. •« ленствовати. л^вшггина м и ж (ек.) в. ленштина. — Био је ужасна лењштина и чмавалица. Срем. лебнбнски, -а, -б у изразу: ~ с л и к ( с р о к 3 рима) поет. слик у којему се римује преа половина стиха са другом половином. л&шка ж агр. покр. врста крушке. — Највише се препоручују . . . крушке . . . леонка, лисичарка, петлача. Тод. леопард м грч. зоол. крволочна звер из пор. мачака, жупгог крзна са црним пегама РеИв рагдш. леопардов и лбопардов, -а, -о који припада леопарду, који је од леопарда: ~ младунче, ~ крзно итд. леопардски и лбопардски, -3, -б који се односи на леопарде, који је као у леопарда: ~ скок. леп 1 , ијек. лбјеп, м (лок. лбпу; мн. лепови) 1. смеса од креча, песка и еоде или сличног сасшаеа, којом се при зидању спајају опеке или камен и облепљују зидови, жбука, малтпер. — Опао креч и леп са кућа. Срем. Метну онамо пол сира тврђег него лијеп. Вел. фиг. Ја сам све моје при-

188

ЛЕП« — ЛЕПЕЗАН

повијести видио и д о ж и в и о . . . измишљен је само онај лијеп к о ј и . . . једну особу са другом умјетнички веже. Коз. Ј. 2. е. лепак. Р-К Реч. 1 лбп , лбпа, Л6ПОЈ ијек. лВјеп, (одр. л§пи, -5, -б; комп. лбпши, -2, -е) 1. а. који се одликује складношћу, правилношћу облика, састава, сразмера, пријатан, угодан за гледање: — девојка, ~ кућа, ~ слика, ~ прозор3 ~ ход итд. 6. који оставља пријатан утисак, који се угодно доима чула, осећања, који се одликује унутрашњим складом, савршенством; дубок, добро пронађен: ~ стих, ~ музика, ~ песма. — Песма која у нама не узбуди чисто, лепо осећан>е, није лепа лирска песма. Поп. Б. Одржа говор иун лијепих и разборитих мисли. Јонке. в . ведар, миран, без непогода: ~ време, ~ дан. 2. испуњен срећним догађајима, срећан: лепи дани детињства, најлепше године, најлепше доба живота. 3. а. срећану повољан, пожељан: ~ новост. — Доноси вам лепу вест. Ћос. Д. б. успешно остварен, изведен, нађен: ~ погодак, ~ успех, ~ решење. в . погодан за одређену употребу; који пружа добре могућности, подесан, згодан. — Стрефила се лепа вода, те се ја жестоко искупам. Срем. Види сваки да је у том раздобљу лијепа прилика за отмицу. Том. 4. а. који се одликује квалитешом; добро справлен, укусан: ~ храна. — Понео је разних понуда... а нарочито лепа дувана. Дом. Лијепа нам постави јела. М-И. б. који је у добром ста»у, добро очуван. — Док је руку и лијепога здравља, увијек ће се спечалити корица хљеба. Ћоп. в . који је на цени, који се уважава; пожељан, позитиван: ~ име. — Оба млада козака убрзо изиђоше на леп глас код козака. Глиш. Чак ни младићеве лепе стране... смелост, несебичн о с т . . . нису могле да привуку Давила. Андр. И. 5. а. који се одликује вредношћу, »редан, користан. — Учини заиста лијепу услугу нашој књижевности. КХ 1936. б. који се одликује достшнутим ступњем, величином, кошчином; замашан: достићи лепу старост, ~ комад, — износ, ~ сума. — Одгојио [ ј е ] . . . још лијеп број онаквих волова. Кол. Дао [је] и својих лијепих десет хиљада круна за ратни зајам. И. 6- а. благ, добар, питом: ~ нарав. — Честити Лазар био [је] човјек лијепе ћуди. Мул. б. љубазан, учтив, коректан; пријатељски, благонаклон: ~ реч. — Изборни суд прво ће покушати да стране на леп начин изравна. Лапч. Од неког времена све је пошло суноврат. Нико никога не гледа лијепим оком. Мат. в. (у инстр. јд., у прилошкој служби) на пријатељски начин, љубазно, без принуде, притиска. — Видео [сам] да лепим нећу вишта постићи. Дав. Из-

ведите га с лиЈепим напоље! Шов. г . са избледелим значењем, у формулама за љубаз-> но, учтиво саобраћање: хвала ~ , са најлепшим поздравом. — ир. Најљепша хвала на таквом водном официру. Јонке. 7. разг. као атрибут без одређеног значења (ради постизања пластичности приповедања, каткад ир.): једног лепог дана. — Мој лијепи стриц окренуо циле-миле. Ћоп. Изр. д а л е к о му (им итд.) лепа кућа не желим никакав однос с њим (с

њима итд.); за чије лепе очи (радити, мучити се и сл.) ир. без награде,

не постижући корист (мучити се, радити); ни лепе н и р у ж н е без речи, без икаквог узајамног односа. — Нит су се много мијешали ни свађали, нијесу имали »ни лијепе ни ружне«. Ћоп.; с добра и с лепа на леп начин, споразумно. — Миха [је] стао самостално трговати одијеливши се с добра и с лијепа од гавана. Ков. А.; с в е л е п ш е и л е п ш е , с в е л е п ш е о д л е п ш е г ир. еве горе и горе. л&пак, лбпка, л?пко, ијек. љбпак, необ. в. лепљив. — Крв је црвена и лепка. Батут. л1пак, -пка, ијек. лиј&так и љ&пак, м (мн. лбпци, ген. л&пЗкб) лепљива супстанца биљног или животињског порекла, средство за лепљење. — фиг. Мирио [си] немирне душе и залуд их мамио златном пјесмом на свој лијепак. Шен. Знао је да је то сигуран лепак којим се везују девојке. Бар. Изр. у х в а т и т и се ( н а и ћ и , пасти и с л . ) на ~ постати жртва преваре;

ухватити

на ~ (кога) преварити, на

превару примамити (кога). л&пак, -пка, ијек. љ&пак, м бот. в. имела. Вук Рј. лепа к&та, ијек. л8јеп5 ката, ж бот. 1. украсна биљка из пор. глаеочика СаШ8{ерћш (Авкг) сћшегша. Сим. Реч. 2. калшлица, титрица. Сим. Реч. 3. хризантема. Сим. Реч. лепа п<5па, ијек. лИјепб п&га, ж бот. в. пркос Рог*и1аса вгапс^Пога. Сим. Реч. лбпар, -Ара, ијек. љбпЗр, м онај који меша леп, жбуку. Р-К Реч. лбпас м зоол. покр. «. лопар (4). Бен. Рј. лепбза и лепбза ж тур. махалица за расхлађивање на врућини, обично подешена да

се

може

ширити

и

склапати.

—•

Ма-

шући лепезом корапала је уздигнуте главе. Шен. фиг. Из врта н о с и м . . . лепезу зелене палме. Наз. Милош је сада имао у рукама лепезу карата. Пер. лбпезан, -зна, -зно в. лепезаст. — [Вири] на ме кроз лепезно пруће. Бег. леп&зан, -бна м голуб са лепезастим р*пом. — Што плашиш лепезане? Дав.

ЛЕПЕЗАСТ — ЛЕПИТИ лбпезаст, -а, -о који је у облику лепезе, сличан лепези: ~ лист. — Стојан сеје, десницом моћно баца лепезасти зрак зрневља. Рад. Д. п&пезасто прил. слично лепези, у облику лепезе. — Од тог м о с т а . . . шири се лепезасто цела валовита долина. Андр. И. лепезати, -ам несврш. веоб. ширити, намештати у облику лепезе, махати нечим као лепезом. — Потуљени Бикан рече, лепезајући нове стотињарке Божић. ~ се хладити се машући лепезом или чим сличним. — Раздрљио је бијелу кош у љ у . . . и њом се лепезао. Божић. леп&зе, -ета с заст. в. лепеза. Вук

Рј.

леп&ица и леп&зица ж дем. од мпеза. пепсн м бот. в. локеањ. Сим. Реч. лепенка, ијек. љбпенка, ж 1. материја добивена лепљењем танких слојева папира или дреета. — Петровићев д о м . . . некако без живота, ко од љепенке. Леск. Ј. 2. средство за мпљење. — Мањи рисови [пукотине]... једноставно се налијевају љепенком. Весл. лепер м покр. в. мптир. Вук Рј. леперење с гл. им. од леперити. леп&рити, -им несврш. покр. лелујати се, треперити. — Сјенке блиског сумрака лепере с прозрачног неба голубије боје. Сим. леперица ж покр. лептир, лептирица. — Дохвати леперицу која му је уочи суботе облетивала око свијеће. Љуб. лепет м шум који производе птице машући крилима; лепршање. — Пренуо је лепет крила пробуђене живади. Десн. фиг. И која корист од лепета свилених реченица. Крл. пеп&тав, -а, -о а. који потиче од лепетања, праћен лепетом, испуњен лепетом. — У тмини без звијезда, лепетавом шуму лијегања ч а в к и . . . тихо свјетло имало је нешто пријатна. Сим. 6. који лепеће, који се лелуја, лепршав. — Он је и надаље остао да се г р и ј е . . . загледан у вјечито лепетаво крило пламена. Ћоп. пеп&га&е с гл. им, од лепетати (се). леп&тати, л&пећем несврш. а. махати шумно крилима; лепршати (нпр. на ветру). — На улици гакале гуске . . . и лепетале весело својим... крилима. Кос. Држали су се једни за д р у г е . . . док је платно лепетало. Петр. Б. б. треперити, лелујати се; искрити се, преливати се. — У очима јој лепеће још нешто од првотне радости. Божић. ~ се «. лепетати. Вук Рј.

189

леп&гац, -бца м необ. дем. од лепет. — Прљаво густи, блатни комешај . . . грчни лепетац репова и пераја. Божић. л&петнути, -нем серш. према лепетати. л&пив, -а, -о, ијек. љ&пив в. лепљив. — Једна тешка кап клизнула преко јабучице, остављајући за собом љепиви црвени траг. Донч. л&пиво, ијек. љепиво, с лепак. — Казеин се употребљава... као љепиво. ОК. лепидодендрон, -бва м грч. пал. врста изумрлог џиновског дрвета, распрострањеног нарочито у карбонској периоди. л^пилац, -иоца, ијек. љбпилац, м онај који нешто лепи. Деан. Рј. л&пило, ијек. љ&пило, с средство за лепљење, лепак. — Извлачи с е . . . као кукац из љепила. Михољ. л^пина ж покр. «. лепиња. Вук Рј. лепи&а ж истањен хлепчић (ркругао или дугуљаст). — Ако и најмање што чује, слободно нек ј е . . . спљошти, да буде тања од фурунџијске лепиње. Срем. Дјевојка мора бити као лепиња, свуда подједнако развијена. Бен. Изр. н а п р а в и т и лепињу (од кога) премлатити, претући (кога). л&пињаст, -а, -о сличан лепињи, спљоштен. — Видео сам незграгше сиве прилике у лепињастим качкетима. Моск. л&шњица ж дем. и хип. од лепиња. леппр м в. лептир. — Цвећем, миром, са лепиром летимо ти ми. Јакш. Ђ. Лепири прше као оживјело шарено цвијеће. Матош. лепирак, -рка м дем. и хип. од лепир. — Славан то беше српски лепирак и српског врта заношљив мирак. Кост. Л. лепираст, -а, -о в. лептираст. — Бијеле шљиве и крушке, лепирасте вишње. Сим. леп&рвћ м дем. и хип. од лепир. — Долијетаху пчеле, осе, мушице и још који од посљедњих лепирића. Ђал. леп&рнца ж в. лептирица. — Жеље ми као лепирице теби на усне ће сједат. Домј. фиг. Снијег поче пропадати. Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом. Коч. лепирни, -5, -б в. лептирски. — Лепирним летом и шумом дрхтаће хаљине ваше када вас таласје крене. Кам. леп&рњаче ж мн. бот. породица билака са лептирастим круничним листићима и плодом најчешће у виду махуне РарШопасеае. Терм. 3. п&шти, лепим, ијек. лиј&пити (импф. лепљах; трп. прид. л&пљен), несврш. 1.

190

ЛЕПИ ЧОВЕК — ЛЕПОРЕЧАЦ

спајати, причвршћивати лепком, лепљивом супстанцом; чинипги да нешто прионе, да се приљуби уз неку површину. — Врућина касног рујанског поподнева лијепи посљедње мухе о мухоловке. Сим. Марко, од радости, сваки час му [свирачу] лепи дукате по челу и чалми. Станк. фиг. Све надимке тој главици лијепио је — Сјекирица. Божић. 2. а. спајати или прекриеати, премазиеати лепом, малтерисати, жбукати. — Кућа Исаковича... била је у пролеће 1744. поново лепљена. Црњ. б. градити од лепљиве масе (блата, глине и сл.) или уз помоћ н>«; месити. — Шећкају се [голубови] по . . . стрехама и гнијезда лијепе по прашњавим кутовима тамо гдје никоме не сметају. Вуј. Гмиже Виктор и Роза лијепећи колаче од земље. Сим. ~ се а, приањати за што, черсто се спајати с чим; чврсто се склапати (о очима, капцима). — Блато беше велико да му се читаве пласе лепиле на опанке. Вес. По неке [се] очи стадоше лиЈепити од сна. Бен. б. фиг. радо бити у чијем друштву; наттати се (коме). — Нисам никад био неки к и ц о ш . . . али некако су се жене лепиле за мене. Андр. И. Цијели се дан лијепите уз мене, не могу ни да одахнем од вас. Крл. Изр. не лепи се (слабо се л е п и ) то за њега не може да научи (ЈШШКО учи); не прихвата, не прима. лени чбвек, ијек. лијепи чбвјек, м бот. украсна биљка из пор. балзаминки 1трапепз ђ а к а т т а . Терм. 3. л&оковина, ијек. љ&пковина, ж лепљива материја, твар. Р-К Реч. л^пљење, ијек. лијепљење, с гл. им. од лепити (се). л&Пђив, -а, -о, ијек. љбпљив на (у) коме има лепка; који се лепи. — Угодна је била дебела жута прашина5 врућа и љепљива. Кол. фиг. Капље стреха, таложи се густи, лепљиви мрак јесени. Бар. л&пљивбст, -ости, ијек. љ&шкивбст, ж особина онога што је лепливо. лепо, ијек. лијепо, (комп. лепше и лбпше) прил. 1. а. на леп начин, складно, успешно, добро; пријатно, привлачно, угодно: ~ играти, ~ изгледати, ~ говорити. — Вечер бит ћо топла и јасна, можемо најљепше овдје чекати. Том. ир. Немој да се он случајно опет јави, онда ћеш се лепо провести. Јак. б. (уз. гл. молити, захваљивати и сл.) љубазно, учшиво (са избледелим значењем, као форма друштееног опхођења). — Зар ви, молићу лепо, ако смем питати, убиЈате Турке? Дом. 2. (при исказивању сагласности, пристанка) добро, па нека, у реду. — Лепо — рече . . . [чиновник] примајући... [Станину] молбу.

Шуб. 3. а. јасно, добро. — Видела је лепо како је поп-Спира ушао у кућу. Срем. Одавде ли)епо видим . . . п е р и в о ј . . . цесту. Јел. б. (за поЈачано инсистирање на неком исказу) управо, просто, чисто. — Баш му лепо стаде реч у грлу, колико му би жао. Глиш. Изашле и на сокак, па Јицепо насред пута свађаЈу се у оном блату. Иеак. 4. у великој мери, доста, знатно. — Мјесец је лиЈепо одскочио. Ћип. Изр. не г л е д а т и се ~ бити у затегнутим односима; све је то <~ и к р а о но макар сее било тако, то не мења стеар (одговор ономе чији се разлози не примаЈу); што је наЈЛепше најчудније је, нсуеише изненађује. лепоглавац, -авца м кажпеник из лепоглавског затвора. — Пошао до з и д а . . . да види . . . г д ј е . . . је нестао тај лепоглавац. Крл. лепоглавски, -а, -о који се односи на Лепоглаеу (где се напазио познати затвор за политичке кривце у предратној Југославији). — ПознаЈем тај такозвани државни конто из свог властитог лепоглавског искуства! Крл. лепбгрив, -а, -о, ијек. љепбгрив, ков. који има лепу гриву. — Посидон... коње љепогриве ошине. М-И. лепбјка, ијек. љепбЈка3 ж в. лепотица. — НиЈе чудо ако се нека лепојка у тебе загледала. Јакш. Ђ. У њино и у здравље свих љепојака! Матош. л&појчица, ијек. љепојчица, ж дем. и хип. од лепојка. — Па, лепојчице моЈа... како ти се допадају нови храниоци? Шапч. лепбкос, -а, -о, ијек. љепбкос, ков. који има лепу косу. — НиЈе у 6ОЈУ Ахилеј, љепокос, Тетиде чедо. М-И. лепблик, -а, -о3 ијек. љепблик који је лепа лика, леп. — А баш ми се и свидјела, Јер )е била љеполика. Брл. лепбликост, -ости, ијек. љепбликбст, ж особина онога ко]и је леполик. лепоббразннца, ијек. љепоббразница, ж ков. женска особа лепог лица, лепа жена. — Врата им отвори ту љепообразница Геана. М-И. лепбок, -а, -о, ијек. љепбок који има лепе очи. — Ајде ти, лепоокиЈ води нашу синовицу. Вес. лепбрек, -а, -о и лепбречан, -чна, -ЧНОЈ ИЈек. љепорек и љепоречан в. лепоречив. — Ти лепореци и даровити планинци имају живу машту. Скерл. ПриповиЈедале [су им] стотине љепореких драговољаца. Крањч. Стј. лепбречац, -чца, ијек. љепбречац и љепорјечац, м необ. лепоречив човек. —

ЛЕПОРЕЧИВ — ЛЕПРОЗА Љепоречац.. . набаса на какву мисао па је се не окањује док је не изнакази. Сим, лепорбчив, -а, -о, ијек. љепорј&чив који лепо, занимљиво прича; који вешто, спретно говори, конверзира, речит. — Лепоречиви приповедач вешто везе приче. Моск. То је у првом реду пјесништво доконог и љепорјечивог господског круга. Комб. лепор^чивбст, -ости, ијек. љепорјбчивбст, ж особина онога који је лепоречив, вештина лепог причања. — И з . . . пјесме бије унутарња хладноћа, коју не могу прикрити . . . никаква љепорјечивост и домишљатост. Комб. Са уживањем и слашћу у лепоречивости описао је до детаља невестинску одећу. Глиг. лепбречица, ијек. љепбрјечица, ж она која лепо прича. — Бјелогрла Невенка би и љепорјечица, те старог развратника сасвим окупи. Киш. лепбречје, ијек. љепбрјечје3 с в. лепоречивост. — Умарало ју је његово љепорјечје. Бег. лбпост, -ОСТИЈ ијек. лиј&пост, с в. лепота. — И моја би тад процвала лијепост. Ботић. лбпота, ијек. љбпота, м име волу. Вук Рј. лепбта, ијек. љепбта, ж 1. особина, сеојство онога што је лепо, складност, савршенство; утисак, дојам, естетско доживљаеање онога што је лепо: женска ~ , ~ мора, ~ покрета. — Богатство техничких р а д њ и . . . и духовите варијанте дају љепоту игри. Ват. Усахну један од најблаготворнијих врутака љепоте. Матош. 2. оно што је веома лепо, диено, привлачно а. веома лепа особа (рбично женска). — Љепота је наша Анка. Прер. Драгојло ми личаше на м е н е . . . Па ми Миљко био лепота! Па ми Милош био лепота! Вукић. б. веома леп предмет, уметнички производ, украс или сл.; лепо место (предео, облик релефа, хидрографски детаљ и др.) у природи: природне лепоте, лепоте Јадрана. — Кијево, пештерску лавру и њене лепоте . . . не могу описати. Нен. М. 3. добро, изобиле, благостање. — Јесте, овдје те чека крива босанска бразда и фратарска мука . . . а с друге стране, може бити, колај и свака љепота. Андр. И. 4. (у атрибутској служби, најчешће уз реч девојка) веома лепа. — Он доведе момче из горице, те га води лепоти девојци. Кост. Л. Госпоја до гласовира бијаше љепота жена. Шен. 5. (у прилошкој служби, обично појачано речима: једна, права и сл.) веома пријатно, дивно. — Ноћу је једна лепота слушати жабе. Срем.

191

лбпотан, -тна, -тно, ијек. љ€потан, необ. 1. леп, диеан, величанствен. — Народна партизанска песма остаће увек да буде и сведок и лепотна успорена балада о једном животу који је престао. КН 1959. 2. одр. (и лепотни) који се односи на лепоту. — Онај исти љепотни принцип... и овдје је изражен. Баз. лепбтан, -ана, ијек. љепбтан, м леп мушкарац; мушкарац немужевна изгледа, који се лицка, дотерује. — Она се и>ему не свиђа? Гле, молим те! Какав љепотан! Донч. Шта мисли тај лепотан да је сва вештина у бадемастим очима и уфитиљеним брчићима? Андр. И. лепотанер, ијек. љепотанер, м ков. в. лепотан. — Утврдио је пред огледалом да му је глава достојна драгонерског лепотанера. Дав. лепбтанка, ијек. љепбтанка, ж в. лепотица. — И стоји нага лепотанка Фрина — занемела јој клања се Атина. Кош. Сматрали су је великом љепотанком. Креш. лепотанов, -а, -о, ијек. љепотанов који припада лепотану. лепотанчнћ, ијек. љепотанчић, м дем. и ир. од лепотан. — Је ли, лепотанчићу, што нас чамцима ниси снабдео, срам те било ?! Ћос. Д. лепбтати се, -ам се, ијек. љепбтати се, несврш. необ. постајати леп, пролепшавати се. — Расла је и л>епотала се, постајала јака и чврста. Сим. лепбташ, -аша, ијек. љепбташ, м «. лепотан. Прав. лепбтек, -а, -о, ијек. љепбтек, песн. који лепо тече. — Будио сам се јутром на бријегу љепотеке ријеке. Наз. леп&тиња, ијек. љепбтиња, ж покр. е. лепота. Р-К Реч. лепбтнца, ијек. љепбтица, ж 1. веома лепа женска особа. — Низ бијело челоа низ бијела рамена падају љепотици златни увојци. Шен. Многе жене које је цео свет сматрао за прве лепотице мене су остављале хладна. Уск. 2. нар. име одмила које млада даје дееојкама из мужевље породице. Вук Рј. лепбтичип, -а, -о, ијек. љепбтичин који припада лепотици. лепбшаран, -рна, -рно, ијек. љепбшаран, песн. који је лепе шаре, боје. — Ја с њоме онда на поље и ш е т а ' . . . лепошарна где но расту цвећа. Радич. лепра ж грч. мед. тешка хронична заразна болест која се испољава у распадању коже и ткива, а изазива је нарочити бацил Мусоћалегшт 1ергае, губа. лепрбза ж мед. в. лепра.

192

ЛЕПРОЗАН — ЛЕПТИРИЧНО

л&прбзан, -зна, -зно болестан од лепре, губав. лепрбзбриј, -ија и лепрбзбријум м болница или карантин за лепрозне болеснике. лепрхнути, лбпрхнем необ. сврш. према лепршати. — фиг. Титрај поноса лепрхне јој лицем. Божић. лбпрш м необ. в. лепршај. — Ко ће у лепрш свракин гледати, где оро снажним летом продире? Јакш. Ђ. фиг. То [је] довољно да оправда сав замор и лепрш стихова. КН 1958. лепршав, -а, -о који лепрша, лелујав. — Мећава нас завија шареним лепршавим крпама. Лал. фиг. Дуга поворка, обијељена и лепршава, ипак се причињала веселом. Шимун. лепршаво прил. са лепршањем, лепршајући се, лелујаво. — Излазила [је] пред њега. . . уплашено и лепршаво, као птица која улети на један прозор и излети кроз други. Андр. И. У сали их лепршаво сусретоше гроздови посјетилаца. Сим. лепршавост, -ости ж особина онога што је лепршаво. — Архаични . . . стихови . . . говорени су лако, са лепршавошћу која им је давала флуид непосредности. Пол. 1959. лепршај м један покрет при лепршању, лепршави покрет. — фиг. То је био лепршај праве, чисте, истинске љубави. Ком. И нек ми опросте радници Мајдана за лепршај мисли. Р 1946. лепршање с гл. им. од лепршати (се). лбпршаст, -а, -о в. лепршав. — Као лепршаст облак савија се њежно хаљина од бијелих чипака. Шен. Слепи м и ш . . . лепршастим узлетом растреса мрачну ноћ. Рад. Д. лепршати, -ам несврш. 1. непрел. а. вијорити се, вити се, лелујати се, њихати се на ветру (обично са лаким шумом). — Застава је лепршала над службеном зградом. Крањч. Стј. На ж и ц и . . . лепршаху опране кошуље. Лал. фиг. Он га слушао нехајно, јер су му мисли лепршале около прекрасне главе госпођице Ружице. Кум. б. покретати се кроз ваздух, зрак, махати (р крилима птица, лептира и др.); махати, ударати крилима, летети машући крилима (о птицама, лептировима и сл.). — Куда год погледаш, лепршају крилца и прскају капљице топле крви. Сек. Пловке . . . лепршале, кострешећи све перје. Рад. Д. в. фиг. кретати се лако и брзо, живахно. — Лепрша [девојка] око њега, а о н . . . ћутке гледа њене покрете. Андр. И. 2. прел. покретати нешто час у једном час у другом правцу, повијати нешто, махати нечим. — Промаја лепрша завесе. Вас.

Рука с вагонског прозора... лепршала [је] свој раскидани поздрав. Бег. ~ се в. лепршати Џ). — Лепршају се траке на морнарској капи. Моск. фиг. На уснама му се лепршао сатански осмех. Ком. лепршити (се), л^пршим (се) несврш. в. лепршати (се). — Копрена диже се и вије на ноћном вјетру и лепрши поврх воде. Брл. лепршнути, л&пршнем необ. сврш. према лепршати. — Кад ледршне птица . . . Ил. лепта ж грч. грчки ситан новац, стоти део драхме; фиг. прилог. — И сваки на олтар своју лепту мећс. Стан. лептир м (мн. лептири и лептирови) 1« зоол. а. инсекат, кукац са два пара сразмерно великих крила ка/е не склапа уз пгело, покривених ситним, често разноооЈним љуспама. — фиг. Дрмницо . . . зашто их [исељенике] не уставиш да се одмараЈу ту под лептирима твога питомога сниЈега? Ђон. б. мн. ред инсеката, кукаца у који спадају такве животиње, лускокрилци 1^ерк1ор1ега. 2. фиг. несталан, лакомислен човек. — Ал' то момче лептир беше и њу презре срца ледна. Митр. Изр. ~ -машна, ~ - к р а в а т а машна, кравата у облику чвора, узла са извученим крајевима. лептирак, -рка м 1. зоол. а. дем. од лептир. б. назив за разне ерсте ситнијих лептирона: грашков ~ , грожђани ~ , лозни ~ и др. 2. ситан предмет који обликом подсећа на лептира. — На стиЈењу воштанице начинио се крупан лептирак гара. Десн. лептираст, -а } -о који је налик на лептира. — На њему је увијек. . . тврди оковратник с великом лептирастом краватом. Куш. Њена свирка је била чежњива, неки пут светла и лептираста, други пут меланхолична. Ћос. Б. лептирасто прил. у облику лептира, у лептирастом облику. — Грах лептирасто цвјета. Сим. лепт&рић м зоол. а. дем. и хип. од лептир. б. назив заразне врсте ситнијих лептирова. лептДрица ж 1. зоол. а. назив за неке врсте лептирова (ноћних и др.). б. морска риба из реда ража Р1егор1а1еа акауе1а. ЕЛЗ. 2. нар. фиг. новчаница, банкнота. — Вадио [је] пуне шаке . . . новчаница . . . које народ зове лептирица, и бацао их у крило млади. Андр. И. лептврично прил. индив. као лептирица. — Винаверови . . . портрети незнатних писаца сурвали су се у амбис глувог

ЛЕПТИРНИЦЕ — ЛЕСКАР заборава, заједно са судбином т и х . . . леитирично пролазних писаца. КН 1955. п&птирнице и лептбрњаче ж мн. бот. в. лепирњаче. Бен. Рј. лептиров, -а, -о који припада лептиру, који потиче од лептира: <~ крило. лептирски, -3, -5 који се односи на лептире, који је као у лептира. — И танком пређом лептирских крила скривала вјечни, огавни костур. Крањч. С. Трепере као тек олистали мајски јасен осут лептирским лишћем. Дав. лепунути в. лепухнути. лепутати, -ам несврш. покр. лепетати. — Анђео смрти већ је лепутао својим крилима над њом. Том. лепухн^ти, л&пухнем сврш. покр. изгинутпи, умрети. — Тај је већ лепухнуо. Вук Рј. лбпушаст, -а, -о, ијек. љ^пушаст лепушкаст. — До њега двије мале чиновнице, љепушасте и младе. Кол. лепушина ж 1. шаша, комушина, кукурузоеина. — Вјетрићи [су] . . . лагано дизали у чисти уздух жуткасту кукурузову лепушину. Тимун. 2, бот. в. дивизма. Сим. Реч. л&пушкаст, -а, -о, ијек. љ&пушкаст прилично леп, згодан. — Бијаше још духовит и л>епушкаст. Матош. Она ће бити лепа, а он лепушкаст, или баш обоје могу бити врло лепи. Нуш. л&пшање, ијек. љбпшање, с гл. им. од лепшати (се). лЈпшати, -ам, ијек. л>4пшати, несврш. 1. чинити лепшим, улепшавати. — Хоће други за наше крваве жуљеве пред његовом свјетлости љепшати лице. Шен. 2. постајати лепши, пролепишвати се. — Како расте, све то више лепша. Рј. А. •~ се постајати лепши, пролепшавати се. — Гледао сам на своје очи како се свјетла и љепша. Шен. Време се лепша. Р-К Реч. лепше и лепше, ијек. љбпше и љбпше комп. од легсо.

л&пши, -а, -е, ијек. љбпши комп. од леп. лбро м покр. беспослен дечак, мангуп, окачењак. — Двије банде, — три бандијере . . . а стотину лера! Војн. п&с, ијек. лКјес, м (лок. лесу; мн. лбсови и лбсови) 1. шума. — Бијаше као кад вјетар . . . необуздано харачи по лијесу. Комб. 2. фиг. в. леса (5а). — Проломи се турска војска . . , Паде читав лес. Вес. 3. покр. а. зб. дрва, дрвена грађа. — Разлијеже се . . . позивка радених тежака што слажу лес на бродове. Драмс. б. дреени делоеи крова. Вук Рј. в. дрвена опрема за орање, јарам и рало. — Дође каматник и нађе тежака с лијесом на поткутњици, па га спрегне с 13 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

193

плавоњом у јарам. Љуб, г. више дасака прикованих једна до друге, леса (16). — Полаже га [топ] на лијес, који је под оно време пловио као плута. Љуб. 4. мртвачки ковчег. — Благо сунце сипа мртво злато као позлата на мртвачком лесу. Јакш. М. Над лијесом је говорило пет говорника. Матош. лбс м нем. геол. седиментна стена бледожућкасте боје од прашине и ситног песка, мекана и порозна, настала наносима еегпра, прапор. Тућ. леса, ијек. љбса, ж (ген. мн. лес5) 1. а. врагпа (рбично од обора или шора) исплетпена од прућа. — Свекар је отворио љесу и овце су се . . . ринуле у обор. Сгпе. 1948. б. од прућа исплетпена ограда, преграда, носилка, подмепшч или шпго сл. — Љеса што затвара пут у ливадицу, окићена је. Пае. А заиста би га у поњаву, јал' на лесу, однели у његово село. Срем. Дим пушница љесе за љесама од врбова и љескова шибља, што се мећу и скидају. Сим. в. покр. дрљача. — Један сије широким замасима, а други натенане влачи дрвеном љесом. Вуков. 2. жива ограда, живица. — У љеси прво цвијеће — диши, душо: то моја душа тобом издише. Машош. 3. фиг. а. густпо сабијен већи број људи; мноштво. — Љуља се леса млађаних и веселих играча. Ранк. б. велика количина неког материјала на гомили. — Мравињак од људи диже читаве љесе шина и прагова и сваљује их у блиску ријеку. Ћоп. л§сан, -сна, -сно, ијек. љбсан који се односи на лес, шуму, шумски; шумовит. — Збогом, тиха поља и дубраве лесне! Ил. лесбтнна, ијек. љес&тина, ж аугм. и пеј. од леса. Вук Рј. л&сина, ијек. љбсина, ж аугм. и пеј. од леса. — Јади је понијели да угони млад у торину . . . пак зађедни чарапом о љесини, те падни и огули десну ногу. Љуб. л&сица, ијек. љбсица, ж 1. дем. од леса. 2. горњи део шаке или стопала супротно од длана, односно табана. — Повика старац, лупив сина л>есицом руке у прса. Креш. Изнад љесице им се вабили обручи од леда, тешки као букагија. Лал. 3. покр. ниска смокава. Р-К Реч. лбска, ијек. лиј&ска, ж 1. бот. шиб и грм из пор. бреза чији је плод лешник Согу1из ауеПапа. Сим. Реч. 2. шиба, прут од леске, лесковац; лескова грана. — Леске теби треба, леске, деране! Шапч. 3. покр. в. мскар. Стев. Изр. д и в љ а (мечја) ~ бот. врста леске Согу1и$ со1игпа. Сим. Реч.; пасја ~ бот. в. паздрен. Сим. Реч. лбскар, -ара, ијек. љ&скар, м лескова шумица. — Онамо, у ријетку пасу двије њихове краве. Вуков.

194

ЛЕСКИН — ЛЕТАК

лбскин, -а, -о, ијек. лијбскин који се односи на леску: ~ жбун, ~ лишће. л&сков, -а, -о, ијек. љесков који је од леске: ~ грм, ~ штап. Изр. ~ маст нар. ир. батине, шибе. лескбвак, -ака, ијек. љесковак, и лесковац, -бвца, ијек. љбсковац, м лесков прут, лесков штап. — Одломио један лесковак, три пута дужи но што је он. Ком. ир. Љесковац је маст чудотворна и за дјевојке. Вел. л&сковача, ијек. љ&сковача, ж 1. жсково дрво. — Бријег ту ствара малу котлину око које ниче високо грмље од брезовине и љесковаче. Шен. 2. лесковак; фиг. ударац лесковим штапом. — Наброје му на црвена стегна педесет љутијех лесковача. Матош. лескбвик, -ика, ијек. љескбвик, м лесково жбуње, лескова шума. Р-К Реч. л&сковина, ијек. љбсковина, ж лесково дрво; лесково жбуње. — Димила се прашина . . . по бјелкастој крајпутној љесковини. Ћор. И друге птичице зацвркутале . . . под сјајно зеленим лишћем љесковине. Шимун. лескбвит, -а, -о, ијек. љесковит а. који је обрастао леском. — [Дрина] их водила и остављала по лесковитим међама својим. Марк. М. б. сличан лески. — До сјенице испод сљеза, љесковите боје. Павл. Б. лескдвњак, -ака, ијек. љескбвњак, м лесковик. — Сеоска је магарад . . . несметано чупкала оближњи свачији љесковњак. Божић. лбсни, -а, -о који се односи на лес: лесне пешчаре, лесни брегови. лесДнит, -ита м плоче за облагање зидова и намештаја, или за стављање на бетонске подове, израђене нарочитим поступком од млевеног дрвета, смола и лакова. лбстваст, -а, -о, ијек. љбстваст који је у облику лестава, који је налик на лестве. Р-К Реч. лествасто, ијек. љбствасто, прил. у облику лестава. Бак. Реч. лбстве, лбстава, ијек. љестве, ж мн. а. направа за пењање и спуштање, састављена од две напоредне греде с причвршћеним пречагама на једнаким размацима, стубе, мердевине;слична направа од другог материјала.— Капетан прислони уз мостједне кратке лестве, и ми изиђосмо. Нен. Љ. б. направа за мучење. — Ако оптуженик не би признао . . . натегли би [га] на љестве. Јонке. Изр. ш в е д с к е ~ спорт. врста гимиастичке справе. лбствица, ијек. љбствица ж 1. мн. дем. од лестве. 2. фиг. низ узастопних ступњева чега (нпр. каријере). — Све више се успиње

на љествицу војничке части. Нех. Дружење са младим чиновницима . . . за њега [је] значило уздизање себе на виши ступањ друштвених лествица. М-В. 3. справа или посуда за мерење, са уздужно обележеним подеоцима, скала. — фиг. Професор има у руци љествицу по којој оцењује ђака. Новак. 4. муз. систем тонова, гласови поређани по висини, скала: дур-лествица, мол-лествица. Изр. ~ ж и в и х бића биол. подела живих бића по степену развитка организма;

~ тврдоће (Мосова ~ тврдоће) мин.

упутстео за утврђивање и ступњеви тврдо-

ће минерала; хроматична (хроматска) ~

муз. дванаест полустепенова у оквиру једне октаве. лествичав, -а, -о, ијек. љествичав сличан лествицама, којије начињену облику лествица. — Слуша [Стојан] и лествичав му се ребрани луб надима. Рад. Д. лествични, -а, -о, ијек. љествични који се односи на лествице. лествичпик, ијек. љествичник, м ков. а. онај који поставља лестве. б. фиг. онај који омогућује успон; онај који стреми, тежи у висине. — Сви смо ми, на сваком озбиљнијем и трајнијем послу, лествичници, с тим да у добрим случајевима гледамо једнако увис. Сек. лбствичништво, ијек. љествичништво, с ков. особина лествичника. — Лествичништво и пречаге . . . можда се најбоље истичу у преводима. Сек. лест&дај м бот. в. јаглика. Вук Рј. лбт м (лок. лету; мн. лбтови и летови) 1. кретање у ваздуху, зраку помоћу крила или машина. — Јастреба сам у лету гађао. Вес. Пред отвореним прозором пролијетале су косим стрелимичним летовима ластавице. Десн. 2. фиг. врло брзо кретање. — Јабука се гађа с коња у лету. Бој. Облак покри зачас у лету сјеном цијело поље. Гор. 3. а. кретање по ваздуху, зраку нечега што је бачено. — Вратар треба стално пратити лет лопте. Рук. б. фиг. занос, одушевљење. — У том лету носили су га све више раскошни, опојни осећаји. Том. 4. пом. окретање једрењака ради прихеатања ветра с другог бока. Бак. Реч. Изр. из птичијег лета из перспективе птичијег лета, виђено с висине на којој птице лете\ на лету на брзину, на брзу руку, журно. — Остале су одвели до говорнице гдје се имао одржати, на лету, кратки . . . митинг. Крањч. Стј. л&тај м в. лет. — Бије тицу на летају, Рј. А. летак, -тка м (мн. леци) и ређе л&так, -ака м (мн. летаци) листић са краћим текстом пропагандног садржаја. — Натоварио ме

ЛЕТАЛИШТЕ — ЛЕТИЛАЦ

195

летилица. — Хм, цепелин! Још онда је та ђаволска летјелица окреиула Јовандеки памет. Ћоп. л&гептите, ијек. л&гјелиште, с место за полетање и спуштање авиона обележено само видним знацима. Свезн. л&те&е с гл. им. од летети и мтјети; исп. лећење. лбтети, -тим (мн. летимо, летите и л&гимо, л&гите), ијек. л&гјетиЈ несврш. 1. а. кретати се у ваздуху, зраку помоћу крила или машина (р инсектима, птицама, авионима и сл.). — фиг. Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави. Срем. Њезин дух летио је слободан, раширених крила у ведром, сјајном зраку разблудне маште. Том. 6. возитпи се авионом, једрилицом и сл.; управљати тим апаратима. 2. а. замахом бити бачен у ваздух, у зрак; бити разнет експлозивом. — Летјели су по зраку цилиндри, лонци, капе и власуље. Мар. Сваки дан лети у ваздух део окупаторске машинерије. Поп. Ј. б. фиг. бити избачен с места, губити дотадашњи положај. — Ако ниси одликаш, летиш из клоштра. Крл. Увијек погријешим на послу па летим из подузећа. Вј. 1960. в. лепршати. — Ружичаста хаљина сан, <•— стање, ~ расположење. летјела око ње. Шен. 3. кретати се великом лбтати, летам и лећем, ијек. лиј&гати, брзином, трчати, јурити; журити, хитати. несврш. 1. летети тамо-амо. — На Кале— С ножем на пушци лете сви војници. мегдану гугутке лећу од дрвета до дрвета. Петр. В. 2. фиг. трчати, јурити тамо-амо. Дис. Чича . . . рано рани и одмах лети у — Цијели дан лијетао је Ловрић немирно врт. Вел. Изр. в и с о к о ~ имати претеране амк мору. Новак. биџије; г л а в а лети живот се губи; ~ по л&гач, -Ача м 1. птица која може дуго облацима заносити се неостварљивим, не летети. — Летача је веома мало . . . скоро схватати стварност. све сами украсни, комотни голубови. Петр. лбтећи, -а, -е који се не задржава дуго В. 2. пилот на авиону. на једном месту, пролазан, привремен: ~ летачице ж мн. зоол. општи назив за гост, — посетилац. — Млели [су] и пекли више врста птица које издржавају дуге ле- кафу по сокацима . . . покретне или летеће тове Саппа1ае. Станк. С. кафеџије. Срем. летачки, -а, -о који се односи на летаче Изр. ~ дуг фин. краткорочни дуг и летење: ~ подвиг, ~ вештина. чија исплата не трпи одлагања; ~ о д р е д л&гаш, -&ша м зоол. врста сисара који (летећа група, јединица и сл.) војн. веома покретљив одред (група, јединица и може летети РеГаигав. Финк. сл.~) који најбржом акцијом ерши одређен лбтва ж 1. уска а дуга даска (за ограду, задатак; ~ т а њ и р техн. машина за летење кров и сл.), жиока. — Кроз ограду од летава у облику тањира. гледа зачуђеним дјетињим очима стеона лет&ћив, -а, -о покр. који је у лету, крава. Кал. 2. мн. покр. ограда, обор за овце. — И овце се у летве затвориле. Берт. летећи. •— Сви у дугу ланцу, па дочекуј; први промаши . . . један ударац на онако летвица ж дем. од летва. — Дрвене летећиво [коло]. Мул. ролетне . . . спуштене, али између летвица л&ги, ијек. љбти, прил. у летње доба. остао је размак. Андр. И. — Тешко ти је лети боловати. Вес. л&гелац, -еоца, ијек. летјелац, м (ген. лбтиветар, -тра, ијек. л6тивјетар3 м мн. лбтелаца) в. летач Џ). — Лијепа Ана ветрогоња, ветропир. — Шта јој вреди дозивље сокола, из горице најбољег летиостајати са . . . оним летиветром, оним оца. Прер. Вучком. Лаз. Л. л&телица, ијек. л&тјелица, ж 1. ппшца л&тивјетар, -тра, ек. л&тиветар. која издржаеа дуг лет. — фиг. Та ријеч летјелица и та мисао летјелица! Божић. 2. лбтилац, -иоца м в. летелац. Р-К Реч.

књигама, анархијсшш дјелима и летацима. Матош. Читао је последњих месеци усташке летке који оптужују Јевреје. Андр. И. лбтапиште, ијек. лиј&галиште, с место летења. — Туд вечерње је шљукам' лијеталиште, ту згодно мјесто за чекање иште. Марк. Ф. лбтало, ијек. лијбтало, с апарат за летење. — Сцена . . . лијево топ битница за обрану од зрачних лијетала. Фелд. л&гање, ијек. лиј&тЗње, с гл. им. од летати. летаргија ж грч. 1. а. мед. стање слично полусну, у коме су окивотне функције веома смањене. — Препустио се оној удобној летаргији у којој се човјеку чини да је прешао у неко стање апсолутне сигурности. Мар. б. почетни ступањ хипнозе. 2. фиг. мртвило, учмалост; болесна равнодушност, отупелост. — Хрватска је под . . . ударом . . . апсолутизма . . . пала у . . . летаргију. Крл. Хтео би да се отме из ове летаргије. Вучо. летаргичан, -чна, -чно који се односи на летаргију, који је обузет летаргијом: ~

13*

196

ЛЕТИЛИСТ — ЛЕТЊЕ

лбтилист м зоол. а. лептир тропских на пашу. — И тако се Јанкова кућа поче

крајева коме је горња страна крила окиво обојена СаШта шасћуз. БЛЗ. б. инсекат, кукац тропских крајева из пор. Р1а$тк1ае зелених крила као лист РћуШшп 81ссЦо1шт. Терм. 4. л&гилица ж авион, зракоплов и други који апаратп направљен за лепгење. — Васионским пилотима требало је пуних пола сата да поново успоставе контролу над летилицом. Б 1966. л&тилиште с основни део аеродрома на комеје простор за узлетање и слетање авиона. лдтимице прил. 1. = летимично површно, овлаш. — Она га погледа летимице. Леск. Ј. 2. хитро. — Поведосмо коло летимице. Шапч. лбтимичан, -чна, -чно који је учињен на брзину, без задржавања и удубљивања, површан, овлашан; краткотрајан, тренутан. — Ово су, у кратком и летимичном прегледу, правци у којима је ишла књижевна критика у нас. Нед. Улови летимичан бљесак што сијевне Еми у очима. Десн. лЈтимично прил. = летимице (1). — Хорват . . . чита летимично, рутинирано прелијеће преко текста ту и тамо. Крл. лбтнмичнбст, -ости ж особина онога што је летимично, површност, краткоћа. — Само у свој ноншалантности оних мемоара [Ј. Игњатовића], у њиховој летимичности . . . има . . . плана. Михиз. лВтнна, ијек. љбтина ж усеви; плодови и принос од земље у току једне године. — Узбујала љетина. Гор. Вуја . . . свози летину с угарница . . . на гумно. Ад. л&типас, -пса м 1. ветропир, ветрењак. — Из Кобилије и Хуније није [се] чуло друго до лелекање и пренемагање љешкара и химбених летипаса. Крл. 2. зоол. сисар из реда нетопира или љиљака Ргегоргв. ЕЛЗ. лбтица ж путања по којој нешто лети. — Позив господина сатаика [је] да летицом танета, по свим принципима балистике, пробија ликове. Крл. л&тичаст, -а3 -о ветропираст, лакомислен. — Цвијета [је] . . . малога . . . раста и поплашених очију, па насртљиви и летичасти Радивој лако је савлада. Ћип. л&гичасто прил. лакомислено, непромишљено. — Осјетих одмах да сам ову ријеч . . . летичасто изустио, јер ће . . . прозрети моју игру. Божић. лбтиште, ијек. л&гиште с а. место где ко летује, летовалиште; летовање, провођење лета. — За нешто мање од месец дана бићемо негде на летишту: ту ћемо да се шетамо поред неке воде и да пијемо млеко. Цар М. Кућице и л>етишта затворише врата. Војн. б. место где се лети изгони стока

зидати прије него што се кренуше у планину, на љетиште. Мат. летјелац, -тиоца, ек. л&телац. летјелица, ек. лбтелица. л&тјелиште, ек. л&телиште летјети, -тим, ек. л&гети. летка ж железна шипка на чекрку на коју се натакне цее када се суче. — Речи Маркове пролетале су јој кроз главу као усијане летке. Вес. фиг. Пробије моју душу јадну првога дана кобна летка. Рак. л&гкатк, -ам несврш. дем. према летети и летјети. — Врапчић . . . поче као пијан леткати, немоћно ударати крилима о стакло. Петр. В. летлампа ж нем. варв. справа којом се заварују гвоздени или челични предмети. — На неколико места само излетали кошчати уједи ниских приземних муња летлампи. Дав. летни, -а, -о који се односи на лет, који омогућује мтење: ~ кожица, љетни мишићи, ~ перје. лбтни, -а, -б3 ијек. л>бтни в. летњи. — К6 румен је л>етна пахнула младост. Крањч. С. л&тннк, ијек. љбтник, м покр. в.једњак.

Вук Рј.

летниковац, -бвца, ијек. л>2тниковац, м = летњиковац кућа, еила или деорац у коме се проводи летњи одмор у неком за то погодном пределу. — Собе опустјелога Вуковићева летниковца изненада су оживјеле. Коз. Ј. Лети ћемо ићи на село, но не у летниковац попут овога. Цар М. лбтница ж зоол. летна кожица р а о д ш т . — Особито су им велика три стражња прста који распињу летницу између себе и трупа. Финк. летно, ијек. л>2тно, прил. = летње као лети. — Сунце није више свијетлило прољетао, него љетно. Крањч. Стј. летнути, -нем сврш. 1. полетети, одлетети. — Са гране летну птиче. Кам. 2. појурити, јурнути, потрчати. — У собу болног оца летну Анка, ко мјесечина тихо.

Марк. Ф.

л6тн>а ж трка, трчање. — Ела се, сва задихана и зажарена од те кратке летње, објесила Мелити о раме. Том. лЈтњак1 м чекрк, витао. Вук Рј. лЈгтњак2 п летн.ак, ијек. љетњак и лвјетњбк, м покр. в. једњак. — Већ није окушао ништа до по кап млијека, што му једва слазило низ зајажени лијетљак. Љуб. лбтње, ијек. л>бтн>е, прил. = летао. — Вјетрић лагано, љетње запухујеЈ млако. Кал.

ЛЕТЊИ — ЛЕТУШТИ

197

лбтоње м мн. зоол. назив за породицу љиљака СМгор^ега. Бен. Рј. лбтопВс, ијек. љЈтопис, м 1. књига у коју се хронолошким редом уписују важнији догађаји. 2. пригодан запис неког догађаја; оно што је вредно да се унесе у летогтс. — Тек једна жел>а: доживети, знати љетопис страшни овог бродолома. Кркл. 3. (Летопис) чест назив за часописе или повремене списе: — Матице српске, ~ Југословенске академије. летописац, -сца, ијек. љетописац, м гшсац летописа. летоп&сачкб, -5, -о, ијек. љетописачки који се односи на летописце. — Песничка и летописачка истина не мора се подударати. Сур. ~ никада; Ново (Младо) ~ арх. Нова летопДсачки, ијек. љстописачки прил. година {1. Г); с и р о т и њ с к о ~ лепа, топла позна јесен или топао почетак зиме; Старо на начин летописца, као летописац. — Вишњић пре »востанија србског није ниједну ~ арх. последнм дан године (31. XII). песму СОЧИНИСХЈ летописачки сажето бележи лбто с покр. 1. крило; крај одеће налик Лукијан Мушицки. Сур. т крило. — Неколико паклица цигарета летописнн, -3, -б, ијек. љбтописни који . . . набио . . . је у оба лета шајкаче. Пер. се односи на летопис, који је као у летопису: 2. обронак, страна брда. — Изнесе [нас] ~ белешка, ~ грађа. на лето побрдици, од које се разнизало лбтораст, -асти, ијек. љбторбст, ж 1. седам брдашца. Павл. 3. коноп, уже које једногодишња гранчица на стаблу, младица. држи јарбол према прамцу. Свезн. — Усправило се осамнаест година л&то с покр. мали отвор, врата на зањихано као љетораст од зановијети. Нам. кошници куда излећу пчеле. Вук Рј. 2. покр. летина. — Газде похраниле љетораст с њива. Гор. петбвалац, -ваоца, ијек. љетбвалац, м онај који је на летовању. Деан. Рј. лбтбс, ијек. Лзбтбс, прил. у току овога (прошлог или идућег) лета (тј. оног које је л&говалншни, -а, -б, ијек. љбтовалишни ближе). — И онда још хоће да убију оне који се односи на летовалиште: ~ зграда. људе што су љетос ишли у сабор. Тур. Љетос ће нам бити добра и напретка. Љуб. лбтовалиште, ијек. л>бтовалиште, с место где се проводи лето. — Овдје се налазе лБтоске, ијек. л>?тоске, прил. нар. в. многа позната љетовалишта и љечилишта. лешос. — Ма ето, љетоске су нас Турци БГ 2. . . . као мало били притисли. Чол. л&говање, ијек. л>?тован>е, с гл. им. лбтошњи, -3, -е, ијек. љбтошњи који се од летовати. односи на протекло или текуће лето. — летоватн, -тујем, ијек. љетовати, неЈезеро се разњежило у сјајним бојама, као сврш. проводити лето или један његов део, да јс попило посљедњу љетошњу дугу. обично (из)ван места сталног боравка. — Матош. Ту се Давил однекуд сети једног Прољетовао на путу, а љстовао у сеоском летошњег доживљаја са везиром. Андр. И. дворцу. Шен. Деца која летују у Жичи . . . летургвја и летурђнја ж грч. цркв. враћају се с летовања. Пол. 1958. 1. в. литургија. 2. покр. а. хлепчић који при л&говиште, ијек. л>бтовиште, с в. лебогослужењу симболизује тело Христово, постовалиште. — Онај дом . . . преобраћен курица. — Близу двора мајку сусретао, је у прекрасни дворац за љетовиште. В носи цркви свету летургију. НП Вук. 5. 1885. ноеац који се да као прилог цркви. Вук Рј. летбвник, -ика, ијек. љетбвник, м 1. летуцати, -5м и летуцкатн, -ам нелетниковац. — У Загорју не знам за росврш. дем. према летети. Р-К Реч. — Перо мантичније мјесто и згодније да се љетовник је толико зашао у своје фантазије да је сагради. Ков. А. [По брежуљцима] се бивидио чак и мухе како летуцкају наоколо. јељели раштркани л>етовници имућнијих Бег. штоватеља винове лозе. Коз. Ј. 2. в. летиште1 (б). — Свој живот [су] нестално пролбтушти, -а, -о заст. в. летећи. — Говор водили са стоком по зимовницима и летовразумијеш и знакове летуштих крила. ницима. Но«. Марет.

лј-тњи, -а, -е, ијек. љбтњи који се односи на лето (1). — Дуг летњи дан па се [трава] брзо осуши. Вес. лбтњиковац, -овца, ијек. љЈтњиковац, м = летниковац. Р-К Реч. лбто, ијек. љбто, с 1. а. најтоплије од четири годишња доба (рд21. VI до 22. IX). — Измицало је љето. Гор. 6. фиг. доба зрелости и пуне снаге. 2. арх. година. — Песме моје, јадна сирочади, дсцо мила мојих лета млади*. Радич. Иако има мало љета, размишл>ао је већ о многом. Цес. А. 3. годишнм прстен на дрвепу. Тод. Изр. бабино, бабље ~ лепи и тпопли јесењи дани; мартинско, мратињско, мратин>е <-- пгопло време око 11. XI о црквеном празнику св. Мартпину (Мрати); на к у к о в о

198

ЛЕЋА — ЛЕУТАР

лбћа ж = сочиво 1. бот. махунаста биљка из пор. лепирњача с хранљивим семењем, ЕГУШП 1еп8. Сим. Реч. 2. физ. прозирно

стаклено тело ограничено двема кривим површинама, које мењају правац зрака кад кроз нмх пролазе. 3. анат. део ока који се налази спреда иза заслона дужице, шаренице и затвара зеницу. — На самој слузној лећи зјенице као да је лебдјела висока мршава жена. Божић. лећаив, -а, -о покр. који има по телу (рбично по лицу) леће, пеге, пегав. — Иван је гледао н>ену главу . . . и н>ено разборито лећаиво лице. Десн. л&ћак, -ћка м бот. покр. врста крупније мће Укаа епгШа. Сим. Реч. лЗћаст, -а, -о којије у облику леће, сочива: ~ зрно. дјће с в. лећа (/). — Јаков даде Исаку хљеба и скуханог лећа. Дан. За прегршт лећа чини тако богохулне обмане. Кнеж. Б. л&ће с покр. пега на лицу од сунца. — Има леће на образу. Вук Рј. л&ћелица ж (ијек.) покр. в. летелица. л&ћење с гл. им. од летети и летјети; исп. летење. л<5ћи, л&кем (3. л. мн. лбгу) несврш. изводити пилиће лежећи на јајима (о живини и птицама). — То је ипак превише као да мени кокоши новац легу. Коз. Ј. фиг. Пара се тростручила . . . а дукат легао десет. Љуб. •~- се 1. доносити на свет младе полагањем

јаја. — Поче гонити кокоши . . . Ти си матора, легла си се дванаест пута; 'ајд! Вес. У трави се љуте змије легу. НП Вук. 2. долазити на свет лежењем. — фиг. Тиња под пепелом и леже се нешто ново, друкчије од досадашњег. Цвиј. л&ћи, лбжбм и легнем (3. л. мн. лбгу и лбгну; аор. лбгох, лбже и лбже, лбгосмо; имп. лбзи; р. прид. лбгао, лбгла, легло; прил. пр. лбгав(ши) сврш. 1. а. заузети водораван положај, опружити се. — Никица . . . легао на земљу полеђице. Гор. 6. спустити се, обично у постељу, ради спавања. — У кући су већ сви легли на починак. Бен. фиг. Поноћ је прошла . . . Треба нам лећи, снови моји стари. Панд. 2. сместити се. — фиг. У његову памет . . . могла је да легне само једна мисао: иштетила га туђа земља. Сиј. 3. фиг. стишати се, смирити се, уминути. — Тек под сами крај љета врелина се избјешње и леже. Андр. И. 4. прел. ставити у постељу, положити некога. — Женс га шчепаше за ноге и легоше га на кревет. Магп. Ако имаш срца, отвори гроб, уз Јулију ме легни. Богд. 5. (по нечему, на вешто) распрострети се преко нечега, притиснути собом нешто, спустити се, распрос-

транити се по површини нечега. — фиг. Најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу. Лаз. Л. Опет је легла ноћ на мој самотни кров. Тад. 6. заћи (о Сунцу, Месецу). — Месец је био легао за Видову гору. Андр. И. 7. заложити се за тшто, потпуно се предати (нечему). — То [је] стил једнога човека . . . који је готов да легне сав за оно што каже. Јов. С. 8. пасти у постељу због болести. — Васић легне у постељу, ослабио и омршавио. Матош. У Бечу јој се мати разболела и легла у један санаторијум. Петр. В. 9. полегнути, пошти се. — Коса добила сјај и легла у таласе који се сами од себе стварају. Андр. И. 10. погинути, умрети. — Када буде легло поколење моје, с њим ћу и ја лећи на крило Вардара. Дис. Изр. к р в ће ~ биће мртвих (у тучи); лези, хлебу, да те једем ленштина, лењивац; ~ логом в. лежати логом, уз лог (изр.); ~ на посао прионути, својски се предати послу; ~ на руду покорити се, помирити се с нечим неизбежним макар колико неугодним, чему се раније противило. — Радикали неће лећи на руду. М-В.; ~ у памет (некоме) бити јасно, разумљиво. — Мени није могло лећи у памет како . . . је мушко дијете старије од најугледније старице. Нам.; не лези, в р а ж е на несрећу, ето ти зла; с т в а р је легла стеар је заташкана, смирила се. ~ се непр. покр. спустити се у постељу. — Дошавши доба спавања, легнем се и по обичају узмем књигу. Јурк. лбћни, -а, -б који је од леће: ~ брашно. леукбмија ж грч. мед. болест крви код које се сттра све већи број белих крвних зрнаца на штету црвених. леуком, -бма м и леукбма ж грч. мед. бела мрена, мрља на мрежњачи ока. леукбпласт м грч. мед. заштитна лепљива тканина која се ставља преко газе на рану. — Полијепљени леукопластима, жилави, рањави, уморни људи, пролазе једни за другима. Крл. леукоцити м мн. (јд. леукбцит, -ита) грч. анат. бела крвна зрнца. лбут м тал. 1. заст. трубадурски музички инструменат сличан тамбури. 2. рибарски бродић на весла с једним јарболом. — Дрво је јуришало на челик, митраљези из шумских ровова бректали су на прамцима леута и брацера. НИН 1958. леутар, -ара м онај који свира на леуту, онај који пева уз леут; писац песама које се певају уз леут. — Менчетић је наш познати . . . леутар или леуташ. Водн. Омами ноћ. Грли кам рамена. Дозивљу леутари. Кост. Д.

ЛЕУТАТИ — ЛЕШИНАРИ леутати, -ам несврш. свнрати на леуту. — Леутајући пјева хрватске страмботе. Водн. леуташ, -аша м леутар. В. пр. уз леутар. л&ка, ијек. лиј&ха, ж = леја. — Сагиба се, буши јамице у мекој лијехи. Андр. И. Она је лијепо уредила једну лијеху с паприком. Донч. л&кица, ијек. лијехица, ж дем. од леха. — С највећом опрезношћу [кокошке] газе и чепркају по набујалим лехицама. Шапч. лецање с гл. им. од лбцати се. лбцање с гл. им. од лецати се. пецати се, -ам се несврш. 1. трзати се од непријатног, неугодног изненађења, штрецати; осећати ледене трнке од страха или од бола; исп. летка. — Од љубе њег'ве ја се лецам. Марк. Ф. 2. покр. клонити се, уклањати се. Стев. л^цати (се), лецам (се) несврш. једеа се кретати од малаксалости, вући се; бити болешљив, куњати. — И тако леца човек, леца, па најзад . . . испусти . . . душу. Дом. Једва се мало придиже, али се и после дуго лецао и најпосле умро. Глиш. л&цедер м нем. = лицитар (1) занатлија, обртник који прави медене колаче и фигуре од теста, колачар. — Донео му га је на поклон с једног вашара мајстор Лекса, лецедер. Срем. Заступала ј е . . . лецедера и папуџију из паланке по селима. Сек. лецедерски, -а, -6 који се односи на лецедере. — Није никакво чудо што се није погодио . . . да изучи лецедерски занат, па да иде по вашарима. Срем. лецидер м в. лецедер. Р-К Реч. л§цкати, -а несврш. и уч. безл. заболети с времена на време, жигати помало; исп. лецати се. — Киша ће. — Неће, Нано! — 'Оће, 'оће, лецка ме нога. Сек. лбцна прил. покр. в. лечак (2). — Још мало, још само лецна, децо моја! Ћос. Д. лецнути, -нем сврш. непријатно дирнути, штрецнути, леднути; исп. лбцати се. — Лецну их већ само породична средина, та њихова соба и слике. Пегпр. В. ~ се сврш. према лецати се. — Кад је већ стигао на ивицу букове шуме, престрашено се лецну од нечијег тихог узвика: — Никола! Ћоп. Старци се лецнуше и згледаше се изненађени, збуњени, као укопани. Цар Е. л^чак, -чка, ијек. лијбчак 1. м дем. од лек. 2. прил. малко, врло мало, као лека ради. — Изволите ли малчице овога? — Молила бих само лијечак. Креш. лечаннк, -ика м покр. чекрк на коме се цеви сучу; исп. летка. Вук Рј.

199

л<§чење, ијек. лиј&чење, с гл. им. од лечити (се), лијечити (се). л&чилица, ијек. љ&чилица, ж она која лечи. — Тражимо ту птицу по горама тајним, лечилицу птицу да све нас оздрави. Ж 1955. лбчилишни, -а, -б, ијек. љ&чилишни који се односи на лечилиште. лбчилиште, ијек. љ&чилиште, с место и установа где се лече болесници, болница; место у које се иде ради опоравка од болести, ради оздрављења. — Похађала је и разна љечилишта у Швицарској и на Ривијери. Том. фиг. Рим је храм, школа, лечилиште. Сек. л^чити, лечим, ијек. лиј&чити, несврш. лекоеима и негом отклањати болест, предузимати мере за оздрављење болесних; утицати и настојати да болесник оздрави. — Имао сам прилике да лијечим пријатеље и знанце. Крањч. Стј. фиг. Певај — песма душу лечи! Змај. ~ се 1. повр. 2. оздрављати, опорављати се; фиг. заборављати на што. — Поморци се лијече од мора и туге. Уј. л<§чка прил. (ек.) лечак (2). Р-К Реч. лечник, ијек. лијечник, м = лекар. — фиг. Вријеме је најбољи лијечник. Вел. печнпков, -а, -о, ијек. лијечников који припада лечнику. лечвиковица, ијек. лијечниковица, ж лечникова жена. — Морали [су] тако удесити да лијечниковица за све то ништа не сазна. Коз. Ј. лечница, ијек. лвјечница, ж женска особа лечник. лечничкп, -а, -5, ијек. лКјечнички који се односи на лечнике: ~ налаз, ~ уверењвЈ ~ преглед. лечништво, ијек. лиј&чништво, с лечнички позив. — Сви су се они бавили лијечништвом. Баз. 1 леш , леша м мртво тело, мртвац. — Обарах леш за лешом. Гор. фиг. Човек је постепено постајао живи леш. Прод. л§ш 2 , лбша м шљака, згура. Деан. Рј. лбшеае с гл. им. од лешити. лбшина ж а. леш1. — Скупља модре и укочањене војничке лешине. Вас. б. стрвина, стрв, угинула животиња. — Црни се на путу лешина од пса. Гор. лешинари и л&шинари м мн. 1. зоол. а. породица великих птица грабљивица које се хране лешинама, супови Уи1шг1с1ае. Терм. 4. б. инсекти, кукци тврдокрилци са више подврста, који се хране угинулим животињама, стреождерци ЗИрћИае. Свезн. 2. фиг. људи који из користољубља нападају већ

200

ЛВШИНАРИТИ — ЛИ

савладане. — Ново друштво, нова господа су несити лешинари. Матош. лешинарнтн, -инарим несврш. поступати као лешинар. — фиг. Ако ве ствара, ако се као и прави писац не мучи, критичар само — лешинари. НИН 1960. леш&нбрски и лбшинарскв, -а, -б који се односи на мшишре: ~ грабљивост. леш&нбрски и лбшинарски прил. као лвшинар.

л&шннаст, -а, -о који је као у мшине, сличан лешу. — Свјетло је падало на н>егово лешинасто бљедило. Торб. л&шинскЗ, -3, -о који се односи на лешине: ~ задах. лбшити, -им несврш. стругати кожу која ће се прерађивати. Вук Рј. лбшић, -ића и л&шић м дем. од леш. — Нашли су . . . ш к р и њ у . . . отворили је и извадили... лешић новорођенчета. Л-К. л&шица, ијек. љбшица, ж дем. од леха. — И цветне лешице добиле су суморан изглед. Ком. лешкарати, -ам несврш. в. лешкарити. — Само у једној ћелији узници још лешкарају. Цес. А. лбшкање с гл. им. од лешкати. лешкарење с гл. им. од лешкаршпи. лешкарити, лЈшкарим несврш. одмарати се лежећи. — Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао. Лаз. Л. Она до бијела дана лешкари под перином и пије чај. Бен. лбшкати, -5м несврш. лешкарити. — Б а к о њ а . . . наиђе на неколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца. Мат. Лешкао је Стипанчић полуодјевен у својој соби. Новак. лбшни, -а, -5 необ. који се односи на леш1, мртвачки. — Зацвокота кратко. Зашто? Остала је и даље та смртна, лешна хладноћа. Леш? Не. Дав. лбшник, ијек. љ&шник, м (ген. мн. лешника и лбшникб) = лешњак плод мске; мска. — Бабе . . . по клупама шушкетају зрњем крунице као мишеви љешницима. Гор. лбшникар, ијек. љбшникар, м зоол. = лешничар инсекат, кукац штеточина, чцја женка леже јаја у зелене лешнике. Тод. лбшников, -а5 -о3 ијек. љбшников који се односи на лешник: ~ језгра, ~ љуска. лбшничар, ијек. љ?шнич5р, м зоол. == лешникар. лепшАчић м дем. од лешник. лбшљак, ијек. љбшњЗк, м (ген. мн. лешњакб и лбшњакб) = лешник. — Семе од лубенице и љуске од љешњака... ни-

су сада оста)али данима по каменим плочама. Андр. И. лешшаков, -а, -о, ијек. љбшњаков који се односи на лешњак. Изр. ~ бушач зоол. в. лешникар. Ва1ашпш писшп. Финк. лешаик, ијек. љбшњик, м в. лешник. — Растурише [се] по шибљу да беру лешњике. Ранк. лбштак, -ака, ијек. љештак, м лесково грмље, лешће. Вук Рј. л&птарка, ијек. љбштарка, ж зоол. род кока из пор. тепгреба које се највише хране плодовима и пупољцима леске Те1га8Мз ђопазха. Терм. 4. лешће, ијек. лијешће3 с зб. лесково грмље. — [Планине] оздо се подвиле зеленим лијешћем — озго огрнуле црном боровином. Сиј. л&шгаар, -ара, ијек. љбшчар, м в. лескар. — Избио је у расвит из љешчара и рече да тражи Вукалицу Марковића. Лал. ли речца 1. упитна а. тјчешће иза облика презента глагола јесам и глагола хтети, а и иза сваког глагола. — Јесте ли ми род, сирочићи мали? Јакш. Ђ. Упиташе Аксињу хоће ли да се врати мужу. Моск. б. иза еезника »да« а испред глагола. — Да ли знате где је то? Стев. в. иза других везника и других упитних речи. — Где ли ћу на ноћиште? Креш. Када ли ћу доћи по дјевојку? Колико ли повести сватова? НП Вук. Мени ли кажеш? Ћор. На Петра ли чекаш? Рад. Д. Пред кућом ли се стоји по киши? Вес. 2. намерна, између делова по облику негативног потенцијала. — Онда и трећи син пође у лов не би ли браћу нашао. Н. прип. Вук. 3. погодбена иза почетне речи или синтагме у реченици: ако. — Нећете ли по реду и закону, има у овој земљи и окружни суд. Коч. Још једаред ли неко покуша да окрене леђа Немцима, ја ћу га стрељати. Ћос. Д. Знао [сам], убацим ли коју неодлучну, она ће . . . да распреда даље. Креш. 4. растата, иза речи на коју се односи: или, да ли. — Прије двије, три ли године . . . синчић Мустафа сал е т и . . . да га пошаље у руждију. Мул. Магла ли је, киша ли ј е . . . или сенка од облака. Каш. 5. модална, иза речи којом се означава субјекттан однос према ономе што се њом каже (увереност у то, сигурност, интензитет и сл.), а испред поновљене исте те речи. — Суреп само уздигао обрве па коси ли коси. Вес. Киша лије ли лије. НК 1946. Бежи, угурсузе, те ли угурсузе један! Шуб. 6. с узвичним карактером, за изражавање расположења: чуђења, дивљења. — Па га овако и слушаш и гледаш, мајко ли мила! Сиј. 7. за изражавање супротности: пак. — Колико

ЛИБАВО — Л И Б Е Р Т И Н И З А М је он од тога Турцима давао, колико ли је њему остало, то се. . . није могло дознати. Вук Рј. Ако ли умре? Р-К Реч. Пре него ли умрем. Р-К Реч. л&баво прил. покр. љуљајући се, клатећи се. — Они се насмејаше доброћудно, олакшавајуће, безбрижно и као капља у либели, нагнуше се либаво, све заједнички. Божић. либада ж в. либаде. — Опанак [ће] изићи из употребе као што је либада изишла. Рад. Д. либаде, -ета с тур. заст. свилена или сомотска.) баршунска горња одећа до струка, широких рукава, као део старе српске окенске градске одеће. — Чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе. Уск. •< лАбање с гл. им. од либати. лббар и либар, -бра м лат. покр. књига. — Онакав м л а д и ћ . . . увијек с либром, учи и учи. Десп. лВбарце с дем. од либар. — Писао [је], колико знам, три либарца. Кур. лАбати, -ам несврш. 1. љуљати се, гибати се, мигољити. — Разуља је либала амо-тамо. Божић. Ја мислим на њу [жену], тамо где 'но вода под хладним ледом монотоно либа. Панд. 2. трептати, титрати. — Срце Иваново либало је у некој чудној тјескоби. Ков. А. либ&ла и л&бела ж лат. 1. справа за контролу водоравности равних површина. 2. зоол. в. вилин коњиц, уз коњиц (изр.). Бен. Рј. 3. врста укоснице. — Желећи да мало обрадују Зорку, послале су јој у логор један пар коштаних либела за косу. Б 1958. либдлист(а) м тал. погрд. писац. — Наврла новинска пискарала . . . бацили се либелисти на ствар. Цар Е. либ&рал, -4ла м лат. = либералац 1. присталица либерализма. 2. присталица либералне странке. — Сремац је само по имену био либерал. Скерл. лвбералан, -лно, -лна 1. који допушта слободе; слободоуман. — У већини случајева, ои је начела либералних и научних. Матош. У оном другом деспотском политичком уређењу... гонила [се] једна хуманија и либералнија мисао. Прод. 2. који се односи на присталице либерализма, који је својствен либералшму. — Капитализам почиње добивати нове особине, које он у својој либералној фази још није показивао. ОП 2. 3. попустљив, трпељив. — Зашто једном новом и либералнијом мером не бисмо све стручњаке одмах укључили у богату праксу. Пол. 1958. либералац, -лца м = либерал. — По назорима либералац. . . он није могао ус-

201

пјети ни у чиновничком звању. Барац. Разни либералци и радикалци осуђују владу. Рад. Стј. либерал&зам, -зма м 1. покрет и учење буржоазије у борби против феудализма и феудалног друштва, за смањење државне власти под појединцем; политички правац који оставља слободу буржоазији у њеном еконожком и политичком развоју. — И тако се учимо разликовати демократију од либерализма. Уј. 2. слободоумље. — Он је будно пазио да се не би на тај начин увукао у његове редове безбожни либерализам. Мар. У почетку се хтео показати либералан и укинуо је закон о цензури, али је брзо скинуо ту танку покожицу либерализма. Прод. 3. сувишна попустљивост; распојасаност. — Ако наставимо да тако благо кажњавамо преступе појединца, нашу војну дисциплину ће разјести трули либерализам. Ољ. лпберализацнја ж лат. лабављење стеге3 ублажавање ограничења. — Било [је] речи о постепеној либерализацији спољнотрговинске размене. Пол. 1957. либерализ&раше с гл. им. од либерализирати. либерализирати, -изирам сврш. и несврш. = либерализовати (у)чинити либералним, (о)лабавити стеге; ублажити, ублажавати ограничења. либерализовање с гл. им. од либерализовати. либерализовати, -зује.ч сврш. и несврш. = либерализирати. — За медведе који су се намножили предлажу да се либерализује лов на ове звери. Пол. 1959. либералист(а) м в. либерал(ац). либерал&стички, -а, -о који се односи на либералисте. либ&ралка ж женска особа либерал. — Она је такођер тврдила да је либералка. Ђал. либералност, -ости ж особина онога који је либералан и онога што је либерално. либ&ралски, -а, -б који се односи на либерале: ~ штампа. либбратор м лат. ослободилац. — Он, наш либератор, већ је с нама у духу. Цар Е. лЗбераторан, -рна, -рно који ослобађа: ~ пресуда. либбртин, -ина м ист. роб у античком Риму који је пуштен на слободу; слободњак уопште. либертинац, -нца м поклоник либертинизма, раскалашан, разуздан човек. либертинбзам, -зма м лат. раскалашност, разузданост. — Оно у фебруару био

202

ЛИБЕРТИНСКИ — ЛИВАТИ

је дионизијски либертинизам покладни. Божић. либертннски, -а, -б који се односи на либертинце. — Граница између католичког краљевања и либертинске демагогије. . . Бат. лЗбидинбзан, -зна, -зно лат. похотан, пожудан. лЗбидинозно прил. на либидинозан начин, пожудно, похотно. — Ваш глас дјелује на мене либидинозно. Крл. либидо м лат. полни нагон, пожуда, путеност. либити се, либим се несврш. 1. стидети се; устручавати се, устезати се, снебивати се. — Али се либи њених чланова као људи гејачких. Матош. Дјевојке су се у почетку либиле да се у колу ухвате до Ремзије, муслимана. Ћоп. 2. покр. прилазити тихо, привлачити се. — Видите ли лијепе ноћи, чуо би и лисицу да се либи кад не би било овога шкрипања. Шимун. л&бљнвост, -ости ж особина онога који се либи, снебивање; устручавање. — Мали шнајдер се залетео да се ожени. Ристана . . . без икакве либљивости, пристаде одмах на све. Сек. либра и либра ж лат. 1. стари ноеац. — Четвртина марке звала се ферто . . . а осмина либра. Шиш. 2. стара мера за тежину, фунта. ЕЛЗ. 3. апотекарска вага. Бен. Рј. л&браст, -а, -о покр. мршав, склон мршавости. — Он може бити мисли о њему сасвим друго, можда то да је либраст као злорана свиња. Божић. либрација ж лат. астр. периодична кретања небеских тела око положаја равнотеже; привидно колебање Месеца због његова неједнаког кретања елиптичном путањом. — У самом кретању Месеца. . . тим се именом [неједнакост] назива ц е л а . . . серија појава: евекција, варијација, либрација. Мил. либрбтист(а) м тал. писац либрета. — Обратио је и он своју пажњу мелодрами, хибридном р о д у . . . у којем су лако успијевали спретни либретисти. Комб. либр&тистки&а ж женска особа либретист{а). либрето м и с тал. текст, речи за драмско музичко дело (рперу, оперету). — У том славном покушају је либрето3 текст, сјена тих краљевских свечаних фанфара. Мапгош. Бородин је сам саставио . . . либрето своје опере. НК 1946. либро с лат. арх. либар. — Ту је. . . и несломљена »беса« дата, о којој пјевају либра, ненаписана и неиздата. Ђон.

лДбурна ж лат. ист. врста лађе, брода са два реда весала. — Гледао је како око њега плове либурне хрватских народних владара. Наз. лив, ијек. лив и лијев, м (лок. ливу) 1. техн. растопљена маса метала која се лије у калупе. 2. таква маса која је хлађењем добила облик калупа, одливак: ~ гвожђа, жељеза. л&вада ж поље под травом одређено за сенокошу и пашу. — фиг. Расцвјетале се модре ливаде јутарњег неба. Кркл. ливадак, -атка м дем. и хип. од ливада, ливадица. — Свекрва дотјера пуре с ливатка. Донч. лнвадар, -ара и ливадар, -ара м 1. чувар ливаде, пољак; онај који се бави радом на ливади, који се бави ливадарством. — Ој, Лазаре, ливадаре, ко ти даде ту ливаду? НП Вук. Исприча Лука Кочан, ливадар сеоске заједнице. Гор. 2. бот. в. уродица. Сим. Реч. л&вадарка ж 1. зоол. а. врста шљуке СареПа тесИа. Финк. б. врапа сове. Финк. 2. бот. зељаста биљка из пор. трава Роа рга1еп818. Сим. Реч. лвзадарство и ливадарство с пољопривредна грана у оквиру сточарстеа која се бави гајењем и искоришћавањем ливада. — У систему је . . . заступљен и известан број нарочито конструисаних оруђа за ливадарство. НИН 1959. л&вадица ж дем. од ливада. — Сред врбика била мала ливадица. Шен. Продаје се до саме наше куће једна ливадица. Ранк. л&вадиште с земљиште под ливадама. — Видје и њих: шљиве, засађене у двореду уоколо подводна и шашовита ливадишта. Коз. Ј. лавадни, -а, -о — ливадски који се односи на ливаде: <~ трава, ~ цвеће. ливаднДна ж лиеадска земља. — Двадесет јутара што добре оранице, што високе ливаднине. Коз. И. лв:вадњак м бот. врста лековите биљке из пор. уснатица ЗаКча рга1егшз. Сим. Реч. дАвадски, -5, -б — ливадни. л&ван, -ана м грч. арх. цркв. тамјан. — Аз јесам цар Валтазар... и донесох му дар: ливан! Шапч. л&вааски, -а, -б који се односи на град Ливно. ливати, ливам несврш. в. лити. — Сиђоше облаци да сузе ливају. Кост. Д. Висарион је ливао пиће право Теодосију у ждрела. Чипл. фиг. Сву тајну да познам, сву збиљу. Њу у град ми ливај! Наз.

ЛИВАЦ

— ЛИЖИСАХАН

ливац, -вца м (вок. ливче; ген. мн. ливаца) радник у ливници. — На њој [прангији] су изливена и слова који је ливац лио. Чипл. Ливац бронце . . . управљао је ковницом новца. ОП.

203

Инокентије VIII не престаје да ради на стварању лиге против Турске. Андр. И. Изр. Лига народа ист. међународно друштво држава (са седиштем у Женеви), основано после 1 светског рата за решавање жђународних спороеа; ~ систем спорт. л&вачки, -а, -5 који се односи на ливце, подела клубова по вредности на неколико који припада ливцима. — У дворишту с група. десне стране налазило се ливачко одељелигамент м лат. аиат. везивно ткиво ње. Лапч. Велики струг, ливачку пећ с које везује кости и појачава зглобове. вентилатором [продаје]. Пол. 1959. лЗгањ, -гња м зоол. в. лигња. Деан. Рј. лив&ник, -ика и лив&њак, -ака м прелбгарица ж зоол. назив за врсту дидмет изливен од метала; чавао, ексер, пушвљих гусака Ашег зе^ешт. Бен. Рј. чано зрно и сл. — Ексер, ексер ливењак од три цола прогутао. Рад. Д. [Пушка] лигатура ж 1. спајање двају или више бере литру тученика, а четири зрна ливе- слова у једно ради уштеде простора. 2. муз. ника. НП Вук. лук којим се повезују две ноте једнаке висине, истог или различитог трајања, у једлДвс&е с гл. им. од лити. но трајање. л&вни, -а, -б који се односи на лив; од л&гаш, -аша м члан лиге. — Горјански кога се прави лив. — Сиво сирово гвожђе није смио ударити преко Д у н а в а . . . јер је тврдо, али крто . . . То је тзв. ливно су лигаши држали сву Фрушку гору. Шен. гвожђе. НХ. Љубљана је поразила новог лигаша »Дрливнпца ж фабрика, творница за ливеводељца«. Б 1957. ње, топљење руде, за изливање метала; одел&гашки, -а, -б који се односи на лиљење такве фабрике у коме се ливење врши. гаше: <~ борба, ~ клуб. — Радио човјек седамнаест година по . . . лнгештул м нем. варв. наслоњача на ливницама оцалним [челичним], па се болестан и испијен в р а т и о . . . у домовину. расклапање у којој се може лежати. — Угодно је лежати у лигештулу, одморен, Крл. окупан. Крл. ливпичар м 1. ливац. — Романсијер л&гнит, -ита м мин. врста угља с очупоступа као ливничар. Прод. 2. власжк ваиом дрвеном структуром, дрвени угаљ. литице. лЗгња ж зоол. главоножац с телом изл&вничарство с ливничка струка, вештина ливења; наука о ливењу. Р-К Реч. дуженим у облику торпеда 1-,оН§о уи1§ат. Терм. 4. ливнички, -а, -б који се односи на ливлигоч м зоол. врста главоношца Аг§оницу: ~ одељење. паи{а аг§о. Финк. Л&в&ак, -ака и Ливњанин м човек лбдана ж покр. војвођанско народно коиз Ливна. ло. — Где је старачко коло отмено и поливра ж фр. енглеска новчана јединица, кладно коло за баке, па л о г о в а ц . . . и фунта (садржи 20 шилинга). — Парохија чудна лепотица лидана. Чипл. [је] доносила свега четрдесет ливара стерлбдац м зоол. инсекат тврдокрилац, линга годишњег прихода. Нед. Драги мој кукац корњаш 1Јуд.\1%. Бен. Рј. Хорације, дајем хиљаду ливара да је свалидер м енгл. истакнути политичт ка реч Духа истинита. Панд. вођа, првак. ливрбја ж фр. униформа за послугу (за п&дит, -ита м мин. врста густог кревратаре, собаре и др.) у већим хотелима, мена црне боје (кварц) који служи као тзв. на дворовима или у богаташким кућама. покусни камен за препознавање злата. Тућ. — Под вратима зијевало неколико слуга у шареној ливреји. Шен. лидо м и с тал. пешчани спруд. — Луливр&јисати, -ишем и ливрирати, лив- там низ море мокрим пијеском лида. Кркл. рирам сврш. и несврш. обући, облачити, Многе барке, привезане уз лидо, биле су оденути, одевати у ливреју. — Ливрејисани у комаде разлупане. Јанк. кочијаш посве спокојно сјеђаше . . . на сјепижилбнац, -бнца и лДжнсахан м далцу. Леск. Ј. Ставл>ена су врата са стра- презр. човек који се понижава да би стекао жом ливрираних слугу. Бат. нечију наклоност и користи од тога, улилига ж (дат. лиги) шп. савез, заједница, зица, удворица, чанколиз. — Сви градски . . . друштво. — Ових дана долази к њему, лижилонци сад ће плесати. Ков. А. Око Крсти, у Крижевце, посланик од цијеле себе си окупио улизице и лижисахане. лиге против Карла и Фердинанда. Нех. Вујач. .*•• »• * де > "--тп * ,

204

ЛИЖИСАХАНКА — ЛИЈЕГО

лижисаханка ж презр. женска особа улизица. — Некаква »губуља и туђа лижисаханка« да јој то краде. Ћор. дизавац, -авца м онај који лиже; фиг. шаљ. онај који успева да поспгигне само мале користи. — Ја нијесам кусавац него лизавац. Вук Рј. лизање с гл. им. од лизати. лизати, лижем несврш. 1. а. језиком додиривати нешто, превлачити преко нечега. — Приђе му једно јагњешце, па му стаде лизати руке. Вес. б. лагано и помало јести. — По три уре лижи докле ручај. Њег. в. захватати током, запљускивати; подлокавати (р води). — Од сјевера лиже му Купа окомиту, стравичну литицу. Кум. 2. џ. обузимати пењући се (о пламену), кретати се у облику пламена. — Низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак. Шапч. фиг. Црљен пламен уз образ му лиже. Маж. М. б. покр. лагано се кретати по површини нечега, клизити, лазити. — Свјећарице лижу по морској пучини. Ћип. Лађица спора и с напором лиже према копну. Вил. Изр. — пете (некоме) удворички се понашати према некоме, улагивати се; пљунути па ~ вулг. бити недоследан, заузимати стае супротан пређашњем; прсте

лЗзнутн, -нем сврш. према лизати.

Изр. ни куснути

ни ~ ничим не

бити умешан у што. л&зов, -два м улизица; исп. лижилонац. Бен. Рј. лДзол, -бла м грч.-лат. сапунска отопина креозола као дезинфекционо средство.

лЗзоформ и лнзбформ м грч.-лат.

жутосжђа течност, текућина јака мириса од формалдехида и сапуна која служи за дезинфекцију. — Таква средства [за раскуживање] су . . . крезол, лизол, лизоформ, вапнено млијеко. НЧ. лнзукати, лизучем и лизућем несврш. дем. и уч. према лизати. — Само лизуће врелим језиком запечена, огњена уста. Ранк. лАзун, -уна м покр. I. лицкало, гиздавац, кицош; нерадник. — Их, лизуна ли и накота господског? Никад хљеба ка' ни магарад не трошите. Маш. 2. облизивало. 3. улизица. .„ лиј 1 м покр. в. лисац. Вук Рј. лиј г , лија, лијо покр. в. лпх. Вук Рј лбја ж хип. и пеј. од лисица. — Утом ето лије. Пред силнога цара дотрчала сама да лаже и вара. Митр. фиг. Кнез Орловић, лија стара, нашу Анку наговара. да лижеш (једући) нар. веома је укус- Прер. Изр. ~ је долијала варалица је ухно (јело). ваћен. ~ се I. повр. 2. а. уз. повр. — Краве л&јавица ж нар. покр. пролив, проточ су се поред зида лизале дугим језицима. сНаггћоеа. — Удари из њега, да опростишЈ Пол. 1959. б. фиг. пеј. љубити се. — Камо лијавица. Љуб. ли су д р у г и ? . . . Ил' их јоште мајке из кашика хране, ил' јунаци плачу, с бакама лнјандер м бот. тропска биљка из пор. се лижу! Вел. Даћу ти ја! С ватрогасцем зимзелени с кожнатим лишћем, олеандер Кепсе лижеш! КН 1959. 3. фиг. добро се дршп о1еапс1ег. Сим. Реч. жати (рбично неискрено) с ким. — Гушалпјане ж мн. фр. бот. зељасте и дрвен а ц . . . се лизао и с Турцима и са Србинасте биљке дугог и танког стабла којим ма само да добије миха и поклоне. Павл. се обавијају око других биљака или предмеСјећао се како су се обрукали они који та, пењачице, пузачице. — Довратници су су се прошлога рата лизали са Швабама. [храма] два слона од камена, обавита лиВуков. јанама у цвату. Наз. лбзач, -ача м улизица; исп. лижилолијање с гл. им. од лијати. нац. Р-К Реч. лЗјас м геол. најстарије доба јурске форлизачнца ж женска особа улизица; исп. мације. лижисаханка. Р-К Реч. лбјати, лијам несврш. вући се наоколо, лизд&кача ж покр. врста прегаче, кепровлачити се крадом као лшица\ варати, цеље с дугим ресама. Вук Рј. подеаљивати. — Лијао, лијао — па долил&зибака ж зоол. легбаба. — Нема ни јао. Кнеж. Л. лизибаке, а камоли рибе. Божић. л&јаћ, -аћа м хип. од лисац. — Само лДзијеран, -рна, -рно покр. тал. који једе пилиће ка' лијаћ. Вес. је веома слабе конструкције, лако ломлмв. лЗјев м (ијек.) лпв. — Дотакао је још млаке вериге рукома лнјев-, ек. лев-. мале и лизијерне, што нијесу могле велики терет одржати. Ств. 1948. лијег-, ек. лег-. лЗјего с (ијек.) покр. а. лежај, постелбзити, -им несврш. покр. в. лазити. ља. — За п о р о д . . . се лијего об зиму про— Други су тврдили да изгледа као да лизе неки црни црвићи. Кос. •- - а стире под креветом родитеља. Павл. б.

ЛИЈЕК — ЛИКВИДАТОРСТВО легло {16). — Град [се] претворио у лијего туђинства. Павл. лЗјек, ек. лек. лбјен, лиј4на, лиј&но, ек. лен. лијен-, ек. лен-. пЗјење с гл. им. од лити. лиј&њење, ек. лбњење. лЗјеп1, ек. лбп 1 . лијеп 2 , лиј&па, лиј&по, ек. леп*. лијеп-, ек. леп-. лЗјер м (ијек.) (лок. лијбру; мн. љброви, ген. љербва и лЛрбва) бот. в. љиљан. Сим. Реч. Изр. ~ г о р с к и в. ђурђевак. лВјера ж (ијек.) покр. лијерица. Вук Рј. лЗјерица ж (ијек.) покр. музички инструмент сличан мањим гуслама. — Чујеш ли лијерицу како гуди? Војн. лвјеров, -а, -о који се односи ш лијер, који је од лијера. ,— Нек живи љубав, бахатница дивна, с лијеровим рухом. Домјлијбровнице ж мн. бот. породцца лијерова 1л1Јасеае. Бен. Рј. лвјес, ек. лес. -" ' *-'"- * лвј&ска, ек. лбска. лијбскин, -а, -о, ек. лбскин. лијет-, ек. лет-. лиј&татн, лвјетам и лајећем, ек. л&гати. лвј&ха, ек. л&са. лвј&хица, ек. л&ица. лнј&чак, ек. лбчак. лЗјечан, -чна3 -чно (ијек.) лековит. — Хрватска [је] на гласу са својих купељи и лијечних вода. Шен. лијеч- и лиЈечн-, ек. леч- и лечн-. лВјешће, ек. лешће. лиј&шчица, ек. лешчица. пДјић м младунац лисице. — Лија с лијићима поједе коку с пшшћима. НП Вук. лиЈнути, лАјнем сврш. в. линути. — Мало крви лијну на нос. Сек. лијо прил. в. лихо. — Нек бар Станжо има пара, да нас не буде »лијо«, рече Заврзан. Вес. лијбпрст, -а, -о в. лихопрст. — Копитари (лихопрсташи, лијопрсти папкари, лихопрсти) ступају само једним прстом. Финк. л6к х м (лок. лику; мн. ликови и ликови) 1. лице, црте лица; изглед. — Може бити крије се за тим ликом кукавна душа. Шен. На једном листу отворених књига, писана слова пламеног лика. Кост. Л. Марков трг је опет попримио свој лик у сумору љетне ноћи. Нех. 2. слика, појаеа;

фигура. — Кад се тргла, била је сама, мирна као лик од камена. Јакш. Ђ. 3. поет. личност уметничког дела с извесним карактеристичним одликама; личност уметничког дела уопште. — И тако [је] ликовима својих легендарних јунака овјековјечио наше . . . жртве, наше . . . напоре, наше . . . идеале. Крл. Он је . . . . давао у својој прози реалне ликове из живота. Глиг. 4. мн. мат. различне површине омеђене затвореним, изломљеним или кривим линијама. лик г м арх. певачки збор, хор. — По реду прво је отпевао лик Светосавску песму. Мат. Сва тројица запевају у лику. Срем. л8к м в. лика. Вук Рј. л9ка ж = лико (1) танак кончасти жилави слој с унутрашње стране коре дрвета који се употребљава за везивање и у плетарству 1Љег. — Посматрати га као баштована како калеми и везује вињаге ликом. Петр. В. У колицима . . . лежало је неколико ексера, удица, клупче лике . . . Макс. Изр. в е з и в а т и (крпити) л и к у за опуту (опасивати се ликом) бедно животарити; вучја (мечја) — бот. в. маслиница. Сим. Реч.; с а в и т и л и к е побећи. Лика ж (дат. Лици и Лики) геогр. област у југозападном делу СР Хрватске. дЗкав, -а, -о који личи на лику, тврд, жилав; кончаст, жиличаст. Вук Рј. Ликанер м нсм. варв. шаљ. Личанин. ликанерски, -а, -о који се односи на Ликтере. — У њему је дословно текла официрска крв . . . ликанерског племена. Крл. лвквидан, -дна, -дно 1. банк. који је доспео за наплату или за исплату; који се лако претвара у готов новац. 2. трг. који је у готовом новцу, који представља готовину. — Купите што више злата . . . Уложите све што имате ликвидно. Андр. И. 3. грам. текући: ~ сугласник. Изр. л и к в и д н а с р е д с т в а банк. средства која се могу брзо и лако претворити у платежна средства. ликв&датор м 1. а. фин. службеник који врши обрачун и прегледа испратост новчаних докумената. 5. правн. лице које заступа масу у ликтдацији. 2. пол. онај који води политику ликвидаторства. — Он је . . . ренегат. Ликвидатор. Објективно — издајник. Дав. ликв&даторски, -а, -о који се односи на ликвидаторство и на ликвидаторе: ~ посао, ~ поступак. ликввдаторство с напуштање рееолуционарних идеја и делатности и прибегавање опортунистичким решењима; издаја циљева револуционарне партије. — После доношења Обзнане . . . М. Пијаде . . . води борбу

206

ЛИКВИДАТУРА — ЛИКСИЈА 1

против опортунизма и ликвидаторства. Пол. ликов м = ликово част у пићу или новцу поводом повољно закључених послова; 1959. исп. алдомаш. — Виђао сам заиатлије да с ликвидатура ж одељење банке у коме купцима ликов пију. Ков. А. се врше обрачуни. 2 лВков , -а3 -О који је од лике. — Тер ти ликвидација ж лат. 1. правн. обуставбаба с оне стопе у попа с иконом у ликовој љање, прекид делатности неког предузећа и торби. Љуб. Стоји у подерану кафтанчићу финансијски послови у вези с тим; коначан и ликовим опанцима . . . сељачић. Л-К. обрачун. 2. а. утштење. — Наше трупе су продужавале ликвидацију опкољених трупа лЗковање с гл. им. од ликовати. непријатеља. Пол. 1944. б. испуњење и послвковатв 1 , -кујем несврш. силно се ледњег дела неке обавезе, окончање: ~ дуга. радовати нечему, славити победу, тријум3. извршеше смртне казне (у ратним и нере- фовапт. — Ликуј, Фиренцо, што си силна довним приликама). — Треба потанко протако! Копном и морем глас о теби лијеће. мозгати ко је први на реду за ликвидацију. Комб. Срце ми је ликовало кад сам видео Ћоп. њихов неуспех. Мил. В. ликвидацијски, лВквидациони, -а, -о лбковати2, -кујем несврш. покр. 1. а. на ликвидацију: ~ комисија, ~ поступак. (на некога) бити сличног лика, личити. Бак. Реч. б. одговарати, пристајати; прилилнквиде и ликвиде ж мн. лат. грам. чити. — Одијело бира једно другом како текући, језични сугласници (р, л, н). ће ликоват: красном момку красно одијело. ликвндирање с гл. им. од ликвидирати. Ботић. 2. индив. уобличавати, дотеривати. — Она, свуд и увијек напредно ради: ликвндирати, -идирам сврш. и неликује, краси, мекша и глади. Прер. сврш. (из)вршити ликвидацију. лЗковац, -бвца м бот. в. маслиница. ликвидност, -ости ж 1. банк. а. споСим. Реч. собност банке или дужника да на време одговори својим обавезама; уравнотежен однос л&ковина ж лика. — По кутовима између рокова обавеза и рокова потраживања. лежале хрпе жуте врбовине и ликовине. б. могућност брзог претварања вредности у Ђал. платежна средства. 2. фиг. покретљивост, лбковни, -а, -б 1. који се односи на ликове динамичност. — Сви [су] клишеји недос- (слике, скулптуре), сликарски и вајарски, татни да би одговарали ликвидности и кипарски: ликовни радови, ликовне уметритму збивања. Крл. ности. 2. индив. којије лепог изгмда, наочит. ликер, -бра м фр. врста јаког, слатког — Он је [кукуруз] најликовнији од свих биљака на овоме свету. Михиз. и ароматичног алкохолног пића. — Сад су ликбввица ж део стабљике лана из мљацкали сухе смокве и сладили се ликерикоје се добијају влакна. Бот. ма. Божић. ликбвно прил. на сликарски или вајарски, ликерскЗ, -а, -б који се односи на ликер: кипарски начин, сликом, скулптуром. — ~ есенција. Покушао [је] да ликовно изрази сурову лвк&рџија м произвођач и продавац и биједну образину човјека и друштва. ликера. — Лонџаше наизменце код КириКХ 1936. јакиса шећерџије и Цикакиса ликерџије. ликбвњак м необ. ликовни уметник; Срем. лик&рпијски, -а, -о који се односи на сликар; вајар, кипар. — Какво мишљење имате о себи као ликовњаку? Вј. 1950. ликерџије: ~ посао, ~ радња. ликово с = ликов 1 . — Пило се дабоме лик&рџиннца ж радња у којој се продају и ликово. Кол. ликери. — Чим су стигли у Београд . . . ликорез м ков. сликање, рисање урезиједан је отворио ликерџиницу. Срем. вањем. — На неким плоштим костима лвко с I. = лика. — Тек да се докучи [пећинског медведа] вежбали су се ондашњи црковног перваза, пукоше блуре и лико, а пећинци и у ликорезу. Жуј. носила се расплету. Љуб. Табани горе Ликота м нар. фам. назив за Личанина. свих тих несретника, па глежњевима врте ликотворно прил. ков. ликовно стварада би спета ужета пукла од врбе и лика. лачки. — Он је . . . у материји такође акКомб. 2. покр. витица, брк лозе. — Лозе су пуне као коприве, млазеви шибнули, тивно и ликотворно садржан. КН 1958. раширили листове и надигли своје лико лвксија ж лат. покр. = лукшија уеђ, да се њиме ухвате и обавију за какву гран- луг. — Узаврела казан ликсије, па зове чицу. Ђур. свекра да га измије. НП Вук. Прислушкиња . . . зазвала госпођу да је пита за »ликсију«. Изр. пустити као ~ н и з воду пустити да пропадне не жалећи. Војн. ^* & Ј*"^и*. -» •

ЛИКТОР — ЛИМНИ

207

лнма ж тал. покр. турпија. — Шаљем вам стихове чисте, што знаду за зубове лиме. Наз. л&ман, -ана м тур. 1. приморско језеро или залив настао тектонским улегањем и плављењем земљишта око ушћа неких река у море. — Одатле чак тамо до лимана и мора — бескрајна степа, коју су обгрлиле две реке, као оквир. Кнеж. Л. 2. вир, вртлог. Вук Рј. лимар, -а и л&мар, -ара м занатлија, обртник, који израђује предмете од лима. пвмарски и лбмарски, -а, -о који се односи на лимаре: ~ занат, ~ радник. лЈЈмб м лат. рлг. предворје раја. — Мала, још некрштена дјеца осуђена [су] да послије смрти не иду у рај, већ у лимб. Шег. лАмен и лимен, -а, -о који је од лима; исп. блехан. — Чуло се куцање јевтиног лименог будилника. Андр. И. фиг. Пјевале [су] својим оштрим лименим гласовима. Донч. л&менка ж лимена кутија; лимена : лиле непром. у изразу: л и л е - м и л е посуда уопште. — Узми са собом бар пет в. лале. — За жене је лиле-миле, освета је празних лименки. Јонке. Поново [их] врати за човека. Змај. над њихове лименке и кавене млинове. лшшј м песн. лат. в. љиљан. — У полуЋоп. сјајној зраци, из једног кута, светица пође лим&њак, -ака м и лимењача ж лимен од слике, чистија од лилија. Визн. суд (ведро, кофа, канта и сл.). — Дохвати лВлијалан, -лна, -лно в. љиљански. — лимењак на ужету и пође сама на воду. То знадем, љубави, да није твоје кривице, Десн. На изласку их је дочекала урнебесна и крв је у твом логу потпуно лилијална. бука лимењака, трубљење у рогове, звижУј. дање, хукање. Кал. лил&кати, -ам и лиликати, лиличем лимес м лат. а. граница; ист. граница несврш. оном. грајати, жагорити (о паткама): исп. гакати. — Патке лиликаху, некадашње римске државе. 6. мат. гранична вредност (скраћ. Нт.). ЕЛЗ. гуске гакаху, јављаху се силне кокоши. лВмитативан, -вна, -вно лат. који Леск. Ј. Лилипутанац, -нца м 1. сићушан ста- ограничава, који тачно утврђује, одређује новник Лилипута, измишљене земле из Свиф- оквире. — Набрајање . . . аката у позитивном тове кнмге »Гуливерова путоеањач. 2. (лили- законодавству има егземпларан, а не лимитативан значај. Мј. 1936. путанац) фиг. онај који је веома мали, одвећ лимитативно прил. ограничено. — Потсићушан; кепец, патуљак. — Показало [се] пуно правна власт . . . значи то да није да »лилипутанци«, мала предузећа, много лимитативно одређен број овлашћења. Арх. вреде. Пол. 1959. 1926. лилипутански, -а, -б који се односи на лцмитација ж ограничавање, ограничење, лилипутанце; ситан, мали. — Води своју утврђивање (цене, рока и сл.). — С лимилилипутанску »радњу«. Андр. И. тацијом најбољих дотадашњих времена ово лнлбкрилци, -илаца м мн. (јд. лилбкрисе већим дијелом искључује. Аут. лац, -илца) зоол. в. опнокрилци. Терм. 4. лимитирати, -итирам сврш. и несврш. лнљак, -љка м хрпица сена; исп. љиљак ограничити, ограничавати, тачно утврдити, (4). — Од откоса се купи сијено у лиљке, а утврђивати (џену, рок, курс и сл.). — Лимиод лиљака се граде навиљци. Вук Рј. тирао му [је] таква средства и увјете, уз л&љан м в. љиљан. — Њежни јој се које је био увјерен да неће успјети. Сим. врат савија попут лиљана. Шен. лимитнп, -а, -б утврђен, одређен; огралбм, лима м тал. танка плоча од кованичен: ~ рок. ног или ваљаног железа или другог коеаног метала, ковине; исп. олех. л&мни, -а, -б песн. лимен. — Јер би знао Изр. бели ~ железни лим превучен да су моји преци, из биљура, не из чаше танким слојем калаја, коситера. «*.«*« лимне, пили живот. Бој. •>•.' ,. . . . лбктор м лат. ист. у старом Риму члан пратње највиших чинотика и свештеника који испред њих носи симболе власти — сноп прућа са секиром. ликце с покр. дем. од лице. Вук Рј. лДкшан м покр. в. нишан. Вук Рј. ликшанати, -ам несврш. покр. нишанити. — Кад запни у тиморну гору, ми би се негдје-негдје у што ликшанали, Буд. лила ж танак повришнски слој брезове или трешњеве коре сличан папиру. — Он ме научио у Тушканцу скидати лилу с трешања и продавати код градитеља тамбура. Киш. Детињство моје . . . пуно си чобанских ватара и лила. Макс. л&ла прид. непром. фр. варв. љубичаст. — Сад господин има плаву мараму, а онда је имао лила. Ком. У сутону . . . лила прах у долинама плеше. Крл. лилати' (се), лилам (се) несврш. в. љуљати (се). — Трећи сине у беши се лила.

нпх

208

ЛИМНОЛОГ — ЛИНИЈА

лимнблог м научник, учењак који се бави изучаеањем слатких вода. лимнолбгија ж грч. наука о слатким водама уопште. лимнолбшки, -а, -б који се односи на лимнологе и литологију: ~ испитивање. лимбна ж в. лимун. — Ти си жут као лимона. Крл. лимонада ж в. лимунада. — Пред њима је у кристалним високим чашама стајала лимонада. Андр. И. лимбнит, -ита м грч. мин. руда железа, хидратисани оксид гвожђа. Тућ. лимбнитски, -а, -б који се односи на лимоншп: ~ слој. лимбнтус м тур. лимунов сок у праху. — За пиће лимунада од лимонтуса у истопљеном снегу. Дав. лимузпна ж фр. запгворен путнички аутомобил обично раскошније израде. лбмун, -а и лбмун, -уна м бот. зимзелено дрво кожастих листова и округластих жутих киселих плодова, суптропска воћка Скгиз 1ипоша тесНса; њен плод. Изр. хоће (чека) ~ чека да буде позван некуд. лнм^на ж в. лимун. — фиг. Овај коњ . . . ова . . . исцијеђена и осушена лимуна. Ков. А. лимунада ж тал. 1. освежавајуће пиће од лимунова сока, шећера и воде. 2. фиг. слабо, неоришнално уметничко дело. — Баладе Петрице Керемпуха нису . . . домјанићевска лимунадаЈ него крвава хисторија. Кол. Стала [је] да се врти с њим по соби у такту некакве лимунаде од валцера. Дав. лимунадан, -дна, -дно који је као лимунада; фиг. неизразит, сладуњав. — Из кућа . . . чују се корачнице, напитаице и лимунадне мелодије. Новак. лЗмунаст, -а, -о којије налик на лимун, жут као лимун. — Њен је кавалир лимунаст у тену. Бег. лимуната ж покр. е. лимунада. — Дедер, кћери, размути лимунату. О-А. лнмунација ж нар. илуминација, раскошно осветљавање у свечаним прилжама. — Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију? Лаз. Л. Сретен приређује »лимунацију« на селу, по чему је сатира и назив добила. Глиг. лимунић м дем. од лимун. лИмунка ж агр. врста крушке или јабуке жуте као лимун. Р-К Реч. лЗмунов и лим^нов, -а, -о који је од лимуна, који је као лимун: ~ сок. — Руменило . . . поче му ишчезавати с лица, а

лимунова боја разлијеваше се по њему. Ћор. лимунски и лбмунскн, -а, -б који се односи на лимун: ~ киселина. лимунчнћ м дем. од лимун. лимуњача ж агр. покр. врста јабуке; исп. лимунка. Тод. лнмфа ж лат. физиол. жућкаста ткивна течност, текућина у телу човека и других кичмењака, краљешњака преко које се ћелије, станице снабдевају хранљивим материјама, тварима из крви и ослобађају шкодљивих остатака искоришћетх материја 1утрћа. лимфатичан, -чна, -чно м 1. који се односи на лимфу, лимфни: ~ ткиво. 2. мед. који болује од поремећаја функције лимфе или од болести лимфног ткива. — Митрополит је био угојенЈ лимфатичан5 болешљив човек. Андр. И. Било је ту . . . лимфатичне и скулаве дјеце, шкрофулозних. БожиН. лимфни, -а, -о који се односи на лимфу: лимфни судови3 ~ жлезда. лимфоцити м мн. (јд. лимфбцит, -Лта) анат. врста белих крвних зрнаца. лАнгвнст(а) м лат. научник, учењак који се бави лингвистиком. — Лингвиста мора бити у исто време и филолог. Бел. »Рат за српски језик и правопис« младог лингвисте Ђ. Даничића . . . Барац. лингв&стика ж лат. наука о језику, о његовој природи, постанку и развитку, о системима у језику, језикознанство. лингвбстички, -а, -о који се односи на лингвистику: ~ испитивање3 ~ студија. лвнбал, -ала м лат. лењир, равнало. — Онда се пружио дио цесте, раван као линеалом завучен. Кол. лЗнеаран, -рна, -рно 1. којије као линија, црта, који се односи на праву линију, линцјски. 2. фиг. једноставан, једностран, усмерен у једном правцу. — Едвард је био сувише сталожен и одређен, сувише црнобијел и линеаран. Торб. Изр. ~ ј е д н а ч и н а , ј е д н а џ б а мат. једначина, једнаџба првога степена. лЗвеарно прил. 1. помоћу линија, цртама. — Имамо изразитог графичара . . . који се изражава више валерски а мање линеарно. Баб. 2. фиг. једноставно; једнострано. — Те утицаје може добијати или преко својих суседа или и непосредно, али линеарно и у ман>ој мери. Цвиј. лии&та ж фр. војн. полукружно утврђење испред ровова. — Тај град, јучер још тврђава принцеугенска3 са својим линетама . . . постаје данас градом трговачким. Крл. лбнвја и л&нија ж (геи. мн. линија и линија) лат. 1. а. мат. траг тачке која се

ЛИНИЈАШ — ЛИНУТИ

209

креће; геометрцјска слика у једној димензији; разлику од крајишке војске). — Као пуковник служио [је] негдЈе у Италији, код »линијацрта: права —•, крива ~ . б. црта која означаеа границу кретања на неком терену ша«, како су краЈишници звали сву ВОЈСКУ или поједине његове делове. — Иза главне изван Крајине. Тур. 2. онај који се стриктно стартне линије означујемо бијело цртану држи утврђеног политичког правца, који се предстартну линију. Аут. в. низ, ред, раз- увек држи званичног, службеног става у мештај у коме стоје ствари или људи. — политици. Веслачи не сједе у истој линији. Весл. 2. а. линијашеае с гл. им. од линијашити. саобраћајна, прометна веза са утврђеним лннијаишти, -ијашим несврш. пеј. бити станицама и редом вожње: аутобуска ~ , речна ~ , тролејбуска ~ итд. б. систем линијаш (2), опортунистички или без разутелефонских веза: телефонска ~ . 3. праеац мевања држати се линије једне политике; кретања, уздужан положај, позиција, бојни исп. бити на линији (уз линија, изр.). — Зато што се боЈиш, ти тако крваво и линиред: ~ фронта, одбрамбена ~ . — Ми нападамо на целој линији. Јов. С. 4. предео, јашиш и прилагођаваш своЈе мишљење сектор који је поеерен једном чувару поретка. оном које сматраш званичним. Дав. линијски и л&нијски, -а, -б 1. а. који — Позорник је на линији. Срем. 5. фиг. област, подручје, страна. — На свим лини- се односи на линију. 6. пом. који се односи на јама . . . корупција морала, земље и устрој- утврђену саобраћајну, прожтну линију: ~ ства. Хор. 1936. 6. фиг. а. циљ, смер, утврђен пловидба. 2. који је на свим тачкама одправац. — Излагали смо линију нашега ређеног еећег одсека, фронталан. — Непријатељ је . . . започео линијским потискипокрета. Чол. Те релативне предоџбе иду линијом апсолутне истине. Ант. 1. б. жи- вањем иаших јединица. Тито. 3. спорт. еотни пут, правац животнога пута. — ко}и се налази на линијама игралишта. — Два линиЈска суца постављаЈу се у два Сви су они готово досегли врхунац свога супротна угла дијагонално. Одб. 4. ист. живота, и њихова се линија већ почела да спушта низ стрмину. Крл. 7. (обично мн.) КОЈП служи у регуларноЈ војсци. — Линијски облик, форма, изглед. — Древне даме труну официр не може да не изговори ни сад у глини, ох, оне слатке даме финих риЈечи, а да се не би . . . позвао на . . . четни линија. Визн. Мост складних линија. Андр. И. ауторитет. Крл. 8. грана породице, рода, лоза: мушка ~ , Изр. — брод ист. главни ратни брод женска ~ . — Изузетак [је] блитвинска у флоти једрењака, највећи и наџаче наорушведска линија на хумском пријестољу. жан брод; ~ с п е к т а р физ. спектар који Крл. У другој линији потичу они од хај- сачињавају обојене линије. дучког колена. Јак. 9. заст. редовна, регул&нир, -ира м в. лењир. — На кројачком ларна војска; исп. линијаш. — Оженио се столу лежали су . . . кроЈачка креда, линир нисам и код линије служим и ту ћу крепати и шкаре. Донч. као пас. Крл. линирати, линирам сврш. и несврш. Изр. бити на линији ( д р ж а т и се повући, повлачити линије. Р-К Реч. линије) држати се утврђеног правца полиливолеум м лат. индустријски производ тике, заузимати испраеан став; борбена ~ фронт; ваздушна, зрачна ~ 1) ваз- од самлевене плуте, ланеног уља и неких душни, зрачни саобраћај; 2) размак мерен на смолпу за застирање подова; воштано платно, географској карпш; д е м а р к а ц и о н а ~ 1) мушема. — На изглачаном се линолеуму линија, појас који раздваја две непријатељске играо одблесак пламена из пећи. Макс. »ојске у време примирја; 2) линија која дели на Крчмар . . . обрише упрљан линолеум на зоне окупирану територију побеђеног непри- столу. Бег. лЗнорез м уметничко урезивање слика јатеља; ~ (линијом) (нај)мањег отпора онако како је најлакше; по линији (некој) у линолеуму слично дрворезу; уметничка радити, бити задужен непр. разг. врши- слика издубена у линолеуму. — Б. Стојановић ти (неку) дужност, радити у некој области, је у својим линорезима постигао завидну делатности; силазна ~ сродства правн. сигурност. Пол. 1958. потомци (деца, унуци итд.); средња •—> лвнотпп м енгл. 1. тип. слагачка машина средњи пут, избегаеање крајности; у г л а в н и м која излива читаве редове слога. — Спрат линијама оно што је најважније; скраћено; ниже, линотипи су куцали неједнако и у з л а з н а — сродства правн. преци (роди- споро. Ћос. Б. 2. отисак линореза. — У тељи, дедови итд.); у крајњој линији многим кућама виђале се на зидовима н>егонајзад, на крају крајева; ч у в а т и линију ве слике, лихографије и линотипи. Петр. В. чувати виткост тела, избегавати дебљање, линути, линем и лЗвути, -нем сврш. гојење. нагло потећи, пролити се. — Крупне сузе лин&јаш, -аша м 1. покр. заст. војник линуше низ образе. Дом. Руј се топли расу који служи у редовној војсци, у кадру (за и око нас лину. Марк. Д. 14 Речник српскохрватскога књижсвног језика, III

210

ЛИНЦУРА — ЛИПНИЦА

Терм. 3. б. мн. систематски назив за истол&нцура ж 1. бот. дугогодишња зељаста имену породицу. Терм. 3. биљка из пор. прострели, чији се горки корен Изр. обучен к а о <~ има много лепе употреблава у лекарстеу Оемхапа ћлеа. Терм. 3. 2. ракија у коју је додатп корен пге одеће. биљке. — Вреди ко једна најбоља линцура, лнпаза ж грч. хем. фермент који разза стомак и апетит. Срем. лаже масти у глицерин и масне киселине. лЗнч м енгл. суров напад, каменовање, — Желучана липаза . . . помаже растварању премлаћивање или и убисшво које над неким млијека. НЧ. врши разјарена гомила; вансудско сурово л&пан, -ана м зоол. — липен врста кажњавање смрћу. — Уличне памфлетс речне рибе из пор. пастрмки ТћутаИш уи1[;акоји позивају на линч ја не проматрам у пз. Бен. Рј. знаку звјездане вјечности. Крл. Докле ће п&шањ, -пња м шести месец у години, ме саслушавати ? . . . Зажелио сам да линч јун(и). — Липњем [те] гуши мирис девесиља почне одмах. Лал. и зановети. Љуб. лНнчоваље с гл. им. од линчовагпи. липање с гл. им. од липати. лбнчовати, -чујем сврш. и несврш. лбпањски, -а, -о који се односи на месец (из)вршити линч над неким. — Већ је читава липањ, јунски. — Липањска жега отјерала група била припремна полетјети за дераном је . . . млађарију. Неим. и линчовати га. Шег. лвпар м младиџа на липи, која се одсеца лбн. м зоол. в. лињак. Бен. Рј. ради скидања лике. Рј. А. лЗ&ав, -а, -о 1. који је слабе, проређене л&пар, -ара м — липик и липовик длаке или без ње. — Знамо да он [мамут] липова шума. Р-К Реч. није био сав лињав као садашњи слон. липарит, -ита м мин. ерста вулканске Жуј. 2. који опада, лиња се (о длаци). — Крупан мршав медвјед блиједо-мрке лињаве стене. — Липарит је по свом кемијском и минералном саставу једнак граниту. Тућ. длаке . . . Ћоп. липати, липам несврш. пеј. стално лЗ&авост, -ости ж својство онога што пити воду или било какву течност, текућину; је лињаво, онога што се лиња. Бен. Рј. халапљиво јести неку текућу храну. — лвљак, -ака и лЗњак м зоол. слатководВи ако сте будале, слушајте нас, липајте г на риба из пор. шарана Тшса \ и1§ап8. кинина и медицине. Срем. Липају ретку . . . Терм. 4. прекувану кафу. Нед. лДња&е 1 и л&ња&е с гл. им. од лињати липаћур, -ура м покр. дроњак што еиси с поцепаног одела. — Стид га је да се показује онако подбуо . . . сав у прњама, л&њање* с гл. им. од лињати. да с њега висе липаћури. Куш. 1 п&њати , -ам и лињати, лињЗм несврш. лип&мија ж грч. мед. обољење изражено покр. из дана у дан нестајати, малаксавати; повећањем количине масти и липоида у креи. мало мршавити, опадати. — Илија види да Рако на часове лиња, проплака и рече: лЗлен м зоол. = липан. Терм. 4. »Знао сам да ћеш ти пријед умријет«. Миљ. л&пик, -ика м — липар. — Над бијелим ~ се 1. лињати. — Почео је пре времена лишћем липика у опатском врту играло да стари; управо не да стари, него да вене, ноћно свјетлило. Шен. да се лиња. Андр. И. 2. а. губити длаку, л&пика ж бот. ерсгпа гљиве РзаШоса агмитарити се. — Стока се лиња и крмеља. уеп813. Бен. Рј. Андр. И. б. подр. ћелашти. — Глава му се већ лиња, а још га вуче за женама. Бен. лбпић м млада липа. Рј. А. лЗпица ж 1. дем. од липа. Вук Рј. 2. п&њати*, -ам несврш. покр. тући, бот. а. 8. камилица. Сим. Реч. б. биљка из млатити (некога). — Знала [је] свога драгога Андрију сваке суботе лињати рифом. Шен. пор. слезова АћиШоп аукеппае. Сим. Реч. лнп&цан, -ана, липицанац, -нца и лш&ачић м дем. од лињак. Вук Рј. липицанер м врста племенитог коња белца лињирање с гл. им. од лињирати. — добивеног укрштањем у ергели у Липици Био је . . . забављен лињирањем папира (Истра). — Изложени [су] . . . липицани, за . . . теке. Франг. и тешки помурци и белгијанци. Петр. В. Са дна алеје долази шестеропрег ситих и лињнрати, лињирбм сврш. и несврш. угојених бијелаца лшшцанера. Крл. в. линирати. В. пр. уз гл. им. лињирање. лвпицанерскп и лип&цански, -3, -о лЗпа ж бот. а. меко и лако, гранато који се односи на лишцанере: ~ запрега. дрво са жутим мирисним цветом, значајним за пчеларство и медицину ТШа р1а*урћу11о8. лЗпница ж в. мтар. Р-К Реч. *

ЛИПЊАК — ЛИРИЗАМ лбпњак м липар, липик. — Око куће било је воће . . . мало даље беше липњак. Вес. лЗпо прил. покр. чак. — Тамо липо у дубоку јесен. О-А. лЗпов, -а, -о 1. који је од липе; који се односи на липу: ~ цвет3 ~ мед, ~ чај. 2. фиг. мекан, млак, лењ (о човеку). Вук Рј. Изр. '—' крст заст. погрд. хришћанин (ад Муслимане). — Кућа да му се узме . . . а за тебе је кошара, крсту липови! Маж. М. Откупљуј се, крсте липов! Андр. И.;(као) ~ светац (бити), стајати нар. укрутити се као кип, удибити се. — Гледај га, липова свеца . . . Сим. Зар ће она као липов светац стајати у куту? Бен. лЗповац, -бвца м 1. липое мед. — Хваташе тај мед, кога називаше »липовац« и говораше да је он лек од сваке болести. Вес. 2. липов штап. Вук Рј. лЗповача ж липова батина. Вук Рј. пЗповтс, -а и липбвнк, -ика м = липик. Р-К Реч. лВповнна ж одсечено липово дрво. — Не може ватру да држи . . . врбовинаЈ јеловина, липовина. Вук Рј. лЗповица ж липар. Р-К Реч. лнпоиди м мн. (јд. липбид, -ида) грч. хем. хемијска једињења, спојеви слични мастима, састојци свих животињских ћелија, станица нарочито у централном нервном систему. — У тијелу свих организама има највише воде, затим бјеланчевина и протеина, соли, масти и липоида. НЧ. лвполист м 1. бот. врста липе ТШа сотЛглз. Терм. 3. 2. агр. покр. врсша белог грожђа. Рј. А. 1 липса ж в. липсаница. Вук Рј. липса' м = липсо во који само шгпо није липсао. Вук Рј. липсава&е с гл. им. од липсаватпи. липсавати, липсавам несврш. 1. несврш. иуч. према липсати. 2. фиг. пропадати, цркавати, сатирати се (од посла, напора и сл.). — Он, сиромах, целог дана липсава од посла, распада се од умора. Вучо. лДпсавина ж 1. в. липсотина. — Ови моји синови . . . липсавине . . . мртваци. Ђур. 2. оно од чега се не може живети, цркавица (тако је мало). — Бити стотинаш, то је бити што и ми . . . примати по дробљен оне липсавине. Ђур. липсаница ж живинче (женка) које тек што није угинуло. Вук Рј. лбпсатн, липшем сврш. 1. угинути (р животињама); исп. крепати, црћи. — Можда је липсао онај мрки во са крњим рогом. Дом. Зар да пусти липсати краву? Гор. 2. 14*

211

пеј. умрети (о чоееку). — Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади. Ранк. Нека . . . се врати кући, јер ће ондје липсати под оним мокрим сводовима. Мар. 3. недостати, помањкати. — Липше ли нам свагдања корица? Има је, хвала богу. Шен. Изр. не л и п ш и , магарче, до з е л е н е т р а в е то се не може дочекапш; то неће скоро бити. л&псаћ, -аћа м пеј. 1. пуки сиромах; онај који живи у беди, који липсава, цркаеа од беде. Рј. А. 2. умирање, цркавање од глади. — Наићи [ће] на неког бату који ће их стрпати у хапс до липсаћа. Вин. липсо м = липса2. Вук Рј. д&псовина ж в. липсотина. липсбтииа и лбпсотина ж и м 1. погрд. врло мршаво или болесно живинче; живинче које тек што није угинуло. — А ово и није коњ, него липсотина. Лал. 2. пеј. мршав, болесничког изгледа чоеек. Р-К Реч. пДпта&е с гл. им. од липтати. лвлггати, липће и лВптети, -ти, ијек. липтјети3 несврш. тећи у млазу, шикљати, лити. — Испод грла људских липтала [је] топла румена крв. Пол. 1944. фиг. Из рана јој [земљи] већ хиљаду година липти крв. Мих. липтјети, -ти, ек. липтети. лира 1 ж грч. 1. музички инструмент са жицама сличан цитри. — Изабране душе, које д р ш ћ у . . . као златне жице на златној лири. Матош. 2. фиг. а. песничка уметност, поезија. — Не, никада неће моја лира зазвонити у славу кумира. Митр. б. заст. назив за збирку популарних народних и уметничких лирских песама. — Увек [је] уза се носио штампану »Лиру«. Срем. 3. фиг. направа на крову трамваја, која спаја мотор са спроводником струје, трола. — Чуле су се трамвајске лире како клизе. Крл. 4. (Лира) астр. сазвежђе с најсјајнијом звездом северног неба Вегом. БЛЗ. лира и лира 3 ж тал. новчана јединица (у већег броја народа и различите ередности). — Ти и м а ш . . . осам наполеона и једну турску лиру. Рад. Д. Курс динара према италијанској лири . . . свакога је дана постајао нижи. Риб. лЗраст, -а, -о који је у облику лире. — Лирасти су му рогови наројтани. Финк. лирашица ж зоол. аустријска птица с репом у облику лире у мужјака Мопига вирегђа. Финк. лир&зам, -зма м поет. лирско расположење, осећајност; непосредност у изражавању осећања. — Његова и мана и врлина то је необично обиље лиризма. Скерл. Иван

212

ЛИРИЗИРАЊЕ — ЛИСИЦЕ

Крижовац губио се кроз живот у неком повишеном настројењу пуном лиризма. Крл. лиризирање с гл. им. од лиризирати. лиризирати, -изирам сврш. и несврш. да(ва)ти нечему лирски, осећајан тон, (у)чинити осећајним. — Из таквих лиризираних расположења падао је . . . у пустош. Десн. л&рик м = лиричар песник лирских песама, уметник у кога преовлађује осећајност. — Ђ. Јакшић оставио је за собом име једнога од највећих, можда и највећег чистог лирика српског. Скерл. л&рнка ж (дат. лирици) грч. поет. а. један од три основна књижевна рода, чији су првдмет интимна осећања и расположења песника, лирска поезија. — [Вразова] њежна лирика тако се угодно подударала с овим прољетним животом. Новак. б. уметничко дело у коме преовлађује емоционални, осећајни елеменат. — »Горски вијенац« ће . . . увијек бити велика поезија. А прије свега, мислим, велика лирика. Ђил. фиг. У сву лирику тога јутра одједном се споро, па све чешће, мијеша рески цикут, цикут турпије. Цес. А. лирица ж 1. дем. од лира. 2. покр. лијерица. ЕЛЗ. л&ричан, -чна, -чно који је прожет лириком; пун осећајности. — ПоезиЈа Јакшићева је лирична. Нед. Био је лиричан као какав студент. Бег. лДричар м = лирик. — Ми имамо лиричара који би са својим песмама могли пристати и у већу и богатију књижевност но што је наша. Нед. Неко вријеме писао је по узору талијанских лиричара. Барац. л&рички, -а, -о који се односи на лирику; лиричан. — Наше позориште нема лиричног младог љубавника, ни лиричку младу љубавницу. СКГ 1937. лДричност, -ости ж лиризам, лирско изражавање, лирски израз. — Тако је и у нашем Гундулићу с његовом медитативном лиричношћу . . . живјело нешто од меланхолије времена. Комб. лирбрепа птвца ж зоол. лирашица. Терм. 4. лирски, -а, -о који се односи на лирику; осећајан, чувствен. — Свака њена лирска алузија одбијала се од њега као неразумљив звук. Андр. И. лирски прил. на лирски начин, осећајно. — Песма »Рибарчета сан« . . . [је] такође преимућствено лирски обојена. Поп. Б. Баруница . . . [је] дјеловала . . . лирски. Крл. лис 1 м зоол. мужјак лисице, лисац. — Лане сам скувао једног лиса за паприкаш. Игњ.

л&с* м в. лиса (Г). — Могућност да изненадно добије црну срећку . . . подиже вриједност његову потпуно бијелом животу3 али још не као црном коњу лис на челу. Божић. 3

лАс , лиса, лбсо лжаст. Р-К Реч. лЗса ж 1. бела пега, белега на челу домаће животиње. 2. лисаста домаћа животиња (кобила, краеа, овца, коза). Рј. А. лЗсаст, -а5 -о који има лису, белегу на челу. — Добро су се познавали као лисасти коњи. Бен. лЈЈсац, -сца м 1. лисаста домаћа животиња (коњ, во). — У сусрет [им] јаше Тивадар на високу чистокрвном лисцу. Ђал. 2. бот. а. биљка влажних предела из пор. троскота, чији се зељасти надземни изданак употребљава у народном лекарству Ро1>§опшп регзкапа. Сим. Реч. б. в. троскот Ро1уеопшп. Р-К Реч. лисац, -сца м 1. зоол. мужјак лисице Уи1ре8 уи1§апз. — Пресавио [га] као ловац лисца, па затурио на леђа. Ранк. фиг. лукав, превејан, препреден човек. — Ја бих ипак . . . [био рад] да се тај лисац ухвати у ступицу што је сам намЈестио. Цар Е. 2. бот. в. медуника (I). Бен. Рј. л&сина ж голо место без траве и друге вегетације. — Сунце . . . жеже га [ди)ете] немилостиво, јер је лежало полеђашке насред лисине. Гор. 2. фиг. ћелавост. Р-К Реч. л&сић м = лисиче и лисичић младунче лисице. и&сица ж 1. зоол. звер из реда паса, у баснама позната као оличење лукавости и подмуклости Уи1рев Уи1ре8. фиг. лукава, препредена особа; исп. лисац (1). — Знам ја добро, тајног зликовника; и отац му бејаше лисица. Јакш. Ђ. 2. крзно лисице као допуна одеће или украс на одећи. — Рече Јуанита пребацујући лисицу преко плећа. Бег. 3. агр. покр. врста белог грожђа. Вук Рј. 4. бот. в. папрењача. Сим. Реч.

Изр. ~

поларна (северна) зоол.

врста лисице која живи у северној поларној области Уи1рез 1а§ориз; ~ сребрна зоол. врста лисице са скупоценим, сребрнастим крзном Уи1рез уи1рез агееШеив; терао лисицу па истерао в у к а борећи се против мањег зла упао у веће; ~ црна зоол. врста лисице с црним крзном Уи1рез \ги1ре$ те1апојЈаз1ег; ~ морска зоол. врста морског пса Акзресгаз уи1рез. Терм. 4. л&снце, лисица ж мн. окови, гвожђа којим се вежу руке ухапшенима. — Приђу младићу, пограбе га и одвуку међу се3 сгавивши му лисице. Гор.

ЛИСИЧАР — ЛИСНИ л&сичар м зоол. врста пса за лов на лисице. — Васа хвали . . . [шкотске овчаре] и лисичаре. Пол. 1958. л&сичарка ж атр. покр. врста крушке. Тод. л&сичаст, -а, -о који је сличан лисици. — Однекле [је] прислушкивао овако подмукао и лисичаст, па се сад само надмоћно смјешка. Ћоп. лбсиче, -ета с = лисић. — Допадаш ми се, као лисиче си. Ћос. Д. лбсиче&е с гл. им. од лисичити. п&сичији, -б, -е = лисичји који се односи на лисице; фиг. лукав. — Лови свјетлост лисичијих очију. Њег. л&сичин, -а3 -о који припада лисици, који потиче од лисице. — Позна да то није онај танки глас лисичин. Рј. А. л&сичина ж 1. аугм. од лисица (1). — фиг. Гле, гле старе лисичине! — рекоше сусједи. Маж. Ф. 2. крзно од лисице; исп. лисица (2). — Улази кмет, сав у лисичиви са бројаницама од ћилибара. Шапч. Слуге доносе женски огртач, постављен лисичином. Крањч. Стј. 3. јама у којој лисица пребива. Рј. А. 4. агр. покр. врста крупног, жутог, слатког грожђа. Рј. А. б. бот. а. биљка из пор. оштролиста Есћшт угЈеаге. Терм. 3. б. боражина. Сим. Реч. лАсичине ж мн. аугм. од лисице. — На ногах им тешке негве, а на руках лисичине. Маж. И. С рукама у тврдим лисичинама . . . корача сељак. Мил. В. л&сичити (се), -им (се) несврш. понашапги се лукаво. — И он стаде да лисичи и да се удвара. Ћоп. Рајковић га већ гледа како се око ње лисичи, како је обасипље обећањима. Цар Б. л&сичић м = лисић. — Открили су у подземним ходницима шест лисичића. Б 1958. лАсичица ж 1. дем. и хип. од лисица. — Лисичица пољем касука. Рј. А. 2. бот. врста гљиве за јело, папрењача. — Нађоше обиље вргања . . . лисичица. Гор. л&сичје око с шаљ. дукат, златник. Вук Рј. л&сич)В, -а, -б = лисичији. — Тамо ми се чини да има лисичја јазбина. Вес. фиг. Он . . . застре косим лисичјим погледом блијесак мржње у својим очима. Наз. лбсичји прил. на лисичји начин, лука«о; као у лисице. — Лице му постане лисичји претворно. Пав. Уста . . . некако лисичји накешена. Цар Е. лДсвчји реп м бот. а. «. лисичина (5а). Сим. Реч. б. в. куница (36). Сим. Реч.

213

л&сјак, -Ака и лЗсјак м покр. 1. в. лисац. — Вук вучицу, срњак срну, а лисицу лисјак гони. Наз. фиг. Стари Црногорац је лисјак каквих мало има. Цар Е. 2. бот. а. биљка звездасте цвасти из пор. штитара Аз1гапт. Сим. Реч. 6. в. петлова креста Ећтапгћик т т о г . Сим. Реч. в. в. јаблан (2). Сим. Реч. лнсје с зб. арх. и песн. в. лишће. — Лисје жути веће по дрвећу, лисје жуто доле веће пада. Радич. Шапутање вјетра кроз лисје . . . нујно [се] прелива тихијем ваздухом. Матош. лЗска 1 ж 1. мали, усамљени лист. 2. бот. а. плмсната, плочаста површина листа 1атта. Терм. 3. 5. лисшић крунице цвета. — Ветар тресаше велика расцветала дрвећа с којих . . . долетаху цветне лиске, црвене као кармин. Дов. 3. в. лист (1, 3, 6). — Дланови му мирисали на лиску дувана. Макс. Ако донесеш добро попуњену лиску . . . добићеш . . . два динара. Срем. лЗска* м и ж покр. нерадна особа, беспосличар; еаралица; мангуп. — Покоји лиска, полуголих нога, на вјетру трчи за раздртом капом. Шант. лВска 8 ж зоол. барска птица црна перја са белом пегом на челу, сродна ждралу РиИса аиа. Станк. С. Изр. — з е л е н а СаШпдЈа сћ1огорш. Терм. 4.; ~ ц р н а в. лиска*. Терм. 4. лискалук м покр. препреденост; шала, обешењаклук. — Вечерња променада . . . њена атмосфера, онај специфични мостарски хумор, чувен под именом »лискалук« . . . НИН 1958. лВскање с гл. им. од лискати. лЗскати, -ам несврш. дем. и уч. према лизати. — [Пси] су се мучили лискајући узалудно маст. Петр. В. Језиком му лиска ухо. Нам. ~ се лицкати се. — Да се не лиска и не сжита и дан и ноћ. О-А. лвско и лЗскоаа м лисаст пас. — На дрвењаку смотао се лискоња. Кос. лискуни м мн. (јд. лискун, -уна) мин. група силикатних минерала, тињаца, чији се кристали цепају у фине листиће. ЕЛЗ. лискунбвит, -А, -о који садржи лискун:

~ песак.

л&скунски, -3, -б који се односи на лискун. Р-К Реч. л&снат, -а3 -о који има доста лишћа; који је од лишћа. — Стоји стари град . . . као бијел лептир на лиснатој ружи. Шен. Прошло је: нема лисната заклона тајном састанку на заветној клупи. Јакш. М. лдснв и л&сни, -2, -5 1. који се односи на лист: ~ петељка, ~ рукавац, ~ омот.

214

ЛИСНИК — ЛИСТАК

— Испод кољена најистакнутији је двоглави лисни мишић. НЧ. 2. лиснат. — Мом срцу дајте да легне под лисно дрвеће. Уј. Зло време лисну искидало круну. Марк. Д. Изр. зоол. л и с н е в а ш и , у ш и инсекти, кукци рилаши који сишу биљне сокове из лишћа АрШМае; — -гризлице сиви лептирићи чије гусенице гризу лисна ткива Со1еорћога. Свезн.; л и с н е з о љ е , осе инсекти, кукци, штеточине из пор. опнокрилаца чије се ларве хране лишћем шумског дрвећа ТетћгесИпМае. Терм. 4. лвсник м сгпог белогоричног грања с лишћем као сточна зимска храна; посечена лисната грана. — По многим местима где има шуме секу лиснике и остављају за зиму. Нен. Љ. Од лисника и прућа надстрешнице и колибе [су] градили. Жуј. лбсника ж покр. посечена лисната граиа. — [Стазе] воде к шумама . . . стоговима лиснике. Вуков. Дадоше јој [ к о з и ] . . . зелену лиснику да обрсти као награду. Лал. пДсница и лЗсница ж 1. новчаник (рбично од коже). — Опростио [је] своме добротвору оно неколико крупнијих банкнота које су му . . . извирале из лиснице. Кол. Похранио у стару лисницу новац који је био уза њ. Радул. 2. а. портфељ, ташна за рукописе, документа и сл.; мапа за писма. — Извади из лиснице писма. Цар Б. 6. фиг. министарски положај. — Сви сањају о успјеху: о катедри, о побједи, о лисници. Крл. л&сн>ача и л&сњача ж анат. е. лишњача. Станк. С. л&сбв, -бва м лисаст пас. Вук Рј. л&сотина ж 1. лисичја кожа, лисичина. Р-К Реч. 2. светло или излизано место на крзну. — Лисотину [од капе] напред окренуо. Рј. А. лАспар, -4ра м покр. дроњак, закрпа. — Крпила [му је] гаће лиспарима од . . . димија, и вјерујем да и сад у њиховој кући може да се нађе по која закрпа од тога. Лал. лбст м (лок. листу) 1. бот. један од главних органа биљака, бочни израштај на грамчицама (ређе на стаблу и грани) пљоснате површине, обично зелене боје, различита облика помоћу кога се одвија транспираџија биљке. — По крошњама дрвећа . . . висио јеа жалосно као суза, покоји орошени лист. Гор. 2. покр. в. лисник. 3. а. комад папира, обично четвороугласт; две стране кнмге или свеске. — фиг. На чистом листу моје душе још звук њених медених уста не написа: љубим те. Шапч. То бијаше једини црни лист — у повијести његова дјечачкога живота. Том. б.

писмо, писмена порука. — Силно [се] разјарила на Артура и писала му лист пун горчине. Том. Хитно написа два листа. Мапг. 4. службени докуменатп, уверење, потпврда: путни ~ , спроводни ~ , товарни ~ и сл. 5. новине; часопис: вечерњи <—', политички ~ , стручни ~ , шаљиви ~ и сл. 6. оно шгпо је танко као лист. а. развучено гпесто, кора, јуфка. — На њеном колачу све да бројиш листове колико их је један на другоме. Шапч. 6. истањет плоча метала: ~ бакра, ~ алуминијума. 7. анат. задњи меснати део гњата 5ига. — Студен из земље штипала их је до ножних листова. Михољ. Неподношљиво голицање у листовима. Андр. И. 8. морска риба пљосната облика, табиња 5о1еа уи1дапз. Терм. 4. Изр. к а о на г о р и л и с т а веома много, небројено; наше г о р е ~ особа из нашег краја, сународник, односно сународница, земљак(иња); о к р е н у т и д р у г и ~ постпупипги друкчије, променити се (обично нагоре); о к р е н у се, п р е в р н у се ( ч и т а в ) — све се промени; ( о т и ћ и ) у ~ покр. отићи у шуму, постати хајдук; с в и р а т и с листа свирати без припреме, отпрве; с м о к в и н ~ фиг. застор за прикривање стидних ствари. лВст, -а, -о тал. покр. брз. — Лист као зец. Лист као хрт. Вук Рј. лЗста ж тал. а. списак, именик. — Ко сад хоће да започне листу? Дим. Први на листи најбољих тадашњих шахиста света. Шах 1. б. лист у који су унесени неки подаци. — Листу закључних резултата саставља спортска комисија. Аут. в. списак једне групе кандидата на изборима. Изр. ескрнтна ~ банк. документ у који се уписују менични дугови; и з б о р н а , к а н д и д а т с к а ~ списак кандидата на изборима који се бирају заједно; н о с и л а ц л и с т е прво лице на изборној листи; отпусна ~ документ који се добија по изласку из болнице, из војске и сл.\ п о з о р и ш н а , к а з а л и ш н а ~ плакат с именима лица и извођача; пописна ~ документ у који се уносе подаци приликом пописа становништва; посмртна ~ писмена објава о нечијој смрти и погребу; р а н г - ~ попис с обзиром на ранг, на вредност; ц и в и л на ~ годишња плата коју добија владар за издржавање своје, своје породице и своје администрације. лЗстав, -а, -о који се листа, који је у листошма. Р-К Реч. лЗставац, -авца м анат. трећи одељак преджелуца преживара са јако набораним, листастим зидоеима отазш. Терм. 4. л&стак, -ска м (мн. лисци, ген. листбкЗ) 1. дем. и хип. од лисгп. 2. подлистак,

ЛИСТАНАК — ЛИСТОМ фељтон (у новинама, часопису). — Листак паришких новина . . . доноси веома занимљив роман. В 1885. »Што је живот?« изишло је док сам се још чешће јављао, али не у самоме »Вијенцу«, већ у његову »Листку«. Мамс. Ф. Изр. ~ з л а т о о к и зоол. врста инсекта, кукца Сћгузора рег1а. Финк. листанак, -нка, листанац, -нца и пистањак, -њка м в. лиет (7). — Уске хлаче . . . савијаху се око јаких листанаца. Шен. Ја бих му био листањак сприједа окренуо, а кост назада. Старч. лДстање с гл. им. од листати (се). л&стар, -Дра м 1. лишће. — Киша оживе млад листар. Моск. 2. књига образаца за писање писама. — Читаву недјељу послије подне преписивала је из љубавног листара. Крл. 3. зоол. а. в. стеница еиеа. Терм. 4. б. в. летпилист {&). Финк. листарице ж мн. зоол. в. лисне зоље, уз лисни (изр.). Финк. л&старка ж зоол. врста морске рибе Р1егорћу11шп «са1аге. Финк. лбстаст, -а3 -о који је налик на лист; који се листа: ~ облик, листасте шкрге. — Кора [дебла] је сивоплава, листаста. Тод. л&стати, -Зм несврш. 1. добијагпи, развијати лишће (р биљкама). — Ништа још није листало3 али човјеку се чини да чује како дрвеће пупа. Бан. фиг. Опет вјера моја пупи, цвјета, листа. Наз. 2. прел. а. превртати листове књиге (свеске, списа), прелиставати; површно читати. — Одборници су листали жупске и опћинске књиге. Гор. 6. покр. слагати листове. — Комшијска женскадија листа и ликом веже огромне вијенце умекшаног и жутог дувана. Радул. ~ се разлагати се на листове. — Листа се пита. Вук Рј. писташи м мн. (јд. лАсташ, -бша) бот. врста лишајева Хлсћепез Егопскш. Бот. лАстер м фр. врста сјајне глатке и лаке вунене тканине. — Ступио је на праг у прољетном огртачу од љескава листера. Десн. лДстерски, -3, -о који се односи на листер, којије од листера: ~ влакно, ~ одело. лДстимице прил. пљоснатом етраном, пљоштимице, као листом. — Поново га [писмо] узе и лупи с њим листимице о сто. Куш. л&стина ж 1. а. аугм. од лист. — Да сам на вашем месту, ала бих написао листину. Пав. На Божић 1915. ручали су војници чорбу са листином од купуса. Јак. б. зб. лишће. — Лањске зиме био је велик снијег; под његовим теретом листива

215

се слегла. Чол. 2. повеља, стари списи, стари рукотшси. — Највеће свједочанство . . . пружају многобројне листине, писане глагољицом и народним језиком. Водн. Спушта [се] и дубље у прошлост наводи старе српске листине из доба цара Душана. Скерл. 3. бот. в. лиска (2а). — На сваком листу разликују се: петељка, листина и нерви. Тод. 4. изборна листа. — На изборима у нашем котару . . . није побиједила владина листина. Козарч. листннац, -нца и лбстинац, -инца м покр. наслага сувог лишћа у шуми. — Он покупи око себе још прегршт шушња и листинца. Ћип. [Подземни пожар настаје] кад се под земљом запали сухи листинац. 3-Г. лДстић, -а и л&стић, -ића м дем. од лист. — Зазеленило свуд. Трепери листић, пева славља. Вес. Код куће нађе листић. Био је из Добровца. Леск. Ј. Изр. г л а с а ч к и ~ листић на коме су написана или одштампана имена кандидата за које се гласа. л&стићав и л&стићаст, -а, -о који је у листићима, листаст. — Бијело сирово жељезо има бијели лом, листићаве је структуре. Кем. [Графит] налазимо . . . у љускавим, листићавим и влакнатим накупинама. Тућ. лист&чаре и лист&чарке ж мн. бот. лиснате махоеит Ми$а. Терм. 3. Деан. Рј. лАстичарке ж мн. бот. назив за гљиве које на доњој стпрани клобука имају зракасто положене листиће Авапсасеае. Бен. Рј. лЗсто прил. тал. покр. = листом брзо, одмах, сместа. — Листо су га слуге послушале, оседлаше коња големога. НП Вук.

листббрст, -а, -о у изразу: листобр-

сти л е п т и р зоол. врста лептира штеточине, главоња ^утаШпа сПвраг. Финк. лВстови м мн. покр. врста појаса за који се задева оружје. Свезн. л&стовина ж гужва од зеленог лишћа. — Звонце парипчету зачепише листовином да по комшилуку не брече. Ћип. лбстовни, -3, -б који се односи на лист, писмо. — Повреда листовне тајне. Рад. Стј. листодавац, -вца м ков. доносилац листа, писма. — Већ у писму свашта, а обично и то да се листодавац препоручује као згодаи младожења. Мат. пвстблик, -а, -о који је у облику листа, сличан листу. — Покрај обала виде се агаве са разметљиво раширеним листоликим органима својим. Јак. лвстом прил. сви заједно, ст до једног. — Сва Крајина диже се листом. Шен. Трнова се листом дигла на устанак. Чол.

216

ЛИСТОМ — ЛИТЕРАРИЗОВАТИ

лЗстом прил. = листо. — Листом

Никац у плужину дође. Вук Рј. листбноша м поштански службеник који разноси листове, писма, писмоноша. — Ступи у двор листоноша и предаде Митру лист. Јурк. Листоноша . . . предаде . . . јутрошњу пошту. Ћип. листбношци, -ножаца м мн. (јд. листбножац, -шца) зоол. врста ситних, већином слатководних ракова са листастим крајњим чланком ногу РћуПороЈа. Терм. 4. лбстопад м 1. десети месец у години, октобар. 2. а. опало лишће. — Он се заљуља у нагњилом листопаду, као изврнута корњача. Кал. 6. падање лишћа у јесен. Деан. Рј. лЗстопадни, -3, -б 1. којему у јесен опада лишће (р дрвећу): ~ шума, ~ дрво. 2. «. листопадски. Деан. Рј. лвстопадски, -&, -6 који се односи на месец листопад, октобарски. — Листопадско јутро било хладно и понешто влажно. Коз. Ј. листбродан, -дна, -дно који обилује лишћем, који има много лишћа (о дрвећу). Деан. Рј. листдрошци, -рожацЗ м мн. (јд. листброжац, -шца) зоол. инсекти тврдокрилци, кукци корњаши са листасто заершеним пипцима 1_,атеШсогша. Терм. 4. лВстосбк и листДсек, ијек. лИстосијек и листбсјеК; м и листбсеча, ијек. листбсјеча, ж покр. земљишгпе са дрвећем с кога се секу гранчице са лишћем за исхрану стоке; такео дрвеће. — Око поноћи стигоше и изабраше осредње3 ничим неупадљиво мјесто у честару међу листосјецима. Лал. Дан је ћутао над селом, зрио тамо под планинама . . . у живицама и листосечама. Ђур. листотбцалци, -цалаца м (јд. листотицалац) зоол. листорошци. Финк. листбшкржњак м ке. — Међу неправим валазимо опет јестиве драгоцјену бисерницу.

зоол. врста шкољлистошкржњацима шкољкаше, али и Финк.

лвстра ж покр. бочни зид сеоске куће (са забатом). — Пришао је иза листре, са северне куће. Ђур. Врата окренута истоку, са два мала прозора на листри са јужне стране. Пол. 1953. л в т 1 ж 1. литица. — Стравични гребени и суновратне лити ове огромне и дивље планиве почињу да се крваве од првих сунчаних зракова. Ђон. У пећинама змајеви су скрити, и слап се руши прско стрме лити. Цес. Д. 2. пљосната страна мача, сабље. — Измиче противниковом оружју чинећи круг врхом своје лити. Мач.

лвт* ж слатко вино, мошт, шира. — Је ли то из твог винограда? . . . Јест, брате, чиста лит баш с оне поребрице над подољем. Прер. литавац, -Звца м онај који лита; фиг. фам. ћеретало. Деан. Рј. л&тавац, -авца м геол. жућкаст, шупљикав кречњак, еапненац постао од црвених алги у обалском појасу миоценских мора. БЛЗ. литавица ж пролив, проточ. Деан. Рј. литанија ж и (ређе) литаније с (обично мн.) грч. 1. цркв. молитва у част Богородице и светаца у којој наизменично учествују свештеник и хор, или народ, јектеније. — Пјева са хором и с она три грлата пјевача све химне, све литаније. Матош. Морам и ја, кад чујем да сс певају литанија, и сам да изречем своја Ога рго поМз! Богдан. 2. фиг. а. ир. грдња; исп. уз буквица« (изр.). — То ће их збунити, неће знати како да почну своју горопадну литанију. Јакш. Ђ. 6. дуго и досадно набрајање, причање. — И сада заредаше литаније јада и невоља. Цар Б. Изр. очитати коме литанију изгрдити кога. — Очита он . . . својој кћери папрену литанију. Шен. литање с 1. гл. им. од литати. 2. литаеица. — У прашњавом . . . од гушчијег литања загађеном селу у празничнс дане лудо [се] певало. Маш. лбтар и лбтар, -тра м грч. »« литра (1) јединица за мерење запремине, волумена течности, текућине ( = 1 дмг); стаклен суд такве величине. — Пунила [је] полиће и литрове и ревносно бележила наруџбине. Рад. Д. лбтар м грч. 1. огрљак за животиње (рбично псе); плочица са бројем о врату пеа. — Држећи их [псе] за литаре чекао је на капији. Петр. В. Моје псетанце . . . нестало је пре неколико дана. На њему је сребрн литар са мојим именом. Нуш. 2. покр. а. конопац. — Донес'те ми свилена литара. НПХ. б. узан женски појас. Вук Рј. литарац, -рца м дем. и хип. од лптар. — На њима [хртовима] су чохани покровци 3 а о врату злаћани литарци. НП Вук. лАтати, литам несврш. имати пролив, проточ. Вук Рј. лбтераран, -рна, -рно а. који се односи на литературу, књижеени: литерарни покрет, ~ вече. 6. књижевно образован, начитан. — Врло литераран, он [Беговићј је био типичан писац хрватске грађанске публике. Барац. литераризирати, -&зир5м и литераризовати, -зујем сврш. и несврш. литера-

ЛИТЕРАРИСАЊЕ — ЛИТИЦА

217

литературизбрати, -изЕрЗм сврш. и несврш. да(ва)ти књижевни облик нечему; ир. изложитиу излагати нешто не држећи се много чињеница. В. пр. уз гл. им. литературизирање. литературнЗ, -3, -б литерарни, кнмлитерариса&е с гл. им. од литерарисати. жевни. — Самокритички је претресао своју — Дигресије и . . . литерарисање одводе је литературну првенчад. Глиг. . . . у развученост. Ств. 1952. лбти, лијбм (трп. прид. лАвен, -&на, литерарисати, -ишем сврш. и несврш. -бно и лит, -а^ -о) несврш. 1. тећи у млазевима (о киши, сузама, зноју и сл.). — Са (обично ир.) 1. бавити се литературом, људи је лио зној. Јак. На длану очи зракама расправљати о литератури. В. пр. уз гл. се смију и моје сузе не могу да лију. Гор. им. литерарисање. 2. литераризирати. — Прилично шематски »литерарише« соци- 2. а. пустити да нешто тече у млазу, точити; (про)сипати. — Ракија се немилице ологију провинцијског градића . . . Михиз. лије. Лаз. Л. Ширили су господарство лбтерарно прил. на литераран начин, Венеције лијући своју крв за своју земљу. књижевно. — Волио [ее] пред људима Божић. фиг. Шири сс [липа] и шушти и изражавати литерарно. Шег. мирисе лије. Пар. 6. заливати, натапати. лпт&рат, -4та м књижевник. — Хтио не — Ја ћу тебе сузом лити. Уј. 3. израђивати хтио морам остати што јесам, литерат. Уј. предмете сипајући у калупе топљен материјал литератић м дем. и пеј. од литерат. — (метал, восак и др.). — На н>ој [прангији] су изливена и слова који је ливац лио. Сваки литератић усуђује се издати своје Чипл. незреле продукте. С 1911. ~ се 1. тећи, сливати се. — Па јој уданит&раткиња ж књижетица. рише сузе на очи, па се лију и падају на лит&ратор м књижевник. — Међусобно ђердан. Вес. 2. фиг. разливати се, ширити се воле литератори. Уј. То није више лите- се. — Злочин по граду се цијелом лијс кб ратор који развија једно обично књижевно отрови тијелом. Домј. место. Скерл. л&тиј м хем. -= литијум хетјски елелит&раторка ж књижетица. — Она менат, преи у групи алкалних метала, мек је престала бити »српска девојка« и постала сребрнастобео метал сличан натријуму (1л). је литераторка. Скерл. БЛЗ. лит&раторски, -3, -0 који се односи на л&тија ж грч. цркв. а. поеорка верника литераторе, књижевнички: ~ поступак. са крстовима, иконама и др., процесцја; фиг. лит&раторски прил. као литератор, дуг низ људи. — Гораковићка . . . стоји у као у литератора. — Свуда се . . . види реду са литијом других. Сек. Сучу се узбрдо његова личност . . . и литераторски сујетно према извору литије жена погрбљених. Десн. 6. покр. цркеени барјак који се носи ја. Скерл. литбратски, -5, -5 који се односи на у литији. — Нашу су литију поклонили литерате и литературу, књижевнички, књи- цркви велики ктитори . . . који су и звоно поклонили. Чипл. жевни. — Његово религиозно пјесништво литијаза ж грч. мед. стварање камена . . . је чист литератски посао. Комб. у појединим органима (бубрезима, жучном литерат^ра ж лат. 1. а. сва књижевна дела једног народа, једне епохе или целог чове- мехуру и сл.) 1к1иа$1$. чанства: руска ~ , словеначка ~ , франлит&јаш, -Зша м 1. учесник у литији. цуска ~ . 6. фиг. оно што је књишко, што — Кроз њу се мичу ведри литијаши, млади је узето из литературе, књижевно угледање. и стари. Коил. 2. мн. зоол. врста ноћних — У тим стиховима . . . има можда више лептира из пор. ТћашпакзроесИае. литературе него поезије и истине. Панд. Изр. зоол. х р а с т о в ~ Тћашпа1ороеа 2. писана дела која се односе на једну науку, ргосеззшпеа; б о р о в ~ Тћашпагороеа риуоједну струку, или један проблем; сва дела сатра. коришћена при изради једног научног рада: литијум м хем. = литиј. историјска лингвистичка ~ , филозофска лВтимвце прил. покр. пљоштитце. — ~ . — О чувеној трагедији данскога краљевића . . . створила [се] цела велика литера- Не удри га сабљом сјечимице, нег' га удри сабљом литимице. НПХ. тура. Панд. лЗтина ж растопљен метал. Бак. Реч. литературнз&рање с гл. им. од литературизирати. — Други су своје успомене лбтица и лЗтица ж грч. висока стрма тјерали у литературизирање. У;. стена. — Соко мрзи псхља од прашине . . . рно обрадити, обрађивати нешто, (на)правити литерарним; фиг. улепша(ва)ти. ~ се до6и(ја)ти одлике лшпературе, поста(ја)ти литераран. — Одговарајуће странице новина трансформирају [сеј у виши ступањ литераризирајући се. КН 1960.

218

ЛИТИЧАВ — ЛИФТБОЈ

соко хоће високу литицу. Њег. И пође . . . преко литица и хриди, преко гора и мора. Фран. л&тичав и лбтичав, -а, -о пун литица, стеновит. — Одлетео си . . . уз неке далеке литичаве стране. Вуј. лАтичаст и лВтичаст, -а, -о сличан литицн, стрм, окомит. — Над њим [пољем] ћути још сјеном обастријета литичаста плаиина. Ћип. лЈЈтнутн, -нем 1. сврш. према литати. 2. склизнути. Р-К Реч. лнт&граф м 1. онај који се бави литографијом. 2. апарат за литографију. литографија ж грч. а. умножавање слика, цртежа или текстова отискивањем са углачане плоче меког камена. б. снимак израђен на тај начин. — У многим кућама виђале су се на зидовима његове . . . литографије. Петр. В. С литографије као да су звецкала његова многобројна одликовања. Сим. в. радионица у којој се изводе такви радови. литограф&рати, -графирЗм и питографнсати, -ишем сврш. и несврш. умножаеати путем литографије. — Он је тај свој налог дао литографирати. Крл. Расправи су додане и двије литографисане таблице. В 1885. литбграфски, -3, -б који се односи на литографију и литографе, који служи за литографисање, којије начињен помоћу литографије: ~ камен, ~ рад. литблог м научник, учењак који се бави проучавањем литица, стена. литолбгија ж грч. наука о стенама. литоња м онај који лита, који има јак пролив (р човеку и говечету). Вук Рј. литоралац, -лца м лат. становник обале. лЗторални, -5, -б обални, приобални: ~ појаСЈ ~ подручје. лВторест ж дијал. стока од онога лета, од оне године. Вук Рј. литосфбра ж грч. спољашњи, вањски тврди омотач земаљске кугле, Земљина кора. литбта ж грч. поет. стилска фигура којом се прави израз замењује слабијим, и то супротним и негативним. лЗтра ж грч. 1. = литар. 2. заст. стара мера за тежину и течност, текућину, четвртина оке. — На сву Црну Гору бог је дао оку памеги, а ти сам имаш двије литре. Нен. Љ. литр&њак, -ака м = литрењача (1) стаклен суд за течност, текућину запремине од једног литра. — Пред њима је стајао литрењак са ракијом. Рист. Налије литрењаком обје чаше до врха. Божић.

литр&њача и лбтреаача ж 1. = литрењак. — На столу празна литрењача са етикетом: »Права сремска шљивовица«. Чол. Ударцем литрењаче по глави нетко [га је] смлатио. Креш. 2. заст. оно у што се може ставити, сместити количина чега тежине од једне литре; исп. литра (2). — Уђе Василијан . . . са пст великих дуванских кеса литрењача у којима су разне осушене траве. Ранк. лЗтрец м дијал. хип. од литар. — Дајдер . . . један литрец. Нам. лЗтрица ж хип. од литра. Вук Рј. л&тросити, -им сврш. грч. покр. избавити, ослободити чега. — Сјеку Виду око нога гвожђе, те га једва гвожђа литросаше, али бритке сабље поломише. НП Вук. литургија ж грч. а. главно богослуокење у правослатој цркви, служба божја; исп. миса. б. књига са текстом литургије; партитура песама које се певају на литургији. — Пиље у древну литургију, штампану у Млецима. Уј. Увече ми свира руске литургије, јер зна да ја то волим. Црњ. лнтургијски, -3, -5 који се односи на ттургију: ~ језик, ~ књига. лит^ргика ж цркв. наука о богослужењу, о црквеним обредима. литургичкВ, -3, -б а. који се односи на литургику. 6. литургијски. — Питање литургичког језика било је у првом реду политичко. Комб. лић^рак, -рка м покр. кишоносан облак. — Ветрењача . . . прати облака ток, кишних великих лићурака. Чипл. лнфбрант м нем. онај који врши набавке и испоруке одређене робе (за државу, војску, већу установу и сл.~), снабдееач, добављач. лиф&рантов, -а, -о који припада лиферанту. лиферацвја ж набаека, добава и испорука неке робе, снабдевање неком робом. — Лиферације оружја . . . диван су примјер ове тезе. Крл. лбферовати, -рујбм сврш. и несврш. набавити, набављати; испоручи(ва)ти (неку робу), снабдети, снабдееати (неком робом). — Лиферује месо за све београдске гарнизоне. Бар. лЗфрати, -Зм и лЗфровати, -руј€м сврш. и несврш. разг. в. лиферовати. лВфт м енгл. електрична направа за подизање људи и робе -(у аишеспратницама и др.), дизалица. лЗфтбој м енгл. онај који у »еликим зградама управља лифтом.

ЛИХ — ЛИЦЕ

219

лбца ж тал. зоол. врета мореке риВе лАх, лАха, лбхо непаран (р броју); супр. 8епо1а ЈшпегШз. Бен. Рј. так. Вук Рј. лбх прил. заст. само, једино. — Њезину лицашце, -ца и -ета с дем. и хип. од лице. поносу противило се да буде лих слијепим — Онда је оно лицашце, њежно и дјевојачко, оруђем. Шен. Куварица га је једно јутро ушло у његов живот. Нех. дочекала са, »лих« за њега, печеном џигерицом. Петр. В. лбце с 1. а. анат. предња страна главе у човека. — Он паде лицем на кревет и лбхање с гл. им. од лихати се. горко зарида. Лаз. Л. фиг. Румунија окреће лихати се, лЛхам се несврш. играти лице од Беча. Јов. Ј. Као кривац пред се пар или непар. Вук Рј. лицем правде, осјети потребу да преда лбхва ж камата; давање новца у зајам оружје. Хорв. б. израз, расположење које уз претерану камату, зеленаштво. — Не се огледа на лицу (1а). — »Почело је ...« тражим вам писмена, ни лихве. КаД смирите говорило је лице сваког војника. Крањч. летину и дођете до новаца, вратићете ми. Стј. в. образ. — Поднареднику се презШапч. Све је стекао лихвом и лупештвом. риво навора кожа на десном лицу. Гор. Кос. 2. а. особа, личност: војно <—', техничко ~ , лЗхвар м човек који даје новац на лихву, цивилно ~ . — На бини се појави једно каматник, зеленаш. — Пођите којему за- ново лице. Уск. б. личност у драмском делу. гребачком лихвару који сиротињу гули до — Једно од главних лица »Новеле од Стакрви. Шен. нца« глумио [је] бивши »старац Радат«. Водн. 3. предња страна зграде окренута улици лбхварев, -а, -о «= лихваров који припрочеље, фасада. — Лицем је гледала зграда пада лихвару. на страну одакле је прилаз од пута. Ђал. лихварен>е с гл. им. од лихварити. Оде у своју собу, која беше с лица. Глиш. лихварити, лихварим несврш. бавити 4. изглед; облик, карактеристичне одлике, се лихварењем, бити лихвар, зеленашити. — обележје. — Здружите сс громи и потреси, Али не крадем сељацима иметак, не лихсрпској земљи друго лице дајте. Њег. Тако варим и не гулим народа, као ти. Кос. је иначе мртви и строги град сасвим излбхварка ж окенска особа лихвар. Бен. Рј. мијенио своје лице. Нех. 5. а. права, боља страна чега (најчешће неке тканине); страна лВхваров, -а, -о =•= лихварев. одеће с које се она носи; површина (чега); лЗхварскВ, -3, -б који се односи на лих- супр. наличје: ~ свиле, ~ сукна, ~ штофа. вара: ~ посао, ~ поступак. — Кад изврне на лице крзно ћурка, постане »дивљи вук«. Сек. По борама земљиног лбхварство и лвхварство с занимање лица познајемо милионе измена. Нен. Љ. и поступак лихвара, зеленаштво. — Поб. покр. тканина, материјал за одећу. — јавило се лихварство. Пов. 1. Решила [је] да од прве повишице купи лбхнути, л&хнбм сврш. заст. минути, избећи, уклонити се. — Брат Илија, пушка себи лице за хаљину. Дом. 6. (скраћ. л.) грам. граматичка категорија код заменица га убила5 он не лихнуо сабље Халилове. и глагола којом се означава особа која говори НПХ. (7. л.), саговорник {2. л.) и особа или предмет лбхо прил. неггарно; неравно, неједнако; о коме се гоеори (3. л.) 7. (у предлошкој без парњака. — Овијех момака који иду служби) према, супротно од. — Лице врата по барјак ваља свагда да будс лихо (нпр. стајала у соби висока . . . гвоздена пећ. 5 или 7). Вук. Јурк. лих&пер, -а, -о изттоперен, швијен. Изр. гледати смрти у лице бити у Рј. А. животнојопасности; ~ и наличје медаље добре и рћаве стране (нечега); лицем 1) лихбпераст, -а, -о в. лихопер. — Лишће лично. — Т о се није догодило ни Лили ни је лихоперасто, и сложено од 6—8 пари Пери скелеџији . . . већ лицем Левчидугуљастих, завршкастих и зупчастих лис-прадеди.^/шгл.^2) в. лицем на. — Фра Брну тића. Тод. удари капља лицем трећи дан Божића. лихбпрст, -а, -о који има само један Мат.\ лицем на (тај дан) тачно, управо прсш, односно непаран број прспгију. — Нека (тога дана); лицем у лице непосредно, бијела рука, лихопрста или стопрста, бли- један према другом; мењати боју лица жила се његову грлу. Божић. изразом лица показати непријатно изненалнхопрсташи, м мн. (јд. лихогфстбш, ђење (од страха, понижења и сл.); на лицу -4ша) зоол. сисари из реда копитара са неместа на месту гдесе нешто десило, догодило; парним бројем прстију или са по једним прсна месту о комеје реч; (на) правити кисело том. ~ примити, примати нешто с нерасположењем; нестати са лица земље нестати, лихбрук, -а, -о једнорук. Бен. Рј.

220

ЛИЦЕАЛНИ — ЛИЦИТИРАЊЕ

лиц&мерка, ијек. лиц^мјерка, ж окенизгубипш се; окретати ~ од некога избегавати некога; осветлати лице (образ) ска особа лицемер. — А Магда, она стара

1) одлично се показати, пижњети успех; 2) (некоме) својим успехом подићи углед некож; п о к а з а т и п р а в о ~ отворено изнети, открити намере; п р а в н о ~ правн. законом признагпа организација, установа и сл.; п р е д лицем целог света наочиглед свих,јавно; т а њ и р с д в а лица дволична особа; дволичност; у зноју свога лица сопственим, властитим радом, трудом; у лице (рећи) непосредно, у очи; ф и з и ч к о ~ правн. појединац, грађанин као носилац права и обавеза.

лицемјерка. Шен. лиц&мерник, ијек. лицбмјерник, м лицемер. Бен. Рј. лЗцемерно и лицбмерно, ијек. л#цемјерно и лицбмјерно, прил. на лицемеран начин, као лицемер, неискрено, претворно, подмукло. — Претварају [се] тражећи бајаги . . . утехе и спасење лицемерно прикривајући своје жеље. Чипл. лицем^рност, -ости, ијек. лицемјфност, ж лицемерје. — О, учинили сте чин што лвцеални, -а, -б заст. в. лицејски: ~ . . . врлину сву у лицемерност претвара! књижница, ~ штампарија. Панд. лицеј, -^ја и лицеј м грч. а. заст. некалиц&мерски, -5, -б, ијек. лиц^мјерски дашњи назив неких наших школа средњег и који се односи на лицемере: ~ поступак. вишег ступња. — Велика школа отворена лицембрство, ијек. лицемјбрство с лије . . . на место старог лицеја. Јов. С. Иза цемерје. — Мрзио [је] само на једну ствар ових ферија неће Грич имати више лицеја на свијету: на лицемјерство и надутост. ни гимназије. Матош. 6. тип средпе школе Нех. у неким земљама. лицбмјер, ек. лицбмер. лицбјац, -јца м ученик лицеја. — Све лнцемјер-, ек. лицемер-. је исто . . . Као онда . . . кад је био чобанче, л&цевц м, лиц^нца и лиц&нција ж кад је био ђак . . . лицејац, великошколац. лат. дозвола, одобрење за коришћење заштиЋос. Д. ћеног патента; право повлашћеног вршења лицбјист(а) м в. лицејац. неког посла; право повлашћеног искоришћавалвц^јвсткиња ж в. лицејка. ња нечега. лнценцијат, -ата м назив за евршеног лнцејка ж ученица лицеја. — Пејсаж студента високе школе у неким земљама. може насликати свака лицејка. Баб. лјкцидер к в. лецедер. лицејски, -а, -б који се односи на лицеј: л&цидерски, -&, -б в. лецедерски: ~ ~ настава, лицејске просторије. колач. лиц&мер, ијек. лиц&мјер, м = лицелицбтант м учесник, судоник у лицитамерац онај који прикрива свој прави лик представљајући се као добар и добронамеран човек; цији. лбцитар м нем. 1. •= лецедер. — Ту подлац. — Лицемјер и буквојед достојни је Лазо лицитар са својим медењацима. су само презира. Уј. Јурк. 2. лицитарски колач. — Вриједне лЗцемеран и лицбмеран, -рна, -рно, грађанке и њихов мушки »дробиш« кваијек. лИцемјеран и лицбмјеран који има рили желудац лицитаром. Шен. особине лицемера, који је својствен лицемеру, лицитарка ж окенска особа лицитар; неискрен, дволичан, претворан, подмукао. — О, нашта ће ми лицемерне хвале! Мас. лицитарова жена. — Она се такођер заустави код лицитарке. Донч. лицем^рац, -рца, ијек. лицемјерац, м л&цитаровина ж лицитарски колачи. = лицемер. — Не буди лицемјерац! Драж. — Сједају к столу. Ваде покрадене бутиНе мори је подмукли смијех подлаца ни не. Сира. Саламе. Цуре лицитаровину. Крл. жаловањс лицемјераца. Ћип. л&цитарски, -а, -5 који се односи на лицбмерити, -им, ијек. лиц^мјерити, лицитаре: ~ занат. несврш. поступати као лицемер, претварати лицитација ж лат. јавна продаја чега се. — Сад га сви нуде дуваном . . . и пивом . . . а он опет прима и дуван и пиво, или давање у закуп радова и сл. путем јане лицемери. Срем. Ти си у једној невје- вног наджтања, драокба; фиг. ценкање, поројатној паници и још увијек лицемјсриш. гађање. — Сад настаје лицитација: они зову3 СТИД одбија. Јов. Ј. Мар. лицвтер м в. лецедер. — Био он јулицбмерје, ијек. лиц^мјерје, с особина и поступак лицемера, дволичност, пршпвор- чер у вароши, па купио код лицитера етво. — То је комедија о језуитском ли- срце с огледалцима. Ивак. цемерју и религиозној обмани. НК 1946. лицитирав>е с гл. им. од лицитирати.

ЛИЦИТИРАТИ — ЛИЧИТИ« (СЕ) лицитАрати, -цитирам сврш. и несврш. прода(ва)ти на лицитацији, изнети, износити на лицитацију; учествовати, суделовати на лицитацији као понуђач. лЗцкало м и с онај који се лицка, који се претерано дотерује, кицош. — Онај лицкало у сукненим чизмама . . . залуду је кушао не би ли заметнуо какву шалу. Креш. лбцкаае с гл. им. од лицкати {се). лВцкати, -ам несврш. претерано дотеривати, кинђурити. — Шта . . . ваздан лицка и чисти! Макс. ~ се повр. — Како ли се лицкала и цифрала, како ли се врцкала скутима! Кол. Он се лицкао и кицошио. Дав. лЗцнути, -нем сврш. в. лизнути. — Како мирише братовљева крв, а Милоше, буразеру, дед лицни не'ш се отровати! Јел. лнцбмјерац, -ерца м в. лицемер. — Аустрија . . . она је хрпа бечких лицомјераца и улага. Старч. лицумјер м в. лицемјер. лицумјер- в. лицемјер-. лНчан 1 , -чна, -чно (одр. л&чни, -а, -б) 1. (и лични; само одр.) који се односи на лице Џа): личне кости, лични мишићи. 2. (само одр.) а. који се односи на одређену личност, који припада одређеној особи, сопствени, властити; који је намењен одређеном лицу, који потиче од њега и сл.: ~ интерес, ~ прибор, ~ пртљаг, ~ пратња, ~ секретар, ~ утицај, ~ поверење и сл. 6. који се односи на појединца, грађанина: ~ безбедност, ~ сигурност, ~ слобода. 3. а. који се руководи својим интересима или осећањима, пристрасан> једностран, субјективан. — Осећам да сам узак, личан. Пер. 6. (само одр.) који није јавног карактера, приватан, интиман: ~ живот, лични разлози. — То је управо ствар ваша лична . . . како хоћете. Дом. в. који се чини лично, непосредан. — И у личном додиру и у преписци он нигда не узима улогу вође. Скерл. 4. лепо развијен, кршан, наочит, прикладан. — Сјеђаше на струци неки личан, бркат Приморац. Мат. Не води за руку дјевојку . . . нити води себи лична друга. Март. 5. (само одр.) адм. који се односи на особље, персонални: ~ расходи, ~ издаци. 6. грам. (само одр.) који се односи на једно од три лица: ~ глаголски облик, ~ заменица. лЗчан 2 , -чна, -чно којије од лике. Деан. Рј. Личанин м човек из Лике. Личанка ж женска особа из Лике. Личанче, -ета с млад Личанин, дете из Лике. лНчар м покр. узица од лике на коју се удевају уловљене рибе. Вук Рј, -\

221

личарица ж бот. биљка из пор. штитара, милоглед 5ашси1а еигораеа. Бен. Рј. личати, личам несврш. покр. в. личити* (2). — Проспу властела глас да су Которани отровали Бубића из зависти, пак му крв личали на Петра и на Павла. Љуб. л1чац, -чца м бот. а. е. маслиница. Р-К Реч. 5. ушац. Сим. Реч. личе&е с гл. им. од личити (се), л&чилац, -иоца м (ген. мн. личилаца) онај који се бат личењем, који боји; сликар. — Прехрањивао се [Буковац] . . . радом као личилац написа. Пое. 2. Због тога је рад с оловом трајна опасност . . . за личиоце и собосликаре. НЧ. л&чнлачки, -а, -б који се односи на личиоце. л&чило с средство за бојење лица, шминка; боја. — Увела усидјелица варака личилом свијет. Шен. лВчина1 ж уже од лике, конопац. — И тај ће несретник, кумо, најпослије затегнути личину. Глиш. личина1 ж маска, образина. — Она под личином мирноће бијаше фантастична, понесена за необичнијем. Мат. лЗчипар м 1. онај који прави ужад од лике. Вук Рј. 2. онај који заслужује да буде обешен. Вук Рј. лЗчинаш м «. личинар (2). Вук Рј. личиница ж дем. од личина. Вук Рј. лбчннка ж зоол. = ларва (1). — Риба гамбузија . . . се храни његовим [комарчевим] личинкама. НЕ. лбчионнк м заст. кутија где се чува личило. — Пред једним је прозором стајао личионик, сав прикривен ружичастом свиленином. В 1885. лЗчит, -а5 -о в. личан (_4). — Станко је био и личит. Вес. личити1, -им несврш. 1. (некомвЈ на некога) бити сличног лика, бити налик на некога, имати изглед нечега. — Силно је личио мајци. Ћип. Дворана [судска] . . . личила је тога дана више на концертну салу него на судницу. Крл. 2. доликоеагт, приличити. — И плакб би, да му плакати личи. Март. Немојте се свађати, не личи то министарској кући. Нуш. личитн2, личим несврш. мазати, превлачити бојом или кречом, еапном, бојити, кречити. — Кад је мати личила лобу, узео сам боју, па сам написао звијезду. Брл. ~ се а. бојити лице, шминкати се. — А личи се жутилом и црнилом. Креш. 6. украшавати се, китити се. — Лишћари

222

личити« — лишити

се свака грана, па се личи, па се дичи. Кош. 3 личнти , лАчим несврш. покр. 1. викати, оглашавати; исп. лиџба (б). Вук Рј. 2. (крв на кога) оптуживати некога за убиство. — Мијат личи своју праву крв и рану смрт на кнеза Милоша и дванаест сељана. Љуб. личити се, личим се несврш. покр. одрицапш се. — Заборавља на сој и поријекло, од свог се јата личе и стиде3 мрзе му језик, старине и обичаје. Љуб. лЗчица ж бот. в. личац (а). Р-К Реч. пнчкп, -а, -6 који се односи на Лику. Личкиша ж Личанка. лЗчво прил. 1. а. сам собом, сам. — [Он] ме лично обавијести. Маж. Ф. б. непосредно, у личном додиру. — Нисмо [се] лично упознали. Вас. 2. пристрасно: поступа ~ . лЗчност, -ости ж 1. лице (2а), особа. — Од личности које су имале виднију улогу у Исусову животу старим је кршћанима навластито био важан Пилат. Комб. 2. а. човек као индивидуалност, особеност; интелектуално и морално изграђена особа. — Од скоро небулозног... бића постепено се стварала личност. Макс. б. чоеек од ередности; угледан, утицајан човек. — Политичар, народни заступник3 личност, јавни радник. Крл. в. књиж. лик (у књижевном делу). — То шго важи о главној личности важи и о свим осталим личностима у овом роману. Нед. лич&а ж заст. лични опис. — Тој личњи додајте овелике шиљате подбрадаче. Јурк. личњак и лЗчњак м покр. убрус, пешкир. — Дјеверу [даду] личњак и бјечве . . . у марами завијене. Вук. л&џба ж заст. а. лицитација, дражба. — У неколико часака састави примјерак »огласа за јавну лиџбу«. Ђал. б. покр. оглае, оглашавање. — Кнез даде лиџбу за четири пазара трипут у три недјеље. Љуб. л З ш прил. покр. а. него, него само. — Никог више братимити нећу, лиш онога ко освети Драга. Март. б. в. лише. — Што остави мајку твоју лиш осталог рода свога? Вук. л и ш а ж покр. в. лишај (2). — Треба ли, докторе, мазати ову лишу нечим? Рад. Д. лишава&е с гл. им. од лишавати (се). лишавати (се), лишавам (се) несврш. према лишити (се).

лЗшавац, -авца м и лЗшавица ж

бот. е. руса. Р-К Реч.

- - -«— - ~

^

л&шај м 1. бот. в. лишаји. 2. мед. болестп коже, врста екцема ћсћеп. — По једном образу . . . покрили су Павла модроцрвени лишаји и ситне крастице. Сек. [На нечистој кожи] јављају 1сеЈ приштнћи а лишајеви. НЧ. лМшајав и лЛшајаст, -а, -о лишајив. — Иред њим је био оштар камен, сив> лишаЈав. Ћур. Фасаде кућа . . . личиле су једине )ош на њега; избодене мецима, рошаве од њих, лишаЈасте. Дав. лишајевица ж бот. биљка из пор. тустика б е а и т аКзит. Р-К Реч. лшиаји м мн. (јд. лишај) бот. група, скупина нижих биљака чије Је тело симоиоза гљиве и алге, расту на земљи, дрвету и камену у свим крсцевима 1лсћепе8. Терм. Ј. Изр. бот. и р в а с о в , собов ~ С1а<1оша гап§Иегта; и с л а н д с к и ~ Сеггапа 181апс11сај л а к м у с о в ~ КоссеЦа ипсшпа. лншајив, -а, -о а. обрастао лишајем (7). — Над Јаругом стоји стара шупља крушка, с гранама као сухе руке, лиша)ива и оплетена бршљаном. Донч. б. који Је пун лиша.]а, ксуи болује од лишсуа. — Нека омршавела и лишадша деца луњају улицама и траже оно чега нема: здраве хране. Андр. И. лишајивити се, -им се несврш. добиеати лишаЈе. Вук 1Јј. лншајнћ м дем. од лишај. лишајни, -а, -б који се односи на лишаје. — Гљива лишајним киселииама отапа подлогу. Н.Е. л и ш а ц , -шца м 1. агр. врста жита, крупник. Панч. 2. бот. в. медуника (2). Сим. Рвч. ашае прил. покр. осим, изузев. — Јади је црни знали, ка су је и знали, лише нас. Љуб. лиш^ник, -ика м песн. онај који је лишен нечега. — Играм ЈОЈ се с Ја&укама — два свијета срећна важе, к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже. Њег. Сад краћи, сад дужи, лишеник у месу. Уј. лишеност, -ости ж одсуство, непостојање (нечега). — У Босни . . . налазимо мелодику »сељачку«, »простонародну« која далеко више носи у себи самониклости и лишености утшдаја оријенталног. Коњов. лишење и лишбње с гл. им. од лишити (се). л и ш в т и , лишим сврш. (нечега) 1. учинити да неко остане без чега, одузетикож што. — Да тебе није, не би ме псине гричке лишиле биле моје родне куће. Шен. Заби [му] мач под браду и лиши га живота. Кнеж. Л. 2. ослободити, избавити. — Да је то ноћас рекла, ја бих се био узбунио, навалио на

ЛИШЈАКИЊА — ЛОВАШТВО

223

лббод м тур. буздован. — [Велможе] скачу на голог коња у најбешњем трку и лободима гађају птицу у лету. Скерл. лоббда ж бот. једногодишња биљка из Изр. ~ слободе адм. ухапсити. пор. лободњача чија се врстпа Агпр1ех ћопеп~ се а. одрећи се чега; остати беЗ чега. 818 гаји као поврће. Сим. Реч. — Свега . . . су се могли да лише наши лоб&д&аче ж мн. бот. систпематски сиромашни другови у граду. Чол. 6. ослобоназие за биљну породицу СћепоросНасеае. — дити се од чега, избавити се. — Лишисмо Најважнија је шећерна блитва [репа], биљка се те напасти истом онда када сврнусмо из породице лободњача. Бот. за угао. Наз. лов, лбва (лок. лбву) 1. хватање или лишјакиња ж бот. врста лишаја. — Ситну калдрму прекрила лишјакиња. Ћос. Д, убијање окиеотиња (птица, диељачи, риба) у слободној природи помоћу нарочигпих направа л&шма прил. особито, нарочито. Вук Рј. или оруокја, као спорш или привредна грана. лишњак м покр. лисник, лжтосек. — — Између два дворска лова . . . цар је Да се опоменем . . . да сам о луку и хљебу отпутовао на Марков трг. Крл. фиг. Већ брао лишњаке. Ђон. увелико била [је] отпочела лов на мужа. Уск. 2. в. ловина. — Њене очи блистају као лишњача и л&шњача ж анат. кост од колена до пегпе, лисна костп Пћи1а. Терм. 4. у младе разјарене мачке којој је лов утекао. Бој. фиг. Ваљао је ловити важан лов, л&шћар, -4ра м листопадна шума; предобити славонско племство за Твртка. листопадно дрво. — Коло задњих пламних Шен. зрака . . . по лишћару блесак баци. Кош. На фонд лишћара отпада преко 470 милилбва ж шатр. новац. — А кад бих ти јуна кубика, а на фонд четинара око 190 дао точак, би ли имао лове? Дав. милијуна кубика. Вј. 1957. лбвак, -вка м дем. и хип. од лов. — Задишћарити се, лишћарим се несврш. метаути шешану на плећи, па у гору у необ. добијати дишће (о дрвету). — Лиш- ловак потећи. Радич. ћари се свака грана, па се личи, па се дичи. лбвак, -вка, -вко веоб. који се може Кош. уловити, који се да уловити. — фиг. Бацали д&шћарски, -а, -о који се односи на би тако успут удицу пролазнику, просулишћар, листопадни: ~ дрво, ~ шума. дивши већ из даљине да ли је жртва — Биле су то бујне ливаде . . . одсвуд ловка. Мар. стијешњене сјеновитим лишћарским шумама. лдвац и лбвац, лбвца м (вок. лбвче) 1. Лал. човек који лови; онај који се радо баеи ловом. лишће с зб. им. од лист. — фиг. Увело — Држао је . . . изучена ловца из Чешке. [је] лишће њезине младости. Војн. Било је Том. фиг. Људско презрење, које штеди прољеће, а он је знао да је то јесен за лишће ловца мираза, погађа љубавника. Уск. 2. његова живота. Вуј. војн. борбени ратни авион. — Изгубили [су] лишце с дем. и хип. од лице. — За часак, 12 бомбардера и 22 ловца. Пол. 1944. 3. па јој се лишце разведри. Мамс. Ф. у војскама неких земаља пешак у посебним лбб м енгл. спорт. врста ударца у тенису одредима. — Ми имамо под оружјем . . . којим се лопта баца високо изнад мреже да аустријске ловце. Јонке. 4. фигура у шаху. би пала иза противничког играча. — Навални — Ловац [у шаху] је једина фигура која за лоб најчешће се удара равно. Тен. време читаве партије не може да мења боју поља. Шах 1. 5. (Ловац) астр. назив лббања ж = лубања део скелеша глаее кичмењака, краљешњака у коме је смештен једног сазвежђа. — Небо се осуло звездама . . . ту су и »Ловац« и његов »Пас«. Ком. мозак сгапшт. — А дете је расло . . . по лобањи поче расти смеђа, златна косица. ловачина ж оно што се плаћа за лов, Вес. закуп за лов; откуп за убијену диељач у лову. пббањски, -а, -б који се односи на лобању: — Дао му је контић дио, у име очина дуга! ~ дупља. . . . Није, него му је платио ловачину! Мат. лббатн, -ам и лобовати, -бујем сврш. лбвачки, -а, -о који се односи на лов и и несврш. спорт. извести, изводити лоб, ловце: ~ пас, ~ пушка. бацити, бацати лопту иза прогпивничког лбвачки прил. као ловац. — Искусан играча; пасти, падати иза противничког и далековид, ловачки лукав, он се не да играча (о лопти). — Не лоба ли противник, засенити запаљеним заносом неодмереног једним скоком приближи се играч мрежи. скоројевића. Сур. Тен. Лопта се одбила од Рудинског и »лобовала« Шошкића [голмана], који је у међуховаштво с војн. заст. род војске. — времену истрчао. Пол. 1959. - г . ; з , , „ ; - а К нашем столу долазио би често неки малн н>у питањима, да ме лиши сваке сумње. Наз. Поштовани господару, сад ћу вас у највећој понизности лишити свога друштва. Богд.

224

ЛОВИНА — ЛОВОРИКА

ловкиња ж окенска особа лоеац. — Одликовала [се] најкраћом сукњицом међу ловкињама. Том. д&вљеае с гл. им. од лоеити. ' лбвљив, -а, -о који се може уловити; који уме да лови: ~ плен. — Филозофи веле да мачак треба да је ловљив а човек говорљив. Кнеж. Л. лбвни и ловни, -а} -о који се односи на лов: ~ опрема, ~ привреда. лбвник м чувар ловишта. — Они су ловили више него што се смјело, ловник није уносио у евиденцију одстрел. Вј. 1960. Према казивању ловника . . . у ловишту је ипак остало више јаребица. Пол. 1959. лбвник, -ика м заст. лоеац. — Ловник лови, а препелица нека се чува. Н. посл. Вук. лбвница ж покр. в. натљак. Вук Рј. ловница ж а. ловачка пушка. — Ловци се спремају за необичан лов — без пушака. Уместо ловницама они ће зечеве Изр. ~ кога у речи 1) користећи ловити мрежом. Пол. 1959. б. мачка; исп. с» оним што је неко рекао обавезивати, при- ловица (1). Вук Рј. моравати га да то учини; 2) користећи се ловозакупник м закупник лова. — нечијим неспретним изражавањем или слу- Послао је ловозакупник своје пазитеље. Гор. чајном омашком прописивати му извесно ловозакупство с куповина права на мишљење, схватање; ~ нечији п о г л е д настојати сусрести се с нечијим погледом; ловљење. — Казано им је да нису још ни ~ у мутном настојати да се из неке те- динара у име ловозакупства уплатили. Гор. шке, замршене ситуаг/ије извуче корист, коловбкрадица м и ж онај који бесправристити се туђим незгодама, тешкоћама. но лоеи, који крадом лови. — Пролазим ~ се хватати се (за нешто), прихва- вам ја стазама за које знају само ловократати се (нечега). — За мирно весло зла- дице. Богдан. тан вал се лови. Визн. Они [сељаци] гину, ловбкрађа ж бесправно ловљење. — Одсуше се5 па се лове и пића и гизде и ва- лучено [је] да се заоштри борба против рају на све начине сами себе. Тур. појединаца . . . да не врше ловокрађе. лбвица ж 1. а. она која добро, вешпго Пол. 1959. лови (мачка и др.). 6. женска особа, ловац; ловопазитељ м — ловочувар онај који исп. ловкиња. — Као ловица лук низ ра- пази да се бесправно не лови; чувар лоеишмена згодни је била спустила по обичају. та. — Сва села живјела у омрази с ловоМареш. фиг. Изненада, преплакне је ново пазитељима. Гор. мутно осјећање: она је добра ловица. Боловопрвзреда ж лов као приередна окић. 2. лоеачка пушка; исп. ловница (а). грана. Вук Рј. 3. дечја игра скривања и хватања. ловопрДвредни, -а, -б који се односи — Играла се дјеца »ловице«. Вј. 1960. на ловопривреду. лбвиште с место где се лови, простор ловор, -ора м 1. бот. дрво из пор. лона коме се лови; имање, забран у коме се га- ворика са кожастим зимзеленим овалним је птице, дивљач и др. за лое. — Засићени листовима који се употребљавају у медицини Јапром и добро познатим вировима . . . и као зачин 1,аиги8 пођШз. Терм. 3. 2. ријешили смо да потражимо ново ловиш- фиг. ловорика (2). — Нема нашем данаште. Ћоп. У ловиште је пустио неколико њем јунаштву . . . ловора. Спган. 3. (у вези стотина зечева. Гор. с неком именицом, у полусложеници) ловоров: ловор-венац, ловор-грана, ловор-цвет лбвка ж а. ловица (2). — Не смијете, господине, тако баратати том вашом лов- и сл. ком. Креш. б. мшиоловка. Вук Рј. пов&рвк, -ика м ловоров гај. Прав. ловкатн, -Зм несврш. дем. према ловиловбрика ж 1. бот. а. лоеор (7). — ти. — Врзао се туда ловкајући час кад Наоколо зеленио се ружмарин, бујна лоу близини неће бити никога. Десн. •• - •- ворика усред зиме. Шен. б. мн. сисшематпумировљени капетанчић од ловаштва. Маж. Ф. лбвина ж оно што се улови, улов; плен. — У тај [се] час Иван са својом ловином повратио. Коз. Ј. Изгледали су као . . . група која се враћа из ловаа само што су ловци замишљени а ловина необична. Андр. И. лДвити, -им несврш. 1. а. хватапш или убијати окивотиње (птице, дивљач, рибе) у слободној природи помоћу нарочитих направа. — Ја и Јаков ловисмо ноћас рибу, па иишта. Вес. Ловац у гори псима и стријелама лови. Наз. б. настојати ухватити оно што је у покрету, у лету, што је бачено: ~ лопту. в. гонећи хватати (некога). — Крстаре Нијемци и фашисти и лове бјегунце. Ђон. 2. фиг. брижљиво пратити (нешто), настојати да не промакне (што) оку или уху. — Остали су се скупили око њих, ловили су сваку његову кретњу, ријеч, поглед и нису скидали с њега . . . очију. Крањч. Стј.

ЛОВОРИКОВ — ЛОГИСТИКА ски назив за породицу биљака 1,аигасеае. Терм. 3. 2. венац од ловорова лишћа или ловороеа гранчица као симбол победе и признања; фиг. слава, признање, победа. — Још памтиш ловорике скоре? Бој. Дјецу своју веже . . . славом ловорике. Мапгош. Изр. одмарати се, п о ч и в а т и на л о в о р и к а м а бити задовољан оним што је постигнуто, прекинути активност после великог успеха; побрати л о в о р и к е постићи велики успех, прославити се. ловбриков, -а, -о који припада ловориуџ, који је од ловорике: ~ гранчица, ~ лист. ловбричица ж бот. врста планинског дрвета Варћпе 1аигео1а. Бен. Рј. ловорје с зб. им. од ловор. — Што ви то говорите? — упита Карлица разређујући на кухињском столу накупљено лаворје и цвијеће. Цар Е. ловбрница ж бот. род ловора. Р-К Реч. ловоров, -а, -о који је од ловора, који се односи на ловор: ~ лист, ~ мирис. ловоровина ж ловорово дрво. Деан. Рј. ловостај м и ловостаја ж временски период када је законом забрањен лов на одређену врсту дивљачи. — Шљуке се могу ловити до 6. априла, јер тада настаје ловостај. Пол. 1959. Били смо једном у лову под конац вел>аче (закон тада није још налагао ловостаје). Ђал. ловочувар, -4ра м = ловопазител>. — Стари ловочувар бељских ловишта . . . и ја заузели смо бусију. НИН 1959. ловочуварски, -а, -б који се односи на ловочуваре: ~ служба. лбврата ж зоол. морска риба (златва, подланица, комарча) из пор. ЗрагМае, Сћгу8орћгуз аига1а. Финк. лбврати, лбврам несврш. покр. ужинати при косидби. Вук Рј. лбвратица ж дем. од ловрата. — Сав је блажен . . . нашао своју ловратицу. Цар Е. ловски, -а, -б в. лоеачки. — Узлети се . . . као ловски пас. Тур. ловство с целокупна активност у вези с ловом и његовим унапређењем. — Ловству у Лици придаје се велика важност и као привредној грани. Б 1957. ловчев, -а, -о који припада ловцу. лдвџија м покр. в. ловац. — Има међу њима [сељацима] ловџија. Јевт. лбвџвка ж в. лоеица. Р-К Реч. лбг, лбга м (лок. лбгу) а. легало дивљачи или звери, јазбина. — Дотрчале [су] три девојчице . . . вижљаве и поплашене као младе кошуте кад крену са лога. Бар. 15 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

225

6. лежај, постеља. — Фра Петар је лежао потпуно одевен, прибран и непомичан на свом логу. Андр. И. Бдију ноћу . . . а кад задани, падају изнемогло на логове. Гор. Изр. л е ж а т и л о г о м лежати непокретан (у болести). — Откад је захладило лежи [баба] логом, повија се као мало дијете. Новак. лбга ж лог. — Од њега [ловца] се не може сакрити ни зечја лога, ни лисичја рупа. Глиш. Још [га] је требало дићи . . . с његове логе у стражњој просторији крчме. Креш. логарДтам, -тма м грч. мат. експонент, излоокилац којим треба степеновати осноеу да би се добио задати број. логар&тамски, -а, -5 који се односи на логаритме: ~ операција. Изр. л о г а р и т а м с к е таблице мат. приручник у коме су редом дате вредности логаршпама бројева. логаритмирање с гл. им. од логаритмирати. логаритмирати, -ритмирам сврш. и несврш. = логаритмовати одредити, одређиеати логаритам иеког броја. логар&тмички, -а, -б логаритажки. логаритмовање с гл. им. од логаритмовати. логаритмовати, -мујем сврш. и несврш. = логаритмирати. логер м холандски врста једрењака с једним до три јарбола; рибарски једрењак за рибарење с удицама и мрежама. Бен. Рј. лбгик м в. логичар. — И ви . . . логици опростите ову епизоду! Шен. лбгика ж (дат. логици) грч. 1. фил. наука о законима мишљења и његошм облицима: дијалектичка ~ , формална ~ . 2. а. унутрашња условљеност, увјетованост и законитост, смисао. — Немогуће је прозрети логику тих чаршијских узбуна. Андр. И. Логика тога да је он Ратковића повукао ван, силила га је да се изјасни. Крл. 6. схватање, расуђивање; разборигтст, памет. — Његове мисли су искочиле из колосека здраве логике. Ком. Имали су . . . способност да ме дотуку својом хладном рјечитошћу и логиком. Козарч. Изр. ж е н с к а ~ шаљ. и ир. расуђивање које се оснива на осећању, а не на разлозима. логвхтика ж грч. 1. вештина рачунан>а помоћу слова. 2. вештина прављења закључака. 3. војн. наука која се бави прорачунаеањем времена и простора који су потребни да би се извео један тактички покрет.

226

ЛОГИСТИЧКИ —

логАстичкВ, -а, -б који се односи на логистику. логиц&зам, -зма м грч. објашњење психичких појааа на основу закона логике. лбгнчан, -чна, -чно а. који нужно произлази из нечега, природан, нормалан. — За Жида је био колективизам логичан завршетак. Уј. 6. који правилно расуђује, разуман, разборит; који се не поводи за осећанмма, хладан, реалан. — Милетић је био у свим својим радњама разложан, логичаи. Петр. В. лбгичар м а. научник, учењак који се бави изучавањем логике. 6. онај који разумно, разборито мисли. — Књижевни критичар треба . . . да буде и логичар. Мил. Ж. лбгнчарскп, -а, -б који се односи на логичаре: ~ метода. лбгички, -п, -б 1. који се односи на логику. 2. логичан: ~ закључак, ~ интерпункција, ~ поступак. лбгички прил. по законима логике. — Расуђујући логички, ја сам учинио такву глупост да је могу искупити само пред лицем непријатеља! Јонке. лбгично прил. на логичан начин, разумно, паметно, логички. — Из оваквога схваћања . . . логично слиједе два врло важна . . . начела. Рад. Стј. На питања одговарају као одрасле, логично, учтиво, васпитано, што импресионира. Ђон. лбгичнбст, -ости ж усклађеност са закотма логике; разумност, разборитост. — О успјеху у . . . борби одлучују . . . логичност у закључивању . . . и асоцијације. Шах 2. Логичност њезина изгледа ситничава. Шим. С. лбгов, -ова м маџ. покр. 1. коњ који се преже са стране уз једног или два коња (у зависности од врсте кола). — Запалив лулу ошину логова, који је застрањивао, те умало не преби ждрепчаник. Шапч. Сагнувши главу . . . трзао је лијеви логов своје ремење. Крањч. Стј. 2. направа за регулисање количине воде која пада на еоденички точак. Вук Рј. лбговац, -бвца покр. врста војвођанског кола. — То је само мало од кола сто, а где је . . . логовац и тодоре. Чипл. логбгриф м грч. загонетка у којој се одузимањем појединих гласова једне речи или додавањем ношх гласова погађа друга реч: мак — мрак. — На подручју . . . логогрифа . . . настао је нов смјер. Кранм. Стј. логоманија м грч. пеј. претерана говорљивост. — Осим каламбура, пати он још и од логоманије. Нед. лбгор м нем. 1. а. привремено боравиште војске или какеог другог колектива, обично

ЛОГОРОВАТИ под шаторима (на вежби, радној акцији, одмору и сл.): војни —', пионирски ~ , извиднички —. — Ујутро [је] дошао у логор партизанског одреда. Донч. фиг. Мало помало око Аникине куће се стварао логор. Андр. И. б. простор, зграда, где се под стражом налази велики број лица лишених слободе: заробљенички ~ , затворенички ~ 3 кажњенички ~ . в. привремено прихватилиште већег броја лица: избеглички ~ , сабирни ~ . 2. а. група једномишљеника, табор. — Грђење свега и најбољега из противнога логора . . . даномице доноси дневна страначка борба. Ђал. Цела земља је била подељена у два логора: један за њу, други против н>е. Јов. Ј. б. место окупљања, седиште; штаб. — Глишић припада том колу, чији је логор тада био у Високој улици, кући број 7. Скерл. Изр. к о н ц е н т р а ц и о н и ~ место изолације ухапшеника, нарочито политичких. логбраш, -аша м онај који живи у логору; заробљеник, затеореник у логору. — После примања суве хране . . . постројавање логораша испред бараке. Аз. логорашица ж она која жиеи у логору; затвореница у логору. логбрашки, -а, -6 који се односи на логораше: ~ одело, ~ живот. лбгорење с гл. им. од логорити. иогорити, -им несврш. 1. е. логоровати. — Читава једна војска сиромашних полуграђана, жудних градског живота, логорила је пред капијама престонице и чекала час да уђе унутра. Макс. Проходали смо гаје гдје логоре друиди. Уј. 2. смештати у логор (војску). Вук Рј. ~ се постављати логоре. Вук Рј. лбгориште с логор; место где је смештен логор. — Ту су сви објекти више или мање језгре логоришта, војничка упоришта. Пов. 2. фиг. Ми смо њено главно логориште на Балкану, одакле има да пође први напад на Отоманску царевину. Јов. С. логорник м ист. чин у биешој усташкој војсци; старешина у неким усташким организацијама. — Логорник Шкуро . . . наредио му . . . да похвата неке људе који се крију од усташа. Ћоп. логорниковање с гл. им. од логорнжовати. — У почетку свог логорниковања Шкуро се још донекле устезао од крвавих мјера. Ћоп. логорниковати, -кујем несврш. вршити дужност логорника. В. пр. уз гл. им. логорниковање. лбгороваше с гл. им. од логоровагпи. лбгоровати, -рујем несврш. бити настањен, боравити у логору. — Негде са

ЛОГОРСКИ — ЛОЗА стране пута логоровала је нека војна јединица. Јак. Ове године логоровали су извиђачи и планинке из 62 мјеста. Вј. 1957. лбгорски, -а> -б који се односи на логор: ~ живот, ~ ватра. логДруша ж догорашица. — У тој соби [је] родила бебу, најмлађу »логорушу« Невенку. Пол. 1944. логдтет, -4та м грч. ист. шеф владаочеве канцеларије у старој српској држави. логбфет, -бта м в. логотет. логош м маџ. ист. дезертер из аустроугарске еојске. — Мргуд је затим отишао у логоше. Кик. Нема на чарди ни логоша, ратних хајдука. Чипл. логошка ж маџ. покр. винова лоза која се пење уз дрео или зид, чардаклија, одрина. Вук Рј. лбден м нем. длакава вунена тканина. — Прође . . . тешким кораком човјек . . . у капуту од лодена. Десн. лбђа ж тал. архит. трем на згради отворен с једне стране. — Кућицу [ћеј претворити у мали дворац с терасама и лођама, верандама и алтанама. Бег. л б ж а 1 ж 1. лог (а). — Момак лута од дубраве до дубраве . . . с ложе зеца к паши тјера. Наз. фиг. Земља [ће] . . . причати дуго на самртној ложи вечна кајан>а, живота свога ноћи крваве. Јакш. 23. 2. бот. средишни део цвета на коме се налазе прашници и тучкови, цветиште. Бот. лбжа 2 ж фр. 1. мала, за неколико лица одељена просторија у позоришним, казалишним дворанама и другим гледалиштима. 2. место (тајних) састанака масонских и других политичких или религиозних организација; организациона јединица пгаквих оргаиизација: масонска ~ , јеврејска ~ . лджач, -ача м радник који лооки велике пећи за погонске или топлотне уређаје {локомотичу, парни котао и сл.). — И з станице су истрчавали . . . машиновођа и ложач локомотиве, и безглаво бежали преко шина некуд у поља. Јак. лбжачки, -а, -б који се односи на ложаче: ~ посао. лбже, -ета с лежај, постеља. — Наспу цвијећа за ложе им меко, над н>им тешки навалили камен. В 1885. Ал* и камен му беше ложе меко. Јакш. М. ложђе с покр. зб. им. од лоза. — Све горице се сад осуле браћи, свуд бијеле свите измеђ ложђа вире. Марк. Ф. лджење с гл. им. од лоокити. лбжинскн, -3, -о који се односи на ложуг (2). — Својим радом око организације и изградње слободног зидарства, у ужем оквиру ложинског живота, вршио [је] и 13*

227

свој благотворни апостолат међу сељаштвом. ХР 1928.

лбжионвца и ложибннца ж жел. ра-

дионица у којој се прегледају и поправљају локомотше. — Бранко . . . је у зиму 1942. напустио место ученика у сарајевској ложионици. НК 1946. лбжионички и ложибнички, -а, -б који се односи на ложионице. лбжити, -им несврш. а. потпаљивати дрва или какво друго гориво; додаеати гориео на ватру, одржавати ватру у чему. — Свекрва ватру ложи. Вес. Жена га принука . . . да расколи своју кијачу, па да њоме ложи ватру. Шен. фиг. Ложи пушка, сипа кугла, а ја криљам, на земљу не стајем. Бан. 6. загрејати просторију ватром из пећи: ~ собу. — Једино у кафани што се ложи. Каш. лбжица ж лажицсР, кашика. Вук Рј. лбжичица ж 1. дем. од ложица. 2. анат. в. лажичица (2). — Боли, штреца, увија, чупа под ложичицом, као да сам се нагутао игала. Рад. Д. л&жиште с део пећи на коме се ложи ватра. — На ложиштима, конструисаним за дрво и дрвени ћумур, тешко је сагореван угаљ. КН 1955. л б ж и ш т е с место, просторија где се леоки, лежиште; исп. ложница (2). — По ложиштима овде сигурно нико не спава у овом часу, осим деце. Петр. В. Још једном упи удахом влагу каменог ложишта. Божић. л б ж в и к , -а и лбжник, -ика м покр. в. лог (а). — Обје се претварају сињастијем јарцем . . . да грабе кокоши с ложника и лијега. Љуб. ложница ж 1. спаваћа соба, спаеаоница. — У ложници стајаху двије огромне храстове постеље. Шен. Када су завереници упали у краљеву ложницу, краљевског пара ту није више било. Јое. С. 2. кревет, постеља. — А Макаријеве родитеље сам анђео саставља на заједничку ложницу. Ранк. Не примај ми добра коња, мајко, већ ми стери мекану ложницу. НПХ. лбжничар м в. собар. Р-К Реч. ложњак м исперак лозе још нецепљен. Прае. лбз м (лок. лбзу; дш. лбзови) нем. срећка (на лутрији). — Цео његов живот . . . свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије. Уск. Изр. упалио му ~ 1) добио је згодитак на лутрији; 2) имао је много среће. лбза ж (ак. лбзу; мн. лбзе) 1. бот. а. вишегодишња дрвенаста биљка с карактеристичним бочним гранама у облику пузавих

ЛОЗАН — ЛОЈ

228

стабљика чији је плод сочна слатка бобица у грозду, винова лоза УШз уппГега. — Тражили су шкаре којима се обрезује лоза. Гор. 6. мн. систематски назие за породицу жтоимених биљака Укасеае. Терм. 3. в. тања, обично пузава стабљика или изданак, врежа. — Клатећи се на несигурним ногама, гази бостанове лозе. Ћоп. г. в. павит. Сим. Реч. 2. фиг. род, сој, породична грана. — Била [би] грехота . . . да изгине без трага и останка такова јуначка лоза. Шен. Ти не верујеш у онога бога коме се краљеви од лозе Немањине клањају. Јакш. 25. 3. покр. спирала, завој на завртн>у. — Довезу из Млетака . . . чекрк на лози што би планину из машица дигао. Љуб. Ораси се на лозама обрћу, претискују доље кобилу. Наз. Изр. бела ~ бот. в. павит; в и н о в а ~ бот. в. лоза ЏаУ, в у ћ и лозу водити порекло, потицати; д и в љ а ~ бот. в. вињага (1а); ж е н с к а ~ потомство женског члана породице; дгушка ~ потомство мушког члана породице. лбзан м лозар (2). Р-К Реч. ' •— лбзар, -ара м бот. покр. 1. в. павит. — Стигао [је] до обалске пећине зарасле у густу мрежу свелог лозара. Лал. 2. грах, пасуљ приткаш. Р-К Реч. лозаст, -а, -о сличан лози; обрастао у лозу. — Враћају [се] у село да отпочину . . . па да се сутра опет лате опаке гвоздене и камене лозасте мреже [да копају виноград]. НК 1946. лбзик, -ика м покр. место обрасло лозом; виноград. Рј. А. лбзив, -а, -о који припада лози. 1 лбзинка ж нем. 1. сажето изражена идеја водиља, парола, гесло, девиза. — Аграрна реформа проводи се код нас под лозинком »земл>а земљораднику«. Мј. 1926. Лозинка живота му је била: »Једи, пиј, весели се«. Игњ. 2. уговорена тајна реч која служи као пропусница (на стражи, у војсци и конспиративним пословима). — Лозинка нам је »Цариград«. Шен. Целу ноћ сам размештао страже и одржавао везу с другим четама због лозинке, јер су још читаве групе другова имале да стигну из Србије. Поп. Ј. 2

лбзинка ж покр. в. лоза Џв). — По цео дан шврљам с друговима по виноградима, пуцамо из пушака, ложимо ватру од влажних земљивих лозинака и пушимо дуван. Станк. лбзић м зоол. врста птице из пор. стрнадица Етћепга те1апосерћа1а. Бен. Рј. лбзнца ж дем. од лоза. л&зичав, -а, -о који има облик лозе, вијугав као лоза. — Разговорила се прија

Мара извукавши из њедара свилену и лозичавим везом извезену мараму. Торд. лбзје с зб. 1. в. лоза (1а, гроздови зрију по усахлим их је мој Иван садио. Фран. жарачем . . . баца на њих или неломљеног лозја. Кал. ноград. Вук Рј.

в). — Крвави лозјима што Гура жеравке помало сламе 2. покр. ви-

лдзвац, -аца м бот. покр. ерсша граха, пасуља Изшп зануит. Вук Рј. лбзни и лозни, -а, -о који се односи на лозу; који обилује лозом. — [Са гребена] се дало . . . мотрити . . . на лозне присојке. Пешр. В. Ти ћеш да усред винограда лозна постанеш румен грозд. Кркл. лозник, -ика м в. лозик. — Вољу да ме стравом страве вуци по лознику и по омарику, но код кућног мог имања Турци. Март. л&зница ж бот. а. дивља лоза, вињага. Вук Рј. 6. винова лоза која се пење уза зид, чардаклија. Р-К Реч. лбзшак, -4ка м в. лозик. — Дуго потискиваху ту истину . . . врт, лозњак, пчелињак. Леск. Ј. лбзов, -а, -о који припада лози, који је од лозе: ~ лишће, ~ ракија. лбзовача ж ракија испечена од исцеђена грожђа, лозоеа ракија, комовица. — Царински чиновник пијуцка лозовачу и пуши. Ћоп. лбзовина ж 1. вино. — Ти нам, истина, дајеш сваки дан лозовине. Шен. Сухо ми је грло за беседе, већ ми дајте чашу лозовине. Змај. 2. в. лоза Џа). — Стара се крушка окитила новом младом лозовином. Мих. Удара Марач лозовином по зиду и топће за њима ногама. Кал. 3. лозоео лишће. Деан. Рј. лозбплодан и лозбродан, -дна, -дно богат лозом, виноградима. — Некада сам пошао ја у лозоплодну фригијску земљу. М-И; Деан. Рј. лбј, лбја м (лок. лбју) 1. животињска маст која се сабира у масном ткиву говечета, овце, козе и неких других животиња зеђшп; истопљен производ такее масти који се употребљава за храну и у разне техничке и друге сврхе; средство за подмазивање: говеђи ~ , козји ~ ; фиг. богатство, изобиље. — Нијеси, бога ми, ни ти из лоја исшшвао, док си се настанио на нашем тавану. Ков. А. 2. анат. излучевина, секрет лојних жлезда на кожи човека $те§та сигапеит. Терм. 4. Изр. као по лоју ( и ћ и , тећи) глатко, без тешкоћа; као бубрег у лоју ( ж и в е т и ) у изобиљу живети.

ЛОЈАВ — Л О К А Л И З И Р А Т И лбјав, -а, -о = лојаст који је сав у лоју; намазан лојем, мастан, замашћен. — Један лојав комад избацивао је вир и поново га гњурао у масну чорбу. Вуј. Тога тренутка, лице му је било светло, као лојаво од зноја. Петр. В. лбјалан, -лна, -лно фр. који се држи закона, исправан; искрен, поштен, одан. — Али држава је држава. Шими је лојалан грађанин. Поп. Ј. Тако! с тим описом ће бити . . . сви лојални читатељи задовољни. Маж. Ф. лдјално прил. на лојалан начин, иСправно; искрено, поштено, одано. — Мурузи се пак лојално понашао према Турској и Русији. Гавр. На улици поздравља дубоко и лојално. Матош. лојалнбст, -ости ж особина онога који је лојалан, исправност. — Мудро [су] носили своја политичка увјерења у оквиру прописне лојалности. Крл. лојан, -а, -о 1. који је начињен од лоја: ~ свећа. 2. фиг. сличан лоју, сјајан, светао. — Пратила [је] својим лојаним очима Лацка кишбирова. Срем. лојаница ж лојана свећа. — Само из гдјекоје куће продире слабо свјетло лојанице. Ивак. Пламичак лојанице слабо осветллва малу чисту собицу. Ранк. лојарица ж покр. просторија, зграда где се лој туче и топи. Вук Рј. лојаст, -а, -о = лојав. Деан. Рј. лбјен, -а5 -о е. лојан. — Хвала богу да живиш, ти лојено старо клупко! Шен. лојеница ж в. лојаница. — На столу . . . горјела је танка лојеница. Кум. лбјење с гл. им. од лојити. лбјнти, -им несврш. 1. мазати, натапати лојем. Вук Рј. 2. фиг. сијати, светлити (о очима). — Лоји очима као мачак. Н. посл. Вук. лбјка ж зоол. морска риба коштуњача из пор. слеђева А1о$а уи1§ап$. Бен. Рј. лојнн, -а, -б који се односи на лој: ~ наслага. Изр. лојне ж л е з д е анат. жлезде које излучују лој ј*1ап<1и1ае зеђасеае. Терм. 4. лојник м мед. жлездастпа израслина аЈепота бећасешп. Бен. Рј. лбјннце ж мн. анат. в. лојне жлезде, уз лојни (изр.). НЧ. лбјтра и лојтра ж (обично мн.) нем. варв. = лотра а. бочна ограда на колима у облику леспгава; кола са таквом оградом. — Сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра. Ћип. б. лестве. — Продуљио [се] кроз зид у ноћ, као оне бескрајне лојтре по којима је један светац библијски

229

видио анђеле како се пењу у небо. Крл. в. јасле. — Дјечак са сјеника свалио сијено и набацао га за лојтре. Бен. Изр. л у п а т и као путо о лојтре говорити једно те исто. — Заинтачили смо једно те једно . . . Лупате ко путо о лојтру! Ивак. лДкал, -ала м лат. 1. послота просторија различите намене (радња, канцеларија, магацин и др.). — Треба да све канцеларије нађу простор у једном локалу. Лапч. 2. просторија у коју људи долазе ради јела, пића, забаве (ресторација, кафана и сл.). — Тако су га лепо као роба водали из локала у локал, док га нису опили. Петр. В. Обиђох све ноћне отменије локале. Матош. 3. саобраћајно, прометно средство (трамвај, воз, влак, брод и др.) које саобраћа на краткој релацији. — Наишао је из Београда један локал, па је Бевц у њега ускочио. Дед. В. 4. грам. заст. в. локатив. — Особито . . . морамо разлучити датив и инструментал с једне стране, а локал с друге. Јаг. локалац, -лца м веодом. в. локалист(а). — Јадранска карактеристика наше књижевности гледано . . . од Држића до Маринковића, а не кроз »локалце« Уводића, Цара, Љубишу . . . управо је најсмелија антитеза локализму. Лит. 1957. локал&зам, -зма м 1. залагање за уско схваћене интересе свога места или краја који су у супротности са интересима шире заједнице. — Локализам [се] испољава . . . понекад у разним облицима и неспојив је са правилним схватањем социјалистичких односа у нашој земљи. Пол. 1957. 2. грам. језичка црта карактеристична за уско подручје. — Овакав текст, без локализама и дијалекатских израза, представља за преводиоца право задовољство. Лит. 1957. локализација ж локализовање; преношење на неки терен, везивање за одређену средину и време. — Песник је у локализацији комедије ишао тако далеко да је увео неколика посве нова епизодна лица. Водн. локализирање с гл. им. од локализирати. локализирати, -изирам сврш. и несврш. = локализовати 1. ограничити, ограничавати неку делатност или појаву на подручје на коме је примећена, сузбити, сузбијати даље итрење нечега: ~ епидемију, ~ устанак. — Жеља је Немачке била да на случај европског рата овај локализира. Јое. Ј. 2. књиж. пренети, преносити књижевну радњу у неку средину дајући јој локално обележје; унети, уносити у уметничко дело локална обележја. — Он их »локализира« у савремени . . . млетачки амбијент. Бат.

230

ЛОКАЛИЗОВАЊЕ — ЛОКВАСТ

локализовање с гл. им. од локализовати. локализовати, -зујем сврш. и несврш. = локализирати. — Нездраву појаву треба локализовати. Уј. Франкопан је у цјелини преводио вјерно, само је читаву радњу локализовао на домаћем тлу. Водн. локалисати, -ишем сврш. и несврш. в. локализирати. — Министар [је] разложио да би се наш рат с Турско.м дао локалисати. Јов. С. локалист(а) м онај којије сав везан само за своје место, онај чије се интересоеање ограничава на средину у којој живи. — За мене тако понеки Дубровчани нису локалисти, већ диван примјер универзалности духа израстао на нашем тлу. Лит. 1957. локал&тет, -бта м 1. место, предео, крај. — Свој рад крца он сталним набрајањем имена локалитета. Р 1946. 2. језичка или каква друга појава карактеристична само за један крај. лбкални, -а, -б који се односи на једно место, једну средину, који је својствен само једној средини, једном месту; месни: ~ ' лист, ~ проблем, ~ говор, <— реч. — Авдраши је описивао херцеговачки устанак као један локални догађај, који неће пореметити мир. Јов. С. Играш улогу некакве локалне величине! Крл. Изр. ~ боја поет. карактеристичнг одлике једне средине и једног времена; ~ пат р и о т и з а м претерана љубав према своме уском завичају; уско схеаћени интереси једне средине на штету шире заједнице. локалност, -ости ж необ. локално обележје. — Па се питате да је није сувише модернизовао, уклонио њену »локалност«.

лбкати, лбчем несврш. 1. а. пити воду или друго што окитко захвагпајући тпо језиком (о псу, мачки и сл. животињама). — Пусго млијеко и мачке лочу. Тур. 6. фиг. пеј. прекомерно пити. — Сјећао се како је његов жупник локао шљивовицу као дуга. Јонке. Отац му је био пијаница, непрестано је локао ракију. Ољ. 2. одроњавати, односити својим током (р води). — Пут . . . је вијековима вода локала. Мат. Тиса га је локала и испирала дужом, докле год се могло сагледати. Чипл.

локатнв м лат. грам. падеж којим се обично обележаеа просторни, месни или еременски однос. лдкатЗвви и лбкатнвскн, -3, -б који се односи на локатие. лбкаут м енгл. екон. затварање предузећа које врше сами власници и масовно отпуштање радника у циљу уцене. локација ж лат. место одређено за подизање, односно сжштање неког објекта: ~ зграде, ~ споменика. — Стручњаци сматрају да је подручје Макиша најпогодније за локацију железничког чвора. Лол. 1958. лбква ж 1. а. вода која се задржи у удублењу земље, барица. — [Киша] је шкропила плочник . . . стварајући локве и поточиће. Мил. В. 6. течност, текућина разливена по површини чега. — Видео сам . . . читаву локву крви. Ранк. Оде поп . . . дижући обадвјема рукама црну сукњу и прескачући . . . пивске локве. Крањч. Стј. 2. а. веће удубљење у којем се скупља вода, бара. — На испасиштима стока се поји на »локвама« од снијега који се стаче из увала. Ђон. [Град] се стиснуо уз море као овце уз локву. Кал. 6. покр. језеро. — Уминеш ли Мељине, рт од Кумбура отвора Ујл&кало с и м пеј. човек који много пије, пи- ново ушће с десне, па и нову локву дугу до Верига, а широку до Солила. Љуб. јаница. Р-К Реч. лбкалски, -а, -б који се односи на локале. в . покр. ископана јама у којој се скупља кишница за пиће, бунар; исп. чатрња, цилбкалпатрбот(а) м лат. присталица ло- стерна. — Увијек љети, кад суша затекалног патриотизма. гне, пане му на памет што нико не локалчић м дем. од локал — Наба- посагради локава по планини. Ћип. сасмо пред . . . неки локалчић. Бат. локвањаче ж мн. бот. в. локвањи, лбканда ж тал. покр. гостионица, пре- Бен. Рј. ноћиште. — Ма и то ће ваљат потурнику, локвањи м ми. (јд. локвањ, -ања) бот. кад се бијелу Сарајеву врати па се сједне хвалит' у локанди. Март. Локанда . . . систематски назив за водене биљке са крупним цветовима и штитастим листовима свагда је пуна странаца. Нен. Љ. који пливају по води Кутрћаеасеае. Терм. 3. лДкањ, -ања м покр. мала локва. Деан. Рј. Изр. б е л и л о к в а њ Иутрћаеа аПза; ж у т и л о к в а њ Мирћаг 1и1ешп. лбка&е с гл. им. од локати. локвањчвћ м дем. од локвањ. — Вода лбкарда ж зоол. морска риба из пор. би се цурком прелила из једног локвањкошљориба слична скуши бсотђег соНаз. чића у други. Р 1946. Терм. 4. лбкваст, -а, -о који је налик на локву; локардара ж риб. мрежа стајачица за удубљен. — А моја чел>ад гдје су? — упиловљење локарди. Бен. Рј. ..^. Кл

ЛОКВЕТИНА — ЛОМ

231

та Ђуро . . . када сједе на локвасги тролДкума ж в. локум. Вук Рј. ножац. Ђур. лбкумић и локумнћ м дем. од локум. локветина ж аугм. од локва. — Не би затајио . . . режњић локумића. пбквнћ м бот. врста гљиве из пор. пе- Маш. чурака РваШоСа аггеп818. Бен. Рј. лбла ж и м (вок. лоло) разг. 1. а. човек који радо проводи вреж у кафани и беслоквица ж дем. од локеа. лбкма ж тур. комад куваног или пе- посличењу, који воли ноћни живот, бекрија, скитница. — Стара његова бећарска слава ченог меса. Вук Рј. само ће се и опет подићи, оједити све друлокмати, -ам несврш. халапљиво јести. ге лоле и бећаре. Коз. И. б. нееаљалац, Бак. Реч. мангуп, женскар(рш). — Газда је нека лола, развратник. Матош. в. реч одмила. — лдкмаш, -аша м пеј. онај који радо једе на туђ рачун, изелица, лакомац. — Једном, држећи своје праунуче на крилу, разговараше са снахом . . . »Да ли ће ме Шта је то кајганица од дванаест јаја кад се и овај мали лола сећати?« Дом. 2. подр. је поред газда Тиле присео и Јеротије . . . висок и мршав човек, дугајлија. Вук Рј. и још два три локмаша који мрса често не виђају. Рад. Д. лблање с гл. им. од лолати се. лбкна ж нем. варв. (обично мн.) уволблати се, лблам се несврш. живети јак косе, коврџа. — Моје ће локне да буду као лола, проеодити време у скитњи, пићу око главе, а он ће да ме гледа. Рист. и весељу. — Па ђе си био? Шта си радио? локнути, -нем сврш. према локати. — . . . Куд си се лолао? Ћор. Јозу . . . стрПусти ме, газдо . . . да ја Ахмету станем пат ће Миошић првога у ту школу да за врат . . . да му ја крв локнем! Станк. у њој презимује, а не да се около по селима лола. Тур. покомббил, -ила м и локомобила ж лат. покретна парна машина, строј који лблин, -а, -о који припада лоли. се користи као извор моторне снаге у разлблински, -а, -б који се односи на лолу, ним радовима. који је као у лоле. — Преко уста му прну локомдбилски, -а, -б који се односи на лолински осмех. Ком. локомобиле: ~ котао. лолински прил. на лолински начин, локомотива ж лат. машина, строј ко- као у лоле, као лола. — Његова црна шуји покреће воз, влак: парна ~ 3 електрична ~ . бара била је лолински нахерена. Моск. локомбтнвскн, -а, -б који се односи на лблски прил. «. лолински. — Григорије локомотиве: ~ точак. је седео на калмички начин . . . машући локомбција ж лат. ход, кретање. — лолски бичем. Моск. Што точак не постоји у живих бића као лблство с необ. лолање, скишња, бекрисредство локомоције, биће стога што не јање. — Куд би, бре брате Србине, домаби био целисходан. Ђаја. ћин човек, што'но кажу први међу нама, локот м тал. в. катанац Џ). — Пекар овако пресалдумио у лолсгво? Рад. Д. ставио на дућанска врата пријеворницу с лблчнна ж и м аугм. и пеј. од лола. локотом. Гор. Изр. бити под локотом бити у за- — Проклета лолчина! Доста је било спрдње! Богдан. твору; з а т в о р и т и са седам л о к о т а лбм, лбма м (лок. лбму) 1. а. ерло јак чврсто затворити, затворити да се не може отворити; с т а в и т и ~ на уста ћу- звук који се чује при удару или лонљењу тврдих предмета, ломљаеа. — У чести [се] тати, шутјети, ни речи не проговорити. зачу неки лом: шушти лишће, крши се локотић м дем. од локот. сувад, иде нешто крупно. Рј. А. Врата локсодрбма ж грч. замишљена линија се наједном провалише с гласним ломом. на Земљиној кугли која сече све меридијане Мил. В. 6. фиг. жестока свађа, бука, граја. под једнаким углом, купгом. ЕЛЗ. — Због ње је многа жена оплакала, а муж лбкужа ж покр. в. локва. Рј. А. је правио лом по кући. Ћоп. 2. хрпа, гомила поломљених или без икаква реда набалбкум м тур. 1. врспга четвртасгпих колача умешених од брашна, масти (масла, цаних предмета, крш. — Рујна свјетлост бљесне кроз тај лом, заслијепивши ми уља) и шећера (меда). — Око казана, на великим тепсијама поредане баклаве, ур- чула. Комб. У лому ствари, оружја и лешева, седела је жена прислоњена уза зид. машице, локуми, гурабије . . . па шта која Ћос. Д. 3. а. слом, пропаст. — Порта . . . хоће, нека једе. Ћор. 2. коцка (шећера); се бојала да ће услед Наполеонова лома ратлук. — Да их удобровољи, носио је, увијек, локуме шећера у дубоким џепови- састати се европски конгрес. Нов. б. прекид, раскид, ломљење. — Напрасан лом ма. Куш. ?»>..• ' .. • »»•

232

ЛОМАК — Л О М И Т И

можда би нам донео више суза него радости. Шапч. 4. а. место где је нешто слонлено; прелом, ломљење: ~ руке, — ноге. — Сабаља звекет, копаља лом. Јакш. Ђ. б. површина преломљеног жста. — Бијело жељезо има бијели лом, листићаве је структуре. Кем. 5. физ. прелом зрака (светлосних, рентгенских и сл.~) при прелажењу из једне средине у другу, рефракција. 6. бот. в. павит. Сим. Реч. Изр. н а п р а в и т и ~ изазвати скандал. ломак, -мка, -мко (комп. ломкији, -а, -6) који се лако ломи, ломљив, крхак. — Усред ливадице . . . врло висок . . . стари храст. Све око њега ситно, витко, ломко, кратковеко. Сек. фиг. Њена се слика гипка и ломка љуља на води. Перк.

лбмача ж 1. а. припремљена за горење или запаљена гомила дрва (на којој су у средњем веку осуђеници жиеи спаљивани); смртна казна спаљивањем. — За један час подиже се сред те чистине ломача, а подаље дрвена продикаоница. Шен. Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Јак. И ви бисте данас мене сигурно осудили на ломачу. Крањч. Стј. фиг. Изгара у грчу ломача мог тијела. Уј. б. покр. бреш трња или грања; сува грана. Вук Рј. 2. ист. справа за мучење. — Те му џелати тешком ломачом . . . ломе удове. Јакш. Ђ. 3. покр. винова лоза која се пење уза зид или уз дрво, чардаклија, одрина. Тод.

лбмачпнк м покр. в. виноград. — Изволите да се прошећемо овим ломачником. Како видите, бит ће вина и веселих срдаца. ломан, -мна, -мно (комп. ломнији, -а, -6) 1. а. који осећа разлабављеност, слабост Јурк. тела услед болести или замора, малаксао. лбмбард м банк. зајам на заложене — Устанем блед, ломан, уморан. Дом. ствари; залог за зајам. Легао је око два сата . . . јер се осјећао ломбардирати, -ардирам сврш. и нејако ломним. Л-К. б. слаб, нежан, крхак. сврш. тал. = ломбардовати дати залог, зало— Бијаше то ломан човјечић малена стаса. жити; дати зајам на заложену ствар. — Шен. Кад је видео како је она ломно ствоТе дионице или обвезнице банке би могле рење, он се покајао. Јанк. в. који се лако ломбардирати код Индустријске банке. Обз. ломи, ломљив. — Лице је сличније каквом 1932. старом . . . цртежу на ломној, од старости лдмбардни, -а, -б који се односи на пожутјелој пергамени. Нех. г. фиг. који је ломбард: ~ посао. у сталном покрету, гибак. — Нишу [се] . . . као да су играчице ломне. Чипл. То лбмбардовати, -дујем сврш. и несврш. преобиље емоција у њему буди жена са = ломбардирати. . . . ломним стасом. Крл. 2. покр. врлетан, лометати се, -ам се несврш. в. ломити стеновит, кршевит, каменит. — Нејма силе се (4а). — Око чега се он то управо ломета ? нит је досад било, да покори ломну Црну М-В. Гору. Њег. Давно веће страга осташе, тер л&мвврат м онај који ломи врат; фиг. већ газе ломне Ровце. Маж. И. 3. физ. који се односи на лом (5), прелом: лоддаи одвише смео; бесан (о коњу). — Запјењеном гривом бије [коњ] ломиврат. Крањч. Стј. угао, кут, ломна ивица. л&мигора ж и м 1. назив за козу (која ломатање с гл. им. од ломатати (се). се еере по гори, која ломи гору). Вук Рј. 2. фиг. особа спремна на све; пустолов. — Козо, ломатати, -ам несврш. 1. покретати ломигоро! И ти си се дигао у чету ? Пресличас на једну час на другу страну, махати, цу, па с бабама на прело! Кост. Л. Ја сам млатарати. — Тета вришгаше и ломаташе личка ломигора. Киш. рукама. Кол. фиг. Натрули големи храст лбмилица ж 1. машина за ситњење, беспомоћно ломата гранама над бијелим сном хумки. Вуков. 2. в. ломити (Ј). — ломљење, дробилица. — Земљорадничка задруга . . . продаје . . . кудељару . . . ломилицу. Кивни на судбину што их ломата. Вучо. 3. Пол. 1959. 2. покр. јадац. Вук Рј. ударати, млатити. — И видјеше како један сељак канџијом ломата по младој лдмина ж покр. драча; коров. — Након жени. Бег. 4. фиг. пеј. говорити, причати дванаест сати хода по ломинама и плотинабрзо, много и без смисла, лупетати, брбљати. ма, дођу на једну воду. Љуб. — А све је лудо и глупо, што пјесничке л&мити, -им (трп. прид. лбмљен) неглаве ломатају нешто о некаквој срећи или сврш. 1. употребом силе (ударањем, притиснесрећи. Ђал. ком, савијањем и сл.) уништавати целину ~ се 1. ићи по рђаву и камениту терену. нечега, одвајати делове нечега, раздвајати на — Четници су . . . оставили хаубице и комаде, разбијати, кршити, кидати. — Ту су људи ломили љуту лит. Љуб. Говори равни друм до Фоче, и ломатали се преко с људима, пије њихово млијеко, ломи њибрда. Дед. В. 2. њихати се, клатити се.— хов крух. Наз. фиг. Мирко се немирно Привезаће [рибари] једрењаче за коријен и оне ће да се ломатају на тријеску. Ђон. преврће по кревету и својим немиром ломи

ЛОМЈАВА — ЛОМЊАВА

233

сан госпе Ружице. Михољ. 2. фиг. вршити Изр. ломе се кола (на некоме) каже се кад неко сноси сву одговорност и притисак на некога да поступи друкчије него што би желео; савлађивати нечији отпор. неугодне последице због неуспеха; ма се ло— Ти мене на своју бразду нећеш окрену- мила небеса ма шта се догодило, ма какее препреке биле. — Неће оставити свога јуначти, а ја тебе и не желим ломити. Моск. Он кога вође, ма се над њиме ломила небеса. је . . . ломио људе преко њихових жена и Том. дјевојака. Божић. 3. фиг. излагати некога великим напорима, мучити, морити. — Ако лбмјава ж покр. в. ломљава. — Стаде четнике не изненадимо ноћу . . . бадава јека, клепет и ломјава. Њег. [смо] ломили борце. Чол. Чемер ломи ту ломкати, -ам несврш. дем. према ломити. крепку душу. Матош. 4. фиг. престајати — Таман ломка грање да ватру потпали, одржавати, кидати односе (с неким). — а снаха јој уђе. Вес. Аустрија ни тада није рада била да с Русиломкост, -ости ж ломљивост. — Аутори јом ломи и прекида. Нов. [су] различне дивље феле узимали у обичну Изр. •— в р а т а) ићи по кршевиту и раж, што оне . . . не могу да буду, које са рђаву путу; б) ићи у зло; в) (некоме) чинити ломкости класа, које пак са дурашности зло (некоме), упропашћавати (некога); ~ корена. Панч. фиг. Губећи се у неприглаву (главе) бринути о чему; ~ зубе родној, страсној ломкости, она као да се мучити се нечим; ~ ј е з и к тешко изго- у претпрољетним вечерима . . . плашила варати; ~ к о п љ а (око чега) расправљати мога лица. Козарч. о чему, препирати се око чега; ~ леђа, ноге лбмљава ж 1. звук који се чује кад се мучити се; ~ погачу с ким живети с што ломи, разбија; тресак, прасак, тутњава. ким заједно у слози; ~ штап над ким — Туђинске клетве и ломљава гвожђа . . . оштро осуђивати кога. — Не треба . . . сви некуд јуре и тко да се снађе. Домј. пребрзо ломити штап над задругама. Вј. Четири разорна зрна са заглушујућом лом1960; сила кола ломи у нужди, у теш- љавом прскоше. Вас. 2. а. лом (2). — То кој сшпуацији употребљава се свако средство је био Џемо, војвода, који је седео . . . у ако је од користи. средини целе ове ломљаве. Андр. И. б. ~ се 1. а. раздвајати се на делове, рас- бесомучна трка, јурњава {преко кактх заппадати се на комаде, разбијати се. — Сви река, низбрдо и сл.). — Ломљава преко таласи о ту хрид се ломе. Војн. фиг. У њему ограде и сви се сјурише на друм. Јак. 3. се из дана у дан ломило све оно што је осећај изломљености и болови услед грознице, донио из рођеног села. Јел. 5. разлегати назеба и сл. — Првог дана обузе га ломљава, се, проламати се; одјекивати. — Пушке језа, па онда га обузе и ватра. Ранк. 4. фиг. грме, небеса се ломе, фиска стоји младе душевна бура, пометеност. — Ужасна је убојнике. Њег. Слатка пјесмо, што се ломиш ломљава настала у његовој [Ђуриној] унуто брдине! Бег. 2. а. нагло мењати правац рашњости. Нех. простирања, преламати се. — Свјетло [се] лбмљавина ж в. ломљава. — Чујем ломи при пролажењу кроз стаклену призму. неку ломљавину, штропот и јаук. Маж. Ф. Кем. Путеви се по десет пута ломе док у л&мље&е с гл. им. од ломити (се). ријеку сађу. Сиј. фиг. Не видим! — каже . . . оборене главе, а глас му се ломи. Андр. лбмљив, -а, -о који се лако ломи, крхак, И. б. гибати се, њихати се (у ходу). — Ходала крт. — Навалише полуголи козаци, проје меко, чулно и сва се у ходу ломила, као влачећи се између ломљивих празних стабкуница. Радул. 3. а. кретати се с напором љика кукуте и старе репушине. Моск. фиг. по рђаву путу, преко какеих препрека и сл. Пружала му је ломљиве руке и дахтала. — Коњаник долети трком, ломећи се по Божић. склиској стази. Нех. Ишли смо споро . . . лдмљивбст, -ости ж особина оног што ломећи се преко некаквих ограда. Чол. је ломљиво, крхост, кртост. б. потуцати се, лутати. — Молим ноћас ломно прил. а. као ломећи се. — Испреод бога живот ведар и тих, да се не кидам у себи и не ломим свијетом. Андр. И. Зах- кидано и ломно мијешала се звона са старог манастира. Мил. В. б. изломљено, скрвали богу што се не мораш ломити по мору. Кум. 4. фиг. а. трудити се, мучити се. — хано, уморно. — Ломно се протеже и блиједо, наболно се смијеши као и сада. Цар Е. Он се ломио и кубурио којекако све док ломност, -ости ж особина онога што . . . није нашао инструкцију. Кол. б. (око некога) отимати се, борити се за нечију је ломно; осећај слабости и бола у телу због болести или замора. Р-К Реч. наклоност, обигравати око некога, наметати се некоме. — Сеоски су се момци ломили око лбмаава ж в. ломљава. — Димњак ње. Коч. 5. фиг. колебати се при доношењу [се] с ломњавом стропоштао. Бен. фиг. одлуке, двоумити се. — Док се књаз Милош Чинило ми се као да и ја видим ту ломњаву ломио, букне устанак у Јасеници. Цвиј. у души њеној. Ком. • г » •

234

ЛОМОВИНА — ЛОНЏАТИ

лбмовина ж покр. лишће винове лозе. — Гроздови [су се] зацрнели у ломовини, у ситном грању шљива и смоковог листа. Ђур. лбмбт м 1. ломљава, лупа, тресак, клопарање. — Ломот вожње допирао је до њих пригушеније. Десн. Мића погледа . . . за шкрипом и ломотом невидљивог трамваја. Дав. 2, рђав, неправилан говор, заплитање. — Они добро разумију ружни ломот његова језика. Драж. ломбтало с и м онај који говори којешта, лупетало. — Тако? — окрену се од празна ломотала плавушац . . . Ви . . . судите . . . о стварима о којима немате ни појма. Ков. А. ломбтати, -ам и лбмоћем несврш. производити ломот, праскати, тутњати. — Почела пухати бура, па све јаче и јаче, да је почела трести и ломотати као помамна. О-А. лбнац, лбнца м а. ваљкаста посуда за кување, с једном или две дршке, веће висине него ширине: земљани ~ 3 емаљирани ~ .

лончаница ж украсна биљка, цвеће које се негује у лонцу, саксији. — се виђају пелагоније у врту, иако иначе собна биљка — лончаница. Вј.

собно Често је то 1960.

л&нчар, -ара м занатлија, обртник који прави и продаје земљано посуђе, грнчар. — Трују се оловом . . . лончари, који граде оловни глеђ. Батут. Изр. в о д е н и ~ зоол. врста сенице Амћовсорш репскШпиз. Финк. лончарев, -а, -о = лончаров који припада лончару. лончарвја ж 1. зб. лонци, лончарска, грнчарска роба, грнчарија. — Ајд' к врагу с твојом лончаријом, ту је читав лончарски вашар. Пав. 2. а. лончарски занат, обрт. Р-К Реч. 6. лончарска радња, дућан. — Којега Ивана? — запита сердар . . . Онога . . . што је држао лончарију. Лоп. лончарица ж 1. а. в. лончарка. Бен. Рј. 6. заст. лађа, чамац којим се превози лончарска роба, грнчарија. Вук Рј. 2. зоол. врста осе Ешпепез соагсШа. Финк. б. б. глинена посуда за џвеће сличног облика, а. шира према врху. — На прозорима увијек покр. врста птице. Вук Рј. л&нчарка ж лончарева жена; женска су били смјештени . . . по два лонца каранособа лончар. Р-К Реч. фила. Јел. Изр. бити сваком лонцу поклопац лбнчарница ж радионица и продавница (кутлача) мешати се у све; босански ~ земљаног посуђа. — Даље већ почињу дућаврста јела; зида (кује) лонце ир. умро ни, ковачнице, лончарнице. Станк. је; или лонцем о камен, или каменом лопчаров, -а, -о = лончарев. о лонац, тешко лонцу свакојако лбнчарски, -а, -б који се односи на лонслабији увек зло прође; нема шта да метне чаре и лончарски занат: ~ еснаф, ~ алат. у ~ живи врло сиромашно; н о ћ н и ~ ноћна посуда, нокшир; П а п и н о в ~ физ. лончарство с лончарски занат, обрт; херметички затворен лонац са сигурносним лончарија, грнчарија. — Од нарочитог је вентилом подешен за кување уз повишени значаја употреба глине у лончарству — притисак; п р а з а н ~ сиротиња; с т р п а т и керамици. Кем. Свуда другдје наше лончарсве у један ~ пожшати све заједно. ство не ствара друго доли најобичније и најједноставније облике. Баб. лонђа и л б н ж а ж фр. конопац који се употребљава при обучавању коња касању. лбнче, -ета с дем. од лонац. — Она збу— Стадоше водити [коња] на лонђама из њено остави лонче с кавом. Уск. стаје. Матош. лбнчвва ж аугм. и пеј. од лонац. — лоно с заст. крило; недра, наручје; фиг. Повадише све ствари из лончине. Ранк. завичај. — Вјеруј ми кано брату свому да пбнчић м 1. дем. од лонац. — На полије сваком своје лоно драго. Март. цама стајаху шарени лончићи. Шен. 2. мн. лбнтош м заст. некадашњи бакарни покр. дечија игра. Вук Рј. новац. — Истресб . . . сву ону ситнеж . . . ловџа ж тал. заст. 1. трем, тераса. Ту двије цванцике . . . бакрењака, лонтоша. балкон. — Он обрну својега дорина, док Мул. дотјера пред камену лонџу. НП Вук. Вино лонција ж покр. скипишца; лола. Вук Рј. пију котарски сердари, у Котару у лонџи лонцбкрпа м онај који крпи лонце. каменој. НПХ. 2. покр. место (у кући или изван н>е) где се седи; хладњак од лишћа, зелеБен. Рј. нила. — Између широких смокава, малина лонцблиз м в. чанколиз. — Позвани су и они обични манастирски госги, које игу- и шипака начињена лонџа. Ћор. 3. покр. заст. веће. — У еснафским лонџама прву ман зове лонцолизи. Ранк. реч води. Срем. лонцбпер м и лонцбпера ж особа која лонџање с гл. им. од лонџати. пере лонце, судове, судопера. — Хтједе бог да овај пут не остане дуго као лонцопер. лбнџати, -ам несврш. заст. већати. — В 1885; Вук Рј. •>-,,. Лонџаше наизменице код Киријакиса шећер-

ЛОП — ЛОПИЖА џије . . . лонџаше . . . и доскочише [лопову]. Срем. лбп оном. узвик за подражавање, опонашање звука при ударцу чим пљоштимице. — Узмуваше се пауци . . . Прави лов: крупне убијамо: лоп! Сек. лбпар, -ара м 1. дрвена лопата. — Мајчица, спретно и пословно, на лопару вади крух из крушне пећи. Донч. 2. лопатица, перо воденичког или каквог другог кола. — Он извуче црн дрвени лопар, по свој прилици саставни дио кола неке отплављене воденице. Лал. 3. лопатаст комад чега. — Лопари лете испод . . . кола, па се једва отимљемо пољу. Павл. 4. зоол. врста рибе, буцов (1). Терм. 4. 5. бот. в. козлац. Сим. Реч.

Изр. доћи ће и наш пир на

~

доћи ће и наш ред. лопарав, -а, -о сличан лопару, лопатаст. — Подиже лопараве ножурде. Кик. лопарац, -рца м 1. крупан снег. — Напољу је падао крупан, топао лопарац. Уск. 2. сува риба. Деан. Рј.

235

лбпатасто прил. у облику лопате. — Големи су јелени лосови, којима је роговље лопатасто проширено. Финк. лопатати, -ам несврш. 1. убацивати, превртати или пребацивати лопатом; вејати бацајући лопатом увис. — Лопатао [је] у отворену пећ угљен. Крл. Лопатао [је] равномерним замасима јечмену плеву. Рад. Д. 2. ударати, захватати лопатицама, перима. — Слушао [је] точкове пароброда како лопатају воду. Крл. 3. падати у крупним пахуљицама (о снегу). — Поче да лопата снијег црн и крупан. Наз. 4. фиг. погрд. причати којешта, брбљати. Бак. Реч. лопаташ, -аша 1. нар. шаљив назив за католика (Јер се крсти шаком, као лопатом). Вук Рј. 2. зоол. в. лопатар (4). — Северни јелени лопаташи одлично су се аклиматизовали у Фрушкој гори. Пол. 1960.

л&патица ж 1. дем. од лопата. 2. дашчица на воденичном колу, на воденим турбинама и сл. у коју удара вода; проширени, пљоснати део разних предмета (весла, пропелера и др.); пљоснат предмет уопште. — А Купа . . . заграбила снажно лопатице млинских лопарпћ м дем. од лопар. Вук Рј. точкова. Гор. У хамбару има педесет лолопарица ж лопатица за чшићење валова. патица као злато жутог духана. Донч. 3. анат. пљосната троугласта кост за коју Вук Рј. је причвршћена рука код човека или предња лбпата ж 1. ручна алатка са дугим нога код животиња зсари1а. — Крај пећи држаљем и доњим пљоснатим проширеним сједи Манојло . . . с истуреним костима делом за згртање или пресипање сипких мате- лопатица. Лал. рија. — Стотине лопата ривају се журно у лбпатичари м мн. зоол. птићи голубова земљу. Шен. фиг. велика рука, шака. — кад добију лопатичасто перје. Терм. 4. Наполл с тим рукама! . . . заповједи Мика, а она истргне нерадо своје лопате и објеси лбпатнчаст, -а, -о сличан лопатици. — их згрчено уз бокове. Бег. 2. лопатица (2). Чаша је глатка с лопатичастим режњима, — Дим сукља из горуће утробе тих морских који су дужи од клинастих круничних немани [пароброда], сврдао удара својим листића. Тод. лопатама или перима, те плаши рибе. Кум. лбпатични, -а, -6 који се односи на лоИзр. кад ~ з а з в о н и над г л а в о м патицу: ~ зглоб, ~ чашица. кад дође смрт; на лопате (бацати) у л&патни, -а, -б који се односи на лопату; великој количини, обилно. — Влада дијели објеручке . . . баца на лопате новца својима. који има лопате (2), лопатице. — На њој Гор.; бити чија метла и ~ бити чије [речици је] . . . један млин, као обично по Хрватској лопатно коло. Маж. М. средство за све. лопатуша ж покр. пеј. она која лопата, попатање с гл. им. од лопатати. која ради лопатом. — Зар је лијепо кад лопатар, -4ра м 1. онај који прави лопате. Кузман зна да она и лопатом ради? . . . Бен. Рј. 2. млин чије коло има велика пера; Та није њезина Савка лопатуша! Ћор. исп. лопатара. — Уз воду . . . редале су л&пацка ж (обично у мн.) покр. е. се старе . . . врбе, а међ њима велик млин лопатар. Шен. 3. лопарац (Ј). Бен. Рј. 4. лопатица (2). — [Млинске] старе лопацке зоол. врста јелена са лопатастим пљосна- на колу једва се држе трошних моторуга. Наз. тим роговима Т)ата сЈата. Финк. лбпен м и лопбника ж бот. в. дивизма лопатара ж воденица чије коло има лопа- {1). Сим. Реч. таста пера. Вук Рј. л&пиж, -ижа м и лбпижа ж покр. лбпатаст, -а, -о сличан лопати. — земљани суд за кувапе сличан котлу, који Покаже и он своје лопатасте и жуте од се веша изнад огњишта. — Над њом [ватром] дувана селачке зубе. Матош. Брадоња се зањихало нешто као лопиж. Цар Е. показује широк лопатаст длан. Ћоп. Вјештица . . . потражи у куту коријене

236

ЛОПИЖИНА — ЛОПТАТИ

неке траве . . . и баци их у лопижу да се кухају. Наз. Кувамо у лопижи свјеже зрње. Ђон. лбпижина ж аугм. и пеј. од лопиж(а); фиг. глава. — Све се бојим да му под капом оно лопижине не прекине. Цар Е. л&пижић м покр. дем. од лопиж. — Луце [је] пружила руку, али не према лопижићу . . . већ на његово десно раме. ЦарЕ. лдпина ж и м скитница; лопужа. — Стражар сваки час викне . . . — Не брбљај, не лај, лопино! Чол. лбпитн, -им несврш. = лоптити јако тећи, шикљати, липтати, куљати. — Из дубоке . . . рупе на сљепоочици лопила је црна крв. Гор. Крупна јесења киша лопила је. Јел. лопнути, -нем сврш. према лопити. — Крвца лопну у зелену траву. Радич. лопов, -ова м маџ. 1. а. онај који краде, лупеж, крадљивац. — И лопов и варалица је био. Шен. Лопове један, показаћу ти ја како се жене краду! Трифк. б. нитков. — Читав је свијет један велики лопов. Донч. 2. хип. лола, препредењак, мангуп. — А Пава Циганин — лопов — нагнуо се . . . па му свира у само ухо. Ивак. Станите, лопови једни! — раздрагано се бранио момак од те необуздане и разигране псеће љубави. Ћоп. лоповић м дем. од лопов; лоповски син. — Кроз нијему ноћ један будан глас на лоповића пази подли траг. Матош. лопбвлук м = лоповштина а. присвајање туђе своЈине, лоповски поступак, крађа. — Кантар не лаже . . . Лоповлука и варанције ту не може бити. Срем. Красти треба; поштеним начином нитко се није обогатио, једино лоповлуком. Коз. Ј. б. нечасно, непоштено дело. — А шта је то акција, синко? Ако је неки лоповлук, не прелази ми више преко прага. Вуков. Ако је потписан на оном манифесту својим народима, то је онда лоповлук. Јонке. лбповски, -а, -б који се односи на лопове; који је својствен лоповима: ~ дело, ~ ДРУжина, ~ Јатак, ~ поступак. лбповскн прил. на лоповски начин, као лопов. — Смакао би ме. Подмукло, лоповски! Ћос. Д. Намигну лоповски лијевом трепавком. Крањч. Стј. лопдвчпна и лбповчина ж и м аугм. од лопов. — Када би он рекао за кога да је »лоповчина«, то )е дејствовало јаче него сви докази . . . о лоповлуку тога човека. Јов. С. Та лоповчина сатро те је у душу! Квс.

лопбвчић и лбповчић м дем. од лопов. — Гуликожо, народни отимачу, лоповчићу млади! Кос. Почео је тек да говори . . . кад му се о врат објесише сва три млада лоповчића. Вил. лоповштина и лопбвштина ж = лоповлук. — То су људи којима је сласт лоповштине чинити. Вел. Ја бих онако свачије чувао, јер ја не знам лоповштине. Ћор. лопот м ударање, лупање. — Чује његово руктање и лопот свога срца. Божић. лопдтање с гл. им. од лопотати. — Око ватре . . . настаде халапљиво сркање и лопотање. Ђур. лопотати, лопоћем несврш. лупати, звецкати нечим. — В. пр. уз гл. им. лопотање. лопоч м бот. бели локвањ Иутрћаеа а1ђа; локвањ. — Посматрао [сам] златне рибице гдје се играју у сјени лопоча. Крл. Могло се набрати и бијелих лопача. Грг. лопочаст, -а, -о који је сличан лопочу, локвању. — На . . . избријаном лицу лажи су симболизиране у облику лопочастих подочњака и очи су у њима бијели цвјетови зла. Божић. лопбчика ж бот. биљка УЉигпшп 1 т ш из пор. СарпЈоНасеае. Деан. Рј. лопта ж (ген. мн. лбпта и лбпти) 1. мат. геометријско тело чије су сее тачке на површини подједнако удаљене од средишта, кугла. 2. а. дечија играчка или спортски предмет, реквизит таквог облика, обично од гуме: фудбалска, ногометна ~ , тениска ~ . б. спорт. ударац у лопту (2а) и правац њеног кретања. — Најподесније [су] кратке дијагоналне лопте које противник мора дигнути да би их пребацио натраг. Тен. 3. округао, обао предметп, део какве масе и сл. — Он се опет закашља . . . Избаци читаву лопту крви. Ком. Он је у руци згужвао лопту папира. Торб. Огромне лопте њезиних груди скакале су, измицале и повијале се. Донч. 4. небеско тпело узепго у целини: Зем-

љина ~ , Месечева ~ , Сунчева ~ .

лопталиште с проспгор за играње лопте, лоптом, игралиште. — То се подручје звало лопталиште. Креш. лоптање с гл. им. од лЗптати (се). лбптање с гл. им. од лдптати. лоптаст, -а, -о који има облик лопте (целе илиједног дела), којије налик на лопту. — Бункер се црнео, лоптаста површина његовог крова назирала се према светлости сијалице на мосту. Ћос. Д. лоптати, -ам несврш. 1. бацати, гурати некога као лопту; гађати лоптом. — Чуо сам кад су ме лоптали да сви имају вмена.

ЛОПТАТИ Вел. 2. играти се лопте; бавити се спортом у којему се употребљава лопта. — На пролеће кани »лантенис« лоптати с богатом »Рацкињом«. Петр. В. ~ се 1. играти се лопте, лоптом, бацати лопту. — Ако је . . . да се лоптају, без њега неће. Ад. фиг. Јужњак над главом, лоптајући се с облацима, трубио је да је претпрољеће ту. Мих. 2. фиг. забављати се на нечији рачун, шегачити се с ким. — Касније ће књижевници — чанколизи дати да се њима »лоптају« господа, богаташи — угоститељи. Уј. лбптати, лбпћем и лоптам несврш. 1. в. лопити. — Млаз румени вреле крви с ране лопта. Наз. 2. прождрљиво пити или јести. — Стане [вук] лоптати воду. Куш. лбптач, -ача м (вок. лбптЗчу) = лопташ (1) онај који се игра лоптом; играч у спорту с лоптом (фудбалер, ногожташ или др.). Прав. лбптачки, -а, -о који се односи на лоптаче; ногометни, фудбалски: лоптачки спортови. — Позивају се све лоптачке судије . . . на конференцију. Пол. 1944. л&пташ, -аша м (вок. лбпташу) 1. = лоптач. — Хтједе крчмар да засуне врата, но лопташи му не допусте. Вел. 2. зоол. врста воденог полипа РћузаНа агегћша. Финк. лбптнн, -а, -о који се односи на лопту: ~ исечак, ~ површина. лбптити, -им несврш. = лопити. — Из руку му је лоптила крв. Ком. У десници му одрезана љевица, а из рука&а лопхи крв. Матош. лбптица ж дем. од лопта. — Овде сам . . . она лоптица на рачунаљци, коју туђе руке тумбају лево и десно. Јак. лбпужа ж и м велики лопов, неваљалац, покварењак. — Овога лопужу обесите. Дом. То је и онако предвиђено за лопуже великог калибра. Сим. лопужара и лбпужиаа ж и м аугм. и пеј. од лопужа. — Имам ја пара . . . Покажи . . . лопужаро! Рад. Д. Оваква лопужина! . . . Ова нам је ништарија покварила представу. Крањч. Стј. Лбпујка ж женска особа из Лопуда. лопур м бот. покр. в. лопух; исп. лопурје. лбпурда ж и м лопужа. — Долијаће лопурда и зликовац. Ћос. Д. лбпурје с бот. покр. зб. им. од лопур. — С оне стране жице и пруге [био је] јарак обрастао лопурјем. Лал. лбпух, -а и лбпух, -уха м бот. назив за разне коровне зељасте биљке, обично крупних маљавих листова. а. биљка из пор. главочика с приземним листовима и стабљиком

ЛОСОСОВИНА

237

на чијем је врху цвасгп Реиабкев. Сим. Реч. б. чичак ]_арра. Сим. Реч. в. подбел Ти8811а§о ГагГага. Сим. Реч. г. дивизма Џ). Сим. Реч. лопушац, -шца м бог. лопух; дем. од лопух. Сим. Реч. лопушина ж бот. лопух; аугм. од лопух. — Ми смо запуштена . . . земљаЈ пуна корова, лопушине и драча. Ков. А. лбра ж 1. рабош. Р-К Реч. 2. грабеж, отимање; исп. лорити. — Овај је рат личио на једну велику лору. Лаз. М. Ово је била права лора: ко шта уграби. Кош. лбрбер м нем. бот. в. ловор (7). Сим. Реч. лорд м енгл. висока енглеска племићка титула. лордовски, -а, -б који се односи на лордове, који је својствен лордовима: ~ имање, ~ титула, — држање. лбрдство с звање, достојанство лорда; титула при ословљавању лорда. — Хоћу, лорде . . . већ вратит ћу се прије вашег лордства. Богд. лбрн, -ија м малајски зоол. 1. врста афричких и азијских полумајмуна 1-ОП8 {агсНјЈгасИепз. НБ. 2. врста папагаја, папиге Тисћо§1о88и8 поуае-ћоПашНае. Финк. лорити, лбрим несврш. отимати, грабити. — Поп Јовица има обичај да »лори« деци орахе кад их затекне да играју на улици. Ранк. лдр&ет м и лорњета ж фр. наочари с дршком. — Но, но ? . . . питао је кнез стављајући лорњет на очи. Чипл. Она . . . дохвати лорњету да би ме боље осмотрила. Цар М. лбрњон, -она м фр. лорњет за једно око. — Стали су под сликом једне младе жене у бјелини која држи у руци лорњон. Крл. лорфа ж лат. 1. маска, кринка; исп. ларфа. — Ти чегртаљко слободних начела под лорфом лава. Змај. 2. фиг. женска особа која се много шминка. — Кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу? Срем. лбс м рус. зоол. северни јелен А1сез а1себ. Терм. 4. лос&бн, -бна м фр. течно, текуће козметичко средство за негу косе. — Расипају се лосиони по ионако мирисним главама. Пол. 1958. лбсос м рус. зоол. а. врста рибе из пор. пастрмки 5а1то 8а1аг. Терм. 4. 6. мн. сиспгематски назие за породицу пастрмки 8а1тот(1ае. Терм. 4. лбсосовнна ж месо од лососа. — Сервират ће се гушчија јетра и лососовина у хладетини. Крл. _ „ , ...„., „ г С

238

ЛОТ

лбт, лбта м нем. 1. стара мера за гпежину (17,5 г). — Господин плебануш требао је за шест лоти шнофанца више. Шен. Знам да нећеш узети ни пола тога новца да га продаш као старо сребро, по пет шилинга лот. Нед. 2. справа за мерење морске дубине. ОГ. лотар м зоол. врста инсекта, кукца тврдокрилца Т п т ш т . Бен. Рј. лбтар, -тра, -тро покр. лењ, тром. Вук Рј. лбти&а и лбтнња ж 1. прљавштина, неопраност; лењост. — Он се сав распадао од некаквог проклетства и лотиње. Лал. 2. пеј. прљава, неуредна особа. — Ма што се ту правдате! Чујеш ову грдул>у! Чујеш лотињу! Кост. Л. лбто м тал. друштвена игра која се састоји у вучењу бројева; лутрија. лбтос м грч. бот. зељаста водена биљка из пор. локвања, лепих белих цветова Нутрћаеа 1ошз. Сим. Реч. лбтосје с необ. зб. им. од лотос. — За лотосјем чезнеш Нила. Наз. лотосов, -а, -о који се односи на лотос, који припада лотосу: ~ цвет. лбтра ж (обично мн.) нем. варв. = лојтра. — Отпустио коњима вођице, подупро леђима лотру, па швићка бичем и пева. Ад. Привеже је [краву] за лотру и сви посједају на кола. Гор. Осам лотри грнчарије набројали доколичари. Рад. Д.

ЛУБ лоцирана је уз Спречу. НИН 1958. [Павиљон] машинске индустрије . . . лоциран је до винарског павиљона. Б 1958. лоџа ж тал. (ген. мн. лбџа) полуотеорен трем; исп. лонџа (2). — Вино пију тридесет Сењана насред Сења на зелену лоџу. НП Вук. лош, лоша и лбша, лбше и лбше (комп. лбшији, -а, -е) а. који није онакав какав треба да је, који не одгоеара уобичајеним мерилима, рђав: ~ радник, ~ отац, ~ карактер. — Бранко је врло добар играч! — А није и иначе лош. Трифк. Врло си лоша одгоја. Креш. 6. који је слабог квалипгегпа, који не одговара намени; који оставља негативан утисак: ~ земља, ~ обућа. — Би га стид од Маркова лоша одела. Дом. в. који садржи у себи нешто непријатно, који доноси тегобе, невоље; непријатан, неповољан, рђав: лоше вести, ~ расположење. — Наша ће кућа изићи на лош глас. Наз. г. који нема довољно одговарајућих особина за одређену функцију; који по својим својствима не одгоеара нечему: ~ организатор, ~ трговац. — Слој зрака између тијела и рубља . . . служи као регулатор, јер је лош водич топлоте. НЧ. д. који је супротан жељама, очекивањима и потребама, недовољан, оскудан, тежак, рђав: ~ срећа, ~ награда. — Ви знате . . . да су сада узастопце лоша љета била. Бог. Лоша времена дођоше. Ћоп. ђ . којим се обелемсава неуспех, негативан: ~ оцена, ~ бод. — Свака опомена повлачи за собом један лош поен. Рв.

лотрбјство с покр. лењост. — Сједну Изр. д в а лоша убише М и л о ш а испред куће и гледају небо . . . а ж е н е . . . само лотројство, сиромаштво и лизање ол- удружени непријателм су опасни и кад су слаби. тара. Војн. лбшар, -ара м покр. бубуљица (рд долоћа ж покр. погрд. лења и прљава женска особа; неморална жена; неваљалица. дира коприве или уједа инсекта и сл.). — наиђе на ногама на не— Носио и он [одело] док се није спан- Милујући је какве лошаре. Донч. ђао с другом, с оном лоћом касирком, па побегао у Софију. Срем. лбше и лоше прил. а. не онако како треба, лоћати се, лбћам се несврш. живети рђаео, на лош начин. — Да ти није лоше овде? Вес. Ја сам увјерен . . . да ћете ви разуздано, разблудно. Р-К Реч. врло лоше свршити. Јонке. 5. у малој, лбћика ж бот. врста салате 1*асШса незнатној мери, степену и сл. — Материје 8а*1Уа. Сим. Реч. које топлоту лоше спроводе . . . бране најлбћикаст, -а, -о покр. нежан, крхак, боље од зиме. Батут. неотпоран. лбштура и лдшчура ж зоол. врста лбћка ж в. лоћа. Р-К Реч. морске шкољке. — Ронио је за лоштурама лбћкав, -а, -о увенуо, учмао. — Жан- и слагао их једну до друге. Вил.; Деан. Рј. дари су били напрашени као лоћкави лу$ м (лок. лубу) 1. спољашњи, вањтани. Божић. ски слој коре дрвета; одлупљена, одваљена лоћнутк, -нем сврш. разг. ударити, кора дрвета. — Просипб је прве капи . . . млатнути. — Ако вас лоћнем Крл. бор из луба. Наз. Колибе, покривене кролоцираље с гл. им. од лоцирати. вином или лубом, допуњавале су мој ималоцбрати, лбцирам сврш. и несврш. гинарни пејзаж. Вучо. 2. део обуће око пеодредити, одређивати чему меспго; постави- те; черста обла подлога, оквир нечега. — Неки је упорно зурио у лубове својих ти, постављати, сместити, смештати. — ципела. Ћоп. Луб [камилавке] је готов. Врло јака индустрија тузланског басена

ЛУБАЊ — ЛУГАРИЈА само да се покрије памуком и црним кашмиром. Ранк. 3. лук. — У лубу ребара водоравно се попречио обруч несавладљив и крут, као да је од челика. Рад. Д. лубањ, -бња м зоол. покр. в. лубин. Бен. Рј. лубања ж (ген. мн. лубања) — лобања. — Зрно му пробило лубању. Шен. У коприви и боци бели се погдекоја ветром и кишом опрана људска лубања. Јакш. Ђ. лубањски, -а, -б који се односи на лубању:.~ шупљина. лубарда ж тал. покр. заст. = лумбарда 1. врста старинског топа. — Годи једним топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио. Њег. Глунте сјају, а зјају лубарде. Март. 2. гвоздена шупља кугла напуњена барутом, кумбара. Вук Рј. лубардати, -ам несврш. = лумбардати гађати -из топа, пуцати (из оружја). — Будете ли ви овако до ноћи лубардали . . . оде мени читав шљивик. Та ова би слотија [топ] прекинула читаву букву. Ћоп. Ево крену сила и сватови, пјевајући и лубардајући. НП Вук. луб&ндиња ж шаљ. измишљено воће које би било истовремено и диња и лубешца; фиг. две ствари које не иду заједно. — Ја бих хтео лубендињу, а он ми вели да се то не може постићи. Коњов. луб&ница ж бот. једногодишња биљка из пор. бундева, великог округлог плода обично зелене коре и слатког црвеног или окутог меса СшгиИш уи1ј;ап$; плод те биљке; исп. бостан (1). Терм. 3. пуб&ничар м 1. одгајивач и продавац лубеница. Вук Рј. 2. онај који радо једе лубенице. Вук Рј. луббничарка ж агр. врсша крушке. Рј. А. луб&ничаст, -а, -о сличан лубеници, округао. — Дежмекаст човјек . . . округлог лубеничастог лица, замаче хитро у прву капију. Сим. пуб&ничин, -а3 -о који се односи на лубеницу, који је од лубенице. — Лети му [детету] . . . начине колица од лубеничине коре. Срем. луббничица ж дем. од лубеница. — Пуно, лепо детенце, ка' лубеничица. Вес. луб&ничнште с земљиште иа коме се гаје или су гајене лубенице. Вук Рј. луббнични, -а, -о који се односи на лу-

беницу: ~ кора, ~ семе. Изр. подметнути коме лубеничну

кору под ноге преварити кога. луббнче, -ета с дем. од лубеница. Р-К Реч.

239

луб&шаче ж мн. бот. назив за породицу тикава Сисигћкасеае. Бен. Рј. лубин, -а и лубин, -ина м зоол. морска риба, смудут 1^ађгах 1ири$. Терм. 4. лубина ж а. део људског или животињског тела који захвата грудни кош и трбух. — Бегу се нешто слило у лубину, хладно и тешко. Сиј. б. труп, тело. — Ту находи крвцу од јунака, по њој лежи стотина лубина. НП Вук. лубњача ж покр. колиба покривена лубом. — Андрију Јокића (у Врбици у колиби лубњачи) убио Милутин Гарашанин. Вук. луббждерац, -ерца и лубожд^рац, -рца м покр. стрвинар. — фиг. Мијат ми није опасан . . . Али овај облачни сељо — лубождерац, ова црна маија с брадом. Лал. луббједе ж мн. зоол. в. поткорњаци. Финк. пубура ж суд од коре младог дрвета (рбично за јагоде, купине и сл.). — Без даха је мотрио сликара који је попут сијача.. . грабио шаком зоб из лубуре. Крањч. Стј. Купио [је] . . . двије лубуре јагода. Лал. луг 1 м (лок. лугу; мн. лугови3 песн. лузи) 1. шумица, гај (обично од лиснатог дреећа). — Лугове црнобарске знам као својих пет прста. Вес. Птице живахнуле по цвркутним лузима. Матош. 2. покр. божићно дрво, јелка. — Баш ми је жао за ову лијепу јелу . . . али шта ћу . . . јер жели правити луг по старом обичају. Ђал. 3. покр. барау рит. Вук Рј. 2 луг , луга м 1. пепео. — Чучне до камина и разгрне рукама луг. Божић. Сједи и грије се, а у лугу му се пече бијела мисирача. Ћоп. 2. вода у којој је прокуеан пепео, цеђ, лукшија. — Ту срамоту не може опрати никакав луг ни сапун. Љуб. Подбија их [руке] тамно-црвена румен, оштри луг изгризао их. Леск. Ј. Изр. бацати ~ у очи (некоме) обмањивати, варати (кога). лугав, -а, -о лугаст. — Допираше . . . топао вјетар, сјећајући их на . . . увеле мргиње, пуне лугавих, презрелих јагода. Шимун. лугар, -ара м чувар шуме. — Сваки час виђали су лугари . . . срне и младу ланад. Том. Он је у овом крају служио до рата као лугар. Чол. лугарев, -а, -о = лугаров каји припада лугару. лугарија ж слуокба лугара. — Поручивао [је] њезину роду да је даду за удовца Проданића, јер ће му он прибавити лугарију. Тур. ,_ л

246

ЛУГАРИТИ — ЛУДАКИЊА

лугарити, лугарим несврш. вршити службу лугара. — Пазио [је] на забране и марљиво наизглед лугарио. Сим. лугарица ж лугарева жена. — Прохтјело јој се бити госпоја лугарица. Ивак. лугаричин, -а, -о који припада лугарици. лугарннца ж лугарева кућа. — Једног предвечерја она [срна] се појавила недалеко лугарнице. НИН 1959. Овакве смо собе видјели . . . у исто таквим лугарницама и поштама. Донч. лугаров, -а, -о = лугарев. лугарбвати, лугарујем лугарити. — Он је лугаровао . . . у северинском дворцу. Гор. лугарскн, -а, -о који се односи на лу-

гаре: ~ служба.

лугарство с занимање, служба лугара. Р-К Реч. лугаруша ж лугарица. — Стара лугаруша била је отишла заједно са осталима. Ћоп. лугарушин, -а, -о који припада лугаруши. — Лугарушина кћерка . . . је међу жандарима имала вјереника. Ћоп. лугаст, -а, -о пепељаст. — Густа, лугаста магла таласала се од неба до земље. Торд. Пребаци преко рамена лугасту неоморену хаљину. Коч. луговина ж цеђ, лугг (2). — У кухи» и непрестано се пуше облаци луговине. Крл. луд, луда, лудо (одр. луди, -а, -б; комп. луђи, -а, -е) 1. а. умно поремећен, душевно болестан. — Веле да је изгубио памћење и да је помало луд. Хорв. И тако почеше сумануте, луде, помахнитале . . . приводити Никанору. Чипл. б. глуп, непромишљен, неразуман; неуравнотежен, пуст. — Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве. Лаз. Л. 2. који је изван себе од узбуђења, који не влада собом, избезумљен. — Како је већ био луд од свега тога, почео је на ходнику викати. Јонке. Око њега је скакао мајор Куковић . . . сав ускиптио, запјенушен, луд. Лал. 3. малолетан, недорастао, незрео, неискусан; лаковеран, наиван. — Држах се пред њом као лудо дијете. Наз. Млад сам био и луд и нисам знао . . . да тај ђаво . . . шапуће по цијелом свијету. Андр. И. Луда женска глава! Вјерује Турчиновом обећању. КН 1957. 4. фиг. а. жесток, силан, страшан. — Осу се луда паљба. Кол. Ветар је бивао све луђи. Ћос. Д. б. необуздан, неукротив. — Тиме је и превише луда наглост моје лакоумне младости наплаћена. Ков. А. Осјетио [је] неку луду жељу . . . да је [Унуј прегази. Мил. В.

5. фиг. а. бесмислен; неостварљив. — Допуштао [је] себи најлуђе снове. Ћос. Б. Манух се луда посла. Ћос. Д. 5. чудноват, несхватљив. — Новина . . . није баш волио . . . понајвише . . . због лудог . . . правописа француског и енглеског. Кол. Дани [су] освитали све луђи од луђег. Андр. И. в. неочекиваН) невероватан; велик, изузетан. — Луд случај бацио га је на самртничку постељу. Скерл. Послужи ме луда срећа. Матош. 6. покр. а. који служи за расад (о поврћу): ~ зеље, ~ паприке. Вук Рј. б. неслан, неукусан. Вук Рј.

Изр. бити ~

за ким (чим) силно

волети кога (што); — кућа. нар. хаотично стање; не буди ~ разг. каже се некоме у жељи да прилагоди своје поступке

стварности; обећање лудом радовање

не треба се ослањати на обећања; п р а в и се ~ претвара се да не зна, не чује, не види, не разуме. луда ж и м 1. а. умно поремећена, душеено оболела особа. — Сеоска луда . . . потрчао [је] у село да јави долазак пророка. Дуч. Да сам избо среског начелника . . . али ме срамота што сам јадног луду избо. Шуб. б. ограничена, глупа особа, будала; лаковерна, наивна особа. — Знам да ме многи држе за луду, за чудака. Шен. Нађи ти друге луде које ће ти веровати. Петр. В. А ја, луда3 мишљах да је вјерна и севдах сам у небо јој ковб. Огр. 2. пеј. особа која служи за увесељавање. — Хоћеш да будеш тамо луда газдинских синова. Берт. 3. реч одмила. — Ћути, лудо моја, како те не воли? Сви те воле. Лаз. Л. Изр. д в о р с к а ~ в. деорска будала, уз будала (изр.). лудаија ж и м луда. — Једно бјеше лудаија Живко. Вук Рј. Леден снијег земљу притиснуо, стоји писка дјеце лудаије. НП Вук. Скрију [се], а Долон лудаија мимође брзо. М-И. лудаја ж агр. покр. 1. врста бундеве. — Кикинђани са лудаје могу да виде Кикинду. Чипл. 2. јабука брашнара. Р-К Реч. лудак, -ака м (вок. лудаче, мн. лудаци) = луђак 1. луд човек, душевни болесник, умоболник. — Од чудног смијеха пуцају лудаци. Уј. 2. а. глупак, будала. — Зар ниси видео овцу, лудаче! — викну отац. Дом. Ви знате да му је стриц . . . лудак и чудак. Шен. б. чоеек опаке нарави, љут, бесан чоеек. — Чуо сам, онај лудак, Богосав . . . шта је радио . . . чак вам претио мојим именом. Ранк. 3. онај који служи за увесељавање. — Хоће да ми метне на главу капу од хартије и на мене обеси прапорце лудака. Дуч. лудакиња ж = луђакиња луда женска особа. — Замислите . . . када би нека

ЛУДАКОВ — ЛУДИТИ СЕ лудакиња, или неки провалник дошао.

ЛМС 1960. лудаков, -а, -о = луђаков који припада лудаку. — Љутило је лудаково упорство. Андр. И. лудан, -а, -о дем. од луд. — Лете мисли на све стране, ма све празне и лудане. Радич. луданџа м и ж лудак, луда. Вук Рј. лудара ж 1. агр. лудаја (7). Вук Рј. 2. бот. врста отровне гљиее Во1еШ8 загапаз. — Гљивар треба да знаде отровнице пупавке, лударе. Гор. лудаст, -а, -о сулуд, будаласт, глупав. — Није лудаст, позна он добро сваки кутак вароши. Божић. лудасто прил. будаласто, глупаво. — Они су . . . лудасто гледали један другога. Божић. лудати, лудам несврш. правити лудим. — Што бих ја лудала мога човјека, кад он не луда мене. Павл. Та немојте ви мене лудати! Ивак. ~ се правити се луд, детињити. — Ти се лудаш као млад мазгов! Шов. лудача ж луда женска особа. — Хоће да му така мала лудача буде жена. Шимун. 2. бот. а. в. еелебиље (а). Сим. Реч. б. лудара (2). Сим. Реч. лудачак, -чка, -чко хип. према луд (3). — Кад сам била лудачка код мајке. Вук Рј. , лудачина ж и м аугм. од лудак. Вук Рј. лудачнтн се, лудачим се несврш. правити лудости, глупости, детињарије, лудирати се. — Сви те опколе па се окрену лудачити. Шов. Ноћу су . . . напасали сапете коње . . . играли се карата, причали приче, лудачили се. Моск. лудачки, -а, -5 = луђачки 1. који се односи на лудаке, који је као у лудака. — Ја стојим и гледам лудачким погледом ово велико дрво. Ранк. Бака скочи у лудачком запомагању. Гор. 2. бесомучан, страшан, ееома јак. — Носи ме некуд снага лудачког оркана. Матош. Проломи се пуцњава лудачком жестином. Јак. лудачки прил. = луђачки као лудак, лудо, бесомучно. — Шофери су возили лудачки. Лал. Жена је лудачки извалила очи. Гор. лудаштво с = луђаштво лудачки поступак, лудачко држање. — Доста је нама било таквог лудаштва и »јунаштва«. Лал. лудба ж необ. лудовање, лудост. — Умилна свуда виђаше се лудба. Радич. л^деж ж индив. (у игри речи у вези са »младеж«) лудост. — Иде . . . пјевајући 16 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

241

и смијући се како само младеж — лудеж зна. Вел. луден, -а, -о млад; зелен. Вук Рј. луд&сати се, -ам се несврш. лудачити се. — Знам шта је; лудесају се. Ивак. лудети, -им, ијек. лудјети, несврш. 1. постајати луд, губити памет. — У моме реду почела да луди нека жена. Викала је: »Гори!« Гор. Зар нисам гледао како тифусари луде и умиру. Ђур. 2. лудовати Џ, 2). — Дуго се није застало, дуго се лудело, причало без размишљања. Ђур. Зато су и момци да за цуром луде. Вел. пуд&зам, -зма м ист. покрет за уништење машина у индустрији који су на почетку Х7Х ст. водили енглески радници сматрајући да су машине узрок незапослености. лудија ж и м луда, будалина. — Немци [су га] сматрали за лудију. Јак. лудило с 1. мед. душевна болест изражена потпуним губитком разума с1е1шшп. — Проширила се . . . вест да је поп Вујадин у лудилу пуцао на Тасића чељад. Андр. И. фиг. У њој [кафани] продаје [се] лудило полићима и литровима. Рад. Д. 2. помама, помамна мсеља, страст, махнитост. — Лудило рекорда убија и хара. Уј. Жамор машкара и музике . . . бучи покладним лудилом. Војн. Изр. мед. ~ в е л и ч и н е 1) душевно обољење при коме болесник себе сматра личношћу на највишем положају; 2) фиг. уображеиост, грандоманија; ~ г о њ е њ а душевна болест у којој болесник стално сматра да га неко прогони; м л а д а л а ч к о ~ врста

шизофреније; пијаначко ~ ЈеНгшт ггетепз. лудираае с гл. им. од лудирати (се).

луднрати, лудирам несврш. в. лудовати (2). — Знаш ли ти да ја лудирам за њим? Јел. ~ се чинити лудости, глупости; неозбиљно се понашати. — Певаћу ја макар полако . . . Та, немој се лудирати! Срем. Да се лудира и окреће око какве сеоске дјевојке . . . то му није ишло за руком. Ћоп. лудист(а) м ист. присталица лудизма. лудАстички, -а, -5 који се односи на лудизам и лудисте: — покрет, ~ схватање. лудитн, лудим несврш. чинити лудим, доводити до лудила, залуђивати. — О, зашто ниси ти та жена права . . . жена што луди и мрви и суди! Бој. ~ се 1. лудирапт се. — Намргођених очију мигала [је] Љубици да се не луди, да буде уљудна. Летр. В. 2. правити се невешт, луд. — Он се заман луди и опире.

242

ЛУДИЦА — ЛУЂАЧКИ

Ботић. фиг. Месече5 што се лудиш, месече што си слеп? Кост. Л. лудица ж и м дем. и хип. од луда. — Лудице мала, та ти си ми се једини свиђао! Сим. Лудице моја мала, бубице! Видиш како си мала! Петр. В. лудјети, -дим, ек. лудети. лудна ж покр. лудица. — Не плачи, лудно! Војн. лудница ж душевна болница, болница за умоболне. — фиг. Ово је лудница од државе. Андр. И. луднички, -а, -о који се односи на лудницу: ~ просторија. луд&а ж лудовање, манија. — Не може . . . да му не проспе живу жеравицу љутих зановетака на главу поради његове лудње за лутријом. Јурк. пудњак, -ака м в. лудак. Вук Рј. лудо прил. 1. бесмислено, неразумно, глупо. — Неколико пута споменуо [је] лудо бачени новац. Новак. Ко је то видео тако лудо дати главу! Чипл. 2. безумно, страсно, силно, махнито. — Чуо сам како умирући стење, и пожелио лудо да оживи. Гор. Ја те загрлих лудо, дивљачки. Ћос. Б. лудбв, -ова и лудов м лудак, будала. — Види ти мене лудова, да се ја прије нијесам на то сјетио! Коз. Ј. Са овим мојим маторим лудовом пуне руке посла. Сваки ме час зивка. Вин. лудбвање с гл. им. од лудовати. лудбвати, лудујем несврш. 1. чинити лудости, понашати се неразумно; лудирати се. — Каже му да не лудује, да се чува, да мисли на породицу. Чол. фиг. Жељезничким спиралним пругама лудују моторни влакови. Бат. 2. (за ким, за чим) гајити, осећати велику љубав према коме (чему), страсно волети, силно, јако волети, желети. — Марко је лудовао за коњима. Сек. Видио сам: воли га и лудује за њим. Ивак. 3. необ. в. лудети (7). — Ја се мучим, ја лудујем, ја сам смрвљена. Вас. пудДветан, -тна, -тно необ. луд, лудачки, глупав. — [Предаје се] лакрдијању и лудоветаом пренемагању. Креш. лудбвијјаст, -а, -о необ. луд, обестан. — Али ону пјесму лудовијасту памте. Божић. лудбвијасто прил. лудо, обесно. — Ћаћина и своја! — озвркну се она опет. »И ко ме први нађе«, хтједе рећи лудовијасто. Божић. лудбвит, -а, -о необ. луд, бесан. — Анте Будров угрне лудовитим скоком у Биканов дућан. Боокић. лудбвчић м дем. и хип. од лудов. — Што ме зовете кад ме се бојите, момчићи лудовчићи! Брл.

лудбглав, -а, -о луд, настран. — Лудоглав је! А то му је у крви. И отац му је био таки. Вес. луддгуб, -а, -о и луддгубан, -бна, -бно необ. који лудо губи; на коме се лудо губи. — Док се уличњак у наставку лудогубе вртње губио . . . Филип се . . . извуче из крчме. Божић. Осјећао [је] неку поштену намјеру . . . којој се није могло ништа замјерити, јер је била лудогубна. И. лудбкрван, -вна, -вно који је луде крви, луд. — Људи . . . треба да су неустрашиви, али не треба да буду лудокрвни. Вел. лудоња м в. лудов. — Еј лудоња! . . . умукнуо! Војн. [То] је неки инструменат, организација, ред и поредак, па можда ће се »лудоња« загријати и уплести. Мар. лудорија ж глуп поступак, глупост, лудост. — Онда је опет лудорија бежати. Ком. Бојала сам се да не починиш какову лудорију. Новак. лудосмеј м (ек.) индив. незадржив, лудачки смех. — Господин комесар се занесе у лудосмеј. Рад. Д. лудбсмијаст, -а, -о (ијек.) индив. који се незадрживо, лудачки смеје. — Отишле [су] журно, као да односе своју дјецу од приљепа лудосмијастог Гавранова. Божић. луд&смијасто прил. (ијек.) индив. са лудачким смехом. — Она се само лудосмијасто стидјела. Божић. лудост, -ости ж (лок. лудбсти и лудости) 1. неразуман, непромишљен чин, поступак. — Дај се разлогу . . . и немој да понавл>аш сличне лудости. Цар М. Натјерат ћете ме да учиним лудост! Франг. 2. а. одсуство разборитости, неурачунљивост; наивност, незрелост. — Сувременаци [су] били изненађени лудостима у овом делу исто као ми данас. Поп. П. Дјечак уз море играчке гради од п'јеска у својој лудости. М-И. б. душевна поремећеност, лудило. — Мислим да сам нашао гдје Хамлетовој лудости је узрок. Богд. луђак, -ака м (вок. луђаче; мн. луђаци) = лудак. — Зар је живот луђака угодан његовим рођацима. Шое. Навукао је на се различите називе луђака или чудака.

Мил. В.

луђакиња ж = лудакиња. — Да ти казујем што знам о тој луђакињи. Торд. фиг. хип. Смири се, смири, моја дражесна луђакињо! Ков. А. луђаков, -а, -о = лудаков. луђахан, -хна, -хно малолетан, недорастао. — Милу жену да видим и луђахног својега сина. М-И. луђачки, -а, -о = лудачки. — Бака скочи у луђачком запомагању. Гор. Тре-

ЛУЂАЧКИ — ЛУК бало [би га] стрпаги у луђачку кошуљу. Крл. луђачки прил. = лудачки. — Најмлађи између н>их возио је . . . луђачки. Вј. 1960. луђаштво с = лудаштво. — Свијет, из којега се црпи литерарни материјал, нечувени је култ индивидуализма, близог луђаштву. ХР 1928. лу!јен»е с гл. им. од лудети, лудјети (се) и лудити (се). луес м лат. мед. стручни назив за венеричну болест сифилис. луетичан, -чна, -чно који је оболео од луеса, сифилиса. луетичар м болесник од луеса, сифилистичар. лу&тичарка ж болесница од луеса, сифилистичарка. лужа ж покр. локеа; блато, глиб. Рј. А. лужав, -а, -о замазан, запрљан лугом, пепелом. — Стара [се] иоврати натраг с лужавим ибриком. Ћоп. лужан и лужан, -жна, -жно који је од луга, цеђа, који има у себи луга. — Лужна, прљава вода циједила се низ жлијеб прала. Донч. лужана ж бот. е. пресличица. Бен. Рј. лужанин м (мн. лужани) чоеек који живи у лугу, шуми. — Завикао му гласит и снажан лужанин. Гор. лужањ, -жња м бот. 1. биљка из пор. љиљана АШшп ш§гшп. Сим. Реч. 2. в. нарцис. Сим. Реч. лужаст, -а, -о сличан лугу, цеђи. — Водени раствори [база] су лужастог укуса. НХ. лужење с гл. им. од лужити. лужина ж 1. аугм. од луг, шумарак. — У планини пева пастир . . . одјекује гора и лужина. Јакш. Ђ. 2. покр. мочварно, подводно земљиште, мочвара. — Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине. Њег. лужина ж хем. једињење, спој који с киселинама твори соли. лужинаст, -а, -о сивкаст, пепељав. — Требало би ћапнути ноктом јагодице . . . да се кожа, лужинаста, зарумени. КН 1959. лужити, лужим и лужити, -им несврш. прати у лугу, цеђу. — Она сама лужи, а од сапуњања огулила се на више мјеста кожа. Леск. Ј. Жене сеоске . . . испираху лужено рубље. Ранк. фиг. А магла тихо околицу лужи. Поп. В. лужје с необ. зб. им. од луг, лугови. — Мир желе ижђикале . . . тополе и храшће и лужје. Ђон. 16*

243

лужнат, -а, -о лужнаст. лужник, -а и пужнвк, -ика м бот. лужњак (/). — Седне у хлад под лужником, близу бунара. Ранк. 1 лужница и лужница ж 1. еелики чабар, суд у коме се пари и лужи рубље, парионица. — Спремајући рубље за прање, сетила се да нема добре лужнице. Макс. 2. в. цеђ. Деан. Рј. лужница 2 ж и м покр. пијаница. Вук Рј. лужша ж прањеу лугу, лужење. Деан. Рј. лужњак, -&ка и л у ж њ а к м 1. бот. врста храста (Јиегсив гоћиг. — У нас најчешће расте . . . цер, лужњак. Панч. 2. храстова шума. — Ко је отишао у лужњак свињама? Вес. лужн>ака ж 1. дебела, обично ланена крпа која се стаеља преко лужнице кад се лужи рубље. — У тај час хрупи у дворану . . . с крпом лужњаком мјесто привезача око врата. Вел. 2. бот. в. лужњак (7). Сим. Реч. л у ж њ а ч а ж в. лужњака (1). Бак. Реч. луЈДОрЈ -бра м француски златни ноеац од 20 франака, наполеондор. пук м (лок. луку; мн. лукови, лукови и луци) 1. мат. део кружне или друге криве линије, кривуље. 2. примитивно оружје за бацање стрела, начињено од саеијеног еластичног прута затегнутог тетивом од упреденог влакна, животињске жиле и сл. 3. а. повијен, полукружан облик нечега; предмет, појаеа таквог облика. — Лук обрва је био потпуно исти . . . као код Марка. Бег. Витак лук дуге изви се на лактовима двију . . . ријека. Лал. б. архит. свод. — Појави се мост, витак, бео, сведен на један лук од стене до стене. Андр. И. Испод крова су дуги прозори са луком на горњој страни. Рист. 4. крива линија, кривуља кретања, кружно кретање нечега. — Сунце је каскало при дну свога лука. Божић. Воз је обилазио у широком луку овај мученички логор. Јак. Изр. в о л т и н (електрични) АШшп. физ. светлосни лук који настаје пражњењем електричне струје високог напона, пропуштене кроз гасни, плински простор између две, обично графитне електроде. лук м (мн. лукови) бот. зељаста биљка из пор. љиљана са подземним стаблом облика луковице која је у ееликој употреби у исхрани. Сим. Реч. Изр. бели ~ бот. чешњак АШшп заијУШП; као ~ и очи (бити с неким) жиеети у непријатељству; ~ и вода празна прича, безвредна, безначајна стеар; ништа; ~ ти у очи празн. немој се чудити (да

не урекнеш); на глави ~ туцати, тући

244

ЛУКА — ЛУКЊА

Снекоме) мучити, кињити кога; досађивати, зановетати; ни ~ јео ни ~ ми-

рисао, ни ~

јео ни луком воњао

прави се невешт, као да ништа не зна; као да ништа није било; ударио (наишао) тук на л у к сукобила су се два једнако тврдоглава и јака противника; ц р н и (мрКИЈ ц р в е н и ) ~ бот. АШшп сера. лука ж 1. а. увала на морској обали с лукобраном где пристају бродови, пристаниште. — фиг. Коначно је пристао у луци кршћанске филозофије. Водн. б. фиг. место одмора и спаса, прибежиште. — А ово тијело и на одру пати: за њ нема смрти, ни мира, ни луке. Поп. В. Дао се на посао да ту породичну луку све боље осигура. Поп. Ј. 2. земљиште (крај реке). — И видио луке бих травне. Наз. И мени је запело око за ону ливаду у луци. Глиш. Изр. в а з д у ш н а , з р а ч н а ~ аеродром; ж и в а ~ лука отворена за саобраћај; мртва ~ природна увала заштићена од ветра и подесна за пристајање бродова у случају невремена; слободна ~ лука за смештај и претовар робе без плаћања царине. лукав и лукав, -а, -о а. који крије праве мисли и осећања, обично с намером да превари или надмудри, препреден. — У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица. Ранк. б. који показује, испољава лукаеост. — Лукав смијешак трепери јој на уснама. Сим. лукавац и лукавац, -авца м 1. лукав човек. — Лукавац кога су надлукавили, никада није имао ничије симпатије. Јое. С. Цјепидлакама, педантима . . . и лукавцима не треба никада повјеровати. Крл. 2. зоол. врста тардокрилца, кукца корњаша Са11Мшт. Бен. Рј. лукавити, -им и лукавитв, лукавим несврш. рус. бити лукав, претварати се; подваљивати. — Није потребно лукавити пред субесједниковом проницавошћу. Крањч. Стј. лукавица и лукавица ж лукава особа. — Она је стара лукавица. Кур. Он је подмукла лукавица. Вук Рј. лукавка и лукавка ж лукава женска особа. — Јелена, насмијана лукавка, изгрдила га. Цес. А. лукавко м в. лукавац (7). Р-К Реч.

и најнижи ступањ интелигенције. Кнеж. Б. 2. лукавство (1). — Одлучи послужити се лукавошћу. Том. лукавски и лукавски, -а, -б у изразу: на л у к а в с к у покр. лукаво, с лукавством. — Почели на лукавску, донијели му писмо команданта батаљона, вјештога лажова. Лал. лукавство и лукавство с 1. лукаео смишљен или изведен поступак, превара, подвала. — У овоме политичком лукавству које је смислио, било је нечега наивног. Јов. С. Утекоше са свим могућим лукавствима. Креш. 2. лукавост [Т). — Очи му плаве . . . са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства. Ранк. Његова лукавства бојали су се и најпрепреденији противници. Нех. лукавштипа и лукавштина ж лукавсгпво. — Покушао је отац да се лукавштином извуче из шкрипца. Пав. Морају у игру уносити много духа и лукавштине. Одб. лукарица ж покр. пиша с црним луком. Вук Рј. лукаст, -а, -о сличан главици лука. — Тражили [су] тучкове и прашнике и гледали лукасте корене. Срем. Не могу да опишем онај . . . израз његова смишљива лица . . . с тршавим брковима, лукастим носом. Петр. В. лукати, -ам и лучем несврш. нем. варв. вирити. — Из сваке лутке кроз окно ока смрт иза завјесе луче. Крл. лукац, -кца м 1. лук. — [Јашу] не миришем ни колико црни лукац. Ад. 2. дем. од лук. Вук Рј. лукијерна ж лат. покр. светиљка на уље, жижак. — На слабуњавом . . . свјетлу најпримитивније лукијерне прочита Рођена Душанове жарке ријечи. Бег. лукијерпар, -ара м покр. врста лампе на уље с постољем у облику свећњака. — Соба је расвијетљена трокљунатим лукијернаром. Бег. лукно с заст. црквени порез у натури или у новцу (код католша), бир. — Велечасни оддучи да . . . покупи лукно. Гор.

лукња ж нем. 1. рупа, отвор. — Кров од црепа . . . са неколико лукања . . . најбоље проветрава просторије. Батут. Но лукаво и лукаво прил. на лукав начин, препредено. — Марица се лукаво сми- углавном свака би се лукња брзо окрпала. јеши. Маж. Ф. Неки су . . . лукаво шки- Риб. 2. фиг. затвор. — Сада више није сумњао, а биједна старица у лукњу. Ђал. љили или се згледали. Чол. лукавост и лукавост, -ости ж 1. особина, својстео онога који је лукав, склоност лукавим постутрлма. — Лукавост је први

лук&а ж в. лукно. — Мата само зато што је црквењак не мора давати мале и велике лукње жупнику. Торд.

ЛУКЊАСТ — ЛУЛЕЏИЈА лукњаст, -а, -о у коме има лукњи, рупичаст, изрешетан. — Окрпат ћемо ти свету лукњасту кожу. Шен. лукњица ж дем. од лукња. — Зачепите сваку лукњицу пред свјетлом. Ђал. лукобран м насип, бедем од камена, који штити бродове у луци од буре и валова с мора. — Слуша у луци шум валова што запљускују лукобран. Ћип. луков, -а, -о који се односи на лук, који је од лука. — Пили су . . . просту ражену ракију, обојадисану жутом бојом лукова уварка. Јонке. луковача ж покр. кукурузни хлеб, крух умешен с перима црног, црвеног лука. Вук Рј. луковина ж сува лукоеа пера и суеи спољашњи, вањски листићи главице црног, црвеног лука. — А жута је како луковина. НПХ. лукбвит, -а, -о савијен као лук. — Фламинго с луковитим кљуном и с лордовским ногама. Бег. луковица ж 1. бот. кратко подземно стабло {лука, лале, тулипана и сл.) обавијено сочним збијеним меснатим листовима с резереном храном и водом. — Показивала је кутије у којима су . . . неугледне и храпаве луковице тих будућих зумбула. Андр. И. 2. предмет у облику главице лука. — С оним њезиним добродушним осмијехом око луковице носа говорила је . . . Кал. 3. кубе, купола. — Над улазом у саму цркву диже се звоник с карактеристичном барокном капом (луковицом). Баб.

245

луксузно прил. на луксузан начин. — Чиновништво је живело луксузно. Јов. С. луксурибзан, -зна, -зно луксузан. — Цестом . . . зујале су луксуриозне лимузине. Кол. луксурибзно прил. луксузно. — Бобочка [је] купила луксуриозно уређену вилу. Крл. луксус м = луксуз. — Круха нам треба, није за нас такви луксус. Новак. луксусан, -сна, -сно који се односи на луксус: ~ роба. луксусно прил. на луксусан начин. лукулски, -а, -б раскошан, обилан (према римском војсковођи Лукулу, чувеном по богатим гозбама). — Он приређује лукулске . . . вечере. Пол. 1959. ир. »Два фифа, два рошчића« — сгаде избрајати сухоша своју лукулску вечеру. Шен. лукумић м е. локумић. — Називала је леном девојчуром што . . . ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе. Срем. лукшија ж тал. покр. = ликсија. — Рубље [се] парило у чабровима и прало у »лукшији« која женама нагризе и израњави прсте. Андр. И. Дуго је сву ноћ врио као лукшија. Божић.

лула и лула ж перс. 1. цеваста направа за пушење са полулоптастим проширењем наједном крајуу коме сагорева дуеан.—Час [је] дријемао, час лулу пио. Коз. Ј. 2. разне цевасте напраее кривог облика. а. цев кроз коју избија вода {на чесми, водоводу). — Везир даде лукбждер м пеј. човек који једе много новца колико треба да се пред џамијом лука. — Богу ћу одговарати, а не теби, подигне чесма са три луле. Андр. И. 6. ти3 ниткове и лукождеру! Вел. цев ракцјског казана, котла. Вук Рј. в. чунак лукративан, -вна, -вно лат. на коме (на ?гећи). — Слика његове жене на зиду се добро зарађује, уносан. — Снабдевање и мала гвоздена пећ без лула била је све турске војске храном испало је врло лу- што је постојало у тој соби. ЛМС 1960. 3. кративан посао за Милоша. Јов. С. Тиме савијени отеорени ерх опанка. — Дугајлисе отварају лукративна врела зараде. Бат. ја у опанцима са кицошки заврнутим лулалукс м физ. јединица за мерење освет- ма . . . подстиче га на проширење репертоара. Вучо. љења (ЈЈХ). Изр. не в р е д и ни (по) луле д у в а н а луксуз м лат. = луксус оно што практично не служи животним потребама, што баш ништа не вреди. није неопходно за живот (украси или непотлулавац, -авца м зоол. врста сове Ер1иребни предмети); раскошан начин живота, акћез 8сор8. Бен. Рј. раскош. — У њихов домаћи живот пролулаш, -аша м дуван за лулу. — Козаци дрло је нешто од западног комфора, али савише цигарете, па задимашппе. Црн ништа од западнога луксуза. Јое. С. фиг. дуван лулаш јако удари у главу. Моск. Тврдице у ствари не воле шалу, јер је сматрају . . . луксузом и дангубом. Андр. И. лул&кања и лулетина ж аугм. и пеј. луксузан, -зна, -зно који представља луксуз, раскошан: ~ роба, луксузни предмети. луксузирати се, -узирам се несврш. трошити на луксуз, луксузно живети.

од лула. — Севај напољеЈ што си ми задимио ту с том твојом лулекањом! Срем. Говорили су досељени лички старци жмарећи . . . своје огромне лулетине. Ћоп.

лулеџија м онај који прави луле. Вук Рј.

246

ЛУЛИН — ЛУНТА

лулин и лулин, -а, -о који припада лули. — Одговори крпо, грискајући крај лулина чибука док је говорио. Креш. лулић, -ића м покр. цев на ракијском каз'ану. Вук Рј. лулица и лулица ж дем. од лула. — фиг. Цикламе раскалашено запушиле на своје лулице. Гор. лумбаго м лат. мед. бол у слабинским мишићима услед назеба, обољења кичме, краљешнице, неспретног покрета и сл. лумбалан, -лна, -лно слабински: ~ анестезијаЈ ~ пункција. лумбарда ж 1. = лубарда. — Када се оне [државе] међу се заваде . . . помирује [их] само сабља и лумбарда. Старч. Прангија зија . . . као страшна лумбарда. Чипл. 2. погрда човеку. — Какова те је авет опет обузела, ти пијана лумбардо! Ков. А. Та се је стара испуцана лумбарда распекмезила. Крл. лумбардати, -ам несврш. = лубардати. — Па чему онда ови не лумбардају? Мат. лумбардаш, -аша м онај који рукује лумбардом, тобџија. — Лумбардаш запали шибу да га [топ] испали на народ. Шен. лумбрак м тал. зоол. морска риба лепих боја СгепПаћгив рауо из пор. 1_,а1)гк1ае. Бен. Рј. лумбрела ж тал. покр. в. кишобран. лумен м лат. 1. фиг. необично умна особа. — Тако се изразило једно врло уважено . . . лице, један од политичких лумена. Крл. 2. физ. јединица за мерење светлосног тока (1лп). лумин, -ина м тал. покр. жижак, свећа. — Ако је Јурици остало нешто више ул>а . . . служило му за лумин мртвачки! Десн. лум&нал, -ала м фарм. средство за умирење окмваца. луминисцбнција ж лат. појава испуштања светлости неких организама или материја. лумп м нем. скитница, пропалица; пијаница, бекрија. — Тога вам »лумпа« предајем да га тјерате на вашу одговорност. Матош. Оно ти је онај . . . штоно веле, прави лумп. Ћоп. лумпаае с гл. им. од лумпати. лумпати, -ам несврш. в. лумповати. — Тамо лумпају драгонери. Крл. лумпација ж разг. лумперај, теревенка. — Сутра навече . . . бит ће опет мјесечна лумпација. Грг. лумпач, -4ча м (вок. лумпачу) онај који лумпује; бекрија. — Један стари професор . . . миран и нимало лумпач, загрли касирку, на ошпте изненађење. Срем.

лумпачки и лумпашки, -а, -о који је сеојствен лумпачу, бекријски. — Дипломирао је права у Кечкемету . . . живећи лумпачким животом ђака. Глиг. Каванске и лумпашке ноћи — прођу као и све што титра. Сим. лумпен м в. лумп. — Такви лумпени . . . као што је овај бањски полусељак, гину од фашиста. Вуј. Били су то обично џепароши и лумпени. Ман. лумпенпролетаријат, -ата м зб. нем. декласирани слој људи у капиталистичком друштву; друштвени олош. лумпенпрол&тер, -бра м декласиран човек, припадник лумпенпролетеријата. — Сељаци су због дугова морали напуштати своју земљу, одлазили су у град и постајали лумпенпролетери. Ант. 1. лумперај, -аја м и лумперајка ж пијанка, терееенка, банчење. — Ти твоји лумпераји и те некаке вражје сједнице мало су прегусто заредале. Ивак. Усецале [су се] у мене анегдоте о лудим официрским лумперајкама. Вучо. лумпов, -ова м в. лумпач. — Лумпов и женскарош, он није заслуживао да буде толико цењен. Јов. С. лумповање с гл. им. од лумповати. лумповати, -пујем несврш. проводити време у кафани (или другде) уз пиће и песму, теревенчити, банчити. — Ми радимо, а ви лумпујете. Крл. Пијанији сам био ја од оних што лумпују кад ти запеваш. Рист. лумпбвка ж 1. песма која се пева при лумповању. Р-К Реч. 2. лумперај(ка). — Душевна борба мајорова . . . и душевно расположење касапиново . . . у лумповки добро су описани. СКГ 1937. луна ж лат. песн. Месец (небеско тело). — Но ја сам рођен тамо гдје се луна кроз крошње бреза расипље и плете. Кркл. фиг. Луна и крст, два страшна симбола, њихово је на гробнице царство. Њег. лунариј, -ија и лунаријум м астр. уређај за приказивање Месечевог кретања око Земље. лунатик м лат. месечар, сомнабулист. лунатнчан, -чна, -чно склон месечарству; месечарски. лунин, -а, -о песн. Месечее. — А лунино млијеко већ тече. Наз. лунта ж нем. заст. 1. фитиљ за паљење ватреног оружја или мина. — Немачке тобџије . . . [су се] виделе како стоје, са запаљеним лунтама у руци. Црњ. Посљедње моје ријечи тињале су као лунта. Крл. 2. врста старинског топа, пушке који су се палили фитиљем. — Снева лунте, бомбе и картаче. Змај. О рамену лунта виси. Крањч. С. „^, ? _

ЛУЊА — ЛУПЕТАЊЕ лун>а ж зоол. птица грабливица из пор. сокола МШгиа ШЛУШ. Бен. Рј. Изр. бела ~ Сксиз суапеиз; црна (црнкаста) ~ МПУЦЈ когесћип. Бен. Рј. луња м в. луњало. лушав, -а, -о тром, млитав. луњаво прил. тромо, млитаво. — Иде луњаво ходником и чврсто удара добро поткованим ципелама. Куш. лун>ало с и м луталица, скитница. — Па да све то сурва у бездно, у неповрат, овако луњало и клатеж. Ков. А. лун>ан»е с гл. им. од луњати (се). луњати, луњам несврш. бесџиљно ићи, лутати, скитати (се). — Тада је бежао из воденице и луњао по врбацима. Ћос. Д. Куд луњате по врагу у ово доба ноћи? Јурк. — се 1. в. луњати. — Него се ти . . . ожени, па онда се нећеш морати луњати по кафанама. Срем. 2. једва се кретати од изнемоглости, вући се. — Луња се она и кашљуца, мислиш сад ће зевнути последњи пут. Поп. Ј. луп оном. узвик за подражавање, опонашање потмулог звука који се чује при наглом паду или јачем удару. — А мој Вајо у сву дуж о тратину луп! Буд. лупа 1 ж снажни тупи звукови при ударању, паду или при кретању нечега тешког, тутњава, тресак. — С лупом затвори врата балкона. Нех. Кроз лупу точкова као да чујемо неко цвшвење. Јак. лупа 2 ж фр. физ. сочиво за увеличавање, увеличавајуће стакло, повећало, лећа. — Ноге му се бијеле у . . . води, повећане као под лупом. Мар. Изр. с а в и т и под лупу добро, темељно размотрити. лупанар, -ара м лат. бордел, сумњив локал. — Ваљда се сетио неких лупанара и јавних кућа. Донч. лупање с гл. им. од лупати. Изр. ~ срца нар. мед. срчана мана. лупар м зоол. а. врста шкољке Ра1е11а. Бен. Рј. б. врста рака 1_ера8. Бен. Рј. лупара&е с гл. им. од лупарати. пупаратн, -ам несврш. дем. и уч. према лупати. — Чује се како бакрачи лупарају на обрамници. Дом. Лупара машина. Божић. лупатак, -тка м покр. уска и дугачка лопатица којом се рубље лупа при прању, пратљача. — Што се вртиш туда ко јаре на лупатку! Ћоп. пупатање с гл. им. од лупатати. лупатати, -ам несврш. дем. и пеј. према лупати. — Сад у ноћи . . . лупаташ на туђим вратима! Бег. --••'.

247

лупати, л^пам несврш. 1. а. ударати, тући у штоу по чему производећи буку. — Точи као из кабла . . . лупа у наша стакла. Уј. Милан се осмели и поче јако лупати на врата. Чипл. б. оглаишвати се звуком. — Негдје је лупало звоно. Рист. 2. разбијати, ломити. — Лупа све што му падне шака. Дом. 3. гађати, тући из оружја. — Почет ће лупати по прелазу [рече срдито генерал]. Крањч. Стј. Један бацач лупао је око Мурђинова. Лал. 4. куцати јако и убрзано (р срцу). — Срце ми врло лупа у грудима. М-И. 5. забијати, укуцалати. фиг. Ја нијесам лупао у срце клинове покајања. П 1939. 6. говорити бесмислице, лупетати. — Та престани једном . . . Шта ти је те лупаш којешта? Глиш. Воле пуно да говоре . . . да лупају смушене ствари. Сим. 7. разг. тући; побеђивати. — Важно је шта ће се о мени чути кад станемо лупати Немце. Поп. Ј. фиг. Неко вријеме лупали су по Енглезима, називајући их жбирима. Цар Е.

Изр. то му се лупа о главу то му

се свети, испашта због тога; ~ г л а в у чиме ( ~ главом) мучити се око чега, напорно размишљати о нечем, решавати какво тешко питање. лупач, -ача м покр. 1. онај крји лупи, комиша, коми кукуруз. — Види гдје лупачи бијеле кукуруз. Ков. А. 2. зоол. в. пупавац. Бен. Рј. лупача ж и м 1. пропалица, пробисвет. — Оваква ђубретарка и лупача једна не види . . . ко је она. Маш. Да нисам рођен за поету, био бих лупача и тат. Цес. Д. 2. лупетало. — Како може такове лудорије казивати . . . ах, та лупача! Ђал. лупеж м нечастан, непоштен човек, крадљивац, варалица, неваљалац. — Ја опет њему: »Варалицо, лупежу над лупежима!« Глиш. Чудног ли лупежа од Маркетине, уби ме за петнаест фјорина. Кос. луп&жатн, -ам несврш. живети од крађе, красти. — Четници . . . припремају терен за партизане. Лупежају и иљачкају. Лал. л^пежина ж и м аугм. од лупеж. — Носи те враг 3 губава лупежино! викну Бакоња. Мат. лупежић м дем. и хип. од лупеж. — Тише, тише, лупежићи! Вел. лупежнца ж крадљивица, варалица, неваљалица. — Сир из кљуна пане пред лупежицу лију. Цес. Д. Па, лупежице . . . ухватисмо се. Лоп. луп&тало с и м особа која лупета, која говори којешта, блебетало. Бак. Реч. луп&тање с гл. им. од лупетати.

248

ЛУПЕТАТИ —

лупбтати, -ам несврш. 1. лупати, ударагпи. — Бубањ лупета, пада као бомба усред мисли. Мар. 2. говорити којешта, брбљати. — Не лупетај ту којешта! — обрецну се Вукадин. Срем. Бабе имају право кад лупетају да јој је отац био вилењак. Сим. лупешки, -а, -5 који се односи на лупеже, који припада лупежима: ~ поступак. — Тродневни труд и мука у јамама снијежницима отперјали у лупешку кесу. Божић. Било је јасно: прозор је лупешка сјекира отворила. Лоп. лупешки прил. на лупешки начин, као лупеж. — Изигран је и лупешки преварен од свога некадашњег пријатеља. Бар. Оде натраг откуд је и дошао, лупешки, иза угла куће. Донч. лупештво с и лупбштина ж а. лупешки дух, поквареност. — Ви бисте се згрозили кад бисте знали колико неваљалстава, колико лупештва има у томе човеку. Ком. Сватко поштен и разуман држи и мора држати за највећу лупештину да се у те спекулације [на берзи] мијешају људи владе. Старч. б. лупешко поступање; крађо.ч стечена имовина. — Свијет [се] даје на крађу и којекаква лупештва. Том. Гдје лупештину приложити Богородици? Љуб. лупина ж 1. кора, луска: исп. љупина (1). — Лубања је дугуљасто — округла, коштана лупина или љуска. Батпут. Очи су исплакане, наборане, сасушене као лупине ораха. Божић. 2. бот. род зеластих биљака из пор. лепирњача 1_.ирти8. Сим. Реч. лушшаст, -а, -о који има кору, љуску. — Лупинасто воће [су]: орах и љешник. Бот. лупинг м енгл. акробатски лет авионом у вертикалном кругу. лупити, -им сврш. 1. а. ударити у што по чему произвевши буку; огласити се лупом, треском. — Гуслам' лупи о земљицу црну! Прер. Бежи . . . тамо некаква врата лупише! Ком. 6. ударити кога чиме (да осети бол). — За час прасне, па онда лупи чиме дохвати. Вес. фиг. Пази само да те садржај те књиге не лупи по глави. Фелд. в. ударити о што (при паду), ударити се. — Челом о земљицу лупи. М-И. г. погодити, згодити. — Куршум лупи у буково дебло. Ранк. фиг. И још нас лупи гибаницаЈ као да смо команданти корпуса. Ћос. Д. 2. изненада ући, банути, рупити. — Све се то заборавља кад неки стручњак лупи пред статистику. Дом. 3. избити, откуцати. — Лупит ће подне, а ручак неће бити ГОТОВЈ па ето срамоте! Ивак. 4. бацшпи карту у игри, заиграти. — Требало је . . . да онда лупим зеленим краљем. Јонке. 6. фиг.

ЛУТАЛАЦ

рећи нешто иепромишљено, неку бесмислицу. — Увек би понешто лупила . . . и често би тиме друштво у неприлику доводила. Срем. Ти си то нехотице лупио, отело ти се. Л-К.

Изр. ~ главом о зид доћи сутше

касно до сазнања о нечему неповољном. ~ се повр. задати самом себи ударац; пљеснути се, ударити се. — Одједном као да је нешто заборавио, лупи се по челу а отрчи. Мар. лупити, лупим несврш. скидати кору с чега, љуштити, чистити од љуске; згуљивати, скидати љуштећи. — Шојка чепрка по својој крлеци . . . лупи љешњаке. Крл. Друга су двојица лупила кору с храстова. Бен. лупкање с гл. им. од лупкати. лупкарање с гл. им. од лупкарати. лупкаратн, -ам несврш. дем и уч. према лупати. — Момак распрема ствари по кафани, лупкара столицама. Вукић. Пухао је и црвенио се у лицу, док му је перчин лупкарао по леђима. Наз. лупкатн, -ам несврш. дем. према лупати. — Ситне капи . . . лупкаху по шатору, као да шапућу. Вес. Загледа се Матија у под и узме лупкати прстима по столу. Вел. ~ се повр. — Ово су моји ортаци — одврати . . . лупкајући се по џепу. Франг. лупљење с гл. им. од лупити. лупнути, -нем сврш. дем. према лупити. — Само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора. Лаз. Л. Врата и опет лупнуше. Матош. лупњава ж лупа, бука, тресак. — Прекиде му мисли лупњава од поткованих коњских ногу. Ранк. лупус м лат. мед. назив за разне кожне болести. лустер м фр. украсна висећа светиљка са сијалицама, жаруљама или свећама. — Лустер са три сијалице виси са стропа. Лонч. Лустери дају разиграном плесу сјај обијести луде. Јур. Изр. в и с и т и к а о ~ шатр. бити у незавидном положају. лустрив, -ина м тал. златан ланац финога кова. — Посегне за дугачким златним . . . лустрином. Драж. лутак, -тка м 1. лутка која предспгавља мушкарца, пајац. — Ја бих тако оног великог лутка. Шапч. Сличио је дрвеном лутку. Божић. 2. ир. упадљиво дотеран, нагиздан мушкарац. — Што је у рукама београдских луткова амрела . . . оно ће бити груди моје! Јакш. Ђ. луталац, -аоца м човек који лута, скитшца. — Види се да ми је отац био немирне крви, — луталац по свијету. Нех.

ЛУТАЛАЧКИ — ЛУТОРСКИ луталачки, -а, -б који се односи на лутаоце: ~ живот. луталачки прил. као луталац, лутајући. — Ходају помало луталачки, не виде циљ. Сек. луталаштво с нагон за лутањем; лутање. — Душу болну од луталаштва лијече та стада, крда. Кркл. луталица ж и м особа која лута. — Сима Сарајлија . . . [то је] друга генијална луталица из Босне. Сур. фиг. Та вечна луталица, тај велики крвави месец путује. Ђур. Мисао једна луталица . . . бљесну као муња. Сим. лутан, -4на м в. лутак. — Окрећеш овог маторог као лутана. Рад. Д. лутање с гл. им. од лутати. лутати, лута.м несврш. 1. ићи без циља, тумарати. — Лутали бисмо по старој обртничкој четврти. Шкреб. фиг. Селом успорено л}'тају женска нарицања. Ћос. Д. 2. а. крегпати се погрешним правцем; ићи тамо-амо тражећи прави пут. — Дуго [си] на лађи лутао скупа с друговима. М-И. фиг. Јер лута ово срце, а оно не зна пута. Уј. 6. не налазити прави пут у неком интелектуалном послу. — У хаосу идеја и осећања Марковић лута и поводећи се ступа у живот. Скерл. 3. фиг. кружити (о погледу), блудити. — Поглед јој лута уоколо. 75««. Очи [му] лутају као да нешто тражи. Мих. лут&ран, -Дна м присталица Лутеровог учења, евангелист, протестант. лут&ранка ж женска особа лутеран. лутбрански, -а, -о који се односи на лутеране: ~ покрет. лутеранство с протестантска вероисповест. лутеровац, -овца м в. лутеран. лутка ж (ген. мн. лутака) 1. људска {рбично женска) фигура која служи као дечја играчка, кројачки модел и сл.; фиг. хип. жепска особа лепог лика. — Дражесна је та мала лутка! Нам. 2. име одмила. — Срце ми се начетворо цепа, све због тебе, лутко моја лепа! Леск. М. 3. пеј. особа без личне вредности која само фигурира на неком месту; особа којом други управља. — Има и мржње и омаловажавања за ту насмејану бечку лутку. Крл. Ослободимо се свега што од нас чини безвољне лутке. М-О. 4. зоол. последњи ступањ у развоју неких инсеката, кукаца, учахурена ларва, личинка. — Лептире и чахуре (лутке) тешко [је] уништавати. Тод. Изр. д о ш л е (удариле) му л у т к е (у главу) без видног повода постао је зловољан.

249

луткап, -бна м в. лутак. — Жандари су били напрашени као . . . луткани. Божић. луткар м 1. човек који прави или продаје лупгке. 2. човек који ради у позоришту, казалишту лутака; стручњак за таква позоришта. — Реализовано је десет таквих филмова . . . За београдске луткаре био је то нови дебакл. НИН 1958. луткарев, -а, -о = лугкаров који припада луткару. луткарица ж женска особа која прави лутке. — Одрекла се уживања да . . . посјећује луткарицу Лизу. Адум. луткаров, -а, -о = луткарев. луткарски, -а, -о који се односи на лутке и луткаре: ~ позориште, казалиште, ~ вештина. луткаст, -а, -о сличан лутки. — Поред Енглескиње с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазирани и стари. Дуч. Постала је једна од оних витких у црно одјевених, луткастих продавачица. Сим. луткнн, -а, -о који припада лутки:

~ хаљина.

луткица ж дем. и хип. од лутка. лутнути, -нем сврш. према лутати. — Знала [је] да је поп Милутин воли . . . иако често лутне на страну. Петр. В. И цвјетни пелуд . . . лутне каткад. Крањч. С. лутња ж тал. стари жичани музички инструменат. — Кад би остајао сам у своме стану, лаћао би се онда лутње и певао. Кнеж. Л. Свира ли нетко на прастарој лутњи или се срце расипље од плача? Кркл. лутња ж бесциљно ходање, лутање. — Ти нам откри . . . кроз све кресове и лутње, кроз румен времена, новог Исукрста. Уј. лутњар м свирач на лутњи. — Средњовјековни лутњар . . . и данашњи пјесник револуционар . . . сви имају једну заједничку црту. Лит. 1957. лутор, -а и лутбран, -4на м заст. в. лутеран. — Тамо [је] прешао у луторе, јер не трпи иконе. Мат. Покојног му брата држала [је] за правог правцатог антикрста и луторана. Ђал. лутбрански, -а, -б заст. в. лутерански. луторанство с заст. в. лутеранство. — Изашла [је] и прва хрватска протестанска књига . . . полемична апологија луторанства. Водн. луторски, -а, -б заст. в. лутерански. — По свем крају викало се да проповиједам као луторски поп. Шен.

250

ЛУТОРШТИНА — ЛУЧАР

луторштина ж погрд. лутеранство. — Ја да сам лутор или заштитник луторски? Марим ја за ту . . . луторштину. Шен.

луцидан и луцидав, -дна, -дно лат. сјајан, блистав, надахнут. — У мени, кад сам пијан, јавља се . . . управо луцидна лутрија ж холандски игра на срећу меморија. Крл. у КОЈОЈ извучене срећке доносе власнику добипуцидност, -ости ж блиставост, јасност так у новцу или преджту. — Ос)етила се духа. — Баш у њеним помереним страницасретном као да је добила згодитак на лутрији. ма крије [се] прави хуманизам . . . и висока Крл. фиг. Брак је лутрија. Божић. луцидност. Михиз. лутр&јаш, -&ша м играч на лутрији. — Некоч имућан карташ . . . лугријаш, а сада ноћобдија. Јурк.

Луцифер м лат. 1. рлг. вођа ђавола. — И једва сам нешто спасио од оног Луцифера у људској кожи. Мар. 2. астр. звезда Даница.

лутријски, -а, -о који се односи на лупгрију: ~ згодитак. лућум м тур. врспга лепила, кит. Бен. РЈ.

луциферски, -а, -6 сатански, сотонски, ђаволски. — А како ли си ми то опет искитио, луциферска црна главо? Ков. А.

луфт м нем. варв. ваздух, зрак. — Не може човек увече да расхлади собу и да пусти фришка луфта од ларме и музике. Срем. луфтати, -ам несврш. варв. а. ветрити, проветравати, зрачити: ~ собу, ~ стан. б. бацати у ваздух, у зрак експлозијом,уништавати. — Висили бисте ви по дрвећу шумском, а ми бисмо луфтали Талијане као што смо научили. Лал.

луцкаст, -а, -о сулуд, насшран. — Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу. Игњ. Премда је био глупав и луцкаст, био је вјешт и спретан за лакрдије. Бен.

луфтбалон, -а и луфтбалон, -бна м нем. в. балон {16). — То је чудније, неголи да је и луфтбалон пролетио. Ћор.

луцкасто прил. настрано, особењачки. — Живи за себе и прилично луцкасто. Мих. луцпрда ж вулг. луцкаста особа. — Он ми о теби испричао да фурт играш . . . са неком луцпрдом и профукњачом. Вин.

луч, луча м (мн. лучеви) и лучи ж (мн. лучи> ген. лучи) 1. а. боровина, борово луфтер и луфтер м шатр. готован, дрво (за потпаљивање ватре). — Газдарице . . . више воле . . . луч за потпалу но да беспосличар, бадаваџија. се муче и дувају у димњиви, сирови ситлуфтерски и луфтерски, -а, -б који се односи на луфтере, готовански: ~ живот. неж. Рад. Д. б. светиљка од боровине, буктиња; светиљка уопште. — Под веселом праскајућом лучи сјеђаше уз господара луфтерски и луфтерски прил. на луфтерски начин, као луфтер, готовански, много већи господин. Шен. И уједанпут беспосличарски. — Он није ни слутио да је засја се цијели перивој . . . од хил>ада електричних лучи. Том. Још до у касну ноћ револуционар и борац тај младић који је радило се при лучу. Андр. И. 2. фиг. Јфча луфтерски прошао. Дав. (2). — Ја сам био луч слободе кроз толике луфтигуз и луфтинспектор м шаљ. таме. Змај. Нека засја . . . луч просвјетвз луфтер. — Нађе [га] незапослена као и знања и уљуђености! Ђал. 3. фиг. песн. увијек . . . у склопу осталих луфтинспектора око. — Саферу, што вођаше влаха, луч и луфтигуза. Божић. из главе један изби. Маж. И. 4. бот. врста луфтирати, луфтирам несврш. варв. бора. луфтати (а). — Све широм отворено, па луча ж 1. зрак, зрака. — Ал' све јасно се луфтира. Срем. ~ се освежавати се на ваздуху, зраку. кано у по дана када сине луча та сунчана. — Шта се буниш . . . окрени се упоље и Радич. Из сна га пробуди јутарње сунце . . . просипљујући луче по одајама. Креш. седи. Ето тако! Сад се луфтирај. Јак. 2. буктиња, зубља. — фиг. Велики дани, Дуц м зоол. морска риба (сродник туне) велики датуми, то су луче, светлости . . . Тћушшб 1ћшгшпа. Деан. Рј. на варљивим стазама и богазама. Петр. В. Очевим . . . примерима из његовог живота луцањ, -цња м 1. лук, гудало. — ДЗЈ амо гусле, амо луцањ крив. Кост. Л. 2. било је . . . намењено да буду моје луче и једногодишња лоза срезана на више од пет путокази. Вучо. окаца. Свезн. лучан, -а, -о који је зачињен луком. Вук луцерка и луцерна ж бот. врста дете- Рј. лучар, -&ра м (вок. лучаре и лучару) лине са много подврста, која се сеје и коси а. онај који припрема и продаје луч. — Ну као сточна храна, вија МеШса§о одби се, требињски лучаре! НП Вук. б. Сим. Реч.

ЛУЧАРЕВ — ЛУЧОНОША онај који осветљава лучем у. ноћном лову. — У рибарици било је . . . још троје људи: два веслача и лучар. Новак. лучарев и лучаров, -а, -о који припада лучару. лучац, -чда м бот. биљка из пор. крсташица чије лишће има мирис белог лука АШапа оШстаИв. Сим. Реч. лучац, -чца м (ген. мн. лучаца) 1. предмет лучног облика. а. гудало. — [Она] грчевито привуче Ђорђа к себи да су му пале гусле и лучац. Коз. Ј. Мој газда ме притисну на прса и потегну лучцем. Матош. б. дрвени лук на колевци, чело главе. — Она је саздана за бдјења слатка крај колијевке, с челом на лучцу. Вуков. в. дршка на котлу, бакрачу. — Скиде капу с главе и њоме обави гвоздени лучац да заштити руку. Лал. 2. део саднице винове лозе који се ставља у земљу. — Одреже прут [винове лозе] . . . положи, готово у полукругу, пруту лучац. Наз. луче, -ета с дем. и хип. од лутка; фиг. назив одмила за особу било ког пола. — Чини ми се данас луче јоште лепше него јуче. Радич. Сјутра, можда, доћи [ће] овамо његово луче. Матош. лучев, -а, -о 1. који је од луча, боров. — Док су они вечерали и пили, Петрица [је] држала лучеву бакљу. Шимун. Једва нађе снаге да затвори лучеве прозорске капке. Лал. 2. сличан буктињи, бакљи. — Каква је то чудна, невидљива рука, која пали ситну лучеву свјетлост по небу. Лоп. лучевина1 ж дрво од луча, боровина. — Посједаше на комаде разбацане боровине, које су рибари припредшли да им мјесто лучевине послужи за свјетлост у вечерњем лову. Ћип. Сокаком се димила зубља лучевине. Рад. Д. лучевина2 ж оно што се лучи, излучена материја, твар, секрепг. — [Личинку] врло обилато хране густом храном, пуном бјеланчасгих лучевина. Финк. 1

лучен.е с 1. гл. им. од лучити. 2. покр. пиктије, хладетина. лучеае с гл. им. од лучити (се). лучина ж аугм. од лук. Лучиндан, -а и Лучина дана (дне) м празник посвећен св. Луки. — На Лучиндан стиже једна његова чета. Лал. Лучиње с в. Лучиндан. И-Б Рј. лучити, -им несврш. зачиња(ва)ти луком. Вук Рј. лучнти, лучим несврш. 1. а. одвајати, раздвајати, делипш, издвајати. — [Спавао сам] у близини жене од које ме је лучио

Ж

само зид сусједне собе. Кос. б. правити разлику (између два лица или предмета која се пореде); уочавати, запажати разлику, разликовати. — Синовца је . . . гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих сииова. Ћип. Временом постаје скоро немогуће лучити нужну од ненужне лажи. Дав. 2. раздеајати, одвајати, издвајати (стоку намењену трговини или у друге сврхе). — Вршачки трговац пође у село да лучи свиње. Скерл. Док се благо лучило, договоре састанак код . . . штагља. Гор. 3. физиол. испуштати из себе (састојке, честице и сл.); уклањати, одстрањивати, извлачити. — Гујавице . . . луче и свјетлуцаву слуз. Финк. [Смолу] је због великих врућина дрвеће лучило више но обично. Кнеж. Л. Цветни прах . . . лучи из човечијег тела штетне састојке који утичу на појаву старења. Б 1958. ~ се 1. уз. повр. према лучити Џа). — Да се нијесмо лучили . . . и осамили . . . не би нас туђин притискивао. Љуб. 2. растајати се, раздвајати се. — Друговасмо и пријатељи бијасмо: сад се лучимо. Кур. Од заставника сад се жена лучи. Марк. Ф лучић м дем. од лук. Вук Рј. лучица1 ж в. луткица. — Сја . . . у старинским уресима величанствена шпањолска лучица. Матош. лучнца2

ж бот. в. лучац.

Сим. Реч.

лучица ж дем. од лука. лучка ж 1. ивер, цепка. — Данило касапин . . . откида зубима лучку од оглодана довратника. Андр. И. 2. луч, буктиња. — Плану горе несигурно и бојажл.иво танка лучка. Андр. И. лучки, -а, -б који се односи на луку; који је на служби у луци: ~ складиште, — капетан. лучни, -а, -о који се односи на лук, који је у облику лука, повијен, полукружан. — Пред једним од оних турских лучних мостова . . . хучао [је] Дрим. Вес. лучни, -а, -б који се односи на лук. Деан. Рј. лучно прил. у облику лука, као лук. — Поред пута је висока, лучно извијена капија. Јак. лучњак м место (_врт, леја и сл.) засађено луком. — Учио [јеј жене како да сеју кромпир и уређују лучњаке. Ђур. лучбноша м човек који носи луч, бакљу. — За лучоношама ступају . . . достојанственици карневалови. Божић. фиг. Био је лучоноша борбе и монолитности, информатор, омиљен лист. Вј. 1960.

252

ЛУЏБА — ЛУШТРИКА

луџба ж заст хемиЈа — Два предмета осваЈаху његову душу господарствена луџба и бистроока ДрагоЈла Шен л ^ ш а ж 1. хип. од лула — Запали СВОЈУ лушу Јакш. Ђ Трпа из огромне дуванкесе у лиЈеву лалоку и пали лушу. Матош. 2. фиг врста шећерлеме у облику лум. — [Деца] сишу црвене луше. Рад. Д лушија ж тал. покр. в. лукшца. Бен Р)

•*

II-«

лушбјати, -ам несврш. покр. прапги у лушиЈи, цеђу — Главар и при)атељи му купали се у ЊОЈ [ВОДИ], луши;ало се у њих ка' о Божићу, а други желели да смоче у ста Ћип. лушки, -а, -б КОЈН се односи на луг, гсу Вук РЈ луштрика ж бот. биљка чгца се кора и семенка употребљавсџу као лек за срце Репр1оса §гаеса. БЛЗ.

љ љ (Љ) а. предњонепчани сугласник (сонант) при чијем изговору струја ваздуха, зрака пролази слободно боковима (или једним боком) језика. б. слово којим се обележава тај сугласник. љага ж (дат. љази и љаги) 1. мрља. — На)после је канула [суза] на писмо и разлила се с црнилом у крупну, блатну љагу. Новак. 2. фиг. срамота; обележје, печат, жиг. — Кроз цио живот она ће да носи ту љагу непоштења. Мил. В. Изр. бацити, бацати љагу на кога (р)срамотити кога; о п р а т и , с п р а т и , спирати љагу скинути, скидати срамоту. љагав, -а, -о необ. прљав (у моралном смислу), сраман, срамотан. — Данас и ми сматрамо ту . . . швапску палаворду )едном срамном љагавом индивидуом. Матти. љаљак, -љка м бот. покр. врста траее са јестивим подземним задебљањем (у облику дугуљастог ораха). Вук Рј. љама ж «. лама. Финк. љапавица ж покр. в. лапавица. Р-К Реч. љапеша м необ. онај који је нечист, прљав, прљавко. — Као да су Крчелићи криви што имају онаква љапешу свињара. Коз. Ј. ље (ијек.) речца за појачавање негацџје: заиста, зацело. — Да шћаше остат' [мртвац], божа ми вјера, не ноћих му ја ође, ље! Глиш. Нитко ље заплакат неће ако се пиће истресе и лонац размрска цијели! Кам. љеб е. хљеб. "л '" ' ", љеб- в. хљеб-. љева-, ек. лева-. љевавци м мн. (ијек.) кув. житко тесто које се сипа у врућу супу, јуху и пусти да само једном узаври. — У кухиши . . . млада . . . љеванце приређује. В 1885. љ&ваоница и љевабница ж (ијек.) радионица или фабрика, творница у којој се изливају метални предмети, ливница. —

Љеваонице нису испоручиле планиране одљеве. ПИ 1950. љбваоннчки и љевабннчки, -а, -о (ијек.) који се односи на љеваонице. љ&вара и љ&варница ж (ијек.) љеваоница, ливница. љевати, -ам несврш. (ијек.) в. левати. Вук Рј. љ&вач1, -ача м (ијек.) радник у ливници, љеваоници, ливац. — Једно је љевач звона и бомбарда, а друго )е сликар. Баб. љ&вач2, -ача м (ијек.) покр. в. левак. — Разнио [се] глас да је он љевач био и да му је вазда лијева рука мјесто десне служила. Миљ. љ&вачкв, -а, -5 (ијек.) који се односи на љеваче. љеви-, ек. леви-. љевкаст, -а, -о, ек. лсвкаст. љево-, ек. лево-. љевчаст, -а, -о, ек. лбвчаст. љевчнћ, ек. левчић. љевши, -а, -е (ијек.) покр. комп. од лијеп. љек-, ек. лек-. л>^л>ак, -љка м покр. в. лешник. — Зашабоња као кад се котрллју љељци. Сим. л>&љен м покр. в. јелен. — То је, вуче3 од љељена крвца. НП Вук. Нас три хиљаде . . . кренуло из Враговца, а он пред нама зоран као љељен! Торд. љ&венко, -а и љ&љенче, -ета с нар. песн. дем. и хип. од љељен. — Љељенко им уз кољено шета. НП Вук. Љељенче злаћаних рогова. НПХ. Љ&во м мит. пссн. бог пролећа. — Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, и сваки ће прозор засути бехаром. Шант. љемез м покр. дебља летеа којом се притисне сламни кров да га ветар не разноси. — Ударио црв у љемез. Љуб.

254

ЉЕМЕЗЈЕ — ЉИГАВО

љбмезје с зб. им. од љемез. Вук Рј. љбмеш м покр. в. раоник. Вук Рј. љен-, ек. лен-. љеп-, ек. леп-. љепахав, -хна, -хно и љепашан, -шна, -шно (ијек.) лепушкаст; прилично леп. — На вратима собе . . . прибијена љепашна плочица. Шим. С. љепши, -а, -е комп. од лијеп. љеса, ек. леса. љесак, -ска м сјај, блесак; одблесак. — Долази и пролази сан . . . као љесак стакала, воденаст и стран. Уј. О, како брзо работници раде растачући пут у жутом љеску свијеће! Гал. љес&тпна, ек. лес&тина. ^ г ~а^ ^ љссина, ек. лбсина. *» .Д.Џ-Ј°

ниште, љетица и раскош которске господе. Љуб. љетиште, ек. лбтиште. љети-, ек. летн-. љетн>-, ек. летњ-. љето, ек. лето. љето-, ек. лето-. љечидба ж (ијек.) заст. лечење. љечидбени, -а, -о (ијек.) који се односи на љечидбу, лечење. — То би пореметило МОЈ љечидбени програм. Том. љечилица, ек. лечилица. љечнлишни, -а, -о, ек. лечилишни. љ&чилиште, ек. лечилиште. љбш в. леш1. ^.^, ^ -^,.^ љ&шина в. лешина. Ј љ&шица, ек. лешица. љесица, ек. лесица. - •*^:' љешкарица ж зоол. врста птице која љеск м в. љесак. — Уз љеск тихе воживи на високим планинама. Финк. де . . . бљесне хајдучки посмијех. Павл. а е ш н - , ек. лешн-. љеска 1 ж љесак, љескање. — Дахом му љешњак, ек. лешњак. > ^, својим искрицу ту расјај да теби сија он г г ч што већом љеском. Прер. љ е ш њ т с , ек. лешњик. "-- , ? . •:: љеска2 ж в. леса (16). — Он има »маљ^штак, -ака, ек. лбштак. - - "» газу« у чаршији у којој на даскама и плељештарка, ек. лештарка. теним љескама лежи разастрт кукуруз, љешчар, -ара, ек. лешчар. суве шљиве или борове шишарке. Андр. И. љиг, љига м бот. в. љиговина. Р-К Реч. љескав, -а, -о који се љеска, сјајан, блистав. — Била је то најлепша у животу та љига ж оно што је љигаво, љигава мамесечна ноћ са љескавим кукурузима. Ћос. са, љигав предмет. — Меса на њима [краД. фиг. То је само танка, љескава поврвама] нема, мишићи су се растопили у шина фантазије. Мар. некакву полутечну љигу. Лал. фиг. погрд. љигавац (I). — »Ћут«, дрекну Борачић. љескање с гл. им. од љескати се. »Немој да ми срамотиш друштво, љиго љ&скар, -ара, ек. лбскар. једна!« Лал. љескаст, -а, -о љескав. — Чесвина . . . љигав, -а, -о (обично пеј.) 1. који клипуна је празних жељудових љускица у којима се сакупила вода, нека љескаста зи кад се ухвати рукама, непријатно, неугодно, склизак (вламсан или слузав). — Освода. Шег. јећа му љигаву хладну кожу спарушену љескати се, -ам се несврш. одсјајива- као у змије. Сим. Мајсторовић их осети ти, одблескивати; сијати се, блистати. — као додир неке љигаве, мртве и хладне [Ријека] се љескала на мјесечини. Шимун. материје. Ћос. Б. 2. фиг. који нема поноса, На месечини се љескала и светлуцала за- достојанства, чврстине карактера; који изалеђена кора снега. Ћос. Д. зива презир, гађење, гадан, одвратан. — Био је . . . војник љигава држања; ситно зрнце љеско-, ек. леско-. љескутати се, -ам се несврш. дем. људске прашине са панонске равнице. Андр. И. А онда . . . одзвонило је . . . свим према љескати се. — У долини љескуташе оним љигавим и претворним обзирима . . . се Сутла. Ков. А. према вишим и јачим од њега, што му је љеснути се, -нем се сврш. према љес- одувек тешко падало. Маш. кати се. љЗгавац, -Звца м 1. пеј. онај који је љеств-, ек. леств-. љигав, бескарактеран. — Онда се, с једног љести, љбзем несврш. (ијек.) покр. в. од ближих кревета, јави пискав глас плашлазити. Бен. Рј. - 1. љивог љигавца који изрази жељу да кољети, ек. лети. ље комунисте. Лал. 2. зоол. јегуља. Р-К љетина, ек. летииа. Реч. љигаво прил. на љигав начин, бедно, љетица ж (ијек.) необ. в. мтотлиште. — [Тиват је] питомо и рибљиво приста- бескарактерно.

ЉИГАВОСТ — ЉУБАВ љЗгавбст, -ости ж особина онога који је љигав, онога што је љигаво; одсуство поноса, доапојанства, бескарактерност. — Прије до љигавости попустљив, сада сам полагано постајао све ман>е толерантан. Крл.

255

љос оном. узшк којим се означава пад, удар о земљу или др. при паду. — Потегнем те прескочим врљике и саплетем се те колики дуг — љос о ледину! Глиш.

љбскавац, -авца м бот. врста биљке из пор. помоћница РћузаНз а1кекеп§1. Сим. Реч. љоскац узв. в. љос. Вук Рј. Љбснути, -нем сврш. пасти ударивши љбгати, -ам несврш. необ. прљати, блатити. — Ти сад у лаж љигаш њезину јако о нешто, треснути; исп. љос. — Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о тугу. Божић. љВге, љига ж мн. љигава течност, те- земљу. Лаз. Л. Људина љосну с моста у воду. Шен. кућина. Р-К Реч. љохав, -а, -о покр. слаб, болешљив. љбговина ж бот. врста паздрена, пасјаковина, крковина К ћ а т п ш Га11ах, Кћ. Вук Рј. љуб м песн. в. пољубац. — Па те сећа а1рта. Сим. Реч. љиљак, -љка м 1. зоол. а. летећи си- по сто пута: зеница јој првог сјаја, првог сар с еласпшчном кожицом разапетпом између љуба и гугута. Јакш. Ђ. преднмх и стражњих удова и трупа, слепи љуба ж покр. в. љокач (2). — Рога . . . миш, шишмиш: дугоухи ~> обични ~ , се зове љуба . . . Планинка ту углављује вечерњи ~ . б. мн. општи назив за ред телад да јој не сметају док краве музе. летећих сисара Сћ1гор1ега. 2. зоол. мн. поГ.шш. родица лептира, сумрачници 8рћт§к1ае. Терм. љуба ж (вок. љубо) песн. жена, су4. 3. бот. в. јоргован. Сим. Реч. 4. покр. пруга; вољена окенска особа, драгана. — Нинавиљак, гомилица. — Посиједаше по »љиљцима« сувог листа извученим из стого- је . . . једна се љуба у црно завила . . . с Лукина крволочна зора. Буд. фиг. Ој л>ува. Лал. бавниче месече! Ој љубо, ноћице! Кост. Л. љДљан м бот. а. зељаста биљка са вељубав ж ; супр. мржња 1. а. осећајна ома мирисним разнобојним цветовима, крин везаност за одређену особу супротног пола, 1л1шт сапдИшп. — фиг. Ја бих рада да дивна цвјеташ љиљаном правде. Крањч. приврженост која се оснива на привлачности С. б. мн. биљна породица са много врста, супротних полова; предмет такеог осећања, вољени мушкарац или окенска особа: страу коју спада та биљка 1_.Шасеае. сна ~ , платонска ~ , изјавити ~ , доживети ~ . — И данас, још овако стар, воли љАљанка ж бот. врста љиљана жуте хаџи-Замфир да задене покоју стару љубоје НетегосаШз Пауа. Терм. 3. бав своју. Срем. б. интимни, љубавнички љ&љанов, -а, -о који припада љиљану: односи. — Вама би се свиђало проводити ~ цвет. љубав у потаји с туђом женом. Ивак. 2. а. љ&љански, -а, -б који је као љиљан, приврженост, оданост, велика наклоност боје љиљана. — Реси је љиљанска одјећа уопште, осећајна везаност за кога или што; лака. Јонке. предмет таквог осећања: ~ према мајци, љвљков, -а, -о који припада љиљку. ~ према деци, ~ према друговима, ~ према домовини, ~ према природи. — љбк узвик којим се гпеле тера (нпр. од краве кад се музе) или ваби. — За нама ско- Љубав домовинска измирила је прву хрватску романтику са друштвом. Матош. чи, љок, воко, љок! Наз. Коњи [су] били велика љубав Бакоњина. љбка&е с гл. им. од љокати. Мат. б. велика склоност, интерес за нешто, з&бкати, -ам несврш. гонити, терати, страст: ~ према раду, ~ према науци. одбијати теле од краве кад се музе (узви- — Др Ројц . . . показа необичну љубав за тај нови завод. Матош. в. слога, пријакујући »љок«). Вук Рј. тељство, пријатељски односи. — Он [суљбкач, -ача м 1. прут којим се теле баша] . . . волео би да је с вама у лепој љокп} тера кад се крава музе. Вук Рј. 2. љубави. Вес. 3. пријатељски поступак, љусоха, рачве где се теле урачви кад се крава базност, услуга. — Ја вас молим . . . за жузе. Вук Рј. једну велику љубав. Мат. Учините ми љбке и љбке узв. в. љок. Вук Рј. љубав, дођите на каву. Божић. љбкнути, -нем сврш. узвикнути »л>(ж«, Изр. за ~ божју разг. уобичајена одбити теле узвиком чљок«. Вук Рј. формула приликом усрдне молбе, преклињаљопити, -им сврш. покр. ударити јако. ња. — Та станите3 за љубав божју! Јонке; за ~ н е ч е г а (нечему) у интересу нече— Ако те љопим! Вук Рј. љЗгавче, -ета с пеј. љигаво створење (о новорођенчету, беби). — Кум да ми будеш, да крстиш љигавче. Рад. Д.

256

ЉУБАВАН — ЉУБАКАТИ

га, ради нечега; теби (њему и сл.) за ~ , за твоју (његову и сл.) ~

из обзира према теби (њему), ради тебе {пега); чист р а ч у н дуга — уређени односи основа су пријатељству. љубаван, -вна, -вно испуњен љубављу, срдачношћу; пријатан у опхођењу, срдачан, љубазан. — Живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван. Уск. [Трудио] се [пјесник] чак да га [свијет] учини љепшим, бољим, дубљим и љубавнијим. Уј. љубависати, -ишем несврш. необ. проводити љубав, одржавати љубавне везе. — Зато ћуте и ћутке гледају како те њихове вољене девојке шетају и љубавишу са њиховим варошким друговима. Пер. љубавни, -а, -о који се односи на лубав према особи супротног пола: ~ занос, ~ песма, — писмо. љубавник м 1. а. (обично пеј.) човек који одржава интимне односе са женском особом с којом није у брачној вези. — фиг. А краљ Нума је био највећи самотник, и највећи љубавник самоће. Дуч. Кнезови биваху љубавници олимпијске љепоте. Матош. б. глумац који на сцени игра главну мушку улогу у љубавним заплетима. — Глумац . . . за његову струку хладнога љубавника . . . нема других претендената. Крањч. Стј. Наше позориште нема лиричног младог љубавника, ни лиричку младу љубавницу. СКГ 1937. 2. покр. заст. пријатељ. Вук Рј. љубавница ж а. (обично пеј.) женска особа која одржава интимне односе са човеком с којим није у брачној вези. — Била сам му љубавница. Фелд. б. глумица која на сцени игра главну женску улогу у љубавним заплетима. В. други пр. уз љубавник (16). в. заст. драга, вољена девојка; вереница. — Он застаде и не доврши шта је наумио казати; само погледаше у своју лепу љубавницу. Јакш. Ђ. љубавнички, -а, -5 који се односи на љубавнике: ~ веза, ~ нежност. љубавнички прил. као љубатик, благо, нежно. — Тада он јој . . . тепа стидно, очински и љубавнички. Ћос. Д.

љ^бавски, -а, -о необ. в. љубавни. — И Драгутин је с Аном отпочео разговарати . . . вишим, општим љубавским језиком. Дом. љубавца ж в. љуба. — Преклињем [вас] да ми Смиљу за љубавцу дате. Ат. Он је у оближњој варошици имао љубавцу за коју је требао новаца. Цес. А. љубажљив, -а, -о е. љубазан.

]

љубажљиво прил. необ. в. љубазно. — Али, моја Маргерита! — одвратих стежући јој љубажљиво обе руке. Цар М. љубазан, -зна, -зно = љубезан који је у опхођењу пријатан, срдачан, предусретљив; драг, мио: ~ домаћин, ~ држање, љубазни пријатељу. — Будите љубазни и немојте имати других брига. Мар. љубазив, -а, -о необ. в. љубазан. — Куд су нагли, љубазиви друже! Радич. љубазник м 1. заст. в. љубавник. — Свет је спавао; само не љубазник кога љубав и терет тиште. Јакш. Ђ. 2. (у слободнијем обраћању, у вок.) пријатељу, драги мој. — Много је, љубазниче, налагао отац ти. М-И. љубазннца ж заст. в. љубавница. — Лежи ондје са својом љубазницом. Креш. љубазно прил. = љубазно на љубазан начин, пријатељски. — Њежно и љубазно упире очи у н>у. Вел. Опростили смо се љубазно. Чол. љубазност, -ости ж = љубезност 1. особина онога који је љубазан, пријазност. — Нервозности је канда и нестало, али је љубазност остала. Кол. 2. љубазна, лепа реч, љубазан поступак. — Засу питањима и љубазностима ускока. Мат. љубак, љупка, љупко а. мио, дражестан, пријатан: ~ девојка, ~ држање. — [Вјетар] дуну јаче и донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика. Ћип. б. диван, фин, прекрасан; привлачан, примамљив. — Научио [га] умјештво свакојако, те љупка израђује дјела. М-И. Пече [се] и приморско јање, знаменито са љупка окуса. Нех. љубакање с гл. им. од љубакати (се).

љубавништво с љубавна атмосфера, љубавно расположење. — Оставио је нешто љубакати, -ам несврш. (обично пеј.) добрих стихова . . . преливених лиризмом 1. љубити. — Ту се вртјела љубакајући романтичног љубавништва. Грол. младеж, а за њом се тискаху пучани. Шен. љубавно прил. на љубаван начин, при- Мени се чини . . . да је . . . лакше . . . пијазно, љупко, љубазно. — Она ме љубавно ти вино и љубакати девојке. Дав. фиг. Таласи љубакали обалу. Уск. 2. водити погледа, њени меки погледи допираше ми љубав, ашиковати; имати љубавне односе. до срца. Шапч. Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Ср- — Није нимало лијепо што с дјевојком бин био, и тако добар као да и није го- потајице љубакам. Леск. Ј. Да је ту крчма и рандеву, да љубакам са дезертерима! Крл. сподин. Ат.

ЉУБАКНУТИ — ЉУБИЧАСТ

257

љубАмпца и љубимнца ж она која <—• се уз. повр. љубити се; водити љубав, ашиковати. — Погледали се, упознали је омиљена, она која је најмилија, милија се, љубакали се и — разишли се. Петр. В. од осталих. — Тета је волела искрено. љубакнути, љубакнем сврш. дати по- Држала је да се нигда неће растати од љубац, пољубити. — фиг. Кад црвена би- своје љубимице. Ранк. љубимни, -а, -о заст. нар. песн. в. ллрска кугла љубакне обје бјелокосне тешким . . . сординантним звуком . . . очи љубазан. — Браћо моја, љубимна дружино! НП Вук. нам се жаре. Божић. љубимче и љубимче, -ета с дем. од љубац, љупца м покр. пољубац. — Пошљи ми љубац. Вук Рј. Знаш, Маре, љубимац и љубимица. — Она је заправо била његово љубимче. Грг. бацили су нам љупце! Војн. љубимчев и љубимчев, -а, -о који љубачац, -чца м бот. в. селен. — Заграби приличну порцију бурмута разастр- припада љубимцу. љубнн, -а, -о који припада љуби. тога с . . . лишћем љубачца. Шое. љубитељ м онај који воли некога или љубвеп, -а, -о арх. в. љубаван. — Љубвене тве туге повидаш. Наз. На груди нешто, одджаватељ, поклоник, пријатељ: ~ уметности, ~ природе. — Он је љугледај како ми је клонб, опрости, причина битељ жена и њихов љубимац. Глиг. је љубвен жар. Радич. љубитељнца, љубитељица и љубиљубдраг м бот. покр. в. драгољуб. — Некуд при крају расцвјетао поносити љуб- тељка ж женска особа љубител. — Била је велика љубитељица дивљачи. Коз. Ј. драг. Љуб. љубежљив, -а, -о заст. в. љубазан. — Туда смо пешачили са љубитељкама лиИпак сам јој говорио да буде љубежљива тературе. Дуч. љубитељски, -а, -о који се односи на напрам свакому. Коз. Ј. љуб&жљивбст, -ости ж заст. в. љубаз- љубитеље. љубитељски прил. као љубшпељ, аманост. — Октавијан одлучи . . . да својом господском љубежљивошћу уједини све го- терски: бавити се чим ~ . сте и развесели их. Шимун. љубвтељство и љубитељство с бављубезан, -зна, -зно = љубазан. — љење нечим или занимање за нешто из наклоности, из љубави. Р-К Реч. Биће богат и љубезан старешина, и лаж љубити, љубим (импф. љубљах; аор. 2. о њему неће се примати. Срем. Прошапта и 3. л. љуби; трп. прид. љубљен) несврш. Тупману његова љубезна тетка. Креш. 1. уснама додиривати кога или што као љуб&зљив в. љубежљив. знак љубави, пријатељства (при сусрету, љуббзљивост в. љубежљивост. опраштању и сл.), давати пољубац или пољупце, целивати. — фиг. Већ задњим траљубезннк м в. љубавник. — Говораху да је Павао баруничин љубезник. Ков. А. ком сунце земљу љуби. Хар. 2. волети. — Нећете да увидите да сам вас ја љубио! љубезница ж в. љубавница. — Она нека суди чија ли ће бити љубезница, Свакога сам од вас љубио. Крл. Ја те не љубим, нисам те никад ни љубила. Срем. чија ли сестра. Шен. Не бих љубио да ме претече Вицко. Драж. љубезно прил. = љубазно. — Ал' каИзр. љуби га мајка ала га волим, петан . . . одздрави му врло љубезно. Шен. ала је мио, добар; љубим р у к е заст. пољубезност, -ости ж = љубазност. — Он здрав деце и млађих упућен старијима; љуће вам рећи много љубезности. Крањч. Стј. бим те молим те лепо, љ у б и ћ е ш и земљуби и љ^би ж непром. арх. нар. љу (стопе, ноге) покајаћеш се, понизипесн. в. љуба. — Петар се граду фалио: ћеш се. »Не љепше љуби од моје, ни б'јеле виле ~ се 1. уз. повр. — Алекса се љубио од горе«. НП Вук. Уза њ љуби блиједа са свима у кући. Вес. И оци се љубише сташе. НПХ. наши. М-И. фиг. Небо [се] љуби с морем. љубидраг м бот. покр. в. драгољуб. — Михољ. 2. свиђати се, допадати се, бити по Младеж се . . . кити љубидрагом. Павл. еољи. — Како вам се љуби, грофице? Шен. љубилац, -иоца м заст. в. љ />џтељ. — А гдје ми се љуби, ту нешто запиње. Љуб Љубиоци вештине овако се изражавају љубица ж бот. = љубичица а. биљка пред тим живописним створовима. Јакш. Ђ. с љубичастим цветом пријатна мириса Уш1а ос!огага. б. мн. породица истоимених биљаљубимац, -мца и љубимац, -имца м 1. онај који је омиљен, онај који је најмили- ка УЈо1ассае. Терм. 3. љубичаст, -а, -о који има боју љубији, милији од осталих: •—• породице, ~ публике. — Да те огрлим, љубимче мој! (чи)це (боја добијена мешањем модре са црвеном бојом). — Тамне очи добише љубиКос. 2. бот. в. резеда. Сим. Реч. 17 Речник српскохрватскога књижевног језика, Ш

258

ЉУБИЧАСТО

ЉУБОПИТАН

љубовца ж а. нар. песн. в. љуба. — Даћу њему сријемску бановину, и још моју ћерцу за љубовцу. НП Вук. б. в. љубавница (а). — Коначно ју је оставио у низу СВОЈИХ љубовца и оженио се другом. Крл. љубојка ж нар. песн. в. љуба. — Тражит ће га до сињега мора, а љубојку до првог комшије. НПХ. љубокрван и љуббкрван, -вна, -вно необ. лубак, мио, драг. — Женско је3 брате . . . плодовито . . . љубокрвно. Нам. Маретп. љубљај, -аја, љубљак, -4ка и љубљан љубокрвнбст, -ости ж особина онога м зоол. покр. врстпа морске рибе, смудут, који је љуоокрван. лубин Ллђгах 1ириз. Вук Рј. љубомор м и љуббмора ж а. осећање душевног бола, несреће због сумње у неверЉубљана ж главни град СР Словеније. Љубљанчанин м човек из Љубљане. ност друга у браку или у љубаеи уопште. — Возио ју је [жену] свуда са собом . . . Љубљанчанка ж жена из Љубљане. па је лиЈечников љубомор постао обичним љубљанчица ж бот. биљка из пор. предметом шала. Крањч. Стј. У Периној се души заметнула клица љубоморе, па је штитара Ну<1госо1:у1е. Сим. Реч. љубљеиик м онај који је вољен, еољени сваким даном захватала све више корена. човек. — Љубљеник бјежи од ње, а она Вес. б. нерасположење, затст због пажње или наклоности која се указује некоме да се пода нељубљенику. Шен. или нечему другом, нетрпељивост према суљубљенпца ж она која је вољена, ео- парнику, конкуренту. — Не осјећа никаква љена женска особа. — На то га владар . . . љубомора, свеЈедно је њему. Леск. Ј. Г1опозва да овјековјечи његову љубљеницу. Уј. чела је нека љубомора да трепти у потпуковникову гласу. Сек. љубљење с гл. им. од љубити (се). љубнути, -нем сврш. дем. додирнути љубоморан и љуббморан, -рна, -рно уснама, пољубити. — Амо, чедо милооко, који осећа или изражава љу6омор(у). — Њедај да т' љубне браца око! Радич. фиг. говом љубоморном срцу ни)е много треДруга јој латица нечујно љубне сјајну бало: један сумњив поглед . . . и — онда косу. Божић. је све свршено. Вес. Ти си и онако л>уљубов ж засг. «. љубав. — Љубови боморан ако се с ким нашалим. Кос. ти, набави ми такви! Њег. љуббморити, -им несврш. индив. муљубован, -вна, -вно покр. е. љубаван. чити љубомором. — Он ју је волио, па — Опојила [га] жарким љубовним напит- ју [је] и љубоморио. Бег. ком. Шен. Сабрао [је] . . . свега 137 лирљубомбрник и љуббморник м љубоских пјесама, од највеће чести љубовних. моран човек. — Љубоморник не могаше Водн. више поднијети мушких очију. Матош. љуббванка ж песн. заст. у изразу: љубомбрно и љуббмбрно прил. на песма ~ љубавна песма. — Уз пјесмице љубоморан начин, с љубомором. — И даље љубованке гласе, замакли су низ врлет је љубоморно чувала и свој положај подалеко момак и дјевојка. В 1885. морске силе. ОП 2. љубоморнбст, -ости ж особина или љуббвање с гл. им. од љубовати. љуббвати, љубујем несврш. покр. љу- стање онога који је љубоморан, љубомор(а). — Јела се гушила од љубоморности.- Кум. бакати (2). — Сјети се финанца Паве с којима је љубовала седам година. Десн. [Њу] је намучио мало својом љубоморношћу. Срем. љубовка ж нар. песн. е. љубовца. — љубоморство с в. љубомор(а). — СмиЕво има три године дана да сам, јадан, сужањ осужњиоа не видећи куле ни љубов- шљао је најгрозније освете, какове само увређено љубоморство измислити може. ке. НПХ. Јакш. Ђ. Страшно се љубоморство у њељубовни, -а, -б заст. в. љубавни. — му разбукњало. В 1885. Химба женске примамила ме к себи . . . Љуббпитан, -тна, -тно и љубопбтљив, опојила жарким љубовним напитком. Шен. -а, -о рус. који показује велики интерес да љубовннк м заст. в. љубавник. — Опа- сазна нешто (често и непотребно), знатизи . . . двоје љубовника загрљених. Старч. жељан, радознао. — А одакле путујете ? . . . љуббваица ж заст. в. љубаеница. Вук Рј. љубопитни смо знати. Глиш. Једна љубочаст тон. Андр. И. С муком се сјећам зелених и љубичастих мора. Уј. љубичасто- као први део сложених придева који значе боју показује да та боја прелази у љубичасту: љубичастоцрвен и сл. љубичина ж бот. в. шебој. Терм. 3. љубичнца и љубичица ж бот. = љубица. љубични, -5, -б који се односи на љубице. — Поток . . . натапа љубичне лијехе.

ЉУБОПИТЉИВАЦ — ЉУДОВАТИ питнија знаница упитала је . . . грофицу да ли је то истина? Том. Времена [су] била немирна и пуна неизвјесности, а он сам љубопитљив и забринут. Андр. И. Огромно чуђење избија из читавог њезиног љубопитљивог и химбеног бића. Донч. љубоп&тљивац, -ивца м онај који је љубопитљив, радознао. Р-К Реч. љубопбтљивица ж она која је лубопитљива, радознала. Р-К Реч. љубоп&тљиво прил. = љубопигно на љубопитљив начин, знатижељно, радознало. — Жене и људи гледају ме љубопитљиво. Петр. Р. љубопДтљнвост, -ости ж = љубопитност особина онога који је љубопитљив, знатижељност, радозналост. — На њеном лицу види детињски израз љубопитљивости. Рист. љубДпитно прил. = љубопитљиво. — Гледа га кнез љубопитно и попиЈе добру чашу. Њег. Цигани љубопитно проматраху надошли пар, који се држао . . . испод руке. Наз. љуббпитнбст, -ости ж = љубопитљивост. — Локално знање лаиково ниЈе ни издалека дотјецало да задовољи љубопитности учитељевој. Јурк. Изазвао [)е] љубопитност код свог узбуђеног слушаоца. Ранк. љубопитња ж в. љубопитљивост. — Морат ће . . . да удовољи њиховој љубопитњи. Божић. љубопјктство с в. љубопитљивост. — У грофице не бијаше такова љубопитства. Шен. [Старао] се да код присутних . . . изазове љубопитство и радозналост. Јак. љубородан, -дна, -дно покр. в. љубазан. — Не тупи длана руковањем љубородним са сваким голуждравим жутокљунцем. Богд. љуббтворан, -рнаЈ -рно ков. индив. способан за љубав, ефикасан у љубави. — Он не би више био болестан, био би здравији, мушкији, љуботворнији. Божић. љувен, -а, -о арх. 1. в. љубавни. — УмриЈет ћу не познавајући сласти љувене. Матош. 2. љубљен, вољен. — Да ли мисли на што боље: да л' на ћерку ње љувену. Радич. љувено прил. арх. дражесно, љупко. — Извија се [арија] звонко, љувено. Гал. људа ж покр. в. људескара. — Једна људа са крупним продераним гласом . . . је опоменуо посланике. Јов. С. људан, -дна, -дно необ. својствен правом човеку. — То [начин говора] ти је тако слатко и људно да би се . . . и гвоздена врата сама отворила. Павл. 17*

259

људе, људета с покр. в. људескара. — Кршно људе да му пара нема. Креш. људеван и људеван, -вна, -вно који има особине зрелог, озбиљног човека, пун људскости; својствен правом човеку, људски. — Е, дијете, ја мислио . . . да си ти људевнији, а ти заџака ка' Циганин. Ћоп. Проживјела [је] у његовом људевном и јуначком миловању. Тур. људевање с гл. им. од људевати. — Баш нестаде старог људевања и старих људи. Ћоп. људ&вати, људујем несврш. необ. в. људовати. В. пр. уз гл. им. људевање. људбвност, -ости ж особина онога који је људеван, људски карактер, човечност. — Бацио је под ноге и образ и вјеру и сваку људевност. Ћоп. људевно и људевно прил. на људеван начин, као човек, људски. — Људевно мораш казати и мисао и осећај, ако ће одмах и свом снагом деловати и на слух и на дух. Сек. људесина ж а. људескара. — Та силна људесина гинула је у нереду. Војн. б. необ. крупна развијена особа (женска). — Ко би ^уие од наших момака узео, овакву људесину! Сек. људбскара ж аугм. и пеј. од човек. — Био је тада у Београду један . . . Енглез. Крупна нека људескара и веома снажан. Глиш. Поред мене Црнац, грдна људескара. Матош. људбтина ж људескара. — Ето ти . . . гојазне и крупне људетине. Креш. људи, људи м (дат. људима и људма) 1. мн. од човек. 2. заст. назив за слово »л>« у азбуци. — Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора . . . писме људи бити у првом одељењу?« Ранк. људикаше с гл. им. од људикати. — У куњању и људикању дође и зора. Јел. људ&кати, -ам несврш. нар. разговарати. В. пр. уз гл. им. људикање. људина ж аугм. од човек; карактеран, изванредан човек. — Талас дигну барку, примакну је крају, ал' у то се осови у н>ој грдна људина. Шен. Е, нема те, Уроше, надалеко! Сад видим да си људина. Марк. М. људиште с покр. пеј. човек који је изгубио људске особине, човек без морала. — Био човјек, па сад и људиште. Вук Рј. Он ми показа прстом једно људиште [шпијуна], једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе. Јакш. Ђ. људбвати, људујем несврш. покр. бити човек, живети, владати се као човек. —

260

ЉУДОГУВАН — ЉУЉАВ

Стари људи и стара добра времена кад се још могло да људује и да живи. Ћоп. људбгубан, -бна, -бно песн. који убија, погубан, крвав. — Из боја чему ти људогубног долазиш амо? М-И. људбдер м ков. онај који дере, кињи, глоби људе. — Нисам дао да опаки људодер Тахи пограби сав Сусједград. Шен. људбждер м човек који једе људско месо, канибал. — фиг. Ево ме, људождери, убијте ме! Дук. људбждерски, -§, -б који се односи на људождере: ~ племе, ~ обичај. људбждерство и људождбрство с једење људског меса, канибалство. људбкрадица м човек који краде људе. — Праведнику закон није постављен, него безаконицима, људокрадицама. Вук. људблик, -а, -о који је налик на људе, чоееколик: људолики богови. људбмора м онај који мори, убија људе. — Све их је водио Хектор, људомора Аресу слични. М-И. људбмбран, -рна, -рно који мори, убцја људе. — Све је водио њих Идоменеј . . . и Енијалију богу људоморном равни Мерион. М-И. људски и људски, -а, -о 1. који се односи на људе, човечји: ~ друштво, ~ ор-

ганизам, ~ говор, ~ сазнање, ~ приро-

да и др. 2. својствен племенитом човеку, добар, човечан, осећајан, поштен и сл. — Чекам нечију топлу људску ријеч. Хорв. Он је оцртао профил тога дјечака сувише топлим људским бојама. Крл. 3. који је без недостатака, онакав какав треба да буде по аојој намени. — Честитом пјеснику желимо људско здравље. В 1885. људски прил. 1. на људски начин, као што доликује човеку, племенито, љубазно, пристојно. — Говори тако благо, људски, као човек што говори човеку. Вас. Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Мат. 2. а. како треба, солидно, добро. — Што год се људски ради . . . и повише кошта. Сек. Сад би требало да оно што имамо људски утврдимо. Шен. 6. у пуној, несмањеној мери, темељно, обилато, јако. — Мене људски ухвати грчевити дријем. Ков. А. Неспретно [се] спусти низ уске љестве и људски се протегну. Ћоп. људскбватн, људскујем несврш. заст. живети људски, добро. — На вријеме се . . . испаметила и са својим човјеком људсковала. Павл. људскбст, -ости ж а. људска племенитост, човечност. — То је . . . боље него истицати људскост у нечовјсчним поступцима. Божић. Понекад се кроз те тужне

1

приче о доказивању очинства пробије и понеки зрачак топле људскости. НИН 1958. б. људске особине, људска природа. — Опћа његова људскост одијељена [је] и отуђена од њега [човјека]. Ант. 1. Неспретна, крупна људскост фра-Марка Крнете, залудна снага . . . и сета Ђерзелезова . . . све је то и нешто више од тога. Михиз. људскбта и људскбћа ж покр. в. људскост. — Наш језик [је] слађи и углађенији, а свакој људскоти дозрио? Љуб. Приону им за срце њена л»епота и људскоћа. Лоп. људство с 1. а. људи у океиру неке заједнице, (целине, скупа), неке војне или др. јединице, људски састав; окиеа сила: брига о људству и машинама, превоз људства и оружја. — Чиновници беху одређени да врше попис људства и стоке. Срем. [Војска је] попуњена свежим људством које јој стиже из позадине. Лаз. М. б. људи који служе на одређеном оруђу, машини, броду и сл., посада. — Људство једне пољске батерије ћутећи је укопавало . . . своја оруђа. Вас. 2. људско мноштво, народ, свет. — Посматрао је људство што врљаше улицом. Ћип. 3. заст. а. људски род, човечанство. — И ево ту је Иво почео жалити људство, човјечанство, али и љубити свој народ. Мишк. По томе и не може да буде говора о правој срећи људства. Леск. Ј. б. народ, нација. — Мало људство, што си заслијепило? Њег. 4. ». људскост. — Тако ти људства и образа, ајде ми нешто учини на руку! Ћоп. Кадри су и оца убити за забаву друштву, а у четири ока кад се нађу, хватају се и сламке људства. Кал. људурина ж и м људескара. — Ал' ето ти једна људурина, црњаше се као и паклина. НП Вук. Међу њима се особито истицао постарији, крупан и румен људурина. Креш. љуљ 1 , -а и љуља м бот. а. ерста корова, уродице из пор. трава, ерат* 1_о11ит, И,. 1ети1еп!ит. Сим. Реч. б. енглеска трава 1^о1шт регеппе. Сим. Реч. љуљ' м необ. љуљање, њихање. — Закон шеталичног љуља могао би се у томе математично применити на покрете човечије душе. М 1867. љуља ж зоол. морска риба слична скуши, само већа и мањс укусна меса бсотђег соИаз. Свезн. жуља ж хип. од љуљашка и љуљка. — Љул>ај ми га, љуљо лака, мога брацу, мог јунака! Змај. љуљав 1 , -а, -о који садржи љуља, врата, пун љуља. — Најео се љуљава круха, па сам ваздан лежао ка' мртав — и сад ме глава боли. Шимун.

1

ЉУЉАВ — ЉУПКО љуљав", -а, -о који се љуља, гега«. — И све тако тешка, љуљава . . . она одгегуцка право до отомана. Маш. љуљаво прил. љуљајући се, гегуцајући. — Љуљаво гаца по сњежној гњсцки. Божић. љуљај м необ. покрет онога што се заљуља, њихај; исп. љулА — Ипак се увек чује шкрипут по неке даске, види љуљај по неке кулисе. Петр. Б. љуљајка ж покр. в. љуљашка. Вук Рј. љуљак, -љка м бот. в. љуљ (а). Сим. Реч. љуљакатн, -ам несврш. дем. од љуљати. — Два млада Циганина посадили жене на кољена и љуљкају их. Кос. љуљанка ж луљање, њихање. — Блистан>е сиње глачине и мирис дивнога цвијећа и тајинствена мукла љуљанка мора . . . Шен. љуљање с гл. им. од љуљати (се). љуљатн, љуљам несврш. 1. чинити да се нешто равномерно креће тамо-амо, клатити, њихати, зибати, — Без дисциплине војска је трстика коју вјетар љул>а. Јонке. 2. фиг. клаћењем, њихањем оглашавати. — На торњевима звона љуљају подне. Ђон. ~ се 1. а. померати се равномерно тамо-амо, њихати се; несигурно се држати у усправном положају, заносити се, клатити се: ~ на вегру, ~ на таласима, валовима. — Јоле се љул>а . . . посрће . . . глава га заноси. Ад. фиг. На красном јој лицу . . . непрекидно се љулло раскошан сретни посмијех. Ђал. У буци шетача . . . љуља се прољетни дим са ражња. Полић. б. бити на нечему (у нечему и сл.) што се помиче тамо-амо и помицати се заједно с њим: ~ на љуљашци, на столици. в. не бити добро учвршћен, моћи се помицати тамо-амо, климати се {о зубу, клину и др.). 2. фиг. бити несигурану налазити се пред падом, сломом, крахом. — Писао [је] . . . у мутно време . . . када се један престо љул>ао. Скерл. И ето, од тог случаја поремећује се и љуља унутарња његова равнотежа. Сим. Изр. љуља ми се у г л а в и мути ми с* у глави, хвата ме несвестица. љуљацкати се, -Зм се несврш. дем. од љуљати се. — И љул>ацкао се у некој неодређеној радости. Бег. љуљачка и љуљашка ж направа за љуљање (висећа или др.); седиште, столица или лежај у којима се може љуљати. — И очајник се свалио на земљу, као да је са љуљачке слетио. Кол. љуљка ж а. колевка, зипка. — Понекој [жени] и дете у љуљци на леђима. Дом. 6. љуљашка. — Зато ће сести у љуљку. А рингишпил ће је завитлати у небеса. Пол. 1958. Још нас има што умијемо спавати и на столу и на љуљци. Уј,

261

љуљкав, -а, -о који се љула, таласа, њише; који се лако луља, угиба, гибак. — Онда се [очи] губе к мору далеко низ љул>каву разину као да нешто траже. Кос. Одговорила је Марија погледнувши још несвучена на љуљкаву постељу с два душека. Петр. В. љуљкаае с гл. им. од љуљкати (се). Љуљкати (се), -5м (се) несврш. = љуљушкати (се) и љушкати (се) дем. према љуљати (се). — Буљио је у карте и већ поспано љуљкао главом. Божић. Доље сс низ воду мрачиле врбе, љуљкале се на лаку вјетру. Сиј. љуљнути, -нем сврш. 1. серш. према љуљати. — Вјетрић му [цвијећу] љуљнуо главе. Крањч. Стј. Као нехотице двапут љуљну колевку. Моск. 2. а. треснути, пући, ударити; лупити, треснути ким или чим (р нешто). — Напољу . . . љуљну гром и у соби се затресоше прозорска окна. Бан. Љуљну с н>им [усташом] о земљу. Ћоп. б. пљуснути, линути (о киши). — Кад љуљне киша, купусишта ће нам бити пуна ребара. Ћос.Д. ~ се еврш. према љулати се. — Чун се љуљне, вал заблиста, па се пропне на обалу. Јакш. М. Љуљне се [гмаз] с времена на вријеме. Кик. љуљушкав и љ у т у ш к а в , -а, -о који уљуљкује, успављује. — У санак нијаш тих, љуљушкав! Крањч. С. љуљушкање и љул»ушкање с гл. и/л. од луљушкати (се). љуљушкати (се) и љуљушкати (се), -_5м (се) несврш. «= љуљкати (се). — Ходала [је] по мрачној соби љуљушкајући на рукама расплакано дијете. Бен. На набораној површини [воде] плута и без журбе се љуљушка понеки опао листак. Ћоп. љуљушнути (се), љуљушнем (се) и љуљупшути (се), љуљушнбм (се) сврш. према љулушкати (се). љумати, -5м несврш. вући се, ићи тешко, гегати се. — [Медвјед Брундо] . . . љума кроза шипраг. Наз. Николетина . . . љума поред колоне као ватоварен помељар. Ћоп. љупина и љупина ж лупина (7): ~ од кромпира, ~ од лука, ~ од кестена, ~ од јаја итд. љупити се, љупИм се весврш. в. љуштигт се. Р-К Реч. љупка ж покр. 1. окце у саћу. Вук Рј. 2. в. јуфка. Вук Рј. љупкати, -Зм несврш. дем. према љубити. — Када остариш, изједаш се жив што ниси више млад да их љупкаш. Вел. љупко прил. на љубак начин, мило, драокесно, — Прилази Младен . . . смеши

262

ЉУПКОВАТИ — ЉУТ

се љупко на деду. Сек. За час се опет [моја мајка] љупко наоиијешила. Јурк.

еличних љускама. — Почеше конструисати љускасте кровне конструкције. Мил. љускати, -5м несвшп. екидати љуске, љупковати, -кујем несврш. заст. «. чистити од љусака. Р-К Реч. љубити. — Дјевојке сам љупковао већ ~ се претварати се у љуске, осипати се како се љубит може. Шен. љускама; крастати се. — Моја се ћела љупкбгласан, -сна, -сно ков. који је давно већ и не љуска, тврда је и корава. лупког гласа. — Љупкогласна филомела Сек. [славуј] умилним својим пјенијем пастире љускаши и љ у с к а т и м мн. (јд. љ^с. . . увесељавати почела. Срем. кЗш, -а и љускЗш, -аша) зоол. ред гмизаваца, љупкост, -ости ж особина онога што гмазова покривених крљуштима, општи назив је љупко, умиљатост, драж. — Незнана за гуштере и змије 8^иата1а. ЕЛЗ. дјевојко . . . у себи носиш достојанственост љускица ж дем. од љуска. — Пуна је и љупкост. Тад. Љубиша се учтиво по[чесвина] празних желудових љускица. Шег. клони, али с пуно љупкости и мушког поноса. Ком. љуснути, -нбм сврш. а. треснути, љоснути. Бак. Реч. б. пљуснути, полити. — љупкбћа ж в. љупкостп. — Да упије у се дјелић по дјелић њена тијела и љуп- Дјевојка без ријечи захвати воде и на брзу руку љусну по лицу. Лоп. коће. Јел. љуспа ж в. љуска. — [Лабуд] донесе љупчац, -аца м бот. «. зимзелен. Вук Рј. Ивану у кљуну љуспу злата. Пол. 1958. љуска ж (дат. -сци; ген. мн. љусЗка) љуспав, -а, -о в. љускав. 1. кора, опна којом су обавијени плод, семе љуспаст, -а, -о в. љускаст. — Чешће биљке, јаје и сл.; исп. љупина. — фиг. Но је [злато] урасло у стене у љуспастим или ја нисам знао откинути љуске празновјерја од језгре истине. Наз. 2. а. тпанка, чврстпа зрнастим . . . ситним агрегатима. Панч. плочица (пљоснатп кристал и сл.); крљушт. љуспица ж дем. од љуспа. — Три ка— Беше то . . . уметнички израђен златан мена . . . вире из траве пуни свјетлуцавих часовник, посут ситним љускама бриљант- љуспица. Лал. ским. Ранк. Пред колибом . . . сједио је љ$т, љута, љуто (одр. љутД, -5, -б; . . . старац Мијо, стружући ножем љуске са рибице. Шен. б. део дрвета који се одвоји, комп. љући, -3, -5) 1. а. који јако надражује сљушти приликом тесања; цепка, треска. (штипа, пали и сл.) органе укуса и мириса, слузокожу, телесно ткиво: ~ паприка, ~ — Анка је запаљивала на огњу нову лу- лук, ~ хрен, ~ дуван, ~ ракија. — Дуго чеву љуску. Ств. 1948. 3. покр. јаје. — ћуте и удишу густ, љут ваздух. Ћос. Д. Сад ћеш на рану метнути мало духана . . . Учитељ је . . . сједио вас обавит облаком а хануми ћеш идућег петка донијети петна- најљућег дима. Том. б. покр. кисео. — ест љусака! Куш. Оцат који није љут и домаћин који није љускав, -а, -о покривен љускама, крзао не ваља ништа. Н. посл. Вук. 2. а. нељуштима. — Мотрио је прелијевање свјетла задовољан, нерасположен због каквог догађаја . . . по њезином [рибиномј љускавом тијелу. или чијег држања, посшупка, срдит, гнееан: Новак. ~ због неуспеха, ~ на суседа, ~ као рис. љускавица ж 1. окивотиња са љускавом — Ти ћеш липсати на путу! — всли јетко Лука, већ љут што га задиркују. Јак. б. кожом. — То је . . . грозовлт сикут љускавице гује. Вел. 2. мед. врспга кожне болес- склон гневу, срџби, напрасит, прек, разти од које се на кожи створе љуске рво- дражљив. — Имам код куће оца и маћеху љуту. Марет. в. опак, опасан; свиреп, крвопазЈз. Бен. Рј. лочан: — змија, ~ звер. — С друге стране: љуск&вци, -авЗцЗ м мн. (јд. љускавац, плахо јање у чељусти љутог вука. Кркл. г. -Звца) зоол. ред примитивних сисара којима који се жестоко и неумољиво бори, опасан је тпело прекривено плочастим рожнатим за непријатеља: ~ борац, ~ оклопник. израштајима РћоШога. БЛЗ. — Поздрави их и кажи им [погинулима] љускари и љускари м мн. (јд. љускЗр, . . . да је љути Никшић пао. Нен. Љ. д. -а и љускЗр, -ара) зоол. 1. а. разред чланкоји јако мрзи кога или што, огорчен, жесток. коножаца, ракови СгшШсеа. б. ситни ракош — То окреће твоје слушаоце од најљућих којима јв тело прекривено двема кречним, противника у најгорљивије присташе. Ков. »апнетм љуштурама О81гаах1а. 2. в. љус- А. ђ . одушевљен, привржен, еатрен, горљив. кавци. МБП. — Добранић зна да сте љут Илирац. Шен. љускаст, -а5 -о 1. љускав. — Море је Пристаде уз најљуће радикале. Ћип. е. постало као кожа неизмјерне љускасте који се без мере, страствено одаје нечему. рибе. Торб. 2. који је у облику љуске, који ~ пијаница, ~ бекрија. ж. који добро сече, коси, убија (р оружју, сечивима и сл.)> оштар, личи на љуску; који се састоји од делоеа

ЉУТАВ — ЉУТНУТИ СЕ

263

вридак: ~ мач, ~ сабља, ~ нож, ~ секира, Дав. 6. покр. горушица, жгаравица. Вук Рј. ~ коса, ~ пушка и сл. 3. а. који се тешко 2. в. љутња. — Бре-бре-бре! . . . вели јој

чорбаџија Замфир сав зелен од љутине. Срем. Он је сваки пут, кад би га чуо, узаврио од љутине. Бен. љутит, -а, -о а. који одражава љутњу, гнев: ~ одговор, ~ поглед. 6. в. љут (2а, б). — Кад је мајстор Мркоња био љутит, онда није знао што је право, а што криво. Брл. Овчарски пси мудри, ружни и л.утити. Чипл. љутити, љутим (импф. љућЗх; трп. прид. љућен) несврш. 1. изазивати код кога љутњу, гнев, срдити. — Као да су се сви заклели да га љуте и да му не признаду заслуге! Срем. Мишкове ме очи тако љуте да би му их обје ископао. Наз. 2. чинити да нешто буде лутог укуеа, зачињавати чим љутим. Бак. Реч. ~ се постајати љут, гне»ан, срдити се, гневити се. — Самотовала [је] љутећи се са својим јединцем. Кол. И дуго би поштени старина викао и љутио се да га не опоменуше. Вес. љутито прил. на лутит начин, с лутњом, гневно, срдито. — Старац га погледа љутито. Кол. фиг. Под усеком љутито је мрмљало море. Чипл. Карабинка груне љу>ав ж покр. в. љутња. — Човјек ни у највећој љутави не би могао н>ој жалос- љутито. Гор. љутитбст, -ости ж особина онога штд не ријечи набацити. Коз. Ј. Запјевао је он је љутито; љугпња, гнев. више с бриге него с љутави. Пец. љутић, -а и љутВћ, -ића м бот. биљка љутаза ж покр. каменито меето. — Драго моје рало, ти крчиш тврђе, љутазе. Ђон. из пор. жабљака са златножутим цветом, љутаЈа ж бот. в. млечница (3). Сим. Реч. која расте по њивама и ливадама Капипси!из (К- тШеГоиаШ83 К. зсе1ега*из, К. 8*еуеш). љутак, -ака м бот. покр. 1. в. шипак, Сим. Реч. нар. Вук Рј. 2. врста траве ш пор. шиљева љутица ж 1. зоол. а. отрота змија, СЛасНшп тапбом. Сим. Реч. отротица. — Љутица вуче своје округло љутац, љуца и љутац, љуца м 1. љут, тијело преко стијена. Кос. Очима сече као тврд камен. — Прислони се полако прсима, змија ллтица. Вукић. б. мн. породица таквих пог-резне на врући камен љутац. Божић. змија УЈрегИае. 2. (и м) онај који је љут, [Рске1 теку коритом од самога љуца камена. напрасит, жеетоке нарат. — Беше то М !867. 2. љут, жесток човек. — Не може човек . . . врло жив, плаховит и љутица. љутац се суза да засити. Марет. Пред Кнеж. Л. Доћоше љутице мрави, попише Србима је такав један љутац, Стојан Чупић. крв са ране. Макс. 3. (у атрибутској служби уз реч »стена«) лута, тврда: исп. љутац (1). Сур. — Прогнаше се кроз љутицу стијену. Март. љутача ж (ген. мн. љутЗчЗ) бот. в. 4. бот. а. в. споШш. б. в. власац (врста лука). лпсац (.2). Сим. Реч. в. в. папрац. Сим. Реч. љутик, -ика и љ-Фтик м бот. а. врста храста Оиегсиб бевбШПога. Сим. Реч. 6. љутич, -а и љутВч, -бча м б<у, «. љутић. в. љутић. Сим. Реч. Вук Рј. љутика ж бот. покр. а. врста лука АШшп љутичаст, -а, -о «. љут (46). — Права а5са1оп!сит. Вук Рј. б. в. паприка. Сим. Реч. мука бијаше пети се и спуштати се преко в. врема траве из пор. троскота, кисељак онога љутичастога стијења. В 1885. Китех асеЈоза и К. иЉегозиз. Сим. Реч. љутичевина ж бот. љутица (4в). Сим. љугбна ж 1. а. стање и особина онога Реч. што има љут укус. — Рука њезина друга љутнути се, -нбм св сврш. дем, мало воња киселином зноја и љутином неког се наљутити, расрдити. — Кроз разред мину тешког мириса. Ков. А. [Препеченица] је пригушен смијех. Учитељица се љутну. Ћоп. мирисала пријатно на шљиву и љутину. Љутнула би се бака на малодушницу. Гор. преболева, опасан; тежак, велик, крајњи: ~ болест, ~ рана, ~ невоља, ~ сиромаштво. — Очи сам склопила, стиснула [и] од бола љутога вриснула. Кркл. Не знате ви каква љута сиротиња живи у ономе камену. Ђур. б. огорчен, неумољив, суров (о борби). — Ниједан део словеначког народа није имао да издржи тако љуту борбу као корушки Словенци. Цвиј. Заметну се крвав, л>ут бој. Том. в. оштар, јак, бесан (о хладноћи и др. временским непогодама): ~ зима, ~ мраз. — Ветрић пирне кроз ту жегу љуту. Ил. Једне просиначке вечери била је вани љута мећава с буром. Новак. 4. а. који се тешко ломи, несавитљив, тврд, чврст (о камену, металима и сл.). — Стана је остала избезумљена и онемела од страховитог пролома бомбе на љутом камену. Ђур. Срчевина је љута као прекаљен челик. Рад. Д. 6. компактан, го, вез земље, непроходан: љути крас, крш. — У средини овога љутога карста отвори се . . . мала . . . долина. Цвиј. 5. (у именичкој служби, само одр.) ж јака ракија. — Сви су [пили] . . . деци љуте. Донч. Мало и пије. Тек увече по једну дуплу љуту. Андр. И.

264

ЉУТЊА — ЉУШЧИЦА

љут&а ж нерасположење, незадовољство и љуштионица риже располажу са 170 великих творница. ЕГ 2. У Барићевој због каквог неуспеха, незгоде или због чијег кући све је електрификовано: од тезге за држања, поступка, гнев, срџба. — Жупник стругање дрвета до љуштионице за пасуљ. искаљује своју љутњу на оној странци у Пол. 1959. соби. Пав. У боји гласа могао се видети прекор и љутња. Јов. Ј. љ^штити, љуштим (импф. љуштЗх и љушћбх; трп. прид. љуштен и љушћен) љуто прил. (комп. љућб и љуће) 1. а. несврш. 1. лишавати, ослобађати љуске, жестоко, огорчено, упорно. — Љуто брани Крајина сваку своју стопу. Дед. В. 6. веома, коре, омотача, површинског слоја, гулити; комишати, комушати. — Љуштио би јој јако, много. — Изгладнио [сам] љуто. Јурк. наранче да нс плаче. Крл. До неко доба А ја се љуто преварио јутрос у школи. ноћи љуштимо кукурузе. Вес. 2. разг. а. Ћип. в. строго, немилосрдно. — Што сам сагријешила те ме толи љуто караш? Шен. пити или јести (у великој количини, често и сл.). — Љуштијах као спужва слатко г. оштро, опоро. — Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи. Ћос. Д. 2. в. љутито. вино. Матош. Диринџи и она дању и љушти — Ћути! — прошишта љуто упитани. Каш. проју. Рад. Д. 6. играти, картати се (рбично дуго или често). — Док ви овде љуштите љутбвница ж бот. в. врбена. Сим. Реч. санс, дотле пешаци довели женске из љ^тбст, -ости ж в. љутња. — НаврнуБеограда. Јак. в. ударати, тући, лемати. ше [јојЈ сузе на очи од . . . љутости и огор~ се а. губити љуску, кору, површински чења. Кум. Ово је писмо . . . што га је јуче слој, гулити се; перутати се. — Кад през. . . у љутости ту износила. Јакш. 35. драви [од шарлаха] и поче се љуштити, љутбтрн, -а, -о ков. пун љутога трња. удари је у срце, па за два секунда готова! — Преплеле се . . . гране глога, трњина Ранк. 6. одвајати се, отпадати од подлоге. и шипурака . . . голе љутотрне гране. Вуков. — Љуште се алге са сведених стијена. љутун, -уна м покр. 1. бот. в. нар, Стипч. шипак. Р-К Реч. 2. агр. врста винове лозе љуштица ж в. љушчица. — [Рожне која даје јако црно тно. Мин. Лекс. станице, ћелије на кожи] непрестано [се] љућавина ж покр. в. љутина (16). љуште у маленим љуштицама. НЧ. Вук Рј. љуштрнти, љуштрИм несврш. покр. љућан, -а, -о нар. песн. дем. и еуф. од «. љуштити (/). — Студени се вјетрови љут. — Бритка сабл>а да те не посијече, I узели нагонити пустим пољем и љуштрити ја љућан да те не истучем. НПХ. пожутјели лист са дрвља. Торд. љућбње с гл. им. од љутити (се). љуштура ж 1. шврди заштпитни омотач, љућб, -8, -б комп. од љут. оклоп у коме живе неки мекушци (пужеви љушкање с гл. им. од љушкати (се). и шкољке). — фиг. На махове ми се чинило да у тој љуштури [воденици] . . . не може љушкати (се), -бм (се>) несврш. •= бити живе душе. Чол. 2. покр. комушина љуљкати (се). — Метнула га на крило и од кукуруза. — Извади клас [кукуруз] лагано га љушка. Ранк. Фијакер се љушка из огња, сави га у љуштуру и положи на преко равна поља. Дом. плоче до себе. Лоп. 3. зоол. врста велике љушнути (се), -нем (се) сврш. према морске шкољке. Бак. Реч. љушкати (се).

љуштење с = љушћење гл. им. од

љуштити (се). љуштндба ж љуштење, комидба, комушање (кукуруза). — Па још кад. се сради летина, па наступе љуштидбе — е ту сам живела! Вее. љуштика ж а. в. љуска (/). — фиг. Њено друго лице . . . просијава испод љуштике спол>ашн>е опорости. Петр. Б. б. комушина (рд кукуруза и сл.). — У постељи од кукурузне љуштике . . . Јанош је шкрипао зубшиа. Петр. В. љуштина ж в. љуска (/). — фиг. Ипак блиједи трак живота испузне у дубини из мртве љуштине. Војн. љуштионица и з&ушти&ница ж просторија, радионица у којој се љуште плодови (пиринач, рижа, ораси и сл.). — Млинарство

Изр. затварати се у своју љуштуру, не излазити из своје љуштуре

одвајати се од своје средине, околине, повлачити се у себе. љуштураст, -а, -о који личи на љушту-

ру: ~ кора.

љуштурица ж дем. од луштура; љушчица. — Ђорђе је скуговао са стола љуштурицу по љуштурицу црне прегореле коре. Дав. љ^шћење с = љуштење. љушчидба ж а. љуштидба. — Ноћас је љушчидба у Омера Братановића! Мул. љушчица ж дем. од љуска. — Тијело му је посуто сребрнастим љушчицама. Финк. Љушчице и ивериће по дворишту . . . скупиће [баба-Стана]. Дом.

м м (М) 1. а. фон. двоуснени носни сугласник, сонант. б. слово којим се обележава тај глас. 2. скраћ. а. (м) метар. б. грам. (м.) мушки род. в. (м.) (ек.) место. г. (м.) (ек.) месец. 3. (М) рижки знак за број 1000. ма (кад је наглашено: мЗ) везн. 1. у допусним реченицама: макар. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Лаз. Л. Душо моја, ти се не бој тмина, ма и смрт се окомила на ме. Витп. 2. а. покр. у супротним реченицама'. али. — Хитали смо пријед да дођемо, ма никако не могасмо брже. Њег. Куле су биле чврсге, ма јс у њима мало војника. Нех. б. необ. у саставним реченицама: па, те. — Љуба му је ужућела — ма је пита млади Павле. НП Вук. 3. у саставу општих заменица и прилога с упитним'. ко, што, који, какав, кад(а), где, куда и др. за искључење било каквог ограничења: макар, било. — Пиши ма шта. Нен. Љ. Ја сам бољи од вас ма којег. Петр. В. Он ће себи и код нас, ма када, прокрчити пут до побједе. КХ 1936. пеј. Овако песме не пева ма ко. Скерл. 4. у служби узвика а. ама, та. — Ма, сви ми нешто замерамо нашем Београду. Петр. В. Ма ви сте болесни, шјор Бепо. Мар. б. покр. на, узми. — Ма чобане, па се напиј вина! Рј. А. Изр. ма немој(те) у изненађењу: та није ваљда, није могуће. ма «. мах. маварити, -бм несврш. покр. махати, клатити. — Био је сасвим пијан и главом маварио као мало слијепо штене. Берт. мЗварски, -а, -б који се односи на Мавре: ~ стил. мДвез м тур. покр. памучни конац плаве боје. — Преко ње [ђечерме] модар копоран, извезен куповнијем мавезом. Буд. мавен, мавбна, мав&го тур. плав; модар. — Широко се разлијевало море, при жалу мавено као љубица. Шен. Бијели сепети, пуни мавених шљива као кокошијих јаја. Мул.

м&вети се, -им се, ијек. мЗвјети се, несврш. покр. плавети се, бити плав, одавати од себе плаву боју. — Ондје, пепељасто оточје се мави, и чемпреси плачу, ко мартири плави. Крл. Сунце сија и небо се мави. Шуб. мбви прид. непром. тур. в. мавен. — На шилтсту у дебелу хладу, под гранчицом мави јоргована. Баш. мав&јаш, -аша м голуб плава перја. Бак. Реч. мбви-п&руз, -уза м тур. драги камен плавичасте боје, тиркиз. — Драга [гора] је од мави-пируза. НП Вук. мавиш и мАвиш м в. мафиш. — Умесити мавиша и уштипака . . . то јој беше играчка. Шапч. мавншњак в м&виш&бк м алатка за сечење мафиша, зупчаст метални точкић, котачић с дршком. Вук Рј. м&вјети се, -им се, ек. мавети се. мавлута ж тур. огртач, кабаница. — Пригрнуо зелену мавлуту. НП Вук. МЗври, -вар5 м мн. (јд. Мавар, -вра) = Маури муслиманска племена на северозападу Африке. м а г м грч. свештеник, учител, мудрац (код неких старих народа на Истоку); чаробњак, врач. — Навалила је у вагон мистична дружба. Не зна се, јесу ли то маги, комедијаши или пеливани. Крл. м а г а з а ж тур. 1. магацин, складиште робе. — Тамо је напред магаза, гдје ја смјештам робу. Ранк. 2. дућан, радња. — Матере их сваког првог воде пред магазе да с њима чекају у дугом реду. Кик. магазарвиа ж накнада за коришћење магазе, лежарина. Вук Рј. магазаџнја м еласник магазе, трговац. — Ја нијесам магазаџија да ми паре требају. Срем. магазаџнјска, -3, -о који се одиоси на магазаџцје: ~ договор.

266

МАГАЗИН — МАГАРЧЕЊЕ

магазин, -ина м 1. = магацин стоваИзр. д и в љ и ~ зоол. дивљи предак риште, складиште (робе, окшпа и сл.). — домаћег магарца Ћс\и\и опа§ег; нс зову Своје хамбаре сретао [јс] продао крајишмагарца на свадбу да и г р а , него кој војној управи за магазине. Том. Кад да воду носи није у питању почаст негл је изишао из затвора, вратио се оцу. И тежак посао; не л и п ш и , м а г а р ч е , до сад му помаже у магазину. Пепгр. В. 2. з е л е н е т р а в е (док т р а в а нарасте) пгрговачко предузеће с разноврсном робом, одвећ је дуго чекати; нема никаквих изгледа, робна кућа. 3. део војничке пушке на репе- не треба се надати; (пасти) с к о њ а на тпирање у који се стављају меци. — Фишеци магарца в. уз коњ (изр.); појео в у к масу врцали усијани из магазина. Крл. 4. гарца прешло се преко нечега као да се није фиг. повремена публикација разноврсне садр- ни десило; п р а в и т и н е к о г а магарцем жине. — »Приче« у новинама прометну се в. магарчити; п р а в и т и о д комарца у исти свијет . . . као приче у популарним магарца в. уз комарац (изр.); разуме се магазинима. Шим. С. (у што) као ~ у к а н т а р в. уз кантар магаз&нер, -бра м — магазионер и (џзр.). магационар службеник у магазину Џ, 2). магаре, -ета с зоол. 1. младунче магар— Магазинери почели су сортирати ципеле ца. — фиг. погрд. Учитељица . . . чвркну и ремење по стелажама. Крл. дјечака по глави. — Магаре једно, како магаз&нерка ж службеница у магазину ти је презиме? Ћоп. 2. нар. магарац. V, 2). магарбнце, -ета с дем. и хип. од магаре. м а г а з и н п р а а е с гл. им. од магазшшрати. — Ђи, магаренце! . . . Тако је малено, да сам прсдложио да и њега стрпамо у магазиннратп, -зиннрам сврш. и некола. Богдан. сврш. =• магационирати сместити, смешмагар&ћД и магарећВ, -3, -б који се тати робу (ствари) у магазин: ~ жито, односи на магарце, који је као у магарца: ~ намештај. магазински, -3, -б који се односи на ~ памет, магарсће уши. магарбћн и магарећи прил. као мамагазин: ~ просторија, ~ роба. гарци, глупо. — Видио је пуно л>уди који магазибнер, -бра м = магазинер. су магарећи говорили. Кор. магазица ж дем. од магаза, — Имао магарбћшак, -ака и магарећњак м ј е . . . иза дућана једну магазицу у којој су мед. покр. в. велики (магарећи) кашаљ (уз биле сложене коже, Радул. кашаљ, изр.). — Напао га јак кашаљ, као магазни, -5, -б који се односи на магазу. да је магарећњак. Рад. Д. — Магазна врата била су од влаге поземагар&чки и магаречки прил. магалењела. Радул. рећи. — Сад се [ушке] магаречки одуљимагања ж тал. покр. мана, недоспгатак. ше. Гор. — Нијесу лазање без магање. Рј. А. магарбштина ж глуп поступак; глупост, мага&аст, -а, -о покр. који има ма- лудост. — Живот [је] заправо једна магагању. — Пјесник се боји да ће му цвјетови рештина. Крл. бити магањасти. Водн. магарић, -а и магарић, -ића м дем. и магањење с гл. им. од маганмти. хип. од магарац; мало магаре. — На сваком магањити, -им несврш. каљати, пр- том коњићу и магарићу седи по један стаљати. — Није бадава руке магањио. Вес. рији Цинцарин. Срем. ~ се повр. — Немој се поганити ни магарица ж 1. зоол. женка магарца. магањити. Вук Рј. 2. бот. «. магаричар (2). Бен. Рј. магарад ж зб. им. од магаре. магаричар м 1. чувар магараца. — Добри наш бога није магаричар, па да магаран, -ана м магарац. — А у боју нас батином гони. Богдан. 2. бот. врста цара Татарана погубише, као магарана. храста, медунац. Сим. Реч. Вук Рј. магаричин, -а, -о који припада магаримагарац, -брца м 1. зоол. лихопрсти ци, који потиче од магарице: ~ млеко. папкар из пор. коња, домаћа животиња Е^шдз азтив. 2. фиг. погрд. а. човек слабе магаричина ж аугм. од магарица. Прав. памети, будала, глупак. — Ја [се] не дам магарски, -3, -б необ. в. магарећи, — преварити од сваког магарца. Каш. 6. тврдоглав, јогунаст човек. 3. покр. а. торбоно- Данас дознах да се од магарске коже чини иекакво бубњало. Дук. ша, у осовину плуга усађен рачваст колац магарчев, -а, -о који припада магарцу. о који се веша торба и друго. Вук Рј. 6. ослонац осоеине воденичког кола, кобила у «омагарчење и магарчеше с гл. им. од деници. Вук Рј. магарчити.

МАГАРЧИНА — МАГИСТРАТУАЛАЦ магарчина м аугм. и пеј. од магарац. — фиг. погрд. Е, сине Павле, кад ти остајеш магарчина те магарчина. Јурк. магарчнти и магарчити, магЗрчим несврш. (кога) поступати с неким као с глупаком, подваљивати (коме). — Сећаш ли се како је Мираш магарчио четнике на Трескавици? Поп. Ј. ~ се повр. понашати се неприлично, правити глупости; бити жртва подвале. — Да ја само тебе почешем кад се толико магарчиш! Вел. магарчић м дем. и хип. од магарац. — И магарчић стидно обара ушке пред гнусном ријечи. Гор. магаски, -3, -о који се односи на магазу, који припада магази. — Истрча пред њега до прага магаскога. Ћор. магацин, -Ана м = магазин (1). — Непријатељски магацини [су] данас једиви извор нашег снабдијевања. Чол. Ландау је, да знате, био коми у магацину у Паризу. Крањч. Стј. магацинка ж заст. војничка пушка на репетирање; исп. магазин (3). — Пет грлића жандармских магацинки уперени [су] на н>. Скерл. магаци&нар, -ара и магациДнер, -ера м = магазинер. магационбрати, -бнирам сврш. и несврш. = магазинирати. — Његови експонати . . . су магационирани по сандуцима. Пол. 1959. магацинскн, -3, -б који се односи на магацин: ~ роба. ма гдб, ијек. ма гдјб на било коме месту, где било. м а гдје, ек. ма гдб. магија ж грч. 1. тајанствена, натприродна моћ; чаролија, чаробност. — Магија ноћи продужује се и тка ново повјесмо. Козарч. 2. вештина врачања; враџбине, чаролије; исп. мађија (1). — Глишић је боље но ико обавештен у сељачкој магији. Скерл. Изр. празн. бела ~ призтање небеских сила при врачању; црна ~ призивање паклених сила при ерачању. магијскб, -а, -5 који се односи на магију, чаробан, чудотворан. — Они [врачевиј . . . дају магијске формуле за све случајеве. Петр. М. Дршће тло од магијске јој силе. Наз. магик м в. магичар. — Од мучаљивих и мирних створила је алкимисте и магике. Ђал. магиња ж бот. 1. а. биљка из пор. вресова, планика АгћиШз ипе<Јо. Сим. Реч. б. плод

267

те биљке. — Купи у грму планикове магиње. Љуб. 2. в. магрива. Сим. Реч. магибничар м грч. мађионичар. — Свијст је дјело магионичара. Уј. магистар, -стра м лат. 1. онај који има први научни универзитетски степен. 2. (обично: —' фармације) апотекар, љекарник. — Магистар упита немачки савјет би ли издао [опијум]. Крањч. Стј. 3. домаћи учитељ, професор. — За гувернанту и магистра тек стара Мара и стари мајор оста. Марк. Ф. магистарски, -5, -5 који се односи на магистре: ~ испит, — служба. магистарски прил. као магистар. — Ујак ми метне магистарски руку на брбљава уста. Матош. магбстерВј, -ија и маг&стеријум м част, степен магистра; испит за магистра. магбстрал, -ала м лат. поет. заершни сонет у сонетном венцу. магистрала ж лат. глата саобраћајна, прометна линија (железничка, аутомобилска итд.). мбгистралан, -лна, -лно 1. који се односи на магистралу: ~ пруга. 2. главни, врло значајан; мајсторски, изврстан. — Сличан њему духом и сократским, магистарским, магистралним лицем. Матош. То дивно набрајање . . . свршава се магистралним стиховима. Цар М. мЗгнстрално прил. изврсно, мајсторски. — Отпоче мирно, класично, магистрално. Матош. [Балерине] магистрално изводе читавим својим бићем. Ств. 1948. магбстрат, -ата м лат. ист. 1. градска управа, градска кућа, општина; службеници који врше градске управне послове. — Саопћите то и господи од магистрата. Шен. 2. судска и управна власт у некадашњим нахијама (ркрузима). — Да би судови били уреднији . . . постави се у свакој нахији магистрат од три човека. Вук. магистратац, -стрбца м ист. члан магистрата (2). — Магистраце с писаром оправите амо у Београд. Вук. магистратлија м ист. житељ магистрата, општине. — Ту [се] ваља добро разазнавати . . . у подели српског народа на . . . магисгратлије, на жупанијске и окружне поданике. ЛМС 1951. маг&стратски, -5, -б који се односи на магистрат. — Кад је шрорајтао« имање, намсстише га за магистратског пандура. Петр. В. магнстратуалац, -лца м ист. члан, службеник магистрата. — Думић узме живо пљескати, а за њим сви млађи, именито жупанијски магистратуалци. Ђал.

268

МАГИСТРАТУРА — МАГЛОВИТ

магленаст, -а, -о магласт. — Њезиног је околиша лагано нестајало у магленастом мраку. Новак. маглено прил. као магла, слично магли; мутно, нејасно. — Имао је маглено сиве очи. Сек. Сви они кажу искрено и јасно магичан, -чна, -чно који има нат- исто што он каже . . . маглено. Старч. природна својства, чаробњачки; чаробан. — магл&гнна ж аугм. од магла. — Хтела Као неком магичном руком, све се пред би она . . . да остави сав овај грозничави њим изменило, па и он сам. Уск. Избија кртичњак што се у крпама неких кужних и магично свјетло из ових огњених очију. црних маглетина потапа. Вас. Крл. маглин, -а, -о који припада магли; премагнчар м онај који се бави магијом, вучен маглом. — На врховима Водна прибврач, чаробњак. — Црни магичари посташе рало се бело маглино перје. Нуш. Дјевојка сентиментални. КХ 1936. . . . има маглине очи. Уј. маглнна ж аугм. од магла. — То кроз магичарскВ, -5, -5 који се односи на облаке и маглине, као у сну тихо и лако3 магичаре: ~ поступак. гуши се и витла снег. Каш. магички, -5, -б а. који ее односи на магл&на ж астр. 1. удаљени звездани магију, чаробњачки; магичан. — Магичком управо снагом привлачиле су те очи свакога. систем, галаксија. 2. мн. мали плавичасти Ђал. 6. из кога нема излаза, зачаран: ~ облаци разних облика на небеском своду. круг. маглирати, маглирам несврш. шаљ. магично прил. на чудесан, натприродан ухватити маглу, побећи. — Требало је начин, чаробњачки. — Нека тајна сила је још синоћ маглирати одавде, горе према Андријевици. Лал. магично претварала ствари једне у друге. Сек. маглити, -бм весврш. 1. а. стварати магичнбст, -ости ж особина онога шгпо маглу; покривати> обавијати маглом. — је магично; чаробност, чаробна моћ. — Међу-Да се уклонимо прашини што магли испод кола. Павл. б. фиг. замрачивати, мутити. тим, ни »Европа« за нас нема ону магичност — Нешто слатко и јако, као вино, магли коју је имала за наше дједове и очеве. Лит. 1957. памет. Донч. безл. Пред очима им магли [од изнурености]. Пол. 1958. 2. фиг. сузити магла ж 1. а. згуснута водена пара у (р очима). -— Очи магле, већ јад своји мене. приземном слоју атмосфере, која смањује Митр. видљивост. — Низ обронке вукле су се •~ се обатјати се маглом, замагљивати магле. Хорв. фиг. Она га гледа кроз маглу се. — Јесен се влажна маглила у дрвореду. што јој се на очи навукла. Вес. б. прашина; Стипч. фиг. Од тога [му се] крати дах и дим. — Све једнако магла од пушака. НП магли свсст. Андр. И. Вук. 2. фиг. нејасна схеатања, неодређене представе; занесењаштео; занос. — Тај човјек маглица ж 1. дем. од магла. — По небу [се] превукла некака бјелкаста маглица. изгубио сс најприје у утопистичким маглаШимун. 2. машак (на воћу). Р-К Реч. ма. Крл. Много је магле било у нашим Изр. с в е м и р с к е (васионске) маглиглавама. Чол. Изр. ићи у маглу ићи у неизвесност; цс «. маглпна (2). ловити маглу заносити се за нечим немагличав, -а, -о магличаст. — Јутро остварљивим, иереалним; ~ му пала на је . . . бледо продирало кроз магличаву очи није више владао собом; ухватити маг- белину. ЛМС 1951. лу фам. побећи, нестати. магличаст, -а, -о а. сличан магли; који мЗгласт, -а, -о сличан магли; обавијен је као од магле. — Око ње сс вије бела5 дуга, проређеном маглом. — Велике плахте сивог магличаста хаљина. Вукић. б. обавијен проплатаа јуре напред . . . као магласти зас- ређеном маглом, замагљен. — Преко ње се тори. Дов. Магласти . . . врхунци се помоле у даљини видео магличаст врх Јастрепца. брзо. Марет. Пер. в. фиг. нејасан; нестваран. — То смо само хтјели . . . магличасте снове. Фран. маглен, -а, -о а. који је од магле; пун магле, обавијен маглом. — Ближала се магмаглбвит, -а, -о 1. пун магле, обавијен лена вечер. Козарч. 6. фиг. неизвестан, маглом. — Обале . . . тону у магловитом нејасан, мутан. — Удубљена [је] у размишпојасу мрке вечери. Матош. Магловити љања . . . о својој тако магленој будућности. врбаци испаравају се још од прошлог Шапч. дана. Црњ. 2. фиг. мутан, нејасан. — У магистратура ж 1. а. достојанство, власт, служба члана магистрата, градске управе. б. испипш за звање магистра. в. в. магистериј(ум). 2. седиште управне власти, поглаварство. — Сви су имали приступа у магистратуру. Шкреб.

МАГЛОВИТО — МАГНЕТИТНИ

269

тој идеји јавља се ђак немачке магловите магвези)ум м » магнезиј. филозофије. Скерл. магнезијумов, -а, -о = магнезијев. маглбвито прил. као у магли, нсјасно. магвезијумбксвд, -ида м хемијско једи— Скучен тако . . . магловито осећам: да њење, спој који настаје сагораањем меинезијсве што мислим нису праве мисли. Вас, (ум)а, магнезијев оксид. маглбвитбст, -ости ж особина и стање магнезијумски, -5, -б «= магнезијски. онога што је магловшпо. — Његово [је] магибзит, -ита м хем. најеажнија магсхваћање просто од романтичне магловинезијева руда. тости. Баз. магнбзитнЗ, -2, -3 који је од магнезита: маглблнк, -а, -о сличан магли. — Иза ~ опека. облака маглоликог дима сијевале су шаммагвет, -4та м грч. Ј . физ. шело које пањске стакленице. Шен. има нарочито сеојство привлачења других -маглурина ж аугм. и пеј. од магла. — тела и које при слободном окретању око Много је гавранова лијетало вад сивоцрвеокомите осе заузима правац север-југ: приним маглуринама. Крл. родни ~ , вештачки, умјетни ~ . 2. фиг. маглуша ж «. маглушина. — Стрпи оно што има привлачну снагу; привлачна се докле ти срце сву љубав изгори живу, моћ. — Та два ока осетила су магнет који протјера тамјаном чувства себичја маглушу их је на ту страну окрснуо. Јанк. сиву. С 1911. магнетАзам, -зма м грч. 1. физ. а. маглушаст, -а, -о магличаст. — Зви- својство, особина (чега) да привлачи друго језде трептаху у дубоком, маглушастом што. б, део физике који изучава магнетске небу: Кос. појаве. 2. фиг. привлачна снага, моћ примаглушнна и маглуштина ж аугм. влачења, привлачност. — Једна рука држи и пеј. од магла. — Виси над градом и поклапа другу руку у магнетизму тјелесног додира. га попут црне маглушине. Цар Б. Има у, Крл. шуми тешких дана када . . . маглуштина магветизација ж преношење својства све застре. Наз. магнета на неко тело, изазивапе деловања магљење с гл. им. од маглити (се). магнетизма. мВгма ж грч. усијана маса у унутрашмагветазер, -^ра м «. хипнотизер. — пости Земље. Левин је сједио, слушао приповиједање магнетизеру. магматски, -а, -б који се односи на лијечниково о шарлатану магму, који је постао од магме: магматске Крањч. Стј. стеие. магнетизнран>е с гл. им. од магнетизимагмосф^ра ж грч. геол. слој магме рати. у Земљи, магматска геосфера. — Још дубл>е магнетизирати, -Азирам сврш. и не. . . налази се магматски омотач или . . . сврш. = магнетизовати 1. физ. изаз(и)вати магмосфера. Тућ. деловање магнетизма (на неко тело, на неку магнат, -4та м лат. крупан капиталистп,средину); пренети, преносити својства магнета власник великог предузећа; еласник великог на неко тело. 2. фиг. имати неодољие утицај поседа, великаш; нндустријски ~ , финан- на кога, снажно привући, привлачити. — Једно се слово изненада помакне, оживи, сијски ~ . магватквња ж женска особа магнат. магветизира око себе своју околину и — То је брИга за домовину наших магната пјесма почиње да звони, да говори. Крл. магн&гизова&е с гл. им. од магнетии магнаткиња. Петр. В. магватскн, -3, -б који се односи на маг- зовати. магв&твзовати, Јзујем сврш. и ненате: ~ капитал, ~ посед. магнатство с полоокај и имовина маг- сврш. = магнетизирати. — фиг. Чуо сам ната. — Особито није био сугласан с бра- о људима који магаетизују своју околину. товом вјечном жељом за магнатством. Матош. магн&гиса&е с гл. им. од магнетисапш. Ђал. магн&тисати, -ишем сврш. и несврш. магнези), -ија м трч. хем. == магнезијум хемијски слемент из групе лужина, алкалних магнетизирати, магнетизовати. — фиг. Била [је] као магнетисана тим погледом. Пер. метала, сребрнастобео метал (М§). магн&тит, -ита м мин. најважнија магвезија ж хем. «. магнезијумоксид. оксидна руда железа. Р-К Реч. магнезијев, -а, -о и магнезијскн, -а, -5 магв&гитни, -3, -5 који се односи на =• магнезијумов и магнезијумски који се магнетит, који је од магнетита. — Негдје односи на магнезцј: ~ сјај, ~ светлост. валазимо магнетитиога . . . пијсска. Тућ.

270

МАГНЕТИЧАН — МАДОНИН

магнбтнчан, -чна, -чно и магнбтички,

8, -б који има својство магнета, магнетни, магнетски; фиг. привлачан. — Вјеруј, у имену лежи нека тајна магнетична сила. Маж. Ф. магнбтичнбст, -ости ж особина онога што је магнетично. магнетнн, -а, -б = магнетски који се односи на магнет, који је под деловањем магнета: ~ пол, ~ поље. магн&говац и магнетовац, -бвца м «. магнетит. — Грци су знали да комади минерала магнетовца привлаче. Физ. 2. магнетДграф м грч. физ. апарат за аутоматско бележење промена магнетских појава.

појурише овамо. Лаз. М. Намах је заборавио да је баш данас . . . обљетница . . . магновења лудог. Божић. 2. песн. а. трептај (ока). — Пре неколико магновења ока у срцу њему није било светло. Радич. б. треперење; трептај, титрај уопште. — Као светлуцава магновења, пале [се] и гасе мисли и осећања. ЛМС 1949. магнблнја ж бот. украсно дрво или шиб с великим белим цветовима Ма^поНа. — Магнолије [су] раскрилиле своје велике округласте цветове. Креш.

магнути, магнем сврш. дати очима знак, (на)мигнути. — Изненада ступи на праг његове собице одвјетник пак му . . . магну да га треба. В 1885.- Дјевојке су чаролијска свјетлуцалаЈ што магну очима мЗгнетометар и мЗгнетометар, -тра м које развесељавају. Божић. физ. апарат за мерење јачине магнетског магнуће с магновење: у ~ ока. поља. магнетбфбн, -бна и мЗгнетофбн м м а г о м хип. од магарац. — Момче јаче грч. физ. апарат за аутоматско снимање и табана неголи маго са сламком у уву. Јел. репродукцију гласова и звукова електромЗгот м зоол. врспш мајмуна Масасиз магнетним путем. тииз. Терм. 4. магнетбфбнски и мЗгнетофбнски, -а, магрива ж бот. биљка из пор. ружа, -б који се однош на магнетофон: ~ трака, сродна шрешњи и вишњи којима служи за ~ снимак. подлогу, рашељка Ршпиз таћа1еђ. Сим. Реч. магнетски, -а, -б = магнетни. — Ови магриж м бот. в. смиље. Сим. Реч. латински изузеци . . . дјеловали су на Козљевића магнетском снагом. Крањч. Стј. магус м в. маг. — Магуси који могу спржити светЈ говоре просечне речи, мисле магнетски прил. као магнет. — Пар просечне мисли. Сек. црних очију . . . га је магнетски привукао. Скерл. Чар тога краја . . . магнетски дјелује. ма"да везн. иако, премда, и поред пгога Бат. штпо. — Зар слеп оста, мада имаш очи. магн&фикус м лат. раније често упо- Панд. Мада јој је било неугодно, усуди требљавана титула за угледне личности. — се да пита Михаила. Крањч. Стј. Зграбим оно класје те њиме огребем магм З д е ж м = младеж урођени мали нификуса по леђима. Коз. Ј. израштај, тамније боје, на кожи у облику магновање с 1. гл. им. од магновати се. мрље, пеге или квржице паеуш. — Проз2. маштање. — Почињали [су] себе да рачно ухо без наушнице има на рубу иносећају и да тону у чаробна магновања, тензивно смеђ и велик мадеж. Бег. Има маприкрадали су се девојкама. Ђур. деж на десници руци. НП Вук. магновати се, -ујем се несврш. необ. мадбра ж врста чувеног тна са острва јављати се као нешто мутно, магловито, Мадере. — Португалска вина шорто« и »манејасно; мутити се. — Нико не би могао дера« уживају свјетски глас. Старч. Нек рећи шта се то све мешало и магновало у тече мадера, шампањ и токајско. Јакш. Ђ. глави. Ђур. магнбвен, -а, -о цсл. и рус. књиж. тренутан. — Чудна . . . историја постања и историја магновеног преображења. Ж 1955. магнов&ннје с арх. в. магновење. — Не бих знао у том магновенију казати ни како ми је име. Срем. магнбвено прил. зачас, за један тренутак, — Судбина Македоније . . . била [је] решена магновено. Лаз. М. магнов&ње с 1. тренутак, трен. — Наши војници у магновењу поустајаше и

мадир, -ира м тал. даска {дебља или тања) различите дужине, за израду палубе, унутрашњег пода и за покривање ребара чамца или брода, оплата. Деан. Рј. мадона ж тал. слика или кип Богородице с Исусом (код католика); Богородица; обожавана жена. — За Француза је жена муза или мадона. Дуч. Саградит ћу за те, о Мадоно моја, олтар на дну својих жалости. Јур. мадбнин, -а, -о који припада мадони:

МАДОНСКИ — МАЂИОНИК

271

мадбнски, -а, -б који се односи на мадону, ономе што није мађарске народности). — Ево вам Хрватске! Што тамо не раде тзв. који је као у мадоне: ~ израз, ~ осмех. мађарони! Ћип. мадрац, -аца м тал. 1. жичани уложак мађаронка ж =• маџаронка женска у кревету, еластични креветни уложак са опругама. — Из села су поново допремани особа мађарон. — Познавао сам Загрепкињу која је од мађаронке постала илирком. Шен. натраг жандарски гвоздени кревети и мадраци. Ћоп. 2. в. душек. — Тај је лежај мађарбнски, -а, -о = маџаронски који се од сламе и шушња . . . висок и мекан као односи на мађароне: ~ политика. мадрац с вуном стотине оваца. Наз. мађарбвство с ист. пол. = маџаронство мадригап, -ала м тал. 1. поет. краћа политички став мађарона; мађаронски покрет; песма, претежно љубавног и галантног карак- мађарони. — Поред оживљавања мађаронтера. 2. муз. вишегласна музичка комтзиција. ства постојали су и други разлози. Риб. мадригалист(а) м песник или компомађарбфил, -а и мађарбфил, -ила м зитор мадригала; извођач мадригала. «= маџарофил пријатељ Мађара, онај који мадригалбстички, -а, -б који се односи гаји велике симпатцје према Мађарској и на мадригалисте: ~ хор. Мађарима. мадригалисткиша ж женска особа мадМађарска и Мађарска ж = Маџарска ригалист(а). држава у средњој Европи (северно од Југославије). мадригалски, -а, -б који се односи на мадригале: ~ мотив. мађарски и мађарски, -а, -о = маџарски мадрбн, -бна м тал. мед. болови у сто- који се односи на Мађаре и Мађарску: ~ језик, ~ политика. маку и цревима. — Прошле зимс било га нешто спопало, мадрон, шта ли, али сад је мађарство и мађарство с = маџарство добро. Шен. национална припадност мађарском народу. мађарат, -4та м покр. в. мађарац {2а). — Он је тешио себе својим мађарством. — Пред њиме је сатљик мађарата. Јакш. Ђ. Петр. В. м а ђ а р у ш а ж агр. » маџаруша в. мађарати, -ам несврш. = маџарати мађарка. Лрав. говорити мађарски. мађарац, -рца м = маџарац 1. ветар мађарштина ж = маџарштина мађарски северац (који дува из Мађарске). — Шуме језик; мађарски дух и обичаји; мађарско задржавају силу ветрова, од којих су кошава обележје. — Прихвати врло оштро, сјеченом и мађарац за нашу земљу најопаснији. Панч. мађарштином. Шен. 2. агр. а. врста мађарског вина. — Да је мађнја ж 1. (обично мн.) предмет којим какова пуста лагана мађарца. Јурк. б. се ерача; чини, ераџбина. — Ово је неко врста лука. — Жена изнесе комад . . . мени подбацио мађије па немам дјеце. Ћор. крува и двије-три ситне главице лука ма2. в. магија (7). — Ухватио га страх од тих ђарца. Ћоп. в. врста лошег дувана. 3. етн. речи и очију, од мађије која се крије у њима. врста игре, плеса. Вучо. Мађари м мн. (јд. Мађар, -4ра) = Мамађвја&е с гл. им. од мађијати. џари народ финско-угарског порекла, становници Мађарске. мађијати, -ам несврш. сасгпављати мађимађаризацнја ж = маџаризација пома- је, чпни; опчињавати, зачаравати. — Неке су говориле да је вештица, да уме чинити, ђаривање, претапање у Мађаре. врачати, мађијати. Јакш. Ђ. мађаризирати, -изирам сврш. и немађијскп, -а, -о који се односи на мађије, сврш. = маџаризирати (из)вршити мађаризацију. — Становништво површно гер- који има моћ мађија: ~ реч. манизирано или мађаризирано враћа се . . . мађијскн прил. на мађијски начин. — својој националној свести. Цеиј. Чаробник мађиЈски ријеч проговори. Наз. Мађарија ж зб. нар. = Маџарија а. мађ&лук м чини, мађије. — Мијеша «. Мађарска. — Међутим нашао је у главном она мађилуке тешке. НПХ. граду Мађарије брзо своју струку. Шен. мађвови и мађвбви, -а, -б в. мађијски. б. зб. Мађари. — У залогу ја оставл>ам теби мој чаробни Мађарнца ж *= Маџарица припадница прстен мађиони. Ств. 1948. мађарског народа. мађиоаик м 1. чаробњак који мађијама мађарка ж агр. = маџарка врста шљиве, наноси људима зло. — Др Фауст и сви мађибистрица У). оници и врачари мисли се да су имали овакмађарбн, -бна м ист. пеј. = маџарон вих породичних духова. Ђорђ. 2. в. мађипристалица Мађара и нмхове политике (о оничар. Р-К Реч.

272

МАЂИОНИЦА — МАЗ

мађвовица ж окенска особа која се бави мађијама, врачара. — Као да је потпис написала дражесна рука какве мађионице. Шапч. мађи&ничан, -чна, -чно необ. мађијски, магијски. — У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи! Лаз. Л. мађибввчар м вештак који, служећи се уеежбаним хитрим покретима, изеоди вештине да нмма остави утисак натприродне моћи. — Мађионичари . . . погоде код кога се налази скривени предмет. Макс. фиг. Нушић је велшш мађионичар смеха. Богдан. мађиднвчарка ж женска особа мађионичар. Деан. Рј. мађибннчарски, -а, -о који се односи на мађионичаре: ~ вештина. мађидничарство с мађионичарска вешгпина. мађнонички, -5, -б в. мађшничарски. мађнстор, -стра м заст. магистар, учитељ, наставник. — Нек мађистор чати књигу. Радич. мађАстрат, -ата м в. магжтрат. мађичан, -чна, -чно заст. в. магичан. — Мени је реч Серај . . . била мађичнија но што је . . . реч сезам. Поп. П. мађичар м в. мађионичар. Р-К Реч. мађвчки, -а, -о в. мађијски. — Романтичари уводе у роман некакав мађички моменат. Прод. мађуп, -а и мађупак, -пка м покр. Циганин. Вук Рј. мађупац, -пца м покр. кувар (рбично у манастиру). — Побјеже из манастира и бјежећи упази га манастирски мађупац. Рј. А. мађупачки, -а, -о који се односи на мађупце. Вук Рј. мађупвица ж манастирска кухиња. — Та оно, људи, не избија из мађупнице. Мат. мађупчад ж зб. им. од мађупче. мађупче, -ета с дем. и хип. од мађуп(ак). Вук Рј. маестозан, -зна, -зно тал. достојанствен, величанствен. — Према нашој маестозно; појави, ти си — грилец: зри-зри. Мар. мабстрал, -ала м тал. хладан северозападни ветар на Јадранском мору. — Бијашс доиста угодно препуштати се . . . топлоти сувца, разблаженој лаганим вечерњим маестралом. Шег. мВестралан, -лна, -лно који је као у маестра; мајсторски. — Има у . . . завршетку драме нешто уистини величанствено . . .

по томе што је маестрални потез као крајњи покрет у драми. Богдан. мбестрално прил. као маестро, мајсторски. — Он гради маестрално. Богдан. маестралов, -а, -о који се односи на маестрал. — Њему се чинило да лежи на маестраловом крилу. Јанк. мабстрао, -рала м покр. в. маестрал. — Маестрао једнако пирка. Ћип. ма&стрија ж мајсторска вештина. — [Слике] у катедрали су . . . врхунци врхунца његове [Рубенсове] маестрије. Бат. мабстро м тал. 1. почасни назив за великог уметника, мајстор (о великом уметнику). — Стотина глазбеника . . . упрла је очи у маестра. Новак. Помишљам да си . . . слика сјајна маестра. Марк. Д. 2. покр. магистар, учитељ, настатш. — Хвала вам, шјор маестро! — рече тета Бетина. Војн. ма^стров, -а, -о који припада маестру: — рад. ма&цак, -цка, -цко и ма&чак, -чка, -чко дем. и хип. од мали. Вук Рј.

мажа и мЗжа ж маџ. заст. покр. а.

цента {некадашњих 100 фунти). Вук Рј. б. 0. врећа. — Свезат ће Алигија у кожнату мажу заједно с једним бијесним овчарским псом. Л 1905. м а ж е њ е с гл. им. од мазити (се). мажибрада м и ж погрд. онај који маже и глади браду; брадоња. — Да опипамо четничке мажибраде како им пријају макароне. Лал. мажиздјела м и ж (ијек.), мажилизац, -сца м и м а ж и ч к з м а м и ж ков. пеј. чанколиз, улизица, удворица. — Неће бити тако, градски мажиздјело! Кое. А. Не клањаш се, ти мекушасти мажилизац, олтару . . . него пуној здјели. И. И сви градски мажичизме и лижилонци сад ће плесати. И. маж&а ж мажење, умиљавање. — На кћерине мажње Иванбег се преварио. Павл. мажуран, -ана м бот. в. мажурана. Сим. Реч. мажурана ж бот. = мајоран биљка пријатна мириса из пор. уснатица, која се користи за добивање уља или као зачин Мајогапа ћопспзЈЈ. Сим. Реч. маз м (покр. ж) 1. а. малтер, жбука, леп одземље или од песка и креча, вапна. — Одвали комад плетера и мазом улијепљена зида. Торд. б. једно премазивање неке површине, слој, премаз. — Окречили су само једним мазом све собе и приземља. Куш. 2. средстпво за мазање (у лековите или козметичке сврхе). — Ту се латио лечити га . . . травама и мазовима. Глиш. Приређују женама свакакве мазове. Вел. 3. мазиво, коломаз. Р-К Реч.

МАЗА — МАЗДА 4. мажење, ушљавање. — Пун милине . . . пун онога слатког маза. Јакш. Ђ. маза ж 1. дете коме се све чини по еољи; размажена особа. — О Зорице сјајна, мазо материна! Наз. Подучавао [је] туђе мазе и тупоглавце. Пол. 1960. 2. размаженост, мажење. — Од мазе је прси раздрљила. Вук Рј. мазалац, -аоца м онај који маже. Деан. Рј. мЗзалица ж 1. а. посудица у којој се држи уље за подмазивање. — О бедрима мазалица, за тканицама велики ножеви. Дом. б. уређај за подмазивање машина. МЕП. 2. углачана четвртаста дашчица с дршком којом се израенаеа свеж малтер. Вук Рј. 3. а. ласкавац, ласкашца. Вук Рј. б. покр. ласкање, улагивање. Вук Рј. мазало с 1. а. козметичко средство (маст, помада и сл.). — Стаде чешљати . . . власи, натирући их мирисним и скупоцјеним мазалом. Ков. А. 6. предмет, оруђе којим се маже (четка и сл.). 2. а. пеј. рђав сликар. — Један ће од њих дати уметничко дело високог реда, а други ће . . . пасти са својим делом у ред мазала. Поп. Б. Хеј, мислио је, спремају се наша мазала на пут да препороде сликарство у Европи. Уј. б. в. молер. — Главно занимање: кречара 23 . . . мазала 25. Лапч. 3. пеј. онај који лечи само средстеима за мазање, надрилекар. — Рече да сам мазало које хоће цијели свијет лијечити из једне боце. Шен. мазан и мазан, -зна, -зно који се маш, умиљава; коме се све чини по вољи, размажен. — Кроз слушалицу га дотакну мазан, путен глас. Сим. Трн не боде чело покољења мазних. Шант. мбзаше с гл. им. од мазати (се). мазар м тур. молба, жалба. — Да пишемо мазаре крваве . . . цару честитоме. НП Вук. мазарија ж пеј. рђава слика. — Гдје су купци за те шарене, прљаве уљане мазарије? Шов. мазати, мажем несврш. 1. превлачити или трљати неком машћу, течношћу, текућином и сл. — Берберин [ме је] мазно мазао по бради. Јевт. 2. дотеривати (лице) козметичким средствима, шминкати. — Била је почела мазати лице. Торб. 3. а. кречити, моловати, малати. — Маже са мном напоредо као стари мазало. Шапч. 6. пеј. рђаео сликати. — Ја мажем нека потпуно безвриједна платна. Крл. 4. фиг. млатити, ударати; исп. мазнути (1). Деан. Рј. 5. фиг. а. ласкати, подваљивати, варати. — Лијепо ли ова господа мажу и шарају. Љуб. б. (некога) подмићиеати. — Владе су, и пештанска и бечка мазале Јурја и сву 18 Речник српскохрватскога књижевног језика, Ш

273

му обитељ. Павл. 6. халапљиво, похлепно јести. — Нагнула се над тањур и мазала све. Ад. Изр. л а ж е и маже слаткоречиво и ласкајући вара; ~ ( б р е з о в и м ) прутом тући, шибати; ~ очи некоме у лице говорити неистину. ~ се 1. повр. — Слушао сам . . . да се мажете. Бог вам је дао једно лице, а ви себи правите друго. Панд. 2. прљати се (о боји). — Он се одлучи за свијетлосмеђу боју, јер се свијетлосмеђа боја мање маже. Донч. мазач, -ача м онај који маже, подмазује. Бак. Реч. мазбата ж тур. службени акт. — Не двојим да га не би поклонственом депутацијом и мазбатама увјерили о својем лојалном мишљењу. Ков. А. мазга ж 1. зоол. товарна домаћа животиња која настаје укрштањем пастуха и магарице Е^иш ћтпиз. Терм. 4. 2. заст. терет који одједном може мазга да понесе, то-

вар. — И даде му седам мазги блага. НПВук. мазгал м и мазгала ж тур. 1. пуш-

карница на кули; мали отвор. — У оном зиду од дворишта начињене су мазгале. Маж. М. 2. покр. место на њиви где није ништа никло. Вук Рј. мазгалија ж будалаштина, глупост. — Прави којекакве мазгалије. Вук Рј. мазганац, -нца м в. мазгов. — фиг. пеј. Претворио се [Трајо] . . . у јогунастог мазганца. Кал. мазгар, -ара м чувар и гонич мазги. — На вратима затекне он двије дјевојке . . . које путују у Севиљу с мазгарима. Вел. мазгарски, -а, -о који се односи на мазгаре: ~ служба. мазгаст, -а, -о сличан мазги; фиг. тврдоглае. — Гордељиви тврдоглавко, главурдо мазгаста! Богдан. мазгнца ж дем. и хип. од мазга. мазгов, -бва м 1. зоол. мазга мужјак. Терм. 4. 2. фиг. погрд. тврдоглав човек; нерадан и неразуман човек. — Не з н а ч и . . . да је ишта опростио том мамлазу, том упорном мазгову. Дае. мазговбдац, -вбца м онај који води мазге. — Мазговоци никако да се помире са својом новом улогом. Јак. мазда ж заст. 1. новчана награда, плата коју је у бившој аустроугарској војсци добивао војник за најситније потребе. — Наручили су вина . . . за мазду цугсфирера и за његових 30 круна. Крл. 2. пакнада, одштета. — Заводник јој је дао неку мазду и с тим грошима дође онамо. Киш.

274

МАЗИВ — МАЈ

мазив, -а, -о који служи за подмазивање: мазиве масти, ~ уље. м&зиво с 1. средство за подмазиеање машина, стројева (уље, масти и сл.). 2. козметичко средство, помада. — Док ми будемо трунули у концлагерима . . . њихова огледала и . . . четкице и мазива . . . биће на броју. Лал. Изр. з г л о б н о ~ мед. зглобна маст зупоуја. Терм. 4. мазжвост, -ости ж особина мазива; погодност за употребу као средства за мазање. Бак. Реч. мазнја ж 1. челик, надо. — Као да је свака ријеч старога Личанина била комад тешке мазије. Бег. фиг. Живи огањ од човјека, мазија. Лал. 2. ист. етн. комад усцјаног железа који је окривљени вадио из вреле воде да би се утердило је ли крив или нсеин. — Ако [кривац] не би признао кривииу, подвргаван је Божјем суду (вађење мазије). Ђорђ. мазило с в. мазиво. — Чашу у којој је правио бијело мазило, баци. Ков. А. мазити, мазим несврш. пружати (коме) све удобности за лак и удобан живот и радости у њену; поступати с ким нежно и попустљиво, миловати. — Мазио је као птић своју птичицу у гнијезду. Шен. фиг. Одговорио сам му . . . да ме живот није много мазио. Чол. ~ се 1. а. подстицати некога на миловање, умиљавати се, испољавати нежна осећања. — [Ана] дође у моју собу. Уређује књиге . . . после се мази, умиљава се. Лаз. Л. фиг. Већ се мази стидљива мјесечина. Матош. 6. уз. повр. — Ми се нисмо никад мазили! Сачувај Боже, да ја њему кажем »душо«! . . . »златсх! Вес. 2. бити размажен, понашати се као маза. — Зар ви да се мазите? Ваше је мажење — равно поље и добар коњ. Глиш. м&з-кЗмен м брус. — Нађе на столу родитељеве собе . . . непоспремљену турпију и маз-камен. Сим. м&злум прид. непром. тур. луд; наиван. — Што је овај наш свијет мазлум. Мул. м&зница ж 1. размажена женска особа. — Мазница да те бог сачува! Лаз. Л. 2. масница, модрица; пруга. — Не осећа . . . сукрвичаве мазнице по рукама од оштрог трња. Рад. Д. мЗзно и мазно прил. као маза, мазећи се. — Хихотали су се мазно. Сим. Изр. обећавати ~ на п р а з н о заеаравати празиим обећањима. мДзност, -ости ж особина онога који је размажен; мазно понашање. — Мазност јој је у гласу, весеље у покретима. Сим.

1

мЗзнути, -нем сврш. нар. 1. ударити. — Кочијаш . . . мазне коње преко леђа. Пав. 2. повући један маз; мало помазати. — Ишчупај једно перце, мазни себе по очима и ти ћеш прогледати. БВ 1909. мазуп прил. тур. покр. узалуд. — Био ми је пут у Госпић мазул. Рј. А. мазуљка ж хип. мазуница. — Не може се одмах да предаде, већ заоштри лијепој мазуљки. Ботић. мазун, -уна м онај кога мазе, размаженко. — Мазуна јоште било није. Јурк. мазунак, -нка м хип. од мазун. — И ја, материн слатки мазунак, имао сам врло химеричан појам о свијету. Шен. мазуннк, -#ка м в. мазун. — Мазуник си њезин слатки, чудо да те још и сада у колијевку не повија. Прер. мазуница ж хип. мазница (1); миљеница. — Ова најновија мајсторија његових мазуница угађа [му]. Цар Б. мазунство с в. мазност. — Уши [су] привикле на мазунство туђинаца. В 1885. мазунче и мазунче, -ета с дем. и хшг. од маза. — Он му [сунцу] се подао као што се мазунче мадшно пушта миловати. Киш. мазур, -ура м в. мазурка. — Момче је сада засвирало ватрене мазуре. Бен. мазура ж индив. пеј. маза. — Очима их [колаче] чисто љуби, маторка и облапорка, мазура и гадура. Богдан. мазурка ж пољски народни плес; некадашња салонска игра. — Сложио је парове за велику мазурку. Ђал. мазут м рус. најгушћи и најтежи продукт при дестилацији нафте. м а з у ш к а ж покр. глеђеисан лонац. — Она поклапа неку велику мазушку. Ранк. мазушчица ж дем. од мазушка. Вук Рј. маија ж покр. наказа, страшило. — Овај облачни сељо . . . ова црна маија . . . томе вала мозак ич не смета. Лал. мЗина ж тал. тишина на води. — То маина буру гали и гони је од Боспора. Митр. Зато чезнем за . . . сјајним, гримизним морским маинама. Матош. маДстрал, -ала и ма&стро м покр. в. маестрал. — Приближује [се] толи жуђени маистро. Војн. Вечерњи маистрал свршава посао и уступа мјесто тишини. Кал. маите ж мн. маџ. покр. копче на прсима. Вук Рј. мај 1 и мЗј, маја м 1. пети месец у години, свибањ. 2. фиг. а. мајско цвеће и зеленило. — Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид. Ћос. Д. 6. доба мла-

МАЈ

8

— МАЈКИН

дости. — Долине . . . брда . . . где заче живот мог живота мај. Радич. Изр. П р в и ~ међународни празник рада. Ј

мај узв. 1. покр. на, узми. — Ја ти млада понуде носила: шећер с мора3 смокве из Мостара . . . мај, ослади уста. НП Вук. Мај, то теби, танки Татарине, бакишш ти је мајка оправила. НП Вук. 2. у чуђењу или увераеању: ама, о! — О, мај, то сад први пут чујем. Нуш. Хо3 мај господару, опрости једну би рећи хтео. Чипл. маја ж в. мајица. — Плела је . . . мају од најбјеље и најмеканије вуне. Вил. маја ж 1. хип. од мајка. — Јој мајо, мајчице! — кликну мала. Шен. 2. домаћица, редуша. — У кући буктјеле големе ватре, а три се маје размахале, па то нема: пече се, вари. Мул. 3. млађа јетрва или заова. Р-К Реч. маја ж тур. 1. квасац: ~ за хлеб, крух. — Ненадном снагом, кб маја у млеку, чисту и течну прогруша нам крв. Панд. 2. заст. вакцина, серум. — Доскора се калемило . . . човечјом мајом или хуманизираном лимфом. Батут. 3. заст. барут за једно пуњење пушке. Вук Рј. Изр. ухватити мају 1) ускиснути (р тесту, млеку и сл.). 2) разг. напити се. 3) разг. створити основни капитал, постићи прве успехе. мајак, мајка м (мн. мајци) зоол. врста инсекта, кукца Ме1ое ргозсагађаеиз. Терм. 4. мајалес, мајалпс и мајалос м лат. заст. мајска сеечаност, забава у природи. — Казнио га . . . директор . . . укором што није био на мајалесу. Поп. П. Округла свјетла била су налик на лампионе на неком мајалису. Донч. мајати, -јем несврш. задржавати (некога). Р-К Реч. ~ се 1. задржавати се (с ким, око чега), губити ереме. — Немам ја када да се ту с тобом мајем. Срем. 2. пословати, бавити се (рко чега). — Млади похпоручник узео нешто да се маје око топа и не изврши наредбу. Нуш.

275

мајдднос м тур. бот. покр. першун. Сим. Реч. мајест&гичан, -чна, -чно и мајестбтвчки, -а3 -б лат. ееличанствен; узвишен, достојанствен. — Ено напокон цркве, високе и мајестетичне. Бен. Вергилијев стих, мајестетички хексамегар, пун је снаге. Цар М. мајест&гично прил. достојанстеено, узвишено. — Клања се љупко и мајестетично на све стране. Срем. мајестетичнбст, -ости ж достојанственост, узтшеност. — Само штуцавица . . . кварила је . . . ту мајестетичност. Кол. мајестетски, -а, -б и мајестозан, -зна, -зно мајестетичан. — Прекриживши руке . . . повлађивала [је] . . . мајестетским тоном. Војн. мај&чак, -чка, -чко дем. од мален. Прав. мајин, -а, -о који припада маји. мајица ж плетена памучна поткошуља; вунена или памучна плетена блуза. мајка ж 1. она што је родила онима које је ро ила; фиг. оно од чега друго што потиче. — Чиста је љубав мајка идеала. Уј. 2. (мајка) назив одмила за бабу (унучићима) и за свекрву или старију жену уопште. 3. фиг. особа која штити и помаже: ђачка —, сирогињска <~. — Мајка је он5 а не старешина. Ћос. Д. 4. фиг. (често уз речи: земља, домовина, отаџбина и сл.) хранитељка, родитељка. — Нека је хвала природи3 мајци нашој земљи. Хорв. 5. (само дат. мајци) у емоционалном говору за појачавање исказа: заиста, сигурно. — Дошао да отме имање од наше деце, али га неће мајци уживати. Ћос. Б. Изр. ж а л о с н а (јадна) ти (му) мајка разг. каже се о неком који је достојан сажаљења, бедан, кукаван; к а о од мајке р о ђ е н потпуно наг, го; Мајка божја Богородица; ~ му стара блага грдња; еуф. уместо псовке; опити се (бити пијан) к а о ~ бити сасвим пијан; часна ~ редовница, опатица. мајкан м хип. јуначина, делија. — Ништа се не бојте док је нама овога мајкана. Ћоп. мајка&е с гл. им. од мајкати се.

мајдан и мајдан м тур. рудник; каменолом: ~ бакра, ~ угља. — фиг. Но скоро се за мене открио прави мајдан књига. Марк. Св. Жели видјети и купити . . . коње у мојем граду, који је заиста мајдан мајкати се, -ам се несврш. клети се најбољих коња на свијету. Вел. мајком; помињати, зазивати мајку. — Шта Изр. з л а т а н ~ неисцрпан извор. се мајкаш целу ноћ! — упаде Ђурђе, љут мајданскн и мајдански, -3, -о који се на Симу и његово погађање. Ћос. Д. односи на мајдан: ~ окно. мајкин, -а, -о који припада мајци. — Мајкино ухо слуша сваки мој дах. Лаз. Л. мајде речца заст. заиста. — Доста их Изр. ~ д у ш и ц а бот. в. уз душица је, мајде богме, очва довијала некаква вјетрина. Њег. 18*

276

МАЈКИЋИ — МАЈОРИЗОВАТИ

мајкићи м мн. покр. = мајчићи 1.

браћа по мајџи, синови једне мајке а других очева. 2. јд. онај који је наследио мајчине особине. — Ви сте мајкићи! . . . Ви . . . ви . . . ви нисте моји синови! Ђур. мајкоббжар, -ара м индив. онај који се узда само у молитву мајци божјој, Богородици, богомољац. — То су мајкобожари, а не домобрани! Крл. мајковић м 1. јуначина, делија. — Јест, мајковић многи бесмртијем дише. И вечност га зове, зове себи ближе. Змај. 2. (вок.) узвик у срџби и претњи, за појачавање непосредног обраћања. — Е па, мајковићу, оно има, има, ал' ово претерала дара меру! — срдио се председник. Рад. Д. мајкоуббца м ков. матероубица, убица своје мајке. — фиг. Удовац . . . замота дијете . . . понесе га лађарима . . . — Дарујем вам тог мајкоубицу. Наз. мајмун м 1. зоол. човеку најсличнији представник животињског света из истоименог реда РппШез: мајмуни широконосиЈ ~ усконоси. Терм. 4. 2. фиг. пеј. онај који као мајмун друге подражава, опонаша; имишагпор. — Не могу да гледам мајмуне, не могу да гледам волове гигерлски обучене. Дом. Рекао је некакав академски образован мајмун. Крл. мајмунаст, -а, -о сличан мајмуну. — На отвору се појавише цокуле . . . а онда мајмунасти лик прљаве . . . служавке. Франг. мајмунећи, -а, -е мајмунски. — У шуме вас треба . . . не би ли вас прешао тај мајмунећи свраб. Шапч. мајмунисање с гл. им. од мајмунисати. мајмунисати, -ишем несврш. понашати се као мајмун; фиг. пеј. подражавати, опонашати, имитирати. — Једва дочекасте да им у свему мајмунишете. Мат. Ријека [Трсту] . . . мајмунише. Цар Е. мајмуница ж женка мајмуна. мајмунлук м мајмунски поступак; имитирање нечега; превара, подвала. — Једне ноћи, после неколико мајмунлука, ви ћете . . . признати жени . . . да имате . . . дуга. Јов. Ј. мајмунов, -а, -о који припада мајмуну. мајмун&лик, -а, -о који има лик мајмуна, сличан мајмуну. — Мислило се да је припадала . . . мајмуноликом човеку. Жуј. мајмужочбвек, ијек. мајмуночовјек, м ков. преисторијски човек сличан мајмуну Ркћесапгћгориз. НЕ. мајмуночбвјек, ек. мајмуночовек. мајмунски, -а, -б који се односи на мајмуне, који је као у мајмуна. — Био је . . . живахан човјечуљак, окретних мајмунских

руку. Ћоп. Држи се у том мајмунском одијелу . . . као да је прогутао штап. Новак. мајмунски прил. као мајмун; подражавајући, опонашајући друге. — Усудио се и да псује. Гадно, мајмунски и без смисла. Петр. В. мајмунчад ж зб. им. од мајмунче. мајмунче, -ета с младунче мајмуна. — Ћути згрчено као мајмунче. Петр. М. мајмунчић м дем. од мајмун. — Дјечак . . . врати малог мајмунчића у кесицу. Сим. мајмунштина ж мајмунска обележја; мајмунско понашање. — Човјечност [се] изгубила у надутости, мајмунштини и глупости. Кос. мајно прил. покр. врло мало. — Подај ти мени мајно брашна. Рад. Д. мајблика ж тал. два пута печени керамички производ од порозног црепа превученог нарочитом глеђи, цаклином. — Окрене се према усијаном камину од . . . рђастосиве мајолике. Божић. мајбличар м онај који израђује предмете од мајолике.

мајбнез, -еза м и мајон^за ж фр.

хладан умак од жуманаца, сенфа, уља и сирћета, оцта {лимуна). мајбр, -бра м лат. први виши официрски чин у копненој војсци и авијацији. мајбран, -ана м и мајорана ж = мажурана. — Они стари [трговци] . . . на пола миље издалека ударају на мајоран и на харинге. Срем. мајбрат, -ата м лат. ист. право наслеђа на основу старешинства, прворођења; великопосед наслеђен по томе праву. мајбратски, -а, -б који се односи на мајорат: ~ посед. мајбрдбм, -бма м лат. ист. упраеник краљевског двора; упратик имања, куће. мајбрент м лат. пунолетан човек. — Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент па не зна шта му треба. Срем. мајореност и мајор^нбст, -ости ж лат. надмоћност. — Махнуо би Тито руком, подавајући при том . . . изражај неке своје мајорености над таквим штивом. Новак. мајоренство и мајорбнство с пунолетстео. — Већ је [Шамика] прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година. Игњ. мајоризација ж лат. надгласавање. мајоризирање с гл. им. од мајоризирати. мајоризирати, -ризирам и мајбризовати, -зујем сврш. и несврш. надгласа(ва)ти, надвлада{ва)ти (већином). — Доведени [су

М А Ј О Р И Ј А — МАЈУР

277

јету по мајсторији. Коч. 3. занатски, обртнички производ. — Загледа се у сластичарову . . . мајсторију на столу. Вел. Задруга . . . даје Дреновцима добре паре за н>ихове мајсторије. Пол. 1958. Изр. ~ к о з е пасе вештином се постижу успеси. мајстбрисаае с гл. им. од мајсторисати. мајстбрисати, -ишем несврш. а. вршити, обављати посао занатлцје, обртника, радити као мајстор. — Закључан у ковачници, нешто [је] мајсторисао, прикивао и турпијао. Ћоп. 6. фиг. мајсторски поступати, домишљати се, довијати се. — Па се сада вешто мајсторисат' кани да и купус спасе и козе нахрани. Змај. мајсторитн, -им несврш. мајсторисати. — Ако будеш пуно мајсторио и мудровао, дат ћу те младом брезовачом . . . издеветати. Шов. мајстбрица и мајсторица ж жена ~ киша, ~ ружа3 ~ цвеће. мајстор; мајстороеа жена. — Настаде нови договор између мајсторице Кате и коне мајстор м 1. занатлија, обртник који Марка. Јурк. је положио стручни испит; занатлија уопште; власник занатске, обртничке радње. — мајстбричин и мајсторнчнн, -а, -о Често долазе шегрти и зову мајстора. који припада мајсторици. Андр. И. 2. а. уметник највишег ранга. — мајстбрлук м мајсторија. — ПриУ модерној галерији изложена су графичка ћи [ће] к олтару с новим мајсторлуком. дјела старих мајстора. Вј. 1957. б. онај Пав. Ту је временом достигао прави мајкоји се истиче у неком послу или вештини, сторлук. Радул. вештак (у нечему). — Био је мајстор у свим мајсторов, -а, -о који припада мајстоиграма на билијару. Десн. Био је мајстор у томе да и најпростију ствар . . . изокре- ру: ~ алат. мајстбрски и мајсторски, -а, -б а. не и заплете. Ћоп. 3. висока титула првака који се односи на мајсторе: ~ ИСПИТЈ ~ у шаху и неким спортовима. — Међунаправо. 6. веома вешто изведен: ~ постуродна шаховска федерација . . . званично пак. — То је сигурном3 мајсторском руком је признала титулу великог мајстора . . . рађено! Крл. Глигорићу. Шах 1. Освојили су прву златну медаљу свјетског мајстора стријелИзр. ~ п и с м о ( у в е р е њ е ) дозвола за ца. Стр. право вођења заната, обрта. Изр. ~ од заната велики вештак; мајстбрски и мајсторски прил. као ~ ситуације онај који се у сеакој ситу- мајстор, веома вешто. — [Питу] је моја ацији зна снаћи и расплести је. — Он — сестра умела мајсторски да умеси. Ком. мајстор ситуације . . . иде у нове своје мале Језик [му] мајсторски лети. Шен. комбинације. Мар.; ~ с мора погрд. и мајстбрство и мајсторство с 1. усашаљ. Далматинац; ~ у свему, ~ кавршена вештина у послу; еисок уметнички к а в хоћеш онај који зна све радити; наићи (намерити се) на мајстора 1) домет, савршенство. — Своје уметничко мајсторство посветио [је] битнијим предмедобити сигурну помоћ; 2) наићи, намерити се на јаког противника, на бољег од себе. тима. ЛМС 1949. Овдје се могао обилато користити својим прирођеним даром, који мајстбрија ж 1. а. вештина; лукавство; је развио до мајсторства. Шкреб. 2. посао, еешто изведен поступак. — Мајсторије тога пословање мајстора, занатлије. — Паорске препреденог лисца не заостају много за дјевојке за мајсторе . . . се удају и новце неподопштинама побјеглог банкара. Цар Е. им у мајсторство носе. Берт. б. мајсторство; мајсторско дело. — У томе мајстбруша ж пеј. мајсторова жена. увјештих се управо до мајсторије. Ков. А. Ритмичка проза је велика ствар. То је — Ко си ти? Мајсторуша! Ивак. данас већ прворазредна мајсторија. Сек. 2. м^јур, -а и мајур, -ура м нем. пољско мајсторски, обртнички посао, занат. — Мај- имање са зградама и земљом, салаш. — Од стор је, и то добар мајстор. Хода по сви- продаје излучио мајур са неколико јутара страни елементи] да мајоризирају наш народ на његову огњишту. Петр. В. мајбрија ж заст. штаб мајоров, команда батаљона у некадашњој Војној граници; мајорски чин. — На Заваљу код мајорије. Буд. мајорДтет, -ета м лат. већина. — Преузет [је] мајоритет свих дионица. Сим. мајбрица ж мајорова жена. мајбричин, -а, -о који припада мајорици. мајорски, -а, -б који се односи на мајоре: мајорске еполете, ~ чин. мајбрство с мајорски чин и достојанство. — Та се каријера . . . свршава са мајорством. Сек. мајбрчић м дем. и ир. од мајор. — Он ће свршити гимназију . . . да види онај глупави мајорчић како он може и без њега. Кол. мајски и мајски, -а, -б који се односи на мај, који се појаељује у мају, свибањски:

278

МАЈУРАЦ — МАКАЗЕ

поља, ливада и шуме. Леск. Ј. Тада [је] живео на своме мајуру крај Шапца. Ћос. Б. мајурац, -рца м 1. власник мајура. 2. онај који живи на нечијем мајуру и ради на њему. — Међу сужњима је . . . било и војника — чиновника, мајураца. Кнеж. Л. мајурнца ж жена власника мајура; власница мајура. Вук Рј. мајуричин, -а3 -о који припада мајурици. маЈурски и мајурски, -а, -б који се односи на мајур. — Мајурски је во обично трагично мршав. Кол. мајускула ж лат. 1. велико слово. Терм. 1. 2. палеогр. најстарији тип грчког и латинског писма у којему су сва слова исте величине.

мајчурина ж пеј. од мајка. Вук Рј. 1 мЗк , мака м I. бот. а. индустријска једиогодишња биљка великог лепог цвета са много прашника, из плода које се добија опијум Рарауег 8отш&гшп. Терм. 3. 6. мн. систематски назив за биљну породицу Рарауегасеае. Терм. 3. 2. боја у карпгама, окир. — Хоћемо ли мало карте? Ево тикве, ево мака? Змај. 3. покр. најпшње платно. — Твојој мајци од мака кошуљу. НП Вук. Изр. бог. ~ бели Рарауег а1ђшп; ~ д и в љ и Рарауег гћоеав. мак 2 м необ. најмање померање, мицање. — Не даду им мака пред своје једеке. Павл. Ни маком да се макнуо. Шен. Изр. терати мак на к о н а ц бити мајуцав и мајуцан, -цна, -цно дем. и крајње непопустљив. — Задруга . . . не хип. према мален, мајушан. — Имали [су] пристаје на диобу, тјера мак на конац. једно мало, мајуцно детешце. Вес. Михољ. мајуцно и маЈуцно прил. сасвим мало, ма кЗд и ма када било кад, сееједно у шосетно. — Па сам га онако мајуцно по- које време. пипао за врат. Шек. макадам, -ама м енгл. начин грађења мај^шак, -шка м необ. в. малишан. — улица и путева помоћу добро сабцјеног крупАл' мајушка чежња мори. Кош. ног и ситног туцаног камена, шљунка, песка мајушан и мајушап, -шна, -шно дем. и еезивног материјала; материјал потребан и хип. према мален; исп. мајуцан. — Лице за овакво грађење пута. јој је округло, бело . . . устанца мајушна макадамизирати, -изирам сврш. и . . . напућена. Јакш. Ђ. несврш. (из)градити пут, цесту по систему мајушност и мајушност, -ости ж макадама. Деан. Рј. особина онога што је мајушно. — Раштркана макадамски, -а, -о који се односи на свјетла . . . показују сву мајушност . . . у овом бескрајном, тамном простору. Донч. макадам, који се гради на принципу макадама. — Потребне су у првом реду асфалтне мајчбтина ж пеј. од мајка. — Мајчетина, цесте, а у другоме . . . и макадамске. Аут. сирота Миона, мања од макова зрна. Рад. Д. маказар м зоол. врста црног инсекта, мајчин, -а, -о 1. који припада мајци. — кукца јаких шлица у облику маказа, шкара Заборавићу млеко мајчино! Јакш. Ђ. Љубав 1^еЈЉги8 ар1ега8. Терм. 4. за народни језик усисали [су] с мајчиним маказаст, -а, -о који је као маказе, слимлијеком. КХ 1936. 2. као састпавни део ботпаничких назиеа: ~ душица, ~ љубица, чан маказама. — Трифун, са дугим мака~ трава. застим крацима стави руку на његову главу. Поп. Ј. мајчина ж пеј. од мајка. мајчински, -а, -о в. машершккп. — маказасто прил. у облику маказа, као Који болесник . . . не треба мајчинску маказе. Бак. Реч. бригу? Фелд. маказати, -ам несврш. сећи маказама, мајчинскн прил. в. матперински. — шкарама; фиг. кретати се сличио маказама. Помилује нејачка мајчински по лицу. Гор. — Маказајући својим шестарским ногама, мајчинство и мајчинство с в. машерии- он је журио да јави онима доље у земуници. ство. — За своју малу књигу пјесама у Лал. ирози о мајчинству . . . добила је Нобелову маказе, мЗказа ж мн. тур. 1. алатка, награду. КН 1959. оруђе од два ноока причвршћена један за мајчити, -им несврш. а. звапш, нази- други завртњем а са дршкама подешеним за вати мајком, обраћати се као мајци. — увлачење прстију којима се отварају и затваТко остане, нека кугу мајчи. Март. б. рају при сечењу чега, ножице, шкаре. 2. фиг. заклињати мајком. — По богу те мајчим, истовремена опасност са две супротне стране, учини ми. Рј. А. безизлазан положај. — Горњи дио [шуме] мајчићи м мн. покр. = мајкићи. Вук Рј. паде у маказе четничких митраљеза. Лал. мајчица ж дем. и хип. од мајка. — фиг. 3. врста дечје игре. — Изводе [деца] игру старе маказе, у којој се стабло за бол>е На велику ствар благосшва вас мајчица стабло продаје. Чипл. 4. шорт. врста захвата Москва. Крањч. Стј.

МАКАЗИЦЕ — МАКИЈАВЕЛИСТИЧКИ при рвању. — Забрањене су маказе на главу и тијело противника. Рв. Изр. упасти у маказе упасти у безизлазну ситуацију. маказице ж мн. дем. од маказе. ма какав, -ква, -кво било какав, свеједно какав. мЗкаки, -ија м зоол. врста усконосног мајмуна с истуреном њушком Масасиз. Терм. 4.

макарун, -уна м покр. 1. «. макарон. — Трпају прстима у уста макаруне. Наз. 2. в. качамак. Вук Рј. макац само у изразу: ни ~ ни с места, николико. — На те бешједе мени се језик завеже, па ни макац. Коч. Покушао је он дигнути, али ни макац. Кол. мМква ж покр. бара, мочвара. — Морава је правила велике окуке и изливала се у макве. Ћос. Д. ма како на било какав начин. Макбдонија ж 1. социјалистична репубмакаљ, -кља м покр. ороз, обарач, оба- лика у саставу СФРЈ. 2. тпериторија у рача на пушци. Вук Рј. средшином делу Балканског полуострва ограмакаљ, -кља м покр. в. мак1. Рј. А. ничена на северу Шар-планином, Скопском макања ж покр. мало, нејако дегпе, Црном гором, Осоговом и Рилом, на истоку физички недорасла особа. — Отех јој дете из Родопима, на југу Егејским морем, Олимпом руку . . . Шта хтеде учинити од ове макање ? и Пиндом и на западу Мокрапском гором, Јабланицом и Корабом. Ранк. Македонка ж припадница македонског макао, -а м шп. врсгпа хазардне коцнарода. карске или каршашке игре. — Волим жене . . . волим карту . . . сањам да играм макао. мак&донскн, -а, -о који се односи на Петр. В. Македонију и Македонце, који пршгада Макемакар 1. прил. бар, најмање. — Старија донији и Македонцима: ~ језик, — територија. је од мене макар десет година. Коч. Ја ћу гледати да у Топлицама останемо макар до Македбнцв, Макбдбнаца м мн. (јд. јесени. Леск. Ј. 2. а. везн. у допусним рече- Македбнац) народ из групе Јужних Словена, ницама за истицање да и насупрот околности- чија већина чини основно станотиштво СР ма бива или ће бити оно што је главном Македоније. реченицом исказано, ма, па и. — Гладан пас Макддбнче и Македбнче, -ета с дем. лаје, макар да су му све овце на окупу! од Македонац; дете македонске народности; Јакш. 25. б. било, ма. — Тражио сам да ме млад Македонац. макар ко заштити и помогне. Ћос. Б. Не макета ж фр. мтшјатурна потпуно треба мислити да је он макар какав. Крањч. верна репродукција неке грађевине, машине, Стј. строја и сл. — Усред поља се видела варош, макаре ж мн. тур. покр. зидарске скеле. бела минијатура као макета на инжинлВук Рј. ровој дасци. Пер. макаркти, -им несврш. покр. кеарити. маки, -ија м фр. учесник у француском — Да је Митар њој то рекао . . . не би му покрету отпора за време II светског рата, јамачно макарила. Рад. Д. француски партизан. макарДнаш, -аша м погрд. назив за мЗкија ж тал. средоземна зимзелена густа, Талијана. — Не љутим се ја на ове макароониска, тешко проходна шума, шикарје, наше који изводе комедију. Јак. шикара. — Грмље је ту све рјеђе и простран сиви лишај разгранао се кроз макију. Лал. макарбнашки, -а, -б који се односи на макаронаше. макијавел&зам, -зма м тал. учење фломакарбни м мн. (јд. макарон, -бна) тал. рентинског државника Макијавелија (ХУ1ст.) суво тесгпо од белог брашна, цевкаста облика. да су за стварање јаке власти у држави допуштена сва средства; фиг. безобзирна, макарон&зам, -зма м мешавина раз- бескрупулозна, тморална политика. — Различитих језика. — Он је ослободио херо- метао се [Мирабо] својим макијавелизмом икомичну поезију од макаронизма. Водн. и причао о себи самом страшве ствари. Јов. С. макаронскн, -а, -5 који обилује макаронизмима, језичким мешавинама. — Сатире макијавелист(а) м присталица макија. . . писане у макаронском језику, тј. у велизма. — Кнез Бизмарк био је, без сумње, хрватско-талијанској или хрватско-латин- највећи макијавелист у историји. Јов. С. ској мјешавшш. Комб. Наши су макијавелисти носили лампионе макарднџија м погрд. макаронаш. — на побједничким бакљадама. Крл. Растјераћемо макаронџије и довече спавамакијавеи&стички, -а, -о који се односи мо у селу! Лал. на макијавелизам и макијавелисте.

280

МАКИЈАСТ — МАКРО-

мбкијаст, -а, -о сличан макији. — Под заштитом макијастог ситног жбуња остало је ту још нешто траве. Лал. м&кина ж тал. покр. 1. заст. машина, строј; направа. — Једна је макина смотала под себе дијете и здробила га. Кум. 2. напраеа за цеђењеуља из маслшки. — Макина сс оних дана отворила. Наз. макиналан, -лна, -лно = махиналан који се чини несвесно, без учешћа, суделовања воље, механички. — Бројанице, рачунска помагала за безбројни збир макиналног молитвеног шушљетања. Божић. макинално прил. = махинално спонтано, несвесно, механички. — Макинално кимне главом. Крл. макДнар, -ара м покр. радник на макини за цеђење уља. — Та ти ваља! . . . клицали макинари. Наз. макинација ж = махинација поступак срачунат на превару, подвала, сплетка. Деан. Рј. макинтош м енгл. в. ткиптош. маки&а ж покр. девојчица од пет-шест година. Вук Рј. маклен м бот. = макљен дрво из пор. јаеора Асег топзреззи1апшп. Терм. 3. маклура ж бот. дивља наранџа Мас1ига аигапиаса. Бак. Реч. мЗкља ж нож с дршкама с оба краја сечива за дељање и сшругање дуга за бачве и др. — Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу. Глиш. Тако је знао сате макљом издјељавати жбице. Коз. И. макљање с гл. им. од макљати. макљати, -ам несврш. 1. дељати, стругати макљом. Вук Рј. 2. фиг. тућиу ударати, млатити. — И стаде је обрамицом макллт' ка* волину у купусу. Рад. Д. 3. фиг. халапљиво, прождрљиво јести. — Кад заседне за трпезу, па стане макљати, ни Максим му није раван. Ранк. 4. фиг. много ходати. — Има доста до куће пјешице макљати. Вук Рј. ~ се уз. повр. од макљати (2). макљен м бот. = маклен. Сим. Реч. мЗкљита, -им несврш. покр. в. макљати. Вук Рј. макљнца ж дем. од макља. Вук Рј. макнути и маћн, макнем (аор. макнух, 2. и 3. л. макну и макох 2. и 3. л. маче и мЗчеј прил. пр. макнув(ши) и макав(ши); р. прид. макнуо, -ула, -уло и мЗкао, макла, макло) сврш. 1. а. померити с неког места, одстранити. — Да смјестимо толике гоствЈ морали смо макнути сувишно покућство. Козарч. Нећемо га макнути из реда поменутих великих градитеља. Петр. В. б. скинути, уклонити. — Што не макнеш те

бодљике, ту боцу [браду с лица]? Лал. Одлучио да неприлична начелника макне. Ђал. 2. а. учинити покрет, мрднути (нечим). — Ми ниједно ни ухом да макнусмо. Лаз. Л. б. покренути се, крочити. — [Војска] није могла да макне од Дрине. Јов. С. в. умаћи, побећи. — На прстима и не осврћући се, макну Перица на улицу. Петр. В. 3. нар. украсти, дићи. — Лопов кренуо . . . у село да макне штогод. Глиш. 4. а. ударити, млатнути. — Одлази ми испред очију док те нисам макнуо. Лаз. Л. Њега . . . [ћу] опет ножем макнути. Кос. б. смакнути, убити. — Не може ништа. Најјаче су људе макнули. Крл.

Изр. ни (малим) прстом неће мак-

нути потпуно је незаинтересован, ништа неће учинити. ~ се 1. покренути се, померити се. — Није се тај још никад макнуо из Осијека. Пав. 2. уклонити се, повући се. — Друже Никола, макни се с линије, предајем оперативни извјештај. Хорв. маков, -а, -о који припада маку, који је од мака. — Образи су јој горјели, црвени попут макова цвијета. Ћор. Људи седе један другом у крилу, да маково зрно не би могло пасти на под. Вас. Изр. бити мањи од м а к о в а зрна (у)чшшти се неприметљие^ бити врло миран. маковача ж — маковњача пита с маком. — Не требају нам уштипци . . . маковаче. Глиш. маковина ж листићи макова цвета. — Танак без као маковина. Вук Рј. мЗковица ж семена чахура мака; фиг. пеј. глава. — У његовој једној глави је памети више него у педесет маковица других бољара. Шен. маковиште с место где је (био) посејан мак. Вук Рј. мЗковљи, -а, -е макое. — О жарке, маковље усне! Бег. макбвњача и макбвшача ж — маковача. — Нека на другом свијету једе само маковњачу у меду. Шов. маковски, -а, -о који се односи на боју мак, треф у картама. — Притисла маковског горњака десним кажипрстом. Шапч. ма кбји, -а, -е било који, који му драго. макрб, -6а м фр. онај који окиви на рачун лакчх мсена. — фиг. Није крив. Може се бити макро револуције3 ако јој то служи. Дав. макро- као први део сложеница означава да је оно што се њеним другим делом исказује велико по простирању или по трајању; супр. микро-.

МАКРОКОЗАМ — МАЛАКСАТИ макрокбзам, -зма м грч. свет у великом, свемир, васиона; супр. микрокозам. — Човјек [је] микрокозам у коме се одражавају закони цијелога свемира (макрокозма). Ант. 1. макрокбзмичкп, -а, -б који се односи на макрокозам: ~ закон. макропбложај м положај географског места према његовој даљој околини. ОГ. мЗкроскопскн и макрбскопскн, -а, -б који је видљив голим оком, без лупе; супр. микроскопски. — Остаје нам још и други макроскопски [део посла], који се тиче спољне форме. Нед. максима ж лат. сажето исказана мисао, изрека; начело, правило, принцип којега се неко држи у животу. — [Кнежевићеве] мисли . . . [су] више научни афоризми но моралне максиме. Скерл. Доиста има много . . . мудрости у максими да ближњега треба љубити. Крл. максимала ж лат. горња граница, највиши ниво; одређени максимум. — Своју буржоазност, свој страх од социјалне максимале они ипак нису могли да затаје. КР 1924. мЗксималан, -лна, -лно највећи; супр. минималан: ~ залагање, ~ принос. максималист(а) м ист. присталица есера {социјалиста револуционара) који су у царској Русији били за »максимални програм«. максималбстички, -а, -б који се односи на максималисте. максимално прил. у највећој мери, до крајње границе. — Процес класне борбе и спољни развитак ратних догађаја максимално су заоштрили општенационалну политичку кризу. Комун. 1951. макс&маш, -аша м нар. онај који има максимум земље. — Бастиони приватног начина производње . . . су донедавна били многи максимаши. Пол. 1959. максимирање с гл. им. од максимирати. Максимирати, -имирам сврш. одредити највшиу цену нечему; дотерати до највише тачке: ~ брзину. мбксимум м 1. највећа могућа количина или величина нечега; највећи допуштени износ: ~ напора, — земље, ~ знања. — фиг. Она је била максимум мога живота. Крл. 2. мат. највећа вредност неке променљиве величине или функције. МЕП. максуз прид. непром. и прил. тур. нарочит{о), особит(о), посебан, посебно. — Максуз прими искрени поздрав. Ћор. Имају и нов . . . прслук, купљен максуз за овај пут у Београд. Срем. максум, -ума м тур. мало дете. — Хоћеш да ме замамиш, је ли, ко да сам ја максум. Радул.

281

максумчад ж зб. им. од максумче. максумче, -ета с дем. и хип. од максум. — Док се обазрем на 'ну своју гладну и голу максумчад, тргнем се, снага ми обамре. Коч. макулат^ра ж лат. штамп. пробни или рђаво одштампан, оштећен табак, арак; фиг. безвредна књига. — Новине које . . . ће већ служнти као макулатура. Уј. макуп м тур. луталица, скитница (рбично о коњу). Вук Рј. мал1, мала м тур. покр. имовина (рбично покретна), роба, стока, благо. — Богобојазно стјечући мал, слажући дукате, ушао Симеун у старост. Сим. Мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију. Ранк. Изр. ~ му је тако му и треба, тоје и заслужио. мап2, -а, -о песн. мали, мален. — Облачак мал на обзорју се злати. Домј. м8л прил. умало, замало. — Мама мал да није очајала. Коз. Ј. Мал не изгуби главу у једној сечи. Црњ. Изр. ~ а мало мало-помало. — Он се мал а мало поче привикавати новом свом животу. О-А. мала и мала ж тур. покр. в. махала. — Као свака паланка, имала је и њихова своју циганску малу. Маш. Позвали су га [доктора] у доњу малу због неке жене. Рад. Д. малага ж (дат. и лок. малаги) врста десертног вина (по шпанском граду Малаги). малаколбгија ж грч. грана зоологије која се бат изучавањем мекушаца. малаксавање с гл. им. од малаксавати. малаксавати, -лаксавам иесврш. губити снагу, слабити, посустајати. — Паљба је малаксавала. Јак. малаксало прил. без снаге, посустало, клонуло. — Суве руке . . . лежаху малаксало на јоргану. Јакш. Ђ. Ходајући некако малаксало по соби тражила [јеј рубац. Цар Б. малаксалост, -ости ж стање опште слабости организма, изнуреност, клонулост; умор, немоћ. — У гласу јој се одрази малаксалост. Цар Е. малаксати, малакшем и малаксам сврш. и несврш. 1. (р)слабити, посуста(ја)ти. — Очи му упале у главу, снага малаксала. Вес. Ти си клонуо, малакшеш? Шен. 2. фиг. (из)губити јачину; спласнути, сплашњавати. — Прво, махнито њезино весеље ради дјетета малакса чим је сазнала да господски синови не припадају родитељима. Шимун.

282

МАЛАН — М А Л Е Р И С А Т И

мМлан, -а, -о песн. покр. мален. — Само м&лашан, -шна, -шно = малачак. — мало што је остануло у малану нашу Црну Био је малашан и ситан човул>ак. Кум. Гору. НП Вук. Осјећао се опет малашан, изгубљен, понижен. Војн. малање с гл. им. од малати. мЗпашво прил. = малачко. — Што маларија ж тал. мед. заразно крвно обољење изражено високим температурама и не сврати да се малашно код нас одмориш? Љуб. грозтцом, које преноси комарац маларичар. малвазпја и малваснја ж врста винове маларичан, -чна, -чно који се односи на маларију а. болестан од маларије. — Мала- лозе; мирисаво слатко вино добивено од ње. ричне, жуте, испијене појаве. Крл. б. изаз- — Она капљица жарке »малвазије« утиша чудан немир, што јој се бјеше увукао у ван маларијом. — Попустио га је маларични напад. Вас. в. заражен маларијом: ~ крај. душу. Војн.; Р-К Реч. малверзацнја ж фр. злоупотреба; промаларичар м 1. човек болестан од маларије. Бен. Рј. 2. зоол. комарац који преноси невера, утаја; недозвољена радња с новцем. — Правио [је] којекакве малверзације. Бег. маларију: комарац ~ Апорћекз тасиНрепшз. Терм. 4. малвута ж в. мавлута. — С њега скида мапаричност, -ости ж особина и стање дугмали малвуту. Вук Рј. онога које маларичан; зараженост маларијом. малда и малдане прил. малтене. — — Ликвидира маларичност скадарског краја. Дијете малда није погинуло. Шен. Може се ЕГ 1. казати да они малдане господују. Павл. малати, малам нем. несврш. варв. 1. Раздражен, малдане излану штогод што би превлачити зидове обојешм кречом, вапном. оца још горе разгњевило. Ћип. 2. заст. сликати. — Мала сеоске иконе. мале ж (само вок.) хип. од мати. — Скерл. мЗлахан, -хна, -хно дем. и хип. од мали. Јао, мале, дај ми воде ладне! НП Вук. — Међу тамну зелен сакрило [се] малахно, мален, малена, малено (одр. малени, младо сунце. Шимун. -а, -б) мали. — Мален и достојан сажаљења чинио им се сваки онај који не зна велику малахит, -ита м мин. минерал зелене тајну. Ћоп. боје, базични карбонат бакра. Тућ. мал&ница ж покр. в. млин(џца). Вук Рј. малахнтски, -а, -о који је од малахита. — Знаменита малахитска дворана у Лењинмал^нкбст, -ости ж 1. а. мала, безначајна граду украшена је малахитом с Урала. Тућ. ствар, ситница. — Живо се сјећаше сваке маленкости. Леск. Ј. 6. врло мала количина, ма\пахно прил. песн. мало. — Да ну нешто мало. — Могла си ми бар маленкост болан, попјевај малахно! НПХ. написати. Грг. Може бити да му је и лице малахнути, малахнем сврш. необ. смањити се; клонути. — Канда вам је вјера ма- било за маленкост руменије. Креш. 2. необ. маленост. — Приповијетка о сиромаштву, о лахнула. Шен. слабоћи и о маленкости Хрватске — туђе малац, малца (маоца) мали прст на [је] биље. Старч. 3. (из скромности, најруци. Р-К Реч. чешће о себи) безначајна личност. — Дође малац, малца м малишан. — Сретне се ли познаник какав да моју маленкост тражи, не један малац као да је управо стигао са а ти га учтиво прими. Ил. Учинили [сте Дивљег запада. Пол. 1958. то] . . . само зато да о вашој маленкости малац, -лца м зоол. кукац, инсекат, кор- пишу . . . новине. Матош. њаш О1орћгшп. Бен. Рј. мал&но прил. мало, незнатно. — Малено малацак, -цка, -цко дем. и хип. од мали. је повријемило било, колик што је од подне — Дошла некако страшно малена, страхо- до мрака. Март. вито малацка. Матош. маленост, -ости ж особина онога што малација ж грч. размекшавање ткива је малено, штоје мало, безначајно по величини. појединих органа услед обољења или недоста- — Збиљска величина дјела опасна је маленост рецензента. КН 1959. тка потребне исхране. мЈшер м нем. в. молер. Деан. Рј. малацко и малацно прил. дем. и хип. од мало. — Наиђе власник винограда . . . малер, -бра м фр. неприлика, незгода. — малацно блијед. Матош. Имао сам један грдан малер. Дом. малачак, -чка, -чко = малашан дем. и Изр. бије (тера) ме — стално ме хип. од мали. — О зашто сам, божеа ја мала- неприлике прате, имам много неприлика, чак? Радич. немам среће. мблачко прил. — малашно дем. и мал&рисати, -ишем сврш. и несврш. хип. од мало. празн. привући, привлачити несрећу (некоме,

МАЛЕРОЗАН — МАЛИНАСТ негде); (у)чинити да се не успе у нечему. — Видиш да ми малеришеш дућан. Рад. Д. мблербзан, -зна, -зно који стално доживљава мамре. — Ја сам малерозан и несрећан човек. Ћос. Д. малерознбст, -ости ж немање среће. Р-К Реч. малецак, -цка, -цко, малецан и малбцан, -цна, -цно дем. и хип. од мален. — Село је . . . тако малецко, нема ту места. Вин. Памтим га кад јоште малецан беше! Срем. мал&чак, -чка, -чко дем. и хип. од мален. — Ви сте били тада малечак. Том. малецно, малецно и малечко прил. врло мало. — Очеша ми . . . малечко испод пазуха. Јакш. Ђ. малешан и малешап, -шна, -шно дем. и хип. од мален. — Малешан ти је човек. Вукић. Заплакао као малешно дијете. Нам. малешдост и малешнбст, -ости ж особина онога штоје малешно. — Оквир наше малешности . . . сапиње често смјелу душу. Шен. малп, -а, -о (кодш. мањи, -а, -е) 1. који је по размерама испод просечног, нормалног а. који је незнатног обима, опсега и запремине, еолумена: ~ суд, ~ соба. — И дукат је мали, али вреди. Јак. б. којије ниског раста, низак. — Био је мали и угојен. Чипл. в. који је незнатне дубине, ниског нивоа, плитак. — Вода мала — што никад. Ком. 2. а. временски краћи од просечног, уобичајеног, краткотрајан. — Ма колико да смо млад и нов народ, наша култура има своју малу прошлост. Скерл. 6. временски близак, скори. — Мали час затим хрупи журним кораком пјешадија. Том. 3. који не досеже потребну меру, који не одговара потреби; узак, тесан, кратак: мале ципеле, ~ одело. 4. који је дечијег узраста, малолетан. — Можда би баш мали Миша више учинио него сви ови велики. Сим. 5. који је по димензијама испод неког другог предмегпа истог назива: ~ сказаљка, ~ осовина. 6. а. незнатан по количини, малобројан: ~ издатак, — део; ~ породица, ~ удружење. 6. безвредан, ништаван. — По својој неспособности и малом знању нисам кадар да то побољшам. Вел. в. који је са незнатним степеном јачине, слаб. — Као да се на њој показа мали немир. Леск. Ј. 7. а. незнатан по положају, по угледу и имању, ситан, скроман, безначајан: ~ трговацЈ ~ чиновник. — Износио је тегобе којима су били од могућника извргнути мали људи. Барац. Већ сами знате какав је живот нас малих свирача. Мил. В. б. који није у стању да учини нешто, немоћан, недорастао, неспособан. — Мали сте ви за тако штогођ. Срем. 8. који у извесној мери има особине онога чије име му се даје: ~ дво-

283

рац, ~ рај. — Био [си] мали цар на своме. Чипл. Ива се у хладу извалио, пружио као мали бог. Кол. 9. (у именичкој служби) а. м, ж и с мушка или женска у било коме значењу мала особа; малишан, дечак или девојчица. — Главно ми је да мали има гдје . . . да почине. Бег. Ниједан није остао у животу, почевши од шефа па до последњег малог на броду. Петр. М. Мало је сито и задовољно гакало у колијевци. Вил. б. ж карт. маковска двојка у неким играма. в. с оно штоје незнатно по вредности или количини. — Од малог је живео. Макс. 10. као стални атрибут у синтагмама и разним терминима: ~ богиње, ~ крвоток, ~ мозак, ~ заграда итд. Изр. мало и в е л и к о сеи без разлике; на мало ( п р о д а в а т и , тртовати) у малим количинама, као поједине делоее (продавати, трговати); с малим покр. замало, готово. — Једнога поподнева . . . с малим те се не подврже његовој вољи. Ћип.; у малом(е) у сажетом облику; укратко. — Мали град у маломе — то је кафана. НК 1946. мали везн. покр. в. али. — Јелу просе свати са свих страна, мали млада за никога неће. НПХ. мал&ган, -ана и малиган м фр. 1. справа за мерење јачине вина. 2. степен, ступањ јачине вина. — Малиган далматинског вина [је].. . скупљи од »континенталног«. Б 1959. малигни, -а, -о штетан, опасан: ~ тумор. малик и малик м покр. 1. враг, ђаво. — Бјежали би од тебе и горостаси, маличе силни! Јурк. 2. патуљак. — Виђале га често у шуми како попут малика около скакуће за лишћем. Креш. малим прил. умало, замало. — А и кула с' била ишћошила, малим није пала у авлију. НПХ. малин, -ина м назив за коња (вероватно мањег раста). — Ал' ето ти Јанковић Стојана, на путаљу, добру коњу свому, а за њиме слуга на малину. НПХ. малјкна ж 1. мали број људи, мало њих. — Опомене величину Турака у Европи, а малину Срба. Нен. М. Свладала [га] не би малина . . . људи колик је био. М-И. 2. безвредност, безначајност, сићушност. — О сине земаљски, поклони се кад угледаш ову малину наше земље и слабост нашега рода људскога! Н. прип. Вук. мапвва ж 1. бот. воћни жбун из пор. ружа са плодом у облику слатке сочне, обично тамноцрвене бобице Кићиб Маеиз. Терм. 3. 2. сок добивен прерадом малине (/). Р-К Реч. малпнаст, -а, -о сличан малини. — Почне се . . . ширити нека прилично једнака оспа малинасте боје. Бапгупг.

284

МАЛИНИН — МАЛО •

малвнин, -а, -о в. малинов. — Велики стег . . . малинине боје. Кнеж. Л.

маличац, -чца м покр. кепец, патуљак. — Вјештице . . . играју . . . с враговима и маличцима. Ков. А. малиница ж дем. и хип. од малина. маличнп, -а, -5 правн. заст. који се малинов, -а, -о којије од малине; који је тиче малице, мале ствари, мале суме новца. као у малине: ~ сок. — Дарја [је] у вуненој — Разлике између обичног усменог поссукши малинове боје. Моск. тупка . . . и маличног поступка . . . Ђал. малиновац, -бвца м малина (2). Деан. Рј. малвш, -иша м 1. в. малиша. — Онај малиш диже своју главицу. Ком. Дјеца малвњак м место где расту, где се гаје умјетнички држе монологе с другим малималине; жбун малине. — Подгорина је дивна . . . виногради, малињаци. Бар. фиг. шима. Уј. 2. човек малог раста. Вук Рј. Студен јој ублиједи румене малињаке на малвша м 1. малишан. — Ну ти, маобразима. Божић. лиша, идеш ли у школу? Шапч. 2. човек малити, малим несврш. умањивати, малог раста. Бак. Реч. малвшак, -шка м в. малџшан. — Мајка смањивати. Вук Рј. . . . умре, оставивши седмогодишњег ма~ се смањивати се, постајати мањи. лишка. Матош. Р-К Реч. малишан, -ана м мали дечак. — Упумалић, -ића м 1. в. малишан. — Већ ћена . . . безбројним малишанима . . . та је прошло скоро мјесец и по што је малић поезија говори гласом повјерења. Вј. 1960. дошао на божји свијет. Ков. А. 2. мали прст. — Њени прсти треперили [су] врмалвшанка ж девојчица. — Шврће, хом струна . . . часомице, малић и до њега малишанке [су] из једне улице на Сењаку. трзали су се. Сур. Б 1959. малић прил. покр. мало. — Малић мал&шансгсв, -а, -о који се односи на имаш у планини друга. НП Вук. малишане. — Што би јаче осетио струјање малишанских душа, то би му глас бивао малица и малвца ж 1. девојчица, мала. — Што ми је уздахнула — малица моја. челичнији, млађи. Петр. В. Војн. 2. маленкост, ситница. — Приповимапвшанчвћ м дем. и хип. од малишан. једању о синоћним згодама и о разним — Другови малишанчићи терају обруче. малицама . . . није било ни краја ни конца. Дав. Коз. Ј. 3. заст. в малпна (1). — Солдати малки, малка, малко дем. од мали. — су пуцали . . . некако споро, нехајно, као Малка Фата ама племенита. НП Вук. Друда их је била малица. Мул. го име Мал-кадуна млада, не би ли јој малка вика била. НПХ. малвцвја ж лат. пакост, злоба; злурадост, злонамерност. — Прича забавне, памалкпце и малко прил. сасеим мало. преном малицијом зачињене анегдоте. Цар Е. — Упознах га на малко чудноват начин. Стрепи од Џемина паклена зулума и ма- Матош. У сланику малкице кима . . . Вин. лиције. Андр. И. малкоц прил. покр. в. малко. — Њено малициозан, -зна, -зно фр. пакостан, ситно лицашце буде дшловидно кад злобан; злонамеран, злурад. натегне уснице па малкоц зашкиљи. Киш. мЗлпциозно прил. злобно, пакосно, злумЗлмал прил. покр. мало-помало, свако радо. — Све се то оштро и овда-онда матолико. — Док су били [пилићи] малени, лициозно проматра. Цшј. оте ми их неколико парцов . . . некакав велики, сури малмал залети се и однесе малициозност, -ости ж особина онога којије матциозан и онога штоје малициозно. ми по једно. Кос. мЗлне прил. готово, скоро. — То су малвцко и малицно прил. хип. од људи ожењени и станују малне сви у шумало. — Вољела се с њим малицно поигра- ми. Коз. Ј. У селу су га сматрали малне вати. Божић. недотупавним. Пер. маличак1, -чка м в. малишан. — Мали, мало (комп. мање и мЗње) прил. 1. би ли им [псима] помогао јести? Маличак супр. много а. у незнатној количини; испод заклима главом да би. Маж. Ф. потребне мере, недоеољно. — Јеси ли ти маличак2, -чка, -чко врло мали. — гладна, или ти је чега мало? Лаз. Л. б. [Чети] . . . је заповиједао маличак крамар у гшесној мери, унеколико, донекле. — Браниз Лашке улице. Шен. ко . . . се мало снашао док је она говорила. Чипл. 2. кратко (време), на кратко (време). малвчак 3 прил. врло мало, малко. — Бујас, маличак весеОа понука Букара да и — Замолио [ме] да га мало причекам. он пије. Мат. Стев. Иде мало у Карловац. Мил. В. 3.

МАЛО

МАЛОГДЈЕ

285

маловарошки, -а, -б који се односи на малу варош, паланачки. — Вјерујете ли да сам вама за вољу дошао у то маловарошко гнијездо. Ђал. малбвек, -а, -о, ијек. малбвјек маловечан. Прав. мбловеран и малбверан, -рно, -рио, ијек. мЗловјеран и малбвјеран који нема довољно вере, поуздања, колебљив, несигуран, обесхрабрен, малодушан. — Зашто сте страшљиви, маловјерни? Вук. Потицати маловјерне и увјераваги неувјерене није дакле од потребе. Наз. малов^рнбст и мал&верност, -ости, ијек. маловјернбст и малбвјерност, ж особина онога који је маловеран; малодушност. Р-К Реч. малбвечан, -чна, -чно, ијек. малбвјечан који је кратког века, који мало траје, Изр. има ~ више у глави еуф. мало живи. Вук Рј. напио се; ~ кад ретко; мало-мало сеамалбвијећник м (ијек.) ист. члан Малог ког часа; једну мање ! ћути; ~ је тревијећа у Дубровачкој Републици. Прав. бало умало што; мало-помало постепемалбвјек, -а, -о, ек. малбвек. но; мање-више углавном; ни мање ни мбловјеран и малбвјеран, -рна, -рно, в и ш е управо толико. мало- први део сложеница направљених ек. маловеран и малбверан. од израза са придевом »малии: малодушан, маповјбрнбст и малбвјернбст, ек. мамалодушност, малопоседник, малопродаја ловернбст и малбвернбст. итд. малбвјечан, -чна, -чно3 ек. малбвечан. малббратник м необ. малобраћанин. — мбловрсдан, -дна, -дно, ијек. маловриТај малобратник [је] боље познавао праједан који је мале, незнатне вредности, безвило о њемачком неголи о словинском вредан; нижи, безначајан, ништаван. — »х«. Кур. Прилази му се [детету] не као малолетном малббраћанин м цркв. члан реда Мале човјеку, него као маловриједном бићу. Зог. браће. — Два коничара из шеснаестог вималовредник, ијек. мЗловриједник, м јека . . . малобраћанин Иван Томашић . . . човек мале вредности; непоуздан чоеек. — и фра Чрнко. Комб. Не зађите слабићу или маловриједнику да малобрбјан, -јна, -јно који се јавља у малом броју, кога мало има на броју. — нас не изда. Шен. маловр^днбст, -ости, ијек. маловријбдСвоје кратке и малобројне дане проводи нбст, ж а. особина онога што је маловредно. у молитви. Андр. И. Дуго буљи у мало— Од младости своје па до старости тобројне госте. Десн. нуо [је] у маловриједностима и злоћама. малббрбјник м необ. човек какшх је Старч. б. мала, незнатна вредност; безнамало, редак човек. — Зар ме . . . ниси учио чајност. — Ослобађање свога народа од да је вера моћ изабраних? Оних најјачих осјећаја маловриједности пред другим намалобројника. Ћос. Д. родима. Комун. 1951. малобројност, -ости ж особина онога маловриједан, -дна, -дно, ек. маловредан. што је малобројно; незнатан број, малина. — Због своје малобројности они би све маловрпједннк, ек. маловредник. • привилегије могли много више злоупотребмаловриједнбст, -ости, ек. маловрбдљавати. Лапч. Не могу због своје малобројности створити јаку књижевност. Ба- ност. рац. малбврстан, -сна, -сно мали. — Онако маловрсна и слабуњава, дурашно и без маловарошанин м (мн. -ани) становпрестанка [се] са нечим борила. Ћоп. ник мале вароши, паланчанин. — У групи радозналих маловарошана . . . није било малогде, ијек. малогдје, прил. на мало доктора. Уск. коме месту, ретко где. — Малогдје ухватило би сунце коју шкуљицу. Шен. маловарошанка ж становница мале мЛлогдје, ек. малогде. * . -«_- •«.•вароши, паланчанка.

(заједно с: да, те, што, не) умало, готово, скоро. — Бориславић мало да се није преплашио. Ђал. Мало што не паде под трамвај. Јевт. 4. (заједно с релативним заменицама који, што) ретко, једва. — Мало које вече да не прође, а да не оде . . . поп-Спири. Срем. Уопће је лијечник мало што схватио од душевне драме. Крањч. Стј. 5. за истицање мале вредносгпи или малих размера онога што се именицом казује: нешто. — На прољеће саградићу мало куће. Мат. Да отвори, знате, мало трговинице. Креш. 6. за појачавање исказа, уз »многоч, »сувишеч исл.\ одвећ.—Било га је [ветра] мало сувише. Нен. Љ. [То] је мало много и у самој престоници. Срем. 7. (у именичкој служби) с а. тренутак, часак. — Свако мало им је пјевала. Вил. б. ситница, маленкост. — За свако мало у очи да скочи. Кол.

286

МАЛОГРАДСКИ — МАЛОЛЕТНИЦА

малбградски и малоградски, -а, -б који се односи на мали град, који има одлике малог града, паланачки. — Указује [љубав] . . . обасипајући је цвећем . . . и, по малоградском обичају, скромно музицирајући под њеним затвореним прозорима. Петр. В. малбградски и малоградски прил. као у малом граду, паланачки. Бак, Реч. малбграђанин м (мн. -ани) а. припадник ситне буржоажје, класе власника мањих поседа, малих трговаца и занатлија, обртника. б. фиг. пеј. ограничен и себичан човек, ћифта; човек који жели да се представи угледнијим него што је. — Већ годинама живи он животом кога се малограђанин просто ужасава. Чол. фиг. Малограђани литературе намргодили би се. Шим. С. малбграђанка ж женска особа малограђанин. — Немогуће је малограђанкама . . . забранити да не фарбају усне. Крл. Типична малограђанка, она непрестано уображава како је нешто сасвим друго. Мил. Ж. малбграђапски, -а, -о који се односи на малограђане: ~ морал, ~ понашање. малограђанство с зб. малограђани. — Радње, никле из грозничаве поплаве послератног успона малограђанства, пале су редом под стечај. Поп. Ј. малограђанштина ж малограђански дух, менталитет малограђана. — Крлежа [је] и тему малограђанштине разрадио . . . у драми »Вучјак«. Матк. мал&грешан, -шна, -шно необ. који представља мали грех. — Зашто се не би књижевницима опросгила та малогрешна навика. Нуш. малбдимни, -а3 -о у изразу: ~ барут барут који се при пуцању из пушке мало дими, бездимни барут. Р-К Реч. малбдобан, -бна, -бно малолетан. — О дјецо моја, ви малодобни неуки малиши моји! Крл. малбдобник м малолетник. малбдобница ж малолетница. малбдобност, -ости ж малолетност. — За малодобности Вацлава II . . . родила се . . . познага пјесма. Пов. 2. малбдобњак м малолетник. — Мора поднети [одобрење] сваки »малодобњак«, ако жели да му се изда годишњи пасош. Сек. малбдушан, -шна, -шно који нема храбрости ни истрајности, који пред тешкоћама брзо посустане; плашљив. — Није то био страх кукавице ни страх малодушна човјека. Новак. Угнао [би] Црногорцима страх у срце и упутио их на малодушно јадиковање. Прод. ^ _ —.г. ^

малбдушје с малодушност. — Но то малодушје, та плахост пред свијетом није дуго потрајала. Коз. Ј. малбдушник м малодушан човек. — Било је разних малодушника . . . који су . . . мислили само како да спасу себе. Чол. мал&дуншица ж малодушна жежка особа. — Љутнула би се бака на малодушницу. Гор. малбдушно прил. без храбрости, без самопоуздања, кукавички. — Било [биј малодушно мислити другојачије. Нов. мапддушност, -ости ж особина онога који је малодушан, недостатак поуздања, кукаеичлук. — Из те малодушности . . . и клонулости треба извући свијет. Цар Б. малозбмљаш, -аша м ков. власник малог поседа, земље. — Борба за земљу . . . била је увијек снажно средство за мобилизацију . . . малоземљаша. ЕГ 3. мЗлокад(а) прил. ретко кад; супр. често. — Новац и памет су малокада заједно. Шим. С. Малокад је безбојан, највише модар. Тућ. малокалибарка и малокалибарка ж пушка малог калибра. Стр. малокалибарски и малокалибарскп, -а, -о који је малог калибра: ~ пушка. малбкрван и мблокрван, -вна, -вно 1. који болује од малокрвности, анемичан. — Провирује малокрван и зимогрожљив старац. Ћоп. Ја сам малокрван. Крањч. Стј. 2. фиг. беживотан, закржљао; слабуњае. — Два три убога и малокрвна дрв е т а . . . живе мученичким животом. Андр. И. малокрвнбст, -ости ж 1. мед. обољење настало услед смањења броја црвених крвних зрнаца или недовољне количине хемоглобина у њима, анемија. Терм. 5. 2. фиг. беживотност. малблетан, -тна, -тно, ијек. малбљетан 1. који има мало година, недорастао: ~ дете. 2. правн. који нема законом предвиђене године (за закључиеање послова, кривичну одговорност и сл.), непунолетан: ~ преступник. — Међу њима био [је] Чеда . . . питомац Завода за поправллње малолетних. Поп. Ј. Имао [је] аферу с малсмветним дјевојчицама. Донч. малблетннк, ијек. малбљетник, м малолетан дечак; дечак испод осамнаест година. — На место кнеза Михаила . . . дошао је на престо један малолетник. Јов. С. [Поротници] ће судити у предмегима малољетника. Вј. 1960. малблетпица, ијек. малбљетница, ж малолетна женска особа, девојка испод осам-

МАЛОЛЕТНИЧКИ — МАЛОРЕЧИВ наест година. — Уз тебе се осећам увек . . . не као дете, већ као малолетница. Дав. малблетнички, -а, -б, ијек. малбљетнички који се односи на малолетнике: ~ преступ. малблетнбст, -ости, ијек. малбљетнбст, ж стање онога који је малолетан, недораслост, незрелост. — За вријеме краљеве малољетности владао је умјесто њега кардинал. ОП 1. малблетство и малолбтство, ијек. малбљетство и малољ&гство, с малолетност. — Устав [се] не може мењати за време малолетства кнежева. Прод. фиг. Трагедија у Кошутњаку баца Србију у трајно малољетство. С 1911. малолДтражни, -а, -б који троши мало литара бензина (р мотору, возилу и сл.). — Малолитражни очуван аутомобил [купујем]. Пол. 1959. малољет-, ек. малолет-. малољудан и мал&људан, -дна, -дно који је с мало људства, слабо настањен, недовољно насељен. — У . . . Египту [ ј е ] . . . култура раније узела маха него у малољудној Индији. Панч. малбмештански, -а, -б, ијек. малбмјештански који се односи на мало место, паланачки. — Брзо се удомаћи и свикне у маломјештанској средини. Десн. малбмјештански, ек. малбмештански. маломбждани и малбмождани, -а, -б који се односи на мали мозак. Р-К Реч.

маломбждапин и малбможданпп м

индив. пеј. онај који је малог мозга, мале памсти. — Малограђани и маломождани . . . мисле да зараде. Шим. С. малоне прил. готово, скоро. — С књигом сам долазио у гајиће њихове свакога љета и малоне сваки дан. Шимун. Батргао [је] . . . погнут, малоне дотичући брадом колено. Поп. Ј. малоббртвпк м ситан обртник, ситан занатлија. — Били су припрости људи: радници . . . и по који малообртник. Цес. А. мЗло-пбмало прил. постепено. — Мало-помало поче она однемаривати Салима. О-А. Мало-помало дознах како је годину дана свијетом лутао. Маж. Ф. мапопбседвик и малопбседннк, ијск. малопбсједник и малопбсједник, м власник малог имања, малог поседа. малопоседница и малопбседница, ијек. малопбсједница и малопбсједница, ж женска особа малопоседник. малопоседнички и малопбседнички, -а, -б, ијек. малопбсједнички и малопбсјед-

нички који се односи на малопоседшке: ~ духа ~ став. малопосједник и малопбсједнтс, ек. малопбседник и малопбседник. малопбсједница и малопбсједница, ек. малопоседница и малопбседница. малопосједнички и малопбсједнички, ек. малопбседнички и малопбседнички. малопрашњп, -а, -е покр. в. малопређашњи. — Малопрашња Росина слика ишчезе му сасвим испред очију. Ћор. малопрвашњи, -а, -е в. малопређашњи. — Прича ми даље, надовезује на оно малопрвашње. Радул. мМлопре, ијек. малоприје, прил. непосредно пре овог тренутка, малочас. — Малопре му изгледаше сумњив са својом обореном главом. Ранк. Дошао је малоприје из Париза. Бег. малопред, ијек. мЗлопријед, прил. покр. в. малопре. — Ка малопред што гордо иђаше к светом гробу бесмртног живота. Њег. м а л о п р е ђ а ш а и , -а, -е који се догодио пре мало времена, скорашњи, недавни. — Малопређашње слике из сећања [су] биле растурене. Андр. И. Сада су се већ с оним малопређашњим . . . стихом разишли и звуци звона. Цар Е. м^лопрешњи, -а, -е в. малопређашњи. — Осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. Ранк. малопрешшица ж она која је малочас припремљена, донета (погача, вода итд.~). Вук Рј. мблоприје, ек. малопре. малопријед, ек. малопред. малопродавац, -вца м продавац, трго~ вац на мало. — Зазиру [сељаци] нарочито од варошких малопродаваца. Рад. Д. малопрбдавница ж трговачка радња у којој се продаје на мало, продавница. — Други разлог је радно време по малопродавницама дувана. Пол. 1950. малопрбдаја и малбпродаја ж 1. тргоеање на мало. — У малопродаји било је 14 посто више робе. Вј. 1960. 2. малопродавница. — Малопродаје дувана треба ј о т смештати у ћумезе. Пол. 1950. малопрбдајни и малбпродајни, -а, -б који се односи на малопродају (./): малопродајне цене. малбрек, -а, -о, (ек. и ијек.) и малорбчив, -а, -о, ијек. малорјбчив 1. који мало гоеори, ћутљив, шутљие. — По нарави био је повучен, малорек. Барац. Дотле малоречиви Ћамил почео [је] да прича историју Џем-султана. Андр. И. 2. оскудан

288

МАЛОРЈЕЧИВ — МАЛТРЕТИРАЊЕ

у речима. — По тим малореким изјавама не разликује се властелин много од рибара Паскоја. Комб. малорјечив, -а, -о, ек. малорбчив.

малочас прил. 1. пре сасвим кратког времена, малопре. — Малочас [је] савски мост бачен у ваздух. Ћос. Б. Шта сам вам малочас казао? Франг. 2. за који тренутак, ускоро. — Момак . . . јави да једна чиновмалбсловчан, -&, -о в. малорек. — ничка депутација жели пред господина Малословчан је . . . у својим лзлагањима. министра. — Зваћу их малочас, нека приС 1919. чекају. Дом. малосдпственички, -а, -б који се одмалочашњи, -а, -е који се догодио носи на мале сопственике, на ситне поседнике, малочас, скорашњи. — Малочашњи случај ситносопственички. — Од пролетерскога није био и последњи који је капетановој социјализма Интернационале . . . који је узбуђеној дупш нанео бол. Нуш. Малобио химеричан за . . . земљорадничку и чашњи сити смијех сад га је тиштао. Божић. малосопственичку Србију . . . он је прималски, -а3 -б који се односи на малу, шао некој врсти аграрног социјализма. којије из мале, махалски. — »Несрећа дрта!« Скерл. грдиле су га малске жене. Срем. малотрајан, -јна, -јно који мало, кратко малта ж нем. заст. 1. трошарина; згратраје, краткотрајан. — Сви ми верујемо да је малотрајна ова ноћ и тама. Стан. да у којој се наплаћује трошарина. — За малту што се гдегод плати, све ће теби малотрајнбст, -ости ж в. краткотрајпобратим да врати. Радич. Дође . . . у старност. Р-К Реч. чев бивши стан крај градске малте. Брл. малбћа ж 1. особина онога што је ма- 2. брана, рампа; граница. — Једно паорче . . . узјахало на шарену рампу, малту, како л(ен)о, сићушност. — [Човек] се никад не би ослободио помисли на своју малоћу, ли се зове она брана на ленији пред шина своје ограничене моћи. Петр. В. 2. вама. Петр. В. Ако још данас не одеш у Самобор . . . она ће . . . бити вечерас прерано детињство. — Познам ја Иљу од бачена преко малге. Бег. малоће, он је добра душа. Кос. Мене то питање . . . мучи још из малоће. Вел. малтар, -ара м онај који наплаћује малту, трошаринац. — На улазу у град домалбуман и малДуман, -мна, -мно умно неразеијен, заостао, слабоуман, неразбо- чекао га градски малтар, и незналица — затражио од њега малтарину! Неим. рит. — То је био . . . дечак насмејаних . . . очију, али посве малоуман. Андр. И. малтарина ж трошарина. — И бог зна је ли малтарину платио? Шен. малбумље с ков. в. малоумност. — Гордо срце, малоумл>а кћери, о човече, м&лтене прил. готово, скоро, мал(о)не. најсмешнија звери! Змај. — Због поплаве фолклора . . . догодило се да га малтене игноришемо. КН 1956. малбумник и малбумник м малоуман малтер м нем. а. смеса начињена од човек. — Турске власти нису обраћале пажњу на њега и пуштале су га као мало- угашеног креча, вапна, песка и еоде, којом умника и божјег човека да иде где хоће. се ради везивања премазује камен или опеке при зидању или облепљују зидови, жбука. Андр. И. — Прсти су му били пуни прашине и малмалбумница и малбумница ж малотера, јер је зид био стар. Крл. 6. оно што умна женска особа. је слично таквој смеси. — Умјесто круха малбумнички и малбумннчки, -а, -6 добивао је неки црни малтер који је изакоји се односи на малоумнике. — Је л' тиме зивао грчеве у цријевима. ОП 2. исцрпљена његова улога у судбини тог малт&рисање с гл. им. од малтерисати. малоумничког плана одмазде? Ћос. Д. малтерисати, -ишем сврш. и несврш. малбумно и малбумно прил. на ма(пре)мазати, премазивати, облепипш, облеплоуман начин, као малоумник. љиеати малтером, (р)жбукати. — Декор малбумност, малбумност и мадоумсе слика на платну . . . па и на малтерисаност, -ости ж особина онога који је малоним зидовима позорнице. Поз. 1948. уман, слабоумност. — Малоумност и сламалт&рџија м онај који припрема малбоћа меких и њежних пјесника исувише тер. Р-К Реч. су искоришћене. Уј. малтешки, -а, -б који се односи на осмалбуст, -а, -о који има мала уста: трво Малту: ~ ред. малоусте змије. Финк. малтбза ж хем. сладни шећер. малбустост, -ости ж мед. својство или стање онога који је малих уста гтсгозкмша. малтретирање с гл. им. од малтретирати (се). •-•*<»•»•> -» ,-• *Бен. Рј. - -

МАЛТРЕТИРАТИ — МАМА1 малтретирати, -бтирам несврш. фр. рђаво поступати с ким; мучити, злостављати (кога). — Убијали су и малтретирали црнце по њиховим насељима. ОП 2. ~ се мучити се. малтр&гисати (се), -ишем (се) несврш. в. малтретирати (се). — Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама. Лаз. Л. малушан, -шна, -шно покр. дем. од мали, малешан. Рј. А. м&лц м нем. варв. слад. Свезн. малчапин и м&пчанин м становник мале, махале. Р-К Реч. малчанка и мблчанка ж становница мале, махале. Р-К Реч. малчице и малчицко прил. сасвим мало, помало. — Мени је читава ствар понешто неозбиљна, чак и малчице донкихотска. Цар Е. Финанц наводи у тужби да је у ормару нашао ешкије, и прилаже малчицко духана. Куш. Не бој се тате, ако ме и малчицко волиш! Петр. В. маљ, маља м поеелико гвоздено, железно или дрвено оруђе у облику чекића којим се млати, туче, кује, разбија, забија или набија. — Ћутећи разбијао [је] камен тешким маљевима. Ранк. Удари ковачким маљем. Гор. Изр. бити ( н а л а з и т и се) међу маљем и н а к о в њ е м бити (налазити се) у врло тешкој ситуацији између две непријатељске стране; као маљем по г л а в и о неочекиваном и непријатном изненађењу. мЗља ж (ген. мн. маља) врло танка и мека длачица на људском или животињском телу или на биљкама. — По гдекоја маља почела на бради избијати. Вес. Босе ноге су јој биле посуте ситним маљама. Божић. мбљав, -а, -о који има маље, длакав. — [Испод покривача] су се видјеле маљаве ноге. Крањч. Стј. маљавост, -ости ж особина онога који је маљав. маљање с гл. им. од маљати. маљати, маљам несврш. в. малати. — Бојом [је] маљао бијели криж. Бен. фиг. претерано хвалити, лагати. — Сада је истом стао маљати старчић. Ков. А. маљеница м и ж 1. човек малог раста; стармали; патуљак, кепец. — Не бјеше толик . . . већ много мањи; маљеница ланен је оклоп носио. М-И. 2. ж бот. биљка из пор, трана Е!.тиз и Е. еигорагиз. Сим. Реч. маљ^нце, -ета с мало дете, детенце. — Љуљушка . . . грли маљенце. Божић. маљење с гл. им. од малити. 19 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

289

маљешав, -шна, -шно в. малешан. — Није заборавио ни на маљешног Перицу. Том. маљешац, -шца м в. малишан. — Ох, какова ли је то пећ! — кликну неки маљешац. Ков. А. маљина ж аугм. од маљ. — Пане та тешка маљина . . . и све их здроби. Сиј. маљић м дем. од маљ. мЗљиц м дем. од маљ. Деан. Рј. маљнц, -ица м покр. в. маљица (1). — Узе с полице маљиц и велику, мједену славину, те је утјера у бачвицу пива. Маш. маљица ж дем. од маља. маљпца ж 1. мали дрвени маљ (као оруђе бачвара, дрндара и сл.). — Мотрила је рад дрндара, који бијаше објесио дрнда изнад вуне, те је маљицом захватао и разбијао. Наз. 2. штап(џћ) којим се удара у добош. — Срце ми је лупало као мали добош под ударом маљице. Бар. 3. дрокак. — Куба је стругао маљицу од млата. Бен. маљичаст, -а, -о пун маљ(иц)а. маљка ж в. махаљка. Вук Рј. маљо, -а и -е м хип. од маљеница Џ). Вук Рј. маљуга ж покр. 1. в. пратљача. Вук Рј. 2. дрвени маљ. Бак. Реч. маљуцан, -цна, -цно в. малешан. — Има чамац, али тако маљуцан да у њега може стати само један човјек и једна коза. Вел. Сумња остаје маљуцна, хитра, и копка као миш. Сим. маљушан, -шна, -шно малешан. — Ту је траг од маљушне женске ципелице. Том. маљушав, -ана м малишан. — Она је убила, убила свога маљушана, свога мравца. Божић. маљушност, -ости ж особина онога који је маљушан и онога што је маљушно, сићушност. — Човјек и природа — онај у својој маљушности, ова у бескрајној величини. Војн. Овакове дневне сласти крај све своје маљушности плету за нас најјаче везове љубави. Ђал. мам, мама м 1. в. мамац (/). — Подлацу бити мам, а самом себи срам? Јакш. Ђ. 2. помама. — [Слуге се] мамом . . . љуте што се пусто не да благо наћи. Март. Изр. мамом се помамити плеон. помамити се, полудети. — Је л' жива моја вјерна љуба, или се је мамом помамила? Огр. ма-мМ узв. гласови којима се вабе краве. Вук Рј. мама 1 ж (вок. мама, ређе мбмо) хип. од мати (рбично у дечјем говору). — Био

1

МАМА — МАМИТИ

290

је с татом у Бечу . . . а с мамом у Венецији. Бег. Мамо, ала ме боли глава! Глиш. Изр. с+ара ~ бака. — Стара мама метат ће вам на главу хладне облоге. Шен. 1

1

м а м а ж 1. (вок. мамо) в. мама . — Јуца је . . . оца звала: тата, а матер мама. Срем. 2. слабић, кукавица. — Довољно је било да му тамничар напуни уши . . . па да . . . покаже робиЈашима како он није »мама«. Чол. Од лањскога љета нијесу ваљда саме у Грабику славном створиле се маме. Вел. м а м а 2 и мЗма 2 ж 1. покр. е. мамац (7). — Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена! Слатка мама, но би на удицу. Њег. 2. омама, занос. — Спопада [ме] нека слатка мама. Наз. 3. помама, бес. — Широко руке, у талас груди, посмијех на усни, мама у оку. Кам. м а м а к , -мка м 1. мамац. — То ли је мамак, Радо, што тебе вуче на манастирску славу! Ад. [Војвода је] златан мамак бечкој удици! Кост. Л. А ја, тек само ево летнух на мамак прве пјесме. Крањч. С. 2. кончић надно казанске луле низ који ракиЈа тече у капалицу. Вук Рј. мамаљуга ж рум. покр. качамак, пура, палента. — Мамаљугом га . . . отхранила. Берпг. м а м а в , -мна, -мно 1. помаман, махнит, бесан. — Онда му подај хата мамна — помамна. Јакш. Ђ. Сила бјеше мамниЈех сватова. Ботић. 2. примамљив, привлачан. — И над вашом љепотом је мамном сунце среће своје траке лило. В 1885. Чуј како је ноћас шум цветова речит, збори нам о новом с пуно сласти мамне. Бој. мамац, -мца м 1. оно чиме се неко мами, вабило, вапка. — [Лисице и зечеве] наведу на замку разним мамцима. Петр. М. Ту је крчма као мишоловка, с мамцима. Кал. 2. онај који мами, мамилац, вабилац. — Будите ми штит, моћна одбрана свој навали мамаца за којима се поводих. Шапч.

мам&лучки, -б, -о који се односи на мамелуке; слепо покоран. — За Ристићем иде његова мамелучка Скупштина. Јое. С. мамен, -а, -о помаман, махнит, бесан; исп. маман (1). — Узјахали мамене коњице. Радич. Мамен лети на гојном дорату. Ботић. Гдје год се појавио . . . упадао је као мамен, још с прага црвенећи. Ћоп. мамево прил. у заносу; помамно. — Ако је итко . . . из пуног даха, скоро мамено . . . стварао, то је био Ковачић. Марј. М. маменост, -ости ж особина онога који је мамен, помама. — Лудовала је [бирташица] за њим . . . с истим страстима, необузданошћу и маменошћу. Коз. И. мамиаспра ж заст. в. мамгтара. Вук Рј. мамилац и мамилац, -иоца м онај који мами; заводник. мамвло с 1. мамац. — Чувај се јака пића, јер то је гријех и мамило на друге гријехе. Кор. 2. помама, лудило. — Сав град [се у покладама] помамио . . . па у ономе мамилу нитко никога не позна. В 1885. мамин, -а5 -о који припада мами1. мамвн, -а, -о који припада мами1. маминовац, -овца м в. мамипара. — Мој је требник моја књига, а то је све маминовац, тричарија. Шапч. мамипара ж 1. ствар која мами човека да је купи (иако му није потребна). — Намеће му [да купи] неке беспослице и мамипаре, огледалца, паунова пера и пиштаљке од црвена шећера. Андр. И. 2. онај који измамљује паре, варалица. — Има тамо мамипара, чувај се од њих као од огња. Лал.

мамитељ м мамилац. — Ништа то не смета! — одврати му мамитељ. Креш. мамити, мамим (имперф. мамљах; трп. прид. мамљен) несврш. 1. а. обећањима, често преваром, обмањивањем чинити да неко нешто ради, да негде дође, варати. — Народу се додијало већ улудо гинут', мамљен обманом. Кост. Л. Марко . . . мами мам&хук м (мн. -уци) ар. I. ист. а. туђе слуге у дућан и части их. Ћор. б. приприпадник некадашње телесне гарде египатвлачити, имати привлачну моћ; залуђивати, ских султана. — Португалци су морали дражити. — Кокетовала је са мном, маиздржати дугу борбу с Арапима, египатмила ме. Јанк. Цврче јела на масти, маме ским мамелуцима и Млечанима. Пов. 2. очи гладних изјелица. Сим. в. звати, приб. припадник Наполеонове телесне страже. зиеати. — Тако је тужно мамио глас из — Сјајна свита ађутаната, пажева и гене- оног дрвцета. Бен. г. в. вабити (о живорала, који су око улаза и коња с мамелуком тињама). — Мами је [крчачу] Мојсило и . . . очекивали Наполеонов излазак. Крањч. сипа кукуруз око себе, али живинче . . . Стј. 2. фиг. одани слуга ко]и без тговора ни да крене. Вукић. д. извлачити, чинити слуша сваку наредбу сеога господара. — [У да изиђе, да се поЈаеи, изазивати. — Рапесмама] излаже подсмеху тадашње скупдост . . . [је] мамила више блажен неголи штинаре чија се улога свела на став маобијестан смијешак. Шимун. Та свирка је мелука. Панд. 3. потомак оца белца и мајке мамила сузе на очи сваком живом. Сек. Индијанке у Бразилу. ЕЛЗ. 2. а. чинити помамним, дражити, помам-

МАМИЦА — МАНА љивати. — Неко пјева, неко коње мами, неко пали бистра џевердара. НП Вук. б. доводити у омаму, занос, бунило, чинити омамљеним. — Сад јој је опет врућина главицу мамила. Шен. ~ се лудити, лудовати (за ким). — Наше се дјевојчице за њим маме, па ето се мами и . . . моја кћи . . . Шимун. Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији. Мат. мамица ж 1. дем. и хип. од мама1. 2. бот. шумска јагода Ргаеапа уевса. Сим. Реч. мамичив, -а, -о који припада мамици. мамка ж бот. в. љутић. Сим. Реч. мамлаз м маџ. погрд. глупак, блесан; неспретан човек. — Онај мамлаз опет нешто разби! Дом. Не петљај и не врдај! Што сам ја овдје, је ли, мамлазе матори? Куш. мамље&е с гл. им. од мамити (се). мамљив, -а, -о који мами. — Пред твоје ноге белом стопалом звечаће хрпе злата мамљивог. Јакш. Ђ. Странчев глас миловао ју је мамурном и мамљивом осјећајношћу. Божић. мамно прил. у заносу, помамно. мамнути, мамнем сврш. према мамити. — Попнем се на један пањ да мамнем свиње. Вес. мамољити, -им несврш. мрмољити, мумлати. — Полулудо мамољи и булазни: Овамо да вас крстим раки-и-јом! Цес. А. Мамоп, -а и Мамон, -она м арамејски бомсанство богатства у неких старих народа; фиг. лакомост, користољубље, новац. мамов&зам, -зма м обожаеање новца, жудња за новцем, за богаћењем {према Мамону, богу новца). — Хришћанство се . . . борило противу мамонизма, али не из социјалних разлога. Арх. 1926. мамудија ж в. махмудија. мамуза ж тур. 1. (обично мн.) оструга (1). — Звецнуо [је] мамузама и салутирао. Крл. 2. рожнат, оштар израштај на но~ гама неких птица (првенствено мужјака). — Био је то . . . црни петао са . . . великом оштром мамузом. Јак. 3. заст. покр. гвоздени точкић за сечење теста, коертач. Вук Рј. мамузање с гл. им. од мамузати. мамузати, -ам несврш. 1. боцкати, подстицати (копа) мамузама. — Притезао му [коњу] дизгине и мамузао га. Пер. 2. фиг. ударати, тући. — Ако се ви будете тврдоглавили, па њега мамузали и тукли, разгњевит ћете судбину. Вел. Преко нас пређе и глад . . . и болест . . . а они [Швабе] нас још у ребра мамузају. Ђур. 19*

291

мамузица ж 1. дем. од мамуза. 2. зоол. в. јадац. Терм. 3. мамузнути, -нем сврш. према мамузатпи. — фиг. Тада га мамузне негдје у нутрини жврк спутаности и полудачи за слободом. Божић. мамур прид. непром. тур. у добром стању, уређен; богат. — Башчаршијо, мамур ти си, Латилуче, зелен ли си! Куш. мамура ж в. мамурлук. — Омама мине, па остаје мамура. Шен. мЗмуран, -рна, -рно а. који се још није отрезнио од претераног пића; коме није бистра глава. — Био је [кочијаш] још . . . супијан и мамуран. Том. 5. који се изненада пробудио, бунован, сањив. — Луца стаде насред куће . . . још мамурна . . . стаде тако забуљена неко вријеме. Десн. [Био је] мамуран од несанице. Лал. мамурлук м стање мамурна човека, бунило, омамљеност после пијанства, мамурност. — Из навике одмах одлазио у биртију да убије мамурлук. Коз. И. м&мурно прил. на мамуран начин, као у заносу, буноено. — Клара се некако љениво, као да би мамурно, вуцарила по кући. Цар Е. мЗмурност, -ости ж мамурлук. Р-К Реч. мамут м зоол. изумрли слон леденог доба Екрћаз ртшјЈешш. мамутовац, -бвца м бот. џиновско дрво из пор. четинара, секвоја бе^шна р§апгеа. Терм. 3. мамутски, -а, -5 1. који се односи на мамуте. 2. фиг. огроман. — Стрепела [је] д а . . . не духне нечујни космички ветар који ће је одувати на неку мамутску планету. Дав. м2н и ман прил. (у)заман, узалуд. — Ман ћеш питат чету исту, ман ћеш питат обзорашку дјецу. Ков. А. мЗна ж хебр. 1. рлг. храна у облику слатке росе или зрневља којом је, по Светом писму, бог хранио Израелце у Синајској пустињи. — Буди гладном људству мана. Шен. Не пада мана сама са неба. Засучи рукаве. Чипл. фиг. Сељаци и бескућници . . . стајали су на тргу од јутра до вечери, очекујући ману која није долазила. Франг. 2. бот. а. назив за неколико врста лекоеитих биљака и слатког сока од њих А1ћа§1. Сим. Реч. б. в. пламењача. Сим. Реч.

Изр. (пада) као ~

с неба (долази,

добија се) без муке и труда. мана ж недостатак, погрешка, неисправност. — На робији се навикнули на тешке мане и опачине. Матош. Зато ли сам те

292

МАНАСТИР — МАНДАЛА

мангулац, -лца м мужјак мангулице. хранила и чувала . . . да ме сад брукаш и Вук Рј. мане ми налазиш? Ћоп. Изр. бити под маном имати какав мангулица ж домаћа ерста свиње, телесни недостатак. — И храмуца малчице добра за товљење. Вук Рј. Мара . . . Кад девојка стоји, нико не би манг^лче, -ета с прасе од мангулице. слутио да је под маном. Сек.; в и т е з без Вук Рј. страха и мане књиж. човек храбар и мангуп м тур. 1. неваљалац, беспосличар, еисоких моралних особииа; ~ с р ц а , срчана ~ нар. мед. срчано обољење, болест скитница; лола, враголан, несташко. — Нико неће казати: два мангупа опљачкаше срца. мљечар, него партизани опљачкаше. Чол. мЗнастир м грч. црква са зградама у Сада разумијем зашто пук воли чапкуна, којима живе у заједници, према својим мангупа и факина. Матош. 2. непром. утарђеним правилима, монаси, редоеници или (у атрибутској служби) који нема господара, монахиње, редовнице, самостан. који се скита, који се изгубио, одлутао: ~ манастирац, -рца м онај који живи у прасе, ~ коњ. манастиру, самостану, мопах, калуђер, ремангупарија ж 1. зб. мангупи; дечурлија. довник, фратар; манастирски ђак. — И — ЗастаЈкује . . . грди сељаке и мангупарију. манастирци се . . . навикоше на настраности Срем. Пјевао [је] за публику крчама и своје новога гвардијана. Мат. пријатеље из мангупарије. Уј. 2. мангупски манаст&рина ж аугм. од манастир. — поступак, неваљалство; несташлук. — Ни Боже мој, шта ради сад наш Ивица? . . . у сну немам мира од твојих мангупарија. Је ли се обика у манастирини? Мат. Лал. мангупирати се, -упирам се несврш. манастнрпћ м дем. од манастир. манаст&риште с место гдеје некада био бити мангуп, скитати се, беспосличити. — Мене су . . . послали овамо да учим . . . манастир. — Ето већ се помаља то старо а не да се мангупирам. Срем. манастириште. Шапч. мангупица ж женска особа мангуп. мапастпрлнја м в. манастирац. Р-К Р-К Реч. Реч. мангуппук м в. мангупство. — У њему м&пастирски и манастирскп, -а, -5 који се односи на манастир, самостански: [се] никад није гасио његов префињени хумор, зачињен понекад неким мангуплу~ ђак, ~ живот. ком. Поп. Ј. манастирскн и манастирски прил. мангупски, -а, -о који се односи на као у манастиру; тихо, мирно. — У кући мангупе: ~ поступак. својој владао је Корнел Влаовић некако мангупскн прил. као мангуп, безобразно; по манастирски. Сек. манастирчић м дем. од манастир. — обешењачки. — Правиш скандале, понашаш се мангупски. Моск. Много је значио овај манастирчић у моме мангупство с а. особина онога ко је животу! Л-К. мангуп. б. мангупски поступци, неваљалство, мангал, -ала м и мЈЈнгала ж тур. обешењаштво, несташлук. — Твоја манметални суд у који се ставља распаљени дрвени угаљ или жар за загревање собе, јела и гупства мене веселе. Стипч. мангупче, -ета с дем. и хип. од мангуп. сл. — У оџаклији [сам затекао] лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како бисмангупчина ж и м аугм. од мангуп. — мо се . . . разгрејали мало. Нуш. [Чепрка] Знам је све вас, ђакеље и мангупчине! машицама по пепелу у мангали. Куш. Маш. мангупчић м дем. и хип. од мангуп. манган м тал. заст. справа за глачапе тканина. Рј. А. мангура ж (ген. мн. мЗнгурЈ) тур. мангав, -ана м грч. хем. метал сличан ситан турски бакарни новац; пара, новчић. гвожђу, железу. — Манган је сивобео метал, — У Женеву дођем једаред . . . без мангуре у џепу. Матош. Бога ми, ни пребијену тврд и крт. НХ. мангапин, -ина м хем. легура бакра, мангуру не бих дао за [његову] кожу. Богдан. мандал м грч. тур. пречага преко врата, мангана и никла која служи за израду елекобично дрвена, на чији се један крај ставља тричних отпорника. НХ. катанац, засотица, засун, завор, преворница. манганов, -а, -о који припада мангану: — Лагано подиже мандал, отвсри врата. ~ руда. Шант. мавгански, -а, -б који се односи на манган: мандала ж в. мандал. — Греда . . . ~ РУДа. се преко врата претегне . . . Ова греда се мангблица ж в. мангулица. »•'„ зове мандала. Маж. М.

МАНДАЛИТИ — МАНДУЛАТ мандалити, -им несврш. стављати мандал, засовницу. Бен. Рј. мандалица ж 1. дем. од мандал; мандал. — Он [је] крупном мандалицом причвршћивао врата. Шимун. 2. бот. кајсија. Сим. Реч. мандало с в. мандал. — Брава [је] зашкрипала и . . . гвоздена мандала [су] тупо зазвечала. Вуј. мавдавт м правн. в. мандатор. мбндара ж јело од масти, брашна и воде. — Од њега [брашна] се прави прга, мандара, каша. Батут; Вук Рј. Изр. тандара-мандара каже се кад се нешто не ради како треба, кад се воде празни разгоеори. — Тандара-мандара, мијесите ко бабе тијесто! Нема ту увијања, него равно на бункере. Ћоп. мавдарин, -ина м (вок. мандарине) назив за највише кинеске чиновнике у време царства. мандарива и мандаривка 1 ж тал. бот. дрво и плод мале, слатке и ароматичне поморанџе, пореклом из Кине и Јапана Скш8 пођШз. — Вани је комад окрњеног мјесеца на хоризонту као лупина мандаринке на индиго-плавој свили. Бат. мандаринка* ж жена мандарина. — Тај . . . празноглавић . . . се заљубљује у сваку мандаринку док је на власти. Нуш. мандарински, -а, -5 који се односи на мандарине: ~ мудрост. Изр. ~ ј е з и к ист. дијалекат којим су говорили дворски кругови и чиновништво у царско доба у Кини. мандаринскп прил. као мандарин, као у мандарина, достојанствено, мудро. мандаринство с звање и достојанство мандарина. — фиг. Тешко је наћи средину гдје је више утврђен култЈрни монопол и културно мандаринство. УЈ. мандат, -ата м лат. правн. 1. а. овлашћење- дато некоме да може представљати, заступати некога, радити нешто у нечије име: посланички ~ , заступнички <--'. — Контрес сматра да је потребно . . . мандат радничких савета продужити на две године. Пол. 1957. б. налог, наредба. — Нека по крал>евском мандату одмах кренем у Оптуј. Шен. 2. упутница, налог за исплату. 3. мн. подручја, територије које се налазе под старатељством неких великих сила. — [Италија је поставила захтјеве] на колонијалне мандате. ХР 1928. мандатар, -ара м пуномоћник, опуномоћеник, заступник. мандатни, -а, -5 који се односи на мандат: ~ посао. , > * , д_., _ -„ ,,

293

Изр. правн. ~ к а з н а казна која се изриче на лицу места; ~ поступак кратак парнички поступак по коме суд без расправе и саслушања доноси одлуку. мандатно прил. по налогу, по кратком поступку. — Велики број . . . угоститељских радњи и предузећа . . . мандатно [је] кажњено због нехигиЈенског пословања. Пол. 1959. мандатор м онај који даје мандат, пуномоћ, опуномоћитељ, наредбодавац. мандатски, -а, -о који се односи на мандат, мандатни. Изр. м а н д а т с к е земље (области, територије) в. мандат (3). мандблат, -ата м покр. врста колачића од ораха или бадема, мандула, бадемњак, нугат. Деан. Рј. мандблин, -ина м и мандолина ж тал. муз. ерста инструмента крушкастог облика са четири до шест пари жица, врста мале тамбуре. — Ситна мандолина пребире крај стола веселу баладу. Полић. мандолбнпст(а) м онај који свира на мандолини. мавддлински, -а, -б који се одиоси на мандолину: ~ оркестар. мандра и мавдра ж грч. 1. место и колиба где се лети музу овце, бачија. — Сећа [се] овчјега сира што га је од њега добијао . . . и данас зна где им је била мандра. Ад. 2. в. качамак. Рј. А. мандрагора ж грч. бот. врста биљке, с кореном који личи на човечју фигуру, којој се приписује чудотворна моћ, алрауна Мап<1га§ога асаиНв. Сим. Реч. мавдраћ м тал. покр. мало пристаниште, лучица. — Барка пристаје уз мандраћ неке високе и празне куле без живота. Вил. мавдраџија м чобанин, пастир на мандри. Бен. Рј. мавдрап&лук м посао мандраџије, рад на мандри, чување и мужа стоке на мандри. Бен. Рј. мандрил м зоол. врста афричког човеколиког мајмуна МапЉгШиз зрТпх. Терм. 3. мандрљати, -ам несврш. вући непажљиво; радити нешто свакојако као од беде. — Износио [је] ствари . . . полагано, јер то су ствари ХаџиЈине, не смије се с њима мандрљати. Сиј. Мандрљамо разне пјесме о отаџбини и о српству. Лал. мандула и мЗндула ж 1. бот. бадем. — Плива бујно острво као зелени врт. У њем . . . мандула расцвјетана. Брл. 2. анат. в. крајник. — Мандуле му се гноје. Крл. мандулат, -ата м покр. в. мандолат. Деан.Рј. . —».

294

МАНЕВАР — МАНИЈЕРИЗАМ

маневар, -вра м фр. 1. војн. (обично у

мн.) а. вежбе великих војних или поморских јединица у ратним вештинама. — Пук је отишао на маневре. Моск. Јутрос отац отпутовао . . . позвали га у војску на маневре. Пав. б. покрет војних јединица у рату ради извршења неког ратног задатка. — Непријатељски план се састојао у великом обухвагном маневру око ослобођене територије. Марј. Ј. 2. кретање локомотиве и вагона у станици ради састављања возова, влакова, разврставања вагона и сл.; управљање бродом (у борби и др.). — Маневар [воза] је трајао доста дуго. Пол. 1958. 3. спорт. покрет, поступак у игри (у фудбалу, ногомету, рукомету, хокеју и сл.). — Помагач је овим маневром, заправо дриблингом, пријеђен и не може се тако брзо снаћи. Хок. 4. покрет, гест, поступак (рбично ради извлачења из неке незгодне ситуације или постизања неког циља); сплетка, смицалица. — Виско учини вјешт маневар . . . и муне Барделу . . . у ребра. Мар. Царев маневар био је врло прозиран. ОП 2. Ми нисмо смјели потцијенити овај њихов политички маневар. Чол. маневарка ж жел. мања локомотива која врши маневре на станици. — За ранжирни рад у [станичном] чвору употребљавале би се дизел-маневарке. Пол.

19Ј>8.

маневарски, -5, -б који се односи на маневар, на маневре: ~ задатак, ~ метак. Изр. ~ рат војн. покретни рату којему трупе изводе операције вршећи све потребне маневре; исп. маневар (16). маневра ж в. маневар. — Беше у Пожаревцу . . . велика маневра, на којој је покојни кнез присуствовао. Јакш. Ђ. Страх је да би се [лађе] лошом маневром могле и сукобити. Нех. маневрираше с гл. им. од маневрирати.

маневроватв, -рујем несврш. в. маневрирати. — Поче маневровати и развијати се за напад на непријатељско лево крило. Лаз. М.

манеж, -ежа м и мацбжа ж фр. школа

јахања, коњаничко вежбалиште, јахаоница, јахалиште. — Као да саму себе приказује у манежи . . . она ни на један свој трик није гледала с висине ироничне. Крл. ман&кен, -ена м, манекбна и манекенка ж фр. 1. лепо грађена женска особа која приказује најновије моделе на модним ревијама. — Постаде манекен једне модне куће. Пол. 1958. 2. а. кројачка лутка за пробање одела и за излагање одеће у излозима. б. лутка с покретним удовима, коју употребљавају уметници за скицирање људских поза.

манжета и манждтна ж фр. = ман-

шета и маншетна посувраћени доњи део рукава кошуље или блузе који се обично закопчаеа; доњи посувраћени део на ногавицама панталона, хлача. — Манжета на ногавици [панталонај сме да додирује ципеле, а не и да их брише. Пол. 1959. [Шака] је излазила из уштиркане светло изглачане манжетне. Чипл. мани прид. непром. тур. у изразу: бити коме ~ завидети. — Нико њима мани не бијаше. НПХ. манија ж грч. мед. а. болесно психичко стање које се састоји у занесености једном идејом: ~ величине, ~ гоњења. — Стражмештру [се] периодично манија женидбе опет у главу завртјела. Јурк. Каква ти је, врага, та манија клета да душмане ствараш. Дим. б. болесна страст, занос за нечим. — Ана Марија је . . . патила од маније претеране чистоће. Андр. И. Завладала је манија за богаћењем и жеђ за уживањима. Скерл.

ман&јак и манијак м фр. онај који пати од какве маније, суманут човек, чудак, маневрирати, -бврирам несврш. = особењак. — Експертиза лијечника настојала маневрисати вршити, изводити маневар, нам је доказати да оптуженик није при здравој памети и да је манијак. Л-К. Манијак маневре. — Локомотива [је] маневрирала у штедњи и рачунању, није хтео да држи с гарнитуром спаваћих вагона. Крл. Треба помоћника ни писаре. Андр. И. знати . . . како ваља маневрирати да противник дође у ћорсокак. Шах 2. Мсшијакалан, -лна, -лно е. манијачки. — [Он га је] у слијепом и манијакалном ман&врисање с гл. им. од манеерисати. нападу ћушио. Крл. ман&врисати, -ишем несврш. = маневмМнијакално прил. в. манијачки. — рирати. — Ови масиви само отежавају Сатник је манијакално завапио. Крл. наш положај, јер не можемо маневрисати. манијачки, -5, -б који се односи на маниДед. В. На . . . станици маневрисале су јаке, лудачки. — Историја ће по своме. локомотиве. Десн. Глува и слепа за свако дело које није маниман^врист(а) м онај који врши, изводи јачко и крволочно. Ћос. Д. манееар (2). — Маневриста . . . је у току манвјачки прил. као манијак, лудачки. 24 сата изманевровао 40 возова. Лапч. — То мало хране тешко се набавља . . . маневртите с место где се врши манееар. манијачки штеди. Андр. И. Р-К Реч. манијерјкзам, -зма м в. маниршам. — маневровање с гл. им. од маневровати. Својим манијеризмом и претераним опти-

МАНИКЕР — МАНИСАЊЕ мизмом, Марковић је можда најмање реалист. Скерл. ман&кер, -бра м = маникир (1) онај који се бави маникирским занатом. манбкерка ж = маникирка женска особа маникер. маникерски, -а, -б који се односи на маникере. ман&кир, -ира м 1. = маникер. 2. маникирање. 3. прибор за маникирање. маникнрање с гл. им. од маникирати. маникиратп, -икирам несврш. неговати руке а нарочито нокте. ман&кирка ж = маникерка. ман&кирски, -а, -б који се односи на маникир и на маникирање: ~ прибор. маннкура ж фр. нарочита нега руку и ноката. манибка и манибка ж порт. бот. тропска биљка чији одебљали корен садржи много скроба од кога се прави хлеб, крух Машћо1 шШззппа. Сим. Реч. ман&пул м лат. 1. део мисног руха католичких свештеника, који се носи преко подлактице, наручник. — Додадс манипул, па штолу, па казулу. Торд. 2. ист. јединица староримске војске. — Пјешадија се у легији дијелила на мање јединице, манипуле. Пов. 1. манипулант м лат. 1. руковалац. — Савковић, главни манипулант и душа целог радилишта . . . није синоћ могао дуго да заспи. Пол. 1950. 2. нижи службеник у неким надлештвима или предузећима. — Мита је био манипулант на станици, премештао је вагоне са колосека на колосек. Рист. Јавите се манипуланту у канцеларију, па нека вам даде нов [мундир]. Матош. 3. приправник за капетана на речним бродовима. Кл. Рј. манипулантица и манипуланткиња ж женска особа манипулант. манипулантски, -а, -о који се односи на манипуланте и манипулацију. манипулативац, -вца м в. манипулант (2). Кл. Рј. мЗнипулативни, -а, -б који врши дужност манипуланта. — Могао је давно . . . бити манипулативни чиновник негдје у провинцији. Крл. мЗннпулативно прил. за манипулисање. — Ово [је] једно од подручја на северном Јадрану које има највеће могућности за изградњу манипулативно способне обале. Пол. 1958. манипулатор м в. манипулант. манипулација ж лат. 1. руковање, управлање чиме, пословат, поступак. —

295

Кадет . . . се приликом те манипулације смјешкао . . . мученички. Јонке. Постоје извесне резерве . . . које би се могле користити побољшањем манипулације и промета пољопривредних производа. Пол. 1957. 2. фиг. превара, смицалица, подвала. — Читава манипулација око издавања формалних лекарских уверења изнета је са изврсним познавањем ове врсте корупције. Глиг. Изр.

шумска

.—• установа која руко-

води експлоатацијом шума. манипулирање с гл. им. од манипулирати. манипулирати, -улирам несврш. = манипулисати руковати, управљати чиме. — Ја сам већ показао да разумијем изврсно с новцима манипулирати. Ков. А. манипулиса&е с гл. им. од манипулисати. манипулисати, -ишем несврш. = манипулирати. — Он је руковао складиштем материјала за све радионице . . . Водио је књиге и манипулисао како је хтио. Чол. манир, -ира м и манира ж фр. 1. а. начин рада; поступак. — Модеран рат треба да се води модерно, а не средовјечним манирама! Крл. б. начин обликовања уметничког дела; стил. — Слике [су му] махом рађене у Рембрантову маниру, пуне сенки и јаких светлосних контраста. Нед. Трећа [комедија] . . . стоји донекле ближе манири сувремене плаутовске талијанске комедије. Водн. 2. (обично у мн.) начин живота, спољашње, вањске форме понашања, опхођења, држања. — Тетка Дока . . . била је . . . мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком. Срем. Лице му је интелигентно, манире пријатне. Вел. 3. усиљено, извештачено подражавање, опонашање узора, изеештаченост. — Има у њеном . . . стилу каткад реторике и манира. Грол. Радило [се] тек о празној манири гдје се, као иза кулиса, сакривала биједа. П 1939. манир&зам, -зма м фр. извештаченост, усиљеност у уметности; слепо подражаеање, опонашање узора. ман&риран и ман&рисан, -а, -о извештачен, неприродан; којије прешао у манир. — Манирирану учтивост има од младих дана. Уј. Једним помало манирисаним поступком он обично отпочне своју приповетку из једног животног тренутка главног јунака. Михиз. манбрист(а) м уметник који ради по маниру, у духу маниризма. — Сликарском га је занату . . . учио Карел ван Мандер, онај очајан и досадан манириста. Бат. маннрбстички, -а, -б који се односи на маниризам, који има карактер маниризма. малисање с гл. им. од магшсати, ^ * 1

296

МАНИСАТИ — МАНСАРДСКИ

маннсати, -ишбм несврш. (кога, коме или чему) налазити мане, кудити (нешто). — Залуду им [женама] што нас манишу и куде: хоће, богме, десет шамија да буде на једну шубару. Стан. Пошто у Француској не видје ништа што би одговарало тим осебујним назорима, манише јој-неправедно сваком приликом. Матош. манистра ж стаклено или корално зрно што се носи нанизано на конац као накит; ђинђува. — Једном јој прсла ниска манистре око рллке, те се просуо онај ситнеж. Вукић. маннт в. махнит. манит- в. махнит-. маиић, -а и манић, -ића м зоол. врста речне рибе граблитце 1х«а 1<Ла. — Опрезно прими тањур с јухом од манића. Крањч. Стј. Манић . . . се најуспешније лови на живу рибицу. Пол. 1958. манифактура ж е. мануфактура. манифактурни, -3, -б в. мануфактурш: ~ помоћник. мбнифест и ман&фест м лат. писмени проглас врховне власти народу о догађају од изузетне важности; писмени проглас политичке партије, друштвене оргатзације и сл. који има карактер програма: ~ Комунистичке партије, <~ мира. ман&фестан, -тна, -тно видљив, очит, јасан. — Он је то [револуционарј, врло јако и врло изразито, ва манифестан начин. Михиз. маниф&стант м онај који манифестује; учесник у манифестацији. маниф&станткиња ж женска особа машфестант. манифестацнја ж лат. л.јаено изражавапе одобравања или осуде неког чина, поступка и сл. — А они су ликовали, приређивали манифестације. Десн. 6. израз, испоља«ање чега. — Стрељачка натјецања су манифестација . . . масовности и квалитета стријелаца у одређеном моменту. Стр. Мрзеле [су] сваку манифестацију лепоте женског тела. Петр. В. мЗнифестацнбни, -3, -б који се односи на манифестацију: ~ збор. манифестбрати, -бстбрЗм и манбфестовати, -тујгм сврш. и несврш. учествовати, суделовати у манифестацијама; јавно изразити, изражавати, очитовати своје расположење, политинко мишљење и сл. — Примирје у Слобозији је први акт где је Русија манифестовала своју заштиту над Србијом. Гавр. ~ се изразшш се, изражавати се, показ(ив)ати се. — Сазнаае се те глупости манифестира у једној тужној симболици. Крл. Јединственост и воља народа сјајно

су се манифестирали особито у часу капитулације фашистичке Италије. Ч-М. манДфестно прил. јавно, видно, очито. — Порицати тај осјећај било би и сувише смионо, јер је манифестно присутан у свим ллшским мислима и поступцима. Лит. 1957. манихеАзам, -зма м = манихејство хришћанска ?'е*>ес, дуалистичко учење персијског јеретика Манеса. манихбјац, -ејца м присталица манихеизма. манАхејски, -5, -б који се односи на жтихејце: ~ секта. маннхбјство с = манихеизам. мЗница ж покр. колчак (5), муф. Деан. Рј. мавкатв,

-8м

несврш.

в.

мањкати.

манпихер м в. манлихерица. — Дедер, па ћу и ја испробати овај манлихер. Ћоп. манлихерица и манлвхерка ж врста војничке пушке (по имену конструктора Манлихера). — Рана га је на десном рамену пекла под ремењем телећака и манлихерице. Крл. Једном приликом је из војничке манлихерке побио неких 200 . . . звериша. Јое. Ј. манљив, -а, -о који има мана, недостатака. — Видно манљиве [шљиве] могу се издвојити. Тод. Изр. бити *-> на нешто разг. лако оболевати од нечега, лако добивати какву болест. манљивац, -Евца м онај који има мана, недостатака. Р-К Реч. манљивост, -ости ж особина онога који је манљив и онога што је манљиво, мане, недостаци. манов, -бва м махнит чоеек. — Сачувао те бог . . . пса гарова и Турчина мавова. Вук. мановра ж тал. покр. в. маневар. — Страх је да би се [лађе] лошом мановром могле и сукобити. Новак. манометар и манометар, -тра м грч. физ. спраеа за мерење притиска ваздуха, зрака, паре или гасоеа у затвореном простору. маном&трички, -а3 -б који се односи на манометар. мансарда ж фр. поткровље, стан у поткровљу. — Можда [је] најбоље . . . високо на мансгфди . . . очекивати заласке сунца. Уј. То је била . . . старовремска кућица са мансардом. Андр. И. мансардни и мансардскн, -а, -б који се односи на мансарду: ~ соба. «,** «*-ч^

МАНТАВИЦА — МАЊ мантавица ж заст. несеестица, вртвглавица. — У мантавици. . . и очи ти боде црна слика турства. Павл. мантала ж покр. густ пекмез од брашна куваног у м&сту, шири, кумпет. — Дава му на тањурићу . . . бокун мантале. Војн. мантати се, -ам се несврш. осећати несвестицу, вртети се. — У глави ти се мантало кад си ме пустио. Сим. мантел м тал. е. мантил. — Господа скидоше са себе мантеле. Ћип. Скочи по мантел. Кол. мантија ж грч. 1. свештеничка хаљина као свакоднеено одело. — Под својом дугачком мантијом [бијаше] зачудо окретан. Шен. Оно што ме највише може усрећити, то је мантија калуђера. Сек. 2. фиг. свештенички сталеж, сеештенство. — Држава [се] вратила на своју најстарију форму, на . . . господство сабље и мантије. КР 1924. Изр. свући мантију разг. напустити евештеничко звање. мантАЈаш, -аша м онај који носи манМију. — Нијесам ја »господин«! . . . Господа су: сабљаиш, мантијаши . . . и друге изјелице. Срем. Прати их . . . старији клерик или какав други мантијаш. Пав,. мантбјашки, -И, -5 који се односи на мантијаше. мантика ж грч. врачарска ввштина, врачање, гатање. — С фатализмом стоичким спаја се мантика, прорицање будућности из неких знакова. Баз. мантил, -ила м нем. = мантл горњи капут, лаки огртач, плашт. — У колима Су ссделе . . . девојке у једнаким сивим мантилима од лаке свиле. Андр. И. Навуче бијели мантил, опере руке . . . Десн. мант&ла ж в. манпшља. — Чудно начипкана мантила летјела [је] за њом попут крељути. Шен. мантило с заст. в. мамурлук. — Опет незаситник пије да мантило у глави разбије. Март. мант&ља ж шп. марама (рбично од чипака) коју Шпањолке носе огрнуту попут вела преко главе и леђа. — Под свиленом сам мантиљом наслућивао витак стас. Шкреб. мантинбла ж фр. пресвлака на билијарском столу. — Двије се сударене кугле замршено разилазе, круже, плешу као кадрилу, па се опет скупљају у угловима мантинела. Божић. манти&ада ж тал. етн. покр. сшрка о пиру или свадби, исклучиво уз сопиле. ЕЛЗ. мантДса ж лат. мат. део логаритма после децималног зареза. мантл м нем. = мантил. — Коњаници . . . у чипкама брокатаи мантли. Крл.

297

манто, -6а м фр. в. мантил. — Госпођа Марта мрзи свој манто на каро, али већ седам година га носи. Петр. В. мант&рос м заст. в. мантија. — Света браћа обукоше црне манторосе . . . и одоше у храм. М 1867. Живеле камилавке и мантороси! Шапч. мануал, -ала м лат. 1. приручна књига, бележница, приручник; дневник, подсетник. 2. муз. дирке, клаеијатура на оргуљама и цимбалу. — Имали смо утисак . . . да није увек постигнута апсолутна ритмичка симултаност измсђу педала и мануала. Пол. 1958. мануалац, -лца м в. мануелац. — Баш такви мануалци створили [су] . . . народну пјесму и пословицу. Шим. С. манублац, -лца м лат. физички радник; супр. интелектуалац. мЗнуелнп, -5, -б који ради рукама, који све ради руком, физички; супр. инте-

лектуални: ~ рад, ~ радник.

мЗпуелно прил. руком, ручно; физички. — У свакој ствари изналазио страну која има да се уреди практично и мануелно. Десн. мапускрипт м лат. рукопис (рбично агремљен за штампу); стари рукопис. манут, -а, -о луд; исп. махнит. — Морала [би] повести кући човјека манута и јадца. Бег. манути (се) в. махнупги (се).

мануфактура ж лат. фр. 1. а. оно

шпго је руком израђено, нарочишо шкана и плешена роба, рукотворина; ручна израда. — Стројеви побјеђују мануфактуру. Крл. б. тканине, плетена роба. — Прогура се до тезге, где се продавала мануфактура. Моск. в. продаеница такве робе. 2. индустријска прерада памука и вуне, текстилна индустрија. — Мануфактура почела је да истискује занате. Марк. Св. 3. облик крупне производње заснован на подели рада. мануфактурист(а) м онај који продаје мануфактуру (1), мануфактурну робу.

мануфактурни и мЗнуфактурни, -а,

-б који се односи на мануфактуру: ~ производња, ~ роба. мМнџа и манџа ж тал. покр. (често ир.). јело, храна. — Твоје масло моју манџу не слади. Н. посл. Вук. Свакојаке сам »манџе« за времс рата пио и јео. Јак. м а н ш е т а и манш&тна ж фр. = манжета и манжетна. — Потегао [је] малко увис маншету и погледао на уру. Бег. Ови нови [трговци су] са маншетнама које мењају свакога дана! Срем. м8н> везн. (најчешће са: ако, да) осим, сем, само, ако. — Страже су јаке. Не могу

298

1

МАЊА — МАО

проћи, мањ ако су муве или мрави. Вес. мЗњити, -им несврш. покр. откидати Он се од куће ни не миче, ман> да га сама заперке на виновој лози. И-Б Рј. баба Ружа куда пошље. Вел. м&шити, мањим несврш. чинити да 1 мЗња ж «. роса. Р-К Реч. нешто постаје мање, умањивати, смањива2 мања ж покр. место међу обрвама које ти. — Ране задобивене у боју не мање се набере кад се човек љути или кад дубоко част, него је већају. Вел. Почео да губи, размишља; исп. повије. — Пуче пушка из и што даље, то се 'рпа [злата] све више зеленог луга и погоди Фејзу момче младо, мањила и ташила. Цар Е. међу очи гдје мању саставља. НПХ. —' се постајати маљи, умањивати се, ман>а ж покр. хип. од мајка. Рј. А. смањивати се. мањнчав, -а3 -о 1. покварен, оштећен, мања ж покр. в. мањак Џ). Вук Рј. кваран. Вук Рј. 2. тдовољан, мањкав. — мањак, -њка м (мн. мањци и мањко- Живи стил присподобити је са живом вови) 1. оно што мањка, недостаје, недостатак, дом. Присподоба ипак мањичава. Шим. С. дефицит. — Кад се сазнало за мањак у мЗш>кав и мањкав, -а, -о коме нешто благајни ? Кум. Мањак . . . би се покрио разрезом опћинског приреза. Обз. 1932. недостаје, непотпун, недовољан, оскудан. — Поради мањкавих података остала би јеОсетио се мањак светлости за читава два 'вата. Дав. 2. мушко дете још недорасло, дина фантазија којом је могао притећи у помоћ. Новак. Из гимназије [је] изнио малишан; патуљак. — За њу сам брЛ све врло мањкаво знање. Шов. дивље јагоде и суноврате. За н>у! — А што ћете! . . . Мањак — кб мањак! Војн. ма&к&вање с гл. им. од мањкавати. 3. зоол. в. манић. Рј. А. машкавати, мањкавам несврш. према Изр. ићи на, мањак смањивати се, мањкати (2). опадати. — Месец иде на мањак. Вук Рј. мЗакавбст и мањкавбст, -ости ж Печеница . . . свакога дана иде на мањак. особина онога који је мањкав и онога што Срем. м&в& и мЗње прил. 1. комп. од мало. је мањкаво, недостатак; мана. — Радо је 2. мат. израз и ознака (—) за рачунску рад- констатирао њихове погрешке и мањкавости. Бег. њу одузимања, минус. ман>кан>е и мањкање с гл. им. од Изр. једну мање ћути, шути, умукни, мањкати. не говори више; м а њ е - в и ш е , више-мање готово, скоро. — Људи су бјежали у пусмЗњкати и мањкати, -бм тал. 1. нетињу гдје је смрт била мање-више сисврш. не бити довољно, недостајати. — И гурна. Андр. И. с трговином било невоље: роба истеклаЈ а новца мањкало. Леск. Ј. Трговцима и м а ш е ж , -4жа м в. манеж. предузимачима не мањка. Радул. 2. сврш. м а а е њ е с гл. им. од м&њшпи. црћи, липсати, пропасти (обично о животимашерка ж метална посуда у коју војњама). — Замислио се [Ненад] . . . као ници примају дневне оброке, порција. — да му мањкало најваљастије говече. Ад. Пролазили су војници . . . носећи велике Човек брзо оздравио, али псето мањкало мањерке у које су примали храну за своју је. Нед. десетину. Јак. ман»о, -а и -е м «. маљеница (7). — Један мЗв>и, -а, -е комп. од мали и мален. мањо — вјесник преда њ нагло стигну. Наз. мањ&на ж а. мањи број, мањи део неке мањбка ж бот. «. маниока. Бен. Рј. целине, мала количина. — У неким позиција.ча може се и с мањином пјешака намбшур м зоол. врста рибе баигиз 1асеПа. ступати против противникове мајоритетне Бен. Рј. формације. Шах 2. б. они којих је мање мањурица ж лат. цркв. кат. она која при гласапу; супр. већина. — Већина је носи калуђеричко, редовничко одело а не могла извршити верификацију без мањи- живи у самостану. — Дружи се са добрим не. Јов. С. бројем колудрица и мањурица свих боја. Кал. Изр. национална, народва ~ в. м8н>уш ж зб. покр. ситна стока; жинародност (2а), скугшна становника која се у национално-етничком погледу разликује од вина. — Дјеца [су] за свињама, за гускама, за паткама и за осталом мањуши. Павл. главне народне масе у једној националној машушан, -шна, -шно в. мајушан. — држави; остати у мањини изгубити на Валентинус незадовољан мањушном Босном гласању, не добити довољан број гласова пође у већу Бугарску. Павл. приликом гласања. мањински, -а, -5 који се односи на мамзо, мбла, мЗло заст. в. мали. — У нмну, који се односи на националну манмну: тијелу је Санчо Панза мао, ал' велик ју~ питање, ~ права. . -, * _». ^ нак, чуда невиђена! Вел. дау-;**

МАОВИНА — МАРАТОН маовина «. маховина. мапа ж лат. 1. а. географска, земљописна карта; карта, план {поседа, имања и сл.). — Заустављао се пред мапом Европе на зиду. Мар. Морало [би] у варошкој мапи записано бити да је [шљива] ваша. Шен. Властели мапе грунтовне би рисао. Марк. Ф. б. слик. скуп цртежа. — У тих неколико графичких мапа он прича о опћељудском животу. КХ 1936. 2. корице или торба за списе или цртеже. — Лист са записаним роковима заборавио [је] у кожној мапи. Ћос. Б. мар х м (лок. мбру) пажња, интересовање; расположене, брига, хајање; труд, марљивост, брижљивост. — Сав свој мар и напор посветих ономе говору. Ков. А. Мрвошу није мар ни за цара . . . ни за шумара. Куш. Техника, то је стечена особина, нешто што се . . . може да присвоји маром. Цар М. мар а везн. а, али. Р-К Реч. мара ж зоол. в. бубамара. — Пударице маре тражиле [су] нешто по шегову лицу. Бен. Изр. златна ~ зоол. врста бубе СеСоша аига:а. Деан. Рј. м&рабу, -а м ар. 1. зоол. врста птице снажна кљуна и голог врата са кожнатом кесом из пор. великих тропскпх рода 1лр1орШи$ сгитешГегив. Терм. 4. — Ђаволи дјеца . . . нашла велику сличност између учитеља и неке птице којој је име марабу. Јурк. 2. украс од перја марабуа (кашкад у апгрибутској служби). — [Мајка] је појурила . . . у . . . шлафроку оивиченом белим марабуом. Вучо. Излази једна сједокоса дама с марабу огрлицом. Крл. мараван, -4на м еино које се узмутило и почело да се квари. — Парон-Марко донесе врч »маравана«. Наз. мЗрагриж м бот. покр. в. смиље. — Са увале прострујало дахом марагрижа, куша и руја. Цар Е. Мирис . . . вода узвинуо се . . . и помијешао с . . . прокађеним воњем свијетлога марагрижа и тамних смрека. Кум. марагун, -уна м покр. в. марангун. — Кад . . . завиримо у крчму, а оно све сами марагуни (столари, тишлери) седе. Нен. Љ. мЗраз м тур. заст. бољка, унутрашња болест, немоћ. Вук Рј. маразам, -зма м грч. мед. шнемоглост, немоћ, изнуреност (од дуге болести или од старости). — Цјелокупни наш живог гине у маразму, викао је Иван Аркадијевић. Цар Б. мЗразан, -зна, -зно покр. пун мараза, болести, болештина. — И код нас липсу-

299

ју листом . . . Да л' што је цела година некако маразна? Рад. Д. маразлук м покр. болест. — Тај маразлук му је прошао, и то је давно било. Радул. маразматичан, -чна3 -чно немоћан, болестан. — Папе још увијек маразматичном упорношћу остају код те идеје [да буду врховни владари свега света], која сс сабласно ужљебила у њихов мозак. Арх. 1953. марама ж (ген. мн. мар5ма) тур. четвртаст комад тканине разне величине за разне потребе (за покривање или украшавање глаее, врата, за брисање лица), рубац. — Главу јој застирала шарена марама. Шен. Извади из џепа . . . мараму и обриса њоме ознојено чело. Ранк. марамица ж 1. дем. од марама, џепна марама, рупчић. 2. анат. опна која облаже плућа или обухвата црева: плућна ~ , трбушна —. марамка ж покр. в. марамица (7). — Зној ју [је] пробио, она га присуши марамком. Торд. марамче, -ета с (супл. марамчићи) дем. од марама. — Ене де . . . везени марамчићи! Ранк. марамчина ж аугм. и пеј. од марама. маран, -рна, -рно и маран, мЗрна, мбрно (одр. марнВ, -а, -б) који је пун мара, марљив, брижљив, пажљив. — Маран свијег жури у све четир стране. Вел. На плавкастом омоту . . . била је марним рукописом исписана његова адреса. Мар. маран, -ана м шп. ист. Јеврејин или Мавар који се од спграха пред инквизицијом у Шпанији покрспшо. МБП. марангун, -уна м тал. покр. в. дрводеља. — Ах, не . . . у кућу . . . марангуна да одведе кћер складнога пучана! Војн. мараска ж тал. врста приморске вишње Ргшшз тагазса. — Наша мараска је тек после рата поново добила праву вредност на светском тржишту. Пол. 1958. мараскин, -ина и мараскино м ликер од мараске. мЗрат, -рта м покр. март, ожујак. Деан. Рј.

маратбн, -бна и маратон м грч. спорт.

најдужа тркачка дисциплина (42 км и 195 м, названа по грчком селу Маратону, одакле је гласник трчао у Атину да јат о победи над Персијанцима). — Наш најбољи дугопругаш [Михалић] се одлучио за најдужу пругу . . . Прешао је на маратон. Б 1958.

Изр. пливачки ~ иајдужа пливачка дисциплина. _, -к:-

300

МАРАТОНАЦ — МАРИНАТ

маратбнац, -нца м учесник у маратону. — Атина данас ипак није Мека маратонаца. Б 1958. маратбнски и мбратонски, -а, -б који се односи на маратон и на маратонце: ~ трка. марац, марца и мбрач, марча м покр. март, ожујак. Вук Рј. — На вратила о марчу јашемо, договоре кријући чинимо. Њег. марашка ж в. мараска. Бен. Рј. мараштина ж агр. покр. врста винове лозе бела грожђа; вино од мараштине. — У конобама су бачве с благом мараштином. Вј. 1960. марва ж зб. 1. четеороножне домаће жиеотиње (изузев паса и мачака), стока: крупна ~ , ситна ~ , теглећа, возна ~ , рогата ~ . — Дотерала марву с пашс из аде. Ад. Звонар и звонарица ујармили марву. Гор. 2. фиг. погрд. (о човеку). — Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. Нуш. Простак! Магарац! Рогата марва! почс грдити . . . барун. Франг. Изр. ићи за марвом чувати стоку.

маргетап, -ана м нем. човек који путује с војском и носи јој за продаЈу јело и пиће, кантинер. Вук Рј. маргипа и маргина ж лат. неисписана, бела ивица, руб штампаног или писаног листа. — Исписао [је] десет листова . . . без прореда и маргина од краја до краја странице. Дав. Допустите ми да вам прочитам што је написано на маргини. Крл. марг&шпшје ж мн. забелешке исписаш на маргинама. — Наравно! Све саме маргиналије! А неке још и тинтом! Бег. маргинални, -а3 -б који се односи на маргине. — Издање »Планина« имаде много маргиналних биљежака. Водн. марела и марбла ж нем. агр. 1. врста крупних вишања. 2. кајсија. Рј. А. мар&шца и мар&шца ж дем. од марела; кајсија. Рј. А. марена ж тал. пиће од вишњева сока. Кл. Рј. маренго м тамна тканина са сивкасто белим преливом (каткад у атрибутској служби). — Навукао је свој маренго капут. Вучо. марецда ж тал. покр. доручак, ужина. марв&ни, -а, -б који се одноои на марву, — Носио [је] крто са »марсндом«. Бее. Хтесточни: ~ пијаца, ~ трговац. ли смо да за маренду наловимо мало каИзр. ~ л е к а р ветеринар. њаца и арбуна. НИН 1959. марвински, -а, -б марвени. марбндатн, -ам несврш. покр. доручмарвкнче, -ета с једно грло марве, стокоеати, ужинати. ке. — Убију или изране чије марвинче у марење с гл. им. од марити. квару. Торд. Марвинче . . . се забило у маребграф м лат.-грч. аутоматска хлад, па дахће као јазавац од врућине. Вес. спраеа за бележење дизања и спуштања марвиште с место где се продаје марва, морске воде, плиме и осеке. марвена, сточна пијаца. — И на марвишту мЗржа ж фр. 1. разлика између купоо Краљеву бит ће марва у великој мјери вне и продајне цене, провизија; разлика изпретежнија. Ков. А. међу највишег и најнижег курса на берзи. марвогбјац, -јца м онај који одгаја — Издавачи имају на производну цену марву, сточар. — То је марвогојац досодређену маржу и што је књига скупља ловно. Крл. она је већа. Б 1958. 2. све оно што се даје марвбгојски, -а, -б који се односи на да би мера била потпуна (нпр. маржа на пакоеање). Кл. Рј. марвогојце, сточарски: ~ задруга. мЗријаш м 1. в. марјаш. — Пружи им марвогојство с одгајање марве, сточармаријаш да купе ораха. Ћор. 2. игра карата. ство. — Повећање производње у свим гранама — марвогојство, ратарство, кућни — Метни на стол карте за маријаш. Шен. обрт — оспособило је људску радну снагу марин, -ина м тал. покр. морнар. — да производи више. Ант. 1. Обалом тугује пјесма и зове драгог маримаргарета и маргар^та ж бот. крана. Ћоп, суљак. марина ж тал. 1. војн. морнарица. — Мој отац је служио у марини и путовао Маргар^тнше с католички празник, дан свете Маргарете, који се прославља 20. VII. много. Петр. Р. 2. слик. слика која пред— На Маргаретиње је у Бакру црквени ставља море, морски предео и сл. — Највећу је популарност постигао Црнчић свогод. Нех. маргарвв, -ина м фр. вештачко масло јим маринама. Баб. маринада ж и мар&нат, -ата м тал. начињено од говеђег лоја, свињске масти, кув. усољена риба у куваном сирћету, оџту, биљних и рибљих уља или само од биљних са зачинима, саламура, пац; на посебан намасти.

МАРИНАЦ — МАРЈАШ чин са зачинима приређено хладно јело од риба. марнпац, -нца м онај који служи у марини, морнар. — Крај чамца су . . . стајала два мала маринца са великим црвеним ћубама на округлим капама. Ћос. Б. маринер м нем. морнар. маринерски, -а, -5 који се односи на маринере, морнарски: ~ униформа. марин&зам, -зма м књиж. китњаст и извештачен песнички стил у 17. ст. (по италијанском песнику Маринију). маринирање с гл. им. од маринирати. маринирати, -Анирам сврш. и несврш. кув. конзервирати на уљу испржену рибу стављањем у кувано сирће, оцат са разним зачинима; ставшпи, стављати у маринат, у саламуру. — [Рибу] чувају . . . маринирају је. Батут. марАнист(а) м 1. књиж. присталица маринизма у књижевности. — И код Бунића има . . . доста литерарних одјека из . . . Марина и мариниста. Комб. 2. слик. сликар који слика морске пејзаже; исп. марина (2). — И ту постаје Црнчић први наш мариниста, неограничени господар хрватског чакавског мора. Матош. маринАстички, -а, -б који се односи на маринизам и маринисте. — У свом стиху Гундулић има многе маринистичке црте: воли шаренило, бујност израза, поредбе. Барац. марински, -а, -о који се односи на марину, морнарски, морнарички: ~ одора, — униформа. маринскоплав, -а, -о који је боје плаве као море. Мариње с покр. (обично ијек. Свијетло ~ ) католички празник, који се празнује 2. II, Свијећница, Сретење. марињски, -а, -б који се односи на Мариње. — Умро Кузма с марињском свијећом у руци. Торд. марпонета ж фр. 1. лугпка која се покреће помоћу конца или окице и игра у позоришгпу, казалиштпу лутака. — Све се покорничке главе подигле одједном, као главе марионета кад се повуче узица. Мар. 2. фиг. особа која је слепо оруђе у туђим рукама, којом други управља, која нема своју вољу и своја начела. — Слепа послушност, тупа ограниченост, прибавили су му надимак »Пилиграп« и створили од њега комичну сеоску марионету. Глиг. мариднетски, -а, -б који се односи на марионете: ~ позориште5 казалиште, ~ држава, ~ влада.

301

мбрити, -тл несврш. покр. грејати. — Типограф прича, марећи руке. Ђон. марпти, марим несврш. (обично негативно) 1. (за кога, за што) обраћати пажњу на кога, што, еолети, бринути се, хајати. — Гроф Славомир није марио за починак. Том. Слабо је ко код нас и чуо и марио за тај свијет кога више нема. Ћоп. 2. а. (некога, нешто) осећапги наклоносгп према коме, чему, бити склон, волети; желети, хтети. — Мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили. Лаз. II. Није марио . . . те каљаве слике. Матош. Зар ја не бих марио бити учен правник или конзул? Уск. б. жалити. — Не бих марио погинути, ако само моја домовина . . . слободна буде! Шен. Не марим сто дуката да потрошим. Дом. 3. требати, морати. — Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је. Ћип. Изр. марим ја баш ме брига, свеједно ми је, шта ме се тиче; не мари (ништа), шта то мари свеједно, није важно. ~ се уз. повр. в. марити (2а). — Називали су3 истина, бога један другом, здравили се и говорили један с другим; али ко је само очи имао, видео би како се не маре. Вес. мар&тимни, маритимнн и мар&тимски, -а, -5 лат. који се односи на море и поморство, поморски; приморски: ~ држава, ~ зона, маритимска веза, ~ положај. МЗрнца ж име реке која протиче кроз Бугарску, Грчку и Турску.

Изр. бацити у мутну Марицу уза-

лудно трошиши, расипати; н о с и , однела мутна ~ пропада, пропало је бескорисно, унеповрат. мЗрнца ж назив за полицијска кола за превоз затвореника (најчешће полшпичких) у бившој Југославији. — Нешто после 12 часова »марица« је кренула носећи доктора Мишовића према истражном затвору. Пол. 1959. Псовао је кад су га стрпали у марицу. Дав. марАфет м тур. в. марифетлук. — У свијету је марифет, а ми за ништа не знамо. Маж. М. Сулејман Кока . . . умио је бољи марифет измислит. Миљ. марифетлук м тур. вештина, мајсторија, лукавштина, лукавост; подвала, шала, обешењаштво. — Марифетлук је извући се из ове напасти у коју смо ни криви ни дужни запали. Андр. И. Да си га само видјела какве је марифетлуке изводио! Десн. марјаш м маџ. а. некадашњи ситан угарски и турски новац. — Гдје марјаши звече, филозофи муче. Вел. б. ситан ковани српски нобац од пет пара. — Извади бакреки марјаш и спусти га на икону. Ранк. в. си-

302

МАРЈАШКИ — МАРЉИВ

тан новац уопште. — Скупљам марјаше, кућицу себи да склепам. Ћос. Д. Изр. без марјаша (бити, о с т а в и т и , остати) без новца, без пара, без цједне паре, без ичега; не в р е д е т и марјаша не вредети ништа; не дати (ни) марјаша не дати ништа. марјашки, -а, -о који се односи на марјаш, петгшрачки. Р-К Реч. мЗрка и м а р к а ж фр.-нем. 1. поштански или таксени знак, белег с неким ликом или сликом чега другог и бројном ознаком вредности, који се лепи на писма или на акта: поштанска ~ , таксена ~ . — Види [дечак] . . . у мислима . . . право писмо . . . са маркама, поштанским жиговима. Андр. И. 2. а. фабрички жиг, знак, ознака под којим фабрика, творница, предузеће производи неку врсту робе. — Коњак је најбоље марке. Вин. Појављивале [су се] разне марке аутомобила. Аут. фиг. обележје, ознака, потпис. — Приповетке су се тада тражиле, и са марком једног писца, као што је био Јакшић, нарочито су добро ишле. Скерл. б. белег који пас носи око врата, липгар. — Псето без . . . марке ипак не смије да преступи праг нашег главног . . . града. Крл. 3. немачка и финска новчана јединица. 4. ист. граница, крајина; у средњовековној Немачкој погранично или административно подручје. — За сигурност границе оснује аварску или источну марку. Пов. 2. маркантан, -тна, -тно фр. који пада у очи, упадљив, изразит; који се одликује; истакнут, значајан, еажан: ~ црта, ~ појава, ~ лице, ~ тип. — Бјелински види у Гогољу највећег и најмаркантнијег представника руске прозе. Шов. маркантно прил. на маркантан начин, упадљиво. — Ни сама дјеца нису их зближавала . . . него их управо још маркантније растављала. Коз. Ј. маркантност, -ости ж особина онога који је маркантан и онога штоје маркантно. — Восмибратов . . . добио је у Спаићевој интерпретацији своју маркантност као лик. Сте. 1948. маркарница ж штампарија, радионица за израду марака (поштанских и таксених). маркација ж маркирање, обележавање (пута> правца), ознака. — Изнад катуна . . . је маркација залазила у густе клекове. Бар. м а р к г р а ф и м а р к г р о ф м нем. ист. кнез који је управљао марком {4). маркез, -<5за м заст. в. маркиз. маркер, -бра м нем. онај који ставља марку, знак, који нешто маркира, обележава (изношење пића и јела у ресторану, поготке у билијару и др.). — Дакле, ти си могао

бити маркер у Америци, а то је посао који доноси паре. Мат. Постави пирамиду! — обрати се [Стјепан] маркеру. Крањч. Стј. маркет&ндер м нем.-тал. војни кантинер, маргетан. маркетдндерица ж женска особа маркетендер, еојна кантинерка. — Лумпала [је] по менажама као каква маркетендерица. Крл. маркнз, -иза м фр. титула племића по рангу између грофа и војводе. маркиза ж 1. титула племићкиње, жене или кћери маркиза. 2. заклон од сунца изнад прозора, врата, на терасама и сл. у облику платненог крова. Кл. Рј. марк&зат, -4та м област којом управља маркиз. — У XVII веку то је добро признато за маркизат. Јов. С. марк&зет м фр. танка прозирна тканина од памучног или свиленог конца. марк&зетски, -а, -б који је од маркизета: ~ хаљина. марк&рант м онај који маркира; фиг. онај који се немарно односи према сеојим дужностима, забушант, симулант. — Чудни су ови млади људи данас, све сами маркиранти. Чол. маркирање с гл. им. од маркирати. маркирати, маркирам сврш. и несврш. фр. 1. стаеити, стављати марку, жиг, жигосати; обележити, обележавати, означити, означавати. — Мог зеленка је мобилизација маркирала и отерала у рат. Вучо. [Свирачи] надимају образе маркирајући и кретњама главе, ногу, па и бокова такт своје свирке. Наз. На самој стази на одређеном мјесту за старт и цил, маркирају се прописане црте. Аут. 2. фиг. немарно се односити према своЈим дужностима, претварати се, забушавати, симулирати. — Маркира као да вуче, а доиста не вуче. Крл. маркиски, -а, -о који се односи на маркизе, маркица ж дем. од марка. маркиштво с звање и достојанство маркиза. — Стар сам и жао ми је што се маркиштво не може сервирати на сто! Франг. маркс&зам, -зма м научна теорија К. Маркса и Ф. Енгелса о законима развитка природе и друштва, о ослобођењу експлоатисаних класа, о пролетерској револуцији и о стеарању комунистичког друштва. марксист(а) м следбеник марксизма. марксДстички, -а, -о који се односи на марксизам и на марксисте. маркс&стички прил. као марксист(а). марљив, -а, -о који ради с вољом, који се залаже на послу, у коме се испољава, по-

МАРЉИВО — МАРТОЛОЗ казује воља за рад, вредан, ревностан. — Уз марљиви полазак предавања посјећивао [је] јавне књижнице. Ђал. Марљиве руке нису почивале све до јутра. Јонке. марљиво прил. на марљив начин, вредно. — Одбор вредан, ради марљиво. Дед. В. марљпвбст, -ости ж особина онога који је марљив, онога што је марљиво, вредноћа. — Удвостручила је своју марљивост у учењу. Мил. В. мармелада ж фр. ерста пекмеза од воћа укуваног са шећером. марморирати, -орирам сврш. и несврш. нем. варв. (у)чинити сличним мрамору, {и)шарати да буде слично мрамору. — [Ормар] је од силних тинтених мрља већ сав био мармориран. Шов. марно прил. марљиво, брижљиво. — Господарица се марно вртјела око здјела. Ков. А. марност, -ости ж особина онога који је маран. мЗрнути, -нем сврш. нагло ударити, клепити. — Жића Гром ју је зграбио једном руком за раме, другом марнуо по потиљку. Дав. Имао [сам] план: напад с леђа, затим бих га марнуо с лијевог бока. Мар. марод, -бда фр. варв. 1. прид. непром. болестан, слаб, изнемогао, немоћан. 2. (у именичкој служби) м болесник. — Од тридесет и пет марода остала су само три обична. Крл. марбдер, -ера м фр. онај који пљачка погинуле и рањене на бојишту, војник пљачкаш. — У једном селу . . . опл>ачкали су француски мародери једно имање. Крањч. Стј. марДдерски, -а, -5 који се односи на мародере. марод^рство с мародерски поступак, пљачка. — Уз данашњу оштрину због мародерства и војничке самовоље ствар . . . се може свршити деградацијом. Крањч. Стј. марДкен, -ена м фр. 1. фина и мека козја кожа, с једне стране углађена и обојена, врста сафијана. 2. врста свилене тканине. марон, -она м тал. бот. питоми кестен СавЈапеа уезса. Деан. Рј. мароф м нем. покр. мајур, салаш. — Ишао је . . . по грофовским марофима. Вил. МЗрс м 1. четврта планета Сунчева система. 2. бог рата у старорижкој митологији. Изр. пасти с М а р с а шаљ. бити луд. марсала ж тал. слатко сицилијанско вино {по граду Марсали). — Пила се и марсала и шампањац. Матош.

марсељбза ж фр. француска револуционарна песма, данас француска национална химна. Марсовац, -бвца м замишљени становник Марса. — Не могу се примијетити никаква дјела Марсоваца. Лог. 2. март м пгрећи месец у години, ожујак. марта ж бот. в. подбел. Сим. Реч. Мартин м 1. мушко име. 2. (мартин) нар. назие за медведа кога науче да игра. Вук Рј. Изр. с м р д љ и в и мартин зоол. в. смрдибуба РешаГоте ћассагит. Деан. Рј.; ~ у З а г р е б , ~ из З а г р е б а каже се за онога који у великом граду ништа не научи, еећ се ерати онакав какав је и био. Марти&е с покр. дан светога Мартина, Мрате Џ1. XI). мартпњски, -а, -5 који се односи на Мартиње. мартир, -ира м грч. варв. мученик, патник. — Кршћански мартир љуби бол, али као кључеве вјечних наслада. Матош. мартир&зам, -зма, мартириј, -ија и мартиријум м лат. мучеништво, патња, патништео. — Против завојевачког природног оптимистичког активизма они супротстављају свој пасивни, мистични мартиризам и долоризам. Петр. В. Хрватска црвена крв је народни наш мартириј. Крл. Другарство . . . зна тако присно и узбудљиво да веже борце за слободу и пред самим мартиријумом. Дав. мартнрблогиј, -ија и мартирдлогијум м грч. у католичкој цркви књига у којој су описани животи светаца и мученика; фиг. спис о прогонима, страдањима. — Његова слава створила је мартирологиј осредњости. Уј. мартиролбгија ж 1. истраживање и испитивање живота хршићанских мученика. 2. фиг. мучење, мучеништво, патња. — Невољница . . . прича своју страховиту повест глади и страдања . . . целу мартирологију српског сељака у Диштрикту. Скерл. мартирски, -5, -о који се односи на мартире, мученички. — Чиним тако мартирске гримасе да то ни најмање није укусно. Петр. В. мартовски, -а, -о који се односи на март, ожујски. мартблог м в. мартолоз. — Гледај овог мартолога на колима! Крл. мартблоз м тур. назив за хришћане који су у 16. и 17. ст. служили у турским пограничним градовима, хришћански граничар у турској војсци. — Некуд далеко . . . лутао

304

МАРТОНОША — МАРШИРАТИ

сам у машти за јуначким подвизима змијан,ских мартолоза. Коч. Дан и ноћ јездио је са четом најбјешњих мархолоза. Ђал, мартдноша м е. мартолоз. Р-К Реч.

маршал, -ала м (вок. маршале) фр. 1. највшии офиџирски чин у војсци (неких држаеа). 2. ист. старешина еојне кућ* владаочеее: ~ двора. маршалат, -ата м зеање и достојанстео марула ж бот. лоћика. СиМ. Реч. маршала; канцеларија маршала. — На цармаруља ж бот. в. дивљи босиљак, уз бо- ски маршалат навалили [су] многобројни и тешки послови. Шкреб. сиљак (изр.). Сим. Реч. маршалатски, -а, -б који се односи на марун, -уна м в. марон. Деан. Рј. маршалат. маруша ж зоол. покр. крешталица (2). маршалица ж -= маршалка (1) марВук Рј. Изр. с в а к а шуша и —- покр. свакојаки шалова супруга. маршалка ж 1. ~ маршалица. 2. врста људиу олош. — Недјеља је. Око нас се скужутих ружа. — Спавао [)е] заиста мирним пила свака шуша и маруша. Ђон. . . . сном . . . опијан ружама . . . маршалкама. марха ж маџ. покр. в. марва. — У Вучо. том се враћаше марха с паше дома. Јурк. маршалнилка ж в. маршалка (2). — марцијалан, -лна, -лно лат. ратнички, Сад Српкиње — гаје крупне маршалнилке борбену импозантан. — [Унакрштене муш- за престоничке помодарке. Петр. В. кете су] давале томе мрком портрету наромаршалов, -а, -о који припада маршалу. чито озбиљан, марциЈалан изглед. Крл. маршадски, -а, -о који се односи т Милутин Илић је био необично марцијална маршале: ~ штап, ~ палица. појава. Нуш. маршалство с звање и достојанство ма'рцијално прил. као ратник, ратничмаршала. — Маршалство има свој изражај ки. — Подбочи [се] левом руком марцијално и у једном вањском знаку. Наз. на сабљу своју. Срем. марш-батаљбн, -бна м одред, батаљон марц&шш, -ана м тал. слаткиш, колач који полази на фронт. — Послао [сам га] с од бадема и шећера. марш-батаљоном на фронту. Јонке. марц&пански, -а, -б који се односи на марше, -ета с покр. дем. од марха, марва; марципан. жиеотиња, марвинче, говече. — Вјеруј ми м&рчанн, -а, -б који се односи на марач, да је том маршету боље него човјеку. Коз. Ј. мартовски, ожујски. — Љутим [се] на ту Теглиш читавога живота као марше. Донч. марчану зиму. Наз. фиг. погрд. — Што сад цичиш, је ли, марше 1 мЗрш , марша м фр. 1. ритмички, глухонијемо, што је било речено? Крл. равномерни ход, кретање уређене групе људи, м&ршевање с гл. им. од маршееати. — ступање, корачање; војнички корак у строју; Заморени журним маршевањима раскопкретање војне јединице ка одређеном циљу, чавали су ВОЈНИЦИ блузе и држали се за покрет еојске за време војних операција. — штитове топова. Јак. Сада ћете . . . убрзаним маршем пожурити маршевати, -шујем несврш. марширана положај. Хорв. Од Дубоштице . . . нам ти. В. пр. уз гл. им. маршевање. остаје још један марш3 до Коњуха. Чол. мЗршеви, -а, -о рус. в. маршевни. — 2. муз. музички комад као пратња војничких и других свечаних кретања групе људи, корач- Одред пређе у маршеви бојни поредак. ница: посмртни ~ , погребни ~ , мртвачки Вас. Цело то људско стадо . . . крете се, све једни за другима5 маршевом колоном. ~ , свадбени ~ . Вин. 2 мЗрш узв. 1. за колшндовање покрета, мЗршевни и маршевски, -а, -о који нарочито у војсци, често у изразу: н а п р е д марш напред, ступај, полази. — Командир се односи на марш. — Топови . . . су на друму, у маршевном поретку. Нуш. исука сабљу и викну: — Мирно! . . . Лево м а р ш и р а њ е с гл. им. од марширати. крило напред . . . Марш! Вес. Напријед марш! Воде стој! Јонке. 2. вулг. за терање, марширати, марширам несврш. нем. гоњеље: одлази, вуци се, склањај се. — А сад 1. ићи у маршу, ступати, корачати уједнамарш отале! . . . или ћу полицију зват! ченим кораком; ига. маршевати и маршовати. Војн. Марш напоље! Вуци ми се испред — Момчад . . . маршира у ритму пјесме. Ма~ очију! Чипл. тош. Бригаде марширају и туку топовима. Донч. 2. сврш. а. ићи с војском у циљу напада, маршакати, -ам несврш. необ. викати »марш«, терати некога вичући му »марш«. кренути еојску на некога. — Још у коловозу — Чујеш ти, немој да се маршакаш, — исте године био [је] неодлучан, би ли марвели . . . [Перо] инжењеру. Шуб. , " ширао на Ријеку или би ударио на Сплит.

МАРШ-КОЛОНА — МАСАТИТИ Цар Е. б. грубо отерати некога са »марш«, одстранити (некога); протерати некога. — Калиопа [је] . . . с писаром удесила да он буде марширан . . . у Румунију. Вучо. мЗрш-колбна ж ВОЈН. колона у маршу, која маршира. марш-компанија ж војн. — марш-кудшанија одред, компанија која полази на фронт. — Нешто је пукло у њима откако су јутрос одређени у марш-компанију. Марк. М. маршкомпанијскб, -а, -б који се односи на марш-компанију. — Истргнуо је маршкомпанијске документе из кадетове руке. Крл. марш-кумпанија ж = марш-компанија. м&рш-линнја ж војн. поредак бродова ратне флоте. Вуј. Лекс. марш-маневар м војн. већи покрет војних јединица. — Овај марш-маневар македонских и бугарских партизана трајао је пуних двадесет и пет дана. Дед. В. мЗршнути, -нем сврш. в. марширати (26). — Кад им више ниси био потребан, онда су те просто маршнули. Чол. Извлачи се као маршнуто псето. Кик. маршовање с гл. им. од маршовати. м&ршовати, -шујем несврш. марширати. — Маршовало се често од јутра до самога сутона. Јак. Он му је угасио цигарету на образу, а затим га је маршовао! Крл. мЗршовпи, -а, -о в. маршевни. маршр^та и мЗршрута ж фр. пут који треба прећи или који је пређен; праеац, план путовања, кретања. — Према маршрути овдје стојимо два сата. Јонке. маршрутни и мЗршрутни, -а, -б који се односи на маршруту: ~ карта. маса ж лат. 1. а. еелики број, велика количина нечега, мноштво, гомила; велики, већи део чега. — Маса људи . . . тискала се пред улазом у Градску вијећницу. Чол. На Прозор је бачена маса бомби. Дед. В. Оставио је масу трговина и кућа. Крл. б. светина, народ, људи који се крећу у гомили. — Кроза ту узбуркану масу један се отворени ауто тешко пробија. Цар Б. Маса понесе и мене. Јак. в. (чешће у мн.) широки слојееи људи, становништва. — Скерлић је осећао поезију великих маса и колективних покрета: у његовим историјама . . . главна је личност гомила. Јов. С. Расправљало се о томе како . . . дјеловати на масе. Шим. С. 2. а. материја, твар, од које се нешто састоји: мождана ~ . б. смеса разшх материја, твари, сиров материјал који служи за производњу одређених предмета: пластична ~ , керамичка ~ 3 папирна ~ . 3. правн. а. целокупна покретна 20 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

305

и непокретна имовина умрлог лица до одређивања наследника и уручивања наслеђене имовине. — Кад човек умре, одмах ти ту долази суд да запечате ствари, да уреде масу. Срем. б. имошна некога предузећа или онога ко је пао под сгпечај до исплате поверилаца: стецишна ~ . 4. оно хито нема изгледа или се пред нама појављује на извесној даљини као нешто огромно, големо, често неодређених облика, безобличан предмет. — Нађе се одједном пред црном масом своје фабрике. Ћос. Б. Околиш . . . је брза вожња стапала у неку једноличну масу грања и зидова. Нех. 5. физ. а. отпор материје против промене кретања; мера за инерцију; тежина и инерција који су својствени материји и енергији. — Маса је мера за инерцију. Физ. 3. б. тежина тела при мировању. — Колика би требала бити брзина неког тијела да му се маса подвостручи? Алг. Изр. у масама у врло великом броју, у великој количини, у великим групама. — Индустријални продукти притицали би у масама из колонија као трибут. Крл.; у маси сви заједно, сви одједном. — Конзервативци су стављали кнеза пред овај избор: или распуштање скупштине . . . или они у маси излазе из скупштине. Јов. С. м а с а ж а ж фр. трљање појединих делова тела ради лечења или неге тела. — Масажа тијела повољно утјече на опток крви. НЧ. м&сажии, -а, -о који се односи на масажу. Р-К Реч. масак, -ска м покр. в. мазгов Џ). Вук Рј. масакр м фр. варв. убијање већег броја људи, покољ, сеча, крвопролиће. — Највећи број њих страдао је у зверским фашистичким масакрима становништва. Марј. Ј. Учесници овога масакра још увијек [се] налазе на слободи. Јонке. масакрирање с гл. им. од масакрирати. масакрцрати, -акрирам сврш. и несврш. (џз)вршити масакр, уби(ја)ти у великом броју; (из)мрцварити. — Полицајци су се »уплашили« и »из страха« почели да масакрирају поворке људи. Пол. 1960. масални, -а, -о = масени који се односи на масу (3): ~ судија. масарош м онај који је наследио масу (5), наследник (рбично богате) масе. — Сирома' сам човек, масарош нисам, од татка ми није остало. Срем. масат м тур. челични брус, комад челика за оштрење ножева, огњило. Вук Рј. масатити, -им несврш. оштрити, брусити масатом, челиком. — Масатио је [бајунету] дуго и пажљиво. Сим.

306

МАСАЏИЈА — МАСКИРАТИ

мЗсаџија м в. масарош. — Да живи Тила Јанков, сиротињска мајка . . . татин син и масаџија. Рад. Д. мас&нб, -б, -б = масални. — Газда-Јова . . . завлачи понеки пут руку у масене паре. Ћос. Б. масер, -фа м фр. онај који врши масажу као затмање, који масира. масерка ж женска особа масер. масерски, -а, -б који се односи на масере: ~ соба. масив, -Ава м фр. 1. велика, гломазна планина, слабо разуђена, са висоравни на врху, на којој нема гребена; склоп, скуп планинских висова, планинска маса. — Пред нама, с ону страну Криваје, црнио се у ноћи масив Коњуха. Чол. Стрма врлет . . . се неравним венцем везује за копаонички масив. Рад. Д. 2. геол. еруптивна громада. — Громада или масив је еруптивна маса неправилна облика са широком основицом. ОГ. 3. велики простор нечег истоврсног по типу (шума, лед и сл.). — Шумовити масиви [планине Грмеча] назиру [се] у даљини. Пол. 1950. [Виде се] влажне шуме с . . . масивима ледењака. Крл. мЗсиван, -вна, -вно који је начињен од чврстпог и издржљивог материјала, пун, дебео, тежак, гломазан: ~ сандук, ~ покућство, ~ прстен, ~ ланац, ~ тело и сл. масивнбст, -ости ж особина онога који је масиван и онога штоје масивно, гломазност, дебљина, пуноћа. масирање с гл. им. од масирати (се). масбрати, масирам весврш. фр. вршити масажу, трљати. — фиг. Смијехом масира трбух ситоме пецачу. Божић. ~ се повр. вршити масажу на своме телу. мЗска ж (дат. маски и масци) фр. 1. а. оно што неко ставља преко лица или једног дела лица да би остао непознат, образина, кринка. — Под маском ћу доћи и тако ћу лако остати до сутра! Дим. б. фиг. привидан спољашњи израз, претварање; изговор, лукавство, камуфлажа. — [Писац] је навукао маску духовитог циника. Матк. Упад у Санџак је био у ствари главно, а маневри су били маска. Јов. Ј. в. особа под маском. — Нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас: »Ево масака!« Уск. За сваким углом маске зуре . . . за твојим кораком у мрак. Фран. 2. а. навлака за лице ради заштите од отровних гасова, прашине и сл.\ гасна, плинска ~ . б. козм. разне смесе или пасте које се ради неге и подмлађивања коже стављају да постоје неко време на лицу. — Маска од жуманаца скида се [са лица] млаком водом и то пре но што се потпуно осуши. Пол. 1959.

Изр. бал под маскама забава на којој се учесници појављују са маскама на лицу, маскенбал; з д е р а т и коме маску с лица изобличити, раскринкати кога; посмртна ~ отисак лица покојника (рбично знаменитих људи); скинути маску показати се у правој боји. маска ж покр. в. мазга. Деан. Рј. маскара и маскара ж тур. 1. шала, спрдња, ругање. — Заметао сам преко цијелог дана шалу и маскару са 'апсеницима. Коч. Почесто удари и у маскару. Куш. 2. онај коме се због нечега подсмевају, ругају, накарада. Вук Рј. маскарада ж фр. 1. шега, шегачење, теран>е шале; лакрдија. — Њему није било тешко да из глумљења пређе у Маскараду. Јов. С. Он је и сам увиђао да тои маскарадом коју је стално правио од своје личности само губи у очима света. Андр. И. 2. поворка особа са маскама (рбично о покладама), забава, еесеље особа под маскама. — Ни његово поријекло ни његов углед нису му допуштали да се умијеша у ту пучку маскараду. Мар. маскарити се, -им се несврш. шалити се. — Маскаре се и спрдају с њим газде, зна он то. Андр. И. маскарлук м в. маскара (1). Бен. Рј. м а с к а ш , -аша м заст. особа под маском; машкара. — Кад су се маске свукле, искали су јести . . . [Чамча] ухвати свог белог мачка . . . испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. Игњ. маскенбал м нем. варв. забаеа на коју учгсници долазе маскирани, бал под маскама. — Веселио [се] на . . . маскенбаловима . . . у време месојеђа. Поп. П. маскер, -ера м онај који спрема маске, онај који маскира глумце. — Глумац, редитељ и маскер, све си ти онда био. Бан. маскерада ж тал. в. маскарада. — Писац комедије . . . имао [је] пред очима Молијерова Грађанина племића . . . посуђујући од њега комичне ефекте, особито турску маскераду. Комб. маскерата ж тал. поз. средњовековна покладна песма у сценском облику; покладна поворка под маскама. — Кришом [је] похађао и представе глумаца који су ту играли . . . пасторале, фарсе и маскерате. Бат. маскирање с гл. им. од маскирати (се). маскирати, маскирам сврш. и несврш. 1. а. ставити, стављати маску, образииу, прерушити, прерушавати, сакри{ва)ти. — Салон [је] одијељен од ординације маскираним враташцима. Десн. Деда спусти поклопац на огвор склоништа. Чуо сам како намешта сламу на њега, маскира га. ЛМС

МАСКОТА — МАСЛИЋ 1951. 6. фиг. да(ва)ти чему привидан спољашњи, вањски изглед, прикри(ва)ти. — [Љубазни критичари] . . . своје духовно кукавиштво маскирају нарочитим патриотским обзирима. Скерл. Он је маскирао свој страх радом. Козарч. 2. а. војн. положаје, топове и друго (у)чинити теже еидљивим за непријатеља, прикри(ва)ти. — Аустријанци . . . нису могли да пронађу и ушуткају маскиране батерије на бреговима. Андр. И. б. прикри{ва)ти, сакри(ва)ти праве намере. ~ се а. ставити, стављати на лиџе маску; прерушити се, прерушавати се, узети, узимати други лик. — Добро [су] учинили они што су се маскирали као грбавци: њихова су леђа мудро уживала у сигурности. Мар. Насловну је улогу играо сам Тоша Кицош и маскирао се сушти ћир-Манта. Срем. б. фиг. да{ва)ти себи привидан спољашњи, вањски изглед, прикри(ва)ти се. — Не смеју да нападају отворено већ се маскирају. Дед. В. маскбта ж фр. празн. оно што доноси срећу или штити од несреће (фигурица, лутка, животињица и др.), амајлија. — На . . . опрузи поврх заштитног стакла . . . плеше ресаста маскота каубоја. Божић. мЗскулин и мбскулинум м лат. грам. именица мушкога рода; мушки род. маслара и масларка ж агр. врста крушке. — Опипам крушку масларку, ону што јој је риђа и мраморно жута боја. Богдан. мЗслац, -а и маслац, -аца м 1. = масло (1а) масноћа извађена из млека механичким путем, бутер, путар. — Дао је да се . . . донесе маслац, крух и чаше. Грг. 2. бот. в. златица (3). Сим. Реч. маслача ж прљава, неуредна жена. — Његова жена, Јока, грдна маслача . . . никако није могла да нађе . . . машице за ватру. Маш. маслачак, -чка м 1. бот. врста главичасте биљке из пор. главочика Тагахасшп оШста1е. — У трави се красуљчићи и маслачци брате. Наз. 2. ћуп за масло; исп. маслењак. Бак. Реч. маслачни, -а, -5 који се односи на маслац: ~ киселина. м&слен, -а, -о а. пун масла, намазан маслом. б. мастан, умашћен (рбично од ношења), прљав. — Пружао [је] . . . маслен шешир. Петр. В. Ушчуван човјек шездесетих година . . . маслених образа. Десн. маслени, -а, -б намењен за масло: <—лонац. масл&шца и мЗсленица ж 1. в. маслењача. 2. в. масмњак. Бен. Рј. масленка ж в. маслар(к)а. Тод. 20*

307

масл&њак, -ака м покр. лонац или ћуп за масло. — Врти Кларица велики у облику бачвице начињени шкаф маслењак. Ђал. маслељача ж масна пипга, увијача, савијача. Деан. Рј. маслпна и мбслина ж бот. а. зимзелено <)рво О1еа еигораеа и плод пгаквог дреегпа од кога се добија јестивно уље. — Маслине су бубриле. Наз. б. мн. породица којој припада такво дрво Окасеае. Терм. 3. маслинарсгво с гајење маслина као грана привреде. маслинаст и мЗспинаст, -а, -о 1. који је боје маслине. — Боје планова . . . биране су међу најређим нијансама сивих, љубичастих, маслинастих. НИН 1959. 2. који је засађен маслинама. — Сви његови пређи гледали су радо . . . у онај маслинасти, питоми врх. Цар Е. маслинасто- као први део придевских сложеница значи даје нешто боје као маслина: маслинастосив, маслинастозелен и сл. маслДната ж покр. в. маслиник. — Негдје [су] у пустој капелици усред маслинате. Војн. маслиник и мбслиннк м = маслињак врт, место засађено маслинама. — Брда [су] загајена . . . маслиницима. Мат. Вјетар хучи кроз мрки маслиник. Ћип. маслинин и маслиник, -а, -о који припада маслини. — Сједоше у маслинин присјенак. Ћип. маслиннца и мЗслиница ж 1. дем. од маслина. 2. бот. а. зимзелена биљка Варћпе тегегешп. б. истоижна биљна породица Тћутекеасеае. Терм. 3. 3. зоол. род птица маслинастозелене боје из пор. певачица Ке{*и1и$. Рј. А. маслннка ж маслина (плод). — Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се. Срем. маслинов и маслинов, -а, -о који припада маслини, који је од маслине, који је као у маслине: ~ зејтин, ~ уље, ~ дрво, ~ боја. маслиновина и маслиновнна ж маслиново дрво (као грађа); грање и лишће тога дрвета (зв исхрану оваца). Рј. А. маслпнскп и мМслински, -а, -о који се односи на маслине. маслињак и маслин.ак м = маслиник. — Виногради и маслињаци, жути и сребрни, купају се у поподневном сунцу. Б 1958. маслињаче и мЗслињаче ж мн. породица маслина О1еасеае. Бен. Рј. маслић м нем. покр. четвртина врча, бокала. Вук Рј.

308

МАСЛО — МАСОХИЗАМ

мбсло с 1. а. = маслац. — Из млека се приметили да масно лаже. Аз. Куцало се, вади младо масло. Батут. Поставиле преда пјевало, шалило се и доста масно. Шен. се . . . размаз масла на листу од хрена. 1 маснбгуз и м&сногуз м онај који Кал. б. масноћа која се добија топљењем масрадо једе масне (добре) спгвари, гурман. Вук лаца. — Из ашчинице се шири оштар и Рј. загушљив задах масла и пржена шећера. 2 маснбгуз , -а, -о који радо једе масне Андр. И. 2. а. уље, зејтин. б. мн. цркв. (п)освећено уље; последње помазање. Р-К Реч.спгвари; облапоран. — Постао ћоро масногуз. Наз. 3. фиг. корист, ћар. — Ту би за младића, маснбћа ж 1. особина и стање онога што као што сам ја, могло бити масла! Сим. Осетио Швабо да нема више масла у мана- је масно, што садржи маст, што има масне састојке; дебљина. 2. (обично у мн.) намирнице стирима! Ранк. Изр. д р в е н о ~ маслинов зејпшн, мас- богате машћу; масне материје. — Масти линово уље; пусто ~ напуштено имање, има и у . . . масним рибама и у биљним масноћама. НЧ. имање без газде, без надзора; пусто ~ и пси лочу (разносе) напуштено имање маснбуст, -а, -о ков. који еоли добро и пропада; ни пас с маслом (на маслу) масно да поједе. — Кад се сетим занесених не би појео ружне, увредљиве речи', има помодарских слута, масноустих готована, ту његовог (твог и сл.) масла; то је трбушатих трута . . . Змај. његово (твоје и сл.) ~ он (ти и сл.) има масњ&кав, -а, -о који је помало мастан, удела у томе, умешан је у то, крив је за то; који мирише на маст. — [Осећала се] јадно, појати, читати, светити, свешт(ав)ати можда највише због тога претоплог мас(коме) масла цркв. код православних њикавог љигавог ваздуха у сали. Дав. хришћана, (р)светити уз нарочите молитве мЗсован и масован, -вна, -вно који маслиново уље и њиме помаз(џв)ати оболеле, најчешће душевно оболеле, ради излечења. — се односи на масу, који се вриш, дешава у масама, у великом броју, скупни, многобројан; Занеможе [младић] једног дана, паде на који је за масу: ~ организација3 ~ сеоба, постељу . . . доводили попа да . . . свети ~ стрељање, ~ потрошња, ~ производња. масла. Шуб. Лудацима се свештавала масла. — Борбе против Турака су све мање локалЋоп.; светити коме д р в е н а масла добро избити, изударати кога каквим дрветом, ног значаја: постају масовније. Вујач. Стрељаштво је једна од најмасовнијих органипрутом, ишибати. зација. Стр. мЗснац м мастан, смоласт угаљ. Р-К масбвик, -ика м рус. онај који има Реч. м&сник м 1. мин. врста руде, врста утицаја на масу, који уме деловати на масе. — Његови говори на зборовима . . . увек минерала, стеатит. Тућ. 2. бот. в. златица су пажљиво слушани . . . А масовик је био (Ј). Сим. Реч. као ретко ко. Пер. м&снити се, масним се несврш. сијати мбсовно и масовно прил. у масама, се од масноће, масне прљавштине. — На сурој чађавој лубањи масни се бивша цр- у великим скупинама, у ееликом броју. — Италијани су с тенковима разбкјали повенкапа. Кал. ворке Словенкиња, хапсили их масовно. 1 мбсница и масннца ж 1. траг на Дед. В. телу од удараца, модрица. — Преко лица му масовнбст, -ости ж особина и стање онога стоји масница од оструге. Дом. Скинуо што је масовно; многобројност. — У Маке[је] рубачу и показао голо месо избраздано донији . . . борба није тако брзо постигла модрожутим крвавим масницама. Крл. 2. масовност. Ч-М. измашћено место на одећи. 3. врста масне масон, -она м фр. припадник масонске пите, мастница. — Испекла масницу [гужорганизације, слободни зидар, фрамасон. вару]. Том. масонсрија ж в. масонство. масница 2 ж суд у ком стпоји маспг, шпра, масоница ж покр. погача изломљена и бачва за шпру. — Набијале се бачве и маспосута медом. Вук Рј. вице за претакање вина. Радул. масонскп, -а, -б који се односи на масоне м&сно прил. а. изобилно, у изобиљу; и на масонство: ~ организација. много; богатпо, скупо. — Ништа је неће у масбнство с тајна међународна органибригу бацити, масно ће се најести. Бен. Београд је . . . живео доста сласно и масно. зација утицајних појединаца аристократије и крупне буржоазије (која се номинално бори за Сек. Изузевши муштерије које су масније правду, слободу иједнакост, ауствари штити плаћале, он [доктор] је ради других нерадо интересе своје класе), слободно зидарстео. сјахивао с коша и улазио у куће. Ћор. б. масох&зам, -зма м полна изтаченост. препгерано; неприспгојно. — Људи су одмах

МАСОХИСТ(А) — МАСТИЉАВИТИ

309

масбхист(а) м полно изопачен човек. преко китњастог Сријема, кроз ону високу кукурузу и масна поља. Матош. Некуд се масохјкстички и масох&стични, -а, -б занесено смјешка сав црвен и мастан у који се односи на масохизам. лицу. Ћоп. 4. дебео, угојен. — Гледа које маст ж (лок. масти) 1. масна, у води је [свињче] најмасније да га затвори за нерастворљива супстанцау ткиву животиња славу. Шапч. Било је нечега у звуку поси биљака; производ добијен топљењем сала. ледње речи што разбуди маснога момка. 2. а. густа масна материја различитог (биљ- Мил. В. 5. штамп. црњи, дебље штамгшн: ног или минералног) порекла, која служи за масна слова, ~ наслов. 6. слик. начињен мазање тела, обуће, за лечење неких обољења, са уљем, уљан: ~ боја. 7. фиг. непристојан, подмазивање делова машина и сл., помаст, безобразан, двосмислен (о речима): ~ досетка, мазиво: живина ~ , цинкова ~ . — Извукоше ~ прича, ~ псовка, ~ шала, масне речи. кутије са сивом машћу и мазаху се њом по Изр. заклати (убити) масну гуску бедрима и леђима. Јонке. б. хем. естери (патку) доћи до богате зараде, добро ућаглицерина и виших масних киселина који се рити; извући масне батине бити доупотребљавају у индустрцји за добијање сабро изударан; ~ комад, залогај добит, пуна, боја, лакова итд. 3. заст. боја људске корист; нек се зна чија је кућа масна коже, пути, тен; боја уопште. — Југовић каже се ономе који хоће да покаже своју је био . . . масти . . . смеђе. Вук. Оженио издашност. [се] . . . девојком црне масти. Андр. И. мастиблатовић м погрд. скитница. — Земља ће се од прољећа у сто масти одјеПутем нас достиже неколико беспослених нути. Шен. мастиблатовића. Дук. Изр. брезова ( д р е н о в а , л е с к о в а ) маствбрк и мастнгрло м подр. онај ~ шаљ. прут, батине. — А тко неће како који воли добро да поједе (да омасти бркове ваља, ено тамо за оном сликом брезове или грло); чанколиз, изјелица. — Бијаше то масти. Јурк. Учитељ има два штапа: један рођак мастибрк . . . мастигрло. Ков. А. се зове »љескова маст«, а други »дренова маст«. Пав.; г в о з д е н а ~ шаљ. клешта; мастика ж грч. 1. а. врста ракије. — Коушна ~ жућкаста смоласта материја лико су само чибука попушили и мастика која се ствара у ушном каналу; бити напопили! Срем. Нетко тражи кахву, нетко мазан свима мастима (са седам масти) мастику. О-А. б. в. м&ст. Вук Рј. 2. бот. бити способан за свако неваљалство, превару а. тришља. Сим. Реч. б. врста смоле од те и сл.; п л и в а т и у масти живети у изо- биљке. Свезн. биљу; бити презадовољан, уживати; подмастнкс м в. мастика (2). Свезн. мазати ноге зечјом масти бити спреман

забежање; у кога је ~ у њега је власт

ко је богат, он влада, он може чинити све што хоће. мбст м нем. покр. ново, још непреврело еиноу шира, мошт. — Маст врије у ниској каци. Наз. Није више оних берићетних година кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем. Ћип. мастан, масна, масно (одр. масни, комп. маснији) 1. а. који садржи масти, масноће, пун масти, добро замашћен, зачињен машћу; супр. постан: ~ сир3 ~ ткиво, ~ месо, <~ јело, ~ чорба. — У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара. Станк. б. фиг. који доноси велике приходе, уносан; велик, претеран; богат намирницама, нарочито меатм: ~ плата, ~ цена. — Знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију. Срем. Куће масне, по оџацима кобасица колик' дана у години. Коз. И. 2. упрљан машћу, умашћен. — Шапућу [људи] . . . за масним столом [у крчми]. Каш. [Прелистава] мастан издеран рожданик. Ћоп. 3. који се пресијава као да има у себи масноће, као да је намазан машћу, сјајан; плодан, родан. — [Вране су] хоткале по масној земљи. Коз. И. Путује

маст&лар, -ара м ир. онај који воли да пискара, шкрабало. — То не удара какав мастилар што дневно десет рапората шал>е министру. Јакш. Ђ. мастилац, -иоца м покр. човек који масти, боји тканине, бојаџија, бојадисар. — Примаче се вријеме да се на мастиоце у приморју сукнена пређа бојадише. Љуб. мастило с 1. обојена течност, текућина којом се пише; тинта, црнило: црно ~ , плаво ~ , црвено ~ , зелено ~ . 2. боја, фарба, маст (5). — Влажан воњ . . . љепила и тисковног мастила. Крл. мастиловић м погрд. пискарало, шкрабало. — Ви смрдљиви мастиловићу! Шен. мастиља ж покр. она која (у црно) боји, бојадише сукно или пређу. Рј. А. маст&љав, -а, -о који има у себи мастила, индига (р оловци); који је боје мастила; модар. — Узимље . . . ножић . . . којим ће . . . шиљити мастиљаву оловку. Десн. фиг. Мрак паде и кроз своје мастиљаво ткање остави комад немирна неба. Вуј. мастил>авити, -иљавим несврш. прљати, мазати мастилом. — Загледа своје

310

МАСТИОНИК — МАТЕМАТИЧАРОВ

руке . . . зарива главу у дланове, мастиљави образе . . . и јеца. Ћос. Б. мастиопик, -а и мастидник, -ика м в. мастионица. — Обично боравиште бијаше јој напосљетку међу пијеском у мастионику [тинтарници]. Јурк. мастиошгца и мастибпица ж 1. мањи стаклени суд у коме се држи мастило, бочица за мастило, тинтарница. — Приђе к прозору на којему је била његова мастионица и почне писати. Крањч. Стј. Његов дуги брк . . . замочио се био . . . у мастионицу. Сек. 2. бојадисаоница. Деан. Рј. мбстити, -им несврш. 1. гњечити грожђе да би се добио маст, мошт, шпра. — У винограду нашла је Иву гдје масти. Ћип. Људи . . . босоноги мастили [су] грожђе. Шимун. 2. фиг. ударати, тући. — Стаде мастити љесковцем плавојку. Ков. А. мастити, мастим (импф. машћах; трп. прид. машћен и маштен) несврш. 1. зачињавати машћу; мазати, подмазивати машћу, трљати машћу. — На сваком је длачном мјешчићу једна или више лојница које масте кожу. Фит. 2. а. заст. бојити, бојадисати. — Још тренут само . . . и мудра глава крвљу ће својом бедем мастити! Јакш. Ђ. Она би ту вуну сама . . . прела . . . и мастила. Шимун. 6. фиг. лагати. — Није прошао нити један једини дан, а да се по сто пута на вас не сјетих. — Тако је мастио наш Иве. Маж. Ф. ~ се 1. постајати мастан. — Одјећа се на њој распадала, коса мастила. Кал. 2. уживати у нечем масном, сладити се нечим масним. — Гуско! Патко! Срећо над срећама, благо оном ко се вама масти! Радич. 3. фиг. сјати се, пресијавати се; појављивати се (р боји). — Зној му се мастио по лицу и челу. Ђур. Руже! С ваших боја, што се тамно масте, лупа срце и било моје крви тмасте. Визн. Изр. ~ брк јести масно јело. маст6дон(т) м грч. зоол. преисторијска животиња налик на слона, која је имала кљоее у горњој и у доњој вилици МазКх1оп 8ЦЈап1ешп- Терм. 4. мастбдоптски, -а, -б који се односи на мастодонте. мастурбација ж лат. полна настраност, онанија. Бен. Рј. масуљ, -ул>а м тур. покр. изгњечено грожђе, кљук (7). Вук Рј. масурина ж аугм. и пеј. од маса. — Све је то маса, масурина, и само је онај узнесен над масу који може да прокаже нове путове човјечанству! Кос. мбт 1 м перс. 1. завршни потезу игри шаха после кога противник губећи краља бива

побеђен. 2. (у атрибутској служби) фиг. побеђен, пропао. — Причање . . . не задаје му никакве тегобе, али чим се какво лице уплете у историјски догађај, онда је — мат! Ранк. 2 м8т прид. непром. фр. без сјаја, загасит. 8

мЗт узвик којим се зове пчелиња матица кад се стреса рој да се врати у кошницу. — Мат, мат3 мат! . . . Хајд у кућу, мато! . . . — отпочела Миона пчелину песму. Рад. Д. матадор, -бра м шп. 1. главни борац у борби с биковима који рањеној животињи задаје смртни ударац. 2. фиг. истакнути стручњак, првак у некој струци. — Школски надзорник . . . је проучио све педагогичке списе Амоса Коменског, Песталоција . . . и осталих матадора те струке. Том. матадорски, -а, -о који се односи на мапгадоре. матара ж тур. чушура, буклија. Вук Рј. мататн, матам несврш. покр. 1. мамити, вабити. — Што си на воду тако уранио, свиритЈ Иво, на воду студену? Али маташ на воду дјевојке? НПХ. 2. тражити, лутати, мотати се. — Окренух у Врмошке шуме. Матао сам и тамо три даиа да кога удесим. Бож. ~ се мотати се. — Његовом главом мата се и премата клупко заплетених мисли. Шен. матек м подр. покр. прост војник. Бен. Рј. математизираше с гл. им. од математизирати. — Кеплерово . . . математизирање природних закона планетарног кретања . . . било је јасно уперено против дотадањег научног гледања. Ант. 1. математизбрати, -изирам несврш. објашњавати помоћу математике, рачунати, прорачунавати. В. пр. уз гл. им. математизирање. математик м в. математичар. — Он се с временом претворио у страственог математика. Крл. математика ж грч. 1. наука о величинама, тј. о квантитативним односима и просторшм облицима стварног света. 2. школски предмет у коме се предаје та наука. — Математика је Јурју особито ишла у главу. Новак. математнчар м стручњак у математици; онај који учи математику. — Сви су ђаци у овом разреду добри математичари. Лог. математичарев и математичаров, -а, -о који припада математичару.

МАТЕМАТИЧКИ — МАТЕРИЈАЛИСТ(А)

математички, -а, -6 = математични

који се односи на математику; који је (тачан) као у математици: ~ проблем, ~ тачност. математички прил. као у математпци, као математичар, тачно, јасно. математични, -а, -б = математички. мат&матски, -а, -о математичкп. математскп прил. математички. — Увидио је потпуно и математски јасно да је овдје његова посљедња нада. Л-К. матер(а) ж в. мати. матер&типа и матер&шина ж аугм. и пеј. од мати. — Десет шкуда . . . сам . . . њезиној матеретини узајмила. Новак. Ама, не треба ти ништа друго: погледај матерешину само! Старија је од мене макар десет година. Коч. материја ж лат. 1. фил. објективна стварност која постоји изван човекове свести и независно од ње. — У читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно вечито кретање најситнијих делића материје. Ком. Простор и вријеме [су] двије битне и недјељиве одлике материје која се непрестано креће. ОГ. 2. оно од чега је физичко тело састављено, твар, грађа. — У то доба [се] још . . . вјеровало да жива бића могу настати од неорганске материје. НЕ. 3. тканина. — Шамика је . . . купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас. Игњ. 4. предмет, садржај једног дела, расправе. — Такав однос ће према овој материји неговати и остали српски историчари. Сур. матер&јал, -ала м 1. грађа, градиво, сировина од које се што израђује, од које гито настаје: грађевински ~ , погонски ~ . — Чатрњу саградише од најтврђег материјала. Вуј. Таложење материјала се врши у облику слојева. ОГ. 2. спрема, прибор, опрема: завојни ~ , канцеларијски ~ , ратни ~ , санитетски ~ и др. 3. (понекад у мн.) а. садржај, предмет, догађај и сл. који служи као основа за што. — Немој ти откуд ово да узмеш као материјал за списаније. Поп. Ј. Било је пуно материјала за разговор. Јак. 6. скуп списа, докумената о чему: судски ~ , доказни ~ , истражни ~ , оптужни ~ , архивски ~ . — Удшожавали [смо] партијске материјале. Пиј. 4. људи као предмет рада којим неко управља, руководи. — С једном правом војском . . . постигао [би] много више, али и с тим материјалом . . . он је постигао највише . . . што се дало. Јов. С. Због . . . таквог људског материјала не исплати [се] рискирати. Крл.

Изр. тврд, чврст

опека.

-

~

311

материјалан, -лна, -лно 1. а. који је од материје; који се односи на материју, физички, телесни: материјални свет. — Све сгвари, тзв. створена природа . . . састоји се од материјалних честица. Ант. 1. б. стваран, реалан, истински. — То је сељак онакав какав је, материјалан, савијен над својим комадом земље. Скерл. 2. који се односи на имовно стање, имовински, новчани. — У такву су материјалну невољу доведени да ни хлеба немају. Дом. За стварање чиновничког апарата . . . апсолутна је монархија требала велика материјална средства. ОП 1. материјалДзам, -зма м 1. фил. тучни филозофски правац који материју, твар сматра основом свега; супр. идеализам. 2. назор, схватање које преттоставља материјална добра и уживања духовним вредностима. — Материјализам мјесто да оплемењује лишава човјека његова достојанства. Крл. Огрезли [су] у духу материјализма и ружне себичности. Андр. И. Изр. д и ј а л е к т и ч к и ~ филозофска основа марксизма, која се ослања на дијалектички метод и материјалистичко схватање природе и људског друштва; историјски ~ наука о закономерностима друштвеног живота, о законима историјског развоја, коју су изградили Маркс и Енгелс а развио Лењин; дијалектички материјализам примењсн на проучавање друштвених појава. матерпјализација ж 1. материјализовање, остварење. 2. отеловљење, оваплоћење духова оних који су умрли (по вероваљу сгтритиста, мистичара). материјализ&ра&е с гл. им. од материјализирати. материјализбрати, -изирам сврш. и несврш. = материјализовати (у)чинити нешто телесним, претеорити, прегмарати у материју; оствари(ва)ти. — Политичка економија [је] дошла да у неку врсту материјализира дела прошлости. Арх. 1926. материјализовање с гл. им. од материјализовати. материјализовати, -зује.ч сврш. и несврш. = материјализирати. — Данас то схватање [о комунама] не само да је прихваћено и усвојено него је оно у многоме и материјализовано. Пол. 1959. материјалисати, -ишем сврш. и несврш. в. материјализирати.

материјалист(а) м 1. г.ристалица филозофског материјализма. 2. онај који све посматра с гледишта својих материјалних интереса, себичњак. — Материјалиста зове се камен, цигла, човек који живи само за свој трбух. -«- Марк. Св.

312

МАТЕРИЈАЛИСТИЧКИ — МАТИРАТИ

материјал&стички и материјал&стични, -5, -б 1. који се односи на материјализам, који стоји на гледшиту материјализма: ~ поглед, ~ поставка, ~ схватање, ~ учење и др. 2. који је везан само за материјална добра у животу. материјалАстичибст, -ости ж особииа онога који је материјалист(а); материјалистичко схватање. — Одвајањем материјализма и дијалектике . . . уклонило се битно тло саме дијалектике, тј. њезина материјалистичност. Ант. 1. материјалисткш&а ж женска особа материјалист(а), пржталица материјализма. — Ви сте сентиментална материјалисткиња — рече он осмехујући се. Јанк. мЗтеријално прил. на материјалан начин, стварно; у материјалном погледу, имовно, новчано. — То ће ме ипак материјално потпомоћи за прво вријеме. Крањч. Стј. материјалност, -ости ж особина онога што је материјално: ~ света. материн, -а, -о који припада матери, који потиче од матере, мајчин: ~ маза3 ~ млеко, ~ љубав. матерински и мЗтерински, -а, -б који се односи на матер, који је својствен матери, који је као у матере: ~ љубав, ~ нега, ~ језик. мЗтерннски и мбтерински прил. као мати, нежно, топло. — Једна жена . . . пита нас матерински јесмо ли гладни. Ђон. м&терннство и материвство с 1. осећање мајке према детету; стање жене мајке; трудноћа. — Материнство је највиша тачка на коју се женска природа и душа дићи може. Кнеж. Б. Аница [је] наслутила своје материнство. Мих. 2. имање наслеђено од мајке. — Он ће р а д и т и . . . да му [сину] сачува материнство, а можда да га још и увећа. Том. мЗтерињи, -а, -е в. матерњи. — О рајско чудо, срце материње! Марк. Ф. мЗтерити, -им несврш. називати мајком, обраћати се као мајци. Вук Рј. мЗтерић м 1. син који личи на мајку или њене сроднике; исп. мајкићи (2). Р-К Реч. 2. размажен дечак. Бак. Реч. мЗтерица ж анат. = матерница унугпрашњи женски полни орган у коме се плод разеија до порођаја и1егаз. Терм. 4. МЗтернце ж мн. цркв. православни празник посвећен мајци (друга недеља пред Божић). — О Материцама знало се и мени и Бати да ћемо бити . . . поновљени. Бар. Задњи пут је био о Материцама. Вил. мМтеричин, -а3 -о = матерични3 матерничин и матернични који се односи на магперииу: ~ зид, ~ обољење. .

мЗтеричица ж слузокожа материце. Бак. Реч. мЗтернчни, -а, -б = материчин. мЗтеричница ж в. материчица. Р-К Реч. м&тернчн»ак м 1. бот. камилш(а, титрица. Сим. Реч. 2. в. повратич. Сим. Реч. мЗтерка ж бот. в. мајчина душица, уз душица (изр.). Сим. Реч. мНтерница ж анат. = материца. — Постељица је дио матернице, који је спона између мајчине крви и заметка. НЕ. мЗтерничав, -а, -о (само у ж. роду) којојје оболела материца, хистерична. Вук Рј. мЗтерничаво прил. хистеричио. — Требају [нас] — добацује матерничаво Остоја. Куш. мЗтерничин, -а, -о и матерппчнн, -а, -б = материчин. матерничшак бот. в. поврапшч. Сим. Реч. м а т ^ р а а ч а ж покр. в. материца. — Доктор . . . рече . . . — Но, сад ћемо очистити матерњачу. Чипл. мбтерн>и, -а, -е материн, матерински: ~ језик. — Сетила [се] матерње неге. Ад. Издржат ће . . . док чува ријеч матерњу. Наз. матероубиство с = матероубојство убиство рођене мајке. — Пада му на ум она страховита казна којом су стари Римљани кажњавали матероубиство. Скерл. матероубица и матероубојица м и ж убица своје мајке. матероуббјство с = матероубиство. Деан. Рј. мЗти, матере ж (ак. мЗтер; мн. матере) мајка (1—4). — Ни рођена мати не виде да се пред њом заплакала. Станк. Тражити ће зец матер. Кал. Пружају се за њима дрхтаве, старачке руке отаца и матера. Ћоп. Вама је . . . уживање пуцати из пушака . . . а како је матерама? Њихови синови гину. Моск. фиг. Набрекну мати земља као добра родшва. Гор. [Енеида] бјеше мати . . . пјесничких ми сила. Комб. Изр. ђ а в о л с к о ј м а т е р и , у ђ а в о л ску матер (послати) дођавола, бестрага (послати кога). — Па иди ђаволској матери! Моск.; ђ а в о љ у (ђаволску, врашку5 вражју) матер ништа; никако, ни говора. — Ђавољу су матер добили. Хорв. Да, млада сам, врашку матер. Чипл. мат&не, -6а с и матипеја ж фр. приредба (концерт, представа) која се обично одржава по дану. матирати, матирам перс. сврш. и несврш. а. узети, узимати од противника фигуру краља у игри шаха, победити, побе-

МАТИЦА — МАТОРАЦ ђивати противника у шаху. — Играч, који је матирао противникова краља, добио је партију. Шах 2. б. фиг. победити> савладати уопште. — Лабуристи мисле да ће . . . матирати торијевску владу. Вј. 1957. мЗтица ж 1. а. пчела што леже јаја из којих се излегу младе пчеле и стварају нови ројеви. — Збуњене су пчеле без матице. Њег. б. ћелија, станица од које су дељењем постале друге ћелије сеШЛа та1ег. Батут. 2. фиг. изворно, централно место, крај одакле неко води порекло, колевка. — Босна је матица фрањевачког реда. Водн. Све су вредности доношене с југа, из матице, из Србије. Петр. В. 3. (Матица) назив низа наших књижевних друштава основаних у XIX в. у циљу неговања националне културе: ~ српска, ~ хрватска, ~ исељеника и др. 4. средина речног корита где је водена струја најјача и вода најдубља. — Буновни људи су веслали оштро, али јака матица их је ипак ухватила. Андр. И. фиг. Ношена матицом вјерника . . . стискала је дијете једном руком, а другом га бранила од срнулог поклоничког стада. Божић. 5. адм. главна службена књига у коју се уписују подаци о рођеним, венчаним или умрлгш: ~ рођених, ~ венчаних, ~ умрлих. — Матица је у манастиру. Сви смо у њему крштени. Мат. 6. физ. шупаљ ваљак са жлебовима у које се уклапају завојџи завртња. Физ. 3. 7. (у атрибутској служби, често у полусложеницама) а. главна, матична. — Два реда кућа с обје стране друма воде к матици цркви у Комлетинце. Павл. Реши [се] да напусти текију-матицу из које је проширио славу реда. Андр. И. б. која управља, владајућа, господарећа. — Колоније су . . . под директном власти империјалистичке државе, матице-земље. ОГ. 8. в. матрица (2). Р-К Реч. 9. покр. материца; мтперично обољење. Вук Рј. Изр. ~ ј е д и н к а зоол. јединка из које пупљењем постају све остале јединке задруге (у корала и других дупљара који живе у великим скупинама). Терм. 4. мбтичар м 1. опшшински службеник који води матичне књиге и обавља чин венчања; исп. матица (5). — Регистрација рођене деце врши се код матичара на територији где се налази болница. Б 1958. 2. члан или сарадник Матице; исп. матица (3). мЗтичарев, -а, -о = матичаров који припада матичару. мбтичарка ж женска особа матичар. матичаров, -а, -о = матичарев. мЗтпчика ж бот. в. маточика. Сим. Реч. мбтичин (МЗтичпн), -а, -о који припада

матици (Матици).

• - •. х -

313

мбтичина ж бот. 1. в. матичњак (2а). Сим. Реч. 2. в. маточшш. Сим. Реч. матични, -а, -о 1. који се односи на матицу: ~ ток; ~ књига. 2. који представља средиште, из којега нешто потиче; главни, средишни: ~ предузеће, ~ школа. Изр. ~ ћелија в. матичњак (1а). Терм. 4. матичњак м 1. а. окце веће од осталих у пчелињем саћу у коме се развија матица. — Развитак матице траје само 16 дана, а за њу су удешене и посебне врло велике округласте станице, матичњаци. Финк. б. рибље мрестилиште. — У прољеће метну у мање, посве плитке рибњаке, мријесњаке или матичњаке, на једну женку по једног или два мужјака. Финк. в . место где се гаје домаће животиње за приплод. — Задруга је на сопственој економији образовала матичњак од 135 говеда . . . Пол. 1959. г. бот. место где се оплођује семе у биљке, прпориште. — Семеништу припадају: прпориште (матичњак) и одељак за привремено расађивање. Тод. 2. бот. а. ливадска мирисна медоносна биљка из пор. уснатица, која се употребљава у раду око пчела, у народном лекарству и у производњи етеричних уља МеИзза оШстаНз. Терм. 3. б. в. камилица. Сим. Реч. мат&чњача ж бот. в. матичњак (_2а). Сим. Реч. матпи, -а, -о који се односи иа матирање и мат позицију {у шаху): ~ мрежа, ~ операција, ~ план, ~ удар. матбвилац, -илца м в. мотовилац. Прав. матоидан, -днаЈ -дно бедаст; луцкаст, сулуд. — Каква је то матоидна логика, то не могу да схватим. Крл. матор, -а, -о фам. а. који има доста година, стар, временит. — Од тебе се . . . има и матор човјек чему да научи. Лаз. Л. Ваша су браћа старинских узора, јер су матори . . . с једном су ногом у гробу. Франг. б. (у именичкој служби) разг. стар човек, стара жена (обично у обраћању мужа жени и обрнуто). — Матора му спрема аласку чорбу и рибљи паприкаш. Куш. — А шта сам ја да нећеш [да ми даш пиће]? А, матори? Куш. матбраћ, -аћа м фам. маторко. — 'Ајде сине, 'ајде, матораћ мој, да сад мало поразговарамо као људи. Сек. матбрац, -рца м (вок. ^чаторче; ген. мн. матбраца) а. матор човек. — Дође први рат . . . Оде све . . . Оста нас неколико матораца да »дежурамо«, и жене. Вес. Баш ти се и пристоји, маторче, до те добе лудовати! Драж. 5. хип. онај који је одрастао, велик (р дечаку), магпорко. — Нуто

314

МАТОРЕЊЕ — МАТУРА

мога маторца како ми ради! . . . кликну се имена ученика и главни гшдт^и; књига Миона радосно. Глиш. чланства друштва и сл.; исправа помораца за плоеидбу. мЗторење с :л. им. од маторити. матрикуларни, -а, -б који се односи на матбрина ж старина, давнина. Вук Рј. мЗторити, -им несврш. постајати ма- матрикулу, пописни. — Поп . . . је обављао, вршио званичне, матрикуларне послотор, старити. — То више нису некадашња ве. Петр. В. њихова стармала нагваждања, него се на матр&мониј, -ија м лат. = матримонеки начин већ матори. Сек. нијум брак, брачно стање. матбрка ж 1. а. она која је матора, матримопијални, -а, -о који се односи старка. — Маторка лежи на легалу, а уз на матримониј(ум), брачни. њу два мала зечета. Дом. 6. хип. она која је порасла, стасала за озбиљне дужности. матр&монијум м лат. = матримониј. — Маторка моја! Зна она шта ваља умормМтрица и матр&ца ж фр. 1. штамп. ну човеку. Глиш. 2. покр. кошница у кокалуп за изливање штампарских слова, ноејој се излегло неколико ројева. Рј. А. ца, медаља и сл. — Редакција то није учиматбркица ж дем. и хип. од маторка. нила, него је понела матрице осталих сло— Имам осам маторкица, а пилића да жених страна у Букурешт, где је одштамједва броја знам. Шапч. пала број. Пиј. 2. техн. калуп с урезаним маторко м маторац (б). — Леп је као удубљењем или отвором, који одгоеара обнајлепша луткица и мудрац као најразлику обрађиваног предмета, у који улази боритији маторко. Рад. Д. слово (жиг). маторшак м 1. стар човек. — Једни матрДцид, -ида м лат. матероубица. млаци . . . а једни маторњаци. Павл. 2. — Постадох дакле, на најбарбарскији навода од које је одведен јаз. Вук Рј. 3. бот. чин, неки матрицид. Наз. камилица, титрица. Сим. Реч. матроз, -оза м хол. морнар, бродар. — мЗторо ирил. као матор, озбиљно, ста- Шабац! — викнуше весели матрози. Јакш. рачки. — Иако је био млађи . . . рече јој Ђ. Чух језике прашума . . . и матрозе са маторо . . . : »Жури«. Петр. В. свих жала свијета. У;. мЗторост, -ости ж стање и особина матрбна ж лат. отмена госпођа; стаонога који је матор, старост. — Маторост рија угледна жена. — У многим песмама је у томе што све мање смије. Уј. је спеван са многим, сад већ честитим и матбчика ж бот. медоносна биљка из примерним матронама. Срем. Према свима пор. уснатица МеНШв теНззорћуИшп. Сим. се он, биле то кокете или матроне, владао Реч. подједнако, кавалирски. Цес. А. матдчина ж бот. а. матичњак {2а). мМтроналан, -лно, -лна који се односи Сим. Реч. б. маточика. Сим. Реч. на матрону, који је као у матроне. — А матошевски и мЗтошевскп, -а, -б и тијело није вшпе онакво, као негда, све помало добива матронални облик. Ивак. који је као у Матоша: ~ стил. матрос, -оса м матроз. — Матрос с мЗтраг м в. андрак. — Има да им се фогомонтаже напреже очи. Зог. [Немцима] осветимо за јучерашњицу. Који их је матраг пратио у Јастребац? Ћос. Д. матроски, -а, -б који се односи на матматрак м фр. покр. батина, тољага. розе и матросе: ~ одело. — флг. Дебела опна какве примитивне матрун, -уна м тал. покр. болест желуца, памети ћути тек онда нешто . . . кад се грч у желуцу. — Што нас мучи? . . . — У по њој бучно млати матраком патетичног дробу . . . матрун, да бог ослободи. Новак. вербализма. Шим. С. мату прид. непром. в. матух. — А она матрац, -аца м мадрац. Деан. Рј. ти је брате, магу, слаба фајда. Сим. мбтријархалпп, -а, -б ~ матријархатматузица ж покр. узица којом је за ски који се односи на матријархапг: ~ замотку пртезан шибак на млатилици. Вук Рј. једница. матун, -уна м тал. покр. опека, цигла. матријархат, -^та м грч. степен у раз- Деан. Рј. витку првобитног људског друштва, у коме матура ж лат. испит зрелости, виши су родовске заједнице стваране по женској течајни испит (по завршетку гимназије или лози. средње стручне школе). матријархатски, -а, -о = матријархални. Изр. велика ~ матура; мала ~ матрбкула ж лат. мапшчна књига, ма- испит који се полагао по свршетку нижих тнца (5); школска уписница у коју се уно- разреда гимназије и њој равних школа. --\~.

МАТУРАЛНИ — МАУКАВИЦА мбтурални, -а, -б матурски. — Сјећаш ли се тко нам је то рекао на матуралној вечери ? Козарч. матурант м лат. ученик завршног разреда школе; ученик који полаже матуру. матурантица и матуранткиња ж ученица завршног разреда средње школе; ученица која полаже матуру. матурантски, -а, -б који се односи на матуранте. матурација ж лат. зрење, сазревање. — Спонтаност пјесничкога стварања чинила ми се као нужда матурације духа, родитељска способност. Уј. матурцрати, матурирам сврш. и несврш. положити, полагати матуру. матур&тет, -ета м лат. зрелост; доспелост. — Прва два [чина Агоније] . . . су писца задовољили својим превременим матуритетом и привидном завршеношћу. Богдан. матурски, -а, -о који се односи на матуру: ~ испит. матурски прил. као на матури. — Још дрхтим матурски. Божић. матутин, -ина м и матутнна ж лат. јупшрња црквена служба (у католика). — Свакога свечаника, на вечерњи, на јутрењи . . . на матутину . . . обје цркве бијаху дупком пуне. Мат. матух прид. непром. тур. исхлапео, сенилан. — Баба Јахија-ефендије3 иако је изгледала помало матух, прва је намирисала ту промјену у души младе Неџида-хануме. Радул. мЗћа ж в. маћеха. — Залуду је у Јеле липота, када јадна мајке не имаде, него маћу невирницу своју. НПХ. мбћа ж тал. покр. 1. тга, мрља. — Код мраса јавља се . . . нека оспа на кожи у виду неправилних, округластих и мало узвишених маћа (пега, мрља). Батут. 2. покр. киша која с пролећа и лети пада када сунце греје и штети воће иусеве.— А грожђа? — запита сељанке радознало. — Ни зрна . . . ако остане ова маћа. Лоп. 3. бот. а. в. медљика (2). б. в. платњача. Сим. Реч. м&ћав, -а, -о покр. 1. оштећен маћом (2); пегав. Вук Рј. 2. у коме истовремено киша пада и сунце греје; с много маће, на кот се осећају трагови маће (2). — То је земл>а која се неће никада изјаловити и потпуно подбацити макар какво сушно и маћаво лето било. Ђур. м^ћаха ж в. маћеха. Вук Рј. маћаш м маџ. зоол. покр. в. чворак. Бен. Рј. Маћедбнац в. Македонац. ^" г,» маћед- в. макед-. ,м,

315

мЗћеха ж очева жена његовој деци из претходног брака. — Не може рећи да је своју маћеху мрзела. Јанк. фиг. Судба нам је била маћеха, не мајка. Стан. мЗћехннски и мбћехински, -а, -б који се тиче маћехе; који се односи као маћеха према пасторчадима: ~ поступак, ~ однос. маћехГшски и маћехински прил. као маћеха; немилосрдно; шкрпго. — [Она] нас је маћехински отерала. Андр. И. мЗћехинство с положај жене-маћехе; особина маћеха, немилосрдност, грубост. маћи, макнем сврш. = макнути. — Не могу ни маћи тијело. Матош. мбћија ж в. маћеха. — А Митра — то ми је . . . маћија: мати ми је давно умрла. Вес. мбћијски, -а, -б в. маћехински. — И свршено је — маћијском мером, и потписано злаћеним пером. Змај. мбћнјски прил. в. маћехински. — Ти мрки ђетићи, према којима природа . . . и велике нације . . . поступаху маћијски . . . ступају напријед. Мат. мбћуха ж 1. маћеха. — Ријетко је маћуха добра пасторки. Љуб. Отац довео у кућу маћуху. Новак. 2. бот. љубичица, дан-и-ноћ. Сим. Реч. мЗћухинство с маћехинство. — СвиЈајући се под немилим јармом маћухинства, често сам . . . морала стискати зубе. Шен. м^ћухпнски и м&ћухински, -а, -о маћехински. мЗћухинскн и мЗћухински прил. маћехински. — Природа [га је] доста маћухински надарила. Леск. Ј. мЗћухпца ж бот. љубичица, дан-и-ноћ. Сим. Реч. мбу и мбу оном. узвик за подражавање, опонашање гласа мачке. маузер м врста револвера, пиштоља. — Наш друг, који је чувао стражу, уперио на стражаре свој маузер. Дед. В. маузерка ж врста еојничке пушке. — Одмах с пријетњом звекне затварач на маузерки. Донч. маузблеј, -еја м грч. монументална гробница. мЗук м оном. мачји глас; маукање. маукав, -а, -о који често мауче; фиг. који досађује мољакањем. Бак. Реч. маукава ж в. маук. Вук Рј. маукавац, -авца м онај који мауче; фиг. онај који досађује мољакањем. Р-К Реч. маукавица ж она која мауче; фиг. она која досађује мољакањем. Р-К Реч.

316

МАУКАЊЕ — М А Х Е Р

маукање и маукање с гл. им. од маукати. маукатн, маучем и маукати, маучем несврш. јављати се гласовима мау-мау (о мачки и животињама сличног гласа или о човеку кад је подражава, опонаша). маукнути, маукнем и маукнути, маукнем сврш. према маукати. мЗуна ж тал. брод. теретна лађа без уређаја за погон с отвореном или затвореном палубом, коју обично вуче моторни чамац, тегленица. МЕП. мауна в. махуна. Маури, -ура м мн. = Маври. мЗурски, -а, -о који се односи на Мауре:

~ стил.

мафија ж тал. назив тајног разоојничког друштва на острву Сицилији; фиг. погрд. разбојничка, лоповска дружина, банда. — Резерва [је] увјерена да су активни [официри] мафија и организирана клика, која ради против резерве из цеховских интереса. Крл. Наши људи . . . врло би радо пошли на Равну гору да разјуре ту мафију. Чол. мафијски, -а, -б који се односи на мафију. мафнш и мафиш м врста колача. — Нема паприкаша, ђувеча или мафиша без њих! Петр. В. м&х1, маха и мЗха м (лок. маху и маху; мн. махови и махови) 1. замах; ударац. — Све обимље твога [смрти] српа мах. Прер. Фурлан вјешто одбија махове. Љуб. 2. час, тренутак; прилика, згода. — Тога маха било је у манастиру тијех војника гласоноша свега шесторица. Мат. Био [је] само у два маха . . . у тискари у Ураху. Водн. 3. покр. метак, фишек. — Још му и то придодај, Маџаре, да се код нас свијају махови. Њег. 4. (у прилошкој служби) в. махом (2). — Господар млади неће да га буни, али стари вјерни пас га мах осјети. Марк. Ф. Изр. да(ва)ти маха подстаћи, подстигџтш; да(ва)ти слободу; да(ва)ти маха ногама (по)трчати; на махове у размацима, с времена на време, повремено; на (у) сав мах свом снагом; узети, узимати (хватати, ухватити и сл.) маха (про)ширити се, преовладати, преовлађиеати. мах и мах 2 , маха м 1. бот. а. в. маховина (1). — Испред ногу се њему саг стерао маха. Наз. б. буђ, плесан. Сим. Реч. 2. фиг. маље, длачице. — А младожењу топрв гарио мах на усници. Љуб. махагон, -бна и махагонн, -ија м бот. црвенкастомрко дрво у употреби за израду намештаја 5тое1еша таћаеош. Сим. Реч. махагбнијев, -а, -о и махагбнвјски, -а, -б који се односи на махагони, који је од махагонија: ~ намештај.

махагбновнна ж махагонијево дрво (као грађа). — И стигла сам . . . до врата од махагоновине. Торб. махагбнски, -а, -б који се односи на махагон, који је од махагона. ма\хај м замах, покрепг. — Брзим махајима руке рашчешља дугу браду. Коз. Ј. махал, -ала м в. мал. — С трудом [је] стекао свој поштени дом и у дому махала и захире. Глиш. махала и махала ж (ген. мн. махала и махала) градска или сеоска четпврт; улица. — У локвама воде, која је текла преко свих улица, махала и авлија . . . градић је наликовао острву. Козарч. Ноћу се град проламао од свирке, сијела и ашиковања по махалама. Андр. И. махалица ж лепеза. — Захлади му чело својим крилима као каквом махалицом. Креш. мЗхаљанин и махаљаннн м стаиовнт махале. Бен. Рј. махаљка ж 1. грана која се потја, свцја као да се њом маше. — Равни му [Сунцу] траци . . . задиру виту о јелу што је врх велике горе махаљке савила гипке. Крањч. С. 2. даска о коју се ударапем чисти лан и конопља, трлица. Вук Рј. 3. врста већег еретена за предење дебље пређе или за препредање, друга. Вук Рј. махана ж в. мбна. — Ово је међу нама највиша махана што се личимо и одвајамо један од другога сојем. Љуб. махан-башиббзук и маханбашиббзук м тур. турска нередоена војска. — Био је . . . старјешина над војском . . . која је бројила један табор махан-башибозука. Вујач. маханица ж дем. од махана. — Ја опет њу нећу, јер има мало маханице при себи: ћорава је и шантава. Ћор. маханица ж в. махаљка (3). Вук Рј. м&сање с гл. им. од махати. махање с гл. им. од махати. мбхараџа и махараџа м санскр. титула индијског владара. м&хати, -ам трлити (лан, конопљу). Вук Рј. мАхати, машем и махам (имп. маши и махаЈЈ прил. сад. машући и махајући) несврш. према махнути {1). махач, -^ча м 1. в. лепеза. — Дјевер . . . понесе снаси махач [лепезу], цревље и бјечве. Вук. 2. онај који маше. Бак. Реч. махача ж покр. в. махаљка (2). Вук Рј. мЗхер и махер м нем. разг. 1. сшлажљив, умешан човек; вештак, мајстор. — Имали смо ми посла и с већим махерима,

МАХЕРОД — МАХНУТИ па смо их удешавали. Лал. Свладали су . . . технику театра врло брзо, поставши . . . врло рано казалишни »махери«. Матк. 2. главна личност, чинилац, фактор. — Тривун је ту само играчка, главни махер је онај капетан. Ћоп. мах&род м зоол. врста тигра Масћшго<1иа. Терм. 4.

махАзам, -зма м фил. псеудомарксистичко учење немачког физичара и филозофа Ернеапа Маха; исп. емпириокритицизам. МБП. махијаст, -а, -о сулуд, будаласт. Вук Рј. махина в. машина. махнналап, -лна, -лно = макиналан. — Њега сколи махиналан, нагонски врућац. Божић. махинално прил. = макинално. — Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. Ранк. махинација ж = макинација. — Истеран је из мостарске гимназије због . . . недопуштених махинација са туђим новцем. Андр. И. махјк&ати, -ам сврш. покр. махнути, уминути, престати. — Још мало, соколе, још, вели Омер, дако овај кијамет махиња, па смо кутарисали . . . Бивали смо ми и у вишем кијамету. Ћор. махист(а) м присталица махизма. махмуднја и махмудија ж тур. турски златан ноеац. — А хајдук га царски плаћа. Прегрштима махмудије чобанску му торбу пуни. Јакш. Ђ. махна в. мана. махнисати в. манисати. "" махнит, -а, -о сулуд, луд; бесан, помаман. — Што махнит веже, сто мудријех не раздрешују. Н. посл. Вук. Укротило [се]. Као махнит хат под канџијом. Бег. мЗхнит ж в. махнитост. — И поносни били, како је он био чврст и не подлегао часовитој махнити. Нам. махнитав, -а, -о који је као у махнитог. — Не треба мени други дјечак, — прошапта он махнитавим шапатом. Л-К.

махнитање и махнбтаае с гл. им. од махнитати. махнАтати, махнита.ч и махнЛтати, -ам несврш. бити махншп, понашати се као махнит, беснети; лудовати. — Како ти то удесипг, па ђевојке махнитају за тобом. Раик. фиг. Бура . . . се ту руши и распиње и махнита. Новак. махнитац, махница м махнит човек; лудак. — Онај се међутим дерао као махнитац. Бег.

317

махнАташ, -аша м в. махнитац. Вук Рј. махн&тина м аугм. махнит човек, — Удри махнитину, посветила ти се рука! Ћор. махнитица ж махнита жена. Вук Рј. махнитичина ж аугм. од Деан. Рј.

махштица.

махн&тлук м 1. махнитост. — Ја не знам какав је ово махнитлук сад у мушкадију ударио . . . — па чим дијете одгоје, гурају га у шехер. Ћор. 2. махнитање, махнити, лудачки поступци. махнвто прил. безумно, лудо; бесно. — Намастирчански једри момци љубили своје дјетињасте женице, из почетка бурно, махнито и дивље. Шимун. Ветар махнито носи поњаве снега. Ољ. махнитдвштина ж в. махнитост. — Заштићује од евентуалног изненадног испада и непредвидиве махнитовштине. Десн. махнитост, -ости ж стање и особина онога који је махнит, лудило. — Кад почне нешто бранити . . . занесе се до махнитости. Сек. А има ли веће махнитости и будалаштине, него кад свом силом хоћеш да се бориш с лавовима? Вел. махнбтуља ж пеј. махнитица. Вук Рј. махнути, махнем сврш. 1. а. учинити покрет (руком или другим којим делом тела или и каквим предметом који се држи у руци). — Док се владика пео у кола, [кочијаш] поправи кићанке и поносно махну својим бичем. Чипл. фиг. Вјегрић би шумећи кадикад махнуо плетеним завјесама. Шимун. б. дати знак покретом. — Поп слабо махну руком, као да му приђемо. Лаз. Л. А сада чујмо! — махну Регистар говорнику. Ков. А. 2. ударити, распалити. — Она у тренутку истрже Микин нож иза припашаја и махну по голој мишици. Крв шикну. Коч. Кано муња кад о гвожђе махне, триста махом избије искарах. Март. 3. оспшвити на миру (кога), престати дирати. — Молио је старац и преклињао јако да га махне, јер се он не зове тако. Змај. 4. покр. брзо проћи, отићи. — Волим махнут преко Горе Црне . . . но у дому страховати свому. Март. •—• с е 1. оканити се, проћи се (чега), оста-

вити што. — Сто десница на те ријечи оружја се ма'ну љута. Маж. И. »Слога« је проповедала странкама да се махну међусобне борбе. Јов. С. 2. покр. хитро се покренути, брзо отићи. — У то доба дух му у зрак вину, кано соко са гнијезда сиви, па се махну пре'о свијета бијела. Март. Изр. ма'ни (се), ма'ни ме (се), ма'ни га (се) и сл. остави ме (га и сл.) на миру, не досађуј.

318

МАХОВАСТ — МАЦЕС

мбховаст, -а, -о песн. в. маховинаст (2). — Пред његовог ока маховастом мреном сав битак само санци јесу празни. Крањч. С. маховнна и маховина ж 1. бот. а. назив за више биљака бесцветница које расту на деблима дрвећа, на влажном камењу и др. Сим. Реч. б. плесан, буђ. Вук Рј. в. в. власак. Сим. Реч. г. мн. систематски назив за разред биљака Вгуорћуга. Терм. 3. 2. машак на еоћу. Бак. Реч. Изр. змијина ~ бот. в. пречица. Бен. Рј.; морска ~ бот. врста морске алге. Сим. Реч.

махунаре и махунарке ж мн. бот.

систематски назив за биљке које имају плод махуну 1-&%хитпа&а&. Терм. 3.; Бен. Рј. махунаст, -а, -о који има облик махуне; који има махуну. Бак. Реч. махунатн се, -а се замепгати, добијати махуне (о биљкама). Вук Рј. махуница и махуннца ж 1. дем. од махуна. — Млатих зреле махунице од грашка и пасуљице. Шапч. 2. бот. биљка која расте на стеноттом тлу ЕтреШмп твгшп. Сим. Реч. махунка ж бот. в. мохуник. Сим. Реч. мЗховннаст и маховинаст, -а, -о 1. м&ц узвик којим се ваби или тера мачка. покривен маховином. — Пао сам као камен на Вук Рј. камен и прислонио лице уз маховинасту мМца ж тал. тешки чекић, маљ, бат. — стијену, која је гријала као живо биће које За каменолом није требало много памети, дише. Андр. И. 2. сличан маховини. — нису се људи баш грабили за тешку гвоздену Почиње прољеће . . . између . . . маховинасмацу од дванаест килограма. НИН 1959. тих облака да се ведро помаља. Ђон. м а ц а 1 1. хип. од мачка. — Пазите кад се око каше жељно шуља маца. Шен. 2. махбвит 1 , -а, -о необ. тренутан, краткохип. од матица (пчела). Вук Рј. трајан. — Нека буде, — одговори после маховитог устезања. М 1867. маца 2 ж бот. 1. ситни, млохави цветови 2 неких биљака (рраха, леске, кестена, дуда, махбвит , -а, -о покршен, обрастао маховрбе и др.) сложени у цваст облика класа, вином. — У маховитом закутку стоји камена реса атепШт. Бот. 2. назив за више биљака клупа. Шен. (зевалица, маточина, детелина, ива). Сим. Реч. маховица ж мед. чворасти осип на маца ж покр. прут на чокоту еинове кожи детета који изазива еелики свраб 8Иорлозе. — Липо ти је лоза уродила, свака ћи1и8. Бен. Рј. маца по два грозда дала. НПХ. махбвница ж бот. прашничка кесица мацаклин, -ина м зоол. врста ноћног 4ћеса. Бот. гуштера топлих крајева НеткЈасгући ШгмЗховњаци м мн. зоол. животиње из С1СТ18. ЕЛЗ. разреда памекушаца. Финк. мацан м 1. хип. од мачак. — Мацан махом и махом прил. 1. обично, већи- [је] дријемао уза зид. Радул. 2. фиг. онај који ном, најчешће. — Читаоница има око два- има власт над ким, чим, онај који одлучује, десет чланова, махом самих занатлија. Дом. ас, кец. — Било је [у војсци] . . . малих 2. брзо, одмах, одједном. — Сјетих се махом крадљиваца, тисућу пута поштенијих од оних мацана који су их амо послали. Јонке. блудне [дјевојке]. Цар Б. Нисам се надао . . . да ћу извући мацана махбрка ж рус. врста простог дувана, [аса, кеца]. И. крџа. — То је другачији духан него она Изр. м е р и т и мацана нар. добити ваша махорка. Јонке. батине. — Да изиђеш напоље3 ако нећеш махрама е. марама. »да мериш мацана«! рече Игњат, а око му севну. Вес. махсуз и махсус прид. непром. и прил. тур. максуз. — Зидао је и градио тврдо и мацарул, -ула и мацаруо, -ула м празн. високо и на све ударао тешке браве и махсуз покр. некрштено дете које је после смрти кључеве и мандале. Андр. И. Вели да је постало вампир. Вук Рј. тражио кога год махсус да пошаље по те. мМцаст, -ула, -о који личи на мацу; исд. 2 Мул. маца . — Слама . . . одише још њивом, махуна ж а. љуска, чахура којом је њеном зрелином, тешким, мацастим класовима. Сим. уеијено семе неких биљака (пасуља, грашка). — То ће се видети тек кад махуна почне мацати (се), -а (се) несврш. пушптти да се замеће. Андр. И. 6. мн. зелене такве маце (р биљкама). — Време кад врба листа и љуске поједшшх врста пасуља, граха с тек маца. Јакш. М. Цврчци цврче, мљечике се заметнутим плодом унутра које се кувају мацају, воде теку слатке и бистре. Кик. зајело. — За вечеру [је] појела здјелу салаге мацес м хебр. бесквасни хлеб у виду од махуна с пуно чешњака. Донч. танких листова који Јевреји, Жидови једу махуна&е с гл. им. од махунати се. у време пасхе.

МАЦИН — МАЧЕНОСАЦ мацин, -а, -о који припада маци. мацнпа трава ж бот. 1. одољен. Сим. Реч. 2. назив за више биљака из пор. уснатица. Сим. Реч. мацино злато с мин. врста лискуна златнометалног сјаја. Тућ. мацити (се), маци (се) когпнтпи се (р мачки). Вук Рј. мацић м мацарул. — Вукодлака свакога познаде . . . и мацића знаде зла и ситна, што му с пута хромацајућ бјежи. Ботпић. маццца ж дем. од мАца2. — Болеснику . . . мацице од баршуна са априлских грана . . . пружају кроз прозор поздрав. Полић. Ко спаси само једну ситну мацицу . . . тај је спасио цијелу душу своју. Андр. И. мацкарија ж ружан поступак. — Сад ћу ти, голубе, одмаздити за све твоје мацкарије и клевете. Шое. мЗцке, мацака ж мн. клупа на коју су поваљивана људи осуђени на батинање; таква казна. — Вељко докопа чича-Срећка . . . и обори га на мацке, па му . . . прикопча тело за даску. Вес. мбцко м в. мацке. Вук Рј. мацбња м 1. аугм. од мацан. 2. ео длаке као у мачке. Вук Рј. мацудан, -ана м зоол. в. вивак. Бен. Рј. мацуља ж крава длаке као у мачке. Вук Рј. мбч, мача м (мн. мачи и мачеви) 1. а. старинско хладно оружје с дугим правим сечивом насађеним на балчак. — Иду и носе маче и панцире. Стан. 6. покр. метални украс који жене носе у коси. — Ти ћеш опет бити Приморка . . . са свиленом махрамом . . . а у косама жупски мач од злата. Војн. 2. фиг. а. војна сила; оружје. — Вијеће десеторице попуштало је . . . предајући све више власти мачу. Нех. б. оштрица: ~ закона, ~ правде. 3. зоол. морска риба са продуженом горњом чељусти у облику мача Тгасћуркгиа Шеша. Финк. 4. бот. в. сабљичица. Сим. Реч. Изр. виси му ~ над главом прети му непосредна опасност; Д а м о к л о в ~ непрекидна опасност; з в е ц к а т и мачем претити ратом; ~ с д в е оштрице средство које се може окренути против онога што се њим служи или жели да послужи против другога; на мачу (добити, стећи) борбом (добити, стећи); огњем и мачем (истребити, уништити и сл.) гшлећи и убијајући; оштрити ~ спремати се за рат; предати мачу немилосрдноуништити; пресећн мачем одлучно, нагло прекинути; ставити (турити) ~ у к о р и ц е завршити, окончати борбу, спор, препирку; у к р с т и т и мачеве заподенути борбу.

319

мЗчад ж зб. им. од маче. мачак, -чка м (вок. мачку; мн. мАчци и м&чкови, ген. мачака и мбчкбва) 1. зоол. мужјак мачке. — Мачак на банку дрема. Ил. 2. бот. биљка из пор. штитара, орјашица ТогдуЦшп оШста1е. Сим. Реч. Изр. вежи(те), нека в е ж е (вежу) мачку о реп каже се ономе чије се предузете мере или поступци сматрају безередним или излишним; и з в у ћ и мачку реп, п о в у ћ и мачка за реп много се намучити око нечега, пропатити; страдати; купити мачка у в р е ћ и в. уз мачка (изрЈ); много је мачку г о в е ђ а г л а в а не заслужује он (рна) толико; о б и л а з и т и као ~ око в р е л е (вруће) каше (кобасице, сланине и сл.) опрезно приступати нечему, не усуђивати се прићи нечему. м&чарница ж радња, трговина где се продају мачеви. Р-К Реч. мачаст, -а, -о који има облик мача. — Кукови [су јој] зијевнули као мачасти листови око плавкасте перуникине плодоноше. Божић. мачац, -аца м бот. в. гладиш (2). Сим. Реч. Мачва ж плодна равница на северозападу Србије између доњег тока Саве и Дрине. Мачванин м (мн. -ани) човек из Мачве. Мачвапка ж 1. женска особа из Мачве. 2. (мачванка) народно коло из Мачве. — Тек јекне свирала, а коло као градина . . . — Де, Радо, мачванку! Вес. 3. (мачванка) бот. в. бундева (/). Сим. Реч. мачванскп, -а, -5 који се односи на Мачву. мЗче, -ета с (супл. мачад и м&чићи) младунче мачке. Изр. г л е д а т и као <~ у ж и ж а к нетремице занесено посматрати; немати ни кучета ни мачета немати никога о коме би се брига водила; п р в и се м а ч и ћ и у воду бацају не треба се плашити почетних неуспеха. мачевалац, -аоца м онај који се с ким бори мачем; онај који се такмичи (с ким) у мачевању. — Видело се да је био вешт мачевалац. Моск. мачевалачки, -а, -6 који се односи на мачеваоце. мач&вање и мачевање с гл. им. од мачевати се. мачбвати се, мачујем се и мачеватн се, -ујем се несврш. борити се с ким мачем. — фиг. Залуду се мачујем смрћу3 и сврдлам у мозгу рупе. Крл. мач&носац, -сца м носилац мача, онај којије наоружан мачем; ист. припадник једног немачког витешког реда.

320

МАЧЕНЦЕ — МАЏАРАТИ

мачбнце, -ета с дем. од маче. мачетина ж аугм. и пеј. од мачка. — Ту се протегне као поспана какова мачетина. Маж. Ф. мачетпна ж мачје месо. Бен. Рј. мбчећи, -а, -е мачији. — Ово је мачеће месо. Јак. мачијп, -а, -е = мачји који се односи на мачке. Изр. ~ к а ш а љ ситница, маленкост. ма чвји, -а, -е било чији; исп. ма (3). м&чив, -а, -о покр. в. мач(и)ји. — Но се не нађе миша да се примакне врату мачину. Љуб. мачина м аугм. и пеј. од мач. — Однекуд је био набавио оклоп . . . и некакву мачину. Вук. мЗчинац и мачинац, -инца м бот. в. перуника. Сим. Реч. м&чнћ м мацарул. — Нисам никад вјеровао у вјештице, у вукодлаке и мачиће. Наз. мачић м 1. дем. од мач. 2. бот. в. сабљичица. Сим. Реч. мЗчићи м супл. за маче. мачиц, -ица м бот. в. перуника. Сим. Реч. мЗчпца ж 1. дем. од мачка. — Мацо наша, даруј ми мачицу! Наз. 2. бот. назив за више биљака из пор. трава. Сим. Реч. мЗчјак м мачји измет, поган. мЗчја глава ж зоол. в. буљина. Бен. Рј. ма^чји, -а, -е 1. = мачији. 2. први део имена великог броја биљака: ~ зеље, ~ метвица, ~ трава, ~ реп(ак), -~ очи и др. мачка ж (дат. мачки; ген. мн. мачака) 1. зоол. а. домаћа животиња из пор. мачака РеПз (ЗотезПса; у народним причама: оличење хшприне, лукавства и умиљатости. — Вјеран као псето, жустар као мачка. Гор. б. мн. систематски назив за породицу зверова РеШае. Терм. 4. 2. крзно које се носи око вратпа или прехо рамена као допуиа женске одеће. — Обмота своју скромну мачку око врата и сиђе . . . на улицу. Уск. 3. покр. кочница на запрежним колима. — Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и на њима звекеташе мачка и папуча која с катраницом висаше о срчаници. Лаз. Л. 4. покр. спона, скоба. Вук Рј. 5. сидро, ленгер. Рј. А. 6. бот. в. зевалица (1). Сим. Реч. 7. зоол. врста морског пса 8су11шт сатси1а. Финк. Изр. д и в љ а ~ звер из пор. мачака, знатно већа од домаће мачке РеИз саИм;

они ишли . . . као ћораве мачке . . . него су пут одмјерили на зоне. Крл.% мачку у џаку (врећи) к у п о в а т и (узимати) примати, узимати нешто невиђено и непо-

знато: пас и ~ заједно спавају велика

је хладноћа. мЗчкар м подругљив назив за припадиика народа који мачкеједе (за Талијане). — Онаки дјечаци, па да пред мачкарима положе оружје?! Шта Талијан има посла у нашој кући? Ћоп. мЕчкарски, -а, -о који се односи на мачкаре. мбчкаст, -а, -о сличан мачки; умиљат, живахан. — Млађа је интелигентна, мачкаста, мила. Ђон. Курлан јој се загледа у мачкасте очи. Божић. мачкасто прил. као мачка, хитро, спретно. — Измакне се, затрчи и мачкасто забаци. Божић. мачкин, -а, -о који припада мачки. мЗчкица ж 1. дем. и хип. од мачка. 2. име одмила женској особи. — Из милоште звао [је] . . . цицом и мачкицом. Срем. мачков, -а, -о који припада мачку. мачков брк м бот. биљка из пор. жабљака №§е11а и N. (1атавсепа. Сим. Реч. мачковац, -бвца м бот. мачковина. Р-К Реч. мачковина ж бот. а. в. ива (/). — Са врбом мачковином и јасиком крај њива . . . све је пропјевало. Матош. б. в. детелина. Сим. Реч. мачкбдер м онај који дере мачке. — Зашто, брате, дјеца за тобом вичу . . . кучкодер . . . мачкодер! Гор. мачкбљуб и мбчкољуб м бот. биљка из пор. уснатица ИереШ сагапа. Сим. Реч. мЗчкула ж тал. покр. машкула, прангија. — Запуцаше прве мачкуле . . . и зациндра весела глазба. Божић. мачбносац, -сца и мачбноша м маченосац. — Теутонски ред . . . се касније удружио с другим њемачким редом, мачоносцима. Пов. 2. Идуће године основан је ред мачоноша. И. мачор, -ора м мачак. — Негде преде нечији мачор. Јевт. мачорски, -а, -б који се односи на мачоре. мачбрски прил. као мачор; као у мачора. — Отвори своје мачорски жуто око. Дав. мачуга ж батина, тољага. — Предлажем, другови, да се наоружамо штаповима, мачугама, цепаницама, чим било. Јак. мачурина ж аугм. и пеј. од мачка, Вук Рј. као мачку претући (пребити) жестоко маџарати, -ам несврш. = мађарати. — истући; као пас и ~ (живе, слажу се) Код пештанске цркве маџарајући џавељају у сталном су непријатељству; к а о ћ о р а в а дечица. Петр. В. ~ (ићи) без плана, без циља (ићи). — Нису

МАЏАРАЦ — МАШИНА мап&рац, -рпа м = мађарац. — Маџарац од Карпата окренуо нагло духати. Павл. Кад маџарац почне сећи . . . Јакш. М. Хоће народ да запуши нешто боље . . . а не увијек онај смрдеж, као што је скупи »маџарац«. Пав. Маџари м мн. (јд. Маџар, -ара) = Мађари. маџаризација ж = мађаризација. мапаризирати, -нзирам сврш. и несврш. = мађаризирати. Мапарија ж зб. нар. = Мађарија. — Сакупише небројену војску, отидоше равној Маџарији. НП Вук. Прича о . . . лијепој були која срља кришом за Маџаријом. Павл. мЗџарија ж златан турски новац. — Она узе до три маџарије и дарова Сењанин Ивана. НПХ. За тај посао прими по маџарију за сваки дан. Андр. И. Маџарин м в. Маџар. — [Напијмо] десници Краљевића Марка што удари силном Маџарину . . . Радич. маџарити, маџарим несврш. маџаризирати. Маџарица ж = Мађарица. мапарка ж агр. = мађарка. — Једра као пуце, црномањаста, очи као маџарке. Ћос. Д. мЗџарлнја ж в. маџарија. — Е, брате, алал ти вера! — па мени здрав дукат »маџарлију«. Вес. маџарбн, -бна м = мађарон. маџаронка ж = мађаронка. маџарбнски, -а, -б = мађаронски. маџаронство с — мађаронство. маџарбфил, -а и маџарбфил, -ила м = мађарофил. Маџарска и Мапарска ж = Мађарска. маџарски и маџарски, -а, -б = мађарски. мапарство и маџарство с = мађарство. маџаруша ж агр. = мађаруша. мапарштина ж — мађарштина. маџун, -а и маџун, -уна м тур. покр. 1. густо укувано заслађено воће, пекмез. — На столу [су] шоље с млеком крај нарезаног хлеба с маслом и маџуном од шљива. Петр. В. 2. лек за јачање. Вук Рј. 1 м а ш а ж лат. покр. в. миса. — Велику је машу машио данас сам господин каноник. Нех. м З ш а 1 ж покр. промашај у игри банања; исп. банати се. Вук Рј. м а ш а ж тур. ватраљ, ожег. — Често би . , . машом пребацивао луг с једне стране 21 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

на другу. Тур. Запалила [је] на маши смрекове бобе и шећера. Андр. И. м а ш а к , -шка м 1. фини прашак на воћу (шљиви, грожђу), пепељак. — Киша је прала плави машак с првих раних шљива. Козарч. А на њих [очи] је пао неки мутан вео . . . кб онај машак на црноме грожђу. Змај. 2. фиг. маље, длачице. — Тек му машак поцрнио горњу усницу. Кум. 3. покр. паперје. Вук Рј. м а ш а п а ж тур. бакља, зубља. — Врата се отворише и у мрачну тамницу покулм блештећа светлост горућих машала. Јакш. Ђ. Сјекли цио дан луч за машале. Куш. машала(х) тур. покр. узеик за изражавање дивљења и допадања. — Машалах, не било урока, баш лијепо дијете! Шуб. м а ш а м о д а и машамотки&а ж фр. в. модискиња. — Увјерења се мијењају као женски шешири! Ја нисам машамода! Крл. Родила га је машамоткиња. Вас. м а ш а в к а ж агр. покр. врста јабуке. — Сјетимо се даље неколико одлика јабука: машанке, срчике, ренете итд. НЕ. фиг. Румене машанке пуцају с јесени од смеха. Петр. В. мЗша&е с гл. им. од машати (се). машарка ж агр. врсгпа шљиве, маџарка. Р-К Реч. м а ш а т и , -ам несврш. в. машати се (/). — Богом браћо, храбри Црногорци, не машајте за оружје сви)етло. Маж. И. Упорном руком машате за сјајну круну мога престола. Јакш. Ђ. ~ се 1. посезати руком за чим; лаћапш се, прихватати се чега. — Маша се за торбицу, па извуче комад . . . хљеба. Маж. Ф. Пери онемилио рад, па се ничега не маша. Вес. 2. залашти, ступати у неку средину, (до)хватати се. — Соко се мирно машао неба и облака. Јакш. Ђ. Стаде се кроз шљивике машати села. Матош. 3. покр. не погађати 2 мету, промашивати; исп. маша . Рј. А. м а ш е , маша ж мн. тур. «. машице. — Ружица се саже, дохвати машама из мангала жар и приђе ближе бегу. Јакш. Ђ. м а ш и в а ж 1. «. маховина. — Леже големе плоче . . . мјестимице обавијене зеленом машином и жуткастим лишајем. Шимун. 2. длачице од потке што се ухвате у нитима разбоја. Вук Рј. м а ш н в а ж исп. строј 1. а. општи назив за сложеније уређаје којима се енергија (топлотна, електрична, водена) претвара у механички рад: парна —, фабричке, творничке машине. — Машина ће учинити радну снагу непотребном. Уј. Кад машина буде у изобиљу, све ће бити могуће. Дав. б. (с атрибутом или без њега) отити назив за

322

1

МАШИНАЛАН — МАШИТИ СЕ

механизме као оруђа за рад: писаћа, тип-

каћа ~ , шиваћа ~ , ~ за месо, ~ за прање рубља, ~ за умножавање, ~ за шишаше

итд. 2. моторно возило (аутомобил, авион, воз, влак); локомотива. — Остало [ми је] мало неповјерења у те људе што се возе аутомобилима. Машине учесташе и ми почесмо да се навикавамо на њих. Лал. Затим би јекнуо отегнут . . . пискут, па опет . . . покрет машине. Десн. 3. нар. кутија с палидрвцима; жижица, шибица. — Креснух машину и запалих свећу. Вес. 4. чврста организација и особље неке заједнице (државе, еојске и сл.):

гласачка ~ , државна —, ратна ~ . 5. фиг.

пеј. а. онај који без размишљања, аутоматски извршава наређења или врши какав посао, робот, аутомат. — У уреду постану машине, мртва тјелеса, којима се тури у руке перо да пишу. Коз. Ј. Они не воле човека који мисли, него машину. Вас. 6. онај који ради брзо и тачно. — Смислова погрешно сматрају машином . . . Таљ је права машина, јер . . . предност почетног потеза непогрешно претвара у победу. Пол. 1958. Изр. ~ алатљика в.узалатљика (изр.У, паклена ~ диверзантско оруђе, експлозив с механизмом којим је регулисан моменат експлозије. м&шиналан в. махиналан. маш&на&е с гл. им. од машинати. маш&нарница ж штамп. одељење штампаријеу коме се врши штампање. — Управни одбор . . . расписује конкурс за шефа офсет-машинарнице. Пол. 19Ј9. маш&натн, -ам несврш. необ. вршалицом врћи (жито). — Баш се машинало жито у селу. Крл. машинац, -нца м 1. онај који рукује неком машином, стројар. — Нас машинце не треба посебно издвајати од остале посаде [брода]. Пол. 1958. 2. студент машинске технике. машинг&вер, -фа м и мапгангевбра ж војн. нем. варв. аутоматско ватрено оружје калибра војничке пушке, аутомат. — Запуцале [су] пушке и машингевери. Ђон. машинг&верски, -а, -б који се односи на машингевере: ~ ватра. машин^рија ж 1. а. унутрашњи уређаји, систем механизма машине, строја. — фиг. У старцу као да се покренуо . . . некакав . . . точкић који иде без везе са читавом дотрајалом машинеријом. Ћоп. б. в. машина (4). — Једна жупникова ријеч више вриједи неголи сва машинерија једне области. Коз. Ј. Тачна машинерија у канцеларији поче лабавити. Петр. В. 2. зб. машине, стројеви. — На све стране много прљаве, разбацане машинерије. Крл.

машинбзам, -зма м необ. в. механизација. — Жељезница, телефон, телеграф усавршени машинизам постадоше предмет човјекове гордости. Уј. машвнизацвја ж механизација: ~ пољопривреде. машинизирати, -&зирам сврш. и несврш. механизовати. машбнист(а) м машинац (/). — Била је издана заповијед машинистима, па су локомотиве летјеле у зрак. Крл. Био [је] машиниста на том броду. Нен. Љ. машинка ж аутоматска машинска пушка. — Осула се паљба из машивки. Поп. Ј. машквбвођа м еозовођа, влаковођа. — Машиновођа и ложач локомотиве . . . безглаво [су] бежали преко шина. Јак. машвноградња ж 1. индустрија машина, производња машина као једна од приередних грана. 2. процес грађења машина. 3. научни предмет. машинограђевни, -а, -о који се односи на машиноградњу: ~ индустрија. машински, -а, -о 1. а. који се односи на машине. б. који се односи на машинство; који ради на маишнама, који је стручњак за машине: ~ факултет, ~ смер, ~ инжен>ер, ~ техничар. 2. фиг. који је лишен људских емоција и интересовања, аутоматски, механички. — Ти ствараш ту некакав сух, машински живот стјецањаЈ постао си робот. Сим. машипски прил. помоћу машине, на машини. — То се . . . на великим дубинама врши машински. Петр. М. машинство с 1. грана технике која изучаеа машине и њихову примену. 2. машиноградња. — Квалитетни челик . . . би се употребио у машинству. КН 1955. маширатп, маширам несврш. нар. «. марширати. — Пантина чета већем машира. Змај. мЗшити 1 , -им сврш. 1. бацити. — Кад нас једном зграби [смрт] па у ништа маши, пољупци ће живет у ђулићи. НРШИ. Змај. 2. проћи, мимоићи; прећи. — Нису Турци још машили ријеку. Март. ~ се 1. посегнути (руком или нечим у руци) за чим; дохватити, узети. — Капетан се маши у џеп, даде . . . десетачу. Матош. Милан се маши отворене кутије конзерве и поче да гребе по њеном дну. Јак. 2. допрети, заћи у неку средину, дохватити се. — Машише се неба и облака. Радич. Кад се сунце већ машило запада . . . све друштво на друштванца се распада. Марк. Ф. 3. попети се, бацити се. — Смрт се маши на рамена своме коњу. Креш. Маших јој се на

МАШИТИ« — МАШТАНИЈА широка крила, кб стријела ја полећех дому. Ств. 1948. 8 машити , -им несврш. служити, читати 1 мису, машу. В. пр. уз маша. машице, машица ж мн. 1. двокрака метална направа, штипаљка за хватање и разгртање жара. — Узе на ватраљу жара, па онда машицама скиде једну жишку. Вес. Саже се, узе машице, разгрне ватру. Цар Е. 2. фиг. онај који служи као оруђе за грубу и опасну употребу. — Нађу . . . људе као што си ти, претворе их у своје машице и онда ти извлачиш кестење за њих. Ћос. Б. машка ж 1. в. махаљка (2). Вук Рј. 2. палица којом се у игри бацају и одбцјају лопте, клис. Вук Рј. мЗшка ж покр. омашка, промашај; исп. маша1. Вук Рј. машкара ж (ген. мн. машкара) тал. 1. образина, маска. — Под том машкаром не бих га била слутила, ко ни врага у поповској хаљи. Шен. 2. маскирана особа (рбично ружно). — Живот . . . изгледа тада као фантастична игра машкара. М 1867. Цери се преко плота као машкара. Перк. машкаравати се, машкаравам се несврш. и уч. према машкарати се. машкарада ж 1. поворка маскираних особа; забава под маскама. — На вечер покладнога уторка оглашена је машкарада у загребачкој редути. Шен. 2. а. ружан, недоличан поступак. — Али ниједан нијесу кабулили да им је брата и сестрића Илија убио и ону машкараду учинио. Миљ. б. пеј. маска; ругоба. — Такову напб градску, а напб сеоску ношњу звао [јеј »машкарадом« и »срамотом фамилије«. Шимун. 3. фиг. лицемерство; исп. маска (1 б). — Чувај се његових цјелова — сваки има у себи отрова клевете. Ал' доста је машкараде! Шен. машкарата ж машкарада (/). — Машкарата испод купља. ВОЈН. машкарати се, -ам се несврш. покр. маскирати се. — Све ишту кошуља и линцула да се машкарају. Војн. машкарни, -а, -б који се односи на машкаре: ~ плес. машкпн, -ина м в. машклин. — У груду мотиком и машкином лупај, незахвалном дјелу мудром руком ступај. Уј. машкДнати, -ам несврш. копати, крчити машкином. — Не да се она [земља] под сунцобраном машкинат! НК 1946. машклин, -ина м будак, пијук, трнокоп. — Није то кб с машклином по ледини млатити. Ћип. Он зна све алате: на ледини плуг, у вргу МОТИКУЈ на кршу машклин. Наз. 21*

323

мЗшкул м и мЗшкула ж тал. мали топ; прангија. — ПуцаЈу машкули непрестано. Њег. Онда шибе убојите пали, и велике црквене машкуле, нека чују свеколике војске. Ш1 Вук. машлија ж заст. в. машна. — Машлије, наруквице и фина дугмета трошила су се што никад нису откако је Смедерева. Глиш. машл>ика ж бот. в. курика. Сим. Реч. машљун, -уна м покр. в. машклин. — Кадикад се завргне машљуном, па иде по гори и копа. Мил. В. м а ш в а ж ием. а. пантљика која се умеће између спољног, вањског и унутрашњег дела оковратника и везуЈе под грлом, краеата. — Машна и крагн и рукавице . . . све је то на свом лцесту. Крл. б. украсна трака, пантљика, везана у коси или на хаљини. — Пређоше у говору на хаљиву Љубине жене. — Оне машце више нису по журналу! Дом. машннца ж дем. од машна. машно прил. покр. згодно, пријатно. — Отален је машно погледати. Н11Х. м а ш њ а ч а ж анат. тртична жмзда. Терм. 4. ма шт& било шпш; исп. м2 (3). машта и машта ж 1. а. псих. способносш стварања и развцјања представа независно од непосредних опажања, фантазца, имагинација, уооразила. — Ум дере ткиво што га машта сатка. Уј. Ту су пјесме . . . из природе и чаробног свијета маште и бајки. Ћоп. б. слика, визца нечега што се жели, чему се тежи, сан. — Са новим маштама . . „ она је заспала. Јанк. Маште оживјеше и срећа га понесе у заборав. Гор. 2. покр. чаролцја, враџбина. — Ви бабе вазда нешто чарате и маштом лијечите. Љуб. Изр. на к р и л и м а маште у идеЈама, у сновима; п л о д , п р о и з в о д маште нешто нестварно, нереално. маштав и маштав, -а, -о створен у машти, понесен маштом. — На маштавим крилима лети у недоглед. КН 1955. машталац и м&шталац, -аоца м онај који машта, сањар, сањалица. — Маштаоци се дописују са звијездама. Уј. маштало с особа која само машта. — Ја сам маштало, сањалица, иако не пишем песме. Дав. маштанија ж 1. (обично мн.) слика коју машта ствара, визцја, снови. — Отворених очију, утонуо у своЈе маштани)е, корацао је погнут. Десн. Не сматра за потребно . . . да умери своЈе лажи и маштаниЈе. Андр. И. 2. пришђење, утвара; халуцинација. — Такове га маштаније сналазиле наЈвише по ноћи. Шимун. Тако ми

324

МАШТАНИЈЕ — МЕАНДАР

душе, шаран [у поораној земљи]! Каква је то маштанија? Змај. маштаније с цсл. маштатја (7). — Не знам ништа, но сам их гледао; и сам мислим да је маштаније. Њег. маштање и мЗшта&е с 1. гл. им. од маштати. 2. врачање. — Осврћући се на маштање у Горском вијенцу вјеровао [је] да је Његош то узео из народног предања. Ств. 1948. маштар, -ара м машталац. — Снови ми се најчешће остварују и зато они који ме зову маштарем завиде ми. НИН 1958.

маштбвати, маштујем несврш. маштати. — Умукну дјева, мину сан. И згину што је он маштовб. Крањч. С. маштбвит, -а, -о 1. који је као из маште, фантастичан. — Задубио се . . . у новеле пуне маштовитих догађаја. Шим. С. 2. пун маште, проткан маштом; понесен маштом; надахнут. — Наставак рукописа показује до које бескрајности је код Кватерника маштовита мисао могла кршити све границе уредног саопћења. Нех. маштбвито прил. с пуно маште. — Лако ће уочити читав низ . . . маштовито замишљених ликова. Пол. 1958. маштарење с гл. им. од маштарити. маштбвитост, -ости ж особина онога — Болеснице су . . . потонуле у слатко што је маштошто, фантастичност. — маштарење. ЛМС 1951. Мало која реченица не запањује маштовимаштарија ж маштанија (/). — Не тошћу тврдње и не насмијава комиком да ти та нова грађевина да се рахат упусстила. Шим. С. тиш у своје маштарије. Ћоп. маштбвни, -а, -б који је као из маште, маштарити, маштарим несврш. машфантаспшчан, чаробан. — Маштасмо тада тати. В. пр. уз гл. им. маштарење. — сјећаш се маштовних боја, што с наших врцаху оч'ју? Кам. маштарски, -а, -б који се односи на маштарење: /•— прича. маштрафа ж тур. покр. већа чаша с маштати и мЗштати, -ам несврш. 1. дршком; тегла. — Слушкиње су при том а. предаеати се машти, сањарити; заносипш донијеле мали сточић и поставиле на њ шербе у маштрафама. Огр. Чекајте одмах се, одушевљавати се нечим. — Није живот ћу отворити једну маштрафу [компота]. лак . . . али може о њему да се машта боШапч. гато. Андр. И. Омладина [је] . . . искрено маштала о том. Шов. 6. (нешто) необ. замашћеница и машћенка ж покр. мишљапш. — Та земља као смола, и тако хлеб, крух нагпопљен у врелој масти. Рј. А. напучена, да ми се узноји мисб кад машмЗшћење с гл. им. од мастити. там њена стада. Пар. 2. покр. врачати; машће&е с == маштење гл. им. од мдсисп. машта (2). В. пр. уз гл. им. маштање. тити. маштач, -ача м необ. в. машталац. — машукати, -ам несврш. дем. према маОнда бисмо ми требали бити највећи маш- хати. — Угледа оца како за њим жустро тачи. Дав. шепеса и машука штапом. Божић, маштел м тал. покр. већи дрвени суд мбшур м покр. повећа дугуљаста дрвеза воду. — Палцем и кажипрстом десне на посуда, карлица; плитка кошара. — руке заквачи ручке дебелих чаша, исплакне Наслагали [су] по самару машуре и торбе. их у маштелу. Божић. Божић. машт&нит, -а, -о в. маштовит. — машута ж покр. девојчица од 5—б гоПутницима . . . отвори се ненадно . . . ри- дина. Вук Рј. јетки и чисто маштенити призор. В 1885. машче, -ета с дем. од мазга. — Баци маштење с — машћење гл. им. од се машче задњом ногом и пролије ми оцу м&стити. лијева око. Љуб. маштин, -а, -о који се односи на машту, машчина, машчура и машчурина који потиче од маште. ж аугм. и пеј. од маст. — Гуши нас . . . маштина ж индив. аугм. и пеј. од задах . . . отужан као од ужегле машчуре. машта; измшиљотина. — Да за ништавПетр. В.; Вук Рј. ност веште маштине васцели народ листом ме енклитички облик ген. и ак. личне изгиие. Јакш. Ђ. заменице ја. маштирати, маштирам несврш. ков. меана ж в. механа. «. маштати. — Ти маштираш, Србине мо), меандар, -дра м грч. 1. вијугав речни а треба радити, наређење извршити. Дав. ток у равници (по имену малоазијске реке маштбвање с гл. им. од маштовати. Меандра). 2. фиг. орнамент у облику траке — Тако она . . . ишчезну из мога машто- с непрекинутим правоугаоним и кривим еивања као љетна јутарња магла. Коз. Ј. југама. — Прва група мотива састоји [се]

г

*

МЕБЛ — МЕДАЉА

^

325

мегданисати, -ишем сврш. и несврш. од . . . витица читавог меандра или повести, водити мегдан, {џз)борити се. — само његова појединог дијела. Баб. фиг. [У животу] мегданишу идеалне тежње мббл м фр. варв. собни намештај. — и жеље с очајно грубом . . . стварношћу. Отишле [су] да гледају неки старински мебл. Бег. фиг. шал>. Њега назваше »кан- Прод. мегданити, м&гданим несврш. водити целаријским меблом«. Срем. мегдан, борити се. — А ја немам снаге . . . меблирати, м&блирам сврш. и несврш. снабде(ва)ти намештајем. — фиг. Наша [је] да мегданим. Пол. 1959. душа меблирана као најгосподскија соба. Уј. мегданлук и мегдан, бој. — После крви, после мука, после дивљег мегданлука, сим^блист(а) м занатлија који израђује новима Приморија лаки санак добро прија. намештај. — Конкурс за . . . столара-мебЈакш. Ђ. листу висококвалификованог. Пол. 1958. мегданџија м борац на мегдану; онај Мевлуд и Мевлуђ м тур. покр. рлг. 1. муслимански празник посвећен рођењу Му- који је готов да дели мегдаи, да суделује у борби, ратник, јунак. — Прекрилише земхамеда. 2. (мевлуд и мевлуђ) химна у част л>у . . . силни мегданџије оријашких пести. гпога дана. — Као да ниси никад у мевлуђу Вел. Њега, старог . . . мегданџију могли чула како уче [пјевају]. Нам. [су] скоро да ухвате на легалу. Поп. Ј. мега- грч. као први део сложеница у називима мера, означава да је јединица мере мегбра ж грч. мит. а. (Мегера) богиња узета милион пута: мегават, мегаволт, ме- осеете. — Мегера ти си зла и понајболл гадин итд. мати. Марк. Д. б. фиг. зла жена. — Падале су песнице те љубезне мегере на шимегалдман, -ана м п> ч - човек који пати рока леђа Дијанићева. Шен, од мегаломаније, грандоман. мед, мбда м (лок. мбду) 1. а. сладак, мегаломанија ж болесно прецењивање густ сок који пчеле стварају од цветног своје вредности и својих могућности, лудило величине, грандоманија; претеране, неумерене нектара: липов ~ . б. сладак сок неких претензије. — Сједим над тим документима плодова. — Само он [је] могао . . . да пронађе . . . плодове златног меса и црвеншовинистичке мегаломаније. Чол. мегалбманка ж женска особа мегаломан. кастог меда. Лал. 2. фиг. сласт. — Мед мојих ноћи ти ћеш увијек бити. Наз. мегалбмански, -а, -б који се односи на Изр. као п ч е л е на мед (ићи) ићи мегаломане: мегаломански планови. с одушевљењем на што; грабити се, отимегалбмански прил. као мегаломан. — мати се о што; ~ и млеко (тече) свега има у изобиљу; ~ и ш е ћ е р , ~ медени Онако мсгаломански занесен, он нас је држао . . . интелектуалним мизеријама. Крл. (о ч о в е к у ) веома љубазан и благ; пала му с е к и р а у мед нар. дошао је изненада мегаломанство и мегалбманство с мегаломанија; планови и поступци мегалома- до велике добити, имао је ретку срећу; с на. — Ми смо против бирократског мега- ј е з и к а (с уста) му тече ~ 1) говори вешто, глатко и лепо; 2) на речима је благ, ломанства . . . где се у име »виших циљева« кротак и мио. непрекидно траже жртве од радних мбд, м€ди, ијек. мјЗд, ж бакар; легура људи. Пол. 1958. мегафон, -бна и м&гафбн м грч. спра- бакра и цинка, месинг. — То вам је књижурина везана у црвену кожу, окована мједи. ва за појачавање звука, звучник. Шен. Самовар од сјајне, жуте меди. Петр. В. мегафонски и мБгафонски, -а, -б мед предл. покр. в. међу. — Мед свокоји се односи на мегафон: ~ бука. јима немати свога. Крањч. С. Међу јавом м&гдан, -ана м тур. 1. а. двобој; бој, и мед сном. Коет. Л. битка. — Сада [је] сведок овог вековног мбда м (вок. медо) = медо хип. од мегдана. Андр. И. Војска . . . позивље на јуначки мегдан. Шимун. б. место обрачуна медвед. међу противницима. — Кажите ми где је м&давац, -Звца м бот. биљка из пор. мегдан и мегданџија, па ко кому што да. уснатица 'Стхаал ригригешп. Сим. Реч. Љуб. 2. пољана; трг. — Преко пашина м&дак, мбтка м бот. биљка из пор. уснамегдаиа не смије нитко ни коња јахати. тица 5а1уга §1исшо$а. Сим. Реч. Маж. М. мбдаља ж фр. округла метална плоИзр. биће (има) дана за мегдана чица обично с каквим ликом у рељефу и нат») борба тек настаје; б) указаће се прилика да се покажеш; д е л и т и — (с ким) бо- писом, која се даје као одликовање или за рити ее; о д р ж а т и —, остати на мег- успомену на какав аажан догађај о јубилеју: ~ за храброст, златна ~ , сребрна — итд. дану победити.

326

МЕДАЉЕР — МЕДВЕЂИ

Изр. наличје медаље друга, рђава страна нечега која се не износи или не види. медаљер, -^ра м уметник који израђује медаље. — Смисао за силуету и чисту живу линију предестинирао је Франгеша за плакетиста и медаљера. Баб. медаљбрство с уметност израде медаља. мбдаљица ж дем. од медаља. медаљбн, -бна м фр. 1. женски накит који се носи о врату, у облику мале, пљоснате кутијице, у коју се ставља слика или прамичак косе. — У медаљону била је слика њена заручника. Л-К. У медаљону су биле готово свилене коврџице косе, која је . . . одсечена у доба кад су обе жене биле деца. Јов. Ј. 2. оквир, рам. — Обрасла бршљаном . . . у једном медаљону од камена стоји Јарлова глава. Крл. фиг. Медаљон малих есеја. Михиз. 3. војн. округла метална плочица, ломљива преко средине, на чијим су обема половинама утиснуте ознаке онога к<уи је носи (војник у рату). — Један официр сиђе па се нагну према лешу. — Официр, рече он . . . — Видите болл . . . скините медаљон! Вае. медаљДнчић м дем. од медаљон. мБдан 1 , -дна, -дно сладак као мед. — Вода би за уста била напој медан. Уј. фиг. У цркву се свати крећу, разлеже се песма медна. Митр. Изр. ~ роса слатка течност, текућина која се налази на лшићу неких биљних врста теШ§о. Терм. 4. мбдан 1 , -дна, -дно, ијек. мјбдан = меден' који је од меди, бакаран. — Малишан . . . са медним, калајисаним и споља и изнутра котлићем у руци . . . креће сс на пут. Ранк. мбдар, -Ара м 1. човек који тпргује медом. Вук Рј. 2. зоол. мртеачка глава (лептир). Рј. А. медарица ж (у атрибутској служби, уз им. пчела) песн. која скупла мед. — Летс кб у ројења дане медарице пчеле. Наз. мддарнвца ж соба или зграда у којој се држи или продаје мед. Вук Рј. мбдвед, ијек. м&двјед, м (ген. мн. м?двбда) 1. зоол. а. крупна звер гломазног тела обраслог дугом руњавом длаком и незграпног хода целим стопалом ТЈгзш агс1О8. Терм. 4. б. мв. породица тпаквих звери ТЈг$к1ае. Терм. 4. 2. фиг. незграпан и неспрепиш човек. — Ето ти мене сеоског мсдвједа међу вама фином господом. Ђал. Изр. бели ~ врло крупан медвед поларних крајева са ногама подешеним и за пливаие ХЈгзш т а п т п и з ; м р к и ~ в. медвед (7). Бен. Рј.; п е ћ и н с к и ~ ТЈгзиз 8ре1аеш; В е л и к и М с д в е д , М а л и М е д в е д астр. сазвежђа. • • -

медв^дак, -бтка, ијек. медвј^дак, м зоол. покр. птпица гњурац, ронац Мег§и8 тег§апзег. Вук Рј. медвбдар, -ара, ијек. медвј&дЗр, м иовек који води дресираног медведа, мечкар. — Његов отац Бећир медвједар легао негдје . . . украј друма. Ћоп. медв&дара, ијек. медвјбдара, ж бот. а. в. е(.а)рган). Сим. Реч. б. в. лудара (2). Сим. Реч. медвед&рев, -а, -о, ијек. медвједдрев и медвед&ров, -а, -о, ијек. медвједаров који припада медведару. медведаст, -а, -о, ијек. мбдвједаст сличан медведу; тпром, незграпан; неспрепган. — Из Томове крчме испадоше двије прилике. Једна опуна, медвједаста. Вуков. м&дведасто, ијек. м&двједасто, прил. као медвед, гпромо, неспретно. — Кретао се мало медведасто. Пер. медвбдика, ијек. медвј^дика, ж бот. биљка из пор. вресова Агш>8Шрћу1оз иуа и ш . Бен. Рј. мбдведина, ијск. м&двједина, ж 1. аугм. и пеј. од медвед. — фиг. За њима се љулл тешка медвједина, сва раскопчана, прсију знојавих. Сиј. 2. а. медвеђе крзно; бунда од медвеђег крзна. — Још више [је] увјерен у претварање човјека под медвједином. Божић. 6. медвеђе месо. Вук Рј. мбдведић, ијек. мбдвједић, м дем. и хип. од медвед; младунац медееда. м&дведица, ијек. м^двједица, ж зоол. 1. мсенка медведа, мечка. — Медведица [их је] за казну растргла. Срем. 2. мн. назив засисаре из пор. туљана Мопасћјпае. БЛЗ. Изр. средоземна ~ врста фоке Мопасћиз аИнуепгег. ЕЛЗ. м&дведовина, ијек. мддвједовина, ж 1. в. медведина (2). Прав. 2. бот. биљка из пор. ружа Агипсиз вПуевКг. Бот. медведблнк, -а, -о, ијек. медвједблик сличан медведу. — Као ситаи злодуси кружили су пред њим . . . хвалисави Хљестаков . . . медведолики Собакевич, грозна тврдица Пљушкин. КН 1959. медведолбвац, -вца, ијек. медвједолбвац, м ков. онај који лови медведе. — Није могла довољно да се нахвали чупоглавих кожунлија, угљара и медвједоловаца. Ћоп. м&двеђи, -3, -€, ијек. м&двјеђи 1. који се односи на медведе, који потиче од медведа: ~ кожа, ~ траг. 2. фиг. а. тром, незграпан, неспретан. — Прска поледица под тешким медвјеђим Остојиним корацима. Ћоп. б. глуп; наопако постављен. — Нећу да се мешам у медвеђа посла. Ћос. Д. 3. саставни део имена више биљака: ~ длан, ~ стопа, ~ ухо итд.

327

МЕДВЕЂИ — МЕДЕЊАЧА« мбдвеђи, ијек. мбдвјеђи, прил. као медвед. — Па и та — прерада — медвеђи гломазна, није могла дати подстицаја драмском стваралаштву. Милис. м&дветка, ијек. м&двјетка, ж бот. е. медведика. Бен. Рј. м&двечад, -ади, ијек. мбдвјечад, ж зб. им. од ждвече. Бен. Рј. м^двече, -ета, ијек. мфдвјече, с младунче медведа. м&двјед, ек. м&двед. медвјед-, ек. медвед-. мбдвједовка ж (ијек.) у изразу: бунда ~ бунда од медвеђе коже. — И од тога времена . . . чува се још и данас . . . гласовита бунда медвједовка. Кос. м&двјеђи, ек. м&двеђи. м&двјеђи, ек. мбдвеђи. мбдејски, -а, -о љубоморан, осветољуби« (ро Медеји, личности из грчке митологије). — Волим жену искусну, у јесењем иапону медејских нагона. Матош. мед&кање с гл. им. од ждекати. мед&сати, м&дечем несврш. викати медет, запомагати. Вук Рј. медбкнути, мбдекнем сврш. према медекати. мбден 1 и м&ден, -а, -о (одр. мбдени и м&дени) 1. а. који се односи на мед: ~ саће. — Закони кошнице гоне сваку [пчелу]... да умре у раду за медену заједнкцу. Рад. Д. 6. заслађен медом; умешен с медом, сладак. — Добавите још к томе меденог вина. М-И. Испод слике срце . . . очевидно са завоја с медених колача. Ад. 2. фиг. пун сласти; пријатан, благ, мио. — Шапућс... медене ријечи од вољења и миловања. Ивак. Он није умео бити меден, него само жучан. Прод. Изр. медени месец, медени дани први дани које проводе супружници непосредно после склопљеног брака; ~ роса в. 1 уз медан (изр.). меден*, -а, -о, ијек. мјбден = медан*. — На столу гори у високој мједеној свјетиљци свјетло. Новак. Шлем и медене копче српских витезова као на фрескама у Манасији. Петр. В. мед&ника ж бот. в. маточика. Сим. Реч. мед&нити, -им несврш. заслађивати, сладити медом. — А што је горко — шећером слади [мајка], медом медени. Крањч. С. ~ се претварати се у мед. — Јер ако се почнеш шећерити, и ја ћу се почет меденити. НПХ. мед&ница1 ж 1. име одмила окенској особи. — Јело, меденице моја . . . дошао је час да те оставим. Кос. 2. суд за мед. Вук

1

Рј. 3. медењача Џ). — Па се прва меденица служи, па за њоме кријепе се јелом. Март. 4. мн. а. цветни нектар. — Вјенчић се може претворити у жљездасте творевине које излучују слатки сок — меденице. Бот. б. део цеетног венчића у коме се ствара цветни нектар. — У тебе су [цвијеће] ситне меденице, пуне слатка сока. Наз. медбница 2 , ијек. мједбница, ж 1. звонце од меди. — Мједенице, клепке звонца и прапорци просипају . . . звекетаве гласове. Гор. Зазвони меденица, па нас позваше унутра. Шапч. 2. медени суд, тепсија од меди. — Господарица се марно вртјела около здјела и мједеница приправљајући бијелу погачу и колаче. Ков. А. медениче, -ета Р-К Реч.

с бот.

в.

маточика.

м&денка1 ж бот. в. матичњак (2а). Бен. Рј. м&денка9, ијск. мј&денка, ж 1. шла од меди. — Разгрнули крамари ситни пазар: танке игле, дебеле мједенке, ведра огледала, оштре ножиће. Торд. 2. рђа која се хеата на меди. медбплија м нар. песн. хип. онај који је сладак као мед. — Међу њима меденлија Салко. НПХ. медено прил. као мед, слатко; фиг. лубазно, умиљато. — Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено: — А шта је трибало да се до овога долази? Мат. Медено се смијеши. Сим. меденосладак, -слатка, -тко сладак као мед; фиг. љубазан, умиљат. — Ипак ја имам сасвим здраво срце, рече жупник с меденослатким смијешком на мјесечеву лицу. Донч. мед&њак1, -ака м колач умешен с медом; фигура начињена од теста с медом, лецедерски колач. — У Славујке пуне руке медењака. Ад. Медењари . . . изметнули на огледе медењаке: риђе коње, жуте луткс. Торд. мед&а>ак% -ака, ијек. мједбшак, м прспген од меди; новчић од меди, бакрењак. Вук Рј. мед&н>ар, -ара м онај који израђује медењаке (колаче), лицитар. В. пр. под медењак 1 . 1 медбшача ж 1. ракија заслађена медом. — Једни наздравллју араком, а други медењачом. Бен. 2. агр. врста крушке; врста јабуке. Вук Рј. 3. бот. врста гљиве из групе стапчара АптпПапа те11еа. Терм. 3. мед&њача*, ијек. мједбњача, ж 1. медекица1 (7). Вук Рј: 2. бакарни новчић. Вук Рј.

328

МЕДЕТ — МЕДИЧАР

мбдст и мбдет тур. узвик којим се дозива у помоћ. — Падне посред поља, те се на смрт убије, а не рече ни медет. Маж. М. ~ медецина в. медицина. мЗдиевалан, -лна, -лно средњовековни. — Трабуњање о Утопији није ћи по чему мање медиевално главињање од било каквих спасоносних молитава. Лит. 1957. мед&евиј, -ија и мед&евијум м лат. средњи век. медидвист(а) м онај који се бави изучавањем средњег века. медиј, -ија м лат. = медијум 1. а. средина у којој се што налази. — фиг. Лаж је такорећи козмички медиј, у лажима плове звијезде као у етеру. Крл. 6. мед. подлога за одгајиеање клица. Мед. Енц. 2. особа подложна хипнози којом се служе спиритисти у својим огледима. — Јесте ли кад били код ње на спиритистичкој сеанси? Шта је говорио медиј? Јонке. 3. грам. глаголски род који означава глаголом исказан процес што се збива у самоме субјекту (нпр. расти, патити, бојати се). мбдијалан, -лна, -лно који се односи ш медиј: ~ глагол. медијасттгум с лат. анат. простор између два плућна крила, предњег и стражњег дела грудног коша. медијев, -а, -о •= медијумов који припада медиј(ум)у. медијски, -5, -б = медијумски који се односи на медиј(ум). меднјум м = медиј. — Претежни део књиге из другог јс једног друштвеног и животног медијума. Михиз. Ја сам . . . попут најотрцанијег медијума што их воде разни чаробњаци по вашарима спремно... одговорио. Мар. медијумов, -а, -о =• медијев. медијумски, -5, -о = медијски. — Шта вриједи говорити о нашему медијумскоме духу. Уј. м&дик м тал. лекар. — Је л ' ово кућа . . . варошкога медика ? Шен. Медик нагну палцем врху усана. Мат. м^дика ж бот. в. маточика. Бен. Рј. медикалан, -лна, -лно лекоеит. — Мистика је имала барем медикално значење наркотика. Уј. медикамент м (ген. дш. медикаменЗтб) лат. лек. — То ме умирује више од сваког медикамента. Фелд. Немамо никаквих медикамената. Чол. медикам&нтбзан, -зна, -зно који ев односи на мвдикаменте: ~ терапија.

медикар м нар. песн. лекар. — Ма је њима добра срећа била, јер се млади нађе медикаре. НПХ. медикација ж лат. лек, лечење. — Чинило му се да овом медикацијом . . . изравнава ону ранију, мање успјелу. Десн. медиокр&тет, -^та м лат. пеј. особа осредњих способности. — Данас . . . пишу легије медиокритета. Матош. Сад се ови медиокритети нешто зноје и петл>ају. Вас. медиокр&тетски, -а, -б који се односи на медиокритете, осредњи: ~ способност. медитативан, -вна, -вно који је као у медитацијама; склон размишљању; мжаон, мислилачки. — У нашем Гундулићу с његовом медитативном лиричношћу . . . живјело [је] нешто од меланколије времена. Комб. Он је посматрачки и медитативни дух. Глиг. медитација ж лат. удубљивање у мисли, размшиљање. — Био је он дух склон филозофирању, медитацији. Кол. Медитбран, -ана м лат. Средоземно мор* и земље око њега. медит&рански, -а, -б који се односи на Медитеран: <~ клима, <-' култура. м&дити, -им несврш. заслађитти медом. — Ја лијевам, шећерим и медим полић иза полића, а капетан једнако изврће. Коч. медитираше с гл. им. од медитирати. медитирати, -Атирам несврш. лат. размишљати. — Не марим сањати, медитирати. Матош. Па о пролећу, срећи медитирам. Јакш. М. м^дић м младунац медведа. Вук Рј. медић м медљика (1). — У последње вријеме лоза је . . . обољела од медића в пероноспоре. Вј. 1966. м&дица ж медовина. — Мајке дјецу воде под шатор лицитарски и ту их напајају медицом. Јурк. медицина ж лат. 1. наука о лечењу болесника и чувању здравља људи. 2. лек. — Да ли су боље траве или медицине? Макс. Осјећала [је] као да јој пружају не сућут, него медицину. Бег. медиц&нар, -ара м студент медиџине. медицвжарка ж студенткиња медицине.

медицинарев и меднцинаров, -а, -о

који припада медицинару. медјсцинка ж спорт. тешка, испуњена кожна лопта за спортска еежбања. — Вјежбе медицинком веома су добре. Рв. мед&цински, -3, -б који се односи на медицину: ~ особље, ~ факултет. м^дичар м лецедер. — Око столне цркве поредали су се мсдичари. Нех.

МЕДИЧАРНИЦА — МЕДУНИКА

329 1

медбвњак, -ака м в. медењак . — Нв меднч&рница ж лецедерска радионица и столу се црвени хладна гушчја печенка, продавница. — Његова се душа није никако пилићи у врхњу и сухи колачићи медовугријати могла за оне влашкоуличке филињаци. Донч. пике у »медичарници«. Шен. медбвођа м медведар. — Ми смо медом&дичарски, -а, -б који ев односи на вође из далеке земл>е. Бен. медичаре: ~ колач. медбгласан, -сна, -сно ков. умилан, м&дички, -а, -б медицински; лековит: ~ прцјатан (о гласу). — Нитко . . . покрај нас дејство, деловање. прошао није, а да послушб не би медогласно медиштво с покр. лекарство, лекарски пјевање наше. М-И. позив. — У дому братства Иличковића медокбван, -вна, -вно, ијек. мјбдокбван, медиштво прелази с кољена на кољено. ков. који је искован од меди, од бакра. — Мат. Рани га у ребра копљем мједоковним. М-И. мбдљавица ж медљика (/). — Мрави . . . штете воћке тиме што збирају медљавицу медбног, -а, -о, ијек. мједбног, ков. с цветова. Тод. коме су ноге од меди, од бакра, бронзе. — м&дљан, -а, -о меден; заслађен медом. — Мједоноге упрегне коње. М-И. медбносан, -сна, -сно који у себи садржи Субота ће недјељу донијети . . . дика мени медљаних колача. НПХ. Понудс [га] мед- меда; који ствара мед: — цвеће. — Одвојили љаном ракијом као каквог маторог. Пепгр. В. пан., у коме била шупљина пуна медоносног м&дљика ж 1. слатпка лепљива течност, роја. Рад. Д. м6дон»а ж 1. фам. медвед. — И мсдоња текућина коју биљне еаши испуштају на лишће биљака на којима живе као паразити, из јазбине у низину већ силази. Наз. 2. онај медна роса. — Скоро и жита снађе биједа, који еоли мед. — Нико од њих нијс био — да из кошнице истјера пчеле медљика худа стане изједати влаће . . . умјешан . . . па су медоње увијек скупо плаћале усјеви стану да гину. Марет. 2. бот. биљка своје ноћне подвиге. Ћоп. Егу81рће из пор. Егу81рћасеае. Сим. Реч. мбдоњица м зоол. врста лептира Агс1ја м&дљнкав, -а, -о оштећен медљиком. саја. Терм. 4. Р-К Реч. медорез, ијек. мјЈдорез, м заст. в. бакромбдна рДса ж в. медљика (/). Терм. 4. рез. — Ову јс слику издао у мједорезу. мЕдннк, -а и м&дник, -ика м 1. бот. део цвеша који лучи цвешни некгпар. Терм. 3. В 1885. медосас м зоол. ерста птице Иссгагтја 2. агр. врспиг крушке. Тод. теиШса. Бен. Рј. м&дница ж 1. бот. медник (/). Деан. Рј. медбуст, -а, -о и медбустан, -сна, -сво 2. суд за мед. Вук Рј. 3. агр. врстпа крушке. који лепо, пријатно прича, слаткоречив. — Вук Рј. Био је . . . медоуст лајавац. Божић. мбдно прил. пуно меда, слапгке. — Свуд медр&са ж тур. 1. муслиманска верска хљебно је, и медно је, и грозно је преко (виша или средња) школа. — Млађи је учио главе. Кул. стамболску медресу па је побјегао чим му је м&дњак, -ака м агр. врста крушке. — отац умро. Андр. И. 2. таква школа (у Једна коза [се] успела уз стричев двогоЈугославцји између 1 и II сеетског рата) у дишњи калем од оних брежђанских медњака рангу више гимназије. па савија језиком ластаре. Ранк. медуза ж 1. (Медуза) мит. једна од м&дњик, -ика м покр. знак којим је трију сестара Горгона, која на глави место обележена међа, међаш. — Ширио је медњике косе има змије. 2. зоол. врста морских окивова све четири стране, а оним њивама до тиња из класе хидрозоа, мешишца, која има ријеке . . . сваке године . . . помицао међе. облик звона, клобука или кишобрана. — Ђур. Медузе које пливају на површини воде м1до, -а и -5 м (вок. мбдо) — меда. — прозирне су. НЕ. Медо за њим добатрга. Ћоп. фиг. Какав м&дун, -уна м бот. врста шипка. Вук Рј. је то силан медо, готов оријаш постао од медунак, -нка м бот. «. медуника (I). мога дјетета. Ђал. Сим. Реч. м&довина и медбвина ж 1. шлкохвлно медунац, -нца м бот. врета храста пиће које ое справља од разређеног меда. — Почеше испијати медовину. Ћор. 2. СЈиегсив 1апи$;тоЈа. Терм. 3. еладак еок већног плода. — Теби изгледа медуника ж бот. 1. врстпа биљке из пор. као да једеш тврду јабуку, пуну медовине. руока РШрепс1и1а и1тапа. Сим. Реч. 2. лекоРанк. фиг. С њих сишу спадоег вјочне вита биљка из пор. оштролиста Ри1топапа, иедовнне. Бег. Р. оШсшаИв. Сим. Реџ.

330

МЕДУНИЦА

— МЕЂУ-

медуница ж бот. в. медунта (2). Сим. Реч.

:

*

кА

м&ђер прил. тур. нар. а. заиста, збиља. — Е, моја Смиљо! Међер ти ништа не знаш! Глиш. Међер је баш залуду у шупљу тикву просо сипати! Павл. б. дакле. — А зато ли су међер говеда рикала! викаху једни. Глиш. Међер говори, или ће бити батина! Јурк. Међнм^рац, -рца и Међбмурац, -урца м = Међумурац човек из Међумурја. Међ&мурје с = Међумурје крај у Хрватској између Драве на југу и Муре на северу. Међ&мурка ж = Међумурка жена из Међумурја. међбмјфски, -3, -б који се односи на Међимурје и Међимурце. међити, -им несврш. 1. постављати међе, обележавати граничну линију између мбђак, -ака м в. међаш (1). — Ко је коме два подручја, разграничавати. 2. бити међа, чинити међу. — Одјармио [волове] . . . да пролетос преорао и брес' међак одсекао? се одморе у сенци бреста што међи њиве. Рад. Д. међарак, -рка м дем. према међа. — Рад. Д. 3. «. међити се. — Једна од тих њивица међила је са туђим имањем. Сек. На лисном међарку, у густом ластарку три ~ се имати заједничку међу, границу, птичета гола разјапЉују кљуне. Кош. граничити се. — [Њива] се међила с Алексимеђарнца ж зоол. птица из рода грмуша ним имањем. Вукић. 5у1у1а сштиса. Финк. м&ђица ж дем. од међа. м б ђ а т , -аша м 1. камен или други знак међник, -ика м в. међаш. — Међнике којимје обележена међа, граница. — Најволио ударише стеће. Март. Већ [су] прегазшш [бих] плакати сједиувши на међаше. Уј. међник ђаковачког котара. Торд. Уз камен међаш граничар стоји. Ћоп. 2. међу (и међ) предл. 1. с речјуу акузативу узак појас земљишта изтђу два имања, означава а. завршетак кретања између делова међа; погранични крај. — Мислите ли ви онога што значи име у акузаптву. — Одисеј . . . да немамо духа ни главе ми барбари згоди међу рамена. М-И. ва турском међашу? Шен. 3. власник сусед- га копљем Међ две окомне стене чун мој зађе. Мас. ног имања (у односу на суседа). Вук Рј. б. доспевање у срсдину, групу означену речју у међашити, м&ђашбм несврш. в. међити. акузатиеу. — Ја изиђох мало међу децу. Вук Рј. Ранк. Игра је из двора . . . продрла међу народ. Тен. 2. с обликом инструментала м&ђашки и м&ђашни, -3, -б који се односи на међаш; који обележаеа међу, који означава а. да се нешто налази између делова онога штоје означено речју у инструменталу. стоји на међи, гранични. — Његова међашка — Густе обрве а међ њима једна дубока линија . . . остала је чврста. Петр. В. У бора. Лаз. Л. б. да се неко (нешто) налази у првоме сунца траку задње ноћи премаљетне ва међашном прагу мре доба цвијећа шаре- средини, у групи означеној речју у инструнога. Наз. Дончевић није међашни, преломви менталу. — Кад [га] видиш . . . међу хил>адама . . . не можеш [га] заборавити. Мат. пћсац. Михиз. м&ђашник м в. међаш (/). — Разрушимо Сам сам међ труплима ледним. Гор. в. да између особа, предмета постоји узајамни, границе мржње и међашнике предрасуда. међусобни однос. — Наслућивао је да међу Уј. личким пуковииком и његовим рођаком м&ђашница и међашвица ж мед. влада нека мржња. Тур. гранична опна тетђгапа итпапв. Бен. Рј. Изр. ~ иним (осталим) поред остчалог; узгред. — Говорио му, међу иним, м&ђашн»3, -а, -6 међашни. — Идеје му иека сс не скањује много, него нека крене с се нису крилиле . . . преко црножутах њим. Вел.; — нама (речено) у поверењу, међашњих ступова. Шен. Међашњи судија . . . упорно је махао заставицом. Пол. 1958. да други не сазнају; ~ собом један с другим, један е другима, једни с другима; ~ четири м&ђед в. медвјед. зида ж и в е т и потпуносе повући из друштмеђед- в. медвјед-. ва, изоловати се; не видети шта се збиеа. 1 мбђење с гл. им. од медити. међу- као први део сложенице означава а. да се нешто налази између делоеа онога м^ђев>ег с гл. им. од међити. " : " • м&душка ж зоол. птица џрвендаћ Егу1ћасш гађесгЈа. Бен. Рј. међ предл. в. међу. м&ђа ж 1. а. гранична лшшја, гранични појас између два имања; граница између двеју дрмсава, између два подручја. — Што си, стрве, прико међе моје заоро? Чипл. Несрећа је њезина почела онога дана кад су Швабе провалили преко међа наше земље. Донч. 6. покр. ограда од наслаганог камена или густог растиња. — Почну вођи кукљати цријева, ка да се међе ваљају. Љуб. Склонисмо [се] у једну међу, ниже њиве. Чол. 2. фиг. граница до које се нешто простире, мера до кф нешто досеже. — Човјечију међу зар већ прекорачих? Наз.

МЕЂУАКТ — МЕЂУПЛАНЕТСКИ

331

што је њеним другим делом речеко, или измеђумеђузависнијим него икада, намеће потребу тога и другог чега: међуигра, међузвездани, за . . . сарадњом. Ј5 1958. међуспрат и сл. 6. да се оно што је означено међузбвиснбст, -ости ж «• међуовисњеним другим делом односи на више таквих ност мећусобна зависностп, мзајамна зависност. јединки: међузонски, међународни и сл. — [Платон! је један од првих увидео моралмбђуакт м поз. међучин. — Требало ну међузависност државе и појединаца. [би] . . . да се одлучно прекине с овим Јов. С. недостојним међуактом. Крл. међузв&здани, -3, -б, ијек. међузвј&здани међувипични, -5, -б који се налази из- који се налази између звезда: ~ простор. међу вилица: ~ кост. Терм. 4. међузвј&здани, -9, -б, ек. међузв&зданб. међувлада ж привремена управа између међузбнски, -3, -б који се налази између две владе, између два владаоца. две или више зона; који се одржава између међувлашће и међувлашће с привре- зона: ~ такмичење. меиа, прелазна власт; време непостојања међФзубни, -3, -5 трам. који се ствара власти измећу временских периода у којима међу зубима интердентални. Терм. 1. власт постоји. мбђуигра ж кратпка игра измећу делова међувраће с покр. оделење из кога се каквог комада. — Слика . . . прелази у улази у друге прасторије, предсобље. — То музичку међуигру. Поз. 1948. је данас махом празан простор и има значај међуЈело с оно што се узима за јело међувраћа из кога воде врата у разне собе. између делова неког обеда. — Та треба још Дед. Ј. једно међујело на стол. Крапм. Стј. међуврбме, -увремена, ијек. међувриј*међукат м •» међуспрат спрат, кат ме, с време између два догађаја, између два измећу приземља и првога спрата, мезашн. временска периода. — У том међувремену — Знао [је1 прозор у међукату с изгледом Радовановић је радио стално. Јов. С. Ја на врт. Крл. сам нарочито волио сумрак, међувријеме међумеснВ, -3, -б, ијек. међумјеснв који које није ни дан ни ноћ. Козарч. ее одржава између појединих места; исп. међувремен, -а, -о који се догађа у међуградски: ~ саобраћај. међувремену. Р-К Реч. међумјесни, -9, -б, ек. међумеснИ. међувријбме, ек. међувр&ие. Мећум^рац, -рца и Међумурац, -урца међугласнв, -5, -в грам. који се ствара м »= Међимурац. између гласова у речи. Терм. 1. Међумурје с = Међимурје. међуградски и међуградскВ, -3, -б Међумурка ж «= Међимурка. који се одржава између градова: ~ саобраћај, ~ такмичење, ~ телефонска веза. међумурскВ, -3, -б који се односи на мбђугруђе с средина груди. — Обје руке Међумурје и Међумурце. међунбродни, -&, -б који се тиче односа јој се зањихаше у сметеном клупку васред међу народима, који се односи на заједницу међугруђа. Божић. више народа, заједиички за више народа: ~ мбђудневица и међудневица ж нар. време између 15. УТТТ и 8. IX. — У јулу . . . право, ~ политика, ~ друштво, ~ солидарност, ~ такмиченл. га . . . ухватила грозница, и држала га чак међународноправни, -3, -б који се засдо међудневица. Ком. мЗђудневичкЗ и међудневнчки, -5, -б нива на међународном праву: ~ гаранција. који се односи на мећудневицу. — Међудневимеђубвнсан, -сно, -сно -= међузависан. чко сунце је упекло свом жестином. Пол. међубвиснбст, -ости ж — међузавис1950. ност. — Основна мисао: функционална м4ђудница и међудница ж покр. међуовисност подручја која гравитирају међудневица. — Прођоше о међуднмце три Загребу. Вј. 1960. године да сам се . . . оженио. Љуб. м^ђупарпаментбран, -рна, -рно који међуЈфжавнб, -3, -5 који се ггшче односа се састоји од предстаеника д«ају или више међу државама; који се одржава међу држа- парламената. — Треће међународно тијело вама: ~ споразум. које се заузело за мањинско питање је међудругЗрскВ, -3, -в који ее одржава међупарламентарна увија. ХР 1928. ме^упартијски, -5, -б који се догађа, мећу друговима. — То је блажило међудругарску ситуацију. Сек. који се одржава међу партијама. мбђупланетарни, међупланбтарнн и међуз&висан, -сна, -сно — међуовисан међусобно зависан, узајамно зависан. — Нова међупланетскВ, -3, -б каји се налази између економска . . . револуција . , , чинећи свет планета: ~ простор. ".»««"

332

МЕЂУПЛЕЋЕ — МЕЗАЛИЈАНСА

мбђуплсће с део леђа између плећки. — Низ леђа миле ледени мрави, читав низ . . . од мсђуплећа . . . ка хрптењачи. Рад. Д. мбђупница ж в. мађупница. — Манастирске слуге, поседали су у круг иза међупницс, па »крвљу Исусовом« блаже тугу. Цар М. међупостаја и међупостаја ж споредна, помоћна постаја, станица између две постаје. Деан. Рј. међупростор м простор између два или више предмета, површина између других какшх простора. — У међупростор набацан је густ сплет жица. Јак. међупросторје с в. међупростор. — У међупросторју . . . кретаху се . . . становници Савске улице. ЛМС 1951. међуратни, -§, -б који је везан за време између два рата: ~ поезија. међуребарнн и међуребрнн, -5, -б који ее налази између ребара: међуребрне артерије. Терм. 4. међурепублички, -а, -б који се пшче фдноса између појединих република, који се врши између република: ~ сарадња, — такмичсње. међуречје, ијек. међуријечје, е предео, простор између река. — Партизанска болница била је смештена у Санџаку, у међуречју између Таре и Ћехотине. Пол. 1958. међуречни, -3, -б3 ијек. међурјечнИ и међуријечни који се налази између река: ~ долина. међуријечје, ек. међуречје. међуријечни и међурјечни, -2, -5, ек. међуречни. међусавезнички, -3, -б који се одржава, врши шмеђу савезника; који је заједнички савезницима: ~ сарадња, ~ контрола. међусобица ж несугласица, свађа, раздор. — Дођу опет на ред унутрашњи послови и старешинске међусобице. Нов. Србија и Аустро-Угарска имају саме расправити међусобице. Јов. Ј. међусобни, -3, -б који се гпиче односа између два или више лица, или појмова уопште, узајамни: ~ поверење, ~ сарадња, ~ утицај. међусобно прил. један с другим, једно с другим, узајамно. — Ствари и појаве у свијету [су] међусобно повезане. Лог. 2. међусобност, -ости ж међусобна повезаност, узајамност. Р-К Реч. међуспрат и међуспрат м = међукат. — Живјела је на мсђуспрату над кухињом. Крањч. Стј. међустаница и међустаница ж међугшстаја. Деан. Рј. — фиг. Проповиједали

[су] одбацивање свих компромиса и свих међустаница. Ант. 1. међустанични, -а, -б анат. и бот. — међућелијски који се налази између станица, ћелија: ~ простор. међустраначки, -3, -5 који се тиче односа између странака, који странке између себе врше: ~ сарадња, ~ сукоб. међутим речца за истицање супротности ономе што је претходно речено, а супротно томе: док, али. — Мачва није богата виноградима . . . Међути.м, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима. Вес. Екокомски неповезане области . . . могле су се држати на окупу неко вријеме само . . . ратовима који су, међутим, у крајњој линији опет јачали феудалце. Пов. 2. међутнп м тип између двају крајњих типова. — Међутипови . . . [су] изумрли у борби за опстанак. НЧ. међуто прил. заст. у међувремену. — Дора међуто стави на стол плоснату стакленицу и двије чаше. Шен. међућ&тјскн и међућ&лични, -3, -о — међустанични: ~ простор. Терм. }.; ~ материја. Терм. 4. међучин м време између једног и другог чина (у драми); одсек драмске радње који чини прелаз одједног чина ка другом или уметак између нмх. — Код трећег међучина она се окрете своме посетиоцу с којим измени неколико речи. Цар М. међушница ж покр. минђуша. — Пак [носе] крсте, иконе . . . прстене и међушнице, док се скромна кућа Хаџи-Јака претвори у неку богомољу. Љуб. ме ме-е-е узвик за подражавање, опонашање гласа јагњета и јарета. — Завречао [је] јарећим гласом: »Меее!« Срем. межганик и межд&ник, -ика м јело од куеаног и изгњеченог пасуља, папула. — Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука . . . танку погачицу, заструг межганика, па и чутурицу. Глиш.; Вук Рј. межнар и мбжнар м нем. покр. звонар, црквењак. — И тако је он најприје био межнар по каптолским црквама. Крл. меж на р иц а ж межнарева жена. — На [цедуљи су] бројеви што их је сањала межнарица Ката. Новак. мезалијанса и мезалбјанса ж фр. 1. брак између особа из врло различитих средина у буржоаском и аристократском друштву; неприличан брак. — Њена браћа . . . су тај брак и онако сматрали мсзалијансом. Бат. 2. фиг. неприродна мешаеина, неприродан епој. — Његов језик, шарен, какофоничан, та гротескна мезалијанса стајаће као главна препрска читању његових дела.

МЕЗАНИН — МЕЗИМЧАД Михиз. То повезивање бит ће . . . плодније од досадашње мезалијансе између филозофије и теологије. Ант. 1. мезанин, -ина м фр. међуспрат, међукат. мезар, -ара м тур. покр. гроб. — На ливади . . . бијелио се камени нишан на свјежем мезару. Сим. Нек знаш да ти се мезар неће знати. Бан. мезарлук и мезарлук м покр. гробље. — На овај свети дан — све ово гиздаво мноштво кренуло на мезарлуке. Мул. мбзга ж 1. в. мезгра Џа). — И живну глог на светлосноме валу, и покорицом преви болну мезгу. Кош. 2. покр. кожица, кожа. — Шљива путује . . . у џаковима, набацана лопатом, исцурјела кисела дроба, лијепљиве мезге. Сим. 3. покр. комина. Вук Рј. мезгати, -ам несврш. в. мезграши. Вук Рј. м&згбвник и мезговник м зоол. инсекат тврдокрилац, кукац корњаш А т р ћ о т . Бен. Рј. мезготбч м зоол. инсекат тврдокрилац, кукац корњаш Сегу1оп. Бен. Рј. мбзгра ж 1. а. младо и сочно ткиво између коре и сржи дрвета, бељика. — Прегладњела свјетина . . . навалила на младе буквиће да гули кору и снима мезгру. Коч. б. сок који се у пролеће ствара испод коре дрвећа аиссиз а г ђ о т . Терм. :>. Осјећам да теку мезгре прољетне. Наз. 2. физиол. в. лимфа. — Лимфа или мезгра назива се сва она текућина која испушава међустаничне и међуткивне просторе. НЧ. фиг. Твоја рана точи осветничку мезгру. Уј. мбзграв, -а, -о обливен мезгром (/). — Хихот . . . непрестанце врви . . . попут јата мезгравих скакаваца. Божић. мЈзгравина ж в. мезгра. Бен. Рј. м&зграње с гл. им. од мезграти. м&зграти, -а несврш. стварати мезгру (1, 2). Р-К Реч. мезгрбвит, -а, -о пун мезгре, набрекао од мезгре (/). — Пењачи [су] жустро пузали уза стабло и оклизли се стрелимице испред самог циља по мезгровитом, попужљивом дрву. Гор. м&згрбвни, -а, -5 којије испуњен мезгром (2): мезгровна зрнца. Терм. 4. м&згрбвнице ж мн. лимфне жиле. НЧ. мбздра ж пганка кожица, опна; слузокожа. — Око [му је] отворено, те се види мездра црвена од упале. Кум. м&зе, -ета с тур. јесгпиво (салапга, сир, месо и сл.) од кога се помало узима уз пиће, закуска уз пиће. — Нико . . . да те позове на мезе бар, ако већ неће на ручак. Срем. А мени . . . колико зрно подварка, мали тањирић за мезе. Сим.

333

мезево с маџ. бојно поље. — На мезеву љугу — тамо, брате, стани, тамо смјело постај, ил' јуначки пани! Вел. мез&лија м љубитпељ мезета. — Јутарњо мезелије . . . гужвали миришљаве ражњиће. Рад. Д. мез&лук м мсзв. — Прострли ћебе по трави, а Пајо извукао из аутомобила свакојаког мезелука. Кол. Кавана с ћулбастијама, ражњићима и осталим мезелуцима. Петр. В. мез&гиса&е с гл. им. од мезетисати. мезетисатн, -ишем несврш. мезетити. — Да мезетишемо! Матош. фиг. гледати са задовољстеом, наслађивати се гледајући, густирати. — Кад изиђем на корзо, све ме девојке мезетишу. Јак. м^зетити, -им несврш. залагати с* мезетомуз пиће. — Пили су ракију и мезетили парадајз. Бар. фиг. Погледај ме . . . да све пијем и мезетим са твојих усана. Баш. мез&тлук м мезе. — На гласу су били арапски мезетлуци. Пов. 2. м&зећење с гл. им. од мезетити. Мезија ж лат. ист. римски назие за област која је захватала данашњу Србију и северну Бугарску. мезил и м&зил м тур. = мезул «. мензил. — Па кад ову књигу начинио, на мезиле књигу оправио. НП Вук. мезилана ж = мезулана «. мензулана. мезилскв и мбзнлски, -а, -5 који с* односи на мезил: ~ коњ. мез^лцнја м = мезулџија мезилски поштар. — Живот му је прошао у борби са невештим . . . писарима, татарима и мезилџијама. Андр. И. мезнмак, -имка и мезимак, -мка м «. мезимац (2). — Средњака помаже кажипрст: овога палац. Мезимак досредњака. Гор. м^зимац, -имца и мезимац, -мца м 1. најмлађи син; мушко дете које родитељи највише воле и мазе; миљеник. — Мајка и мезимац се гледаху очи у очи. Сек. Само си првому сину мезимцу надјела фино господско име. Михољ. 2. фиг. мали прст. — Прилазе к дланима оним големим на којим, између палца и прста мезимца, њишу се зрели сибирски усЈеви. Наз. мезимнца и мез&мица ж најмлађа кћи; женско дете које родитељи најеише воле и мазе; миљеница. — Нису имали срца да својој мезимици прикажу право стање ствари. Сим. фиг. О како је тужна мезимица лета! Хтела је да дише, да живи, да цвета. Марк. Д. м&зимчад и м&зЗмчтд с $б. им. од мезимче.

334

МЕЗИМЧЕ — МЕКА

м&зимче н мезбмче, -ета с најмлађе м^јит м тур. покр. мртвац. — Доскора дете. — Крупићу није било када упућивати је кренула дуга поворка за мејитом. Мул. своје мезимче. Шен. фиг. Стварали |су] мбјтеф м тур. муслиманска верска основна своју обрамбену силу, своје мезимче — школа. — Син му ишао у медеф с осталом Црвену армију. Тито. ДЈецом. Мул. мез&мчнћ м дем. и хип. од мезимац. — мејтефар, -ара м дете које иде у мејтеф. Међ клонулим лишћем пупољци се крили — глава оборених, мезимчићи мили. — Око бега хоџе . . . малена ДЈеца медефари. Рј. А. Марк. Д. мек, м€ка и м^ка, мбко и м&ко (одр. мезозбшс м грч. геол. трећа ера у мбки, -а, -о; комп. мскши, -а, -е) 1. а. који се разштку Земље. лако угиба под притиском, који се лако стемезбзојски, -а, -о који се односи на мезо- же, пресавцја и сл.; коЈи угодно, длаго делуЈе на зоик: ~ доба. чуло, осетило додира: ~ душек, меке рукавимезбкарп м грч. бот. сочни део плодова це, <~ крушка, ~ хлеб, крух. — Унутра омотача. Терм. Ј. постеља угодна и мека. Ант. 2. ОћутЈех на челу меку руку жене. 1 ор. 6. који се лако оорамезол&так м грч. геол. средње камено ђуЈе, реже, уодличава, у коЈи се лако продире, доба. КОЈЧ не пружа велики отпор сечивима, оруђима мездлитски, -а, -б који се односи на и др.: ~ метал, ~ дрво, ~ земља. 2. КОЈЏ мезо/шгпик: «— период. има слабцју концентраццју наОражуЈућих мезбни м мн. грч. физ. микрочестпице саствјака: <~ дуван, ~ ракија. X а. ксуи не мање од протпона и неугпрона, а веће од елек- драмси чула, осетила {виоа, слуха), КОЈЧ трона које настају при оомоардовању атом- угодно делуЈе, благ, прцјатан: ~ звук, меки ског језгра протонима и неутронима. МкЛ. тонови слике. — Касније су боје Лесковарове мезосбпран, -ана м тал. муз. = мецосо- постале нешто мекше. Марј. М. СВОЈУ св)етлост меку кандило баца. Шант. б. пран женски глас између сопрана и алта. кауи је умерене температуре, олаг. — Било мезбфил м грч. бот. средњи слој ткива је вече, меко, јесенско. СЦЈ. И смијешим се у /шсту биљке. Терм. 3. у меки сутон. Цес. Д. в. лак, гиоак, грациозан. мбзул и м&ул м тур. = мезил. Вук Рј. — 1.У мачке јеј тело чило, нога мека. Змај. мезулана ж = мезилана. — Отац му је Кораци њени били су тиши и мекши од био закупац мезулана ва Цариградском прољетних маца. Ков. В. 4. а. човечан, нежан, друму. Уск. осе/га/ан. — Била је у њега душа мека и добра. Нех. Нема под неоом жене мекшег м&зулски и мбзулски, -а, -б који се срца. Станк. б. пун оозира, питом, попустодноси на мезул. љив. — Онај господин што )е батине однио, мезулхана ж мезулана. — Попнем се на много мекши постаде. В 1885. Као да нас је њега [коњај, па т)ера) даље од мезулхане до хтео да превари, тако је био мек. Ником мезулхане. Маж. М. рђаву реч. Станк. в. који изоегава енергичне мезулџнја м = мезилџија. Вук Рј. мере, неодлучан, ладав: ~ старешима. 5. м&ја ж дијал. в. међа Џ). — Градиле фон. ко}и се артикулшие додирим Језика и се »ме)е« преко ограђена пропланка да се предњег непца или уз издизање Језика према заприЈечи пљуску ношење земље у долац. преОњем непцу, палагпални: -~ сугласник, Наз. ~ самогласник. 6. (у именичкоЈ служои) а. ж раки/а са мањим процентом алкохола; мејана в. механа. Ј исп. мек (2); супр. љута. Вук 1 ј. 6. с оно м&јдан, -ана м тур. 1. в. мегдан. — Зар штоје меко, удооно; исп. мек (1а). — ЛиЈепо нема човЈека да ми на мејдан изиде? Вес. на меку. Мат. фиг. Вук бијаше , . . неустрашен борилац []еј . . . спавати мека 1 ж = мекет козји, оечији и њима ва мејдану народнога језика. Јаг. 2. покр. хиирок слододан проспгор у насељу, пгрг; ваша- слични гласови, мекетање. — У ушима озвања мека и блека мога некадашњег биЈелога риште. — Свуда види по сокацима и мејдастада. Цар И. Стоји мека [јагњетаЈ за маЈКОм. нима (пијацама) лијепе, чисте калдрме. Маж. М. Комедија је вадила коље и савија- АнОр. И. ла конопце. Мејдан је одЈекивао како су мека 2 ж покр. благо ереме с југовином. закуцавали сандуке. Андр. И. м&еа ж храиа, делић хране којим се мејдавски, -а, -б који се односи на намамљују животиње ради лова, мамац. — мејдан. — Не пазимо на мејданске законе. По шумама [су] постављене отровне меке Вел. за курјаке. Гор. мејданџија м в. мегданџија. — Изазваше Изр. з а г р и с т и у меку, пасти на [га] јаче мејданџије. Матош. меку ухватити се на мамац.

МЕКАВКА — МЕКООБРАЗАН м€кавка ж индив. она која мечи. — Овјенчат [ћемо] ту бијелу мекавку. Шен. мекан, -а, -о мек (понекад у појачаном значењу). — Мекан као памук, тражи само да милује децу. Лаз. Л. Ноћ је била топла, мекана и тиха. Новак. мекано прил. на мекан начин, меко: ~ ходати. — [Отац рече] некако мекано, није да се издире. Лаз. Л. Наставио [је] благо, мекано, готово пријатељски. Кол. меканост, -ости ж особина онога што је мекано. — Језик . . . сада управо претјече од саме меканости. Јаг. мбкање с гл. им. од мекати. — Зачује се глас немоћника, као мекање малога јањета. Шимун. м&сатн, мечем несврш. в. мечати. В. пр. уз гл. им. мекање. мекахан, -хна, -хно в. мекушан. Бен. Рј. м&кач ж меки делови тела, незаштићени костима; месо без костију. — Видиш, куме, овако ти њега, у мекач и под ребра. Ћор. м&кача ж (ген. мн. мбкача) 1. бот. биљка влажних предела из пор. каћуна Асћгоапгћез топорћуНоз. ЕЛЗ. 2. агр. покр. врста јабуке. Вук Рј. мекет м = мека1. — Мекет јагањаца дође једноличан. Десн. Чули [су] болни мекет овце. Андр. И. мек&гав, -а, -о који мекеће; којије сличан мекету. — Овце смирене и јагњад мекетава. Чипл. Искрсавају ми . . . слике: . . . мекетави глас оног . . . дједа и његова брадица. Пав. мек&тање с гл. им. од мекетати. мекдтати, мбкећем несврш. оном. одавати, испуштати меку, мекет, оглашавати се мекетом, мечати; мечати кратким, испрекиданим гласоеима. — Шта мекећете, јарци моји! Вел. фиг. Ту стење и мекеће бубањ. Бен. мек&гџија м онај који справља и продаје мекике. — Од мекигџије постале ћевабџија. Срем. м&кика ж ерста прженог киселог теста. — Одмах је почео . . . да пече мекике. Срем. мбкннтош м енгл. огртач од непромочиве гумиране тканине. — Капетан скида мекинтош. Вас. м&ки&ав, -а, -о напрашен мекињама. — Затим се појавило Јулино мекињаво лице. Мар. м&кињак м бот. трајна зељаста биљка из пор. каранфила Вгур18 вртоза. Сим. Реч. мек&њара ж покр. кисела чорба, јуха од мекиња. Вук Рј. м&киње, мбкиња ж мн. љуске од самлевеног зрнееља окита које се одеајају од брашна

приликом млевења или сејања, трице. — Тко се мијеша у мекиње3 појест ће га свиње! Вел. Изр. купио би га за ~ много је богатији од њега. м&киш, -иша м покр. 1. в. мекушац (/). — Познавао [га је] као мекиша, као човјека који сматра да је све свето што долази од власти. Радул. 2. зоол. рак после свлачења љуштуре. Терм. 4. 3. назив за неке врсте воћа које се истичу мекоћом (грожђе, ораси с меком љуском и др.). 4. меки делови чега (средина хлеба, круха, месо еоћног плода и сл.). мбкнути, -нем несврш. постајати мало мекши, помало мекшати. — Земље су мекнуле и топиле се под . . . кишама. Кик. фиг. Само што му очи засветле и што му мекне око срца. Вукић. м&снути, мекнем сврш. према мечати. — Јанош само мекну и бљуну крв. Летр. В. меко прил. (комп. мбкше и мбкше) 1. на мек начин, благо, нежно; нечујно, лако. — Да л' могб сам слутити овога јутра да ћу ти меко шаптати ријечи. Цес. Д. [Држаље] меко лупну у леји. Поп. Ј. 2. у меком стању, постижући или задржавајући мекоћу. — Онда је прогутао хладно меко кухано јаје. Крањч. Стј. меко- као први део сложеница означава даје оно штоје њиховим другим делом исказано меко: мекокорка, мекокрилци* мекоперка итд. мекбглавица ж бот. биљка из пор. главочика Јиппеа тоШз. Сим. Реч. мек&кож, -а, -о и мекдкожан, -жна, -жно који има меку кожу, оклоп: мекокож(н)и кукци, инсекти. мекбкбран, -рна, -рно који има меку кору, љуску. — Орах није трупац. То је хлад и крцкање мекокорне воћке. Дав. мекбкбрка ж агр. врста гпикве која има меку кору. Вук Рј. мекбкос, -а, -о који има меку косу. — Пред његовим очима . . . лебде . . . мекокоса . . . глава Славкова и гарав профил Богданов. Сек. мекбкосвост, -ости ж мед. в. рахитис. Терм. 5. мекбкостан, -сна, -сно који има меке коспги; рахитичан. Прав. мекбкрилци и мекокрилци м мн. (јд. мекбкрилац и мекокрилац) зоол. инсекти, кукци меких крила Сап1ћагк1ае. Бен. Рј. мекблиске ж мн. (јд. меколиска) бот. породица гљива А§апсасеае. Бен. Рј. мекоббразан, -зна, -зно кога је лако застидети, који ееома пази да се не огреши о етичке норме; врло предусретљив, услужан,

336

МЕКОПЕРКЕ — МЕКУШАЦ

мекбтити, -им несврш. необ. в. мекшати. — Мекотимо срце и брату наклонимо. Кур. мекбперке ж мн. (јд. мекбперка) зоол. мекбтраван, -вно, -вно песн. пун меке кошљорибе меких пераја (шарани, пастрмке и траве. — Ливаде ту се шире уз брегове др.) Ма1асор1егуеи. Терм. 4. . . . влажне, мекотравне. М-И. мекбплућица ж мед. обољење плућа мекбћа ж особина онога што је меко; рпешпопота1ааа. Бен. Рј. благост: ~ коже, ~ памука. — Није он мекбпуг, -а, -о, мекбпутан, -тна, -тно могао . . . своју доброту и мекоћу срца и мекбпутаст, -а, -о а. који је меке, неопг- затомити. Коз. Ј. Имају и они душе и мепорне путпи, коже, којему се кожа лако озле- коће. Лал. ђује: ~ коњ, ~ во. 6. који је нежне, фине мекДћутан, -тна, -тно осећајан, благ, пуггш; који је нежне грађе, неотппоран, сланежан. Бен. Рј. башан. — Види [их] . . . мекопут деран који мекбуст, -а, -о и мекбустан, -сна, -сно никада у свом животу није газио по хладном који је меке, преосетљиве коже уста, коме снијегу. Богд. Описивао је жену, лијепу и мекопутну. Барац. в. фиг. слаб, незаштићен, се уста лако озледе од узде (о кон>у). рањив. — Ја [бих] опипао гдје је ко од њих мекбчланка ж бот. в. ушац. Сим. Реч. мекопутаст и гдје свакоме од њих зец лежи. м&ктати, мбкћем несврш. мекетати. — Љуб. Блед, ситан, мекће кад говори. Сек. мекбпутац, -пуца м онај који је меком&стеб м тур. в. мејтеф. — Ја сам тада пут. — Довршио је, дакле, мекопуче! ишао у мектеб. Нам. У мектебу се нешто Тако је и право, некаживе млади! Ков. А. учило. Бан. мекбпутитн, -им несврш. индив. чинимекуш ж меки део тела, меко ткиво. ти мекопутим, неотпорним. — Осјетио је — Мекуш обично на месту прелома нате. . . дрхтур неугодни који мекопути. Божић. че . . . и помодри. Батут. мекбпутник м мекопутац. — Од Сомбкуш м 1. зоол. инсект, кукац из кратова . . . слободна човјека настаје ки- реда тврдокрилаца М а к ћ т ш . Бен. Рј. 2. нички мудрац и киренски мекопутник. Баз. бот. биљка из пор. трава с цветићима здрумекбпутнбст, -ости ж својство или осо- женим у метлицу МеМса. Сим. Реч. бина онога који је мекопутан. — Мекопутм&куша ж 1. а. промрзла јабука; угност . . . је била језгра њезина значаја. њила крушка. Вук Рј. б. плод бадема, манКоз. Ј. дуле меке коре. в. покошена и сува мекана трава. Вук Рј. 2. фиг. размажена особа. мекбрун, -а, -о који има меко руно, буну. — Пуно је мекоруних мерино-оваца. — Како ће таква мекуша продужити род Курланов? Божић. Вј. 1957. мекушав, -а, -о мекушан, мекушаст. — мекослон м ков. наслоњача, фотеља. — Ја нисам тако мекушав, па стога, обухваЛујо [је] на мекослону . . . хркао. Коз. Ј. тивши је . . . подигнем је. Шапч. Сва скутрена на мекослону и растројена од унутарње муке. . . Цар Е. мекушавина ж бот. врста траве Но1сиз мекбсрц, -а, -о необ. који је мека срца, тоШз. Сим. Реч. мекушан и мекушан, -шна, -шно и осећајан. — Нашао се нетко мекосрц. Јел. м&кушаст, -а, -о 1. дем. и хип. од мек; мекбст, -ости ж мекоћа. — Руке су сасвим мек, мекан. — Њена гојна, мекушна имале облину и мекост ружине латице. рука баш га лијепо гријала. Кол. 2. слаНех. Не треба им више мекост породичног бачак, неотпоран; размажен. — Раније [су круга. Сек. му] сметале навике размаженог и мекушног мекбта ж 1. мекоћа. — Наступу мекоте варошког нерадника. Лал. Сједи мекушасти подлегне чак и сердар Вукота. Цвиј. Зуји дебељко са својим подвољцима. Крл. пчела . . . пробуђена мекотом дана. Вуј. мекушац, -шца м 1. човек слабе воље, 2. а. оно што је меко. — Сјечиво уклизи слабић; неотпоран човек. — Не клону он брзо у топлу мекоту [груди животиње]. духом, као што би урадио многи мекушац Божић. Узме комадићак круха, мекоте. Л-К. б. мека, подводна ливада. — Понај- по духу, већ одлучи да се сам бори. Дом. То су заправо све сами мекушци, лијени, љепше цвјетају мекоте. Прер. кукавељи. Крл. 2. мн. зоол. коло живомекотан, -тна, -тно мек; сасвим мек, тиња меког тела без чланака, покривеног мекан. — Криомице свилају њене маховине меким омотачем и обично заштићеног љушмекотне, тајне. Божић. Што ће ти мушко туром Мо11и$са. Терм. 4. 3. агр. орах с мекотно? Гор. _..,.-_ «.^,- % , .„ меком љуском. Тод. .. , г ^, ^ ^ .„,<--_ « . л ^ саосећајан. — ир. Газда-Фрањи растао [је] трбух као мекообразној дјевојци. Куш.

МЕКУШИЦА — МЕЛЕМ

337

мекушица ж 1. женска особа мекушац. меланколично читаве дане јата шшгвина. Р-К Реч. 2. бот. биљка из пор. броћева, врста Козарч. броћике. Сим. Реч. меланколичвбст, -ости ж меланколија. мекушно и мекушно прил. меко; као меланхдлија ж = меланколија. — мекушац. — Постану слаботиње, држе се Море је било извор њене утехе и меланмекушно и кукавички. Глиг. холије. Јанк. Пала је у тиху меланхолију. Крл. мекушност и мекуигаост, -ости ж и мекуштво с особина онога који је мскушан, меланхблвк м = меланколик. — Прва држање својствено мекушцу Џ), слабост; импресија . . . годи његовом духу меланразмаженост. — Нисам се сећао наше холика и сањара. Глиг. мекушности према женама. Ранк. Отац би меланхдличан, -чна, -чно који пати од га корео за мекуштво, стежући и сам сво- меланхолије, који изражава меланхолију. — је омекшало лице. Шапч. Иде својим пуПредео је нагло губио . . . меланхоличну тем, ослободио се мекуштва. Мих. лепоту. Андр. И. мекушче, -ета с дете мекушац. — Али меланхбличар м меланхолик. — Месам пио и пио да код ње не бих испао неко ланхоличар се узбуди тешко и споро. Пед. мекушче. Ж 1955. меланхолично прил. на меланхоличан м к ш а п е с гл. им. од мекшати (се). начин. — Гледао [је] меланхолично у ватру. Чол. Владика замаха главом меланхомектатп, -ам несврш. 1. прел. чинити мекшим, размекшавати; разнежавати. — лично. Чипл. Млака јужина мекша и влажи лишће масмеланхбличност, -ости ж меланхолија. лине. Ћип. Нешто је горопадан и страствен, меланцана ж тал. покр. в. патлиџан. •мекшај га, блажи га. Шен. 2. непрел. поста- Деан. Рј. јати мекши, смекшавати се; постајати помеласа ж грч. црни сируп, споредни пустљив. — Мекша пролећна земља. Ђил. произеод у производњи шећера. — фиг. Из Мекшају Немци, иду Руси. Сек. те сиве самљевене меласе испеглане учти~ се в. мекшати (2). — Табанчићи се вости . . . јавља се . . . која свјетлија . . . мекшају као шницле. Божић. ријеч. Крл. м е к ш н , -а, -е комп. од мек. меласт, -а, -о покр. пратинаст. — мекшвна ж заст. мекоћа. — Није ти Бура . . . свија у облаке и тјера зраком га, мој брате, искати славе у мекппши меласту рахлу земљу. В 1885. језика. Кур. м&лез м тур. биол. јединка (човек, жимел м и мела ж бот. в. имела. Сим. Реч. вотипа, биљка) настала укрштањем, крим^ла ж нем. варв. брашно. — Све је жањем две расе, ерсте, мешанац, крижанац, то глупо као мела на клаунској губици. Крл. бастард. — Био је висок човек, очигледно мелез, са јако израженим црначким типом. м&ланж м фр. 1. бела кафа; кафа с Андр. И. павлаком. — Пошто се умије млаком вомел&зар, -ара м в. мелез. — Има дводом, затражи меланж. Дом. 2. умућена јаја. годог ждрепца . . . мршав алат, мало ме— Жута [је] боја увелог лишћа . . . жутог као зрело жуманце, меланж. Сим. лезар по длаци. Рад. Д. мслезнти, -им сврш. и несврш. необ. меланкдлија ж грч. = меланхолија а. потиштеност; сета, туга. — То је ода- укрстити, укрштати, крижати две јединке различитих раса, врста. — И најчистије брана уморност, нека туга и меланколија расе [су] мелези толико пута укрштени и прве младости. Матош. б. мед. душевно обољење изражено тешком потишпгеношћу, мележени. Скерл. стањем потпуне безвољноспш, смањењем свих м&лезни, -а, -о који се односи на мелезе. душевних функција и склоношћу к самоубиству. — фиг. Мелезних слика попут »трава-сламеланкблпк м = меланхолик онај који ва« . . . у њега нема. Цар М. пати од меланколије. — Настој . . . да се мблек м в. мелећ. Бен. Рј. читајући твоју хисторију меланколик насмимелекша ж тур. в. љубичица. — Па је. Вел. још како овдје мирише мелекша, и зелена меланкбличан, -чна, -чно који пати од трава од памука мекша. Шант. меланколије, прожет меланколијом: ~ песмелем м тур. 1. лековита маст која се ма, ~ смешак. — Моја доста меланколична привија на рану; лек уопште. — За њу нарав задаваше пријатељу бриге. Леск. Ј. [болест] нема на земљи мелема. Радич. меланкбличар м меланколик. фиг. Наранчићу бијаше тај пријатни сусмеланкбличво прил. на меланколичан ретај прави мелем. Ђал. 2. (у атрибутској начин. — На пустим острвима . . . шуте служби, у полусложеницама) песн. који је 22 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

338

МЕЛЕМАН — МЕЛОДИЧКИ

као мелем (/), који лечи, лековит. — Трамепографија ж записивање народних межећ' мало мелем-биља, ја га нађох изобиља. лодија. — Мора се бити веома обазрив Змај. Од тог милка да процвјета кад-тада кад се приступа мелографији македонских срећна мелем-грана. Крањч. С. песама и игара. Пол. 1950. Изр. бити ( д о ћ и , пасти) као ~ мелдграфски, -а, -б који се односи на на рану олакшати бол, утешити. мелографе и мелографију: ~ рад. м&геман, -мна, -мно који делује као мелодекламација ж грч. читање поетмелем, који ублажава бол; лековит. — [Деских текстова уз пратњу музике. — Не ло је твоје] мелемна песма у веку нашем очекује [се] музички концерат, ни мелодекланервозном. Марк. Д. Осјетио је као нешто мације руског путујућег певача. Макс. мелемно. Божић. м&лбдија и мелодпја ж грч. муз. мум&лемити, -им несврш. необ. мелемом зичка средства, елементи који се оснивају на лечити; лечити, ублажавати као мелем. — смењивању тонова различите висине и траБоли блажи и мелеми мајчина ријеч. Наз. јања; низ тонова различите висине ритмички мелемно прил. као мелем. — Пролеће организованих и повезаних у јединствену, . . . умилно се и мелемно нагнуло над чо- заокругљену целину, напев, арија. — Зачу се века. Петр. Б. нека тужна, отегнута мелодија. Шимун. мелемскп, -а, -б који се односи на ме- Долазио је кући . . . извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне. Уск. лем. — Гасим пламен љубави мирисом фиг. Чудна је та мелодија аустријске камладине коже као мелемском хладовином. сарне. Крл. Матош. м&лескиња ж женска особа жлез. — м&тдијица и мелбдијица ж дем. од Има много лепих мелескиња. Пол. 1958. мелодија. мблећ м тур. анђео. — Хатиџу су мемелбдијпи, -а, -о мелодијски. — Трну лећи чували. НПХ. од мелодијног сплина. Матош. мелиорација ж лат. побољшавање квамелбдијски, -а, -б који се односи на литета земљишта, тла (исушивањем подводних или наводњавањем сувих терена, зашти- мелодију, мелодије: ~ богатство, ~ склад. мелбдика ж грч. 1. скуп карактериститом од ерозије и сл.). ка мелодија једне стилске епохе, етничке цемелиорацијскб, мелпорацнјски и мелине, једног аутора и сл.; музички, мелодични лиорациони, -а, -б који се односи на мелиоелементи у нечему (у говору, језику, неком рацију: ~ подручје, мелиорациони радови. шуму и др.). — Та мелодика говора је мелиорбзам, -зма м лат. фил. схватање оно што даје речима и фразама специфичну да људски живот, развијајући се непрекидно, нијансу. Петр. В. Оног познатог »хајновТШстаје све бољи. — Емпириокритицизам, ског« духа, оне песнику прирођене мелодике илузионизам, прагматизам, мелиоризам . . . . . . ретко када [сам налазио]. Цар М. фиг. одговарају сликарским и књижевним ана[Конструкција] је масивне романске форме, логијама. Крл. транспониране у јужњачку мелодиЗку. Бат. мелиорира&е с гл. им. од жлиорирати. 2. наука о жлодији. мелиорнратп, -орирам сврш. и несврш. мелодибзан, -зна, -зно в. мелодичан. — = мелиорисати поправити, поправљати, Пожелио [је] да слуша лаку, мелодиозну побољша(_ва)ти мелиорацијом (земљиште). —. . . глазбу. Новак. Тежио [је] за тим . . . На мелиорираном земљишту ради велико да арије солиста буду и мелодиозне. НК пољопривредно добро. ЕГ 1. 1946. мелибрпсање с гл. им. од мелиорисати. мелодиозно прил. в. мелодично. — Одмелн&рисати, -ишем сврш. и несврш. свира [му] своје питање, мелодиозџо као = мелиорирати. — Ове године мелиорисаће на виолончелу. Мар. се онај део код Катланова. Пол. 1959. мелодибзност, -ости ж в. мелодичност. мелиор&стнчни, -а, -о који се односи — Понекад осјетимо чак и достојанственуЈ на мелиоризам. — Он нека поздрави науку свечану мелодиозност класичних сонета. , о слободи воље као мелиористичну теори- Ж 1955. ју. Баз. мелбдичан, -чна, -чно који је складних мелиса ж грч. бот. матичњак. Сим. Реч. тоноеа, пун мелодије, пријатан за слух, благозвучан. — Жељно је прислушкивао м€ло с мећа. — Луце . . . носи мело тајне разговоре у непознатом, звонком и крмцима3 лимену канту на штапу. Сим. мелодичном језику. Шимун. мелбграф м грч. муз. 1. скупљач народних мелодија. 2. апарат за бележење мелбдички, -а, -о који се односи на жлодија. мелодику; жлодичан, жлодијски.

МЕЛОДИЧНО — МЕЉИВО

339

мелбдично прил. на мелодичан начин, мелопеју, пуну дремљивости, здравља. Дов. Није било лако наћи . . . нов, савременији, благозвучно, складно. — Мелодично се у души буди с песмом радостан дан. Јакш. слободнији тон говорне мелопеје. Пол. М. Ни на једној слици . . . не успиње се 1959. боја мелодично до складног израза. Баб. мелос м грч. 1. зб. музика (фолклорна), мелодика. — Туга народног мелоса није мел&дичност, -ости ж особина онога случајна. Козарч. 2. мелодија, напев. — Реч што је мелодично, благозвучност. — Шпани мелос су у дивној хармонији. Сек. ске песме по својој мелодичности и простоти наличе на наше. Мил. В. мелотерапија ж грч. мед. лечење нермел&драм м в. мелодрама. Деан. Рј. вних болесника музиком. мелддрама и мелодрама ж грч. 1. мелта ж нем. покр. малтер, жбука. драмеки комад чији су монолози и дијалози — Дошао с рада са . . . рукама отврдлим пропраћет музиком; драмски комад (рдносно од мелте. Радул. жанр сценске уметности) за који је карактемелшпајз м нем. варв. посластице од ристична пренаглашена емогџиталност. 2. теста (пите, колачи). — У Новоме Саду фиг. ир. прича или догађај у коме се прете- ни обичан ручак не прође без мелшпајза. рано истичу емоције и тежи потресним Јакш. Ђ. Газдарица ми сама носи »мелшефектима. — Паланку занима мелодрама. пајз«. Наз. Сек. мел. в. хмељ. мелодраматика ж грч. мелодрамски елементи, мелодраматичност. — У такву м^ља ж покр. брашно. — Боља је увимелодраматику спада и љубав Француски- јек мел>а из воденице. Донч. ње и бољшевика. Уј. мељава и мељава ж 1. млевење. — мелодраматичан, -чна, -чно који има Када натовариш жито и одеш на мељаву, особине мелодраме, својствен мелодрами, пре- чега ли нећеш дознати? Вел. Селлци су гперано емотиван. — Публика воли јаке сатерали жито на мељаву у воденице. НК ефекте (мелодраматичне и сентименталне) 1946. 2. жито спремљено за млевење; мливо. и заплете. Поп. Б. — Трчао је згради у којој се чувала мељава, више од хиљаду пудова. Моск. 3. мелодраматпчно прил. на медодраматичан начин, са пренаглашеном емоцијом. фиг. а. празан разговор, брбљање. — Глава — Зора! кликнула је доста мелодрама- човјека да заболи од те његове мељаве. Ћоп. Умлитавио се утруђен чељусном метично. Торб. љавом. Божић. б. тутњаеа, бука. — Од мелодраматичност, -ости ж особина онога што је мелодраматично, одлике и дух умора више . . . не чују фијук вјетра ни мељаву планине. Вуј. мелодраме. мељавац, -вца м индив. онај који меље. мелбдрамски и мелбдрамски, -а, -б који се односи на мелодраму; мелодраматичан. — фиг. Сви мељавци на језику . . . слаби — Раскош лијепих одјећа посјећивање су. Божић. м&љавина ж мељава. — Прикраћује кина с мелодрамским комадима пуним сусвијет на ујму и . . . штипка од мељавине. за и узвишене трагике . . . све је имала. Сим. Дијалози местимично верни а мес- Андр. И. тимично мелодрамски. Прод. мељаввти, м^љавим и мбљатв, мемелбдрамски прил. као у мелодрами, л>ам несврш. гњечити. — Опет скочи, отргнувши узгред неколико листа и мељавећи мелодрама тично. их међу прстима. Ћор. Мел>ају у рукама. . . мелбман, -а и мелбман, -4на м грч. пасионирани љубитељ музике и певања. — свој једини пљесниви реквизит — капу. Мој . . . газда постао меломан и пише ноте. Божић. Без иједног зуба . . . она је мељала Матош. [То] је миран, негован нежења, по устима маслинке. Вас. ~ се размазивати се, лепити се. — Још размажен меломан и естета. Андр. И. се малчице меља [жито] под нешџша. Сим. мелбманка ж женска особа меломан. м&љач, -ача м онај који меље, који носи — Поред црне несреће лијепа бијела цура жито у млин. — Убрзо сви су мељачи . . . меломанка. Матош. мелбва ж нем. 1. диња. — Донијели упознали ову мрку жену. Андр. И. мел>ем през. од млети, мљети. су грожђа, смокви ил' мелона. Крањч. С. 2. фиг. подр. полуцилиндер. — Носе људи мељиво с млиео. — Млин је громињао на главама сукнене мелоне. Крл. и шкрипљевина жрвњева сипкала је на мелоп^ја и мелопбја ж грч. говор у махове бијело мељиво. Божић. Децу своју виду песме, рецитатив; мелодија. — Друга да обдаре жњивом, а празне наћве белушдвојица . . . певају друго нешто, другу ним мељивом. Кош. 22*

340

МЕЉНАТ — МЕНАЖА

мељнат, -а, -о који обилује мељом, браш- приповједити о Толстојеву животу, о евоном. — Насут [ће] пшенице, кукурузна луцији његових увјерења. Р 1946. Сваки брашна ..". граха, ражи . . . [све] што насе мемоариста . . . опредељивао према свомиче кућа зрната и мељната. Ков. А. јим најјачим утисцима. Суреп. м&љбв, -бва м покр. дебељко. — Ја бих мембарски, -а, -о који се односи на убио оног мељова. Вес. мемоаре: ~ литература, ~ стил. мем м перс. покр. мемла, елага. — меморандум м лат. 1. пол. дипломатска Отворише влажно подрумче. Изнутра уда- нота, представка у којој се износи неки зари задах мема и влаге. Вес. хтев, предлог или објашњава неко политичко питање. 2. трг. а. пословно писмо с поједимембрана ж лат. танка затегнута опностима о трговинским прегоеорима или на или еластична плочица која преграђује неки простор, преноси колебања притиска, закључењу послова. б. лист са одштампаним тлака и сл.; опна уопшпге: слушна ~ , ба- именом фирме у заглављу, на коме се води кореспонденција. рометарска ~ , микрофонска ~ . — И бубњићи уха утањили се и дрхтали као мембрија ж лат. памћење, сећање. — телефонска мембрана. Кол. Настојали су да . . . ишчепркају из зарђале мбмбранозан, -зна, -зно необ. сличан меморије какво литерарно сјећање. Десн. мембрани, опнаст, кожастп. — Један колоид мемор&јал, -ала м лат. 1. књига успои један кристалоид . . . граде мембранозне мена; подсетник; представка. — Пролегао талоге. О 1875. [прочитао] сам у моме меморијалу! Војн. мем&нто м лат. опомена, упозорење. — 2. турнир, спортске игре приређене у споЊегове ријечи ко мементо јече. Крл. То мен на кога. 3. трг. трговачки дневник у [ће] послужити као мементо другим градо- коме се сеакоднеено бележи новчано пословање. вима. Глиг. меморијалист(а) м онај који пише мем&мла ж тур. а. елага, влажан, усгпаморијале Џ); мемоарист. — Њихове су јао ваздух, зрак. — Ако останеш вазда у конфесије створиле књижевност меморидућану, убиће те мемла из камена. Ћор. јалиста. Уј. Моја је соба ниска . . . Мене та мемла гуши. мемориратн, -орирам и мембрисати, Домј. б. фиг. нездрава духовна атмосфера, -ишем сврш. и несврш. {за)памтити, (на)уучмалост. — Укочила [га је] и скаменила чити, урез(ив)ати у памћење. — Ове . . . мемла и чама једне плитке средине. Мил. В. предикате никако не могу да меморирам! м&млав, -а, -о в. мемљив. — Дуго [сам] Крл. Титу је било до тога да у исти мах буљио у мемлаве и влажне стијене. Матош. лови рибу док меморише лекцију. Новак. мемл&ћет м тур. заеичај, постојбина. мбмур м тур. чиноеник. — Ми смо — Када дођем моме мемлећету, питаће ме царски мемури. Мул. остарела мајка. НП Вук. мбна, ијек. мијбна, ж 1. промена. — м&млин, -а, -о који се односи на мемлу, Колико год пријатна била та мијена, ипак који жиеи у мемли. — То су гробови, ти она узнемирује. Шкреб. Готовнмо разна двора твога мрачни сводови, студеног јела, мене ради. Батут. 2. развојни стегнезда гада мемлиног. Јакш. Ђ. пен, фаза, етапа. — Преговори између м&мљив, -а, -о пун мемле, влажан. — Порте и Русије прошли су кроз многе У овој . . . мемљивој крчми предграђа ра- мене. Гавр. 3. а. фаза кад је Месец окренут ширио сам срце. Козарч. землм неосветљеном страном, млади Месец. м&мљиво прил. неугодно због мемле, ус- — Напољу киша, после мене; постаје све тајалости, влажно; нездраво. — Мемљиво студеније. Јевт. б. мн. Месечеве фазе (уопсвуда, свуда гуши. Рак. ште): мене Месеца. 4. размена. — Преврат је учињен у свима средствима за саобрамемљивост, -ости ж захваћеност мемћај, мену и производњу. Марк. Св. лом, влажност. Изр. на мену, с мене на уштап мембар, -ара м фр. 1. мн. књижевно-исгпоријско дело у коме аутор износи своја врло ретко. менада ж грч. мит. пратилица бога сећања на људе и догађаје, успомене. — УвиДионизија (Баха), баханткиња. — Ти радиш јек је говорио да ће му то требати за н>егове мемоаре. Бег. 2. меморандум, представ- кб некад . . . с Орфејем менаде. Дим. ка. — Жалио је . . . што му [Бонапарти] менажа ж фр. а. нарочита просторија није могао да дотури свој мемоар о нашем једног колектива где се може јести и пити, питању. Петр. В. заједничка исхрана. — У кухињи тамошње мемоарист(а) м писац мемоара. — Ма официрске менаже ради неки учитељ. колико о Толстоју писали његови биограЈонке. У менажи, под хладњаком . . . префи и мемоаристи, они нису ништа могли пирали су се официри. Вас. б.јело. — Неко

МЕНАЖЕРИЈА — МЕНИЦА вријеме могла су дјеца добити у војничкој кухињи преосталу менажу. Мишк. менажбрија ж фр. животиње из циркуса; зоолошки врт, зверињак. — У некој менажерији, један мали мајмун спасао је живот свога чувара. Марк. Св. Јеси ли када гледао хијене у каквој . . . провинцијалној менажерији? Крл. менажбријски, -а, -б који припада жнажерији: ~ чувар. менажни, -а, -б који се односи на менажу. менаџер, -а и менаџер, -ера м енгл. стручни руководилац или пословни заступник неког спортисте, уметника, извођача и др.; редитељ, реокисер; исп. менеџер. — Чуо сам глас менаџера који даје последња упутства. Вучо. Шпански менаџери постали су . . . најактивнији у свету вештих фудбалских трговаца. Б 1957. менаџерски и менаџерски, -а, -6 који се односи ш менаџере: ~ посао. менаџбрство с посао, занимање менаџера. — Искључиво се баве менаџерством. НИН 1959. мбнгеле и мснгеле, -ела ж мн. тур. алат за стезање причвршћен за подлогу, стеге. — фиг. Нису успели да се истргну из менгела ситнореалистичке глуме. Пол. 1958. мбнгелп м мн. в. менгеле. Р-К Реч. мендула и мендула ж тал. в. мандула. — [Дошли су] пред ниску, приземну кућицу сред високих мендула. Новак. Мендула у цвату мирисала је. Бег. Дубоко у устима види се предњи и задњи непчани лук, и . . . међу њиховим крацима крајници (бадемиЈ мендуле). Батут. мендуо, мендула м покр. в. мандум. Вук Рј. менђеле ж мн. и мбнђелн м мн. менгеле. — Менђели стежу оно што међу њих падне. Вес. м&нђуша ж (обичво мн.) в. минђуша. — У уши трој' менђуше од сува злата. Вук. мбнеџер м менаџер. Прав. менза и менза ж лат. угоститељски објект који стварају предузећа, установе и разне организације за своје чланове; јавна кухиња. — Јели сте у мензи, али сте послије тога ишли у кавану. Нех. фиг. У тој мензи живота кувало [се] једно јело — изградња. Дав. м&нзаш, -аша м онај који се храни у мензи. — Укинуће нам мензу. — Јеси ли ти само због мензе комуниста, мензашу ? Лал. м&нзашки, -а, -б који се односи на мензе и мензаше. — Колико калорија има у једној мензашкој порцији јела? Пол. 1959.

т

мбнзед м покр. 1. в. мензил. 2. татарски поштански коњ. — Те он момче на мензела спреми, те одлеће покрај мора сиња. НП Вук. мбнзил, -а и мензил, -ила м тур. ист. пошта која је одржавала линије помоћу станица у којима су се мењали коњи, татарска пошта. мбнзилски и м&взилски, -а, -5 који се односи на мензил, поштански: ~ коњ, ~ линија. мбнзул м в. мензил. мензулана ж турска поштанска станица, где су се мењали коњи. — Од нахије да узмете у сваку мензулану по четири коња. Вук. мбнзулски, -а, -5 који припада мензулу. — Пођосмо дакле и ми . . . сви до један на мензулскима коњима јашући. Маж. М. мензулџија м жнзилски намештеник, писмоноша који је преносио пошту на коњу. — У сваку мензулану по четири коња, а уз те коње по три мензулџије. Вук. мензура ж лат. 1. цилиндрична градуирана стаклена посуда, која служи за прецизно мерење мање количине течности, текућине. 2. а. (у мачевању) измерени размак између бораца; став при мачевању или двобоју. — фиг. Осјети да се ипак сврстао насупрот противнику у свадљиву мензуру. Божић. 5. студентски двобој сабљама. МЕП. мбии, -ија м фр. утврђени јеловник за један оброк у ресторану; јеловник уопште. — Прилично су попустили у цијенама својих мршавих менија. Бат. мен&ет м фр. в. меиует. — Одсвирао [је] један мениет. Црњ. менбнгит, -ита, менингнтис и менинг&тис м грч. мед. тешко обољење мозга, запаљење мождатх опни. м&ниск, м&нискос и м&нискус м грч. анат. полукружна хрскавица у зглобу. — Најчешће је ипак угануће кољена, обично с повредом менискуса. Тен. мбнити, меним, ијек. миј^вити, сврш. и иесврш. изменшпи, променити, мењати. — Седам жена мијенио био, а од срца ие има порода. НП Вук. ~ се 1. улазити у мену, проћи кроз мену (р Месецу). — Чекали смо да се Мјесец мијени. Креш. 2. уз. повр. в. мењати се {3). — Добријем се коњ'ма мијените. НПХ. меница, ијек. мјбница, ж фин. законом прописана исправа коју неко издаје обавезујући се да уписану суму у одређеном року исплати означеном лицу или установи. — Потписивао [је] бирташу и другим вјеровницима мјенице и обвезнице. Коз. И.

342

МЕНИЧНИ — МЕЊАТИ СЕ

Изр. протестовати меницу тужити

суду потписника менице који је није у року исплатио. мбнични, -а, -б, ијек. мјенични који се односи на меницу: ~ бланкет, ~ дуг, ~ право. менбвати се, м&нујем се, ијек. мјенбвати се, сврш. и несврш. уз. повр. покр. в. мењати се (5). — Ја њој дадо струк румене руже, она мене струк бела босиљка, те се, бабо, меновасмо цвећем. НП Вук. менопауза ж грч. мед. престанак менструације код жена у климактеријуму. менструација ж лат. мед. месечни одлив из материце код жена, месечио прање. м€нта ж лат. бот. в. метеица. — Од мириса менте . . . бежи свака стока. Пол. 1958. ментал&тет, -&га м лат. начин мишљења, скуп душевних особина и склоности једног човека или једне људске заједнице. — У схиховима је износио карактер и менталитет словенског сељака. Барац. Стари Игњат Глембај [је] . . . аутентичан представник глембајевског менталитета. Богдан. ментални и мбнтални, -а, -б који се односи на свест и дух, душевни, духовни: ~ заосталостЈ ~ развој. ментално и м&нтално прил. у духу, духом; у себи. — Ту сенку човека . . . само ментално види. Богдан. Рекоше му тоном читања, као да заиста ментално читају ставке свог кућног реда. Вил. м&нташ, -4ша м покр. произвођач менте, метвице. — Саде менту и производе ментино уље. По томе се и зову менташи. Пол. 1958. ментен м маџ. огртач с поставом од крзна. — У сунчаном се злату блиста калпак и ментен. Матош. м&нтовати, -тујем сврш. маџ. покр. ослободити, избавити. — Ментоват ћеш њега патње. Кос. ~ се ослободити се, отарасити се. — Зар мислите . . . да ћемо се икада ментовати тих намета? Коз. Ј. мбнтол, -бла м хем. кристални и ароматични састојак ула од метвице, који слуоки као лек и средство за освежавање. ментор и ментор м грч. саветодавац, покровитељ; васпитач, одгојитељ. — Био [му је] највјернији пријатељ и ментор. Барац. Као ментор деце провео је у Јашу годину дана. Петр. В. менторски и менторски, -3, -б који се односи на менторе: ~ држање. менторски и мЗнторски прил. као ментор. — Могао [је] испусхити понеки

слабији стих да . . . нешто менторски поправи. КХ 1936. менћун, -уна м тал. зоол. врста сарделе ЕвдгаиНз епсга81сћо11М. Бен. Рј. менует м фр. старински француски плес са свечаним и одмереним покретима; музика за тај плес. — Сву ноћ напудране маркизице мале . . . играху менует. Дуч. Кад бисмо се заситили менуета, молио сам оца да засвира друге плесове. Шкреб. менхири м АШ. келтски надгробни или култни споменици из неолитског доба од великих камених блокова. менчиков м заст. врста огртача, кабанице (по руском кнезу Менчикову). — Смело у очи [зими] гледају у својим дугачким менчиковима. Срем. Лаки се јесенски менчиков смицао. Ђал. мбњање, ијек. мијењање, с гл. им. од мењати (се). м&њати, мењам, ијек. миј&њати, несврш. 1. а. чинити друкчијим у погледу садржине, изгледа, степена и сл.: ~ брзину чега, ~ напон струје. — Стижу извештаји који мењају из темеља ситуацију. Дед. В. б. уклањати, одстрањивати замењујући другим, новим, смењивати; наизменично употребљавати: ~ облоге, ~ гуме, ~ алаг. — Непрестано мијењају стражу, дан . . . ноћ. Кркл. Кад сам навршио треће годиште службе, ја сам вас молио да ме мијењате. Љуб. в. остављапш; напуштати замењујући другим, прелазећи из једног у друго; добијати у друкчијем, измењеном виду: ~ савезнике, ~ боју, ~ изглед. — Видим да није тако чим си кренуо да мијењаш вјеру. Андр. И. Свемир мијења лице. Уј. 2. а. (ређе сврш.) давати (дати) у затну за друго, за нешто одговарајуће вредности, размењивати (разменити); трампити: ~ машине за сировине, ~ динаре за доларе. — Мењам ново за старо. Ђон. б. давати за ситниш, претварати у ситан новац: ~ хиљадарку. в. узајамно упућивати; узајамно саопштавати: ~ поклоне, ~ поздраве, ~ мисли, ~ утиске. — фиг. Прозори мијењају топле погледе увече. Уј. 3. необ. вршипш наизменично, обављати у сменама. — Дежурство су мењале три болничарке. Рист. 4. грам. показивати, употребљавати у разним облицима (променљиву реч), деклинирати, конјугирати: ~ именицу, ~ глагол. 5. покр. в. мењати се (2). — На њеном лицу нијесу таласала и мијењала сваки час друга чувства. Коз. Ј. ~ се 1. постајати друкчији: мења се време. — Срећа ми се наглије мијења него валови на . . . мору, Рад. Стј. 2. долазити наизмешчно једно за другим, сменмвати се. — Мењали се цареви, а Бего . . .

МЕЊАЧ — МЕРАКЛИЈСКИ седео на боку . . . и превозио. Марк. М. Сузе и радости мијењају се али прекидано. Војн. 3. (и сврш.) уз. повр. а. (чиме) да(ва)ти (што) за други предмет исте ерсте. — Нећу се са Турчином мијењати капама, а још мање коњем и оружјем. Вујаи. б. међусобно размењивати место, положај. — Ни с царем се не бих мењао. Змај. 4. грам. имати различите облике деклинације или конјугације (о променљивим речима). Изр. ~ у лицу наизменично бледети и црвенети (у неприлшџС). мен>ач, -ача, ијек. мј&њач, м 1. трговац у мењачници. — Био [је] мали банкар и мјењач у оном дворишту у Илици. Бег. 2. техн. уређај на возилу којим се усклађује однос брзине окретања точкова и рада мотора. мењачица, ијек. мјењачица, ж женска особа мењач (./). мењачки, -а, -6, ијек. мјењачки који се односи на мењаче: ~ посао. м&њачница, ијек. мјењачница, ж радња у којој се мења новац (разних валупга). — Водио их је по граду у мјењачнице, трговинс. Кол. м б њ е а е , ијек. миј&њење, с гл. им. од менити се. мењшев&зам, -зма м рус. идеологија опортунистичке струје у руској социјалдемократској партији после расцепа 1903. године. мењшевик, -ика м рус. присталица мењшееизма. мера, ијек. мјбра, ж 1. а. јединица за мерење (дужине, тежине, површине и др.); предмет који служи за мерење: систем мера, децималне мере. — Нове се мере свуда увеле. Змај. фиг. Стоји људско срце, та очајна мера ствари у космосу. Дуч. б. в. мерило (7). — У суду је, веле, једна мера за Латине, а друга за наше. Мат. 2. а. дижнзије делова тела измерене при изради одеће и обуће: узети меру, сапшти по мери. б. количина шмерене робе; мерење робе: закидати на мери. 3. а. величина, опсег, износ; степен. — Око цркве . . . посадевата топовска ђулета од сваке мере. Нен. М. Сатник [је] поставио врло високу мјеру коју је хтио да прескочи. Крл. Казна по мјери кривње. Мј. 1926. б. одгоеарајућа, пожељна величина или степен; нормална, допуштена величина, граница. — И у злу треба знати меру. Стан. Она [је] од оних мирних жена које се нигда преко мјере не упаљују. Иеак. в. држање које одговара прилиџи; оджреност, такт. — У свему тврда и хладна грађанска мера и умереност. Андр. И. Ако су добиле добар узгој, знат ће држати мјеру. Баз. 4. (обично мн.)

343

средства, поступгџг, радње предузете у неком циљу. — Тај ауторитет може се одржавати и без драконских мера. Јов. С. Утврђује најопсежније обрамбене и навалне мјере. Цар Е. 5. покр. намера. — Могла би га мјера намјерити, могб би нам јада задавати. НПХ. Један другом истину залаже, па и своје тајне мјере каже. Март. 6. муз. и метр. а. ритмичка јединица, метар, такт; елеменат, део ритмичке јединице. — Аутор посвећује главни садржај књиге самом тактирању . . . у свим могућим мјерама и за све . . . варијанте темпа. Обз. 1932. Сви остали гласови, стабилизацијом на првој наглашеној мери, дају оштрину ритма. Коњов. б. стњиеање наглашених и ненаглашених гласова, ритмичких елемената, ритам, такт. — Онда и фаун и звјериње стану по мјери плесат. Марет. Кад пролазе крај Цике и Зорке, ударе промијењеном, јако наглашеном мјером живље. Кал. Изр. в р а ћ а т и истом мером поступати на исти начин; светити се; д а ( в а ) т и (своју) пуну меру максимално се заломсити, залагати; показ(ив)ати сву своју вредност; д о ш л о (стало) му срце на меру задовољан је; ж и в а ~ тежина жиеих животиња (у трговању стоком); з н а т и меру бити у чему умерен; и з г у б и т и (прев р ш и т и ) меру прећи гршшцу допуштешг; мера-вера мера, вага не лаже; на сву меру сасвим, потпуно; над сву меру изнад сеега; по мери рус. у складу (с чим), према томе. — Настадоше . . . престројавања, по мери како је који батаљон наилазио. Лаз. М.; п р е в р ш и т и меру претерати у чему; п р е ш л а дара меру постало је неподношљиво; скупља дара него мера скупљи додаци од главне ствари; стајати на мери не мењати се; узети неком меру нар. подр. истући. мерагџија м в. мераклија. Прав. мераја ж тур. покр. ледина, пољана; пашњак. — На широкој и зеленој мераји . . . већ [су] сједили неки Турци. Андр. И. м&рак, -ака м тур. разг. и покр. жеља, еоља. — Ухватио га некакав мерак, па хода и сијева очима. Коч. Према свом мераку узела [је] лепо млађег од себе. Маш. Изр. имати ~ на што желегт нешто, жудети за чим. меракли прид. непром. покр. који се угодно забавља, добро расположен. — Како је бег-ефендија, је ли меракли, а? Марк. М. мераклија м тур. разг. и покр. онај који ужива у нечему, љубитељ. — Очи му сјају као у човјека који је мераклија и на добру пушку и на лијепо женско. Андр. И. Алај везе, мераклија! Јел. меракдијски, -а, -б који се односи на мераклије. — Засићивао [је] мераклијски

344

МЕРАКЛИЈСКИ — МЕРИТИ

нос димом и мирисом паљеница. Уј. Имао је да издржи дугу борбу са мераклијским навикама. Андр. И. мераклијски прил. на мераклцјски начин, како одговара мераклији. — Ох, ал' је мераклијски испечено! Дом. мерала ж назив за биљку из пор. ружа и њен плод Ате1апсћјег оуа1т. Бен. Рј. мерарнна, ијек. мјерарина, ж такса за мерење. Р-К Реч. мерати, -ам несврш. покр. растањивати восак грејући га. — Кад хоће да се гради воштана свијећа, онда се мера восак, тј. . . . грије се према ватри, па се прстима растањује. Вук Рј. м^рати, мерам несврш. ударати, тући. — Постављени [су] . . . само зато да га мијесе и гњецају и мерају. Десн. мераћн, -а, -е, ијек. мј&раћи који служи за мерење. Прав. мерач, -ача, ијек. мјбрач5 м 1. онај који што мери; геометар: ~ времена, ~ брзине. — Григорије стаде на . . . плочу [ваге]. — Пет, шест и по, шкљоцајући металном закачком, одреди мерач. Моск. Мјерачи иду из села у село, наши момци им носе велике бијеле амреле и апарате. Андр. И. 2. справа за мерење чега. мерачина, ијек. мјерачина, ж е. мерарина. — Нема да се плаћа никаква царина ни мјерачина. Нен. Љ. мерачити, мерачим несврш. гур. с мераком, са уживањем посматрати. — Газда . . . неће да нам наплати конак и неке друге ситнице, мерачећи наше ствари. Ђон. мерачица, ијек. мјерачица, ж женска особа мерач (}). Р-К Реч. м&рачки, -а, -б, ијек. мј&рачки који се односи на мераче и мерење: ~ справа. м&рдевине ж мн. тур. в. лестве. — На мердевинама ускрсну ујакова глава. Матош. Силазећи низ мердевине, дође му смијешно како меће ногу за ногом. Ачдр. И. мербдбв, -бва м покр. врста рибарске мреже. — Риба . . . [се] сатера у сасвим малу ограду . . . из које је рибари ваде мередовом. НИН 1959. мерен>е, ијек. мјерење, с гл. им. од мерити. мбрзер и м^рзер м нем. врста тешког топа с кратком цеви и високом путањом зрна. — Нисам се ја плашио ни од мерзера. Вас. мерзерски и м&рзерски, -а, -о који се односи на мерзере: ~ ватра, ~ граната. м&рив, -а, -о, ијек. мјерив в. мерљив.

меридбјан, -ана м лат. геогр. замишљени лук који спаја северни и јужни пол и окомито сече екватор, подневак.

Изр. на свим меридијанима у свим

земљама, у целом свету. меридДјански, -а, -о који се односи на меридијане: меридијански ступњеви, степени. меридионапни, -а, -о меридијански; зенитни, подневни. — Сија право на наше главе меридионално сунце. КН 1959. мернлац и мерилац, -иоца, пјек. мјерилац и мјерилац, м мерач Џ). — Мјерилац времена мора бити испитани судац. Рв. мерило, ијек. мјерило, с 1. мера, критериј(ум), знак на основу којих се доноси оцена чега, којим се оцењује вредност чега: ~ знања, ~ успеха. — [Читање] су људи узели као једно од мјерила своје наобразбе. Ноеак. Протагора је учио да је човек мерило ствари. Јов. С. 2. а. справа за мерење, мерач (2). — Мјерници . . . стадоше крај разваљене хриди натезати мјерило. Кос. б. мн. покр. еага, кантар. — Лажна су мјерила мрска Господу. Вук. 3. геогр. однос дужине линије на мапи, карти, према стварној дужини у природи, размер. 4. фиг. обим, размере. — Зауставио се над чланком . . . о економском положају свијета у међународном мјерилу. Крл. мерипа ж мерино-оеца. — Оваца веома мало. Осим неколико црних мерина, све саме наше домаће цигаје. Петр. В. меринпзација ж оплемењавање домаћих врста оваца укрштањем с мерино-овновима. меринизирати, -изирам и мер&низовати, -зујем сврш. и несврш. подврћи, подвргавати меринизтџди. мерино непром. шп. (обично у атрибутској служби, као преи део полусложеница) раса свилоруних оваца: овца расе мерино, мерино-овца, мерино-вуна. мбриповка ж мерино-овца. Бен. Рј.

мерипскн, -а, -б у изразу: меринска

овца в. мерино. Терм. 4. мер&стем м грч. бот. биљно ткиво које није изгубило способност растења (дељењем ћелија, станица). мерити, -им, ијек. мјерити, несврш. 1. а. утврђивати величину или количину (димензије, тежину и др.) нечега; издвајати у одређеном обиму, утврђујући величину или количшу издвојеног, одмеравати: ~ раздаљину, ~ земљиште. — Зар ја . . . да мерим гејаку за дваест пара чивита? Лаз. Л. фиг. Чуле се капље како тихо и одмјерено мјере вјечност. Тур. б. утврђивати јачину, степен, бројни износ (нечега): ~ притисак, ~ пулс, ~ температуру. 2. фиг. а. ценити, оцењишти. — Он је сав свијет

МЕРИТОРАН — МЕРМЕР мјерио својим поштењем. Коз. Ј. Процвала су пролећа и младости, ја их нисам мерио заносом срца. Петр. В. б. пажљиво, оштро, оцењујући посматрати. — Трсатске луке мрким и пријетећим погледом мјере невјерну Ријеку. Кум. Дуго је он из високе траве . . . мјерио тога туђинца. Ћоп. 3. имати одређену величину, тежину, износ и сл., износити. — Костур . . . мјери од главе до репа 30 стопа. В 1885. Ниједан од ова три човека . . . није мерио мање од сто килограма. Ћос. Б. 4. заст. циљати, гађати. — На што мјериш џефердаром, Драшко? Њег. Куд мјери, туд обара. Шен. ~ се 1. повр. од мерити Џа, 26). — После [се] враћају у варош, мерећи се свакога дана у првој магази. Срем. Све се мери, кинђури се, кочопери. Змај. 2. уз. повр. од мерити (26). — Поздрављају се, мере се од главе до пете. Срем. Стадоше једна насупрот другој, мјерећи се дуго очима. Бен. 3. а. одмеравати снагу, борити се. — Ти ћеш се голорук мјерити с оружаном разбојском четом? Шен. 6. имати једнаку или приближну вредност, бити раван некоме. — Који писац би се могао мјерити са Достојевским ? Матош. мериторан, -рна, -рно правн. који се односи на саму ствар, на суштину ствари, битан, пресудан; меродаван, надлежан, пуноважан. — Примједбе [су] обавезне за нижи суд, коме се достављају списи да донесе мериторно рјешење. Мј. 1926. мериторно прил. битно, суштински; меродавно, пуноважно. — Пропорција доприноса . . . мериторно одређује којим делом вишка рада . . . управља . . . држава. Комун. 1951. м&ритум м лат. суштина, бит; главни предмет спора. — Није [му се] чинило подесним да пријеђе на тај паклени меритум саме ствари. Крл. мерица, ијек. мјерица, ж 1. дем. од мера. — Ја сам умјерено остао код своје мјерице столнога вина. Шкреб. 2. старинска мера за жито, зрнасту храну, брашно и сл. (величине око 12 кг). — Причувај ј а . . . коње лреко ноћи . . . а он мени мјерицу жита. Пав.

345

меркантилизам, -зма м лат. меркантилни дух, доминација трговачких интереса; економска доктрина која заступа интересе трговачког капитала.

меркаптилпзиратп, -лизирам и меркант&лизовати, -зујем сврш. и несврш.

прожети, прожимати трговачким, меркантилним духом, идејама. ~ се доби(ја)ти меркантилни, трговачки карактер, прожети се, прожимати се меркантилним духом. — Бург се меркантилизирао у духу времена. Крл. мсркантблист(а) м лат. присталица и заступник меркантилизма. — Менталитет колонизатора и меркантилиста огријао се на безобзирности »гусарских« експлоататора. Уј. меркантил&стички, -а, -о који је у складу с меркантилизмом, својствен меркантилистима: ~ политика. меркантнлбстнчки прил. на меркантилистички начин. — Меркантилистички или из моде говорили [су] и писали о Стендалу. КН 1958. мерка&е с гл. им. од меркати (се). меркатн 1 , -ам нем. гледати, мотрити, одмеравати, процењивати; с ужшањем посматрати. — Гледам тако грлицу преко нишана, меркам је. Дом. Меркао [је] испод ока младе снаше. Сим. ~ се уз. повр. — Меркају се и шуте, нешто се каткад приупитају. Божић. Адвокати се меркају преко столова. Пол. 1959. меркати 2 , -ам, ијек. мјеркати, несврш. дем. према мерити. — Мјерка јој тежину. Сиј. меркуриј, -ија и м&ркуријум м хем. жива. — Елементи . . . се састоје из три основне супстанције, меркурија (живе), сала и сулфура. Петрон. мерлин м нем. бот. в. мрква. Деан. Рј. мерлин, -ина м тал. пом. танки канап за дизање заставе на јарбол. Деан. Рј. мерљпв, -а, -о, ијек. мјерљив који се може мерити. — Свет опипљивих чињеница и видљивих, мерљивих успеха и неуспеха. Андр. И. мерл>ивост. -ости, и)ек. мјерљивост, ж Изр. глава као ~ врли велика глава. особша онога што је мерљиво. меричица, ијек. мјеричица, ж дем. и мермер м тур. 1. = мрамор (1) врста хип. од мерица (2). — Ако добијеш мјеричицу камена средње тврдоће погодног за обраду и зоби, сигурно је у њој више пљеве него глачање (по саставу обично врста кречњака, зрна. Бен. еапненца). — Сузе му се ледиле по глатмеркантилан, -лна, -лно лат. трговачком мермеру, а од груди се мермер стваки, гпрговински; својствен тргошни, тргора. Јакш. Ђ. Мјесец блијед и бијел кб еачким круготма: ~ дух, ~ атмосфера. мермер камен. Хар. 2. (у атрибутској служ— У . . . индустријским и меркантилним би, као део полусложеница) мермеран. — нашим центрима . . . био је приЈатељ предОна иде на мермер-авлију. НПХ. Стоји седников. Срем. Данас је све постало некао мермер-камен. Вел. Крв је на мермеркуд обично, стародревно и меркантилно. Крл. - п р о ч е љ у . Наз. .•«*' ,• • ,лрлвг» -"-•->

346

МЕРМЕРАН — МЕСАРИЦА

м&рмеран, -рна, -рно који је од мермера, мраморан. — У мермерној дворани . . . у камену изрезани стоје славни прадедови. Јакш. Ђ. Око дворане стоји море као мермерни зидови. Брл. мерм&рли прид. непром. тур. в. мермеран. — Изведоше [га] уз мермерли кулу. НП Вук. мерни, -а, -б, ијек. мјерни који служи за мерење: ~ инструменат, ~ трака. мерник, ијек. мјерник, м 1. онај који нешто мери, мерач; геометар. — У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили. Јакш. Ђ. Нахрупи овамо сва сила радника и мјерника за жељезницу. Ноеак. 2. необ. мера, мерило. — Као мјерници за њезину вриједност могу се узети слиједећи елементи. Ант. 1. мернички, -а, -б, ијек. мјернички који се односи на мернике: ~ посао. м^ров, -ова, ијек. мјеров, м старинска мера за жито. — Тај мора да је свог века појео сто мерова граха. Игњ. Ево сам ти приправан . . . дати десег мјерова ражи. Кор. меродаван, -вна, -вно, ијек. мј€родаван а. који има право да доноси пуноважна решења, надлежан, овлашћен: ~ орган5 ~ личност. — У свакој другој цивилизацији побринули би се мјеродавни фактори за некакве плинске маске. Крл. б. који доноси или садржи коначну оцену нечега, компетентан, позеан: ~ мишљење, ~ критика. — Напослетку, није . . . ни свачији суд у стварима књижевног укуса подједнако тежак и меродаван. Нед. м&родавно прил. на меродаван начин: ~ пресудити, ~ оценити. меродавност, -ости, ијек. мјеродавнбст, ж својство онога који је меродаван, онога што је меродавно. меропах, -пха м (мн. меропси) грч. ист. слободан селмк на феудалчевој земљи (уз обавезу да обрађује власшку земљу одређени број дана у години). — У свој српској држави тога времена меропси [су] били дужни радити два дана у недељи. Нов. меропашкн, -а, -о који се односи на меропхе. — Било је меропашких села, у којима су људи . . . имали за своју исхрану извесни део. Нов. мерствени, -а, -б, ијек. мј^рствени који се односи на мерство, геометријски. м&рство, ијек. мјбрство, с заст. геометрија. — [Корисно] би било да ви у својем листу отворите рубрику »практично описно мјерство«. Ков. А. мертек м (мн. м^ртеци) тур. покр. 1. дрвена грађа за кућу; дирек, греда, балван.

— Догонио сам ти ономлане мертек из наше шуме. Ранк. 2. еелики ексер, чавао, клин. — Место ђулади, висе [на зидном сату] о ланцима коњске плоче и некаки мертеци. Глиш. мертик м маџ. заст. а. стара мера за жито и вино. б. одређена количина вина која се давала манастиру. Вук Рј. мертбноша м в. мартоноша. — Згубио сам тридест мертоноша. Вук Рј. мерћез м тур. средиште, центар, седиште. — Логор . . . са својим мерћезом представљаше најпогоднију мету за гађање. Лаз. М. меруцкати, -ам, ијек. мјеруцкати, несврш. дем. према мерити. — Инжењери опет долазили. Само меруцкају. НИН 1959. мерхаба узв. тур. муслимански поздрае при сусрету. — Мерхаба, Мехо, — вели Рамо. Куш. Назва набусито и нејасно мерхаба и уђе у кахву. Андр. И. мерџан, -ана м тур. украс од корала, перла, ђинђува; огрлица од перли. — Тихо [је] зрно по зрно мерџана пропуштала кроз прсте. Нам. Бежао је од њих . . . шаљући после поклоне, сребро, свилу, мерџане. Црп. Изр. ~ г р о ж ђ е врста црвенкастог грожђа; ц р в е н и ~ зоол. врста корала СогаШшп гаћгшп. Терм. 4. мерџанац, -нца м агр. покр. врста гиареног пасуља, граха. Вук Рј. м&а ж необ. хип. од месо. Вук Рј. м&сан, -а, -о необ. в. меснат. — У лицу округао и румен и јако месан на челу, изнад очију. Богдан. м&сан м агр. покр. врста грожђа. Вук Рј. м&сар, -ара м 1. онај коме је занимање клање стоке и продаја меса; продаваџ меса. — фиг. пеј. У болницама, око операционих столова, господа месари. Крл. 2. необ. месождер, крволок. — Тада Тројанци налик на лавове, љуте месаре, на лађе јурну. М-И. мбсара ж 1. месаршца. — Месо је донио за госпоју . . . из месаре. Ивак. 2. фиг. мноштво побијених, покољ. — Ето иде Љутица Богдане . . . биће крви и месаре. НПХ. 3. зоол. врста муве која носи јаја на месу. Финк. месарев, -а, -о = месаров који припада месару: ~ алат. месаре&е с гл. им. од месарити. месарити, м&сарим несврш. радити месарски посао. — Упрв се леђима њему о ребра, узмем месарити. Јурк. месарица ж 1. = месарка (1) месарееа жена. — Уздахну дебела месарица. Шен. 2. зоол. месара (5). — Штитило је [слику]

МЕСАРКА — М Е С Е Ч А Р С К И стакло . . . и гроздови напљувака муха месарица. Јел. м&сарка ж 1. = месарица (1). 2. љубитељка меса. Р-К Реч. м^сарна ж месарница. — На другој страни [је] месарна. Андр. Н. м&сарница ж продавница меса. — Пошао [је] на месарницу да купи меса. Ћор. месаров, -а, -о == месарев: ~ посао. м&сарош м разг. љубитељ меса. м&сарски, -а, -б који се односи на месаре: ~ занат, ~ пас. м&сарски прил. као месар. — Назначих управо месарски руком, баш као кад се пори. Крањч. Стј. месарство с месарски занаш; трговање месом. месаруша ж зоол. в. месара (5). Финк. месаст, -а, -о необ. који личи на месо, сличан месу; меснапг. — Распрштило [се] по . . . удољици између оне двије округласте, месасте јабуке. Коч. месат и м&сат, -а, -о необ. који је од крви и меса, од живог ткива. — Да погоди јелу по кор'јену, пребиће је и превалиће је, како л' неће месата јунака. НП Вук. мес&ла ж ар. питање, проблем (нарочито верски). — Можеш проучити све . . . меселе овога свијета. Радул. мбсељ м маџ. в. сатљик. Вук Рј. месершмит м врста немачког авиона бомбардера који се употребљавао у другом светском рату {назван по имену конструктора). — Ескадриле од по девет »месершмита« већ двапут су бомбардовале село. НК 1946. месец, ијек. мјбсец, м (вок. мбсече, инстр. мбсецом, лок. месецу и мес^цу; мн. мбсеци, ген. месбци и месбца, дат. мбсецима и месецима) 1. астр. а. (Месец) крупно небеско тело најближе Земљи, природни Земљин сателит: снимак Месеца, кратери на Месецу. — Мјесец, велик и свијетао, путује са мном врх друма. Кркл. б. сателит ма које планете: Јупитерови месеци. 2. а. амблем, симбол муслиманства или неке муслиманске земље у облику Месечева српа; фиг. муслиманство, муслимански свет. — Бива, браћо, да је бјелодано сванут крсте, а мркнут мјесече. Март. б. украс у облику Месечееа српа. — По њој јесу бурме и прстење . . . според н.има сјајни мјесецови. НПХ. 3. в. месечина: путовати по месецу. — Вечерас треба да буде месеца. Петр. Р. 4. а. утврђени, у нашем календару приближно дванаести део календарске године, према којему се одређују датуми: имена месеци, календарски ~ , јеврејски месеци. б. пе-

347

риод од тридесет или приближно тридесет дана (почев од било којег датума); период до истог датума у наредном календарском месецу: ~ дана, после два месеца. в. астр. период изжђу два иста тшлозкаја Месеца у окретању око Земље (с обзиром на фазе, у односу на звезде, на еклштику или др.): синодички —, сидерички ~ , тропски ~ . Изр. д о к л е тече (траје) сунца и месеца вечито; једе се к а о ~ љути се и слаби; к а о да је пао с М е с е ц а ништа не зна; медени ~ први месец живота у браку; млад ~ положај Месеца у коме је видљив само узани, српу слични део његовог круга; пун ~ положај Месеца у коме се види цео његов круг; ~ се једе (о менама) смањује се осветљена површина Месеџа. месецбслов, ијек. мјесецбслов, м рус. цркв. црквена књига у којој су животи светаца изиети по календарском реду; ред, имена светаца у црквеном календару. — Гадно име Пизоново не смије каљат мјесецослов. Њег. мес&хак, -чка, ијек. мјесечак, м хип. и еуф. од месец. — Овдје ће са нама провести мјесечак дана. Радул. мВсечан, -чна, -чно, ијек. мјесечан 1. (само одр.) а. који се односи на календарски месец или на време од месец дана, којије предвиђен за месец дана; који се остварује, даје и сл. сваког месеца: ~ извештај, ~ учинак, ~ контрола, — закупнина, ~ зарада. — Већ трећа година како у селу за месечних пет форината . . . пискара. Трифк. б. (у именичкој служби) с месечна награда. — Она има своје мјесечно.' Мих. 2. пун месечине. — Јесења, дивна, месечна ноћ. Дом. Сви су дани прошли и мјесечне ноћи. Фран. месечар, ијек. мјесечар, м 1. мед. онај који пати од месечарстеа, сомнабулизма. — Ишао је као месечар кроз своје велике и полумрачне собе. Ћос. Б. Извлачио се из посгеље блијед као мјесечар. Сим. 2. нар. службеник с месечном платом. Р-К Реч. месечарка, ијек. мјесечарка, ж 1. женска особа месечар. — Зорка се предаде вољи Милошевој и пође за њим . . . као месечарка. Уск. 2. зоол. врста морске рибе, смеђи буцањ. Финк. 3. бот. и агр. а. врста руже Коза ђеп§а1еп$18. Сим. Реч. б. врста мале а дуге и љуте паприке, феферон. — Тек удвостручен број »српских чајева« уз киселе краставце и паприке месечарке враћао би му . . . енергију. Ћос. Б. в. врста ротквице Карћапш гасИсик. Сим. Реч. месечарски, -а, -о, ијек. мјесечарски који се односи на месечаре и месечарство. — Цијела покољења мјесечарских роман-

348

МЕСЕЧАРСКИ — МЕСИТИ

тика обољеше. Мапгош. За нас су то ме-

Д1Јесечини у очи да види нисам ли зла сечарске халуцинације. Скерл. вила или мјесечница. Шен. 3. мед. менмесечарски, ијек. мјбсечарски, прил. струација. Р-К Реч. као месечар. — У свој својој нијемој озбиљмесечно, ијек. мјбсечно, прил. на мености вазда [је] тихо, мјесечарски занесен. сец, за месец дана. Цес. А. месечњак, ијек. мјесечњак, м месечар. месечарство, ијек. мјесечарство, с 1. — Хода по бијелом дану као мјесечњак. мед. болесно стање у коме болесник ноћу у Шен. Идем као мјесечњак. Маж. Ф. сну несвесно устаје и хода, сомнабулизам. мссбчњача, ијек. мјесбчњача, ж месе2. фиг. склоност занетости, занесењаштво. чарка Џ). — Мани се намигуша, блиједих — Њену замишљеност и мјесечарство ту- мјесечњача. Јурк. мачио [је] женском особеношћу. Сим. месечњачки, -а, -б, ијек. мјбсечњачки месечаст, -а, -о, ијек. мјесечаст 1. слимессчарски. — Тој нервозности крив [је] чан месечини, својствен месечини; обасјан ме- Фалб и његова мјесечњачка теорија. Шен. сечином. — Јан . . . лови рибу . . . према Месија м хебр. а. у веровању старих светлости месечастој. Дов. Обоје изађу, заЈевреја, Жидова богом обећани спаситељ грљени, у сребрну мјесечасту ноћ. Кос. јеврејског народа; по хришћанском схватању 2. који је у облику Месеца. Р-К Реч. Исус Христос. б. фиг. (месија) спасилац, Месечев и Месечев, -а, -о, ијек. Мјбизбавитељ. — Човечанство . . . у науци је сечев и Мјесечев који припада Месецу (неданас добило ослободилачког месију. Скерл. беском гпелу), који се односи на Месец: МеСматра се за месију. Шим. С. сечаве мене. — Отрага је из . . . облака месијан&зам, -зма м учење о доласку ис0ловио тужан Мјесечев срп. Огр. Ноћ путује са мном у Мјесечеву слапу. Полић. Месије и спасењу које ће он донети; тобожња спаситељска, избавшпељска улога некога. — мбсечина, ијек. мјбсечина, ж 1. МесеСве му је то мирисало по цркви, тамјану и чева светлост. — Сва се ријека напуни месијанизму. Крл. тихе мјесечине. Леск. Ј. 2. необ. месечна месијапнст(а) м присталица месијанизма. плата. — Дувало — падало, њихова је — Касније је постао мистик и месијанист. мјесечина ту. Ивак. 3. бот. а. хајдучка ХР 1928. трава. Сим. Реч. б. биљка из пор. Орћ1Омесијан&стички, -а, -о који је у духу §1о$8асеае, ВсЛгусћшлх 1ипапа. Сим. Реч. месијанизма. — Кушао је изразити и . . . Изр. морска ~ зоол. врста морске месијанистичку улогу славенства. Барац. медузе Ре1ајЈЈа поДМиса. Терм. 4. месвјански, -а, -о који се односи на месечинаст, -а, -о, ијек. мј8сечинаст 1. сличан месечини; обасјан месечином. — Сунце Месију (месију). — У себи [је] ћутјела неко месијанско звање, неку вишу задаћу. Шен. . . . зашло . . . бацајући чудновату месечиТај културни панславизам био је . . . као насту светлост. Макс. Пење се преко мјенекакво месијанско веровање. Јов. С. сечинастих, мраморних стубишта. Матош. 2. који је у облику Месечева српа. — Ни до месијанство с месијанизам; спасилачка, данас да му причврсти ту месечинасту потизбавитељска улога. — Мијеси баналности ковицу. Б 1958. свога месијанства и сања да су поезија. Шим. С. месечински, -а, -б, ијек. мјесечински, индив. који се односи на месечину, сличан месина ж аугм. и пеј. од месо. — Покољи месечит. — Уз панцир ми се грудима приим стадо као вук па се наждери месине. миче, за месечииским зраком ока мог. Гор. Кост. Л. мбсннг м нем. хем. легура, слитина мес&чић, ијек. мјесечић, м дем. и хип. бакра и цинка. — Није златан, него од од месец. — У мрежу ловим млијечне стамесинга. Матош. зе, мјесечић и сунчић. Васионац. Уј. месинган, -а, -о који је од месинга: ~ месечник, ијек. мјесечЈТк, м 1. часобрава, ~ шипка. 1шс који излази једттут месечно. — У Памбсннгаст, -а, -о в. месинган. — Пухаљка ризу је почео излазити опет нов мјесечник. је обична месингаста цијев. Тућ. В 1885. 2. бот. в. месечина (36). Бен. Рј. м^сити, месим, ијек. мијбсити, несврш. месечннна, ијек. мјесечнина, ж месеч1. а. припремапги, правипги од брашна и на плата. — Има он своју мјесечнину, а воде (или и других саспгојака) гњечећи и уоблинема на бризи ни кучета ни мачета. Михољ. чавајући: ~ тесто, ~ хлеб, 1фух, ~ питу, месечннца, ијек. мјесечница, ж 1. мс~ колаче. 6. гњечити разжкшану земљу, сечнина. — Давао [му] мјесечницу плаћу. иловачу и сл.; уобличавати, правити од Март. 2. месечарка (1). — Завирује [ми] при изгњечене земље, иловаче и сл.\ ~ блато за

МЕСИШТЕ — МЕСОЖДЕРСКИ

349

месник, ијек. мјесник, м а. мештанин. Прав. м&ница и м&сница ж 1. в. месарница. 2. мн. покр. е. месојеђе. — О месницама [је] женио сина Стојана. Рад. Д. мбс&ача ж покр. врста кобасице од меса; исп. мешњача. Вук Рј. месо с 1. а. мекано, мишићно ткиво човечјег или животињског тела. — Стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо. Лаз. Л. У слух се живци, крв, месо и кожа напрегли. Гор. б. жиео ткиво, тело. — Твоје око просу дрхтај мојим месом. Војн. фиг. Жртвујући наше хрватско месо стољећима, селила се амо-тамо. Крл. 2. а. делови закланих животиња и житне (као храна): јагњеће ~ , говеђе ~ итд. — Застаде пред једном касапницом и купи меса па га однесе кући. Вес. б. фиг. мртва тела, изшнули људи. — Кадшто се побију ђевојачка браћа и рођаци с отмичарима, и буде меса доста. Вук Рј. 3. мекани и сочни делови плода, воћа. — Да, онако је зобао како се трешње зобљу; месо је гутао, коштице бацао. Маж. Ф. Сећао се . . . златне јесени и белих бресака са црвеним месом. Јанк. Изр. дебело ~ стражњица; д и в љ е ~ мед. болесна израслина из ране §гапи1апо Гип^оза; тумор; ж и в о ~ отворена рана; кола (гомила) меса пеј. крупна а безвредна и лења особа; ни риба ни месо онај који нема изразитих индивидуалних особина; спао у месу омршавио је'> топовско ~ војници који се немилице излажу убијању; ч о в е к од крви и меса човек са свим врлинама и слабостима људским. месбждер м зоол. а. животиња која се храни месом других животиња, грабљива животиња. — фиг. Људи су грабежљивци и као такви припадају у врсту најопаснијих месождера. Крл. б. мн. ред сисара који лове друге животиње, зверови Сагпшмга. месбждеран, -рна, -рно који се храни меснатбст, -ости ж особина онога шгпо месом, грабљив, крволочан. — Њега месоје меснато. Р-К Реч. месни, -а, -б 1. који се односи на месо, ждерни чагаљи стану тргати. М-И. месождерац, -ерца и месождбрац, -рца који је од меса, спремљен с месом: ~ храна. — У сандуку су биле руске месне конзерве. м месождер. — Месождерац давни сад Јонке. 2. а. в. меснат (1а). — Месни колос душу кљује, упирући у ме прст неполшчни. паст ће потучен на рингу. Уј. б. богат месом, Наз. меснат {16): месна говеда. ' месождери, -а, -5 у изразу: месождере биљке бот. биљке које се хране инсектима, месни, -а, -о, ијек. мјесни 1. који се односи ш одређено место, насеље: ~ одбор, кукцима хватајући их на сеојим лепљивим ~ школа. 2. који је ограничен на одређеио листовима или помоћу мехурастих нзраштаја, место, локални. — Месно изумирање поједи- бубоједне биљке 1п8ес11Уогае. них делова тела . . . гдекада наступи иза месбждерка ж (у атрибутскоЈ служби) повреда. Батут. 3. домаћи. — Мичурин се која се храни месом других животиња. — послужио крижањем мјесних отпорних одлиТебе ће кљуват птице месождерке. М.-И. ка са страним одликама. НЕ. месбждерски, -а, -о који се односи на меснпк м мед. врста тумора, миом; месождере; месождеран, — фиг. Ова моја сарком. Беи. Рј. месождерска душа само нешто слути. Вас. опеке. — Чуо се трамвај како мијеси блато. Крл. Посуђе . . . су од блата месили. Жуј. 2. фиг. а. стезати, гужвати. — Грчевито [је] месио рукавице у десној руци. Андр. И. Стоји крај врата, мијеси капу, гледа сад у једног, сад у другог. Куш. б. поступати с ким по својој вољи; подвргавати притиску, кињити, злостављати. — Двор [је] могао месити их како је хтео. Јов. С. Како сте ви то мекан па дате да вас Рашула тако мијеси. Цес. А. в. тући, млатити. — Стаде да је мијеси коленима и рукама. Мил. В. Сваког би тко писне шакама да мијеси. Вел. 3. фиг. припремати, сноеати. — Моја је душа . . . у крајевима гдје се нешто сада спрема и мијеси. Наз. Изр. ~ к о л а ч (некоме) ир. спремати (некоме) неугодност. ~ се гњечити се, лепити се због гњечења. — Меси се блато на блато. Сек. м к и ш т е с пеј. од месо. — На толицној кости толико месишта! Дим. То је једно мртво Месиште на тешким ступастим ногама. Лал. мбска ж корење од рогоза које свињеједу. Вук Рј. месл&ђен м ситни босиљак Осппшп п т т п ш п . — Погледи им врцају на њезин пенџер, меслиђеном окићен. Р 1946. месват, -а, -о 1. а. обрастао јаким, дебелим слојем меса, мишићног ткива; мишићав. — То лице, снажно, меснато, те тврде, а опет немирне очи . . . све сам ја то видио. Кол. Кроз . . . рукаве провидиле [се] меснате обле мишице. Ћор. б. који даје доста меса, погодан за производњу меса: меснате свиње. 2. а. сличан месу, сочан, задебљао: меснати део плода. — Око нас палме . . . игле меснатих плавушкастих агава. Бен. б. који попшче од меса; који подсећа на месо. — Загушљив зрак, топао меснат мирис гостионице постали су неподношљиви. Торб.

350

МЕСОЖДЕРСТВО — МЕСТО

месождбрство с нагон месождера; пеј. — Што младића још веће мете . . . то је прехрана уз употребу меса (за разлику од неједнак поступак. Кур. поста или вегетеријанства). — Не знам из ~ се (и м&сти се, мбтем се) бити захваћен којих разлога ви тако упорно позирате с пометњом, кошшати се; вртети се, мотати тим месождерством и атеизмом? Мар. се, мутити се. — Људи се мели улицом. месбјед, -а, -о биол. који се храни месом. Кос. Њему су се вјечно меле по глави теорије — Месоједе животињске врсте. Станк. С. педагога. Леск. Ј. Изр. мете ми се по устима (по месбјеђе и мбсојеђе ж мн. (ређе с) 1. глави) само што не шговорим, али ме могу време између Нове године и поста, коризме, да се сетим. кад џрква допушта да сеједе масна храна. — мести, мбтем (аор. м&гох, 2. и 3. л. Месојеђе су, свуд се балови држе. Игњ. мбте; р. прид. мео, мела, -ло; трп. прид. 2. в. месопуст (1). — Грдног ли јада . . . метен, -ена, -&но) несврш. 1. чистити, ако би нас месојеђе затекле без печења! брисати (метлом). — Мео је3 доносио пилоБогдан. тину и воду. Андр. И. фиг. Узмицала [је] месопуст и месдпуст м 1. последњи пред њим и сукњом мела бијели нанос. дани месојеђа; недеља или уторак у последњој Божић. 2. јако падати (о снегу); снажно недељи, тједну месојеђа, месне покладе. — дувати, ковитлати се (р мећави, бури). — Напокон [се] о месопусту у Бечу . . . заустави. Мете, мете снијег, а ДрЗга од тутњаве, Маж. Ф. 2. в. месојеђе (./). — До конца месо- звона и пјесама опет оживјела. Шимун. пуста . . . ће се оженити, рекао си. Драж. фиг. Бура страсти мете по души његовој. м&сопустан и месбпустан, -сна, -сно Војн. који се односи на месопуст. — Све је било Изр. ~ пред својим вратима (праготово да се прве месопусне недјеље вјенчагом) водити своју бригу; отклањати власју. Новак. тите недостатке; — капом земљу радити оно што не треба. мес&сеча, ијек. месбсјеча, м песн. онај ~ се покр. страдати од студени, смрзакоји сече месо. — Узме постављен столац вати се: — на мећави, на мразу. на којем месосјеча знаше сједити. М-И. мбстимице и мбстимице, ијек. мјбстимесдсјеча, ек. месосеча. месбћа ж индив. в. месо (5). — У ручи- мице и мј&стимице, прил. = местимично 1. на неким местима, овде-онде. — Смеђа, валоцама држи . . . крушку-дивљакушу, изнутра вита коса била мјестимице влажна, више црне и црвљиве месоће. Божић. чела овисока. Шимун. 2. покр. означавајући местав, -а, -о, ијек. мјбстав, покр. 1. место. — Би ли знала казати местимице где неједнак у разним местима, жстимично добар, је [покојник укопан]. Глиш. а местимично лош. — Ова година је мјестава, местимичан и мбстимичан, -чна, -чно, тј. није свуда једнако родила. Вук Рј. 2. ијек. мјбстимичан и мјдстимичан који се пегав. Прав. жстимично налази, јавља. — Местимичне местанце и местанце, -нца и -ета, површности [се] . . . опраштају. Баз. ијек. мјестанце и мјбстанце, с дем. и хип. од местнмвчно и мбстимично, ијек. мјбсместо. — За то мјестанце не зна нитко. тимично и мј&стимично, прил. = местимице. Шен. Неко мјестанце зачепило би му уста. — Уздизала [су се] брда и косе планинске, Божић. местимично шумовите. Пер. месташце и месташце, -шца и -ета, местнти се, -им се, ијек. мјестити се, ијек. мјесташце и мјесташце, с дем. и хип. несврш. намештати се, заузимати угоднији од место. — Праштао се са сваким милим положај. — Аиша и Ната све се некако месташцем. Вес. Доље село — питомо мјемјесте по сећији од неприлике. Огр. сташце, кућице чедне. Бег. местнчав, -а, -о, ијек. мјбстичав који мества ж (обично мн.) тур. кожни није свугде једнак; неједнако ткан, са гушћим назувак иш кожна чарапа, што се носило и ређим местима (о платну). — После ето преко вунене чарапе или обојка; папуча. — и дечурлије у местичавим кошуљицама. Местве су му жућкасте боје. Вел. На ногама Шапч. имаше црвене чарапе у отворенијем меместичавост, -ости, ијек. мјестичавост, ствама. Мат. ж особина онога што је местичаео. Р-К м1сти и местн, м&гем (аор. метох, 2. и 3. л. мбте; р. прид. мбо, мбла, мело; Реч. местичан, -чна, -чно, ијек. мјбстичан трп. прид. м^тен, -а, -о и мбтен, -бна, -^но) несврш. 1. а. спремати (неку храну) мешајући в. местичае. Р-К Реч. житку масу, мутити. — Мете свињама. место, ијек. МЈ2СТОЈ С (ген. мн. места) Вук Рј. 6. издвајати масноћу из млека бућка- 1. а. простор који се може искористити за јући: ~ масло. 2. фиг. бунити; збуњивагпи. смештај кога или чега, расположиш простор:

МЕСТО — МЕТАЛ

351

нема више места. — Ти си ми у кући много да се макне; опште — (нпр. у уметничком места отео. Ком. б. део простора на коме се делу) уобичајен мотив, предмет; помакни налази неко (нешто) или је предвиђен за неко- се (помери се) с (тог) места нар. шта га (за нешто); простор на коме се што збило говоришХ (кад неко каже шпш неужсно или сгпрашно); р а д н о ~ посао, служба, дужили збиеа: председничко ~ , стражарско ~ , ~ за обућу, ~ пожара, ~ удеса. в. носгп на послу; меапо вршења службе; срце му је стало на место, срце му је на одређени део простора који неко или нешпго заузима или треба да заузме; седиште. — месту задовољан је. Ту су ухватили згодно мјесто да дочекају место (мбсто), ијек. мјесто (мјбсто), сватове. Том. Ја села на твоје место. Вес. предл. 1. с речју у генитиву показује да је Имали [су] уплаћена мјеста за кочију. Креш. оно што је њиме одређено нечим замењено. г. служба, намештење. — Као круна свега — У глави врача као да је мјесто мождана . . . губим место, остајем . . . на улици. имао тешко олово. Шен. Место њива и Ћос. Б. Замолио [је] да му се повјери мјесто пашњака беше ту густа шума. Вес. 2. (у казалишног критика. КХ 1936. д. положај прилошкој служби) на почетку реченица и у односу на друге појмове; положај у неком израза којима се помиње нешто што није редоследу, ранг: избити на прво место. — реализоеано, него је замењено другом радњом, [Играчи] измијењаше мјеста. Мат. С. решењем и сл. — Мјесто у Чачански одред, Фића и ја вратили смо се у Крагујевац. Марковић . . . заузима крупно место у Чол. Мјесто да премеће луг на ОГЊИШТУЈ историји духовног живота српског. Скерл. он збијао шале с дјецом. Тур. По бројчаној јакости [били су] на четвртоме мјесту. КХ 1936. ђ . одређени део у књизи, месувеђе ж мн. покр. в. месојеђе. Вук Рј. детаљ у неком излагању. — Листала је месурнна ж аугм. и пеј. од месо. — Лако [књигу] . . . док није дошла до врло занимљивих мјеста. Том. Задремао [је] код нај- је за њега, он је стог месурине. Божић. мбсце с дем. и хип. од месо. — Чича дирљивијих места у мојој предици. Нед. 2. а. предео, крај. — Снег је падао по висови- мало месца да ти да. Спшнк. ма . . . а киша по жупнијим месгима. Жуј. мбт м покр. место где се стављају мреже б. насеље (село, еарошица, град): мало <~3 за ловљење рибе. — У красну домовину, среско ~ . — На самим обалама низала се крај мора заливену у луке и на метове. већа места. Кум. 3. покр. лежај, постеља. Павл. — Мргуда . . . уђе у зграду3 свуче се и м&га ж 1. у разним надмегпањима а. леже у мјесто. Коч. предмет који се гађа: стреллчка —. 6. обелеИзр. болно ~ слаба, незгодна или не- жено место, граница. — Приђе мети, макну пријатна страна кога или чега; геометријдва-трипут рукама и прескочи белегу. Вес. ско ~ мат. линија, површина и сл. на којој 2. циљ, идеал. — Развратнику ужас, испоснисе налазе све тачке које задовољавају неки ку мета: небо! Јур. математички услов, увјет; г л а с а ч к о ~ метабол&зам, -зма м грч. физиол. просторијау којој се врши гласање; децимал- (често с придевом базални) процес размене но ~ мат. бројка која се налази десно од материја у организму. децималш тачке (зареза); души места метабдлит, -ита м физиол. производ (на)чинити 5 ухватити нар. (у)чинити метаболизма. доброчинство; загрејати (угрејати) ~ мстак, -тка м (мн. мбци, ген. мбтака) марљиво, с много воље, приљежно се посветити какеом послу, не мичући се од њега; заузети, убојно средство за пуњење ватреног оружја, које се састоји од зрна, чахуре с барутом и стећи ~ истаћи се; из места спорт. капсле: пушчани ~ , револверски ~ , топовбез залета; места! склањај(те) се\; ~ под ски ~ , бојеви (убојни) ~ , маневарски ~ , сунцем могућност живљења, живот; најсветлећи ~ итд. в и ш е ~ највиши чинилац у држави (предИзр. добити ~ (у чело, у потиљак седник републике, владар); на лицу места и сл.) бити стрељан, убијен; и з б а ц и т и 1) тамо где се нешто десило, догодило 2) сместа, одмах; на месту 1) сместа, одмах. п о с л е д њ и ~уложити и последњасредства; — Баци се ничице на узглавље и на месту учинити и крајњи напор, дати и последње заспа. Ћос. Б. 2) (убити) нанети рану, задати штојеу моћи. — Мој је отац овај последњи метак избацио да ме притера к зиду. Цар ударац који изазива наглу, тренутну смрпг; на његовом месту у његовим приликама, М.; слепи ~ фишек без зрна, ћорак. — При последњој вјежби слијепим мецима готово могућностима; на првом месту пре свега; је избио око својем сусједу. Јонке. пре свих; на (свом) месту (бити) 1) (о примедби, поступку) уместан, тачан, правимбтал, -ала м грч. чврст (рсим живе) лан; 2) (о личности) честит, еаљан; не хемијски елеменат који је добар проводшк д р ж и га место не може да се скраси, топлоте и електрицитета и, већином, може нигде се не смирује; ни с места не може ни се ковати.

352

МЕТАЛАН — МЕТАНИЈА

Изр. л а к и метали метали са малом специфичном тежином (алуминијум, магнезијум и њихове легуре); обојени метали збирни назив за метале осим гвожђа и лаких метала (бакар, олово, калај, бизмут итд.); племенити метали метали који су хемијски јако отпорни, ковни су и растегљиви а врло су скупоцени (злато, сребро, платина); тешки метали метали који тешко оксидишу (бакар, сребро, злато, платина); црни метали гвожђе, манган и њихове легуре (челик и др.). м&талан, -лна, -лно 1. којије оо метала: ~ чекић, ~ цев, ~ новац итд. 2. који се односи на обраду метала: ~ индустрија. 3. а. који је сличан металу. — фиг. Весео и млад [мјесец] металним прстима куца. Кркл. Погледа у строго метално лице гвожђарског трговца. Ћоп. б. звонак, оштар. — Одјекивали су с висине метални звуци звоњаве. Крањч. Стј. Изговара металним гласом као да откида слог по слог. Минд. металаст, -а^ -о в. металан (За). металац, -лца м (ген. ми. металаца) радник у металној индустрији, металски радник. — Кроз фабричку капију куљају гарави металци. КН 1955. металнзација ж превлачење, облагање металом, металним слфм. — Расписује [се] конкурс за . . . метализера или швајсера за послове метализације. Пол. 1958. метал&зер, -ера м радник на метализацији. В. пр. уз метализација. металичан, -чна, -чно в. металан (За). — И.чао је [глас] . . . звонку готово металичну боју. КН 1959. металично прил. в. метално. — На средини . . . воде видиш металично сјајеће се . . . главе дивљих патака. Коз. Ј. метално прил. као метал. — Метално звоне локомотиве. Сим. Његове очи . . . су опако, метално светлуцале. Пол. 1954. метало с покр. количина сена која се у један пут полаже стоци. Вук Рј. метало- као први део сложеница значи: метал, металап: металотехника, металофизика, металоиндустрија итд. металогичан, -чна, -чно фил. који је изван, ван области логичке сфере, који се не оснива на логици. — Да су естетске емоције металогичне природе, то је прва претпоставка сваке естетике. Крл. металографија ж наука {као део металургије) која се бави испитшањем структуре метала и њихоеих легура. металонд, -ида м грч. а. хемијски елеменат који има особине мептла и неметала. б. неметал.

металопрерађивачки, -а, -о који се односи на прераду метала, који прерађује метале: ~ индустрија. металосавбјач, -&ча м металски радник који ради на савијању метала. металостругар, -ара м металски радник који ради на стругу. металостругарскн, -а, -о који се односи на металостругаре. м&талски, -а, -о којијеу вези с металом: ~ радник. металург м онај који се бави металургијом, стручњак за метпалургију. металургцја ж 1. наука о производњи, обради и коришћењу метала и њихоеих легура, топионичарство. 2. индустрија која се бави производњом метала и њихових легура: обојена ~ , црна ~ . металургијскн и металуршки, -а, -5 који се односи на металургију и на металурге. мбтаље с мед. покр. врста очне болести. — Навукло му се метаље на око. Вук Рј. метаљка ж покр. 1. место где се момци мећу, бацају камена с рамена. Вук Рј. 2. мед. врста очне болести; исп. метаље. Вук Рј. метаморфан, -фна, -фно геол. који настаје метаморфизмом: метаморфне стене. метаморф&зам, -зма м грч. геол. промене у структури стена изазеане физичким и хемијским појавама. метаморфбза ж грч. 1. зоол. прелаз из једног стадијума разштка неких животиња у други стадијум, преображај. — Метаморфоза гусенице у лептира, пуноглавца у жабу бацала га је у право запрепашћење. Ћос. Б. 2. геол. в. метаморфизам. МБП. 3. фиг. велика промена изгледа и карактера неког човека. — Вечерас га је први пут . . . видио након седамнаест година. Но у каквој јадној метаморфози! Мар. метаморфозирати, -озирам сврш. и несврш. преобразити, преображавати, преобратити, преобраћати, променити, мењати облик. ~ се повр. — Тако би исто било и онда кад би се јегуља метаморфозирала у други какав створ. Петр. М. м&тан, -ана м хем. гас, плин без боје и мириса, лако запаљив и експлозиван, барски, мочварни и руднички гас, плин (СН 4 ). метанастаза ж грч. сељење, пресељавање становништеа обично из еконожких разлога (појединачно или групно), миграција. метанастазички, -а, -о који се односи на метанастазу: метанастазичка кретања, метанастазичке струје. метанија ж грч. заст. дубоко, покорно клањање, метанисање, дубок, покоран поклон.

МЕТАНИЈЕ — МЕТЕЖ — Капу скида до земље се слијега . . . па он часну метанију даје. Март. Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу! Јакш. Ђ. метаније с цркв. в. метанија. — Љубомир . . . учини »велико метаније« пред дверима и пред свима присутнима. Ранк. метанисање с гл. им. од метанисати. метанпсати, -ишем несврш. дубоко се клањати или ничице падати при молитви или пред неким у знак покорности, поштовања. — Ступи пред икону, прекрсти се и трипут метаниса. Шанпг. фиг. ропски се понашати, пузити пред неким. — Нема права захтијевати да му се кади и метанише. Ђал. м&гањ, -тња м покр. а. количина барута потребна за једно пуњење пушке; хитац. Вук Рј. б. оно што се баци, избаци као метак. — Он [Киклоп] је у море метањ добацио . . . и тако лађу нам пригнао суху. М-И. ,Ј м&гање с гл. им. од мегпати (се). метар и метар, -тра м грч. 1. јединица за мерење дужине у метарском, метричком систему мера. 2. направа за мерење дужине дуга један метар. 3. фиг. мера уопште. — Метар којим ћемо мерити васиону . . . зове [се] . . . светлосна година. Мил. 4. песн. мера, стопа стиха, ритамска мера: класи-

чни ~ .

Изр. к в а д р а т н и ~ јединица за мерење површине; кубни ~ јединица за мерење запремине, волумена. -метар као други део сложенице значи 1. растојање, димензију која износи толико метара или такав део метра колико то показује први део сложенице: километар, сантиметар, милиметар. 2. направу, инструмент за мерење онога што озиачује први део сложенице: барометар, волтаметар, термометар. метарски и метарски, -а, -5 = метрички (2) који се односи на метар. Изр. ~ цента 100 кг тежине, квинтал; ~ систем мере које имају за основу метар, односно килограм, декадски, децимални систем. метастаза ж грч. мед. преношење болесних ћелија, станица с првобитног седишта болеспш на друга места у организму. метатакса ж грч. грам. премештање акцента исте врсте са једнога слога на други. метатакспчкн, -а, -о који се односи на метатаксу. метат&за и метатеза ж грч. лингв. премештање гласова и гласовних група у речи: намастир — манастир и сл. метати, меће.м (илш. м&ћи; прил. сад. мбћући) несврш. према метнути. ~ се 1. несврш. према метнути се. 2. бацати се (ногама), ритати се. — Не мећи 23 Речник српскохрватскога књнжевног језика, III

353

се ногама, није јорган поњава, веће моја долама. Вук Рј. 3. покр. градити се, правити се неким, нечим. — Меће се да зна, а тамо не зна. Павл. 4. обично у изразу: ~ камена бацати се камена (у игри, такмичењу). — Гађали [би], метали се камена. Мат. метатбпија ж грч. грам. измена, промена интонације појединих самогласника; промена природе акцента. метатднијски, -а, -5 који се односи на метатонију: ~ акцент. метафизпк м в. метафизичар. — Ко метафизик збориш. Вел. метафизика ж грч. фил. идеалистичка филозофска дисциплина која се бави појавама ван граница искуства, сматра их непроменљивим, датим једном заувек; супр. дијалектика. метафбзичан, -чна, -чно в. метафизички. метафизичар м онај који се бави метафизиком; присталица, следбеник метафизичких погледа, назора у филозофији. метаф&зички, -а, -о који се односи на метафизику, натчулан, натприродан. — Дарвин је задао најјачи ударац метафизичком гледању на природу. НЕ. Не може ли људски дух да пресијече те божанске, метафизичке чворове? Уј. метафора ж грч. стилска фигура у којој се један појам замењује другим на осноеу сличности: лисица — лукав човек, пролеће живота — младост и сл. метафбричан, -чна, -чно и метафбричкп, -а, -б који се односи на метафору, сликовит: ~ изражавање, ~ значење, ~ израз. метафбрички и метафбрично прил. на метафорички, метафоричан начин, у метафорама, сликовито: изражавати се ~ . метафорски, -а, -б метафоричан. — Јакшић је врло богат и лепим метафорским сликама и поређењима. Нед. метафорски прил. метафорички, метафорично. метва ж бот. покр. в. метвица (1). Вук Рј. метвица ж 1. бот. биљка из пор.уснатица, јаког мириса МеМћа; син. нана. Терм. 3. 2. покр. чашица (у нози). Вук Рј. метвичин, -а, -о којије од метвице: ~ уље. мете ж мн. заст. в. метех. — Те силази у мете удбињске. Вук Рј. мбтег м грч. покр. имање, земља; исп. метох. — Одвојисте понешто метега црквама. Љуб. м ^ т е ж м 1. пометња; гужва, комешање. — Метеж је бивао све већи, ларма ужаснија. Јакш. Ђ. Дјечаци су трчкарали усред тог

354

МЕТЕЖАН — МЕТЛАРОВ

метежа као да је благдан. Франг. 2. немир, метил, -ила м грч. хем. једноеалентна побуна, буна. — Мартовски метежи одлучили група која се налази у многим органским хемијсу краља да с уставном променом похита. ским једињењима, спојевима. Јов. С. метнл-Злкохол м хем. алкохол који се мбтежан, -жна, -жно који се односи на добива суеом дестилацијом дрвета. метеж. — Био [је] бунтовник, метежни метилни, -а, -о који садржи метил: ~ демагог. Кнеж. Б. Осјећала [је] неугодно спирит. бурљање у читавој нутрињи као метежне метиљ, -иља м 1. а. зоол. паразитска рефлексе. Божић. глиста и болест коју она проузрокује код мбтежник м изазивач метежа; побу- домаћих животиња, нарочито код оваца и њеник. — Метежници каменицама натерали говеда: велики ~ Равсш1а ћера11са, мали ватрогасце у бекство. Јов. С. ~ ВкгосоеНшп 1апсео1аШт. б. мн. род мбтеј м покр. завичај, крај. Вук Рј. таквих глиста РазсшШае. Терм. 4. 2. бот. врспга тпраее из пор. јаглика 1-.у8ипасћ1а. метемпсихоза ж грч. мит. мистично религиозно-филозофско учење неких религија и Сим. Реч. античких филозофа о сељењу људских душа метдљав, -а, -о који болује од метиља; после смрти у друге људе, животиње или фиг. болешљив, слабуњае. — Стражар, небиљке. какав метиљав и блијед . . . опалио је од м&ге&е с гл. им. од мести. страха и метак је . . . промашио. Ж 1955. м&тење с гл. им. од мдсти. мет&љавица ж метиљава овца или крамет&бр, -бра м грч. део неког васионског, еа; фиг. болешљива, слаба женска особа; свемирског система или тела који при паду неспособна, неокретна женска особа. Р-К Реч. кроз Земљину атмосферу оставља светао метиљавко м метиљав ован или во\ траг. — фиг. Био је један од оних ситних фиг. болешљив, слаб човек; неспособан, неметеора што чисто и скромно прођу. Вуј. окретан човек. — Баш тај метил>авко, како Диве [му се] као књижевном метеору. га видите. Андр. И. Шкреб. метДљавбст, -ости ж особина онога кометебрит, -ита м део распрснуте комете ји је метиљав. који падне на површину Земље. — Већи мет&љање с гл. им. од метиљати се. метеори . . . могу се распрснути на комаде, који . . . падну на Земљу као метеорско мет&љати се, -ам се несврш. болоеати, камење или метеорити. ОГ. оболевати од метиља. Вук Рј. метеДритски, -а, -о који се односи на метиљити се, метиљим се несврш. в. метеорите. метиљати се. Вук Рј. метеорбпог м стручњак за метеорологију. м&гиљка ж бот. в. метиљ (2). Терм. 3. метеоролбгија ж грч. наука која се бави метДљуша ж бот. в. помама. Сим. Реч. изучавањем физичких и хемијских својстава м&тичизма м ков. пеј. чиспгач чизама. атмосфере и временских појава (посебно прог- — Дедер, градска метичизмо, нитЉ бекнунозом времена). ти нећеш сада! Ков. А. метеорблошкн, -а, -5 који се односи на метла ж (ак. метлу; мн. м&гле, ген. метеорологију и метеорологе: ~ станица, ~ метЗла) 1. направа за метење, за чишћење. инструментиЈ ~ извештај, ~ подаци. — фиг. Ех, да сам ја у овоме граду логорметеорски, -а, -б који се односи на мете- ник, челична би метла мела, а не гвозоре: ~ гвожђе, железо, ~ камење. дена. Ћоп. 2. бот. в. бреза. Сим. Реч. Изр. вилина ~ бот. шпаргла; нова м&гер, -^ра и м&гер м фр. штамп. 1. гра~ добро мете сваки новајлија на послу фички радник (стручни слагач) који врши прелом слога. 2. покр. кубни метар (најчешће труди се да буде добар, да добро уради; пикао мера за жито). — Ланац земље . . . јан као ~ трештен пијан, јако пијан. продб . . . шест метери жита додб. Кош. метлар, -4ра м 1. занатлија, обртник који израђује и продаје метле. 2. покр. чимет&риз м тур. 1. заст. ров, шанац. — Стане копати метеризе поред Дрине. стач улица. — Са врх чаршије су је видјели опћински метлар Лискић и . . . хаВук. 2. покр. заседа, бусија. Вук Рј. малин Хубо. Андр. И. мет&ризити, -им несврш. заст. ушанметларев, -а, -о = метларов који причити, укопати (о војсци). — Када будеш пада метлару. Бечу на погледу, метеризи твоју силну војску. Вук Рј. метларица и мбтларка ж женска особа метлар. мбтех м грч. покр. граннца, међа. Вук метларов, -а, -о = метларев. Рј.

МЕТЛАСТ — МЕТНУТИ мбтласт, -а, -о који је сличан метли, који је као метла. — Швигнуо [бих га] преко лица овим метларским репом! Ков. А. мбтлаш, -аша м бот. биљка из пор. трава од које се праве метле, сирак бод^ћшп утЈеаге. Сим. Реч. м&тлика ж бот. а. биљка из пор. глаеочика, рунка Апепи81а »сорапа. Сим. Реч. б. в. бреза. Сим. Реч. м&тлица ж 1. дем. од метла (1). 2. бот. а. биљка из пор. главочика ХегапЉетшп. Сим. Реч. б. «. вресак. Сим. Реч. 3. клас {кукуруза). — У једној реси леске има око четири милиона поленових зрна, а у класу (метлици) кукуруза око 50 милиона! Пол. 1959. м&тличав и мбтличаст, -а, -о који је као метлица (./). — Трепавице су јој биле тако бујне, тако црне, тако метличаве, те је . . . изгледало као да су умјетне. Крл. Сиво небо . . . пало је на риђе метличасте врхове букава. Ћос. Д. м&тличење с гл. им. од метличити (се). — Кукуруз се налази пред метличењем. Пол. 1958. м&тличити (се), -им (се) несврш. заметати метлицу (}), клас (р кукурузу). В. пр. уз гл. им. метличење. мбтличица ж дем. од метлица. — Реска [ракија] све ко метличица каква прочишћава плућа. Јел. мбтловина ж бот. в. метлика (а). — Остраг се пустила дуга запарложена башта, пуна метловине, кукуте. Лаз. Л. м&тљика ж бот. врста биљке Т а т а п х §аШса. — По кули одоздо попео [се] густ бршљан и метљика. Огр. м&тљикаст, -а, -о необ. чупав и густ, као у метле. — Под носом му стршили риђи метљикасти бркови. Шен. м&тница ж покр. врста рибарске мреже. Вук Рј. м&тнути и мбтнути, мбтнем сврш. 1. а. ставити, сместити, положити на неко место: — књигу на сто, ~ новац у џеп, ~ дрва на ватру. б. одредити неком место {према потреби, способности и сл.): ~ на чело колоне. — Метнули су к мени у собу једног врло досадног човјека. Мар. в. поставити {у звање, положај), дати службу. — Најбоље би било — метните ме за писара. Вуков. 2. положити, дати стоци храну. Вук Рј. 3. написати, навести. — Дијете . . . није добро метнуло адресу. Мишк. 4. испалити, опалити (метак). — Извади кубуру, па трипут метни у небо. Лоп. 5. унети, проузроковати. — Метне раздор и неслогу међу Србе. Вук. 6. покр. севнути (о муњи). — Облаци прекрилише небо. Овде-онде метне светлица и потутњи. Вес. 23*

355

Изр. метнимо ( р е ћ и ) покр. узмимо, претпоставимо, рецимо. — А, метнимо, да је и било што међу нама . . . Ћип. Метнимо рећи кб да је народ, бива, господар. Радул.; ~ в од у (коме) празн. врачати, гатати. — Одем јуче код Јоке Бошњакуше да му метне воду. Она вели да је нагазио. Вес; ~ г л а в у у торбу изложити се смртној опасности; ~ грану на пут направити сметње, омести. — Метае грану на пут срећи младих људи. Креш.; ~ за икону чувати као светињу;

~

замку (омчу) око врата обесити;

~

купус, краставце, ~ зимницу и

запретити смртном опасношћу; ~ ј е з и к за з у б е , р е з у на уста заћутати, не прогоеорити ни речи; ~ коме у г л а в у наметнути коме неку мисао; наговорити кога. — Србима метне у главу да траже од Турака да им се мир боље утврди. Вук.; ~ коме у уста (неке р е ч и ) 1) подстаћи кога да каже оно што би хтео рећи онај који подстиче; 2) приписати некоме да је нешто рекао; ~ (коме) ц р н комад у торбу в. уз комад (изр.). — Нећу . . . да ми се пребацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу. Срем.; ~ к р с т на се(бе) 1) прекрстити се, стаеити знак крста на себе; 2) покрстити се; сл. оставити, припремити (конзервирати) за зиму; ~ на к о ц к у изложити великој опасности, пропасти; ~ на муке а) почети мучити; б) доеести у мучан, тежак

положај; ~

на ноге (о детету) одга-

јити (дете) да буде способно за самосталан живот; ~ на се(бе) (р одећи) обући; ~ на страну а) оставити, склонити (да не смета); б) одвојити новац за штедњу; ~

на хартију, папир написати; ~ нож

под г р л о (гушу) довести (кога) у тежак, безизлазан положај; присилити (кога) да нешто прихвати; ~ о б р а з (стид) под ноге ( о п а н а к ) заборавити на стид, не стидети се; осрамотити се; ~ под к р о в завришти зидање и ставити кров; ~ под н о ж , под сабљу посећи, заклати, покла-

ти; ~ руку на кога (што) посегнути

за ким (чим); ~ руку на срце рећи искрено; ~ р у ч а к , в е ч е р у приставити да се кува; ~ свуда свој нос свуда завирити, хтети све видети, умешати се у свашта; ~ у земљу 1) посејати, посадити што; 2) поништити, учинити неважећим. — Уредбу сам у земљу метнуо. Њег.% ~ у кога (што) све своје наде ослонити се само на тога (за нешто); ~ у н о в и н е , у к њ и г у и с л . написати у новинама, у књизи о некоме, о нечем; ~ у песму, у с т и х о в е , у ноте спевати, саставити песму; ~ у срце учинити да се нешто осети, заволи, прионе за срце или замрзи; ~ у топ (кога) згромити, сатрти (кога); ужасно

МЕТОД

356

изгрдити; ~ у уста, у зубе, у се(бе)

(о храни) мало појести, окусити; ~ што у

л о н а ц • скувати

што.

—

Мора

жена

тражити некакве зараде јер нема што да метне у лонац. Бен.; н е — око (ока) на око не трепнути, не заспати. ~ се 1. бацити се, винупш се (на коња, у седло). — Пак се метне . . . на коња својега. НПХ. 2. уметнути се на кога. — Син Петар личио је на матер . . . а млађи Глигорије се метнуо на оца. Моск. 3. покр. ставити се, стати. — Опет [се] Вучић метнуо на главу бунтовницима. Павл. 4. покр. предати се, пустити се. — Онда се опет метни у мисли. Миљ. 5. необ. денути се, изгубити се негде; склонити се. — Али ја, камо да се метнем? Кранм. Стј. 6. (чега) необ. заподенути, почети што. — Једва Иван дочекао тога; метнуше се свакојаке шале. НПХ. Изр. ~ на муке бити у тешком положају, тешко се одлучити шта да се ради; ~ у срце прионути за срце, заволети кога или што. — Јунаштво му се у срце метне. М-И.; ~ у т р о ш а к потрошити доста новаца. м&тбд, -бда м и метбда ж грч. 1. начин, пут научног испитивања или практичног поступка, деловања: научни ~ , истраживачки ~ , ~ рада, ~ васпитања, ~ предавања. — Учио сам по новој методи. Трифк. Има много метода за шифрирање важних ратних извештаја. Јонке. 2. мешодичност, систем, ред. — Иако је то лудило, ипак има у њему методе. Панд. 3. пеј. обичај, уобичајени поступак. — Погледајте шта вам фали по џеповима . . . Био сам ја у Мексику, познајем ја њихове методе. Мар. Изр. д е д у к т и в н и ~ процес логичког резоновања који се служи дедукцијом; инд у к т и в н и ~ процес логичког резоновања који се служи индукцијом; м а р к с и с т и ч к и д и ј а л е к т и ч к и ~ процес логичког резоновања заснован на дијалсктичком материјализму. метбдика ж 1. део педагогије који се бави изучавањем метода у настави: ~ матерњег језика, ~ математике, ~ историје. 2. наука о методама рада уопште. — Уза све разлике . . . политичке методике, Старчевић и Кватерник успоредо воде . . . политику. Нех. Стручњаци овог Института врше огледе на разради и методици вештачког мрешћења кечиге. Пол. 1958. метбднчан, -чна, -чно = метбдички и мбтбдски који се врши по одређеном методу, систему, плану, систематски, плански. — Он је био и саможив и немилостив, али на начин трезвен и методичан. Јов. С. Моје су навике методичнеЈ и то ми је много користило у моме иарочитом начину рада. НЕ.

МЕТРАЖНИ мет&дичар м онај који се бави методиком, стручњак за жтодику. метбднчки, -а, -6 = методичан. — Правог методичког школовања није . . . уопће имго. Баб. мет&двчки и методично прил. = метбдски на методичан начин, плански. — Поступа методички и према одређеним правилима. Баз. Послаше нас зато теби да ти то тихо и методично . . . довршиш. Чол. метбдичиост, -ости ж метоОски, систематски поступак (у науци, у настави, у послу). — Његова су предавања била површна и без велике методичности. Глиш. методблог м онај који се бави методологцјом, стручњак за методологију. методолДгија ж наука о ме^подама, начину научног жтраживања: марксистичка ~ , научна ~ . методолбгијски, -а, -о в. методолошки: ~ тешкоћа. методблошки, -а, -о који се односи на методологију: ~ начело, ~ принцип, ~ проблем. м&годски, -а, -5 = методичан: ~ поступак, ~ рад. Изр. ~ јединица део наставног градива који се обради за један час. методски прил. = метбдички. метон&мија ж грч. поет. стилска фигура у којој се један појам замењује другим који је у блиској вези с првим: десет пушака (место десет војника), живи од својих руку (место од свога рада). метон&мијски и метбнимскп, -а, -о који се односи на метонимију: ~ изражавање, метбпнр м покр. в. нетопир', лептир. Вук Рј. мбтох м (мн. -оси, ген. мбтоха) грч. ист. у средњовековној Србији а. мала црква са нешто обрадиве земље. б. сеаки манастир или црква које су ктитори, дародавци приложили другом већем манастиру. в . свако имање неког манастира (цркве) које је удаљено од њега. — Душан је највећу пажњу обратио манастиру Трескавцу. Даровао му је многа села, цркве и метохе. Дед. Ј. Метбхнја ж котлина у сливу горњег тока Белог Дрима. метбхнјски, -а, -о који се односи на Метохију. м е т р б ж а ж мерење метром; дужина нечега изражена у метрима. — Тиме је спасио метражу филма, али не и сам филм. СЛ 1960. -метражни, -а, -о као други део сложених придева значи: који има такву метра-

МЕТРЕСА — МЕХ жу каква је означена првим делом сложенице: дугометражни, краткометражни. метреса ж фр. љубавница, суложница. м&трика ж грч. поет. наука о ритму у поезији, о размерама, структури стиха уотите; исп. верзификација. метрирати, мбтрирам, мстритп и метрити, -им несврш. слагати (најчешће дрва) у метре. — [Пролазио је] крај гомиле метрираних букових дрва. Дав. Истоваривало се дрво, метрило. Бар. м&гричар м познавалац метрике, стручњак за метрику. — Маните! Нагласи, штокавштина . . . па онда метричари и поетичари. Наз. м&трички, -а, -б 1. који се односи на метрику: — облик, ~ шема, ~ структура, ~ систем версификације. 2. = метарски. мбтро, -6а м фр. градска подземиа (ређе надземна) електрична железиица. метрбном, -а и метрбнбм, -ома м грч. справа у облику пирамиде с клатном за мерење такта у музици, тактомер. метрбномски, -а, -б који се односи на метроном, који потиче од метронома, који припада метроному: ~ удари. метрбпола ж грч. 1. а. колонијална земља, држава у односу према својим колонијама. — Колонијалне силе . . . експлоатирају своје колоније . . . као извор сировина за производњу метрополе. ОП 1. 6. главни град неке државе. — Људи из унутрашњости . . . посећују метрополу. Пол. 1958. 2. административна једииица која има седиште у већем, обично главном граду државе или покрајине. — На сабору би закључено да се власт надбискупије спљетске, као метрополе . . . протеже од Раше до Котора. Шиш. метропблит, -ита и метрополита м бискуп у главном граду, надбискуп (код католика); исп. митрополит. метропол&тански, -а, -о = метрополитски који се односи на метрополите. — Микулић . . . [је] купио и богату Валвасорову књижницу, створивши . . . метрополитанску књижницу загребачке бискупије. Комб. метрополбтен, -ена м в. метро. — Под земљом негдје клизи московски метрополитен. Лит. 1957. метрополитов, -а, -о који припада метрополиту. метропблитски, -а, -о = метрополитански. метузалемски и метузалемски, -а, -о хебр. у изразу: ~ в е к врло дуг век, жи-

357

вот (према Метузалему, човеку из библијске приче, који је живео преко 963 године). метузалемскн и метузалемски прил. у изразу: ~ стар јако, веома стар. —• Била [је] већ метузалемски стара. Бат. мбтуљ, -уља м покр. лептир. — Прашак стресен са крила шушкавих, сурих ноћних метуља. Матош. мет^љак, -љка м дем. од метуљ. — Растопи се њежни метуљак на мом длану. Наз. метуљнца ж покр. лептирица. Бен. Рј. мбтутн и мбтути непр. в. метнути. мбћа и мећа ж житка храна за домаће животиње (од мекиња, брашна и воде). — Храна је рђава . . . налик . . . на мећу за свиње. Чол. Изнесе псу мећу. Сиј. м&ћава ж (ген. мн. мсћава) 1. ветар са снегом, вејавица, олуја. 2. фиг. оно што се појављује у одвећ брзим налетима. — Гомила [рудара] . . . обасула је обадвојицу играча мећавом питања. Цес. А. У ковачници . . . пршги и врца мећава искара. Сек. Изр. једе к а о ~ брзо и много једе. мећавав, -вна, -вно који се односи на мећаву: ~ бука. мећавнца и мећајнца ж покр. нарочито направљено дрво за мешење житке хране или чега сличног, варјача. — Скопа мећавицу, ужене је у котао . . . [и] стане да меша чорбу. Љуб. мећатн непр. в. метати. м&уна ж покр. в. махуна. — Грашак је само издалека сличан њеној меуни. Чипл. меур в. мехур. МефАсто и Мефистбфел(ес) т мит. отеловљење ђавола, демонско биће, зао дух. мефистбфелски, -3, -б који је као у Мефистофела, ђаволски, сатански; одвратно циничан. — Гледа отарога лисца с његовим мефистофелским смијешком. Цар Е. мефистбфелски прил. на мефистофелски начин, ђаволски, сатански; одвратно цинички. — Учитељ је мефистофелски упао у . . . патријархалну заједницу села. Глиг. мех, ијек. мијех, м (лок. м&су; мн. лгехови и мехови) 1. бравља кожа која на нарочити начин одерана и препарирана служи за држање и преношење пића (рбично вина) или неких налшрница (најчешће млечних производа); исп. мешина (1). 2. слична направа од коже за расшривање ватре (обично у ковачници), дувало: ковачки ~ . — Мијехом распирује ватру. Торб. фиг. Обе попадије [су] меховима мрзости и пакости . . . потпиривале и . . . распаљивале оган. кавге. Срем. 3. направа од коже којом се дува у неке музичке инструменте (рргуље,

358

МЕХАК — МЕХАНИЧАР

гајде); такви музички инструменти. — Ја сам морао у мијех духати, а они би редом свирали. Киш. Приморки, кад зачује мијех, свака жилица задршће. Кум. Изр. на мех(ове) ( о ) д е р а т и к о г а на нарочит начин (о)дерати кожу да би се од ње направио мех; фиг. а) ужасно (на)мучити (кога); б) страшно (р)пљачкати. мехак, -хка, -хко покр. в. мек. — [Његов глас] је . . . благ и мехак. Коз. Ј. Кад је попипаш [краву], мехка кб памук. Ћор. механа ж (ген. мн. -ана) тур. заст. крчма, гостионица. — Господар Софра . . . увек је дућан и механу држао. Игњ. Изр. д р у м с к а ~ просптја крчма покрај друма, ван града {у којој је често долазило до свађе, убиства, разбојништва). механ&зам, -зма м грч. 1. техн. а. унутарњи склоп, апарати неке машине, строја, или справе: ~ сата, ~ за пуњење ватреног оружја, ~ електричног апарата за бријање. б. систем каквог процеса (кретања) и апарат који га ствара и одржава. 2. фиг. организација, устројство. — Окупација није могла сломити илегални партијски механизам. Марј. Ј. 3. правац у биологији који схеата живот као чисто фишчко-хемијску појаву. 4. фил. в. механицизам. — Платон очито забацује атомистички механизам. Баз. механизација ж 1. а. замењнвање људског или животињског рада радом машина, стројева; примена већег броја машина, стројева, у производњи; снабдевање моторним возилима итд.: ~ пољопривреде, ~ рударства. б. машине, стројеви: набавка механизације, вишак механизације. 2. фиг. претеарање неке вољне радње у аутоматску. — Зашто дакле сматрати нашу механизовану културу нечим неприродним . . . кад је она само бледа слика механизације нашега бића. Ђаја. механ&зираност, -ости ж == механизованост стање онога што је механизирано. механизирање с гл. им. од механизирати (се). механизирати, -изира.ч сврш. и несврш. = механизовати 1. увести, уводити механизацију. 2. (у)чинити механичким, аутоматским, аутоматизовати. ~ се = механизовати се 1. снабде(ва)ти се машинама. 2. поста(ја)ти механички, аутоматски, аутоматизовати се. — Рад се брзим темпом механизирао. Бак. Те су се пјесме убрзо механизирале, и готово у свима се неки поступци понавл>ају. Комб. механизованост, -ости ж — механизираност. — Наш је организам жртва своје . . . механизованости. Ђаја. механизовање с гл. им. од механизовати

(се).

• •>

, •,

механизовати (се), -зујем (се) сврш. и несврш. = механизирати (се). — Ускоро ћемо имати механизовану обраду и заштиту винове лозе. Пол. 1957. механнка ж 1. део физике који проучава законе кретања, гибања и равнотеже тела. 2. наука о машинама, стројевима, машинство, стројарство. 3. машине, стројеви. — Чула се нова гвоздена пјесма механике и турбина. Уј. Рат је био без механике. Дуч. 4. фиг. механизам (2). — Пребацити . . . питање друштвеног уређаја на просту механику меркантилних . . . односа, значи поједноставити животну проблематику. Крл. Изр. небеска ~ механика небеских тела; п р е ц и з н а ~ израда финих механизама. механисање с гл. им. од механисати. механисати, -ишем сврш. и несврш. држати механу, крчму; точити, крчмити пиће. — А смеш ли ти механисати као чиновник? Јеси ли пријавио пореском одељку приход од механске радње? Срем. механпст(а) м присталица механичког материјализма. механбстичан, -чна, -чно в. механистичкп. механвхтички, -а, -о који се односи на филозофски механизам; исп. механиц&стички: ~ материјализам, ~ схватање света. механ&стички прил. на механистички начин. — Природу треба објашњавати на основу природног каузалитета, дакле чисто механистички. Петрон. механица ж дем. од механа. механиц&зам, -зма м фил. схватање по коме се све појаве у природи и у друштву своде на механичко кретање материје или на аналогију према механичким процесима. механ&цнст(а) м фил. онај који се бави механицизмом; присталица механицизма. — Нећемо да западнемо у недоследност наивних механициста који . . . одбијају да у животним процесима виде шта друго до обичне физичко-хемијске механизме. Ђаја. механицбстички, -3, -б који се односи на механшјизам: ~ схватање света. механицДстички прил. на механицистички начин. механичан, -чна, -чно в. механичкп. — Без коријена ријеч се осуши, мртва је, механична. Шим. С. механичар м 1. стручни радник који склапа и поправља машине, стројеве: прецизни ~ . 2. онај који се бави механиком; стручњак за механику {нарочито примењену). 3. фил. в. механицист (а). — Познија покољења [ће] на механичаре гледати с једна-

МЕХАНИЧАРЕВ — МЕЦЕНА ким сажаљењем с којим ми данас гледамо на алкемичаре. Баз. механичарев и механичаров, -а, -о који припада механичару. — Лице механичарево . . . било је ишарано масним, црним мрљама. Сим. механичарски, -а, -6 који се односи на механичаре и на механику: ~ радионица. механички, -а, -5 1. који се односи на механику. 2. који има механизам; који ради, креће се помоћу жханизма: ~ чекић, ~ тестера, пила, •—• возило. 3. физички, који

има физичко деловање. — Осим механичког рада морске воде постоји и њен кемијски рад. ОГ. 4. који се врши без учешћа воље, аутоматски. — Преписивање је сматрао . . . као механички посао. Срем. 5. в. механистички. — [Његово] чисто механичко схватање материје . . . одбацује. Ант. 1. 6. в. механичарски. — Саградио га је у једној малој механичкој радионици. Аут. механички прил. на механички (4) начин, аутоматски: изговорити ~ . механично прил. в. механички. — Спусти механично . . . сунцобран. Коз. Ј. механичност, -ости ж особина онога што је механично, аутоматско. м&хански, -а, -о који се односи на механу; који припада механи: ~ сто, ~ момак. Изр. механско п р а в о дозвола, одобрење за држање механе. механчина ж аугм. и пеј. од механа. — Шта је радио сву ноћ по механчинама? Лаз. Л. механџнја м власник механе, крчмар. механџијин, -а, -о који припада механџији, крчмарев. механџијски, -а, -б који се односи на механџије, крчмарски. мех&нџика ж власница механе, крчмарица. — То се тачно, што вели механџика, не зна. Дом. механџблук м посао механџије. — Незнатан број од њих бави се занатима, трговином, механџилуком. Дед. Ј. механџиница ж механџика. — На средини механе стајала је мехашдшица Латинка, здрава једра удовица. Ћор. мехуна ж покр. в. махуна. Р-К Реч. мехур, ијек. мјбхур, м (лок. мехуру и мехуру; мн. мбхури) 1. клобук на води (од кише или на устајалој води). — По авлији застала вода, а како која кап падае, онако се подигне мјехур, па се разлије. О-А. 2. балон (16) (дечја играчка). 3. анат. а. бешика1: мокраћни ~ , жучни ~ . — Издржао је операцију камена на мјехуру. Матош. 6. опнаста кеса код риба испупена

359

ваздухом, зраком. в. (обично мн.) орган чула ЈШриса код риба (две опнасте кесе). Станк. С. г. (обично мн.) плућа код окаба (две опнасте кесе). — Жабац [се] . . . ућутао . . . па само шири мехуре. Срем. 4. испупчени, набубрели део коже (испуњен течношћу, текућином) услед опекотине или трења, плик. — Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао [прст] раствором сребрног нитрата. Лаз. Л. Изр. ~ од сапунице, сапунски ~ 1) шбубрена сапуница, испуњена ваздухом, зраком која брзо прскава; 2) фиг. оно што брзо пролази, кратко траје. мехурав, -а, -о, ијек. мјбхурав 1. који је под мехурима, под пликовима. 2. мехураст. — Прионе устима на мјехураву рупицу и поче пијукати ојајину. Божић. мехурак, -рка, ијек. мјехурак, м мехурић. мехураст, -а, -о, ијек. мјбхураст који је као мехур, који брзо ишчезне, нестане. — Точкови су затутњали и разбили . . . мехурасте наде и очекивања заробљеника. Јак. мехурасто, ијек. мјбхурасто, прил. на мехураст начин, као мехур. — Плодови су јој [пуцалини] мјехурасто надувени. Бот. мехурати се, -ам се, ијек. мјехурати се, несврш. добијати мехуре, клобуке, правити клобуке, клобучати се (р еоди). — Под њим [ледом] је текла мехурајући се, матицом незахваћена вода. Моск. мехурина, ијек. мјехурина, ж аугм. и пеј. од мехур. мехурић, ијек. мјехурић, м дем. од мехур. мехурица, ијек. мјехурица, ж 1. бот. в. љоскавац. Сим. Реч. 2. в. чахура (/). Рј. А. мехуричаст, -а, -о, ијек. мјехуричаст који је као мехурић. — Красно свјетлуцају сви мјехуричасти бичаши. Финк. мехурњаци, ијек. мјехурњаци, м мн. (јд. мехурњак) зоол. инсекти, кукци тврдокрилци мале главе који испуштају при додиру љут сок којим се бране Уезкап^а. Свезн. мбца м деч. хип. од медвед. Изр. ж е н и се ~ нар. сунце и киша нашменце. мецав, -а, -о гњецав. — Студен њена тијела била је крута, а не мецава. Божић. мецанин, -ина м в. мезанин. ^ ~~ мбцање с гл. им. од мецати. мбцати, мецам несврш. гњечити. — Узе га мецати потаованим цокулама. Ћоп. мецбна м покровитељ, заштитник књижевности, уметности и науке (према имену

360

М Е Ц Е Н А Т — МЕШАВИНА

Мецене, угледног Римљанина, заштитника римских песника). мец&ват, -ата м в. мецена. — Хуманиста и меценат, дичан је сјести поред Енеја Силвија Пиколоминија. Матош. Ипак је то био један добротвор, мецвнат један. Срем. меценатски, -а, -б који се односи на мецене, меценате: ~ дар. меценатство и мецбнство с покровитељство, помагање књижевника, уметника и научника. — Ликовни развитак био је зависан поглавито од меценатства појединца. Баб. мбцко прил. хип. покр. мало. — Молићемо за мецко изјашњења. Ранк. мецосбппан, -ана м тал. муз. = мезосопран. меч м (мн. мбчеви и м&чеви) енгл. спорт. такмичење, утакмица у неким спортовима и шаху: боксерски ~ , шаховски ~ . меча ж покр. меки део хлеба, круха. Прав. м§чад с зб. им. од мече. мбчак, -чка м (мн. мбчкови и м^чци, ген. мечака) необ. медвед. Р-К Реч. мбчање с гл. им. од мечати. м^чати, -чим несврш. испуштати глас »мец мукати. — На друму мечи теле. Ад. Не ричу краве за теладима нити телад мечи за мајкама! Ћип. мбче, -ета (супл. мбчићи и мечад) медведово младунче. — Мечићи никад не напуштају матер. Петр. М. Мечад [се] узнемирише. Наз. м&чет м тур. заст. мања џамија. — Опалило [сунце] мечет и мунаре. НП Вук. мбчији, -а, -е = мечји (1) медвеђи. м&чилац, -иоца м онај који гњечи грожђе. Деан. Рј. м^чило с в. муљача Џ). Деан. Рј. мбчит м заст. в. мечет. Вук Рј. 1 м^чити , мечим несврш. 1. чинити што меким; гњечити, месити. — Гомилали га [грожђе] у хрпе или [су] га мечили у бадњевима. Шимун. фиг. гњаеити; мучити. — Почео [сам] да га саслушавам и мечим, да му избијам краља Петра и Енглезе. Лал. 2. (мбчим) постајати мек, одвећ осетљив. 2 м^чити , мечим весврш. покр. мамити меком (нпр. птице, рибе). ~ се привикавати се на што удобно и пријатно. — Немој се, мој синко, на свашта мечити, задовољи се с чимгод. Рј. А. мечја лбска, ијек. мечја лијеска, ж бот. врста шужког дрвета Согу1ш соШгпа. Р-К Реч. , .-,, . ^ , «, ..„

мечја пијсска, ек. мбчја леска. мечји, -а, -е 1. = мечији. — На зиду разапета мечја кожа. Вукић. 2. као део ботаничких назива: ~ лика, ~ шапа, ~ грожђе и сл. мечка ж покр. в. муљало Џ). — Мечка промијеша кроз гроздове и шикне маст густ. Нам. мечка ж 1. нар. а. медвед уопште. б. женка медведа, медведица. 2. фиг. неспретна, трапава, здепаста особа. — Што ћутиш, мечко? Јакш. Ђ. Изр. д о ћ и м е ч к и на рупу упасти у клопку; з а и г р а ћ е мечка и п р е д твојом (његовом) кућом и теби (њему) ће се што неугодно, непријатно десити; р о д и т и мечку разг. с великим напором што урадити, намучити се док се нешто уради. мечкар, -ара и мечкар м 1. човек који води мечку, медведа. — Враг нанесе овуда мечкаре. Шапч. 2. пеј. презрив назив за Цигане. мечкарев, мечкарев, мечкаров и мечкаров, -а, -о који припада мечкару. м^чкарски и мечкарски, -а, -б који се односи на мечкаре. м&чкин, -а, -о који припада мечки. мечкица ж дем. и хип. од мечка. мбчковац, -овца м бот. в. калина. Сим. Реч. меџганик, -ика м покр. јело од шгњеченог пасуља, граха, папула. — Нисам за меџганик и посне сарме. Рад. Д. меџеднја и меџндија ж тур. ист. турски сребрн или златан новац (рко половине 19. ст.). — Нудио је здраву меџедију ко му га извида. Андр. И. Мати . . . извадила . . . фесић меџидија. Мул. мбџлнс м тур. покр. веће, скупштша, одбор. — И сеоски меџлис је одлучио: »Не дамо на себе ничијој војсци.« Сиј. м&џлиски, -а, -о који се односи на меџлис: ~ седница. мешавина, ијек. мјешавина, ж 1. а. оно што је састављено од разних житких или течних, текућих материја; нешто што је постало мешањем, смеша, смеса. — Ваздух је мешавина. Он има два смешана дела. Петр. В. б. оно што је добивено од разнородних елемената. — Постоји . . . у Банату, Бачкој, Барањи и Прекомурју мешавина становништва. Цвиј. фил. Сумњива мјешавина између варалице и бохема. Крл. 2. гужва, збрка, метеж, пометња. — Ко ће из те мешавине изнети живу главу, то просто не можеш да погодиш. Нуш. 3. смена, смењивање, појављивање, настајање

МЕШАЈ — МЕШЕТАР '&*: час једног, час другог, преплитање (о осећањима, душевном стању). — Мјешавина осјећаја била је стварно болна. Торб. 4. заст. удео, уплитање у нешто у шпш не би требало да се меша, учешће. — Он нема у том никакве мјешавине. Вук Рј. 5. покр. врста изгпеченог, истрошеног масног сира. Рј. А. мешај, ијек. мјешај, м 1. један покрет у мешању. 2. покр. количина брашна потрена да се умеси један хлеб. Вук Рј. мешаја, ијек. мјешаја, ж покр. 1. жена која меси хлеб, крух. — Мићо узео све троје пода се, па гњави кб мешаја погачу. Рапк. 2. в. мешајица (2). мешајица, ијек. мјешајица, ж 1. мешаја (]). Вук Рј. 2. варјача, кухача за мешање јела. И-Б Рј. мбшак, -шка, ијек. мијешак, м врста махунастог плода. — Мешак и махуна су плодови састављени само од једног оплодног листића. Станк. С. м^шалица, ијек. мијешалица, ж справа, машина, строј за мешање: ~ за бетон, ~ за сточну храну. мбшадо и мешало, ијек. мијешало и мјешало, с в. мешалица. — У творницама та се реакција врши у котловима који имају уграђено механичко мијешало. ОК. м^шаља и мешаљка, ијек. мјешаља и мјешаљка, ж покр. в. мешаја (/). Рј. А. мешанац, -нца, ијек. мјешанац, м 1. јединка настала укршпгањем, крижањем родипгеља различите расе, мелез. — Измијешали су се бијелци, црнци и Индијанци и створили разне типове мјешанаца. Пов. 2. Испитује се крвна плазма свих оних за које се имало посумња да су мешанпи. Б 1960. 2. мешавина (1а). — Донесидер . . . још ракије . . . Можеш онај бокал с мешанцем. Сек. мешанпја, ијек. мјешанија, ж 1. (обично пеј.) мешавгша Џб). — Његов је говор мјешанија неразумљивога мумљања и гласнога' пухања. Војн. 2. покр. в. варица (1). Вук Рј. мешаввца, ијек. мјешаница, ж в. мешавина (76). — Стаде жвакати некакву мјешаницу »фурланско-коњске« талијанштине. Ков. А. мбшање, ијек. мијешање, с гл. им. од мешати (се). м&шаоница и мешабница, ијек. мјешаоница и мјешаоница, ж просторија у којој се меси хлеб, крух. Вук Рј. мешарпја, ијек. мјешарија, ж збрка. — Није ли ту цијелој мјешарији острага . . . двор. Ђал. м&пати, мешам. ијек. мијешати, несврш. 1. сипати уједно две или више материја;

састављати нешто штоЈе различито, правити сжшу, смесу, мешавину. — Пак мијеша вино и ракију, и још вино од девет година. НП Вук. 2. кретати какае предмет (кашику, жлицу, виљушку, мешалицу) кроз неку материју да бије променили или с другом измешали; мутити. — Мијешао је шећер около наоколо у шалици. Торб. Тетка-Пела, куварица . . . мешала [је] и филовала торте. Чипл. 3. мењати ред, распоред нечега, преметати (карте, коцке и сл.). — Попи једну чашу ракије, па онда узе карте мешати. Јакш. Ђ. 4. а. замењивати, бркапш. — Деда се обраћа редом свима унуцима, али меша [њихова] имена . . . меша и од којег му је детета које унуче. Макс. б. уметати, убацивати у језик туђе, стране елементе. — Често је у разговору мешао по неку страну реч. Глиш. Говорио му је нешто енглески и мијешао ту своју енглештину јапанским изразима. Крл. в. давати што у истом облику с чим другим. — Мрзим и гавранове јер свој глас мијешају са лелецима. Вуј. 5. покр. ићи, мотати се, провлачити се, ићи тамо-амо; врзмати се. — У тај је час мијешало кроз ову шаролику свјетину жилаво, окретно момче. Мул. Мисли му некакве мијешале главом. И. Изр. ~ ј е з и к о м нејасно говорити, заплитати језиком (обично у пијанству); ~ пиће пити различита пића једно за другим; ~ рукама окретати руку око руке. ~ се 1. уз. повр. 2. речима или делом, утицати на иешто; уплитати се; учествовати, суделовати (у чему). — Једина се Мирјана није мешала у разговор. Поп. Ј. 3. фиг. јављати се у чему друкчијем, јављати се заједно с чим другим. — У славу се мијеша туга. Нех. У њеним очима се мијешала забринутост и . . . њежност. Чол. 4. мотати се, мувати се. — Свијет се мијеша чаршијом. О-А. 5. ићи заједно (с ким), дружити се. — Није добро што се не мијеша са дјецом. Мат.

Изр. меша му се у глави, меша

му се памет мути му се свест; губи разум, не може јасно да мисли; меша се к р в рађају се, рађаће се деца од родитеља различног порекла, различне народности. — Крв нам се меша. Неће бити моји унуци. Ћос. Д. мешач, -ача, ијек. мјешач, м 1. напраеа за мешање, мешалица: ~ пекмеза, ~ мајонеза. 2. човек који нешто меша. мбшеае, ијек. мијешење, с гл. им. од месити. мешетар, -ара м лат. трговачки посредник при куповини или продаји (најчешће на берзи). — Мој приватни иметак цијене париски бурзовни мешетари на осам стотина милијуна франака. Крл.

362

МЕШЕТАРЕВ — МЕШТАНСКИ

мешетарев, -а, -о = мешетаров који припада мешетару. мешетарење с гл. им. од мешетарити. мешетарија ж посредништво, мешетарење. — Канда је спзорен само за мешетарију у трговачким пословима. Ков. А. мешетарина ж оно што се плаћа мешетару за његово посредништво. Деан. Рј. мешетарити, -етарим несврш. вршипш посао мешетара, посредовати при куповини или продаји. — С Циганима мешетарити није тако издашно. Ков. А. фиг. правити збрку, мутити ради властите користи. — Скривио је што је мешетарио доушавањем. Вел. мешетарица и меш&тарка ж женска особа мешетар. — Ради се о скорој — судећи по мешетарци — . . . занимљивој женидбеној свези. Драж. мешетаров, -а, -о = мешетарев. мешбтарски, -а, -б који се односи на мешетсфе. меш&гарски прил. на мешетарски начин, као мешетар. меш&тина, ијек. мјеш&тина3 ж аугм. од мех и жшина. Вук Рј. мешнна, ијек. мјбшина, ж 1. мех {1 и 3). — Скупљала је по педесет мјешина сира, скорупа и масла. Вујач. За њим ђипаше . . . гајдаш напухавајући . . . мјешину гајда. Шен. 2. аугм. од мех. 3. пеј. а. трбух (рбично велик), трбушина. — Газда, мешина ти ка' пивско фртаљче. Рад. Д. б. фиг. човек с ееликим трбухом, трбоња, дебељко. — Тужио ми се на ону мјешину, Берегија. Фелд. Иде оној мешини Мајсторовићу ? Ћос. Б. Изр. п р о д а н а ~ погрд. човек који је ради материјалне користи спреман свакоме да служи. — Приправљате се изврсно за будуће продане мјешине. Ђал. меш&наре, ијек. мјешинаре, ж мн. бот. врста гљива Авсотусегев. Терм. 3мешннаст, -а, -о, ијек. мј&шинаст сличан мешини, налик на меишну. — Потекоше крилатајући жустро к ниским, мјешинастим облацима. Гор. Под грлом му се кретала мјепшнаста израслина гуше. Лал. мбшиница, ијек. мјешиница, ж 1. дем. од мешина. 2. мн. зоол. породица животиња АзсШа. Терм. 4. м^шинка, ијек. мјбшинка, ж бот. врста водене биљке чије се лишће претворило у шупље хватаљке за ситне рачиће ТЛпси1апа. Бот. м&шннцн, -наца, ијек. мјешинци, м мн. зоол. коло просто грађених окивотиња, чије тело има само једну шупљину, дупљари Соектегага. Деан. Рј.

м&шић, ијек. мјешић, м дем. од мех. — Глеђидер да нам донесеш кој' мјешић добра вина. Шен. Мјешићи запишташе, а весело клицање заори. Дук. мешка, ијек. мјешка, ж мешина (7). Рј. А. мешкати, -ам, ијек. мјбшкати, несврш. дем. према мешати, помало мешати. мешкоље&е с гл. им. од мешкољити се. мешкољитп се, -им се несврш. мицати се, лагано се покретати у ставу лежања; ерпољити се. — Поче се мешкољити на столици од досаде. Дом. фиг. Она [лађа] се малко љуља, а мртва се вода мешкољи на њезину дну. Наз. мешни и мешни, -а, -о, ијек. мијешни и мјдшни који се односи на мех. мешнице, ијек. мјешнице, ж мн. покр. ерста гајди. — Живо пребире прстима по мјешиицама. Дук. м&пња, ијек. мијешња, ж 1. мешење. — Употребљава се при мешњи хлеба и обичан . . . квасац. Батут. 2. количина брашна потребна за једно мешење. Вук Рј. 3. мн. покр. дан мешења пред празник. — Сутра су мијешње Никољудневу. Љуб. м^шњача ж в. месњача. Вук Рј. мешбвит, -а, -о, ијек. мјешбвит који је постао мешањем; мешан; разнолик: ~ друштво,

—• управа, ~

суд, ~

комисија, игра

мешовитих парова, /—< становништво и сл. Изр. м е ш о в и т и воз, в л а к теретни воз, елак с неколико путничких вагона; меш о в и т и збор, х о р збор, хор састављен од мушких и женских чланоеа; м е ш о в и т о одељење (у школи) одељење у коме су ученици и ученице; т р г о в и н а мешовите робе радња у којој се продаје разноврсна роба (животне намирнице и индустријска роба за домаће потребе). мешбвито, ијек. мјешбвито, прил. на мешовит начин, разнолико, мешано. мешбвитост, -ости, ијек. мјешбвитост, ж особина или стање онога који је мешошт, онога што је мешовито, изжшаност. мештанив, ијек. мјешташш, м становник некога места (града, села); суграђанин. — Пред окупљеним мештанима председника Тита је поздравио председник општинског народног одбора. Пол. 1958. мештанка, ијек. мјештанка, ж становница неког места (града, села); суграђанка. — Ујутро им једна мјештанка доноси литру млијека. ВУС 1960. мештански, -а, -о, ијек. мјбштански који се односи на жштане и на место, месни. — Мјештанске партизанске јединице . . . нису кадре да рјешавају озбиљније војничке задатке. Чол. -—-

МЕШТАНЧИЦА — МИГОЉИВОСТ

мбштанчнца, ијек. мјештанчица, ж

дем. од мештанка. Вук Рј. мештар, -тра м нем. покр. а. мајстор (занатлија, обртник или уметник). — Гдје је на том портрету сакривен мештар Леонардо? Матош. б. учитељ. — Три године јоште учаше мештар Лујо малога. Мат. в. старешина. — Изгледао је . . . као велики мештар неког мистичног реда. Крл. мештарски, -а, -6 који се односи на мештре. мбштрија ж (ген. мн. мештрија) покр. 1. занат, обрт. — Такав стари цехмештар био је стари Никола Целинић, по мештрији постолар. Шен. 2. алат, оруђе. — Добро умију да баратају својом мештријом. Крл. 3. фиг. вештина, способност сналажења, мајсторство. — Све је то белзебупска мештрија и лаж. Крл. мештриња ж женска особа мештар. — Ваља трудит . . . вал>а бит мештриња. Војн. мбштрица ж а. мештриња. б. мештрова жена. мештров, -а, -о који припада мештру. мештровица ж мештрица (б). м&шћем м и мешћ&ма ж тур. покр. суд, судница. — Питали су је на мешћеми, пред кадијом и пред гвардијаном, да ли се турчи по слободној вољи. Андр. И. »Ајде! рече апсанџија . . . У мешћем, кадија«. Вес. мбшче, -ета, ијек. мјешче, с в. мешчић. Р-К Реч. мешчић, ијек. мјбшчић, м дем. од мех. — Напртила је на раме и мјешчић воде. Наз. ми (ген. и ак. нас, инстр. нЗма) лична заменица првог лица множине а. којом говорно лице означава више лица у које и себе убраја. — Нама који преостасмо дадоше по три конзерве. Јак. б. рет. у усменом и писменом казивању употребљава се место »ја«. — Ми ћемо изразит' и њему . . . покорност нам сву. Панд. Изр. к о д нас у нашој кући, у нашој земљи, у нашем крају; међу нама, између нас (речено) у поверењу, да други не знају; по нама по нашем, према нашем мишљењу;

што је до нас, што до нас стоји што

се нас тиче, што можемо учинити, што се од нас очекује да учинимо. ми енкл. облик датива личне заменице 1. л. јд. мива ж заст. воће. — Већ је доспјела свака мива. Вук Рј. миг м 1. а. брз трептај оком којим се даје знак; знак. — Миг ока или крет руке му је заповијед. Маж. Ф. Као да су само чекали на тај миг, сви навалише ко каменом

363

ко штапом. Ћоп. б. фиг. лак покрет као знак заповести, наређења. — Прошло је време охоле властеле, мигова без поговора. Мас. По вашем мигу морао [се] захвалити на служби. Том. 2. тренутпак. — Кола звркнуше преко камења, и за један миг излетеше кроз велике усвођене 'вратнице. Ранк. 3. (у прилошкој служби: мигом) индив. одмах, сместа. — Одлази мигом, наложи . . . сместа нек један паши одјезди. Кост. Л. Изр. дати ~ коме фиг. дати на знање, упозорити каквим знаком да треба нешто извршити. — Морао [сам] неочекивано нестати, редарство ми је дало миг! Михољ. мигав, -а, -о који мига, трепће очима. — Жмиркала је својим уским мигавим очима. Бег. мвгавац, -авца м 1. светлосна напраеа која се наизменично пали и гаси (на семафору, аутомобилу) као знак, као сигнал; исп. жмигавац (2). — Нашавши се поново пред неонским мигавцем, Тресић неодлучно стаде. Мар. 2. зоол. покр. врста птице. Вук Рј. мигавац, -авца м бот. покр. врста шљиве Ргшшз шзШИа. Вук Рј. мЗгавица ж покр. врста мреже (повлачна мрежа) за ловљење морске рибе. Рј. А. мВгаше с гл. им. од гл. мигати (се). мВгати, -ам песерш. према мигнути. ~ се покр. мицати се. — Усне му се мигале као у зеца. Ћор. мбгнутн, -нем сврш. 1. а. трепнути. — Наредник ни оком не мигну. Петр. В. б. дати знак оком, намигнути. — »Обешењачки« мигау на Јанка, па оде даље. Лаз. Л. Сабина мигну Милану нека је слиједе. Кум. 2. тргнути, макнути неким делом тела. — Птица мигне још неколико пута главом. Војн. Ни брком не мигне. Шов. 3. прохтети се, зажелети. — Витла [с њим] куд јој њена женска ћуд мигне. Ком. Изр. к о л и к о би оком мигнуо за тренутак. мбгољав и мЗгољаст, -а, -о који се мигољи, немиран. — Њива и кућа, а сада и писка малог, мигољавог и себичног створа [девојчице]. Петр. Б. Реп су јој [вјеверици] одбили . . . и сад маше само оном миголлстом батрљицом. Куш. мВгољење и мнгољење с гл. им. од мигољити (се). мигбљив, -а, -о који мигољи; жив, немиран. — Пред очима [му је] горјело нешто тамно . . . мигољиво, бурно. Божић. миг&љивост, -ости ж својство онога којије мигољив, онога штоје мигољиво, немир, узнемиреност. — Сав [се] узврпољио од штреберске мигољивости. Крл. ,

364

МИГОЉИТИ (СЕ) — МАЈАУКНУТИ

мЗгољитн (се) и мигољитн (се), -им (се) несврш. 1. а. полако се мицати, кретати; мешкољити се. — Медвјед Брундо даље узбрдо мигољи. Наз. Снег мигољи као да је жив. Ћос. Д. Он уздахну и поче се мигољити под покровцем. Ћоп. б. врпољити се, немирно се вртети да би се од нечега избавило, побегло некуд. — Почнем се мигољити, не би ли он скинуо руке с мене. Дом. Мигољи међу свијетом и пази само да не би која капља пала на њега. Мар. 2. фиг. измицатпи (се), неапајати. — Мигољи се, заиста, проклета пара као љигава риба. Рад. Д. миграцпја ж лат. сеоба, сељење (народа, животиња). миграцијски и мвграпиони, -а, -о који се одиоси на мшрацију. — Кечига је стални становник слатких вода, истина, с веома израженим миграционим инстинктом. Пол. 1958. мигр^на ж фр. мед. болест која се одражава у јаким нападима главобоље (рбично у половиии главе). мигрира&е с гл. им. од мигрирати. мигрнрати, мигрирам сврш. и несврш. селити се, мењати пребивалиште. мАгуља ж (најчешће мн.) покр. пара, ноеац. — А гдје су мигуље? . . . Ево их — упаде Стојан и пружи му омању кесу са новцима. Ћор. мВгуљнти, -им и мигуљнти, мигуљим несврш. необ. светлуцати, треперити (р светлости). — Стотине фењера у рукама мигуљи мрачним сокацима. О-А. мидер м нем. део одеће који се облачи испод кошуље преко кукова ради стезања, стезник. м и ж д а т и , -дим несврш. покр. свирати •тоном жзграња младих биљака. — Чобанске фруле миждаху из нових младика. Ђон. мвзансцен м в. мизансцена. мизансц&на и мизансц^на ж фр. распоређивање глумаца, декорација и осталих објеката на позоршци, сценски аранжман. мизансценски, -а, -о који се односи на мизансцену: ~ решење, ~ замисао. мизантроп м грч. онај који мрзи људе, човекомрзац. мизантрбпија ж мржња према људима, газирање од људи. мизантропски, -а, -о који се односи на низантропе, који је својствен мизантропу: ~ критицизам, ~ маштање, •—• гледиште. м&здрак м тур. 1. заст. врста копља. — Добивају шехови у руке миздрак, то јест копље са сјекирицом на врху. Том. 2. покр. клипан, велики момак. Рј. А.

миздраклија .м 1. заст. копљаник. Вук Рј. 2. бот. в. руса, росопас. Сим. Реч. мЗзерабилан, -лна, -лно лат. в. мизеран. — Чита . . . у самом тону њихова гласа сву лицемјерност мизерабилних им душа. Цар Е. мЗзерабилно прил. в. мизерно. — Ти си вечерас ту тако мизерабилно нешто мљео. Крл. мизерабилнбст, -ости ж особина или сгпање онога који је мизерабилан и онога шпго је мизерабилш. мИзсран, -рна, -рно лат. бедан, јадан, ништаван, сиромашан, убог. — И од мене чека овај најмизернији чиновничић да му се ирви поклоним. Новак. Слика мизерно стање једне категорије железничких радника. Лапч. Мизерере с 1. рлг. почетак покајничког псалма у католичкој цркви ЏСмилуј сес). 2. (мизерере) мед. заплетај црева. Свезн. мДзерија ж лат. 1. беда, оскудица, сиромаштво. — Откад се властела немаду поносити и својом мизеријом? Војн. Он се згражао над властитом својом мизеријом. Кол. 2. бедник (у моралном смислу), ништарија, хуља. — Где си био, мизеријо? Вин. мВзерно прил. на мизеран начин, бедно, јадно. — Обучени с.мо мизерно, просјачки. Ђон. мизбрност, -ости ж особина и стање онога који је мизеран, онога што је мизерно. мизбгвн, -ина м грч. човек који мрзи жене, женомрзац. — [Његово] схватање жене је врло слично . . . осјећању модерних мизогина. Матош. мизбгински, -а, -б који се односи на мизогиш. мијазам, -зма м и мијазма ж грч. заразна клица у ваздуху, зраку, зараза, заразно, кужно испаравање. — фиг. [Аустро-Угарска] је приморана да спречи даље продирање оних »превратничких мијазми« које долазе из суседне државе. Јов. Ј. мнјазматичан, -чна, -чно који се односи на мијазму: мијазматичне болести. мијЗу и мијау узв. оном. глас којим се мачке оглашавају. Деан. Рј. мијЗук м маук. — Сад и мачак Брко скочи . . . ту је фрка, мијаук, цика. Ћоп. мијаука&е и мвја^каље с гл. им. од мијаукати. мпјаукати, -аучем и мијаукати, -аучем несврш. оном. маукати. — Мачка мијауче. Брл. мајаукнути, -аукнем и мијаукнути, -аукнем сврш. према мијаукати.

МИЈЕЛИН — МИЛАЋ мнјблнн, -ина м грч. анат. срж, мозкдина. — Мијелинска се овојница састоји од мијелина који је седефастог сјаја. НЧ. мнјелбм, -бма м грч. мед. врста тумора коштане сржи, мождине. ЕЛЗ. мвје-, ек. ме-. мнјешнпца ж (ијек.) покр. «. месњача. — На врху великих верига љуљају се објешене мијешнице. Лоџ. мијо м хип. од миш. — Откуд, мијо, бјеше л' штогод лова? Јурк. м&јољ м заст. мајсторска тезга. Р-К Реч. мијуцкатп, -ам несврш. необ. дем. према мцјаукати. — [Мачји род] стаде . . . зловољно мијуцкати. Ков. А. микадо, -да м пштула јапанског цара. мнкати, -ам и мичем несврш. гребенати (о лану). Деаи, Рј. микашист м фр. мин. врсгпа кристпаластог шкриљца. Р-К Реч. микблог м онај који се бави микологијом. микологија ж грч. наука о гљивама. микориза ж грч. заједнички живот, симбиозна заједница корена биљке и гљива. микро- као први део сложеница значи а. врло мали, ситан: микроорганизми. 6. апарат који служи за посматрање и мерење врло ситних предмета: микроскоп. мДкрбб, -бба м грч. биол. = микроорганизам најмањи животињски или биљни организам видљив само под микроскопом. микробиолбгија ж грч. грана биологије која се бави проучавањем микроорганизама, микроба. микрокбзам, -зма м грч. свет малих величина, свет у малом као целина, као умањена слика великог света; супр. макрокозам. — Човјек [је] микрокозам у коме се одражавају закони цијелог свемира. Ант. 1. м&крон, -бна м грч. милионити део метра или хиљадити, тисући део милиметра. микроорган&зам, -зма м - микроб. мбкроскоп и микр&скоп м грч. оптичка справа са два сабирна сочива, леће, за посматрање предмета који сс не виде голим оком, ситиозор. микроскбпија ж а. посматрање, испитивање помоћу микроскопа; наука која се тиме бави. б. просторија у којој се врши посматрање микроскопом. микроскопира&е с гл. им. од микроскопирати. мпкроскогшрати, -опирам несврш. посматрати, штраживати помоћу микроскопа. — Микроскопирајући брашно можемо . . .

365

одредити потјече ли оно од пшенице, зоби . . . Бот. микроскопски и микрдскопски, -а, -б 1. видљив само помоћу микроскопа; претерано мали. — Она се убрзо почне хранити сићушним микроскопским биљкама. Петр. М. 2. који се изводи помоћу мшроскопа: ~ преглед, ~ посматрање. микросоми м мн. (јд. микросом, -б.ча) грч. зоол. ситна зрнца у ћелијској, станичној протоплазми. Терм. 4. мВкрофилм м а. фошографски филм за снимање. б. снимци појединих спграница књига, рукописа, докуменатпа у умањеним размерама. — Чување важних докумената помоћу микрофилма нарочито је, унапређено у току последњег рата. Пол. 1958. мЗкрофилмовање с гл. им. од микрофилмовати. микрофилмоватн, -мујем сврш. и несврш. снимити, снимати микрофилмом. микрофон, -она и мЗкрофон м грч. направа, уређај за претварање звучних таласа, валова у електромагнетне, и обрнуто, ради појачања и преношења звука на далмну. микрбфонски и мбкрофонскн, -а, -6 који се односи на микрофон: ~ слушалица. мЗксер м енгл. 1. апарат за мешање. 2. онај који меша пића у баровима. — У врху просторије мијешао је пића миксер. Сим. микстура ж лат. течан, текући лек од мешавине неколико састојака; смеса, мешавина. — Лепше је тако умрети него . . . с мехуром микстуре у руци, уместо мача. Дим. фиг. Ова »несрећна пољско-маџарско-бечка микстура« [госпођа фон Митерер] . . . патила је од сувишка фантазије. Андр. И. мнл, -а, -о песн. в. мио. — И мил и лак ми беше сваки рад. Радич. милак, -лка, -лко песн. 1. мио, драг. — Давно је сред срца мога милка ватра пропламсала. КХ 1936. 2. (у именичкој служби) м милина, раздраганост, миље. — А падале су сузе од милка и од среће. Крањч. С. мшгани, -а, -5 нар. песн. в. мио. — Још поведи зста миланога. НП Вук. милаиче, -ета с ист. покр. сребрни ноеац од пола динара (50 пара), сттарац (назваи по лику краља Милана). 1 мнлатв се , милам се несврш. заст. помаљати се, еидети се. — Жрец . . . скупи се иза колача и викне: »Народе, милам ли се ?« Наз. милати се 2 , милам се несврш. покр. миловати се, љубити се. Рј. А. мвлаћ, -лћа м в. мпљак. Р-К Реч. <•

Збб

МИЛАХАН — М И Л И Н А

милахан, -хна, -хно дем. и хип. од мио. — Засвират ће она милахним језичцем. Ков. А. мнле непром. у изразу: лале-миле (миле-лале) в. лале. мнледи ж непром. енгл. титула којом се ословљава »ледт, енглеска племкиња, госпођа (госпођица). милен и мВлен, -а, -о песн. заст. 1. мио, драг. — Нема сунца миленог. Радич. Милен вјетрић лепршао од мора. Шен. 2. (у именичкој служби, одр.) м драги, драган. — Дјевојка изашла на балкон са својим миленим. Креш. милениј, -ија м лат. = миленијум раздобље од хиљаду, тисућу година. миленијскн, -а, -5 = миленијумски који се односи на милениј, хиљадугодишнм, тисућугодишњи. миленијум м — милениј. мнленијумскб, -а, -б — миленијски. милено прил. песн. мило. — Њено око гледаше милено. Радич. милење с в. миљење. милерам м нем. варв. павлака, врхње. милет и милет м тур. покр. 1. народ, нација. — Стопу по стопу родне груде преузимале су им Швабе, Маџари, сваки »милет«, како они кажу. Бар. 2. много деце. Вук Рј. 3. а. сој, кот. б. особа лошег карактера, зла и настрана особа. — Није он милет, он је човјек. Лоп. Изр. милет-башта јавни парк. мнлетн, милим, ијек. миљети, несврш. 1. полагано се кретати додирујући земљу телом (р гмизавцима), или ниско при земљи (р инсектима, кукцима), пузити. 2. кретати се веома полако. — Мост је и сувише стар, зато воз мили. Пол. 1958. фиг. веома полако пролашти (р времену). — Кроз процијепе трулеж зидовима мили. Јурк. Минути миле очајно полако. Чол. Изр. мили к а о п у ж веома споро, полако се креће. мили- као први део сложеница значи: хиљадити, тисући део онога што стоји у другом делу сложеница: милиграм, милиметар, милиампер. м&лиграм м (скраћ. т § ) лат.-грч. хиљадити, тисући део грама. мЗлнјарав, -рна, -рно само у изразу: милијарна т у б е р к у л о з а мед. туберкулоза свих органа, настала расејавањем туберкулозних жаришта путем крвотока, туберкулоза крви. мил&јарда ж хиљаду, тисућу милиома. милвјардаш, -аша и мнлвјардер, -ера м човек који има милијарде, врло велики бога-

таш. — Читам да је чувени милијардаш . . . дао . . . преко 200 милијуна круна. Матош. милијардбров, -а, -о који припада милијардеру. мнлнјардерски, -а, -о који се односи на милијардере. милбјардски, -а, -б који се односи на милијарде. милбјун, -уна м лат. = милион број који износи хиљаду хиљада, тисућу тисућа; фиг. врло много, бескрајно много. — Наговорио сам му за минут милијун глупосги. Лаз. Л. милкјунар, -ара м = милионар чоеек који има милијуне, богаташ. — Милијунаре презираше . . . а милијунаре духа и срца још више. Матош. мнлијуварка ж — милионерка окенска особа милијунар. милијунарскб, -3, -б који се односи на милијунаре: ~ наследница. милијунаш, -аша м в. милијунар. — Аутомобил је жудња милијунаша. Матош. милијунашица ж женска особа милијунаш. мнлијунашки, -а, -б који се односи на Ашлијунаше. милвјуверка ж милијунарка. — Милијунерка . . . [је] прегазила на улици својим коњима . . . пролетерку Рупертову. Крл. милијуннти, -а, -б = милијунти редни број од милијун. мнлнјунски, -а, -б 1. који се односи на милијуне; многобројан: ~ маса (народа). 2. који вреди милијуне. мнлијунти, -а, -б = милијунити. мнлијунтина ж милијунгт део. милијувчнћ м дем. и хип. од милијун. миликерц м нем. варв. бели восак и свећа од њега. — То је »миликерц« — вели један, јер никако не верује да маст може бити у овако чврстом стању. Јак. мнлиметар и милиметар, -тра м (скраћ. шш) хиљадити, тисући део метра. милнметарак, -рка м дем. и хип. од милиметар. — Помакла [се] само за милиметарак један улијево. Јел. мнлиметарскн, -а, -о који се односи на милиметре.

Изр.

~

хартија,

папир хартија,

папир за техничко цртање са милиметарским квадратићима. мнлива ж 1. осећање задовољства, пријатности, драгости, уокицање. — Нека слатка . . . милина почела му се слијевати у срце. Кум. Дупи [му је] испуњена неком

МИЛИНАК — МИЛО 1 милином и слатким немиром. Нуш. 2. љупкост, драж. — Растапао сам се сав под милином њезина погледа. Наз. [Стрме ливаде] на типичним пропланцима . . . дају милину босанском предјелу. Андр. И. Изр. ~ (је) видети, чути право је уживање видети, чути; топити се о д милине бити одвећ раздраган; бити претерано љубазан. милинак, -нка м покр. онај који је драг, вољен. — Све милинке од мајке јединке. Вук Рј. мнлиње с в. милина. — Мило је баки, готово -би проплакала од милиња. Брл. Налазио је у ње толику хармонију љепоте женских облика, милиња душе и доброте срца. Леск. Ј. милион, -бна м — милијун. милвбвар, -ара и милибнер, -ера м = милијунар. милвбверка ж = милијунарка. милиднерскв, -а, -б који се односи на милионере. мвлнбнити, -а, -б = милионти редни број од милион. мвлибвски, -а, -б који се однсси на милионе, који износи милионе: милионска потраживаша. мвлвбнти, -а, -б = милионити. милибнтина ж милионти део. милибнче, -ета с е. милиончић. — Човек је послован, седи на милиончету, две куће! Бар. мнлнонтпн, -а, -б милионити. милибнчић м дем. од милион. — Тако ти ја раздам неколико милиончића, али признанице чувам. Јак. мвлнтантан, -тна, -тно лат. који војује, борбен. милнтар, -ара м заст. покр. — милитарац онај који је из Војне границе (крајине). Вук Рј. милитаран, -рна, -рно лат. заст. војни, војнички: милитарне способности, ~ монархија. милит^рац, -рца м = милитар. Вук Рј. мвлитаризам, -зма м војнички систем и његова превласт у политичком и државном животу; војнички дух. мшштаризација ж лат. зааођење војничког система, милитаризма. милитаризираае с гл. им. од милитаризирати. малнтарнзирати, -изирам сврш. и кесврш. = милитаризовати увести, уводити милитаризацију, поеојничити, повојничавати; дати (чему) војни карактер.

367

милитарвзовЗње с гл. им. од милитаризовати. мнлвтарвзовати, -зујем несврш. = милитаризирати. мвлвтарија ж заст. војска. — Јесте ли служили код милитарије? Коз. Ј. Појам да је милитарија изабрани народ, живи и у њиховим главама. Сек. милитарнсати, -ишем сврш. и несврш. в. милитаризирати. мвлвтарнст(а) м присталица, представник милитаризма. мвлвтараствчкв, -а, -о који се односи на милитаризам, вфш, војнички: ~ држава, ~ сила. милвтарски, -а, -о милитаран. — Његов [је] мозак позобао све оне деликатесе свеукупне милитарске глупости. Крл. мВлнти, -им несврш. 1. чинити милим. — И птице будиш да ми живот миле. Крањч. С. 2. безл. в. милити се. — Не мили ти дан, не мили ти живот. Нуш. ~ се безл. бити драго (чешће одрично), свиђати се коме. — Не мили [му се] приступити раду ни разговору. Кал. Мили му се што живи. Срем. мвпвтв, -им несврш. в. милети. — Минути су милили бескрајно полако. Чол. [Грозница] га је подмукло подилазила и милила му уз најежену кожу. Ћоп. мвлвхбрбт м нем. варв. колач умешен с млеком и јајима. мвлвцајац, -јца м нар. милиционар. мвлиција ж лат. 1. народна војска (у државама без сталне војске). 2. оружане формације за одржавање реда и сигурности грађана. 3. зб. милиционари. милвввјскв и милвцијски, -а, -о који се односи на милицију. милицибнар, -ара м = милиционер припадник милиције. — Неколико козака милиционара придружише се четвртом заамурском пуку. Моск. милицибнарски, -а, -о = милиционерски који се односи на милиционаре: ~ униформа. милвцнбнер, -ера м = милиционар. милициднерски, -а, -о = милиционарски. мвлка ж шатр. хиљадарка. — Имаш ли милку? — Немам ни динара. Дав. мвлквтв, -им несврш. хип. миловати. — Одавно те оцо није милкио. Ком. ~ се уз. повр. према милкити. мВло1 с покр. цеђ, лукшија (за прање главе). Вук Рј.

2

МИЛО — МИЛОДУШАН

368 2

мИло прил. на мио начин, љупко, љубазм&ловка ж мин. масна, сасвим мекана земљаста руда која служи за израду разних но. — Мило се насмијеши. Чол. Изр. мило за д р а г о вратити истом, креда и украсних предмета, талк. — Из стражњег дијела дућана мирисаху . . . милоравном мером, осветити се; мило ми (ти, му, јој итд.) а) драго ми је, раздраган сам, вка, шкроб и коже. Козарч, обрадовали сте ме; б) пријатно ми је, причимнловоња ж ков. пријатан мирис, њава ми задовољство. — Мило ми је у души. миомирис. — Око дјетета распростре се Гор. миловоња мајчине косе. Гор. мило, -ога с вољена особа, мило биће. мипоглас м ков. мио, пријатан глас. — Моје мило, где си синоћ било? НПХ. — Милоглас овога пјевања потјече . . . Моје мило шешир накривило. Леск. М. из тога замјењивања мушких гласова са њежнијим и умилнијим женским гласовима. мило- као први део сложеница значи: мио, леп, пријатан, благ: миловидан, мило- В 1885. милогласак, -ска м дем. од милоглас. — гласан, милодух, милокрван итд. Цвијеће стидно дршће на те пјесме миломилббрука ж и мнлббруковић м гласак. Хар. покр. шаљивац, шаљивчина. — Прави миломилбгласан, -сна, -сно који има мио, бруковићи, уловили . . . пастирова замјепријатан глас, звук, милозвучан. — Рече ника у ступицу. Креш. Кад си ми . . . послао како је пјесму милогласних чуо сирена. онога милобруковића! Љуб. М-И. Милогласни славуји певаху умиљате мЗлован, -а, -о 1. вољен, драг. — [Хоће] песме. Јакш. Ђ. да избави чедо своје миловано. Брл. 2. (у мил&гласје с ков. пријатни звуци, именичкој служби) м драган. — Мисли пријатна музика. — Позориште и пјевање мама да ј ' родила бана што ј ' родила мени обузеше јој сву душу дшлогласјем. Шен. милована. Торд. милбгласно прил. на милогласан начин, миловапче с дем. и хип. од милован милозвучно. — Ту химну за њом прихвате (2). — Ој, месече, мили санче, моје бледо и ине побожно појућ . . . и милогласно. милованче! Јакш. Ђ. Комб. мЗлоглед м бот. биљка из пор. штитарки миловање с 1. гл. им. од миловати [се). 2. песн. вољена особа; вољена ствар. — Не башсик еигораеа. Терм. 3. бој ми се, моје миловање, избавићу тебе мЗлодар м дар, поклон из милосрђа, из тамнице. НП Вук. Херцег-земљо, моје милостпиња. — 'Олба ракије коју му је сел>ак миловање! Баш. послао као милодар била је испијена. Чипл. мНловати, -лујем несврш. 1. с љубављу Шта, хоћете да нам удијелите дшлодар? гладити, мазити. — [Мати] глади нам косу Франг. и милује нас по лицу. Ивак. фиг. Око ушију мЗлодаран, -рна, -рно ков. 1. који је га је миловао млак вјетар. Ћоп. 2. волети. благ, милосрдан, милостив. — Кремени дш — Свакога ваља миловати, свакому праш- чврсти, срцем милодарни. Крањч. С. 2. тати. Шен. Милујеш ли ти Аноку? Лаз. Л. који прима милостињу, који мсиви од милос~ се 1. повр. 2. уз. повр. тиње. — Бунцаш тој милодарној мрцшш просјачкој ријечи недостојне човјека! Гор. милбвидан и миловндан, -дна, -дно који је миле, лепе спољашности, вањштнне, мВлодарје с удељивање милостиње; покпријатног изгледа, симпатичан. — Бијаше лони који се чине из милосрђа; исп. милодар. она миловидна дјевојка оне средње величи- — Неће примити никаквог милодарја од не. Леск. Ј. Такве се куће издалека чине покојникове родбине. Божић. лијепе и миловидније од оних старих дашмВлодах и мВлодах м ков. пријатан чара. Коз. Ј. дах, мирис. — Цвијеће [је дало] . . . свој милбвидно и мбловидно прил. на слатки посљедњи милодах. Цар Е. 1 миловидан начин, тако даје пријатно видети. мвлбдух м 1. бот. в. селен. — Вила презре — Свуда су се миловидно издизала бијела лиру, венце милодуха. Јакш. М. 2. заст. једра. Кум. пријатан мирис. — Разлијева се зраком миловидност и мВловидност, -ости ж милодух дивљега цвијећа. В 1885. 3. (у особина онога који је миловидан, онога што је атрибутској служби) којије пријатног мириса: миловидно. — Вуцарао сам се по долиницама ~ цвеће. и увалама на гласу са своје миловидности. милбдух 2 , -а, -о и милбдушан, -шна, Леск. Ј. -шно ков. и заст. који је пријатног даха, мвлбвито прил. умилно, пријатно. — мириса. — Милодухе липе зелењеле се. Шен. Који мирис . . . може бити угоднији Дјеца заиграше . . . коло . . . пјевајући танко миловнто. Дук. Кур. или милодушнији

МИЛОДУШНО — МИЛОСРДНИК милбдушно прил. дајући, испуштајући пријатан мирис, врло пријатно. — Цвеће . . . ми мирише милодушно. Шапч. милозббран, -рна, -рно ков. који лепо, мило збори, говори, слаткоречив; исп. милорек. — Млечићи [су]. . . милозборна господа у свили и кадифи. Шен. милозвучан и милбзвучан, -чна, -чно који мило, пријатно звучи, звони. — Игуману се сада дечаков глас учинио топао, милозвучан, пун нежности и љубави. Чипл. Веселио [се] што ће . . . милозвучним звончићем звонити. Мишк. мблозвучје и милбзвучје с мили, пријатни гласови, пријатни звуци. — Кроз све слободне подвиге потлачених струјаће бодрећи ово трагично . . . милозвучје. Матош. милозвучно и мвлбзвучно прил. на милозвучан начин, благогласно, пријатно (р деловању звука). — Песме глас топли и страсни . . . милозвучно кроз одаје звони? Марк. Д. милозв^чност и милбзвучност, -ости ж особина онога што је милозвучно. милојка1 ж покр. врста земљаног суда; исп. мајолика. Вук Рј. мвлбјка2 ж мила девојка, лепојка, жена. — Љубав им је размахнула крила, он тек знаде, уз њег је милојка. В 1885. Изводите му милојку да је привјенчамо. Вуков. милокрван и милбкрван, -вна, -вно који је благе нарави, добар, љубак, мио. — [Алибег] је истог расположења, једнако милокрван и једнако уздржљив према свима. Андр. И. Била је то зорита дјевојка, милокрвна. Новак. милокрвно и милбкрвво прил. на милокрван начин, мило, љупко. — Нешто горко, а нешто милокрвно одврати математик. Ков. А. Поче га погледати милокрвније и давати му на знање да јој је мио. Срем. милокрвност и милбкрвност, -ости ж особина онога који је милокрван. милблик, -а, -о који је милог и лепог лика, леп. — Јелка открије своје блиједо и милолико лице. Кум. То милолико Латинче . . . ухватило се укоштац са делијом девојком. Глиг. милом прил. (обично у вези: милом или силом) на леп начин, без присиљавања. — Излазите, док је још милом. Бен. Кад нећеш милом, 'оћеш силом. Ћос. Д. милоња м име волу беле длаке. — Милоња се уз драгоњу веже. Божић. милбок, -а, -о који има миле, лепе очи. — Једна мома милоока ту је рубље прала. Радич. Обазре [се] милоока к Скадру. Ботић. 24 Речник српскохрватскога књижевног језика III

369

мЗлопев, ијек. милопјев, м ков. песн. в. милопој. — Славуљак . . . диже свој милопјев јаче. Хар. милопјев, ек. мЗлопев. мВлопој м ков. песн. мила, лепа песма, умилно, пријатно певање. — И птичица је чути милопој. Јакш. Ђ. Спомињем се . . . анђеоског милопоја. Крањч. С. милопојан, -јна, -јно који лепо, мило пееа. — Милопојне рајске птичице кружиле су . . . око њезина чела. Крањч. С. милбпојка ж (најчешће уз реч »птица«) она која лепо пева. — Не певајте данас, птице милопојке. Јакш. Ђ. Као птице милопојке, читат ћемо р'јечи, бројке. Наз. милбрек, -а, -о (ек. и ијек.) који мило, лепо говори; исп. милозборан. — Не видех тако . . . речита . . . и милорека човека као што беше . . . поп Мило. Вујач. мнлосник, -а и милбспик, -ика м (вок. мВлосниче); исп. милосница 1. еуф. љубавник. — Наишао је на маркиза . . . милосника војвоткиње. Јов. Ј. 2. љубимац, фаворит. — Ја нисам . . . ни милосник, ни удворица . . . ни ласкавац. Крл. 3. а. онај који даје, удељује милост (о богу). — Прости нама, вишњи милосниче! Март. б. (у значењу придева) милостиви. — Хвала милоснику богу кад ми је дао да ово дочекам. Ћор. мЛлоснпца и мвлбсница ж 1. еуф. љубавница; љубазница. — Залагао је накит своје жене да би се могао проводити са својим милосницама. Јов. С. 2. вољено, драго створење. — Моја мајко, моја милоснице! Чудно ме је забољела глава. НПХ. Милоснице моја стара . . . грлио је [краву] радосно. Гор. Изр. ~ р у к а рука која даје, дарује, удељује милост. милосно прил. на милостан начин, са пуно милости, мило. — Сестра сестру милосно погледа. Ботић. Поручник је погледа милосно. Сек. милбсрдан и милосрдан, -дна, -дно који је пун милосрђа, самилости, милостив. — Она се одушеви мишљу да буде милосрдна и да усрећи човека. Јанк. Ти милосрдна лажи, што лануо те рај. Крањч. С. Изр. милосрдна браћа калуђери, ре~ довници (најчешће католици) чији је завет неговање болесника; м и л о с р д н а сестра калуђерица, редовница, опатица (наЈчешће католичке вере) која негује болеснике. милбсрдник м 1. онај који удељује милост (р богу). — Од господа милосрдника измоли [му] милост. Матош. 2. калуђер, редовник реда милосрдне браће. — [Лежи] у болници загребачких милосрдника. Ков. А.

370

МИЛОСРДНИЦА — МИЛОТАН

милбсрдница ж 1. она која даје, удељује милост (о Богородици). — Што јој мањка за Мајку божју милосрдницу? Кос. 2. калуђерица, редовница, опатица реда милосрдних сестара. — Друштво за спасавање . . . га је превезло у болницу милосрдница. Обз. 1932. Изр. сузе м и л о с р д н и ц е сузе које изражавају милосрђе, самилост. — Премда се окрутих од вјечних крвавих призора, опет не једанпут сузе милосрднице оросише моје око. Шен. милбсрдништво с в. милосрдност. — Она је фантазирала . . . о милосрдништву. Да оде некуда где је рат, па да превија рањенике. Петр. В. милбсрдно и мНлосрдно прил. на милосрдан начин, милостиео. — Милосрдно, с душом [ми] врати моје . . . цвијеће. Уј. милбсрднбст, -ости ж особина онога који је милосрдан, милосрђе. милбсрђе и милосрђе с а. осећање (са)милости, сажаљења према оном који пати, трпи; дело којим се показује такво осећање. — Красно збори па би могао милосрђе у вашим срцима пробудити. Богд. Лењост и порок ваља да се без милосрђа из школе удаље. Панч. б. дело које се чини из саосећања онима који трпе, који пате да би им се помогло. — Сгршивши чин милосрђа дјевојка се насмије и отрчи другоме рањенику. Крањч. Стј. мВлбст, -ости ж (лок. милости и милбсти) 1. осећање наклоности; пажња. — У том рату стекао [је] особиту милост владареву. Крањч. Стј. Црногорска династија стајала [је] код Руса у великој милости. Јов. С. 2. самилост, милосрђе, сажаљење. — Хоће да исплаче милост да је не истјерају из куће. Бен. Држани су из милости, а морали су зато да раде све оно што нико други није хтео да ради. Поп. Ј. 3. опроштај, помиловање. — Отишла [је] да тражи за њега [мужа] милост у Ђеновљана. Грол. Ударале су се у прса . . . вапијући за милост. Кол. 4. милошта, љубав. — Људи [су га] од милости тако прозвали. Јакш. Ђ. Двоје милих у милости расло. НПХ. Изр. ваша ~ ист. у ословљавању особа на еисоком положају (најчешће владара и племића); оставити, п р е д а т и на ~ и немилост оставити без икакве заштите; остати, стајати на божјој милости бити остављен, препуштен случају; по милости божјој и вољи народној ист. одредба уз титуле владара у неким монархијама или уз прогласе и акте које еладари објављују; З д р а в о Маријо, милости пуна рлг. прве речи из католичке молитве Богородици; с л а в а му и милост егн.

рлг. узречица уз помињање имена бога или свеца, или и при помисли на њих. мЛлостан, -сна, -сно 1. мио, драг. — Толику снагу зов милостан има. Комб. На њега није ми један милостан поглед пао. Петр. В. 2. милостив, добар, благ. — Јеси, брате, милостан сироти, јеси худом и невољном отац! Ботић. милостив и милбстив, -а, -о 1. а. који је добра срца, који има (са)милости, сажаљења према некоме. — Захваљујући добрим и милостивим људима . . . она се брзо ослободи мука. Дом. 6. који се чини из (са)милости. — Узда се у милостиву помоћ Милошеву. Прод. Ј. 2. мио, љубазан, благ. — На мене у тај мах засијаше два милостива ока. Вукић. 3. заст. (у именичкој служби, одр.) ж и м милостиви господин; милостива госпођа. — Шта жели милостива? — опет ће [месар] и поклони се. Дом. Милостиви је сваки дан рогоборио. Гор. милостиван и милбстиван, -вна, -вно в. милостив. — Растапа се у гишта под њеним тужним милостивним погледом. Лаз. Л. Милостивни цар дао нам је тако. Ђал. милбстнвпти, -им и милостивити, милбстивим несЕрш. чинити милостивим. — Бог није . . . господар кога треба , . . новцем милостивити. Рад. Д. мнлостивно и милбстивпо прил. в. милостиво. — Запјева славуј . . . милостивно и ситно. Лаз. Л. мЛлостиво и милбстиво прил. иа милостив начин, благонаклоно. — Велике црне очи . . . тако милостиво, тако љубавно и слатко гледају. Ранк. Она је често милостиво гриступала к мени. Уј. милости&а и милбстиња ж мали дар, обичноу новцу, који се даје просјаку', сиромаху, милодар. — Тај фратар не тражи милостиње. Шен. Болничарка се издирала и викала [на болеснике] као да им даје милостишу. Рист. милбстишскн, -а, -о који се односи на милостињу. — Поклоник . . . сипа на милостињску мараму прегршт грешља. Уј. мил&стити, -им несврш. необ. минити некоме милост. — Мислиш ли му ти милостит', израиљски народ не да. Кост. Л. милбта ж милина. — Мени дође нека милота, па ми ударише сузе. Вес. Сазидат ће се нови колодвори, нове широке улице, бит ће све права милота. Крл. м2лотан, -тна, -тно пун милине, мио. — Бољело га што је окаљао оно милотно чувство. Леск. Ј. Сваки додир руке Миличине будио је у њој неке милотне осећаје. Вес.

МИЛОТНО — МИЉЕНАЦ « мблотно прил. на милотан начин, мило. — Ситна звјездица . . . милотао трепери. Кос. мЗлотрн м бот. в. гладиш (2). Сим. Реч. милбћа ж в. милина. — Лице му је било . . . милоће пуно. Киш. мЈЈлочујан, -јна, -јно песн. милозвучан. — Јасни и милочујни глас звона . . . се разлијегао. Кум. милбшин, -ина м мин. врста минерала из групе алуминијевог силиката са водом, модре боје (нађеног у Србији 1835. и назван тако по кнезу Милошу Обреновићу). мЗлошта ж 1. а. љубав, наклоност; раздраганост. — Она се над колевком малог Пере претвори сва у срце и милошту. Вес. Пјевам пјесме од милоште. Хар. б. лубазност, пријазност, дражесност. — Года има чари и милошту праве девојке. Дов. 2. заст. дар, поклон који се даје из љубави и наклоности. — Свако вече би јој донио . . . какву милошту. Берт. Донела је рањеним борцима торбицу милошта: пите, сира, куваних јаја. Ољ. 3. нар. покр. име које нова млада даје у кући млађим мушкарцима. Вук Рј. мДлоштан, -а, -о необ. умилан, пријатан. — Жене у милоштану клепету »музу краве«. Стипч. мЗлошћа ж покр. в. милошта. — Зар нема оне милошће која је била код мајке? НПХ. мВлћ, -а м и мблће, -ета с тур. покр. двориште, простор око куће, празно земљиште где се може подићи зграда, градилиште. — Играла [се] у зараслом милћу у улици између бусења. Сим. мАлун, -уна м тал. бот. покр. в. диња. Деан. Рј. мил^шити, милушим несррш. хип. према миловати. — Смијеши се што им милуши трбухе. Божић. мблхброт м нем. варв. милихброт. милче, -ета с хип. мило, драго. — Да јој слатке пјееме поје, да је слави — милче своје. Баш. м&љ м покр. в. миља. Вук Рј. м и љ а и мил>а ж лат. мера за дужину (код разних народа различите дужине): мор-

ска ~ , енглеска ~ , географска ~ .

м и љ а ж а ж раздаљина у миљама; број пређених миља. — Друге две атомске подморнице . . . су досад прешле знатно мању мил>ажу. Б 1958. мбљак, миљка м (мн. миљкови) тур. ист. непокретно имање, комад земље. — Они су заостајали и по богатству, а и по угледу, иако су и тамо имали многобројне миљкове и спахилуке. НИН 1960. 24*

371

мбљак, мАљка м милина, уживање. — Церна је положајем и околином прави мил>ак. Павл. мЗљан, -а, -о песн. 1. мио, драг. — А кад јутро таму разагнало и миљано устало сунашце. Радич. 2. (у именичкој служби) м онај који је мио, драг. — А сад5 миљане МОЈЈ ВОДИ ме.

Шен.

м З љ а в о прил. песн. мило, умилно; мазно. — Сјели друзи па милују брке . . . па како се згледају миљано. Март. м&љар, -ара м тал. покр. хиљада, тисућа килограма. — Кад улове неколико миљара рибе, дијеле на багаше. Рј. А. м и љ а т в , миљам несврш. песн. испуњаеати миљем, наслађивагпи. — И плави вал миља ми пруди. Наз. мЗљахан, -хна, -хно и м З љ а ш а н , -шна, -шно хип. песн. мио, драг, умиљат. — Већ те молим, мој миљахни брајне, наслони ме на ту витку јелву. НПХ. Сваки час долази доктсрици и пред њом показује најмиљашније лице. Ђал. миље с 1. милина, раздраганост, усхићење. — Растапала [се] од миља. Том. Долазило му да од миља запева. Рад. Д. 2. умиљатост. — Пјевао [је] пјесме: ширио н>ену дику, славио њено мкље, плакао над њеном окрутности. Маж. Ф. Гледао је [краљеву кћер] . . . пуну чари, пуну мил>а. Кост. Л. 3. а. оно што је коме мило, мила особа, мило, драго. — Гле, није ли се моје слатко миље пробудило! Богдан. Дјевојчица је миље и омиље свију. Нех. б. оно што је оку и другим чулима, осетилима пријатно; пријатан мирис, дивота, красота. — Угледах миље: пред лугом топола, храм, жреци, виле, славенски пук цио. Наз. №$о овај пут миљем мирише. Дов. 4. љубав, милоеање. — Ипак биЈаше лијепо кад се није знало за наше миље и ашиковање. Бег. м4ље, -6а м (мн. -&и) фр. 1. средина, кругу околина у којој се неко креће. 2. мали чаршав, столњак, везен или од чипака. мДљевина ж покр. врста белог меког камена; прах од њега. — Авлија и ходник запрашени миљевином и поканани малтером. Радул. мЗљен, -а, -о песн. 1. мио, драг. — За који трен раставити [се] треба, миљена, против мо)е воље. Богдан. 2. (у именичкој служби) м ОНОЈ који је мио, драг. — Драгане мој, миљене, зашто оде од мене? Богдан. миљ&аац, -нца и мвљенац, -енца м «. миљеник. — Никола биЈаше најмлађе им дијете, мезимац и миљенац. Том. Катица [га јеј одабрала за свог миљенца. Ћоп.

372

МИЉЕНИК — МИМОИЛАЗАК

мВљеник, -а и миљ&ник, -ика м онај који је коме мио, драг, кога неко воли, драга мушка особа, лубимац; драган, љубавник. — Важно рролазе референти и начелници, посланици и њихови миљеници. Бар. Постао [је] њезин миљеник. Грг. мВљеница и миљ&ница ж 1. она која је коме мила, драга, коју неко воли, драга женска особа, љубимица; драгана, љубавница. — Забада нож у прси своје миљенице. Прод. 2. (у атрибутској служби) драга, мила. — Цвијеће . . . залијевају руке миљенице твога јединца. Шен. м&љенко и мбљенко м песн. миљеник. Звонце бих с миљенка јањца скинуо. Марк. Ф. м&љенче и мВљенче, -ета с дем. и хип. од миљенко, мезимче. — Своје миљенче . . . пазили су сретни родитељи ко зјеницу ока у глави. Кос. мЗљење с 1. гл. им. од милити (се). 2. индив. мило и драго биће. — Јеси ли се осанисала без мене, миљење моје? Радул. миље&е с гл. им. од милети и миљети. миљети, милим, ек. милети. миљити, -им несврш. в. милети. — Осјећам крв како миљи кроз месо. Матош. мВљоказ м а. камен или стуб на коме су назначене миље. — Пр^је него што Ивица стиже до шестога миљоказа, тако се замори. Креш. б. фиг. средство, знак за оријентацију, путоказ. — Нису само имена и датуми у истгрији крчтике већ и нешто више — миљокази и оријентири. НИН 1959. м З љ у ш а в , -шна, -шно дем. и хип. од мио. — Показао се око пуних . . . усана миљушни смијешак. Ђал. м и м , мима м грч. ист. поз. 1. глумац, лакрдијаш. — На првој клупи сусрео сам миме. Уј. 2. позоришна, казалишна представа са игром и песмом код старих Грка и Римљана. мАмика ж грч. изражавање мисли и осећања покретима мишића на лицу и очију. — Гдјекад би . . . обичном мимиком изразила своје задовољство или незадовољство. Шкреб. мимДкрија ж грч. биол. прилагођавање жпвотиња (ређе и биљака) својој околини по боји и облику; фиг. прилагођавање друштвеним приликама. — То је она славна мимикрија прогањане домобранске душе. Крл. м&мички, -а, -б = мимични који се односи

на

мимику:

•—• покрет,

~

израз.

мбмнчки прил. мимиком, помоћу мимике. — Добри глумци . . . у једном тренутку мимички надасве интензивно изразе и прошлосг и садашњост. Дае.

м&мични, -а, -о = мимички. мимо предл. 1. с ген. поред, покрај (кога или чега). — Прођох мимо трговине господина Панте. Петр. В. Читаве војске мимо парка прођоше. Цес. Д. 2. с ак. поред и даље од. — Промакоше мимо Раку па похиташе у вајат. Глиш. Пролазећи мимо Петровићеву кућу причини јој се да је младић био на прозору. Леск. Ј. 3. а. с ген. и ак. показује изузимање од кога или чега, изузимајући, осим. — Онда је мимо обичаја изостајао по дуже времена од куће. Шен. Није човјек сам на свијету, не може се мимо људи. Андр. И. Кронов син мимо друге даде их мени. М-И. Није се могло помислити да би неко мимо Андријину кућу могао бити изабран за главара. Радул. б. против, насупрот, преко. Црнић је те вечери, мимо обичај, пио много. Марк. М. Поступили су . . . мимо своје воље. Крањч. Стј. в . еише него, више од, изнад. — Њега мимо све друге . . . цијени. О-А. Мило му је кестење мимо икакву воћку. Ћоп. 4. (у прилошкој служби) поред, покрај. — Он само мине мимо. Донч. мВмогред прил. у пролазу, уз пут, узгред. — Још једанпут видео ју је мимогред. Глиш. Кућицу [је] купио . . . на дражби, онако мимогред, од обијести. Драж. мЗмогредан, -дна, -дно који се дешава, збива мимогред, узгредан. — Ово мора бити задњи њихов састанак, осим сасвим случајних и мимогредних. Грг. мимогредица ж необ. оно што се дешава, збива мимогред, узгредност. — То су григодне мимогргдице интуитивнога сазнања душе. Уј. мимбгредице и мНмогредно прил. в. мимогред. — Ту [се] . . . злато . . . уз друге ксрисне метале мимогредице добива. Панч. Ово је тачка, мимогредно спомињем, која показује знатан мој реформаторски дар. Ков, А. мимогрбтке и мимогр&це прил. покр. в. мимогред. — Мимогретке гледаху се млијечним очима и измјењиваху сентименталне фразе. Мат. Хтједох онако мимогреце говорити о својој срећи. Ђал. мвмоза ж бот. украсна биљка из истоимене пор. са ситним цветовима различите боје Мшгоза рисИса. Терм. 3. мимо&лажење с гл. им. од мимоилазипш (се). мимо&лаз, -а и мимо&лазак, -аска м пролаз мимо, мимоилажење. — Ако би се тај мимоилаз десио на већој близини, онда би привлачна снага странога сунца могла и да растури нашу планетску породицу. Мил.

МИМОИЛАЗИТИ (СЕ) — МИНАРЕТ мимо&лазити (се), -бм (се) несврш. и уч. према мимоићи (се). мимо&лазница ж ков. в. скретница. — Ове године изградиће се . . . прва мимоилазница између рулне стазе и писте. Пол. 1959. мимоићи и мимбићи, мимбиђем сврш. а. проћи мимо, покрај. — Мимоишао је своју кућу и зашао. Ћоп. Тога сам се и бојао због вас, али сам се понадао да ће мимоићи. Јанк. 6. не додирнути, не споменути у разговору. — Свећеник се понешто смути, но мимоиђе бискупову опомену. Ђал. Мимоиђе Матица обећање. Гор. ~ се 1. уз. повр. проћи један мимо другог; укрстити се. — На узаној стази двоје се не могу мимоићи. Моск. Писма су се мимоишла. Р-К Реч. 2. безл. необ. разминути се, проћи се. — Јуче се некако мимоиђе те не одох. Глиш. Игр. та чаша н е ћ е те мимоићи од те непријатности, од те опаености нећеш се спасти, изеући, то ти се мора десити, догодити. мимблазитн, -8м несврш. заст. в. мимоилазити. — Муком мимолазим хрватско Међумурје. Павл. ~ се в. мимоилазити се. — Слике . . . се међу се боре, сукобе, мимолазе као муње. Љуб. мВмолет м прелет, прелаз летом. — У мимолету од седамдесет и пет километара на сат . . . њему је та узорана земл>а изгледала неизрсциво тешком. Крл. мЗмолетно прил. узгредно у лету, летимично. — Затим га мимолетно . . . преЛази чудним погледом. Божић. мимбнети, -несем и мимон&ги, -н&сем сврш. (ек.) ков. пронети; узгред унети, набацити. — Говор протин је био кратак, опрезан, са једном . . . некако мимонесеном алузијом на насилну смрт. Сек. мимонбсити, -оносим несврш. према мимонети. мимопрблазити, -им несврш. в. мимоилазити. — Мимопролазећи крај Мицковог дућана, зачуше иеки лом у дућану. Срем. мимопрблазник м онај који пролази мимо (неког или нечег), пролазник поред (неког или нечег). — Мимопролазници застадоше дивећи се јединственој појави. Цар М. мнмоћи, мимбђем сврш. песн. в. мимоићи. — Красна мома ка менека дође, дође, красна, па ме и мимође. Радич. мЗмохбд м а. пролаз, пролазак, пролажење. — Гладијатори су у мимоходу поздравл>али цара. Мач. б. посебно пролажење у свечаној поворци, дефиле, дефиловање. —

373

Нагрнули на прозоре да виде славу и мимоход и да чују глазбу. Крл. У њиховом сваком нерву и жилици дубоко су усјечене све те колоне и двореди, развите пруге и мимоходи, позсри и пушкохвати. Крл. Изр. на мимоход, у мимоход у (при) пролазу мимо (тога), при мимоилажен>у. — Божју помоћ момак одри виче, а ц\ра му на мимоход врати. Март. »Сједиш ли још, стари?« жена је добацила у мимоход и ушла у кућерак, а он је и не опази. Пол. 1958. мимбходац, -бхоца и мимоходац, -хбца м 1. в. мимопролазник. — Засједну па никако не избијају . . . Зађе и по који мимоходац. Куш. Метали [су] поред њега батину, којом га је сваки мимоходац дужан био ударити. Глиш. 2. мн. покр. кратак или јак епилептични наступ, напад. Вук Рј. мимбходно и мимбхоце прил. в. шмогред. — Намигивања . . . тек онако успут, мимоходно — то је све дјеловало и на Јелку. О-А. Она ми мимохоце пришапну да ће доћи. Шен. м и н а 1 и мЗна 1 ж фр. 1. војн. а. експлозив у специјалном омотачу са упаљачем, који се спигвља на одређено место да у погодном тренутку експлодира: нагазна ~ , подводна —, противтенковска ~ . — Поставили су мине на четири угла зграде и дигли у ваздух и цркву и људе у н>ој. Пол. 1958. б. сам прокоп у који се ставља експлозие; бушотина у камену која се напуни барутом па запали да би се камен разбио. 2. подземна галерија, ходнш у рудницима. — Данас он гине у минама, у далеком свијету, куд је ишао да донесе срећу и благо. Лоп. 3. тане које се баца из нарочитих бојних оруђа, из минобацача. — Партизан на бацачу . . . слао им је мину за мином. Пер. 4. фиг. скривен, тајни план, тајна намера да се неко или нешто уништи. — Ја сам убеђен да се он онако понашао из очајања и ината; да нам се освети, да баци мину у одргд. Ћос. Д. 1 1 м и н а и мина ж графит као уложак (рбично за патент-писаљке). мЗна* и мина* ж фр. израз, изглед лица. — Обично се тад снебива градећи бестрага скромну мину. Глиш. мннавати, м&навам несврш. покр. в. минирати. — Минавају . . . пробијају пут кроз планину, шта ли. Ћоп. м&нање с гл. им. од минати. — При . . . употреби барута и других материја за минање . . . може доћи до експлозије. Батут. мин&ре, -ета с, мннарет и мвнарет м тур. торањ џамије са кога мујезин позива

374

МИНАТИ — МИНИЈАТУРИЗАЦИЈА

верне на молитпву. — Стрчи минаре изнад црних кућа. Рак. Млечани пргуредише тврђавску црквицу, минарет поста звоником. Божић. м&нати, -Зм несррш. покр. в. минирати. В лр. уз гл. им. минање. минац, -нца м заст. врста новца, дукат. — Платио [је] десет жутих минаца. Ранк. мВнаџија м заст. в. минер. — Пође да види рашта се утјешила једна мина што су минаџије укопали у станцу камену. Љуб. м&ндер м тур. покр. а. сламњача, душек, шиљте које се простире по дивану. — У врху собе сећија са сламнатим миндером. О-А. 6. миндерлук (а). — Около по одаји гружили се уза стијене дугачки миндери. Огр. миндбрлук м тур. покр. а. диван, софа, канабе. — Кадија сеђаше на своме миндерлуку с дугим трешњевим чибуком. Вес. б. платно које се употребљава за миндер. Шкаљ. миндбрлучнћ м дем. од миндер(лук). — Испод икона уз дувар стоји мали миндерлучић, застрт шареницама. Глиш. м&ндрос м у изразу: у з е т и к о г а на миндрос подр. узети на строг испит; детаљно протрести, испитати. — Остави лепо мене, па узео њега на миндрос. Те ти он, бога ми, држ-не дај! што рекли. Једва изнео читаву кожу. Срем. м&нђуша ж (обично у мн.) тур. накит који се носи на ушима. — Вазда су јој висиле у ушима дуге златне минђуше. Шен. мДнђушица ж 1. дем. од минђуша. 2. бот. биљка из пор. окабљака 1зоругшп 1ћаНсдтоШез. Сим. Реч. м&незенгер и м&незингер м нем. лирски љубавни песник у Немачкој 12—14. ст. мДнеј, -бја м трч. у православној цркви књига у којој су службе сшма светитељима распоређене по данима за сваки месец. мАнејски, -а, -б који се односи на минеј: ~ слова. м&нер, -1ра м фр. 1. онај који врши минирање, онај који пали мине. — Седам је минера већ погинуло прије него што им је успјело . . . смјестити у поткоп динамит. Донч. 2. војн. војник инжењерске јединице који поставља и уклања мине. — У одреду није било ни једнога минера. Чол. мин&рал, -бла м лат.-грч. неорганско чврсто или (ређе) течно, текуће тело сталног хемијског састава и одређених физичких особина. минерализација ж 1. процес разлагапа органских материја, твари које врше микроорганизми, до крајњих продуката. МЕП. 2.

процес засољавања земљишта изазван обогаћивањем подземних еода растворљивим солима. МЕП. минерализпрати, -изирам и минерализовати, -зујем сврш. и несврш. а. претворити, претварати у минерал. — Животињски организам минерализује . . . органску материју . . . извлачећи из ње потребни му хеми)ски потенцијал. Ђаја. 6. снабде(ва)ти минералним састојцима. — Овче се поље одликује врло минерализираним ријечним и подземним водама. Б 1950. минерални, -а, -о који се односи на минерал: ~ вода, ~ састав, ~ састојци. Иср. ~ в о д а лековита вода која садржи угљене киселине и неке соли; ~ уље нафта или други течни, текући угљоводоници који се добивају из природних извора фракционом дестилацијом. минералог м научник који се бави тнералогијом. минералбгија ж лат.-грч. наука која се бави проучавањем минерала, њихова састава и осталих својстава. минералошки, -а, -о који се односи на минералоге и на минералогију: ~ збирка. мвнерог&нија ж грч. наука о постанку минерала. м&нерскн, -а, -б који се односи на минере. м&нет м фр. покр. в. менует. — Почну њих двоје играти »минет«. Игњ. мнниј, -ија м лат. •= мшшјум оловни оксид који се употребљава у индустрији стакла, у грнчарству, лончарству и за израду црвене боје. минијатура ж лат. 1. нешто умањено уопште. — Герас [је] изгледао прави правцати бакалин у минијатури. Срем. 2. сличица или као слика украшен иницијал, велико почетно слово у старим рукописним књигама. 3. слика малог формата израђена на пергаменту, слоновој кости, металу итд. — Културан човјек више воли једну минијатуру него једну фреску. Крл. 4. кратка партија шаха, добивена у неколико потеза; мат-проблем са највише седам фигура на табли, плочи. — Минијатура нашег великог мајстора Боре Костића имала је лепог успеха у шаховском свету, и у шаховској литератЈри се наводи као пример. Шах 1. мЗнијатуран, -рна, -рно који се односи на минијатуре, врло мали, сићушан. — Недавно је . . . конструиран минијатурни електронски мозак. Вј. 1960. миннјатуризација ж уситњавање, прављење (чега) одвећ еитним, минијатурним. — Влакна ће бити од драгоцене користи у

МИНИЈАТУРИСТ(А) — МИНОПОЛАГАЧ садашњем периоду опште миниЈатуризације и владавине сићушног у техници. Пол. 1953. минијатурист(а) м уметник који ради минијатуре. минијатур&стичкн, -а, -б који 'се односи на минијатуристе: минијатуристичке стилизације. мннијатурно прил. на минијатуран начин, као у минијатури. — Све је било минијатурно ситно. Кол. мнпијум м лат. = миниј. мЗнимапан, -лна, -лно лат. најмањи могући, најситнији, најнезнатнији; најнеопходнији, најпотребнији; супр. максималан. — Вук [је] жслео да се уклони и она минимална разлика међу језиком наших књижевника. Бел. Ти . . . прелазиш . . . границу најминималније пристојности. Крл. Изр. минимални термометар термометар који бележи најниже температуре ваздуха, зрака. минималист(а) м а. онај који се у политичком програму задовољава најмањим. — Тако је на примјер писао сам национални »минималист« . . . Старчевић још г. 1868. КР 1924. 6. ист. присталиџа есера {стџ1јалиста револуционара) који су у царској Русији били за минимални (народњачки) програм. мВнимум м лат. најнижа граница нечега, најманм степен неке променљиве величине, најмања могућа количина; најмања вредност; супр. максимум.

375

итд. б. скуп свих министара који сачињавају владу, влада; зграда у којој је смештена таква установа. министеријал&зам, -зма м ист. опортунистичка струјау западноевропским социјалистичким партијама на крају 19. и на почетку 20. ст. која оправдава учешће социјалиста у буржоаским владама. мВнистеријални, -а, -о заст. који ради, који је запослен у министарству. — Приповиједао [је] да му је син Арпад намјештен у Пешти као министеријални перовођа. Ђал. мин&странт м лат. онај који (код католика) послужује свештеника за време мисе, службе (рбично дечак). — Мали [су] министранти . . . махали сребром кадионица и носили . . . балдахине и црквене заставе. Крл. мин&странтски, -3, -5 који се односц на мишстранте: ~ звонце, ~ одело. министрација ж вршење дужности министранта. — Три си године у звонарији и још не знаш министрацију! Пав. министриран»е с гл. им. од министрирати. министрбрати, -Астрирам несврш. послуживати свештеника за време мисе. — Мали Ханс је лудовао за црквом. Често је министрирао. Сек. мбнистров, -а, -о који припада министру.

м&нистрова&е с гл. им. од министровати. м&нистровати, -струјем несврш. 1. врмин&рање с гл. им. од минирати. шити дужност министра, бити министар. минирати, минирам сврш. и несврш. — Кратко време [је] министровао . . . Свеа. поставити, постављати мине; разби(ја)ти, га је шест дана био министар. Срем. Госуништити, уништавати. — фиг. Пошто је подо министри, да ви имате само грам минирала ткиво, најавила је свечано отворе- пјесничке фантазије, увјерен сам да не ње првој каверни. Божић. 6. фиг. подри(ва)- бисте министровали! Крл. 2. в. министрити темеље чегау подметнути, подметати рати. — Са Шимеком министровах ујаку. замке, потајно и лукаво радити против кога Матош. или чега. — Праскавим речима минирани м&нистровица ж в. министарка. [су] читави духовни светови у темељима. Андр. И. Забио [је себи] у главу да треба минобацач, -4ча м војн. ватрено оружје 1 да се минира лијево и десно. Крл. за избацивање мина (5). минобацачки, -а, -о који се односи на м&нистар, -тра м лат. највииш државни службеник који стоји на челу неког ресора, минобацаче: ~ одељење. једне гране државне управе. минод&тектор м војн. справа за откривање, проналажење мина1 (1а). м&вистарка ж а. мшшстрова жена. минолбвац, -вца м војн. ратни брод б. женска особа министар. етремљен нарочитим справама за откривање м&нистарски, -а, -б који се односи на и уништавање мина иа мору и рекама. министре: ~ савет, ~ веће. миноносац, -сца м војн. ратни брод министарство с а. одсек врховне дркоји носи мине или оруђа из којих се минира. жавне администрације који је под управом минополагач, -ача м војн. ратни брод једног министра: ~ просветвЈ ~ унутрашњих послова, ~ спољних, вањских послова за полагање морских мхша. БЛЗ. ' •

376

МИНОРАТ — МИО

минбрат, -ата м лат. право првенства млађег (најмлађег) члана породице у наслеђивању. минбрит, -ита м лат. припадник фрањееачког реда мале браће. минорАтет, -ета м лат. мањина, мањи број (најчешће о гласовима приликом избора); супр. мајоритет. минорбтетни, -а, -б који се односи на миноритет. минбритски, -а, -б који се односи на минорите: — црква. м&нбрка ж врста кокошке пореклом из Шпаније, одлична носиља. МЕП. минотаур м грч. мит. чудовиште {у грчкој митологији), пола човек — пола бик. минскн и мбнски, -5, -б који се односи на мине: ~ експлозија. Изр. ~ поље војн. земљишни простор по коме су постављене мине. м&нтан, -ана м тур. покр. врста горње мушке и женске одеће с дугим уским рукавима. — Минтан и кошуља били су му дубоко исечени око врата. Андр. И. минуенд м лат. мат. број од којега се одбија, умањеник. мбнулост, -осхи ж заст. оно што је прошло, прошлост. — Кад се човјек напије, заборави сву минулост и преобрази се посве. Шен. мАнћун, -уна м зоол. в. бргљун. Деан. Рј. мбнус лат. 1. прил. мањс; супр. плус. 2. (у именичкој служби) м а. мат. и физ. знак (—) за одузимање; ознака негативних бројева и негативних величина. б. недостатак, празнина, негативност. — Она је држала да је то . . . велики минус у друштвености, али зато велики плус у човјечности. Бег. минускула ж (обично мн.) лат.; супр. мајускула 1. мало слово. 2. палеогр. назив за неке типове старог писма. минускулни, -а, -о који се односи на минускуле: ~ писмо. м&нут, -ута м и миж^та ж лат. 1. а. мера за време: шездесети део часа, сата. б. мера за угао, кут (лук): шездесети део степена, ступња. 2. фиг. веома кратко време, часак, тренутак. — Сцена, која ме је узрујала до невероватности, догодила се у минути. Петр. В. мннути, минбм сврш. 1. а. проћи (поред, покрај кога или чега, кроз кога или кроза шта). — Покадшто мине крај ватре коњаник. Шен. Нема баш никога познатог да мине. Стан. Кроз срце јој срећа мину. Радич. 6. проћи, протећи (р времену). — Подне минуло. Наз. в. свршити се, преста-

ти. — Мислили смо да престојимо под дрвећем док киша не дшне. Чол. Вечера већ давно минула, а он и не мисли да се миче. Леск. Ј. г. ишчезнути, нестати. — Сјећање на мајку минуло је3 и туга нагло ишчиљела. Ћоп. д. отићи, уклонити се, удаљити се. — Јана мину у поље Косово, Јован пође да тражи крзнике. НП Вук. Сви поштени људи желе да им само мине с вида. Хар. ђ . остаеити, напустити. — Минимо то сунце које не видимо. Кур. Снаго, што даље ме крећеш, да л' минути ти ћеш ме икада? Наз. 2. мимоићи, промашити. — Минуло је мене свако добро кад сам ја тебе узео. Н. прип. Вук. 3. умаћи, избећи. — И ти турске не дшнуо руке. НП Вук. ~ се уз. повр. мимоићи се, укрстити се. — Ако се случајно баш и сретнуЈ не поздраве се . . . Мину се као туђи. Каш. Он је заокренуо бријегом, а ви ваљда овуда ливадом? — Јао! Најпослије смо се крижали, па ћемо се још минути. Ђал. мннутић м дем. од минут. м&иутни, -3, -б који се односи на минуте: ~ казаљка. мин^ће с гл. им. од минути (се). мбнуциозан, -зна, -зно лат. који иде до танчина, до ситница; до крајности тачан, исцргшн, савестан, педантан. — [Приповедач] пође у минуциозну обраду најмање ситнице. Михиз. Она је почела губити вољу за тоалету, за онај минуциозни поредак у кући. Коз. И. мЗвуциозно прил. на минуциозан начин, исцрпно, брижљиео, педантно: —' израђена чипка. мивуцибзност, -ости ж особина онога који је минуциозан, тачност, брижљиеост, педантност. — [Управник логора] је спроводио процедуру насилничке смрти . . . готово сулудом минуциозношћу. Вучо. мбнцаћ, -аћа м заст. в. минац. — Читав дукат [владика] даде манастиру, баш минцаћ у тас3 трак! Лаз. Л. м и њ а ж а ж покр. в. менажа. — Ама бар сам по трипут дневно долазио с порцијом по мињажу. Вин. МШБОН, -бна м фр. 1. врста ситних колача. 2. миљеник, љубимац. мЗо, мила и мила, мило и мило (одр. МАЛИЈ -а, -6; кодш. милији, -б, -е) 1. који се еоли, драг Џ—3). — Гледам с једног брда нашу колону5 једву од најмилијих слика у овом нашем рату. Дед. В. Сваким је даном звук њезина гласа Рибаревим ушима био све то лшлији. Креш. 2. пријатан, угодан, љубак: — осмех. — У шуми

МИОБРАТСКИ — МИР 1 сједе [цврчци] и милим оглашују нам се гласом. М-И. Изр. до миле в о љ е , по милој вољи (што ч и н и т и ) докле се хоће, жели> иди (пођи) с милим богом остави ме на миру; коме је г л а в а мила, коме је ж и в о т мио ко хоће да остане жив; миле к р в и благе, тихе нарави. — Он, премда војник, нит' је био спретан нит' умјетан, али се казивао медене ријечи и миле крви. Буд.; мили и д р а г и рођаци, својта; пријатељи. — Пошта ти је ненадокнадива посредница са свима твојим милим и драгима. Рад. Стј.; мило за драго ( в р а т и т и , в р а ћ а т и ) в. уз драг (џзр.); ни од мила баш ништа, нимало: — Нема воћке (на дрвету) ни од мила. Вук Рј.

377

провлаче се веома танка влаканца (миофибрили). НЧ. мЗоцен м грч. геол. једна од геолошких формација у терцијару. мвоценски, -а, -б који се односи на миоцен. мипавица ж заст. врста дечје игре, пипашца. Вук Рј.

мир 1 , мира м 1. правн. стање без рата, мирни односи међу државама и народима; супр. рат. 2. а. стање без ремећења јавног реда; супр. нерсд. — Пришао је неки полицајац и опоменуо га да не ремети ред и мир. Андр. И. Код пореза дакле није главно заштита јавнога мира и реда. Рад. Стј. б. стпање без свађе, гложења, слога. — Ја мЗобратски прил. ков. мило, љубазно сам . . . такође имао удела у разоравању као браћа, братски. — Дај да се . . . опет ваше среће, вашег домаћег мира. Ком. једном миобратски разглаголамо код врча Ето то ти је мутило мир у два села. Мул. добра вина. Дук. в. сгпање без буке, галаме, пшшина. — У мЗозвучан, -чна, -чно песн. в. мило- миру велике куће чује се како свећа пуцзвучан. — Још кумрија и булбула миозвучкара. Ћос. Б. 3. а. одмор од посла. — Ти ви пој. Баш. си, као и ја . . . сањао о добром, заслужемиокардит, -ита, миокардбтис и мионом миру. Рак. б. стање без узбуђења, дукард&тис м грч. мсд. запаљење срчаног ми- шеена равнотежа, спокојство. — Та мисао шића туосагсЈша. унесе мир у његову немирну душу. Крапч. Стј. Та женидба . . . везала [га је] заувек, миолбгија ж грч. анат. наука о миодузевши му мир и спокојство. Андр. И. шићима. 4. заст. пензија, мировина. — Одлучио је м&ољача в. михољача. чекати док постане мајор, па ће онда у мДом, -бма м грч. мед. врста бенигног, мир. Том. 5. (у служби узвика) тишина\ доброћудног тумора. без галаме! — Деца се заваде, а он тек викмЗомир м 1. угодан, пријатан мирис. не: »МирЈ децо!« и она се стишају. Дом. — А кроз алем виђао сам дугу, с ње се Госпођица [професор] показала [се] на вралио нежан миомир. Змај. Не осјетих више тима. Викнула [је] гласно: »Мир«, иако су тог слатког миомира. Матош. 2. (у атридеца била мирна. Макс. бутској служби) миомиран. — Очицама Изр. в е ч н и ~ смрт; г р а н ч и ц а мира црним по лијехи [цура] бира гдје ће да в. уз гранчица (изр.~); з а к љ у ч и т и (склоузбере цвијета миомира. Вел. пити, у т в р д и т и , углавитИа н а п р а в и миомиран, -рна, -рно песн. који лепо, ти, учинити) ~ споразумети се о престанку рата; из чиста мира ( у ч и н и т и пријатно мирише. — Варошке су према што) без икакеог оправданог разлога; ~ онима са села као . . . оно без мириса дућанско цвеће према миомирном . . . при- божји рлг. божићни поздрав код праеославних праћен љубљењем; ~ пепелу њ е г о в у родном цвећу из баште. Срем. Пухао је издалека вјетрић тих и миомиран. Наз. (нека му је ~ д у ш и , п о ч и в а о у миру) рлг. и етн. последњи поздрав умрломе; на мВомирис м ков. в. миомир (1). — миру (с миром, у миру миром) не Поче . . . упијати у се дшомирис пољскога узнемиравајући никога, мирно; 3 не да ђ а в о цвијећа. Јурк. ( в р а г ) мира (коме) не може да мирује, мЗомирисан, -Сна, -сно в. миомиран. тражи свађу; не дати мира коме стал— Нела [се] . . . пере миомирисном хлад- но узнешравати кога; нема мира д о к ном водом. Ђал. . .. не може се смирити док не уради нешто; мвбпија ж грч. мед. кратковидост. не дати мира узнемиравати; н и г д е да нађе мира јако је узнемирен; не може да миДпичан, -чна, -чно краткоеид. — се стиша, да постигне душевни мир; оруАнгиквар . . . намјести очале . . . пред свож а н и ~ мир уз одржавање војне силе, спремје миопичне очи. Бег. ности за рат; о с т а в и т и , пустити на миоф&брил, -ила м (обично мн.) грч. миру не узнемиравати, не дирати; п о в у ћ и врло танко влаканце у ћелијама, станицама се у ~<, поћи у ~ отићи у пензију, миоргсашзма. — Уздуж иитоплазме влакна ровину, п о п у ш и т и л у л у мира, попи-

378

М И Р ' — М И Р И Ј А "«

ти чашу мира измирити се; ставити у миралај, -аја м тур. војн. заст. пуков<~ пензионисати, умировити. ник. — Прије десет година [Вели-паша] је мир% мира м цсл. арх. свет. — Ти био премјештен у Босну, као миралај у Бијељини. Андр. И. који си развија прашину . . . и назва је твојим мировима . . . уклон' од ње [Црне миралајски, -3, -б који се односи на Горе] муње и громове. Њег. По мору и миралаје: — чин. по суху, на коњу и корабљу . . . многе миран, -рна, -рно (одр. мирни, -а, -5) сам стране мира кб мудри Улис прешб. 1. који не нарушава мир, који је без рата: Митр. ~ доба, мирна времена, решавати питања м и р 2 , мира м тал. покр. заст. зид, зимирним путем. 2. а. који не ремети јавни дина. — Град опасују стародавни мири. ред и мир, који је мирољубив: ~ грађанин. В 1885. — Трговци и остали мирни Турци могу мир*, мира и мВр м покр. мирис. — и даље у Србији становати. Нов. б. који се не свађа, који воли слогу, гговучен, тих. — Кад сам био на твом гробу, замириса мир Морао је притегнути каиш само да га до босиљка. Змај. Озари ме миром трава. Шег. мЗра ж мирисава маст која се добива вечере суздржи мирна. Перк. в . остављен ча миру, неузнемираван; којије еан опасности, из арапске мрче. — Ходи, краљу, без тамјана, без мире и круне. Наз. Т о . . . тако Зезбедан, сигуран. — Ни у својој властитој утроби нијесам миран. П 1939. Кад си мирише старинском . . . словенском миром. само миран остб од зверади. Змај. 3. а. Богдан. тих, нечујан; непокретан. — Врт заклоњен м&ра м и ж онај који се претвара, пра. . . мирним, шапатљивим јабланима. Мави да је миран. — Испод мире девет (тј. тош. По њему [Копернику] Земл>а се ђавола) вире. Вук Рј. налази у центруму света, мирна и непомирабелка ж бот. агр. врста шливе. Тод. мична. Петрон. б. који показује душевну мјкраж, -ажа м и м и р а ж а ж фр. уравнотеженост, мирну савест, спокојан. — оптичка варка, фатаморгана; фиг. обмана, Смсо [га је] својим мирним погледом. Нех. С наше стране ми можемо бити мирни, јер варка, опсена. миражџија м тур. = мирашчија а. нисмо ништа допринели срозавању револуционарне теорије. Пиј. баштиник, насмдник. Прав. 5. покр. муж Изр. (па, и) ~ Б а ч к а (Босна, кракоји дође жени у кућу и на имање. — Чојина) стварјеу реду. — Али, на то се можеш века који дође жени у кућу и на имање зову овде . . . различито: припуз, уљез, начинити глув, па мирна Бачка! Чипл. Рачун је сад чист, и мирна Босна! Том. миражџија. Рј. А. Да МИЈ брате, пошаљемо тај новац ком м и р а ж џ и к а ж = миразача и мираш- треба, па мирна крајина. Дом.; мирне чика девојка, жена с миразом. душе в. уз душа (џзр.); мирне савести м&раз, -аза м тур. а. имовина коју жена в. уз савест (изр.). доноси мужу од својих родитеља. б. наслеђе, мирашче, -ета с дем. од мираз; исп. баштина. — фиг. Доноси [нам] у мираз мирашчић. — Ћерка чивовника . . . има име однеговано раније. Дав. десетак хиљада мирашчета. Дом. миразача ж = миражџика. Прав. мирашчија м = миражџија. Вук Рј. мнразл&јанка ж необ. в. миражџика. м и р а ш ч и к а ж = миражџика. ••— Видите, слатка сестро, од тих миразлијанака наша деца ни да главе дигну. Шапч. м и р а ш ч и ћ м дем. од мираз. — Добро мДразнн, -§, -б који се односи на мираз: би му дошао тај мирашчић. Кол. г~> накит. мирбожаше и мирббжаше с гл. им. миразуша ж «. шражџика. — Опази- од мирбожати се. ла [је] трчање свога брата око ове . . . мим&рбожати се, м и р б б ж а т и се, -бм разуше. Сим. се и мДрбожити се, -им се сврш. и несврш. љубити се на Божић говорећи једно мирак, мирка м индив. дем. и хшг. од мир1. — Славан то [застава] беше српски другом: мир божји!. — Бојао се . . . да се не би морао, по обичају, мирбожити с њиме. лепирак, и српског врта заиошљив мирак. Ћор. Кост. Л. мбреше с гл. им. од мирити (се). миракл м фр. в. миракул. мирнја ж тур. 1. заст. порез, данак. — миракул м лат. 1. (обично мн.) врста средњоеекоене црквене драме. 2. чудна стеар, Ништа ми није . . . било жалије нег' кад ћаћина кулаша мунташе за мирију. Коч. чудан догађај, чудо. — Бискуп му забраии правити миракуле, а кад се није покорио, 2. земља, земљишна некретнина; држава. дигне га са жупе. Шимун. •. , <- • » — Најзад је нађох. Случајно. У широкој

1

МИРИЈАДА ~ МИРИТИ СЕ

379

мирији дичних ми отаца. Бијаше на сајму. — Ллпа је мгрисала божанским мирисом. Матош. Вес. Јетко мирише оштра и ријетка трава. Донч. 2. фиг. (обично с предл.: на, по) миријада ж грч. врло велики број, небројено мноштво. — Цвркут птица и зујање личити на (нешто), изгледати као; подсећати на (нешто). — Држање тога демократе миријада летших кукаца испуњава ваздух. мирише по диктатури. Матош. Све ми је Мил. В. то М1 рисало на провокацију. Чол. 3. чулом мЗријаметар и мЗрнјаметар, -тра м грч. десет хиљада, тисућа метара, десет мириса примати, осећати мирис, удисати мирис. — Мирише још неразвијену ружу. километара. Јакш. Ђ. 4. фиг. а. свиђати се, допадати се. м&рина ж аугм. од мир*. — Црвене — Не мкрише му ни мотика ни плуг. Ков. А. кошуље јуришају о мирину, а руше је, б. марити, еолети. — Ни њега Малиша не отварају силом отвор. Наз. мкрише. Ком. Њега и сами Чеси баш наромВрис м 1. осећај, надражај изазван чито не миришу. Сим. 5. необ. чинити деловањем (преко ваздуха, зрака) на чуло, мирисним. — Цвет један . . . ми још мирише осетило (у носу), које је способно да тај на- груди. Бој. дражај прими и разликује: пријатан ~ , Изр. ~ барут учествовати, суделовагпи непријатан ~ , ~ цвећа, ~ јела, омамљив урату; ~ на барут (и дијал. ~ по бару~ . — фиг. Мирис тугс видик ми отима. ту) «. уз барут (изр.); ~ на млско бити Дис. 2. течност, текућина која пријатно сувшие млад; м и р и ш е на к о љ и в о , таммирише (најчешће као козметичко средстео), јан, гробље (и дијал. мирише по кољипарфем: — Протро је лице мирисом и учи- ву, тамјануа гробљу) ускоро ће умрети; нио неколико гимнастичких покрета. ни л у к јео ни лук(ом) мирисао в. уз Андр. И. 3. фиг. оно што буди сећања, асо- лук (изр.); ни(ти) смрди ни(ти) м и р и ш е цијацијс на нешто, дах нечега. — [Пјесник] пеј. не види се шта је, за шта је, неодређен је пун мириса вјечности. Матош. Савре- јв, ни тамо ни овамо. меницима [се] ова драма свиђала због мириса мврпсвица ж необ. радња у којој ее старине. КН 1956. продају мириси, парфимерија. Бен. Рј. Изр. осетити ~ барута в. омирисапш мнрнснути, мириснбм сврш. омирибарут (уз барут, изр.). сати, осетити. — Три године дана рата мврисав и мир&сав, -а, -о -= мирисан [нису] мириснули шуме. Зог. који испушта из себе мирис; који пријатно мирбтати, -ам несврш. покр. радити, мирише. — [Парфеми] су струјали . . . из пословати. — По свему ћеш видети да тамо мирисавих тоалета госпођа. Цар Б. Седела мирита умешна рука. Вес. је . . . под ниским, мирисавим багремом. Нуш. м&рвтељ м човек који мири. — На ту помисао пробудио му се у духш свијетао мирДсавка ж 1. ана која је мирисава (обично о воћу), која миршие: ~ јабука, ~ анђео миритељ. Ноеак. мАритељица и мирит^љнца ж она крушка, ~ дуња, — грожђе. — Нађох је . . . преобличену из принцезе у селлнку... која мири. — Уз овс миритељице и тјешииз мирисавке у смрдљивку. Вел. 2. бот. лице мисли салијеташе га сијасет пригобиљка из пор. трава Апгћохатћит ос1овора. В /555. г а т т . Терм. 3. 3. необ. «. мирис (2). — Он м&ритељни, -5, -б који се односи на пише зачарани рај . . . гдје су птице миримиритеље; који мири, стишава. — Твојом савком пошкропл>ене. В 1885. ћуди благом миритељном помирит ћеш мир&савост, -ости ж особина онога који браћу расрђену. Прер. је мирисав, онога штпо је мирисаво. мирити 1 , мирим несврш. 1. а. чинити, мир&саље с индив. мирис. — Преко посредовати да се затђене стране сложе. — леје мирисаље веје, под мирисом полегла То је срамота — комшије па се кољсте . . . је трава. Кост. Л. поче Стеван да их мири. Глиш. Старац мЗрисан, -сна, -сно — мирисав. — ме слао да мирим и сједињујем. Л-К. б. чинити да неко буде миран, утишавати, На гласу су били арапски сирупи . . . мирисетишавати. — Антица . . . доји своје чедо, ва ул>а. Пов. 2. Јесењи мирисни ветрић мири га и успављује. Ћип. 2. доеодити у хлађаше му врело чело. Вес. еагласност, навикавати на нешто. — Рат мир&сање с гл. им. од мириеати. и револуција . . . мире људе с опасношћу. мир&сар, -Зра м ков. човек к<уи прави Прод. 3. утољавати, ублажаеати. — Миреили продаје мирисе. — Потрошите . . . шест ћи глад, Јанко би радо вамирио и своју стотина код берберина и мирисара. Јов. Ј. испитљивост. Мат. ~ се 1. уз. повр. прекидати заваду, мир&сата, миришбм несврш. 1. издавати, одавати из себе мирие (обично пријатан). враћати ее миртм односима. — Мире се,

380

МИРИТИ« — МИРОВНИ Д

рукују се . . . љубе и праштају. Ад. Долазе му старци и мире се. Вел. 2. фиг. навикаеати се, примати неку ствар као обичну. — Миримо се са стварношћу. Божић. Отац се тешко мирио и са самом мишљу да му је кћерка сеоска учигељица. Ћос. Б. 3. постајати миран, стишавати се, умиривати се. — »Ах, боже м о ј . . . Зашто није овдје!«Мирила се на часак. Крањч. С. Тако с' моја мирила љутина и прва се враћала тишина. Радич. мирити 2 , -им несврш. песн. в. мирисати. — Ветрић пири, липа мири кб и пре. Радич. Цијели гај се буди, шумори и мири као смиљ. Наз. мврвшљав и миришљив, -а, -о мирисан, мирисав. — Добићеш . . . и један миришљав сапун. Сек. Кроз бусење миришљавог смиља сићи [ћемо] на маховину. Фран. мврјанвн м (мн. мАрјани) мирски човек, световњак. — Оно мало мирјана . . . губи се у великом броју калуђера. БВ 1909. мврјанка ж женска особа мирјанин. Р-К Реч. м&рјавскВ, -9, -б који се односи на мирјане:

ратни: ~ индустриЈаЈ ~ привреда5 — живот, ~ инвалид. мирнбст, -ости ж «. мирноћа. Вук Рј. мирнбћа ж а. особина, стање онога који је миран; душевни мир, спокојство. — Он [во] узор мирноће, вукао је јарам без тужбе и злоће. Стан. Видећи чаше . . . опет задоби мирноћу. Креш. б. стање мировања, тишина; непомичност. — Кобна )' то мирноћа . . . то У она тишина која муњу прати. Змај. Најважније је . . . да стријелац . . . постигне мирноћу читавог тијела. Стр. мирдоћудан, -дна, -дно који је мирне ћуди, нараеи. — Мирноћудни културни радници, као што су професори . . . Шим. С.

мирнути, мирнем сврш. песн. замирисати. — Снажно је мирнуло цвијеће. Крањч. С. мирњачина м =-= мирничина. — Бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му . . . могла карати до миле воље. Мат. Дође у собу слуга, окошта мирњачина. Матош. мвро с грч. цркв. мирисно, освећено уље у православној цркви. — Изнад икове ~ лице. мирковача ж покр. врста лозе и грожђе . . . стајала је чашица са миром. Чипл. мЗрован, -вна, -вно заст. миран. — од ње. Вук Рј. Он им каза да је извањски положај мирован. мВрлис и мВрлух м покр. е. мирис; Старч. исп. мирух. — Дај да пијем мирлух мир&вање с гл. им. од мировати. твоје косе. Крл. мирбвати, мирујем несврш. 1. а. бити мирничак, -чка м в. мирничина. — миран, бити на миру; живети у миру, не Дијете је канда, некакав мирничак, навикао ратоеати. — Марица је била од оних на сваку невољу. Пол. 1960. мврввчвна м = мирњачина миран, девојака крај којих се не може мировати. Петр. В. Ево нам наше собице и наших тих човек. кревета. Ту ћемо мировати, а деца нека мврво прил. 1. на миран начин, без раде. Вес. 6. бити неактиван. — А комунисти свађе; не правећи неред и буку; не покрећући не мирују. Донч. 2. а. не кретати се. — се. — Бег Златаревић . . . се договори да се Човјек је човјек и крв не мирује. Марј. М. обје чете за мејдана мирно владају. Том. Њене руке сада су модре од зиме, али не Она [је] стајала мирно као колац. Ни мрд- мирују. Андр. И. б. налазити се, стајати. вула није. Вес. 2. без сметњи, неометано. — После их чува заједно са новцем у каци — Телемах мирно управља добром. М-И. пуној пшенице што мирује у соби до магазе. Могу мирно да спавам. Вучо. 3. фиг. чисте Ћос. Д. саеести, спокојно. — Реците . . . да је сада мирбвнна и мДровина ж 1. пензија. . . . задовољан и може мирно да умре. СКГ — Зашто да ми се даје мировина кад могу 1937. 4. (мирнб) војн. команда војнику и још служити? Ђал. 2. мировање, тишина. војницима да стану непомично, да заузму — Ту је све сама тишина, мировина. Шов. став мирно. мирноврбменски, -а, -б в. мирнодопски. — Ратовати значи прије свега бити . . . без свих оних изума који представљају . . . мирновременска протукишна стања. Крл. мнрнбдобан, -бна, -бно миран, без рата. — Тај народ никада сам, никада мирнодобан, мало самосталан, мало господар. КН 1958. мирнбдопскб, -3, -б који припада мирном добу, мирном, ванратном времену; супр.

мирбвиница и м&ровиница ж дем. и хип. од мировиш. — Жунац је осигурао приличну мировиницу. Мих. мврбвввски и мнровинскп, -а, -б који се односи на мировину: <—< фонд. мирбвва ж покр. измирење, помирење. Вук Рј. мвровнв и мнровни, -3, -б који се односи на мир и на помирење: ~ конференција, ~ уговор. — Помиримо се испиј

МИРОВНИЦА — МИРОТВОРСТВО

381

мир&носан, -сна, -сно који доноси мир. — Кућа би дакле могла бити симбол ових мироносних дана. Матош. мнрбносати, -ношем сврш. цркв. в. миропомазати. — Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду. Јакш. Ђ. миронбсац, -сца м доносилац мира. — мирбдија ж грч. = мирођија а. бот. А пред свима на челу ступао чврсто жупник мирисна биљка из пор. штитара која се мироносац. Дук. употребљава као зачин, копар Апегћшп 8гауео1епз. б. зачин уопште. — фиг. Примирбносица ж рлг. једна од жена које сипљете којекаквих естетичких миродија, су носиле миро на Христов гроб. — Музички притегнете туђе идеје. Ков. А. је сложио само текст оне сликовите легенде Изр. бити ~ у чему мешати се у . . . о женама мироносицама. Коњое. што} бити у свакој чорби <~> мешати мирбносница ж 1. жена која доноси мир. се у свашта. — Куд је тек твој један поглед пао, миромиродијар, -ара м заст. трговац мироноснице, утјешнице бајна! Хар. 2. в. миродијама; бакалин. — То су . . . три властеносица. — Уозбиљи се као мироносница. линска чиновника, порезник, миродијар, Ћор. трговац. Том. миро&а м «. мирничина. — Вук, прозван мирДдијски, -а, -б који се односи на бљедоликим мироњом, никада се није тукао. миродију: ~ мирис. Мих. мирбђија ж = миродија. миропбмазаник, -а и мнропомазамирдђијски, -а, -о који се односи на ник, -ика м цркв. онај којије помазан миром мирођију. (рбично о владару, монарху). мброзов м ков. позивање на мир, пгрубии миропомазање с гл. им. од миропознак за позив на починак, повечерје. — Када мазати. се стражмештар није на мирозов вратио у миропбмазати, -ажем сврш. помазапм војарну, доби осам дана . . . затвора. В 1885. миром. — Зар га [Наполеона] није сам папа мирбков м онај који кује, гради мир, миропомазао? Јов. Ј. који мири друге. Вук Рј. миропомазивати, -азујем несврш. и уч. мироломан, -мна, -мно који крши, гази према миропомазати. мир. Деан. Рј. м&росати, -ошем сврш. в. миропомамирољубац, -упца м онај који воли мир, зати. — Чисто ми је лакше онај дан . . . љубишељ мира. — Заподјела се љута прекад ме свештеник мироше. Шапч. пирка . . . између . . . активиста и конмирбта ж нар. в. мирноћа. — Нема зервативних мирољубаца и миротвораца. љета што Ђурђева данка, ни мироте што Шим. С. невјесте младе. НП Вук. мирољубив, -а, -о који воли, који хоће мирбтвор м покр. в. миротворац. — мир. — Мгрољубив берберски асистент Поп Радо Андровић . . . и Мирчета Никлан није смео запевати. Срем. Данас се ОУН . . . оба мудра, говорџије и миротвори. Љуб. сматра широм организацијом мирољубивог миротвбран, -рна, -рно који се труди и напредног човјечанства. ОГ. око стеарања и очувања мира, који воли Мирољубивац, -Гшца м в. мирољубац. мир, мирољубив. — Хтио [је] да докаже како — Зазирати од борбе? Ал' нек се сјете је нова власт миротворна. Риб. тзв. мирољубивци да су се чак и анђели једном борили на небу. Наз. миротворац, -рца м онај који теори мир, који мири, миритељ. — Држала се [у мирољубиво прил. на мирољубив наБоки] крвна освета, а судије при умиру нин, мирно; тихо. — Мирољубиво жуборка звали су се »добри људи«, у јужној Боки разговор младежи. Ћоп. миротворци. Цвиј. мирољубивост, -ости ж особина онога мирбтворачки, -а, -б миротворан. — који је мирољубив; љубав према миру. Британска политика [је] нешто попустила мирољубитељ м мирољубац. Р-К Реч. у својим миротворачким напорима. Б 1957. мирбљубље с в. мирољубивост. Р-К миротворнбст, -ости ж и миротворРеч. ство с особина, својство онога који је миротворан, мирољубивост. — Толстој . . . га мирбвос, -а, -о в. мироносан. — А све је научио миротворности. Крл. Жеља [је] су то знали кмети, па зато их и дочекивали да се предњачи у миротворству. КН 1955. као своје мироносе анђеле. Торд. . . . ову чашу мировву на моје здравље. Шен. м&рбвница ж покр. мирење, измирење. — А хоће л' бити доста народа [на сабору]? — Цео Јадар и Рађевина, а биће их и из Мачве ради мировнице. М 1867.

382

МИРОТОЧАН — МИСАОН

мирбточан, -чна, -чно в. мироточив. — А бабе преокренуле на своју руку: да је тобож прилика [икона] мироточна. Љуб. миротбчив, -а, -о рлг. који испушта из себе миро. — Душо, жено, љубави мироточива и смирена! Матош. мАрски, -5, -б а. световни, лаички (за разлику од духовног, црквеног). — Ствар је дошла и пред мирске и пред црквене власти. Петр. В. 6. који не спада у монахе, калуђере, који није замонашен, заређен: ~ свештенство. м б р т а ж грч. бот. зимзелена украсна биљка из пор. мрча са сипгним мирисним белим цветоеима МугШз 11аПса. Терм. 3. миртин, -а, -о који припада мирпш, којије од мирте: ~ цвет, ~ венац. м&руља м покр. в. мирничина. — Он може да буде увијек будан и одморен. У њему је, кажу, вражји врж и божја мируља. Божић. мврух м в. мирис; исп. мирлис, мирлух. — Јер ружица не губи мируха. Март. мируцати, мируцам несврш. шаљ. дем. умирати, полако, постепено умирати, с времена на време, ретко умирати. — Неко [је] запитао попа: мру ли људи, а он одговорио: »мируцају«. Н. прип. Вук. мнрха ж в. мпра. — Њезин [дјевојчин] траг мирисао је тамјаном и мирхом. Крањч. С. мВс ж иепром. енгл. 1. госпођица. 2. девојка која је на конкурсу проглашена за прву лепотицу. мЗса ж лат. служба божја, богослужење у католичкој цркви. Изр. в е л и к а ~ свечана миса коју служи више свештеника; мала ~ миса коју служи само један свештеник; млада ~ преа миса коју чита сеештеник тек рукоположен; м р т в а ч к а , црна ~ миса која се чита за мртве. мЗсавка ж покр. = мисарица празнична кошуља у којој се иде на мису. — Рухо добивено на турском најму . . . мисавке, мисне кошуље. Павл. м&сал, -ала м лат. књига са молитвама и песмама које се читају и певају на миси. мнсалнћ и мнсалчнћ м дем. од мисал, мали мисал. мисао, мисли ж (инстр. мисли и мишљу; ген. мн. мисли) 1. духовни процес разматрања, расуђивања, анализе нечега, својствен човеку; мишљење, размишљање. — Сеже његова мисао и више полијеће она у такозване апстрактне регионе чистога ума. Перк. Питање Заврзаново трже га мало из мисли. Вес. 2. а. резултат, производ мишљења, сазнање, идеја. — У њој је већ онда . . . сазрела мисао да је отац невин.

Мих. У глави [му је] синула каква сретна мисао или какав духовит обрт. Нед. 6. претпоставка; веровање, уверење. — Али се ипак тјешио мишљу да је Млинар његов најбољи пријатељ. Креш. Он за мном, у мислима да сам га већ оштетио, докле га нисам у кукурузе заварао. Јакш. Ђ. в. убеђење, уверење, поглед, схеатање. — Ахмет је био својих мисли. Мул. Тако је коначно ускрснула слобода исказивања мисли, тј. слобода штампе. Мј. 1926. 3. намера, замисао; жеља. — Мисао о оснивању Ученог друштва код Срба родила се почетком XIX века. Милис. Није се одрекао мисли да постане богаташ. Крањч. Стј. 4. знање, познавање највиших достигнућа у науци, техници и сл.\ научна ~ , техничка~. 5. национални и политички програм, план. — [Они су] формулисали . . . југословенску мисао, тако рећи утврдили национални програм. Петр. В. 6. размишљање о тешкоћама, бриге. — Море [га] мисли ил' уморан спава. Вел. 7. памет; памћење; сећање. — У мисли [је] преметао сву ту чудну руску војну. Крањч. Стј. 8. а. предстаеа, слика. — Хоризонтална црта буди мисао одмора. Матош. б. помисао на нешто. — Он не може поднијети мисли о том да Бонапарта води послове као с једнакима — са свима владарима Европе. Крањч. Стј. Изр. дати се (завести се, з а д у п с т и се, занети се, потонути, утонути) у мисли замислити се; доћи, пасти на ~ досетити се, пасти на памет; донети одлуку, решити се на нешто; з а в е т н а ~ чврста одлука, одлука коју треба по сваку цену извршити; задња ~ рђава, непоштена

намера; измењ(ив)ати, размењ(ив)ати

мисли с ким (по)разговарати,(,про)дискутовати с ким; ~ водиља главни циљ, путоказ; план и програм; носити се мишљу

намеравати; помирити се (спријатељити се) с мишљу (с мислима) прис-

тати, одобрити нешто, не противити се (обично тешка срца)\ слободна ~ критичан, независан однос према политичким и нарочито према религиозним схватањима. мисаов и м&саон, -а, -о 1. а. КОЈИ мисли, који је способан да мисли; склон размишљању. — Сваки песник је увек и мисаон човек, и он не може да пева а да не размишља о људима и животу. Т. књ. Био [)е] миран, мисаон човјек. Шкреб. б. који изражава мисао. — Имао [)е] на лицу она) мисаони израз. Десн. 2. лог. који није везан за стварност и чулна опажања, апстрактан. — Појам је . . . представа . . . апстрактна за разлику од конкретне, мисаона за разлику од чулне. Лог. I. 3. (одр.) који се односи на мисао (који припада мисли, који потиче од мисли, који садржи мисли и сл.): ~ процес3

~

експерименат, ~ подручје, ~ израз,

МИСАОНО — МИСЛИТИ

383

мис&рача ж бот. в. бумдева Џ). — Глава му је као зрела мисирача: глатка и ћелава. Кор. м&сирбаба м мушкарац који нема длака на лицу и бради, ћоса. — Да није било Абидаге . . . питао бих вас ја би ли овај мисирбаба [Арифбег] могао . . . довршити ту ћуприју. Андр. И. мвсирка ж покр. 1. бот. в. мисирача. Рј. А. 2. зоол. а. ћурка, пура. Вук Рј. б. врста кокоши, бисерка, морка. Терм. 4. мис&рлпја ж 1. кошуља тпкана од мисирске свиле. — Кошуљица мисирлија, узводлија, кратка до пупка. Кош. 2. златан новац, дукат из Мисира. Вук Рј. мисДрлика ж мисирска свила. — Шушти свила мисирлика. Кош. мисДрњача ж мед. нар. врста очне болести, трахом. Терм. 5. мисирски, -а, -о који се односи на Мисир, египашски. мВсити, -им несврш. служити мису. — Нека миси у празној цркви. Пав. мЗск м тур. в. мошус (2). — Ширио се до њих мирис миска којим су људи намазали нове хаљине. Мул. мнслен и миспен, -а, -о мисаон. — Са мисијски, -а, -б који се односи на мисије. њиме [М. Ракићем] нешто новије и мисленије улази у . . . српску поезију. Скерл. мисиднар, -ара м лат. — мисионер а. Сваки мислени израз . . . наставл>а [се] на човек, најчешће свештено лице, чија је дуж- претходне мисаоне традиције. Ант. 1. ност да обраћа невернике и иноверцеу одређену миспено и мВслено прил. мисаоно. — веру. — Боксери су убијали странце и мисиОн мислено одваја карактерне знаке свију онаре. ОП 2. Поп-Тома и госпа Томиница постадоше прави мисионари: проповедају, упечатака који на њега дејствују. Марк. Св. уче, прете. Сек. 6. фиг. проповедник неке мДсленост и мисленост, -ости ж осоидеје, идеологије. — Овде је био [лекар] бина онога који је мислен; мисаоност. — одушевљени мисионар једне нове вере [у Међутим, још више но мисленост, белега је лечењу туберкулозе]. Макс. великога песника његова изузетна узбудљивост. Поп. Б. мисионарев, -а, -о = мисионаров и мислнлац и мЗслилац, -иоца м човек мисионеров који припада мисионару. који је обдарен способношћу да дубоко и оримисибварка ж = мисионерка женска гинално, стеаралачки мисли. — Лењин је особа мисионар. био дубок мислилац. Лог. 2. Љубиша је мисионаров, -а, -о = мисионарев. био велики мислилац. Ком. мисибнарски, -а, -о = мисионерски м&слилачкв и мислилачки, -а, -о који се односи на мисионаре: ~ рад, ~ звање, који се односи на мислиоце; који има особине ~ природа. мислиоца: ~ способност, ~ дар, ~ потреба. мисионарство с мисионарски посао, мисимислилаштво с способност мишљења; онарски позив. — Може се разумети . . . филозофија. — Француско мислилаштво оно мисионарство које је осећао Караџић негује хармонију. КН 195о. Прешао [је] на у себи целог свог века. Бел. мислилаштво. Пише своју филозофију. С 1937. мисибнер, -ера м = мисионар. мислитељ м в. мислилац. — И изван миснбнерка ж = мисионарка. субјекта-мислитеља нешто постоји. Баз. мнсионбров, -а, -о = мисионаров. мислити, -им несврш. 1. својим умом мисибнерски, -а, -б = мисионарски. стварати мисао, идеју; доносити судове, Мвспр, -ира м хебр. заст. Египат, закључке, расуђивати, закључивати. — Ту аемља на сееероистоку Африке. [се] све учило мислећи и, разуме се. да је

~ песма. 4. покр. замишљен, забринут. — Баба Јела приспије дома у први мрак, мисаона и печална. Љуб. мисаоно и мисаоно прил. на мисаон начин, у мислима, умно, промишљено. — Он изгледа увек необично замишљено ако не и мисаоно. Дав. Лица су им мисаоно напрегнута. Кол. мисаонбст и мисаоност, -ости ж особина онога који је мисаон, онога што је мисаоно. — Нема мисаоности у овом роману. Глиг. Доктор Фаустус . . . је . . . критичка мисаоност о умјетности. Шим. С. мисарица ж покр. = мисавка. Рј. А. мДсвја ж лат. 1. задатак, налог; улога (обично од већег значаја, веће важности за појединца, заједницу, народ и сл.). — Могу рећи да сам извршио мисију свога живота. Наз. Преводи имају огромну културну мисију. Сек. 2. а. дипломатско или војно изасланство са нарочитим циљем. — Двор је плаћао поклисаре и њихов је посао био . . . да буду заступници посебних политичких мисија. Нех. У Санџаку су се појавиле неке немачке војне мисије. Дед. В. б. цркв. мисионарска организација чији је циљ обраћање неверника и иновераца (најчешће у хришћанску веру).

зм

МИСЛОЂИН — МИСТИФИКОВАТИ

ту много више остајало у глави. Марк. Св. 2. (о коме, о чему, на кога, на што) имати у мислима, на уму, у памети, размишљати. — Сад је мислио о жени и о дјетету, о њихову животарењу. Коз. И. 3. сматрати, претпостављати, држати, замишљати. — Мислио сам свиснућу од жеђи* Јакш. Ђ. 4. хтети, желети. — Нека се застиде и посраме који нам зло мисле. Крањч. Стј. 5. а. намераеати. — Шта мислиш писати? Дом. Она мисли своју кћер дати у учитељску школу. Козарч. 6. (само 3. л.) бити у изгледу, изгледати. — Још и не мишљаше сванути, а старац се већ дигао. Јурк. Кад киша удари, не мисли престати. Нен. Љ. Изр. ~ своје, своју (мисао) занети се у размишљање; ~ својом г л а в о м в. уз глава (изр.); ~ туђом г л а в о м (туђим) мозгом немати самосталности у мишљењу, одлучивању, поводити се за туђим мишљењем; могу ~ јасно ми је, сасвим јасно замишљам; не може се ни ~ (на што) не долази уопште у обзир, немогућно је. ~ се размишљати, одлучивати се, решавати се, предомишљати се. — Ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено. Лаз. Л. Вазда се ти мислиш о другим људима. Креш. Изр. мисли му се покр. чини му се, изгледа му. — У памети уоквирује му се слика . . . и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа. Ћип. мислбђин, -а и мислбђин, -ина м бот. покр. в. босиљак. Вук Рј. мНсљете с заст. назив за слово »м« у црквенословенској азбуци. — Почињало се име са »мисљете«. Срем. мвсни, -а, -б који се односи на мису: ~ књига, ~ ВИНОЈ ~ рухо. мбсвик м онај који служи, чита мису, свештеник, редоеник, поп (код римокатолика). — Бискуп може . . . и словенским мисницима подијелити право вршења црквене службе на словенском језику. Водн. мбсница ж одећа католичких свештеника коју носе кад служе мису. — Оне простиру цвјетни саг . . . гологлавим свећеницима у мисном руху, с чипканим албама, наручницима, златноброкатним мисницама и наглавницама. Божић. мИснички, -а, -о који се односи на миснике: ~ дужност, ~ одело. мВсништво с дужност мисника; свештенички чин; свештенички ред, свештенство. Деан. Рј. мистер м енгл. господин. м&стериј, -ија м и м&стерија ж грч. = мистеријум 1. а. тајна, тајанственост. — Мистерији, чудеса нас окружују. Матош. Испричао [је] у чему је мистерија аутомата.

Шах 1. б. верска тајна, догма која се не може спознагпи ни доказапги рационалним посгпупком. 2. мн. ист. гпајна служба, обред божанстпву (код стпарих Грка и Римљана). — Поприма изглед прастарог поклоника . . . при свечаном вршењу мистерија. Сим. 3. ист. драмско приказање религиозних сцена (у средњем веку). — Ова драма . . . је пуна алегорија и поука, те више личи на средњовековне мистерије и моралитете него на данашње . . . драме. КН 1946. м&стеријски, -а, -б в. мистпериозан, — Идите ноћу на Грич и као из мистеријског фонографа чут ћете поуку тога града. Матош. мДстеријум м = мистериј. мистерибзан, -зна, -зно који се односи на мистерије; пшјанствен. — Мистерија васионе лежи у мистериозном закону који регулише даљине небеских тела у односу једно на друго. Петрон. мЗстериозпо прил. на мистериозан начин, тајанствено. — Галатеја је нестала мистериозно. Крл. мистериозност, -ости ж особина онога који је мистериозан, онога што је мистериозно, тајанственост. м&стнк м онај који је наклоњен мистицизму; присталица мистицшма. — Аљоша није био никакав фанатик и, бар по моме мишљењу, није чак био ни мистик. Л-К. Гогољ је настран, мрачњак, мистик, готово бигот. Прод. м&стика ж грч. вера у могућност непосредног општења, сједињавања човека с божанством; вера у натприродни свет; фиг. нешто тајаиствено, тајанственост. — Како у свему томе има мистике. Кол. Над природом земље шири се атмосфера мистике коју налазимо у финској музици. ЛМС 1951. мистиф&катор м онај који врши мистификацију; обмањивач. — Био [је] хотимице неискрен и мистификатор. Матош. мистификација ж грч.-лат. нетачна, еештачка конструкција; намерно обмањивање других, превара, обмана. — Публиковањем својих дела стварне вредности давали [су] могућности да се уочи разлика између аутентичне поезије и шарлатанских мистификација публике. Панд. Стигла је . . . депеша . . . којом је налог . . . проглашен мистификацијом. Крл. мист&фиковање с гл. им. од мистификоеати. мист&фиковати,-кујем сврш. и несврш. = мистифицирати обманути, обмањивати, завести, заводшпи у заблуду некога користећи се његовом лаковерношћу, преварити, ва-

МИСТИФИЦИРАЊЕ — МИТИТИ рати; (у)чинити мистичним. — Мериме је књижевни свет мистификовао својом збирком тобоже са српског преведених песама. БК 1906. мистнфицирање с гл. им. од мистифицирати. мистифицпрати, -фицирам сврш. и несврш. = мистификовати. — То све су . . . ствари мистифициране и од нарави удаљене. Кум. мистицАзам, -зма м грч. мистика, склоност мистици. — Тежња к религиозном мистицизму . . . обухвати сав његов душевни живот. Прод. мАстичан, -чна, -чно = мистички који се односи на мистицизам и на мистику, пун мистике, тајанствен. — Срце га његово није привлачило мистичној страни масонства. Крањч. Стј. Новац је и мистични извор снага. Сек. м&стичар м лшстик. — Својим схватањем извршио [}е] велик утјецај на средњовјековне мистичаре. Ант. 1. м&стнчки, -5, -о = мистичан: ~ расположење, ~ назори, ~ снови. м&стично прил. на мистичан начин, тајанствено. — Мистично шуме тихи звуци. Јакш. М. Ева смије се мистично и значајно. Крл. м&стичност, -ости ж особина онога који је мистичан, онога што је мистично, тајанственост. — Методу природних наука извео [је] из мистичности и фантастичности. Еаз. мАстрал, -ала м фр. хладан и сув, северни и североисточни ветар у југоисточној Франхјуској. м&стрија ж тал. зидарска алатка, оруђе којим се захвата и размазује малтер, жбука. мит 1 м грч. старгшско предање о божанствима, легендарним личностима и збивањима: ~ о пореклу ватре, ~ о Прометеју. — Око имена вође испреда се мит и ствара ореол славе. Јак. фиг. невероеатан, фантастичан догађај, бајка. — Говорила је исто као и досад, одсутна . . . сва у митовима који су јој били нужни за живот. Дав. м&т 2 , мита м заст. в. мито. — Капетан неће ни да чује за мит . . . Ја знам да ви немате зашто да га подмићујете. Глиш. митан, -тна, -тио који воли да прима мито, подмшпљив. — Смануше већ му митна стражара! Крањч. С. митарење с :л. им. од мшпаршпи се. мптарити се, митарим се несврш. а. мењати перје (р птицама). — Врапци се митарили просипајући перје по јарцима. 25 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

1

385

Кик. б. фиг. мењати се, преображавати се. — Уметна поезија културног света као да се у форми још једном митари, преображава. Цар М. мИтесер м нем. варв. лојни запушач у облику црнкасте тачке на кожи, најчешће на лицу; бубуљица. мВти, мијем (прил. пр. м#в(ши); трп. прлд. мбвен, -бна, -&к> и мвт, -а, -о) несврш. ушвати, прати (рбично главу и руке). — Сама [ју је] . . . хранила, мила и пресвлачила. Андр. И. фиг. Трсје мију кише жуте прашине. Кркл. ~ се повр. — Угледа . . . жену где се мије. Бој. мнтизација ж претварање у мшп. — Али је атмосфера . . . смела и свежа: интимна сеоска идила, љубавна тајна без митизације. Леск. М. мАтинг и м&тинг м енгл. скуп, збор (рбично праћен манифестацијама) ради расправљања питања од опистег интерееа (најчешће политичке природе). — Раднички савјети нису код нас . . . агитациони митинг. Ант. 1. У физичкој дворани митинг: за спас Француске! Сек. м п т и н г а ш , -4ша м пеј. онај који честим учествовањем, суделовањем на штинзима хоће себе да истакне; онај који обично говори као на митинзима; фразер. — Шта ће бити у бескласном друштву? Колерик? Сањар? Митингаш? Дав. мнт&нгашки, -а, -о који се односи на митингаше; пун фраза, парола које су због честпе употребе постале суеише познате па и досадне. — [Песник је дао] своје митингашке песмице, које су . . . имале у себи нешто мало вица и готово нимало снаге. Михиз. м&тинговање с гл. им. од митинговати. м&твнговати, -гујем несврш. држати, одржсгвати митинге; гоеорити бучно, патетично, са паролама као на митингу. — У Србији се нешто . . . спремало. Није се додуше много жагорило ни митинговало. Сек. Он лежи као мртав, а ја над њим митингујем против њега. Дав. мнтнтн 1 , мигим несврш. 1. давати мито, поткупљивати, подмићивати. — [Порта] је знала да . . . нема потребе да мити Србију. Јов. С. А камо онај силни новац којим сте митили господу? Магпош. 2. фиг. ласкањем, мажењем, наговарањем, даровима и сл. одобровољавати, примамљивати, придобијапш. — Молио их [болеснике], наговарао и митио да узму лек. Андр. И. Знао је . . . митити говором, превијати се . . . шале збијати. Шен.

386

2

М И Т И Т И — МИТРАЉЕСКИ 2

митити , митим сврш. заст. проћи, ми-

нути. — Подне је већ митило, па се свијет разилази. Ћип. Нијесу дуго сједили кад испред капије њихове мити циганче. Мул. мбтичкв, -а, -б в. митски. — То нам доказује она мигичка гатка у старих Јелина. Панч. Овдје [су] митички . . . дуси. Баз. м&тљив, -а, -о заст. кога је лако подмитити, подмитљив. — Створ превејан, пецав, митљив. Шен. м&тник м покр. 1. човек који прима мито, подмитљивац. — Дајте да томе митнику даднем мита по глави! Креш. 2. мушко дете које родитељи и други у кући мазе; миљеник, љубимац, штићеник. — Ако нас преваре женске и женски митник, дигнут ћу из даљине, иза мора Карла Драчкога. Шен. м&тница ж покр. окенско дете које родитељи и други у кући мазе, миљеница, штићеница. Рј. А. митница ж царинарница; трошаринска станица. — Оних дана бијаше необично строга контрола аутомобила на свим митницама. Крл. мптничар м цариник; трошаринац. — Зашто побире каптолски митничар градско мито? Шен. мбтничарев и митничаров, -а, -о који припада митничару. митнички, -а, -5 који се односи на митнике и на мптнице. митнички, -а, -о који се односи на мптнице. м&тњак м покр. 1. митник (2). — Лисински, митњак виле умјетнице, освјетлат скочи своје младо лице. В 1885. 2. домаћа животиња која се због добре неге добро држи (рбично коњ или во). Вук Рј. мито с 1. новац или друга врста награде која се даје некоме (рбично оном који има неку власт) да реши повољно даваочеву ствар (најчешће на неисправан, непоштен начин). — Тежећи да се брзо обогати, примао је мито. Чол. Властелин је обећао ковачу масно мито ако га помири с Липцем. Бен. 2. царина; трошарина. — Зашто побире каптолски митничар градско мито? Шен. Изр. братско ~ покр. накнада коју родбини убијеног даје родбина убице. — Ја ћу први поћи пред кумама, ја за главе братско мито дати. Њег. мвтбза ж грч. анат. посредни начин деобе ћелија, станица, при којој се у језгру појаељују нитасте творевине сличне концу. — У току митозе појављују се у Језгри неке кончасте творевине. НЧ.

митокласати се, -бкласам се несврш. покр. пролазити једно поред другог, мимоилазити се; заузимати положај без реда (о више стеари у скупу). — фиг. На обали су почели да се пале и митокласају нови лучеви. Андр. И. митологизирање с гл. им. од митологизирати. — То не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе. Ђурић. митологизкрати, -изирам несврш. давати карактер мита, митологије, претварати у мит. В. пр. уз гл. им. митологизирање. митол&гија ж грч. скуп митоеа о божанствима и легендарним херојима; наука која се тиме бави: грчка ~ , словенска ~ , упоредна ~ . митолбгијски, -а, -о митолошки. митблошки, -а, -5 који се односи на митологију, који припада митологији: ~ религија, ~ биће, ~ сцена. митблошки прил. на митолошки начин, као у митологији: изражавати се ~ . митоманија ж грч. тежња да се стварају митови; љубав према миту. — Гдје је психолошки коријен митоманије? Уј. митопрнмац, -мца м ков. онај који прима мито. — Као ситни злодуси кружили су поред њих кукавни и хвалисави Хљестаков, окорели митопримац Сквозњик-Дмухановски. КН 1959. митос м грч. в. мит. — Рајевски представља . . . синтезу народног блитвинског митоса. Крл. митбфил, -а и митДфил, -ила м грч. онај који еоли, негује митове. митбфилскп и митбфилски, -а, -б који се односи на митофиле. — Иако се не мислимо држати митофилске школе, ипак морамо водити рачуна о [епосима] у којима се опева борба природних стихија. Дом. митра ж грч. епископска и бискупска украшена капа која се носи за време богослужења, мисе; част и достојанство владичанске власти. митраљез, -еза м фр. војн. аутоматско ватрено оружје с великом брзином гађања. митраљбза ж в. митраљез. — Учинила је чудеса твоја митрал>еза. Наз. митраљбзац, -есца м војник који рукује митраљезом; војник који служи у митраљеској јединици. — Митраљесци [су] намјештали митраљезе. Вј. 1951. мнтраљески, -а, -б који се односи на митраљезе: ~ одељење, ~ чета, ~ гнездо3 ~ ватра.

МИТРАЉЕТА — МИЦИКА митраљбта >к врста малог митраљеза; исп. машинка. — Стражарском стазом љутито шета, а у руци му митраљета. Ћоп. митраљ&нчев, -а, -о који припада митраљесг/у: ~ помоћник. митраљврање с гл. им. од митраљирати. митраљирати, -аљирам несврш. гађати из митраљеза. — Злочиначки . . . митраљирајући колоне беспомоћних, Хитлерови авијатичари су се побринули да се многи од њих никад више не врате. Ч-М. Мвтровдан, -а, Митрова дана и Митровадне м јесењи хришћански празник св. Димитрија {8. XI). митровка ж бот. нар. в. кризантема. Сим. Реч. мвтровштак м рлг. онај који слави св. Димитрија. Вук Рј. митрДносан, -сна, -сно који носи мипгру. — Никанор Грујић [му је] изгледао важнији као митроносан члан Синода и кандидат за патријарха. Скерл. митроиосац и митрбносац, -сца м онај који носи митру (епископ, бискуп). Рј. А. митропблија ж грч. цркеена област под управом митрополита; седиште митрополита; зграда, двор у коме он станује. митропблнјски, -а, -о који се односи на митрополију. мвтроп&лит м грч. звање, чин у православној цркви виши од егтскопа. митроиблитов, -а, -о који припада митрополиту. митропблитовати, -тујем несврш. вршити дужност митрополита, бити митрополит. — Карловачки митрополит Стеван Стратимировић . . . је митрополитовао 46 година. Пол. 1959. митрополитски, -3, -о који се односи на митрополите. митски, -а, -о који се односи на мит; митолошки: ~ јунак, ~ елеменат. мића ж тал. покр. фитиљ у негдашњих пушака и топова; фитиљ за мшшрање, штапин. — Тобџија [је] мићу припалио. НП Вук. миће прил. покр. наизменце, умиће. — Има двоје хаљине, носи их миће. Рј. А. мићенпк м 1. онај кога мите, подмићују. 2. онај кога мазе, миљеник. — Поклонимо се, господо, пред мићеником вила. Новак. мићеница ж женска особа мићеник. Прав. мпћење с гл. им. од митити. мнћи, -а, -е дем. покр. мали, мален. — Је л 1 још му на руке мој мићи златни дар? Наз. 25*

387

мнхојлица ж бот. покр. «. циклама. Деан. Рј. м&хољача ж агр. врста воћака (крушке или јабуке) које сазревају о Михољдану. Михољдан, -а и Михољадне м хришћански јесењи празник се. арханђела Михаила. Михоље с в. Михољдан. — Овамо се одлазило прије Петрова, а остајало до Михоља. Мих. мДхољица ж бот. покр. врста цеета из пор. јаглика Сус1атеп дгаесшп. — У каменом шкрипцу . . . вирило је неколико руменкастих михољица. Шимун. мвхољски, -а, -о у изразу: ~ лето лепи и топли јесењи дани (око Михољдана), бабино (бабље) лето. михољштак м рлг. онај који слаеи Михољдан. Вук Рј. мНц1 покр. узвик којим се ваби мачш; исп. мац. мЗц 2 само у изразу: миц по миц мало-помало. — Миц по миц дође и до ђенерала. Нуш. мица 1 и мвца 1 ж (обично мн.) 1. врста игре са зрнима кукуруза, пасуља, граха, дугмадима и сл., која се помичу по правоугаоној, правокутној геометријској слици. 2. фиг. замка, заседа, бусија. — Бан је теби мице намјестио. Рј. А. мица 3 ж нем. покр. врста капе са штитом изнад чела, качкет. — Посао аљкав, носио кожне чизме и мицу. Сим. Чича Милић Новаковић . . . »мицу« навукао на очи. Пол. 1950. мица 2 ж 1. хип. од мачка, маца. Р-К Реч. 2. хип. од мицина. — Ова боља [мицина] места нема . . . устук, мицо, овде ти места нема! Вес. мицај м један покрет, мицање. — Вријеђа човјека . . . мицај руке тамничареве, његова одјећа, свака жигица коју запали. Коз. И. мвцан м 1. покр. в. мачак (1). Рј. А. 2. зоол. ерста инсекта, кукца ЗспТез. Бен. Рј. мвцаввк, -ика м покр. ороз, обарач (на оружју). Вук Рј. мвцање с гл. им. од мицати (се). мицатв, мичем 1. несврш. према макнути, маћи. 2. нар. покр. бити тежак, тежити; запремати, хватати. — Мјешчић вина . . . миче седамдесет ока. НП Вук. ~' се несерш. према макнути се, маћи се. мвцелвја ж грч. бот. вегетативно тело гљива које се састоји из ерло танких испреплетених нити. Терм. 3. мицвка ж дем. од мпцаг. — Паорине носе шеширине, моје луче мицику навуче. Леск. М.

388

МИЦИНА — МИШИЧЈЕ

мицвва и мицнна ж оток, отеклина на врату, запаљење лимфних оклезда 1ушрћас!ешт. — Испод ува скочила мицина, али тако велика да се Анђелија уплашила. Вес. мбш м (мн. миши и мишеви, ген. миша и мвшева) зоол. мала животиња (штеточина) из реда глодара са шиљастом њушком и дугим репом, распрострањена по целом свету Мив:домаћи ~ , пољски ~ , шумски ~ . Изр. го к а о ц р к в е н и ~ сиромах, без игде ичега; играти се слепог миша в. играти се жмуре (уз жмура изр.); пок и с а о , мокар к а о ~ сасвим покисао, мокар; слепи ~ в. љиљак (7); тресла се гора ( б р д а ) , р о д и о се ~ много буке ни око чега. мишад ж зб. им. од миш. — Мишад гризе, али по тлих гмиже, сам сур оро под небо се диже. Маж. И. мишакиња ж покр. 1. мишица, женка миша. Рј. А. 2. е. мишјак (7). — Паучина по буџацима, мишакиње испод тезге. Радул. 3. бот. в. видоечица. Сим. Реч. мЗшар м зоол. птица грабљивица из пор. соколова која се храни пољским мишевима и друшм ситним глодарима Вшео ћи*ео. Терм. 4. мвшарица и мишарица ж 1. зоол. врста змије која се храни мишевима СаПореШб ч иасТшеа1а. — Честа је по нашем Приморју и неким отоцима врло лијепа и шарена змија . . . мишарица. Финк. 2. покр. мишоловка. Рј. А. 3. покр. мала кућа, потлеушица. Рј. А. мЗшаст, -а, -о који је мишје боје. Рј. А. м&шевина ж в. шшјак (1). — По ћошковима црнили се распросути огрисци кавеног зрња уз мишевину и жито. Гор. Остадоше да преноће пред вратима, иза којих је мирисало брашно и мишевина. Ћос. Б. мДшећ&ак м в. мишјак Џ). — Ваздух је био устајао и нспуњен задахом мишећњака. Јак. мвшвји, -а, -е = мишји који се односи на мишеве, који припада мишевима. мЗшвва ж бот. покр. в. мишинац. Вук Рј. мбшннац, -инца м бот. врста траве из пор. оштролжта Супо{*1о83шп оШста1е. Терм. 3. м б ш и њ а к и м и ш и њ а к м покр. 1. в. мишјак Џ). — Не умијете ни качамак да скувате . . . Још могу да вам кажем да би ви јели мишињаке и трице да вам није једног обичног сеља који има везу с праксом. Лал. 2. а. мишје гнездо, мишје пребивалиштпе, станишше. — По ливадама ухи-

љадили се пољски мишеви. Мишињаци се црнили по травницима. Гор. Паланка је ћутала као преплашен мишињак. Сек. б. гомиле земље и жита које навуку пољски мишеви по стрништима. Рј. А. 1 1 м и ш в ћ , -а и м и ш и ћ , -ића м дем. од миш. мВшић 2 , -а и мишић 2 , -ића м (обично мв.) анат. еластичан орган или његов део у чоеека и жиеотиња који грчепем и опружањем врши покрете делова тела и тако омогућава кретање чипгавог организма: срчани ~ , попречно-пругасти мишићи, глатки мишићи, леђни мишићи, мишићи опружачи, мишићи савијачи итд. мипшћав, -а, -о који има јаке, развијене мишиће, мускулозан: ~ тело, ~ лице, мишићаве руке. мВшвћавбст, -ости ж особина онога који је мишићав; особина онога који је развијених мишића. — Што се пак тиче задњих ногу [коња скакача], огромну улогу игра . . . и мишићавост и дужина горње бутне кости. Јах. мвшнћаст, -а, -о а. мишићав. б. који има облик миишћа, који личи на мишић2. мишвћје и мишићје с анат. зб. сви мшиићи једног гпела, мускулатура. Деан. Рј. м в ш в ћ в п и мишвћви, -а, -б који се односи на мишиће: ~ влакно, ~ ткиво, ~ покрет. мишвца 1 ж женка миша. Вук Рј. мВшвца 2 ж анат. а. мишић и део руке од рамена до лакта ђгасћшт. — Управник је био . . . развијен човек, мишица као у атлете. Уск. На обнаженим мишицама набрекле су жиле. Гор. фиг. Први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Дуч. б. мишић на коме било делу тела. — По лицу трзале јој се мишице. Шен. Поћути како му се око срца стежу мишице. Леск. Ј. Изр. напети ( н а п р е г н у т и ) м и ш и ц е фиг. прихватити се озбиљно посла. — Није живот у јалову одрицању, него у том да напнемо мишице. Мих. мишвчав, -а, -о = мишичаст каји је снажних, истакнутих мишица; који има разтјене мишиће, пун мишића, мишићае. — Тешка му је била мишичава рука. Шов. мвшвчавост, -ости ж особина онога који је мишичав. м и ш в ч а с т , -а, -о = мишичав. — Лице . . . [му] бијаше . . . коштунасто, мишичасто. Шен. Загрми месар . . . дижући мишичасте лактове увис. И. мнш&чје с зб. мишице, мишићје. — Судбина . . . сваку жилицу у овом тијелу

МИШИЧНИ — МЈЕС-

389

вом питању; слобода м и ш љ е њ а слобода чини снажнијом од мишичја немејскога опредељивања и изражавапа мисли, ставова, лава. Богд. мбшични, -а, -б који се односи на ми- идеја. мбшница ж нар. песн. в. мишица* (а). шице, мишићни. мбшјак м 1. мишји измет. — У ам- — Мор му мадеж на мишници руци. НПХ. бару је мирисало на . . . мишјак. Моск. мишбждер м у изразу: ~ ш к а њ а ц 2. бот. а. «. мишинац. ЕЛЗ. 6. в. веприна. зоол. в. мишар. — Он [је] не славуј, него Сим. Реч. прави мишождер шкањац. Ков. А. мишјаки&а ж бот. а. в. видовчица. мншолбввца ж она која лови мишеве Сим. Реч. б. биљка из пор. каранфила Мцш- (р мачки). — Сирота изнемогла мишолоаПла. Сим. Реч. в. врста биљке чија цвет- вица . . . протегла [се] под његовом руна круница личи на звезду бкПапа тесИа. ком. Кос. Терм. 3. мишбловка ж (ген. мн. -овака и -овки) мбшји, -а, -е = мишији. — Окреће 1. направа помоћу које се лове мишеш, стусе . . . сићушном бркици, мишјих очију. Ћоп. пица. — фиг. Ова ти је соба, брате, мимАшка ж в. мишица3 (а). — Двојица шоловка за женике. Сим. 2. зоол. в. мига дохватише за мишке. Ј1аз. Ј1. Ходао је шар. Вук Рј. увијек . . . с великом сјекиром под голом мишбловни, -а, -о који лови мишеве. набреклом мишком. Гор. мбшољак, -бљка м в. мишјак (7). Р-К мишкуланција ж нар. ујдурма, смиРеч. цалица. Р-К Реч. мишбмор м отров за тровање мишева. мЗшкупаш м коњ снве, мишје боје. — Мишомор није користио. Гор. Вук Рј. мЗшца и м&шца ж песн. мишица* (а). мвшлинка ж нем. дрво за огрев слабе каквоће, дрвни отпаци. — Немој више узи- — Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле! Њег. И уста пророка и мишмати мишлинке; истина је јевтино, ама ца јунака напише се снагом твоје свете изгори као слама! Лаз. Л. капи. Дуч. мишљати, мишљам несврш. покр. мимбшчица ж мишица1 (а); дем. од мишслити. — Пак ми јунак мишља и размишца. — Многе ће се сломити мишчице, док ља што ће чинит од живота свога. НП Вук. пријеђу Турци Кошћелице. НП Вук. мвшљевина ж необ. оно што је измишљено, произеод маште, мишљења, апстракмјау и мј8у оном. узвик за опонашање ција. — Бројевни одношаји нијесу пуке маукања. мишљевине, већ . . . и у збиљи вриједе. мјаукање и мјаукање с гл. им. од Баз. мјаукати. мбшљен, -а, -о покр. 1. дочаран у мјаукати, мјаучем и мјаукати, мјаумашти, у мислима. — Улазим грешном чем несврш. в. маукати. — Мјаучући достопом у мишљени рај, у друго небо. Љуб. вукло [се] однекуд мало маче. Леск. Ј. 2. задубен у мисли, замишљен. — С њима Пријетили су песницама . . . кревељили се се настани госпођа Злата . . . и сада тиха, . . . и мјаукали. Лал. мишљена, као и прије. Шимун. мјаукљавина ж покр. маукање, мијаумЗшљење с 1. гл. им. од мислити. кање. — Каква је то мјаукљавина од тога 2. а. назор, погмд, схватање (р једној ства- твог јазавца?! Ћоп. ри, о нечему). — У недјељу ујутро већ су мјед, ек. мбд. сви били једног мишљења. Бен. О њему су мјед-, ек. мед-. владала врло подељена мшиљења. Андр. И. Ми морамо сами себи изградити своје мишмј^зимац и мјезимац, -мца м в. мељење. Марј. М. 6. суд, оцена; савет. — зимац. Испод тога министровом руком написано: мј^зимица и мјезДмица ж в. мезимица. »Просветном савету на мишљење«. Дом. мјезимче с в, мезимче. Стерија је о Спасићу дао повољно мишљење надлежнима. Милис. 3. мисли, дух. — мјбмбени, -а, -о (ијек.) заст. в. менични. Уистину, све јој је мишљење освајао стра- — Кершиновић бијаше испитач из мјемнац. Шен. бенога права. Ђал. Изр. ј а в н о ~ заједничка, отита схвамјен-, ек. мен-. тања о некој ствари; средства за информамјен>-, ек. мен>-. ције, гласцла одређених друштвених снага; мјер-, ек. мер-. ^* одвојити ~ изразити несагласност, неслок жити се с остатма при одлучивању о какмјес-, ек. мес-. •**

390

М Ј Е С Е Ч И Т И СЕ — М Л А Д А Т И

мјбсечити се, -им се несврш. (ијек.) тације и сл.: ~ сир3 ~ кајмак, ~ вино, индив. излагати се месецу, месечини. — Њи- •—> пиво итд. 2. а. који је недавно настао, ма двојици не свијетли ноћни путник на образовао се: ~ држава, ~ организација. небу за друго него да се о њем мјесече, — Проиграли [су] наше младо пријатељкано што се добри створови божји дању ство. Матош. Сунце запекло као млада сунчају. Јурк. рана. Неим. Прешао [сам] преко младог леда на Морави. Ћос. Д. 5. песн. тек насмјесто, ек. мбсто. тали, рани. — Једва зора забелела млада. мјестбвина ж (ијек.) такса која се Радич. На пољима, далек, млади дан се плаћа за место на пијаци, тржници. — руди. Уј. 3. својствен младости, младалачки, Као службеник вршио [је] наплату мјесто- младеначки. — Безбрижни гласићи дјеце вине, али сав убрани новац није предао . . . испуњавају собу младим, веселим устржној управи. Вј. 1960. клицима. Леск. Ј. Не желши то . . . да страсти угодим, јер млади жар је умро у мјехосвирац, -рца м (ијек.) онај који мени. Богд. 4. (комп.) нижи по рангу; подсвира у мјехове, гајдаш. — Мјехосвирци ређени, потчињени: млађи водник. — Мора ступају сприједа. Дук. бити старијих и млађих. Тур. 5. (у именичмјехур, ек. мбхур. кој служби) м мн. а. вереници, заручници, мјехур-, ек. мехур-. младенци. — Млади су ме замолили да им будем венчани кум. Поп. Ј. б. младунмј&чић м (ијек.) дем. од мијех. — О ци, младунчад. — Спази гдје иде лисица плеће [има] њешто торбегине, у њој мало . . . мјесту на коме је оставила легло са воде у мјечићу. НПХ. младима. Шашп. Хоће ли се из свих јаја мјеш-, ек. меш-. излећи млади? НЕ. в. (комп.) чељад, помлЗвити, -им несврш. млатити, тући; слуга. — Види јесу ли млађи свуда погасиобарати, сатирати. — Тисућу кривица ли ватру! Лаз. Л. освећујем, а сто тисућа млавим. Вел. МлаИзр. за ( и з , од) млада у (рашј) вит ће све по реду и крива и некрива тамладости, још као млад; ~ као к а п ( љ а ) да. М-И. Хладан . . . ветар . . . јурио [је] степом . . . млавећи укочене стабљике бур- (росе), ~ као роса ееома млад; сгаро и младо (младо и старо) сви одреда, јана. Моск. фиг. [Сестра] је правила лудости док сам ја млавио купусаре на уни- сви без разлике. верзитету. Грол. млада (дат. млади) и млада (дат. младбј) ж 1. девојка, невеста на дан свога венмлавуљак, -љка м индив. онај који је чања; недавно удата жена. — Једна млада смлављен болешћу. — Обилно врело . . . пријетила се . . . своме мужу да ће му очи удубло локву . . . да прима млавуљке и ископати ради Кате. Коз. Ј. Мисли како болежљиве мајчице. Павл. ће [ако погине] његова млада и мајка бити 1 млад ж зб. им. од младе. — Угони у црним марамама. Дом. 2. девојка којом млад у торину. Љуб. Нема пута у шумицу се неко мисли оженити, будућа жена, сугдје не чека на млад људску зв'јер та љута. пруга. — Друге дјевојке за њега не постоНаз. је, јер он има младу. Кал. 2 млад , млада, младо (одр. млади, -а, -о; Изр. д р ж а т и се као н о в а ( в л а ш к а , комп. млађи, -а, -е); супр. стар 1. а. који с е љ а ч к а , сеоска) ~ држати се збуњеје у преом добу живота (р људима и жи- но, стидљиво, укочено. вотињама); којијејош пун снаге, способности, младалачки, -а, -б који је својствен који још није у последњем добу нормалног младости, младима. — Младалачка се љувека; који се односи на прео доба живота: бав топи у пољупцима, старачка у пажњи. млади дани, младе године. — Ко ти даде младе воке, младе воке витороге ? НП Вук. Вес. Силне свате Мило сакупио, све јунаке мпадалачки прил. на младалачки намладе голобраде. Ботић. Не знаш ти, учичин, као у младе особе. — Срце му живље, тељу, млад си ти још. Ћос. Б. б. који није младалачки закуца. Срем. достигао пун развитак, који није сасвим измладање с гл. им. од младати. растао (о биљкама); који није сазрео (о поврћу, плодовима, усевима): ~ кромпир, ~ младар, -ара м = младица (36) млада, боранија, ~ грашак, ~ лук. — Младо нова грана. — Младари се развијају у тосе дрво савија. Н. посл. Вук. Насијеку ку године и на њима има лишћа. Тод. Цезатим . . . младих стабалаца. Том. Над мла- ровим младарима тукао је Преровце. Ћос. Д. дим житом ветар ћарлија, њиха будући клас. Јакш. М. в. који је недавно справљен, младати, -ам несврш. замлађивати (о произведен, који нема још довољно јакости, рани), зарастати новим ткивом. — Крваре који није прошао кроз процесе врења, фермен- ране и младају наздраво. НИН 1959.

МЛАДАЦ — МЛАДИКОВ младац, млаца м (вок. млаче; мн. млаци, ген. младаца) младић. — С узноситом главом летио је младац . . . пут Камених врата. Шен. Мој драги, мили млаче, не дирај у очајника човјека! Богд. Изр. стари ~ онај који је остарео као нежења, стари момак. — Баштина је још у рукама суда! . . . опази . . . стари младац Пепа. Драж. младачки, -а, -б 1. в. младалачки. — Дон Рамиро коња јаше у младачком, бујном жару. Митр. Има много . . . младачког жара. Андр. Н. 2. покр. који припада млади, невестински. — Од то доба [кад је затруднела] Анђелија не обуче више своје младачко руво. Вес. младачки прил. в. младалачки. — Покаткада је младачки скокнуо. Матош. младачнн, -а, -б само у изразу:~ к р а в а крава која се у пролеће отелила. Вук Рј.

391

младеначки, -а, -6 који се односи на младенце; младалачки. — Младеначко доба било је за њ вријеме јаких криза. Нех. То су те мучне и неблагодарне године првих младеначких болова . . . ђачког нараштаја. Андр. И. младеначки прил. као младић, младалачки. — Човјек је . . . младеначки спретно скочио на обалу. Нех. млЗденаштво с 1. младићко доба, младост. — Двије су ствари кроз све године младенаштва мучиле душу Ђурину. Нех. 2. младалачка свежина. — Још [је] уздржао цијело своје некадашње младенаштво духа. Креш. 3. заст. чедност, невиност. — Калуђер . . . треба да чува младенаштво као вишу добродјетељ. Дан.

младенка ж покр. в. млада. — Најотменије госпође . . . праве своје хаљине код ЊИХЈ а младенке од реда своје вјенчане младе, -ета и младе, младета с 1. мла- хаљине. Обз. 1932. дунче, младо живинче. Терм. 4. 2. покр. млЗденкин, -а, -о који припада мламлада особа, младић. — У ове се горе нигда денки. није онаквога младета дизало! Њег. млбдепост, -ости ж покр. младост, младићка снага. — Загледао се зачас у ту млЗдеж и = мадеж. — Младеж . . . јуначку младеност. Војн. је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком. Вес. младснство с необ. в. младенаштво Џ). младеж ж зб. младо поколење, млади [Песме] су биле израз незамућене чедности људи, младићи и девојке, омладина. — Од- једног бледог младенства. Богдан. мах по ручку, ухвати се младеж у коло. Младенци, -енаца м цркв. а. дан невине Глиш. деце, четврти дан по Божићу (дан кад су, Изр. златна ~ ир. разуздана омладина. према Библији, после Христовог рођења погуб— [То је] »златна младеж« којој су пусто- љена новорођена деца). б. дан 40 мученика ловине, пијанке, ноћне гунгуле биле по- {22. III), кад (по обичају у Србији) рођаци и најглавнијом забавом. Шен. пријатељи посећују и дарују нове младенце. млЗден, -а, -о необ. млад, млађан. —г — О Младенцима свануло . . . пролећно Када те гледам младен ја, суза ми с ока јутро. Рад. Д. паде. Ков. А. младенчев, -а, -о који припада младенцу. млбденац, -енца м (ген. мн. младенаца) младепчићи и младбнчићи м мн. 1. а. младић. — Вашој милости [ћемо] покр. колачићи преливени медом који се у поштена младенца за дјетића мајсторскога Србији месе о Младенцима. — О Младенцима довести. Шен. 6. момак, нежења. — С њи. . . Миона умесила медене младенчиће. ме ће то племе пасти у гроб3 јер је госпоРад. Д. дин Шандор младенац и не кани се ожемлади, -дбг(а) м покр. момак, драган. нити. Шен. в. арх. детпе. — Жеље целокуп— Реци ми имаш ли младога? — Немам не ове колоније Грка . . . [биле су]: да никога . . . одврати дјевојка. Ћип. новорођени младенац осветла образ и родитељима и нацији. Срем. 2. а. младожења. МлЗдијенци в. Младенци. — Тад ступи младенац у собу, преда дјемладик, -ика м млада шума. Деан. Рј. војци свилену мараму. Маж. Ф. Он је младенац, подругује се Лепа горко, жени младика 1. ж в. младица (3). — Доносио се човек. Рист. б. мн. младожења и млада, [је] дуге грабове младике. Лал. фиг. Све млади брачни пар. — Вјенчајмо двоје као што ниче, буја, у нов лик се облачи, мламладенце. Прер. И младенци и часници дика је само на вјечноме пању. Наз. 2. — цела свадба — поседаше сви у једна м фиг. млад човек. — Да код кралл сједијаше, кола. Ранк. мој младико, ђенерал му шћаше бити. Њег. млбденачан, -чна, -чно младалачки. — Оне, уз младеначну помоћ дечка . . . семладиков, -а, -о млад, нежан (о дрвећу). доше одмах. Мил. В. — Младиково дрво. Вук Рј.

392

МЛАДИКОВИНА — МЛАДИЧЊАК

младиковина ж младо дрвеће. — Исјекао у шуми све саму младиковину. Вук Рј. Зауставише се на рубу младиковине, сјахаше с коња. Јонке. младнлиште с басен, рибњак у коме се одгаја рибља млађ. Пол. 1958. _ младнн, -а, -о који припада млади. — Славит ће [свадбу] . . . на ливади на крај младина села. Вел. млад&на ж 1. младеж, млађи свет. — Сад је требало мислити на нову младину, да не изгине старина. Шен. Лазар . . . избуди само старије, а нас децу и младину оставише да спавамо. Нуш. 2. момчина, делија. — Ехеј, није пијетао, но је младина. Момак . . . да га вијек гледате, ви жене, па да вам је на крају опет мало. Сиј. 3. живина, перад; пилићи. — Тету сам нашао код перади . . . држала [је] саму бијелу младину. Ђал. Ручак је справљен на брзу руку . . . поклао се читав чопор младине. Ранк. 4. млад месец, млађак; мена Месеца. — Кад ли ово пада младина? Чини ми се, сад уз Светлу недељу. Глиш. Кроз тај доглед изгледа Венера као Месечев срп другог дана после младине. Мил. младГшски, -а, -о који се односи на младину; младалачки. — Блештили се и преливали на младинским дјевојачким пуним њедрима свијетли и влажни гердани. Коч. млад&ња ж зб. покр. младост; младеж. — Младиња су бре, лепотиња су, и он и она. Срем. Младиша игра на дворишту. Рј. А. млад&н>ан.е с гл. им. од младињати се. млад&њати се, -а.м се несврш. ир. в. младунити се. — Што се младињаш кад си старији од мене? Вук Рј. младити, младим несврш. 1. подмлађивати. — Нов сад живот млади душу моју. Шен. Она седе старце млади, од паметних луде гради. Змај. 2. попуњавати виноград новом лозом. Вук Рј. ~ се 1. постајати млад, подмлађиеати се. — Још ти душа трепти и жељом се млади. Вел. Вино већ их креће, и старци се младе. Бој. 2. рађати младунце (јагњити се, телити се и сл.). — Још више зависи [квалитет млека] . . . од времена, колико је од онога доба откако се животиња последњи пут младила. Батут. 3. мењати се (о Месецу). Рј. А. младић, -ића м 1. а. млад човек који још није стигао до потпуне зрелости живопга. — Дорастао је до дивна младића. Креш. 6. неожењен човек, момак. — Колико има година? — Свега деветнаест . . . — И није младић? Вуј. в. драган; веретлк, заручник. — Доћи ће шен младић. Рист. 2. покр. слуга, момак на броду. — Мали је на броду

право ропче, док не посгане младићем. Љуб. 3. покр. младунче, птић. — У тој шупљини имао [је] шкворац своје младиће. Коз. Ј. младићак, -ћка м дем. и хип. од младић. — Бијаше младићак слабашан и мио. Шимун. Вратише га [дечка] на село и процвате леп младићак. Сек. младићев, -а, -о који припада младићу. — Сва лица беху . . . зачуђена . . . необичним речима младићевим. Ранк. младићки, -а, -о који се одиоси на младиће; младалачки. — Очи у чича-Тиме синуше младићком ватром. Јакш. Ђ. Није [га] познавао у својим младићким годинама. Нех. младићки прил. као младић. — Скочи бег на земљу . . . лако и младићки. Шуб. Зацопат ћеш се у њу младићки, глупаво. Сим. младићство с младићко доба. — Протутшише дани скитачки, младићство је у таму завито. Тад. Младићство је прошло у тешкој . . . оскудици. Поп. Ј. мпаднца ж дем. и хип. од млада. Вук Рј. младица ж 1. а. младо жеиско створеш. — Црноока младица бијаше готово дјететом. Шен. Старкеља се помами за младицом, кћерком пекара Гвозде. Сим. б. млада домаћа животиња (женка). — Краве наиђоше . . . Једна младица, јамачно првешка . . . рикну протегнуто. Ранк. Младица је у Славонији млада гуска или кокош која је пронијела. Рј. А. 2. зоол. врста речне рибе, сличне пастрмки 8а1то ћисћо. Терм. 4. 3. а. млада воћка; младо дрво уопште. — У школском је дворишту на стотине цијепљених младица племенитих воћака. Михољ. Слушали [су] шушкање ветра у буковим младицама. Ћос. Д. б. = младар. — [У виноградима] су младице високо шикнуле. Гор. фиг. Божја волл . . . није дала него да једна женска младица никне из твојега крила. Шен. младичав, -а, -о младолик, млад. — За својих педесет година још [је] доста младичава и окретна. Леск. Ј. младичак, -чка м дем. од младић. — Младичак каквијех петнаест годишта . . . пролази мирно гонећи нешто оваца. Војн. младичин, -а, -о који припада младици. младнчин, -а, -о који припада мл&дици. — Заврти . . . главом, свеједнако држећ младичину руку. Шен. младичић м дем. од младиН. — Онај младичић побјеже. Шимун. мдадичица ж дем. од млддицамладнч&ак м в. младилиште. — Тек неколико дана старе малене рибице поваде

МЛАДО — М Л А Д О Т У Р Ц И финим мрежама и пренесу их у нове рибњаке, прве младичњаке. Финк. 1 младо и мл&до с млада особа; младунче окивотиње. Деан. Рј. 2 младо прил. као млада особа, младалачки. — Зрело и истовремено младо њишући сс у бедрима, Симка донесе каву. Ћос. Д. младбван»с с гл. гш. од младовати. мпадбватн, младујем несврш. 1. проводити младост, младе дане. — Зар нијесмо скупа младовали? Ноеак. Ми смо с њиме младовали, били чобанн. Вес. 2. бити млЛда, невеста. Вук Рј. младбвјек, -а, -о (ијек.) који проживљаеа први део свог века, млад. — Младовјек свијет је првим даном сјао. Шен. млад&жења м а. мушкарац у ереме своје женидбе, мушкарац који ступа у брак, женик. — Матерама бијаше узором солидна младожење. Шен. Просит ће каду са свих страна. Наћи ће се младожења за њу! Огр. б. всрслик, заручник, будући супруг. — [Угледа] Лоту да сече деци хлебац — и . . . одмах [се] зал»уби! И још зна да она нма свога поштеног младожењу који ће је узети. Лаз. Л. младожешпн, -а, -о који припада младожењи. младбжељски, -а, -б е. младожењин. — Младожењска мајка милостива, насадила гуње и јабуке. НП Вук. младојка ж младица (/а). — Та се младојка . . . загледала у вашега сина. Креш. младбкосав, -сна, -сно који се лако коси (о трави). Рј. А. младблетан, -тна. -тно, ијек. младољетан малолетан, малодобан. — Сав свијет знаде . . . да је моја заручница већ од добе младољетне. Прер. Право располагања својом имовином одузето је младолетнима. Ару. 1926. младблик, -а, -о који изгледа млађи него што је, који је по изгледу млад. — Иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика. Јакш. Ђ. Са . . . сунцобраном . . . се више играла неголи чувала оно дшадолико лице од сунчане жеге. Коз. Ј. млад&лико прил. са младоликим изгледом. младбликбст, -ости ж младолик изглед. младбљетан, -тна, -тно, ек. младолетан. младомнсник м онај који служи младу, прву мису, млад свештеник (католички). — Прије је тај поглед [жупников] био невин и зачуђен, као у младомисника. Донч.

393

младомбмачкн, -а, -о индив. који припада младом момку, младићки. — Поновно се ускомеша као некад у младомомачким жучностима. Божић. младбмужевав, -вна, -вно индив. који се односи на младог човека, на нрви део мужееног доба. — Вјетар би је можда лизнуо, како је у младомужевним годинама Силвестар мислио. Божић. младоња м 1. име волу. Вук Рј. 2. млад човек. — О, Перка! — рече младоња трговац. Божић. младбпутан, -тна, -тно индив. који је младе пути, младолик. — Андрија је пошао од куће чист и свијетао, у новој одјећи и обући, умивених младопутних обриса. Божић. младбст, -ости ж (лок. младбсти и младости) 1. а. особина онога што је младо. — фиг. Младост у.чивеног јутра, хармонија боја . . . све га је то болело. Ћос. Б. б. особина онога што је ново, свеже, непреврело. — У кацама, трпка врела младост маста: сок тај млади кипио је и шумио. Наз. 2. младо доба, младе године, млади дани. — О својој младости ређе прича. Дом. Као у магли још видим године моје прве младости. Војн. 3. млади људи, младеж, омладина. — Кад старци шуте, нека младост говори. Ђал. Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца. Ћип. 4. фиг. свежина, бујност, младалачка снага. — Младост . . . је у мо.м срцу шуморила. Војн. [Лице му] је сјало таквом . . . младошћу . . . да је подсјећала на четрнаестогодишњи несташлук. Крањч. Стј. Изр. друга ~ разг. осећање нове снаге, енергије у поодмаклим годинама; младост — лудост млади луди често поступају неразборито. младостан, -сна, -сно ков. својствен младости, младалачки. — А хоџе ове . . . хтеле би да изопаче умилну линију младосне врлине. КН 1958. Да није те . . . највеселије и најмладосније трубе, можда бих и коначио у селу. Пол. 1958. млад&турски, -а, -о који се односи на младотурке. — Год. 1908. је Аустро-Угарска искористила младотурску револуцију. ОП 2. младотурци, -урака м мн. (јд. младотурчин) ист. политичка организација турске либералне буржоазцје у 19. и 20. ст. која је тежила преображају јавног и приватног живота према западноевропском угледу. — Не стижу ни о чему да упитају: о границама . . . о младотурцима и њиховој борби. Сиј. младбтурци, -рака м мн. (јд. младотурк) в. младотурци. — Ибрахим . . . је у писму . . . нагласио да је младотурк. О-А.

394

МЛАДОЧЕСИ — МЛАЗ

млађарац, -рца м младић. — Мрмљао младбчеси м мн. (јд. младбчех) ист. је млађарац, гушећи се . . . у чврстим шачеполитичка странка у Чешкој 19. ст. која је тежила образовању аутономне чешке државе тинама аутомеханичара. Божић. у оквиру Аустро-Угарске. млађарија ж зб. младеж, млађи свет. — младбчешки, -а, -о који се односи иа Млађарија мушка и женска безбрижно корачаше. Ћип. младочехе: ~ народни посланик. млађарнјски, -а, -о који се односи на младунац, -нца м 1. — младунче млада, млађарију, који припада млађарији. — Гости недорасла животиња (рткад се роди или . . . чинили су то . . . донекле из млађаријске излеже док одрасте и почне самосталаи лукавости. Петр. В. живОЈп). — У густим луговима птице су свиле своја гнезда, из којих се чуо пијук млађарче, -ета с дем. од млађарац. — младунаца. Јак. Великим бројем потомака Мало тко [је] пролазио, осим које млађаодликују [се] оне врсте чији су младунци рче. О-А. . . . извргнути великим опасностима. НЕ. млЛђахап, -хна, -хно млађан. — Цијело 2. младић. — Полагашним је кораком корацао млад младунац . . . и пошао је с њом. јој се млађахно тијело лагано тресло. Шнмун. Киш. млађахпост, -осш ж особина онога ко младунити се, младуним се несврш. правити се млад. — Много се младуниш, је млађахан и онога што је млађахно. млађен, -а, -о млађан. — Кад то чула — добаци му старица. Већ си увелике био млађена дјевојка, брже скаче на ноге лагане. лгомак под пушком кад си ме запросио. НПХ. Због њега [проналаска] су се млађена НИН 1960. срца узнемирила. Рад. Д. младуница ж в. младица (1а). — На млађспац, -енца м младенац, младунац, њој [баби] је тако везена кошуља . . . као младић. — Отишао [је] . . . да стражари, на каквој младуници. Рј. А. и то тако одважно и ревно као да је какав младунчад ж зб. им. од младунче. млађенац. Креш. младунче, -ета с (супл. младунчад) — млађенка ж младица, девојка. — Вндио младунац (1). — Маторка их [зечиће] чисто сам некакву млађенку. Креш. својим телом загрева, па се смешта час уз млађеше с гл. им. од младити (се). једно, час уз друго младунче. Дом. Тјера своја стада од пећине до пећине, ситну млЗђехан, -хна, -хно покр. в. млађан. дшадунчад носећи на раменима. Креш. — Она иде у бијелу кулу и опреми млађехну младунчић м дем. од младунац. Прав. дјевојку. НПХ. млађешина 1. м млађи, нижи; слуга, млЗдушап, -шна, -шно дем. и хип. од момак. — Представник задруге зове се млад; младолик. — Лице у њега било мластарешина, а сви други млађешине. Рј. А. душно. Киш. Овчица мајушна је увек млаЈест се краљу лијепо направио, млађешине душна. Богдан. коња преправише. НПХ. 2. ж зб. младеж, млађ м 1. млађак. — С врха неба сја омладина. — Друговачија је данас млађешина танак мјесечев млађ налик на срп од ста. . . Не поштује више млађе старијега. Ад. ниола. Донч. Млађ истом зашао, па је ноћ млађи комп. од млад. тамна. Пав. 2. зб. младо потомство, подмлажњак, -ака и млажњак м авиј. младак (рибљи). — Изловљено је око 200 = млазњак авион на млазни погон. килограма шаранског млађа. Пол. 1958. Пуштено је било преко 3.000 килограма млаз м (мн. млазови, млазови и -зеви) сомовског млађа. Б 1957. 3. млад виноград. 1. танка струја неке текуће материје, која Вук Рј. однекуд тече, цури, бризга. — Низ . . . обронмлађа ж бот. покр. врста траве Ршпапа ке падали пјенушави млазови воде. Шимун. кш1уова. Вук Рј. Млазеви млека шибаху у музлицу. Вес. Млаз му [Христу] крви цури низ сломљена мл&ђак м млад Месец, прва четврт. — Млађак се још види на побелелом небу. ребра. Рак. фиг. Тијелом ми прођу млазови среће. Матош. 2. сноп, струја, издужен Јевт. Сутра ћу опет гледати . . . млађак прамен нечега што се креће или однекуд избија, над пучином. П 1939. гиири се, допире: ~ електрона, ~ светлости, млађак, млаћка м бот. «. млађа. Р-К ~ метака. — Танки млаз дима извијао се Реч. из крова. Мат. Кроз пукотину шикљао је млађан, -а> -о хип. од млад. — Прича студен вјетрени млаз. Гор. 3. млад и бујан месецу и звездама осећаје млађане занесене изданак, младар. — Млазеви . . . су витки душе. Вес. Чинила [им се] тако љупка и и обично бујни . . . чладари; избијају најмлађана. Шимун. ч „ , «. л више из коре старијих грана. Том. И гдје

М Л А З А — МЛАТ пепео несмирљиви допадне . . . избиће млаз зове. Зог. млЗза ж ожиљак, бразда, оразготина. — [Чело] је ишарано млазама од залечених белега. Шапч. млазање и млазање с гл. им. од млазати. млазати и млазати, -ам иесврш. избијати, тећи млазом, шикљати; бујати. — У ћемеру два мави камена, млазају из н>их модри пламенови. И-Б Рј. Млијеко најприје млаза, а на концу цурка као мезгра у каблић. Божић. фиг. Прољеће млаза. Кост. Д. млазити, -и.м несврш. разливати се, цурити у млазовима. — Тужно је, тужно, господње лице, млази му црна крв по воштаном челу. Крл. млазић, -ића и млазнћ м дем. од млаз. — На усну млазић жарки капнб. Гор. млазни, -а, -о који се односи на м/шз; који се односи на попшскивање млазом гасова, плинова избачених великом брзином, реактивни: — погон, ~ апарат, ~ мотор. млазник м техн. мотор на млазни погон; цев кроз коју пролази погонски млаз. — Друштво »Турбомотор« у Француској израдило је прву бензинску турбину са млазником. Б 1959. млазница ж цев или шмрк за бацање млаза. — Водоскок са сто млазница достизаће висину од пола до дванаест метара . . . а бочне млазнице ићи ће ка центру. Пол. 1959. млазничар м ватрогасац који управља млазом воде при гашењу пожара. — Међу момцима с ватрогасним шлемовима . . . Милорад је био млазничар. НИН 1960. млЗзнути, -нем сврш. потећи, шикнути у млазу; бујно избити. — У тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. Мат. Човјеку млазну крв у блиједе образе. И. млазњак, -ака и млазњак м авиј. = млажњак. — Небом . . . лети млазњак без пропелера. Вј. 1960. млак, млака, млако (одр. млаки, -а, -о; комп. млЗчи, -а, -е) 1. а. који није ни хладан ни врућ, умерено загрејан; који није сасвим хладан, који чува топлоту. — Кад дође ићиндија . . . имају млаке воде, пак узимају абдес. Маж. М. Био је још млак . . . Нисмо ни приметили када је нечујно умро. Јак. б. који умерено греје; топао, благ. — Млако, прољетно сунце сјало управо у лице. Леск. Ј. Млак ветар ћарлија. Јакш. М. 2. фиг. који нема чврстине, млитав, неодлучан; који нема жара, тром, спор: ~ старешина, ~ карактер. — Игра је све до средине другог полувремена била незанимљива, млака. Вј. 1960. Бијаше млак&, немарне нарави. Ков. А.

>•

395

млЗка ж течност, текућина која се задржи на одређеном месту, која не отиче, бара, локеа. — Дуну јако сјеверњак, па . . . заледио баре и млаке. Донч. Крв је цурила . . . и хватала се у мањим млакама на даскама. Андр. И. фиг. Млаке су свјетла као крадомице падале на покућство. Торб. млЗкав, -а, -о 1. млак; који нема свежине, устајао. — Из бијелих зидова тихога ходника ширио се млакав, пљеснив, мртвачки воњ старе кућерине. Кум. Разблажена и млакава душа стрепи грдно од рата крвава. Њег. 2. покр. неукусан, бљутав: ~ јело. Вук Рј. мл&каво прил. млако, млитаво, тромо. — Југо је гушћало, и мазно, млакаво превлачило своје меко гудало. Божић. млакајица ж покр. топло и мирно време, особито зимн; мирно време на мору. Рј. А. млаква ж 1. в. млака. — Од негдашње узане млакве, баре . . . начинило се велико језеро. Нен. Љ. 2. вода, бара која се зими не смрзава. Вук Рј. млЗква ж покр. врста траве. Вук Рј. млакнути, -нем несврш. 1. бити помало млак. — Вода мало млакне. Р-К Реч. 2. постајати млак, млачи. — Млакнуло је одушевљење. Бак. Реч. млако прил. (комп. млаче и млаче) фиг. на млак начин, млипгаво, тромо. — Овила си . . . руке немоћно и млако око мога врата. Гал. млакоња м погрд. млак, неодлучан човек. — И новац гутају . . . млакоње, мекушци, безочни пандури. Матош. Он није од оних покорних млакоња и улизица што само знају »разуЈием«. Вас. млакост, -ости ж особина онога што је млако, млитавост, тромост. — Свуда половичност и млакост, које ни у чему још нису далеко дотјерале. Коз. Ј. Осудио је . . . млакост у вођењу акција. Чол. млакоћа ж млакост. — Дошла би ноћ. Лијепа и тиха, пуна млакоће, топлоте. Пец. млакуша ж вода из млаке. — Вратио се уморан, с чутурицом воде млакуше. Лал. млакушан, -шна, -шно дем. од млак. — Учини ми се да ме нешто обли — као блага млакушна киша. Ком. млат м (мн. млатови и млатови) 1. а. в. млатило. — Чуло се једнолично ударање млатова у неком штагљу. Бен. б. тешки чекић, бат, маљ. — Срце му стало тући као млат по шупљој стијени. Војн. 2. удар, ударац. — Кроз врата оборена млатом топуза и ћускије, насрну турске хордије. Љуб. Мук влада на води и на суху, каткад прекинут млатом весла. И.

396

МЛАТ — МЛАТИШУМА

млат узвик којим се означава млаћење, ударац. — Прође онуда па наједанпут млат шаком мене у главу. Рј. А. млата&е с гл. им. од млатпати. млатарање с гл. им. од млатарати. млатарати, -ам несврш. живо покретати тамо-амо, размахивати, махати: ~ рукама. — Ено крупна главатица . . . млатара репом. Радул. Продавач млатара главом тамо-овамо. Сим. млатарпти, млатарим несврш. в. млатарати. — Млатари . . . шакама по зраку. Михољ. млатати, -ам несврш. а. млатарати. — Петрија трчи од једне јетрве другој . . . млата рукама и лупа се по прсима. Лаз. Л. Нека старпца млата својом тољагом по ваздуху. Дов. б. ударати сналсно, на махоее. — Бабушке живе уз обалу, гдје млатају валови. Финк. Млата [вјетар], омахује, пада и устаје, крши тарабе. Кут. млатац, млаца м (мн. млаци, ген. млатаца) 1. а. в. млат {16). — Ковачу, пружи ми млатац! Наз. 6. в. млатило. Деан. Рј. 2. в. млатилац. — Лелија се златолико класје . . . а врапци за живицом договарају се цвркућући како ће окрасти и жетеоце и млаце. Шен. Смрт, неуморни млатац, аргатује на свом гумну. Матош. Изр. то ми је т р л а ц и ~ то ми је свакидашње одело, у коме и лан тарем и жито млапшм. млатач, -ача м 1. в. млатило. — Филип их [гусенице] повазда млатачем са грана обарао. Рад. Д. Био је . . . писар, затим надгледник у творници млатача. Наз. 2. в. млатилац. млатеж м млаћење, ударање. — Еј, бит ће млатежа и дережа, да ће сви вјетрови пјевати по зраку! Ков. А. млатилац, -иоца м онај који нешто млати. млатилица ж млатило; машина, строј за млаћење жита, вршалица. — Имала [се] пустити у посао новопостављена млатилица. Крањч. Стј. млатилвште с место где се нешто млати (нпр. жито). Бен. Рј. млатило с оруђе којим се млати (рбично жито при вршидби). — Узе звонар ломатати крстом кано млатилом . . . и јело прекрижи. Јурк. Донесе дебело уже и на оба краја свеза два велика комада дрвета. А онда замаха кроз зрак да опроба млатило. Лоп. млатнља и млатнља ж она која млати, таре лан. — Жене млатиље ситно лупају лан. Ђил. млатипара м и ж погрд. онај који зарађује много новаца (рбично на лак начин).

— Он 1е и »лажац« и »хвалисавац« . . . н »млатипара«. Пол. 1958. млаткти, млатим (трп. прид. млаћен) несврш. 1. истресати зрњс ударајући млатилом, врћи; мотком стресати воће с дрвета. — [Зоб] су . . . косили, везали, млатили и вијали. Крањч. Стј. Млатих зреле махунице од грашка и пасуљице. Шапч. Кад се воће млати моткама, нагњечи се, повреди. Тод. 2. а. снажно тући, премлаћивати; убијати, сатирати. — Штајерци су млатили Турке да се гора орила. Шен. Људи . . . тољагама млате мршаве говечиће. Ћос. Д. б. засипати, бити. — Грехота је . . . да нас сунце пече, да нас киша млати. Змај. Са свих страна просукљали . . . млазови воде . . . те ме унакрст стали млатити. Шкреб. 3. а. снажно замахивати, ударати нечим. — Тупом сјекиром млатио [је] по жилавом грабовом стаблу. Лал. фиг. Струја живота млати с нама свакојако. Киш. б. млатарати, размахивати. — Седе на гвоздени ступић пред вратима и поче млатити ногама. Глиш. Ми се узалуд отимамо и тужно млатимо рукама око себе. Козарч. в. изазивати снажно љуљање, клаћење нечега. — Мокра и тешка, млатила је [југовина] врховима шуме. Пер. 4. подр. говорити шта било, блебетати. — Ти и не знаш шутјети, него само којешта млатити и додијавати. Вел. Не млатите пред овим дераном којешта. Пав. 5. в. млатити се (2а). — [Син или супруг] богзна гдје морем млате. Кум. Изр. ~ језиком (језичином) в. млатитиЏ); ~ п р а з н у сламу (глогиње) радити некористан, јалов посао; говорити узалудно, без смисла. ~ се 1. ударати се, тући се а. повр. — Отресамо рукама прашину с одијела; неки скине капу и млати се њоме. Чол. б. уз. повр. — Ако се стану млатити с другом дјечурлијом, то туле да им је отац начелник. Кос. 2. а. ићи без правога циља, луњати, тумарати. — Млатио се негде по свету, па дошао натраг. Дом. Млатили се келнери по рестаурацијама колодворским. Крл. б. трошити, траћити време на нешто, узалудно се бактати. — Човјек [се] бави о својој невољи, а ко ће да се млати и дангуби с травама! Срем. в. петљати се, вући се. — Степан је наш сусед, и ја нећу допустити да се ти с његовом женом млатнш. М.оск. 3. ландарати, витлати се. — Око њеног струка . . . одело се млати кад иде као око неке кратке и танке летве. Ђур. млатић, -а и млатић, -ића м 1. дем. од млат. 2. зоол. врста шкољке Ма11еиз уи1з. Терм. 4. млатншума м погрд. ветрогоња, ветрогшр; будала, лудак. Р-К Реч.

МЛАТНУТИ — МЛЕКАРИЧИН млатнути, -нем сврш. треснути, распалнти. — Млатнуо [га је] једном граном. Кик. Ваља млатнути рђом о земљу. Вес. ~ се повр. — Криве клинце чекићем . . . исправља, млатне се покадшто и по прстима. Сек. Скиде с главе . . . шајкачу и, млатнувши се њоме по длану, истресе један дио прашине. Лал. м л а т а а и мпат&ава ж млаћење, ломатање; замлаћивање. — Од непрестане млатње по убогим шикуљицама већ му [кочијашу] изнемогла рука. Јурк. Каква мисија! . . . Млатњава, сад се утрпаше сви . . . • само да дођу у престоничке новине. Петр. В. млаћаница ж покр. в. млаћеница. — Воња . . . по диму и млаћаници у стаповима. Божић. млбћве, -ћава ж ми. покр. е. наћве. Деан. Рј.

млаћеница и млаћеница ж покр. 1.

млеко из нојега је измлаћен маслац, пгекући остатак после метења масла. — Ти не пијеш млаћеницу батом бивену. Вук Рј. 2. сир начињен од тропа који остане од скорупа кад се препира. Вук Рј. млаћење с гл. им. од млатити (се). мл&цкати, -ам несврш. в. мљацкати. — Одмах [је] почео млацкати губицама као да сиса. Ћор. млМцнути1, -нем сврш. в. мљацнутн. — Млацну задовољно језиком. Ков. А. млацнути 2 , -нем сврш. в. млатнути. — Неко ме у оном тутњу млацну по глави. Бан. млачан, -чна, -чно (одр. млачни, -а, -6) млак. — Облијевао ме млачан ваздух. Дук. По . . . западним прозорима . . . млачпо сунце варљиво је титрало. Божић. млаче, -ета с дем. и хип. од младац. — Плахо млаче . . . ухватити [је] морало у коло. Шен. млачев, -а, -о који припада млацу, млатиоцу. Прав. млачев, -а, -о који припада млацу, младићу. — Чинило се да млачеву срцу годи да се весели. Шен. млачење с гл. им. од млачити (се). млачЛна ж «. млакост. Вук Рј. млачити, млачим несврш. чинити млаким, загревати. — Сунцс тек млачи зрачна струјања. Божић. ~ се постајати млак, загревати се. — У . . . чашама стојала [је] лимонада и све се више млачила. Андр. И. млЗчнца ж дем. од млака, локшца, барчца. — Сунце је . . . жедно пило воду из млачице по друму. Михољ.

млачност, -ости ж стање онога што је млачно, млакост. Прав. млашчић м дем. од млаз. — Кише се циједе у млашчићима и сливају се по јарковима. Сим. мл^вење, ијек. мљ^всње, с гл. им. од млети. млево с (ек.) покр. в. млиео. — То ти је као кад бациш млево у воденицу. Нуш. мледан и мледав, -дна, -дно покр. који јс нежног, крхког састаеа, мршав, слабашан; који је без јаркости, блед. — Изгледаше осредњег раста . . . окоштан, мледан. Љуб. Зар да те гајим од сада ко мледно егзотично цвијеће? Наз. Мледно свјетло зимскога дана падало је по земљи. Новак. мледнетп, -дним, ијек. мледњети, несврш. покр. постајати мледан, мршавиши. Деан. Рј. мл^дност и мледност, -ости ж особина онога што је мледно, слабост. — Нека мледност крви сустављала је његову ногу на прагу старца мајстора. Шен. мл^дњети, -дним, ек. млдднети. млезиво, ијек. мљезиво, с а. течност, текућина коју луче млечне жлезде код породиље првих дана после порођаја. б. млеко у вимену сисара после тељења, јагњења итд. које се при кувању згруша, грушалина со1о81ГШП. Свезн.

мл&кар, -ара, ијек. мљекар, м 1. онај који потрошаче снабдева, опскрбљује млеком, продавац или разносач млека. 2. = млекарник (1) зградица или просторија у којој се млеко чува и разлива да се ухвати павлака, скоруп и сл., остава за млеко и млечне производе. — Утекнем и сакријем се гдегод иза млекара или кошева. Дом. млекара, ијек. мљекара, ж 1. = млекарница радња у којој се продсџу млеко и млечни производи. 2. в. млекар (2). — Из мљекаре озива се домаћица вриједна. Баш. мпскарев, -а, -о, ијек. мљекарев = дшекаров који припада млекару. млекарипа, ијек. мљекарина, ж држање туђе стоке уз накнаду у млеку и млечним производима. — Стоку смо били распродали или дали на мљекарину. Лал. млекарица, ијек. мљекарнца, ж 1. ~ млекарка жена која продаје млеко; жена која ради око млека и млечних производа. — Негла тајне коју мљекарице не обраде иа дугом путу до града. Кал. 2. = млекуља крава, овца и сл. која се добро музе, која је млечна. — Бит ће да је добра млекарица, леђа су јој као греда, а кукови високи. Бен. млекарнчин, -а, -о, ијек. мљекаричин који припада млекарици. . г,#, ж:•

ж

МЛЕКАРКА — М Л Е Т И

млбкарка, ијек. мљбкарка^, ж = млекарица (1). мпекаркин, -а, -о, ијек. мљекаркин који припада млекарки. мл&сарна, ијек. мљекарна, ж в. млекарница. — Зашле [би] у неку мљекарну и испиле по чашу необрана млијека. Бег. млбкарник, ијек. мљекарник, м 1. = млекар (2). — Снаха ми понијела пун чабар млијека из мљекарника. Шуб. 2. млекара Џ). — Није могла да се уздржи и да гласно не мисли на тераси млекарника једна . . . читатељка. Рад. Д. мл&карница, ијек. мљбкарница, ж = млекара (]). — Цијела је производња мљекарница под надзором државе. Обз. 1932. млекаров, -а, -о, ијек. мљекаров = млекарев. мл&карскп, -а, -б, ијек. мљекарски који припада млекарима, који се односи на млекаре. — Мљекарски пас . . . вуче колица. Јонке. млекарство, ијек. мљекДрство, с производња млека и млечних производа као грана привреде. мл&сача, ијек. мљекача, ж бот. маслачак. Сим. Реч. млекаџвја, ијек. мљбкаџија, м в. млекар (1). — Пекару и млекаџији не могу платити. Дом. Вјетар [га] занесе у Крагујевац, гдје бијаше бозаџија, мљекаџија. Матош. млекаџијски, -а, -б, ијек. мљекаџијски који се односи на млекаџије: ~ кола. млекаџнница, ијек. мљдкаџииица, ж млекара (/). — [Насликан је] у млекаџииицама и ашчиницама — Краљевић Марко. Срем. мл&со, ијек. млијеко, с 1. бела хранљива лучевина нарочитих жлезда у дојкама жене или у вимену женке сисара, која служи за исхрану деце односно младунчади или се од неких живоншња музе као прехрамбени производ: мајчино ~ , кравље ~ , слатко ~ , обрано ~ . — Осјетивши да јој је дошло млијеко, брзим кораком оде у дјечју собу. Крањч. Стј. Неверна Тијано! Проклето ти млеко материно! Јакш. Ђ. фиг. Домовино . . . слатко млијеко језика мајчинога. Матош. 2. беличаст сок неких биљака или течност, текућина добивена из плодова или семена. — Из . . . танке цјевасте стабљике [маслачка] цури горко млијеко. Бан. Млеко од бадема узимљу три пута на дан. Рј. А. 3. фиг. бледа, беличаста Месечева светлост. — Гледаш како месец млеком брда купа. Бој. Душа постаје као башча у којој се точи лунино млијеко. Марј. М.

Изр. змијско (змијино, к а ч ј е , р о дино) ~ бот. в. млечика (а); к и с е л о ~ млеко згуснуто и укисељено деловањем квасних гљивица; к р е ч н о ( в а п н е н о ) ~ у води размућени гашени креч, вапно; п т и ч ј е ~ бот. врањи лук ОпигћојЈакцп; ц р в е н о •—• зоол.

веома

ситна

млада

риба

од

које

се забели море Соћшз реПисиЗиз. Деан. Рј.; б р а ћ а , сестре п о млеку браћа, сестре по мајци или они које је дојила иста дојиља; као ~ ( н п р . о вину) врло питко, пријатног укуса; к а о муха у ~ ( у л е т е т и , пасти у што) прихватити се чега врло брзо и радо; ј е д р а к а о да је млеком н а л и в е н а веома једра, пуна живота (нпр. девојка); ј о ш му к а п љ е м л е к о и з уста, м и р и ш е на (мајчино) ~ сувише је млад, нежкусан, недорастао; нема само птичијег (од птице) млека има сеега, живи у изобиљу, нема само оно што не поспгоји; по к р в и и по млеку потомак по мушкој и жеиској лози (страни); посисати), (усисати) н е ш т о с мајчиним млеком научити измалена, из најранијег детињства; пусто ~ и мачке лочу посл. имовину без икаквог надзора сви разносе; (тамо) тече м е д и ~ има свега у изобиљу, влада благостање, све је у најбољем реду. млекбввт, -а, -о, ијек. мљекдвит млечан (3). — Доктор се гегао . . . као што превимена мљековита коза потеже своје стражње ноге. Божић. млековод, ијек. мљсковод, м цев за довод млека. — Савет за иривреду среза донео је одлуку да се у реону Крнских планина поставе млеководи. Пол. 1958. мл&куља, ијек. мљекуља, ж = млекарица (2). — Козе [им] биле добре млекуље. Рад. Д. млекушче, -ета, ијек. мљекушче, с младунче које сиса, сисанче, одојак. — Млекушче [прасе] испод храњенице; обло као ваљак. Шапч. мл&кце, ијек. млијбкце, с дем. и хшг. од млеко. Млетачка и Млетачка ж Млеци, Венеција. — Малени, сухи Талијанац, негдје из Млетачке, дошао у Вело село. Наз. млбтачки и млетачки, -а, -б који припада Млецима, венецијански. Мл^тачкиња и Млетачкиња ж в. Млечанка. Вук Рј. мл&гачкиња и млетачкиња ж пушка или сабља из Млетака. — Даде му млетачкињу ћорду. НПХ. млети, мбљем, ијек. мљети, несврш. 1. а. мртти зрневље, правити брашно, претварати у брашно. — Насред воденице горела је ватра . . . камен је млео зрна. Вес. Нада-

МЛЕТКЕ — МЛЕЧНИЦА леко се чује како [млинови] мељу изједначено тешким зубалом. Гор. фиг. Процес је неуморно млио даље хиљаде и хиљаде динара. Крл. Меље ова наша средина. Страховито меље људе. М-В. б. притискујући, гњечећи цедити сок из неких плодова: ~ маслине. в. мрвигпи, ситншпи; жвакати. — Зуби . . . непрестано мељу . . . пшенични крух. Мих. 2. фиг. пеј. говорити не престајући једно исто, лупетати, нагваждати, блебетати. — Стао је мљети којешта . . . као да је полудио. Мар. А шта ти мељеш кад си ћорав као и учо. Вел. Изр. ~ ј е з и к о м в. млети (2). Млетке, -така ж мн. покр. в. Млеци. — Страшна ти се скувала попара, Млетке су је добро осолиле, а Цариград боље опаприо. Њег. Млетке неће кавге с Турцима. Љуб. Млеткнња ж в. Млечанка. — Ја ћу тебе бољом оженити, оженити гиздавом Млеткињом. НПХ. млећак, -ћка, -ћко млитав, опуштен, слаб: ~ чоха. Вук Рј. — Да постав однекуд није млећак? Зог. млецав, -а, -о млохав, млитав. — Одлично [је] разумио . . . те наизмјеничне наступе млецаве доброте и сабијене јарости. Десн. Млбци, Млбтака и Млеци, Млетака м мн. Венеција; средњовековна венецијанска држаеа. Вук Рј. млеч, ијек. млијеч, м 1. млеко (2). — Није истина да се отровна гљива може поуздано разликовати од обичне по млечу. Батут. 2. цветни прах прерађен у желуцу пчелином, којим пчеле хране своје ларее. — У танком цреву . . . лимфни судови цревне слузокоже усисавају неку млечну течност, тзв. млеч. Батут. 3. а. сок којим мужјак рибе оплођава икру. — Било је време рибљег мреста . . . Деца . . . голим рукама хватају рибу која, заслепљена и као обамрла, баца икру и млијеч. Андр. И. б. зоол. «. црвено млеко (уз млеко, изр.). Деан. Рј. 4. бот. назив за неке биљке којима је сок налик на млеко. а. врста јавора Асег р1а1апојс1ез. Терм. 3. б. (и ж) в. млечика (а). — Откину млијеч и потеклим соком закапљу. Гор. млечан и мпечан, -чна, -чно, ијек. мл>бчан и млијечан 1. (обично одр.) који се односи на млеко, који је од млека; у којему

има млека: ~ производ, ~ прах, ~ чоколада, — сладолед, ~ жлезда, ~ плод итд.

2. а. бео као млеко, беличаст: ~ кожа, ~ тен. — Ковитлају се врпце млијечних цеста. Крл. Над пољанама је лебдела млечна магла. Црњ. б. непрозиран, мутан: ~ стакло. 3. који даје доста млека. — Пастири догонише млечна стада. Шапч. Каква им је стока, је ли млијечна? Сцј.

399

Млечанин и Мл&чанин м човек из Млетака. Мл&чанка и Млечанка ж женска особа из Млетака. млечански и млечански, -а, -о млеЈпачки. млбчар, -ара, ијек. мљбчар, м млекар (2). — У »мљечару« је млијеко и други смок. Рад. А. млечара и млечарница, ијек. мл>6чара и мљечарница, ж млекар (2). — Наоколо нанизани станови, куће, мљечаре. Павл. Разградили . . . мљечарницу. М. млечаст, -а, -о3 ијек. мљечаст пун млека, млечан. — У зеленом влату . . . мљечасто зрње наједра. Марет. млечасто, ијек. мљечасто, прил. налик на млеко. Бак. Реч. мл^чац, -чца, ијек. млијечац, м зоол. 1. млеч (За). — Нико живи и никад . . . није видео . . . јегуљиног мужјака са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру. Петр. М. 2. зоол. мужјак рибе у коме се налази млеч (За). Терм. 4. мл^чер, ијек. млијечер, м бот. а. в. млеч (4а). б. в. млечика (а). Сим. Реч. мл&чика, ијек. мљ&чика, ж бот. а. врста траве која садржи млечни сок ЕирћогНа. Сим. Реч. б. мн. штоимена биљна породица. Терм. 3. мл&чикар, ијек. мљечикар, м зоол. крупан ноћни лептир чија гусеница живи на млечики ВеИерћПа еирћоЛпае. Терм. 4. млечикаст, -а, -о, ијек. мл»6чикасг пун млечике. — [Сунце баца] свјетлост по дивљачној швечикастој трави. Коч. млечитн, млечим, ијек. млијбчити, несврш. 1. добијати млечну боју. — Небо млијечи, јер је небо над земљом млијеко. Божић. 2. заливати млечном светлошћу. — Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза. Ћос. Д. Млечић и Млсчић м в. Млечанин. — По хаљини се Млечић војник каже. Шен. млбчица, ијек. мљечица, ж мед. болест слузокоже, нарочито код новорођенчади 8(0тасшв арћгћорћуга. Терм. 5. млечник, ијек. млијечник, м бот. в. млеч (_4а). Р-К Реч. мл^чница, ијек. млијечница, ж 1. млекар (2). — Иди у млијечницу и обирај млијеко. Шен. 2> врста јела, каша скувана у млеку. — За чобане . . . ујутру се начини мало млечнице (са млеком и брашном). Рј. А. 3. бот. врста јестиве гљиве, папрењача 1лс1апа деЈклоза. Терм. 3.

400

МЛЕЧНО — МЛИТАВАЦ

млечно и млечно, ијек. мљечно и млијечно, прил. слично млеку. — Само се на округлим петама кожа млечно жутела. Моск. млбчнбст и млечпбст, -ости, ијек. млиј&чнбст и мљбчнбст, ж особина онога штпо је млечно; способност давања млека (краве, овце и др.). — Додавањем те бјеланчевине животињској храни постиже се готово двоструко већи прираст тежине, одн. млијечности и масноћа у млијеку код крава. Вј. 1960. млечњак, ијек. млијечњак, м 1. (обично у мн.) анат. зуб који први пут никне детету и који се касније мења. 2. (у атрибутској служби) пун млека, млечан. — Раоник реже мекану земљу као сир млијечњак. Гор. Под јесен . . . пристигне кукуруз млечњак. Пол. 1959. 3. мужјак рибе (који има млеч, млечац). — Међу рибама било је и јегуља икрашица и млечњака. Петр. М. 4. покр. в. млекар (2). мливо с 1. оно што треба самлети илије самлееено, жито за млевење или брашно. — Још је увијек све мирисало мљевеном пшеницом . . . али мливо није више нитко доносио. Гор. Жита су грубо млевена . . . па је од млива грађен хлеб без квасца. Жуј. фиг. Хљеб сам и ја прављен од божанског млива. Наз. 2. млееење. — Дај реда и настојања па ће . . . доћи жито на мливо. Павл. Кидисава . . . Милун на мене кад год чекам мливо. Рад. Д. Изр. с а т р т и у ~ уништити. млиј&ко, ек. млеко. млиј&коша м (ијек.) онај који радо пије млеко. Прав. млиј&кце, ек. млекце. млијеч-, ек. млеч-. млвн м 1. направа, справа за млевење (обично житарица у брашно); зграда у којој је таква направа. — Млинови . . . машу уз Купу мокрим крилима гутајући вреће житка. Гор. 2. ерста друштвене, забавне игре; исп. мица. — Антон . . . прилично добро игра дурака и млина. Шов. Изр. н а в р а т и т и , н а в р н у т и (навијати, н а в р а ћ а т и , терати и сл.) воду на свој ~(уЈрадити нешто насвоју корист. млВнар м онај који има млин и меље другима у њему; онај који ради млинарски посао. Изр. б р а ш н е н и ~ зоол. врста инсекта, кукца који леже ларее у брашну; исп. брашнар (2). Финк. млЗнарев, -а, -о — млинаров који пршгада млипару. млнн&рење с гл. им. од млинарити. — У житородном крају [ће] уложити новац у модерно млинарење. Мих.

млинарина ж оно што се плаћа млинару за мељаву. — Да није . . . тај злодух упао у ову јаругу, убирали би ми још . . . млинарину. Гор. млинарнтн, млннарим несврш. радити као млинар, радити млинарски посао. В. пр. уз гл. им. млинарење. млЗнарица и млинарица ж = млинарка млинарсеа мсена; она која обавља млинарски посао. — И муха је у млину била, тер је рекла да је и она млинарица. Дан. мл&наричин и млннаричин, -а, -о који припада млинарици. мпЗнарка ж --- млинарица. — Дижући очи на млинарку младу, из ведрице, жедан, хладне воде [самј пио! Шант. млвнаров, -а, -о

= млннарев.

млВнарски, -а, -о који се односи иа млинаре и млинарство: ~ посао. млЗнарство с млинарски посао, млинарска струка; млинарска индустрија. мливац, млинца м (мн. млинди, ген. млинаца) 1. мали ручни млин (за млевење кафе). — Домаћица . . . окреће млинац те меље кафу. Дом. Насули је [кафу] у турски . . . дугуллст млицац. Маш. 2. мн. кув. јело од теста у облику плочастих комадића печених и зачињених машћу или маслом. Деан. Рј. млиннћ м дем. од млин. млЗница ж млин, воденица. — Ко у млиницу униђе, брашнав изиђе. Вук Рј. Стоварио је купљено жито у млиницу Радованову. Божић. млЗниште с место око млина; место где је некад био млин. Рј. А.

~

млбнски, -3, -о који се односи на млин:

камење, ~ коло.

млЗнчић и млДнчић м 1. дем. од млин. — Некад је то била свађа око каквог . . . млинчића, други пут око неке утрине. Ћоп. 2. в. млинац (7). — Самљела сам у млинчићу мало кафе. Рј. А. млВтав, -а, -о 1. у коме нема чврстине, живости, бодрости, тром; неодлучан, безвољан: ~ човек, ~ ход, ~ поглед. — Никад дотле моје презирање за оваки млитав живот . . . није било потпуније. Вас. Послије тога . . . разиђе се млитави сабор. Шен. 2. млохав, опуштен. — Брзо скиде мајчину руку, која беше млитава као мртва, са своје главе. Лаз. Л. Носио је велик и млитав шешир без траке. Петр. В. млбтавац, -авца м млитав, неодлучан чоеек. — Млитавац Фридрих не подузе ништа одлучно. Шши. • „,. _

МЛИТАВИЛО — МЉАЦНУТИ млитавило с в. млитавост. — Избјегавање људи слабост је само, млитавило и страх. Коз. И. млВтавити, -им и млитавити, млАтбвим несврш. постајати млшпав, лабав. — Жестоки му нагони већ млитавили. Наз. млЗтавица ж млитава женска особа. — А и дјевојке. Нису никакве млитавице. Грг. млитавко м млитавац. — Онај млитавко [извукао је] . . . читав литрењак. Вучо. млвтављење и млитавље&е с гл. им. од млитавити. млЗтаво прил. на млитав начин, лено, безвољно. — Мало даље је млитаво корачаа стражар. Поп. Ј. Бака једе . . . млитаво, безвољно као што и говсри. Пав. млВтавост, -ости ж особина онога што је млитаво; тромост, безвољност, слабост. — Не осваја млитавост мене. М-И. Осудио је млитавост . . . у вођењу акција. Чол. млитавштина ж е. млитавост. — Хтјеле га стићи, но није могао, јер ове стрмине нису за млитавштину [његова коња]. Вел. мл&тати, -ам несврш. покр. лутати, тумарати. — Питају ме откуд сам и што млитам по Млецима. Љуб. млЛти, млим несврш. покр. е. мнити. млитоша м млитавац. — Немој претврдо [везати роба] да ми млитоња не скапа на путу. Кост. Л. млог- в. мног-.

401

млбхаво прил. на млохав начин, млитаво, безвољно. — Бранила се немарно и млохаво. Сим. млбхавбст, -ости ж особина онога што је млохаво, отромбољеност, опуштеност. — Та два црна испупчена стаклена круга [била су] као инкрустирана у млохавост неких лица. Дав. мљЗ узв. в. мљац. — Из желуца му се дигне отужан осјећај, скупи му се у устима и — мља, мља — укочи их одвратношћу. Кал. мљас узв. оном. 1. в. мљац. 2. необ. узвик за означавање јаког ударца, пљуске; исп. гољес, пл»ас. — Потегох из паса нож . . . па мог усташу поребарке — мљас, поломих му ребра. Ољ. мљ&скав, -а, -о сличан мљаскању, праћен мљаскањем. — Безуби старчић узврпољи се у дрхтавом, мљаскавом смијеху. Нех. Одједном се занесе, испусти неки мљаскав, туп звук. Андр. И. мљЗскаво прил. као мљаскање, слично мљаскању. — Ријеч му звучи огавно . . . звучи мљаскаво као добро сажвакана гумија. Божић. мљ&скаае с гл. им. од мљаскати.

мљаскати, -ам и мљашћем несврш. оном. 1. јести, жвакати стварајући шум при одвајању усне од усне и језика од непца. — Иочели [су] јести, гласно мљаскајући језиком. Козарч. Мљашћу прашчићи задовољно. Сим. 2. стварати шум при корачању по расквашеној подлози, шљапкати. — Једнолично су мљаскали омашни опанмпожв. множ-. -*"-*• * " " " • * * * » ци по блату. Кол. млохав, -а, -о 1. који нема чврстине, мљЗснути, -нем сврш. према мљаскати. једрине, отромбољен, опуштен; који слободно, лабаво виси, незатегнут. — Кад би затремљац (обично поновљено) оном. узвик бало . . . његово тешко и млохаво тело за опонашање звука који настаје при мљаскаразвијало је . . . биковску снагу. Андр. И. њу. — Чуло се само . . . дијете како слатПлатна на јарболима висе као млохаве ко доји своју мајку: мљац, мљац. Сиј. крпе. Наз. 2. млшпав, беживотан. — Сав мљЗцав, -а, -о који изазиеа мљацкање, ми се живот домаћи причињао кукаван, шљапкање, расквашен. — Траг малих, уских маљушан, млохав. Ђал. млохавац, -авца м млохав човек. — опанака остаје иза ње на блатном мл»ацавом путу. Пец. Како се могло десити да ови ситни мломљацкав, -а, -о мљаскав; који мљацка. хавци ухвате командне полуге? Дав. — Не могу да опишем о н а ј . . . израз њемлохавети, млбхавим, ијек. млохЗвгова смешљива лица, безуба и мљацкава. јети, несврш. в. млохавити (2). — Осећао Петр. Б. је . . . свако влакно мишића који су млохамљ&цкање с гл. им. од мљацкати. вели и попуштали. Дав. млбхавити, -им и млохавнтн, млбмљЗцкати, -ам несврш. мљаскати. — хавим несврш. 1. чинити млохаеим, слабити. [Дете] је стењало, јечало, и покаткад мља— Ово зло . . . млохави духове. Павл. цкало уснама. Дом. Подеране . . . баканџе 2. постајати млохав. мљацкаху по житком блату. Кол. фиг. Два камена жрвња неуморно су мл>ацкамлбхавица ж подр. млохава женска ла. Божић. особа. Бак. Реч. млохавјети, млбхавим, ек. млохавети. мљЗцнути, -нем сврш. према мљацкати. 26 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

402

МЉАШТИТИ — МНОГОБРОЈНОСТ

мљЗштити, -им несврш. покр.

в.

мљаскати. — Војници мљаште јабуке са хлебом. Јак. мљевење, ек. мл&вење. мљезиво, ек. млбзиво. мЈвек-, ек. млек-. мљескање с гл. им. од мљескати. мљескати, -ам и мљбшћем несврш. в. мљаскати. — Мљескао је облапорно вилицама. Маш. Једе . . . облапорно, мљешће. Чол. Блато му мљеска под ногама. Леск. Ј. мљеснути, -нем сврш. према мљескати. мљбти, м&љем, ек. млбти. мљбцав, -а, -о в. мљацав. — Не може да устане, песнице се зариле у мљецаву смоницу. Ћос. Д. мљЗцкав, -а, -о в. мљацав. — Кроз блатњави снег клискале су саоне остављајући мљецкаве трагове. Поп, Ј. мљбцкати, -ам несврш. мљацкати. — Мањи је још мљецкао хлеб с медом. Петр. В. Тротоари су били разгажена прљава маса снега и воде у коју је обућа упадала мљецкајући. Ћос. Б. мљеч-, ек. млеч-. мљбћкав, -а, -о покр. в. мљацкав. Р-К Реч. мљићкати, -ам несврш. покр. в. мљаскати. Р-К Реч. мнемотехника ж грч. еештипа да се нешто лакше запамти. мнемот&хнички, -а, -о који се односи на мнемотехнику: ~ средство. мнбње, ијек. мнијбње, с в. мњење. мпнјење, ек. мнење. мвбтв, мним (песн. и покр. мнијем) несврш. заст. мислити. — Где ја шећер сијем, ту отров израсти; где ја певат мнијем, ту ћу у плач пасти. Јакш. 25. Човјек био, човјечји је мнио. Ботић. Мниш, е је кроз пукотину модрог плашта небескога прокуљао дим. Матош. ~ се чинити се, причињавати се. — Мукло хује гласи, часом ти се мније да стадима курјак страшну пјесму вије. Вел. мн8х м арх. монах, калуђер. — Бележио је тада дијак неки или мних. Сур. многн, -а, -б 1. а. којега има у великом броју, у великој количини, многобројан: ~ народ, ~ војска. — Ја сам и досад био у оном граду, мени свеђер милу с многих знанаца. Павл. Брак је био дарован многом децом. Сур. б. који се јавља, среће, догађа у сразмерно великом броју, у високом проценту, који представља велики део неког мноштва, низа и сл. — Е, мој синко, многа је мајка данас подјетињила. Ћоп. Много

предвече . . . одмарам очи на . . . луковима [моста]. Андр. И. в. (у именичкој служби) м (обично мн.) велики део људи, висок проценат људи. — Многи се занио за ту науку. Баз. 2. а. који се јавља, који постоји у великој количини; обилан, богат. — Ко обделава ту пусту многу земљу? Јакш. Ђ. Кб дуга небом после многе кише, и моја нада појави се тада над љубављу ми. Дис. б. временски дуг, дуготрајан. — Након многога премишљања пусти [коњу] узде. Вел. в. прекомеран, претеран. — Прођи се ти многог говора. Андр. И. мнбго прил. (комп. вВше и више); супр. мало 1. а. у великом броју, велики

број: ~ људи, ~ књига, ~ стоке. 6. у

ееликој количини, велика количина. — Од тога доба је много воде протекло. Л-К. Било је много плача кад сам им одузео тај . . . вијенац. Јонке. в. доста времена, дуго. — Много смо о томе разговарали. Дом. Ишла бих кући, тамо су ми унучићи, а нећу ја сигурно још много да их гледам. Рист. г. у еисоком степену, ееома, ерло, јако: <~ болестан, ~ љут, ~ добар. — [Млади господин] је много учен. Маж. М. Нешто му се много рђаво догодило. Ћос. Д. д. у вези с компаративом, кад се истиче велика разлика према ономе са чим се упоређује: знатно, доста: ~ боље3 ~ слабије, ~ чешће. — Много више [ми је] стало до вашега доброг мишљења. Креш. 2. сувише, претерано, преко мере. — Хоћеш да имаш [сина] фишкала, ТЗЈ ће много стати. Игњ. Почеше већ и да је пецкају: — А, Тодора . . . много ти око новога пријатеља. Станк. много- као први део сложеница значи да има у великој количини, мери, броју онога што се изражава другим делом сложене речи: многобројан, многогласан, многогодишњи, многоженство итд. многббожац, -ошца м следбеник многобоштва. — Другојачи су обичаји . . . код многобожаца. Ђорђ. многббожачки, -а, -о који се односи на многобошце и многобоштво. мн&гобојан, -јна, -јно који има много боја. Деан. Рј. многббошки, -а, -о заст. в. многобожачки. — Многобошка митологија [имала је] двадесет ситно писаних табака. Нен. Љ. многббоштво с веровање у много богова, политеизам. многббројан и мнбгобројан, -јна, -јно кога има, који се јавља у великом броју. — Многобројна свјетина стала се напокон гибати. Леск. Ј. многобрбјност и многббројнбст, -ости ж особина онога што је многобројно, еедики

МНОГОВЕК — МНОГОЗВУЧНО број. — Човек не може да се начуди многобројности детаља. Богдан. многбвек, -а, -о, ијек. многбвјек в. многовекован. — У почетку тога доба пропаде многовјека слобода републике дубровачке. Шиш. многов&кован, -вна, -вно, ијек. многовј4кован који тпраје много векова. — Дивим се многовјековном стрпљењу народа који је радио за другога. Ђон. Хрватска [јеј прекинула многовјековне своје везе с Угарском. Шиш. многоверан и многбверан, -рна, -рно, ијек. многовјеран и многбвјераи који обухвапга припаднике више религија: ~ становништво. многбверски, -а, -б, ијек. многбвјерски који се односи на више вера. — Тематика »Родољубаца« је пуна . . . распри једне многонародне и многоверске средине. ЛМС 1951. многов^рство, ијек. многовјфство, с многобоштво. Прав. многбверци, -ераца и многовбрци, -бвераца, ијек. многбвјерци и многовјерци, м мн. (јд. многбверац, -ерца и многовфац, -рца) припадници различипгих религија. многбвесли, -а, -б песн. који има много весала (о лађи). — Зар ћете тако сад на многовесле лађе налећи те ћете побјећи кући! М-И. многбвеслица ж брод, чамац с много весала. — Опажена је барка многовеслица. Нех. многбвечан, -чна, -чио, ијек. многбвјечан дугогодишњи. — Да ти приповједим згоде многовјечнога бивствовања свога. Јурк. многовје-, ек. многове-. многбвлађе с владавина више владара, господара. — Није многовлађе добро — нек један буде господар. М-И. многбводан, -дна, -дно који има много воде, богапг водом. — Ибар ту није широк, али је многоводан. Чол. многбврсно прил. на много начина, разноерсно. — Служи нам [вода] многоврсно и у занатима и другим радњама. Батут, многбврсност, -ости ж особина онога што има много врста, разноврсност. — Многоврсност угљикових спојева оснива се на способности угљикових атома да се међусобно ланчасто лако повезују. ОК. многбврстан, -сна, -сно који има много врста, разноврстан. — Расцјепкаше се умне силе народа на многоврсна књижевна подузећа. Јаг. Младић је . . . збу26*

403

њивао сабеседника својим многоврсним знањима. Андр. И. многбглав, -а, -о који има много глава. — Зеус . . . богове сабра на највишем врхунцу многоглаве Олимпске горе. М-И. многоглагбљив, -а, -о ир. сувише говорљив, причљив. многоглагбљивбст, -ости ж особина онога који је многоглагољив, говорљиеост. многбгласан, -сна, -сно сложен од много гласова. — Грме одјеци сложног многогласног певања . . . под . . . сводовима храма. Ранк. многбгласје и миогбгласЈе с многогласност. — Егзистенција је позвана да све то . . . противуречно многогласје у себи и у свету око себе савлада финим ослушкивањем. КН 1960. многбгласност, -ости ж особина оног што је многогласно. многогбдишн.3, -3, -6 који има много година, који траје много година. — Хвале лепо и многогодишње вино у својим подрумима. Срем. Иза многогодишње и тешке борбе бјеше . . . сва хереза истријебљена. Шиш. многож&ђица ж велика жеђ. Р-К Реч. многожбнац, -нца м онај који има много жена. — Ја ћу остати исто тако сиромашан пјесник и многоженац као и досад. Крањч. Стј.

многбженство и многожбнство с

истовремени брак једнога чоеека са више жена, полигамија. — НЈИХОВО [црначко] спавање у многоженству је природно. Крл. многбжнчан, -чна, -чно који има много жица: ~ ткање. многозаслужан, -жна, -жно који има много заслуга за нешто, веома заслужан. — Темељ му положи многозаслужни и брижљиви за Праг Карло IV. В 1885. Многозаслужни Љубомир Стојановић . . . много се трудио око Вука. Бел. многбзвучан, -чна, -чно састављен од много звукова, гласова; веома звучан, гласовно богат. — Језик је Шимуновића крепак и изразит, богат, многозвучан. БВ 1909. Нова литература имаде свој властити језик, многозвучан, пун сила. ХР 1928. многбзвучје и многбзвучје с много звукова, гласова који се сливају уједно; многозвучност. — Звонца и маљеви и пипци буде тонове многобројне и многозвучје запаљено. Уј. многбзвучно прил. на многозвучан начин, разноврсним, вишеструким звуковима. — Славујца глас из грла сипа многозвучно. М-И. Као симфонија лепоге много-

404

МНОГОЗВУЧНОСТ — МНОГОМИЛИОНИТИ

многбкутан, -а, -о који има много кутозвучно захорио си се у песми мојој страства,углова. — Под микроскопом су се видјели веној. Марк. Д. многокутаи облици слични саћу пчела. НЧ. многбзвучнбст, -ости ж особина онога што је многозеучно. многблетан, -тна, -тно, ијек, многбмногбзналац, -Злца м онај који има љетан који траје више година, дугогодишњи. богато знање, који много зна; онај који се — Слушао [си] многољетни за њим мој размеће знањем. — Ја многозналац одмах плач. Марк. Ф. докучих. М-И. многблвк, -а, -о који има много ликова, многбзналаштво с особина оног који видоеа. — То је било многолико лице наше много зна, богато, свестрано знање; раз- пешадије. Моск. метање знањем, наметљиво покашвање знања. многбликост, -ости ж особина онога многбзнали, -а, -о који много зна; који штоје многолико. — Мишљење настоји тако се размеће знањем. — Ти многознали! Вук Рј. превладати сву многоликост и свести је многбзналнца ж и м особа која много на једно. Баз. зна; особа која наметљиво показује своје многблистан, -сна, -сно необ. који има знање. — Мноштво је данас у свјетској много листова, много страна. — Обојица књижевности многозналица. Шим. С. ношаху . . . по једну књигу; да су речници, валлло би да су многолисније и дебље. многбзналост, -ости ж многозналаштво, Шапч. — Многозналост не учи памети. Баз. многбличан, -чна, -чно в. многолик. многбзначајан, -јна, -јно који је од ееликог значаја, од велике важности, значења, многбличност, -ости ж особина онога ееома значајан. — Тако се извршио велики што је многолично. — Не држи неисцрпиву и многозначајни догађај — да су Хрвати многоличност појавних промјена за предмет и Срби . . . примили Вуков књижевни језик спознаје. Баз. као свој заједнички. Бел. Све је остало исто мног&љетан, -тна, -тно, ек. многбшетње и многозначајна ћутања. Сим. летан. многбзначав, -чна, -чно који има много мпогбљудан, -дна, -дно 1. а. који има значења, богат различитим значењима. — много људи, много становника. — МногоТа ми цигара . . . открива оно . . . неухватљудни свет . . . је у реченим земљама живео. љиво у њеним . . . ријетким уједначеним Панч. Стигнем у неки велики, многољудни гестама и многозначним мимичким титраград. Дом. 6. који има велики број чланова, јима. Кул. Ристић је . . . откривајући много- много чељади. — Сиротишта су радо узимала значне, увијек нове видове стварности . . . . . . дјецу из многољудних обитељи. Сим. објаснио један свијет. Лит. 1957. в. који има много личности, који говори о многбкатан, -тна, -тно = многоспратан много људи. — У многољудној својој хроници који има много катова, спратова. — Град све нити је повезао спретно и зналачки. лежи лијепо: многокатне куће на брду. Михиз. 2. који долази од много људи, многоБен. гласан. — Из таме се проламао многољудан сливен узвик: — Уррааа! Ћоп. многбкатница ж = многоспратница кућа с много катова, спратова, еишекатница, мвог&људвост, -ости ж особина онога вишеспратница. — Прозори по прљавим и што је многољудно. страшним многокатницама стоје криво. Крл. многбљудство с ков. многобројно стамногократ прил. много, еише пута. — новништво, људско мноштво. — У томе Многократ се у старије време догађало. многољудству [у Азији је] све више људи Панч. Многократ [је] исти писац . . . писао који схватају да је . . . најважннје . . . пројаче на славенски. Јаг. менити однос према димензији времена. многбкратав, -тна, -тно који бива или Пол. 1958. се узима много пута, многострук. многомилијунски, -а, -б = многомногбкратно прил. много пута, многомилионски који има, садржи много милијуна, струко. — Вечерње звоно . . . одЈекну милиона. — Толстоја није покретао . . . ванмногократно у . . . црној смрчевој шуми. класни, ванповијесни »морал« или »савјест« Дуч. . . . него проживљавање многомилијунских многбкратник м мат. број у којем се маса. Р 1946. деа ит више бројева налазе без остатка. многомилибнити, -а, -б в. многомилимиогокут м мат. гепметријска с шка, онски. — Није више био осамљени . . . по динац него дио многомилионите снажне ли са више кутоеа, угдова, многоугаоник. асс. Сим. Алг. 1.

МНОГОМИЛИОНСКИ — МНОГОСТРУЧНОСТ

405

многбрук, -а, -о који има много руку. — Грчке легенде су први трагови . . . о многоруким морским чудовиштима. НИН 1960. многонапаћен, -а, -о који се много многбсатни, -3, -б који траје много напатио. — Цела породица многонапаћеног сати, вишечасовни. — Након многосатае чича-Гроздана спавала је. Срем. вожње . . . на спавање се није могло помногонародни, -а, -б в. многонацио- мислити. С 1919. налан. — [То] је означило почетке јединмногбсемен, -а, -о, ијек. многбсјемен ственог националног осећања многонародне који има много семенки. — Плодови су многоИндије. Пол. 1959. сјемени мјехури. Бот. многонЗцноналан, -лна, -лно који се многбсјемен, -а, -о, ек. многбсемен. састоји из више нација, народности. — Живемногбсложан, -жна, -жно који има ћи у многонационалној држави, као што је много слогова: ~ реч. била Аустрија, Срби вису остајали само на многбслбјан, -јна, -јно који има више граници према Турској. Барац. слојева: многослојни епител. многбног, -а, -о који има много ногу. многбспратан, -тна, -тно — многокаР-К Реч. тан. — Подигли [су] многоспратне зграде. многбок, -а, -о који има много очцју Крањч. Стј. или окаца. — Једиооку чауру има каранфил, многбспратница ж «= многокатница. двооку буника, многооку булка. Панч. У врелима виђамо често мнокооку пузавицу. многбстанични, -3, -б који има много, Финк. више станица, ћелија. — Код зелених алга постоје пријелази од једностаничних до многбперка ж зоол. врста рибе којој многостаничних биљака. Бот, је леђна пераја подељена на много мањих пераја Ро1ур1еш8 НсШг. Терм. 4. многбстран, -а, -о разноврстан, вшиемногбперни, -5, -б бот. који има много стран; свестрано образован. — Цивилизација је . . . многостран процес. Кнеж. Б. Вуков пера, листића. Терм. 3. је рад толико многостран да се слободно многбплошњак м мат. и мин. тело може рећи да је положио основицу разограничено с много плоха; полиедар. Тућ. витку наше . . . културе. Бел. Нису држали да би он могао бити тако многостран. Шкреб. мнбгопоштовани, -5, -б врло, веома поштовани. многбстрано прил. на многостран начин, вишеструко. — Фенол се многострано мнбгопут прил. често, више пута. — употребљава у оргаиској кемијској индуМногопут [је] , . . затрептјела њезина звонка схрији. ОК. пјесма. Шимун. многбстраност, -ости ж особина онога многбредан, -дна, -дно који има много што је многострано. редоеа. — Читава гомила [пчсла] . . . виси јој на белом рукаву, а многоредна стазица многбструк, -а, -о који има много струка; гамиже . . . у нови стан. Рад. Д. каји се јавља у много напоредних или узастопних остварења, појава и сл., вишеструк, многбрек, -а, -о (ек. и ијек.) многоречив. разноврстан. — У њеној [античкој] уметПрав. ности излила се . . . сва многострука силина многор&чив, -а, -о, ијек. многорјбчив једног стварања. КН 1956. Двије шире ксц'и много говори, говорљив; који садржи просторије служе за то да се смјести многомного речи, отииран. — Баш сам знао да струки алат. Нех. тако многоречив разговор телал тск бива многбструкбст, -ости ж особина онога већег грдила. Јакш. Ђ. То је било занесено, што је многоструко, разноврсност. многорјечиво и збркано писмо. Л-К. многбстручан, -чна, -чно в. многомногоречивост, -ости, ијек. многорј&чивост, ж особина онога што је много- струк. — Наши споменици о њима показују њихову радњу као многостручнију. Нов. речиво. — Он [Ветрановић] се у својој Та је служба била одувијек дшогостручна. многорјечивости разлијева попут бујвце. Цар Е. Комб. многбстручје и многбстручје с ков. многорјбчнв, -а, -о, ек. многор^чив. в. многостручност. — Уметничка встина мвогорј^чивост, -ости, ек. многор^чи- не може да се процени у свом многостручју вбст. својих значења. КН 1959. многбродан, -дна, -дно који доноси многбстручнбст, -ости ж особина онога овилан род, плодан. Бен. Рј. штоје многостручно; познават много струка многомилббнски, -3, -б = многомилијунски. — Ти носачи сачињавају многомилионску пролетерску армију. ЕГ 2.

406

МНОГОТРПЕЉИВ — МНОШТВО

људског знања. — Од романсијера он [роман] мнбжење с 1. гл. им. од множити (се). 2. мат. основна рачунска операција другога тражи многостручност. Поп. П. многотрпбљив, -а, -о стрпљив. — И степена, изналажење производа двају или више чинилаца. многотрпељивом чича-Јордану учинило [се] да је већ и сувише. Срем. мнбжидба ж мат. множење (2). — Научи прије добро множидбу. Ђал. многбтрудан, -дна, -дно који захтева много труда. — Ви [сте] поред осталих ваших мв&жидбени, -а, -б који се односи на многотрудних послова мени . . . помагали множидбу, множење: множидбене формуле. у скупљању ових пјесама. Вук. м в б ж и ј а ж покр. е. мноштво. — Поведи миогоћблијски, -а, -б који има много ми множију коњика. НПХ. ћетја, станица: многоћелијске животиње. мнбжилац, -иоца м мат. = множитељ многоуважени, -а, -6 многопоштоеани, број којим се множи други број. — Могли сте чути и од . . . многоуважене множина ж 1. а. мноштво, велики . . . Аграфене Александровне. Л-К. број; народ, гомила, маса. — Лађа је била многбугао, -гла м мат. геометријска окићена множином застава. Нен. Љ. Огромслика, лик с више углова, кутова, многокут: но поље . . . се црнело од множине коња. правилан ~ . Јак. Цестом пролазила множина ходочасника. Леск. Ј. Множина се скамснила као у многоугаонЗ, -а, -б који има више иричи. Гор. б. велика количина. — Множина углова, кутова. [је ту] згоднога дрвета за луч и катран. многоугаоник м мат. многоугао. Ђорђ. Злато у хрпама и мјед бјеше и мирисмногоугласт, -а, -о и многоугли, -9, ног уља множина. М-И. 2. грам. облик -б многоугаони. — Слушаше . . . ромон [водеј променљивих речи који значи много лица или преко . . . облих, а и многоугластих шљу- стеари, плурал. вака. Шапч.; Р-К Реч. мнбжвнски и мнбжинскб, -3, -б многоученост, -ости ж велика ученост, грам. који се односи на множину (2): ~ облик, многострана образоеаност. — Ваља узети у /~ наставак. обзир многоученост његову. Баз. мн&житељ м мат. = мвожилац. многдц€н>ен, -а, -о, ијек. многбцијењен мн&жити, -им несврш. 1. чинити бројвеома цењену многопоштован. нијим, обилшјим, већим, умножавати, повемногбцијењен, -а, -о, ек. многбцбњен. ћавати. — Људима Зеус-бог снагу сад многочасбвни, -&, -б који траје много множи. М-И. 2. мат. шналашти производ часоеа, вишечасовни. — После многочасов- двеју или више величина (од којих свака поканог самооптуживања реши да учини нешто зује колико се пута узимају оне друге). велико. Пол. 1959. ~ се 1. бивати бројем већи, постајати бројтји, умножавати се. — Тако су се . . . многоч&кињари м мн. зоол. морске животиње закржљалих ногу, с љускама и ројиле куће и множила васеља на оба краја моста. Андр. И. 2. биол. размножавати се, чекињама по телу Ро1усћае(а. Терм. 4. клодити се. — Зечеви се . . . множе нагло. многбчлан, -а, -о састављен од много Вел. чланова: ~ породица. м в о ж н и , -а, -б грам. в. множински. — мнбгуља ж у игри речи, у значењу »много*, »многе* (краве). — Не дају рогуљвЈ Занимљиво је мотрити . . . полагани напредак у мијешању множних падежа. Јаг. него многуље. Н. посл. Вук. мнозина и мнозиша ж покр. многи м н б ж ж заст. в. мноштво. — Ту се окупи множ велика народа. Љуб. Под људи, њих много. — Мнозина плачу од своје окриље позивље множ околна народа. жалости. Њег. Ту мнозиња ћаху погинути. Па*л. Низ дворану још валс је дрхтб сјетни НП Вук. мнбкрат прил. в. многократ. — Ти мнокроз шумну множ. Домј. м н б ж а н , -жна, -жно многобројан. — крат небо раскри младој души. Марк. Ф. Доли ниже . . . сам мнократ стадо пасла. Наших луга звјерад множна бвт ће војска Бог. четвероножна. Прер. мн&штво с а. велики број чега. — Немвбжање с гл. им. од множати (се). прегледно мноштво риба око брода чинило Мв&жатн (се), -ам (се) весврш. покр. је да вода око њега ври. Петр. М. На в. множити (се). — Сваким се даном мно- дворишту к одласку већ [се] спрема силно жали они који су вјеровалв да је он украо мноштво дворјана с поворкама дева. Визн. . . . прстен. Киш. Блесну једно мноштво успомена. Радул. множ&нЗх, -ика м мат. број крји се б. народ, гомила, маса; војска. — Угодит мноштву — то су тежше моје. С-Ц. Тискало мнооки другим бројем.

МЊАУКАТИ — МОГУЋАН

407

испуњења каквих задатака, активизација. [се] мноштво жељно разоноде, жељно одмора и љубави. Ћос. Б. Прште под њим — То захтева од њега [театра] . . . мобили[плотуном] четничко мноштво и раздвоји зацију свих стваралачких снага. Поз. 1948. се у два јака крила. Лал. мобилизацијски, мобилизацијски и м&аукатв, мњаучем и м&аукатв, мњамобвлизациови, -а, -б који се односи на учем несврш. покр. мијаукати, маукати. — мобилизацију: ~ местоЈ ~ центар. Мачки отмите мачиће, па мњауче за њима. мобвлвзиратв, -изирам, мобвлвзоваЋор. ти, -зујем и мобАлисати, -ишем сврш. и м&бње с 1. гл. им. од мнити. 2. мишљење, несврш. 1. војн. (из)вршити мобилизацију, назор, схватање. — У комисији три члана позвапш и укључити у војну службу. — одвоје мњење. Нуш. Немачки генералштаб је рачунао да Русија Изр. ј а в н о ~ став, суд који о некој неће моћи брзо мобилизирати. ОП 2. Непојави (рбично политичкој) има нека друшт- мачка морнарица већ [је] мобилизована и вена заједница (у целини или целе водеће снаге); на ударац спремна. Маж. Ф. 2. покренути они који тумаче, износе тај суд као пред- на извршење неког задатка, активизирати. ставници друштва (новине, радио и др.). — Те установе нису у стању да . . . мобимоа ж зоол. веома крупна изумрла ново- лишу народ. Ч-М. Т о се постиже обично ва тај начин да се играчи активно мобилизизеландска птица Отогшз. Терм. 4. мбба ж народни обичај да суседи (обично рају у игри. Рук. момци и девојке) бесплатпно или са узајамним мобилДјар, -&р& м лат. покретна имоузвраћањем помажу некоме при већим сеоским вина (рбично намештај, покућство). радошма; учесници у пгаквом раду, мобари. мобилност, -ости ж особина онога што — Жела моба у Тодора, млада, сто момака, је мобилно. — [Ланчани систем] производњо двјеста дјевојака. НПХ. На тој њиви жео захтсва апсолутну мобилност од првог до је Јоле више пута у моби уз Ружу. Ад. последњег човека у предузећу. Пол. 1959. мдбар, -Дра м учесник мобе, онај који м&бива ж 1. моба, мобари. — На . . . ради на моби. — Подне је, мобари стижу до пољу широкоме, на н>ем клета родила пола њиве. КН 1960. пшеница, а жање је банова мобина. НП Херм. 2. ист. њива на читлуку (у Херцегомобарев, -а, -о = мобаров који припада вини) коју је кмет морао обрађивати. — мобару. мобарица ж женска особа мобар. Вук Рј. Још је он једном тако ноћио на овој њиви . . . која је била његова властита »мобина«. мобаров, -а, -о •= мобарев. Нам. м&барски, -5, -б који припада мобарима. мобнти, мобим несврш. купити, скуп— Највише иду на мобу те жању . . . зато љати мобу. Вук Рј. се жетелачке пјесме зову и мобарскс. Вук Рј. мббљење с гл. им. од мобити. мобилан, -лна, -лно лат. 1. а. покретан, мовенс м лат. оно што покреће, покретна покретлив, гибак. — Рсавац [је] интели- снага, покретач. — Артистички мовенс [је] гентан, мобилан и луцидан човек. Дав. важнији и сигурнији водич. Марј. М. Вагерполо се развио у мобилну игру. Ват. мДгбудем, -еш итд. «• моћи. б. грам. који мења место у парадигми, помичан: <~ акценат. 2. војн. који се односи м&гила ж 1. гробна хумка од камења или на мобилизацију, приправност за рат: ~ од земље. — Укопници затим сједоше пред стање. могилом. Божић. фиг. Пред невидљивом мобил&затор м лат. онај који покреће, ту могилом СТОЈИМЈ И ридам горко над подстиче, који мобилише. — Народна пјесма животом твојим. Марк. Д. 2. хумка уопште. — Меци су издизали земљу у малим могиу Ослободилачком рату је била прави мобилизатор маса за борбу против окупа- лама око њега. Минд. Могилу подигоше зелен-лишћа и латица. Наз. тора. Сте. 1948. м&грањ м бот. а. нар, шипак Ришса ^гамобил&заторскВ, -3, -5 који се односи паГит. — Усне [су] румене попут мограња. на мобилизаторе. мобил&заторскн прлл. мобилишући, под- Креш. б. мн. породица дрвенастих средостичући. — Отмица би била подстрек, земних биљака, са плодом пуним сочних семенака Ршисасеае. Терм. 3. деловала би мобилизаторски. Дав. м6гран>ев, -а, -о који је од мограња, који мобилизација ж лат. 1. војн. позивање војних обвезника из резерее у активну службу припада могрању. — На виљушку [је] набадао грожђе, па и мограњево зрње. Вел. у еези с могућношћу избијања рата. — У мбгу 1. А . през. од моћи. марту . . . спремљена је мобилизација за милион војника за рат. Јое. Ј. 2. фиг. примдгућ, могућа, -уће, могућав и могу^куплмил « довођење у актиено стање ради ћан, -ћна, -ћно 1. а. који се може наћи, који

408

МОГУЋВ — МОДЕЛ »1

може постојати; какав само може бити, какав се само може замислити. — Мучила [је] . . . свој . . . мозак читањем свију могућих новина. Ђал. [Сањао сам] само о њој као о јединој могућој жени. Петр. В. Име [му се] чешће налази на свима могућним честиткама. Срем. б. који би се могао догодити, евентуалан. — Сачувао [је] себе од могућих приговора са стране. Јак. Међународна установа »ледене патроле« . . . је многу могућну катастрофу спречила. Петр. М. 2. изводљив, остварљив. — Оружана борба против окупатора [је] могућа. Чол. Могућ [је] и други, дужи [пут] — од Фоче на Гацко, Грахово, Цетиње. Сур. Није могућна никаква одштета за сваког оног који се свега одриче. Ант. 1. 3. а. моћан, јак. — Посјечени капетан има могуће родбине. Шен. Клања [се] само онима који су могућни и кад могућници изгубе силу, окрене им . . . леђа. Шен. б. имућан, моћан, богат. — Могуће куће пеку по два брава и прасе. Рј. А. Његов отац био је човјек доста могућан. Коч.

могућство с 1. могућност, способност. — Шта је живот кад могућства није да живот стигне куда мисо стиже. Ил. Култура настаје у човјеку према његовим духовним могућствима. Шим. С. 2. сила, моћ; богатство. — То је могућство и снага самосталне државе српске. Јаг. Мало кукавног сребра и злата . . . ми оста од некадањег могућства. Шен. мбда ж фр. а. оно што одговара укусу једне средине и једног времена (у одевању, понашању, начину живота и др.). — Мода се мијења у Европи сваког деценија. Крл. Индустрија и трговина добро зарађују на разним омладинским модама. /7ол. 1966. б. обичај, навика. — Та неће ваљда пред народом декламирати пјесмице, као дјеца на испиту! Каква је то сад мода? Кол. Изр. бити у моди бити омиљен, популаран; д о ћ и у моду постати омиљен, популаран; и з и ћ и из моде не бити виш у обичају.

мбдалан и мбдалан, -лна, -лно 1. фил.

условљен, увјетоеан околностима (приликама, везама). — Појам разлике дели [филозофј мог^ће прил. •= могућно 1. у океиру . . . на три врсте: реална разлика, модална могућности, оствариво, изводљиво. — Оно разлика и релациона разлика. Петрон. 2. ће и онако бити савршено колико је могуће. грам. који служи за исказивање личног субјекВук. 2. можда; исп. могућно. тивног става, начински: ~ реченица, ~ могућннк м моћник, силник, великаш. речца, ~ израз. — Сабор бијаше играчком могућника. модал&тет, -бта м лат. 1. начин на који се Шен. Ту су стајале мраморне оне палаче, нешто врши; облик, вид. — Не кажем да у којима су се гостили грилшзом одјевени сам искористио све могућности и модалитемогућници. Маж. Ф. те . . . каснијега надреалистичкога развоја. Уј. 2. лог. степен испраености, сигурности могу^ћно прил. = могуће. — Није могућно наћи човека који би заслужио да (једног суда). — Модалитет суда не тиче се односа између субјекта и предиката. Лог. 2. јој будс муж. Нед. Кад је могућно, јако му је било драго стругнути кроз случајне . . . модар, мбдра и мбдра, мбдро и мбдро пролазе. Маш. Није тај значај сав у томе а. који је боје ведрога неба, плав. — Имао је што је, могућно, ту први пут [Стерија] модре очи. Андр. И. 6. који је боје између прочитао друго издање Рајићеве »Историје плаве и љубичасте, загасито плав. — Љуба ...«. Мил. Ж. је била модра од бијеса. Бег. могућност, -ости ж 1. а. могућни излаз, мбдед, -&па и мбдел фр. 1. а. особа која могућно, изеодљиво решеље. — Приједлог за уметнику служи као узор, према којој сликар примирје пружао је једину и неочекивану или вајар, кипар обликује сеоје дело, или према могућност за спасење руске војске. Крањч. којој писац даје неки лик у своме делу. — Стј. 6. остварљивост, изводљивост. — Могао [бих вас] . . . узети за модсл. СлиЕкспедиција . . . је имала да испита могукати вас крај мора. Јанк. Сремац је своје ћност ваздушног саобраћаја између Европе типове радио по живим моделима. Матош. и Канаде. Петр. М. в. изгледи за нешто, б. оно што служи као образац, узор. — вероватноћа. — Сасвим је искључена моЗабачени су сви књижевни модели, какве гућност да је могао остати жив. Мар. 2. је подражавало старије књижевно покол»еспособност, подобност за остварење нечега. н>е. Барац. 2. узорак од дрвета, глине и — Дете доноси на свет извесне насле- другог материјала, калуп по коме се израђује ђене склоности, дарове, могућности. [Јед. или лије фигура од одговарајућег материјала. Питање методе уско је повезано с нашим 3. а. репродукција или схема неког објекта спознајним могућностима. Ант. Ј. 3. снага, (у природној величини или у смањеном опсегу); моћ, власт. — Твоја расге могућност. исп. макета. — Тито се задржао пред М-И. моделом спутњика. Б 1958. б. узорак одеће, Изр. бити у могућности моћи; по намештаја и др. који представља модну могућности ако може, ако је могуће. новост, који је друкчији од претходних: ~

МОДЕЛАР — МОДИСТ(А)

40$

костима, ~ собе, ~ аутомобила. в. узорак модербрати, -д^рбрам сврш. и несврш. према коме се израђује одећа, обућа и др. — лат. обузда(ва)ти, ограничити, ограшчавати. На хартији [је] кројио модел патика. Јак. — Нитко [му] није кротио инстиикте, ни савијао заносе, ни модерирао изразе. Бег. 4. пластично израђен лик природног или геометријског тела: ~ главе, ~ коцке. 5. мДдерва и мод&рна ж (прид. у служби техн. експериментални примерак нове машине, именице) правац у хрватској кнмжевности строја, конструкције и сл. на коме се исгштују на крају 19. и на почетку 20. ст. који се разњена својства. вијао по угледу на западноевропски ларпурмод&лар, -ара м 1. онај који израђује лартизам. моделе. — У томе [се] може наћи објашњење модернДзам, -зма м 1. ум. општи назив . . . успеха ливаца и моделара на ливењу за нове правце у уметности 20. ст. — У пропелера за турбине. Пол. 1950. 2. онај све гране уметности продро [је] . . . ревокоји се бави моделарством (2). — Програм луционарни модернизам. Обз. 1932. 2. сав[су] извели пилоти . . . и моделари. Пол. ремена, модерна појава. — Жељезница је 1958. модернизам према кочији. Матош. мод&трница ж радионица у којој се модерн&затор м онај који спроводи израђују модели. — У ливници и моделарни- модернизагтју. — [Они су] покретачи, заоци основане су бригаде. Пол. 1950. кретачи, модернизатори. Михиз. моделарство с техн. 1. израда модела. модерпизација ж а. увођењв новог, 2. спортска грана ваздухопловства, зрако- савременог духа; рад према савременим правпловства која се бави израдом модела миницима. — Феудалне форме . . . су највише јатуриих летелица. — Југославија [је] ос- кочиле модернизацију државе. ОП 1. 6. војила . . . високо признање у моделарству. снабдевање новим уређајима. — У пуном су Пол. 1950. јеку радови на модернизацији аеродрома. мод&латор м моделар. — Таквих модела- Пол. 1959. тора . . . има на хиљаде по свијету. Крл. модернизирати, -низВрбм и мод&рмоделација ж израда лика према од- ввзовати, -зујем сврш. и несврш. (у)чинити ређеном моделу. — Успјела моделација главе модериим; (из)вршити модернизацију. — Питате [се] да је није сувише модернизовао. . . . свијетли се и издиже од . . . цјелине. Уј. Драидац [је] хтео да модернизује свој Баб. стил. Богдан. Грчка је индустрија знатно моделизбрати, -Азирам сврш. и немодернизирана сувременим стројевима. БГ. сврш. в. моделирати. — фиг. Прилике у ~ се поста(ја)ти модеран. — Наша којима се интелигенција рађа и моделизира редакција се модернизовала . . . данас су битно су друкчије него код нас. Крл. нам унели телефон. Дед. В. моделира&е с гл. им. од моделирати. модернист(а) м присталица модернизма. моделбрати, -4лирам сврш. и несврш. — Прави модерниста . . . за тили трен обликовати, уобличити, уобличавати; вајати. постане себевид. Матош. На Петковића — Његове слике . . . пластично моделирају је утицао и други један, н>ему сличан мооно што он види. Бен. дернист. Скерл. ~ се повр. — Они се моделирају према модерн&стички, -3, -о који се односи на лику свога старешине. Глиг. модернизам и модернисте: ~ стил. мод&лисати, -ишем сврш. и несврш. мбдерно и мбдерно прил. на модеран моделирати. — Неће никад моћи да женско начин. — Видело се да јс [војска] модерно тело моделишу као што може да га моделиуређена. Андр. И. ше модерна хаљина. Цар М. мбдернбст и мбдернбст, -ости ж осомбделовање с гл. им. од моделовати. бина онога штоје модерно. — Његова модермбделоватн, -лујем сврш. и несврш. ност управо и јесте у тој тежњи. Богдан. моделирати. — Странац ће штошта модембдискиша ж = модистица она која ловати по своме ћефу. Цар Е. ~ се повр. — фиг. Ко ће . . . разазнати израђује женске шешире. Р-К Реч. модистбрај, -аја ж нем. варв. радиопод чијим су се утицајем развијали и по ница женских шешира. — Он сједи код ње коме се моделовали. Поп. Б. у њеном модистерају, у њеној . . . радњи. мбдеран и модеран, -рна, -рно фр. Крл. 1. који је у моди. — Кћерима је обећавао мбдистица ж = модискиња. — Имала најмодерније шешире. Кол. 2. савремен, је увијек најскупље шешире од најскушве нов. — Прозаично га живовањс модерног модистице у Паризу. Ђал. човјека . . . ' најприје занимаше. Матош. Ова трагедија [је] била увек радо гледана, мбдист(а) м онај који израђује модну увек модерна. Панд. одећу. Бак. Реч.

410

М О Д И С Т К А — М О Д Р И Т И СЕ

мбдистка ж в. модискиња. — Она [је] . . . данас неке врсте модистка и кријумчарка талијанске свиле. Крл.

модр&аица ж мед. модра боја коже и усница као последица неправилне циркулације крви, цијаноза. Бен. Рј. мбдрење с гл. им. од модрети (се) и мбдити се, мбдим се несврш. држати модрити (се). се моде, владати се и облачити по моди. Р-К Реч. мбдрети, -рим несврш. постајати момодификација ж лат. 1. промена, про- дар. — Гледа како јој модри лице. Вес. ~ се бити модар. — Испод жуте коже мена прилагођавањем облика. — Љубавно је модрела се усирена, непомична крв. Петр. осећање једна нарочита модификација чисто личног осећања. Прод. 2. биол. ненаследна В. Давно невиђени азури оштро су се модрели. Маш. промена на организму која траје колико и околности које су је изазвале. НЕ. мбдрика ж необ. а. модрикаста површина. — По бледим модрикама далеких модбфнковати, -кујем и модифицнрапланина . . . блеште врхови и стране плати, -фицирам сврш. и несврш. (из)вршити нинске. Јакш. Ђ. б. модар траг, модрица. модификацију, преиначити, преиначавати; до— На телу оставллју чиреви смежуране тер(ив)ати, прилагодити, прилагођавати. — модрике. Јакш. Ђ. Ову је одговорност модификовао принцимбдрикав и мбдрикаст, -а, -о који има пом денунцијације правога кривца. Мј. 1926. Искусан играч мора бити прилагод- нијансу модре боје,у малој мери модар, модраст. — Стајасмо при модрикавој светлости ЉИВЈ увијек спреман да од неког плана одустане или да га . . . модифицира. Шах 2. буктиње. М 1867. У залсђу дижу се модри~ се повр. — И модерна душа еволуира, касте планине. Леск. Ј. мбдрнкасто прил. с нијансом модре модифицира се, мијења. Матош. бф, у малој мери модро. — Отвореносиви мбдла ж нем. варв. калуп за прављење и модрикасто бојадисани зидови помажу колача и сл. — Модла је нова и особита, ширењу светлости. Батут. куглоф има три спрата. Сек. модрикасто- као први део сложених модни, -а, -б који се односи на моду: придева означава да у оснотој боји исказаној ~ журнал, ~ лист. другим делом сложенице има мало модрих мбдно ирил. по моди. — Модно почетонова, модре нијансе: модрикастобео3 модшљане главе налицканих шегрта и помоћ- рикастоцрвен итд. вика . . . беспослено [су] зуриле у зрак. Ђал. модрДкача ж бот. врста гљиве Тпсћо1оПази . . . мбднбст, -ости ж особина онога што је т а писћип. — Ово је вргањ модно, што је модерно, модерност. — Стал- модрикаче. Врви шума од њих. Гор. ност, животност , . . одолијева превртљимбдрило с 1. модрина Џ). — Тамно вости, модности. Шим. С. руменило и модрило још није сашло с мбдрак, -ака м зоол. 1. врста лептира њезина лица. Шимун. На тамном модрилу 1<усаепа гсагш. Терм. 4. 2. в. модрокос. неба појави [се] вечерњача. Ћос. Д. 2. средФинк. 3. врста рибе модрикасте боје Маепа ство за бојење модром бојом, плавило. — уи1^агш. Бак. Реч. Кошуља [је] толико умочена у модрило . . . модрапбрла ж тал. покр. седеф. — да се плави као чивит. Дом. модрина ж покр. ерста модре женске Овдје код адвоката изгубила је она од своје жестине, јер је и сељак уздао своју хаљине. Вук Рј. напраситост у овом салону од попуцане модр&на ж 1. оно што оставља утисак модраперле. Божић. модре боје, модра боја, модра површина, модраперласт, -а, -о којије од модраперле, затворено плаветнило, модрило (1). — Пробиседефаст. — Зврнцају . . . модраперластим ја модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће. Станк. Дубоком небеском круницама. Божић. модрином плове . . . облаци. Гор. 2. в. модмбдраст, -а, -о модрикав, модршаст. рица Џ). Бак. Реч. — Под очима прелази та бјелина у жуткасту мбдрињак м бот. е. различак. Сим. Реч. боју, која се слијева у модрасту под дугим трепавицама. Кум. мбдрити, -им весврш. 1. чинити модрим, бојити у модро. — [Дјеци] вјетар модри модра трава ж бот. биљка из пор. уснапомокрене гњате. Јел. 2. постајати модар. — тица 8аМа ћоппшшп. Сим. Реч. Шљиваров црвени нос у Томашевој крчдш мбдрац м 1. покр. део мора где се почиње почео [је] модрити. Шен. губити видљивост дна. 2. бот. «. различак. ~ се бити модар, одавати од себе модриСим. Реч. ну. — Мој поглед губио се . . . у плаветнилу мбдраш, -аша м зоол. модрак (5), Финк. јутарњега неба што се модрило. Леск. Ј.

МОДРИЦА — МОЖДАНИЦА

411

мбдруљасто прил. с модрим нијансама, мбдрица ж 1. модра мрља на телу од подливене, скупљене крви услед удара, убоја. плавичасто. — Море је тихо и модруљасто — На образу му остале четири дебеле мод- блиједо. Кум. рице. Андр. И. Још и сада имам модрице и модруљица ж зоол. 1. врста сенице на рукама и на леђима. Јонке. 2. (у атри- модре боје Рагш соеги1еи». Финк. 2. врста бутској служби) ж модра. — На њу једра од медузе Суапеа сарШага. — Морски клобуци свиле модрице. НПХ. и модруљице лебдјели [су] под тим клупмодрице ж мн. бот. покр. в. моравка ком. Наз. Џ). Вук Рј. мДдрушаст и мддрушкаст, -а, -о в. мбдричав и мбдричаст, -а, -о модримодрикаст. — Модрушаста тама, као дебео, каст. — Мирише поље, превлачено модри- тежак застор свали јој се пред очи. Ђал. частом јутарњом измаглицом. Ћип.; Деан. Рј. Ноћ је лака, свијетла, са тамно модрушкастим дугим сјенама. Ћип. модро прил. у модрој боји. — Она је живјела . . . у модро офарбаној кућици. модулација ж лат. муз. дизање и спушЋип. тање, мењање (гласа)', прелажење из једног тоналитета у други у музичкој композицији. модро- као први део сложених придева — Читао [је] своје сонете, настојећи како показује да у оснотој боји означеној другим делом сложенице има нијанса модре боје или да би модулацијом гласа орисао сваку црту Вјерине љепоте. Коз. Ј. је оно што је означено именичком основом у другом делу сложенице модре боје: модромбдулацибнЗ, -5, -б који се односи на зелен, модросив и сл.; модровог, модроок модулацију, изведен с модулацијом: ~ прелив. и сл. модулбраше с гл. им. од модулирати. модрбвид, -а, -о неодом. модар. — Очи модулбрати, -улирЗм сврш. и несврш. су му биле модровиде. Божић. извести, изводити модулацију. — У начину модрбвољка ж зоол. «рста славуја на који је модулирала глас . . . биле су све Б ш а ш а зиеска. Терм. 4. скале нежности. Андр. И. Тихо модулира . . . мелодију. Бег. мбдрокбс м зоол. врста коса Мописок суапаеа. Финк. мбдуловати, -лујем сврш. и несврш. в. модулирати. — Други [део] модулује у модрбкр"ван, -вна, -вно ир. који је модре крви, који је племићког, аристократског паралелну молску скалу. Коњов. порекла. — Дјеца каквог старог грофовског мбдус м лат. начин. — Наћи [ће] некакав развратника лансирала би гласине о свом модус да се ствар повољно ријеши. Бег. . . . модрокрвном подријетлу. Крл. м б ж а в , -жна, -жно заст. 1. моћан, јак. модрбног, -&, -о који има модре ноге. — Тако се ласкало у оно доба можним — [Летела су] небројена јата великих мод- породицама. Кум. 2. кадар, способан. — Ако роногих препелица. Кнеж. Л. цар је узет, можан није, нек нам рекне, па модрбок, -а, -о који има модре, плаве што урадимо. Март. очи. — Модрооки првенац леп је као . . . м б ж а р , -ара м маџ. в. мужар Џ). — луткица. Рад. Д. Грдни тешки можар риче као . . . топ. модрбреп, -а, -о који има модар реп. — Чипл. Модрорепе птице . . . длановима топлим м б ж д а и м б ж д а прил. може бити да, милујем и гријем. Крл. могуће је да, није искључено да. — Можда модрбрук, -а, -о који има модре руке. ћу ти устребати. Креш. — Истиснув љуту псовку, окренуше се мождабитић м индив. онај који за модроруки грички стражари. Шен. све каже »можда«, неопределен, неодлучан модрост и мбдрост, -ости ж модрина (/). човек. — Интелектуалац — евентуалац. Р-К Реч. Мождабитић. Дав. м&др^љ, -уља м 1. драгоцени камен м б ж д а в и м мн. анат. мозак, мождано модршасте боје, тиркиз. — Очи су му као ткиео. — Те ријечи копале су му по можснијежне језгре пшеничне . . . сјајне од данима као кртица. Шен. Она му се увриједрагуља модруља. Божић. 2. зоол. а. модрак жила у мождане, закачила га. Ђип. (5). б. врста морског пса Сагсћаг1аз 81аиси8. м б ж д а в и и мождани, -а, -о који се Деан. Рј. односи на мозак: ~ вијуга, ^ опна, ~ кора. модруљав и мддруљаст, -а, -о модриможданик, -бка м клин што веже каст. — Кроз . . . модруллви мекани дим наплатке точка један за други. Вук Рј. кафански гледам живот. Матош. Зора упреде у све отворе прамење модруљасте можданица ж покр. а. мождани. — свјеглости. Божић. Сваки је саставни дио губио своје нај-

412

МОЖДАНСКИ — МОЗГИЋ

боље сокове3 можданицу и срж своју рођену. Цар Б. б. мождана опна. Деан. Рј. мбждански, -а, -б в. мджданп. — Ако је тако, онда је свијет . . . мождански феномен. Баз. мбждац, -аца м заст. мозак. — Узајамно поуздање темељем је и мождацем свакога . . . друштва које се државом зове. Старч. мбжден, -а, -о јак, крепак. — Још је можден у плећа јуначка. Март. мбждина ж коштана срж. — Да се Коњско месо ни у то прво време није јело, види се из стања костију примитиван човек никад не би пропустио да мождину извади. Панч. фиг. Она [болест] изједа баш мождину живота нашега. Богд. Изр. анат. кичмена, хрптенична (леђна) ~ мождана маса која испуњава канал кичме, хрптенице; п р о д у ж е н а мождина део мозга између средњег мозга и кичмене мождине; поштен у м о ж д и н и крајње поштен. — Праведан у КОСТИЈ поштен у мождиви. Наз. мбждинскЗ, -3, -б који се односи на мождину. — Кичмена течност . . . се валази под мрежастом мождинском опиом. Пол. 1959. мдждински прил. мозгом. — Оно све моје што мождински хоће, постати ће пурпурно и раскрвављено воће. Уј. мбждити, -им несврш. гњечити, муљати (грожђе). Вук Рј. мбжђани м мн. «. мбждани. — Од силна сунчаиа жара узаврели можђани. Шимун. мбжђанскЗ, -а3 -5 који се односи на можђане. — Нас . . . не занима толико научно тумачење можђанскога дјеловања. Рад. А. мбжђење с гл. им. од мождити. мбжебит(и) прил. можда. — Можебити је то лудо од мене, можебити непристојно. Шен. Можебити што сам је се зажелео, можебити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. Лаз. Л. мбжебитан, -тна, -тао који се може десити, догодити, евентуалан. — Писац се не стиди . . . за можебитне диференцијације. Уј. мбжно прил. заст. могуће. — Тражио је да јој што рекне, али не бејаше му можно. Ат. Даље ти га носит можно не би. Прер. мбжнбст, -ости ж могућност. — Биће обухвата и оно . . . што је само у можиости. Баз. мбжуљ, -улл м покр. модрица. — Његово тијело бјеше пуно можул>а. Мат. моз&нк м тал. орнамент или слика урађена од разнобојних ситних каменчића,

комадића етакла или керамике. — фиг. У оном живом мозаику народа и језика . . . зар мислиш да се је ту могуће оженити. Јурк. »Вереници« су један мозаик састављен из разних епизода. Прод. моза&калан, -лна, -лно који се односи на мозаик. — Сви ти . . . мозаикални . . . детаљи слијевају [се] у једну . . . цјелину. Бат. мозанчар м уметник који ради мозаике. — Измишљали цијеле групе . . . сви, ми . . . мозаичари. Шов. мозаички, -а, -б којије рађен као мозаик. мозаички прил. у облику мозаика. — фиг. Описи [се] најбоље раде мозаички. Скерл. мозаични, -5, -б мозаички. — Окрене се према усијаном камину од мозаичне рђастосиве мајолике. Божић. мбзак и мбзак, мбзга м (лок. мбзгу) 1. анат. централни орган нервног система у човека и других кичмењака, краљешњака, мека материја која испуњава лубању и кичмени, хрптенични канал ссгеђгшп: вслики ~ Ј средњи ~ , мали ~ . 2. покр. мождина, коштана срж. Вук Рј. 3. фиг. памет, ум. — Његов песимизам је више песилшзам срца но песимизам мозга. Матош. Ова матора квочка нема мозга; не слушај ти њу. Петр. В. 4. фиг. паметан и дарошт човек. — Крадеш приповијести великих мозгова. П 1939. Де прорачунај, кад си мозак! Рад. Д. Изр. бити ударен у ~ вулг. не бити при здравој памети; болесни (усијани) м о з г о в и занесењаци, фантасте; в р а н а му

попила (кокоши му позобале) ~ неш памети; електронски ~ физ. врло

прецизна машина, строј који помоћу електричних импулса врши различите рачунске или механичке радње; з а в р т е т и ( з а в р нути) ~ (некоме) залудити, опчинити (некога); замутио му се ~ није при здравој памети; ~ да п р о в р и несноснаје врућина; ~ да стане 1) изванредно, дивно; 2) ужасно, непојмљиво; потрес мозга мед. повреда при паду од које пукну мождане оике;птичји (пилећи, сврачји) ~ пеј. мала памет; солити ~ (некоме) давати савете (обично погрешне). мбзгање и мбзгање с гл. им. од мозгати. мбзгати и мбзгатн, -ам несврш. мислити, размишљати. — То је било питање о коме су мозгали сзи. Војн. Навикао [је] да надуго и дубоко мозга. Лал. мбзгача ж болест мозга. Прав. мбзгвћ, -ића м дем. од мозак. — У својим дјсчијим мозгићима дочаравали [смо] замамне пустоловине. Кик.

М03Г0Б0ЉА — МОКАР

413

мозгббоља ж мед. обољење великог ност (рбавеза, право); на моју, по моме мозга сегећгорагМа. Бен. Рј. по мојој жељи, по моме мишљењу. мозгбватв, мбзгујем несврш. в. мозгати. мој&муча ж зоол. в. мајмуница. Деан. — Производима строја може се користити Рји онај што не умије руковати или мозмбјење с гл. им. од мојити. говати. Шим. С. мојбручни, -а, -б необ. који је мојом мбзговнна ж мождана маса. Р-К Рвч. руком начињен. — Здраво, мојеручни зелени изданци! Михиз. мозгбвит, -а, -о необ. који обилује мозгом. — Још придаде: да похита до тог мој&на ж необ. оно што је моје, шпго места мозговита. Радич. мени припада, моје власништво, својина. — мбзговни, -а, -о који се односи на мозак, Загледају се у плотове што и трули сведоче мождан. — Нема . . . интелигентна човмојину. Ћос. Д. јека који није напрезао мозговну снагу. мбјити, -им несврш. (обично везано са Мих. Осећам само неко јадно мозговно глаголом »својити«) оглашавати за своје, врење. Вас. понашати се као према своме од стране мозол м покр. в. мозуљ. — Где се у говорног лица. — Ја га и својим и мојим малом простору кожа запали . . . ту гово(а он се одриче). Вук Рј. Што би на то они римо о чибуљицама и мозолима. Батут. који своје и моје Далмацију. Павл. Мојре ж мн. грч. мит. три сестре бомбзбр м тур. в. мосур (26). — Смрзли гиње судбине, суђаје. се источници живе воде, а низ . . . жљебове и потоке висили мозори. Љуб. мбјсијевац, -евца м припадник Мојсимозуљ м 1. чир. — Најприје попљузи јеве вере; Јеерејин, Жидов. — У његовој држави мирно су радили мојсијевци . . . црни Гавранов врат омасно провидно бјезаједно с католицима. Баб. ланце, а онда га слита жумањак као растопљено масло, као пукнути мозуљ. Божић. мојсијевка ж женска особа мојсијевац. 2. жуљ, плик. — На ноге и на руке набрекну мојсијевски, -а, -б који је у духу Мојжуљи и мозуљи. Љуб. сијееа учења: ~ вера. мозуљица ж 1. бубуљица, чибуљица. мбјсијевство с Мојсијево учење. — — Сав [је] црвен и пун љетних мо- Покушао [је] спојити мојсијевство с Аризуљица по носу и челу. Коз. Ј. 2. масница, стотеловом филозофијом. Ант. 1. модрица. — Удри по дебеломе, ђе ће јој се мбјски, -а, -б који је својстеен мени, познавати мозуљице. Рј. А. тј. гоеорном лицу, мој. — То ти је мојски мозуљичав, -а, -о који има мозуљице. начин. Срем. — Својим глатким, округлим лицем чешка мбјски прил. н<з мој начин, како ја о његово брадато, мозуљичаво. Кос. умем. — Ја знам, онако мојски. Дом. Кладим Мбире ж мн. грч. мит. а. в. Мојре. се у петла по мојски печена. Дим. б. (моира) фиг. судбина. — Воља људска мбка ж (дат. мбки) врста кафе, названа може бити фатум, моира, судбина. Матош. по граду Моки у Јемену; скувана кафа умој, мбја, мбје (ген. м6јег(а), м6г(а), мбје) опште. — Топла и мирисна мока прелила присеојна заменица за 1. л. јд. 1. а. који при- се преко читавог стола. Крл. пада лицу које говори: мој стан, моја књига, мбкар ж необ. влага, мокрина. — Од моје срце. 6. који се изеоди, остварује од ријеке се вуче магличаста мокар. Сим. онога који гоеори. — На глас мој прискочио мокар, -кра, -кро 1. поливен, натопљен [је] тај одважни сељак. Бог. в. који се односи водом или каквом другом течношћу, текуна онога који гоеори. — Управо мој антипод! ћином; супр. сув. — Ковач је нешто теретно Фелд. 2. у приповедању често се употребрадио, сав мокар од зноја. Лаз. Л. 2. влаљава уз реч којом се означаеа лице с којим се говори или о коме се говори изричући према жан. — Још [се] јаче завило у сумрак то мокро мјестанце с блатном улицом. Леск. Ј. њему неко осећање, блискост. — Ако вам Промичу крупне пахуљице мокра снијега. је . . . разговор са мном неугодан . . . само Чол. 3. кишан, кишовит. — За таквога реците, мој господине! Крањч. Стј. Груну пушка . . . а мој се Узловић преврте. Глиш. мокрог времена волио [је] сватко ићи дуљом 3. (у именичкој служби) м мн. особе блиске државном цестом. Новак. Киша сипи . . . а мокар дан умакао без ознаке да је подне лицу које говори (укућани, рођаци, земљаци већ прошло. Рад. Д. и сл.). — Сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином. Ком. Изр. — д о (голе) к о ж е , ~ као миш Изр. беше моје прошлоје моје време,свр- јако покисао, сасвим мокар; мокри брат шено је са мном; мој (моја) си (у претњи) подр. пијанац; мокра браћа подр. пијани не можеш ми умаћи; моје је моја је дуж- људи, пијано друштво; мокра међа (гра-

414

МОКАСИНЕ — МОЛБЕНО

в и ц а ) водена граница; м о к р и р е ж и м режим који допушта алкохолно пиће; супр. суви режим; ударен мокром чарапом (крпом) фам. в. уз крпа (изр.). мокасине и мокасинке ж мн. енгл. врста ниске, лаке кожне обуће (према називу сличне обуће североамеричких Индијанаца). — Час би извукла једну ногу из мокасина, час другу. Андр. И. мДкраћа ж физиол. течност, текућина коју луче бубрези и која се кроз мокраћне органе излучује из тела игеа. мДкраћаст, -а3 -о сличан мокраћи. Р-К Реч. мбкраћевнва ж хем. један од крајњих продуката разлагања беланчевина у мокраћи сагђатН. НЧ. м&краћни, -а, -б који се односи на мокраћу: ~ бешика, ~ мехур. мбкраћник м в. мокраћовод. Бен. Рј. мбкраћница ж анат. завршни део мокраћног система, мокраћна цев, каналић којим мокраћа излази из бешике, мехура игегћга. Бен. Рј. мокраћбвод м анат. један од два цеваста органа којим мокраћа иде из бубрега у мокраћни мехур игегег. Терм. 4. мокраћдводни, -а, -б који се односи на мокраћовод. мбкрење с гл. им. од мокрити.

мокро прил. влажно, с пуно влаге. — фиг. Он мокро мрмори у браду. Ћос. Д. мокрбвод м анат. мокраћовод. Стпанк. С. мокрбнога ж зоол. врста стоноге ваљкастог и колутастог тела 1.у8к>ре1а1шп саппаГшп. Финк. мокрДта и мокрДћа ж мокрина, влага. — Напољу је мокрота и блато. Сек. фиг. Он се мора стрести од мокроте људских осећаја. Кнеж. Б., Р-К Реч. мокуница ж бот. лековита једногодишња биљка из пор. уснатица 5о1апшп шегшп. ЕЛЗ. мбл 1 , мбла м тал. = моло пристатшни насип, камена брана у луци, гат. — Идем на мали мол. Петр. Р. На малом молу . . . треба да га још уловимо. Крл. мбл 2 м тал. зоол. ослић (врста морске рибе). — Најукуснија [је] риба . . . пржени мол. / 1957. мол* м (лок. мблу) лат. муз. музичка ознака за тонски род у коме лествице имају на првом ступњу малу терцу. — Чули се женски гласови у молу, гдје тихо пребиру стихове. Крл. моп 4 м врста танке тканине. Бен. Рј. мбл 5 м скраћ. хем. молекулска тежина изражена у грамима; граммолекул. НХ.

моларни, -а, -о хем. који садржи један граммолекул неке материје; исп. мол": ~ мбкралвца ж анат. мокраћница. Бен. Рј. раствор, растопина. мДлба ж (ген. мн. мблба и мблби) 1. мокрина ж влага, влажност; влажно, мокро место. — Јаучу дршћући од жеља или захтев упућен коме да га испуни. страха, хладноће и мокрине. Козарч. Чо- — Онда баци на ме један поглед пун молбе. Лаз. Л. На молбу свих свирала [је1 на вјек мора да сједи и да спава у води и харфи. Крањч. Стј. 2. адм. писмена предмокрини као водоземац. Лал. мокрвља ж мокро место. — Да по- ставка с неким тражењем, захтевом. — Рекоше да мора прво написати молбу и гледнеш како сам побрвнао ону мокрињу. уз молбу да приложи своје документе. Сек. Дом. Предао [је] молбу за државну службу. мбкрвовнца ж неол. јавно место где Леск. Ј. 3. молитва. — Бескрајни боже . . . се мокри, писоар. Батут. чујеш ли гдје ти на прљаву поду лелече мДкрвти, -им несврш. 1. испушгпагпи љуту молбу схрван малиш? Уј. 4. правн. мокраћу. — Чувао [је] туђе тарабе да код судска инстанција. — Могло би се десити њих не мокре пролазници. Мишк. 2. чида нпр. при којој вишој молби не буде ншпи мокрим, кваситпи. — А сад доста кише, одређена расправа. Мј. 1936. не мокри више. Богдан. молбен, -а, -о који изражава молбу, мбкрица ж 1. анат. в. мокраћница. пун молбе, молећив. — Само је плахо молБен. Рј. 2. бот. а. биљка из пор. јаглика бено пјевање просјака каткада допрло од Апа§аШз рћоешсеа. Сим. Реч. б. биљна врспга стране цркве. Бен. Био је под утиском из пор. каранфила која растпе крај речних младићевог молбеног погледа. Макс. обала Ма1асћшт (МуозоГоп) а^иаПсшп. Сим. мблбеница ж в. молба (2). — Одмах Реч. 3. зоол. а. врста прстенаспшх ракова који [ћу] предати молбеницу за мјесто. Нех. живе у води или на влажним местима: — Написа . . . две молбенице. Срем. водена, ~ клупчара, ~ пећинска, — мблбено прил. с молбом, молећи, молеподрумска. Терм. 4. б. мн. систпемапгски ћиво. — Олга ће ми дати, рече она молназив за такву врсту ракова 1зорос1а. бено. Јанк. Терм. 4. -ч . , 1»--ч-.1- - -*•*=•

МОЛБЕНОСТ — МОЛИТВЕНИК мблбенбст, -ости ж особина онога који моли, онога чиме се моли; молећивост. — Очи јој заискре . . . молбеношћу. Божић. мол&кил м фр. в. молекул(а). — Сваки молекил њеног тела и сваки дрхтај њене душе припадао је мени. Уск. молекул м и молекула ж лат. 1. физ. и хем. најмања честица неке мапгерије која садржава њена битна хемијска својства и може самостално постојати. 2. фиг. најмањи делић нечега. молекуларан и молекуларан, -рна, -рно и мол&кулски, -а, -5 који се односи на молекуле: ~ сила. молбније с цсл. молитва. — По сриједи иду свештеници, носе ковчег, чине моленија. НП Вук. молепствије с цсл. цркв. краће богослужење у нарочитим приликама. — Звоне црквена звона, држе се по црквама молепствија да се та беда отклони од народа. Дом. Свећеник одслужи молепствије. Шов.

мол&ћке прил. в. молећиво. — молећке к обали пружи. Марет.

415 Руке

мол&бден, -&га м грч. хем. хемијски елеменат, сребрнастобео метал. Тућ. молибдбнит, -ита м хем. руда из које се добија молибден, сулфид молибдена. Тућ. моп&бденски, -а, -о који се односи на молибден: ~ сулфид. мблиббг м шаљ. богомољац. Вук Рј. мблидбен, -а, -о в. молитвен. — При томе сташу молидбених преговора ето у добар час Тупмана. Креш. мблика ж бот. врста бора Р т и з реисе. Сим. Реч. мДлилац, -иоца м онај који моли, који подноси молбу. — Ако може јадни, понизни твој молилац . . . измолити само једну милост . . . Богд. Нема парница и молилаца. Глиш. мблиља и мблпља ж женска особа молилац. — Грешна молиља треба да буде сама пред богом. Ћос. Д.

мол&пство с в. молепствије. — У малој дрвеној цркви одслужи свештеник молепство. Глиш. мблиочев, -а, -о који припада молиоцу. мблер м нем. варв. 1. занатлија, обрт- Бак. Реч. ник који боји, мала просторије. 2. заст. слимблвтва ж 1. рлг. речи молбе којима кар. — Госпожа Персида молера дозвала се верници обраћају богу и свецима. — Жупда је портретира. Змај. ник . . . измоли с народом молитве захвалнице. Гор. На коленима [је] изговомол&рај, -аја м 1. шара на зидовима. — рила стародревну вечерњу молитву. Андр. На зидовима с најмодернијим »кубистичким И. 2. молба (/). — Свратио је [просјак] молерајом« висиле су свега три слике. пред једну кућу и одвикао своју молитКол. 2. заст. слика. — Обојица љубе само — молерај . . . слика пољупце не враћа. ву. Кал. 3. покр. невестина или молитеена чаша коју у сватовима девери носе у цркву. Змај. — Извила се златна жица врхом из мора, мДлеров, -а, -о који припада молеру. савила се ђеверима око молитве. Вук Рј. Изр. добра ~ родитељски благослов мблеровнца ж молерова жена. Р-К девоЈци пред венчање; стати на м о л и т в у Реч. почети се молити; с т р а ш н а (смртна) мблерски, -а, -5 који се односи на моле~ молитва која се чита тешком болеснику. ре: ~ занат. мол&тваае с гл. им. од молитвати. молестиратп, -лбстирам лат. сврш. и несврш. (некога) досадити, досађивати мол&твати, -ам несврш. подр. из(некоме); злостављати (кога). — Ја немам . . . говарати, читати молитву. — Занеможе намјере да . . . вас молестирам. Крл. му петоро назимати . . . а он ти . . . удри молитвај, молитвај. Глиш. мблећи, -а, -е молећив. — Рече некако меким, молећим гласом. Ћоп. Маргот га м&литвен, -а, -о који се односи на момолећим погледом гледа. Кол. литву, који је као у молитви. — Ја ћу тебе молећив, -а, -о који изражава молбу, благословити и молитвеном рјечју ословити. Уј. Саво брате! . . . скрушено, мопун молбе. — Преко целог лица поиграва литвеним гласом промуца Паја. Ћоп. нешто као жалостан и молећив осмејак. Андр. И. Био је научио на њене молећиве мблитвеник, -а и молитвеник, -ика очи. Сим. м 1. књижица с разним молитвама. — мол&ћиво прил. с молбом, молећи. — Држаше објема рукама молитвеник. Леск. Неће бити, господине, — понизно, молеЈ. 2. онај који се по дужности моли за неког. ћиво уверавао Радисав. Шуб. Он се обрати — Његов долазак за молитвеника ове . . . збуњено, молећиво: Колико је сати? лаковерне . . . пастве примљен [је] добро. Франг. Чипл.

416

МОЛИТВЕНИЦА — МОМАК

молитвбница ж покр. в. молитвеник. — Младић . . . само јаче притисну к себи своју молитвеницу. Леск. Ј. мблитвениште с индив. место за молитву. — У храму беше клет, молитвениште божног нагона. Кост. Л. мблитвено прил. као у молитви, скрушено. — Промуца Јосо мопитвено. нехотпче. Кал. Дај боже! — молитвено је додавао дјед. Ћоп. мбпптвењак, -ака и молптБ^њак, -ака м в. молитвеник. — Шта Је то . . . питаш? Ваљда молитвењак. Ков. А. мблитвица ж дем. од молитва. — Шапташе у својој души тиху молитвицу за спасење рода. Шен. мблитељ м молилац. — Згњечени молитељи стењу и стрепе за своје очи. Дом. Тамо [су] били пуни ходници свакојаких молитеља. Маш. мблитељица и молитбљица ж молиља. — Ту молбу . . . поврагио [је] молитељици. Крл. мдлитељка ж молиља. Р-К Реч.

Молох м хебр. мит. 1. семитски бог сунца, еатре и рата коме су приношена на жртву деца. 2. (молох) фиг. неман која све прождире: ~ рата. — Онај молох луксуза . . . корача свиЈетом уз урнебесну рику. Коз. Ј. И страсти и новац и рад ЈевреЈа гута МОЛОХЈ нешто иевидљиво. Сек. 1 молски , -а, -6 муз. који је изведен, ко]и је дат у молу': ~ мелодија, ~ ритам. молеки2, -а, -о к/уи ]ч начинген од нола*: г~ блуза, ~ хаљина. мољ, мбља м зоол. в. мољац. — Ко)у корист има свијет сд тих кртова^ мољева и мишева. Јурк. мбљак, -љка м в. мољаџ. — Да ва њу брецул>4 иане, би се мол>ак учинио! Љуб. мољакање и мољакање с гл. им. од мољакати. мољакатв, -ам и мољакати, мбљакам несврш. уч. често иупорно м^лити; досађиеати с молоама. — Залуд је мољакао Мишка. Бен. Многи се путник тада делшри да мољака заптије. Андр. И. мољац, -љца м зоол. а. мали, врло штетан лептирић чије гусенице нагризаЈу крзнОу вуну, жито, билке и др. Тшеа: брашнени ~ , житни —, сукнени —. б. мн. систематски назив за талву врсту леппшрића ТшеШае. Терм. 4. Изр. к њ и ш к и — шал>. и пеј. онај који је увек над књигом, који стално тразки по књигама. мбљење с гл. им. од молити (се). мбљнчав, -а, -о — мољчав изгризен од мољаца, пун мољаца. — Што . . . мари . . . за ваше мољичаве пергамене? Павл. мбљвнца ж заст. богомоља. Вук Рј.

молнти, мблим несврш. 1. обраћати се коме с молбом. — Молим за опроштај. Лаз. Л. Упита ... може ли он молити преко свога генерала. Крањч. Стј. 2. упућнвати, изговарати (прописане) молитве. — Сви су са свећеником молили смртне молитве. Том. Жене су молиле круницу. Андр. И. 3. (само у 1. л. јд., понекад с прилогом: лепо, фино) а. у одазивању или учгпивом обраћању. — Скромно и бојажљиво започе препирку, извијајући: — Молим, молим, ваш закључак може бити није апсолутно истинит. Петр. В. А за кога ту лепоту насилно истерујеш, молим фино? мбљчав, -а, -о = мољичав. Р-К Реч. Рад. Д. б. у чуђењу. — Молим те лијепо: мбљчев, -а, -о који припада мољцу: ~ осам хшвада заробљеника! Фелд. Изр. моли (молите, нека моли) гусеница. мома и мома ж песн. девојка. — Сребога буди срећан, захвалан, нека буду срећ'ни, нека захвале (гито је због неке околности те слуге неке где прате једну мому. Митр. Није била баш млада, већ онако зрелија изостало нешто непријатно); молим те мома. Кол. (га) као бога преклињем те (га); сила бога не моли 1) онај ко је јак, моћан, мбмак, -мка м (вок. момче) 1. а. млад чини што хоће; 2) у невољи се чини оно што човек, младић. — У њега је син . . . момак се у редовним приликама не би чинило. за женидбу. Лаз. Л. Ала) ти је то мио брат, ~ се молити. — Тето, молим ти се, зоран момак! Дук. б. ваљан младић; јунак. стани. Станк. Ханка је клечала насред — Да га не оставимо у планини, ако смо собе, молила се из дна душе. Бен. момци. Мат. 2. а. младожења. — И момак 1 и младица били су подједнако око двадембло м = мбл . — Отишли [су] до сет година. Петр. В. б. неожењен човек, новог мола, мало даље од пристаништа. нежења, бећар. — Девер [јој је] срески Куш. начелник и момак. Легпр. В. Та; бодљимбловање с гл. им. од моловати. кави стари момак љубл>аше људе. Матош. мбловати, -лујем несврш. малати: ~ 3. а. слуга; посилни. — Предвече би долазио по њу пашин момак. Андр. И. Тресобу, ~ стан. — Више сам пута по њему [оцу] моловао апостола Павла. Јакш. Ђ. ћег дана појави се момак натпоручвика

МОМАЧКИ — МОМЧИЋ . . . с поруком. Јонке. б. калфа; шегрт: обућарски ~ , пекарски ~ . — Трговина забатаљена. Момак се један по један отпушта. Лаз. Л. 4. заст. еојник; оружан човек у чијој пратњи или служби. — Потпоручник [рече] . . . мислимо на повратак. Скупи момке. Донч. Оставља своје трупе . . . око Шапца, а сам, лично, са десетак момака хита Ћурчији. Сур. Изр. ~ од ока наочшп, лепо развијен младић. м&мачки, -а, -о а. који се односи на момке: момачки дани, ~ навика. 6. крепак, јуначан. — Момачким корацима [се] примиче. Мат. Бјеше срца момачка. Наз.

417

момептано прил. = моментално. — То [је] моментано најбољи лијек. Матош. Моментано је завладала тишина. Пер. мбмица и момида ж дем. и хип. од мома. — Уто приступи једна момица. Љуб. момкпња ж заст. слушкиња, служавка. — У двору ми момци и момкиње. НПХ. мбмков, -а, -о који припада момку: ^ родбина. момкбвање с гл. им. од момковати.

момкбвати, мбмкујем несврш. бити момак, проводити момачки, бећарски живот. — Сад би ти вршњак био и момковао би мбмачкн прил. на момачки начин, сада. Марет. као момак, младићки. — Онако момачки момчад ж 1. зб. им. од момче. — Ћутила [сам јој] стиснуо ручицу. Шапч. Сад [би] требало . . . да рекнем штогод момачки. [је] на себи ватрене погледе чиле момчади. Шимун. 2. а. спортска екипа, тим. — Игра Ивак. на два гола . . . Најбоље је средство за момаштво с 1. момачко, младићко тактичку изградњу момчади. Ног. б. придоба. — Чинио је утисак да никад није падници еојне јединице; посада на броду; имао момаштва. Петр. В. 2. момачка сна- еојници. — Логорник . . . је повикао на ројга и окретност. — Својим се момаштвом ника . . . Заустави момчад! Ћоп. дичи онај који заставицу . . . донесе. Гор. момчадија ж зб. момчад, момци. — У 3. служба момка, слуге. — Милан стане врху седе старији људи па до њих момтрговати свињама и узме Милоша к себи чадија. Дом. Било се већ скупило момчадије у момаштво. Вук. и дјевојака. Берт. момен(а)т, -нта м лат. 1. час, часак, момчадски, -а, -о који се односи на тренутак. — У том моменту Блаж је ди- момчад, момачки: ~ такмичење. — Изнегао камен. Божић. 2. а. временски период. нада је био у момчадску кухињу додијељен — Прибрао [је] најважније и најлепше један момак. Киш. моменте свога државничког рада. Јов. С. момчадски прил. групно, скупа, колекСветозар Марковић . . . својом борбом за тивно. — Ова [се] спортска грана обавља социјализам . . . означава преломни момент у хисторији српског народа. Ант. 1. колективно, тј. момчадски. Весл. мбмче, -ета с (супл. мбмчад) мдад момак б. одвојени део каквог догађаја, појаве. — Џа;. — Мисао лети . . . пред тобом као Живан укратко приповједи гостима главне моменте оне романтичне згоде. Јурк. 3. разиграно момче. Шен. Био је тада . . . младо и голобрадо момче. Нуш. чинилац, фактор; чињеница. — Економски моменат у сентименталном животу их је момч&кања м аугм. од момак, момчина. поразио. Матош. Никаквих нових мо- — Вал»ана! . . . — рече момчекања, пошто мената у распореду шага. Ћос. Б. је добро потегао из чутуре. Јакш. Ђ. Изр. момент-слика (фотографија) момчбнце, -ета с дем. и хип. од момче. снимак, слика на лицу места, одмах; на, Рј. А. за (један) ~ одмах, врло брзо; у даном мбмчење с гл- им. од момчити се. (датом) моменту у једном одређеном, конмомч&тина ж аугм. и пеј. од момак, кретном случају. — Шта ригаш ту, момчетино бјелоглава? моменталап, -лна, -лно = моментан Божић. тренутан, брз, непосредан: ~ отказ, ~ мбмчина м и ж аугм. од момак. — Била прекид. момчина већ за женидбу. В 1885. А беше и момчина тај Радоје! . . . у обиљу снаге моментално прил. = моментано тренутно, за часак; намах, сместа. — Машина и здравл>а. Вес. моментално успори. Вас. мбмчити се, -им се несврш. понашати моментан, -а, -о = моченталан. — се, држати се као момак. — Почео је већ Као да се застиде своје моментане мелан- да се момчи. Срем. холије, поче сасвим веселије говорити. мбмчвћ м дем. и хип. од момак, дечак Јакш. 23. Она није узбуђивала моментане који улази у младићко доба. — Није ли можда ватрометне ефекте. Коз. Ј. у ову крчму стнгао момчић од петнаестак 27 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

418

МОМЧУЉАК — МОНЕТА

година? Вел. Одраслији момчићи и шипарци потрчали за Вукашином. Ад. момчуљак, -љка и момчурак, -рка м дем. и пеј. од момак, момчић. — Дјевојке и момчуљци набацивали се зрелим праскама. Шимун. Прилази му грбави . . . момчуљак. Божић. Гледао сам мршаве ситне момчурке како сатима . . . умиру. Вуков. момчфрина м и ж аугм. и пеј. од момак. — Драгојло из Севојна, . . . здрава момчурина . . . нашали се. Уск. монада ж грч. фил. недељива једшшца; недељиво биће. — Монаде, а то значи јединке3 посве су једноставне, недјељиве. Баз. мднарх, -а и мбнарх, -Арха м грч. еладар, краљ. — фиг. Он је монарх свих наука. Уј. мовархвзам, -зма м грч. систем монархијске владавине; приврженост монархијском систему. — Све власти и сва штампа били су управљени на то да у народу утврде појам о правом монархизму. Марк. Св. монархија ж грч. облик владавине у којој је на челу државе један човек, монарх, обично с правом наслеђа: апсолутна ~ 3 уставна ~ . монархијски, -а, -о који се односи на монархију. ~ апсолутизам, ~ присталица. мовархвст(а) м присталица монархијског система владавиие. мовархвствчкв, -а, -6 који се односи на монархисте и монархизам: ~ диктатура. мовархвстквња ж окенска особа монархист(а). монархпчки и монархичнн, -а, -б монархијски. — Монархички углед Аристотелов знатно [је] сградао. Баз. Они су побожни и монархични. Нен. Љ. мбнархов и монархов, -а, -о који припада монарху. монархбмах м (мн -аси) грч. ист. појединац из групе правних и теолошких писаца 16. и 17. ст. који су се борили против апсолутизма монарха. монархофаш&зам, -з.ча м грч. и тал. систем који је и монархистички и фашистички у исто време. монархофашист(а) м пржталица монархофашизма. — Студентска омладина водила [је] борбу противу реакције и монархофашиста. Јак. монархофаш&стички, -а, -б који се односи на монархофашшам: ~ терор. м б в а р ш к и и мбнаршкп, -а, -о који се односи на монархе: ~ власт. мДнах, -аха и мбнах м грч. калуђер, редовник. — Закопан лежи ту један монах.

Јакш. М. Као да је неки оријашки црни монах поклопио мантијом онај оток. Мар. монахиња и мбпахиња ж калуђерица, редовница, опатица. — У манастиру [јеј видио монахињу мршаву као костур. Шов. И највеће монахиње па не одоле. Ћос. Д. мбнашки и мбнашки, -а, -о који се односи на монахе, који припада монасима: ~ усамљеност, ~ ћелија. моваштво и монаштво с 1. зб. монаси. — И монаштво је требало да послужи тој сврси. Пое. 1. 2. монашки позив; монашки иачин живота. Деан. Рј. монголбид, -ида м грч. човек који има сличности с Монголима, представницима жуте расе. — Монголоиди имају жућкасту кожу у различитим нијансама. НЧ. монгоп&идан, -дна, -дно који се односи на монголоиде: ~ лик. монголски, -а, -о који се односи на Монголе: ~ раса. мбнден, -ена м фр. онај који се истиче помодарстеом, а обично проводи време у нераду и забавама. мбндени, -а, -о = монденски. — Личила је на сликарски настрани мондени модел. Божић. мбнденка ж женска особа монден. — Монденке никако да докуче где се продају овако »заносни« парфеми. Пол. 1958. мбнденскв, -а, -о који се односи на мондене и монденство. — Задржао [се] на . . . најповршнијем и најфриволнијем кругу који себе назива монденским. Богдан. мовдевскв прил. као монден. монд^нство с монден(ск)и жиеот, моиденске натке. — Жена из великог друштва има данас свој занат монденства. Дуч. мбндиш прид. непром. и прил. шатр. монденски. Кл. Рј. мбвдур, -ура м и мондура ж фр. лгукдур, униформа. — Ми смо једне крви, ако те и крије мондур. Тур. У кочијама.даље преразличите особе у различитим мондурама. Бен. мов&га ж лат. новац; ноечаница: сребрна ~ , златна ~ , папирна ~ . — Све се продаје у Европи за новац, и мјесто човјека, монета је данас једина мјера, једина вага и једина свједоџба. Крл. Изр. з д р а в а ~ новац који има утврђену берзанску вредност; ~ за поткусуривање онај који нема утврђен положај већ служи као резерва у рачунима моћних; при-

мити нешто за чисту, здраву монету примити нешто као истинито.

„-. ,„„,,

,

МОНЕТАРНИ — МОНОМ мбнетарни и мбнетни, -а, -о који се односи на монету; новчани: ~ систем. мон&зам, -зма м грч. фил. учепе које све појаве у свету сеоди на један једини принцип: дух или материју; супр. дуализам: идеалистички ~ , материјалистички ~ .

419

таквим положаЈем оси припадаЈу моноклинском суставу. Тућ. моноклирање с гл. им. од моноклираши. — Фиксирају . . . говорећи гласно њемачки и вјежбајући се у моноклирању. Машош.

моноклирати, -нбклирам сврш. и нембнист(а) м присталица монизма. — сврш. индив. намеспгити, намештати моноНикада нисам био марксистички монист. кл, позирапш с моноклом. В. пр. уз гл. им. Крл. моноклирање. мон&стичан, -чна, -чно и мон&стички, монокорд м грч. физ. направа начињена -а, -б који се односи на монизам и монисте. од шупље кутије и једне окице, која служи — Он [Спиноза] постаје оснивалац строго за одређивање висине тона. Физ. 1. монистичке филозофије. Петрон. монокотиледбне ж мн. грч. бот. биљке мон&тбр, -бра м лат. војн. низак оклопни чије клице имају самоједан листић, котиледон. ратни брод за операције у приобалном плит- Терм. 3. ком појасу мора или на рекама. монбкрат(а) м грч. онај који сам влада, мбнитор м лат. а. необ. саветодаеац, који ни с ким не дели еласт. — Котарски саветник. — Ја сам вас, пријатељу, звао [ће] монократ сад, коначно3 прозрети моју само као монитора. Боокић. 6. техн. апарат игру. Божић. у телевизијском студију за проверавање испрамондкратски, -а, -о који се односи на вности слика. монократе, у коме један одлучује о свему: моно- као први део сложенице означава да ~ систем. је оно што се њеним другим делом казује једно, моноксид м хем. оксид с једним атомом јединствено, да се односи на једно лице или појаву: монолитан, монолог, монотеизам итд. кисеоника у тлекулу. монокултура ж грч.-лат. агр. гајење моногамија ж грч. брак између једног само једне врсте усева на већој површини: мужа и једне жене. — Научише свијет ~ дувана, <—' памука. љубити, љубити моногамију. Матош. монДлит, -ита м грч. архит. конструкмоногамијскн, -а, -о који се оснива на циони или декоративни елеменат (стуб, моногамији: ~ брак. обелиск итд.) израђен исцела од једног каменог моногамист(а) м присталица моногаблока. мије. — Дика ми је била да будем строг монблитан и монблитан, -тна, -тно моногамист. Нед. а. искмсан изједног камена: ~ стуб. б. фиг. моног&неза и моногенбза ж грч. 1. јединствен, сложан, збијен, чврст. — Наша биол. самозачеће, бесполно размножавање. 2. Партија . . . је данас више него икада монолингв. идеалистичко учење о јединственом литна и чврста. ПИ 1950. пореклу свих језика на земљи. мондлитност и монблитност, -ости ж моноген&гички, -а, -о који се односи на особина онога што је монолитно. — Мономоногенезу. литност карактера и наизглед монолитност мбнограм и монДграм м грч. почетна психе није заустављала Ранковићеву жудњу слова имена и презимена; словни знак или за истином. Глиг. фигура као ознака трговачке куће. — Имају монблог м грч. говор једног лица у драми, извезен монограм на јевтиној блузи. Андр. И. у коме оно пред гледаоцима излаже своја монбграф м гшсац монографије. — Гово- схватања, лично раеположење и душевно рим . . . без помоћи . . . учених монографа. стање; говор једнога лица насамо. — Очито је да он мене жали — тако је почео његов Уј. дуги ноћни монолог. Мар. монографпја ж грч. научни, знанствени рад у коме се исцрпно обрађује један монологвзнрање с гл. им. од монологипроблем (Једна појава, једна личност, једна зирапги. област). монологизбратп, -изирам сврш. и немонДграфски, -а, -о који се односи на сврш. (џз)говорити у монологу. — Хамлет монографе и монографију. монологизира . . . у веома саркастичном тону. Пол. 1959. монбкл м грч.-лат. оптичко стакло за једно око. — Монокл је задржао на десном монблошки, -а, -б који се односи на оку. Кол. монолог: ~ сцена. моноклипски, -а, -о мин. којему је оса мбнбм, -бма м грч. мат. једночлани алгенагнута на једну страну. — Кристали с барски израз. 5 >.«' 27*

420

МОНОМАН —

МОНСИЊОР

монбман, -4на м онај који болује од У самом Београду и околини Градски музеј мономаније. — Он је мономан, окупљен монополистички придржава све. Пол. 1959. само једном страшћу. Поп. Ј. мбнопблка и монбпблка ж она која мономанија ж грч. мед. болест заокуп- ради у моштолу. — После подне пуна авлиљености једном идејом. — Његово интере- ја. Ту лепе монополке, ту раднице из војне совање за војно преуређење прелазило је шиваре. Срем. већ у мономанију. Јов. С. мбнопблпи и монбпблни, -а, -6 моиомбнбмски, -а, -5 који се састоји од моно- полски: ~ трговина, ~ положај. ма: ~ израз. мбнопблски и монбпблски, -а, -б који мбноплан м грч. авион с једним паром се односи на монопол: ~ роба, ~ трговина, крила. — С пољане у доњем граду узлеће ~ стовариште, складиште. на свом моноплану. Пол. 1959. моносилабизирати, -изирам сврш. и мбнопбл, -а и монбпбл, -ола м грч. несврш. необ. изразити се, изражавати се 1. искључиво право бављења неким послом једносложним речима. — Стари је само моно(производњом неке робе или трговином њоме, силабизирао, пушио и пио. Бег. одржавањем неких служби и сл.): ~ дувана, моносилабичан, -чна, -чно и моно~ соли. — Помишља само на казну којом силабнчки, -а, -о који се састоји од једнога држава штити свој монопол. Новак. фиг. слога, једносложан: моносилабични језици. Просвећивање народа имало је да буде искључиво владин посао, њен монопол. моноте&зам, -зма м грч. веровање у Јов. С. 2. установа која руководи производ- једног бога, једнобоштво. њом монополске робе или трговином њоме. монотбист(а) м онај који верује у једнога — Он остави школу, побеже од матуре у бога, једнобожац. ђумрук, из ђумрука у монопол. Срем. моноте&стички, -а, -о који се односи Изр. д р ж а т и (имати, узети и сл.) ~ на нешто стећи или присвојити ис- на монотеизам и монотеисте, једнобожачки: ~ религија. кључиво право на нешто. монотип м грч. штамп. машина, строј монопол&зам, -зма м систем монопола; за слагање који излива сеако слово посебно. монопол. — Да се сузбије непотребни и монотипија ж отисак слике претходно штетни монополизам трговине на велико урађене уланим бојама на посребреној бакар. . . Вј. 1960. ној плочи; техника такве израде слике. монополпзација ж завођење система монопола. — Својина претпоставља извесну монотон и мовДтон, -а, -о грч. једномонополизацију. Арх. 1954. личан, досадан. — Монотона лупа точкова железничких најзад га . . . уморила. Срем. монополизира&е с гл. им. од монополизирати. монот&нија ж = монотоност једномонополизирати, -изирам сврш. и неличност, досада. — Мртво сунце пада преко сврш. = монополисати завести, заводити ливада, и опет мир и монотонија. Кркл. монопол; узети, добити право монопола на монотбно и монбтово прил. једношто. — Страни је капитал код нас монолично; досадно. — Господ је тако хтео да ме полизирао тржиште. ЕГ 2. створи у земљи где се монотоно живи. Рак. монопблпја ж рус. заст. монопол. — Слијепац . . . протужи монотоно и пусто на Све државне монополије и привилегије на народним гуслама. Кос. рад беху укинуте. Марк. Св. мбнотоност и монотбнбст, -ости ж = мопопблисати, -ишем сврш. и несврш. = монополизирати. — То није вјера моно- монотонија. — Само понеки пут поремети општу монотоност . . . везено бело марамче. полисана, поповска и мантијашка. Срем. Ранк. монопблист(а) м онај који у својим моноф&зит, -ита м грч. рлг. присталица рукама држи монопол у нечему. — Када је друго . . . предузеће понудило да . . . одр- учења о самоједној, божанској природи Исуса Христа. жава ту исту линију, монополисти су . . . моноф&зитски, -а, -6 који се односи на рекли не! Пол. 1958. монополбстичкн, -а, -б који се односи на монофизите: ~ учење. монбфтонг м грч. грам. в. једногласник. монополизам и монополисте: ~ трговина, Терм. 1. ~ договор. — Лењин . . . дефинира империјализам као монополистички стадиј капимонохрбматски, -а, -6 грч. једнобојан: тализма. Крл. ~ светлост. монопол&стичкц прил. на монополистимонснњбр, -ора м тал. тшпула виших чки начин, са искључивим правом (на што). — католичких црквених достојанственика. —

МОНСТР — МОПС Службу су служила три свећеника, монсињор и три капелана. Крл. мбнстр прид. непром. фр. као прт део полусложеница: огроман, дивовски; чудовшиан: ~ процес, ~ оркестар. — У Аустрији, тој монстр-држави, изобразила [се] једна управна бирократија. Поп. Ј.

421

експертима као специјалист монтанистике. Крл. монтанбстички, -а, -б рударски. — Она два господина . . . су пуномоћници једног монтанистичког предузећа. Мил.

монта&ар, -ара м фр. ист. припадник леве политичке групе у време француске ревомонстранц(иј)а ж лат. цркв. у католич- луције; припадник левице у француској народкој цркви посуда у којој се држи посвећена ној скупштини 1848. — [Изгубила је] склоност да се бије под стегом монтањара. КР хостија (нафора), показница. — Мјесец се 1924. диже као златна скрлетна и блиједа монстранција. Матош. фиг. Над тим каменим монтер, -ера м фр. стручњак који врши језерима букти стреласта монстранца сун- мотпажу (машина, стројева). — фиг. Чиничева. Божић. ло [му се] да су му бољи пријатељи полимбнструм м лат. чудовиште, грдосија, тички противници . . . него његови обожаванеман; наказа, страшило. — Смрт је овде тељи и монтери ове импровизиране игре стизала . . . као нека врста надљудског с њим. Божић. монструма. Вучо. Оно загонетно чудо . . . мбнтерски, -а, -5 који се односи на монбило је као неки митски монструм. Бат. тере. монструозан, -зна, -зно 1. чудовшиат монтира&е с гл. им. од моитирати. страхоеит. — Та . . . монструозна звијер у монтирати, мбнтирам сврш. и несврш. њему осјетила је потребу да се растегне. Крл. 2. грдобан, наказан. — Нема [у Хироши- (из)вршити монтаоку, саставити, састављати, иаместити, намештати (машине, ми] у већем броју ни абнормалне ни монстројеве, мостоее и др.). — Монтирала [је] струозне деце. КН 1956. мостове добивене на рачун репарација. монструозност, -ости ж особина оног Ћос. Б. Монтирају упаљаче на тромблонским што је монструозно, чудовишност, наказ- бомбама. Кик. ност; монструозна појава. — Не могу да се монт&рач, -ача м техн. спраеа за монотмем искушењу да не наведем неколико тирање. — Монтирач гума омогућава брзо монструозности. Крл. и лако монтирање . . . гума. Б 1960. мбнсун, -уна м ар. ветар у јужној и монтура ж фр. в. мундир. — Њезин отац источној Азији, који периодично дува, зими [се] некако поноси и соколи својом монтус копна према мору, лети од мора према ром. Шимун. копку: суви ~ , влажни ~ . монумен(а)т, -ента м (мн. ген. монумднсунски, -а, -6 који се односи на монмената) лат. споменик. — Сламали [су] себе сун: ~ клима. . . . да торзом својих фигура изграде монумонтажа ж фр. 1. састављање, скламенат времена. Михиз. Осим Штросмајеропапе појединих делова у целину (машина, ва споменика, уклонити све монументе са стројева и других сложених предмета); посзагребачких улица. Наз. тављање на место употребе (уређаја, посмонументапан, -лна, -лно а. који изатројења и др.). 2. а. уклапање појединих елемената у уметничко дело (у филму, музици, зива утисак својом величином, величанствен, фотографији итд.). — Монтажу тог филма велелепан. — Претворио [га је] у сасвим пристојно мјесто са петиаестак монумен. . . извршили су амерички стручњаци. Дав. б. фиг. неистинито приказивање нечега своје- талних палача. Крл. б. који је велик, дубок по садржају. — Писао [је] ново поглавље вољним уклапањем фрагмената тако да се своје монументалне повијести. Торб. тиме губи прави смисао. монументалност, -ости ж особина онога монтажер, -ера м онај који врши моншгпоје монументално. — О монументалности тажу {у филму). — Оригинална и нова нема ни говора. Баб. метода монтажа доказује што монтажер мбпед, -^да м врста лаког мотоцикла. значи за филм. Р 1946. мбнтажни, -а, -о који се односи на мон- — Премален је . . . Јусуф за трактор. А мопед нема. Б 1960. тажу, којије саграђен монтажом: ~ одељење, ~ кућа. моп^дашкв, -а, -б који се односи на мопед. — Три курса је положио, фотомонтанист(а) м 1. рударски стручњак. аматерски, мопедашки и тракторски. Б 1960. 2. студент монтанистике. монтан&стнка ж лат. иаука о рударству мопс м зоол. врста малих паса округле и рудницима. — Појавио се пред париским главе и мале, затубасте њушке.

422

МОР 1

1

— МОРАЛКА

мбр м в. морија Џ). — Ђе је тор, ту је мор. Н. посл. Вук. Мор морио, Стамбол поморио. НПХ. 2 мор прид. тал. црн. — Станко вели Арапину мору. НП Вук. мор и мор» прид. непром. тур. угасит, тамномодар. — Мор доламу витез заогрну. Фил. мбра и мбра ж тал. покр. игра прстима у којој суиграч истовремено треба да покаже исти број прстију као и први играч. — Уз саму ограду играла су два дечака море. Дае. мбра ж 1. тешко осећање, душеена тегоба; гушење у сну, кошмар. — Отворивши . . . очи иза бурног сна, осјети на грудима терет давне море. Матош. А кад би се снови претворили у мору . . . он би . . . хватао за дуван. Андр. И. 2. празн. еештнца која долази у сну и људима сиса крв. — Најприје је прогласила за мору, а кад се удала3 и за вјештицу. Шимун. 3. в. морија Џ). — А мора мори. Свет падаше: неко од болести, неко од страха. Вес.

морала. — Тај есеј . . . умјетничким морализмом . . . већ деведесет година . . . једнако [је] поучан. Шим. С. б. пеј. претерана морална отрогосгп лишена хуманости. ЕЛЗ. морализатор м пеј. онај који се намеће као проповедник морала. — Покаже се тип сујетна списател>а или непоправна . . . морализатора. Поп. П.

морап&заторски, -а, -о који се односи на морализаторе. — Када је описивао живот сеоских крадљивацаЈ није заузео неки морализаторски став. Глиг. морал&заторски прил. на морализаторски начин као (што чини) морализатор. — Резонирају забринуто морализаторски. Комб. морадизирање с гл. им. од морализирати. морализирати, -изирЗм сврш. и несврш. = морализовати и моралисати 1. (р)држати моралне поуке, проповедати морал. — Сувише психологизирају око њега и мудрују . . . управо: морализирају. Крл. 2. (ујчинити моралним. — Секта орфиста покушала је да морализира Олимп аморални. морав, -а, -о тамномодар; исп. мбр. Дуч. мбравка ж 1. бот. лековита биљка из морализовање с гл. им. од морализовати. пор. главочика Агшса топ(апа. Терм. 3. 2. моралнзоватн, -зујем сврш. и несврш. агр. пасмина сеиња која се гаји у Србији. = морализирати. — Човјек [је] морализоЕГ 1. вана природа. Матош. Задатак васпитања мбрал, -а\ла м лат. 1. скуп правила о [је] да дете морализује. Пед. понашању и међусобним односима људи моралисаше с гл. им. од моралисапги. која је изградило и усвојило неко друштво, моралисати, -ишем несврш. = моралиетика: буржоаски ~ , комунистички ~ . зирати. — Права умјетност не поучава и — У њој [је] . . . наследство ћифтинског не моралише. Матош. Хотећи да моралише паланачког морала. Јанк. Такве фигуре државу, он ју је претворио у цркву. Јов. С. . . . хоће да руше темеље нашега морала и увјерења. Крл. 2. а. свест о дужности, моралист(а) м а. онај који захтева да спремност за вршење задатака, дисциплина; се живи и елада према законима морала; самопоуздање, храброст. — Покрет у земљи пропоеедник морала. — Није он моралиста. уливао је људима наде и подизао поколебан Кол. Немојте, ви сте одвише строг моралист. морал. Јак. Морал [је] већ био расклиман. Богд. б. писац који распраеља о моралу. — Мар. б. честитост, поштење. — ИмпоноФранцуска књижевност . . . дала [је] већи вале [су] храброшћу . . . и неприкосновеним број психолога и моралиста него иједна моралом. Поп. Ј. 3. поука, смисао (књижев- друга. Јов. С. ног дела, догађаја). — Свака његова драма морал&стика ж моралка. — Учен . . . има свој морал и своје »наравоученије«. у неким подручјима моралистике. Крл. Панд. Морал из тог случаја ми бисмо могли моралбстичан, -чна, -чно и моралбсповући други. КР 1924. тички, -а, -о који се односи на моралисте и мбралан, -лна, -лно I. а. који се односи моралистику. — Шта би значило . . . морана морал, који је у духу морала. — Почеше листичко цјепидлачарење? Крл. Уз стварно му . . . говорити моралне предике. Лаз. Л. тумачење додаје . . . и моралистично. Ком. Читава њена личност је саграђена, удешена моралисткиша ж женска особа моралист. по моралним законима. Шег. б. честит, поштен: ~ човек. 2. душеени, унутрашњи: морап&тет, -ета м 1. в. моралност. — ~ лик, ~ снага. — Ти хоћеш и моје морално Моралитет не лежи у религији, већ у самој биће уништити. Ков. А. Босански човек природи човековој. Петрон. 2. књиж. врста крије . . . у себи многу моралну вредност. средњовековне црквене драме којој је био циљ Андр. И. морална поука. моралјкзам, -зма м а. истицање моралне мбралка ж фил. заст. наука о моралу, вредности изнад свега; проповедање строгог етика. — Марулићево »Стумачење Ката«

М О Р А Л Н О — М О Р Е К А Т И (СЕ)

423

. . . била [је] на читаву западу школска морбид&тет, -ета м = морбилитет в. књига по којој се учила моралка. Водн. морбидност. морално прил. у моралном смислу, у морбндност, -ости ж 1. болешљивост. духу морала. — Као што су кадри срушити — Ослобођена Борине морбидности, Сремчовека, исто тако му не сметају . . . да се чева идеализација прошлости поседује ноту морално дигне. Цвцј. [Они] су пред њом . . . сете. КН 1955. 2. проценат обољења морално оцрњивали мужа. Нех. у неком крају или земљи; број оболелих од неке болести. моралнбст, -ости ж особина онога који је моралан, онога што је морално, честиморбилбтет, -ета м = морбидитет. — тост, поштење. — Веле да нема никаквог Морбилитет и морталитет могу се умањити. другог критеријума за моралност осим човеЈонке. кове савести. Марк. Се. Даља посљедица морганатички и морганатски, -а, -о породичног живота бјеше . . . висока морал- у изразу: ~ брак брак члана владарске ност. Шиш. куће с особом из грађанства; брак у коме су мбрање с 1. гл. им. од морати. 2. оно супрузи врло различитог друштвеног полошто се мора учинити, обавеза. — Товарим жаја. ти свакојаке бриге и морања. Пав. Сад је та морда прил. покр. в. можда. — У победа постала животна нужност и морање. срцу нешто говорило: »Морда дође твоја Ћос. Д. агиница«. Огр. Морда и плачу [дјеца] ђегођ у Изр. под ~ силом, принудно. свијету — насмија се Смиља. Мил. В. мораст, -а, -о угасит, тамномодар; море и море 1 с 1. а. велики водени просисп. мбр. — Лице забрађено морастом шатор, део океана који дубље или плиће залази мијом. Дом. у копно: Јадранско ~ , Средоземно ~ . — моратн, мбрам (у служби футура II фиг. Марија тоне у мору грознице. Ћос. Б. мораднемЈ аор. морах и морадох) несврш. Звук минуте . . . тромо каплл у море вјеч(гл. непотпуног значења) 1. бити принуности. Кркл. б. морска вода. — Низ косу ђен на нешто, против своје воље чинити им се још море циједи. Ћип. 2. фиг. а. мношнешто; имати дужност, бити обавезан тво, велика количина, велики број. — Ово чинити нешто. — Мораде се покупити и море суза као да је ослабило најтежу муку. бјежати. Ђал. Клео се да ће, пре него морадЂал. Из разреда се море очију окренуло не напустити касабу, приковати . . . хоџу према њему. Ћоп. б. еелико пространство на капију. Андр. И. 2. (често безл.) требати; чега. — Високо у етерским морима . . . потребно је. — Према простим људима планети се блистави шећу. Наз. фиг. Замора се бити постојан. Шуб. 3. а. (често бродио морем прошлости. Ков. А. безл.) за истицање извесности, вероватноће Изр. дебело (отворено, ш и р о к о ) ~ онога што се допунским глаголом казује, бити пучина; за морем, иза седам мора, вероватно. — Каза хајдуцима да их је ваљда п р е к о мора врло далеко, у туђини; капнетко издати морао. Тур. Мора да је био (ља) у ~ сувише мало, ситно, незнатно у дебео лед? Петпр. Р. б. (безл.) појачава поређењу с чиме; мајстор с мора шаљив значење допунског глагола (у инфинитиву). назив за Далматинца; ~ му је до к о л е н а — А колико је тек морало бити . . . рибар- лаколшслен је, све му изгледа лако; м р т в о ~ ских пароброда? Петр. М. апатична средина у којој се ништа не догађа; Изр. под мораш силом, принудно; није му ни ~ до к о л е н а врло високо исп. уз морање (изр.). — Она тад под мораш, мисли о себи и о свему своме; пасти у ~ плачућ . . . женом мојом поста. Бог. нестати, изгубити се, пропасти; р а в н о му мораториј, -ија и мораторијум м је све до мора равнодушан је, неосетљив; лат. правн. законом одређено одлагање пласлобода мора слободна пловидба и несмећања дугоеа у ванредним приликама. — фиг. тана употреба отвореног мора; х в а л и ~ Настало би мировање, а у друштвеним д р ж и се краја разг. не шлажи се без односима према њему нека врста мораторија. потребе опасности. Десн. мбре 2 узв. грч. 1. у претњи, љутњи. — мбрац, -рца м покр. ћуран, тукац. Море, харач плати! Хар. Море, губите ми Вук Рј. се с очију! Ћоп. 2. за изражавање допадања, мбрач, -ача м бот. једногодишња лековита дивљења, или другог каквог расположепа. — биљка из пор. штитарки Атпн тајш. БЛЗ. Дивна ли је море та твоја пријестоница. мбрбидан, -дна, -дно лат. болестан, Матош. Море, чисто ме мрзи да причам3 то треба видети. Лаз. Л. нездрав; нежан, осетљив, слаб. — Читава њезина појава имала је у себи једну суморну, мор&кати (се), -ам (се) обраћати се отмену, морбидну клонулост. Бег. Морбидна некоме узвиком »лмре«, често гоеорити »море*. осећања [су] туђа Матавуљевом духу. Глиг. Вук Рј. V г»Ју% -}.г'-ф *

424

МОРЕНДО — МОРНАРИЦА

мор&ндо с тал. муз. музичка ознака за постепено стишавање; тихи, једва чујни тоноеи. — фиг. Прелази . . . у песимизам да сврши морендом меланхолије. Марј. М.

отпатке којима су сеоске жене морили своЈе сукно. Бан. мбрити, -им несврш. 1. а. сатирати, пустошити (о бомсти), — Тога љета . . . мор&ае ж мн. фр. раздробљено стење стадоше морити црне оспице. Шимун. За тих двадесет и пет година . . . два пута које глечери носе собом и нагомилавају спуштајући се с брегова. — Камење, морене, је у Сарајеву морила куга и једном колера. Андр. И. 6. одузимати живот (коме), убијаразбацане по леду, испод којега пролазе ти, уништавати. — У тами људе морит! ., журне воде потока што падају у лед. Бен. — Гдје су те крвопије ? Богд. Онај лептирак мбрепски, -а, -о који се односи на морене: дуго је . . . још морио малу децу по Зарожју. ~ земљиште. Глиш. 2. а. мучити, кињити. — Глад их мбрење с гл. им. од морити. мори. Змај. Чежња . . . је стално морила његову душу. Кол. 6. умарати, замарати. мореплбвац, -вца м (ген. мн. море— Само . . . море свој мозак. Нуш. Очи сам плбваца) онај који плови по далеким морима и морио, изгледајући теле. Бен. океанима, поморац. — Био је . . . некада ~ се 1. мучити се, кињнти се. — Али велики трговац и морепловац. Сек. Толико чему се мориш глађу. Торб. 2. умарапш се, сати [је] просањао о далеким морепловцима. замарати се. — Што да се морим џаба? Крл. Јевт. морепловптн, -им несврш. пловити морем као морнар. — Мој стриц је морембрка ж зоол. врста афричке кокоши пловио на неком другом броду. Кост. Д. која се и код нас гаји, бисерка МшпМа т е кадпз. Р-К Реч. морепловство с пловидба по морима и океанима, поморство. — Настају нови градоМорлак, -;жа м Мбрлак м тал. покр. ви као центри робне привреде, трговине пеј. сељак с копна (за далматинске варошане и морепловства. ПИФ. и острвљане, оточане); исп. Влах (3). морста ж тал. покр. маска до пола образа, Морлакиња ж сељанка с копна (за обратна. — Да видимо како господину далматинске варошане и острељане, отоКалкићу стоји ова морета? — предложи чане). Тинка. Божић. м&рлачки и морпачки, -а, -о који се мор&уз м геогр. узани део морске површи- односи на Морлаке. — То је већ, како се на не који раздваја два копна и спаја два мора, западу вели, илирски, морлачки, заправо морски теснац. прасловенски сој. Петр. В. мор&узина ж мореуз. Бен. Рј. мбрлачки и морлачки прил. на мормбрешка ж тал. покр. еитешка игра лачки начин. — [Тетка] се почела ругати с мачевима (као успомена на борбе с Маврима). свему ономе што је морлачки или влашки. — Сијенска школа увела је . . . такмену Наз. витешку плесну игру, тзв. морешку. Водн. мбрмон, -бна м припадник северноамеричке верске секте, која допушта многоморжеви м мн. зоол. морски сисари из женство. реда перајара, морски коњи СМоћепк1ае. — Бркати начелник . . . зинуо као морж. Гор. мбрмбнка ж женска особа мормон. г мбри узв. покр. в. м5ре . — А што си мормонски, -а, -б који се односи на ти, мори девојко., отишла у шуму? Ћос. Д. мормоне. — Ту и силне кокошке са својим Он један, а оне толике! Праве мбрија ж тал. 1. куга, помор; епидемија. петлом мормонске фамилије! Срем. — Пук стао изгибати као да дође црна морија. Матош. Варош је остала као после мбрнар, -ара м (вок. мбрнару) а. члан морије, глува и уплашена. Андр. И. 2. необ. бродске посаде у трговачкој морнарици. 6. в. мора (7). — Ужасне морије страшне . . . онај који служи у ратној морнарици. муче ми клонулу душу. Ил. морнарев, -а, -о = морнаров који мбрина 1 ж аугм. и пеј. од мдре; узбуркано, припада морнару. немирно море. — Плаха вјетрушина и узморнарић м дем. од морнар; млад морбуркана морина распану [галију] као кору нар. — Нема Петра Дубовића, већ јој [лађи] од ораха. Љуб. заповиједа морнарић, дјететина. Војн. мбрина 2 ж аугм. од мдра. — Најбоље би било да нас прва морина . . . однесе! морнарица ж зб. бродовље једне земље Војн. (свеукупно или одређеног типа, намене и сл.) и установе које се старају о њему; људство морнти, мбрим несврш. покр. бојити које служи на бродоеима и у поморским усу црно. — Скупи . . . струготину и гвоздене

МОРНАРИЧКИ — М О Р Ф И Н О М А Н И Ј А

425

На туру стално има модрице од учитељевих тановама: југословенска ~ , ратна ~ , морсковача. Поп. Ј. трговачка ~ , служити у морнарици. морскбводнице ж мн. зоол. подред морнарнчки, -а, -б који се односи на гмизаваца из реда корњача, морске корњаче морнарицу: ~ одред, ~ прописи и сл. Сће1опш1ае. Финк. ' морнаров, -а, -о = морнарев. мбрт м нем. малтер, окбука. — Вукао мбрнарски, -а, -б који се одиоси на мор[је] морт на новоградњама у граду. Донч. наре: ~ служба, ~ униформа и сл. мортадела ж тал. ерста дебеле сушене морнарство с 1. еештина пловидбе морем; наука о поморству, наутика. 2. в, морнарица. кобасице. мортал&тет, -ета м лат. смртност, — Ил' Енглези својим свесилним морнарброј смртних случајева у односу на целокуто ством. Хар. морнарче, -ета с и морнарчић м дем. станотиштво у одређеном временском периоду; супр. наталитет. од морнар; млад морнар. — У час . . . појави мбртус прид. непром. лат. шаљ. 1. се жива савјест пред њим у обличју скромна мртав пијан. 2. пренеражен, запрепашћен. морнарчета. Драж. — Све ће бити просто »мортус«, кад ти моровран м зоол. птица из реда водавикнеш. Срем. рица, велики вранац Рћа1асгосогах сагђо. Финк. мбрузгве ж дш. в. морузге. — На врховима гребена намјестиле се морузгве. Наз. морбгати, -ам несврш. покр. в. мрмљати. — А Мнтра . . . само морога; не сме морузге ж мн. зоол. организми из реда она за живу главу проглавити што кад он корала који живе прирасли уз камену подлогу виче. Вес. или лебде слободно у мору АсСЈпапа. Терм. 4. мородавити, мородавГш несврш. моримбрула ж лат. анат. скуп ћелија, стпапш, мучити. — Проббрави у том паклу ница налик на бобу малине или купине као . . . даномице . . . глађу мородављен. В 1885. први ембрионални стадиј у разеитку живог организма. Терм. 4. мбродак м бот. чапљан А8рћос1е1и8 аИзив. Сгш. Реч. моруна ж зоол. крупна морска и речна морбкваша и мор&кошња ж маџ. риба хрскавичава костура. — Моруна и покр. гвоздени оков с горње стрете осовине лосос путују прије мријештења у ријеке. ОГ. на колима. Вук Рј. — Продавао [је] . . . дуге, шишарке, цреп . . . морокошње. Лаз. Л. морунаш, -аша м зоол. подуст Сћопс1го8!ота пазш. Бен. Рј. морбп.чбван, -вна, -вно песн. који плоеи морем. — У лађама ти моропловним . . . моруннца ж дем. од моруна, оде. М-И. м&руњи, -а, -е који се односи на моруие. мордплбвка ж песн. (у атрибутској Вук Рј. служби) која плош морем. — Из лађе изађе Морфеј, -еја и Мбрфсј м грч. д^ит. затим моропловке Хрисова кћерка. М-И. по грчкој митологији бог сна; сан. Изр. бацити се Морфеју у крило мороузнна м морски теснац, мореуз. — Италија држи обе стране валонске морошаљ. поћи на спавање; заспати. узине. Цвиј. мдрфем, -ема м и морфбма ж грч. морс м зоол. врста морског сисара, лингв. најмања језичка једгтица (проста реч, основа или суфикс изведене речи и сл.} која има морски лав Ошпа јиђага. неко лексичко или граматичко значење. морски, -а, -о 1. који се односи на море: ~ обала, ~ пловидба, ~ со итд. 2. који се мбрфиј, -ија, мбрфијум, -а и мбрне мооке схватити, бесмислен, глуп. — Што фин, -ина м грч. најважнији алкалоид опимушкарци могу да пуше, а ми као не? По јума, јака опојна дрога која се у медициии коме то морском правилу?! Дом. 3. веома употребљава за ублажавање болова. велик, неоцењив. — За морско благо ја ти морфин&зам, -зма м наркоманска не бих хтио ограничит и скучит бездомни и страст за морфијумом и употреба морфијума слободни свој живот. Богд. 4. саставни као опојне дроге. део имена мношх животиња и биљака (рбично морфшгаст(а) м онај који се одаје морса значењем да се налазе у морима или на морфинизму. ским обалама): ~ крава, ~ прасе, ~ репа, ~ трава итд. морф&нисткиња ж жеиска особа морфинист{а). мбрсковац, -бвца м и мбрсковача ж морфипоман, -а и морфиномав, -ана покр. штап или шиба од трске. — Швићнуо м морфинист(а). [је] морсковце.ч љутим . . . распалио је саму књегињу прутом по сукњама. Чипл. морфнноманија ж морфинизам.

426

МОРФОЛОГИЈА — МОСУРИЦА

морфолбгија ж грч. наука о облицима мост м покр. масм, шира. — Воће се а. грам. део граматике у којој се изучавају прерађује у шире (мостове). Батут. облици и творба речи. 6. биол. грама биологије мостарина ж ист. намет који се плаћао која изучава облике и грађу живих бића. за прелазак преко моста. морфдлошки, -а, -5 који се односи на мбстац, мбсца и мостаца м (ген. мн. морфологију, облички. •мбстаца и мостаца) в. мостић. — Сретноме москити и мдскитн, москитосн и си срећа без пораза, нељубљеном мостац мбскнтоси м мн. (јд. мбскит, -ита и москит) к цвјетној доби. Прер. зоол. род комараца у тропским крајееима мостељак, -л»ка м дем. и презр. од мост. Рћ1ећо1оти8. мбстипа ж аугм. од мост. Мбсков, -ова м нар. Рус. мбстити, -им несврш. (импф. мошћах; Московија ж нар. Русија. Вук Рј. трп. прид. мошћен) 1. градити, правити мбсковка ж врста старије дугачке пушке мост. — фиг. И срећи треба мостити, а руског порекла. — Ако се започињао бој, тога сватко не може. Јурк. Сирота мама сваки би зграбио московку . . . и ишао напморала је увек да мости између њих дворед. Ђур. јице. Бар. 2. пролазити преко моста; прелазити, верати се преко препрека. — Шуљ мбславац, -авца м агр. врста винове стоји у ваздуху на сохама, а један човјек лозе белог грожђа, која се гаји у Мославачкој гори у Славонији и у Љутомеру у Словенији. мости преко њега. Лал. Куд једва звијере мости преко рупа, криловити Натко лаком мосни, -а, -5 = мостовни и мостовски који се односи на мост: ~ вага, ~ конструк- ногом ступа. Шен. мостић, -ића и мостић м дем. од мост. ција. мостићак, -ћка м дем. од мостић. мосница ж а. даска или камена плоча на поду моста. — Сједне . . . на прву камембстљвка ж покр. брвно или даска ниту мосницу, саграђену преко цесте моста. за прелаз преко воде. — Нађох . . . танку Ков. А. б. оно чимје нешто премошћено. — мостљику преко ријеке. Лал. Указе . . . прогласи мосницом, преко које мостобран м 1. коттрукција за одваља да народи . . . у нови живот дођу. брану стубова моста од поплаве и леда. Старч. 2. војн. мањи простор, упориште на обали мосо прил. тал. муз. а. живо, брзо. коју иначе држи протшник. 5. (у именичкој служби) м и с став живљег мбстоввна ж в. мостарина. — Видјех, гпемпа у еећој композштји. јашућ преко моста, како . . . Жид (који мосор м геол. осамљена плашна, остапобира мостовину) те ствари за пол цијене так некадашњег планинског венца од кога отимље. Маж. Ф. је одеојена воденом ерозијом. ОГ. мбстовни и мостовски, -а, -6 — мосмбст, мбста м (лок. мбсту; мн. мбстови) ни: ~ конструкција,, — стуб и сл. 1. а. саобраћајни, прометни објекат који мосур м (лок. мосуру и мосуру) тур. служи као прелаз преко воде, провалије, 1. дрвена гјев за намотавање пређе, конца рова и сл. 6. нарочита даска по којој се улази и сл., калем. — Морао си . . . канафу . . . на брод и силази са њега. — Мост је већ намотавати на мосур неколико пута. Радул. био на суху, а пароброд . . . кренуо. Цар Е. 2. а. покр. клип кукуруза. Вук Рј. б. клип в. део смучарске скакаонице са којега се ска- уопште, израшпшј у облику клипа (нпр. кач одбацује. 2. фиг. а. прелаз. — Он [је] леденица на крову, стрехи, сталактит и др.). стајао на мосту између два времена. Марј. — Старинска мудрост . . . је хладна као М. б. веза, спона. — Карловци [су] . . . мосур у пећини. Божић. в . слина из носа први изградлли мост између нашег српи уста. — Мрзнули [су му] се мосури под ског православља и западне латинске носом. Андр. И. г. поугљени фитиљ свеће. просвете. Петр. В. 3. мед. врста зубне Бак. Реч. 3. креста у ћурана, тукца. Рј. А. протезе која се причвршћује изшђу два при- 4. натега, направа за извлачење течности, родна зуба. текућине. — Прво сврати у качару, па Изр. л а н ч а н и ~ мост који виси на мосуром добро повуче из једне двојке. ланцима; п о к р е т н и ~ мост који се може Лаз. Л. по потреби уклањати (нпр. за пролаз бромосурак, -рка и мосурић м дем. од дова) и поново постаељати; п о н т о н с к и ~ мост (рбично приеремени) који се ослања мосур. — По трбуху су му длаке улепљене блатом, скорене у рижњате лшсурке. Божић. на носеће елементе који плиеају на води; (по)рушити, (по)палити (све) мостомосурпца ж мосур; мосурак. — Најв е за собом (у)ништити сваку могућмлађе дијете . . . са крупном мосурицом ност повратка на пређашње стање. на челу, стално плаче. Ђон.

МОТ — МОТИВИСАТИ мбт м и мбта ж тал. покр. покрет руком, гест. — Томо је рекао, нешто мотама, а нешто . . . ријечима. Ђон. Изр. г о в о р и т и на моте споразумевати се гестикулацијом. — С господом говорио . . . на моте. Драж. мбтавнца ж вејавица, мећава. — Мотавица сњежна све то јача. Марк. Ф. мотањс с гл. им. од мотати (се).

427

Илије. Ћоп. А шта се ти моташ с тим црвендаћима. Сим. в. кретати се тамо-амо, вити се; комешати се, мутипш се. — Прве пахуљице снијега мотале су се међу капљицама кише. Шимун. Неугодне мисли мотају му се по глави. Том. 3. а. бшпи заплешен, упепгљан у што. — То је све сотона саплео . . . Сад ваља да се мотамо у тој замрсици. Бег. б. мешати се, уплитати се. — Ви имате вашега мужа! Што се ту мотате у моје интересе? Крл. 4. пролазити, низати се. — Године су се мотале једна за другом, а у његовој кући није било промјене. Мул. 5. одлазити, губити се; исп. купити се, чистити се. — Дај да се што пре мотам из проклетог места. Шапч.

мбтати, -ам (мотамо и мбтамо, мотате и 'мбтате; трп. прид. мбтан) несврш. 1. а. обавијати око нечега (конац, предиво, узак комад тканине и сл.), намотавати. — Дјечак је знао . . . мотати конопе у колач. Наз. фиг. Сад настаје оно . . . Досад се само мотало, а не знаш шта има у клупчету. мбтач, -ача м онај који мота, намотава Ранк. 6. увијати у омот, паковати; затјати (конац, пређу и сл.). Р-К Реч. {цигарету, дуван). — Почела је мотати вемотачнца ж она која мота, намотава. зиво. Торб. Бегова кутија пуна готових Р-К Реч. цигарета; то њему мота његов момак. Рад. мотел, -а и мбтел, -ела м ков. хотел А. 2. фиг. а. окретати укруг (нешто), випгса гаражом на аутострадама, намењен прихлати (нечим), врпгети; колутати, кружити ватању оних који путују моторним еошлима. (очима, погледом). — Напољу гаажан вјетар још увијек моташе густим снијегом. Шимун. мбтет, -ета м, мотбта ж и мотбто Говорио је мотајући очима. Лоп. 6. терати с фр. и тал. муз. врста вокалне композис једног краја на други, вијати, прогањати; безразложно покретати, повлачити (некога, ције у више гласова, са инструменталном пратњом или без ње. — фиг. Други корови нешто). — Судба га мотала, као зеца у свемирских срцопија вапили су у стравичхајци. В 1885. Куд моташ марву по ритоном мотету. Божић. вима код толико пусте ледине? Ад. 3. фиг. мбтив, -ива м фр. 1. оно што покреће а. доводити некога у незгодан положај, изна неку делатност, унутрашњи подстицај, леиати разним шешкоћама; збуњивати. — побуна; разлог. — Баруница . . . је допутоСудац је свакојако Јурицу лштао, напокон вала амо . . . из племенитих мотива. Крл. је сазнао како је дјечарац код Похерових Држали су их [војнике] високи морални пио каву. Кум. Јесте ли видјели како их мотиви. Цвиј. 2. ум. а. један од основних је онај враг политички управитељ мотао саставних делова, елеменат у композицији данас. Ћип. б. обмањиеати, завараеати. — Ево трећа година да моташ братство уметничког дела {мушчког, књижееног и др.). 6. ликовни детаљ, шара, фагура (у везу, зачепицама; није куд камо но звона на сриједу. Љуб. 4. фиг. халапљиво јести, цртежу и сл.). гутати. — Сељаци [су] . . . жудно мотали мотивација ж изношење мотива, образсомуне. Бар, 5. фиг. а. прикривено радити ложење; скуп мотива. — Причао је без нешто, петљати. — Увијек нешто лажу! мотивације. Л-К. Увијек нешто мотају, никада чист посао. мот&вика ж зб. необ. мотиви, мотиКрл. б. разг. красти; исп. дизати. — Повација. — Композиција . . . има свежине . . . гледај . . . шта раде други, бољи и паметинспирисане на непосредности простонанији од тебе! Куће и мотају на све стране. родне мотивике. Коњов. Маш. 6. фиг. полугласно и нејасно говорити, мрмљати. — Мотала је Мара једва ријечи, мот&вираност, -ости ж = мотивисазагледана у дијете. Лоп. 7. в. мотати се ност образложеносгп, оправданост. (1а). — Студена магла мота у пирамидамотивирање с гл. им. од мотивирати. стим врховима. Ђон. мотивпрати, -ивирам сврш. и несврш. ~ се 1. плеспш се, обавијати се око чега. = мотивисати изнети, износити мотиве, 2. а. врзмати се, тумарати; обилазити по разним местима, крстарити. — У Бакру образложити, образлагагпи, објаснити, об[се] мотају некакви скрајње сумњиви ти- јашњавати. пови. Цар Б. Видело се на њему да се није мотДвисанбст, -ости ж = мотивираност. баш много по манастирима мотао. Јакш. Ђ. мот&висање с гл. им: од мотивисатн. б. облетати око кога; налазити се стално у чијем друштву, петљати се с ким. — мотДвисати, -ише.м сврш. и несврш. Катица све чешће стаде да се мота око . . . = мотивирати. V- • ,. ^- „

428

МОТИВСКИ — МОТОРИЗАЦИЈА

мДтивски, -а, -б који се односи на мотиве: ~ разноврсност, <~-' богатство, ~ основа и сл. мбтика ж 1. земљорадничко железно оруђе за копање {прекопавање мекше земље, окопавање усева и др.); фиг. смрт, гроб, сахрана. — Шта је то могло . . . да растави глумца . . . од позорнице, кад је то само мотика у стању да учини? Срем. 2. мера за површину земље, онолико колико један копач може за дан окопати. — Имадијаше . . . петнаест мотика винограда. Мат. [Виноград] је у једном комаду отприлике стотињак мотика. Павл. Изр. к а д мотика з а з в о н и ( з в е к н е ) над г л а в о м кад дође смрт, кад буду сахрањивали; к у к а и мотика 1) сиротиња, прост народ; 2) сви, сав свет, сав народ лис-

-ам несврш. пеј. од мотати; исп. мотати (26). — Мотљаш ме по пијаци све јутро. Рад. Д. ~ се пеј. од мотати се. — Мотљају се болесници око буради. Цес. А. Дјеца су се мотљала и привиривала у хајат. Радул.

мдт&ава ж в. мотљава. — У оној мотњави Јанко дође до Милице. Мат. мото м тал. поет. изрека или кратак цитат у коме је на почетку неког списа изнеша и.ги наговештена његова основна идеја; гесло, лозинка. мото- као први део сложеница значи да је нешпго у вези са мотором (/ и 2) или могпорним возилима: мотоцикл, мототрицикл, мототрка, мотодруштво, мотопарк и сл. том; од колевке до мотике од рођења мотбвнлац, -илца м и мотбвилка ж до смрти; хлеб, крух без мотике лака бот. зељаста биљка Уа1епапе11а, V. 1осиз1а. зарада, обезбеђен, осигуран окивот без напре- Сим. Реч. зања. мотовнло с 1. направа за намотавање мотичар м онај који мотиком (без сапредива, витао. — Када је којој требало вршенијег оруђа) обрађује земљу. — Најда конце у клупче завија, његове руке примитивнији мотичари [су] номади. ОГ. служиле су за мотовило. Игњ. 2. повесмо, канура. — Однијела [сам] оргуљашици мбтпчарски, -а, -6 који се односи на пет мотовила пређе. Бен. 3. фиг. тпостојан мотичаре и мотичарство: ~ обрада, ~ човек, превртљивац. Бак, Реч. земљорадња. мотбввоце, -а и -ета с дем. од мотовило. мбтичарство с примитиван начин обрађивања земље само мотиком. — То прими- Вук Рј. тивно ратарство зове се мотичарство. Пов. мбтопарк м ков. сва моторна возила Једног предузећа, установе и сл. мбтичина ж аугм. од мотика. мбтор, -бра м лат. 1. строј, машина мотичнца м дем. од мотика. која претвара неку врсту енергије у механичмбтичиште с држак, држаље мотике. ки рад (рбично о машинама које се покрећу мбтпчкн, -а, -б и мбтичпп, -а, -б који сагоревањем деривата нафте или електричном енергијом). 2. а. в. мотоцикл. б. моторни се одпоси на мотику; мотичарски. — [У чамац, моторин. 3. фиг. сила која покреће, вртачама Црне Горе] има мало, и то мотичпокретач. — Живот се окреће око љубави ке земљорадње. Цвиј. и мржње, задовољства и бола, ум је узвимбтка ж (дат. мбтки; ген. дш. мбтака шен над тим моторшш живота. Кнеж. Б. и мбтки) 1. а. подуже тање дрво за раз- Главни мотор његове феноменалне виталличиту употребу, притка, шгпап; батина. ности [је] инстинкт. Бао. — Мотку ти, па гони њега напоље из куће! Изр. дизел-мотор мотор (на нафту) Глиш. 6. спорт. дугачка шипка од бамбуса, у којему се гориво пали збијањем а не елекпластичне масе или др. помоћу које скакач тричном варницом; ~ са у н у т р а ш њ и м прескаче високу препону: скок с мотком, с а г о р е в а њ е м мотор у којег се топлотна еластична ~ . в. заст. копље од заставе. — енергија горива ослобађа у самом мотору Лепршају . . . заставе на дугим моткама. стварајући пртписак, тлак који се претвара Дов. 2. фиг. ир. висока, мршава особа. Р-К у механички рад. Реч. мотор- в. мото-: моторбицикл, мотормбткаш, -а и мбткаш, -аша м спорт. чамац и сл. скакач с мотком. моторбицикл м и моторбицикпа ж мбткица ж дем. од мотка. ков. бицикл снабдевен мотором; мотоцикл. мбтљава и мбтљавипа ж гужва, моторизација ж 1. снабдевање, опреметеж, неред. — Ја се једва снађох у тој мање моторним возилима, увођење мотормотљави и галами. Цар М. Није у тој мотљаних возила у употребу. 2. зб. сва моторна вини видјела препаст на лицу своје . . . возила која има неко предузеће^ установа, сестре. Божић. • *зг организациона јединица и сл. -^ ч

МОТОРИЗИРАТИ — МОЋ моторизирати, -изирам и моторизовати, -зујем сврш. и несврш. снабде(ва)ти моторним возилима, опремити, опремати моторним возилима: ~ армију, ~ транспорт. ~ се снабде(ва)ти се, бити, постајати опремљен моторним возилима; стећи моторно возило, набављати моторна возила. мотбрика ж способност кретања, покретљивост; живахпост покрета, динамичност. — Кошарка . . . развија моторику покрета и еластичности. Рв. мотбрин, -ина м моторни чамац. мотбрист(а) м 1. радннк који рукује моторима. 2. возач мотора {2). моторАстика ж 1. техн. наука о моторима. 2. спорт. мотоциклизам. — Избјегавајмо тркалишне стазе већих дужина, јер не одговарају сврси тркалишне мотористике. Аут. мотористички, -а, -б који се односи на мотористику и мотористе: мотористичка правила, ~ такмичење и сл. мотбрнчки, -а, -о који се односи на моторику, на мождане процесе у вези с покретањем мишића; који се односи на кретање уопште: ~ центар, ~ апарат и сл. моторкДтач, -ача м ков. в. мотоцикл. мбторни, -а, -о 1. који се односи на моторе; који има мотор (са унутрашњим сагорееањем), који се ггокреће мотором: ~ возило, ~ воз, влак, ~ чамац. 2. који покреће, покретачки. — Ова згрчена патња [ће] да постане велика моторна сила. Уј. мотбрњак, -ака м воз, влак или брод, чамац и сл. који се покреће мотором са унутрашњим сагоревањем. мдтбрски, -а, -5 који се односи на моторе: ~ брзина, ~ снага, ~ делови итд. мотбруге ж мн. покр. мотке, паоци на млинском колу на којима су причвршћене лопатице, лопацке (даске у које удара вода). — Његове [млинскеј старе лопацке на колу једва се држе трошних моторуга. Наз.

429

мотрење с гл. им. од мотрити. мбтрика ж бот. зељаста биљка из пор. штитара, слична јечму С г к ћ т и т тагМтигп. Сим. Реч. м&трнлац, -иоца и мбтритељ м онај који мотри, посматрач, гледалац. — Међу пажљивијим мотриоцима био [је] и један ђак превлачки. Љуб. Удивљен мотрилац . . . не зна куда би прије оком сврнуо. Кум. Нема човјека . . . који као објективни мотритељ овог велебног напора не би осјетио потребе да се поклони. Крл. мбтрити, -им несврш. 1. а. гикисљиво гледати, пратити погледом, посматрати, промагпрати. — Мотрио [је] испод ока гледа ли га ко. Сиј. б. пратити чије држање, држати под присмотром, надзором, пазипш на кога. — Ћехаја . . . узе мотрити Климу-капетана. Том. Примили смо га у чету, с тиме да се на њега мотри. Чол. в. обраћатпи пажњу, имапш на уму, пажљиво пратпипш; проучаваши, истраживапш. — Тајна је ова неразумљива оному тко хисторијски не мотри развоја система из којега ово излази. Рад. А. Сваком приликом мотрио сам да видим колико је то истина. Нен. Љ. 2. необ. гледати уопште, запажати очима, видети. — Мислим да . . . лута ако је јоште жив и мотри свјетлост сунчану. М-И. мотриште с необ. гледиште, становиште. — Предмете својих расправа . . . проматрају с различитих мотришта. Шим. С. мотуљаае с гл. им. од мотуљати се. — Вани се ништа не разбирало од могуљања вјетра и воде. Шимун. мотуљати се, -ам се несврш. повр. дем. према мотати се. В. пр. уз гл. им. мотуљање. мотураге ж мн. покр. в. моторуге. — Тумарао је по мрачној сувачи . . . запињао је о спуштене мотураге. Јакш. Ђ. моћ, моћи ж 1. (нечега) способност располагања умењем, снагом или средствнма за вршење нечега или испуњавање пеке функције: мотоц&кл м лат.-грч. моторно возило иа ~ говора, ~ расуђивања, ~ прилагођадва точка (или на три точка кад је с привања, куповна ~ , итд. 2. а. (понекад мн.) колицом). снаса, сила; енергија: одбрамбена ~ , ~ мотоцикл&га ж мотоцикл; мањи мото- оружја, ~ државе, ~ навике. — Ал' је прошло време преко твоје главе, изнемогло цикл. мотоциклДзам, -зма м спорт. употреба тело, малаксале моћи. Рак. б. вредност, мотоцикла, мотоциклистички саобраНај; мо- пуноважпост. — Те изјаве . . . нису никада добиле моћ међународних обавеза. ХР 1928. тоциклистички спорт. 3. право или могућност владања над неким, мотоцбклнст(а) м возач мотоцикла. управљања нечим, власт. — Имао [је] моћи мотоцикл&стички, -а, -о који се однад неколико судбина . . . држао [је] у носи на мотоцикле и мотоциклисте: ~ шакама животе многих људи. Поп, Ј. 4. спорт, ~ трке итд. мн. заст. мошти; култна реликеија уопште, мотоц&клистквња ж женска особа хамајлија. — Калуђери су сву ноћ пренашали мотоциклист{а). боље и боље ствари на села. Свете судове,

430

МОЋАН — МОХИкАНЦИ

моћи, ризницу. Љуб. Давао [је] савјета како ће се припремити моћи које би дјечак требао носити о врату. Шег.

замишљање ситуације о КОЈОЈ се говори. — Лијепо је изгледао надзорникЈ могу мислити. Крањч. Стј. Изр. бити не може сигурно, зацело, мбћан, -ћна, -ћно 1. а. који има велику снагу, јак, снажан: моћне машине, моћни заиста. — Чупаћу се ја с овом мојом бабом, бит' не може. Вукић.; к о л и к о (што) игда мишићи. — Пјева моћним гласом народну пјесму. Мшпош. 6. веома велик, огроман, (икад, игде) може из све снаге; највише што се може; може биги в. можда; м о ж е масиван. — [Види се] дрвеће с моћним му (јој итд.) бити, може му (јој итд.) крошњама. Донч. Подметну карабин . . . се тако хоће и тако има бити; допуштено и сагну се испод моћне камените греде. М У (Јој) је, пролази му (Јој итд.), омогућено Ћоп. 2. који има велик утицај, власт, моћ му (јој итд.) је; м о ж е ш ли? како се држиш, над људима, утицајан, силан. — Свратио имаш ли снаге; како те служи здравље? — [сам] да те питам . . . шта ти треба сад кад Јеси ли ти, Муса? . . . Можеш ли? Станк.; сам моћан. Ћос. Д. не м о ж е бити боље, што бити м о ж е моћи, могу, мбжеш (3. л. мн. през. изерсно, одлично, савршено. — Кума Илију мбгу; за предбудућу радњу: мбгнем, заст. је поштовао што бити може. Лаз. Л.; не могаднем, мбгбудем; импф. мбгах; аор. м о ж е ми ништа, шта ми може и сл. мбгох, 2. и 3. л. може и мбже; прил. сад. не прети ми од њега никаква опасност, не мбгући; прил. пр. мбгав(ши); р. прид. бојим га се; не може (се) на ино, (куд, мбгао, мбгла, мбгло) несврш. 1. а. имати никуд, никамо) мора (се); не ~ г л е д а т и моћи, снаге, способности, услова, увјета за (некога) не трпети, не подносшпи, мрзети; извршење нечега; бити у стању учинити не ~ се нагледати некога, нечега нешто: ~ радити, ~ говорити, ~ расу- уживати у лепоти кога или чега; волети; ђивати, ~ примати посете. 6. кад је реч о од (с) мањега није могао (нпр. поћи, могућности да се нешто издржи, о способно- учинити и сл.) могао је (поћи, учинити). сти да се нешто поднесе. — Не може се — Од мањега није могла, нег' је своју дјецу више. Станк. Нас двојица не можемо више послушала. НПХ. заједно. Мат. 2. а. имати елемената, основа, ~ се (одрично) живети у непријатељоправдања за нешто. — Још ове зиме се ству. — Од давнина се не може с нашом можете надати конзулу. Андр. И. Реците кућом. Коч. какве вијести могу донијети . . . дјечаку? моћник м 1. онај који има велику моћ, Крањч. Стј. 6. кад се истиче да за нешто велику еласт. — И народни посланик и има прилике, да нечега има, да нешто бива. срески начелник и сви моћници били [су] — На Жељину . . . можеш видети стогоди- несклони њему. Поп. Ј. 2. цркв. посуда, шње дрвеће мало што веће од човечјег кутија у којој се држе мошти, реликеијар. боја. Панч. 3. а. кад се наговештава нека — Један комад дрва св. Крижа чува се могућност или вероватноћа. — Могли бисте, . . . у моћнику . . . цркве. Обз. 1932. голубане, под земљицу и прије прољећа. моћннца ж песн. (у атрибутској службп, Мих. Може с крова камен пасти. Змај. уз именице ж. рода) свемогућа. — Моћница б. кад се неки број, котчина жра одређују отприлике, као приближна претпоставка. — с небеса му дође рука. Прер. Могло јој је бити нешто више од четрдесет моћно прил. с великом снагом, врло година. Кум. 4. а. кад је реч од опуштености снажно, имајући велику моћ. — Осјећала или исправности нечега; смети, имати одоб- је неку милину која је моћно струјала кроз рење: не можете ући! зар то може тако? . . . узбуркане груди. Коч. Моћно Аргеј— Зар се можемо дизати против својих цима влада. М-И. учитеља и богова? Крањч. С. б. кад се моћност, -ости ж особина онога што је допушта, узима у обзир нешто о чему се моћно, снага, моћ. неће водити рачуна, што нема важности. — моф&га ж фр. геол. загушљива пара Може она говорити шта хоће. Скерл. 5. која избија из вулканског гротла; место на бити употребљив, прихватљив, одговарати коме она избија. некој намени, потреби. — Ловили [су] и фоке . . . чије се месо . . . може јести. Петр. мДхар м бот. в. мухар. М. 6. за изрицање предлога, сугестије, блаже мохер м енгл. дугачко свилено руно анзаповести или става, савета (рбично ирогорске козе; тканина од његовог влакна. ничког). — Заиста мислим да би ти могао живље прионути уз посао. Креш. МаромохДкавски, -а, -о који се односи на канци могу да се сакрију пред њима. Мохиканце; фиг. застарео. — Нисам пристаЈонке. 7. (уз глаголе мислити, представити ша те мохиканске филозофије. Шен. и сл., понекад плеонастично) кад се истиче МохнкАнци, Мохиканаца м мн. изуили тражи од саговорника разумевапе, јасно мрло племе североамеричких Индијанаца.

МОХУНА — МОШЊАР Изр. последњи Мохиканац последњи

представник неке групе, покрета и сл. мбхува ж покр. в. махуна. Вук Рј.

мохуник, -ика м бот. једногодишња или вишегодишња биљка из пор. крсташица, жутих цеетоеа у гроздастој цвасти 1Изси1е11а 1аеу1§а1:а. Терм. 3. мохуњаче ж мн. бот. в. крсташице. Бсн. Рј. моц и моцо м тал. пом. најмлађи члан бродске послуге. — Прави »моцо«! И то ће дијете сасвим подивљати. Наз. моча ж мочар (2). — Овдје је велика моча и зима. Новак. моча ж 1. комад хлеба, круха умочен у врелу маст или мастан сок. — Нуди своје пријатеље мочом. Лепиња се расече на двоје па се умочи у плех у коме цврчи младо планинско јагње. Пол. 1960. 2. фиг. подвала, смицалица, сплетка. — Није умео нико . . . тако дрско . . . противнике најгрубље исмејавати или им измислити . . . успеле чикарме, »моче«. Маш. Изр. мокар к а о ~ покр. сасвим мокар. мбчага ж в. мачуга. — За њим весело ступа, с великом мочагом . . . момак. Ранк. мбчалипа ж в. мочвара. — Поља и стабла, хумак и мочалина миловаху ти поглед. Креш. мочар ж 1. (и м) в. мочеара. — Понеки [брег] . . . крије . . . мочари које ни лети посве не пресушују. Андр. И. 2. влага, мокрина; влаокно време. — То беше ружна зима. Сама мочар и маглуштина. Ком. мбчаран, -рна, -рно влажан, пун влаге. — А магла пада, тихо крије мочарне њиве, поља гола. Рак. Целе је ноћи лила киша, а у мочарну зору почело је повлачење. Нуш. мочарина ж мочар (2); аугм. од мочар. — Мутно небо. Киша сипи. Мочарина. Панд. мочвар ж в. мочвара. — Наиђосмо ускоро на огромну мочвар у којој су расле врбе. Јак. мбчвара ж тло натоплено стајаћом водом и покривено нарочитом вегетацијои, бара, локва; баровито земљиште. — фиг. А мене та мочвара дави. Домј. мочваран, -рна, -рно 1. баровит, подеодан (о земљишту). — На овај начин настају неплодна мочварна тла. ОГ. 2. који плави, који се разлива, водоплаван. — Био је . . . саграђен велики канал . . . за одвођење мочварне воде. Пов. 1. Паланка на мутној, лењој и мочварној Тиси. Сек. 3. мочаран. — Јесен хладна и мочварна. Ћос. Б.

431

мбчварина ж аугм. и пеј. од мочвара. — У . . . кужној оној мочварини . . . расте повисоко дрво. Маж. Ф. мочварица ж дем. од мочвара. мочварице и мбчварице ж мн. (јд. мочварица и мочварица) зоол. птице које живе по мочварама. мочварка ж бот. ниска биљка која расте обично ма подводном земљишту 1Л(оге11а ишПога. Сим. Реч. мочварност и мочварност, -ости ж особина и стање онога што је мочварно, подеодност. мочваруше ж мн. (јд. мочваруша) зоол. в. мочеарице. — Ко облак падале [су] по оним ритинама дивље гуске, патке, чапље и сила иних мочваруша. Торд. моченица ж в. мочионица. И-Б Рј. м&чење с гл. им. од мочити. мочило с 1. местоу води, обичноу потоку, где се потапа, мочи конопља или лан. — Упаде међу њих . . . сав мокар као да је из мочила. Вес. 2. хем. раствор, растопина у коју се замаче или којим се премазује предмет пре него што ће се бојити. мбчионица ж неколико повезаних руковети кудеље или лана спремљених за потапање у мочило. — Мокар као мочионица. Вук Рј. мбчитц, -им несврш. 1. потапати и држати у некој течносупи, текућини; квасити, киселити. — Воду једног извора одводио [је] у вртачу . . . и на њој су његови мочили кудељу. Цвиј. 2. влажити, квасити; натапати. — Грло смо мочили вином. Маж. М. А прси јој мочаху сузе. М-И. 3. умакати. — Наш јунак мочи хлеб у сафт од иечења. Пол. 1960. мочнца ж дем. од мотка. мбчуга ж мачуга. — Куцкали [су] својим чобанским мочугама у камен. Ђур. мошак, -шка м в. мошус. Деан. Рј. мош^ја ж нем. муслиманска богомоља, џамија. мошкавцн м мн. (јд. мбшкапац, -авца) зоол. преокивари без рогова из пор. јелена МозсМпае. Терм. 4. мошнице, мошница ж мн. анат. део мушких полних органа у човека и других сисара, кеса са семеним жлездама 8сго1шп. м о ш њ а ж (ген. мн. мошања) 1. кеса, торбица. — Извукла би из своје платнене мошње прастару књигу. Адум. 2. мн. в. мошнице. Вук Рј. м о ш њ а р м занатлија, обртник који нзрађује торбе, кесе. — Тик моста [су] куће Иетра . . . мошњара и Ивана . . . седлара. Шен. „ „ «>-,». » г , ,- » - » , > *-

432

МОШЊАРЕВ — МРАВНАТ

мошњарев, -а, -о = мошњаров ко]и

припада мошњару. мош&арица и м о ш њ а р к а ж мошњарева жена. — Хваљен Исус . . . поздрави мошњарица. Шен. Анђелија прискочи, дигну мошњарку на ноге. И. мбшњаров, -а, -о — мошњарев. мошњица ж 1. дем. од мошња. 2. мн. в. мошнице. Р-К Реч. мбшт м непреврео сок од грожђа или другог зрелог воћа. — Мину берба. Узаврео мошт. Гор. моштаница ж даска или греда стављена за прелаз преко воде, брвно. — Станко пређе моштаницу. Испод њега су јурили таласи.Вес. мошти, мошти и моштију ж мн. цсл. рлг. посмртни остаци, кости неког свеца. — фиг. Старац од осамдесет година, живе мошти. Вас. мдшћење с гл. им. од мостшпи. мдшус м 1. зоол. врста јелена без рогова чији мужјак лучи нарочиту миришљаву супстанцу у кеси на доњем делу трбуха Мозсћив тозсћкегиз. Терм. 4. 2. миришљава супстанца коју лучи тај јелен. — Војнику [је] приличније заударати по пушчаном праху него по мошусу. Вел. мрав м (мн. мрави, ген. мр^ва и мрави) 1. зоол. оплокрилац из пор. РогписМае, који живи у великим заједницама: големи ~ , жути ~ . Радила [је] све остале послове . . . неуморно као мрав. Андр. И. 2. мн. фиг. в. мравак и мравац (2). — Иас тргну језа и прођоше мравп. Кркл. Изр. к а о жути м р а в и (бију се, кољу се и сл.) немилосрдно до уништења;

као мрав (као мрави) 1) врло ередно, марљиво; 2) у великом мноштву, гомили;

ни мрава нисам (ниси, није итд.) згазио (погазио, очепио и сл.) ни нај-

мању неправду никоме нисам (ниси, није итд.) нанео; плева и ~ безброј, небројено много. — Ето их из вароши пљева и мрав! Има их на милијуне! Ћоп. мравад с зб. им. од мрав; фиг. нејач, ситнеж. — Тек нешто мравади спасе се по шљеменима, камо су се збјежали. Вј. 1885. мравак, -вка м (мн. мравци, ген. мравака) и мравац, -вца м (мн. мравци, ген. мраваца) 1. дем. и хип. од мрав. — Устрчао се као изгубљени мравац. Крл. фиг. слабо, немоћно створење. — Шта ја могу? Мравак ове трошне груде. Бој. 2. мн. трнци, жмарци, језа. — Од страха ми пођу мравци испод коже. Комб. Телом [му] иду мравци од снаге и живота. Андр. II. мраварв м мн. (јд. .чравар, -ара) зоол. породица иисеката, кукаца из реда мрежокрилаца Мугте1еошс1ае. Терм. 4.

мравији, -а, -е в. мрављи: ~ кућица, ~ јаја итд. мравинац, -нца м 1. зоол. птица из реда пузачица која се највише храни мраеима, еијоглавка Јипх ГсодшПа. 2. бот. в. вранилоеа трава. Сим. Реч. мравињак м 1. мравље гнездо, мравља кућица. 2. фиг. а. место (зграда, просторија и сл.) препуно људи. — Сва се гомила људи разилази у мрачне мравињаке, гдје ће се жалосно кињити у уредима. Крл. 6. мноштео, огроман број; гужва, врева. — За своја оријашка дјела краљ је употребљавао мравињак робова. Наз. мрав&њати, -ам несврш. кретати се као мрави, врвети; гмизати, милети. — На њој мравињао покоји усамљени пјешак. Божић. фиг. Кроз путнике већ мравињају жмарци доласка. Кул. мравжњац, -њца м 1. в. мравињак (1). — Колико је у мравињцу ирава, толико је ту за боја глава. Март. 2. бот. «. вранилова трава. Сим. Реч. мраввње с зб. мрави. — Мили боже какав си нам ти, кад си трње и мравиње оваквом љепотом надарио! Павл. мрави&и, -а, -е в. мрављи. — Обрађују мравињом стрпљивошћу сваки комадић земље. Нех. Изр. ~ л а в зоол. е. уз лав (изр.). мравити, -им несврш. индив. изазиеати жмарце, мравце; голицати. — Сасвим [су га] престали мравити осјећаји стида. Божић. [У дојци] одавно није мравио бијели навир. И. мраввћ, -а и мравић, -ића м дем. од мрав. мравица ж песн. женка мрава. — Мравул»ак с мравицом се дружи. Шен. мравнч м бот. «. вранилова трава. Вук Рј. мрављар м зоол. мравојед. Финк. мравље с зб. мрави. — Облије ме зној с главе до пете, помили уз плећа мравље а напане трепет по свему животу. Љуб. Тад као да је мравље поврвило по . . . путевима. Шен. мрављи и мрављи, -а, -е који се односи на мраве. — Под све ситне изуме мрављега свијета подмеће се гранитна база комунистичке идеологије. Крањч. Стј. мрављи прил. као мрав, слично мраву. — Све је то покуповао презрени сељак, мрављи марљив и мученички стрпљив. Мих. мравнат, -а, -о пун мрава. — Упорно утискивао је у мравнату земљу своју дрвену ногу. Ћоп. - -«-.--- «•»..» • - ••«-

МРАВОВАТИ — МРАК мравдвати, -мравујем несврш. индив. живети као мрав. — [Снага] се одједном распојасава у човеку мраву и осућену да мравује и кртичи. Пешр. Б. мравбждери и мравбждерцп м ми. (јд. мравбждер, -а и мравбждерац, -ерца) зоол. мравоједи. Бен. Рј. мрбвозуб м зоол. црна жуна Псиб таг1Јиз. Финк. мравбзуба ж зоол. врста тлице N1101ћа^а сагуоса1ас1еб. Бен. Рј. мравбзубац, -зупца м зоол. врста детла Вешкосорш тесЦиз. Бен. Рј. Изр. зелени ~ врста жуне Р к ш \'ш«1в; мали ~ мали детао ВепсЈгосориз т т о г . мравбједи, -једа и мравбјеци, -једаца м мн. (јд. мравбјед, -а и мравбједац, -јеца) зоол. породица сисара тропске Америке шиљате г.шве и лепљива језика којим извлаче мраве и термите МугтесорћајЈкЈае. мраволбвац, -вца м зоол. врста инсекта, кукг^а, мравињи лав Мугте1еоп Гогписапш. Терм. 4. мравуљак, -љка м дем. од мрав. — Шутјела [је] грижена својии мравуљцима сујевјерним. Божић. мравцн «. мравак и мравац (2). мравче, -ета с дем. и хип. од мрав. мрЗжење с гл. им. од мразгапи (се). м р а ж њ а и м р а ж а а ж завада, мржња, омраза. — Кронион [их] навео у љуту чражњу. М-И. м р а з ж песн. мржња, омраза. — Успемо ли, сва слава иде вас; буде л' натрашке, на ме пада мраз. Кост. Л. м р а з м (мн. мразеви и мразови) 1. хладно време са температуром испод 0°, велика хладноћа, етуден. — Кад је мраз, онда су миш и мачка заједно. Вес. Отвори широм прозоре и љути мраз га удари у лице. Матош. фиг. Његова је љубав угинула на мразу живота. Нех. 2. а. смрзнута роса, слана; иње. — Већ је мраз лист опрљио. Игњ. фиг. Све је око мене мраз офурио — само је остала Јагкца. Шен. б. покр. град, лед. — Мраз је побио жнто и винограде. Тад. Изр. дед(а) М р а з в. уз дед (изр.); пао му (ј°Ј итд.) мраз на оораз променио (променила) се у лицу од стида, постидео (постидела) се. — Н ^ б и ли вам пао мраз на образ да се овако празнцх шака вратимо. В 1885. мрЗзав, -зна, -зно 1. а. веома хладт, леден. — По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ. Јак. фиг, Зар не видиш како ради храбар јунак успрећ зиму што му с оне пикње мале по свем тијелу мразне ваља вале! Маж. И. б. фиг. који одоија, нељубазан, 28 Речних српскохрватскога књижевног језика, III

433

хладан. — Мелита се хотимицс истицала својом мразном вањштином. Том. 2. покривен ињем, сл&ном. — Иза ње остају црни трагови на мразпој плавкастој трави. Донч. Трудило се [сунце] залуд да одагна зраком с ружа мразни прах. Марк. Д. мрЗзити, -им (трп. прид. мражен) несврш. а. чиниши да неко постане омрзнут, кудипш, клеветати некога. — Родитељи јој га [просиоца] мразили, одвраћали је и одбијали од њега. Цар Е. б. изазиеати мржњу између некога, завађати: ~ пријатеље,

~ браћу.

~ се кварити међусобне добре односе, сеа!/ати се. — Што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно жинети! Јакш. Ђ. мразић, -а и мразић, -ића м дем. од мраз. м р а з и ш т е с заст. физ. тачка мржњења. Рј. А. мрЗзно прил. без топлине, ледено, безосећајно, укочено. — Одговор му је хучно беснило којим га оркан мразно поздравл>а. Јакш. Ђ. Путник сједи, лутајући издалека; сухим оком мразно гледи. Крањч. С. мр&зов, -а, -о који потиче од мраза. — Прозорска окна окићена мразовим цвијећем. Чол. мрЗзова с&стрица ж бот. мразовац. Сим. Реч. мрбзовац, -овца м бот. отровна биљка ш пор. љиљана (у употреби у медшјини) Со1сћлсшп. Нзр. зоол. в е л и к и ~ врста лептира НЉегша (ЈеГоИапа; мали ~ врста лгптира штеточине СћеппаСоћЈа ђгапша. мразбввт, -а, -о мразан, леден. — К6 мразовити дах да веје студи из ових поља где је радост сјала. Марк. Д. Једне мразовите новембарске вечери лутао је доњим дијелом града. Киш. фиг. Мразовит псалам шуми. Гал. мрбзовице ж мн. бот. породица биљака у коју спада мразовац СокћЈсасеае. Бен. Рј. мрЗзовник м бот. покр. мразовац. ћук Рјмразотина ж необ. в. сладолед. — Сад се журио да набије . . . у мали стаклени лончић своју . . . мразотину. Божић. м р а к м (лок. мраку) 1. а. одсуство сеетласти; проспшр без светлоснш, тама, помрчина. — А по тешко.ч мраку, баш у ноћ дубоку, као драгуљ пла.чса у склопљеном оку. Уј. б. време све слабије нидљивости иза заласка сунца> на прелазу т дана у ноћ, почетак вечери, сутон. — Кад се буде хватао мрак, доћи ће овце саме. Кум. в. риб. време између д«а пуна месеца, уштапа. Деан. Рј.

4Ј4

1

МРАКА — МРАМОРОВ

2. фиг. а. непросвећеност, незнање, заоста- [му је] мракнуо обрвама. Креш. Мракну лост; назадност, назадњаштво: ~ незнања, на портира Филипа да се склони. Маш. духовни ~ . — Село са својим бедама, мр&мор, -ора м 1. = мермер. — Као са својим мраком . . . било је . . . далеко иза од мрамора резано . . . тело. Станк. фиг. њега. Ћос. Б. б. неизвесност, необавештеност,Не љуби она мрамор бијели лица твога. непознато; нејасне околности. — Пратећи Домј. 2. надгробни камен, споменик на месту . . . историју . . . [буне] човек пада сваки погибије или сахране; погибија, смрт. — час у мрак, губи везу људи и догађаја. Сада избија трава и сунчају се гуштери по Јов. С. в. дубина, скривена дубока унутраш- последњим мраморима овог светилишта. њост. — У мраку бића сакупљени страх Дуч. 3. камен, стена, хрид. — О мраморе очекивао је прилику. Уј. г. тмурно, мрачно бије море. Митр. расположење, осећапе, одсустео ведрине; дуИзр. не зна му се гроба ни мрашевна хладноћа, суроеост. — Мрак у души, мора не зна се гдеје умро ни гдеје сахрањен; мрак у срцу. Коч. Био је . . . од оних хладних не зна се штаје с њим, кудје неспгао. — Сетила људи којима и кад се осмехују не престаје [ с ] човека . . . који је погинуо прошле да бије неки мрак из очију. Андр. И. Једаред године и да му није знала гроба ни мрамора. га [љубоморног бана] усред чивитастог Пер. мора спопане мрак и љубомора, и он се мрамбрак, -рка м у изразу: мраморврати острву. Матош. Изр. бити п о к р и в е н , застрт мра- ком(е) ћутати, шутети, мраморком ге омраморити не проговорити ни речи, затком бити лепознат; гробни (вечни) ~ мети. — Од страха склопио очи, мраморгроб, смрт; к о к о ш и њ и ~ обољење, мана вида (рд које болесшк не види увече ништа), ком се омраморио, као Лотова жена. Шен. кокоишје слепило. Вук Рј.; лутати (пипати) Ћуташе мраморкоме. Матош. мр&мбран, -рна, -рно 1. (обично одр.) по мраку бити у неизвесности, иедовољно знати о чему; ~ з а б о р а в а заборав, одсуст- који је од мрамора, мермерни: ~ стуб, ~ плоча, ~ споменик и сл. 2. који је као од ео спомена о нечему, сећања; мрак му на очи пао (навукао се, дошао и сл.) мрамора; хладан, неосетљив. — Кад моје а) у афекту изгубио контролу над собом;вреле сузе покапаше шено бело5 мраморно б) онесвестио се; издахнуо је; појео (про- чело, она ме стаде тешити. Шапч. Мислио гутао) га ~ погинуо је, убијен је; убијен је [сам] да је стари мраморнога срца. Маж. Ф. тајно, нестао под нејасним околностима; мрЗмораст, -а, -о сличан мрамору, п р в и ~ време смањене видливости одмах по мермеру. — Сунце . . . се распрштило по заласку сунца, почетак мрака {16), сумрак; глаткој, влажној, бјеличастој мраморској скок у ~ неразуман, неразборит посту- удољнци. Коч. пак. — Твоја . . . проницавост јемством је мрЗморасто прил. слично мрамору, пода нећеш у тој ствари учинити никакав пут мрамора. — Стајао је на мраморасто скок у мрак. Ц&р Е.; у мраку тајно, обојеном постољу. Десн. кришом. — Нешто сбхпротив њега у мраку мраморизирати, -ризирам и мрамбриплете, кује и рује. ЦарЕ.; црни, м р к л и сатв, -ишем сврш. и несврш. необ. обло~ Ј ~ као тестоЈ ~ као у рогу потпуна жити, облагати мрамором; да(ва)ти изглед помрчина. и боју мрамора, (о)бојити као мрамор. — 1 мрака ж покр. оно што је ситно, за- Дворана . . . с галеријом, мраморизираним кржљало; ситна новчана вредност, пара, зидовима. Л-К. Око подне дође молер Паја, парица. — Од оне мале платице стекао је који . . . је мраморисао столове и темпло у неку мраку, па дао под интерес. Глиш. цркви. Шапч. Дршће над сваком мраком. Маш. мрамбрит, -а, -о «. мраморан. — Клечи . . . жена . . . мраморита лица. Божић. мрЗка 2 ж покр. в. мрак. — Паде мрака код сунчана зрака, а сумрака и прије акшамраморнти, -им несврш. облагати мрама од пушчана праха и олова. НП Вук. мором. Деан. Рј. мракан м нар. ноћно страшило, сабмраморје с зб. им. од мрамор. — Није ласт. — Сједи као какав мракан. Бен. то море што удара у мраморје. Шен. Сва је црква и све њене капеле, све је то испуњено мракати, -ам несврш. и уч. према мракгробовима од туча и од разног мраморја. нути. — Изазва препирку и свађу међу Петр. В. путницима . . . узе мракати на њих. Маш. мрЗморно прил. као мрамор; немо, мракача ж нар. в. мракан. Рј. А. укочено. — Он ме све онако мраморно гледа и не одговара. Цар Е. мр&кнути, -не.ч сврш. намрштити се, мимиком показати неодобравање, негодомрбморов, -а, -о који је од мрамора. — еање; дати знак, миг. — Двадесетак пута Тајна вило, сфинго мраморова! Крањч. С.

МРАСАВ — МРАЧЊАЧА мрЗсав, -а, -о који има мрасе; који има трагове мраса, оспичав. — Лице јој округло и мрасаво од краста. Вес. мрЗсе, мрпса ж мн. мед. мале богиње, оспице тогђЦЦ. — фиг. Лице му се осуло знојним капљама, под којима као да су се појавиле мрасе неког уморног задовољства. Божић. мрЗчај м зоол. покр. леган, мрачњак Сарпти1еи8 еигораеш. Бен. Рј. мрачак, -чка м (мн. -чци) дем. и хип. од мрак. — Први се мрачак већ хвата. Наз. мрачан, -чна, -чно (одр. мрачни, -а, -б) 1. који је без довољно светлости, у којему влада мрак, неосветљен, таман; црн. — Мрачни, кратки дани, суморно јесење. Змај. А ноћу мрачне воде плачу. Уј, 2. фиг. а. који показује рђаво расположење, зловољан, потиштен, смркнут. — Моје чело мрачно на груд ћу ти свинут. Крањч. С. 6. суморан, мучан, тежак. — Не, нисам хтио будитн ту ирачну бол ил' спомен драг. Даџј. Они и не познаше оно мрачно доба несгожојства. Вас. 3. фиг. а. нељудски, нечоеечан, зао; мизак. — Кад бисте ви знали колико им је мрачна и крволочна душа! Ћос. Д. Он је иначе за друштво био јако резервиран, а тајним везама и мрачним склоностима својега бића. Уј. б. који изазива подозрење, сумњу, сумњив, неисправан, негативан. — Имао је неких мрачних послова. Козарч. 4. фиг. а. који је против прогреса, назадан, назадњачки, мрачњачки. — Тада је почело оно велико рваше мрачних сила и слободољубивих народа. Пол. 1944. б. ненросвећен, неук, примитиван, заостао. — Алах, акбар одјекује кроз душе и кроз цео свакидашњи живот тих мрачних милијуна. Кнеж. Б. 5. фиг. нејасан, мутан, таман. — Човјек преко осјетила добива само мрачну спознају, а праву спознају даје му тек ум. Ант. 1. Када би помишљао на њу, то бијаше једва нешто више од мрачна сјећања на своје ђачке дане. Ков. А. мрЕчаст, -а, -о благо замрачен, слабо осветлен. — Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца. Коч. мрбчасто прил. са местимичним замрачењима, делимично тамно, сеновито. — Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија. Коч. мрачати се, мрача се несврш. безл. «. мрачити се Џа). — Све се више мрачало. Креш. мраче&е с гл. им. од мрачити (се). мрачнти, мрачДм несврш. 1. чинити мрачним, обавијати, покривати мраком; умањивати, заклањати светлост. — Вече, рано и хладно, почело је да мрачи улице. Рад. Д. Откад вијек свој природа вије, 28*

435

мрачи кроз њу свуд и сјена твоја [с.мрти]. Прер. 2. фиг. чинити смркнутим, потиштеним. — Што је више . . . избијало на њеишо лице и сјајне Луцијине очи задовољство младе душе, то су скрбније мрачиле мајчино лице дубоко урезане црте око њезиних уста. Новак. 3. в. мрачити се Џа). — Рекао бих као да је почело мрачити. Маж. М. ~ се 1. а. безл. спуштати се (о мраку), смркаеати се. — Почело се мрачити кад је свршила посао. Мишк. б. увијати се у таму, тонути у мрак. — Умиро је дан кад сјене тамне још се више мраче. Визн. Прозори се мраче. Полић. 2. фиг. а. постајати смркнут, зловољан; мрштити се. — Његово се лице све то већма мрачило. Кум. б. губити моћ расуђцвања. — Ведар дух ми почео се мрачит. Хар. У пожару лудом кад се памет мрачи осветом још јачом љубав проговори. Кашт. 3. необ. истицати се тамнином, црнети се. — Доље се низ

воду мрачиле врбе. Сиј. Изр. мрачи ми се (пред очима),

свест ми се мрачи осећам несвесгпшју. мрачница и мрЗчница ж 1. песн. она која живи у мраку (тдземном свету). — Њу из Ереба чује мрачница, тврдога срца Еринија. М-И. 2. бот. а. мн. биљна породица с подземним одрвењеним стаблом и цветовима скупљеним у вршне глашце О1окш1апасеае. ЕЛЗ. 6. ивањско цвеће Оа1шт уегшп. Сим. Реч. 3. мн. зоол. род инсеката, кукаца сличних пауцима 5о11(и$;а. Финк. мрачпо прил. на мрачан начин. — Гледао [сам] мрачно преда се. Јак. [Они] су ову легенду деценијама мрачно искориштавали. Р 1946. мрачност, -ости ж а. стање и особина о?1ога који је мрачан, онога што је мрачно, зловоља, смркнутост. — Само је ожучен и туп . . . па прегара у мрачности. Коз. И. б. необ. мрак, тама. — Ситна оканца не пропуштају зрака ни сунца, ал' зато улазе кроза н>их . . . у зими лед и мрачност. Бег. мрачнбта ж индив. в. мрачност. — Мрки угљен уплеће у тај склад ковинских гласова своју дубоку мрачноту. Наз. мрачњак и мрЗчњак м 1. човек мрачних назадних погледа, назадњак. — Надахнут љубављу он диже оне засторе којима су мрачљаци замрачили живот. Глиг. Чисто стрепим да ме иаши позитивисте и реалисте не сматрају .\!рача.аком. Матош. 2. човек сумњивих, мрачних намера. — Тако луташе кроз ноћ, као мрачњак, носећи у себи црне и тешке мисли. Гор. 3. бот. а. шпица АвшНоп Аукеппае. б. помоћница $о1апшп шкгшп. Сим. Реч. м р а ч а а ч а ж 1. мрачна, емркнута, суморна женска особа. — Није мрачњача

436

МРАЧЊАЧКИ — МРГОДИТИ СЕ

као многе друге. Драж. 2. мн. зоол. породица иисеката, кукаца тврдокрилаца Тепевпошдае. Терм. 4. мрачњачки и мрЗчњачки, -а, -б који се односи на мрачњаке: ~ идеје, ~ скуп, ~ поступци и сл. — Филип је наставио политику свога оца . . . али је томе додао мрачњачко гоњсње протестаната. Пов. 2. мрач&ачки и мрачњачкн прил. на мрачњачки иачин, као мрачњак. — Зашто си био тако мрачњачки зао према борцима за слободу. Прод. мрачњпштво и мрЗчњаштво с идеологија и поступци мрачњака. — Фалсификат је био често употребљавано оружје тих носилаца мрачњаштва. Р 1946. мрва ж (ген. мн. мрва) 1. сасвим ситан делић хлеба, круха или др. чершће хране, ређе друге материје. — Два мравка . . . се . . . упели да једну повећу мрву од мог ружа одвуку у свој мравињак. Вес. 2. фиг. а. ситан део, сасвим мала ко.шчина нечега. — Шта можемо учинити још за ту мрву времена? Уск. 6. хлеб, крух, храна. — Но човјек не гледа цвијет кад мисли на мрву. Божић. 3. (у прилошкој служби) непром. в. мрвичак (2). — То није бабу . . . ни мрва смело. Драж. Изр. ни мрве, ни мрву нимало; (само) мрвуЈ једну м р в у сасвим мало. мрвеж ж зб. оно што је измрвљено, здробљено. — Око тебе мрвеж, развалине. Прер. мрвити, -им несврш. 1. претварати у мрве, ситнити, дробити. — Бајкић поседе мало, мрвећи тек запаљену цигарету. Ћос. Б. 2. а. фиг. уништавати, сатирати. — Мрви људске заносе, док их не уништи сасвим. Бег. б. изнуривати, чинити шможденим. — Дуга ноћ [је] . . . мрвила Тодора. Ћоп. ~ се 1. распадати се у делиће, ситнити се, дробити се. 2. фиг. рушити се, пропадати. — Мрви се нешто у мени и плаче и рида. Вас. мрвица ж 1. дем. од мрва. — Туђе мрвице хлеба нисам узео. Вес. 2. фиг. мали остатак, делић нечега. — Мрвице [класике су] најбољи дио наше културе. Матош. Изр. м р в и ц у макар нешто мало; ни м р в и ц у , ни м р в и ц е нимало. мрвицб прил. в. мрвичак (2). — Помакни се, душо . . . мрвице. Вук Рј. Сапни пуце, нек постоји мрвице. Огр. мрвнчаво прил. индив. као у мрвицама, слично мрвицама. — Онда се опст просу гунђава хрипљивог покиданог гласа и мрвичаво се изгуби према шуми. Божић. мрвичак, -чка м 1. дем. од мреа, мреица. 2. (у прилошкој служби) непром. састм

мало, нешто мало. — Имам једну [вијест] свјежу, можда и мрвичак важну. Цар Е. мрвнчаст, -а, -о сличан мрвици, мрвицама; који је у мреицама. мрвпчица ж дем. од мрвица. мрвка ж дем. од мреа. — Домановић је био задовољан ако је којом мрвком обезбедио своју сутрашњицу. Прод. мрвке прил. в. мрвичак {2). Вук Рј. мрвљење с гл. им. од мрвити (се). мрвљнв, -а, -о који се лако мрви, трошан. — Подијелише . . . сваком комад мрвљива кукурузног круха. Јонке. мрзучак прил. в. мрвичак (2). — Ова [се] мрвучак на столу згријала. Буд. мрвца ж дем. од мрва. — Рој да зв'језда на град паде, за нас би биле . . . св'јетла мрвце. Наз. мрвце и мрвчаце прил. в. мрвичак (2). Вук Рј. мргип, -ина и мргта., -иња м ром. покр. а. гранични знак, обично између два имаља. — Народ . . . побаца међаше и мргине. Љуб. б. узак појас земље који се између две њиве као међа оставља неузоран; међа, граница између два имања. — Зашао [јеј међу тамнозелене кукурузе и вијугао мргињима пољским. Шимун. мрг&њаш, -аша м покр. онај који с киме граничи, међаш. Вук Рј. мргод м необ. набор на челу при мргођењу, мрштењу. — Чим јој се сипљиви свекар закашље, Ивка испод жустра мргода севне очима. Рад. Д. мргода м и ж мргодна, намргођена, смркнута особа. — А шта радиш тн . . . ? — упита младић и поста права мргода. Божић. Мени су симпатичније од наших вечито подозривих мргода . . . оне грешнице које . . . увеселлвају околину. Петр. В. мргодан, -дна, -дно који показује нерасположење, љутњу, злоеољан, смркнут; намрштен, намргођен: ~ човек, ~ израз. — Мргодним погледом ошину преко стола свога синчића. Креш. мргодаст, -а, -о мргодан, намргођен; помало мргодан. — Тако бар причају неки мргодасти историчари. Мил. Лица су . . . мргодаста, човјек премире од нутарње зиме. Куш. фиг. Мргодасте . . . облачине . . . пријете буром. Божић. мргодитн и мргодкти, -Ш (импф. мргођах и мргођах) несврш. мрштити, набирати. — Он мргоди своје сиједе густе обрве. Л-К. ~ се 1. састављати обрве или набирати чело у знак незадово.гстеа, љутње и сл.; показиеати нерасположепе, неодобра-

МРГОДНО — МРЕЖАРСКИ вање, мрштити се. — Живан се још мало мргодио, па најпосле . . . се лепо издшри . . . са свима. Глиш. фиг. Велики камени комппекс . . . се стере, набира и мргоди прсма западу. Ђур. Мрште се небеса и мргоде се на нашу војску. Богд. 2. мрачити се, постајати тмуран. — Небо се стало нагло дфгодити. Кол. мргодно прил. нерасположсно, зловољно, смркнуто. — Колико борова, толико богова! — одврати мргодно Јачица. Гор. Милан је мргодно гледао у уска рамена Никанорова. Чипл. мргодност, -ости ж особина и стање онога који је мргодан, онога што је мргодно. — Због његове мргодности [сам се] устручавао да му то кажем. Десн. мјјгођсше и мргођеше с гл. им. од мргодити (се). мргуд м мргодан човек. — Тп се мршти, наш мргуде! Змај. мрдај м необ. један покрет, мало померање. — Једна откинута реч . . . један мрдај раменом осветљава нам и нсхотице душевна стања. Петр. В. мрдало с а. онај који мрда, врпољи се. Бак. Реч. б. фиг. онај који слабо ради, шепртља. Вук Рј. мрдан, -дна, -дно покр. тежак; спор. — Мрдан је то посао. Вук Р/. мрдање с гл. им. од мрдати (се). мрдати, -5м несврш. 1. а. чгтити кратке покрете, мицати; мигати: ~ раменима. — Мрдали [су] брковима као тицалима. Десн. б. покретати, помицати с места на место. — Цијело јутро ту једну једину таблу мрдате. Крл. 2. покретати се, помицати се с места. — Даље не мрдамо док се вас двојица не побијете. Лал. 3. фиг. избегавати истину, увијати, околшиити; шбегаеати неку обавезу, одбацивати нешто од себе. — Дану збиља, немој ништа мрдат, но нам причај ка ти се допада овај титул нашега султана. Њег. Издужио се у тевтеру . . . својеручни потпис . . . Нема да мрда. Срем. ~ се кретати се, мицати се. — Уста јој се мрдају . . . али не чујеш гласа, па ни шапата. Лаз. Л. Јуфдити се, -им се несврш. в. мргодити се. — Амо ти цурице! И она се мрди. Дивл>е, па дивлл! Мат. мјјднути, -н€м сврш. према мрдати. — Као да ће га смрт заскочити ако само мрдне. Десн. ~ се 1. сврш, према мрдати се. 2. кренути, поћи. — Куд се човек мрдне и окрене, натрапа на какву всличину првог реда. Дом.

437

Изр. не (хтети) мрднути ни п р с том (репом, увом) нтита не учинити за нешто. м р е ж а ж (ген. мн. мрсжа) 1. назив за разне предмете од изукрштаних нити, конаца, жица и сл., обичио исплетених на једнака окца а. напраеа од јаког конца која служи за лоељење рпбе; слична направа за ловљење птица, дивљачи, лептира и др.: рибарска ~ Ј повлачна ~ , ~ пливарица, ~ за лептирове. — фиг. Странчарске традиције . . . би хтјеле да нас још увијек држе у својој мрежи. Наз. Он се и даље копрца у мрежи заблуда. Грол. 6. спорт. преграда која раздеаја две полоеине простора за игру; застор иза ерагпа (гола) који задржаеа лопту. в. замка од нити паучине помоћу које паук лоеи плсн. г. иазив за разне друге тако начињене предмете: ~ за косу, ~ за љуљање, жичана ~ , ~ за пакетс, заштитна ~ итд. 2. фиг. оно што изгледом подсећа на гуапо испреплетене нити. — И слушам, тако, мелодију кише под густом мрежом гранчица и грана. Полић. У густој мрежи зечјих трагова угледа куиин траг. Вуј. 3. фиг. а. систем пупкеа, канала, водова и сл. повезаних уједно; систем испреплетених (нацртаних или замишљених) линија: железничка ~ , водоводна ~ 5 електрична ~ Ј тслефонска ~ , ~ упоредника и подневака. б. свеукупност установа и предузећа укључених у један систем: трговинска —, школска ~ , ~ представништава. в. организација раширена по некој територији и лица која она обухвата: ~ обавештајаца, ~ јатака. — Двије сестре биле су само мале споне у раширеној мрежи илегалаца. Вј. 1960. 4. мат. све поершине расклопљеног геометријског тела доведене у једну раеан: ~ ваљкаЈ ~ коцке и сл. Изр. р а з а п е т и м р е ж е настојати примамшпи или ухватити некога, потчинити га себи; упасти (уплести се и сл.) у нечију м р с ж у (нечије м р е ж е ) постати нечија жртеа, непромишљено се упустити у посао с пеким; у х в а т и т и ( у л о в и т и и сл.) у (своју) м р е ж у , у (своје) мреж е ( н е к о г а ) примамити некога, потчинити га себи, увући у своје послове, мр&жаге, мрЈжЗгб ж мн. покр. направа са ретком мрежом, која служи за ношење сена, сламе и др. — Упртио мрежаге сламе, па носи у кућу. Ад. м р е ж а р м риб. 1. онај који плете мреже. Деан. Рј. 2. покр. рибар хоји лови мрежом. Рј. А. м р е ж а р и ц а ж риб. покр. риба која се мрежом лоеи. Рј. А. м р е ж а р с к и , -5, -5 који се односи на мрежаре. — Прву значком обележену

438

МРЕЖАСТ — МРЕТИ

јегуљу . . . ухватио је један мрежарски рибарски брод. Пегпр. М. мрбжаст, -а, -о који личи на мрежу, који има изглед мреже. — Привезао [је] заглађене бркове мрежастим повезачем и проспавао тако ноћ. Гор. Дрвеће [је] . . . правнло немирно мрежасто ткиво сјене на плочнику. Торб. мрбжасто прил. слично мрежи. — Ловци су тада почели да стављају ампуле у мрежасто исплетене свилене кесице. Пол. 1959. м р е ж а т и , -ам несврш. правити мрежу; плести што слично мрежи. — Како да се не дивимо вештини с којом паук мрежа своју паучину. Рј. А. ~ се добијати изглед мреже. м р ^ ж а ч а ж (обично мн.) покр. врста чарапе у народној ношњи. — На ногама докољенице, мрежаче чарапе и лијепо преплетени опанци. Вујач. мрежетина ж аугм. и пеј. од мрежа. мрежнтн, -им нссврш. захеагпати, прекривати мрежом. — фиг. Киша је још увијек мрежила видике. Куш. ~ се 1. ширити се као мрежа. — фиг. Средњовјековне шиканације мрежиле су се над утамниченом Босном. КН 1959. 2. безл. замагљивати се, треперити (испред очију). — Њему се почело стезати грло, мрежити испред очију. Бож. мрбжица ж дем. и хип. од мрежа; фина мрежа од танких нити. — фиг. Опази брижно скривану мрежицу бора под . . . очима. Сим. мрбжнчнб, -б, -б који се односи на мрежицу. м р б ж в ш т е с архит. сплет камених прутића у горњем делу прозора готског стила. БЛЗ. мрбжнб, -б, -б који се односи на мрежу. мрбжвнца и мр&к&ача ж анат. унутрашња опна очне јабучице, која прима еветлосне надражаје геГша. мрежокрблци, -бкрилбцЗ и м р е ж б крвпцн, -илЗцЗ м мн. (јд. мрежокрилац, -лца и мрежбкрилац, -илца) зоол. ред инсеката, кукаца провидних, мрежастих крила и узана тела ЗДигоргега. Терм. 4. мрежблик, -а, -о еличан мрежи, мрежаст. Пра«. мрбжотина ж необ. бора, мрешка; мрежаст сплет, мрежа. — Шаре [су] толико проширенс да свјетлија основа изгледа као мрежотина уских пруга па је ради тога зову мрежастом жирафом. Фит. фиг. Понекад мисао полази из мозга сважва и лепа, без бора и мрежотина, али док стигне ва хартију она остари. Прод.

1

мрбв м зоол. «. мрена . — Дође [му] до руке поболл штука или мрен или угојен шаранчић. Шапч. 1 мрбна ж (ген. мн. мрена) зоол. ерста речне рибе из пор. шарана Вагђиз ПшааиНз. Терм. 4. 2 мрбна ж (ген. мн. мренб) мед. назив за нека очна обољења са јаким смањењем вида или слепоћом. Терм. 5. Изр. зелена ~ обољење ока услед повећаног притиска у очиој јабучшји в1аисата; очна, сива ~ замућивање очног сочива, лећа или његоеог омотача сагагаст; црна ~ потпуно слепило услед обољења мрежњаче или очног нерва атаиго51$; пала му

~ на очи, ~ му је на очима заслеп-

љенје, није у стању да схвати, прозре; пала му је ~ с очију отвориле су му се очи, схватио је истину. мренав и мрбнат, -а, -о који је оболео од мрене*. — Он се убуљи у мајчине мренаве очи. Лоп. Посматрао је . . . сва лица оном уморном индиферентношћу, којом је гледао као кроз мренато око. Крл. мрбнити се, -им се несврш. покр. превлачити се, прекривати се разређеним облацима (о небу). мр&ница ж дем. од мрена. мр^ње, ијек. мриј&ње, с гл. им. од мрети. мреска ж мрешка. — Зиала би говорити . . . мјерећи сваку њсзину црту и мреску буди на челу, буди ва образима. Ков. А. мрест, ијек. мријест, м и ж 1. бацање икре, мрешћење (риба). — Било је време рибљег мреста. Андр. И. 2. рибља јаја, икра. — Носити се на сто стале ђаконије . . . сир . . . мријест од риба. Наз. мрбстилиште с (ек. и ијек.) место на коме се рибе мресте.

мрДстидо с (ек. и ијек.) и мр^стињак, ијек. мриј&стињак, м мрестилиште. мрбстити се, мрести се (трп. прид. мрешћен), ијек. мр&јестити се, несврш. I. избацивати икру, размножавапш се (р рибама). 2. парити се (о птицама). — Има једна думача изнад Дикава у којој се тетреб . . . мријести. Андр. М. фиг. У маслинама се мријесте вјетрови проллтни. Стипч. мрБствште с (ек. и ијек.) мрестилшите. мр&ги и мрбти, мр&и, ијек. мри)сти и мрВјети (мн. мр<мо, мрбте, мрЈ; импф. мрах, мраше; аор. мрбх, мре; имп. мрВ; прил. сад. мрући; р. прид. мро, мрла, мр^ло) весврш. 1. престајати живети; гикути, давати живот. — Ал' мријет ми се неће. Још се надам. Цес. Д. Има и данас тисућа момака што би мрлн да учувају . . . с л о боду. Љуб. 2. фиг. а. страшно, много патити; обумирати, малаксавати. — Он је мро од

МРЕШКА — М Р З И Т И мука. По читаве ноћи око на око не могаше склопити. Вес. Од погледа ми срце трне, и душа ми од жара мре. Домј. 6. замирати, нестајати, губшпи се. — Шумор вала мре. Шен. Изр. нити ж и в и нити мре у тешком је стању, у агонији. мрешка ж бора, набор, нераенина на чему набраном. Бен. Рј. мрешкав и мрешкаст, -а, -о смежуран, збрчкан; наборан. — Љубио [је] мрешкаве руке старих грофица. Бег. Ситни, мрешкасти облачићи пловили су по небеској пучини. Ков. А. мрешкатн, -ам несврш. праеити мрешке, наборе, набирати; мрштити. — Вјетар је јурио . . . мрешкао море. Торб. Није толико ни мрешкала нос над неспретношћу брата свога мужа. Поп. Ј. ~ се добијати наборе, мреске, набирати се. — Вунена хаљиница мрешкала се на њеним сухим раменима. Франг. фиг. И немири се мрешкају по души његовој. Цес. А. мрбшћење, ијек. мриј&шћење, с гл. им. од мрестити се. мфж&а ж осећање јаке одбојности, неподношљивости према коме или чему, јако осећање непријатељства. Изр. сејати м р ж њ у навлачипш, изазивати мржњу. мржње&е с гл. им. од мрзнути («). Изр. тачка м р ж њ е њ а физ. температура при којој нека материја прелази из текућег у чврсто стање. мр^з м песн. мржња. — Има добрих, а има и худих, брзих на мрз. Прер. мрзавица ж мраз. — По сунцу, по мрзавици . . . обилазимо цијелу земљу. Вел. мрзак, лфска и мрска, мрско и мрско (комп. мрскији и мржи) 1. а. према којему се осећа мржња; који изазиеа осећање мржње. — Милица ради по кући, а она не може да је погледа3 тако јој је мрска. Вес. Примиче се хора да скинемо мрски јарам. Шен. 6. непрцјатан, одератан, одуран. — Старост га мучи мрска. М-И. Са сваким даном све су јој мрже те приче о страдању и јунаштву. Андр. И. 2. а. пун мржње, који показује, изражава мржњу. — Сви около стојећи погледаху га мрским поглсдима. Вес. 6. мрзовољан. — Устала је, па мрска и сва сагнута вуче сс до прозора. Војн. мфзан, -зна, -зно покр. 1. мрзак Џа). — Зла мрзноме чинит1 нс можемо. Њег. 2. мрзоеољан. — Био је у таквим часовима раздражљив, мрзан, ћудљив. Шен.

439

мрзан м а. онај кога мрзе, који не ужива љубав и наклоност. — Без нарочите наклоности . . . а мрзан »клете судбине«, оженио се несрећно. Петр. В. б. надимак ономе који сее мрзи} који је зловољан, мрзоволан. — Он је био оно што веле: »до подне мрзи на се — а од подне на цео свет«; људи су га зато прозвали »мрзаном«. Вес. мрзао, мрзла и мрзла, мрзло и мрзло а. ерло хладан, леден; који потиче од нечега хладног. — Истог трена по слушаоцима као да удари некакав мрзли талас. Ћоп. И зачује се воде мрзли клокот у жарку грлу. Гор. б. расхлађен, охлађен, хладан. — Скочила на ноге, донесла господину мрзле печенке. Том. мрзбатп се, -ам се нссврш. покр. замерати се\ постајати немио (некоме). — Тко је само завошао талијанштином, почео се мрзбати нашему попу. Павл. мрзетп, -нм, ијек. мрзитн и мрзјети (импф. мржах) несврш. 1. (некога, нешто, рсђе на некога, на нешто) осећати мржњу према иекомеу нечему; не моћи подносити некога или нешто. — Од то доба су смртно мрзели оца мога, јер мишљаху да је он . . . узрок њиховој беди. Дом. Гавоњу [је] из дна душе мрзио. Гор. 2. безл. (са логичким субјектом у акузативу) осећати одератност према некој радњи, немати еоље за нешто. — Мрзило ме доћи пред н>их. В 1885. Мрзи ме да палим свећу, а дшслим да је скоро пб ноћи. Лаз. Л. ~ се уз. повр. — Ми се мрзимо, ми се презиремо. Рад. А. фиг. И кад ништа нису говориле . . . — руке су им се мрзеле и очи сукобљавале. Андр. И. мрзећи, -а, -е покр. мрзак, омрзнут. — На мрзећем кућа остајс. Вук Рј. м р з и ж е п а м заст. женомрзац. — Он, од нарави мрзижена . . . још је већма подјаривао њену љубав. Коз. Ј. мрзвкућа м и ж покр. особа која не мари за кућу. Бак. Реч. мрзвлац, -иоца м =» мрзитељ онај који мрзи некога или нешто, непријатељ. — Не вјерујем да би се нашао један једини мрзилац савремености. Матош. мрзпло м онај кога мрзе. — На мрзилу кућа остаје. Н. посл. Вук. мрзнсвет, ијек. мрзисвијетЈ м онај који мрзи људе, мизантроп. — Огорча [ми] толико година живота . . . створи [ме] мрзисвијетом. Шен. мрзитељ м = мрзилац. — Мрзитељи твоји одлазе на тајно веће грозне освете. Јакш. Ђ. мрзнти и мрзјети, ек. мр^зети.

МРЗЛЕТИНА — МРК

440 мрзлетина Бен. Рј.

ж

хладепшна,

пихтије.

мрзовољаст, -а, -о мрзовољан. — Због свега тога постао сам замишљен и мрзовољаст. Шкреб. мрзлина ж промрзлина; залеђена помрзбвољасто прил. мрзовољно. — Глас ергиина. — фиг. На мутној мрзлини другог ока титра црвенкаста свјетлост дебе- му је звечио мрзовољасто и равнодушно. Цар Е. лог угарка. Божић. мрзовбљац, -љца м = мрзовољник мрзлица ж промрзло ткпво, промрзмрзовољан човек. — Мрзовољцима и илилина, смрзотина. Бак. Реч. тавцима нема више мјеста између нас. Наз. мрзловић м необ. (у атрибутској слумрзбвољити се, -им се несврш. испожби) који доноси мраз, од којег се мрзне. — љавати, показиеати мрзовољу, бити мрзоКо кад плаха југовина пухне . . . а сретке вољану љутити се. — Чак се и унапријед је сјевер мрзловићу, тер се кваче о мрке мрзовољила на Гару. Божић. облаке. Март. мрзбвољнкк м = мрзовољац. — Што мрзлбвоља ж в. мрзовоља. — Али у је неки човјек укопник . . . нмпошто не овај га је мах овладала мрзловоља. Цар Е. значи да стога ваља да буде .мрзовољник и туробник. Креш. мрзлбвољаст, -а, -о в. мрзовољаст. — мрз&вол>но и мрзовољно прил. неГле ти пијаницу како је мрзловол>аст. Киш. расположеио, злово.^но; безвољно. — Најпре мрзлост, -ости и мрзпбћа ж студен, су се питали за здравље, мрзовољно и хладноћа. — Прљава сам крпа за коју тре- кратко. Андр. И. ба мрзлост седам извора. Наз. А да винце мрзовољкбст, -ости ж мрзоеоља (1). — дух му огријева у мрзлоћи грешна дјеПоред све своје мрзовољности . . . био ловања. Март. је жудан и власти и популарности. Јов. С. мрзно прил. покр. мрско. — И није мрзост и мрзост, -ости ж мржња. — му мрзно што су дошли. Сцј. Осјећаше да јењава његова мрзост спрам 1 мрзнути , мрзнем (р. прид. мрзнуо^ овога дерана. Гор. У браку је завладала ифзнула и дфзао, мрзла -ло) несврш. 1. е. зловоља и мрзост. Андр. И. мрзнути се. — Кубури данас, гладуј и мрпјбнити се, мр&јени се (ијек.) несврш. мрзни, болуј . . . зар и то није умирање ? покр. набирати се, мрешкати се (р воденој Кос. фиг. Мрзне срце сред њедара. Уј површини). — Кукурузи напољу подрхтавали 2. ледити; прожимати хладноћом. — фиг. су под вјетром и свуд су били мали зелени Она му причашс . . све своје зебње које валови као да се вода мријени. Лал. су јој мрзле душу. Мил. В. мрнј&ње, ек. мрбње. ~ се ледити се, смрзавати се; зепсти. мрЗјесшак м (ијек.) мрестилиште. — — Пуцкета лед под баком, плаче она да јој У прољеће метну у мање . . . рибњаке, се оне сузе на лицу мрзну. Брл. Под ногамријесњакс или матичњаке на једну женку ма је убрзо зашкрипао снијег и почео да по једног или два мужјака. Финк. се мрзне дах. Чол. мрвјест, ек. мрест. мрзнути 2 , мрзнбм несврш. покр. помрнЈбстити се, мрЗјести се, ек. мр^сстајати мрзак. — Тим, а не хвастом се разметати и батином пријетити, и тако тити се. мрзнути свакому који вам неразборне мрнј&ги и мрЗјети, мрем, ек. мр^тп и тежњс иоле упозна. Павл. мрбти. мрз&воља ж 1. рђаво расположење, мријбшћење, ек. мрбшћење. незадовољство, зловоља; безвољност. — Увимр*к м парење осаца, мркање. Вук Рј. јек у души осјећам мрзовољу кад видим мрк, -а, -о (комп. мркијЗ, -3, -6, заст. богат катафалк. Шов. 2. (и м) мрзовољна лфчи) 1. цојије боје између окуте и црне или особа. — Муж осоран, мрзоволл и тирасиее и црне, тамножут или тамносив; загашш. Уск. сит, црн. — Вазда раниш од Видова дана мрзов&љавац, -Звца м покр. мрзово. . . гавраиове и мрке вукове. Њег. Све је љаст човек. Вук Рј. застрто дебелим, тмастим, мрким баршумрзовол>авчина м и ж аугм. од мрзо- ном. Матош. 2. а. мрачан, таман. — Јутро вољаеац. — Мрзовол>авчина подобро бисвануло мрко и натмурено. Новак. Романија чем ошину кљусину. Креш. нас је дочекалв натуштена и мрка. Чол. 6. фиг. љутит, срдит; намрштен, зловољан. мрз&вољан и мрзовбљав, -л>на, -љво нерасположен, зловољан, смркнут; безвољан. — [Никола] бијаше у свему крући, љући, — Уз свако то признање чује Рошино крепчи и мркији. Шен. Кад би угледали мрке сејмене . . . свак би тражио најкраћи мрзовољно режање. Андр. И.

МРКАДИНА — МРКОВ пут до своје куће. Андр. И. в. нерасположен, утучен. — Мати га испратила . . . а вратила се кући мрка, зловољна. Пав. Изр. до мрка мрака до касно у ноћ; мрка капа (зла прилика) з. уз капа (изр.). мркадива ж покр. мрко просто сукно; исп. мрчина. — Срце поштено може стајати под мркаднном тежачком као под господском свитом. Павл, Нека је спагда пуре изобиља . . . нека је мркадине, да се тијело покрије — па доста. Мат.

V трајању, каски, позни: до мркле — [Епидемија настаје] од Петрова иа се . . . протегне до мркле јесени и Батут. Изр. до мркла мрака в. уз мрк

441 ноћи. поста, даље. (изр.).

мрклнна и мрклина ж мрак, помрчина, тама. — Мрклкна цијело небо већ заклања. Марк. Ф. У мрклини, иод ниском таваницом подрума, Николи . . . се привиђа Симкина млечна нагота. Ћос. Д. Чујаше глас и позивање . . . када је ноћна покривала мрклина земљу. Марет. мркађија ж и м покр. мсииуп, скитач. — мркло прил. мрачно, тамно. — Тама А Сињани, — храбри су били, те мркађије је била. Мркло ко у рогу. Гор. у кршћански.ч туђинским војскама. Божић. мрклотина ж одвећ слабо створење, мркајаст, -а, -о мркаст. — Устакне на слабогпиња. Р-К Реч. главу нов, мркајаст фес. Ћор. мркнути, -нем (аор. мркнух, мркну и мркаљ, -а, мркаљ, -аља и мркан м мркох, мрче), сврш. и несврш. 1. а. обавикоњ и друге домаће животиње (мужјаци) (Ја)ти се тамом, (за)мрачити се. — Тамо мрке длаке. — Он закрочи помамна мркаља. преко долине мркну брежуљци. Леск. Ј. НП Вук. Кад се вук . . . дао у бијег, пустио б. фиг. поста(ја)ти мрк {26), (на)мрштити је Данило свога мркана [коња] . . . да жисе. — Лице му мркну при погледу на расвотињи пресијече пут. Крањч. Стј. копано огњиште. Вес. 2. безл. а. (о настајању мфка&е с гл. им. од мркатн се. ноћи) смрачи{еа)ти се. — Пошто мркне, мркаст, -а, -о у мањој мери мрк, бледо- неколицина њих оду и пронађу труп. Вујач. мрк. — Крену с трга, водећи . . . стеону б. (обично с допуном) (изјгубити свест, кравицу чија сс плава . . . длака, мркасти кмати несвестицу, (за)вртети се, {за)мутити рошчићи . . . једва распознаваше у супој се (у глаеи). — Ту јој опет мрче свест. Вес. . . . зимској вечери. Коч. Јер све му се нешто привиђава, што му мркнс свега јутра глава. Март. Милошу мркатп се, мрче се и мрка се несврш. за тренутак мркну пред очима и земља парити се (рбично о овцама). Вук Рј. под њим пође да се њија. Ћоп. в. дозломркатуња ж покр. е. дуња. Вук Рј. грдити, превршити. — Смирите се, јер ако мркац, -кца м у изразу: ни м р к а ц мени мркне, запушићу вам обема уста. ништа, баш ништа, — Она отјера читаво Нуш. 3. дочекати ноћ, омркиути; задржати чредо гусака, а мени ни мркац. Ков. А. се до у касну ноћ. — Тко рани, не мркне. мркач, -ача м зоол. покр. а. в. музгавац. Јурк. Финк. б. в. хоботница. — Ходи . . . мркаче мркњосатп, -ошем несврш. пеј. спа«аловити. Пав. ти. Р-К Реч. мрква и< (гсн. мн. мркава) бот. двогомрко прил. намргођено, љутито, срдито. дишња повртарска билка из пор. штитара — Слушала [јс] расејано, мрко и на силу. с ерстенастим задеиљалим црвенкасто-жућ- Андр. И. Младићи гледају мрко. Михољ. кастим корепом који се употреблава као МЈ*>КО, -а и -5 м домаћа животиња мрке храна, шаргарепа Баисиз сагога. Терм. 3. боје (во, јарац, магарац). Рј. А. мркваст, -а, -о сличан мркви. — Тај кржљави, грбави жгољо, главе ситне, мрко- као преи део сложешца означава мрквасте и лица жута . . . дошао је . . . а. тамнију нијансу боје означене придевом: до Рашуле. Цес. А. мркожут, мркозелен, мркориђ, мркосив и мркввца ж дем. од мрква. сл. б. мрку боју онога што је исказано основном речју: мркобрад, мркокљун. в. фиг. мрквјела ж покр. е. мркеа. Вук Рј. да се основном речју исказује рђаво располомркијекта ж покр. хрид, стена на жење: мркоглед, мркоглеђа. морској обали. Бен. Рј. мрклен, -а, -о в. мрк. — Твојој драгој мрклену махраму, с њом омрко, са мном освануо! НПХ. мркли, »5, -б 1. којије без имало светлости, потпуно мрачан, таман. — Ноћ мркла, прст се пред оком не види. Чол. фиг. Мрклс приче ничу. Шег. 2. који је добро одмакао

мркббрад, -а, -о који је мрке браде. — фиг. Овом . . . ноћнику из ове подмукле, мркобраде . . . четничке ноћи осамнаест је година. Кул. мрков, -бва м а. коњ мрке длаке. — Упрегнут је био големи мрков. Креш, б. црн пас, гаров. Вук Рј. 4.

442

МРКОВЛАС — МРЉА

мркбвлас, -а, -о који је мрких власи, црнокос. — Борбу учинише ондје свијетли Хектор и бог мрковласи Посидон. М-И. мркдвљев, -а, -о који припада мркову. Вук Рј. мрк&гдавац, -авца м бот. биљка из пор. каћуна са црвеним цветовима скупљеним у густо збијену класасту цеаст ИЈегкеИа. Сим. Реч. мрк&глед, -а, -о намргођен, срдит. — Старац обиђе очима око стола, мркоглед више но икада, као да над нечич ликује. Мил. В. Вид ми очињи вратисте, јунаци мркогледи. Марк. Ф. мркбгледнце и мркбгледо прил. гледајући мркОу љутшпо, мрка погледа. — Мркогледице ме омјери. Креш. Наслућивао би како гледа мркогледо. И. мркоглсђа и мркбглеђа м онај који показује рђаво расположење, који мрко гледа, злопоглеђа. — Не гледај ми тако жалостиво. Мркоглеђа је јунак. Марк. Ф. Од њега, мркоглеђе, слаба ти повоља . . . слаб разговор. Буд. мркбкљун, -а, -о који има мрк кљун. — Пред лађу вашу мркокљуну управо [га] баци. М'И. мрколаст, -а, -о бледомрк, мркаст. — Убрадила се [баба] некаком мрколастом шамијом, па једним пером од шамије брише очи. Глши. мркоња и мркоња м 1. мрк, намрштен чоеек. — Мркоња опет пухне у свој длан заокружив очима наоколо. Ков. А. 2. во мрке длаке. Вук Рј. мркоњпп и мркоњив, -а, -о који припада мркоњи. мркопегавост, -ости, ијек. мјжопјегавбст, ж мед. појава црних пега с гнојним приштићима на кожи, као последица разних обољења те1ап<х1епта. Бен. Рј. мркоијегавост, -ости, ек. мркопегавбст. мркбпут, -а, -о и мркбпутан, -тна, -тно који је мрке пути, тамне боје коже. — Нека мркопута радница симулирала [је] нијемост. ЛМС 1951. Лице бијаше дугу-

мркост, -ости ж 1. а. особина и изглед онога што је мрко, тамно: ~ предела. б. особина и изглед онога који је мрк, мрзовољан, намргођеност, суморност. — Плашила је мркост његова лица, сабир дебелих обрва. Коз. И. в. срџба, гнев, зловоља. — Толика се мркост у оку . . . Подгорскога показала да је изазивач . . . скренуо на страну очи. Ков. А. 2. пссн. помраченост, помрачење (свести). — А над овом црном сфером свјетла лете у обијести, и у лету чар их љуби и испија мркост свијести. Кам. мркдугљени, -а, -о који се односи на мркиугаљ: ~ фермација. мркуљ, -а и мркуљ, -уља м зоол. а. врста морског паука. — Код нас у Јадранском мору живи паук бијелац . . . и паук мркуљ. Финк. б. врста птице ЗПуЈа ћоПеп818. Рј. А. мркуља ж домаћа животиња (рбично крава) мрке длаке. Вук Рј. мркуша ж домаћа животиња (рбично кобила) мрке длаке. Вук Рј. мркушаст, -а, -о дем. и хип. према мрк; црнотњаст. — Она иде к оном колу, па се хвата . . . нуз 'но момче мркушасто. НПХ. мрла ж мршава животиња, цркотина, липсотина. — Би оне хале . . . изјеле, па да је прасе колик во, а камоли не би ову мрлу. Тур. мрлбдина ж 1. мршаво жишнче. — За нас је много, кажу, овај покварени 'љеб . . . и ова уцрвљана мрледина што плијене у нашим оборима. Ђур. 2. кожа липсалог живинчета. Вук Рј. мрлин, -ина м тал. пом. танко али јако уже. Бак. Реч. мрлина ж тело угинуле животиње, стреина, мрцина. — И Јаблана јутрос међу силним мрлинама нађоше мртва у тору! Коч. мрлДнаш, -аша м лешинар. — Орлови мрлинаши . . . почеше се вијати небом изнад стаја Рељшшх и падати крај торова. Коч. мрлдце ж мн. заст. служба божја за мртве. — Шестере мрлице бивају овдје. ЛЛСТОЈ мркопутно. Шен. Кур. мрк&рек, -а, -о (ек. и ијек.) који говори мрлутина ж пеј. а. мршава животиња, осорно, набусито. — Белокос . . . трговчић, мрцина. — Све ћу протјерат псе одавде мркореки крчмар . . . Михиз. мрлутине оне, које су овамо Кере нанесле у лађама црним. М-И. б. изнемогла болесна мркосит, -а, -о необ. намргођен, зловољан, осоран. — Двије су другарице . . . она особа. Вук Рј. домишл>ава и мркосита, ова равна и просмрља ж (ген. мн. мрл>5) 1. а. запрљано, тодушна. Павл. замазано место на чему. — Столњак остаје црвен са црвеним мрљама. Крл. По стрмимрк&сити се, мркосим се несврш. показиеати незадовољство, мрзовољу, мргодшпи нама лугови су већ били сасвим црни, као се. Рј. А. • - ^, велике мрље мастила. Ћос. Б. б. фиг. нечас-

МРЉА — МРМОР

443

мрљ&тина ж мрлутина. — Уја, уја, орлетина! Није твоја мрљетина, него моја људетина! НПХ. мрљив, -а, -о в. мрљав. — Ти жалосни облици расквашене мрљиве шаблоне! Божић. мрљина ж 1. мрлина. — Чујеш ли, селе Козаро . . . нек мрљинама скотским, за зрнате пшенице, земљу нашу погноје. Кул. 2. фиг. погрд. мрцина, ленштина. — Ништа друго и не радите, мрљине једне, него се ваљате по тој бујадари. Ћоп. мрљица ж дем. од мрла. мрљо, -а и -е м (вок. мрљо) = м^лл. — Устај, мрљо, да ти придику очита! Берт. м р м а к , мрмка м зоол. мрмољак. — Вјечно натичеш неке мрмке на удицу. Сим. мрмљавац, -авца м човек који мрмља, гунђа, гунђало. — Моје пречасне колеге у конзисторији вслики су мр.мљавци. Шен. мрмљање с гл. им. од мрмљати. мрмљати, -ам несврш. 1. а. тихо и неразумљиво, као за себе, говорити. — Три свештеника и ђакон мрмљали су молитве. Ћос. Б. Господа мрмлдју од задовољства. Вел. б. полугласно изражавати незадовољспш, гунђати. — Војска се поче мргодити, шаптати, мрмљати. Шен. Мрмљала је тихо у себи, псујући кћер. Чшгл. 2. фиг. шулшти, мрљавица ж 1. прљава, неуредна женска жуборити. — Под сјенкама грана Радобоља особа. Р-К Реч. 2. женска особа која мало и мрмл>а, вере се и мути. Шант. Чемпреси на гробљу сташе да мукло мрмл>ају оченаше. без апетита једе. мрљавко м 1. прљав, неуредан муш- Наз. мрмљбцати, мрмљбчбм несврш. пеј. карац. — Рекослуо да је он мрљавко, сметемрмљати. — Бабе мрмљечу молитвице. в>ак и мастиљавко. Пол. 1959. 2. онај који Јел. мала и без апетита једе; исп. мрљав (3). мрмљо, -а и -е м (вок. мрмљо) мрмљавац. мрљавље&е и мрљављење с гл. им. Р-К Реч. од мрљавити. мрмнуги, -нем сврш. промрмљати. — м^ља&е с гл. им. од мрљати. Што потом МИСЛИШЈ Лаца? — мрмну старац мЈ^љати, мрљЈм несврш. 1. правити с дивана. Ков. А. мрље (иа чему), прљати (што). — Сутон мрмбкати, мрмочем несврш. в. мрмпоче да мрља и растапа предаете по тијесној љати. — Гости . . . одлазе . . . мрмочући просторији. Ћоп. А густа тамна крв пиштила . . . кроз зубс. Ћип. је из врата и мрл>ала . . . тијело. Кал. 2. а. бришући прљати оно што је написано, Вук мрмољак, -ољка м зоол. 1. репати Рј. 6. рђаво сликати. — И ја [сам] у средњој водоземац који жиеи по слатким водама, школи мрљао неке слике, добио сам који- водењак Тгкоп уи^агј«. Терм. 4. 2. пунопут и оцјену врло добар. Кол. главац. Рј. А. ~ «е повр. од мрљати (1). мрмољеае с гл. им. од мрмољити. мрљача ж покр. слаба, баротта земља, мрмољити, -им несврш. мрмљати. — мочвара. — Неће се ту За ове пусте мрл>аче Сваки је понешто мрмољио — некаким натезати с нашим горопадним сусједом. нечувеним језиком. Глти. Боник . . . нешто Ков. А. убрзано и неразговијетно мрмољи. Десн. мр»&гало с и м покр. онај који мрљезга. фиг. Мрмоље пчелице. Сим. Рј. А. мрмор м оном. 1. нејасни гласови, жагор, мрљ^згати, мрљ&зггИм несврш. покр. мрмлање. — Мрдшр усталаса масу. Нех. јести или говорити споро и без воље; исп. Речи су . . . почсле да се муте . . . у нејасни, мрцксљати. Рј. А. сањиви мрмор. Риаи. 2. фиг. а. шум, жубор. тан поступак, срамота, љага. — Ја сам свој уредни и угледни живот проживио . . . без . . . било какве мрље. Крл. 2. место које одудара бојом од осгпале површине нечега, пега. — Зашаренише се . . . велике жуте краве, са црвенкастожутим мрљама по кожи. Ранк. Румене мрље прелијевале се по њезину лицу. Крањч. Стј. Изр. анат. жута <— јамица у центру мрежњаче, најосетљивије место за примање утисака вида; слепа ~ место на коме очни живац улази у мрежњачу, потпуно неосетљиво за утиске вида. мфљ&, -е м (вок. мрљо) •= мрљо мрљавко. мрљав, -а, -о 1. који има на себи мрље; каљав, прљав. — Врло мрљаве хлаче покриваху му дебеле кракове и стегна. Шен. 2. пегав. — У образима дошлд некако сва мрљава, ал' крваво мрљава. Пец. 3. који мало и без апетита једе. Р-К Реч. мрљавнти, -им и мрљавити, мрљавим 1. мрљати, прљагтц неспретно радити што. — Папири су били — »о ке«, рекао је [стражар], пошто је престао да мрљави по њима. Дав. 2. гњечити. — Мићун деди помогао: зобницама их [гусенице] мрљавио по грању . . . ништио паучинаста легла. Рад. Д. 3. јести мало и без апетита. — Не једе ништа или мрљави, не спава, и шкргуће од беса. Дав.

444

МРМОРАВ — МРСИТИ'

— Тихо и успављиво чуо се мрмор воде- не мрњаучи. Сиј. фнг. Селом мрњаучеш ничког камена. Ћос. Д. Из кланаца чујеш да нећеш руке каљати. Кос. . . . жубор и мрморе вода. Наз. 5. брујање, мрњкатп, -а« несврш. мрмљати, мрмобрундање. — Ондје звекетаху чаше уз мрмор рити. — Све јој се . . . настоји примаћи дебелих струна. Шен. уху, па мрњка, сам не зна шта, што му у овај час само иде на уста. Цес. А. мрморав, -а, -о који мрмори, жубори. — Посједају по балвакима и влакама које лфс м (лок. мрсу) 1. храна која садржи свлаче низ неки мрморав поточић. Куш. у себи масноће (месо, нарочито сухо, сланина, млечни производи и сл.); јело справљено с мрмореае с гл. им. од мриорити. месом или зачињено машћу. — У Гргиној мрморити, -им несврш. 1. пслугласно кући скупили се домари на вечеру. На говорити, мрмлати. — Господа 1с\] . . . столу мрса изобиља. Торд. Свршавају се ио кутовима мрморила. Шен. Ушла [је] у Петрови пости . . . па је сељак прикупио манастир вођена калуђером што је мрморио мрса. Уск. Да је само круха, па још ако се молитву. Ћос. Д. 2. фиг. жуборити, шумити, нашло и мрса — свакому је душа била задобрујати. — Негде мрмори иода и зриче вољна. Кол. 2. супр. пост. а. узимање хране попац, а точкови се спотичу и зује. Марк. која садржи мрс (Ј). — Пост даје човеку М. Зграда је мрморилг животом. Торб. више снаге од мрса. Чипл. б. дани у које је мрмоситн, -Зм несврш. мрморити. — по верским прописима дозвољено мрсипш; Салим је све нешто мрмосио сам собол. доба дана кадје допуштено јеспш (уз рамазан, муслимански пост). — Он њима тамо — О-А. мрмот м и мрмота ж зоол. глодар био пост био мрс — пече прасе или јагње. сличан веверици, свизац Маппо1а таппога. Вес. Ближио се час кад ће топ дати знак да почиње мрс. О-А. Терм. 4.; Р-К Реч. Изр. бели о-1 млечни производи (кајмак, мрмбтати, мрмоћ&и несврш. мрморигпи. сир, маслац и др.). — Под њима тихо мрмоће море испод испраних шкрапа. Ћип. мрсак, лцЗска м дани у које се мрси; исп. мрс (2). — Сети се оскудних Божимрмбшање с гл. им. од мрмошати. — ћа и постова за време мрска. Уск. Но сва та мрмошања и тужбе потјецали су из пукс зависти. Уј. мрсан, -сна, -сно (одр. мрснД и мрсни, мрмбшати, -5м несврш. покр. клеее- -б, -5) 1. који се односи на мрс (1), који је тати, опадати. В. пр. уз гл. им. мрмошање. спремљен с мрсом; супр. постан: ~ јело. — Имао је . . . у својој кући и мрсно и носно. мрмошење с гл. им. од мрмошити. Вес. На столу хрпе остатака мрсне просте мјкмошвти, -им несврш. в. мрморити. хране. Боокић. 2. замашћен, упрљан мрсом. — фиг. Вјетар мрмоши по пустијем стазама. — Још ти вуци не умили руке нит мрснијех Војн. пресвукли кошуља. Март. 3. фпг. имућан, мрмулика ж бот. биљка из пор. лепирбогат. — Јуриша био виђен, кућа мрсна, њача ТпГоНшп аегапчт. Бен. Рј. куд ћеш боље! В 18Н5. Станина кћи увалила [се] у .мрсну кућу. Шуб. 4. фиг. сувише мрпбр, -^ра м в. мориар. — На трошном слободан, непристојан, вулгаран. —• Поп броду задши мрнар клсш. Шант. Јеротије са Циганима пева сасвим мрсне мрнарица ж 1. в. морнарица. Бен. Рј. песме. Скерл. Убрисала ми је нос и образе 2. ерста игре. Вук Рј. не једиом мрсном погрдом. Јел. мрнђати, -Зм несврш. мрмљати. — И мрсипетка ж и м особа која мрси петсвеудиљ мрнђајућ умата се у покривач. ком. Вук Рј. Сим. Добросав вири у таван и све нешто мрсити 1 , мрсим несврш. 1. јести мрсну мрнђа. Пер. храну; исп. мрсан (1); супр. постити. — мрнђела ж покр. зрно еситачког, умјетХоћаху ме оженит Латинком, да с њом ног бисера, минђуша, ђинђува. — [Прогутало мрсим петке и сриједе. Њег. 2. хранити дијетеЈ цијелих двадесет и пет мрнђела. мрснпч, јачом храном, добро хранити. — Креш. Дао нам је бог деце и здравл>аЈ али ето, мрнџатп, -ам несврш. мрмљати. — немам са чим да их мрсим. Ранк. 3. (стоку) Све нешто у себи мумл>а и мрнџа. Куш. давати стоци соли. Вук Рј. Стани ти само . . . мрнџао је . . . сел>ак. ~ се хранити се мрсиом храном. — Та Ћоп. кућа није била као друге . . . него се мрсила мраџо, -а и -б м (вок. м^нџо) мрмљавац. и иза поклада. Ств. 1948. Р-К Реч. мрЧжти 9 , »фсим несврш. 1. а. преметати мрњаукати, мрњаучем и мрња^кз.тп, кварећи ред, заплитати: ~ косу, ~ конац. мрљаучбм несврш. маукати. — Пис . . . ! — Вјетар . . . мрси откосе. Нам. Аћим мрси

МРСКА — МРТАВ

445

сак богата на сиромашна, погубност новца, браду . . . и клима главом као да слуша праведну пресуду. Ћос. Д. б. преплитати, мрскост корупције. Барац. б. оно шшо укрштати. — И буљи дечко, и снива изазива неугодна осећања, што одбија. — даљине, и прсте мрси, у кругу се врти. Мрскост . . . јс на њ наваљивала из отворене Поп. В. 2. фиг. а. уносити збрку, неред у књиге. Перк. 2. фиг. мрска, одвратна особа. што, реметити. — Кад је суд затворио — Држах и овима сам мрскост грађаннма. магазу, узб је и тефтере, па, кажу, да си Стипч. нешто пуно исправл>ао и мрсио по њима. мрскбћа ж мрскост, одвратност; фиг. Ћор. б. мешати. — Младићи . . . нешто ружан, непоштен поступак. -— Он . . . довикују професору што ветар мрси и помисли, није ли то прст божји — одмазда брка. Сек. в. нејасно говорити, мрмљати. — за ону мрскоћу. Драж. Пргносе Хорвата, који нешто мрси кроз зубе, у подерани наслоњач. Крл. Стално је мртав, -тва, -тво (одр. мртви и мртви, само мрспо клетве у браду. Донч. -а, -б) 1. а. који је престао живети, у коме Изр. ~ р а ч у н е (некоме) радити нема биолошких процеса, који је умро (о људипротив нечијих интереса, ометатч нечије ма), угинуо (о животињама), који се осушио, намере. уеенуо (о биљкама); супр. жив (1а)- — Тра~ се 1. заплитати се, уплитати се. диција свију мртвих нараштаја лежи као — Твоја ће се брада мрспти на голијем мора на мозгу живих. КР 1924. У јами гранама пртзог дрвета. Вес. Мрси се, вјетре, . . . ко мртве рибе студена тјелеса. Гор. у свиленој коси. Фран. 2. фиг. губити Мртво лишће љуби мртве стазе. Ков. В. јасност, бркати се. — Мрсиле му се ријечи, б. фиг. обамро, непокретан. — Помиче се губиле логику, преметалс се. Бег. Глава моја мртва снага. Уј. Иде . . . погнуте главе га болела, мисли му се мрсиле. Дав. . . . и мртвих руку опуштених низа се. мрска ж а. бора, бразда {на лицу). — Вуј. 2. којије без живота, нежив (р стварима, предметима): ~ инвентар. — За њу су По челу указаше му се дубоке, танке мрске. Ков. А. Скупио прстима мрске на чслу, мртви предмети били као животиње за друге људе. Рист. 3. а. који је, захваћен као да прибере мисли. Мат. 6. набор на болешћу, престао да ерши функције, одузет, одећи. Вук Рј. парализоеан. — Помаже се штаком, носећи мрскање с гл. им. од мрскати (се). мртву ногу. Наз. б. у комеје престала карактеристична активност, који се угасио (р мрскататн, -ам несврш. покр. (на кога) испољаеати, показивати нераспоиожење (пре- вулкану, ватри); који мирује, не тече (о води): ~ вулкан. — И колиба и човјек у ма коме), мрзети. — Којк заслужи да га њој били су прожети оним немилим заданародне пјесме осрамоте, тај међу њима хом провлажена мртва угљена. Ћоп. Обринема бијелога дана3 он ни његов траг, но сао [је] површину мртве воде од жабосе мрската и на онога који би се оженно од кречине, муља и водених цветова. Рад. Д. љега или друго пријател>ство с њима има. •4. који је остао без људи, напуштен, опустео. Миљ. мрскати, -5м несврш. празити мрске, — Улица је била мртва. Новак. Младост наборе, набирати. жуђену у мртвим собама [сам] оставио. ~ се набирати се, мрешкати се. — С Ђон. 5. а. лншен осећајности, хладаи, безиздруге стране мрскали се и вијали плавстни разан; који нема вгзе са окшотом, беживотан, . . . облаци. Кос. Жута вода реке мрскала празан {о стилу, схватањима). — Нећу теј се. Ђил. старг, теј мртве, хаџијске песме. Друго! мрскати, мрскам несврш. мрвити, дроби- Станк. Прва је концепција мртва, блиједа, суха, друга животна. Ант. 1. б. лишен ти. — [Пијук] диже, спушта, бије, туче, живости, безизразан, безбојан, туп. — Ја мрска,, силан камен на све стране прска. ћу се женити, опетова Мијо мртвим гласом. Радич. Новак. Погледа на перон: поглед му је био мрскати се, -ам се несврш. дем. према празан, мртав. Ћос. Б. в. одвојен од ствармЈЈсити1 (се). — Овдје се мрска, а код њега ности, апстрактан. — Скоро никада не дома да је било и каиуле. Ћип. присвајају, као други људи, неким мртвим и крутим правима, него од свега начпне мрско прил. (комп. м^скије, ређе мрже и мрже) 1. с мрж.њом, непријатељски. — жив акт, рад. Сек. г. лшиен органске повезаности, механички. — Опазио је професор Они почеше све мрскије, отзорено неприалгебре да је цијело Титово знање мртво јатељски, глсдати Николетину. Ћоп. 2. непријатно, одвратно. — Ништа му се није меморнсање. Новак. 6. који је ван оптицаја, који стоји шискоршићен, умртељен. — АЈШ чинило мрже од глади. Кол. је штета новца који ту мртап лежи. Маж. мрскост, -ости ж 1. а. особина онога Ф. Знање правклно развијене личности што је мрско, одвратно, одвратност, ругоба. није мртво; оно је њена својина. Пед. 7— Иза свијетлс фасаде крије [се] . . . прити-

446

МРТАВАЦ — МРТВАЧИНА

који нема више жиеих носилаца, чији су представници изумрли: мртви језицн. — Ударили живо у мртву латинштину средњега вијека. Ков. А. 8. којије изгубио актуелност, несавремен; који је потиснут догађајима, застарео. — Успомене на хуманистичку класичну пшназију . . . осећале су се у свим његовим . . . нападима на мртви класицизам. Скерл. Цела ова мука од данас сутра је већ мртва. Само још у провинцији читају новине старе четрдесет и осам часова. Ћос. Б. 9. а. самртнички, мртвачки. — Анђелија је горела сва у некој ватри. Мртви зној обли јој цело тело. Вес. б. крепак, чврст, дубок (о сну); потпун, апсолутан. — Све спава мртвим јутарњим сном. Вес. У собама бијаше мртав мрак и тишина. Матош. 10. (у прилошкој служби) у највећој мери, претерано: <~ жедан, •—• пијан, ~ поспан. — Ти си мртав гладан. Спган. Код ујне, у кафану, долазио би само о подне и увече, мртав уморан. Маишћ. 11. (у Јшеничкој служби, обично мн.) мртвац. — Мртви владају живима. Уј. Изр. д о ћ и до мртве тачке (стићи на мртву тачку и сл.) наћи се у положају без решења, без излаза; ~ вага (тежина) тежина чистог меса заклане жиеотиње (без главе, утробе, плућа); ~ вода фиг. устајало, учмало друштвено стање; ~ јесен дубока, касна јесен; <-' лука пом. природно заштићено место на обали за сидрење и пристајање бродова; ~ п р и р о д а слик. слика на којој је насликана мртва дивљач или рибе, откинугпо цееће или воће, вазе и др. предмети; ~ рука правн. непокретна имовина која је стално у поседу једног еласника; ~ сезона период слабе активлости у пословању; ~ с т р а ж а војн. стража на положају која по цену живота не сме пропустити непријатеља; ~ уста да насмеје каже се за духовипш шаљиечину; м р т в и з а в е з а к (узао, чвор) завезак који се не може одре-

мјесеца с небеса и мртавштине с подворнице и магличасте зоре с планина оцакли му очи мутном рибљом смрзлином. Божић. 2. тамне мрље на нижим деловима тела у мртваца, мртвачке пеге Пуогез тоШз. Вук Рј. мртац, мрца м (ген. мн. мртацЗ и мрц5) 1. в. мртвац. — Понијеше га као мрца. Матош. Одмах иза застора лежао је мртац. Ћип. 2. мртеак (7), мрцина {2). — Срести ће нас двадесет тнсућах . . . па не мрца и заваљеника. Њег. мртачки, -а, -б в. мртвачки. — Кад је мртачке молитве измолио . . . изнебушио га човјек. Павл. м р т а ш а ц , -шца м покр. дем. од мртац. — Жене положише мрташца на комад бијела платна, на сандук. Ћгт. мртвај м в. мртваја. — Мртваји, лијени токови . . . ређају се . . . на нашим ријекама у великом броју. ЕГ 1. мртваја ж рукавац реке у коме вода не тече. — Мртваја је била плитка. Чипл. фиг. То је његова мртваја, рукавац, у којем живи као клен заваљеник. Божић. мртвак, -ака м 1. безвољан, тром, млиташ чодек, мрцина (2). — То . . . начело моралисте . . . провргава . . . у млитавце и мртваке. Прод. 2. мртвац. Р-К Реч.

мфтва кбприва ж бот. биљка из пор. уснатица 1,атшт таси1ашт. Терм. 3.

мртва кбст ж тврда израстао на телу под кожом. Вук Рј. мртван м 1. мртвак Џ). Вук Рј. 2. мртвац. Р-К Реч. мртварина ж награда која се даје за сахрану, погреб умрлог. — Сви смо ми . . . његова роба с којом тргује . . . замеће међународне кавге и убире мртварину. Крл. шити; мртви капитал в. уз капитал мртвац, -аца м 1. мрта« човек, мртва (изр.); мртви кут3 угао, простор војн. особа. — Уморна клече крај мртваца и део нападнутог простора у који не допире подними се. Вес. Вјетар [би] . . . разбудио еатра из тпријатељског оружја; мртвим на гробиштима повампирене мртваце. Гор. коцем затворити (кућу) в. уз колац 2. фиг. мртвак, мрцина. — Све су то мрт(изр.); ~ море пом. таласи, еалови у ваци, успавани људи . . . Шта њих води у мору без ветра; ~ слово на папиру животу? Глиш. закон (пропис, писмена обавеза) који се не Изр. ж и в ~ веома слаба, изболована, примењује; на мртво име (истући, пре- изнурена особа. бити, опити се итд.) жестоко, претерано, мртвача ж бот. в. мртаа коприва. до бесвести; ни ж и в ни ~ 1) веома преСим. Реч. плашен, ван ссбе од сшраха; 2) ни по коју мртвачев, -а, -о који припада мртвацу. цену, ттошто, никако; у мртву г л а в у — Узео крст са руку мртвачевих. Вес. (претити) смрћу, убиством (претити). Буде . . . по читава два дана у мртвачевој мрт&вац, -вца м покр. «. мртвац. — кући. Берт. Кад се мртавац из куће изнесе, она . . . зрачи собу, .мете и кади. Еерт. мртвачнна ж 1. покр. мртварина. мртавштина ж 1. мртвачка воња, Вук Рј. 2. мед. врста малокрвности, бледозадах леша. — Нека сребрнаста слитина боља сћ1ого818. Бен. Рј. -ч.г; .,•*«?> т -

МРТВАЧКА ГЛАВА — МРТВОВАТИ мртвачка глава ж зоол. ноћни лептир који на леђима има шару сличну мртвачкој глави АсћегопСЈа аиороз. Терм. 4. мртвачкп, -а, -б 1. који се односи на мртваца, који је као у мртваца; погребни: ~ ковчег, ~ кола, — бледило. — Чита ли се ту мртвачка миса? Кос. 2. којије као пред смрт, самртнички, предсмртни. — Мана облио мртвачки зној. Срем. Ноћи су наше у хладу опасне .мртвачке страве. Уј. 3. који је без знака живота, без покрета, укочен, мртав (96). — Воз се . . . кретао у таму . . . бунећи својом . . . ломљавином мртвачку тишину заспалих поља. Мил. В. Изр. м р т в а ч к у свећу купитн за кога желети коме што скорију смрт. мртвачки прил. 1. као мртвац; самртнички. — Мртвачки све ћути. Панд. Старац је мртвачки блијед. Креш. 2. в. мртвоузачки. — Ја њега мртвачки везах. Вукић. мртвачпкца ж зграда или просторија у коју се смештају мртеаци пре сахране, капела. — Обдукцију је вршио у робијашкој мртвачници заводски лекар. Чол. Тамо мирише по мртвачници. Крл. мртваштина ж даћа, подушје, кармине. Деан. Рј. мртвеж м и ж мртвило. — Тек шуштај лишћа . . . и магла вјечна и мртвеж тупа. Кам. мртвпк, -ика м 1. мртвак (1). — Што се не кренух к њему прије неки дан . . . Но, ја сам мртвик неки, вучем се по селу. Вуков. 2. мрттло, обамрлост, непокретност. — Свиње остадоше даље лежећи . . . Баба је клела свиње што их је мртвик ухватио, саже се да их отера. Ћос. Д. мртвило с 1. а. потпуна безвољност, равнодушност, апатија. — Ти ће слојеви . . . у свим земљама пренути из мртвила све друге слојеве. Уј. На скупштини . . . владало је мртвило. Јов. С. б. једтличан, досадан живот, једноличност, досада. — Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које затијем настаде. Мат. Настаде мртвило у граду. Франг. в. потпуна тишина, потпун мир. — Тиха бијаше вечер; ни зука чути . . . Тадшом шумом мртвило. Шен. 2. тежак умор, потпуна малаксалост. — Наплесао се . . . танга до мртвила. Крл. У читапо му се тијело налије некаква неснага и мртвило тешко као олово. Ћоп. 3. а. стање прекида животних функција, зимски сан (о природи). — Танахном зелени . . . послије зимскога мртвила, напуња човечје око толиким миљем. Шен. Природа се бујна из мртвила буди. Ил. б. стање слично смрти, обамрлост; смрт. — Ту . . . стоји чудотворац, који је већ небројене такве сирома-

44*7

шие Лазаре тргнуо из мртвила. Мар. Та откуд ти ту, да ли из мртвила, да л' моја т' пушка лоше погоддла? Радич. в. оно што карактерише умрлог, оно што одаје смрт. — Његове су зјенице биле сиве и заливене њеким мртвилом. Кум. 4. а. пнај који умијс, самрттк. — Као какво мртпило јгкну: — Је ли жив? Вукић. б. мртвак, мрц.ма. 5. даћа, карминс. — И ти мсни на мртвило дођи, ту се мореш напојити вина. НПХ. Изр. до м р т в и л а до крајње физичке исцрпености; к о ч н о ~ мед. тренутна пролазна узетост мишића, изазвана јаким узбуђењем са1ар1ех1а. Бен. Рј. мртвнна ж покр. данак који се плаћао Турцнма за умрлог домаћина. Вук Рј. мртвина ж 1. мртварина, мртвачина. — Дат ћеш за мртвину и . . . онда дођи. Божић. 2. мртвак, мрцина. — Спућен [је] и мртвин"., па ни капу не умије да намјести. Сиј. 3. бот. а. врста водене биљке РЈ81аа а 1еп118си5. — Вода ми се учини гадна од мртвине, од оне љигаве траве под њом. Лал. б. в. мирта Мугшз с о т т ш ш . — Вјетарцу се овом препуштају цвати и мртвине. Божић. мртвица ж 1. а. мртваја. — У таквим случа)евима обично се разбије [река] у више рукава. Од њих постају устајале воде или мртвице. Дед. Ј. Грдни тршћак и бара . . . с водом са мртвицом не пушта никуд њих. Марет. б. онај који је као без живогпа. — А у онесвеслу душу се лагано увлачи убого сеоце. Једна мртвица под суровом планином. Сек. в. млитава, лен>а женска особа. Деан. Рј. 2. мрцина, стрвина. Вук Рј. 3. мртеачина (2). Бен. Рј. мртвичад ж покр. зб. им. од мртвиче. Вук Рј. мртвиче, -ета с покр. болесно мршаво живинче. — Као какво мртвиче помоли се и сова из труле дупље и слети на димњак. Шапч. мртвичнна ж аугм. и пеј. од мртвица Џ); мргџиш, стртна. Вук Рј. мртво прил. без живота; тромо. — Мртво буље у овај једар и разбуђен живот што се купа у свјетлости дана. Цар Е. Представа је започела мртво и невољно. Ћоп. мртво- као први део сложенице означаш да је оно што се одређује а. лишено жиеота: мртворођен, мртворођенче. б. без живости, без випшлности: мртволик, мртвоног. в. да се неком радпом односи на мртваце: мртво ждер, мртвокрадица, мртвозорство итд. мртвбвање с гл. нм. од мртвовати. мртвбвати, мртвујем несврш. бити мртав; фиг. проводити дане у мртвилу,

448

МРТВОВИДАН — МРЦАЊЕ

чамити; лењствовати. — Виловат довијек ил' мртвоват ж и в ! Шен. Село мпрује, мртвује и једе. Вил. мртвбввдав, -дна, -дно који изгледа као мртае. — Прођосмо мргвовидни Шид. Павл. мртвбгдавац, -Звца м зоол. в. мртвачка глава, Деан. Рј. мртвоглавнце прил. као без глаее, безумно, лудо. — Срља мртвоглавице, све му је равно. Шим. С. мртвбдухаст, -а, -о духовно тром, ограничен, плшпкоуман. — И ни он, овај мртводухасти потпуковник . . . ни човек до њега . . . не виде да је њихова језива представа пропала. Вучо. мртвбждер м лешинар; исп. мртвождерски. мртв&зкдерски прил. лешинарски. — Тридесет лакомих људи . . . мртвождерски су се бацали на један леш. Цес. А. мртвозорац, -рца и мртвозорннк м службено лице (ооично лекар) које прегледа мртваца ради утерђивања смрти и њсног узрока. — Мртвозорник ју је претражио па је пронашао да се има кршћански цокопати. Богд. мртвозорство с обавезан преглед умрлога пре сахране, ради утврђивања смрти и њеног узрока. мртвокаст, -а, -о који је мртва ока, који не види добро; слеп. — Они, мртвокасти, не замјећују мане. Шим. С. мртвокбст, -ости ж необ. фиг. млитавост, тромост. — У многим вашарским колима на тргу није се видјело гизде, па ни мртвокости посавске. Павл. мртвбкрадица ж и м особа која пљачка мртваце, погинуле. — Мртвокрадице тек послије разбојишта извезу своје лађе на плијсн и пл>ачку. Цес. А. мртвдлшс, -а, -о који има изглед мрттца, мртвачки. — Из мртволиког образа зуриле укочене велике очи. Шен. мртвбног, -а, -о који се једва креће, тром. — Засијао над развалиштем, куд се вјечни »јао« мртвоног влачи. Крањч. С. мртвопувало и мртвопухало с и м погрд. неактиван, неодлучан, тром, лењ чоеек. — Онај кулак би ме вјероватно показао четницима, оно подмукло мртвопувало. Лал. И ти коју надовежи да види . . . да ниси мртвопухало или бабље уздисало. Ков. А. мртвброђеа, -а, -о који је рођсн мртав: ~ дете. — фиг. Они . . . су почели да проповедај; и стварају прве обрасце . . . мртворођеног футуризма. Цар М.

мртвброђено прил. као мртворођенче, не ступивиш у жиеот; лишено живота од зачетка. — Стваралачка снага [ће нас] уништити попут губе, ако допусгимо да мртворођено сагњије у нашој утроби. Лит. 1957.

мртвброђевчад и мртворбђенчад ж

зб. им. од мртворођенче. мртвброђенче и мртвордђеиче, -ета с дете рођено мртео. — фиг. Властсла . . . су поругљиво говорила о том подузећу и крстила га чргворођенчетом. Том. мртвоскврњб&е с скрнаиљење, оскрвњивапе мртвих, скрнављење, оскрвњивши гробова. Р-К Реч. мртвбст, -ости ж в. мртвило. — Елгеранто би могао постати народни језик . . . када би га неки сав народ употребљавао . . . и . . . механичну му мртвост средства за приопћивање и споразумијевање оживио. Шим. С. мртвбћа ж в. мртвило. — Ал сунце неће бјелину да гледа: на 'Живот нов све буди из мртвоће. С-Ц. мртвбузачки прил. на мртвн узао, чвор, врло чврсто, неодрешиво (везати што). Вук Рј. мртвбузнца ж неразрешива тешкоћа, мука, невоља. — То и нису неке мисли нсго моје фратарске бриге и мртвоузице. Андр. И. мртвбузице прил. мртвоузачки. Вук Рј. мртвбузлица кс мртвоузица. — Тврд сељачки живот ЈОШ нас није био почео везгшати у своје чиорове и мртвоузлице. Ћоп. мртвбуске ирил. мртвоузачки. Вук Рј. мртвуља ж мртеица (/»). Рј. А. мртвуљав, -а, -о спор, пипав; тром; болешљив. Рј. А. м р т в у ш а ж покр. мртвица (/в). Вук Рј. мрти, мрем несврш. песн. в. мрети. — Па се, браћо, не чудите драга што свак диљку и ужину прти, вјера ви је: неком ваља мрти! Март. мртнна ж бот. в. мирта. — Питома је мртина градила погдјегдје густе лежаје. Наз. мрћи, мркнем сврш. мркнути. мрха ж чркотина. — Сад би ви овакову Дфху, овакову стрвину, бацили преда ме! Гор. мрхав, -а, -о в. мршав. — Том старом стрвином ти зачепише губицу, точ краветином мрхавом. Гор. М#ц м мрцина, стрвина. Р-К Реч. мрцање с ,>л. им. од мрцатпи. — Куга се јавља каа жестока грозшша са мрцањем свести. Батут. « ." :

МРЦАТИ — М Р Ч А Т И

2

449

мрцнњачкп и мрцбљашки, -а, -б који мрцати, мрца несврш. покр. испуштати слабу, неједнаку светлост, мигати, се односи на мрцињаке и мрцињаше: ~ постутрептати (о свећи, огњу); мрачити се, по- пак. мрачивати се (о свести). В. пр. уз гл. им. мрцк^љало с и м онај који мрцкеља, мрцање. лењ и спор радник. Р-К Реч. мрцварење с гл. им. од мрцварити (се). мрцкбљати, мрцкељам несврш. лењо и мрцваритн, мрцварим несврш. злоставспоро што радити (нпр. јести). Р-К Реч. љати, мучити. — Почео је твој отац мајку натезати за косу, мрцварити и тући. Шен. мрч м покр. чађ, гар. — Мрч, мастан Мучени су и мрцварени, а и то највише и густ, није [се] дао скинути с лица. Сиј. усијаним гвожђем. Јов. С. мрча 1 ж покр. в. мрцина. — Жив [је] ~ се подносити мучење, мучити се. — по мрчи заударао. Коз. Ј. Ломим себи главу, киним се и мрцварим, мрча 2 ж бот. а. мирта. — Пролазе . . . и све за друге. Цар Е. цестом усред бусова купјена, мрче и ловомрцин, -а> -о а. који припада мрцини. рике. Војн. 6. мн. систематски назие за Вук Рј. б. мртав, тром, безвредан. — За ког биљну породицу Мупасеае. Терм. 3. је то испрошена? — За 'ну сакату кљусину, за 'ног мрциног, крепалог Обрада. Коч. мрчав, -а, -о 1. црн, таман. — И посљедмрцина ж 1. а. тело угинуле животиње, ња трака свјетла ишчезла из мрчавих очију. Божић. Негдје у висинама3 на подстрвина. — Знам да су ту хиљаде избуљиле ланици мрчава неба, у тмурном раздању, сада очи на мене, кано гладне вране на бљеснула је муња. Вуј. 2. покр. запрљан мрцину. Јурк. Очи су . . . тражиле ма један гаром, изгарављен. — Очи су јој . . . крваве залогај само3 ма и меса оне мрцине што лежи од дима, хаљина брашњава и мрчава. Сиј. покрај пута. Јак. б. мршаво кљусе, мршава изнемогла животиња. — Ала ми је и то мрчава ж 1. црна, тамна маса чега лађа . . . Да је човек сео на какву му драго (густа и тамна шума, облак, дим и сл.). — мрцину — где би био до сада! Лаз. Л. 2. Источни потјера вјетар из мрчаве попфиг. погрд. безередаи, никакав човек; ленлашен крд. Наз. Терао [је] крдо оваца шгпина. — Мрцине подмукле! Крл. Шта, кроз мрчаве. Ђур. По сата бљувао је [запајош одговараш, мрцино! Чол. љени брод] тмуше и мрчаве, као димњак мрц&нар, -ара м човек који закопава какве творнице. Љуб. 2. тама, помрчина. угинуле животиње, стрводер. — фиг. Мрчава у души. Сам на вјетру бор је, спава Црна Гора — крваво мраморје. мрцинаст, -а, -о који је као мрцина. мрцинити, -им несврш. покр. а. клати, Кост. Д. убијати мрцварећи, мучећи. — Немој мрцимрчаљ, -ал>а м (вок. мрчаљу) коњ мрке нити то живинче, него га људски закољи. длаке, мркаљ. Деан. Рј. Вук Рј. б. каљати, прљати. — Зар да ја мрчан, -чна, -чно покр. мрк, црн. — мрциним своје чисте хришћанске руке са Јекну Новак како мрчни вуче. НП Вук. шокачким! Коч. мрчави, -а, -б покр. марчани, мартов— се 1. постајати мрцина, крепавати. Вук Рј. 2. клати се, убијати се међусобно. ски. — Изједоше [вјештице] од мрчанога — Тукнуше се на Убаву равну . . . Та се уштапа до преполовне сриједе тринаесторо дјеце од сисе. Љуб. сва су мјеста мрцинила, било јада и тамо и амо. Март. мрчаник, -ика м покр. петао који се мрциниште с место где се закопавају испилио, излегао у марту. — Дошао је кмет мрцине. — Била је некако чудно ослоњена господару . . . пак му носио у дар четири на једно оборено дебло дубоко у шуми, кокота мрчаника. Љуб. крај самог мрциништа. НИН 1960. мрчати 1 , -им и мрчати, -ам несврш. мрцнно прил. покр. срамотно, кукат1. постајати мрк, тамнети. — Сјају звијезчки; без креи. — Србљи, браћо! црн вам де што не мрче. Павл. фиг. Лице му се час образ био! Што мрцино пуштисмо Мал- ведри, час мрча. Поп. В. 2. слабо светлети. кету! НП Вук. — Свијећа мрчи, кад је мало уља. Павл. мрцински, -а, -о који се односи на мрцине, Изр. м р ч и ми (ти, му) г л а в а (свест) стрвине. Р-К Реч. мути ми се у глави. ~ се 1. повр. — фиг. Мрча му се лице. мрцињак, -а и мрцињаш, -аша м 1. онај који једе мрцину, лешинар. — Шта се Крањч. Стј. 2. истицати се мрком бојом, црнети се. — Јужно од ње мрчала се гробојиш мрцињака вука? НПХ. 2. пеј. мрцина, стрвина. — Кад ми ти понарастеш, нек мада. Лал. онда онај мрцињаш, међед, привири у мрчати 2 , -им несврш. (на кога) гунђати наше кукурузе! Ћоп. :„ -, , • (на кога). Вук Рј. л ,%> , , 29 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

450

МРЧЕВ — МРШАВКО

мрчев, -а, -о који се односи на мрчу, мирту. — Вријеме [је] за тргање . . . крвавих мрчевих боба. Марет. мрчеван, -вна, -вно мрк, таман. — Кад би све громове, секо вјековјека, што су ги мрчевном косом играли вјечине вјечина, у један тресак и рсак сложила, он не би био тој 'уки великој ни јека јекина. Кул. мрчела ж бот. покр. а. в. шимшир. Вук Рј. 6. в. мирта. Сим. Реч. мрчење с гл. им. од мрчити (се). мрчика ж бот. покр. в. мирта. — Дотле су големога нераста натоварили на мазгу, покрили ружмарином и мрчиком. Вел. мрчикњнга ж и м и мрчило с и м пеј. онај који пише, писар, шкрабало. — С тачношћу старог педанта и мрчикњиге, исписивао [је] . . . листу. Ћоп. Буде мрчило папира које није мислило даље од носа. Шим. С. мрчина ж покр. врста женске црне хаљине. Вук Рј. мрч&на ж мрак, тмина. — Глава ме боли . . . мрчина нека ми тек дође у очи и обневидим. Сек. Коријени њихових навика разгмизали су се као клупко змија и заколутали се мрчинама1 њихове свијести. Цес. А. мрчитп, -им несврш. 1. а. чиншпи мрким, гарити. — Момче младо јако мрче брци. Март. Све страсније волим позну јесен, што . . . залеђен видик сужава и мрчи. Бој. фиг. Сјећам се . . . оне горчине, која му је . . . стезала и мрчила лице. Киш. 6. пеј. писати, шкрабати. — Моје биљешке мрчим тркимице. Павл. 2. фиг. прљати, каљати; срамотити. — Трговао је, не сматрајући да тиме образ мрчи, с хајдуцима. Јов. С. Изр. ~ пушку пуцати; ратовати; ~ пушком убити кога из пушке. Вук Рј.

несрећник. — Сиромаху на мобу ни ђаво неће, а вала се ни теби нијесам надао: мрчо мој3 мора да си се смрзао! Лал. м р ш узв. в. марш. — М р ш ! козару зврљевски! викну Вртиреп. Мат. 1 мрша ж мрцина, стреина. — Навалили [селлци] ка* орлушине на мршу. Рад. Д. мрша 2 ж в. мршавост. Вук Рј. мрша м и ж 1. м — мршо мршав човек. — Све ћу учинити, мршо мој, ама то не могу. Шапч. 2. ж мршава окенска особа. Вук Рј. 3. ж мршава домаћа животиња (магарац, коњ). — За ту мршу ливаде су нам по травној Биокови. Павл. мршав, -а, -о 1. а. недовољно ухрањен, слаб, сув. — Дошао је пјешице . . . мршав, изгладнио. Чол. б. који је без масног ткива: ~ месо, ~ свиња. в. из кога је издвојена масноћа, постан. — Ако се тај слој [кајмака] скине . . . онда се остатак зове сплављено или мршаво (посно) млеко. Батут. 2. фиг. а. мали по количини и ередности, незнатан, бедан: ~ храна, ~ зарада. — Не плаћа хонораре, чак ни најмршавије. КХ 1936. Очевина се бечком ђаку учини више него мршава. Ћос. Б. б. оскудан, сиромашки. — Шта ће сами уз своје мршаве совре. Рад. Д. Гладни сте . . . мршава је храна ваша. Гор. в. који не напредује, закржљао (о биљкама). — Долнном око ријеке разлило се танко зеленило мршавих кукуруза. Лал. Ове шкуре мансарде, окићене мршавим зеленилом . . . видјеше два Наполеона. Матош. г. неплодан, постан (о земљи). — Из мршавог тла диже се камење. Маж. Ф. Мршава землл, слаба година. Шуб. д. било какав, ма какав. — Бољи је мршав мир него дебео рат. Н. посл. Вук.

мршавац, -авца м мршав човек. Р-К Реч. мршавило с мршавост. — Беше лепа не мрчи гаћа кад ковати нећеш као насликана. Чак и у њеном мршавилу нар. не почињи ако не умеш или нећеги добро крила се извесна драж. Цар М. урадити. мршавити, -им и мршавити, мрша~ се 1. гаравити се, прљати се; сра- вим несврш. 1. чинити кога мршавим. — мотипш се. — Што се мрчиш када коват Пролеће . . . својим додиром сагори тубернећеш? Њег. Понијети [ћу] блага доста> кулозне, мршави децу која нагло ђикл>аили се барем нећу мрчити за то ђавоље. ју. М-В. 2. постајати мршав, губити на Љуб. 2. мргодити се, мрштити се. — [Газ- тежини, слабити. — Дебела Лукерја . . . да] се . . . мрчио ако га иије на прагу приникако није мршавила. Моск. чекала жена. Киш. мршавица ж мршаеа женска осоОа. мфчитп, -им несврш. в. мрчати1 (2). — И пољубио сам ти недарца, девице — Свијећа [је] мрчила. Креш. мршавице, љупка девојко пролећа. Богдан. мрчкатн, -ам несврш. покр. брљагпи мршављење и мршављење с гл. им. по јелу. Рј. А. од мршашти. мршавко м мршав мушкарац; мј>ша. мрчо, -а и -е м 1. коњ мрке длаке, мркаљ, мрков. Деан. Рј. 2. фиг. покр. јадник, — Мршавко подиже главу. Вас. То је

451

МРШАВО — М У В А Р такав мршавко да од њега не бисмо могли направити довољно порција ни за једну маршкомпанију. Јонке. мршаво прил. слабо, сиротињски, оскудно. — Глумци [ће се] код вас мршаво провести. Панд. мршавост, -ости ж особина и спгање онога који је мршав, онога што је мршаво. — По језивој мршавости . . . знамо од чега болује. Аз. Због сањарске природе и мршавости нису [се] могле удати. Донч. мршавушан, -шна, -шно необ. дем. према мршав. — Чак је и мршавушни десни перчин у тој боји. Јел. ' мршајлија м мршав човек. — На прагу застаде висок мршајлија у реденготу. Матош. мршати, -ам несврш. мршавити. — Румен је у лицу, али бих рекао да мрша, топи се некако. Андр. И. мршење с гл. им. од мрсити (се). мршнути, -нем сврш. рећи неком мрш, маршнути, отерати, истерати. — А кад би . . . који муштерија омахнуо плаћањем . . . он би га мршнуо, опоменуо преко адвоката па тужио суду. Радул. мршо, -а и -е = мрша. — Нека се ни мршо не мори бременом. Вел. мршоња м аугм. и пеј. од мрша (/). Р-К Реч. мршотина ж бора, мрска. — Из огледала су гледале крупне . . . очи испод чупавих обрва на лицу загаситоцрвеном с браздама и мршотинама. Донч. мршталнца ж мека кост у носу, хрскатца. Вук Рј. мрштати, -тим несврш. покр. крчати (р црееима). Вук Рј. мрштен»е с гл. им. од мрштити (се). мрштина ж мршотшш. — Скини мрштине и гледај лијепо, јер на забави не доликују мрки погледи. Богд. Чела им се обојици' осуше мрштинама. Сек. мрштвти, -им несврш. чинити да буде наборано (лице, чело), набирати. — Мрштио [је] лице и слијегао раменима. Франг. Официрчић [је] . . . мрштио . . . меке црвене боре око очију. Моск. ~ се а. прекривати се борама, набирати се; борама {на лицу, челу) показиеати незадоеољстео, срџбу, забринутост, бол. — Кратко му се чело мршти. Шен. Његово дјетињско лице скугавало се и мрштило. Шимун. Маже лишај на образу и све се .мршти од бола. Андр. И. б. фиг. покриеати се облацима, облачити се (о небу). — Небо се пећ изјутра мрштило. Цар Е. в. (на некога) иагољавати, показиеати нетрпе29*

љивост према коме, попреко гледати (на кога). — Сви су се у кући мрштили на мене. Мат. мршуљав, -а, -о дем. према мршав. — Чак се и онај мршуљави усташа осмјели. Ћоп. Читава та поворка . . . зна да јој од овог посла овиси мршуљава зимница крумпира. Божић. мршуљак, -љка м мршав човек, мрша. — Овај ту, мршуљак од човјека . . . има јарчју крв. Бомсић. мршуњав, -а, -о мршуљав. — Брада тако лијепо пристаје његову загорјелу мршул>аву лицу. Ивак. му оном. узвик за означавање рике говечета. Изр. не уме ни бу, ни му ништа не зна. И-Б Рј. му енклитички облик датива јд. заменица »от и »онт према пуном облику »њему«. муалим м тур. покр. наставник; учитељ муслиманске основне верске школе, мектеба. — Донесоше му молбу једног младог . . . муалима . . . из Босне. Андр. И. муанат, -а, -о тур. покр. в. муханат. Вук Рј. муар в. мухар. мубарећ м тур. покр. весеље, славље. — У Хасана је мубарећ, родио му се син. Шкаљ. мубарећл&исати, -ишем тур. сврш. и несврш. покр. честитати. — Сиједи Омерага окамандисб се чекајући, коме ће да мубарећлеише. Мул. мува ж (мн. муве; ген. мува) зоол. = муха инсекат кукац из рода двокрилаца, са много подврста (од којих су неке преносиоци клица заразних болести): ~ це-це, обична ~ ,

собна "-', домаћа ~ , коњска ~ , млечна ~ и др. Изр. једним ударцем две, три

муве

убити једним потезом свршити деа,

тихо,

нечујно (пролазити,

три посла; као ~ (пролазити, ходати) ходати);

као

~ без главе (ићи, радити) сметено, у безглавој журби; као ~ у пекмез (пасти) заспати дубоким сном; мува-категорија спорт. назив категорије у боксу и рва-

њу; правити од муве медведа (слона,

коња, вола) преувеличаеати иипо; пала ~ на медведа догодила се мала незгода. мувало с особа која се свуд нађе и у све се меша. Р-К Реч. мување с гл. им. од мувати (се). мувар м бот. = мухар крмна биљка из пор. траеа са класовима скупљеним у метлицу бе1апа. Сим. Реч. Пренеће воловима мувар у наручју, без стеге. Рад. Д.

452

МУВАРА — М У Д Р А Ч К И

мувара ж (ген. мн. мувара) бот. == мухара отровна гљива Аташ1а тизсагја. Сим. Реч. муварика ж бот. = мухарика в. мувар. Вук Рј. муварпца ж зоол. мухарица. муварнште с = мухаргаите место где је (био) посејан мувар. Вук Рј. мувати, -ам несврш. = мухати гурати, ћушкати. — Вуку те и мувају, сваки те вуче у свој дућанчић. Дом. ~ се а. тискати се, гурати се. — Слепци и богаљи мувају се тамо-амо кроз народ. Вес. Људи врве као мрави; мувају се уоколо . . . па стану као укопани насред улице. Мар. б. врзмати се, мотати се, тумарати. — Шта се ти . . . муваш овуда? Лал. Момак . . . се врло радо мувао око казана. Јонке. , мув&тина ж аугм. од мува. мувица ж дем. од муеа. мувљи, -а, -е који се односи на муее, који припада мувама. — Руке су му биле посуте маљама које су личиле на мувл>е ноге. Лал. мувбждер м = мухождер онај који ждере муве, који се храни мувама. мувблбвка ж = мухоловка (1) направа, лепак за хватање мува. — Зачас разјагмишс разне дућанске ситнице . . . дугмад, муволовке и лимене пјевчиће. Ћоп. мувбмор м = мухомор отров за муве. Прав. мувбмбрка ж бот. = мухоморка мувара. Сим. Реч. мувбсерина ж = мухосерина упљувак од муве. Р-К Реч. мугати, -ам несврш. халапљиво, похлепно јести. — Сви жваћу, глођу . . . мугајуЈ лој и маст стиснули се по брковима. Ћос. Д. мудаја ж 1. агр. в. белошљива. Деан. Рј. 2. два срасла плода воћке. Р-К Реч. мудар, -дра, -дро (одр. мудри, -а, -б) 1. паметан и разборит, разуман. — Мудроме вјетрогоњи и једно ухо доста. Цар Е. Намеран сам да се женим, па ко велим срамота је ако је жена мудрија од мене. Дом. 2. а. који испољава, изражава мудрост. — Има . . . мудре очи. Наз. 6. који се оснива, темељи на искуству, знању. — Разви им намјеру мудру. М-И. 3. лукав; опрезан. — Наш Миха . . . мудар као лија. Гор. Сталан кб стена, мудар као змија, он чува народ и брани слободу. Ил. мударац, -рца м заст. в. мудрац. — Бог је дао да се . . . мударци не осврћу на потанкости вјерске. Љуб.

мударствовање с гл. им. од мударствовати. — Одједном се застидим тога мударствовања. Гадна је то мисао наравно сујетна. Леск. М. мударствоватн, -вујем несврш. мудровати, умовати. — В. пр. уз гл. им. мударствовање. мудат, -а, -о који има крупна муда. Вук Рј. мудача ж мудаја (2). Р-К Реч. 5 мудашце, -а и -ета с дем. од мудо. Вук Рј. муд&ркз и мудбрис м тур. наставник високе верске школе, медресе. — Изучио [је] школе и дотерао до мудериза. Андр. И. Једанаест је он равних година учио у Цариграду . . . пред првим мудерисом. О-А. мудир, -ира м тур. заст. област, покрајински старешина. — Дочекаше нас намргођене заптије, изведоше пред мудира. Шапч. Ишле књиге . . . на мудире и на кајмекаме. Март. муд&рлук м заст. област, подручје, покрајина којом је управљао мудир. — Омер паша . . . раздијели Босну на шест окружја, а ова на мудирлуке. Шиш. мудо с 1. део мушког полног органа у коме се стеара семе, јаје. 2. мн. бот. као део назива неких биљака: мачја муда, пасја муда, попова муда. Рј. А. мудовача, мудовка и мудбрка ж агр. в. белошљива. Бен. Рј.; Р-К Реч. мудрак м е. мудрац. — Да нас је мање јунака, а више мудрака, и на Косову боље би прошли! Нен. Љ. мудрати, -ам несврш. 1. постајати мудар, сазревати духовно. — Мудра дијете. Вук Рј. 2. мудријашити. Бак. Реч. мудрац, -аца м (вок. мудраче; ген. мн. мудраца) 1. ееома паметан човек с изузетно великим знањем и животним искуством; филозоф. — Игуман [Стефан] није фаталист, него поносни мудрац. Прод. Озбиљан [сте] и шутљив Д1ладић3 те је глас вам велик у устима мудраца. Богд. 2. фиг. лукав човек* Бак. Реч. мудрачев, -а, -о који припада мудрацу. мудрачина ж и м аугм. и пеј. од мудрац; мудријаш. — Адвокат је мудрачина, зарађује на глупостима. Мих. ир. Мудрачино моја, кокоши ти мозак позобале! Гор. мудрачкн, -а, -о који се односи ш мудраце. мудрачки прил. као мудрац, мудро. — Он . . . мудрачки шути. Драж. Климао је мудрачки главом. Петр. В.

МУДРИЈА — МУДРОВАТИ

453

мудрикалуша ж пеј. покр. мудријашица. — Увијек се чини спаметна . . . Мудрикалуша. Шег. мудр&на ж а. мудрост, велика памет. — Наоблачи чело, скупи обрве . . . јер то су обиљежја . . . мудрине. Торд. 6. досетка, лукавство. — На крај му се стат не може нигда: у њега су муке и завраке и мудрине неке из дубине, што ни врагу на ум доћ' не може. Њег. в. мудра реч, мудар поступак; вештина, способност. — Ми . . . не разумијемо те мудрине. Паел. Ко највише посијече глава, најбољи је сколар међу њима, мудрине им друге не требају. НП Вук. мудр&ња ж в. мудрина. — Жарковита, мудрвјаш, -аша м (вок. мудријашу) неукроћена чежњо . . . мудриње сваке 1. ир. онај који се прави да све зна, који себе измичеш се стези! Марк. Ф. сматра мудрим. — Ма нека ти мудријаши мудрица ж 1. (и м) а. онај којије мудар; и свезналице дођу амо да их ја научим. даровито дете склоно књизи и размишљању. Јурк. Мудријаши што раније испредаху — Знаш да су ћуталице највеће мудрице. у салону бескрајне приче о рату и миру Ти не говоре шта све знају. Ад. Овај ми . . . сада су ћутали. ЛМС 1951. 2. мудар је мудрица, њега ћу у професоре. Нуш. човек, досетљивац, довитљивац. — Толики б. учена особа, научник, учењак. — То је газда, такав мудријаш, толики богаташ3 посигурно једна . . . дивна природна пода му ниси могао наћи премца. Бен. јава, коју ниједан мудрица није никад мудријашеље с гл. им. од мудрија- још запазио. Креш. 2. мудра, паметна окенска особа; она која се прави мудром. — шити. мудријашити, мудријашим несврш. 1. Гдје ли досад, мудрице си била, док сам с кћерју аги ране прала? Огр. Њој је ствар правити се мудрим; наметљиво давати одавно била сумњива. — Ето како сврсавете и изрицати судове. Бак. Реч. 2. дошавају све те светице и мудрице. Петр. вијапги се, сналазити се. Бак. Реч. В. 3. необ. мудрост. — Два Бетондића мудријашица ж женска особа мудри- отац и син . . . преноситељи мудрице Овијаш, мудрица. — Ти под сваку цијену хо- дијеве. Кур. 4. (у атрибутској служби) ћеш бити мудријашицом. Шен. мудра. — Спалити ћу мудрице књиге. мудрвјашки, -а, -5 који се односи на Шен. Драге сестре, мудрице дјевојке! Кур. мудричина ж и м мудрачина, мудријанка. мудријаше, досетљив, довитљив. — Он има јуначко срце, као и мудријашки ум, уро- — О господару, то је срамота што је тако грдите! — А зашто, драга госпо мудриђену способност да заступа свој народ. чино? Богд. Глиг. Нема . . . више ни бијесних . . . младих, бојажљивих и мудријашких старих. мудричити, -им несврш. в. мудровати. Наз. — Досадило ми је било све мудричити, и не могох да им не учиним по молби. Нед. мудрвјашки прил. на мудријашки намудрички прил. као мудрица, мудро. чин, као мудријаш. — И најћутљивије мудрице у селу нашле се позване да . . . — Он погледа мудрички укочено. Маш. промумллју кроз нос мудријашки: »Хм-хм«! мудро прил. на мудар начин, паметно; Ад. опрезно, лукаео. — Слушајући како се мудр&јашннца ж ков. место где се свјетина узграјила, мудро [је] шутјела. састају мудријашиу где се мудријаши; шаљ. Божић. Од њега су браћа ноћас клиснула крчма, кафана. — Погледајмо у сеоску — потврђивао је Станко, мудро прећуткумудријашницу: у великој крчми пуна соба јући да се и сам од страха био завукао у дима од духана. Ков. А. љесков жбун. Ћоп. мудров, -ова и мудрДван, -ана м мумудријаштво с особина и поступак мудријаша; досетљивост, препреденост. — драчина. — У мудрова збору ни вјешт Шта је моја трговина, шга је моје звање ни искусан нисам. М-И. Еј дођите, ви мудровани! Шен. . . . према превртљивости и мудријаштву Михину? Ков. А. мудрбвање с гл. им. од мудровати. мудрика ж мудрија. — Ти мучиш од мудрбвати, мудрујем несврш. 1. разтвоје мудрике, па исто гониш своју. Павл. мишљати, мислити, филозофирати; изпосимудрија ж мудрост, мудролија. — Еј, стани мало, зајест ћеш памет, онда до бијеса тешка књига и сва мудрија. Ков. А. Заиграло срце од среће и поноса, као да је он сам изумио ту мудрију. Кол. мудрвјан, -ана м мудријаш. — Нешто је погнут и мучаљив: но такви су сви мудријани и присуканци. Ков. А. мудрбјанка ж мудра, довитљива женска особа, мудрица. — Мудријанко! — опахну је Фехим по лијепу образу и оде у одају. О-А. мудрбјати, -ам несврш. в. мудровати. — Немој да мудријаш, само онако учини како ти кажем, па ће све добро бити. Игњ.

454

МУДРОЗНАНАЦ — МУЖАК

ти мишљење, домишљати се. — Над тим он нагнут каткада по више сати мудрује. Јурк. Шта сте се укочили, па мудрујете само о књигама! Петр. В. Ваљда нећеш мудровати да је скочио у воду од страха да га ја не бацим. Мар. 2. праеити се мудрим, с важношћу износити своје мишљење. — Одвише ми мудрујеш, синко! Шен. Мудрују у механи и замишљају да својим мудровањем . . . очаравају сељаке. Глиг. Изр. м у д р о в а т и т у г о в а т и каже се кад ко много мудрује а мало што уради. мудрознанац, -нца м 1. мудрац, филозоф. — Прочитао сам све што су написали мудрознанци. Креш. 2. мудријаш Џ). — Ето па читајте, мудрознанци! — тури Вицко хартију . . . Гашпару. Драмс. мудрбзнански, -а, -б који се односи на мудрознанце, учен. — Мудрознанска, мислим, књига није теби прва брига. Шен. мудрблија ж а. паметно резоновање, мудрост; довитљивост, домишљатост. — Прођи се, Вуче, тога пута, да грдан не останеш при свој твојој мудролији. Љуб. б. мн. пеј. причање или поступак срачунат на превару, празна прича, измишљотина. — Пустимо то! Не вриједе ти те мудролије много! Крл. Нема смисла за мудролије дворишних дипломаткиња. Мих. мудролАјан»е с гл. им. од мудролијати. мудроп&јати, -ам несврш. мудровати (2), мудријашити. — Свакоме је тешко . . . — мудролијао је Гавран. Божић. мудрблккња ж индив. (у атрибутској служби) мудра, паметна. — Не можеш . . . од сваке лубање створити умну главу мудролкињу. Ков. А. мудрбљуб, -а и мудрољуЧЈац, -љупца м (ген. мн. мудрбљубаца) заст. филозоф. Бен. Рј. мудрољубив, -а, -о који еоли филозофију, склон размишљању. И-Б Рј. м^дроња м пеј. мудрцјаш (7). — А ви мудроње који велите да су ромшш лаж, ви сте слијепи. Шен. мудрослов и мудрослов, -а, мудрословац и мудрословац, -вца м заст. филозоф. — Највећи пјесници . . . мудрослови, државници . . . су . . . прославили заставу талијанског јединства. Павл. мудрослован и мудрбслпван, -вна, -вно филозофски. Бен. Рј. мудрословље и мудрословље с заст. филозофија, филозофске науке. — Продро сам у све тајне мудрословлл. Креш. Проучио сам мудрословље и лијечништво. С-Ц.

мудрбслбвка ж она која паметно говори, мудрица (2). — Његова је она мудрословка. Божић. мудрост, -ости ж 1. особина онога који је мудар; способност зрелог расуђивања, умна зрелост. — Је ли мудар ? — По мудростп пасао би траву. Кост. Л. Сада га ухватн смијех, као да је открио најчудноватије откриће што га је могла достићи мудрост људска. Креш. 2. мудро с.кишљен и вешто изведен поступак; вештина. — И сада тече дебата . . . о гибању и захватима и о многим мудростима с овог или оног маневра. Крл. 3. а. наука, знање; паметно резоноеање, зрео закључак. — Држи [се] народне мудрости. Скерл. Зар си ти посисао сву мудрост овога света?! Дав. ир. И он сач дошао је до тих мудрости тек кад је прочитао резолуцију. Пиј. б. заст. филозофска мисао, филозофија. — Кант и Хегел дигли су немачку мудрост високо. Нен. Љ. Изр. камен мудрости в. уз камен (џзр.); зуб мудрости умњак. мудрбта ж мудрост. Вук РЈ. мудруља ж ир. мудрица (2). — Али она ? . . . Мудруља! Она знаде све литаније. Божић. му&зин м в. мујезгт. м у ж м (вок. мужу; мн. мужеви) I. а. ожењен човек (у односу према жени), мушки брачни друг, супруг. — Он је муж и онда нема посла код куће. Дом. С мужем својим није живјела у заједници. Том. б. одрастао мушкарац, човек. — Тој је старој кући био господар . . . Баторић . . . муж преко седамдесет година. Ђал. Мужеви атински, стојте! Перикле пред вама мртав лежи. Ил. 2. рет. угледан, узоран човек, стваралац; знаменит човек, јунак. — Поразила нас је . . . вијест да се наш најзаслужнији муж . . . у вјечност преселио. Ћор. Бит ћете споменути заједно са свим мужевима нашег батаљона, који су пали за славу нашег царства. Јонке. 3. (мн. мужи) покр. сељак. — Ја сам увјерен да ће и мужи . . . такођер имати на уму напредак нашег мјеста. Донч. мужа ж а. посао око музења стоке, извлачење млека из вимена. — Сва радосна пристала је уз Луцу да јој помогне при мужи. Десн. б. музење млека, производња млека. — Стока у градовима држана [је] поглавито за приплод и мужу. Лапч. мужадија ж покр. зб. им. од муж (5). Шта ће теби толи племенити коњ? . . . то није за мужадију! Шен. м у ж а к , -ака м покр. в. мужјак. — Мужак је, господине, по гласу се познаје. — [Рече] и допадне гдје зпијер лежаше. Јурк.

МУЖАНСКИ — МУЖЈАШТВО мужански, -а, -б који се односи на мужа, зрелог мушкарца, мушки. — У часовима слатких нада прати га слутња да ће с њоме кад-тад наставити своју дјетињску љубав у мужанском облику. Лаз. Л. мужанствен, -а, -о мужеван. — Водити јавну реч врло је мужанствен позив. Нуш.

455

којему )е мужевност одавна испузла из тијела. Пол. 1959. мужевњн, -а, -е покр. «. мужевљи. — Нека је жена шљедбеница мужевња, пак ће муж одговарати богу и народу. Љуб. мужевскн, -а, -б в. мужевљи. — Федор се с целим »кружоком« смеје и не хаје за мужевски ауторитет. Петр. В.

мужанство с поет. доба мушке зрелости; достојанственост и одважност зрелог човека. мужек м покр. сељак; исп. муж (3). — — Беше већ загазио у доба мужанства Опази гдје долази мужек обучен на селлчку. не сркнувши из чаше љубави. Лаз. Л. Леск. Ј. мужар, -ара м 1. врста малога топа; муж&ложник м заст. в. хомосексуалац. прангија. — Пуцале прангије и мужари, и И-Б Рј. славиле се годишњице. Кик. 2. метални мужетина м аугм. и пеј. од муж. или дрвени суд у којему се тучком нешто — Ја не знам, али она ће прије или послије туца, дроби, аван. — Цилиндар ми постао наћи свога мужетину. Цар Е. на глави дрвен, док се не претвори у тешку жељезну посуду, па у мужар. Матош. м у ж и к м рус. сељак везан за спахијску мужаство с заст. в. мужанство. — земљу, спахијски кмет; руски сељак уопште. Нема појаве у којој би се мужаство чистије мужина м аугм. од муж (3). — огледало него што је бој. М 1867. Можда је и мислио на дуг, што га је дуговао м у ж а т , -а, -о покр. који је у браку, старому мужини Мартинићу. Ков. А. ожењен, удапш. — Виђају се . . . љуте ране м у ж и ћ , -а и мужић, -ића м дем. и задругарскога живота . . . И зимно трпање хип. од муж. — ир. Од . . . загрижљивца у једну собу више мужатих и немужатих. постаде сада . . . мужић пузавац. Ков. А. Павл. мужица ж покр. сељанка, сељакиња. мужатица ж покр. 1. удама жена. — Женске главе . . . старице, мужатице, мужички, -а, -о којисе односи на муудадбенице и дјевојке. Љуб. 2. девојка која жике: ~ питање. се забавља с ожењеним човеком. Вук Рј. мужјак, -ака и мужјак м 1. а. живомужача ж покр. сељанка, сељакиња. — тиња мушког пола. б. човек, мушкарац у Добацивали му како је његова мати глупа биолошком, полном смислу. — Спадао је мужача. Гор. међу оне, наивчине, који као мужјаци никада не сумњиче своје женке. Крл. У мужачки, -а, -о покр. сељачки. — Зар Данилу се јавља човек мужјак, но он као ће можда мужачка цокула преокренути да се брани. Бој. 2. горњи део копче, кукац. свијет? Мих. Вук Рј. мужев, -а3 -о који припада мужу. мужјаков и мужјаков, -а, -о који мужеван и мужеван, -вна, -вно 1. припада мужјаку. који је достпојан мужа (2), достпојанствен, мужјачити, мужјачим несврш. индив. јуначки. — Премда је био голобрад и млад, чинити мужјаком, будити (у неком) мужодаваху те црте неко мужевно јуначко озбиље. Шен. 2. који је стшао до пунога физич- јачке нагоне. — Филип осјећа да га мирис вина мужјачи. Божић. ког развитка, зрео, одрастао. — Луцићева поезија била би . . . бујнија да није пукнуо мужјачки и мужјачки, -а, -о који се силан јаз, размакнувши његову . . . младост односи на мужјаке. — Према женкама био . . . од мужевне доби. Водн. је то један од мужјачких реквизита за мужевљев, -а, -о и мужевљи, -а, -е допадање. Сим. који припада муоку. мужјачки и мужјачки прил. као мужевно и мужевно прил. како долимужјак, окиеотињски. — У том је било и кује муоку, мушки, одвамсно, храбро. — оне насладе која се чичковито прибоде о Толико [марим за њега] колико и он за богатијег, некако злурадо и мужјачки нас Бошњаке — одсијече мужевно Али- напасно. Божић. -паша. Том. мужјаштво и мужјаштво с особина мужевност и муж&ност, -ости ж мужјака, мушкост, мушка снага. — У изглед и држање онога којије мужеван, мушка плећима је мужјаштво. Јел. Поносила се . . . снага, одважностп, достојансшвеност. — Насњеговом снагом, добротом, прошлошћу и може спасти само разбор, мужевност и свим осталим, мужјаштвом и будућношћу. понос. Шен. Домаћин куће . . . је старчић Дав. , •-..,.

456

МУЖЊА — МУЗИКАЛИЗОВАТИ

м у ж в а ж мужа. — Бијаху четири сата изјутра и према томе вријеме јутарње мужње. Кол. мужоубица и мужоубица ж жена која је убила свога мужа. — На црној, улаштеној коси једне Славонке, мужоубице, истиче се и бјеласа печа, модно испрутана. Цес. А. м^за 1 ж хип. од музара. Вук Рј. муза 2 ж грч. мит. 1. богиња, заштитница одређене уметности или науке, свака од девет Зевсоеих кћери. — З а Француза је жена муза или мадона. Дуч. 2. фиг. а. уметнички дар, уметност. — Све ћу ти испричати . . . Развићу сву своју музу. Лаз. Л. Музе шуте док оружје звечи. Наз. б. песникиња. — Тако ћу жалити двије наше покојне музе. Уј. По свему је изгледало да је муза нашег романтизма још за живота стекла бесмртност. Скерл. музав, -а, -о в. музгав. — Сипи киша музава, ветар вије3 брише, тмори дани студе. Кош. , музар, -ара м онај који музе. музара ж 1. крава (рвца или коза) која се музе. — То [је] мјесто за шест крава музара. Мат. фиг. Ти си већ . . . скупио лијепу хрпицу злата, јер је црква загребачка добра музара. Шен. 2. в. музиља. — Непомужене овце блеје . . . очекујући музару. Ранк.

живота: сликарски ~ , археолошки ~ , природњачки ~ , етнографски ~ . Изр. у музеј (доћи, спадати) постати застарео, несавремен. музејски, -а, -б 1. који се односи на музеје: ~ збирка, ~ експонат. 2. фиг. који припада прошлости, застарео: ~ вредност. музеница и музеница ж музара (1). — Три су козе музенице храниле дјецу. Гор. музење и музење с гл. и.ч. од мусти. музеблог м музејски научни радник. музеолбгија ж грч. наука о музејима и музејским пословима. музеблошки, -а, -б који се односи иа музеологе и на музеологију. музика ж грч. 1. а. временска уметност изражена помоћу тонова, тонска уметност, глазба:

духовна

<—•, камерна

~ , класична

~ , модерна ~ . 6. тонска уметност и њена теорцја као школски предмет. 2. свирачи, глазбари укључени у један оркестар. — Свеједно је шта ће учинити . . . може и за капелника у музици. Нуш. 3. свирање, концерат. — Она је још одмах послије ручка оштро најавила да ће поћи на музику. Бен. Имате свуда . . . мала језера, музике, шеталишта, балове. Нен. Љ. 4. фиг. мелодија, склад; мелодичност, складност, музикалност. Изр. к р а в а •—• извор непресушних при— А тада зачује опет музику докторова хода, . . . гласа. Божић. Ритам ће кроз музику му^зац, мусца м необ. музар. Прав. речи пробити себи путе. Ант. 2. Изр. в о к а л н а ~ певање; инструменмузга ж 1. а. пруга, млаз; прљав траг. — Зној цури са прашљавог чела и оставља тална ~ свирање; и к о м а р а ц му је ~ не треба му много говорити, одмах ће разумсмузге као од суза. Чипл. б. пега, мрља. ти; мачија ~ 1) маукање; 2) рђава, нехарИ-Б Рј. 2. зоол. в. музгавац. Бен. Рј. монична песма или сеирање; ставити у музгав, -а, -о 1. пун музга, прљав, каљав. — [Са зидова је] штрапала музгава вода. музику компоновати. — Хоћу да ми . . . [песму] испишете у мој албум. Ја ћу . . . Торд. 2. наборан; пругаст. Бак. Реч. дати да се стави у музику. Грол. музгавац, -авца м зоол. врсгпа осмомузикалан, -лна, -лно 1. а. који има краког главоношца округлог светлосмеђег тела без љуштуре, са црним мрљама Мозсћлез смисла и способности за музику, који осећа и разуме музику. — Енглези баш нијесу тобсћаш. Терм. 4. одвећ музикални. Матош. У Италији сам музгавица ж снег помешан с водом и се упознао са једном младом девојком, блатом, бљузгавица. — Газе снијег и музфином, музикалном. Сек. б. фиг. начињен, гавицу у љетним сандалама. Ђон. састављен по принципима музике, звучан, музгавост, -ости ж стање и изглед хармоничан. — »Музикални стихови« заглуонога што је музгаво, запрљаност. шују. Шим. С. 2. који се односи на музику, музгати, -ам несврш. в. муљати. Бен. музички. — Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина, снабдевена разним музикалним Рј. инструментима. Срем. Приповиједаше . . . музгоч м зоол. музгавац. Бен. Рј. цијелу хисторију о музикалном наображењу музеалац, -лца м музејски стручњак. своје кћерке. Кум. музеалпје ж мн. музејски предмети. музикализовати, -зујем сврш. и немузеалнн, -а, -б који се односи на музеје, сврш. ускладити, усклађивати са законима музејски: ~ часопис. музике. — Наш језик, чим су речи биране, музеј, -еја м грч. установа у којој се ритам музикализован, и стил дигнут, одмах чувају и излажу уметничка дела или предмети постаје патетичан, озбиљан, можда мало из разних области науке, знаности и народног и суморан. Сек.

МУЗИКАЛИЈЕ

МУЈО

457

музицирати, -ицирам сврш. и несврш. музДкапије ж мн. грч. предмети који нем. свирати. — Ту се састаје често друштво, спадају у музику, нарочито инструменти и ноте. — Добро знате да не носим са собом а много се и музицира. Ноеак. У њлховом се салону редовно играло, музицирало . . . музикалије. Том. музикалАтет, -ета м в. музикалноспг. — и пушило. Петр. В. Сви индивидуални ликовни изрази . . . музичан, -чна, -чно музикалан. — носе . . . сакривену тежњу за тоном, за Војислав је имао музичније уво. Јое. С. бојом, за музикалитетом. Баб. музичар м 1. музички стручњак, музимузикално прил. на музикалан начин, чки уметник. — И по томе, ова је наука као у музици, са смислом за музику. [хармонија] . . . неопходно нужна за свакога музикалност, -ости ж 1. способност за који хоће да буде музичар, а не музикант. разумевање и осећање музике, обдареност за Коњов. 2. свирач. — Музичар . . . извијао је на хармонију . . . црквене мелодије. Јонке. музику. — Варао [се] . . . у његовом гласу и његовој музикалности. Андр. И. 2. хармузичарев, -а, -о = музичаров који монична звучност. — Музикалношћу лапиприпада музичару. дарног израза он је [Крањчевић] прва наша музнчарка ж женска особа музичар. савремена литерарна снага. Матош. музичаров, -а, -о = музичарев. муз&кант м свирач, глазбар; члан оркесмузичарски, -а, -о који се односи на тра. — Живковић возаше два музиканта музичаре. у чамцу те му свирају. Нен. Љ. Музиканти музички, -а, -о који се односи на музику: су даривали пролазницима своју крхку ~ капела, ~ школа, ~ комад, •—' пратња. и прилично меланколичнуЈ сипљиву ноту. Торб. музичност, -ости ж музикалност. — музАкантски, -а, -б који се одиоси на Прошло је више од пола века од тога есеја, али музичност његових реченица још може музикантпе. да да насладе. Прод. муз&кати, -ам несврш. ир. свирати. музлнца ж суд у који се музе, крављача. — Благо нам тамо крепава у штали, а ти — Млазеви млека шибаху у музлицу. Вес. му музикаш! Крл. Топло се млијеко пуши из пуних музлица. муз&каш, -Аша м музикалгп, свирач. — Тад. Бијаше сељачки музикаш на такозваном музни, -а, -5 који се музе, који се односи »бајсу«. Ков. А. на стоку од које се добија млеко. — Јарни муз&кашки, -а, -б који се односи на су му јаци и тежаци, музна му се блијезнила музикаше. стока. Март. Музни сточни фонд у примузикблог м онај који се бави музиколичној мери ове јесени отишао је на социјалогијом. листички сектор. НИН 1959. музикол&гија ж грч. наука о музици. музница ж музара (/). — Засебно чувају музпколошки, -а, -б који се односи на музнице, а засебно јалову стоку. Дед. Ј. музикологе и музикологију. м^зност, -ости ж млечност (краве, овце, музикрава м пеј. човек који није за козе). — Истовремено има се строго контромушке послове. Вук Рј. лирати музност. Кол. музнути, -нем сврш. нагло, изненада се музнља и музиља ж женска особа која појавити, шкрснути. — И његовим очима музе. — Ено, препознала те и Јовандекина Мркуља, чујеш ли је како се јавља. — музну нека страшна мисао. Кум. Мууу, камо та музиља, камо напој ? Ћоп. музовпи, -а^, -б музни. — Кад дође ред на краве, вели му жена: — Не продај краве музир, -ира м фр. пена на пиву. — музовне ради дјеце! Ћип. Моја су начела остала иста, ја и данас волим музовница ж музара (/). — Преко пиво без музира. Нуш. тога заме нам плијен . . . дванаест говеди, и музирати, музирам сврш. и несврш. а. (за)пенити се при точењу (р пићу). — Особита краву музовницу на теле. Љуб. врста вина су она вина, која музирају (нпр. мујезин, -ина м тур. хоџа или његов шампањац). Батут. фиг. Крв јој је у правом помоћник који с минарета позива вернике смислу ријечи музирала кроз жиле. Бег. на молитву. — Начуо [је] глас мујезина који б. (на)точити пиће тако да се на њему ство- најављује предвечерњу молитву. О-А. ри, ствара више пене. — Живота, још четири Мујо м хип. од Мустафа. кригле . . . и не мери јексик, не музирај, Изр. куд сви Турци туд и ћеполомићу ти ребра! Ћос. Б. л а в и Мујо приклонити се већини и без увемузицирањс с .'./. им. од музицирати. рења у исправност иечега.

458

МУЈСАТИ — МУКАО

мујсати, мујсам несврш. покр. гладипш, дотеривати. — Само је мујсао браду и одбубњао. Јел. 1 мук м дубока тишина; ћутање, шутња, тајац. — Мук сједи на жалима — једино с врба пада у јесен сухо лишће. Наз. Вуче, саопшти пресуду! — прекиде уча мук. Ћос. Д. Изр. муком мучати (замукнути, умукнути) ни речи не (про)говорити. мук 2 м бот. мукиња. Бен. Рј. мук а м рика говеда, мука, мукање. — Чуо се из далека . . . мук говеда и блејање оваца. М 1867. Смијао би се биковљему муку. Гор. мука 1 ж (дат. муци; ген. мн. мука) I. велико физичко напрезапе, тешке патње и болови. — Он с муком устаде, укочених удова. Ћос. Б. Жагару је шрапнела разнела трбух. Живио је осам дана у мукама. Гор. 2. труд, напор; тешкоНа, пеприлика. — Није брак што и песма, где је сва мука да се ум сликује са друм. Уск. С н>им смо имали муке. Јопке. 3. оно гито је с трудом, с напором стечено, урађено, имовина. — Из прикрајка погледају . . . како вода носи људски труд и муку. Радул. Добро нам иде, наждерали смо се туђе муке. Крл. 4. нееоља, страдање; брига. — Он ће се прије сам убити, ако до муке дође, а иредати се неће. В 1885. Сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Вас. 5. а. душевна патња, тегоба. — Бијаху велике муке што су му душом вијале. Ђал. б. бес, срџба, јад. — Нигде, до границе, једне борбе јаче. И најгори војник од муке да плаче. Стан. 6. фиг. безвредан човек, безвредна особа. — Свака ти се мука брине о светињи школској! Ранк. 7. осећај гађења с дражењем на повраћање или лака несвестица, мучнина. — ОсеКао се тежак и мучан мирис крављег масла и лоја од кога ненавикла човека мука хвата. Андр. И. Изр. бацити (метнути, ставити, ударити и сл.) на муке злостављапш, мучити; без муке нема науке ншигпа се не постиже без напора, жртава; без (пб) муке, ни (пб) муке лако,једноставно; бити (наћи се, н а л а з и т и се) на (великој, живој) муци, на сто мука бити у великој неприлици и невољи; вечне (паклене) муке рлг. пакао; в и д е т и (имати) муке намучити се; ~ је то тоје напоран, пгежак посао; ~ је теби (њему, вама) ир. лако је теби (њему, вама). — Муке се њему тући кад није обучен. Тур.; ~ ми (ти, му итд.) је 1) осећам (осећаш итд.) гађење и несвестицу; 2) једим (Једиш итд.) се, криво ми (ти, му итд.) је; •—' те (га) изела фам. каже се као клетва, грдња; од све муке не могући ништа друго; о

муци г р о з д о в и висе напорним и истрсуним радом посмижу се највећи резултати; (при)ста(ја)ти коме на муку досадити, досађивати некоме ко већ има доста невоља, подсећати некога на оно што га мучи; пући, пуцати од муке бити веома љут, бесан, једити се од зависти или због неуспеха; сто (триста) му мука фам. израз љутње, незадовољства; Т а н т а л о в е (танталске) муке патње кад оно што се жели изгледа да је на дохваш руке, а никако не може да се досегне. мука 2 ж рика, мукање говеда, мук. Деап. Рјмука ж покр. брагино. — Дајте и мени мало муке. Ћип. Све дш каже мо)а проста памет да из те муке неће бити погаче. Матош. мукавица ж I. вет. а. заразно обољење оваца и коза које оштећује виме и очи и изазива запаљење зглобова. МЕП. б. болест свиња. Вук Рј. 2. бот. биљка из пор. штитара Вапаа соггштепиб. Сим. Реч. мукада ж тур. ист. царски спахилук. — Милош . . . је био закупио скеле и мукаде. Јов. С. мукадем м тур. (обично у атрибутској служби, уз им. појас) појас од скупоцене тканине. — На авлији коло ухватила и спуштала мукадему ресе. НПХ. Ој, какви је млади сератлија, кад с' опаше мукадем појасом! БотиН. мукајет прид. непром. тур. у изразима: бити ~ покр. повести, еодити рачуна о чему, обратити, обраћати пажњу на нешто, марити, желети. — Зато вас молим да јој будете мукајет. Вук. Чему си ти мукајет? Вук Рј.; ни ~ ни најмање нс обраћа пажњу, ни бриге (га, је). — (Зна ни мукајет. Божић. мукај&тисати, -ишем и мукајетнти, -им несврш. покр. марити, желети, тражити. Вук Рј. мукање с гл. им. од мукати. мукао, мукла, мукло (одр. мукли, -а, -5) 1. безгласан, нем; суморан. — Подносим мукли бол каријатида. Уј. Наслућивала се Босна, мукла земља . . . осећала [се] студена патња без речи и видљива разлога. Андр. И. 2. а. промукао; пригушен, нејасан. — Хеј, има ли ко у кући? — запита сипљивим муклим гласом. Ћор. Од тога мноштва чуо се само шум и мукао жамор. Шимун. б. који нејасно допире из даљине, потмуо. — Све се сливало у један мукли тутањ, који се валло кроз магловиту планину. Пер. Мукао гром затутњи по небу. Шимун. 3. фиг. који се не испољат, очитујс, потајан, притајен; који сс врши на превару, подмукао. — Бановински Хрват [то чини] и поради муклог увјерења да ћемо се . . . наћи чело.м у чело с Талијанима. Андр. Н. Мукли пас

МУКАТИ — МУКТАШ петне жиле гризе. Н. посл. Вук. Најстарији њен син . . . нестао је 1913. у оном муклом клању. Сек. мукатн, мучем несврш. рикати (о говедима и животињама сличиог гласа). — Са ријечких ливада . . . мучу одсвукуда покупљена и узмувана говеда. Ђоп. Голуба [је] . . . мукала за празним јаслама. Гор. мукац прил. без речи. — Откриј се мени, а ја мукац кано мрамор камен! Ков. А. мукачи ж мн. (јд. мукач, -ача) зоол. породица жаба из подразреда безрепаца Т>1$-

сојЈкш&ае. ЕЛЗ. мук&вит м тур. онај који тачно одређу]е час молитве. Бен. Рј. мукет м фр. тапка воштаница спирално пли у клупко савијена. — Мукет, уз који се молила из молитвеника, ширио [)е] . . . слабо свјетло. Беп. мукиња ж бот. стабло или грм из пор. ружа чији се јајасти наранџастоцрвени брашпасти плод употребљава у исхрспм и иародном лекарстеу богђиз апа. Сим. Реч. муклац м ћуталица, шутљивац; подмукао човек. — Познао муклаца Нијемца, превијанца Француза и лукава Турчина. В 1885. мукли, -а, -б в. мукао. муклина ж 1. мукла пшшина, тајац. — У влажној муклини влажне вечери гушили су се рнјетки пуцњи. Лал. 2. попгмуо одјск, пригушена јека. — Звекну муклина, као из безводног бунара. Божић. Тутњава из даљине понови се муклином која је устављала злослутне мисли. Лал. 3. подмуклост. — Испод ока подозривом муклином погледао радознале грађанске напаснике. Божић.

459

мукну. Поп. В. 2. изгубити звучност гласа, промукнути. — Столови испроливенн, зидови вугну од паре и дима, а гостима мукне грло. Божић. 2 мукнути , мукнем 1. сврш. према мукати. 2. фиг. промукло, потмуло викнути. — Николетина . . . избечи очи и мукну изненађено: — Пазн га — гробље! Ћоп. мукбдавап, -вна, -вно ков. који задаје муке. — Данас Илитија ће мукодавна човјека на св'јет извест. М-И. мукбдавнвца ж ков. она која задаје муке. — Родиљу оштра . . . мучи стријела, коју мукодавнице Нлнтије одапну на њу. М-И. мукоиди м мн. лат.-грч. анат. беланчевинасте материје, твари из групе гликопрогпеииа. МЕП. муком прил. безгласно, ћумке, шутке. — Сви одмичу, муком, од скрушене Пећи. Стан. Неколико часака прође муком. Шен. мукбпатан, -тна, -тно необ. в. мукотрпан. — Уплашит зна и мукопатна многог бојника. М-И. мук&трпан и мукотфпан, -пна, -пно мучашчки, патнички. — У мом . . . ропском, мукотрпном . . . животу почело свитати. Кос. Моја мајка, то добродушно и мукотрпно створење . . . само се снебивала на те очеве речи. Радул. мукбтрпац, -пца м мученик, патник. Бен. Рј. мукотрпљив, -а, -о мукотрпан. мукотрпл»ивост, -ости ж мукотрпност. мукДтрпник м мученик, патник. — Смрт је поравнање дугова, освета и казна мукотрпника своме живом узрочнику. Боокић. мукбтрпница ж мученица, патница. — Што ми се ругаш, моја мукотрпнице у души! М-И. мук&трпно и мукотрпно прил. трпећи муке, тешко. — Магла је била тешка, и ми смо од ње мукотрпно кашљали. Кик. мукотрпност, -ости ж стање онога који нодноси муке, патништво, патња. — Очи јој попримиле опет . . . израз благе мукотрпности. Новак. муктар, -ара м тур. ист. старешина махале у граду, сеоски старешина, управни чиновник. — Ту су муктари и к.метови свих махала. Амдр. И. муктаџија, -е и мукташ, -аша м тур.

мукло прил. 1. безгласно, без речи, ћутке, шутке. — Кроз вијор, кланце, сметове и воде . . . корачаш мукло, поробллни роде! Стан. Све [је] мукло погледало у Бајрину кахву. Мул. 2. пригушено, притајено; потмуло. — Било их је тешко болесних који су . . . мукло јечали. Андр. И. У даљини мукло пуцају топови. Фелд, м^клост, -ости ж стање и особина онога који је мукао, онога што је мукло; гпишина, ћутапе, шутња. — Тешко је у овој пустој муклости сусретање . . . с погледом вучијим. Павл. 1 мукљнв , -а, -о промукао. — А мени, Бикане? — зирне Гавран, већ мукљив и набодљен свађом. Божић. мукљнв2, -а, -о покр. изнутра влажан, сиров (р дрвету). Вук Рј. онај који хоће све бадава, мукте, који хоће мукнути1, мукнем сврш. 1. престати да се части на туђ рачун. — Т о ти је . . . гоеорити, замукнутн, умукнути. — Ми муктаџија. Петр. В. Нисам мукташ и чанријеч ту знамо. Још и данас звони, а давно к о л и з . Матош. - >ч V -< • • -, г

460

МУКТАШИТИ — МУЛИЦА

мукташити, мукташим несврш. чашмулажа ж фр. узимање отписака; одливак, ћаватпи се на пгуђ рачун, понашапги се као модел у гипсу. мукгпаш. — Мукташили смо доста ми, мулазим м тур. поручник; млађи судски сад куд нас срећа носи! С-Ц. чиновник. — Трећег дана стигао је мулазим мукташки, -а, -5 који се односи на мук- из Ужица са двојицом заптија. Андр. И. таше: ~ провод. мулалук м тур. подручје једног муле, мукташтво с особина онога који је кадије. мукгпаш; поступак мукташа. мулан, -ана и мулав м покр. ванбрачно мукте прил. на туђ рачун, готовански, дете, незаконити син. — С почетка дјеца ми се ругала: »Спурјане! . . . мулане!« Војн. бадава, бесплатно. — Ја да плаћам, а ти муларија ж зб. погрд. дечурлија, манби мукте. Куш. Зар њима ко мукте даје? гупарија. — Дај му, дај му! — повика мулаЋоп. рија. Божић. муктеџија м муктаџија. — Доста си се муласт, -а, -о који је налик на мулу, бадава наужио моје милости, заборављиви који је као мула. муктеџијо! Бег. мулат и мулат м шп. мелез, мешанац муктешевина ж оно што други плаћа, чији је један родитељ црне а други беле расе. част, гошћење на туђ рачун. — Џаба што мулатка и мулатка, мулатки&а и сте мукте попили, џаба што муктешевину и пролијевате. Јел. Није богзна како »об- мулаткиња ж женска особа мулат. — разли« човјек и не брани се много од мук- Жена му је засад остала у Трсту. Она је грдна мулатка. Мат. Није права црнкиња, тешевине. Ћоп. муктице прил. мукте. — Рад [би] све већ мијешане крви, мулаткиња. Уј. мулатски и мулатски, -а, -б који се муктице имати. Н. посл. Вук. муктиш, -иша м 1. муктешевина. — односи на мулате. мулац, -лца м (ген. мн. мулаца) 1. мужОблапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље. Мат. 2. мукташ. — јак муле. 2. пеј. а. ванбрачно мушко дете. — Говорили [су] да је сретан као мулац. Мркоглава растури скуп и запослено се Новак. 6. деран, мангуп. — Преваљен је узмува око муктиша. Божић. муктбгриз м ков. муктождер. — Сва- један колоритан н типичан пут варошког мулца. Божић. ком брату, пустосвату, муктогризу — нека мулачки, -а, -о који се односи на мулце. се нагуца млада врбопуца, напије жедниша. Кош. мулачки прил. пеј. као мулац, мамгупски. — Мјесец дана се игра с нама . . . муктбждер м пеј. онај који хоће да шегачи се мулачки, покварењачки. Пол. једе на туђ рачун, мукташ. — Ти си, подли 1959. Стриче . . . муктождере гладни! Наз. муле, -ета с (супл. мулад) 1. младунче муктбјелица м муктождер. — А тешко муле, млада мула. 2. ванбрачно дете. — је то човјеку рукодјелцу на својим леђима Боли ли тебе срце . . . шго ће га дјеца назносити толике муктојелице. Тур. вати мулетом? Јел. муктдпија м ков. онај који хоће да пије муле прил. мукте. — Знам Херцеговце, муктпе. — То мукгопија Гавран риче своју људи су то; нема у њи' муле. Вес. голу тугу. Божић. мулетина м аугм. и пеј. од мула. — мул 1 м енгл. лака прозирна ретко ткана Гледни ону мулетину . . . Није ли то мужић памучна тканина. — Ваља је [рану] привија- од комада? Ков. А. Немој, мулетина, потти само асептичним . . . завојем (мул3 вата, крадати! Јел. повезе). Батут. мулетина и мулећива ж муктешевина. 2 мул м покр. моло, гат. — Доста свијета — Да живи бог будале што плаћају мулесе згрнуло на мулу. Војн. ћину! Рад. Д. мул 8 м покр. в. мулац. — Рано зором мулешце, -ца и -цета с дем. и хип. од мула тера из заграде. НК 1946. муле. мулин, -а, -о који припада мули. мула ж (ген. мн. мула) тал. зоол. комулин, -а, -о који припада мули. питар који настаје парењем магарца с кобилом Е^шлз пш1и8; исп. мазга. Терм. 4. мул&не, -да м фр. врста конца усуканог мула м (ген. мн. мула) ар. врховни кадија, од две или еише различно обојених нити. судија, судац; угледан учен човек. — Ни мулвница ж мулина жена. Вук Рј. сарајевски мула ни везир на Босни нису мулица ж ванбрачно женско дете. — [му] равни. Андр. И. Једном у завади неко . . . дијете пријекорно мулад ж зб. им. од муле. ""*' ч**^' [је] назва »мулицом«. Ћип.

МУЛИЋ — МУЉИТИ СЕ г

мулић м дем. од мул , муо. — Кнез почека на каменом мулићу драге. Нех. мулк м тур. облик приватне земљиите својине у феудално доба. МЕП. мулта ж тал. глоба. — А да реци шјори мами да ће платит мулту. Ћип. мулти- лат. као први део сложеница значи: много, више: мултивитамин, мултимилијардер итд. мултивитамин, -ина м фарм. препарат у облику пилула, дражеја који садржи шест најважнијих ерста витамина. мултидимензионалан, -лна, -лно који има много димензија. мултплатералан, -лна, -лно који се односи на више учесника, судеоника, вишестран: мултилатерални уговори. мултимилибнар, -ара и мултимилибнер, -ера м лат. онај чија имовина вреди више милиона. мултшши, -а, -б лат. многострук: мед. ~ склероза. мултипл&канд м лат. мат. в. множеник. мултишгакативан, -вна, -вно који умножава. мултиплјжатор м 1. мат. множитељ, множилац. 2. техн. машина, строј, уређај за умножавање, повећање, појачавање. МБП. 3. екон. коефицијенат који показује колико ће пораспш национални доходак ако инвестиције порасту за одређену своту. ЕЛЗ. мултипликација ж 1. мат. множење. 2. увећавање, умножавање, појачавање. мулт&пликовати, -кујем и мултиплицирати, -ицирам сврш. и несврш. (ио)множити; умножити, умножавати. мултипбларан, -рна, -рно који има много полова: биол. мултиполарне ћелије. Терм. 4. мулчић м дем. од мулац; мангупчић. — Веселе ме живахне кретње мулчића. Божић. муљ м (лок. муљу) 1. меки наталожени нанос, блато на дну текуће или стајаће воде. — Заволео [је] Тису. Ишао је с дечацима да вреба сомчиће у муљу. Сек. Гледа . . . за бујицом . . . како се још циједи и млази муљ око грмл>а. Брл. 2. фиг. поквареност, нискост; друштвени ологи. — Осјећао [је] све јасније како ствар иде криво и како се он све јаче и све дубље утапа у муљу. Крл. Хоће ли ме срећа дићи изнад страсти зла и мул>а? Радул. 3. зоол. в. муљаш. Бен. Рј. 4. покр. в. муљало Џ). Вук Рј. муљав, -а, -о пун муља, блатњав. — Посматра . . . мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше. Сек. Јест неки талог, мутан и муљав. Наз.

461

муљага ж покр. муљ, муљевипга земља. — Копао је велике јендеке, избацивао иловачу, муљагу, пескушу и црвеницу, и разносио је по баштини. Ђур. муљало с 1. мотка којом се мулм грожђе. — Кад се обраше виногради и румена муљала опет дођоше на . . . таван, започе се наново школа. Шапч. 2. фиг. пеј. лупетало, блебетало. — Ти диваниш којешта . . . Или си можда већ пијан? Точи, кад ти кажем, ти тотско муљало! Куш. муљан, -а, -о муљееит. — Око ње муљни вали се румене. Крањч. С. Људи су риљали по муљном дну. КН 1958. муљање и муља&е с гл. им. од муљати. муљар, -ара м = муљач онај који муља грожђе. — У вријеме бербе долазе муљари грожђа. Креш. муљарице ж мн. породица речних риба којима је тело покривено округластим љускама, а глава је тупо заобљена РготозропЈуН. ЕЛЗ. муљати и муљати, -ам несврш. 1. гњечити, гњечећи цедити (грожђе, маслине и сл.). — Мати и син случајно налазе посао да муљају маслине. Глиг. 2. кретати се тамо-амо, повијати се у ходу. — Старац . . . не примећује како нешто неприродно муља и рони кроз големо израсла жита. Ђур. 3. (чиме) фиг. чинити кружне покрете, жватати (устима), колутати (рчима). — Сви упрли очи у Хамзагина уста којима он муља, баш као да се у њима нагањају ријечи, неодлучан, да ли да их избаци или прогута. Куш. Иде па муља очима ка' да је појео полог. Вес. мул>ач, -ача м = муљар. Бак. Реч. муљача ж 1. справа за муљање и цеђење, преса. Бен. Рј. 2. зоол. врста птице. — Од сличних птица муљача гнијезди се код нас у Сријему црнорепа муљача. Финк. муљаш, -аша м зоол. врста морске рибе Ми§П серћа1и8 (ваНеш). Бен. Рј. .муљеван, -вна, -вно муљевит. Бен. Рј. муљевит, -а, -о пун муља, засут муљем. — Морско дно у океанским дубинама је муљевито. Петр. М. фиг. Пођоше му у сусрет муљевита, никотинска лица. Сим. муљевитбст, -ости ж особина и стање онога што је муљееито: ~ дна, муљика ж покр. мекани, бели или беложути камен. — Зидови? Па и нису од саме жестице, имају муљике и за врага. Божић. муљити, муљим несврш. наносити муљ, наплављивати. ~ се падати на дно, таложити се, претварати се у муљ. — Устрептале мале

462

М У Љ И Ч Н И — МУНГО

судбине немају одавде [из језера] камо, оне се овдје таложе, муље. Лит. 1957.

мумлав глас. Каш. Из каменог лијевка допире . . . продоран и мумлав бас Суканов. Божић. муљични, -а, -о који се односи на муљику. мумлава ж = мумљава а. произвођење — Босе му ноге сасвим убијелиле муљичнеразговетних гласова, гунђање, мрмљањс. — ннм прахом. Божић. Чујем мумлаву. Она беше све јача и јача. мум м и мума ж тур. покр. свећа. — Лицем га подухватило лако свјетло мума. Вес. 5. фиг. тутњање, тутњава. — Мумлава фронта већ се јасно чује. Ђон. О-А. Па се шета око б'јеле куле . . . док мумлање с гл. им. од мумлати. упази муму на пенџеру. НПХ. мумлати, -ам несврш. оном. -- муммумаказе ж дш. тур. усекач за свеће, љати 1. производити неразговетне гласове направа у облику маказа, шкара којом се (рбично о медведу); гунђати; мрмљати. — усекњују свеће. — Стоји поређано: . . . две . . . дуње . . . један свећњак са жутим мума- Бели медвед . . . пропиње се и мумла. Нен. Љ. Блаж . . . је свукао са себе кошуљу и казама. Лаз. Л. муматв, -ам несврш. оном. покр. 1. мумла несувисло. Божић. 2. фиг. тутњшпи. — Мумлају топови. Сек. мрмљати, мумлати. — Кад питам, хоћу мумљав, -а, -о — мумлав. — Рече . . . да ми се одговори . . . а не мумати између зуба. Војн. 2. превртати у устима, бешумно мумљавим гласом. Шен. жватати (о ономе који нема зуба). — Марија мумљава ж = мумлава. — Топове [је] . . . мумајући задњи комадић круха, спреми чуо као далеку и безопасну мумљаву. Лал. посуђе. Рј. А. мумљаво прил. као мумљаеа, слично мумизирати, -изирам сврш. и несврш. мумљању. — Иод надлученим ходником мумифицирати, (на)правити мумију од чега. јечало је шпиљски мумљаво. БскиаЈг. — фиг. [То је] активно гледање . . . ствармумљај м необ. кратко мумљање. — ности кроз став који је неће ни фалсификоИз гомиле су се чула три мумљаја. Цес. А. вати ни мумизирати. Богдан. мумљалица ж она која мумља. Рј. А. мумија и мумвја ж перс.-ар. 1. леш који се балсамовањем или сушењем чува од мумљапо с онај који мумља. распадања. — Над њим стајаше његова мумљање с гл. им. од мумљати. <• мати, више налик на мумију него на човека. мумљатн, -ад! несврш. = мумлати. — Лаз. Л. Сједи као мумија. Крл. 2. фиг. [Бик] је букао и мумл>ао наоколо. Лал. У човек (обично мршав, слаб) у дубокој стародаљини мумљају топови. Крл. сти; нешто престарело, преживело. — Не осврћем [се] на старачка и беспосличарска мумов>а м човек који мумоњн, мумла. причања разних филолошких мумија. Скерл. Вук Рј. мумо&ење с гл. им. од мумоњити. мумијски и мумијски, -а, -о који се одиоси на мумију, који припада мумији. мумоњитв, -им несврш. покр. мумлати. мумификацнја ж претварање у мумију, — [Вепар је] мумоњио: »Брундо, . . . ја ћу балсамовање и препарирање лешееа. — Фосили против тебе ц'јелу дићи гору.« Наз. мумпс и мумс м нем. мед. заушњаци. [се] могу чувати и у сухим и топлим пустињским крајевима. То је тзв. суха муми- Бен. Рј. фикација. НЕ. мумуруз м покр. кукуруз. Батут. мум&фиковатв, -кујем сврш. и иемумџија м тур. заст. онај који израђује сврш. в. мумифтџрати. и продаје свеће, свећар, воскар. — Мршави мумифАцирано прил. као мумија, уко- мумџија . . . додаде полако . . . Јакш. Ђ. чено. — Сједе тако у отвореном полукругу мумџијски, -а, -о који припада муммирно . . . мумифицирано. Бат. џији: ~ дућан. мумифицираље с гл. им. од мумифимумџиница ж мумџијска радња или цирати. радионица. — Претварањем старе мумџимумвфвцнрати, -ицирам сврш. и не- нице . . . у »фабрику сапуна« Мајсторовић сврш. (из)вршити мумификацију, балсамо- не постиже ништа нарочито. Ћос. Б. мунар, -ара м, мунара ж и мунаре, еати и препарирати лешеве. — Било је ту и старих и младих лица, али сви као муми- -ета с тур. мшшре. — Не ломите мунар и џамију. Њег. С мунаре . . . мујезинов је глас фицирани, издужених вратова и истаквујекнуо. Наз. Једно бијело мунаре вкдјело тих костију. Јак. мумлав, -а, -о = мумљав сличан мум- се међу платанима. Лал. .шњу; који има особине мумлања (о гласу, мунго м (мн. мунгоси) шп. 1. лоол. звуку). — Зачује се . . . с прага тежак и врста глодара, сличног мачки и куни, који

МУНГОС — МУНУТИ уништава змије отровнице Мипј»о тшцЈоз. 2. а. вештачка, умјетна еуна са кратким влакнима. Свезн. б. врста ткшшие, сукна. мунгос м зоол. в. мунго (/). — Тако [је] на оток Мљет допремљен . . . мунгос. НЧ. мувдвр, -ира м фр. == мундур(а) свечани капут или свечана блуза од униформе; униформа, одело прописаног кроја. — [Официри су] шетали своје светлоплаве мундире и гримизне чакшире. Вучо. Одевен је био у . . . кадетски муидир. Андр. И. Моју слику гледа као свећенички мундир. Стипч. мундцрнћ м дем. од мундир. мундирџвја м пеј. онај који носи мундир, униформу. — Зар да дозволи да један полицијски зликовац мундирџија саслушава њега! Ћос. Д. мувдур, -ура м и мувдура ж = мундир. — Морају . . . дати по четири војника, а за свакога мундур купити. Шен. На боку јс седео . . . кочијаш Лака, обучен у нову тегетску мундуру. Чшгл. мундхармбника ж нем. варв. усна хармоника. — Чује се тамбурица и мундхармоника. Крг. Увече су . . . одјскивали гласови неразумљивих војничких песама, праћени мундхармоником. Андр. И. мувдштик м нем. варв. в. мушпшкла. — Пушио [је] цпгарете са златним мундштиком. Бег. мувђатв, -ам несврш. мрмљати, мумлати; тајно или полугласно се догоеарати. — Кад доће вечера, ћути се. Или двоје по двоје нешто мунђају. Сек. мунвка ж бот. врста бора Рпшз 1еисос1епт5. Терм. 3. мунптва ж покр. прсвара, г.одеала. Вук Рј. мупицнја ж лат. меци (рсђе остала убојна средства: мине, бомбе и сл.), стрељиео: бојева

2

463

— При муниципализацији земље највише [ће] добити управо буржоаско сељаштво. Бак. муниципалнзирати, -изирам н муниципализоватн, -зујем сврш. и несврш. (јиз)вршити муниципализагџџу. муноципиј, -ија м и муниципија ж лат. ист. — муниципијум град или општина са својом самоупраеом, слободан град. — Рим је неким покореним опћинама италским . . . дао римско грађанско право . . . и те су се опћине звале муниципији. Пое. 1. Знам да је био наименован за првога чиновника у муниципији. Петр. В. муниципијалан, -лна, -лно муниципалан. — Родио сам се у једној овећој паланци, као . . . дете високог муниципијалног чиновника. Петр. В. муниципвјум м = муниципиј. мувкаш м маџ. припадник радног батаљона у Маџарској за време II свстског рата. — Био је позван у војску, и то . . . не у мункаше као остали Срби, већ за правог мађарског заставника. ЛМС 1951. мувта ж тал. заст. и покр. лицитација, дражба. — Дође дан мунте, коњ ће се продавати у три сата после подне. Игњ. мунтав м тур. покр. простирка, простирач од козје длаке, кострети; исп. мутап. — Под застрт ћилимима . . . под ћилимима су Л1унтави. Маок. М. мунтање с гл. им. од мушпати.

мувтар, -&ра м покр. аван, ступа. Рј. А. мувтатв, -ам несврш. тал. 1. заст. и покр. продавати на лиципшцији, дражби. — Знаш да могу мунтати кућу и благо за шумски квар. Новак. Ншпта ми није . . . било жалије него кад ћаћина кулаша мунташе за мирију. Коч. 2. разг. еараши под~ , маневарска •—•, фабрика, творница муваљујући, жкоришћаеати. — [Тапкарош] ниције. је [служавку] макровски л»унта и пумпа. мун&цијски и мупицнони, -а, -6 који Дав. се односи на муницију: ~ кола, ~ колона, мунутв, -нем и мунутв 1 , мунем сврш. ~ складиште. задати коме ударац, ударити (рбично кратмуннцвпал, -ала м муницшшј(а). ким и слабијим ударцем у ребра или леђа). муниципалан, -лна, -лно који се односи — Чича Мартин [ју је] . . . опет мунуо у леђа. Матош. Дође један чувар и муну на муницшшл, муницшшј(у), на градску и.т опшгпинску самоуправу, самоуправни, град^ш, ногод! мог саветодавца у трбух. Нуш. 2 општшкки: ~ уређење, муниципалнн посм^нутв , мунем сврш. а. полетети, лови, муниципалка права. брзо, нагло отићи, јурнути. — Из стене муннципалац, -лца м бранилац, поооринк грдна сова муну. Радич. — Имам посла мунигџталних права. — Добнвају новп — мрко одснЈече Бошко и муну мимо њега. ослон у њима — муниципалци. Ђал. Ћор. б. синути, засијати; прелетети. — По валовљу мунуле тисуће муња. Шен. муниципализација ж лат. принудна, фиг. Он лшра да је болестан, муну јој глаприсилна предаја власништва иа земљу и * *. зграде органима градске или сеоске самоуправе. вом мисао. Леск. Ј.

464

М У Њ А — МУРА

~ се покренути се. — Београд [није] преко света, промучи се . . . муни се, прођи, види све. Вас. мун»а ж (мн. муње) 1. нагло електрично пражњење између два облака или облака и земље у облику варнице или светлости, обично -џт-цак линије. 2. фиг. блесак очију као израз јаког осећања (страсти, гнева, строгости итд.). — Не бсху то погледи него муње. Вес. Очи су бацале муње кад је почео да диже глас. Бен. 3. заст. електричиа струја, електрицитет. — Муњу . . . си научио да трчи по жици. Змај. Изр. палити муњс а) гржти; б) експлозијом дизати што у ваздух, зрак. муаара ж заст. електрична централа. Р-К Реч. муњасатн, муњасам несврш. покр. — муњетати лудовати, будалити. — Сједи с миром и не муњасај. Рј. А. му&аст, -а, -о који је сличан муњи, попут муње. — Са знојаве доратове коже одскакали кратки муњасти одсјаји. Рад. Д. муљати, -ам несврш. стрићи ушима, муњевито ћулити уши. — Тресао је гривом, муњао ушима и копао предњим ногама. Наз. муњеван, -вна, -вно 1. муњееит. — Бакоња . . . помисли да су се . . . почели низати догађаји муњевном брзином. Мат. 2. фиг. који је као муња, пун муња. — О, зашто нас гониш муњевним бичем? Крл. 3. заст. електрични. — Муњевна струја пролијеће [ми] жилама. Шеи. му&евина ж заст. в. муња. — Говорио је Стојадин, али не више оном првом ватром, ње је, као муњевине . . . нестало. Јакш. Ђ. мун>евит, -а, -о 1. (често уз реч »брзина«) сличан муњи, брз као муња, веома брз: ~ рат, ~ продор, ~ напад. — Вест се муњевитом брзином пронела целим фронтом. Јак. 2. фиг. в. ватрен (2г). — Да вам је само видјети млади свијет у Загребу . . . те муњевите говоре Илираца. Ков. А. мушбвито прил. као мупм, врло брзо. — Но како је нагло синула, тако се та мисао муњевито и изгубила. Цар Е. Бајкић се муњевито сети . . . донете одлуке. Ћос. Б. мув»&витост, -ости ж особипа онога што је муњевито, веома велика брзина. — Матавуљева приповедачка својства [су] у сликању карактера . . . живој радњиз муњевитости сукоба. Глиг. муњевно прил. муњешто. — Ледени срси муњевно би прошли низ крстове. Ђал. муњен, -а, -о покр. будаласт, луд. — Муњена главице, не будали! Ков. А.

муњеник, -ика и муњеник .м покр. неразборит, непромишљен човек, онај што је као муња. — Чувај се оног муњенлка! Рј. А. муњеница, муњеница, му&ера и муаеталица ж покр. неразборита, непромишљена окенска особа. Рј. А. му&бтало с покр. онај који муњета. мун>6тати, муњетбм несврш. покр. = муњасати. Рј. А. муњика ж бот. муника. Бот. муњило с заст. направа, уређај за стварање и разеођење електричне струје. Бен. Рј. муњимице прил. муњевито. — Муњимице досегну млада сребром оковани штап. Шен. Сви доживљаји пролетјеше јој муњимице главом. Коз. Ј. му&ин, -а, -о који се односи на муњу, који припада муњи: ~ блесак. муњина и муњАна ж 1. електрична струја, муња (5). — Пара и муњина створила [је] . . . трговачка и индустријска средишта. Рад. Стј. 2. фиг. а. наелектрисаност, напетост. — Велика је узбуђеност овладала . . . Поготову је над Загребом лебдјела атмосфера пуна муњине. С 1911. б. муња (2). — Један је трен толико подмукле муњине сијевнуло у њеним зјеницама. Крл. муњић м дем. и хип. од муња. — Гледала [сам] гдје се муња с громом игра, и муњићи с громовићи. НПХ. муњица и муњица ж дем. од муња. — фиг. Прогнав с лица муњицу смијеха . . . сасвим озбиљно рекне . . . Јурк. муњ&бија м ков. онај који бије муњом; онај што има врховну власт, што је свемоћан. — Не би ли олимпски Зеус, муњобија, дао нам како . . . душмане потјерат у град. М-И. муњовбд и му&бвод м в. громобран. — фиг. Сељацима је увијек потребно да имају муњовод својих срџби. Божић. муљбметан, -тна, -тно који мете, односи, уништава као муња. — Затекосмо га . . . гдје позираше страшан у страхоте муњометне. Марк. Ф. мушоног, -а, -о песн. који је брзих ногу, хитар, стреловит попут муње. — Ал' бан муњоног с труна скочи. Шен. муо, мула и мула м покр. в. мбл1. Вук Рј. мур м (мн. мурови) тур. в. мухур. — Тамо потпише пасош, те донесе к ћехаји да и он потпише и удари мур. Маж. М. мура ж покр. блато угажено с водом. Рј.

ч

<-»^л1

->. -^,, - » ч . - „ -ч

•;»_,!

МУРАВА — МУСАВЕДИТИ мурава ж бот. врста траве из пор. главочика а. змијак Зсоггопега. б. козја брада бсоггопега уШоза. Сим. Реч. мурасела ж тур. заст. а. позивница на суд. — Кад кадија хоће кога из села да дозове к себи, он . . . пошаље мураселу по њега. Вук. б. службено писмо, исправа којом се нешто забрањује или дозеољава, допушта. — Извади од власти мураселу у којој јасно пише да га од своје воље зову. Андр. И. м^рати, мурам несврш. покр. брчкапш {по води). — Шта мураш и перкаш . . . по води. Рј. А. мурафа ж тур. заст. судска расправа, парница. — Ви сад можете ићи, па ћете већ добити позивницу на мурафу. Мул. мурва ж лат. бот. дуд (дрво и његов плод). мурваћ, -аћа и мурвац, -вца м бот. покр. диељи дуд. — Под мурваћем на раскршћу . . . стари застаде. Деск. мурвин, -а, -о = мурвов који припада мурви, дудов: ~ грана, ~ лишће. мурвињак м место где расту мурве, дудови, расадник мурава, дудова. Бен. Рј. мурвнца ж дем. од мурва. мурвов, -а, -о = мурвин: ~ дрво. мурвоввна

ж

мурвино,

дудово

дрво.

мурга ж тал. покр. талог од маслинова уља после цеђења. — [Сијачи] квасе прије сијања сјеме и црном поливају мургом. Марет. мурга м дудиња мургасте боје. Вук Рј. мургав, мургаст и мурговаст, -а, -о коЈи има боју мурге, тамномаслинаст. — Ево сад ћу узети ону мургасту кокицу. Петр. Б.; Вук Рј. мургуља ж покр. врста маслине и смокее. Рј. А. мурдар, -ара м тур. пеј. запуштен, нечист, аљкав човек. — Пред очи ми излазе ови наши мурдари и халапљивци. Маш. мурдара ж тур. пеј. = мурдаруша запуштена, нечиста и аљкава женска особа. — Лакше је поднети жену чистуницу него мурдару. Пол. 1959. мурдарење с гл. им. од мурдарити. мурдарити, мурдарим несврш. радити аљкаво и немарно; прљати. Р-К Реч. мурдарлук м тур. аљкавост, неуредност; нечистоћа. — Људи [су га], због његова мурдарлука, нападали, изазивали. Куш. Чувао [се] да његова уметничка алватност не пређе у источњачки мурдарлук. Јов. С. 30 Речник српскохрватскога књижевног језнка, III

465

мурдарски, -а, -о који се односи на мурдаре. мурдарство с мурдарлук. мурдаруша ж пеј. = мурдара. Р-К Реч. мурдарчвна ж и м аугм. од мурдар. Р-К Реч. мур&ћеп и мурбћеф м тур. 1. заст. мастило, црнило, тинта. — Од срца ћу дивит начинити, од очију мрка мурећепа. НПХ. Дивит окренуо наопако те му готово сав мурећеф исцурио. Ћор. 2. бот. в. еинобој. Вук Рј. мурина и муриња ж зоол. врста морске рибе Мигаепа ће1епа. — Доста се од јегуља разликују м>рине, које немају ни прсних пераја. Финк.; Терм. 4. мурлак, -а и мурлак, -ака м пеј. покр. безвредан, неотесан, дивљи човек. — Ви сте мурлаки. Паел. Мурлак, -ака м в. Морлак. — Заслужио је . . . већег признања од оних . . . М^рлака. Војн. мурлеисати, -ишем сврш. и несврш. в. мухурлеисати. — Поднео [је] с молбом ферман . . . котарском уреду као суду да га славно исти потврди и мурлеише. Коч. муртат(ин) м (ген. мн. муртата) тур. покр. издајник, издајица. — Ко год не пође с нама, удрите слободно, муртат је. Мул. Султан царе, један муртатине! Вук Рј. муртатлук м покр. издаја. Рј. А. муртела и муртила ж бот. покр. в. босиљак. Рј. А. муруз м покр. в. кукуруз. — Одем до њиве . . . Од муруза нема више ни трага. Ком. муруна ж зоол. покр. в. мурина. Вук Рј. мус м нем. варв. оно што се мора, морање. — Његов је мус све ломио мрвио, а сам се није дао умекшати. Бег. Изр. пер ~ под морање, присилно, принудно, силом. муса и муса ж сок младог дрвета, мезгра: брезова ~ , кленова —•, јаворова

~.

Вук Рј. мусав, -а, -о прљае, нечист. — Био [је] управо сабласно чупав, сликовито мусав. Кол. Одједном се пред њом појаве . . . мусави, димом и блатом загађени зидови сеоских учионица. Бар. мусавац, -авца м онај који је мусав, прљавко. Бен. Рј. мусаведа ж тур. покр. 1. беда, напаст, несрећа. Шкаљ. 2. клевета, потвора. Шкаљ. мусаведпти и мусаведити, -им несврш. покр. бедити, оцрњивати; клеветати.

466

МУСАВИЦА — МУСЛИМАНСКИ

— Немој ме, тако ти царског крува, мусаведити код овог царског суда! Коч. мусавпца и мусавка ж мусава женска особа. — У такву мусавку . . . заљубио [се] такав господин. Л-К. мусавко м онај који је мусав (рбично о детету). — Она упита једног мусавка из треће клупе. Пол. 1950. мусаво прил. прљаво, нечисто. — У рестаурацији је глупо и мусаво. Кол. мусавост, -ости ж особина или стање онога који је мусав, онога што је мусаво. мусака ж (дат. -ки) тур. јело од исецканог меса, кромпира, патлиџана, рајчице или пиринча, риже. мусандер м, мусандера и мусандра ж тур. покр. велики ормар у зиду с преграцима, украшеним разбаријама (рбично за смештај постељине). — Таблица је висила на старој црнкастој мусандери, израђеној од најфиније ораховине. Ћор. [Дечак] је . . . отетурао до . . . ормана у зиду, које зову мусандре. Андр. И. мусатн, мусам несврш. прљати. Бен. Рј. мусаф, -^фа м тур. старозаветни део курана. — Мусафа ми и мога курана! Њег. мусафир м тур. гост, путник-намерник. — Што ти наше коње не прихваташ кад смо твоји ноћас мусафири? НП Вук. мусафирхана и мусафирхана ж тур. кућа, одаја за госте, путнике-намернике; гостионица. — Фратри су . . . зидали једну повећу, а одијељену собу за те госте. Она се звала мусафирхана. Андр. И. мусевбда ж покр. в. мусаведа. Вук Рј. мусев&дити, -им несврш. покр. мусаведити. Вук Рј. мусев^џија м покр. клееетник, опадач. Вук Рј. мус&лам м тур. поздрав међу муслиманима; мир с тобом. — Муселам ти3 Ћоровић Илија! НП Вук. мус&лез м тур. покр. а. старо и добро «ино. — Добро је . . . говорио би газда Марко, срчући вино . . . Добро је, али није муселез. Радул. б. грожђани мошт, шира. — Није веле ни попила вина, нег' три оке слатка муселеза. НПХ. мус&лим м тур. ист. високи турски управни чиновник; везиров повереник. — Ту долазе, у посету, и владика и муфтија и рабинер и муселим и други варошки прваци. Андр. И. мусел&млук м тур. 1. муселимска служба, муселимско звање, муселимство. 2. област, подручје којим је управљао муселим. — Докинуо [је] насљедне капетаније, раздијеливши Босну у муселимлуке. Шиш.

муселимство с муселимлук (/). — Милош [га] . . . тужио Сулејман-паши . . . и . . . збацио с муселимства. Вук. мус&лин, -Ана м фр. = муслин ерста лаке памучне тканине. мусити се, мусим се несврш. покр. бити зловољан, љут, срдит. Деан. Рј. мускарин, -Ана м отров који садржи гљиеа мухара. МЕП. мускат м е. мушкат. Р-К Реч. мускета и мускета ж тал. мушкет(а). — Униформе . . . једнаке, црвене, на раменима сјајне мускете. Кнеж. Л. мускетар, -Зра м = мускетир, мушкетар и мушкетир војник наоружан мускетом, пешак. — фиг. [Љ. Недић ће] остати запамћен . . . као један пусти витез или мускетар критике. Јов. С. мускетарев и мускетаров, -а, -о који припада мускетару. мускетарскн, -а, -б који се односи на мускетаре. муск&гир, -бра м = мускетар. мускул м и мускула ж лат. мишић2, мишица%. — Он је сав од костију, мускула и живаца. Глиги. [То је] посљедња контракција извјесне мускуле. Крл. мускулат^ра ж мишићи у организму, мишићје: атлетичар с Јаком мускулатуром, мимичка ~ . мускулбзан, -зна, -зно мишићаз: ~ врат, ~ тело. — Као да га ту пред собом гледам: повисок, крупан и мускулозан. Матош. фиг. Критику ваља почети каквом мускулозном реченицом, тако да читалац већ унапред изгуби присуство духа. Нуш. мускулбзност, -ости ж особина онога који је мускулозан, онога гито је мускулозно. муслим, -има и муслим м в. муслиман. — Истина јс, ја нисам Турчин, али сам муслим у дну душе. О-А. мусл&мап, -бна тур. 1. човек муслиманске вероисповести, мухамеданац. 2. (Муслиман) припадник народа ове конфесије КОЈН највећим делом живи у СР Босни и Херцеговини. — Централни комитет СК БиХ сматра за "потребно да истакне . . . да су Муслимани посебан народ, који заједно са Србима и Хрватима остварују своја . . . права. Б 1969. муслиманица ж арапско и турско писмо; исп. исламица. — Или да примимо муслиманицу или исламицу мјесто ћирилице и латинице? Бен. муслбманка (Муслиманка) ж женска особа муслиман (Муслиман). муслбмански, -а, -о који се односи на муслимте.

МУСЛИМАНСТВО — МУТАН муслиманство с ислажка вероисповест, ислам; муслимани. — Данас тамо влада муслиманство. Дуч. муслимка ж в. муслиманка. — Зар сам могла . . . ногом газит стид, што муслимки је свакој светиња? Огр. муслин, -ина м = муселин. — Носи црно рухо с изванредним наборима и маншетама од муслина. Матош. муслински, -а, -б који је од муслина: ~ завеса. муслбман, -&ш. и муслдманин м заст. в. муслиман. — Покаже [им] место где су се мусломани . . . сахрањивали. Нен. Љ. муслбмански, -а, -б заст. «. муслимански. мусломанство с в. муслиманство. мусо, -а и е и мусоња м покр. зловољан и љут, срдит човек. Рј. А. муст м покр. шира, мошт, м&ст. Вук Рј. мустанг м енгл. полудивљи коњ на северноамеричким преријама. — Желио је да пројури на знојном мустангу кроз гуштаре. Крањч. Стј. мустапез м покр. в. мустафез. — Из даљине рекао би човјек да си прави мустапез. Коч. мустаћ, -Дћа м фр. покр. = мустач «. брк Џа). Вук Рј. мустафез м тур. покр. позадински војник, трећепозивац. — Покупио се аскер редифа, па чак и мустафези. А1ул. мустач, -&ча м покр. = мустаћ. — О лепи моји гиздави мустачи! Кол. мустн, музем (импф. музах и м^зијах; аор. музох, 2. и 3. л. музе; р. прид. музао, -зла, -зло; трп. прид. музен) несврш. 1. извлачити, цедити, прстима или апаратом млеко из вимена жиеотиња. 2. фиг. живети на туђ рачун; безобзирно искоришћавати, експлоатисати кога. — Нијемци [су] музли и злостављали народ. Кум. Господа . . . музу сиротињу и радника. Ћос. Д. 3. сисати, извлачити сок, извлачити влажност. — Доносио [јој је] . . . бомбоне, које је вољела мусти. Мар. фиг. Земља је била пуна влаге . . . а по њој музло крупно ниско сунце. Сиј. 4. јако падати, лити (о киши), брзо тећи. •— Киша музе, ноге пузе. Вук Рј. Са обронка тих поточић музе. Јакш. М. Изр. ~ своје стадо (овчице) цркв. жиеети на рачун народа. мустра ж нем. 1. узорак, образац, пробни примерак. — Њему су се шиле хаљине по мустри коју је донео са села. Глиш. Једном је дошла к нама по неку мустру за вез. Петр. В. 2. шара, шаблон за кречење, малање. — Остало је само да у собама удари шаре> да извуче мустру. Пол. 1958. 3. ир. 30*

467

пеј. каже се за неког кога хоћемо да потценимо, омаловажимо. — Мустра и јеси: ђак! Ранк.

Изр. ~ без вредности каже се за

онога или оно што је без икакве вредности. мусулнн, -ина м нар. заст. в. муселин. — Барјак . . . је био од белога, црвеног и плавог мусулина. Нен. М. мусур м покр. в. мосур (2в). — фиг. Заборавио [је] ушмркати дуге мусуре. Шег. Из отворених уста му је капала пљувачка у дугим мусуровима. Радул. мусурана ж зоол. врста змије неотровнице: бразилска ~ . Финк. мут м (ређе ж) покр. X. в. мутеж. — На све ствари растеже се мрена . . . као дно вода гдје се слеже мут. Уј. 2. густи мрак, тама. — Из даље мути помалл се неколико глава. Павл. мута и мута м и ж покр. мутава особа. мутаб, -аба м тур. мутап. мутабџија м мутавџија. мутав, -а, -о 1. а. нем. — Био је неспретан, тежак и напола мутав. Андр. И. б. фиг. ћутљив, шутљив. — Мутави смо . . . за столом после вечере много дуже него раније. Вучо. 2. муцав. — Мутав мутавог на)боље разумије. Н. посл. Вук. мутав, -ава м мугпап. мутавац, -авца м мутава мушка особа. — Не могах вјеровати да се тај мутавац . . . могаше бро)ити . . . међу најопасније . . . мејданџије. Матош. Е, волим ти овакве говорнике! Кад почну они наши мутавци . . . мука да те ухвати. Ћос. Д. мутавица ж мутава женска особа. — Оживне очима као некаква мутавица. Божић. мутавко м пеј. мутаеац. — Пред командантом је добошар, мутавко Секула. Вас. мутавост, -ости ж особина онога који је мутав. мутавџија м занатлија који израђује мутапе, покровце или простирке од козје длаке, струнар, мутабџија. — По који наш варошанин . . . дотера до доброг мутавџије. Лаз. Л. Највише сам се дивио мутавџијама. Рад. Стј. мутавџијски, -а, -5 који се односи на мутавџије: ~ занат. мутавџАлук м мутавџијски занат. — Баве се и неким занатима: мутавџилуком, јер је због чувања коза . . . увек било козине која је за тај рад потребна. Ђорђ. мутан, -тна, -тно (одр. мутни, -а, -о) 1. непрозиран, нечист од какве прљавштине или примеса {обично о течности, текућини, стаклу, леду и сл.); супр. бистар, прозиран.

468

МУТАН — МУТИМИР

— Разливене воде [су] нејасне и мутне. Рист. Небо [је] . . . добијало пригушену прозрачност мутног стакла. Дав. 2. без сјаја, тужан (о очима, погледу). — Гледала [је] мутним очима кроз прозор. Јак. Мутан, болан поглед . . . без изражаја. Бег. 3. магловит, тмуран, облачаи. — Дан је био мутан, падала је крупна киша. Ћос. Б. 4. који је без звучности, промукао (р гласу, звуку). — Викне ме неки мутан, таман глас да станем. Змај. Рекне му гласом мутним од љубави. Матош. 5. фиг. неодређен, нејасан. — Презираше брак можда ради свог мутаог подријетла. Кое. А. Тонула је у мутне снове у којима су се испреплитале прошлост и садашњост. Поп. Ј. 6. фиг. узнемирен, нерасположен, забринут. — Многу ноћ сам мутна срца чекб. Крањч. С. Изашао је мутан, разбијен и пошао низ . . . улицу, пуст без мисли. Дав. Изр. л о в и т и у мутном в. уз ловити (изр.); мутно време (доба), мутна времена узбуркано, несигурно време, кад се не зна шта ће бити у најскоријој будућ-

облици, врсте настају спонтано, нагло, у скоковима. Ђаја. мутвак м тур. кухиња; остааа за јело, намирнице. — Из мутвака изиђе вратарица. Матош. Тражили му Турци бела брашна, он рекао да нема више, а ага . . . нареди једноме да му претресе мутвак. Нуш.

мутвица ж покр. изданак, младица лозе. Вук Рј. мутевблија м тур. ист. управник, упраттељ вакуфа, задужбинског имања. — Најстарији члан њихове куће био је мутевелија. Андр. И. мутеж м = мутл»аг а. оно што је мутно, мутна течност, текућгта (рбично о еоди). — Вода . . . замути се блатом, а математик се праћкао у мутежу. Ков. А. фиг. збрка, забуна, несређено стање. — Није ту дакле у језику замрсе, него је мутеж у нашој плиткој глави. Павл. б. оно од чега се што замути, талог. — Мутеж падне као талог на дно, а вода озго остане чиста. М 1867. Ја сам бацао у ту ватру сав ности; мутно ми је у глави (пред мутеж што је лежао у дну чаше, која ме очима), мутна ми је глава в. мути је опијала. Наз. мисеу глави (уз глава, изр.); пропало, неИзр. б и с т р и т и ~ износити, доказивати стало (као) у мутну воду; однела праву истину. — Два су разлога због комутна Марица (вода) нестало, ишчезло јих је било потребно дуже се задржати без трага, пропало заувек. на бистрењу овог . . . мутежа о односу Старчевић-Јелачић. П 1939. мутан м пеј. мутавац. — Ваши мутани само машу рукама и ногама. Гор. мутер м нем. варв. матица завртња; завртањ, шараф. — Он . . . гвинта мутере мутант м биол. организам у коме је због мутације измењена нека наследна осо- које су непријатељи . . . повадили. Дав. бина. — Природна стопа мутације [је] мутерчић м дем. од мутер. један мутант на 10.000 биљака. Пол. 1958. мутесариф м тур. ист. обласни намесмутап, -апа м тур. = мутаф 1. покровац, ник, гувернер. — Тужит ћемо се мутесарифу покривач или простирка од козје длаке, кода суд није право судио. О-А. стрети. — Газда прострије велики, думутес&гам м тур. ист. муселим. — гачки мутап по тлима. Ћор. 2. мутавџија. Крешевски мутеселим Хамзага испизмио — У комшилуку остала, иза неког мутапа, се . . . на манастир. Андр. И. удовица са кућом пуном деце. Андр. И. мутивода м и ж нар. а. онај који мути мутарати, -ам несврш. покр. тумаводу. — Од' отален, један мутиводо! НПХ. рати, лутати. — Мутара као кучка по б. фиг. онај који отежава ситуацију, онај мљечари. Н. посл. Вук. који воли, који хоће да збуни, мутикаша. — мутатн, -ам несврш. покр. «. муцати. Врач је велика мутивода. Шен. — Па ја . . . ја не знам . . . — узела је мумутАзам, -зма м индив. мутавост. — тати. Берт. Ту је чекао и дочекао смрт . . . завијен у мутаф, -афа м = мутап. — Два самара, апсолутно ћутање, у потпуни мутизам. два улара . . . два мутафа. НП Вук. Матош. мутација ж лат. 1. биол. наследна мутнкаша, -е и мутилац, -иоца м = промена неке особине организма која није мутиша онај који прави збрку, смутљивац, последица укрштања. 2. мењање гласа деча- сплеткар{рш), интригант. — Већ би то ка у пубертету. 3. грам. промена, преме- била и учинила да нема двојице-тројице штање гласова; преглас, мућење. мутикаша. Цар Е. мутационн, -а, -о који се односи на мутимир м онај који мути мир. — Док мутацију: ~ теорија. твоји гријеси сви не дозрију, а онда на те мутацнон&зам, -зма м мутациона гњев свој обори, ти мутимиру овог јадног свијета! Богд. теорија о еволуцији по којој нови органски

МУТИОНИЦА — МУТНЕЖ мутноница и мутибвкца ж покр. 1. јама или сандук где се меша, прави малтер, жбука. Бак. Реч. 2. бућкалица за млеко, стап. Рј. А. мутирање с гл. им. од мутирати. — Није насљедна само мутација него . . . се на потомство преноси и сама склоност мутирању. НБ.

469

досађујући. О-А. Нећу говорити . . . који су закони разума да се не мутимо. Кур. Изр. к р в (утроба) ми се мути све се буни у мени; мути ми се у (по) г л а в и , п р е д (у) очима в. уз глава (изр.).

мутиша м = мутикаша. — Они стари пристани на моју, но један од пука, мутиша као Станиша . . . не хтједне. Љуб. мутлавац, -авца м покр. в. мутлак1. мутбрати, мутирам нссврш. лат. 1. мењати глас (о дечаку у пубертету). — — Па будеш ли ти, мутлавче, чему ? Ков. А. Он то увек и наглашава, упињући се да мутлак 1 м погрд. шепртља, неотесанко; учини још крупнијим свој глас који мутира. будала. — Па што је онда ниси узео, мутлаПоп. Ј. 2. биол. бити у стању мутације. че један ? Маш. В. пр. уз гл. им. мутирање. мутлак 8 прил. тур. покр. јамачно, замутитељ м арх. мутилац, онај који иста. — Ја га мутлак познати не могууноси смутњу, раздор, смутљивац. — Остали НПХ. мутитељи слоге и љубави . . . нису друго мутљавина ж мутеж. — Биће чаша него руковет туђинаца. Старч. само два солда скупља од Боројеве мутљавине. Мат. фиг. Надао [се] промјени, мутитн, мутПм несврш. 1. а. чинити разбистравању »те послијератне мутљавине«. што мутним. — Таласе хитре шумне МоСтв. 1948. раче крваво муте. Јакш. Ђ. Чему мутити мутљаг, -ага м = мутеж. — Носи вода бистру воду? Донч. в. фиг. чинити што тај мутљаг далеко. Тућ. Сомови . . . спавају нејасним, збрканим. — Наде . . . увијек су у бечсјском тиском мутљагу. Чипл. Затамму . . . мутиле поглед. Нех. Мржња мути њело сунце изгуби се над узбурканим хладно и брзо суђење. Јов. Ј. 2. мешати. — Није лијепо — говораше, мутећи сапу- мутљагом прашине и дима. Лал. фиг. То су времена била! А не као овај мутл>аг и ницу . . . сеоски бријач. Јурк. Не мути сву поганлук сада. Маш. ноћ том кашиком по чанку. Дом. 3. фиг. реметити, кварити. — Ту радост мутила мутљага 1. ж покр. мутпљаг. — Млајој је једино Анка. Коз. Ј. Не бејаше ни- дену се чини да је преронио некакву грдно чега што би срећу љубави његове мутило. узбуркану мутљагу. Вуков. 2. м онај који Дом. 4. уносити раздор, немир, подбуњивати. много говори и лаже. Вук Рј. — Избори су пред вратима, па ваља мутити мутљак м мутлак1. — Настави, окреовај мирни пук. Дук. Неко ту поткопава нув се свјетини: Луде, мутл>аци, кукавице! и мути по држави. Ћоп. фиг. растужиШен. вати, жалостити (о срцу, души). — Тужећ мутљање с гл. им. од мутљати (се). немој мсни мутити срце. М-И. Не знам ни сам шта је што ми душу мути. Змај. 5. мутљати, -ам несврш. 1. мешати. — фиг. лутати, тумарати. — Али грми Докопа [га] нека страшна мука, као да му ал' се земља тресе? Али виле муте кроз ко мутља руком по прсима. Вукић. 2. мутити вихоре ? НП Вук. [Облаци] су нас скривали (4). — Четници мутљају. Сада су убацили мутећи небом. КН 1958. провокаторе у наше јединице. Дед. В. Изр. ~ коме воду «. уз еода (изр.); ~ се 1. вртети се, мотати се, журно — (коме) кашу в. скуеати, замутити се кретати овамо-онамо. — Жене се мутљају кашу, уз каша (изр.). по кући, правећи колаче за благдане. Том. — се 1. а. постајати мутан, замућен; Дан пред полазак, мутллју се жене из кварити се. — Не мути се, Пиво моја хладна! цијелога села по поповој кући. Лаз. Л. 2. Март. Бајкић осети да се попијено вино битпи узнемирен, грчити се, превртати се. у њему мути. Ћос. Б. б. губити јасност, — У мени се мутлл и срце и џигерица. ведрину, расположење. — Стадоше јој се Вес. мутити очи. Гор. Језик постаје све дебљи и мутљив, -а, -о који радо мути, буни, расположење се мути. Богдан. 2. преелачити смутљив. Вук Рј. се облацима, облачити се (р небу). — Тога мутљивац, -ивца м смутљива мушка дана . . . поче се небо мутити. Ком. 3. фиг. изражавати, показивати негодовање, неза- особа, смутљивац, интригант. Вук Рј. довољстео, бунити се. — Рекао бих да се мутљивица ж смутљива женска особа, на Крајини нешто мути. Шен. Мути се уз- смутлмвица, интриганткиња. Вук Рј. рујана гомила. Ђон. 4. фиг. збуњивати се, мутнеж ж неодом. в. мутеж. — Из изазивати неспоразум. -— Хилмо је разговарао мирно, тријезно, не мутећи се нити ове их мутнежи извести на чистину. Р 1946.

470

МУТНИЛО — МУЋКАТИ

мутнило с и мутн&на ж мутност; мутеж. — Посиви, прекрије се мутнином и замагли се. Креш. Прамен мутнине подизао се према површини. Лал. фиг. мутно, нездраео душевно стање. — Не опажа ништа до то своје мутнило, бескрајну горчину. Сим. мутно прил. на мутан начин, нејасно, неразумљиво, неразговетно. — Фењер . . . је мутно осветљавао око себе. Станк. Знам да мутно зборих. Комб. мутно- као први део придевских сложетца које значе боју показује да је та боја нејасна, замућена, тамна: мутнобео, мутнозелен, мутномодар5 мутносив. мутновндност и мутнбвидност, -ости ж необ. нејасно гледање. — Они су својом пасивношћу, својом мутновидношћу, својом апатијом . . . Божић. мутност, -ости ж = мутноћа особина онога што је мутно, нејасноћа, неразумљивост. — Дотадашња мутност његова ока изгубила се невидом. Коз. Ј. му^гностакленаст, -а, -о веоб. сличан мутном стаклу. — Окренула [се] на бок и прибола мутностакленасте очи на зид. Божић. мутнбћа ж = мутност. — Постоје . . . двије врсте мутноће: једна због дубине, а друга због прљаве воде плићака. КН 1960. У својим је пјесмама изразио . . . мутноћу пијанства. Барац. мутнути с е > . Н ем се необ. еврш. према мутити се. — Око му се мутау, утопи. Божић. мутн>а ж 1. смутња, кавга, сплетка. — Он закуми од дома сватове да већ даље не замећу мутње. НП Вук. Поверљиви политички извештаји о мутњама и ровљењима обреновићеваца долазили су њему. Јов. С. 2. тумарање, вуцарање, ландање. Вук Рј. м у т а а к м покр. мањи ракијски казан. И-Б Рј. м у т а и к а в , -а, -о помало мутан, нејасан. — Очи су му тврде, мало мутњикаве. Лал. Петролејка баца мутњикаву свјетлост на . . . брвна. Вукое. мутњшсаво прил. помало мутно, нејасно. Бак. Реч. муто&а м пеј. муцавац (/). Бак. Реч.

мућ у изразу: шућ-мућ тамо-амо. — Потајно кипи, искипи и охлади> па шућ-мућ и пролиј! Ков. А. мућав, -а, -о који се претворио у мућак, покварен (о јајету). — Старца . . . пратио смет [свјетина] мућавијем јајима и гњилијем воћем. Љуб. мућак, -ћка м (мн. мућци и м^ћкови) 1. покварено јаје. 2. фиг. а. покварен, преертљив човек. — Остао јс увијек онај мућак на кога нитко није могао за стално рачунати. Коз. Ј. б. безвредна, неупотреблиеа ствар, нешто рђаво, зло. — Дрхтао сам као народни заступник којему народ плаћа мућковима. Матош. 3. фиг. пеј. нишгпа. — Хоће нешто и она да зна — а кад тамо, а оно мућак! Змај. Ако ткогод и завири, преврне дућан и — мућак. Сим. мућати, -ам несврш. в. мућкати. — Мућа празну плоску. Коч. Кола [су] нас мућала. Павл. ~ се мућкати се. — Продрмуса сиву посуду од алуминијума. — Мућа се, рсче. Ољ. мућење с гл. им. од мутити (се). мућкалица ж бућкалица, стап. — Дају машине за шивење, . . . неке мућкалице за масло, ко шта изабере. Ћос. Б.

мућкање с гл. им. од мућкати (се). мућкарош м разг. онај који што мућка; фиг. онај који нешто петља, мути, сплеткари, смутљивац. — Сада ти језици кажу за менташе да су неуки мућкароши. Пол. 1958. мућкати, -5м несврш. 1. а. дрмати, трести какву посуду с течношћу, текућином или (ређе) чим растреситим да би се то покренуло и измешало. — Чутурицу са водом . . . мућка [му] иза ушију. Јак. Добро мућка нумере у кеси. Срем. Извади . . . свежњић кључева, па поигравајући се . . . звецкао [је] и мућкао с њима. Маш. б. фиг. мешати што међусобно различно. — Задиви сс каноник кад [га] је чуо . . . како мућка истину и лаж. Вел. 2. в. бућкати (2). — Мућкамо (бућкамо) или бијсмо . . . скоруп неко време, док се из њега не издвоји маст. Батут. 3. в. мућкати се. — Осећам како мућка у желуцу као у бурету. Вес. Њима у желуцу мућка празна . . . јуха. Пав. 4. пребирати (по јелу), бркати, мешати. — СЈна ручаа ја мућкам по тањиру, и замислио се. Дом. Дед реците ми, лутке проклете, мутуал&зам, -зма м лат. 1. биол. ерста што по тој каши мућкате! С-Ц. 5. испирати, симбиозе у којој јединке припадају разним прати (р зубима, устима, грлу). — Мученик систематским групама. 2. Прудоноео уто- мућкаше зубе. Матош. 6. фиг. петљати, пијско-социјалистичко учење о преображају мутити, сплеткарити. — Свима сам говорио капитализма у социјализам посредством удру- да ми је сумњив и да мућка нешто. Ћос. Д. жења за узајамну помоћ, бескаматног кредита Изр. ~ г л а в о м (главу) смшиљати, и сл. размишљати, мозгати.

МУЂНУТИ — МУХАТИ (СЕ) ~ се дрмати се, треети ее и при »гом одавати испрекидане шумове, звукове (о каквој течности, текућини и сл. или о чему што се налази у њој). — У твојој порцији се мућка чиста вода. Ђон. Кроз њу [воду] су се мућкале поломљене плоче леда. Пер. мућнути, -нем сврш. према мућкати. мућурла м и ж велика будала. — Држим либерале грдним мућурлама. Матош. мућурласт и мућурласт, -а, -о покр. будаласт, луд. Рј. А. муф, муфа м нем. 1. део женске одеће (најчешће од крзна) с отворима на две стране за грејање руку (шака). 2. техн. наглаеак за везивање, спајање двеју цеви. муфа ж тал. покр. покварено еино. муфл м и муфла ж нем.-енгл. — муфола посуда од печене иловаче (понекад и од ливеног железа) за загревање материјала без приступа ваздуха, зрака {нпр. при дестилацији цинка) или материјала осетљивог на додир с гасовима, плиновима. ЕЛЗ. муфлнз, -иза м тур. заст. в. муфљуз. — Познат [јс] у чаршији за непоштеиа човјека и . . . био [је] муфлиз. Рј. А. муфлон, -бна м фр. зоол. дивља, краткорепа овца са надоле поеијеним дугим роговима ОУ15

ПШ8Ш10П.

ТерМ.

4.

муфљуз, -уза м тур. онај који је осиромашио,

банкроширао;

готован,

мукташ. — •

Петроније [је] треснуо Васи да је муфљуз. Срем. Све сам голаћ и муфљуз. Дав. муфљуски прил. као муфљуз, бедно, јадно. — [Помогнимо јој] да сахрана испадне отмена и као што треба3 а не тако . . . муфљуски. Дав. муфола ж == муфла. ЕЛЗ. муфтак м покр. в. мутвак. — У муфтаку шећер-кахву пекла. НПХ. муфталук м тур. оно што је муфгпе, мукте, бесплатно. — И ја би' муфте! — рече у себи Јова. — Нема муфталука! Срем. муфтаџија и м у ф т а ш , -аша м тур. муктаџија. — Похватао [је] и растерао све муфташе и рђаве платише. Срем. муфте прил. тур. мукте, бесплатно. — Чизме добијамо муфте. Дав. муфтија м тур. најстарији, највиши муслимански свештеник у једној области или покрајини. — Непрестано си гулио браду, кано . . . муфтија. Ков. А. муфтијнн, -а3 -о који припада муфтији.

муфтијство и муфтијство с служба,

звање, достојанство муфтије. — Бискупи [нису] способни за муфтијство. Старч. муха ж (дат. и лок. мухи и муси) зоол. = мува.

471

мухамедЗнац, -нца м муслиман (1). мухамеданка ж муслиманка. мухамбдански, -а, -5 који се односи на мухамеданце, муслимански. — Видјела је чалме својих мухамеданских становника. Шов. мухамед&нство с ислажка вероисповест, ислам, муслиманство. мухамедовац, -бвца м в. мухамеданац, муслиман (7). — Кад вече дође, и мухамедовац ноге савије . . . Јакш. Ђ. мухамедовачки и мухамедовски, -а, -о в. мухамедански. — Што има живота у мухамедовским већим мјестима у БОСНИЈ то је на чаршији. Рад. Стј. мухамедбвштина ж в. мухамеданство, муслиманска вера, ислам. — Ваљда бискупи познаду кршћанство и муфтијс мухамедовштину. Старч. мухамедство с в. мухамеданство. — Међу програмом Странкс права па међу опстојећим суставом већа је разлика . . . него међу кршћанством па међу мухамедством. Старч. муханат, -а, -о тур. покр. који не подноси што, осетљив (на што). Шкаљ. муханет м тур. песн. туга, бол, јад. — Знам ти дерте, знам ти муханете, боловаћеш, нећеш преболети. Митр. муханит, -а, -о тур. покр. муханат (р овци). — Моца га заинтачио као крља муханиту овцу. Ад. мухаше с гл. им. од мухати се. мухар

м бот.

•= мувар. —

На мојим

ногавицама нијс остала ни влат мухара из туђе њивс. Ћос. Д. мухара ж бот. «= мувара. Терм. 3. мухарика ж бот. •= муварика. мухарица ж зоол. 1. врста слатководне рибе, укљева. Финк. 2. мн. породица птица твачица које се хране инсектима, кукцима и њиховим ларвама, личинкама Ми5скар1с1ае. Терм. 4. мухариште с = муваршпте. мухасбра ж тур. заст. опсада, опседање, блокада. — За час ће бити поље опасано, а онда ето ових у мухасери. Мул. мухасил м тур. заст. намесник султанов, представник његов. — Они су тражили да у Бсограду пребива место везира један мухаСИЛЈ као представник султанов. Гавр. мухасилски, -5, -о који се односи на мухасиле, који припада мухасилима: ~ служба. мухати (се), -ам (се) несврш. = мувати (се). Прав.

472

МУХАФИЗ — МУЧАЉИВ

мухафиз м тур. ист. заповедник тврђаве, утврђеног града. Шкаљ. мухаџир, -гра м тур. покр. исељеник, избеглица, емигрант. — У таквом тренутку . . . појавише се први ужички мухаџири на месту. Андр. И. Док се народна војска кретала против Швабе, дотле су одмицале караване мухаџира према Дрини. Куш.

ски блитвински листови неисписани, муцави, жалосни. Крл. муцавац, -авца м 1. онај који муца. — Судари се с неким Митром . . . познатом дангубом и муцавцем. Бан. 2. агр. покр. врста округле шљиве. Вук Рј. муцавица ж муцава женска особа. муцаво прил. муцајући. — Нешто покумухаџДрлук м тур. покр. избеглиштво. ша измуцати па то опет муцаво оповргавати. — Да дочекам оно од чега смо педесет Шим. С. година бјежали по мухаџирлуку, из мјеста муцавост, -ости ж особина или стање у мјесто. Андр. И. онога који је муцав. — Задиркивали су је и ругали јој се због муцавости. Бан. мухаџирски, -а, -о који се односи на мухаџире, који припада мухаџирима. — муцало с и м пеј. муцавац (/). — Ено Мухаџирски домаћини ткали су поваздан и Перин онај муцало нема предња два зуба. кроз улице, кивни на сав свијет. Ћоп. Срем. мухбждер м = мувождер. — фиг. пеј. муцаае с гл. им. од муцати. Тко зна колико већ дана тај стари мухомуцати, -ам несврш. говорити испреждер није имао плијена? Мар. кидано, запињући и с тешкоћом (у узбуђењу, мухбловка ж 1. «= муволовка. — На због недостатка у говорним органима, непозголу столу у средини стојала је мухоловка. навања језика и сл.). — Ја, знате, 'нако . . . Киш. 2. бот. биљка чији су лнстови подешени — стаде муцати пренеражен ћато. Ранк. за хватање инсеката Бкшаеа тшари1а. Морао сам муцати у страном неразумљивом Терм. 3. говору. Шкреб. фиг. Она је [боја успомене] шедрван што кроз тишине муца. Уј. мухДмор м => мувомор. мухДморка

ж

бот.

•= мувоморка.

—

Бјеснио је ударајући од срџбе ногом по мухоморкама. Бен. мухбсерина ж = мувосерина. — Дубоко под њима . . . кргћу се људи, ситни као мухоссрина. Дав. мухтар, -ара м тур. в. мукгпар. — Он је махалски мухтар. Кик. Удала се понова за Хашима, мухтара из Пешића. Шуб. мухур м (ген. мн. мухура) перс.-тур. жиг, печат, штамбиљ. — Напосљетку . . . стиже [позивница]; али на њој некаквих десет мухура. Мул. мухурдар, -ара м перс.-тур. чувар печата. — За њим су ишли . . . хазнадар, мухурдар. Андр. И. мухурлбисати, -ишем сврш. и несврш. покр. ставити, стављати мухур, жиг, {зсСџечатигш, жигосати. Прав. мухур-сахббија м ист. чувар царског печата. — Угледа га мухур-сахибија. НПХ.

м у ц ! узв. 1. у изразу: туц ~ натуцајући и муцајући. — Туц, муц, како му драго, тек ти он богме начита мени неки цео лист. Шапч. 2. у пословици: што туц, то муц што се заради, скуца, то се и поједе.

муцин, -ина м лат. слузаста материја, теар састављена од беланчешна, коју излучују слузнице и кожа ради заштите од механичких и хемијских оштећења. ЕЛЗ. муцкав, -а, -о који мало муца, замуцкује; који се одликује муцкањем. — Прискаче ми у помоћ својим . . . муцкавим говором. Пав. муцкаво прил. муцкајући, замуцкујући. — Да смири напасно срце и зле мисли — муцкаво рецитује. Јел. Кроз телефон . . . зујало је, муцкаво и задављено, прво слово једне страшне речи. Сек. муцкати, -ам несврш. дем. према муцати, замуцкивати. — Незнани јунак муцка од страха. Дом. [Сељаци] зивкају . . . Смиљицу и муцкају: »Некол'ка јаја за снајку!« Јел. муцнути, -нем сврш. према муцати; муцаво изустити. — Седне за катедру, лупи песницом5 прозове, па како ђак муцне: Ти не знаш! Марк. Св. м^цо, -а, -е м = муца (1). мучавац, -авца м покр. онај који м$чи, ћути, ћутљивац, шутљивац, ћуталица. — Чувеног само по ћутању . . . ко би то очекивао од оног мучавца! Лал. м^чалица м и ж покр. онај или она што мучи, ћути, шути, ћуталица. мучало с и м покр. мучаеац. Деан. Рј.

муца 1. м = муцо муцавац Џ). 2. ж муцава женска особа, муцавица. муцав, -а, -о а. који муца. — Ти никог не заборављаш, ни муцавог фра Марка. мучаљив, -а, -о 1. који м$чи, који ћути, Андр. И. б. фиг. који неспретно, сплетено шути, ћутљив, шутљив. — Људи . . . исказује своје мисли. — Ницали су слободар- постадоше озбиљни и мучаљиви. Јакш. Ћ.

МУЧАЉИВАЦ — МУЧИЛИШТЕ Увијек је био тих и мучаљив, радин као мрав. Мишк. 2. необ. в. мучан (2). — Мучаљива слика да је све отишло у неповрат рашири се пред мојим очима. Уск. мучаљивац, -ивца м покр. мучавац, ћутљивац, шутљиеац. Прав. мучаљнвица ж покр. мучаљива, ћутљива, шутљива женска особа. Прае. мучаљиво прил. ћутећи, шутећи; уздржљиво. — Људи су мучаљиво ћутали и згледали се. Марк. М. мучаљивост, -ости ж особина онога који је мучаљив, ћутљивост, шутљивост. — Његова устрајна мучаљивост највише ми се свиђа. Ков. А. Ова мучаљивост, ово ћутање, дирало ју је непријатно. Вес. мучан, -чна, -чно који мучи, тих, ћутљив, шутљие. — Младо момче мучан од укора, стид му људски зажеже образе. НП Вук. Једино би уз рамазан бивао мучан и превозио само своје Подринце. Марк. М. мучан, мучна и мучна, мучно и мучно 1* који задаје муку, тежак, напоран. — Пут преко Тресибабе доста је мучан, јако искривудан. Јакш. Ђ. Испрва је то био мучан посао. Хорв. 2. ееома нтријатан, тешко подношљив,

нелагодан.

•— Настаде

мучно

473

муче покрај жене. Леск. Ј. б. тихо, мирно; крадом. — Стиже кући и муче се ушуља. Мул. мучем през. од м$кати. муч&није с цсл. арх. мучење, страдање, гатња. — Вечност мучна, пуна мученија. Јакш. Ђ. мученик м 1. онај који се мучи, који много трпи и пати (због болести, немаштине, сеојих или општеиародних идеама и сл.), патник. — Уз њега [је], блиједа и жута лица, готово издисао мученик. Шен. Бар се одморио сиромах од вечитог јада и беде . . . мученик је био целог века. Дом. 2. а. цркв. онај који је мучен и убијен због вере. — Идемо . . . да се посветимо као мученици. Ад. б. уопште онај који положи живот за високе идеале. — Кроз тај пакб блијескови су пекли, врискови других мученика сјекли. Гор. 3. мн. покр. врста дечје игре у којој се бацају и хватају пиљци. Рј. А. мученица ж 1. жемска особа мученик. — Збогом, жено, мученице моја! БК 1906. Луција . . . је попут светачке мучснице поднијела страшан ударац. Новак. 2. фиг. шаљ. ракија. — Боца с мученицом редала уоколо. Сим. Имам у торби парче вешалице и мало мученице у чутурици. Ћос. Д.

ћутање. Мат. Све је живјело у мучној мучениче, -ета с необ. дете мученик. неизвјесности. Кол. 3. намучен, измучен, заморен. — Деда Никола задовољан што је, — Са сиротим мученичетом не беше тако. Јакш. Ђ. иако стар и мучан, ипак био људима од мученички, -а, -б који се односи на користи. Рад. Д. 4. тетке нараеи, с којим мученике, који припада мученицима: ~ смрт, се тешко ради, непогодан. — На издавању ~ народ, ~ венац, ~ живот. . . . закона био је [кнез Милош] врло мучан, лшслећи . . . да власт неће више бити његова мученички прил. као мученик. — Смјеако се ограничи законом. Јов. С. 5. који шкао [се] заиста мученички. Јонке. Била је изражаеа патњу, забринут. — Па онда . . . болесно, мученички бледа. Рист. уста, тамо-амо крочи, а момци мучне у њ мучеништво с патња, трпљење мучекиупрли очи. Радич. 6. којије добивен тешким, ка, мучење. •— Са зебњом [је] пратила његово напорним радом, патњом и сл. — Осим болно мучеништво. Скерл. Под главом му критике . . . постоји питање подршке у је млински камен, симбол његова мучениживоту, хљеба, мучног хљеба. Уј. штва. Обз. 1932. Изр. ~ работа тешко да се то може мучеше с гл. им. од мучити (се). постићи, изеести. мучилац и мучилац, -иоца м мучитељ. мучањ, -чња м покр. в. мучњак. — Из преграде амбара зјала тама, пацов промучилачкк и мучилачки, -а, -5 који трчао поред празне мерице . . . па налетео се односи на мучиоце, на мучење; врло тежак, у мучањ. Рад. Д. с мукама. — Неко издише полаганим мумучање с гл. им. од мучати. чилачким темпом. Крањч. Стј. мучати 1 , -чим несврш. не говорити, не мучипачки и мучилачки прил. на издаеати гласа од себе, ћутати, шутјети. мучилачки начин, као мучиоци. — Те тре— Мучи сада, срце моје пуно, мучи, мучи, нутке . . . мучилачки полагано заобилазе о гусала струно. Радич. Ти свеђер, мајчице, са свих могућих . . . страна. Леск. М. мучиш. Шим. А. мучилпште и мучилиште с а. место муЧати*, мучем несврш. покр. е. мукати. за мучење. — Његов »најмодернији казнени — Није чуо ни кад су [краве] мучале. завод« [је] једно обг.чно мучилиште и тијела Марк. М. и душе. Чол. Нема на читавоме глобусу м^че прил. а. мучећи, ћутке, шутке. ниједног педља . . . који није гробље и мучилиште и стратиште. Крл. б. мучење. — Он ју је муче слушао. Ђал. Он прође

474

МУЧИЛО — МУЧНОСТ

— Зар се такво мучилиште зове удаја? Шимун. мучило и мучило с оруђе, спраеа за мучење. — Мотао [ми се] по глави стари торањ . . . мучила, широки крвнички мач. Шен. мучибница и мучионпца ж просторија за мучење. — У истражним затворима уређене су мучионице. Крл. Упутили смо се Главњачи да погледамо ћелије и мучионице. Зог. мучитељ и мучитељ м онај који неког мучи. — Њихови мучитељи . . . постају им добри другови. Петр. М. Њега нетко спаси и отме од његових мучитеља. Бег. мучит&љица, мучитељица и мучитељка ж она која неког мучи, женска особа мучитељ. — Имао [је] . . . СВИЈССТЈ ону вјечну мучитељицу опаких душа. Шен. Играо сам као бесомучан; . . . двапут сам пао, све због н>е — моје мучитељке. Трифк. мучитељски и мучитељски, -3, -5 који се односи на мучитеље, који је као у мучитеља: ~ оруђс, ~ деспотизам. мучити, -Пм несврш. а. задавати, причињавати муку (телесну или душевну). — Ондје ће нас бити и мучити, пребијати и ноге и руке. НП Вук. Највише ју јс мучила она неизвјесност, она нејасност. Ивак. б. присиљавати на напор, тешкоће, трудити. — Немој који носити оружје ни мучити коње кроз планину. НП Вук. в. досађивати, узнемиравати. — Коње су мучиле мухе. Наз. Изр. муку ~ ерло се тешко мучити, разбијати главу због чега, имати тешкоћа (с чим). — Само се по дрхтају њезиних плећа видјело колику је муку мучила. Бен. ~ се 1. трпепш, подносити, осећати муку, бол, досаду, патити се. — Никако да заспим. Претурао сам се, мучио сам се. Лаз. Л. Мучи се он као грешна душа у паклу. Вел. 2. трудити се, упињати се да се што постигне, да се у чему успе. — Поче се мучити да се дигне, помакне. Станк. фиг. Мучи се зима у првим и самосталнијим корацима. Јел. мучица ж дем. од мука. — Жега пржи оно крваве мучице тежакове, а грозница коси драгоцјено здравље. Буд. Ехеј, мучице моја! — чисто је запјсвао Ђуро. Ћоп. мучиште с в. мучилиште. — Прошао сам . . . страшна огњишта, вечна мучишта. Змај. мучкати, -ам весврш. наређиеати (коме) да ћути, шути, ућуткиеати, ушуткиеати (кога) гоеорећи »мучо. — Сељаци га стадоше мучкати и потезати за одјећу да сједне, али он умукнути не хтједе. Шимун. - ^ к

мучке прил. = мучки 1. мучећи, шутећи, ћутке, шутке. — Сјсли су мучке крај њега. Гор. Испрва су је сви мучке и удивљено гледали, али домала започе смијех. Андр. 11. 2. потајно, у потаји; подмукло, издајнички. — Та боље је спреда оберучке, него страга ударити мучке. Радич. мучки, -а, -б 1. подмукао, потајан. — Мучки бизантински нападај изазвао [је] Хрвате. Шиш. Угледа . . . међу својим друговима . . . отворене поштењаке и мучке подлаце. Ћоп. 2. прећутан, прешутан, нем. — Све се заборавило као по мучком договору, и све се сређивало као чудом. Андр. И. Мучким загрљајем изрећи [ће] све што се нс да никаквим ријечима изрећи. Шимун. мучки прил. = мучке. — Баш се сјетила Јагае, с којом је мучки водила љутн и непопустљиви рат. Бен. Нестајали су ноћу [момци] . . . па онда су стизали мучки, с брда и беспутних страна. Лал. Погине од издаје. Не поштено и витешки, нсго мучки. Каш. мучљив, -а, -о мучаљив (/). — Небо постаје суморније, далматинска обала савља и мучљивија. Радул. мучни, -5, -О покр. који се односи на муку, на брашно, брашнени. — Својс мучне млине уз . . . ријеку раствори свијету да меље без ујма. Љуб. мучн&на ж мучно, непријатно, неугодно стање, мука. — Преокретао јој [се] стомак, да ју је хватала мучнина. Сим. Тај накисели, буђави, главоболни мирис мучнине и повраћања. Дав. мучннца ж мучњак. — Лијевци, мучнице . . . брбљава чекетала лежала су на воденичишту као просута утроба. Гор. мучно прил. 1. е муком, с напором, тешко,једва. — Ватра се мучно разгорсвала. Ћос. Д. Вихор је тако снажно замахивао да се мучно одржао на ногама. Креш. 2. мало вероватно, невероватно, сумњиво (да ће се десити, извршити што, т&шко). — Мучно да ће он што одати. Ранк. Мучно да зна гарави кафански пјевач. Матош. 3. а. неподношљиво, веома тешко. — Шта ти је било тако мучно ? Сек. б. неугодно, непријатно. — Мучно ће ми пасти, ал* ме дужност гони. Змај. А мени, да простиш, мучно докончати. Јел. 4. необ. измучено, заморено, јадно. — Ма ти као да си рањен . . . Нешто ми мучно изгледаш? Јакш. Ђ. 5. зло, рђаво (с логичким субјектом у датиеу: о стању кад се човеку гади, стужује). — Мучно ми је. Вук Рј. Од туђих му је длака физички било мучно. Торб. мучност, -ости ж а. мучно, непријапшо стањеу осећање. — Типшна, мучност н нека

МУЧЊАК — МУШКАТ(Е)Л

>л

475

нема тешкоћа постаде још јача. Станк. б. лупца 5тш1шт §о1иђасеп$е. Терм. 4; имати своје мушице бити својеглав. тешкоћа. — У животу [бисмо] многу мучност пребољели. Стипч. Као руком односи мушичав -а, -о 1. који има мушица, бриге и вечиту мисао о мучности живота. који је пун мушица: ~ вино. 2. фиг. који Марк. М. има мушице (4), бубе у глави, ћудљив. — Био сам жив и немиран, својеглав и мушимучњак м сандук за муку, за брашно. чав. Бег. — Врати се опет унутра [у воденицу] . . . повади брашно из мучњака у врећу. Глиш. мушичавбст, -ости ж особина онога који Ако се она не нагледне у мучњак, у њему је мушичав, ћудљивост. — Потешкоће . . . никад брашна. Брл. сам још без потребе стварао и сам својом муш 1 м покр. = муше магарац, магаре. мушичавости. Шкреб. Приписивали су ову особину његовој мушичавости и чангриРј. А. муш* м спорт. строги центар. — Муш, завости. НИН 1958. мушичар м зоол. врста птице из пор. строги центар . . . показује се постављањем мухарица Мшскара 8и8ео1а. Рј. А. бијеле стране лопатице на центар мете. Стр. мушји, -3, -б који припада мухи. — [Мрав се] слади мушјим точкицама. Мар. муша ж покр. земла за пашу, пашњак. — Кад вам нестаде земље . . . почссте мушкад ж зб. в. мушкадија. — У кочидијелити шуме и муше. Љуб. Треба једном јама било мушкади и женскади. Шен. стати на пут измацима у прихватању опмушкадија ж зб. мушке особе, мушкарћинске муше. Ћип, ци; исп. мушкиње. — Сабрало се и жена мушаба ж заст. врста старинске пушке. . . . док су мушкадија била у одаји. О-А. Вук Рј. Сва су мушкадија једнака. Ћор. мушав&да ж покр. в. мусаведа. — Све мушкара ж мушкобања. — Увијек је то твоја мушаведа! Бег. [сам] зазирао од жена штоно их наши зову мушад ж покр. зб. им. од муше, магарад. мушкарама. Јурк. мушкарада ж в. мушкобања. Р-К Реч. Рј. А. муше, -ета с (супл. муш5д) покр. = мушкарац, -рца м особа мушког пола, муш1. — Докле које јуне јали муше на мушка глаеа. — МИСЛИШЈ ја сам као ти, Требиње продат не стјерамо, пореза ти не па трчим за сваким мушкарцем. Срем. можемо дати. Март. Друштвено уређење је демократско с једмушсбак и муш&бак, -пка (ређе -ака) накоправношћу мушкараца и жена. ОГ. м тур. покр. дрвена решетка на прозорима мушкарача ж в. мушкобања. — Госстарих муслиманских кућа. — Кућа . . . са пођа Шмит, дама . . . мушкарача. Фелд. пространом авлијом и дивананом у мушепмушкарачки, -5, -б који је као у мушцима била је некад богатих Хајровића. караца. — Њсзино тамнобојно лице . . . Андр. И. Ти су прозори били . . . закривени даваше јој мушкарачки изглед. Новак. густим и чистим мушебацима. Вел. Она . . . корача брзо, крупним мушкарачким муш&ма ж тур. наеоштено платно. — кораком. Јевт. Стари креденац је ту, а стол је обложен мушкарачкн прил. као мушкарци, помушемом. Сим. Ујутру сам завио књиге у пут мушкараца. — Говорила [је] и понамушему. Вучо. шала се готово мушкарачки. Нех. мушир, -ира м тур. ист. војвода, запомушкарски, -3, -б веоб. мушка, мушведник. — Војском влада велики везиру карачки. — Оне [су] одате нашем мушкар. . . по имену мушир Омер-паша. НП Вук. ском пороку пушења. М 1867. Све му лале на диван се збрале, многе паше мушкарче, -ета с дем. и хип. од муши мушири војни. Март. карац. — Изиђе човек и жена са два мала мушица ж 1. дем. од муха. 2. мн. зоол. мушкарчета. Ранк. инсекти, кукци из реда двокрилаца ВЈНошс1ае. мушкарчев, -а, -о који припада муш3. војн. горнм део предњег нишана стрељачког карцу. оружја (рбично у облику пирамиде или призме). мушкарчнћ м дем. и хип. од мушкарац, — Узлетали су . . . голубови, а ловци би их дечак. — Дјеца би се скупила око ње, муштренутачно пратили на мушици двоцијевке. Божић. 4. мн. фиг. ћуд, хир, каприс, прохтев. карчићи обијесно изваљени потрбушке. Десн. Приступише најпре мушкарчићи — Код [њега] . . . нема оних неразумљивих па девојчице. Ком. мушица и ћудљивости. Ћоп. Изр. г о л у б а ч к а ~ зоол. врста мумушкат и мушкат(е)л м тал. врста шице која сише крв стоке а леже се крај Гомирисавог грожђа и вино од њега, тамјшшка.

476

МУШКАТЕЛИЦА — МУШКОБАНАСТ

— Пио [је] мушкат нађен у ормару. Крањч. Стј. мушкатблица ж агр. покр. врста мирисаве брескве. Рј. А. мушкатељка ж агр. покр. ерста мирисаве јабуке. Рј. А. мушкатил м покр. мушкат. — Је ли мушкатила суд Никола понио? Наз. мушкатла ж бот. в. смрдљееак. Сим. Реч. мушкатни, -а, -б који се односи на мушкат, којије од мушката: ~ грожђе. Изр. — о р а ш а к бот. е. орашак (/). Деан. Рј. м у ш к а т њ а к м бот. в. орашчић. Сим. Реч. мушкатуљка ж агр. покр. врста мирисаве крушке. Рј. А. мушкацон, -бна м и мушкацбва ж врста ситних сувих колача, умешених од ораха или лешнша. — Славила [је] . . . имендане с огромним . . . здјелама, пренатрпаним сухим мушкацонима. Крл. По цео дан плетс, кува каву . . . или меси мушкацоне. Грол. мушкет, -а, мушкет, -бта м и мушк&та ж тал. старинска војничка пушка с фитиљем. — Вук вољаше свој мушкет велики, пуцао је из њега кремењем. Ств. 1948. На тргу три пута загрме мушкете пјешака. Ђал. мушкбтаље с гл. им. од мушкетати (се). мушкбтар, -ара м = мускетар. — Ето нас пред старудијом3 пуном сиротиње, рубља . . . тамо из доба мушкетара. Матош. мушк&тарскн, -3, -6 који се односи на мушкетаре. — Не уживам божанске амброзије Олимпа, иего тебе . . . мушкетарски немиру. Матош. мушкбтати, -5м сврш. и нссврш. устре/тти, стрељати, уби(ја)ти из мушкета, из пушке. — Ко те онда нађе . . . слободно да те онда мушкета. Јакш. 23. Под зидовима гробља . . . падаху мупжетани бунтовници као снопови. Матош. ~ се устрелити се, убити се. — Радије ћу се сам мушкетати него да ме они мрцваре. В 18Н5. мушк&тина ж аугм. и пеј. од мушкет(а). — Некакве ми ћесе упртише . . . и некакву тешку мушкетину. НП Вук. мушк&тир, -ира м = мускетар. — На сваком крају улице постави се мушкетир. Шен. У другом нападу придружи им се руски мајор . . . са осам компанија јегера и мушкетира. Магп. мушкетирски, -3, -б који се односи на мушкетире, који припада мушкетирима. м у ш к и и мушкн, -а, -б 1. који се односи на мушкарце; којим се одликују мушкаргџ;

који припада мушкарцима: ~ глас, ~ лепота, ~ друштво, ~ члан породице, мушке црте лица, ~ шешир, ~ соба, ~ понос. 2. јуначки, храбар, смео, одлучан. — Требало [је] . . . мушке борбе за побједу начела. Уј. 3. кајк. покр. сељачки. — Нисам »мушке пунтарије« пирио, а камоли доложио горива. Шен. Фишкал када дозна ту врашку мушку шалу, уздрхтат ће. Кое. А. 4. (у именичкој служби, обично мн.) м мушкарац, мушка глаеа. — Мушки . . . стали на једну страну, а женскиње на другу. Вес. Крстане, наши мушки нису код куће! Бег. Изр. ~ п с о в к а велика, грдна псовка; ~ р е ч реч која се цени; ~ р у к а сигурна рука, бранитељ, онај који се брине за кућу; ~ снага еелика снага; м у ш к е г о д и н е зреле, старије године; м у ш к е песме епске песме; ~ свет мушкарци, људи; ~ ц в е т бот. цвет који има само прашнике, а нема тучка (у даодомних биљака). м у ш к и прил. 1. храбро, емело, одлучно, поуздано. — Ко невоље мушки дочекујвЈ све што хоће може подузети. Баш. Говори мушки, слободно и поуздано. Вес. 2. ваљано, честито. — Мушки ћу урадити. Змај. Мушки се око тога ознојио. Драж. 3. на мушки начин, као мушкарац. — Замењујем ваше мале ципелице већим сандаламвЈ да бисте изгледали што мушкије. Мил. Корачала [је] више мушки, и на женске ситнице . . . није обраћала пажњу. Макс. мушкии>е с зб. мушкарци, мушке глаее; супр. женскиње. — Певају . . . наизменично, час мушкиње, час женскиње, Дом. Грчка оста без мушкиња пуста. Комб. м у ш к в ћ , -ића м покр. мушкарац; мушкарчић, мушко дете, дечак. — Кад . . . домаћи мушкићи изништају, удадбенице траже по свијету мужа. Љуб. Јединица покрај шестеро браће, све мушкића. Кол. м у ш к о , -бга и -а м а. мушкарац. — Срам те било кад ти жена . . . виче на тебе . . . Зар си ти мушко ?! Ивак. Нема ту мушке руке . . . Нема мушка да засече . . . без милосрђа. Андр. И. б. зб. мушкарци. — На варош је кренуло све мушко, је ли само могло гмизати и рогуље носити. Ћоп. Дигло се на оружје . . . мушко и женско. Лог. 2. мушгсббана ж — мушкобања женска особа која се понаша као мушкарац, која личи на мушкарца. — Шаха је дрска мушкобана, која пије са сваким. Андр. И. Освета због понижења што га је доживио од те окруњене мушкобане. Матк. мушкДбанаст, -а, -о •= мушкобањаст

који има особине мушкобане, којије као мушкобана. — Једне су биле стегнуте у струку,

МУШКОБАЊА — МУШТУЛУК бледе . . . ове ту наглашено . . . мушкобавасте. Дав. мушкобања ж =» мушкобана. — Мислио сам на амазонке, скитске мушкобање. УЈ. Она . . . има и физичку шагуа права )е мушкобања. Глиг. мушкдбањаст, -а, -о *= мушкобанаст. — Беда и глад [давале су] њиховом изгледу, ходу, покретима нешто круто . . . мушкобањасто. Ћос. Б. мушкобарача ж покр. е. мушкобања. — Говори о девоЈкама у Босни и Херцеговини . . . ко)е живе по мушки . . . Такве се девоЈке тамо зову мушкобараче. Ђорђ. мушкозован и мушкдзбван, -вна, -вно индив. коЈи привлачи, изазива мушкарце. — Корзо )е био преплављен . . . Јатима девоЈака, тако допадљивих, тако мушкозовмих да се чинило да вас њихови погледи зову гласно. Дав, мушкбјасен м бот. црни Јасен. Р-К Реч. мушкбст, -ости ж 1. оно што чини анатожко-физиолошку природу мушког пола. — Пред његовом болесно надраженом мушкошћу продефилуЈу у успомени многе жене. Поп. Ј. Некада )е [коњ] репом . . . терао . . . . муву . . . али, ето, и реп му одсекли и мушкост уништили. Рад. Д. 2. мушка снага, енергичност, мушко држање, одлучност. — Рвање изражава мушкост, борбеност, снагу и окретност. Рв. Заносила ЈУ )е она његова тврда мушкост, она силовитост у наступу. Вуков. мушкбћа ж в. мушкост. — Да ти не науди нагу и не узме ти мушкоћу. М-И. м ј ш л п н , -ина м покр. в. муслин. Вук РЈ. мушља ж зоол. в. мушул. Деан. РЈ. мушмула ж грч. бот. МебрИиз 8 е г т а тса грм или дрво из пор. ружа и његов плод. 1ерм. 3. мушмуласт, -а, -о коЈи џ као мушмула, фиг. пе). душевно мек, неотпоран. — Из н>е се ту ишчахЈрио човечуљак у цивилу3 полућелав, мушмуласт. Вучо. мушмулача ж бот. в. дуњарица. Сим. Реч. муштарда ж тал. а. бот. слачица, сенф, горушица Џ). Сим. Реч. б. ерста истоиненог умака. — 1лрода)е се у иностранству блитвинска муштарда. Крл. мушт^рија ж и м тур. а. купац, потрошач, корисник занатли/ских, оортничких услуга. — Пазио )е да му сваки муштерија оде задовољан из дућана. 1шр. Кукумар [брицоЈ чистио [)е] одЈећу муштери)ама. Мар. б. онаЈ који што окели, КОЈН хоће да купи, она] КОЈН хоће што да узме. — Тко ЈС какво) муштериЈа плаћи, данас

477

ће је на Грахову наћи. Март. Носи ти то . . . па прода) ономе ко )е муштери)а. Андр. И. муштикла ж нем. направа за пушење цигарета у облику кратке цевчице у КОЈУ се упшгне цигарета: ћилибарска ~ , ~ од слонове кости, вишњева ~ . муштиклица ж дем. од муштикла. муштдна ж зб. покр. мушкарци. — Ослободила се великог бремена без Јаука, да )е из куће не би чула иуштина, Гвозден с првдатељима Рад. Д. муштра ж нем. варв 1. вОЈна вежба, егзерцир. — Иа загргбачко; циглани [смој обавили задњу муштру. Шен Долазили су [генерали] на смотру и муштру. Ад. 2. (нар песн.) боЈна, ратна еештина. — Ђаволуку дору научио, понаЈвише ТОЈ муштри латинско). РЈ. А 3. покр. узорак, мустра. — Различне муштре сукна или платка. РЈ. А. муштралица ж она која оштро, строго поступа с киме. — Босиљка )е права муштралица своЈе ДЈеце. РЈ. А. муштраше с гл. им. од муштрати муштрати, -ам несврш. 1. вежбати еоЈнике, егзсрцирати. — Мене [су] ондЈе у Мађарско) мотали и муштрали. Шен. Внкали су поднаредници муштраЈући и обучаваЈући младе козаке. Моск. 2. а. строго, оштро поступаЈући терати, присиљавати кога да извршава дата наређења, злостављати. — Матори те муштраЈу и све нешто закера)у. Петр. В. Подслш)ева му се свака роа, муштра га Васо Генго. Андр. И. б. фиг. дотеривати, уређивати што. — Штитаруша косу куштра у жупаниЈИ кад )е муштра. Павл. ~ се вежбати (се), егзерцирати (се) (о воЈницима); ершити груое еежбе, малтретирати се. — Тебе хоћу скинут с генералства, у солдате тебе уписати, муштраћеш се за живота свога. НП Херм. Ири дну Једнога бриЈега солдати се муштраЈу. Мат. муштрач, -ача м она) коЈи муштра, ко]и оштрОу строго поступа с киж. РЈ. А. муштулугџија м тур. = муштулукчиЈа особа ко]а прва донесе, Јави радосну вест, добар глас. — Стари сват пошаље муштулугџиЈу да трчи дЈевоЈачко) кући да . . . Јави да сватови весело иду. Вук. Ја дођем из чаршиЈе, а кажу ми муштулугџи)е. »Родио ти се син!« Ћор. муштулук м тур. 1. награда оном КОЈН први донесе, Јави радосну вест, дооар глас. — Платите муштулук за добар глас. Вел. Тражи муштулук од рањеника. Дед. В. 2. радосна вест, добар глас. — Ево ти талир

МУШТУЛУКЧИЈА — МУШУЛИН

47б

за муштулук. Рекла )е, дакле, да ме милуЈе? Кнеок. Л. 3. фиг. носилац муштулука, муштулугџиЈа. — То се чуло Сењу би)еломе, па Иваиу трче мушгулуци. НП Вук. Изр. отићи на ~ однети, Јавити радосну вест, добар глас. муштулукчија м =» муштулугџиЈа. — Када дођеш ка Стамболу граду, муштулукчије ти упитаЈ младе НПХ.

муштурница ж покр просториЈа веома рђаеа, непогодна за боравак, становање, пештера. — Станичне касарне у коЈима железничари на путу отпочииу праве су гробнице и муштурнице. Лапч. мушул м и мушула ж зоол. врста шкољке Агса поае. Деан. РЈ. мушулнн, -ина м покр. в. муслин. Вук РЈ

4--*

+*•

аг~

4

н «

>.

*

»» *

л

н в (Н) 1. а. звучни алвеоларни носни сугласник (сонант). б. слово којим се оЗележава тај сугласник. 2. скраћ. а. (п, И) произеољно узет, непознат број или величша. — И лосле п година ко зна какав ће г. Нушић изгледати! Богдан. б. (Н.) ознака за непознато, неидентификовано насеље, град и сл. (у књижевности); (Н. Н.) ознака за непознату, анонимну особу (уместо имена). в. (И.) међународна скраћеница за Ног<1 (север). г. (п.) номинатив; пеиГгшп.

вици. Богдан. в. спољна, вањска површина чега или површина уопште (дводишнзионална), простор — као место где се нешто налази или бива или камо што доспева: бубуљица на телу, испловити на пучину, ров на ливади, пасти на дно. — Она изведе децу на двориште. Ранк. То није мирис ђурђица. . . дах је увела, влажна лишћа на дну грма, воња јесењих гљива и маховина на ногама храста. Наз. г. видљив, запажању доступан простор као место где се нешто налази или бива или камо што доспева: на и на узв. 1. кад се нешто нуди или изаћи на сунце, бити на светлости. — Та пружа: ево\ узми\ држи\ — На, остави наказа на видјело ће доћи. Богд. фиг. Исову сабљу. Лаз. Л. ир. Тада неко од туртина изби на сриједу. Мул. д. оно што ских младића викне: »Оћеш, курво, Триполис? Ево ти, на!«. Андр. И. 2. кад се се обухвата, облстсе, прекрива чим, што живо, енергично даје реч, вера. — Хајд, пролази кроз какав предмет или улази у њега: завој на рани, ставити пециво на владико, и то обидимо, ма залуду, на ти ражањ, бурма на прсту. — Милану стави 6ОЖЈУ в)еру. Њег. 3. кад се жиео или јетко лисице на руке. Чипл. фиг. Намјести на указуЈе на непоеољан исход или последицу лице гримасу големог чуђења. Донч. ђ . чега. — Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето нЗ. Ћип. Пристао је Цико, да не ис- спољни, вањски мањи или било какав део, елеменат, односно детаљ, украс на другом падне заостао, чинио се мудар, а сад — на! Кал. 4. уз прилог »сад*, кад се истиче блискост чему: украс на блузи, прозор на кући, догађаја који предстоји. — Ви се оправдавате квака на вратима, чвор на узици, пресек на линији, деоница на прузи. — фиг. Нови пред том вашом утваром, као да ће вас сад на појести. Мар. 5. (на) (обично удводогађај... бијаше развоју нашега језика јено) за дозивање домаћих животиња. много на путу. Јаг. е. нека тачка, линија, граница, релативан положај према чему — као место где се нешто налази или бива или ва предлог којим се заједно са самосталном речју у ак. или лок. означава 1. (с ак. камо што доспееа; одређен ниво или износ кад ЈС реч о месту где нешто доспева, а нечега: град на екватору, доћи на центар, с лок. кад је реч о месту где се нешто накућа на периферији, на ушћу реке, летети лази или бива) а. предмет чији је горњи на висини. — Сума [је] расла, док није део, горња површина место где се нешто нарасла на триста педесет динара. Срем. налази или бива или камо што доспева: фиг. Морао [би] да стане на једну јасну полети се на кров, кућа на брду, играти линију. КР 1924. зк. нека тачка обале као се на брежуљку, стати на опушак. — Пруместо где се нешто налази или бива или камо ска влада [)е] . . . осЈетила да је на бајунетс што доспева: град на мору, летовалиште тешко и СЈести, а камоли на њима лежати. на језеру и сл. з. нешто за чији је један Рад. Стј. фиг. Да по други пут примимо крај везан какав предмет или живо биће: јарам на себе и окајемо све. М-О. б. ослонац сат на ланцу. — Поведе псића на дугачком чега: чаша на високој ножици, ослонити ланцу. Каш. фиг. Ми ћемо . . . дјечка на се на штап. — фиг. Читав животни смисао узди држати. Јурк. и. рбјекат одређене градила [је] на тој жељи. Донч. Све се то намене до којега ко долази, крај којега се што [расуђивање] не подиже на сигурној осно- налази и сл.: поћи на дрвљаник по дрва,

480

НА

на извор, на бунар. — И н>их двадесет оде на извор на воду црну. М-И. Једнога јутра пошао је на воденицу. Вес. \. нека установа, дом, просторија као место где се што налази или биеа или камо што доспева: предавати на факултету, ићи на суд, на стан. — Хладно ми је било у то доба касно. На одају топлу грејала ме нада. Марк. Д. к. насеље, крај, област и сл. (на висоравни, вишој заравни, каквом пространстеу и истоименој води) у којему је што или у које што доспева: на Ријеци, на Жабљаку, стићи на Цетиње и сл. — Издворило девет пашалука и десети пашалук на Босни. НПХ. л. оно чијем се утицају излаже, с чим се меша или справља нешто: пржити на масти, кролшир на луку. — Ставл>ају покојнике који умру без а д р е с е . . . на лед. Јонке. љ. предмет о који се нешто веша или о коме виси: о. — Обесила се на један од великих гвоздених клинова. Андр. И. Човјек виси на длаци. Кал. 2. а. (с лок.) дужност, задатак који неко врши, прилика, догађај у којему учествује, пктупак којему је изложен: бити на послу, на часу, сату, на прослави, на робији. б. (с ак.) циљ, сврха неке радње, прилике у које ко или што долази или се шаље; казна која се коме одређује. — Сад [ће] . . . послати ескадрон на жесток јуриш. Крањч. Стј. Нисам чуо ни да је који на тамницу осуђен. Нен. Љ. 3. (с ак.) а. појам којему се или за који се што намењује. — Твој муж има мало времена на то. Петр. В. Нису подупирали . . . ниједног од његових критичних иступа . . . на обрану народних потреба. Р 1946. 6. оно за што постоји готовост, за што је неко пододан, доспео. — Видело се да је готов на плач. Вес. Он бијаше момак, одавна на женидбу. Мул. в. последица до које нешто доводи, појава која нешто прати, којом се нешто одрамсава. — Служи [ми] више на неприлику него на заштиту. Андр. Н. Два пута се, на ужас Ненадов, [лопта] заплела у електричне жице. Ћос. Б. 4. (с ак.) а. (каткад и с лок.) онај коне или оно чему у одговорност, компетенцију и сл. пада каква радња, појава или задатак: на њему је да то уради, примити на себе, узети на своју душу. — Сад Је дошао ред на Швејка. Јонке. На кога ће вас мати оставити, сироте моје! Петр. В. б. оно чему припада део чега, према чему се што разврстава или дели, судеоник, носилац одређеног удела. — Исто вриЈеди и за царину, за коју унапријед не можемо знати колико ће је отпасти на ратара, а колико на новчаре. Рад. Стј. На сваки бифстек испеците једно јаје. Петр. В. в. (обично с ак. мн.) резултат раздеобе чега, елементи у које се што дели. — Кад се Европа подели на мале кантоне •.. онда ће бити мирна. Нен. Љ. Хтио

бих. . . исјећи вас на резанце. Јонке. г. количински, временски и др. одсеци по којима се што изводи: плаћати на месец, на дан. — Немој пити на дукате вино, већ на гроше и на маријаше. НП Вук. Почне га [комад круха] хрскати, освајати на дијелове, као кост. Кал. 5. (с ак.) а. раздаљгша, одстојање од чега; (и с лок.) место до којега што досеже, простор који што обухвата, поље дејстеа, делоеања: на километар од града, на дохвату. — Ми смо . . . пришли Власеници на пушкомет. Чол. Дошао [је] на доглед удовичиној кући. Кал. б. временска мера, мера трајања нечега; еременска разлика, размак између два догађаја. — Растављају [се] на дуго времена. Ђал. На по године, пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог. Игњ. в. време које ће протећи до одређеног догађаја, временски одсек након којег нешто долази; исп. након, наврх. — Петрово имање доћи ће на који дан на дражбу. Ћип. г. приближна мера, приближни износ. — Побили [су] на 150 кнезова. Нов. Новине су писале на целе странице о биткама. Поп. Ј. д. јединица мере у којој се што подудара, ознака подударности: сат ради тачно на секунд, на милиметар једнако и сл. — То се . . . знаде све на длаку. Шимун. Старчев глас . . . је звучио на влас као онда кад га је ругајући му сс одбио. Цар Е. 6. а. (с ак.) оно што служи као подлога, темељ нечему, што даје основа за нешто; оно што даје гаранцију за нешто: порез, такса на приход, признаница на суму, додатак на децу, зајам на меницу, долазак на веру, на реч. — Пошао [сам] на ништа и промијенио све четири карте. Јонке. На руску револуцију [се] онако по своме. . . позвао. КР 1924. б. (с лок.) оно што омогућује неку радњу или појаву: зарађивати на невољи других. — На беди и глади текао [је] капитал. Бар. Гријала се на топлини оног . . . вина. Матош. в. (с ак.) оно што изазива одређен осећај или што би могло бити чулни надражај, предмет опажања; (с лок.) оно што се узима као основ каквог негативног става. — Човјек има кадшто таквих момената да је на све глух као топ. Јонке. Не вели да су ти примери нетачни и уопште им ни на чему не замера. Бел. г. (с ак.) појава, радња и сл. уз коју следи одређена реакција или ксуа послужи као узрок, повод, пооуда нечега. — Одговарао [)е] на Вукову шалу. Нен. Љ. На јаук из бездна сада нова прасне бомба уз тутањ. Гор. 7. (с ак., обично у корелаци)и с предлозима с, од) а. крсцња, даља граница простирања, пружања или трајања, протезања чега. — Улице иду право с краја на крај. Чипл. На почетку зиме од године 1805. на 1806. примио је писамце. Крањч. Стј. б. вишеструко (временско или

НА

481

просторно) ређање, смењивање, понављале цијеле изворе. Р 1946. 12. (с ак.) време кад нечега. — Од места на место постави се . . . се што догађа: на Ђурђевдан, на подне. — по који комад . . . леда. Пстр. М. Могао [је] Вјера завршује на освит новога доба у . . . диринчити ноћ на ноћ. Матош. 8. (с ак.) формализму. Баз. Ветар и киша хладна у а. мета чега, предмет који треба да буде досег- окна избице мо)е јесењим дахом бију на ово нут, захваћен и сл. каквом радњом или према мајско време. Марк. Д. 13. (с ак.) а. предмет којему се што упућује, подстиче, усмерава: глаголске радње: радити на чему. — Својта јуришати на ровове, пуцати на зеца, обратити наставља како не верује [у Мандино неверство], ударајући нарочито гласом на Трипсе на кога. — »Добар је за плес«, додала је с четово пијанство. Поп. П. б. оно у погледу алузијом на грамафон. Торб. Тражио сам чега се заузима тки однос, став, доноси нека не би ли ме ко на то охрабрио. Нуш. б. одлука: навикнути се на рад, пристати на оно против чега се усмерава какав став; предмет какве жеље, интереса, духовне анга- што. — Они су поносити, а много држе на жованости: мржња, гнев, љутња на неко- своју народност. Нен. Љ. Предао је оставку на министарски положај. Сим. в. (уз глаголе га, похлепа на јело. — Прошла ме је моја наићи, налетети и сл.) оно до чега се дође, буна, мржња моја, сан освете и одвратност што се сусретне у кретању, ершењу какве на свет бедан. Дис. Чекао [је] на прилику да радње, развоју и сл. — Није никакво чудо каже нешто. Крањч. Стј. 9. (с ак.) а. ново, што је овај порез . . . наишао на силну измењено стање, облик, улога, ранг и сл.: опозицију. Рад. Стј. 14. различити односи превести на други језик, прећи с каса на корак. — Овај аванзман од десетника на у устаљеним изразима (што су дати и објашњени уз речи којс су главни носиоци значења заставника . . . сатнику неће бити по вољи. Фелд. б. спгапе којему што тежи, нагиње, у изразу): на крају крајева^ на концу конца, које што претпоставља. — Ево сад још на ићи на руку, на основу тога, пасти на ум3 • смијех ми се даје. Бог. Дан је био . . . облачан, на пример, на прилику, на све стране, изићи на крај, чинити на вољу, уплашен на на кишу. Црњ. в. оно у правцу чегаје нешто смрт, стићи на време, на здравље, на моје модификовано, што се запажа, осећа у нечему, ОЧИЈ СВИ на број(у), грдити на пасја кола, што се јавља као асоцијација: мирисати на бити на своју руку, на правди бога, убити загорелину, на кухињу, личити, подсећати на месту, на часну реч, на име тога, претући на што. — Прсник му је био на зелено. на мртво име, на први поглед итд. Нед. фиг. То смрди на велеиздају. Донч. 10. (с ак.) особина, карактеристика, карактерисна- преф. 1. у сложеним глаголима кад тични елеменат нечега, сличност с нечим: указуЈу на већу, обилну меру швршења какве кућа на три спрата, ката, полуга на лакат, радње значећи а. пуњење, потпуно испуњавање папир на линије. — У тој дрази на спуж биле унутрашњости чега: набити, налити, насути су двије млинице. Шимун. 11. а. (с ак.) (нпр. чашу), наденути (кобасицу). б. (чешће отвор, излаз кроз који што продире; пут у сврш. гл.) обухватање веће масе предмета, којим нешто избија, долази до остварења: веће количине чега: набрати, нацедити, начудим избија на пукотине, на отворе. — Отвопати, накувати. в. (обично у сврш. гл. са рио [је] врата друге собе, и на њих )е ушао речцом »се«) извршење чега до пуне мере; мој . . . брат. Поп. Ј. фиг. Настоји и*ш сто- засићеност или потпуно задовољење радњом, пама свог учитеља . . . на чи;а уста он и говоњеном количином: наЈести се, напити (се); ри у СВОЈИМ дЈелима. Ант. 1. <о. (с ак. и лок.) наседети се напричати се, находати се итд. 3 средстео, оруђе, инструменат: писати на 2. у сложеним глаголима који значе а. (само машини, свирати на виолини (на виолинуј. у сврш. гл.) изершење радње основног глагола: — Свако поподне учинимо Једну паргију нацртати, написатиЈ научити, направити. б. на карте. Ћип. Тек каткад знала ћи она (само у сврш. гл.) извршење Јвдног чина, одиграти шта ново, знаменито на гласовиру. једног елементарадње КОЈУ значи основни глагол: Леск. Ј. в. (с лок.) начин или околно^пш, нашалити се, наругати се, насмеЈати се. в. услови, увјети вршења, извођења радње: ходати непотпуно извршење радње основног глагола, на прстима, молити на коленима, носити на делимично обухватање објекта; мању меру, рукама, скакутати на Једно) нози, радити на слаоији степен, интензитет те радње: нагоремиру. — Марко )е имао да узраста . . . на ти, нагристи, нарушити, напукнути, начути, проји и качамаку. Чипл. НастоЈали [су] да начукнути. 3. у сложеним глаголима који напредују на крилима духа. Ант. 1. г. казују да се вршењем радње осноеног глагола (с ак.) начин вршења радње, карактеристика постиже или ерши а. уздизање, повећање радње: радити на махове, на прекиде, спревисине или запремине, волумена, обима, обујма мити се на брзину, на брзу руку, викати на чега: надићи, наћулити, нарасти, натећи» сав глас, на сва уста. — Враћен напише набујати, набубрити, надоћи (о тесту). б . . . . да поступаЈу с Друшком на лијепе. додавање на што: надати, нашити, наковати Љуб. Разбудите дјецу . . . да виде како ли се (надавати и сл.). в. довођење, смештање> рађа слобода из горе, из уста, из уста на навођење чега на што; наилазак на што> 31 Речник срнскохрватскога кшижсвног језика, III

482

НААКУМУЛИСАТИ

СЕ — Н А Б А Н Т А Т И

СЕ

набављачки, -а, -о који се односи на доспевање до чега: навући, набости, нанизати, насути (нпр. земљу на што), наићи, налетети. набављаче; набавни: ~ задруга. г. (чешће у сврш. гл.) опажање, уочавање, вабавни и набавни, -а, -б који се односи предосећање чега: намирисати, нањушити, на набавку, на набављање: ~ цена. наслутити. Д. померање, помицаље из основног набадало с покр. 1. шило за набадање положаја у страну; усмеравање, упућивање опанака. Рј. А. 2. шаљ. човек који мало храмчега каквом цилу, пут каквог циља: нахерити, ље. Рј. А. накривити, нагнути, навити, нанишанити, намигнути. ђ . измену стања или спољног, набадаљка ж покр. шљушка. Рј. А. вањског изгледа чега: наоружати, нагнојити, набадан>е с гл. им. од набадати. наоштрити, надимити, намазати, накитити. набадати, набадам несврш. 1. несврш. 4. у сложеним придевима који значе слабије, непотпуно изражену особину означену основ- и уч. према набости. — фиг. Суво и звонко сударају се воловски рогови . . . набадају ним придевом: наглув (наглух), накрив, нагуст сутон и черече ниско небо. Ћос. Д. жут. 5. у прилозима и др. речима посталим од падежне синтагме с предлогом на: наизуст, 2. а. ићи опрезно, несигурно; ићи укоченим ногама. — Он је видио себе како . . . набада наизменце, налик, наочит, наоко, насред, босим одвикнутим ногама кроз крш сува назад итд. грања. Ћоп. Ошепавио, те сада онако смијенаакумулисати се, -ишем се сврш. шно и опрезно набада у ходу. Куш. б. необ. накупити се, нагомилати се. — Све бити несигуран, несигурно тражити; натудо тренутка док се нису у нашој новој цати. — Опрезно набадајући слово по поезији наакумулисали нови поводи. Михиз. СЛОВОЈ прочиташе прву ријеч! Мул. Мени је угодно — стадох некако набадати. Крањч. наакшамлучити се, -им се сврш. покр. Стј. издовољити се акшамлучећи. — Наакшамлучио се и налијепио банака пјевачицама. ~ се 1. несерш. и уч. према набости се. Сим. — фиг. Онда оно [сунце] застаје и набада се наашиковати се, -кујем се сврш. о црквени звоник. Сим. 2. ослањати се на што у ходу. — Иду полагано набадајућ се науживати се ашикујући. — Јесте ли се на кишобране. Ћип. ондје људски наашиковали? Шен. набадач, -ача м покр. гвозден шиљак набаб м в. набоб. — Милош је . . . створио којим се набадају опанци; исп. набадало (1). огромно богатство, — богатство раџе и РЈ. А. набаба. Јов. С. набазатп се, набазам се сврш. провести набава и н&бава ж набавка. — Један много времена у базању; издовољити се базаод . . . налога тицао се набаве бика племените јући, натумарати се. — Нашврљао се и пасмине за опћину. Коз. Ј. набавити, -им сврш. а. снабдети нечим набазао по свем мјесту до миле воље. Кол. себе или неког од своје околине, доћи до какеог набајати, -јем сврш. напричати китећи, материјала, робе и сл.; купити: ~ вино, претерујући, измишљаЈући. — И она [лисицај ~ хлеба, круха, ~ новине. — Болничарке узе да распреда, кити и везе . . . Што- све су јој набавиле мало киселог млека, па се није изнијела и набајала! Куш. боље осећала. Дед. В. б. наћи, довести. — набајиватп, -ајујем и -ајивам несврш. Они иду у гору зелену, и набаве млађахну заподееати, заметати разговор. — Видим дјевојку. НПХ. в. донети, оЗезбедити, оси- ја, набајива Моца око Јагоде. Ад. гурати. — Викнуо [поп] својим крупним, вабакамити, -им сврш. покр. стаеипш звонким басом, који му је набавио и паробакам, намазати црееном бојом, наруменити, хију. Петр. В. нацрвенити. — Ти си своје лице наб'јелила, набавка и пабавка ж набављање, купонаб'јелила и набакамила. НПХ. вина, снаЗдевање. — Свијет је чешће ишао у ~ се повр. — Наб'јеле се и набакаме се, Сарајево, ради набавке. Андр. И. Требао а навуку сурму на обрве. НП Вук. [је] након завршеног пута . . . закључити у набалати се, -ам се сврш. најести се, Лондону набавке нових уређаја. Сим. набокати се. — Свега чеса по залогај, а набављање с гл. им. од набављати. зеља се набалај. Н. посл. Вук. набављати, -ам несврш. према набавити. набалити се, -им се сврш. избалавити се набављач, -ача м онај који што набаеља, у великој мери. — Набалио [се] пијући братимкоји се бави набављањем, снабдееач, добављач. ство с том нашом господом академски — Он [Милош] је ферман добио, и постао наображеним грађанима. Крл. главни набављач соли за све турске области. набантати се, -ам се сврш. накупити Јов. С. се. — Са знојем се набанта и нечистоћа. наоављачица ж женска особа набављач. Батут. , —>•/,-»„ , * -

НАБАЊАТИ СЕ — НАБЕЛ набањати се, -ам се сврш. покр. задовољити се бањајући се. — Као да смо дошли у неку ваздушну бању . . . Да . . . Изгледа — набањаћемо се! Вуков. набарушити, -арушим сврш. наковрчити, накудравити. Р-К Реч. набасавати, -асавам несврш. и уч. према набасати. — Ходао је тик до кућа . . . набасавао на пролазнике. Крањч. Стј. набасати, -ам и набасати, -ам и -ашем сврш. 1. изненада, неочекивано, случајно наићи (на кога или на што), натрапати. — На одред је набасала већа група Немаца. Ћос. Д. Бојао [се], ако много окасни, да не би путем набасао на какве разбојнике. Креш. Допро до средине и ту набаше на некакав пањ. Тур. 2. изненада, случајно наћи, пронаћи. — Отиште се низ поломе Мирко, док кнежеву набасао главу, она жива, она здрава била. Март. 3. доспети, забасати. — Бејаше [му се] у сумраку учинило да су оба батаљона овога пука набасала иза леђа XI пука. Лаз. М. набатрљати, -ам сврш. в. набасати. Бен. Рј, набахивање с гл. им. од набахивати. набахиватн, -ахујем несврш. и уч. према набахнути. Вук Рј. набахнути, -нем сврш. подвикнути (коме). Вук Рј. набацаност, -ости ж особина онога штоје набацано. — Добар део кривице [је] у . . . неповезаиости, набацаности с којима писац црта своје . . . слике. Грол. иабацати, -ам сврш. I. бацити у великој количини на гомилу, бацајући направити велику гомилу. — Насред авлије набацао неко некад гомилу камења. Вукић. 2. сместити, нагомилати без реда. — Ипак су држали наслијеђени респект према овој набацаној хрпи кућа. Донч. 3. насути одозго, прекрити. — Цијела је љеса . . . далеко посута . . . пијеском и набацана шашем. Бен. ~ се вулг. најести се. — И тако . . . набацам се хљеба и напијем воде. Ђон. набацива&е с гл. им. од набацивати (се). набацивати (се), набацујем (се) несврш. и уч. према набацити {се).

Изр. набацивати се камена такми-

чити се у бацању камена. — Момци су се набацивали на ледини камена. Сим. набацити, набацим и набацити, -им сврш. 1. а. бацити поврх нечега, на нешто; додати на нешто. — На раме штит набаци. Баш. Тада су затворили врата и набацили резу. Јак. фиг. Талас ветра набаци мирис далеких снегова и љубичица. Дав. б. нагомилати, бацити на гомилу. — Јечам је 31*

набачен уз стожииу и радници ишчекују. Јел. 2. фиг. узгредно додати у говору. — Конзулица набаци неколико ријечи. Адум. 3. фиг. (коме, на кога) прекорити; оклеветати некога. — Како ће [твоји] при свакој жлици набацити ми да сам празна дошла под кров. Шен. Ко је то набацио на њег, није било тешко погодити. Мул. 4. фиг. изнети кратко, узгред, наговестити; овлаш, у опшпгим цртама, учинити што (написати, нацртати, рећи). — Он је био набацио жељу. Торб. Али хтједе да прије одласка опет покуша набацити коју скицу. Десн. Изр. ~ коме што на нос пребацити, замерити коме што, прекорити кога. ~ се в. набацити Џа и 2). — Та ја се на њег стријелом набацих. М-И. То је смутња у селу — набаци се уједљиво Нико. Ћип. набача ж празн. оно што је неком враџбином намењено. — Не могу спавати. Чини ли су, набача ли је, уроци ли су? Не знам. Коч. в&башка и вабашка прил. одвојено, посебно, башка. — Кад својим, братеа вечеру дајеш, и мојим, брате, набашка подај. НПХ. вабдети се, -дим се, ијек. набдјети се, сврш. провести много времена бдећи, дуго проодети. Бак. Реч. набдјети се, -дим се, ек. набдети се. наббдити, набедим, ијек. набиједити, сврш. 1. приписати (коме) кривицу коју није учинио, лажно окривити, оклеветати, обедити. — Зар треба и они још да додаду што на све оно што сам ја сам себи набедио? Чипл. 2. наговорити, приволети на што. — Био је то миран и спор сељак, кога набедише да буде четовођа . . . зато што је био имућан и . . . имао угледа међу другим сељацима. Пер. набедр&ник, -ика м и набедр&ница ж цркв. део свештеничке одежде, четеороугло платно што га православни свештеници носе као одликовање на десном бедру. Бак. Реч. набедрушке прил. на боку, на бедру. — Дете лежи набедрушке. Ђур. набеђен, -а, -о, ијек. набијеђен 1. трп. прид. од набедити. 2. (обично одр.) лажни, тобожњи. — Ратка је називала само »набеђеним добровољцем« и апашом. Андр. И. набеђиваае, ијек. набјеђивање, с гл. им. од набеђивати. набеђивати, -дђујем, ијек. набјеђивати несврш. и уч. према набедити. наб&жати се, -жим се, ијек. набјбжати се, сврш. провести много времена у бежању; издовољити се бежећи, јурећи. Деан. Рј. нЗбел и набел, -а, -о, ијек. набијел и набјел помало бео, белкаст. Прав.

484

НАБЕЛАЈИСАТИ — НАБИТИ

набелајисати, -ишем и набелајити, онај који што набија. — фиг. Женскадија -блајим сврш. наићи на белај, доспети у цјелива . . . црне репове на капутима . . . велику невољу; настрадати. — Да ви знате пустих . . . гласовирских набијача. Матош. како је Момир набелајисао. Глиш. Не оставпаббјача ж 1. набијач Џ). Деан. Рј. љају се они [Турци] лако белаја! — Док 2. старинска пушка која се пуни, набија кроз не набелаје! Вес. отвор цеви. — Гршо . . . дохвати са зида стару пушку набијачу. Кал. набележитп, -им, ијек. набиљежити, сврш. исписати бележећи, начинити много набпјачица ж женска особа набијач (2). бележака. — Тако бележећи свако вече — фиг. То је бијесна Јула, прва »набијачица по нешто — набележио је о в о . . . Глиш. рогова«. Пав. набблити, набелим, ијек. набиј&лити, набиј&дити, набиједим, ек. наб^дити. сврш. намазати белилом. — Свечар . . . набијеђен, -а, -о, ек. набеђен. погледа госпођу . . . ситну, танковијасту, набијел, -а, -о, ек. набел. јако набијељену. Вел. фиг. Кад истину набенабијелити, набијелпм, ек. набблити. лите, нарумените и окитите, онда је она ружна као и права лаж. Нен. Љ. набијело, ек. набело. ~ се повр. — А лепа Гркиња, набељена наб&јен, -ена, -бно 1. трп. прид. од и накинђурена . . . стаде се весело кикотати. набити. 2. здепаст, дебео. — Дебео је као Јакш. Ђ. бумбар, набијен, округао, облих леђа. Кал. набело, ијек. нббијело, прил. до дна, до наб&јеност, -ости ж особина онога што последње капи (испити, попити). — Можда је набијено. — Гдје је она једрина и набијесмо већ самртну испили набело. Змај. ност као од бријега одваљеног тијела из наб&седити се, -им се, ијек. наб&сједити кога је била ватра? Сим. се, сврш. провести много времена у бесеђењу; набиљашити, -иљашим сврш. покр. издоеољити се беседећи, напричати се. Р-К сакупити одасвуда помало, напабирчити. — Реч. Може се још у овој доброј земљи . . . набинабесједити се, -им се, ек. набеседити се. љашити . . . мало материјала за »Страдију«. Дом. набеснети се, -ним се, ијек. набј^сњети се, сврш. провести много времена у беснењу; наб&љежити, -им, ек. наб&лежити. задовољити се беснећи. Бак. Реч. набиљушити, -иљушим сврш. покр. набиљашити. Р-К Реч. набдспосличити се, -им се сврш. провести много еремена у беспосличењу; наунабипара м и ж пеј. богата особа. — живати се беспосличећи. — Обреде се послед- [Сељаци] су му, па макар били и набипаре, њи свечари . . . па се онда калуђери сити више смрдјели него акта њихових парница. набеспосличе чак до јесени. Ранк. Божић. набиберисати, -ишем сврш. зачинити набпр м 1. в. набор. Р-К Реч. 2. хрпа, бибером. — Чаша врела вина набиберисана, гомила; скуп. Р-К Реч. та ће је [грозницу] одуват' као перце с набирање с гл. им. од набирати* (се). длана. Змај. вабирати 1 , набирам сврш. изабрати у набивка ж предмет којим се заштићује довољној мери. неки део машине, строја или који му се додаје ~ се бирати довољно, досита, док се да тачније функционише. Бак. Реч. одабере, накупи довољна количина. — Како набнгузица м и ж вулг. онај који воли се набирају ексера из пожара, . . . оду опет даједе на туђ рачун, мукте, мукташ. Вук Рј. кући. Нен. М. набидроб, -оба м покр. прождрљивац, набнрати 2 (се), набирам (се) и набирати ждероња. — Додијала ми воња прислача (се), -рем (се) несврш. и уч. према набрати што ови набидроб свак' дан у лонцима (се). — фиг. Му)кића вранац се положио готови. Љуб. . . . по земљи се вуче, купи, набира. Мул. набАјаља ж покр. женска особа која набирачитн, -ирачим сврш. покр. в. набија лан или конопљу. Рј. А. напабирчити. Вук Рј. пабнјање с гл. им. од набијати (се). нЗбит, -а, -о в. набијен (2). — Води их набијати (се), набијам (се) несерш. и уч. набит, црнобрк човјек. Шен. према набити (се). набити, набијем сврш. 1. а. притискујући наббјач, -Дча м 1. оно чиме се што набија; или ударајући напунити чим, чврсто, добро направа, оруђе за збијање насуте земље, песка напунити: ~ џепове, ~ пушку, ~ лулу. и др. — Младом инжењеру . . . пошло је за — фиг. Толико му напокон набио уши . . . руком да конструише нови вибрациони да је сиромах сељанин одлучио кренути за набијач, за равнање путева. Пол. 1959. 2. њим. Вел. б. напунити електрицитетом. —

НАБИФЛАТИ — НАБОЖАН Требамо више електрицитета ако желимо већи водич набити на исту напетост на коју смо набили мањи водич. Физ. 2. фиг. Сцена је напета и набита јаким невидљивим силама конфликта. Крл. 2. снажно, силом навући, натаћи, насадити одозго; набости на што: ~ капу, ~ узду, ~ обруч на буре, ~ на ражањ, ~ на колац. — При једном јуначком јуришу, могао би батаљон војске да набије 3200 непријатељских војника на бајонет. Нуш. 3. учинити тврдим, збитпи, утпабати. — Уска, набијена пртина вијуга . . . преко пусте снијегом завијане висоравни. Чол. 4. угурати у тесан простор. — Нијемци су нас одвсли . . . у другу шталу и ту набили на некакву сламу и дрва. Ђон. 5. а. повредити услед удара и сл. (о каквом отврдњењу или израштају на телу). — Набила је кук и јауком се озвала жалосном крику прозеблих птица. Михољ. б. направити, добити у току рада или услед удара, притиска и сл. — Говорио је таквим тоном . . . каквим тесар говори господину који је узео сјекиру: — Ми смо томе вични, а ви ћете набити жуљеве. Крањч. Стј. А ти се не бојиш да ће Петар набити још једну грбу. Ђил. в. истуцати (конопљу, кудељу). Вук Рј.

Изр. као набита, набијена пушка

(бити, одговорити) бити спреман, спремно одговоритпи; ~ врат, ~ сапи угојити се. — Доби снагу, разрасте се, наби врат. Сиј.; ~ на нос упутити као прекор, прекорити; ~ огњиште (коме) дуго остатиу гостима; — р о г о в е мужу варати мужа; ~ цену подићи цену некој роби плаћајући је преко тржишних цена. ~ се 1. нагурати се; бити збијен: ~ се у тесну просторију. 2. фиг. добро се најести. Вук Рј. 3. покр. збити се, догодити се. — На јаду сам био док ђавола умукнем, да се с нама не набије . . . брука. Љуб. наб&флати и набифлати, -ам сврш. разг. научити напамет, без разумевања, набубати. — Латински набифлам . . . јер сам обећао матери да ћу свршити школу. Л-К.

се.

набјеђивање, ек. набеђивање. набјеђпвати, -јбђујем, ек. набеђивати. набј&жати се, -жим се3 ек. наб&жати се. набјел, -а, -о, ек. набел. набј&сњети се, -сним се, ек. наббснеги

ваблаговатн се, наблагујем се сврш. 1. науживати се. Бак. Реч. 2. заст. најести се. — Нек ти вране главу кљују, пси се псине наблагују. Радич. наблеб&тати се, -ббећбм се сврш. издовољити се блебећући, набрбљати се. Бак. Реч.

485

наблед и вабпед, -а, -о, ијек. наблијгд и н&бљед у извесној мери блед, бледуњав. — Звезде се тихо израјају, пале, набледе све. Кош. наблизо прил. в. наблизу. паблнзу прил. 1. у близини, у непосредној околини. — Овде наблизу никога нема! Јакш. Ђ. Оба . . . хоће да пођу даље, ал' се у тај пар наблизу зачује силно неко шушкање. Бог. 2. отприлике, приближно. — Источник »Кгапсћеп« садржи наблизу исте соли у истој количини. Панч. нЗблијед, -а, -о 3 ек. нбблед. набл^дети се, наблудим се и наблудим се, ијек. наблудјети се, сврш. провести много времена блудећи, заситити се блуђења, натумарати се. — Град им потражи велики гдје ћеш их смјестити по водама кад се наблудиш. Марет. набл^дјети се, наблудим се и наблудим се, ек. наблудети се. набљед, -а, -о, ек. н4блед. набљувати, набљујем сврш. напунити бљујући. Вук Рј. ~ се намучити се бљујући. Деан. Рј. пабљудавати, -људавам несврш. заст. пазити; извршавати, спроводити. — Сам је строго набљудавао дужносги доброг хришћанина. Срем. набоб м индијски титула намесника у некадашњој Индији; колонијални богаташ; еелики богаташ. набббати се, набббам се сврш. назобати се. Рј. А. наббгатити се, -им се сврш. постати богат, обогатити се. — Набогатили су се они од тих кожа. Лал. набогох^лити се, -бхулим се сврш. издовољити се богохулећи. — Опотио се и набогохулио. Гор. наббдача ж шла за прикопчаеапе, прибадача. Бен. Рј. набодица м и ж сеађалица, кавгауија. — Наоко набодица, али душа од човјека. Матош. наббдљатк, наббдљЗм и наббдљити, наббдљим сврш. необ. раздражити. — Зажели топлу постељу и топле, вунене . . . суканце, који ће голо тијело часовито набодљати жмарцем снаге. Божић. Мржњом набодљен и прекипјелом страшћу ужагрен лешкарио је у хладовини. И. набожан, -жна, -жно а. који еерује у бога, побожан, религиозан; који одржаеа побожност, религиозност. — Ту моле и пјевају набожне пјесме често дуго у ноћ. Леск. Ј. б. који је пун поштоеања и признања према коме, чему. — Умјетност барбара-човјека

486

НАБОЖНОСТ — НАБОРИЦЕ

заслужуЈе наше поштовање . . . ваља је посматрати блага и набожна срца. Бен. набожност, -ости ж особина онога што је набожно, побожност. — Андрина . . . сачувала је у свом срцу осјећај набожности. Том. набожњак м набожан, побожан човек. Бен. Рј. набој и набој, -оја м 1. а. набијена земља (при градњи зидова), зид од набијене земље; под од набијене глине. — Куће су им скоро једнаке: мале, од набоја. Јакш. 25. б. леп од блата помешаног са исецканом сламом или плевом. — Друго је тип дрвене куће . . . с најразноличнијим варијантама, насталим . . . мијешањем различног материјала (ћерпич, плетер, набој). Баб. 2. а. пуњење (зрно и барут) у ватреном оружју, метак, муниција. — Дајте . . . да ваши Крајишници напуне пушке оштрим набојем. Шен. б. ел. напуњеност електрицитетом, количина електрицитета коју нешгпо садржи. — Језгра носи на себи одређени број позитивних јединичних набоја. Кем. 3. мед. отврдло оштећење ткива, жуљ (обично на пети или табану) услед притиска или убода. — Знао [је] мелеме за ране и набоје. Сим. 4. в. набијач Џ). — У махали Васиљској одјекивали су ударци набоја и чекића. Радул. 5. каменчићи или шљунак који се при зидању набију између два камена или две цигле да чвршће стоје. Бак. Реч. набојадисати, -ишем сврш. обојити. Деан. Рј. набојит, -а, -о а. пун, набијен. — Ћућан је мали, набојит и као крме ружан и рошав. Петр. Б. Броде црни набојити облаци као огњевите лађе. Божић. б. једар, бујан. — Сви клонуше главом, као класје набојито, кад полегне страном. Кош. Два жаркаста ока . . . стојне набојите дојке. Божић. наббјни, -3, -5 који се односи на набој. — Број позитивних елементарних множина електрицитета у атомској језгри једног елемента зовемо набојним бројем његова атома. Физ. 2. Свака је кућа стара колико она друга . . . подједнако су стари дебели набојни темељи. Чипл. набојница ж кућа начињена од набоја (1). Р-К Реч. набојњача и наббјњача ж кутија или кеса за набоје, метке, фишеклија. — Стајао је . . . укочен . . . стегнут ремењем и набојњачама. Крл. наббкати се, набокбм се сврш. вулг. најести се преко мере, наждерати се. — Набокам ти се ја тих папрењака, други би пукао. Вин. наббктати, набокћем сврш. нар. напунити, набити. — 'Оће, вели, да јасла добро

набокће травом, па Митру у подвалу. Рад. Д. ~ се в. набокати се. — Стење . . . ка во кад се набокће детелине. Рад. Д. наболав и нЗболан, -лна, -лно који садржи призвук бола, осенчен болом, сетан. — Извија [се] из сненог предвечерја пјесма слатка, наболна. Пец. наболно и нЗболно прил. са призвуком, примесом бола, сетно. — Блиједо, наболно се смијеши. Цар Е. наболбвати се, набблујем се сврш. провести дуже ереме болујући. Деан. Рј. набоље и набоље прил. у повољном правцу, у правцу побољшања; ка бољем здравственом стању, ка оздрављењу. — Ствари у . . . кући нису ишле набоље него нагоре. Андр. И. Ако ми је до промјене набоље3 идем ја лијечнику, а не бабама. Креш. набор м а. сатјутак, нагиб на тканини (чеето као украс на одећи). — И ове сезоне набори у свим облицима освојили су женски свет. Ћос. Д. фиг. Густа борова шума покрива јој [планини] чело, па у наборима силази низ обле боке. Војн. б. бразда на огрубелој кожи, бора; природни прегиб или кожнати израштај на ткиву. — У смијешку њезину има и једпа црта, један одвратан набор подсмјехивања и поруге. Мар. Испод очних капака видели су се набори, као неке кесице. Јак. в. неравнина, мрешка на воденој површини; прегиб, неравнина на земљишту. — Било је . . . предвечерје, море без најмањега набора и запљуска. Новак. Он напамет зна сваки набор земљишта. Лал. г. удубљење, вијуга (у кори мозга). — Виђао је у духу и друге . . . слике, које су се родиле у неком набору његова . . . мозга. Јонке. ваборак, -брка м «. набор. Бен. Рј. наббрати, наббрам (трп. прид. наббран) сврш. испунити борама, избраздати; намрштити, набрати. — Обојици нам бол набора лице. Бој. Наборао чело, те се чини као да мисли. О-А. ~ се прекрити се борама, наборима, мрешкама; скупити се тако да се појаве прегиби, боре, набрати се. — Све је постајао сувљи; његово дотле пуно и задовољно лице наједанпут се набора ужасно. Јов. Ј. Онда јој се усне скупе, наборају. Пае. наборит, -а, -о пун бора, набора, наборан; украшен наборима, набран. — Ако је кора у вијока . . . наборита, онда их треба . . . држати неколико часова под водом. Тод. За њима нека жена у црвеној наборитој сукњи. Вин. наборић и наббрић м дем. од набор. — Наборићи лагане тканине њена одијела каткад дрхгну. Леск. Ј. наборице прил. у наборима. Деан. Рј.

НАБОРНИЦА — НАБРЕЂАТИ наборница ж оковратник, овратник, огрлица украшена наборима, наборана марама. — Мршава жена строгих личних црта, са жутом наборницом око врата. Креш. ваббруша ж зоол. врста америчког торбара, опосум ПМе1рћуз у1г§1шапа. ЕЈ13. наббсти и пабостн набодем сврш. 1. навући на што шиљато пробадајући, натаћи; пробости. — Кутија жижица пуна [је] на чиоду набодених буба. Макс. Бајонет . . . много дужи, тако да би могао уједанпут четири човека да набоде. Нуш. 2. убости или пробости на више места, избости: ~ каиш, ~ опанке (при изради). ~ се натаћи се на што шиљато. — Тај ће се зец још набости на мој ражањ. Шен. фиг. Позади њега месец се набоде на камени брег. Пол. 1958. наббтитп се, наботим се сврш. в. надути се. Деан. Рј. набоцатп и набоцкатп, -ам сврш. дем. према набости. — Набоцкат ће вам на другом свијету језик усијаним иглама. Шов.; Вук Рј. наб&чити се, набочим се подбочити се. Деан. Рј. набраздати, -ам сврш. ишарати, изрити браздама; фиг. наређати, поређати. — А »Позор« набраздао деведесет и девет чланака. Ков. А. набрајалица ж нарицаљка, тужбалица. — Чекао је само да се за тренутак прекине њезина набрајалица па изнебуха упаде. Ћоп. набрајање с гл. им. од набрајати. набрајати, набрајам несврш. 1. несврш. према набројати и набројити. 2. а. једнолично ређати у говору или певању. — Дјечак је . . . стално у покрету набрајао: Ако стигнеш до Краштице — скратиће ти ногавице; ако стигнеш до Зубаче — остаће ти у њој гаће. Лал. фиг. У једном су буквику . . . вране набрајале: квар-квар-квар. Кик. б. помињати разне особе наричући за њима; кукати, нарицати. — Куку мени кукавици! — набрајала старица . . . чупајући косе. В 1885. Било је и смешно и жалосно видети тога огромног човека како седи и набраја као жена. Андр. И.

487

јагода по стрникама. Ад. 2. накупити, прикупити. — Пјесме . . . сам . . . мед Угринским Хрватима набрао. Кур. фиг. Идем, мати, да наберем славе. Радич. 3. а. скупити тако да се појаее боре, бразде, нераенине; наборати. — Стипе набере повије у великој важности. Кал. Ветар пирне и дотакне се површине и набере је као лаку свилу. Јанк. б. израдити, сашити с наборима. — Знала [је] да навезе кошуљу или да набере недра. Вес. Рукави те хаљине . . . на раменицама су попут лепезе високо набрани. Јурк. Изр. набери к о ж у на ш и љ а к припреми се за невоље, буди спреман на страдање. — Линдер и Брух [немачки подофицири] . . . упућују [се] к нама. »Набери кожу на шиљак!« мислим и . . . настављам да режем . . . кромпир. Аз. ~ се 1. накупити се, скупити се. — По гдекада бива да се у крајницима набере гној. Батут. Њих [завјетне дарове] лицитар купи од цркве, кад их се много набере. Пав. 2. добро се снабдети чим, скупити довољно чега. — Па кад се набере и наждере, онда ће из Лике, из дивљачине у господски свијет! Тур. Кад би мање причали — не би било оваквог нереда. Много сте се набрали памети. Наклапала! Моск. 3. скупити се тако да се појаве боре, набори, мрешке; наборати се. — А увеле усне набрале се у злобан изражај. Леск. Ј. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага. Јакш. Ђ. набрашнити, -им сврш. посути брашном. — фиг. На прагу се указа човјек висок, набрашњен сјединама. Цес. А. набрбати, -ам и -бљем сврш. покр. наћи пипајући, напипати, натрапати. — Набрбље јој у пасу прстен. Љуб. набрбљати, -ам сврш. брбљајући напричати, наговорити много. — Кнегињица Марија одвест ће је и показати и три коша набрбљати. Крањч. Стј. — се издовољити се брбљајући. Р-К Реч. набрдило с (чешће мн.) зан. део ткачног разбоја којим се збија кроз основу проденута потка, брдо, брдило. — Ужурбано трескају набрдила и чунак. Рад. Д. набран, -а, -о 1. трп. прид. од набрати набрдпти се, -им се сврш. необ. уздићи (се). 2. геол. који је настао набирањем, скуп- се, нарасти као брдо. — Разрешиле се . . . љањем Земљине коре, веначни, ланчани. — многе загонетке . . . набрдила се планина Све до Мале Азије, Кавказа и Индонезије података. Петр. В. протеже се вулкански појас млађих нанабрбђати, -ам сврш. 1. учинити бребраних планина Европе и Азије. ОГ. ђом. И-Б Рј. 2. нарасти, развити се у утнЗбраност, -ости ж особина онога што роби (о плоду, зачетку). — фиг. Заказао ј» набрано. му састанак и уписао трошкове, који су набрати, наберем сврш. 1. довољно уббили већ набређали у ташкама пуномоћрати, берући накупити. — Набрао [Раја] ника. Божић.

488

НАБРЕЖЈЕ — НАБРКАТИ

~ се постати бређом, затруднети, занети. — Да од крви по чаше налије. . . одмах би се она набређала и родила ка' јабуку сина. НП Вук. наорежје с узвишено, уздигнуто земљиште. — Подизало [је] и сада у њеној души осјећај велик и тајанствен: шум велике ријеке, што је гледаше с набргжја. Леск. Ј. набрекиваше с гл. им. од набрекивати, набрекнвати (се), -екујем (се) несврш. и уч. према наЗрекнути (се). Вук Рј. набреклина ж наорекло, натечено место; испупчење, избочина. — Није оно блато, већ је некаква набреклина што се поткрала лончару. Ков. А. набр^клбст и набреклост, -ости ж особина онога што је набрекло. набрбкнутп, набрекнем (аор. набр^кнух, 2. и 3. л. набрекну, набрекну и набрекох, 2. и 3. л. набрече и набргче; р. прид. набрекао, набрекла и набрекла, -ло) сврш. 1. а. проширити се, затегнути се, постати напрегнут због појачаног прилиеа и притиска, тлака унутрашње садржине; натећи, подбухнути. — На свакој грани пупци набрекли. Војн. Звече ниске . . . на набрекнутим прсима девојачким. Скерл. Њему набрекле жиле на врату. Цар Е. фиг. Кад им срце набрекне од среће, они се просто опусте од миља и плачу. Пол. 1958. б. постати надојен, засићен чим; напунити се једрине, снаге, живота. — Киша . . . се . . . излије из набреклих облака. Дов. Обли је врућ . . . зно) и цијела јој снага . . . набрекну. Коч. Набрекну мати земља као добра родиља. Гор. фиг. Сви су столови набрекли патриотизмомз а највише стол . . . гдје су сједјели. . . месари и лихвари. Неим. в. затетути се (под утицајем какве силе или због напуњености, набијености чим). — А и оној лађи посред мора набрекнуше једра. Маж. Ф. Његов буђелар се најзад појави . . . прљав . . . и набрекао. Ћоп. 2. надоћи, набујати. — Јесенском поплавицом набрекну Зетица и Морача. Љуб. фиг. У том је вртлогу набреклих тежња . . . сва коб моја. Уј. набрекиути, -нем сврш. а. непрел. в. набрецнути (се). — Пољару би жао што набрекну на њега. Коч. б. прел. оштро викнувши позвати или ословити. — Набрекну роба, роб с' удаљује. Кост. Л. Газдарице! набрекнем је иза гласа. Матош. ~ се в. набрецнути (се). Бен. Рј. набрекнуће с набреклина. Бен. Рј. набрек&ивати (се), -бкњујем (се) несврш. и уч. од набрекнути (се). набремити се, -им се сврш. необ. накупити се као бреме, као терет. — Тежа

је [изломљена пушка] од свега што му се набремило у души. Вуков. набрендити, -им сврш. набрекнути, отећи. Вук Рј. набреновати, -нујем сврш. варв. учинити коврчавим, уковрчити помоћу нарочите направе (косу). — Станко је . . . био . . . протегљаст дечко, са . . . увек набренованом свиластом косицом. Дом. вабрбћи и набрећи, набрекнем сврш. в. набрекнути. набрбцање с гл. им. од набрецати. набрбцати, набрецам несврш. 1. несврш. према набрекнути. 2. прел. песн. пунити, напајати. — Да слушају божју летурђију и да воде коло око цркве; да витештвом прса набрецају. Њег. набрецива&е с гл. им. од набрецивати набрецбватн (се), -бцујем (се) несврш. и уч. према набрецнути (се). Вук Рј. набрецнт, -а, -о осоран, прек, набусит. Вук Рј. иабрецито прил. осорно, набрецујући се. — Мркоглава ће око поноћи набрецито истјерати задње муштерије. Божић. набрецитост, -ости ж особина онога који је набрецит, осорност, набуситост. набрецнути (се), -нем (се) сврш. осорно, оштрим гласом рећи што или обратити се коме, подвикнути, издерати се, отрести се на кога. — Море, шта ти мени ту звоцаш! — набрецну се господин Петроније. Срем. пабрбчати, -чим сврш. покр. «. набрекнути. — Прса наша набречаше а мишице узиграше. Њег. набрзица м и ж в. набодица. Бен. Рј. пабрзо прил. 1. а. мало после, за врло кратко време, убрзо. — Набрзо се врати, а његова се љубав . . . још јаче разбукти. Лаз. Л. Зато смо се набрзо растали. Перк. б. у блиској будућности, домало, ускоро; одмах, хитно. — Он је осећао да ће набрзо умрети. Нен. Љ. Али ми је ипак требало набрзо новаца. Шимун. 2. у журби, без много пажње и дотеривања, на брзину. — Пред црквом . . . постављена су . . . два широка храстова стола са набрзо забитим клупама. Нех. набризгати, -Зм сврш. набрекнути развијајући се, набујати. — Благо сунце. . . загрејало . . . А све што осетило живота у себи, набрекло и набризгало. Ад. Нема јој ни седамн'ест година, а сисе јој набризгале, па тврде кб камен! Коч. пабркати, набркам сврш. заст. а. нахушкати, напујдати. — Како ти пси одмах навалише на слијепца иако их нисте

НАБРОЈАВАТИ — НАБУЈАТИ набркали. Прер. б. довести у забуну, обманути. — Тко вас је набркао тер рекао да не дајемо јединице за мужа? Тен. набројавати, -бјавам несврш. в. набрајати. — Нађено је толико разноликих продуката... да се овде набројавати не могу. Жуј. набрбјати, -јим и набрбјити, набројим сврш. 1. а. испунити, достићи бројећи, утврдити одређени број чега бројећи. — Кад год наброји стотину, он испружи један прст. Лаз. Л. Сибила нека. . . набројила је на свијету двјеста округа [сунчаних]. Богд. б. побројити, избројити. — Конзерваторе и историчаре можемо набројати на прсте. Пол. 1958. 2. изређати у говору, излагању, редом поменути, навести. — Набројане саобраћајне в е з с . . . не би имале тако велики значај. ЛМС 1949. ~ се провести много времена у бројању; заситити се бројећи. — Доиста се мислиш набројити. Њег. набрстити, -Дм сврш. потерати брст, напупити. Вук Рј. набрстити се, -Зм се и набрстим се најести се брстећи. Рј. А. набруситн, набрусим сврш. наоштрити брусом; изоштрити. — фиг. Пред ноћ је већ фантазија набрушена. Игњ. Та женетина . . . је . . . свуда свој набрушени језик уплела. Кум. Изр. ~ зубе 1) припремити се за оштар напад; разјарити се. — Фишкал набруси зубе пак се залети у суца. Шен.\ 2) (коме) изазеати, разљутити кога. — Увидио [је] да је својим наглим чином набрусио зубе противника. Болсић. ~ се фиг. наоштрити се, наљутити се. — Чуо сам и без посредника . . . пожурио се Мартин, и он набрушен. Кол. набрчати, -чим сврш. нагазити, набасати. Вук Рј. набрчити, набрчим сврш. насадити, ударити паоце (на точку). — фиг. И тај точак [сунчани], којему је сам бог направио главчину... и набрчио га огњеним паоцима . . . стаде се вртјети као вретено. Наз. набрчица м и ж в. набодица. Вук Рј. набрчкати, -ам сврш. написати нечитко или немарно, на брзину. — Сједиш неђе, пушиш, набрчкаш пером и једанак пара. Лоп. набрчко м покр. в. набодица. — Лакосрц [је] и љући набрчко него итко од млађарије. Вел. наб^бати, набубЗм сврш. 1. разг. научити напатт, без разумевања, чабифлати. — Ти си то, деране, негде набубао. Сек. Није могао . . . набубати састављеног му

489

говора. Ков. А. 2. истући, излупати. Бак. Реч. ~ се вулг. најести се. Вук Рј. набубнути, -нем сврш. индив. набубрити, нарасти. — Покушао је трговањем обрисати вреле слике, али обрисао је нешто малко дановите, док би ноћне још више набубнуле. Божић. набубрити и набубрити, набубрим сврш. а. увећати обим, обујам, нарасти, проширити се; настати као израштај, испупчење; набрекнути. — Бокови су јој набубрили добро, могла би бити родиљом. Крл. Његова је платнена торба набубрила од сваковрсне заире. Пав. Рубови од десни набубре и постану вредовни. Батут. б. надојити се влагом, размекшати се од упијене влаге. — У пролеће . . . се снегови отопе и земља набубри. Рист. набубурити, -им сврш. в. набубрити. — Изнесе . . . разне јествине, а уз то и читав набубурен хљебац. О-А. набујавати, -ујбвЗм несврш. и уч. према набујати. набујак, -ујка м кув. јело од попареног пиринча, риже, пројине или хељдине кашице и теста. Бен. Рј. набујало и набујапо прил. великом снагом, плахо, бујно. — Живот кроз душу набујало струји. Панд. вабујапост и набујалбст, -ости ж особина онога што је набујало, бујност. — Сва дрхти од набујалости. Рист. набујати, -ам (р. прид. набујао, -Зла и набујао, -ала) 1. а. постати богат водом, надоћи; нарасти, почети се гибати великом снагом (о валоеима); бујно, живо, појачано струјати. — С пролећа воде набујају. Вес. Силовити . . . вјетар удара, од ког вали набујати највећма знаду. М-И. А твоје стопе, твоју главу седу, крв твоја прати, набујала, врела. Бој. фиг. У борби против набујалог радничког покрета . . . буржоазија . . . [је] организирала кршћанско-социјалну партију. ОП 2. б. натећи, набрећи; наиасти услед врења, набухнути. — Мале набујале руке, са здепастим прстићима испустише нож и вилицу. Бег. Редуша је од набујалог теста отфикарила обгу. Чипл. в. обилно се натопити, залити. — Очи јој све набујале сузама. Креш. г. обрасти бујним растињем, биљем; бујно израсти, постати једар; нарасти. — Ливада кг>ај реке као да . . . још набуја. Макс. Испод кошуље јој се истичу набујале груди. Ивак. Два тамна облака . . . набујаше . . . порастоше преко целог неба. Макс. 2. фиг. а. постати бујан, богат садржајем; испунити се чнм. — Живот [је] толико набујао да превазилази негдашња схватања.

490

НАБУЈИТИ — НАБУЧИТИ

Пол. 1957. Испрекидани глас . . . је набујао љубављу и ватром. Бен. б. појачати се, добити велику снагу, интензитет; узети маха, проширити се, овладати. — Крика набуја до планине таласа. Цес. А. Набујао шљам и разврат и пороци. Дис. в. постати необуздан, нагао, бити захваћен приливом снажних осећања. — Реч по реч, Власта набуја, насрну на Мару. Сек. набујити, -јим сврш. в. набујати. — А оно [море] набуји. М-И. На уста му опет набује родољубне ријечи. Ђал. набујпца ж оток, отеклина. — Видите, баш овде се говори о плућном едему, по нашки се то зове набујица. Адум. набукнути, набукнем сврш. поруменети, зајапурити се (због прилива крви). — Набукне јаком крвљу и суне као рис. Божић. набуктати, набукћем сврш. покр. в. набубрити (а). — До данас се вазда добро кухао [грах] . . . хћаше набуктати и нагрезнути, а данас се скаменио. Љуб. набулазнити, -улазним сврш. напричати којешта. Р-К Реч. набунити, набуним сврш. покренути на буну, подбунити. Бен. Рј. набунцати се, -ам се сврш. у бунилу, у сну много речи изговорити; фиг. рећи много глупости, бесмислица. Деан. Рј, набурбнко м онај који се набурио. Р-К Реч. набурено прил. мрко, намргођено, натмурено. — Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб, и, онако уплакан, набурсно гледа испод ока онога дечака. Јак. набурити, набурим сврш. истурити, нстрћити (усне, уста). — Набури уста пут њега, као из презрења. Мат. ~ се дати свом лицу мрк израз, намргодити се, натмурити се, напрчити се. — Он се набурио па неће ни помози бог да ми назове! Глиш. набурмутити, -им сврш. ставити бурмута (у нос). — Свирај! — рекне кроз набурмућени влажни нос стари велможа. Матош. вабусатн, -ш сврш. покрити бусењем. Бак. Реч. набусатн се, набусам се сврш. наударати се, налупати се. — Ко се мотиком не набуса, тај се круха не накуса. Н. посл. Вук. иабусит, -а, -о нељубазан, осоран, оштар. — Дрхтали су пред набуситим стражарима. Гор. Био је горд и набусит према Турцима као и према хришћанима. Андр. И. наб^сити се, набусим се сврш. 1. в. набурити се. Деан. Рј. 2. фиг. нагомилати се, шкупити се (као траве, бусења). — На-

бусит ће се мулади [копилади] по селима кб троскоти по пољима. Божић. набусито прил. на набусит начин, оштро, нељубазно. — Одмах с врата набусито [је] упитао биљежника. Кол. набуситбст, -ости ж особина онога који је набусит, осорност, нељубазност. — Сав је одисао . . . неумољивом оштрином и набуситошћу. Вуков. набутати, -5м сврш. напунити, накљукати. Р-К Реч. набућити се, набућим се сврш. 1. избочити се, испупчити се у облику чега надувеног. — Поњаве су у размацима час набућене, час напете. Вел. 2. «. набурити се. Вук Рј. набућмаи, -а, -о испупчен, избочен, као надувен. — Под кошуљом гаће чивтијане3 око б'јелих ногу набућмане. НПХ. нЗбухао, -хли ж «. набухлина. — Сунце штипањем врућим по млијечним лишцима вашим румене набухли шара. Кам. набухлДна ж набухло ткиео, отеклина; набухлост. — Црвени ветар јавља се . . . као . . . запаљење коже 5 које се истиче набухлином. Батут. набухло прил. у облику набухлине. — Трбух [магарца] би му се набухло раширио наниже. Петр. В. набухлбст, -ости ж стање онога што је набухло. набухнрт, -а, -о 1. трп. прид. од набухнути. 2. уздигнут (изнад околног тла), избочен. — Положај цркве супетарске је сред поља на мало набухнутом мјесту. В 1885. набухнути, -нем (р. прид. набухао, -хла, -хло и набухнуо, -ула3 -уло) 1. а. шздраво нагрезнути, подбухнути, натећи; набрекнути Џа). — Бременита Аница [је] набухла и осула се пјегама од ношње. Мих. Набухнуше му [рањенику] вратне жиле. Лал. Сав [је] набухнуо од водене болести. Л-К. б. проширити се, надути се, избочити се {због испуњености чим еластичним); нарасти, нагрезнути под утицајем врења. — Како ли је вољко . . . међу тим набухлим јастуцима. Ков. А. фиг. Искрсне јој и сад још јаче набухне »ено власгито питање. НИН 1959. 2. планути, букнути. — Нећеш ?! . . . шкрипутне истражник и лако набухне у разјареност. Божић. набухљивати, -ухњујем несврш. и уч. према набухнути. набучити, набучим сврш. најежити, накострешити. — Онда [је погођена ластавица] пала крута већ и зрачна, набученог перја. Божић.

Н А Б У Џ И Т И — НАВАЛА вабуџити, набуџим сврш. нар. лоше проћи, настрадати, награбусити. — Богами смо набуџили крај све ове згоде и љепоте. Ћоп. вабушак, -шка м кесасто проширење на наЗраној, широкој одећи, клобук (2). — Обруб и широки набушци рукава богато извезени сребром. Креш.

491

навадило, па му је свака ситница мила. Шен. Не могу да га већ видим жива! . . . А прије како тако, некако се била на њ навадила. Ћип. 6. почети редовно долазити, навраћати где ради чега. — Навадила се . . . лисица у наш живинарник. Чол. навадице прил. по обичају, навици, навикнуто. — Стара кухарица се вратила. Отресла навадице плет. Божић. набушивати, -ушујем несврш. и уч. навадно прил. покр. обично, најчешће. према набушити. набушити, набушим сврш. 1. про- — За чим човјек тежи, то навадно и постигне. Том. бушити до извесне дубине, непотпуно; пронавађање с гл. им. од навађати. бушити направивши уске или малобројне навађање с гл. им. од навађати (се). рупе. — Наде младога Ладислава . . . нису него набушене лађе на широком мору. навађати, навађам несврш. в. наводити. Шен. 2. бушепем наћи, срести, напипати. — Та) своје жупљане навађа на страх. — Колона [је] набушила руб нафтоносних Павл. Предлаже да се расправа одгоди лежишта. Вј. 1960. и навађа разлоге. Ћип. набушити се, -им се сврш. надути навађати (се), -ам (се) несврш. и уч. се, напети се. Вук Рј. према навадити2 (се). Вук Рј. 1 нав м лат. пом. врста некадашњег ратвавађеник, -ика м онај који се навадио ног брода. — Највећи хрватски бродови на што. — Навађеник је гори него крвник. уређени су на начин по којему се брод Вук Рј. зове »нав«.. Кум. н а в а ж а т и , наважам несврш. в. нан4в* м мит. рај. — Воће вам кудим возити. што омили истим рајницима сред нава. навака ж в. нафака. — Иди, бјежи Наз. . . . Спасавај се, навако једина! Јел. нава ж лат. пом. в. нав. — Тек навал м в. навала. Вук Рј. крижевљу силних нава љул>аху се оштри вавал и навал, навла (и ређе навала) врси. Крањч. С. м тал. пом. износ који се плаћа за најам лађе вавабвтв, навабим сврш. вабећи навесгпи или за превоз робе; бродарина. Бак. Реч. на што, намамити. — Милошиће наваби вавала и нЗвала (навала) ж 1. приу крлетку. Јел. ' тисак на протиеника (у борби, такмичењу навада ж уобичајена склоност, навика; и др.), напад, нападање. — Играчи [су] обичај, манир. — Били су [циркусанти] у жестоким навалама правили опасне провећ спремни по старој навади. СтипчЈ доре. Рад. Д. Заповједи Наполеон . . . да Чиним све што ми је мило, па ма се то се пријеђе у навалу. Крањч. Стј. 2. а. сударало са моралом и друштвеним на- оптерећеност послом; мноштео посетилаца вадама. Дов. (купаца, странака). — Код њега [службевавадав, -дна, -дно 1. заснован на на- ника] је увек навала, а нико неће . . . да му помогне. Сек. б. обиље, богатство. — вади, навикнут; уобичајен. — Пецкања Није ове године каква навала од рода, млађариЈе не престадоше, па су тјерали али су зато крупни и очувани [шипци]. и старијој чељади навадну озбиљност с Радул. 3. притисак; салетање, наговарање. лица. Шимун. Сасвим [су] заборавили своју навадну бечку брбљавост. Нех. 2. заст. — Оћути се доста снажном да одоли навали заснован на обичајима, обичајни. — Бискуп питања [мајчиних]. Кум. Одбијао [је] навале Тауси није смио нити писнути, нити хтио да се жени. Срем. 4. а. снажни удари, снажно тражити своје навадно право. Шен. струјање; интензивно, неодољиво наступање, ширење чега: ~ ветра, ~ буре, ~ светлости. аавадити, навадим сврш. покр. залити 1 — Није још био попуцао под навалом зоре водом, натопити; ист. вада . — Дуван . . . шатор ноћи. Чипл. б. снажан прилив, насу још прошле недеље засадили, а никако ступ, порив: ~ суза, ~ крви. — Чинило досад »навадили«. Станк. јој се да се суновраћује пред навалом осјевавадвти 1 , -им сврш. вадећи нагомилати, ћаја. Сим. Под изненадном навалом сентидовољно пзвадити. Вук Рј. менталних утисака запјева. Јонке. 5. спорт. навадитн 3 , -им сврш. наеикнути не- играчи који нападају гол, ерата противника. кога на нешто. Вук Рј. — Средњи покривач покрива вођу нава~ се а. наткнути се, научити се, у- ле. Рук. 6. (навала) бот. шумска биљка ИерћгосИшп (АзрМЈшп) М х тав. Терм. 3. обичајити. — Око [му се] на сваку малицу

492

НАВАЛАН — НАВАЉАТИ СЕ

навалан и нбвалан (навалан) -лна,

-лно 1. спреман за напад, нападачки расположен; насртљив. — Стајао је тако неко вријеме нагнут у грчу и навалан. Гор. Само ме оне двије чангризаве старице . . . не остављају. Од пса су вјерније, од љетне мухе навалније! Маж. Ф. 2. (одр.) а. који се односи на навалу Џа), офанзивни; нападачки. — Италијани . . . су добили и острва Лошињ, Црес и Ластово, згодне навалне базе. Цвиј. Уговорили су . . . пакт против навалнога рата. Неим. б. спорт. који се односи на навалу (5); навални играч, <—> петорка. навалија ж нар. песи. врста старинске сабље. — Пошљи мени до три добра своја: прво добро сабљу навалију. НП Вук. навалит, -а, -о покр. нагао, журан. — Мене је више уздржавало оваково навалито књажево путовање да с књазом не путујем. В 1885. навалитн, навалим сврш. (имп. навали; »ор. 2. и 3. л. нЗвали) 1. а. ставити поврх чега или прислонити уз што, наваљати (што тешко, крупно); навући: ~ камен3 ~ терет. — Шешир мали на око навали. Леск. М. 6. ставити у великој количини, нагомилати. — Навали на огњиште пуно наручје дрва. Цар Е, в. фиг. оптервтити кога чим, навући на кога: ~ порез, ~ дажбине, ~ задужења. — Навалит ћете на иас још гору несрећу! Гор. 2. а. снажно напастн; насрнути (на кога). — Немци су . . . навалили на наш одред. Поп. Ј. Чланак . . . је ружно навалио на младеж. Ђал. б. јурнути, пустити се, ударити куд великом снагом, брзином и сл. — И у дивљем бијесу, да му жртве тако испред ока умакну, навали за њима. Мул. 3. а. изнети, понудити, пружити чега у великој количини, обасути кога или што чим: ~ понудама, ~ вином. — Навалићемо травама на ногу, можда ћемо јој вратити живот. Лоп. б. појавити се у великом броју тражећи што, интересујући се за што; почети посећивати у великом броју: ~ на робу, навалиле муштерије, странке, знанице. — На њу јесу просци навалили. НПХ. в. појавити се, наметнути се у великој количини. — Посао грдни навалио. Михољ. 4. а. изложити притиску, притиснути, салетети. — Навали жестоко на брата доказујући му да то друкчије није могло бити. Крањч. Стј. Што ми та смрт понекад навали да смета. Сек. б. почети упорно наговарати, наводити на што. — Зар нећете свршити . . . — навали Зорка. Кум. Навали на нас да останемо код њега. Чол. в. показати јаку жељу за што, почети упорно тежити за чим. — Онамо је моје врло навалило јуначко срце. М-И. г. упуспшти се у што, прихватити се чега одлучно, интензивно, журно и сл.; прегчути,

прионути: ~ на посао, ~ на јело. — Навале штампати црквене књиге. Јаг. Овде навалили, па раде ли раде против њега. Андр. И. 5. а. изненада упасти, банути, хрупити. — У собу навали висок младић. Шен. б. наступити великом силином, у великој маси, интензивно, нахрупити: навалила бура, киша, навалиле тешкоће. — Из шумице навалио миомирис. Ков. А. Однекуда навалила крупна купусна гусеница. Рад. Д. в. почети бујно, жшо тећи, лити се, струјати. — Сузе навалиле на очи. Мул. Крв . . . му је била навалила у главу. Андр. И. г. снажно обузети кога, овладати ким. — Осећаји навале кб плима! Рак. ~ се притиснути, оелонити се на што свом тежином; нагнути се куд сеом тежином. — Док ти се навали њему нешто на леђа, па све теже, теже. Глиш. Наваливпш се напријед, сједио је Данило на дугим његовим леђима. Крањч. Стј. фиг. Зла нека слутња навали се на душу Матека. Хорв. навалнца ж покр. в. навала (2а). — Приступим и дам му оно писмо, а он мени: Данас имамо много навалице. Љуб. иавалице прил. намерно, хотимично, навлаш. — Он је можда мислио да она то навалице чини. Јанк. Кадшто навалице, а најчешће и нехотицеЈ био [је] слијсп спрам свега. Цар Е. наваличан, -чна, -чно намеран, хотимичан, сшшљен. — Али баш то навалично чување да јој се не приближи . . . затезаше . . . његов положај. Лаз. Л. То [су] живе, неприсиљене црте из народнога живота . . . без наваличне тенденције. В 1885. навални и навални (навални), -2, -5 в. налалан. навалник м а. онај који изазива сукоб, нападач. — Треба . . . за навалника и кривца држати онога који је прекршио споразум. Нех. б. војн. припадник јединице која је намењена за офанзивне акције. — Неће бити домобрани него јуришници и навалници. Крл. навалност, -ости ж особина онога што је навално; насртљивост. — Његови чланци немају . . . памфлетистичке . . . навалности Јосипа Мишкатовића. Нех. наваљати, навЗљЗм сврш. 1. ваљајући, котрљајући поставити на што, кавалити. — Ону кладу оданде наваллјте на ватру. Вес. 2. валајући накупити, нагомилати. — Наваљај саоне сухе буковине. Мул. фиг. вулг. И памти, наваљај јој што више дјеце, имаће посла. Сим. ~ се 1. науживати ее ваљања, у ваљању. — По земљи сит се наваљах. М-И. 2. нагомилати се ваљањем; нарасти еаља~

НАВАЉИВАЊЕ — НАВЕСТИ н>ем. — Двадесет стопа у висину наваљало се на њу [Помпеју] тврде лаве и камења. Нен. Љ. фиг. Он се служи . . . гомилањем сродних и по звуку сличних речи, док се . . . ефекат не наваља до извесне висине. Нед. наваљбвање с гл. им. од наваљивати

1

493

нЗвек, ијек. навијек, прил. 1. у свако време, увек, свагда; довека. — Судбина која навијек прогони честите људе бацила ме на овај лежај. Вел. 2. заувек, занавек. — Ја тражим срца које би . . . само моје навек било. М 1867. Оставит ћу навијек можда чарне твоје њиве и брежуљке. Гал. навеке, ијек. навијеке н нЗвеки, ијек. наваљивати (се), -аљујем (се) несврш. навијеки, прил. в. навек. — Није човјек навијеке дијете. Берт. Поветарац . . . се и уч. према навалшпи (се). ~~—~ наварати, -ам сврш. дуго варапш, много клео љубит' те навеки. Кост. Л. путсГпреварити. — Доста су ме наварали! навековати се, -екујем се, ијек. наЛал. вјекбвати се, сврш. провести дуг еек, нанаваритн, наварим сврш. 1. надодати живети се. — Ако оздрави, неће се века навековати. Грол. заеаривањем. 2. доста сварити. навелико прил. у ееликој мери, у великим наватрити, -им сврш. опалити (из пушке). — И мојом ћу пушком наватрити размерама, много. — Сваки дан хапсе навелико. Поп. Ј. Тамо [се] навелико пљачка3 на Турчина Ђурђевић Мурата. НП Вук. пали и убија. Кол. нав&шарпти, -нм сврш. направити ненаверугатн, -ам сврш. наборати, наред, испретурати, испреметати што по мрешкати. — Дубоко је доље под мостом чему. Р-К Реч. ова бешћутна и апатична [ријека], наверупавдар, -ара м покр. стражар, чувар гана валићима. Бат. имања, винограда и сл. — Чувар винограда, навеселнтп се, -им се сврш. провести стари навдар Шалта, мами змију бјелоушку много времена у весељењу; задовољити се свирком. Наз. ееселећи се. — Доведоше младу Аницу и нав&дем през. од навдсти. навеселише се и наиграше. Вес. вавез м 1. вез; извезено платно. — А вавесити, -им, ијек. навјесити, сврш. једарца има од навеза нова. Наз. 2. спорт. скупина планинара повезана истим ужетом. обесити над што, приставити (на еатру). — фиг. Две године они су се навикавали — Навјесити котао на ватру. Вук Рј. Пође кући да навјеси ручак. Кал. на помисао да је трећи партнер у њихову навеслати се, -ам се сврш. провести навезу смрт. НИН 1958. много времена у веслању; задовољити се весланавезак, -еска м оно што је навезано јући. на што, привезак. Вук Рј. навесник, ијек. навјесиик, м онај који нав&заљка ж привезани украс, украсни што навешћује, весник, гласник. — Црквено додатак. — По оправи вишаху јој силне звоно . . . овдје као да је божји навјесник. навезаљке црвене, модре и црне боје. Ђал. [Војновићеви сонети] бијаху . . . далеки Том. навјесници Дубровачкој трилогији. С 1911. навбзати, навежем сврш. в. надовезати. навесница, ијек. навјесница, ж жена Вук Рј. навесник, весница, гласница. — Навјеснице ~ се 1. в. надовезати се. — На ту руноћи, тихе сјене . . . дочеках у долиници. кавицу навеза се друга из кола, жута и малена. Лаз. Л. 2. спопасти, заокупити, Леск. Ј. нав^сти и навести, навезем сврш. 1. салетети (кога). — Кад се на човека наукрасити везом, извести. — Хоћеш ли да вежу, не може да их се отресе. Ком. навезе кошуљу? Вес. Оно што бих навезлаЈ навезивање с гл. им. од навезивати продавала сам скупо. Шимун. 2. фиг. речима (се). Вук Рј. накитити, напричати. — Напричају ти навезиватп (се), -&зујем (се) несврш. тако, иските, навезу, па засладе чашом и уч. према навезати (се). Вук Рј. ракије. Ћоп. Сад је измислио ту причу, а и није: мајка их је толико навезла. Боокић. вавејавати, -бјавам несврш. и уч. пре~ се 1. провеспш дуго времена везући, ма навејати. заситити се везења. Р-К Реч. 2. покр. фиг. навејати, -јем, ијек. навијати, сврш. в. навезати се {2). — Слуге заосташе, шапу1. прел. вејући нанети, нагомилати. — ћући безочно и навезли се на ме погрдљиИма насипа које је с поља поводањ нанео вом ријечи. Матош. или ветар навејао. Жуј. 2. непрел. вејући нагомилати се (о снегу). — Чак и ружно нав&сти 1 и навести 1 , наведем сврш. 1. лице робијашнице, украшено навијаним а. водећи (кога) довести, упутити (га) куда, снијегом, некако је ведрије гледало. Чол. камо, учинити да наиђе на кога или на што. 3. еејањем очистити окито од плеве. — Бог је неки мене јадника у њезину кућу

494

2

НАВЕСТИ — НАВИГАТОР

навео. М-И. Спроводећ' га преко Чемерне, наведе га некако, пријеваром, на засједу турску. Јакш. Ђ. б. довести што мењајући му правац, дајући му одређени смер. — Усадих лозу сред винограда, наведох воду са три кладенца. НП Вук. Заповеди бог оном нечасном . . . да наведе облак и побије оном сву 'рану на струку. Вес. 2. наговорити, подстаћи; нагнати. — Зашто си ме навео на гријех? Бен. Кнезови се нису дали навести на оружану побуну. Сур. На шта неће човека глад навести! Јакш. Ђ. 3. дати какав податак или цитат, обично у каквом напису, цитирати; споменути, испричати. — Навео [је] једно лепо место из »Тарас Буљбе«. Поп. П. Наведена [је] точна адреса натпоручника Лукаша. Јонке. Да вам овде наведем једну од њихових крупнијих шала. Нен. Љ, 4. дозести на одређену тему, предмет, скренути (разговор). — Навео [је] разговор на Мирка. Јов. С. Увијек би некако навела разговор на свога Ива. Кум. 5. нагнути, накривити; скренути. — Она још више наведе суд, млаз воде се проли по земљи. Сиј. Захукћу [се] волови низбрдо па наведу на страну. Ранк. 6. (платно) иглом увући пређу где се у ткању прекинула. Вук Рј.

његово вјенчање с Минком. Кос. б.упутити, показати. — Навијести ме гдје ћу купити добру кућу. Вук Рј. иЗвече(р) прил. 1. у време кад наступа ноћ, увече. — Један самац . . . умро, па га тек сутра навече нашле комшије. Срем. Навечер дошао газда Јован. Сим. 2. покр. уочи. — Ово су ти наши обичаји навече Божића. Мат. навечерати се, -ам се сврш. сит се најести приликом вечере, обилно вечерапш. — Кад вечера, нек' се навечера. НП Вук. Јаков се господски навечера. Кум. навбчерје и навечЈе с вече уочи празника {или неког посебног дсша); време уочи неког догађаја. — Са његовим [Милошевим] доласком на владу већ је настало навечерје рата. Јов. С. Данас је навечје Никоља дне. Рј. А. Рано рани, али не изјутра, него још у навечје ловСкога дана. Вел.

навешати, -ам, ијек. навјешати, сврш. довољно обесити, окачити. — Навјешао сам доста меса за зиму. Рј. А. навешкати се, -ам се сврш. необ. испунити се нечим што еиси, нанизати се. Изр. ~ на танак (склизак, клизав) — Од њега [семена] порасте струк пасуља лед (на трулу даску) ставити, довести и навешка се махунама. Ћос. Д. (кога) у безизлазан положај, преварити, натонавештавање, ијек. навјештавање, с циљати, насамарити. гл. им. од навештавати. ~ се посрнути тетурајући се. Вук Рј. навештавати, -&штавам, ијек. навјешт&вати = навешћивати несврш. и уч. према нав&сти" и навести 2 , навезем сврш. 1. возећи довести, допремити у довољној количи- наеестити. ни. — Одох . . . да навезем дрва, ако су навештај, ијек. навјештај, м а. оно посјечена. Мишк. На годину бих навезао чиме се ко или што огласи, објава, обзнана, ђубрета и обрадио. Бен. 2. а. отиснути од обавештење, најава. — Још само стиже обале, учинити да заплови (чамац и сл.). — дозивање гласно, . . . и младе свраке навешЧим их [шајке] навезу, ви сваки узмите по тај једнолик. Мас. Канда је . . . био . . . једну и бушите овим сврдловима. Вес. б. задовољан тим нијемим навјештајем сврхе запловити. — Посједаше у лагане чамце . . . њихова посјета. Креш. б. оглас, оглашавање на дебело море навезоше. Јурк. у цркви за венчање младенаца. — Имали сте ~ се а. запловити, отплотта; укрцати однијети новце за навјештај. Бен. се. — Кад угледа те силне корабље, похити навештајан, -јна, -јно, ијек. навјештајан у чамац, навезе се до ших. Павл. Навезе се на . . . пароброд који је бродио у Индију. који се односи на навештај. — Усрдно прима Шант. 6. наићи, прећи (на неки пут). — . . . навјештајна честитања. Божић. Претурисмо . . . опаснији део пута па се навбшта&е, ијек. навијештање, с гл. навезосмо на утапкану полумекоту једне им. од навештати. леније [пољског пута]. Петр. В. в. довести нав&птати, навештам, ијек. навијештати се, доћи, приспети возећи се. — Кроз дугу поворку кола . . . навезосмо се у Вуковар. несврш. и уч. према навестити. Павл. навешт&ње, ијек. навјештење, с навештај, најава, оглас. иав&ститељ, ијек. навјеститељ, м онај навешћивање, ијек. навјешћивање, с који што навешћује. Прав. гл. им. од навешћивати. навбстити, навестим, ијек. навијестити, навешћивати, -бшћујем, ијек. навјешсврш. а. (об)јавити, обзнанити, најавипш; огласити (у цркви предстојеће еенчање). — ћивати3 несврш. = навештавати. Овај лист имао је да навијести његову силну навАгатор м стручњак за навшацију; љубав. Ћип. Препелица навести зору. Ад. онај који управља натгацијом брода или авиона. -,. >• ,• , Нареди млади човјек да црква навијести

НАВИГАЦИЈА — НАВИЋИ (СЕ) навигацнја ж лат. пловидба, пловљење, вештина управљања бродовима; наука о пловидби.

навигацијски и нбвигацибни, -а, -б

који се односи на навигацију: ~ прибор, ~ инструменти. наввдати, -ам сврш. тал. покр. а. навити, навинути; исп. вида. — фиг. Мозак [им је] навидан друкчије — не воле да га замарају памћењем имена. Лал. б. наговорити. — Лаже, рече . . . Можда су га они навидали тако. Лал. навидети, -дим, ијек. нАвидјети, несврш. мрзети. — Не има Францеза . . . који би овога мужа навидио поради стричеве милости. Старч. — се покр. слагати се, живети у љубави. — Вук и лисица не могу се навидјети. Вук Рјнавидјети (се), -дим (се), ек. навидети (се). наввјало с навцјаљка. — Навијала ишту руна власна. Март. наввјаља и наввјаља ж нар. жена која навија пређу. — Камо ли су с кудјељом дјевојке и невјесте, вјеште навијаље? Март. навАјаљка ж направа за навијање пређе, сохе, возаљка и место где се навија пређа. Вук Рј. навијање с гл. им. од навијати. навијати, навијам несврш. 1. несврш. и уч. према навити. 2. наводити, скретати. — Навија разговор о нечем сасвим трећем. Марк. М. фиг. Еј, како богата дјевојка навија очима. Ков. А. 3. а. заузимати се, залагати се (за што). — Ћаја-паша је много навијао да Милош остане у Београду. Вук. Мајка је почесто навијала да јој доведем »одмену«. Лаз. Л. б. држати коме страну, подржавати, подстицати кога. — Навијачи . . . [су] гласним повицима навијали и за једну и другу страну. Јак. Изр. ~ воду на свој млин, на своју воденицу вући на своју страну, удешавати, говорити у своју корист. ~ се 1. несврш. и уч. према навити се. 2. мотати се, врзмати се {око кога, чега). — Радознало је шврљао по дворишту између бораца и нарочито се навијао око једног . . . момка кога је болио зуб. Ћоп. навијати, -јем, ек. навејати. навијач, -ача м онај који навија за кога; исп. навијати (36): фудбалски, ногометни ~ , страстан ~ , загрижен ~ . навајача ж направа, справа за навијање пређе, витао, навијаљка. Рј. А. нав&јачки, -а, -о који се односи на навијаче: ~ воз, влак, ~ пристрасност. нМвијек, ек. навек.

495

нЗвијеке и пбвијеки, ек. навеке и навеки. навијбстити, навијестим3 ек. навестити. навијешати, -ам (ијек.) покр. несерш. према навјесити. — Друге су већ навијешале котлушу с водом. Шимун. навнјбштати, навијештам, ек. навбштати. навиј^так, -тка м — навитак пређа навијена на вратило. — Сутра ћу бити готова са овим навијутком. Вес. навика и навика ж (дат. -ици) сталан, уобичајен начин поступања, понашања, склоност која је постала стална, обична, навада. — Ескими . . . дабро познају навике јелена. Петр. М. По самој навици опрала [је] хладном водом очи. Новак. Изр. моћ н а в и к е оно што се чини механички, без учешћа, суделовања воље; прећи у н а в и к у (коме) постати обично, свакодневно. навикавање с гл. им. од навикавати (се). навикавати (се), -икавам (се) несврш. и уч. према навикнути (се) и наеићи (се). навикати, навичем сврш. почети викати; викнути (на кога). — Великошколска омладина је скочила и навикала на Пашића. Јов. С. ~ се наситити се викања, издовољити се вичући. — Кад се навикао, излетио је пред своју кућу. Кум. навикивање с гл. им. од навикивати. навикивати, -икујем несврш. викати (на кога или на што). — Дизао [би] главу и вавикивао на момке који су дирали девојке. Андр. И. Стао је [козар] веселије да навикује на козе. Ћоп. навнклост, -ости ж нашка. — Што има већу власт над нама, страст или навиклост? Шов. навикнути и навићи, навикнем (аор. навикнух и навикох, 2. и 3. л. навикну, навиче и навиче; р. прид. навикнуо, -ула, -уло и навикао, -кла, -кло) сврш. X. учинити да што постане навика, приучити, научити. — Свака нова мисао има препрека; мука је свет на н>у навикнути. Вес. 2. стећи навику, научити се, привикнути (се). — Навикне на господско друштво. Шен. Није лако навићи друга врата. Вукић. Нијесу могли живјети без обиља и слободе, чему навикоше у родитељској кући. Шимун. Изр. ш т о д и к л а н а в и к л а , то н е в јеста не о д в и ч е ради даље по старој, рђаеој навици. Н. посл. Вук. ~ се навикнути (2). — Поглавита је ствар навикнути се радњи. Павл. Мало помало, и Мата се навикнуо без свога брата. Глиш. Људи [ће се] навићи да пош-

496

НАВИКНУТИ — НАВИЧАН

ТУЈУ елементарне увЈете друштвеног животаАнт. 1. навикнути, навикнем сврш. повикати {на кога), — Не дај тамо, утече! — навикнуше на гогу. Глиш. навпкнуто прил. по навици, научено. — Мирно, навикнуто су стојали натоварени коњи. Минд. навиксати, -ам сврш; нем. варв. намазати виксом и углачати (обично ципеле). — Хвата маглу са »навиксаним« циганским брковима. Матош. навиљак, -иљка м (мн. -иљци) а. онолико сена, сламе, траве и сл. колико се једанпут можеузети на виле и понети. — Оскудни суседи стану преклињати за . . . навиљак сена. Рад. Д. фиг. Има читав навиљак браде и бркова. Киш. б. сноп. — Ветар разнео маслачака пену, где жита зрелог греју се навиљци. Макс. в. мали пласт, гомила (сена). — Слабо се спавало . . . у разваљеним навиљцима . . . ливада. Лал.

Д. б. сврапгити и погледати за часак. — Кућа није далеко, па човјек може сваки час навирити шта се ради. Ћоп. ~ се а. навирити (б). — У бирцуз би се тек понеки само навирио. Кол. б. загледапш, погледати. — Шимек се навири искоса у фотографију. Гор. нависитн се, -им се сврш. провести дуго времела висећи; задовољити се висећи. — Енеје [се] нагрли он и о враху му доста се већ нависи. Марет. нависоко и навнсбко прил. с великим жељама, претензијама. — Променио се свет. Онда још нисмо ишли тако нависоко. Поп. Ј. Изр. пуцати, циљати ~ тежити за високим положајем, за удобним животом.

навир м књиж. оно што нагло навре, налет, навала. — Загушио се у навиру узбуђења и хтио је сјести. Цес. А. Навири лахора предишу нежно. Кош. навирање с гл. им. од наеирати.

машина, строј, механички, без престанка, без предаха (говори). ~ се 1. накренути се> нагнути се. — Погледа испод ока, нави се мало на страну. Лаз. Л. 2. наићи, свратити; скренути. — Навије ли се која усташка патрола, он . . . дочекуЈе госте. Ћоп. Наши лаки восци кренуше у запад . . . па се навише уз иитоме луке. Павл.

навитак, -тка м = навијутак. — Навитак [је] онолико основе што се једном навије на вратило. Павл. навптп, навијем (аор. навих, 2. и 3. л. нави; р. прид. навио, навила, -ло; трп. прид. навијен, -ена, -ено и навит, -а, -о) сврш. 1. а. навиље и навиље с покр. навиљак. — намотати. — Танку сам пређу навила. НП Вук. б. запети, стаеити какав механизам Врх њега [ћемо] ред плоча, гомилу камења у покрет обртањем, затезањем какве ручице и навиље драча [набацати]. Љуб. или опруге, затегнути (струне на вијцима навиљче&е с гл. им. од навиљчити. и сл.). — Увијек заборавим да навијем . . . навиљчити, -им 1. несврш. скупљати, уру. Крл. Којипут [је] навио радио. С 1937. купити у навиљке. Вук Рј. 2. сврш. набости Дај овамо гусле јаворове, да на њима ја на виле. — Навиљчио вука и подигао га навијем струне. Митр. 2. а. накренути, накривити, нагнути. — Она нави [флашу] на држалици рогуља. Гор. али Реџеп примијети да не пије. Бан. Забреннавинути, навинем сврш. 1. наеигпи цају велики дукати по танковиту, мрву Џ б). — Шетао сам горе-доље, као навинути навијену врату. Торд. б. управшпи; скренути. строј. Мишк. 2. запети ороз, кокот {на пиш— Јастреба, гаврана, орла — туче у лету. тољу и сл.). — [Држи] у свакој руци навинуту кубуру. Ков. А. 3. уганути, искренути, Куд навије пушку — никад не промаши. Глиш. Консул нави друмом мостарскијем. ишчашити. — Навине десну ногу и разбије Март. главу. Љуб.

вавиратн, -рем несврш. 1. тећи, нагло, снажно наилазити, надолазити, избијати. — Слана вода . . . кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање. Ћип. Ледени, самртни зној навире јој на блиЈедо чело. Шен. 2. навалмвати, надирати. — Сваки ће ићи својим путем и на мачеве навирући неће се ранити. Дан. Овце ће кб поток навирати на врата дворишта . . . кад се враћају с паше. Вит. навиривати (се), -ирујем (се) несврш. и уч. према навирити (се). навирити, -им сврш. а. завирити, еирнути. — Навирила [је] у собу својих господара да чује што веле они. Бег. Из собе ослушнуо . . . и навирио кроз прозор. Рад.

Изр. као навијен (говори) као да је

навитњак м покр. витао. Вук Рј. навићи, навикнем сврш. = навикнути. ~ се = навикнути се. вавичај м покр. 1. навика, обичај. — Колико је села, ТОЈЈСИКО је навичаја. Н. посл. Вук. Па не ха)еш моје навичаје. Март. 2. завичај, родни крај4 — Али ти је жао навичаја3 али жалиш старе родитеље? НП Вук. павичап, -чна, -чно који је навикао на што. — Није навичан много пјешачити. Вел.

'

•»• '

'•-

•*»«»•«>

НАВИШЕ — НАВОД навише и нбвнше прил. 1. према горе, нагоре; узбрдо. — Тера прстима своју бујну косу навише. Срем. Раменом набаци торбу навише на леђа. Божић. Окрете навише стазом кући. Глиш. 2. према већем богатству, према вишем друштвеном положају. — Наша је породица . . . више пута покушавала да се дигне навише. Нед. 3. ка старијем узрасту, старијој доби. — [У њега] су све жене, удовице, распуштенице и девојке (од четрнаест година па навише) заљубљене. Срем. навјера ж (ијек.) кредит, Бен. Рј. павјерница ж (ијек.) акредитив. Бен. Рј. навјес-, ек. навео. навјет м (ијек.) заст. напаст, искушење. — Пуку проповиједају мјести слова божјега навјете ђавоље. Љуб. навјеш-, ек. навеш-. навладати, навладам сврш. в. надвладати. — Најпосле навлада младићско весеље и неколико их у по грла запјева. Ћип. ~ се провести много време навладајући, науживати се, задовољити се у владању. — А онда се ти наживи, навладај у слободи. Ћос.Д. навлажити, -им сврш. учинити што влахсним, наквасити. — Појављује [се] мирис по амонијаку од којега помодри навлажен црвени . . . папир. ОК. ~ се постати елажан. — Очи му се навлажиле. О-А. нЗвпака и навлака ж 1. оно што се навлачи на што, преко чега ради заштите и подешеноје према предмету на који се навлачи. — Двије [су] напухане јастучне навлаке. Креш. Навлаке скини с покућства. Шен. Митраљезе . . . су морнари прекрили непромочивим навлакама. Аз. фиг. оно што се навукло преко чега. — У зору бледа навлака покри небо. Моск. Прозори су . . . под тањушном навлаком прашине. Ћоп. 2. кожица, мрена што се навуче на око. Рј. А. 3. покр. а. справа којом се обручи натежу на бурад. Рј. А. 6. дреена направа (налик на кутлачу), којом опанчар навлачи опанак на калуп. Рј. А. в. назувак. Рј. А. навлакача ж покр. чарапа, назувак или друга мека обућа. — Узе . . . добро увезану навлакачу у којој новац држаше. Ћип. Старе, меке пензионерске ципеле — навлакаче. Божић. нбвлас прил. тачно, у длаку, у свему, до танчина, потпуно. — Како ће се Тито радовати што могу навлас да испуне његову жељу. Новак. навласак, -ска м заст. власуља, перика. — Попут куле високи навласак [је] носила. Том. . ,? , с 32 Рсчннк српскохрватскога књижевног језика, III

497

навласпик м заст. приватно лице, приватник. — Држава плаћа свако подузеће драже [скупље] него навласник или навласно друштво. Старч. навласт прил. покр. в. навластито. Вук Рј. навластан, -сна, -сво приватан: ~ друштво. навластит, -а, -о властит; нарочит. Бен. Рј. навластито и навластице прил. посебно, нарочито, особито. — Навластито Катинку није могао замислити као младу, веселу дјевојчицу. Шимун. Мислим навластице сцену између оца и кћери. Л 1905. навлачак и навлачак, -чка м назуеак. Вук Рј. навлачење с гл, им. од наелачшпи (се). навлачити, навлачим 1. несврш. и уч. према навући. 2. а. потезати, вући. — Узе противити се . . . и помало на своју страну навлачити. Бен. Сами [коњи] навлаче на блато, мекше им је. Вил. б. швлачити (по земљи). — Толико ју је тукао, толико навлачио! Крањч. Стј. 3. увлачити, привлачити. — Стане сркати . . . гутати и навлачити у се оно силно море. Брл. Старост и младост навлачи на се влагу као со. Гор. ~ се 1. несврш. и уч. према навући се. 2. натезати се. — Љепше је њему тако о богу се разговарати него се са дјецом навлачити! Крл. навлачкапа ж нар. дечја шра у којој се деца навлаче, натежу око капа стављених на гомилу. Вук Рј. нЗвлаш и навлаш прил. 1. хотимице, намерно. — Ја сам навлаш дошао раније, да се известим какав ће бити ручак. Глиш. Навлаш по неколико дана не би дошао. Леск. Ј. 2. особито, нарочито, напосе. — Сви ти поклони бијаху му досадни, навлаш сада. Шен. навлашвце и навлашно прил. покр. в. навлаш. — То благо тражио [сам] навлашице у женске стране. Павл. Крв нашу у своје црне сврхе навлашно [је] точио. П 1939. нЗвлашност, -ости ж хотимичност, намерност. Р-К Реч. навод м 1. а. оно што се наводи, цитат. — Навео је два овећа навода, где се налази моје . . . мишљење. Скерл. Кад [ ј е ] . . . тражио да га побију наводима из библије, био је осуђен на смрт. Пов. 2. б. навођење, позивање (на шгпо); исказ, тврдња. — Тужбе [су] снабдевене . . . наводима параграфа за убиство. Дом. Предсједник потврђује истинитосг његових навода. Вел. 2. покр. смирај

498

НАВОДАЏИЈА — НАВОЈШТИТИ

(дана). — Под наводом дана подофицир се нав&дњивост, -ости ж особина оног што је наводњиво. Р-К Реч. повуче у пећину. Лал. Изр. знак навода прав. наводници. навбђач, -ача м ков. онај који наводи наводаџија м онај који посредује при другог на што (на преступ и сл.). — Намишженидби или уда.Ји> проводаџија. — Не тражи љени подстрекач или навођач другога да наводаџију за женидбу. Ранк. овај нехатно учини какво кривично дело сматра се као да је сам учинилац тога дела. наводаџисати, -ишем несврш. бити Арх. 1926. наводаџија. — Дошла си, наводаџисала си, вавођеае и навбђење с гл. им. од ништа није било. Срем. навбдити, наводим несврш. I. несврш. и наводити (се). Изр. знаци н а в о ђ е њ а прав. наеодници. уч. према навести. 2. низати. — Ружица навожење и навбже&е с гл. им. од . . . наводећи на нит зрна црног граната . . . Шен. 3. покр. нагињати, клонити се, спушта- навозити (се). ти се. — Сунце наводи к западу. Лал. навоз м 1. а. место одакле се врши превоз Изр. ~ (воду) на своју воденицу, преко реке. — Омање чете турске . . . дуж на свој млин, на свога млина јаз целе обале [Дрине] имале су своје бродове в. уз воденица и млин (изр.). и навозе: где су хтеле, могле су прелазити ~ се нагињати се, накретати се, клатити из Босне у Србију. Вес. б. превоз, скела. — се, поводити се, тетурати се. — Кола су се Павле са осталима оста за други навоз наводила час на )едну3 час на другу страну. [преко Мораве]. Ћос. Д. 2. издигнут насип Лал. Умало не паде. Већ се почео да наводи. у бродоградилишту на коме се граде или поправљају бродови; суви док. — Са навоза Куш. навбдљив, -а, -о који се клати, тетура, сплитског бродоградилишта данас је поринут у море трампер »Целерина«. Пол. 1958. који кривуда. — Наводљив [је] точак којега Моторни )е брод склизнуо с навоза. Вј. 1960. су се паоци почели изглављивати. Вук Рј. наводнн, -а, -о 1. који се догодио према навозатн се, навозам се сврш. провести казивању других, о којему се зна према туђој много времена возајући се; задовољити се тврдњи; тобожњи. — Причала [је] Филипу возајући се, заситити се вожње. — Ја се за Кириалесову наводну трагедиЈу, давну, натруцкао и навозао. М 1867. дјечачку. Крл. Под импресијом наводног 1 навбзити , навозим несврш. и уч. према Клариног самоубиства. Матк. 2. који се 2 навеспш Џ); наатати. — Млаке се мораодноси на навод, навођење: ~ знаци, знакови. навбдннти, наводним сврш. натопити, ју засипати, цеста поштено навозити. Шен. ~ се несврш. и уч. према навести се. — Ми залити водом; прекрити мрежом канала за се навозимо данас на тихи Дунав да нађемо довођење воде којом се залива земљиште. — Росију. Нен. М. Види се . . . уски канал Наводњене површине износе већ сада којим се на море навозе. Дов. 500.000 хектара. ЕГ 2. навбзити 2 (се), навозим (се) несврш. ~ се у изразу: очи (му, јој и сл.) се провести много времена возећи се, заситити се н а в о д н и л е , н а в о д н и ш е засузио {засувожње. зила) је, почео (почела) је плакати. навој, -оја м техн. 1. изолучени део матице наводница ж 1. окица која се у платну завртња, вијка, лоза. — На тим машинама наведе. Вук РЈ. 2. мн. наводници. — Реч врши се сва обрада . . . сва бушења, сва мајстор беше под наводницама. Срем. урезивања навоја. Пол. 1958. На бочним наводници м мн. (јд. наводник) знаци странама тијела помјерача је провртана рупа с навојима за завртањ. Стр. 2. навојак. интерпункције (»«) који се стављају кад се наводе чије речи, кад се нешто казујеу иронији павојак, -ојка м оно штојеједном навијеили се чему даје супротан смисао. но, намотано око чега {калема, осовине и паводно прил. како се каже, како се сл.), намотај. — Струја тече кроз више тврди, према казивању; тобоже. — Жели изолованих навојака око те игле. Физ. 4. . . . одржати коалицију . . . наводно ради навојевати се, -бјујем се сврш. провести чувања . . . устава. Риб. Побуњеници надуго време војујући, заситити се војевања. водно настоје да пређу Неретву. Дед. В. навојни, -а, -о који се односи на навој; наводњава&е с гл. им. од наводњавати. који служи за навијање: ~ алат. наводњавати, -бдњавам несврш. и уч. навојштитп, навбјштим сврш. покр. према наводнити. напасти војном силом, заратити, завојштити. наводњеност, -ости ж стање оног што — Па и другом на мене навојшти. НП Вук. је наводњено. Р-К Реч. Ако икада навојштиш на овај манастир . . . РЈ. А. ЦИО се свијет узмутио и навојштио. нав&д&ив, -а, -о који се може наводпити. Б 1951. Р-К Реч.

НАВОЉНО — НАВРВЕТИ наврасканог језера. Матош. Показао [сам јој] . . . усталасано чело и навраскано лице. Вил. нЗврат прил. натраг. — Свијет бјега наврат у незнање. Март. наврат м пут, мах. — Проматрао сам их у више наврата. Креш. Сваке ноћи петлови су певали у три наврата. Ћос. Д. навратак, -тка м покр. в. наврат. — Давао ми је отац . . . пара у више навратака. вЗвора ж покр. в. нафора. — Кад се Ћип. . . . стала делити навора, приђе и нови учинавратвти, навратим сврш. 1. а. довести, тељ. Срем. скренути (ток воде). — Куд су све воде Изр. н а в о р е ми нар. као заклетва: навратили у Мостару, а онда ју опет лијепо тако ми свега. спустили у слапићу у Неретву! Рад. А. Кроз авлијску траву мигољио поток, који је вавораст, -а, -о наборан. — Миловала хоџа навратио. Ћор. 5. фиг. поново вратити; [сам] његово наворасто3 опаљено лице. Бег. обратити. — Да ове људе опет навратиш аавбратн, наворам сврш. направити на праву стазу. М-О. 2. уз пут посетити, боре (на чему), набрати, наборати. — Богато походити кога, свратити где (или коме), наворана сукња пада попут сивог љиљана. доћи. — Рече сељаку да . . . наврати у кафаКрл. ну. Дом. Наврати у крчму да се окријепи. ~ се добити боре, набрати се, збрчкати Сим. 3. фиг. навести, наговорити. — Ко ме (се). — Лице, некада ситно, отембесило се и наврати на то? Мул. Откуд ме Новак навнаворало. Поп. Ј. Поднареднику се презриво рати да останем! Макс. навора кожа на десном лицу. Гор. Изр. ~ воду на свој млин (своју навбштити, навоштим сврш. намазати, воденицу) учинити што у свом интересу, натопити, превући воском. — Хаљине . . . како (коме) најбоље одговара. ће се после навоштити за . . . р&бање на ~ се 1. навратити (2). — Обећа да Исланду. Дов. Све [је] било прекривено ће се навратити после подне. Уск. Поподнавоштеним платном са скинутих тапета. не тог дана Мустафа се навратио кући. Шкреб. Мул. 2. поново се вратити. — Домало се ~ се наталоокити се, стинути се {као навратила грлити и љубити Беатрицу и еосак). — По изједеним се зубима навоштила Павлу. Шимун. 3. надоћи. — Залијевају прокапршу родиљама... не би ли им се крв. Матош. ваврагДватн се, -агујем се сврш. из- тобож млијеко навратило. Љуб. 4. навалити, довољити сеу враговању, обесно се науживати. наклтити се (на што). — Он био гладан па се навратио на месо. Павл. навранити, навраним сврш. учинити наврат-пЗпос прил. брзо, журно, с враним, црним, обојити црном бојом. — великом журбом. — Наврат-нанос народ Што си косу навранила, то си мене намамила. се поче спремати д а . . . бјежи у шуму. Вук Рј. Уздигнувши мало навише своје Ћоп. Летјет ће наврат-нанос. Сим. наврањене обрве, додавала би. Јакш. Ђ. навратник и навратник м онај који ~ се 1. обојити се у црно. Вук Рј. 2. (и навранити се) навадити се. — Наврани случајно дође, намерник. — Било [је] проссе кока с пилићима те поједе бјелицу пше- тора и за смештај путника и навратника, који су врвјели. КН 1959; Бен. Рј. ницу. НП Вук. 3. покр. нагрнути (на кога); згрнути се, слећи се, скупити се (рко кога, вавраћање с гл. им. од навраћати (се). чега). — Што сте се, људи, на мене навранив а в р а ћ а т в (се), -ам (се) несврш. и уч. ли? Љуб. Из подграђа навранио се пук. према навратити (се). Нех. Пао Марко насред дворишга, као без ваврачати, наврачам сврш. нагатати, душе. Навранили се момци око њега. бацити враџбине на кога, враџбинама изаМаж. Ф. звати. — Посљедица чаролија које сте наврањивање с гл. им. од наврањивати наврачали ви. Шов. ~ се заситити се врачања. — Умрла наврањивати (се), -ањујем (се) несврш. Смиља врачара, наврачала се. Рј. А. и уч. према навранити (се). наврбовати, -бујем сврш. скупити врнаврањити се, наврањим се сврш. в. бовањем. Р-К Реч. навранити се. Вук Рј. наврвети и наврвети, -вим, ијек. нанавраскати (се), -ам (се) сврш. наборати врвјети и наврвјети, сврш. накупити се, (се), намрешкати (се). — Као да је . . . усред доћи у великом броју, навалити, надоћи. — вавбљво прил. покр. по вољи. — Није ми било навољно. Павл. навбњатн се, навбњам се и вавоњатв се, -ам се сврш. задовољити се воњем, мирисом (чега), намирисати се (чега). — Сто пута [сам] . . . зажелио навоњати се мажуране, кадуље. Ћип. навор м покр. набор. — Блиједа је, око усана има фини болни навор. Леск. Ј.

32*

500

Н А В Р В Ј Е Т И — Н А В Р С Т И СЕ

Племство [је] листом наврвјело у Љубљану. Нех. Наврвео народ са свију страна. Рад. Д. наврвјети и наврвјети, -ви.ч, ек. наврвети и наврвети. вавргнутн и наврћи, навргнем сврш. опавити, бацтпи озго, додати, дометнути, набацити. — Да су још навргли штогод, и то би премало било. Цар Е. Није се бојао [кнез] да ће га сељаци камењем наврћи. Љуб. ~ се окомити се. — Тад му се на мене гнев навргб. Богдан. навр^батн, навребам сврш. увребати. — Он ме под ветар навреба пред кућом моје тетке. Том. Навреба прилику, те јој га [писмо] . . . кришом уручи. Цар Б. навр^дити, навредим, ијек. навријбдити, сврш. повредити (ј>ану). — Спуштали [су се] лагано. . . чувајући да не навриједе свјеже ране. Лал. наврелост, -ости ж стање онога што је наерело; навала, бујање. — Да, то је онај дебељко, сав . . . у облини трбуха у крвној наврелости. Рад. Д. наврети, наврем, ијек. навријети, сврш. а. навалити, нагрнути. — Навру ускоци, навру из села сељаци. Шен. Навријеше и остали људи из цркве. Ћор. б. поћи, потећи. — Сузе јој саме од себе иавреше на очи. Бег. ~ се наврети (а). — Кад се наљути . . . навре се на човека, па га се не може лако отрести. Глиш. навретн, -рим сврш. дићи се до врења; набубрити, набујати. — Варива . . . при готовљењу.. . примају велике количине воде те тако набубре (навру, нагрезну). Батут. Пробије зелен и трава> навре зелено прољеће. Вид. наврзан, -а, -о необ. напит. — Уто ће испасти Тодор онако наврзан: »Тко лупеж, тко лупеж . ..« В 1885. наврзача ж назувак, натикача од конопље и опуте. Рад. А. навриј&дити, навриједим, ек. наврбдити. навријетп, наврем, ек. наврети. навршнтатк се, -тим се сврш. издовољити се вриштећи. — Главно им [је] . . . да се напевају, навриште. Јевт. вавркати, -ам сврш. навести, подстаћи; натуткати, нахушкати. — Па ко је мого људе навркат', већ онај што ми тајни знаде рад? Кост. Л. Дјечак . . . ј е . . . оставио моју странку, јер су га други навркали. Шкреб. А ти навркај слуге. М-И. наврлудати се, -ам се сврш. издовољити се у врлудању. — Није [се] прије тога наврлудао. Крањч. Стј. , - . , ^

ваврљатн, наврљам сврш. разг. родити, изродити. — Наврл>ала много дјеце. Вук РЈ. ваврље прил. искоса, накриво, врљаео. — Не гледај наврље, него казуј. Паел.; Вук Рј. наврндати, -ам сврш. много напрести (каткад рђавоу како било). Вук Рј. наврнутн, наврнем сврш. 1. а. навратити Џа). — Хоће наврнути воду на вртове. М-И. Наврнуо [је] воду на ливаду. Лал. б. свратипш, навратити (2); скренути, окренути. — Баш је дивота што си наврнуо код нас. Рад. Д. Опазим отворену к а п и ј у . . . те одмах наврнем коња онамо. Вел. Једва је људе опет наврнуо у стару колотечину. Леск. Ј. в. скренути, усжрити (разговор). — Домаћица [је] наврнула разговор другуд. Леск. Ј. г . нагнути, накренути. — Опет је наврнуо чутурицу.. . жељно испијајући раки;у. Ћос. Д. 2. накалемити, нацепити. — На трошним . . . и шштким земл>ама наврнуте дуње расту рђаво. Тод. Треба на њ [коријен] наврнути или нацијепити биљку. Старч. 3. а. поћи, потећи. — Напокон јој наврнуше сузе на очи. Кум. Хоћеш ли опет да ти крв наврне на уста? Војн. б. навалити. — Наврнуше од свих страна гости. Ков. А. 4. вртећи, заврћући причврстити. — [Цијев] је . . . снабдјевена навртњима, да се може наврнути у метални сандук. Стрељ. фиг. Да му развој природни смета и да му наврне туђе пороке. Павл. Изр. ~ воду на свој млин в. уз навратити (изр.); мало ј е на своју н а в р н у т Мало је настран, чудан. —•

се

1.

свратити,

навратити

се.

—

Како би б и л о . . . да се наврнемо у моју башчу? Неим. 2. вратити се, доћи. — Више пута наврнула би се њезина слика у- моју памет. Шен. 3. накренути се, нагнути се, окренути се. — Ено се све учловило, све се тумбе наврнуло. Ад. Преко опечене руке се наврну. Богдан. 4. наићи. — Наврнула се нека поган на рану. Батут. наврнчати, -ам сврш. наплести врнчанице на опанак, преплести врнчаницама. Вук Рј. наврстати, -ам сврш. 1. иакнадипш, попунити. — Журе [се] да наврстају оно што је у току зимушњих непогода пропуштено. Ранк. 2. ставити у ерсту, у ред, поређати. — Кувари исјекли и наврстали месо на поклопцима од казана. Ђон. ~ се поређати се. — [Братственици] се наврсташе око огњишта. Мат. ваврсти се и наврсти се, наврзем се сврш. а. салетети, окупити (кога, што), окомити се (на кога, на што). — Наврзао [се] некакав инспектор на мене, те мал'

Н А В Р Т — НАГ ме н и ј е . . . под суд ставио. Нуш. [Вјеровали су] да је Младен некуд отишао . . . А он се3 ето, наврзб на село. Вуков. 6. надоћи, надовезати се, заокупити. — Па се на то наврзоше и учесташе неке страховите мисли. Вукић. наврт м навртак. — Немој . . . младице најгорње тргат ни наврте стаблу са врха. Марет. наврта ж погрд. било ко, било какав човек, шкарт. — Какве ти не узимају у војску.. . Сад им је свака жгеба и наврта добра. . .! Срем. нЗвртај м обртај, заокрет. — Вешт навртај необичног, неслућеног... на оно што је преко обично, свакидашње. Мат. навртак, -гка м (мн. наврци, ген. наврт5ка) калем (на лози или воћки), калемљена лоза. — Млади виноград. Наврци су се примили сви. Кал. н2вртан>, -тња м оно што се наврти, матица за завртањ. — Завртањ . . . сасвим уђе у навртањ. Јов. Ј. навртање с гл. им. од навртати (се). навртати (се), наврћем (се) несврш. и уч. према наернути (се). навртетп и навртетн, -тим, ијек. навртјети и навртјети, сврш. 1. почети вртети, бушити. — Нијесам провртио, него само мало навртио. Вук Рј. 2. пробушити. — Навртјети . . . [буре] гдје ће се ударити чеп. Вук Рј. 3. покр. натаћи на ражањ. — Навртите . . . пет шест овнова да ручамо. Њег. навртјетн и навртјети, -тим, ек. навртети и навртети. навртка ж навртањ. Р-К Реч. наврћање с гл. им. од наврћапш. наврћати, -ћем несврш. покр. навртати, калемити. — Јес' наврћб на глогињу грожђе? Март. наврћи, навргнем сврш. = навргнути. ~ се = навргнути се. ваврх (кад је наглашено: наврх) предл. с ген. означава да се нешто налази на врху, горе, на горњој страни, на крају. — Црвен барјак [је] наврх Романије био. Поп. Ј. Човјек је стајао наврх дворишта. Нех. навршбвати (се), -ршавам (се) = навршивати (се) несврш. и уч. према навршити (се). навршак, -шка м жтална навлака на доњем крају штапа, палице. — У руци штап с навршком — познат вјештак у звецкању о плочник. Зог. навршбтак, -тка м испуњење, завршетак. — Знатан број их умире и пре навршетка двадесете године. Лапч. -л, , -_.

501

навршивати (се), -ршујем (се) несврш. = навршавати (се). навршити, навршим сврш. 1. напунити (године). — Душанка навршила тринаесту. Глиш. 2. завршити. — [Хоћу] да и дал>е останеш у граду док потпуно не навршиш науке. Ков. А. ~ се напунити се, испунити се. — Навршила му се година. Вук РЈ. навунити се, -им се сврш. покр. наоблачити се, прекрити се танким облаком. — У неко доба небо се навунило. Павл. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило. Мат. навући и павући, навучем сврш. 1. а. вукући ставити што преко чега, тако да покрије или обухвапги, натаћи што: ~ покривач преко главе, ~ навлаку на јастук, ~ рукавице. — Марама јој је била навучена ниско на чело. Чипл. б. обући, обути (одело, обућу). — Навукао [је] модру атилу своје хусарске. . . унифорл!е. Крл. Обућу ћете навући тек онда када се нађете изван ограде. Јак. в. набити, натући (_на главу). — Навуче шешир и пође. Крањч. Стј. 2. довући, нагомилати. — Непријатељ је навукао велики ратни материјал. Дед. В. 3. навести, наговорити. — Њега и калфе навукао [је] ђаво на тај прљав посао. Срем. Нећете ви мене навући и насамарити! Куш. 4. изазвати, донети што неповољно. — Навучемо на себе мржњу свију. М-О. Русија се могла бојати да јој српско противљење не навуче нов рат с Турцима. Нов. 5. а. извући, нацртати црнилом. — Све су б и л е . . . навучених обрва, набељена лица. Станк. б. скупити, намрштити, спустити. — Упита је он, погледав у н>у навучених обрва. О-А. 6. наоштрити (нож, бритву). Вук Рј. Изр. ~ болест оболети, разболети се; ~ кога на танак л е д подвалити (коме), насамарити (кога); ~ на себе срамоту осрамотити се; ~ себи беду на врат в. уз беда (изр.). ~ се 1. обући се. — Мајка се лако навуче . . . уђе у предсобље. Лаз. Л. Мучаљив, тром . . . навуче се како му драго. Војн. 2. намучити се вукући. — Доста [сам се] навукао . . . капетанових кофера. Јонке. 3. а. застрти, прекрити (што), наднети се. — Данас се мрко облачје навукло и крупна киша пада. Тад. Танак вео суза навукао јој се на очи. Поп. Ј. б. спустити се (р мраку и сл.). — У соби се навуче читав сутон. Шапч. Изр. м р а к му се н а в у к а о на о ч и обневидео је, као да је ослепео, избезумио се (у великом узбуђењу). в&г, нага, наго 1. а. необучен, го. — Групу нагих, препланулих телеса на пес-

502

НАГАЂАЊЕ — НАГАРАВИТИ

ку сачињавали су ђаци. Андр. И. До појаса сви су [крвници] били голи, и тако наги очи су нам боли. Гор. б. слабо обучен, који има на себи мање одела него штпо би пгребало. — Не би богати нага одио. Љуб. фиг. Знајући га [сина] честита и ваљана, нисам нимало страховао што Сам га нага пустио на поприште живота. Нед. 2. који је без лишћа, без растиња, биља, оголео. — Дрвета само затресу се нага. Мас. Надлушко поље . . . дијели . . . наго брдо од планине. Љуб. Изр. го ~ (као од мајке рођен) потпуно го, без икакве одеће; нигата под нагим богом баш ништа, нимало. нагађање с гл. им. од нагађати (се). вагађатв, нагађам 1. несврш. и уч. према нагодити. 2. а. слутити, наслућивати, претпостављати, домишљати се. — Листови су нагађали ко то може бити. Уск. Стјепан... као да је нагађао његове сумн>е, распрши их. Крањч. Стј. б. једва налазити. — Загазише у мећаву и сиђоше низ башту тражећи и нагађајући већ затрпани пут. Лал. 3. гађати, нишанити. — Скине пушку с рамена и узе нагађати како би коју свраку ухватио на нишан. Коз. Ј. 4. покр. угађати. — Мајка ми износи . . . јутром слатко од д у њ а . . . и свачим ми нагађа. Радул. 5. муз. удешавати, угођавати. — До коња полегли дјечаци да нага1;ају своје дипле. Павл. ~ се несврш. и уч. према нагодити се. — То није сметало Италију... да се нагађа с Енглеском. ОП 2. нагаз м траг, стопа; оно на што је ко нагазио. — Неки су у томе видјели... нагаз нечастивога. Р 1946. нагаздовати се, -дујем се сврш. провести дуго време у газдовању, издовољити се газдујући. — Газдовао Ловро, сит се нагаздовао. Вел. вагазитв, -им сврш. 1. а. ступити (на што, у што); загазити. — Узнемирена животиња устручавала се да нагази на мост. Вас. Сва готово дружина нагази на Босну [реку] и пријеђе на маглајску страну. Мул. б. згазити, погазити. — Мирна, ни мрава да нагази. Вукић. Просјак је . . . пао на земљу, и по земљи се г р ч и о . . . као нагажен црв. Кал. 2. наићи, набасати (на кога, на што), намерити се. — Да ниси откуд нагазио на курјака? Глиш. Може бити да нагазим гдјегод на село. Маж. М. 3. стати на ногу коме. — Бора нагази испод стола Косту. Јак. 4. изгазити, утапкати. — Кад се јама испуни [око воћке] зеливом, вал>а земљу нагазити врхом ноге. Тод. 5. фиг. празн. стати на неку уврачану ствар која доноси несрећу, награисати, настрадати; награбусити. — Поболијевала

[деца], долазио хоџа, правио з а п и с е . . . »Нишга«, вели, »него су нагазили«. Шуб. Е, баш човјек не зна гдје може нагазити! — сажаљевају [га]. Куш. Изр. — на танак лед настрадати; ~ на сугреб, на у р о к , на ч и н и в. нагазити (5). ~ се намучити се газећи. — И он се нагазио Америке. Пав. Назимио се зиме и нагазио снијега. Аидр. И. вагазни, -а, -б у изразу: ~ мина мина која експлодира ако се на њу нагази. нагајка ж рус. кратак бич од каишева, кнута. — Са нагајком у руци сједи и влада. Крл. вагакатв, нагачем сврш. донепш, дослутити гакањем. — Две вране пале на плот и гачу: нагакаће оне њему. Глиш. вагав м = нагановац револвер великог калибра. — Тражи револвер, наган мој. Лал. вагава ж вет. врста сточне болести од које страдају говеда у Африци, а коју преноси мува це-це. Финк. нагавовац, -бвца м = наган. — Закачиње сабљу и нагаиовац. Моск. наг&њање с гл. им. од нагањати (се). вагањатв, нагањам несврш. а. гоншпи. — Нагањали су нас као робље и слабо су нас плаћали. Вил. б. јурити (кога, за ким). — Покажу [се] . . . два штенета . . . у повелику кругу једно друго нагањајући. Јурк. ~ се 1. јурити једно друго. — Сјенке о бл а к а . . . се, гоњене од вјетра, пољем нагањају. Ћип. [Андрија и Јованка] се . . . нагањају око штале. Сим. 2. провести много времена у гањању; заморити се гањајући (кога,што). — Ти ћеш се оног нагањати. М-И. вагањач, -ача м онај који гони, нагања. — П а м т и . . . галије, галијаше3 гоњене, нагањаче. Зог. вагањачкв, -а, -о који се односи, што се односи на нагањаче. — Не може да избрише с њих [нациста]. . . оно нагањачко себично и грубо. Дав. вагао, нагла, нагло 1. брз, хитар. — Па су нагле сабље повадили, вараше се и удараше се. НП Вук. А ми хајд' на чамцу наглом. Шен. 2. који се појављује неочекивано, изненадан, напрасан. — Нагао пљусак линуо је пре неколико дана. Петр. Б. Умро је . . . наглом смрћу. Том. 3. необуздан, напрасит; брзоплет. — Грегоријанац је ОХОЛЈ богат, осветл>ив, нагао. Шен. Не осуђујте строго младост; нагла је у послу своме она. Ил. нагаравити, -им и нагаравити, -аравим сврш. 1. замазати гаром, чађу, омр-

НАГАРИТИ — НАГЛАВНИЦА

503

нагиздатп, -ам и нагнздати, нагиздам сврш. лепо обући, удесити што лепшс, накитити, украсити (кога). — Обукла га [сина], нагиздала га. Вес. Еј, баш сте нагиздане, дјевојке! С-Ц. фиг. Нагиздаћу те, ДУШОЈ руменим песмама. Змај. ~ се повр. — Она се нагизда, као пауница. Глиш. Зашто си се нагиздала? — •—> се 1. повр. — Радован и Коста ће пецну је Ракитин пакосно. Куш. се нагаравити и прерушити, да их нико нагиздити (се), нагиздим (се) сврш. в. не позна. Ранк. 2. фиг. пасамарити се, нагиздати (се). — И он се нагиздио, као насести. — Грдно ли се ја нагаравих! Срем. да је први дан Ускрса. Срем. нагињање с гл. им. од нагињати (се). нагарити, -им сврш. нагаравити. — Угљеном га [дете] нагари по челу. Вес. нагињатп, -њем 1. несврш. и уч. према фиг. напасти, навалити (на кога). — Ех, нагнути. 2. а. бити наклоњен. — Он је . . . што су баш код овога прелаза мене је- нагињао противној странци. Бег. Мати виданпут нагарили [тенкови]! Ћоп. ше нагиње кћери. Каш. б. бити усмерен, ~ се повр. — Као кад се о покладама смерати. — Привреда народна [је] стонагаре по лицу па лудују. Десн. чарству претежно нагињала. Нов. Мјесец Изр. нагарио се наусницомЈ нанагињаше к западу. Ћип. в. прелазити у гариле му се науснице почели су му што, имати нијансу (боје). — [Крух] виницати брчићи. сок, о б а о . . . па некако нагиње на румен. Куш. 3. продирати, наваливати. — Кроз нагваждало с и м особа која воли да продор нагиње непријатељ. Јак. нагважда. — Збогом, мила и драга на— се несврш. и уч. према нагнути се. гваждала. НИН 1959. наглавак, -авка м 1. а. предњи, доњи нагваждање с гл. им. од иагеаждати. део чизме, ципеле (где су прсти). — Шаца нагваждати, нагваждам несврш. говоје дао чизме да се наглаве и наглавке унаприти бесмислице, наклапати, блебетати. — ред платио. Срем. Местве су му жућкасте Та шта нагваждаш? Видиш да је тек сабоје, а наглавци налаштени. Вел. б. доњи хат како смо кренули од Јована. Лаз. Л. Он ми је као б р а т . . . па3 ето, почео на- део чарапе, приглавак. — Обучен лијепо: доље чакшире, везени наглавци. Сиј. 2. гваждати којешта. Моск. капа, бере. — На глави му обични франнагети (се), нагнем (се) сврш. покр. цуски наглавак. Креш. 3. оно што је нае. нагнути (се). главлено на што (нпр. део чибука). — Саса одврну горњи и доњи коштани наглавак нагиб м стрма, нагнугпа површина, коса свога дебела трешњевца [чибука]. Шапч. сина; стрмина. — Ишао је све брже, јер 4. бот. главатац. Бен. Рј. га је нагиб [према Дунаву] вукао доле. Чипл. По нагибима [су] пушчани димови наглавачке прил. наглавце. — Све се јурили стижући један другога. Крањч. Стј. преврнуло наглавачке, закон се не пошИзр. магнетски ~ физ. угао, кут тује, народ се покварио. Донч. Нису више између магнетског и географског меридијана ни о чему водили рачуна и наглавачке у датој тачки Земљине површине. су се стуштили у Туцовићеву улицу. Бан. нагнбање с гл. им. од нагибати (се). наглавити, наглавим сврш. 1, начинити наглавке (1а). — Јесу ли ово моје цинагибати, нагибам и нагибљем несврш. пеле? . . . Дао сам их наглавити. Киш. 2. 1. а. нагињати, сагињати. — [Жена] хитно на уста нагибље некакав лончић. Ков. А. натаћи, насадити, набити (на што). Р-К Реч. Вели о н . . . нагибајући главу пред дошпаглавица ж бот. главатац. Бен. Рј. љаком. Ранк. б. фиг. пристајати уза што, наглавице прил. в. наглавце (1). — бити наклоњен (коме, чему). — Генерал Старина не би се лецнуо наглавице скомало нагибаше и на турску страну. Нен. М. чити у живу ватру. Шен. Сјетио сам [их] бискупа и бана Ђуре Драшпаглављиваше с гл. им. од наглаековића, који је нагибао прама Бечу. Шен. љивати. 2. покр. наборати, набрапш. — Огрлица наглављивати, -ављујем несерш. и уч. бијаше широко нагибана без чипке. Војн. према наглатти. — Заоштрени кремен на ~ се повр. — Сунце [се] нагибало к мочице [су] почели наглављивати. Жуј. западним планинама. Том. Дан се већ нагибао концу. Ђал. наглавнпца ж цркв. кат. део одеће који иагибни, -а, -о који се односи на нанавлаче католички свештеници кад слуоке мису. гиб: ~ угао, кут. чити, нацрнити. — Лице си оцрвенила... обрве нагаравила. Коз. Ј. [Огањ] обрстио лишће и к о р у . . . надимио, нагаравио. Кнеж. Л. 2. фиг. насамарити, удесити (кога), подвалити (коме). — Ћифтице пазе кога ће да нагараве. Срем. Ја се не смијем, а не мислим ни да сте ме нагаравили. Л-К.

504

НАГЛАВЦЕ — НАГЛИТИ

ваглавце прил. 1. с главом надоле, наниже, на главу, главачке, стрмоглавце. — Воли [ У н у ] . . . и баца се доље наглавце. Мил. В. фиг. Пустопашник вјетар премеће се наглавце преко поља. Гор. 2. наврат-нанос. — Одјури наглавце натраг у бараку. Фелд. Усташе [су] наглавце побјегле у Кладањ. Чол. нагладити, -им сврш. набрусити, наоштрити. — Нагладе ноже и добро напраше пушке. Маж. М. ~ се повр. загладити се, уредити своје лице и косу. — Не хоће да иде [Ружа] од лијености, да се не умије и не наглади. Љуб. нагладбвати се, -адујем се сврш. провести дуго време у гладовању, намучити се гладујући. — Нагладовао се до своје четрдесет и девете на два и пол јутра. Крл. нЗглас прил. гласно, да свако може чути; јавно. — Чита новине наглас. Срем. Насмијао се наглас. Михољ. И још се хвали наглас. Шов. наглас м в. нагласак. — Ма и колико . . . исправио наглас . . . остат ће увијек . . . разноврсни ритам. Наз. Мајка [је] по нагласу Луцијину ћутјела све озбиље њезиних ријечи. Шен. вагласак и вагласак, -ска м 1. грам. подигнут, појачан или посебно модулиран тон једног слога у изговореној речи, или једне речи у речегшциу акцен(а)т. — Почетник једва почиње да се учи нагласку и облицима штокавског нарјечја. Наз. Инверзијом речи и реченица постиже се да се мења реченички нагласак (интонација). Т. кн>. Стављала је она увијек.. . нагласак на ријеч ништа. Грг. 2. уношење особина изговора једног језика у изговор другог језика, особености изговора унесене из другог језика, каквог дијалекта и сл. — Одговара жупник промуклим гласом, са јаким словенским нагласком. Андр. И. 3. начин, израз и тон говора, причања, казивања. — Помирљивим нагласком објашњавао да државну својину поштује. Рад. Д. Животна искуства д а ј у . . . пјесмама личнији и топлији вагласак. Комб. нагласити, нагласим сврш. 1. грам. дати одређени нагласак, акцентовати. 2. фиг. нарочито истаћи што (у говору, писању). — Мислио [ ј е ] . . . шта ће казати даље, како ће то нагласити да би било што потресније. Петр. В. Командант је . . . још. . . једном нагласио значај операције. Хорв. 3. покр. обзнанити, објавити. — Позивач нагласи селу да је погинуо човјек. Љуб. ~ се покр. огласити се, јавити се. — Нагласити се, тј. јавити се, дати глас о себи. Павл.

наглати се, -ам се сврш. песн. в. нагледати се. — Њу ми гледа, наглат се не може. Радич. наглашавање с гл. им. од наглашавати (се). наглашавати, -ашавам = наглашивати несерш. и уч. према нагласшпи. ~ се јављапш се, показивати се, осећати се. — Једва се наглашавао ветар, који . . . као да носи собом неки мрачни дим. Дуч. н а г л а ш е в , -а, -о 1. трп. прид. од нагласити. 2. а. упадљив. — Одјевен [је] неком . . . тобоже наглашеном елеганцијом иехаја. Крл. 6. наговештен, назначен. — [Врат] органски израста из попрсја тек наглашеног. СКГ 1937. наглашено прил. с нагласком; упадљиво. — Отвори врата па дубоко и наглашено строго [рече]: — Добро вече, оче! Ћос. Д. Погледали су се значајно испод ока и наглашено су заћутали. Вучо. наглашевост, -ости ж особина онога што је наглашено, истакнуто, упадљиво. — Ритам [се] одређује према наглашености или ненаглашености слога. Т. књ. [Јасно избија] наглашеност интелектуалног над осјећајно-фантазијским. Комб. наглашивање с гл. им. од наглашитти. наглашивати, -ашујем несврш. =^ наглашавати. нагледавати се, -едавам се несврш. нагледати се. — Ударала [је] вратима . . . па онда нагледавала се на прозор. Кол. нагледати се, -ам се сврш. задовољити се гледајући (кога, што). — Гледа и гледа како ја везем и никад се нагледати. Шимун. Толико је заволео Босну да не може да се нагледа њених предела. Андр. И. Изр. <-~ сунца остати жив. — Сабља је у мојој руци . . . Према томе нека се управља сваки ко хоће . . . да се сунца нагледа. Андр. И. наглбдати се, нагледам се несврш. виркати, навиривати, провиривати. — Кроз ријетко лишће . . . нагледају се блиједе звијезде. Леск. Ј. нагледнути, -нем сврш. покр. мало погледати. — Тек да ће ме бог нагледнут да се овдје смирим. Ћоп. наглен м бот. в. зановет (2). Бен. Рј. ваглвна ж наглост, жестина, окурба. — ПлаховиТз он није умео да промишљено обуздава своје наглине. Дав. наглити, -им и наглим несврш. окурити (се), хитати. — Молио [је] . . . да не нагли с дражбом, да га причека. Кос. Једно јато [врана] наглило је истим правцем. Лал. _ ^ ., ,.„

НАГЛО — Н А Г Н У Т И

505

~ се наглити. — Ви се наглите сувише. нагнали [би] опет све у неодољиви . . . смех. Андр. И. 2. навести, намерити. — Шен. нагло и нагло прил. 1. брзо, убрзано, Добра срећа [ме] нагна на једнога Доброћанина. Љуб. хитро, окурно. — Јутро је нагло долазило. ~ се 1. навалити, ударити, појурити, Ћос. Б. Хода [кардинал] нагло и сигурно. потерати. — И нагна се јунак на јунака. Нех. 2. шненада, од]едном. — Када смо НП Вук. Зора зори, све поустајало па с' нагло, кб мртви, умукли . . . у ред за ушке отекле нас вукли. Гор. У плавкастој из- уз брдо весело нагнало. Радич. 2. покр. десити се, наћи се. — Сва три се нагнали маглици нагло се уздизао Цер. Јак. стари и сиједи, да би им и Турчин с грепаглбвит, -а, -о нагао, изненадан. — хотом учинио зулума. Љуб. Ко се није Затече га нагловит шкропац. Божић. нагна на Цетињу, нек' устаје на ноге јунагловнто прил. нагло. — Суне наглоначке. Њег. вито . . . у зид народа. Божић. нагневити се, нагневим се, ијек. навагпбдати, наглођем сврш. глодањеи гњевити се, сврш. разгневити се, наљутити оштетити, почети глодати. се. '—' се задовољити се, заситити се глонагнбзднти, нагнездим, ијек. нагнијездањем. — Гладно псето . . . се сито човечјег дити, сврш. начинити (коме) гнездо, помеса наглодало. Јакш. Ђ. садити у гнездо. — Нагаијездити кокош. наглбст, -ости ж особина оног који је Вук Рј. нагао, брзина, окурба, жестина, напраситост; ~ се начинити себи гнездо. — Ту не брзоплетост, пренагљеност. — Упала је у желе чак ни сове да се нагнијезде. Вуј. дворану таковом наглошћу да се је Мелита фиг. сместити се, настаиити се. — Јулка ирестрашила. Том. У узбуђењу и наглости . . . бестидница . . . нагнездила јој се као . . . замахну пушхом. Лал. Тиме је и пре- права гошћа. Рад. Д. више луда наглост моје лакоумне младости нагпијезднти (се), нагнијездим (се), наплаћена. Ков. А. ек. нагнездити (се). наглбћа ж наглоспг. — Противи се нагнбј, -оја м гнојење, ђубрење. — Богат ова махнита наглоћа свим старим, добрим род биља . . . увек следује иза нагноја обичаЈима. Драж. Наглоћа га занесе те земље. М 1867. он . . . убије Павла. Ат. нагпојити, нагнојим сврш. посути, снабнаглув и наглув, -а, -о — наглух који не чује сасвим добро, који има оштећен слух, дети гнојем, гнојивом, наћубрити. — Осећам да ћу крвљу својом и потрулим лешем помало глув. — Она је . . . била . . . мало својим само нагнојити травуљину и трње. наглува од старости. Срем. Петр. В. наглувост и наглувост, -ости ж = ~ се испунити се гнојем (р рани), занаглухост стање онога који је наглув. Р-К гнојити се. — Некому јошт нагнојена рана Реч. точи. Љуб. наглух и наглух, -а, -о — наглув. нагнојица ж мед. загнојена рана ађ— Нешто сам данас наглух. Шен. [Жена] сеадиб. Бен. Рј. наглуха, није могла чути одмах његов нбгнут, -а, -о 1. трп. прид. од нагнути глас. Радул. наглухо и наглухо прил. тако да (се). 2. настран, чудан. — Ђе си, Марко, заглухну уши. — Подижемо тешки рад- нагнута делијо? Њег. Мене . . . виде 5 двије делије нагнуте не виде. Ботић. нички маљ да наглухо залупимо вратима нагнути, нагнем (аор. нагнух и нагох, тога пустог храма. ХР 1928. 2. и 3. л . нЗгну, наже и наже; (р. прид. наглухост и нЗглухбст, -ости ж = нагнуо, -ула, -уло и нагао, нагла, нагло) наглувост. сврш. 1. довести, поставити што у кос нагљење с гл. им. од наглипш. положај, накривити, накренугпи, натегнути. нагнати, -ам (и заст. наженем) сврш. — Нагла ведро на бунар па лије . . . воду 1. а. учинити да ко што уради против у ћупу. Ад. Било у здравље! — нагну своје воље, натерати; принудити, присилити, пехар домаћица. Ков. А. 2. приклошти се, приморати. — Једва сам нагнао Спасоја, приближити се западу, крају {о сунцу, дану). те га је [оца] примио у кућу. Вес. Суд ће — Већ је сунце нагнуло к западу. Тур. га нагнати да плати. Глиш. б. потерати, Тискали би се све док сунце нагне. Ђур. погнати. — Оседлај те коње па нагнај у 3. сагнути, повити. — Поп нагнуо главу. вотњак. Глиш. Смјеста пробуди слуге и Лаз. Л. 4. потрчати, појурити; побећи. — нагна их у врт. Цар Е. в. изазвати, по(дс)Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. гпаћи, навести. — Нагна страву у срце Глиш. Натраг брзоноги коњи .му нагн>. ми јадно. Комб. Једна реч или један покрет М-И. Већ је сновао . . . како ће Швабо

506

НАГНУТОСТ — НАГОВЕШТЕЊЕ

нагњио, -ила, -ило помало гњио, натруо; покварен. — Шума . . . мирисала је нагњилим суварцима и лишћем. Шимун. Воштано лице . . . зуби жути и нагњили. Лоп. нагњити, нагњијем сврш. почети гњити, постати натруо, омекшати, покварити се. — Видјеше како му се преобразио лик, као да је доље, од неке сазреле и презреле мисли, нагњио. Мих. наговарање с гл. им. од нагоеарати. нагов&рати, -оварам несврш. и уч. према наговорити. наговарач, -ача м онај који наговара. — Хегезија, који се зове наговарач к смрти . . . дошао је до тога посљетка. Баз. нЗговест, ијек. наговијест, ж нагонЗгнутост, -ости ж стање онога што еештај. — У тим ријечима тражи какву је нагнуто; стрмина. — Зури с нагнуте увредљиву наговијест. Мат. Било је доста стране док облак над шоме противно од грађана који су . . . све то примали као те нагнутости јури. Комб. радосне наговести. Андр. И. нагн^ће с 1. гл. им. од нагнути (се). нагов^стити, -двестим, ијек. наговиј&с2. наклоност, симпатија, љубав. — Оду- ТИТИЈ сврш. 1. поменути, рећи што оковијек његово нагнуће пригибало се при- лишно, не сасвим јасно, најавити у непотроди. Ћип. За мужа није осјећала ни искре пуном, прикривеном облику. — Знала је нагнућа. Том. 3. склоност; нагон. — Сапета да јој носи накит, то јој је јуче наговестио. форма сонета обуздава Беговићево нагнуће. Ранк. О том никад ни ријечце [није] споМарј. М. Тјелесне пожуде и нагнућа нимињао, нити је икад наговијестио. Л-К. јесу саме по себи зла. Баз. 2. предсказати. — Страшне су буре наговестиле то. Змај. Друге смо таласе нагонагњавитн, нагњавим сврш. 1. (кога) досадити коме блебетањем. Рј. А. 2. (што) вијестили. Уј. покр. повредипш, нажуљити, нагњечити. ~ се а. јавити се у неодређеном, при~ се намучшш се, напатити се. — кривеном облику. — Силом угушиваше те Колико се он нагњавио око изградње. нове мисли . . . иако се оне још не беху Крл. јасно испољиле^ него се тек наговестиле. нагњ^вити се, нагњевим се, ек. на- Ранк. б. предсказати се {рбично у сну). — Чекала [је] да је син запита шта јој се то гнбвити се. наговијестило. Мат. нагњестн, -бтем сврш. набити (да боље наговештавалац, -аоца, ијек. нагостане), натрпати. — Нагњести врећу брашвјештавалац, м онај који наговештава. Р-К на. Вук Рј. Памет [је] нагњетена спомена Реч. и слика старих нам људи хрватских. В наговештавање, ијек. наговјешт^вање, 1885. с гл. им. од наговештавати (се). нагњеченост, -ости ж стање онога што наговештавати (се), -ештавам (се), је нагњечено. ијек. наговјешт&зати (се) = наговешћивати наг&ечбње с 1. гл. им. од нагњечити (се). 2. повреда од притиска. 3. мед. нагње- (се) несврш. и уч. према наговестити (се). нбговештај, ијек. наговјештај, м 1. чина. Бен. Рј. оно што се околишно, нејасно, прикривено нагњечнна ж мед. нагњечено место, или посредно (с)помиње, каже, најављује, контузија. Р-К Реч. нејасни знак, алузија; слутња. — Јер срећа наг&^чити, нагњечим сврш. 1. при- је лепа само док се чека, док од себе само тиском повредити, оштетити, мало згње- наговештај да. Макс. Недавни материн наговјештај да ћу . . . с њом на пут, изчити, пригњечити. — Данас [је] пао коњ и нагњечио му ногу. Јак. 2. нагњести. — ненада се обистинио. Пав. 2. предсказање. Галерије нагњечене самим легионарима. — Ко опомена тајна издалека, ил' нагоЦар Е. вештај неумитне смрти . . . проструји тихо ~ се постати згњечен, оштетити се дах јесени зреле. Марк. Д. гњечењем (р воћу и сл.). наговешт^ше, ијек. наговјештење, с наг&нлбст, -ости ж осооина онога што наговештај. — Сматрамо за потребно учије нагњило. Р-К Реч. нити неколико наговештења. Лапч. нагнути откуд је и дошао. О-А. 5. навалити, ударити. — Сад нагоше хусари, сигурни да ће се разбећи рацки мишеви. Јакш. Ђ. Изр. куд си нагао? куда ћеш?; нагну (наже) бежати, нагну у бег (бегство) спихне, почне бежати; даде се у бег, бежање; шта си нагао? шта хоћеш, шта ћеш? ~ се 1. повр. — Котао мједени звекне те се на страну нагне. М-И. 2. наднепш се, сагнути се, савити се. — Угледа њу више себе . . . нагнула се над њим. Лаз. Л. Над н>у [јабуку] нагнула се крушка мирисна и рана. Визн. 3. нагнути (2). — Сунце се нагнуло к западу. Ивак. Дан се иагну крају. Лал. 4. нагнути (4). — Лудо су јурила кола, но за њима се нагла још луђа потера. Поп. Ј.

НАГОВЕШЋИВАЊЕ — НАГОМИЛАНОСТ наговешћива&е, ијек. наговјешћивање, с гл. им. од наговешћивати. наговешћивати, -ешћујем, ијек. наговјешћивати несврш. = наговештавати. — Наговешћују сада будућност појединим људима. Нен. Љ. Вицин брат . . . нејасно наговјешћиваше да га је њекако сестра преварила. Мат. паговије-, ек. нагове-. наговпјест-, наговијешт- н наговјешт-, ек. наговест- и наговешт-. паговјешћнваше, ек. наговешћивање. наговјешћивати, -бшћујем, ек. наговешћивати. натовор, -ора м 1. по(дс)тицај речима, наговарање. — И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову. Ранк. Сав пук стоји као напета пушка, али треба још наговора и договора. Шен. 2. калк. започињање разговора с киме, ословљавање, обраћање коме речима. — Заредао међу гостима, почашћујући многе . . . милостиввим наговором. Ђал. наговбритељ м онај који је започео разговор с ким, који је кога ословио; исп. наговорити (3). — Позирнув у добро поштено лице наговоритеља . . . настави. Ђал. наговдрити, -оворим сврш. 1. изговорити, напричати. — Наговорио сам му за минут милијун глупости. Лаз. Л. Баруница [је] била изван себе, тако да је наговорила свега и свачега. Франг. 2. навести, удедити, уверити говором. — Капетан . . . наговори жену да . . . прасе . . . никако не прими. Дом. И тим ми наговори јуначко срце. М-И. 3. обратшпи се коме, почети с ким разгоеор, ословити кога. — Молим вас гдје станује Владимир Мокровић? — наговори Илија шепавог чичицу. Цес. А. ~ се провести много времена у говорењу, задовољити се говорећи, напричати се. — Сит се наговори велика ћуталица. Сек. нагода ж 1. в. нагодба. — Пошто ви нуђате нагоду, изволите јој увјете означити. Ков. А. 2. нагодба, нагађање, — Међу начелима нема нагоде. Нех. нагодан, -дна, -дно покр. угледан. — Трку даје Мујкић Осман, нагодан сељак из Реса. Мул. нагодба и нагодба ж 1. споразум којим се уређује неко спорно питање, поравнање; уговор. — Преко њега [сте] нудили нагодбу. Креш. Из блудних Тартифових уста могу се чути речи о нагодби с небом. НК 1946. 2. ист. државноправни уговор, споразум између Угарске (Маџарске) и Хрватске 1868. год. — [Они] су утирали путове хрватско-угарској нагодби. Нех. 3. покр. догађај, случај. Вук Рј. . -—

507

Изр. принудна ~ правн. стечај отворен над имовином онога (обично трговца) који није био у могућности да исплати своје повериоце. нагодбени, -а, -6 који се односи на нагодбу, који је у вези с нагодбом. — Мажуранић [је] постао нагодбенљч баном. Нех. нагодбеник и нагодбењак, -а и вагодбешак, -ака м присталица нагодбе (2). — Радајеви су . . . стајали увијек против свог властитог народа . . . од Рауха, првог нагодбеника. Крл. Дотјера [је] . . . стилом нагодбењака, униониста. И. нагодбењачкн и нагодб^њачки, -а, -о који се односи на нагодбу и нагодбењаке: ~ аутономија. нагодбењаштво с склоност, теокња ка склапању нагодбе. — Одбити сваку понуду компромиса, свако нагодбењаштво. Десн. нагбдити, нагодим сврш. 1. а. удесити, подесшпи, уредити. — Свака . . . та заједница на разлик је начин нагођена. Павл. Није ни помислити могао како су му лијепо нагодили његови пријатељи. Тс л. б. удовољшпи, угодиши. — Дођи, срећо златна, нагоди мојој љуби сваког миља изобиља! Хар. 2. управити, усмерити. — Баш к њима нагодила дјевојка плахи корак. Торд. 3. наместити, ставити. — Извади наочаре и нагоди их на нос. Креш. 4. поравнати, помирити. — Хоћете ли да вас ја нагодим? Рј. А. ~ се уз. повр. поравнати се, споразумети се, помирити се. — Мислим да ћемо се добрим нагодити. Бен. Најпослије се нагодише: млађи ће остати. Ћип. нагбјити, нагојим сврш. учинити да што буде гојно, однеговати; учинити да ко постане дебео, ухрањен, угојити, ухранити; нахранити (кога). — Нагојила лице за љубљење. НП Вук. Ако си ми хвалу доносио, ти си мене другом нагојио. НПХ. Иначе бих нагојио био све небеске вране овог роба стрвљу! Панд. ~ се постати дебео, угојити се, ухранити се. — Откако се нагојила, готово није излазила [из куће]. Ј1МС 1951. наголо прил. заст. покр. сасвим, без изузетка; само. — Бивали [су] наголо црковни кметићи. Љуб. А оно младости свјеже таре си крмеље с очи, скоком у поље лети, наголо, сретно и лудо. Кам. нагомилава&е с гл. им. од нагомилати нагомидавати (се), -илавам (се) несврш. и уч. према нагомилати (се\ нЗгомиланост и нагомиланост, -ости ж особина онога што је нагомилано, нагомилавање, сувишност. — Он [Станковић]

508

;1Т Н А Г О М И Л А Т И ~

НАГОЋА

не болује од нагомиланости излишних нагоњење и нагбњење с гл. им. од детаља. Прод. нагонити (се). нагорак и нбгорак, -рка, -рко (по)нагомвлати, -ам сврш. накупити на мало, понешто горак. — Остао је . . . нагорак гомилу, скупити у великој количини или множини. — Набујала река истера [лед] мирис . . . паљевине. Ћоп. фиг. Потпаљивала у поларни океан и ту га нагомила. Петр. [му је] ту страст дајући јој нагорку драж. Десн. М. Живог је нагомилао хшваде увреда. Уј. нбгоре 1 прил. према горњем, вишем — се повр. — Кад се пак нагомилао месту, у праецу према горе, навише; супр. надоле. — Она се тако уздиже негде у посао, узео помоћника. Цар' Е. нагон м 1. биол. урођена способност висине, да је видимо погледом нагоре. живих бића да извршавају несвесне цели- Богдан. сходне, сврсисходне радње; гшстинкт: ~ нбгоре и нбгоре* прил. на гори начин, самоодржања, полни, сексуални ~ а родипогоршавајући се; супр. набоље. — Само тел>ски ~ ј — одржања врсте. 2. несвесна, је све било веома несигурно, и мењало неодређена тежња, жеља, осећање, осећај. се час нагоре, час набоље. Новак. Болест — И мене ћуди често пута муче, али не детиња пошла је нагоре. Дом. знам нагон који на пут вуче. С-Ц. У ходу нагорбвати, -бревам, ијек. нагоријбвати . . . осјети јак нагон за пустим пољским несврш. и уч. према нагорети. животом. Ћип. 3. нагона. Вук Рј. 4. покр. нагбрети, -рим, ијек. нагбрјети, сврш. колиба на четири стуба. Вук Рј. 1. прел. мало опалити, начети горењем. нагона ж принуда, присиљаеање. — — Јевта [је] нагорео печат на пламену Тући ћемо се с Турцима, док једног траје. од свеће. Шапч. 2. непрел. а. мало изгорети Нагоне није, и коме се живи, нека иде! на једном месту; опалити се. — Смотрим Вес. да је с доњега краја нагорео [штап]. Нен. нагбнитељ м онај који нагони на што. Љ. Изгледао је као храст у кога су ударали — То [јој] неспособношћу нагонитеља није многи громови: нагорио, црн. Донч. 6. могуће. Шим. С. мало поцрнети или зацрвенети се (рд сунца). нагбнити, нагоним нссврш. 1. несврш. — Голе мишићаве руке, нагореле на сунцу и уч. према нагнати. 2. покр. погађати се, до више лаката, исекао кукуруз. Ћос. Д. уговарати. — Кад су нагонили пазар3 сами нагорнј&вати, -оријевам, ек. нагоревати. [су] уговорили да је трава издала, да не нагбрјети, -рим, ек. нагбрети. ваља више. Мул. ~ се 1. несврш. и уч. према нагнати се. вагбркин>а ж у изразу: ~ в и л а иар. 2. покр. десити се. — Ал' се добар јунак вила која живи у планини, гори. — Овдје нагонио. Вук Рј. пгго има једна [дјевојка] . . . ко вила нанагоннца ж гоњење свиња у жир; свиње горкиња. Ћор. Виле га нагоркиње хватале. Наз. које се гоне у жир; ноеац који се плаћа за жир, жиротица. Рј. А. вагосподДвати се, -подујем се сврш. нагоннч, -ича м лов. гонич, хајкач. довољно господовати, наживети се као гос— Покосе широку стазу у шашу те на подин. — Он се бар наминистровао и нагосподовао доста. Маш. тој просјеки чекају од нагонича потјеране иагост, -ости ж = нагота и нагоћа патке. Коз. Ј. а. особина, стање оиога који је наг, го, говагоничар м 1. онај који гони своје сеи- лотиња. — Са кожом од дивље звери ње у нагоницу. Вук Рј. 2. в. гонич (7). Рј. А. нагост тела срамежљиво скриваш. Јакш. Ђ. б. отвореносту гола стварност. — Та нбгоннчки, -а, -о који се односи на чудна мисао показала је у још већој нагости нагоницу. Рј. А. нагонски, -а, -б који се односи на нагон, моју слабоћу. Новак. Изр. до нагости ничим неприкривено, несвестан, нехотичан, инстинктиван. — потпуно, сасеим. — [Глас јој је] до нагости Госпођа је ту нагонску мимику разумјела. искрен и плашљив. Мих. Цар Е. Те су функције средњег мозга од велике важности, јер се њима обављају нагбстити се, нагостим се и вагоснагонске радње веома ванше за живот. тбвати се, -бстујем се сврш. много времена НЧ. провести у гошћењу, досита се гостити, нагонски прил. по нагону, нехотично, заситити се гошћењем. — Нас се двојица несвесно. — Нагонски [је] презирала очеве . . . повратисмо овамо с пута, многих се гозба нагостив у људи. М-И. пријатеље и њихове жене. Петр. В. Он нагонски загрне земљу што се осипала. нагбта и нагбћа ж = нагост. — СиБожић. ромаси до.могу се блага, а голићи прикрију

НАГРАБИТИ — НАГРДИТИ наготу. Кур. Гонила [га је] да се . . . открије у свој својој наготи. Станк. До наготе [је] разоткрила људска срца и људске душе. Глиг. Расти ће шибље у висине и ријеке ће бити пуне риба стидних од сребрнастих нагоћа. Вуј. награбити, -им сврш. 1. накупити грабуљајући, грабљењем, грабуљањем сабрапш наједно. — Покуша не би ли се могло награбити оморикове стеље. Бен. Награби у кречани [креча], има га још на дну. Рад. Д. 2. а. хшприм узимањем (чега) накупити, брзо нахватати. — Гршо награби смокаваЈ па онда одломи од главе комад јечменог круха и напуни торбу. Кал. б. доћи до чега пљачком, отимањем, напљачкати. — Изручивали [су хајдуци] . . . у крило све до последње паре што су по скупе жртве награбили. Ранк. 3. захватити, налити (о течности, текућини). ~ се снабдети се (чиме) брзим узимањем, грабљењем, пљачком, напљачкати се. — Више не крадеш, јер си се већ доста награбио. Јонке. награбуспти, -абусим сврш. (често подр.) = награјисати лоше проћи, рђаво се провести, настрадати. — Пуна механа селлка . . . причају где је који што награбусио. Глиш. Тако сам, видите, с Мештровићем награбусио. Крл. награда и нЗграда ж а. оно што се некоме даје као признање за његов истакнути рад; накнада за изершен рад уопште, за услугу; плата: Нобелова ~ , књижевна ~ . — Прилике под којима [чиновник] служи . . . награда за коју служи . . . све се то заборавља. Дом. За тај посао биле су одређене сталне награде. Пав. б. фиг. задовољење. — Са задовољством и унутрашњом наградом пролазим у мислима све прошле године мог живота. Нен. М. наградилачки, -а3 -о необ. који награђује, наградни, похвалан. — [Рушилачкој критициј опречна [је] . . . градилачка и наградилачка. Шим. С. наградитељ м давалац награде. — Пред собом [је] угледао наградитеља своје жртве. Цес. А. 1 наградитп , наградим сврш. 1. дати, доделити награду. — Изишла би расправа, наградила би је Академија наука. Срем. 2. дати плату, платити за неки рад. — Јорганџијски радници су дозлабога рђаво награђени. Лапч. 3. дати накнаду, надокнадити. — Желим . . . да им пуна слобода награди патње. Хорв. нагрАдити2, наградим сврш. 1. сазидати, подићи; саградити, изградити много (нпр. кућа). — Танку ћу ти кулу наградити. НПХ. Ја желим да ми тако наградиш колибе као

509

ове овде. Вес. 2. пртремити, наместити, удесити (разбој или другу неку направу). — Баба Вујка лети увек награди да тка у шупици. Лаз. Л. ~ се појаеити се, нићи (р каквој грађевини). — Сама се је наградила црква. НПХ. наградица и наградица ж дем. од награда. паградни и наградви, -а, -о који се односи на награду, за који се даје, додељује награда: ~ конкурс, ~ рад. награђача ж покр. в. награђуша. Вук Рј. награђеник, -ика м онај којије награђен. награђивање с гл. им. од награђивати. награђивати, -ађујем несврш. и уч. према наградити1. награђуша ж покр. комад платиа који се употребљава при ткању. Вук Рј. награјисати, -ишем сврш. (често подр.) = награбусити. — Поготову ће миш награјисатиа буде ли се с мачком играо. Шим. А. награјсатн, -ам сврш. в. награјисати. — Баш сам награјсала. Матош. награктати се, награкћем се сврш. издовољити се, надовољити се грактања. — фиг. Ни ријечи више! Већ сте доста награктале се3 црне вране! Шен. нагрбити се, -им се сврш. савити леђа, погрбипш се; постати наборан, наборати се. — Како јој [је] кожа лица нагрбљена. Гор. фиг. Нагрбила су се [острва] као плавокосе немани. Цес. А. нагрбочити се, -им се сврш. бити изборан, наборати се. — У посљедње вријеме веома му се је нагрбочило чело и сљепочице. Ков. А. нагрда и вагрда ж а. врло ружно, наказно биће, наказа, грдоба, ругоба. — Беше дугачак, сув, брадат, мрасав од краста, нагрда, просто да пљунеш. Вес. Кад та нагрда стиже к Дон Кихоту, узме махати палицом. Вел. б. ружноћа, наказност. — Шта ћу ја што ми бог није створио бркове . . . и сам се плашим своје нагрде. Вукић. фиг. Није се жацао да у својим дијалозима употреби све стране језичне нагрде. Матк, вагрдан, -дна, -дно ружан, грдан; наказан. — Умро је . . . од глади . . . го и нагрдан. Лал. Доспијем из руку цесаревих у руке онога шоштара, нагрдна тијела. Јурк. нагрдесити се, -им се сврш. необ. нагрдити се Џ). — Ала сте се нагрдесиле! Једна хоће да буде вила . . . а она друга . . . црна и гарава кб вјештица. Војн. нагрдити, нагрдим (трп. прид. нагрђен) сврш. 1. учинити грдним, ружним, наружити;унаказипш. — Могла би пасти и нагрдити лице. Шимун. Ено лежи нагрђен љутим

510

НАГРДИЦА — НАГРЛИТИ СЕ

оружјем. Јакш. 23. 2. рећи коме ружне речи, нагр&пста и нагрепсти, -^бем сврш. наружити, покварити, изгрдити (кога). — гребањем накупити, награбити. — Њежно Вук је исправио народну песму »Бој на ће окопати земљу око младог кукуруза и Чачку« за коју је био оштро укорен, готово нагрепсти гомилицу око сваког струка. нагрђен. Прод. 3. тешко повредити, униш- Лоп. Заседе за гомилу суве земље коју је тити. — Не дајте људи, нагрди вола! — путар нагребао иза последње кише чисгећи узвикну преплашено кнез. Коч. Жита ће друм. Чипл. бити . . . ако га скакавац не нагрди. Лоп. ~ се доста, довоље нагребати. — Ако 4. фиг. осрамотити, обрукати. — Заборавио се не накусасмо, не нагребосмо се. Вук Рј. је на славу имена очева, те нагрди име нагреџбати, -ам сврш. покр. в. нагрешДели-Крстовића. Јакш. Ђ. пати. — Падине [су] . . . разуђене много~ се 1. начинити се ружним, унаказити бројним речним долинама, те изгледају као се. Вук Рј. 2. осрамотити се, обрукати се. намрскане и нагреџбане. Цтј. — Свједочи ли чисто Отмановић кога данас нагр^шити се, нагрешим се, ијек. међу се имамо? Држимо га, не нагрдимо се. Њег. 3. много, довоље некога изгрдити, изру- нагријешити се^ сврш. починити много жити. — Али сам га се нагрдио! Вук Рј. грехова, грешака. — До сита [се] нагријеши да се касније упокори и искаје. Кос. нагрдица и нагрдица ж дем. од нагрда; нагрешпати, -ам сврш. покр. наборати, нагрда (а). — Кад погледам у ње бијело набрати у грешпе, боре, сжжурати, намрешлице, какве ће ју љубит нагрдице! Торд. кати. — Кошчата лица и руке, нагрешпане од рада, ни не мичу се. Нех. Бијеле чарапе нагрднбст, -ости ж особина онога који вире испод нагрешпанога . . . руха. Војн. је нагрдан. ~ се повр. нагрђе с необ. оно шпго кога нагрђује. нагризало с средство за нагризање. Р-К — Нагрђе и неподопштина могу се пјеснички Реч. долично исмијати. Шим. С. нагризање с гл. им. од нагризапт. пагрђено прил. веома јако, необично, нагризати, нагризам несврш. и уч. према нагрдно. — Година нагрђено понијела . . . нагристи. мирно зиму чекај! Ћип. вагризнути, нагризнем сврш. в. нагриснагрђеност, -ости ж особина, стање ти. — Његов језик наличи полузрелој онога који је нагрђен, онога што је нагрђено. вагрђвватн (се), нагрђујем (се) несврш. јабуци која је свана лијепа, али кад ју нагризнеш, још нешто трпка и кисела. Јаг. и уч. према нагрдити (се). нагријатн (се), -јем (се), ек. нагрејати нагр&бати, -бем сврш. в. нагрепсти. (се). нагреб^нак, -нка м зоол. део кичме, нагриј^бати, нагријебам несврш. (ијек.) краљешнице у животиња асгопиоп. Терм. 4. покр. огртати кукуруз. Вук Рј. вагреб&натв, -ам сврш. гребенањем скунагријешпти се, нагријешим се, ек. пити, накупити. Рј. А. нагрешити се. ~ се наситити се гребенања. — Јеси ли нагрискати се, -ам се дем. према нагрисе3 Јело, нагребенала? Рј. А. сти се. — Да те сијеку по бијелу врату, вагрежбатв, -ам сврш. покр. в. нагре- дости сам га пуста нагрискао! Огр. шпати. — Уна се ваљала мутна, нагрежбана нагристи, -изем сврш. 1. мало загристи, малим таласима. Мил. В. обгристи с површине, с крајееа, угристи. — Издалека [је] изгледао [бријег] као нагринагрезнути, -нем сврш. а. набубрити; зена лубеница. Андр. И. фиг. Ако [истина] надоћи; напунити се влагом; отећи. — До само нагризе суштину ствари . . . не може данас се вазда добро кухао [грах] и под одражавати реалност. КР 1924. 2. мало кључ хћаше набуктати и нагрезнути. Љуб. шгристи (о инсектима, кукцима, тселини и Нагрезнуле су пролетње воде. Топи се сл.), оштетити. — Притиште ме књига земља мека. Јакш. М. Земља је била пуна гомила, сва прашњава и црвом нагризена. влаге, нагрезла, размекшала се. Сиј. Прсти С-Ц. Мраз [је] нагризао свеж бетон. Пол. су јој били нагрезнути као кврге од пустог 1958. Јака на блузи [била је] нагризена од прстења. Торб. б. покр. пдплавити. Вук Рј. еполета да се и постава видела. Јак. 3. пагрејати, -јем, ијек. нагријати, сврш. фиг. (за)почети. — Иван је узалуд настојао мало огрејати, загрејати. Бак. Реч. да распреде говор о иародној ствари. Стан~ се доста, довоље се огрејати, загрејати. чић није хтио нагристи. Ђал. — Клад' ме сести под јелу високу, нека ми нагрк и пЗгрк, -а, -о в. нагорак. Вук Рј. се сунца нагријати. НПХ. Вели: »Док се нагрлити се, -им се сврш. 1. надовољити дима не надимиш, не можеш се ватре нагрејати«. Вес. се грљења (кога). — Енеје [се] нагрли он.

НАГРЉЕ — НАГУНТАТИ Марет. Нагрлих се драге жене. Михиз. 2. уз. повр. нагрље с необ. оно што је на грлу, врату; фиг. они које пгреба издржавати, хранити. — Сестра [му] ради и издржава онолико нагрље. Нам. нагрпути, нагрнем сврш. 1. непрел. навалити, јурнути {рбично у гомили, у већем броју). — Свјетина нагрну са својих мјеста и није било силе која би је уставила. Шимун. Нагрну у наш купе група људи. Чол. фиг. Губе се из душе . . . поетска осећања кад на човека нагрне безброј разних брига. Дом. 2. прел. (з)гртањем набацати, натрпати. — Земљу ће нагрнути на групло. Донч. Одгрнуше с те плоче шушањ и грање што су га нагрнули на н>у. Тур. нагробии, -а, -5 в. надгробни. — Госп. Нордау [је] један од нагробних, либералних бесједника. Матпош. нагробнпца ж в. надгробница. И-Б Рј. нагрдздати се, -ам се сврш. нагомилаши се у гроздовима, бигпи збијено као зрна у грозду. — Кочије и чезе, на којима [су] се нагроздали л»уди, губиле се прашњавим друмом. Рад. Д. пагрбнчати се, -ам се сврш. осутпи се осипом (нпр. усне). нагрохбтати се, -бхоћем се сврш. сиш, довоље се грохотом исмејати, паситити се смејања. — Одоше иза кухиње да се десетак часова нагрохоћу и нахихоћу. Креш. нагртање с гл. им. од нагртати. нагртати, нагрћем несврш. и уч. према нагрнути. нМгрубо прил. отприлике, приближно: израчунати ~ . Прав. нагруван и нагрувап, -а3 -о = нагрухан набијен, препун, напуњен. — Велика соба сва нагрувана званим и незваним гостима. Кол. пагрувати, нагрувам и нагрувати, -ам сврш. = нагрухати 1. а. набити, напунити, натрпати. — Јандра му брзо нађе жлицу и шољу, па пуну нагрува купуса и граха. Киш. Двориште је било нагрувано киријашким колима. Шов. б. накупити, нагомилати. — Ала ће да нагрува пара! Срем. 2. набубати. Р-К Реч. ~ се 1. погрд. иајести се. Деан. Рј. 2. набити се, нагомилатп се, натрпати се. — Спуштајући се с брда с пјесмама нагрувала се коњаничка пуковнија на кочију и закрчила пут. Крањч. Стј. нагрудати се, -ам се сврш. 1. доеоље се грудати, наситити се грудшш. 2. нагомилати се, натрпати се. — Све је то остало непромијењено . . . само се ту између оног дјетета и оног господског путника . . . нагрудало толико времена. Крл.

511

нагрухан и нагрухан, -а, -о — нагруван. нагрухати, нагрухам и нагрухати, -ам сврш. = нагрувати. Р-К Реч. нагрцати, -ам сврш. 1. навалити, нагрнути. — Из непосредне близине запуцаше. Чуо се јаук и војска нагрца низ брдо. Вуј. 2. напунити, наслагати у великој количини, накупити. — Кажу да [богати млинарј проспе све новце, умро би човјек од страха и препасти, толико је тога нагрцано и накрцано. Ков. А. ~ се 1. напити се, напунити се пићем до грла. — Понудила му једну-двије чашице . . . бољега пића, пошто се нагрцао патворених ракија. Бег. 2. нагомилати се, натрпати се. — Нагрцала се пуна соба људи. Вук Рј. нагрчити се, -им се сврш. 1. наборати се, збрчкати се (рбично о кожи на лицу), смежурати се. — Гледај, гледај само како је том створењу нагрчена кожа. Шег. 2. згрчити се, скупипш се. — Стаје и бусаре прокапаше, људи се нагрчише око ватре. Сиј. нагубац, -упца м нагубица. Деан. Рј. нагубица ж в. брњица1 (1а). — Зауздана жичаном корпом, као псећом нагубицом, јака сијалица . . . сијала је упразно. Десн.

нагужвати и нагужвати, -ам сврш.

наборапш, изгужвати. — Лице јој је жуто, нагужвано. Шен. ~ се наборати се, изгужвапш се. нагузљез м шаљ. покр. онај који иде натрашке; рак. Вук Рј. нагулнти, нагулим сврш. 1. а. доста огулити, ољуштити чега у већој количини. б. почети гулити и мало огулити, загулити. Вук Рј. в. мало огулити, огрепсти. — Руку је . . . нагулила о златну спону. М-И. 2. а. начупати, накидати. — Дошла је . . . под стог да нагули врећу сијена. Маж. Ф. б. накупити доста новца зеленашењем, лихварством. — Оклен њему онолике паре, да није нагулио? Ћор. '—' се 1. награбити се новца зеленашењем. — А богзна гдје се они нагуле тога новца! Шимун. 2. фиг. напунити се, напити се. — Нагулио се водурине. Вук Рј. пагуматн се, -ам се сврш. 1. најести се (обично течне, текуће или житке хране), набокати се. — Кад се нагумао, тек ће рећи: ». . . Признај да је то дупла порција.« Вин. 2. награбити се, много стећи (ноеаца). — Чим се ја нагумам паретина, ето мене кући. Кос. Има Дамјан пара, нагумб их се седећи код куће за окупације. КН 1959. нагунтати, -ам сврш. 1. много обући, натронтати кога. 2. надувати, џабућити, набушити, нашушурити. Р-К Реч.

512

НАГУРАТИ — НАД-

~ се 1. повр. према нагунтати (/). 2. хватајући се за што нагомилати се, накупити се. — Нагунтало се блато на точак. Вук Рј. 3. повр. према нагунтати (2). Р-К Реч. нагурати, нагурам сврш. напунити силом, натрпати гурањем. — Понекад и сам нагура у њу [рану] паучине и прашине. Чол. ~ се 1. набити се, натрпати се негде гурањем. — Нагура се пуна црква жена. Лаз. Л. Сви се нагураше на врата. Шов. 2. насшпити се гурања. нагурити се, -им се сврш. мало се погрбити, згурити се. — [Он је] дебео, понешто нагурених рамена. Војн. нагуске прил. в. натрашке. — Медоња је . . . нагуске . . . слазио с неког дуба. Куш. н^густ и нЗгуст, -а, -о помало густ. — Од плота овамо нагуст кратак хлад. Пец. нагустирати се, -устирам се сврш. варв. заситити се густирања. — Пошто их се [карата] нагустирао, рекао [је]: »Отварам.« Дав. нЗгусто прил. густо, једно уз друго, доста често. — По зидовима су биле нагусто повјешане. . . слике. Грг, Сликови [у бећарцу] . . . се нагусто и дрско сустижу. Леск. М. нагутати се, -ам се сврш. много прогутати, наситити се гутајући, најести се, напити се. — Кад се нагутају [Талијани] макарона, легну потрбушке крај мора. Нен. Љ. Понапије [се] оне бистре воде, слатко му је пало, једва се нагута. Змај. фиг. доживети много непријатности. — Лијепа ј е . . . и подобна развеселити човј е к а . . . за све о н е . . . бриге што их се мораш нагутати у служби. Шен. нагуцати се, -ам се сврш. напити се, опити се {од алкохолног пића). — Нагуца се вина руменог. Шен. нагучити, -им сврш. скупити у гуку. ~ се скупити се у гуку, добити облик гуке. — По боковима Ветреника између шуме од кестена нагучило се стење, чворновато као стиснута песница. Јак. нагушати се, -ам се сврш. заситити се гушања (с ким). — Јесу се са старим нагушали и нарежали за живота. Каш. нагушити се, нагушим се сврш. а. издићи се, потклобучити се, надути се. — Пузавац понекад лупи кљуном у нагушену, суву кору. Вукић. фиг. Тадија се био нагушио смијехом. Лал. 5. набрекнути, бити пун чега. — Дјевојке [су] биле веселе . . . нагушене весељем. Лал. над и над 1 м песн. заст. в. нада. — Сав над, снага им клоне. Марет. Наше жеље нису бајке, није празан слатки над. Ил.

2

1

н8д , нади ж заст. в. надо . — Данас тутњи бакар, шлемови од иади. Бсу. вад (испред облика личних заменица ме, мном, те, се, њ и (често) испред придевске заменице све: нада) предл. с ак. и инстр. 1. више, изнад, са речју у акузативу уз коју стоји показује а. место изнад кога или чега, према коме (чему) је усмерена глаголска радња. — Неки бог [је] нада ме пружио руку. М-И. Осврну се и погледа над дућанска врата. Срем. б. да нешто по важности, снази, дејству и др. надмашује појам одређен акузативом. — Потребно је оно уздизање над свагдашше осјећаје, које горчину претвара у слад. КХ 1936. [То] је стару дјевицу узнемирило над све остало женскиње. Креш. в. суперлативно значење појма који се понавља у акузативу. — Жена ти си над жене по своме лицу. М-И. Море, уме Каспар, лола је, па је над лоле лола. Срем. 2. са речју у инструменталу уз коју стоји показује а. место које је више, изнад чега. — Квадрат над хипотенузом једнак је збиру квадрата над осталим двјема страницама. Ант. 1. Кум седи у горњем челу над самим огњиштем домаћим. Чипл. б. у поређењу: суперлативно значење појма који се (често) понавља у инструменталу. — Нема сел>аку над њом бољега хранитеља. Ћип. Нема жалости над жалошћу мајчином. Вес. в . виши положај, надмоћност, власт и сл. над ким или чим. — Осјећао [се] страховито узвишен над тим бившим кандидатом медицине. Јонке. Српска власт је раширена над Јадром и Рађевином. Нов. г. напрегнуту пажн>у, напор да се нешто изврши или спречи извршење. — Што ће све те строгости, казне, седење и умарање над књигом! Глиш. Свеудиљ [ћу] бдјети над њим и пазити да се не уведе у такву напаст. Креш. д. осећајни, емоционални однос према некож или нечему: према. — Само сам се ражалио над собом самим! Ћос. Б. Чак се морао и насмијати иад једним параграфом наредбе. Јонке. ђ . провођење времена разговарајући, дискутујући и сл. уз неко јело и пиће: пред. — Над криглама пива, пред пирамидом погачица, они остадоше дуго, у врло живом разговору. Ћос. Б. е. извршење или покушај извршења неке радње на некоме: на. — Имали су задатак да изврше претрес над заробљеницима. Јак. Ту сједи само због покушаја грабежног уморства над неким газдом. Јонке. над- (нат-) преф. 1. у глаголским слоокеницама показује а. да се радња основног глагола управља или се врши изнад чега: надлетати, надносити се, наткрити, надгледати. б. да се радња основног глагола надмашује, да се врши у јачем степену или да се изеоди такмичење: надбити, надвикати,

М НАДА — Н А Д А Р Е Н О С Т надгласати, надвлачити се. 2. у именичким или придевским сложеницама показује нешто више, веће (виши положај, већи степен и сл.) од онога што означава основна именица или придев: надбискуп, надвојвода, надлугар; надљудски, натчовечански, надмоћан. 1

нада ж покр. в. надо . — Песницом се нада не растеже! Њег. нада ж 1. психичко стање у коме се с вером очекује да ће се испунити нешто радосно, пријатно. — Трпио [је] тјелесно и душевно. Наде на оздрављење није било. Крањч. Стј. Изгубивши тада сваку наду да ће се бродови моћи ослободити леда, остатак експедиције се реши да их напусти. Петр. М. 2. фактор или особа од које се много очекује, на коју се много полаже, узданица. — У њему [Душану Радићу] је проговорио таленат. . . који представља наду наше књижевности. СКГ 1937. Открио [је] Звонимира Павласа као нову наду наше лирике. Крл. фиг. Ја сам петоро смрти гледао, петоро нада закопао, петоро пута премирао. Вукић. надавање с гл. им. од надавати (се). надаватн, надајем 1. сврш. много, довољно дати, више пута давати док се осети да је давања било доста. — Сваки час ишту понешто од тебе, нигда им не можеш надавати. Нен. Љ. 2. несврш. (руком) помагати, убрзавати осипање, падање (нпр. жита у воденични камен). Вук Рј. 3. несврш. а. (ис)пружати, дометати. — Ал' је Пеју добра срећа била, пред сабљу му руку надаваше. Рј. А. б. фиг. (најчешће уз »рука«) пружати помоћ, додавати. — А ни она [Ц. Гора] не би останула да Латини не надају руке и бране нас вазда од Турака. НП Вук. ~ се 1. надавати (1). — Надавати се не можеш, па ма дао све до голе душе. Ад. 2. пружати се, јављати се (р прилици, могућности), намепшти се. — Овдје ми се . . . надаје прилика да споменем нешто. Рад. А. Њега су свеудиљ облијетале мисли, надавала се питања. Коз. И. надавити се, надавијем се сврш. в. надвтт се. — Над оком се надавиле густе обрве. Матош. надаждјети се, надажди се (ијек.) сврш. нападати се (о дажду, о киши), пасти много кише. Деан. Рј. надазрети се, надазрем се сврш. надзрети се. — Над водом се надазрела, у воду јој круна пала. Вук. Дугачко зрцало Купе пресвукло се маглицом од хладна даха јесени, која се нагло нада ш надазрела. Гор. надајати, надајам несврш. и уч. према надојити. 33 Речник српскохрватскога књишевног језика, III

513

падалбко и нЗдалеко прил. у даљину, врло далеко. — С врха се види надалеко цијели... крај. Тур. Дућан његов био је надалеко чувен. Срем. надалеку, нададеку и падалече прил. заст. в. надалеко. Вук Рј. надаље и надаље, пЗдал>е и надаље прил. (и)даље; затим, после тога. — Остала је и надаље загонетна. Леск. Ј. На врху је светски шампион, испод њега су кандидати за светског првака . . . надаље интернационални мајстори, национални мајстори. Шах 1. надам, -дма м заст. а. в. надутост. — Подузео ме некакав надам. Вук Рј. 6. вет. болест преживара због стварања гасова, плинова у бурагу, као последица свеже, сочне биљне хране. надаметати се, надамећем се несврш. необ. в. надметати се. — Ал' силничке одјекују цијеви . . . с громовским се надамећу тријесом. Март. наданути в. надахнути. надање с гл. им. од надати се. надапети, надапнем сврш. индив. напети, затегнути изнад чега. — Дај амо гусле . . . надапесте л' им одрезан ми влас? Кост. Л. надарбепик, -а и надарб&ник, -ика м цркв. кат. = надареник (1) поседник црквеног имања, пребендар. — Ђаковачки надарбеник дијели под мисом благословљено уље. Торд. надарбина и надарбина ж цркв. кат. 1. цркеено имање које припада неком вишем свештепику; свештенички приход од тога имања, пребенда. — Обичавају давати . . . какву надарбину саму или са жупом. . . која носи лијеп годишњи доходак. Вел. 2. милодар, поклон, дар. — Дароватељи ипак пружаху криомице надарбину кроз малени прозорчић. Гор. надарен, -а, -о који има дара за нешто, обдарен, талентован: -~ човек, ~ песник. надареник, -а и иадарсник, -ика м 1. = надарбеник. — Мало тко је од његових надареника имао још те снаге да му одбије молбу. Коз. Ј. 2. онај који је надарен, обдареник. — Нико не зна моме срцу тако проговорити као ти, надарениче божји! Кос. надарено прил. с надареношћу, обдарено, талентовано. — Рјешавају умјетничке проблеме филма надарено. Р 1946. надареност, -ости ж урођене, изузетне способности човека у извесним делатностима, дар, обдареност, пшленат. — Његова двострука надареност допринела је да је Бородин остао не само научник светског гласа

514

Н А Д А Р И В А Т И — Н А Д А Х Њ И В А Т И (СЕ)

него и музичар. НК 1946. Њихов развој као и развој најјаче наше надарености, И. Мештровића,. отвара . . . ново поглавље наше умјетности. Баб. надариватн, -арујем несврш. и уч. према надарити. надарити, надарим сврш. дати на дар, даровати, подарити, наградити. — Хтио бих те надарити, али немам ништа. Лав. надарптп, -им сврш. (обично уз реч »ђаво«) навести, навући некога на злоу натентати. — Куд ли ме ђаво надари да те поведем. Ћоп. ~ се необ. наметиути се, обузети кога. — Како је дуга ноћ кад се брига надари. Лал. иадарје с заст. надарбина. — Духовништво лишено слободе. . . без правог одгојења, без размерног надарја не доспи)ева СВОЈОЈ служби. Старч. вадасве прил. више од свега, изнад свега. — Она . . . надасве љуби котурашки спорт. Том. Народу шце потребно само ратова и освајањаЈ него, надасве, мирног и нормалног живота. БВ 1909. надастретн, надастрем, ијек. надастријети, сврш. спгавшпи изнад чега, наткрилити. — Вицко стане, зашкиљи и надастре очи дланом. Драж. надастријети, надастремЈ ек. надастрети. надати, -ам (-адем) сврш. 1. (често уз: у бекство, у трк) почети бежати, гпрчати, ударити у бекство, трк, стругнугпи, појуршпи (испред кога или за ким). — Мартин нададе за њом. Креш. Јуначина нада први у бекство. Нуш. Дочепа се . . . врха брежуљка и нададе опет у трк. Божић. 2. а. пружити, дапш. — Зато ћу ти надати помоћи. НП Вук. б. додати, придати. — Крај свих досадашњих задаћа живота нарав му је сада још једну надала. Коз. Ј. 3. (уз речи које показују одавање јачег звука: вика, дрека, јаук, лупњава и сл.) почети јако (викати, јаукати, лупати и сл.). — Отац нада викати као да си му око ископао. Дом. Надали толику дреку као да их је читава голшла. Маш. Ударише ми сузе на очи и ја нададем јаук. Вел. Чекетало надало лупњаву. Вес. ~ се 1. пружити се, дати се (о прилици, згоди и сл.). — Кад ми се прилика надала, само сам ју гледао. Киш. 2. појурипш; почети снажно. — Надали се за мном проклетници. . . јуре, сестро, као гладни вуци. Кош. Наши су то примијетили и надали се за њима у потјеру. Чол. Нададе се снажно смијати, да су му очи хтјеле искочити. Франг. надати се, надам се несврш. имати наде, очекивати (са извесном вероватноћом) да ће се нешто догодити. — Још ове зиме

се можете надати консулу. Андр. И. Истрча из собе с таквом брзином којој би се )едва човјек надао у тако крупне људине. Креш. надаћи и надаћи, надађем сврш. «. надпћи. Вук Рј. падахиватн, -ахујем несврш. в. надахњивати. — Онда бих се . . . занео, опијен сластима ко)е ме до дна душе моје надахиваху. Шапч. надахнитељ м онај који надахњује, даје коме надахнуће. Деан. Рј. надахннтељица ж женска особа надахнитељ. — Назор је . . . ову тајновитост учинио главном, готово једином надахнитељицом своје поезије. Марј. М. падахнутн, надахнем и надахнутн, надахнем сврш. 1. а. испунити надахнућем, стваралачким заносом, покренути на стеарање, инспирисати. — Р у ж у . . . је Змај нежно волео и . . . [она] )е надахнула његове најлепше лирске песме. Б 1958. б. дати своју боју, свој дух. — Она страсност и она чедност које налазе поетски склад у првим приповеткама Боре Станковића . . . надахнуле су стварање Коштанина лика. Глиг. 2. улити коме шта, прожети кога чиме, васпитати, одгојити, научити. — СВОЈУ жену, своју дјецу надахни духом поштења. Шен. Да надахне, одушеви . . . то је био његов [Вишњићев] позив. Сур. ~ се прожети се, испунити се. — Стављена под руску команду, могла се наша сељачка војска надахнути правим војничким духом. Јов. С. Надахнуо се борбом што ју је започео руски пролетаријат. ОП 2. надахнуто прил. с надахнућем, с пуно духа. — Играло се [у позоришту]... у тренуцима надахнуто, са ванредним рсећањем речи. Ж 1955. надахнутост, -ости ж стаие онога који је надахнут, онога што је надахнуто, испуњено стваралачким полетом, одушевљењем. — Унутрашња поетска надахнутост дала је приповеци . . . сугестивну свежину. Глиг. надахпуће с душеено стање, расположење са израженим стеаралачким полетом, инспирација. — Свака капља југарњег-бисера за њих [је] врело надахнућа. Креш. Право уметничко стварање претпоставља пре свега другога јако надахнуће. Јов. С. надахшавати, -ахњавам несврш. в. надахњивати. — Бурни ритам надахњавала [је] адекватна музика. Ж 1955. ~ се в. надахњивати се. надахњивање с гл. им. од надахњивати (се). надахн>нвати (се), -ахњујем (се) несврш. и уч. према надахнути (се).

НАДАХЊИВАЧ — НАДВИРИВАЊЕ надахљивач, -ача м онај који надахњује. вадбадање с гл. им. од надоадати (се). надбадати, надбадам несврш. и уч. прсма надбости. ~ се уз. повр. борити се бодући се (р рогатим животињама). надбацнвање сг.г. им. однадоацивати{се). вадбацивати, -ацуЈем несврш. и уч. према надбацити. ~ се уз. повр. такмичшпи се, натјецати се у бацању чега. надбацити, надбацим сврш. бахјити више од неког другог; надмашити, превашћи. — Позоришно стварање је т а к о ђ е . . . поставило белеге које касниЈим трудбеншџша није било лако да надбаце. Мил. Ж. вадбијање с гл. им. од надбијати (се). надбијати, надбијам несврш. 1. несврш. и уч. према надбити. 2. надметати се, такмичшпи се. — Још може да надбија [на дражби] с једним фијорином — и онда — крај! Цар Е. ~ се борити се, гпакмичити се, прегоншпи се. — Витешка бојна игра . . . гдје се три пастира надбијају са три влашића. Водн. Магле . . . се надбијају по долинама. Андр. И. вадбискуп м (у католичкој цркви) оискуп главнога града неке државе, покрајине (_по чину изнад бискупа), мшпрополит. надбискупија н надбнскупија ж област, подручје на које се протежс власт надбискупа. н&дбискупијски и иадбискуцЛјски, -а, -б који се односи на

надбискупије.

надбискупски, -а, -о који се односи на надбискупе: ~ част, ~ двор, ~ столица. надбити, нЗдбијем сврш. пооедити, потући, надвладати, савладати. — То [је] црни колос, гигант . . . те се не да никако надбити ни згазити. Крл. Зачас је с осмијехом надбила тугу, наново сања о радости. Мил. В. надббсти и надбостн, -бдем сврш. победити бодући се (о рогатим животињама). — Лујо будан сања. Час види како је Јаблан пао . . . час опет како )е надбо Рудон>у. Коч. надбубрежни и цЗдбубрежаи, -3, -б који је изнад бубрега: ~ жлезда. вадвагаутн, надвагнем сврш. вагнути више од неког или нечег, превагнути, претегнути. — Млад писац [ ј е ] . . . надвагнуо младог човека. НИН 1958. надвалптп, нАдва.тим сврш. покр. 1. в. надвладати. — Српска војска турску надвалила. Вук Рј. 2. набити, натући изнад чега. — Кроз . . . сламнат шешир, што33*

515

но си га надвалио над образ, зирка сунце. В 1885. надв&ати, надвежем сврш. в. навезати. — Чекај док не надвежем уже, пукло јс. Вук Рј. вадвезива&е с гл. им. од надвезивати. надвезивати, -бзујем несврш. и уч. према надвезати. падвссвти, -им, ијек. надвјесити, сврш. в. наднети. — Кочијаш надвјесио нос над чашу, кади га над њом. Кал. ~ се наднети се, превесити се. — Шија . . . се надв)есила изнад овратника својом тустином и тврдином. Ков. А. надвеславати, -еславам несврш. надмашивати кога у веслању. ~ се такмичити се, натјецати се у веслању. надв^слатн, -ам сврш. надмагиипш, победити кога у всслању. надв^ств и надвести, -езем премашити, победити у такмичењу, натјецању при везењу. надв&сти и вадвести, -^дем сврш. 1. довести, истурити, наднети нешто изнад чега: ~ лук. 2. одвести лађу или скелу уз воду {изнад места пристајања на другој обали). Вук Рј. ~ се 1. в. наднети се. — Ш у м н и . . . вал се надведе. М-И. фиг. Размакоше [ с е ] . . . облачићл који су се били надвели над свечани дио вјенчања. Креш. 2. возећи се доћи изнад неког

места.

надвпјати се, надвијам се несврш. и уч. према надвшпи се. надвијбчити, надвијечим несврш. (ијек.) надживети. — Све ми струји у вијеку и венем: кад би све да надвијечи! КН 1960. надвикати, надвичем сврш. а. надјачати виком, гласом, викнути јаче од кога. — Што они већу ларму дижу 3 дере се и Мика све већма: »Не можете ви мене надвикати!« Срем. У ходнику је куми Сперанци, промуклој од викања, коначно успјело да надвиче остале. Франг. б. фиг. угушити, пригушити, учинити (друго што) нечујним. — За вечером је гласно говорио да надвиче сјећање. Андр. И. надвикивање с ••.;. им. од надшкивати (се).

надвнкивати, -Лкује.м несврги. и уч. према надвикати. ~ се надјачавати један другог виком, гласом, такмичити се, натјецати се у викању. — Близу степеница седела је баба Цана са својим старцем и надвикивала се, јер је био мало наглув. Рист. Џез-пјевач надвикивао се са салом, сала се надвикивала с њи.ч. Сим. надввривање с гл. им. од надвиривати се.

516

НАДВИРИВАТИ СЕ — НАДВОРИТИ СЕ

надвлачити се, надвлачим се несврш. и уч. према надвући се. — Мало-помало надвлачио се са југозапада облак. Драж. падвлашће с необ. превласт, надмоћност, надмоћ. — Основну карактеристику црногорске фолклорне лирике обележава . . . њена зависност. . . од непосредног надвлашћа црногорске епике. Коњов. надвбдитп се, надводим се несврш. и надвпспваље с гл. им. од надвисивати. уч. према надвести се. надводпи, -а, -б који је изнад воде, над надвисивати, -исујем = надвишавати и водом. — Аустријски накољци напустили надвишивати несврш. и уч. према надвисити. су своја надводна селишта одмах у почетку вадвиснтп, надвисим сврш. 1. постати, металнога доба. Жуј. бити еиши од кога, чега, премашити висинадвође и надвође с део брода изнад ном. — Само један човек може за читаву воде. Прав. главу надвисити вршке тараба у пролазу. Пав. Памуковића кућа знатно [је] надвипадвбђење и надвођење с гл. им. од сила остале. Андр. И. 2. фиг. премашити, надводити се. превазићи (врлином, вредношћу, способношћу надвожење и надвожење с гл. им. од и сл.). — Али мој син ми је пао наниже. надвозити. Мјесто да ме је надвисио, он је данас ленадвож&ак м мост изнад улице, друма, поглавска вуцибатина. Крл. Они су играли добро и надвисили су сваког од про- цесте, железничке пруге и сл. тивника. Б 1957. 3. надјачати гласом, надпадвбзнти, надвозим несврш. и уч. превикати. — Затим викну тако да скоро ма надвести. надвиси пушчане плотуне. Пер. надвој м грађ. дрвена или камена греда •—• с е наднети се. — Остави дебло и изнад прозора, врата. Деан. Рј, надвиси се над лешину. Гор. надвојвода м (калк према нем.) ист. падпптп, надвијем сврш. савити изнад титула мушких чланова хабсбуршке дичега, иамаћи, наеући; наднетн. — У собу настије. уђе сијед старац . . . дубоко надви чалму. нЗдвојводнн, -а, -о који припада надСиј. фиг. Мрак надви крило по његовом војводи: надвојводини л>уди. лицу. Ил. надвојводина ж == надвојводство зем~ се гговр. — Надвио се . . . нада мном као жалосна врба. Срем. Тамни облак над- ља, покрајина, област у којој влада надвојвио се над околишем. Ћип. фиг. Касна вода, чији владар има титулу надвојводе, велика војводина. јесен надви се над крај. Шен. иадвојводица ж надвојвоткиња. — Убинадвишавање с гл. им. од надвишавати ли су и надвојводу и надвојводицу. Андр. И. (се). надвојводскн, -а, -б који се односи на надвишаватп, -ишавам несврш. = наднадвојводе. висивати. падвојводство с = надвојводина. Р-К надвишивање с гл. им. од надвишиРеч. вати. надвшиивати, -ишујем несврш. = наднЛдвојвоткнња ж ист. надвојводшшжена. висивати. надвоје прил. на два дела. — Сломио надвјеснтп (се), -им (се), ек. надвесе саоник надвоје. Моск. Гле, крај је цитсити (се). ри! Пуче надвоје. С-Ц. надвладавање с гл. им. од надвладавати. нЗдвоје-натроје прил. на брзину, како било, површно. — Вечерао је брзо, надвонадвладаватп, -адавам = надвлађивати је-натроје, и не знајући шта једе. Андр. И. несврш. и уч. према надвладати. надвладати, надвладам сврш. победити, Једну страну у колиби заузела надвојенадјачати, савладати. — Мајсторица је . . . -натроје одељана . . . дрвенарија. Дов. добро знала да ће ипак њезина воља надвадвбр прил. покр. напоље, ван. — владати. Ивак. Зари лице у дланове не Отвори прозор и погледа надвор. Креш. могући да надвлада узбуђење. Ћос. Б. вадв&рити се и надвбрити се, -им на:;злађиван.е с гл. им. од иадвлађивати. се сврш. подворити миоге и многе, досита надвлађнвати, -ађујем несврш. = над- дворити. — Стара жена, па се наподизала владавати. унучића и надворила болесника. Петр. Б. надвиривати се, -ирујем се несврш. и уч. према надвирити се. надвирптп -се, надвирим се и надвирим се сврш. нагнути се, наднети се над нешто и погледати (кроза шта или преко чега) у то, погледати одозго. — Надвирила се над лонац у којем се погријавао ручак. Коз. И. Чује у авлији школској дреку и смех дечји, па се надвири да види шта је то. Глиш.

НАДВОРЈЕ — НАДГОРЊАВАТИ СЕ надвбрје с ограђени простор испред куће, двориште. — Већ и војска на врата ударила . . . тутњи вежа и надворје. Брл. иадвбрни, -а, -б покр. 1. спољашњи, вањски. — Још мамуран отворио је тешко надворна врата. Гор. 2. који је при двору, дворски. — Високе куле окружују овај надворни уред. В 1885. надвбрник м ист. заст. највиши великодостојник у Угарскдј, краљев заменик, палатин. — Овај Драшковић, син угарскога надворника . . . писао је мађарским језиком драме. Кум. аадвратнн, -а, -6 што је изнад врапга. — Упали се надвратна жаруља. Божић. надвратник м греда, камен над вратима. — Њихове су значке ресиле надвратнике сеоских кућа. Торб. надвриј&дити и надвријбдјети, -бдим (ијек.) сврш. индив. премашити, пребацити (вредношћу). — Сав свечев рај надвриједио цијеном божјом дар му тај. Прер. надвући и надвући, -учем сврш. 1. навући, навлачећи статти на што. — Подрубила се [девојка] шареном марамом и надвукла је до над очи. Ћип. 2. вучењем савладати, победити кога. — Вуку се к л и п к а . . . Кад се да знак, повуку обојица сваки к себи, да би један другога надвукли. Рј, А. ~ се повр. — фиг. Мук [се] на свијет надауче. Марк. Ф. надглавити, надглавим сврш. ставшпи на калуп (чизме, опанке); исп. наглавити. вадглавље с 1. архит. горњи део стуба, капител. Р-К Реч. 2. даска кревета чело главе. — [Кревет] низак, простран са високим надглављем. Мат. надглављивати, -ављујем несврш. и уч. према надглавити. — Сам надглављује и поткрпава [опанке]. Кор. надгпавни, -а, -5 који је изнад главе, узглавља. — Свакоме више главе с т о ј и . . . црна таблица: надглавни билет; на њему је исписано име и презимс народног војника. Јакш, Ђ. вадгласавање с гл. им. од надгласаеати (се). надгласаватн, -асавам несврш. и уч. према надгласати. ~ се уз. повр. 1. напоредо се гласањем изјашњавати (р два или више лица) у настојцњу да једни друге победе. 2. надвикпеати се. — Сви су они . . . бучни . . . смеју се, надаласавају се. Б 1958. надгласати, -Зм сврш. 1. однети победу на гласању. — Влада је сумњала о умеености овакве мере, али је у Скупштини била вадгласана. Јов. С. Први и други

517

сталеж надгласали [би] трећи. ОП 1. 2. надјачати гласом, виком. — Звонки смех Загоркин опет надгласа све. Поп. Ј. Навине оркестрион, који је . . . надгласао сав тај кравал. Бег. надгласив, -а, -о који се може надгласити. — Ншпта није тако уплашено. . . надгласиво . . . као истина. Бег. надгласитн, надгласим сврш. надгласати (2). — Да у Венецији њих тројица засвирају [у зурле] . . . и само [би] звоно Светога Марка својим писком надгласили. Јакш. Ђ. надгласовати, -сујем сврш. в. надгласати. — Магарци нас надгласоваше. Дук. надглед и надгдед м ков. надзор, пажња. — Одјељење . . . захтијева посебни надглед . . . надзорника. Грг. надгледавати, -едавам несврш. надгледати. надгл^дање с гл. им. од надгледати. надглбдати, надгледам несврш. пазити, надзирати. — Они копају канале, а ја надгледам, ја сам надзорник! Ђон. надглбдач, -ача м надгледник. — Тај им је жртава био надгледач. М-И. надгледник и надгледннк м онај који надгледа, надзорник, чувар. — Дрвена чатрља железничког надгледника и уогапте све . . . било је избушено пушчаним мецима. Вин. Крсни кум Алојзов . . . градски надгледник водостаја . . . стајао је згрбљен и тужан. Крл. надгледница и надгледница ж надзорница. — Нова надгледница . . . прегледала је поднесене радове. Јевт. надгледнички и надгледнички, -а, -б који се односи на надгледнике. надговарање с гл. им. од надговарати (се). надговарати, -бварам несврш. и уч. према надговорити. ~ се такмичити, натјецати се у гоеору. — Тад надговарао се не би с Одисејем смртник ниједан. М-И. Док је Шваба и Руса, биће рата. Увек се они надговарају. Ко бољи, ко јачи? Бар. надговбрвти, -бворим сврш. говорењем победити кога, надјачати у гоеору. — И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи. Вес. Надговорио га не би ниједан адвокат. Ивак. надгбркиња ж в. нагоркиња. — Па је пита вила надгоркиша . . . НПХ. надгорњавати, -брњавам несврш. и уч. према надгорњати. ~ се покр. наджтати се, такмичити се, натјецати се. — Они певају, надгврњавају

518

НАДГОРЊАТИ — НАДЕВОВАТИ

се ко ће више, ко јаче, ко ће момачкије. Пол. 1958. вадгбрњати, -бм сврш. заузети положај изнад кога, надвишти. — Тежи да у свему надгорња своју жену. Вуков. вадградити, надгрЗдим сврш. подићи нешто на чему, изнад чега. — Сада дуге вињаге испреплићу надтрађени плетер од жица и коља. Пав. фиг. [Бора Станковић] доводи их [личности] у ситуацију у којима се мора јавити оно што је . . . у њима надграђено у виду неприступачног . . . ауторитета. Глиг. вадградња ж 1. оно што се сагради на некој основи, изнад чега, на нечем већ сазиданом. 2. фиг. скуп, укупност идеолошких појава и друштвених институција које су углавном условљене друштвеном основом и мењају се с промеиом те основе: духовна ~ , идеолошка ~ , идејна ~ , друштвена ~ . надграђе и вадграђе с оно што је еазидано изнад чега; исп. надградња (1). — Овај мост . . . јединствен је у нашој земљи, како по свом специфичном надморском надграђу, тако и по начину изградле. Вј. 1960. надграђивати, -ађујем несврш. и уч. према надградити. надгранатн, -Зм сврш. необ. ширином грама надмашити, наткрилити. — Све ми [бору] струји у гранама и наглим: кад би свс надгранао! КН 1960. вадгрмети и надгрлгетв, -мим, ијек. надгрмјети и надг^мјети, сврш. грмљавином заглушити, грмећи учинити друго што нечујним или мање чујним. — Бог праведних надгрмјет ће њихово побједно клицан>е. Шен. надгрмјетн и надгрмЈети, -мим. ек. вадгрмети и надг^мети. надгрббље с веоб. в. надгробница (7). — Најважније је надгробље »У смрт господина Бартоломеа Пешона«. Водн. вадгробнЗ, -3, -б а. који је изнад гроба: ~» споменик, ~ плоча, ~ натпис, ~ врба. 6. који се говори над гробом у часу сахрањивања: ~ говор, ~ беседа, ~ слово. надгробнВк м надгробни споменик. — Пред њим се укипио надгробник. Креш. Сунце [ с е ] . . . одблескује . . . од црних слова ваших надгробника. Јевт. надгробница ж 1. песма у славу умрлога, епитаф. — Сад ти се чшш да чујеш . . . пјесму надгробницу. Коз. Ј. 2. плоча на гробу. — Сједне на равну надгробницуКреш. вадгрудаик м каиш преко груди (рбичио хоња). — Тамно доратасти коњ . . . ишао је под њи.м весело равним касом, а надгрудник му се светлуцао. Моек.

СН

вадгруднвца ж аиат. пљосната грудна кост, прсна кост, грудњача ерјзсегашп. Терм. 4. наддржавни, -а, -5 који је над државом или државама. — Рад и интернационална наддржавна контрола . . . постају основним предусловом уређења живота. Крл. наддруштвен, -а, -о којије изнад друштпва, који делује изван друштва: ~ сила. вад&батовати се, -ббат>'јем се сврш. довољно, довоље дебатовати. — Госпође и госпођице провеле се лепо, студенти се сити надебатовали. Уск. надебдлити се, -ббелим се сврш. покр. угојити се, одебљати. Вук Рј. нЛдебело прил. 1. остављајући дебело очо што се исече, изреже: ~ исећи кромпир, хлеб, крух, и сл. 2. фиг. отприлике, приблимсно. — Нема кантара који би то вагнуо ни надебело . . . него би то требало пластити и стубама мјерити! Сте. 1948. надббљати (се), -ам (се) сврш. 1. постати дебео, одебљати (обично о кожи). — [Њима] су од мотике надебљали дланови. Ђ^р. 2. постати осион, силовит, посилити се, понети се, уобразити се. — Научиле туђ језик, пак надебљале ка' да су свеца за браду ухватиле. Љуб. вадев, ијек. нЗдјев, м кув. смеса којом се пуне разна јела (пите, паприке, тиквице, кобааше и сл.). — Јетренични надјев . . . мирисао је на папар, маст и јетра. Јонке. За надев употребити самлевено месо . . . Квадрате надевене месом савијати у кифлице. Б 1957. надевак, -евка, ијек. надјевак, м необ. «. надимак. — Читава једна врућа чорба од тих надјевака и псовки излила му се на главу. Ж 1955. вадбва&е, ијек. надијбвбње, с гл. нм. од надевати. вад&вати, надевЗч, ијек. надиј&ватп несвРш. и уч. према наденути, надести и надети. надбвач, -ача, иЈек. надјбвач, м човек који надева, даје име или (чешће) надимак. — Бездушни надјевач [имена] назвао га: Перце. Гор. над&вен, -бна, -био, ијек. надј^вен пуњен, напуњен; испуњен надевом. — У дворани дан-данас стоје надјевени мајмуни. Шен. надевбинца, ијек. надјев^иица, ж по<ф. в. девеница. — На други начин спрема се и чува месо V кобасицама, »надевеницама«. Батут. надев&тати се, -5м се сврш. сит, довоље се натући, истући, налемати се. — Баш сам га се надеветао. Вук Рј. надевбвати се, -&вуј€м се, ијек. надјевбвати се, сврш. провести дуго времена

НАДЕВОЈЧИТИ СЕ — НАДЖИВЉИВАТИ

519

девујући, надовољити се девовања. — Овако ните га слалкж, надесите му нов реп и поведа се окујем3 а још се честито нисам ни дите на вашар. Бен. 2. уговорити, углавити, надевовала. Вукић. Нећеш се ни надјевова- утаначити. — Један отркао опћини . . . па ти, нећеш се наужити младости своје. Иеак. ће с писмом пароку и одмах надесити кад надевбјчити се, -им се, ијек. надј&вбј- ће бити покоп. Торд. 3. задесити, наћи, намерити. — Како се мој господар обрадочити се, сврш. надевоеати се. вао што га срећа надесила те се састао . . . надсђа ж песн. заст. в. нада. — Горко с вашим газдом. Креш. уздишем за надеђом сахрањеном вечно. ~ се десити се. — Ја сад не знам, како Јакш. Ђ. с' надесило, ал' је [Хајкуну] једном Туре надежда ж цсл. заст. е. нада. — Мамине припазило, једном само, али доста беше. речи угасише [Јули] и последњи зрачак Радич. Већ [се] надесише саме од себе таке надежде. Срем. згоде. Ков. А. над^катп се, надекам се сврш. вулг. нЗдеспо прил. на десну страну. — Накринајести се, набокати се, набубати се. Вук Рј. ви своју војничку капу надесно. Ад. Пребанадслати, -ам, ијек. надјелати, сврш. цујем се слијева надесно. Хорв. учинити, направити. — Све остало . . . падестп и надети, надедем и наденем, је тај мукотрпни чово за свога вијека надијек. надјести и надјети (аор. надедох и јелао. Доич. надех, 2. и 3. л. надеде и надеде, наде и надблити, наделим, ијек. надиј^лити, наде; имп. надени и надеди; прил. пр. надевсврш. а. уделити многима, обдарити многе. (ши); р. прид. надео, -ла, -ло; трп. прид. — Не може он надијелити читав свијет. надбвен, -&на, -бно и надет) сврш. = надеДонч. 6. више пута или већем броју {њих) нути. — То су име они сами себи надјели. доста уделити, надавати. — Много просјака, Шимун. Квадрате надевене месом савијати не можеш им надијелити. Вук Рј. Видио је у кифлице и пећи. Б 1957. Те су мотке с [просјак] . . . оно новаца што су надијелили надјсвеним птицама замјењивале наше кућне добри људи. Новак. бројеве. Шов. фиг. Рецензије [су му] надевене страним изразима. Прод. надељавати, -бљавам, ијек. надјељавати несврш. и уч. према надељати. падешаватн, -Јшбвам несврш. и уч. надељати, -ам и -љем, ијек. надјсљати, према надесити. сврш. 1. издељати, направити дељањем. Вук надждрелпн, -а, -о, ијек. надждријелни Рј. 2. дељајући направити много иверја, соји је изнад ждрела: ~ ганглија. Терм. 4. одљусака. Вук Рј. падждријслни, -а, -о, ек. надждрелни. надељивати, -ељујем, ијек. надјељивати несврш. и уч. према наделити. ваджети, н&джањем и наджњем сврш. победити кога жањући, пожети еише од кога надемб&лисати се, -ишем се сврш. другог (рбично у такмичењу, натјецању). — провести много времена дембелишући, засиАко ме наджањеш, даћу ти ја стадо. тити се дембелисањем. Вук Рј. наденути и над&нути, наденем, ијек. надживети, -вим, ијек. надживјетиЈ надјенути и надј&нути, сврш. = надести и надети 1. натаћи, навући на нешто, намаћи, сврш. а. живети дуже од кога. — Жена га је надживјела. Водн. б. трајати, постојати обући. — Надјену хаљине на се. М-И. 2. дати коме име или надимак, назвати кога дуже од чега. — Стоји он [орман], служи и неким именом. — Дете су крстили и наденули надживео је ко зна колико господара. Вас. в. савладати, преболети. — И ову ћу рану му име Лазар. Вес. 3. натрпати пуно чега на шта, начичкати. — [Аранђел] је гледао надживјети. НП Вук. . . . ковчег, сав наденут свећама. Црњ. падживјети, -вим, ек. надживети. надератн се, надерем се сврш. 1. много надживљ&вање с гл. им. од надживиздерати, поцепати, наносити се. — Одијела љавати. се лијепа надерали. Рј. А. 2. издовољити се падживљавати, -ивљава.м = надживдерања, навикати се. Р-К Реч. 3. а. много се љивати несврш. и уч. према надживети и напити, опити се. — То би било смијешно надживјети. и срамно да [се] ви . . . надерете по бећарски. Кос. Исти дан се опет надерао и декламовао наджнвљети, -ивим сврш. покр. в. неку Петефијеву песму. Петр. В. 6. много надживјети. се најеспш, шждерати се. — Надере ти се надживљивати, -ивљујем несврш. = Јуре какве помасне цицваре па онда . . . надживл>авати. — Џиновска дрва и куле пландује. Коч. од стења5 унуке унука надживљује све надеснтп и надесити, надесим сврш. то. Стан. Лукавство надживљује и пос1. удесити, наместити, направити. — Напу- љедњи трачак ума. Десн. , . г ^ » ^ ^ , 8 ,

520

НАДЖИВСТИ — НАДЗОРНИШТВО

надживсти, -ивем сврш. покр. в. наднадзир&вати, -иравам несврш. в. надзиживети. Вук Рј. рати. — Они . . . надзиравају копање. Нен. Љ. наджнравати, -иравам несврш. покр. в. надзиравати. — Слушао сам раније како надзирање с гл. им. од надзирати (се). жене у овим крајевима обрађују земљу, док надз&ратељ м онај који води, врши надзор; људи носе оружје и »наджиравају«. Јак. надзорник. — Ја [сам] био ученик у канцелавадж&бвање с гл. им. од наджњевати рији . . . код гошодина Ристе . . . надзиратеља риболова. Срем. И у Румуњској сам («). био . . . као надзиратељ послова на жељезнаджњ^вати, наджњевам несврш. и уч. ничкој прузи. Кос. према наджети. надзиратбљпца, вадз&ратељвца и ~ се уз. повр. такмичити се, натјецати се с ким у жњевењу. — Ту се натпијевају и надз&ратељка ж женска особа надзиратељ. наджњевају, а јао онима који позаостану. надзиратељство с 1. служба, власт надТорд. зиратеља. Рј. А. 2. надлештво, уред коме је наджњети, наджњем сврш. в. наджети. поверен надзор над нечим, надзорништво. Бак. Реч. Вук Рј. надзирати, -рем несврш 1. вришти ваджупвнк м виши католички свешпгенадзор (над чим); надгледати, пазити. — ник. — Најприје послужише наджупника. Пазио је позорно на Антеков посао и надФранг. надзвучни, -а, -б 1. који је изнад границе зирао га на сваком кораку. Бен. Сам је [лекар] надзирао њихову негу. Аидр. И. примања људскога слуха, ултразвучни. 2. авиј. који је бржи од звука: ~ авион, ~ 2. гледати с висине, одозго. — фиг. Како се [Фрушка гора] поносно диже и надзире брзина. читаву поробљену и раскомадану равну надземаљски и надземаљски, -а, -б 1. Војводину. Поп. Ј. натприродан, неземаљски, необичан. — Заурла ~ се несврш. и уч. прсма надзрети се, грмљавина . . . сјећајући на неку надзе- надносити се (над што). — На воду се надмаљску грожњу. Тур. Визија надземаљских зираше, сама собом говораше. НПХ. задовољстава засја [му] пред очима. Поп. Ј. надзирач, -ача м надзиратељ, надзорник. 2. надземни (7). — Наместо надземаљских Р-К Реч. висина> он је сада намеран да проучава падзирачнца ж женска особа надзирач. морске дубине. Петр. М. надзор м надгледање, вођење рачуна о надземаљски и вадземаљски прил. натприродно, необично, беспрекорно, божан- коме или чему, служба и брига о чувању реда, закона; о вршењу послова и сл. — Кроз вријеме ски. — Слобода [је] била за њега нешто . . . ове основне обуке почетници требају бити надземаљски чисто и узвишено. Јов. С. под сталним лијечничким надзором. Ног. надземни, -а, -б 1. који је над земљом, Наставник је ту да помаже, води надзор и на земљи; супр. подземни. — Подземни чува од лутања. Пед. водоток . . . стену исто тако . . . подрива и нАдзбрнн, -а, -б који врши надзор: ~ разноси као . . . и нека жива надзелша речица. Жуј. 2. надземаљски (1). — Из дубоких орган, ~ одбор, ~ власт, ~ служба. очију провирује му надземна снага. Кум. падзорник и надзорнпк м онај коме је Надземне песме мелодијом лаком зивкају поверен надзор над ким или чим; чувар; инсљуде да загрле свет. Змај. пектор, онај који ерши преглед: школски ~ . надземно прил. необ. јавно, видљиво. — За сваким путником . . . иде по један — Супротне идеологије . . . су се вукле надзорник, те чува да штогод не узму и не понесу. Нен. Љ. Надзорник пруге [га је] надземно и подземно до велике руске ревопозвао у канцеларију. Јонке. луције. Сек. надзорница и иадзорпица ж женска вадземски, -а, -5 в. надземаљски (1). — особа надзорник. — Одјељење . . . захтијева [Бића] под влашћу његовом говоре својим посебни надглед помоћне надзорнице или надземским говором. Новак. надзорника. Грг. вадзидати, надзидам и надзиђем сврш. надзорничкв и надзорничкп, -а, -о сазидати, подићи што изнад чега већ сазиданог. — Качара винска . . . морала [би] бити . . . који се односи на надзорнике. Р-К Реч. над самом пивницом надзидана. Рј. А. падзорништво и надзорништво с 1. вршење надзора. — Јован Берић је у то време надзиђивање с гл. им. од надзиђивати. . . . био помоћник Несторовићу у надзорнадзиђиватн, -иђујем несврш. и уч. ништву. Поп. П. 2. установа, канцеларија, према надзидати. биро који врши надзор, службеници те устацадзправање с гл. им. од надзиравати. нове, инспекторат; надзорници. — Али тко

НАДЗРЕТИ

СЕ — НАДИМИТИ

521

је само тај који код њега сједи? Можда ~ се надовољити се дизањем, наситити нетко од надзорништва ? Крањч. Стј. Остав- се дизања, узимања. л>а се надзорништву Текелијиног завода да надизина ж индив. испупчење, избочина. по свом увиђењу попуни место лечниково. — Трепавице . . . надомјешта нека месната М 1867. надизина врху очију. Кое. А. надзрети се, надзрем се сврш. наклопадијеван>е, ек. надевање. "* '*" нивши се над што погледати одозго. — Надзрех надијевати, надијевам, ек. над^вати. јој се на прозор. Вук Рј. надијелиги, надијелим, ек. надблити. надзубни и надзубни, -а, -о који је падблажеше с гл. им. од надилазити. изнад зуба. над&лазити, -им пссврш. и уч. према надиваннти се, -иваним се сврш. издовољити се, наситити се дивапећи, напричати надпћи. 1. надмашати, превазилазити. — То што од мене тражиш надилази моје снаге. се. Деан. Рј. Цар М. Те ријечи надилазе Санчову памет. наднвити се, надивим се сврш. издо- Вел. 2. ићи, прелазити изнад кога или чега. — еољити се дивећи се, начудити се. — Ја сам Преостаје да се слободно бацање изведе у био застао мало подаље . . . да бих јој се убаченом луку који надилази противника. надивио. Богдан. Нису [се] могли доста Бат. 3. обилазити, пролазити изнад или надивити његовој мудрости. Шов. поред кога или чега. — Надилазим јој и око падбггач, -ача м покр. ерста јела. — куће кад ме пут онуда нанесе. Ад. Волио [сам] у кухињи учити како се трганци наднм м индив. надимање, ширење. — и надигачи праве. Кор. Осећаја сакрит' није . . . што с' из тих дивских груди у надиму тешком буди. Кост. Л. наднгнути и надићп, надигнем (аор. надимак и наднмак, -имка м тгзив који надигнух и надигох, 2. и 3. л. надигну, надиже и надиже) сврш. мало дићи, подићи, се коме да по некој његовој особиии (по сличности с ким или с чим, по бојч, по ком детаљу или уздићи. — Она приђе до узглавља, надигне чему другом). — Санчом су га звали . . . и га и види јабуку. Бег. Месец као да је надигао остали осуђеници и не знајући одакле потиче оне његове обрве. Лаз. Л. ~ се 1. мало се дићи; придигнути се, тај надимак. Чол. Надимак »Жељезни«, — Никола Жељезни остао му је од тада. Донч. придићи се. — Старац се натегом надигну и протаре очи. Ћип. Он се надиже и загледа се надимање с гл. им. од надимати (се). оштро у моје лице. Мил. В. 2. дићи се,устати. надимати, надимам и надимл>ем несврш. — Ујутру се рано надигне. Радул. 3. поћи, 1. пунити, испуњавати што ваздухом или кренути. — Шта сте се надигли сви у школу ? гасом, и тим поеећавати његову запремину, Макс. 4. почети јако дувати, усковитлати обујам, ширити га и давати му обао облик, се (о вегпру, прашини и сл.). — Видиш каква надуеавати. — Дјечак је бијесно надигиао је мрачна ноћ, облаци, какав се вјетар мијех. Бен. Голубови надимаху своје гуше надигао. Л-К. на ивици крова. Пол. 1959. Вјетар је . . . наднгравање с гл. им. од надигравати ударао о засторе и наднмао их. Бег. фиг. (се). испуњавати задовољстеом, одушевљавати. — Други осећаји сада надимаху њене груди: надигравати, -игравам несврш. и уч. то беше материнска брига и материнска према надигратп. ~ се такмичити се, натјецати се у игри. радост. Вес. 2. давати, приписивати коме — Пламен . . . поче скакутати у висину и или чему већи значај него што га у ствари надигравати се са својим одсјевом на чађа- има, преувеличавати. — Говорило се о каруцама и коњима, о лову и утркама . . . воме зиду. Ћор. Ту се је китило, претјеривало и надимало пад&грати, надиграм сврш. победити у игри, игрању, плесу и неким спортовима. — што је тко више могао. Том. ~ се 1. а. повећавапги запремину, обујам, [Матановић] је . . . противнкка прво надигширшпи се. — Прси јој се надимаху силовито. рао стратешки. Пол. 1958. То захтијева од Шен. фиг. Груди му се надимљу бескрајним нападача да има брзе реакције ако не жели да поносом. Поп. Ј. б. бубрити, нарастати буде надигран. Ног. добивајући обао облик. — Не жути се и не вадизање с гл. им. од надизати (се). надима пшеница. Ћос. Д. Пупољци су се надизатп 1 (се), -ижем (се) несврш. и помало надимали. Торб. 2. фиг. правити се важан пред ким, шепурити ее. — Отац се уч. према надићи (се). поред њега надимао као голуб гушан. Поп. Ј. надизати 2 , -ижем сврш. дићи, подићи, надимптп, -им сврш. а. изложити што направити много пута. — Колико му [врапдиму да га дим обухвати и да му нарочиту цу] човек . . . надиже страшила и свакојаких боју; испунити, прожети димом, ишчађачуда, све је узалуд. М 1867.

522

НАДИМИЦОМ — НАДЈУНАЧИТИ

вити. — Шушњем надими кућу. Божић. надићи, надигнем сврш. = надигнути. Огањ је с њих [дрвета] огњеним језиком <~ се = надигнути се. обрстио лишће и кору... надимио, иаганадихати се, надишем се сврш. = равио. Кнеж. Л. 6. учинити да се што надисати се. — Седну на исго место . . . осети на дим, покварити димом. — Ракија да би се још мало надихали ваздуха. Дов. слаба и надимљена. Шапч. ~ се 1. напунити се димом. 2. надисати надица ж дем. од нада. се дима. — Док се човјек дима не надими, вадичавка ж покр. врста старинског не може се ватре нагријати. Н. посл. Вук. широког фијакера (с кроеом који се могао и спуштати). — У дворишту било надимицбм (у прил. значењу) заст. од дизати већ свакојаких прилика. Били су ту елеогњишта, од куће, рсдом свака кућа; исп. гантни хинтови, фајетони . . . надичанке. Ђал. дим (4). — Из тога излази да су се работе надјахати, -ашем сврш. 1. а. победити радиле надимицом, тј. од куће. Нов. јахању. 6. фиг. савладати, надјачати. — вадвмљавање с гл. им. од надимљавати. уМошкови [су] надјахали Турке и сав Крим надимљавати, -Амљавам несврш. и уч. примили. Љуб. 2. фиг. надвисити, издићи се изнад. — Силази с пута узаном стазом према мадимити. ваднмљев, -а, -о 1. трп. прид. од на- поред јаза и једног плота, надјаханог надимити. 2. у изразу: ~ месо суео месо, носом. Вуков. ладјахивати, -ахујем несврш. и уч. преосушено на диму. Деан. Рј. вадиватити, -Лнатим сврш. инатом ма надјахати. надјачаван»е с гл. им. од надјачавати. надвладати. Вук Рј. вадјачавати, -ачавам несврш. и уч. према надннаћпвати, -аћујем иесврш. и уч. надјачати. према надинатити. надјачати, -ам сврш. 1. победити, санадинжењер, -а и надипжињер, -бра владати, постати јачи, падмоћшји од друм вгаии инжењер. Г-К Реч. надир, -а и надир, -ира м ар. астр. гог кога. — Видио ј е . . . да га је Стојан надјачао. Осјећао је да се више са њиме замишљена тачка на небеској сфери насупрот не може борити. Ћор. Женска нарав убрзо чениту. [је] надјачала прву срамежљивост. Кор. надирап.е с гл. им. од надирати. 2. гласом, буком надвисити, заглушити. — вадирати, -рем несврш. наваљивати Трупкање цокула и копита. . . одједном продирући, пробијати се (снагом). — Пук надјача . . . топовска паљба. Лал. је . . . надирао и рушио . . . италијанске надјев-, ек. надев-. тенкове. Лал. Јасносиво свјетло прасконадј&зичити, -им сврш. ков. погрд. зорја надирало је кроз прозоре. Донч. надговорити; — Не могу клонад&ринчити се и над&ринџити се9 потати и мљети.надлајати. Тко ће тебе надјезичити? -им се сврш. намучити се радећи тешке Ков. А. послове. — Доста сам се ја у овој кући нанадјекивати, -бкујем несврш. ков. наддиринчила. Маш. јачавати јеком, одјеком. — Самсон је певб, надисало с необ. онај који непрестано уздише и жали се. — Господар мој . . . чан-ори му се глас, надјекује тужни звек. Кост. Л. надјелатн, -ам, ек. наделати. гризавац и вјечито надисало живио с капиталом. Ков. А. надјељавати, -бљавам, ек. надељавати. надбсати се, надишем се сврш. = вадјељати, -Зм и -љем, надељати. надихати се задовољити се удисапем. — Нанадјељиватн, -^љујем, ек. надељивати. дисао [би се] свежег и мирисавог јутарњег ваздуха. Срем. Мелита и Љубица... савадјенути и надјбнути, надјевем, ек. бирале алплнско цвијеће и . . . надисале се наденути и над^нути. . . . онога балзамичкога зрака. Том. вадјести и надјети, надјевем, надјенадискуствен, -а, -о фил. који се у дем и надијем, ек. надести и надети. људској свеспги јавља изван искустпва, мепга-надј^чати, -чим сврш. учинити нечујфизички: ~ сазнање. ним јечећи, надвладати, надјачати јеком, нЗдити, -им несврш. облагапш надом, јечањем. Р-К Реч. челиком (р железу); челичшпи. — Ковач вадјувачити, -увачим сврш. јунаштвом нади сабљу бојну. Фил. победити, савладати, постати први у јунадићи и надићи, надиђем сврш. 1. наштву. — Дворани [ће вас] надјуначити на мегдану. Вел. Сваки надјуначи и савлаодозго заобићи. Вук Рј. 2. надвисипш, над, ћ ^, , машшпи, превазићи. Деан. Рј. „ г „ „ да свој гнев. Нен. Љ. 1 г Ј

НАДЛАГАТИ — НАДЛУКАВИТИ надлагати, н&длажем сврш. победити, надмашити у латњу. — Добро је лагао, ова хуља га надлагала. Шен. надлагивање с гл. им. од надлагивати

523

дијете и по мајци надлежан некамо у Кран,ску. Крл. надлежателство с заст. надлештво, канцеларчја, уред. — Ово је, брате, надлежателство. . . Незгодно је да мртвац надлагбвати, -агујбм несврш. и уч. пре- лежи ту. Глиш. падлежност, -ости ж право службене ма надлагати. ~ се уз. повр. такмичити се, натје- личности или установе да о нечем одлучује, цати се у лагању. — Надлагивали су се делокруг власти. — Амнестија. . . иде у д у г о . . . причајући чуда о страшном из- надлежност шефа управне власти. Мј. 1926. То је било у власти и надлежности гледу. . . »везировог живинчета«. Андр. И. команданта дивизије. Лаз. М. надлајбвање с гл. им. од надлајавати се. Изр. н а ~ канцеларијска ознака на акту да се упућује на решавање одговарајунадлајавати се, -ајавбм се несврш. уз. ћем органу; прва •—• најнижа инстанца; повр. пеј. такмичити се, натјецати се ко последња ~ највиша инстанца. — Реће кога надлајати. — Дуго без предаха . . . волуционарни суд је судио у првој и покевтале две секире као да [су] се две следњој надлежности. Јов. С. помамне керуше шипражјем надлајавале. Рад. Д. падлбтаље, ијек. надлиј^тан,е, с гл. надлајати, -јем сврш. победити у ла- им. од надлетати. јању. — фиг. Сви [биј шокци и пса наднадл^тати, надлећем и надлбтам, ијек. лајали и мудра надмудрили. Коз. И. надлиј&тати несврш. и уч. прсма надлетети. надлакатни, -5, -о = надлактични који надп&тети, -тим, ијек. надлбтјети, сврга. је над лактом; који припада надлактици: 1. летећи стићи изнад чега или кога. — — кост. Надлетећете Џакарту кроз два и по часа. Пал. 1958. 2. престићи у летењу. — Ти надлактнтп се, надлЗктВм се и наднадлети соколове, сив соколе! Нен. Љ. лактити се, -им се сврш. наслонити се иа ~ се необ. в. надлетепш. — Над глалакат, поднимитп се. — Одложи боцу и вом се надлетев дивовом орлушина се надлакти се на стол. Франг. слеће двоглава. Кост. Л. надпактица ж агтат. дсп руке изнад надлбтјети, -тим, ек. надлетети. лакта до рамена. — Лако покретљив дио руке. . . састоји Гсе1 од три дијела: нацвадлештво суред, канцеларија, установа; лактнце, подлактице и пести. НБ. зграда у којој се они налазе. — У једном надлактични, -а, -о = надлакатни. — надлештву дописују [се] из једне собе у При крволиптењу на руци [притисие се] другу. Ант. 1. надлактично било па унутрашњој страни. надлијати, надлијам сврш. победити Батут. у лукавости, надмудрити. — Опет су знали надлијати Грке. Шен. надланати се, -ам се сврш. необ. нарадити се длановима, измучити се тешким физичнадлиј&тање, ек. надлбтање. ким послом. — Сел»ак се јамачно толико надлиј&тати, надлијећем и н&длијетам, надланао. Матош. ек. надлбтати. падланица ж горњи део шаке, насупрот надлицнтирати, -&тирам сврш. понудлану. — Брисао Пе] надланицом своје дити, дати више при лицитацији, лицитисмеђе бркове. Чол. Искочиле му жиле на рању чега. Р-К Реч. вадланици- Гор. надлбвац, -бвца м стареишна ловаца. надлармати, -5м сврш. надјачати лар- — Грофов надловац опредијели свакому мом, галамом, надвнкати. — Свирачи . . . своје мјесто. Том. нису били у стању да надлармају певаче нбдггугар м старији лугар, надшумар. који су се дерали. Црњ. вЗдлугарев и нЗдлугаров, -а, -о који надлежан, -жна, -жно 1. којн има пршшда надлугару. право (по своме звању, положају, стручности надлукаватн се, -укавам се несврш. и и сл.) да одлучује о нечем, меродаван, комуч. варв. често гледапги, загледавати у што. петентан. — Војни свећеници су дужни — Читаво поподне надлукавао се барба да одмах предају људе надлежним војиим Фран над опоруку. Драж. властима ради даљег прогона. Јонке. Недић без сумње није био надлежан да говори надлукавити, -им и надлукавити, о језику наших старијих писаца. Јов. С. -укавим сврш. победити у лукавости, у лу2. који по законским прогшсима негде. некамо кавству. — Смејао се смехом задовољна епада, припада. — Он је био незакопито човека који је надлукавио своје опасне

524

НАДЛУЧИТИ — НАДМОНТАТИ

противнике. Прод. Они упорно траже како да је . . . надлукаве. Бат. надлучити, надлучим сврш. свести у лук. — Под надлученим ходником јечало је шпиљски мумљаво. Божић. надљуди м супл. од натчовек. надљудити, надљудим сврш. ков. надмашити људским особинаш. — Надљудио [је] све Курлане редом. Божић. надљудски, -а, -б који премаша људску природу, снагу, огроман; натприродан. — Јунак надљудскога раста јури испод брда. Шов. Из тешке надљудске борбе наших народа родила [се] . . . Југославија. Пол. 1958. нЗдљудски прил. натприродно, страшно. — Хтео [бих] да надљудски крикнем, да је дозовем. Минд. падмашазати, -ашавам несврш. в. надмашивати. надмашан, -шна, -шно који надмашује, препгежнији, еажнији. — Надмашни свијет људскога и животнога у руској књин<евности затрављује оне који га читају. Шим. С. Од средстава за исхраиу из биљног света . . . надмашнија су средства . . . из животињскога царства. Батут. надмашатп, надмашам несврш. в. надмашивати. ~ се заст. в. надмашивати се. — Ово нам је слава, на коју се врсни момци купе . . . стријељањем да се надмашају. Њег. надмашив, -а, -о који се може надмашити, превазићи. Деан. Рј. надмашнватн, -ашује.ч несврш. и уч. према надмашити. ~ се такмичити се, натјецапш се (ко ће кога надмашити, побебити у чему). надмашивбст, -ости ж сеојство оиога који је надмашив, надмашност. иадмашити, надмашим и надмашити, -им сврш. показати неку особину у већој мери у поређењу са другима, превазићи, постићи првенство у такмичењу, натјецању. — Чамац . . . је уз доброг веслача надмашио брзином све остале. Коз. Ј. Четири мукла гласа одавно су надмашили све остале гласним . . . тестерањем. Лал. надмашпост, -ости ж својство онога који је надмашан, онога што је надмашно. — Понос је осећање унутрашње надмашности своје над другим људима. Кнеж. Б. Види [се] природност и интелектуална надмашност. Шим. С. надмен и надмен, -а, -о 1. надувен, охол, горд. — Тај надмени тон . . . био ми је досадио. Јов. Ј. 2. надуван ветром. — А надмена видећи једра бијела у противни

их тиснут ради смјер и врнут к себи ударима својим. Марк. Ф. надмено и надмено прил. на надмен начин, гордо, охоло. — Злурадо и надмено назнвао [је то] поповским доконијама. Јел. Надмено [ће нам] рећи да живимо лудо и псећи. Кост. Л. надмеиост и надменбст, -ости ж особина онога који је наджн (1), надувеност, охолост. — Њихова гордост нема ничег заједничког са наивном надменошћу обогаћених сељака. Андр. И. надметавањс с гл. им. од надметавати (се). падметавати (се), -бтавам (се) несврш. и уч. према надметати (се). надметак, -тка м оно што се надметне над што (рбично о знацима изнад слова), надредни знак. — И на самом слову П? до~ лази акценат озго до надметка. И-Б Рј. надметан, -тна, -тно који има чиши домет, који је изнад других. — У чему је твој живот надметнији . . . над нашим? Коз. И. надмета&е с гл. им. од надметати (се). надм&тати, надмећем несврш. и уч. према надметнути. — Сад надлијеће ине ТурКе скоком брза коња, сад надмеће харбом. Маж. И. Један је другога готово као на дражби надметао. Ђал. ~ се такмичити се, натјецати се с ким. — Пиргу . . . напипа на једној пол>ани . . . како се надмеће с чобанима у скакању. Ћоп. Поче се у читању надметати са својим противником. Креш. надметач, -ача м онај који се с ким надмеће, такмичар, натјецатељ; лицитант. — Врло брзо поједине капиталисте уништавале су поједине сиромашне надметаче. Марк. Св. Много се надметача за тај портрет већ повукло. Шов. надметпути и надметнути, -нем сврш. 1. ставити над што, наднети. — Надметнула бијелу ручицу над очи да види. Шен. 2. победити у бацању, надбацити, пребацити (у бацању камена и сл.). — Кад би каки делија другу међу врло пребацио, рекли би Цетињани да би се јунак могао укопати колшсо га је надметнуо. Шимун. 3. дати, понудити вишу цену од другога (при куповању, лицитацији, дражби). — Кладимо се о пет гвинеја да ће надметнути вашега у цијени. Креш. нбдмлинар м виши млинар, млинарски мајстор. — Надмлинар спреман за све врсте мељаве тражи место. Пол. 1944. надмбнтати, -ам сврш. тал. покр. превазићи, премашити. Вук Рј. • ->

НАДМОРСКИ — Н А Д Н И Ч А Р надморски и нЗдморски, -а, -б у изразу: ~ висина в. уз висина (изр.). нбдмбћ, -оћи ж = надмоћност већа моћ, већа снага, јача него чија друга. — Јапанци су . . . имали велику надмоћ. ОП 2. »Хајдукова« побједа није резултат његове теренске надмоћи. Вј. 1957. надмоћавати, -оћавам индив. несврш. и уч. према надмоћи. — У боју, у ватри, амбициозни борац . . . не надмоћава друге, него превазилази самога себе. Сек. надмоћан и надмоћап, -ћна, -ћно који је моћнији, јачи од другога. — Они ће извијестити да су их напале надмоћне партизанске снаге. Кол. [Сократоз] надмоћни тон револтирао је судије. СКГ 1937. надмбћи, надможем и надмогнем сврш. заст. постати моћнији, јачи од другога, победити. — Устрајношћу [је] један надмогао друге. Јаг. надмоћно и надмоћно прил. на надмоћаи иачин, самоуверено. — У двориште је ушао . . . младић, елегантно обучен и надмоћно насмејан. Поп. Ј. Надмоћно се ругате, а унутра . . . стрепите. Донч. надмоћнбст и надмоћност, -ости ж = надмоћ. — Била је поражена због надмоћности својих непријатеља. ОП 1. Иде поносито . . . јер зна надмоћност . . . своју . . . над осталим другарицама. Срем. надмудраваше с гл. им. од иадмудравати надмудравати (се), -удравам (се) несврш. в. надмудривати (се). надмудривање с гл. им. од надмудривати (.се). надмудривати, -удрујсм несврш. и уч. прсма надмудрити. ~ се пеј. надметати се, такмичити се, натјецати се у мудровању, духовипгости с ким. — Куд би се он . . . с адвокатима надмудривао кад они знају и ђавола на селамет истерати. Рад. Д. Тако се они до ручка надбијају и надмудрују. Маж. Ф. надмудрнти, надмудрим сврш. показати се мудријим, паметнијим од кога; вешто изиграти мудрошћу. — Лукав би био тај који би твоје лукавство мого надмудрнт*. М-И. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све. Сек. наднаравап, -вна, -вно који је изнад нарави, изнад природе, натприродан: ~ појава, ~ способност, ~ порекло, ~ својство. наднаравнбст, -ости ж особина онога који је наднараван, онога што је наднаравно. нЗднаравски и наднаравски, -а, -б в. наднараван. — Нека наднаравска моћ у исти мах [је] заиграла. Нех.

325

надпаслов м оно што је написано, односно штампано изнад главног наслова. — Орган КП Италије »Унита« под крупним насловом . . . и наднасловом . . . доноси веома опширан извештај . . . Пол. 1957. наднациопалан, -лна, -лно који је изнад сваке националности. — Експресионизам је . . . надособан и наднационалан. Шим. С. надневак, -евка м в. датум. — Напишем криви наслов или надневак. Уј. Онда сам ставила криви надневак. Торб. вадневни, -а, -б заст. у изразу: ~ р а з р е д платни разред. — Након ни двогодишње службе стоји у осмом надневном разреду. Ђал. падпевнцца ж в. дневница. — Ја сам . . . први који ћу се одрећи тих надневница. Сгпарч. падневничар м в. дневничар. — Другдје и надневничари знаду што ето не зна публициста. Старч. паднести (се) и надпести (се) в. наднети (се). надпети, наднесем, ијек. наднијети, сврш. 1. подићи, ставити што изнад чега или кога. — Готово несвјесно наднијела је над пламен и она своје руке. Цар Е. Наднела уво над кључаоницу. Јевт. 2. в. надвисити. — Све је коло струком надкијела. НПХ. ~ се 1. а. нагнути се над чим или ким. — Био се наднио над . . . књижурину. Шен. б. надићи, прикупити се (над што). — Облак се наднесе готово над само село. Глиш. 2. заузети већу висину, надвисити. — Ми смо се на једном брегу у планини наднели над турски шанац и тучемо у шанац. Нен. М. падпн, -а, -б челични. — Топот се ломи о надне челенке. Бој. наднијети (се), -нбсем (се), ек. наднети (се). надннмити се, наднимим се сврш. в. наднети се. — Луца се надними на отвор. Десн. наднпца и надпица ж 1. плата, награда која се добије за дан рада. — Долази до јаког снижења наднице и до израбљивања радне снаге. ОГ. Кад [је] добила прву надницу . . . видела [је] како је слатка тврда кора што човек сам заслужи. Ад. 2. посао који се рс?ди и плаћа за један дан. — Понеки динар зарадила би Јага на надници. Кол. Ја ћу сад да тражим надницу! — Не могу је момци наћи, а не ти стар. Лоп. Изр. ићи у (на) н а д н и ц у радити као надиичар. нЗдпичар м 1. радник који ради за надницу, на надницу, који добија иаграду ра-

526

НАДНИЧАРЕВ — НАДОВОЉИТИ

више наврата. — [Он] ће дотерати до вечунајући по једном дану. — Мислим да је радио као надничар. Грг. Сви смо лш ш- ликог иоложаја . . . надобивати чинова. Глиш. Кад би тамо завели медаље . . . он ротиња и јад . . . надничари, наполичари, би их се надобијао као да је пола НиЈемаца трећичари. Чипл. 2. погрд. онај који на сасјекао. Лал. брзину пише што му се тражи. — Тражећи од дневних критичара или надничара кринадоолачан, -чна, -чно који је изнад тике да своје судове . . . образложе . . . облака, високо. — фиг. Наш иисар ианрсбио би у ствари један нонсенс. Панд. дује врашки. Већ је у надоблачном рангу, надничарев, -а, -о — надничаров КОЈЧ Матош. припада надничару. нЗдобудан и надббудан, -диа, -дно а. који буди наду, од кога се очекује да буде надничарење с гл. им. од надничарити. оно шшо реч означава. — Најмлађи у пуку, наднкчарити, -ичарим несврш. = надмадобудни син најбољег трговца . . . за ничити радити за надницу, нод надницу. неколико месеци преболео све. Црн>. б. — Мати му читав живот надаичарила но пеј. који је својствен неискусиом младићу, селу. Гор. ки/ген, бомбастичан. — Његови су књижевни нЗдничарка ж женска осооа надничар. покушаји почињали надобудни.м наслошша. — Ја сам слушао како . . . жалостиво пјеЈонке. вају надничарке. Козарч. Ружа Циганка надобудипк и надббудннк м онај који је била позната у варошици надничарка. је надобудан, у чије способности се може Сек. веровапш, оо кога се може много очекивати. нЗдцнчаров, -а, -о = надничарев. — Какви су изгледи да се тај материјал нЗдничарски, -а, -б који се односи иа безименог надобудника објави? Тел. 1960. надничаре: •— посао, ~ плата. надов^зати, -овежем сврш. а. довезапш нбдничарство с посао и занимање надна шпш, дооапш, спојипш. — На његову ничара. белешку надовезаћемо и једно породично надцичење с гл. им. од надничити. предање. Пепгр. В. б. продужити, наставити. надпичнти, -им несврш. = надничари— 1'оспава слушај . . . Надовезаћемо онамо ти. — Поштена преља . . . надничи . . . да гдје се давио прекинуло. Вуков. в. настастече за дјечицу кукавну плаћу. М-И. вити, додати у разговору. — Ја ћу му опет [Има] само кућицу и виноград, а муж јој натукнути3 па и ти коју надовежи. Ков. А. . . . надничи. Станк. фиг. Морао [је] . . . Мој отац надовеза да држава штити шпида књижевно надничи и кулучи да би јуке. Лал. изборио животну егзистенцију. Глиг. ~ се 1. а. наставити се на што, спојити нЗдничкн, -а, -б заст в. надиичарски. се. — Иа народно предање надовезала се касније нисана повесница. Панч. б. наста— Где се троши скупа храна, ту надничка еити се, продужити се. — Тако се надовеза и војничка класа морају и бројем и благостаро познанство. Тур. 2. прилепити се уз стањем да падају. М 1867. кога, везати се, наврсти се. — Џабе је било нЗднични, -а, -о у изразу: ~ р а з р е д бранити се кад се Савка овако надовеже платни разред. — Број надничних разреда на човјека. Ћоп. Јесте ли видјели, куме [треба] редуцирати. Д 1934. Антиша, каква се невол>а опет надовеза надно предл. с ген. показује место: у наше куме Ане? Десн. дну, на дну, на најнижем делу. — [Оружнадовезивање с гл. им. од надовезивати. ници] остану надно драге. Нех. надовезивати (се), -езујем (се) несврш. наднбсити, надносим несврш. и уч. и уч. према надовезати (се). према наднети. надовезљив, -а, -о који се може надонаднбше&е и в^двошен>е с гл. им. везати, наставити, продужити. — Пријаод надносити. тељство [је] надовезљиво, старост . . . гонадња ж заст. в. нада. — Ову песму ворљива. Јурк. саопштавамо у надњи да се суморно пронадовек, ијек. надовијек, прил. (за)рицање песника неће испунити. Ил. надо 1 с челик. — Зидови бјеху кб од увек, довек{а). Прае. надовијек, ек. надовек. тврда нада. Комб. надо 2 с покр. 1. рупа у пољу где пољски надовлачитн, -овлачи.м сврш. довући мшиееи скривају храну. Вук Рј. 2. покр. много чега. — Ко је овамо надовлачио и храна коју свиње саме налазе. Вук Рј. натрпао све ово? Глиш. надобкватн (се), -ббивам (се) и навадбвољвти и надовбљити, -бвољбм добијати (се), -обијам (се) сврш. много сврш. задовољити, наситити: ~ срце своје. (или од многих) добшпи; добитн доста у Вук Рј.

НАДОГЛЕД — НАДОКНАДЉИВОСТ ~ се повр. — Три дана само се јело и пило . . . Кад се већ свак надовољи3 рекоше неки да ваља ићи и кући. Глиш. Ми смо се оба већ надовољили плача. Наз.

527

. . . ешарпама, свиленим подвезицама, тракама и кићанкама. Црњ. надозидати, -озидам и -бзиђем сврш. дозидати на што. — На јесен ћу . . . надозидати малу коморицу. Рј. А. надоглед предл. с ген. докле се може надознђнвати, -иђујем несерш. и уч. оком видети; не одвећ далеко, на дохват ока. — Сазнавши да се налазимо надоглед Сар- према надозидати. гаског мора, изашли [смо] на палубу брода. надбјити, надојим сврш. 1. дати детету Петр. М. или младунчету да сиса (довољно) млека, понадоградити, -бградим сврш. доградити, дојити.—Допусти ми да надојим још дијете. С-Ц. 2. наквасити, натопити; учинити да изградити изнад чега еећ саграђеног. — Изнад нешто набрекне, да се напуни влагом, да се ката јој је била надограђена осматрачница. заокругли. — Понорница [је] водом надојила Шов. фиг. Живи глумац на сцени може земљу у дубини. Лал. Цио тај дан сипила уметаички да надогради самог себе. Пол. је кишица и тако ми надојила одијело да 1957. ми је капут био тежак као од олова. Чол. надоградња ж дограђивање на нешто У њега су . . . мишице као надојене, навећ саграђено; оно штоје дограђено на нечему брекле . . . од силе и снаге. Буд. 3. фиг. већ саграђеном. — Слаби су изгледи за испунити, прожети. — Благоваоница је надоградњу јер још није одобрен кредит. већ била пуна, надојена говором и жваОбз. 1932. кањем. Сим. Једино ме тугом надојила ти падограђнватн, -ађујем несврш. и уч. си. Наз. према надоградити. ~ се напунити се влагом, течношћу, надодавање с гл. им. од надодавапш текућином. — Надојила се [земља] воде, па сада расквасала. Нам. Вода је подли{се). надодавати, -одајем несврш. и уч. према јевала наше лежаје и сијено се убрзо надојило. Чол. Стубичка се долина тад нанадодати. ~ се додавати много пута, додавати дојила крви хрватскога пука. Павл. фиг. Некако му се надојила душа и он би хтео у довољној мери, досита вршити радњу дода заплаче, да мушки зарида. Ђур. давања. — [Он] се за свога века доста наносио »експедиционог протокола« и надоиадокивати, -бкивам несврш. необ. давао хартије . . . пера, мастила . . . господи поноео прибијати потков коњу који је већ по канцеларијама. Глиш. био поткован. — Сад раскива бане Маринадодадба ж покр. в. додатак. Вук Рј. јане, па свом коњу потков надокива. НПХ. надоклатити се, -бклатим се (кога) надодати, -ам сврш. а. додати на нешто, сврш. индив. обузети, заокупити, спопасти. дометнути, придодати. — Захватила га — Сједим пред крчмом, немоћан да преврућица пуке знатижеље, чему је хотисијечем смијех што ме се надоклатио. Јел. мично надодао и пољуљано самољубље. вЗдокнада ж = накнада (а) оно што Јел. б. додати у говору, причању. — Ко за се надода: Што би му се још хтјело? се даје за нешто што је оштећено, изгубљено; оно што се додаје уз нешто што се замењује. Ћип. Свет је нешто начуо . . . још надодао — На двору . . . издаду опћенити проглас и искитио целу причу. Андр. И. Изр. ~ руку пружити помоћ, помоћи. о заштити и надокнади штете. Нех. Мате— И ко ми је надодао руку да одбраним ријалну надокнаду за то тешко плаћају. Пол. 1959. моју милу мајку. НП Вук. надокнадвв, -а, -о који се може нанадбдвјетник м (ијек.) у изразу: др- докнадити. ж а в н и ~ врховни државни тужилац. — надокнадивост, -ости ж сеојстео онога Налазе [се] у оним годинама кад се још што је надокнадиво. не може бити . . . ни државни надодвјетник надбкнадптн, -им сврш. = накиадити ни владин предстојник. П 1939. дати што за оно што је оштећено, изгубпадодвјетничкн, -а, -о који се односи љено, замењено и сл., заменипш, попунити на надодвјетнике. чим другим. — Признајем да сам те увринадодијетништво с а. надлештво, уред једио, али ја сам одлучио сав ти квар нау коме раде надодвјетници. Прае. б. зб. скуп докнадити. Кор. Крајина, ево, већ годину оних који имају звање, позиа надодвјетника. дана крвари, најбољи гину, тешко ће се надокнадити такви губици. Дед. В. падодолити, -им сврш. накитити као надоквадљнв, -а, -о в. надокнадие. додолу, сувише накитити, накинђурити. — Донесоше . . . три заставе. Међу њима надокнадљивост, -ости ж «. надокнаједну врло велику, царску, надодољену дивост. - *ф .,

528

НАДОКНАДНИ — НАДОПИСИВАТИ

нбдокнадни и надбкнадни, -а, -б ксуи служи као надокнада за нешто: ~ дуљење. Терм. 1. надокнађаватн, -ађавам и надокнађивати, -Јђујем несврш. и уч. према надокнадипш. надбкрпити, -им сврш. додати крпећи ономе што је већ пре крпљено. Деан. Рј. падокупитп, -бкупим сврш. додагпи ономе што је већ пре купљено. надокупљивати, -упљујем несврш. иуч. према надокупити. надблажење с гл. им. од надолазити. надблазак, -аска м 1. долазак, наилазак. — Расположења... су се усталила код милијуна руског сељаштва у вриједое надоласка буржуаске револуције. Р 1946. 2. прилив, пораст, растење (воде). — Најопасније је у дијелу Бачке и Барање, гдје је отешчан одљев воде ради надоласка Тисе на цијелом току. Обз. 1932. надблазити, -им несврш. и уч. према надоћи. пЗдоле и надоле, ијек. надоље и надоље, прил. у правцу према доле, ианиже; супр. нагоре. — Одонда се кнез н а у ч и о . . . да глади дугачке, надоље зафркане бркове. Шов. Црну таблицу . . . положи . . . на колено окренувши исписану страну надоле. Андр. И. надолбвати, -блевам, ијек. надолијевати, несврш. надоливапш. надблети, -олим, ијек. надбљети, сврш. заст. в. одолети. Вук Рј. надоливати, -оливам (ек. и ијек.) несврш. и уч. према надолити. надолиј&ватн, -блијевам, ек. надолбвати. надолити, надолијем сврш. долити ономе што је већ налито, лијући додати (о течности, текућини). — Ви сте надолили посљедњу капцу која је мањкала па да моја срећа буде потпуна. Креш. надблмнтн, надолмим сврш. тур. покр. 1. напунити надевом; исп. долма (1а). — Двије угојене патке . . . заклала је, надолмила и послала... да се пеку. Ћор. 2. фиг. задовољити кога дајући му што, надавати. — Не могу ј а . . . цијелом свијету надолмит', шта ће мени и мојој чел>ади остат'? Чол. нЗдоље и надол.е, ек. нЗдоле и надоле. падбљети, -блим, ек. надблети. вадбмак предл. с ген. и дат. близу, у близини. — Стигли [су] надомак велике шуме. Ћоп. Већ смо надомак Иванчици. Матош. надомеравање, ијек. надомјеравање, с гл. им. од надомеравати.

надомеравати, -дравам, ијек. надомјер^вати несврш. и уч. према надомерити. над&мернти, -им, ијек. надбмјерити, сврш. домерити, додати ономе што је већ измерено; докраја измерити. надбместак, -еска, ијек. надбмјестак, м производ (рбично слабијег квалитета) којим се замењује други, замена, сурогат. — Момчић [је] почео да баца циглу, недостојни надоместак херцеговачком кршу. НИН 1959. Кукавштине таштих и користољубивих празноглава као надомјесци за таленат... нису мој изум. Шим. С. нздбместити, -им, ијек. надомјестити, сврш. надокнадити, накнадити. — Народ [ с е ] . . . помало лаћао посла да се надомјести губитак. Бен. надбметак, -етка м оно што се домеће на нешто, додатак, дометак. — Доситеј устаје само против излишних надометака и штетних накалемака који се »товаре« на праву веру. Прод. надом&гати, -омећем несврш. и уч. према надометнути. надом&гнути и паддметнутн, -бметнем сврш. дометнути што чему, додати (рбично у говору). — Плаче, увијек плаче! — надометне други. Шимун. надомештавати, -ештавам, ијек. надомјештДвати, несврш. в. надомештати. надом^штати, -бмештам и надбмештати, -ам, ијек. надомј^штати и надбмјештати несврш. и уч. према иадоместити. надомиривати, -ирује.м несврш. и уч. према надомирити. надомирити, -бмирим сврш. надокнадити, намирити. — Ја ћу сву штету надомирити. Бег. надомје-, ек. надоме-. надонбсити, -бносим сврш. много, довољно чега донети, доносећи више пута, донети у довољној количини. — У Павловом воћу силан свет. Испекли јагње и надоносили пића. Вес. надопеваватп, -евавам и надопбвати, -бпевбм, ијек. надопјевавати и надопјевати несврш. и уч. према надопевати. надбпевати, -ам, ијек. надбпјевати, сврш. допевати, додати што певањем ономе што је већ испевано (р песми и о песничком делу). надописати, -бпишем сврш. написати оно што је остало недоершено, дописати ономе што је већ написано. надописввати, -исујем несерш. и уч. према надтисати. — Мора надописивати или избацивати. Шим. С.

НАДОПЈВВАВАТИ — НАДОЧЊАК

529

надбсобан, -бна, -бно који је изнад особног, личног. — [Експресионизам] надособан је и наднационалан. Шим. С. надбпјевати, -ам, ек. надопевати. вадбспатв, -спим сврш. нар. песн. довадоплата ж оно што је накнадно навршити прекинут сан, наспавати се. — плаћено, накнада, доплата. Деан. Рј. Јеси ли ми санка надоспао? НП Вук. иадбставитн, -им сврш. а. наставити надоплатнти, -оплатим сврш. доплатити, надокнадити (у новцу), платити и на што, додати чему. — Један прастари оно штоје раније остало неплаћено. — Кнез сценски облик . . . надостављен средњовековним мистичним и г р а м а . . . добио )е саи био три године — надоплатио сам поново своје значење. Ж 1955. Ето наготовим новцем. Бен. достављам свакому по један милијун. Павл. надоплаћатн, -бплаћам несврш. «. наб. додати или насташти, продуокити у доплаћивати. говору, причању. — Залуду се с вама минадоплаћввати, -аћујем несврш. и уч. римо и кумујемо... надостави поп. Љуб. према надоплатити. наддстављање с гл. им. од надоставв&допува ж допуна. — Оксфорд и љати. Кембриџ са гласовитим свеучилиштима су надбстављати, -ам несврш. и уч. према заправо културна надопуна Лондону. ВГ 3. надостаеити. Њих је, као надопуну и резерву ударној јсдиници, распоређивао . . . БоЈан Љусина. надбстати, -анем сврш. бити довољан Ћоп. за отпор, одолети, одупрети се. — Да имадеш снагу ћесарову... не би турској навадопуннлац, -иоца м онај који надопунује (што), КОЈЧ дорађује оно што је ра- достао снази. Март. није остало. — Хрватски једанаестерац надбстачити, -им сврш. покр. «. назатрепери онако како је . . . хтио надопу- достити. — Не можеш иу, надостачити нилац »Османа«. Наз. (кад ко много троши или једе). Вук Рј. надбпунитн, -им сврш. допуншпи, понадбстити, -им сврш. покр. дати доста, пунити. — Податке ћу . . . надопунити наситшпк, задсИољити. — Праведнима дост кратком анализом грађанских и управних си прибавио! Неправедним тко би надопредмета. Арх. 1953. Потрошено благо стио! Прер. дало [се] најбрже и најлакше надопунити ~ се наситити се, задовољити се. — плијеном. Шиш. Боме смо се надостили и те дискусије. Лал. надопу&авање с гл. им. од надопуњанадоћн и вадоћв, надођем сврш. 1. а. вати. нарасти, набујати (о води). — Потоци су надошли и река се замутила. Андр. И. вадопуњавати, -уњавам — надопуњиб. фиг. надути се, постати пунији. — Очи вати несврш. и уч. према надопунити. му надошле округле као погаче. Божић. надбпуњак, -уњка м допуна. — Свака 2. доћиу стићи, наићи. — То су били маје његова драма надопуњак пријашњој хом сточари надошли из старе Рашке. драми. Марј. М. Јов. С. Кад је надошла јесен, све ласте вадоп^њатн, -бпуњам несврш. ааст. в. одлетјеле. Креш. надопуњаеати. надофицвјал, -ала м ист. еиши адвадоауљнватв, -уњујбм несврш. = наминистративни службеник. — Кад краде допуњавати. господин надофицијал... онда се на њенадбрати, надорем спрш. победити у гов рачун праве вицеви. Чол. орању. Рј. А. надохват и ваддхват 1. предл. с ген. надосаднти, -бсадим сврш. додати сад- (често у изразу: ~ р у к е ) означава да је нице као допуну ономе што је већ засађено. неко или нешто близу (тако да се руком може дохватити). — Бујица откине и отПрав. плави најпре . . . оно што јој је надохват. надбсетан, -тна, -ТНОЈ ијек. надбсјетан који је ван осета, који је недоступан чулима,Андр. И. Стоји поред мене надохват руке. Пол. 1958. 2. прил. узгредно, не размишметафишчки, трасцендентан. — Добива љајући много. — Навео сам надохват ово она по души нешто љепоте из надосјетнеколико примера. Пиј. ног свијета. Баз. вадочни, -5, -б који је изнад очију: ~ надбсетнбст, -ости, ијек. надбсјетнбст, ж особина, стање онога који је надосетан. кост, ~ лук. вадопјевавати, -евавам и надопјбвати, -бпјевам, ек. надопевавати и надопевати.

надбсјетан, -тна, -тно, ек. надбсетан. наддсјетнбст, -ости, ек. надбсетнбст. 34 Р*чник српскохрватскога књижевног језиха, III

Изр.

~

парожак

зоол. надочњак.

Терм. 4. надочњак м надочни парожак у јелена.

530

НАДОШИВАТИ — НАДРЕАЛИСТ(А)

надошбвати, -бшивам несврш. и уч. према надошити. надбшити, надошијем сврш. додати шивењем; сашпти до краја оно што је остало недовршено. Бак. Реч. надошлица м и ж и надбшљак, -ака м дошљак, придошлица. — Средиште [Сарајева] . . . данас је у рукама немуслима и надошлица. О-А. Што тражиш овдје? — удари надошљак к Ивану. Новак. нбдражај м физиолошки процес изазеан деловањем спољних, вањских елемената или унутрашњих процеса на нервне завршетке чулних органа: нервни ~ , ~ слепог црева. падражан, -жна, -жно в. надражљив. — Сунце му стаде жигати тјеме као какво надражно палило. Божић. надразкенбст, -ости ж стање онога који је надражен. — Чулне ћелије [су] способне да приме дражи и да дођу у стање надражености. Станк. С. надражбње с в. надражај. — Није главна инспирација која долази од тих површних надражења. Уј. надражив, -а, -о в. надражљив. — [Била је] лако надражива. Козарч. надражнваше с гл. им. од надраживати. надраживати, -ажујем несврш. и уч. према надрамсипт. надражпти, надражим сврш. 1. а. изазвати надражај; раздражити, наљутити. — Изненада му )е надражила вид и пријатно га обрадовала . . . тамносива животиња. Вуј. Не би пропустио ни једне прилике да стражмештра мало надражи. Јурк. 6. изазвати, подбости, подстаћи против кога. — Желео је што више надражити јавно мнек>е против Милана. Јов. С. 2. фиг. пробудити, оживити. — Већину представа . . . гледам без дражи првине . . . без надражене и широко отворене уобразиље. Грол. ~ се предати се, пустити се надражају, не моћи се савладати. надражљив, -а, -о 1. који изазива надражај. — Надражљиви отрови јесу наЈбоље средство. . . Уј. 2. који се лако надражује, раздражљив. — Та осетљивост пада који пут на степен дубоке меланхолије. . . као што је то случај баш код . . . сувише осетљивих и сувише надражљивих људи. Панд. надражљпво прил. дражећи, изазивајући. — Тамо у грмљу непрестано су надражљиво мљаскали пољупциЈ смијех и шапат. Бен. надражљнвост, -ости ж особина онога који је надражљив. _ . *.

надражлтвци м мн. хемијско средство које делује на слузокожу и изазива сузе, сузавци. Свезн. надраменак, -енка, надрам&нак, -ака, надраменик, -а и надраменик, -ика м и надрамица ж нараменица. — Чврсто прикопча оба надраменка. Ђал. [Примијетила је] да јој се надрамица кошуље откопчала. И. иадрамница ж део сеештеничке одеће за богослужење, мису. — Снимље са жуиника капут, лаћа се бијеле надрамнице, пружа ју згодно жупнику на руку. Торд. надранар м виши ранар, човек приучен пословима лекарског помоћника, видар, који се бавио прешежно превијањем рана. — Он је као надранар служио у војсци. Коз. Ј. вадрапати, надрапам сврш. пеј. на брзу руку и којекако урадити; надрљати. — Надрапаше педесет рифа дугачки чланак о пропадању . . . културе. Ков. А. надраста&е с гл. им. од надрастати. надрастати, надрастам — надрашћивати несерш. и уч. према надрасти. надрасти и надрастп, -астем сврш. 1. растом превазићи, надвисити. — Пред том војском ено човјека, за чело сву је војску надрасто. Кул. [Грах] )е већ надрастао коље. Перк. 2. неким особинама превазићи, надмашити. — Он је тих дана заиста надрастао своју околину. Козарч. Стерија . . . је далеко надрастао свог учитеља. Мил. Ж. надрачупати, -ам сврш. необ. победити у рачуну, надмудрити. — фиг. Самоувјереност . . . се . . . испол>авала . . . у . . . храбрости . . . која је . . . увјерена да може надрачунати и саму смрт. Кул, надрашћивати, -ашћујем несврш. == надрастати. вадрвавати, -рвавам несерш. и уч. према надрвати. надрватп, -рвем сврш. победити кога у реању; савладати уопште. — До краја [самЈ бијес ти надрвао. Наз. надреалан, -лна, -лно који је изнад реалног, стварног. — Разум је нешто више него апарат за уравнотежавање бола и уживања. У њему има нечег безличног и нечег надреалног. Јов. С. надреал&зам, -зма м књижевни и уметнички правац (настао у Француској двадесетих година 20. ст.) који тежи за представљањем ирационалног, несеесног, у коме се фантастичност и стварност произвољно мешају. надреалист(а) м онај којц пише, уметнички ствара у духу надреализма, присталица надреализма. — Надреалисти стављају деформиране предаете у неочекиване од-

НАДРЕАЛИСТИЧКИ — НАДРИКЊИЖЕВНИК носе. Ђур. Можда 6и било најисправније назвати га надреалистом ако под тим називом схватимо пишчеву способност да гледани предмет претвори у визију наднаравног шаренила и бујности. Бен. надреалпстпчкГЈ, -а, -б који се односи на надреализам и на надреалисте, који је у духу надреализма: ~ форма, ~ покрет. надреалпсткиша ж жеиска особа надреалист(а). надреалност, -ости ж особина онога што је надреално. надрбдити, надредим (трп. прид. надређен) сврш. (обично у трп. прид.) дапш важније место, виши, важнији положај или значај; супр. подредити. — Онда се опет поклони своме надређеноме. Креш. Једне [су] скупине према другима у надређеном, односно подређеном положају. НЕ. надреднп, -а, -б који се налази изнао реда, изнад слова (у књизи): ~ знак. Тсрм. 1. надређеност, -ости ж стпање онога који јв надређен, онога шшоје надређено. — Примјер. . . најбоље свједочи о надређености трговине интересима не само купаца него и самих произвођача. ВУС 1960. надређнвати, -еђујем несврш. и уч. према надредипш. надрбмати се, надремам се и надремљем се, ијек. надријемати се, сврш. провести дуже време у дремању; задовољити се дремајући. надрепак, -пка м део тела над репом животиња, сапи (код коња); крста. — Госпође [су] јахале на надрепку иза коњушара. Вел. надрешша ж 1. надрепак. Вук Рј. 2. ир. скут, шлеп. — За краљицом многе дворјанице, те јој носе свилену надрехшну. Јурк. надр&шти, надрепим сврш. неоо. преварити, насамарити. — Ви увек учитељу макарите, и све вас страх да ће вас некако надрепити. Рад. Д. надрепњак м покр. појас, обично оо вуне или кострети, којим се причвршћује самар на мазги. Рј. А. надрсти, надрем и надсрем, ијек. надријети (р. прид. надро, надрла, -ло; трп. прид. надрт, -а, -о) сврш. 1. а. навалити, јурнути. — Надрли смо као манити, не може командант да нас устави. Нуш. фиг. Не треба с е . . . чудити ако ми каткада све то надре преко главе. Цар Б. 6. почети чиншпи што, дапш се у што. — Зшпто су сел>аци нздрли у бијег, не опаливши ни метка? Крл. Дјед превалио очи и надре у смијех. Пав. в. наумшпи, намислити. — Кад нешто надре и обећа, мора тако 34*

бити. Ђур. 2. навући, натакнути. — А то клето одијело отето за Турчина ни пристало н и ј е . . . да га надреш на храстово коље, све би вране у селу бјежале. Март. 3. необ. исклати, појести, пождерати. — Чудна стада, надро га вуја! Сада блеји, сада опет лаје. Раоич. ~ се престати бити цео, потпун; почети се дерати, цепати, зацепшпи се. — Јаков . . . заповједи да неколико совјетник а . . . иду СВОЈИМ кућама и тако се . . . Совјет надре и више не потпуни... него остане онако надрт. Вук. Страшно [се јеЈ брижила што јоЈ ЈС једна цедуља мало надрта. Кик. надри- као прш део именичких и (ређе) придееских сложеница значи: тобожњи, такозвани, лажни, назош: надрилекар, иадрифилозоф, надрипаметан и др. надриадвокат, -а и надриадвбкат, -ата м назовиадвокат, лажни, самозвани адвокат. — Игљатовић је у овој приповеци дао скицу надриадвоката. Глиг. надригуз м заст. ерста игре лоптом. ВуК РЈ. цадридухбвит, -а, -о који неуспело тежи да буде духотт, тобоже духовит. — Предавање . . . досадно . . . суво у истој оној мери у КОЈО) надридуховито. Михиз. надридухдћитбст, -ости ж особина онога који је надридуховит, лажна, тобожња духовитост. — Прилике ће је већ саме наврнути на то кад треба показати нешто надридуховитости. Цар Е. надриј&мати се, надријемам се и надријемљем се, ек. надрбмати се. надријетп (се), надрем (се) и надерем (се), ек. надрети (се). надршсивање с гл. им. од иадрикивати се. — У тору говеда ричу. . . наизменичним надрикивањем оиомињу говедара који их [је] неразумљиво заборавио. Рад. Д. надрикивати се, -икујем се несврш. уз. повр. рикапт наизменце са другим и Јаче од њега, надметати се у рикању (р го~ еедима). В. пр. уз гл. им. надрикивање. надрикшига ж и м полуобразован, недоучен чоеск. — Водио [је] оштре борбе против читаве гомиле амбициозних и неталентованих надрикњига. Панд. Да .чисао може биги иЈван ријечи, достојно је надрикњига, што засљепљују да је важна мисао, а не ријеч. Шим. С. надршша&жевник м назовикњижевник, самозвани књижетик. — Може ли се допустити да један народ буде вођен од надрикњижевника који хоће на силу да му начине и наметну вештачки књижевни језик? Бел.

532

НАДРИЛЕКАР — НАДСВЈЕТЉИВАТИ

ник. Јонке. 3. фиг. напричати или нстисати глупости, бесмислице. — Томе је свему крив Јоца, који нас ј е . . . узео на око, па после и теби којешта надробио. Лаз. Л. И шта ти ја знам шта је још надробила у писму. Креш. Изр. к а к о н а д р о б и ш , онако ћ е ш и кусати (јести) како радиш, онако ћеш и проћи. ~ се фиг. 1. нагомилати се, начичкати се (р чему ситном). — Нешто к југоистоку надробило се доста мањих оточића. Кум. 2. напити се, опити се (алкохолним гшћем). Вук Рј. нЗдробно и надробно прил. наситно, подробно, детаљно. Деан. Рј. надрто прил. покр. срдито, осорно. — А он мени надрто: »Кад помоћ не можеш, што ме зларад питаш?« Љуб. надругивати се, -угујем се несврш. уз. повр. надметати се у ругалу (од шале). — Е сад ћемо се ми два надругивати. Павл. надруковатн, -кујем сврш. нем. варв. наштампапш, напшскати. — Ово јој је син сочинио и у новине надруковао. Ћоп. надручити, надручим сврш. фиск. подићи руке напред изнад еодоравног положаја. Прав. надрхтатн се, надршћем се и надрхтим се сврш. провести дуже времена дршћући. — Бит ћеш се, синко, од студени надрхтао! Кум. надршкати, -ам сврш. нахушкати, натуткати (пса) на кога. — Кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса. Н. прип. Вук. [Јелене] ни с надршканим не лове псима. Марет. надсаветнпк, ијек. надсавјетник, м ист. једно од звања виших службеника, виши саветник: финансијски ~ 3 земаљски ~ . надрљачити, -им сврш. необ. в. нанадсавјетннк, ек. надсаветник. дрљати (/). — Чим да надрљачи мален надсатнпк м војн. заст. чин у војсци прилог на великом папиру службених новиши од сатника, капетан прве класе. — вина? Ков. А. Заробљен је . . . командант посаде надсатнадрмусати се, -ам се сврш. провести ник Дујић. Дед. В. дуже време у дрмусању, заморити се дрмун&дсвет, ијек. надсвијет, м маштом сајући се, натруцкати се. — Надрмусају се у арабама, воловским колима и аутомоби- створени свет, виша сфера. — Ишли с у . . . пијани о д . . . снаге ћућења, што их је лима. Сим. узносила у надсвјетове. Бен. надрдбити, надробим сврш. 1. изломинадсветљнвати, -бтљујем, ијек. надти на комадиће и ставити у јело {рбично свјетљивати, несврш. необ. светлети јаче житко, текуће). — Дајте ми само лончић од другог светлосног извора, надмашивати . . . круха имам, надробит ћу и фино ћу светлошћу, сјајем. — фиг. Зубља мојих се погосгити. Бен. фиг. Он видје ријеку ватра надсвјетљује... пјесме ваше тужпод мостом густо надробљену лешевима. не. Крл. Лал. 2. (коме) фиг. учинити коме неприн&дсвијет, ек. надсвет. јатност, зло, опаљкати кога, напакостити вадсвјетљнвати, -&љујем, ек. надсвекоме. — Касније је капетан... сазнао да му је све надробио неки кадетски замје- тљивати. надрвлекар, -а и вадрвл&кар, -ара, ијек. надриљекар и надриљекар, м — надрилечник лажни, тобожњи лекар (без потребних квалификација). надрплекарство и надрилекарство, ијек. надриљекарство и надриљекарство, с рад, делатност, нестручно лечење које врши надрилекар. — Разне варалице . . . користе . . . такозване »крнзе поверења« у лекара и медицину да наметну своје надрилекарство у циљу материјалне добити. Пол. 1959. надрилечник, ијек. надрилнјечник, м = надрилекар. надрилијечник, ек. надрилечник. вадрвљекар, -а и вадрвљ&кар, -ара, ек. надрилекар и надрил&кар. надршвекарство и надриљекарство, ек. надрилекарство и надрилекарство. надршшсар, -а и вадрвпвсар, -ара м особа која се неовлашћено бави адвокатским пословима, пискарало. — Цијсли је сталеж био угрожен од надриписара. Мј. 1926. надриписарија ж, надршгасарство и вадрвввсарство с посао, занимање надриписара. — Тјера надриписарију у Крапини. Ков. А. Бавио се надриписарством. Том. надриученост, -ости ж лажна, то5ожња ученост. — Руга се надриучености сувремених жена. Водн. надрљати, надрл>ам сврш. 1. рђаво написапш, написати којешта, нашкрабати; рђаво, којекако насликати. — Ко је преписивао овај акт? . . . Па шта си ти овде надрљао ? А ? Читај! Срем. Раздере прво п и с м о . . . и надрља друго. Матош. 2. проћи рђаво, зло, награбусити. — Сад ћете надрљати... ишчистит ће вас из »Херкулеса«. Крањч. Стј. Ала ми надрљасмо са овим стварима, јер сада треба да их вучемо . . . више од четири километра. Јак.

НАДСВОДИТИ — НАДСТРЕЉИВАЊЕ надсвбдитн, надсводим (трп. прид. надсвођен) сврш. и несврш. (обично у трп. прид.) (на)правити свод изнаб чега, прекри(ва)ти сводом. — Надсвођени прозори . . . сам необични домаћин.. . све је то на њега учинило чудан дојам. Шов^ Приземље је надсвођено типичним дубровачким сводовима. Пол. 1958. ~ се наднети се, надносити се, уздићи се, уздизати се у облику свода. — Над постељом надсводила се голема старинска болта сва изрована и трошна. Крл. надсвође и надсвође с свод. — Испод надсвођа неког моста два се малиша скутрила у загрллју један другога. Креш. надсвођ&ватн, -бђујем несерш. и уч. према надсводити. надс^гнути, надсегнем сврш. надвисити, надмашити. Бен. Рј. нЗдсетилан, -лна, -лно, ијек. надсјстилан надосетан. Деан. Рј. нбдсетилност, -ости, ијек. нбдсјетилнбст, ж надосетност. Деан. Рј. надсвјатвг, -Зм сврш. надмашити сјајем, светлошћу, засветлети јаче од другог светлосног извора. — фиг. Може ли икоји прољетни дан смијешком ту вечер да надсија? Цес. Д. нЗдсјетЗлав, -лна, -лно, ек. надсетДлан. нбдсјетблнбст, -ости, ек. нЗдсетилнбст. надскакати се, надскачбм се несврш. уз. повр. надскакивати се. — Отпочеше јуначке и г р е . . . надскачу се Станко и Зека. Вес. надскакбвЗ&е с гл. им. од надскакиеати (се). надскак&вати, -акујбм несврш. и уч. према надскочити. ~ се уз. повр. надметати се у скакању. — Он се толико пута пентрао преко њих [литица], надскакивао се с козама, тражио орлова гнијезда. Ћор. фиг. [Кровови] су се укрштавали, ломили, надскакивали. Десн. надскбчнтн, надскочим сврш. 1. скочити даље од кога, пооедити, надмашити у скакању. — Били су најбољи момци у Црној Б а р и . . . ко надскочи Станку, неће Лазару. Вес. 2. пребацити се скоком изнад кога или чега, прескочити. — Скупио се Грга кб зец на лежају када га надскоче хрти. Торд. надсхфбница ж в. на{ј!ђстојница. — Све је говорило о свјежој дјелатности у књижевном и умјетничком животу — Такво је стање приправила гошођа вадскрбница. Шкреб. надсл^житв, надслужим сврш. необ. елужити дуже мего други, надмашити у

533

служењу. — Никакав смртни човјск надслужити ме могао не би. М-И. надсмејдвати се, -^јЗвЗм се, ијек. надсмијавати се, несврш. уз. повр. необ. надметати се у смејању (ко ће се гласније и дуже смејати). — Као две девојчице. . . почеше се две старице надсмејавати. Сек. надсмијавати се, -ијавам се, ек. надсмеј^вати се. нбдсмисао, -сла м необ. виши смисао. — Косор тражи »надсмисао« у свему чега се дотакне. Богдан. нЗдстваран, -рна, -рно а. нестваран, натприродан, надземалски. — Све је он то у дугим н о ћ и м а . . . докучио... приписујући себи надстварне моћи. Божић. [Читајући ту књигу] осећамо неко надстварно струјање у себи које нас сили на тихо и узвишено размишљање. Пол. 1959. \б. «еома велик, огроман. — Параван пред диваном расте у надстварне димензије. Крл. нЗдстварпо прил. натприродно, нестварно. — [Сјенка] се л е л и ј а . . . надстварно и прозирно. Крл. надстварност, -ости ж особина онога што је надстварно, надприродност. надстбјник и надстбјник м — настојник старешина, надзорник; домар. — Био је надстојником самостана на Трсагу. Водн. Бис [је] разредни надстојник, који је из два предмета срушио Крешимира. Кол. надстбјница и надстбЈннца ж •= настојница женска особа на(д)стојник. — Тко је тамо? — зацича изнутра... збор пискутљивих сопрана који се састојао од старе госпе, надстојнице конвикта . . . Креш. надстбјничкБ и надстбЈпичкЗ, -2, -б = настојнички који се односи на надстој-

нике: ~ стан. надстбјништво и надстбјнЗштво с

= настојншптво а. служба, дужност надстојника. 6. скуп, више надстојника. в. канцеларија, уред у коме се обављају надстојнички послови; еама зграда у којој се они обавлају. Пра«. нЗдстражар м (вок. -Зру и -Зре) заповедник, старешина страже и стражара. — Био је то умировљени финанцијални надстражар. Том. Дошли су у моју ћелију два млада студента и једна студенткиња. Пратио их је наш надстражар. Чол. надстрблити, надстрблбм, ијек. надстриј&лити, сврш. имапги бољи погодак, победигпи, надмашиша у стрељању {стрбмхм, пушком, пиштољем). — Те ти мене данаске надстрелиш. Вук Рј. Једино мсне је од свих надстријелити могб Филоктет. М-И. вадстрељвзав>е с гл. им. од надстрс-

534

Н А Д С Т Р Е Л . И В А Т И — НАДУГО

надстрељбвати, -бљујем несврш. и уч. према надстрелити и надстријелити. ~ се уз. повр. надметати се у стрељању. — Ајд' на мејдан да с' надстрељујемо. НП Вук. надстрешивати, -бшујем неарш. и уч. према надстрешити. надстрешити, -им сврш. заклонити као стрехом, наднети (над чим). — Десном [руком] надстрешио очи да га сунце не бије. Куш. надстрешица ж в. надстрешница. — Кочничари морају да проведу толики пут . . . без икакве надстрешице. Лапч. надстрешница ж — настрешница заклон у облику крова, обично наслоњен на један зид (најчешће изнад ерата или прозора). — [Путници] су бучали под мрачном надстрешницом улаза. Крањч. Стј. надстрешњица ж заст. «. надстрешница. — Проста надстрешњица над бунаром . . . капелица . . . сасвим су добри споменици за такова места. М 1867. надстриј&литн, надстријелим, ек. надсгрблити. надстрбпље с строп, тавакица. — На високом надстропљу разабиру се слике из хрватске прошлости. Кум. О средини дрвен ступ на који се наслањају сводови надстропља. Бег. надструкт^ра ж разтјена виша структура, надградња. — Утописте социјалисте сањали [су] о једној економској надструктури. Крл. надстручан, -чна, -чно који има одређено стручно знање изнад просечног. — Таквог агронома . . . би свошм гтатањима и надстручним знањем стјерао у козји рог. Кол. надсф&рнчан, -чна, -чно који је изнад сфера, коемички. — У велебној тишини рађају се . . . дивне хармоније надсферичне глазбе. Новак. нАдув м 1. мед. оток на кожи оее с гл. им. од надувавати (се). надувавати се, -увЗвам (се) несврш. и уч. према надувати (ее). иадувак, -увка м оно што је надувено. — Ту су живјеле отмјене чиновничке обитељи . . . госпође . . . у костимима пуним надувака. Крл. над^вало с индив. надувмко. — Имам р о ђ а к а . . . пухало и надувало своје врсти. Коб. А. <*

над^вање с гл. им. од надучати (се), надувеиост. вадувати, надувам сврш. = надухати 1. напунити што ваздухом, зраком тако да се растегне, напухатч: ~ мехур. — Уврће [ветар] око ногу . . . панталоне као крпе, па их опет исправи и надува. Сек. 2. фнг. дати чему или коме еећи значај од онога што га стварио има, преувеличати. — Сврха му је била . . . да умјетно надува »сшасност од комунистичког удара«. Вј. 1960. Фашистичка штампа је . . . надувала неке своје успехе на мору и V ваздуху. Јак. 3. нанети струјањем ваздуха, еетром (прашину, лишће и сл.). ~ се — надухати се 1. повр. према иадуеати (/). — Непрестано [је] стискао кошуљу која се надувала. Крањч. Стј. 2. постати заокругљен (од болести), отећи; нарасти, повећати се. — Она је стално вриштала, а око се надувало, излазило из дупље. Рист. Што се више смањилало дање светло . . . то су вшпе расле фреске . . . и надувале се до саблазне гломазности. Бег. 3. фиг. постати надмен, охол, уобразити се, узохолити се. — [Они] су се надували пред њим јер је и сам био врло охол. Шимун. надувен, -^на, -&но (одр. надувени, -5, -б) = надут 1. трп. прид, од надути (се), 2. фиг. а. надмен, охол, ташт. — Надувени Вуковић није хтио ни да чује да је Матковић . . . кадар оцијанити његову вриједност. Коз. Ј. Али те надувене богаташе и насилнике морач мрзети и презиратп. Јакш. Ђ. б. преувеличап, претеран, бомбастпчан. — С димом ватара . . . ишчезавао је . . . живот, а пун сјаја и скандала . . . надувене раскоши и црне немаштине. Уск. Понављале су се ријечи . . . о том да француске војнике треба нукати на борбу надувеним фразама. Крањч. Стј. надув<5нац, -нпа (ген. мн. надувбнацЗ) и надувбнко м надмен, охол, ташт човек. Прав.; Р-К Реч. надув&но прил. = надуто охоло, надмто. — Угшта Оксана, па га нагло и надувено оијери. Шов. Иду [студевти] надувено, гледају важно, гоггају строго. Чол. надувеност. -ости ж — надутост особина онога који је надувен, онога што је наду&ено. охолост, уображеност. надуг и надуг, -а, -о мало дужи, подуг. — Невјешта рука . . . уреза . . . ократка и надуга . . . слова: »Кузма«. Торд. надугачко и нЗдуго прил. сувише дуго; преопширно. — Домаћини су хохотали и надугачко, као за ојкање, разлијевали посљедње слогове. Јел. Немам времена да Вам надуго пишем. Ћип. Да чујемо . . . то

НАДУДАРАТИ — НАДУЋКАТИ што си сншевао, ако шце нешто надугачко. Лал.

Изр. надуго (надугачко) и наширо-

ко сувише опширно, преопширно. — Говорио је о тој теми надуго и нашироко. Креш. Поче . . . надугачко и нашироко причати о узроцима и последицама првих дописа. Дом. надударати, -ам необ. несврш. и уч. према надударити. — фиг. Пада ударац на ударац и чини вријеме, а вријеме све надудара, Перк. падударити, -им сврш. необ. иадмашити, надјачати ударом. — Оживљех да удар твој надударим још јачим. Марк. Ф. надудати се, -ам се сврш. насжати се, напити се. — Надудао се мој натпоручник као дојенче и сад сања нешто врло лијепо. Јонке. надудучнти се, -Гш сс сврш. прсвишг се обући, натронтати се. — Заиста [је] био невјешт у кретању онако надудучен и тежак не само својим ступастим ногама него и калдрми. Лал. нЗдуже и надуже, нЗдуље и нЗдуље прил. комп. од надуго, дуже, опширније. — Саме, па да вам разјасним малко надуље. Креш. нЗдуман, -мна, -мно ков. који се истиче умом, мудрошћу. — Он [Бел] за све религијске догме, па и за оне које деизам сматра као надумне и умне, [каже] да су апсолутно у супротности са разумом. Петрон. надундурити се, -ундурим се сврш. необ. намргодити се, намрштити се. — Па добро: јеси ли ти видио ону надундурену дјевојку, шта? Ков. А. надунути, надунем сврш. в. надухнути. — Лице [му] . . . постаде . . . налик на надунут балон. Донч. ~ се в. надухнути се. надунути, -нем сврш. покр. в. надути. надураватн, -урЗвам несврш. и уч. према надурати. ~ се надметати се у истрајности, у издржљивости, носити се с ким или с чим. — Нико не зна шта је зима на Дикавама ни како се сељак са њом рве и надурава. Андр. И. Дурат ћемо и надуравати се са зло.м. Нам. надурати, -ам сврш. тше шдржати од кога другог, надмашити истрајношћу. — Е, вала, и ми ћемо ове или надурати или надбити. Ћоп. надурбнко м онај који се дури, пући. Р-К Реч. надуреност, -ости ж особина, стање онога који се надури, намргођеност, натуштеност. Р-К Реч.

СЕ

535

надурпти, надурим сврш. учшшти да испољава, показује лутњу, срдњу (о лицу, гласу). — Иван . . . надури лице и обори очи. Донч. Не, рече она надуреним гласом. Грол. ~ се добити незадовољан, љутит нзраз, налутити се, расрдити се. — Још више се надурила када . . . нађоше поред Ибике и једну лепу, раскошно одевену жену. Ј1МС 1951. Раде се испрва надурио — тобоже увријеђен је — но одмах се насмије. Пав. нЗдут, -а, -о = надувен. — Срби . . . и с њима анжујска надута властела. Бој. Сва та књига није била ништа друго него скуп надутих ријечи. Крањч. Стј. надутп, надмем (дијал. надујем) (трп. прид. нЗдут, -а, -о и надувен, -&на, -&но) сврш. 1. а. надувати, напухати. — Надме образе па издуши нзкупљени зрак. Десн. Ви надмсте груди па зборите мени . . . Јакш. М. б. учинити да нешто набуја, нарасте, отекне. — Кад из неба киша груне, врело надме, мост поломи. Радич. Рашири још више прса и дигну у вис главу надувши жиле на врату. Наз. Гас-гангрена . . . надула је прво бедра, па трбух, па слабине. Поп. Ј. 2. фиг. рећи оштро, осорно. — Дајем га у попове . . . надме оргул>ашица охоло. Ђен. ~ се 1. надувати се, набрекнути, отећи; набујати, нарасти. — Раскечио Шимун ноге . . . надуо му се прсни кош. Гор. Сузне . . . очице једва шкиљаху испод надувених очних капака. Вес. Бисаге се надуле од ствари. Моск. А врело надме се, гибље, протиче низ поља пуста. Бег. 2. фиг. направити се важан, узохолити се. — Сад тазделини тукци дошепире, надувши се у котач репе шире. Марк. Ф. Па хајде што граби [туђе] . . . Ама што се надуо онако од тешка јордама? Глиш. 3. помамити се, почети јако дувати, пухати, узбуркати се (рбично о ветру, таласима, валовима и сл. непогодама). — Гадан заиадни ветар наду се са улице па стаде бурно вратима лупарати. Дов. Како се вечерас надула бура? Новак. К тому се валови надму . . . брдима слични. А1-Ј/. нЗдуто прил. = надувено. — И бит ће тако! . . . приговорн надуто Абдул-ага. Том. Важно и надуто пролазе референти и начелници. Бар. нНдутбст, -ости ж =» надувеност. — Његова*... ријеч била [је] јетка, особито кад би сс повео разговор о домаћим скоројевићима, њиховој смијешној надутости. Цар Е. Намеснички министри отресли су се те бирократске надутости. Јов. С. надућкати се, -Зм се сврш. 1. нарадипш се. Р-К Реч. 2. насисати се. Р-К Реч.

536

Н А Д У Х А В А Т И (СЕ) — НАЖАЊ

вадухавати (се), -ухбвбм (се) несврш. и уч. према надухати (се). вадухатв, надухЗм и надушбм (имп. надухбј и надуши) сврш. = надувати. — Оида га надуха, да се уокругли као лопта. Вел. Огубавио, богдице, ка' и вадухан мијех! Јакш. Ђ. ~ се = надувати се. вадухвутв, н&духн€м сврш. надувати. ~ се надувати се. — фиг. Фрањо се кроз то [хваљење] тако надухнуо да није с њим ни ријечи више [било могуће] говорити. Прер. вадучвтељ м заст. учитељ који има тши положај, старији учитељ. — У четвртом разреду подучавао је дјецу надучитељ Туманић. Новак. вад^шак прил. V једном даху, без предаха, брзо. — Испи надушак полић вина. Дук. Исплачи се . . . па лети . . . надушак је изговорио калуђер. Ћос. Д. вадушввати, -ушујсм несврш. наилазити, нашрати, појављивати се; чути се. — [Галама] надушује кроз одшкринута врата. Р 1946. вадушвтв, надушим сврш. обузети (рбично у јачој мери — о смеху, кашљу и сл.). — Надуши га и самог смијех. Сим. ~ се 1. ударити, прснути (у смех). — А знате заптго су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. Ћип. Надушвм се . . . од смијеха. Матош. 2. натмурити се, натуштити се. — Видио је силне облаке земље што их је бура свуда дизала и вукла . . . а небо се било надушило. Шимун. вадушљвв, -а, -о који се лако наљути, расрди. — А од свекрвс слаба корист: надушл>ива је. Донч. вадпепак, -пка м део којим се покривају, затварају џепови капута, преклапач. — Дижу надџепке да виде шта му је у џеповима. Нед. вЗдшумар м заст. виши шумар. — [Равнатељ је] похађао само котарског предСтојника и надшумара. Нех. н&дшумарнца ж заст. надшумарева оклна. — Шаљу да виде јесу ли онде [на балу] . . . надшумарица и ишпаница. Игњ. нађевица ж необ. она која је срећнв нађена, која је на правом месту. — Где је реч нађеница да вам мисао весело бризне? Радич. н&ђг&е с гл. им. од надити. нађнђатв, нађДђЗм сврш. необ. макинђурити. — Ов је седео на свом месту . . . вепомичан као нађиђан идол од камева. Андр. И. нађнкатн, -Зм и нађнкатв, нађикам сврш. бујно, високо нарасти, ижђикати.

— По њојзи [ливади] свуд коприва густа нађикала. Радич. Гледај како је нађикала . . . дјетелина, права шума! Бен. нађвпати, нађипЗм сврш. псј. нађикати. — Нађипала ка' и кобила. Вук Рј. ~ се задоеољити се ђипањем, наскакати се, наиграти се (у колу, плесу). — На игранке .. . идетс само зато да се нађипате. Шов. нађбратв се, н&ђбрЗм се и нађбрвти се, нађбрим се сврш. погрд. покр. напити се, налоскати се. — Опет си се нађорб те луде ракије. Рј. А. нађубраватн, -убрЗвЗм несврш. и уч. према нађубрити. — фиг. ир. Преживари литерарни . . . пасу крадом у страним књижевним ливадама . . . и нађубравају разне ваше листове ђубретом што се зове критика. Дом. нађубрити, -им сврш. посути ђубретом, нагнојити. — Не штедите ђубре, него добро купус нађубрите. Рј. А. нађ^скати се, нађускбм се сврш. 1. задовољити се ђускапем, наиграти се, наплесати се. Р-К Реч. 2. много којешта начинити. Рј. А. ваелак прил. покр. «. најлак. — Наелак уста и пође к њима. Мат. наелектрвзбранбст, -ости ж «= ваелектрисаност 1. стање тела које је наелектрисаноу испуњено електрицитетом. 2. фиг. ^збуђвње, узнемиреност. ваелектрнзаратв, -АзирЗм сврш. = наелектрисатв 1. испунити електрицитетом. 2. фиг. узбудити, узнемирити. — Ситуација се посебно ваелектризирала послије Брионског конгреса. ВУС 1966. наелЈктрвсавост, -осги ж = ваелектризираност. ваелбктрисати, -ишбм сврш. = каелектризирати. — Фиг. Цвокотање бочице о руб чаше јасно је одзвањало у наелектрисаној тишини. Десн. набрвтв (се) «. нахерити (се). нберо в. нахеро. нажалитн, -им сврш. осетити или исказати, изразити жалост. — Ја не могу довољно нажалити што је тог доброг младића снашла ова беда. СКГ 1937. ~ се изразити мсалост, натуго»ати се. — Кад се [њега] кћери нажалиле, помвсли свака . . . ва удају. Кур. Можда је хтео кроз дубоку планину, сам, да се нажалв за синоввма, које је туда тако често у борбу водио. Пер. нЗжалостиво прил. заст. на жалостив начин, сажаљиво. — Ово, онако нажалостиво рекав, устанем и пођем. Шапч. важањ, -жн>а м оно што се нажање. — Ове годиве слаб је нажањ (мало је жита

НАЖАО — НАЖИВСТИ СЕ било снопом), али родно. Вук Рј. Полегб ва ражањ, ко на њиву нажагв. Кош. н а ж а о и н З ж а о прил. само у изразима: дати се (остати, пасти) ~ осетити жалост, растужити се, ражалоспшгпи се, зажалити. — Менк се сад тек даде нажао, па удри у плач. Ад. Одиста му се веома дало нажао због онога што је урадио. Креш. Свуда га тражио, па како га није могао угледати, пало му је нажао. Рад. Д.; — р е ћ и комеуередити кога. — Пак из велике доброте не хтје сестри нажао рећи. Љуб.; (у)чинити коме ~ (у)чинити коме непријатност, (на)пакостити коме, увредити, вређати кога.

537

— Ако бисмо то и жељели, знамо да не можемо нажељети. Павл. ~ се нажелети; провести дуго »ремена желећи што. — Ако ти се и одржи род . . . ал' се нећеш сунца насунчати ни добра нажелети. Вукић. Већ робовах доста, најадовах се, и нажељех среће. Марк. Ф. наждљети (се), -&лим (се), ек. наж&лети (се). наж^стити се, нажбстим се сврш. наљутити се, расрдити се. — Камо ћеш? — Ето, на — нажести се доктор . . . Камо ћу!? Ћип. нажбти 1 , нажмем сврш. стегнути при џеђену, да би се штиснуло мешто, исцедити, изажети, испшснути. — Нажми лијеву сису и ожми једну кап млијека. Рј. А.

н а ж а р и т и , нажарим сврш. 1. ожарити, опећи (рбично о коприви). — Све »робље« душмански нажарили копривама куд су прије стигли. Бан. 2. учинити да жари, нажбти 8 , наТнем сврш. покр. в. нагпече (од удараца); исп. нажирити (2). — нути (5); исп. нагети. — Што велите да Ријетко [би] прошао дан да ми шибом не ми почасимо, док видимо куд' ће нажет нажари прсте и јагодице. Пав. 3. напраеити Турци. Март. жар. Бак. Реч. н а ж е т и , нажањбм и нЗжљбм сврш. н а ж в а к а т и се, нажвачем се и нажвб- накупити, набрати жањући, пожети. — ћбм се и н а ж в а т а т и се, нажвЗћбм се сврш. Момче наже тредесет и три снопа. Вес. провести дуже време жвачући, жваћући ~ се провести довољно, доста времена (што); најести се. — Завуче се {тежак] жањући. — Да се млади жита нажањемо. у њу [кућу] да се нажваће и испава. НК Вес. 1946. иаж&ћн и н а ж е ћ и , -^жбм сврш. занажвбглати се, -Зм се сврш. покр. палити, упалити. — Е добро кад знаш, и разг. опити се, напити се, наљоскатпи се. а ти нажези [свијеће]. Тур. — Није заборавила ноћашње зло и покору ~ се запалити се, засијати. — Потамкада је тата дошао кући . . . нажвеглан. њују горе и убрзо ће се на небу нажећи Донч. звијезде. Кос. нажвр^љатн, нажвј">љ§м сврш. пеј. нан а ж б в е т и се, -вим се, ијек. наживјети писатпи лошим, невештпим рукописом, нашкрабатпи; написати којешта, без вредности. се, сврш. 1. довољно проживети. — [Глигор] се мајци ии наживео није, већ је оставио — У канцеларији дадоше му отпусницу младу главу у . . . боју. Љр. 2. провести нажврљану невјештим рукописом. Лал. живот уживајући. — Та хоће да се наживи! н а ж г а т н , -Зм и нажгем сврш. покр. Није оиа луда као што смо ми! Вес. Ти си запалити, упалити. — Лагано се мичу се знао наживјети. Сим. пруге свјетлости од нажганих лампи. Ћип. нажнвичити и нажАвичнти, -Нм сврш. Нажге чађаву лампу. Донч. оградити живицом, подићи живу ограду. — нажд&рати се, наждербм се сврш. пеј. Ал' он је [земљу] наживичи и наријетко 1. најести се, прејести се. — Покод>и им засади зеље. Марет. стадо као вук, па се наждери месине. Гор. Изр. ~ д р в о пресећи дрво тако да се 2. фиг. наљутити се, насекирати се. не раздвоји, него се само превали, па остане паждратн се, наждербм се сврш. «. живо и листа. Вук Рј. наждерати се. наж&вјети сс, -вбм се, ек. наживети се. наждрети се, нЗждрбм се и наждербм нЗжвво прил. у животу, док је жи«. се, ијск. наждријети се, сврш. наждерати — Могао [би] заслужити пријекор и просе. Деан. Рј. клетство код свих својих жртава и мучења наждрнјети се, наждрем се и нажденаживо. Миљ. р4м се, ек. наждрбти се. наживбвати се, -Лвујбм се сврш. «. наждрбкати се, наждрбкЗм се сврш. вулг. претерано се најести или иапити чега, наживети се (2). — Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше. Н. посл. Вук. набокати се. Р-К Реч. наж4летн, -лим, ијек. наж&љети, сврш. в а ж и в с т и се, -вем се сврш. покр. в. постићи, дочекати нешто што се дуго жели. наживети се. Вук Рј.

538

НАЖИГАТИ — НАЗАДАК

нажигати, -ам несврш. покр. «. нажизати. — Ишао [је] . . . нажигати свијеће. Шен. нажвгач, -4ча м 1. онај који пали (улично осветљење). — Наредио нажигачу опћинских фењера строго придржавање прописа о паљењу фен>ера. Мар. 2. справа којом се пали, упаљач. — Силвестар нажигачем пали лулу. Божић.

— Људи се нагрчшие око ватре, нажмиркаше у љуту диму. Сиј. нажњети, нЗжњем и нажањем сврш. в. нажети*. — Од шале нажњео добро бреме мухара. Рад. Д. нажуббрити се, -им се сврш. необ. фиг. наразговарати се, напричати се. — Можда сам ти данас и сувише торокљива . . . пусти да се сита нажуборим у . . . твојој собици. Шапч. важизање с гл. им. од нажизати. нажуљати, нажул>5м сврш. 1. = нажунажпзатн, -ижем несврш. и уч. према наљити направити, изазвати жуљеве, напражећи. Вук Рј. вити ране (притискањем или трењем тврдим важвкати, нажикам сврш. покр. 1. предметом). — Каде шега да је не нажуља. украсити, искитити жиком, еарком. — Ко- Вук Рј. 2. необ. наточити, налити; попити. ваћу ти седла сребрнога . . . бисером ти — Не би ли сад мога [вина] нажул>ао? Да гриву нажикати. НП Вук. 2. напојити, навидимо какво је оно! Ков. А. топити. — Цревље јуначке крви нажика~ се 1. = нажуљити се добити жуљеве, не. Вук Рј. ране. 2. необ. најести се, заситити се. нажвквва&е с гл. им. од нажикивати. — Но да дјеца очим' погледају и свога се в а ж и к и в а т н , -икујЗм несерш. иуч. према хљепца нажуљају. Март. нажуљити, нажуљим сврш. = нажуљанажшати. ти (1). — Ваљат ће ти нажуљити кољена и нажилити се, -им се сврш. добити избочене, испупчене жиле, бити са јаким лакте док то само научиш! О-А. Јарам . . . жилама (о руци, врату). — Шчепа тешку јс грдно нажуљио врат. Нуш. ~ се = нажуљати се (1). — Човјек сс шакасту каменину, па је напнс у нажиљеној не нажуљи у таквим ципелама. Бен. руци. Божић. нЗжут и важут, -а, -о помало жут, нажпмати, -З.м и -мл>5м несврш. 1. жућкаст: нажуто лишће, нажути папир, фдити, изажимапиг, истискати; исп. нажети. нажута тканина. — Почне нажимати сок од оне траве сину наж^тети, -тим, ијек. нажутјети, сврш. у ране. Н. прип. Вук. 2. грчити, скупљати почети постајати жут, мало пожутети. (рбично лице). — Прене се и рекне болно нажимајући лице. Кос. 3. напињати, напре- Прав. зати (снагу, енергију). — Желио је да што нажутити, наж?т8м (трп. прид. нажуприје сврши посао, па је нажимао мотором ћбн) сврш. учинити мало жутим, жућнеустрашиво . . . и свладавао завоје нагло. кастим. Рј. А. Кал. нажутјети, -тим, ек. нажутети. ~ се повр. према нажимати (.?). — Кола нЗжухак и пажухак, -хка, -хко покр. . . . запраскала, али послије недуга трка по«. нагорах; исп. жухак. — Слуге нису никада чели се коњи нажимати. Павл. добивали љетошњу сланину, него увијек важвритв, нажирим сврш. 1. добро лањску, која је већ нажухка била. Коз. Ј. ухранити, угојити жиром (стње). Вук Рј. нЗзад и вазад прил. 1. (за место) а. 2. фиг. истући, избатинати. — Моја Манда V супротном, обрнутом пралцу, натрси; . . . још би ми и сировицом грбину нажирила. супр. напред. — Назад! . . . Патрола само Јакш. Ђ. је ишао ~ сеугојити се, одебљати. — Нема земље, што није наишла. Јак. Дервиш мирно и тихо, затурен назад на жуту седлу. али има просвјете — виче нажирена пасмиСиј. 6. гдеје раније било, на раније, пређашње на. Павл. место. — ГГреноси назад и . . . тражи другог нажитити се, -им се сврш. необ. снаб- купца. Кал. Пљачкашу! Што узимаш?! Дај дети се житом. — Далмација се уза сол назад! Моск. 2. (за време, у служби преднажитпла. Павл. лога с ген.) пре, има (има томе, има отада). нажмврати, -5м сврш. покр. иамишани- — Назад осам мјесеци оставила је зидине ти: ~ пушку. Вук Рј. самостанске. Леск. Ј. нажмбрити, на.жмирим сврш. покр. нЗзада прил. заст. и песн. в. назад. — уврнути лампу и сл. тако да слабије гори. Врни злато менека назада. Радич. — Са стола је нажмирена малена лампа . . . вазадак, -атка м (мн. назаци) назадовање, бацала на кревет дубоку сјену. Цар Е. заостајање, погоршање у развитку (друштвеиажмиркатп се, -5м се сврш. провести ном, мисаоном, привредном и сл.); супр. надуго времепа •мсмиркајући (због дима и сл.). предак. —Ошптом силом снажног социјалног

НАЗАДАН — НАЗБИЈАТИ организма гура напред елементе назатка и застоја. Скерл. Сент-Хилерова схваћања не представљају према томе никакав напредак, него управо назадак пре.ма назорима Ламарка. НЕ. назадан, -дна, -дно 1. који има заоспгало, реакционарно схватање света и живота у њему; супр. напредан. — Највећи део свог кратког живота . . . посветио је Светозар Марковић револуционарној борби против вазадних снага. Бошк. 2. који није постигао жељени, одређени напредак, успех, који је у заостатку. — Почетком XIX вијека [смо] назаднији били »т огШојЈгарћкл«« неголи онамо у XIII вијеку. Јаг. Са . . . певањем остаде назадан: још није знао окренути први глас. Ранк. назадачке прил. заст. уназад, натрашке. — Кад га је [пушка] гурнула у раме, пануо је назадачке. Миљ. назадбвати, -адевам, ијек. назадиј^вати, сврш. задети, забости, затаћиједно за другим (рбично у већем броју). Вук Рј. назадиј&вати, -адијевам, ек. назадбвати. назадност, -ости ж својство, особина онога који је назадан, онога што је назадно, реакционарност. — Руски драматичари су . . . изобличавали назадност паразитског племства. Поз. 1948. назадњак м пеј. онај који је назадан, који се противи напретку, реокционар. — Није редак случај . . . да назадњаци у известш тренуцима декламују о слободи. Прод. назацњачки, -а, -о који се односи на назадњаке, реакционаран. — Очувале [су их] од домаћих назадњачких кругова. Пов. 1. назадњачки прил. на назадњачки начин, као назадњак, реакционарно. Бак. Реч. назад&аштво с склоност иазадним, реакционарним. схватањима; назадно деловање, одупирање напретку, прогресу. — Борба међу назадњаштвом и напретком још траје. Марк. Св. Унаточ своме политичком назадњаштву Сократ је заслужан за напредак људског мишљења. Пок. 1. назадоваље с гл. им. од назадовати. назадовати, -дујем несврш. 1. не напредовапш, бити у застоју, заостајати. — Производња је у посљедње вријеме знатно назадовала. ЕГ 2. Цаца , , . напредује у школи, назадује код куће. Сек. 2. ићиуназад. — Фратар поклони се . . . те поче назадовати према вратима. Шен. назајмитн (се), назајмим (се) сврш. чакушти позајмљујући, много позајмити. — Био је и он доскора . . . трули газда, но . . . назајмио се много новаца . . . па га тако чадуженог затекле зле године. Рад. Д.

539

назал, -Ала м лат. грам. носни глас при чијем изгоеору ваздушна, зрачна струја пролази и кроз иос. назалан, -лна, -лно који се односи на иазале; сличан назалима, носни: назални гласови. назалнзација ж претварање у назалне, носне гласове, добијање назалне артшулације; изговарање кроз нос. назализирати, -изирам и назализовати, -изујем сврш. и несврш. (у)чинити назалним; изговорити, изговарати кроз нос. ~ се доби(ја)ти назални карактер. назалпо прил. кроз нос, са учешћем, суделовањем носног резонатора у артикулацији, — Кад власт нешто хоће! — заскандира назално писац. Бег. нбзалуд прил. заст. узалуд. — Коме пушка назалуд не пуца. Вук Рј. назапиткпвати, -Аткујем сврш. ставити миого питања, задовољити се запиткујући. — Нису могли довољно да назапиткују једно друго. Глиш. назаловбдати се, -бведам се, ијек. назаповијбдати се, сврш. задовољити се заповедајући. — Нису Динкћи дуга века, па 'итају да се нараде . . . да се назаповедају. Сек. назаповвј&дати се, -6вијед5м се, ек. назаповбдати се. назарен, -бна и назар^нац, -нца м 1. рлг. присталица, припадник хришћанске верске секте која себе сматра следбеником Исуса Назарећатна, којој је Библија основа учења, а одбацује цркву, свештенство, заклетеу, слуокење војске и ношење оружја. 2. слик. припадник групе немачких хришћанско-романтичарских сликара у Риму Џ810—1830. год.) са главним представником Овербеком. назаренски, -5, -о који се односи на назарене, који је као у назарена: ~ учење, ~ школа. назаренски прнл. као назарени, на начин назарена. — Дуге, сиједе, по назаренски учешљане власи вијориле кано лавља грива. Ко*. А. Не смемо рећи онако глупо назаренски: »Види бог«. Дом. назатке прил. 1. уназад, натрашке. — Ђока успрегну тртајући назатке. Кур. Симка се клања и назатке враћа унутра. Срем. 2. на леђима. — Гргур лежаше назатке. Глиш. назаузимати, -ач и -мљбм сврш. заузепш, задабити у великој количини. — На [колима] . . . је свакојако добро и провијант, назаузиман од непријатеља. Глиш. назббјати, назбијам сврш. много збити, шгомилати збијајући. — И сира маснога доста назбијах нехарно.м граду. Марет.

540

НАЗБИЉ — НАЗДРАВЉЕ

~»се заситити се, задовољити се збгдањем назв&рити, -Им сврш. погледати звирећи, чега. — Пусти ме, нек се назбијам шале. Шен. зтрнути. — Понеко би се од нас усудио да нЗзбпљ прил. покр. збила, стварно, мало назвири преко опкопа. Богдан. доиста. Рј. А. наздравити, -им сврш. окелети коме назббрити, назборим сврш. напричати, што добро (здравље, успех, срећу и сл.) испинаговорити (много). — Жив и здрав да си, јајући при гпоме пиће (пајчешће алкохолно), напити коме. — Пружи ми чутуру и рече врсни Надане! Шта назбори! Кост. Ј1. ~ се напричати се, наразговарати се, да јој наздравим. Вес. Боље [би] било кад испричати се с ким. — Но када се понапише бих ову чашу наздравио у ваш успјех и вина, и јуначка збора назборише . . . НПВук. срећу. Креш. Састају се . . . да се господскога збора назназдравнца ж здравица. — Већ се боре. Павл. испило много наздравица. Кум. Сали у се седам купица ракије, уз наздравице. Мат. назвање с заст. име, назие. — Немачке колонисте . . . Срби су . . . звали Швабама, наздравичар м наздравлач. — Тко не и то је постало наше народно иазвање за испије вријеђа наздравичара. Нех. све Немце. Цвиј. По назвању »поштила« наздравичарење с напијање (коме) у сјећамо се и нехотице . . . Врамчеве постиле. здравље, успех и сл., наздравлање. — Крчмару Водн. сс не узима за зло то наздравичарење. назвати, назбвем и назовем сврш. 1. а. Божић. дати назив, именовати. — Оно пгго ти наздравичарити, -ичЗрим несврш. назпесници чине с н>им [језиком], човек не зна дрављати коме (рбично више пута, чешће). како да назове. Поп. Б. Знао [би] које дијете В. пр. уз гл. им. наздравичарење. назвати магаретом, буквом. Леск. Ј. б. дати ваздравичарски, -3, -б који се односи посебан назив, надимак, прозвати. — Море, на наздравичаре и на наздравице; који је у макар [да смо] и у Бачкој! . . . додаде Љуба, духу наздрашца, весео и помало неозбилан, Чврга названи. Срем. в. позвати некога бдређеним именом. — Не сећам се више како паролашки: ~ чаша, ~ патетика, ~ патриога по имену назва. Ад. 2. рећи (или одговорити) тизам и сл. реч(џ) поздрава, пожелети (у поздраву). — наздравичарскн прил. на начин наздраПоздрави ме и назове ми добро јутро. Јурк. вичара, са доста празне реторике, паролашки. Ни добро вече јој није назвао. Ћос. Д. — Наздравичарски патетично писало се да Попрати нас невјеста . . . и . . . пољубивши »Славенство« не може пропасги. Крл. нам руке, назове добар пут. Љуб. 3. некњ. наздравичарство с особина наздравичара, разг. позвати (телефоном). — Назвала [га] је . . . и рекла му да се вечерас не могу видје- наздравичарски дух, паролаштво. — Грађани тако након наздравичарства прометнули се ти. Грг. у крамаре. Шим. С. Изр. ~богав.уз бог(изр.); ~<правим наздрављање с гл. им. од наздрављати. именом рећи истину, рећи оно што се ваздрављати, -Зм несврш. и уч. према намисли о коме или чему. — Све је . . . премирало од страха . . . да не буде названо правим здратти. именом. Андр. И.; ~ с в о ј о м ж е н о м наздрављач, -ача м онај који наздравља, узети за жену, супругу, оженити се. — Ону који држи (на)здравице. — На челу му се лепу и добру девојку назове својом женом. нису кочиле оне пуноважне, мисаоне боре Ранк. свих наздрављача. Петр. В. ~ се 1. узети (ново, друго) име. — Право наздравље ггрил. 1. поздра«, изражавање име било му је Јован Савић, па кад је прецгао добре жеље: нека је са срећом, нека користи у Србију, онамо се назвао Иван Југовић. здрављу а. приликом честитања или наздравВук. 2. а. добити са наименовањем, звањем љања. — Наздравље ти, господару, нова (нови) положај у друштву. — [Они] да дођу година, да бог да! Мат. С вама хоћу да се у Београд у Совјет и да се назову попечикуцнем и испијсм чашу вина. Тако. Назтељи. Вук. Радије бих се навезла на дравље! Андр. И. б. после завршеног јела, море . . . но што бих се баницом назвала ва ономе који кихне и сл. — Како се . . . очекује ове крајеве. Мат. 6. прогласити себе за некога . . . оно спасоносно бербериново: »Наздравили нешто. — Мрачне душе назваше се л>е, господине!« Дом. Кад когод . . . кине датриоти. Дис. . . . промрља полугласио: »наздравље«. Каш. назвецкати, -5м сврш. индив. произ2. разг. ир. пропао сам, настрадао сам (си вести ситан звекет (бацајући у што металниитд.). — Кад се оевијестим, спазим да су ме новац). — На бијелу штапу виси . . . црвена Турци заробили. Наздравље, Илија! Шен. кеса, коју он [црквсњак] треска пред лицем Изр. н е к а је ( б о ж е дај) о с т а т к у навјерника . . . а онн је . . . назвецкају обилато. з д р а в љ с нар. одговор ономе који изражава саучешће (поводом чије смрти); уотите речи

НАЗДРАВЉИВАТИ — НАЗИМЧИЋ

341

иазивље највреднија је збирка хрватских неологизама. Шим. С. називни и називнв, -а, -о у изразу: ~ п а д е ж номинатив. Терм. I. назпвннк и вазивник м мат. број у разломку који означава који се делови целог узимају, делитпељ у разломку, именилац. Изр. з а ј е д н и ч к и —- е. заједнички именилац (уз именилац изр.). назидати, назидам и назиђем сврш. 1. сазидати на нечему еећ зиданом. Бак. Реч. 2. а. сазидати, саградити еише, иного чега (рбично кућа). — Пет кућа је назидао за пет година. Сек. б. сазидати, саградити уопште. назеб м и назеба ж обољење горнмх — Ђока . . . назида кућу са партијом, а овај дисајних органа (услед неотпорности на хлад- мој растури кућу. Нуш. фиг. Све више се . . . ноћу), прехлада. — Расхлада може бити и уобличавала сва дубина и сложеност пробузрок назебу. Батут. Маћеха ухватила лема [оцене о Његошу] . . . и свега оног што назебу непаметно предуго сједећи на мокрој се . . . назидало и зиђе око њега. Ђил. трави. Креш. назвдни, -а, -б ков. који се држи на нЗзебао, -бли ж покр. «. назеб(а). Вук зиду, зидни. — Уто се бијаше и назидна ура Рјспружила, а јаки јој ударци разбудише и назебина ж покр. в. назеб(а). — Отац старога Петровића. Леск. Ј. додаваше вина да не оболимо од назебина назиђивање с гл. им. од назиђивати. и на грлу. Ков. А. назиђивати, -иђујем несерш. и уч. према назебни, -а, -б мед. који се односи на назидати. назеб, којије последица назеба. Бен. Рј. назвјати се, -ам се сврш. издовољити се назбвати се, назевам се, ијек. назијевати се, сврш. много пута зетути. — На игранке зијајући, набленути се. — И назијавши се до миле воље и досита одлазио је у ресторан. . . . идете само зато да се . . . назијевате у Шов. шаку. Шов. назиј&вати се, назијевам се, ек. назбвати назбпстн и назепсти, -ебем сврш. добити назеб, прехладити се. — Ја сам назебао, се. назима ж покр. «. назеб. — Ово ти је мени не треба данас ништа до топле постеље. чисто јака назима. Крањч. Стј. Коз. Ј. ~ се провести много времена зебући, назимад и н&знмад ж зб. им. од назиме. трпегпи зиму, хладноћу. — Назебао се, назимак, -имка м покр. в. назимац. Рј. А. натрчао и настраховао. Каш. назвмац, -имца м прасац, стњче које се назнв м 1. реч којом се именује, означава неки појам(живо биће, појава, предмеш, ствар) окотилоу дошло на свет зими. — Сложише каојединка или као врста: научни ~ 5 стручни се да продаду два добра прасца, назимца. ~ . — Немци су бацили у борбу и велике Маш. тенкове који носе назив »Пантери«. Дед. В. вазиме и назнме, -ета с једногодишње За арпаџик био би најбољи назив расадна сеињче. — Гони . . . једну крмачу . . . два лучица или само лучица. Бел. 2. надимак. назимета и троје прасади. Ком. Дјечак — Пришивши осветнички свакоме по један изгурао напоље . . . краву . . . неколико назив из зоологије . . . Кузма је хтио да назимади. Бег. буде духовит и бизаран. Мар. 3. титула, назимити се, назпмим се сврш. провести наслов, звање. — Три има човјека који си пришивају назив »хрватскога краља«. Шен. много еремена трпећи, осећајући зиму, хладноћу. — Зебао сам ја . . . назимио се зиме и називало с надимак; име, назив, етикета. нагазио снијега што жив човјек није. — Људима тога краја надјенуше називало Андр. И. »Шијаци«. Кор. Поточара тракарала тек да вазнмица ж прасица од годину дана. — буде називало од воденице. Рад. Д. Треба да се гоји као прасица назимица. назква&е с гл. им. од називати (се). Божић. наз&вати (се), називам (се) и називљем назимче и вазимче, -ета с дем. од (се) несврш. и уч. према назвати (се). назиме. — Задими се чорба . . . од ухрањена назЗвље с зб. им. од назив; терминологија, назимчета. Шапч. номенклатура. — Шулеково знанствено назнмчић м дем. од назимац. Вук Рј. утехе упућене ономе коме је неко умро. — Хајде, Саво, доста си плакала, нека је остатку наздравље. Пер. наздрављивати, -ављујем несврш. «. наздрављати. — Наздрављује Томић Миховиле. НПХ. н&здраво и наздраво прил. без болести, без повреде, изненада. — Наздраво је заболела рука. Рист. наздравуша ж она која наздравља. — Шмрека се није радовала праску прангије ни слињењу наздравуше. Јел. назеб ж покр. «. нАзеб(а). Вук Рј.

542

т»г:

НАЗИРАЊЕ — НАЗОР2

назнрање с 1. гл. им. од назирати (се). •2. гледиште, назори. — Ја не дијелим филис-

тарско назирање господина суца! Крл. назирати, назирам несврш. говорити или певапш назално, кроз нос. Кл. Рј. назиратн (се), -рем (се) несврш. и уч. према назрети(се). назифтати, -ам сврш. необ. обојити зифтом; натопити, напунити зифтом. — Врти међу зубима стару назифтану вишњеву муштиклицу. Дав. назлија м онај који ]е готов, спреман да учини зло, пакост, зао, прек човек, зликовац. — Дујо [је] назлија . . . пријеке ћуди и иемила срца. Буд. Мало стишаио огорчење . . . поново је прокључало у самовољном . . . назлији. Ћоп. назлица ж покр. зла жена. Рј. А. назлоб м и назлоба ж злоба, пакост. — Лијепо је уздати се у бога, али не помаже увијек од назлоба људскога. Јурк. Назлобу гуши у заметку Ива, силећи га да сједа на столац крај стола. Мих. назлобан и назлобан, -бна, -бно злобан, пакостан. — Стиснуше усне с иазлобним смијешком. Новак. назлдбити, назлобим сврш. учинити коме злобу, зло, нстакостити. — Много је тај човјек назлобио људима. Козарч. назлобицб прил. с рђавом, злом намером, злобом, пакосно. — Може бити баш навалице и назлобице залутао некако и у сам Јагодовац. Ђал. назлобљивати се, -ббљујем се несврш. необ. искаљивати, показивати злобу, бес, јед. — Хтио [бих] да будем трпељив према његовој назлобности што се назлобљује у 250 новинских редака против листа. Шим. С.

назлобник и назлобник м онај који је назлобан, злобник, пакосник. — Истргне вазлобник . . . понеку реченицу из текста, па . . . показује свијету. Шим. С. назлобно и назлобно прил. злобно, пакосно. — Тешко је повјеровати да је писац књиге . . . пристао ругати се, и то назлобно, самом себи. Шим. С. назлобност и вазлобвост, -ости ж особина онога којије назлобан, злоба, пакост. В. пр. уз назлобљивати се. назлобјЈз, -а, -о који је брз да учини зло. — А ти брзо оде, назлобрза хало. Змај. назлобрзовић м онај који је назлобрз. — Најпрви турски топ преби гњате једноме ми рођаку назлобрзовићу. Љуб. назвака и нЗзнака ж одређеност, означеност; ознака, писмена одредба. — Други је батаљов примио маршруту у правцу Иван-

чице, с тачним назнакама ашшја. Хорв. Молбе поднети са тачном назнаком за које од радних места . . . се молба иодноси. Пол. 1957. Унапријед точно означити у што ће иотрошити и посљедњи филир . . . а и онда кад им се та назнака одобрИ) морају се држати точно. Рад. Стј. назначбње с а. гл. им. од назначити. б. оно за што је неко назначен, одређен, што му је задатак, мисија. — Даничић је примио од Вука и ону велику идеју о своме назначењу, о својој мисији у народу. Бел. назначнван.е с гл. им. од пазлачивати. назначивати, -ачујем несврш. и уч. према назначипш. назначити, назначим сврш. обележити, одредити; показати. — Свакој од ових двеју колона били су према старој нетачној карти назначени за кретање путеви којих на терену није било. Лаз. М. Натрапао [би] на кокош рашчехану на комадиће, с назначеном цијеном 3 или 5 динара. Гор. [Учитељ] назначи главом дјечаку који изван клупе стајаше у куту. Јурк. назндјнти се, назнојим се сврш. много се ознојити. — Назнојићеш се док се онамо попнеш. Рј. А. наздбати се, назобљем се сврш. најести се чега зрнастог (проса, кукуруза, трешања, гроокђа и сл.). — А кон>и се јечма назобали. НП Вук. Назобљу се грожђа досита. Кос. наабоити, назобим сврш. нахранити зобљу. — Ситном сам га зобљу назобила. НП Вук. Слабо си ти назобио коње. Пав. ~ се повр. фпг. пеј. нахранити се, засипшти се. — Погосподио се [начелник], назобио се и сад се рита. Вел. назбви- као први део именичких и придевских сложеница означава да је оно што је њиховим другим делом исказано гпо само по имену, а не у суштини, у бити, тобоокњи: назовибрат, назовипесник, назовипријатељ, назовирод, назовиталенат, назовимудар, назовисоцијалистички и сл. нбзбр прил. на силу, силом, с муком. — Де, брате, раскомотите се! — насмијавам се ја назор. Шуб. Назор се накашља. Пол. 1954. назор 1 м (обично мн.) гледиште, поглед, мишлење, схватање, убеђење. — Вукови су назори о унутрашњој управи Кнежевој сасвим тачни. Прод. Митски назори су дјетиња филозофија човјечанства. Баз. назор* прил. заст. само у изразу: б и т и <•>» обратити пажњу, пазити. — Буди назор,

нећеш ли га гдје видјети. Вук Рј. Сад ми чувај међу од Фочана . . . буди назор и бабајку моме. Март.

НАЗОРИЦЕ — НАЗУПЧИТИ назорице прил. поиздалека, из даљине пратећи кога тако да се може назрети, видепш. — Дјеца би . . . крадом и назорице пратила устанике кријући се иза жбунова. Ћоп. фиг. Ти звуци из дјетињсгва3 назорице свуд пратећи га, проникли му биће. Марк. Ф. назбрке прил. назорице. — За њима назорке корачао је Клински. Јакш. Ђ.

543

наружи — ако назрика да јој није сигуран. Каш. назубак, -упка м покр. 1. в. назувак {1). Вук Рј. 2. грло чарапе. Вук Рј. назубан, -бна, -бно који има зуб на кога, киван, непријатељски расположен према коме. — Турци су на њих двојицу највише назубни били. Коч. Немам никаквих назубних или осветничких намјера према вама. Креш. назубити, назубим сврш. (обично у трп. прид.) = назупчати направити на чему зупце или што налик на зупце (рштре, урезане ивице и сл.), изубити, изупчати. — Код куће имали [су] само назубљене и тупе ножеве. Јонке. Мршава крмача, повијена и назубљена хрбата, искочи напоље. Ћоп>

назорљив, -а, -о заст. плашљив, страшљив: ~ коњ. Вук Рј. наз&рце прил. назорице. — аМиха их назорце слиједио издалека. Гор. назочан, -чна, -чно који се налази на месту о коме се говори, присутан. — Све назочне слуге одрицаху да је излазио који аазубљено прил. у облику зубаца, зупод њих. Мат. Назочни [су] застушшци часто. — Стамбене блокове замишљао града и акадедшје знаности, свеучилишта. назубљено ради оријентације к сунцу. Р1946. Бен. назубљавати, -убљујем несврш. и уч. назочје с заст. в. назочност. — Срце у према назубити. назочју гроба увијек дрхће жељом све једнаком. Прер. назувак, -увка м (обично мн. назувци) назочннк м онај којије назочан, присутан. 1. врста еунене получарапг која се навлачи — Ја се уздам, премоћни господине . . . (рбично зими) преко чарапа на стопала. — Тежаци су мучке преоблачили обућу. Из премудри назочници. Вел. назувака сипаше се суха землл. Ћип. Младић назочност, -ости ж стање онога који је неки одрпанко . . . цокуле му рашивене и назочан, присутан, присутност. — Сам је зинуле као моји назувци кад их изујем. хтједе опрезно упозорити на своју назочност. Рад. Д. 2. дш. а. гамаш(н)е. — Нагне [се] Креш. да огледа . . . назувке на ципелама. Божић. назр^ватв, назрева/и, ијек. назријбвати, б. ист. у античко дооа врста штитника од несврш. нашрати. — Назревао [сам] могућ- метала или коже којије ратницима штитио ност да је тим путем још једаред видим. ноге од глежања до колена; исп. назувчар. Цар М. Он је већ назријевао у Сабини назување с гл. им. од назувати. своју будућу пуницу. Кум. ваз^вати, назувам несврш. према назути. ~ се назирати се. назрео и назрео, -ела, -ело који је назувач, -ача м назувник. Деан. Рј. прилично зрео, напола зрео. — фиг. Дали [су] назувача и назувнца ж (обично у мн.) облик оном сада већ назрелом развитку назуеак Џ). — Ево . . . прво на ногама: нове генерације. Вел. једне чарапе, друге чарапе, назувице. Јак.; иазрети, назрем (ек. и ијек.) сврш. 1. а. Вук Рј. нејасно, неразговетно видети, иејасно разабраназувпик м справа за лакше назувапе ти. — Кроз пукотине на вратима назре небо. обуће (рбично ципеле), кашика, жлица за Кал. Кроз полутаму он назре једну људску прилику на клупи. Макс. 5. угледати, спази- ципеле. — [Ту] су главни корисни и украсни покућствени предмети били: . . . назувник и ти. — Сваки његов чивчија знао је да мора изувач, затим висока уредовничка столица. одмах селити ако му он око куће назре свињче. Бозк. 2. фиг. наслутити, предеидети. Креш. пазувчар м ков. онај који носи назуеке. — Налазио [се] усред самих погрешака, а — Синови Атрејеви и остали ви назувчари . . . није могао нн назрети гдје да тражи оно што је право. Шкреб. Крај овог страшног рата ахејски! М-И. може се већ назрети. Дед. В. назупце прил. необ. на зубе, лицем ~ се покр. нагнути се, наднети се. — према земљи. — Баба паде назупце и рашири Мало се [просјак] назре према чељади и се по земљи. Донч. викне јако у зрак, као да није извјесно да назупчавати, -упчавам несврш. и уч. је неко близу. Кал. према назупчати. назриј&вати (се), назријевЗм (се), ек. назупчатн, -ам и наз^пчити, назупчим назрбвати (се). сврш. = назубити. — Област старе Рашке назрикати, -ам сврш. фам. назрети. — . ' . . изгледа као висок . . . ходник чије је фиг. Она . . . Момира мери, спремна да га дно избраздано . . . назупчаним теменима

544

НАЗУТИ — НАИЗМЕНИЧАН

планина. Дед. Ј. Нетко је крадом био на зиду нарисао круг и у њему назупчану црху. Торб. Боље је узети као природну границу венац или камивао, у високим планинама као кичма оштар и назупчен део. Цвиј. вазути, назујем сврш. навући обућу на ноге, обути: ~ ципеле, ~ чизме, ~ палуче, ~ чарапе. назуцнлати, -уцујем несврш. необ. назирати, примећивати. — Око њега дрвеће и л о з а . . . назуцује се зеленило, трава избија. Ћип. вавб м тур. ист. заметк кадије. Шкал. н&вван, -вно, -вна фр. 1. који сувшис олако поверује, простодушан, безазлен, неискусан. — Млада девојка која ј е . . . била наивна као дете никад није посумњала у своју пријатељицу. Јанк. Он је и сад . . . осјетио . . . респект, занос наивног сељачета. Кол. 2. одр. (о сликарима, сликарству) самоук (обично сељак). ва&вац, -вца м наивни сликар, сликар самоук. — Људи [се] досетили како се од нараслог интересовања за уметност афричких наиваца... могу извући користи. Пол. 1960. ваввка ж 1. нсшвна женска особа. — Нећу сад да говорим о томе како се такве наивке после обично разочаравају. Петр. В. Лровинцијска наивка докажс освајачу да је никада неће освојити. Мих. 2. поз. глумица која игра улоге наивних младих девојака. — Тумачила је лепотице, бабе, наивке, блуднице. Пол. 1958. Супруг Ивке Краљеве, некадашње наивке Хрватског нар. казалишта... Андр. Н. набвко м наивчина. — С пуним задовољством прати га како игра наивка и глупавка. Глиг. ваивннк м «. наивчина. Прав. н&ивно прил. на наиван начин, простодушно, безазлено. — Пејзаж је обмашивао чудесно изложеним спектром боја, наивно компониран. Божић. То су б и л е . . . речи . . . наивно речене. Јанк.

је пасти на памет само необразованим наивчинама. Лит. 1957. наигличити, -им сврш. индив. начичкати иглама; избости иглама; фиг. узнемирити, узбудити. — Затим је знатижељом ваигличена врлудала сајамским, пренатрпаним трговиштем. Божић. н а н г р а т в , наиграм сврш. 1. добити, зарадити играњем. — Игра), играј, медвједе, што наиграш то теби! Вук Рј. 2. учиншпи, задовољити, заморити коња играњем. — Лако, вранче, пуст ми не остао, данас ћу те игром наиграти! Рј. А. — се провести много еремена играјући се; задовољити се игром, играњем, наситити се играњем. — Кад се омладина наиграла и напјевала до миле воље, отпочне гађати биљегу из пушака. Вујач. Мислила )е само како ће се наиграти и наслушати музике. Бен. наизв&љати се, -изваљам се сврш. необ. много, довоље се изваљати. — Па кад се тако пред шима наизваљао по прашини . . . отишао је у кућицу. Вин. н а в з в а н прил. напоље, ван. — Јоб [је] као махнит мунуо наизван онај час чим му је дат налог. Креш. навзвбдити се, -изводим се сврш. претерати изводећи којешта. — Богме, тај се ваш наизводио, тај . . . генерал. А л и . . . морадосмо и тај шашавлук да вам доставимо. Вин. вЗвзврат и в а и з в р а т прил. изврнуто, преврнувши, наопачке. — Обукао ћурчину наизврат. Коч. на4змак(у) прил. на свршетку, пред кр<ц. Лрав. наизм&ница, ијек. наизмјбница, ж индив. оно што се јавља наизменично, оно што се смењује са чим. — Зар ход човеков у животу вије, у истшш, увек »каизменица« падања? Кнеж. Б. наизм&нице и набзмснице, ијек. наизмјбнице и наизмјеиице, прил. — наизменично и наизменце измењујући се, на смену. — Био [је] наизменице и тужаи и срећан. Цар М. Наручује кахву удвоје и са сваким наизмјенице пије. Нам.

вавввбст, -ости ж стање, особина онога који је наиван, онога што је наивно, простодушност, лаковерност, неискусност. — Каква природна наивност у очима те жене! наизм&ничан, -чна, -чно, ијек. наизЈанк. Данас [је] умјетност одвише рефлекмј&ничан што се смењује једно с другим, час сивна . . . нема више спонтаности, наивноједан, час други. — Са смењивањем геости и свјежине. Матош. графске ширине . . . јавља се наизменична н а и в а а к , -ака м «. наивчшш. — Ваљда видљивост и невидљивост сунца. Петр. М. нсћеш забављати те наивњаке! Јонке. Покреће [их] наизмјенична дјелатност »љубави« и »мржње«. Ант. 1. ваввчнва ж онај који је наиван. — Ја Изр. и а и з м е н и ч н а струја електричне могу да одговарам за то што је он тона струја чија се јачина и праеаџ, смер пелика наивчина, па се загледао у Сењу као какав шипарац. Бар. Та мисао могла риодично мењају.

НАИЗМЕНИЧНО — НАИЋИ наизмбнично, ијек. наизмј&нично, прил.

145

само) живи нека проклста глад која ве може никада да се наједе, наима и наповруће и хладно. Сим. Њихова је душа носи. Сек. била наизменично растрзана час . . . одува&мач, -ача м закупац, арендатор. Рј. А. шевљењем, час. . . сумњама. Прод. в а в м е речца којом се наговештава обнаизм^ничност, -ости, ијек. наизмј&нич- јашњење онога о чему се претходно говорило; ност, ж смењивање различитих појава једне тојест, дакле, поименце. — Постоји, наиме, с другом: ~ дана и ноћи. и такав тип власника земље кога народ наизмено, ијек. наизмјено, прил. необ. назива »душеван ага«. Андр. И. в. наизменице. — Сад један, сад други нанаименовање с гл. им. од наименошати. измјено пјева по даа стиха. Марет. наименоватн, -нујем сврш. 1. постаиаизм&нце, ијек. наизмј&нце, прил. = вити у какво звање, на какао положсц, именаизменице. — Песму . . . су . . . најрадије ноеати. — Уђе у дворану . . . нови наимечитали наизменце, једанпут он, други пут новани проведитур. Нех. Наименован [је] она. Срем. Наредим нека веслају наизмјенза заменика команданта . . . бригаде. Дед. В. це. Вел. 2. необ. позвати по имену, навести име; нанзмје-, ек. наизме-. одредити. — Ако би требало извадити н&пзред и наизредице прил. по реду, мачку из бунара, газда Јова би само ваједан за другим, редом. — Погинули [суј именовао шегрта који ће је извадити. Лаз. Л. наизред како су рођени. Лоп. Они пјани в а н а о прил. друкчије, другачије. — Турнаизред испадају. Куш. Пазитељи су их чин је тако мило погледао Ивана да се наизредице чували. Гор. овоме не може наино него рече: — ХоиЗизуст и вавзуст прил. не читајући ћу! Вес. (него по сећању), напамет, — У петој говавскап и нЗискап прил. до последње дини знао ј е . . . наизусг све европске дркат; надушак. — Окрену још једну нажаве. Ноеак. Милован би наизуст казао искап у здравље њихова одсутног пријачитаву пјесмицу која је била задата за тел>а. Креш. фиг. Воли да испија живот тај дан. Ћоп. и радост живота великим гутљајима нанаиједити, наиједим сврш. покр. «. наискап, до дна. Глиг. једити, Вук Рј. в а в ћ в и в а в ћ в , наиђем (имп. наићи; ** се «. наједити се. — Богами се нанједила што јој нијесам рекао да дође дру- аор. наиђох, 2. и 3. л. наиђе и наиђе; прил. пр. наишав(ши) и наишЗв(ши); р. прид. ги пут. Лоп. на&шао, -шла, -шло и наишао, -шла, -шло) в&вјест ж покр. «. најест (/). — У сврш. 1. а. изненада, случајно доћи, појавити томе нема наијести. Вук Рј. се, искрснути. — Патрола само што није навлажб&е с гл. им. од наилазити. нашпла. Јак. Ти си стално здрав? И ја вавлазак, -аска м долазак, наилажење. исто такоЈ не дао бог да што наиђе! Јонк*. — Наилазак Драгослава мало ме зачудио. б. С71шћи, доћи; проћи. — Покајао би се што је наишао тим Путем. Мул. Кад наиЛМС 1960. ђемо кроз његово село, обавезно скренемо иавлазвти, -им несврш. иуч. према наићи. н>еговој кући. Чол. в. свратити, навратинаиликатв, -ам сврш. украсити илити. — Наиђиге сутра к мени! Бен. 2. иакама. — Хвати се за наиликани припа- мерити се, набасати, натрапати на кога шај, изваде ћурлику, па засвира. Коч. или што. — Та двојица . . . наиђу на једнаимање с гл. им. од наимати (се). ног ловца. Петр. М. Може [то] извести тако да не наиђе на запреке. Ват. 3. обуна&мар, -ара м в. неимар. — По гра- зети, прожети, снаћи. — Наиђе га нека ђевини судећи, сва је прилика да су га хладовина, па стиште шареницу чвршће млетачки наимари зидали. В 1885. Он ти око себе. Вукић. На Дражу наиђе иску. . . наимару Марку: — Мајстор Марко, шење. Маш. 4. навући се, налећи, наместити купио сам п л а ц . . . Да ми . . . помогнеш се. — Не може чизма да наиђе на ногу. да кућерак начиним. Вес. Вук Рј. Кад заманем и ударим чекићем обруч, — он за читав педаљ иаиђе на дуге! наимаритн, наАмарнм несврш. заст. зидати, градити. — Гради цркву Радми- Срем. 5. отићи, поћиу упутити се. — Командант нареди да . . . повежу коње и да ловић Мијо; сам ми јунак тужан наимари. наиђу на воду све један до другога. Јак. Ботић. 6. необ. прмтати, усвпјити, сагласити се. наимати (се), -ам (се) и -мљбм (се) — Није хтсо на то да наиђе. Р-К Реч. несврш. и уч. према најмипш (се). Изр. н а и ћ и ва л е п а к «. ухватити се иа&мати се, -ам се сврш. необ. зана лепак (уз лепак изр.); наићи на о д з в в довољити се оним што се има. — У в>ој •= наизменице. —

Њему је

наизмјенично

35 Р«чник српскохрватскога књижевиог јоика, III

НАИЋИ СЕ — НАЈАМИЦЕ

546

најављ&вач, -ача м онај који што на(добар, леп пријем, разумевање, одобравање и сл.) бити дочекан при- јављује. Прав.

јапгељски, благонаклоно, са одобравањем; на-

ићи

на

отпор

(осуду,

опозицију,

н е о д о б р а в а њ е ) бити дочекан непријатељски, са неодобравањем. на&ћи се, -идем се сврш. необ. находати се. — Баш се ти наиде по свету! Ранк. нај 1 (понекад у дш.: најмо, најте) узв. на, узми, узмите. — Нај ти, мајко, зелену јабуку. НПХ. Најте ових десет дуката. Шапч. нај2 префикс служи за грађење суперлатива придева и прилога: најмањи, најбољи, најјачи, најдраже, најлепше итд. нај м перс. танка дугачка фрула на коју свирају дервиши. — Иди унутра гдјено те чека пјесма и чаша и нај. Баш. наја ж хип. покр. име које даје млада старијим женским особама; мајка, помајка, баба. — Кад год ме је наја хтела да туче, он [отац] ме је бранио. Вес. Поочима [усвојено дете] обично зове: тајом, бабом... а помајку: најом, дадом. Ђорђ. наЈава ж пријава, обавештење да неко или нешто долази, да неког или нешто треба очекиеати. — На ту најаву госпођа. . . брже-боље утре сузе. Креш. Око 12. јануара . . . био је најављен . . . брод . . . Међутим, упркос ове најаве, брод није стигао. Б 1957. најавити, најавим сврш. 1. а. објавити, огласити. — Прелазимо на трећу тачку дневног реда. . . најави секретар. Дав. Локомотива [је] . . . звиждуком најавила полазак. Пав. б. наговестити, учинити да се сазна о чему. — Овај је властелин најавио гладовање зато што желим отићи од њега. Крањч. Стј. Санитарном техничару општине најављен је отказ. Б 1957. 2. пријаеити, огласити чији долазак. — Кад је начелник ушао, најавио га најприје велики стари пас. Коз. Ј. Капетан Сангер пошао [ ј е ] . . . да најави . . . долазак походнога батаљона. Вин. 3. покр. покупити и дотерати, догнати, довести са сеих страна на једно место (р оецама и војсци). — Најавише овце на сијено. НП Вук. Сваки своју војску најавио, околише града Колашина. НП Вук. ~ се 1. пријавити свој долазак, своју посету. — Код вратара . . . најави се . . . старац фратар. Шен. Кад велиш да му се најавим? пита отац. Мат. 2. почети се показиеати, открити се. — У приповеци Туба најавило се и Кочићево уметнички снажно доживл>авање природе. Глиг. најављнвање с гл. им. од најављивати најављнвати (се), -ављујем (се) несврш. и уч. према најавити (се).

најављивачица ж она која што најављује. Прав. најадатн се, -ам се сврш. у пуној мери се изјадати. — Једва је ч е к а л а . . . да сс сита најада и потужи н а . . . дојучерању своју најбољу . . . пријатељицу. Срем. најаде

ж мн. грч. мит. речне нимфе.

најаднковатп се, -кујем се сврш. у пуној мери се тјадиковати, најадати се. Жене [би] кадшто шмугнуле к р а д о м . . . да се најадикују. Бен. најадити се, најадим се сврш. покр. «. наједити се. — Колико се најадио Ђуро! . . . У Ђура се срце разљутило. НП Вук. вајадити се, -им сс и најадовати се, -дујем се сврш. намучити се, напатити се. — Нити смије да јауче нити може да трпи. Јада сам се најадио око њега. Лал. Већ робовах доста, најадовах се и нажел>ех среће. Марк. Ф. најажи:ва&е с гл. им. од најажтапш. најажнвати, -ажујем несврш. и уч. према најазити. најазити, најазим сврш. навести, навратити (р еоди). Вук Рј. најакарити, -им сврш. покр. напртити, ставити на леђа. — Нуде на Јовицу најакари ову врећу. Рј. А. ~ се покр. издовољити се рвући се, нарвати се. — Боме смо се синоћ најакарили. Рј. А. најако прил. заст. у великој мери, сее више. — У новије време тај се стил почео најако уносити и у српску књижевност. Нед. најалово и најалово прил. узалуд, утаман. — Није ни сањао да његова ријеч најалово прође. Лаз. Л. иајам, -јма м 1. служба, рад за уговорену награду, плату. — Изнијела из сепета рухо добивено на турском најму. Паел. Благоје већ од десете годинс пошао по најму. Коч. 2. узимање чега на привремено коршићење за уговорену награду; закуп, кирија. — Преда сву стоку и поље Јованчином мужу под најам. Ранк. Дуго га [дућан] нитко није хтио узети под најам. Киш. најамити, -им сврш. набавити, прибавити, накупити што (обично у довољним, великим количинама). — Да проредимо мало ову живину, ко ли ће јој хране најамити. Шапч. Одмах се постара... да најами новаца. Вел. вајамнце прил. под најам, под закуп, под кирију. Р-К Реч.

НАЈАМЛИК — НАЈВОЛИЈИ вајамлбк м покр. в. најамник. — Као најамлик чувајући овце, ожени се у том селу. Вук. вајамлнца ж покр. «. најамница. Вук Рј. вајамнв и најамни, -а, -б који се односм на најам: ~ рад, ~ радник, ~ однос, ~ кућа. најамник м 1. онај који је у најму, најамни радник, слуга. — Дарова брату домак у ком су досад становали његови најамници. Драж. 2. војник који служи војску за плату. — Ћесарски један уби најамник игумана. Кост. Л. 3. пеј. плаћенин, слуга. — Јасна [је] читава теорија и пракса фашистичких освајача и њихових најамника. Зог. вајамников, -а, -о који припада најамнику. — Знам ја шта је служба и мука најамникова. Глши. најамвана ж 1. плата која се даје за рад у најму. — Радници почињу стваратк коалицију . . . скупљају се за одржаље своје најамнине. Ант. 1. 2. закупниш која се плаћа за стан или неку најмљену ствар. — Професор дарова брату тај домак . . . уз шездесет форинти годишње најамнинс. Драж. Најамнина за пијанино три форинта. Новак. најамнитн, -им сврш. покр. в. изнајмити. — Прегледају пусту кућу . . . пак ме . . . упитају бих ли им је најамнила од Митрова до Никоља днева. Љуб. најамница ж женска осооа најамник Џ). најамнпче, -ета с дем. од најамник, млад најамник. — Но бссједи најамниче младо. Вук Рј. вајамнвчвв, -а, -о који припада најамници. најамннчки, -5, -о који се односи на најамнике: — војска, најамничке трупе. најамнички прил. на најамшчки начин, као најамник. најамништво с најамни рад, најамни однос. — Тиме је избегнуто најамништво, које је темељ производњи на западу. Марк. Св. вајарвтв, најбрим сврш. учинити да кога обузме јара, јако узбуђење, распалипш, раздражити. — Мора да му је догорјело кад је онако најарен. Ћип. ~ се повр. најармити, -им сврш. нахрсашти јармом, прекрупом. — Најармио га [јуне], напојио, па . . . кренуо натраг у село. Рад. Д. најарцати, -ам сврш. необ. распламсапш, подстаћи, потакнути (ватру). — Други најарцали ватру и окретали дебела овна. В 1885. најатн, најашем сврш. вар. ». најахати. 39*

Ш1

најатити се, -пм се сврш. скупити се у гомилу као ЈШПО, сјатшпи се. — На . . . тарабама око Апровизације најатила се деца. Анор. И. најаукати се, -аучсм сс и најаукати се, -аучем се сврш. у пуној мери се изјаукапш. Вук Рј. најахати, -ашем сврш. 1. а. јашући налетети, нагазити, наићи. — Он се трже изненада — најахао је на жбун крај пута. Лал. б. попети се, поклопити, прекрити; наткрилити. — Њива бјеше затрављена, над опалим плотом најахала брезовина. Лал. [Санте] најашу једна . . . другу. Петр. М. 2. заст. потерати, погнати (коња у јахању). — Омер туде најаха ђогата, а завика Павле иза ст'јене. . . Омер шути кишта не говори, већ најаха путем утреником. НП Херм. 3. фиг. навалити, почети упорно захтевати. — Ајдс, де, узећу га [кукуруз] ја, кад си баш најахао. Ћип. Изр. ~ коме за в р а т не дати коме мира, довести кога у тежак положај. — Ако бих овако пошао, можемо још лако да упропастимо и наш успех, да нас одбију и најашу нам за врат. Јак. најахивање с гл. им. од најахивати (се). најахиватн, -ахујем несерш. и уч. према најахати. <~ се налетати, пети се један на другог. — Исписао [је] десет листова . . . хартије својим гњидичастим рукописом, с редовима који су се, прегусти, без ваздуха, сваки час најахивали. Дае. најачати, -ам сврш. покр. «. надјачати. — Слабост... га бјеше најачала. Мил. најашнти, -им непр. «. најахати. најбоље и најбоље прил. суп. од добро. најоољи, -а, -е суп. од добар. иајвећ(е) прил. заст. «. највише (2). — У сунцу највећ одбљескује злато. Бег. највећи, -а, -е суп. од велик(и). највећма прил. в. највише (2). — А највеКма је волео . . . да намучи професоре. Срсм. Највећма га је . . . чудпло . . . што већина људи . . . није у том видјела ништа зло. Крањч. Стј. највишс п вајвнте прил. 1. суп. од аисоко. 2. суп. од много. — Када највише ломи бура! Војн. вајвиши, -а, -е суп. од висок. најволети, -лии, ијек. највољети, сврш. нар. најеише волечш, волети више од свега. — Зато сам тебе и највољела. Бег. Кад није било посла, најволио је да по читаве сате сједи. Ћоп. најволијп, -а, -е у изразу: н а ј в о л и ј и сам (си нтд.) заст. покр. најтше еолим, најрадије бих.

548

НАЈВОЉЕТИ — НАЈЕЗДА

највољети, -олим, ек. најволети. пајгвнрц м бот. биљка из пор. мрча РппеШа оШсшаИв; плод те биљке који се употребљава као зачин. Сим. Реч. најгоре и најгоре прил. суп. од зло. најгорЗ, -а, -е суп. од зао. — Збрка је ва фронти најгоре што можете залшслити. Јонке. наједанпут прил. = наједвом а. одједном, изненада. — Наједанпут почне се Хлапић будити. Брл. Љубиша се као метеор наједанпут појавио . . . у српској књижевности. Нен. Љ. б. сви (с«е) у један мах (а не поступно), истовремено. — По пет стотина . . . поклоника . . . наједанпут дође. Нен. Љ. Загријавањем губе хидрати своју кристалну воду, али не увијек сву наједанпут, него врло често поступно. Кем. наједаред прил. наједанпут. — Наједаред трже ме неки шум. Дом. Онда му наједаред искрсне лијепа појава шогорице. Ивак. најбдати (се), најбдти (се) несврш. м уч. према најести (се). најбдптн, најбдим сврш. наљутити, расрдити. — Најмања ситница наједи ме. Лаз. Л. Страх [ме] да га нисам наједила. Креш. ~ се наљутити се, расрдити се. — Уморио сам се и наједио. Војн. Колико сам се ја онда . . . наједила, а он ништа. Ранк. паједнак, -а, -о приближно једнак, подједнак. — Бог те сачувај од опера, све су ти некуд наједнаке! Крањч. Стј. наЈеднако прил. приближно једнако, подједнако. — [Детету] зуби још никако неће да наједнако расту. М 1867. То су еве старије жене и наједнако су одјевене. Огр. наједно прил. 1. заједно, уједно. — А без њих се пословат не може, наједно се боље разбирамо. Њег. И све ћеш наједно платит муке мојих другова. М-И. 2. необ. у испго ереме, истовремено. Вук Рј. наједнбм прил. = наједанлут. — Кад јс требало да оде, буде му наједном необично тешко. Леск. Ј. Д е д а . . . сваки час сипа. Заре броји колико би то испало кад би се наједном насуло. Макс. најЗдноћ и нај&дноч прил. наједанпут. — Наједноћ сс с друге стране покажс друга пикњица. Шов. Наједноч стиже јој ово писмо. Шен. нај&драти, -ам сврш. постати једар, набујати. — Какав висок врат — наједрао од здравља. Шапч. фиг. Дигне се Јуришић и наједра сам неком радошћу. Цес. А. најбдрити, наједрим сврш. в. наједрати. — Од младости наједриле. Ђон.

најеженбст, -ости ж стање онога који је најежен; језа, дрхтаеица. — Пролазио је свако јутро још прије сунца у руменилу брда и танкој послијезорној најежености. Сим. Била сам сва немоћна. Сва ми је снага отишла у страх, у најеженост, која ме је ледила. Дав. н а ј е ж в в а т и (се), -бжујем (се) несерш. и уч. према најежити (се). иај«5жити, најежим сврш. 1. дићи увис, иакострешити (косу, длаке, чекиње, кожу и сл.). — Он [вепар] се наједноћ пред њима створи, чекиње круто своје иајежив. М-И. [Мишић] се стеже од сгудени или страха те тако исправи длаку и кожу најежи. НЧ. 2. необ. намрешкати, испунити таласима, еаловима (о површини еоде). — За тренутак изгледа да је јутарњи вјетар најежио заскорупљену површину мочваре. Лал. -~ се 1. а. осетити језу, хладноћу, зиму (џипо се показује подизањем увис длаке, перја и сл.). — Заробљеници, као покисли врапци, стајали су погурени и најежени испод стреја. Јак. б. подићи се увис, накострешипш се (о коси, длакама, перју и сл. услед страха, узбуђења, радости, љутње итд.). — Свака му се длачица на телу најежила од љутине. Вес. Од радости би му се најежиле косе. Шимун. 2. фиг. имати, добити изглед чега штоје накострешено. — Гмиже . . . између најежених стабалаца драче, купина, смрека. Кал. Пушке се пред њима најежише као коље искошеног плота. Лал. 3. необ. намрешкати се, испунити се таласима, валовима (р површини воде). — Хладни западњак наједном јако дуне, море се најежи. Ћип. Замочио руку у најежену матицу, захватио је ва длаи мало воде. Дав. Изр. к о ж а (коса) ми ( т и , му и т д . ) се н а ј е ж и згрозим се од ужаса. вајежвца ж в. јежење. Р-К Реч. најбжуреност, -ости ж необ. е. најеженост. — фиг. Најежуреност оних тренутака кад капи лију и шкропе, блато се распрскава... Сим. најежурити, -джурим сврш. в. најежити. — Они рефрени кадри су да нам најежуре кожу. Марј. М. — се «. најежити се. — Кожа му се најежури као да је у ледењари. Торд. Мачка се најежурила, накостријешила на пећи. Мапгош. најезда и најсзда ж 1. напад, упад, продирање. — Талас фашистичке моторизоване најезде прохујао [је] преко ових крајева. Јак. Пролазиле [су] најсзде пљачкаша и освајача. Пов. 1. Поткрај овог мјесеца... очекује [се] најезда већих ројева муха и комараца. Вј. 1960. 2. велики број, мноштво, навала. — [То је била]

НАЈЕЗДИТИ — НАЈМЕНИЧКИ читава најезда од набављача и поверилаца. Грол. У овој великој најезди [туриста] на нашу о б а л у . . . изванредно је важна једна чињеница. Вј. 1966. 3. фиг. јак утицај (рбично у области културе и образоеања). — Говорило [се] да смо м и . . . без народне свијести, непробуђени, а изложени туђинској најезди. Иеак.

549

најецатп се, -ам се сврш. јецајући олакшатпи себи (бол, тпугу и сл.). — Тако је сав онај свет . . . могао да се сит накука и најеца. Црњ. најжелети, -лим, ијек. најжељети, несврш. нар. највише, више од свега желети. — Можете . . . дружбенице . . . говорити што најжелите. Вел. најбздити и нај&здити, -им сврш. 1. најжељети, -елим, ек. најжелети. извршшпи најезду, упасти. — Наша фреска најзад и нЗјзад прил. I. а. после дугог би то била [узор] да нису најездили Тур- чекања, после много времена, на крају, напоци. Михиз. 2. наићи јашући, најахати. — кон, напослетку. — Најзад се настанила на А ми наше коње зајахасмо... најездисмо гробљу, у лфтвачници, поред цесте. Донч. на зелени поток. Ботић. Не може нико да га откинс од по.чајке ње~ се доеоље, досита се најахати (коња). гове . . . Раскинуше се најзад, наста тишина. — Да се најездим с јунацима добра коња. Сск. б. означава последњу тачку у набрајању. Рј. А. — Изненада показа се . . . понешто пзнајезнЗк м онај који врши најезду, плач- врнути нос, затим мале сиве очи, а најзад доста дебео подбрадак. Шеи. 2. треба узети каш, отимач. — На обалама подно Учке улегли [су се] први туђи најезници. Цар Е. у обзир, поред свега. — Јер, најзад, доскора је Србија . . . била тако бедно сиромашна. најезпице ж мн. зоол. породица опно- Сек. крилаца, с много врста 1сћпеитошс1ае; најепајзада и пајзаде прил. заст. в. најзад. зница голема ЕрШаке« татГез1а1ог. Терм. 4. — Умор се хвата душс, вас он клону и, најелак прил. заст. в. најлак. — најзада, тежак њега санак свлада. Радич. Одавно је . . . напукло [звоно] па све на- Дуго прође, ријечи не нађе, ма најзадс јелак, све више и више, док одједном: 'вако проговори. И. цак! Магп. најимати (се) в. нанмати (ее). најемник, -а и најемњ&ник, -ика м најквпрц м бот. најгвирц. Бен. Рј. заст. «. шјалошк Џ). — Чула [је] да он најлак прил. нар. полако, лагано, надобро плаћа најемнике и дошла. НП Вук. тенане. — Сава и Никола пођоше најлак Прими ме, оче, као задњега од твојих пептке за љим. Глиш. најемњеника. Љуб. најпбн, -бна и пајлоп м синтетично нбјест и најест ж 1. сишоспг, засивлакно, свиленог сјаја, врло чврсто, еластично ћеноспг. — Погледа у посланика који је и жилаво, које се употребљава најчешће у тешко дисао »од најести«. Пегпр. В. 2. протекстилној индустрији. ждрљивост, халапљивост; глад. — Кад попајлон- као први део именичних полуделим за ручак, до сутрадан хлеба више нема. А у ону децу . . . ушла нека најест. Сек. слоокеница значи: најлонски, који је од најлона: нашон-чарапс, најлон-кошуља итд. најести, -едбм сврш. 1. дати коме да пајлбнка ж (обично мн.) чарапа од једе (и пије), нахранити, наситити. — На- најлонског влакна. једе га пива и јестива. НП Вук. Добро пајлонски и паЈлонски, -а, -б који је га наједем и напијем. Шимун. 2. нагристи од најлона: ~ влакно, ~ мрежа. (о киселини, рђи и др.). — Висиле [су] о најмаље и пајмаљб прил. 1. суп. од зидовима наједене слике. Ђур. фиг. Гомало. 2. ЈОШ мање. — Није марио никоме д и н с . . . не могу да наједу и разоре снагу да дугује \т марјаша, а механџији најмање. духа ако је снага духа заточница прогреса. Срем. 3. бар, барем. — Бит ћу сваки дан Пол. 1958. 3. ујести, угристи. — Најело најмање једанпут код вас. Нех. га псето. Вук Рј. ~ се 1. утажити, утолити своју глад, пајменнк м покр. в. најамник. — Не постати сит. — Најешћу се и ја погачс. угледаше никога од кметова и од најиеника, Вес. фиг. Доста су се наше муке најели, јер бијаху већ у пољу. Шим^н. Слабо нам наше крви напили. Шен. 2. много се наључува [стоку] онај најменик. Ћоп. тити> расрдити се. Р-К Реч. најменица ж покр. в. најамница. — Изр. ~ лудих г љ и в а в. уз гљиве (изр.). Прати стакла, рибати подове, брисати и мести . . . Те радове вршаху најменице. најеткатн се, -Зм се сврш. необ. дем. Мат. према најести се. — Ти мали ђаволани не знају за јад и бригу» ван како ће се наигранајменички, -3, -о који се односи на ти, најеткати и наспавати. Торд. најменике. -,.,; »

550

НАЈМИТИ — НАКАЂИВАТИ

па најпотла на гроб Смиљанића. НПХ. Из куле му благо покупише, па најпотље кулу запалише. НП Вук. најпрви и најпрви, -б, -б нар. први. — Сад, кад оволико имам, хоћу још више . . . Хоћу да сам најпрви! Ћор. Павле најпрви прискочи к њој, загрли је. Шимун. н&јпрво н пајпрво прил. нар. најпре. — Станко најпрво почне бакалити. Шант. Позвали су и мене, а ја најпрво почео да говорим епиграме. Л-К. најпре, ијек. најприје, прил. а. прво, пре неког или нечег другог. — У собу уђе најпре Пера, па Милица за н>им. Вес. б. први пут. — О мила . . . о часна грудо! Гдјено сам најпре угледб сунце јарко. Баш. најприје, ек. најпре. најсколи прил. заст. особито, нарочито. — Плахнула се сиротиња раја, а најсколи домаћини тужни. Март. најте в. нај1. најмљив, -а, -о 1. који се изнајмљује, најурити, најурим сврш. 1. отерати, што се може дати под најам (кирију, закуп), изнајмљи«. Р-К Реч. 2. који се може најмити, истерати. — Могао нас је просто најурити из свога дворишта. Чол. Поручио [јој јеЈ закупити, закупљи«. Р-К Реч. нека се примири . . . јер ће је иначе нанајмовина ж «. најатина. — Порези јурити с имања. Кол. 2. нагнати, натерати. који се плаћају на најмљену ствар падају — Најурио [је] свога коња на жене и дјецу. сви на даваоца, а кад би их платио узимаНех. 3. навалити, нагрнути, налетети. — лац, он их може од најмовине одбити. [Народ] најури на врата. Неим. Он воли Рј. А. [реку Уну] . . . кад најури на слапове . . . најмбвнв, -5, -б в. најамни. — Возикао пјени се, скаче. Мил. В. 4. долити, сасути се . . . у претрпаном најмовном аутомобилу. већу количину. Р-К Реч. Десн. ~ се провести дуже време јурећи, издонајмодавац, -вца м онај који даје нешто вољити се у јурењу, натрчати се, наиграти у најам. Рј. А. се. — Видјећемо се са својима, најурити у најмодавчев, -а, -о који припада најмо- слободи. Ћет. нака ж хип. покр. в. нана. — Ту [у давцу. збегу] је седи старина ђедо, ту је сада станајмопрбмац, -мца м онај који прима рица нака. Вес. нешто у најам. — Код Вас станује у својнакаднти, накадим сврш. 1. а. окадити, ству најмопримца с тиме да послије Ваше надимити (кадом, тамјаном). — Добро би смрти уз посао преузме и кућу као искљубило да откинеш мало чупе од црна мачка чиви власник. Адум. без белеге па да га [болесника] накадиш. најмопрбмчев, -а, -о који припада Глиш. Враг је враг! и његове брке треба најмопримцу. често накадити . . . тамјаном. Ков. А. б. најпаче прил. покр. нарочито, особито, окадити нечим миришљавим, намирисапш. — највише. — Ту се види утјецај Спинозин Морам одмах накадити штацун [дућан] . . . а најпаче Хегелов. Баз. боровицом. Шен. 2. надимити, нагаравити, најпосле, ијек. најпослије, прил. а. суп. покрити чађу. — [Очи] су . . . накађене од после. б. најзад, напокон, напослетку, у бдјењу димљивим уљаницама. Божић. Дизали главу да мотре . . . породичне порконачно. — Како ти воља, најпосле! — трете: све оне накађене чланове обитељи. велим ја. Вес. Франг. 3. поласкати (коме). Бак. Реч. најпослије, ек. најпосле. ~ се поер. према накадити (16); фиг. најпослијед прил. (ијек.) заст. «. нај- нагледати се. — Тај дењак од женских после. — Најпослијед молићс те Перо да димија изгледао [је] сасвим сиротињски умириш Псра и Данила. НП Вук. . . . колико ће се људских очију накадити нбјпотла(м), вајпотле(м), најпотли(м), на тај његов дењак. Сиј. најпотље и најпошље прил. заст. и покр. накађвхати, -ађујсм несврш. и уч. према «. најпосле. — Она скаче од гране до гране накадити. најмити, најмим сврш. 1. узети у најам, на рад, у службу. — Требаће још најмити жена, гга све опрати. Глиш. Подузетник га најми, и он се весело лати посла. Цар Е. 2. узети под најам, закуп, закупити. — Вискајац је био на лошој, најмљеној мазги. Вел. Најмићу кућу, без иједног степеника. Јак. ~ се 1. ступитн под најам, у службу, као најамшк. — Вељко . . . се најми у некаква Турчина да му чува овце. Вук. Стало [се] говорити о неком пропалом племићу који се најмио . . . за кочијаша. Матош. фиг. Сиромашан као ми сви, па се мора и најмити у државне таљиге. И. 2. фиг. окомити се, устремити се на кога. — Најмила се онако на мене, неку више цугнула јутрос. Рад. Д. најмљеник м «. најамник. — Њиву угаре најмљеници из Бачке. Ад. Јелачић бијаше аустријански најмљеник. П 1939.

НАКАЖИВАТИ — НАКАЛИТИ накажнвати «. наказивати. н а к а ж њ а к м необ. в. наказа. — Ви сте камењак, бешћутник, окрутник и накажњак. Креш. наказ м заст. в. наказа. Вук Рј.

СЕ

551

наказност, -ости ж изглед, особина онога што је наказно, накарадност, ружноћа; изопачеиост. — [Усташки и четнички злочини] су изненађивали својом масовношћу и наказношћу. Чол. Запажао је наказности свога времена. Барац. наказа ж а. особа са физичким недостанакајатн, -јем сврш. извршити освету, цима; веома ружна, нагрђена особа. — осветити. — Ево Турци преко Ријечана Овакве наказе још нисам видео. Ено гле: . . . но на ноге да их дочекамо, да срамоту кривоврат, кривоног, зврљоок! Јакш. Ђ. нашу накајемо. НП Вук. Била је права иаказа до самих очију. Шимун. ~ се показати, испољити кајање у велиб. морално изопачена особа. — Битанго . . . кој мери. — Није могла довољно да се иаказо! Исквари ми пук, наказо! Зашто накаје што се није могла да одржи на доси на рапорту . . . ? Вас. јакошњој висини. Срем. наказан, -зна, -зно а. који је унакажен, накалајисати, -ишем сврш. покрити нагрђен, ееома ружан. — Био је војник . . . калајем, окалајисати. Рј. А. здрава ума . . . у наказном тијелу. Шен. накаламак и накаламак, -амка м = Често [богиње] сатру више од половине накалемак оно што се накалами, настаеак, болесника, а и што остане, остане махом додатак. Вук Рј. богаљасто и наказно. Батут. б. чудовишан, накаламити, -им сврш. = накалемити накарадан, изопачен. — Он ће фиксирати 1. извршити каламљење, наврнути, прицепити лажни, фразерски . . . патриотизам, он ће (о воћкама). — На . . . дебло [су] накаламга разголитити до његове потпуне наказие љене . . . младице. Богд. 2. фиг. додати, нагости. Мапгк. То што . . . није могла да придодати, наставити (на нешто). — Рисхвати родитељски спор . . . чинило је ствар само страшнијом и наказнијом. јечна ерозија успјела је само дјеломично испресијецати планине . . . и накаламити Андр. И. на планинсвдш странама доста тераса. ЕГ 1. наказавнјс и наказањс с цсл. арх. «. Треба умети оделити што је наше, самоказна. — Ово је, браћо, наказаније што смо својно . . . што туђе, накаламљено. Ад. се бога и вере одрекли! Вес. Грешни смо ~ се = накалемити се фиг. везати се, ЉУДИЈ те нам господ посла наказање. наметнути се, пришљамчити се. Јакш. Ђ. вакапамљиватв, -амљујем несврш. и уч. иаказатп 1 , накЗж&и сврш. цсл. арх. «. према накаламити. казнипш. — Он зна наказати, заштитити накалатп, -ам сврш. покр. награбити, и помиловати. Љуб. нацрпсти воде. Деан. Рј. наказатв 2 , накЗжбм сврш. покр. много вакалемак и накалемак, -емка м — казати, много напричати, испричати. — накаламак. — фиг. Доситеј устајс само проСвашта сам јој онако као у шали наказала. тив излишних надометака и штетних наРј. А. калемака који се »товаре на праву веру«. наказввати, -азујем сврш. много казати, Прод. напричати. — Ко је то све вама наказивао? накалемити, -им сврш. = накаламити. Нуш. Алија би му доста којешта наказивао. — Чинило се да ће се накалемљена ока Мул. племки промијенити под утјецајем подлоге. наказвтв, наказим сврш. и несврш. а. НЕ. Тај импровизовани, накалемљени дру(у)чинипш наказним, ружним, (на)грдипш, ги део [Нечисте крви] слаби општи утисак. унакази(ва)ти. — Неспретно [је] нагнуо Скерл. пуну здјелу . . . те му она ужасно наказила ~ се = накаламити се. — У свима одијело. Ков. А. Своје рођено тело шара временима . . . било је људи који се наили . . . га накази тетовирањем. Цар М. калеме на какву богату удавачу да угодније б. унакази(ва)пш, изопачи(»а)ти. — Препроведу свој живот. Прод. водилац . . . се сувише строго држи оринакалити, накалим сврш. охладити когинала и тиме свој рођени облик накази. вано усијано гвожђе, железо да би постало Цар М. чвршће, окалити, очеличити. — Јесу стреле ~ се повр. према наказити (а). — Да пусте отроване, на змијину једу накаљене. се сам бријем, па опет наказим? Драж. Вук Рј. ааказно прил. на наказан начин, нака~ се фиг. очврснути, очеличити се радно, веома ружно; изопачено. — Груди су (рбично у животној борби). — Узбунили управо наказно тежиле к земљи. Вил. су се карактери чврсти и јаки који . . . [Глумци] су наказно подражавали човекад су се накалили, чували су . . . дуго чанству. Панд. у себи унутрашњи жар. Глиш.

532

НАКАЉАТИ — НАКАРАДНОСТ

накаљатн, накЗљЗм сврш. настрадати, награјисати, награбусити. — Хајдемо, ман'те га до врага, да не накаљамо! БК 1906. накаљвватв (се), -аљујбм (се) несврши уч. према накалити (се). вакамкати, -Зм сврш. покр. «. накамчити. — Накамкао сам ево пуну торбу сира и круха по селу. Рј. А. нак&мчити, -Нм сврш. испросити, из-

вечитост му као сламка плине. Јакш. 33. фиг. Из патше и удараца накапала у њу шутња тврда и горка. Пец. 2. накеасити, попрскати, умрљати капљући. — Угледа . . . столицу и на њој накапану стеаринску свијећу. Божић. ~ се капљући излити се, наточити се, нацедити се. — У тај дрвени суд накапа се из прста Османова неколико капи крви. Вуј. молити камчењем, довољно искамчитпи. — накапнти, -им сврш. покр. в. н&капати. Кад чобани тако накамче доста јестива и Деан. Рј. пића, седну те се навечерају. Рј. А. накапввца ж цистериа, чатрња. — накан, -а, -о који штпо кани, намераеа, Пресушиле су накапнице у Самарканду. намеран, науман, решен. — Био је накан Креш. да напише равно сто прича. БК 1906. Зато накапурити, -алурим сврш. необ. дати [је] и рочио . . . дјевојку ту, јер је иакан чему облик кат, кукуљице, иакукуљити. — да се најприје с њом договори. Тур. в&кана и пакана ж намсра; одлука. Накапурену врећу носио сам на глави . . . — Одговорно лице . . . не може бити каж- док је јесеља киша лила. Ђон. нЗкара ж тур. ист. врста бубња, таламњено ради злочинства ако му се зла накана бас. — Марул слуша уз глас гусала, дипли не може доказати. Мј. 1926. Дјевојка је и накара. Наз. и пред каноником одлучно изјавила да је ништа неће помјерити у накани. Мат. вЗкарада ж 1. оно што је врло ружно, нагрђено, унакажено, изопачено, ругоба, грдоиакбнити, наканим сврш. имати накаба, нагрда, наказа. — Одјећа њена — кЛ ну, наумити, решити, одлучитпи. — Куд сте сад наканили ? • Коч. Баш је . . . био у накараде! Вел. Иако је очигледво да је реч аутомобил накарада по начиву како је ваканио да одговори на то питање. Креш. —' се решигш се, одлучити се, прегнути. постала, и она се одржала. Бел. 2. ист. в. — Хтио би да јој нешто усрдно рече, но накара. — Пошљи мени . . . ситие накараде и добоше чим идеш ва војску. НП Вук. не може да се иакани. Ћип. Ти кад се на Загрухају на град осамсто топова, бубњи, штогод иакавиш, не знаш шта је доста! накараде. Љуб. Срем. вЗкарадан и нЗкарадан, -дна, -дно в а к а в в ц а ж неодлучност, оклевање, ускоји је врло ружан, унакажен, нагрђен, изотезање. — Каква те сад нашла наканица? пачен. — Говор му је накарадан због чешПавл. Та два човјека с наканицом и очитим ких ријечи и страног нагласка. Пав. Паустезањем ступише унутра. Лал. роле и слике које упозоравају ва опасност вакављвв, -а, -о покр. који се дуго начесто испадају накарадне. Б 195$. капује, који се не окури, спор. — Вама во оре, а кон, носи, па сте наканљиви. Али накарадати, -арбдЗм весврш. гоеорити, сиромах Приморац живе о свом скоку. причати којешта, брбљати, чаерљати, наПшвл. клапати. — Дража једнако накарада: час вакав>ввав>е с гл. им. од накањивати се. пева уз гусле, час задиркује све. Вес. шшакАватв се, -ањујбм се несврш. вакарадити, -арЗдим и пакарадптн, а. неарш. и уч. према нактшти <се). б. бити -Дм сврш. учинити накарадиим, нагрдити, неодлучан, колебати се, оклевати у некој унаказити. — Она је воћас с вјештицама одлуци. — Турци ово ласно обреку . . . али накарадила нашег коња. Коз. Ј. Добар ферманом потврдити врло су се накањивали. часак гледао [је] жену чију лепоту смрт Вук. није накарадила. Рад. Д. накањитн се, -Дм се сврш. покр. а. ~ се учинити се накарадним, унаказити намрштити се, намргодити се. — Шта си се, нагрдити се (рбично облачећи се ружно, се накаљио? Вук Рј. 6. наоблачити се (р неукусно). Р-К Реч. хремену). — Накањило се вријеме. Вук Рј. вЗкарадво и нЗкарадво прил. на накарадан начин, ружно, изопачено. -~ Речв иакапатн, накЗпЈм несврш. капљући . . . накарадно зближавати значи изопачити кмсити. — Човјек . . . је ту земљицу орао њихов смисао. Цар М. и копао . . . ватапао и вакапао својим заојем сваку грудвцу. Мишк. вбкарадвост и вакарадвбст, -ости ж накапатн, -пљ«м сврш. 1. каплући ш- особина, стање онога што је накарадно, нагрђеност, наказност. — Добијају [се] вмена лити; излити се капљући. — Толико ћу која накарадношћу својом вређају око. Нед. накапати суза да у мору горчине и бола

НАКАРАЂИВАЊЕ — Н А К Е С И Т И накарађввање с гл. им. од накарађивати вакарађивати (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према накарадити (се). накарати, накарам сврш. прекорити, покарати. — Кад би . . . било млађу или старију њену браћу накарали, она би уздахнула. Јакш. 23. ~ се задовољити се карајући. — Досга сам викао и накарао се. Шен. пакарпкбрати, -нкнрЗм сврш. карикирати. — Хтио [је] мало да [га] накарикира. Цар Е. накарити, накарим сврш. покр. намучити. — Накарио ме млин у ова три дана више него откад сам га саградио. Павл. накарминисати, -ишем сврга. намазаши кармином {обично образе и усне). — Марија је стајала испод дрвореда . . . бледог лика и јако накарминисаних усана. Ћос. Б. ~ се намазати се кармином. накасати, -5м сврш. наићи на што касајући; фиг. доживети непријатност. — Накасао као пас на кијак. Н. посл. Вук. ~ се провести дуже време у касању; заморити се касајући. накаст прил. покр. в. накастицс. — Ти си накаст утјерао говеда у моју ливаду. Рј. А. накастити, -им сврш. покр. наумити, решити, одлучити. — Газда накастио да те раскући. Ћип. Ако си баш накастила умирати, а ти умри што прије. Андр. И. вакастице прил. покр. намерно, хотимице. — Оно си се ти баш накастице понамјестио крај ње, само да ти она помогне. Ћоп. накатрамати, -ам сврш. покр. в. накатранити. Деан. Рј. накатрапитн, -им сврш. намазати катраном. — Ноге у накатрањеним чизмама подавили пода се. Шов. иакатунити се, -атуним се сврш. необ. настанипш се у катуну, створити катун. — Погледај гдје је смислио да се накатуни . . . ту поред села. Лал. накаћунитп се, -аћуним се сврш. необ. закитити се каћуном, накинђурити се. — Накаћуљене, као да ће цркви, дјевојке служе [за столом]. Куш. накачбвати (се), -ачујбм (се) несврш. и уч. према накачити (се). накачнтн, -Дм сврш. 1. прикачити, прикопчати, додати. — Има тај ружан обичај да хоће да накачи покггогод или чак и дваред да наплати. Срем. 2. фиг. подметнути, измислити, неоправдано приписати коме што. Р-К Реч.

553

~ се фиг. нава/шти (на кога, што), не дати мира. — Ови из дивизије накачили су ми се на осматрачницу и непрестано питају кад ћу отаочети. Јак. накатаљавање с гл. им. од накашљаеапш се. накашљавати се, -ашљЗвШи се = накашљивати се несврш. и уч. према накашљати се. н а к а ш љ а т н се, накашљ€м се сврш. 1. мало покашљати, лако кашљући прочистити грло. — Кад се неко спрема да почне беседити, он се, обично, пре но што отпочне, мало накашље. Нед. Накашљала сс и почела говорити. Торб. 2. провести много времена кашљући. Р-К Реч. н а к а ш љ б в а а е с гл. им. од накашљивати се. накашљивати се, -ашљуј&м се несврш. = накашљавати се. накашљунути се, -ашљунбм се сврш. необ. ма.чо се накашљати, кашљуцнути. — Наставио Јошка далл, лако се накашљунувши. Берт. накашљуцати се, -Зм се сврш. мало се накашљати, кашљуцнути. — Дође он, накашљуца се озбиљно, па ће рећи: . . . ако би могли да ми платите оно мало кирије. Нуш. накваснти, -им (трп. прид. наквашен) сврш. учинити мокрим, влажним, овлажитн. — Он дохвати један убрус . . . изиђс у кућу и накваси га. Вес. Старчева невина крв [је] наквасила нашу земљу. Шен. фиг. Највећи део његових [Боре Станковића] прича наквашен је сузама и испуњен дубоком сстом. Прод. ~ се 1. постати мокар, овлажити се. — Да се оно суховине не накваси, старац одлучи похранити је у кућици. Цар Б. Јечам у плеви се наквасио росама и почео да буђа. Рад. Д. 2. подр. напити се, опити се. — Младожења је, чини ми се, наквашен. Вел. Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. Ранк. наквашенбст, -ости ж стање онога што је наквашено, овлаженост; засићеност влагом. наквечити, -Дм сврш. покр. нагнути, накривити. — Ево Аље — наквечио кече на чело. Лал. ~ се нагнути се, накривити се; наднети се. — Изнад римског пута наквсчиле се романтичне клисуре. Ђон. нак&вити се, нак4л>Дм се сврш. необ. искревељити се, исџерити се. — Шуле . . . налшгну на веке в накељи се мало, па се иамрштсно обрати Пајвћу. Дом. вакбсвти, накесии. сврш. искривити у гримасу {лице нли уста) показујући зубе,

554

НАКЕШЕНО — НАКИТИТИ СЕ

нЗкиселбст и н&кисепбст, -ости ж искезити. — Накеси мало своје оштро лице. својство онога што је накисело. Шен. ~ се искришти се у гримасу показујући нЗкисео и нбкисео, -ла, -ло 1. који зубе (о лицу), искезити се. — Камо? бијесио је помало кисео, киселкает: ~ вино, ~ се накеси Лаца. Ков. А. Накеси се само- млеко, ~ задах. 2. фиг. извештачен, наубичино лице. Гор. тегнут. — Неки »накисео« осмејак лебдео накћпено прил. накесивши се, накре- му јс на уснама. Вес. $ељено, набекељено. — Сликар га јс гледао вакисивати, -ис>'јем несврш. и уч. према искривљено и накешено. Сим. накиснути. накиватн, накивам несврш. и уч. према накиснути, -нем сврш. 1. поквасити се наковати. од кише, покиснути. — Низ образе му цуриле накидатн, -5м сврш. откинути (што) криве вијуге прљаве воде која се цедила из у довољној количшш, набрати кидајући. — накисле шајкаче. Рад. Д. 2. нападати (р Мене оправише у врт да накидам за чорбу киши). — Добро је накисло, могу се копати зелена першуна и мирођије. Шапч. кукурузи. Вук Рј. 3. добити иакисео, кисел~ се откинути у већој количшт, за- каст укус. Р-К Реч. довољити се у откидању чега. — Б'јеле ћу накнт м 1. украс, урес од злата, драгог му куле опалити . . . Доста ћу се глава на- камења, бисера и сл. (рбичмо женски). — кидати. НП Вук. Стару орму, окићену зарђалим и бесјајним накидати сс, накидДм се несврш. необ. мједеним накитима, повеже жицом. Гор. нагињати се. — Старац је . . . шапнуо Откупљивали су се [богаташи] уцењивачима . . . да се она [сенка разбојника] . . . сасвим . . . у новцу или накиту. Сек. фиг. Онај осмех слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти детета . . . онај његов глас . . . сав тај сунчаии и накида се над метлу. Сек. накит домаћега огњишта Змај је дао у својим песмама. Богдан. 2. фиг. китњасте речи, накнјати, накијам сврш. много нападати фшуре (као украс, урес књижевног дела). — (о снегу). — Ускоро ће овдје накијати сту[Стил] хоће да се ослободи накита и алегоридени снијег. Креш. ја. Уј. накннђуренбст, -ости ж оно што је накитити, -им сврш. 1. украсити накинакинђурено, претерана кићеност. — Протом, нагиздати. — Уресом сваким . . . шла [су] времена накинђурености у поезији. тијело накити своје. М-И. Деца су . . . Михиз. мајку накитила драгим камењем. Ад. фиг. накинђурити, -инђурим сврш. претерано Он их је оба накитио именом Аугуста. и неукусно оденути, накитити, искитити. Павл. 2. разг. а. лепо, занимљиво, китњасто — Накинђурио и секретара . . . и отишао нагшсати или испричати(рбичноулепшавајући, у Беч да освоји велики свет. Петр. В. хвалећи онога или оно о коме или о чему се — се повр. — Што сте се, децо, тако пише или прича). — Накитио сам молбу, накинђурили кб да ћете на свадбу? Ранк. сваки би рекао да је лирска песма. Дом. Газдарица се накинђурила као пуран. Бен. Остави, бабо! смију се остали . . . свашта си ти накитила. Сим. б. изменити, преуденакннчурити се, -Лнчурим се сврш. сити, нетачно приказати (писмено или усменеоб. 1. «. накинђурити се. — Галамећи у сав глас уђе . . . у дворану неколико накин- ним казивањем). — Андрија је, извјешћујући о том Луцију, малко накитио: — Хвали га чурених младих људи. Цар Б. 2. в. надути се (/, 2). — Писарчић се накинчури и на- учитељ. Новак. Одмах [је] састављен протокол и . . . кмет [је] накитио извештај начелпухне попут жабе. Ков. А. нику. Грол. 3. направити киту цвећа. — наки&ити, накињим сврш. намучити, Хајде, кћери, у ђулбашту, па накити киту измучити. Вук Рј. цвијећа. НПХ. 4. разг. опити, напити (алко— се повр. — Дед зажмури, па потражи! холним пићем). — Шпањолске војнике неки Гдје сам сакрио да би се ти накињио? бијес накитио вином да су лежали као сноМихољ. пови. Шен. 5. фиг. наслагати, накупити. — накнселитн, -им сврш. 1. накеасити, Све боце тамо пред њсга накитисте, а ми намочити, потопити у воду (обично о руб- доље да поскапамо од жеђи. Рј. А. љу). Вук Рј. 2. укиселити, закисетти: ~ Изр. ~ к њ и г у нар. написати писмо. купус. Вук Рј. 3. фиг. учинити незадовољним. ~ се 1. ставити на себе накит, украс, — Жене накисеЛиле лица . . . скоро да нагиздати се. — Сутра ћеш мл се лепо плачу. Вес. обући и накитити. Глиш. Из пупа јој ииче младица и бива увијек дужа накитив се вбкнсело и накисело прил. помало кисело, киселкасто. — Моглс [би се гљиве] пупољцима. Наз. 2. разг. опитисе{алкохолним пићем), напити се. — Дуго су времена пили. само опрати и поново приредити накисело. Рибичевић . . . се био сувише накитио. Кум. Јонке. •«?••- д?»™ V,... •»

НАКИТНИ — НАКЛЕЧАТИ Добро се поткрепио ракијом. Тако накићен дође пред казниону. Чол. 3. фиг. накупити се, скупити се. — Накитило се људи око њега као око чуда каква. Рј. А. накитвн, -3, -о који се односи на накит. накиће с покр. заст. в. накит. — Хасанагиница ушла јс . . . сва у ђерданима, дукатима и другом накићу. Огр. накићено прил. с лтого украса, нагиздано, китњасто. — Говоре гласније и накићено о осјећајима. Јел. накићевбст, -ости ж стање, изглед онога којије накићен, онога штоје накићено, нагизданост. — Он мисли: анђео је, јер јој гледа накићеност. Вел. Уживале су у тој својој . . . комотној накићености и лепоти. Станк. ваквцати, -5м сврш. необ. напунити, навршити (о годинама живота). — Нијеси ти више дијете. Шеснаест година си накицао. Лоп. накВцошити се, -им се сврш. удесити се, дотерати се, накитипш се као кицош, нагигдати се. — Прија Маро, дај се накицоши . . . под старе дане. Кос. Јованка . . . накицошена, намештеиа . . . снује по ходнику. Ранк. накичвтв се, -им се сврш. покр. наквечити се. — Под нама се накичиле и разјале над Врбању силне пећине. Павл. вакишатн, -Зм сврш. покр. наквасити, покиселити: ~ боб. Вук Рј. нбкјучб(р) прил. трећи дан уназад, пре три дана. — Нема никаквих вијести. Новине [су] од накјуче. Бен. накјуч&раш&и, -3, -6 који је од пре три дана. вакјуч4рашн>нца ж дан који је био накјуче, накјучерашњи дан. Р-К Реч. н&клада ж чеш. издање (књиге). — Дело [ с е ] . . . појавило . . . 1864. године, »у наклади Ане, удове В. С. Караџића«. Мил. Ж. Читава наклада [експедирана је] до посљедњег отиска. Крл. накладатељ м заст. «. накладник. — И писца и накладатеља »по заповиједи ...« осудио [је]. Ђал. пакладати, наклЗдбм несврш. необ. говорити којешта, нагваждати. — Пијан си, пјевоче, па накладаш ни у чије здравл>е. Март. накладнв, -3, -б који се односи на накладу, издавачки: ~ завод, ~ делатност, ~ право. вакладн&к м онај који се бат накладом, издаветем кнмга, издаеач. — Прочуо [сеј у Италији као књижар, тискар и накладник. Водн. вакладнбков, -а, -о који припада накладнику: ~ писмо.

СЕ

555

накладннна ж заст. накладна, издавачка кућа. — Шеф познате берлинске накладнине музикалија умолио ју [је] за моју адресу. Новак. н а к л а а а т н (се), -Зм (се) несерш. и уч. према наклонитпи (се).

накл&палица ж нсоб. брбљарија, нагваждање, наклапшм. — Не требамо ми ваших наклапалица. Креш. иаклапало с и м онај који наклапа, нагваждало, брбљивац. — [Смијех] ће . . . изазвати стил овога неписменог наклапала. Креш. Кад би мање причали — не би било оваквог нереда . . . Наклапала! Моск. наклапа&е с гл. им. од наклапати. наклапатн, наклапам несврш. причати којешта, брбљати, нагваждати. — Отишле жене к сусједи да с њом наклапају. Киш. Докон народ о томе прича и наклапа којешшта. Андр. И. ~ се несврш. према наклопити се. нЕклапнути, -нем сврш. необ. брзоплето, насумце рећи што, лупипш, бубнути. — Настављао је осјећајући да каткад нешто и наклапне. Божић. накласати, -ам сврш. истерати клас, искласати (р житу). — Пшеница . . . сише из земље сокове, накласаће, набубриће зрно. Моск. накластн, накладбм сврш. покр. 1. напунити, натрпати, наметати. — За часак накладоше нов котао и подјарише ватру. Коч. 2. наложити {ватру). — Мора да накладе огањ. Рј. А. наклати, -кољем сврш. 1. заклати довољно, много чега. Вук Рј. 2. почети (џ не довришти) клање, непотпуно преклати. — Режи као стари овчарски пас са накланим гркљаном. Мил. В. 3. шбости, изуједати. — Пази . . . како му је [образ] отекао, као да су га осице наклале! Срем. ~ се у довољној мери, до миле воље исклати, задовољити се кољући. — Зажеле да . . . узме оружјс и јурне у најгушће редове да се сит накоље »паса«. Дом. наклатити се, наклЗтим се сврш. 1. провести много времена клатећи се. 2. наклопити се, навалити (рбично на јело). — Наклатисмо се својски . . . Било је за јело: кувана крумпира и граха, рибе. Мат. Оно мало [рода] потре црв и буба . . . што се све на ону болну биљку наклате. М 1867. накл^пати, наклепЗм и наклепљбм сврш. разг. скупити, зарадити, стећи. — Гдје ћу ја узети толико пута по десет круна, а то ја моту за час и сам наклепати. Мишк. накл^чати се, -чим се сврш. провести дуго клечећи. — Гдје се он толико наклечао ? Крл.

556

НАКЛИНЦАТИ — НАКЉУКАТИ СЕ

наклбнцати, -Зм и наклинчити, -Дм

Природа не ствара све . . . људе . *. по једном истом калупу. Кнеж. Б. накпоњен, -а, -о 1. трп. прид. од наклонпх. нити (се). 2. а. склон, предиспониран, слаб, наклоб^чити се, -ббучим се сврш. а. неотпоран г.рема чему. — Он беше дугуљаст . . . човек и . . . јако наклоњен јектици. издићи се у облику клобука. — Тамносива Јакш. Ђ. б. који показује интересовање, спооканца . . . вирила испод космата, наклобучена крова. В 1885. Огиска веђе, а испод собност за што. очију му се наклобучила кесица. Ђур. б. наклоњенбст, -ости ж в. наклоност. — фиг. необ. бити надувен, охол, уображен, Ако примите позвв . . . немојте ми ништа заузети надувено држање. — Наклобучен одговарати, дођите и примите моју наклои неприродан, он је имао више званичности њеносг. Јов. Ј. него отмености. Јое. С. наклбпати се, наклбпбм се сврш. вулг. наклон1 м сагибање, нагињање главе и гор- а. добро се најести, наждерати се. — Ево њег дела тела напред (рбично у знак поздраеа захире, па кад се наклопаш, онда ћемо или приликом телесних еежби). — Наклони репоњама. Сим. 6. фвг. накрасти се. — Зато не крадеш што си се већ задовољно се свеобухватним наклоном цијеломе друштву. Креш. Стави руку на његову главу, наклопао. Вин. притисну је и прескочи. Директор учини наклДпити, наклопим сврш. покр. 1. неспретан . . . наклон. Поп. Ј. навалити, нагрнути, нахрупити. — Снијсг накпон*, -а, -о који је пријатељски рас- [јс] напољу наклопио пуном снагом. Лал. Сад наклопио посред цесте, сад нагнуо по положен, наклоњен према коме или чему. — плочнику, а сад опет засрљао по јарку. Судбина им беше тако наклона да их . . . обојицу посла држава на страну. Лаз. Л. Креш. 2. наднети, надвити над ким или чим. — Марко краљу дјецу сасијеца, а над краљсм Учитељ Мартић нашао се с младом наклосабљу наклопио. НП Вук. 3. фиг. надодати, ном му учитељицом. Марј. М. придодати. — Још му је стотину препорука наклбпити, наклонбм сврш. 1. нанупш, на испраћају наклопно. Божић. сагиупш глаеу и горњи део тела напред (рбично ~ се 1. а. навалити(најело). — Постави ради поздрава). — На гроб војнов тело се ручак и царски аскер . . . наклоли се и наклонила. Радич. Гуздић великомислено . . . поједе све што је изнијето. Коч. Мало наклони главу. Кал. 2. необ. дати, одредити. послије наклописмо се на смрзнуту, масну — Усуд [им је] бољу срећу наклонио. Тор. . . . печеницу. Пав. б. својски се дати на што, ~ се 1. поздравити кога сагипући главу црионути, запети. — И они се наклопе и горњи део тела, поклонити се. — Подиже веслат. М-И. Стојан се наклопио и гњави, шешир и наклони се учитељу. Ћип. Дотакстиска, дави све то јаче. Ћор. 2. наднети се, нувши се . . . њезине руке . . . наклоним надвити се. — Обрве му беху чупаве, густе, се и одем. Леск. Ј. 2. а. нагнути се, наднети па се наклопиле над црним очима. Јакш. Ђ. се. — Обоје се наклонише над сликом. Лоп. накља ж заст. в. окука. Вук Рј. фиг. Многе су се жене наклониле интимно накљувати, накљујбм сврш. мало кљуванад мој живот. Козарч. б. наслонити се, ти (кљуном), клујући начети. Вук Рј. прислонити се. — [Село] се . . . наклонило ~ се најесгпи се кљујући. — Једри момци на подножје жутога брега. Петр. В. в. приближити се западу, битпи на заласку (о ко стржеви коци, на њих меса нема ни з« мрса, нит их вране би се накљувале. Март. Сунцу). — Сунце се . . . наклонило. Море јс дивно. Маж. Ф. 3. бити пријателски накљукавати (се), -укбвам (се) несврш. расположен, склон према коме, чему, пре- и уч. према накљукати (се). вагнути у корист кога, чега. — Завршена накљукати, -ам сврш. 1. добро наситити, [је] велика битка у којој се ратна срећа нахранити (рбично перад кљукајући је). — ваклонила на нашу страну. Јонке. Била је дебела [лисница] као каква накљунаклоибст, -ости ж 1. а. љубав, симпа- кана гуска. Кол. У подне га накљука са три четири јела и предјела. Пол. 1958. 2. напутија; слога. — Он је још само мислио како ће И л и н ц и . . . изјавити . . . своје наклоности. нити, препунити чим. — Кад заседнсш, нема док се сваки буџачић не накљука, а Лаз. Л. Дивно је кад човјек види наклоност чашама ни броја ни есапа. Шапч. Ти чудни међу -члановима породице. Креш. 6. добро рскположепе према коме или чему. — Доктор вјесници слободе, накљукани сноповима Кадић побринут ће се за наклоност јавности. разних банкнота, одоше баш господски. Кол. Сим. Ушао је у приче због своје веселости и те наклоности за слаткшпе и цигарете. *" се вулг. а. добро се најести,наждерати Поп. Ј. 2. склоност према чему, обдареност. се. — Накривљује главу као да се накљукала — Истина да има и природних наклоности. љул>а. Божић. фиг. Накљукани [су] вулгарсврш. оковати, уковати, испунити клинцима. — Моја су ти врата кгганцсм наклинцана.

НАКЉУНАК — НАКОКОТАТИ СЕ ним знањем. Матош. Како је живот добар! Ма колико га се накљукао, мори ме глад. Богдан. б. претерано се напити. — Накљукао се клипаре, враг ћорави! Шов. вакљувак, -унка м зоол. зубаспш насгпавак на кљуну птичје младунчади помоћу кога пробију љуску јајета кад се легу <1епз гозСеШ. Терм. 4. — фиг. Накљунак животни слупне овојницу неке скровите . . . савјести. Божић. вакљуцатв сс, -ам се сврш. насшпитпи се кљуцајући. — фиг. Нађу се блуне које се по стерилној немоћи свога духа накљуцају у школи . . . науке. Новак. н&кнада и накнада ж а. — надокнада. — Овом губитку накнаде нема. Јакш. Ђ. Он ће прије годину дана пропасти., а дш ћемо узети земљу као накнаду за дуг. Франг. б. пдагпа, награда. — То је рад без икакве накнаде, само домаћин у кога је моба храни је и поји за време рада. Марк. Св. вакнадив, -а, -о = накнадљив који се може накнадшпи, заменити, допунити чиме. — Ко не би похитао да уграби несигурну карту? Ко би жалио лаживи новац и накнадив сан? Каш. ваквадввбст, -ости ж = накнадљивост аојство онога што је накнадиво, што се може накнадити. вакнадити и нЗкнадити, -им сврш. — надокнадихи. — Радио [сам] до три сахата по поноћи да бих накнадио оно што сам изгубио. Лаз. Л. Зар је могао . . . накнадити својим рукама оне руке којих није било? Бен. вакнадл»вв» -а> -о = накнадив. ваквадљввост, -ости ж = накнадивост. нбкнадни и вакваднв, -5, -5 допунски; каснији, доцнији. — Биографија [је] накнадни живот. Уј. [Стихови] су симпатични . . . али немају довољно крви и дају сувише утисак накнадног саосећања. СКГ 1937. нЗкнадно и вакнадно прил. касније, доцније. — Други лекар . . . који је накнадно стигао могао је само да утврди да је смрт наступила. Мил. В. Одјенувши се у министрантско рухо приступим накнадно к олтару. Пав. накнађавати, -ађавам = накнађивати несврш. и уч. према накнадити. накнађатв, накнађам несврш. заст. в. накнађиеати. — Жупе [су] биле дужне понекад накнађати штету. Нов. наквађивање с гл. им. од накнађшати.

557

[је била] сва накнивена, као да су јој прсти били умочени у пекмез. Радул. нако прил. покр. а. за изузимање: осим, до. — Кнез нема у дому од мушкијех глава, нако ;едно унуче. Мат. б. за изузимање онога што се износи као погодба, за истицање једине могућности: осим ако. — Кад су на вас Турци и Млечићи, нако ћете у небо скакати. Њег. нако прил. покр. в. онако. — Што нам кади причо — све је нако. Огр. ваков м покр. наковањ; предмет који се кује. — Војник о војни мисли . . . а ковач о накову. Кур. Он расиче наков и наковањ, и под њиме камен од мрамора. НПХ. вак&вало с накоеањ. — Срце туче као маљ по наковалу. Војн. вакован. и нЗкбваш, -вња м 1. железни подметач на који се ставља оно што се кује. — Да ме метну на наковањ, никад неће прековати мојега срца. Шгн. Видео [је] Раду како кује на наковњу. Срем. фиг. На огромном наковњу удеса срећу направља моју. Бег. 2. ават. једна од кошчица средњег ува. НЧ. Изр. између ч е к и ћ а и н а к о в њ а (бити, н а л а з и т и се) у веома тешком положају, у опасноснш са две стране. вакова&чвћ м дем. од наковањ. нахбвати, накујем сврш. 1. исковати велику ксличину нечега {нпр. новаца), Вук Рј. 2. фиг. напричати неистине, налагати. — Знам ја шта си ти . . . на ме наковао. Рј. А. вакбвница ж закивак, нитна. ваковрчавати, -врчавам нес&рш. и уч. Према наковрчати. наковрчати, -ам и накбврчити, -им сврш. = наковрџати и наковрџити увити у коврџе (косу и сл.). — Сваку длачицу фризуре поставиле [су] на право мјесто, наковрчале је и зализале. Донч. Царић има рђасте мрље и наковрчена перца. Богдан.

наковрџаватв, -врџЗвам несврш. и уч. према наковрџати. наковрџатн, -ам и накбврџити, -им сврш. = наковрчати и наковрчити. накозасутра прил. покр. чепшри дана доцније, четврти дан после данашњег. — И тако је бивало прекосутра, закосутра, накозасутра. Мат. пакбјеђа ж покр. в. заноктица. Вук Рј. пакокстирати се, -етГфЗм се сврш. много, досита кокетирати, наситити се ваквађивати, -ађујбм нссврш. — нак- кокетирања. — фиг. То је . . . маска бонвивана који се већ толико накокетирао са нађавати. смрћу. Крл. накнити, накним и накнијем (трп. прид. накокбтати се, -Зм се сврш. покр. накнивен, -^на, -бно) сврш. покр. (обично у накинђурити се, накитити ее, упадљиео се трп. прид.) обојити кном. — Једна рука

558

НАКОКОТИТИ СЕ — НАКОСТРЕШЕНО

дотерати; исп. накокотити се. — Жене се на коњу (џли које онаузмеу наручје) кадстигне накокотале све свилом и ср.мом, па иду из пред младожењину кућу. — Она [млада] . . . дућана у дућан. Шапч. га пољуби у оба образа: то је наконче. Вес. Ово нису сватови . . . без коња и накоњвакокотвтв се, накокотим се сврш. покр. заузети упадљиву, кочоперну позу, чета. Бег. рашепурити се (као кокот, петао). Вук Рј. накопавање с гл. им. од накопавати. накбпенчити сс, -им се, ијек. накбљеннакопавати, -бпавам несерш. и уч. чити се, сврш. спустити се на колена, клек- према накопати. нути. — Гледа . . . Нешу како накољенчена накопанвк, -ика м покр. излокани пут крај огњишта пршти и гњсчи тијесто. Лал. који се наспе земљом накопаном са стране. накдлнтв, наколим сврш. ударити, заби- Вук Рј. ти коље (у винограду), снабдети забијеним вакбватв, -Зм и накопам сврш. а. кољем. — Јеси ли наколио виноград ? И-Б Рј. копајући извадити у довољној количини. — Умије јунак . . . накопат корења. Март. наколмоватн, -ујем сврш. варв. нако6. ископати извесну количину (земље), нагомиврчати. — Идем у чаршију да наколмујем лати копајући. — Гледао сам где накопају косу. Ћос. Д. велику гомилу бусеша. Нен. Љ. иакољац «. накољци. ~ се наситити се копања, уморити се вахољачкв, -5, -б који се односи на копајући. накољце. Р-К Реч. вакдвитвти се, -им се сврш. стећи вакбљевче, -ета с (ијек.) етн. дете које велико потомсгмо, размножипш се; накотшпи се невести ставља на комна; исп. наконче. се. Бен. Рј. Рј. А. пакбрвствти сс, -им се сврш. необ. вакбљевчвтв се, -им се, ек. накблбн- имати много користи од чега, у великој мери чити се. се користити, помоћи се (нечим); добро искорисвакбљцв, -ољаца м мн. (јд. накољац, тити (нешто). — Избацивало [се] на ђубре -бљца) преисторијски људи који су становали оно чиме се . . . неки сиромашак могао сит у кућама на кољу, сојеницама. — Нас се накористити. Сек. овдс тичу накољци из каменог доба. Жуј. вакос м покр. оно што се накоси; принос ваком «. након. са ливада, сено. Рј. А. вакомадатв, -ам сврш. изрезати, исећи вакдсвтв 1 , накосим сврш. косећи прина комаде. премити изеесну количину (траве). — Хоће накбмитн, накомим сврш. довољно, доста да му накоси мало траве. Вес. •— с е провеспш много времена косећи, окомити (кукуруза, граха). Вук Рј. вакомица м убојица, кавгаџија. — Поме- надовољити 3се косећи. нак&снти , накосим сврш. управити, шао се са . . . силеџијама и накомицама. Андр. И. Суспреже се, није накомица. Божић. окренути укосо. — Прихвати Младара за мишку . . . тако да га учас накоси према вакомнце прил. крајем, врхом; право излазу. Божић. испружајући руку, без замаха одозго или са ~ се заузегт кос положај, искосити се. стране. — Засиктао као змија и ударио ме — Вода мрви земљу . . . што се накосила накомице шаком под ребра. Кос. Овако њега као да бјежи. Мат. треба, овако накомице, под ребра! Ћоп. вакосвце прил. искоса. — Накосице и •акбмрдитн се и накбмрштити се, неприметно, брзо осмотри туробно лице -им се сврш. намрштити се, намргодити се. придошлог. Бар. — Указа [се] накомрђен жандарм. Јевт. нЗкосо прил. у косом положају, косо. Ко 6и се смео накомрштити ? Вес. накостолДмнтн се, -бломим се сврш. вакон (кад је наглашено: након и вакон) индив. намучипш се радећи тешке послове, предл. (с генитивом или количинским изразом) означаеа после чега или после колико претерано се уморити. — Накостоломили шремена следи неки догађај, радња и сл.: иза, смо се за њу [вечеру] радећи. Киш. накострбчвти се, -бстречим се, ијек. после. — Након неколико дана прослављенакостриј&чити се, сврш. покр. «. наконе су заруке. Сим. Фочак се након два-три стрешити се. — Све је . . . пребачено, да ти корака зауставио. Андр. И. нак&нчатн, -ам сврш. покр. наместшпи, се свака длака накостречи. Љуб. подесити. — Де, друже . . . нек се наконча накДстрешено, ијек. накбстријешено, митраљез. Лал. прил. накострешивши длаке, перје и сл.; с накбнче и вакбвчс, накбњче и какбв>готовошћу на свађу, нарогушено; исп. накоче, -ета с етн. мушко дете које се додаје невесгт струшено.

НАКОСТРЕШЕНОСТ — НАКРАТКО

559

накбстрешенбст, -ости, ијек. вакбвакотрљатн, -ам сврш. 1. котрљањем стријешенбст, ж особина онога што је накост- нагомилати: ~ балване. 2. фиг. пеј. изродити решено. — Усхићеност Катарине претвори се у већем броју, накотити. — Свака ти њихова жена накотрља по петеро, шестеро дице. у накострешеност жене. Поп. Ј. Иеак. Плодна је као крмача. Накотрљаће накострешиватн (се), -бшујем (се) неС€рш. иуч. према накострешити (се) и накост-ти још десетак комада. Моск. ~ се котрљањем се накупити. — У ријешити (се). валожицама се накотрљале читаве барице накострбшити, -дстрешим, ијек. на- [од омлаћених шљива]. Рад. Д. костриј&шити, сврш. успрашти, довести у накочопбрити се, -бперим се сврш. усправан положај (косу, длаке, перје — у страху или разјарености), нарогушити. — заузети кочоперно држање, испрсити се. — Он однекуд исковрну крваве очи и накоПтица накостреши перје и . . . ћути као чопери се: — Пробај! — зачикава ме. Рад. Д. мртва. Сек. Сијевнуо [ђаво] црвеним очицама, накостријешио длаке на хрптењачи. накошмурнти се, -бшмурим се сврш. Донч. наоштрити се, нарогушити се. — Ући ћу му ~ се I. а. успратмш косу, длаке, перје лепо у собу, нећу назвати ни бога, него ћу (у разјарености, страху и др.), нарогушити му накошмурен рећи. Вес. се. — Мачка се накостреши, подигне реп и накрабуљити, -им сврш. необ. ставити шикне носом. Ранк. 6. фиг. бити спремаи на свађу, наоштрити се. — Послали [су] по крабуљу (на лице), заклонити крабуљом, маском, маскирати. — фиг. Накрабуљио њега јер се кнежева жена била накострије[јс] лице . . . осмијехом. Кал. шила и-хтјела да се свађа. Бен. Ја му једнако накрај (кад је наглашено: накрЗј) предл. шапћем . . . да ништа не одговара, али он се с речју у генитиву означава да се нешто накострешио и хоће једнако да говори. Андр. И. 2. дићи се увис, подићи се, најежити налази или бива а. на крајњем, граничном, се (о коси, длаци). — Коса му се силно нако- ивичном делу чега. — Накрај варошице држао [је] кафану. Маш. Сва укрућена . . . стријешила. Матош. седела је накрај постељс. Андр- И. 6. у накострије-, ек. накостре-. непосредној блшини, непосредно поред границе накДструшево прил. накострешено. — чега. — Нови Граде, седиш накрај мора. Очепили [су] . . . озбиљност, па се она Њег. накострушено подигла против њих. Михољ. Изр. ~ краја најзад, напокон, на крају накбструшеност, -ости ж накостреше- крајева; ~ света веома далеко; ни — памети (му није то) нцје ни помислио на ност. то, ни на памет му не пада; ч о в е к ~ накострушити (се), -бструшим (се) срца човек готов да све прими као у*реду, сврш. накострешити (се). — Фратар се преосетљи«. смркну; накострушио обрве. Наз. Старац се накоструши и стаде о властелину не баш накрајкућа м и ж особа којој је кућа најљепше говорити. Леск. Ј. фиг. Ноћ, сва на крају насеља, која станује на крају, на накострушена и тамна, напољу царује. периферији насеља. — Зашто баш сеоски Радул. накрајкуће и потребњаци гомилају толику дјецу? Гор. Ја брже кући, накрајкућа сам, накосутра прил. = наксутра трећега а и сама. Кош. дана после данашњег, три дана каснцје. — Мића му је рекао да одлазе накосутра. накраснти, накрЗсим сврш. 1. обилато Дав. украсити, накишити. — Извади бурму и прстене, накрасио пребијеле руке. НП Вук. накосутрашњи, -5, -б = наксутрашњи 2. (очи) нагледаши се, науживагпи се лепоте. који ће се десити, који долази накосутра. какот м оно што је жтотиња окотила, — Накрасила [је] очи на њеној [петролејке] свјетлости. Божић. животињски пород. — У воду се баца . . . ~ се накитити се; фиг. нстити се. — први накот кучића. Дав. фиг. пеј. Познам Кад се момци вина накрасише, одоше ти ја тај господски накот. Бен. Слагаху се у санка боравити. НПХ. мишљењу да смо ми . . . са села . . . опасан накот. Лал. накрасти, накрадем сврш. крађом накупити> добавити. — Нема тко да накраде. накбтнти, накотим сврш. окотити у великом броју. — фиг. пеј. Она [Симка] Бен. ~ се много, прекомерно красти; крадући му је накотила несрећу довољну да затре накупити нечега, снабдети се чим. — Пуресве. Ћос. Д. Много се, кажу, накотило њака се могла још и зараније накрасти. чиновника. Крл. ~ се намножити се (о животињама). — Јакш. Ђ. нЗкратко и нЕкратко прил. 1. једном Накотиле су јој се уши у коси. Бег. пеј. Накотили се ти Чаприћи као зечеви. Рад. Д. речи; укратко. — Накратко, с муштеријама

560

>^1 Н А К Р В А В И Т И — НАКРИЖ

се вавредно умео опходити. Срем. Судац [му] накратко разложи како је с Маром. Буд. 2. а. за кратко време;убрзано. — Између облака показао [сеј мјесец, али само накратко. Цар Б. Кришом се брже-боље и накратко крстила. Јел. 6. убрзо, ускоро. — Накратко после тога она се породи. Вес. 3. а. на малом одстојању, близу. — Привезаше крајеве [конопцаЈ накратко за лађу. Ћип. б. ниско, кратко. — Сиједа коса и накратко острижена сиједа брада одају године. Нех. Изр. <-- насађен рђаво расположен; Јлоеољан; исп. накриво насађен; с в р ш и т и с квм ~ свршити кратким тступком. — Власт је с њим свршила накратко. Нех. накрвавити, -крвавим сврш. подлити крелу, окреавити. — Откучи мало капке својих црвењавих очију, обрубљепих . . . жилицама . . . које су их накрвавиле. Божић. накрвнти, -им сврш. необ. натопити крвљу, окрвавити. — Под црном накрвљеном косом видиш сиво, блиједо лице. Шен. накрвљосати се, -ошем се сврш. вулг. прејести се, преждерати се. — Тако се накрвљосао да смо морали да му метнсмо даску преко трбуха па све да скачемо по њој. Вин. вакрев&вити се, -&вељим се сврш. искривити лице, уста (у плачу, смеху), искезити сс. — Смијо сам сс — ал' да ме нетко тако накревељена видје, тај би плакао. Гор. накревут, -а, -о 1. трп. прид. од накренути. 2. настран, шашав. — Вратио се из Америке . . . Томаш Ракочевић, луцкаст, накренут човек. Лал. накр^нути, накрЗнем сврш. 1. нагнути на једну страну> упратти у неком правцу. — Коза накрену главу и погледа је. Ћип. Судбина која је теби пут накренула амо? Марет. 2. разг. нагнути, искренути (чашу), попити. — И ја накретох онај остатак вина. Јак. *~ се окренути се, нагнути се. — Глава јој се мало накрену као да скрива очи. Ћос.Д. накр^сатк, накрешем сврш. 1. насећи, нарезати (грања, лишћа). — Води јарца у шуму да му накреше. Н. прип. Вук. 2. необ. изазвати, натерати. — Настојао [је] да им накреше што више поштених суза гњева. Божић. ~ сс разг. а. напити се, накитити се. — Био је добро накресан па није могао ићи. Мишк. Тако сам се . . . накресао да нисам могао ставити кључа у браву. Креш. б. најести се. Вук Рј. квкретај м пом. нагиб брода кадје терет на њему неједнако распоређен или кад еода продире у њега. Мин. Лекс. ... «•«

вакретање и накрбтање с гл. им. од накретати (се). накретати (се), -крећ&и (се) и шакрбтати (се), накрећем (се) несврш. и уч. према накренути (се). накр^читн и накречити, накречпм сврш. обилато окречити. — фиг. Видје [јој] напиринчано, накречено лиде. Матош. нМкрив и накрив, -а, -о помало искри»љен, повијен. — Није она ни шкнљава ни накрива, него равна. Вел. накривача ж покр. шубара која се носи забачена наједну страну. — Промуваше се . . . аски људи из Србије с необичвим шубарама »накривачама« с црном кићанком са стране. Ћоп. накривити, накривим сврш. нагнути, померити, помакнути на једну страну. — Гајдаш накривио главу. Шапч. Још више накриви свој мали шешир. Ивак. Изр. могу да н а к р и в и м капу сад сам без бриге. ~ се 1. поешпи се, нагнути се, нахерити се. — Цео му « а с беше неприродно накривљен у страну. Ганк. По обалама рашгркала се села. Иза њих се вакривила вјетрењача. Цес. Д. 2. искривити се (у грчу, у гневу, плачу и сл.). — Гледајући на н>ихова накривљена и намрштена лица осјећа како се и шегови образи трзају. Цар Е. 3. фиг. опити се. — Кад н а м . . . после ручка, мало накривљеним, изведоше оседлане коње, ја сам мислио . . . неће умети ни закорачити. Лаз. Л. накривљбва&е с гл. им. од накривља*ати (се). накривљбвати (се), -Ављавам (се) = накривљивати (се) несврш. и уч. према накривити (се). накривљено прил. у нагнутом, косом положају. — Пробију се накривљеио кроз узвитлан свет. Каш. накривљнвање с гл. им. од накривљивати (се). накривљиватн (се), -Лвљујем (се) несврш. = накривљавати (се). накриво прил. нагнуто, укосо, нахеро. — [Торањ у Пизи] је вакриво озидан. Нен. Љ. Вали се . . . ко гребени накриво испињу. М-И, Они . . . носе капе накриво у знак јунаштва. Ћор. Изр. — насађен мрзовољан, злоеољан; у ч и н и т и ~ (коме) учинити нажао, повредити кога каквим поступком. накриж и нМкр&ж прил. у облику крижа, крста, унакрст. — Кроз гораи накриж везани отвор [торбе] искокне нешто зрња. Божић.

НАКРИЖАТИ — НАКУДРАВИТИ

561

накр&жати, накрижам сврш. нарезати, на роса н а ђ е . . . те свакога свата накро-

исећи у кришке; крупно исећи. — Славиоцу полу хљеба пода, а у здјелу накрижа од поли. Март. Зави дебелу цигару од сеоског накрижаног . . . дувана. Ранк. накрилче и накрилче, -ета с хип. дете или жтотињско младунче које се држи на крилу. — Хоће ли јој [се] мала кујица, накрилче њено . . . оштенити. Вел. накричивање с гл. им. од накричивапш. накричнвати, -ичујем несврш. и уч. према накричити. накричити, -им сврш. посебно препоручити, изричито напоменути, нагласити, истаћи. — Пођосмо путем који нам накричи игуман. Шапч. Накричи Паји да иде кући. Глиш. накришкати, -ам сврш. дем. према накрижати. — [Дјед] накришка пар луковица. Пае. накришке прил. на крижа, на крста, на леђа; полеђушке. — Један младић пао накришке, али . . . држи своју брзометку. КН 1958. накркатн се, накркам се сврш. вулг. добро се најести. Р-К Реч. накркаче прил. в. накркачке. — Упртио синчића накркаче. Рад. Д. накркачпти, -им сврш. нагповарити, упртити на леђа, на рамена. ~ се 1. попети се некоме на леђа, на рамена. 2. уморити се носећи терет на леђима, наносити се терета. — Накркачила се вучије и њега, и болести . . . као нитко жив. Божић. пакркачке прил. на леђима, на раменима. — Виче Сјекирица . . . ношен накркачке од двојице јаких учесника. Божић. накрмити, накрмим сврш. 1. нахранити. — Сутра треба накрмити овце. Рад. Д. 2. набавити, обезбедити, прискрбити. — Да би накрмили семена, иду у надницу. Сек. 3. накупити, згрнути. — Мој рођо, ту се добро накрмило, па ће бити повшпе и за откуп. Ранк. 4. накнадити. — Круну да му даду — цео с в е т . . . му не накрми оно што му вреди т о . . . сеоце. Ад. ~ се снабдети се, опскрбити се. — Треба . . . да се накрмите најбољим скорупом. Кур. нбкроз прил. покр. скроз, сасвим, посве. — Знате и сами, какав је варош О., накроз протународан. Кор. накрбјити, накројим сврш. кројењем припремити, скројити довољну количину (материјала). Вук Рј. накрбпвти, накропим сврш. посути капима; обилно покропити. — Из облака сил36 Речник српскохрватскога кљижевног језика, III

пила. Вук Рј. накрпарити, -крпарим сврш. с муком штедећи сакупити, спечалити, саставити. — Да могу што крајцара накрпарити, купио бих кравицу. Рј. А. накрпати, -Зм и накрпити, -им сврш. 1. ставити закрпу на нешто, прикрпити; фиг. додати, приградити нешто што не одгоеара, налепити. — Вријеме је накрпало уз главне облике којекаквих случајних . . . приградња. Нех. 2. с муком саставити, прикупити (новац, средства); накнадити, попунити. — Ради како знаш и гледај да штету накрпимо. Ћор.

накрст прил. в. унакрст. — На прозорак ставише двије палице накрст. Мат. накрунити, накруним сврш. крунећи припремити, накупити. Вук Рј. нбкрупно прил. много одједном; у крупним износима, у великом обиму, на велико, укрупно. — Накрупно одмах ти питаш. Павл. Да се човек обогати, мора играти накрупно. Јов. Ј. накрцаватн (се), накрцавам (се) несерш. и уч. према накрцати (се). накрцати, -ам сврш. навршити пунећи, напунити; натоварити. — Од врха до дна накрца [сандук] јабукама. Јурк. Свако јутро накрцају брод воде. Ћип. Накрца половицу дрва на . . . своја леђа. Шен. ~ се напунити се. — А кад би му се чамац накрцао, заронила би Вила у море. Креш. фиг. Котрљаше се . . . старинска кочија носећи . . . вином накрцанога . . . Јурића. Шен. накрчити, накрчим сврш. припремити крчећи, искрчити у одређеној (рбично већој) мери. — Крчио [је] шуму, али није могао довољно да накрчи. КН 1955. накрштавати, -крштавам сврш. крстити све, извршити сва тражена крштења. — Не могу стићи да накрштавају. Глиш. наксутра прил. = накосутра. — Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћ у . . . наксутра. Ком. в&ксутрашњи, -а, -е = накосутрашњи. нак^бурити се, -им се сврш. много се намучити, претрпети много муке, патње, страдања у животу. Деан. Рј. накувати, -ам сврш. = накухати припремити куеајући, скувати велику количину (јела). Вук Рј. накудравитв, -им, накудравнти, -удравим и пакудрати, -ам сврш. начинити кудравим, наковрџати. — Црна, накудрана коса пала му по челу. Дом.

562

НАКУКАТИ СЕ — НАЛАГАТИ

дакукатп се, -ам се сврш. миого и ду- је] још увијек задах мртва тијела, којега го кукати, издовољити се кукајући. — Про- се накупио већ у војннчкој болници. Крањч. д а д е . . . и женине дукате, пошто се она Стј. накука за њима. Сиј. накупити, накупим сврш. в. накуповати. пакукуљити, -укуљим сврш. заеипш накупљати (се), накупљам (се) несерш. као кукуљицу, замотати око главе. — Ука- и уч. према накупити (се). заше сс гомилице чобана с накукуљеним, накупљач, -ача м онај који што скупцрним хаљинама. Коч. ља, купи. Бак. Реч. ~ се завити, умотати главу, фиг. донакупбватн, -упујем сврш. набатти бити изглед кукуљице, бити попут кукувишеструким, обимним, већим купотнама. лице. — Друга од жена бијаше можда и млађа од господарнце... али некуда на- — Штедио сам и накуповао доста пашњака и ораница. Кум. кукуљена5 избочене горње уснице, тубаста ~ се много, досита куповати; добро се зарубљена носа. Ков. А. накукуријбкатн се, -уријечем се (ијек.) снабдети, опскрбити вишеструким, обимним куповинама. — Они су се накуповали пуси накукурикати се, -уричем се сврш. досипга, много кукурикати, издоеољити се ку- тих спахилука и племићких грбова. Петр. В. вакурвти, накурим сврш. покр. налокуричући. — Нисте ли се доста накукурижити, подложити. — На . . . приједлог да кали? Шен. »добро накуре« и да га спале, сви гракпакуљати, -ам сврш. сасвим напунити, нуше. Десн. препунити, набити. — Витка јс [локомонакусатн се, накусам се сврш. засит и в а ] . . . напојена мазом н уљем, накуљана тити се кусајући, добро се најести. — Лижаром. Сим. накумнти, накумим сврш. покр. (неко- јепо се дјеца накусају слане чорбе са хљебом. Андр. И. фиг. Доста смо се нагледага) наћи, узети кума (некоме). — Дијете ли бијеса... доста праха накусали црна. треба накумити!... Кога ћемо? Мул. Март. накуц м оно што се накупило, наслага; накусурати, -Зм сврш. тур. допунити скуп, гомила. — Љубав је накуп сјајних неку меру {најчешће одређену своту новца), искрица у срцу. Кор. подмирити; накнадити. — Стрпи се, ти си накупати се, накупам се сврш. много, вредан момак . . . све ћеш ти то накусудосита се купати, искупати се. Вук Рј. рати. Јакш. Ђ. накупац, -пца м онај који купује робу ~ се међусобно подмирити рачуне, обради препродаје. — Накупци и прекупци рачунати. се; нагодити се. крстаре сајмиштима. Вј. 1957. накухати, -ам сврш. = накувати. — накупина и накупина ж а. оно што Мама накухала јела као ресторан. Неим. се накупљањем сјединило, спојило, спој, сплет. накуцати, -5м сврш. 1. забити, уку— ЛишаЈеви . . . имају посебне расплодне цати у ееликом броју: ~ клинце, ~ ексео р г а н е . . . то су накупине станица алга. ре. 2. разг. издвајајући скромне суме уштеБот. б. мин. механички спој честица, агре- дети. Бен. Рј. гат. — [Стијена је] накупина, агрегат јед—- се 1. много, досита куцати, издовонога или више минерала. Тућ. љити се куцајући; много пута се куцнути пакупити, -им сврш. 1. купећи при- (чашом при наздрављању). — Накуцо се премшпи, сабрати, скупити довољну количаша, напево песама. Змај. 2. добро се начину чега. — Отишли [су] да за плот. . . јести. — Кокоши се сите накуцаше нанакупе трња. М-И. 2. мало-помало приба- правивши штете. Наз. вити, стећи; узимајући одасвуд доћи до венакучнти се, накучим се сврш. покр. лике количине нечега, награбити. — Још 1. нагнути се, наднети се над чим. Бен. Рј. проливате и разбацујете! Харчите оно што 2. свратити, навратити се. је луди Григорије накупио. Чипл. Он . . . ће се вратити богат, накупити злата и накуштрати, -5м сврш. увити у косребра. Мишк. врџе, накудравити. — Својим црним ко~ се 1. сакупити се, сабрати се. — сама, које знаду и накуштрати... памет Некака бескрајна срећа накупи јој се око разносе. Павл. очију и усана. Лаз. Л. Заповиједио [је] налагаше с гл. им. од нал&гати. да се пуца док их се доста накупило на палагати, налажем 1. несврш. и уч. нишан. Тур. 2. а. добро се снабдети нечим, према наложити. 2. набацивати, тоеарити; доћи до велике количине нечега: ~ новаца. слдгати на што. — Стадоше... вући по— Говорили јој људи . . . да ће се вратити кућство и налагати га на возове. Кое. А. богат, накупити злата и сребра. Мишк. 6. Међу Гојковим [ђацима] било их је који напунити се чиме, нагутати се. — [Осећао су и копали, налагали снопље. Ранк.

НАЛАГАТИ — НАЛЕВ налагати, налажем сврш. 1. мапричати лажи, излагати. — То су теби налагали иеки. Андр. И. 2. окрившш недужног (изношењем лажи о њему)у обедити, тањкати. — Нисам ти ја подметнуо воду место ракије, но је криво Гроздену што сам га . . . оборио, па ме само налагао. Вукић. ~ се задовољити жељу за лагањем, лагати досита. — Када се наразговараше и иалагаше, осетише да су гладни. Пол. 1959. налагач, -ача м покр. онај који налаж ( , слаже рукоеети жита за везиеање у снопове. Прав. налагачица ж жеиска особа налагач. Прав. налаже&е с гл. им. од налазити (се). налаз м а. оно што се нађе, затекне на месту, нађено стање ствари. — Пребројавали [суј контролишући бројно стање са налазом у списку. Јак. Сјети се свога налаза. Донч. б. оно што се испитивањем, претрагом нађе, утврди: лекарски, лијечнички ~ , комисијски ~ . налазак, -аска м 1. налаз. — Овај начин сахрањивања мртваца опомиње на наласке у пећинама. Жуј. Плаћен [је] и прсплаћен... што му је поклоњен налазак [златне шкуде]. Вел. 2. проналазак. — Поверавају [се] поларним експедицијама послови за ко)е би се указала потреба каквим напретком физичких наука, нпр. наласком какве вове методе за решаван>е поларних физичких . . . и др. проблема. Петр. М. налазач, -ача м а. онај који је нашао нешто изгубљено. б. онај који што проналази, измалази. — Као што је избирач речи . . . тако је Андрић и налазач реченица којима гради и носи драматику својих приповедака. Пол. 1959.

563

лазио се у веома немирном душевном расположењу. Крањч. Стј. Је ли му жао што се она у срамоти налази. Ћип. б. покр. осећати се {у погледу здравља, расположења). — Запита га како се налази. Јанко се похвали. Мат. к&лаз&ште с а. место где се нешто налази или где је нађено (рбично о ископинама). — Расправљају [се] . . . проблеми . . . о археолошким иалазиштима. СКГ 1937. б. наслаге, резерве (руде, минералних уља и сл.у. ~ злата, ~ нафте. — фиг. Завирите у наших душа налазиште, према њима сваки мајдан света мало значи. Макс. налазнЗх м налазач. — Поштени би налазник тражио од нас награду. Јонке. налазн&ва ж нсирада ономе који нађе нешто што је други изгубио или некога за ким се трага. — Обећава [се] велика налазнина оному тко ме буде нашао. Вел. валазннчки, -а, -б који се односи на налазнике: ~ право. аалајати, -ј€м сврш. почети лајати, залајати на некога. — Нигде пса да на те налаје. Јакш. Ђ. Питала га како је прошао: да га није псето налајало. Сиј. — се дуго, досита лајати, издовољити се лајући. — Стари п а с . . . се толико с вечера налајао, а п о с л е . . . [се] успавао. Срем. фиг. пеј. Доста се лани налајала пред цијелим селом на оца. Бен. налактнтн, -им (трп. прид. налакћен) сврш. наслонити на руку ослоњену на лакат, подупрети лактом. — Налакти главу, дршће, у прозор гледа. Кош. ~ се наслонити се лактоеима (на што). — Налакти се на сто и зари лице у руке. Дом. Јосип сс налакти и као приковав гледаше. Кос. налактица ж спорт. зашгпитна навланалазачки, -а, -б који се односи на нака за лакат. Ног. лазаче: ~ награда. налакћбвати (се), -акћујбм (се) несврш. налазити, -им 1. несврш. и уч. према и уч. према налактити (се). наћи. 2. држати, сматрати, ценити. — налаштитв, налаштбм сврш. лаштећи Она [је] налазила да је он човек пријатан. Јов. Ј. Она налази да је његов смијех увијек учинити сјајним, углачати. — Скочи вес е о . . . у налаштеним високим чизмама. тактичан. Божић. 3. в. наилазити. — Око Коз. Ј. Ива налажаху овце, Иво фата једно јагње црно. НП Вук. Свугде је налазио на заиалбанта и налбантин м тур. поткитворена врата. Јов. С. еач. — Тишину у чарпшји прекида само ~ се 1. несврш. и уч. према наћи се, чекић Смаил-аге налбанте. Мул. Ја те пот2. а. заузимати, запремати неки простор, кивам, ја сам твој налбантин. Сиј. бити смештеи, простирати се. — Куће ових налббнтпица ж поткивачка радња, потгорњих Курлана налазе се пола сата узкивачница. Вен. Рј. брдо. Божић. б. бити на неком месту, станалбантскД, -5, -б поткивачки: ~ јати, бавити се. — Због вас је ова стразанат. хота... — говораху гомилици голих валев, ијек. наллв (ретко ек.) — насинова што с е . . . налажаху на обали дивлив оно што се налије (у што, на што); ље реке. Јакш. Ђ. 3. а. бити (у неком стању, расположењу, поломсају и сл.~). — На- прилив, наеала (нпр. крви). — Прелијевши 36*

564

НАЛЕВАТИ

(СЕ) — Н А Л Е П Н И Ц А

сијено . . . водом нађемо . . . у томе наљеву толико свакојаких праживотиња. Финк.

налеђник м адм. и банк. онај који се потписује на полеђини документа; мсирант. нал^вати (се), налевам (се), ијек. на- Бен. Рј. налеђбвник, -ика м банк. онај на кога се лиј^вати (се) несврш. и уч. према налити се. преиоси мешца, индосат, индосатар. Деан. Рј. нблево, ијек. налијево, прил. 1. на леналеђушке прил. = налеђачке. Р-К Реч. ву страну; с леве стране. — Напослетку п а л е ж а т к се, -жим се сврш. провести се обрте налево. Јакш. Ђ. С ње [капије] много времена лежећи, заситити се лежања. налијево и надесно пружио се зид. Огр. 2. (у служби узвика) војн. команда за окрет — Он се належао досад у земљи. Мул. на леву страну за 90 степени. нал&мати, налемам сврш. истући, излеИзр. ~ к р у г војн. команда за окрет мати. — Треба је налемати два-трипут. улево за 180 степени, ступњева, за половину Кол. Не бих га налемао да ме није изазвао. Божић. круга. нЗлен, -а, -о, ијек. налијен = налењ нал^га&е, ијек. налијегање, с гл. им. прилично лен, склон лености. Прав. од налегати. наленчбрити се, -^нчарим се, ијек. наналбгати 1 , належем, ијек. налијегати љенчарити се, сврш. дуго, досита ленчанесврш. и уч. према налећи. рити. — Скупит ће се . . . да се наљенналбгати 2 , належем, ијек. налиј&гати чаре, да чују новости. Бен. несврш. и уч. према нал\ћи. иМлен., -а, -о =• нален. налеглост, -ости ж особина и стање пЗлеп, ијек. налијеп, м бот. в. једић. онога што је налегло. Р-К Реч. — Тигрова љ у т и х . . . нема, нит' налијеп вара јаднике кад тргају Араве. Марет.; пал^гнутп и налегнути (се), налегнем Сим. Реч. (се) сврш. налећи (се). — Срце је лудо тукналеп, ијеп. наљеп, м оно што је нал о . . . он јаче налегну на снег. Ћос. Д. Знате ли ви да се на нашу дивизију. . . лепљеноу накнадно стављено, додатак, дометак. — У великој [ћу] дворани, урешеној налегнуо читав један руски корпус. Крл. гипсаним наљепима . . . доживјети толико [Младић] се з б у н и . . . па с аугуром налегмилости. Шкреб. ну на врата. Видр. налепа, ијек. наљепа, м онај који се налеђа ж банк. изјаеа написана на полеђини менице или чека, којом корисник ус- нежељен придружио, наметљиеац. — Ако тупа жницу другој особи, индосамент, жиро. смо се што споречкали, криве су ове две налепе — рече показујући на оба Турчина. Деан. Рј. Шапч. пал&ђати се, -ам се сврш. индив. наналепак, -пка, ијек. наљепак, м налепносити се терета на леђима, нагрбачити се. — Сељак се јамачно толико надланао и ница. — Имадијаше наљепак од смеђег папира преко десне кање. Креш. налеђао. Матош. нал&шти, налепим, ијек. шлијбпити, налеђачке и палеђашке прил. = насврш. 1. а. прилепити, залепити на нешто. леђушке, налећке на леђа, на леђима, по— Магистер . . . налијепи папирић. Крањч. леђушке; исп. налеђице. — Сматрао сам Стј. б. фиг. пеј. невешто уметнути, допотребним да вас [из собе] изнесем наледати: ~ закрпу. — Без оних налепљених ђачке. Креш. Молер је лежао у сриједи места ти чланци тачно одговарају таквом налеђашке. Вук. Тресне га налеђашке о типу предавања. Пиј. 2. премазати лепом, земљу. Вел. облепити (зид). Вук Рј. 3. фиг. рђаво проћи, н&пеђе и налеђе с 1. наслон (на седиш- насести, награбусити. — Море, то је ништа ту). — Он се заваљује у високо налеђе . . . да знате што сам ја једне године нанаслоњача. Божић. 2. друга, неисписана стра- лепио! Глиш. на листа или документа, полеђина. Бен. Рј. ~ се 1. много, досита лепити. — Наакшамлучио се и налијепио баиака пјеваналбђити, налеђим сврш. необ. а. начицама. Сим. 2. а. залепити се, прилепити писати што на полеђини (акта, писма и сл.~). — Налеђи адресу на полеђину писма. се. — Осјетих да ми се за прсте налијепила . . . згуснута крв. Вуј. б. фиг. упасти Креш. б. банк. пренети меницу на другога тиме што се тај пренос бележи на полеђи- у замку, ухватити се. — Налијепио сам се на први топлији осмијех. Сим. ни менице, жирирати. налепљбвати (се), -спљујем (се), ијек. налеђице прил. на леђа, на леђима, полеђушке; леђима. — Окрете [се] опет на- наљепљивати (се) несврш. према налепити (се). налепница и н&лепница, ијек. нал>еплеђице. Глиш. Ували се налеђице у фоница и наљепница, ж листић, ознака која тељ. Божић.

НАЛЕПО — НАЛЕЋИ СЕ се лепи на што (на пакет, књигу и сл.), етикета. — Поднео је . . . две коверте са налепницама на којима је . . . била . . . иста адреса. Б 1958. Обавезно је лијепљење погодака послије сваког метка . . . провидним наљешшцама. Стр. нЗлепо, ијек. налијепо, прил. на леп начин, лепим, миртм путем. — Отац [је] не би дао налепо у моју кућу, Ранк. Немој да кунем! Хајде налијепо! Јел. налести, -лезем, ијек. наљести, сврш. покр. «. наићи. — Уто наљезе испред магазе Омер-ефендија. О-А; Вук Рј. валет 1 м 1. лет према неком цџлу, изнад нечега, наилазак у лету; напад из лета. — Седам налета бомбардера, један за друГИМЈ тутњали су над Београдом. Сек. 2. а. насртај, навала; јуриш. — Батаљон. . . снажним налетом заузе североисточни део села. Лаз. М. Невјеројатан. . . био је налет мноштва, које је у тај час навалило за колима. Шкреб. б. снажан наступ, прилив нечега; сназкно струјање, неодољиво ширење нечега, снажан замах: ~ ветра, ~ ватре. — У једном јаком исељеничком налету3 и њени родитељи иселили [су се] у Турску. Нам. Миловала [га ј е ] . . . са мржн>ом и нежношћу што су се у налетима смењивале. Ћос. Д. 3. онај који је жесток, плаховит, прек, налетица. — Да, он је нал е т . . . њему није ништа убити човјека. Крањч. Стј. Сјајноока онда Атена Аресу налету ово проговори... М-И. 4. танак слај наталожен преко нечега, навлака. — Ништа лепше н е г о . . . голу црну јесен видети одједаред б е л у . . . под танким налетом иња. Сек. 5. младик у шуми који се развио од семена што га ветар нанесе. Мин. Лекс. валет* м тур. покр. ђаво, демон; проклетство. Шкаљ. Изр. ~ те било ђаво те однео, нека си проклет. — Налет те било, Ахмед-беже! . . . Зар тако? Куил. валетаватв се, -^тавам се, ијек. наљетавати се несврш. летети изнад чега, надлетати што. — Два гаврана стала се наљетавати изнад мјеста двобоја. Ков. А. валетан, -тна3 -тно покр. жесток, пла~ ховит, напрасит, нагао. — О н о . . . није самосвијест већ прекомјерна охолост, сила3 налетна ћуд — што ли? Цар Е. валбтање, ијек. налијетање, с гл. им. од налетати. вал&гати, налећем, ијек. налиј&тати несврш. и уч. према налетети. нал&тетв, -ТИМЈ ијек. налбтјети, сврш. 1. летећи или јурећи наићи. — Налетеше облаци, натушти се небо. Ранк. Кад налети зец испред н.ега, пуца. Нам. 2. а.

565

летећи или јурећи случајно иаићи (на некога, на нешто); сударити се (с ким, чим). — Тривун скоро налети на некаква човјека . . . и престрашено -одскочи. Ћоп. У сијечњу је код Слуња брзи влак налетио на теретни. ВУС 1966. 5. неочекиваио, изненада срести се с ким, набасати на некога: ~ на заседу. — Овог сам иута налетио на два друга из . . . банке. Вј. 1960. Налетео је на непријатељску стражу и погинуо. КН 1946. в. неопрезно упасти у незгодан положај, натрчати. — Шта да се ради. . . сами сте налетјели. Крањч. Стј. 3. а. ударити (ЈШ кога, на што) сеом снагом, наеалити; напасти, насрнути. — Непријатељ [је] оштро налетио и допро . . . до наших положаја. Хорв. На нас налете чопор полицијских паса. Јак. б. нахрупити, упасти, улетети. — Само би . . . врапци у живахном јату налетјели у стају. Бен. Налетјела је преко прага као птица. Лоп. 4. нагло се павући, намаћи на што. — Удари се по потиљку, а капа му налете на очи. Јак. ~ се 1. провести много времена летећи, заситити се летења. 2. необ. истрчати се, залетети се. — Он нема куражи да се налети да ми очита. Вес. налетица и валетвца м и ж свађалица, насртљивац, насртљивица. — Сетио [се] . . . сестре . . . унесрећене од онога . . . налетице, кавгаџије Гавре. Маш. Но тај бјеше налетица стара. Комб. налетичан и валетвчав, -чна, -чно необ. нагао, незадржив. — Шчепа га у грлу . . . налетични осјећај самилости. Божић. налбтјети, -тим5 ек. нал&гети. нал&тљив, -а, -о насртљив. Р-К Реч. валбтљввац, -ивца м насртљшац, налетица. Р-К Реч. вал&гљввост, -ости ж особина онога који је налетљив, насртљивост. в а л е т в в к 1 м нападач, насртљивац. — Он је био моћан налетник на цео друштвени поредак. Прод. 2 валетввк м покр. ђаво; проклетник; исп. налет2. Рј. А. вал&твутв, налетнем сврш. дем. према налетети. — На уста му учас налетну подли дрхтаји. Божић. налбћи и налећи, -лежем сврш. 1. ставити на јаја ради извођења пилића, насадити (живану). — Кад жена бређа належе кокош, кажу да ће бити све пиплице. Вук Рј. 2. излећи у великом "броју. — Ова је кокош налегла сила пилића. Вук Рј. ~ се излећи се у великом броју; фиг. размножити се. — Само [ће] рађати дјецу да се из њихова села належе свијет по свој Славонији. Тур.

566

НАЛВЋИ — Н А Л И Ц К А Т И СЕ

1 налнје-, ек. нале-. налИш и налећв , належ&и и налегн&и сврш.; исп. налегнути 1. а. нагиути ее налик непром. (на некога, на нешто) поврх кога или чега, притиснути собом, на- еличан (некоме, нечему); слично. — .Тако је валити се. — [Огац] се сав искривио, на- био налик на н>у. Дом. Бразготина је била легао на плуг. Кол. Дебељко налегао на иалик на крст. Брл. Да, флаута, рекох ја, моја леђа и запео из све снаге. Јак. б. пот- управо није флаута, али је јако налик. пуно се предапш нечему, прегнути. — Старац Лаз. Л. би . . . поново налегао на посао. Бар. 2. Изр. ни ~ сасеим друкчији (друкчц/е), пружити се, прострети се преко нечега. — без имало сличности. Дебела сјена крупна дубља налегла на напнковати, -кујбм несврш. =« налицесту. Павл. 3. а. навалити, нагомилати се. — Расула [се] рогата марва, па или на- чити бити сличан (коме, чему), личити (на кога, на што). — Глас му наликоваше пролегла око бунара . . . или се чеше . . . о какву воћку. Ад. 6. јурнути, полетети куд; летњој грмљавини. Ранк. На длаку [је] наликовала на мајку своју. Шимун. стићи у великом броју, нагртти, нахрупити. нап&мав, -а, -о само у изразу: шара — Грађани [су] за њима налегли у потјеру. ~ «. налиманка. — Заметну се шаром В 1885. Свијет налегао у чекаоницу. Новак. 4. тачно се поклопити с нечим, углавити се; налиманом, па он сађе у поље широко. НПХ. приљубити се: врата су налегла. нал&машса ж пушка немачке израде; ~ се 1. «. нал1ћи. — Седајући . . . належе се цслим телом на округли сто. Каш. исп. алсманка. — Уз поље се пјешац помолио . . . а на њему дуга налиманка. НП Исмет се належе на пакет и обгрли га. Херм. Куш. фиг. Све се то на Филипа налегло као смрдљива мокра плахта. Крл. 2. однал&пати се, налипЗм се сврш. пеј. морити се лежећи, прилегнути. — Отвшао заситити се пијући, напити се, налокати се. да се у оној соби мало — пггоио веле — — Нека спреми каве, ако ће и читав бакрач, налегне. Јурк. па сс налипајте једанпут. Јакш. Ђ. налећи', налсгвјм, ијек. наллћи, сврш. валити, нЗлијб.ч сврш. 1. а. нстутти «. наићи. — Кроз гајеве . . . наљегосмо на чим текућим, насути, наточити. — Захвати Истрево. Павл. У ходу наљегоше на че- воде . . . нали пуи котао. Вес. Враћа [се] љаде, распружено посред улице. Ћип. с пехаром напол наливеним рума. Креш. 6. сасути у што (текућину, течност), улити: нал&ћк2 прил. =• налеђачке. — Лежи ~ воду у суд, ~ пиће у чаше. 2. прекрити Вучина тако налећке, гледа у облаке. Марк. М. Лијепо су га намјестили налећке. Чол. лијући што, залити, прелити. — фиг. Магла налив м = налев. — Све ће бити . . . је млијеком налила равнице. Вит. 3. улити испреткано свијетлим златним бојама и се и поплавити, разлити се. — Набујала наливима тмасте крви у образима. Крл. вода, па налила у лагуме. Вес. Изр. к а о напивсн једар, чврет; к р а в а Туку једра била у којима се осјећа налив је н а л и л а (у виме) каже се о крави која и здравље животних жила. Ђон. ће се скоро отелити. Вук Рј. налнвак, -ивка м оно што је до врха ~ се 1. текући, цурећи и сл. доспети наливено. — Дебело прасе као наливак. у што, испунити што, улити се. — фиг. Вук Рј. Осјећао сам како се у собу налила тишина. валбвЗње с гл. им. од наливати (се). Ћоп. Ледени сјевер налио му се у утробу као чаша хладне воде. Крл. 2. напити се, нал&вати (се), налввЗм (се) несврш. и опити се. — Кад се налије, по три дана уч. према налити («). нећеш га видети да деље. Шапч. наливњЗци, -5кЗ м ми. (јд. наливњЗк) налихо прил. бадава, без тплате; јевзоол. = наљевњаци микроскетски ситне једиоћелцјске, једностаничне животињице, ин- тино. — Налихо неће проћи погано . . . псето. Јакш. Ђ. фузорије. Прав. налицати, -личбм несврш. покр. наиалив-пЈро с перо у које се пре писања ликовати. — На ујаке Ђуро налицаше. налива мастило, тинта (тако да а може Њег. пиеати без прекидања), стило. налжцкатв, -5м сврш. с много пажње налбзатн се, налвжЕм се сврш. 1. много и дуго лизати, заситити се лижући. дотерати, угладити. — Налицкао црну — Ако се кусом не накуса, језиком се ие косу и нахерио нову црвенкапу. Кал. ~ се намазати лггце и косу, брижливо нализа. Вук Рј. Доста се је нализао крви. Том. 2. фам. напити ее. — Затим се се дотерати, удесити « . — Зиала се она нализа тако да ппјан тихо се скљока. Ил. налипкати, знала се лијепо обући. Коз. Ј. 3. налицкати ее. — Појавио се и газда, Сутрадан [се] пред кућу довезао . . . налицкан и обријан. Ћос. Б. онај ћелави нализани гошодив. Цар Е.

НАЛИЧАН — НАЛОМКАТИ

567

наличан, -чна, -чно који личи на кога налогодавац, -вца м адм. онај који или што, сличан. — Недалека курија . . . издаје налоге, наредбодавац. — Архитекта посве [је] налична свакој другој сељачкој добија податке и захтеве од . . . налогодавца. кући. Ђал. Ми смо ионако један на другог Поз. 1948. налични. Ком. наложнти, наложим сврш. 1. а. с/иавмналичити, -им несврш. = наликовати. ти на ватру, метнути што да гори. — — Свс ово мора наличити на отрцане не- Усјекао бадњаке у . . . планини и наложио мачке приповетке. Лаз. Л. Више [су] нали- их на ватру. Ћип. 6. учинити да почне гочиле сабластима него људским бићима. Грг. рети (ватра, огањ или пећ, камин и сл.), потпалити, подложити. — Ватру не смијеш паличити, налбчим сврш. намазати наложити жеравицом. Пав. в. загрејати бојом, обојити (рбично лице). — Стопала су им [плесачицама] наличена личилом (какву просторију) запаливши ватру, подложивши пећ. — Јсдно је фантазија у . . . од . . . лишћа. Креш. наложеној соби . . . а друго је бити . . . налнчје и наличје с 1. а. страна чега танког, плоснатог (тканине, листа и сл.) ко- на отвореној прузи. Крл. 2. заст. отворити ватру (из оружја), осути; опалити. — ја се мање излаже погледу; супр. лице (5а): ~ штофа, ~ хаљине. б. фиг. непријатна, Бојни топи огањ наложише. Март. Раде незгодна, скривена страна. — Нико не по- потегне кубуру . . . треном натегне и наложи. Ћип. 3. заст. а. обложити, испунити, знаје и не слути наличје славе. Андр. И. Та је узречица имала своје наличје. Божић. поставити (одећу памуком). Вук Рј. б. ста2. задња (дворишна, заклоњена и сл.) страна еити, принети у великој количини, наслагати. — Сјели у локанду, наложили пива и јесзграде. — Бакоња . . . угледа простран врт за манастирским наличјем. Мат. 3. изглед, тива. Март. 4. ставити у дужност, издати налог, наредити, заповедити. — Другови из лик, облик. — Чин који је сада извршио кадар јс да скине с њега симпатично на- штаба . . . наложили [су] ми да га укорим. Поп. Ј. Изврши што му је газда био наличје. Јонке. ложио. Креш. Изр. лице и ~ добре и рђаве етране, врлине и недостаци. наложпнк м љубавкик, партнер у ванбрачним интимним односима. Прав. иаличност, -ости ж сличност. — Као да више личи на неку животињу, која паложница ж љубавница, партнерка нема наличносги на човска. Јакш. 73. у ванбрачним односима. — Није ју презирао, налбвнти, наловим сврш. нахватати нити га је болело што је она Никанорова у лову, лоеећи. — Осећа и мирис . . . катрана наложница. Чипл. рибарских барки . . . са наловљсном рибом. н а л о ж н и ш т в о с интиман ванбрачни Чипл. палог м 1. а. оно што се коме наложи, однос човека и жене. Р-К Реч. одреди да учини, наредба, заповест, наређење. налбјити, налојГш сврш. намазати ло— Ја сам ваша веза . . . и преко мене ћсте јем. Р-К Реч. добијати налоге. Јак. Желим . . . да без налбкатп, налочем сврш. мало полокати, гунђања извршавате све моје налоге. Јонке. лочући загадити. — Налокала мачка млиб. адм. писмено одобрење (рргана власти, јеко. Вук Рј. руководиоца установе и сл.), писмена наредба ~ се 1. доста локати, заситити се за што: путни ~ , службени ~ . 2. слој, лочући. — Прилети и крмача, убоде занаслага. — Од налога силне прашине једва мрљано рило те се налоче. Ков. А. 2. пеј. [си] разабирао хаљу и лице. Шен. опити се. — Опет си се налокао! Јесам ли валога ж 1. а. стиска, гужва. — Ондје ти рекао да се не опијеш? Поп. Ј. Налочеш је била толика налога да су кренуле натраг. се већ изјутра, па махниташ. Пав. Ђал. У млину велика налога. Двориште налбмити, наломим сврш. 1. изазвати препуно кола, Моск. б. велика тражња, навала купаца; велико интересовање, навала пукотину, напрслину на нечему; изломити с заинтересованих. — Добра партија па, неће- краја, заломити, окрњити: ~ кост, ~ обод суда. — Са голе кости љуштио зубима . . . те ни веровати, колика је налога на н>у! покосницу и чупао из наломљеног зглоба. Срем. 2. мноштво, маса, гомила. — Рукс Рад. Д. 2. изломити одређену (рбично еећу) се дижу увис, капе лете у зрак, налога се количину нечега, ломећи припремити, накузиба амо и тамо. Шен. Бјеше . . . тако непити: ~ хлеба, круха, ~ грања. —- Баци обично лијепа . . . те, у свој налози, она на њих [жеравке] . . . наломљеног лој-за. веома упаде у очи. Мат. 3. снажан приКал. тисак, неодољиво наступање> навала. — наломкати, -ам сврш. дем. према на[Властела] вијећала како да се поносна ломити. — Он јој је био десна рука . . . Босна одупре бијесној налози Османлија. да наломка сувади. Вес. ,, Шен. , «и», •г« I. '.-,.. \, В 1 л е т ш

568

НАЛОЊ — НАМАЂАРИТИ

налоњ м и налоња ж грч. цркв. по-

иост обнављања тијела код наљевњака (инфузорија). Јонке. наљбљати се, н&љбљам се сврш. вулг. налош, -а, -е који се не осећа добро, по- наљоскати се. — Јечи, наљољао се . . . нешто слаб, болешљив. — Нешто сам налош. пијан као воденица. Ћос. Д. Вук Рј. наљоскати, нал>6скам сврш. вулг. претерано напити, опити (некога). — Кад га налудирати се, -удирам се сврш. заситити се лудирања; налудовати се. Р-К Реч. наљоскају, почиње безумности којима се и сам смије. Цар Е. нал^дити се, балудим се сврш. в. ~ се претерано се напити, опити се. налудовати се. Вук Рј. — Једва су се држали на ногама, — толико налудбвати се, -удујем се сврш. насе беху наллскали. Глиш. Касније сам се правити много лудости, заситити се лудо- и наљоскао. Јонке. вања. Вук Рј. наљ^бити се, наљубим се сврш. изналужити, налужим сврш. потопигт довољити се љубећи, заситити се љубљења. — О, ова рука! Да ми је да је се сит нау луг, у цеђ. Р-К Реч. налукнути се, -нем се сврш. навирити, љубим. Лаз. Л. Те ме и остави он, не наљубив се мене у дворма. М-И. провирити. — Радозналим оком налукну се старац на црквена врата. Шен. нЗљут и наљут, -а, -о мало љут, понешто љут. налула ж в. нанула. — Пред врагима наљутпти, наљутим сврш. изазвапш [су] поредане уза зид . . . папуче и налуле. нечију љутњу, разгневити, расрдити. — О-А. Бојим се да кума не наљутим. Љуб. налумповати се, -пујем се сврш. дуго, ~ се постати љутит због нечега, бити досита лумповати, банчити. — Потукли обузет љутњом, разгнееити се, расрдити се. [су се] око девојака, пошто су се прет— Стиђах [се] да ти се срце не би наљутило. ходно налумповали. Поп. Ј. М-И. налуна ж в. нанула. — Ако је блато, в а љ у ш т в т н , наљуштим сврш. 1. поонда жене . . . носе дрвене папуче које чети љуштити, местимично скинути љуску. се зову налуне. Маж. М. Сваки час . . . Р-К Реч. 2. припремити љуштећи, ољуштизаклапарају налуне. Срем. ти одређену количину нечега. Р-К Реч. ~ се 1. дуго љуштити, заморити се налунар, -ара м занатлија, обртник љуштећи. 2. вулг. најести се и напити се. који прави налуне. — Налунар је сједио — Док се човек не наљуштиЈ нема весеља. бос. Рад. А. налушатн се, налуњам се сврш. на- Шапч. нам м тур. иж, глас, углед. — Травнилутати се. — Налушао сам се по овој чанима су долазили дани кад би им њихов земљи. Лал. нал^пати, налупам сврш. 1. разбити, нам ударио на нос. Андр. И. Он не гледа разлупати у одређеној, обично већој коли- ни у нам, ни у сој. Мул. нам енкл. дат. заменице »мш. чини: ~ доста јаја. 2. истући, избити. Бен. вбма дат. инстр. и лок. заменице »ми«. Рј. ~ се 1. много и дуго лупати, заморити намагарчити, -им сврш. изложити се лупајући, ударајући по чему. — Сутра ћу руглу, довести у неприлику; грубо преварити, се налупати по кориту. Пав. 2. вулг. на- насамарши. — И тек . . . откријеш, намајести се и напити. Вук Рј. гарчили те други. Сим. Жена је и праоца намагарчила! Мих. палутати, налутам сврш. покр. наићи ~ се довести себе у смешан положај. лутајући. — С јесени би налутао какав Циганин. Вуј. н а м а г а т н се, намажем се несврш. покр. ~ се сврш. провести много времена у напрезати се, упињати се. — Стадох се . . . лутању, уморити се лутајући. — Доста намагати да се пробудим. Јурк. сам се налутао градом док сам је нашао. намагнетизирати, -изирам и н а м а г Кум. н&тисати, -ишем сврш. пренети својства налча и налча ж тур. коњска поткова; магнета на нешто, учинити магнетичним. железна поткошца на петама мушке ципеле намагнути, намагнем сврш. дати знак или чизме. — Налче на опанцима звониле (мигом, покретом главе), намигнути. — Онда су по камењу. Куш. ћу главом теби намагнути. М-И. наље-, ек. нале-. намађарнти, -ађарим сврш. = намаџарити преварити, насамарити. — Лијепо наљевњаци, -ака м мн. (ијек.) зоол. = наливњаци. — Убацио је у то и способ- су вас намађарили. Шен. висок узан столић са косом горњом површином на који се ставља књига или икона.

НАМАЗ — НАМАСКИРАТИ СЕ намаз м материјал за мазање; слој начињен премазивањем. — Са зидова се љуштио слој модрикастог намаза. Божић. намаз, -аза м тур. муслиманска молитва. — Спрема се . . . да . . . клања намаз. Мул. намазапо прил. као намазан, глатко, услужно. — Продавач се увија гипко и намазано. Сим. намазати, -мажем 1. а. превући, ставити преко површине слој нечега масног или житког (масти, смока и др. ): ~ хлеб, крух. — Узмем обућу . . . истрљам је, каише намажем. Вес. б. мазивом загититити од трења, рђања, корозије, подмазати. — Шкрипи и пјева ненамазани точак на бунару. Ивак. в. превући слојем крема или др. козметичког средства, нашминкати. — Није заборавила њушку намазати. Мар. 2. пеј. рђаво насликати (ређе написати); искварити (папир) рђавим саставом или цртежом, нашкрабати. — Неколико пјесмица [је] намазала. Ков. А. Колико папира намазах! Мамс. Ф. Изр. иде као намазано иде да не може боље; бити намазан са седам масти (са свима мастима) бигпи вешт и лукав; ~ коме леђа додро истући, излемати кога; исп. намекшати леђа. ~ се 1, а. превући своју кожу слојем чега: ~ лековитом машћу. б. дотерати лице козметичким средствима, нашминкати се. — Сва његова . . . намазана велеградска гизда ваља да преда првенство . . . коњском трговчићу. Ков. А. 2. упрљати се, замазати се. — За нешто [се] ухватила и сва се намазала катраном. Сек. намајсторитп, -им сврш. покр. вешто одговорити коме, ућуткати умесном примедбом, поклопити. Вук Рј. намакање с гл. им. од намакати (се). памакати (се), намачем (се) несврш. и уч. према намочити (се). намакљати, -ам сврш. исгпући, изударапги. — Тад ће она . . . све трутове . . . намакљати. Божић. намакнути, намаћи и намаћи, намакнем сврш. 1. а. ставити што шупље, прстенасто и сл. тако да обухвати какае предмет, навући, натаћи: ~ прстен, ~ оклоп. — Гледају да у мраку намакну домаћину . . . на главу торбу или врећу. Ђорђ. б. набости, наЈоити: ~ на колац, ~ на копље. в. натући, спустити. — Намаче шешир дубље на очи. Јакш. 35. Капу [је] на . . . мрко чело намакнуо. Шен. 2. а. осигурати, набавити, прибаеити. — Понестаде пиће благу . . . Илија размишлл где да је намакне. Ћип. Боље хране треба јој намакнути, она је болесна. Кос. б. спремити, принети. — Зовнем к себи Лазу,

569

коме је честита поша вечеру већ намакла била. Буд. в. привести, довући; навалити (с неким, с нечим). — Кад их видје силан ага3 он намакну гојне воле и џелате, љуте рисе. Маж. И. г. пружити, поднети. — Ако те ударе по лијевом образу, а ти им намакни десни. М-О. 3. направити, саградити, подићи. — Воду су предвојили и претројили, али моста не могоше намакнути. Андр. И. ~ се доспепш на какав предмет обухватајући га; навући се; надвити се. — Бјеше ведро пак се наоблачи и облак се над Беч намакнуо. НП Вук. вамалати, намалам сврш. 1. украсити малајући; окречити. 2. заст. насликати. — На фирми . . . био је намалан један . . . младић. Срем. Лик . . . је зло намалан. ХР 1928. намало и намало прил. оскудно, у несташици. — Сада [сам] намало с лијековима. Креш. намаљати, намаљам сврш. намалати. — Налик је на неког намаљаног свеца. Полић. намаљати се, намаљам се несврш. помаљати се, извиривати. — Не намаљамо се из шуме. НИН 1958. намама и памама ж мамац, мека. Вук Рј. намамити, намамим сврш. а. навесгтс кога или што да дође на одређено место, до~ вести превсром, лукавством, обећањима; привући пријатним изгледом, примамити. — Лукаво [га је] намамио у овај закутак. Лал. Најприје му омиљели и намамили га лонци. Вел. б. постићи, учинити да се нешпго појави, покаже, измамити. — Намамише смијешак на [њезино] . . . лице оквашено сузама. Креш. ~ се 1. (чиме) полакомити се (на што), повести се за чим, бити привучен чим. — Намами се лепим изгледима, те поче Марјан попуштати. Срем. 2. навићи се, навадити се. — Намамила се дјеца . . . па често . . . бију чардак каменицама. Куш. намамљиваае с гл. им. од намамљивати (се). памамљивати (се), -амљујем (се) несврш. и уч. према намамити (се). наманути (се) в. намахнути (се). намарица ж покр. секира. Вук Рј. намасатити, -им сврш. покр. наоштрити (нож). Вук Рј. намаскиратв се, -аскирам се сврш. и несврш. ставити маску, заклонити се маском, прерушити се, маскирати се. — Четири . . . намаскирана пријатеља . . . кухају . . . сарме. Божић. »* -* ^ з ' . * » • - -

570

НАМАСТИР — НАМЕНИЦА

нбмастир м нар. в. манастир. — У [се] намашкари . . . отпацима старежи еуропстара времена било јс много више нама- ске. Шим. С. стира. Вук Рј. н а м а ш т а т и , -5м сврш. необ. наређати, вамаствриште с нар. е. манастириште. представити у машти, замислити. — Неподопштине које би једва могла намаштати Вук Рј. намастирски, -3, -б нар. е. манастнрски. најпомљивија машта. Шим. С. ~ се провести много времена у маштању. Вук Рј. — Намаштао се . . . у кишним и тужним намастити, намЗстим сврш. 1. намасумрацима свога . . . дјетињства. Мар. зати машћу; ставити доста масти, занамбдити, намедим сврш. засладити мастити. Бен. Рј. 2. в. намазати (Јв). — Намастила је смежурани лик. Кост. Л. медом. Р-К Реч. намежурати се, -ам се сврш. необ. наматаљка ж направа за намотавање. скупити се тако да се појаее набори, наРј. А. наматање с гл. им. од иаматати (се). брати се; смежурати се. Вук Рј. вамежуритв, -бжурим сврш. изгужваваматаоввца и вамата&ница ж фабти. — Лијепо одијело . . . па се у њему ричко, теорничко одељење за намотавање с муком окрећеш . . . да г а . . . не намежуриш. чега (ркице, пређе и сл.). — У творници Цар Е. »Раде Кончар« свечано [се] пушта у погон трака у наматаоници малих ротационих вамбзгратв, -ам сврш. испунити се стројева. Вј. 1960. мезгром, добити мезгру. — Гора над Рашљем намезграла, у лист се обукла. Сиј. вамататв (се), наматЗм (се) несврш. и уч. према иамотати (се). намбкшати, -Зм сврш. учинити мекнаматати, -ам сврш. необ. обрлатити, шимнамамити. — Ако и није сам Милош наИзр. ~ леђа (некоме) излупати, истући (некога). — Намекшај ти њој леђа, матао на вјеру Карађорђа, он је послао брате мој слатки! Вел. његову мртву главу паши. Паел. намаћи 1 и памаћи (се), намакнем (се), вамен ж индив. намена. — Као да сврш. = намакнути (се). слути мајчину намен. Кост. Л. намаћи* и намаћи, намагнбм сврш. намена и нЗмепа, ијек. намјена и «. намагнути. нЗмјсна, ж сврха за коју је што начипено, нЗмах прил. 1. овога часа, одмах. — засновано и сл., циљ коме нешто треба да тгослумси, разлог постојања нечега. — У овој За тобом ћу намах послати . . . бојне синове. књизи, ради њенс намјене широкој публиЈакш. Ђ. Господар ће намах стићи овамо. Креш. 2. одједном, у један мах, изненада. — ци, не може бити великог научног апарата. Водн. Реч је о томе да ли Матица српска Опет намах нешто му заврти . . . па се може одговорити својој намени. Петр. В. махнит ухватио коња. Ботић. Саву намах пригуши срце од радости. Чипл. нам^нити, наменим, ијск. намијднити, сврш. 1. а. припремити за нешто, назначинамахпваше с гл. им. од намахивати ти употребу нечега, одредити чему треба намахАвати (се), -ахујем (се) кссврш. да слухси. — Преселио [се] у зграду која је била намењена за конзулат. Андр. И. и уч. према намахнути (се). б. упраеити према некоме, упутити некоме. вамахнитатв се, -ахнитам се и ва— Швигар пуче преко волова и не погоди махнвтати се, -Зм се сврш. много, дуго махнитати, заситити се махнитања. Прав. коме је намењен био. Ад. Сви разговори и све шале, све је њој било намијењено. намахнути, намахнем сврш. 1. мах- Берт. 2. а. осташти да се преда некоме нути руком некоме. Вук Рј. 2. покр. накао поклоНу означити коме да се д&. — Кому косити. — Он потеже сабљу приморкињу, ли ће . . . у опоруци намијенити оно силно па по пољу траве намахнуо. НП Вук. своје благо? Ков. А. Марта узимаше парче ~ се задесити се, намерити се. — Онога по парче и, наменивши коме ће, даваше трена [би] убија свакога ко му се иамахне. Дражи да прикаже. Вес. б. одредити тМат. коме у део, досудити. — Пјевамо само зато намацкати, -ам сврш. намазати. да не мислимо како нам је горку судбину ~ се намазати се. — Намацкао се [јо- небо намијенило. Вил. 3. одабрати за какву дом] због неке разгребане чибуљице. Дав. улогу у будућности, унапред одредити. — Изабрао сам и намијенио тебе за мог нанамаџарнти, -аџарим сврш. «= намасљедника. Нен. Љ. ђарити. Бен. Рј. намашкаритв се, -им се сврш. обући вам&вица, ијек. намј4ница, ж покр. се као машкара. — Урођеник у колонији крмача иамењена за клање. Прав. ..-•-

НАМЕНСКИ — НАМЕРНОСТ

571

сељаче? Јевт. 2. навести, нанети. — Враг ме намјери на весело . . . друштво. Матош. Пут нас намерио на вашу кућу. Ћос. Д. 3. наћи, затећи. — Намјерио сам га дома. Вук Рј. 4. управити, уперити. — Куд намјери, ту погоди. Маж. Ф. Ухвати пушку, намјери, одапе. Шен. ~ се 1. случајно срести (кога), наићи (на кога, на што), наћи (кога, што). — Сретан ли је твој Јосо кад се на њу намјери. Пав. Намери се на једну кућицу и купи је. Лаз. Л. 2. наћи се случајно негде, задесити се; обрести се, створити се. — Намјери се у селу онај исти калуђер који је . . . избавио . . . Цвијету. Љуб. Само се зачуди како се баш он намјерио ондје. Шимун. 3. уз. повр. наићи један на другог, наћи се, састати се, срести се. — Глумац начини на мене очима како смо се намерили не може бити боље. Нед. Љ. намерити*, -им сврш. измерити обилно, много. ~ се провести дуго времена мерећи, задовољити се, заситипш се мерећи. — Кад га је син повео да види земљиште што је купио . . . није га се могао намјерити . . . корацима. Франг. памераватн, -4рЗвбм, ијек. намјеравати, намерице, ијек. намјерицб, прил. необ. нссврш. иматпи намеру, замисао, битпи ренамерно. — Намјерице се прсд н>ом почео шен на нештпо. прсити. Божић. намеран, -рна, -рно 1. а. који има нанамеричан, -чна, -чно, ијек. намјеримеру да нешто изведе, уради, решен. — И чан, необ. намеран, хотимичан. — У првом он и ЂокиЧ намерни су да се жене. Ранк. Намјеран [саи му] исказати ту част. Вел. случају тврдили бисмо намјерично дјелоб. учињен сеесно, с одређеном намером, хоти- вање као објективну чињеницу. Баз. намеркатв, -ам сврш. вребајући спазимичан: ~ грешка, ~ паљевина. 2. а. који ти, увребати. Р-К Реч. се намерио, случајан. — Изложи на раскршћу . . . дијете . . . како би му се нашло намеркиња, ијек. намјеркиња, ж она намјерна кума. Љуб. Сретао је свуда путкоја случајно наиђе, намерница. — На поног и намјерног. Драж. б. који се ту налази, вршју . . . се несташно праћакају ситне присутан, назочан. — Кад били при обједу, рибе, намеркиње. Маш. рече игуман намјерному братству. Љуб. 3. намернбк, ијек. намјервбк, м онај који грам. којим се исказује намера или џиљ, фи- се намери, наиђе, који се случајно обрете или нални: ~ реченица, намерни везник. задеси негде. — Прислушај, путниче и нанамјратн се, намбрЗм се, ијек. намј<ра- мјерниче из далеке земље, туговања наша. ти се несврш. и уч. према намерити се (/). — Коч. Кад уз двор прође какав намјерник, ја сва се стресем. Огр. Бјежи . . . и намјера се на другог пастира. Марет. намерница, ијек. намјерница, ж лсеннамерачити, -^рачим сврш. тур. добити ска особа намерник. мерак на што, пожелети, изабрати. — намернички, -5, -б, ијек. намјерничкб Проба оне [панталоне] које је намерачио. који се односи на намернике. — Није се вшпе Пол. 1958. намерничког кумства ни сећао. Рад. Д. намербније с цсл. и намербње, ијек. намерно, ијек. намјерно, прил. 1. е намјербње, с заст. в. намера. — Не ударају одређеном намером, хопшмично. — Намерво натраг од свога намеренија. Вук. Познајемо окреће разговор. Глиш. 2. покр. случајно. [се] . . . по кобна дана намјерењу. Март. — Доведи ја Арбанаса као намјерно у ону 1 улицу. Љуб. н&мерити , -Дм, ијек. намјерити, сврш. 1. определити се за какву замисао или циљ, намерност, -ости, ијек. намјернбст, ж смислити, наканити, наумити; окренути особина онога што је намерно, хотимичност; куд, упутити се. — Пожури да изврши намерна, свесна усмереност, тенденгџуа. — оно што је намјерио. Вел. Куда си намјерио, Уз сву ову једноличност и намјештену

намепскв и нЗменски, -а, -б, ијек. намјенски и нбмјенски, фин. који има одређену намену, који се може утрошити само у назначене сврхе: ~ кредит, наменска средства. нам^њати се, нам^њЗм се, ијек. иамиј&њати се, сврш. много пута променити што; међусобно извршити много размена. намењбвање, ијек. намјењАвбље, с гл. им. од намењивати. ваме&бвати, -&н>ујем, ијек. намјељивати несврш. и уч. према наменити. намер, ијек. намјер, м в. намера (2). — Намјер [му] изненада нанесе на пут оно што би могао иначе чекати. Креш. намера и намера, ијек. намјера и намјера, ж 1. замиеао на чије је остпварење усмерен поступак или акција; оно што је ко одлучио да учини, на шта се ко решио, тежња, океља. — Волео [је] Милоша одано, бсз задљих намера и суревњивости. Уск. Прокљувала је она давно његове намјере. Кал. 2. прилика, случај. — Намјера дуг наплаћује. Н. посл. Вук. Нашли смо се онако по сретној намјери. Шен.

572

НАМЕСИТИ — НАМЕСТИТИ СЕ

намЈерност комеди)а као казалшшш комад ипак живи. Комб. нам^сити, намесим, ијек. намиј&сити, сврш. месећи припремити у већој количини, умесити довољну количину. — Нико не може цијелом свијету колача намијесити. Н. посл. Вук. намесни, -а, -б, ијек. намјесни који неког замењује. Изр. ~ учитељ школ. заст. приправник, суплент. Бен. Рј. намесник, ијек. н&мјесник, м 1. онај који у нечије име влада или управља, који некога представља, заменик, заступник; заменик владара, онај који умеспго владара врши владарску дужност, регент; поглавар државне управе у покрајини или у колонији: султанов ~ , бискупов ~ , архијерејски ~ . — Бан је намјесник краљев. Шен. Баш су вечерали . . . игуман Сава, намесник Теофан и стари . . . отац Севасгијан. Петр. В. 2. наследник. — По смрти владике Саве нареку му Црногорци намјесником синовца, ђакона Петра. Љуб. намесников, -а, -о, ијек. намјесников који припада намеснику. намесникова&е, ијек. н^мјесниковање, с гл. им. од нашсниковати. намесниковати, -кујем, ијек. намјесниковати, несврш. бити на положају намесника, вршити намеашчку дужност. — Дознајем да он намјесникује да је милина. Вел. намеснпковица, ијек. намјесниковица, ж намесникова жена. намесница, ијек. намјесница, ж жена намесник. — Он је поставио као намјесницу своју сестру. Пов. 2. намесничин, -а, -о, ијек. намјесничин који припада намесници. намеснички, -а, -о, ијек. намјеснички који се односи на намеснике. намесништво, ијек. н&мјесништво, с 1. а. положај и звање намесника. — Не једанпут хтио је пустити то банско намјесништво. Шен. б. режим, владавина намесника. 2. намесничка ктцеларија, намеснички уред; намесници који истовремено врше поверену власт: краљевско ~ . — Запосли се као писар у задарском намесништву. ЛМС 1951. вам^сти и намести, -&тем сврш. много нападати {о снегу). — Што намете снијег. Вук Рј. , наместпти, -им, ијек. намјестити, сврш. 1. а. ставити на одговарајуће место, сместити. — Овде да наместите кревет . . . овде огледало. Вес. Подаље намјесте лађу у води. М-И. б. дотерати да лепо стоји, удесити. — Сагнула се да га [шешир] намјести пред

огледалом. Торб. Госпа Нола га помилова по . . . глави, и намести раздељак. Сек. в. дотерапш, вратити у иормалан положај. — Јеси ли наместила кост ? — Јесам . . . И утегла сам. Вес. г. припојити, углавити, ставити: ~ протезу. — Укебај га . . . па златне зубе себи намјести. Бан. д. подићи, саградити; начинити, направити. — Јок, каки Ђура, ко ће њему да намесги споменик, то је неки . . . министер. Дом. Намјести пред уста трубу од длана и опет закричи: »Газда!« Донч. 2. а. довести у ред, распремити, спремити за одговарајућу потребу: ~ собу, ~ сто за обед. — Ја сам наместила већ за спавање. Ад. б. снабдети намештајем, опремити за становање, за одговарајућу потребу: ~ ординацију. — Становала је . . . у засебној кућици коју јој је он најмио и намјестио. Андр. И. 3. а. отклонити тешкоће, ускладити, пораенати. — Ласно је . . . за новце . . . Све ћемо то лијепо намјестити. Лаз. Л. б. смишљено саставити, срочити; измислити. — За кратко време пуче по целом селу брука . . . Сељаци то окитише, наместише и удесише још згодније. Глиш. 4. а. поставити у службу, дати запослење, довести на положај. — Наместише га за магистраторског пандура. Петр. В. Желио је намјестити сина на тај положај. Крањч. Стј. б. довести у неку средину, сместити (на привремени или дужи боравак). — Отац [га] . . . намјестио . . . у сјемениште да учи гимназију. Ћип. 5. фиг. а. (некоме, некога) нанети непријатност или штету (некоме), довести у тежак положај. — [Био је] официр, коме су »тамо неки наместили да овамо на правди бога залута«. Аз. Јесам ли те наместио, а? То ти је за ону штету у пољу. Ћип. б. кришом поставити, подметнути (коме): ~ заседу, ~ клопку. — Неки су ми дан намјестили бомбу. Фелд. в. истући, испребијати. — Ако те наместим, савијаћеш се горе од чикова. Шапч. Изр. ~ кљусу (коме) ухватити кога у незгоди, уловити: ~ р е б р а (кости, леђа) (коме) претући, испребијати. <~ се 1. заузети место, сместити се. — Под самом врбом, у лепој хладовини, наместио се чобанин. Јакш. Ђ. Спусти [сеј на наслоњач, намјести се и некако чудно . . . гледаше . . . на старца. Цар Е. 2. удесити се, дотерати се, нашздати се. — Тета Јула . . . намјестила се и огледала у зрцалу, нашкубила танке уснице. Коз. Ј. Е, кћери, све је добро. Иди сад те се и ти обуци и намести. Вес. 3. опремити се, снабдети се за становање, уредити пребивалиште. — У тај сабијени простор намјестише се поменута племена. Јаг. Морали су . . . да се задужују да би се обукли и у кући наместили. Сек. 4. добити намештење, службу, запосли-

НАМЕСТО — НАМЕТНИШТВО : ти се. — Пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук . . . Наместио се, сад је миран. Ранк. 5. споразумети се, нагодити се. Вук Рј. наместо, ијек. намјесто 1. предл. с ген. означава замену једнога с другим: место, уместо. — Стриц млинар јој је намјесто оца. Шен. 2. (у прилошкој служби, у вези с везницима: да, што) означат да је нешто замењено другом радњом. — Наместо да . . . тражи заклон . . . она се узнемири. Петр. М. намет 1 м 1. наслага навејаног снега, смет. — Наступиле су због сњежних намета велике прометне незгоде. Обз. 1932. Упадајући у намете до појаса, он запиње и јечи. Ћос. Д. 2. обавезна плаћања која власт одређује (порез и разни прирези). — Све нам поједу порези, намети да сам . . . скоро гол. Мишк. Материјално стање сељака не допушта повећање државних намета. Јов. С. 3. нажтање. — Од намета фајде не имаде. НПХ. 4. а. оно што се наметнуло, што се паразитски придружило. — Не смета те . . . подли намет од корова разна. Бег. б. наметник, паразит. — Утамањују се у кључу при варењу и они живи намети . . . у месу . . . бобице и трахине. Батут. 5. покр. чини, мађије. Вук Рј. Изр. ~ на вилајет прекомерно ново опорезивање. намет 2 м покр. оно што се мете, мешајући ставља (у храну). — Нестаје и ражи и озимог јечма, што мељемо за намет свињама. Донч. намета ж нар. мед. неповољна, болесна појаеа на рани, повреди; зараза, инфекција. — Склопац је . . . најужаснија намета на ране. Батут. наметак, -тка м (мн. намеци, ген. наметака) 1. оно што је наметнуто. — Од наметка не има напретка. НП Вук. 2. додатак. — Особито се истиче солидна опрема коледара и књижевни наметак. В 1885. наметан, -тна, -тно наметљив, насртљив. — Иза тога заклоништа ошинула би . . . варошка чељад наметне госте до крви. Шен. нам&та&е и н а м е т а а е с гл, им. од наметати (се). 1 нам&гати и наметатн, намећем сврш. метнути, стаеити у обилној мери, наслагати. — Око његове главе наметала [је] пуно босиљка и јабука. Вес. Мало-помало наметали су му . . . толико терета на грбачу да се већ ни не може дићи. Мишк. нам&тати 2 и наметати (се), намеће.м (се) 1. несврш. и уч. према наметнути (се). 2. покр. надметати се, тцитирати. — Гледао [је] . . . да ли се чија добра продају за дугове. Готов је био да увијек намеће. Ћор.

573

нам&тач, -ача м покр. надметач, лицитант. — Није било других наметача осим њега. Ћор. наметкиња и наметкиња ж она која је неком наметнута (да је узме). — Нећу . . . љубит наметкиње, ма ја збиља изгубио главу. Ботић. нам&гљив, -а, -о који нежељен ступа у друштво или у одређене односе с ким, који се намеће. — Старац је људима и досадан и наметљив. Нех. Болно [се] опиру наметљивом, туђинском, друштвеном животу. Љтр. В. намбтљивац, -ивца м наметљив човек. — Сад му се чинило најприличније да се не покаже наметљивцем. Новак. Његови пријатељи . . . сад су му дошли као некакви страни . . . наметљивци. Ћоп. наметљнвица ж наметљива окснска особа. Р-К Реч. наметљиво прил. на наметљив начин. — Право . . . срце дшпе ту, благо и снажно . . . не хучно, наметљиво. Кнеж. Б. наметљнвост, -ости ж особина онога који је наметљив, онога што је шметљиво. — Осјећа дубоку . . . потребу да се опре тој брбљавој наметљивости. Крл. наметник и наметник м 1. а. онај који се наметнуо; онај који је наметнут силом. — Нек' та . . . палица буде у нужди и потреби за лубање наших непријатеља, за наметнике и отимаче. Наз. б. наметљивац. — Она те дрске наметнике . . . неће примити. Кол. 2. биол. организам који окиеи на рачун других окивих бића, који се храни састојцима из окивог ткша домаћина, паразит. — Вањски наметници, нпр. гусјенице губара, размноже се изванредно брзо. НЕ. фиг. Радио је највшпе по ноћи јер се, као и сви други наметници, бојао сунца. Мишк. 3. одметник од власти, насилник. — Буна видинскога наметника, паше Пасван-огла, против султана . . . [заталасала је] реформни . . . покрет у војсци. Нов. наметница и наметница ж 1. она која се некоме наметнула. — Увукла си се, туђа наметнице, под овај кров, преварила старца, отела му све. Шен. 2. (у придевској служби, уз именице ж. рода) наттничка, паразитска: биљка ~ . Изр. п ч е л а ~ пчела која се увлачи у кошнице других пчела. Бен. Рј. наметнички и наметнички, -а, -о који се односи на наметнике: ~ живот, ~ биљка. наметништво и наметништво с 1. нажтнички поступак, наметање. — Свако наметништво крепко и поносито одбија. Шен. 2. живот на рачун других бића, паразитизам. Бен. Рј.

574

НАМЕТНУТИ — НАМЕШТЕНИЧИН

намбтнути и наметнути, наметием сврш. 1. стааити преко нечега, на нешпго, набацити. — Онда опет би један [човекј убачен [у собу] и реза наметнута. Лаз. Л. 2. а. наслагати, наголшлати. — Око куле сламу наметнуше, попалише, огњем изгореше. НП Вук. б. заклонити чиме, покрити, затрпати. — Наметни ме од горе шеваром, да м' не једе од горе звјериње. НПХ. 3. а. (некоме) натерати кога да што прихвати мимо своје воље, натурити: ~ своју власт, ~ своју вољу. — Јаки духови могу . . . хипнотисати многе људе, наметнути им своје идеје. Прод. Прилике . . . су му наметнуле и песимизам. Марј. М. б. оптеретити, притиснути кога чим, навалити што на кога: ~ порез, ~ дуг. — Паша [је] ва вилајет наметнуо зулум. Маж. М. 4. навести, наговорити. — Хајдук . . . неће убити човека који му ништа не чини, већ ако га наметне какав пријатељ или јатак. Вук. 5. а. упутити, дати кога (нпр. на какво учење). — Наметнуо га на кшигу. Вук Рј. б. празн. ераџоином иавући на кога. — Ово је [болест] детету наметнуто . . . — А ко би таки душман? Вес. ~ се 1. а. прићи сам, придружити се некоме без његоеог тражења; упорним настојањем приеући на себе нечију пажњу: ~ девојци. —- Спремите, а ја ћу понијети — наметне се брзо. Бен. б. стећи еласт над неким противно његовој еољи, домоћи се каквог утицајног положаја. — Наметну им се господарем зовући их својим слугама. Креш. Божић [се] још више надимао у жељи да се наметне логору. Вучо. 2. заокупити, обузети (р осећањима, мислима). — Наметну му се једна страшна слутња. Мат. Наметну му се чудна мисао. Гор. 3. предати се чему, баџити се на што. — Залуду сте се . . . наметнули на старе листине. Паел. намет-пушка ж необ. презр. наметљшац; чанколиз. — Она намет-пушка господска из пуна пладња масну каву лоче. Јурк. намехурити се, -ћсурим се, ијек. намјехурити се, сврш. одићи сеу претворити сеу мехур, плик, наклобучити се: намехурила се опекотина, опеклина. намецати, -ам сврш. 1. притискивањем размекшати, ударањем озледити, нагњечити: ~ јабуку. — Да нисте случајно [коњима] чекићем . . . зглобове намецали? Моск. 2. фиг. изударати, премлатити. — Ако . . . дође кући модрих, намецаних леђа, а оно знајте да је од моје руке. Јурк. намецкатв, -ам сврш. дем. према намецати. — Зглоб је ушинут . . . ако се нагњечи или намецка. Батут. нам^чвтн1, намбчЛм сврш. намамитн, навадити. — Намечила ме на месо. Павл.

~ се намамити сс, навадити се. — Овако се намече беспосличари овамо, и ту ластују лијепо. Крл. 1 намбчити , намбчим сврш. шжр. начинити меким, припремити меку простирку (за седење или лежање). — Ако нема траве . . . донесу листа, тек ваља свакојему госту намечити гдје ће сјести. Миљ. Изр. ~ р е б р а (коме) пребити, претући. — Намечићу му ребра. Лал. нам&пати, намешЗм, ијек. намиј&шати, сврш. 1. ставити многошта заједно, измешати. 2. мешајући наместити, подесити. — Помисли он: вјештица је себи намијешала карте. Шов. намештавати (се), -бштавам (се), нјек. намјештавати (се), несврш. «. намештати (се). — Ходи ми помози књиге намештавати. Огр. намештај, ијек. намјештај, м 1. покретни пргдмети који служе за потребе становања, за смештај или рад: кућни ~ , канцеларијски ~ . 2. место на коме се неко (нешто) налази, смештај, положај. — Један од дјечака горе на свом високом намјештају зијевне. Ђал. намештајии, -&, -о, ијек. намјештајни којц се односи на намештај. намбштало и намештадо, ијек. намј^штало и намјештало, с и м покр. онај који намешма, много смишлм кад говори. Вук Рј. в а м ^ ш т а љ к а , ијек. намјбштаљка, ж разг. намештена, удешена ствар; подвала. — Све [јсЈ јасно, све, чак и падавица — обична намештаљка. Да». нам&птање и намештање, ијек. намјбштање и намјешгање, с гл. им. од намештати (се). вам^штати (се), намештбм (се) и намештати (се), -ам (се), ијек. намјбштати (се) и намјештати (се) несврш. и уч. према наместити (се). вамештен, -а, -о, ијек. намјештен 1. трп. прид. од наместити. 2. а. извештачен, усиљен. — Насмија се на н> својим леденим, намјештеним осмијехом. Ћип. Затрепери као да ће заплакати због своје намјештене хладноће. Божић. 5. удешен, лажан. — После једног намештеног суђења . . . Савонарола је . . . спаљен. Јов. С. намешт&ник, -ика, ијек. намјешт^ник, м онај који је намештен у каквој служби, службеник. — Не заборављати ни на часак да је ситан намјгштеник. Крањч. Стј. намешт&ница, ијек. намјешт^ница, ж женска особа намештеник, службеница. — Није била намјештеница фирме. Сим. вамешт2вичив, -а, -о, ијек. намјешт*ничин који припада иамештсници.

НАМЕШТЕНИЧКИ — НАМИРИСАТИ СЕ

575

намилати се, намила се несврш. покр. битпи издашан, даеати доста квалитетног брашна (о житу). — Жито се намила. Вук Рј. намилети, -лим, ијек. намиљети, сврш. милећи накупити се у великом броју, у великоЈ количини. — фиг. Из мрака поново, брзо, намиле у њега страх. Ћос. Д. намнловати се, -лујем се сврш. 1. науживати се милујући, наситити се миловања. — Не могу да се намилују . . . овог красног детета. Глиш. 2. уз. повр. — А они вамешт^ње, ијек. намјештбње, с радно . . . намиловали се, наљубили се па отишли. место, запослење, служба, — Тим намеште- Ранк. њем заиста доказује велик уплив . . . на нам&нистровати се, -трујем се сврш. владу. Летр. В. Допутовала је . . . да израдуго времена бити министар, задовољити ди сину намјештење. Крапч. Стј. жељу за министровањем. — Та он се бар намешће, ијек. намјешће, с покр. 1. наминистровао и нагосподовао доста. Маш. место, простор. — Обори кућу до темеља намипути (се), наминем (се) сврш. уз и огради на исгом намјешћу другу. Љуб. пут свратипШу наићи, навратити. — Није 2. намештај, покућство. — У сваком . . . ми намера била овамо да наминем. Богдан. властелинству [има] обиље господског наНамвне се па каже да је Железник већ мјешћа. Павл. Крадомице посматрају собно погубљен. Лал. намјешће. Радул. намвра и намира ж 1. оно чиме се намиг м мш, намигивање. — Кадија подмируЈе нека потреба, неко тражење; накгорљив на турчење, а још врући на женнада за нешто раније узето, намирење. — ске намиге. Март. Добро [је] разумео тај Са једним малим делом . . . оброка хлеба, намиг господина свога. Глиш. била би дневна намира . . . издашнија. намигавање с гл. им. од намигавати. Батут. 2. признаница којом се потврђује намигавати, -игавЈм несврш. а. нами- примитак чега (рбично новца). — Нашла сам намиру с твојим потписом. Фелд. гивати. — Намигава и жмига очима. Ивак. намиратв, -рем несврш. и уч. према напамигај м миг. — Ту н и ј е . . . била мријети. — Доста земаљског блага поштено потребна никакова вољба, него тек намисам . . . скупио. Намирем га теби. Шен. гај, пазар. Коз. И. намирбше с оно чиме се ко или што намигива&е с гл. им. од намигивати. намирује, подмирује; нагодба, поравнање. — намигнвати, -игујем несврш. и уч. према После намирења седоше да вечерају. Вес. намигнути. намиривање с гл. им. од намиривати намигнути, -нем сврш. дати знак мигом; жмирнути на нарочит начин дајући намиривати (се), -ирујем (се) несврш. неки знак. — Кад министри намигну, лећи и уч. према намирити (се). ћу да спавам. Змај. Мотрећи дјевојку . . . намирисавање с гл. им. од намирисанамигнс објешењачки. Донч. фиг. Прва вати (се). звијезда већ намигнула селу. Михољ. намирисавати (се), -исавам (се) несврш. намигољити, -им сврш. необ. в. наи уч. према намирисати (се). мшнути. — Обукла се што лепше . . . нанамирисати, -иришем сврш. 1. посути мигољила оштрим очима, те пође к намирисом {кога, што). — Напокон су је . . . челнику. Коз. Ј. намирисали и повели . . . у шетњу. Шимун. нам&гуша ж женска особа која радо 2. а. осетити чулом мириса. — С вјетром намигује, кокетира, флертује; жена лаког је намирисао већ вишњеве воћњаке што морала. — Страшна [је] намигуша; мносу цвали. Бен, Или ће их . . . потражити гима је завртела мозак. Шапч. Смијешила . . . или ће их Ђурашиновић намирисаги се кокетно, али не како се сдшју превепо диму дуванском. Лал. б. фиг. према јане намигуше. Том. извесним знацима предосетити, наслутити, намигушати, -ам несврш. индив. в. предвидети. — Намирисали обешењаци да намигиватгш. — Гост . . . је . . . читао . . . је добра партија. Срем. Људи су намирисали и каткад каванарској дјевојци намигушао. битку. Крл. Шен. ~ се 1. попрскати се неким мирисом, намвје-, ек. наме-. ,!>,-' л напарфимисати се. — Упомађени и намиринамешт&тчкп, -а, -б, нјек. намјештенички који се односи на намештенике: ~ положај. намештено, ијек. н^мјештено, прил. извештачено, усиљено, лажно. — Својим пискутљивим гласом . . . дјелује намјештено од прве ријечи. Крл. намештенбст, -ости, ијек. намјештенбст, ж особина онога што је намештено; извештаченост, усиљеност. — У свему томе осјећао је намјештеност. Михољ.

576

НАМИРИТИ — НАМЛАТИТИ

сани Сава мислио је с чежњом. Чипл. 2.

издоволмгпи се, науживати се миришући (ЈШТПО). — На пролеће би те чобанице закопале, и ти би се земље намирисао. Вуј. намирнтн, намирим сврш. 1. а. испунити чи/а тражења, задовољити; снабдети потребама, подмирити. — Можеш жеље срца свога намирити. Шен. Духаном га намире сељаци за цијелу годину. Ћип. б. завришти свакодневне послове око некога, нечега (нахранипш и напојити, опрешти, спремити и сл. ) : ~ стоку, ~ кућу. — Кад су коње намирили и себе окријепили, онда пођу даље. Кор. Распреми сто и намири децу. Уск. в. завршити све послове око нечега, средити: ~ летину. — Тек што су вамирили пшеницу, стигао је јечам. Моск. 2. а. исплатити (дуг), испунити обавезу према некоме: ~ порез. — Платићу! . . . А још ниси ни лањско намирио! Ћип. Обећа [јој] да ће је намирити чим се ожени. Кум. 6. накнадити, платити. — Сва та голема својта не може намирити жени мужа. Љуб. Суд одреди . . . да га [дијете] одгаја, а зато ће му се труд намирити. Мул. 3. испунити (неку меру), навршити. — Кад поша намири . . . педесет и пет година, почне нешто удити. Лаз. Л. 4. придобити оне који се споре да прихвате предложено решење, да се нагоде; ускладити, средити. — Дођосмо да вас као људе намиримо. Вес. Кад је какав тежи случај у судници . . . он то од часа намири, да је сваком право. Лаз. Л. ~ се 1. а. остварити жеље, задовољипш се; подмирити потребе; најести се. — Још јој се није намирило срце, него је . . . мед боце утакнула кесицу пуну новаца. Ков. А. Надалеко . . . пронашао је трапове кромпира, отворио их и намирио се. Вуј. б. уредити живот, средити се. — Обје јој се кћери поудале и намириле. О-А. Тјешила је . . . како ће се лијепо удати и намирити овде у Сарајеву. Андр. И. 2. прибавити себи задовољење, наплатити се, обрачунати се. — Изиђе из собе, псујући и говорећи да ће се он намирити како он зна. Нед. 3. уз. повр. нагодити се, поравнати се. — Баталите . . . свађу, па се намирите лепо као људи. Глиш. 4. протећи, напунити се, наершити се (р временском периоду). — Намири се година помрлим укућанима. Вес. намирннце и намирннце ж мн. (често с атрибутима »животне«, »живежне«) производи који служе за људску исхрану. — Сеоски трговац подигао цијене намирницама. Гор. нЗмнсао, -сли ж намера, накана. — Другу имам намисао, тајну и скровиту, што постићи је морам. Богд. Зар нико ником не може да приђе без скривених намисли и прохтева? Андр. И.

намислити, -им сврш. 1. решити се на нешто, наумити. — Видјело се да је кадра учинити што је намислила. Ивак. Увек изведе што намисли. Каш. 2. стећи утисак, дојам, помислити. — Никола се мучио да препозна Муњу [пса] и чим намисли да га је препознао, пси се помешају. Ћос. Д. намитати (се), -ићем (се) несврш. в. наметати (се). — Којим правом да вам намићем своје друштво? Новак. Намићу нам се за господаре. Кум. намицање с гл. им. од нашцати (се). намицати, -ичем несврш. 1. несврш. и уч. према намакнути и намаћи. 2. једва подмириеати потребе, тешко живети; натезати, мучити се. — Намиче као мати с јединчетом. Вук Рј. ~ се 1. несврш. и уч. према намакнути се и намаћи се. 2. примицапш се, приближавати се. — Намицала се ноћ. Шен. намишљај м намера, намисао. — Дајте мени веру да нико неће тајне издавати у намишљају злу. Кост. Л. Иван одлучи... умолити га нека грофу избије из главе његов намишљај. Ђал. 2. правн. умишљај, предумишљај. Арх. 1926. намшнљати, намишљам несврш. 1. несврш. и уч. према намислити. 2. измишљати. — Причао [је]3 обећавао и намишљао и што може и што не може бити. Ћоп. 3. размишљапш, прешшљати. — Ево видите . . . намишља он, — ето видите, све ово на свијету не иде даље од магареће мудрости. Кал. намашљен, -а, -о 1. трп. прид. од намислшпи. 2. правн. учињен с предумишљајем, свесно, хотимичан. — Смртна казна је задржата само у . . . случајевима надшшљеног убиства. Арх. 1926. намишљевбст, -ости ж намена чега, намисао, намера. — Према намишљености . . . хоће да одређује ћудоредну вриједност чина. Баз. намје-, ек. наме-. намладбватв се, -адујем се несврш. науживати се младости. — Ни се намладовала, ни проживела, ни изшпла међу људе. Вес. Они не пустише младости да се намладујемо скупа. М-И. намлаз м необ. мужа, добивање млека. — А да млијеко напредује бијело и за љетна обилна намлаза и за зимна смока потрошнога. Март. намлатити, намлатим сврш. 1. млатећи накупити, припремити довољну количину чега (граха, воћа и сл.). Вук Рј. 2. разбити, дотући. — Кажу да су негдје гадно намлатили Талијане. Ћоп.

НАМЛЕТИ — НАМРГОЂЕНО Изр. ~ паре зарадити много новца, обично на лак начин. ~ се надовољити се мттећи (кога или што). — Сит га с' хтедох онде да намлатим. Радич. намлети, намељем, ијек. намљети, сврш. а. самлети довољну количину чега, припремити мељући. — Село велико . . . куд ће доспети да намеље свакоме. Глиш. б. фиг. набрбљати. — Психологије је врло много намљео. Л-К. нампечак, -чка, ијек. намљечак, м двогодишњи во. Вук Рј. вамљети, намељем, ек. намлети. намљечак, -чка, ек. намлечак. вамвожавање с гл. им. од намножавати (се). вамножавати (се), -бжавам (се) несврш. и уч. према намножити (се). вамвоженост, -ости ж стање и осодина онога шпго се намножило. — Растурила се [задруга] са намножености. Нов. намнбжити, намножим сврш. створити у великом броју, размножити. — Искоријенио си племена, а њих намножио. Дан. ~ се бројно се повећати, размножити се. — Та се кућа намножила; имала је самих мушких глава око тридесет. Вес. намодар, -дра, -дро који има нијансу модре боје, модрикаст. Деан. Рј. вамбдити се, намбдим се сврш. необ. удесити се, дотерати се по моди. — Што сте се тако намодили? Грол. вамолнтн1, намолим сврш. навести, наговорити мољењем, молбама, умолити. — МатиЈа се пренуо, устао . . . и намолио је да легне. Сек. Нокушао сам намолити оца да се тргне из мртвила. Козарч. Изр. ~ мобу нар. сакупити мобу. ~ се 1. дуго и упорно молити, заморити се молећи. — Колико га се намолила . . . но он неће па неће. Бен. 2. молбом постићи, измолити сагласност. — Намолио сам се те ме опет пустише. Јурк. намблптн се 2 , намолим се сврш. помолити се, појавити се. — Из магле се јунак намолио. НП Вук. намоловати, -лујем сврш. насликати, намалати. — Онакав је каквог га је намоловао молер. Чипл. намомкбвати се, -бмкујем се сврш. науживати се момкујући, живећи као момак. — Некад је и бајрак носио, намомковао се, тукб се . . . с младежи. Мул. наморавање с гл. им. од наморавати. наморавати, -оравам несврш. и уч. према наморати. 37 Речник српскохрватскога књижевног језика, Ш

57?

намбрати, наморам сврш. силом и претњом навести некога да што учини, принудити, приморати, присилити. — Намора берберина да отвори врата. Нен. Љ. намбрити, наморим сврш. покр. изморити. — Утећи . . . не могу, но ћемо их полако наморити и похватати. Миљ. намотаватн (се), -отавам (се) несврш. и уч. према намотати (се). намотај м један круг намотаног материјала (жице, предива и др.); један круг у спирали, заеојници. — Око жичаних намотаја . . . поставио [је] велике . . . размаке. Пол. 1959. намотак и вамотак, -тка м неколико кругова намотаног материјала (жице, предива и др.), смотак. Прав. вамбтати, -ам сврш. направити мотајући; обАвити (око чега): ~ клупко, ~ калем. — Намотао око главе . . . читаву чалму. Глиш. Узвоји су намотани један близу другога. ОК. ~ се обавити се око чега. намбтрити, намотрим сврш. угледати, опазити, смотрити. Вук Рј. вамбчити, намочим сврш. загњурити у течност, текућину; поквасити. — Ти си дакле тај, који ме је намочио у јарку. Донч, ~ се поквасити се, сквасити се. вамрачевост, -ости ж стање и изглед онога који је намрачен, смркнутост, намргођеност. — Толика се . . . намраченост на челу . . . показала да је изазивач . . . окренуо на страну очи. Ков. А. намрачити, намрачим сврш. учинити смркнутим, намргодити, натуштити, намрштити. — Стисну зубе, узвине обрве, намрачи чело. Шен. Намрачио сам лице, како то чини увријеђени човјек. Вујач. ~ се натуштити се, иамрштити се. — Намрачимо се и стегнемо срца. Ков. Старац се изнова намрачи, сагне главу. Цар Е. намрвити, -им сврш. а. припремити мрвећи, уситнити у мрве, измрвити. — Намрви пилићима хљеба. Вук Рј. б. много измрвити; посути, запрљати мрвама. Вук Рј. намргодити и намргодити, -им сврш. учинити мргодним, натмуреним, натуштити. — Намргодила очице и чита. Лаз. Л. фиг. Бура . . . ће намргодити и узбуркати наше море. Кум. ~ се постати мргодан, намрштити се, натуштити се. — Куд год иде, намргоди се као да си му оца убио. Ад. Сви љути, намргођени, чак и посрамљени. Кол. фиг. Намргођена тама избија из зидова. Сим. намргођено и намргођено прил. мргодна лица, зловољно. — Остави де! — прекидс га намргођено. Срем.

578

НАМРГОЂЕНОСТ — НАМЋОРКА

намргођенбст и намргођенбст, -ости ж својство, особина онога који је намргођен. намрдити (се), -им (се) сврш. покр. в. намргодити (се). — Не бесједи, но је чело грдно намрдио. НП Вук. Перо . . . остао намрђенлх обрва. Војн. намрежгати (се), -Зм (се) сврш. покр. в. намрешкати (се). — Кожа му је на лицу намрежгана. Радул. намрешкати, -5м сврш. прекрити мрешкама, борама, наборати, набрати. — Тихи лахор . . . је . . . сасвим ситно намрешкао воду. Мар. Осмијех јој лако намрешка кожу око очију. Вуков. ~ се прекрити се мрешкама, борама, наборати се, набрати се. — Онда се бабино лице намрешка. Пае. Намрешкала се жућкаста површина кајмака. Ћос. Д. намржурити се, -мржурим се сврш. покр. в. намрешкати се. — [Нагнуо се] над лако намржурену воду. Цар Е. намрзети, -зим, ијек. намрзјети, сврш. = намрзнути (кога, што, на кога, на што) почети мрзети, омрзнути. — После је намрзео аустријске трупе још и више. Вин. намрзјети, -зим, ек. намрзети. намрзнути, -нем сврш. = намрзети. — То је било довољно да кнез на њега намрзне. Јов. С. намријети, намрем (ијек.) сврш. оставити коме што у наследство, завештати пред смрт. — Они нам намријеше ову свету дједовину. Шен. Хтио је намријети дечку свој обрт и дућанчић. Бег. ~ се необ. много искусити (чега неповољног, тешког), напатити се. — Ослабио сам. Оболио. Намро се глада. Креш. намркавати (се), намркавам (се) несврш. и уч. према намркнути (се). намркнути, -нем сврш. намрштити. — Намркне јежате обрве. Шен. ~ се намрштити се, намргодити се. — Промрмља он и намркне се. Коз. И. намрљати, намрл>ам сврш. пеј. рђаво написата или насликати. Р-К Реч. намрсканост, -ости ж особина онога штоје намрскано, набораност. — фиг. [Граница] се због намрсканости и исецканости земљшпта не може поправити. Цвиј. намрскатн (се), -ам (се) сврш. в. намрешкати (се). — Вилице му порастоше и намрскаше црну опаљеву кожу. Кос. Ко је невичан овом намрсканом . . . и густом шумом покривеном земљишту, није се смео у њега упуштати. Цвиј. н&мртво прил. 1. проузрокујући смрт, лишавајући живота; смртоносно. — Закон арбанашки овако је судио . . . кад га намртво убије, цијелу крв плаћа. Миљ. Није

намртво . . . пребољеће Љубан. Јел. 2. фиг. претерано много, до изнемоглости. — Пио [је] и јео намртво. Лал. намрчити, -им сврш. 1. обојити мрко, црно; нагарашти. — Каквога је намрчена брка. НП Вук. 2. намрачити, намрштити, намргодити. — Намрчи . . . лице. Шен. ~ се 1. наситити се мрчења, ишарати мрчећи; исписати врло много. — Намрчиће се [судија] хартија, наказиваће се пуно празних речи. Грол. 2. фиг. намргодити се, намрштити се. — Намрчио се као Турчин. Лаз. Л. Што си се тако намрчио! Хорв. намршт^пко м онај који је увек намрштен, намргођен. Р-К Реч. намрштено прил. са изразом незадовољства на лицу, мргодно. — Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну. Ранк. Он [је] није питао, него ју је само намрштено гледао. Крањч. Стј. намрштенбст, -ости ж особина и изглед онога којије намрштен, туробност, намргођеност. — Нека вечита брижност и намрштеност сушили су ту физиономију. Сек. намрштити, -им сврш. 1. набрати, наборати чело (рбрве, лице) изражавајући незадовољство (забринутост, напор и сл.), намргодити. — Покуша намрштити чело и стиснути обрве. Шимун. Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. Вес. 2. покр. оштетити стварајући неравнине, наровашити. — Красте [су] јој лице намрштиле. Љуб. ~ се 1. прављењем бора на лицу показати незадовољство (забринутост, напор и сл.), намргодити се. — Намршти се убојито. Кал. 2. фиг. постати натуштен, тмуран, таман. — Намрштен је изгледао и хладан тај новембар. Андр. И. Облаци се сударише орканским вјетром, па се намрштише. Крањч. С. намћор, -а и намћор, -бра м тур. пеј. 1. тврдоглав, задрт човек; мрзовољан, осоран, набусит човек; човек рђаве нараш који се не да развеселити, који је по природи лошег расположења. — Имам ја неке рођаке и стричеве, намћоре, у Бјелопољском срезу. Лал. 2. (у атрибутској служби) непром. који се битно не мења, који се не лечи, наопак, злоћудан. — То је била некаква луда болест . . . Намћор бољка. Ком. намћораст, -а, -о који се понаша као намћор, тврдоглав, задрт; набусит, мрзовољан. — Кржљави млади чудак, онако ћутљив . . . и намћораст, правио је чуда од јунаштва. Поп. Ј. намћорка ж женска особа намћор. — Како си, Јелко намћорко? — запита је. Срем.

НАМЋОРЛУК — НАНЕТИ СЕ намћбрлук м нарав и понашање намћора; поступак намћора. Р-К Реч. намћбрчина м аугм. од намћор. Р-К Реч. намуз м тур. = намус част, поштење. намукао, -кла, -кло чија је звучност пригушена; који је унеколико промукао, у коме се осећају мукли тонови (о гласу). — Опет му некако тужно звони намукли глас. Пец. намуљати, -ам сврш. 1. доста измуљати, муљањем спремити већу количину. Р-К Реч. 2. захватити муљем, натопити стварајући муљ. — Мора се приликом сађења воћка добро залити, управо да се намуља. Тод. намуљити, намуљим сврш. а. нанеши муља плавећи (о води). Вук Рј. б. покр. поплавиши. — Киша ми намуљила ливаду. Рј. А. намус м тур. = намуз. — Хоће ли нам дкрати у наш хрз и намус? Мул. намусити се, намусим се сврш. 1. намргодипги се, намрштити се. — Видећи да овој »господи« олако капа новац, намуси се. Божић. 2. фиг. наоблачити се. — Небо се намусило; али је тишина, па ни капљица кише још не пада. В 1885. намусти, намузем сврш. помусти довољну количину (млека); мужењем напунити што. — Кликнућу овчара да ми . . . намузе свјежа млијека. Ђон. намученост, -ости ж стање и особина онога који је намучен. намучити, -им сврш. задати доста мука, изло-жити мукама. — Уживао [је] да намучи професоре. Срем. Четници га . . . намучише . . . и заклаше. Лал. Изр. ~ муком (кога) изложити великим мукама. ~ се претрпети муке, напатити се. — Сад ћу и ја мало живјети, та доста сам се намучио. Шимун. Изр. намучити се мука поднети велике муке. намушено прил. с изразом нерасположења, намргођено, мрзовољно. — Поп убрзо сврши, па намушено скиде епитрахиљ. Десн.

намушт^њак, -ака м индив. намушен, намргођен човек. — Као намуштењак, мирно прође покрај њега. Јевт. намчица ж покр. омча, замка. — Примио се на штицу повисоко намјештену за вјешала . . . говорећи: ». . . Весело мрем за њи«, — метнуо је намчицу на грло. Миљ. нана 1 и нЗна ж хип. 1. мати, мајка; исп. нена. — Седосмо . . . крај ње [мајке]; љубисмо је у руку: »Нано, нано!« Лаз. Л. Још боље јунаке опремише нане. Вел. 2. бака; старија рођака. 37*

579

9

нана ж бот. лекоеита биљка пријатна мириса ш пор. уснатица, метеица М е т ћ а Р1реп1а. Сим. Реч. нанадничити, -им сврш. зарадити иадничењем. — Она из града доноси [мужу] више пара но што би могао у осиротелу селу да нанадничи. Рад. Д. в а н а ж а т и , нанажам несврш. покр. дизати кога на ноге; фиг. храбрити, соколити. — Своју надгледаше војскуа а нанажа од боја јунаке. НП Вук. нанаре ж . мн. и нанарн м мн. зоол. назив за неколико родова јестивих морских пужића спирално завијене на ерху шиљаств кућице, огрци 1лпоппа СЉ1ш1а, Мопос1оп1а ТгосћососМеа, С1аиси1из. ЕЛЗ. нанаша&е с гл. им. од нанашати. нанашати, нанашам = наносити несерш. и уч. према нанети. нЗнду, -уа м зоол. врста птице сличне ноју Кћеа атепсапа. Терм. 4. навеговати, -гујем, ијек. нањеговати, сврш. нахранитпи, подмирипш, пружиши негу. — Окупа га [дете] и нањегова га. НП Вук. нанети, ванбсем, ијек. нанијети, сврш. 1. а. донегпи, прибавити доносећи, прикупити еелику количину чега. — Сложите се како ћете нанијети добростања овој осиромашеној земљи. Љуб. Једва [је] смогао да ванесе доста дрва. Бен. б. плавећи навући, осташти за собом, наплавити (о води). — Толико је око свог извора муља нанела да јој се приступити не може. Панч. Кланац је на свом доњем крају правио . . . пољаницу нанесене земље. Наз. в. добро понети, богато родити (р плодовима, житарицама). — Кукурузи нанијели ко војске зелене. Кул. 2. учинити да што доспе где, донети собом; пренети из другог краја, друге средине. — Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе. Ранк. Њега пак самога вјетар и вали нанесоше амо. М-И. Откуд их ђаво нанесе баш у њихово село? Ћос. Д. 3. случајно доеести, допрешти. — У повратку нанесе ме пут покрај опћинског гробља. Јурк. 4. (некоме) учинипш, задати, проузроковати (обично шта непријатно). — Другом слијепцу љути бол нанесе. Гор. Хоће да му нанесу штету и срамоту. Андр. И. 5. управити, нанишанити. — У трку нанесе пушку и опали. Пер. 6. ставити преко нечега, пренети на што. — Нанеси лук АБ из задатка 5 још једанпут. Анал. Изр. н и ~ , ни нанеси покр. ни налик, ни принети, не може се ни поредити. — Ево овдинак три наша, па нису ни нанеси трима овима. Мат. ~ се 1. сопственим, властитим покретом доспетиу положај изнад кога или чега, надвити се. — Још се на њег сва нанела кб на цветак

580

НАНИЖЕ — НАНОСИТИ СЕ

дробна пчела. Радич. 2. покр. показати извесну сличност, постати сличан (коме). — Још вратару мораш рећи »господине« . . . а није се још ни нанијело на човјека. Буд.

нан&шанити, -им сврш. а. узети на нишан, управити оружје према циљу. — Он је иза грма. Нанишани, и онда готова посла. Вес. Нанишани и опали. Хорв. б. фиг. управити поглед, усредсредити пажњу (на кога). — Све се физиономије у апотеци одједаред променише и нанишанише господина Јоксима. Сек. Нанишанио је на ову младу, лијепу, плаву дјевојку. Крл. нанкин(г) м памучна тканина, обично жуте боје (названа по кинеском граду Нанкингу). — Господин је имао на себи таман, врло лош огртач од нанкинга, искрпљен и вамрљан. Л-К. нановача ж ракија с наном. Р-К Реч.

паннже и н к и ж е прил. 1. испод положаја на коме се неко налази, у правцу спуштања, надоле. — Положите му главу наниже. Десн. фиг. То је знак да полако идемо наниже . . . да миришете на пропаст. Сек. 2. фиг. како не ваља, наопако. — Откад је она у овај дом ушла . . . све [је] пошло наниже. Сиј. наниз м 1. нпска, огрлица. — Ја ћу с мене наниз разнизати те ћу твоју гриву поткитити. НП Вук. 2. непретнут ред, низ, ланац. — Гдекада су [клице] опет у хрпама напово прил. изнова, поноео, опет, као или у нанизима као бројанице. Батут. раније, као пре тога. — Тутањ се изгуби нЗннз прил. редом, у низу. — Чудо је да у даљини, и наново све би тихо. Лаз. Л. су људи уздуж тако тијесног приморја Спусти наново очале на нос. Франг. поградили онако лијепијех кућа, све наниз Изр. хајде, Ј о в о , ~ подр. каже се о до Котора. Љуб. послу који се мора поноео радити. нанизавати, -изавам несврш. и уч. према наногвица ж (обично у мн.) део одеће нанизати. који се носи преко чарапе, доколеница, гамашнанизати, нанижем сврш. 1. а. наде- (н)а. — Он [комарац] прободе и најдебље вајући, натичући што једно за другим на наногвице. Коз. Ј. конац, траку и сл., начинити низ, ниску: наножавати, -ожавам несврш. и уч. ~ бисер, ~ дукате; фиг. погодити еећи број према наножити. једним (метком на пример), побити. — Шта нанбжити, нанбжим сврш. покр. дићи сте се збили у гомилу? Тако ће вас лако нанизати . . . само једно ђуле . . . да лупи. кога на ноге; подспгаћи кога да устане, да се Ћос. Д. 6. положити већи број једко до другог, покрене, потакнути, покренути, подстрекставити што једно до другог, поређати. — нути (кога) на активност. — фиг. Мало Мартин нанизао боцу до боце. Јурк. 2. га наножи . . . наножи га нек' се не лијени! фиг. окитити, украсити. — Цркве, звонике, Сиј. ~ се стати на ноге, дићи се, устати. — дворе и скромне кућице нанизао знатни Некако је прикупио ноге, окренуо се на Млечић цвијетњацима и зубљама. Љуб. 3. фиг. редом испричати, једно за другим поме- страну и успио да се наножи. Лал. нути, надројати. — Јаде и приговоре . . . папос м а. оно што нанесе вода плавећи, не би смјела ни у сну да изрече, а камоли да наслага наплављеног материјала; исп. раплавих коме наниже гласом. Војн. Разглавише (ак), наплавина. — У пролеће . . . нарасте уста тепаЈући. Ако није »голубице«, а оно Босна . . . наплави дебео нанос од муља, је »паунице« . . . и већ женски језик колико грања, крпа. Андр. И. фиг. Живот нам донаниже! Вукић. НОСИЈ у непрестаним наносима, најбоље ~ се ступити један за другим, поређати идеје и појмове. Уј. 6. гомила, наслага нанесесе. — Четници се нанизаше, и поворка се ног, наметеног снега, песка и сл. — Бјеласали стаде верати кроз густиш. Мат. фиг. се у тами сњежни наноси. Гор. Пјешчани Нанизали се даждиви предјесењи дани. нанос вјетра зове се лес или прапор. ОГ. Гор. ванбсити, наносим 1. несврш. и уч. нрема нанизбрдо прил. наниже, низбрдо. Прав. нанети. 2. а. показивати извесну сличност коме, личити на кога, Вук Рј. б. показиеати нанијети, нанесем, ек. нанети. у говору примесе другог језика или дијалекта; 1 ванин и нанин, -а, -о који припада познавати у извесној мери неки језик. — нани. — Нанине су руке беле. Кош. Крпатим ја грчки, наносим мало на арапски . . . а по нека се и каравлашка омакне. нанпн2, -а, -о бот. који је од нане: ~ Коч. лист, ~ теј, чај. ~ се провести дуго носећи, задовољити нзниско прил. на доњи крај, на доњем жељу за ношењем чега. — Многи отиде у крају, ниско захватајући. Прав, хајдуке само да се наноси лијепих хаљина и оружја. Вук. Слабо смо се среће наносили. нанитнти, -им сврш. начинити нити везивањем вунених конаца за штапце. Вук Рј. Брл.

НАНОСНИ — НАОБЛУЧИТИ Изр. — се г л а в е (душе) дуго окивети; здрављ(иц)а се н а н о с и о ! живео\ здрав ми био\ наносни, -3, -б 1. створен наносом, плављењем, флутјалт. Деан. Рј. 2. фиг. пренесен са другог места, из друге средине. — Икавизам споменутих босанских повеља није нешто наносно, унесено са стране. Бел. 3. мед. који је крвним или лимфатичним путем пренесен из ранијег жаришта на неко друго место у организму, метастатички. Бен. Рј. нбнбћ прил. током ноћи, ноћу. — Па добро, када мисле да беже ? — Сутра наноћ, — одговори тихо Жарко. Јак. вавошење и вавДшење с гл. им. од наносити. нан^ћати се, нануђЗм се несврш. нудити се. — Вребао је на сваку згоду да може добити у своје друштво Јанка Фекстића, коме се управо нануђаше. Том. вавукати, -Зм сврш. наговорити, подстаћи ка што, нагнати. — Тим ме писмом . . . нанукала да сам је запросио. Вел. нанула ж (обично у мн.) тур. врста папуча с дрвеним ђоном и малим каишем одозго. — Одјекују корапи слушкиња у нанулама. Андр. И. Заклопарају буле дрввним нанулама. Козарч. нанулџша м занатлија који шрађује нануле. — И присећа се старог . . . кад се сусретне са нанулџијама, телалима, поткивачима и ковачима. Пол. 1958. н а т т п к а ж бот. «. чапљан Аврћодеки в. Бен. Рј. вањеговати, -гуј!м, ек. нанеговати. вањијати се, нањијам се сврш. «. нањи-

хати се.

нањАхати се, нањихам се и нањишем се сврш. I. провести дуго њишући кога, задовољити жељу за њихањем (некога). — Чеда ћу се нањихати. НП Вук. 2. њихати с& до миле воље. Деан.

Рј.

нан.утити, -им и нањушити, нању-

шим сврш. 1. њушећи наћи што, осетити што њушењем, по мирису. — Неки пси почели су да завлиају у близини, као кад нањуше странца. Поп. Ј. Њему се постепено н>ух тако изоштрио да је одмах нањушио све моје залихе. Јонке. 2. фиг. осетити, наслутити, прозрети. — За кош дан одлази, ја сам то нањушио. Шен. Недши су сигурно нањушили правац њиховог покрета. Ћос. Д. ~ се I. уз- повр. — фиг. Они из команде нањушили су се и сложили одмах. Лал. 2. провести доеољно њушећи, заситити се њушења.

581

нањушкати, -ам сврш. дем. према нањушита. — фиг. Опрезни Талијани брзо нањушкаше какво је расположење. Ћоп. ваДбављати се, -ам се сврш. надовољити се обављања (чега). — Праксе се наобављао по . . . болницама, али докторат није . . . полагао. Вин. н&обдан прил. током истога дана, обданице. Прав. наобећавати, -бћавам сврш. дати много обећања. — Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа. Ранк. ~ се в. наобећавати. — Вражји Талијани! . . . Чега се већ мени наобећавали нису! Маж. Ф. ваббедовати се, -дујем се, ијек. наббједовати се, сврш. заситити се обедујући. — Дан прије бадњака, кад се господин Фрањета добро наобједовао . . . оде у походс. Том. ваббједовати се, -дујЈм се, ек. наббедовати се. ваобпак м индив. мали облак. — Месец се пре тога био заклонио за танак наоблак. Дав. пЗоблака ж мет. етепен наоблачења; наоблаченост. — Ступањ прекривања неба облацима зове се наоблака. ОГ. нзбблаченост, -ости ж особина и стање онога што је наоблачено. — Нестало је велике влаге, смањило се испаривање воде, а према томе и наоблачености. Бот. наоблач^ње с наоблаченост. наоблачЛвати (се\ -лачујем (се) несврш. и уч. према наоблачити (се). ваоблАчвти, набблЗчим сврш. фиг. а. с негодовањем, гневно управити (очм, поглед~); намрштити, намргодити. — Он на баба очи наоблачи, погледа га мрко попријеко. НП ВУК. Стегну обрве и наоблачи чело. Том. б. онерасположити, растужити. — Најбоље су очи што нас наоблаче да по томе ведри хоризонт свлаче. Уј. ~ се 1. безл. навући се, појавити се у атмосгбери (о облаиима); превући се облацима (о небу). — Видим да се наоблачило. Облак леп, кишан. Вес. 2. фиг. а. намрштити се, намргодити се. — Кад видје ону цртг главу сво!е жене, лице му се наоблачи. Кум. б. ожалостити се, растужити се. — На лицу ЈБубомирову појави се ведрина, осмех. Мора да је нови светлац наде синуо у наоблаченсм души његовој. Шапч. 3. фиг. изгубити сјај, замаглити се. — [Остало је] једно једино, од старости већ наоблачено зрцало. Драж. ваобл^читв, -бблучДм сврш. покр. мети, ставити облук (на капу). Вук Рј.

582

НАОБРАЖАВАТИ (СЕ) — НАОКРИШКЕ

наодар м покр. онај који обилази, надгледа, настојник. — За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите. Ћип. на&бражен, -а, -о образован. — Сви наодаће прил. покр. на продају. — такозвани наображени . . . и »интелигентОво није наодаће. Вук Рј. ни« људи . . . увјеравају нас да је ово . . . хисторија. Крл. наодговарати, -гбварам сврш. надонаббраженост, -ости ж особина и стање вољити се одговарањем, дати одговора на многа питања. — Није имао времена да онога који је наображен, образованост. наодговара на сва гусларова питања. Лал. наображбње с образовање, наобразба. наодмарати се, -бдмарам се сврш. — Одговарам за ваше наображење, за провести дуго у одмарању, задовољити жељу ваше срце. Ков. А. за одмором, заситити се одмора. — Она моја нЗобразба и наббразба ж укупна баба неће да умре, па да се сит наодмарам. знања из области науке и уметности усвојена Шуб. учењем, школовањем која неко има, образопаодмах прил. необ. одмах, убрзо. — вање, образованост. — Његова [је] наобразба Некако наодмах по одласку Нићифорову, поразно плитка и његово знање шупље. Леонтије отпутова у окружни град. Ранк. Крл. набдмст прил. за одбацивање, за бацање. наобразбен, -а, -о који се односи на — Није оно момак наодмет. Глиш. Ниједно наобразбу. — Досљедно опћем наобразбеном средство . . . није јој било наодмет. Риб. циљу штампе није одлучно тко што наодрицом прил. арх. од одра, на један вели, него што вели. Мј. 1926. одар (о начину давања, плаћања), од лежаја наобразити, -ббразим и наббразити, у кући, од особе, по једној особи. — Из тога -им сврш. дати образовање, подићи коме излази да су се работе радиле надимицом, потребан културни ниво, образовати. тј. од куће, а да је неких давања било наод*» се стећи наобразбу, образовање, школо- рицом, тј. од главе. Нов. вати се. — То је врло наображен човјек. наозубити се, набзубим се сврш. заузети Кум. непријатељско дрмсање према коме, окомити наобрбцати се, наббричем се сврш. се на кога. — Видим да си се на ме наозубио. много пута обрећи. — Пошто се већ наобри- Паел. цах . . . тад овцу и овна над јамом . . . законМоклис прил. у облику клиса, сужавајуљем. М-И. ћи се према крају. — Исти тријем, с једнога краја гледан, чини се да иде наоклис. Баз. наобручати, -ам и наобручити, наобручим сврш. ставити, набити обруче (на нЗоко прил. 1. на изглед, према изгледу, бачву). Вук Рј. по утиску који оставља. — Сестра му је, на&вамо и нВовамо прил. 1. до нашег, наоко равнодушна, успремала по соби. Ћоп. Милошић је наоко заборавио на увреду. данашњег времена. — У свом систему даје Јел. 2. покр. наоколо (/). — Посједају сви . . . баштину читаве филозофске прошлости од Грка наовамо. Ант. 1. 2. на ову страну, редом наоко у великој одаји. Љуб. у овом правцу. — Кућа [је] била баш на наоко предл. с речју у генитиву показује путу од железничког пристаништа наоокружавање, опкољавање онога што је њоме вамо. Мас. изражено: око, около, наоколо. — Наоко њега вјетрови лијећу, несташна дјеца неба. наовбтак, -тка м покр. венац, круг; мноштво људи укруг окупљених. — Сви Видр. остали . . . стадоше у наовитак око њих. нЗоколни, -3, -б који се налази у околини, Мат. Био је велики наовитак, а свјетина оближњи. — Оде у Брезовицу . . . гдје сакује грнула и гурала се, јер сви хоће да чују. пи око себе наоколно племство. Шиш. Ботић. нЗоколо 1. а. прил. около, укруг. — Тако наоврљкб и наоврљце прил. покр. озида наоколо висок зид. Креш. Збогом в. накриво. Вук Рј. коло, збогом момци наоколо. Радич. б. наогов&рати, -гбварам сврш. надово- заобилазно, кружећи. — Ишао је свагда наоколо кроз некакве три улице. Нен. Љ. лити се оговарајући (кога). — Нико те на 2. предл. наоко. — Покрије капом рупу и свету не може нагрдити3 наоговарати и обиграва све наоколо ње. Рј. А. олајати као што може фамилија. Нуш. ~ се задоволипш окељу за оговарањем, наокр&шке прил. укосо, постранце; наситити се оговарања. — Наоговарали смо заобилазећи. — Ћутећки прођоше поред се, насвађали, истражшш живот један друАноке, а све наокришке, бојећи се да је се гоме. Јак. који не дотакне. Лаз. Л. наображавати (се), -бражбвбм (се) несврш. и уч. према наобразити (се).

НАОКРСТ — НАОРУЖАЊЕ нЗокрст прил. унакрст, накриж. — Поп кади тамјаном, а кропи водицом наокрст. Љуб. наокруг прил. укруг, наоколо; наокуп. — Мати сваки дан . . . призивала нас дјецу наокруг. Огр. наокругао, -гла, -гло округласт, заобљен. — Прва од њих бијаше ниска, јака и крупна, лица наокругла. Ков. А. нбокуч прил. покр. в. наокруг. — Звонце звони, саборница је отворена . . . народни заступници сједају један до другога наокуч. Павл. наопак, -а, -о 1. а. којије готов да наноси зла, опак, зао. — Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Глиш. Времена су данас наопака. Стипч. б. непожељан, непријатан, штетан. — Што тако све видиш наопаку страну? Сек. 2. а. који је супротан од нормалног, од правилног, којије рђаво усмерен, погрешан. — То је био наопак закључак. Чол. Прозрех свој наопаки живот. Пав. б. који иде у обрнутом правцу, супротан. — Прича Јоза и иде опет редом као и синоћ, само наопаким, да дође до куће. Вел. 3. који је окренут на наличје, изврнут. — Бацио [је] око на слику, погледао наопаку страну љепенке, пак се јако зачуди. В 1885. нЗопако прил. 1. како не еаља, рђаво, зло. — Све је пошло неспретно и наопако. Михољ. Слабо и наопако газдује. Лал. 2. а. полазећи од краја према почетку, натрашке, у супротном правцу. — А и да дођу [консули], неће Лашва потећи наопако, него опет овуда куда и тече. Андр. И. б. с горњим делом надоле, у обрнутом положају, главачке. — Дивит окренуо наопако, те му готово сав мурећеф исцурио. Ћор. 3. на леђа, натраг, позади. — Одвели [су их] пандури свезаних руку наопако. Бог. 4. како се не носи, на наличје. — Обуче џубе наопако. Вукић. фиг. Најозбиљније ситуације . . . извраћа наопако хумор живота. Јурк. 5. погрешно, неправилно. — Улице изгубиле старе своје називе. Сељаци из предграђа наопако их изговарају. Петр. В. Његова ће глупа љубоморност баш наопако смијешак тај тумачит. Богд. 6. (у служби узвика) јао! авај! у зао час! — Наопако, да књегиња сазна о намјери нашој штогод! Бог. Еј, наопако, сад сам се ухватио у лажи. Трифк. Изр. з л о и ~ веома рђаво. нЗопакост, -ости ж особина и стање онога што је наопако. — Најјачи је . . . у списима у којима је могао износити своја јетка запажања о наопакостима људи и живота. Барац. Али године имају своје мале наопакости ћуди. Мил. В. нЗопаран, -рна, -рно покр. незачињен, сувопаран. Вук Рј.

583

наопачити се, -бпачим се сврш. необ. променити се нагоре, погоршати се; постати наопако, зло, изопачити се. — Ведро бише, па се наоблачи, добро бише, па се наопачи. Март. наопачке и паопачки прил. а. наопако. — Вуче руке, које су свезане одострага наопачке око шачних зглобова. Матош. 6. како не треба, лоше. — Све ми данас иде наопачке. Вучо. нЗопачки, -а, -о в. наопак (2). — Они певају свој живот који је често изопачен наопачким појмовима. Марк. Св. Копче на женском руху . . . стоје још увијек у истом наопачком ставу. Р 1946. пабпетовати се, -тујем се сврш. много и често опетовати, поновити много пута, напонављати се. — Волтер, не могу доста да се наопетујем, бијаше, најхрабрији човјек свог вијека. Матош. наопбсеб прил. напосе, посебно, особито. — Многих, мени драгих мисли, наопосеб политичких и филозофских5 нема. Матош. наоп&слен прил. 1. унапредак. Вук Рј. 2. у правцу Сунчева кретања, од истока к западу. Вук Рј. наоп&слом прил. како треба; супр. наопако. — Тад би ствари наопослом пошле. Њег. наопбслу прил. подесно, згодно. — Туда он зна пут, ту му је, како он каже, некако »наопослу«. Дом. ваопбсум прил. наопослу. — Знам и ја, мој Мартине, да није наопосум. Павл. набпутитн 1 , -им сврш. опшити, опточити опутом. Вук Рј. набпутити 2 , -им сврш. кренути, поћи; наићи, нагазити. — Он је по се на зло наопутио. Вук. набрати, наорем сврш. узорати (обично више земље). — Наорали смо доста ове године. Вук Рј. ~ се доста орати, уморити се орући. — Дан ограну . . . да си тежак па да наореш се. Март. наоружавање с гл. им. од наоружавати наоружаватн, -ружавам несерш. и уч. према наоружати. ~ се несврш. иуч. према наоружати се. нЗоружаност, -ости ж особина и стање онога који је наоружан. — Комунистичка партија Југославије видећи . . . слабу наоружаност војске успостављала је још од 1940. везу с најнапреднијим официрима. Ч-М. наоружање с снабдевеност оружјем; ратна опрема. — Трећа бригада потауно је изменила своје наоружање. Дед. В. Ту

584

НАОРУЖАТИ — Н А О Ч Н И К

је савршено израђени план, ту је страховито наоружање. Кол. наоружати, -Зм сврш. 1. снабдети кога оружјем. — Уместо једне обезоружане Немачке . . . стварају се две наоружане. КН 1955. 2. фиг. снаЗдети, опремити, опскрбити: ~ знањем. — Он се већ журио да . . . наоружа млади ум његов за борбу с искушењима. Л-К. ~ се 1. снабдети се оружјем. — То је ваљда и узрок био што су се људи наоружали боље него других година. Срем. 2. фиг. снаЗдети се, опскрбити се. — Најбоље је кад се супруга наоружа стрпљивошћу. Јонке. Пре него што сам га посетио, наоружао сам се основним биографским чињеницама. Пол. 1958. на&себ прил. наособ. — То [су] двије различите ствари, свака за се и наосеб. Јаг. наДсоб прил. напосе, посебно. — Млада иевјеста наособ пере ноге од прашине . . . тежацима и гостима. Павл. набтимати, -Зм сврш. насилним одузииањем прикупити велику количину чега. — Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«. Ранк. ~ се насилно узимајући обилно се снабдети чиме. — Само за трснутак да погледаш нашу војску и шта смо се оружја наотимали. Лал. набцтитн се, -9 се сврш. добити укус оцта, претворити се у оцат, сирће, усирћетити се, укиселити ее. — Да ми начне [кнез] бачву вина, јер се просуо глас да од које он први окуси, неће јој се вино наоцтити. Љуб. наочајавати се, -ајЗвЗм се и наочајатн се, набчајам се сврш. провести много времена очајавајући. — Наплакала се и наочајала аегова жена. Франг. нбочале, -ала ж мн. = наочали, наочари и наочаре направа од два стакла, стављена у оквире с дршкама, која служи за побољшање »ида или заштиту очију. — Од узбуђења . . . сними наочале и опет их натакне на нос. Донч. нЗочален, -а, -о необ. који се служи наочалама, који носи наочале. — Неки стари наочалени поборник поганскога бога Ескулапа указиваше се испрва ријетко. Ков. А. нЗочали, -5л5 ж мн. = наочале. — Потрча . . . ситна старица са великим наочалима. Ков. А. ваочалина ж аугм. и пеј. од наочале. — Натакао [је] дебелу наочалину на нос. Ков. А. нЗочаре и нЕочари, -Зра ж мв. = наочале. — Натенане извади наочаре и

нагоди их на нос. Креиг. Погледа ме преко наочари. Петр. В. Изр. г л е д а т и к р о з црне н а о ч а р е запажати само тамне стране у животу; гледати кроз ружичасте наочаре видети у животу само лепе и светле стране. наочарка ж зоол. ерста отровне змије ИаЈа ГприсУаш. Терм. 4. нЗочарски, -а, -о који се односи на наочари, који је за наочари: ~ стакло. нЗочи прил. 1. наоко, на изглед. — Све је то наочи чврсто, велико и бијело. Ћоп. 2. (у служби предлога с ген.) покр. дан раније, непосредно испред, уочи. — Што ли сам кукавно згријешила да је баш мене снашла, наочи моје среће, толика несрећа. Шен. наочиглед и наочАглед прил. 1. очигледно, приметно, упадљиво. — Управо наочиглед постајете све то глупљим. Крањч. Стј. Трава је наочиглед порасла. Макс. 2. а. надомак погледа, пред очима. — Жена [га] вара, наочиглед читавог града, већ годинама. Крл. б. јамо, отворено. — Некад се давало [мито] наочиглед, а сад то иде згодно испод руке. Глиш. З.(у служби предлога) близу, испред, надомак. — Тек наочиглед Либанона умирило се море. Маж. Ф. наочиглбце прил. наочшлед. — Или лаже наочиглеце или не разумије. Вук. наочит, -а, -о 1. а. који пада у очи лепотом стаса и лика, кршан, допадљив, згодан. — Момак вит и висок, наочит. Матош. Без тешкоћа је нађен потребан број здраве, бистре и наочите мушке деце. Андр. И. б. упадљив, велик. — Велики ножеви . . . допуштају сс [Србима], само да нијесу . . . онако лијепи и наочити као у Турака. Вук. Одмах испод цркве . . . се поставила нова и наочита зиданица, једна од најљепших грађевина. Кол. 2. угледан, утицајан. — Науми . . . све знатније и наочитије људе по народу да погуби. Вук. Ту се наочитом Менелају у дом увезу. М-И. наочито прил. приметно, упадљиво. — Ту су се могли састајати, а да није могло бити наочито. Ђал. наочитост, -ости ж особина онога ко је наочит. — Сви хвале лепоту младину и наочитост младожењину. Нед. наочице прил. наочиглед. — Вода [је] наочице поткапала темеље. Павл. Наше љубе наочице љубе. Вук Рј. наочник м 1. наочари на склапањв са стаклом за једно око, монокл, лорњон. — Грофица би овда-онда на свој наочник с дугим дршком . . . погледала свога љубимца. Том. 2. наочњак (/). — флг. Он имаде кожнате наочнике на очима. Крл.

НАОЧЊАК — НАПАДЉИВ

585

~ се напабирчити, надовољпти се пабирчења. — Напабирчио се црквене старине. Матош. напад и нападај м 1. а. поступак којим се некоме наноси увреда, штета, повреда и сл. — Адвокат . . . је и непријатељу његовом написао напад на њега. Срем. б. војн. офанзиван покрет на непријатељске положаје. — Жестоке, снажне борбе, напади и противнапади, и најзад Харков је пао. Јак. Предвече су поновно прешли у нападај. Јонке. 2. изненадан наступ болести, тегоба или наоштреност, -ости ж особина онога великих узбуђења јаког интензитета и краткоји се наоштрио, онога што је наоштрено. ког трајања. — Миша је издржао . . . два Р-К Реч. тешка маларична напада. Сек. Зграби [га] набштрити, наоштрим сврш. 1. оштре- страшан нападај кашља. Креш. Подвргнут њем подесити за употребу, повећати оштрину [је] исто онаквим нападима крволочнога ссчива, подесити за боље и лакше сечење; бјеснила као и његов отац. Крањч. Стј. 3. оштро извести врх на чему, зашиљити. — спорт. навални ред играча, навала. — ЈугоСјекира . . . се угријана наново исклепље словени имају најјачи напад у Европи. Одб. и послије наоштри. Вук. На плећи наоштвападан, -дна, -дно 1. а. нападачки, рен баци мач. М-И. 2. фиг. развити, појачати способност (чега), изоштрити. — То агресиеан, освајачки. — Рат против Србије је нападнога карактера. Јов. Ј. б. којим се му наоштри ум, то му окрили кракове. Шен. Наоштри пажњу и слух као стари космати усмерава напад, који служи за напад, за пас који ослушкује звер. Ђур. 3. фиг. под- освајање пепријатељског положаја. — Ова дивизија надирала је од Карловца преко стаћи, подбости, натуткати. — Она ће Огулина, одакле се развила у два нападна сигурно наоштрити противу нас друге силе правца. Дед. В. Овај продор . . . бијаше . . . и разбуктати ватру. Јов. Ј. Хтели би једна од најкрупнијих нападних операција. можда да га наоштре . . . тутну да се с Ч-М.. 2. варв. који лако пада у очи, упадљив, оцем крви. Рад. Д. ~ се 1. показати велику жељу за чим, наметљив; необичан, чудан. — Осјећао је да добро се спремити, приправити за што. — је његов избор мање нападан и мање смијешан, Грг. Носила је шешир нападног облика. Архимандрит, призивајући у себи све сотоне Вуј. на главе ових безазорних, добро наоштрених нападаше с гл. им. од нападати2. за јело и пиће гостију . . . нуди . . . ђаконијама. Ранк. 2. жестоко се наљутити, разнападати 1 , -ам сврш. а. јако падајући гневити се. — Наоштрио сам се да су ми притиснути, покрити земљу (р снегу, киши, ријечи врцале све као варнице. Ћоп. 3. граду). — Поподне нападао ситан снијег. заузети непријатељско држање према некоме, Пав. Киша пада капљицама, пак напада спремити се за напад, устремити се, окомити локвицама. Н. посл. Вук. б. опасти у великој се (на кога). — Као да гледа стотине наош- количини (о плодоеима). — Нападало доста трених очију у њега. Бег. Сада су се, ево, крушака. Вук Рј. сви наоштрили на оног једног. Лал. нападати 2 , -ам несврш. и уч. према вапа 1 ж тал. покр. 1. направа у облику широког надоле окренутог леека над огњиштем напасти, нападнути. нападач, -ача м онај који напада, који или штедњаком која захвата дим и одеоди врши напад. — Ја [сам] савладао и разоружао га у димњак. — Десно ониско огњиште са нападача. Мат. Једним ударцем тврде шаке . . . напом, на којој висе златни кукурузни сруши нападача на земљу. Кос. клипови. Бег. 2. прекривач за сто, столњак. Рј. А. вападачки, -а, -о који се односи на напапапа 2 ж фр. мека и глатка кожа за даче; агресиван, освајачки: ~ рат. — Морална се снага француске нападачке војске истро израду рукавица (по калифорнијском граду шила. Крањч. Стј. Напи). нападицс прил. в. нападно. — Не удара напабпрчити и напабирчити, -им [ти] онако нападице у очи, као по мутном сврш. набирчећи, одасвуд помало узимајући, дану. Торд. скупити. — Напабирчисмо нешто зрња нападљив, -а, -о који напада, салеће, грахова. Киш. Њихове идеје . . . биле су наметљив. — Но ни то га толико не одврати од те нападљиве мисли као хитро питање. књишке, напабирчене из две-три брошуре. Петр. В. Јов. С. наочњак м (обично мн.) 1. део узде, кожни штит који се коњу ставља са спољне стране очију да може гледати само напред. — фиг. Живим с наочњацима на очима свести. Дав. Не види два плава жалосна ока Игличина, у наочњацима шарне мараме. Божић. 2. наочник (1). — Почеше зурећи у њу кроз своје наочњаке набацивати се којекаквим несланим досјеткама. Шен. 3. мед. а. в. мрена%. Рј. А. б. жућкасте мрље на очним капцима хаМћекзта. Бен. Рј.

586

НАПАДНИК — НАПАРУКУ

вападнпк м необ. нападач. — Шесет хиљад' има нападника. Март. нападно прил. 1. као нападач, нападајући. — Мењајући гласом, ево шта бих рекб нападно. Дим. 2. наметљиво; необично, чудно, одвећ упадљиво. — А нећете! — опази господин . . . и — једнако их нападно гледа. Ћип. Поглед [му се] . . . сустави на стаситој, понешто нападно одјевеној женскињи. Цар Е. нападпост, -ости ж особина онога што је нападно, упадљивост. — Ту силну нападност боја сретали смо и по домовима. Кост. Д. вападнути, -нем в. напасти. напазарнвати, -зарујем несврш. и уч. према напазарити. напазарити, -пазарим сврш. купити много чега, накуповати. напајалац и напајалац, -аоца м необ. онај који напаја, поји. — Бјеше то . . . напајалац коња. Креш. напајалиште с место где се поји стока, појило. — Пресушила су сва напајалишта и јаруге. Донч. напајање с гл. им. од напајати (се). вапајати, напајам несврш. и уч. према напојити. ~ се 1. несврш. иуч. према напојитисе. 2. добијати струју, пунити се струјом. — Пријемник... се напаја из градске мреже, а не из батерија. Вј. 1960. напајкити се, -им се несврш. деч. наспавати се. — Дођосмо да се код вас напајкимо и напапамо. Јонке. напаковати, -кујем сврш. доста стаеити у пакет; фиг. лаокним доказима или намерним извртањем чињеница оптужити некога, подметнути некоме неучињену кривицу. — Биће да га окривљују за нешто много горе од крађе. Ко зна шта су му напаковали они злотвори? Маш. нЗпакост прил. несрећним стицајем околности, као за пакост, за несрећу. — У хитњи и забуни закачи Радојка, напакост, оно буре. Глиш. напакбстити и напакостити, -пакостим сврш. учинити пакост, нанети штету, наудити (некоме). — Он је . . . помагао демонстрације . . . само да би . . . влади што више напакостио. Риб. Смишљаш нешто како би и ти њему напакостио. Ђон. напалетковати, -кујем, ијек. напаљетковати, сврш. напабирчити. — Такав је напаљетковао Језични и стилистички савјетник. Шим. С. напалити, напалим сврш. 1. захватити ватром мали део нечега, опалити по површини, нагорети (што). Деан. Рј. 2. припалити, запалити. — Мајор [се] удобно смјсс-

тио . . . и напалио цигару. Новак. Напалио је свјетло. Михољ. вапаљач, -ача м справа за припаљиеање, упаљач. — Креснувши . . . о свој . . . напаљач... одунуо је напокон свој први дим. Крл. напаљетковати, -кујем, ек. напалетковати. вапаљиваае с гл. им. од напаљивати. напаљивати, -паљујем несврш. и уч. према напалити. нЗпамет прил. 1. не читајући, и без подсетника, наизуст. — Добро [је] научио целу наредбу напамет. Ранк. Знала их је скоро напамет. Бег. 2. по сећању, не гледајући. — Потребно [је] . . . диригирати напамет по прирођеном слуху. Крл. Знао је у мраку напамет где који предмет стоји. Макс. 3. а. без проучаеања, непроверено. — [Лопта] се не смије никада ударити напамет или по прилици. Тен. 6. без доказа, недокументовано. — То ти говорим не напамет, него . . . већ ти знаш. Каш. напавути, -нем в. напасти. напањкати, -Зм сврш. изнети против некога неистине, обедити, оклеветати (некога). — Не знам ко те цару напањкао. НП Херм. напапатн се, -ам се сврш. деч. нахранити се, најести се. — Дођосмо да се код вас напајкимо и напапамо. Јонке. напаприти, -им сврш. зачинити чиме љутим, забиберити; посути паприком; фиг. бити цреен као паприка. — Старац трбушаст, лица набубрена, а носа напапрена. Шен. напарати, нап5рЗм сврш. 1. доста чега опорити. Рј. А. 2. делимично, плитко запарати. — Хотимице [је] хтио само да напара кожу. Тур. ~ се 1. проеести дуго времена парајући што, наситити се парања, заморити се парајући. 2. набости се. — За друге болести ниси готово могао чути . . . осим ако се ко напара у мраку на какав колац. Глиш. вапарити, -им сврш. угрејати чим топлим; изложити делоеању паре. — Напарио сам [рану] кучинама и јајетом, па лепо стегао појасом. Вес. Изр. <~' очи фиг. нагледати се, науживати се гледајући (оно тто се допада). ~ се изложити се деловању паре, угрејати се у топлој води. — Пропишу [докт о р и ] . . . неком топло купање да се напари. Чол. фиг. Андрија [га] одврати, већ прије напарен злим мислима. Божић. напаруку прил. покр. под руком, надохват. — Приморцима [поље] напаруку, да га уживају мукте. Љуб.

НАПАРФЕМИРАТИ — НАПАСТИ напарфем&ратп, -ф&мирам и напарфбмисати, -ишем сврш. варв. ставити на шта или у шта парфем, мирис, намирисати. — Њихова напарфемирана . . . Галија није тако савршено уређена. Крл. Долазе увијек куштрава и напарфимисана писамца. Сим. ~ се повр. напарче прил. 1. од прилике до прилике, искидано, наситно, — И у рату и у бањи живи се напарче. Лаз. Л. 2. добивајући награду према броју урађених предмета, од комада. — После [је] . . . радио напарче код разних мајстора. Сек. напасан, -сна, -сно који служи за напасање стоке, за пашу. — Напасна трава слатковина прошарала плочу. Јел. напасање с гл. им. од напасати (се). напасатп, напасам несерш. и уч. према напасти. ~ се несврш. и уч. према напасти се. папасивати, -пасујем несврш. напасати. — То [је] село сточара, који напасују стоку на падинама Кајмакчалана. Јак. напасник и напасник м 1. онај који напастеује, бешчасти, који недопуштеним средствима заводи. — У часу кад је прогони напасник Калифронте, претвара . . . Дијана своју штићеницу у камени кип. Комб. Јесте, ја сам једини отац, а он је напасник. Дав. 2. а. нападач, насилник. — Чекајте, заврисну стара извинув се напасницима. Шен. И живну глог на светлосноме валу . . . поначичкавши бодљикама гране, од напасника да му живот бране. Кош. б. онај који задаје муке, невоље; онај који досађује, смета. — И од тебе је враг узео ушур, као и од онога мог напасника. Пав. Он се представљао као жртва ових напасника. Сви су се смејали, па и сами гњаватори. Прод. 3. духовит и смео човек; обешењак, враг. — Да видимо докле ће овај напасник фра Серафин свој језик пружити или да га пустимо . . . да истресе све своје ђаволије. Андр. И. вапасница и напаспица ж женска особа, женско биће напасник. — Мухе, напаснице, у роју слијећу. Јел. напаснички и напасннчкп, -а, -б који се односи на напаснике. напасппчки и напаснички прил. као напасник, напасно. — Случајан поглед кроз прозор напаснички је сабирао. Јел. напасништво и напасништво с понашање и поступак напасника. — Осветили [су се] одрођеном себичњаку и за његово напасништво и за глобе на потрице. Глиг. напасно прил. као напаст, насртљиво, заводљиво. — На вечеру није ни ишао...

587

да га не драже косци, жетелице. . . испиткујући напасно о шумским дусима и . . . вилама. Гор. [Гледа] у буљук цура, које су се напасно сјатиле око њега. Ћоп. напаст ж 1. оно што много оптерећује, што живот чини тешким, неиздржљивим, невоља, беда, зло. — Напаст се велика на нас сад руши. М-И. О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! Нуш. 2. оно што наноси зло, чудовиште, неман. — Од зоре до мркла мрака могла се . . . појавити мрка и закрвављена напаст — усташе. Ћоп. Мартине, паклена напасти, не прави нам срамоте! Пав. 3. оно што наводи на недозвољене поступке, колебање пред нечим привлачним а забрањеним, искушење. — Гони од себе нечисту напаст и хтјела би да га заборави. Ћип. Тада бих можда дошао у напаст и прихватио је за руку. Креш. 4. напад, насртај. — Нисам пошао на харање, ни на напаст добра ичијега. Март. Јављено [је] за ту нову и нечувену напаст на цркву. Срем. напастан и напастан, -сна, -сно 1. насртљив, претерано досадан. — Мисли . . . су је салијетале попут роја напасних оса. БожиН. 2. који доводи у напаст, у искушење. — Сада дању не може [фратар] да се те напасне слике ослободи. Кол. 3. силовит, жесток, оггак. — Реч му напасна5 псовке убедљиве. Рад. Д. напаствовање с гл. им. од напаствовати. напаствовати, -вујем несврш. — напастовати 1. насртати на женску част, присиљавати на полни однос. — Јуче [јеј напаствовао сестру од рођеног стрица. Рад. Д. 2. а. нападати, ударати на кога. — [Скитнице су] поштене људе напаствовали кад би на којег наишли. Ат. б. досађивати, додијавати (молбама, захтевима); наносити непријатности, штету (коме). — Сад их напаствује и иште сељачко одело и плуг да оре. Петр. В. Опоменуо га [је] озбиљно да не напаствује Ибрагу. Андр. И. напастп, -паднем сврш. 1. а. извршити напад, ударити, навалити (на кога). — Наш батаљон [ће] напасти непријатеља на спавању. Јонке. б. обасути увредама, изгрдити. — Ради тога догађаја напале су га противничке новине. Неим. Ако он говори истину, не мора га човек одмах напасти. Чипл. 2. а. спопасти, обузети. — Напала га опет нека слутња. Глиш. Вечерас је наједном напала та . . . болест. Новак. б. пасти на памет. — Јеси л' ти при себи? Какав те је шаран напао! Змај. 3. изненада доћи, искрснути (о чему непријатном). — Мјесто толиких слатких нада, сад нападе овај догађај. Мул. 4. пасти у великој количини, покрити, спустити се (о снегу, магли и сл.),

НАПАСТИ — НАПЕРЛАТИ СБ

588

пасти на што. — Велик снијег . . . је наједном напао. Обз. 1932. Тако тамно и ледено . . . влага напала и притисла их [људе] тешко, као кишни облаци. Вил. 5. стати, почети (чинити што). — Што си напао ту викати? Паил. Слошки нападоше хвалити медовину. Ћор. 6. покр. нагазити, намерити се. — Да нијеси на сугреб стао, или напао на мађију? Љуб. напастп, напастн и напбсти, -пасбм сврш. 1. наеести стоку да пасе док се насити. — Заулари коње па их јаше на пашу, те тражи где да их боље напасе. Ад. Подранила [је] да напасе своје двије овце. Андр. Н. 2. (очи) наситити (очи), науживати се гледајући (што). — Понеси ме да напасем на син>ој, мртвој степи очи моје. Матош. <— се 1. наситити се пасући. — Чувај ми козе; кад се напасу, поведи [их]. Марет. 2. фиг. науживати се, задовољити ее (гледањем, сл\>шањем). — Рај и пакао јесу питања очију. Да се напасу. Уј. Пожурите к Томековој жени, тамо ћете се напасти новостима слађим од меда. Бен. напастовање с гл. им. од напастввапш. напастовати, -тујбм несврш. = напаствовати. — Онда се је твоја жена тужила матери да је свекар напастује. Кос. Мене ваљда зато више нису напастовали разбојници. Сек. Зар си опет ту да ме напастујеш, куго једна! Матош. напатитн, -Вм сврш. 1. изложити патњама, намучити. — ТТа што би их напатио гладом. Март. 2. гајећи намножити, одгтити у великом броју {ркишну, стоку). — И напатим сивих голубова. Вук Рј. ~ се 1. бити изложен патњама, намучити се. — Тако раде . . . људи кош се у младости нису напатили. Лаз. Л. Напатио се свакојако и искусио много. Иеак. 2. намнггисити се, накотити се (р жиеотињама): напатили се мишеви. напаћеност, -ости ж стање онога који се напатио. Р-К Реч. вапаЧнути, напахнем и напахнути, -нбм сврга. посути танким слојем праха. — фиг. Тај зелени шешир, са толико . . . олуја и доживљаја, сав напахнут давним и лепим успоменама, промиче сваки дан. Поп. Ј. 1~~> се

повр.

напацкатв, -5м сврш. намазати, рђаво насликати. — Не би ли се грохотом смијали кад би који писац напацкао какве пацкарије . . . па их изложио као ликовну уметност. Шим. С. н&пашњЗк м в. напасник. Вук Рј. нбпев, ијек. напјев, м а. муз. музичка композиција за један глас уз инструменталну

пратњу, део опере, арија. — Узме гитару . . . и почне у басу пребирати жице слажући напјев, који је упамтила из једне опере. Крањч. Стј. б. мелодија. — За то је време она певушила напеве старих песама. Панд. в. песма. — Збор пјева надгробни напјев. Крл. напевати се, -ам се, и!ек. напјевати се, сврш. издовољити се певајући, иаситити се пееања. — Сад гледа само да се још сит наговори или напева. Ранк. Кад су се већ напјевали, упита . . . каменаре. Брл. напбвати, напевам, ијек. напиј^вати, несврш. започињати певање. — Двије кћери прокураторове напијевале [су] и допијевале. Паел. напевка и напевка, ијек. напијевка и напијевка, ж в. напев. Деан. Рј. напедикирати, -д&кирам сврш. уредити нокте на прстима ногу педикирањем. — Недостојно је и нас и вас лежати потрб\тпке, лупкајући . . . напедикираним ножицама. Дав. напенгати, -5м сврш. варв. пђемазати бојом, обојадисати, офарбати. — Нема два годишта да сам их [врата] дао напенгат. Војн. напеп&пити, -п&пелИм сврш. посути, покрити пепелом. Р-К Реч. напер м покр. 1. спољашње, вањско млинско коло. Рј. А. 2. машина, машинерија, жханизам. — Мој сат је верно ишао, а напер ЈИУ је здрав. Змај. 3. брана на реци, потоку. Вук Рј. нЗперак, -€рка м а. наставак, продужетак\ дометак. Деан. Рј. 6. покр. танак конац који се надовеже на дебљи при удевању у иглу; исп. наперити (4). Вук Рј. наперАвати, -пбрујбм несерш. и уч. према наперити. напбрити и наперити, наперим сврш. 1. окренути (против или у правцу), управити, уперити, устремити. — Исмевање је наперено против круттнших или мрскијих мана. Поп. Б. На обали наперише непријатељи већ страшан топ на чамац. Мишк. 2. пажњом улрети, напети (рчи, уши). — Неспокојне очи наперио ј е . . . на њега. Матош. Наједаред заста и напери уши. Дов. 3. спремипш, отпремити. — Ти напери од зттата кочију, у њу мећи секу Ајкунију. НПХ. 4. покр. иавезати тањи конац на дебљи ради удевања у иглу. Вук Рј. 5. покр. најазити, навести (воду). Вук Рј. ~ се спремити се, упутити се. — Куда си се с четом подигао, куда ли се млађан наперио? НПХ. нап&рпати се, -Зм се сврш. накитити се, накинђурити се, дотерати се. — Пред

НАПЕРУШАТИ СЕ — НАПИЈАТИ СЕ њима видра племенита, и за њима куна наперлата. НПХ. наперушати се, -ам се сврш. покрити се перјем; фиг. покрити се пеном од сапунице, насапунати се. — Намакне . . . сапун и тако се наперуша њим, да му је . . . глава пливала у п;ени. Ков. А. напет, -а, -о 1. трп. прид. од напети (се). 2. фиг. а. пун опасности и неизвесности; узбудљив. — У ОНОЈ напетој атмосфери посли)е њемачке об)аве рата Руси)и, град је био* пун узнемирених усташа. Ћоп. Заједничко је обиљеж)е . . . тражење ганутљивих и напетих фабула. Барац. б. скоро непријатељски, затегнут. — Стоји с пуковником . . . у напетим односима. Крл. в. нервозан; нестрпљив. — Био )е . . . свежији, мање напет и мање раздражљив. Дав. Соајне дворане . . . блијештале су ЈОШ празне, у напетом ишчекивању елегантне господе. Кол. 3. надмен, надувен, уодражен. — Фреди је . . . био живахан, симпатичан млад човек3 нимало напет и савршено отмек. Ћос. Б.

589

жање, напраеити се важан. — Шта хоће та) пендек ? Шта ми се оно ту напело ? Вес. Понио [се] и узохолио и сав наиео од задовољства. Вел. 4. попети се, распрострети се, сместити се. — Клекнут хоћу, па ћу бога молит да пошаље кугу срдобољу3 да се напне ма)ци на срдашце. НПХ. 5. дати се на зло, позледити се. — Или би . . . к о . . . посјекао у шуми ногу, или би се коме напео поганац. Шимун. Изр. ~ нос наљутити се, надурити се. напето прил. 1. с напрегнутом пажњом; нестрпљиво. — Напето |Је] стао да очекуЈе први цуцањ од страке неприЈатеља. Ћоп. Приолижио [се] . . . напето очекивани дан доласка бискупова. Том. 2. узоудљиво; с напрегнутим нервима. — Оне [темеј се разви)а)у напето. . . по ЛИНИЈИ ко)а се оштро пење. Поз. 1948. 3. охоло, гордо. — Осјетив такво ласкаво шанутање, уздигао би Јоште напетиЈе Јаку дебелу главу увис. Ков. А.

напетбст, -ости ж 1. особина и стање онога шгпоје напегпо, затегнутост, напрегнуИзр. као напета пушка у пуној тост. — Напетост Је у свим таборима из приправности, спремно ишчекујући. часа у час све већа. Цар Е. Осјећала се узбудљива напетост пуна ишчекивања. ћоп. напетак, -тка м мед. загнојен израштај 2. охолост, уоораженост. — Сувише )е на телу, чир. Бен. Рј. гизде и напетости у тебе. Ков. А. 3. физ. напети, напнем сврш. (2. и 3. л. аор. а. стање тела кад на њ делују два притиснбпе) 1. а. јако затегнути, запети; испупка, тлака у два супротна смера; величина чити. — Вихор . . . би напео стару поттога притиска. — Текућина има СВОЈ унуклобучену тапету на зиду, па би одмах трашњи тлак, који зовемо напетост паре. одлетео даље. Лаз. Л. А Ђуран, мален, Кем. б. в. напон (4а). — Практичка )едигОЈазан трбушчић му напео хлаче као поница напетости зове се 1 волт. Физ. 2. ходни кавалериЈСКи бубањ. Донч. б. разанапећи и нанећи, напечем сврш. 1. пети, раширити. — Катарку дигосмо увис и бијела напесмо једра. М-И. Гледај само испећи довољну количину чега. — Наиекли смо доста хљеба. Вук Рј. 2. при печењу како му сто)е једра! — Могао је напети и флок. Ћип, 2. испружити, издужити, истег- захватити ватром део нечега, нагорети. — Ваља поменути огњишта са напечешш канути. — Главу )е држала укочено, врат напела, па дошла као да нешто вуче. Сиј. меним плочама. Жуј. 3. а. напрегнути, уперити (пажњу, уши). напецати, -ам сврш. пецајући уловити — Чека исход, па је напео пажњу ЈОШ јаче доста рида. Вук Рј. него отац. Кал. Илија утихну и напе уши. ~ се издовољити се пецајући. Ћоп. б. напрегнути се, упрети. — Он напне напечатати, -ам сврш. рус. заст. в. из свих жила, замахне рукама и прескочи нашпшмпати. И-Б Рј. зидину. Наз. 4. припремити механизам ватнапешачити се, -пбшачим се, ијек. реног оружја за дејство, запети. — ОкунапЈешачити се, сврш. дуго пешачипш, уморажи се, напне петла, наиери пушку. Игњ. ~ се 1. запети, упети се, напрегнути рити се пешачећи. — Тај ће се још данас нап)ешачити до оних задњих врата. Пав. се. — Онда ја оставим пушку и гуш, па се опет напнем те једва буренце раставим напивка ж покр. чаша пића уз коју од земље. Вук. Тако се снажно наиео и се држи здравица. Вук Рј. с толико вољкости, као гладан вук кад наппјалица ж здравица, наздравица. — ухвати овна. Бен. 2. затегнути се. — Тада Што ћеш у Здравковићима чути здравица се војник напне као жица, упери очи у и напијалица! Шапч. пуковника. Јонке. И опет је дигао главу напијање с гл, им. од напијати (се). . . . жила око уста напела се у лук. Сиј. напнјати, напијам несерш. и уч. према 3, а. надути се, подгушипги се. — Сви су напити. се напели од смеха, а нико не сме да се насмеје. Дом. 6. заузети охоло, надмено др~ се несврш. и уч. према напити се.

590

НАПИЈАЧ — НАПИТАК

напбјач, -&ча м онај ко напија, наздравла, здравичар. — Ево још неколико комада [здравица] од различнијих напијача. Вук. напиј&ватп, напијевам, ек. напевати. напијевка и напијевка, ек. напевка и напевка. напикати, -ам сврш. нахушкати, натуткати. Бен. Рј. напињање с гл. им. од напињати (се). напи&ати (се), -њем (се) несврш. и уч. према напета (се). нап&њач, -ача м прибор, алат којим се нешто напиње, затеже. — Шатор причвршћујемо ужетима, а напињемо помоћу малих дашчица — напињача. 3-Г. нагшпавати, -пипавам несврш. и уч. према напипати. напипати, напипам сврш. скупити чупајући једно по једно, напабирчити. Р-К Реч. напипати, -ам сврш. а. крећући прстима по чему чулом пипања осетити; пипајући наћи. — Напипа жигице и запали уљаницу. Кал. Напипа капију на гробљу, отвори је и уђе унутра. Вес. б. фиг. брижљиво трагајући пронаћи, открити. — Покуша различитим начинима да напипа нешто у њему. Бен. Напипа који су непријатељи, па једног, обично слабијег, узме у заштиту. Марк. М. напипкати, -ам сврш. дем. према напипати. — фиг. Вишњић је већ као младић знао да напипка пут. Сур. папирање с гл. им. од напирати. наппрати, -рем несврш. 1. наеаљивати, упирати, запињати. — Он је напирб снагом, ал' спасти није се могао. Ил. 2. настојати, тежити, трудити се. — Судржављани . . . Хрвата напиру на признање особнога народнога имена. Павл. ~ се упињати се, напрезати се. — Ко је оно . . . што се посљедњом снагом напире и диже на крваву десницу? Шант. И тако ето, учи, учи, напири се данас, напири се сутра. Десн. нап&ринчати, -ам сврш. индив. посути пиринчаним, рижиним брашном; фиг. напудерисати. — Видје [јој] напиринчано, накречено лице. Матош.

~ се повр.

напирити, напирим сврш. надуеати, напети. — фиг. Сујета јој мало напири груди. Вес. ~ се развити своју снагу, напети се, раширити се, размахати се. — Као да се у њој [жени] ђаво напирио, пази увијек што ће он . . . кад му криво чине. Михољ. напирлитанбст и напирл&таност, -ости ж особина или стање онога што је напир-

литано, накинђуреност. — Обиљежје њезино [поезије] је напирлитаност и кићеност, па конвенционалност мотива. Водн. напирлДтати, -ам сврш. претерано накитити, накинђурити. — Њихова дјеца иду напирлитана у школу. Гор.

~ се повр.

папис м 1. чланак, допис. — Овај данашњи напис [у новинама] изазвао [је] негодовање. Нуш. 2. а. натпис, наслов, заглавље. — Читао их [новине] од написа до задње ставке. Ђал. б. адреса. — По напису сам дознао да се писмо шаље вама, господине. Вел. в. фирма. — Примијети да се ругају хрватским написима на дућанима. Ђал. напбсатељ м арх. писац. — О критичким чланцима Јанка Јурковића . . . написатељ је искитио. Шим. С. напнсати, напишем сврш. 1. створити пшиући, завршити писање; саставити неки текст, спис, књигу: ~ расправу, ~ роман. 2. забележити што словима или бројкама; изложити што гшсмено: ~ признаницу, ~ рачун, ~ изјаву. 3. заст. насликати, нацртати. — Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје.. . коју је . . . Ван Дајк написао. Ат. 4. ишарати. — Оспице му кожу написале. Љуб. ~ се много писати, уморити се пишући; задовољити жељу за писањем. — Хаџија се написа записа и накупи пара. Сиј. написивати, -писујем несврш. и уч. према написати. — Књигу штије, другу написује. НПХ. паписмепи, -а, -о писмено изложен, написан. — Одмах се спремише написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени. Дом. написмено прил. 1. писменим путем, написано, писмено. — Сваки може своје жеље написмено цару изјавити. Нен. Љ. Идуће године предали су лутеровци написмено своју вјероисповијест државном сабору. Пов. 2. 2. (у именичкој служби) с написана потврда, докуменат, писмено, признаница, намира. — Заклео се и дао капетану написмено да неће више да пије. Срем. напнтак и напитак, -тка м а. пиће уопште. — На ходнику момци служаху напитком војнике. Мат. фиг. Она још пије раскошан напитак из пуна срца младости. Ков. А. б. пиће нарочитог деловања, лековито пиће. — Говоркало се да се бави нечистим послом — да вари којекаквих напитака. Шен. Поручи још и дванаестину боца најбоља вина што имају и неке напитке за мене да се окрепим. Нед.

НАПИТАТИ — НАПЛАНДОВАТИ СЕ напитати, -ам сврш. дати коме довољно пиће, животињске хране, нахранити. — Ја њему провађам коњица и напитам зопцом и напојим. Ботић. ~ се повр. — Да се гладни меса напитамо. НП Вук. фиг. Да ти се очи напитају вражјом насладом. Шен. напитати, напитам сврш. запитати; распитујући дознати, наћи. — Све џадом — рече он, — питао сам ја људе, а већ срешћемо кога па опет напитати. Лаз. Л. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница. Н. прип. Вук. ~ се многим питањима задовољити радозналост; постављати доста питања. — Пошто су се сити напитали о новостима из престонице, онда се прешло на друге разговоре. Ком. напити, напијем сврш. 1. дићи чашу у чије здравље, уз пиће пожелети срећу, наздравити. — Напи китњасту, лепу здравицу, како је само добар кум може напити. Глиш. Зар да скочим . . . да пуном чашом напијем вам срећу. Крањч. С. 2. а. дати коме да пије, напојити, почастити (пићем). — Није жалио да . . . погости што боље може старију господу... и да их напије најбољим вином. Мил. В. Па порасте кнез Остоја одједном, као да га земља напи невидовним соковима. Јевт. б. дати коме да попије више пића него што може поднети, опити. — Чувајте се тога објешењака, тај воли свакога напити. — Пав. в. задовољити жељу за пићем, попити. — Наручи уз литру вина и комадић пршута да слађе напије. Ћип. ~ се 1. угасити жеђ, попити колико је по вољи. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! Ћип. фиг. Доста су се наше муке најели, наше крви напили. Шен. 2. постати пијан, опити се. — Цвеја пијан. . . Кад се напије, почне да га разапиње. Ад. Дошли [су] напити кући. Коз. И. 3. упити (влагу, течност, тпекућину), натопити се. — Све је онда бујно листало и цвало; наПило се влаге. Наз. Л а ђ а . . . се зове Марија. Њени дебели бокови . . . напијени влагом . . . још јсу] чврсти. Дов. Изр. ~ се као земља (мајка, ћускија) постати сасвим пијан, не знати за себе од пића. напитница ж а. здравица, наздравица. — У његовој округлој главици била се накупила сила пјесмица, пецавица, напитница. Шен. б. речи којима се пропраћа испијање чаше на даћи. — Послије јела и напитница за покој, одвајају најбол>е нарикаче . . . те . . . опијевају витешке работе његове. Мат. нЗпнтост, ости ж стање онога који је пијан. — Његова напитост беше ми добро

591

дошла. Лаз. Л. Једино напитост.. . може [их] натјерати да чине нешто човјечанско. Шов. н&пица ж дем. од напа*. — Иде до трпезе, вади напицу, пак је простре на трпезу. Војн. напјев, ек. нгшев. напјевати се, -ам се, ек. н&певати се. напјешачити се, напјешачи.м се, ек. напешачити се. наплав м оно што је плављењем где нанесено, нанос (а). — Танак слој зеленила недовољан [је] да прекрије ситни шљунак из наплава. Лал. Руб бијелога игала црнио [се] разним наплавима: тресколинама, иверјем и остацима разлупане лађице. Цар Е. наплава ж 1. нанос (а). — У хладним дравским наплавама... је као ждрал ходао босоног. Мишк. Можда ће . . . скупљати суво грање од наплаве и заложити ватру. КН 1960. 2. поплаеа, поводањ. — фиг. Наплава површне, публицистичке, репортерске белетристике. П 1939. наплавак, -авка м и наплавива ж 1. нанос (а). — Тражи . . . да и он нађе у наплавини . . . какав мали . . . кип Афродите. Крл. фиг. Антологија разгрће и афирмише поезију скривену под наплавином непоезије. ЛМС 1957. 2. мед. мгтастаза. Бен. Рј. наплавински, -а, -5 који се односи на наплавине, који је настао наплавинама, флуеијални. — Наплавинске црнице . . . измјењују се по плодности од посве неплодних. БГ 1. наплавити, -им сврш. нанети плавећи. — Наплављено злато познато је у пијеску Драве и Муре. Тућ. Чистио [је] прокопе . . . покопавао све што угине или што вода наплави. Андр. И. наплавити, наплавим сврш. обојитпи плавом бојом, плаво обојити. Деан. Рј. наплављати, -ам и ваплављивати, -плављујем несврш. и уч. према наплавипш. наплавни, -а, -о 1. а. настао наплавом, наносом, флувијални. — На овим наплавним црницама развила се . . . пољопривредна област. ЕГ 1. б. изложен поплавама, водоплаван. — [Мостови] воде преко наплавног подручја. ЕГ 2. 2. мед. в. наносни (5). Бен. Рј. наплакати се, -лачем се сврш. много и дуго плакати, плачем олакшати тугу. — Кад се . . . наплакала . . . девојка је дигла главу. Андр. И. Побјеже доље у парк да се сита наплаче. Матош. наппандовати се, -дујем се сврш. дуго пландоеати, задовољити жељу за пландовањем. — фиг. Она га је пуштала нека се наужије слободе и напландује. Маш.

592

НАПЛАСТИТИ — НАПЛЕТ

напластити, напластим сврш. саденути у пласт. — Подранила сено да напласти. Андр. И. ~ се фиг. скупипш се у гомилу. — Пред точионицом развезли се парови балотара, напластиле четворке карташа. Божић. 1

наплат м анат. 1. горња површина стопала; супр. таоан. 1ерм. 4. 2. део обуће изнад стопала. РЈ. А. наплат- м наплатак. — [Точкове] је обмотало блато сло^ем дебљим од самих наплата. Нуш. наплата и наплата ж 1. плата, награда. — Тешкоће обично ИЗОИЈУ код погодое о наплати за рад. Пав. фиг. То )е ЈОШ мало наплате, )а смишљам вишу освету. Кост. Л. 2. узимање новца за изоате вредности, за коришћење услуга: — дуга, ~ станарине, -— стру)е. фиг. накнада. — Погнула уеЈ главицу као да ;е ћутила наплату за горчине младости своЈе. Киш. 3. приход, примање. — Пожури с оним завођењем наплате и расхода, па да сведемо рачун. Ранк. наплатак и наплатак, -тка м један од делова кружног оквира у ксуи Је усаџен ЈСдан од палаца точка. — Поирављали [су] наплатке на точковима и мешали осовине у колима. Глиш. Паоци му иробише наплатак. Наз. наплатив, -а, -о који се може наплатити, уновчити. — Добит ћете контрачек. Ова) тренутак кад се изгласа — наллатив Је. Сим. наплативост, -ости ж особина онога што Је наплативо; могућност наплате.

се већ заклињу . . . да ће га сачекати . . . и прописно му се наплатити за дрскост и гордост. Каш. 3. уз. повр. рашчистити рачуне, обрачунати се, поравнати се. — Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам . . . ја одох у Кленовник да се наплатим с Матом. Ранк. наплаћати се, наплаћам се сврш. издати много новаца плаћајући разне рачуне. — Поднеси тужбу; а ми ћемо да сведочимо. Ал' ће да се наплаћа. Срем. наплаћлвање с гл. им. од наплаћивати наплаћнвати (се), -плаћујем (се) несврш. и уч. према наплатити (се).

наплашити, -им сврш. (некога) улити, задати страх некоме, застрашити, уплашити. — То га је онај наплашио . . . и он се тако боји капетана. Ранк. ~ се накупити се страха. — Слушајући, ти се наплашиш, па после не смеш ни на поље да изиђеш. Вес. ваплбвити, наплевим, ијек. наплиј&вити, сврш. плевећи очистити, оплееити; еећу количину (чега) оплевити. папленити, напленим, ијек. наплијенити, сврш. пленећи много накупити, напљачкати. — Просци ми изЈедоше . . . много оваца, али ћу их много сам иаплиЈенит. М-И. наплесати се, наплешем се сврш. провести дуго времена плешући, задовољити жељу за плесањем, заситити се плесања. — Било )е написано да су се оне толико наплесале на баловима. Шов. наплатити, наплатим сврш. 1. а. узети паплести и наплести, -етем сврш. 1. новаџ за продату робу, учињену услугу и сл.~, доошпи, примити од дужника позаЈмљени исплести довољну количину {чега). — Д)евоЈке . . . наплеле биЈелих б)ечава. Март. износ. — Сваки пут кад наплати свиње, Да . . . наплетем ловорових венаца. '1рифк. кукуруз или ракиЈу, носи у торби симите, 2. продужити, поправити што плетући, рачунаљке и шећерлеме. Ћос. Д. фиг. узврамити (што) на одговараЈући начин. — доплести на нешто, оплести изнова одстрањени, подерани део (чарапа, нпр.). — фиг. Ја се 6ОЈИМ да нам Јучерашњи дуг наплатили Живот . . . отвара вечито нове наде и нове не би АхеЈци. М-И. б. уновчити папир од погледе, КОЈВ тако брзо наплете на старе вредности, примити за њега одговарсуући јаде. Дом. 3. фиг. измислити (што против новчани износ. — Предао [)е] неке сво;е облигациЈе суду да Игњат наплати. Вес. некога), подметнути (коме). — Нећеш казати да су ово Хрвати наплели. Павл. То 2. а. наградити. — Ту засвираЈте, господо, је знате чудан народ . . . хоће да наплете ваш труд ћу наплатити. Богд. б. узератити истом мером, истим или сличним поступком, свашта. Ранк. ~ се 1. наситити се плетења, уморити накнадити. — Ни мајци његе ни)е наплатио. се плетући. 2. уплести се, надовезати се; М-И. 3. фиг. казнити, извршити освету наштнути се, наврсти се. — фиг. Сад му као задовољење за нанесену увреду, за несе наплете она мисао у којој је већ одавна правду, осветити. — Али када се вратиш, уживао. Мул. Тада би јој се наплеле оне наплатит ћеш насиља њихна. М-И. '—• се 1. наплатити (1). — За те услуге њене сањарије. И. 3. накугшти се. — Осамдесет дуката . . . Зар се толико наплело умео [је] да се наплати. Јов. С. Наплатили од оних десет? Глиш. се од ствари и вредности које би пронашли код њега. Маш. 2. фиг. осветити се. — наплет м оно што је наплетено. — НаМа знам се наплатити и сам! Пае. Одавно плет је на напршњацима и терлуцима. Павл.

НАПЛЕТАЊЕ — НАПОЈАТИ По наплетима и нешто по рутавим гњатима попала му бијела прашина. О-А. паплетање с гл. им. од наплетати. наплетати, -лећем несврш. и уч. према наплести. наплети, наплевем, ијек. напљети, сврш. в. наплевити. Прав.

СЕ

нашвети, наплиј&вем, ек. наплети. напљувак, -увка м упљувак (рд муве). — Штитило [га] је стакло . . . и гроздови напљувака муха месарица. Јел. напљувати и напљувати, напљујем сврш. испрљати испљувцима, пљувачком, попљувати. — Требало би им пуне очи Вес. Све смо ово ми напљували. наплећак, -ћка и наплећник м а. напљувати. део одеће који се носи око рамена и до средине Јел. ~ се издовољити се пљуеањем. Деан. Рј. плећи на хаљини, плашту и сл. — И нанапнигуша ж пеј. она која напиње плећници у злату, и наручници у злату. Глиш. 5. део мисне одеће католичких свеште- гушу. — Напнигушо, крекетушо! . . . говорио рак жаби кад су се псовали. Вук Рј. ника који се при богослужењу ставља око врата и покрива рамена. — Носе редовнапо прил. напола (1а). — Јосо [је] у ничку хаљину, црну, са великим наплећ- напо градској, а напо сеоској одори. Шимун. ком. Павл. нЗповед, ијек. нЗповијед, ж 1. оглашанапливати, -ам сврш. 1. отиснути се вање брака у цркви пре венчања. — Биљежим од обале пливајући, заплиеати, упливати. дан . . . од сутра до треће наповиједи. Ћип. — На Сави опет једном везао две тикве 2. проповед. — А камо би вам тада напооко себе, па тако напливао. Лаз. Л. 2. навиједи? Драж. валити, нагрнути. — Што му више посла наповбдати, -пбведам, ијек. наповинаплива, то више му времена за нове пре- јбдати, несврш. 1. несврш. према наповедити. тиче. Павл. — Тад их је покојни жупник наповиједао. ~ се много пливати, науживати се Новак. 2. а. држати проповед, проповедати. пливајући, заситити се пливања. — Долази- — Криво је уписано или прочитано кад ли су готово сваког дана . . . да се наплипопо наповиједа и учи дјецу. Јел. б. увевају. Пол. 1958. равати, тврдити. — Крчмар . . . плачно напдијбвити, наплијевим, ек. наплевити. наповиједа да је [вино] и за јело и за пиће. Јел. наплијбнитн, наплијеним, ек. напленити. Вапбведити, -им, ијек. напбвједити, наплинути се, наплинем се сврш. поцркв. сврш. огласити, објавити брак двоје плавити, разлити се. — Око њега се већ заручених пре венчања; објавити уопште. — наплинуо густи мрак. Божић. У недјељу . . . наповједио је жупник с наплитн, наплијем (ијек.) е. нстлавити. олтара да ће бити увече процесија. Ћип. Прав. наповијед, ек. наповед. наплов м в. нанос (а). — Угојио се . . . наповиједати, -пбвиједам, ек. напокао дуб на наплову. Креш. вбдати. наплДвпти, напловим сврш. 1. а. занапбвједити, -им, ек. напбведити. пловипш; запливати. — Наплови на воду Цетињу под јуначким рухом и оружјем. иапбврсти се и паповрстн се, -врзем НП Вук. б. нагнати кога у воду. — Он се сврш. наврсти се, нагомилати се, навезауседе на дору коњица па наплови дору на ти се. — Жао ми би младића, али шта ћеш Бојану. НП Вук. 2. наплавити. — Наплому кад се наповрзло горе од горега. Шапч. вило ливаду. Кур. напбдизатн се, -дижем се несврш. ~ се провести много времена пловећи, често подизати, заморити се подизањем, незаситити се пловидбе. говањем. — Стара жена па се наподизала наплбдпти, наплодим сврш. оплодити, унучића. Петр. Б. расплодити. — Све ми струји у плодове наподногу прил. наниже, доле. Вук Рј. и плинем: кад би све наплодио! КН 1960. напозрак м слаба светлост кад месец •—> се расплодити се, намножити се. — Кад се говеда твоја и овце твоје наплоде зађе за облаке. — Кад смо путовали, био . . . немој да се понесе срце твоје. Дан. је напозрак. Павл. напој м 1. течна, текућа храна која се напљачкати, -ам сврш. узети за себе већу количину чега пљачкајући, напленити. даје стоци. — Баш је спремала напој за — У Биограду . . . је с Милојем највише свиње. Кол. Бојтари сипају напој за своја стада. Чипл. 2. напитак, пиће. — Вода би напљачкао. Вук. Они с напљачканим новза уста била напој медан. У;. цем и златом настанише се у Мађарској и вапбјати се, -јем се сврш. заситити Аустрији. Риб. ~ се скупити много чега пљачкајући, се појања, заморити се појући. — Напојали смо се бога од прије зоре досад! Мат. издовољити се пљачкајући. 38 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

594

НАПОЈИТИ — НАПОЛЕОНСТВО

напбјити, напојим сврш. 1. дати коме или чему да пије. — Она сасу прашак у чашу и напоји болесницу. Јанк. фиг. Напоји [их] одушевљењем за велико дјело. Матош. 2. натопити, залити. — За новим јеловим столом, напојеним црним приморским вином, сједјела су три Липичана. Шимун. Сва дрвенарија [на броду] . . . напојена влагом и сољу. Дов. Изр. ~ очи фиг. науживапш се, надовољити се гледањем. — Долазе [на језеро] да напоје очи бојама нигдје невиђеним. Андр. Н. ~ се 1. напити се. — Гомиле оваца долазе да се из дугачких букових корита напоје. Нен. Љ. Кад су се црвеног хтјели напојити . . . вина, он би налио врч. М-И. 2. натопипм се, прожети се чим. — Отрцало се старо рухо и напојило свакакве нечисти. Кал. 3. фиг. задахнути, надахнути. — Напојен примјером својих старих, Новак је као дијете пошао у борбу. Вујач. напојиште и напојпште с место (вода, извор) где се поји стока, појило. Вук Рј. напојни, -а, -б 1. који се односи на напој. 2. ел. који служи за напајање, снабдееање електричном струјом. — Приликом дефекта у једној грани нисконапонског напојног кабла не долази до прекида. Пол. 1959. напојнпца ж 1. поклон у новцу, дар за пиће као награда за учињену услугу. — Напојнице се не плаћају готово ни у једном локалу краковском. Бен. Писмоноша се могао надати стално доброј напојници. Уск. 2. пиће, напитак. — Ту ми одавна [нудише] напутице и напојнице; туда се науживао хрватске љубави. Павл. Станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима. Нуш. 3. здравица, напитница. — Ево врча у коме си ми на дан мога доласка пружио напојницу доброга дошашћа. Дук. нЗпокојве прил. покр. в. напокон. Вук Рј. нЗпокон и нЗпокон прил. 1. најпосле, најзад; једва једном. — Кад напокон у Мартинброд дођох . . . одмах ми се ово место врло лепо учини. М 1867. Напокон . . . извуче лопатицу. Пав. 2. = напокоњ и напокоње (у клетвама) последњи пут у животу. — Мало било, за дуго не било, напокон им то весеље било! НП Вук. нЗпокони, -а, -о заст. = напокоњи последњи у животу; предсмртни. — Зар праху да се душа поклони у самртни3 у час напокони. Кост. Л. н&покбњ и нЗпокбше прил. = напокон (2). — Ао, Турци, напокоњ би било! Март. Зло ти вино напокоње било! НП Вук. пЗпокон.и, -а, -е заст. = напокони. — Ружине напокоње ријечи [бејаху]: Ако сте

и бољи и јачи, бог је врх свију. Љуб. Напокоње помазање. Павл. нЗпол прил. напола Џ). — Враћа [се] с пехаром напол наливеним румом. Креш. Напол [је] испружио руке и раширио све прсте. Шег. нЗпола прил. 1. а. делећи на половине, на два једнака дела; по средини. — Цевчицу од трске . . . пресечеш . . . напола. Ћос. Б. б. за половину (износа, површине); великим делом, упола. — Далеко од брежуљка стајала је . . . кућа с напола урушеним кровом. Шимун. Дуга, прогрушана брада била му је напола ишчупана. Ћос. Б. 2. наполице. — Дајем [му] имање напола. Лоп. У нашем крају имаде доста земље и напола и под најам. Берт. Изр. ~ уста (рећи, г о в о р и т и ) тихо, једеа чујно; ~ уха (слушати) непажљиво, расејано (слушати). нЗполак прип. напола (Ј). — Приход и ужитак имаде се међу ваше обитељи наполак дијелити. Шен. Неки коштуњав и наполак голи светац клечи у ваздуху. Мат. Чело је имао високо, само наполак покрито . . . готово црном косом. Бен. Кад су били наполак Бојане, ал говори гиздава дјевојка. НПХ. паполапута прид. непром. индив. непотпуну недовршен. — Он [је] увек био наполапута човек. Вучо. нЗполе прил. напола. — Каже им . . . да кућу наполе секу. Игњ. Земљу да му дамо наполе. Јакш. 25. напол&он, -бна и наполеопдор, -бра м фр. француски златан ноеац од 20 франака. — Даћу стотину наполеона ономе који није никада ништа украо. Маш. Позајми [му] . . . педесет . . . наполеондора. Р&дул. наполеоновац, -овца м Наполеонов присталица. — Наполеоновац и републиканац . . . Хајне (Нете) је једна од најбогатијих душа модерности. Матош. наполебновски и наполеонски, -а, -б који се односи на Наполеона, који је као у Наполеона; који је везан за Наполеона. — Њих четворица с наполеоновским шеширима кочоперно пропијетле поред . . . крчме. Јел. Са том својом наполеонском енергијом доиста је био у стању довести целу Француску под утицај . . . деспотског бироа. Јов. С. Дјед и прадјед . . . су бранили алпинске пријелазе у наполеонско вријеме. Крл. наполеопство с наполеонски дух, карактер. — Ударен је бар на час печат оној идејној свези између праваштва и наполеонства. Нех.

НАПОЛИ — НАПОМЕНУТИ

595

нбполи прил. покр. в. наполице. — По- јело се тада колико њих наполичи . . . годбу некакву учине ка да краву наполи туђу земљу. Ств. 1948. 2. делити, подвајати. предају. Њег. В. пр. уз гл. им. наполичење. папол&јун, -уна м покр. наполеон. — вбпоље прил. 1. (уз глаголе који ознаДође . . . да му размијеним нешто пара у чавају кретање) а. ван, ван ограђеног проснаполијуне. О-А. тора, ван куће, у поље, на улицу. — Затим нагло покрије лактом очи и — излети нанаполбтанка ж врста чоколаде; врста поље. Бег. Кад тетка провири напоље, њих колача с преливом од чоколаде. наполДтаиски, -а, -б напуљски. — Би- ни једнога више нема. Ћоп. 6. ван средине јаше то нека наполитанска пјесма. Наз. у којој се неко налази (где ради и сл.). — Зашто ме тјерате напоље кад и ви носите сваки нЗполица и наполица ж 1. привремени по један самар ? Маж. М. Ако Срба морадне имовински однос у коме принос попола деле напоље, и он ће! Сек. 2. (у служби узвика) власник и обрађивач, односно одгајивач: радиоштра заповест некоме да се удаљи: ван\. ти, дати на (у) наполицу. — Држала је у наполици земљу старе госпође. Ћос. Б. — Она донесе несрећу у нашу кућу! Напоље! Напоље! Вес. Врло [је] проширен систем закупа и напоИзр. и ћ и ~ обављати (велику) нужду. лице. ОГ 3. 2. жито у коме има пола раоки, пола пшенице; исп. половница, суражица. напољпца ж покр. пролив, проточ. — — Прашина је била сива, попут брашна Чупање неко и напољица . . . па богу душу. од наполице . . . баршунасто мекана и врела. Рад. Д. Донч. н&гољу прил. (уз глаголе који ознанЗполице и наполице прил. по систпему чавају мировање или кретање у ограниченом простору) изван куће; ван(и); супр. унутра. наполице, у наполицу. — [Даде им] кућу и — Напољу, на мангалу, дјечак је зажарио наполице земљу, млин и стоку. Љуб. два парчета гвожђа за заковице. Лал. нЗполнчан и наполнчан, -чна, -чно који је састављен од две врсте нечега, по- Киша се напољу пролила као из кабла. Донч. мешан. — Осјети неку наполичну . . . ганутост према њему и према себи. Божић. напомадитв, -помадим сврш. намазати помадом. — Омашан и румен чича са нанЗполнчар и наполичар м (вок. -аре и -ару) онај који ради на наполицу. — Од- помађеном просиједом косом . . . водијаше испод руке облу женицу. Матош. марао [се] . . . слушајући бескрајне јадиковке ~ се повр. — Напудерисан и напомађен и наклапања својих наполичара. Франг. Сви смо ми сиротиња и јад... Надничари, долази . . . да одговара за своје злочине. Дав. наполичари, трећичари. Чипл. нЗпомен м в. напомена. — Ово је само нЗполичарев и наполичарев, -а, -о = мали напомен, по коме . . . [се] може наћи наполичаров који припада наполичару. и друго. Вук. наполичар€н>е с гл. им. од наполичарити. нЗпомена ж 1. а. пропратне речи, донаполичарнтн, -личарим несврш. ради- пуна; објашњење, тумачепе. — Ново издање ти као наполичар, наполичити. — РодиПроперција . . . припрема да изда на свет тељи су наполичарили од зоре до мрака с напоменама. Нед. Ваља ми у овоме предза ваган граха. Гор. говору истакнути неколико напомена. Водн. нбполнчарка и наполичарка ж она б. кратак исказ којим се што оспорава или исправља, замерка, приговор, примедба. — која ради на наполицу. Гласне напомене вратише живот у собу. нЗполичаров и наполичбров, -а, -о — Хорв. [Преводилац] није у свему усвојио наполичарев. напомене. Нед. 2. томена, упозорење. — нЗполичарски и наполнчарски, -5, -б Успомене су вечите напомене како је на који се односи на наполичаре и иаполичарке. овоме свету све пролазно! Ком. 3. спомен, траг. — У његовим каприсима . . . видео нЗполнчарство и наполичарство с је Захар слабе напомене на преживелу однос који настаје радом на наполицу, рад на напотцу. — Владало [је] велико сиро- величину. Глиш. маштво осталих сел>ака, наполичарство бенапомбнути, -пбменем сврш. 1. а. узземл>аша и аграрна пренасељеност. БГ 2. гред казати, додирнути у говору, поменути. нЗполичење в наполнчење с гл. им. — Господин министар ми напомену како од наполичити. — На што та разлика двају ће . . . произвести још осамдесет генерала. имена једнога народа у једној домовини? Дом. Ви ми нисте никада напоменули тај На што то наполичење? Павл. дуг. Цар Е. б. подсетити {на штд). — Кад нбполичити и наполнчити, -им невиде Маринко да Иван неће да каже, онда сврш. 1. радити што на нстолицу. — Видсе реши да напомене: — Баш нећеш да 38*

НАПОМИЊАЊЕ — НАПОРЕДАН кажеш? Вес. Погледом га је замолила да јој опрости што му се преко Наташе усудила напоменути његово обећање. Крањч. Стј. 2. замерити, приговорити (коме); упозорити, опоменути (кога). — Изврстан кувар . . . Нека бог сачува сваког смртног да му што напомене. Вес. напбмнњање с гл. им. од напомињати. напомињати, -њем несврш. и уч. према напоменути. нЗпомол прил. близу, недалеко од неког места одакле се оно еиди, надоглед. — Напомол [села] Мирца, почеше падати прве пахуљице снијега. Мат. Ти стојиш тако, напомол већ рају! Гал. напон м 1. а. напетост, напрегнутост. — Преко суза [се] одлива душевни напон, иначе би тело пресвисло. Јак. Дотјерао [је] напон својих живаца до крајње границе. Крл. б. напор, труд. — Умиру сироте мисли у грчевитом напону, немоћне да разбију љуску. Мас. Онда још крајњи напон. Донч. 2. степен пуног развоја; размах снаге^једрина, бујност. — Каква је то промена! Од девојчице — жена у напон! Лаз. Л. Љето тек у првом златном и миришљавом напону. Матош. 3. (обично мн.) порођајни трудови. — Превија се у мучном напону — или умире или рађа? Кост. Л. 4. а. разлика између потенцијала двеју тачака у једном електричиом кругу или пољу, која омогућује протицање струје кроз затворен круг. — [Струја] из ових електрана разводи се мрежом далековода високог напона. ЕГ 2. б. в. напетост (5а): гасни, плински ~ . 5. вет. покр. надам, надимање (као болест говеда). Рј. А. нЗпонасе прил. покр. понаособ, напосе, посебно. — Тко погине, нека му није тешко, има зашто свако напонасе. Март. папонбсити се, -пбносим се сврш. задовољити жељу за истицањем поноса, засипшти се истицањем поноса. — У њој самој живи нека проклета глад која не може никада да се наједе, наима и напоноси. Сек. напонски, -а, -о који се односи на напон, који потиче од напона. — Опруга [сата] је у напонском стању, има напонску енергију. Физ. 3. напонски прил. у напону, бујно, снажно. — Живот, напонски ширећи се, труди се . . . да се распространи. Уј. напбпадати, -ам несврш. и уч. према напопасти. напбпасти, -паднем сврш. напасти, спопасти. — Јешу напопао некакав кашаљ. Ад. Напопада ме љута кијавица. Богд. ~ се покр. напопасти. — Што сте се напопали онога сиромаха? Михољ.

напопастити, -пбпастим сврш. напопасти. — Што је поп напопастио оног учитеља! Глиш. Смиљанића напопастила ватра по рукама и образу. Матош. ~ се ухеатити се (кога). — Које би се [дјевојке] напопастио, никад у горе! В 1885. напопреко, ијек. напопријеко, прил. 1. попреко, попречно. — Отворио врата како може добар јунак проћи и пронети копље напопреко. НП Рј. А. 2. напречац, изненадно, одједанпут. — Разговори . . . напопријеко се прекинули. Коз. И. напопр^чити, -пбпречим, ијек. напопријбчити, сврш. метнути, ставити што попреко.

Изр. ~ очи (на кога) упрети очи у

кога, оштро погледати кога. — На њу Стојан очи напопријечи. НП Рј. А. ~ се испречити се, стати пред кога. — У два скока прилети па се напопријечи пред Оливом. Торд. нЗпопријеко, ек. напопреко. напопријбчити (се), -попријечим (се), ек. напопрбчити (се). папоприштити се, -пбприштим се сврш. добиши приштеве. — фиг. По дну боб се очајао и напоприштио, као да се није кухао на ватри. Љуб. напор м 1. утрошак снаге при савлађивању тешкоћа, препрека, напрезање, упињање; труд, мука. — Радници се сломише од напора. Сим. Никад, ниједном ријечју, није се потужила на напоре. Чол. 2. покр. напад, навала, насртај. — Сваки може у брду својему по читаву дочекати војску и одолит напору крваву. Март. нМпора е. нафора. напорав, -рна, -рно који изискује велике напоре, мучан, тежак, трудан: ~ посао, ~ рад. — Прелаз је био необично напоран. Дед. В. папоред 1 , -а, -о в. напоредан. — На југу [су] у врху гомиле од планина, са огранцима више или мање напоредим са током Дрине. О 1875. нЗпоред 2 прил. 1. напоредо. — Напоред . . . коње свеза. НПХ. 2. (у служби предл. с ген.) поред, покрај. — Учитељ дође напоред н>ега. Лаз. Л. нЗпоредап, -дна, -дно који иде, тече у истом смеру и увек на истом растојању, размаку од некога (нечега), успоредан, паралелан. — Напоредно развијање репертоара, игре глумаца и укуса публике врши се под утицајем добре стране литературе. Грол. Изр. н а п о р е д н е р е ч е н и ц е грам. в. тзаеисне реченице, уз реченица (изр.).

НАПОРЕДНО — НАПРАВИТИ нЗпоредно прил. напоредо. — Растење висине тона не иде напоредно са растењем његове снаге. Бел. нЗпоредност, -ости ж особина оног што иде, тече напоредо. — Да се дође до каквог стварнијег начина за успостављање напоредности, сарадње и . . . мира међу народима. СКГ 1937. напбредица ж в. паралела. Бен. Рј. напоредо прил. 1. у истом реду, једно поред другог. — Јашемо напоредо. Чол. 2. у исто време. — Напоредо, како су јој снаге попуштале . . . осјећала [је] како јој се расплињавала и та нада. Франг. нбпореду прил. покр. напоредо. — Изнова им гробе ископаше, напореду липо укопаше. НПХ. в&поређе прил. покр. један за другим, редом. — Људи посједају уз ватру и напоређе уз гусле пјевају. Љуб. нЗпорито прил. покр. 1. напорно. 2. опоро, оштро. — А што ћу им ја! викне војвода напорито. Љуб. напорно прил. с напором, тешко. — Носнице истанчане, дижу се похлепно и напорно као шкрге у рибе. Леск. Ј. Једни су гледали тупо преда се, док су други лежали затворених очију3 напорно дисали. Јак. напорност, -ости ж особина онога што је напорно. нНпоруч прил. нар. при руци, на располагању. — Што он добије . . . то је моје, што ја имам, напоруч му. Павл.

597

вапбститн, напостим сврш. накнадно допунити одговарајући број дана поста, накнадити постом. — Сиромах Стево, кад год што премрси, ваља да одмах напости. Павл. ~ се провести дуго времена постећи, изгладнети постећи. Деан. Рј. напотбзати се, -потежем се сврш. накидати се једући (месо), најести се. — Сад му се пружа згода као никад: људскога се меса напотезати. Маш. Изр. пас ти се меса напотеза! вулг. клетва, псовка. напотећи, -течем сврш. стати, навалити. — Да прости бог и ваше сиједе косе, што сте напотекли кукати? Торд. нЗпотлем прил. покр. напослешку. — Шта је напотлем у том твоме животу, е? Коз. И. нЗпоуздано прил. поуздано, с поуздањем. Прав. напДчек прил. на чекање. — Дао ми напочек [новац у зајам]. Вук Рј.

напошљетку и напбшљетку прил. в. напослешку. — Ја одлазим, — напошљетку јави се госпођа. Ћип. направа и направа ж 1. справа, оруђе; апарат, уређај. — Нека смијешна направа за плашење птица . . . клопара на врху крова. Донч. Укључивање електричних направа мора се вршити правилно. Пол. 1958. 2. прибор потребан за што, опрема, спрема. — Причало [се] о згоди и направи Реље Кнежевића. Коч. Организација [је] . . . дужна . . . осигурати све прописане нбпосамо прил. необ. в. напосе. — направе. Ват. 3. а. одело, одећа. — Кумови у једнакој цетинској направи као и капетан. Стрвни гости дођу у крштено село напосаБег. б. накит, украс. — Само таштина иде мо. Март. за сјајем и направом. Шен. 4. поступак, налбсе и нЗпосе посебно, засебно, одвојено, извођење, учинак. — Човјек може сву ту оделито. — Он је успављивао напосе сваки направу и глумити. Богд. дио тијела. Козарч. Позове нас сваког напосе. Андр. И. направац прил. право, равно. Прав. напоссб и напбсебице прил. «. напосе. направити, -им сврш. 1. а. начинити, — Бивствује напосеб од свијета. Баз. Једва спремити, израдити, сачинити. — Направих [би] дванаест људи могло становати напои запалих цигару. Вес. Ја направим по просебице. Павл. пису пријаву и отпустише га. Кос. б. подићи, напбследак, ијек. напосљедак, прил. ссирадити. — Ову кућу [су] . . . сиротиња иапослетку. и отимачина направиле. Ћос. Д. в. постићи, напбслетку, ијек. напбсљетку, прил. остварити; извести, извршити. — Тај ће најпосле, напокон, најзад. — Бик . . . потеже направити каријеру. Сим. Непријатељ хоће друмом и свали се напослетку у кукурузе. овде да направи продор. Јак. 2. отклонити Сек. Напосљетку, то и јест коначни циљ квар, поправити, оправити. — Нешто је овога договора. Цар Е. дуго баратао око камена . . . Добро сад нЗпослијед прил. (ијек.) в. напослетку. меље. Направио сам — вели Благи. Коч. 3. тремити, дотерати; наместити, при— Напослијед не знам шга ће бити. НП премити, удесити. — Још је липше себе Вук. направила. НПХ. Ваља да ти направим напбсљедак, ек. напбследак. постељу. Ћип. 4. покр. кастрирати, уштронапбсљетку, ек. напбслетку. јити. Вук Рј.

598

НАПРАВИЦА — НАПРВО

~ се 1. удесити се, дотерати се. — Кад се лијепо Мара направила, узјашила Илина ђогина. НПХ. 2. а. заузети надмено држање, приказати се важан. — Разобадао хата . . . направио се делија, па ха! на стражара. Вукић. б. учинити се, представити се. — Ја се направим као да нисам чуо. Куш. Стари је . . . покушавао да се направи спаваћивим. Креш. направица и направица ж дем. од напраеа. — Војници с у . . . задизали поклопце да виде оне дугуљасте направице. Јак. направљати, -ам 1. несврш. и уч. према направити. 2. покр. управљати, руковати (чиме). — Подаде му лубарду . . . која бије град, и посла му Петра мештра да је направља. НП Вук. направуббга ггрил. покр. без икакве кривице, на правди бога. — Куне и у кам затуца кнеза и сељане што јој направубога дом затворише. Љуб. нбпразна прил. покр. в. напразно. — Коме би они по спрудишту и пустом јошју напразна тандркали? Рад. Д. вЗпразно прил. 1. узалуд, бескорисно, улудо. — Време није пролазило напразно. Скерл. Као што је напразно амо Ахејце довео у бој! М-И. 2. безразложно; бесциљно. — Познадосмо, међутим, ускоро да он није претио напразво. Нед. Та чему, лудове, лук свој само овако напразно носиш? М-И. 3. без накнаде, бесплатно; бадава. — А нама напразно само онако падају. М-И. Ако бих . . . [га] отерао, дужан сам му . . . једномесечну плату унапред напразно дати. Глиш. напрам и напрама предл. с лок. в. према. — Напрам њему била [је] дијете. Бег. Једна велика . . . глава . . . исплази напрама Хлапићу дугачак и црвен језик. Брл. напрасан и напрасан, -сна, -сно 1. изиенадан, нагао: ~ смрт, ~ промена. 2. в. напрасит Џ). — Духа мир ти и срца благота кротила нам пожуде иапрасне. Прер. Говорио је . . . о синовљевој . . . напрасној нарави. КН 1956. напрасит и папрасит, -а, -о 1. који лако плане, прасне, заметне свађу, необуздан. — Имао је напраситу, самовољну нарав. Сек. 2. напрасан Џ); превремен, насилан (р смрти). — Он је наканио да ме усмрти, и још овако напраситом и јадном смрћу, гладом. Вел. напрасито прил. 1. осорно, са жестином, гневом. — Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се, Крушка [субаша] би волео. Вес. 2. в. напрасно. — Онако неочекивано, напрасито . . . као кад се на столу превали . . . чаша с вином. Бег.

напраснтост, -ости ж особина онога који је напрасит. напраскати се, -Зм се сврш. 1. праскати дуго, досита. 2. вулг. најести се сит, наждерати се. — Наравно је да смо се напраскапи . . . премда сам се ја обично штедио за вечеру. Павл. напрасник м онај који је напрасит. — Није ли се напрасник, шпањолски посланик . . . загрозио сенату млетачком . . . ? Шен. напрасно прил. када се не очекује, изненада, нагло: ~ умрети, ~ се разболети. — Обале . . . бивају . . . често напрасно плављене. Цвиј. напрасност, -ости ж особина онога што је напрасно. напратн, наперем и нап&рем сврш. опрати велику количину чега. Р-К Реч. ~ се провести дуго времена перући, наситити се прања, заморити се перући. Р-К Реч. напрахати (се), -ам (се) сврш. в. напрашити (се). — Издашно [су] напрахале своја лица. Том. напрашбватн (се), -ашујем (се) несврш. и уч. ггрема напрашити (се). напрашитн, напрашим сврш. 1. а. покрити, прекрити, упрљати прашином; посути чим сипким (прашком, пудером, брашном и сл.): ~ ципеле (пешачећи), ~ власуљу. — Лампа јој је сада осветљавала . . . образе, напрашене пудером. Ћос. Б. б. нападати по чему (о чему сипком), засути. — Сјетио се . . . кестенова шшрашевих првим снијегом. Ћоп. 2. насути прахом, барутом, потпрашити. — Нагладе ноже и добро напраше пушке. Маж. М. ~ се повр. према напрашити (1а): ~ пудером. напрашкатн, -ам сврш. посути (прашком), напрашити. — Кротилац [је] њега напрашкао бухачем. Божић.

~ се повр.

напраигавк м заст. део пушке кремењаче где се насипао прах, барут који је прихватао варницу, искру. — Кад би му отворио огњивце и видио му напрашник, он му рече: »Зар ти гледаш би ли моја пушка уждила?« Миљ. папраштнт, -а, -о покр. задихан, зајапурен. — Куд си нахитио, стари, као да те турска војска гони? — ругали се хајдуци, видећи га онако нагграштита. Торд. напрва ж покр. еез низ груди, прси на кошуљи. Вук Рј. нЗнрво прил. заст. в. напред. — Понешто отворене и напрво протегнуте уснице: рафшшрана сензуалност. Бег.

НАПРЕГ — НАПРЕДАК напрег м заст. напрезање, напор. — Шта то јекће? Ко напрег од кашља. Кост. Л. Права [се] народна слобода стиче само напрегом властитих народних сила и енергија. С 1911.

599

напрегнутост, -ости ж особина или стање онога штоје напрегнуто.

напрегн^ће с напор, папрегнутост. — У њему [сиромаштву] живот чува вјечно напрегнуће. Шим. А. вапрбгпост, -ости ж в. напрегнутост. напред, ијек. напријед, прил. 1. а. — Они [оцеаниј су најјача мука/горостасна даље у правцу кретања, у правцу куд је ко тежина која шути; одговори су раздијељени окренут, куд је што усмерено: корачати ~ , у напреглост њемоће . . . и шуме свуда бацати —, гледати ~ , слати ~ . — фиг. ошамућени. Лит. 1957. Вријеме корача напријед. Адум. б. према напрегнут, -а, -о 1. трп. прид. од напрег- бољем положају, стању, степену, даље у нупт (се). 2. а. праћен енергичнијим учешћем, правцу усавршавања, развоја, напредовања, суделовањем мишића, њиховим затезањем, успеха. — Наука о човеку иде напред. грчењем; који одражава унутрашње узбуђење, Ћос. Б. Покушава он наново да се гурне с напором суздржана осећања: ~ покрет, ~ напред. КР 1924. в. даље у правцу тока артикулација. — Израз лица и очију био збивања. — Често би, настављајући причање му је . . . напрегнут. Маш. б. којему се пос. . . отишао напред, прескочивши добар део већује сва пажња, концентрацџја, који пот- времена. Андр. И. 2. а. испред кога или чега, пуно обузима: ~ слушање, ~ посматрање. у првом реду, у предњем положају, плану, на — Све је то у неком . . . напрегнутом очеки- предњем крају; на извесној даљини испред посматрача. — Напред на коњу ишли су вању. Дом. в. у који се улажу појачани напори, који изискује велико залагање: ~ наши официри. Шен. Врата која воде из рад, — план. — Чули су се само гласови једне собе у другу . . . више су напред. напрегнуте борбе за лисницу. Крањч. Стј. Нуш. б. на еећ пређеном месту; у ранијем : г. пун заоштрености, елемената сукоба, излагању ,у већ изложеном, претходном тексту. — Све напред побројане радње усавршише затегнут: ~ радња (у драми). — Римска се. Жуј. 3. заст. в. унапред. — Младожења влада [је] . . . охрабрена поремећеним и дозлабога напрегнутим односима. Цар Е. јави . . . осам дана напријед кад ће бити свадба. Мат. д. који не тече лако, природно, усиљен, наИзр. ~ , ~ тарт\узвичноу императивтегнут. — Такве песме остају хладне или ним изразима: за подстицање, као наредба напрегнуте. Поп. Б. или допуштење, дозвола да се креие у правцу напр^гнути, напрегнем (аор. напрегнух куд се хтело, да се продужи кретање, да се и напрбгох, 2. и 3. л. нбпрегну и вЗпреже; уђе у просторију и сл. — Али бич фијукне р. прид. напрбгнуо, -ула, -уло и напрегао, . . . Напред, немој стати. Рак. Напријед напр^гла, -ло; прил. пр. напр6гнув(ши) и марш! Воде, стој! Јонке. напрегав(ши) сврш. 1. а. припремити за нагао покрет илиреаговање,затегнути,напети: напредак, -етка м 1. а. успешан развој, ~ мишиће, ~ тело. 6. употребити у поја- уздизање на виши ступањ; процват: ~ чаној мери, појачати; потпуно ангажовати, човечанства, културни ~ . — Пошту треба посветити: ~ снагу, ~ слух, ~ пажњу. сматрати . . . најбољом расадницом људскога — »Где ли сам ја?« . . . Напреже мисао да се напретка. Рад. А. Србија . . . није учинила онолики технички напредак као Босна. сети И сети се свега. Вес. 2. заст. ојаМатош. б. промена набоље, разлика у позичати, надоћи, набрекнути. — На тријезно тиеном смислу; успешно остварење, достиграсуђивање народ упућивајте да му душевна нуће. — Многопут напредак долази изненада снага напрегне. Павл. ~ се а. употребити сву снагу, запети, . . . послије бескрајних мјесеци рада. Тен. Овај несрећни догађај [пораз код Ниша] упети (се). — Коњи се напрегоше, а . . . . . . поквари све напретке и по другим плугови [се] стадоше . . . забадати у земљу. Бен. б. потпуно се ангажовати, посветити. крајевлма. Вук. в. заст. уздизање (у хијерар— Сва снага мозга у јасној свијести се хији), напредовање (у служби) и сл. — Уз то су још опажали [официри у аустронапрегну. Гор. Обрве је подигла високо угарској војсци] да им кадшто смета напрет. . . све се на њој напрегло да боље види. Рист. в. доспети у стање у ком сеједва издр- ку што су Срби. Вук. г. напредовање у брожава израз каквог осећања. — У себи се ју, количини, величини, порасш, увећање. — напрегао од смеха. Глиш. Кућа је . . . надограђивана према напретку иметка. Кал. Клице тих . . . болести налазе напрегнуто прил. у напрегнушом стању, . . . погодбе за свој напредак само у човечса напрезањем; са напрегнутом пажњом: јем и животињском телу. Батут. 2. а. ~ очекивати, ~ слушати. — Старица [је] будућа срећа, срећан развој (породиџе, дома. . . напрегнуто ступала црним опаљеним ћинства и др.~). — Затим се заједнички ногама. Крањч. Стј. помоле богу за здравље и напредак. Вес.

600

НАПРЕДАН — НАПРЕЗДАН

б. покр. пород, деца. — Мучио [се] дању и ноћу да прехрани себе и напредак. Љуб. напредан, -дна, -дно 1. који се добро развија, расте, једар, здрав (р детету); бујно израстао, бујан (р биљкама). — Напредна ли су вам дјеца! Лоп. Таква ће земља ти бријесте обавијати напредном лозом. Марет. 2. који постиже велике успехе у подизању материјалне и духовне културе; који је достигао висок степен развоја, развијен: ~ држава, ~ град. — То је . . . једна напредна индустрија од које живи велики део становништва. Петр. М. 3. који је одмакао испред других у стицању какве вештине, знања. — Течај за руску конверзацију и . . . течај за напредне одржавају се свакога . . . четвртка. Обз. 1932. 4. а. пол. који је у складу с позитиеним кретањима у друштву, друштвеним односима, који доприноси или тежи саершенстеу у односима у друштву: ~ покрет, ~ идеја, ~ дух, ~ политичар, напредне снаге. — Данас се ОУН сматра широм организацијом мирољубивог и напредног човјечанства. ОГ. б. који заступа нове, модерне идеје, модернистички. — Заплету [се] . . . у расточену, врло рогобатну, неправилну, сувише напредну версификацију. Поп. Б. 5. покр. који добро полази за руком, срећан, успешан. — Боље је да пораните. За јутра је свака работа напреднија. Ком. напрбда&е с ел. им. од напредати. напрбдати, напредам несврш. иуч. према напрести. Вук Рј. на^предах прил. покр. заустављајући се ради предаха, испрекидано, задихано. — Прапорци, брате! Коњски прапорци! — напредах је избацивала дјечачина. Ћоп. напредник м пол. необ. в. напредпак. — Изродише се у реакционарце, већииа их ипак су напредници. Шим. С. напредност, -ости ж особина онога који је напредан и онога штоје напредно. напредшак м пол. 1. онај који подржава напредне тежњеу друштву. 2. ист. а. назив за припаднше разних покрета који су се сматрали носиоцима напредних идеја. б. присталица једне конзервативне политичке странке у Србији у XIX ст. и почетком XX ст. — Напредњаци су после пада Новаковићеве владе крајем 1896. растурили странку. Јов. С. напредшачки, -а, -б пол. који се односи на напредњаке, који проповеда напредније идеје: ~ покрет, ~ странка. напредњаштво с пол. напредњачке тежње. — То је било наше напредњаштво у клици. Крл. напредовање с гл. им. од напредовати. напредовати, -дујем сврш. и несврш. 1. а. кретати се напред, прећи одређено рас-

тојање, размак идући напред. — Носио сам свој пртљаг у реци света који је споро напредовао ка излазу. Андр. И. б. војн. потиснути, потискивати непријатеља, продрети, продирати на територију коју држи непријатељ. — Јапанске трупе напредују . . . према Пекингу. Обз. 1932. 2. а. доспе(ва)ти до вишег ступња развоја; разви(ја)ти се; доби{еа)ти у вредности. — Од конца прошлога стољећа до данас напредова знаност језикословна . . . красно. Јаг. Ако га [имање] надгледаш, онда и напредује. Вес. б. имати успешан ток, развој; тећи, развијати се. — Наша офанзива у долини Неретве и даље напредује. Дед. В. Уз . . . жижак писање слабо напредује. Пав. 3. а. постићи, постизати напредак у учењу, стицању какве вештине. — Колосално је напредовала у клавиру. Срем. Почетник [у шаху] који може напредовати брже од распореда нека буде задовољан. Шах 2. б. постићи, постизати виши положај, звање и сл. — То вам је проклетство службе, да се напредује по препоруци. Богд. 4. а. (по)расти, разви(ја)ти се; доби(ва)ти у темсини. — Успева [багрем] и онде где друго наше дрвеће напредовати не може. Панч. Код сиромаха . . . марва не може напредовати. Коз. Ј. б. доби(ва)ти у димензијама; доспе(ва)ти до стања у којему је нешто присутно у већем броју, износу: ~ у ширини (у ширину), ~ у висину. — А што је више Дорица напредовала у годинама, то се више посла надавало. Ђал. ир. Рече болничару да запише на мојој листи: четрдесет са пет. — Друже, добро си напредовао! — добаци неко. Јак. в. поста(ја)ти дули, (р)дужити. — Рашта није с почетком прољећа, кад се сунце са југа поврати и кад почну дневи напредоват, кад се земља обуче зелењу. Њег. г. (про)ширити се, узети, узимати маха. — Расте и напредује болештина. Марет. нЗпрезај м необ. в. напор. — Већ стотина година сви се напрезаји на западу троше на изравнавање тих права. Рад. А. ндпрезан, -зна, -зно покр. напоран, напрегнут. — Њезин промукли глас и напрезно дисање парало га је до дна душе. Шант. вапрбзање с гл. им. од напрезати (се). напрбзати (се), напрежем (се) несврш. и уч. према напрегнути (напрећи) се. напрезгод прил. покр. сваке друге године, прескачући по једну годину. — Има три дубраве маслинаЈ које дају напрезгод сто вједара уља. Љуб. иапрездан прил. покр. сваког другог дана, прескачући по један дан. — Не суде данас него напрездан, дођите сутра. Љуб.

Н А П Р Е З И Р А Т И СЕ — Н А П Р Ж Н И Ч К И напр&зирати се, -ирем се сврш. надо- према другом и сл.). — Збуњено [се] поглевољити се, заситити се презирањем. — Љубим, даше што се нађоше тако напремасе. Дое. јер се у тој љубави могу онако славенски напререзивати, -езујем сврш. пререзанапрезирати сама себе. Матош. ти, на више места; пререзати велику количину чега. Вук Рј. напрезруку прил. покр. с неруке (што није с руке); на другу руку {а не ону коју напрескок прил. (ек. и ијек.) а. нетреба). Прав. повезано, прескачући многе појединости. — нЗпрекид и напрбкид прил. (ек. и Причао [је] све више напрескок. Дав. б. ијек.) иагрекидано. — Одговори напрекид: повремено, прескачући извесно време. — Сва»Ја сам солдат! Бјежим у Црну Гору«. Мат. ки дан или напрескок, напрездан . . . ухвати болесника зима. Батут. напрбклоп, ијек. напријеклоп, прил. на преклапање, на склапање. Прав. напрестн, напрбдем сврш. довољно опнЗпреко, ијек. напријеко, прил. покр. рести; предући нагомилати. — фиг. Почео 1. пречцем, преким путом. — А побјеже Анто се запредати у дражесне нити што му их [је] прошлост напрела. Леск. Ј. напријеко, док у Турке момак огрезнуо. НП Вук. Гдје бисмо напријеко напали или напретек прил. и више него што треба, сачекали, празни се нијесмо враћали. Буд. и изнад неопходне мере. — У таквом вагону за затворенике увијек има мјеста напретек. 2. попреко, без наклоности. — Господар Јонке. Воде и ваздуха имају напретек. Вуј. гледа га напреко; Милан стрепи. Игњ. напреламати, -еламам сврш. преломити напрети, напрем, ијек. напријети, сврш. на више места; преламајући нагомилати навалипш, снажно потећи. Деан. Рј. велику количину чега. Вук Рј. напр^тити се, напретим се сврш. пренапрблом, ијек. напријелом, прил. необ. тити досита, дати себи одушка претећи нагло, напречац. — Види пред собом старог коме. — Умири се и охрабри кад им се солдата, из кога се хоће наједанпут, нанапрети. Каш. прелом, да истеше уставан грађанин. Ад. напретрг прил. покр. истрзано, испренапрема ж покр. а. оно чим је што кидано. — Пивалица исприча то напреспремљено или укратено. — С а . . . шеши- трг. Мат. ром, који је без икакове напреме . . . сјенапрбћи (се) и напрећи (се), напрегдио на њеној коси, корацала је она озбиљнем (се) в. напрегнути (се). н ш кораком. Коз. Ј. б. оно што је справнапр&чац прил. а. напрасно, одједном, љено, припрсмљено. — Окреће се брзо и нагло, изненада, неочекивано; ~ се разбоспрегно око небројених јествина и напрелети, ~ умрети. — Борбеност напречац ма. Ков. А. попусти. Десн. Напречац прекиде читање. вапрема предл. с лок. (ређе с ген.) 1. Макс. б. без пажљшијег разматрања, без према, у односу на. — Фране се . . . увупржреме, на брзу руку: ~ донети одлуку, као у своју осаму, без икаквих обвеза на~ пресудити. — Ствари. . . не треба олапрема друштву. Драж. 2. а. у истој лико и напречац проглашавати илузијама. нији или висини, а на извесном одстојању, Ж 1955. в. на брзину, журно, у хитњи. — на некој удаљености; на супротној страни Али цар не чека . . . да напречац сакупу равној линији, насупрот. — Напрема прољени сталежи вијећају. Нех. зору пламтјела је ватра у камину од црна напрешан, -шна, -шно напрасит, жесмрамора. Шен. Купи војску по питомој ток. — Гргур је био пошген као злато. Жупи, изведи их напрема Никншћа. НП Вук. б. у положају камо доспееа делоеање Љутит и напрешан... ама вал>ан. Ћор. чега. — Слети с небеса Ирида росна с тинапрженица м и ж в. напржица. Вук Рј. сућу сјајући боја разноликих напрема сунпапржит, -а, -о напрасит, жесток. — цу. Марет. Баба, напржита и оштра . . . често пресин&премасе прил. а. у истој висини са јеца дједово причање. Пав. самим собом; испред себе, у равној линији на напржито прил. напрасито, осорно. — супротној страни од себе. — Потражих наНе спавам ја, — рече она напржито. Бег. премасе и ухватих као лед хладну ручицу. напржица м и ж особа напрасите наВес. Воз стоји. Као парип да се укопао ногама у глиб и тупо буљи напремасе. рави, сеађалица. — Аркулин је напржица и хваставац. Комб. Била је страховита мала Цес. А. фиг. Уздам се да ће сви . . . понапржица. Торб. гледав напремасе што бива у других нанапржник м покр. напрасшп човек, рода . . . слушати разбор. Павл. б. на друсклон свађи, љутњи. гој страни, преко пута, напред. — Онамо напремасе у зиду виде се врата од неког напржнички, -а, -6 који се односи на долапа. Глиш. в. један према другом (једно напржнике, својствен напржитој особи, на.

602

НАПРЗИЦА — НАПРОТИВНО

прасит. — Он м о р а . . . смирити своју напржничку ћуд. Божаћ. вапрзица м и ж напржица. Бен. Рј. н&прзннк м напрокник. напрзнички, -а, -б напржнички. — Сваки његов одговор . . . звучао је тоном напрзничког протурјечења. Божић.

вапркоњвти се, -им се сврш. расрдити се, напрчити се на кога. Вук Рј.

шшридиковатв, -кујем сврш. много напричати, изложити придикујући. — Начелник је хтео да напридикује Орсу наличје онога што је већ испричао. Грол. ~ се много придиковати, напричати се придикујући коме. — Она [критика] је за себе присвојила... право да буде меродавни саветодавац писца и издашно се напридиковала. Михиз.

напровбднти се, -бводим се сврш. проводити се досита, заситити се провода. — Мехмед [је] м л а д . . . па се дуго напроводио, момковао. Мул.

ваприје прил. (ијек.) покр. в. унапред. — Што ми, човјече, не каза наприје. Љуб. вапрвјед, ек. напред. наприј&клоп, ек. напреклоп. вЗпрвјеко, ек. напреко. вапрвј&хом, ек. напр&лом. вапрвјети, нЗпрем, ек. напрети. вапрвкачивати, -ачујем сврш. прикачити у великој мери. — По оном плашгу беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица. Ком.

напрбсити, напросим сврш. 1. прошњом, просјачењем накупити. — Узму туђу д е ц у . . . па онда с том децом колико себи напросе. Нен. Љ. 2. молбама задобити, приволети, намолити. — Љерку напросише за пратњу на гласовиру. Леск. Ј. ~ се надовољити се, наситити се прошње. а. као просјак. 6. као просац. — Напросио се по читавом котару — а ниједна се не нађе. Гор. в. упућивањем молби. — Колико сам се већ намолио и напросио . . . да ми дате начинити малу лађицу. Шен.

вапрнмати се, напримам се сврш. примити довољно, досита. — О очи, које се нисте могле напримати чуда! Сим. вапрвиов^дати, -бведам, ијек. наприповиј&дати, сврш. исприповедати обухватајући доста ствари, напричати. — Да сте с а м о . . . јели и пили, не бисте могли потрошити све то шго си нам наприповедао да си имао. Ат. Чега ту све не наприповиједају! Шов. ~ се приповедати досита, напричапги се. — Њему се дједо доспио наприповиједати. Пав. напрвповиј^дати (се), -бвиједам (се), ек. наприповбдати (се). напрнправљатв, -ам сврш. много којечега припремити, спремити. напричати, напричам сврш. врло много испричапги; испричати обухватајући много ствари, нанизати причањем. — Могао [је] . . . напричати на стотине својих распри . . . с . . . официрима. Лал. ~ се провести много времена причајући, наситити се причањем. — Стрина се Вида наприча. Види се да је веома паметна. Вес. в а п р и ш т и т в , наприштим сврш. изазвати приштеве (на чему). — Прашина му је насула и наприштила трахоматично око. Божић.

напркосвтн, -им сврш. пркосно поступити према коме, напакостити пркосећи. — Мисли да ми тиме нешто напркоси! Дим. ~ се чинити много пркоса, наситити се пркосећи (коме).

напроматрати се, -бматрам се сврш. наситити се проматрања чега, нагледати се. — Ја толике године овуда пролазим па се опет не могу довољно да напроматрам ових природних реткости. Шапч.

напросјачити, -бсјачим сврш. просјачењем накупипш, прикупити. Деан. Рј. вапрост, -а, -о необ. јосан, несумњив. — Нитко не може с напростом сигурношћу тврдити да је . . . имовина . . . заштићена. Рад. А. напростачитв се, -остачим се сврш. индив. дати себи одушка простачким поступцима, провести много времена поступајући простачки. — Тај се је барем испсовао, напростачио до миле воље. Сим. нЗпросто прил. (често у вези »просто-напростсх) просто, једноставно. — Напросто не могу и нећу допустити. Кол. Ако власт не происхиче из природе, није ли она просто-напросто производ силе? ЛМС 1951. напрот(н) предл. и прил. заст. в. насупрот. — Напрот кипу чудна жена сјела. Шен. Сјео [је] напроти Бушинскога. Леск. Ј. нЗпротив 1. речца и прил. којим се истиче да је нешто супротно претходно реченоме. — Шта х о ћ е . . . мудрац ? Да ли да трује душе . . . ? Сасвим напротив. Прод. 2. предл. в. насупрот. — Устане и постави се напротив н>е. Леск. Ј. н&протпвно речца и прил. в. напротив (1). — Напротивно, чини се да су се хрватскогаимена дуже времена спомињали. Јаг.

НАПРОХОДАТИ

СЕ — Н А П У Д Е Р И С А Т И

напрохбдати се, -бхбдам се сврш. в. находати се. — Сад се можеш. . . лепо напроходати. Шапч. напрсити се, -им се сврш. испрсити се. — Који је тај, на примјер? — напрси се Калкић. Божић. напрсице прил. прсећи се, истурањем прсију. — А кад му која млађа снашица искрсне напрсице, он је . . . подухвати пуном шаком. Божић. напрсје с 1. део одеће који је на прсима, грудима. — Обукао је зелени ф р а к . . . са овраћем и напрсјем из латка са шкотским узорком. Ђал. 2. украс на предњем (грудном) делу коњске опреме. — Напрсје коњу било је од обла јаспис-камена. Шен.

СЕ

603

на леђа. Нед. 6. фиг. натурити као оптерећење, непријатност; наметнути коме што тешко да изврши. — Напртили ми [у школи] неке каталоге, статистике и пописе. Нех. Напртио му дјевојку без памети и мираза. Мих. ~ се 1. узети на леђа, раме и сл. терет који треба носити, натоварити се чим. — Злато и банке . . . трпа у торбу, и напрћен иде у варош. Ћип. 2. попети се коме на леђа, раме, врат. — фиг. Куга му се на врат напртила! Срем. напртњача и напртњача ж торба која се носи на леђима. — Засјео путник . . . с напртњачом преко леђа. Пав. напрћитп, напрћим сврш. скупити истурајући напред (уста, усне). — Напрћи уснапрскотина и напрскотина ж в. на- нице као да ће пљунути. Маш. прслина. — Његове су усне подсећале на ~ се 1. скупити се и истурити напред . . . напрскотину. Дав. (о уснама, устима). — Није ни опазио како вапрсдина ж бразда, усек, траг који се напрћиле усне Ружине. Ад. 2. надурити остаје на месту где нешто напрсне, напукне, се, добити љутит израз истурајући усне пукотина. — фиг. Човек га интересује у напред. — А Милка се напрћила... и првом реду као елементарно створење у окренула главу да га не види. Ад. напрслинама страсти и акције. Михиз. напрчити се, иапрчим се сврш. расрнапрснн, -а, -б који је на прсима, гру- дити се} наљутити се. Вук Рј. дима, грудии, прсни: ~ крст (свештенички). напршњак 1 м покр. 1. в. напрстак. — — Покрива јој њедра напрсна направа. Љуб. Неће већ кључем звекетати по кући и напрсннк м и напрснпца ж 1. грудни, мјерити нам сирутку на напршњаке. Шен. прсни додатах кошуљи; грудни део било ко- 2. в. назувак Џ). — На ногама лијепи лаки опанци на красним напршњацима. Рад. А. јег одевног предмета; грудњак. — Напрсник кошуље полио [је] црном кавом. Јонке. напршњак 8 м покр. прслук, прсник. — Гладио [је] напрсницу своје црне хаље. Метае . . . буђелар . . . у џеп напршњака Шен. 2. украс који се носи на грудима. — изнутра. Игњ. Наухвица и напрсница од великих кораљнапршчад ж зб. им. од напршче. ских зрна особито доликоваху црноокој напршче и напршче, -ета с дете које незнаници. Шен. је још на прсима, на сиси, одојче, дојенче. — напрснути, -нем (аор. напрснух и на- Отерати . . . све од напршчади до стараца. прскох, 2. и 3. л. напрсну и напрште; р. Петр. Б. Бацакало се напршче, пожудно прид. напрснуо, -ула, -уло и напрскао, -сла, сисало. Сим. -сло; прил. пр. напрснув(ши) и напрскавнапснтн, -им сврш. покр. ражестити, (ши)) сврш. добити мању пукотину, напрслиогорчити. — Е, људи, ово ме . . . напси. ну, напући; добити мању подеротину, рупу (р Рад. Д. одећи, обући). — Али та реч је већ имала ~ се ражестити се, огорчити се. — измењен звук, као напрсла. Андр. И. Што си се . . . тако напсио? Јакш. Ђ. напрстак, -ска м 1. а. навлака (обично напсбвати, напсујем сврш. обасути псовод метала) која се навлачи на прст да би кама, испсовати. — Све се то припремило се потискивала игла при шивењу. б. мала да га испљује и напсује пред смрт. Лал. количина чега која би стала у такву на~ се псовати дуго, досита. — Доста влаку. — -Од напрска ракије пада у бусу вас се напсовали. Бен. нило. Андр. И. фиг. Дај ми . . . напрстак, наптати, -ам сврш. покр. в. нањушити. само напрстак среће! Јел. в. део рукавице Вук Рј. у који се увлачи прст. — Рукавице уопће напувавати (се), -увавам (се) несврш. немаху напрстака. Креш. г. покр. в. назуи уч. према напувапш (се). вак (7). Вук Рј. 2. бот. биљка чији цветови напувати (се), напувам (се) сврш. в. личе на напрстак (1а) Ш^гаИа ршригеа. Терм. 3. напухати (се). напртити, -им сврш. а. спшвипш на напудерисати, -ишем сврш. = напудлеђа себи или другоме, намеопитпи за ношење, рати ставити пудер (обично на лице) коме. натоварити. — Сандук . . . беше напртио ~ се повр.

604

I НАПУДИТИ — НАПУНИТИ СЕ

нап^дити, напудим сврш. покр. отерати, најурити. — Напудисте вашега Милана [краља], — ама барем добисте нашега Вана! Срем. напудрати, -ам сврш. = напудерисати. — Мелита се узрујала... и напудрала образе. Кол. ~ се повр. напудровати, -рујем сврш. напудерисати. ~ се повр. — Она је била олако напудрована. Петр. В. напужа ж зб. погрд. пород, накот. — Никад сељачко дете није тако безобразно као ова господска напужа. Ћос. Д. напузати се, -ужем се и напузити се, -им се сврш. надовољити се пузања. — По винограду [се] напузио. М-И. напујдавати, -ујдавам несврш. и уч. према напујдати. напујдати, -ам сврш. а. подстаћи на ловљење, гоњење, нападање, натуткати, нахушкати. — Напујдао је . . . кера. Сим. б. фиг. обманом, неискреним наговарањем навести на свађу или акцију против кога или чега. — Није сматрао за грех да их напујда на кавгу. Панд. напујкати, -5м сврш. в. напујдати. — Каткада напујка Зељова, псето потрчи . . . лане овако у ноћ. Јакш. Ђ. напукао, -кла, -кло 1. р. прид. од напукнути, напући. 2. а. који има пукотину, напуклину: ~ чаша, ~ звоно. — фиг. Замирало је њено блиједо, напукло срце. Сим. 6. фиг. који звучи нејасно, промукло, који нема чист тон. — Неки напукао призвук у »еговом гласу одавао је мучно унутарње треперење. Лал. напуклина ж напрслина, пукотина. — фиг. Зуби [јој] изгледају још леиши кроз . . . напуклину усана. Ћос. Д. напукло прил. као напукло звоно, без јасног, звонког тона. — Напукло се јаве торњи преко жупа. Визн. Чим нестаде шкргута његових корака, Бата Павловић напукло [рече]. Ћос. Д. напуквут, -а, -о в. напукао. — Гледа бројчаник и разабире да је напукнут. Кал. напукнути и напући, -укнем (аор. напукнух и напукох, 2. и 3. л. напукну, напуче и нЗпуче; р. прид. напукнуо, -ула, -уло и напукао, -кла, -кло) сврш. 1. непотпуно се преломити, добити напуклину, пукотину, напрскути. — И дрво само напукне. Весл. 2. фиг. почети свитати. — Напуче смеђа и мека зора над тамницом. Вуј. напукнуто прил. в. напукло. — Стакло звони напукнуто. Куш. * > . »„ •

нап^котина ж в. напуклина. — фиг. Живот [је] исжочио из лежишта. . . све [је] запуцало од напукотина нових и старих. Михиз. напумпати, -ам сврш. а. пумпајући налити: ~ воде у корито. б. пумпајући напунити (ваздухом, зраком): ~ лопту, ~ гуму аутомобила. фиг. разг. наговорити на што, наметнути, натурити своје мишљење, навести на одређен став, расположење и сл. — Баја га гледа и с п о д . . . ока и мисли у себи како је т а ј . . . дошао да га напумпа. Крл. нбпун 1 м у изразу: у ~ покр. у напону, у цвету. — Хамдија је био у напун своје младости. Мул. напун*, -а, -о покр. бујан, једар. — Гле како је [цвеће] напуно, па китн>асто! Ад. напунђити, -им сврш. необ. савити у пунђу. — Она развеза мараму која је скривала напунђене плетенице. НИН 1960. напунити, -им (аор. 2. и 3. л. напуни) сврш. 1. а. учтшти пуним каквог материјала, иасути, набити, налити и сл.: ~ врећу, ~ складиште, ~ чашу. фиг. учишти да се што у чему појави у великој мери, да што буде сасвим обузето, прожето чим: ~ срце (душу) тугом, ужасом, ведрином. — Сликао [је] истинске људе и није покушао да и х . . . напуни врлинама. Прод. Стигла је Бијела смрт да свјетлошћу напуни очи младожењи мрачном. Наз. б. учинити да ко у великом броју запоседне, заузме какав простор, да буде доведен у њега; богато снабдети. — Видите . . . да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили. Нен. М. в . опремити набојем, метком, пржремити за пуцање: ~ пушку, ~ топ. г. заразити. — Напунит ћеш дијете болешћу јер одрасли леже са дјецом. Михољ. 2. а. заузети (унутрашњост чега) не остављајући слободт простор; потпуно посеспш, прекрити. — Магла напуни долине. Мат. А они вичућ' и трчећ' напуне путове. М-И. б. постаггш свуда присутан у чему, испунити. — М и р и с . . . напуни вагон. Чол. Њихово јечање напунило је . . . сав тај мрак. Крањч. Стј. 3. достићи одређен број, одређену меру, навршити; намирити: ~ 50 година, ~ године за пензију. — Ако се мера напушгги мора, допунимо вале тога скупог мора [крвљу]. Змај. Изр. ~ г л а в у в. уз глава (изр.); ~ трбух ( ж е л у д а ц ) најести (се), наждерати (се); ~ у ш и 1) (своје) чути много свакаквих ствари против кога; 2) (коме) подбунити, наговорипш против кога; ~ џеп о в е стећи иметак, обогатити се. ~ се 1. а. постати пун каквог материјала; бигш заузет, запоседнут мноштвом чега: ~ воде (о суду), ~ народа (о каквој

НАПУЊАТИ — НАПУТНИЦА просторији) фиг. постати обузет чим, прожепш се. — Напунио се чича панике. Лал. б. добигпи чега у великој мери, у високом степену; облити се, прекрити се: ~ бора (о лицу). — Очи јој се напунише сјајем. Наз. 2. навршити се, истећи. — Кад се мјесец напуни четврти, пусшше ме из клетога ропства. Њег. 3. вулг. најеспш се, наждерати се. — Касније ће сјести за вечеру пак се залагати... док се не напуни до грла. Лав. Изр. ~ пара стећи иметак, обогатити

605

д. одвојити се од кога, престати бити у друштву с ким; престапш се бринути о коме, прекинути односе с ким: ~ сапугаика,

~ колону, ~ пријатеље, ~ жену3 ~ де-

те. ђ . ишчезнути, нестати из чије сеести, духа, сазнања, изгледа. — Напусти га у трен ока сва . . . достојанственост. Крањч. Стј. 2. а. не спречити растење, развијање чега, пустити што да слободно расте. — На малом п р с т у . . . напустио нокат да израсте много дужи од осталих. Дом. б. пустити што да допре до чега, да се нађе се; напунила ми се глава стално сам где, да прође куд; допустити коме да приђе, пустити у близину. — Напусти слину заузет, преокупиран (чим — обично бригама на прсте и пренесе је на повјесмо. Ков. А. о више ствари). А Сењани Турке напустише па на њихе напуњати, напуњам и папуњивати [њих] ватру оборише. НП Вук. в. не спре(се), -уњујем (се) несврш. в. пунити. — чити у наношењу штете чему, у угрожаСваког биља напуња амбаре. НП Вук. вању кога, чега: ~ стоку на њиву. — Напустише на нас и ову неман. Павл. г. подНеодређени предосјећаји . . . напуњују их стаћи, потакнути на напад, надражити, тугом. Наз. напујдати (р псу). — Кад побјегне [вилај напупати, -ам сврш. = напупити допреко поља равна, он напусти два бијела бити пупољке, прозенути. — Сутоња пјесма хрта. НП Вук. Је ли те живи ђаво напусбијелих базилика плеше у мрежи напупатио да скочиш преко плота? Ков. А. 3. а. на грања. Крл. ослободити контроле, распустити. — Нанапупети, -пим, ијек. напупјети, сврш. пустио је ђаке [учитељ] и . . . развратио. в. напупати. — фиг. Напупе цура као Глиш. б. занемарити, запустити. — Семајска ружа. Кош. диш у мејани до неко доба, а имање си капупити, -им сврш. = напупати. — сасвим напустио. Вес. в. осташти без помоћи, без подршке, препустити. — Порта Врбе су напупиле. Дед. В. фиг. Зора напупила. Андр. И. напусти самовољи насилничкој не напупјети, - т , ек. напупети. само Србе него и Турке спахије. Нов. 4. папупчати, -ам сврш. в. напупапш. — ослабити, попустити. — Слабо каже, синко. Од неколико година све горе. Моје фиг. Између . . . пешева бијелила се танка, провидна кошуља и сакривала младе, очи напустиле. Ков. А. Изр. ~ п е р о престати се бавити књинапупчале дојке. Ћор. напупчити се, -им се сврш. в. испуп- жевним радом. ~ се пустити се, дати се (за ким), почити се. ћи (за ким). напурен, -а, -о покр. надут, надмен. — напутак, -тка м (ген. мн. напутака) Школат ће га . . . господин у кога је твој упутство, саеет, смерница; наговор. — Краљ напурени Јурић кумординар. Кое. А. пошаље Стевана Штшвановића... с нанапуст м необ. напуштање. — Може путком да закључи.. . уговор. Љуб. То да изврши напуст свога дијела брода. Мј. не пише он, него други, по напутку твоје 1936. несретне мајке. Новак. напустити и напустити, напустим (трп. напутити, напутим сврш. а. скренути, прид. напуштен) сврш. 1. а. уклонити се, отићи с каквог места; одступити извести на пут, усжрити; упутити, послати. — Једном о малој длаци не удари у (са какеог положаја), препустити (коме); — беспуће... да га мазга не напути. Љуб. собУз ~ родно место, ~ домовину, ~ Он их [је] напутио равно заповједнику. утврђење. б. престати употребљавати, искоришћавати; престати примењивати: на- Мул. б. посаветовати, научити; навести, наговорити. — Кад би ме хтио . . . напупуштени рудник. — Немачку интерпунктити што ми је радити. Новак. Ама куд цију треба напустити. Нед. в. престати суделовати у чему; пресгпати обављати, пре- га ђаво напути да бјежи? Ћоп. стати баеити се чим: ~ странку, ~ нанапутница ж 1. а. банк. новчана поуку, ~ занат, ~ школу, ~ посао. г. пре- шиљка преко поште или банке, упутница, стати се држати чега, престати бити за- дознака. — Чим се . . . пред њима створила окупљен чим: ~ ранији став, ~ пријашње поштанска напутница, они су взнова опергледшпте, ~ наду. — Сасвим сам напус- јатили. Коз. Ј. б. формулар, бланкет(а) за тио мисао о луковицама и сјеменкама. Бат. пошиљку ноеаца преко поште. — Предброј.

606

НАПУТОВАТИ

СЕ — НАРАВ

н и ц и . . . нека увијек шаљу поштанском ~ се в. напухати се. 1 напутницом новац. В 1885. 2. необ. накнанапуцати , -ам сврш. спорт. пуцајући, да за путовање, накнада путног трошка. шутирајући набацити: ~ лопту. — Поднеси му понизан светски дар, а ти ~ се досита пуцати, надовољити се испроси напутницу бар. Кост. Л. пуцања: ~ лопти3 — из пушке. напутдвати се, -утујем се сврш. про2 напуцати , -ам сврш. пукнути, пући вести много времена у путоеању, надовољити на много места. — фиг. Коалиција радисе, насипшти се путовања. — И стари су калско-демократска тако [је] напуцала да му се напутовали. Срем. Напутовб се . . . се тешко могла одржати. Риб. по људским градовима доста. М-И. напуцкати се, -ам се сврш. фам. нанапућено прил. љугтто, надурено; надуто. — Она [је] напућено одбила вечеру. јести се. — Загуцај [зелени орах], први, зачетни, не би ли се дјеца напуцкала. Божић. Рад. Д. напученост, -ости ж осо&ина онога што напућенбст, -ости ж стање и изглед онога који је напућен, онога што је напу- је напучено, насељеност, густа насељеност. ћено; надуреност; надутост. — Глупа на- — Закључујемо да је [планет] и по напучености сличан Земљи. Лог. 2. пућеност човекова, његови вапори да представља нешто у овом свету феномена . . . напучати се, напучЗм се покр. несврш. изгледали су [му] неисказано смешни. Јов. С. и уч. према напучити се. Вук Рј. напући, -укнем сврш. = напукнути. напучивати (се), -учујем (се) несврш. напућивати, -ућујем несврш. и уч. пре- и уч. према напучити (се). ма напутити. напучити 1 , напучим сврш. посести, занапућнти, напућим сврш. скупити и узети насељаеајући, пунећи становницима, истурити напред (уста, усне). — Дјевојчица населити, настанити. — Кнез Евгениј Санапући уста. Сим. војски, да одврати Турке од Угарске и ~ се а. скупити усне и истурити их да је напучи, хтио [је] да удари преко Санапред (обично у љутњи), надурити се. — ве. Павл. фиг. Сјене су напучиле двориште Слатке жене . . . мило напућене, добацивале и парк. Наз. [су]. Вас. б. заузети наджн стае. — То је напучити 2 , напучим и напучитв, -им онај напућени члан суда. Грол. сврш. в. напућити. — Обрве намрачио, уста напухавати (се), -ухавам (се) = напунапучио, као да регименти командира. Берт. хивати (се) несврш. и уч. према напухати (се). ~ се наљутити се, расрдити се. — Дијете се добро напучило: ману сабљом и напухан, -а, -о 1. трп. прид. од напухати {се). 2. а. уображен, надмен. — А нај- руком десницом, пос'јече му главу од рамена. НП Вук. више је крив онај напухани г а з д а . . . што напушитн, -им сврш. напунити, испумисли да је најпаметнији на свијету. Ћор. б. натегнут, неприродан, бомбастичан. — нити димом. Деан. Рј. ~ се надовољити се пушења, заситити Колика биједа... у напуханим, учмалим се дуеана. — Да се напушимо! Ово му дође ријечима. П 1939. као последња причест. Вуј. напухати, напухам и н&пушем сврш. нап^шта&е с гл. им. од напуштати. 1. напунити ваздуха, зрака, надувати; надути: ~ лопту, ~ мех. — Нешто му напугитати, напуштам несврш. и уч. бијаше непријатно, као да се н е к и . . . напрема напустити. пухан мјехур дизао из његове утробе у напуштеност, -ости ж особина онога прси. Шег. Извади наочаре... и натаче који је напуштен, онога што је напуштено. их на нос, напуха образе. Срем. 2. фиг. представити крутшјим, значајнијим него што напуштити (се), -им (се) сврш. покр в. одговара стеарности: ~ какав догађај, слу- напустити (се). — Црногорци овце одјавише, чај и сл. за њима се напуштили Турци. НП Вук. ~ се 1. надути се. 2. фиг. наљутити се. нар м тур. бот. и агр. бодљикава биљка напухивати (се), -ухујем (се) несврш. (грм или ниже дрво) која расте у топлијим = напухавати (се). крајееима Ришса §гапа1шп; плод те биљке, врста јужног воћа, питоми шипак. напухнут, -а, -о 1. трп. прид. од напухнути (се). 2. в. напухан (2а). — Па онај нарав ж а. духовне саме од себе настале њихов понос, — оне напухнуте главе. особине, својства, склоности, начин понашања Цар Е. и реаговања, карактер, природа: живахна ~ , напухнутн, напухнем сврш. в. напу- ћудљива —', блага ~ . — Нарав му се променила, понаша се врло рђаво. Јанк. Познао хати. — Требат ће само читаву ствар још мало напухнути и распламсати. Цар Б. [је] нарав и састав морскога дна. Новак.

НАРАВАН — НАРАДИТИ СЕ 5. биљни свет, живот, природа. — Нарав се тога прољећа рано разбудила. Том. У нарави настаде некакова уморна тишина. Војн. нараван, -вна, -вно 1. заст. а. који настаје у природи, ксуи проистиче из природе неке појаве; непрерађен; који није вештачки, који није умјетан. — Кад обрано и наравно зрело воће не можемо одаах утрошити . . . код њега поступно настаје извесна промева. Тод. Присталице »слободног стила« признају . . . да је ритам наравна форма одушевљеног говора. Цар М. 6. урођен; ненамештпен, спонтан. — Имао [је] варавно знамење, овелику мрљу. Ков. А. Не треба ви да распитујем да ли је његово држање било наравно или хињено. Креш. 2. покр. који је пријатне нараш. — У нашем селу нема човека који му не би дао девојку, зато што је вредан и нараван. Вес. Изр. ~ с т в а р в. наравно (7). — Ја сам . . . гледао вука, наравна ствар — у менажерији. Шант. Ј,, , У наравнт, -а, -о в. нараеан Џ). варавитбст, -ости, ж в. нараеност. — То су двије душе изнесене у цијелој својој наравитости, у својој једноставности. Л1905. наравнава&е с гл. им. од наравнавати наравнавати, -авнавам несврш. и уч. према наравнати. ~ се повр. и уч. према нараенати се. нараввање с гл. им. од иаравнати; нагодба. нараввати, -ам сврш. 1. учинити равним, изравнати, изједначити; поправити, наместити, довести у ред. — Наравнаше на себи високе шубаре. Шов. 2. намирити; нагодити. — Суд [их] наравна за ону шаку потрице. Мул. Изр. — коме леђа, ребра добро, јако изударати, налемати, истући кога. — У мрак се знала изгубити, па јој је он морао . . . који пут ребра наравнати. Кол. ~ се 1. заузети раван, нормалан положај, изратати се, исправити се. — А онда управо против . . . вјетру лагано се наравна [брод]. Кум. 2. намирити се; нагодити се. — Нека ти их [документе] покаже и с тобом се наравна. Јов. Ј. наравнити, наравиим сврш. напунити до врха. — фиг. Све радошћу дивном наравњено. Њег. ~ се усправити се,' подићи главу. — Тад би се наравнио, скинуо наочаре и мудро и достојанствено рекао . . . Кум. наравао 1. речца којом се истиче оправданост, разумљивост онога што се износи: природно \је\, разуме се. — Паланку је, наравно, запрепастила одлука . , . Тошина.

607

Сек. 2. прил. природно, логично, разумљиво. — У њеним очима то је било сасвим наравно што јој је кћи носила много јевтиније одело. Петр. В. наравност, -ости ж особина онога што је наравно, природност. — Од њега се захтијевала . . . неусиљена наравност. Шов. наравњатн се, -ам се сврш. в. наравнати се (?). — Сад има ту без сведока да се наравњају. Рад. Д. наравословац, -вца м заст. онај који се баш наравословлем, природњак. — Ја као лијечник наравословац припадам заправо к реалистима. Ђал. наравбсловље с заст. проучаеање природе, природне науке. наравбсловни, -а, -б заст. који се односи на наравословље, природни, природњачки: наравословне науке. наравоуч&није с арх. (често ир.) поучан закључак, поука. — Дијалог којим је ова завршна сцена пропраћена поучнији је од сваког наравоученија. Пол. 1958. • варавски, -а, -б заст. в. нараван. — Такова пасија посве је наравска. Шен. наравскн речца и прил. в. наравно. — Наравски, милостива жели да је лепша. Рад. Д. Из свега тога посве наравски породи се нешто. Војн. варавствен, -а, -о заст. 1. нараван, природан. — То ми даје вере да је наравствени преображај људског друштва заиста могућан. Марк. Св. У својим излагањима [је] . . . наравствен, јасан и крепак. С 1919. 2. моралан, морални. — Догађа се у полицијској управи, која се . . . по дужности бави моралном цензуром. У овај мах расправл>а једну занимљиву наравствену аферу. Грол. наравственбст, -ости ж заст. особииа онога што је наравствено; морал. — Он приповеда врлину, доброчинство, »ред« и наравственост. Јов. С. нарадапо с покр. в. брбљивац. Вук Рј. варадаљка ж покр. в. брбљишца. Вук Рј. нарадање с гл. им. од нарадати. нарадати, нарадам несврш. покр. в. брбљати. Вук Рј. нараднтв, нарадим сврш. 1. направити, починити. — Безумник, ево шта наради! Јакш. Ђ. 2. покр. стећи радом, зарадити. — Сад ће опет . . . прихватити за посао да наради зимину. Мул. 1~-> се дуго, досита радити, уморити се радећи. — Само ћете се . . . морати својски нарадити. Крањч. Стј. Пошто се дању наради, леже у постељу. Андр. И.

608

НАРАДОВАТИ СЕ — НАРАСТИ

нарамвик м, нарамница ж и варамњак м в. нараменица. — Бурма . . . закачи за дугме од нарамнице. Вас. нарамче, -ета с и нарамчић м дем. од нарамак. Р-К Реч.; Прав. наранавити, -анавим сврш. в. нарањавити. — Ако се оно [дрво] окреше, нарапарађати, нарађам сврш. народити. — Нарађали [су] пуну кућу деце. Петр. В. нави . . . онда се природа живо стара да . . . дрво ускоро што боље окити цвећем ~ се родити еише пута, наситити се и родом. Тод. рађања, имати много порођаја. наранча ж (ген. мн. -анча, -анача и наразанце прил. покр. један по један, -анчи) бот. и агр. = наранџа зимзелено дрво редом. — Апси ага тврдоглаву рају, тер је којерасте у топлим крајевимп Су1гиз аигаппољем наразанце реди. Маж. И. 1шт; плод тога дрвета, врста јужног наразговарати се, -бварам се сврш. воћа; исп. поморанџа. Терм. 3. надовољипш се разговора, заситити се разнаранчада ж в. оранжада. — Рецимо говором. — Уживале [су] у помисли . . . да та папирната новчаница вриједи двије да ће се моћи . . . до миле воље наразго- наранчаде. Вј. 1960. варати. Андр. И. наранчаст, -а, -о = наранџаст који је вараздалеко и нараздалеко прил. у боје наранче, црвенкастожут. — Крошња некој удаљености од кога, чега. Прав. . . . храста . . . сва је жута и наранчаста. Донч. нарајити, нарајим сврш. заст. наситити лепоте, рајског изгледа. — Саградио га [град] наранчев, -а, -о в. наранчаст. — Било . . . Зрински . . . да нараји кадшто своје је ту црног ремења сваке врсти3 наранчевих очи, мотрећи . . . величанствено море. Кум. завратника. Шен. ~ се науокивати се, надовољипш се. — наранчевац, -евца м — наранџевац Видјели на светоме Јовану онај лијепи напитак од наранџе, оранжада. Прав. заклад [звоно], нарајили се златнијем му наранчин, -а, -о који припада наранчи, звуком. Љуб. који се односи на наранчу: ~ сок. нарамак, -амка м 1. количина чега коју наранчица ж дем. од наранча. чоеек може одједном понети, бреме; онолико наранџа ж -^ наранча. чега колико се може на руку насложити и понети. — Стана је . . . зауставила волове, наранџаст, -а, -о = наранџаст. бацила им нарамак сена. Ђур. фиг. Тетка наранџевац, -евца м = наранчевац. Ика му је набацила у јасле читаве нарамке Прав. сочних псовка. Јел. 2. наручје. — Понека наранџин, -а, -о који припада наранџи, жена донијела је и дијете у нарамку. Ћор. који се односи на наранџу. Брзо сам га умотала у крпе и узела у нанарапџица ж дем. од наранџа. рамак. Кос. нарањавити, -ањавим сврш. повредити, нараменпк м в. нараменица (г). — Пош- озледити на више места, израњавити. — то је довршио молитву . . . укрсти ђакон Код воћака из чијих положница жиле тешнараменик преко прса. Крањч. Стј. ко избијају, добро је да се део који ће бити под земљом . . . нарањави, усече. Тод. вараменица и параменнца ж а. ремен {на торби, пушци, војничкој опреми и др.) нараслица и нараслица ж а. израстао, који се пребацује преко рамена. — Сад ће . . . израслина. Р-К Реч. б. мн. покр. мекано провући пушчану нараменицу преко главе! месо, пуно жлезда, испод врата неких жиГор. б. мн. ремени на панталонама, хлачама вотиња; јело од таква меса. Деан. Рј. који иду преко рамена. в. в. еполета. г. цркв. нараст м покр. тгрење живине. Вук Рј. в. епитрахиљ. Деан. Рј. нарастање с гл. им. од нарастати. нарамивати, -амујем «. нахрамивати. нарастати, нарастам несврш. и уч. према нарамица ж в. нараменица. — Кава- нарасти. леријска златна нарамица . . . то је био . . . нарасти и нарасти, нарастем (аор. 2. идеал оних времена. Крл. и 3. л. нЗрасте; р. прид. нарастао, нарасла Изр. иза свих нарамица из све снаге. и нарасла, -ло) сврш. 1. а. постати виши — Замахну Мехмед Алија шаком иза свих растом', одрасти, стасати. — Ала си нанарамица. О-А. расла! Та ти си већ велика девојка! Јакш. нарамљивати, -амљујем в. нахрамљиЂ. б. развити се, израсти на каквој подлози (о биљу, о чему што расте на телу и сл.); вати. нарадовати се, -дујем се 1. доста провести радујући се, науживати се радости. — Долазимо на свијет и одлазимо с њега пошто смо се нарадовали и намучили. Андр. И. 2. силно се обрадовати. — Ох, ох, ви, ви . . . нарадује се Орфео. Кум.

НАРАСТИТИ — НАРЕДБА појавити се као израштај, прираслина. — А око чељусти учас нарасте мрка му брада. М-И. У тима се стенама злато виђа нарасло на дуваре од расјелина. Панч. 2. а. набујати, добити виши ниво (р води, рекама и сл.). — Брзо су нарасли потоци. Вуј. б. увећати размере под утицајем врепа, набухнути (р тесту, пециву). 3. а. уеећати се, добити веће размере; нагомилати се. — Т и су списи нарасли из бесконачне парнице. Креш. б. постати бројнији, масовнији; достићи већи износ. — Чета је нарасла, још бол>е се наоружала и опремила. Ћос. Д. Само су таксе за јавне исправе нарасле. Крл. в . постати јачи, ојачати. — Ако струја превише нарасте, жица се у осигурачу растали. Физ. 2. Изр. нарасла му к р и л а , перје стекаоје самопоуздање, постаоје горд због успеха; '—• коме

преко

г л а в е додијати, досадити

коме до неиздржљивости. нарастити, нарастим сврш. спарити се (р живини). Вук Рј. наратак, -тка м врх обуће (чизме, опанка). — Набавио [је] . . . најмодерније чизме с најоштријим нарацима. Крањч. Стј. нЗративан, -вна, -вно који се заснива на нарацији, приповедачкој вештини, приповедачки. — Као говорник био је ношен бујном наративном сликовитошћу. Крл.

609

нараштају груди ћете жећи. Уј. У тим . . . причама крије се . . . историја тога краја, живих људи и давно помрлих нараштаја. Андр. И. 2. заст. подмладак, пород. — А не треба се подсећати ни да нам је нараштај важнији и дражи него ми одрасли. Пол. 1958. 3. необ. нарастање. — У њих [стабала и пупол>ака] растење не бива простим нараштајем самога врха, као код корена. Тод. нарашћивати, -ашћујем несерш. и уч. од нараспги. нарвал, -ала м зоол. кит из пор. делфина са дугачким рогом на горњој чељусти МопоЛоп топосегоз. Терм. 4. наргАла и наргнла ж перс. тур. источњачка направа за пушење, у којој дувански дим пролази кроз воду. — Ефендија је сједио на душеку пушећи на наргилу. Сим. нарг&ле, -ета с в. наргила. — Често је . . . беспосличио и увесељавао се слушајући како брбоће вода у наргилету. Срем.

нЗрд м и нЗрда ж грч. бот. еалеријана, одољен; ароматично уље од неких врста те биљке. — Трава ни зрње за њу храна није, већ уз амонум тамјанове капи, а пред смрт се у нард и мирту крије. Комб. Од мора, где расту лимуни и нарде, свим путем стајаху, као мирне јеле, царски копљаници. Дуч. нар&вати, -вем сврш. надоћи, продрети нЗративно прил. на наративан начин, са шумом, навалити, набујати. — Док уз приповедачки. брдо вода наревала. НП Вук. Силна вода наратбвност, -ости ж особина онога нар&ве кб стрмено брдо. Марет. што је наративно; склоност нарацији. наред м заст. 1. опрема: девојачки ~ , паратовати се, -тујем се сврш. надовољити се, заситити се ратовања. — Ваљда јахачки ~ . — Тада слушкиње стану распремати гозбени наред. М-И. 2. наредба, смо се доста наратовали. Ћос. Д. распоред. — Капетане себи добавише, па наратор м онај који је склон нарацији, им наред од Цетиња кажу. НП Вук. приповедач. — Језиком вештог наратора, наредан, -дна, -дно 1. (одр.) који долази који се служи продорном опсервацијом непосредно након онога о којему је реч, идући, . . . он је показао . . . Пол. 1959. следећи: ~ дан, ~ час и сл. 2. а. доведен нарација и нарација ж лат. сликовито у ред, уређен, уредан. — Опет чита и осизлагање, причање, приповедање. мјехује се: Ја наредне царевине . . . ! Коч. нарачунати, -ам сврш. а. унети у б. припремљен, приправан, спреман, готов. рачун, додати рачунајући. б. набројати — Мени ништа није непознато; што год рачунајући, сабрати. — Официри су се дође, ја сам му наредан. Њег. в . опремљен. уплашили од побјеглих партизана и нара— Изјутра . . . бијаху коњаник и коњ већ чунали да их има више од стотину. Лал. наредни. Матош. ~ се 1. свести рачун (с ким), намирити нар^дати, наредам сврш. = наређати се. — Нарачунај се са њим, па одмах бјежи. поставити редом; поменути редом, набројати: Ранк. 2. заситити се рачунањем. — књиге, ~ јабуке; — називе, ~ имена. ~ се = наређати се стати у ред, једно нарачунити, -ачуним сврш. покр. в. нарачунати. — Нарачуни тамо — не знам поред другог, нанизати се, накупити се. дангубу . . . те писање, изиђе равних 100 наредба ж 1. = наређење упутство дуката. Глиш. које се даје с тим да се обавезно примени, н&раштај м 1. сви припадници неке заналог, заповест. — Официр је све то говорио једнице који су приближно истог доба жи- јетко . . . гужвајући ону наредбу у снажној вота или у истом односу према заједничким шаци. Нуш. 2. заст. одредба, клаузула. — На скушптини је тада утврђено: да се не прецима, поколење, генерација. — Другом 39 Речник српскохрватскога књижевног јсзика, III

610

НАРЕДБЕНИ — НАРЕПИЦЕ

може примити наредба уговора да се Срби с Турцима сами погађају. Нов. наредбени, -а, -б који се односи на наредбу. — Покушао [је] . . . да наредбеним путем сакупи 30.000 новака. Шиш. наредбодавац, -вца м онај који издаје наредбе. — Свршио [је] посао на задовољство свога наредбодавца. Андр. И. наредббдавни и наредбодавнп, -а, -о који издаје наредбе: ~ орган, ~ одељење. нар&днмице прил. покр. редом. — Тако пребране шљиве не треба наредимице набацати на лесе. Тод. нар^дити, наредим (аор. 2. и 3. л. нареди) сврш. 1. а. дати наредбу, објавити, саопштити с тим да се обавезно изврши, одредити наредбом, наложити, заповедити. — Господар би му наредио да стоји пред вратима. Шимун. Кад се успеше на косу . . . Уча нареди одмор. Ћос. Д. б. заст. затражити да се донесе, наручити, поручити. — Кад посједаше за стол, наредише пива. О-А. 2. заст. а. довести у ред, уредити; поређати. — Све сам [оружје] прегледао, почистио, наредио. Ранк. Децу . . . Уведоше у цркву и наредише у једном крају. И. б. учшшти спрсмним, готовим, припремити; зготовити. — Све бијаше већ наредио за пут. Матош. Симка . . . ћурку на подварак наредила, гибаницу сложила. Рад. Д. в. уредити, удесити, одредити. — Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно. Ранк. ~ се заст. 1. изравнати међусобне рачуне, нагодити се. — Дубровачки »Словинац« . . . престао је . . . излазити . . . док се не нареди са својим нехарним предбројницима. В 1885. 2. опремити се, довести у ред опрему; обући се. — Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут. Мат. нареднвк м војн. а. ист. виши подофицир у еојсци предратне Југославије. б. најстарији водник прве класе у данашњој војсци. наредниковица ж наредникова жена; жена наредник. — Мајорице, наредниковице »Војске Спаса«, сви сакушвају прилоге. Крл. нареднички, -а, -б који се односи на нареднике, који припада нареднику. нареднички прил. као наредник. — Све је погледам [сељанку] испод ока онако нареднички. Вас. паредно прил. заст. на наредан начин; угодно. — Мало [се] макнуо да наредније сједне. В 1885. наредбмце прил. необ. редом, по реду. — И танкијем гласом запојале наредомце ту јутрењу свету. Ботић.

нар^ђати, наређам сврш. = наредати: ~ столове, — ' • књиге. — После му гвшгу за неке шумске билете, па за гласачке спискове . . . па, богме . . . јесу му доста и наређали. Ранк. ~ се = наредати се. — Гдјекад се зна уз матер наређати и пет-шест других праља. Пав. наређ^ње с = наредба (1). наређивати, -еђујем несерш. и уч. према наредити. ~ се несврш. и уч. према наредити се (2). наређ&вачки, -а, -о својствен ономе који наређује, заповеднички. — Наређивачким тоном јој казује да ми одмах донесе сито. Ољ. наређ&вачки прил. тоном наређсња, заповеднички. — Упитао је мало усиљено и наређивачки. Вуј. н а р ^ ж и т и се, нарежим се сврш. необ. накострешити се. — Пасје душе би се нарежиле једна на другу. Ђур. нарез м удубљење на чему нарезаном, усек, жлеб. — Вијак није улазио, није излазио, него се вртио . . . све на истом нарезу. Крањч. Спгј. нарезак и нарезак, -еска м кув. 1. одсечени тањи комад меса, одрезак; исп. шницла. — Неколико омашних нарезака бутине увалио [је] на свој тањир. Том. 2. закуска, предјело. — Келнер је донео хладан нарезак: мало сира, мало саламе обичне, четири-пет рибица из конзерве. Пол. 1958. нарезати, -ежем сврш. 1. а. засећи, делимично пререзати (рбично на више места). — Млијечни сок . . . полагано истјече ако се кора тих дрвета нареже. ОК. б. режући иситнити, изрезати. — Нарежем дувана и замаглим. Вес. 2. заст. одредити (износ, еисину чега), одрезати. — Одведимо кога бега, нарежимо откуп, па ето новаца. В 1885. нарезшгатн, -&зилим сврш. наружипш, осрамотити; оклеветати. — Аман, што нас тако нарезили — вели један. Куш. варезница ж танак одрезак чега, кришка. Р-К Реч. нарезуцкати, -езуцкам и нарезуцкати, -ам сврш. дем. према нарезати. нарем&кити се, -емсжим се сврш. в. накострешити се. Вук Рј. наренути, -нем сврш. покр. натерати, нагнапш. Вук Рј. варепице прил. индив. р1пом напред. — Настојали [су] угурати бакалара у сандук . . . најприје наглавице, па нарепице. Креш.

НАРЕСИТИ — НАРИЦАЉКА

611

наридати се, -ам се сврш. провести нарбсити, наресим сврш. украсити, окитити. — Големог, сивкастога вука много времена ридајући, исплакати се риданаресише којечим. Шимун. јући. — Отишао је у свој заселак . . . да се последњи пут исплаче и нарида. Пол. ~ се 1. повр. — Иконија, и срце и душо! . . . Надај ми се, и нареси ми се. НП Вук. 1959. 2. а. наднети се, обесити се попут реса, скунЗријек м (ијек.) нарицање. — А из пипш се у праменове сличне ресама. — Коса кућа чуо се наријек жена. Шен. јој се малчице замрсила и наресила над наријекати, наријечем (ијек.) несврш. челом. Ољ. б. појатти се (у очима), запокр. в. нарицати. — Кано кроз сан . . . цаклити се. — У очима му се наресише чује људе унилазит у дом свој, смрти худе сузе. Ћоп. наријекат красну жртву. Марк. Ф. нарескати, -ам сврш. дем. према нанаријетко, ек. нЗретко. ^ резати; исп. нарецкати. наријецати, наријечем и наријецам (ијек.) наретко, ијек. нЗријетко, прил. 1. ретко несврш. покр. в. нарицати. — Стаде да га у просторном смислу, у невеликом броју или на мало места међусобно релативно удаљених. тужи и да му наријеца. Љуб. нарбкати, наричем несврш. покр. в. — Антица познаје ову увалицу, чије су нарицати. — Читаве ноћи . . . нарикала кршевите стране наријетко обрасле иглас[је] кравицу и сина. Мишк. тим жбуновима. Ћип. 2. ретко у временском нар&кати се, наричем се сврш. надосмислу, са подужим прекидима, изретка. — вољити се рикања, дерања. — Кад сам се Тишину је наријетко потресало . . . мумдобро издрб и нарикао, не беше ми боље, али љање топова. Кал. сам бар истрошио сву силу душевног нар&ћи и нарећи, наречем, нар&чем и узбуђења. Богдан. нарекнем сврш. заст. 1. а. назвати, крстити (именом). — Кад су нам стари примили нар&кач, -ача м онај који нариче. — крст, свакога су од њих кумови нарекли Лежао је . . . на мокром поду . . . као . . . у једно ново име. Љуб. б. именовати, понарикач на свјежем гробу. Божић. менугпи. — Тко је дао право нареченом нарбкача ж окена која нариче, тужи бану Таху да говори? Нех. 2. одредити, прорећи. — Суђаје ти нареку првога дана за ким или чим. — Покрај . . . потока примицала се нарикача у црнини. Лал. судбину . . . све што кажу мора да ти се деси. Ржт. И још јој нарекоше виле да нарикла ж зоол. врста нанара ОНђћиће јој у сватовима бити сунце дјевером. 1а сИуапсага. Деан. Рј. Брл. нариктати, -ам сврш. в. нарихтапш. — ~ се заст. јаеити се, пријавчти се. — Искефа [шешир] и нарикта3 па га метне на Пре свега морамо вођу стећи. Хоће ли се главу . . . онако ирошки. Ивак. ко сам нарећи? Богдан. нар&куша ж нарикача. — Ја сам наринарецкати, -ам сврш. дем. према накуша — за њом ћу кукати. Наз. резати; исп. нарескати. наринути, -нем сврш. 1. в. наметнути. наречје, ијек. нарјечје, с лингв. народни — Да могу бацихи то морско име . . . што говор једног језика који употребљавају људи ми га крута воља оца нарину! Шен. 2. са одређеног дела територије тога језика, навалити у великом броју. — Очекујемо говор, дијалекат: штокавско ~> икавско да ли ће непријатељ наринути. Ств, 1948. ~ , тосканско ~ и сл. ~ се в. наметнути се. — Зар сам се ја наречни, -а, -5, ијек. нарјечни, необ. заиста наринуо Буги против њезине воље? који се односи на наречје, говорни, дијалекат- Козарч. ски. — Ја држим да су тада први пут стали нарбпити, нарипим сврш. в. нахрупити. управо размишљати о разликама нарјечним Деан. Рј. нашег језика. Јаг. нарисати, -ишем сврш. представити нарибати, нарибам сврш. разг. ситно нарезати, насецкати: ~ хрен, ~ купус. рисањем, цртежом, нацртати. нарихтати, -ам сврш. нем. варв. разг. Деан. Рј. нарибати, -ам сврш. наловити, улови- подесити, дотерати, управити. ти много рибе. Деан. Рј. нарДцаљка ж 1. речи (обично стихови у наривавати, -ивавам и нарбвати, на- одређеној, једноставној мелодијгг) којима се гласно жали за ким или чим, запевка, тужбаривам несврш. в. наметати. — На мени лица; кукање, нарицање. — Чинило му се се освећују . . . те ми којекакове терете као да ослушкује тужне гласове силне наривају. Мишк. ~ се поер. — Онај Војнић свуда се нарицаљке. Ћип. фиг. Цврчци су свирали у једном звуку своју нарицаљку. Мих. 2. наривавао. Кум. 39«

612

НАРИЦАТИ — НАРОД

нароббвати се, -ббујем се сврш. пронарикача. — У спроводима су плакале вести много времена робујући, намучити се само унајмљене нарицаљке. Дуч. нарицати, наричем несврш. а. гласно робујући. — Ала се ми Словени наробовасмо! Њег. изражавати жалост, запевати, тужити. нарбватв, нарујем и нарбвсм сврш. — Тури такве разговоре црне: људи трпе, избраздати, изрити, наборати. — Клисура а жене наричу! Њег. фиг. У граду сирене се готово црњела, изгорена сунцем, нароплачу, звона наричу. Крл. Нарицао је вана кишама. Наз. гавран у оголелој шуми. Марк. Д. б. нар. песн. жалостиво призивати, помињати. — наровашнти, -овашим сврш. откинути Па нариче многе побратиме и нариче посесмањи комадић којег дела тела, којег органа триме виле. НП Вук. (рбично уха); назубити. — Троугласти су зуби врло шлљасти и по странама наронарјечје, ек. наречје. вашени. Финк. нарјечни, -а, -о, ек. наречни. нарогачитн (се), -бгачим (се) и нарбгинаркбза ж грч. мед. стање опцјености, губитак или слабљење свести под утицајем ти (се), нарбгим (се) сврш. в. нарогушити анестетичког средства; анестетичко средство, (се). — Ено, тамо, три младића . . . нарогачених чуперака над челом . . . напуштају наркотик: бити у наркози, бити под наркосвоју групу. Божић. Пази шпијуна, што зом. — Јулка је . . . стерилизовала руке и се нарогио! . . . рече неко од оних изнутра. инструменте док су Тонету давали наркозу. Лал. Поп. Ј. нарбгозити, -им сврш. затиснути рогонарк&ман, -4на м онај који узима опојне зом. Вук Рј. дроге, наркотике. нарбгушено прил. нељубазно, мргодно, наркоманнја ж страст, навика употодбојно: држати се ~ , дочекати кога ~ . ребљавања наркотика. нар&гушенбст, -ости ж стање онога наркбманка ж женска особа наркоман. штоје нарогушено. — Губи се његова наронаркбмански, -а, -о који се односи на гушеност и бодљикавост према свијету. наркомане и наркоманију. Сим. наркотизирати, -изирам и наркдтинарогушитн, -огушим сврш. а. подићи зовати, -зујем сврш. и несврш. подврћи, што тако да стрши; накострешити; начуподвргавати делоеању наркотика, опи(ја)ти љити. — Нарогушио . . . бркове . . . фркће наркотиком; (за)тровати наркотиком. — кроз н о с Вуков. Ја нарогуших уши. Јурк. Дечко хоће да се бије, али попушта као да б. фиг. изазвати на оштар став, наљутити. је наркотизиран. Крл. — Дуел је нарогушио предсједника Марића. ~ се опи(ја)ти се шркотиком; доби(ја)ти Божић. оштећења због употребе наркотика, (за)~ се а. надићи се, накострешити се. тровати се наркотиком. — Већ му се мож— Над сљепоочицом се смијешно нарогудани наркотизују. Леск. Ј. фиг. Понегде, шио прамен косе. Лал. б. фиг. .заузети човек се и наркотизовао илузијама и приљутит став, наоштрити се. — Зашто га видима. Пол. 1959. не примаш? — нарогуши се Лука. В 1885. наркбтик м средство које утиче на народ м зб. 1. део човечанства повезан свест и нервни систем, опојно средство, дрога; мед. анестетичко средство. — Мистика га је етничким и тешњим међусобним везама: потпуно обујмила, као облак наркотика. језичким, традицијама, историјом, дугом економском или државном заједницом и др.; Бег. народност; нација: српски ~ , хрватски ~ , наркбтичан, -чна, -чно а. који има јеврејски ~ , арапски народи, народи Истосвојства наркотика, који изазива наркозу, ка, стари народи, сеоба народа. 2. (чвсто с опојан: ~ средство. б. својствен наркоману, атрибутима »радни«, »прост«, »обичан«) основна наркомански. — Презирала је »срећу телета« маса људи, стпановништва; људи на нижим — тако је називала готово наркотично степенима имоеинске и друштвене хијерархије: подаваше уживању од високог стандарда. човек из народа. — Већ брзо затим избаце Пол. 1958. паролу поласка у народ. КР 1924. 3. а. људи уопште, припадници људскога рода. нарнути, -нем и нарнути, нарнем сврш. покр. насрнути, навалити. — Дођосмо на — Држе се по црквама молепствија да се вратнице . . . Пси нарнуше. Вес. та беда отклони од народа. Дом. б. живаљ, нарббити, наробим сврш. заробити вели- становништео; слој становништва. — Исто ки број људи. — Доста, мајко, робља наробис- [је] тако народу мила [улица] као што је и народом обилна. Креш. У Далмацији има мо! НП Вук. ~ се задовољити жељу за поробљавањем, католичког народа око четири стотине хиљада душа. Мат. в. свет; људи, људство. накупити се робља. Вук Рј.

НАРОДАЦ — НАРОДЊАЧКИ — Сусретах уз пут силу народа, властелу многу и најамнике с њом. Ил. Те ми у Аргос без славе вели отићи, изгубивши народа много. М.-И. 4. а. мноштво особа одређене врсте (узраста, склоности и сл.~). — Чују се болни гласови: као да цео народ деце мре. Дуч. У јазбине . . . се народ пијанаца посакрива. Уј. б. покр. мноштво животиња (крдо, јато, рој и сл.). — Беху усред дебелог слоја рибљег народа, који се на пут кренуо. Дов. Читав [је] народ пчела и муха зујао у . . . крошњама. Наз. 5. покр. а. породица, укућани, чељад. — Чујем . . . теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа! Лаз. Л. 5. пород, потомство. — Кад су наши стари овамо ускочили, били су само два братства . . . народ од два брата. Мат. Изр. и з а б р а н и ~ према библијском предању: Јевреји; фиг. они који уживају нарочите повластице. — Појам да је милитарија изабрани народ живи и у њиховим главама. Сек.; Л и г а народа пол. ист. међународна организација држава између два светска рата, створена приликом потписивања Версаљског мира; О р г а н и з а ц и ј а ује-

дињених

народа (ОУН), Уједињени

н а р о д и пол. међународна организација коју су створиле државе антихитлеровске коалиције ради чуеања мира и решавања питања међународних односа. народац, -оца м дем. од народ. — Ко би икад мога вјеровати да народац један без приправе мож' остати и противу стати дивљој сили, свих зала састави. Њег. нар&дити, народим сврш. родити у више махова, нагомилати рађајући, изродити. — Много је дјеце народила. Шимун. ~ се родити се (р већем броју деце). — Већ се бијаше троје дјеце народило. Ћип. народић м дем. од народ. — Како се он у себи ћути напрама мени, глазбенику неког непозната народића. Новак. народни, -а, -о 1. који се односи на народ, који припада народу: ~ обичај, ~ устанак, народне тежње, ~ потребе и сл. 2. као атрибут у многим политичким, праеним и др. терминима: ~ република, ~ одбор, ~ суд, ~ банка, ~ песма. Изр. ~ ф р о н т организација, савез радничке класе и других демократских, прогресивних снага у борби за демократију, мир и социјализам; ~ херој назив који се додељује за изузетну храброст и велике заслуге стечене у рату. нбродник м рус. пол. в. народњак. — За Толстојеве су се скуте такођер прикрпељили сви смјерови руског либерализма и либералних народника. Р 1946.

народница ж песн. (у атрибутској служби, уз реч искра): народна. — Толика је љета самовао . . . да утрне искру народницу . . . Кур. ндродничење с гл. им. од народничити. — Иду [неки писци] покадшто сувише далеко у оном што бисмо . . . обележили као народничење. Нед. народничити, -им несврш. опонашати народски начгт изражаеања, суђења и др. В. пр. уз гл. им. народничење. народнпштво с в. народњаштво. — Ја сам у туђини, поред свога превратнога народништва, ласкао. Уј. народно прил. у духу народа, у духу народних особина. — Тресић је . . . лирик народно обојен. Марј. М. народно- као први део придевских сложеница значи: народни, који је тесно повезан с народом, с његовим духом, културом, интересима: народнодемократски, народноослободилачки, народногосподарски и сл. народноослоббдилачки, -а, -6 који се бори за ослобођење народа (рбично о борби народа Југославије током II светског рата): ~ покрет, ~ борба. народносни, -а, -б који се односи на народност; национални: народносне групе. — Интерес сталешки био је развитији од интереса народносног. Нех. народност, -ости ж 1. свест о припадности једној заједници која се ствара кроз генерације под утицајем исте политичке прошлости, истих традиција, територије, истога језика и заједничких економских и културних услова; припадност одређеном народу. — Извршиће се попис по народности и вери, понављао је Марио. Јак. Из њеног пепела букну тај пламен народности. Матош. 2. етничка, национална грана, група, скупина народа у једној земљи друкчијег порекла од већине њеног становншитва: мешање народности, мозаик народности. 3. мн. заст. народне творевине, народно благо. — Од како сам почео купити наше народности, једнако сам желио да обиђем ове југоисточне крајеве. Вук. народаак м пол. ист. назив за припаднике разних странака и покрета који су се назиеали народнима (у Војвддини и Хрватској за време аустроугарске власти, у дореволуционарној Русији и др.). народн>ачки, -а, -б који се односи на народњаке; који тежи повезиеању са народом, деловању у народу. — Доктор Миле . . . потомак је најстарије народњачке породице у мјесту. Десн. Јанко Веселиновић је носио у себи, у свом политичком и литерарном

614

НАРОДЊАШТВО — НАРУГАТИ

односу према селу типичне народњачке црте. Глиг. народњаштво с припадност народњацима, народњачке тежње. народњи, -а, -е дијал. в. народни. — Час проклињем лански по сто пута у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање. Њег. Оно што не ваља у народњем говору на једној страни исправимо бољим језиком са друге стране. Јаг. народова&е с гл. им. од народовати. — Шимић је . . . за народе без ратотворнога народовања. КН 1959. народовати, -дујем несврш. необ. 1. водити народну, националну политику. В. пр. уз гл. им. народовање. 2. окивети као народ, нација. — Мисао почела мислити3 народи почели народовати. Нен. Љ. народознанац, -нца м заст. етнолог.

СЕ

~ се набрати се, наборати се, смежурати се. — Подвојак му се нарозао. Ћип. нарбјнтн се, наројим се сврш. намножити се ројећи се; скупити се у рој. — фиг. Пред точионицом развезли се парови балотара . . . и наројиле скупине пјевача. Божић. нарбјтати, -ам сврш. начинити ројте (на чему), ставити у наборе, набрати. ~ се савити се у наборе, набрати се. — Дижу се . . . бусени маховине, чашке, савити и наројтани листови. Финк. нарок м нар. судбина, коб; срећа. — Тако ме зли нарок не тјерао! Паел. Не заруче ли се, поврати је [дјевојку] чисту, нити она за то нарока губи. Љуб. нарбљати, нарољам сврш. разг. и вулг. 1. а. прел. навалити, натурити. — За оволицко је требало па да ми та дроља мужевљи самар нарол>а. Богдан. б. нагомилати, изродити. — Колико их је [дјеце] само наш отац наролло. Сим. 2. непрел. нагомилати се, засути. — Прође лето, паде слана, за сланом иње, па снег нароља до појаса. Ћос. Д. ~ се вулг. напипш се, наљоскати се. — Позвао у посету . . . једнога свога другара . . . па ти се они прописно нарољају. Вин.

народознанство с заст. етнологија. народољубац, -упца м онај који је одан интересима народа; родољуб, патриота. — ир. Напокон се довезли из опћине говорник и начелник. Забб народољубац трн у кошуљу и чизме навукао. Гор. народољубив, -а, -о одан народу; родољубив. — Све што је у Далмацији било нарочит и нарочит, -а, -о 1. који има свесно, домородно и народољубиво, све посебне одлике, неуобичајен, особит; особен, што је осећало славјански . . . сви су се настран: ~ карактер, ~ ћуд. — Усне они трудили да створе једну »илирску« . . . дају лицу изражај нарочите живости. Пав. књижевност. Скерл. 2. посебио, за одређену прилику ангажован, одабран и сл., посебан, специјалан. — Срете народопнс м заст. етнографија. нас нарочити писмоноша из Котора. Нен. Љ. народописни, -а, -5 који се односи на народопис, етнографски; фолклорни. — Таконарочнто и нарочито прил. 1. на вих фрагмената пуна је народописна књинарочит начин, посебно, особшпо; у првом жевност. Рад. А. реду, првенстеено: ~ поступати, <-> значајан. народословац, -вца м заст. етнолог. — Знатно је мање досељеника из динарскоприморске зоне, нарочито из Далмације. народбслбвље с заст. етнологија. Цвиј. Нарочито је код сељачкога народа народски, -5, -б својствен широким порезна самовоља опасна. Рад. Стј. 2. са слојевима народа, везан за обични народ: ~ нарочитим циљем; навлаш, намерно. — На стил причања, ~ хумор, ~ израз. — Српски свадби се сакупило доста лијепих дјевојака. песници . . . остали су народски, пучки То је Штукеља нарочито урадио да би песници. Скерл. Турке ослободио сваке сумње. Вујач. народски прил. како је уобичајено у нарочитбст и нарочитост, -ости ж народу, на начин својствен народу: ~ једно- особина онога што је нарочито; особеност, ставан, ~ се изразити. особена појаеа. — Споменици муслимански имаду ту и тамо понекад неку орнаменталну нарођ^ње с заст. рођење. — Хрпе пука нарочитост. Баб. . . . врвјеле [су] у цркву да светкују нарођење Христово. Војн. нарочно прил. заст. в. нарочито. — Млађи је нарочно дошао да прими њеко нарозаница и нарозаница ж етн. нарочито украшена ускршња погача. — упутство. Мат. Зализала [је] косу и лијепо спетљала . . . наруЧшти, нарубим сврш. учинити да плетенице, као ускршњу погачу нарозанинешто буде неравних рубоеа, ивица, назубити. цу. Божић. — Испод стрехе нарубљене клиповима леда нарбзати, нарбзам сврш. наборапш, помоли се ружна и чупава глава. Вуј. тбрати. — На гипким ти удимакрасну наругатн се, наругам се сврш. казати кожу ћу твоју нарозати. М-И. или учинити што с омаловажавањем, с

НАРУДИТИ — НАРУЧНИК*

615

наручај м наручје. — Мајка [је] . . . морала да узме свог . . . синчића . . . у наручај. НИН 1960. Између кућа [су се] често врзле дјевојке с наручајима пуним иверја. Бен. фиг. Грубост . . . реалног живота . . . бацала их у наручај песимизма. Марј. М. наручан, -чна, -чно заст. згодан за употребу, погодан, подесан, прикладан. — Најстарији мајстор био је онај који је први камен о камен , . . ударио да би наручнију алатку добио. Жуј. нар^чати се, наручам се сврш. сит ручапш, појести обилан ручак, најести се. — И најздравији човјек, док се добро не наруча, не смије се уза њу [Романију] пењати. Маж. М. наруче с дијал. в. наручје. — Прими љубу у наруче. НПХ. Мало чедо држа у наруче. Радич. нарука ж заст. в. наруџбина. — То големо, красно дело написо је по наруци. наручивалац, -аоца м онај који што Змај. Зато се све поруке и наруке по н>ем наручује. Деан. Рј. обавл»ају. Јурк. наручивање с гл. им. од наручивати. нарукавље с нашивен додатак на доњем паручивати, -учујем несврш. и уч. према делу рукава. Р-К Реч. наручити. паруква ж в. руковет. — Жњетву жњела наручилац, -иоца м (ген. мн. наручиснаха са дјевером, како коју нарукву жње- лаца) онај који што наручи. јаше, сваку снаха на дјевера баца. НП Вук. наручит, -а, -о нар. згодан, ваљан. — наруквнца ж 1. украсна гривна која се Не знаш како је наручит тај Иванко . . . носи на руци изнад шаке. 2. део одеће који се Ама као кремен . . . Поуздан, сигуран — навлачи на руке до иза шаке. — Стари [тргосвуд ти се прометне као шило! Вес. вци] беху са наруквицама од шарене вунице. наручитељ м наручилац. Срем. Већ неколико дана носи црвене вунене наручитељица и наручитељка ж она наруквице. Цес. А. која што наручи. наруку прил. како одговара нечијим наручити, наручим сврш. а. затражити, интересима: ићи неком ~ . наложити да се што да на располагање, нарумен и иарумен, -а, -о доста румен, изда, изради, прода; затражити да се изнесе руменкаст. — Крај њега легла . . . још као послужење: ~ робу, ~ материјал, ~ свјежа нарумена снаша. Коз. И. одело, ~ ручак, ~ кафу. — Ђуро мало у нарум&нисати, -ишем сврш. нар. в. неприлици наручи прву чашу. Нех. б. наруменити. заст. издати упутство, наложити. — На ~ се поер. — Ала сам се наруменнсала, поласку му је наручио да само ситније послове свршава. Глиш. тројицу сам обегенисала! Леск. М. Изр. к а о н а р у ч е н (као н а р у ч е н о и нарум&нити, -им и -уменим сврш. сл). по жељи, како би се могло пожелети. премазапш руменилом, козметичким средством које даје румену боју; учинити руменим, наручје и наручје с (понекад мн.) 1. црвеним: ~ лице. — Зелену траву крвљу (обично с предлозима »у« и »из«) положај нарумени. Рак. фиг. Кад истину набелите, у којем је ко кад је обујмљен, обгрљен чијим нарумените и окитите, онда је она ружна рукама, кад га ко носи; загрљај; крило: узети као и права лаж. Нен. Љ. дете у ~ , исгргнути се из чијег наручја. ~ се повр. — Долетјела је, лоше нару- — Обујми вилу у своје наручје. Креш. мен>ена, с тршавом косом изгорјелом од фиг. Гасне посљедња звијезда у наручју »бреновања«. Ћоп. зоре. Бег. Намера оних који шире ту клевету нарупитн, -им в. нахрупити. јасна је: да завгде козаке са совјетском влашћу, да вас опет гурну у наручја белих. наруч ж покр. 1. позајмица чега на Моск. 2. оно што се може носити на руци, пршремену употребу. — Узели [су их] у наруч из гостионице. Креш. 2. наручај, нарамак. — Симка унесе жар и наручје наручје. — Немоћно паде у наруч Ђелми, дрва. Ћос. Д. који је грл>аше грчевито. М 1867. наручник1 м в. наручилац. Р-К Реч. потцењивањем (кога или чега), извргнути порузи, руглу. — Не може припадати ономе . . . који се наругао њеној љубави. Ранк. фиг. Т у ! Т у ! наругала се труба. Гор. нарудити, нарудим сврш. увити у коврџе, наковрџити. Деан. Рј. . наружити, наружим сврш. 1. учинити ружним, нагрдити, унаказити. — Своје тело . . . жарачем ћу да наружимЈ спржим. Ћос. Д. 2. обасута погрдама, изгрдити, испсовати. — Чини се као да је сишао с олтара свога небеског заштитника . . . да наружи сплеткаруше. Гор. ~ се 1. постати ружан, нагрдити се, поружнети. — Наружи се земља од погашених огњишта. Ћос. Д. 2. досита ружити кога, напсовати се. — Напроповиједао се својих приповијести, наружио властелина, нахвалио покојне »ексцеленције«. Леск. Ј.

616

Н А Р У Ч Н И К * — НАСАДИТИ

наручник* м а. део мисног руха католичких свештеника који се ставља за време обреда на леву руку тапјри1ш. — Оне простиру цвјетни саг гологлавим свећеницима у мисном руху, с чипканим албама, наручницима. Божић. б. ист. део оклопа који штипги руку од лакта до шаке. — Скшетуски лупи длан о длан да зазвонише гвоздени наручници. Кнеж. Л. н&ручно прил. заст. згодно, подесно, погодно. — Пресели . . . у Нови да му је наручније бјежати ако дође до муке. Љуб. Била је [соба] до самог улаза, јер му је тако било згодније и наручније. Куш. наруџба и наруџба ж (ген. мн. наруџби и наруџаба) = наруџбина налог, захтев којим се што наручује; оно што се наручи, поруџбина: писмена —, писати по наруџби. — [Његов је посао] разнашање наруџби које власник дућана зажели послати по њему. Грг. наруџбенн и наруџбени, -5, -5 који се односи на наруџбу, наруџбину: ~ писмо, ~ акт. наруџбевица и наруџбеница ж адм. акт, писмени налог којим се шгпо наручује, поруџбеница. наруцбнна и наруџбина ж == наруџба. — Па ми препоручи да пшпем у Трст и на Цетиње, за неке његове наруџбине. Нен. Љ. нарушавање с гл. им. од нарушавапш. нарушавати, -ушавам = нарушивати несврш. и уч. према нарушити. нарушбње с 1. гл. им. од нарушити. 2. прекршај, преступ. — Оно што се не покорава тим законима — то су нарушења. Баб. варушивати, -ушујем несврш. = нарушавати. — Мир . . . су повремено нарушивали пуцњи. Јак. нарушилац, -иоца м (ген. мн. -илаца) и нарушитељ м онај који што наруиш, поремепш. — Пригрчи да и он погледа у лице тому нарушиоцу мира. Шов. То је . . . породична распра међу нарушитељима признатих књижевних традиција. Прод. нарушити, -им сврш. унети какву измену, поремећај у ред или ток чега, у какво стање, пореметити; повредити, окрњити, оштетити: ~ тишину, ~ ред, — мир, ~ уговор, ~ границе, ~ здравље. — Свечана атмосфера нарушена [је] тим инцидентом. Чол. »Виша праведност« . . . је била по његову вјеровању нарушена. Л-К. нарцис м бот. цвет јаког и пријатног, опојног мириса, суноврат Нагс188и8 N. рое1 нарцис&зам, -зма м обузетост самим собом, заљубл>еност у себе (према грчком митолошком младићу-лепотану Нарцису, који

се заљубио у властити лик у води). — Нарцисизам је у њега толико јак да се представл>а и у часу смрти. Шим. С. нарцисДидав, -дна, -дно заљубљен у самог себе, обузет само собом. — Једна нарцисоидна и суверена самоувјереност ове по свом изгледу сасвим друкчије личности! Ж 1955. насабнти, -бијем сврш. напунипш сабијајући, набити. — Путујемо . . . насабијени као вреће. Ђон. насаветоватн, -гујем, ијек. насавјетовати, сврш. научити, посаветовати, упутити. — Желела је да види сина . . . да га насавјетује. 0-А. насавјетовати, -тујем, ек. насаветовати. насад м 1. посађено биље; усев. — Уоколо поља с кукурузним насадом вјетрић пирка. Коз. И. 2. оно на чему је насађено сечиво, држаље. — Умјесто сјекире дадоше им климав косјерић на слабом насаду. Лал. 3. јаја на којима лежи квочка. — Црква на три торња . . . изнад села се подигла као квочка на насаду. Чипл. 4. мн. парк. Бак. Реч. насада ж в. насад (5). — Оставила сам толико [гусака] колико требам за насаду. Бен. васадити, насадим сврш. 1. распоредити по земљишту садећи, посадити (у већем броју); прекрити садшцама, насадом, биљем, засадити. — А кад дођете у земљу и насадите свакојакога воћа, обрежите му окрајак. Тод. Била је то дубока, тамна котлина, насађена крошњатим стабаљем. Ков. А. 2. а. натакнути, наденути, набити: ~ главу на колац, — шешир на главу, ~ гривну на што и сл. — фиг. Мој отац, човјек сух, насађен на дугачким, танким ногама, опухну баш људски малога »каноника«. Ков. А. б. наместити. — Од доброг скакача [коња] се тражи да има . . . високо насађен врат. Јах. в. наглавити на држаље, причврстити за држаље, дршку: ~ мотику, ~ секиру. г. поставити, припремити, довести у стање или положај потребан за извођење одређене радње; настрети: ~ котао на вериге. — Разбој . . . беше насађен у једном крају собе. Шапч. Је ли гумно . . . насађено класјем наших усјева? Наз. 3. сместити. — Поскапали би од глади да вас није удес насадио у његову кућу. Ћос. Д. 4. а. поставити на гнездо с јајима ради извођења пилића, налећи. — Гњездашце је готово, сада насади кокош. Бен. Периша насадио кокошку. Јак. б. запатити што живо у чему, испунити, населити живим бићима. — Њихове воде бит ће умјетно насађене рибама. Пец. 5. вулг. преварити, намагарчити, насамарити. — Људе сматраше . . .

НАСАЂИВАЊЕ — НАСЕ глупима, јер је доселе свакога насадио. Матош. Само ме је страх да нас опет не нагаде. Лал. Изр. н а к р и в о (накратко) в а с а ђ е н зловољан, мрзовољан, љут. — Страшно сам расгројен, накратко насађен, сам себе не познајем. Сек. ~ се 1. набости се, натакнути се; фиг. намеспшти се, сместити се, подићи се (на чему одозго). — Он је упирао своје зенице и у градић што се насадио на тврдој клисури. Кум. б. заметнути се, налећи се. — фиг. Душу своју . . . преслишава да се није у њој мрак насадио. Рад. Д. 3. разг. прееарити се, насести. — Ја се никад тако насадио не би': го се може десит' само лудој зеби! Цес. Д. насађивање с гл. им. од насађивати (се).

617

рења. — Тада се сит насањао, ређајући разне планове у глави. Ранк. насањкати, -ам сврш. = насанкати. — Да није можда . . . наканио насањкати мене? Вел. ~ се = насанкати се. — Само се једнога бојим да се ти ратари не би дали од кога насањкати. Јонке. пасап, -а и -спа м 1. заст. насип; нанос, наплатна. — Окружи наспом пијеске. Марет. Злато [се] са свога првобитног станишта померило и у насапе где га данас налазимо доспело. Панч. 2. (у прилошкој служби) покр. обиље, велика количина; исп. сила. — Роди насап божји, као у Мисиру. Ђур. пасапунати, -ам и насапунити, -апуним сврш. 1. прекрити, намазати сапуницом: ~ лице, ~ руке. — фиг. Лицу . . . је мећава снијегом насапунала браду. Шов. 2. фиг. разг. изгрдити, избрусити. — Због овога је био добро »насапуњен« од свога суверена. Јов. Ј. насатице и насатке прил. заст. и покр. а. оштром, ужом страном; супр. пљоштимице. — Златне шипке [челенке] пале на рамена, те Ивана, побро, куцукају насатице међу лопатице. НП Вук. Насатице [је] ударала стопалом преостале бокоре. Рад. Д. б. боком, на боку, поребарке. — Неки полегали насатке, неки потрбушке. Глиш. Њих двоје [су се] спуштали лагано и насатице. Лал. насвагда прил. за сва времена, заувек. — У души му је расло нешто тужно, слично ономе што осећају људи . . . који иду насвагда. Сек. насвађатн се, -ам се сврш. дуго се један с другим свађати, посвадити се много пута, наситити се свађе. — Ја сам се с вама већ довољно насвађао! Мар.

насађнватп (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према насадити (се). насамаривати (се), -арујем (се) несврш. и уч. према насамарити (се). насамарити, -амарим сврш. 1. ставити самар {на коња, мазгу, магарца). 2. фиг. грубо преварити, обманути, варајући учинити смешним, намагарчити. — Био је прикривен и лажљив, уживао је да подвали и насамари. Јов. С. Осјећа да га она вара и да је . . . насамарен. Сим. ~ се преварити се, доспети у глупу ситуацију. — А ако се насамари, ето за љег тешка јада. Баш. Видећете, једног јутра Павла више нема, а ми ћемо се сви насамарити. Сек. нЗсамо прил. без присуства других особа, на месту или у прилици где нема других особа: разговарати ~ , оставити ~ . — Имам нешто насамо с тобом — поверљиво му се обрати. Ћос. Д. Повуче га насамо крај постеље. Франг. насамотбвати се, -бтујем се сврш. проживети дуго самотујући, наситити се насветковати се, -кујем се сврш. надосамоће. — Доста сам се насамотовала . . . вољити се светковања, празновања. — Напије у тој сеоској пустоши. Ков. А. Ваљда што се [човек] и наједе, насветкује. Коз. И. се у дугим лововима насамотовао и наћутао, увек је био жељан разговора. Пол. 1957. насвјетовати, -тујем (ијек.) сврш. в. насаветовати. — Позвао [је] к себи . . . нЗсаму прил. в. иасамо. — Ево сам увребала час да Вас нађем насаму. Шен. момке, да их насвјетује. Мул. насвбдпти, насводим сврш. озидати на насамце прил. в. насамо. — Људи се . . . разилазити окренули, а нас два насамце свод, израдити са плафоном, стропом у облику свода. — Сад ће становати . . . у двије мале наставимо. ^у^собице, обје насвођене и малко тамне. Бег. насанкати, -ам сврш. = насањкати насвдјити, насвојим сврш. покр. над1. наситити (кога) санкањем. 2. фиг. преваром владати, победити. — Ту се он [вједогоња] навести на што, насамарити. — Не бој се туче с њима док их не насвоји, или они . . . нећеш ме насанкати. КН 1958. ~ се = насањкати се 1. наситити се њега. Вес. санкања. 2. насамарити се. насе прил. покр. натраг, назад, уназад. насањати се, насањам се сврш. сањати — Сви се снебише . . . или отворише уста, много чега, дуго сањати; наситити се сањаили стрекнувши се мало насе. О-А.

618

НАСЕДАТИ — НАСЕЉЕЊЕ

нас^дати, наседам и наседати, -ам, ијек. насједати и насједати несврш. 1. несврш. и уч. према насести. 2. наваљивати, навирапш. — Крв . . . насједа . . . и бије мукло у шији. Андр. И. наседети се, -дим се, ијек. насј&дити се и насједјети се, сврш. надовољити се седењем. — Кад смо се доста несједјели и наразговарали, мајка се наједном замисли. Лоп. насејатп, -јем, ијек. насијати, (кмп. насеј) сврш. 1. бацити семе по чему, посути семеном. — Стоји земља травом насејана. Кост. Л. 2. расути, посејати по тлу, по земљишту (семе). — Бацити семе . . . да буде свуда добро насејано. Вес. нас&јача, ијек. насијача, ж покр. направа за просејавање брашна. Рј. А. насекирати, -ам сврш. довеспш до рђавог расположења, изазвати, нач>утити, најсдити, изнертрати. — Он је . . . уживао кад ме насекира. Лал. ~ се наљутитпи се, наједити се, изнертрати се. — Ако останем и даље, само ћу се више насекирати. БВ 1909. населак, -елка и насеока м (мн. населци и насеоци, ген. населака) мало насеље, насеобина. — Сва срећа што је населак био близу. Наз. Обронци, по којима су расути насеоци, види се између . . . смокава . . . маслина. Крл. населан, -лна, -лно и -еона, -еоно заст. иасељен, настањеп, напучен. — Населан град Ахејци разоре. М-И. населац и насепац, -еоца м заст. е. наеељеник. — На њих воду и плијесан хита,; лиш што нису насеоци ђавли тога смрада и немила ада. Март. населбенн и васелбени, -а, -о заст. «. насеобински. — Наша . . . населбена радња ослабљује се. Старч. населбнна и населбнна ж заст. е. насеобина. — По презименима, нарјечју, одијелу . . . су Паштровићи бивали . . . нека словенска населбина. Љуб. Било их [је] . . . у Загребу цијела населбина. Шен. 1 населина и населина ж покр. «. насеобина. Рј. А. насепива 3 , ијек. насјелина, ж наслага, слој. — На кратком врату око ушију . . . забрекле населине меса. НК 1946. нас&шти, населим сврш. 1. довести на ново место живљења, настанити. — Занемарио своју трговину, бринући се да их [брата и снаху] већ једном насели стално на једно место. Црњ. 2. испунити, заузети долазећи или доводећи људе или друга бића да ту окиве, напучити. — [Руски. народ] насели голема . . . пространства на Истоку. Крањч. Стј. Населио је кућу дјецом, стају

кравама, тор овцама. Кал. фиг. Просторе сам празне населио собом. Дуч. — ' < се сместити се, доћи у ново место живљења, настанити се. — Дигоше [се] земљи Шумадији, и тамо се јесу населили. НП Вук. фиг. Мир му се населио у груди. Кал. населпица ж (ек.) покр. — насјеница греда поврх зида на коју се крајевима наслањају греде тавањаче. Свезн. васелскп, -а, -о = насеоски који живи на селу, сеоски. Прав. насељавање с гл. им. од насељавати (се). насељаватн, -ељавам несврш. = насељивати 1. несврш. и уч. према населити. 2. бити становник одређеног места или простора, пребивати, живети негде. ~ се = насељивати се несврш. и уч. према населити се. насеље и насеље с 1. место где станује већи број породица, пребивалиште већег броја становника {град, село и сл.); насеобина, колонија. — Основна јединица насеља је кућа. ОГ. Виделе су се оскудне светлости из неког насеља од колиба, барака и циркуских кола. Андр. И. 2. част, гозба коју приређује домаћин кад се усели у нову кућу. Вук Рј.

Изр. бог (му, јој итд.) дао (души)

рајско (у рају) ~ рлг. узречица, уобичајене речи које се изговарају приликом нечије смрти. насељеник, -ика м онај који се населио, настанио негде (односно потомак таквих људи); досељеник, колониста. — Оба ова вриједна мужа бијаху понајотмјеније главе талијанскнх . . . насел>еника на брду Гричу. Шен. Човјек неки насељеник имадијаше . . . пушку шарку. Јурк. Знаш како је тежаку насељенику кад нема своје марве и свога радила тежачког. Ћоп. насељеница ж жена насељеник. насељбнички, -2, -о који се односи на насељенике: ~ земља. пасељеност, -ости ж особина, стање онога што је насељено; број становнша у односу на величину простора који насељавају: ~ острва, отока, ~ планете. — Да би се добила слика распореда . . . становника на одређеном дијелу Земљине површине, употребљава се појам густоће насељености. ОГ. Насељеност [је] била довољно густа. Жуј. насељбње с 1. долазак у ново место живљења, долазак нових становника у одређено место, крај и сл.: ~ пустиње, ~ колониста. 2. заст. насеље. — [Судбина] га осуди да му у тој планинској котлини, у насел>ен>у првобитну, сиромашну . . . буде нови завичај. Мат. 3. заст. живаљ, становниш-

Н А С Е Љ И В А Т И (СЕ) — Н А С И Л Н И К

619

количини. — Уврх стола читава хумка насечена . . . хлеба. Ад. Није имао тко да ми . . . насијече дрва. Мишк. 2. почети сећи; засећи. Вук Рј. 3. необ. напричати, изговорити. — Много тога је измислио . . . и насјекао против нас. Ков. А. 4. покр. наговестити, натукнути. — Мени је то твоја насеобнна и насеобина ж 1. меспго жена издалека насјекла. Рј. А. 5. покр. где се неко населио, где неко пребива, насеље наменити, одредити. — Оно је моја дјевојка, (рбично мање), колонија. — Купатило . . . она је још као малена мени насјечена. Рј. А. са својим безбројним кабиницама изгле~ се надовољити се секући, посећи велику дало [је] као нека мала насеобина. Јанк. количину, велики број. — Насјекао [се] тих У шуми [је] имао пилану с читавом радсараценских паса. Јонке. ничком насеобином. Леск. Ј. 2. заст. насенасбцати, насецам, ијек. насијецати нељавање, колонизација. — Енглези су показали сврш. и уч. према насећи. највећу способност насеобине. Нен. Љ. насецати, -ам, ијек. насјецатн и нанасеобинскп и насеобински, -а, -6 сецкати, -ам, ијек. насјецкати, сврш. дем. који се односн на насеобине, насељенички, сецкајући припремити, исег^кати у довољној колонизаторски. — Откриће Америке . . . количини. — Ханка насјецка тријешћа с политици [је] дало нови, насеобински пранеке даске. Бен. вац. Мј. 1926. наснв и пасив, -а, -о помало сив, понасбои, -а, -о заст. в. населан. — Седам сивео, сшкаст. — Баци поглед и на насиве ћу насеоних поклонити њему градова. М-И. дуварове собе. Коз. И. насеоски, -а, -о = населски. — Ми насигурно прил. 1. сшурно, свакако, насеоски и поморски људи . . . не разуми- зацело. — Ако не убијеш ти њега, он ће јемо те мудрине. Павл. тебе насигурно! Вес. 2. на сигуран начин, пасести, -еднем и -едем, ијек. насјести, без ризика. — Радио намало али насигурно. сврш. 1. насукати се (о лађи, броду). — Андр. И. Насједе [галија] на плитко дно. Љуб. 2. насиј-, ек. насеј-. варв. фиг. дати се преварити, бити преварен, насијецати, насијецам, ек. насецати. наведен на погрешан поступак, став и сл.; насилан и насилан, -лиа, -лно 1. а. настрадати, награјисати због чега. — Пошкоји представља насиље, принуду над ким, тено [је] насјео подвалама. Креш. Ми некоји се изводи силом, присилан, принудан: ћемо насести овии провокацијама. Дед. В. ~ привођење. — Јосип II је . . . насилном 3. добро се сместити, приљубити се (о предметима који се спајају, навлаче, додирују). германизацијом побудио отпор. ОП 1. б. — [Гранчица за калемљење се] усече према изазван насиљем, убијањем: ~ смрт. 2. који намеће, спроводи своју еољу, склон насиљу, подлози да на њу, пошто се умести, што осион. — Плаховит, насилан и оштар, имао боље наседне. Тод. 4. накупити се, налити [је] . . . и међу Турцима искрених пријасе (р крви). — На очи му крв насјела црна. теља. Андр. И. 3. створен, изведен на силу, М.арт. 5. навалити се на шгпо, притиснути. — Па шта је то, врага, што дш је тако страш- извештачено, усиљен, неприродан. — Добар део те Лазине поеме . . . насилан [је] и у но насело на груди? Лаз. Л. 6. појавити концепцији и у језичком изразу. Сек. [То се, развити се, раишрити се нзнад чега, поврх је] тражење насилне оригиналности. Уј. чега. — Да отече коме чело, казало би се: насјео оток на очи. Вук Рј. насилити, -им сврш. заст. напасти, Изр. ~ на л е п а к дати се обманути нашлити силом. — На ме јесу Власи наварљивим обећањима и сл. силили. Вук Рј. насетовати, -тујем, ијек. насјетовати, насгогаца ж покр. в. насиље (16). — сврш. заст. насаветовати; посаветовати, Учинио јој је насилицу, тј. силом ју је поучити. — Насетова их много и много. обљубио. Батут. Глиш. Хтио би да даје савјете, а сам себе наснлице и насипице прил. необ. не зна насјетовати! Ћор. «. насилно. — Насилице измених ток разнасећатн се, -ам се, ијек. насјећати се, сврш. необ. надовољити се сећања, издово- говора. Сек. љити се оживљавањем успомена на кога или насилпик и насилник м онај који вриш што. — Никад је се довољно насјећати и насиље, напасник, угњетач. — Пазван Оглу нагледати. Божић. [је] . . . са насилницима . . . пошао на београдски пашалук. Ђорђ. [Српски устанак] насећи, -ечем, нјек. насјећи, сврш. 1. припремити секући, исећи, посећи у довољној је схватио као побуну сиротише и потлатво. — Ова два позива . . . садржаваху целокупно наше способно мушко насељење од 21. до 38. године. Лаз. М. насељиватн (се), -^љујем (се) несврш. = насељавати (се). насеоба ж в. нассобина. Рј. А.

620

НАСИЛНИЧКИ — НАСИЋЕНОСТ

чених против насилника и експлоататора. Барац. нбсшшнчки и наснлннчки, -а, -б који се односи на насилнике, угњетачки. — Организовали [су] јаку владу . . . која је кадра била да одржи насилнички »ред«. Марк. Св. Тип човјека који виртуозно успијева у времену насилничких режима. Фелд. насилнички и насилнички прил. на насилнички начин, као што раде и поступају насилници. — Из . . . широких прстију извијала се . . . песма грубо, насилнички. Чипл. насилпиштво и пасилништво с в. насиље. насилно прил. на насилан пачин, на силу, силом. — Моја дужност бијаше . . . насилно отимати од сељака иметак. Кос. Шума је . . . сама себе . . . насилно крхала. Сек. насвлибст и насилност, -ости ж својство, особина онога који је насилан, онога штоје насилно. — По тужбама на неправду и насилност старјешинину добро [сам] наслутио прве знакове женске »еманципације« у Босни. Рад. А. Поглед замагљен . . . насилношћу ризичнога рада . . . виде само вијугаве . . . линије жене. Вас. насиље и насиље с 1. а. примена, употреба силе против права и воље онога према коме се примењује, тиранија. — Колоније су резултат насиља. Лог. 2. Поезија и уметност уопште противе се сваком насиљу. Панд. 6. принудна обљуба, силовање; исп. насилица. 2. поступак, интервенција која се противи природи, духу нечега. — Поред тога што се наш народни језик одликује необичном гипкошћу и савитљивошћу, над њим су вршена непотребна насиља. Бел.

насиритн, -им сврш. сирећи накупити, спремити, напунити. — Кад је доста варенике, лако је онда пуне мјешине насирити. Рј. А. нЗсиров, -а, -о који још није сух, помало сиров. — Срчевина . . . је при изради била насирова, пуца као стакло. Рад. Д.

насисати, -ам и -ишем сврш. учинити да се неко засити сисањем, нахранити дојећи. — фиг. Три љуте гује с присоја . . . мајка јуначком снагом насиса. Кул. ~ се 1. нахранити се, заситити се сисањем. — Оне [пчеле] излажаху . . . да се меда насисају. Вес. 2. разг. напити се, опити се (алкохолним пићем). — Кад би се добро насисао . . . тетурајући [се] кући враћао. Маж. Ф. наснта ж индив. оно чим се неко може наситити, храна. — Желуцу гладном траже насите. Јакш. Ђ. наситнти, -им (трп. прид. насићен) сврш. 1. а. учинити ситим, ослободити глади, нахранити досита, заситити. — Брзо [ће] месом наситит птице. М-И. Обесни вуци паше у стадо и пастирска их тек насити крв. Кост. Л. б. задовољити, утолити, утаокити. — фиг. Стотинама хил>ада л.уди проведе свој век интригујући само . . . да насите своје славољубље. Марк. Св. 2. измешати се с чим до засићења, обилно прожети. — Зрак је у соби . . . искварен и насићен испаринама с пећи. Новак. Изр. ~ очи задовољипш се гледајући, посматрајући са уживањем. — Зауставиле би се крај ње да насите очи њеном испрутаном и богатом сукњом. Бен. ~ се 1. најести се, нахранити се, заситити се. — Милица је била гладна и јела, па кад се наситила . . . причала [је] о детету. Рист. 2. фиг. задовољити жељу за чим, иасип м издигнути појас насуте земље, надовољити се; изгубити вољу за што, осепеска, камена и др. који служи за одбрану тити да је нечега било доста или много. — од поплава, спречатње одроњавања земљишта, Зар се већ није наситио блага и господства? као основа пута, какве грађевине и сл.\ од- Нен. Љ. Око једанаест сати наситили су се разговора. Грг. брамбени ~ , потпорни ~ . — Влак . . . се сурвао низ жељезнички насип. Јонке. ЛинЗситно прил. 1. а. на ситне делиће. — јево и десно од правца гађања треба на- Чешља наситно бело месо од пилета. Срем. чинити бочне насипе око три метра. Стр. фиг. Затим су наситно млавили божје угодфиг. Он је . . . пропустио да нам наведе нике. Божић. 6. у малим количинама, на свој прави извор. То је . . . чврсто постав- мало: трговати ~ , продавати ~ . в. ситним љање једног одбрамбеног насипа сваком корацима, ситно. — Окреташе се . . . тапнашем питању. Мил. Ж. Све улице . . . кајући попут раце натанко и наситно. Ков. закрчене су насипима људи. Цар Е. А. 2. потанко, подробно, у танчине. — Чиканасипавати (се), -Јлтавам (се) несврш. -Љуба мало када застајкује да нам штогод насипати (се). иаситао опшпе. Цар М. насипа&е с гл. им. од насипати (се). насићавати (се), -ићавам (се) = насинасинати (се), -ам и -пљем (се) несврш. ћивати (се) несврш. и уч. према наситити и уч. према насути (се). насвћеност, -ости ж стање онога који насипииа ж необ. в. нанос. — Драва је насићен, ситост; стање онога што је проје начинила нове насипине. Бен.

НАСИЋИВАТИ (СЕ)— НАСЛАГАТИ жето каквом примесом, засићеност: ~ атмосфере, ~ раствора, отопине. — Због насићености животом . . . он је доцније постао . . . повучен и неповерљив. Ранк. насићивати (се), -ићујем (се) несврш. = насићавати (се). насје-, ек. насе-. насјелица м (ијек.) онај који се силом наметнуо, насилник, силеџија. — Да не рече охол насјелица да је раја с марвом једнородна. Ботић. насјеница ж (ијек.) покр. = населница. Вук Рј. наскакатп се 1 , наскачем се сврш. наситити се, надовољити се скачући. наскакати се 2 , наскачем се несврш. покр. надметати се, такмичшпи се, натјецати се. — Наскачу се млади Црногорци ко ће више глава окинути. НП Вук. наскакивање с гл. им. од наскакивати. наскакизвати, -акујем несврш. и уч. према наскочити. наскакутати се, -акућем се и -утам се сврш. надовољити се скакућући, наситити се скакутања. — Нека се пан Чижек наскакута. Сим. Ако је била месечина, онда би се на паши и наскакутао и наиграо. Пол. 1958. наскалити се, -им се сврш. покр. набости се на што. — Мали се . . . наскалио и она му је ишчепркала иглом шпрањицу. Крл. наскварити, -им сврш. заст. и покр. намазати скваром (нарочитом машћу за косу). — Наскварила косу, тј. намазала скваром. Вук Рј. наскнтатп се, наскитам се и наскићбм се сврш. надовољити се, наштити се скитања. — Наскитао се . . . по војничким логорима. Пав. насклизати се, насклижем се сврш. надовољити се, наситити се клизања. Бен. Рј. наскок м 1. налегп, напад, упад. — Ми смо мајстори у изненадним наскоцима. Цар Б. 2. фиск. скок на справу приликом гимнастичких вежби. вЗскоро прил. после кратког времена, убрзо, ускоро. — Деже крај деце . . . Наскоро захрка! Вес. Наскоро . . . оду . . . Младетић и његов пријагељ. Леск. Ј. наскор^пити се, -брупим се сврш. необ. прекрити се сасвим сшпним таласићима (р мору,језеру, реци и сл.), намрешкати се. — Попухне вјетрић, па се море наскорупи. Маж. Ф. наскбчити, наскочим сврш. 1. а. појавити се као испупчење, избочина и сл., искочити, избити. — Модре му жилице на-

621

скоче под . . . кожом. Божић. 6. уздићи се изнад хоризонта, одскочити. — Наскочило сунце на истоку. Ботић. 2. налетети на кога или што> напасти, насрнути, наеалипш. — Људи би на њ наскочили да је . . . издајица. О-А. Бранио бих земљу од . . . свега . . . што је на н>у наскочило. Андр. И. 3. притећи, притрчати: ~ некоме у помоћ. Бак. Реч. васкрбнтн, наскрбим сврш. покр. стећи, прикупипш, набавити скрбећи, уз много труда и бриге. И-Б Рј. васкрббитн, наскробим сврш. наквасити раствореним скробом: ~ рубл>е. нЗскроз прил. (често у вези: скроз-наскроз) а. кроз целу дебљину, целу материју чега, скроз. — Копље прободе га мједено наскроз. М-И. 6. сасвим, потпуно. — Познаваше наскроз људе. Матош. Став с којим је остао у мањини скроз-наскроз је правилан. Дав. наскупсти и наскупстн, -убем сврш. накупити скубући, начупати, натргати: ~ траве, — корова. ~ се оскупсти много, наситити се скубења (чупања, тргања и сл.); фиг. добро се снабдети, опскрбити, награбити се. — Наскубли су се они пара с пута, па сад могу да траже вишу надницу. Лоп. наславнти се, -им се сврш. заст. наситити се хваљења, нахвалити се. — Нијесу могли да се наславе доста њезине љепоте. Новак. наслага ж (дат. -зи) 1. а. оно што се нагомилало, накупило, наталожило у облику слојева; гомила, хрпа, слој: ~ прашине, ~ снега, •~ лишћа, ~ масти. — Уз руб отока таложе се кораљне наслаге. ОГ. фиг. Они су почели раскапати по тим наслагама догађаја, односа, питања. Крл. б. геолошки слој; рудна резереа, залиха. — Београд . . . лежи на терцијерним наслагама. О 1875. У планини . . . има богатих наслага каменога угљена. Том. 2. оно што је наслагано, зденуто у гомилу, камара. — Обилазимо . . . високу наслагу чамових дасака. Минд. наслагај м необ. в. наслага (2). — Сукоби [се] с дјевојчицом . . . која стајавде на високом наслагају лозе. Мат. наслагати, наслажем сврш. а. сложити, стаеити једно поерх другога или једно поред другога (обично у великој количини); нанизати, поређати: ~ књиге, ~ одећу, ~* дрва. — Ниска наслаганих стихова, без риме, може да има своју нарочиту хармонију. Цар М. Црни [је] у сврхе тога топа морао своје фигуре тако неспретно наслагати да му излази дах. Шах 2. б. наталожити; набацати, натрпати. — Бура . . . је затрпала

622

Н А С Л А Д — Н А С Л Е Д Н И К Г>/л

наслањање с гл. им. од наслањати (се). станицу и . . . слој снега наслагала на њу. Петпр. М. наслањати (се), -ам (се) несврш. и уч. ~ се 1. а. заузеши меспго један крај дру- према наслонити (се). гог, један за другим и сл., нанизати се, попаслањач, -ача м наслоњач. — Падне ређати се. — Сви се Јерковићи наслагаше . . . у дубоки кожнати наслањач. Ђал. иза њега. Мат. фиг. Десно се наслагаше наслати, нашаљем и нашљем сврш. 1. врхунци као велике главе шећера. Бен. б. накупити се, наталожити се. — фиг. Све, послати у довољној количини, много. Вук Рј. 2. послати уопште, упутити. — Онога све што се кроз ово петнаест година наадраповца . . . наслали [су] овамо. Ков. А. слагало на она ћутљива срца, све је сада нашло одушке. Цар Е. 2. претерано се нанаследак и наследак, -етка (мн. -еци, јести, набубати се, наждерати се. — Па ген. -едака), ијек. насљедак и насл>едак, намислим у манастир . . . те се онде пром заст. в. наследник. — [Ви] сте свнци својих веселит добро, наслагат* се, добро се налити. родитеља и насљеци великих мужева. НП Радич. Вук. наслад м и ж песн. в. наслада. — Јунаке наследан и наследан, -дна, -дно, ијек. видим старе где их скотска наслад гњили. насл>едан и насљедан (обично одр.) 1. који Кост. Л. се односи на имотнско наслеђе, наслеђивање: в&слада и наслада ж уживање, интсн~ право, ~ парница. 2. а. који елада по зивно задовољство због испуњавања жеља, праву наслеђа, припадности династији; који се односи на такву владавину, у којему се прохтева и сл. — Какова може бити наслада власт преноси са предака на потомке: ~ у том спорту гдје човјек може сваки час монархија, ~ кнежевство. — У све четири доживјети какову незгоду. Том. Осјећао грбаљске кнежине били су насљедни кнеје особиту насладу у том што још може да зови. Вук. б. који је у сталном, породичном се окоси на некога. Ћор. власништву) који остаје потомцима као наснасладан и насладан, -дна, -дно необ. леђе. — Имање залази у насљедне земље који се односи на насладу, који наслађује, у принципове. Нех. 3. који се преноси као коме има насладе. — Ускипи сав злурадом карактеристика, особина, стање и сл. од и насладном слашћу. Божић. предака на потомке: ~ болест, ~ склоност. — Те насљедне варијације називамо мупасладити, насладим сврш. причшшти насладу; уживање, потпуно задовољити. — тацијама. НБ. Старца ни једна лула . . . није тако наужила наслбдити, наследим, ијек. наслиједити, и насладила као баш та особита лула ду- (трп. прид. наслеђен) сврш. 1. а. добити, хана. Креш. Кад је почео да дрхти и да примити као наследство, баштинити (какву моли — е, ја сам своје срце насладио. Лал. имовину и др.): ~ новац, ~ земљу, ~ ~ се осетити насладу, науживати се, титулу, ~ власт. 6. задржати, примити, задовољити се. — Наслади се, кб човек, преузети (рд родипгеља, предака) као наследно са две ћасе бураније. Ранк. Нијесам се ни својство: ~ болест, ~ таленат, ~ биолошке мало насладио барем половицом тих пје- особине. — Нешто заједничко породично, сама. Марј. М. од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре. Сек. 2. доћи после неког другог, заменшт у нЗсладно и насладно прил. необ. са власништву, каквом праву и сл.\ ~ стрица, насладому са уживањем, задовољно. — За~ владара. — Стари игуман [је] . . . умро, пиши! — рече чврсто и насладно Бикан. Божић. изјавивши жељу да га отац Сава у старешинству наследи. Ранк. 3. усвојити, насладност и насладпбст, -ости ж прихватити по угледу на кога или што, наслада. — Хтио бих . . . одбацити прашнастаеити, продужити. — Наговараше их њаве књиге и насладност лутања без сврхе. нека наслиједе његов примјер, нека се поТад. брину за старе дане. Кум. Муња је наслинаслађавање с гл. им. од иаслађавати једила игру вјештице. Јаше на метли. Јел. ~ се, ијек. наслиј&дити се, заст. пронаслађаватв (се), -ађавам (се) несврш. дужити се, обновити се, народити се. — в. наслађивати (се). Те се опет свијет наслиједи. Вук Рј. наслађивање с гл. им. од наслађивати наследник и наследник, ијек. насљед(се). ник и насљедник, м 1. онај који добива наслађиватн (се), -ађујем (се) несврш. наслеђе (имовинско или духовно), баштиник: и уч. према насладити (се). ~ имањаЈ ~ престола, ~ титуле. — Оврха [се] може водити и против универзалних наслав и нбслан, -а, -о који има укус насљедника. Мј. 1926. Сада је . . . народ соли, мало слан, сланкаст. — Морали [су] постао не само пуноправни него и стварни пити воду мутну и наслану. Рј. А.

НАСЛЕДНИКОВ — НАСЛИЈЕП

623

наследан. — Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе »наследствене«. Игњ. наследствено и наследствено, нјек. н^сљедствено и насљедствено, прил. заст. в. наследно. — Твом кољену јесте насљедствено од искона великодушије. Њег. наследников и наследников, -а, -о, иаследственбст и наспедствеабст, -осијек. нАсљедников и насљедников који ти, ијек. насљедственбст и насл>едственбст3 припада наследнику. ж в. наследност. — Такве су тачке биле у наспедница и наследнпца, ијек. н4сСретењском уставу: грб, застава, наследљедница и насхљедница, ж женска особа ственост кнежевског престола. Гавр. наследник: ~ имања, теткина ~ . наследство и наследство, наслеђе и наследнички и наследнпчки, -а, -б, васпеђе, ијек. насљедство и насљедство, ијек. н^сљеднички и насљеднички који се насл,еђе и насљеђе, с 1. а. имовина, заосодноси на наследнике. тавштина умрлога коју наслеђује нека особа, наследно и паследно, ијек. насљедно баштина. — Имађаху зета коме предстоји и насљедно, прил. 1. због наследних свој- велико наслеђе богата оца. Дом. 6. оно што става, по наслеђу: ~ оптерећен, ~ пред- се наследи, преузме од претходника или из одређен. 2. својствено као наследна особина, ранијег доба, традиционални елеменпш живота, друштва. — Требаће . . . много па у крви. — Њему је насљедно да буде шпида се сасвим ослободимо тога кобног насјун, и отац му је то био. Лал. ледства прошлости. Скерл. 2. а. праео наснаследноправни и наследноправни, леђивања, преузимаља заоставштине. — Ми-а, -б, ијек. насљедноправни и насљеднотанче . . . је од искључења из наследства правни који се односи на наследно право. — омрзнуо на чорбаџијски сталеж. Срем. б. Ако се нетко неовлаштено стави у посјед преношење чега (звања, положаја и сл.) као насљедства . . . тиме насљедноправни захпородичног права. — Један дио лордова тјев постаје тужбовним. Мј. 1926. именује краљ, а остали постају лордови по праву насљедства. Старч. 3. биол. пренонаследност и наследност, -ости, ијек. шење својства живих бића са предака на н&сљеднбст и насљеднбст, ж особина онога што је наследно, право или могућност пре- потомство. — Стечене особине и својства . . . преносе се насљедством на потомство. ношења наслеђивањем: ~ феуда, ~ титуле, НЧ. Под наслеђем подразумевамо скуп ~ болести. склоности које се преносе рођењем од родиваследовапац и наследовалац, -аоца, теља на децу. Пед. 4. необ. потомство, ијек. насљедовалац и насљедовалац, м 1. пород, деца. Бак. Реч. наследоватељ. 2. необ. наследник. Рј. А. наслеђнвање, ијек. насљеђивЗње, с гл. наследовање и наследовање, ијек. им. од наслеђивати (се). насљедовање и насљедовање, с гл. им. од наслеђиватп (се), -еђујем (се), ијек. наследовапш. насљеђивати (се) несврш. и уч. према насленаследоватељ и наспедоватељ, ијек. дити (се). насљедоватељ и насљедоватељ, м онај који наслеђивач, -ача, ијек. насљеђивач, м наследује кога или што, следбеник; подражанаследоватељ. — Ту се родио . . . фратар валац. — Тресић је нашао множину младих Бернардин, насљеђивач свог сиромашног заносних насљедоватеља. Марј. М. брата Фрање из Асисија. Бат. иаследоватн и наследовати, -дујем, н&слеп, -а, -о, ијек. наслијеп који слабо ијек. насљедовати и н4сљедовати, несврш. види, који има оштећен вид. — Веле да је 1. продужавати оно што је неко други занаслијеп деранчић. Вел. почео, настављати угледајући се на кога; подражавати, опонашати. — Његову лииаслепо, ијек. наслијепо, прил. не глерику насљедовала је множина младих пјес- дајући, без претходног разгледања, извиђања; ника. Шим. С. Насљедује . . . с посмијехом без одређеног реда и плана, насумце. — Спушњежним његове кретње. В 1885. 2. протањс наслијепо [из авиона] је искључено. излазипш, следити из чега (као логична пос- Вј. 1960. Намештали гилко табане који су ледица). Бак. Реч. наслепо газили преко набора и кврга. . . смрзнутог блата. Дав. паследбвач, -ача, ијек. насљеддвач, м Изр. и г р а т и шах ~ играти шах без наследоватељ. — Лацко [Видрић] није . . . гледања на таблу, плочу. насљедовач гуслара и сеоских жена које пјевају. Наз. наслнједити (се), наслиједим (се), ек. наследити (се). наследствен и наследствен, -а, -о, наслијеп, -а, -о, ек. наслен. ијек. насљедствен и насљедствен, заст. в. наследник културних вредности прошлости. Поп. Ј. 2. онај који кога наслеђује, који долази на место другог: покојникови наследници. — Дакле, то је наследник фра-Брнин! . . . Диван будући редовник. Мат.

624

НАСЛИЈЕПО — НАСЛОН

нЗслијепо, ек. наслепо. насликаватн (се), -икавам (се) несврш. и уч. према насликати (се). насликатн, -ам сврш. 1. направити, израдити слику, нацртати, нарисати или снимити, фотографисати. — Могло би се насликати дједа с пушком^ лулом и торбом. Пав. Свети Н и к о л а . . . насликан је како море бурно смирује. Чипл. 2. описати, представити кога или што верно, живо, пластичт. — [У драми] нам је писац живим бојама насликао њезину болест. В 1885. Ми смо укратко насликали одношаје који су се развили у новој српској држави. Марк. Св. ~ се повр. — Игњатовић је дао да се Милан Наранџић сам наслика, у . . . првом лицу; да откривено изнесе све црте свога карактера. Глиг. насликовати, -кујем сврш. в. насликагпи. — Јесам ли ја онакав . . . како си ме ти насликовао? Вел. наслииитв, -им сврш. упрљати, намочити слином, избалавити. — Погладио наслињеним дланом рашчупану и ријетку косу. Бен. в&слободно прил. необ. слободно, без устезања. — Засјели на дебели з и д . . . па претресају ту, наслободноа догађаје посљедних дана. Радул.

насловии, -а, -б 1. који се односи на наслов, на којему се налази наслов; назначен, поменут у наслову: ~ страна3 ~ лист, ~ улога, — јунак. 2. који има звање, ти-

тулу, титуларни: ~ ~ доцент.

бискуп, ~

краљ,

насловник м а. особа, установа и сл. чије је име у наслову, адреси (на писму, телеграму и сл.). — Није дошао налог од дивизије да не смијемо доставл>ати његове телеграме насловницима. Јонке. б. онај по коме се даје какав јавни назив (улица, тргова, продаеница и сл.). — Зато је и свемир покренут, да би се . . . умножавали . . . будући насловници улица и т р г о в а . . . у нашој метрополи. Крл. наслбжити (се), насложим (се) сврш. наслагати (се). — Чађаве греде спасене из паљевина биле су насложене уз дуварове. Лал. Све је то јутрос стајало пред кућом, насложено на једну гомилу. Сиј. фиг. И та му се [мисаој насложила на остале. О-А. наслбјнтн, наслојим сврш. пре.мазати, прекрити слојем чега. — Поцрњели доњи руб утегнутих овијача трља се о бокс-кожу, обилато наслојену машћу из Шмол-стакленке. Божић.

наслон м 1. а. део столице, клупе и сл. који служи за наслањање леђа, главе, руку. — Столице су . . . имале високе резбарене наслоне. Шов. Наслон у једнога дивана наслов м 1. натпис, назив каквог дела срозао се наниже. Глиш. б. оно на шта или текста: ~ књигеЈ <—< чланка, ~ при- се наслања какав предмет, ослонац, подупиручника, ~ слике. — Он посјећује пре- рач. — На орману . . . фигурице од гипса давања . . . под насловом: »Објавимо рат . . . . . . слике у рамовима са наслоном. Нуш. демону алкохолу...«. Јонке. 2. а. канц. Имао сам добар заклон и наслон за пушадреса, назив тдлештва, установе, уреда (.у ку. Пол. 1944. в. ограда на рубу степеница, заглављу каквог акта, писма и сл.). — Нитерасе, моста и сл. — Бресквине гранчице једно се писмо не може дозначити наслову . . . су се . . . обавијале око степенишног без законом прописаног поступка. Крл. б. наслона. Богдан. Н а с л о н . . . је омеђивао звање, титула. — Ако јој се не деси при терасу. Том. Мост и стубови... окитиће памети [надимак гостај, онда она дава се зеленилом, а горе по наслону моста ранаслове, али тек именом не зове никога. запеће се бело плагно. Нуш. 2. фиг. потМат. Фараон је носио наслов »цар Горпора, залеђе, подршка, ослонац; могућност н>ег и Доњег Египга«. Пов. 1. Ових дана ослањања, налажења подршке. — Рус нек [ће] добити н а с л о в . . . ц. кр. дворскога нам је као ј а ч и . . . наслон проти улатну савјетника. Ћип. 3. правн. заст. основ, потврда, докуменат о каквом праву. — Па- сусједу. Павл. Покрет занатлијског социраграф . . . ослобађа само посједника дуж- јализма . . . тражио [је] наслона на ма кога. Лапч. 3. надстрешница наслоњена на неку ности да покаже наслов својега посједа ако посједује кроз вријеме од 30 година. зграду, која служи као склониште за кола, пољопривредне справе, а понекад и за стоку. Мј. 1926. — Под наслоном шупе стајала је зарђала наслбвнти, насловим сврш. необ. а. жегелица. Моск. Тамо су им биле колибе за становање и наслони за благо. Ћоп. (обично у трп. прид.) упутити, адресовати на кога. — Затече га његов пандур носећи 4. наслањање, ослањање, додир с чим. — Код рђаво ујаханог коња неизрађеност уста неки акт насловљен среском начелству. Вук. б. дати, написати наслов, назив че- има више варијација: неједнак наслон на му, снабдети насловом, назвати. — Насло- дизгине, крућење врага. Јах. Изр. у наслону на што ослањајући вио [је] свој задши чланак с »Импомту«. се на што, на основу, на темељу чега. — Марј. М. , -. • , '--' т *.*•*.. -IV-—*'"

НАСЛОНАЦ — НАСМЕЈАН

625

наслутив, -а, -о који се може наслутити, назрети, који се тек појављује. — Чинило се да оно [лишће] дахће избацујући паслонап, -бнца м в. наслон (16). — из себе још мале, једва наслутиве беле Жута гарнитура . . . посве [је] излизана у гроздиће свог цвета. Дав. наслонцима. Ђал. насл^тити, наслутим (трп. прид. Мслунаслбпити, наслоним сврш. 1. довести ћен) сврш. доћи до неодређене, нејасне прету непосредни додир с чим (обично с оним што поставке, предоџбе или сазнања о чему; предслужи као ослонац, подупирач, што помаже видети, предосетити. — Желио [би] да одржавању одређеног положаја), ослотти, извјесне ствари не мора да изговори, него прислонити: ~ греду на зид, ~ пушку на да их фратар погоди или наслути. Андр. И. грудобран. — Неко [му] наслони . . . пушЈе ли хтио да уплаши, да даде наслутити чану цев на чело. Вес. Наслонила је своје неко своје оружје, снагу скривену? Кал. . . . лице на њега. Шег. 2. фиг. довести у наслутни и наслутни, -а, -о необ. везу, извести из чега, везати за што. — в. наслутив. — [Нема] другог пута осим Своје гледиште наслони на начела франборити се против неправде, макар од тога цуске. . . науке. Мј. 1936. Психолошки имале користи тек далеке генерације у проблем је и овде наслоњен на један одједва наслутној будућности. НИН 1959. ређен социјални моменат. Богдан. нЗслућај м необ. наслућење. — Њој ~ се 1. доћи у непосредан додир с чим (преносећи делимично тежину на то), осло- наслућај кроз душу суну. Кош. нити се, прислонипш се. — Наслони се леиаслућ^ње с сазнање на основу слутње, ђима уза зид. Креш. фиг. Сунце се насло- слутња, предосећај, предосећање. нило на дрво. Рист. 2. фиг. а. искористиваслућивање с гл. им. од наслућивати. ти кога или што као потпору, подршку, наслућиватн, -ућујем несврш. и уч. ослонац. — У животу [су се] осјећале одпрема наслутити. више саме и слабе, па су се увијек морале паслухпвати, -ухујем несерш. и уч. прена некога наслонити. Козарч. Он се прома наслухнути. тиви власти, а ја се наслоним на закон. Нуш. б. искористити што као основу, тенаслухнути, -нем сврш. неразговетно, мељ, полазну тачку, поћи од чега. — Ву- слабо чути, начути. — Из даљине наслукова реформа лакше [би] прошла да се хне коњски топот. Ков. А. он . . . наслонио на дотадашњу . . . ортонаслушати се, -ам се сврш. надовографију. Бел. љити се слушања; провести много времена васлониште с е. наслон (1а). — Гроф слушајући. — Баба Вида је створење којега човек не може да се нагледа и насе овјесио о наслониште столице. Ђал. слуша. Сек. Наслуша се једноликог шума наслбњало с покр. в. наслон Џа). — воде у долини. Лал. Положи главу столици на наслоњало. Ђал. наслушквватв, -ушкујем несврш. 1. васлоњатв (се), -ам (се) несврш. е. ослушкивати, прислушкивати. — Сједнемо наслањати (се). на оне клупе . . . наумивши . . . мало пронаслб&ач, -ача и и наслб&ача ж сто- пјевати, гледати и наслушкивати. Јурк. лица с искошеним или лучним наслоном (обич- Обоје ушути наслушкујући. Ков. А. 2. но пресвучена тканином или кожом), фоте- једва разазнавати слухом, слабо, мало чути. ља. — Сједио је . . . на широком . . . ко- — Наслушкује се неки шум и назире пожом превученом наслоњачу. Крањч. Стј. крет. Дуч. Умео [ ј е ] . . . сложити оно мало своје тело насље-, ек. насле-. у наслоњачу на много начина. Сек. На насмагати, насмажем несерш. и уч. тераси сједи . . . у дугољастој плетеној на- према насмоћи. слоњачи. Нех. пасмежурати се, -ам се сврш. набонаслуживати, -ужујем несврш. и уч. рати се, збрчкати се, смежурати се. — према наслужити. Док је влажан [тресет], прилично је менаслужити, наслужим сврш. заст. 1. кан, а кад се осуши, јако се насмежура. Тућ. послужити (пиће), наточити. — Почме насмејавање, ијек. насмијЗвање, с гл. хладним напијати вином, па наслужи Сеим. од насмејаеати (се). њанин Тадији. НПХ. Сад ћу ја, само да васмејавати (се), -бјавам (се), ијек. наслужим кафу женама. Уск. 2. испунити насмијАвати (се) несврш. и уч. према насмеу служби (рдређено време), дослужити, исјати (се). лужити. Вук Рј. насмејан, -а, -о, ијек. нЗсмијан коме се ~ се провести много времена у служби, *иди осмех на лицу, ведар, расположен, веслужећи, наситити се служења. Животиње попримају извесне навике наслону на своје нагоне. Псих.

у

40 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

626

НАСМЕЈАНО — НАСМИЈУЉИТИ СЕ

сео. — Зорка се појављивала иасмејана и бледа. Уск. фш;. Бојаху се да им насмијано небо и искричаво море не спремају нешто грдно. Наз. нЗсмејапо, ијек. нЗсмијано, прил. са осмехом, ведро, весело. — Јесте! вели му мати насмејано. Срем. То је [бећарац] песма која се најчешће пева насмејано . . . чак са . . . подмигивањем. Леск. М. нЗсмејанбст, -ости, ијек. насмијЗнбст, ж својство, стање онога који је насмејан, ведрина, расположење, веселост. — Тренер ће имати велики успјех радећи с . . . насмијаношћу. Ват. Његове хумористичке . . . приповетке и скице. . . имају доброћудности, насмејаности, ведрог духа. Прод,

Јурк. 2. наругати се, подсмехнути се (коме или чему). насмехуљнтн се, -бхуљим се, ијек. насмјехуљити се, сврш. насмехнути се Џ). — При том се Јелка поспрдно насмјехуљи. О-А. насмешев, -а, -о, ијек. насмијешен = насмехнут. — Упита огарављени човек, насмешен само за тренутак. Петр. Р. фиг. Дан је насмијешен. Цес. Д. насмешено, ијек. насмијешено, прил. са благим осмехом, насмејано. — Да ли га је сметала . . . преширока капа на снахиној глави ради које се држао насмијешено? Михољ. насм<5шити се, насмешим се, ијек. наслицешити се, сврш. >= насмехнути се (1). — Сиједи господин насмијеши се малко. Том. Само су се једна другој насмешиле. Јевш. насмешкАвати се, -^шкујем се, ијек. насмјешкивати се, несврш. упућиваши смешке, осмехе, осмехшати се. — [ДЈевица] се слатко насмјешкује на све стране. Шен.

насм&јати, -&јем, ијек. насм&јати, сврш. учинити да се неко смеје, изазвати код кога смех, засмејати. — Нико као он није умео тако да развесели и насмеје друштво. Срем. фиг. Помоли се . . . сунце и насмије крај. Вил. ~ се 1. огласити се смехом; показати осмех, осмехнути се. — Ал' с' насмије мали Радојица б'јелим зубом и деснијем брком. НПХ. Твоје мирне, добре очи само су се насмешљнв, -а, -о, ијек. насмјбшљив на мене једном насмијале. Ђон. 2. надовољити се смеха, смејања. — Дочекали уну- готов на осмех, смешак, насмехнут, осмехнут. — Капелан Мирко обратио се к стачад, па се напевали и насмејали! Вес. Пошрој својим веселим и вазда насмјешљивим то су се сити насмијали, опет се сневеселише. Креш. 3. (коме) наругати се, подсме- лицем. Новак. хнути се коме. Бак. Реч. насм&шљивац, -ивца, ијек. насмјешљиИзр. срећа, судб(ин)а му се на- вац, м онај који је насмешљив, који се радо смејала постао је срећан, добио је оно што смеши, смеје. је желео. насм&шљивка, ијек. насмј&шљивка, ж насм&јач, -ача, ијек. насмијач, м онај женска особа насмешљивац. — Ријеч прикоји насмејат кога, увесељивач. — У то хвати њој Афродита, насмјешљивка мила. доба морала [је] иза веселе маске насмиМ-И. јача у Држићевој души све више јачати насмешљиво, ијек. насмј^шљиво, прил. мржња на дубровачку племићку олигархинасмешено, весело. — Бијаше мало узрујан, ју. Комб. усопљен, али ипак му се насмјешљиво кринасмејуљити се, -бјуљим се, ијек. на- јесиле очи. Кол. смијуљити се, сврш. насмехнути се Џ). — насм&шљивост, -ости, ијек. насмј&шЦијело му се лице насмијуљи. Шов. ЉИВОСТЈ Ж стање, својство онога који је насмехивање, ијек. насмјехивање, с гл. насмешљив, насмејаност. — Мирном насим. од насмехивати (се). мјешљивошћу слушао је . . . приповиједање. Крањч. Стј. насмехивати (се), -бхујем (се), ијек. насмјехивати (се) несврш. и уч. према нанасмиј-, ек. насмеј-. смехнути (се). нбсмијех м (ијек.) необ. осмех, сменасмехнут и насмехнут, -а, -о, ијек. шак. — С лица му увијек ведра насмијех насмјехнут и насмијехнут = насмешен мало, благог сунца сја. Прер. благо насмејан, осмехнут, ведар, весео, раснасмиј&шити се, насмијешим се, ек. положен. — фиг. Фебруар ведар и насмехнасмешити се. нут стиже. Марк. Д. насмнјешка ж (ијек.) необ. смешак, васмехнути се, -нем се и насмбхнуосмех. — Нијесам могао другојачије. . . ти се, насмехнем се, ијек. насмјехнути се освадљиву залетичавост сусрести но циги насмијбхнути се, сврш. 1. = насмешити лом насмијешком. В 1885. се мало, благо се насмејати, осмехнути се. — Насмјехну се Краљевићу Марко. НП насмијуљитн се, -ијуљим се, ек. наВук. Професор се задовољно насмијехне смејуљити се.

НАСМИЦАТИ — НАСПЛЕТКАРИТИ

627

телесна грађа, конституцгуа. — Добре је он наснове. Павл. наснбвати, наснујем сврш. 1. навити пређу за ткање, основати (ткање). — Цуре прте платно насновано. Рј. А. 2. основати доста, у довољној количини. Вук Рј. 3. основати, утемељити. Бак. Реч. наснубпти, наснубим сврш. нагоеорити, намамити, придобити. — Тешком мунасмблнти, насмолим (трп. прид. насмо- ком наснубио је неколико брусача горскога љен) сврш. намазати, прелити смолом, накамења. Андр. Н. Лаком за добитком . . . катранити. — Горио је на ломачи и до- дао се лако наснубити на потхват. Цес. А. бјежао . . . с насмољеном, поцрњелом глапаснубљ&ник, -ика м онај који је навом. Шов. насмбћи, насмогнем сврш. набавити, снубљен, наговорен, придобијен за нешто. — Удари глазба, наста кликовање наснубљедобавити, обезбедитпи, осигурати. — Ако ника. Том. насмогне дванаест свједока . . . бит ће слонасокблити се, -бколим се сврш. необ. бодна. Шен. Извозници се туже да не могу ослободиши се, охрабрити се, осоколити се. насмоћи прворазредног товљеног блага за — Хаџија живнуо, насоколио се . . . диже извоз. Обз. 1932. два прста. Сиј. насмбчнти се, насмочим се сврш. навасбпити, насолим сврш. посути, зачијести се смока; снаЈодети се, опскрбити се смоком. — Далмација се уза сол нажитила, нити сољу, осолити, посолити. — У руху носе мирис дима и пријесног насољеног Хрватска насмочила. Павл. насмрадпти, -им и насмрадити, на- лука. Михољ. фиг. Зар да му се мајчина смрадим сврш. испунити смрадом, засмрди- храна насоли сузама мајчиним? Кост. Л. ти. — Поливено и ометено као насмрађено насбчпти 1 , насочим сврш. заст. 1. а. пазариште. Божић. фиг. Ова господа Ни- препоручити коме, упутити кога где се мојемци неће сутра добити битке, него ће же нешто наћи. — Хоћеш да ти ја насосамо насмрадити. Крањч. Стј. чим девојку, добру кућаницу. Глиш. б. потказати, одати, проказати. — Соџбину насмрзавати се, -мрзавам се сврш. про. . . дамо соку који насочи звоно и лупеже. вести много времена смрзавајући се, трпећи Љуб. 2. удесити, уредити. — Бијаше нахладноћу. — Нагазила сам се снијега и насочио да прође. Мул. смрзавала се. Ћоп. насбчити 2 , насочим сврш. зачинити, насмрт прил. веома јако, до лудила, прелити соком. Бак. Реч. безумно. — Ти [си] бесан на [ њ у ] . . . у наспавати се, наспавам се сврш. закоју си заљубљен насмрт. Вас. довољити жељу, потребу за спавањем, испанасмундурити се, -ундурим се сврш. вати се. — До зоре се могло још наспанеоб. намрачити се, намргодити се. — Што вати макар и на оба бока. Бен. Кад се сврси ми се тако насмундурио, мој Јожица. ши рат, ред је да се добро . . . наспавам. Кое. А. Ћос. Д. наснбжити, наснежи, ијек. насниј&жити, наспати се, наспим се сврш. в. наспасврш. замести, нападати (р снегу). Рј. А. еати се. — Устани, Стане душице, да ли се ниси наспала? НП Вук. наспивати, наснивам несврш. и уч. према насновати. наспети, наспе, ијек. наспјети, сврш. наснивати се, наснивам се сврш. на- (безл. или са зам. »шта«, »нешто« и сл. у служби субјекта) а. пасти (изненада) на сањати се; наспавати се. — Нека се јадан памет, добити еољу. — Сад ми нешто наснива. Гор. наснијежити, наснијежи, ек. насн^жити. наспело да ти пишем. Вес. Онда наспије једном од оних мазгара у крчми да оде наснов м покр. основа за ткање, преи напоји своје мазге. Вел. б. заст. догодити ђа. — Велики наснов имам на вратилу, се, десити се изненада. — Шта л' је пустим нећу тако брзо саткати. Рј. А. наспјело топов'ма... да не дају из свог наснова ж 1. замисао, намера; план, ждрла [ждријела] гласа? Март. Гледај, ђерам, гледај, шта му је наспело! Змај. нацрт. — Прилике у њима [у Босни и наспјети, наспије, ек. наспети. Херцеговини] беху врло подесне за туђе наснове. СКГ 1937. Изабраше мјесто за насплеткарнти, -^ткарим сврш. напраЈанкову к у ћ у . . . Јанко даде наснову и вити сплетке; поспшћи какав циљ сплеткапогоди се с мајсторима. Мат. 2. покр. рењем. — Већ су јој насплеткарили! понасмицати, -ичем несврш. покр. лагати, клеветати кога. — Нећеш ме насмицати, требаш ме и бит ће онако како ја хоћу. Сим. насмје-, ек. насме-. насмјехати се, -ам се (ијек.) сврш. в. насмејати се. — На њу [сам се] насмјехао> те ми баци китицу цвијећа. Ботић.

40*

628

НАСПЛОХ — НАСРТЉИВ

мисли за малену кнегињицу, које није било у благоваоници. Крањч. Стј. насплох прил. заст. уопште узето, у апсолутном износу, апсолутно. — Француска [је] збиља у непрекидну падању пука на броју. И насплох и размјерно, у овом вијеку број њезиних порода назадује. Старч. наспомбнути, -бменем сврш. споменути, рећи. — Никад ти наспоменут нећу. НПХ. наспораватн, -бравам = наспоривати несврш. и уч. према наспорити. наспоред предл. (с ген.) заст. поред, покрај. — Већ он иде наспоред дјевојке. НП Вук. наспореда прил. покр. в. напоредо. — О'те, браћо, да је укопамо, све два а два редом наспореда. НПХ. наспоривати, -орујем несврш. = наспоравати. наспбрити, наспорим сврш. текући, стичући створити, умножити; подарити, дати изобиља. — Утисак свега не бијаше утисак великога . . . богатства, него утисак временом наспорена благостања. Јурк. Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу. Вес. васврављати, -ам сврш. справити, спремити доста, у довољној количини. — Насправља свакаквих јела. М-И. васпрам предл. (с ген.) према, насупрот. — Шеће [се] . . . наспрам мјесечине. НП Вук. Маузолеј. . . је постављен у парку наспрам кнежевског врта. Андр. Н. наспрама предл. в. наспрам. наспрамаи и васпрамав, -мна, -мно који се налази, стоји наспрам чега, према чему. — Бољи електроскоп има металну кутију са наспрамшш прозорчићима. Физ. 4. Племња је . . . покривена сламом и на њој су двоја наспрамна врата. Дед. Ј. наспрамно и наспрамно прил. у наспрамном односу,један према другом. — Лишће је елиптично . . . а поређано је наспрамно. Тод. васпрамо предл. заст. в. наспрам. — Младо момче, Србин и паметан, помоли се наспрамо Турака. НП Вук. наспрдати се, наспрдам се сврш. надовољити се спрдања, шегачења на рачун кога. наспрбмати, наспремам сврш. спремити доста, у изобиљу. — Она мала шта ми није намесила и наспремала! Јакш. Ђ. насрдити, насрдим (трп. прид. насрђен) сврш. наљутити, расрдити. — Па насрди себе и дорина. НП Вук. ~ се наљутити се, расрдити се. — Но се Турчин насрдио љуто. НП Вук. Знао сам се не једанпут и насрдити. Шен.

насред предл. (с ген.) усред, на средини {на средину, у средини (у средину). — Насред куће велико огњиште. Вес. Чозјеку допис сузу насред ока стјера. Уј. Изр. ~ с р е д и н е на самој средини, упраео у средини (у средину). — Насред средине авлије има чесма. Огр. насркати се, насрчем се сврш. наситити се срчући. — Ох, какав ли ће бити Арсо. . . док се насрче теја! Ранк. фиг. И насркали се живота, ужитка, успомена на читаву наредну годину. Десн. насркнути се, насркнем се сврш. насркати се. — Насркни се тога планинскога зрака! Наз. насрљати, -ам сврш. набасати, натрапати, нагазити. — Таман код закрета насрља на Луку. Киш. насрнути, насрнем (аор. 2. и 3. л. насрну, насрну, насрте и насрте) сврш. 1. а. снажно, одлучно, силовито навалити, напасти, налетети. — Рудоња насрну свом силом. Коч. Рањен планински орао . . . насрне на ловца. Кос. б. провалити, продрети. — Како бијаше вода насрнула у рупу, онако се она доље у рупи завртјела. Брл. фиг. Каткад је ко)а ријеч насрнула на уста као пригушени крик. Бег. 2. необ. нагнати, потерати. — Пак је био шатор угледао, уз Косово коња насрнуо. НП Вук. насрт м песн. в. насртај. — Мојега копља . . . дочека насрт. М-И. насртавати, насртавам несврш. в. насртати. — На широм отворена врата насртавали замахаји хладна вјетра. Цар Е. насртај м силовит напад, навала. — Узмакне за корак, као да се боји његова насртаја. Цар В. Осим поплава било је и других насртаја на мост и његову капију. Андр. И. пасртало с в. насртљиеац. Вук Рј. насртан и васртан, -тна, -тно индив. в. насртљив. — У силном клику с јатом насртним на обнажена дива паде звер. Кост. Л. насртање с гл. им. од насртати. насртатн, насрћем несврш. и уч. према насрнути. насртач, -ача м насртљивац. — Он [је] био благ и учтив према свакоме; које што је сиромах, а и онако од природе не беше насртач. Шапч. насртача ж насртљивица. Вук Рј. насртљив, -а, -о а. који без устезања насрће на кога, који се безобзирно намеће. — Као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера, тако га заокупила та реч! Срем. Не одрвавши се томе насрт

НАСРТЉИВАЦ —

НАСТАВЉАЧ

629

љивом налету из памети, збуни се сва и заплаче. Михољ. б. свађалачки, свадљив, агресиван. — Глас је био јако подигнут, а тон насртљив. Поп. Б. насртљивац, -ивца м онај -који је насртљив, наметљив. — Пећински медвед [је] несрећног насртљивца у свом стану дочекао. Жуј. Рачунао је на наивност и предрасуде овог голобрадог насртљивца. Маш.

жртву. Ђорђ. 2. додани, настављени део, продужетак; израштај. — Мећу се на димњаке и нарочити наставци д а . . . ветар . . . заједно с димом повуче . . . и покварен ваздух. Батут. Дужина наставка на оклопу [воденбухе] мијења се . . . размјерно с количином хране. НЕ 3. грам. део речи који се додаје на основу; суфикс: падежни ~ , лични ~ , деминутивни ~ .

насртљивица ж она која је насртљива. наметљива. — Младен коси и једнако шут и . . . отима се једној насртљивици. Јел. насртљивка ж насртљивица. Прав. насртљиво прил. на насртљив начин, безобзирно, наметљиво. — Највише живота дао је у лику уображеног. . . поручника који насртљиво вреба жене у бањи. Глиг.

паставаље с гл. им. од наставати. наставати, наставам несврш. а. стаиовати, пребивати. — У доба када почиње ова драма . . . наставала је овде једна млада и сирота девојка. Јов. Ј. б. настањивати, насељавати. — Становала је . . . у новооправљеној властитој кући, наставајући горњи и доњи спрат. Ђал. наставити, -им сврш. 1. поново се прихватити чега, продужити с чим (после завршетка раније фазе, после извесног прекида и сл.). — Одгегао се до стола да настави партију шаха. Хорв. Бајкић и Андреја наставише свој разговор. Ђос. Б. 2. дометањем, додаеањем учинити дужим, продужити (какав предмет, стеар); додати на што као дометак, продужење. — Старчић са рукавима настављеним . . . сомотом који је био друге боје него онај на јаци. Срем. Кратак комадић жељеза . . . на . . . [који] ћемо наставити други комадић. Физ. 2. 3. метнути, пристатти на ватру (да се куеа или греје). — Наложи ватру, настави воду и поче прлређивати ручак. О-А. Настави котлић воде за качамак. Лал. 4. ставити, наместити на одређено место. — Под липом наставио Здунић камени стол. Тур. У . . . собици.. . наставили су [Невени] стан на ком је ткала платно за дијете. Андр. И. 5. заст. упушиши, управити саветом, поуком; поучити, научити. — Повраћам се у ово . . . селце . . . да се одморим . . . и да вас нејаке наставим на пут живота. Нен. М. Дајте, наставите ме како да га разговорим! Мат.

насртљивост, -ости ж својство, особина онога који је насртљив, безобзирна наметљивост. — У тој б о р б и . . . је показивао не само упорство и насртљивост него често и много суптилности. КН 1957. Чини ми се . . . да је . . . међу кукавштином и насртљивошћу храброст у средини. Вел. насртник и насртник м в. насртљивац. — Тако виче тужан злопатниче, ал* не хаје силан насртниче. Март. насрчити се, насрчим се сврш. разљутити се, расрдити се, наљутити се. — Јовану се дружба насрчила. НП Вук. насршити се, насршим се сврш. в. настршити се. — Кад ту бруку видјех и грдило, сад би ми се косе насршиле. НП Вук. Пред нама насршило ти се кршно Биоково. Павл. настава ж 1. излагање школског^ стручног и уопште образовног градива, систематско преношење знања и разних вештина на кога, предавања, поучавање. — Настава има задатак . . . да преда ученику знање . . . да утиче на развијање његових способности. Пед. Брину [се] за стручно уздизање стријелаца организирањем наставе гађања. Стрељ. 2. необ. комад тканит који се наставља на нешто при шиеењу или крпљењу. Бак. Реч. Изр. о ч и г л е д н а ~ настава при којој се очигледно приказују или практично изводе елементи градива, поједине операције и сл., зорна обука. наставак, -авка м (мн. -авци) 1. а. део написа или књижевног дела који се надовезује на раније објављени текст. — По пољима се развукла магла као роман у наставцима. Неим. б. део рада, активности, који долази после извесног прекида: ~ утакМИЦСЈ ~ борбе. в. каснији облик неке појаве. — Обичај бацања људских фигура у воду за време суше . . . наставак [је].. . обичаја кад су људи.. . принашани на

~ се 1. надовезати се на оно где се стало, прекинуло, продужити се. — Мисао . . . се сама од себе наставила. Шег. 2. заст. а. подухватити се, прихватити се чега. — На што се он настави, оно неће остати несвршено. Вук Рј. б. ослонити се на кога или што, поуздати се у кога или тто. — Не знамо на кога бисмо се наставили и ко је тим пословима главаџија. Љуб. настављање с гл. им. од наставлати (се). настављати (се), -5м (се) несврш. и уч. према настатти (се). н а с т а в т а ч , -ача м онај који што наставља, продужује; следбеник. — Епиктет је . . . насгављач науке Сократове. Баз. Само су још понеки наставллчи те херојске тради-

630

НАСТАВЉАЧИЦА — НАСТАЊЕНОСТ

ције уживали извесну . . . популарност. земунице издубене у земљи, лесу и пјешчанику. ОГ. [Ловачка кућа] је прије личила Поп. Ј. настављачица ж женска особа насташ- на пионирске настамбе негдје у Канади. КН 1959. 2. служба смешпкца, разжштаја љач. воЈСке на логоровању или по приватним наставни и наставшх, -а, -б који се кућама. — Уз шега )е био . . . генерал насосноси на наставу: ~ план, ~ програм, тамбе кнез Болконски. Крањч. Стј. 3. ~ кадар, ~ предмет, ~ градиво, ~ сред- насеље, насеобина. — Тада ЈОЈ препоручише ство, ~ језик. надгледника рибњака Јареша из . . . рибнаставник и наставник м а. онај који њачке настамбе. Јонке. врши наставу, подучава, ооучава кога, преданастамбени, -а, -о који се односи на вач у школи, на каквом течају и сл. — У настамбу; исп. настамба (2). — Видиш ли ултиматуму се захтиЈева да влада Србије врагова настамбених. Пета чета, гле, већ . . . отпусти све наставнике КОЈИ су вршили у село закреће. Крањч. Стј. противаустриЈску пропаганду. Ђур. Новак настамбина ж в. настамба (5). — Нема је био надфИЈе учитељ, а затим наставник никакве цесте, колибе . . . ни било какве музике на конзерваториЈу. Барац. б. проснастамбине. Грг. ветни радник с вишом стручном спремом (са свршеном вишом педагошком или сличном настан м индив. в. настамба {1). — школом). А гдје му је настан? Креш. наставннковати и наставвиковати, настанак, -анка м почетак постојања, -кујем несврш. необ. вршити наставничку развијања, настајање, настанак, појава. — службу. — Замислите, наставниковати неких Просвјетне прилике у Грчкој прије настанка двадесет и седам година! Поп. П. филозофије [наслов поглавља]. Баз. Као дан настанка војвођаиских бригада узима насхавница и ваставввца ж женска се 10. април 1943. године. Чол. особа наставник. ваставитв, настаним сврш. 1. а. наћи, наставнпчкп и наставнички, -а, -5 који се односи на наставнше: ~ позив, ~ дати коме стан, уточиште, боравиште, сместити, населити. — Хоћу л' наћи стања рад, ~ канцеларија, ~ збор. у Костуру да настаним ову сиротињу? Вук наставништво и ваставништво с Рј. Реци му . . . нека настани и нахрани заст. наставнички позив, наставнички посао. брата фрањевца. Шен. б. покр. удомити, — Младићи из домаћих школа . . . почели удати: ~ дево)ку. Рј. А. 2. посести, заузети [су] да се на наставништво одају. Панч. као боравиште, стан: ~ пусте пределе. настајавање с гл. им. од настајавати. — Ово му је први пут послије пола године да уђе у настањену кућу. Лал. настајавати, -ајавам несврш. в. нас~ се наћи себи стан, боравиште, сместојати; исп. настојавати. — Госпођица тити се, населити се. — Кад се човек насМишоно много [је] настајавала да се то тани у некој земљи и почне у њој да живи не чини. Јов. Ј. . . . онда је то увек сложен процес навика. настајавник м заст. в. настојник. — Сек. фиг. Зао дух . . . се настанио у њезину Судац бит ће и кући настајавник. Марк. Ф. срцу. Крањч. Стј. настајање с гл. им. од настајати. настанбвати се, -анујем се сврш. пронастајати, -јем несврш. према настати. еести доста времена станујући негде. — Настановао се прилично дуго у истој улици. настајати се, насгбјим се сврш. = настојати се остати дуго стојећи, уморити Сек. вастанутв, -нем сврш. в. настати (1). се стојећи. — Сједите, та већ сте се настајали. Рј. А. — Откуда је то зло настануло . . . нек вам настајвн, -а, -о покр. који ће убрзо, други ткогод приповиједа. Јурк. Прошла ускоро настати, који се приближаеа, наредни, била зима . . . и настануло лето. Ат. насташе с настанак, постанак. — Једна предстојећи. — Са села наврљели сељаци од најчувенијих кукавица од настања сви. . . да опреме настајне . . . празнине. Ћип. Развезли приче о прошлој љетини, настајној јета. Креш. зими. Кос. настањевик, -а и вастањ&ввк, -ика м заст. онај који је настањен негде, становнастајући, -а, -с који настаје, који се ник. — У више села врањског округа има ствара. — Рат . . . је против страних заво. . . по три мездраје, где су већи комади јевача водио народ организован као држава, орница са гомилицом кућа и настањеника. у име своје настајуће државе. Пцј. Ное. настамба ж (ген. мн. настамби) 1. настањенбст, -осга ж особина онога просторија, место за становање, за боравак, што је настањено, насељеност. стан. — У примитивне настамбе спадају и

НАСТАЊЕЊЕ — НАСТОР*

631

настаа&ње с долазак, досељење у ново војска . . . да пали плаште настожене сламе. место живљења; запоседање новог боравишта: Љуб. ~ номада, ~ равница. ~ се покр. нагомилагт се, накупити се. настањив, -а, -о ков. који се може нас- — Што више метла пред собом гони, све танити, који допушта настањење, боравље- се смета више купи и настожи. Љуб. ње. — фиг. Живот би можда постао наснастојавање с гл. им. од настојавати. тањив . . . кад би уместо фанфара које настојавати, -бјавам несврш. в. насобјављују официрске пучеве . . . фанфаре тојати. објављивале . . . фестивале поезије. КН1958. настојање с гл. им. од настојати. наста&бвање с гл. им. од настањивати настбјатељ м 1. заст. в. на(д)стојник. (се). — Пред својим старим настојатељем постао н а с т а т и в а т и (се), -ањујбм (се) несврш. [је] крајње закопчан. Десн. 2. цркв. стареи уч. према настанити (се). шина манастира, самостана. — Послуга настао, -ла, -ло 1. р. прид. од н&стати. [је] . . . претила да ће позвати игумана или настојатеља, оца Никанора. Чипл. 2. нар. зрео, стасао, одрастао (о људима). — Ти да имаш сина насталога, не би мене п^стојати, -јим несврш. 1. а. улагати влада допанула. НП Вук. напоре, усмеравати активност, држање и сл. настати, -анем сврш. 1. постати, прои- за постизање каквог циља, трудити се, тежити. — Обрана настоји задржати напазаћи, створити се; појавити се, искрснути. даче. Ват. Стално је себи налазио посла, — Нова Јутославша настала је у процесу настојећи да што више буде сам. Ћос. Д. борбе. Марј. Ј. Настаде рвање. Цар Е. б. залагати се, борити се за што, инсистираРијечи [су се] учиниле команданту пуковти на чему. — Кирајџије нису доносиле није нејасне, па је настало питање како се кирију, а стари . . . није више знао како да имају схватити. Крањч. Стј. 2. потрудити настоји на свом праву. Сек. 2. покр. а. се, побринути се, заложити се. — Одмах је пазити, надзирати. — Крстјанин коси сам . . . настао да своје лево крило . . . осигура. . . . али га увијек агин момак настош. Маж. Лаз. М. Ја сам . . . настао да ту наду разоМ. 6. чувати, неговати. — Није друго рим. Цар М. 3. нар. стасати, сазрети, радила, него [је] настојала своју мајку. одрасти (о љ^дима). — А ја насто јунак на В 1885. женидбу. НП Вук. 4. необ. стати на што, настД1ати се, -јИм се сврш. = настајати нагазити, згазити. — Настао ми је на ногу. се. — Пријатељу, Црно^евић Иво, доста Р-К Реч. смо се овдје настојали. НП Вук. настати се, настбјим се сврш. покр. а. е. настајати се. 6. остпати, задржати се нбстојбина и настојбина ж покр. надуго у једном месту. — Настао се доста, па града, ноеац кти се даје коме за неки посао, је већ вријеме да оде! Шимун. наттина. — Ми . . . ћемо ти дати . . . двадесет дуката настојбине ако се потхватиш нЗства ж (обично мн.) (ген. мн. нЗстбвб и пред суцем да ћеш нам чувати рибу. Љуб. нЗстви) в. мества. — Кад је било ноћи од поноћи, стаде шкрипа настав' и папуча. настојник и настојник м = надстојНПХ. ник. — Спази њих. . . настојник слуга. М-И. Настшник је обично имао бесплатан настиЈа ж грч. бот. карактеристично стан, огрев и осветљење. Пол. 1960. кретање {пошјање и сл.) делова биљке под утицајем спољних, вањских општих фактора нбстчНников и настојников, -а, -о који (светлости, температуре, смене дана и припада настојнику. ноћи и сл.). — Израстао лист понавља гибање н^стбјница и наст<5|нида ж = наду једном истом смјеру. Таква гибања израссто1нииа. — Поучни комади које је за лих органа зовемо настије. Ђот. њих писала једна њихова настојница били настиратн (се% -р€м (се) (ек. и ијекЛ су безизразни. Панд. несвФш. и уч. према настрети (се) и настријенАстошичкВ и настоЈнички, -5, -5 = ти (се). надстошички. настичан, -чна, -чно који се односи на н5сто!нДштво и н а с т о ј н б т т в о с = настије. — Настична гибања опажамо не надсто1ништво. само код лшпћа него врло често и код настор 1 м заст. мржња, непријатељство, цвшећа. Бот. омпаза. — Тога хтје црва пизме и настора нбстб и нбсто у изразу: сто насто Хамилкат). . . сину Ханибалу у срце да стопроцентно, стопостотно, потпуно. Прав. метне. Кчр. наст&жити, нбстожам сврш. саденути нбстор 2 м покр. оно што се наетре у стог'Т нагошлати. — Сутрадан почне испод стоке у стаји. РјГ А.

632

НАСТРАДАТИ — НАСТРОЈЕЊЕ

вастрадати, настрадам сврш. проћи рђанастр^шити се, настрбшим се, ијек. во, лоше, претрпети већи неуспех, већу ште- настриј^шити се, сврш. необ. накострешиту, несрећу; претрпети удес, погинути. — ти се. — фиг. Мраз, настријешила се земМи настрадасмо јадно са њега. М-И. Хтео ља по стрновима. Лал. да разврти стару гранату па настрадао. настрешпца и настрешица ж в. наРад. Д. (д)стрешница. — Момак запали двије свивастрав и вастрав, -а, -о који се туђи, јеће на настрешици оџаклијокој. Мат. одваја од других, чудан, особен; луцкаст, непастрешннца и настрешница ж = нормалан. — Био је . . . у Београду један надстрешница. — Под настрешницом на доста настран Енглез. . . на најјачој цичи улазу у кућу стајао је на стражи висок купао [се] свако јутро у хладној води. момак. Чол. [Обрве су] . . . стршиле као Глиш. Сањао [је] о тој својој . . . Блитви свим стварностима успркос, луд, сулуд, настрешнице од сламе на сељачким кућама. Куш. настран. Крл. настреш&ица и вастрешњица ж заст. настраник и вастравик м необ. на- «. на(д)стрешница. — Одмах здесна видео стран човек, чудак. — Критизирају буржо- се један споменик крај пута са настрешњиаско друштво уопће; они су у њему на- цом на два брвна. М 1867. страници. Шим. С. настријелити, настријелим, ек. настр^вастрано и настрано прил. на настран лити. начин, особено, чудно. — То само уме нанастриЈетн (се), нЗстрем (се), ек. настрано ћутљив човек. Ћос. Д. стрети (се). вастравост и настраност, -ости ж вастриј&шити се, настријешим се, ек. својство онога који је настран, особењаштво настрбшити се. (у понашању, схватању, мишлењу итд.). — настрићи, -ижбм сврш. 1. начети стриНедић, Скерлић.. . згражали су се над гући, почети стрићи па прекинути; одсећи Костићевим настраностима, каламбурима. прамен косе у знак кумства (обично код мусЗог. Салонски лавови [су се] одавали најтмана). — Каил сам се с тобом кумовати; горим пороцима и настраностима. Јонке. да ми овде кумство утврдимо и настрижи ми сина Маријана. НПХ. 2. одстрићи у настра&ати се, -Зм се сврш. покр. довољној количини, нашишати: ~ доста надовољити се путовања, напутовати се по вуне. 3. наћулити уши, мигнути ушима; свету, по страним земљама. — Боме си се напрегнути слух, почети пажљиво слушати. по свијету доста настрањао. Рј. А. — На прве Ћирине ријечи настриже [генастрахбвати се, -ахујем се сврш. пренералица} ушима кано царски коњ кад трпети много страха. — Колико се само чује трубљу. Маж. Ф. данас намучио и настраховао. Ранк. настрој, -оја м 1. настројеност. — Из једнако удешеног настроја умјетника и њевастрЗлвтв, настр€лим, ијек. насгриј^лити, сврш. устрелити, погодипш стрељају- говог уживаоца настаје . . . хармонички дојам. С 1919. 2. необ. инструменат, напраћи. — Крвав је! мора да смо га настријева. — Ове су се пјесме пјевале уз особити лили! Крл. глазбени настрој »леуто«... налик гитари, настрељиватв, -4љуј?м (ек. и ијек.) који је имао једанаест струна. Водн. несврш. и уч. према настрелити и настријелити. настројен, -а, -о 1. духовно усмерен, оријентисан; обузет одређеним расположењем, вастрети, нЗстрбм, ијек. настријети, (р. расположен. — Замјера [му с е ] . . . да је прид. нЗстро, -рла, -рло; трп. прид. нЗстрт) сврш. набацати, насложити, распрос- превише међународно настројен. Обз. 1932. трети по каквој површини; направити прос- Код тог »непријатељски« настројеног човека приметили су једно друго »сумњиво« тирку, прекрити какву површину сламом или лице. Дед. В. 2. удегиен, прилагођен, саобрасл. — Настрије сламу на под и по н.ој баци деку. Вуј. Гној треба да се испод н>их ос- жен чему. — Бит ће и ритам њихове поезије настројен на нарочити дијапазон. Уј. труже и да им се настре и да се марва очешља. Крл. вастројевбст, -ости ж духовна усмере~ се насложити се, птадати једно по- ност у одређеном правцу, расположење, став врх другога. — На све стране Турчин паде у прилог чега, наклоност, склоност. — Лајбка дубрава пред сјекиром кад се настре и ниц је тврдио да [ с е ] . . . извесне истине повали. Њег. . . . налазе у нама као диспозиција, настронаствешити, -пт сврш. начинити стре- јеност, као у клици. Лог. 1. настроЈбње с настројешкт. — Он се ху, снабдети стрехом; наднетн попут стрехе. Бан. Реч. показује к а о . . . логичар по занату и по

НАСТРОЈСТВО — НАСУКАТИ

633

наст^пити, наступим сврш. 1. појавити духовном настројењу. Скерл. Свуда се види неко свечано настројење. Кос. се, створити се, настати, произићи; наићи, настрбјство с настројеност. — Лири- почети тећи (р временским триодима, трајнијим појаеама и сл.). — Штета [је] настучар по настројству и жељи, он је у исти пила услијед протуправног чина трећега мах и врло натуралистичан и тврдо реалан. лица. Мј. 1926. Још нису наступили кишни Михиз. вастругатв, наструж&и сврш. струга- дани. Чол. Наступила је јака смрзавица. њем припремити извесну (рбично већу) коли- Пав. 2. појавити се пред публиком, изићи, иступити пред публику, гледаоце. — На тој чину чега, истругати: ~ хрена. — фиг. Олимпијади наступила је први пут и репБило је и најамника . . . који су служили . . . па су, гдје [им] се пружила прилика, резентација Југославије. Ног. Како ћеш ти одбити да наступиш на нашем књижевном толико настругали да су се. . . некако вечеру? Ћоп. 3. извршити напредовање, поћи прехранили. Бен. напред; напасти, навалити. — Почеше принастритити се, настршим се сврш. нашивати један другоме буботке . . . час узјежити се, ткострешити се. — Поље [се] макну и обазру се, час изнова наступе. настршило пред жетву класјем. Марет. Глиш. 4. иступити, показати се, заузети иастувати се, -Зм се сврш. необ. на- став према коме или чему. — Пекар је ислутати се, натумарати се; исп. стухати. — почетка наступио према нама строго. Чол. Находао се Станко Веселица, настувао се Мајор . . . наступи с таквом дреком да су на дрвеној нози. Ћоп. сви престали зијевати. Јонке. 5. а. ступити (ногом) на нешто, наићи. — Кад насн&ступ м 1. а. напад, изненадна појава болести, обољења које се повремено јавља. — тупрпп на праг, кажу ти да су то Сутинске топлице. Павл. Ја ћу ово бацити у Гледа . . . њихове бјесомучне, грчевите, епиводу чим наступим на ћуприју. Ћоп. б. лептичне наступе. Цар Е. Наступ кашља омео га је често усред послуживања. Поп. Ј. стапш, доћи. — Он је опет сам логично наступио на своје мјесто. Крл. 6. а. поче6. наилазак, изненадна, нагла појава јачег ти вршити, преузети (службу, дужност). осећања (радости, одушевљења, жалости и сл.). — Имао [је] све чешћс наступе неке — Прије него сам наступио службу, цио жалости и мијењао ћуд. Наз. Човек у недан шетао сам селом. Кос. б. заст. преузеком наступу, који зову и очајањем, скочи ти у посед, на искоришћавање, наследити. с неког спрата и остане мртав. Марк. М. — После смрти господара Софре наступи 2. почетак, наилазак, настанак чега (обично Шамика наследство као универсални наследо времену). — Тешко се дише, сијалице ник. Игњ. шкиље и наступом дана све долази још наступљивати, -упљујем несврш. в. прљавије. Маш. 3. излазак, појављивање пред публиком (на сцени у разним програми- наступагт. — Зима је истом наступљивала. ма, приредбама и сл.). — То је његов први Коз. Ј. наступни, -а, -о који се односи на нанаступ пред публиком. Пол. 1958. На служступ и наступање: ~ грозница, •—• говор, беним наступима играчи обично наступају у дугим бијелим хлачама те пуловерима. ~ операција, ~ марш. Кугл. 4. акција, поступак, иступ; држање, ваступно прил. необ. повремено, с вреначин делана, акције. — Прибићевић и мена на време, у наступима. — Дође им Нинчић представили [су] овај Медаковитако наступно па по три дана не долазе ћев наступ као демонстративан протест. себи. Марк. М. Риб. У питању је наш тактички наступ. пасуво прил. = насухо 1. без воде, влаЈак. 5. стајање, ослањање, ступање (на ноге). — Он је практично — за крух — од- ге, не употребљавајући воду: обријати~. 2. гајан од наступа на властите ноге. Новак. без користи, узалуд, бадава. — Платио на6. ступање, долазак (у Службу, на дуж- суво двеста динара за огледало! Срем. А, мост). Рј. А. вере ми, И мени је глава мила, а знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити. наступајући, -а, -е који наступа, наЈакш. Ђ. стаје, који се појављује, долази. — Учестали васузвти се, -им се сврш. наплакати зов петлова орио се селом као химна на- се; фиг. исмочити се, исцурити. — Ох, ступајућем дану. Бар. јадне моје бачве, данас сте се доста насунАступак и ваступак, -пка м заст. в. зиле. Кум. наступ. — Наступак Душанов на пријеснас^кати, насучем сврш. 1. а. сучући тол описан [је] сличном надутости. Јаг. об&вити око чега, навити, намотати: ~ наступа&е с гл. им. од наступати. пређу, ~ конац. — фиг. Дане суче, гонаступати, наступам несврш. и уч. према дине насуче, а годинам' насуче и живот. Ботић. 6. нанизати, наслагати. — Насукао наступити.

634

Н А С У К И В А Т И (СЕ) — Н А С У Т И

тих гајтана и . . . пуцета по себи попут циганског кнеза. Ков. А. 2. а. управљајући, возећи навести или избацити на плићак, спруд и сл. или на суво (рбично о лађи, броду); учинити да возило скрене с пута, возећи скренути с пута. — Галију . . . је . . . т а л а с . . . избацио и насукао. Андр. И. Ујак . . . није слушао . . . вола, ко)и [је] трзао кола уз ивичњак, насукао их два пута на тротоаре. Сек. б. фиг. наговорипш, навести на што неповољно; преварити. — Није му то први пут да га покушавају овако насукати. Куш. 3. в. засукати (2): ~ бркове. Бак. Реч. ~ се 1. сплести се око чега, навити се, намотати се. — Ви [сте] оно вретенце око којега се ова пређица насукала. Кур. 2. а. пловећи наићи, нагазити, налећи на дно, на плићак, спруд и сл. — Најзад се насука [скела] на песак. Ћос. Д. фиг. Његова дипломација била се насукала на блато. Шен. 5. фиг. пропасти, не успети; претрпети неуспех, лоше проћи, настрадати. — Био [је] увјерен да се ствар насукала. Бег. Хоће ли његов компањон овдје просперирати или ће се оба насукати сваштарским трговчењем по овим загорским ћумезима? Божић. 3. необ. накупити се, нахрупити, доћи, приспети у великом броју. — Кад се у варош насука њемачка моторизација . . . поваздаи су чучали пред . . . кафаном. Ћоп. насук&вати (се), -укујем (се) несврш. и уч. према насукати (се). насукљати, -ам сврш. сукнути, шикнути, продрети у великој количини, накуљати. — За њима, кад су улазили, насукљаше димови згуснуте паре. О-А. насулити се, -им се сврш. нар. нагодити сеу намирити се. — Насул'те се. . . пред људ'ма па се пољуб'те. Коч. насумице прил. насумце. — То не значи да се могу насумице узимати речи из дијалеката. Бел. Ни хаџија није знао који је од њих [записа] зашто намијењен, па изрече сасвим насумице — да је тај у руци за њену главу, а онај други за њену краву. Сиј. насуморити, -им и насумбрити, -уморим сврш. учинити тмурним, суморним, смрачити, натуштити. — Небо насуморише облаци. Гор. ~ се смрачити се, натуштити се; намргодити се. — Небо се насуморило. Павл. Архимандритово се лице мало насумори, али се намах разведри. Шапч. фиг. (безл.) Опет се насуморило у нашој кући. Ад. насумпорнти, -им сврш. окадити, посути сумпором. Рј. А.

СЕ

насумцб и насумцб прил. без претходног испитивања, одмеравања, одабирања, на срећу, отприлике. — Криво суде о Вуку сви који држе да је само онако насумце хватао ријечи народне. Јаг. Туку насумце из топова по околним брдима. Чол. пасунчати се, -ам се сврш. надовољити се сунчања. — Биће лијеп дан . . . насунчаћемо се. Лал. насупати, -ам сврш. необ. овлажити, наквасити, намочити. — Ситна киша, што је почела падати, насупа му косу и лизну низ врат. Божић. насупрот и насупрот прил. 1. а. супротно, противно од некога или нечега, на супротној страни. — Хладне воде им [топлим] се стављају насупрот као какав зид који их зауставља. Петр. М. Рајковић сјеђаше њој насупрот. Цар Е. б. у служби предлога (с ген. и дат.у. против; наспрам, према. — Сједе на пан>, насупрот кнеза. Ћоп. Ја ћу окренути лице своје насупрот таком човјеку. И-Б Рј. 2. у служби супротне речце: напроти«. — Ја се, насупрог, потужих на нашу неприлику. Шен. насупротан и насупротан, -тна, -тно који је са супротне стране, супротан. — Јака свјетлост из собе сину по поду и насупротном зиду. Кум. нЗсур, -а, -о необ. помало сур, сивкаст. — фиг. У Босни све насуро и одљудно. Павл. нас^срет и насусрет прил. I. у правцу онога који долази, у сусрет, у сретање. — Кад је Стојан ступио у кућу . . . мајка Смиљина . . . пође му весело насусрет. Јакш. Ђ. Лети Марица војсци насусрет. Маж. Ф. 2. наизменично с једне па с друге стране. — Био га буздованом насусрет, тј. један пут у прси, па онда у леђа. Вук Рј. Изр. и з и ћ и ~ чему задовољити што, одговорити чему. — Изишао [је] насусрет њеним жељама. Гавр. насути, нЗсп€м сврш. 1. а. набацити, нанети нешто растресито, сипко по чему: ~ песак по путу, ~ земљу по игралишту. б. прекрити, покрити чим сипким, растреситим. — Сад наспи пут у селу. Вес. Са стаза насутих шљунком . . . се дизала . . . пара. Кол. 2. а. дати или сместити негде сипајући, усути (што текуће, житко или зрнасто). — Коњима наспе оброка. Бен. Деца се отимају које ће више насути. Макс. 6. напунити сипајући, напунити чим текућим или сипким: ~ чашу, ~ буре. ~ се 1. напунити се чега. — Насуо сам се бува и ушију. Ћоп. фиг. Прву кад јој задах рану, ох, тад кула мржње милоштом се насу. Наз. 2. продрети у што, наголшлати се у чежу (о Сипким материјама). — Свуче кундуре и истресе пијесак што

НАСУХО — НАТАПКАТИ СЕ му се кроз силне рупе насуо у њгос. Ћоп. Опере наслагу прашине што се насула у њезине масне бразде и поре. Бег. нЗсухо прил. = насуво. — Па ухватих бешу од мерџама; насухо је јесам износио. НПХ. Да је [девојку] држим' онако, невјенчану. Насухо, да кажем. Сиј. насушан и насушап, -шна, -шно цсл. преко потребан, неопходан, нужан; неизбежан, неминован. — Налет сећања дошао је неочекивано као ветар, а насушан као рад срца. Дав. Насушна [неправда] и свеобухватна, она нас окружује као зрак. Десн. нас^шити, насушим сврш. 1. мало осушити. Бак. Реч. 2. осугиити у довољној количини, много. Рј. А. насушност и насушност, -ости ж прека потреба, неопходност, неминовност. Р-К Реч. насц&нтан, -тна, -тно лат. хем. који је у стању велике хемијске активности карактеристичне за ослобађање атома из једињења, спајева или из јона (при хемијским процесима или електролизи). — Слободни атоми насцентаог кисика изводе с лакоћом оно што атоми атмосферског кисика, везани у молекули, никада не могу извести. Ант. 1. натабати, -Зм сврш. добро набити (да постане тврдо), утабати. — Требало би на гувно земље навести, па онда с коњима живо натабати. Рј. А. нЗтајно прил. у поеерењу, тајно. — Имам с човјеком да проговорим дви?е-три натајно! Лал. Имала бих вам непгго натајно рећи. Богд. натакање с гл. им. од натакати. натакарити, -им и патакарити, -ак5рВм сврш. пеј. натаћи, навући, ставити нешто (невешто или што ружно стоји, што не приличи). — Мени је данашњи свет смешан! Млад човек натакарио наочаре. Јакш. Ђ. фиг. Натакаршп своју политичку дрвењачу, лупаш по н>ој штапом. Ћоп. ~ се журно се обући, опремити се на брзину. Р-К Реч. нат&кати, натЗч&и несврш. и уч. према наточити. натакац, -кца м необ. оно што се натахне на нешто. — Ослонио о клупу своја два штапа с гуменим натакцима. Десн. натакнути, натаћи и натаћи, натакнем (аор. натакнух и натакох, 2. и 3. л. натакну, натаче и нЗтаче; р. прид. натакнуо, -ла, -ло, натакао, натакла и натакла, -ло) сврш. 1. а. метнути, ставити на нешто, навући, наглавити: ~ нож на пушку, ~ прстен на прст, ~ капу на главу, ~ наочаре на нос. — Тада јој брат натакне опанке на ноге. Мат. Стипе натак-

635

ни јарам на наше бусоње. Ков. А. б. набости, набити. — Натакли га живог на колац. Дед. В. 2. необ. забости, уденути, проденути. — Кроз косу натакнула је сребрну . . . иглу. Кум. Изр. ~ на нос пребацити коме што, прекорити кога за што. ~ се задржати се, закачити се на чему; набости се. — Горе на прозор натаче се чалма. Сиј. Хоћеш ли . . . да се натакнем на громобран, што? Мар. натапвтет, -&га м лат. број, сразмера рођене деце у односу на целокупан број становништва у одређеном времену; исп. морталитет. наталожити, -им сврш. прекрити, испунити талогом; таложењем створити, наготлати: ~ муљ, ~ слој (о бујици, реци и сл.). — фиг. Породично г н е з д о . . . ће [мајка]... очистити од очевих претераности и утуткати, наталожити својом . . . материнском љубављу. Вучо. ~ се створити се, накупити се таложењем. — фиг. Безнадни очај наталожио се у његовој души. Донч. натам&нити, -амбним сврш. доста, у довољном броју утаманити, уништити. Рј. А. натамбати, -5м сврш. покр. в, натабати. — Натамбај добро ту земљу. Рј. А. натамнбвати се, -амнујем се сврш. провести доста времена у тамници, затвору, напатити се тамнујући. Рј. А. нЗтанко и нЗтанко прил. 1. танко, с малом дебљином. — Проматрао [ме] сучући при том своје натанко засукане бркове. Коз. Ј. 2. до ситница, у танчине. — Ни сам се не сећам свега баш натанко. Лаз. Л. Показао ми писмо у којему је натанко описана парада Француза у Бечу. Крањч. Стј. 3. близу исцрплења залиха, при крају. — И чај дошао натанко. Креш. натантати, -ам и натанчити, -им сврш. покр. в. натентати. Рј. А.; Вук Рј. натапање с гл. им. од натапати (се). натапати (се), натапам (се) несврш. и уч. према наттити (се). натапати, -5м и натапати, -Зм сврш. покр. кагазити, набасати. — Идемо ми тако, идемо па натапамо на један јарак. Рј. А. ~ се газити доеоље, много, нагазити се. — Ала сам се блата натапао. Рј. А. наташгги, натбпвм сврш. покр. наеући, натући, набити.. — Он ватапи капу на очи. Коз. И. натапкати, -ш сврш. дем. према натапати. Рј. А. ~ се наситити се, надовољити се тапкања (гажта, корачања и сл.).

636

НАТАПЉАТИ (СЕ) — НАТЕЗАТИ

натапљати (се), натЗпл>ам (се) несврш. в. нат&пати (се). — фиг. [Роса] шкропи и натапља вруће и жедно срце моје! Ков. А. натарош м лат. заст. в. бележник. натарошев, -а, -о који припада натароту. натарошевица и натарошка ж натарошееа жена. натарошки, -а, -б који се односи на натароше. натаћи и натаћи (се), натакнем (се) сврш. = натакнути (се). наташте и нбташте прил. на празан желудац, пре првог дневног оброка; празна желуца, гладан; исп. наште срца: узети лек ~ . — Наташте је и лав зловољан. Пав. фиг. Своју муку Божо [је] још наташте дубоким гутл>ајем усркнуо у себе. Михољ. н&тврд и пЗтврд, -а, -о доста тврд, тврђи од нормалног, уобичајеног. Р-К Реч. нЗтврдо прил. чврсто; мртвим чвором. — Овај ћу гајтан свезати натврдо. Сиј. натег м у изразу: в у ћ и лађу на ~ покр. привлачити лађу, чамац контцем причвршћеним за даље бачено сидро или за дрво уз обалу. Вук Рј. нЗтег и натег м 1. нАтега. — Причао је [Љубиша] п р о с т о . . . износио је садржину »у народној одећи, без натега«. Глиг. По сриједи је то — пропрти Сам након очајна натега. Креш. 2. в. натега (1). — Кажи му да ти из оне петачке на натег извади [ракије]. Јакш. Ђ. 3. бот. покр. врста плавог цвећа. Вук Рј. 1 нЗтега и натега ж 1. направа у облику цеви или црева којом се извлачи или претаче течност, текућина (најчешће пиће) из каквог суда (рбично из бурегпа); исп. натегача, теглица. — Узе натегу, наже се над ракијско буре и напи се ракије. Вес. 2. спраеа којом се натежу обручи на буре. Вук Рј. 3. бот. врста тикве 1,а§епапа уи1ј;ап$. Р-К Реч. нАтега и нбтега 2 ж напор, напрезање, труд, мука; тешкоћа. — Са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура. Ат. Види се у томе плаву велика натега ума. Л 1905. нат&гач, -ача м нЗтега (2). Вук Рј. нат&гача ж натега {1, 2). — Претакали на натегачу вино из буради. Чипл.; Вук Рј. нат&гачица ж дем. од натегача. Р-К Реч. нЗтегљај м необ. гутљај (течности, текућине). Вук Рј. натегнут, -а, -о 1. трп. прид. од натегнути (се). 2. усиљен, напрегнут. — То [је] бпо неки чудан смијех, грчевит и на-

тегнут. Шимун. Разговори [су] били испрва нешто неспретно натегнути. Петр. В. нат^гнути, натегнбм (аор. нат^гнух и натбгох, 2. и 3. л. нат^гну, нЗтегну, нат^же и нбтеже; прил. пр. нат&тгув(ши), нат<5гЗв(ши) и натегав(ши); р. прид. иатбгнуо, -ла, -ло, натегао, нат^гла и натегла, -ло) сврш. 1. а. затегнути, разапети, напети (ркицу, уже, лук стреле и сл.). — Испињала [сеј на прсте да досегне конопе натегнуте међу зидовима. Франг. б. навући, натући, набити. — Натегне . . . калпак на очи. Ков. А. в. истегнути, издужити, извући. — Натегне врат да поглгда боље. Цар Е. 2. повући, потегнути. — Натегнем га људски за уши. Матош. 3. нагнути, привући суд с пићем и почети пити. — Кад натегне чокан>, он забаци главу и пије дуго. Куш. Јевта натеже чутурицу и мало дуже је задржа. Ћос. Д. 4. напети, запети, учинити спремним за дејство, деловање (ватрено оружје): натегнута пушка. — Мирно скиде аутомат, натегну га. Ћоп. 5. а. нстрегнути, упрети. — Мора да се натегну све силе да не би крепао човјек гол и бос. Крл. 6. повући, нагнути (на чију страну), определити се (за кога или што). — Хтио [је] натегнути на Силвестрову страну. Божић. в. набрекнути, набујати. — По луговима натегли да листају врбови омлади. Вуков. ~ се напрегнути се, напети се. — Натегли се људи под бременима. Лоп. Дроб [се] натегнуо да прсне. Љуб. натегн^то ирил. усиљено, напфегнуто. — Натегичтто авучи ово име [Моцарт]. БК 1906. Вечера је ишла мучио и натегнуто. Јов. Ј. натегн^тбст, -ости ж особина онога што је натегнуто; напрегнутост, усиљеност. — Натепптост око њезиних усана и очију [је] видљива. Торб. Лепота садржине песме, прозрачност . . . протестују у Бранковим песмама против дотадашње . . . условности, натегнутости. Бел. натегн^ће с довођење чега у натпегнуто стање; повреда ткива истезањем. — Натегнуће и прскање мишића честа је појава код тенис-играча. Тен. нЗтежица и н&тежица ж дем. од натега, натега. Вук Рј. натбзавица ж покр. тешко пражњење црееа, затвор, тврда столица. Вук Рј. натбзање с гл. им. од натезати (се). натбзати, натбж&и несврш. 1. несврш. и уч. према натегнути. 2. а. мучити се, тешко излазипги на крај, једва састаелати краг е крајем (у недостатку, оскудици чега). — Натеже и тавори с оном малом платом. Срем. Натежу и злопате с храном на овој оскудној годиш. Шапч. в. тешко, с

п НАТЕКАО — НАТЕЋИ «

637

~ се пеј. намерити се, натрапати. — Могао би се натепсти овамо и по који кандидат медицине. Ков. А. Само да се још израна не натепе који од оних попова Пав. натеравање, ијек. натјеравање, с гл. им. од натеравати (се). натеравати (се), -еравам (се), ијек. натјеравати (се) = натеривати (се) несврш. и уч. према натерати {се). натерати, -ам, ијек. витјерати, сврш. 1. а. нагнати, терајући усмерити, довести на мешто, до нечега и сл.} погнати, потерати; носећи, потискујући довести до чега, нанети. — Неколико ших натЈера из бунатекао, натбкла и натекла, нат&сло сије у шкрипац читав . . . батаљун. Пав. и натекло захваћен отоком, отечен. Натерам свиње у воће. Вес. Олу;а изненадно натера крупне китттне капи на пронатеклина и натеклина ж натекло зорска окна. Јак. б. дати повод да се нешто место, оток, отеклина. — Маже . . . уљем негде испољи, покаже, изазвати. — Тако дебеле натеклике и здеротине. Бомсић. Неки болним гласом приповедао [је] своју патурођеници [откривају].. . формуле својих њу да је свима сузе на очи натерао. Ат. напитака против . . . натеклина. НИН 1959. Двосмислице... су и либералниЈим госпонатекнуће с настанак отока; натеклина. ђама знале натјерати руменило у лице. Том. 2. силом, наваљивањем и сл. навеспги, натема ж нар. в. анатема. — Игуман принудити, приморати. — Натјерао га [јеј сукну натраг, уплашен . . . мрмљајући:... да попиЈе неколико чаша соде. Козарч. Натема га! Ранк. Лекари га натераЈу да иде на југ. Скерл. натемњак м нар. в. анатемњак. — Не 3. навући, набити. — Трифун натера капу могу ја бити стрина сваком натемњаку и на очи. Лаз. Л. 4. доћи, дотерати до одреаветињаку. Лал. ђеног (већег) износа; повећати, подићи. — натенане прил. тур. полако, мирно, без Тога дана уписасмо . . . стотину . . . глава узбуђивања, без узнемиравања; до појединости, . . . За два мјесеца и двије недјеље натјепотанко, натанко, детаљно (испричати). — расмо на хиљаду глава. Коч. НатЈерај вишу Под ногама је држала клупицу и прела циЈену па им не дај! Бен. натенане. Кал. Оне су . . . већ раније међу ~ се заст. нагнати се, намерити се; собом натенане претресле догађај. Десн. дати се (на што), наеалити, ударити. — Стави длан пред очи, загледа се, па наНа њега се Турчин натјерао, и њега је тенане рече . . . Поп. Ј. Вуче дочекао. НП Вук. Лола: натерб се и на младе жене. Где је — овде; где је натенанв, натенану и натенахни прил. — онде! Вес. тур. в. натенане. — Касније ће сјести... натеривање, ијек. натјерпвање, с гл. пак се залагати полако, натенани. Пав. им. од натеривати (се). Једног дана [ћу] да вам приповедам целу ствар натенану. Цар М. Најпре натенахни натеривати (се), -^рујем (се), ијек. соли и бибери. Лаз. Л. натјеривати (се), несврш. = натеравати натентавати, -ентавам несврш. и уч. (се). натерсуме прил. тур. покр. насумце, према натентати. отприлике. — Ниједан посао не предузиманат&нтати и патентати, -ам сврш. 1. навести, наговорити, навратити кога (обич- мо на брзу руку, онако тек натерсуме, већ о свему раздшслимоЈ договоримо се. Дом. но на зло). — Сама [ћу] натентати Ивана да вам боље кости уравна. Новак. На пљачнатесати, натешем сврш. истесати у кање кошница дјечаке је први натентао довољној количини. — фиг. ир. А зет, не стари Јовандека Бабић. Ћоп. 2. необ. на- било га, натесаг ће дјечурлије. Мих. товарити, навући. — Откуд мој [Среја] ? натбћи и натећи (се), натегнем (се) — Па ти си ми га и натентао на врат. Глиш. сврш. в. натегнути (се). натећи и патећи, натекнем и нат&чем нат&псти и натепсти, -&пем сврш. сврш. 1. добити оток, отеклине, отећи, покр. напунити, засути. — Прашина . . . натепла је очи! Крањч. С. фиг. Нема го- надути се (о човечјем и жџботињском телу). рега од женске када је натепена пљевама — Ноге . . . натекоше у зглобовима. Гор. што их је на њу снесао вјетар из којекак- 2. стећи, прибавити; створпти, накупити вих књига. Ков. А. имовину. — Приони . . . обилнији натећи напредовати у чему, имати муке с чим. — Добра [је] ученица. Истина са математиком натеже. Макс. 3. имати особину која наводи на везу, сличност с чим, еући (на што, у правцу чега). — Ево, полшриши . . . На воће натеже, је ли? Гор. 4. покр. стварати тешкоће, претеривапш. — Мени [се] чини да је боље да не натежемо цијеном. Љуб. ~ се 1. несврш. и уч. према натегнути се. 2. имапш муке, неприлика, тешкоћа; препирати се, водити мучне расправе. — Дуго смо се с њим натезали да дознамо зашто је био на робији. Чол. Онда се још ваља с њима натезати за новце. Јонкс.

638

НАТЕЧАЈ —

дому плод! В 1885. С оним што је стекао улнце натећи, обогатити се. Лоп. 3. текући накупити се. 4. покр. подстаћи, потаћи, навести, нагоеорити. — Боље [ћеш га] натећи да се заузме за ови посао. Љуб. 5. покр. навалшпи, полетети, јурнути (на кога или што). — Нађоше . . . Рада рањенога, на којега се тргоше ножеви и натекоше момци. Миљ. натечај, ијек. натјечај, м (ретко ек.) јавни распис којим се траже понуде или кандидати за што, конкурс. — Народни одбор опћине . . . расписује натјечај за попуњење радног мјеста у опћини. Вј. 1960. натечајни, -а3 -о, и)ек. натјечајни (ретко ек.) који се односи на натечај, који ]е у вези с натечајем, конкурсни: ~ комиаца, ~ ваграда. натив&зам, -зма м лат. фил. и псих. учење, схватање да су најбшпније особине човека урођене, прирођене, да постоје пре сваког искуства. натбвист(а) м присталица, поборник натишзма. пативбстпчкн, -а, -б који се односи на нативизам: ~ схватање, ~ мишљење. нат&кач, -ача м и нат&кача ж а. назувак; чарапа са ниским грлићем који је обично украшен везом. — [На] натикаче . . . мати је нашарала птицу. Шапч. Опанак у приЈеплету обухваћа везену натикачу ризом закићену. Буд. б. дреена папуча која се само натиче на ногу. натимарити, -имарим сврш. истимарити, очистипш чешагиЈом (коња). Р-К Реч. нат&пјерка ж бот. е. кајсија. Бен. Рј. натираае с гл. им. од натирати (се). натирати (се), -рем (се) несврш. и уч. према натрти (се). н^тисак и натисак, -ска м рус. наеала, притисак, налет. — Грчи се под натисцима хладна ветра. Ранк. наткскавање с гл. им. од натискавати натискаватп (се), -искавам (се) = натискивати (се) несврш. и уч. према натискати (се) и натиснути (се). натнскати, -ам сврш. 1. тискајући напунити, натрпапш, набити; нагурати, сабити, стиснути: ~ људе у какав простор. — Моја ташна стоји испред бисага, натисканих до гуше. Ђон. 2. наштампати, одштампати. — Разлика [је] међу живом па међу натисканом ријечју. Старч. I-" се скупити се у већем броју тискајући се, сабити се, стиснути се. — Око њих натискали се борци. Хорв. натискнвање с гл. им. од натискиеати

НАТЈЕЦАЛАЦ натискиаати (се), -искујем (се) несврш. = натискавати (се). натиснути, -нем (аор. натиснух и н4тискох, 2. и 3. л. натнсну, натиште и натиште; прил. пр. натиснув(ши) и натискав(ши); р. прид. натиснуо, -ла, -ло и натискао, -сла, -сло^ сврш. 1. а. притиснути, навалити. — Лази како су натисли, кукала им мајка! Вуков. б. ударити некуд, нагнути, јурнути. — Онда сви хршшице натисну бјежати. Кос. Натисну низордице, прескочи друм и сручи се низ . . . стрмину. Ћоп. 2. потерати, погнати, потиснути, појурити {кога). — Кад те натисне Капетановић, газићеш ти њега [море]. Ћоп. 3. натући, надити. — Замохао се у кабаницу, натиснуо турбан. 2>ег. 4. поринути (лађу, чамац). — Па на море натискошс лађуа отискоше преко мора сињег. Н11 Лерм. 5. нажуљати. — На чавао биЈаше набоден пааирић . . . да си ногу не натисне! Гор. ~ се 1. а. надати се, пџјурити, потрчати {за ким). — Кад закорачи на улицу, за &им се натисне по пет-шест жандарма. Јов. С. б. кренути, дићи се на кога, навалиши, ударити. — Пошто се натискоше сус)еди на Хрватску . . . она . . . утврди домаћи мир. Павл. 2. сгитасти кога, наметнути се коме. — Једном натисну му се мисао: »Куда ја то, дођавола, идем?« Мил. В. 3. збити се, натискати се, нагурати се (у гомилу). — СвЈцет се натисне око њега. М-О. натиткати, -ам сврш. индив. густо поређати, наслагати, зошни једно уз друго. — СтаЈао )е наслоњен . . . на узглавну страну . . . постеље, у КОЈОЈ су се стиснула промукла гукаша поребарке натиткане ДЈеце. Божић.

натитрати (се) и натДтрати (се), -ам

(се) сврш. наиграти се титраЈући се с ким или чим. — Судбина се са мном доста натитрала. Маж. Ф. натихо прил. необ. на тих начин, мирно, тихо. — Натихо мисао црну свршимо. М-И. натицање с гл. им, од натицати (се). натпцатп 1 (се), -ичем (се) несврш. и уч. прсма натакнути, натаћи (се). 2

натицати , -ичем несерш. према нат&ћи. ~ се необ. надметати се, такмичити се, натјецати се. — Неколицина се натицала у скоку из места. Јак. натичити, -им сврш. необ. намножити, запатипш. — Пече [зној] по убодима гамади коју је рат у нама натичио. НИН 1958. натјер-, ек. натер-. натјецалац, -аоца м (ијек.) натјецатељ. Рј. А.

НАТЈЕЦАЛИШТЕ — НАТКРИЛИТИ натЈ&цалЗште с (ијек.) место где се врши натјецаље, надметање, такшчење. — Шеталиште — наше збјежиште, огњшпте и натјецалиште! Ков. А.

639

~ се наднети се изнАд чега. — Изнад његових . . . очију натквесиле се густе обрве као тамна маховина над речним понором. Јак. Снијежне урвине натквечиле се над поломљеним путевима. Ђон. натјецање с (ијек.) гл. им. од натјецанаткласпи, -а, -б којије изнад или изван ти се. класа, који нема класни карактер. — Вурнатј&цатељ м (ијек.) онај који се натжоазија има много разлога да своје судове јече, надмеће, такшчар. — Натјецатељи су . . . приказује као органе који кроје неку се вјежбали десет мјесеци прије почетка наткласну правду. Арх. 1953. У друштву игара. Пов. 1. које раздиру класне супротности не може натј&цатељица, натјецат&љица и натни бити никад ванкласне или наткласне ј&цатељка ж (ијек.) женска особа натјеца- идеологије. Ант. 1. тељ, такмичарка. натклбнити, натклоним сврш. заклонинатј&цатељскн, -а, -б (ијек.) који се пш, покрити ставивши што одозго. — Биодноси на натјецатеље, такмичарски. — кану неугодно забљештуца и чврсто стисне Трема коју имају . . . стријелци код нат- очи . . . заборавивши их натклонити дланом. јецања јест натјецатељска стрељачка трема. Божић. Стр. ~ се нагнути се, наднети се. — Говорио би . . . тврдим гласом, натклонивши се натјецати се, натјечем се (ијек.) несврш. а. одмеравати, огледати снагу, веш- над њом и загрливши је. Берт. натклбпитн се, натклопим се сврш. тину и др. у борби с неким, надметати се, такмичити се: ~ у брзини, ~ за куп. — необ. наднети се, нагнути се. — Над њиме се натклопила стена. Јакш. Ђ. фиг. Воденице се натјецале клопотањем. Киш. 6. суделовати у натјечају, конкурисанЗтколеница, ијек. наткољеница, ж ти; надметати се у дражби, лицитирати. део ноге изнад колена. — Лактовима се оду— Чланови [се] . . . бирају ждријебом из- про о наткољенице. О-А. међу оних који су се за та мјеста натјецали. наткблити, натколим сврш. заст. надПов. 1. Цијело имање . . . продало се на еладати, савладати. — Бранит [ћемо] се дражби. Поврх начелника нико се није из камена љута, па ћемо им натколит злобхтио натјецати. Ћип. нике. Март. натјечај, ек. натечај. наткољеница, ек. натколеница. нМтјечајни, -5, -о, ек. натечајни. натконобар и наткбнобар м старешина конобара, по рангу најстарији конобар. наткапити се, -им се сврш. индив. наднети се над нешто. — Бол велик и тежак — Он је натконобар у каквом хотелу. Сим. као она Вележ која се наткапила над њенатконтрблор, -бра м старешина конгову кулу. Нам. тролора, глаени контролор. Прав. наткати, наткам (ређе наткем и начем) наткбсити, наткосим сврш. надмашити сврш. а. откати, изаткати у довољној у кошењу, победити косећи. — Рукаве дуге количини. — Нико не може наткати махзагрћу косци и живо се кладе који ће рама да цијелом свијету уста повеже. Н. брже наткосити друге. Шант. посл. Вук. б. ткањем направити, откати, наткривак, -ивка м заст. оно чиме се изаткати. — фиг. Он [је] то замислио5 што наткрива, покрива. — Дољњу оправу засновао, испрсОЈ наткао. Павл. имала је од црвена, а наткривак од модра тула. Том. наткачиватн се, -ачујем се несврш. и уч. подр. надмудривати се доскочицама, занаткриваше с гл. им. од наткривати. диркивањима и сл. — Шале се, наткачују наткривати, наткривам несврш. и уч. се, задевају се као да су све сами младићи. према наткрити. Рј. А. наткрилак, -илка м зоол. краће, обично наткачити, -им сврш. покр. доскочити разнобојно перје на горњем делу крила птица. коме, надмудрити. Вук Рј. Панч. натквбсити, натквесим и натквбчити, наткрилити, наткрилим сврш. 1. за~ ватквечим сврш. а. заклонити надносећи се, клонити одозго, покрити, наткрити: наткрилити, надвисити. — У влажној дубо- постељу. 2. а. заклонити надносећи се изнад чега, надмашити висином, надвисити. — Агин долини, натквешеној висовима, тек се било разданило. Рад. Д. б. статти изнад чега, чадор ине наткрилио. Маж. И. [Село је] уоквирено и наткриљено . . . планинама. наднети. — Изјаха црн коњаник с . . . огромном шубаром натквеченом преко вје- Поп. Ј, б. надмашити уопште, превазићи. ђа. Лал. — Први успјех наткрилио је њихово оче-

640

НАТКРИЉАВАЊЕ — НАТОВАРИТИ

наткучихн се, наткучим се сврш. надкивање. Том. Тај звук [би] све наткршшо. Рист. нети се, нагнути се (над ким или чим). — ~ се издићи се изнад чега, наднети се. Ступила [би] ближе, наткучила се нада њ. — У дну . . . дворане . . . [балдахин] се Киш. Сунце је високо одскочило и иатнаткрилио у богатим наборима. Крл. фиг. кучило се над хоризонтом. Гор. Фашизам се наткрилио над многе земље натморен и натморит, -а, -о необ. в. Европе. Пол. 1958. натмурен. — Кроз напрслине натморених наткрнљавање с гл. им. од наткристена засија светло. Кош. Тра^е дане мутне љавати (се). . . . зимовите, натморите. М. наткриљавати (се), -иљавам (се) — натмурен и натмуреи, -а, -о а. нанаткриљивати (се) несврш. и уч. према натмргођен, смркнут, мрзоеољан, туробан. — крилити (се). Разведравао )е [Домановић] суморне . . . и наткрнље и каткриље с необ. оно изазивао осмех у натмурених. Ирод. фиг. чиме се што наткриљује, заклања, заклон Комадић ведрине неба ушао је у његову коЈи стоји изнад кога или чега. — [Лежи] натмурену . . . душу. Кол. 6. прекриеен на . . . трави, под зеленим и густим наттамним облацима, смрачен, натуштен. — криљем букова лисја. Ранк. Забринуто (јеЈ погледао још увијек натнаткриљввање с гл. им. од наткримурено небо. Шимун. љивати (се). натмурбнко м онај који је натмурен, паткриљнвати (се), -иљујем (се) не- мрзовољан. — Изгледа да се мудри натсврш. = наткриљавати (се). муренко лепо забавл>а. НИН 1959. наткрити, наткриЈем сврш. 1. покрити ватмурено и натмурено прил. с натодозго, поставити кров, надстрешницу над муреним изгледом, смркнуто, суморно. — Он чим; заклонити надносећи што. — Дво- ју )е хитро и натмурено погледао. Торб. риште биЈаше . . . наткривено старим трсом. Планински врхунци натмурено ввре из Михољ. Наткри очи шаком. Пол. 1957. 2. магле. Коч. заклонити, закрилити, прекрити. — Жбун натмуренбст и натмуревост, -ости ж облака наткрио суице. Вес. својство, изглед онога ксуи ЈС натмурен, смрнаткритичар м ир. претерано строг, кнутост, натуштеност. престрог критичар. — Затукли их . . . ради натмурити, натм\рим и натмурнти, пустог хира ко;ег наткритичара. С 1919. -им сврш. намргодити, намрштити; учининаткричати, -чим сврш. кричећи надти тмурним, суморним, туробним. — Натјачати. — Надвичем твој лелек и нат- мурио обрве и намрштио браздасто лице. кричим твој крик. Богд. Рад. Д. фиг. Мрак |му је] натмурио озлонаткров, -а и наткровак, -бвка м в. јеђену душу. Цар Е. наткровље. — Као какав . . . стари позна~ се а. доиити нерасположен, смркнут ник, тако те поздравља . . . димњак с нат- изгледу намргодити се, намрштипш се. — кровом. Вес. Резбарија . . . на наткровцима Мало прије ведар и безбрижан, сад се димњака свједочи о давнини њихова пос- натмурио. Цар Н. б. прекрити се тамним танка. Јурк. облацима; смрачити се, натуштити се. — наткрбвити, наткровим сврш. (обично Само се небо натмури. Нуш. Дан се нагло у трп. прид.) заклонити, покрити кровом, натмурио. Мих. на{д)стрешницом. — Улаз у кућу био је натмушити се, -им се сврш. в. натнаткровљен. Коз. И. Ушли [су] у наткровмурити се. — Приђе натмушен као љетни љени простор. Лал. облак. Сим. наткрбвље с покривач шнад чега, на(д)натнути, натнем (аор. натнух и наткох, стрешница. — Уђу у гондолу и сједну — 2. и 3. л. натну, наче и наче) сврш. покр. под наткровље, превучено изнутра модром в. натакнути, натаћи. Вук Рј. свилом./Оу м. Море граната стане да пршти нато прил. после тога, затим. — Нато по наткровљу ровова. Јевт. се његов отац поново оженио. Тур. Ишнаткровница ж наткровље. — Иза . . . чупала се из гужве која је нато настала. бакрених наткровница и старинских вјетроМил. В. каза . . . чуло се како Беч бруји. Крл. натбварити, -им сврш. 1. а. ставити наткуцавати, -уцавам несврш. необ. терет на кога или што, снабдети теретом, куцати јаче од чега другог, надјачавати оптерептти: ~ кола, ~ коња, ~ себе куцањем. — Сат им безболно срца наткустварима. — Елегантна госпођа . . . има цава. КН 1959. . . . блазиране, благом натоварене руке. Матош. фиг. Натоварио [је] свој дух слонаткучнватн се, -учујем се несврш. и женим тековинама савремене цивилизације. уч. према наткучити се.

НАТОВИТИ — НАТПЕВАТИ Богдан. б. подићи, ставити, попети на возило, на товарну животињу, на раме, леђа и сл.: ~ дрва, ~ ствари, ~ торбу. — Натовари на кола Моцу . . . па хајд' тамо. Ад. фиг. Сад живи како је њу воља . . . Чему да си натовари више посла и бриге? Ивак. 2. а. нагомилати, натрпати. — Кубизам и футуризам . . . могу да натоваре у сликарству и вајарству много недоношчади. Уј. б. обилато спремити, сереирати. — Жена . . . нека натовари поштено вечеру. Кос. 3. фиг. преваригпи, обманути, насамарити. — Иресрећан кад му пође за руком да вас . . . ваљано завитла и натовари. Богдан. Изр. ~ на в р а т (леђа, плећа) наметнути као обавезу, бригу. ~ се 1. натрпати на себе, оптеретити се. — фиг. Доиста си докон много кад си се овако могао натоварити пороцима. Богдан. 2. покр. најести се, прејести се. Вук Рј. натбвнтн, натовим сврш. угојити, утовити. — Дората [је] коња натовила. Рј. А. фиг. Друго царство [је] натовило Француску. Павл. натолбко прил. толико, у тој мери. — Поједини родови натолико [су се] подигли да су у својим жупанијама постали . . . независни господари. Шиш. натоп м 1. оно чиме је нешто натоплено. Бак. Реч. 2. покр. јака киша. — Одавно нема натопа. Рј. А. натопипа ж необ. в. натоп Џ). — Пресушују јој плавне натопине подочњака. Божић. натбпитн, натопим сврш. 1. а. учинити да што буде мокро и.ш прожето чим текућим, житким, наквасити, намочити. — [Мајка ће] она слова изљубити и сузама натопити. Јурк. Варницу прими сува маховина натопљена машћу од фоке. Петр. М. б. зашти, наводнити. — Јавила [би се] она са судом у руци да натопи [цвеће]. Лоп. 2. растопити у довољној количини: ~ воска, ~ масти, ~ олова. 3. прожети, испунити, преплавити. — Воњ духана . . . је ту натопио читав простор. Крл. Лице обасјано добродушним осмехом било је натопљено љубављу. Поп. Ј. ~ се залигпи се, наквасити се, намочити се. — Крвљу се натопила Маћедонија. Митр. натопљепост, -ости ж стаље онога што је натопљено, намоченост, наквашеност. натопрчити се, -опрчим се сврш. покр. ударити се налећући на што, спотаћи се о нешто. — Ко трчи, он се натопрчи. Н. посл. Вук. Ћира се погури . . . на нешто се натопрчи. Кош. ~ - . • 41 Речвик српскохрватскога књижевног језика, Ш

641

патора ж тал. покр. обичај, навика. — Његова Је натора: нигда кући нрије поноћи не доћи. Рј. А. натбрнтн, наторим сврш. 1. нађубрити, нагиојити. Вук Рј. 2. риб. бацити тор, ма.чац за рибе. — Јато . . . галебова опази мјесто наторено малим рибицама. Кум. наторлашнти се 5 -орлашим се сврш. наслагати се, нагомилати се. — Ала се од јутрос лед наторлашио! Рј. А. натоскати, -ам сврш. покр. потершпи, погурати натраг, потиснути: ~ коња у таљиге. Вук Рј. натоциљавати, -илавЗм несврш. и уч. према натоциљаши.

натоцЛљатн, -ам и натоциљати, -бци-

љам сврш. увалити у што неповолно, преварити, насамарити. — Залуду је . . . што смо ти ми сељаци домишљати и неповсрљиви кад нас увек најлакше натоциљају. Пол. 1960. И врага ћете натоциљати. Шое. — се 1. надовољити се тоциљања. Рј. А. 2. прееарити се, насести. — Увидио је да се натоциљао. Кол. Нешто не функционише како треба . . . Натоциљаћемо се једаред сви на танак лед. Сек. наточен, -а, -о 1. трп. прид. од наточити. 2. необ. пун, крцат нечега. — Помислим на велеграђане и њихове четверокатне зградурине, наточене стјеницама. Коз. Ј. натбчити, наточим сврш. уточити, улити, налити (течносгп, текућину). — Лице уми и наточи воде. Радич. Анђо . . . наточи вина учи! Вес. натпартијскн, -а, -б који је изнад партија, независан од партијских мерила. — Проматрао [је] догађаје са . . . романтичне, натпартијске базе. Крл. натпасати, -ашем сврш. необ. пружити се као појас шнад чега. — У оним најнижим [долинама], натпасаним каменитом косом, прилегла црна мала села. Сиј. натпастир, -ира м најстарији, ерховни пастир, надбискуп. натпастирски, -а, -5 који се односи на натпастире, надоискупски: ~ писмо, натпастирска права. натпевавати се, -евапам се, ијек. натпјевавати се, несврш. натп&вати се. патп^вање, ијек. натпијбвање, с гл. им. од натпевати се. натпевати, -ам, ијек. иатпјевати, сврш. надмашити, победити у певању (певајући лепше, боље). — Другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натп^вао и наравно да га је увек натпевао. Срем. фиг. Треће звонце цвркутало је као пти-

642

И А Т П Е В А Т И СЕ — Н А Т П Р О З О Р Њ А К

чица, залуд настојећи да натпјева друга звона. Бен. натпбвати с_е, натлевам се, ијек. натпиј&вати се, несврш. уз. повр. огледати се, надметати се у певању. — Пристају ободша на то да се натдијеваЈу. Марет. Свати се натпевају. Кош. натпија&е с гл. им. од натпијапш се. натпнјатн се, натпијам се несврш. огледати се, надметати се ко ће кога надмашиши у пићу, ко ће више попити. — Здравице се ви)а;у . . . свати се натпијају. Кош. натппјевање, ек. натпевање. натппјеватл се, натпијевам се, ек. натпевати се. натпнс (ген. мн. натписа) и натпис (геи. мн. натпнса) м 1. а. краћи текст, ознака, податак, назив исписан, урезан и сл. на чему. — За СВОЈУ жену написао [сам] сличан надгробни натпис. Нед. Исклобучила се . . . даска на КОЈОЈ се једва распознаје натпис: »Спасе Радиновића трговина мјешовитом робом«. Ћоп. 6. наслов, заглавље (књиге, одељка, чланка, песме и сл.). — Овај свезак лирских стихова не означује својим натписом садржа) пЈесама. Наз. 2. адреса (на писму, пошиљци). — Рече Борис дижући писмо и читајући натпис. — То ти је писмо врло потребно. Крањч. Стј.

натплански, -а, -б који је изнад плана, који премашује план. — Повећава [се] постотак одваЈања из натпланске добити. Вј. 196Ј. патплнвати, -ам сврш. победшпи, надмашити у пливању. — Нико га ниЈе могао натпливати. Рј. А. натпљескати, -ам и -пљешћем сврш. надмашити пљескањем, тапшањем. Прав. натполбввчан и натполовнчан, -чна, -чно, у изразу: ~ в е ћ и н а в. релатита, проста еећина (уз већина изр.). — Пословник [Је] . . . предвиђао . . . за остало гласање просту натполовичну већину. Риб. Листа с натполовичном већином односила је сва места. Јов. С. натпољар м старешина пољара. — Опћински натпољар Је мирно . . . изнио свој извид. Божић. натцоп, -бпа и нЗтпоп м врховни поп, каноник. — Натпоп ужасно галами због тог звоњења прије времена. Франг. иатпоручник м војн. официрски чин (сгпарији од поручнша) у неким војскама.

натпрбглед м необ. преглед више комисије. — Добио је документе за »натпреглед« те ће сигурно бити пуштен кући. Мишк. натпр^да&е с гл. им. од натпредати (се). натпрбдати се, натпредам се несврш. натписати, натпишем сврш. 1. а. натакмичити се, надметати се у предењу. писати изнад чега (рбично изнад еећ напиВук Рј. саног, штампаног текста). Вук Рј. б. заст. натпрести, -бдем сврш. надмашити, адресирати. — Пошаљи ми [књигу са рукопобедити у предењу. — Уме све натпрести писом] . . . завијено . . . и натписано на мене. Вук. 2. по5едити, превазићи, надма- преље. Вук Рј. шити у вештини гшсања. — Ко ми надпатприпов^дати, -бведам, ијек. натговори Чупића и натпише Молера, даћу припови)6дати3 сврш. надмашити, победити му шта год хоће. Вук Рј. у пршговедању. Вук Рј. натприповијЗдати, -овиједам, ек. натнатписивање с гл. им. од натписивати приповбдати. натпрнродап, -дна, -дно који је изнцд натписивати, -исујем несврш. и уч. границе познатих природних појаеа и закона, према натписати. који се не може објаснити природним зако~ се такмичити се, надметати се у нима, чудесан: ~ појаваЈ ~ сила, ~ снага, писању. Вук Рј. ~ величина. натписни и натписпи, -а, -о који се натприродно прил. на натприродан односи на натпис; наслоти. — Као натпиначин, као натприродна појава. — Капетал сни јунак [у драми] гостовао [је] Боривој је на коњу све већи изгледао, дсжле . . . Рашковић. ЕК 1906. Да се израде натне доби такве сразмјере да изгледаше . . . писне табле величине 100х60цм. Аут. натприродно. Мат. ватпити, натпијем сврш. надмашити, натпрнродност, -ости ж особина онога победипш у пићу, попити више од другога. што је натприродно. — Био [је] у стању да цео пук натпије и патпричатн, натпричам сврш. надманадговори. Кнеж. Л. Прича да може натшити, победити у вештини причања; надпити људе из града. Креш. машити причањем, многоречивошћу, надговорити. Вук Рј. натпјеваватн се, -&вавам се, ек. натпевавати се. натпрбзорник и натпрбзорњак м нар. горњи део прозорског океира, горњи прозорнатпјевати, -ам, ек. натпевати.

Н А Т П Р О С Е Ч А Н — НАТРАПИТИ" ски праг. — Често наилазимо . . . на добре народне речи као: . . . натпрозорњак, шљункара, надвратњаци. Бел.; Рј. А. натпрбсечан, -чна, -чно, ијек. натпрбсјечан који је изнад просечног, обичног. — Сам тај факат говори о натпросјечној надарености. Крл. Да би се неком признао дар или таленат за неку област, потребно је да даје у њој натпросечне резултате. Пед. натпрбсјечан, -чна, -чно, ек. натпрбсечан. натпуцавати се, -уцавЗм се несврш. такмичити се, натјецати се, надметати се у пуцању. — Ови [се] . . . натпуцавају и држе једни друге на оку. Мул. натпуцати, -ам сврш. надмашити, победити у пуцању. — Да пушкараш, натпуцати нећеш, да је твоја диљка пирлитанка. Март. пЗтра ж покр. 1. оно што је основано за ткање, стављено у разбој. — Тка некакво платно, а натра јој се помиче. Бан. 2. оно што се уједанпут врати с горњег вратила (као ткачка мера). — Отаала сам једну натру. Вук Рј. натрабуњати, -ам сврш. наговорити којешта, без смисла. натравити, натрбвим сврш. необ. нахранити траеом, напасти (стоку). — Ти си натравио бикове у кошевинама, ти си . . . утовио крда њихова! Гор. натраг прил. 1. а. у правцу супротном претходном кретању, на пређашње место, онамо одакле се пошло, одакле је нешто упућено, узето, назад: вратити (се) ~ , однети ~ . — Чујем вику: »Натраг! Натраг!« И онда почесмо узмицати. Вес. Ко зна кад ћу натраг. Јевт. Морам вас . . . замолити да натраг узмете свој новац. Креш. б. у правцу задње стране чега. — Он тргну руком натраг. Наз. 2. са задње стране, позади. — У његовој кући је биљар, купатило; тамо натраг читав парк. Јакш. 23. Бојим [се] пуста — комесара! . . . који руке штрањгом натраг веже. Срем. 3. а. у претходно стање, у претходни положај, као раније. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. Лаз. Л. б. у правцу прошлости, у прошлост. — Ради што тачнијих закључака . . . мора се . . . сегнути мало дубље натраг. Петр. В. 4. према лошијем стању, степену, у правцу назадовања, наопако. — Подијелисмо [сеј и од тад нам све удари натраг. Коч. ватраг предл. с ак. покр. пре. — Овога сам ухватила натраг мало дана. Ћип. нЗтрага ж покр. в. потомство. — Боља поштена истрага, него срамотна натрага. Љуб. 41*

645

натрагати, -ам сврш. ући у траг, пронаћи. — Невоља је само што ја не знам да натрагам гдје је тај оток запао. Вел. натрагати се, -ам се сврш. покр. стећи велико потомство, народити се. Вук Рј. натрагођа м онај који иде натрашке. Вук Рј. натражак, -ашка м покр. в. потомак. — Дуждеву позну натрашку киван, свети се синак јуначан, диван. Кост. Л. натражан и натражан, -жна, -жно који се држи застарелих схаатала, који је против друштвеног прогреса, реикционаран, назадан, заостао. — Натражна и ненаучна схватања биолошких проблема била су оборена. НЕ. Изр. ~ снага з а к о н а правн. примена закона на случајеве који су се десили пре његоеог доношења. натражачке и натражачке прил. натрашке, уназад. — Одиста га погубиг хоћаше, ал' се Богдан трже натражачке. НП Вук. натражити се, натражим се сврш. 1. провести много времена тражећи, заморити се тражећи. 2. в. наћи се (2а). — Таман смо се3 ђидо, натражили. Н. посл. Вук. натражност и натражност, -ости ж особина онога који је натражан, онога што је натражно, назадно, назадност; реакционарство. — Уочавао је сву биједуа натражност и наказност хрватских малограђанских прилика. Барац. натражњак и натражњак м назадњак, реакционар. — Не спадам међ натражњаке. Ат. Дјело је постигло изванредан успјех код . . . напредних људи3 а отпор . . . код конзервативаца и вјерских натражњака. Барац. натражшачки и натражшачки, -а, -о који се односи на натражњаке, назадњачки; реакционаран. — Дарвинове мисли [суј прихватили и бранили их од натражњачких нападаја. НЕ. натражњаштво и н а т р а ж њ а ш т в о с назадњаштво, реакџионарство. — Та црква гуши мрак, натражњаштво. Павл. натрапаватн, -апавам несврш. и уч. према натрапати. натрапати и патрапатп, -ам и патрапити 1 , -им сврш. 1. неочекиеано наићи, налетети (на кога, на што). — Онако наглув и несмотрен, натрапа право на четничког стражара. Лал. Једвице [је] натрапао на ледом скорушене трупце. Гор. Тек што су изишли, натрапише на биљежника Нерија. Франг. 2. појавити се, наићи. — Натрапаће ваљда данас какав посао. Рад. Д. патрапити2, -им сврш. нагњавити, намучити. — Сувише [би га] натрапили они

644

Н А Т Р А Ц К А Т И СЕ — Н А Т Р Љ А Т И СЕ

његови ситни а ипак за њ огромни дугови. Ђал. ~ се повр. — Сирота Магдола! Тешко ли се је натрапила с братом. В 1885. натрацкати се, -ам се разг. одеећ се намазати козметичким средствима; исп. нафракати се. — Она )е посебно за то дошла из Модике, бијесна, натрацкана, намазана5 крцата пиЈетлова перја и стаклена накита. Франг. натраџбина ж заст. и покр. ерста дажбине, пореза (ка/у новонаселени плаћа селу за еоду, шуму, пашњаке). — Платите цркви истраџбину, а селу натраџбину. Љуб. натрашке и патрашке прил. 1. окренут леђима у правцу кретања, супротно правцу кретања, уназад. — Повлачио се према десним вратима идући натрашке. Андр. И. Даље од мене, сотоно! — узмакне баба натрашке. Пав. 2. леђима, на леђа, налеђашке. — Он се натрашке срушио на тле. М-И. 3. натраг, позади. — Људи у сивим хаљецима, већином руку натрашке везаних наопако, приближују нам се. Матош. 4. обрнутим редом, полазеНи од задњег краја. — Ми све почињемо натрашке! Онде где други народи завршују, ми одатле почињемо. Дом. 5. како не ваља, наопако, рђаво. — Од јутрос ми нешто све пошло натрашке! Глиш. Окренуло се све натрашке. Бен. натрашкн прил. в. натрашке. — Ко да се и сама срећа . . . натрашки порађала, па се за мој рачун јаловила. Рад. Д. натрбушке и натрбушке прил. на трбух, потрбушке. — Извалили се у блаженој флегми натрбушке, јер је и то шијачки обичај. Кор. натргати, -ам сврш. тргајући накупити у довољној количини, накидати, наломити. — Натрга грања и стави га пода се. Хорв. <—' се задовољити се тргајући, накидати се. — Ми смо доста са њим задобили, влашкијех се натргали глава. НП Вук. натрббити, натргбим, ијек. натријббити, сврш. отребити велику количину чега. пбтрезно, ијек. натријезно, прил. у трезном стању. Прае. нЗтрепик, -а и натреник, -ика м добро натрвен и чврст хлеб. Вук Рј. натрбсање с гл. им. од натресати (се). натр^сати, натресам несврш. истресати, трести. — Натресала је постељину на веранди журећи се испред кише. Донч. ~ се искаљиеати свој бес, понашати се осорно, издирати се. — Свака дроња се натреса над нама. Срем. Нисам се ја дао онаком Радекићу . . . а камоли ћу пустити да се шугави Шкуро нада мном натреса. Ћоп.

иатрбсен, -а, -о осоран, груб. — Потпуковник . . . се одједаред насмејао неким дрскиМЈ натресеним . . . смеЈом. Сек. натресивање с гл. им. од натресивати (се). натреспвати (се), -бсујем (се) несврш. натресати (се). натрескати се, -ам се сврш. фам. напити се, наљоскати се, опити се. — Видим . . . да су се сви они прописно натрескали. Вин. Људи те гледају, мислит ће да си се натрескао. Вј. 1960. натр^сти, -сем сврш. тресући (дрво) омлатити већу количину (плодова). Вук Рј. натрпј м = натријум хемијски елеменат, врло мек метал сребрнастобеле боје, Иа. натријебити, натриЈебим, ек. натребити. ватријев, -а, -о = натриЈумов који се односи на натриј(ум), који садржи натриј{ум): ~ хидроксид. патрпјезно, ек. натрезно. натријски, -а, -б — натријумски натријев, натријумое: ~ шалитра. патријум м = натриј. натријум- преи део сложенице који означава да је натриј(ум) један од елемената хемијског једињења, сггоја, натријев, натријски: натријум-хидроксид, натријум-хлорид и сл. натријумов, -а, -о = натријев. натријумски, -а, -6 = натријски. натрнца ж дем. од натра. ватркати, натрчем сврш. натрчати. — фиг. Њој је то било, као да је усред сунчанога дана натркала плаха киша. Коз. Ј. патркивање с гл. им. од натркивати (се). натркивати, натркујем несврш. нџгло наваљивати, нападати. — На њих брзи натркује обад. М-И. Натркује као зима на гладна Турчина. Вук Рј. ~ се надметати се у трчању, утркиеати се. — Натркивали смо се, надскакивали. Маж. Ф. натркимице прил. утркујући се, у трку, трчећи. — Ја . . . сам га . . . натркимице жива у'ватио и пред славни суд довер. Коч. натркушица ж и м свађалица, убојица. Вук Рј. натрљавати, натрљавам несврш. и уч. према натрљати. натрљати, натрљам сврш. трљајући намазати {нечим). — Пропишу . . . неком топло купање, неког натрљају јодтинктуром. Чол. Изр. ~ нос (коме) в. уз нос (изр.). ~ се повр.

НАТРЉАТИ — НАТРУЊЕН

645

натрљати, -ам сврш. неочекивано наићи. Натрпсо се много свакојаких невоља. Глиш. на некога, на иешто, нагазити, набасати. Ја бих се волио бар натрпјети невоља много. Вук Рј. М-И. вбтроје прил. на тридела: сломити~. натрпјети се, -пим се, ек. натрпети се. натрбн, -бна м натријев хидроксид, камена сода. натрбнски, -а, -б који садржи натрон: ~ вапно. натрбнтати, -ам сврш. претерано утоплити одећом, натрпапш (на кога) много одеће, много обући, оденути: ~ дете. ~ се повр. — Мечкар . . . се био толико натронтао кожусима . . . да је личио на буре. Ћоп. ватротен>ати, -ам сврш. покр. насамарити, изиграти. — Свеједно ми нису дали земљу, натротењали су мене и браћу. Јел. натрбшитн, натрошим сврш. 1. надробити, намрвити, ставити (у што). — Моја нана . . . је више волела да се у њих натроши мак, а не сир. Вин. 2. добро напојити. — Донеси ми јоште мало вина да натрошим себе и Шарина. Вук Рј. ~ се 1. потрошити много новаца. 2. попити доста (пића). — Када су се натрошили вина, отален се свати подигоше. НП Вук. натрпавање с гл. им. од натрпавати (се). натрпавати (се), натрпавам (се) несерш. и уч. према натрпати (се). нЗтрпан, -а, -о 1. трп. прид. од натрпати (се). 2. а. који је с много сувишних детаља, неукусно урађен, опремљен: ~ шара, хаљина ~ украсима. — Одјевена [је] према понешто натрпаном начину одијевања онога доба. Креш. б. препун, закрчен. — Припремала се да пријеђе на другу страну натрпане улице. Торб. натрпати, -ам сврш. а. ставити у што велику количину (чега), набити, напунити (што). — Натрпам ја у кошару хране па хајде к њима. Пае. Натрпајте му, жене, торбу! Кос. фиг. Његову главу натрпали су пропагандом о немачком животном простору. Ољ. 6. сместити без икаква реда велику количину (чега), нагомилати. — Вшпе [му] је било стало да натрпа много разнога градива, него да одабере оно што је најбоље. СКГ 1937. ~ се 1. повр. — Натрпао се пророчким знањем. Цар Е. 2. окупити се у претераном броју на једном месту, стећи се у великом броју, збити се. — Они се опет многи заједно натрпају те се тако земља отисне и живе погребе. Вук. Пред њом се натрпала дјечурлија. Шег. 3. најести се преко мере, прејести се. — Натрпавши се сит, попусти пас. Бен. натрпети се, -пим се, ијек. натрпјети се, сврш. много претрпети, пропатити. —

натрти, натрем и натарем сврш. 1. иситнити на треници, настругати, нарибати. 2. натрљати. — Суха уста залијем чајем, а болна крста натрем оцтом. Мих. Изр. ~ коме нос в. уз нос (изр.). ~ се натрљати се. — Сав се натро уз помоћ своје жене ракијом. Л-К. натрћити се, натрћим се сврш. сагнувши се штурити стражњицу. — Што си се натрћио ту! — викну му. Лал. натрудити се, натрудим се сврш. уложити много труда, намучити се. — Да је стала још тад цјеловита хрватска држава, о које основу Гргур VII толико се био натрудио, било би лијеса, из којег би се био могао стесати тврди браник. Павл. натруђен, -а, -о 1. трп. прид. од натрудити се. 2. уморан, малаксао. — Мир је жеља натруђених удова. Ђон. патруковати, -кујем сврш. варв. е. наштампати. — Што си натруковб банки, натруково — нек ђаво носи. Срем. патрулдти, -им сврш. бити начет труљењем, почети трулити. — Беше неколико крупних пањева, неки огорели, неки већ натрулили. Глиш. натрулост и натрулост, -ости ж стање онога што је почело да трули. Р-К Реч. натруна ж нанос, примеса. — Аутохтони карактер енглеске мисли не допушта никакве »егзотичне« натруне. Пол. 1959. натрунак, -унка м делић нечега, трунчић. — Та мисао, непоблаћена ипак никада ни с најмањим натрунком ниске страсти, враћала му се често у памет. Новак. патрунптн, натруним сврш. 1. посути труњем, засути мањом количином чега ситног, напраишти. — Натрунишс ми рану пухаром од цигарете и онда је завезах марамом. Јак. 2. фиг. а. искварити, изменити особине чега туђим примесама. — Морају . . . бити врло опрезни да не натруне свој језик туђинштином. / 1957. 6. (некоме) учинити нажао, нанети непријатност. — Ја не знам има ли кога . . . да му газда-Рака није . . . макар у чсм натрунио. Глиш. ~ се 1. повр. према натрунити. 2. струнити се. — Не могаше [се] отрести неког сељака чија се крава »натрунила«. Марк. М. натрунути, -нем сврш. на-грулити. Р-К Реч. натруњен, -а, -о 1. трп. прид. од натрунити. 2. (чиме) у којем се осећа утицај чега. — Једни већ отприје натруњени републи-

646

Н А Т Р У Њ И В А Т И (СЕ) —

канским теоријама кликћу новој ријечкој републици. Цар Е. натруњивати (се), натруњујем (се) несврш. и уч. према натрунити (се). натруо и натруо, -ула, -уло начет труљењем, делимично труо. — Чуло се . . . копкање миша под натрулим подом'. Новак. Натруло, летошње лишће воња на прокисло вино и на гљиве. Петр. В. натрусан, -сна, -сно заст. неотпоран, осетљие; пријемчив, склон обољењу. — Вуну уз тело треба да носе и особе које су натрусне од назеба. Батут. натр^сити, натрусим сврш. засути, натрунити, нанети. — Смет је оно што вјетрови донесу и натрусе у кући. Ков. А. ~ се 1. бити под утицајем нечега, занети се нечим. — Каролина бијаше доста натрушена читањем. Ков. А. 2. опити се. — Чинило се, да се и Тома био прилично натрусио, јер се њихао на ногама. Кол. 3. доскитати се, доеући се. — Ако се овдје или ондје натруси које шмегл>аво и прљаво Жидовче, то би било све. Ков. А. натрусност, -ости ж заст. неотпорност, склоност обољењу. — Још већу важност у томе правцу има индивидуална или лична диспозиција (наклоност, натрусност). Батут. натруха ж примеса, нанос. — Не би ли . . . требало најприје тај материјал прочистити, ријешити га свих метафизичких натруха. Баз. натруцкати се, -ам се сврш. провести дуже време у труцкању, јако се иструцкати, заморити се труцкајући се, надрмусати се. — Нисам се толико натруцкао откако за се знам. Шапч. натрчавање с гл. им. од натрчавати. натрчавати, натрчбвам несврш. и уч. према натрчати. натрчати, -чим сврш. I. а. трчећи ударити о нешто, налетети. — Тада Сретко натрча грудима на цијеви. Лал. б. трчећи набасати, наићи (на кога, на што). — Она се даде у дивљи бијег према обали и тамо натрчи на процесију. Мар. 2. дојурити, дотрчати. — Десетак жутих униформи натрчаше у бјегству с те стране. Лал. 3. победити у трчању, престићи. — Натрчати могаше сваког. М-И. 4. фиг. несмотрено упасти у клопку, насести. — Натрчао си, старче, па сад лези! рече он гласно. Л-К. ~ се провеети много времена у трчању, заморити се трчећи. — Много би се морао натрчати, тко би хтио претрчати цијелу његову дуљину. Шов. натрчити, натрчим сврш. ставити што да стрши, истурипш. — Онда дигне кошуљу што год може боље и натрчи задњицу. Вел.

НАТУРАЛИЗАМ

натугбвати се, натугујем се сврш. провести много времена тугујући. — Несрећан је то човјек, натуговао се, напријетио песницама читавоме свијету. Вуков. 1 нату^кити се , -им се сврш. натуговати се, најадиковати се. — Доста су се за тобом наплакале и натужиле туге. Кум. иат^жити се, натужим се сврш. поднети много тужби; много се жалити на што. Р-К Реч. натукивати, -укујем несврш. и уч. према натукнути. натукница ж 1. циљање на нешто о чему се изричито не говори, наговештај, алузија. — Било је и прилично јасних натукница у постним проповиједима господина градскога жупника. Шен. 2. реч чије се значење износи, појам обрађен у речнику, енииклопедији и сл., одредница. 3. поз. спојна реч, шлагворт. Бен. Рј. натукнути, -нем сврш. наговестити, напоменути; ставити до знања. — Опрезно, тек је натукнуо зашто је дошао. Ћип. Знали су јој и сами обзирно натукнути да се треба. . . обазрети за жеником. Сим. нату^лити, н&тулим сврш. натаћи, набити. — Томић обуче капут, натули на главу спљоштен, стар шешир. Донч. нату^љити, натуљим сврш. заст. напунити, притиснути. — Силна Клобук натуљила војска; много пушка пуче из Клобука. Март. натумарати се, -Зм се сврш. провести много времена тумарајући, находати се. Бен. Рј. натупјерка ж (ијек.) бот. покр. в. кајсија. Бен. Рј. натура ж лат. 1. појаве у свету које нису резултат човекове активности, природа. — Стари свијет је имао прозу и снагу натуре. Уј. 2. карактер, нарав, ћуд. — Њег о в а . . . затворена натура нагињала је више грађанском животу. Шапч, Он је био . . . пјесничка натура. Бег. Изр. у н а т у р и ( п л а т и т и , д а т и , добити) у роби, у производима. ватуравати (се), -урЗвам (се) несврш. иуч. према натурити (се); исп. натурати (се). нЗтуралан, -лна, -лно који расте у природи, који је од природних сировина, природан; супр. вештачки, умјетан. — Све одиш е . . . парфемом натуралних љубичица. Божић. Његово чисто, натурално вино, било је надалеко разглашено. Срем. Изр. ~ п р и в р е д а привреда у којој се не производи за тржиште већ се производи рада троше унутар уских заједница. натуралАзам, -зма м 1. филозофско учење које природу сматра јединим чиниоцем

НАТУРАЛИЗАЦИЈА — НАТУЋИ СЕ

647

натуривање с гл. им. од натуривати (се). натуривати (се), -урујем (се) песерш. и уч. према натуршпи (сс). натурбстпчап, -чна, -чно који је везан за природу. — Михановић воли . . . Хрватску као природу, дакле њене природне љепоте; хрватски патриотизам је, према томе . . . натуристичан. Матош. натурити, -им сврш. 1. учинити да неко што против своје воље прихватпи, намегтугпи. — Јавно [је] говорио да је Хаџић натурио народу законе и уредбе које за њега нису. Јов. С. Писци могу . . . публици часовито да натуре своје криве погледе. Цар Е. 2. ставити, метнути, натаћи. — Субаша [га] тражи да му натури »лисице« и да га пошље кадији. Вес. Он . . . натури капу и одјури. Бен. 3. заст. подићи, покренути; послати. — Тер се паши ни пуцати неће, већ натури башибозук војску. Март. ~ се 1. нетражен, нежељсн доћи, наме;пнути ее. — Четницн . . . у неким мјестима . . . хоће да се натуре као власт. Чол. 2. појурити (за ким). — Писар . . . стаде натурализовати (се), -зујем (се) сврш. да бежи. Марко се натури за н>им. Дом. и несврш. = натурализирати (се). патуралије ж мн. лат. 1. пољопривред- Ббт се гончина натури за њим. Наз. 3. навалити, нагрнути. — Када се сила Драге ни производи; сировине. — Почетком о. г. Великога. . . натурила на Хрвата, он ју било је у залихама сеоским око 800—900 заузби код Трста и порази му вођу Ериха. милијуна пуди натуралија. Крл. 2. потребе Павл. 4. доћи, наићи после чега, накалемити за живот, потрошна добра. — Ученици се (на што). — Гдекада уморе болесника . . . своју награду могу добијати и у нату- болести које се касније на тиф натуре. ралијама (стан, храна, одело). Лапч. 3. зб. Батут. препариране или конзервиране биљке или жинатурљив, -а, -о који се иатура, навотиње, збирке руда и сл. натуралист(а) м 1. присталица нату- метљив, — Није се могло отети утиску, да не зрачи неким натурљивим . . . али и рализма, уметник који стеара у духу иатурализма. 2. научник, учењак који се бат постојаним ауторитетом. Божић. проучавањем природе, природњак, природопатуткати, -ам сврш. 1. иаговорити на словац. нешто, подстаћи ггротив иекога, подбости, нахушкати. — Тај им је сад највећп агинатурал&стичан, -чна, -чно 1- који је склон натурализму (2), који има особине на- татор и натуткали га те какве све гадости не говори. Нуш. 2. иагурати, набити, затуралиста (/). — Лиричар по наСтројству тиснути. Р-К Реч. и жељи, он је у исти мах и врло натуралистичан и тврдо реалан. Мих. 2. приронатући и патући, -учем сврш. 1. подан. — Друга је група биљевног орнаменбити у ееликом броју, наловити. — Улата, не натуралистичнога, већ стилизираног, зили су у степу да натуку . . . степских а састоји се од цвјетова звјездоликих или птица, јелена и коза. Глиш. 2. набити, лептирастих. Баб. навући, натаћи. — И тебе . . . ће закалуђерити! . . . Скинуће ти сукњу и натући натуралбстичкп, -5, -о који се односи на натурализам и натуралисте: ~ правац, антерију. Ранк. И њему су такву капу натукли. Мшик. 3. намрштити, наборати. ~ уметност. — Чело над обрвама натуче. М-И. 4. нанатуралбстички прил. на натуралис- пунити, натрпати. — И он дође и натички начин, у натуралисгтгчком духу. — туче пун Сион до врха. Глиш. 5. ударцгм Дјело је саграђено . . . безобзирно натура- озледити, нагњечити. — И лијева је 'рука листички. Бен. била натучена. Кол. 6. једеа прочитати натур5н.е с гл. им. од натурати (се). што; исп. натуцати (1а). Вук Рј. натурати (се), натурЗм (се) несврш. иуч. <—< се 1. задовољити се тукући, бијући према натурити (се). кога, наситити се тучењем. — Докопам развоја. 2. правац у књижевности и уметности у другој половини 19. ст. који методе природних лаука уноси у књижевност и живот приказује онаквим какав јесте. натурализацпја ж 1. прилагођавање туђој средини у којој се живи, утапање у нову средину. 2. спшцање држављанства у страној земљи. натурал&зирап, -а, -о 1. трп. прид. од натурализирагпи (се). 2. = натурализован срастао с новом средином, прилагођен; који је стекао држављанстео страпе земље. — У нас су све натурализиране приселице Хрвати. Шен. патурализиратп, -лизирам сврш. и несврш. = натурализовати примити, примати странца за грађанина своје земље; дати, давати странцу држављанство. ~ се повр. 1. прилагодити се, прилагођавати се новој средини, одомаћити се. 2. примити, примати држаељанство стране земље. патуралпзовап, -а, -о 1. тпрп. прид. од натпурализовагпи се. 2. — натурализиран (2).

648

НАТУЦАК — НАТЧОВЕЧАНСКИ

Један замашан суварак, па и )а нагох за њим да га се сит натучем. Шапч. 2. г/атући Џ). — Има зечева великих, а и сам сам их се доста натукао. Вел. 3. сит се најести и напити. — Нисам се ја натукла круха и вина. Вел. натуцак, -цка м тврдо јаје којим се при туцању надбијају друга јаја (р Ускрсу). Вук Рј. натуцање с гл. им. од накгрцати. натуцатн, -ам сврш. туцајући иситнити довољну количину нечега, нстуцати. — Јошка нека натуца мака. Бен. нат^цати, натуцам несврш. 1. а. рђаво читати једва распознавајући слова, споро срицати. — Она не зна добро да чита, тек понешто натуца. Радул. Мањи брат почео натуцати слова гледајући . . . у читанку. Гор. б. слабо говорити (страни језик). — Конрад је натуцао нешто српски, и њиме се служио. Јов. Ј. Он натуца нешто талијански. Наз. в. без довољно познаеања говорити о нечему, несигурно се изражавати, нагађати. — Почео [је] да нешто натуца о Марксовој теорији. Леск. Ј. Ми, ми — натуцао је мајор . . . Не знам . . . шта да вам кажем. Сек. 2. наговештавати. — Ви њој онако издалека почните натуцати како сам се ја . . . у њу заљубио. Новак. натуцкбвати, -уцкујбм несврш. дем. према натуцати. — Пери [су] стали натуцкивати о томе. Ћор. натучен, -а, -о и натучен, -бна, -бно 1. трп. прид. од натући. 2. пун, препун, набијен. — Влажне гране . . . су биле већ тако рећи натучене пупољцима и листићима. Бен. Појављује се као сеоски шерет мудро лукав, натучен животним искуством. Глиг. 3. фиг. враголаст, пун досетки, духовит. — После удари у неке друге пошалице. Враг човек! Натучен од главе до пете. Ком.

натуштила се над њеним животом. Глиг. 2. мргодним изразом лица показати незадовољство, намргодити се, натмурити се. — Што ти то?! натушти се жандар. Гор. Син је ћутао . . . натуштен и мрк. Ћоп. нЗтхват м спорт. хватање ги.ннастичке справе палцем одозго. — Лијева рука у висини лијевог рамена држи мотку натхватом. Атл. натхватити, -им сврш. 1. надмашипш, надвисити. — фиг. За читаву главу иатхватио их је својим животом! Ћип. 2. прећи, прелетети изнад (некога, нечега). — Бојно га је копје натхватило. НПХ. натхитити, -им сврш. надмашити, надвисити. — Све је коло главом натхитила и љепотом својом зачинила. НПХ. Али мјесец на гору извали, и јелове натхитио гране, крлики је о ушћапу свому! Март. натходати, натхбдам сврш. тићи, премашити у ходању. — желио натходати и надмислити нити неко своје унутарње »ја«.

ков. пресКао да би или уклоГрг.

натхрабар, -бра, -бро необ. више него храбар. — Сваки је хтио да буде надвјеран, натхрабар. Кал. натцветнн, -5, -5, ијек. натцвјетни који стоји над цеетом: ~ плодница оуапшп вирегшп. Терм. 3. натцвјетни, -3, -5, ек. натцветнИ. нЗтцестар м надзорник цеспгара, пупгара. — Горјело је код натцестара Хитреца, одмах под виноградом, на цести. Крл. нЗтцестарев и нбтцестаров, -а, -о који припада натпцестару. н&тчовек, ијек. натчовјек, м идеал биолошки и културно вишег човека, који теЗ1си вишим циљевима (у немачкој филозофији); по нацистичкој теорији представник »више расе*, предодређене да господари светом. — Домаћински . . . је само привидно узео лик натуштено прил. мргодно, суморно, туобичнога човјека, а заправо је тајанствено робно. — Бајбаков . . . натуштено седе за остварење платонског сна о идеалном натједан сто. Јакш. 23. човјеку. Крл. Она твоја хијерархија много натуштеност, -ости ж особина и стање је мирисала на фапшзам: нечовјек или роб онога који је натуштен, онога што је на. . . натчовјек и свечовјек или вођа! Мар. туштено. Р-К Реч. нЗтчовеков, -а, -о, ијек. натчовјеков натуштити, -им сврш. намрштити, накоји припада натчовеку. брати (чело, обрве). — Кад га виде, натушти нЗтчовсчан, натчбвечан, -чна, -чно и обрве. Моск. ~ се 1. а. превући се тамним облацима, патчовечански, -б, -б, ијек. натчовјечан, наоблачити се (р небу); нагомилати се, на- натчбвјечан и натчовјечански а. који превазилази, надилази човекову снагу, огроман, вући се (о облаку). — Небо се натуштило, рекао би сад ће пљусак ударити. Ћип. херојски. — Хоће ли имати тај натчовјечни напор трајно успјеха? Новак. Ове натчоЦрне се кроз маглу облаци, који се навечанске борбе су се заврпшле пробојем туштили површином Крндије планине. Матош. 6. фиг. наднети се (над ким, над чим) преко Сутјеске и Зеленгоре. Пол. 1958. б. носећи непријатност, невољу. — Опасност недоступан, несхватљив људском уму. — која прети да разори породичну заједницу Они изгоне из религије усхићено неразу-

НАТЧОВЕЧЈИ — НАЋИ мевање и . . . сваки осећај и слутњу натчовечанске тајне. БК 1906. нбтчовечји, -а, -е, ијек. нЗтчовјечји натчовечан. — Сјети се њечему, свлада натчовјечјом силом своју препаст. Кум. нбтчовечнбст и натчбвечнбст, -ости, ијек. натчовјечнбст и натчбвјечнбст, ж особина онога што је патчовечно, натчовечанско. натчовје-, ек. натчове-. нбтчулан, -лна, -лно а. недоступан чулима, недокучив; натприродан. — [У] доба о б н о в е . . . природа и човек понова долазе до свог права насупрот натчулном свету и светитељству хришћанске цркве. Петрон. б. апстрактан. — Наука је само натчулно. . . гледање и слушање, гледање изнад садашњости. Кнеок. Б. нЗтчулно прил. неприродно. — Усколана крв наврла у очи, које се избуљиле натчулно. Божић. натчулност, -ости ж особина онога што је натчулно. в а т ш - в. надш-. . наћати, наћЗм несврш. покр. ноћивати. — Јао њемуз кој' у кули наћа. Март. нЗћвЗр м наћве, ковчег са два одељка; место где стоје наћве. Рј. А. нЗћваст, -а, -о сличан наћвама, који је као наћве. — Постале [су] . . . расквашене, наћвасте. Сим. наћвац, -аца м зоол. ерста инсекта тврдокрилца, кукца корњаша бсарћИета. Бен. Рј. нЗћве, наћЗвЗ и наћ4в5 ж мн. а. дрвено корито за мсшање хлеба, круха. — Његова баба . . . меси у наћвама хлеб. Срем. Подвол>ак му се разлио преко овратника као прекисао крух из наћава. Куш. 5. покр, корито уотите. Вук Рј. нВћвевице, -ицб ж мн. ногари за наћее. Вук Рј. нЗћвнца ж «. наћшце. — А краљ ннко није, до ја сам. На глави ми је круна: за колаче наћвица. Богдан. нЗћвице, -ицЗ ж мн. 1. дем. од наћве. 2. располовљена облица с удубљењима за размешене хлебове. Вук Рј. наћелав, -а, -о мало ћелав. — За штимунг је онај већ наћелави поета. Бен. наћсратн в. натјерати. наћер&гати се, -5м се сврш. провести много времена у ћеретању; задовољити се ћеретајући. ваћ^фнтв се, наћ€фим се сврш. загрејати се, развеселити се (рд пића), задовољити се. — Пију Турци кафу и ракију. . . Па

пошто се наћефише Турци, тадај поче бесједити Мујо. НП Вук. наћефлбјисати се, -ишем се сврш. напшпи се. Р-К Реч. наћн, нађем (прил. пр. н^шЗв(ши); р. прид. нашао и нашао, нашла, -ло; трп. прид. нађен) сврш. 1. а. случајно или траокећи доћи у посед чега, угледапш или открити кога или што. — Како нисмо могли наћи собу, састанак држимо у . . . шљивику. Чол. фиг. Нашао [је] кључ за врата индијске културе. Уј. 6. наићи на што, (за)добити, прибавити, стећи. — Велику сам љубав нашао међу њима. Богд. Али ни о в д ј е . . . не нађе покоја ни сна. Матош. 2. запазити, уочити, открити. — Његове сјајне очице као да су је испитивале... не би ли нашле слабу тачку. Франг. Прави новинар . . . зна у трагикомичном заплету дневних тричарија наћи велик, хисторијски чин. Матош. 3. затећи, застати (где или у каквом стању). — Кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио. Лаз. Л. Таквог ме, ево, нађоше ти дани. Цес. Д. 4. а. снаћи, задесити; спопасти, обузети. — Хвала богу велике жалости што нас нађе данас изненада. Њег. Асан-ага . . . двору дође, а док дође побуна га нађе. НПХ. б. доспети у иеку ситуацију, дожшети што; бити захваћен нечим. — Код морепловних лађа да сами нађете пропаст. М-И. Ту је убрзо нашао и смрт у једној битки. Јов. С. 5. оценити, проценити; закључити: ~ за добро, ~ за потребно. — Нађемо да су пашине речи ове истините. Нен. М. Нашла [је] да Хамилкар превише дуго . . . у уреду сједи и да га то мора убити. Ђал. 6. изабрати, улучити прилику (за што). — Жене. . . сите и пијане, па сад нашле да се свађају и инате. Шапч. 7. смислити, досетити се. — Не нашавши праву ријеч, продужим брзо. Козарч. 8. одвојити (за кога), дати, поклонити (коме). — Он не нађе више времена за ме. Наз. 9. добити, прикупити (рбично о плодовима). — Нека не нађе више него из вршаја пола кола! Вес. 10. покр. пасти (о киши, снегу). — У планини ситни снијег нађе. НП Вук. Да јој треба наше слоге, не би никад кише нашло. Љуб. 11. покр. посетити, походити кога. — Дођите нас кадгод наћи. Војн. Изр. бол>е (вас) н а ш а о , боље нашл и ! отпоздра« госта иа домаћинову добродошлигју; да не иађе од мене не желим да му ја нанесем несрећу, нећу да мсали на мене; да од бога н а ђ е ш , од бога н а ш а о ! у клеттма и прекорима: нека те бог казни; ~ себе правилно се оријентисати у чему; нисам нашао на путу (то) тешко сам дошао до тога, потребно

650

НАЋИЋОРИТИ СЕ — НАУЗЕТИ СЕ

ми је, морам водипги рачуна (о томе); шта је т р а ж и о , то је нашао добио је по заслузи. ~ се 1. а. доспети, обрести се. — Нађем сс у затвору. Матош. И једне ноћи нађем ти се ја у Јастрепцу. Ћос. Д. б. запасти у неки положај (рбично неповољан); ~ на муци, ~ у чуду. — Жупник се нађе у неприлици. Гор. в. осетити, испољити неко расположење изазвано поступцима других: — увређен, ~ почаствован. 2. а. уз. повр. састати се, срести се. — Тако бих волела да се нађемо и поразговарамо. Сек. Њих су се двојица рано нашли и спријатељили. Цар Е. 6. доћи на исто (нпр. у погађању). — Он спушта цијену помало, а муштерија додаје... најпослије се нађу и сложе. Куш. 3. а. притећи у помоћ, помоћи коме. — Ја не тражим друге награде мимо задовољство што сам се нашао пријатељу. Нед. Похрлио [је] нагло да се браћи у помоћи нађе. Март. б. бипги при руци за случај потпребе (р новцу, храни и сл.). — Једва сам скупила [неџгго новца] да ми се нађе. Нуш. 4. родити се. — Ил' се кнезу чедо нашло младо, ил' кнежева мијенила се глава. Март. Друге године нађе нам се женско дете. Ранк. 5. заузети одговарајуће држане, снаћи се. — Стева не знађаше како да се нађе у тој збрци вести. Дом. 6. бити, десити се. — Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа. Мат. Свагдје [се] нађе пшеница међу кукољем. Јонке. Изр. ~ се коме на путу сметати (коме), ометати (кога); ~ се у небраном г р о ж ђ у (у чуду) доспети у неприлику, у непријатан положај; ~ се у послу привидно радити нешто скривајући прави разлог пословања; ти си се нашао (да то к а ж е ш , у ч и н и ш и сл.) како се усуђујеш. наћићбритн се, наћићорим се сврш. надићи се, накострешити се, нарогушити се. — У четника брада, сав се наћићорио, кићанка га бије. Чол. наћбрдисати се, -ишем се сврш. заст. припасати ћорду. — Око н>их су многи настојници оружани и наћордисани. НПВук. наћ^битн се, наћубим се сврш. показати зловољу, намргодити се, набурнти се, надути се. — Зашути, те се наћуби, као да га је нетко тешко увриједио. Донч. наћ^кати, наћукЗм сврш. начути, дознати. — Видим да си већ нешто наћукао. ЦарЕ. наћ^пгги, наћУлИм сврш. надићи (уши); фиг. врло пажљиво слушати. — Људи су механичло попут парипа наћулили уши. Крл. Среск« начелник наћули уши кад чу да је реч о кажњавању. Чипл.

~ се напрегнути се у ишчекиваЊу Нечега; претворити се у ухо. — НаЈедном шушањ . . . наћули сва се. Кош. наћ^тати се, -тим се сврш. провести много времена у ћутању, заситити се ћутања. — У дугим лововима [се] насамотовао и наћутао. Пол. 1957. наћухнути, -нем сврш. начути. — Наћухнуо сам да је писао моме оцу нека дође по мене. Киш. наувек, ијек. наувијек, прил. за сва еремена, заувек. — Сутра дан иза бала растало се њих двоје наувијек. Ћип. наувијек, ек. наувек. наударати, -ам сврш. ударити у довољној мери или количини. ~ се задовољити се ударајући, ударати до задоеољења. наудба ж заст. штета. — Зар да се смету чини, чаровије, и да се развргну наудбе? Павл. наудити, -им сврш. нанети зло, причинити штету, напакостити, нашкодити. — Хладни в ј е т а р . . . би ми наудити могао. Том. Знаш ли да ми је прошле годинс стог сијена запалио, само да ми науди! Лоп. наудљив, -а» -о који мооке наудипш, шкодљив, шшешан. — Птицама зрак је наудљив. М-И. н а у ж б в а т и се, -уживам се сврш. провеспги много еремена уживајући, задрволмти се уживајући. — Навезо [сам] се на далеко море да се науживам те слатке мирноће. БВ 1909. Не могу да се науживају гледајући своје ведро лице. Шое. наужити се, наужијем се сврш. 1. науокивати се. — Овамо је д о ш л а . . . да се наужије љепота природе. Леск. Ј. 2. ир. поднети, претрпети. — Коначно наужио се доста биједе. Ђал. нЗузанке прил. наузнак. — После падох наузанке, и осећам како ми подлази крв под кошуљу. Вукић. наузвод прил. степеничасто навише, амфитеатрално. — Бискупи, грофови, ђенерали, народни заступници, сједају један до другога, наокуч и наузвод. Павл. наузгор прил. нагоре, навише. — Побојала [се] за сукњу, која у оваквим незгодама срамно одлепрши наузгор. Божић. науздисати се, -гапбм се сврш. заситити се уздисања. — Што сам се науздисао, доста ми је за цео век. ПГапч. наузети се, наузмбм се сврш. в. наузимати се. — Кучи и Братоножићи наузеше се глава турскијех... атова и парипа. Миљ. Хладноће сам се наузео за читаву годину унапрсд. Лал.

НАУЗИМАТИ — НАУРКАТИ наузимати, -ам сврш. узимајући, набављајући више пута прикупити велику количину чега. — Био је наузимао још ствари. Лал. ~ се узети у обилној мери, накупити се, награбити се чега, нахватати се. нЗузнак прил. на леђа, полеђушке; унатраг. — Радована проби нешто. . . преви вратом наузнак и јекну. Сек. Лежао је све до јутра, наузнак. Сим. нЗузнако прил. в. наузнак. — Слуга . . . паднувши наузнако повуче и њега. Јурк. нЗузначарка ж зоол. инсекат, кукац риличар из подреда водених стеница, који плива трбухом горе, весларица Ко1опес1а §1аиса. Рј. А. наузначице и наузначке прил. 1. наузнак. — Изнемогао опет наузначице паде. Ћип. Унукић спаваше наузначке на ћебету. Матош. 2. наопако, лоше. — Алији здравље наузначке, потамнио кано ноћ претамна. Ботић. наузрујавати се, -ујавам се сврш. много пута се узрујати. — Пошто се доиста . . . наузрујавао . . . он би се уморан враћао кући. Шов. наук и наук м 1. савет; поука, искуство, лекција. — Срце ј е . . . људима толико отврднуло, да га се не прима никакав мудар наук. Шен. Ово је крвави наук нашем народу шта значи бити туђински слуга! Дед. В. 2. школа, школовање. — Какав наук, такво и читање! Њег. Положио [је] матуру, па остао без средстава за даљни наук. Гор. 3. навика, наеада. — Тешко се то наук од рођења мења. Стан. 4. оно што неко припоееда, што учи друге, учење. — Моја је вјера — начело и наук социјализма. Срем. Он је раскрстисг с науком хербартоваца. Леск. Ј.

651

науковање с учење заната, обучавапе, учење; школовање. — Пред крај науковања мајстор је имао у њима готово бесплатне помоћнике. Пов. 2. То су уједно године науковања, сазријевања и налажења властитог израза. КН 1960. иауковина ж плата коју ђак даје учитељу за учење; школарина. — И смрћу ученик намири науковину учитељу. Јурк. науковни, -3, -б научни; школски, наставни. — Постоје друге школе, са скроз другачијом науковном основом. Новак. науљен, -а, -о 1. трп. прид. од науљити. 2. који је као уљем намазам, сјајан. — Очи големе и науљене, а глас, зачудо, веома танак и пискутљив. Донч. науљено прил. необ. глатко, подмазано. — Тачно у подне . . . отворила су се врата тихо, науљено као у домаћинским кућама. Вучо. вауљити, науљим сврш. намазати уљем. — Ћукан ј е . . . науљио сиреве. Божић. Музика је напустила црни, науљени подијум. Дав. ~ се повр. — Особито се науљио. Све његово, а и он сам увијек у масној радној одјећи. Кал. наум м намера, накана. — Није могла да изврши свој наум. Бег. Али она је смислила свој п л а и . . . и, ево, остварила је свој наум. Андр. И. наума ж в. наум. — Имаш ли икакву науму да се бар мало о свом дјетету бринеш? Јел. паумак прил. меко, мекано (тако да се може умакати): ~ скувати јаје. Бен. Рј. наумап, -мна, -мно обично у изразу: бити ~ наумити. — Ја сам . . . науман да отворим кафану овдје на тргу. Мат. Нисам ја науман да то учиним. Креш. наумити, -им сврш. решити се, одлучити се, наканити се. — Ви сте канда озбиљно наумили да ове године напустите парохију? Пав. Жене и девојке шалиле се с нама као да знају куд смо наумили. Поп. Ј.

наука и наука ж 1. а. систем знања о законитости развитка природе, друштеа и мишљења, знаност. — Платон је поставио проблем науке. Лог. 1. б. (обично мн.) посебна област тих знања: друштвене науке, природне науке, хуманистичке науке. в. знање. — Стари господин беше човек пун искуства и науке. Јакш. Ђ. 2. поука, лекција, наук (1). — Од брата молио [је] наумице прил. намерно, хотимице. — науку и молио свјета и помоћи. Ботић. Нисам ја то наумице радио. Креш. Народи су на западу добили вере у себе наумљбвати, -умљујем несврш. и уч. саме. То нека нам је наука. Марк. Св. 3. према наумити. — Давно наумљујем славно мн. школовање. — Он је скоро са наука име стећи. Вел. дошао. Шапч. Касније ће ићи на даљне наушгај(ус) м грч. зоол. ларва, личиннауке. Дук. 4. навика. — Наука је једна мука, а одука триста мука. Р-К Реч. ка многих ракова, са три пара ногу и једним оком. Терм. 4. Изр. ићи на науке заст. поћи у среднбупрт прил. на леђима. Вук Рј. њу или вишу школу; ч о в е к од науке научник, учењак. науркати, -5м сврш. нахушкапш, поднаукијер, -јбра и наукпр, -ира м грч. босши. — Криви су нам клети противници што га с чини на зло науркаше. Март. заповедник брода. БеН. Рј.

652

НАУСИЉЕНО — НАУЧИТИ

науснљено прил. с устезањем, устежући се. — Твоје су очи . . . кб дозрела вишња — рече јој чисто наусиљено. Ћип. нбуско прил. с мало ширине, с малим отвором, уско. — Откључа и науско отвори врата. Ков. А. науснпца ж 1. длачице, маље над горњом усном, почетак бркова. — Израстао већ момак, почела га гарити наусница. БВ 1909. 2. део лица између горње усне и носа. — Стеже му студен голу наусницу. Гор.

научавати, научбвам несврш. 1. учити (кога), поучавати, упућивати. — Вичу му над главом, научавају га: — Прсте — вели — испружи! Сиј. 2. износити, излагати неке идеје, неко учење, проповедати. — [Неки филозофи] научавали су опће јединство цијелог материјалног свијета. ОП 1.

научан, -чна, -чно 1. (обично одр.) а. који се односи на науку, који се заснива на науци: ~ истина, ~ метод(а), ~ откриће. б. који се бави науком. — У научном свету јавила се реакција противу физиолошког наустити, -им сврш. наговорипш проматеријализма. Скерл. 2. који је стекао неку тив кога, нахуцкати. — Брат је сестру нанавику, којије што уобичајио, научио, навикустио на ме. Огр. нут. — Васо врисну и, научан да лупа штогод, пуном чашом удари о зид. Ћор. наустице ж мн. наусница (2). — БлиНаучни да буду извршиоци силе, они су јед, дрхћућих наустица, подивљала поглесве људске жеље и сање презирали. Цес. А. да и исправљене шије чекао [је] брат Адам 3. учен, школоеан. — Према тому бијаху и своје противнике. Торд. људи: прости али простодушни; слабо наустице прил. 1. у иепосредном гово- научни, али и мање изопачени. Јурк. ру, непосредно. — Онда ћ у . . . отићи до господина да му све наустице кажем. Јакш. научзње с 1. гл. им. од научати. 2. 35. Није онда момак дјевојци наустице љу- наук (4). — Његово научање . . . донијело бави очитовао. Том. 2. индив. једва мичује у свијет нову неједнакост. Рад. А. ћи уснама. — Говорио је наустице, скоро научар м научник, учењак. — Трновита шаптом. Божић. је стаза којом се један борац за истину и иаут м бот. ар. еланугпак, леблебија научар креће. Срем. Против мајке природе С^сег апеГтит. — Као вариво једе народ и свемоћни научар . . . тешко има успјеха. погдегде и наут и бамље. Батут. Уј. паутика и наутика ж грч. наука о на^чати, научам несврш. научатти. управљању бродом и о пловидби; исп. нави- — Сељаке [је] научао како да се ослободе гација. — Преклани сам узео учити наугосподскога јарма. Мишк. тику. Драж. научен, -а, -о 1. трп. прид. од научити. наутилус и наутилус м зоол. врста 2. учен, образован. — Недић је био врло главоношца ИаиШиз ротрШиз. Бен. Рј. паметан и научен човек. Скерл. наугнчар и наутичар м (вок. -Зру и наученбст, -ости ж ученост, образоеа-аре) 1. стручњак за наутику. 2. ученик ност; знање. — Образовање и наученост . . . поморске школе. изазивају само потребе живота, корист и таштина. Кнеж. Б. наутичарев, наутпчарев, наутичаров и наутичаров, -а, -о који припада наутинаучењак, -а и науч&њпк, -ака м (вок. чару. научењаче и нЗучењаче) = научник (1) наутички и наутички, -3, -о који се човек који се бави науком, учењак. — Многом односи на наутику. — Придаје се већа је научењаку у глави толико пуно знања пажња и наутичкому одгоју. Мј. 1926. да му у њу не може припроста истина. Изр. н а у т и ч к а с р е д с т в а географска Шим. С. ширина и дужина. научењачки и научбњачки, -3, -б науточ прил. покр. кришом, крадомице. који се односи на научењаке, научнички, уче\ — Говорило се да је њих Гарофола нау- њачки. точ помагала и кућила. Мат. научењаштво и научсшаштво с 1. ваухвица ж наушница, минђуша. — особина научењака. 2. зб. научењаци. Са финих ушију висјеле златне дугачке научитељ м заст. учитељ; проповедник. наухвице. Шен. — Црква . . . [је] посвећена светом Јери, науцкаватв, науцкбвам несврш. и уч. црквеном научитељу. Мар. према науцкати. научити, научбм сврш. 1. а. учењем, науцкати, -бм сврш. в. нахуцкати. — вежбањем стећи знање; савладати вештину. Кад их није могао растјерати, науцкао — Одавно [је] потпуно научио њихов језик. пса. Бен. Петр. М. Теби [се] не да ама баш ништа научавање с гл. им. од научаватл: научити. Креш. б. навжнути. — Нису

НАУЧЉИВ — НАФРАКАТИ СЕ људи научили да га таквог виде. Вес. 2. а.

пренети на кога, предати коме какво знање, упутити кога у што {какву вештину или што друго). — Учила га је свему чему је мислила да треба да га на>чи. Вес. б. привикнути кога на што. — Немој мислити да те нећу научити реду! Јонке. Изр. ~ кога памети казном уразумити, опаметити кога. ~ се (чему, на што) научити (1). — Вук се од добра оца научи књизи српској и талијанској. ЛМС 1951. Научили се на затвор) као врапци на жито! Гор. научљив, -а, -о који се да научити. Прав. научннк м 1. = научењак. — Мада је астроном озбиљан научник, ствар ипак није узета сувише озбиљно. Петр. М. Муслиманско свећенство [је] пријеким оком пратило рад научника. Пов. 2. 2. онај који учи заншп, обрт, ученик у привреди, шегрт. — Прошао је покрај њега . . . пекарски научник с мрежом топла пецива. Крл. научников, -а, -о који припада научнику. научцица ж женска особа научник (2). Прав. научиичип, -а, -о који припада научници. научнички, -а, -5 који се односи на научнике. научпиштво с научењаштво. научно прил. научним методом, служећи се научним принципима: ~ доказати, ~ објаснити. научноистраживачки, -а, -о који се односи на научно истраживање: ~ рад3 ~ установа. научност, -ости ж 1. особина онога који је учен, ученост. — [Та питања су] већ једном, пре нас и наше научности, била оцењена. Сур. 2. научни карактер, научна вредност. — Тиме педагогика добија у погледу научности. Пед. научшак м научењак, научник (7). — Веле да су то научњаци израчунали. Бан. наушице прил. индив. примајући ухом, слухом, по слуху. — Наочице [се] чини да би могла бити замијењена другом, не може јој бити замјена наушице. Шим. С. наушљати се, -ам се сврш. покр. загадити се ушима, вашима, наеашлишти се. — Бојим се наушљаћемо се на овом путу . . . — Нећемо . . . увјерава га Саво чешући се. Ђон. наушник м навлака (на капи) за заштиту ушију од хладноће. — Први је, у сурини и капи с наушницима, јахао на бијелу коњу. Крањч. Стј.

653

наушница ж 1. украс који се ставља на ухо, који еиси о уху, минђуша. 2. наушник. — Митраљезац у сибирској капи с наушницама безбрижно је чистио трубу. Моск. наушњак м наушник. — Сав се затресурио, поклопио уши наушњацима. Божић. науштрб и науштрб прил. на штету, на рачун (чега). — Трпили смо га . . . против наше воље и науштрб наше слободе. Козарч. Постајала је све више мајка, науштрб свега осталог. Дав. нафа ж тур. потрбушни део крзна лисице или друге дивљачи. Вук Рј. нафака ж тур. 1. по празноверном схвагпању оно што Је човеку суђено да поједе у току живота; храна, животне потребе. — Суђено му да још живи . . . није му још нестало нафаке. Ћор. Зато и прибиреш нафаку. Кум. 2. судбина, срећа, воља божја. — Оћерали ме Маџари на вјешала, конопац пуко и ето . . . божја нафака. Шуб. нафап прил. намерно, хотимично. — Она је била велика радозналица, и упитала је то само тако, нафал, иако је све знала. Донч. нафал- в. нахвал-. нафарбати, -ам сврш. 1. намазати фарбом, боЈом, обојити. 2. фиг. неповољно кога приказати, лоше о коме што написати. — Изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам. Нуш. 3. фиг. преварити, слагати. — Дан му његов, јамачно те нафарбао, па си му ваздан утоваривала. Рад. Д. вафат- в. нахват-. нафиксати, -ам сврш. намазати фиксом, лаштилом, налаштити, изглачати. — Гардијски коњички пук . . . с нафиксаним чизмама . . . кренуо [је] на Бањицу. Вучо. пафиловати, -лујем сврш. напунити филом, надееом, наденути. — фиг. На тим . . . матронама . . . све је било лаж . . . Вадли нафиловани . . . струк умидрован . . . у глави слама, а у срцу злоба. Крл. нафвцкати се, -ам се сврш. удесити се, накинђурити се. — А како то, да се ти, Ивица, не исцифраш и не нафицкаш? Ков. А. нафора ж грч. цркв. комадић, коцкица посвећеног хлеба, круха који се у православној цркви дели после литургије. нафракати, -ам сврш. превише намазати средствимаза улепшавање, нашминкати; исп. натрацкати. — Ти си Босо, опет нафракала уснице! А знаш, да ја то не волим. Маш. ~ се повр. — Била [је] сва . . . набељена и нафракана. Јакш. Ђ. л, _

654

НАФРИЗИРАТИ — НАХЕРИТИ

нафризиратп, -изирам сврш. направити фризуру (некоме). ~ се повр. нафркати, нафрчем сврш. намотати, навити. — Кравица [се] окрене и нафрче иајприје тај § на роге. Маж. Ф.

се. — Лажеш репата улизицо, пас ти се меса нафукао-о-о! Лал. нЈ1х узв. покр. на, узми\ — Е ево нах, нек вам терзија мјери како хоће. Сиј.

нахаберити, -им сврш. донети хабер, вест, јавити, известити; поручити. — Елем, пбфта ж грч. мин. жута до тамносмеђа ти, Мате, баш ударио у пљачку. Моји људи запаљива течност, текућина органског саста- су ми нахаберили. Радул. ва, која се налази у дубини земље у сединахађати, нахађам покр. несврш. в. ментним слојевпма. находити. вафталин, -ина м угљеников водоник, нахарати (се), -ам (се) сврш. в. напугљиководик непријатног мириса, који се лмчкати (се). Р-К Реч. добива из катрана каменог угља; листићастонахармак прил. брзо. Бен. Рј. -кржталан прах тога састава служи за заштиту крзна и вунених предмета од мољаца. нахарчити, -им сврш. много харчити, потрошити. — А ја . . . већ мислио да пођем — фиг. Све што је војничко, све натраг у у Крим и у Турћију, да нахарчим злата. Шое. нафталин! Кол. Изр. из н а ф т а л и н а и з в а д и т и (изненахахакати се, -ам се сврш. узвикнути ти) оживљавати, обнављати тшто што је ха-ха-ха\, насмејати се у великој мери. — време прегазило. »Лијепе комедије«, нахахакала се старица и нафталАнац, -нца м (вок. нафталинче; ухвати брзо врчић. Шен. ген. мн. нафталинаца) подругљив назив за нахвалнти, нахвалим сврш. 1. доста, официра некадашње аустроугарске еојске који се реактивирао у бившој Павелићевој НДХ. много похвала изрећи. — Бургио се трудио да је нахвали. Франг. 2. назвати(у поздрављању, нафталински, -а, -б 1. који се односи на нпр. бога, добро јутро). — Тко ће њему на нафпшлин. 2. који се односи на нафталинце. уранак доћи и добро му нахвалит јутарце. — Пук [је] већ првих дана априла 1941. Март. схватио [домобранство] као нафталинско ~ се а. похвалити се много пута или на повампирење једне маџарске карикатуре. много места, задовољити се хвалећи се. — Крл. Купила је опет шудара . . . сашила двије кошуље3 нахвалила се на све стране. Кал. п а ф т а ш , -аша м разг. 1. радник на 6. (кога, чега) нахвалити Џ). — Не може вађењу нафте; истраживач нафте. — Нафте се доста нахвалити како лијепо сједиш таши су одустали од . . . плана заустављања на коњу. Шен. Он се неће моћи нахвалити ерупције [нафте] на претходном кратеру. доброте његове. Нед. Пол. 1960. 2. мотор на нафтени погон. — Мотор дизел нафташ . . . продајем. Вј. 1960. нахвалице прил. хотимице, намерно. — Те се основе за будућност не крију, не нЗфтен, -а, -о и нНфтепски, -3, -б таје, ншротив — нахвалице се износе на који се односи на нафту. — Даље су још велико звоно. Цар Е. градови . . . с нафтеном и машинском нахвалнчан, -чна, -чно намеран, хотииндустријом. ЕГ 2. У малим количинама мичан. Рј. А. могу се наћи у нафти и спојеви кисика у облику, тзв. нафтенских киселина. ОК. нахватати, -ам сврш. 1. хватајући накупити велику количину чега. — А чим нбфтин, -а, -о који припада нафти, који се односи на нафту. — Истраживачка екипа нахвата [рибе] . . . за једну пошиљку . . . он нагне кући. Јевт. фиг. Мјесто да си у . . . отпочела [је] истраживања нафтиних сву зору хлада нахватала, пустила си да нам лежишта. Пол. 1959. сунце . . . угрије собу. Јурк. 2. бити јако нЗфтни, -а, -б нафтени. — Радит ће се обузет неким осећањем [страха, сумње и сл.~). на експлоатацији новоотворених нафтних — Одједаред је нахватао ужасну сумњу, поља. Вј. 1960. да се ту нешто не слаже. Вин. нЗфтовод м постројење, уређај за одво~ се 1. прионути уз нешто, наталођење нафте. — Разговори су се водили и о жити се, ухеатити се на чему: нахватала се проблему поновног отварања нафтовода прашина. — Око уста му се нахватале мрве кроз Ирак и Сирију. Б 1957. хлеба. Јак. Стакло је полуводич ако му се на површини нахвагао невидљиви слој влаге. нафтбносан, -сна, -сно који садроки Физ. 2. 2. нахватати (2). Р-К Реч. нафту, у коме има нафте: ~ поље, ~ шкрил>ац. нах^рити, нахерим сврш. поставити нафукати се, нафукам се сврш. покр. нахеро, накриво, накривити. — Момци су већ пеј. халапљиво једући најести се, наждерати нахерили шешире. Том.

НАХЕРО — НАХРЛИТИ ~ се нагнути се, накривити се. — Ђерам се нахерио ка )едну страну. Вес. Одмичу . . . села с дрвешарима и нахереним крововима. Кол. нахеро прил. накриво, косо. — Црвену капу . . . ставила је нахеро на главу. Ћип. Било је ту . . . мраморних гладијатора, положених нахеро. Торб. нах&рце прил. нахеро. Вук Рј. нахнја ж тур. заст. управно подручје, крај, област. — Све су заптије разаслане по нахији. Мул. нахпјскп, -5, -б који се односи на нахију: ~ кнез. нах&кпути се, нахикнем се удишући произвести глас сличан узвику »хик*, наштуцнути се хотимице. — Накашља се три пута, нахикну се према постолару опет три пута. Шен. нахитац прил. усмерице, у правцу (према чему). — Зграби сјекиру из кута, па . . . удари нахитац према Цики. Кал. нахитјети, -тим сврш. (ијек.) покр. хипмЈући кренути некуд, пожурити. — Куд си нахитио? — заори и опет иза листа. Торд. пахихбтати се, -ихоћем се сврш. издовољигпи се у хихотању, исмејати се до миле воље. — Одоше иза кухиње, да се десетак часака нагрохоћу и нахихоћу. Креш. нахлада и нахлада ж назеб. — Ми старији морамо се веома чувати нахладе. Том. нахладан, -дна, -дно помало хладан, прохладан, свеж. — Лаки нахладни повјетарац пирка му преко главе. Пец. нахладити, нахладим сврш. в. нахладитпи се. — Последњих дана је [младић] нахладио и сад осјећа чудну клонулост у тијелу. Лал. ~ се назепспш, добити назеб. нахлађивати (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према нахладити (се). нахмурити, нахмурим и нахмурити, -им сврш. намрштити. — Нахмуривши уста и нос попут нсодлучна дипломате, укочио се. Ков. А. ~ се намрштити се. наход м = нахоче нађено дете (рбично новорођенче). — Ја другог рода немам ни по крви ни по богу, )ер сам ја наход. Ат. [Дјевојчица] Вјера је наход, одгојена код Срзикапе. Маж. Ф. находати се, нахбдам се сврш. провести много времена у ходању, заситити се ходања. — И ви сте се доста находали ноћас? Глиш. нах&дитн, находим весврш. 1. налазити; затицати. — Сретан ти, који находиш у Лападу забаве! Војн. Па кад Јован у пећину

655

дође, али бону находио мајку. НП Вук. 2. сналазити, спопадати. — Још ме ово находило ни)е. НП Вук. 3. покр. падати (о киши, снегу). — Што више грми мање дажда находи. Вук Рј. ~ се 1. бити, налазити се (на неком месту). — Казују . . . да се у овој колиби находи Главаш Станоје. Јакш. Ђ. 2. находати се. — Дјецо мо)а, синови рођени доста сте се находили свиЈета. Вел. находпште и находиште с 1. налазиште. Р-К Реч. 2. дом за нахочад. — У овом градском предјелу налази се . . . находиште, породиште и завод за умоболне. В 1885. находнпк м 1. наход, нахоче. Вук Рј. 2. налазач. — НаређуЈе се господару изгубљене ствари кад )е нађе да 20% вредности . . . да као награду находнику. Арх. 1926. нахођај м нађен предмет, налаз. — Нахођаји жељезнога доба обилни су. Шиш. нахође&е и нахбђење с 1. гл. им. од находити (се). 2. мишљење, суд, схеатање. — Затим да се налаз дијели по слободном нахођењу. Кол. нахорозити се, -брбзим се сврш. в. накострешити се. Бен. Рј. нахоткиња ж нађено женско дете. — По граду бјеше находа и нахоткиња. Мат. нахоче и нахоче, -ета с = наход. — Није то болан, шала, закопати нахоче у сеоски потес! Глиш. А камо сте смјестили оно нахоче, што вас је лани водило? Бен. нахрамивати, -амујем (нахрамивам) и нахрамљивати, -храмл>ујем несврш. помало храмати. — И [коњ] нахрамива на све четири, ко раца путује. Гор. Нахрамљивао је на лијеву ногу. Шен. Коњи нахрамљују на предње ноге. Моск. нахранитп, нахраним сврш. 1. дати коме довољно хране, дати да се доста једе. — Нахраним коње и спремим кола. Иеак. 2. фиг. задовољити. — Сигуран је да неће нахранити жељу. Мих. ~ се најести се. — Он се прекрсти и примакне синији, те се добро на'рани. Вес. нахранка и нахранка, нахранки&а и нахранкиша ж женско усвојено дете, подсвојкиња, усеојеница. Вук Рј. нахранко и нахранко м мушко усвојено дете, усвојеник. Бен. Рј. нахрапче и нахранче, -ета с усеојено дете. — Сиромашнога козара . . . нахранче бијаше. Креш. нахра&нвати, -ањујем несврш. и уч. према нахранити. нахрлитн, -им сврш. хрлећи доћи, нагрнути, наеалити. — Свет ће просто нахрлити! КН 1960. -? —-»—•

656

НАХРНУТИ — НАЦИЈА

нахрнутн, нахрнем сврш. навалити, насрнути. — Остала пашчад нахрнуше, док се нетко јави. Мул. нахрпати, -ам и нахрпити, -им сврш. скупити у хрпу, гомилу, нагомилати. — Стрепе злочинци пред гомилом списа, нахрпаних на сучеву столу. Кум. Овдје ћемо страдат, гроб на гроб нахрпит — али се и надат! Крањч. С. нахрптити, -им сврш. издићи, истурити хрбат, леђа. — Нешто је легло посред пруге, накострешило се, нахрптило као пећина. Цес. А. нахрупитељ м нападач. — Стриц . . . вазда бијашс сматран за узрок рата, за нахрупитеља. Старч. нахрупити, -им сврш. а. банути, упасти. — Нагло као што је и нахрупила, устаде и суну ван собе. Десн. 6. навалити, јурнути; нагрнути. — Како дођох у Омишљу пред њега, нахрупи на мене. Шен. Једна повећа група нахрупи са стране. Ћоп. нахрупице прил. нахрупивши. — Б, да, избијели зубе . . . сват који је прије нахрупице плавушца прекинуо. Ков. А. нахрупљбвати, -упљујем несврш. и уч. према нахрупити. нахрупнути, -нем сврш. нахрупити. — Чека . . . да нахрупну из подземних јама муљаве и црне воде. Ств. 1948. нахудити в. наудити. нахукати, нахучем и нахукам и нах^кнути, нахукнем сврш. а. дахнути, хукнути на што, дахом замаглити. — фиг. Све је преплављено оним нереалним свјетлуцавим полумраком што га је умио нахукнути само Рембрант. Бат. б. прекрити, превући; имати нијансу (Јооје). — Рука сама посегну за чаШОМЈ а кожу на тијелу нахуче ужарени зној. Мих. Бијело му је перје њежно ружичасто нахукано. Финк. ~ се замаглити се. — Стакалца му се на очима нахукала од милине. Мар.

[свила од заставе]. 'Си луда, то је добро кад се мало нацвикује. Ћос. Д. нацвркати се, нацврчем се и нацвркЗм се сврш. фам. мало се напити; напити се, опити се. — Нацврчемо се из шарене чутуре. М 1867. Тко је другачије рекао . . . тај се ваљда нацвркао. Вел. нацврљати, нацврљам сврш. ружно написати, нажерљати. — Била [су] нацврљана различита слова, нагомилана збрда-здола. Креш. нацврцати се, нацврцЗм се сврш. фам. нацеркати се. нацврцкати се, -ам се сврш. фам. дем. од нацврцати се. Р-К Реч. нацевчити се, -им се, ијек. нацијевчити се, сврш. фам. добро се напити, опити се. — Очух јој се данас добро нацевчио. Јакш. Ђ. нацбдити, нацедим, ијек. нацијбдити, сврш. а. стискајући, гпечећи истиснупш течност (из лимуна, грожђа и сл.~). — А попијеш ли вино, нацеди га снова из наших сисатих брегова. Богдан. 6. цедећи или пажљиво одвајајући текућину од талога налити. — Госпа Јалжабета нациједила из лончића . . . мало густе текућине у Иренину шаљицу. Донч. вацеђнвати, -^ђујем, ијек. нацјеђивати несврш. и уч. према нацедити. нацелбвати се, нацбливЗм се, ијек. нацјеливати се, сврш. много пута целивати, наљубити се. Бен. Рј. нац^патн, нацепам, ијек. нациј^пати, сврш. исцепати, насећи довољну количину чега. Р-К Реч. нац^пити, нацепим, ијек. нациј^питн, сврш. цепљењем, калемљењем оплеменити (биљку), накалемипги. — Треба . . . наврнути или нацијепити биљку. Старч.

нацепкати, -ам, ијек. нацјепкати, сврш. дем. према нацепати. — Мора иацепкати и ситнине за потпаљивање. Петр. В. нахуморити се, -им се сврш. намргонацерити, -им сврш. развући у осмех дити се, намршпшти се. Вук Рј. показујући, откривајући зубе (р лицу). нахуцкавати, -хуцкавам несерш. и уч. ~ се развући лице у осмех показујући, према нахуцкати. откривајући зубе. — Иван Лозар . . . глупо нахуцкати и нахушкати, -ам сврш. се нацери својој срећи. Кум. фиг. Живот се натуткати, подбости. — Дипломати су то на ме нацерио. Матош. велики! Одмах ће сјутра хтјети да вас нац&зам, -зма м националсоцијализам. нахуцкају на мене. Крл. Ви сте моју жену — Настала је припремна фаза за друштвени . . . нахушкали против мене. Л-К. преображај . . . уз лозинке фашизма и нацаклити, нацаклим сврш. учинити нацизма. Сек. да се што цакли, сија. — Упита се [отац] нација ж народна заједница настала у подигавши сузама нацаклене очи. Крањч. епохи капитализма на заједничкој територцји Стј. и у оквиру заједничког језика и блиске етничке нацвиковати, -кујем сврш. наборати, и културне сродности, прожета сваићу о ,., ,> , набрати (тканину). — Тешко се пегла јединству порекла и интереса.

НАЦИЈЕ

НАЦИФРАТИ СЕ

нације-, ек. наце-. цацикао, -кла, -кло мало прокисао (р вину); исп. цВкнути (5). — [Саветује] како се поправља нацикло вино. Андр. И. фиг. Као да је почео некако црвољити тим нациклим питањем о убијању. Божић. нацбљати, нациљам сврш. управити према циљу, нанишанити, уперити. — Свс ће убити, само треба добро нациљати. Л-К. Речи . . . [су] биле свс нациљане само на случај с праљом. Дав. пЗционалан, -лна, -лно а. који се односи на нацију, који припада нацији, којије својствен нацији: ~ историја, ~ свест, ~ питање, ~ култура, ~ обележје итд. б. који је прожет народним духом, свешћу о припадноспги нацији. Изр. н а ц и о н а л н и п а р к подручје стављено под заштиту власти, у којем је забрањена људска делатност која би мењала природни ток живота биља и животиња. националац, -лца м заст. националжт(а). — Ватреног националца затрпали [су] нови утисци и посао. Сек. нацшшал&зам, -зма м 1. шционална свест, родољубље. — Они [студенти] доносе слободоумна схватања . . . и занос оживелог национализма. Андр. И. 2. величање, култ своје нације који искључује поштовање других нација, шовинизам. национал&заторски прил. у смислу, у духу национализације. — Социјалдемократско проповиједање подјеле [је] управљено национализаторски расположеној сељачкој маси. Бак. национализација ж општа привредно-политичка мера којом се власништво над објектима неке привредне гране одузима приватним лицима (рбично уз накнаду) и преноси на државу, односно друштво: ~ банака, ~ саобраћаја, ~ рудника итд. национализирати, -изирам сврш. и несврш. = национализовати 1. {џз)вршити национализацију. — Народна власт . . . национализира сву индустрију, банке, трговину. Ант. 1. 2. прожети, прожимати народним духом, нациошлном свешћу. ~ се повр. према национализирати (2). — Постепено, почео је у читаоници да се просвећује и национализира. Сек. национализовати, -зујем сврш. и несврш. = национализирати. — У Југославији је била национализована сва крупна . . . индустрија. Пиј. нацноналисати, -ишем сврш. в. национализирати (2). — Криза коју је хришћанска црква проживљавала учинила је да су њезине одредбе морале . . . да се националишу. Ђорђ. 42 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

657

националист(а) м 1. човек са јаким националним осећањем, родољуб, патриот(а). — Сремац [је] . . . традиционалист и националисг. Скерл. Којему се младому човјеку није догодило да је био идеалиста, обично националиста. Уј. 2. присталица политике развоја својс нације на штегпу других народа, шовинист{а). национал&стичан, -чна, -чно и пационап&стички, -а, -о који се односи на национализам и националисте: ~ идеологија, ~ политика, ~ став. националисткиња ж женска особа националист(а). — Сестра, љута националисткињаЈ бучно [се] бунила. Кол. нацвонап&тет, -ета ж народност, националност. — Драјсер [је] пореклом и националитетом Нијемац. КХ 1936. нЗционално прил. у националном правцу, у погледу националности. — Они се још нису национално иживели. Бар. национално- као први део у придевским сложеницама означава да оно што је њиховим другим делом исказано има национално обележје: националноослободилачки5 националнополитички итд. националност, -ости ж 1. припадност одређеној нацији, национално обележје, народност. — »Славеносербски« језик . . . је у XVIII в. породила потреба заштите наше националности. Бел. 2. припадници једне нације, народ, нација. — Литература појединих република припада свим националностима. НК 1946. 3. грађанска припадност одређеној држави, држављанство. нацидналсоцијал&зам, -зма м политички фашистички покрет и његова идеологија у Немачкој између два рата, којим је руководила националсоцијалистичка партија Немачке са Хитлером на челу. нацибналсоцијалист(а) м присталица националсоцијализма, хитлеровац, нацист(а). нацибналсоцијалистички, -а, -о који се односи на националсоцијализам и националсоцијалисте. нацист(а) м националсоцијалист(а). иац&стички, -а3 -5 који се односи на нацизам и нацисте. нацифаш&зам, -зма м немачки облик фашизма, националсоцијализам. нацифаш&стички, -а, -о који се односи на нацифашизам. нацифрати, -ам сврш. накитити, налицкати. — Сваки се утркивао ко ће . . . лепшим словима нацифрати и тиме уредника придобити. БК 1906. ~ се повр. — Но јесу ли се они уредили и нацифрали? Ков. А.

658

НАЦЈЕ

НАЧЕЛАК

со продул>иле . . . усне фино се нацртале. вавје-, ек. наце-. нацмакати, нацмачем и нацмакбм сврш. Војн. нацртин, -3, -б који се односи на нацрт. одеише намазати. — Коса [је] нацмакана помадом. Јакш. Ђ. Р-К Реч. ~ се 1. поер. 2. сит се наљубити кога. Изр. ~ геометрија мат. област геоР-К Рвч. метрије која просторне облике реалног света изаконитости међу њима приказујецртежима нацрвен и вацрвен, -а, -о у коме се у раени. МЕП. запажају тонош црвене боје, који је почео нацугати се и нацукати се, -ам се црвенети, црвенкаст. — Некому напупуљиле покр. напити се, опити се. модре киле и нацрвени чири. Љуб. нацрв&нити, -рвеним сврш. обојити, нацуњати, -бм сврш. цуњајући наћи. намазати црвеном бојом. — Испод малих — Бари не буде право, гдје је све нацуњати нацрвењених устију прилијепила је сићушни морам. Јурк. Што не нацуњаш себи жену четверокут црног фластера. Грг. . . . Докле ћеш самовати? Срем. ~ се повр. вачавлатв, -ам потковати чавлима, нацр&пати, нацрепам и нацрепљем сврш. клинцима. — Притискао [је] тешким начавпокр. в. нацрпсти. Вук Рј. ланим ципелама тамне изглодане . . . даске пода. Кал. нацркавати се, -ркавам се сврш. погрд. наспавати се. Бен. Рј. начадити и начађнти, -им сврш. вацрљев и нацрљен, -а, -о в. нацреен. изложити чађењу, учинити да што постане чађаво. — На апарату се налази игла дотичу— Синули сунчани траци па огријали . . . ћи се врхом начађена папира. Тућ. пожутјело и нацрљено лишће густе шуме. Торд. началан, -лна, -лно заст. главни, руков а ц р в и нМцрн, -а, -о у коме се запаводећи. — Успевала [је] код надлежних, а жају гпонови црне боје, који је почео црнепги, нарочито у руфету код началних господара. црнкасш. — Видјеше грабову љуску и око Вучо. отечено као у вола, а бијелу насјела крв вачалвик м заст. в. начелник. — Тамо нацрна. Љуб. се наш началник и данас зове: Хрват-баша. нацрнити, нацрним сврш. намазати, Павл. превући црном бојом. начало и начало с заст. почешак. — нацрпсти и нацрпсти, нацрпем сврш. На древним седиштима људских агломерацрпући напунити, накупити. ција назире се, од магловита начала до нацрт м а. цртеж на комеје представљен најновијих дана, нешто од стално истог склоп неког објекта, постројења и сл., план. импулса. Петпр. В. б. претходни, само у осноеним црпшма назнаначамити се, -им се сврш. провести чен распоред излагања неког рада, укратко много еремена чамећи, начекати се чамећи. означена главна заМисао, скица: ~ романа, — фиг. Начами се љута чама развраћена ~ слике. — Испрецртао је неколико кар- крај огњишта. Шен. тона за нацрт бакрореза. Крл. в. полазни, начас прил. 1. за кратко време, за треосновни текст који се као предлог упућује на разматрање, пројекат: ~ закона, ~ резо- нутак; неко време. — У соби начас наста тајац. Ћос. Б. Пошути начас, а онда рече. луције. Хорв. 2. одједном, у тренутку. — Материн нацртавати, нацртавам необ. несврш. оштар подвик ушутка га начас. Пав. и уч. према нацртати. — [С] највећим начастити се, начастим се сврш. добро трудом [је] нацртавао слова. Коз. И. се почастити, заситити се чашћењем. Вук Рј. нЗцртај м в. нацрт. — Била су писма начвиљитв се, начвиљим се сврш. или да боље речем . . . нацртаји писма осути се бубуљицама. — Читаво јој се лице Санта Маура управљена твом оцу. Војн. начвиљило. Божић. нацртати, -ам сврш. 1. шрадити цртеж, начекати се, -ам се сврш. провести рисарцју, предстаеити цртежом, нарисати. — Насликали су . . . животињу, коју су дуго времена у чекању. — Ако је било вајде од чекаша, ја се начеках, вала, баш доста! жељели убити, и на њој су или кра) ње Срем. Начекале су се жене њих као кобац нацртали замку. Пов. 1. 2. фиг. сликовито кише! Бен. испричати, описати. — У чувеном писму начелак, -еока с необ. а. везица на кнезу Милошу . . . он је изванредно нацртао предњој страни ксте. — Капа и начелак и његову владавину и његову природу. спадне. М-И. б. део коњске опреме, ременБел. ~ се добити облик, формирати се. — чић на челу коња, на оглаву. — Арес јој да са начелком златнијем коње. М-И. Ипак јој [Мари] је око потамнило . . . обрве

НАЧЕЛАН — НАЧЕТВЕРО начелан, -лна, -лно 1. а. у коме је садржано начело; битан, суштински. — Не бих тога случаја у никакову начелну разлику двају нарјечја стављао. Јаг. Несугласице између либерала и социјалиста биле су начелне природе. Јов. С. б. који се тиче само битних питања, који се држи основних линија, без улажења у поједитсти, оггшти: ~ одлука. — То је била начелна дебата, а он је заподео личне мотиве. Петр. В. Не дочекавпш одговора на то начелно питање застење. Крањч. Стј. 2. који се увек држи прихваћеног начела, доследан. — Ранко је отворен, убеђен, начелан, племенит борац. Глиг. Ми смо . . . увијек били начелне присталице демократизмау политичким односима. Ант. 1. 3. заст. пачетни, први. — [На печату] оздо [су] начелна слова његовога имена. Шапч. нбчелнбк м 1. адм. звање руководиоца одређене службе у већим установама: ~ штаба, ~ одељења, одјела. 2. ист. најеиши представник власти у округу (срезу, котару или мањој управној јединици). 3. онај који је на челу, вођа. — Краљ . . . бијаше начелник свега народа. Старч. начелников, -а, -о који припада начелнику. начелниковање с гл. им. од начелниковати. начелниковати, -кујем несврш. бити начелник, бити на дужности начелника. — Тој опћини начелникује већ шест година. Коз. Ј. начелниковица ж начелникова жена. начелниковичин, -а, -о који припада начелниковици. начелнпчки, -а, -5 који се односи на начелнике: ~ положај. начелништво с 1. положај и звање начелника. — Прелазећи као наслијеђе од оца сину начелништво им надалеко проширило могућност пљачкања. Мих. 2. заст. начелство. — Тада потрчаше старији и — одведоше Вучка у апс! . . . у начелништво! Лаз. Л. начелно прил. у суштини, у главним, општим поставкама, држећи се начела, принципски: ~ поступити. — Ако би ме тко био преварио за потпис на мјеници, нисам се начелно никада разљутио. Крл. н&челност, -ости ж особина онога који је начелан, онога што је начелно; поступање у духу начела, досмдност, верност начелима. — Чумић је гледао да поколеба код Марковићевих другова веру у његову чисту начелност. Јов. С. нач&ш и вачепо с 1. а. руководећа идеја, основа на којој је изграђена нека идеологија, наука, теорија и сл.\ основна поставка, 42*

659

принцип: ~ равноправности, ~ самоуправљања. — Ја заступам начело, а не себе и своје личне интересе. Крл. б. поглед на свет, убеђење, уверење, назори. — Он по начелима својим припадаше . . . опозицији. Дом. Данас се пружила извавредна згода да се изневјери своме начелу. Леск. Ј. 2. заст. основа свега што постоји, почетак, извор. — Објективни идеализам . . . тврди да основу света чини духовно начело. ПИФ. Изр. у начелу начелно. начелство с ист. највиша управна и извршна власт у округу {срезу, котару или мањим управним једишцама); зграда у којој се та установа налази. — Постао је привремени практикант у ваљевском начелству. Мил. Ж. С брдељка на коме лежи шљивик види се среско начелство. Чол. начелствовати, -вујем несврш. заст. учествовати заузимајући прео место, бити на челу. — На литургији и парастосу начелствовао је епископ. БК 1906. начбпити, начепим сврш. стати коме на ногу, нагазити кога. — Закорачи дугачким ногама, да кога не згази и не начепи. Сиј. начепукати се, -ам се сврш. покр. находати се корачајући полако. — Пошто се шетачи сити начепукају по тргу, онда би сви посједали спред кафане. Мат. н а ч е п у а и т и се, -бпуњим се сврш. наљутити се, надурити се, надути се. — Што ли си ми се тако начепуњио? Ков. А. начепурити се, -бпурим се в. нашепурити се. — Власи му бијаху некакве неописиве боје . . . а начепурене ко сламнате стрехе. Ков. А. нач&стати се, -ам се сврш. нагурати се, сјатити се. — Довољно је само да што блесне или звецне гдјегод око њих, па ето их одмах сви се начестају и нагрну као рибе. Маш. нач^ститн, начестим сврш. покр. посадити у винограду лозе на место осушених, попунити. Вук Рј. нЗчет, -а, -о 1. трп. прид. од начети. 2. комеје здравље нарушено, захваћен болешћу. — Људи смо, што кажу 3 начети и слаби. Стан. начетати се, -ам се сврш. в. начетити се. — Ту се бјеше начетала гомила слугу. Мат. Начетали су се око ње [ватре] слијепци са својим гуслама. Ћоп. начетв<5рити се, -етверим се сврш. = начетвероножити се и начетвороножити се поставити се четвороношке, поставити се на руке и на ноге. — Придиже се, начетвери, уста и одгега. Кош. пЗчетверо прил. = начетворо на четири дела.

660

НАЧЕТВЕРОНОЖИТИ СЕ — НАЧИНИТИ

начетверонбжити се, -бнбжВм се сврш. начетверити се. Вук Рј. нЗчетворо прил. = начетверо. — Срце ми се начетворо цепа. Леск. М. начетворонбжити се, -бножим се сврш. = начетверити се. — Потом се начетвороножи па онако четвороношке пролети по соби. Вук. нЗчетврт прил. за четвртину износа, на четврти део. — Навуче дебелу завесу допола . . . па је врати начетврт. Сек. начети, начнем сврш. 1. а. одвојити део чега што је било цело: ~ јабуку, ~ торту. — Чобани . . . начеше погачу. Вес. б. почети трошити, употребљаеати што: ~ уштеђевину, ~ џак, врећу брашна. — На столу пламти жућкастим т ј е м тек начета боца препеченице. Вуков. в. почети ушштавати, делимично оштетити. — Унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели. Мат. фиг. учинити да ко, што оболи, да почне слабити, нарушити, поткопати (здравље, снагу). — Робија му је начела плућа. Козарч. Старост је већ била начела и полако разједала и уништавала ту некада мушку фигуру. Пер. г. (девицу) одузети девичанстео. — За младих дана . . . починио [је] многу неправицу . . . начео понеку дјевицу. Вел. 2. а. почети. — Начео [је] да ређа своје недаће. Рад. Д. Јожа Коштрбан би начео — јер је Јожа морао брбљати макар што — најновију сензацију. Кол. б. почети говорити о чему. — Стари . . . наче проблем. Креш. 3. необ. обузети, спопасти. — Начео га је нови осјећај сигурности и пршљивости. Божић. начетити се, -им се сврш. окупити се у већем броју (око кога, чега), накупити се, згрнути се. — Они се, искежених зуба, начете око мене. Уск. Вукови се начетили и стадоше гладни проваљивати у торове. Гор. начбчити се, начечим се сврш. поставити се у одређени положај, застати у ишчекивању. — Погледао је своје борце онако начечене у поваљеној папрати. Ћоп. начбшљати, -ам и начешљам сврш. 1. чешљајући припремити довољну количину (вуне, перја и сл.). Р-К Реч. 2. чешљајући навући (косу) на чело. — На очи [је] начешљана коса. Шен. ~ се провести много времена чешљајући, заморити се чешљајући (вуну, перје и сл.). Р-К Реч. начиматн, -ам и -мљем несврш. дијал. в. начињати. — Нећу ни ја њега [вино] начимати: нека отпочине капљица. Ков. А. Вртлог догађаја . . . [је] начимао душевно и тјелесно и оног најотпорнијег. Радул. начин м I. облик постуша, метод(а) рада при вршењу каквог посла, при оствари=

еању чега; обичај: ~ производн>е, ~ живота, ~ мишљења; механички ~ обраде, ~ употребе лека. — Био [је] задовољан благим начином, којим га је стари попа предусрео. Јакш. Ђ. Обје сестре [су] почеле опонашати њезин начин с дјецом. Торб. Насмијано лице с . . . косом почешљаном на ренесансни начин. Крл. 2. средство, могућност, пут. — Он не види сем револуције друга начина да се остваре идеали Лиге. Скерл. Зар нема никаква начина да до ње дођем? Креш. 3. мера, уобичајен облик. — Госпођица Емилија исто тако њега милује преко начина. Креш. Не вреди [се] јуначити без начина и мјере. Вуј. 4. покр. порука, упутство. — Ма ако се Петар преставио, наком себе начин оставио. НП Вук. 5. покр. оно што служи за неки рад, за неку употребу, алат, посуђе. — Дају нам једну стару кујну и у њој нешто начина. Ђон. 6. грам. глаголски облик који показује стае говорног лица према радњи: заповедни

~ Ј неодређени ~ , погодбени ~ . Изр. какав је то ~ (у љутњи) како

сме(те) тако поступати; на с в а к и ~ сеакако, у сваком случају; на све (могуће) начине свим средствима, сеим силама; наћи (пута и) начина наћи могућности; ни на који ~ никако; од начина (особа) покр. складна, уредна, лепог понашања (рсоба). — Када су му чељад здрава и од начина, [сељак] осећа у себи нарочиту благодет. Ђур.; под с в а к и ~ в. на сваки начин; с начином како треба, пристојно, исправно. начАнитељ м онај којије нешто начинио, творац, изумитељ. — По ужету се спусти и сам начинитељ лукавства Ереј. Марет. нач&нити, начиним сврш.; исп. направити 1. а. подићи, изградити, саградити. — Начини . . . широк и раван пут. М-И. Ћоркан [је] крај саме ријеке начинио колибицу од ракитова грања. Андр. И. б. урадити, израдити, створити. — Сликар Чермак, кад је био у Црној Гори, начинио је неколико лепих дрногорских слика. Нен. Љ. в. припремити, зготоеити. — Де кајгану начини нам, баш се зажелесмо! Радич. 2. извести, извршити, учинити (неки рад, покрет и сл.). — Тијело начини 20000 титраја у секунди. Физ. 1. Начинивши посрћући још неколико корака . . . падне. Крањч. Стј. 3. а. учинити да неко дође у какав положај, у какво стање; дати какав изглед коме. — Кашње је узео и жену са миразом. И жена га начинила газдом. Ћор. Та Бендер је од вас начинио човјека. Крањч. Стј. б. успоставити, завести. — Треба ту начинити некакав ред, док још није касно. Козарч. 4. изазвати, проузроковати; приредити. — Опет [је] са неким беговима негде начинио . . . лом и чудо. Станк.

Изр. ~

гримасу искритти лице; ~

ж а л о с н о л и ц е дати (свом) лицу жалостан

: НАЧИНСКИ — НАЧУВАТИ израз; ~ каријеру поспаАи успеху служби, у животу; ~ комплимент рећи (ком) ласкаве, лубазне речи; ~ места омогућити коме да се смести (да седне, стане); омогућити пролаз; ~ пут(а), п р о л а з склонити се да (ко) прође; ~ утисак деловапт на кога својом појавом. ~ се 1. приказати се друкчијим, привидно заузети неко држање, направити се. — Он се начини . . . љубазан и нежан. Лаз. Л. Па се сад на авлији начинио као војник. Мул. 2. настати, створити се. — Ужурба се народ . . . те се начини неки метеж. Вукић. 3. а. доћи, доспети у какво стање, у какав положај, постати. — За неколико дана смршао [је] као тежак болесник . . . Видиш ли га какав се начинио? Сек. Начинио би се сигурно смијешним. Сим. б. самовласно заузети неки положај, направити се. — Већ и сам [је] био стекао неколико момака и начинио се као буљубашица. Вук. 4. уз. повр. нагодити се, споразумети се. — Ако . . . хоћете, здружите се, па како се начините, тако вам буди. Старч. начински, -а, -5 грам. који изражава лични став, модални; условни, увјетни: ~ реченица. начинство с лог. начин извођења, модалитет. — Судови се деле . . . По модалитету (начинству) на: 1. проблематичне . . . 2. аоепторичне . . . 3. аподиктичне. Лог. 1. начинчурити се, -Анчурим се сврш. накипшти се, накинђурити се. — И копања је добра: мало ћемо је испрати, да се госпође лијепо умију и начинчуре. Ков. А. начнњати (се), начињам (се) неслрш. и уч. према начинити (се). н&чињати, -њем несврш. и уч. према начети. начипкати, -ам сврш. украсити чипком. — Блистају од бијелости укрућени . . . трпежњаци и ситно начипкане копрене. Гор. начАстац прил. без околишења, отворено, јасно. — Дакле начистац! — хладно одврати фишкал. Ков. А. начистити, -им сврш. чистећи накупити. ~ се провести много времена чистећи шта. начисто прлл. 1. чисто, једноставно. — Радујемо се начисто, без икаквих скрупула и моралних неуралгија. Дав. 2. сасвим, потпуно. — Ја ћу се већ некако ишчупати из затвора. А онда ћу отићи у шуму начисто. Лал. 3. без штегпе, без последица. — Ви се извукосте начисто! . . . она двојица одоше богу на истину. Вин. Изр. бити ~ (с ким, с чим) 1) пречистити рачуне, поравнати се с ким; уредити што; 2) потпуно упознати, прозрети кога, стећи тачан суд о коме (р чему); и з в е с т и

661

(ствар) ~ 3 изићи ~ рашчистити, раз-

јаснити; п р е п и с а т и ~ преписати с концепта, с бележака. начисту прил. в. начисто. — Сада смо о овоме начисту — прихвати судац. Ћип. Потпуно сам начисту о томе. Креш. нбчитан, -а, -о који је много чигпао, образован. — Важио [је] међу њима као најученији и најначитанији. Срем. Изашао је на глас као јако учен и начитан човјек. Вел. нЗчитаност, -ости ж особгша онога који је начитан. — Препоручује он цитате из страних књижевности. Вели, то показује већу начитаност. Нуш. начитати, -ам сврш. необ. узгред прочитати. — О томе сам био нешто нејасно начуо3 или начитао. Радул. ~ се задовољити жељу за читапем, много прочитати. — Ето неделл, па ћеш се начитати. Срем. начичкати, -5м сврш. 1. густо нарсђати, нанизати. — Начичкали су разне значке по реверима. Лал. 2. неукусно, с много украса накитити. — Прсте . . . начичкао фунтом прстења. Мапгош. ~ се наређати се, скупити се, густо се збити. — По прозорима се начичкали људи као у казалишним ложама. Неим. начкати, -ам сврш. набити, натрпати, утуткати. — Што је над овом подином . . . лежало . . . било је начкано свакојаким . . . рукотворинама људским. Панч. начкиљити, начкиљим сврш. чкиљаео, напола отворити (око). — Грађани овог нашег града лежали потрбушке и начкиљена десног ока. Кик. начлбвнти се, начлбвим се сврш. постатти се на стражње ноге {о четвороношцима). — Кад се Шврћо примакао зекоњи, начлови се одједаред. Вел. начбмрдити се, -им се сврш. намргодити се, намрштити се. — Начомрди се и стшпте обје шаке. Ћор. начочити се, начочим се сврш. в. начетити се. — Унаоколо гомила . . . трговаца, занатлија, ђака . . . иачочевих кб титрица на међи. Кош. начрчкати, -Зм сврш. нејастм рукописом написати, нажврљати. — За мало часова начрчка гроф писмо. Кум. иачубити, -им напућити, напрћити^усне). — Начубила је усне. Торб. ~ се напућипш се, набуритш се. — Усре му се начубиле. Кум. начувати, начувам сврш. 1. стално, брижљиво чуеајући сачувати. — У браку види нешто узвишено, а у лијепој жени алем,

662

Н А Ч У Д И Т И СЕ — Н А Ш А Р А Т И

наџАџати, наџиџЗм сврш. начичкати џиџама, украсима, обилато накитити, украсити; натрпати. — Благоваоница је већ била . . . наџиџана јелом, бутел>ама вина и пивским боцама. Сим. н а ш , -а, -е присвојна заметца 1. л. мн. 1. који припада заједници чији члан говори, који се односи на ту заједницу: ~ народ, ~ кућа. — Ево сунца и пред наша врата. Јурк. 2. (у именичкој служби) мн. укућани, земначудо прил. зачудо, чудновато. једномишљеници, сарадници и сл. онога Изр. бити ~ (од кога) покр. ншако љаци, који говори. — Да сам сам већ бих био код немати мира (од кога). — Ради да ми га избавиш јер сам му начудо од матере. Љуб. наших. Поп. Ј. Нетко је од наших ударио бомбу. Хорв. начукнути, -нем сврш. начути. — Изр. наше горе лист земљак, земљаСрећа Ваша . . . те сам начукнуо . . . како се киња; наше је 1) наша је дужност (обаово мазало шуља у кућу. Шен. Однекуд је веза, право); 2) наше је време (наша власт, начукнуо да би се то могло уредити преко наша слобода). — Наше је само док нам Мехаге. Ћоп. нису ту мужеви. Моск.; н а ш и смо не нач^лити, начулим и нач^љити, начутреба се устручавати; по нашем (по љим сврш. наћулипги. — Јозо начули уши нашу) на наш начин, по нашем обичају, враћен у свијест о данашњем дану. Кал. како се нама свиђа; наш ч о в е к ми. — Карташи око лампе начуљили су уши. Лал. То је за нашег човска луксус. Јонке. нашав м шав. — Једни су везови крсначупати, -Зм сврш. чупајући прикутаци . . . а други су овијанац . . . печки напити довољну количину чега. Р-К Реч. начути, -ујбм сврш. 1. слабо, нејасно шав. Баб. нашалити се, -Нм се сврш. 1. а. испричачути. — У по сокака начуо Лазар песму из ти или начинити шалу. — Смеју се, неки Војинове куће. Рад. Д. Једва се начуо звук, али он га је одмах . . . распознао. Бен. 2. пут се и нашале. Ранк. б. (с ким) направити сазнати мало, чути неке још непотврђене шалу на чији рачун, мало се наругати коме. вести. — Начуо сам да има сина — усташу. — Као да се судбина хтела да нашали са конзулом. Андр. И. Знала се и са мном Донч. Мића [је] начуо да стари има у граду кадгод нашалити. Ивак. 2. провести доста одраслу ванбрачну кћер. Дав. времена шалећи се, издовољити се у шаљену. начухнути, -нбм сврш. начути. — Био сам у школи начухнуо да су стари Сла- — Вечерали [су] и доста се нашалили и наразговарали. Глиш. Ала сам се нашалио вени имали вила. Шен. шале, наљубио гараве и плаве! Леск. М. нач^чати се, -чим се сврш. дуго остати вашанство с (у здравици) здравле и чучећи, заморити се чучећи. Р-К Реч. стање у коме се ко налази. — Здрав си ми наџак м 1. а. ист. старинско хладно бане стари свате! за нашега доброга и оружје, врста буздована који с једне стране сретнога дошанства, а вашега доброга и има секирицу, а с друге дугачке уши или маљ, честитог нашанства! [здравица]. Вук. чекић. б. алатка таквог облика. — У скоку нашапити, нашапим сзрш. шаљ. насиз кута дохватио наџак. Кол. 2. фиг. власт, лонити на шапе. — Опружили шапе, нашавладавина. — То је било за султанова наџака. пили њушке, па слукте и зире и чуду се Коч. чуде. Кош. наџагбаба и наџак-баба ж језичава и нашаптати се, нашапћбм се сврш. зла жена. — Неудата кћи Серафија [је] напричати се шапућући. — Тежакиње, кад права наџак-баба. Матош. Био је гори него су се доста нашаптале, побацаше с глава жена, права наџак-баба. Сек. плахте и мараме. Бен. наџак-чељаде с зло и свадљиво чељаде. нашарати, нашарам сврш. 1. направити — Дозволлва да наџак-чељаде заулари шару на нечему, нацртати, нарисати; прекмушку вољу. Рад. Д. рити шарама. — Напокон су нашарале наџачина ж аугм. од наџак. — Прихва- преко тридесет комада [јаја]. Бен. Мати тише глухе наџачине, па и њима сапе поло- је нашарала птицу. Шапч. На Максима мише. НПХ. красте излазиле, те су њему нашарале лице. наџекати се, -5м се сврш. навући превише НП Вук. 2. нечитко исписати, нашкрабати. одела. — Широки Мсчкар ували се у собу — Ту обојица нашарају лист лажима и наџек&н својим бројним кожусима и мајама. потворама, а спреме га по некој галији. Љуб. Онако пијан, затражио је перо и Ћоп.

који се не може доста начувати. Коз. Ј. 2. уштедети, стећи чувањем. Р-К Реч. —' се сврш. провеспм много времена чувајући, наситити се чувања: <~ стоке. начудити се, -им се сврш. изразити велико чуђење, издовољити се у чуђењу. — Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени. Ранк. Нитко се томе у читавом селу није могао доста начудити. Ивак.

НАШАРАФИТИ — НАШКИЉИТИ папирић и нашарао тај по н> судбоносан докуменат. Л-К. ~ се повр. прекрити се, украсити се шарама; обући шарено рухо. — Јер и природа има своје покладе, па се и она кадгод нашара и образином варке нагрди. Врјн. вашарафити, -арафим сврш. наместити, навити шараф, завртањ; фиг. наместити, навући на разговор. — Једанпут . . . нашарафио га један велики пријатељ његов. Мул. нашаст, -а, -о арх. нађен, затечен. — Хрв. кајкавштина постала [је] отуда, што су се Хрвати . . . помијешали с нашастима већ ондје предњацима словенскога поријекла. Јаг. нашастар м заст. попис ствари, инвентар. — У нашастару иза смрти Валвазорове спомиње се свежањ Витезовићевих писама. Водн. нашврљати, нашврљЗм сврш. в. нажврљати. ~ се провести много времена шврљајући, заситити се шврљања, лутања, налутати се. — Нашврљао се и набазао по свем мјесту до миле вол>е. Кол. нашевац, -евца м покр. в. нашинац. — Рекох ти ја да је он нашевац. Вуј. нашбгртоватн се, -тујбм се сврш. провести много времена као шегрт. — Треба да се нашегртује још извесно време. Дав. нашепав, -а, -о (по)мало шепав. — Он је био човјек још доста млад, у једну ногу вашепав. Јурк. нашепурити се, -бпурим се сврш. раширити се, накострешити се, надути се (од охолости, од гиздавости). — Овда се векако нашепури, спусти ногу, и забоде главу под крило. Пец. фиг. По њему [небу] се нашепурило сунце, али без снаге и без сјаја. Цар Б. наш^тати се, вашбтЗм се и вашбћем се сврш. провести много времена у шетњи, задовољити се шетајући. — Онда [се] игре наиграмо, шетње нашећемо. Кур. наш&ћерити, -Нм сврш. посугпи шећером. — фиг. Други би нашећерио лице попут светог Алојзија. Драж. нашеширвти се, -4шбрим се сврш. необ. нашепурити се, накострешити се. — Крцат је [пароброд] путника, од њих нашеширен као квочка. Кал. нашешурити се, -шбшурДм се сврш. нашепурити се; заузети охоло држање. — Растислав Адамих бахато се нашешури. В 1885. нашибати, -5м сврш. дохеатити, ударити мало шибом. Вук Рј.

663

"»> се шибајући кога иекалити бес, срџбу. Р-К Реч. нашнвати, нашивам несврш. и уч. према нашити. н^шијенац, -енца м покр. в. нашинац. вашнљати, -бм и -љем сврш. «. наслати. нашинац, -инца м наш човек, земљак. •— Три римска крмара . . . дочарали су нам, у сцени сусрета са нашијенцима, једну изванредну . . . сличицу. Пол. 1959. Ондје нашинци копају сами себи гроб. Цар Е. нЗшиначки, -5, -о в. нашкп. — Видјет ћемо журналисту нашиначкога вођу. Ков. А. нашинаштво с нашинство. — Не пита, што значи: поближе нашинаштво . . . нашинство, нашка домовина. Ков. А. вЕшинка ж женска особа из нашег краја, земљакиња. Вук Рј. нашипски, -5, -б в. н&шкп. Р-К Реч. вашннски прил. в. нбшки. Вук Рј. вбшинство с оно што је наше. Вук Рј. нашипљен, -а, -о пун, крцат, набијен (као шипак). — [Пролазе] стотине камиова наишпљених војском. Лал. нашнроко прил. 1. у ширину; широко. — Раскорачи се нашироко. Ћор. Бувкер [је] . . . ограђен наширо жицом. Донч. 2. с много појединости, етширно, подробно. — Нећу да ти нашироко казујем, како су ме из земље извадили. Јурк. Сложисмо [се] да . . . ствар нашироко расправимо. Пед. Изр. н а д а л е к о и ~ на великом прс-> транству; в а д у г а ч к о (надуго) и — опширно, подробно. нашвти, вЗшијгм (трп. прид. вашАвев, -^ва, -&к>) сврш. 1. а. пришити на што; пришити као додатак, додати пришитјући: ~ нарамевице. 6. прекрити, искитити пришивајући што. — Модре димије . . . притегао је под кољенима широким ремен>ем, нашивеним сребреним пучићима. Тур. 2. у довољној количини сашиши, припремити шијући. Вук Рј. вЗгакЗ, -5, -б који припада нашем народу, нашемјезику, нашојземљи; наш. — Хоћу једну нашку да пивам и да плачем. Бећарца нек' вам свирају. Петр. В. Његова душа грије свако нашко срце огњем знања, слободе и поноса. С 1911. н З ш к и прил. 1. на нашем језику, нашим језиком, као што говоримо ми. — Па говоре вашки! Гор. 2. како нама одговара, на наш начин; богато, својски. — Ми ћемо их, вапши, ваградити. Лал. нашкиљити, -Дм и нашкИл»Бм сврш. мало зашкиљити; затрнути. — Само једним бком нашкиљи кроз узан отвор између врата и довратка. Ћоп.

664

Н А Ш К Л Е Б И Т И СЕ — Н А Ш Т Р Љ И Т И СЕ

нашклббити се, нашклебим се сврш. индив. нацерити се. — Левински се нашклеби па ми рече. Маж. Ф. нашкодити, -им сврш. нанети штету, наудипт (коме или чему). — Није могао наћи бољу згоду да нашкоди манастиру. -Андр. И. Она не би ни за што на свиЈету учинила нешто што би њему нашкодило. Грг. в а ш к р а б а т в , нашкрабам сврш. пеј. ружно или било шта написати, нашврљати. — Можеш нашкрабати што год хоћеш, сви ће ти радо вјеровати! Мих. нашкринути, нашкринем сврш. мало отворити, одшкринути. — Кроз нашкринута враха расипао се сноп свјетла на авлију. Пец. нашкрббити, нашкробим сврш. натапањем у шкробу (штирку) учинити крутим, тердим, уштиркати. — Чуло [се] и шуштање чврсто нашкробљене . . . Ћолићеве рубаче. Новак. Сутра [ће] обући чисту нашкробљену кошуљу. Михољ. нашкрбпити, нашкропим сврш. нсагрскати, попрскапш. Р-К Реч. нашкубити, нашкубим сврш. мало истурити и скупити, напућити (уста). — Избацивала је кроз нашкубљене усне колуте од дима. Бег. Сваша Каја мало нашкуби уснице. И«ак. ~ се дати свом лицу нарочит израз мало истурајући и скупљајући уста, напућити се. — Дјевојка се слатко нашкуби. Кор, нашлингати, -5м сврш. нем. варв. нав&сти. — Дико моја, твоје очи плаве нашлингаћу себи на рукаве! Леск. М. нашљед- в. насљед-. нашљбмати се, н&шљемЗм се и н а ш љбкати се, нашљбкам се сврш. вулг. опити се, наљоскати се. — Е, како слаб! Нашљемао се! — рече Захар. Глиш. Ја не знам, синко, вранцуски, али са вранцуском сортом могу да се нашљокам. Матош. Време је печења ракије, и ниједан сељак не пропушта прилику да се јевтино не нашљока. Дав. нашљунчати, -ам сврш. необ. посути шљунком. — Шкрипа болесничких колица по нашљунчаним стазама. Леск. Ј. в а ш м и в к а т н , -2м сврш. намазати, прећи шминком. — Обе му се јабучице осуле интснзивним црвевим мрљама, као да су иашминкане. Бег.

штампан. Бел. 2. прекрити, испунити штампаним, тисканим знаковима, отисцима слова и др. — Слуга ј е . . . носио дебели свежањ ваштампаног папира. Нех. н а ш т е и н а ш т е прил. у изразу: ~ срца ( ~ срце) на празан стомак, желудац, наташте. — Причестио се њим наште срце. Кост. Л. Ја сам толико могао наште срца попити колико тројица вас. Срем. Хоћете ли да гуцнемо штогод наште срца? Креш. вашт^детн, -дам3 ијек. нашт^дјети, сврш. штедњом накупити, доста уштедети. — [Снивао је] само о томе како ће наиггедјети и зарадити још толико пара. Ћор. наштбдјети, -дим, ек. нашт^дети. наштетити, -им сврш. нанети, причинити штету. — Наштетио си нама, земљи. Дав. Наштетит ћеш његову роду, ако покушаш поновно побјећи. Вј. 1960. в а ш т н м а т и , -ам и ваштимовати, -мујбм сврш. нем. варв. удесити, ускладити, угодити (рбично о музичким инструментима). — Она ј е . . . помагала да се инвентар наштима. НИН 1958. Бас излупан... жице од овчих црева, без оне главне од срме — и никад да се људски наштимује. Рад. Д. ~ се фиг. припремити се духовно (у складу с неком ситуацијом). — Сасвим друкчије се мора исти преводилац наштимовати за превод на српски језик са рускога језика. Сек. в а ш т в н а ж стање изјутра док се још ништа не окуси од јела и пића. Вук Рј. в З ш т в в у прил. наташте. — Е, баш ћу у твоје здравље, овако наштину, једанпут сркнуги! Јакш. Ђ. в а ш т и п а т и , наштипЗм сврш. много, досита штипати. Деан. Рј. ~ се надовољити се штипања, заситити се штипајући.

ваштвркатв, -ам сврш. нем. варв. на-

топити штирком, нашкробити. — Ту су пластрони за црна одијела били увијек уредно наштиркани и испеглани. Крл. нбшто прил. ради чега, чему. — Нашто, дакле, писати о таквом застарелом писцу? Поп. П. Реците, нашто тај немили рат? Крањч. Стј. наштрапати, -Зм сврш. покр. пошкропити, попрскати. — Вучидол су крвљу наштрапали. Март. <—•> с е повр. в а ш т р в к а т в , -5м сврш. нем. варв. изнЕшта прил. нашто. — А нашта ће радити као плетиво, исплести. — [Навуче] неке смежуране наштрикане рукаввце. Срем. школа поштеном ратару? Јакш. Ђ. наштЈЗљити се, наштрљим се сврш. наштампати, -Зм сврш. 1. штампати, отиснути на папир или коју другу матери- покр. пеј. наместити се, сести на нешто. ју; вбјавити штампањем, путем штамгге. — — Однекле ђаво донесе Јовицу Јежа, па Рукопис тога Вукова ч л а н к а . . . није насе и ои наштрљи поред н>е на дрва. Ћоп.

НАШТРПКАТИ — НЕАРТИКУЛИРАНО

665

а испред глагола, или испред глагола и речце »ли«. — Упитао [је] Денисова, не треба ли што. Крањч. Стј. 5. у вези са глаголским радним придевом глагола бити {будем) а. испред инфинитива неког глагола (понекад и елиптично, без допуне) није требало: не био лудовати, не било га дирати, а ти не био! (то радити). б. иза везника »и«: како не би био\ како неће бити\. — Господар је много замишљен! И не био! . . . Како ће смирити толику кавгу? Мат. не- као први део сложеница 1. означава негацију а. у сложеним придевима (рдносно партиципима) и именицама негира оно што значи други део сложенице: неважан, непечен, неискрен5 непрочитан, незнање, независност итд. 6. у сложеним именицама пориче позитивне особине које се нормално претпостављају за оно што значи други део сложенице: небрат3 немајка, нечовек и сл. 2. (покр. ијек. ње-) у заменичким сложеницама тначава неодређеност или непознатост онога на што указује заменица: нешто, неки, некакав, нечији, негде, некако (њешто, њеки и сл.). аеадекватан, -тна, -тно који није адекватан, који не одговара потпуно нечему; непотпун. — Ријечи дочаравају само неадекватну илузију. Лит. 1957. н е а н г а ж и р а н и неангажован, -а, -о који није ангажован; који се не залаже за одређени програм, линију; који није везан за војно-политичке блокове: ~ држава, ~ уметност. веактпван, -вна, -вно који није активан, вредан, предузимљив, подузетан; који не ради, не функционише: ~ члан чега, ~ сарадник, ~ мишић. неактивност, -ости ж особина или стање онога који је неактиван, онога што је неактито. нсапдерталац, -лца м (према долини не речца за одрицањс 1. а. уз глаголски Неандертал у Немачкој) пал. ерста праоблик пориче глаголску радњу њиме исказану: човека, представник некадашње људске врсте не знам, не дају, не чух итд. б. негира значење и других појединих речи. — Лична су- која је живела у доба раног и средњег палеолита Н о т о пеапс1ег1:а1еп$18; фиг. грујета Љубивојева била [је] не мали узрок. Срем. в. с везником ода« означава да неги- бијан, дивљак. — Пришипетља Уроша Бабовића, оног зеленаша, неандерталца. Ћос. Д. рана ргченица недовољно изразито исказује радњу, степен нечега и сл. (што ће тачније неандерталски, -а, -о који се односи на бити исказано наредном реченицом). — По- неандерталце; који има особине неандерталашто је опазила грофова духовникаЈ не да ца: ~ чело. се сагнула, него је одједном постала нижа неартикулиран, -а, -о = неартикулиузрастом. Крањч. Стј. 2. као одговор на неко питање пориче мисао претходне упитне сан који није артикулиран, артикулисан; који је нејасно, неразговетно изгоеорен. — реченице. — Ја да цркавам, а она [снаха] да ужива? А ! . . . не! Вес. 3. исказује за- Из грла јој испаде некакав неартикулиран брану, заповест: немој\ — Потеже нож. хропот. Бег. Комшије салетеше: — Не, Степане! Вес. неартикулбрано прил. = неартикули4. у одречно-упитним реченицама (најчешће сано нејасно, неразговетно. — Неартикулиублаокеним питањима) обично иза речце »да« раио мумља као мутавац. Божић.

наштрпкати, -5м сврш. штрпкајући накупити, набрати. — Како . . . новог зеленила ништа није могао [коњ] да наштрпка, вратио се у шталу. Рад. Д. ~ се заситити се штрпкајући, кидајући нешто. — Док се во наштрпка штавеља . . . треба дан да му протекне. Рад. Д. наштрцати, наштрцам сврш. посути штрцајући, напрскати. н&шупаљ, -пља, -пље који има мању шупљину. — Брже боље [се] склоним на противну страну, ономе стаблу за гојазно, нашупље дебло. Јурк. нашупљ&кати, -ам сврш. начинити са шупљикама, као чипку, украсити шупљикама. — Деца се . . . надметаху . . . коме ли лепше стоје нашупљикане или извезене лажигаћице. Шапч. нашутети се, -тим се, ијек. нашутјети се3 сврш. провести дуго времена у ћутању, шутњи, наситити се шутње, ћутања. — Кад се друштво нашути, учо започиње. Вел. Он се нашутје . . . постиђен и крив. Сцј. нашутјети се, -тим се, ск. нашутети се. н а ш у ш к а т и , -ам и нашушурити, -ушурим сврш. учинити да се нешто рашири, избочи, натрпати наборима,, многим украсима и сл. — Припасала око бокова толико иашушурену сукњу да је њоме запремила готово сву клупу. Шимун. Смсшила [се] . . . једва пролазећи између столица и зида са својом широком хаљином од нашушурене свиле. Андр. И. ~ се 1. обући одећу с богатим наборима, украсима и сл., искитити се преобилно. — Што им се догодило? — питала је нека нашушкана Грушкиња своје другарице. Војн. Преда дшом века нашушурена и намирисана Францускиња. Маж. Ф. 2. најежити се, накострешити се. — Очи му се избуље, ријетке власи нашушуре. Шен.

666

НЕАРТИКУЛИСАН — НЕБНИЦА

неартикулисан, -а, -о = неартикулиран. — Она [реч] је избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах. Уск. неартикулпсапо прил. = неартикулирано: ~ говорити, ~ мрмљати. небавац, -авца м покр. јадтк, несрећник; сиромах. — Небавац Погачић запуца ЗДВОЈНО прстима. Матош. небахт м несрећа, зао удес. — Гдје је срећа, и несрећа дође; вид' небахта тога Алибега. НП Херм. небеса, неб^са 1. мн. од небо. 2. с мн. в. небо Џ, 2 и изр.): до небеса, у небеса, скидати богове с небеса. — Небеса су свуд звездица пуна. Радич. Уздух и различну ћуд небеса ваља упознати. Марет. пббесап, -сна, -сно (обично одр.) в. небески: ~ ведрина. — Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ружину слику. Ат. небесит, -а, -о псшр. обестан, охол. — Лакше т и . . . с генералом, неголи с овом небеситом челлди. Буд. н&бесје с небо, небеса. — Рашири своја љупка прозирна крилца и вине се под небесјс. Креш. н^бески, -8, -О 1. који се односи на небо (небеса), који погпиче с неба (небеса): ~ тело, <— механика, ~ светлост, — милост, ~ свод, небеске висине. — Вода небеска тече и натапа ораницу. Крл. 2. божански леп, божанствен. — Надам [се] наћи такво небеско биће, које би ме препородило... и узвисило. Крањч. Стј. 3. (у именичкој служби) м бог. — Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не да да се деца мешају са дукатима. Ћос. Д. н&бески прил. као небо, попут неба; божански, изванредно. — Млад човјек, црн и х . . . обрва, испод којих сијају небески плаве очи, осмјехну се. Бан. нббеснпк м књиж. становник неба, анђео. — Очекивах још да чујем пјесму невидљивог збора небесника. Мат. н&бесница ж 1. песн. (у атрибутској служби) небеска. — Небесница звијезда пада са висинс модрог неба. Прер. 2. (Небссница) Мајка божја, Богородица. — Небеснице, извади ме из воде! Кос. нббештанин и неб&штанин м (мн. н6бешта1ш и неббштани) покр. в. небесшк. — Сретни љубавник зове небештане . . . да омјере своју срећу са срећом његовом. Ђал. небештапскп и небештански, -а, -б покр. в. небески. — Д и м . . . се диже ко светачка корона над небештанско биће. Кам. небешчанин и небешчанин м (мн. нббешчани и иеб^шчани) покр. в. небесник.

— Не бијаше нитко други, него стари арцисатана, кога небешчани избацише из краљевства небескога. Ков. нббешчански и неб&шчанскб, -3, -б покр. в. небески. — Његове сање не било друго ван число разних небешчанских приказа и сновиђања. Торд. пббнран, -а, -о 1. који није биран; који се по квалитету не издваја, који није пробран: ~ храна, ~ одело. 2. груб, прост, вулгаран. — Прете небираним речима. Сек. небит ж песн. небитак. — Сажети смо мукло до небити сфера. Фран. небптак, -тка м фил. = небиће оно што не постоји; непостојапе. — О њему се ништа не може сигурно знати, јер је то подручје небитка. Ант. 1. Он је . . . бацио оригинално светло на огромну област тмине и небитка. Ж 1955. нббптан и нббптан, -тна, -тно који шје битан, безначајан, неважан. — Долазе знанци и говоре м и . . . небитне, незначајне ријечи. Уј. нббитннца ж необ. самртни час, крај живота. — Небитница ј о ј . . . дошла . . . а она не умире. Андр. И. нЕбитнбст и нбббтнбст, -ости ж својство онога што је небитно, неважност. — Сметају један другому небитностима и сувишностима. Шим. Ст. неб&ће с = небитак. — Исто тако по себи постоји и празан простор као небиће. Ант. 1. нббиште с песн. небо, небески свод. — Данас су жути путови, и мрачно небиште цијело. Гал. нбблаговбљно прил. необ. против воље, невољно. — Некако неблаговољно приступи у близину оца. Ков. А. нбблагодаран, -рна, -рно незахвалан: ~ човек, ~ посао. — Жујовић . . . је већ неколико година б и о . . . на тешком и неблагодарном земљишту за ширсње социјалистичких идеја. Скерл. неблагодарник м незахвалник. нбблагодарница ж незахвалтца. неблагодарнбст, -ости ж незахвалност. — Корио [ју је] због кукавичлука и неблагодарности. Шимун. нббни, -5, -б 1. песн. небески. — По широком небном п о љ у . . . играле се вјечне душе. Крањч. С. Па ни лира није таква ко у другог небног створа. Митр. 2. грам. заст. непчани: ~ сугласник. нббница ж небо (36). — Младожења и млада ступаху... испод небнице од гримизна баршуна. Креш.

НЕБЊАЧА — НЕБОСКЛОН

667

неббдер и небодер м ерло висока кућа са много спратова, катова, облакодер. — [Прави] торте на катове као чикашки небодери. Петр. В. небод&рчић м дем. и ир. од небодер. — На тргу је подигнут небодерчић. Десн. пебојаз м пссн. заст. в. небојазан1. — Силничке одјекују цијеви са срчана небојаза. Март. небојазан 1 , -зни ж одсуство бојажљивости, смелост, смеоност, храброст. — Мала је . . . привлачила својим . . . стидом и дрвенастом небојазни. Божић. небојазан 2 , -зна, -зно небојажљив. — То је цура од ока, од кремена, небојазна. Вел. веббјша м онај који се не боји, храбар човек, јунак. — Он је одвише небојша да хини. Матош. Живот хаба људе . . . прави од небојше кукавицу. Прод. фиг. На тај бојни к а л п а к . . . приковаћу небојшу челенку. Кост. Л. н&бокче, -ета с необ. јадно, небого дете, јадниче. — Болешљиво небокче, блиједа, суха лица. Драж. небблик, -а, -о који подсећа на небо, сличан небу. — Јаки су сводови били бојадисани плаветном, неболиком бојом. Шен. неббломан, -мна, -мно песн. 1. који се пролама до неба, веома бучан. — Мисао запловила заносећи се неболомним гломотом жељезничких кола. Цар Е. 2. који допире до неба, веома висок. — За тобом чезнем, снијежна тишино . . . неболомних планинских врхунаца. Матош. неббноша м онај који носи небо (36) у ни на небу ни на земљи (бити, жипроцесији (литији). — Код разлаза причали вети и сл.) бити, налашти се у сасвим неодређеном етању, положају; под в е д р и м су небоноше. Гор. (отвореним) небом изван насеља, изван н&борац и неборац, -брца м онај који стамбеног објекта, без крова над главом; здравствено није способан за борбу; онај који под једним небом у истој земљи, у исније борац; војник који обавља помоћне потом крају; под небом у читавом свету; слове изван борбене линије. — Убрзо [је] с к и д а т и богове (свеце) с неба псоиспао неборац. Рад. Д. Данас ј е . . . домавати; с неба на земљу пасти ослобоћинима-неборцима читао »тајну«. Јел. Ја дити се илузија, схватити живот, стварсам био неборац, теглио муницију. Ћоп. ност онаквим какви су; с неба па у ребн&борачки и неборачкп, -а, -б који се ра изненада, изнебуха; у з д и з а т и до неба односи на неборце. прекомерно хвалити; чека да му падне неборе покр. разг. речца којом се казис неба; чска ману с неба неће да равању придаје уверљивост, сигурност: море, ди; чека лаку зараду. болан; доиста, заиста. — Није ти, он, ненббог, -ога м криви, лажни бог. Бак. Реч. боре, без соли у глави. Цар Б. Умије, нен&бог, -а, -о јадан, бедан, кукаван; убог, боре, и латинску3 те да знаш како! Вук Рј. сиромашан. — То рекав, упре небога Јела Изр. мој ~ в. неборе. — Сви ми, мој очи у дјевицу. Шен. неборе, знамо какав је живот. Новак. неббгар, -ара м јадник, сиромашак. — небосклон м рус. 1. небески свод, небо. Прети ту ругу клетва небогара. Крањч. С. — С целога небесклона блисну. Дуч. 2. хоризонт. — Ниско при небосклону над неббгбрка ж жена небогар. — Она пак н>егова... преде са небогарком Јулчом. далеким планинама вуку се растегнути, паКов. А. ровити облачићи. Леск. Ј.

н^бшача и н&бшача ж анат. непчана кост. Р-К Реч. небо с исп. небеса 1. васионски, свемирски простор који се, гледан са земље, види у облику великог свода: ведро ~ , плаво ~ , мутно ~ . 2. рлг. а. замишљени стан, пребивалиште бога, божанстава, душа светаца, умрлих праведника, рај. — Како ћу . . . поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати? Лаз. Л. фиг. Створивши јо) у души небо пуно сања. Војн. б. бог, богови, провиђење, промисао. — Смилова се небо, те му помоћ справи. Змај. 3. а. таваница. — Небо у собама је из дасака. Маж. М. По »небу« дворане шетаће џиновске дизалице. Пол. 1950. б. наткровље, балдахин (на литијама, процесијама). — — Она је натерала мужа те је приложио небо и свеће за полијелеј. Шапч. Да сам газда, носио бих и небо над велечасним. Бен. в. непце. — Господи се прилијепио језик уз небо. Шен. Изр. з в е з д а н о ~ астр. привидна небеска сфера с видљивим небеским телима; северно ~ астр. део звезданог неба изнад северне Земљине хемисфере; ј у ж н о ~ астр. део звезданог неба изнад јужне Земљине хемисфере; до неба (небу под о б л а к е , под небо, у небо) у вжину, у врло велику висину; као гром (стрела) из в е д р а неба нагло, ненадано, изненада; као да је пао с неба 1) изнешда се појавио; 2) не уме се снаћи; (као) ~ и земља кад се жели истаћи велика разлика између кога, чега; на (у) деветом (седмом) небу сав блажен; ~ се о т в о р и л о ( п р о в а л и л о ) ударила јака кшиа, пљусак;

668

НЕБОТИЧАН — НЕБУЊЕН

неббтичан, -чна, -чно песн. који допире до неба, веома висок. — Ено неботичних хималајских гора! Маж. Ф. н&бошка ж покр. сиротица, јадница. — Снуждила се била небошка, сурвала се на њу и самота и срамота. Буд. нббошче, -ета с небокче. — Зашто би се небошче прекинуло науком, а не треба му тога! Том. небрап, -а, -о који није бран.

пббрижно прил. мирно, безбрижно; немарно, небрижљиво: ~ очешљаНз ~ одевен. — »Вјерујем, зашто н е . . . « — одврати небрижно Марија. Том. н&брижност, -ости ж особина онога који је небрижан, онога што је небрижно. — Лица тим сликама подрхтаваху... неким задовољством и небрижности. Ков. А. вебријеме с (ијек.) покр. невреме. — Одусга мајку... у највише небријеме. Вук. Изр. наћи се у небраном грожђу небродив, -а, -о = небродљив који није плован, преко кога се не може бродити, наћи се у неугодној, пгешкој сшпуацији. небрањено прил. без забране, слободно. пловити. Р-К Реч. небрбдивост, -ости ж -= небродљивост — Небрањено по гробовима пасе. Јакш. М. особина онога што је небродиво. нсбрат м рђав, зао брапг. небрбдљив, -а, -о = небродив. небратски прил. као зла браћа. — Ненебрбдљивбст, -ости ж =* небродивост. братски нас браћа дочекаше. Сгпан. неброј, -оја м еелики број, безброј. — н&браћа ж зб. им. од небрагп. Беше то соба за тоалсту, начичкаиа небронебрачан, -чна, -чно који не потиче из јсм . . . отмених сувишности. Цар М. Дазаконског' брака, ванбрачан: ~ детс. вали [су] и жита и меса и неброј хвала небр&жљив, -а, -о рус. заст. небрижза сваки нови комад оружја. Јел. љив, немаран. — Исто је тако Л. Костић небројан, -јна, -јно небројен (2). — Станебрежљив и у томе да изабере поједине зице . . . небројне3 на све странс. Дуч. речи и реченице. Нед. н&бројен, -а, -о 1. који ннје бројен. 2. небр&жљиво прил. небрижљиво, немар- многобројан, безбројан. — Однесоше благо но. — Повлачим небрежљиво по гдекоју небројено. НПХ. Лсжао је на поду, прицрту из црногорске прошлости. Нен. Љ. тиснут небројеним рукама. Ћос. Б. нАбрига ж 1. немар, нехат; непажња. нббројено прил. врло много, безброј: ~ — Иза пећи на зиду остају често чудне пута. руине и записи3 и немојте их небригом нббрушен, -а, -о који Није брушен, глаостругати. Уј. 2. безбрижност, доколица. — чан, оштрен: ~ камен, ~ нож. Деан. Рј. Док су рибари посвршавали посао, ја сам небудан, -дна, -дно који се м држи се заклонио у хлад — и подао се небрибудно, на опрезу, непажљив, неопрезан. — зи. Ћип. 3. (и м) онај који се ни за шта не Ма колико да су ти борци били лакомисбрине. — Навек небрига и добричина, он лени и небудни... ипак их нисмо могли је постепено... отромио и омлитавио. Јов. С. оставити у четничком заробљеништву. Чол. небригеша м и ж небрига (5). — Тенебудност и небуднбст, -ости ж осолетић [је] добричина, али небригеша. Шен. бина онога који је небудан, онога што ј« н&бригић м небрига (3). Прав. небудно, непажљивост, неопрезност. — Зар да пропадне шездесет другова због моје н&брижан, -жна, -жно 1. који је без небудности? Поп. Ј. брига, безбрижан. — Враћао сам се небрижан кући. Шен. 2. небрижљив (/). — Та небулоза ж лат. 1. магловитост, нејасжена [је] увијек небрижна према властитој ност; исп. небулозност. — Окончава се у дјеци. Сим. небулози метафизике. Уј. 2. астр. маглина. небр&жљив, -а, -о 1. који се не брине небулбзан, -зна, -зно магловит, неја(р некоме, нечему), непажљив, немаран. — сан, мутан, неразумљив. — То је неко неИ пребаци себи да је била небрижљива булозно славјанофилство3 те наше илузије сестра. Јанк. 2. незабринут, безбрижан. — о нашем селу! Крл. Од скоро небулозног, Бијеле овце и волови на почитку прежисасвим неограниченог бића, постепено се вају стрње, за сугрању небрижљиви храстварала личност. Макс. ну. Март. небулозност, -ости ж особина оног што небрбжљиво прил. без пажње, немар- је небулозно, небулозно стање. — Њега из но. — Облачио се небрижљиво. Глиг. тог заноса и небулозности тргну нечији глас позади. Ђур. небр&жљивост, -ости ж особина онога и&буњен, -а, -о несметан, неометан. — који је небрижлив, онога што је небрижљиМогла [је] небуњена слиједити ток . . . свово. — Не дајте да се ко због ваше небрижљивости мојој седој коси иаруга! Јакш. Ђ. јих мисли. Цар Е.

НЕБУЊЕНО — НЕВАСПИТАН нббрњено прил. несметано, неоштано. — Гдје си могао небуњено да се подаш миру. Леск. Ј. н&буча ж цокр. сестричина, сестрична. Вук Рј. н1ва ж хип. од невеста. — Утаут су дуње тргали3 на коњу неви давали. НПХ. Доведу неву срећно под Жабљак. Кост, Л. н§важан, -жна, -жно који нцје важан, небитан; споредан. — Задржава [се] сувише на неважним местима. Прод. Не баве се тим тако мало што би то . . . била неважна ствар. Бат. неважећи, -5, -е који не важи, који је изгубио своју важност, вредност: ~ уговор, ~ закон, ~ новац. неважност, -ости ж особина онога што је неважно или неважеће: ~ исправке, ~ уговора. в&вакат, -кта м тур. незгодно време, невреме. — Немој да ми долазиш у невакат! Шкаљ. певаљалац, -алца и неваљалац, -лца м а. онај који је неваљао, рђав, нитков, покварењак. — Тада сам, онако млад, почео да пијем . . . вукли су ме неваљалци у покоре. Сек. 6. непослушан, несташан дечак. неваљалица ж а. неваљала, неморална жена. — Што која неваљалица ради, нека јој и буде. Вел. б. непослушна, несташна дсвојчица. веваљалка ж неваљалица. — Није ово сада први пут што му та неваљалка мути расположење. Цар Е. неваљалко м хип. неваљао дечак, несташко. — Што ради наш неваљалко? Колико је врабаца већ устрелио из нове пушке? Коз. Ј. Јела му се смеши: »Е, баш си неваљалко!« Кош. неваљалост, -ости ж особина и стање онога што је нееаљало. веваљалство с 1. особина онога који је неваљао. — Болно уздахне због његова неваљалства. Бен. Њено [се] неваљалство прочу далеко. Андр. И. 2. неваљало, рђаво, непоштено дело; обестан поступак, несташлук. неваљалчина и веваљалчива ж аугм. и пеј. од нееаљалац. веваљалштина и веваљалштина ж нееаљалство. — Н и к о л а . . . снага на коју се одупирао у борби са незнањем, неваљалштинама . . . постао [је] невера. Бар. в&ваљан, -а, -о који није еаљан: ~ сукно. неваљав, -&а&, -ано 1. зао, злочест, неваљао. — Тај је дјечарац био врло нсва-

669

л>ан. Маж. Ф. 2. који је слабих својстава, лош; неправилан. — Само се вијугао неваљан пут од Хармице до Каменитих врата. Шен. Р а м е . . . се од неваљаног сједења накривило. Михољ. 3. правно ништаван, непуноеажан, неважећи. — Продаја [ће] бити увијек неваљана, ако није извршена у форми коју за продају прописује Уредба. Арх. 1954. неваљавац, -нца м неваљалац. — Ласте су много мудрије... од тебе су много мудрије, неваљанче! Крл. неваљаница ж тваљалица. Прав. веваљанка ж неваљалица; враголанка. — Осрамотила [је] . . . моју кућу — моје име! Неваљанка! Шен. неваљано прил. на нееаљан начин, рђаво. неваљавост, -ости ж 1. особина онога који је неваљан, неваљалство. 2. одсуство правне еаљаности, неважност. Рј. А. веваљавство с неваљалство. неваљанчина ж аугм. и пеј. од неваљанац. веваљанштвва и веваљанштина ж неваљалштина. — Тако су ми све неваљанштине пролазиле! Маж. Ф. веваљао, -ала, -ало 1. а. зао, рђав; неморалан, покварен. — Цијело село [их је] мрзило због неваљалог понашања. Шант. Пао [је] у замку некој удатој сељанци, која је била неваљала и целом свету позната. Андр. И. б. који нема потребна позитивна својства, непогодан, неупотребљив. — Гдје ће се гулаш прогласити укиснутим и неваљалим за јело! Јонке. 2. неваспитан, лоше одгојен, непослушан, несташан: ~ дечак, ~ дете. 3. који није ааљан у еојничком смислу, који нема одважности, слаб. — Но утекли пољем Косовијем. А нека их, неваљала војска! НП Вук. невал,атап, -тна, -тно покр. неваљао; ко~ ји није ваљан радник, нерадан, лењ. — Калуђери . . . су зли људи . . . Неваљатни суа пакосни, никоме не мисле добро. Јакш. Ђ. неварл.пв 1 , -а, -о који не вара, поуздан. — Реуматични је бол неварљиви гласник временских промјена. Божић. Са неварљивим инстинктом при избору... песме. Леск. М. неварљив', -а, -о који се не може сварити, пробавити, несварљив: ~ храна, ~ састојак. неварл.ивост 1 , -ости ж особина онога који не вара, поузданост. веварљввбст 2 , -ости ж особина онога што се не може сварити, пробавити. неваспптан, -а, -о који нема добро васпитање, добар одгој, неодгојен; својствен таквој особи: ~ понашање. — Довела сам

670

НЕВАСПИТАНО — НЕВЕРНИК

вам неваспитаног, грубог и дрског брата. Јанк. невасп&тано прил. на неваспитан начин, показујући лош ођгој: ~ се понашати, ~ говорити. неваспитанбст, -ости ж особина онога који ј» неваспитан, иеодгојеност. неваспитање с рђаво, лоше васпитање. н&зежа, ијек. нбвјежа, м рус. незналица. — Био је у љубавним стварима невјежа, плах. Коз. Ј. Нисам био толико невежа, да не бих био знао. Нед. н&везан, -а, -о 1. који није ничим везан, који нема обавеза. — Волио сам бити слободан и невезан. Козарч. 2. који нема одређен програм, циљ, слободан, импровизован: /~ разговор, ~ конверзација. 3. логички неповезан, бесмислен. — Коврљала [је] очима и мрмљала чудне, невезане речи. Рад. Д.

проповедника, лвдемера и бесну овцу ову? Богдан. 4. крива вера, противна вери која се узима као права. — Ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчине. А што у Туркиње, у неверу? Станк.

неверан и певеран, -рна, -рно, ијек. нбвјеран и н&вјеран 1. који иије веран, који не држи задату реч; који крши брачне, вереничке и сл. обавезе, који није веран у љубаеи: ~ муж, ~ жена. — Невјерно срце у грудима . . . имаш. М-И. 2. а. негктшит, лажан. — У иностранство је послат неверан извештај: да су се старешине и народ бунили. Прод. б. несигуран, непоуздан: ~ превод. — Неверно памћење не чува . . , Јакш. М. 3. који не верује; који не може поверовати у нешто, испуњен неверицом. — Госпођа Маре, радосна, невјерна, грли га . . . а сузе бризнуле. Војн. Изр. н е в е р н и Тома човек који у све сумња, који ништа не верује. н&везано прил. неповезано, без реда. — н&верац, -ерца, ијек. н&вјерац, м неИзрекао [је] оно што му ј е . . . тај сел>ак верник. Прав. неспретно и невезано испричао. Шуб. неверија, ијек. невј^рија, ж зб. неневезаност, -ости ж неповезаност, од- еерници, припадници друге, туђе вере. — Иссуство утврђеног или логичког реда. — Не- пијмо слошки . . . нека би била на погибију сређеност и невсзаност његова писања сассвој неверији. Глиш. Дивна пјесма од оног вим [је] слична разговорима по салонима. намрштеног — као да је усред невјерије! Прод. Матош. нбвелик, -а, -о омањи, мален, мали. — невдрнц, -#на м в. ндвера. — Могао би Указа се . . . невелик шљиварски дворац. неверин, а прозори сви отворени. Цар Е. Леск. Ј. Седели су около људи и жене . . . неверица, ијек. нбвјерица, ж 1. нењих невелик број. Чипл. веровање, сумња. — Сав свет са неверицом невен м бот. украсна биљка из пор. глаи чуђењем посматра. Андр. И. 2. оно што вочика Са1епс1и1а оШсхпаПз. Терм. 3. је невероеатно. — Све ми изгледаше невенев^нак, -нка м дем. и хип. од невен. рица. Лаз. Л. Не вјерујем очима: сан, невнев&нкати, -ам сврш. необ. звати не- јерица. Матош. 3. (и м) онај који не верује, онај који у све сумња. — Због тога [се] покога одмила невенком. — Ој невенко, мој невенко — јадна га је невенкала! НПХ. некоме чинио сањиво сумњало, невјерица нев^нко и н^венко м хип. од невен. и циник. Сим. — О невене, мој невенко! НП Вук. н&верје, ијек. нбвјерје, с одсуство вере, невенчано, ијек. нбвјенчанОЈ прил. без неееровање. — Господе, помози мојему невјерју! Вук. венчања, еанбрачно: ~ живети. неверлук, ијек. невј&рлук, м неверство, пбвера ж тал. покр. олуја (обично на превара, издаја. — У људе уђе некакво мору), непогода; исп. неверин. — Марка још нема, а невера очиглеце пријети. Ћип. проклетство и невјерлук. Коч. Прогутало је једне ноћи по невери море неверник и неверник, ијек. невјерник Минкиног оца. Кос. и н&вјерник, м 1. неверан човек, онај који певера, ијек. нбвјера, ж 1. одсуство је изневерио, издајник. — Вукове ријечи да верности, неверност, неодржавање задате ре- је Милош невјерник, бацале су га [кнеза] чи; издаја, прееара. — Нек погуби крвни- у бригу. Шант. Име невјернику нитко никад не смије дознати. Драж. 2. а. отка Тодора, на невери што уби сина мог. Кост. Л. Жалила га ради Анђелијине не- падник од вере; онај који није релшиозан, вјере и срамоте коју му је нанијела. Ши- атеист(а). — Он је поживио у свећеничкој мун. 2. неверник (1). — Али ће се видјети мантији, као невјерник. Крл. б. онај који припада другој, туђој вери. — С нестрпљеко је вјера, ко ли је невјера. Шант. Зове [га] невјером. Коз. Ј. 3. неверица, неверова- њем [су] очекивали нове подвиге тога витеза Словенства у борби са неверницима. ње. — Опипавам себе, као да ми је невера: Јов. С. како сам у овој трбушини могао носити

НЕВЕРНИЦА — НЕВЕШТ

671

н&верввца и в&зерница, ијек. нбвјер- )е невЈеројатно да је једва двјеста година. ница и нбвјерница, ж женска особа неверник; Матош. неверна жена. вевербјатвбот, -ости, ијек. невјербн&верничкп и н&вернички, -а, -б, јатнбст (ретко ек.), ж = невероватност. ијек. нбвјернички и н&вјернички који се — Доста [је] проучити једно човјечје срце односи на невернике. — И светињом дахну — пак ћеш наћи у њему градива, које ће неверничке груди, и презргној снази креп- те потрести више неголи све невјеројатка сната стиже. Ил. ности романтика. Војн. неверојатнбћа, ијек. невјеројатнбћа неверио и в&верво, ијек. невјсрно и нбвјерно, прил. шдајнички, варајући; не- (ретко ек.), ж = невероватноћа. поуздано, нетачно. — У љубави невјерно нев<5рство, ијек. невјбрство, с кршење . . . превари љубовца Ниса. Марет. Ове верности, превара, издаја; прекршај супрудогађаје представио [је] и непотпуно и не- жанских, вереничких и сл. ооавеза. тачно, да не кажемо неверно. Прод. ]• невбселка ж (у атрибутској служби, уз невбрност и нбверност, -ости, ијек. им. туга) невесела. — Послао ми љубав невј^рност и нбвјерност, ж особина онога . . . да ме . . . мине туга невеселка. Хар. који је неверан; превара, издајство. — Зато вевесело прил. на невесео начин, тужно, своја два сина изгуби за невјерност што сетно: ~ говорити, ~ чекати. је учинио. НП Вук. невеселост, -ости ж стање онога који в^вербвав, -вна, -вно, ијек. н&вјерован, је невесео, онога што је невесело, туга, сета. заст. в. невероватан. — Невјеровни нам вевес&ве с в. невеселост. — Не могаху гласи до ушију дођоше. Марет. а да му на челу . . . не опазе неки облачак неверован, -а,-о, ијек. нбвјерован који нујности и невесеља. Јурк. не еерује, који у сее сумња. невесео, -ела, -ело нерасположен, сетан, Изр. н е в е р о в а н и Тома в. уз неверан тужан, жалостан. — Бијаше данас нешто (изр.). — Не буди невјеровани Тома! Ков. А. нујан и невесео. Брл. У тој невеселој соби н&веровано, ијек. н&вјеровано, прил. проводи Госпођица већи део свога времена. необ. с неверицом, са сумњом. — Затим се Андр. И. невјеровано насмијала. Ђал. вев&свље с бот. биљка из пор. штипевербватан, -тна, -тно> ијек. невјерб- тара, витина Рега1а. Сим. Реч. ватан = неверојатан који није вероватан, в&веста, ијек. н&вјеста, ж 1. она која у који је тешко поверовати; који изненађује, се удаје, млада; недавно удата жена. — зачуђује, изузетан, огроман: ~ снага, ~ Кад невјеста буде у кућу доведена . . . упорност. — Онда су и приповиједали о ето мене к њему да га загрлим . . . Кос. свакаквим чудесима, догађајима необичним фиг. Наша мила Боко, невјесто Јадрана! и невјероватгаш. О-А. Лове бакаларе у Шант. 2. покр. снаха. — Заова је видјела невероватним размерама. Петр. М. где јој се невјеста разговара с Бајом. Љуб. невербватно, ијек. невјероватно, прил. в&вестачкв, -а, -б, ијек. н&вјестачки = неверојатно на невероватан начин, у «. ндвестпнскп. — С чела [је] полица . . . твероеатној мери; изузетно. — Он је био у углу [је] шарен невјестачки сандук. Сиј. човек . . . који невероватно упрошћава све в&вествв, -а, -о, ијек. нбвјестин који сложености предмета. Бел. припада невести. — Ми играмо и пјевамо невероватност, -ости, ијек. невјерб- око скриње невјестине. НП Вук. ватнбст, ж = неверојатност особина онога нбвестинскп, -а, -б, ијек. н&вјестински што је невероватно, несхватљивост. — Сцена, која ме је узрујала до невероватности, који се односи на невесте, који је за невесту, невестин. — Погинуо је онај с ким сам из догодила се у минути. Петр. В. невестинске чаше пила. Макс. Вије се на вевероватнбћа, ијек. невјероватнбћа н>ој лепршава невјестинска хал>а. Сим. ж = неверојатноћа невероватност. невестински, ијек. н&вјестински, прил. в&вербвво, ијек. н&вјербвно, прил. не као невеста, попут невесте. — Уноси нешто верујући, с неверицом. — Старац Иван . . . свјеже и дјелује невјестински љупко. Десн. невјеровно се подсмјехиваше. Јурк. невестнца, ијек. невјестица дем. и хип. невербјатан, -тна, -тно, ијек. невјерб- од невеста. јатан (ретко ек.) = невероватан. — Ненбвестички, -5, -о, ијек. нбвјестички вјеројатном оштроумношћу стао је . . . в. ндвестпнскп. — Многе од тих невјесрашчињавати ова . . . питања. Кол. тичких јабука пале су ми у руке. Лал. невербјатно, ијек. невјербјатно (ретко н&вешт, -а, -о, ијек. нбвјешт који нема ек.), прил. = невероватно. — Чисто нам вештине, који нешто не зна, не уме, неиску-

НЕВЕШТАК — НЕВИДОВНО

672

сан; неспретан. — Приморац је невјешт шумским радовима. Пав. Млад, наиван, невешт, добра срца и поверљив према сваком. Дом. Изр. п р а в и т и се (чинити се) ~ претварати се необавештеним, изигравати човека који нешто не зна, не еиди или ие чује. нев&штак, -Ака, ијек. невјештак, м невешт, неумешан човек. — Створ наказан бојажљивог невјештака. Јакш. Ђ. Такав невјештак не мислим да сам рођен. М-И. невешт&на, ијек. невјештива, ж недостатак вештине, неукост, неизвежбаност; неспретност. — Види се . . . велика невјештина у пријеводу. Водн. Љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах . . . Мани у дућан. Срем. невешто, ијек. н&вјештоЈ прил. на невешт начин, неизвежбано, неспретно. — Невјешто је баратала иглом. Донч. 1

нбвид м 1. мрак, тама; невидљиви, непознати простор. — Тишају се људи, свијеће се гасе и нестају тихо у невиду црну. Вел. Одакле иду вечер, сјена, патња, смрт и магла? Оне иду из невида нашем виду. Уј. Облачак се изгуби у невиду. Моск. 2. одсуство вида, слепило. — У несаници и овом мом невиду чујем танко и бистро детиње дисање. Ћос. Д. Изр. у н е в и д (нешто погађати) без гледања, не гледајући. невид 2 м в. папатачи. Деан. Рј. невидан, -дна, -дно в. невидљив. — Синут ће ти звијезда . . . невидна са земље и њених низина. Визн. Зачетак и процес су несвесни и невидни. Кнеж. Б. невидарац, -рца м нар. нетдљив дух. — Баке [су] причале . . . да по густини блуде вукодлаци . . . невидарци. Шен. н&видббг м у изразу: у н е в и д б о г врло далеко, бестрага. — Недавна репортажа са телевизијског екрана о драми овог краја [Шавника и околине], баченог у невидбог . . . узбудила је стотине хиљада људи у Југославији. НИН 1965. н^виделнца, ијек. н&видјелица, ж мрак, тама; мрачан простор. — Прва луча свјетла што расвјетљује невидјелицу. Креш. Не гасите још те светиљке што горе по увалама, по невиделицама. КН 1959. н&виделице, ијек. н&видјелице, прил. необ. невидљиво. — Смрадни трулеж, подривајући изнутра, кужио би невиделице даље. Сек. невид&лиш, -иша м необ. невиделица. — И неће се шале проћи по невиделишу кроз осиње гнездо, а да се не натрапа на било кога. Пол. 1958.

н&видело, ијек. н&видјело, с нееиделица. — [Сунце јеј пламенити витез храбри што бојак бије с невиделом. Кош. Наста кркљанац у невиделу. Јурио сам напред са пушком у руци. НИН 1958. невбдпв, -а, -о в. невидљив. — Пане невидив прашак у капљу росе. Крањч. С. нев&диво прил. «. невидљиво. — Невидиво струји са шега љубав. Леск. Ј. нев&дим, -а, -о арх, в. нешдљив. н&видице прил. необ. невидљиво. — [Човјек] сједи у мирисној соби, а тај мирис се упије у њега, те га он невидице понесе собом. Коз. Ј. невАдиш, -иша м невиделица. — Ушима је ослухивао сваки зуј у невидишу. Божић. Изр. д о б и ћ е ш од н е в и д и ш а ! нећеш добити ништа; о н е в и д и ш у никада; на

невидишу

нема

кривице неће бити

крив ако га не ухвате. невидје-, ек. невиде-. нев&дљив, -а, -о који се не еиди, који се не може видепш; неприметан. — Марионете . . . повлаче неке невидљиве силе. Нам. Нека невидљива рука . . . квари му . . . планове. Вес. невДдљнвац, -ивца м онај који је невидљив, добро скривен. — Писао ми је брат из болнице . . . јави се неки невидљивац из грмља. Јонке. нев&дљвво прил. незапажено, неприметно. — Хтио [би] невидљиво пришул»ати се. Нам. нев&дљивост, -ости ж особина, стање онога што се не види, што се не запажа, не примећује. — Са смањивањем географске ширине . . . јавља се наизменична видљивост и невидљивост сунца. Петр. М. невндник м необ. онај који је невидљив. — Нагони, као некакви тајанствени невидници . . . пружају своја . . . тицала. Цар Е. невидно прил. в. невидљиво. — Мржња се спушта и спушта . . . невидноЈ тихо кб тама. Кам. н&видова ж невиђење. — [Хаване] му [је] . . . послије дуге невидове даровао . . . капетан Шпиро. Драж. невидован, -вна, -вно 1. а. ненадан, непредвиђен. — Прибојава се невидовне напасти, ордија, буна и свакојаких невоља. Ћоп. б. невиђен, незнан. — Само [је] музици дато . . . да пробуди у нама . . . нове и невидовне светове. Нед. 2. в. невидљив. — Златне зраке . . . причињаваху се да су невидовни прсти. Крањч. С. невидовно прил. «. невидљиво. — Демон се невидовно шуљао. Крапч. С.

НЕВИДОВО — НЕВОЉА н^видово с необ. место где нема поновног виђења, смрт. — Ја одилазим у неповрат, у невидово! Ков. А. н&видом прил. 1. незнано куда. — Тако је гледао као да ће . . . пропасти у црну зе.чљу, невидом и иетрагом. Креш. 2. ТГШЈНО, тајомџ кришом. — Гурнуо невидом домаћици неку крупну пару у руку. Радул. Изр. видом и ~ јаено и тајно. н^виђев, -а, -о 1. који још није виђен, невероватан, чудан. — Какав је тога јутра нечувен и невнђен призор видела. Јакш. Ђ. 2. в. невидлив. — Негдје је тихо . . . свирала слађана фрула . . . невиђен то је пастир тјерао овце у облацима. Визн. н^внђено прил. а. неопажено, неприметно. — Ни птица не може невиђено да уђе у Прерово. Ћос. Д. б. незнаио, непознато. — Блатњав пут излази негде невиђено где. Чипл. а^внђг&е с необ. 1. невидљивост. — Дај ти мени вилинско одило; уз одило твоје невиђење. НПХ. 2. раздвојеност,растанак. — Али кратко нека невиђеше буде! Шен. н&викао, -кла, -кло ненавикао. — Невикао тешко може да поднесе такову врућину. Ћип. невнн и в&вин, -а, -о 1. који иема кри»ице. — Дођу . . . рођаци неког . . . младића . . . да моле Карађоза да га [младићаЈ пусти, јер је невин. Андр. И. 2. безазлеи; морално чист, непокварен. — На њезиним прсима играло ручицама дијете и смијешило јој се невшшм очицама. Новак. Руком невином и чистом . . . животворно сам бадао сјеме. Цес. Д. 3. који није живео сексуалним животом. — Расада ће клонути као невино девојче. Чипл. нбвнв, -а, -о који пргтада неви. невннашце и н&винашце, -ета и -а с хип. а. сас*им мало дете. — Тихо лежи, тихо, бездан неизмјерни, гладак као у сну невинашца чело. Крањч. С. 6. фиг. онај који је безазлен, наиван. — Све ми се чини да тај Ерцов нешто врда и да није светац и невинашце како изгледа. Андр. И. нВвЈшка и нбвкпка ж необ. безазлена, стбивљиеа делојка. — Благо тим птичићима кад их ви сажаљевате! — А што, — настави невинка; — зар их ви не жалите? Шапч. н&вкно и н&вив:о прил. на невин начин, бсзаглено: ~ изгледати. невнност и н&винбст, -ости ж особина онога који је штн, онога што је невино, одсуство, нвпостојање кривице; безазленост, неискеареност. — Љубиша је чуо то тихо шаптање груди, видсо је румен, разумео поглед небесне невиности. Јахш. Ђ. 43 Речник српскохрватскога књижевног јездка, III

;

673

нбвинчад и нбвинчад ж зб. им. од нееинче. невинче и ибвннче, -ета с хип. невинашце. — Лудо, као невинче, запртио се врећом, сишао у долину. Божић. Не плачем ја себе ради . . . Помислила сам на ону јадну невинчад. Франг. невисок, -а, -о мален, омшш, низак: ~ раст, ~ човек. невнсоко прил. на малој висини. — Доњи огњеви . . . били су невисоко од земље. Миљ. н^вица и нбвица ж 1. песн. дем. и хшг. од нева. — Погледд сам у небо, у месец, звездицвЈ у прозор и у тебе, однета невице. Кост. Л. 2. покр. ласица. н^вичан, -чна, -чно 1. невешт, ненавикао (на што); недбучен, неизвежбан, неискусан: ~ послу. — Ви сте видели нашу младу, можда још и невичну војску. Јакш. Ђ. 2. покр. неуобичајен. — Рано, у невично доба, већ Бруно Анки у посјете хита. Марк. Ф. нбвично прил. ненавикнуто, невешгпо. — Пробуди тугу некоје грло шкрто, радости жељно, невично говору срца. Мас. в&вичнбст, -ости ж особина онога који је невичан, ненавикнутосш. — На њиховим лицима су се јасно видели трагови невичности ратним напорима, исцрпл>ев:ости. Пер. иевје-, ек. неве-. нев&вање с гл. им. од нееовати. невдвати, ндвујем несврш. бигпи невеста, удата жена. — Док дсвовах, ја царовах, сад невујем и робујем. Кош. невбдпч, -ича м физ. материјал који не проводи електричну струју. — Стакло, ебонит . . . [су] нсводичи или изолатори. Физ. 2. невојник м онај који нијеу војној служби, цивил. — Невојник се увек више од правог војника прси! Аз. нбвојнички, -3, -Л који т приличи војницима, који не одговара војкику, који шје у обичају код еојника. — Разговори бијаху сасвим невојнички. Кол. псвојничкп прил. на невојнички начин. — Они су се неверовагно невојнички држали. Дед. В. н&воља ж 1. а. зм>, несрећа, неприлша, беда. — И паде [човјек] у невољу тешку. Крањч. С. Тако се обојица туже, јер им је обојици невоља за вратом. Том. б. пеј. бедник, несрећник. — Враћај се натраг, невољо једна! Ранк. 2. нужда, потр*ба; морање. — И радикали [су] пристали на в> само по невољи. Јо«. С. Волим млађан усијати главу него аги дароват дората, за невољу, ко за драгу вољу. НПХ.

674

НЕВОЉАН — НЕВРЕМЕН

Изр. бити, наћи се у невољи ко-

ме притећи коме у помоћ; дати вољу за невољу прилагодити се неповољним, тежим условима. — Напокон . . . даде вољу за невољу и пође као шегрт у једну кавану. В 1885. пепољан, -љна, -љно 1. који је у невољи, несрећан, јадан, бедан. — Мало је — тако занимљивих књига као што је ова . . . о невољној Драгојли Јарневићевој. Скерл. Фехима је разочарало и то мало што је доживио с невољном читаоницом. О-А. 2. сетан, безеољан. — Почнем опажати да ми је дуго време, да са.м невољна када Милана нема у друштву. М 1867. Проговори слабим и невољним гласом. Вел. 3. коЈи бива мимо воље, без учешћа свести, нехотичан. — Што је нижи човек, то све невољније, то све несвесније бивају његове радње. Кнеж. Б. 4. (у именичкој служби) м мн. онај који џ у беди, сиромах: помагати невољне, уделити невољнима. невдљисати, -ишем несврш. необ. бити> мучити се у невољи, трпети невоље. — Мучио сам се, невољисао. Дом. н&вољица ж дем. и еуф. од невоља. — И тетке, и стрине . . . сви окупили једно, сви имају неку невољицу. Ранк. Све невољице и бриге . . . биЈаху [му] почеле теретити душу. Шимун. н&вољкн, -а, -о који се врши невољко, нерадо; нелагодан, неугодан: — пристанак, — поступак, ~ осећање, осећај. нЗвољко прил. 1. без еоље, против воље, перадо. — Пјева им [жена] невољко пјесму. Крањч. С. Невољко су га примили, мрско им је било буђење. Лал. 2. нехотице. — Покрије лице рукама и невољко се тргне. Бег. 3. мучно, нелагодно. — Стао [сам се] невољко осјећати и добио [сам] грозницу. Шкреб. нбвбљкост, -ости ж неугодно осећање, нелагодност. — Чланак о Спинози побудио је у мени нсвољкост и неповјерење. Шкреб. н&вољник м 1. јадник, несрећник, бедник. — Нашао је пргд собом сломљена старца, невољника, који се хватао живота као утопљеник. Војн. 2. сужањ, роб. — Протужио тужан невољниче, у тамницу бана Задранина. НП Вук. Ту хиљаде бјеху невољника, сви у љута гвожђа попутани. Њег. а&вољница ж жена невољник, јадница, несрећница, бедница. — [Мато] прими невољницу за руку. Кум. Сав заселак поустајао да невољници притекне у помоћ. Рад. Д. н&вољнички, -а, -о који се односи на невољнике: ~ живот. Р-К. н&вбл»ништво с невоља, беда; ропство, сужањство. — Код нас не има тежње осим да се овога невољништва исходимо. Старч.

невбљно прил. 1. а. без суделовања своје еоље, тхотице. — Жена . . . стиснуте песнице дижући увис, цикне невољно и потихо. Ков. А. б. против еоље, нерадо. — Били су присиљени да се на овој туђој и непријатно) земљи рву и носе, невољно а упорно. Андр. И. 2. нелагодно, мучно. — Препошт се је међу Угрима осјећао невољно. Нех. невбљност и невбљнбст, -ости ж особина онога што је невољно, нелагодност, мучност. — Полази у сусрет . . . с неком притајеном у срцу плахом невољношћу. Бен. неврал- в. неурал-. иеврат м покр. 1. пропаст, одлазак унеповрат. — Хрватска мајка није још уклетву на свијет дала која не би од неврата њу јуначки придржала. В 1885. И срцу се чини да осећа )езу сласти да се тоне у безгласни пад . . . у нехаЈа иње, у неврата хлад. Мас. 2. врста четвороугласте лађе која плоеи само низводно. — Морава је . . . за бродове мала, а за сплавове и неврате непрочишћена. Рј. А. невредан, -дна, -дно, ијек. невриједан 1. који је без вредности, безвредан. — Све је на њему било ситно и невриједно. Лал. 2. који нешто не заслужује, недостојан. — Ја бих рекао да сам само ње невриједан. Креш. невредник, ијек. невриједник, м безвредан, недостоЈан чоеек. — Усудио се један невредник на подлу душу такав узет лик! Кост. Л. Љуби [ме] с мојим погрешкама, љуби ме невриједника. Леск. Ј. нЗвредннца, ијек. нбвриједница, ж безвредна, недостојна женска особа. невреднбст и неврбднбст, -ости, и-јек. нбвријсднбст и невриј&днбст, ж безвредност, ништавност. — Човјека подржава у животу само свијест о бескрајној невриједности свих осталих људи. Креш. иевреме, -смена, ијек. невријеме, с 1. (обично у ак. с предлогом »у«) неуобичајено, непогодно, незгодно ереме за обављање нечега: доћи у невреме, посетити у невреме. 2. рђаве времецске прилике, рђаво време (у мвтеоролошком смислу), непогода. — Невријеме бјесни, једном затутњи тако жестоко као да се је иегдје гора провалила. Цар Б. Грађевина убрзо остари и посиви од невремена. Ћоп. н&времен, -а, -о необ. 1. који није у уобичајено, погодно ереме. — Милош је био утолико нервознији што је био невремени долазак руског консула. Гавр. 2. у којему влада невреме, праћен непогодом. — Како је његов стан далеко, а овако је невремена ноћ. Креш.

НЕВРИЈЕ- — НЕГДЈЕ

675

негатбвност, -ости ж особина онога који је негагтеаи, онога што је нсгативно. — Његов принцип решавања, негативности, н&врснбст, -ости, ж заст. особина онога разликовање, супротност, без сумњс је такоји је неврстан, неспособност. — Владар чан. Петрон. Критика сазнања хисторије . . . немоћан не мора владати . . . Ту није у својој негативности могла је да погађа. одрекнуће, него . . . неврсност за владање. Уј. Старч. нбгатор м онај који негира, противречи, неврстан, -сна, -сно који не одготра пориче. — Ренан [није] . . . био неки систенечему, неспособан. — Под безобзирним матски негатор. Цар М. [То] још не значи господовањем људи у јавним службама, увијек и да сам ја негатор Хрватства као а за ње неврсних и невриједних, заповједи таквог. Крл. [сабор] јавно гласовање код избора пон&гаторски, -б, -б који се одтси на клисара. Старч. негаторе. нега, ијек. њбга, ж 1. а. брига, старање н^гаторски прил. као негатор, иегао некоме (рбично о оном ко се не може сам тивно, одречно. старати о себи): — рањеника, ~ болесника, негација и н&гација ж лат. 1. пори~ новорођенчади. — Поручник је . . . цање, нијекање, одбијање. — Несрећа га не требао остати још неколико дана на њези доводи до негације воље. Баз. Нове идеје у бригади. Јонке, б. послови око гајења жизначе у исти мах и афирмацију и негацију вотиња и биљака, старање о њима: ~ чисто- старих. Ђил. 2. грам. одречна, нијечна речца крвних коња. — Велику негу тражи про»ке«. лећна расада. Чипл. в. здравствено, хигипегве, нбгавЗ и нбгви ж мн. заст. и јенско, козжтичко одржаеање: ~ лица, ~ песн. окови. — На ногах им тешке негве, зуба, ~ косе. — Ваља особиту пажњу обратити нези уста. Багпут. 2. удобност, а на руках лисичине. Маж. И. Узвисити својс боле . . . стрести негве с душе, с комфор; нежност, пазкња, љубав. — Нема ноге. Змај. у нас оне неге, као што је код њих [вила]. негда прил. за време а. у неко време, Вес. Нисам довољно његе имао у лађи својој. М-И. 3. хип. нар. назив од драгости, некад, једном^ супр. сада. — Борковић био [је] негда љубитељ спорта. Леск. Ј. б. поу тепању детету. — Добро, добро, њего некад, каткад. — Заседне у кафану . . . материна. Коч. негасив, -а, -о који се не може угасити, Само у тај час је негда с њиме . . . његова партнерка из Француске. Каш. неугасив; неутољив (о жеђи). — Како је то Изр. теда-негда покр. једва једном, све само безбрижно и весело . . . с изврсним напокон. — Теда-негда ме обукоше. Ков. А. апетитом, негасивом жеђом. Бег. нбгдањи и нбгдашњи, -3, -е некадашн&гатив м лат. фот. лик нечега на коме њи, даенашњи. — Бојао [се] својих негдасветла места одговарају тамним деловима њих пријатеља. Мул. Деца спавају у . . . предмета у природи и обрнуто; материјал њеном негдашњем вајату. Вес. (плоча или филм) на којему се изазива такав нбгде, ијек. н8гдје, прил. 1. у просторлик; исп. позитив. иом значењу а. на неком, неодређеном месту; ибгативан, -вна, -вно лат. 1. који из- гдегод. — Далеко у бескрајној даљини остао ражава несагласност, одречан; који не понегдје живот. Леск. Ј. Ја да буде негде тврђује, не открива оно што се тражило, на мегдану . . . каку би ми помоћ учинили? испробавало: ~ исход гласања, ~ медиНП Вук. 6. местимично, гдегде. — Наоколо цински налаз. — Ако . . . добије негативан стијене (негдје голе, а понајвише обрасле одговор, онда ће поћи одмах исправнику. малом шумом). Вук. в. некуда, некамо. — Л-К. 2. неповољан, лош, непожељан; који Види гдје је Ибрахим да га негдје пошаљем. нема пожељне етичке особине, рђав: '--• лич- О-А. 2. у временском значењу а. при приближност, ~ тип. — Ја не разумијем чему је ном одређивању времеиа: некако, отприлике, добро копати непрекидно по негативним ваљда. — Тек негде око подне наиђе Остоја на сигурног купца. Јевт. Већ мрак је пао, странама живота. Крл. Ранковић је био сад ће негдје акшам. Огр. б. једиом, некада. склон уметничком уобличавању негативних појава . . . друштвеног живота. Бошк. — Негдје у шали речс некоме Митру. Вук. Изр. негде-негде понегде, понекад. — негатбвно прил. не дајући сагласност, Ти, ЛазО) . . . радо си на бол>у сграну нане потврђујући, одречно; не указујући погињао, а ако је што негдје-негдје и бивало дршку нечему, не прихватајући, не признашареније или мрче у оном зору, покајао јући нешто: ~ се односити према чему. си се. Буд. — Мислим да на то питање није тешко негативно одговорити. Бел. н&гдје, ек. нбгде. _-.. - ги»«6 » * • неврије-, ек. невре-. неврлп, -а, -б којије без врлина. Р-К Реч.

43*

676

НЕГИБАК — НЕГОДОВАТИ

н&гибак, -пка, -пко који иема гипкости, већ. — Није [се] бојала никога, него је чинила савитљивости. — Негипким старачшш прс- све шта )ој год драго. Вук. б. кад се што изузима од одрицања: изузсе, осим. — Најтима закопчавају капуте. Десн. боље [би] учинио да се не брине него за негДбив, -а, -о в. негибљив. — Свуд свој кукуруз. Ђал. 3. а. при изношењу нечег наоколо све је . . . негибива глуха нијемост. супротног претходном исказу: али, међутим; Ђал. негиоивост, -ости ж в. негибљивост. уопште за надовезивање мисли, при прелажењу на даље казивање. — Хтео би . . . нег&бљив, -а, -о који се не може гибати, још нешто да каже. Него га господин покретати, непокретан, непомичан. — Свуд капетан пресече. Ад. Него опазих на диву наоколо све је затомљивала негибљива да сам у њега побудио самилост. Крањч. Стј. глуха нијсмост. Ђал. б. у служби узвика, кад се износи што необичнегДбљнвост, -ости ж особина онога но, изузетно: ама, али. — Него што су ти шпго је негибљиво. — Али како сад из те ове мале чаршијице! Оне живе неким неломичности и негибљивости протумачити засебним животом. Ком. 4. у потврдном знагибање? Баз. чењу радијачег истицања природности, оправданости каквог става: дакако, дабоме, нанегхфање с гл. им. од негирати. негирати, н^гирам несврш. лат. пори- равно. — Зар на галије иду? — Него да цати, одрицапш, нијекати, побијати, оспо- иду! Вел. Стари су то војници. Него! Јак. Изр. ~ к а к о ! ~ ш т а ! узв. наравно, равати; лишавати значаја, вредности, поништавати. — Човјек може осјећати аверзију разумесе; није ~ (још нсшто, ј о ш и то) узв. кад се одговара на што претерано, према њој [антропозофији] . . . али не смије иегирати њезино големо значење. Козарч. неоправдано: којешта! неговање, ијек. његовање, с гл. им. Све што ново настаје, негира и потискује од неговати (се). све раније. Кнеж. Б. нЗглед м покр. 1. непажња, немар. — иегдватељ, ијек. његдватељ, м онај Многи ти ту од негледа лежи, — казао који пружа негу другоме. Прав. Циганин идући поред гробља. Вук Рј. 2. негдватељица и веговат&љица, ијек. недоглед, бескрај. — За »украдену« дјевојку, његоватељица и његоватсљица, ж жена младожења често плати и рођеном главом, неговатељ; она која се бави неговањем (деце). и тада спровод уз опијело обиљежи и закнеговати, -гујем, ијек. њбговати, нелетву даљње освете и неглед свађи и злој сврш. 1. а. одгајивати, отхрањивати; прукрви. Јел. жати негу коме; пазити, чувати: ~ децу, негледан, -а, -о покр. шнаочит, неуг~ болесника. — Оставља дете у кући ледан. — Ђорђе [је] мали и негледан. Ћос. Д. сестрињој, а она се враћа да негује мужа. нбгдедуш и н&гледуша прил. покр. Сек. Сви су је тако његовали. Крањч. С. б. наслепо, не гледајући. — Сви су га укућани гајити. — Ранијс су се неговале и помогурали у ћошкове и, негледуш, шамарали. ранџе. Летр. М. в. одржавати чистоћу, Петр. В.; Вук Рј. хигијену, здраеље. — И зуби су јој бели. Види негли везн. покр. него (./), неголи. — се да их негује. Петр. В. 2. а. обрађиеати Друкчији [је] негли остали свијет. Бег. неки кгшжеени род, науку, примењпвати негл&же, -6а м фр. непотпуна одевеност, какав правац и сл.\ ~ математику. — Наш ичтимт одећа; кућна хаљина. — Са златном, писац [је] неговао сатиричну приповетку рашчупаном косом, у немарном неглижеу, кроз цело време свог кшижевног рада. Поп. П. [Хрватски језик] његоваху . . . с голим ногама у папучама, била је пуна дражести. Бег. У један глас викнушс сестре, прости попови глаголаши. Јаг. б. придружаснуте од њеног неглижеа и пружајући окаеати се чега, пазити на што: ~ пријатељство, ~ друштвеност. — Врлине негују јој сукњу и блузу са столице. Петр. В. сви. Митр. Он негује манире и гледа мало н&го везн. 1. у поређењу а. после компа- свисока многе људе. Кал. ратива придева и прилога (џ компаратито ~ се пазити на свој изглед, лепоту, употребљеног глагола волети); исп. од (10а). — здравље, дотеривати се. — Волела је да се Више [је] волио да прича него да ошине кокити и негује. Андр. И. н.е. Мил. В. б. иза речи друкчији, друкчцје н&годовање с гл. им. од негодовати. и сл.: друкчији ~ он, другачије ~ некад. н&годовати, -дујем несврш. изражавати в. у вези са <тре* (тре него«, »пре него шточ) започиње зависну речетцу чија радња долази незадоеољство, неслагање с чим, замерати. после радње глаене реченице. — Прије него — Знао се тако претворити, као да је он ће изаћи, погледа рибаре. Ћип. 2. иза одричне онај који има одобравати и негодовати, а реченице или друкчије негације а. кад се казује не учити. Коз. Ј. Неки су негодовали што је игуман одсутан. Чипл. шта долази уместо онога што се пориче:

НЕГОЛЕМ — НЕДЕЛЛТНОСТ

677

неголем, -а, -о који није голем, омален, и хип. од тдро (недра). — Цвијеће своје невелик. — Где двојица иду преко поља на сјеме тресе земљици у њедарце. Прер. Ко шарену коњу неголему. НП Рј. А. Са сиви листак задрктб је цео, гледећи недад неголемих ту се стена слнва умилно његов на недарца мила. Ил. жуборећи пад. Радич. нбдаћа ж а. нееоља, несрећа, зло. — неголп везн. него Џ). — Вечерас [јој] Све грчевитије чекала [сам] некакву недаћу . . . која ћс га сломити. Петр. В. Мед недапосвећује више пажње неголи обично. ћама, јадима и злима, ја знам да за ме и Цар Е. Он је више рачунао на помоћ . . . наслада има. Цес. Д. 5. тешкоћа, несрећан неголи на продају самих књига. Бел. исход нечега, неуспех. — Поред свих недаћа негбрив, -а, -о који не може горети, Наполеонових, самопоуздање код Турака незапаљив. негбрпвбст, -ости ж особина, својство било је врло порасло. Гавр. ведахвнмице прил. необ. без даха, не онога што је негориво. дишући. — Човек бежи недахнимице у негостољубив, -а, -о а. који се не одликује гудуре. Кост. Л. Слушам недахнимице. еостољубљем, који нерадо прима госте, негос- Матош. топриман: ~ домаћин, ~ дочек. б. фиг. недв&жим, -а, -о цсл. заст. иепомичан, тежак за живот: ~ крај, ~ пустиња. непокретан. негостољубивост, -ости ж особина онога педвбјбсп, -а, -о који не изазива двојбу, који је негостољубив, онога што је негостосумњу, поуздан, несумњив. — Та болна увреда љубиво. . . . био је недвојбен знак да то више није неготинац, -нца м неготинско вино. лудо дијете. Новак. нбгрит, -ита м шп. припадник црне педвбјбепо прил. без двојбе, без сумње, расе, црнац. — Био је мухамеданске вере, али иако је расом био негрит и прави црнац несумњиво. — Један [од јахача] бијаше недвојбено Махмуд-ага. Том. — није био насмејан. Пол. 1959. недвДјбеност, -ости ж особина онога шшо негрВтски, -а, -о који припада негритима. — Нсзависни Судан . . . чврсто [је] всзан је недвојбено, поузданосш, несумњивосш. недвбсмислеп, -а, -о сасвим јасан, отеои за афричко негритско срце. Пол. 1959. рен, непосредап. — Онда би . . . донекле могли негрбид, -ида м припадник тгроидних бити изненађени недвосмисленим ставом народа; човек негроидних особина. који Стерија ту узима. Мил. Ж. [Био је] пегрбндан, -дна, -дно који има неке уједно и искрен и недвосмислен. Јел. особине црне расе: негроидни народи. недвбсмислено прил. на недеосмислеи негрбмант м в. некромант. — Бит начин, јасно. ће највјеројатније да је овај негромант . . . недвбсмисленбст, -ости ж оно што учествовао у »Комедији од Помета«. Водн. негрбмантски, -а, -б који се односи на је недвосмислено, потпуна јасност. недвбуман и педвбуман, -мна, -мно негроманте, чаробпанки. — »Аркулин« . . . је једина његова »негромантска комедија«. који не допушта двоумљење, недвојбен, несумњив. — Радило [се] о јасном и недвоумном Пол. 1959. случају инсубординације под заставом. Крл. негус м титула етиопског цара. недвбумпца ж недвоуман стач, сигурнбдавни и пбдавни, -5, -б који се догодио пре кратког времена, скорашњи. — ност у доношењу одлуке. — Ја сам у недвоумици. Донч. Изгледало је као да сс сузе од недавног плача још нису . . . осушиле. Чипл. Од недв&умно и недвбумно прил. на недавне кише била [се] претворила [земља] недвоуман начин, јасно, несумњто. — Злоба у блато. Шов. и подлост . . . одразивала се недвоумно на мршавом јој и неуредном лицу. Кум. педавно и н&давно прил. пре кратког »ремена, скоро. — Под бедемом спази хумак педбјство, ијек. недјбјство (ретко), с недавно набацане земл>с. Том. Недавно заст. стање изван активне службе (пензија, добила је запаљење плућа. Мил. В. резереа и сл.). — У недејство метнути поручнедалек, -а, -о који није далеко, оближњи, ник Миљко . . . срче врућу ракију. Срем. блшак. — Зла не слутећи ти недалеким се н&делатан, -тна, -тно3 ијек. нбдјелатан лукама надаш. Марет. који није делатан, неефикасан; непредузимљие; недалеко прил. на неееликом растојању, који не делује, неактиеан, пасиван. близу. — Седнем недалеко од онога . . . н4делатност, -ости, ијск. н^дјелатнбст, господина. Нен. Љ. ж неефикасност, непредузимљивост, недовољна нбдарце, ијек. њбдЗрце, с (ген. мн. активност, пасивност. — Како сам постиђен нбдЗрцб и нбдарЗцб) (обично у мн.) дем. од своје недјелатности! Уј.

678

НЕДЕЛО — НЕДОЂИЈА

в&дело, ијек. нбдјело, с зло дело, нељудски, преступнички поступак; злочин. — Дошло јс вријеме да и он одговара за своја недјела. Хорв. Очекује казну за своја недела. Ранк. н&деља, ијек. нбдјеља, ж 1. седми (односно први) дан у седмици, тједну (хришћански празнични дан и дан одмора). — Осванула [је] недеља. Бар. Вољела је недјеље и умјела их је празновати. Крапч. Стј. 2. седам дана, седмица, тједан. — Било је пре једно недељу дана. Лаз. Л. Изр. цркв. бела, сирна ~ последња недеља, тједан пред ускршњи пост, покладна недеља; велика, страсна ~ недеља, тједан пред Ускрс; млада ~ нар. прва недеља после пунога месеца; светла ~ прва недеља, тједан после Ускрса; Ц в е т н а ~ недеља пред Ускрс; чиста н е д е љ а прва недеља, пгједан после поклада, прва недеља ускршњег поста. нед&вак, -љка, ијек. недјбљак, м у изразу: ~ дана око, приближно недељу, тједан дана. — Ту остадох недељак дана, па се онда вратим. Шапч, нед&л»ив, -а, -о, ијек. недј&љив који се не може делити: ~ број, ~ целина. недбљивбст, -ости, ијек. недј&љивбст, ж особина онога што је недељиво. н&дељица, ијек. нбдјељица, ж дем. и хип. од недеља. — Дан све данка . . . а недеља недељицу, месец гони све месеце. Радич. нЈдбљни, -б, -б, ијек. н4дј€љнб који се односи }ш недељу (као дан); седмичш, тједни: ~ излазак, ~ број новина, — лист. н&дељнбк, ијек. н&дјбљник, м лист који излази једном недељно, тједно. — У Вашем листу, који је познат као озбиљан и студиозан недељник, објављен је . . . напис. НИН 1958. н^дбљно, ијек. н&дјбљно, прил. за неделу дана, седмично, тједно. — Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни три пут иедељно. Лаз. Л. нбдбрнут, -а, -о који је у првобитном стању, без икаквих промена, сасвим очуван, неизмењен. — Бели се сребрна, недирнута цеста. Стан. Само је дједова соба остала недирнута. Пав. н*дарнутбст, -ости ж стање онога што је шдирнуто. неднсциплАна ж непокоравање одређеним прогшсима, кршење, нарушавање уобичајеног поретка, распуштеност. неднсциплАнДрбн, -а, -о — нсдисциплинован који не поштује одређене прописе, који није навикао на дисципмту. недисципл6н5рбнбст, -ости ж =» недисциплинованост одсуство, кршење дисциплине, реда.

иед&сциплинован и недисц&плинован, -а, -о = недисциплиниран. нед&сциплипованбст и недисц&шганованост, -ости ж — недисциплинираност. недичап, -чна, -чно необ. неславан; ружан, непривлачан: ~ поступак. — Невидљиви . . . зид подигао му се пред очима и створио му нови, уски . . . недични свијет. Војн. недје-, ек. неде-. нбдоба непром. (с предлогом »у«) незгодно, неприлично, неуобичајено време, невреме. — Изненађена том неочекиваном посетом у недоба . . . уведе га без поздрава у кућу. Андр. И. Медоња је [био] збуњен немиром шуме у недоба. Куш. недобар, -бра, -бро необ. зао, рђав. — Чинио се на ггрви поглед да је човјек недобар. Новак. педббитан и нсдобптан, -тна, -тио необ. непобедив, неосвојив. — Учинише тога младог човјека недобитним Ахилом. Шен. Бедеми су твоји војсци недобитни. Змај. нбдовидан, -дна, -дно необ. недогледан. — Тамо у даљини обзорја златаа магла покрила недовидне просторе. Војн. нбдовољан, -љна, -љно 1. који не задовољава количином, износом, висином и сл.; слаб. — Заједно су добивали недовољне оцене у школи. Поп. Ј. Снабдијевање на путу је било сасвим недовољно. Пов. 2. 2. заст. незадовољан. — Ма још Драго недовољан бива, што му нитко диљке не дарива. Март. пбдовољно прил. слабо, мало. недовбљност, -ости ж стање оиога што је недовољно, мањкавост, непотпуност. — Још тада [је] јасно видео штурост и недовољност и својих и техничких и општих знања. Скерл. недовбљство с необ. недовољност, оскудица, лишеност чега. — Све природа снабд'јева оружјем против некс необуздне силе, против нужде, против недовољства. Њег. нбдоглед м велика даљина која се не може догледати, бескрај. — Облаци . . . плршају по високу недогледу. Ранк. Зуримо у поноре и недоглед. Уј. нбдогледан, -дна, -дно 1. који се не може догледати, бескрајан. — Та пјесма ждралова . . . из мрачне недогледне висине разблажила је Нилсена. Крл. 2. далекосежан, непредвидљив. — [Та мјера] може имати нсдогледних посллдица. ХР 1928. недоглбднбст, -ости ж особина онога што је недогледно, бескрајно. Р-К Реч.

недбђија ж у изр.: у недођију (отићи,

о д в у ћ и и сл.) тамо откуд нема повратка.

Н Е Д О Ђ И Н — НЕДОМИШЉАТ — Но он већ оде без трага, као у недођију. Матош. Само да се човјек до куће докотрља . . . прије него га улове и одвуку у недођију. Лал. недбђин, -ина м в. недођија. — Свс је давно отишло у недођин. Чипл.

679

недоказив, -а, -о који се не може доказапш, потврдигпи доказима: ~ тврдња, ~ теорија. недоказивбст, -ости ж особина онога што је недоказиео. недбкучан и недокучан, -чна, -чно недокучив. — Живот недокучни вас у тебе увире. Марк. Д. Слушали су . . . бајке о недож&вљив, -а, -о који се не може доживети, осетити. — Понеко је пјесничко недокучној древности. В 1885. . . . дјело нејасно, недоживљиво3 непосредно. недбкученост, -ости ж оно што је Шим. С. недокучиво. — Хеј, судбино циганска н&дозван, -а, -о који није дозван; нераз- одакле ли долазиш, из какве то недокучености? Петр. В. борит, неразуман. — Ма дружини тумачит ваљаде, јер су људи прости недозвани. недокучив, -а, -о = недокучљив 1. а. којему се не може докучити смжао, значење, Март. недбзвољен, -а, -о забрањен, недопуштен; неразумљив, несхеатљив. — Као да у себи који се т може дозволити, недопустив: ~ шапуће неку молитву, некакве чудне и недокучиве ријечи. Десн. б. закопчан, неприсоднос. — Каткад . . . има и недозвољених тупачан, уздржан. — У односу прсма друизмена у тексту. Поп. П. жини [да] . . . буде, колико је год могуће, недбзвољено прил. забрањено, недопус- недокучив. Кол. 2. до којега се ке може доћи, тиво. недоступан. — Певуше [им] мекане песмс недбзвољеност, -ости ж недтуштеност, номадске, препунс чежње далеких земаља недокучивих. Чипл. недопустиеост. вбдозвв м песн. место где не допиру педокучиво прил. на недокучив начин, дозиви. — Одох сад у недозив! Кост. Л. несхватљиео. недокучнвост, -ости ж особина онога недозиран, -рна, -рно необ. до којега не допире поглед, несагледив; непрозиран. — што је недокучиво. [Дрхтао јс] од жеље да се та недозирна педокучљив, -а, -о -= недокучив: ~ тајновитост вјечности прсд њим објави. мисао, ~ узрок. — Оно мало што је од Ђал. Самоће тренут. Привид у тами недозир- тога чуо причињало му се тако недокучљиво. ној. Мас. Ков. А. недбзрелост, -ости ж особина онога који недокучљнво прил. недокучиво. је недозрео, онога што је недозрело, незрелост. недокучљивост, -ости ж недокучивост. — Још има у мени лудости и недозрелости. иедбкучност и недокучпбст, -ости ж Радул. недокучивост. недбзрео, -ела, -ело 1. који није дозрео, недблазак, -ска м изостанак. — Био незрео, зелен (р плодовима, усевима и сл.). — Бледуњаво [лице] као недозрела дуња. [је] кажњев за недолазак у одборску ссдницу. Вукић. 2. који још није достигао потпун Вес. недбличаи, -чна, -чно који не доликује, физички и духовни развој, зрелост. — Па зашто не ? — шапне нешто у души недозрела не приличи, недостојан; непристојан. — Искључен је . . . због . . . недоличног понамладића. Драж. шања. Кол. Снови су израз наших жеља, недбигран, -а, -о који није до краја често тајних . . . недоличних . . . којс у одигран, доживљен. — У свом малом селу нама побуђују стид. Псих. остављао све — и недоиграну младост. недблично прил. на недоличан начин, Пец. тдостојно. недокажљив, -а, -о недоказив. — Истининедблнчнбст, -ости ж особина онога што тост тога не може се доказати, већ се узима је недоличио, непристојност. — Па да се као нешто последње, као неизводл>ивс>Ј раздражи . . . појмовима о доличности и тј. недокажљива истина. Лог. 1. недоличности. Креш. нсдокажљивбст, -ости ж недоказивост. нбдомашан и недбмашан, -шна, -шно Р-К Реи. који се не може домашити, недохеатљив, недбказан, -а5 -о који није доказан; који недостижан. — фиг. Имамо мутнс прохтеве3 не прима доказе, разлоге; неразуман. — Како нејасне и недомашне жел>е. Цар М. су тако недоказани, како не могу да схвате недомашнбст и недбмашнбст, -ости тако обичне ствари! Ман. ж особина онога што је недомашно. недбказаност, -ости ж особина онога недом&шљат, -а, -о који не уме да који је недоказан, онога шпго је недоказано. се досети, да се, снађе, тсналажлив. — Нас-

680

НЕДОМИШЉЕН — НЕДОСЛБДНОСТ

мије се . . . као да му је хтио рећи да је луд и недочишљат. О-А. недбмишљен, -а, -о који није потпуно завршен, смишљен. — А све његовс соттствене мисли о тим људима . . . недомишљене и неизражене, губиле [се]. Андр. И. недон&сен, -4на, -бно и недонбт, -а, -о, ијек. нбдонијет рођен пре »ренеш, пре нормалног рока. — Недонесено и кржљаво, Марино дијете је слабим гласом . . . одговорило на студен. Андр. И. фиг. Он никада није у опасности да му замисао остане неизведена, да му дело буде недонесено. Богдан. в&дони)ет, -а, -о, ек. нбдонбт. нед&ношен, -а, -о в. недонееен. — Лежи сад пред њом на одру као мртво недоношено дијете. Мих. фиг. Југовина и први сунчани дани породшпе нагло прољеће, нсдоношено и хладно. Михољ. недбнопгчад ж зб. им. од недоношче. недбношче, -ета с недонесено, пре времена рођено дете. — фиг. Глумци могу тек ј е д н о : . . . дати ефемерног живота пјесничкој недоношчадн. Матош. недопадљив, -а, -о који се не може допаспт, свидети. недопадљивбст, -ости ж особина онога што је недопадљиво. недопЈчен, -4на, -бно који није потпуно испечен, пресан, гњецав (р месу, хлебу и сл.); фиг. непотпуш припремљен, незрео: ~ став. недопухтив, -а, -о који се не може дорустити, који се не би смео догађати. — Код нас [се] дешавају недопустиви пропусти. Мих. недоп^стиво прил. на недопустив пачин. недоифстнвост, -ости ж особина онога штоје недопустиво. — Указао [је] на штетност и недопустивост мијешања са стране у конкретан рад суда. Арх. 1953. ведбпуштен, -а, -о који ни/е у складу с »ажећим прописима, нормама, недозвољен, »абрањен. — Постао би бшвежником . . . да га због недопуштеног руковања пасошима не отпустише. Гор. Истеран је из мостарске гимназије због . . . недопуштених махинација са туђим новцем. Андр. И. недбпуштенбст, -ости ж особина онога што је недопуштено, забрањено. — Инсистирајући на недопуштености било каквог излажења изван граница искуства . . . довео је [емпиризам] до скептицизма. Ант. 1. недор&слост и недбраслбст, -ости ж особина онога који је недорастао. недбрбстао, -асла и -брЈсла, -ло 1. који није дорастао, одрастао, достигао потпунузраст. — Има највише мајки с недорас-

лом дјецом и оронулих старица. Пав. 2. а. који нема потребне способноспш за нешто, неспособан. — Отказивао је службу таквој посади као недораслој за поверени јој посао. Петр. М. 6. који није раван коме, који је испод нешјег ниеоа (у погмду културе, наобразбе и сл.). — Сви савети били су за аега глупи: сви људи недорасли њему. Ћос. Б. недор&чен, -&на, -4но који није доречен, изречен до краја, непотпуно изражен. — Колико недоречене сјете у оно мало ријечи. Цар Е. недор&ченбст, -ости ж оно што није доречено, изречено до краја; особина онога што је шдоречено. — Приче почну сељачком недореченошћу и језгровитошћу. Божић, неддсањан, -а, -о који нхџе поптуно уобличен у сновима, у машти; недостшнут, недочекан. — Правац ка нечему великом и недосањаном. Бар. недбсежан, -жна, -жно који се ш може досећи, достигнути, недоступан. — Недосежан је [лик] већ и оку мом. Хар. недбсежнбст, -ости ж особина онога што је недосежно. НСДОС&ТАИВ, -а, -о, нјек. недосјбтљив који се не уме досетити, шсиалажљив. — Видиш како сам недосјетљив. Пав. недосј&гљив, -а, -о, ек. недос4тљив. нсдбскудица и иедбскутица ж заст. чебостатак, оскудица; нужда, невоља. — Што . . . иастава не напредује . . . то приписују неки недоскудици домаћег васпитања. Панч. Мени је пријатељство ваше довољна награда за све остале недоскутице. Вук. недбследан и нбдоследан, -диа, -дно, ијек. недбсљедан и нбдосљедан 1. који одступа од својих начела, схватапм, који мења своје ставове. 2. који је без утврђеног, логичког реда, испрекидан, невезан. — До н>е су долирали несувисли мали запуси нсдосљедогАх разговора. Торб. недбследнбк и нбдоследнбк, ијек. недбсљеднИк и недосл>едшТк м онај који није доследан. — Сватко може у иедосљедност пасти, нитко не смије такве недосљеднике . . . одсуђивати. Старч. недбследно и педоследно, ијек. недбсллдно и нбдосљедно, прил. на недоследан начин. недбследнбст и нбдоследнбст, -ости, ијек. недбсл>еднбст и нбдосл>сднбст, ж особина онога којије шдоследан, онога штоје недоследно; недоследна појаеа, оно што је недосмдно. — Те недосљедности природе није он могао у први мах растумачити. Коз. Ј. Он је често биочпринуђен чинити недоследности и иеверства. Јо«. С.

НЕДОСЛУХ — НЕДОСТУПНО !Р

681

вбдослух м е. непослух. — Није њега — недостижних звијезда миријаде запламкнез прогнао Ђурђе због неверства или тјеше. Гал. фиг. Машамо [се] за тајне . . . човечјем уму недостижне. Панч. 2. који јс недослуха. Јакш. Ђ. заостао у зрењу, расту, који није доспшгао ведосљед-, ек. недослед-. потпуно да сазри, израсте (нпр. неједнако ведбспелбст, -ости, ијек. недбспјелбст, сазрело и израсло жшпо). Вук Рј. ж особина онога што је недоспело. недостАжив, -а, -о који се не може ведбспео, -ела, -ело, ијек. недбспио недозрео, незрео, зелен. — У језику . . . [су] достићи, недостижан (7). — Осјећао се на некој недостиживој висини. Крањч. С. одвргли оно дјетин»ско и недоспјело ћукаше Портали старих романских цркава недостии дакање. Кур. живи [су] у свом складу. Бат. недбспио, -пјела, -пјело, ек. недбспео. недостбживо прил. иа недостижи« ианедбспјелбст, ек. недбспелбст. чин, недостижно. — Сањао генералскн чин ведостављвв, -а, -о који се не може . . . све оно што је већ давно и недостиживо доставити: ~ пошиљка. заспало и замрло у н.ему. Кол. ведостављввбст, -ости ж немогућност недост&живост, -ости ж = недостиждостављања. Р-К Реч. ност особина онога који је недостижив и онога што је недостижиео. — Слушао [је] недбстајатн, -ј&и несврш. не бити на располагању (о ономе за чим постоји потреба); те ријечи с хладном, супериорном недостибипт потребан (а недоступан, одсутан и сл.~). живошћу. Шег. — Није ми испочетка иишта недостајало. недостбжљив, -а, -о недостижив. Киш. Ви ми много недостајетс. Јанк. ведост&жљвво прил. недостижим. недостатак, -тка м 1. а. немање, непоснедостАжљпвбст, -ости ж недостижитојање нечега; несташица, оскудица. — У вост. недостатку других доказа, моћи ће запреку недбстнжнбст и нбдостижнбст, -ости засвједочити и својом заклетвом. Мј. 1926. ж = недостиживост. — Има још један Због недостатка муниције пуцао [је] једиекстреман тип који, ожалошћен због уметначно. Ћос. Д. б. тгативна разлика, мањак. — Комисија пронашла је велике новчане ничких недостижности . .., бива огорчсн. , недостатке. Ранк. 2. шповољна особина, мана. Сек. — При само.м уздизању балона, показало се нЗдостојан и недбстбјан, -јна, -јно да он има недостатака. Петр. М. За драмску а. који није достојан нечега, незаслужан. — вриједност њихова дјела ти недостаци нису Колико пута беше заборављен, да недостојодсудни. Матк. нијем од себе места уступи! Јакш. Ђ. б. недбстатав, -тна, -тно чеш. недовољан. рђав, лош, непристојан. — У гласу се његову — Не стидим се рећи да је моје образовање осјећало узбуђење, изазвано недостојним владаљем господара кућице. Крањч. Стј. сувише недостатно. Крањч. Стј. ведДстати, -стан€м сврш. иеоб. појанбдостојнбк и ведбстбјник м онај који вити се као мањак, као негативна разлика. није достојан нечега, рђав човек. — Издајник — Једном јој недостао грош да плати пасуљ. је . . . недостојник јс. Кост. Л. Пазим да Ранк. Бистре [воде] стадима . . . недостати га [завјетни врч] не би обешчастила и раснеће. Марет. ветила уста недостојника. Дук. недбстатно прил. недовољно. — Живот нбдостбјно и недбстбјно прил. на [му је] постајао недостатно . . . строг. Шов. недостојан начин. недбстатнбст, -ости ж 1. непостојање педостбјнбст и ведбстбјвбст, -ости ж чега у потребној мери, педостатак. — Тим а. особина онога који је недостојан и онога [је] показао недостатност схватљивости. што је недостојно. — У многочем откривао Баз. 2. недовољност, непотпуност. — Плеха- би одвратност, глупост и недостојност. нов је . . . доказивао њихову [Толстојевих Новак. 6. неваљалство. Бак. Реч. идеја] недостатност . . . и заосталост. Р 1946. недбступан и недбступан, -пна, -пно нбдостбж ж заст. 1. оно иипо није дос1. коме се не може прићи, до кога се не може тигло да би с* доершило ткање, недовољна доћи, допрети. — Човјек [се] . . . уклонио квлииина материјала за ткање (о платну). од људи уврх ове литице, људима готово Вук Рј. 2. оно што је закаенило са зрењем, недоступне. Вуков. 2. који се не може достићи, што није сазрело. — У љетини, [недосгиж недокучив, шсхватлив. — Ток и слијед јеЈ нпр. познији клас од жита. Вук Рј. његових мисли показују . . . логику, недоступну тријезним људима. Уј. нбдостбжап и недбстнжан, -жна, -жно 1. тји се не може достићи, недокучив, недосеведбступво прил. на шдоступан начин. жан; несхватљив. — На далеком небу . . . Бак. Реч. _ »,«, «..»!•«

682

НЕДОСТУПНОСТ — НЕДОШКОЛОВАН

недбступнбст, -ости ж особина онога што је недоступно. недбтеран, -а, -о, ијек. недбтјеран који није дотеран, неулепшан, неусклађен; неувежбан. — Стари Грци . . . били су . . . у многом чему недотерани. Цар М. неддтераност, -ости, ијек. недбтјерЗНОСТЈ Ж особина онога који није дотеран и онога што није дотерано. — Наша химна има . . . недотјераности старије лирике. Матош. недбтјеран, -а, -о, ек. недбтеран. недбтјербнбст, -ости, ж ек. недбтерЗнбст. нбдбтка и нбдотка ж 1. платно које није на обе стране једнако сабијено. Вук Рј. 2. место на платну где је испуштена жица при ткању. Рј. А. нбдотупав, -а, -о в. недотупаван. — Ударив мноме о камену плочу рече . . . да нисам шупаљ или иначе недотупав. Јурк. недотупаван, -вна, -вно који тешко схвата, глуп. — Морао сам му се учинити страшно глупим, недотупавним. Мар. недотупавник м тдотупавна мушка особа, глупак. — Такав недотупавник зазире од језика народног. Шим. С. недотупавпо прил. на недотупаван начин, глупо. — Било је покушаја да се средина буржоаске породице . . . прикаже као недотупавно слепа. НК 1946. недотупавнбст и недотупавнбст, -остн ж особина онога који је недотупаеан и онога што је недотупавно, глупост, бесмисленост. — Низ . . . болести . . . јављају [се] у облику какве душевне мане . . . (нпр. у облику недотупавности). Батут. недбук м онај којије недоучен. — Наринуо се чланкописац: осилни нећутник, недоук. Шим. С. Веселиновић [је] самоук, управо недоук писац. Глиг. недбумица ж двоумљење, колебање; нерешљшост, неодлучност. — У недоумици [се] заустави крај високих зграда. Макс. У недоумици сами себи протуслове. Ант. 1. недбумље с недоумица. Р-К Реч. недбумнЗк м онај који је умно недозрео, недоучен. — Недоумници . . . често протурају у језику мркву за родакву. Шим. С. недбучад ж зб. им. од недоуче. недбуче, -ета с у изразу: ђаче недоуче недоучен ђак-, исп. ђаче самоуче. — Једаред рече . . . да је Ипсен ђаче недоуче. Магпош. Недоучад силимице језик разбијају. Шим. С. недбучен, -а, -о који није завршио своје учење, школовање, недошколован. — Вукадин је недоучен ђак. Глш.

недбученбст, -ости ж сеојство онога који је недоучен. — Некада она навика потиче цз недоучености. Бел. недохват м песн. оно што се не може дохватити. — Ширио сам празну руку над недохват. Уј. недохватан и недбхватан, -тна, -тно и недохватљив, -а, -о који се не може дохеатити, који се не може досегнути; неприступачан. — Стоји [небо] огромно и недохватно. Крл. Ево ти како треба с тим тајанственим и недохватним плавушама. Ћоп. Мрак је . . . Она је [виолина] у углу . . . недостижно далеко . . . Нестварна и недохватљива. Минд. педохватљнво прил. = недохватно неухватљиво, недостижно. недохватљивбст, -ости ж = недохватност особина онога што је недохватљиво, педохеатно. — Недохватљивост њихових [песничких] унутрашњих димензија и промена не дозвољава пуно прожимање једне личности. КН 1956. ведбхватно прил. = недохватљиво. — У наборане, правилне црте . . . лика упила сенка нечег т в р д о г . . . и далеког. Недохватно далеког. Минд. недохватност, -ости ж = недохватљивост. — Мотрио [је] предалеку нсдохватност, неку точку која је била преблизу. КН 1958. недохит м место до кога се не може стићи. — Утече у неповрат, у недохит. Ков. А. недбхитан, -тна, -тно који се не може дохитити, до кога се не може допрети, недохватљив, недостижан. — Знам да су ти виси топу недохитни. Змај. Танана зора ширила је к р и л а . . . хватајући вале недохитне. Бег. педбхитнбст, -ости ж особина онога што је недохитно, недостижност. недбход м непроходан крај, беспуће. — Газе ноге, газе букагије у недоходе. КН1960. недбходан, -дна, -дно непроходан, неприступачан, тежак за савлађивање. — Готово да изгубиш главу . . . тако су недоходне од злих путова и гудура. Ђал. Недоходни су наши путеви [заробљенички]. Аз. нбдочет, -а, -о недовршен, неокончан. — Обнови с њим недочету борбу. Том. нбдочитан, -а, -о који нцје до краја прочитпан, шпрочитпан до краја. — Бацио [је] недочитану песму. Лал. недбшколован, -а, -о који није докраја ишколован, недоучен. — Посао [јс] био понајвише оставллн у рукама недошколованих гимназијалаца. Поп. 77, --

НЕДРА — НВДУЖНОСТ нбдра, нбдбрб, ијек. њбдра, с мн. 1. груди; прса. — Плази погледом . . . по њедрима једрим и пуначким. Ивак. фиг. Питомог те краја отхранила недра. Стан. 2. део кошуље, одела који покрива груди, прса. — Извади . . . слику из- недара. Лаз. Л. 3. фиг. унутрашњост чега (земље, мора). — Продре земљи у дубока њедра, кида из н>их кремен. Наз. Изр. гоВорити (себи) у ~ тихо, нечујно говорити; хранити змију у недрима пазити, чувати непријатеља, некога који то злим враћа. нбдраг, -а, -о (одр. нбдраги) 1. који није драг, немио; нежељен, неугодан, непријатан: ~ гост, ~ човек, ~ девојка, ~ весник, ~ вест и сл. 2. (у именичкој служби, одр.) невољена, нељубљена особа а. м мушкарац; супр. драги. — Мој ђердане, моје суво злато! Ко ли ће те младој потргати ? . . . да ли . . . драги, или ће недраги? Вес. Што ме силиш, мајко, недрагому, кад ми срце преотео драги? Новак. б. ж жена, одн. девојка; супр. драга. Вук Рј.

Изр. ићи (потуцати се, пребијати се и сл.) од немила до недрага би-

ти без основних властитих средстава, усло«а за живот, безуспешно тражипм излаз из тешке личне ситуације, неприлика, бити препуштен случају, неповољним збивањима уопште. нбдраго прил. нерадо, мучно. — Нсдраго, тешко јој било преда н> ступити. Буд. недраматичан, -чна, -чно који није драматичан, који је без напетости, потресности; миран. — Пастирска се игра појављује код Наллшковића као недраматичпа лирска сцена. Комб. недраматичнбст, -ости ж особина онога што није драматично, онога што је без напетости, потресности. — Делују [глумц и ] . . . као докази недраматичности овог драмског ткива. Пол. 1958. нбдро, ијек. њбдро, с в. недра. — Вјстар је мрсио лако по твоме њедру влас. Шант. нбдруг м (вок. нбдруже; мн. нбдрузи и нбдругови, ген. нбдругб, недругбвб и нбдругбвб) онај који се не односи као друг, рђав друг, иепријател. — Козак чулом чује гдје му је друг, а гдје недруг. Шо«. недругЗрски, -а, -б који се т односи другарски, који није добронамеран, непријатељски. — Нови начин »другарске« критике . . . има врло недругарску тенденцију. Пол. 1957. нбдругарски прил. на недругарски начин, као онај што није друг. недругбрство с својство онога који није друг; птријатљство. — Идила простоте

683

. . . шпла [је] до издвајања и недругарства са људима с којима се педесет година свлачио и облачио под истом светиљком у облачионици. Трол. нбдружеван, -вна, -вно који није дружееан, који не воли друштво, недруштвен, поеучен. — Споро . . . открива људе . . . З а т о . . . што су запослени, мрки и недружевни? Каш. недруж&внбст, -ости ж особина онога који је недружеван. — Одсуђује К а н т . . . клевету и недружевност. Баз. недружељубив, -а, -о који није дружељубив, који не воли друштво, који се нерадо појављује у друштву. — Као ђак, био је трудољубив и недружељубив. Јое. С. недружељубивост, -ости ж, недруж^љубље и недруж&љубљс с особина онога који је недружељубив. Р-К Реч. недружина ж рђава, зла дружина; необична, несвакидашња дружина. — Тако би се здружила недружина: корист и забава, поука и шала. Љуб. ведруштвен и нбдруштвен, -а, -о који није друштвен, недружеван, недружељубив; који је против друштва, који наноси штету друштву. — Код стола.. . нитко нијс недруштвен ни озбиљан. Нех. У софистици [је] индивидуализам . . . недруштвен (антисоцијалан). Баз. недруштвеност, -ости ж својство онога који је недруштвен, недружевност, недружељубивост. нбдуг м покр. болест, немоћ. — И сад ми душа неуморно пати, недуге туђе и повести древне. Марк. Д. нбдуг, -а, -о кратак; краткотрајан. — Послије недуга мука упита Бошко. Шимун. нбдуго прил. после кратког времена, ускоро. — Брзајући на ћилим кон>има равном цестом, за недуго ето т е . . . код Беговца. Буд. нбдужан, -жна, -жно а. који тје крив, невин. — Он недужан страда у животу. Глиг. Недужни трпе за кривца. Војн. 6. безазлен, чедан. — П о с а о . . . није био ни сређен не недужан као онај у Трсту. Андр. И. ведужник, -ика м онај који је недужан, невин, праведник. — Нитко никако не може сагријешити проти оним који недужнике прогоне. Старч. Тада се он једва примјетно насмијао, потмулим, загушеним грохотом недужника. КН 1958. нбдужао прил. 1. без критце, невино, неправедно. — То [је] једно од оних познанстава због којих сс недужно испашта годинама. Пол. 1959. 2. необавезно. Бак. Реч. нбдужност, -ости ж особина и стање онога који је недужан, невиност, испратост.

684

НЕДУХА — НЕЖНО

— Порицала је изазивајући на себе сва Говори [се] о нежном кромпировом цвету. проклетства да докаже своју недужност. Пав. Чипл. б. који је испуњен љубављу, који изнедуха ж покр. астма, сипња; исп. за- ражава благост, доброту, благ, мек, усрдан. — Културну екипу одрсда ставила [је] под духа. — Ослабио [је], мучила га . . . недуха нежну диктатуру својс материиске бриге. н кашаљ. Новак. Поп. Ј. фиг. тих, пријатан, угодан. — недухован, -вна, -вно који није довољУжитак . . . осјећа . . . у том доласку њежно духовно развијен, неинтелигентан; непроне меке љетње вечери. Ђал. 2. рани, врло духовљен. — То јс блло једно луцкасто млад (р животној доби). — С и н а . . . је створење . . . једна од . . . потпуно недуховизгубио у њежној доби. Јонке. них жена. Јов. С. Изр. н е ж н и пол разг. жене уопште. недухбвито прил. без духа. — Ствар — Због својих . . . очитих галантерија преније била недуховито постављеиа. Крл. ма њежном с п о л у . . . Грг.; ударити у нбдушеван, -вна, -вно који није душе- н е ж н е ж и ц е настојати да се когод разван, безосећајан. — Чинио нам се опак, нежи. — Ударио у њежне жице: љубио туђ, недушеван. Пол. 1957. јој руку . . . уздисао. Шов. недуш^вност, -ости ж безосећајност, н&жељен, -а, -о који није жељен; ненеосетљивост, равнодушност. — Ударио кри- мио; незван. — Примио [је] нежељсне госвити поткупљивост и недушевност нашег те. Андр. И. времена. Павл. н&жељено прил. непожељно, немило. — недушљив, -а, -о покр. астматичан, Нежељено те [старост] подсјсћа на се? Сим. сипљив. — Требам је [музику]... као нен&женство с стање онога који је недушљиве груди свјежа даха. Цар Е. жења; целибат. Деан. Рј. н&жен>а м онај који није жењен, момак; неекбномски, -5, -б који није екотжки, етарији момак. — Просе је . . . све нежење нерентабилан. — Констатовано [је] да су града Чикага. Рад. Д. — цене лековима неекономске. Б 1958. неж&Бак, -ака м необ. в. нежешг. иееластичан, -чна, -чно који није елас— Држао [је] њеке дјеве у своме наручју, тинан, несавитл-ив. — фиг. Угарско-хрватпремда је био нежењак. Креш. ски сталешки устав . . . био је и сувише н&жењен, -а, -о који није ступио у нееластичан. Комб. брачну везу. в&елегантан, -тна, -тно који није проибжив, -а, -о 1. у коме нема биолошких фињен, у чему се не огледа укус, неукусан. — Уза сву . . . неелегантну латинпгпшу са- процеса, мртав; неоргански. — Учини јој се да то више није она, већ неживи људдржава неколико живахних слика из наски створ, коме се сва крв источила кроз шег тринаестог стољећа. Комб. невидљиве ране. Бар. 2. безбојан, неизранеел&ктричан, -чна, -чно ел. електргткн неутралан. — Тела су електрички не- зит, нереалан; у коме нема животности, нединамичан. — Неживо копирање осуђено утрална или неелектрична само зато што [је] на неуспех. Пиј. Сва је та проза била садрже у себи колико позитивног толико безбојна, нежива. Шов. и негативног електрицитета. Физ. 3. нежпвотап, -тна, -тно у коме нема неелектрбшТг, -ита м ел. материја која не проводи струју. — Материје чији во- живота, динамике, који не одговара стварном животу. — Психолошки [си] на дсни раствори проводе електричну струју истој неживотној, нељудској позицији. . . . зовемо елсктролитима, а друге [које Ћос. Д. не проводе] неелектролитима. НХ. неживотно прил. лфтво, нединамично, не&стетски, -3, -б који није естетски, нереално. — Када треба приказати тип изружан. — Почео ј е . . . запажати његове дајника, доноси се онај површно и нежиситне неестетске иавике. Десн. вогно оцртани тип из некадање драмске нееф&касан и нбефикасан, -сна, -сно производње. Глиг. који није ефикасан, неуспешан. — Методе неживотност, -ости ж стање онога што индивидуалног терора показале су се не је неживотно. — Неосјећајност и немисасамо неефикасним већ и штетним. ОП 2. оност, дакле неживотност, у књижевности су мирољубиве. Шим. С. н&жално прил. необ. не жалећи, нештебишце. — Нежално одломи читаву нежно, ијек. њбжно, прил. а. на неједну грану шљиве пуну већ зрелих пло- жан начин, осећајно, благо. — Она заплаче дова. Пол. 1958. нежно као кошута коју је пробудио зрачак нбжан, -жна, -жно, ијек. њ?жан 1. а. месеца у шуми. Дуч. б. тихо, меко; прислаб; осетљив, фин. — Можда своју мртву јатно, угодно. — Њежно и љубазно упире очи у њу. Вел. -»-5.ЧЈ.5К11,—сесгру газих . . . ломих њежну драгу. Гор.

- НЕЖНОСТ — НЕЗАДОВОЉНИК

нбжнбст, -ости, ијек.

њежнбст, ж

особина онога који џ нежан и онога што је нежно; љубав, пазкња. — Кукуруз [је] . . . у некадашњим геолошким, повољним приликама у средњој Америци... поникао, са н>ежности и слабе опреме за животну борбу. Панч. Дворио је стрица синовском њежношћу. Мат. н&заборав м оно што се не заборавља, сећање. — И ми ћ е м о . . . селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава. Сек. незаборавак, -авка м бот. споменак, поточница. — Читава корпа честитака, па све . . . с неким цветом незаборавком. Срем. иезабораван, -вна, -вно 1. који се не заборавља, који се увек памти; изврстан, изванредан. — Али никад Крагујевцом није прошла . . . необичнија поворка него тог незаборавног 20. октобра. Ман. [Дјечака )е] тјешила слика оне драге и незаборавне мајке. Крањч. Стј. 2. који не заборавља, који није забораван. Бак. Реч. незаббрављен, -а, -о в. незабораван Џ). — То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица. Јакш. Ђ. незаборављив, -а, -о који се не може заборавити. — Колико је дакле стара Југославија била животно јака и животодавна, сви смо се ми уверили о свом трошку, властитом и незаборављивом. Пол. 1944. незаборављивбст, -ости ж особина онога који није заборављив и онога што се не може забораеити. Р-К Реч. незаборавно прил. на незабораван начин, изванредно, изврсно. — Управо незаборавно, неизбрисиво. Кол. незаборавност, -ости ж особина онога што је незаборавно. Р-К Реч. незавешев, -а, -о, ијек. незавјешен незастрт, непокривен. — На незавјешен прозор пловила у собу јака сјајна мјесечнна. Ђал. незавндан, -дна, -дно тежак, мучан> непријатан, неугодан. — Они који о томе не воде рачуна, наћи ће се у незавидном положају да их стварност демантује. Пиј. Ступивши у незавидном положају собара у грофову службу, оставлл Држић опет Дубровник и путује с грофом у Беч. Комб. незавидно прил. на незавидан начин, тешко, неугодно. Р-К Реч. незавидност, -ости ж стање онога што је незавидно. незавијен, -бна, -&но отворен, јасан, тскривен. Р-К Реч. незавпјено прил. јасно, отворено, без околцшавања. — Рекао му је сасвим незавијено и јасно. Бак, Реч. незав&јевост, -ости ж особина онога што је незавијено.

685

иезависан и нбзависан, -сна, -сно = нео(д)висан који не зависи ни од кога, самосталан; слободан. — Самосталну и независну Републику Блитву родио је мир у Блату Блитвинском. Крл. Изр. н е з а в и с н и п а д е ж и грам. номинатив и вокатив (који не зависи ни од једног другог облика); ~ питање грам. самостална упитна реченица. незавнсно и независно прил. = нео(д)висно на независан начин, слободно, самостално. — Независно од свсга водио [је] своју судбину. Сек. независност и пезависност, -ости ж = нео(д)висност стање онога који је независан, самосталност, слобода. — Холандија . . . коначно је Вестфалским миром 1648. постигла своју независност. ОП 1. Русо . . . ј е . . . имао све битне одлике правог филозофа: снажну интелигенцију, независност суда. Јов. М. иезависњак м в. незавишњак. — Лажни независњак Шскспир ипак [је] уживао висока покровитељства. Уј. незавпт, -а, -о незавијен. нсзавишњак м ист. онај који је независан, самосталаи (у политичком или неком другом правцу). — Он преноси писање . . . листа мађарских незавишњака. Милис. Он би добар дио свог опуса могао мирне душе изложити са париским импресионистима и незавишњацима. Бат. незавјешен, -а, -о, ек. незавешен. везавршив, -а, -о који се не може завршити, који траје врло дуго, стално. — Осуђен [је] на вечити живот, као незавршиву патњу. НИН 1960. незаглављен, -а, -о погрд. неупућен, неразуман; тврдоглав, необразован, непросвећен, некултуран. — Ти си више као један свјетски човјек, па умијеш еглендисати. Шта ћемо ми овако бенасти и незаглављени! Ћоп. незагубљив, -а, -о који се не може загубити. незагубљивбст, -ости ж особина онога што је незагубљиво. незадовољан, -љна, -љио који није задовољан. — Еупатриди су били незадовољни јер јс Солон дао политичка права трговцима. Пов. 1. незадбвољен, -а, -о који није задоеољен, незасићен, неутолен. — Цео покрет био је за њ [Сремца] дело »усијаних глава«, незадовољених амбиција. Скерл. незадбвољеност, -ости ж стање онога што је незадовољено. нЕзадовољник, -а и незадовбљнбк, -ика м онај који није задовољан. — Старин-

686

НЕЗАДОВОЉНИЦА — НЕЗАКОНИТ

ска блитвинска х и м н а . . . постала је опозиционалном пјесмом свих блитвинских незадовољника. Крл. Руски роман после Гогоља оцртао је четири типа незадовољника прљавштинама живота и подлости друштва. Прод. нбзадовољница и незадовбљница ж женска особа незадовољник. Р-К Реч. незадовољнички и незадовдљнички, -8, -6 који се односи на незадовољнике. Прав. незадовбљно прил. на незадовољан начин, не слажући се. — Он незадовољно ућута. Чипл. незадовбљност, -ости ж и незадовбљство с стање онога који је незадовољан. — Никад нијесам толико тихе туге и незадовољности у народу моме опазио. Шиш. Иолитичко незадовољство [је] захватило све шире слојеве. Скерл. Међу сељацима владало је због тога велико незадовољство. ОП 1. незадржив, -а, -о = незадржљив који се не може задржати, зауставити. — Јуриш јс био незадржив. Ч-М. НаглиЈ незадрживи противудар батаљона Прве пролетерске створио је од Борја разбојиште. Минд. незадрживо прил. = незадржљнво на незадржив начин, не могући се задржати. — Неупоредиво храбар, увек је ж у д и о . . . да незадрживо вуче стрел>ачки ланац. Пер. Апсолутна се монархија све више сукобљавала с новим снагама, које су се незадрживо развијале. ОП 1. незадрживост, -ости ж = незадржљивост особина онога који је незадржив, онога што је незадрживо. незадржљив, -а, -о = незадржив. — Из тога повијеног и згрченог тела навире у незадржљивим таласима силина женске нежности. Андр. И. незадржљиво прил. = незадрживо. — Незадржљиво се разилазимо у различне стране. Крањч. Стј. незадј>жљивост, -ости ж — незадрживост. Р-К Реч, незадуго и незадуго прил. ускоро, убрзо. — То је била права, стварна победа, а формална је дошла незадуго после тога. Бел. незадужен, -а, -о који нцје задужен. незазоран, -рна, -рно који не изазива зазор, беспрекоран, узоран, красан. — Мишљаше да л' ће јој син незазорни смрти утећи. М-И. незазорнбст, -ости ж особина онога који је незазоран. незаннтербсиран, -а, -о = незаинтересован који нема интересовања за некога,

(нешто); непристрастан. — Сељаци.,. су били похпуно незаинтересирани. Ђур. незаинтереспрано прил. = незаинтересовано без интересовања, не интересујући се; непристрасно, равнодушно. — Стаде незаинтересирано проматрати бијеле, исиране стијене. Десн. незаинтербснрапбст, -остн ж — незаинтересованост особина и стање онога који је незаинтересиран, незаштересован, одсуство интересовања, равнодушност. — Буљи у недоумици, оглупљен покорном незаинтересираности. Божић. То доводи до незаинтересираности и ман>е производње, што се најјасније очитује на подручју пољопривреде. ЕГ 3. незаивтересован, -а, -о = незаинтересиран. — То је пријатељство било незаинтересовано. Бел. Да једне и друге б у д у . . . незаинтересоване. Уј. незаивтересовано прил. == незаинтересирано. — Свака поларна експедиција... обраћала им се [Ескимима] за помоћ, а ову су они увек радо и незаинтересовано указивали. Петр. М. незаивтересованост, -ости ж «« незаинхересираност. — Незаинтересованост или неосећање вредности која лежи у самом човеку као личности чини педагошки рад безначајним. Пед. незајажљив, -а, -о који се не може зајазипш, заситити, ненасшп, похлепан. — Палача [је] препуштена на милост и немилост незајажљивој руљи. Франг. незајажљнво прил. на незајажљив начин, ненасито, похлепно. — Незајажљиво [се] окомила на хлеб сељака. Глиг. незајажљивост, -ости ж својство онога који је незајажљив, ненаситост, похлепност. — Народи који с у . . . асимиловали друге, при плебисциту покажу сву своју незајажљивост и свој бес. Цвиј. незајазнв, -а, -о 1. који се не може зајазити, којем је немогуће ставити, утврдити брану, незадржив (рбично о текућој води). — Незајазива је каква вода коју је немогуће зајазити, којој је немогуће утврдити брану. Стев. 2. в. незајажљив. — Чинило се да се отвара као нека страшна незајазива рака. Бен. незакони, -а, -б заст. в. незаконит. — Настојник манастира X. имао [је] . . . »предстати« конзисторији ради саслушања по делу незаконог венчања. Лаз. Л. незаконит и нбзаконнт, -а, -о 1. који није у складу са законом, законским одредбама, противзаконит. — На темељу незакониту нс могу се градити закони. Старч. 2. а. који није рођен у законитом браку,

НЕЗАКОНИТО — НЕЗАНИМЉИВОСТ ваибрачан. — Сав свој иметак оставио је незаконитоме јединцу Антонију Луцићу. Водн. Кад би преврнули књиге поп Томин е . . . нашли би незаконитих тма и тушта. Сек. б. који није законски еенчан, који живи у дивљем браку, невенчан. — Свекар и свекрва преким оком гледали на незакониту снаху. Шуб. незакопито прил. на незаконит начин, противно закону. незакопитост и незакоиитбст, -ости ж а. својство, особина онога што је незаконито, протиено закону. — Прогласио [је] незаконитост свих пореза. ОП 1. б. незаконито дело, акт. — Намесништво је чин и л о . . . и непотребне незаконитости и бруталности. Јов. С. незаконски, -3, -б в. незаконит. — Пуна торба дјеце, а пол торбе незаконске. Шен. незакоње и незаконство с заст. в. незаконитост (б). — Тко да одоли ауторитативном незакоњу власти! Сим. незалазап, -зна, -зно необ. који не залази, који се не помрачује. — Ти си сунце незалазно, које на мом небу стоји. Змај. незалазно прил. необ. непролазно, вечито. — Незалазно ведар живот. Десн. незал&чив, -а, -о, ијек. незаљбчив = незалечљив који се не може замчити, неизлечив. незал&чивбст, -ости, ијек. незаљ&чиВОСТЈ Ж = незалечљивост особина и стање онога што је незалечиво, неизлечивост. незалбчљив, -а, -о, ијек. незаљбчљив

незамбшивбст, -ости, ијек. незамј&њивост, ж = незаменљивост.

аезаметан и везаметав, -тна, -тно,

ијек. незамјетан и незамјетан и незамбтљив, -а, -о, ијек. незамјетљив који се не може приметити, опазити. — Мали су то одјециЈ готово и незамјетни. Л 1905. Неколико финих, гогово незамјетљивих бора. Сим. незамећен, -а, -о, ијек. незамијећен непримећен, незапамсен. — Готово [је] незамијећен од читавог тога сјајног друштва. Грг. пезамијећен, -а, -о, ек. незамећен. незамЛслив, -а, -о = незамишљив који се не може замислити, чудноват, фантастичан. — Тај р а т . . . у каква је све стања бацио људе и каквим их је све незамисливим недаћама научио. Петр. Б. И читав његов теоријски процес . . . незамислив је без тог активног односа према стварности. Ант. 1. незамисливо прил. = незамишљиво на незамислив начин. — Незамисливо [је] да се о немачком проблему говори само учетворо. Пол. 1959. незамишљив, -а, -о = незамислив. — М и с л и м . . . да је модеран [рат] незамишљив без модерне медицине. Крл. Одбила [је] ту незамишљиву и страшну помисао. Андр. И. незамишљиво прил. =• незамисливо. Прав. иезамј&нљив, -а, -о, ек. незамбнљив. незамјбнљивост, -ости, ек. незамбнљивбст. •= незалечив. незамј&њвв, -а, -о, ек. незам&њив. незал&чљнвост, -ости, ијек. незаљечнезамјбшивост, -ости, ек. незамбњивбст. љивбст, ж = незалечивост. незамјетаи и незамјетан, -тна, -тно, незаљбчив, -а, -о, ек. незалбчив. ек. нбзаметан и незаметан. незаљ^чивост, -ости, ек. незал&чинезамјетљив, -а, -о, ек. незамбтљив. вост. незаљбчљив, -а, -о, ек. незал&чљив. незаморан, -рна, -рно који не доноси незаљбчљивост, -ости, ек. незале- замор, који не замара. — У књигама траже само пријатног разонођења, или . . . незачљивост. морне и лако сварљиве поуке. Цар М. незаљубљив, -а, -о који се не може незамореност, -ости ж стање онога заљубити. Р-К Реч. који није заморен, који се не замара. Р-К Реч.. незаљубљнвост, -ости ж особина или стање онога који је незаљубљив. незаморпост, -ости ж својство онога што је незаморно. Прав. незам&нљив, -а, -о, ијек. незамј&нљив = незамењив који се не може заменити, незанвмљив, -а, -о који није занимљио, изванредан, недостижан. — Скочио је на неинтересантан. — Није незанимл>ива ни сплав, говорећи да је незаменљив спларепортажа... о Петој офанзиви. Дед. В. вар. Зог. незав&мљивост, -ости ж својство онога везам&нљивост, -ости, ијек. незамј&ншто је незанимљиво. — Помисао да ће љивост, ж = незамењивост особина онога старински декор [у Андрићевој приповеци] којије незаменљив и онога штоје незаменљиво. и одавно ишчезло доба предстојати читанезам&њив, -а, -о, ијек. незамј&њив очевој пажњи вара га незанимљивошћу. = незаменљив. Пол. 1959.

688

НЕЗАПАЖЕН — НЕЗАСТАРЕО

кезапажев, -а, -о који ниј* запажен, ненасит. — Мислшп да је цео с в е т . . . непримећен, који не скреће пажњу на себе. само храна за незасите апетите т в о ј е . . . — Као за награду за ни од кога незаиажени личности. Андр. И. Ал' за младо незаживот? Шов. сито срце два су л>ета, а до два вијека. везапажевбст, -ости ж стање онога Ботић. вез&свтав, -тна, -тно незасшп. — Увек који је незапажен и онога штоје незапажено. везапажљвво прил. тзапажено, непри- незаситно, моје срце хоће и задљу кап чаше још неиспијене. Дуч. метно. — Он сам је то вјешто крио и извезаситљвв, -а, -о који се не може завршавао заобилазно, незапажљиво. Бег. незапаљив, -а, -о који не може да се сигпити, ненаситљив, неутољив, назајажљив. — Мучио [је] необуздан и кезаситљив запали, који не можв да гори. — Треоало . . . своју Маријицу. Коз. И. је да гас не буде отрован, да буде незанезаситљивост, -ости ж особина и стапаљив, неексплозиван. Пол. 1959. ње онога који је незасит, ненасит. — Јада незапаљнвост, -ости ж особина онога [се] свом Љубану на кћеркину незаситљишто је незапаљиво, вост. Јел. незапамћен, -а, -о који се не памти, незасвтнтс м онај који је иезасит, некоји превазилази, иадилази све оно што се насит. — Тај полет који живот грије, непамти, непојмљив, несхватљив. — Штрај- заситника мсне уби. Уј. кови . .•. узимају незапамћене размере. Скерл. незасвтно прил. на незасит начин, неДигли су с е . . . с незапамћеном издржљинасито. — О младости незаситно гладна, вошћу и . . . обранили тековине велике око старости засићено јадна! Прер. тобарске револуције. Тито. иезаситнбст, -ости ж својство и стан>е везапамћево прил. на незапамћен наонога који је незаситан, ненаситост. — Нечин, несхватљиво. — Страшан кркаклук се заситност бугарских бољара... била је ка спрема за прославу. Меса3 незапамћено. гласу. Баб. Ћос. Д. незасито и незасито прил. незаситно. везапл&њив, -а, -о, ијек. незапљбњив незаситост и нсзаснтбст, -ости ж некоји се не може запленити. незапљењив, -а, -о, ек. незаплењив. заситност. — Свештенство у његово [Доситијево] доба незаситовдћу благом . . . везапослен, -а, -о = незапошљен који заслуживало је најоштрију критику. Прод. није запослен, који је неупослен; беспослен. — цезасићен, -а, -о хем. који ниј« довољно Незапосленима улаз строго забрашен. Јонке. засићен. — Раствор је иезасићен ако санезапосленост ж = незапошљеност држи мање растворене материје него што сгпање проузроковано немањем сгпалног пос- растварач може растворити. НХ. фиг. Нела, зстослености, неупосленост; беспосленост. засићен дух луташе из болних екстаза у — Незапосленост... је у сталном порасту. уморност цинизма. Матош. ЕГ 3. незасићеност, -ости ж стање онога ковезапошљен, -а, -о =• незапослен. — ји је незасићен и онога што је тзасићто. Он је незапошљен радник који тражи поспезаслужан, -жна, -жно који н*ма нила. Чол. каквих заслуга. незапошљеност, -ости ж — незапоснезаслужен, -а, -о који шје стечен, одленост. ређен према стварној заслузи; који нема одгонезаражљив, -а, -о који се не може варајућу заслужену вредност. — Он је ту заразити, жену, коју му је судбина дала као незавезаражљввбст, -ости ж особина онога служену казну, волео безгранично. Андр. И. који је тзаражљив и онога што је незаражнезаслужено прил. на незаслужен наљиво. чин, неправедно. — При сваком залогају везарастао, -расла, -расло и нез^рЗсла. боли ме што га [хлеб] незаслужено једем. незарбсло који није зарастао, болесно акти- Петр. В. ван, неисцељен, неизлечен (р рани). — Бол незастарелбст, -ости, ијек. незастарјетихи незарасле ране крила је твоја молитва лбст, ж својство онога што је незастаргло, без речи. Бој. актуалност. — У нацрту [закона] је понезасејан, -а, -о, ијек. незасијан који себно наглашена незастарелост стицања инје остао необрађен (о обрадиеим пољима, о валидских права на основу ране, повреде, њивама). озледе у рату. Пол. 1957. незасијан, -а, -о, ек. незасејан. незастарео, -ела, -ело, ијек. везастарио који није застарео, који се још употребљава, вбзасит и везасвт, -а, -о који се не може ничим потпут заситити, задовољити, живи у савременом животу. — Старе истине

НЕЗАСТАРИВ — НЕЗАШТИЋЕНОСТ . . . су неугледне покра) понављаних, па незастарјелих. Шим. С. незастарив, -а, -о = незастарљив који не застарева, који не може застарити. незастарнвбст, -ости ж = незастарљивост својство онога што је незастариво. незастарио, незастарјела, незастарјело, ек. незастарео. незастарјелбст, -ости, ек. незастарелбст. везастарљив, -а, -о — незастарив. везастарљввбст, -ости ж = незастаривост. незатајен, -а, -о нескривен, незатајив. — У души његовој бучило је лупање немирне крви, незатајене чежње. Војн. незатајив, -а, -о који се не може затајити, сакрити; нескривен. — Краљ им је за њихове незатајиве заслуге подијелио Брезовицу. Ђал. незатупљен, -а, -о који није затупљен, неиступљен, оштар. — фиг. Дјеца су мале животиње незатупљених чистих чула. Лал. цезаузет, -а, -о а. који није запоседнут, слободан. — Све остало земљиште остало је и даље незаузето . . . и по њему је . . . могла пасти стока целога села. Ђорђ. 6. ненасељен, неосеојен. — Насели голема, незаузета пространства на Истоку. Крањч. Стј. незаузетбст, -ости ж стање онога што је незаузето. незауз имљвв, -а, -о 1. који се не може заузети, неосвојив. — Нема несавладљивих и незаузимљивих граница. Цвиј. 2. који се не заузима било за шта, непредушмљив, који је без иницијативе. везаузимљввбст, -ости ж својство онога који је незаузимљив, неподузетан. н&зауставан, -вна, -вно необ. = незаустављив. — Кира Софија је . . . незауставни пропбведач. Сек. незаустављив, -а, -о који се не може зауставити, задржати, спречити, незадржив. — Одмах бежи даље, радознао, незаустављив. Михиз. фиг. Костријешио се у незаустављивој страви. Божић. незаустављиво прил. на незауставлив наниНу незадрживо. — Незаустављиво [је] причао. Дав. незаустављнвбст, -ости ж особина и стање онога што је незаустављиво. Прав. нбзауставно прил. незаустављиво, незадрживо. — Нагло [се] и незауставно претварао у тешку пијаницу. Андр. И. Ужас [га] хвата кад се воде стану незауставно ваљати преко прагова и стуба. Шкреб. 44 Речник српскохрватскога књижевног јсзика, III

689

незахвалан, -лна, -лно 1. који се не обазире на учињено добро, који није захвалан. — Било је . . . глумаца који су се истакли . . . и код тако незахвалне публике. БК 1906. фиг. Незахвално сунце моју зебњу пржи. Уј. 2. тежак, неугодан, непријатан. — Знам да је незахвалан, а често пута и узалудан посао прописивати правила. Нед. незахвалник м онај који је незахвалан. — Никола је претио Ђорђу да ће га заклати, њега силника и незахвалника. Ћос. Д. н&захвалница ж она која је незахвална. — Ова крута . . . незахвалница, окрутница . . . неће их ни тражити. Вел. незахвалнички, -2, -б који се односи на незахвалнике. незахвално прил. на незахвалан начин, тешко, неугодно, непријатно. — Незахвално је ипак старац бити. Богдан. незахвалнбст, -ости ж особина онога који је незахвалан. — Заборавила [сам] да у овој кући нисам могла очекивати ништа . . . осим незахвалности. Крањч. Стј. незахваћев, -а, -о 1. незаузет, непоседнут. — У оно време кад је незахваћене земље било у изобиљу . . . нико није марио да има »право својине«. Марк. Св. 2. фиг. необузет. — Сима Милутиновић . . . остаје по страни од театра, незахваћен грозницом његових почетака. Милис, незаходан, -дна, -дно заст. а. који не заходи, не залази. 6. сталан, обавезан. — Ту су они . . . суботом незаходни гости. Куш. незацељен, -а, -о, ијек. незацијељен који није зацељен, незарастао: ~ рана. незацбљив, -а, -о, ијек. незацјбљив који се не може зацелити, излечити, неисцељив, неизлечив. — Сва она клања . . . горјет ће у мени као жива и незацјељива рана. Хорв. незацијељен, -а, -о, ек. незацељен. незапј&љив, -а, -о, ек. незац&љив. нбзачет, -а, -о који није зачет, незапочет. — Да ли ће руке моје наћи покоја над дјелима ни у машти незачетим? Вукое. незаштићен, -а, -о 1. који нема заштите, слаб, беспомоћан. 2. (у именичкој служби) м онај који је препуштен на милост и немилост другима, човек без власти, богатства, заштите. — Тешко [је] незаштићену, слабу и бесправну пред оним који има у рукама силу и насиље. Кос. Заштитник [је] слабих и незаштићених. Пов. 2. незаштићеност, -ости ж стање онога који је незаштићен и онога што је незаштићено, изложено недаћама, пропадању и сл. — Страх од незаштићености одлази из њеног породичног круга. Глиг.

690

НЕЗБЕСАН — НЕЗЕМАЉСКИ

н&збесав, -сна, -сно индив. сметен, своје средине, који изазиеа сукобе, немир, груб. — Новом стражару — човјеку незгодне збуњен. — Јечала је . . . у незбесном и заи немирне нарави . . . неки ђаво није дао мршеном сну. Сим. да дшрује. Лал. н&збиљски, -а, -5 нестваран, који се не може остварити, иреалан. Терм. 1. в&згодвца и нбзгодвца ж дем. и хип. н&збиљски прил. не удубљујући се, олако, од незгода. — Вртећи штапом у незгодици неозбиљно. — Што нетко пише сасвим фо- сјети се оних роваша на њему. Божић. нетично, доказ је да незбиљски и површно нбзгодно и незгодно прил. неугодно, разумијева ријеч. Шим. С. непријатно, тешко, опасно. — »Јако незгодно«, помислио је док се сагињао. Торб. нбзбринут, -а, -о који није збринуш (у било ком погледу), неопскрбљен, необезбеђен, Трчати [јој је] било врло незгодно, јер је — Цео њихов живот изгледао јој је без ступала само петом десне ципеле. Макс. рачуна и плана, незбринут и угрожен. незгодност и незгодност, -ости ж Андр. И. Покојник је оставио иза себе . . . неприличност, неугодност, незгода. — Видевдвоје незбринуте деце. БК 1906. ши незгодност свога плача, сабрао [се]. везбувљвв, -а, -о = незбуњив који се Цес. А. не да збунити, који није збунљив, који није незграпан, -пна, -пно 1. неспретан, сметен. Р-К Реч. трапав; гломазан, превелик, огроман. — Никовезбувљввбст, -ости ж = незбуњивост летина је растао незграпан, врлетан. Ћоп. особина, стање онога који је незбунљив. Маре је следила задња са . . . незграпним шеширом. Војн. фиг. Он поиграва у незвезбуљвв, -а, -о = незбунљив. Прав. грапној својој радости. Чипл. 2. неуместан, везбуљввост, -ости ж = незбунљивост. неуглађен. — Није било незграпне шале и в&звав, -а, -о који није зван, непозван, поруге. Цар Е. непожељан. — Дошла је у кућу незвана, незграпко м индив. онај који је незнежељена и непотребна. Мишк. фиг. Срећа грапан, сметењак, неспретњак. — Незграпко. је дошла незвана. Јанк. Изр. ~ гост онај којије немио, нежељен; Глупак, — закључи отац. Ђил. непријатељ; з в а н и и н е з в а н и и они којих незграпно прил. невешто, неспретно, се тиче нека ствар и они којих се не тиче. нескладно. — Уста . . . се незграпно рас— Познати и непознати, звани и незвани клопила. Цар Е. Присни поздрав ун5есе почели су да је задиркују. Андр. И. пометњу у покрете тог погуреног, незграпно везваник, -ика м онај који није зван, сазданог човјека. Вуков. непозваник, нежељена особа. — Ко незваник незграпнбст, -ости ж особина онога из земље чудесне, раширио је руке микоји је незграпан, онога што је незграпно, лосне. Гал. неспретност, гломазност. — Морао је човек вбзвавичав и незваннчан, -чна, -чно због простоће и незграпности оруђа много 1. који није званично, званичним, службеним муке да види. Панч. прописима одређен. — Изређане су давно н&здрав, -а, -о а. болестан; сулуд, несве здравице, званичне и незваничне. Ранк. нормалан. — Ученик Н. је нездрав. Лог. 2. 2. којије неизвештачен у понашању, неукочен, Кришом [су] се гуркали и кикотали као присан, интиман. нездрави. Рад. Д. б. необичан, неповољан, в&згода и везгода ж невоља, немио лош, штетан: ~ идеја, ~ појава, ~ ствар, догађај, неприлика. — Мени се опет десила ~ прохтев и сл. незгода. Јутрос кад сам се пробудио, јастук в&здраво прил. на нездрав начин, боми је био крвав. Дед. В. лесно, ненормално. — Сам иступи пред нев&згодан и незгодан, -дна, -дно 1. а. здраво подбухла просиједа устаигу. Ћоп. иепријатан, неугодан, тежак. — Ти си у вездружвв, -а, -о који се не може здругрудима мојим узбунио срце ми својим жити. незгодним бесједама. М-И. б. неподесан, нездруживост, -ости ж особина онога опасан, погибељан. — Морао се успут терет што је нездруживо. преносити из једних саоница у друге, да веземаљскв, -а, -о који није овоземаљски, би се олакшао прелаз преко . . . незгодних места. Петр. М. 2. а. који не одговара не- који не потиче са Земље, надземаљски, натприродан. — Јадна младица сва се изгуби чему, неприкладан. — Тешко је било наћи од среће и узбуђења у загрл>ају тога . . . два гора преговарача и незгоднија човека. Андр. И. Изравни порез са својом неумо- помало неземаљског створења. Ћоп. На лицу њезину била је она иста промјена љивом правилношћу долази порезовнику од земаљскога к неземал>скому. Крањч. вазда у незгодно вријеме. Рад. Стј. б. Стј. који понашањем, поступциш, одудара од

НЕЗЕТ — НЕЗНАНИЈА

691

ибзвалац, -аоца м (ген. мн. н&зналаца) онај који нешто не зна, који није зналац; незналица. — Стерија [је] познавалац л>уди, али незналац напредних историјских покрета. Поп. Ј. Знањем уздижу се знаоци горе . . . камо не допире . . . покајање незналаца. Баз. ибзпалачки, -5, -б који се односи на незналиџе, незналички. — Критичари нетрпељиво стишавају незналачку гомилу. Јевт. То највише питање цјелокупне филозофије има . . . свој коријен у ограниченим незналачким предоџбама из периода дивљаштва. Ант. 1. н&звалаштво с незнање, неумење. — Озлојеђен . . . истресао [је] . . . читава брда неправди и суровости и незналаштва. ЛМС 1951. н&звалвца м и ж а. онај који ништа не зна; онај који нешто не зна, онај који је неук у нечем. — Нико не беше у стању да створи озбиљну књижевну критику која би разјурила . . . све могуће шарлатане и незналице. Дом. б. онај који није обавештен о нечем. — И незналица [је] могао разабрати да она има кћер за удају. Коз. Ј. н&звалице прил. не знајући, без знања о нечем. — Како је и незналице сујевјеран, збуњује се још више. Матош. нбзналички, -а, -5 који се односи на незналице. — Поверење руско у српске старешине [је] попуштало . . . због . . . незналичког свађања српских старешина. Нов. нбзналовић м необ. в. незналица. — Незналовић сматра [говор свога села] за јединцат, за сав народни језик. Шим. С. 1 незнан ж 1. непознат, далек крај. — Чудни хоџа дошао из незнани. Михиз. Ишао [је] ко у маглу, у незнан. Мул. 2. стање без свести, несвест, несвесмост, помунезнабожачки и незпаббжачки, -а, -о ћеност сеести. — Звијезда припекла, па који се односи на незнабошце и незнабоштво, дјеца падају у незнан. Андр. И. безбожнички. — Гундулић [је] пренио радњу вЗзвав, 8 -а, -о који није знан, непознат. у незнабожачко, преткршћанско доба. Водн. — На самрти [је] у незнаном и белом свету. незнабожник м в. незнабожац. Прав. Сек. Лежи овдје заборављен човјек — незвабожввца ж жена незнабожник. незнани борац. Хорв. Изр. н е з н а н и ј у н а к погтули војник Прав. непознатог ижна, неидентификовани погинули незвабоштво и незнаббштво с без- борац као симбол свих палих у борби; исп. божништво, идолтоклонстео. Р-К Реч. гроб Незнаног јунака, уз јунак (изр.). незнадоша м незналица. — Према свенезнанац, -нца м (вок. нбзнанче; ген. зналим софистима стоји незнадоша Сокраг. мн. нбзнанЗца) непознат човек, туђинац. — Баз. Стој тамо! Незнанац тек на тај повик ндзнајућке прил. необ. не знајући. — нагну да бјежи. Ћоп. Ја стао . . . проматра[Дикенс] је интуитивно и незнајућке . . . јући радознало незнанца. Пав. несвјесно подао енглеским правницима гравезваввја ж необ. 1. зб. непознате диво. Ноеак. особе, незнанци. — Удриће ти туђа незнанија, незнајша м в. незналица. — Те нез- узеће ти урсап и оружје. НП Вук. 2. в. најше . . . готови [су] и зид пробити челом, незнан (7). — Први иут [се] нашао у ситусамо да би поступили по правилима. Глши. ацији да се иде у неку незнанију. Вин.

нбзет м (мн. нбзети и н&зетови) зао зет. вбзлобав, -бна, -бно незлобив. — Звонак, здрав смијех пратио њихове незлобне шале. Шимун. Непомичан поглед, у ком је било незлобне поругл>ивости. Петр. В. везп&бив, -а, -о = незлобљив који никоме зла не жели, који није злобан, пакостан, ненавидан. — Има ренту од 365.000 . . . форината један незлобиви старац. Матош. незл&биво прил. = незлобљиво на незлобив начин, без злобе, ненавидно. — Он се широко насмехне и незлобиво рекне. Бар. незлббивост, -ости ж = незлобљивост особина и стање онога који је незлобив, ненавидност. — Монашка кроткост и незлобивост демантоване су примерима деспотских поступака старијих према млађима. Глиг. везлДбљвв, -а, -о = незлобив. Прав. незлдбљиво прил. = незлобиво. незлббљивбст, -ости ж = незлобивост. ндзлобност, -ости ж особина онога који је незлобан, незлобшост. незвабог м ков. заст. в. тзнабожац. — »Први бунтовник« потврди Маро, »први слободни зидар и незнабог«. Шен. незнабожав, -жна, -жно који не верује у бога, безбожан, грешан. — Не фали се3 Отмановић — царе . . . незнабожним твојим јаничаром. НП Вук. везвабожац и незнаббжац, -шца м онај који не зна за једнога бога, многобожац; безбожник, атеист. — Шта! да ти ниси незнабожац ? Како ти разумеш Свето писмо ? Панд. То питање . . . сувишно . . . за њега, старога и прекушанога . . . незнабошца. Крл.

44*

692

НЕЗНАНИК — НЕИЗБЕЖИВ

н&знаник и нЗзнаник м в. незнанац. незначај м необ. в. безначајност. — Хамлетове вјештице нису у свом котлу — Што ће незнаник? Кост. Л. Лута ноћни толике смјесе саставиле, колико је судбина незнаник. Гал. н&знанка ж- непозната жеиа, туђинка. у наш котао, у Загреб, да изађе загребачки — Слична [је] оној плавој незнанки из значај, или боље рећи, незначај. Шен. Горњег шехера. Ћоп. Тко је та тајанствена незначајан, -јна, -јно безначајан, бездама . . . та »дивна незнанка Долорес«. Крл. вредан. — Добри песници . . . на крај стиха неће метнути . . . незначајне речи. Поп. Б. нбзнанкин, -а, -о који припада незнанки. Сваки и најнезначајнији догађај код њега везнанко м в. незнанац. — Утури [му] је имао значење. Шов. К У РУ У батину, о коју се незнанко опре везвачајво прил. без значаја, безначајно. свом снагом. Кнеок. Л. Незнанко [је] сједио — Проћи ће и ово вече . . . исто глупо и на клупи. Креш. незначајно. Дом. незнано прил. на незнан начин, непо~ незначајност, -ости ж особина онога знато, неупознато. — На дну његова . . . што је незначајно. срца сасвим тихо и незнано тињала слична незрелице прил. покр. безобзирно; безжеља. Кол. обзирке, непромшиљено. — Те лажи . . . проИзр. н е з н а н о где (камо, куд(а) не давај кому другоме, ја знам шта си . . . зна се где, куд(а). омаче Марија незрелице. Љуб. и&знановић и незнановић м в. незнанезрелост, -ости ж својство и стање нац. — На ту новотарију напутио [га је] онога који је незрео, онога што је незрело, онај несретни незнановић из Италије. Шен. неразвијеност физичка или духовна. — Развезвавствев, -а, -о који не одговара вијање [је] изванредно брзо с обзиром на захтевима знаности, који не дсуе нишпга полну незрелост са којом се јегуља креће научно ново, ненаучан. — Она показујеовис- на пут из слатких вода. Петр. М. ност . . . Талова мишљења с незнанственим незрео, -ела, -ело а. који није потпуно мишљењем приче. Баз. зрео, недозрео, зелен. — Жваће још незреле незнанство с заст. в. незнање. — У јабуке. Ранк. б. који још није физички или Ч УДУ [смо] и страху ради свога силнога духовно потпуно развијен, неодрастао; ненезнанства. Хар. искусан. — У новинама . . . изиђе читаво незнанчев, -а, -о који припада незнанцу. проклетство на те »младе и незреле људе«. Нех. в. који нема довољно знања, научно незнанчевић м индив. в. незнанац. — Реци МИЈ незнанчевићу мој, је л' мила теби неспреман, неизграђен. — Кандидат се као незрео одбија са усмених испита. Макс. твоја личина. Кост. Л. вевграч, -ача м онај који не учествује незнање с 1. немање, недостајање знања, непросвећеност, неукост, непознавање животау некој игри. — Опет смијех . . . звеке новаца, коментирање неиграча. Цар Е. и света. — [Владајућа клика] радног човека држи у незнању. НК 1946. 2. непознавање веиживљев, -а, -о који није доживео нечега, необавештеност. — Примирје, по или остварио своје жеље, стремљења и сл., незнању> одмах ратификује. Нов. Незнање пун жеље, чежње за животом, животним слатко, у ком пливах вас. Крањч. С. радостима, уживањима. — Кошмар неиживљених љубави, амбиција. Михиз. То нсзпатан и н&знатан, -тна, -тно а. мален, ситан. — Пробавља читаве ноћи, је био плач неиживљене младости која се трзала у страви пред топовима. Крл. картајући се за незнатан новац. Нех. 5. који је без нарочите вредности, важности, веижввљевбст, -ости ж особина, стање безначајан. — Он је постао незнатнији него онога који је неиживљен, онога што је нешто је био, јер се у великим временима иживљено. — У његовој трагичној поеми срозао до кукавице. Поп. Ј. о неиживљености живота . . . осећа се најдубл>е песник писац. Глиг. нбзнатно и незнатно прил. мало, једва приметно, безначајно. — Језгра је само ненеизажет, -а, -о неисцеђен. — Вода се знатно лакша од цијелог атома. Кем. циједила с њега у млазовима, као с објенезнатност и незнатност, -ости ж шеног мокрог, али неизажетог рубља. Куш. безначајност, маленкост. — Сва скупљена неизбежан и веизбежан, -жна, -жно, у своју малоћу и незнатност, пролазила је ијек. неизбјежан и неизбјежан и невзббона градом не обазирући се никамо. Петр. жив, -а, -о, ијек. неизбјбжив који се не В. Градић је већ далеко, и раштркана може избећи, неминован, који се мора десити. свијетла без реда . . . показују сву мајуш- — Друштвена револуција указује [се] као ност, сву незнатност његову у . . . тамном неизбежна потреба. Комун. 1951. Умјетпростору. Донч. .-.«.-.. - ., л ничка остварења судјелују у хисторијском

НЕИЗБЕЖИВО — НЕИЗВЕШТАЧЕН неизбрбјив, -а, -о који не може да се изброји, безбројан, ндизбројан. — Расплинуо [се] мирис рахле земље . . . дисање неизбројивих живота. Кум. Стваралачки подстицаји не долазе само од неизбројивих чинилаца културе, друштва. Ћос. Б. неизбрбјивост, -ости ж својство и стање онога што је неизбројиво. неизбројно прил. безбројно, многобројно. — У данашњем образованом свету кагштал има неизбројно начина да се увећа сам својом снагом. Марк. Св. неизвбден, -&га, -ено неизвршен, ненеизб&живост, -ости, ијек. неизбј&живбст, Ж неизбежност. — [Поплава] се . . . остварен. — Он никада није у опасности да му замисао остане неизведена. Богдан. јавл>а математском неизбјеживошћу свакога прољећа и . . . јесени. Крл. неизведив, -а, -о = неизведљив и неизводив који се не може извести, неостнеизбежим, -а, -о заст. в. неизбежив. варљив. — Љубио је . . . да може снивати — Неизбежимо ропство и смрт пред очима о н>ој лијепе, неизведиве снове. Новак. видим. Нен. М. Овај први задатак изгледа . . . скоро ненеизбежљив, -а, -о в. неизбежив. — изведив. БК 1906. Спасе [се] од пропасти, која се чињаше неизв&дивост, -ости ж = неизвед. . . неизбежљива. Панч. љивост својство онога што је неизведиво, не&збежно и неизбежно, ијек. неиз- неизводљивост. бјежно и нбизбјежно, прил. на неизбежан неизвбдљив, -а, -о = неизведив. начин, неминовно. — Кад биограф . . . пронеизв&дљивост, -ости = неизведивост. учава једног писца . . . он неизбежно улази с њиме у особену присност. Грол. небзвежбан, -а, -о, ијек. не&звјежбан не&збежнбст и неизбежнбст, -ости, који није извежбан, невешт, неискусан. — Први скокови неизвежбаног коња често ијек. неизбјежност и нбизбјежност, ж особина онога што је неизбежно, неминовност. су неочекивани и неспретни. Јах. небзвежбанбст, -ости ж, ијек. не&з— Тај дан Караџић није у животу дочекао, вјежбанбст стање онога који је неизвежбан, мада је његову блиску неизбежност он невештина, неискуство. — Кад не може јасно осетио. Бел. неизб&рљив, -а, -о који не избира, про- дуже да издржи борбу мотива, оно [дете] бира, који не извољева, скроман у избору, тражи из ње излаз одлучујући се према околностима . . . Узрок тога лежи у: . . . задовољан оним што има. — Неће ли та неизвежбаности у одлучивању. Пед. храна, која је добра за снажна, неизбирљива нбизвесно и небзвесно, ијек. нбизЗапорошца, бити препроста. Шов. вјесно и неизвјесно, прил. непоуздано, ненеизбјеж-, ек. неизбеж-. сигурно, насумце. — Пробудио [се], и неизнеизбријанко м индив. онај који је весно гледа шта то чаврља Тришко. неизбријан. — Нека је сву изгребе, неизПетр. В. бријанко! Дав. неизвеснбст и не&звеснбст, -ости, неизбрвхив, -а, -о који се не може из- ијек. нбизвјеснбст и неизвјеснбст, ж стање брисати из сећања, који се увек памти, не- онога што је неизвесно, непознато, неодлучпролазан, трајан. — Ти природни доживност, несигурност. — Једног дана десило љаји моје прве младости ударали су неиз[се] нешто што је у неизвесност . . . Славбрисив биљег свему мојем будућем животу. кову унело светлост. Сек. Стрепи од неизКоз. Ј. Овај мучни пут . . . остаће [му] вјесности идуће секунде. Кол. дуго у сећању, неизбрисив као зли, знанеизвестан и не&звестан, -сна, -сно, чајни снови. Андр. И. ијек. нбизвјестан и неизвјестан који није неизбр&сиво прил. остављајући сталан поуздан, непознат, несигуран, неодређен. — траг у сећању, незаборавно. — То је била Страх од неизвесне скоре будућности. једина слика што му је остала у памети Ранк. Широко отворене очи загледаше . , . сасвим живо и неизбрисиво. Крл. у неизвјесну точку. Ноеак. неизбрбјан, -јна, -јно многобројан, безнеизвбштачен, -а, -о, ијек. неизвј&штабројан, неизбројив. — Видели смо . . . неиз- чен искрен, отворен, природан. — Само оно бројне летње палате. Нен. Љ. Неизбројни траје и остаје, што је основано на . . . ненарод виче и бучи. Шимун. извештаченом осећању. Цар М. процесу, што га стално покрећу . . . неизбјежни сукоби индивидуалних потреба људи. Лит. 1957. Тројица се . . . извалила на кожнати диван, буљећи . . . у неизбјеживу Маргот, коју мучи брига гдје ће те ноћи спавати. Кол. Успјех је неизбјежив. ЛМС 1951. неизб&живо, ијек. неизбјеживо, прил. неизбежмо. — Ниједан човјек . . . не може примити на се одговорност за почетак рата, него то може само влада, која . . . је неизбјеживо увучена у рат. Крањч. Стј.

694

НЕИЗВЕШТАЧЕНО — НЕИЗДРЖЉИВОСТ

неизвбштачено, вјек. неизвј&штачено, прил. без извештачености, природно. — Мора ући [играч] у ударац лагано, мекано и неизвјештачено. Тен. Он је ту способност, да га други заволе . . . носио у себи . . . неизвјештачено и непосредно. Л-К. неизв^штаченост, -ости, ијек. неизвјбштаченбст, ж особина онога који је неизвеш/пачен. невзвештен, -а, -о, ијек. неизвјештен неизвежбан. Прав. не&звидан, -а, -о неизлечен, нвисцељен. — И сједине се ране неизвидане. Змај. неизвитбперен, -а, -о прави, истински, неискварен. — Био је то најљупкији израз неизвитопереног људског лукавства. Вуков. Он [критичар] би корисније послужио младим песницима да науче свој песнички занат . . . у . . . областима . . . оне неизвитоперене . . . уметности. К 1950. непзвје-, ек. неизве-. неизвддив и неизвбдљнв, -а, -о = нсизведив. — Има ствари које . . . су . . . неизводљиве, када треба поступити по њима. Ћос. Б. неизвбдљивост, -ости ж сеојство онога што је неизводљиео. неизвршбње с неостварење, занемари«ање, неизвођење. — Ни мјере о обустави непријатељсгва, чије неизвршење је критериј за ознаку нападача, нису проведиве. ХР 1928. Рад се изводи врло брзо, те зато не може бити узрока којим би се могло правдати неизвршење овог посла. Тод. неизвршив, -а, -о = неизвршљив неостварљив, неиспуњив, немогућан. — Само је желио, да те заповиједи буду . . . неизвршиве. Шов. неизврпгавост, -ости ж = неизвршљивост особина онога што је неизвршиео. неизвршљив, -а, -о = неизвршив. — Имају неку неизвршљиву тежњу. Прод. неизвршљивбст, -ости ж = неизврпшвост. неизгладив, -а, -о = неизгладљив неизбржив, вечит. — Четири стотине година робовања . . . оставиле су дубоке и неизгладиве трагове. Скерл. Извршила [је] пријетњу никому потребнога, али неизгладивога кајања. Крањч. Стј. неизгладивост, -ости ж = неизгладљивост особина онога што је неизгладиво. неизгладљив, -а, -о = неизгладив. — И кад се тај доживљај јави, то је као нека криза опаке болести, од које се устаје са неизгладљивим богињавим траговима иа души. Сек.

>

1 Л .

<-•

.

-

"—-

неизгладљивост, -ости ж = неизгладивост. не&зглађен, -а, -о који није изглађен, неуглачан; недотеран. — Људи су већ правили оруђе од неизглађена, храпава, камена. Пов. 1. неАзглађеност, -ости ж неуглачаност, недотераност. — Приговор [је] с обзиром на неизглађеност тадашњег мађарског пјесничког језика, подношљивији неголи у књижевности. Комб. неизговДрљив, -а, -о који се не може изговорити, тежак за изговор. неизговбрљивост, -ости ж особина онога што је неизговорљиво. неизгДрив, -а, -о који не може изгорети. Деан. Рј. неизгбривост, -ости ж својство онога што је неизгориво. неАзграђен, -а, -о који није изграђен, несређен, неусаершен. — Не дешава [се] ретко да људи слаба духа . . . и идеолошки неизграђени . . . бивају у својим младим годинама »случајни сапутници« чак и револуције. Бошк. неДзграђенбст, -ости ж особина онога који није изграђен, несређеност, неусавршеност. — Неизграђеност навика, нестабилизованост језика . . . све то чини ту средину [градску] једва ухватљивом. Михиз. неизгубл,пв, -а, -о који се не може изгубити. Р-К Реч. неиздашан, -шна, -шио 1. некористан, неплодан. — Моји назори не бијаху претјерани, нити моји науци неиздашни. Ков. А. 2. в. недарежљив. Р-К Реч. неиздашност, -ости ж својство онога који је неиздашан и онога што је неиздашно. Р-К Реч. неиздржив, -а, -о = неиздржљив неподношљив, несносан. — Муња радости неиздрживом му се оштрином зарије у срце. Шов. неиздрживо прил. = неиздржљиво неподношљиво, несносно. — Кад ми јс живот . . . постао неиздрживо празан, ја сам желела једно дете. Јанк. неиздрживост, -ости ж = неиздржл>ивост стање онога што је неиздржиео. неиздржљив, -а, -о = неиздржив. — Његов положај . . . постао је неиздржљив. Јов. С. Ноћи су биле неиздржљиве. Бен. неиздржљиво прил. = неиздрживо. — Неиздржљиво мучен баш оним појавама [визијом своје ж<:не и успоменама на њу], он се брзо подиже. Вас. неиздржљивост, -ости ж = неиздрживост.

НЕИЗЈЕДНАЧЕН — НЕИЗОБРАЖЕНОСТ неизј&дначен, -а, -о неуједначен, несталан. — Крчелић је сав уплетен у догађаје што их описује, гледајући их кроз наочари свога неизједначеног темперамента. Комб. неизједначеност, -ости ж особина и стање онога који је неуједначен и онога што је неуједначено. неизлечан, -чна, -чно поет. в. нешлечив. — И зар увек исто, и све тако вечно? па како то ипак боли неизлечно. Дуч.

€95

нбизмеран, -рна, -рно, ијек. нбизмјеран = неизмерљив који се не може измерити, бескрајан, бесконачан. — Венеција је њему ризница неизмјерних ситница. Нех. Радост његова била је неизмерна. Петр. М. неизм&рљив, -а, -о, ијек. неизмјбрљив = неизмеран. — фиг. Она [љубав] има неизмерљива достигнућа и снагу. Бар. неизмерљивбст, -ости, ијек. неизмјерљивбст ж својство, стање онога што је неизмерљиво. неизп&чив, -а, -о, ијек. неизљечив = неизмерно, ијек. неизмјерно, прил. беснеизлечљив који се не може излечити, коме нема лека, непреболан, неисцељив. — У болници крајно, неограничено. — Оно [мрачно царство] је заузимало цели неизмерно велики просза неизлечиве има један старац коме је тор. Ств. 1952. Чинилац повијести [је] под вода сишла низ кичмени стуб. Јов. Ј. Је ли вас икада болесник с неизљечивом неизмјерно јачим звуком. Нех. болести . . . молио? Фелд. неизм^рност, -ости, ијек. неизмјернбст, ж неограниченост, бескрајност; огромна нензлечпво, ијек. неизљечиво, прил. = неизлечљиво без могућности да се излечи, множина нечега, велико мноштво. — Уличне неисцељиво, непреболно. — Душа је . . . неиз- се свјетиљке пружиле у неизмјерност. лсчиво нагризена. Мил. В. Матош. Паст ће на ме неизмјерност кише цвијећа. Уј. неизл&чивбст, -ости, ијек. неизљечинеизм&рљив, -а, -о непомирљив; несавбст, ж = неизлечљивост стање болести гласан. — Такви поступци [су] неизмирљиви која се не може шлечити. — Поставља . . . са интересима међународног пролетерског дијагнозу о његовој неизљечивости. Крл. покрета. Пиј. неизлбчљив, -а, -о, ијек. неизљ&чљив неизмДрљиво прил. непомирљиво; не= неизлечив. — Болест [је] неизлечљива. сагласно. — Служе се [»критичари«] против Лаз. Л. наше Партије и наше земље . . . методима неизл&чљиво, ијек. неизљ&чљиво, прил. који су неизмирљиво супротни моралним = неизлечиво. схватањима пролетаријата. Пиј. неизл^чљивбст, -ости, ијек. неизљенеизмврл>ивбст, -остн ж особина, стање чљивост = неизлечивост. онога што је неизмирљиво. неизљеч-, ек. неизлеч-. неизм&шљив, -а, -о који се не може измислити. — Као звук — он је исткан од неизм&вљив, -а, -о, ијек. неизмјбнљив = неизмењив који се не мења, који се не може фине тонске материје . . . суптилне оркестрације, са инструментима неизмшпљеним изменити, непроменљив. — Дочаравају романтику неизменљиве Шпаније. НИН 1960. и неизмишљивим. КН 1959. Дух породице сугестивно се намеће шеговом неизмје-, ек. неизме-. [детињемј младом духу, и то у времену неизмјен-, ек. неизмен-. ,к_ кад то прелази у личну својину, у неизменнеизмјев,-, ек. неизмењ-. љиву особину. Пед. нбизмјеран, -рна, -рно, ек. неизмеран. неизменљнво, ијек. неизмј&нљиво, прил. = неизмењиво непромењиво, стално. неизмјерје с (ијек.) в. неизмерност. — неизм&нљивост, -ости> ијек. неизмј&н- — Као да му је хџЈЈела снага до неизмјерја љивбст, ж = неизмењивост својство онога порасла. Шимун. неизмјбрљив, -а, -о, ек. неизмерљив. што је неизменљиво, непроменљивост. неизмјбрл>нвбст, -ости, ек. неизмернеизм&њив, -а, -о, ијек. неизмјењив = љивбст. неизменљив. неизмјерно, ек. н&измерно. невзмдњиво, ијек. неизмј&њиво, прил. веизмјбрнбст, -ОСТИЈ ек. неизмбрнбст. = неизменљиво. — Одлуке, донете у Јајцу, значиле су да је државна власт у Југославији неизббражен и веизббражен, -а, -о коначно и неизмењиво прешла из руку неодгојен, неваспитан; прост, непросвећен. — буржоазије у руке радног народа. Пиј. У коју сврху да се подиже барјак за сел>ачки, неизмбшивост и веизм^њљивбст, неизображени — презрени језик. Ђал. неизображеност и неизббраженост, -ости, ијек. неизмјењивбст и неизмјењљивост, ж = неизменљивост. — Представа о -ости ж неваспитаност, неодгојеност; простонеизмењљивости људске природе. КН 1956. та, непросвећеност. — Натошевић доказује

696

Н Е И З О С Т А В А Н — НЕИМАЛИЦА

очекивала, с неизразивом радошћу, то да је наша неизображеност узрок иашој враћање новога живота. Мил. В. Све је око сиромаштини. М 1867. п&изоставан, -вна, -вно обавезан, ста- њега било голо, зрачно, лепо . . . неизразиво. Кнеж. Б. лан. — Неизоставни [је] свакодневни гост његове куће. Мил. В. Довео је Гундулић . . . неизразивост, -ости ж особина онога што на позорницу . . . и неизоставне сатире. је неизразиео. — Ја бих у овој неизразивости Комб. и неизрецивости појма лепог . . . пре био неизостављиво прил. неизоставно. — склон да видим зачетак . . . романтичарског мита о »чежњи«. КН 1958. Научењаку [је] потребно и неизостављиво да се служи последњим тековинама знанонеДзразит, -а, -о који није изразит, безизразан. — Требало [је] још нагласити и сти. Шим. С. нбизоставно прил. неизбежно, неминовно. проводити борбу . . . за изразиту литерарну — Кад Тоши кажем идеја, он неизоставно продукцију против лошој, кржљавој и неизразитој. Марј. М. Засићене боје средње види нешто округло или на четири ћошка. сјајности . . . изазивају тужна осећања, Сек. уколико не би биле и неизразите, прљаве. н&израван, -вна, -вно индиректан, пос- Псих. редан. — Неизравним сведочанствима може не&зразитбст, -ости ж особина онога се донекле утврдити мисао да су црквене што је неизразито, безизразност. — Упозокњиге глаголског писма. . . већ у IX стољећу равао [је] на нелогичност . . . и неизразидопирале к Хрватима. Водн. тост у дјелима појединих српских књижевИзр. н е и з р а в н и п о р е з и посредни поре- ника. Барац. зи, који се плаћају на потрошачку робу, неизрачунљив, -а, -о који се не може трошарина и таксе. израчунати, неоцењив. — Остаје отворено нЗизравно прил. посредно, индиректно. питање да ли Вукова реформа, поред све — Мени је прилично свеједно, вучемо ли неизрачунљиве благотворности, није можда своју лозу из блата изравно или неизравно. у извесном смислу зауставила . . . нашу Цар Е. књижевну мисао. Богдан. неДзрађен, -а, -о неизвежбан; неуеежбан. неизрачунљивост, -ости ж особина онога — Ослањајући се само на екстеријер (спољни штоје неизрачунљиво. изглед) сировог, неизрађеног коња, веома неизрецив, -а, -о који се не може изрећи, је тешко оценити степен његових скакачких описати, неисказие, неописив. — Још [јеј способности. Јах. види сатрвену и сломљену, пуну неизрецине&зрађеност, -ости ж особина онога који је неизрађен, онога што је неизрађено, вог јада. Мил. В. Тога је дана у Кишовој недотераност, неуглађеност. — Пјесник . . . души живјела неизрецива чежња за кукурузним крухом. Кол. истиче неизрађеност језика. Водн. неизр&циво прил. на неизрецив начин, н&изражајан, -јна, -јно који ништа не изражава, којије без одређеног, посебног израза, неисказиво, неописиво. — Сада је стигла безизразан. — У зборнику се налази шест . . . једна [бригада], уморна додуше, али неизрециво импозантна. Поп. Ј. Глас му [славујев] неизражајних, банално срокованих пјесама. био мио . . . сладак и неизрециво њежан. Зог. Очи . . . малене и неизражајне. Л-К. Кол. небзражен, -а, -о који није изражен, пеизр&цивост, -ости ж особина онога безизразан; неисказан, неиспољен. — Беше штоје неизрецшо. — Ја бих у овој неизразинешто бескрајно на младом и неизраженом вости и неизрецивости појма лепог . . . лицу. Лаз. Л. пре био склон да видим зачетак . . . романнебзраженост, -ости ж особина онога тичарског мита о »чежњи«. КН 1958. што је неизражено, неодређеност, безизразнеизречан, -чна, -чно в. неизрецив. — ност. — Једна тешкоћа била је та неодреХтјела [је] рећи нешто неизречно. Кркл. ђеност Београда, његова безбојност, неизТу лепота видех да је вечна . . . И побожраженост, факат што је он у стању прелаза. ност љубав неизречна. Радул. Скерл. неизречив, -а, -о в. неизрецив. неизражљив, -а, -о неизразив. — Ако неизрбчиво прил. в. неизрециво. би неко ишао даље у сликарству од Кандиннеизр&чивост, -ости ж в. неизрецивост. СКОГЈ ТО више не би била слика; емоције постају чисте и неизражљиве. КН 1959. не&малац, -аоца м = немалац онај неизражљивост, -ости ж неизразивост. који нема, сиромах. — Благо оставих силно (неималац којега жели). М-И. Прав. не&малица ж — немалица жена неинеизразнв, -а, -о који се не може изразити, малац. Прав. ^ . а . , , , в ^. неисказив, неизрецив. — Нестрпљиво [јеј р. & г

НЕИМАЊЕ — НЕИСКРЕН

697

неисказив, -а, -о који се не може исканеимање с немаштина, сиромаштво, немање нечега. — Неимање [га] тјера у свијет. зати; исп. неискажљив, неисказан. — Умор, неисказив умор у сваком дјелићу КХ 1936. Хватала [га] лака несвестица . . . као нови страх од неимања страха. Андр. И. тијела. Хорв. пеисказиво прил. на неисказив начин, не&мањство с заст. немаштша, сиронеисказано, неописиво. — Њезине косе . . . маштво. — Очито се видјело да претјерује су биле опет неисказиво пуне живота. Уј. . . . док је говорио о свом неимањству. Шимун. непсказивост, -ости ж особина онога што је неисказиво. — Недокучивост и неисневмар, -ара и неимар м тур. нар. казивост [појма лепоте] кроз речи пластично песн. грађевинар, архитект(а), — Видео [се] приказује. КН 1958. [је] кућу . . . коју је . . . градио какав талијански неимар. Глиш. фиг. Наша [се] зграда ненскварен, -а, -о који није искварен, [тј. држава] нагло шири и расте; . . . па неоштећен, непокварен. — Зуби су још неисје од потребе већи број радника, мајстора кварени. Јурк. фиг. Треба је неискварену и неимара да је подигнемо високу и чврсту. [истину] провести кроз масу заблуда које Наз. је вребају са свих страна. Прод. неимарев и неимарев, неимаров и неискоренљив, -а, -о, ијек. неискорјеннеимаров, -а, -о који припада иеи.чару. љив •= неискорењив који се не може искоренити, неунишгпив. — У Давилу је била неимарски и неимарски, -а, -б који се односи на неимара, неимаре, на неимарство. уврежена неискоренљива заблуда да има неких свесних духовних радња које воде — На високоме ступњу неимарске вештине човека ка поезији. Андр. И. стоје језерци који су своје брвнаре на шиповима подизали. Жуј. За гријехе своје . . . неискорепљивбст, -ости, ијек. неисвратио сам окрутној земљи све знање неикорјенљивост, ж = неискорењивост особина марско. Кркл. онога што је неискорењиво. неимарство и неимарство с грађевинсискорењив, -а, -о, ијек. неискорјенарство, архшпектура. — Права страст њив = неискоренљив. — Оиим чином били су му математика и неимарство. Андр. И. талијанство [је] на Рнјеци задобило још неимаштина ж = немаштина оску- једну неисжорјењиву жилу. Цар Е. Спадала [је] у ред оних . . . жена . . . које су носиле дица, сиромаштво, беда. — Опет [ће] скупа у себи дубоку неискорењиву жудњу за поживјети и заједнички се борити с неиучењем. Мил. К. маштином. Пав. цеискорешивост, -ости, ијек. неискорвеименован, -а, -о који није именован, јењивост, ж = неискоренљивост. безимен, незнан, непозиат. — Волумен има исти мјерни број као и површина: једно и неискбришћен, -а, -о = неискориштен друго су неименовани бројеви. Алг. 1. који није искоришћен, од кога нема користи, Неки неименовани Методијеви ученици неупотребљен. тражили [су] уточиште од прогона у Хрватнеискдришћеност, -ости ж -•= неисској. Комб. кориштеност положај онога који се не може неимућан и неимућан, -ћна, -ћно искористити, особина, стање онога што није који није имућан, сиромашан. — Неимућни искоришћено. — [Пребациваће му] пеисљуди . . . мање су себични. Јов. С. Неимућна коришћеност могућности које су живеле у бијаше кућа његова. Буд. њему. Пол. 1958. непскбриштен, -а, -о — неискоришнеимућнбст, -ости ж стање онога који ћен. — Нове хорде . . . скупљале [су] храну је неимућан, сиромаштво. на новим неискориштеним територијама. неискамкљив, -а, -о неисказив. — Кога Пов. 1. да усрећим срећом неискажљивом. Вин. неискориштеност, -ости = неискоришпеискажљиво прил. неисказиво. ћеност. неисказан, -а, -о који није исказан; неискорјенљпв, -а, -о, ек. неискоренкоји се не може исказати, неисказив. — Трп- љив. јела [је] . . . неисказане муке. Новак. Наланеискорјенљивост, -ости, ек. неискозила би . . . у сваком цвркуту птице по ренл>ивост. који неиспеван, неисказан уздах. Станк. неискорјењив, -а, -о, ек. неискорењив. не&сказано прил. неизрециво, неописано. неискорјењивост, -ости, ек. неиско— Болело ме је, неисказано болело. Мил. В. рењивост. Пробудила се стара војничка крв, осјећај неискрен и веискрен, -а, -о који није неисказано повријеђене официрске и мушке части. Кол. и--•>--«---„- . , искрен, пршпворан, који је супротан ономе

698

НЕИСКРЕНОСТ — НЕИСПРАВАН

неиспбјеп, -ена, -ено који није испијен, што се мисли или осећа. — Ти си мени неискрен, а не ја теби. Крл. Сигурно је . . . да у коме има још нечега за пиће. — Опазио [је] . . . двије неиспијене чаше чоколаде. је тај пољубац био неискрен. Риб. Л-К. неискреност и ненскреност, -ости ж не&спнсан, -а, -о 1. који није исписан, одсуство искрености, притворност. — Кад чист, бео (о хартији, папиру). — Пјесник не се незадовољници увјерише о неискрености може узети перо у руку и сјести пред неискраљице Јелисавете . . . одлуче потражити писани папир а да не осјети ону тјескобу себи и држави владара. Шиш. . . . Лит. 1957. 2. који није написан, неисказан, неискрењак м необ. онај којије неискрен. неизречен. — Понеси то [писмо] . . . носи му — Све сам гад, неискрењак и подлац, гољо, неисписане тежње моје бол! Кост. Л. 3. неувежбан, небрижљиво нагшсан (р рукопису). ћаћу би свога издали. Куш. невхкушвеп, -а, -о који није искупљен, — Развученим и неисписаним рукописом неоткупљен, неодужен, неизбављен. — У мени почињао је писмо. Ћос. Д. се јавља . . . неумољив осјећај одговорности пебсписапост, -ости ж особина онога неискупљеног дуга. Хорв. Крупна буржоашто је неисписано. зија . . . је уз то својатала и Трст, под лозинне&спптап, -а, -о који није испитан, ком борбе за »неискупљену Италију«. Ђур. неистражен. — Не знајући какве се варллше и неиспитане дубине под њом крију. Десн. неискусан и неискусан, -сна, -сно који нема искуства, неук; наиван, простонеиспДтљив, -а, -о који се не може душан. — Својом књигом [је] желео да испшпати, недокучив, необјашњив. — Шта је сведе Марковића . . . на једног неискусног та неиспитљива ствар у којој ја живим, политичара. Бошк. У римским легијама коју људи називају васиона? Кнеж. Б. били [су] већином неискусни младићи. Са својим неиспитљивим лакајским очима Пов. 1. и свинутим кажипрстом позвао је Ану. Торб. непскусник м необ. онај који је неискусан. — Неискусник у читању поезије ненсп&тљивост, -ости ж особина онога види на папиру ријечи пјесме. Шим. С. што је неиспитљиво. неисплатив, -а, -о = неисплатљив 1. неискуспост и не&скуснбст, -ости ж особина, стање онога који је неискусан. — који се не може исплатити. — Памти и С чиме је у стању борити се једно дете неисплативе дугове. Лал. 2. који има велику вредност, непроцењив. — Чита књигу са противу толико здружених непријатеља, у добу илузија, неискусности и нужде. Грол. једним неисплативим осећањем сигурности. Поп. Б. неискуство с немање искуства, неискуснеисплативост, -ости ж = неисплатност, особина онога којије неискусан, неукост. — Неискуство и младеначка таштина поди- љивост особина онога који је неисплатив. непсплатљив, -а, -о = неисплатив. — заху ме на високе видике. Кос. Због неразУ овоме писму било је већ три четири вијене хигијенско-техничке заштите и неиснеисплатљиве приче. Дов. куства број повреда на раду осетно се повећавао. Пол. 1957. неисплатљивост, -ости ж = неисплатинеДскушан, -а, -о неопробан, непроверен, вост. неисплаћен, -а, -о који није исплаћен, неиспитан. — Кватерник осјећа потребу да који нцје ноечано намирен. — Остадоше само се искали и од уха које није хтјело послу. . . неисплаћени тамбураши. Срем. Ако . . . шати обрне к уху неискушаног слушател>а. уштеде . . . упоредимо са сумом неисплаћеНех. Ипак није било потпуно сигурно да них приноса . . . видјет ћемо да је осигураће »Наутилус« [подморница] моћи . . . да се ње . . . могло бити активно. Д 1934. провуче кроз лавиринте неискушаних опасности. Пол. 1958. неиспбљив, -а, -о који се не може испоне&спаван, -а, -о који није испаван, љити. уморан од неспавања. — Упаде дугокос неиспор&див, -а, -о неупоредив, несравноћни сват издуљена и неиспавана лица. њив, ненадмашие, изврстан. — У њу [срећу] Десн. је капала крв рањенога срца, што га је могао подићи у раскош неиспоредиве среће. не&спаванбст, -ости ж стање онога Новак. који је неиспаван. — фиг. Цијели начин неиспоредивост, -ости ж особина онога писања одаје на себи знакове . . . на неку врсту моралне неиспаваности. Уј. којије неиспоредив, онога штоје неиспоредиво. неиспбрив, -а, -о који се не може испрати, невсправан, -вна, -вно 1. који није испраочистити. — фиг. Оно цијело [двориштеј ван, погрешан, рђав, покварен. — Неисправан дјелује као неисперива љага. Цес. А. ~ начин рада ствара погрешна убеђења. Прод.

НЕИСПРАВЉИВ — НЕИСЦРПИВ

•' ,

699

неистражен, -а, -о који није истражен, фиг. Тада је већ постојала неисправна локална традиција. Шиш. 2. подмитљив, непретражен, неиспитан. — Пред нама је . . . пуста и неистражена шума Курмарија. Лал. поткупљив, непоштен. Р-К Реч. веисврављив, -а, -о који се не може Препланули му образи, блистали у пуном сјају неистраженога пламена. Шов. исправити, поправити. неистражив, -а, -о који се не може вевсправљввбст, -ости ж особина, стање онога који је неисправљив, онога што је неис- истражити, испиташи, неиспитљив. — Та сигурност произлази из повјерења у надљудправљиво. ско3 надмоћно и неистраживо биће. Шкреб. пеисправно прил. на неисправан начин. неистребљив, -а, -о који се не може — До пожара [је] дошло због неисправно истребити, неуништив. монтираних пећи. Пол. 1959. иеистреољивбст, -ости ж особина онога веисправнбст, -ости ж особина онога који је неисправан, онога што је неиспраено; што се не може истребити, искоренити, непоштење, злоупотреба. — Чим . . . наиђе неуниш ти вост. неистрежњенбст, -ости, ијек. неистна кога слугу или у каквој крађи, или у ријежњеност, ж стање онога који се није каквој неисправности, одмах [би] његове истрезнио, мамурлук. — Сутрадан рано очи засјале . . . неким нечовечним сјајем. ујутру . . . растјериваше грозничаву неисСтанк. тријежњеност након синоћне пијанке. Креш. неиспупљив, -а, -о = неиспуњив који се не може испунити, неизвршив, неостварљив. неистријежњеибст, -ости, ек. неисгрежњенбст. — Он би живио у својој малој породици срећно . . . без . . . неиспунљивих жеља. неисхрањен, -а, -о који није исхрањен, Мил. В. слаб, мршав, кржљав. неиспувљивбст, -ости ж = неиспуњинеисхрањендст, -ости ж стање онога вост особина и стање онога што је неиспун- који није исхрањен. љиво. не&сцељен, -а, -о, ијек. неисцијељен не&спуњен, -а, -о 1. који није испуњен, неизлечен, неизвидан. — фиг. У тај час [се] неостварен, неизвршен. — Строганов отпочне свратила у прошлост, дотакла се мислима одмах преговоре с портом о неиспуњеним једне или друге неисцијељене ране. Бег. тачкама букурешког мира. Гаер. Благосинеисцељив, -а, -о, ијек. неисцјбљив који љем те, животе, за тегобе земље, за неиспуњене мисли грађевина. Уј. 2. непопу- се не може исцелити, неизлечив. — фиг. Али је томе [што се слепац примио за вођу] њен. Р-К Реч. можда довољно објашњење велика и неиснеиспуњ&ње с неизвршење, неостварење. цељива презумптуозност људска, која мисли — Онда би још жеља зажељела да и оне да све може. Поп. Б. угину јалове, у неиспуњењу. Божић. пеисцељиво, ијек. неисцјаљиво, прил. неиспуњив, -а, -о = неиспунљив. — неизлечиво. — Ко је дошао довде луд, он Та [је] жеља луда неиспуњива. Шен. је одавде отишао неисцељиво манит занавек. неиспуњивбст, -ости ж — неиспунДуч. љивост. неисцељивбст, -ости, ијек. неисцјељивеистива и неистина ж лаж, превара, вбст, ж особина и стање онога што је неисцеобмана. — Не треба допустити да се . . . љиво. намерно увуче неистина у производе ума. неисцијељев, -а, -о> ек. неисцељен. Прод. Сама [је] окусила неистину романтике. веисцјељив, -а, -о, ек. неисцељив. Војн. непсцјељиво прил о ек. неисцељиво. неистннит и неистипит, -а, -о који не неисцјељивбст, -ости, ек. неисцељиодговара истини, лажан, измишљен. пеистпнитост и неистинитост, -ости ж вост. веисцрвав и пеисцрпан, -пиа, -пно особина онога што је неистиншпо, лаж, обмана. — Критериј за истинитост или неис- који се не момсе исцрпсти, потпуно истрошити, непресушан. — Како је био слеп према животинитост наших знања налази се у експериту! А ту је управо неисцрпан рудник тема менту. Лог. 2. и мотива. Милис. Снага се Римлзана . . . веистоветан, -тна, -тно који није истосастојала у њиховим неисцрпним резерветан, друкчији, различит, неподударан. вама. Пов. 1. неистовстност, -ости ж особина онога неисцрвив, -а, -о -— неисцрпљив који се што ннје истоветно, иеподударност. •пс може исцрпсти, у коме су непрекидне творанеистбвјетап о. неистоветан. чке способности, који пружа сталне могућности коришћења, непресушив. — Јаган био неистбвјетност в. неистоветност.

700

НЕИСЦРПИВОСТ — НЕЈЕДНАКОМЈЕРАН

нејачад, -ади ж зб. им. од нејаче. )е неисцрпив у смишљању нових разлога. Нех. нЈгјачак и нејачак, -чка, -чко дем. од неисцрпивбст, -ости ж = неисцрпљи- нејак, слабашан, немоћан, крхак. — Дјеца јој вост особина и стање онога који је неисцрпив, нејачка. Пец. Подно брежул>ка, међу два онога што је неисџрпиво. нејачка јасена, растегнуто је уже. Шимун. неисцрпљив, -а, -о = неисцрпив. — нејаче, -ета с нејако, слабо дете. — Привредник у н>ему [у воћу] с мало замуке Вјерни [јеј гласник, носећи нејаче . . . сјахао може имати неисцрпљив извор за своје с уморна коња. Креш. А да што ћете ви од богатство. Тод. мене? Пуна кућа нејачади. Ћип. Културну неисцрпљпвост, -ости ж = неисцрпинејачад окружује учмалошћу душевном. вост. Шим. С. веисцрпност и неАсцрпност, -ости ж нејачнца ж и м 1. нејака, немоћна особа; особина и стање онога који је неисцрпан, онога слабић. — Притиснух пепељава уста мојој што је неисцрпно. покојној нејачици на усне. Матош. Он је . . . нејак, -а, -о а. који није снажан, слаб, прогнаник, празнов, нејачица. Мат, 2. немоћан. — Оно је синак његов нејаки, слабост. — Нејачица правду губи. Вук Рј. Влатко мали. Брл. Нејаки свет, жене и деца, нејед4нствен, -а, -о који нема јединства пошао је на починак. Ђур. фиг. неразвијен, међу деловима, несложан. — Ето, они су се заостао. — Књижевност бијаше оно доба удружили против вас, а ми смо расцијепани, још толи нејака. Јаг. б. који нцје чврст, нејединствени. Сим. ломан, крхак. — Куна изиђе и на нејаку неједбнственост, -ости ж собина и грану положи своје пл>оснато тјелашце стање онога што је неједииствено. — Томе закачивши канџе за рачву. Вуј. су се опирали многобројни разлози . . . Изр. од нејака нар. од детињстеа. недостатак књижевнога срецишта, неједин— Ти си је замиловао од нејака. Креш. ственост правописа. Барац. нејакост, -ости ж особина онога који је неједннство с неслога, лесагласност, неједнејак, онога што је нејако; нејач. — Како нодушност. — Слабост старе Југославије то да друштвеном и друштвовном мезимцу била је у нејединству њених народа. Ђил. није непоносно: бити мажен као нејакост. Шим. С. неједнак, -а, -о 1. који није једнак, различан (по величини, снази, броју и др.). — Испод нејакуша ж и м необ. нејака, немоћна особа, слабић. — Нема толику жељу да се браве урезано је грбавим, неједнаким словима . . . име и презиме. Пав. Особине, свети ономе који га је одао и провалио; настале у столећима неједнаке борбе . . . вели да је нека нејакуша. Вуј. вејасав -сна, -сно 1. а. који није јасан, прешле су у природу овдашњег човека. Андр. И. 2. а. разноврстан, разнолик. — неодређен, мутан, магловит. — Види се Слика једну средину тако неједнаку и покривач, и под њим нека нејасна маса. Ранк. Затече их дан . . . магловит, нејасан, шарену каква је била наша. Грол. Главна хладовит. Леск. Ј. 5. нечитак, тразговетан. збирка пјесама . . . оставл>а . . . у читаоцу — Његов рукопис бива све нејаснији. Нех. . . . неједнак дојам. Комб. б. неуједначен, 2. неразумљив, несхватљив. — Они други су неравномеран. — Слушала [је] сетни и неједнак звук звонаца. Вес. били нејаснц Мехмед-ефендији. Мул. неједнако прил. на неједнак начин, нејасно прил. на нејасан начин, неодређено, неразумљиво. — Нејасно разабирам различито. — Они [сонети В. Илића] чине . . . цилик виолина. Пав. Он [то] тек нејасно једну складну целину, иако је лепота неједнако размештена у њима. Прод. Нацртала у себи слути. Грол. н&јасност, -ости ж особина онога што је је невјешто и неједнако шеснаест кружница. нејасно, неодређеност, неразумљшост. — Убла- Јел. неједнакокрилац, -лца 1. зоол. врста жила [би] нешто сва она превртања, или инсеката, кукаца неједнаких крила Ашвор1ега. би им бар дала мекше облике, заодјенувши Финк. 2. аероплан с два пара крила од којих их нејасношћу и двосмислицама. Бег. нејаснбћа ж нејасност. — У ноћи . . . су доња краћа и ужа од горњих. неједнакомеран, -рна, -рно, ијек. непојавл>ивала би се у некој мистичној нејасноћи нека љепотица. Леск. Ј. Многи крити- једнакомјеран неједнако раагоређен, раширен. — Различити увјети живота утјечу на чари истицали су недоследност и нејасноће неједнакомјерни распоред флоре и вегетадруштвеног уговора. Јов. Ј. нејач ж зб. оно што је нејако, немоћно, ције. ОГ. веједвакомјеран, -рна, -рно, ек. нејош неодрасла, мала деца. — Горела су јабланичка села и гинула јабланичка нејач. Зог. једнакомеран. 4--л-»- - >: -•г--«в»*"ч -'.--*-

НЕЈЕДНАКОСЛОЖАН — НЕКАВИЦЕ неједнакбсложан, -жна, -жно грам. нејуиак, -ака и нејунак м еуф. онај који има неједнак број слогова у различним који није јунак, онај који није храбар, кукаоблицима. вица, страшљивац. — Затим су певачиИзр. ~ промена грам. промена именица -нејунаци певали о народним херојима. КН средњега рода чија основа у косим падежима 1956. Слушај што говоре други који су има слог више него у ном., ак. и вок. једнине и бољи од тебе, од плашљивца и нејунака. множине (нпр. име — имена, теле — телета, Пов. 1. небо — небеса). иејунакиња ж необ. жена нејунак, плашнеједнакбст, -ости ж 1. особина онога љиеа женска особа. — Зар нејунакиње жештоје неједнако, неуједначеност, разноврсност,не што вараш није ти доста? М-И. разноликост. — Режисер и глумци . . . били нејуначки, -а, -о еуф. који се односи су у могућности да . . . упркос неједнакости на нејунака, на нејунаке, невитешки, нехеигре, даду убједљиву и живу естетску ројски, кукавички. — Нејуначке Инде од стварност неразумне стварности. Зог. Оне кула одбијаш римских. Марет. [јединке вртног пужа] се разликују по боји, нејунаштво и нејунаштво с одсуство показују већи или мањи ступањ неједнакости. НЕ. 2. друштвена неравноправност. — јунаштва, нештештво, нехеројство, неодважМрзео је неправду и неједнакост. Срем. 3. ност, несрчаност. — Не хулите, Турци . . . наше нејунаштво! Ботић. Зашто упрљати мат. различитост количина. — Погрешка ласцивним нејунаштвом част човека који је у предзадњем ретку гдје је требало знак се храбро борио у прошлом рату? Дав. неједнакости промијенити. Лог. 2. 4. астр. неуједначеност кретања небескпх тела. — нека (некњиж. нек) 1. везн. у зависним У самом кретању Месеца наше Земље, реченицама а. у намерним: да. — Пожури тим се именом назива цела једна серија . . . нека је ближе чамцу. Ћип. Дао сам појава: . . . годишња неједнакост, померање му нешто новаца нека му се нађе. Стев. чворова . . . Мил. б. у погодбеним'. ако, ако само. — Нек устанем и двапут коракнем, облије ме зној. неједначпна и неједнаџба ж мат. Ћор. в. у допусним: макар, макар да, иако. два израза неједнаке вредности везана мате— Нека би био високо до облака, ја ћу матичким знаком неједнакости. — Под га оборити. Грол. Д а . . . ником не опсунеједначином разумемо два израза везана )еш . . . Она поцрвење . . . мисли: »Знам ја знаком > или < . Тако, А > В или В < А то и без тебе, па нек сам сирота«. Сиј. 2. јесу неједначине. Алг. 2. Знаде рјешавати речца за исказивање а. заповести, жеље неједнаџбе. Анал. (покр. у лику: нека, некате, са значењем: неједнблнк, -а, -о разнолик, разноврс- немој, немојте). — Толе, нек ти је пушка тан. — У свакој [се] врсти рађа прекобројно у приправности! Ћос. Д. Нек крмама уз и неједнолико потомство. НЕ. крај их мора погнају. М-И. б. благосиљанеједндликост, -ости ж разноликост, ња, клетве, заклињања, проклињања. — Нек променљивост. — Варијабилност (неједно- јој је срећно! рече. Глиш. Уби [ме] одмах, и нека ти је просто. . . ! Андр. И. ликост, промјенљивост) је опћа појава у Улазите . . . Нека вас враг носи! Крањч. природи. НЕ. Стј. в. (удвојено) претње, пребацивања, пренеједнбличап, -чна, -чно који нијеједнокора: ако, ако. — Ал' нека, нека! Ви сте личан, разноврстан. све чули. Јакш. Ђ. Нека, нека. . .! Аха н&јело с слаба исхрана; слабо јело; немање — износио је хоџа мало за нос. О-А. г. апетита, прохтева за јелом; гладовање. — допуштања, мирења с нечим, с неком ситуЦрева [су ми] од нејела и дуготрајне глади ацијом: ако, не мари, ништа зато. — Нека ослабела. Јак. Напуне цури главу како се је што остадох гладан. Мат. д. благог одризбиља посветила од нејела и богомољства. цања, одбијања. — Дела! рече ши. — Нека, Љуб. хвала . . .! Сит сам. Вес. Нека, ја ћу . . . лези ти само. Шуб. кејестив, -а, -о који није за јело. — Неки јестиви лептири опонашају нејестиве. НЕ. н&са ж (вок. неко) хип. од невеста; нејеша и нејеша ж покр. 1. немање исп. нева. — Далеко је нека угледала. апетита, нејело. — Тај катар јавља се као Вук Рј. нејеша, затвор, главобоља . . . и повраћање. н^кавац, -авца м онај који редовно одБатут. 2. особа са слабим апетитом. риче, говорећи шец супр. дакавац. — Није пејешан, -шна, -шно који слабо једе, хтио знати за дакавца нити за некавца. Шен. који нема апетита. н^кавице прил. само у изразу: у неке нејешност, -ости ж особина и стање н е к а в и ц е најзад, коначно, напокон. — Тек онога који је нејешан, одсуство прохтева за у неке некавице дигне главу од стола. јелом. ». > » Коз. Ј. , - -,«„ „ . , - « - . ж

702

НЕКАД(А) — Н Е К И

некад(а) (дијал. ијек. њбкад(а)) прил. 1. пре, у раниуе време, давно. — На кули нашој све је као некад: и двор и башча. Огр. Ах да могу, ко њекада! Шен. Да вам кажем што је некад било. НП Вук. 2. а. једном, неки пут, икад. — Сад вас носе [рањенике] тужно, а нико вас неће спомињати некад, колевко уздања! Панд. б. понекад, каткад. — Рачве се пробуше напремасе, углави се између н>их врат [живинчета] и удари се клин, који некад стоји за вратом, а некад испод врата. Глиш.

шетка, не вјерујући. Мул. в. особит, нарочит. — Ја баш гласа некаквог и немам. Чипл. г. један од онога што значи именица уз коју стоји, било који, ма КОЈЏ (понекад са ниподаштавањем, омаловажавањем: без нарочите вредности, неизразит). — [Он] је некакав мали чиновник у )едном великом надлештву. Дом. Он је, кажу, некакав песник који крчи нове путеве. Бар. некаки, -а, -б зам. в. некакав. — Баци ме строги отац на некаке сељачке тарнице. Матош. У руци носи некаку 'артију. Вес. некадањи и некадањи, -а, -е = непекако прил. 1. на неки неодређен накадашњи пређашњи, пријашњи, ранији, бив- чин, као да је онако како се то предикатом ши. — Данас је нешто старија . . . без не- износи. — Није лепа, али некако сва чискадањег несташлука. Бег. та. Сек. Старог војводу је некако било стид, па је попио ондје . . . четвртшжу шенбкадар и некадар, -дра, -дро необ. нејак, слаб, немоћан, неспособан. — Плакао рија. Јонке. 2. оптрилике (за време), приближно, отприлике. — Али некако после је [Хаџија] од једа и немоћи — оним плаНове године кроз ступце новина почеле чом којим плачу некадри. Сиј. су све чешће да промичу вести. Јак. Било некадашњи и некадашши, -а, -е (дибаш некако о покладама. Ивак. 3. било јал. ијек. њекадашњи) = некадањи. — На како, ма како; мало боље, мало лепше. — пазару мјесто ухватио, своје старо нека- Кад би бар та мајмуница некако изгледала, дашње мјесто. Ботић. Населио [се] на Гренали налик је на роду. Јонке. ланду, напустивши свој некадашњи занат. некаков, -кова, -ково зам. заст. «. неПетр. М. какав. — Проданићи остадоше у Дреновнекадашњица ж необ. оно што је цу, увијек уз часнике и некакови посредбило некад, прошлост. — Очи прабабе биле ници међу народом и часником. Тур. су укочене као да виде много стварније некали везн. ако, ако само. ту некадашњицу него оно данас што је опкољава. Поп. Ј. некамо прил. у (на) неко место. — некажљив, -а, -о в. неисказив. Вероватно . . . [се] иселио и отишао неканекажљивост, -ости ж в. неисказиеост. мо. Поп. П. Премјестише [га] тамо некамо нбкажшен, -а, -о који је остао без каз- далеко. Тур. некамоли везн. некмоли. пе, опроштен; на коме, на чему није примењена казна. — Кајинов некажњен жиг неквалификован, -а, -о = неквалифије пливао. Крањч. С. Нико није некажњен циран који је без квалификација потребних од свога времена. Поп. Л. за обављање неког посла. — Санкција за неквалификоване часнике . . . и службенинекажњено прил. без казне. — Смртке лежи у рукама суда. Арх. 1926. Он је ници ту некажњено не уздижу очи. Сим. родом из тога краја и до рата је радио у в е к а ж њ н в , -а, -о који може проћи, осзеничкој Жељезари као неквалификовани тати без казне. радник. Чол. некажњиво прил. на некажњив начин, неквалнфнкованост, -ости ж = неквабез казне. — Зашто се човјек црне коже лифицираност особина, стање онога који је може некажњиво линчовати? Лог. 2. некеалификован. Лрав. некажњивост, -ости ж својство онога неквалиф&цпран, -а, -о = неквалификоји је некажњив, што је некажњиво. — кован. — Неквалифицирани радници нису Потврђује [се] слобода говора у парламенту, тј. некажњивост посланика. ОП 1. имали приступ у Тредјунионе. ОП 2. Људи који пописују заоставштину иза понеквалиф&цнраност, -ости ж = некојника . . . изгледају . . . помало као оти- квалификованост. м а ч и . . . којима је осигурана некажњивост. неки, -а, -б (дијал. ијек. њбки) зам. Андр. И. 1. а. неодређено који; неодређено какае; јенекакав, -ква, -кво зам. а. неодређено дан, известан. — Муж . . . сједи у вечер какав, неки, један, известан. — Некакав премећућ неку стару књигу. Јурк. Има Павловић и остали докони официри фи- вечерње састанке са неком пастирком. лозофирају. Чол. Посриједи [је] некаква Дов. 6. било који, ма који. — Чим ко има неприлика. Креш. б. било какав, ма какав. неког, ево га ту. Дом. в. који, покоји, по— Чекали [су] још увијек некаква свр- неки. — Па ево да о томе неку прогово-

НЕКИ ДАН — НЕКОЛИКОримо. М 1867. Имаш ли ти . . . пара? — Имам неки грош. Вес. 2. уз бројеве: отприлике, приближно. — Са неко 50 људи пређе у Јадар. Вук. Након њекијех педесет корака пуче тратина. Мат. Нека два сата пут ме водио кроз шуму. Хорв. 3. (у именичкој служби) особа која се истиче неком особеношћу. — А јесте неки, тај мој мајстор Иља! Шта све тај није порадио, а све из унцутарије. Ивак. Изр. (као) неким чудом на чудан начин; н е к и дан недавно, пре неколико дана; н е к и ђ а в о нешто; н е к и пут (неких пута) понекад, каткад; није без неке има неки разлог, нису чиста посла; у неке у неко доба, најзад. — Видиш> рече у неке под навалом неких . . . успомена, мени је као да се нисмо никада ни макли из ове куће. Цар Е.; у неке нек а в и ц е в. некавице; у н е к о доба (дана, ноћи) ерло касно; у н е к и пар у један мах, наједаред. — Мене је страх, господару, рече у неки пар слуга. Јурк.; у неку руку једним делом, на неки начин, као.

ж

да, неко ће их компоновати; написаће неко и племениту трагедију. Сек. Драго ми је што има барем некога на свијету који је посве сретан. Креш. Ако родим крвника — убиће нечију мајку . . . ако родим човјека — опет ће га заклати неко. Тај Неко можда сада расте упоредо са овим мојим под нечијим пасом. Вуј. б. значајна, утицајна особа; онај који се истиче својом ередношћу, значајем. — Он је господар, неко, личност умешнија способнија. Рад. Д. У свему што је написао био је Матош »неко«. Михиз.

неко прил. око, отприлике. — Иступа млад човјек од неко тридесет година. Нех. Ножин-ага са неко тридесет људи пређе у Јадар. Вук. некоговић и некбговић м нека неодређена особа. — Није ли истина она крилата ријеч некога некоговића. Шен. некоји, -а, -е (дијал. ијек. њбкоји) зам. а. неки (1). — Сви . . . осим Гаја и још некојих . . . рекоше . . . Огр. Ви знате, канда, то што игра . . . — јави се тихо . . . некоји странац. Каш. б. понеки, покоји. — Некоје неки дан в. уз неки (изр.). од жена носијаху на глави велике каблонек&дањи и некддашњи, -а, -е скове. Чипл. Некоје потлеушице тако су нисрашњи, недавни. — Тако је дошло до неке да одраслији . . . може дотаћи стреху. Пав. кидање свађе за доручком. Дав. Видио . . . иеколегијалап, -лна, -лно који није које [да је] некидашња критика на њега полегијалан, недружеван. — Према јачима [је] вољно дјеловала. Ђил. ласкав, умиљат; индолентан, неколегијавеки пут в. уз неки (џзр.~). лан. Баб. неколегијално прил. на неколегијалан некмоли (а некмоли) еезн. за изузетну неједнакост: камоли (а камоли). — Није ли начин, недругарски. — Ви изговористе реч вас стид . . . такова шта вјеровати, некмоберберин некако презриво, то је неколели говорити? Шен. Та знаш шта смо се гијално од вас. Лаз. Л. и на суву напатили, а некмоли на мору неколегијалнбст, -ости ж особина онокад је бура. Игњ. га који је неколегијалан. некњижеван, -вна, -вно а. који се не неколик, -а, -о зам. 1. који је неодреодноси на књижевност, који није у вези с ђене величине. 2. за мали број лица и ствари књижевношћу, који не познаје књижевност. мање од пет (у облику на -а за м. и с. род — На другој страни су они који имају и на -е за ок. род): неколика човека, несвоје грађанско звање, али је оно, најчешколике жене, неколика села и др. — Сви ће некњижевно или протукњижевно. КХ векови . . . представљени су у њој [у Шпа1936. Средина је тад била . . . поггуно ненији] неколиким споменицама. Жуј. Ч . књижевна. Никакве библиотеке . . . никакМијатовић . . , [је] писац неколиких дела ви интелектуални утицаји. Поп. Б. б. који из финансије и економије. Поп. П. Изван не одговара књижевним нормама, који није дворишта зачуше се неколике пушке. у складу са књижевном формом, језиком. — Шимун. Реченица [је] рогобатна, некњижевна, сконеколико (дијал. ијек. њеколико) прил. ро нечитљива. Б 1957. 1. неодређено колико; више од пет. — Ово некн>ижевно прил. на некњижеван нанеколико р е д а к а . . . је доста да нас почин. — И са предикаонице и кроз перо буди да мислимо о њему. Мил. Школа је [свештенство се] показује тако очајно неу рату проживјела неколико фаза. Јонке. књижевно. Богдан. 2. мало, нешто. — Добре душе узеше паче неколико касније и Милину удову мајку неко (ген. и ак. некога, дат. и лок. к себи. Буд. неком(е, -у), инстр. неким) (дијал. ијек. неколико- као први део сложенице уноси њеко) = нетко неодређена именичка заменица за лице а. неодређено ко, један човек, временску и количинску неодређеност, означава извесна, неодређена особа уопште; било ко, да оно што се казује другим делом сложенице не траје дуго или се не понавља неброма ко. — Написаће неко и повише бала-

704

НЕКОЛИКОКРАТ — НЕКРИТИЧКИ

некористан и некбристан, -сна, -сно који није од користи, бескористан, штетан. — Становништво ће бити подијељено на корисно и некорисно. ОП 1. некористољубив, -а, -о који не гледа да из свега извуче корист, несебичан. — Био [је] потпуно некористољубив у свом књижевном стварању. Поп. П. Много других некористољубивих мисли и рашоложења прође му кроз срце. Макс. векористољубивост, -ости ж и векористбљубље с особина онога који је некористољубив, несебичност. — Андреј и Сибирко . . . уступају један другоме Наташу; то т р е б а . . . да прикаже племенитост и некористољубивост хероја. Поз. 1948. некбћ и некоч (дијал. ијек. њекбћ и њбкоч) прил. некад, једном. — Некоћ сам писао само за себе. Андр. И. Некоч буде забрањено у Дубровнику госпођама да не СМИЈУ говорити талијански. Јаг. Браћа . . . живу с мајком у згради што је њекоћ био харем. Рад. А. пекошњи, -а, -е в. некадашњи. — Били би у славноЈ столици некошње епаршије у Пећи: 1/3 Арнаути, 2/3 Срби. Јаг. векрван, -вна, -вно који је без проливања крви. — Једна некрвна додуше — мјера већ је у току: блокада. Цар Е. Видио [Андријашевић] нешта лијепо и величајно у светој некрвној жртви. Нех. некретан, -тна, -тно непокретан. — Некретну имовину није тешко прилично точно одредити. Рад. С?ПЈ. О некретне зидове поломили се стравични одјеци. Рад. Д. векретввва ж непокретно имање, имовина. — Првостепени суд био дужан . . . да извиди . . . да ли су спорне некретнине својина тужилаца било по ком правном неконзеквентност и неконсеквеп- основу. Пол. 1959. Узео је велике таксе за продају робе и пренос некретнина. Баб. тност, -ости ж недоследност. нбкретница ж астр. звезда за коју се некоректан, -тна, -тно који није коректан, који не поступа коректно (у чему), мисли да се не креће, стајаћица. — Неке се од њих крећу између осталих звезда, неисправан. — Песници [су] у својим изкоје добише незаслужено име некретница. дањима, свом језику, правопису и интерМил. пункцији понекад некоректни, па и аљкави. Поп. Б. Познавао [га је] као некорекнекрив, -а, -о који нема кривице, невин. тног карташа. Крањч. Стј. — Некрива и недужна [је] пострадала. Буд. некоректност, -ости ж особина онога векрнтичав и некритичан, -чна, -чно који је некоректан, онога што је некорект- необразложен, нетачан, непоуздан, који није но. — Веома често и некоректност сувескритичан. — Мишљење је код детета нелача може негативно угјецати на почетникритично и сугестибилно. Пед. Како је ка. Весл. наша филологија била тада у почетку свога развитка, и он је ту обично некритичан. векорисвбст и некбрисност, -ости ж особина онога што је некорисно, бескорисност,Водн. некритвчки и некритички, -а, -о неузалудност. — Изнова навали на мајку, доказујући јој . . . некорисност у којој поскритичан. — Наша јавност . . . упада у . . . )ед сад мртво лежи. Кос. Није могао да некритичку . . . и националистичку романга увери у некорисност посла. Ђил. тику. Ђил. ™ Јено пута: неколикогодишњи, неколикодневни, неколикосатни, неколикократан. неколикократ прил. заст. неколшо пута. — Вук је имао неколикократ прилике . . . да своје правописно начело . . . преиначи. Јаг. некопвцнна ж исколико мушких особа. — Неколицина су се издвојили. Јак. Сједила Је Олга и њена пријатељица у друштву неколицине младића. Сим. неколпчак и неколпчак, -чка, -чко мали. неколичак и неколичак прил. сасвим мало, малчице. — Једва да распознаш својих неколичак другова. Павл. Заложе малко топле вечере, која се састојала од двојих ножица одоЈака и неколичак пржена сира. Креш. некомпетеитан, -тна, -тно који није компетентан, немеродаеан; ненадлежан. — Ставља [се] брана безразложном и некомпетентном уношењу црквених речи у наш језик. Бел. некомпетеитност, -ости ж својство онога који није компетентан, што није компегпентно, ненадлежност. — Некомпетентност [је] угарскога сабора у питањима нутарњега законодавства краљевине Хрватске. Шиш. некомпетенција ж некомпетентлост. — Треба упозорити . . . на некомпетенциЈу компетентних, јер су стручни људи често оптерећени занатском страном ствари. Коњов. некомпрбмисан и некомпромисан, -сна, -сно који није за споразум, нагодбу, компромис, бескомпромисан. — Одлучан и строг судија . . . је некомпромисан. Пол. 1959. неконзеквентап и неконсеквентан, -тна, -тно недоследан.

НЕКРИТИЧКИ — НЕЛАГОДАН

705

некр&тички прил. на некритичан нанекрштенци, некрштенаца м мн. празн. чин, без критике, не подвргаваЈући критици. зла бића, постала по народном веровању од — Овако Бихнерово мишљење некритички душа умрле некрштене деце. Свезн. усваЈа и Плеханов, подупирући га неким некрштењак, -ака м враг, ђаео. — Из новим примерима. Ђурић. Ненритички [се] њега као да некрштењак вири. Десн. прихваћаЈу туђа мишљења. Лог. 2. нексус м лат. веза, повезаност, однос, некрптичност и векритичнбст, -ости спој: каузални ~ . ж осооина онога коЈи Је некритичан, онога нектар м грч. 1. а. мит. божанско пиће, што Је некритично. — Ускост погледа напитак богова који је давао бесмртност. наших Језичких критичара прелази често у — А Хеба госпођа нектар бесмртним бонекритичност. Бел. зима точи. М-И. б. фиг. добро, укусно и некро- грч. као први део слаженица пријатно алкохолно пиће. — Подуже су се значи: мртав, мртеац: некроза, некроман. . . одушевљавали овим сеоским нектаром тиЈа и др. [шљивовицом]. Шапч. 2. бот. сладак сок у некроза ж грч. мед. изумирање поједи- цветовима неких биљака. — Кад лептир С)едне на цвиЈет, испружи сисало и зариних делова ткиеа у организму живих ћића. не га до дна цвијета да нађе слатки сок, некрдлог м грч. посмртни говор или чланак посвећен животу и раОу неке недав- нектар. Финк. но умрле особе. — Полудио )е од љубави нектариј, -ија и нектаријум м 1. в. за СВОЈ народ, немаЈући некролога. Матош. нектар (2). — Вјенчић се може претворити у жљездасте творевине ко]е излучују некролошки, -а, -6 КОЈП се односи на слатки сок — меденице или нектариЈе. некролог; сличан некрологу. — Сумарна и некролошка биографиЈа КОЈУ је дао Скер- Бот. 2. орган цвета у коме се ствара слалин . . . о животу 1Јадо)а Домановића. Глиг. дак сок, медник. Кл. Рј. нектон, -бна м грч. зоол. живопшњски некрбман(т) м онаЈ ксуи се бави некромантиЈом. — А те уличице као да су )ош свет који има способност да се самостално креће плиеаЈући. Терм. 4. Јучер врвиле грађашша, солдатима, некромантима. Бат. нектеша м и ж в. нехшеша. некромаитија ж грч. празн. призивање некуд и векуда прил. 1. у неодређеном душа умрлих да предскажу, прорекну нечиЈу праецу. — И ми морамо ићи некуда. Нен. Љ. будућност, спиритшам; чаробњаштео. Она тајинствена тишина . . . заносила је некропола ж грч. гродље из предисто- њихове душе и чинило се као да лебде ријских времена и антике (пре хришћансгпва). некуд далеко, далеко у бескрајност.- Ивак. — Откривене некрополе су могућност да 2. на неки начин, некако. — Нису [му] све козе на броЈу. Некуд ми дошб другојачисе упознаЈу многи обичаји старих житеља ји. Ад. Готово бих рекао — помладио се Доње Брезице. Б 1958. некуд. Хорв. некрофобија ж грч. страх од мртваца некултуран, -рна, -рно који нема кул(своЈствен празноверним и примитивним осотуре, образовања, углађености: ~ човек, бама). ~ народ, ~ поступак. некрст ж и некрст м онај који није некултурно прил. на некултуран накрштен, нехришћанин {обично Турци). — чин, неуглађено. — Од ње [Исидоре СекуЕво видиш како смо далекоЈ и опет она тешка воња од некрсти овде заудара. Њег. лић] ни)е [нико] ни тражио [да се одриче идеализма], а што би било и бесмислено Да . . . видимо љуте ране ко)е зада некрст и чак некултурно. Ђил. крсту. Торд. некултурност, -ости ж својство онога н&крштен, -а, -о који није кршпген; насгпран; фиг. ружан, неуљудан, саблажњив. који је некултуран, онога што је некултурно. — Нервирала је и љутила доктора . . . — Види вам се по говору да се увиЈек толика »некултурност«: немар за више думеђу господом миЈешате и некрштене риховне вредноте. Кол. јечи слушате. Шен. Изр. н е к р ш т е н и дани нар. време од некум м зао кум. Божића до Богојавлења. нелагод и нелагода ж в. нелагодносш. некрштеннк, -ика м (вок. некрштени— Човек порушена здравља осећа нелаче; мн. некрштеници) онај који ниџ кршгоду и бол. Батут. Већ га је и нелагода тен, нехришћанин. — Казне . . . гусаре не- јака начињала од тога, иако је у дућану крштенике. Павл. Теже [Је] и грђе бити млатио језиком поодвише. Божић. под његовом руком него под икаквим друнелагодан и н&лагодан, -дна, -дно 1. гим некрштеником. Глиш. неугодан, непријатан. — Чује се . . . фијук некрштеница ж некрштена -женска особа. вихора . . . што диже човјека над живчане 45 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

706

НЕЛАГОДНО — НЕЉУБЉЕН

нблогичан и нелбгичан, -чна, -чно тјескобе и нелагодне главобоље. Крл. Некоји није логичан, који се противи логици. сигурним кораком прође по соби, тек да — Фра Брне . . . ста . . . доказивати како прекине нелагодну тишнну. Вуков. 2. који су нелогичне све оне вјере хришћанске се не осећа добро, болешљив. — Осетио се које не признају »чистилиште«. Мат. Мичича Јордан нешто нелагодан, болестан. сао може бити шш логична или нелогична. Срем. Лог. 2. нблагодно и нблагодно прил. на нелагодан начин, неугодно, непријатно. — Оснелогичкн и нелбгички, -а, -б нелојећао [се] . . . сасвим нелагодно. Кол. гичан. — Одговор о овом . . . нелогичком поступку . . . може се наћи. Нех. нелагоднбст и нелагбдност, -ости ж неугодност, непријатност. — Гледајући је нелогнчно и нелбгично прил. на неМарија осјећаше у дубини своје душе нелогичан начин. — Говорио сам збуњено и ку нелагодност. Цар Е. Онемоћао је некако, нелогично. Козарч. а под ложичицом му се уклупчила нелапблогичност и нелбгичност, -ости ж годност. Рад. Д. особина онога што је нелогично. — Човјек н&хаскав, -а, -о којим се не ласка, не- би се морао чудити нелогичности . . . н.епохвалан, неугодан, непријатан. — Слиједи- гових жеља. Л-К. Слободна произвољност, ло је неколико врло неласкавих епитета пријатна нелогичност тог начина биле су мајору Копетскому. Новак. пуне занимљивости и чара. Десн. нелегалан, -лна, -лно који није легалан, нелојалап, -лна, -лно који није лојалан, незаконит, противзаконшп, илегалан; који је неиспраеан, нетштен. — Често [су] нелопроглашен као противзаконит. — [Партија јални и врло лукави. Цвиј. Монте Карло је] имала богато борбено искуство из несе оштро заквачио са својом нелојалном легалног периода. Пол. 1944. конкуренцијом. Бат. нелегалнбст, -ости ж особина онога што нелојалнбст, -ости ж особина онога који је нелегално, незаконитост, противзаконитост, је нелојалан, онога што је нелојално, неисилегалност; стање онога који је проглашен правност, непоштење. — Савет [га је] јавкао противзаконит, онога што је проглано укорио због нелојалности. Пол. 1958. шено као противзаконито. — Нас од првог Инструкција о утврђивању, с ким се друпрограма Партије не дели само двадесет же лица, сумњива због нелојалности. Јонке. година нелегалности него и четири године нелбмлзив, -а, -о који се не може лоослободилачке борбе. Пиј. мити, сломити. н@леп, -а, -о, ијек. нелијеп, еуф. који нелбмљивбст, -ости ж својство онога није леп, ружан. — Лице, то помало грушто је неломљиео. бо, нелепо лице, паметних очију, озарило нељбчл>ив, -а, -о, ек. нелбчљив. .4 се новим изразом. Поп. Ј. Морао с а м . . . декламирати смијешне и нелијепе дјечје нељбчљивбст, -ости, ек. нелбчљивбст. пјесме. Козарч. нел.убав ж непостојање, немање осећања нелбчљив, -а, -о, ијек. нељбчљив који љубаеи. — Од нељубави и равнодушности се не може лечити, неизлечие. само је један корак до злочина. Уск. Она нел&чљивост, -ости, ијек. нељбчљивост, је њега корила с немара и с нељубави. ж стање онога који се не може лечити, оноКоз. Ј. га што се не може лечити, неизлечивост. вељубазан и н&љубазан, -зна, -зно нелзон м енгл. спорт. захват с леђа и који није љубазан, који одбија својим држаоко врата (једном или обема рукама) у рва- њем, хладан, осоран, натмурен. — Отац је њу: двоструки, дупли ~ . Рв. задњи пут био сасвим нељубазан према ^ нблијеп, -а, -о, ек. нблеп. њој. Донч. фиг. Леже . . . приљубивши . . . лице уз нељубазну влажну земљу. Моск. неликвидав, -дна, -дно лат. банк. који не може да одговори својим платежним обанељубазпост и н&љубазнбст, -ости ж везама; супр. ликвидан. особина онога који је нељубазан, онога што нелнмДтнран, -а, -о неограничен, слобо- је нељубазно. — Требало [је] проверити . . . да ли су . . . били . . . окружени нељубаздан: ~ цена. нблитераран, -рна, -рно в. некњижееан. ношћу. Пиј. — Фраза занемарене, германске конструкнел>убак и н&вубак, -пка, -пко који ције, често слична жаргону нелитерарног није љубак, који није умиљат, немио. — новинарства . . . реакција је против филоДруги веле: »Нељупка је рода«. НПХ. Баш лошког . . . професорског пуризма. Матош. си нељупка срца! М-И. н€личан, -чна, -чно који не истиче сеон&љубљен, -а, -о онај који није љубљен, ју личност, непристрастан; широкогруд. невољен, немио, недраг. — Ако ме љубиш,

НЕЉУБЉЕНИК — НЕМАРИШАН остави браћу и мајку, остави нељубљеног заручника и бежи са мном! Јакш. Ђ.

707

немален, -а, -о немали. — Одмах [се] угриза за усне поћутјевши да је извалио немалену будалаштину. Цар Е. нељубљбник, -ика м нељубљен, недраг немалн, -а, -5 који није мали, велик. — човек. — Љубљеник бјежи од њеЈ а она Старац с немалим поносом гледаше на ту да се пода нељубљенику! Шен. крајцару. Коз. Ј. нељудп м мн. (јд. нечовек) рђави, зли нбмалица ж = неималица. људи, изроди. — Што ћеш? је л' да куцаш ндмало прил. 1. доста, много. — Ненељудим о врата. Крањч. С. Дошли да мало су томе допринијеле и политичке кажу, а нису га донели.. . нељуди! Чипл. прилике. Баз. 2. (у)скоро, убрзо, готово. — нељудски, -а, -5 који није својствен љуНакон неколико дана прослављене су задима, који је без људског достојанства, ху- руке и немало затим и свадба. Сим. маности, рђав, зао. — Обијесна и докона неман ж мит. 1. фантастична, огромна момчадија дала се иза обилате вечере на животиња необичне величине, чудовиште које нељудску забаву. Киш. Нешто. . . мртво прождире и уништава сее око себе. — Та и нељудско бије из овога човјека. Ћоп. монструозна звијер у њему осјетила је потребу да се растегне као . . . претпотопна нем, нбма, н<5мо, ијек. нИјем 1. који нема способности, моћи говора, мутав. — неман. Крл. фиг. Дим сукља из горуће утробе тих морских немани [пароброда]. фиг. А закон, хладан и нем као стена, Кум. 2. оно што уништава људске животе, хоће своје. Ранк. 2. а. који ћути као да пропаст, несрећа уопште. — Пак да знаду је ием, који није у стању да говори. — А како неман турска . . . о те крши зуб свој светина стоји забленута, нема. Змај. Оста непомичан и нем. Вас. б. ксуи не жели, заман крши. Маж. И. Треба читаву фашистичку неман дотући, тако да се никад који неће да говори. — Глух сам према свивише не дигне. Поп. Ј. 3. особа ружних ма ласкаљима . . ; а нем сам кад треба хваморалних особина, немилосрдан, свиреп. — лити власника и богаташа. Срем. в. који Чујеш л и . . . немани женска! Шен. Зар се врши без речи, који је праћен ћутањем. — На посао, на обед, на спавање, одла- може неман као ти да схвати колико ова вјерна душа пати! С-Ц. зили су у немом маршу. Б 1958. Наста нијем, веома непријатан мир. Вуј. г. који немански, -а, -о који се односи на несе разуме, осећа без речи. — У том погледу мани, чудовишни. — С н>име чета та небеше тако много немог прекора. Ранк. д. манска цијела у контрапункту започну туфиг. тих, нечујан; пуст, празан. — Ноћ, жан пој. Вел. Зар немансжи морал у доба тамна и нијема. Шег. Прошећем се кадшто кризе не укида душе човјека! Уј. кроз одаје неме. Марк. Д. нбмање с 1. гл. им. од немати. 2. неИзр. неми филм безвучни филм, некадашња, почетна фаза филмске производње маштина, неимаштина. — Кад се поиздељујемо, онда ће тек да прогмиже немање без техничких могућности снимања гоеора и и сиротиња. Шапч. Јадао [се] на немање музике. дувана. Јел. немајка и н^мајка ж рђаеа, зла мајка, нбмар м небрига, немарење, непажња; она која нема материнског осећања. — Уста равнодушност. — Откуда тај немар према те немајке мржњом злом се пјене. Јур. књижевности? Нед. Падох у потпун нефиг. Све се прелило у . . . вечну боју ове мар. Наз. земље која је гладна једног зрна, жедна немаран, -рна, -рио који не мари, који једне капи, земље немилосрдне и немајке показује немар, нехатан, нехајан, небрижљив. и за тицу и за човека. Дуч. — Цео му је изглед био неодређен. И н&мак, -4ка и нбмак, ијек. њдмак запуштен и хотимично немаран. Петр. В. и нијемак, м нем, мутав човек, мутавац. Доћи ћу у десет сати, писао је немарним — Идемо по п р о ш њ и . . . а ево ме овај рукописом. Крањч. Стј. немак води. Кнеж. Л. Како се на знојном немарење с гл. им. од не марити, нелицу суца усне бијесно помичу, као у њемар. — Постоје привидни демофили који мака. Шен. Ја показујем само прстом као су своје немарење за масе. . . прикривали. нијемак. Гор. Р 1946. немакиња, ијек. њемакиња, ж нема н е м а р и ш м покр. 1. погрд. немаран окенска особа. — Сад се жени Плетикоса човек, небрига. — Ви сте прави немариш Павле, и узима њемакињу Мару. НПХ. за себе. Вук Рј. 2. немар. — Тешко оној нбмалац, -аоца м = неималац. — кући у коју се ували немариш. Рј. А. Сад ми кажи и одговори: или си туткун немаришан, -шна, -шно необ. немаран. собом (који не зна) или зуђур с ћесом (не- — Био је лијенчина, немаришан човјек. малац)? Вук. Коз. Ј. 43*

708

НЕМАРЉИВ — НЕМАЧКИ

немарљпв, -а, -о немаран. — Подизаше [се] више лута тужба на нашу публику што је немарљива спрам књижевности. Марк. Св. Ми смо устврдили да је он немарљив. Лог. 2. немарљивац, -ивца м немарљив, немаран човек. Вук Рј. немарљнвица ж немарљива, немарна окенска особа, Р-К Реч. немарљиво прил. немарно. — На писмене ђачке задатке . . . стављена [је] оцена са моралном придиком, намењеном ђаку што ради брзо и немарљиво. Дом. немарљпвост, -ости ж особина онога који је немарљив, немарљиво поступање, немар, немарност. — Нешто јој казиваше, на које се она обичном немарљивошћу смешила. Јакш. Ђ. немарник м немаран човек. — Био [је] немарник, лијенчина, карташ. Ков. А. немарница ж немарна женска особа. немарно прил. на немаран начин, не марећи (за што), с немаром. — Човјек је . . . готово немарно пришао комисији. Нех. Једне вечери сам седео са старом и немарно слушао њене савете. Петр. В. немарност, -ости ж особина онога који је немаран, немар, немање интересовања, недостатак пажње. — Причао [је] . . . весело, с много . . . лакомислене немарности. Мил. В. иемарња ж заст. в. немар(ност). — Узрок је . . . [моралном пропадању народа у Аустрији] немарња и недотупавност старгшина. М 1867. немарњак, -ака м немарник. Рј. А. немарство с немар(ност). — Она [је] с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна. Ат. нематеријалан, -лна, -лно који не постоји у одјективној стварности, нестваран; духовни. — Што ме брига да ли . . . има неки виши нематеријални носилац наше душевности! Нех. немати, -терг ж зла, рђава мати, неиајка. — Немати мене пође корити, ја да сам свему крива. Буд. н^мати, немам и нбмаднем (импф. немах и н^мађах; аор. н^мах и н^мадох, 2. и 3. л. нема и немаде) несврш. и (ређе) сврш. 1. бити без чега, не поседовати. — Често нема крајцаре да купи цигара. Змај. Поврх главе немам крова нити зида. Уј. 2. (3. л. јд., уз логички субјекат) а. не постојати, не налазити се, — Нема тога ко ће да га натраг врати. Змај. Нема никаква начина да до ње дођем. Креш. б. не бити присутан, одсуствовати; недостајати. — Би му [Марку] тешко што је устајао из гроба. Нема

њему оних старих другова. Дом. в. ишчезнути, ишчезавати, неста(ја)ти. — Једне по једне звездице нема. Јакш. Ђ. 3. (обично 3. л. јд.) а. не одржавати (се), не вршити (се) (р ономе што значи именица уз оеај глагол): ~ предавања, ~ наставе, ~ посла, <~ приредбе итд. б. не доћи, не појатти се. — Немаде их кући до неко доба. Вукић. в. не проћи, не потрајати (о времену). — Нема неколико година откад је . . . набавио из свијета сјеме. Мат. г. (само 3. л. јд.) не може бити. — Нема враћааа у старо! Фелд. Тој мери нема поговора. Андр. И. д. (само 3. л. јд.) не треба, тје потребно. — »Племенити« није наслов, као што је барун, гроф, кнез, па се стога и нема пред име стављати. Ђал. ђ . не изазивати, не проузроковати, не побуђивати. — То нема никаква утјецаја на онога мога срећу. Креш. 4. (само 3. л. јд. през.) ништа друго, просто речено. — Дохвати Моца од њега [свирача] егеду . . . Е, часни га! Нема, него се помамила у његовим рукама. Ад. Изр. е в е ћ н е м а ! не зна шта би већ хтео, захтева више него што заслужује, много изволева. — Е већ нема! . . . Чудна ми господства! Докторка у срезу! Срем.; нема друге, нема се куд нема другог решења, пута; нема л а б а в о фам. не може се (у)радити макар како, ту је дисциплина; нема му(јој) пара нико му(јој) нијеједнак; нема се када нема времена; нема томе места нема правног осноеа, не одговара; нема ш т а ! нема шта да се каже, да се примети; од мене (љега итд.) нема ништа ерло слабог сам (је итд.) здравља;

то (један, два итд.) нема ништа то

(један, два итд.) није ништа, то не чини, не представља ништа. — Дај два јоргана. Један нема ништа. Ком. н^маћник м необ. онај који ништа нема. — Зато овдје нема немаћника. Матош. н«5мац, -мца, ијек. нијбмац, м покр. нем човек, немак. — Гледали су се као два нијемца, као да немају чиме да се споразумеју. Вуј. немачкар, -ара, ијек. њемачкар, м ист. заст. пеј. образовани Србин из Аустро-Угарске, као чиновник у Србији у преој половини XIX века. — Културу у Србији за прилично дуго време представљали [су] Срби из Угарске, »немачкари«, како су их онда звали. Скерл. н&мачки, -5, -б, ијек. њ&иачки 1. који се односи на Немце и Немачку, који припада Немцима и Немачкој. 2. ист. покр. европски, западњачки. — Обуче се у немачко одело, да је изгледао као бела лала. Срем. немачки, ијек. њемачки, прил. као Немац, слично Немцима. — Инжењер Гај-

НЕМАШАН — Н Е М И Л О С Н О

709

Па српски брате! Немецки, знаш, не изгер, избријане лобањс, чист, плав, немачки укрућен. Ћос. Б. гледа тако фино. Глиш. немашап и немашан, -шна, -шно покр. нсмеш м маџ. покр. племић. — С десне стране симетрички био је ту немеш Б. Крл. који је слабог имовног стања, који живи у Дотерао је до сасвим скромног ранга, као оскудици, у немаштини. — Племена . . . су што би и сваки други немеш. Петр. В. немашнија и сиромашније живе. Миљ. нбмаштина и немаштина ж = ненемешаг, -ага м покр. племство. — имаштина. — Вук се жали Милошу на Узме пет форинти које ће ради Прокине тешку немаштину. Прод. боље репрезентације немешага метнути у писмо. Срем. неменљив и немењив, -а, -о, ијск. немјешвив и немј&њив, песн. који се не вембшање, ијек. немиј&пање, с гл. им. мења, неизменљив. — Као твоје [реке] ждрело од не мешати (се). што не зна да скрене и међе су срца невемешки, -а, -о који припада немешима, менљиве. Дуч. Без разлике свуда увијек племићки: ~ кућа, ~ грб. грозна, и у грози немјењиве мјере. Прер. немешкпша ж женска особа немеш, н&мсран, -рна, -рно, ијек. н&ијеран, племкиња. — У педесетим годинама узео песн. в. неизмеран. — Личила је . . . на [је] младу и снажну немешкињу, из мађартанку безизгледну пртину кроз немерно ског племена. Петр. В. море снега. КН 1959. немијешање, ек. нем&шање. нбмерен, -а, -о, ијск. н&ијерен 1. који вемилина ж необ. немилост, немилоније мерен. 2. неизмеран. — Однесоше свилу немјерену. НПХ. Богатство ми је немерено. срђе. — Окрутнице . . . желиш да се зна . . . жестина твоје круте немилине. Вел. Марк. Д. вемвлвца ж заст. 1. јад, несрећа. — нембрив, -а, -о, ијек. немј&рив неНикад је овако крута немилица састигла мерљив. Деан. Рј. није. Торд. 2. (у атрибутској служби) немила. немерљив, -а, -о, ијек. немјсрљив који — Тер нестани Алу немилицу да ме цвијели се не може (из)мерити. — [То] бих ја назвао у убоштву мому. Март. немерљивом силом. Вукић. немплице прил. 1. без милости, ненемерљнво, ијек. немјерљиво, прил. милостшо. — Немшшце [га] бацио са бану немерљивој количини, мшхисини, веома мно- ске столице. Шен. Поче [га] немилице бити го, неизмерно. — Речи су понекад немерљиво песницом у слабине. Чол. 2. не штедећи, јаке. Сек. нештедимице; много, (из)обилно. — И ми сјели за сто трошећи немилице остатке од нем&рљивбст, -ости, ијек. немј&рљивбст, ж особина и стање онога што је т- синоћне вечере. Пав. Одмах по празнику немилице [се] сејао кукуруз. Рад. Д. 3. мерљиво. н&место, ијек. нбмјесто, с покр. неправо, необ. против воље, жеље, на силу; исп. немилом. — Ал' немилице и овај је платио незгодно место. — Да ти није кресавица за то. М-И. остала на немјесту? Ћор. неметали м мн. (јд. нембтбл, -ала) хем. а. елементи који нису метали, који не улазе у ред метала (нпр. сумпор, фосфор, металоиди). 6. минерални материјали који не служе за добивање метала (нпр. песак, азбест, гипс и сл.). ЕЛЗ. н<§мети, -мим, ијек. ниј&ијети, несврш. постајати нем, губити моћ говора. — Читам ја писмо и читајући нијемим. Вел. Наша уста сад од среће н&ие. Дис. Губавци . . . грче се на тврдим лежиштима, нијеме. Ђон. немецки, -а, -б (ек. и ијек.) нар. заст. в. нбмачкп. — Жене и деца . . . чудили се . . . оделу (он је био у »немецким хаљинама«). Поп. П. То мора да је нека немецка мода. Бен. в&мецки прил. (ек. и ијек.) нар. заст. в. н&мачки. — Како ти волиш . . . да ти се носи невеста? Српски или немачки? . . .

в&мило прил. 1. љуто, жестоко, немилостиво, немилосрдно. — Са сеоском дјецом [се] немило тукао. Кол. Као нечиста коб . . . поче да га кињи и немило боцка. Радул. 2. непријатно, болно. — То га је немило дирнуло. Срем. Љерке се то немило доимаше. Леск. Ј. немилом прил. заст. против воље, невољно, немилице (3). — Кадшто би ипак . . . притиснула потреба, па се баш морало посећи за туђим, па и немилом. Буд. в^мвлосвик м онај који је немилостив. — Само да је не виде они наши немилосници! . . . А би јој, сиротици, пресело прво миловање! Јакш. Ђ. немилосно прил. без мипости, немилосрдно, немилостиео. — Студени ветар немилосно шиба. Панд. Дошло [му је] да је погна немилосно и измучи до крвавог зноја. Крл.

710

НЕМИЛОСРДАН — НЕМИРИТИ

немилбсрдан и немилосрдан, -дна, неминовно приближавале. Матк. Вртлог -дно који је без милосрђа, немилостив, не. . . је нас слабије повукао неминовно за умољив. — Да ли ће схватити . . . немилособом. Петр. В. срдну строгост суда према себи и према неминовност, -ости ж особина онога другима? Донч. Немилосрдно августовско што је неминовно, неизбежност. — Државна сунце пржи. Чол. катастрофа је морала доћи као неминовност. Пол. 1944. немплбсрдник и немилосрдннк м онај немио, -ла, -ло а. мрзак, недраг, опак, који је немилосрдан. — Шутљиви немилогадан; супр. мио. — У Турака досле што срдници истукоше дружбеницу. Вел. имадох, немио ми све уграби Турчин. Маж. немилбсрдно и нсмилосрдно прил. на немилосрдан начин, без милосрђа, безоб- И. Мени је она била од првог часа нелшла. зирно. — Немилосрдно [је] ударао кога год Петр. В. б. непријатан, неугодан, неповољан, тежак. — Немили га гласи сусретоше. би нашао да му се испречио. Чипл. фиг. НП Вук. Мене су сналазиле свакојаке мисли Људи су спавали, управо немилосрдно прије немилога догађаја. Кос. в. немилоспавали! Шег. срдан, немилостив. — Немила смрт отрже немилбсрдност и немилосрднбст, -ости нам понос и дику целога краја. Дом. ж, немилбсрђе и немилбсрђе с особина Изр. до немила до изнемоглости, до онога који је немилосрдан. највеће мере. — Маши и брани се колико в&мнлбст и немилбст, -ости ж одгод хоћеш, све ти је узалуд, јер избодоше сустео, одсутност, немање милости, накло- и изједоше те [комарци] до немила. Коз. Ј.; ности, поверења; гнев, срџба. — Захтевао од немила до н е д р а г а од једног зла до [је то] да би са његове куће скинуо анатему другог; са зла на горе. и немилост свеца. Ћос. Д. немир м 1. а. узнемиреност, узрујаност, Изр. оставити, предати, препусти- неспокојство, узбуђење. — Иво је узбуђен, ти на милост и ~ в. уз милост (изр.); па да прикрије немир, диже се и пође к пасти у ~изгубитичијеповерење,заштиту. прозору. Ћип. 6. забуна, пометња. — Најнемилостан и немилостан, -сна, -сно, важније је . . . да се у противнички табор п^мнлостнв и немилбстив, -а, -о који унесе немир. Крањч. Стј. Чим је дошла нема милости, немилосрдан; који нема љубави, у одред, Бојана је у њему изазвала немир. нељубазан, непријазан. — О теби бунцах, Ћос. Д. 2. (често мн.) {по)буна, покрет маса. свијету немилосном. Уј. Судбина немилосна — Немири у Србији отварали су нову баци човека тамо где се нико никада не перспективу француском утицају на Балби надао. Дом. Живот је био крут и некану. Гавр. Немир гомила, трајан жамор милостив. Нех. Ти си сувише немилостива по блитвинским затворима. Крл. 3. бука, према њему, а он, сиромах, све трпи. Трифк. галама, неред. — Кад би који од нас правио немир и он због тога престао говорити н&мипостиван и немилбстиван, -вна, -вно немилостпив. — Нису нсдшлостивна . . . настао би тајац. Петр. В. срца. Шен. немирак, -рка м дем. и хип. од немир. — И данас јој [дјевојци] бљеснула спомен немилостивно и вемилбстивно прил. немилостиво. — Немој говорити тако не- на тај мили ноћни немирак. Драж. милостивно. Нед. немиран, -рна, -рно 1. који не мирује, н&милостиво и немилбстиво прил. који испољава, изражава немир, узнемирен, без милости, нешлосрдно. — [Бије] неми- узрујан, неспокојаи. — Очи су му постале немирне и поглед му је стално бјежао на лостиво . . . јадно живинче. Вес. под. Лал. 2. који изазива немир, који узненемилбта ж необ. в. немилост. — Из мирује. — Имали [су] налог . . . да се из твоје немилоте . . . промалл се . . . нада. Србије истребе немирни Турци. Нов. 3. Вел. који се не задржава на месту, који се покреће, нбмиље с заст. оно што је немило, не- трепери (најчешће под утицајем ветра); расположење. — Санак благ . . . немиље ми буран, узбуркан. — Дрвеће . . . правило поразмрси свако, твоме на крилу. Прер. је немирно мрежасто ткиво сјене на плочнемннбван, -вна, -вно што се не може нику. Торб. Његовој осјетљивој ћуди годило минути, избећи, што мора наступити, не- је хукање вјетра и шум немирна мора. Ћип. избежан. — Шамари [суј сасвим природна 4. фиг. који је испуњен комешањем, буком, и неминовна последица бедног шегртског галамом, у коме има немира, побуна. — положаја. Срем. Умјесто да разумију нелш- [Пријеми] су били чести, нарочито у ненован ход друштвенога развитка, многи мирним временима. Андр. И. су се . . . повлачшш у се. Барац. вемиритв, нбмбрИм несврш. покр. узнеминбвно прил. без могућности да се нешравати. — Не треба га немирити ни (штд) избегне, неизбежно. — [Олује] су се вјетрити. Божић.

НЕМИРКО — НЕМОЈ немирко и нбмирко м немирно дете, немиран дечак. — Овај немирко, чим смо сишли с кола . . . стао је летети на све стране. Ком. немирник м покр. нетрњак. — [Владичина писма] немирници дочекују с поштовањем. Мат. немнрница ж немирна женска особа. — Сневао је [дечак] своју мајку . . . и свога оца . . . па чак и ону немирницу [девоЈчицу] што већ увелике сања. Шапч. немирно прил. без мира, узнемирено; узбуђено. — Кнез је устао са столца на којем је немирно сједио. Нех. Ловачки пас немирно подскакује и истерује лиса. Чипл. не.мирнбст и немпрнбст, -ости ж немирно стање. — Сређују се наше прилике, помисли. — Али као да жалим за оном немирношћу. Божић. немирнбћа ж особина онога који је немиран. — Од немирноће и љутине [коњ] копа земљу. Дан. немДр&ак, -ака и нембрњак м 1. немирко. — Свака школа има два-три немирњака. Наз. 2. онај који изазива немир, који се буни, бунџија, бунтовник. — Слично су прошли и остали бунџије и немирњаци. Кол. немирњаковић м немирњак. — Наш гроф Јурај већ рано дође на глас немирњаковића, дапаче и чудака. ХР 1928. нембрњачкп, -5, -б који се односи на немирњаке, који припада немирњацима. — Зашто библиотеке хоће још да муче наше очи и да хране нашу немирњачку неурозу? Уј. нем&рџија м немирњак {2). — Основи нихилизма нису у кругу узурпаторских мотива бунџија и немирџија. НИН 1959. нбмити, -им, ијек. ниј&мити, несврш. «. немети. — Немио је, све више, питајући се је ли то она — Прва пролетерска! Минд. Н&мица, ијек. Њ&мица, ж женска особа немачке народности, припадница немачког народа. н&мица, ијек. њбмица, ж нема женска особа. — Вратила се сирота њемица уз обалу морску и стигла кући. Брл. Немичина, ијек. Њбмичина, ж аугм. од Немица. Вук Рј. Н&мичица, ијек. Њ&иичица, ж дем. од Немица. Вук Рј. немје-, ек. неме-. *- ~*' --*" * Нбмкиња, ијек. Њемкиња, ж в. Немица. нбмљење, ијек. ниј&мљење, с гл. им. од немети. н^многи, -а, -б којега нема много, малобројан. — То је сасвим ваљан језик новији

711

илити штокавски, с останцима немногих старина. Јаг. немного прил. мали број, мало. — Из оно немного осталих песама које Симоновић саопштава види се . . . Леск. М. немо, ијек. нијемо, прил. без речи, не говорећи, не пуштајући гласа. — Немо и тупо је гледао. Срем. Вера нијемо . . . свладава узбуђење. Фелд. нембвати, н&мујем, ијек. њембвати, несврш. необ. бити нем, правити се нем. — Њемовала три године дана. НПХ. нем&гоша м и ж покр. онај који не може. — Немогоше поједоше, а некћеше све попише. Вук Рј. пемогућ, -а, -е и немогућан, -ћна, -ћно 1. који не може бити, који се не може десити, остварити, невероватан. — Она је знала да је официр узети не може, али гонило ју је . . . да се игра с немогућим. Петр. В. [Ђуро] проживљује најнемогућније комбинације. Нех. 2. неподношљив, неиздржљив, веома тежак. — Услови просветнога рада . . . изгледали су немогућни. Скерл. 3. а. који се не може, не сме извршити, која је противан утврђеним правилима, прогшсима и сл. — Ако је играч [шаха] вачинио немогућ потез, па се то опази, онда он мора вученом фигуром учинити који могући потез. Шах 2. б. који је тешко схватљив, необичан, неуобичајен. — Они [модерни песнициј ће навлаш . . . кварити свој рођени језик . . . писати немогућним фразама, измишл>ати речи. Панд. Изр. све могуће и немогуће (ствари) све одреда, не бирајући, све и свашта; учинити немогућ(н)им (кога) онемогућити кога (у раду, у друштву и сл.). — Она вас хоће изиграти, учинити немогућим у очима ваше странке. Шен. немогуће и немогућно прил. без могућности, није могуће. — Сасвим [му је] немогуће да даље чека. Креш. Вук је знао да је немогућно или бар врло тешко живети од књижевнога рада којим се бавио. Бел. Изр. ~ ми (ти итд.) је не могу, нисам у стању, нисам кадар. немогућност, -ости ж својство онога што је немогућно, немогуће. Изр. (тера) до немогућности преко сваке мере, јако, врло. н&мој, н&иојмо, немојте, речца (одрични описни имп. с глаголом који се одриче или без њега) 1. за изрицање забране: не. — Сам си . . . [жену] изабрао! Јесам ли ти ја казао ни дела ни немој? Лаз. Л. Немој да се преварите да нам доводите неког! Лал. 2. (често: ама (ма) немој) понекад ир. није ваљда, није могуће (то што ми кажеш).

712

НЕМОЈДЕ — НЕМОЋНОСТ

немДћа, ијек. њембћа, ж особина онога ндмбјде речца немој (појачано са: -де). — Немојде ми пристајати на муку, кажем који је нем, неспособност говора, немост. — См1еста би се дигли из њемоће. Бен. Његов ти. Лаз. Л. нбморал м лат. начин живота, понашање је разум налагао . . . да се разгневи на њу, противно законима морала, одсуство морала, зато што својом немоћом захтева од њега више. Петр. В. покварен, непоштен, распуштен, развратан немоћан и нбмоћан, -ћна, -ћно 1. који мсивот. — Јсдан пуританац назвао [\е] . . . поезију школом неморала. Уј. Више [их је] је без (физичке) снаге, слаб, малаксао, изнемогао. — У овом градском предјелу налази уништио народ због неморала него нека се и више завола за болесне, немоћне и сила. Чол. сиромашне. В 1885. Он је био малаксао и неморалан, -лна, -лно који је противан моралу, којије без морала; непоштен, покварен. немоћан, а у дупга му је било мрачно и пусто. Дом. 2. који није у стању да што — Чита . . . пикантерије . . . с неморалним учини, који је одраз немоћи, који је без снаге, илустрацијама. Пепгр. В. моћи да би могап постићи жељеии или поставнеморално прил. без морала, на немора- љени циљ. — Из гласа јој избије ПОТМУЛИ, лан начин. немоћни би)'ес. Пав. И у овој офанзиви непријатељ се показао немоћан. Дед. В. 3. неморалнбст, -ости ж својство онога којије неморалан, стање без морала; неморалан необ. мали, ситан. — Тврде и суве њиве дале мале и уветше класове, лако и немоћно живот, неморални поступци. — Васпитањем зрнсвље. 2п>п. 4. болестан. — Зар не видите навикао да буде моралан, а да се гнуша да је фра-Ррне немоћан? Њему шкоди и неморалности. Марк. Се. вбмбст, -ости, ијек. нијембст, ж немоћа. најмањи немир. Мат. нембћати, -5м несврш. покр. 1. боло— Живот стихнуо. Као запао у јаз нијемости вати. — Болест као да се потајала. О а е д и и умрића. Коз. И. Он је одрастао . . . поред . . . мисле: ко зна колико ће она немоћати? оца, повученог до немости ћутљивог човека. Ћип. 2. чинити слабим, немоћиим. — Све Андр. И. то смета и ослабљује, пријечи у раду и нембта, ијек. њсмбта, ж в. немоћа. немоћа човјека. Сим. Вук Рј. нем&ћи и нбмоћи, -бгу несврш. покр. н е м б т а и к , -ика м покр. в. немоЊшк. бити немоћан, болестан, боловати. — Нешто Вук Рј. немогу. Вук Рј. н е м б т а и ц а ж покр. в. немоћшца. — вембћник, -Ака и нбмоћнбк м немоћан, Сагнуо се над немотњицу, па је милује и слаб човек. — [Ђалија је1 ситан и усукан дозивље. Војн. човек, слаботиња и немоћник. Андр. И. нембћ, нбмоћи ж (инстр. нбмоћи и Ти си старац, немоћник, сможден, причање нбмоћу; лок. нбмоћи и нембћи) 1. недостатак, ти је нека врста компензације. Божић. немање (физичке) снаге, слабост, шнемоглост. немоћн/гков и нбмоћников, -а, -о — Осетио је најпре немоћ у рукама и ногама, који припада немоћнику. — У собипи немоћпа онда у целом телу. Вес. Ми хоћемо пранстковој било спарно, а у пољу ни дашка. ведно осигурање у случају старости, болести Шим^н. и друге немоћи. Хорв. 2. недостатак снаге, пембћттца и н&моћтпгца ж немоћна, моћи да се постигне жељени или постављени циљ, немогућност. — Потреса ме осећање слаба женска особа; болесница. — ГТриближи се постељи и пригну се над немоћницу. моје немоћи да помогнем човеку. Лаз. Л. 3. а. неспособност. — Она [нејасна песма] Војн. нембћнички и н&моћнички, -а, -б је . . . знак песникове немоћи да се изрази. који припада немоћницима, болеснички. — Ант. 2. Тај споменик је заправо доказ његове . . . стваралачке немоћи. Крл. б. У напкм робшашнигот постош једна соба . . . недостатак, слабе стране (неке теорије, пос- То \с »немоћничка соба«. Њени становници не иду на рад. Чол. таеке и сл.). — Особито се очитује немоћ ламаркизма кад жели објаснити такве чињенембћнЈгчки и нбмоћнички прил. као нице . . . НБ. 4. покр. болест уопште; куга. немоћник. — Моје дијете иза кућних врата — Приповиједао ми је како је дошла иемоћ ће тепати немоћнички: »Тата, тата!« Матош. нбмоћно и н&моћно ггрил. без снаге, и поморила све људе. Рад. А. без моћи. — Старац је немоћно седео у Изр. в е л и к а ~ покр. падавица, еписвојси подртој наслоњачи. Чипл. лепсија; исп. велика болест, уз болест (изр.). — Бучио и пјенио се као да га је спопала нбмоћнбст и нбмоћнбст, -ости ж велика немоћ. Шен.\ до немоћи до изне- особина, стање онога који је немоћан, немоћ. моглости, до крајње границе, сувише много. — Србија . . . сама признаје своју немоћ— Пило [се] лудо, до немоћи. Бар. ност. Јов. С.

НЕМПАР — НЕНА

713

немуштост, -ости (ек. и ијек.), ијек. нбмпбр м нар. в. непар. — Њих је петои њемуштост, ж особгша онога којије немушт, рица на ту једну флашу, па . . . то [је] немпар. немогућност говора, занемелост. — Њихову Вин. збуњеност и немуштост још појачава свијест. н&мрлик м књиж. необ. божански напитак који даје бесмртност, нектар. — Десн. Ш-мцп, ијек. Ниј&мци, м мн. (јд. Немац, Занио [сам се] у онај слатки полусан, као што сс борави зар на висинама Олимпа од -мца, ијек. Нијемац) припадници народа германског порекла који живе у Немачкој, божанскога напитка немрлика. Јурк. немрс м време кад се неједе мрсно, пост. Аустрији и делу Швајцарске. Немч&дија, ијек. Њемчадија, ж зб. немрсан, -сна, -сно који није мрсан, који није од меса, у коме нема масти, постан. немачка младеж. Р-К Реч. не.мчање, ијек. њемчање, с гл. им. од немужеван, -вна, -вно који не приличи немчати. мужу, мушкарцу, који нема мужевну, мушку немчаре&е, ијек. њемчарење, с гл. им. снагу. — И немужевно то је јадовање и од немчарити. доказ воље небу пркосно. Богд. Сремац је у немчарити, н&мчарим и немчатн, -ам, заплет фабуле увео . . . туњавог и немужевијек. н>емчарити и њемчати, несврш. говориног чорбаџијског младића Манулаћа. Глиг. ти немачки. — Они њемчаре да пред друнемушки, -3, -о који не одговара мушкаргима сакрију што један о другоме држе! цу, који није храбар, кукатчки. — Нашто . . . од те клонулости и немушког полагања Цес. А. Ти знаш њемчати. Јурк. Опет немчате! . . . Не бојите се зар омладине ?! оружја . . . правити читав један филозофски Трифк. систем? Скерл. н&мче&е, ијек. нијбмчење, с гл. им. од немушкн прил. како не приличи мушкарнемчити. ЦУ) на немушки начин. Немчина, ијек. Њ&мчина, ж и м аугм. н&мушкб, -бга с физички слаб човек, од Немац. Вук Рј. слабић. — А он [хоџа] . . . слаб . . . мален, нбмчити, немчим, ијек. ниј&мчити, нетанак, без корена, немушко, земља га не сврш. чинипш да неко постане Немац, понемдржи. Сиј. чаеати. — Коме би пало на ум по други немушкбст, -ости ж особина онога који пут нијемчити нашу Крајину, нека чита је немушки, слабост, мекуштво. ове ретке. Том. н&мушт, -а, -о (обично одр. н&иушти) Немчпћ, ијек. Њ&мчић, м дем. од Немац. (ек. и ијек.), ијек. и њ&иушт а. који не може немчукати, -ам, ијек. њемчукати, неговорити (него само испушта гласове, крикове, звукове), који нема дар гоеора; који не потиче сврш. пеј. немчати. — Упркос хрватском друштву без краја [је] њемчукала. Шен. од људи, неарпшкулисан (о гласу). — Умирући немшкн, -а, -о, ијек. њемшки, заст. викну тај јадни, немушти створ. Матош. немачки. — Усред земље њемшког Саса. Напољу [је] широка, слободна ноћ . . . са својим немуштим гласовима. Чипл. б. који Шен. ћути, шути, занемео, нем. — Нека присна немшкутар, -Зра, ијек. њемшкутар, м веза немуштог споразумијевања . . . Десн. слов. ист. Словенац којије по своме политичКасаба дубоко доле, немушта. Марк. М. ком схватању и држању нагињао Немцима. в. неразумљив, муцав. — Нико није толико — Међу њима стварао се нарочит тип немушт у овом свету да се од њега нема људи, тзв. немшкутара — СлоЕенаца подришта научити. Михиз. Испомагала [се] с јетлом, али по политичком држању Нијенешто немуштог талијанско-венецијанског маца. Барац. дијалекта. Мар. немшкутарски, -а, -б, ијек. њемшкуИзр. немушти ј е з и к в. уз језик (џзр.). тарски који припада немшкутарима. — Амо нема њемачко-францускога клобука штоно немуштина, ијек. њемуштина, ж необ. се пењао за Баха на главама њемшкутароно што је немушто, неразумљив говор. — ским. Павл. Модеран човек какве ли све облике модерних језика . . . види; и сриче нешто што је немштина, ијек. њемштина, ж немачки . . . немодерно, непознато, туђе. И шта још утиџај, немачки дух, карактер, трагови, запажамо ако стрпљиво гледамо ту немуш- елементи немачког језика у другим језицима; тину. Сек. немачки језик. — Језик [нам] одвећ удара н&мушто (ек. и ијек.)3 ијек. и њбмушто, [по] туђинству, њемштином. В 1885. Карактер града посве је српски. Ни трага њемшприл. на немушт начин, својим (посебним) језиком, неразумљиво, неартикулисано. — Над тини, које има много у Земуну. Бен. н<5на ж (вок. нено) тур. покр. хип. а. мирном водом само бућкало немушто говори. Чипл. мајка. — Вадећи из свог торбака овећу

714

НЕНАВАДАН — Н Е Н А Д Л Е Ж Н О С Т

фотографију . . . он је . . . показа домаћици. — Ето видиш . . . то ти је моја нена, моја мати. Ћоп. Нена ми прела до огњишта. Шен. б. баба, бака; старија жеиа. — Тако су га нене научиле и тако лебдјеле над њим. Мул. вевавадав, -дна, -дно необичан, неуобичајен. — Двор [је] оживио ненавадним животом. Нех. пенавадно прил. необично, неуобичајено. — Свима се био отегао пут, ненавадно дуго чинило им се да ступају. Тур. венавидан, -дна, -дно а. који мрзи; мрзак, омражен. — Ненавидан као бог и киван с бруке, из пизме казни бољега свирача. Мапипи. Пребије му глас парбеник, ненавидни професор класичних језика. Каш. б. завидљив, завидан. — Нисам пизмена на сестру, али сам јој ненавидна. Ивак. Овај мој колега, ненавидан на мене, криво му што ниси узела њега за положајника. Ћос. Д. пенавидети, -дим, ијек. ненавидјети, несврш. 1. мрзетпи (кога). — Млинар и млинарица стали ненавидјети кћерку и мрзити на њу. Брл. 2. завидети (коме). — Наметнули [су] се градићу за туторе, један ненавидећи другоме. Козарч. ненавндјети, -дим, ек. нен&видети. непавидпик м а. онај који (некога) ненавиди, мрзи. — Пакосте му и завиде . . . Но нико као . . . његов парбеник, ненавидник и крвник од памтивека. Каш. б. завидник, завидљивац. — Ненавидници [су] говоршш да је у Дубровнику само један пјесник. Водн. ненавидница ж женска особа ненавидник. Р-К Реч. ненавид(н)ост, -ости ж особина онога који је ненавидан, мржња; завист. — Ненавидност прилегне уза н>у. Божић. ненавиђење с гл. им. од ненавидети и ненавидјети. венавнкао, -кла, -кло који није навикао на што, који није усвојио какве навике. ненавиклост, -ости ж особина онога који тје наткао на што. ненавикнут, -а, -о 1. који није навикао на што. — Изгладнели, изнурени, ненавикнути на брзе воде, тешко су настрадали приликом прелаза. Дед. В. 2. на што (ко) није наеикао, неуобичајен, необичан. — Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг. Шапч. ненавикнуто прил. ван обичаја, необично. — Све је даље текло неуобичајено [предавање], мени сасвим чудно и ненавикнуто. Пол. 1959. ненавикнутост, -ости ж особина онога који није навикнут на што. — Овакво схва-

тање )е последица ненавикнутости на ова) начин рада. Т. књ. ненавист ж мржња; завистп. — Кога је могао још и Кузман волети? . . . Она оличена злоба и ненавист! Ком. Ја вам завидим! — Но у тим ријечима није звучала ненавист, него неко племенито чезнуће. Леск. Ј. веваглашен, -а, -о грам. који нема на себи нагласка: ~ слог. пенад м заст. 1. онај који ненадано, неочекивано дође. — Нијеси ли, мој ненаде драги . . . моју стару гдје видио мајку? Март. 2. ненадани, неочекшани, изненадни догађај. — Бранко сломљен тим ненадом на земљу се сруши. Прер. 3. (у прилошкој служби) нар. ненадано, изненада. — И да абер ускоцима даде да им ненад не ударе Турци. НП Вук. пенада ж заст. изненадан догађај, изненађење. — Усне . . . су од слатке ненаде дрхтале. Шен. в&вадан, -а, -о и нбнадан, -дна, -дно 1. изненадан, неочекиван. — Лицем [му] прешла ненадана, мрачна бол. Огр. Сарадници [су] увређени ненадним постављењем Бајкића за секретара. Ћос. Б. 2. (у именичкој служби) ж заст. а. изненадан, неочекиван догађај. — »Ово ми је баш ненадна«, рече Вукац па дозовне жену да их понуди пићем. Љуб. б. изненадна неерећа, беда. — Да их чува преко ноћи тавне од ненадне и од невидовне. Март. нбнаданнца ж необ. изненађење. — Скрушен, понижен, раскајан од ненаданице лежах ничице. Матош. нбнадано прил. изненада, неочекиеано; исп. ненадно. — У то се врата ненадано отворише. Франг. нбнаданост, -ости ж изненадност, неочекиваност. — Свиђале су му се и онс ненаданости и неочекиваности што запаЊ У)У У Риму. Шов. ненадпежан, -жна, -жно који није надлежан, непозван, неовлашћен, шкомпетентан. — Почело [се! смишљати о новој [установи] која би . . . странке осигурала да не падају у руке разних ненадлежних савјетника. Мј. 1926. Француска . . . оглашује сваку такву одлуку ОУН за ненадлежну. Б 1957. ненадлежно прил. иа ненадлежан начин, неовлашћено. — Новчаном казном . . . казниће се . . . лица која би ненадлежно издавала исправе предвиђене овим законом. Лапч. Тада би . . . ступио у акцију Пернар . . . узурпирајући тако ненадлежно власт у својству државног подсекретара. Риб. ненадлежност, -ости ж стање онога који је ненадлежан. — Мандес-Франс . . . прих-

НЕНАДМАШАН — Н Е Н А М Е Т Љ И В вата Молеове концепције о . . . ненадлежности ОУ Н да расправља алжирски проблем. Б 1957. ненадмашан, ненадмашан, -шна, -шно и ненадмашив, -а, -о који се не може надмашити, изванредан. — Језик се само онда говори кад га од мајке научиш, и само је из таквих уста ненадмашан. Лаз. Л. Тај ненадмапши сликар . . . је иза Шеноине смрти једини . . . романописац. Матош. Тек сада зна да је чудовиште са . . . ненадмашивом сигурношћу вребало на њу. Мил. В. Та ненадмашива . . . спрема мога предговорника завриједила је . . . други . . . задатак. Крл. ненадмашиво, ненадмашно и ненадмашно прил. на ненадмашив, ненадмашан начин, изванредно. — Наши пјесници и преводиоци остали [би] лишени управо ненадмашиво прикладног средства за градњу стихова. 7 1957. [Ремек-дела шведског филма] имала [су] и ненадмашно смелих и снажних фшшских решења. Пол. 1958. ненадно прил. изненада, одједном, неочекивано. — Испод гранатих сводова . . . стигосмо ненадно. Павл. То му је дошло тако ненадно као да му се кућни кров срушио на главу. Вес. ненаднбст, -ости ж необ. изненађење, неочекиваност. — Дјевојка [је то] тек онако рекла у ненадности и збуњености. Лоп. ненадша ж заст. в. ненадан (26). ненадши, -а, -е в. ненадан (1). — Сиротица [иде] мајци на поздрав . . . па приспијева на ненадњу жалост. Павл. ненадокнадив, -а, -о = ненакнадив који се не може на(до)кнадити; незаменљш. — Велика песничка имена прошлости имају над својим живим наследницима једну надмоћ;, кенадокнадиву предност трајања. Михиз. ненадокнадивбст, -ости ж — ненакнадивост особина онога што је нена(до)кнадиво; незаменљивост. ненадокнадљив, -а, -о ненадокнадив. •* ненадокнадљивбст, -ости ж ненадокнадивост. непадом прил. заст. ненадно. — Кадшто [би се] ненадом застидио. В 1885. ненадомбстив, -а, -о, ијек. ненадомјбстив који се не може надоместити, заменити, нена(до)кнадив, незаменљив. — Нитко није ненадомјестив! Крл. ненадом&стивбст, -ости, ијек. ненадомјестивбст, ж особина онога који је ненадоместив. У непадомј^стнв, -а, -о, ек. ненадом&стив. ненадомј&стивбст, -ости, ек. ненадом4стивбст.

715

ненадце и ненадце прил. необ. изненада, неочекивано. — У мени се пробуди одједноч ненадце нека велика . . . мрачна сила. Кос. неназочан, -чна, -чно који није назочан, присутан, који је одсутан. — Ја сам стварно био неназочан у школи. Козарч. неназочност, -ости ж стање онога који није назочан, присутан, одсутност. — У његовој неназочности читав вагон пије ту каву. Јонке. ненајешност, -ости ж особина онога који се у јелу не може заситити, незаситљиеост. Р-К Реч. пенаклоп, -а, -о = ненаклоњен који није наклоњен коме или чему, нетрпељив. ненаклопо прил. = ненаклоњено на ненаклон начин, с ненаклоношћу, нетрпељиво. Бак. Реч. ненаклопост, -ости ж = ненаклоњеност особина онога који није наклоњен коме или чемуу одбијање, нетрпељивост; антипатија, одвратност. — Све што се детету пре времена намеће изазива његову ненаклоност и одвратност. Петрон. Изразила [је] своју одлучну ненаклоност да драговољно [то] прими. Креш. ненаклоњен, -а, -о = ненаклон. ненакло&ено прил. = ненаклоно. непаклоњеност, -ости ж = ненаклоност. ненакнадив, -а, -о = ненадокнадив. — Тај иметак [женско поштење] збиља [је] велик, ненакнадив. Коз. Ј. Смјелост . . . је другима и те како била нужна и ничим ненакнадива. Вуј. ненакпадивост, -ости ж = ненадокнадивост. венакнадим, -а, -о арх. е. ненакнадив. — Смрт његова [је] губитак тежак . . . губитак ненакнадим! Срем. ненакнадљив, -а, -о ненакнадив. непакнадљивост, -ости ж ненакнадивост.

неналазан, -зна, -зно и пеналажљив, -а3 -о који се не момсе наћи. Деан. Рј. пенамерап, -рна, -рно, ијек. ненамјеран који је учињен без одређене намере, нехотичан; случајан. — Таква погрешка може бити ненамјерна. Лог. 2. непамерно, ијек. ненамјерно, прил. без одређене намере, нехотице, случајно. — Једном један његов ближи пријатељ ненамерно наговести његове некадашње симпатије. Мил. В. Повезивање романтичних ликова са сликама из живота такођер је дошло ненамјерно. Шое. ненам&тљив, -а, -о који се не намеће, натура; неизвештачен. — Лик Светислава Вуловића . . . делује својом ненаметљивом

716

НЕНАМЕТЉИВО — НЕНАСИТНОСТ

озбиљношћу. Мил. Ж. Лице, међутим . . . ненаравнбст, -ости ж особина онога одавало је ненаметљиву тугу. Сим. што није наравно, неприродност, извештаченост. — У ненаравност и понижавање ненаметљиво прил. на ненаметљив начин, не намећући се, неизеештачено, природно. разумију се као и најокорјелији дворанин. Ђал. — Вредно [се] и ненаметљиво прилагођавао ненаравски прил. ненаравно. — То није Наиховим кућним обичајима. Петр. В. Ненамогуће, то би ненаравски било. Шен. метљиво [ме] упозна. Јел. ненаредан, -дна, -дно необ. неспреман, ненаметљивбст, -ости ж особима онога што је ненаметљиво, неизвештаченост, при- неприпремљен. — Како си пошао на међеда ненаредан? Мат. родност. — Једна од одлика ових пјесама која такођер доприноси ненаметљивости лепаредио прил. необ. незгодно, непријабарокних облика . . . [јесте] њихова укусна тно. — Није било куд, но Дражу преместити краткоћа. Комб. у њезину собу да спава, иако јој је то било врло зазорно и ненаредно. Маш. ненамештен, -а, -о, ијек. ненамјештен а. који није намештен, удешен, украшен. — ненародан, -дна, -дно 1. који није у Нема ништа на себи . . . сав [је] . . . ненанародном духу; који није као онај из народа, мештен . . . без једног јединог украса. ненародски. — Што је лоше [у збирци припоМихиз. б. неусиљен, неизвештачен. ведака], то је стил, онај ненародни, неприкладни, рђаво књижевни стил. Поп. П. Сједи ненамештено, ијек. ненамјештено, прил. а. неудешено, спонтано. — Удесио бих ја да он [краљевски повјереник], крупан и висок као гора, бијеле главе, сирасте коже: ненато испадне случајно, ненамештено. Дав. б. неизвештачено. — Стога она, ненамјеш- родан као управитељ циркуса. Кал. 2. који тено брижним гласом, више сама ссби )е протиеан потребама и захтевима народа, који није у интересу народа, који је против напомиње. Јел. воље народа. — Слепи шустср био је један ненамсштеност, -ости, ијек. ненамјешод првих који су . . . устали да се боре против теност, ж особина онога што је ненамештено, неправди ненародних режима. Поп. Ј. Онда неизвештаченост, неусиљеност. — У Држи- више неће бити могуће остварити реакциоћевој комици и у његову језику има . . . нарне, ненародне замисли о уређсњу Југосбоје, живости, ненамјештености. Комб. лавије. Тито. невамврљив, -а, -о који се не може ненарушив и ненарушљив, -а, -о намирити, наплатити, ненаплатив: ~ дуг. који се не може нарушити. — Изводи Спивенамје-, ек. ненаме-. ноза законе по којима се они [афекти] управљају, законе који су исто тако ненавевавадав, -дна, -дно који не упада у рушљиви. Петрон. очи, неупадљие. непасељен, -а, -о који није насељен, ненападање с стање у коме нема напада, који је без становника; исп. неналучен. сукоба, борбе, рата: уговор о ненападању. венасељеност, -ости ж стање онога ненападно прил. не упадајући у очи, неупадљиво. — Извршио [је то] вјешто, што је ненасељено. 1 ненападно, као да је ријеч о нечем што се непасит м 1. онај кога није могућно већ само собом разумије. Цар Е. наситити, прождрљиеац. Вук Рј. 2. зоол. в. несит. Деан. Рј. ненаппатив, -а, -о 1. који се не може наплатити, намирити. — То је морало да веиасит 2 и вевасвт, -а, -о, ненаситап, се отпише као ненаплативо. Пол. 1958. 2. -тна, -тно и вевасвтљвв, -а, -о који се не који се не може доста платити, који има може наситити, незаситљив, незајажљив. изванредну вредност. — Цијени се његово — Бора навалио на ракију као да поји ненаненаплативо искуство. Нех. ситу алу. Рад. Д. О ти Одисеју славни, ненапучев, -а, -о који није напучен, ненаситни лукавче ратни! М-И. ненасељен. вевас&тљиво прил. = ненасито без ненарав ж необ. изрод, одрод. — Човјек засићења, незајажљиео. сам закона, а видим ли да га ненарав гази, вевасвтљивост, -ости ж ~= ненаситост плане ми крв, побјесним и ја. Шен. особина онога којије ненаситљив, ненасит(ан). невараван, -вна, -вно који није у складу ненаситно и ненаситно прил. ненаситс нарави, природом, неприродан. — Он крикне љиво. дивљим, ненаравним гласом. Шов. непаситпост, -ости ж ненаситљивост. ненаравно прил. на ненараеан начин, — Гуштер црвених . . . очију . . . очију неприродно, изаештачено. — Андријашевића висећих, намјехурених ненаситношћу путесу сви сусретали некако ненаравно. Нех. ном. Божић.

НЕНАСИТО — НЕОБАВЕШТЕН

717

ненасито и ненасито прил. = ненаситВаздух на пучини . . . беше чист и неначет, љиво. — Одвратан јој је кад се ненасито као првога дана по створењу света. Дов. б. наједе. Рад. Д. Онда су . . . почели да спозкоји није подлегао негативном утицају, неиснају да рат ждере њине синове ненасито. кварен. — Нешто ново, непознато . . . шириКик. ло се у Микићевој неначетој, шеснаестогодишњој души. Уск. 4. којије ное, неношен, ненаситбст и ненаситбст, -осги ж = неупотребљаван. — Ја могу бити жив, али ненаситљивост. — Све је ту од н>их најтеже остати крпа — крпа за скидање прашине инкриминирано, и ненаситост, и злочин и са неначетих ципела. Уј. пожуда. Божић. ненаш, -а, -е необ. туђ, стран. — Тко ненаставан, -а, -о који није насељс.н, нас досад зацрни, него ненаши и нељуди. ненастањен, ненасељен. — Угледа земљу Павл. По њуху . . . разликујем наше од усред бара густих, необрађену и ненаставану. ненаших људи. Дав. Комб. н^нпп, -а, -о који припада нени. ненаткриљен, -а, -о који није наткриљен, надмашен, ненадмашен. — Антун [Радић] је ненка ж дем. од нена; старија сестра. . . . код нас јединствен и досад ненаткриљен — Је л' да се не срдиш, блажена сенко у писању за пук. Ј 1957. [умрла сестра], је ли, ненко? Кост. Л. ненаткр&љив, -а, -о који се не може ненормалан, -лна, -лно који није норманаткрилити, надмашити, ненадмашив. — Ко лан, необичан; настран. — Провођење боље него глазба да оживи дивљу, ненатненормалног тока игре треба казнити. Ват. криљиву поезију олује? Војн. вевормапно прил. на ненормалан начин, ненаткрјкљиво прил. на ненаткриљив необично, чудно. — Још има непријатеља, начин, ненадмашно. — Цвијета удараше а било би и ненормално да их нема. Тито. једноставне композиције ненаткриљиво. Маненормапност, -ости ж особина и стање тош. Пролазе у мени догађаји прољећа: онога који је ненормалан, онога што је неболно развијање пупова, ненаткриљиво нормално. — Што се пак фантастичности њежни покрети птица. Андр. И. снова тиче . . . тумачи се то . . . ненормалненаткр&љивбст, -ости ж особина онога ношћу чулнога рада. Псих. који је ненаткриљив, што је ненаткриљиво, ненбснља ж кокош која не носи јаја. ненадмашност. — Та ненаткриљивост захти- — Ни ђавола није снела . . . а на легало се, јева од њега и силних жртава. Ј1 1905. као права неносиља, високо пела. Рад. Д. ненаука и ненаука ж нешколованост, ненужда ж у изразу: од н е н у ж д с необразованост, непросвећеност. — Црногорнеоб. бгз нарочите потребе, тек да се нешто цима није ни најмање нашкодила њихова ради. — Учитељка пође к прозору и од ненаука. Павл. ненужде поправљаше засторе. Ков. А. ненаучан, -чна, -чно који не одговара нео- грч. као преи део именичких и призахтевима науке, који се не сматра науком, девских сложеница означава да је оно што незнанатен: ненаучни појмови, — став. значи други део сложенице ново,у новом облику: ненаучно прил. без научне подлоге, без неоидеализам, неокласицизам, неоромантинаучног доказа. — Било је ненаучно и незам, неоколонијализам, неофашизам; неохисторијски кад је Сократ хтио поставити колониј алистички. трајне етичке принципе неовисне од друнеобавезан, -зна, -зно — необвезан и штва. Ант. 1. необвезатан који не обавезује, који није обавененаучност, -ости ж особина онога што зан, необлигатан. је ненаучно, одсуство, недостатак научности. необавезан, -а, -о који се није обавезао, неначекан, -&, -о необ. који се очекује који није дао обавезу. жељно, с нестрпљењем, с радозналошћу. — необавезанбст, -ости ж = необавезТамо слукте до проструји неначекана вест ност, необвезаност, необвезатност и необи да виде већ на коме је царство. Каш. везност стање без обавезе. неначет, -а, -о 1. који није начет, читав, необавезно прил. == необвезно на необанедирнут, неокрњен, нетакнут. — Донесе везан начин, без обавеза, не обавезујући. — велики неначети крух. Пав. Кад Марта Љубав, брак, породицу осећали [су] сасвим донесе [воду], она усу неначету воду у чанак. Вес. 2. који није започет, незапочет. — Нена- необавезно и слободно. Богдан. необавезнбст и необавезност, -ости чето није [поглавље], али није закључено ж = необавезаност. и не знамо када ће се закључити. Уј. 3. фиг. а. природан, здрав, неоштећен; свеж. — То необавештен, -а, -о, ијек. необавијеш)е био здрав здравцит плебејац . . . сељачког тен који није обаеештен, који није упознат с порекла, са неначетим нервима. Јое. С. неком ствари. — [Упропашћује] својим

718

НЕОБАВЕШТЕНОСТ — НЕОБОРИВО

саветима . . . необавештену породицу. Грол. необАлазан, -зна, -зно који се не може Посве [је] необавијештен о питању регенобићи, заобићи. — ГТодвргнута је [народна тове женидбе. Риб. индивидуалност] политичким судбинама . . . необилазним законима људског друштва. веобавештевост, -ости, ијек. необавијештеност, ж стање без обавештења, нема- Пов. 2. Љубав је прва, блиска и необилазње обавештења, неупознатост с неком ствари, на област поезије. Михиз. непознавање. — Погрешан закључак због нбобичај м (у прилошкој служби) необ. необавијештености. Молим за опроштење. необично. — А онда и необичај је саму Донч. човјеку [па тражи друштво]. Нам. иеобавијештев, -а, -о, ек. необавештен. неббичан и необичан, -чна, -чно који није обичан, који се ретко, слабо налази или необавијештевост, -ости, ек. необавпђа, чудан, чудноват; изванредан. — Тивештеност. необазрвв, -а, -о неопрезан, непромишљен, пични фићфирић с београдског корзоа. У њему ничег необичног. Дед. В. непажљив. неббично и необично прил. на необинеобазривост, -ости ж стање и особина онога који је необазрив, неопрезност, непаж- чан начин, чудно, чудноеато; изванредно, врло љивост. — Дође [ми] воља да редару опалим много. — Све је необично расвијетљено. Том. Такви књижевници необично утичу шамар за тако дрску необазривост према на развијање књижевног језика. Бел. мени. Дом. веббичвост, -ости ж особина онога шшо веобвезав, -зна, -зно = нбобавезан. је необично; необична појава. — Приповивеббвезавост, -ости ж = необавезност. јетке и романи трудили су се да освоје веобвезатав, -тна, -тно = необавезан. читаоце необичношћу нечувених страсти. — Тко ће предавати необвезатне предмете ? Шов. У водама што утичу у океан са друНех. ге стране острва нема ни једне јегуље. И он је одмах нашао узрок тој необичности. необвезатнбст, -ости ж = необавезаПетр. М. ност. необвезно прил. = необавезно. веобјашњвв, -а, -о који се не може објаснити, учинити јасним. — На необјашнеобвезнбст, -ости ж = необавезаност. њен и необјашњив начин доспео [је] у Цанеббделан, -а, -о, ијек. необдјелан нериград. Андр. И. Жена врши на ме необрађен, неизрађен, сиров. — Жудели [суј објашњив уплив. Крл. са свом страшћу своје даровите али ненеобјашњиво прил. на необјашњив наобделане природе. Нов. Тако ја од језика чин, нејасно. — Наш је живот. . . необјашприродног, необдјеланог, обликујем своје њиво састављен из слободе и нужности. облике. Шим. С. Шкреб. неббделанбст, -ости, ијек. необдјелаиеобјашњввост, -ости ж особина онога ност, ж особина, стање онога што је необшто је необјашњиво, нејасност. — Романтиделано, необрађеност. зам Љермонтовљев није у појединостима неДбдјелан, -а, -о, ек. неббделан. . . . него само у местимичној необјашњинеббдјеланбст, -ости, ек. необделаност. вости његових поступака. Прод. необзир м немање, одсутност обзира, необлигатан, -тна, -тно лат. који није безобзирност. — То затирање природе је- облигатан, необавезан. — Послије свију обзика уЈедно је необзир на народ. Шим. С. лигатних и необлигатних питања рекох му необзнраи, -рна, -рно који нема обзира, да ме води. Лаз. Л. Још закључи да се имаде . . . учити маџарски језик као необлибезобзиран. необзнрно прил. без обзира, безобзирно. гатан предмет. Шиш. пеобллгатно прил. необавезно. — Посао је пјесника... да од ријечи обнеоббрив, -а, -о 1. који се не може оболикује своју замисао . . . необзирно на то пристаје ли његовој имагинациЈи да он рити, срушити; који се не може побити, према тим мотивима . . . обликује пјеснич- непобитан. — За [тога човјека] је држала да је необорив као јаблан. Новак. То је ко дјело. Шим. С. . . . једини, истинити и необориви резултат необзирност, -ости ж особина и стање до кога је наука дошла. Нуш. 2. непокоонога који је необзиран, безобзирност. лебљив, одлучан. — Створена је у кући . . . веобзврце и пеобзирце прил. не обзинеоборива . . . одлука да се та вечера одррући се, безобзирце. — Одврнух необзирце, жи. Кол. хитајући даље: »Логом лежи, господине«. Буд. пеоббриво прил. непобитно, неоспорно. — [Ту има] нешто добро, сигурно и необонеббика ж покр. оно што је човеку риво добро. БК 1906. необично, ненавикнутост. Вук Рј.

НЕОБОРИВОСТ — НЕОВЛАШЋЕНО необбривбст, -ости ж особина онога што је необориво. — Н>егово [сликарево] стварање има ликовну подлогу ко)а сведочи о необоривости извесних истина. Пол. 1959. необбрвм, -а, -о арх. в. необорив. — Као да )е говорио о некој ствари која је . . . независна, необорима и научна. Уск. неббрађен, -а, -о 1. а. који није обрађен (р земљиштпу). — Поље биЈаше необрађено. Војн. 6. неиспитан, непроучен. — Никоме се [партизани] нису Јављали јер је краЈ био ЈОШ непознах и необрађен. Пер. 2. који је у првобитном стању, који није прилагођен за употребу (о оруђу), неотесан, недотеран. — Нађено [је] и кремено оруЈје уз комаде необрађеног камена. НЕ. Почетници су се издваЈали необрађеном дикцијом у односу на старију класу. Чипл. неббрађенбст, -ости ж стање онога што је необрађено. ведбразован, -а, -о који је без наобразбе, нешколован; некултуран, неизображен. — Реч варвар . . . била [је] довољна да означи рђаву ствар или необразована човека. Нен. Љ. Нашао [сам се] потпуно осамљен усред растрованог осињака предрасуда и необразоване глупости. Крл. недбразованбст, -ости ж особина, стање онога ксуи Је необразован. — Искоришћују лаковЈерност и необразованост слушалаца. Лог. 2. необранљнв и необрањив, -&, -о = нсодбранљив и неодбрањив који се не може бранити, о(д)бранити, од коЈега се не момсе бранити, о(р)бранипш: ~ гол, ~ погодак. — Иотез . . . представља необрањиву пријетњу. Шах 2. неббрезан, -а, -о који није обрезан; на коме није извршен обред обрезивања. необрезаник, -ика м онај на коме није извршен обред обрезивања. Р-К Реч. веобуздан, -а, -о који се не може обуздати, диеаљ, пуст, нагао, неуздржљив: ~ младост, ~ фанатизам. — Коњи дивљи, необуздани . . . скоро ће . . . на ове ливаде . . . најурити. Кркл. Његове критике и полемике. . . оштре су и опоре. Он је необуздан у изразима. Прод. веобуздано прил. на необуздан начин, не уздржавајући се, неуздржљиво, не устручавајући се. — Необуздано [је] зажелела да се што пре врати кући. Рад. Д. Д)еца су . . . необуздано вриштала по путу. Михољ. необузданост, -ости ж особина онога који је необуздан, онога што се не може обуздати, неукротивост. — Ивану је било, ослушкујући море, као да пије његову силу, необузданост. Кос. Романтичарска буј-

719

ност и необузданост његове [С. Милутиновића] поезије одражавале су се и у његовом личном живогу. Глиг. необуздљнв, -а, -о који се не може обуздати, неукротив, несавладљив. — Оно [револуционарство] је његов духовни нагон — то необуздљивији што се налази пред страховитиЈим грозотама. Шим. С. необухватан и необухватан, -тна, -тно ка/и се не може обухватити, огроман. — Младић је стајао пред необухватним сазнањем: шта може да значи неколико тренутака заборава. Андр. И. необухватљив, -а, -о који се не може обухватити, неодухватан. необухватљнво прил. тако да се не може обухватити. — Необухватљиво дебела, ни)е се ни сада могла сагнути. Бег. необучен, -а, -о и необучен, -ена, -ено који Је без одеће, неодевен; који је слабо обучен, слабо одевен. — Прелаз преко Љубушн>е био је тежак . . . људи су необучени3 голи. Дед. В. Манча шце дошао ни читав . . . ни необучен . . . како обично изгледа човек к а д . . . преноћи у апсу. Срем. неДбучев, -а, -о непоучен, ненаучен, небвисан, -сна, -сно = независан. — Ситна и средња буржоазија је тражила црквене опћине3 међусобно потпуно неовисне. ОП 1. небвисно прил. = независно. — Те сродне врсте развиле [су се] неовисно једна о другима. НЕ. небвиснбст, -ости ж = независност. — Да се ч о в ј е к . . . може довинути тој неовисности и унутрашњој и извањској, има да захвали уму. Баз. неовишњак м ист. — неодвишњак присталица Неовисне народне странке у Хреатској у другој половини XIX ст. — Овишњаци као и неовишњаци бит ће ти овјенчана глава! Ков. А. небвишњачки, -а, -о који припада неовишњацима. — Неовишњачка чета треба по дану да бриљира. Ков. А. небвлаштен, -а, -о = неовлашћен који нема овлашћење, одобрење, бесправан. неовлаштено прил. = неовлашћено без овлашћења, без одобрења, бесправно. — Ако се нетко неовлаштено стави у посјед насљедства . . . настаје застара захтјева. Мј. 1926. неовлашћев, -а, -о = неовлаштен. — Пооштрене [су] санкције за неовлашћено бављење продајом вина. Пол. 1959. небвпашћево прил. = неовлаштено. — Улогу представника Радићевог вођства преузели су неовлашћено и на своју руку франковци. Риб.

720

НЕОГАРЕН — НЕОДГОНЕТЉИВ

небгарен, -а, -о КОЈН није огарен, црн од длака, кога нису огариле длаке (на лицу, бради). — Најмлађи из братства Маркова, још неогарена, детиња лица. Станк. вбоген м грч. геол. млађи терцијарни период, млађи терцијар. неограничен, -а, -о 1. који није ничим ограничен, који је без ограничења. — Народ има . . . неограничено право. Нех. 2. пол. заст. апсолутан, апсолутистички. — Србија је постала неограничена монархија у сувременом европском смислу те речи. Марк. Св. неограннчено прил. на неограничен начин, без ограничења; необично много. — Поверавао му је, као и дотле, неограничено све. Лаз. Л. Народ га поштује, његови га војници неограничено воле. Донч. веогравиченбст, -ости ж стање онога што је неограничено. веодазив м нгодзие, неодазивање. — Позван [Је] хитно у Рим, и то под пријетњом суспензије — за случај неодазива. Цар Е. неодбрављив и цеодбрањив, -а, -о = необранљив. — Умео [је] . . . да спроведе неодбрањиви напад. Шах 1. небдвис ж необ. в. неодвисност, независност. — Народ . . . војшти за слободу и неодвис своЈе отаџбине. Љуб. веодвисан, -сна, -сно = независан. — Стари Паштровићи, некад слободна и неодвисна опћина. Љуб. Жена [би] ипак у брак имала да ступи као неодвисан човјек. Нех. вебдвисво прил. = независно. — Та опћина [је] слободно и неодвисно управљала сама собом. Љуб. пебдвнснбст, -ости ж = независност. — Онда ће моћи живјети бар у некој неодвисности. Ђал. вебдвиш&ак м — неовишњак. — Матија Хлепчек је . . . стеклиш, праваш, неодвишњак, КОЈИ ће СВОЈУ родољубну главу . . . жртвовати. Крл. веддвлачво и неодвлачпо прил. в. неодложно. — Послаше му новац да неодвлачно дође к њима. Ћип. пебдвојан и неодвбјан, -јна, -јно в. неодвојие. — Опстанак и развитак задруге у неодвојној су в е з и . . . с финансиЈским државним системом. Нов. веодвбјив, -а, -о који се не може одвојити, оделити, неодељив. — Ми [се] крећемо на подлогама, и . . . наше Ја неодвојиво [је] од кретања тих подлога. Крл. Последње две резолуције Уједињених нација. . . неодвоЈиве [суј једна од друге. Б 1957. ».А-.--Ч'-,

неодвојиво прил. на неодвојив начин, неодељиво, чераздвојно. — Вршење радње је неодвојиво везано с неколико момената. Стев. неодвојивост, -ости ж особина онога што је неодвојиво, неодељивост. — Неодвојивост поезије од егзистенције песника скаче у очи чим се крене поглед на најистакнутије песнике. ЛМС 1957. неодвојно и веодвбјво прил. неодвојиво; обавезно. — У сваког је козака била неодвоЈно сабља, самокрес. Глиш. неодговорав, -рна3 -рно пеј. који нема осећање одговорности (у вршењу дужности, у својим поступцима и сл.). — Освједочите се с а м и . . . то су плодови таквог вашег неодговорног поступка. Крл. Код болесника од пегавца растроји се читав нервни сист е м . . . па тифусари постају неодговорни за поједине своје акте. Дед. В. веодговбрво прил. на неодговоран начин, без осећања одгоеорности. — Они неће, па неће. Тврдоглаво, упорно, конзервативно и — неодговорно неће. Б 1958. веодговорност, -ости ж особина онога који је нсодговоран. вебдгодав, -дна, -дно и веодгодив, -а, -о који се не момсе одгодити, неодложак. — Проблем је неодгодан. КН 1960. Имао сам баш тога дана један важан и неодгодив посао. Кол. неодгбдиво прил. без одгађања, одлагања, неодложно. — Неодгодиво треба прчступити рЈешавању критичних унутрашњих питања. Фелд. неодгбдивост, -ости ж особина онога што је неодгодиво, неодложност. — Питања . . . СВОЈОМ неодгодивошћу већ сада заокупљаЈу своЈе истакнуте духове. Комб. неодгодљпв, -а, -о неодгодив. веодгбдљвво прил. неодгодиео. неодгбдљввбст, -ости ж неодгодивост. вебдгојев, -а, -о који није одгојен, неваспитан. веодгојеабст, -ости ж стање онога који није одгојен, неваспитаност. пеодгонепив, -а, -о е. неодгонетљив. — Сада )е тај нсодгонениви човјек . . . стајао пред књигом. Шен. неодгопетка ж необ. оно што није одгонетнуто, што је остало непознато, нерешено; супр. одгонетка. — А није било лако онако живети, са толико неодгонетака. КН 1959. неодгопетл>ив, -а, -о који се не може одгонетнути. — У такве дане изгледа стара гора [Учка] . . . неприсхупнија, неодгонетљивија. Цар Е. Звук . . . је исткан од

НЕОДГОНЕТЉИВО — НЕОДРЕЂЕНО . . . фине тонске материје... за нас неодгонетљиве . . . суптилне оркестрације. КН 1959. веодгонетљиво прил. на неодгонетљив начин, не могући се одгонетнути. — Лирик своје осјећајне и мисаоне снове . . . [који] су му настали неодгонетљиво зашто — изрекне у језику. Шим. С. неодгонетљивбст, -ости ж особина и стање онога што је неодгонетљиво. неодељпв, -а, -о, ијек. неодјбљив који се не може оделити. Бен. Рј. неодјељив, -а, -о, ек. неодбљив. неодложан, -жна, -жно и веодлбжив, -а, -о који се не може одложити, одгодити. — Указивала [се] неодложна потреба закључивања трговачких уговора. Риб. Спреми убојито оружје да га доведе у прави ред за неодложиву употребу. Мил. В. пеодложиво прил. = неодложно без одлагања. неодлбживбст, -ости ж — неодложност особина, стање онога што је неодложиво, што се не може одложиши. неоддожно прил. = неодложиво. — Закони [су] . . . се показали као неодложно потребни. Рј. А. неодложност, -ости ж = неодложивост. — Позвао [се] на неодложност доношења закона о инвалидима. СКГ 1937. неодлучан и небдлучан, -чна, -чно 1. који се не може одлучити, који нема снаге да се одлучи, колебљие. — Били [су] неодлучни и нису ништа одређено предлагали. Чол. 2. који је без одлуке, који није одлучен, неодлучен, нерешен. — Било [је] немогуће борити се десет сатн и учинити битку неодлучном. Крањч. Стј. неодлучно и вебдлучно прил. 1. без одлучности, колебајући се. — Ђурица напреже вољу и . . . проговори неодлучно. Ранк. 2. без одлуке, неодлучено, нерешено. — За случај да [се] одлучујућа утакмица заврши неодлучно, побједник се може установити на више начина. Хок. неодлучност и небдлучност, -ости ж особина, стање онога који је неодлучан. — Неодлучност њихова [заповједника] прешла [је] и на војнике. Крањч. Стј. Код детета се неодлучност показује јасно по времену одлучивања: оно се брзо одлучи само ако нема бирања. Пед. пебдмерен, -а, -о, ијек. небдмјерен а. који није добро одмерен {обично је већи од уобичајеног, нормалног). — Вуковићу се чини да је некако. . . неодмјерена и прекрупна толика награда за једно обично обавјештење. Лал. б. који себе не контролише довољно, који није доеољно контроли46 Речпик српскохрватскога књижевног језика, III

721

сан, непромишљен. — Био [је] неодмерен, па и нетактичан. Б 1957. По нарави [јеј склон парадоксу и неодмјереним изразима. Кол. неодмсрепост, -ости, ијек. небдмјеренбст, ж особина онога који је неодмерен. — Ма колико . . . водиле неодмерености, заслепљености. . . страсти се не могу осудити без ограде. Псих. вебдмјерен, -а, -о, ек. небдмерен. небдмјеренбст, -ости, ек. небдмеренбст. вебдмбрница ж индив. она која се не одмара, вредница. — Жене, покажите своје руке . . . Неодморнице. Ћос. Д. неодбљив, -а, -о а. коме, чему се не може одолети, супротставити. — Покаткад јављала се у њему неодољива чежња за пићем. Јевт. 6. који има велику привлачност. — Отворила би млада грофица широм те жарке, неодољиве очи. Том. веодбљиво прил. на неодољив начин, без могућности да се одоли. — Нешто га неодољиво тјерало да јој се повјери. Леск. Ј. Сећања су навирала неодољиво. Поп. Ј. неодбљивбст, -ости ж особина, сеојство онога који је неодољив, онога што је неодољиво. — [Ужива] попут свих жена у својој неодољивости. Коз. Ј. Савлађивао [ју јеј сан, брзо, неодољивошћу оних дивних дремљивости кроз које се човек радује што ће заспати. Сек. веодр&двв, -П, -о = неодредљив који се не може одредити. — Судбина [је] неодредива. Баз. веодр&дввбст, -ости ж = неодредљивост особина, својство онога што ј« неодред(љ)мво. неодредљив, -а, -о = неодредив. — Отело га од овога што је неодређено5 неодредљиво као сан. КН 1955. веодредљивост, -ости ж = неодредивост. — Од неодређености и неодредљивости начинио је своје оружје и мит. НИН 1958. неодређеп, -а, -о који није одређен, који се ие мооке одредити, недовољно јасан; несигуран, колебљив. — Неодређени, али тако осебујни мирис . . . струји из те старе . . . собе. Цар Е. Он је био неодређени симпатизер у кога нису имали нарочито поверење. Поп. Ј. Изр. грам. ~ заменица заменица која упућује на неодређено лице, особу или предмет: неки, нечији, некакав, неколик; прид е в н е о д р е ђ е н о г в и д а придев који казује особину неодређеног лица, особе или предмета. вебдређево прил. на неодређен начин, нејасно, неизразито. — Диже главу, погле-

722

НЕОДРЕЂЕНОСТ — НЕОНАЦИЗАМ

њајући се на класичну књижееност, народа у ме некако неодређено, ни зачуђено читу шжност полаже на што ееће саврни незачуђено. Вес. Да, да, — одговори шенство облика. неодређено. Франг. неокласиц&стички, -а, -о који се однебдређенбст, -ости ж особина, својство онога што је неодређено, нејасноћа, ко- носи на неокласицизам. лебљшост. — Научна неодређеност и нанеокле(н) прил. покр. однекле, однекуд. учни симплицизам иду укорак са идејним — Неоклен се чу с л а б . . . узвик, па га конфузијама и збуњеностима. СКГ 1937. брзо нестаде. Коч. неодржвв, -8Ј -О који се не може одрнеоколонијал&зам, -зма м колонијалижати, сувише несшуран. — Положај гос- зам у новом облику, тежшг империјалиста подина Клисића бијаше неодржив. Кол. за одржавањем колонијалистичког искоришРећи ту наду било би глупо, толико је ћаваља у новим приликама. танка и ваздушаста и неодржива. Лал. н&окресан, -а, -о који није окресан; фиг. неодрживбст, -ости ж особина, стање груб, прост, неотесан. — Удари да му одонога што је неодрживо. — Неодрживост говара сусјед, човјек ниска струка, а простакве подјеле очита је. Лог. 2. Делегат тачина неокресана. Љуб. Туниса је даље указао на неодрживост нбокретан, -тна, -тно који није окретан, француских оптужби. Б 1957. неспретан, невешт. — Овде у селу су [денебдступан и нбодступан, -пна, -пно војке] доста неокретне, стидљиве. Срем. који не одступа, упоран (у борби, захтевима не6крн.ен, -а, -о који шје окрњен; неи сл.). — Тај је посао отпочет, али треба оштећен, потпун, цео, читав. — Култ преда се настави са већом снагом и са неодма песнику знао је . . . да се готово неокрступним уверењем. Бел. њен одржи и у новим приликама. Цар М. неддступно и неодступно прил. не Барунима остаје неокрњена судска власт одступајући, без одступања, упорно. — Не- само над неслободним сељацима. Пов. 2. одступно су насртали правце на наше понебкрњепо прил. у неокрњеном стању, ложаје. Пол. 1959. Коначно се та самооп- неоштећено. — Могу ли ја преко брисаног тужба, послије те обране само још тежа, простора свитања неокрњено да пренесем издигнула пред свијешћу неодступно. Цес. А. своје памћење? Ћос. Д. небжењен, -а, -о који није склопио брак, небкруњен, -а, -о коме није стављена који није у брачном односу. круна, који није крунисан. нбозбиљан, -љна, -љно а. који није озне&круњен, -а, -о који круњењем није биљан; лакомислен, смешан. — Он због тога одвојен (р кукурузном клипу). ништа не мијења свој весео и неозбиљан неолит, -а, неблит, -ита и неол&тик изглед. Ћон. 6. мали, певелик (по јачини, м грч. геол. млађе камено доба, друго велиинтензитету, отпорности и сл.). — Савла- ко раздобље у праисторији после палеолита. ђујући неозбил>ни отпор сукна, коже, меса, неолАтички, неолитски и неблитски, нож се сјури у тело крупног Немца. Дав. -а3 -6 који припада неолитику, неолиту: — неозбиљно прил. на неозбиљан начин, доба, <--' насеље. лакомислено, смешно. неолог&зам, -зма м грч. грам. нова неозбиљност, -ости ж особина, сеојство реч, начињена за нове појмове (често по углеонога који је неозбиљан, одсуство, недоста- ду на стране језике). так озбиљности. — Запазио сам слабост и небмеђен, -а, -о који нема међе, неогранеспособност, да не кажем неозбиљност. Риб. ничен. неозбик м грч. геол. најмлађе раздобље неометан, -а, -о кога нико или ништа у развоју Земље, кенозоик. не омета, који је без сметње. — Дао му [је] прилике да неометан преводи Библију. Пов. 2. небзојски и нбозојски, -3, -б који се односи на неозоик: ~ доба. неДметано прил. без ометања, несметанебкаљан, -а, -о који није морално ока- но. — Вршљају неометано. Јак. Неометаљан, неупрљан, светао, частан. — [Бестид- но крстаре повјереним ти територијем. Јел. ници срамоте] свети глумачки позив и ненеом&цнн, -ина м грч. врло ефикасан окаљано глумачко име. Срем. Годило му антибиотик против бацила туберкулозе и је да је добар и поштен, да му је прошлост цревних бактерија. неокаљана. Кум. н&ои, -бна м грч. хем. врста племенитог небкаљаност, -ости ж особина, стање гаса, плина (Ие), који се употребљаеа за онога који је неокаљан, часност. пуњење светлећих цеви. неокласицАзам, -зма м књижети пранеонацДзам, -зма м нови нацизам; исп. вац на западу на почетку 20. ст. који, осла- неофашизам. - • •*• •'- • • > . • ••

НЕОНИЗИРАТИ — НЕОПОРЕЧИВ веовизврати, -изирам сврш. и несврш. осветлити, осветљавапш неонским светлом. — На домаку већ подоста урбанизоване и неонизиране, и нове Приштине . . . Пол. 1959. н&онскн, -3, -б који се односи на неон, који потиче од неона: ~ светлост, ~ цев, ~ реклама. вебпажев, -а, -о хоји није опажен, незапажен, непримећен, тих. — Перо изађе из собе неопажен. Војн. Сати пролазе спори и неопажени. Дуч. вебважено прил. на неопажен начин, неприметно, тихо. — Он је неопажено изашао кад је дошао Андреј. Крл. Он се привукао до реке неопажено. Дед. В. неопажљив, -а, -о који се не може опазити, који се не опажа. — Кретње су јој . . . тихе и неопажљиве. Божић. неопажљиво, неопазиво и небпазице прил. неопажено. — [Суза] с е . . . неопажљиво спушта... низ образе. Сим. Неопазице [су] пролазили дани, мјесеци и године. Андр. И. н8опазно прил. в. нетажено. — Има људи који својим радом не изазивају грају, чији рад тече мирно, готово неопазно. БК 1916. веопасан, -сна, -сно који није опасан, кога се не треба бојати. вебвасан, -а, -о који се није опасао појасом. веовасце и неопасце прил. в. неопажено. — Свуда радила је природа неопасце, мирно, у т и х о ј . . . моћи и снази. Кос. небпер м покр. стање у коме се налази оно што се не пере, нечистоћа. — Кошуља му је већ жута од неопера. Рј. А. небпера ж покр. жена која се не пере, нечиста жена, неопраница. — Ћути ти само, неоперо светска! — поче свекрва. Шапч. неоп&рив, -а, -о који се не може опрати. — фиг. [Осјећао је] фаталност те пијане каптолске стварности као интимну и неопериву срамоту. Крл. неоп^риво прил. тако да се не може опрати. — Кошулл му је неопериво мусава. Кол. небписан, -а, -о 1. = неописив који се не може описати, ванредан, неизмеран, страховит. — У читавој дворани настало [јеј неописано одушевљење. Дед. В. Мало је требало па да се онесвестим . . . од неописаног задаха. Петр. М. 2. који није описан. небписано прил. = неописиво на неописан начин, у великој мери, ванредно, неизмерно; страхошто. — Одједном [му] би страшно, неописано тешко. Ћос. Б. 4«*

723

ве&писанбст, -ости ж стање онога што је неописано, неописиво. неопДсив, -а, -о = неописан (1). — Чинио је то с неописивим весељем. Пол. 1959. деопАсиво прил. = неописано. — Вријеме [је] неописиво брзо прошло. Киш. Било је то неописиво стварније. КН 1955. неопДсивост, -ости ж стање онога што је неописиво. веоплазма ж грч. нова творевина у телесном ткиву, ноеораслица. Кл. Рј. вебплакан, -а, -о који није оплакан, неожаљен. — Цвили љута рана, бунтовничка, зла, неоплакана. Матош. неоповргљив, -а, -о, аеопбвржан, -жна, -жно и неоповрзив, -а, -о који се не може оповрћи, оповргнути. — Даничић [је ударао] по Вуковим непријатељима . . . неоповржном логиком свог научног доказивања. Бел. Оне неоповрзиве . . . констатације... измијешале су у мени и осјећаје и мисли. Бег. вЗопозив м необ. оно што се не може опозеати, зауставити, вратити. — Али и тај час заувек већ измиче у неопозив. НИН 1959. веопбзив, -а, -о и нбовозивав, -вна, -вно који се не може опозеати, зауставити, вратити, изменити. — Осјети како су чињенице доиста тврдоглаве и неопозиве. Крл. [У њиховим речима] била [је] садржана неопозивна и немилосрдна осуда. Андр. И. неовозивљив, -а, -о = неопозовљив неопозие. — Помиловање и амнестија имају заједничко то што су по правилу неопозивљиви. Мј. 1936. веовозивно и неопбзиво прил. на неопозт(ан) начин, без могућности опозивања. — Сад неопозиво . . . припадају свијетлој војсци револуције. Лал. Он ј е . . . неопозиво наредио . . . Јел. неопозбвљив, -а, -о = неопозивљив. Прав. нбовозовно прил. неопозиво. — Господин Виргин неопозовно одреди . . . Том. нбопбјан, -јна, -јно који не може опитпи, који не опија. — Пили јесу, ал' вина нијесу; румено је, ал' неопојно је. Март. вебвојав, -а, -о рлг. који није опојан (по црквеном обреду), коме није читано опело. — Гроб у који ће Марија лећи неопојана . . . пун [је] блатњаве воде. Јевт. Изр. ~ гроб веома стар човек. неоворбцив и веопорбчив, -а, -о који се не може опорећи. — Председник општин е . . . је издао неопорециве наредбе. Мил. В. Истина ј е . . . по себи самој неопорецива

724

НЕОПРАН — НЕОРЕАЛИЗАМ

и вјечна. Лшп. 1957. Оштар шум полусувих кукурузишта престао да шушти као да је однекуд пала неопоречива заповест. Рад. Д. неопран, -а, -о који није опран, прљав, нечист. — Проматрао је . . . жуто, необријано, неопрано лице. Кол. фиг. Боже, греха јоште неопраних! Змај. Изр. н е о п р а н и ј е з и к (језичина) прљав, зао језик. — Људи . . . су се бојали њезиног неопраног језика. Бен. неопранац, -нца м неопран, нечист, прљав човек. — Цицибанац! Дјечак неопранац! Наз. Зар пред овим неопранцима и козарима ? Ћоп. неопраннца ж неопрана, прљава женска особа. Вук Рј. неопранко м неопрашц. Р-К Реч. неопрапост, -ости ж стање онога што је неопрано. — Прса. . . заударала су на зној . . . непресвлачење, неопраност. Станк. неопранштнна ж неопраност, нечистоћа. — Изједе га неопранштина (кад ко дуго кошуље не мијења). Вук Рј. У њеним разредима . . . атмосфера загушљивости и неопранштине. Сим. неопр&дељен, -а, -о, ијек. неопр&дијељен 1. који није опредељеи; неодређен, неозначен. — Једно су далеки, тамни, чаробни и неопредијељени сни, друго је живот свагдањи. Ков. А. Сели људи . . . па измислили неке неопредељене количине. Нуш. 2. који се није определио, одлучио, неодлучан. — [Постоје] јаке скупине национално неопредијељених муслимана. ЕГ 1. неопрбдељепост, -ости, ијек. неопредијељеност, ж особина и стање онога који је неопредељен. — Он падне опет у исту збуњеност и неопредијељеност осјећаја. Ђал. Биће довољан да одржава и оправдава политичку неопредељеноег сељака. Ћос. Д. неопрбдпјељен, -а, -о, ек. неопредељен. иеопредпјељенбст, -ости, ек. неопредељеност. нсопрез м непамсљив, површан однос према чему, неопрезност. неопрезан, -зна, -зно који није на опрезу, који може довести до незгода, који не води рачуна о опасности, несмотрен. — Бојаху се сваког неопрезног корака. Нех. Изгледа да је ноћас неопрезан. Ћос. Д. неопрезно прил. на неопрезан начин, без опрезности, не водећи рачуна о опасности. — Људи [се] бојали неопрезно исказане ријечи. Ћоп. неопр<5зност, -ости ж особина и стање онога којн је неопрезан. — Тарас увиди своју неопрезност. Шов. У човека се може

пуцати и из страха. Случајно, из неопрезности. Ђил. неопростив, -а, -о који се не може опростити. — Нико не хте примити тако неопростиви злочин на себе. Јакш. Ђ. Чинило се да је природа учинила неопростиву погрешку. Шов. веопрбстиво прил. на неопростие начин, без траштања. — Изгубити их [борце] улудо, било би неопростиво. Чол. неопростивост, -ости ж особина онога што је неопростиво. пеопрбстим, -а, -о арх. в. неопростт. — Увидела [је] . . . своју неопростиму заблуду. Лаз. М. вебпскрбљен, -а, -о који није опскрбљен, незбринут. — Имам жену и још троје неопскрбљене дјеце. Том. Неопскрбљеним сматрају се оне породице... које немају од личног рада или имања сталан приход. Пол. 1944. неопхбдан, -дна, -дно без кога се не може, преко потребан. — Жонглер и фразер — неопходан и потребан режиму. Фелд. Нама је неопходан лекар. Ћос. Д. неопходво прил. на неопходан начин, преко потребно. — [То је] неопходно нужна одлика правог политичара. Кол. неопходност, -ости ж особина и стање онога што је неопходно. — За корисност, вриједност и неопходност њихова рада, стални је доказ живот. Лит. 1957. То се врши инстинктивно, по неопходности која постоји у сваком друштву. Бел. исора ж грч. покр. неправо, непогодно време (за обављање неког посла). — Сваки [сељакј . . . забацио своју мотику на раме . . . и разговара о неори за копњу. Вес. неорганичан, -чна, -чно и неорганички, -а, -б «. неоргански. — Материјал, који се чини на први поглед и неповезан и неорганичан . . . има своју логичну и узрочну везу. Баб. неоргански, -а, -б 1. који није органски, који не припада живом организму, беживотан, мртае. — Неоргански предмети, мртва природа код њега дишу неким демонским животом. Матош. Дидро . . . утврђује идентитет целокупне и органске и неорганске материје уопште. Петрон. 2. фиг. који не спада у целину, у систем, неповезан, неуређен. — Ја сам те неорганске састојке . . . звао психолошком лириком. Уј. Изр. ~ хемија е. уз хемија (џзр.). неореалДзам, -зма м уметнички правац после II светског рата, посебно у филжкој уметности, који једноставно, без улепшавања и отворено приказује животне проблеме и савремене друштвене односе.

НЕОСВОЈИВ — НЕОСТВАРИВОСТ

725

неосвбјив, -а, -о који се не може освојити. небсквршенбст, -ости ж = неоскврнутост. — фиг. То је дакле Клара, та неосвојива тврђава! Шен. неоскврњив, -а, -о који се не може неосвбјивбст, -ости ж особина и стање оскврнути; неоскврњен. — У роман је уткана онога који је неосвојив. . . . голема љубав . . . неоскврњиве дјевицс. Обз. 1932. неосвбјим, -а, -о арх. в. неосвојив. — Пресретао је и пратио . . . ословљавао је, неоскврњивбст, -ости ж особина онога али она остаде и даље тврда и неосвојима што је неоскврњиво. — Искажите нам, госкао Делиград. Срем. подо, бар штовање, које захтијева неоскнеосетап и небсетан, -тна, -тно, ијек. врњивост наших права. Старч. неосјстан и неосјетан 1. који се не може неоскрпављен, -а, -о неоскврнављен. — осетити, врло слаб. — Тешка гвоздена Дишем први пут ову чисту, неоскрнављену кола . . . склизну низ неосетан нагиб друма. природу. Ђон. Рад. Д. 2. неосетљив (7). — Сад осјети како неоснован, -а, -о који нема основа; безјој је слух неосјетан. Божић. разложан, неоправдан. — Али су се све неосетице, ијек. небсјетице, прил. в. вести показале као неосноване. Петр. М. неосетно. — Губили се [трагови старинске Ова неоснована и самовољна тврдња . . . Босне] неосјетице и незнано, као што се озбиљно је погодила мој лични углед. губе воде у протјецању. Сим. Фелд. неосбтљив, -а, -о, ијек. неосјетљив 1. неосновано прил. без основа, без текоји не осећа, који је без осећаја или осећања. меља; безразложно, неоправдано. — Пара— Ноге су му тешке, непомичне, сасвим лелу између Јакшића и Бајрона мени изнеосетљиве, надувене до колена. Чипл. 2. гледа неосновано повлачити. Нед. неосетан (1). — Барке настављају да плове нбоснованост, -ости ж особина, стање у једном неосетљивом азуру. Петр. Р. онога што је неоеноваио. — Касациони суд неос&тљиво, ијек. неосјетљиво, прил. . . . суди . . . о основаности или неоснова1. не осећајући, без осећања: ~ поступахи, ности жалбе. Мј. 1926. односити се према коме. 2. неосетно. — н@особан, -бна, -бно безличан (/). — Неосетљиво наступи пролеће, пробуди отТај књижевни и неособни лист само мене починулу земљу. Ћип. Гледа у звијезде прећутаваше. Матош. и готово неосјетљиво тоне у лагани дријем. Цар Е. нбоспоран, -рна, -рно и неоспбрив, неосетљивбст, -ости, ијек. неосјетљи- -а, -о који се не може оспорити, о коме не вбст, ж особина онога који је неосетљив. — може бити спора. — Чича је . . . умио да Требало је дуге навике и доста неосетљиосвоји људе, да постане неоспоран аутовости па да се може издржати у таквоме ритет за своје борце. Чол. Прексутрадан паклу. Петр. М. буде Лука . . . приморан јаким и неоспоривим доказима на признање. Вел. неосетно и не&сетно, ијек. неосјетно и небсјетно, прил. на неосетан начин, тако неосп&риво прил. = неоспорно на да се не осети, не опази, неприметно. — Ла- неострив, неоспоран начин, без спора. — гано, неосетно, удаљи се са свог места. Требало је рећи баш истину5 веома просту, Ранк. Часови пролазе неосјетно. Сим. неоспориво јасну. Ђил. нбосетнбст и небсетност, -ости, ијек. неоспбривост, -ости ж = неоспорност неосјетнбст и небсјетнбст, ж особина онога особина и стање онога што је неоспориео, што је неосетно. неоспорно. пеосје-, ек. неосе-. нбоспбрно прил. = неоспориво. — неоскврнављен и небскврнут, -а, -о Његову судбину . . . слиједио је неоспорно = неоскврњен који није дирнут нечистом велики драмски таленат Јосипа Кулунџића. руком или ногом, неокалан, необесвећен; не- Матк. дирнут, — Маџарска пуковнија позатицала неоспорнбст, -ости ж = неоспоривост. своје . . . барјаке по том »слободном, аканебстварен, -а, -о који није постао ствардемском и неоскврнутом тлу«. Крл. не&скврнутост, -ости ж = неоскврње- ност, који није приведен у дело, неизвршен. неостварнв, -а, -о = неостварљив који ност особина онога што је неоскврнуто, несе не може остеарити. — Сви њени планови оскврњено. вебскврњев, -а, -о = неоскврнављен. представљају неоствариве илузије. Ч-М. — Русо је . . . волео такозвану дивљу принеостваривбст, -ости ж = неостварроду, усамљенуЈ непорочну, неоскврњену, љивост особина и стање онога што је несакривену од обожавалаца. Дуч. оствариво. - < , „ ^-и. ;,

726

НЕОСТВАРЉИВ — НВОЦЕЊИВ

веостварљвв, -а, -о = неостварив. — Сиови који су изгледали тако смели и неостварљиви, постали су сасвим обична стварност. Пол. 1950. [Та филозофија] додијелила [је] човјечанству нову . . . неостварљиву идејну мисију. Ант. 1. веостварљивбст, -ости ж = неостваривост. — Напрезање . . . да се увиди остварљивост или неостварљивост циља . . . није ништа друго до низ унутрашн>их вољних радња. Псих. нботац, -оца м рђав, лош отац. — А кад се вашег немара сети, само ће знати неоце клети. Змај. н&отесан, -а, -о 1. који није отесан. — Сједио сам . . . између њихових кревета, слупаних од неотесаних дасака. Чол. 2. фиг. пеј. груб, прост, простачки. — За такве грубе, неотесане шале као да је створен. Шен. Приђоше [му] још два непозната, неотесана сељачета. Ранк. неотесанац, -нца м пеј. = неотесанко неотесан, прост човек. — Сматрамо да сте ви један непажљиви неотесанац. Креш, веотбсанка ж пеј. неотесана женска особа. Прав. неотесанко м пеј. = неотесанац. — Свађу [је] изазвао тај непознати грађашш, неотесанко један. Б 1958. неотесЗно прил. грубо, простачки. — Говори се о којечему, неотесано и с мајмунским манирама. Грол. нБотесаност, -ости ж стање онога што је неотесано; особина онога који је неотест, грубост. — Највише га љутила неотесаност Сабининих рођака који јој нису викада на њезина писма одговарали. Кум. Потужи се својој пријатељици . . . на његову неотесаност. Јов. Ј. нботице в. нехотице. веотклбннв, -а, -о тотклонлш. — У дну душе стајало је непоколебиво увјерење . . . да јс . . . погибељ неотклонива. Новак. неотклДвљив, -а, -о = неотклоњив који се не може отклонити. — [Његов] долазак — отварао је . . . низ нових проблема, нерешљивих и неотклонљивих. Андр. И. веотклДвљвво прил. на неотклонљив начин, без могућности да се отклони. веоткпбњнв, -а, -о = веотклонљив. — Обузело [га] потпуно и неотклоњиво очајање. Л-К. неотклбњвво прил. = неоткловљиво. веоткрввев, -&на, -&но и неоткрит, -а, -о који иије откривен; који је остао тпознат. — Све могуће смицалице биле су употребљене . . . да се пбонађе а старац

остао неоткривен. Мил. В. До н.е дођем као до невткривене пустиње. Уј. нботкуд(а) прил. покр. в. однекуд(а). — Турчин ПИПГГИЈ за невољу му је: неоткуда чета ударила, па му б'јелу кулу запалила. НП Вук. нботпоздрав м неодздрављање, ускраћивање оптоздрава. — »Срески« му је поново одздрављао све то надуреније, постепено, све до потпуног неотпоздрава. Десн. нботпор и пебтпор м немогућност отпора, неодупирање. — Нама је најстрашнији наук о неотпору против зла. Старч. Њен неотпор је неиздржљив, омамљује. Ћос. Д. неотпоран, -рна3 -рно који није отпоран, који нема снаге да одоли чему (болести, утицају, тешкоћама), нежан, слаб. — Чудо једно како су ти људи [Игалијани] неотпорни. Сваки дан их умлре на десетине. Дед. В. Он [Домановић] је у личном животу био колебљив, неодлучан, неотпоран. Прод. неотпбрно прил. на неотпоран начин, не дајући отпор, без снаге да одоли чему. — Одмах, браћо, одмах . . . меко и као неотпорно говори. Ћос. Б. неотрбвница и неотровница ж зоол. змија која није отровна, неотровна змија. — Има и много неотровница . . . које гутају највеће отровнице. Финк. неотуђив, -а, -о који се не може, не сме отуђити, продати: ~ добро, ~ својина,

~ власништво.

веотуђвло прил. на неотуђив начин, ђез права, без могућности да се отуђи. неотуђивост, -ости ж стање и својство онога што је неотуђиво. — На истој страни постоји и размјена земље и њена неотуђивост. Бак. неофашвзам, -зма м покрет реакционарних снага (углавном у Италији и Немачкој) после II светског рата који тежи оживљавању и успостављању режима по узору на талијански фашизам и немачки националсоцијализам. небфит, -ита м грч. а. онај којије управо прешао у неку веру, новопокрштеник, новообраћетк. б. фиг. анај који је недавно прихватио неку идеју, пристао уз неки покрет и сл. — Сви ти његови прозелити и неофити иду само за својим личним интересима. Ђал. неофдбија ж грч. страх пред новим, зазирање од сваке промене. веоц&вљвв и веоц&њвв, -а, -о, ијек. неоцјенљив и неоцј&њив који се не може оценити, који има велику цену, велику вредност. — Експедиција је нестала без трага и гласа, на неоцењиву штету науке. Петр. М.

НЕОЦЈЕНЉИВ — НЕПИСМЕНО пеоцј&нљив и неоцј&њив, -а, -о, ек. неоцбнљив и неоцењив. неоч&киван, -а, -о који се не очекује, изненадан, необичан. — Настадоше неочекиване потешкоће. Кол. [Побједе] су будиле нејасне наде и показивале неочекиване могућности. Лал. неоч&кивано прил. не очекујући, ван очекивања, необично. — Но забава сама прође сасвим неочекивано. Нех. Суд је учесницима тог злочина изрекао неочекивано благе казне. Арх. 1953. неочекиваност, -ости ж особина, својство онога што је неочекивано; неочекиван догађај, доживљај. — Мајушни духовни и душевни живот . . . насликан је у овим песмама са свима оним изненађењима, неочекиваностима . . . који су основа дечије психологије. Богдан. Свиђале су му се и оне ненадности и неочекиваности што запањују у Риму. Шов. неочешљаница ж неочешљана женска особа, чупавица. Р-К Реч. НЕП рус. скраћ. нова економска политика (која је привремено уведена у СССР 1921. г. ради обнове привреде). непажљив, -а, -о који није пажљив, који не пази. — По томе сам очекивао да ће мој Коломан бити растресен и непажљив. Шен. Псују непажљиве домаћице. Ранк. непажљивост, -ости ж особина онога којије непажљив. — С непажљивости слугу . . . појави се у ергели сакагија. Том. непажња и пепажља ж одсуство пажње, непажљивост. — У непажњи нагази оно дугме. Дом. непамет ж 1. а. немање, одсутност памети, лудост. — Непамет људска и стварност . . . криве су што таквих ријечи има. Шим. С. б. глупост. — Ту непамет морали смо учити напамет. Нен. Љ. 2. несећање, заборав. — Минули су данци, у непамети завијек закопани. Шен. непаметан, -тиа, -тио који нема памети, који је слабе памети, глуп. — Послушао је савет непаметних пријатеља. Скерл. непаметно прил. без памети, глупо. — Говорио сам банално и непаметно. Козарч. н&памтило с и м онај који ништа не памти. — Сипај, непамтило! Ћос. Д. ндпамћен, -а, -о који се не памти; незапамћен, веома јак, велики. — Тад се јави ехо непамћеног јада, бол неке давно преболеле ране. Дуч. н&памћење с заборављање, заборав. Изр. од непамћења врло давно, од времена откад се не памти. — Пашњак . . . им [је] од непамћења заједнички припадао. Михољ.

727

непар м 1. непаран број. — Непар; сретан број! Јурк. 2. мн. они који се не слажу, који не одговарају један другом', они који су неједнаки. — Другови би му довикнули да сиђе, јер су непар. Дав. непаран, -рна, -рно 1. који није дсљив са два. 2. који није у пару; који не чини пар; неједнак. — У непарним перајима . . . [скелет удова] је представљен коштаним зрацшиа. Станк. С. непарица ж она која није пар, она која с другим истоврсним не чини пар. — Ове су рукавице непарице. Р-К Реч. непартајичан, -чна, -чно в. непартијан. — Не доносе никад друштву највеће добро људи са нежном савешћу, искрени и непартајични. Марк. Св. непартијан, -јна, -јно који не припада ниједној политичкој партији, ванпартцјан, ванстраначки. — Бескласна, непартијна умјетност оствариће се само преко . . . све свјесније партијности савремене напредне умјетности. Зог. непартнјац, -јца м онај који није члан политичке партије (рбично комунистичке), ванпартијац. — Сигурно се спрема нешто . . . дошаптавали су се непартијци. Ћос. Д. непартнјка ж женска особа непартијац, ванпартијка. пепартијски, -5, -б који није у складу са принципима, са програмом, са циљем какве политичке партије. непатворен, -а3 -о који није патворен, неизвештачен, прави, нефалсификован. — Дао је . . . живу и непатворену слику живота. Баб. Још је битније . . . ако звук и глас . . . буду исто тако непатворен људски глас и блиска људска реч. Пол. 1959. н&пера ж покр. неопера. Рј. А. непик узв. не вреди, не важи\ Вук Рј. н&писан, -а, -о који није писан, који није објављен (штампом или друкчије); који је ушао у обичај, навику, обичајан: ~ закон, ~ право. — Намјештеници одијевали су се готово сви по неписаној моди. Крањч. Стј. н&шсмен, -а, -о 1. који не зна ни писати ни читати. — Ја имам неписмену мајку, сељанку. Дом. До тога времена и неписмени људи били [су] у државним службама. Водн. 2. пеј. који пише слабо, невешто, некњижевно; што је написано лошим језиком, некнмжевно. — »Дјело Артамонових« издала је у неписменом и некултурном преводу »Народна просвјета«. Зог. Ницали су слободарски блитвински листови, неписмениЈ муцави. Крл. н&писмено прил. на неписмен, нееешт начин написано (а понекад и речено).

728

НЕПИСМЕНОСТ — НЕПОВЕЗАН

н&писменбст, -ости ж а. стпање онога српска лирика изашла [је] из једне деценије који је неписмен и онога штпо је неписмено немоћи и неплодности. Панд. написано; незнање читпања и писања. — непман м рус. приватни трговац у Треба што пре ликвидирати неписменост. доба НЕП-а (нове економске политике) у Дед. В. 6. елаба писменостп. — Неписменост СССР. јс појав који прати сваку књижеввост, па нбпобедан, -дна, -дно и непоббдив, и нашу. С 1937. в. немање основних знања -а, -о, ијек. нбпобједан и непобједив = у чему. политичка ~ . непобедљив који се не може победити, сан&оисмењак, -а и неписм&њак, -ака владати, несавладљив. — Непрегледно и м неписмен човек, онај који не уме да се добро, непобједно било је пространство шума. писмено изражава. — Разговарао [је] иза- Козарч. Под капцима врелим замућено око зовно . . . и . . . тукао [их је] дијалектиком непобедну жудњу прикрива дубоко. Марк. као незналице и неписмењаке. Крл. Д. Он је волео замислити понеки пут да неписме&аковић м неписмењак. — Гра- је некакав непобедив војвода. Глиш. били [су] с полице . . . букваре . . . и хватали непоб&дивбст, -ОСТИЈ ијек. непобјединеписмењаковиће којима су били »задуже- вбст, ж = непобедљивост и непобедност ни«. Ћоп. особина и стање онога који је непобедив. — неписм&њачкЗ, -а, -о који се односи на Наш је народ јединствен и у томе је залог неписмењаке. — Неки дан су позвани цедуљ- његове непобједивости. Р 1946. кама које су накитили неписмењачким кринепоб&димост, -ости, ијек. непобј&дижићима. Божић. мбст, ж арх. в. непобедивост. — Он је о неплански, -а, -5 који није по плану, руској непобједимости . . . био увјерен. Вук. стихијски, неуређен; несистематски. — Тиме непобедљив, -а, -о, ијек. непобједљив се хтјело . . . индивидуалан и неплански = непобедив. рад замијенити колективним и планским радом. ОГ. непобедљивбст и пепобеднбст, -ости, ијек. непобједљивост и н§побједнбст, ж =неплански прил. без плана, изеан плана: непобедивост. Р-К Реч. ~ стечена зарада, ~ урађен посао. непобитан и непобитан, -тна, -тно неплатиша м и ж онај који не плаћа, који неуредно или нерадо плаћа (дуг и др.). који се не може побити, оповргнути, сигуран, — Неплатишу дужника привезали су ве- очевидан. — Има непобитних доказа да је ригама за топ. Глиш. То је . . . врло про- лов на кигове обављан још много пре хришћанске ере. Петр. М. Овом згодом зирна заштита и бодрење неплатиша. Д морам да истакнем једну непобитну чиње1934. ницу. Л-К. н&племић м онај који није племић, који непобнтно и ненббитно прил. на непонема титулу племића. — Први пут у побитан начин, сигурно, очевидно. — Неповијести постали су г. 1848. члановима хрватскога сабора и неплемићи. Барац. битно је доказао да све досадање дефиниције о држави нису добре. О 1875. Непонеплбвач, -ача м онај који не зна да битно [је] јасно да . . . хисторија ових патриплива: базен за непливаче. ција — није хисторија нашега Роба. Крл. н&плодан и непдодан, -дна, -дно а. нбпобитпост и непббитност, -ости ж који је без плода, јалов или који доноси слабо, особина, својство онога што је непобитно. мало плода: — воћка, ~ неплодне пчеле, — Резултат његов беше величанствен у ~ земљиште. — фиг. Већину касабалијских својој непобитности и једноставности. Мил. догађаја . . . није сматрао довољно важним непобјед-, ек. непобед-. . . . да уђу у његову хронику, због тога је она остала тако неплодна, сува и штура. непббусан, -а, -о који није побусан, који Андр. И. б. фиг. без вредности, узалудан. није обрастао, озеленео травом. — Овде и — У таквим сањаријама и неплодвдш за- онде видеше се нови гробови, на њима носима . . . Матош. земља још непобусана, па се издалека жути. н&плодница ж она која није плодна, Шапч. Изр. непобусани гроб в. уз гроб (изр.). која је јалова или која доноси слабо, мало плода. — Ви живите кукавички, без снова непДвезан, -а, -о а. који није повезан, и циљева, старији и изможденији од земље у коме нема међусобне или унутрашње везе, неплоднице. Матош. чији учесници не функционишу повезано: ~ н&плодност, -ости ж особина онога који акција, ~ игра (нпр. у фудбалу, ногомету). је неплодан, онога што је неплодно. — Од — Видећи по његовом неповезаном бунцању њега зависи њена плодност и неплодност. у чему је ствар . . . оставио сам га. Мил. В. М 1867. После смрти Војислава Илића б. мн. који су без међусобне везе, који нечине

НЕПОВЕЗАНО — НЕПОВРЕДНОСТ

729

неповбљност, -ости ж особина и стање онога штоје неповољно., оно шгпоје неповољно, непријатност, зло. — Савременици су више осећали повољности него неповољности Берлинскога уговора. Јов. С. непбвезано прил. без међусобне или веповрат м невраћање; оно одакле нема унутрашње везе, невезано. — [Тим] »Парповратка. — Понесе са собом толико новаца тизана« . . . дејствовао [је] и неповезано и колико је приграбити или на неповрат неодлучно. Б 1957. Моје мисли лутају неиовезано и весело с предмета на предмет. узајмити могла. Шен. Па било у смрт црну, у тмурни неповрат. Наз. Минд. непбвратан, неповратан, -тна, -тно и пепбвезаност, -ости ж особина онога што је неповезано. — Неповезаност епизода непозрат(љ)ив, -а, -о који се ие може (по)вратити. — Можда се сјећам свог пустог . . . у »Поп Ћири«, овде [у »Вукадину«] се живота и многих неповратних сања. ДОМЈ. показује такође. Поп. П. псповербње, ијек. неповЈерење, с не- То значи губитак, и то неповратив, свега онога што смо постигли. Дед. В. Нико није мање поверења, сумња, сумњичење. — Опапримећивао трагове тих прохујалих и никад жало се међусобно неповерење и пуна оснеповратљивих часова на њој. Петр. В. кудица солидарности. Скерл. Замјерка . . . иеповратпо и неповратно прил. а. би могла створити јаз неповјерења. Кол. на неповратан начин, без враћања, заувек. Изр. изгласати, и з ј а в и т и ~ (влади, — Бег је некуд неповратно ншчезао. Пер. р а д н и ч к о м савету и сл.) пол. учинити да не буде изабран(а), приморапш Је (га) да Ствар [је] пропала неповратно. Донч. 5. коначно, дефинитивно. — Кнез [се] непода оставку. вратно одлучио на рат. Јов. С. непов&рљив, -а, -о, ијек. неповјерљив непдвратност н неповратвост, -ости који нема вере, поверека у кога или шта, ж стаи>е, својство онога што је неповратно. који мало верује (коме или чему); који изражава неповерење. — Филип [се] уз . . . — Солидношћу својом јасно [су] показали сву неповратност блиске прошлости. Бел. неповјерљиве погледе оне . . . бабе запутио дрско. Крл. Вучјак је био зле, неповерљиве нсповред м индив. оно што је непоћуди. Јевт. вредно, неповрсдљиео. — То је онај неповред непов&рљивац, -ивца, ијек. неповјер- што песмом зове свет. Кост. Л. љивац, м онај који нема поверења, који мало непбвредап, -дна, -дно неповред(љ)ив. верује (коме или чему). — Невјеровање . . . — Он је3 као ваздух, неповредан. Панд. изазива извјесно поштовање према непонеповр&див, -а, -о — неповредљив који вјерљивцу. Божић. се не може повредити, оштетити; од чега неповбрљиво, ијек. неповјбрљиво, прил. се не мооке одвојити један део, целовит, инс неверицом, с неповерењем. — Виктор јој се тегралан. — Њихова је имовина проглашена осмјехну неповјерљиво. Кум. Гледао ме је неповредивом. Пов. 1. неповјерљиво зеленим очима. Чол. неповредивбст, -ости ж -- неновреднеповарљштст, -ости, ијек. неповјерљивост особина оиога који је неповред(љ)ив, љивост, ж особина онога који је неповерљив. онога што је неповред(љ)иво. — Не марећи — Он [Еским] се претходно обезбеди . . . много за неповредивост човечје личности, да његова сенка не падне на отвор, што посижу за светињом обитељскога живота. би могло изазвати неповерљивост живо- Рад. Стј. Здеран је вео . . . неповредивости тиње. Петр. М. са буржоаских појмова о слободи. Ств. 1948. пеповјер-, ек. неповер-. псповредим, -а, -о арх. в. неповред{љ)ив. неповласно прил. в. иеовлашћено. — За њим ето ти брзо војника . . . зато да криво- — Начело монархизма остаје свето и неповредимо. Марк. Св. бошци . . . не би сиромашног мисионара неповласно појели! Мих. неповредљпв, -а, -о — неповредив. — За Петра Кочића је језик . . . свет и ненеповољап, -љна, -љно који није повољан, немио, непријатан, рђав, лош. — Чудан, повредљив. КН 1956. неповољан сам ти сан снила. Змај. Вијести веповредљнвбст, -ости ж = непо[су] неповољне. Нех. вредивост. неповољно прил. на непоеољан начин, непдвредност и неповредност, -ости ие.чило, непријатно, рђаво, лоше. — Вук се ж неповред(љ)ивост. — Није [му] у ствари врло неповољно изражава и о личностима много стало ни до неке правде ни до неиз Милошеве околине. Прод. - ,повредности државне благајне. Андр. И. целину. — Војска [је] . . . дјеловала у неповезаним мањим групама. ОП 1. Контрашпијунажа збуњена [је] њиховим неповезаним и нелогичним изјавама. Пол. 1957.

НЕПОГОДА — НЕПОДНОШЉИВО

730

нбпогода ж 1. веома рђаво, лоше време, невреме, олуја. — Одједном се завитла вихор . . . груну гром и прште непогода. Ранк. Олуја . . . бијаше једна од оних прољетних непогода које се јаве као реакција на југо. Шег. 2. фиг. невоља, незгода, неприлика. — Сиромах отац све је теже и рјеђе слао новаца, па је Качић сваки дан падао у све веће непогоде. Ђал. Не знам откуд дође ова непогода, откуд ова невоља наиђе на ме. Радул.

Изр.

елементарна

(природна)

~

поплава, суша и сл. нбпогодан и непбгодан, -дна, -дно 1. који пије погодан, незгодан, лош, рђав, неподношљив. — Ти тешки часови Вуловићеви наступили су . . . и због непогодног стања у држави. Прод. 2. покр. зловољан, нерасположен. — Ту се растану сјетни и непогодни. Љуб. непогодност и непогбдност, -ости ж особина, својство онога што је непогодно. — Ни мислимо оцјењивати . . . непогодност поједине мјере. Бак. непбгрешан, нбпогрешан, -шна, -шно и непогрдшив, -а, -о који не греши, који не мооке погрешити; у коме се не греши. — [Јавно мнење] свагда себе сматра за праведно и непогрешно. Нен. Љ. [То] значи тражити непогрешиву игру кроз цијелу игру. Кугл. непогр&шиво прил. = непогрешно без (по)грешке, не грешећи. — Зури у непрозирну воду жуту као да је непогрешиво прозире. Чипл. непогр&шивост, -ости ж = непогрешност особина онога који је непогрешив, онога штоје непогрешиво. — Концил . . . је у јулу 1870. год. прогласио догму о непогрешивости папе. ОП 2. непогрешим, -а, -о арх. в. непогрешив. — »Народ је непогрешим«, то је илузија. Марк. Св. непогр&шљив, -а3 -о в. непогрешив. — Нема веће нелогичности од ове: Сваки је човек погрешљив; народ је скуп људи; дакле: тарод је непогрешљив. Марк. Св. непДгрешно и непогрешно прил. = непогрешиво. — Непогрешно [је] држао правац према Ђурђеву. Чипл. Не можемо непогрешно рачунати на посљедицу. Ант. 1. вепбгрешност и непогрешпост, -ости ж = непогрешивост. — Са колико непогрешности делују њени [природе] закони стварања, преображавања и разарања! Ж 1955. непбдељен, -а, -о, ијек. неподијељен 1. који није подељен. 2. фиг. коме нико не противречи, општи,јединствен. — Противници . . . добивају неподијељено признање. Мј. 1936.

Велика уметничка дела у која, по готово огаптем и неподељеном мишљењу, спада и славна Шекспирова трагедија. Панд. неподбржв, -а, -о = неподерљив који се не може подерати, поцепати. — Немачке чизме . . . с поткованим неподеривим потпетицама табале су по донским путевима. Моск. неподерим, -а, -о арх. в. неподерив. — Чоха је била солидна, неподерима. Срем. непод&рљив, -а, -о = неподерив. Р-К Реч. неподесан, -сна, -сно који није подесан, незгодан, непогодан. нбподесност, -ости ж особина онога што је неподесно. непбднјељен, -а, -о, ек. непбдел>ен. непбдмирен, -а, -о 1. који није подмирен, исплаћен (р дугу). 2. који није задовољен, испуњен (р жељи, потреби). — Заборавила је неподмирену краву и откључану кућу. Ћоп. неподмитан, -тна, -тно в. неподмитљив. — Сада . . . би нашој постојбини требало . . . мјесто једног триста поштених неподмитиих срдаца. Шен. неподм&тљив, -а, -о који се не може подмитити, поткупити, непоткуплив. — Неумољива, неподмитљива, неустрашива и свевидећа деца! Андр. И. неподмАтљивост, -ости ж особина онога који је неподмитљив. — По безобзирној строгости и поступку с једне, а неподмитљивости с друге стране, дизао се до неког натчовјека. Новак. непбдносан, -сна, -сно в. неподношлив. — Отуда је њена [критике] тиранија исто толико неподносна колико и штетна. Поп. Б. неподпбсив, -а, -о неподношљив. — Врућина [је] неподносива. Бат. Грч . . . се јавља . . . као неподносиво голицање у листовима. Андр. И. неподнбсиво прил. неподношљиво. — Чинило се да за сваку ствар треба неподносиво дуго времена. Торб. неподнбсивост, -ости ж неподношљивосгп. — Неподносивост заблуда потиче да се поднесе борба против њих. Сим. неподв&шљив, -а, -о који се не може поднети, подносити, трпети, неиздржљив. — Затвор је нешто ужасно, неподношљиво. Магпош. Летње сунце претвориће дан у дуги, неподношљиви, загушљиви пакао. Чипл. неподн&шЈБИво прил. на неподношљив начин, до неподношљивости, неиздржљиво. — Те вечери . . . био је неподношљиво жесток. Цар Е. Наталија га је срела с неподнош-

НЕПОДНОШЉИВОСТ — НЕПОЗНАНИЦА љиво светлим погледом великомученице. Ђил. неподнбшљивбст, -ости ж особина онога који је неподношљив, онога што је неподношљиво; немогућност да се што подноси. — Неподношљивост је плазила по њој. Сим. Успео [је] да неизвесност напне до неподношљивости. Дав. непбдоба ж 1. наказа, чудовиште. — Крени ти, лупежу, објешењаче и неподобо! Вел. Онај пуковник Флидер, била вам је то таква једна гнусна неподоба. Вин. 2. оно што је неподобно, неподесно, неприкладно, неподопштина. — Жупници будним оком пазе на такве неподобе. Павл. У приповједачкој прози неприлично је језичних неподоба. Шим. С. непбдобан, -бна, -бно 1. који није подобан, који не одговара, који не ваља за што, незгодан, неприкладан. — За одбрану . . . царства постали [су јањичари] сасвим неподобни. Нов. 2. непристојан, који не долтује, морално рђав, лош; незгодан, недопуштен. — Ја сам одмах разумио да сам неподобно дјело учинио и застидио сам се. Павл. Надвојвода мора . . . такав споразум гојити да се не догоди штогод неподобно и слободи краљевства противно. Шиш. 3. ружан, гадан. — Тај говор . . . и неподобна појава . . . још јаче раздражи њима смијех, а њему љутину. Вел. 4. који није сличан, који не личи другоме. Деан. Рј. вепбдобник м онај који неподобно поступа, који се неподобно влада, зао, рђав човек. Бен. Рј. вепбдобвбст и веподобнбст, -ости ж 1. особина, својство онога који је неподобан, онога што је неподобно. — Оружје . . . је било у оптужби Вукова језика у несавременству и неподобности да се њиме обрађују научне теме. Бел. 2. а. недостатак, неприлика, невоља. — Војници бејаху на те неподобности осетљивији, јер са оделом врло траљаво стајаше. Јов. С. 6. непристојност, шопаченост. — Али зато се треба борити против зависти, клевете, неподобносги. Јов. Ј. 3. несличност, различност. Деан. Рј. неподбпство с неподопштина. Бен. Рј. неподбпштина ж 1. оно што је неподобио, неподесност, неприкладност. — Језик . . . отријеби [Рељковић] и опрости крушшх неподопштина турских. Јаг. У лирици Танасија Младеновића . . . има местимично недоречености и сувоће и неких других чисто занатских неподопштина. КН 1959. 2. изгред, испад, ексцес; непристојност. — Подао [се] вину и у пјаности почивио више неподошптина. Цар Е. н§подударан, -рна, -рно 1. којије друкчији од онога са чиме се пореди, различит;

731

неусклађен. — Када би то својство у битном смислу било неподударно с материјалом? Ант. 1. 2. мат. чије су размере различите, чије се површине не поклапају: неподударни троуглови, трокути. неподударнбст, -ости ж особина онога што је неподударно. — Две неподударности у материји социјалне политике на наше цене врше притисак. Б 1957. непбезија ж оно што нема поетске вредности, лоша, слаба поезија. — Критика негира кич и непоезију присутну у поезији. ЛМС 1957. непобтичан, -чна, -чно X. лишен квалитета поезије. — Као да су режисер и читачи намерно хтјели да буду непоетични и непатетични. Зог. 2. фиг. прозаичан; реалан. — У Француској [су] боеми лиричари, а буржое су непоетични. Уј. нбпожељан, -љна, -љно који се не жели; кога не трпе у некој средини, који треба да се уклони. — Његов боравак у Травнику [је] непожељан. Андр. И. Нека се попишу сви они . . . који су већ назначени као непожељни. Цар Е. вепозван, -а, -о 1. који није позван, који се не очекује, незеан. — Свраћамо, непозвани, код ујне. Чол. 2. фиг. који није меродаван, нестручан, неовлашћен. — Далеко је од мене и помисао да овако, за то непозван, правим . . . студије о Ескимима. Петр. М. То је свјесно рушење свакога ауторитета, ако ово, овај налаз дође у непозване руке. Фелд. непозванац, -нца м онај који долази без позива, наметљивац; онај који није меродаван, који је без потребних знања, нестручњак. — Ви морате . . . народ . . . одвраћати . . . ако би га какови непозванци на што друго наговарали. Коз. Ј. Ово значи да су та имена исувише заклоњена . . . многобројним непозванцима и непознанцима. КН 1959. непозванпк, -а и непозваиик, -ика м непозванац. — Сада га не узрујаваше више злобно и поругљиво шапутање којекаквих непозваника. Ков. А. вепознавапац, -аоца м онај који нешто не зна, не познаје. — [Ту жељу] може изразити . . . само Хрват неискрен или непознавалац опстојности. Старч. непознанац, -нца м непознат човек, незнанац, странац. — Напајао сам си . . . душу свјежом јакошћу оних дивних чувстава, што си их ти . . . излио на ме, непознанца. Дук. непознаник, -а и вепозвааик, -ика м непознанац. Бен. Рј. вепознавица и непознаница ж 1. мат. непозната вредност, непознати број: једначина, једнаџба с једном непознаницом.

732

НЕПОЗНАНКА — НЕПОКОЛЕБНО

2. фиг. непозната, загонегпна ствар, заговост, неразумљивост. — Тешкоћа та не долази толико од дубине и непојмљивости нетка. — Ову непознаницу конференција њезиних истина. Ланч. 2. оно што се не . . . треба ријешити. Обз. 1932. непознанка ж непозната женска особа, може схватити, непојмљша, невероватна појава. — Наслови о »богатом непријател>незнанка. — Читао [сам] . . . бојећи се да не ском шшјену« представљали су за мене лично наиђем на неку личност која би ме. могла непојмљивост првога реда. Крл. подсетити на лепу непознанку. Мил. В. непбкзарен, -а, -о који је задржао добра непознат, -а, -о 1. а. који шје познат: ~ човек, ~ боравиште. б. који се није иску- својства у коме нема негативних промена, испраеан; фиг. добродушан, безазмн, наиван. сио, осетио, дкживео. — Још непознато — Што ће рећи прост, прави, непокварени вече пада на дубоку осаму. Уј. 2. (у именичкој служби, само одр.) а. ж мат. непоз- сел>ак? Мат. Стипанчић се гријао блажен о младом, непоквареном срцу Валпургином. наница (7). — Једначине са две непознате Новак. нисте знали. Поп. Ј. б. м и ж непозната непбкварепбст, -ости ж особина и стање особа. — Сви се окретоше непознатоме, онога који је непокварен, онога што је непоки узеше га мерити од главе до пете. Дом. в. с неизвесност, несшурност. — Први пут варено. [се] нашао у ситуацији да иде у непознато. непокварив, -а, -о непокварљив. Деан. Рј. Јонке. непокварим, -а, -о цсл. заст. в. непокнепознатост, -ости ж 1. а. особина онога варљив. — Он га је назвао непокваримим, што је непознато, ново; новина. — Свирка и то му је име остало. Јов. С. грнете . . . поче да се извија чудноватошћу непокварљив, -а, -о који није подложан, и непознатошћу арија. Станк. б. положај склон кварењу, некварљив; који се не може и држање онога који хоће да се представи као покварити, искварити. друга, непозната личност, који се појављује непокварљивбст, -ости ж особина и инкогнито. — Плава коса, плаве очи . . . стање онога који се не да искварити, онога нема више сумње! Али поштујмо његову што је непокварљиво. — Непокварљивост непознатост! Грол. 2. оно што је непознато. осјећаја, финоћа укуса . . . све то пробија и — Важно је пронаћи и непознатост у човодвећ продорно у читаву лицу. Шкреб. јеку. Шим. С. непдкој, -оја м немир, неспокојство, непДимање с немогућност, неспособност да се нешто појми, схвати, разуме, шсхватање, узнемиреност. — И непокој, туга . . . бледи вео шири по чеоцу бајном. Ил. Неки блажен неразумевапе. — Није му дало иеко тупо непокој испуњавао [је] цио њен живот. непоимање. Леск. Ј. Миони у разрогаченим Коз. Ј. очима синуло чуђење, непоимање, читав непокбјан, -јна, -јно нетран, узнемирен, страх. Рад. Д. иеспокојан. Прае. непбјаман и непојаман, -мна, -мно пепоколебив, -а, -о непоколебљив. — непојмљив. — Бадава разум пред овим Био је непоколебив у свом отпору. Јов. С. непојамним осећањем страха. Јевт. непоколебиво прил. непоколебљиво. — непбјамно и непојамно прил. непојмљиео. — Ноћ [је], те сваки шум непојамно Да се о том непоколебиво увјеримо, бит ће доста да уважимо неколико чињеница. расте. Рист. Тако далеко од мене, непојамно Рад. Стј. и страшно, смрт ме је неизрециво потресла. Козарч. непокол&бивбст, -ости ж непоколеб-

непбјамност и непбјамност, -ости ж

непојмљивост. — Непојадшост бога. Прер. непДјмвв, -а, -о в. непојмљив. — Неко тајно, непојмиво чувство освоји његово . . . срце. Шен. непбјмљнв, -а, -о који се не може ПОЈмити, несхватљив, неразумљив; невероватан. — Многима је то његово понашање било непојмљиво. Коз. Ј. непбјмљиво прил. на непојмљив начин, несхватљиво, невероватно. — Тај човек . . . непојмљиво миран . . . заносио нас је скромношћу. Вас. непбјмљивбст, -ости ж 1. особина онога што је непојмљиво, неразумљиво, несхватљи-

љиаост.

непоколебљнв, -а, -о који се не може поколебати; чврст, постојан, доследан. — Прави домољуб је непоколебљив. Фелд. непокол&бљпво прил. без колебања, постојано, доследно. — Вршио [је] тешку своју дужност мирно и непоколебљиво. Чол. непоколебл»ивбст, -ости ж особина и стање онога који је непоколебљив; чврстина, постојаност. — Сви пацифисти . . . су наивно вјеровали у непоколебљивост II интернационале. Матк. непоколебно прил. непоколебљиво. — Као приповедач остао [је] непоколебно веран [ВрањуЈ. Богдан. к

НЕПОКОРАН — НЕПОМИСЛИВ

733

Усред поља стршило је десетак неожбунепокбран, -рна, -рно који неће да се покорава, непослушан; који не трпи стеге, каних и непокривених колибица. Шов. 2. спорт. фиг. кога не прати, не омепш у акцииеукротив. — Иступио је [кнез] десном НОГОМЈ непокоран пропису. Нех. Видео је јама противнички играч, слободан. — У . . . све што је могло узбудити младу, непо- позадини се виде наши играчи . . . а противници су непокривени. Хок. 3. банк. који нема корну душу. Петр. В. покрића, ненаплатив. — На непокривеним непокбрив, -а, -о непокорљив. мјеницама изграђују се читаве трговачке непокорљив, -а, -о који се не може цивилизације. Крл. покорити. — Непокорна, непокорена и непол&тичкн, -3, -о 1. који нема везе с непокорљива [је] животна енергија и снага полшпиком; који не изражаеа политичка младости. Леск. М. уеерења. — Неполитички, прости кривци. непокорник м онај који је непокоран. Вас. Продру два очајна, сасвим неполитичка — Хусеин је одлучио протн непокорницима и неглумачка усклика. Матош. 2. у коме одважно поступати. Том. нема политичке зрелости и проницљивости; непокбрнбст, -ости ж особина и држање супротан одређеној политици: ~ поступак. онога којије непокоран, непослушноап; омпор. неполбтичкп прил. без смисла за полити— Присиљава језик на непокорност срцу. ку; супротно духу одређене политике, — Јел. Остала је само успомена на лијепу Љуба ЖивковиК покушао је да брани Пашинепокорност јунака. Лал. ћа ; но . . . неспретно и неполитички. Риб. непокрет м стање мирошња, мир. — неполомљив, -а, -о који се не може Све ће се најзад стишати у непокрету ка поломити. — За њих [је] човек неполомљива којем сви ми журимо. Лал. катарка на океану векова. Михиз. непокретан, -тна, -тно I. а. који се не непоман, -лша, -мно немаран, нехатан. креће, који мирује; који се не мооке кретати, — Напомну тежаку миши сјеме изједу. Рј. А. којије изгубио покретљивост. — Вани је била непом&ник, -ика м 1. нар. мед. а. црни непокретна зима. Крањч. Стј. Све је било пршит ашгах. Вук Рј. б. облик авитамгшозс, мирно и, наизглед, непокретно. Чипл. б. шром; безвољан, равнодушан. — Ја бих . . . скорбут. Бен. Рј. 2. онај кога не ваља ни био поживио . . . све до гроба, непокретан, поменути. — Одисеј је . . . пошао злосретни град непоменик видјети Илиј! М-И. лијен. Крл. 2. којије остао исти, непромењен; непоменица ж 1. она која се нерадо посталан, непоколебљив. — Извјесна је . . . миње. — Ево и зоре већ непоменице. М-И. ваша храброст . . . и преданост ваша непокретна. Њег. 3. заст. коме је обезбеђена, 2. нар. зтја. Вук Рј. пепом^нуше ж дш. 1. нар. мед. врста осигурана сталност, који се не може сменити. — У хатишерифу од 1830 . . . био је пред- дечије заразне болести с оспицама иа колси. виђен један Савет са непокретним чланови- Вук Рј. 2. зоол. дечије глисте Азсапз 1шпђпсок1еб. Вук Рј. ма. Гавр. Изр. ~ имовина, иметак, ~ добро непомсрљнв, -а, -о, ијек. непомјерљив правн. земља, зграде и сл., некретнине. који се ис може померити, помаћи, непокретан. непокретљпв, -а, -о непокретан (1 и 2). — Остао [бих] ту као непомјерљив споменик. — Одох . . . по ноћи, која беше исто онако Вуј. пепомерљпво, ијек. непомјерљиво, мрачна . . . непокретљива. Станк. Видео прил. без могућности померања, добро учврш[је] да сам непокретљива у свом стрпљењу. ћено, чврсто. — Углављује их непомерљиво Петр. В. у лежишта. Михиз. непокр&тљивост, -ости ж особина и непом&рљив, -а, -о који се не може стање онога који је непокретљш, онога што помирити, који неће да се помири; пИнџно је непокретљиво. иепокретшша ж непокретна имовипа, противан. — Постао му [је] непомирљив непријатељ. Срем. пекретнша. — Јела има много непокретнина непом&рљнво прил. на непомирљив наи силу дужника. Кум. чии, искључујућк помирење. — Русија је непокретност, -ости ж 1. осооина и непомирљиво замрзила на Аустрију. Нех. стање онога који је непокретан, онога што је непокретно. — Били су . . . захваћени непомирљивост, -ости ж особина онога поспаном непокретношћу масе. Ћоп. 2. који је непомирљив; однос који жкључује непокретна имовина, некретнина. — Ваше помирење. — Дошли су без поздрава и тиме непокретности плаћају се укупно с пола навијестили непомирљивост. Михољ. милијуна. Ков. А. непом&слив, -а, -о = непомишљив на непокр&вен, -бна, -ено и непокрит, -а, који се не помишља, тзамислие. — Створи он -о 1. који није покривен; који нема крова. — тако ријеч нову . . . развије облик другачији,

734

НЕПОМИСЛИВО — НЕПОРЕЦИВ

оригиналан. — [Пјесме] су рјечитост . . . какав је дотада био туђ и непомислив. јединцат су и непоновљив израз. Шим. С. Шим. С. Поезија настаје тамо где почиње личност3 непомАсливо прил. = непомишљиво нова, своја и непоновљива. Михиз. неприхватљиво и као мисао, искључено. непбњатан, -тна, -хно рус. в. непојмљив. непомичан и непбмичан, -чна, -чно 1. који се не помиче, који задржава пређашњи — Када чује вјетар, обузима га непоњатно положај; непокретан, укочен, одузет. — спокојство. Матош. непбшатно прил. в. непојмљиво. — Два Сатник остаје у барци непомичан. Фелд. сата . . . су као и свагда минула непоњатно Ужасни су му били болесници, њихове ране и непомични искривљени . . . удови. Чипл. брзо. Новак. 2. непоколебљив, истрајан. — Био [је] вазда непоправан, -вна, -вно непоправљив. — својих мисли, непомичан у тврдокорности Покаже се . . . тип сујетна списатеља, или својој. Мул. непоправна прецептора. Поп. П. непомично и непбмично прил. не пепоправим, -а, -о цсл. заст. в. непоправмичући се, без покрета. — Они су и даље љив. — Она ће га . . . одлучити од себе као стајали непомично. Божић. Из испуцаног непоправимог грешника. Јов. С. оквира слике . . . гледају једне очи непоминепоправимо прил. в. непоправљиео. чно. Чипл. — Кола Осовине су већ непоправимо пукла. непомичност и непдмичност, -ости Ђон. ж особина и стање онога који је непомичан, вепоправљвв, -а, -о 1. који се не може онога штоје непомично; укоченост, одузетост. попратти, повратити, ненакнадив. — Бура — Разбила [је] ту традиционалну непо. . . може . . . начинити непоправљиве штете. мичност своје патрицијске обитељи. Крл. Кнеж. Л. 2. који се не може изменити на Мрачан утисак . . . је оставила непомичност боље. — Ништа нећу за вас урадити . . . старчева. Андр. И. јер сте непоправљиви ниткови. Јонке. непомвипљнв, -а, -о = непомислив. пепоправљиво прил. без могућности непом&шљиво прил. = непомисливо. поправљања, без изгледа на поправљање, — Посве [је] непомишљиво како би нешто неповратно. — Већину сачињавају непоправљиво пороком упропашћени младуши било од природе утиснутоЈ а да она дићи. Андр. И. за то не би знала. Баз. непопуларан, -рна, -рно који се не свиђа непомј&рљив, -а, -о, ек. непом&рљив. људима; који изазива незадовољство, отпор у непомјбрљиво, ек. непо.мсрљиво. народу, омрзнут: ~ мера, ~ политика. — непбмња и ненбмња ж непажња, нехат; Чинило се да је тада било непопуларно само расејаност. Деан. Рј. једно име, један човек. Рад. Стј. непДмњив, -а, -о непоман. Деан. Рј. непопуларност, -ости ж стање онога којије непопуларан, онога штоје непопуларно. непбмућен, -а, -о 1. који није ничим непопустљнв, -а, -о који неће да попусти, помућен, бистар; јасан, светао. — Врело је овде — рекох — непомућена извор-вода. непомирљив, тврдокоран; упоран, тврдоглав, Крањч. С. На поноћном небу кочи се сјајем задрт. — Теби богови срце у груди метнуше зло, непопустљиво. М-И. Понављао је с мјесец, непомућен, чист. Гал. 2. фиг. који није ничим поремећен, који несметано тече. непопустљивом срчаношћу и мирноћом. Петр. В. — Предавала [се] мислима . . . са хиљаду успомена из њиховог срећног и непомућеног непопустљнво прил. без жеље за попушбрачног живота. Мил. В. Свима [се] на тањем, упорно. — Хајдемо! — непопустљиво лицу одражавала нека неизмјерна радост, рече Буљба. Шов. непомућено весеље. Мишк. 3. фиг. разбонепопустљивост, -ости ж особина онога рит, разуман. — Никад нису с њим озбиљно који је непопустљив, упорност; тврдоглавост, разговарали. Прави непомућен старац, де- задртост. — У његову погледу било је тињских жеља и весео. Вукић. пријекора и непопустљивости. Новак. непомућено прил. без поремећаја, без н&аораба ж недостатак, одсуство порабе, сметњи, уједначено. — [Симпатију] за мене употребе, занемареност. — [Ученицима] се непомућено осјећа већ годинама. Крл. нијесу те способности услијед непорабе непбмућеност, -ости ж стање и особина развиле. Новак. онога штоје непомућено,јасноћа; разборитост. непорецив, -а, -о = непоречан (1) и — Свагда је посљедак уздржање од суда3 непоречив који се не може порећи, оборити, а циљ непомућеност душевна. Баз. неоспоран; неотклоњие. — Настави, као да непоибвљив, -а, -о који се т може поно- цитира какву непорециву пресуду. Бег. вити, који се самоједанпут појављује, изворан, Невероватно је наказно као сан, а ипак је

НЕПОРЕЦИВО — НЕПОСТОЈАН стварност, непроменљива и непорецива. Андр. И. непорециво прил. = непоречно без могућности порицања. непбречан, -чна, -чно 1. = непорецив. — Решен [је] да ме законски тера; докази су непоречни. Нед. 2. необ. који је без противуречности, усклађен. — Критичко испитивање . . . има да установи: колико се мисли појединог филозофа међусобно слажу и колико му их је успјело саставити у непоречну, у себи складну цјелину. Баз. непоречив, -а, -о = непорецив. — Говор му био обично одсечан, заповест непоречива. Рад. Д. непбречно прил. — непорециво. — Како се могох одрећи пролећа и среће, што је имах непоречно? Марк. Д. непброчан, -чна, -чно 1. који је без порока, честит, поштен; неискварен. — Окаља ме3 осрамоти ме, мене жену часну и непорочну. Цес. Д. Русо је . . . волео такозвану дивљу природу, усамљену, непорочну, неоскрвњену. Дуч. 2. адм. (судски) некажњаван. — Ћиро Носина . . . 26 година стар, неожењен . . . судбено ненорочан. Маж. Ф. непброчно прил. без порока, у складу с моралом; чедно. — Молитва . . . да му бог помогне непорочно . . . остати у побожности и чистоти. Ранк. непброчност, -ости ж особина онога који је непорочан, честитост. — За суце се првостепених судова тражи . . . непорочност. Мј. 1926. неиослух м непослушност. — Био [је] отпуштен из опћинске службе због непослуха. Мар. Почињу да показују први отпор и непослух кућном старјешини. Ћоп. непослушан, -шна, -шно који ие слуша, који даје отпор, леукрошив, непокоран. — Како ћемо кажњавати непослушне? Нех. фиг. Цуретак од једно петнаестак година, босонога и куса, живих очију и непослушие косе. Ћоп. непослушко м хип. непослушан дечак. — То је онај мали Рашко, непослушко и несташко. Змај. вепослушник, -ика и иепослушнпк м онај којије непослушан. — Хан је . . . обећао . . . казнити непослушнике. Кнеж. Л. Непослушнике који не дођу казнит ћемо. Нех. нспослушнпца и непослушница ж она која је непослуиша. — Хтедох се дићи . . . викати, бегати, али клонух; руке непослушнице раширише се насупрот мојој вољи. Шапч. непослушпост, -ости ж особина онога који је непослушан; отказ послушности. —

735

Проглашено[је] настављање кампање цивилне непослушности. Обз. 1932. непослушшак, -&и& м непослушник. — Одмах га као . . . непослушњака даде погубити. Маж. М. непосредан, -дна, -дно 1. а. који се чини без посредника, лично, дирекпган, израван. — Почели су непосредни преговори између босанских четника и Нијемаца. Чол. б. који се стеара одмах, на лицу места; који се налази ту, који окружује: ~ утисак, ~ близина. — Тако је почело . . . малограђанско скретање с пута непосредне стварности у илузију о »сиротици Блитви«. Крл. 2. први до некога, најближи: ~ старешина. — Науци још није познат . . . првобитни човек нити његов непосредни предак. Жуј. 3. а. изворни, самоникао. — Струја непосредног народног језика у њој [је] још увек свежа и пуна снаге. Бел. [Народне пјесме] су кроз стољећа . . . биле најнепосреднији израз за стваралачке потребе. Барац. б. основни, главни, прави. — Приказују [Сократа] баш као филозофа у непосредном смислу речи (»љубитељ уметности«). ПИФ. 4. који поступа отворено и једноставно, искрен, природан, спонтан. — Комесар је био . . . подједнако непосредан са сваким борцем. Минд. Тај човјек није нашао ниједне непосредне људске ријечи. Крл. непбсредно прил. 1. а. без посредовања, лично. — Завршавао [је] ставове у појању упирући очи у младе жене као да њима говори непосредно оне чудне . . . речи из молитве. Чипл. б. без прелазних ступњева, право, директно, изравно. — Милован Глишић пореклом је непосредно са села. Глиг. 2. а. одмах, убрзо. — Судећи по коментарима непосредно послије катастрофе, у Раковици састали су се сви упливи. Нех. б. посве, сасвим, без колебања. — Никада нисам тако јасно, тако непосредно јасно осјетио. Донч. непбсреднбст, -ости ж 1. особина онога који је непосредан, онога што је непосредно, директно. — Непосредност конверзације . . . умјетника са природом долазила [је] до изражаја. Матош. 2. отвореност, искреност, природност. — Њега воле у батаљону због његове храбрости и другарске непосредности. Чол. непбстнжан, -жна^ -жно који се не може постићи, недостшжан, неостварљив. — Осећам потребу јасноће и то је један од мојих непостижних идеала. Вас. непостижим, -а, -о цсл. арх. в. непостижан. — Колико ме је од мојега ђетињства твоје непостижимо величество топило у химне. Њег. непостојан и непостојан, -а, -о 1. који времетм губи карактеристично својстео,

736

НЕПОСТОЈАНОСТ — НЕПОУЗДАН

подложан променама: ~ боја. 2. несталан; непоуздан, превртљив. — Страни конзули говорили су о њему да је непостојан. Јов. С. Чинило [се] да понеки од те скиталачке и непостојане уличне гомиле . . . осјећа психолошку заблуду. Грг. 3. грам. који се не јавља у свим облицима парадигме: ~ а, ~ е.

дефектан. — Старији . . . и млађи брат . . . [су] млаких нарави, и некако непотпуни. Сек. непбтпуно прил. не обухвшпајући целину, делимично. — Вук је ове догађаје представио и непотпуно и нетачно. Прод. непбтпуност, -ости ж стање онога што непостојаност и непостојаност, -ости је непотпуно. — Из такве непотпуности ж 1. особина онога који је непостојан, онога произлази његова нужна површност. Баб. што је непостојано, несталност; превртљинепотреба ж оно за чим се не осећа вост. — У тој његовој узнемиреној непоспотреба, оно што је излишно, сувишно. — тојаности било је увијек нечег помало Полни живог спутан не толико у моралну смијешног. Крл. 2. пролазност. — Породични исправност колико у оквир непотребе. Рад. амбијент само је конкретни оквир за једну Д. Писцу без умјетничког укуса таква се другу . . . драму животне . . . непостојаности. познатост наметне. Непотреба бива злораба. КН 1955. Шим. С. пепостојанство с заст. в. непостојаност. непотребан, -бна, -бно који није потре— То све потврђује . . . оно што смо малочас бан, излишан, сувишан. — Тиме је без икакказали о непостојанству сеоскога становва непотребна трошења ријечи јасно и гласништва у старија времена. Нов. но наговијестио. Уреш. невбстојаае и непостбјање с 1. немање, пепотребност, -ости ж особина и лонедостатак. — Непостојање тискара у земљи ложај онога који је непотребан, онога што и оСгављање дјела у рукопису осветило се је непотребно, сувишност; непотребна, сувишовдје као и код многих других. Комб. 2. на ствар. — Досадно је . . . осјећати своју одсуство живота, празтша. — Нека мрачна непотребност у једном великом часу. Михол,. сила . . . сурвала [га је] у . . . бездане непосСвака непотребност. . . смета у лирској тојања. Лал. песми. Панд. непостојећи п непостојећн, -а, -е који непотреббћа ж необ. непотребна, сувшине постоји, кога нема; измишљен. — Господа на ствар. — Стари има и за ракију и за су крала . . . правдајући издатке положеним дуван, а Смиља за друге женске потребоће рачунима за непостојеће . . . бараке. Вин. и непотребоће. Мил. В. У празнини непостојећег неба раскида [се] вепДтрошав, -шна, -шно, вепотрдшнв челик у лету и клоњава крило нуклеарне и непотрошљив, -а, -о који се ле може птице. Сим. потрошити: ~ добро. — [Хидроенергија вевотизам, -зма м лат. злоупотреба је] због сталног обнављања трајна и неположаја у корист рођака и приврженика. потрошива. ЕГ 1. За разлику од угљена — Непотизам је увек био код нас; увек су и нафте. . . снага текућих вода је непонаши министри намештали у државну служтрошљиви дио [енергетике]. И. бу своје рођаке. Јов. С. Око кухиње је непбћудан, -дна, -дно 1. који није по владао уобичајени војнички непотизам, који ћуди, по вољи (коме), иепожељан. — Избаје дијелио свима онима што су били близу чени су из вијећа . . . сви непоћудни. Цар Е. владајуће клике. Јонке. Швабо тако иде кроз сва села . . . и сванепоткупан, -пна> -пно и пепоткупкога ко је сумњив и непоћудан одводи. хввв, -а, -о који се не може поткупити, Ђур. 2. који показује незадовољство, нераспонеподмптљив. — Не може [се] оцијенити ложење (према чему), тнаклоњен, противан улога и значај двојице великих и непоткуп- (чему). — Па тко би жив предвидио да них бораца за слободу. Зог. Учинише да га ће стари џентлмен бити толико непоћудан и одагле отјерају послије његових непот- према синовој женидби. Креш. купљивих дописа. Р 1946. Главно је имати непбћудно прил. непријатно, неправо. поуздане и непоткупљиве вође. Ћос. Д. — Ако ти није непоћудно, дозвао бих старога Жунића. Новак. Бијаше му непоћудно непоткупљиво прил. на непоткупљив начин, без могућности поткупљења, непод- што је овамо дошао. Мил. В. митљиво. — фиг. Говор [се] може извинути непоћудност, -ости ж особина онога из бића . . . да широко' и непоткупљиво који је непоћудан, онога што је иепоћудно; постане морална чишеница. Б 1958. недозвољен, ружан поступак. — Документа о неуспесима, издајствима и другим непопепбтпун, -а, -о 1. који не обухвата ћудностима обично остају сахрањена. Б 1958. целину, делимичан. — Амнестија може бити вбвоуздав, -а, -о 1. а. који не ужива . . . потпуна или непотпуна. Мј. 1926. 2. коме нешто недостаје, недовршен, мањкав, поверење, у кога се подозрева, сумњив. —

НЕПОУЗДАНИЦА — НЕПРАВЕДНИЧКИ

737

ваху зворничкога господара, увиђајући да Ништа страшније . . . него човјек жигосан као нолитички непоуздан. Крл. б. који не је преварени непоштено изигран. Том. Сад може служити као ослонац, коме се не сме му сс учинило да је одиста непоштено што веровати. — Били [су] сасвим непоуздани је онако . . . казао. Вес. кад се радило о борби . . . иротив четника. непоштењак, -ака и непоштеоаковнћ Чол. Моје је . . . закључивање цриљено из м непоштен човек, нитков. — Његова сраприлично непоузданих листина. Јаг. 2. који мота [јеј и моја, јер сам за непоштењака је без поуздања, чврстине, несигуран. — Ко- ишросио поштену дјевојку. Шен. Вал>ало рак тежак, тетурав, смеген и као непоуз- би да се ожигошу ти непоштењаковићи. Кум. дан. Коч. непоштб&е с особина онога који је н*н&аоузданица и непоузданица ж засг. поштен, онога што је непоштеио; непоштен, акт, писмо којим се огпказује поверење. — нечастан поступак, неморално »ладање. — Он, поштен, не хтједе мучати, на су му Ошцирно исприча своме мужу о непоштеони код његових изборника исходили не- њу његове кћери. Мил. В. Знам да ти поузданицу, с које морао је мандат оста- нећеш загазити у иикакво непоштење. Ћоп. вити. Старч. непоштива&е с «. непоштован*. нСпоузданост, -ости ж особина и стање онога који је непоуздан, несигурност. — Мрак в&ноштовање и непоштовање с одсуобично пуни душу човекову сујеверним ство поштовања према коме, чему, омалоеастрахом и непоузданошћу у сама себе. Срем. жавање кога, чега. Деан. Рј. н&нрав, -а, -о неправедан, непратчан: непоузда&е с 1. неповерење, сумња. — Зорина искреност разбила )е брзо непоуз- бити ~ према коме. дање и плахост. Нех. 2. обесхрабреност, безнеправда ж 1. повреда права, незаконит надежност, безнадност. — Па . . . подижи поступак; незаслужена увреда, осуда и СА. децу и надај се одмени! . . . После овакве — То му поче личитн на неку неправду, лшсли осети малаксалост, немоћ и непоуз- али му није било Јасно ко је крив. Макс. дање. Дом. Не наносим никакве неправде успомени свонепоучљнв, -а, -о необ. који се не да га ујака. Креш. 2. безакоње, насиље. — И поучипш, тврдоглав; самозадовољан. — Не- мени је неправда учињена!... Мени су поучљив је толико да ссбе сматра за спо- Турци кућу затрли. Вес. Све ћу испричати собна да поучава јавност. Шим. С. нод каквом неправдом живимо. Бен. непочвлство с арх. поступак за осуду, неправедан и н&враведан, -дна, -дно недело; преступ. — За тридесет година мо1. који наноси неправду, противан принцига кметовања оваког непочинства није било! пима правде; незаслужено уередљив. — Кроз . . . Јуче је . . . у нашем селу учињена кра- сву шароликост сурове и неправедне хисђа! Вес. торије... Кочићево дјело је симбол наше стално тешке и ужасне стварности. Р 1946. непбштедан, -дна, -дно који никога не поштеђује, немилосрдан, жесток, безобзиран. Овакав у в о д . . . можс се учинити сувише — Борба је била огорчена и непоштедна. прек и неправедан према песнику. Нед. 2. Козарч. Непоштедном критиком претресао неоправдан, неоснован. — Не верујте једној [је] разнолике секторе . . . државног и по- неправедној сумњи! Грол. 3. необ. који је погрешио, који сноси кривицу, грешан, крив. литичког живота Србије. Глиг. — Нико није толико неправедан да бн непбштедно прил. не поштеђујући, не- изгубио вољу да се правда. Божић. 4. милосрдно, безобзирно. — Велика национална заст. који нцје стекао законско праео на што, обмана . . . непоштедно је одгрнута. Богдан. незаконит. — [Читлуксахибија] се и код непбштсдност, -ости ж особина онога правога царског суда држи за неправедног хоји је непоштедан, онога што је непоштед- господара. Вук. но, немилосрдност, безобзириост. — Готово аеправедљив, -а, -о непрагедан. — Био је несхватљиво са коликом оштрином и би неправедљив кад не би бранио планиннепоштедношћу Станиславски говори о сво- це од бијеле приказе. Боокић. ме раду у позоришту. КН 1956. н&праведник и н&праведвЗк м непранбпоштен, -а, -о и вепбштен, -дна, -&но који је без осећања поштења и части, ведан човек; кривац, виновник. — Котарски суд је кројио правду и на граме рациокоји се не дрзки моралних норми, нечастан, вално опамећивао неправеднике. Божић. покварен. — Није то ништа непоштено. Вес. Чин ниједан срамни, непоштени окаведраведпица и н&праведница ж тл>ао те приговором није. Вел. праведна женска особа. нбпоштено и иепошт&во прил. на ненеправедничкб и нбправедничкВ, -&, поштен начин, нечасно, прљаво. — Сажаље- -б који се односи на непрааеднике и неправед47 Речакк српскохрватскога књижевног језика, III

738

НЕПРАВЕДНО — НЕПРЕБРОЈИВОСТ

нице. — Приписивао им је то кукавичкој неправедничкој души. Божић. неправедпо и н^праведно прил. на неправедан начин, неоправдано, незакотто.

вичан поступак, неправда. — Неће ли међусобна мржња, међусобна неправичност уродити отровним плодом? Шен. неправо и неправо с 1. оно на што неправеднбст и пеправсднбст, -ости се нема право, неоснован захтев, неоправдано ж особина онога који је неправедан; пепраеда. држање {мишљење и сл.). — У радњи човековој разликујемо добро и зло — право нсправи, -а, -б 1. а. који није прави, и неправо. Марк. Св. Покојница [је] вазда истински, који није оно за што се представља била у неправу против мене. Шов. 2. кршеили на шта личи, привидан, лажан. — ње права и законитости, непраеда. — ТаБаш зато су и речене овде ове критике кова би одлука била сматрана најочитијим . . . да би се разграничило право од ненеправом. Мј. 1936. правог, да би се . . . ствари поставиле на нбправо прил. а. без праеног осноеа, своје место. Богдан. [Мусивно злато] упонезаконито, иеправедно. — На трон сједиш требљава се . . . и за неправо позлаћивање. неправо узети. Њег. б. наносећи неправду, Кем. б. непозван, ненадлежан, неовлашћен. криво. — Ако сам ти што неправо учинио — Мучио ме страх, неће ли писмо доћи — крив сам. Шов. в. нетачно, погрешно. у неправе руке. Ђал. 2. грам. који по свом — Нисам знао да ли се . . . љути на звук карактеру и значењу не одговара категорији ријечи што их неправо разумије. Наз. којој формално припада: ~ придев, — преИзр. ~ ми ( т и , му, итд.) је љузент, ~ футур. — Правим речима једне тим (љутиш, љути итд.) се, увређен сам категорије називамо оне које имају и функ- (си, је итд.). цију, и значење и засебни гласовни склоп непрактнчан и непрактнчан, -чна, . . . ако једна реч дотичне категорије има -чно 1. незгодан за употребу, неподесан: ~ само нешто од тога . . . она је неправа реч одећа. 2. који је без смисла за реалност, нете категорије. Бел. умешан, несналажљие. — И он [пјесник] неправилан, -лна, -лно 1. који одступошао на Урвину. Биједни, непрактични па од правила, од уобичајене форме: — глаидеалист! Крањч. С. Био је од оних негол, ~ компарација, неправилни стихови. — Њихове су путање врло неправилне. практичних родитеља којима су и женска Лог. 2. 2. а. који не одговара чињеницама, и мушка деца подједнако мила. Макс. непрактичност и непрактпчност, -ости нетачан. — Да је ова претпоставка била ж особина и стање онога који је непрактинеиравилна, доказали су . . . избори. Риб. б. супротан усвојеним принципима, погрешан, чан, онога што је непрактично. — Држе недозвољен. — Неколико другова је . . . рек- те намерно у наивности и непрактичности. Петр. В. ло још пре поласка да је ствар неправилна. Дед. В. непребол м необ. оно што се не може неправилно прил. на неправилан начин, преболети, трајан бол. — Један непребол друкчије него што треба. — Пази на све- је живео у намери Касуа да напише своју књигу »Кратко памћење«. Пол. 1958. ћице да се која не накриви или неправилно гори. Срем. непр^болан и непреболап, -лна, -лно пеправилност, -ости ж 1. особина оно- који се не може преболети, неизлечив. — га гитпо ЈС неправилно, што одступа од нор- Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање. Коч. Непреболме; грешка. — У овом ћу чланку изнијети не ране љуте срце море небогару. Крањч. С. језичне неправилности, на које сам . . . наишао. Ј 1957. 2. неправилан поступак, ненепребрбдив, -а, -о који се не може дозвољена, протиезакотта радња. — Папа прсбродити. — Постоји често непроходна се може жалити на избор само ако је било провалија и непребродиви јаз. Прод. фиг. каквих неправилности. Пое. 2. несавладив, жотклоњив. — При тој одлуци показа се непребродива препрека. Креш. веправица ж неправда. — Никада не заборављаш неправицу. Вел. Све што има непр&брбјан и непребројан, -јна, -јно стекао је неправицом. Бен. који се не може пребројати, ееома велик, огроман. — Кћер му . . . Нелеј узе за женеправичан и неправичап, -чна, -чно ну3 непребројне дарове давши. М-И. неправедан. — Неправичан поступак према м е н и . . . није ме, додуше, научио да не непребрбјив, -а, -о непребројан. — Важвјерујем људима. Козарч. нији [је] него оно непребројиво мноштво деправнчно и пеправично прил. иа . . . сувремених романсијера. Шим. С. непрашчан начии, неправедно. непребрбјивбст, -ости ж особина или ибправичност и неправичност, -ости стање онога што је непребројиео. — Између ж особина онога који је неправичан; непра. . . људског мозга и непребројивости сун-

НЕПРЕВЕДИВ — НЕПРЕДУЗЕТАН

•719

гледним коритом. Кос. 2. у коме нема прегчаних свјетова . . . размак [је] још . . . већи. ледности, рђаво компонован, несређен: ~ Крл. непрев&днв, -а, -о непреводив. — Многа текст, ~ састав. непрегледно и пепрбгледпо прил. без умјетничка дјела у једном језику уопће су прегледности, кесређено. непреведива у други. Шим. С. непрегледност и непрбгледност, -ости непрев&дљив, -а, -о који се не да преж особина онога шп?о је непрегледно; неред, видети, упадљив. — У тој малој улици . . . скупило [се] толико . . . кућерака . . . без- збрка. — Уноси у ту непрегледност велики шведски ботаничар и зоолог Карло Лине надно сличних по оном нечем непревид[1лппе] ред и преглед. Бот. љивом што обележава ловишта беде. ЛМС 1951. непредвјкдив, -а, -о = непредвидљив непревбдвв, -а, -о -= непреводљив који који се не може предвидети, неочекиван, слусе не може превести с једног језика на други, чајан. — Ствари би могле окренути неким специфичан за један језик. — Неће увчјек другим, непредвидивим правцем. Цар Е. моћи одабрати најбоље. . . радове неког кепредвддиво прил. = непредаидљиво пјесника, јер су они обично непреводиви. на непредвид(љ)ив начин; точекивано, слуНИН 1958. чајно. непреводивост, -ости ж —- непреводпеаредвбдивост, -ости ж --- нспредљивост особина онога што је непреводиво. видл>ивост особина онога што је непредвидпепревбдљив, -а, -о = непреводив. — {љ)иво; оно што се не може предвидети, Поводом тпх непреводљивих Сремаца и неочекивана појава, изненађење. Босанаца, можемо можда учинити другу непрецвидљив, -а, -о = непредвидив. једну напомену. Сек. — Оно што није могло време, учинили непревбдљивост, -ости ж = непревосу нестални и непредвидљиви стицаји дадивост. — До тог пропуста је дошло.. . лекич прилика. Андр. И. услед непреводљивости извесних стихова. непредв&дљиво прил. = непредвидиНИН 1959. во. — Ликови [би се] сасвим слободно, непр&врелбст, -ости ж особина онога што је непреврело; фиг. несређеност, неста-потпуно непредвидљиво и необразложљиво опредељивали. Б 1957. ложеност. — Сви ти огледи . . . још више непредввдљивост, -ости ж = непредподвлаче извесну непреврелост Савковивидивост. — Освојен [је] само помоћу млаћевих погледа. Михиз. далачког ентузијазма, који тражи непреднепр&врео, -ла, -ло у коме није завршен процес врења; фиг. узбуркан, несређен, влдљивост и сензације. НИН 1958. још неформиран. — Мирко Божић ј е . . . непр^двиђен, -а, -о који није предвиђен, био познат као свеж, смео, даровит, али неочекиван, изненадан. — Једна непредвинепреврео писац, неједнаких вредности. ђена околност даде још већи интерес. Шов. Михиз. непредзиђсност, -ости ж особина оиога непревртљив, -а, -о постојан, доследан. што је непредвиђено; неочекивана појава, из— Непревртљив пјеснички карактер није непађење. — [Лишавамо се] на тај начин се могао дуже времена одржати као уредоног посебног задовољства што нам га ник смотре коју је издавала нека скупина. пружа непредвиђеност и новост праве поШим. С. езије. Комб. непрег&знв, -а, -о који се не може пренепр&дљив, -а, -о необ. који се не плагазити, прећи. — фиг. Заборавила [је] не- ши, неустрашив. — Та ја ти у груди врпрегазиви јаз који их заувијек дијели. Ђал. гох непредљиво очинско срце. М-И. непрегббљив, -а, -о који се не може иепр^дметан, -тна, -тно који је изгубио савити, крут, укрућен. — Ход му је сигуважност, беспредметан. — [Грађанска умјетран и као непрегибљив у кољенима. Гор. ност] је данас у совјетској стварности поснепреглед м необ. пространство које се тала празном и непредметном. Шим. С. погледом не може обухватити, бескрај. — непредббвв, -а, -о и непредббитан, 0 , та вода! . . . Тај спој лепоте и страве. -тна, -тно који се не може предобити; неосеоТај вировити, зелени . . . непреглед. КН јив, несавладљив. — Није ни Регина непре1958. добива тврђа. Новак. Сјајном . . . уздижеш непрегледан и непр^гледан, -дна, -дно се моћи, као владар непредобитан. Прер. 1. који се не може обухватити погледом, нбпредузетан, -тна, -тно = непредуогроман, бескрајан. — Непрегледне шуме покривале су читав овај простор. Нен. Љ. зимљив који нема иницијативе; несналажљив, Ријека величанствено лети својим непренеумешан. «** • «• •«-*= • --•• — »* ;

47*

740

НЕПРЕДУЗЕТНОСТ — НЕПРЕПОРНО

непредузетнбст, -ости ж = непредуосјећао да се ту ради о некаквим важним зимљивост особина онога који је непргдузенепрекорачивостима. Крл. тан, непредузимљив, несналажљивост, неунепрекорачљцв, -а, -о = непрекорамешност. — Искрена [је] констатација ово- чив. — Под нама се . . . вијугала . . . река га недостатка умних потреба и непредукоју су усташе прогласиле као своју незетности. Уј, прекорачљиву границу. Поп. Ј. непредуз&мљив, -а3 -о = непредузенепрекорачљнвбст, -ости ж = неиретан. — Имао је . . . с једне стране агилног корачивост. . . . газда-Софру, с друге стране неактивнепрекршиз, -а, -о који се не може ног, непредузимљивог, нерадног Шамику. прекршити, несаломљие; који се иајбрижљиГлиг. еије чуеа, неповрсдив. Деаи. Рј. неиредуз&мљивост, -ости ж = непренепрекршивбст, -ости ж особина и стадузетност. ње онога што је непрекршиво. Деин. Рј. непреж&заоци, -алаца м мн. (јд. ненепрелазан, непрслазап и нспрблапреживалац, -аоца) непреживари. Бен. Рј. зан, -зна, -зно 1. а. преко кога се не може пепреживарп н пепреживачи м мн. прећи, непремостив; непроходан. Бен. РЈ. 6. (јд. непреживар, -ара и непреживач, -ача) поред кога се не може проћи, пробити назоол. животиње које не преживају храну пред (у игрп): ~ играч. 2. који није заразан Ашос1ас(у1а поп гшшпапш. Терм. 4; (о болести). Р-К Реч. 3. шк. који означава Деан. РЈ. незадовољавајући успех, који спречава преланепрбкидап и непрекидан, -дна, -дно зак у старији разред: ~ оцена. који се не прекида, непрестпан, спгалан. — пспрелазпбст и непр&назнбст, -ости У Далмацији има братстава кзја су у не- ж особина и стање онога што је непрелазно. прекидном низу дала до тридесет, четрдененрбломан, -мна, -мно (ијск. и неприс е т . . . фратара. Мат. Предстојник [је] у ј&ломан) и непрелбмљив, -а, -о који се не непрекидној телефонској вези са Загребом. може преломити; лепоколебљив, сигуран, тврд. Фелд. — Слога ће наше деснице у непреломни непрек&дљнв, -а, -о који се т може сноп свити. Павл. Окове стане . . . непрепрекинути, трајан, чврст. Бен. Рј. ломљиве коват. М-И. Ево ти непреломне непрбкидно и непрекидно прил. без божје вјере да ћ у . . . донијети. Љуб. прекида, непрестано, стално. — Непрекидно непрдломно прил. нссаломљиео; непоко[се] довлачио ратни материјал. Дед. В. лебљиво, верно. — Ал' се милче непреломно Све се у природи непрекидно креће. бори. Крањч. С. Лог. 2. непрембстив, -а, -о који се не може непрскидпост и непрекидност, -ости ж особина и стаље онога што је непрекидно. премостити; фиг. несавладљив, неотклољш. — Четири жута зида, шум реке . . . били — На Берлинском конгресу је . . . створен непремостив јаз између Сроије и Аустрије. су ужаски у својој непрекидности, непоЈов. Ј. Његов католицнзам [је] непремосмичности. Црњ. тива запрека. Нех. непр&клоно прил. рус. непоколебљиео. непрем&стивбст, -ости ж особина и — Бујно срце . . . нејасно нечем непреклоно стање онога што је непремостиво. тежи! Ил. пепрепознатљпв, -а, -о којн се не може непр^коран, -рна, -рно, ијек. непријбпрепознати. — По вањштини она [стваркоран и иепрекоран, -рна, -рно (ек. и ност у умјетничком етничком дјелу] је, гонјек.) који је без икакве замерке, исправан у сваком погледу, беспрекораи. — Вјерност . . . тово увијек, непрепознатљива. Шим. С. непријекорна блиста. Март. За непрекоран непрбпоран, -рна, -рно, ијек. непријб. . . рад . . . [добио је] тантијему од сто поран о коме нема спора, који је ван дискудинара у злату. Дом. сије, неоспоран; општепознат, општепризнат. — Биљно стабло само на оном месту распепрекорачив, -а, -о = непрекорачљив преко кога се не може, не сме прекорачити, те, на коме се ћелије могу да продуље — прећи; који се не може продужити, помери- факт је непрепоран. О 1875. Непријепоран учјетник био је на странама, на којима је ти. — Изведење ништовне жаобе има се описивао људску биједу. Барац. предати у непрекорачивом року од осам дана. Мј. 1926. непр^пбрно, ијек. непријбпбрно неоспорнспрекорачнвбст, -ости ж = непреконо, несумњиво. — Међу словјенским књирачљивост особина и стаи>е онога што је жевностима наша је непријепорно у то донепрекорачшо; препрека, сметња. — Он је ба прва. Водн. с•

Н Е П Р Е С А Х Њ И В — НЕПРИЈАТЕЉ непресахњив, -а, -о који не може пресахнути, непресушан. — Млин је стајао на уском но непресахњнвом поточићу. Коз. Ј.

741

вепречпшћен, -а, -о који није пречишћен; наутврђеН) необјашњен, нерешен: ~ питање, ~ проблем. — Имали [смо] довољно времена да све непречишћене рачуне пепрестан и нбврестав, -а, -о који средимо. Јел. никако не престаје, који се стално понавља. пепрешап, -шна, -шно који није прешан, — Након непрестана пожуривања свршихитан. — Забацише оба она питања и дамо ипак посао. Вел. Живе у непрестаном доше се на маленкости, што непотребне . . . рату са суседима. Ђорђ. што непрешне. Старч. вепр&ставо и вепреставо прил. без непривредни, -а, -о који се не односи престаша, стално. — ГТред очима непресна привреду; који иије непосредно укључен у тано играју н пролећу неке ирне лоптице. привреду. — Ова година донела је . . . јак Ранк. Турске чете узнемирују непрестано пораст запослености у иепривргдним деКрајину. Нех. латпостима (просвета, здравство). Пол. 1958. непрестапце и вепреставце прил. невепрвзпање с одсуство, ускраћиеаље престано. — Лежао је једнако, и све непризнања, потцеимвање; осуда. — [Група је] престанце у једној соби. Глиш. Дим, задала сама себи овлашћење . . . да . . . одрегушл>ив и једак, удараше јој непрестанце ђује улгетничке рангове, оцене, признања у лице. Леск. Ј. и непризнања. КН 1956. пепр&сушан и пепресушап, -шна, -пшо пепрнзпат, -а, -о који није признат; који не пресушује, трајан, неисцрпаи. — [Уметкоме је ускраћено признање, запостављен. — ност је] непресушан извор внсоког и веЗаједнички признати бог био је Шолохов ликог уживања. Поп. Б. Осјећала [ ј е ] . . . . . . непризнат али вољен Јесењии. Михиз. да су његови џепови непресушни рудници. Јурај Крижанић, непознат у домовини и Торб. непризнат у туђини. Комб. непрссуш(љ)нв, -а, -о непресушан. — вепријазан, -зни ж заст. нетрпељиСузе су му текле као поток, као непргсувост; непријатељство. — Чувству боли . . . шиво врело. Шов. Гледа сузе што теку из примијеша се неко чувство неправде, а непресушљивих извора. Шапч. одатле се рађа нспријазан, а кадшто и непр&сушно и непресушно прил. не мржња. Јурк. пресушујући; фиг. трајно, стално. — [Из] иепрнјазан, -зна, -зно нељубазан; неваше херојске душе . . . непресушно изви- добронамеран; непријатан. — Посматрају нере вјера и љубав. Цар Е. пријазне и љубопитљиве многе очи. Андр. И. непретргљвв, -а, -о, непрбтржан и Кажу да је Лика земља вукова: опора, нспрбтржап, -жна, -жно непрекидан, ненепријазна, сива. Донч. престан. — Осим споменутих забава није нспрцјазно прнл. на непрцјазан начин, могло да буде никаквих других због не- нељубазно; непријатељски. — Висок, гојазан претргљивога кишљива времена. В 1885.; ч о в ј е к . . . нас је непријазно гледао испод Р-К Реч. ока. Чол. непр&гржпо прил. непрекидно, непреспепрпјазност, -ости ж особина и постано. — Даничић је прионуо радити смертупак онога који је непријазан, нељубазност. но, али непретржно. Рј. А. пепрвјатав, -тна, -тно који се т жели; непр&трппица ж песн. индив. (у атри- који доноси неугодиост, немир, неспокојство, бутској служби, уз реч мука) неподношљива, иеугодан: ~ сусрет, ~ разговор. — Од неиздржива. — Четр'ест лета изумевах ја бакалара... се ио целој околини осећа све нове мукс непретрпнице. Кост. Л. врло непријатан задах. Петр. М. Блитва непрећутљив, -а, -о који се не да, не је л"рачан и . . . непријатан простор. Крл. може прећутати, који се мора рећи. — Ипак непријатељ и вепријатељ м 1. онај неке присутности намсћу се као непрећуткоји је с киме у заеади, свађи, онај који нељиве. КН 1958. коме окели или наноси зло (у односу на тпо нбпрецнзап, -зна, -зно у коме нема пре- лице). — До срца [га је] заболело . . . њецизноСти, недоеољно тачаи, неодређен, неја- гову заручницу да брани шегов крвни несан, непотпун. — Летимично афирмативан пријатељ! Дом. Држао је ону двојицу за или негативан одговор био би одвише несвоје смртне непријатеље. Коз. Ј. 2. а. прецизан. КН 1955. војн. опај против кога се води оружани рат, пепрецизно прил. без прецизности, не- једна зараћена страна у одиосу на другу. — На читавом одсјеку. . . провлаче се довољно тачно, неодређено. — Одозго га сада кроз бодљикаве жице и бацају се на опазише . . . и запуцаше брзо и непрецизно. непријатеља. Јонке. б. онај који се бори за Лал.

742

НЕПРИЈАТЕЉЕВ — НЕПРИЛИКА

непрнј&поран, -рна, -рно, ек. непр^супропгне интересе, КОЈИ се налази на противној страни {у односу на класу, на народ, пбран. непрпјбпорно, ек. непр^порно. на масе); ~ народа, ~ радништва. — Ја сам им уствари класни непријатељ, и они нспрбкладап, -дна, -дао а. који није мени. Вучо. 3. а. онај који нешто сматра у складу (с приликом, обичајима, личношћу), штетним и бори се прогпив тога, противкоји не пристоји, не одговара; неуместан; ник: '—• алкохола, ~ пушења. б. оно што неподесан: ~ одећа, ~ понашање, ~ шала. ианоси штету, несрећу, болест и сл. — Уби- б. несналажљш, неспретан. — Како баш ше га двије силе које . . . зове непријате- тада кувар да претури к а з а н . . . што ти љима људске среће: бол и досада. Матош. је човек неприкладан и невешт кад се Изр. с п о љ н и , в а њ с к и ~ неприја- нечему не нада. Ћос. Д. тељ који живи изван земље, државе; унунепрАкладно прил. на неприкладан нат р а ш њ и ~ непријатељ који се налази у чин, без усклађености с чим, неусклађено. — истој земљи, држави. Мада нешто задоцнело и неприкладно синбпријатељев и нбпријател.ев, -а, -о туацији, ипак напредујеш. Ћос. Д. који припада непријатељу: ~ оружје, ~ непр&кладност, -ости ж особина онога план, ~ циљ. што је неприкладно, неусклађеност, недотенепријат&љица ж женска особа непри- раност. — Писцу ријетко када полази за јатељ. — Њена крвна непријатељица . . . руком д а . . . нађе пријелазе који не би седела [је] у реду испред ње. Срем. збуњивали својом грубом или наивном ненепријат&љски, -б, -б који се односи ка прикладношћу. Комб. непријатеље, који припада непријатељима. — неприкоснДвен, -^на, -бно рус. а. који Цеста, којом ћемо проћи, налази се под стоји изнад свега, којн ничим није ограничен. непријатељском контролом и ватром. Јонке. — Права [народа] остају апсолутна и неСрамно [је] слати децу у непријатељску прикосновена. Петрон. Рушио [се] стари екогимназију. Макс. номски и друштвени поредак, заснован на непријат&љски прил. на непријатељскџ феудалним схватањима и неприкосновеним начин, као непријатељ, с непријатељством. ауторитетима. Барац. 6. у којега (у који) — Био [је] непријатељски расположен пре- се не сме такнути, дирнути. — У петнаест села и градића није ми ничија жена нема млађим писцима. Скерл. Отац гледа неприкосновена. Сим. пријатсљски на ту ствар. Крањч. Стј. неприкосновбно прил. без поговора; без непријат&љство и непријатбљство с 1. непријатељски одиос, непријатељско осећа- икаквог одступања. — Од њих немамо ништа што бисмо могли неприкосновено прихт*е. — Увиђаше да се међу њима почише отворено непријатељство. Ранк. 2. мн. рат, ватити. Ант. 1. ратне операције. — Кад загрмеше топови неприкоснбвенбст, -ости ж особина и . . . протумачише као знак да су непри- стање онога који је неприкосновен, онога што јатељства отпочела. Лаз. М. је неприкосновено, неповредиеост. — Тако непријатно прил. на непријатан начин, неразумно поверење у своју владалачку неугодно. — Осјећао [се] свснепријатније. Кол. неприкосновеност није било нимало ретко. Прод. Декларација истиче неприкосновенепријатнбст, -ости ж особина онога што је непријатно; непријатан доживљај, ност приватне својине. ОП 1. неприкр&вен, -бна, -бно који се не принепријатна појава. — Испричана [је] и једкрива; јасно испољен, отворен. — Иван дона непријатност која се десила Вукадину. врши свој приказ с неприкривеним преСрем. зиром. Пав. Ђаци су гледали мушки, ненепријекорав, -рна, -рио, ек. непрс-устрашиво, с непршфивеном мржњом. Ман. коран. иеприлагбдљив, -а, -о који се не може непрпјбмљив, -а, -о 1. који се не може примити, супротан тражењу, неприхватљив. прилагодити, који не може да подеси своје 2. «= непријемчив који није способан да држање према обичајима средине у којој је; нешто прими, неосетљив, туп; који нешто крут; упоран. — Најтјескобнија самоћа човне прима, отпоран (нпр. премЛ болести), јека је она духовна што постаје од његова илеун. — [Њихов] су суд помутили ти на- неприлагодљива карактера и неприлагодционалистички осећаји за које је он био љива мишљења. Шим. С. непријемљив. Јов. С. Ипак се мора признеприлЈпчив, -а, -о, ијек. неприљбпиати да за кужне клице има . . . непријем- чив који се не преноси (додиром, храном, љивих (имуних) [особа]. Батут. ваздухом и сл.), који шје заразан: ~ болест. непријемчив, -а, -о •= непријемљив (2). непрблика и нбприлика ж 1. непри— Ово место [ ј е ] . . . непријемчиво за вид- јатан догађај, случај, положај, незгода, тешне утиске и назива се слепом мрљом. Псих. коћа, невоља. — Срећно [је] испливао из

НЕПРИЛИЧАН — НЕПРИСЕБАН многих неприлика. Брл. 2. особа која некоме не приличи, не одговара као брачни друг. — Ређаше јој све редом момке с назначењем, који су неприлике, а који би могли бити прилика за њу. Срем. непрнлпчан, -чна, -чно који не приличи, не доликује, неподесан, неуместан; непристојан, неуљудан. — Ћутљива равнодушност којој се сва предала . . . била је потресна, али помало неприлична у борби. Поп. Ј. Ја само нећу да будем неприличан. Леск. Ј. иепрплично прил. 1. недолично; незгодно, непријатно. — Доказује како је њему то врло мучно и неприлично и како му образ не подноси ово аргатовање. Андр. И. Клари постало одједаред неприлично. Цар Е. 2. неумесно, неоправдано. — Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна. Уск. пеприлнчност, -ости ж особина онога што је неприлично; неуљудан поступак, непристојност. — Укорише обојицу због неприличности њихова владања. Креш. Њихова раскош међутим застирала је као нека копрена сваку неприличност у њихову разговору. Нед. неприљ&пчив, -а, -о, ек. неприлепчив. неприменљив и иепримсљпв, -а, -о ијек. непримј&нљив и непримјењив који се не може применити, који не одговара, неупотребљив. — Овај пример могао [би] за друге земље да буде неуобичајенЈ а можда и неприменљив. Б 1957. Искључује . . . хисторију као чисту емпиријску науку, у којој је непримјењиво рач^унање. Ант. 1. непр&меран, -рна, -рно, ијек. непримјеран 1. који не може служити за пример, за углед: ~ понашање. 2. необ. беспримеран, изузетан; неупоредив. — Не чу л' како ниско, како мраву равно, о поштењу непршиерном суди? Јакш. Ђ. неприметан и непр/гметан, -тна, -тно, ијек. непримјетан и непримјетан који се тешко може приметити, једва еидљив, неупадљив, неосетан. — Око њених уста титрао је мали неприметан загонетни осмех. Мил. В. Незнатне, непричјетне промјене . . . не мијењају битно ствари. Лог. 2. пеприметл.ив, -а, -о, ијек. непримјетљив који се не може приметипш. — Обје науке упознају нас како су све оне једноставне и непримјетљиве силе . . . дјеловалс. Тућ. непрпметљиво, ијек. непримј&тљиво, прил. неприметно. — Прољеће непримјетљиво наступа. Ћип. Готово непримјетљиво клизне разговор у високу политику. Цар Е. неприм&тљивост, -ости, ијек. непримј&тљивбст, ж осооина и положај онога што је неприметљшо. л?.~" •.»- -;-,-л

743

веприметно, ијек. нбпримјетно, прил. на неприметан начин, без могућности примећивања, неупадљиво, неосетно. — Свјеж је лахор . . . готово непримјетно ћарлијао. Шов. неприметност, -ости, ијек. непримјетнбст, ж особина и положај онога што је неприметно. — Поред све те истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите. Шапч. непримје-, ек. неприме-. непр&мљив, -а, -о који се не може примити, неприхватљив. — Стара прича . . . непримљива [је] за модерну ситуацију. Б 1958. непрпнципнјелан, -лна, -лно који није заснован на принципима, који се не држи ггринципа, недоследан. пепринципиј&шост, -ости ж особина онога који је непринципијелан, онога што је непринципијелно; непринципијелан поступак, недоследност. — Указати на све њихове . . . непринципијелности . . . значило би развити велику грађевину на непогодном мјесту. Зог. неприправан, -вна, -вно 1. који се није приправио, спремио, који нема оно што је неопходно (за одређсну прилику), неспреман. — Употријебио [је] згодну прилику кад је непријатељ неприправан или запослен. Нех. 2. за који нису учињене припреме, неочекиван, изненадан. — Мориш мене смрћу неприправном. НПХ. непрцрода ж необ. извештачеиост, намештеност, неприродност. — Ван из овога кола неприроде . . . и химбе! Шен. непрцродан, -диа, -дно 1. а. којг. не одговара ономе што је природно, ненормалан; необичан. — Тијело [је] дуже времена висјело у неприродном положају на клину. Фелд. Држали [су] . . . тај свакако доста неприродан брак ванредно сретним. Ношк. б. који превазилази, надмашује човекоее моћи, натприродан. — Са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде. Ранк. 2. извештачен, усиљен, намештен. — Тај осмех био [је] неприродан као у болесника. Макс. неприродно прил. на неприродаи начин. — На ваше место може доћи други, који жсли да се лечи неприродно. Макс. неприродиост, -ости ж особина и стање онога који је неприродан, онога што је неприродно, необичност; несхватљиеост, невероватност. —- Неприродност ситуације наметала сс свима. Шуб. У народу свака вест расте до неприродности. Кнеж. Л. непрбсебан, -бна, -бно 1. који је изгубио присуство духа, збупен, изгубљен. 2. ноји се

744

НЕПРИСЕБНО — НЕПРИСТУПАЧНО

налаш у бесвесном стању, бесвестан; који је ководи личним разлозима, објективан, прапао у несвест, онесвешћен. — Њему се на- вичан. — Видјело се да је свједок био човједанпут у неприсебном стању учшш као јек простодушан и непристран. Л-К. да су то безброј отворених очију. Ђур. непр&страно прил. •= непристрасно Аница повуче доље к себи неприсебну на непристран, непристрастан начин, објекстарицу. Михољ. тиено, правично. — Он је сада, читајући непрАсебво прил. на неприсебан иачин, . . . непристраније, био изненађен. Шов. изван себе, изгубљено, избезумљено. — Понепр&страност, -ости ж = непринављала је готово неприсебно. Сим. страсност особина онога који је непристран, непрАснлан, -лна, -лно и непр&сиљен, непристрастан, онога што је непристра(с)но, -а, -о неусиљен, природан, спонтан. — Још објективност, правичност. — [То претподаље скупила се аристокрација ударајући ставља] потпуну непристраност и барем у ачи својом неприсилном отмјеношћу. милимално познавање теме. Крл. Лекс. Ј. У кретњаЈиа, говору и погледу била је . . . вазда неприсиљена. Новак. непрДстрасно прил. «= непристрано. неприспбдобив, -а, -о «. неупоредив. — — Треба имати снаге па непристрасно Отац [диму јеј неприсподобиви гледе своје писати о стварима које су унапред вољене. Богдан. љутине . . . духан. Том. непрбстраснбст, -ости ж = непринепрпсподббпво прил. в. неупоредиво. — Гостионичар . . . се сиатрао неприспо- сграност. — Ту не треба никакве особите памети, само поштења и непристрасности. добиво паметнијим од начелника. Кос. непр&сталбст, -ости ж особина и стање Марк. Св. вепр&страстав, -сна, -сно = неприонога који је непристао, онога што је непристало, неприличност, неприкладност. — стран. — Они објашњавају чињеницу која Киез Адам није имао дјевојачког ока да је била запажена од непристрасних проспази ту непристалост Фрањину. Коз. Ј. матрача. Цвиј. нбприступ м необ. неприступачно место. непрДстанах, -5нка м одбијање, непргг— Откуда су залутали ту, и како су се стајање. — Није [се] толико плапто неприсганка Јеличиног колико срдње и поолржали у том неприступу? Ђон. носа очевог. Вес. непрАступан, -пна, -пно, неприст^пачан и непрАступачан, -чна, -чно 1. коме непр&стао, -ла, -ло који не пристаје, не одговара, неприкладан, неприличан. — се не мооке приступити, прићи, до кога се Већина [је] мишљења у њему непристала не може доћи, недоступан; недостижан. — и неточна. Шим. С. [Песник] изневерава Ту је у . . . неприступној пештери скромно своју психолошку садржину трпајући у њу и побожно живео. Нен. Љ. Сада је тај све оне непристале и неадекватне светове. зборник неприступачан. Водн. Сав тај бучан Б 1959. живот . . . изгледао [јој] . . . је неприступан. непр&стбјан и нбпристбјан, -јна, -јно Ш\'б. 2. који одбија нечије друштво, охол, 1. који вређа осећање реда, који се не стиди надмен; затворен у себе, повучен, недружесвојих поступака, безочан; дрзак. — Исти љубив. — Она је према мени била увијек тај . . . непристојни племић . . . је насуттрот хладна и неприступачна. Цар Е. Он неће мојему притријемку поставио гусињак. Шов. ни да чује, јер је такав, неприступачан и 2. који изазива осећање етида; саблажњи«, неповерљив. Вас. Све је то одавало човјека бестидан. — Пјесме . . . су страшно некога су . . . сматрали помало настраним и пристојне. Нех. неприступним чудаком. Крл. 3. а. неразчмљт, иесхватљив, нејасан; необјашњив. — непрбстбЈно и пбпрнстбЈпо прил. иа нтристојан начин, неприлично; дрско, бес- Таква би мјеста прочитао неколико пута, а она би остала неприступна н>еговом ратидно. — За сандуком је ишла . . у незумијевању. Ноеак. Створило [се] мишљење пристојно шареној блузи. Ђил. Право?! да је она недокучљива, људском разуму — отресао се управо неприсгојно мали за вечита времена неприступачна. Петр. Турчић. Кол. М. б. на кога се не може утицати, равноненрбстбЈнбст и непристбјнбст, -ости ж асобгта и стање онога који је непристојан, душан, неосетљив, непријемни«. — Брат ми онога штоје непристојно; неприетојно држа- је страшно немио и разлозима неприступачан. Креш. Сва су чула затворсна и нење, тпристојан поступак. — Моја назочност одузела [му је] и најмањи вид непристој- приступна спољним утисцима. Андр. И. носги. Креш. Бити самац, била је непринеприступачно и непрбступачно прил. стојност. Прод. •= неприступно на неприступа(ча)н начин, недоступно; охоло. — Она стајаше непоиепр&стран, -а, -о = непристрастан мично, неприступачно. Леск. Ј. који ие држи ничију етрану, који се не ру-

НЕПРИСТУПАЧНОСТ — НЕПРОДОРНОСТ неприст^пачнбст и непр&ступачнбст, -ости ж = неприступност особина онога који је неприступ(ач)ак, онога што је неприступ(ач)но, изолоеаност; неприступачан, одбојан став. — Хладноћа, неприступачност . . . убила [је] наравни живот чозјека. Кос. [Његова] је неприступачност туђи.ч саветима . . . била добро позната. Лаз. М. иепрАступно прил. — неприступачио. — [Ишчекивање] је неприступно одијељено од свега вањскога свијета. Новак. непрАступност, -ости ж = неприступачност. — Много полажу на неприступност својих брда. О 1875. Посмијех му се све више укрућивао у камену озбиљност, неприступност. Кал. непрбсутан и непр&сутан, -тна, -тно I. који није дошао, који је изостао, одсупшн. Деан. Рј. 2. замишљен, расејан. — фиг. ПоГледа кроз прозор . . . мирним погледом неприсутне душе. Киш. непрнтаЈпв, -а, -о гсоји се не може притајити, прпкрити, видан, упадљив. — Он је с непритајивим страхом видио . . . како у ноћној тами пламса свјетло бакаља. Новак. неприхватљив, -а, -о који се не може прихватити, прилшти, претеран у захтевима, штетан по углед (интересе и сл.). — Он је сматрао да су њемачки увјети неприхваттмгои. ОП 2. неприхватљиво прил. на неприхватљив начкн, недопустиво, претерано. — Сусрет оца и Вековића чинио му се . . . немогућим и неприхватљиво неправедним. Дав. непр&чљив, -а, -о који се перадо упушта у разговор, ћутљив. — Остали су какве их . . . знамо са изложаба: Маскарели ћудљив . . . Србиновић нелитераран, непричљив, озбиљан. КН 1956. непробављив, -а, -о 1. који се пе мспке пробавити, сварити, нвсварљив. — А кад тамо, све ти, непробављиви залогај у грл^ свога ћаће . . . измишл>аш пјесме. Шов. 2. фиг. непрчјатан, досадан, неподношљив. — Сада је јасно видио да су они сви од реда, и душевно и тјелесно, тешки и неггробављиви. Грг. непробављивбст, -ости ж особина и стање онога што је непробављиво, несварљивост. непрбббјан и пбпробојап, -јна, -јво који се т може пробити, у који се не може продрети. — На њима су непробојни оклопи. Крањч. Стј. Сиђоше . . . под једну букву, с густом . . . непробојном крошњом. Мил. В. фиг. Гледао је изблиза те зрцалне, непробојне очи. Крањч. Стј. непрбббјно и н&проббјно прил. без могућности пробијања, продирања, на непробојж начин, чврсто. — Над њима су

745

високо, у мрком непробојно густом тијесту зимске каљаве ноћи, горући иницијали. Кик. Дању [је] ћутљив, озбил>ан и нспробојно дискретан. Андр. И. нспрббојпост и непроббјнбст, -ости ж особина и стање онога што је непробојно. непровбдив, -а, -о који се не може провести, остеарити, неизводљив, немогућ. Деан.

РЈ.

непроведиво прил. неостварљиео, неизводљшо, иеиогуће. — Пребацивање америчке војске у Европу чинило се непроведиво. ОП 2. непровбдивост, -ости ж особина и стање онога што је непроеедиво, нгостварливост, неизеодљиеост. — Противници стоика истицали су непроведивост ћудореднога идеала. Баз. вепровндан, -дна, -дно = непрозиран 1. који не пропушта светлост, кроз који се не можс тгдепт, мутан. — Гдје је почетак? Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Дуч. фиг. [Бацао је] преко њега непровидан плашт заборава. Мј. 1926. 2. фиг. у који се, у шта се не мозке проникнути, несхватљив, неразумљив, загонетан. — Сви су људи непровидни, тешко је човека добро судити. Сек. непровАдљив, -а, -о непровидан. — Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко. Шапч. непровидабст, -ости ж — непрозирност особина и стање онога којије непровидан, непрозиран, онога исто је непротдно; нејасиост, загонетност. непрбводан, -дна, -дно физ. који не проводи, ие преноси (неку енергију), изолаџиони: ~ тело. непрбводник м физ. тело које не проводи неку енергију (електричку, топлотну и сл.), изолатор. Фш. 4. пепрбдирап, -рна, -рно непробојан; непровидан. — Из тмина непродирних, густих као туткал наједноћ . . . снажан кукурик гшјетлова. Сим. Вода је постајала бијела и непродирна. Торб. непрбдирнбст, -ости ж особина онога што је непродирно; тпротдност. — У н.езиним !> очима лежала дубока непродирност. Бен. непрбдбран, -рна, -рно 1. непробојан. Бен. Рј. 2. који није способан да продре, да се пробије, да савлада препреке, слаб, по~ пустљив. непрбдорнбст, -ости ж 1. особина и стање онога који је непродоран, онога што је непродорно, шпробојност. — Социолошки егзактно могли [бисмо] одредити . . . закон непродорности социјално-етичке материје.

746

НЕПРОДУКТИВАН — НЕПРОМЕЊИВ

Лит. 1957. 2. одсуство истрајности, попустљивост, слабост. — То није савесност, него непродорност. Поп. Ј. непродуктнвап, -вна, -вно 1. који ш учествује у продукцији, производњи, који не ствара; који не ради, т привређује. — Памћен>е је непродуктивно: оно задржава само научене представе. Пед. Обиграли [смо] министарство жељезница у нади да ћемо искамчити бесплатне возне карте за ову бројну а непродуктивну обитељ. Јел. 2. а. који не служи даљем развоју, неплодан; некористан, безередан. — Непродуктиван рад . . . се годимице слаже у канцеларијске акте. Коз. Ј. Ви сте непродуктиван елеменат у друштву и највећи друштвени баласт! Петр. В. б. који не доприноси довољно, ксуи се не исплаћује. — Како је рад робова био непродуктиван, гонили су слободне сељаке да им раде земљу. Пов. 2.

проход. — фиг. Његова литература није ходала странпутицама, непролазима. Михиз. непролазаи и непрблазап, -зна, -зно 1. који не пролази; временски неограничен, трајан. — Српска књижевна задруга [је] обратила пажњу на . . . дела непролазне вредности. СКГ 1937. Ту је Ката стекла непролазних заслуга. Десн. 2. непроходан; беспутан. — Да оде у какву непролазну огромну планину, како ће се хранити ? Ранк.

пепрблазност и непрблазнбст, -ости ж особина и стање онога који је непролазан, онога што је нспролазно. — Порицати непролазност великих књижевних дјела, значи порицати и реализам. Зог. непрбломап, -мна, -мно непробојан. — Хрзат . . . постане непроломним насипом проти навали турских таласа. Павл. иепромашив, -а, -о 1. који никад не вепродуктиввост, -ости ж особина онога промаши: ~ стрелац. 2. који се не може промашити. — Спремљено [им је] да сутра што је непродуктивно. . . . постану непромашива мета митраљеских вепрбдушно прил. непропустљиео за рафала. Ман. ваздух, зрак, херметички. — Цијев . . . је вепромашвво прил. без промашаја, на свом горњем крају непродушно затвоишчно у циљ. — Сократова иронија . . . рена стакленом плочом. Физ. 2. непрозпран и непрозиран, -рна, -рно деловала је заводљивије и непромашивије од . . . »бабичке вештине«. СКГ 1937. = непровидан. — Шума је била непрозирна. непромевив, -а, -о, ијек. непромјбнив Ћос. Б. фиг. Старици се причини ово учив. непроменљие. — Живот му је једноличан, тељкино разлагање понешто талшим и недневни ред непромјенив. Јурк. прозирним. Ков. А. иепроменвт, -а, -о, ијек. непромј&нит непрозирје с необ. мрак, тама. — в. непроменљш. — По неиспитаним и вечним фиг. Те мисли . . . најснажнији [су] израз и непроменитим законима природе у фебруљудске уздигнутости . . . Оне су му свијет, ару . . . сам себи [је] дао одсуство. Срем. видици у овом непрозирју. Вуков. Нек' иде . . . нимфи он непромјениту вољу непрозирност, -ости ж = непровидобјавити. М-И. ност. непром&нвто, ијек. непромј&што, прил. непрбзрачан, -чна, -чно који није пробез промене; стално. — Она звона куцају зрачан, непровидан, непрозирам. — Пронепромјенито из дана у дан. Цар Е. гутаће га непрозрачна тама. Рак. певром&нљив, -а, -о, ијек. непромјенцепрбзрив, -а, -о који се не може прољив = непромењив а. који се не мења, који зрети, упознати, загонетан, тајанствеи. — се не може мењати, увек исти. — Брзо [је] Свака [је лађа] попут непрозриве, недосмислио нов и овај пут непроменљив план кучивс сфинге. Цар Е. како ће се . . . дочепати . . . новаца. Л-К. невровзводан, -дна, -дно непродуктиУзрујавала су га та непромјенљива лица ван (1 и 2а). — Друштвене невоље долазе која редовно виђа. Мил. В. 6. грам. који од непроизводних класа. Јов. С. се не може мењати по падежима. непрокашљан, -а, -о који се није иснепроменљивбст, -ости, ијек, непрокашљивањем очистио. — Кроз зубе се промј&нљивбст, ж = непромењивост особина вукло у мутном, непрокашл>аном баритону и стање онога који је непроменљиву онога сухо питање. Кол. Одједном, неописиво штоје непроменљиво, сталност. — Вјеровање гракну из непрокашљана грла и скочи. у непромјенљивост природе . . . одржавало Вуков. се и у почетку новога вијека. НБ. Хтио непрок&пш>ив, -а, -о који не пропушта је да испитивањем темеља грађанског друкишу. — Замишљао [је] своју идиличну штва покаже чврстину и непромјенљивост старост . . . с непрокишњивим кровом над тих темеља. Зог. главом. Мар. вепром&њвв, -а, -о, ијек. непромјбњив нбпролаз м непролазан, непроходан крај, = непроменљив. — Она [истина] је једна беспуће; тешко проходан пролаз; исп. ненепромењива, постојана, вечита. Кнемс. Б.

НЕПРОМЕЊИВОСТ — НЕПРОСВЕЋЕН непромењивбст, -ости, ијек. непромјбњивбст, ж —- непроменљивост. непрометан, -тна. -тно у комеје промет, саобраћај врло мали; којим се не може пролазити, саобраћати. — Национални пут број 7 . . . четири сата био [је] непрометан. НИН 1959. веврбмвшљев, -а, -о којп без довољно размишљања доноси одлуке, несмотрен; прек; учињен без доволмо размигиљања, неодмерен, пренагљен, брзоплет. — Хенрик IV . . . је био нагао и непромишљен. Цов. 2. Не желе да непромишљеном речју увреде сроднике. Јевт. непрбмишљено прнл. без размишљања; пренагљено, брзоплешо. — Да ли је извршилац делао . . . непромишљено или хладно, промишљено. Псих. Што је он у огорчењу наредио, не ваља да ви непромишљено извршите. Вел. непрбмишљеност, -ости ж особина огмга који је непромишл,ен, оиога што је непромишљено; непромншљен поступак. — Слава тој непромишљености, јер каткада нам наша неразулшост и добро служи. Богд. Везује заблуду са непромишљеношћу и страх са бедом глупости. Дав. непромје-, ек. непроме-. вепромбстнв, -а, -о непремостие. — Проломио [се] непромостив јаз између прошлости и садашњости. Кум. Између деце се разјапи први пут, ужасан, кепромостив јаз. Поп. Ј. пепрбмочан, -чна, -чно в. непромочив. Деан. Рј. непромбчив, -а, -о који не пропушта воду, који не упија влагу. — Митраљезе [на броду] . . . су морнари прекрили непромочивим навлакама. Аз. Његове непромочиве чизме . . . су сезале преко кољена. Тур. непромбчпвост, -ости ж особина онога што је непромочиво. непрон&кљив, -а, -о в. непроницљив. — Непроникљива судбина човека у свету . . . [изнета је] ни мање дубоко ни мање узвишено но у великим филозофским списима. Поп. Б. непроннцав, -а, -о непроницљив. Бен. Рј.

747

вепрбничан, -чна, -чно 1. непроницљив. Бен. Рј. 2. кроз који се ништа не мозке пробити; непровидаи, непрозиран. — Ишчезле [су] . . . његове маште у некаквој непроничној маглици без гласа. Донч. пепропадан, -дна, -дно необ. в. непропадљив. — Она је већ због тога једно непресушно, непропадно врело књижевне уметности. Цар М. непропадљив, -а, -о који не може пропасти, неуништив, трајан. — [Осјећаји] расту . . . и носе плодове непропадљивога живота. Бег. непропадЈБИвбст, -ости ж особина и стање онога што је непртадљиео. Бен. Рј. непропаднбст, -ости ж необ. в. непропадљивост. — Био је . . . пун вере у његову непроладност. Десн. пеирописан и непропнсан, -сна, -сно који не одгоеара пропису; забрањсн. — Мрети [се] може и у непрописном костиму. Сек. Увек [је] возио непрописном брзином. Дав. невровисно и пепрописно прил. на иепрописан начин, противно пропису. — Стојич непрописно, заборавио сам . . . да скупим пете. Вин. нецропорционалан, -лна, -лно чији делови међусобно немају одређене прторције, нескладан. — Сврнуо је на себе Мићину пажњу једино својим високим узрастомл страшно непропорционалним. Л-К. неврбпусност, -ости ж непропустљивост. невропустан, -сна, -сно непропустљив. — Кожа тада постаје . . . непропусна за воду. НЧ. непропуствв, -а, -о = непропустљив који не пропушта воду. Бен. Рј, непропустивост, -ости ж = непропустљивост особина онога што је непропуст(љ)иво. Деан. Рј. непропустљив, -а, -о = непропустив. — Ако је здравица непропустљива, онда још и жиле пролазе у труљење. Тод. непропустљнвост, -ости ж = непропустивост. — Повећана количина хлорида у кичменој мождини . . . значи непропустљивост бубрега. Пол. 1959. непрорачупљив и непрорачуњив, -а, -о 1. који сс не може прорачуиати; неизбројие, безбројан. Деан. Рј. 2. в. неурачунљив. непров&цљив, -а, -о 1. који није способан да проникне, прозре, сагледа што. 2. — Писмо Кватерниково . . . је рађено у који се не момсе проникнути, којега је тешко непрорачунљивој узрујаности. Нех. Долазио прозрети, сагледати, загонетан. — Има ду- је ред на друге путнике да изађу пред Џему и да задоволл његове непрорачуншевну снагу која је потребна да се неко љиве ћуди. Андр. И. учини непроницљивим свачијем погледу. пепрбсвећен, -а} -о, ијек. непрбсвијећеи Грол. Понекад му се чинило као да је у који је на ниском ступњу културе и образоживоту имао задаћу . . . да то нешто, њему вања. — Он не.ма осјећаја љубави за Хрватсамоме незнаним и непроницљивим стазама, ство, он је непросвијећен и таман. Крл. овдје пренесе. Десн.

748

НЕПРОСВЕЋЕНОСТ — НЕРАВАН«

непрбсвећепбст, -ости, ијек. непрбсвијећеност, ж особина и стање онога који је непросвећен, заосталост. — Политички либерализам [је] утопија у једном народу, огрезлом у сиротињи и непросвећености. Јов. С. непрбсвнјећен, -а, -о, ек. непрбсвећен. непрбсвијећенбст, -ости, ек. непрбсвећенбст. н^прост, -а, -о у служби предиката, кад се казује да се нешто не може опростити. — Просте твоје љуте ране . . . ал' непрости грдни јади. Њег. н&просто прил. без опроштаја, неопроштпено. — ГГросто вама, фратри, браћо моја! А непросто будимској краљици. НПХ. непротумачив, -а, -о који се не може протумачити, необјашњив. — То [је] нека непротумачива, унутрашња . . . катастрофа. Козарч. нЈ-проход м песн. непроходно место. — Куд си, стара, тако наумна по непроходу горе зелене? Јакш. Ђ. С душом тврдом као пучина, брдовит пут у непроходу. Пар. пепрбходан, -дна, -дно којим се не може чроћи, који је без пролаза. — Стазе испред куће постале непроходне од блата и воде. Пав. Између чути и послушати . . . постоји често непроходна провалија. Прод. непрохбдљпв, -а, -о в. непроходан. — Склони себе и своју сиротињу у непроходљиве шуме. Панч. непрбходпост, -ости ж особина и стање онога што је непроходно. непроц&нљив и непроц&њив, -а, -о, ијек. непроцјбнљив и непроцјбњив 1. који се не може проценити, изузетно драгоцен; неизмеран. — У нашем животу . . . поезија и уметност уопште, имају непроцењиву вредност утехе. Панд. Она би могла бити непроцјењив бисер. Шов. 2. веома ситан, ненерљив. Деан. Рј. непроцј^пљпв и непроцј&њив, ек. непроцбнљив и непроц&њив. Нбптун, -уна м астр. велика пламета Сунчева система (по имену староримског бога мора). ОГ. нептун&зам, -зма м геол. учење о важности и деловању евде на стварање Земљине коре. н&птуниј, -ија и нбптунијум, -а м хем. вештачки, умјетни радиоактивни хемијски елеменат (>Јр). нбпун, -а, -о мањи од означене мере али приближан њој, ненавршен. — У војсци ме задржаше непуна четири месеца. Ранк. Већ сам се на један непун дан зауставио овдје. Сим.

т

*г е» »НКР- ,_'

непунблетан, -тна, -тно, ијек. непунбљетан који још није пуиолетан, малолетан; фиг. незрео. — Она је . . . душевно непунолетно створење. Шапч. иепунбљетан, -тна, -тно, ек. непунблетан. непут м тал. п01ф. сестрић; синовац, братанац. Деан. Рј. испуцаљка ж бот. врста маховине Рћавсшп. Бен. Рј. непуча ж покр. сестричина; синовица, братаница. — Нијесал* видје' љепше женске главе што непуче љуби Сорманове. НПХ. Мештршва! . . . Т и ? ! . . . Непуча Орсата Великога! Војн. непушач, -^ча м онај који не пуши. — Кријумчари . . . непушачи . . . све се то узнемирило. Крл. Људи су пушили, ваздух топао и сув гонио је непушаче на кашаљ. Дав. непушачки, -а, -5 који се односи на непушаче, који је за непушаче, који припада непушачима. Р-К Реч. н&пце (ген. мн. неббцЗ и небЗцб) с анат. горња засвођена површина усне дупље у кичмењака ра1аШт. Терм. 4. Изр. меко (задње) ~ задњи, стражњи жкани део тпца р а к Ш т то11е, уе!ит ра1аи; т в р д о (предње) — предњи, коштани, непокретни део непца ра1а(иш дигит. н^пчапи, -а, -б који се односи на иепце (који припада непцу, који се ствара уз непцг

и сл.): ~ кост, ~ свод, ~ сугласник. непчаннк, -а и непчапнк, -ика м грам.

сугласник који се образује у пределу предњег непца, непчани (преднлнепчани) сугласник, палатал. Р-К Реч. пбпчљача ж анат. в. небњача. Р-К Реч. 1

нбраван , -вни ж нераенина. — То је још дрхтав звук, пун неравни као излокан друм. Андр. И. псравап 2 , -вна, -вно 1. који није раван, којије без глаткоће, храпав; оштећен, изрован, џомбаст, — Лед се показао несигуран, испрскан, неједнак, нераван. Петр. М. Осјетио [је] дрндање возила по неравној цести. Крањч. Стј. 2. а. вођен с неједнаким, далеко мањим снагама од снага противника (р борби). — Студенти [су] започињали теш^у и неравну борбу. Пср. Не примити га [кршћанство] значило је . . . пропасти у неравној борби. Лов. 2. б. који је ниже вредности, неједнак; неприличан. — Гледају у њему неравног себи; зато је живео повучено и радио за тројицу. Петр. В. 3. а. неуједначен, променљие, кривудав. — Живот је тако нераван и непријазан. Бег. Успон ове талентоване глумице . . . протиче . . . у неравној каријери. Пол. 1958. 6. фиг. који

НЕРАВНИНА — НЕРАДО

749

прелази из једне крајности у другу, неуравноверад м времс проеедено без икаква рада, тежен; ћудљив. — Променио се према жени беспослица, доколица. — Јучерањи дан прои кући . . . Дошао нераван, сваки дан друкпаде нам у нераду. Лаз. М. Што је др>го чији. Сек. 4. фиг. недопшран, неуглађен; ваш живот, него диван један нерад! Кол. рогобатан. — Њени . . . стихови неравни су, нерад, -а, -о који не жели што, који нсма невешти, скроз неправилни. Скерл. воље за што. — Побјегао [јс] одмах прво неравн&на ж неравни део површине, јутро из села на гај стан, нерад сретати људе. удубљење, испупчење; храпавост. — Његова Коз. И. Па ето видшн . . . одговори Радан стопала су већ познавала све неравнине на нерад да дивани кад му се хита. Глиш. пречагама. Макс. Настају неравнине које аерадан, -дна, -дно 1. а. који не воли да спречавају игру на земљи. Ног. фиг. Спотиче ради, који проводи време у беспосличењу, лен>. се преко неравнина и оштрине живота. — Купили су само разне убојице, кокошаре Скерл. и нерадне људе сумњива занимања. Ћоп. неравно прил. неуједначено, неравномер- б. коЈи се проводи у нсраду, беспосличарски. — но. — Једно поред другог неравно корачају. Једна од најгорих навика . . . ЈС тежња Вукић. . . . нерадном животу, господству. Марк. Св. неравномеран, -рна, -рно, ијек. неравно- 2. (одр.) у току којега се не ради, за време мјеран 1. који нцје Једнако распоређен, који којегсе ооусгпавља посао: нерадни дан, нерадни се креће променљишм темпом, неуједначен; сати. неусклађен. — Застане [се] на поЈединим н&раденнца ж в. нерадница. — Многе радилиштима због неравномерног извођења радова. Пол. 1950. 2. неједиак, различит. дангубице и нераденице дошле на трг од дуга празна времена. Шапч. — Четрдесет неравномерних, бурних година церадин 1 м нерадник. — Сваки га )е прошло је од 1918. године. КН 1958. знао као нерадина и пијаницу. Ранк. неравномерцо, ијек. неравномјерцо, верадвн 2 , -а, -о в. нерадан Џ). — Управприл. на неравномеран начин> неуравнотежено, љала је судбином целог туцета јеврејских нескладно. — Развитак капитализма тече у разним зеловама крајње неравномјерно. Ант. породица . . . карала нерадине и расипне. Андр. И. Нерадинима нема мјеста у држави. 1. Шта значе те куке које су неравномјерно Ант. 1. уцртане? Вуј. верадица ж покр. нерад, беспосличење, неравномбрност, -ости, ијек. неравно— Наилази . . . све празник до празника, мјбрнбст, ж особина онога што је неравнонерадица и крканлук. Рад. Д. мерно. — Због неравномјерног размјешгаја церадиша м нерадник. — Нерадиша производних снага долази и до неравно[се] знаде од своје тјелесне тромости лијемјерности распореда становништва. ОГ. чити споргом. Шим. С. неравномје-, ек. неравноме-. нерадишан, -шна, -шно нерадан. — неравпоправан, -вна, -вно а. који нема Невољко [је] . . . подносио болесну му и иста права као други члан заједнице, коме су нерадишну старост. Божић. права умањена или ускраћена; подређен {нековерадник и н&радник м нерадан човек, ме). — Народи царске Русије били су неравле/шеац, ленштина, беспосличар. — Попут ноправни и подвргнути националиом угњеправог нерадника . . . куњао [је] негдје. тавању. ЕГ 2. б. који доводи у подређен поло- Сим. Он је био бекрија и нерадник од ране жај. — Јапан је постепено поништавао младости. Андр. И. неравноправне уговоре. ОП 2. нерадпица и в&радвица ж нерадна неравноправност, -ости ж особина и жена, ленмтца. — Отац пијаницаЈ мати стање онога којије неравноправан, онога што нерадница. Грол. је неравноправно; неравноправан положај. нерадцпчки и в&раднички, -а, -о који — Прошло [је] време неравноправности се односи на нераднике. — Да би могао да нација по њиховој војничкој снази, по боји одржи свој нераднички живот . . . он продаје и језику њихових становника. КН 1955. своју кћер. Зог. Октобарска револуција укинула је нациопбрадништво с нерад, беспосличење; неналну неравноправност. ЕГ 2. раднички живот. — Илустровао [је] материпбравност, -ости ж 1. особина онога јално пропадање Срба у Сентандреји: лукшто је неравно; нераенина. — Чим би га суз нерадништво, расипање. Глиг. неравност цесте присилила на јачи скок, перадша ж в. нерад. — Наједанпут [је] будио се из својих мисли. Шег. 2. неједнакост. без икаквог прелаза пао у нерадњу. М 1867. — Неравност сила била је тако велика да у козачку победу није могло бити сумње. нерадо и нбрадо прил. без воље, против Кнеж. Л. • .^^'.^ - ч вк . *т воље, са устезањем. — Нерадо послушашс

750

НЕРАДОЗНАЛАЦ — НЕРАЗДВОЈНО

га другови. Том. Сеоски свет нерадо даје Ранк. 2. који је заостао у душевном или интедецу у школу. Нед. лектуалном разеоју, доста ограничен. — Нарочито бирам неразвијеку децу. Ранк. нерадбзналац, -алца м онај који није радознао, који је равнодушан према нечему. 3. који је остао на старим облицима, који не — Нерадозналци истине клоне се објаш- напредује> не развија се, заостао; примитиван: ~ земл>а, ~ привреда. — Италија наследила њавања, плаше се јасноће. Шим. С. је тешке остатке прошлости: неразвијену иерад&зналост, -ости ж одсуство радоз- индустрију. ОН 2. 4. пол. који је заостао налости, незаинтересованост, равнодушност. у свом привредном разеоЈу, чији је национални — Ова га је моја нерадозналост за новостима доходак испод светског просека: неразвијене . . . увек једила. Ком. земље. нбрадост, -ости ж стање без радости, неразвбјеност, -ости ж особина и стање без пријатних узбуђења; празан, једноличан онога који је неразвијен, онога што је неразживот. — Њему младост у нерадост прође. еијено; заосталост. — Други [обичаји] су НП Вук. само знак иримитивности и културне ненбрадостан, -сна, -сно лишен радости, развијености. Прод. Узрок је томе нерапразан,једноличан. — Живот из њене фотеље звијеносг грчке привреде. Пов. 1. на точковима био је нерадостан. Ћос. Б. перазводљнв, -а, -о који се не може неразазпајно прил. без разазнаеања, развести. — Счатра [се] да је брак вечит и неприметно, неосетно. — Мицало [се] . . . неразводљив. Ђорђ. мутно, без везе, неразазнајно. Цес. А. неразговетан, -тна, -тно, ијек. нбразнеразберив, -а, -о који се не може раза- говијетан а. који се слабо види, који се не брати, несхватљив, необјашњив; нејасан. — разазнаје доеољно; неразумљив, нејасан. — Полазили су на она сребрна врела пуна Лик је доста неразговетан овако изблизу. неразберива пјева. Бен. Шапч. Молитва [се] претвара у неразговијетнеразбор м неразумност, непромишље- но мрмљање. Пае. б. необ. у коме се не еиди, иост; непромишљен поступак. — Сумња јс не разазнаје добро, који спречава видљивост. но себи мутна . . . То је неки мрачан понор — У неразговетном мраку видело се да је једног општег неразбора. Ком. Почео се обучен по сељачки. Чипл. . . . кајати рад свога неразбора, да је онако перазговетно, ијек. неразговијетно, непромишљено примио . . . крвника СВОЈИХ прил. нејасно, неразумљиео. — Опет неко земљака. Том. викну у селу и одазва се други глас неразнеразборан и неразборан, -риа, -рно говетно. Глиш. неразборит. — Како је слијепа и неразборна нбразговијетан, -тна, -тно, ек. нЈразсила што прати људе. Ђал. говетан. неразборит и неразборит, -а, -о а. неразговијетно, ек. нбразговетно. који нема разбора, неразуман; неоправдан, неразговорап, -рна, -рно који нерадо неоснован. — Себи дозвољава некакве неразразговара, ћутљив. — Кнез Крсто је све борите неверице и сумње. Поп. П. б. који се не може разабрати, нејасан, неразумљив. раздражљивији и неразговорнији. Нех. Сви &чо неиспавани и неразговорни. Чол. — Дисање му је било испрекидано, речи неразборите, мисао збуњена . . . Осећао је нераздвбјан, -јна, -јно који се не раздваја много, али није ништа умео да каже. од кога, шгпо се не раздеаја од чега; мн. који Јакш. Ђ. се не раздеајају, који су увек заједно. — Оцеви су им били велики иријатељи, а оне неразнеразборито и неразборпто прил. на неразборит начин, непромишљено. — Нераз- двојне другарице. Рист. Буржоаска реакција . . . била [је] нераздвојни дио опћег, борито [сте] ухватили назебу. Креш. антифашистичког рата. Ч-М. неразборитост и неразборитост, -ости нераздвдјив, -а, -о који се не може ж особина и стање онога који је неразборшп; непромишљен поступак. — Због неразбори- раздвојити, черст. — Љубављу [је] хтио обујмити читав народ и . . . повезати [га] тости старог глупана може пропасти млади у нераздвојиву везу. Бен. зец. Фелд. нераздвојивост, -ости ж = нераздвојнеразв&зив, -а, -о чврсто повезан, неодвојив, мераздеојан. — То чиним зато јер је . . . ност особина и стање онога штоје нераздвојиво, у неразвезивој свези с нашом приповијет- нераздвојно, недељиеост. — Тачно види нераздвојивост националне и народске еманком. Кор. неразвДјен, -&на, -бно 1. који није доеољно ципације. Скерл. н&раздвбјно прил. на нераздеојан начин, разшјен, који није доспео до пуног развоја, недељиво. — Југословенски покрет с којим незрео; који је по ступњу развоја мањи од просечног. — Љубиша је неразвијен и тром. су нераздвојно везана велкка имена Штрос-

НЕРАЗДВОЈНОСТ — НЕРАЗМЕРНОСТ

751

неразложитост, -ости ж неразложност. — Признајем своју слабоћу, неразложитост. Новак. неразложно прил. 1. на неразложан начин, непромишљено, неразумно. — Дужна [је] жртвовати овако неразложно и без циља своју срећу. Грол. 2. без разлога; неоправдано. — Стајала је . . . неразложно непомично. Божић. неразложност, -ости ж особина и стање онога којије неразложан, онога што је неразложно, непромишљсност; неразложан поступак. неразлучан, -чна, -чно и неразлучив, -а, -о = неразлучљив нераздеојан, меодвојиву нераздјбљнв, -а, -о, ек. нераздбљив. недељив. — Без склада и реда леже у неразнераздјељивбст, -ости, ек. неразд&љи- лучној твари способности и силе. Баз. Душевне појаве стоје у неразлучивој вези вбст. с нервним функцијама. Псих. нераздрдшив и нераздр&шљив, -а, -о перазлучкво прил. = неразлучљиво и који се не може раздрешити. — Окове стане неразлучно на неразлучив, неразлучан начин, нераздрешљиве он коват. М-И. неодвојиво, недељиво. — Природа, човек и нераздружан, -жна, -жно и нераздруљудска борба код Вишњића се неразлучиво жив, -а, -о који се не може раздружити, повезују. Сур. нераздвојан. — Двије су то нераздружне неразлучљнв, -а, -о = неразлучан. друге. Торд. Алкохол му постаје нераздруР-К Реч. живим другом. Јонке. неразлучљиво прил. = неразлучиво. нераздруживо прнл. на нераздружив — Тај покрет [је] неразлучљиво везан за начин, не раздружујући се, неодвојиво. — његову снажну личност. Скерл. Отада га оно нераздруживо пратијаше. неразлучно прил. = неразлучиво. — Ћип. Краљ [се] нераздруживо вјенчао с Вјерна уз друга друг кораца, неразлучно, Тугом. Креш. вјерно и тврдо. Маж. И. нераздруживбст, -ости ж особина онога неразмер, ијек. неразмјер, м = несразштпоје нераздруживо, јединсшво. — Принцип мер, несразмера однос у коме делови целине нераздруживости силе и твари провео [је] или дее поређене вредности нису сразмерне, у том дјелу доиста досљедно. Баз. несклад. — То је чудна лепота оног неразнеразјашњив, -а, -о који се не може мера између количине виђене земље и разјаснитпи, необјашњив. — Обрван [је] неком неба. Петр. В. Огроман [је] неразмјер неразјашњивом тугом. Прод. Преостане још између великога посједа и посједа земљонеки неразјашњив остатак. Лог. 2. радника. Мј. 1926. неразмсрап и неразмеран, -рна, -рно, неразлог м заст. 1. оно што се не може примити као разлог; неоснована тврдња. — ијек. неразмјеран и неразмјеран = несразмеран који димензијама не одгоеара складу Одврати му Вук, пошто је први неразлог разложито побио. Јаг. 2. размирица; неправ- целине, чије су размере непраеилне; неједнак. — Очи су јој такођер неразмјерне: десно да. — Паде му на ум да нас подарачи истраовеће. Ков. А. жујући старе неразлоге. Љуб. неразмерје и неразмерје, ијек. ненеразложан, -жна, -жно 1. који не прима оправдане разлоге; непромишљен, не- размјерје и неразмјерје, с неразмер,несразмера. — Ту [се] зауставило тијело, крупна разборит. — Здрав разум може каткад да буде . . . неразложан цензор. Прод. 2. неоп- мјешина, са силним неразмјерјем између раедан, неоснован, безразложан. — Нераз- омашног трупа и танких ногу. Цес. А. неразмерно и неразмерно, ијек. неложне грдње . . . не могу помрачити њихову славу. Нен. Љ. Попратио [је] своје ријечи размјерно и неразмјерно, прил. = несразоним својим неразложним смијехом. Новак. мерно без одговарајуће размере, нескладно; неупоредиео. — Све су имале неразмјерно неразложит, -а, -о неразложан. — Баца високе кровове. Шов. То ново и придошло га у неразложит трошак. Ћип. било [је] неразмерно бројније и организонеразложито прил. шразложно. — Не- ваније. Петр. В. разложито и хладнокрвно покушавају однеразмерност и неразмерност, -ости, гурнути стражаре културе. Шим. С. ијек. неразмјернбст и неразмјернбст, ж =

мајера и Рачкога, имао је . . . врло сложену идеологију. Јов. С. нераздвбјнбст, -ости ж = нераздвојивост. — Бруно . . . наглашује нераздвојност материје и форме. Петрон. нераздбљив, -а, -о, ијек. нераздј&љив нераздвојив, недељие. — Појам народа био [би] идејни склоп, јединствен и нераздјељив. Крл. неразд&љивбст, -ости, ијек. нераздјбљивбст, ж особина онога што је нераздељиво; јединство. — Истичући . . . нераздјељивост појединих дијелова монархије, цар враћа Угарској и Хрватској устав. Шиш.

752

НЕРАЗМИШЉЕН — НЕРАЊИВО

несразмерност особина и апање онога што је неразмерно, несразмера, несклад. вер^змншљев, -а, -о непромшиљен. — Рекох учтиво да бих . . . оправдао свој малолређашњи заиста наразмишљени иоступак. Дом. неразмишљеност, -ости ж нснромишмност. — Жену . . . Је он узео у тренутку неразмишљености и слабости младалачке. Срем. неразмје-, ек. нсразме-. неразмрсиа, -а, -о који се не може размрсити; веома заплетен. — Сплетоше се . . . у неразмрсиву гомилу. Бен. У вечитим и неразмрсивим рачунима између њега [агеј и његовог кмета владао је у основи исти принцип. Андр. И. неразмрсиво прил. на неразмрсив начин, без могућности размршења; нераздвојиво. — Чудно и неразмрсиво мешају [се] . . . машта и стварност. Андр. И. неразмршљив, -а, -о неразмрсив, — Размршава своје неразмршљиве рачуне са пороком. Андр. И. нераздрив и неразбрљив, -а, -о који се не може разоршпи, неунишмив, трајан. — Тешки су јој неразориви зидови, саграђени од тамне садре. Шов. Такво је још наше неразорљиво поштовање према хероизму. Кнеж. Б. неррзрешив, -а, -о, ијек. неразрјешив = неразрешљив који се не може разрешити, одгонетнути, у који се не молсе проникнути, необјашњив. — Свијет је био пун неразрјешивих тајна. Лог. 2. неразр^шпво, ијек. неразрјешиво, прил. = неразрешљиво на неразрешив начин, без могућности разрешења. — Ту су двије ствари неразрешиво спојене: погребе н новци. Рад. Стј. неразрбшивост, -ости, ијек. неразрјешивост, ж — неразрешљивост особина и стање онога што је неразрешиво. — Дирати у његову неразрјешивост сматрала је црним издајством. Цар Е. неразр&пљив, -а, -о, ијек. неразрјешљив = неразрешив. — Он је наилазио на неразрешљиве загонетке у њеним очима. Петр. В. Репови [штакора] . . . слијепе [сеЈ у неразрешљив чвор. Финк. неразр&шљиво, ијек. неразрј&шљиво, прил. •= неразрешиво. неразр&шљивост, -ости, ијек. неразрјешљивост, ж = неразрешивост. неразрјс-, ек. неразре-. неразрушив, -а, -о који се не може разрушити, неразорив. — Под тим се разумијева неразрушива веза оних који су свезани с ошш који их је свезао. Л-К.

неразум м слаб разум; одсустао разума, безумље, безумност. — А в)еруЈ ми сградала би, с неразума, с нерасуда. Змај. Неразум каква смушењака слаже се с њиховом памећу. Шим. С. неразуман, -мна, -мно 1. лишен разума, оезуман; непромишљен. — О неразумни Галати, ко вас )е опчинио? Вук. [Јавила сеЈ неразумна воља да нашкоди тому човјеку, да га отјера од себе. Нех. 2. који још нс може да разуме, да расуђује, недорастао, незрео. — Иред Чедом не смем да те споменем. Још је неразуман, па ће да се изрекне у комшилуку код деце. Ћос. Д. 3. неразумљив, чудан. — Зоори неким неразумшш језиком. Сцј. иеразумљнв, -а, -о који се не може разужти, несхватљив; необјашњив, нелогичан, чудан. — Дијете [)е] почело слагати прве неразумљиве гласове. Новак. У Илићевој песми . . . Мејрилшно умирање је неразумљиво. Прод. неразумљиво прил. на неразумљие начин, чудно. — Неразумљиво Је кркљао, урлао, не могући уопште да изговори разумљиву реч. Чипл. неразумљивост, -ости ж особина онога штоЈе иеразумљиео, несхватљивост. — Нама требаЈу прегледне кшиге, а не непотпуне и до неразумљивости стручне монографије. Поп. 11. веразумник м неразуман човек. — Код својих другова на поласку оставих сгруку неразумник, јер нисам помишљо да ћу озепсти. М-И. неразумница ж неразумна женска особа. Р-К Реч. н&разумпо прил. на неразуман начин, нелогично; лудо. — Неразумно би било . . . да ће се Франкопан предати Французииа. Нех. Ко мре неразумно, он је данас Луда. Стан. неразумнбст и неразуЧшост, -ости ж особииа онога који је неразуман, онога што је неразумно; неразуман поступак. — Бојим се да иисам штогод згријешио . . . те долазите да ме укорите с те неразумности. Богд. неранљив, -а, -о = нерањив који не може бити рањен. — Мост стајао и даље бео, тврд и неранљив. Андр. И. неранљиво прил. — нерањиво на неранљив начин, без могућности рањавања. нерављнвбст, -ости ж — нерањивост особина онога којије нсранљив. Деан. Рј. н&ранџа ж «. наранџа. нерањив, -а, -о =• неранљив. — Нерањив он је као и зрак. Богд. нерањвво прил. — нерављиво. — Знао се хитро и отквачити, и то све онако лијепо, нерањиво. Бег.

НЕРАЊИВОСТ — НЕРАСТУМАЧИВ

753

верањввбст, -ости ж = неранљивост. — Искуство о аеговој нерањивости и бесмртности . . . није одузимало узбуђење. КН 1959. нер&сипан, -пна, -пно који не троши новац улудо, који одмерава трошкове, штедљив. — Муж је, мушко је, опрезан је и нерасипан је. Каш. вераскидав, -дна, -дно нераскидие. — Чврсте [су] и нераскидне везе, чвршће него икада дотле. Срем. нерасквдвв, -а, -о = нераскидљив који се не може раскинути, трајан. — Босна и Херцеговина . . . постале [су] основом чврстог и више нераскидивог братства и јединства српског и хрватског народа. Пиј.

у неку руку испреплеле нерасплетиво. Донч. нераспбзнајан, -јна, -јно који се не може распознати. — Видјело [се] како тамне, нераспознајне фигуре на њима [кресовима] нешто преврћу, па бацају нешто у њих. Цес. А. нераспбложен, -а, -о 1. невесео. утучен; мрзовољан. — Кад сам нерасположен, чини ми се да бих све . . . дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак. Уск. 2. рђаво, непријатељски расположен, нетрпељив (према коме, чему). — Већина сабора била [је] нерасположена према лутеранима. Пов. 2. пераспбложепост, -ости ж нерасположење, Деан. Рј.

вераскидвво прил. = нераскидљиво на нераскид(љ)ив начин, трајно. — Веза која нераскидиво повезује све народе Совјетског Савеза . . . никада није била прекинута. Тито. Еротична љубавна песма је нераскидиво везана с пролећем. Ђурић. верасквднвбст, -ости ж = нераскидљивост особина онога што је лераскид(љ)иво. — У њему [се] гомилаше слике: нераскидивост дружбе. Јел. верасквдљвв, -а, -о = нераскидив. — Узалудно трагање за њима [односима међу људима] чини те односе вјечнима и нераскидљивима. Бег. нераскидљиво прил. = нераскидиво. — Сваки појединац се нераскидљиво везује за друштвено уређење. Пол. нераскидљнвост, -ости ж = нераскидивост. нераскидно прил. нераскидиво. — Девојка из високе буржоазије . . . кераскидно [је] била везана с покретом. Поп. Ј.

нерасполож^ае с 1. стање онога којије нерасположен, невеселост, утученост; мрзовоља. — Паде у још горе нерасположење. Кнеж. Л. 2. незадоеољстео, огорчење, отпор. — [То] је било примљено с великим нерасположењем. Јонке. нераспрддив и нераспредљив, -а, -о који се не може распрести; неразмрсив. — Утону у своје очајање и нераспредиве мисли. Рист. пераст м неушкопљен, неујаловљен еепар; еепар за приплод. — фиг. Ај, зар ће ови нерасти несити, зар ће се нашом погачом руменом сластити ?! Кул. нерастављив, -а, -о који се не може растаеити, недељив. — Културна мисао је нерастављива од свога језика. Шим. С.

нерасквдвбст, -ости ж нераскидивост. нерасклбиив и нерасклдпљнв, -а, -о који се не може расклопити, раставити. Деан. Рј. нераскрављив, -а, -о који се не маисе раскравити. — Обложена [је] нераскрављивом студени. Шапч. нераспадљив, -а, -о који се не може распасти, који трајно задржава исти обшк. — Мртви ће устати нераспадљиви. Вук. нераспадљивбст, -ости ж особина онога штоје нераспадљиео. — Тражили [су] славу и част и нераспадљивост. Вук. нераспл&тив, -а, -о који се не може расплести, неразмрсив. — Све то виси на људима . . . у чудном нерасплетивом колоплету и заплету. Крл. нерасплетиво прил. на нерасплетив начин, нераздвојно. — Наше су се судбине 48 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

нераств&рљвв, -а, -о који се не може растворити, који одржаеа компактност масе. — Многе твари . . . су се до онда сматрале нерастворљивима. Физ. 2. вераствбрљввост, -ости ж особина онога што је нерастворљиво. — У појам злата долазила је ознака нерастворљивости. Лог. I. нерастежљив, -а, -о који се не може растезати, негибак, крут, нееластичан. — [Пчела] жалцем убоде кукце с тврдим нерастежљивим . . . покровом. НБ. нерастић м дем. од нераст. — Гони . . . једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади. Ком. нерастов, -а, -о који припада нерасту; који је као у нераста. — Заокружи својим маленим нерастовим очима. Крањч. СГПЈ. нерастовнт, -а, -о неушкопљен (р вепру). Вук Рј. верастоввв и верастбпљвв, -а, -о који се не може растопити. Деан. Рј. перастумачвв, -а, -о који се не може растумачити, необјашњив. — Некаква вели-

754

НЕРАСТУМАЧИВО — НЕРВОЗАСТО

пјесник нервозе и нерава. Матош. Видите ка, нерастумачива му се сласт задовољства прели срцем и душом. О-А. . . . како сам рђава. Томе су криви нерви. Јанк. 5. бот. кончаст орган на биљној лисци. нерастумачиво прил. необјашњиво. — Станк. С. Њему је то било нејасно, нерастумачиво. Изр. ићи (ударати) на нерве (коме) Коз. И. нерасуд м нерасудност, непромишљеност. изводити из стрпљења, нервирати; к и д а т и н е р в е 1) (коме) нервирати; 2) (себи) — А веруј ми3 страдала би с неразума, с нервирати се; ј а к и н е р в и сређеност, хладнонерасуда. Змај. крвност; рат н е р а в а психичко исурпљивање; нерасудан, -дна, -дно 1. неспособан за слаби (танки) н е р в и претерана осетљирасуђивање, неразуман, неразборит, непромиш- вост. љен. — П)есништво . . . вриЈеди по значењу нерватура ж лат. 1. нервни систем. — у себи, а не по угађању нерасудној . . . Утврђено [је] да нерватура једног органа околици. Шим. С. Згрешила )е у првој нерасудној младости. Грол. 2. безразложан, игра огромну улогу код регенерације. Пол. неооЈашљив. — Понесен . . . заразом нерасуд- 1958. 2. бот. мрежа жилица, ребара на листу. Станк. С. нога смеха . . . Бен Акиба се нашао у положају човека који више и не може лако нервЛратн, нбрвирам сврш. и несврш. да се уозбиљи. Мил. Ж. раздражи(ва)ти, узруЈа(ва)ти. — Вјерујем нерасудпо прил. без расуђивања; без- да би вас . . . ови говори само нервирали. Риб. Свака га је жалба нервирала. Чол. разложно. — Она наивно прима, и свему ~ се поста(ја)ти раздражљив, узрујанерасудно верује. Мил. Ж. (ва)ти се. — Па не треба да се нервирате, нерасудност, -ости ж особина и стање мој драги. Крл. Миле се већ нервирао. Јак. онога који Је нерасудан. — Не смеју [се] што би били без срца, већ само по нерасуднервни, -а, -б 1. који се односи на нерности. Дов. ве; који потиче од нерава; исп. живчани: нератни, -а> -5 в. мирнодопски. — Ја ћу ~ систем, ~ чвор, шок, ~ напетост, ~ раздраженост. 2. нервозан; усплахирен. — вам овде написати само мој живот и она Причање му је нервно и грчевито. Михиз. ратна и нератна прикључениЈа. Нен. М. нератоборан, -рна, -рно који избегава нервно прил. у погледу нерава. — Био борбу; мирану пошрљив; мирољубив. Деан. РЈ. [је] нервно болестан. Чол. нерационалан, -лна, -лно 1. неекономичан, расипнички; неразуман, неразборит, бесмислен: ~ потрошња, ~ располагање. 2. маг. «. ирационалан: ~ број. нерационално прил. расипнички; неразумно, неразборито. — Врло нерационалко [је] располагао новцем. Кол. нерационалнбст, -ости ж особина онога што је нерационално. нерашчланљив и нерашчлањнв, -а, -о који се не може рашчлаиити, раставити на делове. — Та би бујица сензибилитета остала надмоћна у . . . нерашчлањивој женственој лепоти. НИН 1959. нбрв м лат. 1. аиат. један од влакнаспшх органа у људском или животињском телу који се од мозга и кичмене мождине гранају по целом телу, преносећи чулне осете и подражаје, живац: очни ~ , моторни ~ итд. — фиг. Крањчевић је најосетљивији наш нерв, болан живац. Матош. 2. фиг. важно, значајно место; центар какве активности. — У тесним . . . просторијама најосетљивијег . . . нерва у деликатном механизму мобилизације, [био је] хаос. Вас. 3. фиг. смисао за нешто, дар, даровитост. — Он није имао Змајевог дара за сатиру, овог правог сатиричног нерва. НК 1946. 4. фиг. психичко стање; претерана осетљивост. — Он је

нервбза ж 1. мед. обољење централног нервног система, праћено поремећајем функција унутрашњих органа. 2. нервна напетосгП) раздражљивост; нестрпљиво ишчеки«ање, неспокојство. — Отуда и нервоза која је завладала у кући. Кол. Он потпуно разуме нервозу људи, али. . . њему је немогуће да удовољи. Јак. нервозан, -зна, -зно 1. а. .који има слабе живце, лако раздражљив; узбуђен због неизвесности, узнемирен, нестрпљив. — Све су болеснице нервозне и немирне. Рист. Доста ми је тог викања . . . постајем нервозан. Фелд. б. који потиче од напрегнутих, раздражених нерава, искидан, растрзан. — Утисак [је] сличан стварима... које нам се . . . провлаче кроз свест у . . . нервозним сновима. Панд. в. пун неизвесности иузбуђења, немиран. — Тога . . . нервозног дана наишао је Јанко. Кол. г. који изражава, испољава нервозу. — Чују се нервозни . . . гласови. Крл. Једва би се уснице тргнуле нервозним грискањем. Војн. 2. заст. в. нервни Џ). — Можда се ту напокон и не ради но о . . . осјетљивости нервознога система? Леск. Ј. нервозасто прил. индив. у дем. значењу: нереозно. — Зјена престрављена нервозасто кожу лиже. Кам. ~ -т л^

НЕРВОЗИРАТИ — НЕРЕТВАНИН первозбратн, -бзирам несврш. в. нервирати. — То ЈОЈ је скоро досадило, или је нервозирало. Бег. нервбзно прил. с нервозом; раздражено. — Преметао је . . . нервозно оловку. Новак. Села ]е и нервозно журно написала. Јанк. нервбзнбст, -ости ж особина и стање онога ксђи је нервозан, онога што је нереозно; нервоза. — Наследио [ ј е ] . . . сву нервозност свога оца. Уск. Нервозности је канда и нестало, али )е љубазност остала. Кол. пбрвчик м рус. нервозан, болесно раздражљие човек; неурастеник. — Улази узрујан доктор . . . плавокоси нервчик. Крл. нбреалан, -лна, -лно а. који се не зассниеа на реалним могућностима, на стварном стању, неостварљив, претеран: ~ план. б. нестваран, фантастичан. — Слика )е имала нешто . . . нереално. Десн. нереалност, -ости ж особина и стање онога што је нереално, немогућност, неизводљивост; непостоЈање, нестварност. — Она је нереална . . . али пјесник посумња у ту нереалност. ХР 1928. нерегуларан, -рна, -рно 1. који ш одговара правилима, непрописап, неправилан: ~ гол, погодак. 2. ВОЈН. нередован (3): нерегуларне трупе, ~ воЈСка. нерегуларност, -ости ж особина и стање онога што Је нерегуларно, неправилност. — [СудиЈа] )е махањем заставице указао на нерегуларност постигнутог поготка. Пол. 1959. персд к (лок. нереду и нЕреду) 1. а. стање у коме се никакав ред не одржава, помањкање, одсуство реда. — Чим Марко нестаде . . . у његово) кући . . . учини се неред. Шант. Чини се да сте одлучили у овом нашем нереду уредити неке ствари. Крл. б. неуредност, аљкавост; запуштеност, — Разлог отпуста ни)е било пронев)ерење, него неред у благаЈни. Крл. Мо)а коса [;е] збиља у нереду. Грол. в. заст. поремећа]. — Јака кава и ча) . . . изазиваЈу неред у живчано) системи. Батут. 2. а. нарушавање реда, изгред, испад, преступ. — Праве неред, треба њих у хапс! Вес. б. мн. побуна; демонстрациЈе. — Букну у Цариграду опет Јањичарски нереди. Ное. У вези с недавним нередима, ухапшено ]е . . . 40 особа. Обз. 1932. 3. збрка, метеок; пометња, забуна. — Ви као старешина треба да нам служите за пример, а не да сами стварате неред! Јак. Држат ћу се далеко од ватре, ако ви . . . унесете у неприЈатељске редове неред. Крањч. Стј. н&редан, -дна, -дно в. неуредан. — То [је] удобна, али врло нередна избица пустињачка. Шен. 48*

755

н&редно прил. у нереду, неуредно. — Капци на прозорчићима нередно висе. Ћип. персдован, -вна, -вно и нередбвнт, -а, -о 1. а. ко]и нема утврђенога реда, коЈи не тече у правилним размацима, неуредан. — Послови су слаби, новца мало. . . увоз нсредовит и отешчан. Андр. И. Пати од нередовите столице. Јел. б. избачен из нормалног тока, поремећен. — Сав онај живот . . . узрујан, нередован и напет од атентата, задоби изненада неки. . . злокобни изглед. Вас. 2. ксуи се не чини редоеним путем, у одређеном року, ванредан. — Нередован правни лек није везан ни за какав рок. Арх. 1929. Нередовне скупштине могу се сазивати кад то реши управни одбор. Лапч. 3. војн. КОЈН не припада редовном саставу: нередовне, нередовите трупе, ~ воЈСка, ~ Јединица. нередбвито и вередовво прил. без утврђеног реда, неуредно; с времена иа време, повремено. — Редовно [је] плаћао и све нередовније долазио. Срем. нерезап, -а, -о 1. који није резан. 2. покр. над којим није изершен обред обрезивања; исп. сунетити, сунећен. — Па с Турцима пи)у грку кафу, а то бјеху нерезани Турци. НП Вук. Нереида ж грч. мит. морска нимфа (кћи морског божанстеа НереЈа). нерелнгпозан, -зна, -зно који нема религиозних осећања; КОЈЧ не исповеда ниједну религију. — Зашто сте ви нерелигиозни ? Бен. нерелпгиозност, -ости ж особина и стање онога КОЈШ Је нерелигиозан; одсуство религиозног осећања, атеизам. — Ово схватање религиЈе као политички корисног суЈеверЈа . . . показуЈе дубоку нерелигиозност МакијавелиЈеву. Јов. С. перентабилан, -лна, -лно који не доноси добитак сразмеран уложеним вредностима, ко]и се не исплати, економски неоправдан; бескористан. — Воденице таквог типа не граде се више )ер су нерентабилне према парним и моторним млиновима. Пол. 1958. нБрентабилно прил. економски неоправдано, неисплативо; бескорисно. — По МанЦОНИЈУ, бити рђав ни)е само ружно него и нерентабилно. Прод. нерентаоилност, -ости ж особина и стање онога што Је нерентабилно. — Робовски рад поред сво;е економске нерентабилности постао [Је] ЈОШ И скуп. Ант. 1. Н&ретва и Неретва ж 1. река у Херцеговини, притока Јадранског мора. 2. ист. средњовековна племенска заџдница у области тока Неретве. Неретванин м (мн. -ани) и Нербтванин м (мн. -ани) = Неретљанин а. становник краЈева око тока Неретве. б. исг.

756

НЕРЕТВАНКА — НЕРОДИЦА

припадник племена која су имала своју заједницу у области Неретве. Нбретванка и Нербтванка ж = Неретљанка становница крајева око тока Неретее. неретвански и нер^твански, -а, -б = неретљански који се односи на Неретву, крај око Неретве и Неретване, Неретљане. неретко, ијек. нбријетко, прил. у више прилика, чешће, доста често. — Високе планине... се дижу у висину неријетко непосредно од обале. Шиш. [Њихов] је дух неретко оригиналнији и дубљи. Цвиј. Н&ретљанин м (мн. -ани) и Нербтљаннн м (мн. -ани) = Неретванин. Неретљанка и Нербтљанка ж = Неретванка. н^ретљански и нербтљанскн, -а, -б = неретвански. — Преплови на сусједне неретљанске отоке. Шиш. С храном и свјежом водом долазиле су и двије килњаче ракије, пакети неретљанског дувана. Лал.

који је нереш(љ)ив, онога што је треш{љ)иво, неодлучност, оклееање. верешљив, -а, -о, ијек. нерј&нљив = нерешив. — Налазио је да је то нерешљива загонетка. Петр. М. Нерешљивим кораком приближи се вратном камену. Шен. нерешљивац, -ивца, ијек. нерјешљивац, м онај који. се тешко одлучује, који се много скањује, оклевало, скањерало. Р-К Реч. нербшљиво, ијек. нерјешљиво, прил. = нерешиво. — На прозору нерешљиво стоји. Ант. 2. нерстљивост, -ости, ијек. нерјешљивост, ж = нерешивост. — Он је као разлог за оставку навео нерешљивост бечке владе. СКГ 1937. нбрпјетко, ек. нбретко. неријеш-, ек. нереш-. нер&тмичан, -чна, -чно који има неравномеран, неуједначен, неправилан ритам. Бен. Рј. нерптмнчкп, -а, -о 1. који одступа од закона ритмике. — Покушава да окарактерише ритмички и неритмички језик. Ђурић. 2. неритмичан. нер&тмичност, -ости ж неравномерност, неуједначеност ритма. Бен. Рј. ч нерјбчит, -а, -о, ек. нер&чит. нерјеш-, ек. нереш-. нероб м песн. онај који није роб, онај који не прихвата положај роба. — Ој сужн>у, робе, робе неробе, ево ти носим гусле кедрове. Кост. Л. неробијаш, -аша м онај који није на робији; слободан човек. — Робијашу је немогуће бити без бога, штовише, немогућније него неробијашу. Л-К. пброд м онај који не припада истом роду, који није сродник. — Своје и туђе, род и нерод, право и неправо. . . дете изучава . . . у својој породици. Марк. Св.

нербчит, -а, -о, ијек. нерјечит који нема говорничког дара; који мало и без сликовитости казује, сувопаран. — Говоре људи своје неречите, суве речнике кроз које се продире у дубину. Михиз. нерешеи, -а, -о, ијек. н&ријешен 1. који није решен: ~ спор, ~ питање. 2. који се двоуми, који не може да се определи, колебљив. — Ко му пришапта једну мисао? И то њему, човеку нерешеном, неодлучном? Мил. В. 3. спорт. који је без одлуке, једнак у оба такмичара, натјецатеља (о резултату). — Извуче неријешен резултат. Ног. нбрешено, ијек. неријешено, прил. 1. двоумећи се, неодлучно. — Она се нерешено окрену око себе. Уск. 2. спорт. без одлуке, с једнаким резултатом у оба такмичара, натјецатеља, без победника. — Игра је завршена неријешено. Ног. пбрешеност, -ости, ијек. н&ријешенбст, нерод м 1. необ. човек непозната рода. ж особина и стање онога који је нерешен, — Овај вјечно насмијани нерод представонога што је нерешено; неодлучност, неодре- љао [је] и муслиманску вјеру. Лал. 2. неђеност. — И тако прођу месеци, година, родица. — Не дај, боже, нерода. Рј. А. пуна стрепње, узрујања... нерешености. 3. бот. багрем. Рј. А. Мил. В. н&родан, -дна, -дно који је без рода или нер&шив, -а, -о, ијек. нерјбшив = не- с мало рода, плода, безродан, бесплодан. — решљив 1. који се не може решипш, за који Где нема шума и в о ћ њ а к а . . . земља је се не може наћи решење, с којим се не монеродна. Тод. Подузете су мјере . . . за же изићи на крај. — Не дијелим мишљсње помоћ сељацима у неродним годинама. ОП1. . . . да ће то бити нерјешив проблем. Вј. н&родица ж 1. година са слабим при1957. 2. несигуран, неодлучан. носима у пољопривреди, неродна година; сланербшиво, ијек. нерј&шиво, прил. = ба окетва. — Кад неродица гладом принерешљиво неодлучно, колебајући се. тисне, ето Мату посла. Кум. 2. оскудица, нер&шивбст, -ости, ијек. нерјешивбст, глад (због слабог рода). — Стигла неродица; стока се испродавала за храну. Дом. ж = нерешљивост особина и стање онога

НЕРОДНИЦА — НЕСАВРЕМЕН неродница ж нероткиња. — фиг. Воде устајале, мочваре нероднице. Пар. нброднбст, -ости ж 1. особина и стање онога што је неродно. — Многи неродност воћака сматрају као болест воћака. Тод. 2. неродица. — Иза онога нечувенога богатства од рода с почетка дође напослетку опет она неродност. М 1867. нербдуша ж покр. нероткиња. — Зоран се ожени невјестом разроком и неродушом. Љуб. н&рођен, -а, -о 1. који није рођен. — Мој прозор је ноћас кандило, за упокој немира још нерођених. Стипч. 2. (само одр.) који није никакав род; који је у далеком сродству. — Нећу поверити ни мајци, ни брату, нити иком рођеном или нерођеном. Ћос. Б. Јеленина мајка [је] нека нерођена тетка овој сад трећој жени. Нуш. Само теби, нерођени, ове ријечи . . . Кашт. нбројка ж кошница са пчелама које се преко целог лета нису ројиле. Вук Рј. н&ротка ж нероткиња. — Страшно [се] плаши да му жена не буде неротка. Ђорђ. нброткиња ж она која нема порода (о жени); она која нема рода, која не даје плод (о воћки, земљи и сл.). — Ја л' сам можда пуста нероткиња, и ту дјецу родила му друга? Огр. Колико су северњаци дужни своме љутоме поднебљу и земљи нероткиљи? Павл. Ваља тако домаћин да рече трипут ударајући по жилама воћку нероткињу. Н. посл. Вук. нерука и нбр^ка ж несрећа, неприлика. — Но и ти, мајко, страхујеш од какве неруке. Змај. пбрц м зоол. водена ласица Ршоггав 1и1гео1а; њено крзно. Бен. Рј. нбсабран, -а, -о фиг. несређен, расејан, неуравнотежен. — Бивао [је] све несабранији и раздражљивији. Коз. И. И због ове песме представљен [је] као несабран човек који бунца. Мил. Ж. несабрано прил. несређено, расејано,збркано. — Гледао [је] у њега несабрано. Кик. Несабрано и прескакујући прича о погинулом Јанковом дечку. Михољ. нбсабраност, -ости ж особина и стање онога који је несабран, несређеност, расејаност. — Само [се] повећала несабраност, у коју сам већ био запао. Шкреб. несавезан, -зна, -зно неповезан, узгредт (о разговору, причању); исп. невезан. — Из несавезна говора разбира мајка име Стојкићево. Ђал. несавезно прил. неповезано, без смисла. — Кнез бунца несавезно о свему и свачему. Нех.

757

несавесник, ијек. нес&вјесник, м несавеспшн човек. — У њима [народним пословицама] ће моралист наћи подршке, али и несавесник потпоре. Прод. весавесница, ијек. несАвјесница, ж несавесна женска особа. несавесност, -ости, ијек. нес&вјеснбст, ж особина онога који је несавестан; несавестан поступак. — Има примера несавесности, али евакуација [рањеника] иде, а то је главно. Дед. В. Разне контрадикције... каткад иду до несавјесности и плиткости. Р 1946. несавестан, -сна, -сно, ијек. несбвјестан који нема савести, који не испуњава своје дужности; који се не врши како треба; непоштен. — Њен брат [је] рђав и несавестан. Јанк. Зацарила се у министарству и дирекцијама несавјесна . . . бирократија. Риб. несав&тљив, -а, -о који се не може сашти\ који је чврстог карактера, непоколебљив. — У јавном раду био [је] чврст, поуздан, несавитљив. Прод. Сликао је . . . силне и несавитљиве [људе], са снажним страстима, које се не даду свладати. Барац. несавДтљивбст, -ости ж особина онога који је несавитљив, чврстина, карактерност. песавје-, ек. несаве-. нбсавлад м необ. онај који је несавладљив. — Клањају [се] страшилу свакоме као неком диву, неком несавладу. Змај. несавладан, -дна, -дно несавладив. — Тако се обнављаш вечна, несавладна, и новорађана у мојој самоћи. Дуч. несавпадив, -а, -о = несавладљив који се не може савладати, неукротив; трајан. — Та жел>а.. . нарасла [је] до несавладиве жудљс. Мил. В. несавпадиво прил. = несавладљиво без могућности одупирања, неукротиво; неотклоњиво. — Доња чељуст његова несавладиво [се] почиње покретати да зијевне. Крањч. Стј. несавладивост, -ости ж = несавладљивост особина онога који је несавладив, онога што је иесавладиво, неотклоњиеост. — Пуши се читав комплекс тешке несавладивости. Крл. песавладљив, -а, -о = несавладив. — Веже [нас] заједничка и несавладљива л>убав. Матош. несавпадљиво прил. = несавладиво. песавладљнвост, -ости ж = несавладивост. — Буди се село у Љубипш истом несавладљршошћу. ЛМС 1949. несавремен, -а, -о = несувремен који не одговара духу времгна у коме се појав-

758

НЕСАВРЕМЕНИК — НЕСАН

1

лити: ~ материјал. 2. који не може до краја изгорети, стално запаљен. несагбривбст, -ости ж = несагорљивесавременик м = несувременик 1. онај који не живи истовремено кад и неко вост особина и стање онога што је несагориво. Р-К Реч. други о коме је реч. Р-К Реч. 2. онај који заостаје за временом у коме живи, кога је несагбрљив, -а, -о = нссагорив. — време прегазило, човек застарелих погледа. — фиг. Змај је био несагорљива, неугасива, Били су и остали несавременици, њихово тиха ватра. Михиз. друштво било је негде далеко испред њих, несагбрљивбст, -ости ж = несагориа они су . . . далеко позади храмуцали. Шапч. вост. песазпајан, -јна, -јно који се не може несавремено прил. = несувремено на несавремен начин, застарело. сазнати, спознати, недокучив. — Свака нова генерација [је] . . . нестрпљива у својој несавременбст, -ости ж = несувреметежњи да се што пре домогне неоткривеност особина и стање онога који је несавремен, онога што је несавремено, застарелостп.них и несазнајних сфера. Б 1958. — Приповетке нападају критичари због несазнајност, -ости ж особина онога што је несазнајно, немогућност упознавања. претеране суморности и несавремености. Макс. — Она је у стању небића и карактерише несавршен, -а, -о а. који није довољно је безобличност, несазнајност. ПИФ. подешен за употпребу, просгп, примитиван. несазнатљивост, -ости ж несазнајност. — Оруђа за производњу била су несавр- — Не признаје несазнатљивост објективног света. ПИФ. шена. Пов. 1. 6. који има мана, коме се могу учинити замерке. — И Мика је био ненесаломљив, -а, -о који се не може савршен; имао и својих лепих и својих сломити; истрајан, непоколебљи«. — Несаружних страна. Срем. ломљив и чврст, он је ипак збрисан оланесавршеност, -ости ж и несаврш^н- ко. Ћоп. Њиме је очито већ потпуно овластво с особина и стање онога који је несадала нека нова нссаломљива одлучност. Л-К. вршен, онога што је несавршено. — У њој несалбмљиво прил. упорно, непоколеб[књизи] сс може наћи незнатнијих несаврљиво. — Био је сух у себи и поново потшеносги. Панд. Умјетник изражава се попуно несаломљиво снажан. Сим. моћу несавршенства. Лит. 1957. весалбмљивост, -ости ж особина и станесагласан, -сна, -сно = несугласан ње онога који је несаломљив, онога што је који није усаглашен, усклађен с чиме, супро- несаломљиво, чврстина, истрајност. Р-К Реч. тан, опречан, противуречан. — На крају несамбрљив, -а, -о, ијек. несамјерљив, комичнога романа . . . долази сентименталнеодом. који се не да измерити; огрона глава. . . потпуно несагласна са свим ман, неизмеран. — Између нас и других, оним што смо раније сазнали. Скерл. Не запета је понекад већа од непролазног само што одговорност није несагласна са брда, од несамерљивог мора. НИН 1959. сувереношћу, него је она једна од њених првих посљедица. Мј. 1936. несамјерљив, -а3 -о5 ек. несам^рљив. несагласица ж в. несугласица. — Гонесамосталан, -лна, -лно 1. који није ворио [је] приликом несагласица око сах- способан да самостално ради, да сам одлуране краља Милана. Јов. С. чује; који нема самосталности, зависан. — несагласје с пссн. несагласност. — Слу- У буржоаском друштву капитал је самосша по ноћи неба несагласје. Мас. талан и личан, док је активна индивидуа несамостална и безлична. Пиј. 2. грам. који несагласнбст, -ости ж = несугласност особина и стање онога што је несагласно; своје право значење добија тек у вези с неком другом речју: реч. опречна гледишта, неслагање, неслога. — Постојала је несагласност у питању Омладине. несамостално прил. без самосталности; Јов. С. поводљиво. — Људи . . . ипак несамостално суде. Поп. Б. несагл&див, -а3 -о 1. који се не може несамостапиост, -ости ж особина и сагледати, невидљив. — Несагледиво ткиво . . . повезује поетску мисаоЈ слику и звуч- стање онога који је несамосталан; зависност. ност у јединствену целину. Сур. 2. невиђен, — Јасно се види шегова несамосталност огроман, неизмеран. — Располаже несагле- као мислиоца. Скерл. дивим могућностима за производњу елекнесан 1 , -сна м неспавање, бдење; несанитричне енергије. НИН 1959. ца. — Очни капци сами падали од несна. несагбрив, -а, -о = несагорљив I. Андр. И. Ноћ је пуна тешких уздаха и ,,, који не може сагорети, који се не да запа- иесна. Крл. љује, који припада прошлости, немодеран, застарео: ~роман, ~намештај, —облачеше.

НЕСАН" — НЕСВОЈСТВЕН н&сан*, -а, -о и -сна, -сно који нема сна, који је без сна. — У полусну тајне силе несне трзају се гипко. Уј. Успавати хтедох своје ноћи несане. Макс. 1 несанан и ндсанен, -а, -о песн. несан . — Лежао [је] будан и несанан. Вел. Изабираше у несанених ноћи најприкладније бројеве за разне амбо и терно. Кум. н&саница ж отежано или онемогућсно успављивање услед раздражености, болова и сл., нездраво стање без нормалног сна т б о т ша; неспавање. — У мукама несанице њему су долазиле којекакве тричаве мисли. Мар. Уморан од јахања и мамуран од несанице . . . повукао се до Шћепан-поља. Лал. н&санка ж индив. хип. она која не спаеа. — Не плачи, несанко моја! Ћос. Д. нбсаност, -ости ж несаница. Р-К Реч.

759

ност, несвесност. — И народна несвијест . . . ти спомиње крупне остатке турства. Павл. Изр. до несвести претерано много; пасти у ~ онесвестити се. песвестан, -сна, -сно, ијек. нбсвјестан 1. који је у несвести; онесвешћен. — У наручју му лежи несвесна. Јакш. Ђ. 2. који се чини без учешћа свести, махиналан, аутоматски; учињен без размишљања, неиамеран, случајан. — Кретње завеслаја постале [би му] прирођене и несвјесне. Весл. Некад је човјек земљорадник вршио несвјесни процес селекције. НЕ. 3. фиг. неспособан да правилно оцењује појаве, непросвећен; политички неизграђен. — Такав глас дјелује успјешно у широкој и несвјссној маси пука. Новак. Па ово је један наш бирани друг, партизан, а ти тако несвјесна. Ћоп. песабпћнв, несабпштив и неса&пнесвбстнти се, нбсвести се, ијек. несвиштљнв, -а, -о који се не може саопћити, јестити се, несврш. безл. добијати несеессаопштити, који се мора прећутати; који тицу, вртоглавицу. — Несвјести му сс, и нерадо говори, ћутљив. — Мистично ис- у сну дрхти, стално је на опасним висикуство [је] у суштини несаопћиво, везано нама. Андр. И. за шутњу. Уј. Пашић важи као ретко ненесвестица, ијек. несвјестица, ж мед. саопштљив човек. Јов. С. несвест (/); изненадно, привремено губљепе несап&рив, -а, -о који се не да, не може свести због слабијег прилива крви у мозак сапрати, очистипш. — Дах му тром и мли- (од страха, замора, опште слабости, загуштав, као закаљужан нечим несаперивим. Кик. љивог еаздуха и сл.). — Мати се не помаче из дубоке несвјестице. Гор. Храна је несатарљив, -а, -о који се не може саслаба. . . Зато неке на шетњи ухвати нетрти, истроишти. — Војску избројит . . . свјестица. Чол. могао не бих . . . да ми је глас несатарљив. несвије- и несвје, ек. несве-. М-И. нбсвладан, -дна, -дно необ. в. несавланесвак&дањП и несваки:дашн>и, -3, -8 дљив. — Оток малешан живота му сузи и несвакбдневни, -а, -о који се не кроке . . . неугасле пламен мрзости и људогађа, не појављује често, необичан, изванбави несвладне! Прер. редан. — Може да се . . . назове романом. Несвакидашњим, одличним романом. КН несвбдљив, -а, -о 1. који се не може 1955. Дубока личност! Несвакодневна по- свести на неку меру, који се не да уклопити јава! Крл. у неки систем, у неке форме. — Чак и јсдан писац какав је Андрић, несводљив на несварљив, -а, -о 1. који се не може грубе политичкосоциолошке шеме, морао сварити: ~ део хране. 2. фиг- који се не је г д е г д е . . . да плати данак. НИН 1959. може примити, неприхватљи«. — Обичном 2. мат. који се не да свести на мању, простичитаоцу новина . . . изгледао [би] неинтересантан, или чак несварљив. Цар М. Мно- ју меру, који се не момсе редуцирати. Деан. Рј. го ту има . . . за ученике . . . средње школе н&свој, -оја, -ојс који ее не осећа као свој, несварљива. Лит. 1957. туђ, стран. — Ми смо тим помели већину хрватскога народа, којему највећма н&свесно, ијек. н&свјесно, прил. без учешћа свести, нехотично; нагонски. — Ско- слади икавштина, па он нешто несвога назире у тој промјени. Павл. Зато ми је ро несвесно потрча да се склони. Макс. живот тако неодређен и несвој. Сек. Човјек се игра, скаче . . . и тако несвјесно врши радњу. Атл. несвојбина ж в. несвојта. — Кад црне земље допанете, неће ви се окаљат јунашндсвесност, -ости, ијек. несвјеснбст, ж особина и стање онога који је несвестан, тво, но ће ријет . . . ваша браћа и несвојонога што је несвесно. — Околина [је] вре- бина: славни били, славно погинули. Март. бала часове његове несвјесности. Десн. несв&јствен, -а, -о 1. који не лежи у нечијој природиу који не одговара чему; далек, нбсвест, ијек. нбсвијест, ж 1. болесно туђ. — Ипак звучи у његовој поезији стање без свести, без знања о себи и околиједан објективизам несвојствен месту и врени. — Дете лежаше непрестано у несвести. Вес. 2. непросвећеност; политичка неизграђе- мену. Михиз. Све филозофске теорије . . .

760

НЕСВОЈТА — НЕСИСТЕМАТСКИ

путем чудних, човеку несвојствених мисли [доводе га] к знању онога што одавна зна. Крањч. Стј. 2. који је без самопоуздања, неспособан. — Манулаћ [је] природе шкрте, несамосталне, несвојствене. Глиг. н&свбјта ж они који нису своји, који нису никакав род; стране особе, туђинци. — Како је то њима тешко лутати по тами — у туђини, у несвојти, видети се сами. Змај. н&свршен, -а, -о 1. који није свршен, недовршен, неурађен: ~ посао. 2. (одр.) грам. који означава дуже, неограничено трајање {глаголске радње): ~ вид, ~ глагол.

прислушкивао. Бен. Треба истерати памћење из људи. Од њега зло д о л а з и . . . У несећању је мир. Ђил. нБсигуран, -рна, -рно 1. а. који је без сигурности и чврстине, колебљив; лабав, лабилан: ~ корак, ~ глас. — Сава придржа Теодосија, који се сплете на несигурним ногама. Чипл. Овај излив код Старчевића доказује колико је та вјера била слаба и несигурна. Нех. б. на који се не може ослонити, у који се не може поуздати, неизвестан. — Ратарство је било сигурније за исхрану него несигуран лов. Пов. 1. Чешће јадикује о својој несигурној позицији у домовини. Нех. 2. коме се не може веровати, непоуздан; сумњив. — Кућа [је] . . . са свих страна на видику комшијама, а комшије несигурне. Петр. Б. 3. који се само наслућује, једва приметан, неодређен, нејасан. — Стојан осјети варљив, несигуран мирис невена. Ћоп.

несеб&знао, -знала, -знало 1. који не зна за еебе, избезумљен; безуман. — Пао је у нехотично пијанство несебезнали ум. Уј. 2. несебичан. Бен. Рј. нес&бичан и н&себичан, -чна, -чно који не води рачуна само о себи, о својим интересима, који свесрдно помаже другима, понбсигурно прил. без сигурности, непоузжртвован; дарежљив, човекољубив. — Њега дано. — Корак његових чизама одзвањао обузе . . . искрена, несебична жалост. Уск. [је] уморно и несигурно. Кол. Измирени завађеници показују се још усрднијима, несебичнијима. Гор. неснгурност и нбсигурнбст, -ости ж 1. особина и стање онога који је несигуран, нес&бично и н&себично прил. не воонога што је несигурно. — Обузима [меј дећи рачуна само о себи, пожртвовано, чочувство чудне несигурности. Леск. Ј. 2. векољубиво. — Он је несебично дао свој нередовно стање, угрожена безбедност, сигурмлади живот. Пол. 1944. ност. — Учитељ [јој] је саветовао . . . да нес&бичнбст и несебичнбст, -ости ж особина онога који је несебичан, човекољубље. не иде у своје село због несигурности. Чол. Пљачке . . . потпуно правна несигурност — Критичар треба да има интелектуалну били су . . . саставни дио живота. Барац. несебичност. Скерл. несимбтрично прил. без симетрије; ненес&шца ж онај који се не сели с једнога места на друго (о птицама, рибама). складно, неравномерно. — Као да их је нетко — Међу рибама неселицама истичу с е . . . ту и тамо несиметрично потегнуо мусавим кистом. Крл. ЕГ 1. весимпатичан, -чна, -чно који изазиеа несбсер, -^ра м фр. путна торба с најпотребнијим прибором за тоалету; кути- непријатна осећања, који одбија, немио, неја с прибором за рад. — Свака [је ствар] жељен; одвратан. — Његова фигура била . . . у њеним путничким приручним несс- му је необично несимпатична. Л-К. Он постаде хладан и несимпатичан. Јанк. серима... имала своје стално и одређено несин м рђав син. — Не бих утишао мјесто. Крл. гнев очинске љутње и несину подлом опн^сестрински, -а, -5 који не приличи роштаја дао. Бој. Несин [му] кидисао глави. сестри. — Садашњом нежношћу [ће му] Комб. надокнадити сву ону сурову несестринску несистематичан, -чна, -чно = нехладноћу. Јанк. н&сетни, -а, -б покр. сваки без изузет- систематски који се изводи без система, без ка; сваки понаособ, појединачан. — Какав утврђених принципа и редоследа, неорганиће одговор добити од градске господичне зован; стихијски: ~ рад. неспстематично прил. = несистематски на свако несетно своје питање. Коз. Ј. без система, неорганизовано. Распредала му је машта његову љубавну згоду с лијепом Рускињом до најнесетнинесистематичност, -ости ж особина и јих ситница. В 1885. стање онога шт) је несистематично, несисИзр. с в а к и и ~ сваки без изузетка. тематско; одсуство система. — Из прегледа — Нисам [се] ваљда уклањала свакој и садржине његова дела јасно се види . . . несетној прилици. Вел. неоригиналност и несистематичност његове филозофије. Скерл. несећање, ијек. нбсјећање, с губитак сећања; заборав. — Дигнуо се из несјећанесистбматскб,-а,-б = несистематичан: н>а, враћао се из страховитих даљина и ~ рад.

НЕСИСТЕМАТСКИ — НЕСЛАВАН

761

несистбматски прил. = несистематична нЗсклапност, -ости ж особина онога 1 што је несклапно-, незграпност; неприличан неснт ж в. неситост. Деан. Рј. поступак. — Какве су то несклапности неспт и несит' м зоол. птица пливачица овако се заносити. Сим. с растегљивом кожном кесом испод кљуна за смештај лова, гем, пеликан Ре1есапи$ н&склон, -а, -о који нема склоности према опосго1а1иб. б. мн. породица таквих птица коме, чему, шнаклоњен; противан. — Био Ре1есаш<3ае. Терм. 4. [је] доста миран и солидан и несклон велин&снт, -а, -о 1. који се не може заситпитпи, ким пороцима. Мил. В. Сам Анте Старчевић [био је] несклон [буни]. Нех. вечигпо гладан, прождрљив. — Ја ћу ти . . . брусити несити зуб. Крањч. С. 2. фиг. нбскионбст, -ости ж особина онога који грамзив, лаком, незајажљив. — Нова гос- је несклон чему, ненаклоњеност. — На сваки пода су несити лешинари. Матош. Човјек његов корак гледају с више мање отвореном што више има, све је неситији. Ћоп. несклоношћу и неповјерењем. Цар Е. н&сито прил. с неутољивом глађу, прожнескпбаив, -а, -о грам. који нема деклидрљиво, грамзиво. — Нспрегледно море . . . нације, непроменљие (о речима). Деан. Рј. несито мами своје жртве. Мил. В. нескр&вен, -&на, -&но који није скривен; нбснтост, -ости ж особина онога који је несипг, онога што је несито, прождрљивост; отворен, јаван. — Праћено је с великом пажњом и нескривеним симпатијама свих неутољива глад. — фиг. Ноћас [је] шум присутаих. Јонке. цветова речит . . . препун неситости, прспун чежње пламне. Бој. нескривено прил. отворено, јавно. — нбсклавуран, -рна, -рно покр. нескладан, Говорио [је] са спорошћу — нескривено незграпан. — Цуретина велика, кошчата, намерном. Ђил. али некуд »несклавурна«. Кол. нескромап, -мна, -мно који прецењује нбсклбд и н&склад м 1. а. неравномеран, себе и свој рад, који жсли да се истакне; пренеусклађен међусобни одное, несразмера; оптеран у захтевима. — И не покушаваше речност, протиеуречност. — Само је глава извести до краја своје нескромне мисли. у нескладу с тим дивовским тијелом. Пав. Лаз. Л. Доље нескромни јахачи, живјели Постоји често несклад између осећања и мирни . . . коњаници! Хор«. рада једнога човека. Прод. 6. ремећење реда, иескромно прил. на нескроман начин, поремећај; неусклађени тонови, дисонангџуа. наметљшо. — [Венера] је сасвим нескромно — Његове смеле речи . . . унеле [су] не- показивала своје дражи. Нех. склад у атмосферу фашистичке свемоћи. нескромност, -ости ж особииа онога Ман. Са свих цркава стала [би] да ударају . . . звона у нескладу. Мил. В. 2. несугла- који је нескроман, онога што је нескромно. сице, неслога; раздор, свађа. — Ту се залеже — Па ја сам се само похвалила . . . И допала вам се моја нескромност. Јанк. несклад између једне и друге странке. Кос. пескрупулозан, -зна, -зно који нема н&складан, -дна, -дно који није у складу с целином, несразмеран, нехармоничан; дисо- скрупула, безобзиран. — Њихови су противници били људи нескрупулозни. Јов. С. нантан. — Нескладне размјере тијела поОн је мртав — тај нескрупулозни пустолов. прављаху унеколико велике сјајне очи. Торб. Мат. У души Павла Петровића зазвучи нова нескладна нота. Леск. Ј. нескрупулознбст, -оеги ж безобзирност. — Безгранична себичност и нескрупулознбскладно прил. неусклађено, нехармоност . . . пренета је после рата у друштвени нично. — Врапци су и чворци нескладно живот. Цар М. крештали. Торб. н&складнбст, -ости ж особина онога нескршив, -а, -о који се не може скршишто је нескладно, нехармоиичност; појава ти, несаломљив. — Нема силе јаче од вјере. к&ја ствара несклад. — Лепе особине тих Она је нескршива. Шов. песама биле [су] оштећене већим или мањим неславап, -вна, -вно 1. којије без икакве нескладностима. Ант. 2. славе и сјаја, непознат, скроман. — Поженесклапан, -пна, -пно 1. нескладан, лели [би] да живе мирно . . . у некој од незграпан, рогобатан. — Несклапне полице оних обичних, неславних касаба које се не и суђе . . . једва се у мрачној унутрашњости помињу у обрачунима царева. Андр. И. разазнавали од црних зидова. Шимун. 2. Но када . . . будем ношен на неславну неуместан, неприкладан; глуп. — Прави одру, пресветле звезде . . . у моме оку масне и несклапне шале. Сим. угаснуће модру. Уј. 2. фиг. који заслужује несклапно прил. незграпно, неприкладно. презир, недостојан, бедан; сраман. — У том — [Униформа1 је на њему висјела несклап- неславном друштву наишао [сам] на имена познатих научника. Чол. Ј Љ ••• но. Крањч. Стј.

762

НЕСЛАВНО — НЕСЛУЋЕН

неславно прил. на тславан начин, бедно. човеку та јасност ће се нужно јавити као — Заглавио неславно као шугав пас! Шов. ограничење. Пол. 1958. неслоббдњак, -ака м ист. сељак земљовеславевски, -а, -о = несловенски који не припада Словеиима, који се односи радник који је жиеео на земљи властелина, спахије и морао му давати део од прихода на оне што нису Словени; који је управљен земље коју је обрађивао; исп. кмет, рајетин, против Словена, антисловенски. чифчија. — Робовима . . . одговарају невеслав, -а, -о 1. којије без соли, бљутав. слободњаци средњега вијека. Баз. — ГдЈе год једемо, све је неслано и кухано нсслободбуман и веслободбумав, -мна, без присмока. ХР 1928. 2. фиг. а. неуместан, -мно ограничен предрасудама, заостао; нанепристојан; вулгаран: ~ шала, ~ досетка. — Његова склоност . . . да се натури друш- задан, реакционаран. Деан. Рј. несловенски, -а, -б = неславенски: тву својом . . . несланом духовитошћу. Бо~ порекло, ~ народност. жић. 6. прост, примитиван; неваспитан, неодгојен. — Ове гејакуше . . . Тако су . . . несловесан, -сна, -сно цсл. неразуман, неслане, да човек не може с њима реч глуп, бесловесан. — Испружио је врат наппроговорити! Вес. ред, направио неки чудан и несловесан неслано прил. неумесно, бесмислено; прос- израз лица. Ђур. тачки, вулгарно. — Што, болан, лажеш песлбвесност, -ости ж неразумност, тако неслано! Чол. Увијек је радије читао бесловесност. — Уз толику . . . несловесност него брбљао или се — као неки — неслано наших књига, пак још мислимо и сањамо шалио. Мишк. да све за потомке закоником буду. Кур. неслапбст, -ости ж особина онога што веспога и неслога ж (дат. -ози) изје неслано, бљутавост; просташтво, вул- ражавање разлика у схватању; несугласица, гарност. Р-К Реч. раздор, размирица. — Неосстно уђе тако неслога у сељачку заједницу. Андр. И. весласт ж особина онога што је без сласти, неукусност; непријатан укус. — нбсложан и весложав, -жна, -жно [Погодила је] откуда ли толико несласти (обично у мн.) а. који није сложан, који се за слатку јабучњачу. Шен. не слаже с ким другим. — Несложна браћа мораће подлећи. Змај. 6. различит, несавесластав, -сна, -сно који нема сласти; гласан. — Нијесу несложних мисли више фиг. непријатан; непривлачан, одвратан. — олимпски бози. М-И. У том тренутку заСад му се учини некаква несласна, грдобна. чули су се несложни . . . нечији гласови Радул. пред вратима. Вас. неслик м покр. онај који нимало шје неслбжив, -а, -о који се не може слосличан; онај који т одговара, не доликује жити, ускладити. — Код нас се . . . миснекоме. — Што му [Шћепану] друго име не дадосте, но вежете неслик с неприликом ? лило да је . . . издавање забавне књижевности несложиво са захтевима доброг књиЊег. жевног укуса. НИН 1959. несликбвит, -а, -о сувопаран, незанимљив. несложно и несложно прил. без слоге; — Апстрактни су, несликовити. Лог. 2. без склада, нескладно, нехармонично. — Нен&сличан, -чна, -чно који нема сличности сложно, гласови [звона су] се сударали и (с ким, чиме), различит, друкчији. — Онај разбијали. Мил. В. тко зна форме обухваћа јединство природе в&сложвбст и несложвост, -ости ж у најнесличнијим материјама. Ант. 1. Ту су тигрови, хијене . . . и све сличне и не- особииа оних који су несложни, онога што је несложно. сличне животише. Нен. Љ. веслбмвв и веслДмљвв, -а, -о који се нбсличност, -ости ж особина онога што не може сломити, несаломљив, чврст. — То је иеслично. — Несличност постојећим чије моја тврда, несломива одлука. Шен. Нањеницама јест изворност умјетности. Шим. С. роди Југославије исковали су у својој заједнеслоббда ж стање без слободе, ограни- ничкој борби . . . несломиво јединство. Зог. в&службев, -а, -о који није службеног ченост права, зависност; ропство. — У неслободи и моје мајке кућица је стала. Крањч. карактера, необавезан, незваничан; приватан. — [То] је представллло неслужбени сусрет С. Не знају за увреду окупације, за горчину између наших репрезентација. Хок. Дошло неслободе. Дав. је до неслужбених зарука. ХР 1928. неслободав, -дна, -дно који не ужива неслућен, -а, -о који се не може наслуслободу, ограничен у правима; зависан. — тити, неочекиеан; претерано великих разВладају само ријетки одлични и повлашмера, огроман. — Разбије му [атому] језгру ћени, поред великог броја робова и неослобађајући неслућене енергије. Лог. 2. слободних људи. ХР 1928. Неслободном

НЕСЛУХ — НЕСМИСЛИЦА

763

егзотична флора . . . банила се својим несДубљи гсолошки студиј открио је неслућена рудна богатства. Пов. 2. У себи ипак носимо миљеним бојама. Војн. тишине неслућсних сања јутара у рујну. несмиљеница ж нешлосрдна, зла жена. Франг. — Ловро буде жртвом те богате несмиљенбслух м песн. тишина, мртвило. — нице. Шен. И уминуше кораци у нсслух. Шен. несмиљено прил. без милосрђа, немиловесмајан, -јна, -јно нескладних сразмера, срдно, безобзирно. — Њен златан прашак гази несмиљено. Крањч. С. ружна овлика, неспретан. несмиљенбст, -ости ж особина онога н&смајник м несрећник; неспретњак. — који је несмиљен, онога што је несмиљено, Црна би постала за мене [пилад] да те не немилосрдност. — Пуно пута спочитавам видо', несмајниче! Рад. Д, песмајно прил. неспретно. — Надре- [себи] ону ловачку несмиљеност. Коз. Ј. несмион, -а, -о (ијек.) несмео. — [Изализам . . . је у детињском животу видео . . . активности које се несмајно могу оба- разио је] своје осјећање у . . . несмионом облику. Крањч. Стј. рати на све и свашта. НИН 1959. несмвра м и ж нсоб. онај који се ншде несмајност, -ости ж особина онога што не може смирити. — Фра Филип . . . је је несмајно, неспретност. — Муж јој . . . био несмира човјек. Андр. И. последњи сазнао . . . женину несмајност. Рад. Д. н&смирен, -а, -о који се није смирио; нбсмелица, ијек. н&смјелица, ж т- несређен, несталожен, неозбиљан. — Иза тебе неће остат' ништа но пепео несмирена смела, неодважна особа, кукавица. — Шта жара. Радул. Боемство означава . . . прама ће ти нссмјслица, смрзлица, слаботиња монденим снобовима једну разбарушену, нека! Гор. неслшрену представу. Уј. н&смелички, ијек. несмјелички, прил. несмврљив, -а, -о који се не може смикао несмелица, несмело, кукаеички. — Несмелички враћа оружје у кубуру. Рад. Д. рити, који је у сталном покрету. — Ствари . . . нас, уснуле . . . прену својом увек новом нбсмело, ијек. н&смјело, прил. неоди несмирљивом појавом. Петр. Б. важноу обесхрабрено. несмисао, несмисла м оно што нема нбсмелост, -ости, ијек, несмјелбст, ж особина онога којије несмео, неодважност. — смисла, што се противи разумном расуђивању, бесмислица. — Верски углед манастира није Једног дана десило [се] нешто што је у се могао спасти аскетизмом, јер је аскетизам неизвесност и несмелост Славкову унело носио већ сам у себи несмисао. Глиг. Проссветлост истине и разлога. Сек. јак [је] исплазио . . . језик и стао мљети н&смео, -ела, -ело, ијек. н&смјел који потпуни несмисао. Крањч. Стј. нема смелости, у коме нема смелости, непесмислен, -а, -о који нема смисла, бесодважан. — Поступак [тај у писању романа мислен; неразуман. — Одасвуд допираху је] несмелији, али тежи. Михиз. фиг. Пинесмислене псовке, вика. Шимун. Време тају се [бусени траве] несмелим шапатом је . . . да се крај једном учини овом несје ли већ дошло време. Чипл. мисленом газдовању [у шумама]. Панч. нбсметан, -а, -о неометан, слободан. — несмисл&ник, -ика м индив. онај који Омогућен је несметан пешачки и колски саобраћај улицама. Пол. 1950. Тада обећа је несмислен, неразумник. — Која је проклета цура . . . несмислениче, реци, ко је та? успон несметан. Комб. н&сметано прил. неометано, слободно. Кост. Л. несмисленица ж индив. неразумница. — Искључено [је] да би неко са таквим — О, скрнавко и несмисленице! Кост. Л. оделом могао несметано изићи. Јак. Продираше несметано јасно свјетло к њима. н&смислено прил. бесмислено, немајући Леск. Ј. смисла. — Хрватски писац тада не би неснесмиловање и несмнље с немилосрђе, мислено упозоривао на Матоша. Шим. С. н&смисленост, -ости ж стање и особина немилост. — Гавран је пјевушио ругалицу онога што је несмислено, бесмисленост. — о шкртости и несмиловању. Божић. У Досадила ми несмисленост живота без обПапиној држави било је суда Инквизиције, лика духовне акције. Уј. али није било несмиља судова Филипа шпањолскога. Павл. несмислица ж 1. оно што је несмислено несмиљен, -а, -о а. немилосрдан, окру- (поступак, реч и др.), бесмислица. — С помоћу каква везника надовезује несмислицу. тан; немио. — Царевна . . . бијаше охола Шим. С. 2. (и м) несмислена особа. — Неси несмиљена. Брл. Вирила [је у кућу] глад мислица и ускоглеђа, гроф Штирк је заи пустошан страх од нечије несмиљене ступао увек туђа гледишта. Јов. Ј. најезде. Ћоп. б. изразит, јак. — Сва та

764

НЕСМИШЉЕН — НЕСОЦИЈАЛАН

несналажљив, -а, -о који се не уме снаћи, сметен, сплетен. — Били [су] беспомоћни и несналажљиви . . . као деца. Петр. Б. несналажљивост, -ости ж својство онога који је несналсимсљив. весвашашће с индив. несналалсливост. — Предочено [је] гледаоцима комичност од неснашашћа и прогањања. Шим. С. весносан и несносан, -сна, -сно који се не може сносити, подносити, неиздржљив, неподношљив. — Тамо постаје читава атмосфера . . . све несноснијом. Крл. Зима је била несносна. Дед. В. лесносно и несносно прил. неподношљиво, неиздржљиво; досадно. — Да га је још глад мучио, било би му баш несносно. Том. Изгладнела мачка вуче се несносно полако крај нахереног плота. Минд. н&сносност и несноснбст, -ости ж особина и стање онога који је несносан, онога што је несносно, неиздржљивост. неснбшљив, -а, -о који се не може сносити, неподиошљив; иетрпељив. — Сад је куцнуо час да се ослободите несношљивог и омрзнутог фашистичког ропства. Пиј. несмотр&ник, -ика м --- несмотрсњак [Боре су] . . . давале његовом лицу некакав несмотрен чоеек. — Несмотреника ипак . . . несношљив израз. Бег. уразумит богови знаду. М-И. неспошљиво прил. неподношљиво, ненбсмотрено прил. неопрезно, тпромишљано, немарно. — Све више је увиђала како гидржљиво. — За нападаја болести на срце било [би јој] гдјекада несношљиво лежати. је несмотрено разорила своју животну срећу. Новак. Ивак. неснбшљввбст, -ости ж стање онога нбсмотреност, -ости ж особина онога који је несмотрен, онога што је несмотрено, што је несношљиво, неподношљивост; н»неопрезност, непромишљеност, непажња; не- трпељивост. — Срце јој . . . стане тући до смотрен поступак. — Госпава је храбра до несношљивости. Новак. Вјерске су . . . расправе настале у међусобној несношљивости несмотрености. Андр. И. Одмах увиди да између католика и протестаната. Шиш. је учинио несмотреност што је излануо ту несбј, н?соја м покр. онај који је неријеч. Шо«. признатог, лошег соја (порекла). — Ђе кућићи несмотр&њак, -ака м = несмотреник. — А тко је . . . онај несмотрењак што се да се за несој жене и погане огњиште? Лоп. побио с памећу? Креш. несојаст, -а, -о необ. који је од несоја, н^смотрење с песн. несмотретст. — који је рђавог соја. — Оне не само да нису Узми злато, са прашином сравни, када, пси . . . но су чак и зечеви, прави несојасти сјајно, истом доковано, у прах прљав угља и дивљачни зечеви. НИН 1959. гаравога с несмотрења мајсторова падне. несолндан и в&солидав, -дна, -дно Јакш. Ђ. који у нечему не задовољава, неисправан. — нбснага и неснага 1. немање снаге, Несолидни елементи . . . успевају само средслабост, немоћ. — У читаво му се тијело ствима сумњиве моралнс вредности. Јов. С. налије некаква неснага и мртвило тешко као олово. Ћоп. 2. нечистоћа, прљавштина. несолндно и в&солидво прил. на неВук Рј. солидан начин, неисправно; логие, рђаво. несолндиост, -ости ж особина онога ндснађица ж несналажљивост. — Ракоји је несолидан, онога што је несолидно. зочарање и неснађица и неодлучност стала их је [рударе] крхати. Цес. А. несоцијалан, -лна, -лно који нема социнеснажан и неснажан, -жна, -жно јалног смисла, недруштвен; нехуман, себичан: ~ човек. — И у књижевности и јавном 1. нечист, прљав. — Или се бриј у њега животу постоји често . . . жеља да се човек или буди чупав и неснажан попут Турчина. покаже бољи вего што је, да прикрије Ков. А. 2. слаб, немоћан. Рј. А. н&смишњеи, -а, -о а. шпромишљен, лакомислен. — Не [води] рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав. Уск. б. неразборит, нвразуман. — Видим . .. несмишљени деране, да је иста кривица. Нед. н&смишљено прил. шпромишљено, несмотрено. — Испусти несмишљено оглав из десне руке, а мазга стане на њу прво.м ногом. Љуб. н&смишљенбст, -ости ж несмшиљен поступак, непромишљеност. — Да се ти . . . у свом . . . посљедњем часу вјенчаш са мном, ваљда бих стекао опраштање својој несмишљености. Вел. несмјел, -а, -о, ек. н&смео. несмјел-, ек. несмел-. н&смотрен, -а, -о који поступа без потребне опрезности, неопрезан, немаран, непромишљен, нерасудан. — Знаш да се ту не смије лудо скакати . . . као несмотрено псетанце. Шен. Помало [се] поноси собом због те . . . бриге о дјевојци, која би могла бити и несмотрена. Вуков.

НЕСПАВАЊЕ — НЕСПОРНОСТ своје лоше инстинкте . . . несоцијална осећања. Прод. Кантова формалистичка етика посве је нехисторијска и несоцијална. Ант. 1. неспавање с бдење; бесаница, несашца. — Очи од пића и неспавања црвене и подбуле. Јакш. Ђ. Трпјела је од умора и неспавања. Наз. неспавач, -ача м (вок. неспавачу) онај који не спава, који нема сна; онај који пати од несанице, који лоше спава. — Било би сасвим тихо неспавачима и стоци . . . да не заплака дете негде усред села. Ћос. Д. неспавлија м и ж индив. «. неспавач. — У Трнави . . . нема нерадника. Сви смо ми неспавлије. Ћос. Д. неспачан, -чна, -чно заст. неукусан, ружан; незгодан. — Својим неспачним фраковима . . . вријеђају и око и . . . укус. Ђал. н&спачно прил. заст. ружно, незгодно. — Био бих далеко оставио свога пратиоца, да ми се није видјело неспачно. Ков. А. неспашица ж покр. неспавање. — Утули канђеоце . . . као да му је оно криво неспашици- Љуб. неспбдоба и несподоба ж заст. 1. в. неподоба. — Домахнуо Пиквику озбиљна изражаја попут какве несподобе. Креш. 2. а. несрећа, зло, нееоља. — О, нешодобе, о гријеха, о зла! Како господин Бог не удари стријелом оваку опачину. Новак. б. бесмисленост, апсурд. — Несподоба [је] и помислити, да би Ваше Величанство . . . посветило данашња незаконита обстајатељства у овој краљевини. Старч. неспбдобан и несподобан, -бна, -бно неприличан, ружан. — Све [су] три жене у Крчелићевој кући биле несподобне и наказне. Коз. Ј. Кеко, не говори што је несподобно! Кум. неспбдобно и нбсподобно прил. на неприличан начин, ружно, неукусно. неспозватљнв, -а, -о који се не може спознати, недокучљив. — Ствар о себи . . . остаје за нас свагда неспознатљива. Ант. 1. неспознатљивбст, -ости ж неспособност, немогућност спознавања. — У спознању те неспознатљивости види [он] дубоку вјерску истину. Баз. несп&јив, -а, -о који се не може спојити, сложити, противречан. — Антијугословснска кампања . . . указала [је] на извесне методе који су неспојиви са позитивном спољном политиком. 5 1957. Као оштра муња прожегла је његовим мозгом чудна неспојива група њега и његове породице. Крањч. Стј. неспбјивбст, -ости ж особина онога што је неспојиво, противречност. неспокој м немир, узнемиреност. — Зачахурила се душа у дубоком неспокоју. Мих.

765

неспокојан, -јна, -јно који нема спокоја, узнемирен, немираи. — Див је био само примирен, не, неспокојан. Чипл. Потопимо бисерје дубоко у море, у његову неспокојну кућу. Уј. неспокојно прил. без спокојства, узнемирено, немирно. — Неспокојно је Марија пробдјела ноћ. Јевт. неспокбјнбст, -ости ж и песпокојство с узнемиреност, душевни немир. — Услијед ове наредбе завлада страх и неспокојност. Јаг. У дане орања . . . мучило га је и неразумљиво неспокојство. Макс. весполан, -лна, -лно 1. који нема пола, без полних обележја, бесполан. — Не може се према Ламарку објаснити усавршавање нових органа код несполних мрава и термита. НЕ. 2. који није постигнут полним путем. — Бактерије и многе једноставне гљиве множе се само несполним начином. Бот. неспомена ж индив. заборав. — Натраг ступи у гробницу отворену и у вјечну неспомену. Прер. неспоменпца ж нар. она коју не треба споменути: вештица, змија. — Кад му казасмо чему смо уцвиљени и обатаљени, рећи ће: »Ту ви је ђецу изјела неспомсница«. Љуб. Она је ту у нашој кући, неспоменица. Крањч. Стј. Ево жива чстири брава, а петог отровала неспоменица. Љуб. неспор, -а, -о 1. који није спор; брз, хитар. — Карловић није био ни спретан ни неспор. Нех, 2. који се брзо подере. — Какви се опанци носе у Турској . . . јесу ли носки или неспори? Сиј. неспоразум м међусобно неразумевање, несхватање; несугласица, раздор. — Да опет не настане између њега и Наталије неспоразум? Моск. Посљедње је године дошло до најозбиљнијих неспоразума између мене и совјетске власти. Крањч. Стј. несиоразумак, -мка м неспоразум. — Оборене главе . . . рекла му је да врло жали неспоразумке који су били међу њима. Крањч. Стј. Добра половица тог тешког и кратког живота нам прође у мржњи и неспоразумцима. Андр. И. неспоразумљ^ње с неспоразум. — Некаково је неспоразумљење завладало у овој кући. Ков. А. нбспоран и неспоран, -рна, -рно а. који нцје споран. — То питање . . . није нимало неспорно. Бак. 5. који не подлеже парничењу. — Инокосно поступају код првостепених судова и »старатељски« судац те судац за неспорна дјела. Мј. 1926. неспбрност, -ости ж стање, особина онога што је неспорно, што се не може спорити.

766

НЕСПОРТСКИ — НЕСРАМАН

н&спортски, -а, -б који је противан спортским правилима и обичајима: ~ поступак. н&спортски прил. на неспортски начин, супротно спортским правилима и спортским обичајима. неспособан, -бна, -бно 1. који је без способности, недорастао за шпго, — Ондје [су] на исти начин осигурани они који су некада радили, а сад су неспособни за привређивање. Ант. 1. 2. који болује од полне немоћи, импотентан. Р-К Реч. неспособност, -ости ж особина онога који је неспособан, онога што је неспособно. неспосббњак, -ака м онај који није способан за што. — Једнокатница [)е] у улици сушичавог неспособњака. Крл. неспособњаковић м неспособњак. — Неспособњаковић то знање показује у дјелу. Шим. С. н^справан и несправан, -вна, -вно иеспреман, неприправан, неприпремљен. — Напокон сам пронашао . . . да сам несправан за проблем. Уј. нбспрема и неспрема ж в. неспремност. — Он ју је . . . уплашио својим описом војне неспреме у којој се Француска налазила. Јов. С. ндспреман и песпреман, -мна, -мно који није спреман за што, неприправан, неприпремљен. — Прва дивизија јавља да је ослободила Теслић . . . Непријатељ је био неспреман. Дед. В. Феудалци су окупили војску и ударили на неспремне и разједињене сељаке. Пов. 2. н&спремнбст и неспремност, -ости ж особина онога који је неспреман, онога што је неспремно, неприпремљеност. неспретап, -тна, -тно а. који није спретан, невешт, неумешан, сметен. — Сва лица око стола укочила су се, као да ће нас некакав неспретан фотографски почетник снимити. Крл. Онако крупан и неспретан често [се] и нспитан јављао са својим питањима и упадицама. Ћоп. б. неподесан, незгодан. — Обучен [је] у неку уску, неспретну мантију. Ранк. н&снретно прил. на неспретан начин, без спретности, сметено. — Проходала горе доле, неспретно газећи због величине ципела. Макс. Свс је пошло неспретно и наопако. Михољ. неспретност, -ости ж особина онога који је неспретан.

неспр^тњак, -ака и пбспретњак м

онај који је неспретан, сметењак. — Какав је неспретњак био, кад се први пут овдје преда мном појавио! Ноеак.

неспретшаковић м неспретњак. — Нема још два таква неспретњаковића као што сте ви. Поп. Ј. У рестаурацији . . . је био ондје неки неспретњаковић. Јонке. неспутан, -а, -о који није ни за што, ни са чим везан, који нема обавеза, слободан. — Само је . . . у најповјерљивијем друштву давао неспутана маха својем карактеру. Шкреб. иссрављеп, -а, -о неупоредив, јединствен, изванредан, ненадмашш. — Дошао је неки нов учител> . . . чувен са свога певања и несравњеног гласа. Станк. несравњено прил. неупоредиво, кудикамо, знатно. — Положај Београда је несравњено повољнији но положај Беча и Пеште. Цвиј. несравњив, -а, -о који се ни са чиме не може сравнити, неупоредив; јединстеен. — Видјех у то друштво ми огавно . . . краљицу свога срца, несравњива ока. Јур. несравњвво прил. знатно, неупоредиво. — Налазио је кудикамо веће богатство осјећаја и несравњиво шире могућности иживљавања. Десн. несравњивост, -ости ж особина онога што је несравњиво, неупоредиеост. весрззмер, ијек. несразмјер, м и несразмера, ијек. несразмјера, ж = неразмер. — НесразмЈер и изолираност интензитета доведе умјетника у позицију специфичне самоће насупрот околном свијету. Лит. 1957. Појавила [се] несразмера између неких срезова у извршавању плана откупа. Пол. 1950. несразмеран и несразмеран, -рна, -рно, ијек. несразмјеран и несразмјеран = неразмеран. — Оно што је било фатално у његовој [Недићевој] критици то је несразмерна надмоћност интелектуалних способности над емоционалним. Скерл. Звизга срдитих гласова, несразмјерна покорност људи у поворци, шибала је по Иванову мозгу. Кал. песразмерно, ијек. несразмјерно, прил. = неразмерно. — Сливу Саве и Дунава припада несразмерно већи део динарскс земље но сливу Јадранскога мора. Цвиј. Несразмјерно расте издалека . . . боја успомене. Уј. несразмерност, -ости, ијек. несразмјерност, ж = неразмерност. песразмје-, ек. несразме-. несразмјерје с ијек. «. несразмер(а). — Пјесници код којих је то несразмјерје особито наглашено, прије или касније су од самих ствари побијеђени. КН 1959. нбсраман, -мна, -мно који нема срама, бестидан, порочан. — Та несрамна женска

НЕСРЕЂЕН — НЕСРЕЋНИКОВИЋ [ће] бити истјерана бичем из града. Шен. Неки Шиљак из Санџака, човјек издалека и несраман . . . олакоми се и преузе на себе да изгради то дрвено ремек-дјело. Лал. несрсђен, -а, -о 1. који није сређен; неуређен, нерегулисан. — Трговини су сметали . . . несређени међународни односи. Бар. 2. неуравнотежен. — Посебне су одредбе учињене за несређене људе слабог или несређеног духа. Мј. 1926.

767

помишља, како се несретно може завршити таква вожња аутомобилом. Јонке. несретњак, -а и несретњаковић м несретник. — Само скитнице и несретњаци к мени трче. Шимун. Ваљда нећу бити баш ја тако смијешан несретњаковић, да ме западне таково питање! Ђал. несретњи, -а, -е заст. покр. в. несретан. — Донесе збиља ону жалбу несретњу, и написа под њом пет шест ријечи. Љуб.

несрсђеност, -ости ж стање онога који н&сретњик, -а м заст. покр. в. несретник. је несређен, онога шгпо је несређено. — Не- — Још не знамо . . . куд нас овај несретњик сређеност [Емерсонова] и невезаност њевуче. Вук. гова писања сасвим [је] слична разговорима н&сретњица ж заст. покр. в. несретница. по салонима. Прод. — Те се пјесме преокрећу несретњици, у иесретан, -ТНЗЈ -ТНО = несрећан 1. а. плач горки, непрестани. Љуб. који је без среће, који нема среће, који се осећа ндсрећа ж (ген. мн. нбсрећб) 1. зла таквим; којега је задесило зло, невоља: ~ срећа, незгода, напаст; зло, невоља. — Моја човек, ~ мати. б. у коме нема среће, радости: несрећа је почела онда кад сам га . . . од•—' живот, ~ детињство. в. који доноси везао у Паланку у школу. Ћос. Д. Није несрећу, тугу, јад. — Откриј ту несретну им се догодила уопће никаква несрећа. тајну. Дрмј. г. који одражава несрећу, тужан, Креш. 2. јад, патња. — У нама још има жалостан: ~ лице, •—' изглед. 2. а. нета- суза да се редом проспу над туђим несрећачан, неподесан. — Има . . . у коментарима ма. Рак. Људи [су] . . . пуни несреће, шапу. . . врло несретних . . . објашњења, која не тали о пропасти народне војске. Хорв. 3. бацају никакву светлост на нека места. (и м) а. несрећник, несрећница, злосрећник, Панд. б. (одр.) неваљао, ђаволаст. — Ех, злосрећница. — А зашто су тебе, несрећо, види несрехнога сина — прогунђа Стојан. преместили из четворке? Вучо. Моли очеЋор. наш, несрећо, у цркви си. Пав. б. погрд. Изр. бити ~ руке немати успеха, неваљалац, неваљалица, хуља, бедник, бедница. среће у потхватима. — Тужи [се] како је — О, несрећо једна молерска! Ти мене несретне руке: чим кога именује пјесником, да удариш! Срем. У очи ми гледај, не— не мине ни година дана — умире! Маж. срећо погана! Андр. И. Ф.; ~ случај несрећа. Изр. на несрећу, по н е с р е ћ и на жалост. пбсретко м индив. в. несретник. — А несрећан, -ћна, -ћно — несретан. — откуд та рана3 је ли ти, несретко? Дим. Незадовољни људи су несрећни. Лог. 2. несретлук м в. несрећа. — Немојте . . . Биједно [је] дијете несрећно највише за да вас неко увуче у какав несретлук. Ћоп. тебе. Матош. Узрок [је] несрећна љубав. Снажно и разговијетно забугари и тим Уск. Свака има маказе, рекао је директор обиљежи јад и несретлук што су их засав збуњен и несрећан. Макс. Ми никако грлили. Јел. не можемо целу ову грозну ствар да нанесретник м (вок. -иче; мн. -ици) = зовемо . . . несрећним случајем. Ћос. Б. несрећник 1. несрећан човек, злосрећник. — Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ. Ха, што ћеш сад, несретниче! Нен. Љ. 2. Сву ноћ је витл'о мене и Стану. Вес. онај који пати, невољник, јадник. — »Госпопссрећннк м = несретник. — Да није дару, прости«, запента несретник. Шен. несрсћник, не би се ни колани под њим Несретник јој верује, те је [ракију] све тргали. Маж. М. Где си рањен, несрећниче! јаче пије! Срем. 3. онај који није високог — нежније рече Никола. Ћос. Д. Говораше, морала, неваљалац. 4. обешењак, шаљивчина, несрећник, монотоно, мирно, као да лицивраголан. — Гдје је мој несретник? Гдје се тира. Матош. Слушао сам [звекет окова] он то скиће? Крл. и мислио о онима који их носе: како им је несрећницима ? Чол. Тај несрећник био несретнпца ж = несрећница несретна је . . . познат у селу као лопужа. Чол. Које окенска особа; жена несретник. — Реците је вјере тај твој несрећник [јазавац] ? Коч. само још једну несретницу која је бједнија Баш си ти, Дражо, неки несрећник! — од мене. Новак. Да ли је он збиља толико рекоше му сватови. Вес. заљубљен у ту нссретницу да би је могао узети? Ћос. Б. песрећниковић м несрећник. — Онај н&сретно прил. = несрећно на несретан несрећниковић пише: Адела • те жељно начин, с несрећом, доносећи несрећу. — И не очекује. Шапч. •- *>"*" - •» — — - х,~»*

НЕСРЕЋНИЦА — НЕСТАШНОСТ несрећннца ж = несретница. — Како да платим на крају месеца стаи газдарици, некоЈ несрећници која је живела од тога. Уск. МОЈЕ жена оста на прагу. Такву нарав имала несрећница, пљуну Немцу на шлем. Ћос. Д. Ако )ОЈ Је муж писац, рећи ће му, несрећница. Матош. несрећнички, -а, -о који се односи на несрећника, несрећницу. — Докле тај равни, увек равни глас. А то несрећничко лице. Ћос. Д. несрећно прил. = несретно. весродав, -дна, -дно који није сродан, близак, што није сродно, блиско (коме, чему); различит, туђ, стран. — Ако се исте или сличне мисли понављају . . . а несродне мисли се налазе једна крај друге, онда наше писање неће вредети много. Т. кн>. Жиди и официри наметнуше КраЈини нешто несродно; они у одЈећи> ови у понашаљу. Павл. несродно прил. на несродан начин, без сродности, туђе, страно. — Сваки професор . . . одбацивао Је и остављао Једну по Једну од оне множине наука коЈе су3 неке . . . сасвим несродноЈ за њу биле везане. Поп. П. вестабвлав, -лна, -лно који не стоји чврсто, који се миче, покреће; непостојан, несталан; несигуран, променљив. — Једино брезе . . . непрестанце иоигравају нестабилним лишћем. Ћоп. Пораст животног стандарда био је недовољан и нестабилан. Вј. 1960. н&стајање с гл. им. од нестајати. н^стајати, -јем несврш. према нестати. несталан, -лна, -лно који нема сталности, непостојан, променљив, колебљив, превртљив, несигуран; несгпабилан. — Моје су мисли несталне и нове. Ант. 2. Било је нестално прољеће. Торб. Већ идеш преко пола миље пута несталних ногу. Комб. нестално прил. на несталан начин, несигурно. — Коракнув нестално напред, са прстом на усни рујној, стајаше чудноват дух. Ил. несталност, -ости ж особина онога к«ји је несталан, онога што је нестално, несшурност, променљивост, колебљшоап. нестанак, -анка м (мн. -анци, ген. -бка) 1. престанак постојања чега, ишчезнуће; губљење. — Овај нестанак снега доноси нову снагу човеку. Дед. В. Примијетила |је] нестанак мачке. Шое. 2. пропадање. — Кућа ми је у нестанку. Бак. Реч. нбстанути, -нем сврш. в. нестати. — Мислим да неће никад умрети, да ће пре нестанути цео свет. Ранк. нестање с нестајање. — И тонови пиште погреб идеја и нестање труло болова. Панд.

н&стати, -анем сврш. 1. а. престати постојати, не Оити егиие. — Ти ћеш остати и кад хришћани буду нестали са земље. Дуч. 6. преспшти бити присутан, изгуоити се из вида, ишчезнути. — Сутра при)е зоре нек те нестане из моје куће. Бег. Ауто се пен.е на последњу узвишицу друма и несга;е га. Макс. в. бити украден; изгубити се. — Једног лета неста дш краве. Вес. г. погинути, умрети; помрети, изгинути. — ПриЈе нестат ћу него се понизит. Огр. Нестало )е четвртине становништва, било у . . . биткама, било због заразних болести. ЈЦвиј. 2. потрошити се, утрошити се. — Свирај бре1 Ако нестане пара продаћу чизме с ногу! Вес. Све смокве . . . нестадоше у нашему гладу. Војн. Изр. пола ме )с нестало (од страха) страшно сам се уплашио.

несташан и несташан, -шна, -шно

немиран, живахан; неооузоан. — Ужива у СВОЈОЈ несташно) кћери. Цес. Д. И знаност има СВОЈУ млађахну, несташну добу. Јаг. несташити се, несташим се несврш. необ. бити несташан, правити несташлуке. — Милка [)еј прва престала да се несгаши и игра. Петр. В. несташцца ж оскудица; немање, сиромаштво; недостатак, помањкање. — Живео је у материЈалноЈ несташици. Ирод. Јасно је да се не ради о несташици станова у граду. Обз. 1932. Ви ћете ми сиг>рно ту несташицу удворности опростити. Шен. несташко и несташко м несташно дете, враголан, обешењак. — То је онаЈ мали РашкОЈ непослушко и несташко. Змај. фиг. Поветарац . . . се, миришљив несташко, стрмоглавце гњурао у дебели хлад врзине. Рад. Д. несташлук м понашање, поступци онога који је несташан. — Ишао сам . . . улицама коЈИма сам се као дијете играо и изводио своЈе ДЈечачке несташлуке. Чол. Данас је нешто старија . . . без некадањег несташлука, права дама. Бег. несташник и несташвик м несташко. — Гледајући Миржерове [Миг^егоуе] несташникеЈ пребирем као старад по пепелу успомена. Матош. несташница и несташница ж она која је несташна, враголанка. — То су биле очи Анусје . . . велике несташнице, за којом су чезнули сви. Кнеж. Л. Удари несташница у слшјех. Шен. несташно и несташно прил. уз несташлук, немирно, необуздано, обесно. — Млада жена почела би мало несташно да се пење уз стене. Јанк. иесташност, -ости ж особина онога који је несташан, онога што је несташно, необузданост, обест; несташан израз. —

НЕСТАШТВО — НЕСУГЛАСАН [Песма] јако подсећа и на Бранкову песму Враголије, само нема оне природне несташности која Бранку доликује. Нед. У очима његовим нема више несташности. Леск. Ј. несташтво с несташлук. — Био је веселе и живе нарави . . . и готов на свако несташтво. Нед. нестваран, -рна, -рно који није стваран или оставља такав утисак, нереалан. — Лица у тешком, спарном зраку знојна су и црвена . . . нестварна као лица у сну. Донч. Вечно променљиво огледало воде поигравало се стварним и нестварним облицима. Поп. Ј. пестварност и нестварност, -ости ж особина онога што је нестварно. — Цвијеће је имало изглед нестварности. Торб. нест&гљив, -а, -о који се не може стпегнути, скупити. Р-К Реч. нестегљивбст, -ости ж својство онога што је нестегљиво. н&стера ж покр. нећака. Вук Рј. н^сти, несем несврш. заст. носити. — Стазо вита, нес' ме преко оних гора. Радич. Њих [звука] зуј га у дјетињства добу несе. Марк. Ф. нестндан и нбстидан, -дна, -дно који нема осећање стида, бестидан, безочан, безобзиран. — Њихови су говори јако нагрђени, уху вредносни, нестидни. Маж. М.

769

стрпљење. — Села на кревет крај детета, сва оживела и нестрпљива. Рист. Ђакобина дочека рођаку нестрпљивим питањем. Нех. нестршвивац, -ивца м (вок. -ивче) нестрпљив човек. — Ја сам . . . нестрпљивац. Што пре да сам на врху. Дав. Ма мјеста дајте . . . љутну се Аница на неке нестрпљивце. Мар. нестрпљнвко м нестрпљивац. — Он је један нестрпљивко који стрпљиво овде живи 10 година. Б 1958. нестрпљвво прил. с нестрпљењем. — Нестрпљиво изгледа шта ће јој отац с тим странцем започети. Јакш. Ђ. Устане и нестрпљиво пошета к прозору. Том. нестршвивбст, -ости ж особина онога који је неспгрпљив.

Изр. горети (изгарати) од нестрп-

љ и в о с т и бипги веома несшрпљив. неструкбв&ак, -ака м онај који није испге спгруке; неспгручњак. — Успјело им је о томе увјерити . . . све — и струковњаке и неструковњаке. С 1919. нбстручност, -ости ж особина онога који је нестручан. нбстручљбк м онај који није стручњак, који је без стручног знања, лаик. — Када посматра у лету наш ловачки авион С-49 обичан нестручњак, неће ни знати да је то наш авион. Пол. 1950. То је нитковлук, ако то раде нестручњаци. Јонке. нбстидно и нбстидно прил. без стида, н&стручљачки, -а, -5 који се односи на не стидећи се, на нестидан начин, бестидт, нестручњаке, лаички. Прав. безочно, безобзирно. — Блистава истоветност нбстручњачки прил. на начин неструч»критичких мишљења« у тих изјавилаца њака, као нестручњак, без стручности. разголићује се нестидно. Шим. С. несувисао и нбсувисао, -сла, -сло (одр. нЈстншан, -а, -о који се не да стишати, несувисли и нбсувисли) који је без везе, буран. — Одјекујемо једним нестишаним неразумљив, нејасан. — Муцају у сну несувисаплаузом признања и захвалности [писцу]. ле ријечи. Кол. Глас му је био нечујан у Михиз. несувислој граји што је расла. Лал. нест&шљив, -а, -о који се не може несувисло и нбсувисло прил. неразумстиснути. Р-К Реч. љиео, неразговетно, нејасно. — Осјећао [је] бат њихових ногу несувисло и тупо као нестрпељив, -а, -о в. нестрпљив. — своје мукле болове. Божић. Нестрпељива радозналост му не силазаше с лица. Ранк. несувислост и нбсувислост, -ости ж нестрп&љиво прил. в. нестрпљиво. — особина онога што је несувисло, неразумљивост, нејасност. Гдје је вечера? настави нестрпељиво. Војн. несувремеп, -а, -о = несавремен. — нестрпбљивост, -ости ж в. нестрпљиУ ствари [су] били одиста »несувремени«. вост. Шиш. Несувремена је хајдучка оштрина нестрпљбње с немање, недостатак стрп- и суровост. Цвиј. љења. — С највећим нестрпљењем отварамо несувременик м = несавременик. радио-апарат. Дед. В. Премда су та путонесувремено прил. = несавремено. вања заморна, ја их очекујем с нестрпљењем. Пае. несувременост, -ости ж = несавреИзр. горети (изгарати) од нестр- меност. пљења бити веома нестрпљив. несугласан, -оаа, -сно = несагласан. — Сад је тек видјела, колико . . . је био . . . нестрпљив, -а, -о који не може да се несугласан с новом околином, која је за стрпи, који нема стрпљења, који одаје не49 Рсчник српскохрватскога кљижевног језика, III

770

НЕСУГЛАСИЦА — НЕСХВАЋЕН

његове нерве била бучна и индискретна. Бег. несугдасица ж неслагање, несклад, неспоразум, распра, спор. — Осјети необичну . . . снажну несугласицу између својих чувстава и помисли. Драж. Несугласице око деобе имања изравнавали су изабрани судије. Ђорђ. несугласје и несугласје с зб. несугласица. — Танки смијех . . . сличан је неком ситном рзању те стоји у несугласју с говором. Кое. А. несугласно прил. на несугласан начин. — Прихватише и други [пјевати] . . . а сви готово дебело, несугласно. О-А. несугласност, -ости ж = несагласност. н&суђен, -а, -о који није судбином одређен, додељен; који није постао оно штоје требало да буде. — Очајно [се] усиљавао да брани свога несуђеног побратима. Лаз. Л. Сузна ока пратио — несуђену снаху. Мул. н&суђеник, -а и несуђ&ник, -ика м несуђени муж, супруг. — За мога несуђеника нити сам више питала нити ме срце за њим бољело. Буд. Несрећна љубавница слуша топлу, заносну песму свога несуђеника. Прод. н&суђеннца и несуђ&ница ж несуђена жена, супруга. — Укућани га буде са харфом, а Драгиња му, његова несуђеница, пева. Поп. П. Своју несуђеницу [је] из освете бацио на цесту. Цар Е. несуђ&њак, -ака м в. несуђеник. — Вјерениче, мој несуђењаче, ал' не чујеш, ал' за ме не хајеш? НП Вук. несуђбње с нар. песн. оно штоје несуђено: несуђеник, несуђеница. — Аох Јово, моје несуђење. Љуб. Маријан загледа ђевојку: »А ти ли си, моје несуђење!« НП Вук. несуздржив, -а, -о = неуздржив, не(с)уздржљив који се не може (с)уздржати, необуздан. — Несуздржив смијех . . . потреса двојицом људи. Донч. Пробијају несуздрживом снагом. Лог. 2. несуздрживо прил. = неуздрживо, не(с)уздржљиво без могућности суздржавања, на несуздрж(љ)ив начин. — Издера се изненада Иван уз несуздрживо срдит презир. Л-К. несуздржљив, -а, -о = не(с)уздржив. — [Тресе се] у болном и несуздржљивом плачу. Бен. несуздржљиво прил. = не(с)уздрживо. — Надире силовито, несуздржљиво. Лог. 2. несумњив, -а, -о 1. који не допушта сумње, очевидан, јасан, неоспоран. — [Илићеви] љубавни сонети . . . су тако израђени да показују несумњиву песничку самостал-

ност. Прод. Створена је . . . необорива и несумњива одлука, да се та вечера одржи. Кол. 2. који није сумњив, неподозрив, поуздан. — Одређује каква својства морају имати свједоци, да се уопће узмогну припустити, односно сматрати несумњивим. Мј. 1926. несумњиво прил. неоспорно, очевидно, поуздано, свакако. — Наша је лирика, несумњиво, напредовала. Нед. Дијалектички закони важе несумњиво и за спознају. Лог. 2. несумњивост, -ости ж својство онога што је несумњиео. несусретљив, -а, -о који не поступа пријатељски, нељубазан. — Примјећивао сам да су људи . . . заправо несусретљиви, хладни. Крл. несуср&гљивост, -ости ж особина онога који је несусретљив, нељубазност. несуставап, -вна, -вно којије безсустава, без система; неразумљив, неповезан. — Зграби . . . Јуришину главу, па је стаде љубити, мрсећи несуставне бесједе. В 1885. несуставно прил. без сустаеа, без сиспгема, несистематски, неповезано. — Сва је филозофија прије Сократа поступала несуставно, без методе. Баз. несуштаствен, -а, -о небитан, нестваран. — Гле, свуда . . . у млазевима златокосим пада несуштаствена месечина. Рак. Враћао се у сјемениште пун свог несуштаственог доживљаја. Десн. весхватање с = несхваћање неразумевање. — Као да је у свему тому несхватању . . . крива она. Новак. Јес' . . . — повлађивао Крста, но у очима му тињало несхватање. Рад. Д. несхватљнв, -а, -о који се не може схватити, неразумљив, непојмљив. — Младости ће једној доћи одвећ рано јато црних слутња несхватљивим трагом. Радул. Мржња Стипанчићевог срца била је њезиному срцу напросто несхватљива. Новак. несхватљиво прил. тако да се не може схватити, неразумљиво, непојмљиво. — Дуго, већ несхватљиво дуго ходамо на стражњим ногама, и књиге пишемо већ. Крл. несхватљивбст, -ости ж особина онога што је несхватљиво, неразумљивост, непојмљивост. н&схваћање с = несхватање. — Заредаше . . . тужбе о несхваћању, запостављању и сумњичењима. Цар Е. несхваћен, -а, -о који није наишао на разумевање. — Наљућен почињеш да се осећаш несхваћеним и да се понашаш тако. Пол. 1958. Из Томулина грла теку разговијетне, али несхваћене ријечи. Мих.

НЕСХВАЋЕНОСТ — НЕТРЕМИЦЕ н&схваћенбст, -ости ж особина онога који није схваћен, онога што није схваћено. — Јадају несхваћеност само своје личне сујете. Уј. н&гак м бот. в. курјача («). Терм. 3. н^такнут, -а, -о а. који, којега нико још није такао, недирнут, девичански, чист, чедан. — Олга бијаше још дјевичанска, нетакнута. Леск. Ј. б. фиг. непомућен, миран. — Ни савјест г. Клисића није могла остати нетакнута. Кол. н&такнутост, -ости ж особина онога који је нетакнут, онога што је нетакнуто, чедност. — [Вера] је пристајала у ту слику дјевичанства и нетакнутости. Нех. нетактичав, -чна, -чно који нема такта, неодмерен у поступцима. — [Љубица се] нетактична показала. Ранк. петактично прил. без такта, на нетактичан начин. — Није довршио реченице осјећајући да би то било нетактично. Јонке. нетактичпост, -ости ж особина онога којије нетактичан, онога штоје нетактично. нетактнбст, -ости ж в. нетактичност. — Жалим веома ту своју нетактаост. Шен. нетален(а)т м (ген. мн. неталенбта) онај који нема талента, онај који нцје нарочито даровит. — Данас, кад . . . књижевни неталенти настоје . . . потиснути озбиљне књижевне раднике . . . потребно је Матоша још једном оживити. С 1937. нбтачап и нетачан, -чна, -чно = неточан који није тачан, несигуран, непоуздан. — Кад је цртеж нетачан . . . ни најјача емоција неће се моћи изразити. Поп. Б. н&тачно и нетачно прил. = неточно без тачности, погрешно.

н&тачност и нетачнбст, -ости ж =

неточност особина онога који је нетачан, онога што је нетачно; оно што је нетачно. ндтваран, -рна, -рно који нцје од твари, материје, нематеријалан, нестваран. — Пловиле им душе у неизмјерном оцеану . . . нетварних чистих чувстава. Ђал. н&гварнбст и нетварнбст, -ости ж особина онога што је нетварно, нематеријалност, нестварност. — Не мари . . . из помишљеног бића његова конструирати својства: једноставност, нетварност. Баз.

771

н&тељен, -а, -о (само у ж. роду) која сејош није телила {о крави). Вук Рј. нетемдљит, -а, -о који је без темеља, основе, неоснован, нетравдан. — Он јој је морао рећи своје грубе и нетемељите сумње. Кум. нетемсљитост, -ости ж особина онога који је нетемељишу онога штоје нетемељито, неоснованост, недокументованост. — Ко се није хтео покорити моме мишљењу, ја сам га терорисао . . . Нетемељитост своју морао сам прикривати оштрим и немилосрдним речима. Петр. В. ветечан, -чна, -чно који нема тека, укуса, неукусан. — Остајат ће за размножавање само бодљикаве, нетечне и отровне биљке. НЕ. нетј&лесан, -сна, -сно, ек. нетблесан. петко, нбкога (дат. и лок. н§ком(е, -у), инстр. неким) зам. = неко. — Они га растежу, нетко за руке а нетко за ноге. Миљ. Нетко [се] напреже да подигне завор на јазу. Донч. Са сабљом ти си . . . нетко и нешто. Мар. в&то прид. непром. тал. чист, прави, обрачунат без омота, без трошкова: ~

тежина, ~ приход.

нбтом 1. везн. чим, тек, тек што. — [Из семинарија] је побјегао нетом је она [мати] умрла. Мар. Наумили [су] да дођу, нетом стари склопи очи. Франг. 2. прил. пре кратког времена, малопре, недавно; онда, тада. — Ова књига изашла је нетом у Кракову. В 1885. Исти час оћути посве слично чувство као нетом кад је кући писао хрватски лист. Ђал. ветопир м зоол. 1. лептир сумрачник из пор. ЗрћтЈМае. — На цвијећу лелијали се златни нетопири. Торд. 2. слепи миш, љиљак. — У тој тмини нетопири живе. Крл. нбточан и нбточан, -чна, -чно = нетачан. н&точно и нбточно прил. = нетачно.

н&точност и неточност, -ости ж = нетачност. абтраг м само у шразима: нетрагом (до нетрага), по нетрагу отићи, нестати, пропасти и сл. да се ие зна пграг, да нема трага; дођавола (ртићи, нестати, пропасти). — Брезе, ваше тужне, невидљиве очи да ли траже сунца што нетрагом оде? нет&песан, -сна, -СНОЈ ијек. нетјблесан Радул. До нетрага оде давно сањарија жуте 1. бестелесан, нематеријалан. — Мора . . . луне. Франг. и умна спознаја имати свој предмет: идеје5 н&тремица ж необ. поглед очију које те нетјелесне и непросторне облике духовне трепћу. — Ошинула нетремицом Обрада, нога царства. Баз. 2. који није чулан. — устала и пркосно затресла прсима. Рад. Д. Човек је као озарен изнутра . . . и он се нбтремице прил. не трепћући, не треппење горе, ношен једним нарочитим осећањем . . . нетелесне, божанске љубави. Јов. С. нувши очима, оштро, врло пажљиво. — 49*

772

НЕТРЕМИЧАН — НЕУБРОЈИВ

Гледао [је] испитивача нетремице у очи. Гор. Он ме је слушао нетремице. Чол. нбтремичан, -чна, -чно непомичан, при коме се не трете очима (о погледу). — Његов нетремичан поглед био је тврд, продоран. Моск. н&гремично прил. нетремице. — Нађе је гдје га још увијек нетремично гледа и истражује. Киш. петреннмице прил. в. нетрешце. — Имао [је] обичај да нетренимице гледа у очи сабеседнику. Сек. Све су пажљиво, можда нетренимице, зуриле у гротло тунела. Цес. А. нбтрес и н&тресак м бот. чуваркућа (1) бетрептгшп гессогит. Сим. Реч. нетрп^љив, -а, -о који није трпељив, нетолерантан, искључив. — Свака га је жалба нервирала. Постао је нетрпељив. Чол. Поступак према националним мањинама је нетрпељив. ЕГ 2. нетрпељиво прил. на нетрпељив начин, с нетрпељивошћу. нетрпбљивост, -ости ж особина онога који је нетрпељив, онога што је нетрпељиво. — Осоран [је] до нетрпељивости. Крл. нбћа (вок. нећо) 1. м = нећо хип. од нећак. 2. ж хип. од нећака. Прав. нећак м (вок. нбћаче; мн. -аци) братое или сестрин син. — У Београд преселим . . . из Сенте сестру Мацу и нећаке Стеву . . . и Андрију. Срем. Чудио [се] како да његов стриц не види да му је он нећак. Грг. нећака и нећакиња ж братова или сестрина кћи. — Сад нећака му ето с мужем дошла. Марк. Ф. Спавам . . . код неке своје . . . нећакиње. Крл. нбћање с гл. им. од нећати (се). Вук Рј.

тобож не пије, нећка се. Рад. Д. фиг. Помакнуо се да устане, али су се ноге нећкале да га однесу. Перк. 2. бити неодлучан, колебати се, двоумити се. — Наговарали су га да иза подне пођу на дернек. Он се нећкао. Андр. И. нбћо, -а и -е м 1. = нећа. 2. онај који све одбија говорећи »нећу«. — Ако неће нећо, а оно ће хоћо. Н. посл. Вук. н^ћу, нећеш, неће (мн. нећемо, нећете, неће и неће) одрични облик презенпга глагола хтети. пећудбредан и пећудоредан, -дна, -дно који се не држи моралних начела, рђав, неморалан, непоштен. — У њезиним очима ја сам нећудоредна жена. Крањч. Стј. нећудбредност и нећудоредност, -ости ж понашање мимо правила ћудоредности, неморалност. — Већ је . . . почињао млађари)у без изузетка прекоравати због нећудоредности. Шов. нећут ж неосећајност, безосећајност. — Нећути није само при богољупству у цркви него и у колу при момачком бијесу. Павл. нећутљив, -а, -о неосетљив, безосећајан. — Бијаше миран и нећутљив, а то је живахну Марију вријеђало. Шимун. нећутљиво прил. неосетно, безосећајно. — Пловимо тихо, нећутљиво водом. Наз. нећутљивост, -ости ж особина онога којије нећутљие, неосетљивост, безосећајност.

нећутник, -а и нећутник, -ика м ков. онај који је неосетљив, онај којије безосећајан. — Наринуо се чланкописац: нећутник, недоук. Шим. С. неуб&дљив, -а, -о, ијек. неубјбдљив који не може убедити, који није убедљив, неуверљив. — Склон [је] увек да убеди нбћатн, нећам несврш. одговарати одречитаоца и у неубедљиво. Михиз. чно, одбијати што говорећи инећу*. неуб&дљивост, -ости, ијек. неубјбд•—' се одрицати се кога, чега, одбијати што говорећи онећу«. — Нећат се бјеше их љивост, ж особина онога што је неубедљиво, неуверљивост. стид. М-И. неубј&дљив, -а, -о, ек. неуббдљив. нећачић м дем. од нећак. Р-К Реч. неубједљпвост, ек. неуббдљивост. нећачица ж дем. од нећака. — Ал' говори ујна нећачици: Пођи збогом, моја неублажив и неублажљив, -а, -о нећачице. Вук Рј. који се не може ублажити, умилостивити; нбћачки, -а, -о који се односи на нећаке. неутољив. — Неублажљив и тврд је [бог] Аид. М-И. Р-К Реч. неубран, -а, -о који није убран, који је нећаштво с родбински однос нећака. Прае. још на дрвету, биљци. — Усташца . . . су нбћкав, -а, -о који се нећка. — Хитро јој . . . црвена као зрела, неубрана јагода. скочи с нећкава дората. НП Рј. А. фиг. Том. фиг. Ал' ето ти истога кобника . . . Као да чује млохаву и нећкаву страну своје што га млада сјутра скоби рана, преко воде нутрине. Божић. боса, неубрана. Март. нећкање с гл. им. од нећкати се. неубрбјив, -а, -о неурачунљив. — Кружи нећкати се, -ам се несврш. 1. дем. према гласина . . . како сам . . . неубројив . . . нећати се. — Нуде је . . . ракијом, а она потпуно зрео за лудницу. Крл.

НЕУБРОЈИВОСТ — НЕУГОДНОСТ неубрбјивбст, -ости ж неурачунљивост. — Одбацили [сте] претпоставку о мојој неубројивости. Крл. неув&ден, -бна, -ено који још није постигао пуни развој посла, неразрађен. — Хотел је тек био сазидан, велики, луксузан, али још неуведен и без сталних гостију. Ћос. Б. неув&нљив, -а, -о = неувењив који не може увенути. неув&нљиво прил. = неувењиво непролазно, неумрло. — Трудио се да им објасни савременост неувенљиво младих идеала. Десн. неув&њив, -а, -о = неувенљив. — фиг. Одају и својим неувењивим пакленим језиком из којег су времена. Шим. С. неувењиво прил. = неувенљиво. неувео, -ела, -ело који је сачувао свежину, свеж. — [Мајку] је волела због њене неувеле лепоте. Петр. В. фиг. Ту је гроб песника неувелога »Горског вијенца«. Нен. Љ. неув&рљив, -а, -о, ијек. неувјерљив који не може уверити, неубедљив. — Ни да се наљути на тако пријесну и неувјерљиву лаж. Ћоп. неуверљивост, -ости, ијек. неувј&рљивбст, ж особина онога који је неуверљив, онога што је неуверљиво, неубедљивост. неувиђаван, -вна, -вно који нема увиђавности, непажљив, безобзиран. — Постао [је] зловољан и у кући строг и неувиђаван. Бен. неувиђавност, -ости ж особина онога који је неувиђаван. — Готово да му замјера неувиђавност. Десн. неуввјен, -бна, -&но фиг. отворен, искрен. — Неувијена истина покреће људе. Нен. Љ. неувхгј&но прил. без увијања, отворено. — Рећи смело и неувијено своје мишљење. ЛМС 1949. неувј&рљив, -а, -о, ек. неуверљив. неувјбрљивбст, -ости, ек. неув^рљивбст. неувредив, -а3 -о = неувредљив који се не сме увредити, обешчастити. — Тадањи загребачки грички грађанин сматраше свој дом неувредивим слободним светиштем. Шен. неувр^диво прил. = неувредљиво без могућности вређања. неувр&дљпв, -а, -о = неувредив. — Сатиру Браху . . . је о прсима висјела мједена плочица . . . у знак да је царев миљеник и неувредљив. Наз. неувредљнво прил. = неувредиво. — Знао се хитро . . . отквачити . . . нерањиво, неувредљиво. Бег.

773

неуг&сан, -сна, -сно заст. в. неугасив. — Буктиња свести јасна, на славу нас вечну сећа као звезда неугасна. Ил. неугасив, -а, -о који се не може угасити, који вечито гори. — Змај је био несагорљива, неугасива тиха ватра. Михиз. Претворили [су гњев] у неугасиву и незадрживу мржњу. Ч-М. неугасим, -а, -о заст. в. неугасив. неугасли, -а, -о неугасив. — На њу [је] пренио неугаслу своју симпатију. Том. неугасно прил. увек, вечито, незаборавно. — Ова . . . причест . . . нека вас неугасно сјећа дана. Дук. неуглађен, -а, -о I. који није изглачан, избрушен, недотеран. — Видим драги камен, неуглађен у земљи међу другим минералима. Вес. 2. фиг. прост, сиров, необразоеан. — Био је то човјек . . . неуглађен ни говором ни одијелом. Новак. Један неуглађен господин у изношеном капуту — брижна израза, уђе у хотел. Ћос. Б. неуглађеност, -ости ж особина онога који је неуглађен, онога што је неуглађено, простота, сировост. неугледан, -дна, -дно 1. ситам, мален, сићушан; неупадљив. — Гледа с истом њежношћу . . . неугледне кукчиће и гиздаве птице. Леск. Ј. Све пасмине кокоши потјечу од праоблика, који је неугледне боје попут јаребице. НЕ. 2. безначајан, незнатан, неважан, нецењен. — То је био безазлен и неугледан фратар. Андр. И. Од мале, заостале и неугледне земље Југославија је . . . постала снажна . . . земља. Марј. Ј. неугледно прил. сићушно, незнатно, ништавно; неупадљиво; сиромашно. — Приметим једног старца неугледно одевена. Дом. неугледност, -ости ж особина онога што је неугледно. неугода и неугода ж в. неугодност. — Прашина и муве су се дизале путем . . . у друштву и неугоду примаш као разоноду. Богдан. Подилазила ју је слатка језа, каткад слатка до неугоде. Десн. неугодан и неугодан, -дна, -дно који није угодан, тзгодан, непрцјатан, нелагодан. — Лежао [је] на једним неугодним и крвавим носилима. Вас. У стану господина учитеља . . . доживјели су неугодно изненађен>е. Јонке. нбугодно и пеугодно прил. на неугодан начин, непријатно; нелагодно. — То стрица неугодно дирну. Мат. нбугодност, неугоднбст (и неугбднбст), -ости ж незгода, непријатност, нелагодност. — Цико није ни мислио да ће имати неугодности с Милком. Кал.

774

НВУГОЂЕН — НЕУКЛОЊИВ

нефгођен, -а, -о неусклађен, рашпшмован — Има на местима у овој књизи . . . толико (р клавиру). — Никако то није могао довести неуздржане доброте за бића и ствари, да у склад са . . . неугођеним клавиром. Шов. вам сва та литература изгледа некако млечно млада. Богдан. Њене очи су сад неугушив и неугушљив, -а, -о који се не може угушити, неприкривен. — Последњи изражавале неуздржану тугу. Поп. Ј. гестови [су] . . . — само плод неугушивог неуздржив, -а, -о = несуздрж(љ)ив. беса и зажареног очајања. Пиј. Кад је рекао неуздржпво прил. = несуздрж(љ)иво. шаша кућа«, нагласио је то с неугушљивим поносом племића. Петр. В. неуздржљив, -а, -о = несуздрж(љ)ив. — Јакшић је остао . . . увек неуздржљив нбудаја ж стање оне којаје неудата. — лиричар, увек песник личности и страсти. Она је једини [узрок] досадањој неудаји Скерл. С муком задржава сузу у углу ока, видила у том што Анка бјежи од градскога и пуну нехотичних и неуздржљивих радосдруштва. Коз. Ј. ти. Петр. Б. пбудан и нбудат, -а, -о (обично у ж. пеуздржљнво прил. = несуздрж(љ)иво. роду) која није удата, ледична (о женској особи). — Који су нежењени и неудани знанеуздржпик м ков. онај који није уздрће за кратко време [ту тајну]. Вес. Ја сам жљив, онај који се не може обуздати, горопадкао неудата радила. Торб. ник. Р-К Реч. неудворан, -рна, -рно који није склон неуздржно и нбуздржно прил. без удварању, несавитљив, неуслужан. — Само уздржавања, не устручавајући се. — Вук том .потребом може се протумачити, како је тражио људе који су свесни . . . — или се могао држати у таквој моћи^ крај . . . их је одбацивао, неумољиво и неуздржно, Александровог значаја . . . неудворни Араксвом доследношћу свога рада. Бел. чејев. Крањч. Стј. Тко се труди да успоснеузрео, -ела, -ело који није узрсо, нетавља такав неудворни ред наиван је. Сим. сазрео, незрео. — Што ми нудиш воће ненеудес и нбудес м заст. рђав, зао удес, узрело? Наз. несрећа. — Госпођа Сока . . . умре . . . Катица неуједвачен, -а, -о 1. који иије једнак изгуби утеху, накнаду за неудес среће. с другим, који се разликује од другог. — Зато Игњ. у штампи и постоје неуједначени облици. неудесан и неудесан, -сна, -сно неприкЈ 1957. 2. који садржи знатне разлике, који ладан, иепријатан, неугодан. — Сви су им, је у себи различит, хетероген. — То је можмушкарци . . . незгодни, неудесни. Берт. да разлог због којега је његов [Бајронов] неудобан и неудобан, -бна, -бно који рад толико неуједначен, јер човјекова је је без удобности, неугодан. — Куће у градостраст неуједначена ако је стварна. Лит. вима биле су . . . мрачне и неудобне. Баб. 1957. неудобпо и неудобно прил. без удобнеујбдначеност, -ости ж оно што је ности, неугодно, непријатно. — Претопло је. неуједначено, различитост, хетерогеност. — Неудобно. Кол. Тежаци су се у његовој, У нашој пријеводној литератури има нечиновничкој, присутности очито осјећали уједначености у облицима вокатива неких неудобно: шутјели су. Кал. страних имена на к, г, х и ц. / 1957. нбудобност, неудобнбст (и неудббнбст) нбук и неук, -а, -о 1. нешколован, прост, -ости ж особина онога што је неудобно, недос необразоваи. — Књижевници . . . нису могтатак удобности. л и . . . разумети . . . да учени људи иду неукоме у школу. Бел. Неук свијет сматра неудбвољен, -а, -о који није удовољен> незадовољан. — Он, неудовољен филозофи- [гуштера сљепића] змијом. Н-Е. 2. невешт, неискусан. — Зајам се узима на облигацију јом, одлучи да учи као изванредни слуша. . . А он је неук у томе. Вес. 3. који шшо лац. Ђал. н&узак, нбуска, нбуско поширок. — не зна, који нечему није вичан, неизвежбан. — У води, неука, дохватила [ме] та саСтрми дол . . . се све даље шири у неуски мртна мука, кад се вода нада мноме склојарак. Ђал. пи. Радич. нбуздан, -а, -о тпоуздан, несигуран, неуказни, -а, -о заст. који није поставпроменљив, варљив. — По дрвљу пупље љен указом, који није званично, службено ударило рано, под ожујско то небо неуздано. постављен. — То је неки писар5 али, чини Марк. Ф. ми се, још и неуказни. Шапч. н&уздање с неповерење, несигурност. — неукпбнив, -а, -о в. неуклоњив. — Чини То очито неуздање . . . увредит ће . . . [се] да је биједа уопће неуклонива. Леск. Ј. Владислава. Прер. неуздржан и нбуздржан, -а, -о који неуклошив, -а, -о који се не може уклонити, сталан. — Бијели је коњ столовао (што) се не може уздржати, неприкривен.

НЕУКЛОЊИВО — НЕУМЕСНО

775

ту на Једном од централних поља плоче поветке. Поп. П. Кретње . . . не смију бити . . . али и неуклоњив с тога положаја. Шах 2. неукусне, али их можемо толерирати. Кугл. неукусннк и неукуснпк м необ. онај неуклбњиво прил. без могућноспш уклакоји нема укуса, који што ради без укуса. њања, стпално. — Неуклоњиво се догађа криза у духовном животу великлх пјесни- — Наравно је када такве неукуснике промичу за добре пјеснике. Шим. С. ка. Шим. С. пеукусно и неукусно прил. иа неукунеукбст и неукбст, -ости ж 1. особина онога којије неук, нешколованост, простота> сан начин, без укуса. — Неукусно [је] одјенеобразованост, заосталост, незнање. — Ис- вен. Фелд. крени морамо бити и признати да је код неукусност, неукусност (и неукусност), нас . . . неписменост и неукост. Кол. 2. не- -ости ж 1. особина онога што је неукусно. вештина. — Дон Кихоте [Воп (ЈшјсЛе] се 2. оно што је тукусно, ружно, меукусна, мораде насмијати неукости својега перјани- ружна ствар или поступак. — Тај поета ка. Вел. . . . запада у неукусности и тривијалности. Цар Б. Ту и тамо [има у ф и л м у ] . . . и манеукрадљив, -а, -о који се не може лих неукусности. КН 1955. украсти. — Неукрадљиво богатство. Стилом заштићено. Шим. С. неул&вљив, -а, -о који се не може уловити, неухватљив. — Партизани су поновеукротав, -тна, -тно шукротив. — во постали невидљива и неуловљива сила. Животиња је била неукротна и љута. Бег. Ћос. Д. неукрдтив, -а, -о = неукротљив који неуљудан и нбуљудан, -дна, -дно који се не мскисе укротити, необуздан. — Цијелу се не понаша уљудно, непристојан, неучтив. [су] јужну праисконску Русију . . . похарале — Дјевојка [се] исприча што је била не. . . најезде неукротивих монголских пљач- уљудна, кад их је смела у разговору. Кум. каша. Шов. неуљудно и неуљудно прил. на ненеукрбтиво прил. = неукротљиво на уљудан начин, непристојно, неучтиво. — неукротив начин, шспутано. — Сви су . . . Осећала је да се према њему понаша невикли да живе слободно и неукротиво у уљудно. Јанк. својим равницама и шумама. Кос. неул^удност и нбуљудност, -ости ж веукрбтивост, -ости ж = неукротљиособина онога који је неуљудан, неуљудан вост особина онога који је неукротив, оиога поступак, непристојност, неучтивост. што је неукротиво, необузданост. неуљуђен, -а -о неуредан, неуређен, ненеукрбтљив, -а, -о = неукротив. — дотеран. — Није3 ред ни у затвор ићи неУ тој људској маси која лута и тумара уљуђен. Пол. 1954. мора бити неукротљиве тежње за новим неуљуђеност, -ости ж особина и стање и бољим животним приликама. Цеиј. онога који је неуљуђен, неуредност, недотевеукрбтљиво прил. = неукротиво. раност. Прав. неукрбтљивост, -ости ж = неукротин&ум и нбум м необ. онај који нема вост. улиг, безумник, глупан. — Чланкописачки неукроћен, -а, -о који пије укроћен, ненеум не промипш>а о ријечи. Шим. С. припитомљен, необуздан; несавладан. — Чонеумап и веуман, -мна, -мно који непори звјеради неукроћене, скоро ћ е . . . на ма разума, безуман, неразборит. — Неумове ливаде бескрајне најурити. Кркл. Очи нима и лијеним умовима тешко [је] писа[су] сијевнуле неукроћеним бијесом. Новак. ти. Шим. С. Рибичевић без сумње је неуман младић. Кум. неукроћеност, -ости ж особина онога који је неукроћен, онога што је неукроћено. пеумерен, -а, -о, ијек. неумјерен који нема мере у чему, неуздржљив, претеран; нбукус и неукус м одсустео укуса, безненасит. — Неумјерено плесање, све оне укусност. — Лажно појимање лепог — неугодности и неугодности . . . силно ју поукус. Кнеж. Б. Неукус је заразио те нове тресоше. Кум. и високе бијеле зграде. Бен. неумерено, ијек. неумјерено> прил. без неукусан и неукусан, -сна, -сно 1. што мере, претерано. — Хвалисала се неумјеима лош укус; што нема укуса, што је без рено мојим свједоџбама. Јел. укуса, бљутав. — Трзаји [С. С. Крањченеумерепбст, -ости, ијек. неумјеренбст, вића] су тако сентиментални, да су од ж особина или стање онога који је неумерен, суза слани и неукусни као слано море. онога што је неумерено, неуздржавање, преМмпош. фиг. Опрости, али то су неукусни тераност, незајажљивост. вицеви, мој драги! Крл. 2. који не изгледа укусно; ружан. — Издао је, у једној . . . неумесно и веумесно, ијек. неумјесно неукусној књижици . . . неке песме и при- и неумјесно, прил. незгодно, неприлично, не-

776

НЕУМЕСНОСТ — НЕУНИШТИВОСТ

неумитност и неумитност, -ости ж особина онога који је неумипигн, онога што је неумитно, неумољивост, неизбежност, неотклоњивост. — Фаталистичка неумитност провлачи се кроз све . . . приповетке. Богдан. Аустрија [је] . . . на живу човјеку још једанпут показала строгост и неумитност старога царског закона. Лоп. неумје-, ек. неуме-. неумолан, -лна, -лно в. неумољив. — Јача је у његовој души брига за његову породицу и себе него — то неумолно сунце! Кос. Остани ЈОШ мало, замолио сам је . . . Не буди неумолна. Вучо. неумблно прил. в. неумољиво. — Овај је усклик послиЈе неумолно пекао барбу, читава днева. Драж. неумолност, -ости ж в. неумољивоаа. веуметав и неуметан, -гна, -тно, ијек. — Био је и строг до неумолности. Ђал. неумјетан и нбумјетан невешт, неспособан. неумбљвв, -а, -о који се не може умо— Знаш . . . колико си ме корио, учио . . . лшпи, непопустљив, неумитан. — Смрт. . . а ја неумјетан да чувам сам себе од мане. постаје један неумољив противник који се Мил>. Слаби с м о . . . неумјетни смо. Коч. сме не трепћући погледати у очи. Прод. У мени се јавља . . . неумољив осјећај одиеумбће, ијек. неумијеће, с = неумешност иевичност, невештина, неспособност. говорности неискупљенога дуга. Хорв. неумбљиво прил. непопустљиво, не даР-К Реч. јући се умолити. — Син . . . гледа у њ као веумешан и неумешан, -шна, -шно, судац истражитељ, строго, неумољиво. Крл. ијек. неумјешан и нбумјешан шспретан, невеумбљивост, -ости ж особииа онога вичан, неспособан, нгвешт. — Што си неукоји је неумољив, онога што је неумољиео, мјешан! Трчкараш горе доле. Вуков. непопустљивост. неумешно и неумешно, ијек. неумјешнбуморан, -рна, -рно који се никад не но и нбумјешно, прил. невешто, неспретно. умори, покретан, жив, претерано радан. — — Стаде [их] нешто запиткивати, али таНеуморан је на организовању одреда. Чол. ко неумешно да деца одмах опазише због Бијаше врло учен муж, неуморан списачега се она обраћа к њима. Ранк. тел>. Јаг. неумешност и веуменшбст, -ости, вбуморво прил. без одмора, без починка. ијек. неумјешнбст и нбумјешнбст, ж = — Анђелија трчаше неуморно на све странеумеће. не. Вес. Вјетар је . . . почео шумити дуго, неумивбница ж 1. неумивена женска рекао би човјек густо и неуморно. Шег. особа. Р-К Реч. 2. ракија која се пије рано неумбрвост, -ости ж особина онога који ујутру (пре умиеања). Р-К Реч. је неуморан. неумијеће, ек. неумеће. вбумрлЗ, -а, -б који не умире, који вечшпо траје, бесмртан, вечан; чије дело венеумиран и неумиран, -рна, -рно заст. који се не може умирити, неутољш. — чито траје. — У тим борбама су борци . . . стекли неумрлу славу. Ч-М. Оне су Дивно је орисао пјесник, како. . . прва духовни продужаваоци рада неумрлог Каклица људскога нагона жари у његову раџића. Бел. срцу неумирну жељу за сродним бићем, неумрлост, -ости ж бесмртност, вечност. за женом. В 1885. — Платон вјерује у неумрлост душе. Баз. неумитан и неумитаи, -тна, -тно 1. неизбежан, неотклоњие, неумољив. — Занеуништвв, -а, -о који се не може унишдрхта у осећању неке неумитне казне шго тити. — Лукреције . . . учи да се свијет се наднела над њим. Ћос. Д. Предат ће састоји од материје, која је вјечна и несе неумитној коби. Уј. 2. неподмитљие, не- уништива. Пов. 1. поткупљив. Р-К Реч. неуништиво прил. без могућности уништења. — Раскош и љепота живота живе неумитно и неумитно прил. неумољинеуништиво у мени. Андр. И. во, неподмитљиво. — Они [судије] би се клели скупштини да ће неумитно судити. неуништивост, -ости ж особина онога Љуб. којије неуништив, онога штоје неуништиво. прикладно. — Овде [је] гасвим неумесно употребити га [тај ритам] у опису буре. Нед. Каткада крикне бећарски нетко . . . али испада неумјесно. Кал. неумеснбст и нбумесност, -ости, ијек. неумјеснбст и нбумјеснбст, ж особина онога што је неумесно, неуместан, неприличан поступак. — У кавану улази мајстор Коста . . . Седе . . . Збуни се . . . и упаде у другу неумесност. Сек. неуместан и нбуместан, -сна, -сно, ијек. неумјестан и нбумјестан који није смишљен према датој прилици, шприкладан, неприличан, непристојан, неупутан. — Моја јутрошња натуцања нису била исхитрена, а на жалост ни неумјесна. Цар Е. Другови, опрашћавајте ако је била нека неумесна реч са моје стране. Ћос. Д.

НЕУОБИЧАЈЕН — неуоб&чајеи, -а, -о који није уобичајен, необичан, несвакидашњи. — Служи [се] језиком, изразима песничким, неуобичајеним. Т. књ. неуоб&чајено прил. на неуобичајен начин, необично. — Била је неуобичајено упорна. Сим. пеубчљив, -а, -о који се не може уочигпи, непримешан, неопажљив. — Незнана комешања српских маса у туђини . . . остала [су] за историју неуочљива. Богдан. неупадљив, -а, -о који је без упадљивих знакова, обележја, који се не испгиче. — Лице му је неупадљиво, обично. Дав. неупадљиво прил. неприметно. — Примете човека који се журно, неупадљиво попео на командни мост. Пол. 1950. неупадљивбст, -ости ж особина онога који је неупадљив, онога што је неупадљиво. неупадно прил. неупадљиво. — Неупадно [сам] ушао у воз. Чол. неуп&тљив, -а, -о непроцењив, безграничан. — На продају тјелеса, гласови, бесконачна неупитљива раскош, оно што се неће продати никада. Уј. неуплетање и неуплитање с гл. им. према не уплетати се, не уплитати се, немешање. — Схема пакта о ненападању и неушштању у унутрашње прилике била је иста као и у француско-совјетским преговорима. Обз. 1932. неупораб(љ)ив, -а, -о = неупотребљив који није за упорабу, употребу, који се не може упорабити, употребити. неупораб(љ)ивост, -ости ж = неупотребљивост особина онога што је неупораб(љ)иво, неупотребљиво. неупоредив, -а, -о = неуспоредив који се не може у(с)поредити, несравњив. — Лазаревић не подсећа . . . на Тургењева . . . неупоредивог Тургењева. Скерл. неупор&диво прил. = неуспоредиво без могућности поређења, несравњиво, кудикамо. — Уметничко дело . . . нам је . . . неупоредиво блискије, драже . . . од било какве механичке слике живота. Т. књ. неупор&дивбст, -ости ж = неуспоре' дивост особина онога што је неупоредиво. неупотрббљив, -а, -о = неупораб(љ)ив. — До краја рата била је ова пруга за окупаторе неупотребљива. Ч-М. неупотр&бљивост, -ости ж = неупораб(љ)ивост. нЗуправан, -вна, -вно а. посредан, заобилазан, индиректан: ~ говор, ~ питање. б, који је у супротности с чиме другим, обрнут: ~ пропорционалност. нбуправно прил. у супротном односу према чему, обрнуто: ~ пропорционалан.

НЕУРАСТЕНИЈСКИ

777

неупутан и неупутан, -тна, -тно 1. неискусан, неупућен у што. — Ми смо и неупутни људи и откуда би знали сваку мајсторију? Вел. Далеко је тај Банат . . . а они стари и неупутни, забасаће гдје у туђем свијету. Ћоп. 2. неприличан, незгодан, неуместан. — Никад ниједно [чељаде] није видело штогод неупутно код нас! Вес. неупутљив, -а, -о који не прима упуте, савете; неприлагодљив. — Ниједну вашу ствар не могу примити; ви сте неупутљив и скроз беспомоћан. Новак. неупутно и нбупутно прил. неприлично, незгодно, нгумесно. — Истина је све оно што човјек осјећа да је неупутно изговорити. Крл. Да признам да је власт неупутно радила? Лаз. М. неупутност и неупутност, -ости ж неумесност, неприличност. неупућен, -а, -о који није стекао понгребно знање, навике; необавештен. — Газдинство . . . прљаво, запуштено . . . Може бити да је узрок томе и што је од детињства био неупућен. Вукић. Хрватске неупућене масе вјеровале су да их је Куен казнио као бунтовнике. Риб. неупућеност, -ости ж стање и особина онога који је неупућен, необавештеност. неуравнбтежен, -а, -о а. који није у стању равнопгеже; који нема психичке равнотеже, нагао, необуздан. — Оберлајтнант Валтер, неуравнотежен^ пијан; колеба се. Крл. б. неуједначен, неизравнат. — Хтети стабилизацију на нижем ступњу значило би исто што и хтети један вечито неуравнотежен буџет, а то је нешто апсурдно. СКГ 1937. неуравпбтежено прил. нагло, необуздаш; неуједначено. — Ломио [је] и тресао бијесни ветар, сопћући неуравнотежено као прошупљени мијех. Донч. неуравнбтеженост, -ости ж особина онога који је неуравнотежен, онога што је неуравнотежено; колебљивост, неуједначеност. неуралгија ж мед. обољење живца које се испољава болним нападима, али без видљивих анатомских промена. неуралгичан, -чна, -чно 1. који се односи на неуралгију, који потиче од неуралгије: неуралгични болови. 2. фиг. врло осетљив, танан. — Немачки амбасадор деловао је на неуралгичним тачкама од Беча до Анкаре. Дав. неурастенија ж мед. живчано обољење које се испољава слабошћу, изнуреношћу; врста нервозе. — фиг. То је данашња сувремена неурастенија умјетности као умјетности. Крл. неурастбнијски, -а, -б који се односи на неурастенију. — фиг. Неурастенијска,

778

НЕУРАСТЕНИК — НЕУРУЧЉИВ

уморна Европа пије свјежу говеђу крв. Матош. неурастеник м онај који болује од неурастеније, човек слабих живаца. — Овакав живот, без занимања, ствара да човек постане хипохондер, неурастеник. Петр. В. неураст&ничан, -чна, -чно који болује од неураспгеније. — Деран је неурастеничан . . . Даћемо му арзена. Поп. Ј. неураст&ничар м неурастеник. — Сигурно [сге] и неурастеничар, органски слабић. Ћос. Д. неураст&ничарски, -а, -б који се односи на неурастемичаре. — Неурастеничарској потиштености убрзавао [је] било. Десн. неураст&нично прил. на неурастеничан начин, као (што чини) неурастеник. — Кон је неурастенично . . . промијенио одлуку. Крл. неурачупљив, -а, -о правн. који није свестан одговорности; слабоуман, нерасудан, неразборит; неодговоран за своје поступке. — Петнаест је година крао . . . а сад, кад су га ухватили у клопци, сад је одједном неурачунљив. Чол. То [сам] могао прихватити само у потпуно неурачунљивом стању. Јонке. неурачунљиво прил. на неурачунљш начин, нерасудно, неразумно. — У херојској комедији имамо пред собом неурачунљиво храброг Гаскоњца. Дим. неурачунљивбст, -осги ж особина онога који је неурачунљив, онога што је неурачунљиво, слабоумиост, нерасудност, неразбортпост. неуредан и неуредап, -дна, -дно 1. који није уредан, аљкав, траљав; који је у нереду, несређен: ~ човек, ~ одело. — Расула му се ријетка, неуредна бијела брада. Новак. Крива је судска власт што бар> кад је видела да је протокол неуредан, није наредила одмах другу секцију. Лаз. Л. 2. који се не врши, не обавља или не даје у реду, на време: ~ саобраћај, ~ плаћање. — Дубока сељачка страст за земл>ом . . . неодољиво га тјерала... да се свађа са сељацима због неуредног бира. Андр. И. неуредно и неуредно прил. без реда, на неуредан начин, аљкаво, несређено. — Неуредно [је] обучена. Фелд. Живи неуредно3 опија се, карта3 лумпује. Срем. неуредност и неуреднбст, -ости ж особина онога који је неуредан, онога што је неуредно, несређеност. неуређен, -а, -о недотеран; несређен. — Онако прљав и неуређен, потрча кући. Ћор. [Државне папире] је због неуређених вјересијских прилика . . . [могао] уновчити само уз огроман губитак. Шиш. неуређено прил. неуредно; песређено.

иеуређеност, -ости ж стање онога што је неуређено. нбурит, -а и неурит, -ита м грч. анат. изданак живчане ћелије, станице који проводи надражај до органа који реагује. неуритис и неур&тис м грч. мед. запаљење живаца. неурбза ж грч. мед. обољење живчаног система, сустава без органских промена на жиецима. неурокирургија ж мед. = неурохирургија отклањање окшчаних обољења хируршким путем. пеурокљив, -а, -о који се не да урећи> зачарати. — Неурокљив за сва гнусна кобљења око себе, ждерао је својим гладним ждријелом. Божић. пеурблог м мед. лекар, лијечник за нервш болести. неурологија ж грч. мед. шука о обољењима живчаног система, сустаеа. неурблошки, -а, -б који се односи на неуролога, на неурологију. неурбн, -она м грч. анат. нервна ћелија, станица. неурбпат, -ата и неурбпат(а) м онај који има болесне нерве, живчани болесник. — Један дио прилика се труди да тај број неуропата увећа. Уј. неуропатија ж мед. болест живаца. — Притајена лудост . . . сакривена под нервозама и неуропатијама сваког модерног човјека, буди се код тог контакта колективне лудости. Магпош. неуропатблог м мед. лекар, лијечник за живчане болести, специјалиста за туропатологију. неуропатолбгија ж грч. мед. наука о болестима живчаног система. неуропат&лошки, -а, -б који се односи на неуртатологе, на неуропагпологију. неурбтик м грч. мед. човек слабих живаца, нервозан човек. — Ја сам стајао пред тим декорацијама као неуротик кад гледа оперету. Мар. неуротнчан, -чна, -чно који се односи иа живџе, живчан; који је слабих живаца, нервозан. — Душевна хигијена проглашује се за универзални лек неуротичног човечанства. Пол. 1958. неурохирургија ж мед. = неурокирургија. — Творац неурохирургије, Кушинг, завео је први . . . спорије, али пажљивије оперисање. Пол. 1958. неуручив и веуручљвв, -а, -о који се не може уручити.

НЕУСАХЛИ — НЕУСТРПЉИВ

779

неусахлн, -3, -б непресушан. — Ни принеуспоредив, -а, -о = неупоредив. — рода је није привлачила... ни људско Сваки је викао . . . своју марку . . . своју срце, то неусахло врело чувстава. Баз. неуспоредиву конструкцију. Кол. неусвојив, -а, -о који се не може усвонеуспор&диво прил. = неупоредиво. јити, неприхватљив. — Та дискусија... [је] неуспоредиво дранеусиљен, -а, -о неизвештачен,- ненамеш- матичнија него она у Галицији. Матк. шен, природан. — Дијалог је [код Кочића] пеуспоредпвост, -ости ж = неупоренеусиљен, лак, течан. Скерл. Послије ведивост. чере бијаше плес, фамилијаран и неусиљен. нсуставан, -вна, -вно који није у склаТом. ду са уставом, противуставан; који је без неусиљено прил. неизвешпгачено, природ- устаеа, безуставан. — Ми смо за себе по. — Разговарала је срдачно и неусил>ено. имали све услове који су нам дозвољавали Десн. да будемо неуставни. Нуш. Неуставно станеусиљеност, -ости ж неусиљено пона- ње у Југославији . . . формално је измијешање, ненамештеноспг, неизвештачеиоап, при-њено »даривањем устава« од краља Алекродност. сандра. Ч-М. неусколббпв, -а, -о који се не може неуст&вљив, -а, -о који се не може устаусколебати, непоколебљив, постојан. — При- вити, незаустављив; незадржив. — Преко јатељи Хусеинови сада се опросте с њим, њега [моста] тутње . . . возови и људи . . . обричући му неусколебиву вјерност. Том. неустављиви и груби! Ђон. Ударила у неускрсив, -а, -о који не може ускрсну- плач неустављиви. Берт. ти. — Стара Аустро-Угарска је мртва, ненеуставност, -ости ж стање без успшва, ускрсива. КР 1924. немање устава, безуставност, противуставнеуспело и неуспело, ијек. неуспјело ност. — Неуставност . . . изгледа да је једи неуспјело, прил. без успеха, безуспешно. но наше традиционално задовољство. Нуш. — У нашој култури . . . се толико много неустаљен, -а, -о непоспгојан, несталан, књижевника, најчешће неуспело, бавило пролазан. Прав. новинарством. Михиз. неустрашен, -а, -о в. неустрашив. — неуспелост и неуспелбст, -ости, ијек. Вук . . . бијаше . . . неустрашен борилац на неуспјелост и неуспјелост, ж неуспех. мејдану народнога језика. Јаг. неуспео и пеуспео, -ела, -ело, ијек. неустрашено прил. в. неустрашиво. — неуспио и неуспио 1. који није имао успеха, безуспсшан. — Ово [је] нека неуспјела ли- Неустрашено стоји на ужасном мјесту и соколи своју чету. Том. терарна вјежба. Нех. 2. који није успео у пеустрашнв, -а, -о = неустрашљив животу, промашен. — Замршени односи смео, одважан, срчан, храбар. — Није то неуспелих или пострадалих људи били су само поштовање и дивљење што ме веже њен прави елеменат. Андр. И. уз тог неустрашивог човјека. Донч. неуспех, ијек. неуспјех, м (мн. -еси) неустрашиво прил. = неустрашљиво немање успеха у неком подухвату, пораз. — смело, одважно, срчано, храбро. Мисија [је] унапред осуђена на неуспех. Гавр. Сви страхују пред неуспјехом, сви неустрашивост, -ости ж = неустрасањају о успјеху. Крл. шљивост смелоспг, одважност, срчаност, неуспешан и неуспешан, -шна, -шно, храброст. ијек. неуспјешан и неуспјешан који не донеустрашљив, -а, -о = неустрашив. носи успех, безуспешан, узалудан. — Застиде — Будите неустрашљиви паликуће велике [се] од сећања на свој први неуспешни Домовине! Цар Е. Завијање тог тврдог, покушај. Ранк. неустрашљивог борца . . . деловало је језиво. Поп. Ј. пеуспешно и пеуспешно, ијек. неуспјешно и неуспјешно, прил. без успеха, бенеустрашљнво прил. = неустрашиво. зуспешно, узалуд. — Борбе у Македонији — Ђокица, неустрашљиво полете међ' нас, завршиле су се неуспјешно по непријатеља. устреми се на Вучка. Лаз. Л. Ч-М. Не5'спешно покушава да један [орах] неустрашљивбст, -ости ж = неустраскрха зубима. Рад. Д. шивост. неуспешнбст и неуспешнбст, -ости, неустрпан, -пна, -пно заст. в. нестрпијек. неуспјешност и нбуспјешност, ж ие- љив. — Стадоше викати неки неустрпни успех, безуспешност, узалудност. чланови. Ков. А. неуспио и неуспио, -пјела, -пјело, ек. неустрпљпв, -а, -о 1. нестрпљив. — неуспео и неуспео. Након неустрпљивог чекања дочекао је . . . неуспје-, ек. неуспе-. > точно у девет и четврт мајора. Новак. 2.

780

НЕУСТРПЉИВО — НЕУТРАЛАН

нетрпељив. — Ни с ким се није хтио задржавати, постао је неустрпљив према људима и стварима. Кал. неустрпљиво прил. нестрпљиво. — Има нешто, јави се сумњиво брат јој. Ну шта? — навали он неустрпљиво. Ћип. неустрпљивост, -ости ж нестрпљивост, нестрпљење. — Хоће полудити од неустрпљивости и бриге. Ков. А. неустрпно прил. заст. в. нестрпљиво. — Очекује те неустрпно сабор, да новоме се повесели краљу. Марк. Ф. неустручљив, -а, -о који се не устручава, не устеже. неустручљиво прил. без устручавања, не устручавајући се. — Узели просипати на нас плинске бомбе, сијали их по свим цестама и путевима. Неустручљиво, богами. Гор. нбуступно прил. ков. без заостајања. — Мисао његова на будућност трчи пред возом, неуступно трчи. Цес. А. неусудан, -дна, -дно ков. који није од усуда, несудбински. — Све [је] то случајно, неусудно. Уј. неусудив, -а, -о (само у служби именице) који се не допушта, који се не сме искористити. — Позивао [је] да се . . . подузме — устреба ли — и оно неусудиво. Цар Е. неутажан, -жна, -жно неутажив. — Оно [Загорје] није изгубило основне карактеристике своје: . . . изузетну глад за земљом, готово неутажну — и данас. Кост. Д.

неутешан и неутешан, -шна, -шно, ијек. неутјешан и неутјешан и неутешнв, -а, -о, и)ек. неутјешив = неутешљив који се не може утешити, очајан. — ОбЈавиће звуци неутјешне пјесме, да дух страшни с громом разорења стиже. Коч. Запане у неутјешно ридање. Огр. Од тога је свЈетла покојницу заклањао неутјешиви отац. Шов. неутешивост, -ости, ијек. неутјешивост, ж = неутешљивост и неутешност стање онога који је неутешан, онога што је неутешно. — Па да се и у онако болесну већ крв прилије још и неутјешивости и сјете. Леск. Ј. неут&шљив, -а, -о, ијек. неутјешљив = неутешан. — Кад }у је помислио заплакану, неутјешљиву у црнини, свлада га велика самилост. Новак. неутешљивост, -ости, ијек. неутјешљивост, ж = неутешивост. иеутешно и неутешно, ијек. неутјешно и неутјешно, прил. на неутешан начин, ОЧПЈНО. — Стаде Јецати неутешно, дуго. Ранк. неутешност и пеутенгаост, -ости, ијек. неутјешност и неутјешнбст, ж = неутешивост. неутје-, ек. неуте-. неутопан, -лна, -лно заст. в. неутољив. — С неутолном спознања жедном страшћу . . . полијеће душа кра;у недоходу. Марк. Ф. неутољен, -а, -о неугашен, незадовољен; неостварен. — Како ће потом стидети се, кајати пред копњењима снова неутољених. Мас. Кроз Јакшићев живот . . . провлачи се нека дубока и неутољена чежња. В 1885.

неутажен, -а, -о неутољен, незасићен, незајажен, незадовољен. — Ако усхтије донеутбљпв, -а, -о који се не може утолити, ручковати . . . морат ће свој апетит сачувати неутажен до слиједеће прилике. Шов. заситити; незајажљив, неумерен. — Апровизација је . . . [настојала] да са неколико неутажепост, -ости ж незадовољеност, џакова брашна затрпа незајажљиву и ненеоствареност чега. утољиву глад народа. Андр. И. Рудари су неутажив, -а, -о = неутажљив који се обузети неутољивим немиром расколачили не може утажити, задовољити, утолити, очи. Цес. А. умирити, неутољив. — Њезина душа хрнеут&љиво прил. на неутољт начин, лила је пред њом са огромним крилима незаситно, незајажљиео. — Жеђ . . . је била неутаживе чежње. Бег. неутољиво букнула. Моск. неутаживо прил. = неутажљиво неунбутралан, -лна, -лно лат. 1. који се пгољиво. у неком спору, сукобу или борби не меша, не неутажљнв, -а, -о = неутажив. — пристаје ни уз једну страну, неопредељен; Прије зоре ту неутажљива настане вика. непристрастан, непристран. — У Берлину М-И. се веровало да ће Велика Британија остати неутажљиво прил. = неутаживо. — неутрална. Јов. Ј. То је била прва ријеч, Нек зна да ћемо ми неутажљиво срдит се посве неутрална. Донч. 2. слик. неодређен на њег. М-И. (о боји). — Пријапљи се неутрални и тамни неутбрнв и неут&рљив, -а, -о, ијек. тоналитети губе. Баб. 3. хем. који не даје неутјерив и неутјерљив који се не може ни базну ни киселу реакцију. — Ако је нека утерати, наплатити. — Након своје смрти сол грађена од кагиона и аниона једнако оставио само дугове и неутјериве вјереси- јаке лужине и киселине, зовемо је неује. Бег.; Р-К Реч. трална сол. Кем.

НЕУТРАЛАЦ — НЕФАЉЕН

781

неутралац, -лца м онај којије неутралан, неутрон, -она м ел. ненаелектрисан сасонај који није опредељен ни за једну страну. тојак атомског језгра. — Атомска је језгра — Држао се . . . као добронамјеран и за- сложена од двију врста елементарних ч е о бринут неутралац. Ћоп. Све до тог доживтица; то су прогони и неутрони. Кем. љаја . . . ја сам био искрени неутралац. Кол. неутрбнски, -а, -6 који се односи на неутралјкзам, -зма м неутралност. — неутроне, који припада неутрону: ~ зрак, Неутрализам је једно политичко схватање ~ зрачење, ~ бомбардовање. које значи инертност у политици, у ствари неутрбшив, -а, -о који се не може утроодрицање од сваке делотворне политике. шити, неисцрпан. — Ради свим својим бујним КН 1955. и неутрошивим снагама. Андр. И. неутрапизација ж неутралисање. — неутрудан, -дна, -дно в. неутрудив. — Пролетеријат мора обранити своју власт Буди и у негвах неутрудним трудом. Прер. . . . постићи »неу^рализацију« оних слојева који се плаше да оду од буржоазије. Ант. неутрудив, -а, -о неуморан. — Како 1. Напиши једначину неутрализације хлоробијаше нарави штедљиве, буде неутрудива водоничне киселине натријум-хидроксидом. у стјецању. Леск. Ј. Марљивост у њега НХ. бијаше неутрудива. Јурк. неутрализирање с гл. им. од неутраливеутрудиво прил. неуморно. зирати (се). неутрудивост, -ости ж неуморност, тнеутралнзирати, -изирам, пеутрали- заморљивост. зовати, -зујем и неутралисати, -ишем нбутрум м лаг. грам. а. среднм род. б. сврш. и несврш. 1. (ујчинити да ко (што) именица средњег рода. буде неутралан (неутрално), довести, донеухватљив, -а, -о 1. који (што) се не водити у неутрално стање. — Црно море [је] било неутрализирано. Нех. Тешко [је] може ухватити. — У Велегишу [је] радила главна радионица паклених машина под претпоставити једну демилитаризовану и управом . . . неухватљивог Динга. Поп. Ј. неутрализовану Немачку у подељеном свету 2. фиг. несхватљив, недокучив. — Од беси између два . . . блока. КН 1955. Због крајног и неухватљивог преплитања тих тога . . . ми настојимо да овакве оружане супротности састојао се . . . [Карађозов] . . . групе неутралишемо. Чол. 2. хем. дода(ва)ти киселину бази или обратно, у толикој коли- однос према Авлији. Андр. И. Имао је онај неухватл>иви мирис нечега што се губи и чини да насгпане неутрална реакција. — Ако . . . хлороводоничну киселину неутралишемо нестаје. Сим. натријум-хидроксидом, постаће нова матенеухватљиво прил. на неухватљив начин, рија, која припада групи соли. НХ. тако да се не може ухватити. — Тајна ~ се 1. поста(ја)ти неутралан. — На- њихових потреба ишчезава неухватљиво и несхватљиво. КН 1958. ишли су на многе разочаране четнике, . . . потпирили незадовољство и учинили да се неучешће с неучествовање, несуделовање. неки од тих неутралишу а неки и сасвим — Нађен је . . . у својој соби . . . тешко приближе ослободилачком покрету. Лал. рањен . . . Кућна послуга, између себе, доСпајањем позитивног и негативног елекказала је неучешће. Сек. трицитета њихово заједничко дејство према неучинак, -инка м необ. оно што није другим телима поништава се (неутралише се) или ослаби. Физ. 4. 2. слик. {по)мешати учињено, што није извршено. — Ако не комплементарне боје међусобно, тако да се учиним што дш је пало на ум, бит ћу боиједна и друга изгубе а да постане бела боја. лестан од тог неучинка. Божић. неучтив и пеучтив, -а, -о који се не неутрал&тет, -ета м в. неутралност. — Можда би се могао уредити неки спо- понаша учтиво, неуљудан, непристојан. — Реагирао [сам] на неучтиве испаде појеразум о неутралитету. Јов. Ј. А шта ће динаца. Крл. радити јужна војска? Пруспја, неутралитет. пеучтиво и неучтнво прил. на неучтив Крањч. Стј. нбутрално прил. на неутралан начин, начин, непристојно. неучтивост и неучтивост (неучтивост), неопредељено; незаинтересовано, по страни. — Жандарми, претежно муслимани, држали -ости ж неучтиво понашање, неуљудност, непристојност. — За ову неучтивост на [су се] неутрално и резервисано. Ћоп. Гледао часу дошао је Вукадин пред седницу. Срем. сам неутрално кроз прозор. Десн. неутралност, -осги ж особина онога нефаљен, -а, -о покр. утврђен, тачан, који је неутралан, онога што је неутрално, сигуран. — Сваки шапат, сваки полуглас неутралан став, неопредељеност, немешање има своје маркантно, нефаљено значење. у туђе спорове. Војн.

782

НЕФАЉЕНО — НЕХОТИЦЕ

нбфаљено прил. покр. неизоставно, синехарница ж незахвалница, нетлосрдгурно, свакако. — Чекаћу те нефаљено! — ница. — Није се смјела Марија пред свијетом рече најпосле. Ћип. Дођи нефаљено, немој показати нехарницом. Шен. изостати. Пав. пехарност, -ости ж особина онога који н&фер м тур. прост војник. — Ја ћу . . . је нехаран, онога што је нехарно, незахвалневриједне паше мијењати . . . а нефере ност; немилосрдност. даривати лијепо. Март. пехат м немар, небрига, непажња. н&фрит, -ита, нефрнтис и нефрбтис — Својим нехатом многе [су] отјерали у м грч. мед. запаљење, упала бубрега. смрт. Чол. Све у тој соби . . . носи печат нефронтовац, -бвца м необ. војник нехата и запуштености. Андр. И. који не учествује, не суделује у борбама на нехатан, -тна, -тно немаран, небрижљив, фронту. — Стражар, козак нефронтовац, непажљш. — Нехатним покретом правог на улазу хтеде да му препречи пут. Моск. боема наби шешир на очи. Петр. В. За нехатни прекршај изрећи ће се блажа казна. нсхај м немарност, равнодушност, неАнт. 1. осетљивост. — Нису живјели у нехају и нехатно прил. немарно, небрижљиво, презиру живота, него у раду. Бен. Њоме тпажљиео. — Опире се млитаво . . . незавлада потпуни нехај. Ћип. хатно, с неколико ријечи. Куш. н&хајан, -јна, -јно немаран, равнодушан, пехатност, -ости ж немарност, небрига, неосетљив. — Ћипико је приказао нехајан, непажња. површан и равнодушан однос виших власти према селу. Глиг. Европа је . . . нехајна нехиг&јенски, -а, -6 који не одговара спрам свега што није спол, месо и крв. Крл. условима које има хигијена: ~ стан. н&хи&ен, -а, -о неусиљен, непосредан, нехајљив, -а, -о заст. в. нехајан. — А искрен, природан. — Та ведра, нехињена реци као да нехајљвви нисмо! Кур. веселост, које сад нема код других народа. нЗхајник, -а м онај који је нехајан, који Шов. је немаран. — Верглаш пред нехајницима. нЗхи&ено прил. неусиљено, непосредно. Матош. — Забавља се радо са сваким наравно, нехајница ж нехајна, неосетљива женска нехињено. Том. особа. — Преварена ја сам — а од оне, што н^хљебовпћ м (ијек.) онај који не живи ти оде из куће, из двора! Нехајница! Огр. од свога рада, онај који живи на туђ рачун, нехајно прил. немарно, равшдушно. — нерадник. — Одасвуд је . . . допирао тежак Одвлачио се лагано и нехајно на Дунавац, и промукао глас: Устај беспослењаче! Протари те крмеље, нехљебовићу! Андр. И. завлачио се у неки жбун. Чипл. нехајност, -ости ж особина онога који неходав, -а, -о којим се није ходало, је нехајан, немарност, равнодушност. неутрт, неутрвен {о путу). — фиг. Устремнехајство с (ген. мн. нехајстава) в. љен новим неходаним путевима наш савремени читалац . . . наћи ће у овој књизи нехајност. — Као некакова слутња стајаше . . . слику чудних давних судбина. Михиз. мрка нагрђена »Мрсина« прилика с изразом н&хоте, вехотећи и нбхотимице прил. . . . нехајства. Ћип. нехар м а. зло, несрећа, немар. — Љубо нехотице. — Нашега Душана ипак нема — рече као нехоте Лино. Шимун. Нехоте маши моја . . . Земљо стара! . . . Са чега си пуна се у џеп. Драж. Ви сте му то рекли? — кара и нехара и немира? Јакш. Ђ. Већ за дахне Карлица нагло и нехотећи. Цар Е. ране младости ево дочекали сте злу срећу, нехар. Шен. б. незахвалност. — Не избриса Брата свога . . . једаред нехотимице раних из пушке. Матош. Нехотимице [је] преих нехар из наше памети. Шен. летео погледом овај центар престонице. Уск. нехаран, -рна, -рно а. немаран, неуредан. нехотимичан, -чна, -чно нехотичан. — Дубровачки »Словинац« . . . престао је концем године излазити за неко вријеме, — Дрхће му . . . рука [кад брије] . . . па се боји да не учини какво нехотимично док се не нареди са својим нехарним предбројницима. В 1885. б. незахвалан; несрећан. злочинство! Срем. [Не плаши] се опаске — Не вјерујте да сам човјек нехаран. Шен. да је права искреност нехотимична. Матош. нехотица ж необ. несмотреност, нехат, Нехарни мој зет мора да је много бога расрдио кад му се тако памет преврнула. случајност. — Уверена [сам] да сте поруСек. в. неплодан, неродан. — Биљка се раз- менели због једне нехотице. Рад. Д. мата, путује, плази; — још једну ноћ у нбхотице прил. без намере или воље, тмини нехарне земље. Војн. ненамерно, невољно, случајно. — Премда н^харник м незахвалник. — Ја нехарник Левина није занимао учењаков животопис, сам ето такав био. Гал. слушао је нехотице. Крањч. Стј. Одједном

НЕХОТИЧАН — НЕЧИЊЕЊЕ окрете очи ЊОЈ И осмсхну се као нехотице. Јанк. нехотичан, -чна, -чно ненамеран, случајан. — Пажња може . . . бити нехотична, изазвана неким утиском без учешћа воље, и хотимична, покренута актом воље. Пед. Усудио [се] повести . . . разговор. о нехотичној крађи. Новак. нехотично прил. нехотице. — Ја нехотично начиних некакав увод. Лаз. Л. Угризну се нехотично за усницу. Еомсић. пехотичнбст, -ости ж ненамерност, случајност, невољност. н&хоћак,1 -ћка м необ. нехтеша. — Нехоћак ноћио с хоћком. М-И. н&хоћак,1 -ћка, -ћко (само у женском роду) која сама не роди, коју треба обрађивати (земља). — И над године хоћеш да повјериш нехоћкој земљи. Марет. нехрватски, -а, -5 који није хрватски. — Станко Враз . . . био је једини писац нехрватског подријетла. Барац. нехришћанин м 1. онај који није хршићанин, некршћанин. — Исти владаоци . . . реформишу инквизицију с циљем да сагорева јеретике и нехришћане. Дуч. 2. рђав хришћанин, кршћанин, нечовек, изрод људски, одљуд. Р-К Реч. нехтеша, ијек. нбхтјеша, м и ж онај који нешто неће; исп. нећо (2). — Немогоше поједоше, а нехтеше све попише. Н. посл. Вук. н&хтјеша, ек. н&теша. нехуман и нехуман, -а, -о који није хуман, нељудски, нечовечан. нехумано и нехумано прил. без хумаиости, на нехуман начин, нељудски, нгчовечно. нехуманост и нехуманост, -ости ж особина онога који је нехуман, онога што је нехумано, нехуман поступак, нечовечност. нбцбњеп, -а, -о, ијек. нецијењен који је неоцењиве вредности, драгоцен. — Јехуј ће нам благо нецењено скрити. Панд. Као да виђех . . . хрпе бисера и нецијењено драго камење, свег' разасуто на дну морскоме. Богд. н&цијењен, -а, -о, ек. нецењен. н&часимице прил. одмах, не чекајући. Прав. нбчасност, -ости ж особина онога којије нечастан, оиога што је нечасно, бешчасност. нечаст ж немање части, бешчашће, срамота, погрда. — Није на штету и на нечаст љубљеном бићу. Вел. нбчастан, -сна, -сно 1. који нема части, бешчастан, непоштен; сраман. — За суце се првостеиених судова тражи . . . непорочност обзиро.м на проста злочинства и не-

783

часне преступе. Мј. 1926. [Отац] свога сина наводи на нечастан пут. Чол. 2. (у имен. служби, одр.) м ђаво, враг, сотона; исп. нечастив (2). — Кад већ [пшеница] дође до руке, заповеди бог оном нечасном . . . да наведе облак. Вес. нечастив, -а, -о 1. проклет, безбожан. — Моћни оквир целе радње, то је Соломонов храм . . . бедем против насртаја нечастиве краљице Аталије. Панд. 2. (у имен. служби, одр.) м ђаео, враг, сотона; исп. нечастан (2). — Стадоше се проносити гласови . . . да је у савезу са нечастивим. Ћоп. Одјекну самотним пољима као завијање нечастивога. Креш. Изр. н е ч а с т и в а сила, н е ч а с т и в е силе празн. ђаво, ђаволи, виле, еешпшце, вукодлаци и сл. — Читав сахат бочио се тако с том нечастивом силом. Глиш. н&чедан, -дна, -дно који је лишен чеднос?Шу развратан, бестидан. — Затим осмех . . . нешто дражесно и нечедно, у исто време. Вас. нечемуран, -рна, -рно 1. нечувен, страшан. — Нечемурна импертиненција! — жвакаху крезуби старци. Ков. А. 2. неразвијен, жгољав, неугледан. — Не допада ми се . . . ни твој срегни зет . . . нешто нечемурно и ситно. Вујач. нечемурност, -ости ж особина онога ко је нечемуран и онога што је нечемурно. — Између њих . . . стајале су њихове сиромашне наднице . . . њихова нечемурност и прње. Ств. 1948. нечесов, -а, -о некакав. — Што вам треба нечесова дружба са Московом и преко свијета? Њег. Сада више изгледа као село3 но као нечесова варошица. В 1885. нечбстит, -а, -о лош, рђав, неваљао. — Сви су коњи зопцу позобали до твојега нечестита дора. НП Вук. нечбститост, -ости ж непоштење, беда, невоља. — Не престајући да се тужим на . . . нечеститост. Уј. нечешља ж чупава женска особа. Рј. А. нечији, -а, -е неодр. зам. који припада некој неодређеној, непознатој личности. — Нечија стока пландоваше око разграђеног гувна. Вес. печин м недело, зло дело. — Само расправља о Адаму и његову нечину. Торд. нбчишен, -а, -о неуштавлен. — Већ на тријему је заспао на рунима овчјим и кожи . . . нечињеној. М-И. неч&ње&е с правн. неизвршавање. — Није кривично одговорно за одређено кривично дјело лице између чијег чињења или нечињења и наступјеле друштвено опасне посљедице нема узрочне везе. Арх. 1947.

784

НЕЧИСНИЦА — НЕЧОВЕЧЈИ

нечисница ж ков. а. она која није чиста, неморална жена, блудница. — Свлачила [сеј жена нечисница пред грмом лијесковим, откривајући блудно небу свој трбух, груди. КН 1958. б. анат. врећасто проширење завршног дела црева у које се излива садржај црева и полних органа и мокраћа'(у птица, гмазова, водоземаца и неких ри&а), клоака. ЕЛЗ. нбчист ж (инстр. нечисти и нбчишћу) 1. а. прљавштина, нечистоћа. — Старо рухо [се] напојило свакакве нечисти. Кол. Загледан [је] у модру кућну салиџ. По њој је била свакојака нечист. Лоп. б. измет, измепшне, пбган, балега. — Угледах у дрази гдје сви огрезли у нечисти стоје, што мниш из људских захода да слази. Комб. По кавезу прзсута мокраћа и нечист из кибле. Чол. 2. фиг. оно што је нечисто, непоштено, непоштен, рђав посао. — Нема нам сада друге: ми смо загазили у нечист, па је сад ред гил>ати докле се год могне. Ћоп. 3. прљава, гадна животиња, гад. — Ових дана [ће] доћи неки Влах, што чисти кућу од те нечисти [пацова]. Шапч. нбчист, -а, -о 1. прљав, запрљан, неопран. — За вратима нечисте кошуље висе. Франг. Видим где се једва светли мален нечист прозор. Вукић. фиг. Чуди се, откуда му сад то, кад је човјеку нечиста савјест, да се против њега окреће чак и стара, већ скоро заборављена пјесма. Ћоп. 2. а. који садржи друге, мање вредне или лоше састојке: ~ вода, ~ иловача, ~ ваздух, зрак. — Боља му је [коњу] шака чисте зоби но пуна зобница нечисте. Ком. 6. у коме има неправилности, нејасносгш, нетачноспш. — Језик је у . . . [тим приповеткама] нечист и пун најпростијих погрешака. Поп. П. Извлачио [је] оне нечисте . . . тонове. Сек. 3. а. непоштен, нечастан. — Одатле је закључила, да он има с њом . . . неке нечисте намјере. Јонке. фиг. Нечисте мисли не смију ни приспат у Бенешином двору! Војн. б. искварен, болестан. — У тучи је његово понашање личило на беснило и то се објашњавало нечистом крви коју је вукао од оца. Јов. С. Нечиста крв моја на ме се већ диже. Наз. 4. нехришћански, незнабожачки. — Ви сте . . . у страху за ове своје двије три драгоцјене капљице . . . крви, да се не би исхлапиле у данашњој сеоби нечистих народа. Крл. 5. (у именичкој служби, одр.) м ђаво, враг, сотона; исп. нечастан (2) и нечастив (2). — Сваке суботе уђе нечисти у њу. Пав. Изр. ~ дух (сила) ђаео, сотона. нечистбта ж нечистоћа. — Он и Стојан [послужитељ] слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота. Ранк. нечистбћа ж 1. стање онога што је нечисто; оно што је нечисто, нечисти сас-

тојци, прљавштина; неопраност. — Они [љускариј . . . гдекада примају у себе из морске воде отровне нечистоће. Батут. Тијело [се] превлачило кором нечистоће. Кал. 2. фиг. срамота, шпоштење. — Испери љагу, печат нечистоће. Кркл. н&читак, -тка, -тко = нечитљив (1) који се не може читати, који се тешко чита, неразговетан. — Дуго сам гледао последњи редак нечитких слова. Дед. В. Рукопис је врло нечитак. Јанк. н&читко прил. тешко за чтпање, неразговетно. нечиткост, -ости ж особина и стање онога што је нечитко, неразговетност, нејасност. нечАтљив, -а, -о 1. = нечитак. — Прочитавши једва нечитљиви потпис начелников [старац] проговори. Крањч. Стј. 2. који се нерадо чита, незанимљив. — И сви тако заједно велики и мали [романи], значајни и не, читљиви и нечитљиви, питки [су] и опори. Пол. 1958. нечјктљцвбст, -ости ж особина онога што је нечитљиво. нЈчишњак м 1. нечист човек. Прав. 2. нечастиви, ђаво, враг, сотона. — Јој, ко канда је сам нечишњак у њега унишб! Ивак. Крста се нечишњаци боје ко живе ватре. Торд. нечовек, ијек. нечовјек, м (супл. мн. нбљуди) зао, опак, бездушан, бескарактперан човек; изрод, хуља. — Не требује царство нељудима. Њег. Човјек који ради проти свом народу, за н> је нечовјек. Нех. Нечовек си био према оцу. Дав. Овај нечовјек . . . намјерно задржава нашу . . . штампу. Хорв. нечдвечан и нечовечан, -чна, -чно, ијек. нечовјечан и нечовјечан зао, бездушан, свиреп, окрутан. — Захтевали [су] да се прекине са нечовечним поступком. Јак. [Франкопани] воде рат с тим најнечовјечнијим народом. Нех. фиг. Ту се путници не гледају са нечовечних висина, поштује се туђе сиромаштво и туђе ране. Макс. нечовечански, ијек. нечовјечански, прил. не као човек, нељудски. — Понекипут се осетим нечовечански објективан. Ћос. Б. нечбвечији, нечовечији, нечбвечји и нечовбчји, -а, -е, ијек. нечбвјечији, нечовјечији, нечбвјечји и нечовј&чји који је својствен нечовеку, нељудски; зао, свиреп. — И сва та радознала лица и оне искежене главе жандарма са нечовечијим очима . . . све се то повукло било с њима у једном . . . збрканом покрету. Вас. Разлеже се . . . нечовечји зверски урлик. Ранк. Причува, величанство — одговорио је други; сасвим

НЕЧОВЕЧНО — НЕШТО

785

нбшта зам. «. нешто. — Само нешта човјечЈИ након онога нечовјечјега гласа. писну и као да зајеча. Глиш. Нешта шушти Крањч. Стј. негде. ЛЛарк. М.. нечбвечно и нечовечно, ијек. нечбн&штедан, -дна, -дно 1. који не штеди, вјечно и нбчовјечно, прил. на нечовечан начин, нељудски; бездушно, свирепо, окрутно. расипан. — Снагу гвоју и величанствено — Узеше [се] нечовечно смејати. Дом. нештедну раскош да осетим умем. Марк. Д. 2. непоштедан, немилостив. — Имало је Учини [ми се] нечовјечно да би отац у личности које су заслуживале нештедно старости остао с онако малим имањем. Вел. презрење. Прод. нечбвечнбст и нечовечнбст, -ости, нешт&димице, вештедимаце и нбијек. нечбвјечнбст и нбчовјечнбст, ж иељудскост, бездушност, сеирепост, окрутност.штедице прил. без шгпедње, немилице, расипнички, немилосрдно. — Болест спавања« — Дао је и снажну умјетничку критику . . . нештедимице (је] истријебила читаве државе, нечовјечност њених установа. ОП 2. области. ОК. [Крв] нештедилшце натапа нечбвештво и нсчовештво, ијек. непола земЈвине кугле. Ћос. Д. Нештедице чбвјештво и нбчовјештво, с својстео онога га к ла!;ару . . . коњи вуку. М-И. Њих који је нечоеечан, онога што је нечовечно, двојица Д1> нештедице стегоше ручне зглонељудскост, окрутност; нечоеечан поступак. бове. Лал. — Коме закон лежи у топузу, трагови му н&штедичан, -чна, -чно необ. непооирде нечовјештвом. Њег. Претрпели [су] штедан, немилосрдан. — Претерана [је] н»екрах негативни принципи у животу, лаж, гова нештедична свирепост и жестина. Глиш. нечовештво . . . а победили су разум, правнешхедно прил. не штеОећи, немилосда. Т. књ. тиво, обилно. — Нештедно [су] давшш и нечовје- е. нечове-. примани крвави ударци. Скерл. нечувен, -^на, -бно 1. који није чуеен, нешто (покр. њбшто) зам. (ген. нбчег(а), непознат, незнан, невиђен. — Невиђен про- заст. нбчеса и некњиж. нбшта) 1. неодређена пада он и нечувен. М-И. 2. који се не чује, именичка заненица а. у служби именице затих, неуслишен, неопажен. — Грофица се мењује неодређени, непознати узрок, непознату неопажена и нечувена појави. Ков. А. 3. појаву, предмет (каткад непознато биће). — који нема примера, необичан, изузетан, изНешто нешта изјело, па од нешта кости ванредан; ужасан, страшан. — То је био остале. Вук Рј. У тај час уздахну нешто нечувен скандал. Мат. Асирска се власт на кућном тавану. Јурк. Осјетим како ме иад покореиим земљама одржавала нечунешто стисло у грлу. Хорв. Давна се жавеном окрутношћу. Пов. 1. љаше да га њешто у ожичици мучи. Љуб. нечув&но прил. беспримерно, изузетно, У грудима јој се нагло . . . појавио угодан . . . поћут нечеса. Новак. Јеремија је . . . страшно. — [Њега] су . . . нечувено мучили. због нешта сукао своје брке. Сиј. б. у служЂорђ. би придееа: мали и неугледан. — Ко је то нЈчрј м ков. оно што се не чује. — Вукао дошао ? Нешто Американца пун прстена и [је] опанке по земљи, мотрећи сунце, куће колајна. Војн. Тргох с рамена нешто двои нечуј мировања. Петр. Б. цијевке. Коч. Ммаш ли што тамо у соби . . . ? Торба и пар преобуке. Има и нешто нБчујан и н&чујан, -јна, -јно који се не чује, врло тих, мукао, пригушсн. — Не- ћебенцета — с ниподаштавањем наброји Саво. Ћоп. 2. у служби прилога а. мало. чујним хајдучким ходом избише на цесту. Лал. Нечујна глазба . . . срце потреса моје. — Имали ту нешто башче и земље. Мул. Дође нешто касније из вароши. Ћос. Б. б. Гал. Горе на стропу паук наставља своје мали број, неколико. — Узалуд је Фран нечујно дјело. Уј. Курелац са нешто својих присталица понечујно и нбчујно прил. врло тихо, кушавао... Бел. У запећку нешто поњава и мукло, пригушено. — Сви су се касно женили на њима лежаше Милић. Вес. в. у малој, . . . нечујно боловали и умирали. Ћоп. Од- незнатној количини. — Можда би ме заједном су лађе . . . нечујно забродиле. Стипч. молио да му посудим нешто брашна на неч^јнбст и нбчујнбст, -ости ж особина вјеру. Креш. Можда и у томе има нешто истине. Јонке. г. око, отприлике. — БиКе чега да се не чује, онога што се не чујеу ненешто сто кућа, десет внше десет мање. јасност, муклост. — Нечујност и мекоћа Љуб. д. због нечега, неким поводом. — Сјугрипритајују вука. Гор. [Силиконска гума] дан . . . Сулејман-пагпа собом замаче нешто обезбеђује потпуну нечујност вештачког у школу. Мул. Нешто мајете главом, подзатварача аорте. Пол. 1958. мигујете се, као не верујете! Дом. ђ . у нвшнрок, -а, -о који није много широк. извесној мери, доткле, унеколико, помало. — — Слегла се [свјетина] . . . око нешироког Бавио се нешто [учитељ] и књижевкошћу. брежуљка. Ное. ^ , 50 Рсчник српскохрватскога књижевног језика, III

786

НЕШУШ — НИВО

Нед. Дјевојка сједи . . . нешто прекрижених 2. уклањање разлике између чега, изједначаногу. Кум. е. могућност, допуштење да се вање, изравнавање; изједначење. — Настала изврши оно што се изриче речима уз које је бороа између тежња за потпуном нивестоји: рецпмо, прегппоставимо. — Да ме лацијом дотадашњих граница и традиција нешто сада пусте кући, знао бих да живим. појединих народа. Барац. Слабости филма Јак. Да ти сад нешто затегнеш, па да забиле би у недовоЈвној диференцираности иштеш вишу плаћуЈ даће ти је. Ћор. личности . . . које у солидној глумачкој нивелацији остварују [глумци]. Пол. 1958. Изр. а к о би до нечег д о ш л о ако би се појавила каква опасност, догодила каква аизелета ж фр. техн. либела, равнаљка, несрећа, незгода; бити од некога ~ посгпати човек; бити, постати ~ бити, разуља. Бак. Реч. иивелизаторскн, -а, -б који отклања постати важна, угледна личност; имати ~ бити имућан; нешто се и з а б р д а ваља разлике, који шједначава, изравнава. — Надирање нивелизаторске цивилизације са важан догађај ће се десипш; нешто . . . запада никада нису могле да погруже [станешто мало . . . мало, неки део одавде ... новништво приморског залеђа], да му изнеки део оданде; једним делом . .. другим мене његово херојско гледање на живот. делом. Петр. В. а е ш у ш м нар. онај који идући не шушка, нивелизација ж нивелација (2). — Соонај који нечујно прође. — Што каже народна: прошао нешуш и ни шушнуо није. Сек. цијална доктрина захтева нивелизацију, престанак и уток индивидуума у целину. ни везн. и речца исп. нити I. саспгавни Петрон. везник 1. у одричној реченици при излагању нивелпр, -ира м справа за одређивање или набрајању више ствари, да би се порекло разлике у тсини између различитих тачака њихово постојање или присутност. — Тишина владаше свуда. Ни пса, ни петла, земаљске површине. нивелирање с гл. им. од нивелирати. ни птице да се јави. Вес. Нитко није сигуран ни хране, ни дома, ни живота. Нех. 2. у нивелирати, -елирам сврш. и несврш. сложеној независној реченици, у којој је обично ;= нивелисати. 1. а. равнати, поравна(ва)у преој тити* а у другој тш, показује да је ти (тло). — Селски кнез . . . по својој нешпго немогуће, да неко или нешто не долази вољи шаље кога хоће да . . . нивелира у обзир. — Она нит може да схвати такву друм. Шов. б. геод. одредити, одређивати страхоту ни да се помири са њом. Андр. И. разлику у висини између разних тачака поврНи шта једе, ни пије, ни очију склапа. Вес. шине. ЕЛЗ. 2. уклонити, уклањати разлику П. 1. речца за појачавање негативног ис- између чега, изједначи(ва)ти, средити, сређиказа а. кад се одриче, нијече минимална ме- вати. — Кредитни систем нивелирао је ра, могућност или ступањ чега. — Без пуна феудалне остатке европских етатизама. Крл. бокала ни за сто не седам! Змај. Није то нив&шсање с гл. им. од нивелисати. ни спомена вриједно. Креш. Видио [је] . . . да га она ни не слуша. Берт. б. (уз глаголе, нивелисати, -ишем сврш. и несврш. у футуру и перфскту, са одричним помоћ= нивелирати. — Позорница некако ниним глаголом) кад се допушта изостајање велише гледаоце принуђујући их да схвате неке радње или кад се одриче, нијече радња и доживе драму онако како ју је режисер слабијег интензитета, значаја и сл. од оче- замислио. Т. кн>. киеане. — Страховала је да се већ неће нивел&стички, -а, -6 в. нивелизаторски. никад ни удати. Срем. Ни видјели га ни — МИСЛЈШ да је Цвијеће зла . . . реакција чули нијесмо. Тур. 2. префикс одричних, нијечних заменица, који се у падежним облицима против утилитарског, нивелистичког и антииндивидуалног демократизма. Матош. с предлогом одваја од другог дела сложтице: н&вб, -6а с фр. 1. услота водораена ни од кога, ни у чему, ни на који5 ни с ким линија или површина као граница -висине итд. чега, разина: ~ воде, морски ~ . — [ПроИзр. ни г л а в е ни репа (нема нешто) матрач] најприје мора установити висину не зна се штаје, нејасноје, глупоје; ни з а ш т о нивоа својих очију. ОГ. Ти организми ни к р о з што због чега, који је узрок; ни обично лебде у нивоима [мора] на којима к р и в ни д у ж а н потпуно невин; ни р о д налазе највише хране. Петр. М. 2. фиг. ни помоз бог нема никакве везе с ким; а. степен, ступањ који карактерише висину, ни трага ни гласа; ни стрви ни јава величину, квалитет чега: ~ наставе, ~ (од кога) не зна се ништа шта је било с киме. културе, ~ свести, ~ цивилизације. — Све је више растао културни и борбени нивелдција ж фр. 1. а. равнање, пораенавање (тла). 6. геод. одређивање разлике ниво устаника. Зог. Већина [је ђака] и испод средњег нивоа. Нех. б. ранг, положај, стуу висшш између разних тачака Земљине површше, одређивање надморске висине. ЕЛЗ. пањ у хијерархији. — Корисно [ће бити]

НИГДА — Н И З

787

ници из Јединства играли полетно. ИИН 19С0. ниж^реднн, -а, -5 којије ниже вредности, нижеразредни. — После . . . нижередних »играња жмурке« са такозваним хумористичким варијацијама на народне умотворине нЗгда прил. ни у какео ереме, никад. — . . . у нашој поезији већ су на дневном реду нови песници. КН 1960. Али то се не догоди нигда. Војн. Нигда ннжешкблац, -лца м = нижошколац нисте видели дух без тела. Нен. Љ. ученик ниже школе или нижих разреда неке нвгдар прил. покр. в. нигда. — Ова школе. — Бити вишешколац бијаше ипак гора нигдар није сама. НПХ. нешто веће и озбиљније неголи шмркави нНгде, ијек. нигдје, прил. а. ни на нижешколац. Кол. каквом месту, ни иаједном месту. — Нигде ниж&школка ж = нижошколка ученисе човек не може сакрити од буке и шума ца ниже школе или нижих разреда неке школе. тих вода. Андр. И, А нигдје вриска, да ниж&школскп и ниж&школски, -5, -6 самоћа ори. Гор. б. са избледешм значењем, = нижошколски који се односи на нижу за појачавање одрицања. — Да свириш: школу или ни&се разреде неке школе: ~ гракако нигде никога немам. Станк. диво, ~ наобразба. Изр. н и к о и ~ , ~ и ништа в. нико и ништа, уз нико (џзр.). — Он је нико и н З ж и , -а, -е комп. од низак. нигдје, а и ти си нико и нигдје, чим си нвжДна ж покр. в. низина. — Варош је пустио да ти онака сорта натакне ђозлуке положен у нижини код Дунаја. Маж. М. на очи. Ћор. Направио си од себе нигде и Она нижина под собом а висина над собом; ништа . . . Винограде си баталио, стоку си неки осјећај као да не стојиш ни на небу напустио, њиве распродао. Јакш. Ђ.; (нема ни на земљи већ на грани од облака. Љуб. га) ~ ни од к о р о в а никакеог трага од њега нема, не зна се где је. — Капетана нигде н и ж и т и (се), нижим (се) несврш. в. ни од корова. Ранк. низити (се). — Пирамиди врх се нижи. нигдДна >к необ. незнано место, неиз- Наз. ннжошкблац, -лца м — нижешколаи. весност. — Јер станемо ли. значи да пута Прав. нема, нигдина је. КН 1959. Куда одавде . . . ? У нигдину? Па ту смо већ! НИН 1960. ввж&школка ж — нижешколка. Прач. нНгдјс, ек. нигде. нижбшколски и нкжбшкблски, -а, -б нвдаобог прил. ни у којем случају, = нижешколски. Прав. нипошто. — Не бих, вала, нидаобог, имам н и з 1 м (мн. низови и низови) 1. а. ниска ја своју вамилију и када ми она падне на 0). — Очајно стресе главу и грчевито ум, сав протрнем! Ђон. растргну низ црна бисера око врата. Шен. шЈдовека, ијек. нВдовијека, прил. никад На девојкама звече низови сребрних и (у појачаном значењу). — Никад нидовијека златних новаца. Јакш. Ђ. фиг. Моји саги у мучноме се вуку низу. Цес. Д. 6. више лица нећемо бити кадри да превише оцијенимо или предмета који су један поред другога, у или преревно узвеличамо . . . Креш. једном реду, на јсдној линији: ~ зуба, ~ нбдовијека, ек. нИдовека. топола. ~ кућа. — За мален час дуљпо се н в ж е и п З ж е 1. прил. а. комп. од ниско. пред чадорјем дугољасти бијели низ царске 5. у нижем износу, мање. — Да ти дам трина- војске. Шен. Крезуби усташа Тороман . . . ест [дуката] . . . Не могу . . . Најпосле ето нспод ока иогледа по низу дућана. Ћоп. за четрнаесг; ниже ни паре. Глиш. 2. (обично 2. а. еећа количина, еећи број чега. — Због ненаглашено) предл. с ген. испод, под. — Швејкове спонтане манифестације отпао Требала [је] још само два реда да сложи је читав ннз питања. Јонке. У Друштво велик, блистав ђердан, од врата па све до [је] Јчлањено охо 2.000 чланова међу којима ниже кољена. Сим. Слустио се у љескар и низ истакнутих стручњака за путове и ниже цркве. Ћоп. саобраћај. Б 1957. 6. ред појава, догађаја који иду један за другим. — Породица коју ггижење с гл. им. од низити (се). нижеразреднГг, -а, -6 који припада је терорисао дуги низ година осећа његов слом. Поп. Ј. Ја у нплу сати не чујем ни нижем разреду; КОЈП је мање вредности, нимухе. Уј. 3. а. мат. ргд оројева чије ееличит жег квалитета. — Није више могла допуспадају илг1 расту по неком правилу: ариттити да се с њом поступа као с нижеразред- метички ~ , геометријски ~ , бесконачнн ном. ОП 1. Репрезентативци су играли ~ . б. физ. и хем. ред елемената од којих је исто онолико . . . безбрижно и непаметно сваки у одређеном односу са оним испред и колико су њихови нижеразредни противда се такви облици сусрста на разним нивоима . . . практицирају и убудуће. Вј. 1960. Изр. к о н ф е р е н ц и ј а (разговор, сусрет и сл.) на највишем нивоу пол. конференција (разговор, сусрет) између највиших представника поједишх држава.

50*

788

НИЗ 1 — НИЗАМ

иза љега. — У модерној науци важни су радиоактивни низови елемената и низови распадања радиоактивних елемената. Алг. 1. Метали се даду по кемијској активности поредати у електрокемијски низ — Волтин низ. Кем. : а и з м и ж нижи део чега, ниско место, низина. — Тако се спустисмо низбрдицом у низ. Шапч. А доље у низу избила јака вруља бисер-воде Зрмаше. Буд.

ступњу исл.: <— притисак, тлак. — Откупно предузеће које износи рибу и на тржиште у могућности [је] да стално одржава ниску цену. Пол. 1950. Зоог ниских приноса . . . на социјалистичким газдинствима трговинска предузећа поврће углавном довозе из других крајева земље. Б 1958. в. који је испод нормалног, дозвољеног, потребног по развијеиости, вредности: ~ стандард живота. — У Калабрији . . . је народ на врло ниском ступњу. СКГ 1937. 3. (само комп. и суп.) низ (испред пискавих, понекад и шуша. који је млађи по рангу, зтњу, ступњу: тавих сугласника: низа, испред енклитика: нижи официр, нижи свећеник3 нижи станпза) предл. с ак. а. кад је реч о кретању решина, нижа школаЈ нижи разреди. б. од више тачке према нижој; у правцу тока: каји је мање развијен, заосншлији. — Ладо~ грло, ~ улицуЈ низа зид, низа стубе, жани каменога доба имали су главе мале степенице и сл. — Сети се давне прошлости3 . . . са неколико обележја нижих раса. Жуј. а сузе јој теку низа збрчкано лице. Јакш. Премда између виших биљака и виших Ђ. Одијела склизнуше низ тијело. Наз. И животиња постоји тако знатна разлика, вал га велики натраг понесе низ воду. оне су ближе једна другој него најнижа А1-И. б. кад је реч о кретању од ближе тачке биљка најсавршенијем минералу. Бот. 4. према даљој. — Увукао би руке у џепове и који није високог положаја у друштеу, незнашегао уз собу низ собу, суморан и замиштан, прост: нижи кругови, најнижи слој. љен. Ћор. в. кадје реч о ономе штоје о чему — Али ја велим да би ми кућу осрамотио окачено, што виси и сл. — Учител> занесе кад би ми довео снаху од ниска рода. Мул. објема ногама као рукуницама, па их спусти У Травнику је некад живео стари Крџалија, низ кревет. Лаз. Л. човек ниског порекла. Андр. И. 5. неморалан, низа 1 ж низ1 Џа), ниска {!). — Сам јој тчастан, подао: ~ поступак, ~ клевета. веза о врат низу . . . да јој злато својом — Нека сам проклет, нека сам низак и жутином покри цела прса. Станк. — Ово подао3 али нека и ја љубим крај оне одјеће је лепше . . . Она му показа низу бисера. у коју се облачи мој бог. Л-К. Али порноЋос. Б. фиг. Нојца с грла скида низу зв'графија је онде где нема талента . . . и где јсзда, па их тихо у вал сињи руни. Наз. се . . . чини апел на најниже нагоне људске. Скерл. 6. физ. који је произведен мањим бронвза* ж низ2, низина (2). — Али кад би овако било, онда не би могла у низама јем трептаја, титраја у јединици времена, и доловима живити никоја животиња, дубок (о звуку). — Говорио је он у почетку тихим и ниским гласом. Шег. Задан у посао, никоје биље. М 1867. Ви гледате ову мазгу кадикад је попијевао у суморној ниској ноти. најмљеницу што лежи угинула у тој низи. Коз. И. Хармоникаш засвира ситно најВел. нижим тоновима. Моск. фиг. Општи тон низабога и н&забога прил. низашто, дискусије у чланцима тога часописа ке ни по коју цену. Лрав. беше ни сувише висок, ни сувише низак. нвзавица ж в. ниска. — И стаде скидати Цар М. гљиве с љескове низавице. Гор. Старац ннзак, ниска м дем. од низ1 (/). — И . . . донесе комад трака, те на њ наниже већ узе ређат' бреме [одсечене косе] . . . уловљену рибу. Низавицу даде Иву. Ћип. по свом телу и оделу . . . стриз по стриз, низ по низак. Кост. Л. Не имадох снаге пПзак, ниска и ниска, виско и ниско да је сломим у шарени низак мирисавих (комп. нижи) 1. а. који има малу висину; слика, те да је понесем уза се као . . . успократак у вертикалном правцу. — Онда јој мену. М 1867. се Данко чинио тако низак, тако мален. Ивак. А на глави му је шешир чобански, низалнца ж покр. оно на што се уловокругли ниски клобук испупчен. Чипл. 6. љена риба ниже. Рј. А. који је мало изнад земље или какве друге поврн&заља и н&заља ж она која ниже шине, који је на малој висини: ~ лопта, ~ плафон. — Врата им је отворила гђа Томс, што (на коиац, нит и сл.). Р-К Реч. ннзаљка ж конац, нит и сл. на који се станар из нижег ката. Торб. Сви [сељаци] што ниже. Р-К Реч. се спластише под брестом . . . са гранама пободеним у ниско небо. Ћос. Д. 2. који је низам, -&ма и н&зам м тур. 1. војник испод просека а. по висини положаја, нивоа. регуларне турске војске. — Питала[је] трговце — У одређено годишње доба водосгај за турску војску: гдје је турска војска и ријеке опадне и тада је ниски водостај. како је, и има ли у њој један низам Шемсо. ОГ. б. по количини, вредноспш, износу, степену, Сиј. 2. зб. регуларна турска војска. — Послао

НИЗАМЛИЈА — НИЗБРДО

789

другом и све као да су летјеле. Иеак. Читава јој се прошлост низала у памети. Мул. б. догађати сеједно за другим. — Низале су се победе за победом, створена је већ била и пространа слободна територија. Дед. В. низамлвја м тур. в. пизам (/). — На Догађаји су се низали један за другим. њихове [муслиманске] очи . . . шетају се те Козарч. 3. кретати се у низу. — Криж се рајетинске низамлије. Шуб. опет крену, а за њим се ниже и свијет. н&замски и ввз а м с к и , -а, -5 који се Ћип. односи на низаме, који припада низаму. — визачак, -чка, -чко дем. од низак. — Биле су две паше низамске. Миљ. И тако се Жалосно су се ирниле успаване низачке догоди да оно мало што још преостаде потлеушице. Шов. спахија обуче крстачко низамско одијело. п и з а ш т а и нВзашто прил. ни због Том. чега, без потребе, без разлога, узалуд. — Ако ввзавка ж низалица. Рј. А. се бијем хоћу се бити паметно, а нећу 1шзавизање с гл. им. од низапги (се). што жртвовати људи. Нех. Моли^м вас в и з а в о ш т о прил. необ. никако, нипошто. најусрдније да им о мсни и о оном што сам — Ако ми допадне што мекано, то још вам спомињао не говорите, јер ће ме низанекако сажвачем, али тврдо низапошто не што убити. Л-К. вЗзбрдан и нвзбрдав, -дна, -дно који могу да прегризем. Шов. в в з а т и , нижем несврш. 1. надевати, силази, пада, који води доле. — Потеците стављатн редом на конац, на жицу и сл. оним низбрдним путељком. Шов. На врху (зрна накита, комадиће разних предмета и брда . . . нзвире испод једне страшно стрме грмчине Унац, те својим низбрдним шушдр.)у правити ниску. — Пробушсни зуби . . . тењем човеку уши заглушити мора. М медведа, јелена . . . и вука низани су за 1867. накит. Жуј. Ја ћу бити у вајату, дукате низати. Вес. фиг. Бит ће дошо, тек да ниже нЗзбрдит и в&збрдит, -а, -о низбрдан. неки ђердан од пјесама. Крањч. С. 2. став- — Стрмен је пут којим се . . . коњи пењу, љати што у један ред, једно поред другога, а низбрдит је онај којим затим силазе. Наз. ређати. — Људи су пролазили дању и ноћу, Читави сплетови жиља . . . напињали су низали вреће пуне пијеска, копали лагуме. се и одапињали низбрдитим камењаром. Шен. Узме перо, наоштри и њега и око, Божић. па ниже по хартији знаке и речи. Пол. 1958. пПзбрдица и низбрдвца ж а. пут или 3. а. набрајати, наводити по реду једно за терен који се спушта, пада (у односу на прадругим: ~ речи, ~ стихове, ~ успомене и еац посматрања или кретања). — Закратко сл. — Грмио је тако Силвестар и низао на зибао се господин војвода на своме вранцу рачун горњега рода далеко сочнијс псовке. горском низбрдицом. Шен. Јачица је кочио Ђотсић. Сељак, као по неком програму, кола у низбрдицама. Гор. фиг. Сам је ухванизао [је] своје монологе о разним предме- тио и баба-Ивону која се налазила на низтима. Андр. И. 6. поспшзати једно за другим; брдици живота. Дов. Са појавом Јаше чинити што једно за другим. — НОВ и Томића . . . у политичком животу војвоПОЈ низали су нове победе над окупаторима ђанских СрЗа наступила [је] била низбрдица и квислиншким одредима. Марј. Ј. Уз то и декаденција. ЛМС 1951. б. нагиб, стрмина је низао путем још друге лудорије. Вел. уопште. — Село П [је] . . . у долини међу в. проводити., доживљавати једно за другим; стрмим низбрдицама. Шапч. обухвататиједно за другим: ~ досадне дане. нПзбрдице и визбрдвцб прил. низбрдо. — Та велика половина човечјег века . . . протицала је лагано и нечујно, нижући — Сада ће се спустити низбрдице. Том. Љубица, када јој се једном живот одронио, дане и године. Грол. ~ се 1. стајати, налазити се у једном иде, вучена неодољивом силом, низбрдице до самоуништења. Глиг. Сад је . . . све реду, једно поред другога; заузимати место пошло низбрдице. Франг. један поред другог. — Од Окића к западу Изр. к р е н у л а су (пошла су) кола нижу се крањске планине. Шен. На крово~ в. уз низбрдо (изр.). вима тих зграда, које се нижу једиа за другом, веру се млади тесари и дунђери. визбрдо прил. низ неку стрмину, наниже, Пол. 1950. Низали су се потрбушке поред надоле. — Онда потјера коња и пође надесно јаза . . . набили главе у воду мутну као низбрдо. Ботић. фиг. неповољно, наопако. грање и пили је дуго и жудно. Пер. 2. а. — Послови [му] кренули низбрдо. Десн. појављшати се редом једно за другим, део Изр. кренула су (обрнула су, п о ш л а по део. — Пред душевним оком госпође су) кола ~ , п о ш л о (је) буре ~ пошло Софије стале су се низати слике једна за је све наопако, почело је пропадање. .- « ; . . . ферман којим се увађа низам у Босни. Том. Кад је Султан увео први низам, редовну војску на европски начин одевену . . . [Турци су] дигли буну. Андр. И.

790

НИЗВЕТАРАЦ — НИЗОЗЕМСКА

низветарац, -рца, ијек. низвјетарац,

м необ. онај који свој спгав прилагођава оном који је на власти. — Није у складу с превртљивошћу каква низвјетарца. Шим. С. ннзвјетарац, -рца, ек. низветарац. нИзводице и нАзводице прил. в. низводно. Бен. Рј. нЗзводни и н&зводни, -а, -о који је у правцу воденог тока: ~ вожња. — Таквих дал>ана (ловишта јегз'ља) већих и омањих, било је десетину од Струге до низводног села. Петр. М. низводпо прил. у правгју воденог тока. — Ријека им је сад догала с десне стране и пут се постепено спуштао за њени.м падом, низводно. Лал. [Узвишење] одваја питому Шћепанову ливаду од лугова који се пружају низводно. Вуков. нВзгорица ж в. низбрдица. Р-К Реч. нНздб и нЈтздбл прил. низбрдо; низеодно. — Осјећао је као да се стрмоглављује у празнину, с главом низдол. Десн. ВозИ сс . . . по вољи, ко узго, ко НИЗД6Ј хиљада чуњева. Љуб. нНздолн прил. необ. в. ннзбрдо. Р-К Реч. нЗздолица и н&здопвца ж низбрдица (а). — Мати пошла иза воза [кола] да закрене завирачем у низдолици. Гор. нИздолице и н&здолице прил. в. низдо(л). — Вратоломљао тако уз улице низ улице — хтједох рећи узгорице и низдолице. Креш. нДзија и нвзија 1 ж геогр. предео (рбично равнина) на малој надморској висини (рбично до 200 м надморске висине); супр. висија. — Граница . . . преко источноевропске низине прелази према југу од Карпата . . . Затим се иреко Карпата спушта до Панонске низије. ЕГ 2. Хељда ушева . . . на пространим мочарима северозападне немачке низије и у Пољској. Батут. нбзија 3 ж заст. низ1 (_1а)} ниска Џ). — На врату јој три низије дуката. Вук Рј. н&зијски и нбзијски, -3, -б који се односи на низију. низ&на ж 1. особина онога што је на нижој надморској висипи, што није високо. — Да бог да се ти, добри човјече . . . дичио и поносио својом силом и моћи . . . као Кочића главица висином, а Тимар низином. Коч. 2. а. равнина на мањој надморској еисини:, нижи предео, долина. — Низине су простране, заравњене површине с надморском висином до 200 м. ОГ. Ту вјетар дуну па га скину и однесе га собом у низину. Цес. Д. б. низак терен, улегкуће. — Пред црквом насули низпну и вода се стала слијевати . . . пред кућу. Вел. 3. (и мн.) фиг. а. низак положај у друштву. — Имали

смо зачетке велике буржоазије, која се подигла из низина, као и наша висока бирократија. Прод. Ми смо се попели трудно и крваво, из низина, из турскога и аустријскога ропства. Цвиј. б. ниско стање, низак ниво свести, заосталост. — Сасвим је друго . . . питање . . . колико су низине примитивности деловале на самог Сремца као писца. Глиг. в. низак ранг. — Друга имена . . . страдала су . . . буд низином њихова знамена, буд заборавом. Кур. низвница ж дем. од низина (2). — А тамо, гдје у низикици још леже редови покошена сијена, ту је мост. Крањч. Стј. ннзински и нАзински, -а, -о који се односи на низину (2). — Најдужу и најпространију низинску линију представља дотгана Вардара. Дед. Ј. Низински . . . облик [бил>ке] био [је] посвема другачији по вањском изгледу. НЕ. визити, нбзим несврш. 1. смањивати коме вредност, понилсавати, унижавати. — Па док из даљине грми градска јека и забаве пусте што низе човека . . . запеваће негде скривени славуји. Рак. 2. чинити нижим, скрушенијим. — Дајеш [Господе] нејакому снагу . . . гордељиве пако низиш главе. Март. ~ сс 1. постајати нижи, смањивати се, спуштати се. — Под опанком храбре дјеце подаје се врлет тврда, а врлетна низе брда. Маж. И. На таквим положајима . . . се брда низила. Шимун. 2. фиг. клањати се, бити скрушен. — Ал' се богу низим и подајем, и за моје све худобе кајем. Март. н&зић м дем. од низг. Р-К Реч. нАзлазан, -зна, -зно (чешће одр.) в. силазан. — Зато их је [дужине] Вук Караџић обележавао истим знаком којим и дуги низлазни акценат. Бел. У другој, низлазној фази романтизма . . . [појављује се] лшстицизам и спиритуализам. Т. књ. нбзнебице прил. песн. низ небо. — На небесих . . . разноврсне странпутице . . . теку низнебице. Прер. ннзни, -а, -5 који је издуженог облика, који је у облику низа, ниске: ~ отоци. — Низни тип села је такав код којег се куће нижу на пр. уз цесту (цестовна села). ОГ. Низоземац, -емца и Низозбмац, -мца м човек из Низоземске, Холанђанин. Низбземка ж женска особа из Ншоземске, Холанђанка. низбземље и нбзозбмље с низија. — Шкотско низоземље ужива глас најплодније земље Вел. Британије. ЕГ 3. Каспијском мору на исток шири се големо низоземље Туран. Шиш. Низбземска и НЗзоземска ж земља у северозападном делу Беропе, Холандија.

НИЗОК — НИЈЕК

791

н&зок, -бка, -бка покр. в. низак. — Изванредно нијансира и карактеризира и своје другове и своје мучитеље. Р 1946. Прва снаха . . . Није облак — небо је високо! ~ се јављати се у нијансама, делити се Друга снаха . . . Није магла — вода је нина нијансе. зока! Војн. ввзбко прил. покр. в. ниско. — Видиш, п&јансовати, -сујем сврш. и несврш. брате, колико смо низоко пали. Павл. необ. «. нијансиратн. — Он је неизбежно Није гледала високо, није низоко. Шен. узимао одсечан, апсолутан тон, не одмеравајући реч . . . не нијансујући мисао, не нУзост, -ости ж особина онога што је штедећи никога. Скерл. ниско, подло, нечасно. — Има људи који пијати, нијам несврш. в. њихати (а). — својим дубоким племенитим осећањем . . . Дуга коса лепу главу свија, ветрић чекрк увек умеју да осете . . . сваку кривду, низост на челенци нија. Фил. Кад би пуне прси и прљавштину људску. Скерл. твоје биле попут вала мека, гдје те морска низуља ж в. ниска Џ). — Била би лијепу вила нија . . . Крањч. С. низуљу »прчкарија нанизала«, како рече — се в. њихати се. — А на њем [језеру] Перка. Божић. чунак, сребром обливени, роморећ тихо, ниј м в. њихај. — Љубавнички њежан тихано се нија. Хар. Лујза побледи, почне ко грање што се свија под бременима листа се нијати и падс у несвест. Игњ. и лахорова нија. Уј. није 3. л.јд. одрич. през. од глагола »јесам'у нијанса и нвјанса фр. 1. врста неке боје која се разликује од основне интензивношћу, исп. НИСЗМЈ нијесам. мањом примесом друге боје, прелив; звук, тон пиједан и нЗједан, -дна, -дно 1. у који се једва приметно разликује од других служби прид. заменице, кад се одриче присут{по висини, боји и сл.). — Други јој је костим ност, постојање и сл. било којег од појмова био као бледа кајсија и имао само једну које значи именица: никакав. — Данас Јоште нијансу јачу од боје тела. Јанк. Свако једро ниједна ти није моја пјесма угодила, аго! одразујс се у сто дрхтавих нијанса руменила. Огр. Први мај је имао да се широм Срема Нех. Била [је] најнадаренија способношћу прослави као ниједан празник дотада. Поп. да осјећа нијансе интонација. Крањч. Стј. Ј. 2. погрд. најгори, никакав. — О ујаче, 2. а. врста, еаријетет чега који се мало разли- ниједни јуначе! НП Вук. Што би, бабо кују од других. — Значајно је да је доста ниједна! Јурк. дуго била . . . поборник клерикализма блаже ниједанпут прил. = ниједном одрични нијансе. Уј. Испитав до дна све нијансе прилог којим се истиче да се нешто никад разврата, ја сам се научио да поштујем невиност. Марк. Св. б. незнатан одраз, није догађало: ни у којој прилици, никад. примеса неког осећања, расположења које се ннједаред прил. в. ниједанпут. — Ја јавља уз осиовно осећање, расположење; тон. сам моје луче вид'ла јуче, јуче дваред, — Била је од свих својих знанаца примљена данас ниједаред. Леск. М. . . . с нијансом поштовања које се односило н&једница ж подр. у игри речи уместо на њезину несрећу. Крањч. Стј. в. фина, троједница {Хрватска у бившој Аустронезнатна разлика. — За сваку свечаност је био нарочити ред и церемонијал . . . увек -Угарској). — У троједној ниједници славској — надајте се горему још бичу! Ков. А. један детаљ, једна нијанса, да се разлика види. Јов. Ј. Од тога до догме о слободној нпјбдпом прил. = ниједанпут. — Али, вољи само је нијанса. Крл. чудо једно, не видех га ниједном ни брижног нијапсиран, -а, -о који је с нијансама, ни замишљеног. Пол. 1958. с малим преливима, разликама. — Горе нпједнбстран, -а, -о необ. који не припанијансирано плаво небо, доље модро море да ни једној страни у неком питању, спору с бијелим једром у даљини. Мар. Тако су и сл., неутралан, индиферентан. — Ако си постали они нијансирани и диференцирани одговорио да би ти био ниједносгранЈ то стилови београдских књижевника. Бел. бијаше најгоре. Старч. нпјансираност, -ости ж особина онога нвједндстранбст, -ости ж особина онога што има нијансе. — Тактом фина умјетника који је ниједностран, неутралност. — Ту би знао јс из . . . језика извабиги сву нијанморала престати мржња, и њезино мјесто сираност његових облика. Барац. имала би заузети бар нијсдностраност. Старч. нијансдрање с гл. им. од нцјансирати нЗјек м (ијек) одрицање, негирање. — Но ако се по чем лупежи дадоше у нијек нијансбрати, -ансирам сврш. и иесврш. делипш, раздвајати на нијансе; осећати разли- и у хашу, ако . . . дође луч до ноката . . . хоће се сок да их за руке до'вати. Љуб. То ку, разликовати. — Он је увијек знао тако вам је нијек истине. Павл. ,* . << плодно нијансирати своје осјећаје. Марј. М.

792

НИЈЕКАЛАЦ — НИКАКО

Изр. ~ ђаволу каже се ономе који се у свакој прилици жали да ништа нема и да му није добро. Вук Рј. ниј&калац, -аоца м (ијск.) онај који у свакој прилици нијече, негира. Деан. Рј. нијдкалица ж (ијек.) женска особа нијекалац. нијдкање с гл. им. од нијекати. нијдкати, нијече.ч (покр. н&јекЗм) (ијек.) несврш. одрицати, негирати. — Али у њему је тврдња коју ја нијечем. Креш. Ја не Јшјекам да ;е језик, као које му драго друго знање, напретку и свршености вриједан. Љуб. нбјем, ниј&иа, нијбмо, ек. нс.м. нијбмац, -мца, ек. н<5мац. пијдмити, -нм, ек. немити. нијбмјети, -мим, ек. н&иети. нпјбмљење, ек. н<5мљење. нбјемо, ек. немо. ниј&мбст, -ости, ек. н&ибст. ниј&мство с (ијек.) а. немачки дух, немачка свест. — Данас знамо да је та »туђинска« епоха била у Њемачкој класична, њемачка. од које нијемство живи и данас. Матош. б. (Нијемство) Немци, немачка нација. — Стали [су] кршћанство проповиједати њемачки свећеници, ширећи при том и утјецај Нијечства. Барац. Само буди у нас Хрвата поштења . . . па је лако за Нијемство. Павл. Нијемцп, ек. ГОмци. ииј^мчбње, ек. н<*мчење. ниј&мчити, нЛјемчим, ек. нбмчити. ниј^сам, ниј4си. није, НИЈЧСМО, ниј^сте, Ш1)6су (ијек.) одрич. през. од глагола »јесамц исп. нисам. н&јет и ннјет м тур. намера, одлука да се нешто учини. — Недавно су три прва грађанина нијст учинили на свети пут. Мул. Ја сам себи нијет учинио да ми се је с Мијом судесити. НПХ. н&јетити и ибјетити, -им сврш. одлучити, намттти; исп. нијет. — Нијећено, па нек је суђено. НПХ. ннјбтити, нијетДм несврш. (ијек.) заст. подгревати, подјаривати. — Пјесме . . . су . . . нијетиле наду у ослобођење. Шиш. Жарка красва свјетлосг . . . нијети силну жеђу. Ђал. — се рОзгарати ее. — Не бијаше то пламсн кому је подлога чврста и голема жеравица штоно се нијетила године и године на мученичком срцу народа. Ков. А. нпјбћкати се, нијећкбм се и ниј&цкати се, нвјецкам сс несврш. (ијек.) покр. «. нећкати се. — Након мјесец дана ево једно

јутро у нас ујак и каже ми да се Голуб нијећка. Љуб. Син јој Друшко, ево га овђе, нијецка се да испуни материну задужбину. И. нбјечан, -чна, -чно (ијек.) којим се одриче, негира, одречан, одричан. — Он одговори нијечним кимањем. Франг. У нијечној, негативној реченици . . . постоји однос појмова. Лог. 2. нбјечно прил. (ијек.) одречно, одрично, шјечући. — Оно се намрштило и нијечно заклимало главом. Крањч. Стј. Тај [му је] нијечно одговорио. Јонке. нбјечнбст, -ости ж (ијек.) особина онога што је нијечно. нбкад и нбкада прил. ни у које време. — Поуздано знам да он то не би никад заникада преболио. Креш. Као никада дотле политичка економија је била цењена и рађена. Сксрл. пЗкадар, нЗкадара и никадаре прилпокр. в. никад. — Нећу, кћери моја, никадара. НПХ. Дура, доро, пуст ми остануо, зашто сам те залуд узгојила . . . вал>ај данас, али никадаре. НП Вук. нВкакав, -ква3 -кво 1. у служби прид. заменице, кад се одриче, нијече присутност било којег или било каквог од појмова које значи иненица. — Никакве [га] силе не би одвратиле од тога вриједног занимања. Крањч. Стј. У дубинама Црног мора има толико тога гаса да у њима не може опстати . . . никакво живо биће. Петр. М. 2. а. који нема вредности, лош, рђав, елаб. — И коњи му нису никакви! Неке сремачке раге, па ко мачке ситнн! Срем. И Олга се мора одмах обући боље: те су јој старе ципеле већ никакве а зимски капут јој је без фателина. Макс. б. погрд. безвредан, најгори. — Па како, никакви људи, да живим кад ми ништа не дајете. Ћор. Убићу тс, бре, убићу, никакав сине! Станк. пЗкаквост, -ости ж нсоб. особина онога који је никакав, безвредан. — Сва срећа, мир је, и његова осредњост и никаквост по том питању не чујс се и не одаје. Дав. нбкаки, -3, -б никакав. — Знао је да никаки момак није питао Марте. Шимун. Није моја теорија никаки аристократизам. Новак. Ао, ти, никаки сине! Шта! Зар опа? Глиш.

нЗкако прил. а. (уз негацију) ш на

који начин, ни у ком случају. — ТКардељ] никако није стизао на ослобођену територију. Чол. То не може да буде никако. Март. Немачки језик не чује се никако. Нен. Љ. 6. врло рђаво, лоше, слабо. — А шта ти се то догодило ? . . . Где си провео данас пре подне? — Ниђе и никако! ГТровЛ сам се ко бос по трњу. Срем.

НИКАКОВ — НИКОВ нВкаков, -а, -о в. никакав. — Зар тајна? Никакова тајна. Ћип. пбкаковић м необ. човек који је без икакве вредности, никоговић. — И он ће још, чини се, и свједочити на редарству, суочити се с разним којекаковићима и никаковићи.ма. Мих. ндкал, -кла и н&кал>, -кља м нем. хем. = никл бели метал сребрног сјаја који се може лако ковати и легирати. — [Вода] је личила на поцрнели никал. Уск. Од метала у кубичну компактну слагалину кристализирају . . . никаљ, олово, платина. Кем. нВкамо прил. а. ни у коме правцу, никуд(а). — И све су стајале на истом мјесту, не дајући се никамо од оних судова. Наз. б. за појачавање значења прил. никуд(а). — Шта ћемо? Из те коже никуд никамо! Маж. Ф. никелбрати, -блирЗм сврш. и несврш. «. никловати. — Ето у што свршавају . . . све те велебне конструкције мисли . . . сав тај њихов блистави никелирани инструментариј мисаоности. Десн. н&кељ м в. ник(а)л, никаљ. — На челу бројне свите . . . крилних побочника . . . у оној маси гале, лака, никеља и злата . . . изглсдао је старомодно. Крл. нбкл и нЗкл, никла м нем. = никал и никаљ. н&клан, -а, -о в. никлен. — Р и с т а . . . остаде у Пешти у фабрици никланих предмета. Сек. ивкласт, -а, -о = никљаст никлен; сличан никлу. — Али га фина и никласточ мамузом окована ципелица гурнула немилосрдно. Маш. Свјетлуца ту и тамо никластог гумба подворничког ковина. Крл. н&клеп, -а, -о који је од никла, превучен никлом: ~ сат, ~ новац. нвклити, -Дм несврш. прввлачити никлом; исп. никловати. н&клВћ, -ића м заст. ситан никлени новац. — [Коцкар слаже] динаре на једну, стопарце на другуЈ а никлиће на трећу гомилу. Срем. н&кло с покр. «. кик(а)л, никаљ. — Још какав сат, чисто никло! Рад. Д. нЗкловатн, -ујем сврш. и несврш. превући, превлачити никлом. — Често се пред^ мети најприје никлују, а затим кромирају. Квм. нгослбносан, -сна, -сно који садржи никла. — Претпоставке да се између Увца и Дриве крију залихе од неколико милијуна тона никлоносних руда нису биле точне. Вј. 1960,

793

нВкљаст, -а, -о = никласт. — Дијете се весели никљастом мачу. Крл. нВкнути и пДћн, нвкнем (аор. никиух и нбкох, 2. и 3. л. никну и ниче; р. прид. никнуо, -ула, -уло и н&као, -кла; -кло; прил. пр. нЈ1кнув(ши) и нВкЗв(ши)) сврш. 1. а. избити из земље (о биљцгг), проклијати. — Брзо ће никнути стручак купуса. Чипл. фиг. Да ли ће из ових списа никнути сјеме које ће господарство хрватскога народа подигнути? Ђал. б. израсти, избити из ткива (р зубима, о рогошма у животиња и сл.). 2. фиг. а. бити подигнут, саграђен. — Уместо паркова и хотела, никла је трикотажа »Галеб«. Б 1957. б. потећи, развити се; бити заснован, настати. — Радост, велим, дружи се и с поносом што је на два пута из нашега народа никла толи узвишена мисао. Јаг. Тада је већ никла замисао да се у источној Босни створи група војвођанских ударних батаљона. Чол. Готски стил је никнуо у Француској. Матош. в. бити рођен негде, потећи, водити порекло. — Одлази у Босну из које је никао. Андр. И. Н и ј е . . . суосјећао с народом из кога је никнуо. Наз. г. искрснути, појавшпн се, створити се изненада. — Већ га [Швабу] поглбдЗју да никне оздол из Тукова. Мул. Изненада [му] пред душом никну слика његовог красног сина. Коз. Ј. Данак ће доћи бољи, никнућс зора рујна. Ил. 3. покикнути, кмкнути; посрнути. — Анђел никнуо ником на кољена, алем-чашу пред Творца полаже. Прер. Ал' му коњик клекну на кољена, а Милош му ниче на рамена. НП Вук. нВко, н8ког(а) = нитко 1. одрична именичка заменица за лица: ниједно лице, гшједна особа. — По њему заиста нико не би био могао да спозна племенитост моје побуде. Десн. Србија је остала осамљена и немоћна: њу нико није тражио, и она није требала никоме. Јов. С. 2. безвредан, безначајан човек, ништавило. — Показаће се

ко је нико, ко је простак и кукавица, неко други или ои! Каш. Изр. провео се (прошао и сл.) као

—< н.егов

прошао је сасеим рђаво;

~< и ништа, ~ и нигде, ~ и ничији син, ~ од никога сасвим безвре-

дан, безиачајан човек; ~ ж и в и баш нико, уопште нико; ником н и ш т а било па прошло, ништа се нцје десило. — Е, видите л и . . . покварила сс и власт3 отанчала. Ако је што драге вол>е послушаш, добро и јест, ако не послушаш ником нипгга — ујео вук магаре. Ћоп. н&ков, -бва м необ. в. иитков. — Пак да је за кога ни по јада, но за ове страшиве и надуте никове. Љуб.

794

НИКОГОВ — НИМБОСТРАТУС

никбгбв, -бва м покр. в. никоговић. — Мучите, никогови, поганска кољена, због нас је бог да овакве приказе. Лоп. нбкоговина ж покр. а. зб. никоговићи. — Још одавно су се сојлије и кућићи одвојили од те никоговине и ковача. Лоп. б. никоговић. — Сад ћеш запамтити, никоговино! Мат. нЗкоговић м човек из лоше, неугледне породице, потомак рђавих, лоших, безначајних предака; нитков, гад. — Стана би се покаткад умешала и говорила браћи: да су се изопачили, да се понашају као да нису његови синови . . . »Као никоговићи.« Ђур. Неки никоговић у овоме друштву назвао ме чудаком. Креш. никбгодић м покр. в. никоговић. Вук Рј. нвкојако прил. покр. в. никако. — Сакрио те не бих никојако од вражјега носа и претреса. Њег. нЗкојн, -а, -е ниједан, никакав. — Никоја ствар није вечита. Кнеж. Б. Има пуно ствари на свијету које се не могу за никоји новац набавити. Коз. Ј. пВколик, -а, -о као одрични одговор на питање: »колик(и)и, кад тчега уопште нема. — Па колика је, велиш, посљедња цена? — Николика! Вукић. нбколпко прил. а. ни у којој мери, шмало. — Кад Алији ситна књига дође, нс бјеше му мила николико. НП Вук. б. као потпуна негација постојања било какве количине нечега. — Умукло је неколико, ма то ј ' скоро николико. Радич. Н&колиндан м в. Никољдан. — Мајстор П е т а р . . . чекајући своје новце од дана до дана, дочекао у селу и Николиндан. Рад. Д. Н6кол»дан, НикољдЗна и Никоља дана (дне) м, НЈкколиње и Н&коље с цркв. хришћански празник св. Николе (6119. XII). нАкољштак м онај који слави Никољдан. — А ми никољштаци сваки сс пут стидимо званица. Љуб. нбком прил. а. в. ничице. — И онда, бесвјесно, ником, у шапту образлажу. Уј. б. за појачавање значења глагола поникнути и сл. — Старац занијеми, поникну ником. Шен. Он даде знак да се смирим и поклоним ником. Комб. Сви ником поникоше и у црну земљу погледаше. Ад. ннкдтнн, -ина м уљана материја, твар светлосмеђе боје, опојног мириса, која се садржи у дувану; дувански дим. — И у тој атмосфери продајне љубави, никотина и алкохола неупадљиво јс кружила стара лозинка. Јонке. никотинизирати се, -изирам се сврш. и несврш. прожети се, прожимапт се ни-

котином. — Онда се сав никотинизиран... запутио у своју писарну. Крл. никДтински, -а, -б који се односи на никотин; отрован никотином. — Пођоше му у сусрет муљевита никотинска лица. Сим. нбксица ж бот. назив за род зељастих биљака из пор. љиљана, од којих се неке врсте гаје као украсне, процепак ЗсШа. — Гори крин и никсица и саса. Макс. никталбпија ж грч. а. гледање у мраку, способност виђења у мраку. б. (и м) особа која има способност да види у мраку. — Ја мрзим никталопије, ја сам путник између више спорних земаља за транс и трансформације. Уј. нјјкуд и нЈЈкуда прил. ни у ком правцу. — Везани смо, никуда ни макац. Сим. Љубица седи . . . гледа некуда у даљину кроз прозор, а уосталом можда никуд и не гледа. Ранк. Изр. из те к о ж е ~ (никамо) в. уз кожа (изр.). н&кшан м покр. в. нишан. — Пучс пушка, остала му пуста, на љуби је никшан саставио. НПХ. нилски кон> м зоол. крупан сисар дебеле и тврде коже, непреживар из реда парнопрсташа, који живи крај тропских река №рроро1атиз. н&малахно прил. покр. в. нимало. — Да не жали стара нималахно. НПХ. нималко прил. у појачаиом значењу: нимало. — Свекрвице, нерођена мајко, сина т' волем, а тебе нималко. Леск. М. н&мало прил. ни у којој мери, ни најмање. — Пре она није била нимало страшивица. Јанк. Њему )е само смео поверити најстрашнија места, па да се нимало не брине. Вес. Јер нимало душе у њега доиста нема! М-И. нЗмб м лат. = нимбус1 1. сјај, светли круг, око главе свеца, ореол, ауреола. — Овдје се истичу три особе: у средини папа на глави с тијаром, око главе нимбом. В 1885. фиг. Свака моја жељица . . . рађа се кроз тебе и обмотана је нимбом нс од злата, него словима што показују твоје име! Шапч. 2. фиг. слава која окружује неку истакнуту личност, догађај и сл., велики углед. — [Прошлост] може да баци сенку на карактер човека, или да га заогрне нимбом. Нед. А поврх тога, оно што даје . . . нимб Јасеници, то су успомене на прошлост. Скерл. нимбостратос и нимбостратус м лат. мет. врста кишног облака; исп. нимбус2. — Стратонимбуси и нимбостратоси су тамнији облаци на пријелазу у бјеличасте. ОГ.

НИМВУС 1

1

нбмбус м лат. = нимб. — Светачки се нимбус вије око главе. Гал. Она је била створила један божански нимбус љубави. Уск. Инспирација. . . губи помало свој мистички нимбус. Уј. нбмбус* м лат. мет. кишни облак, олујни облак. нимет м тур. покр. божја благодат, божји дар. — Сав срећан . . . у усхићењу и неком заносу шапуће: »Нимет! . . . Нимет! . . . Благослов божји! . . . Благослов земље!« Ђур. н б м ф а ж грч. 1. мит. ниже женско божанство код Грка, вила. — Није то идилично језерце нимфа и ундина. Бат. Нимф е . . . се смеју и пливају по прозрачној чистој води. Јанк. 2. фиг. лепотица, лепа девојка. — Нимфе деветнаестога стољећа не имају више мјгста у хладу крошњатих букава. Коз. Ј. пнмф«5ја ж бот. локвањ Мутрћаеа аЉа. — Пелуд [се] труни одозгора у језерце на лишће нимфеја. Наз. нимфблепт м грч. онај који је очаран, залуђен од нимфа. — Ми, нимфолепти складно осјећамо, јер циљ је свему истанчана душа. Матош. нимфбман, -а и ввмфбман, -&на м грч. онај који има претеран полни нагон. — Чини [се] да су његови сељаци нимфомани и радна снага, а не људи са својим неопходним атрибутима. Пол. 1959. нимфбманка ж жена нимфоман. — Говоре за њу да је нимфоманка и да је једнога човјека стрпала у затвор! Крл. нннати, нинам несврш. 1. њихати, љуљати, зибати. — Мати је нинала на крилу најмлађс од петеро. Мих. Спази какву циганску жену како стоји на улици и нина напршче. Петр. Б. 2. ,петошнти, мазити. — Ловру [су] ти људи наоко нинали и мазили. Шен. ~ се њихати се, љуљати се. — У самоћн твојој цвијет се вољко нина. Шен. нАнчуша ж агр. врста вшшве лозе од чијег се плода добивају позната црна вина. Свезн. нЗодакле прил. ни из којег места, ни са које стране. — Пољопривргда није добивала ниодакле потицаја за даљи развој. Пов. 2. А у том и јест опасна, ударна снага њена, у том подмуклом, лукавом насрту ниодакле. Сим. нЗокле, нВоклепа, нИоткале прил. покр. «. ниодакле. — Све, све су то данданашњи нека витална питања, а опет ниокле свјетлости ни видјела. Крањч. Стј. Два се драга на ливади љубе; то не види нико ниоклена. НПХ. То је била толика кривица, а ниоткале правице. Бен.

— НИСАМ

795

нВоткле прил. ни са којег места, ниодакле. — Кукала сам и кукала, ниоткле помоћи. Буд. нВоткуд и нВоткуда прил. ни са које стране, ниодакле. — Видели [су] да им нема ниоткуд помоћи. Нен. Љ. Не долазе гласи ниоткуда. Нех. ниподаштавање с гл. им. од ниподаштавати. ниподаштавати, -аштавам несврш. потцењивати, омаловажавати. — [Турци] налазе речи којима умањују и ниподаштавају значај тога догађаја. Андр. И. Све више узе он нос свој дизати. . . а све остале људе преко рамена гледати и гласно их ниподаштавати. Маш. нКпошто прил. а. ни у ком случају, никако. — Твоја је дужност мелем лијевати у старе, нипошто нове ране отварати. Шен. Часове одмора . . . ваља употребити за ш е т њ е . . . а нипошто их провести у соби. Батут. б. ни у којој мери, нимало. — За естетску страну књижевности он се не брине нипошто. Нех. Нипошто нијс трпео неуредност. Поп. Ј. нирвана и нкрвана ж санскр. 1. рлг. и фил. угаснуће, стање вечитог и блаженог мира, потпуно ослобођење духа од матерцје; потпуно самоодрицање. — Потврду за ово [да је Индија земља мудросги] дају небројена учења Хиндуса... о нирвани, ка° крајњем и блаженом прибежишту из сви)У овоземаљских небитности. СКГ 1937. д заборав ћу љепшу наћ у вину, нег у нирвани. Кам. 2. фиг. празнина, ништавило. — Ја знам добро: све на свету је ништа и нирвана. Митр. Иза њега д а м мрако > иразнином и нирваном покрита је земља цијела. Ков. А. Изр. п а с т и , утонути у н и р в а н у предати се стању потпуног мировања, потпуиог заборава. нирван&зам, -зма м веровање у нирвану; живот као у нирвшш. — Поједини писци наговијестили [су] дјеломично схватање сна какво прихвата психоанализа. . . То је епоха једним дијелом фидеизма, визионарства, нирванизма. Уј. нирванички, -а, -о в. нирвански. — Пази како је безазлен и невин наш сан . . . води у свијетли нирванички дан. Уј. ннрванскн и н&рвански, -5, -б који се односи на нирвану. — То би, на крају крајева, била нирванска срећа, уништењс сама себе, умртвљавање свега што је снажно. Скерл. нбсам, ниси, није, нисмо, нисте, нису (ек. и ијек.) облици одричног презснта од глагола чјесам«; исп. нијесам. ~ ... -

796

НИСКА — НИСПОСЛАТИ

нДска ж (дат. -сци; ген. мн. низЗкЗ, и ниски) 1. низ предмета наврзених, поређаних један до другог на конац, жицу и сл. — Оне су се китиле као и Шефкијина мајка нискама дуката и струкама бисера. Сим. Улице чисте, понеке искићене нискама пожутјелог дуванског лишћа. Пол. 1 1958. 2. в. низ (16 и 2). — Мрачан шор, злослутни црни дудови као да су на свако.м неког вјешали, тешка ниска поспалих кућа. Ћоп. Овакви историјски и национални мотиви дали су лепу ниску историјских приповедака. Нуш. Након потреса [политичког] из априлскнх дана и за њима остале крваве ниске дана сматрао је да му је бит ж и в о т а . . . у борби за одржан>е. Јел. нбско (комп. нДже и нАже) прил. 1. а. на малој вертикалној удаљености од земље или меке друге површине, близу тла; до близу тла. — Небо [је] висјело ниско као тежак застор. Торб. Изула је опанке и спустила их ниско, одмах крај врата. Сиј. Само кад б и . . . сазнао да имају новаца, долазио би . . . изјутра тријезан, ниско се клањао и молио да га избаве. Крањч. Стј. б. (обично комп.) на нижем положају у друштву, у хијерархији. — Лице, што се налази у реду ниже, може се ослободитн одговсрности ако наведе којега од својих предника, рачунајући одоздо горе. Мј. 1926. в. мало, слабо, јефтино. — Као што знаш, врло сам ниско ценио женски пол. Шапч. 2. на нечастан начин, подло. — А он је тако ниско о њој мислио. Бег. Пошто не умете да поштујете свога претпостављенога, ви покушавате да га ниско олајавате. Вин. 3. ниским гласом, тихо. — Јаши паде стара завада на памет, па да не би ча-Мојсила вређао, ниско рече: — Т а . . . чуће се све. Вукић. Изр. ~ пасти постати нечастан, подао, срозати се у моралном погледу; изгубити углед, положај у друштву. — Глупане разбојнички, како си могао тако ниско пасти! Јонке. нискоградн>а ж грађееински радови који ее не изводе на »ећој висини (приземни или подземни). — Ово наше . . . предузеће . . . заслужено се прославило пробијањем Созине, најдужег железничког тунсла у земљи, чиме је доиста остварило ремек-дело савремене нискоградњс. Пол. 1959. нискоквал&тетан, -тна, -тно који је лошег, иижег квалитета. — Пријевоз нискоквалитетног горива такођер је престао. БГ 2. нискокрвлац, -лца м авион једнокрилац с крилима испод трупа. Свезн.

нискбкрован, -вна, -вно који има низак кров. — Већином су то нискокровне просторије. Креш. нисконог, -а, -о који има кратке ноге, ногаре. — Уз малу зелену пећ стајаше широка, нисконога постеља. Шен. нисконАпонски, -а, -о ел. који има низак напон, који је у веш са струјом ниског напона: ~ струја, ~ мрежа. н&скоп м рударски ходник који се спушта наниже. — У ходницима рударских нископа светлуцале су се. . . наслаге каменог угл>а. Пол. 1959. нископоклонство с удвориштво, ропска понизност пред ким или чим. — Боллпевичка партија је . . . нанела поражавајући ударац појавама нископоклонства пред буржоаском културом. Комун. 1951. нНскост, -ости ж 1. а. особина онога шпго је ниско, подлост. — Блнзина смрти јој д а ј е . . . снагу да се подсмјехне џелатској злоби и нискости. Лал. Пут човјечанства води додуше кроз прљавштину и нискост, али се на крају наслућује побједа добра и љепоте. Барац. 6. низак, подао поступак. — Софија говораше како је она поуздана да свак други пре може учинити такву нискост ио он. Нед. Нискост издаје другова5 величанственост жртве за праведну ствар — све то изражено је свим средствима казалишне умјетности. Матк. 2. «. ншина (5а). — У Лешићевој једноставности гледала [је] нискост сталежа, јадност његова положаја. Коз. Ј. нпскбстепен, -а, -о ЈДШ- којије на ниском степену развитка. — Из нецивилизиране нискостепене немоћи спрам животних елсмената . . . родила се она антикна атараксија. Крл. нискбтлачан, -чна, -чно који има или у којему влада низак тлак, притисак: ~ парии котао. нискотуражан, -жџа, -жно који ради са малим бројем обртаја у јединици времена. — Јасно је да ће машину угријати с обичном нискотуражном свјећицом. Аут. внскбћа ж нискост (1). — Одмах је схватила сву нискоћу његових намјера. Иеак. У једном [је] призору улоге . . . грлшо на нискоћу и сићушност људи, Кос. нисмо в. нисам. ниспбслати, ниспошљбм несврш. цсл. (обично о богу и сл.) послати (с неба на земљу), дароварш. — Ох, хвала теби, вечна промисли, што спасоносну мисб ниспосла у јада мога очајнички мрак. Кост. Л. А када утону у морске таласе плаве . . . Морфеј ниспосла снове на седе итачке главе. Митр.

НИСТЕ — НИТКОВЛУК

797

н&т* везн. и речца «. ни, тти. — Нису нисте, нису в. нисам. нбсходан, -дма, -дно «. силазан: ~ га видели кад је дошао нит знају кад оде. Андр. И. Између њих не.ча ништа, нит је линија, ~ лоза. 1 икада ишта било. Сам. нит и н З т ж (ретко м) 1. копац, врпца; оно што личи на конац, кончаст израштај, нитар, -тра м грч. ншпрон, лужна со. лучевина и сл.\ свилена ~ , светлећа — — Ја сам видио многе сијаче нитром гдје (у електричној лампи, жаруљи). — Сједне квасе прије сијања сје.ме. Марет. на поткућницу, протегне дугачку нит, нан2таст, -а, -о који је у облику нити (./), мота је на вретено. Бен. Нечији узвик уз- који шчи на конац, кончаст: ~ структура, лете високо изнад положитог млинског ~ творевина и сл. крова као узвитлана нит паучине. Моск. нДтен, -а, -о који је од нити, који чине фиг. Није дуго трајало и ево већ се проРЈеђују нити кише, тање се и кидају. Бен. нити, кончан; нитаст, кончаст. И њен пољубац се упи у сан мој, од златних нЗти исп. ни 1. саставни везшк у однита што се плео. Шант. 2. веза, спојница. ричној реченици (при набрајању појмоеа чије — Прекину [Сократ] готово све нити из- се постојање или присутност пориче). — А међу човјека, земље и богова. Наз. Хиљадакад она у свој станак дође, нити зипке нит' ма нити везан [је] за буржоаски поредак. од зипке гласа. Маргп. Пера иити се насБошк. Свега сам старог отпадник, а нита меја, нити му одговори. Вес. 2. речца за ни једног није што чем новом жуди. Марк. појачано одрицање а. кад се одриче присутност Д. 3. а. непрекинут ток чега; смисаона веза, или постојање било којег појма, предмета: континуитет нечега што тече, што се раз- ниједан (ниједнога и сл.): не рече нити речи. вија, ниже. — Вино силно шумјело у можб. испред речце »нео, за гшјачавање аеног знаданима попут олује, те је изгубио нит миш- чења: чак и: ~ не погледа. љења. Ков. А. Често је бнло да слушајући н&тила с мн. в. нити, под иит1 (Ј). — изгуби нит дшадићевог причања. Андр. И. Сакуј мени брда и нитила. НПХ. Психолошки [је] сасвим разумљиво . . . да је пјесник слиједио логичку нит догађаја. нитити, -им несврш. уврзивати пређу Водн. б. основа чега, гла&на мисао. — Али у нити разбоја, стављати нити у разбоју ћемо се морати потрудити и иначе да из у ред. Рј. А. — фиг. Прости су људи . . . у ових окићених прича извучемо реалну нит. стара времена и мостове преко потока и Божић. Оне [безначајне појединости] главни амбиса нитили, плели, пребацивали вх без предмет често сасвим затрпавају, и у НЗЈковања и закиваља. Сек. већој мери отежавају да читалац главну ~ се пружати се као нит. — Изукршнит расправљања држи у рукама. ЛМС тани трагови преко сањкалишта нитили су 1951. 4. а. мн. мрежа. — Кад једном баце се унедоглед. Божић. фиг. Људи се кроза око на вас и сплету вас у своје нити, не н»у [жену] ните вјековито. И. знаш како ћеш се исплести. Креш. Тишина, нЗтко, никог(а) = нико. — Ту се нитко пролазност и вечност се боре. Све крај наћи не могаше, него један троглав Арапине. мене пада у њихове нити. Бој. 6. основни елеменат који што покреће, на коме се што НП Вук. Нема заиста нитко тако красотан на цијеломе свијету! Креш. заснива. — Једно јединствено партијско Изр. ~ и н и ш т а , ~ од н и к о г а в. руководство . . . било би у стању да . . . повеже све нити илегалног партијског уз шко (џзр.). оргаиизма. Марј. Ј. Како ли је лако наћи н&тков, -бва и нЗтков м лош, подао нити тајнама све те младежи! Крањч. Стј. човек, неваљалац. — Сваки зеленаш и нитв. саставни део, делић, елеменат чега. — Нит ков могао је себи купити за неколико гроша по нит, истина се извлачила из црних четитулу: »велики народни родољуб«. Дом. љусти телефонског апарата. Ћос. Б. 5. мн. Или сте такав рафинирани нитков, или сте део ткачког разбоја. — Платно јој се ткати такав слон и неспретан блесан. Јонке. не могаше . . . нови нити жице потргали. нЗтковић м а. «. нитков. — Дао [се] НПХ. у руке нитковићу који га је ошишао и обријао. Шен. 5. в. никоговић. — Зато, милоИзр. Аријаднина ~ средство да се стива, јер смо ми још нитковићи. Коз. Ј. човек извуче из неког тешког положаја: виинткбвица и нЗтковнца ж жена нитсити о танкој нити бити врло несигуран; до нити (покиснутиЈ ознојити се) ков, неваљалица. — Зато лијепа погачица, да је ломи нитковица? Шен. сасвим, потпуно; држати све нити у својим рукама в. држапш све конце, уз нитк&впук м а. подлост, нискост. — држати (изр.); жива ~ зоол. врста цреа Али знај . . . да се ништа, ништа не може Оогс1ш8 а^иапсиз. Терм. 4.; увести у успоредити по нитковлуку с овом подлошћу. танке нити бити у врло тешкој ситуацији: Куш. б. низак, нечастан поступак. — Упуцрвена ~ главна мисао. ,^ тио се самотно и кришом у свакакве прљав-

798

Н И Т К О В С К И — Н И Х А Т И (СЕ)

штине и нитковлуке. Шимун. Заклетва је заклетва . . . ! А утећи испред батаљона је нитковлук. Сек. ввтковскв и витковскв, -а, -6 који се односи на ниткове. — Непријатељ је често искоришћавао ту околност да бн дошао у везу и дослух са нитковским елементима поменутих трупа. Вин. ввткбвскв и нит^овски прил. на нсчастан, подао начин. — Хуљскп и нитковски понијели [су се] прсма својим најбољим пријатељима и доброчннитељима. КХ 1936. Хуља лепо збори, ал' нитковски ради. Змај. ниткбвчнна ж низак, подао чоеек, нитков. — Због тебе ли је, нитковчино једна, та глава играла? Матош. нитк&вштина ж нискост, подлост. — То је крајња злоба, или боље: нитковштина. Вел. Зашто није и он збацио своје скрупуле и употријебио сва средства . . . па биле то и саме нитковштине? Цар Б. ннтна ж нем. варв. закиеак, заковица, наковница; метални украс на одећи. нитнерице ж мн. спортске панталопс, хлаче, украшене нитнама. — Момак у нитнерицама није био . . . толико неискусан као његов противник. НИН 1958. нвто с в. нипш, под нит1 (5). — Пошаљи ми нито своје, нито своје и брдило и сребрено прометало! НПХ. нЗтовати, -ујем сврш. и несврш. нем. варв. утврдшпи, учвршћивати гвозденим клинцима за нешто, заковати, закивати. нвтон, -бна м хем. племенити гас, плин који настаје еманацијом радијума; исп. радон. ввтрат, -ата м со азотне, душичне киселине. нитрацвја ж хем. стварање иитроједињења, нитроспојева; замена водоника у органским тварима нитрогрупом: ~ угљоводоника, угљоводика. вјстрид, -ида м хем. једињење, спој неког елемента са азотом, душиком. ЕЛЗ.

нитроб&нзол, -бла м хем. најпростије нитроједињепе, нигпроспој ароматичног низа, од којега се справља анилин. иитрбген, -ена м хем. азот, душик. нЦтрогецн, -а, -о који се односи на нитроген; који ствара нитроједињења: нитрогене бактери)е. нитрогенвј, -ија и нитрбгенијум м хем. азот, душик. нитроглицерпн, -ина м отровиа жућкаста уљана течност, која представља јако експлозивно средство. нитрогрупа ж хем. атомска група која се састоји од једног атома азота, душика и два атома кисеоника (N0^), која улази у састав ншпроједињепа. нитроједињбње с хем. = нитроспој органска материја која садржи литрогрупу. нЈЈтролак м врста лака (спраељеног на бази иитроцелулозе) за дрвени намештај и др. који даје леп сјај и брзо се суши. ннтромбнкал, -ала м врста вештачког, умјгтног гнојива. нитроспој, -оја м хем. = нитроједињење. иитроцелулоза ж хем. целулоза која садржи азота, душика (бела влакнаста маса, нераствориеа у води). нЗћанпца ж в. нити, под нит1 (Ј). Рј. А.

нићах, -аха м тур. 1. брак, еенчање: жена под нићахом (венчана жена). Шкаљ. 2. имошна коју муж даје жени приликом склапања муслиманског брака. — Бег ће шојзи нићах исплатити. НПХ. виће с покр. в. нићах (1). — И одоше Сењу бијеломе, за Ивана ниће учинише; са Иваном пород изродила, двије кћери и четири сина. НП Вук. ввћење с гл. им. од нититн (се). ннћи, н&кнем сврш. = никнути. ввуколвко прил. ни у којој мери, нимало. — У очима овог енглеског филозофа човек у природном стању ниуколико се не разликује од дивље звери. ЛМС 1951. Та нбтрит, -ита м хем. со азотасте киселине: подјела ниуколико не одговара распоређају наших природних богатстава. ЕГ 1. натријумов, натријев —. нихалица ж в. њихалица. — Тијело се натрнфнкација ж хем. претварање амо- љуља на десно и на лијево у одмјереном нијака у нитрокиселине и нитрате (под ути- темпу, као нихалица на часовнику. Матош. цајем бактерија у земљишту). — Азотна органска једињења под утицајем . . . бакннхало с в. њихало. — Погледа на терија прелазе преко амонијака у азотну велику уру које се нихало лагано амо — киселину, а ова . . . у нитрате. Тај . . . тамо њише. Шен. процес зове се нитрификација. НХ. ввхање с гл. им. од нихати (се). нихати (се), нишем (се) несврш. «. иитро- грч. хем. први део сложеница њихати (се). — Вечно нихају јасике на (хемијских термина) које значе нешто у вези са азотом, душиком: нитроједињења, нитро- друму душу нечирну. Макс. О пуцету сприједа нише се кожна духанкеса. Јурк. спојеви, нитроглицерин, нитролакови и др.

Н И Х И Л И З А М — НИШАН Добар дан, Шафранићка! Сад се можете нихати без нихаљке. Шен. пихнлАзам, -зма м лат. потпуно одрицање свих друштвених норми, моралних начела, традиција, културног наслеђа и др. — Говор би даље био о нихилизму језичнога злодуха. Шим. С. Базаров . . . са својим интелектуалним нихилизмом . . . постао је идеал омладине. Јов. С. нихилист(а) м присталица нихилизма. — Он сам за себе изјављује . . . да је нихилист и анархист. Крл. У друштву руских нихилиста [Светозар Марковић је] познао руску револуционарну књижевност. Јов. С.

799

времену кад ничије војске није било, разграбили сав . . . плен. Вас. б. који не припада никоме, који нема власника. — Ено, оно [дијете] . . . жупи у кући ко ничије. Мул. Неко безбрижно, ничије, згурено псето је њушкало по пуТу. Петр. В. в. погрд. који пошиче од безвредне особе. — Учио га је нико и ничији син. Ћор.

Изр. ~ земља в. уз земља (изр.).

нбчимице прил. покр. в. ничице, Рј. А. нЈЈчнце прил. а. лицем доле. — Један артиљерац спавао је ничице. Моск. Пошто је полежао ничице пет минута, он се лагано окрете опет налеђице. Глиш. б. поникнувши, нихилистица ж нихилисткиња. — Ни- приклонивши главу к тлу, додирнуеши земљу челом. — Исусе! велечасни падне ничице. хилистица, револуционарка . . . Цар Е. Гор. Бајазитов изасланик је пао ничице пред Џемсултаном. Андр. И. фиг. Пред њим, нихил&стичан, -чна, -чно и нихил&сшто се вели, лежао је ничице читав свет. тички, -а, -5 који се односи на нихилизам и нихилисте. — Гогољ почиње освету анти- Маш. бирократског, нихилистичног, убилачког ничке, начке и пички прил. в. ничице. свог виктуса. Матош. [Тај позоришни ко— Суманути се страсно завлаче у испуцане мад] представља револуционарну, а с обиструлеле гробове, и ту ничке леже. Скерл. зиром на политичке прилике у земљи, Сви су људи стали, ничке у прах пали. Наз. готово и нихилистичку појаву. Нуш. Кушељ паде ничке на стубе. Мат. нихил&стички прил. на нихилистички нЗша ж фр. а. архит. удубљење у зиду. начин. — И једини достојни одговор твор— Били сте у мојој соби и видели Анин цима кривичног случаја живота . . . била иоргре у ниши испод . . . полице с књигама. би . . . она моја пубертетски нетрпељива, Дав. Као да гледам своје попрсје у некој нихилистички нестрпљива, аутоматска гиниши. Мар. б. пролаз, прозор, отвор. — лотина . . . Дав. Станко мало разгрну снијег и леже потрбушке. Испред носа просјече узану нишу, нихилнсткнња ж она којаје присталица колико је потребно пушци за кружење. Вуј. нихилизма. — Да је Милица Нинковић рецимо, само устала у одбрану руских сонишадор м тур. хем. амонцјаков хлорид, цијалисткиња и нихилисткиња, утисак би салмијак. — Види је да је болесна. . . . био несравњиво слабији. ЛМС 1951. Доноси јој нишадор и дува јој кроз цевку у уста да га гута. Срем. нихнути (се), нихнем (се) сврш. в. њихнути (се). — Да се само нихне која грана, нишадоровац, -овца м в. нишадор. — те се види да има и ту живота. Мул. Добра средства да се онесвештена свест поврати јесу трл.ање чела колоњском водом, нЛцаае с гл. им. од ниг^ати. или подметање јаких мириса, као што је нНцати, нИчем несврш. и уч. према ншсалмијак (нишадоровац). Батут. нути и нићи. в ј н т љ к а ж покр. в. њихалица. — цнце прил. покр. 1. в. ничице. — Лежао Момци и девојке љул>ају [се] беле недеље је нетко нице на снијегу. Бен. Пред ноге на »нишаљкама*. Срем. му нице пада. Змај. фиг. [Омладина] пада нишан м тур. 1. а. направа на оружју нице пред гроб свога великога учитеља. помоћу које се циља, нишани: предњи ~ , Поп. П. 2. доле, на тло. — И тад по налогу бога у слици дужности жене скинут ћеш задњи ~ , оптички ~ . б. циљ, мета у коју се гађа из оружја. — По цио дан с тога брихаљине нице. Кам. јега, они из пушака гађају нишан. постављен ниц&на ж мед. покр. в. мицина. тагио на другом бријегу. Сиј. фиг. Његов нвчесов, -а, -о покр. в. никакав. — Оно нишан су младе дјевојке и госпоје. Шен. није злоба ничесова, но уклања народ од Најгоре у том дармару пролази сам краљ олује. Њег. — нишан свакојаких шала и увредљивих ничијн, -а, -е одрична присвојна заменица доскочица. Цар Е. 2. заст. орден, одликовање. а. V одричним реченицама, кад се пориче при- — На прсима му неки шарени нишани и падање било коме или кад се одриче нешто златне медаље. Андр. И. Ја сам многу рају без обзира коме би могло припадати. — Е, узаптио, покорио земље и градове . . . нишанима прси окитио. НП Вук. 3. покр. кад моја ниси, нећеш бити ничија! — рече он, и потеже нож. Вес. Они . . . су, у међу- надгробни камен. — На ливади . . . бијелио

НИШАНИТИ — НИШТАВАЦ

800

се камени нишан на свјежем мезару. Сим. Овдје је знан сваки сокак, свако дрво и сив надгробни нишан. Ћоп. Изр. р а з г о в а р а т и п р е к о н и ш а н а (с ким) бити у непријатељству {с кимУ, спустити ~ в. спустити дурбин, уз дурбин (изр.). — Спусти вишан, цуро! Превисоко циљаш, ие гледаш нас сељаке! Вуков.; узети на ~ (кога или што) уперити своје нападе проти« некога или нечега. нишаннти, -им несврш. упраељати орузкуе пред гађање, циљати оружјем; циљати чим другим, каквом другом направом. — И слаба је рука нишанила смртно на изабрано мјесто. Михољ. А Илија дурбином нишани, те разбира турске поглавице. НП Вук. фиг. Здрава и добродушна шала . . . није ни на кога нишанила. Ђал. н&шански, -а, -о који се односи на нишан и нишањење: ~ справа, ~ мета, ~ мушица. нишаиџвја м тур. стрелац, онај који нишшш; еојник у послузи неког оружја који нишани и пуца: ~ на топу. нвшањење с гл. им. од ншианити. Нншбвљанин м (мн. -ани) човек из Ниша. Ниш1вљавка ж 1. жена из Ниша. 2. (нишевљанка) врста кола, народне игре, плеса. нишеста, -е ж и нвш&сте, -ета с тур. врста пшеничног скроба у праху за слатка јела; врапа теста, тарана. — Цуре . . . начињају нишесту, тархану. Мул. Хајде једна, спреми се, па у конак. Ваља данас спремати нишесте. Марк. М. н в ш к а ж в. ниска. — Па и сад, пашо, кад јој приденеш по једну нишку ситнс рубије, на њеном лицу румен заигра. Јакш.

23.

в в ш к а т в , -Ш несврш. покр. дем. од нихати, њихати. — Жена Маркова нишка у колевци најмлађег, једногодишњег синчића, и певуши му тихо песмицу. Дом. нишкористи м и ж непром. погрд. разг. пропалица, беспосличар. — Битанга, нишкористи — и како га још нису називали! Цар Е. Може им требати, макар и јесте »нишкористи«. Кол. Нишпија м човек из Ниша. Нншлвјка ж жена из Нхша. н б ш т , -а, -е цсл. заст. а. сиромашан, убог. — Сваком црква уточиште даје, и ништијем кб и богатијем. Март. б. (у ил^еничкој служби, само одр.) м сиромах, просјак. — Писемски је од овога [Калиновића] направио борца против корупције и заштитника ништих и убогих. Прод. Изр. н и ш т и духом цркв. мирни, мирољубиви, трпељиви; простодушни. — Сви су

ништи духом, мирољубивн, слаткохрани. Мат. в и ш т а , нДчег(а), заст. н&чеса (дат. ничем(у), инстр. ничим) 1. одрична имеиичка заменица: ниједан предмет, ниједна ствар, ниједна нојава, догађај. — И разговор је скренуо на подручје које није имало ништа заједничко с примл>еном упутом. Крањч. Стј. А ипак више не види ништа од оног што је он тада био. Чипл. 2. прил. никако, шмало. — Богами су Французи ваљасти; ништа грђи од нас нијесу! Нен. Љ. Наташа се мало одмакне да се види у огледалу. Хаљина је била дуга. — Богами, ништа није предуга. Крањч. Стј. 3. у именичком значењу а. оно што нема вредности, значаја; оно што изгледа нематеријално, ваздушасто. — Овај камен ти је најбољи за оштрењс сикире. Према њему су брус и тоцило ништа. Ћоп. Црни креп, прозиран, лаган, танак, једно ништа. Бег. б. ништавило, празнииа. — Ја знам добро: све на свету да је ништа и нирвана. Митр. Мој господар неће краљевину бацити у ништа. Вел. Изр. боље ишта него ~ боље добити бар нешто него остапш без ичега; није без ~ нешто је било, нешто се десило; није му ~ није болестан, није страдао и сл.\ није му он (она и сл.) ~ нису у сродстпву; н и к о и ~ безвредан, безначајан човек; ником ~ као да се ништа није десило; ~ од њега (нема) у тешком је здравственом стању, умреће; ~* под богом нема пуки

јесиромах; ~ за то, не чини ~ , то није ~ не мари, све је у реду; у в е ч е т р и с т а , ујутру ~ много обећава, а обећања не испуњава. ннштав, -а, -о ништаван: ~ разговор, ~ чланак. — Све су силе мртве и ништаве за онога који право мисли. Њег. О, то је доказ ваше савјести, ал' разлози су ништави и слаби. Богд.

нЗштаван, -вна, -вно 1. безвредан, безначајан; незнатан: ~ разлог, ~ доказ. =— Обоје се осећају несрећни . . . у овој касаби и у друштву официра, већином празноглавих и ништавних људи. Андр. И. Знао [је] да представља човјека који је тако ништаван и глуп да му он може отети жену. Шег. 2. правн. који иема законску важност, неважећи. — Оглашују се ништавним сва решења о отпушташу, пензионисању . . . државних службеника донесена под окупацијом. Пол. 1944. Првостепено решење донео је стварно ненадлежан орган, па је оно ништавно. Пол. 1958. нЗштавац, -5вца м безвредан, нееаљао човек, ништавило. — ЈБубав ми се вјерно дружила са заклетвама дана вјенчаног и спаде сада на тог ништавца. Богд. Сад ће

НИШТАВЕТ — НИШТИЦА

801

рећи приморци цијелијем разлогом да смо крајини држао ваљаном, све остале уредбе ништавци. Љуб. биле су трице и ништарије. Коз. Ј. ншнтавет ж необ. в. ништавило. — пПштароба ж покр. е. ништарија (7). Мисао надомјештати ништаветом од не— А што си ти, мрцу, што си ти, ништаробо, разбора, превратништво је несмотрењака. што си, кажи! Лоп. Шим. С. нАштачки, -а, -о који се односи на нишништавипо с 1. празтша, простор без таке. ичега. — Човјек се . . . губи у ништавилу нВштачовјек м (ијек.) покр. в. ништакао сјенка. Крл. Бескрајно ништавило било еац. је пред њом, потпуни мрак. Рист. 2. а. безначајност, безвредност, ништавпост, беда. нЗштење с гл. им. од тштити. — Његова изненадна смрт управо је само нВштетан, -тна, -тно ништаван. — спречила те се није показало ништавило те Жена његова указала му се тако узвишена, политике. Марк. Св. Свијет ће видјети да а он тако ништетан да се застидио самога све наше богатство није него позлаћено себе. Коз. Ј. Разговор њихов није могла ништавило. Шен. б. безвредна, безначајна ни слушати, тако јој је био ништетан. Иеак. особа. — Говорила је за њега да је бедник, нВштетност, -ости ж шштавност. — да је једно ништавило, да никад честито Он се бојго пред таквом крепости, увиђао одело није имао. Пол. 1959. А онај бјелооки је своју ништетност. Кум. Она је сад почела је ништавило. Крањч. Стј. увиђати ништетност новца, а вриједност ништавлук м в. ништавност. — Пуквластитог рада и ггродукта. Коз. Ј. нут ће глас по селима о његовој кривњи и ништ&на ж празнина, ништавило. — ништавлуку. Божић. [Пепео] се љуља на крилима шумним по нВштавнбст и ништавнбст, -ости ж ништини вековечне таме. Јакш. Ђ. Да је особина онога што је ншиташо. — Празнина да куче лане, па да се прекрстим. Овако од свијета и ништавност ствари, сто пута чута, ништине пуца у глави. Ђос. Д. сто пута виђена, црна црнина, и страхота нбштитељ м онај који ништи, уништвари опет се враћа, погибељна жена. Уј. тава. — Ови ништитељи народа . . . мораОн јаче осети своју бедност и ништавност. доше од хрватске мишице однијети срамоту. Дом. Ђал. Шишман бијаше знаменит купац људнВштавбст, -ости ж тштавност. — ских душа, ништитељ људског поштења. Он увиде ништавост повода њихове свађе, Шен. контрадикције у које су обоје упадали. Уск. нВштити, -им несврш. 1. убијати, Није нужно да се у изјави жалбе означе уништавати: ~ непријатеље, ~ становтачке ништавости. Мј. 1926. ништво. — Друштво нема право ништити н б ш т а к , -ака м в. ништавац. — Браћа живот. Матош. Дође ми воља да убијем, му убоги сиромаси, надничари . . . ништаци. да ништим све што постоји. Дом. фиг. Рад. Д. Породили [смо] ништаке, нераднике, Ничег нема осим . . . туге што се лагано и покварен народ. Ћос. Д. тешко пење уз груди и ништи сваку радост. нВштар м необ. в. ништавило (7). — Ћоп. 2. а. прекидати постојање чега, обарати, Кад пусти ништар из дубине зјао, свјето- рушити. — Револуција [јеј рушила феудалитворна озвала се слова. Шен. Сретнији је зам, ништила вековне привилегије. Прод. био од човјека црв, јербо памети нема, јер И глаголицу је вријеме ништило и обарало срца нема, јер бесвјестице пада у ништар. толико у друштвеном животу колико у цркви. Водн. б. правн. обустављати важШен. ност чега, укидати, поништавати. — Већ ништарија ж и м 1. безвредна, нечасна неколико обавеза — које су имале законску особа. — Дужност је сваког . . . војника снагу — држава је ништила новим законима. да . . . пријави таква ништарију. Јонке. Ћос. Б. Помиловањем се опрашта, или ублаШта радим ја? . . . Пландујем заједно с жује досуђена казна, али се њоме не ништи овом ништаријом! — и руком показује на и пресуда. Мј. 1926. забленутог Ива Марића. Лал. Увече, при ~ се 1. уништавати се. — Бог нас је сједници, говорили су о њој. — Ово је једна ништарија! — вели Матија. Ћор. 2. створио да се у миру множимо, не да се у мн. зб. ситнице, ситне ствари; тричарије. немиру ништимо. Шен. 2. губити се, ишче— Милица [је] нешто . . . закључавала у завати. — Циљ си ком воде сви пути, све свој мали сточић са чаробно тајанственим пруге пред ким се ништи гордост људског фијочетом, пуним папирића . . . игала, ума. Бој. нВштица ж 1. а. никаква количина, дугмади . . . и других ништарија. Петр. В. фиг. Ај, не тари си главе због ништарија. нула. — Домаћи послови су слаби, извоз Ков. А. Он је једину бившу управу у Војној је једнак ништици. Јонке. б. знак којим се 51 Речник српскохрватскога књижевног језика, Ш

802

НИШТИЧАВ — НОВЛЕСА

б$мжи гпа ветчина (0). 2. фиг. безвредна, ништавна особа, ништавило, ништарија. — Та ништица си, ништа више. Шов. Ништида нека ме критикуЈе, а )а осећам на себи шапу звери, и крвав сам! Сек. ништичав, -а, -о који се односи на ништигју; безвредан, безначајан, нишпгаеан. — Досађивао сам се у такозваном вршешу СВОЈИХ ништичавих дужности. Крл. н&штован, -вна, -вно правн. 1. в. ништаван. 2. правн. који се односи на поништај судске одлуке: ~ поступак, ~ жалба. н&штбвница ж правв. акт поништаја судске одлуке. Бен. Рј. Н&ШЧЕ, -а, -е в. ништ. — У народног човека се прометнуо и с нишчима се изравнао. Каш. Треба бити Један из класе нишчих па не осетити и њихову поезиЈу. Богдан.

чим. — Промашит ћу . . . [испитни] рок, а послије — но — спремит ћу се боље. Крањч. Стј. 2. (често удвојено) у значењу блажег упозорења нек^м, смириеања, благог наређења, храбрења и сл. — Но, но, драги маЈсторе — говорио је притворном љубазношћу . . . Немо)те се тако жестити. Јакш. Ђ. Но, но — мислим — није баш страховит овај див. Крањч. Стј. -но суфикс који се додаје односним заменицама и другим речима односног значења: којино, гдено, каоно и сл. НОБ (непром. или се мења као именица м. рода: НОБ-а и сл.) скраћ. народноослободилачка борба. нобе-ш&ћер и нббе-шЗћер м тур. кандисани, жути шећер. — Имам драгог биљег од бисера, а слађега од нобе-шећера. НПХ. Када жарко сунце залажашвЈ онда Изр. ~ духом в. уз ништ (изр.). Ахме с мајком вечераше бјела хљеба и нобено и но (кад је наглашено: нб) вези. 1. као супротни везник: али а. за означавање -шећера. НПХ. супротноспШ) разлике, често испред реченице нббеловац и нобеловац, -бвца м добитКОЈОМ се износи сметња ономе што би се очеки-ник Нобелове награде. вало. — Она прекорачи преко прага, но нббет и нббет м тур. стража, смгна; ноге јој излетеше, и она паде. Вес. Ако ред. Шкаљ. Маргерита жели да ме види, она ваљда ноббчија м тур. стражар, еојник на зна где ми )е кућа, па нека дође; но ја нећу никад закорачити на [ту] улицу. Цар М. стражи. Шкаљ. нббнли м мн. лат. племићи, аристократи, б. за означавање онога што се дешава мимо племићки сталеж, племстео, аристократија. значења претходног исказа: ипак, па и поред — Тако је . . . настала нова аристокрација тога. — Свакому је криво, во право )е — нобили. Пов. 1. Нобили ће осудити свЈема. Вел. То шуе био лак посао, но ја душманина на страшну смрт. Нех. сам га свладао и извршио. Нен. Љ. в. за прекидање и ераћање на оно о чему је раније нобилнзирати, -лизирам сврш. и несбило говора (понекад као закључак који се врш. прогласити, проглашавати за племића, супротсгпавља ономе штоје пред тим речено). да(ва)ти племићку титулу. — се поста(ја)ти племић, доби(ва)ти — Но поред свих сукоба . . . треба признати . . . Нех. Но на то се више нико не осврће. ранг племића. — Данас је сасвим сигурно Нен. Љ. 2. а. испред исказа ксуи значи нешто утврђено . . . да је тада ова већ отприје што долази уместо чега негираног: него, већ. нобилизирана породица била јако помаџарена. Шиш. Ти познајеш Тополића, — Не луду), но се смири. Лал. Боље да нобилизираног велетршца. Шен. сам живот клупку змија дала, но да ругло ДОЈИМ. Јур. б. као поредбени везник, иза комнобл фр. варв. 1. прид. непром. отмено паратива: него, од. — Свак мисли . . . да васпитан, отмено одгојен, отмен; који је је та) други срећнији но он. Каш. И већ вишег друштвеног положаја, својствен еишем, одскочи брже но јелен. Вел. О, да сам отмешџем свету. — Био сам ја неки други радије поочим но отац! Богд. Млад је3 иако Пера, дотјеран, згодан, нобл. Бег. Баш сам му )е осамнаест година више но њој. Дав. тим човеком [зетом] задовољан; нобл човек, но узв. 1. а. за појачавапе исказа, често васпитан човек. Јакш. 25. 2. прил. отмено. — Чак баронеса I Но здрав био, то је нобл! као узвик задовољства. — Но, то ми се Јонке. допада! — вели љутито поп-Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева попнбблес м и нобл&са ж фр. варв. 1. -Ћирина, па наставлл . . . Срем. Он је стално племство; виши, отмени сеет. — Били су одобравао сваком, истим речима: — Но, лепи сватови. Сав ноблес тога места био то )е изврсно! Петр. В. б. за изражаеање је заступљен. Срем. 2. особина онога што укора, прекора (често садржаног у питању). је нобл, отменост; висок положај у друштву; — Од миша толико дрекнути 1 но! . . . отмен покрет, гест. — Друге официрске кћери више [су] нагињале на некакову учини госпођа Цана и пљесну рукама. ноблесу. Шен. Само ту још има ноблесе, Глиш. Говорио сам ти да не идеш, ђавоља траго! Но, шта сад да радиш? Моск. в. правде, истине — и мало хумора. Сек. Ми као да смо пронашли једну нову форму при извлачењу закључка из чега, мирењу с

НОВ — НОВАК ноблесе, а то је гаванство, на брзу руку и без скрупула стечено богатство. Цар М, Удова хвата рукавицом груду, баца је у гроб дивном ноблесом. Домј.

803

ма, дати чему друкчији, нов облик. — Те установе . . . не могу бити задруге . . . То су еснафи, мало дотерани на нов калуп. Лапч.; Н о в а година дан 1. I; нова година наступајућа или настала година од нбв, нбва и нбва, нбво и нбво 1. а. 1. I. до 31. XII; н о в и в е к период, епоха који је тек направљен (сазидан, купљен итд.), која обухвата време од друге половине 15. неупотребљаван или веома мало употребља- столећа до данас; — н о в ц а т (новцит) ван: г~-• кућа, ~ одело. — Извуци ново потпуно, сасвим нов, неупотребљаван; Н о в и небо прије него дођу попови. Пав. б. скоро з а в е т (тестамен(а)т в. уз завет (изр.); пронађен или створен, тек сад објављен. — Н о в и свет (континент) Америка (ређе Књижевна критика . . . оставила је својих и Аустралија и Антарктик); ~ сребро значајних трагова . . . у сталном зазирању хем. легура никла, цинка и бакра, алпака; од нове речи или нова израза. Бел. 2. а. окренути нову страну (нови лист) који се први пут појавио, раније непознат. почети радити, поступати друкчије, сугг— У том часу уђе у дворану нова особа. ротно од досадашње праксе. — Бошко . . . Крањч. Стј. Ми сваки дан израђујемо нов одједаред окренуо нову страну. Заволео језични материјал за Брозове и Ивековиће. девојчицу. Сек.; примати, узимати ново Скерл. б. који је скоро настао или ће тек за г о т о в о примати, прихватати нешто настати, млад; свеж. — Под њима нова као сигурно, не проверавати; срећна ~ трава из земље избије. М-И. Нов ће га година поздрав за изражавање жеља при зрак одмах растријезнити. Наз. в. који је наступању нове године. без искуства, неискусан, неупућен (у посао, НОВ скраћ. народноослободилачка војска дужност коју обавља и сл.). — Још си нов! — добаци неко из угла, и други се насме- (у нашој земљи за време II светског рата). јаше. Макс. 3. други, друкчији него досад, новајлија и новајлија м а. човек који измењен. — Увек се дешавало понешто је нов, почетник у неком послу, онај који је . . . што је везира приказивало у . . . новој тек почео нешто да ради. — Добро је да светлости. Андр. И. Наступала су нова новајлија пред собо.г. имаде напреднијег времена. Милис. Гле, она ће уводити нови веслача. Весл. [Он] је био војник и новајлиред! Бен. 4. а. који се поново среће, који се ја у политици. Гаер. б. који је тек дошао понавља (временски или у истом или сличном (у неку средину или на неки посао), новодовиду); даљи: ~ месец, ~ година. — Пријашавши; ноеак Џб). — Он је с тугом и жалотељи га салећу . . . да се склони из Србије, шћу гледа како се шета с тим новајлијом. где му је нов затвор сигуран. Скерл. Швејк Сим. Добро дошао новајлија! Нуш. Код је . . . пошао даље, у сусрет новим пусторегименте новајлије пораздијелило, а ја ловинама. Јонке. б. који се поново додаје, . . . с Марком к ескадрону у Бјељак. Маж. Ф. даје на оно што је већ дато, што постоји новајлијка и новајлијка ж женска (а што је исте или сличне врсте). — Трпао [је] у тањир све нове и нове колаче. Ћос. Б. особа новајлија. Пра«. [То] му је . . . давало нов извор полета. новајлијски, -а, -о који се односи на Крањч. Стј. 5. који припада садашњости, новајлије и новајлијке. последњим данима, садашњи; савремен. — новајлнка ж в. новајлијка. Р-К Реч. Многи од тих закона [су] најновијега датуновајлинка и новајлинка ж в. новајмз. Мј. 1936. Наша нова књижевност . . . пише се само на штокавском дијалекту. лијка. — Осман-бег . . . пије и нуди свима, Стев. 6. напредан, прогресиван (по схватању, највише новој хануми . . . Он се осмјехну и пољуби новајлинку. Ћор. политичкој опредељености и сл.). — Тај нбвак, -ака м 1. а. новајлија. — Ваља учитељ је нов човек, очевидно васпитаван га упутити: он је срамежљив, још новак. у колу омладине која се школовала под Глиш. Ослободио се [млади официр] неизутицајем покрета Светозара Марковића. бежних недостатака књижевног новака. Глиг. 7. (у именичкој служби) с а. ноее Дов. б. нов војник, регрут. — Кнез је разпојаве у животу. — Старо нестаје, а ново се рађа. Лог. 2. б. нове зграде, грађевине. — дијелио по селу »позовке« и објавио дан кад ће с новацима пред котар. Коч. Био је то Све око њега [дућана] . . . се порушило, а ново дигло. Срем. в. нове хаљине, нова одећа. скуп новака који су код нас уновачени, — У ново обучене . . . промичу жене. Станк. а сада су кретали у војску. Крањч. Стј. в. нов ђак; ђак који први пут учи један разред. г. нове вести, новости. — Шта има ново — Учитељка не даде маломе новаку да код вас? Јонке. Изр. гледати, буљити као теле у сам ноћи у . . . спаваћој соби. Шапч. У ~ врата в. гледати као теле у шарена разреду има 35 ученика, од тога 27 новака ерата (уз врата изр.); дотерати на ~ и 8 поноваца. Стев. г. искушеник, манастиркалуп прилагодити новим условима, увјети- ски ђак. — Тешке радовс . . . је имао да 31*

804

НОВАКА — Н О В Е Л И С Т И К А

ради као новак у свом манастиру. Кнеж. Б. 2. покр. нов, млад месец. Вук Рј. новака ж покр. в. нафака. — Ако сте уморни, одморите се . . . Сутра . . . други дан, друга и новака! Вес. новаки&а ж 1. женска особа новак (1). — Новакиња [је], сједећи на дрвљанику, сређивала своју санитетску торбицу. Ћоп. Новакиње постави Иван у ред уз старије сестре. Шен. 2. домаћа животиња (женка) скоро купљена, скоро набављена. — Чисто врелце под жбуном зове из ког је Мркуља [крава] пила новакиња је пресушила за трен ока. Ћоп. нбван, -ана, -&ао само у изразу: н о в ~ покр. в. нов ноецат {уз нов изр.). Рј. А. нДватор м лат. онај који уеоди, уноси нешто ново. — Књижевник код нас, то је неимар живота, надахнути новатор. НК 1946. нбваторскп, -а, -о који се односи на новаторе: ~ теорија, ~ склоност. нбваторство с увођење новпна, тежња за новим. — Био је . . . против пуког формалистичког новаторства. Петр. В. Новаторство [је] у казалишту потребно . . . у форми и садржају. Вј. 1960. нбвац, нбвца м (мн. нбвци, ген. нбвацЗ) 1. а. нарочито израђен метал или папир утврђене вредности, који издаје држава, а служи као средстео плаћања. — Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! Лаз. Л. Новац подгриза живот, трује крв, он пб живота отме. Коз. И. 6. метални комад, новчић, пара. — Капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима. Јакш. Ђ. Код несретника нађоше у џепу два велика златна новца. Наз. в. одређени (новчти) износ, сума. — Новац шаље . . . сину, а он га тамо у свету дал>е . . . обрће. Сек. 2. богатство; капитал. — Они вичу на оружјеЈ али трче за новцем. Матош. фиг. Њена свекрва хтела [је] сина да ожени новцем и именом. Рист. Изр. бели ~ сребрн новац, сребрњак. — Баци на тезгу један златник с нешто бела новца. Грол.; бити п р и н о в ц у а) имати новаца, добро стајати материјално; б) имати новца уза се; за мале н о в ц е јевтино; к р у п а н ~ новчаница или комад новца веће вредности; доста пара; к у п о в а т и

гомила; (о)стављати ~ на страну штедети; примати, узимати за готов (прави) ~ примати сее за истину, слепо веровати свему. — Они су са детињском наивношћу примали за готов новац све приче о нашим победама. Јов. С. Почео [је] . . . приповиједати, примивши у душевној наивности за прави новац ријечи књегиње.

Крањч. Стј.\

расипати

•—• трошити

много; ситан ~ новчаница или комад новца мале вредности; ч о в е к од новца богат

човек; чувати (скупљати) беле новце

за црне дане штедети, остављати на страну за случај потребе, беде, невоље.

нов^ција ж лат. правн. уговор између дотадашњег повериоца и дужника којим они уместо постојеће стварају нову обавезу. повбчење с гл. им. од новачити. нов&чпти, ндвачим несврш. 1. узимати, купити новаке, регруте, регрутовати. — То ће најбоље знати они који ће новачити рекруте будућности. Матош. 2. фиг. ербовати, придобијати. — Глумце новаче по Европи. Уј. 3. уводити нешто ново, какве новине. Р-К Реч. .. .,., л новачић м дем. од новак. * " ' нбвачкн, -а, -б који се односи на новаке. вовашан, -шна, -шно песн. нов. — Добро дошле пјесмице новашне. Прер.

новаштво с стање искушеника и.ш искушенице пре примања, полагања завета, време приправништва за редовничко звање, калуђерски новицијат. Деан. Рј. повсла и нбвела ж тал. 1. кратко прозно дело са сажетом композицијом, кратка приповетка, приповест, прича. 2. правн. нова, накнадна измена и допуна ранијем закону. — Народна скупштина на приједлог владе . . . изгласала је законску новелу. Риб. новеп&та ж кратка новела, новелица. — Писао је . . . лирске драмолете . . . жарке новелете. Марј. М. повелирати, -блирам сврш. и несврш. правн. накнадно тменити, мењајући допунити, допуњавати ранији закон, (из)вршити новелу (2) у ранијем закону. — По новелираном изборном закону . . . на изборима које је вршила Пашићева хомогена влада . . . Риб. вовелнст(а) м писац новела. за готов ~ , плаћати готовим новцем плаћати одмах новчаницама или комадиновел&стика ж новелистичка литерама ноеца; л е ж а т и на новцу бити одвећ тура. — Г. 1871. објавио је [Шеноа] хистобогат; ни за које н о в ц е ш по коју цену, ријски роман »Златарево злато«, и отад се ни за шта на свету; ~ душогубац посл. дао у првом реду на новелистику. Барац. из похлепе за новцем људи често почињају У нашој . . . новелистици, која обилује најсрамнија дела; ~ пада, к а п љ е (са стотинама добрих прича, то није мала ствар. свих страна) добро се зарађује, новац се Ж 1955. , , ,„-

НОВЕЛИСТИЦА — НОВИНАРЧИЋ нов&шстица ж новелисткиња. — Дјело покојне новелистице пољске . . . изаћи ће у Лавову. В 1885. вовелиствчкв, -а5 -б крји се односи на новелисте и ноеелистику: ~ мотив, ~ облик. — Матошев новелистички рад има тек узгредније значење. Барац. нов&листкиња ж она која пише новеле. новелица и нбвелица ж дем. од новела.

805

и новину, он му први везује пешкир ил' мараму о буклију. Чипл. 4. покр. нова летина, нова жетва. — Неће остати жив ко се до новине не осоли. Андр. И. 5. покр. земља која се оре, обрађује први пут или после дужег одмарања. Рј. А. 6. покр. млад месец, младина. Рј. А. повинар м 1. човек који се бави писањем за новине или уређивањем новина. — Најприје чистилац канала . . . онда дуго вов&гачав, -чна, -чно који има одлике нитко, а сасвим на концу новинар. Крл. новеле. — Крлежа има у њима [Глембајевим] 2. разг. продавац, разносач новина. — А . . . огромну грађу . . . Из ње је, поред »хартија трпи све«, што рекао овај наш неколико новеличних одломака, досада Мика новинар (разносач и продавац новина, извадио и две драме. Богдан. што је седео ту у авлији). Срем. в&вембар, -бра м лат. једанаести месец вбвинарев, -а, -о = новинаров који у години, студени. припада новинару. Изр. 29. новембар празник Републике новвнарење с гл. им. од новинарити. СФРЈ. — Основна мисао мог новинарења бијаше вДвембарскв, -а, -6 који се односи на . . . западном . . . културом потенцирани, новембар: ~ хладноћа, ~ дан. индивидуалистички национализам. Матош. вов^ва ж лат. покр. побожност у като- Чак и новинарење [се] боље плаћа него личкој цркви која се врши у девет узастопних умјетничко писање. КН 1960. дана. — Кад се врате дјевојчице с новене, новннарнти, -инарим несврш. бавити оне ће ти . . . дати. Војн. се новинарством, писати у нотнама. В. пр. уз гл. им. новинарење. новбтање с гл. им. од новетати. — Да не буде . . . новетања као да сам протувбввнарка ж женска особа новинар. рио шило за огњило прво је требало да вовннаркив, -а, -о који припада новиразмотрим како то средство помаже свому нарки. изумитељу. Шим. С. новинарнпца и воввнарвнца ж заст. нов&гати, нбветам и нбвећем несврш. нсоб. в. зановетати. В. пр. уз гл. им. радња у којој се продају новине. — Да бисте Василију дали 30 егземплара . . . а једно новетање. 10 и Милошу у новинарницу. Вук. новечбнтист(а) м уметник из доба новинаров, -а, -о = новинарев. новечента. новеченто м тал. уметнички сгпил, израз вбвинарски, -а, -5 а. који се односи на (нарочито у ликовној уметности, архитек- новинаре: ~ удружење, ~ коментар, ~ тури и музици) 20. ст. легитимација, ~ живот. — У новинарској новина ж «. новине. — Прошлога про- ложи настао је тајац. Риб. б. «. новински. — У Европи жене се људи такођер по новиљећа видио сам у читаоници велику . . . нарским огласима. Шен. њемачку . . . новину. Новак. Изр. ~ патка измишљена, неистинита воввва ж 1. а. нова ствар, појава, нов вест (обично објаељена у новинама). — Коме дух, свежина, оригиналност. — Све, од је тачно и шта старац завештао? Универзиубруса до сребра . . . носило је на себи онај посебни отисак новине кога бива у дома- тету? Трговачком фонду? . . . или је можда све то новинарска патка? Ћос. Б. ћинству младих брачних парова. Крањч. Стј. Његове позоришне оцене веома изненовинарски прил. на новинарски начин, нађују новином критичаревих погледа. Прод. као новинар: ~ написано. 6. нов проналазак; нов начин; измена, рефорвоввварство и воввварство с позив ма. — Поменуте две техничке новине у и занимање новинара. — Књижевност је китолову биле [су] њихови . . . проналасци. таленат, новинарство рутина. Матош. ФраПетр. М. У погледу финансирања научних за је, и кад није глупа и тривијална, најустанова Нацрт [закона] предвиђа значајне опаснија болест новинарства. Зог. новине. Пол. 1957. в. промена. — Ни матура новпнарчић м 1. дем. од новинар {2). . . . није унијела неку нарочиту новину. Козарч. 2. заст. нова вест, новост. — Какве — Новинарчићи, у очекивању вечерњег издања, играју крајцарица. Ћос. Б. 2. подр. имаш новине из Загреба? Шен. Ако су новине повољне, онда се »од радости« пију слаб, лош новинар. — Мисао да од сада још по три кварта. Ћор. 3. покр. нова млада, мора рачунати и са тим новинарчићем, једила га је. Ћос. Б. невеста. — Он . . . одобри кумчету избор

806

НОВИНАЦ — НОВОВЕРКА

вбвинац, -инца м необ. новак, регрут. ница. Р-К Реч. 3. нова лађа. Рј. А. 4. но— Сат је држао пред собом да зна у право ва ракија. Рј. А. вријеме измијенити стражу шапнувши ноновицДјат, -ата м 1. време искушенишвинцу лозинку. Киш. тва. — Анђелија . . . је прекинула . . . свој новине ж мн. свакодневно или повремено завјетни новицијат. Божић. 2. школа за штампаии текстови на неколико великих искушетке, новаке (1г). — По свршеним листова у којима се објављују и (најчешће) студијама фра Никола је био мештар у оцењују догађаји, збивања из текућег јавног новицијату. Андр. И. живота, дају вести и обавештења: вечерњс вов&шат, -а, -о разг. нов. — О, Ису~ , недељне ~ , шаљиве ~ . — фиг. Пуховец се! . . . узвикну Бакоња, гледајући Мачка [се] шетао са три пензионирца који су били . . . у новишатој мантији са бијелим... живе новине. Новак. конопом. Мат. Изр. з и д н е ~ табла на којој су налепИзр. нов ~ ». но« новцат (уз нов изр.). љене вести и чланци из живота колектива нбвљак, -ака м покр. в. новак (2). Вук Рј. или друштвене организације; п е т п а р а ч к е Новљанин м (мн. -Зни) онај који је из ~ новине које објављују узбудљиве, сензациоНовога и из Новске. налне веспш и догађаје (рбично недовољно проверене и преувеличане); с л у ж б е н е ~ Новљанка ж она која је из Новога и лист који објављује уредбе, прописе и друге из Новске. службене вести; усмене ~ састанак, скуп новљански и нбвљанскЗ, -3, -б који на коме новинари, јавни и културни радници се односи на Нови и Новску. излажу акгпуелне проблеме. Нбвљанчица ж дем. од Новљанка. новинице ж мн. дем. од новине. — Учивовокао први део придевских и (ређе) тељ . . . држи неке новинице у рукама и именичких сложешца означава: нов, ско. . . чита гласно један допис. Ранк. Ради тога догађаја напале су га противничке рашњи, недавни, тек настао, скоро настао, тек створен: новоименован, новопостављен, новинице. Неим. новосаграђен; новоградња, нововерство. нбвннскД, -3, -8 који се односи на новине новоавхажован, -а, -о одскора ангажоили (ређе) на ношнаре, који се објавлује у ван, недавно ангажован. — Ступају први новинама: ~ папир, ~ чланак, ~ агетшја, пут, као новоангажовани чланови пред -—' вест, ~ сарадник; новинска пискарала. поштовану публику. Срем. нбвинство с зб. новине, дневни листови, новббрдски, -9, -б који се односи на штампа. — Оцјена новинства о тој законНово Брдо. ској основи . . . била је врло симпатична. Новббрђаннн м (мн. -Зни) онај који је ХР 1928. Било је нечег великог . . . у свем чз Новога Брда. нашем тадашњем новинству. Петр. В. Новббрђанка ж она која је из Новога новитак, -тка м покр. в. новост. — Брда. Јесте ли чули новитак, ах? Војн. нбвоварошки, -5, -0 који се односи на нов&тет, -^та м лат. нешто ново, ноНову Варош. вина, нова ствар, нешто што се показује, нов&век, -а, -о, ијек. новбвјек који припојављује први пут (нов трговачки артикал (у моди), нова, тек објављена књига и сл.); пада новом веку, новом времену* нов. — Нововјека европска драма за ренесансе разновотарија. — Технички новитети Ибзевила [се] без икаква утјецаја старије цркнови . . . су: прво увођеље дискусије... друго.. . последица преношења самих гле- вене драме. Водн. Покућство у . . . салоиу далаца у личност драме. КН 1956. Ствар бијаше нововјеко и модерно. Ж 1955. је доживјела вшпе реприза неголи сви нпвов&кован, -вна, -вно, ијек. нововјбони остали рујански новитети. Л 1905. кбван који се односи на нови век. новбверац, -ерца и новов^рац, -рца, нбвити, -Дм несврш. необ. чишти што ношм, обнављагт, поправљати. — У ар- ијек. новбвјерац и нововј4рац, м онај који сеналу млетачком . . . нове бродовље. Комб. исповеда, или који је примио неку нову веру; ~ се обнављати се. — Боже живи, назарен. — Његов декрет од г. 1904. иротив нововјераца у Угарској изазвао је благоелови... милу земљу, сзети дом, да тешке вјерско-политичке борбе. Водн. Ми се млади, да се нови. Прер. нбвиц, -ица м лат. новак Џг), искуше- у кући били [смо] нововерци. Од оца је ник. — Младић сгупи за вовица у кри- прешло на мене. Чипл. новбверје, ијек. новбвјерје, с нововержаре. Маж. Ф. н&вица ж 1. новост, новина. — Стане ство. Прав. новбверка, ијек. новбвјгрка, ж женска му одмах приповиједати . . . о казалишним новицама. Ђал. 2. нова калуђерица, редов- особа нововерац.

НОВОВЕРНИК — НОВОКОВАН новбвервВк и новбвернбк, ијек. новбвјсрник и новбвјерник, м онај који је недавно примио или променио веру. — Разумни људи међу муслиманима у чаршији нису били нимало одушевљени овим нововерником [учитељем који је прешао у ислам]. Андр. И. вовбверски, -3, -б, ијек. новбвјерскв који се односи на нововерце и на нововерство: ~ агитатор, ~ скуп. вововбрство, ијек. нововјбрство, с нова вера, исповедање нове вере; назаренство. — Поред свега тога нововјерство се ипак у Хрватској . . . укоријенило. Водн. новбвечан, -чна, -чно, ијек. новбвјечан нововек. Бен. Рј. нововЈе-, ек. новове-. нововЈенчаник, -ика м (ијек.) особа која се еенчава, која је скоро венчана. — Ту славу приреди баруница нововјенчаницима. Шен. вовбвоемен, -а, -о (ек. и ијек.) нововремски. Прав. вовбвремскв, -3, -б (ек. и ијек.) модеран, савремен. Р-К Реч. новогбдишњв, -3, -8 који се односи на Нову годину (празник): ~ ноћ, ~ песма, ~ прасе. Новоградишчаввв м (мн. -Зни) онај ксуи је из Нове Градшике. Новогоадипгчбнка ж она која је из Нове Градишке. новоградња ж новоаирађена зграда, нова граћевина (готова или у грађењу). — Конфорни станови у новоградн.и обезбеђени и одмах усељиви. Пол. 1958. Киша. Магле. Голе зидине новоградња. Крл. новбгпадскб, -3, -б који се односи на Нови Град. Новбграћанин м (мн. -Зни) онај који је из Новог Града. Новбграђанка ж она која је из Новог Града. вовбгочкА, -3, -б који се односи на савремену Грчку; савремени грчки: ~ језик, ~ култура, ~ писци. новодоб&вен и новодобАЈен, -Јна, -Ј-но који је скоро, недавно добијен. — Сенат је . . . поттгњен сенаторима из новодобивених нахша Вук. воводол^тапЗ, -5, -б који је скоро, недавно долутао. — Долијетале младе грађанке и . . . свака од н>их [се! овјесила о свог новодолуталог »ребела«. Цар Е. новбдопски, -3, -б коги се односи на ново доба, нововремски. Р-К Реч.

807

с у . . . први посетиоци у новодошавшу панораму. Срем. Дворац [је] препун новодошлог гада. Бој. 2. (у именичкој служби) придошлица, дошљак. — Новодогаавши је био веома леп човек. НИН 1960. Сваког новодошлог сачекивала је на путу гомила сељака. Пер. новодбшлица и новбдошлица ж и м онај који је скоро, недавно дошао, придошлица. — Сви се купе око новодошлице. Поп. Ј. Одмах је [чашу] наточи вином из омање бачве претакаче за новодошлицу. Божић. вовозаветни, -3, -б, ијек. новозавјетни који се односи на Нот завет, који припада Новом завету: ~ икона, ~ апокриф. вовозаветски, -3, -б, ијек. новозавјетсжи «. новозаветни. вовозавјетни, -5, -б, ек. новозбветнв. новозав)етски, -5, -б, ек. новозбветскИ. новозапослев и н о в о з а в о т љ е в , -а, -о који је одскора, недавно запослен: новозапослени радник. вововзабрав, -а, -о који је скоро, недаено изабран: новоизабрани руководилац. вововзграђев, -а, -о који јг скоро, шдавно изграЗ)ен: новоизграђени пут, новоизграђена фабрика, творница. новоизумљев, -а, -о који је скоро, недавно изумљен: новоизумљена игра, новоизумљени инструменат. вововзучев, -а, -о који је скоро, недавно дбучен, који је скоро нешто изучио, научио. — [То] не би могли израћивати неискусни новоизучени радници. ЕГ 2. вововмевован, -а, -о који је скоро, недавно именоеан, новонаименован: новоименовани члан одбора, новоименовани епископ, бискуп. вововскован, -а, -о који је скоро, недавно, тек ископан. — Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тамни, хлални, баш као земља на новоископаној гробници. Јакш. Ђ. Округли долац смјестио је своју тамносмеђу, топлу материнску плоху новоископаних винограда. Кал. новобскрчен, -а, -о који је скоро, недавно искрчен. — Огромни комплекси новоискрчене земље били су врло плодни. Ћур. вовокаив, -ина м лат.-шп. кристални прашак без боје и мириеа који се употребљава за локалну анестезију. новбкантовски и вовок&втовскв, -3, -б који се односи на новокантоктво, неокантовски. — У свакоме налази одзива . . . покрет новокантовски шш неокритички. Баз.

новбкован, -а, -о који г'е скоро, недавно кован. — Новоковани новац вриједит ће -8, -б 1. којије скоро, недавно дошао. — Ушли само кроз годину дана. Шиш.

новодбтбвптД, -3, -! и новбдотлД,

808

НОВОКОВАНИЦА — НОВОРОЂЕНЧЕ

новокованица ж новокована реч. — новоп&чен, -*на, -дно 1. који је скоро, Изговара чудне ријечи — псовке новоко- недавно печен. — Ужаснут зурим у ниску ванице. Јел. непомичну наслагу новопечених црвених новбкрштев, -а, -о 1. који је скоро, цигала. Минд. 2. фиг. скорашнм, нов, који недавно крштен. Рј. А. 2. (у именичкој је скоро нешто постао. — Поведе свога служби) онај који је скоро, недавно крштен, новопеченог пријатеља у собу. Мил. В. Приредили су гала-вечеру... у почаст ноновокрштеник. — Родитеље и кума [треба] вопеченог посланика. Кол. поучити о значају крштења, о васпитању новокрштенога. Ранк. новопбкренут, -а, -о који је недавно новокршт&ник, -ика м онај који је ско- покренут, недаено почео да излази (обично о ро, недавно крштен. — Пег динара по но- листовима, часописима). вокрштенику [као награда]. Гор. новопбстављен, -а, -о који је скоро, новолатински, -а, -б латински новијег недавно постављен. — Новопостављена учидоба (рд хуманизма до 17. и 19. ст.)\ ~ тељица [)е] већ приспела. Ранк. језик, ~ реч, ~ писац. новбпримљен, -а, -о који је скоро, неноволвхаш, -аша м нови члан неке давно примљен. — Новопримљени радници спортске лиге. — Новолигаш )е савладао и нису упозоравани на опасности. Вј. 1957. државног првака. Пол. 1958. новопр&појен, -а, -о који је скоро, неповомобилвсан, -а, -о који је скоро, давно припојен, скоро присаједињен: новопринедавно мобилисан. — Далмација сада има појени крај, ~ област. велики број новомобилисаних људи. Дед. В. новопрвхпео, -ла3 -ло, ијек. новопр^сновонадошли, -а, -б који је скоро или пио, -пјела, -пјело који је скоро, недавно после неког дошао. — Сви новонадошли приспео. — Вечерас... је смјештена новоприспјсла група. Ћт. берсаљери окупили [су се] и сврстали у редове. Цар Е. новоприхпио, -пјела, -пјело, ек. новоновонаименован, -а, -о који је скоро, пр&спео. недавно наименован, новоименован: новонановопроизвбден, -ена, -бно који је скоименовани старсшина, новонаименовани кон- ро, недавно произведен: новопроизвсдени офизул. цири. новонастали, -3, -б који је скоро, неновопрбнађен, -а, -о који је скоро, недавно насгпао, који је скоријег постанка. — давно пронађен: новопронађени лек. Ноаонастале набране планине [су] савијене новопрбсечен и повопросбчен, -а, -о, у луковима. ЕГ 3. У новонасталој ситуа ц и ј и . . . наша Партија брзо [се] органи- ијек. новопрбсјечен и новопросјбчен који зационо . . . [прилагодила] новим условима. је скоро, недавно просечен: новопросечени пут, друм, цеста. Комун. 1951. новопрбсјечен и новопросјбчен, -а, -о, новоначињен, -а, -о који је начињен у ек. новопросечен и новопросбчен. новије време, скоро, недавно начињен. — Тек новбраслнца ж в. неоплазма. Бен. Рј. постепено долази и новоначињена или у новом значењу употребљена реч. Бел. новбрез м покр. скоро ушкопљен бравац, вепар. Вук Рј. новоорганнзиран и новоорганизован, новбрође с покр. оно што је скоро ро-&, -о који је скоро, недавно оргашзован: ~ ђено; новорођенче. — Скоро увек налазе управа. [бродари] у повратку по које новорође зановоослббођен, -а, -о који је скоро, нечего прошле зиме. Дов. давно ослобођен: новоослобођени крај, ~ новброђен, -&, -о који је тек рођен (р землл. новобсновав, -а, -о који је скоро, не- детету); фиг. које се тек појавило (о сунцу). давно основан: новоосновани факултет, <~ новброђенпца ж тек рођено женско држава 3 новоосновани клуб. дете. — Та новорођеница [је] дијете од кости, од меса, од крви ваше. Ков. А. новобтворен, -а, -о који је екоро, недавно отворен: новоотворени хотел. новорбђепчад и новброђенчад ж зб. новооткрбвен, -&на5 -4но који је скоро, им. од новорођенче. недавно откривен: новооткривени споменик, новорбђенче и новорођбнче, -ета с ~ биљка. (супл. мн. новорођенчад) тек рођено, новоНовопазарац, -рца и Новопазарлија рођено дете. — Новорођенче спава и до м онај који је из Новог Пазара. двадесет два сата на дан. НЧ. Беба је плакала оним наметљивим нестрпљивим плановопазарски, -3, -0 која се односи на чем новорођенчади. Дав. Нови Пазар: Новопазарски Санџак.

НОВОРОЧЕ — НОВОУСКРСЛИ новброче, -ета с заст. в. новорођенче. — Новороче треба за првих месеца. . . много да спава. Батут. вовосаграђен, -а, -о који је скоро, недавно саграђен: ~ кућа, ~ школа. повосадскн, -а, -5 који се односи на Нови Сад. Новбсађанин м (мн. -ани) онај који је из Новог Сада. Новбсађанка ж она која је из Новог Сада.

Нов&сатка и Новдсаткиња ж заст.

в. Новосађанка. Вук Рј. новДселац, -елца и -еоца м 1. ноеонасељеник, онај који се скоро, недавно где населио. — Моја је кућа најстарија у овом селу. Сад су поготову сами новосеоци. Шапч. 2. (Новоселац) онај који је из Новог Села. новбст и нбвост, -ости ж (лок. новбсти, нбвости и нбвости; ген мн. новбсти, нбвости и новости, дат. новбстима, нбвостима и нбвостима) 1. нова вест, нов догађај. — Велики жупан нашао се у чуду када је дочуо за ту новост. Том. Деца . . . одмах рашире новост по граду. Андр. И. 2. нешто ново, оригинално, друкчије од досадашњег, новина. — Још се уведе једна новост у манастиру. Архимандрит . . . стаде држати калуђерима . . . редовна предавања из литургије. Ранк. Они [су] у хрватску књижевност као новост уносили нешто што је у ствари било застарјело. КХ 1936. новбстворен, -а, -о који је скоро, недавно створен, новонастали: ~ ситуација, новостворени однос. новостбчен, -бна, -бно који је стеиен у новије време, скоро, недаено стечен. — Оне [пчеле] новостечена својства не могу никако пренијети на потомство, јер га немају. НЕ. вовосуставан, -вна, -вно који је по новом суставу, систему. — Обојица само свршили новосуставну препарандију. Јурк. новбта ж 1. особина онога шпи> је ново, новина, новост. — Начин којим сте приповиједили . . . је једнак с новотом и необичношћу самога догађаја. Вел. Пројект [закона] не представља никакву новоту. Арх. 1947. 2. нова мера (уредба, пропис, ред). — Султан. . . у покрајинама учврсти своју власт, без чега није могао увађати својих новота. Том. нов&тар, -ара м човек који уводи новине, новопге, ноеатор, реформатор. — То је најсмјелији и најмоћнији новотар свога доба. Баз. новотарац, -рца м в. новотар. — Он му кличе »добро дошб«... ал' сумња на њега као новотарца. Марк. Ф.

809

вовотарен>е с гл. им. од новотарити. — Он бијаше од главе до пете »Хорват«, мрзећи на свс што је за тада новотарење било. Том. вовотарија ж повина, новотпа. — Поручује ти . . . да се оканиш сваке новотарије. Шен. Опрезни људи . . . [су] неповјерљиви према свакој промјени и новотарији. Ћоп. новотарити, -отарим несврш. заводитпи новпне, новотарије; нагињати новииама, новостима, новопшријама. — В. пр. уз гл. им. новотарење. повотарски, -а, -о који се односи на новотаре и на новотарство, који је склон новом, новинама, новотаријама. — Његова новотарска . . . техника . . . могла би се . . . иживјети управо у пејсажима. Бат. вовотарство с тежња за ноепнама, новотаријама, уеођење новпна, новотарија, новаторство. — У дискусији су се чули гласови да је »иовотарство« у казалишту потребно. Вј. 1960.

новбтворина и новотворина ж оно

што је новостворено, новоначињено; неологизам (у језику). — [Комисија] је допустила неке акценатске новотворине3 одобрила нске двострукости. Ј 1957. новоувежбан, -а, -о, ијек. новоувјежбан који је скоро, недавно увежбан. — Домаћи [ ћ е ] . . . изводити неке новоувјежбане њемачке пјесме. Ђал. иовоувјежбан, -а, -о, ек. новоувежбан. новоуграђен, -а, -о који је скоро, недавно уграђен. — Новоуграђене оргуље ушле [су] у наш музички и културни живот. Пол. 1958. новоупожен, -а, -о који је скоро, недавно уложен. — Екстрапрофит [се] изгубио . . . уз мањи релативни пад продуктивности на новоуложени капитал. Баб. новоуписан, -а, -о који је скоро, недавно уписан; први пут уписан. — Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана. Ранк. новоупослен, -а, -о који је одскора, недавно упослен, скоро запослен. — Истовремено се предвиђа да број новоупослених у идућој години не буде већи од 44.000. Пол. 1958. новоуређен, -а, -о 1. који је скоро, недавно уређен. — Одавле се кроз мању собу долазило у новоуређену свечану дворану. Ђал. 2. који је скоро, недавно основан, успостављен. — Три новоуређене славонске жупаније стално [би] шиљале свака по два заступника на угарски сабор. Шиш. вовоускрсли, -5, -6 који је поново оживео, ускрсао; новонастали. — Нестали су . . .

810

НОВОУСПОСТАВЉЕН — НОГА

одређује ноечану јединиго>, начин издавања новца; н о в ч а н о т р ж и ш т е берза на којој се тргује ноецем и вредносним папирима. вовчаник, -ика м џепна остава за новац, лисница, новчарка. — Магазинери пуне своје новчанике. Гор. Ту се налазе новчаници, табакере, муштикле. Пол. 1958. вовчаница ж комад папирног новца одређене вредности који издаје емисиона банка, банктта. вбвчаво прил. новцем, у новцу; у погледу новца, фгшансијски. — Кажњава [их] укором или новчано. Јов. С. Вукадин је стајао новчано да не може бити бољс. Срем. нбвчар, -ара м заст. онај који се бави новчаним пословима, мењач; банкар. — Кад би новчари дали у зајам већу своту. . . позвали би што више свједока. Кум. повчарев, -а, -о = новчаров који припада новчару. нбвчарка ж новчаник. — Отвара новчарку да плати. Мих. новчаров, -а, -о = новчарев. вбвчарскЗ, -3, -б који се односи на новчаре, финансијски. — Народна скупштина под утјецајем новчарских кругова одузме заповједништво . . . Лукулу. Пов. 1. вовчарство с новчани послови, новчане вовцвјав, -ана, -аво само у изразу: нов <"~ «. нов новцат (уз нов изр.). Рј. А. ствари, трговање новцем. Р-К Реч. вбвчвва ж аугм. и пеј. од новац, новци. вовцикат, -ата, -ато и вовцикат, -а, — Ти можсш мени место жутих дуката и -о покр. в. новцат. — Стрини сам твојој другу какву новчину дати, па ме превадала нову вовцикату . . . Ћоп. рити. М 1867. И д е м . . . у Америку да вбвцит и в&вцнт, -а, -о = новцат. заслужим новчине. Кос. вбвчав, -а, -о (одр. нбвчани и новчани) нбвчић и вбвчић м 1. а. дем. од но(обично одр.) 1. који се односи на новац, вац. 6. новац мале вредности, ситан новац, финансијски; који се састоји у новцу: нов- пара, парица; крајцара. — Ј а . . . за њу не чана помоћ, новчана казна, новчана средбејах потрошио ни циглог новчића. Цар Е. ства. — Ви сте, наравно, на рубу новчане Цели боговетни дан се људи куглали или пропасти? Крањч. Стј. У Нишу су биле итрали новчића. Богдан. 2. бот. а. врста поставл>ене основе . . . о конвенцијама, пошцвећа из пор. жабљака Капипсићдз герепз танској.. . новчаној. Јов. Ј. 2. нар. који и Каттси1из апгегшв. Вук Рј.; Р-К Реч. има новаца, богат новцем. — Сећате ли се б. красуљак, тратинчица. Сим. Реч. како нам је свима позајмљивао новац, кавбвчура и вовчурвна ж аугм. и шј. ко је увек био новчан? Сек. од ноеац. — Сав ормар на двоје раздијеИзр. н о в ч а н а аристократија круп- љ е н . . . у доњем [дијелу] овелике ладице ш богаташи, финансијски магнати; новуздуж за крупну новчурину. Јурк.; Р-К Реч. чана јединица а) одређена тежинска ковбвштнна ж заст. в. новотворина, неличина злата као јединица за мерење вређологизам. — Овакови облици ријечи [су] ности свих роба; б) назив националног, др. . . записани, премда се већ и вовштине жавног новца (динар, долар, рубља итд.); појављују. Јаг. в о в ч а н а п р и в р е д а привреда у којој новбга ж (дат. нбзи и нбзи, ак. нбгу; вац игра улогу као средство размене добара; новчана средства новац; новчана упут- мн. нбге, ген. вбгу и (ређе) нбга) 1. крајњи, доњи део тела човека и животиње (рд в и ц а поштански образац, формулар за слабока наниже) који служи за ходање. 2. стоње новца; н о в ч а н и з а в о д банка; и о в чани к у р с , течај кретање вредности нов- пало. — Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. Лаз. Л. ца у односу на утврђену валуту; н о в ч а н и Лугари грију ноге у запећку. Гор. 3. доти, систем организација оптицаја новца која

претпотопни колоси, а с њима и новоускрсло римљанство. КР 1924. новоуспбстављен, -а, -о који је скоро успостављен. — Бановина Хрватска уводи посебне порезе, наводно ради новоуспостављеног административног апарата. Ч-М. вовоустановљев, -а, -о који је скоро, недавно установљен, основак. — Постао је почасни професор . . . у новоустановљеној сликарској Академији. Нед. вовоф&рмирав, -а, -о који је скоро, недавно формиран. — Новоформирана армија успјела је да потисне Нијемце. ОП 2. новбштампан, -а, -о који је скоро, недавно штампан. — Соловецки манастир [се] подигао против новоштампаних књига. В 1885. новоштбкавски, -а, -б лингв. штокавски (говор) новијег типа; који се односи на новоштокавске говоре: старији ~ говори, млађи — говори. нбвтати, -5м несврш. покр. претпостаељати, наслућивати, нагађати. — Тако се у оно вријеме новтало и говорило. Коч. н&вцан, -ана, -ано само у изразу: нов ~ покр. в. нов новцат (уз нов изр.). Рј. А. нбвцат и вбвцат, -а, -о — новцит, обично у изразу: нов ~ в. уз нов (изр.).

НОГА у више кракова одвојени део неког предмета (рбично намештаја) на коме стоји. — Нога од кревета поклекла је испод Херцеговца. Вуј. 4. доњи део брда, планине, стене, камена, (ређе дрвета), подножје. — Неколико црних морских јежева ухватило се ногу камења. Наз. То [је] . . . воња јесењих гљива и маховина на ногама храста. И. 5. покр. стопа (као мера за дужинч). — Скочи . . . седам нога и по мушке педи. НП Вук. Пружи штап врх воде, тер се пут просједе три ноге испод плиме. Љуб. Изр. бацати, подметати коме клипове под ноге в. уз клип (изр.); бацити под ноге а) (противника, непријатеља) савладати, покорити; б) (стид, слободу, веру и сл.) погазити, презрети, одрећи се; бежати, т р ч а т и што (кога) ноге носс бежати, трчати из све снаге, колико се најбрже може; бити, стајати (с) једном ногом у гробу «. уз гроб (изр.); бити једном ногом к о д (на, у) . . . а д р у г о м к о д (на, у) . . . бити напола присталица, приврженик једног покрета, странке, појединца и сл., а напола другог. — Тај демократски литерат бијаше увијек једном ногом код владе. Матош. Једном смо ногом на Истоку, другом на Западу. Петр.В.; бити коме под ногама а) налашти се доле, испод места на коме неко стоји; б) бити потчињен коме, потлачен, побеђен од кога; бити л а к на ногу бити хитар, покретан, лако се кретати; бити на ногама стајати, кретати се; бити стално у покрету; бити, ж и в е т и с ким на доброј, пријатељско) н о з и бити, живети с ким у добрим односима, у пријатељству^ бити с ким на ратној н о з и бити с ким у завади, у иепријатељству; борити се, бранити се рукама и ногама борити се, бранити се на све начине, свим силама; гори коме (земч>а, тло) под ногама неко је угрожен, неко је у опасном положају, у опасности; грабити ногама журити; губити тло под ногама губити ослочац, сигурност; гурнути, одгурнути (турнути) ногом одбацити, презрети; дати коме ногом (остраг) истерати кога грубо; дати мах(а) ногама пожурити, потрчати «з сее снаге. — Даде ногама мах без обзира. Љуб.; дићи, п о д и ћ и к о г а на ноге а") позвати кога да устане; б) отхранити, васпитати, одгојити кога; в) помоћи коме да дође до чега, да среди своје прилике; г) излечити кога тетко болесног; д о ћ и коме на ноге доћи лично, својим доласком показати уважавање или и покорност; д о х в а т и т и се ногу а) проходати, (по)одрасти; б) побећи (однекле где се морало седети или лежати, из затвора нпр.); д о ч е к а т и се на ноге вешто се извући из тешког положаја; ж и в е т и на в е л и к о ј , на високој нози, на в е л и к у

811

ногу живети господски, отмено, богато, раскошно; забадати т р н у з д р а в у ногу стварати непотребне неприлике, кварити што без потребе; затезати ногама једва ићи; и з б а ц и т и ногу испред кога покр. претећи кога, испредњачити испред кога. — Он је троструко радио само да увећа своје имање и да испред другобраственика избаци ногу. Љуб.; и з г у б и т и ноге а) преморити се ходајући, јурећи; б) тешко ходати услед слабости; измицати се (коме) тло испод ногу в. губити тло под ногама; и з н е т и ногу п р е д ким покр. претећи кога, бити бољи од кога, бити први; исп. избацити ногу испред кога. — Наши главари . . . тога крвавог дана изнијеше ногу пред другима и мудром управом одвојише. Мат.; и з н о с и т и ноге (ногу) откуд покр. одлашти, напуштати неко место. — Лијепо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге. Мат.; имати змијске ноге бити притворан, притајен, сакривен. — Драмска експлозија је савладана. Страсти данас имају змијске ноге. Дав.; ићи куд (кога) очи воде и (а) ноге носе ићи без циља, било куда; ићи у ногу војн. држати корак, ићиу корак; ј е д в а се д р ж а т и на ногама осећати се рђаво, слабо, једва стајати; к н о з и војн. став из егзерцира (кад војник спусти пушку на земљу поред себе држећи је руком); ко нема у г л а в и , има у ногама ко не мисли, тај се много находа, натрчи; коштати, стајати ногу много се находати, заморити ноге ходајући. — Његова општина, развучена и сва разбијена . . . коштала [га је] ногу и времена. Ћоп.; к р и т и к а о змија ноге тајити, крити колико се најтше може; ломити н о г е много ходати (тражећи што), ломатати се, мучити се; људска, човечја, ж е н с к а ~ није тамо к р о ч и л а , ступила, стала нико (човек, жена) није тамо био (била); маћи ноге откуда отићи откуда; метнути, ставити под ноге погазити, потлачити, покорити; на ногама а) стојећи, стојећке; б) пешице; на ноге (се)! устајте, дижите се\; на сигурним, ч в р с т и м (или несигурним) ногама осећати се сигурно (џли несигурно); није ни ногом з а к о п а о није ни мрднуо, није се ш макао; није та чизма за ту ногу, не иде та чизма на ту ногу не иде то тако, не одговара то ту, не може то тако. — Боље [је] да дигнеш руке од свега. Не иде та чизма на ту ногу. Рад. Д.; ~ му н о з и добра не мисли зао је, так је; ноге га остављају, издају клонуо је, изнемогао је; ноге му се одсекле, п о д с е к л е уплашио се, задрхтао је од страха; ноге пода се (узети) побећи, умаћи. — Били нас таман потјерали, а ја ноге пода се, па у један гај. Ћт.; ногу п р е д ногу (ићи, корачати)

812

НОГАВИЦА — НОГАТНУТИ

СЕ

полако(ићи,корачати); оби(ја)ти ноге ннопокр. улазити, долазити куда. — Тако го ходати, уморитисе тражећи што; обори- млађи, без велике потребе, не уносе ноге ти с ногу срушити кога; од малих ногу у манастир. Мат.; устати левом ногом, одмалена; о д р ж а т и се на ногама бити на леву ногу бити зле ооље, мрзовољан јак, не поклекнути, не посуспшти; очистити (обично без разлога). ногу од чега покр. уклонити се одакле; вбгавица ж 1. део панталона, чакшира, одустати од чега. — Пошто паде царство хлача или гаћа који обухвата ногу. — Посрпско . . . Ђурађ Бранковић очисти ногу каза панталоне . . . без Једне ногавице. Срем. од Боке. Љуб.; пасЈа ~ ! покр. псовка Засукао ногавице и гази блато. Вел. 2. мн. упућена безобразној особи; пасти коме п р е д покр. гаће, панталоне, чакшире, хлаче. — ноге покорити се коме; покорно кога молити; Баруница сиђе из постеље. Коморкиња нап о в у ћ и ногу започети, покренути што, вуче јој свилене ногавице. Шен. повући некога за собом; под ногама ту, вбгаввчаст, -а, -о који је као ногавица, близу, испред, испод. — Ту су покопани . . . Под ногама им тече Воћинка. Вит.; под сличан ногавици, узак а дугачак. — Унео ногу низбрдо, наниже, надоле (ићи, спушта- [је] ватру у трбушасте и ногавичасте сокаке. КН 1958. ти се). — Избивши на сјеверне падине н&гар, -ара м покр. нога, ножица неког планине, пошли смо све под ногу према предмепш. — Један ногар [оружја] извуче . . . прузи. Чол.; под чије ноге пасти са собом бусен са мало траве. Вуј. Низ потпасти под чију власт, под чији утицај; ногар столице . . . потече из њега цурак подбити ноге в. оби(ја)ти ноге; п о д в и т и ноге сести на турски начин (прекрстивши исци)еђене воде. Лал. ноге); подмазати кога ногом шутнути, ногара с мн. и ногаре ж мн. в. ногари. ударити; подмазати ноге зечјом масти — На средини собе . . . стајала су четвороутећи, умаћи, дати се у бекство; подмет- угаона ногара. Петр. В. За њима су се нути коме ногу причшити коме неко зло, бијељеле — ногаре, гдје су у поњавама непријатност, онемогућитиуспех; поставити лежала дјеца, Бен. кога на ноге в. дићи кога на ноге; постаногарв м мн. а. дрвене ноге (обично укршвити што на к р и в е ноге постаеити тене) које слуоке као подметач, подупирач што наопакоу на погрешну основу; потући, (за корито, дрва при тестерисању, пиљењу, поразити, разбити, до ноге, до ногу креветске даске, наћве и сл.). — Половина потпуно, сасвим потући, поразити; поћи »трговачке собе« запремљена је једним креногом проходати; п р е д ноге пасти поветом на ногарима. Јакш. Ђ. Лука опази корно се молити, покорити се (коме); преп- под стрехом неколико тестера и ногара. литати (вбсти) ногама играти, плесати Макс. б. сталак, постоље (рбично на три вешто (у колу); п р и д а т и ногама покр. ноге) за наслањање сликарског платна или пожурити се, похитати; променити ногу папира при сликању, за школску таблу и сл. војн. променити корак; протегнути ноге — Распукнута табла, којој су наложили размрдати се после дугог седења; пут под ногаре, била је гурнута у ћошак. Ћоп. в. ноге (узети) кренути, поћи; р а з г о в а р а т и троножац на склапање (за фотографски апас ким на равној нози разговарати с рат и сл.), стативе. — Стао у средину, а ким равноправно, као са себи равним; реч пред њим онај дурбин на ногарима. Пол. стекне ноге рашчује се, прочује се; с (од) 1958. г. вешалица која стоји на ногама. — малих ногу из малена, од детињства; с Сакрила [се] иза ногара на којима стоје ногу а) стојећи, стојећке; б) на брзу руку извешани капути. Макс. (нпр. попити или појести што); сврачје вогарвце ж мн. дем. в. ногари (б). — ноге ружан, нечитак рукопис; скинути с Подигне са ногарица недовршену слику. ногу покр. убити. — Претеците их горе, Шапч. дако још кога скинемо с ногу. Лал.; спасти, вбгат, -а3 -о који има велике, дуге ноге. пасти, падати с ногу малакса(ва)ти од — По зиду се потклобучио ћилим с изпосла, од умора; ставити на бољу ногу поправити, побољшати; ставити на ратну везеним руским брадатим и ногатим боногу (војску) спремити, мобилисати (вој- јарима. Петр. В. ску) за рат; стајати на г л и н е н и м , неногататв, -ам несврш. ударати, тући сигурним, слабим, стакленим ногама ногама. — [Ишао је] цијелим путем непресбити слаб, несигуран; стајати на својим тано га ногатајући. Креш. ногама бити самосталан, свој; стати коме ~ се бацати се ногама, ритати се; прана ногу фиг. погодити кога у осетљиво ћакати се. — Само је та жена скичала и место; стати на ноге а) устати, подићи ногатала се. Креш. [Дијете] се, лежећи на се; б) осамосталити се; стећи, добити столу, весело ногатало. Бан. ноге нестати; у л а ж и су к р а т к е ноге вогатвутв се, нбгатнем се и вогатвути лаж се брзо открије; уносити ноге куда се, нбгатнем се серш. према ногатати се.

НОГАЧЕ — НОЖ — Кмет легао потрбушке, па се ногата . . . Хвала богу! рече кмет и ногатну се мало. Глиш. нбгаче ж мн. и ногачи м мн. покр. ногари. Вук Рј. ног&тина ж аугм. и пеј. од нога, ножурда. нбгица ж дем. и хип. од нога (1, 2) {рбично о нози мале деце). ного везн. дијал. в. него. — Мучи Петар, ништа не говори, ного збори змија испријека. НП Вук. ног&боља ж заст. болови, болест у ногама, реуматизам. — Другога дана моје ногобоље донели су ми . . . пуну котарицу књига. Нен. Љ. [Онај старац] има ногобољу. Креш. ногогаз м ногоступ, стаза, путања. — Јабланови су зелене ракете . . . сред кукурузних трубаља бучних, задимљених ногогаза. Стипч. ноголист м бот. врста биљке Родорћу11ит. — НОГОЛИСТ и чичак расли су густо као шума. Бен. нбгомет м 1. игра лоптом при којој се лопта одбацује, шутира ногом са циљем да сеубациу противничка врата, капију, мрежу, фудбал. 2. ударац ногом. — Треба му дати у његову лијену стражњицу такав ногомет да се неће зауставити. Крл. ногом&таш, -аша м играч ногомета, фудбалер. — Када би ногометаш играо ногомет непрописно . . . смјеста би био дисквалифициран. Шим. С. ногом&гашки, -а, -б који се односи на ногометаше, фудбалерски. ногометпи и погбметни, -а, -о који се односи на ногомет, фудбалски: ~ утакмица, ~ лопта, ~ клуб, ~ савез. ногомбтнути, -бметнем сврш. необ. одбацити, гурнути, шутнути ногом. — фиг. Стотине хипнотизерских утјецаја . . . морале [су] да буду ногометнуте у провалију. Уј. ногбстоп м, ногбстопина и ногбстопнца ж покр. отисак, траг ногу на тлу (меком илм песковитом). — [Камиле] оставллху велике ногостопе у врелој прашини. О 1875. Од главног пута . . . одвајала се стаза покривена снијегом. Обиљежавала је једна ногостопица. Вуј.; Рј. А. ногбступ м 1. стаза, ггутања (којом се може ићи само пешке). — Пут им је узан ногоступ, не могу него један за другим. В 1885. Журио је стрмим сеоским путевима и ногоступима пут свог села. Ћоп. 2. дрвена пречка у плоту преко које се прекорачује при прелазу. — Лупнувши окованим ципелама по ногоступу, човјек се одлучно пребаци преко плота. Донч. Не примијетивши ногоступ којим би се лако пребацили преко

813

ограде, дуго се задржасмо, покушавајући да отворимо капију. Пол. 1959. 3. папуча, сгпепеник за пењање \на возилима). — Ставши на ногоступ, Илинична умало не преврну кола. Моск. Неки су стајали с једном ногом на ногоступу вагона. Торб. 4. меспго у стпени где се може стати ногом. — Ногоступ — мјесто у стијени, које омогућује стајање ногом. 3-Г. нбдар, -ара м покр. в. нотар. — Најљепша је глаголица цвала у многобројним листинама што су их писали нодари, великом већином попови. Водн. нбде и нбдека(на), ијек. нбдје и нбдјека(на), прил. дијал. онде, тамо. — Ја ћу седети баш 'нако ноде. Ранк. И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму. И. нбдје и нбдјека(на), ек. нбде и нбдека(на). ноетика ж грч. фил. наука о мишљењу или сазнању, спознаји, теорија сазнања, спознаје. ЕЛЗ. ноетичар м онај који се бави ноетиком. ноетпчки, -а, -б који се односи на ноетику, сазнајни, спознајни. — Аристотелов углед неће ноетичке крепости моћи уздићи над практичне. Баз. н о ж , нбжа м (мн. нбжеви и (ређе) нбжи) 1. оруђе или оружје, састављено од ошгприце и дршке, које служи за сечење, резање, стругање или (као оружје) за бодење: кухињски ~ , ловачки ~ , хируршки ~ , ~ на пушци. — фиг. Отворено [је] узео под нож критике и самога краља. Цар Е. Боли су је ножеви његове увреде. Јанк. 2. мн. покр. рибеж, рибаоница. Вук Рј. Изр. бити за н о ж бити за клање (р стоци); бити, имати ~ под вратом бити у великој непосредној опасности; бити с ким на к р в и ~ бити с ким у оштром сукобу, у великом непријатељству; борити се на к р в и ~ в. уз крв (изр.); брусити, о ш т р и т и ~ за (на) кога спремати коме уништење, погибију, д о ч е к а т и на ~ оштро, грубо дочекати, напасти. — Дјело је имало успјеха код публике, али реакционарна штампа дочекала га је на нож. Р 1946. Критика ову књигу дочека двоструко: на нож и на усхићење. Михиз.; забости ~ у срце в. уз забости (изр.у, з а в а д и т и се, п о с в а ђ а т и се до ножа, на ноже(ве) завадити се, посвађати се жестоко, љуто; к л а т и тупим н о ж е м мучити, кињити; метнути (ставити) под ~ в. уз метнути (изр.); ~ у леђа забити (забости, задети, у д а р и т и и сл.) в. уз леђа (изр.); н о ж и из потаје нар. песн. тајни, сакривени ножи. — Из потаје ноже повадила, сама себе у срце удрила. НПХ.; по о ш т р и ц и н о ж а (кретати се, ићи)

814

НОЖАК — НОЈЦА

бити стално у тешком и опасном положају— За таквог човека живети у Турској значи кретати се по оштрици ножа. Андр. И.; ставити (метнути) ~ под грло, # гушу, врат в. уз грло иуз гушу (џзр.); умрети под ножем умрети за време операциЈе. н б ж а к , нбшка м (мн. нбшци, ген. нбжака) 1. дем. од нож. — То се маЈки Јако на жал зеле, пак измакне ножак из поЈаса. НИХ. 2. покр. врста игре ножем. Вук Рј. в д ж а њ , -жња м (обично мн. нбжњи) покр. а. кожа око говеђих ногу. РЈ. А. б. опанак од неначињене коже с говеђих ногу. Вук Рј. в о ж а њ а ц , -н>ца м в. ножањ. Вук РЈ. в б ж а р , -ара м (инстр. -аром и -арем) ОНОЈ КОЈН прави, продсуе и оштри ножеве. — Служи у каква ножара и окреће му камен на коме точи ножеве. Нед. вожарев, -а, -о = ножаров који припада ножару. в б ж а р в а ж «. ножарница. — По батаљонским ножарнама [сеј брусе баЈонете. Крд. вджарннца ж радионица за израду, поправку и оштрење ножева. вожаров, -а, -о — ножарев. вджарски, -а, -б који се односи на можаре: ~ занат. вожарство с занимање ножара, ножарски занат. в д ж а т н се, нбжам се несврш. покр. бацапги нож (у игри ножем). РЈ. А. в д ж а ц , нбшца м покр. = ножица (2) један од огпвора на меху, мешини. — У грло му ножац увалио. НИХ. вож&твва1 ж аугм. од нога. Деан. Рј. вож&гвва* и в д ж в в а ж аугм. од нож. в д ж в ћ , -а и в б ж и ћ , -ића м а. дем. од нож. б. џепни нож, перорез, бритва. в д ж в ћ к а т и се, -ам се несврш. играти се игре ножићем. Прав. в&жвца ж 1. дем. и хип. од нога Џ, 2 и 3). — На ножицама беху разне чарапице да дете не би урекли. Вес. Само ножице наслоњача [треба] учврстити. Јел. 2. = ножац. — Отворивши миЈеху ножицу, проспе кроз дрвени лиЈевак вино у бачву. Наз. ножице, ножица ж мн. покр. шкаре, маказе. — Брада му )оште не окушала бригве, а коса на глави оштрих ножица. Јурк. Ножице . . . треба да су јаке и од доброг челика. Тод. вбжвчвца ж дем. од ножица. вожнчнце ж мн. дем. од нджице. — Са зида . . . ножичице једне скида. Кост. Л.

вбжнште с 1. ков. место, предмет на коме се држе ноге. — У сандук под вожиштем кочицашевим смЈестили [суј големог бакалара. Креш. 2. држак ножа. РЈ. А. 3. мат. тачка у КОЈОЈ нормала сече праеу. — Одреди ножиште окомице повучене из точке А . . . на правац У . . . Анал. вбжје с мед. корен стопала ш з ш . Бен. РЈ. а б ж в в , -а, -о који се односи на нож. — Све ми то засја . . . са блијеском сунца ва ножноме бриду. Гор. в о ж н в и ножни, -а, -б који се односи на ноге, који џ на нози; који се врши ногом: ~ прст, ~ ЛИСТЈ ~ зглоб; точак са ножшш ПОГОНОМЈ ~ кочница.

ножница и нбждица ж (често у лш.) корице за нож, саољу, мач. — Уграби му саољу из ножнице. НП Вук. Тури мач у ножнице. М-И. ибжнвце ж мн. «. ножице. — Зграбила [је] велике ножнице КОЈИЛШ се овце стригу. Рад. Д.

ножурда, ножуретнва и вожурнна

ж аугм. и пеј. од нога Џ, 2, 3). — Помакните се мало . . . Ваша ножурда захвата целу пећ. Јов. Ј. Оне пусте ножуретине . . . вагале ЈОЈ центу. Кол. Очито 1)еЈ у нескладу с простим ножуринама тих столаца и те трпезе од дрва. ВОЈН.

воздра (ген. мн. ноздара и ноздри) и воздрва ж — носница Јеаан од два носна отвора; спољашњи, вањски зид носног отвора. — Из широке ноздре пара му биЈе. Шант. До ноздре стиже мирис сока. Наз. Дим сво)е цигарете пушта кроз широке ноздрее. Шен. Носна дунља подељена )е . . . преградом у десну и леву половину — ноздрве. Бат. вдздрваст, -а, -о необ. који има велике ноздрве. — СмиЈех [је] ЈОШ више приближио куку ноздрвастог носа . . . бради. Ж 1955. нбздрвица ж дем. од ноздрва. воздрвни, -а, -б који се односи на ноздрве. — Бада палцем ноздрвну рупу. Божић. ној, ноја м (мн. нбЈеви) а. велика птица из реда тркачица која има закржљала крила, дуг врат и дуге снажне ноге, а перје у репу му је скупоцено Зггигћш сате1и8. б. мн. породица таквих птица Зггипћшпм. Терм. 4. ноја ж покр. хип. од нога. Рј. А. воје м в. ној. — [Моја мајка] ПИЉИ у . . . [мог оца] као ноЈе у )а)е. Лаз. Л. нојев, -а, -о који припада ноју: ~ јаје, ~ перо. вбјца ж песн. заст. в. ноћца. — Мрак се хвата, нојца свету грози. Змај. Била но;ца тиха, б' јела. Наз. ^ „„

НОКАТ — НОКТУРНО

815

нбкат, -кта м (ген. мн. нокДта и нбктију) иловачу дубоко загњурио . . . нокатим 1. рожни покривач, штит у облику плочице палцем и раздерао земљу. Крл. 2. покр. на горњем крсџу прстију на рукама и ногама. који радо краде. Рј. А. — Цигани у приправности прелете ноктима нбкатац, нбкаца м бот. 1. в. кокотац. преко жица. Петр. В. фиг. Завидни бијес Сим. Реч. 2. цветни листић сличан нокту . . . оштрим ноктима копа домаћу слогу. ипјЈшз. Терм. 3. Новак. 2. канџа на крају прстију многих вокатнп, -3, -о који се односи на нокат, животиња. — Стругали су реско крути ноккојије на нокту: ~ бора. Терм. 4. ти по крилима. Гор. 3. истакнути део на окидачу, обарачи пушке; исп. зуб (3). — нбкаут м енгл. спорт. положај боксера Пушку на нокат, па ужди ако дође до густа. који је оборен на под и није у стању да се за Глиш. 4. врх лемеша, раоника у плугу. Вук Рј. десет секунди дигне и настави борбу; ударац Изр. борити се и ноктима и мисли- који боксера доводи у такво стање. ма физички и умно напрезати се ради постинокаутирање с гл. им. од нокаутирати. зања одређеног циља. — Бори се и ноктима нокаутирати, -утирам сврш. спорт. и мислима за част и мандат. Каш.; г р и с т и победити противника нокаутом. нокте љутити се, једити се, гушити се у немоћном бесу. — Поражени и постиђени вбк-даун м енгл. спорт. снаокан ударац гризу нокте и гуше свој немоћни бијес. који омамљује и обара на земљу; положај Цар Е.; д о г о р е т и , д о ћ и до н о к а т а боксера који је оборен на под, али се дигао пре дозлогрдити, постати неиздржљиво, преки- истека времена од десет секунди; фиг. вест пети; д р ж а т и се уз к о г а као ~ уз која изазива запрепашћење, која поражава. месо чврсто, непоколебљиео бити уз кога; Изр. дати ~ онеспособити протиеника ж и в е т и , п а з и т и се с ким као ~ и за даљу борбу. месо лепо се пазити, слагати с ким> бити вбкиљ, -иља к и нбкиља ж покр. в. нераздвојан; (забости, закопати, ударити) ~ у ледину побећи; за к о њ с к и ~ заноктица. Вук Рј. умало што није, за малу маленкост; з а ћ и нбкле, нбкли ж мн. нем. варв. врста за н о к т е 1) осетити врло јаку хладноћу теста које се вади кашиком, жлицом и закуу прстима; 2) наћи се у тешком положају. вава у јелима или се спрема као посебно јело, — Људи се претварајуЈ обасипају те ласка- жличњаци. нбклице, нбклица ж мн. дем. од нокле, вши речима, а кад »зађе за нокте«, напуштају те. Ол.; знати нешто у ~ знати добро, трганци. — Баш ми се пријео нешто пилећи тачно, у прсте; (и) зубима и ноктима паприкаш са ноклицама. Нуш. Да ли даиас (борити се, отимати се, прионути) кухају ноклице с гулашом? Крл. борити се свим силама, дати све од себе да нбкостан, -осна, -осно покр. в. инокосан. би се постигао одређени циљ; имати дуге Рј. А. нокте (прсте) бити склон крађи; (и)сисати нбкбшткна ж покр. «. инокоштина.Рј.А. из (својих) ноката (прстију) измислити, створити, дознати на неки начин; на ~ ноктамбулизам, -зма м лат. сомнам(испити, попити) одједном, до дна (испити, булизам, месечарство. попити); не бити в р е д а н чијег нокта нбктарош м в. нокташ (2). Рј. А. (малог прста) не моћи се с ким равнати, нбкташ, -аша м 1. онај који има велике, поредити, бити гори од кога; ни (колико је) црно испод нокта, под ноктом дуге нокте. 2. фиг. погрд. крадљиеац, лопов. (иза нокта) нимало; оде (и) бело испод Бак. Реч. 3. женскар(рш), лола. — Постао нокта оде, потроши се све што се има; [је] »нокташ«. Жена његова поста му гадна. пасти коме у н о к т е пасти у чцје руке, Вес. Само жена ће овога нокташа упропаспод чију силу, власт; п о д р е з а т и коме тити! Матош. нокте укротити кога, сузбити кога ко се нбктиља ж покр. в. заноктица. Вук Рј. осилио; с нокта, к а о с нокта одмах, нбктић, -а и н&ктић, -ића м дем, и хип. сместа, одједном, као запета пушка. — Управо се спрема на повечерак, господине — од нокат. снокта ће дјевојка. Креш.; са својих десет ноктица ж мед. ноктојеђа. Бен. Рј. ноката (прстију) својим радом, без ичије ноктиште с корен нокта. Р-К Реч. помоћи; умешати своје н о к т е (прсте) ноктбјеђа ж мед. пришт на прсту, погаумешати се (обично непозвано, непожељно) нац. Деан. Рј. у чији посао; црно испод, иза нокта, ноктурина ж с.угм. и пеј. од нокат. ноката, под ноктом п о т р о ш и т и пот— Раскуштрану косу чупка црним ноктурошити све, последње што се имало. ринама. Божић. ноктурно и нбктурно м лат.-тал. муз. нДкат, -а, -о 1. који има велике, дуге мање лирско-музичко дело (обично за клавир) нокте (о прстима). — Нетко [је] у ону . . .

НОКШИР — НОНА

816

1

Изр. номинална в р е д н о с т номинала; номинална надница ноечани износ који радник прима за свој рад, без обзира на куповну снагу новца, за разлику од реалне наднице. номинал&зам, -зма м 1. фил. учење средњовековне филозофије по коме постоје и примарне су само појединачне стеари, а општи појмош и опште идеје су само мисаоне творевине и имена за појединачне ствари. 2. екон. схватање по коме вредност ноеца не зависи од ередности племештог метала, него је одређује држава, и новчана јединица је само рачунска једитца, без апсолутне вредности. номиналист(а) м присталица ношнализма. — Модерни дијалектици — како су се звали номиналисти... не вјерују ни у што. Баз. номиналјкстичан, -чна, -чно и номинал&стички, -а, -б који се односи на номинализам и номиналисте. — Он је номиналистичан, јер се држи свуда појединости. Баз. Он је заступник номиналистичке доктрине. Петрон. нбминално прил. само по имену, формално. — Номинално [је] још био њихов командант. Чол. Врховну власт номинално има народна скупштина. ЕГ 2. номинатпв м лат. грам. облик самосталних, именских речи којим се означава ко је вршилац радње или шта је то чему се што приписује, први падеж. номинатпвпи и номинативски, -а, -о који се односи на номинатив: ~ облик. Терм. 1. номинбрање с гл. им. од номинирати. воминирати, чинирам сврш. и несврш. (на)именовати; наз(и)еати. — На чело сваке екипе номинира се капетан. Аут. номбграм м грч. мат. графички приказ зависности дееју или шше величина у две димензије. номографија ж математичка дисциплина која се бави конструкцијом номограма. номоканон, -бна м грч. зборник цркноминала ж лат. вредност назначена на хартијама, папирима од вредности, новчани- вених и световних правних прописа који су цама (која се често разликује од стварне састављени за потребе црквених судова {у вредности, коју имају у промету). — Теби православној цркви), крмчија. и мени за 20% изнад номинале. Сим. Пономотетика ж грч. доношење закона, водом тог догађаја издата је једна дво- законодавство. — Мени је једна бизарна бојна марка у номинали од 60 гроша. Б 1957. поезија изградила читаву хисторијску номотетику. Уј. номиналан, -лна, -лно 1. који постоји вона 1 ж (ген. мн. нбна) лат.-тал. покр. само по имену, а не у стварности. — Њего1. бака. — То је тако моја покојна нона ва власт била је више номинална него говорила. Мар. Деца се играју о к о л о . . . стварна. Пов. 2. Појавила [се] истинска а старе — ноне — подвикују им почесто. љубавна страст према тој својој номиналПол. 1950. 2. кат. калуђерица, монахиња, ној супрузи. ЛМС 1951. 2. који се односи са претежно сањарским мотитма; серенада; уметничко дело (књижевно, сликарско) које представља ноћно расположење. — фиг. Мјесец у тужном ноктурну излази иза крова. Матош. нбкшпр, -ира м нем. ноћни суд, ноћна посуда. нбленс-вбленс непром. лат. хоћеш-нећеш, хтео-не хтео, милом или силом. нбм м грч. света хеленска песма у славу Аполона коју је певао певач-свештеник уз гитару о празнику. МБП. нома ж грч. опасна рана која се јавља и брзо шири на слузокожи лица после прележане заразне болести или код слабуњаве деце и код неких мсивотиња. ЕЛЗ. номад, -4да м (обично мн.) грч. припадник народа (или етничке групе) који нема сталног боравишта, него се сели из места у место, из једног краја у други; фиг. скитач, луталица. — Боеми су били . . . пустопашни номади. Уј. Рат је за номаде, за сељаке, за трупне официре. Вучо. номадДзам, -зма м начин окивота номада, скитање, лутање; нагон за путовањем и мењањем места боравка. — Рибари такођер могу бити номади (рибарски номадизам). ОГ. нбмадски, -а, -о који се односи на номаде, скитнички, луталачки: ~ живот, ~ племе, ~ сточарење, ~ песма. нбмадски прил. на номадски начин, као номади. — Зелени батаљони [су] номадски разарали наше кровове. Ђон. И . . . номадски снију. Уј. номенклатор м лат. а. ист. роб у староме Риму који је казивао своме господару имена оних које би сретали. б. попис, регистар имена. поменклат^ра ж лат. скуп, систем стручних назива, имена у некој научној области, терминологија. Изр. д в о ј н а , бинарна ~ систем давања два имена ерстама у ботамици и зоолошји, који је увео Лине (1,тпе).

на номиналу.

-

••*• чечзе** ->лр

», ЈЈ*.

редовница.

. г* • -

•- ^ »

--%?

НОНА* — НОРВЕШКИ нбна* ж лат. муз. девепш ступањ дијатонске скале. — Ширина мелодије... с мелизмом и ноне . . . типична су обележја »севдалинке«. Коњов. нона ж хип. од нога Џ). — Ноне прала Милка материна. НПХ. Бежи мома, до колена ноне јој се беле. Радич. нднст, -ета м муз. а. композиција за девет солистичких инстружиата или гласова. б. оркестар од истог броја певача или свирача. Кл. Рј. нониј, -ија и нбнијус1 м лат. (по имену изумштља) врста лењира, раенала, подељеног обично на милиметре, дуж кога се може помератн друго мерило и на коме се мере мале дужине до II10 мм. нонијус и нбнијус2 м полукрвни јак и отпоран коњ ашлонормаиског порекла. — Нонијуси, липицани и тешки помурци . . . наводе и џамбасе . . . да уживају у њима. Петр. В. лонић м дем. од ноно. ноница ж дем. од нона1. нонконформвзам, -зма м лат. несагласност, неслагање са владајућим религиозним, политичким или другим схватањем (нарочито неслагање енглеских протестаната с учењем службене енглеске џркве); супр. конформизам. нонконфбрмист(а) м присталица нонконформизма, отпадник, опозициоиар. нбно м тал. покр. дед(а). — Честитам што ћете домало постати ноно. Шимун. нонпарел, -а и нонпарел, -ела м фр. штамп. ситна штампарска слова величине шест типографских тачака. нбн-плус-ултра непром. прид. и прил. лат. оно што је најеише и ненадмаишво у својој врсти; ненадмашив, недостшисив. — Та тетка, удата за богата трговца кожа, бијаше родбини . . . »нон-плус-ултра« господства и »укуса«. Војн. нбнсенс м лат. бесмислиџа, глупост. — Све је то понсенс што ви говорите. Бег. нбн-стоп енгл. 1. прид. непром. непрекидан, који не престаје; који се преко дана не затвара (р трговинским радњама). — Нон-стоп вожње су испитне вожње за теишчку вриједност строја једног моторног возила. Аут. 2. прил. без прекида, непрекидно: отворено ~ . 3. (нон-стоп, у именичкој служби) м радња, продавница која је непрекидно отворена. Кл. Рј. нончпца ж дем. од нбна, — Сићушне су везирске нончице, устукле би. . . по овим врлетима нашим. Ја/сш. Ђ. ноншаланса ж фр. = ноншалантиост пеусиљеиост, лежерност; лемар, нехај, без52 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

817

брижност, равнодушност. — Он је гледао преко њезине главе . . . с много . . . елсгантне ноншалансе. Бег. ноншалантан, -тна, -тно фр. неусиљен, нехајан, немаран, небрижљив. — Бриге су се разбјежавале као преплашена јата од ноншалантног узмаха руке. Десн. ноншапантно прил. неусиљено, на ноншалантан начин, безбрижно, равнодушно, небрижљиво. — Један чупавко ноншалантно је обучен у сомотске панталоне и џемпер. Пол. 1958. Главу ваља држати природно и ноншалантно. Кол. ноншалантност, -ости ж = ноншаланса. — У свој ноншалантности ових мемоара . . . има рељефа и неког . . . плана. Михиз. НОО скраћ. народиоослободилачки одбор. ноологија ж грч. део филозофије који се бави чистим мишљењем, незаеисно од његове садржине. НОП скраћ. народноослободилачки покрет. нбпал, -ала м бот. ерста биљке из пор. кактуса ОригШа сосстеШГега. Бен. Рј. нбр 1 м зоол. врста птице Рћа1асгосогах 8гаси1и«. — Лепоту језера увећавају и лепе језерске птице . . . , црни норови који се по језеру гњурају. Дед. Ј. нбр а м покр. в. трап. — Ископају кромпире и затрпају их у нор. Нен. Љ. нбр, ласт. — покору, жвеглан

-а, -о нем. покр. луд, глуп, будаНије заборавила ноћашње зло и када је тата дошао к у ћ и . . . наи када се дерао као нор. Донч.

Н О Р скраћ. народноослободилачки рат 1941—1945. нбрац 1 , -рца м 1. зоол. врста водене птице, гњурац СоћигЉив спзШиз. — Носи кроз шуму лаке чамце на л о в . . . нораца, чапаља. Павл 2. покр. човек који рони, гњурач, ронилац. — Капетан Доро је стари »норац«. Цар Е. пбрац2, -рца м нем. покр. будала, глупак, лудак. — Прођох неколико села нораца и скупих три лонца новаца. Н. прип. Вук. Шта он ту стоји с једним егзалтираним норцом на киши? Крл. порва ж зоол. врста птице РиНди1а пугоса:

~

црна,

<•» рибарица. Бен.

Рј.

Норвбжапп м мн. (јд. Норвбжанин) народ германског порекла који настањује Норвешку. Норв^жанка ж женска особа Норвежанин. норвешкн, -а, -о који се односи на Норвеилку и Норвежане: ~ обала, ~ језик.

818

НОРДИЈАЦ — НОРМАЛНОСТ

нбрдијац, -ијца и нордијац, -јца м прибран. — А зар би нормалан човјек могао нем. припадник једног од северноевропских, бити то што је био Флода? Мар. 3. мат. који има правац нормале, вертикалан, окомит. скандинавских- народа. Изр. ~ ш к о л а заст. нормалка. нбрдијка ж окенска особа нордијац. нормалац, -лца м заст. ђак, ученик пбрдпјски, -5, -б који се односи на нордијце и нмхове земље, северноевропски: ~ нормалке, основне, пучке школе, основац. — За тим столом би требао да буде и најписац, нордијске земље. млађи члан свечарске породице, Ивица, нбрдијски прил. на нордијски начин, по занимању нормалац. Вел. Њене [су] као нордијац. — За једну нијансу . . . су- мисли јасне и кратке као задаци нормалаца. више нордијски . . . али сликано у једном Петр. В. замаху. Крл. нормализација ж 1. довођење у норнбрење с гл. им. од норити. мално, редовно стање; регулисање: ~ однонбрија ж покр. глупост, лудост, буда- са. 2. одређивање норме, обрасца. — Даничић не би . . . био далеко од такве нормалаштина. — Два наша културтрегера ишла компонисти честитати . . . а намах се посли- лизације књижевних облика. Бел. је тога ругали »тој норији«. В 1885. нормализирање с гл. им. од нормализирати (се). нбрнјски, -а, -б = норички који се односи на Норик, само у изразу: ~ к о њ нормализирати, -изирам сврш. и незоол. кон, широких прсију, јаких ногу, изсврш. = нортализовати 1. одредити, одредржљив теглећи коњ. Терм. 4. ђивати норме, правила. 2. довести, доводити у нормално, редовно стање, на редовну Нбрик м лат. ист. римска покрајина меру, средити, сређивати. — »Нормализикоја је обухватала данашњу Словенију. рајте свјетло«, заповједи др Хорејка. Сим. нбрити 1 , -им несврш. покр. в. ронити. ~ се = нормализовати се доћи, долаВук Рј. зити, вратити се, враћати се у нормално 2 нбрити , -им несврш. кајк. чинити глу- стање. — Односи између ове двије сусједне пости, лудовати. Деан. Рј. земље све [се] више нормализирају. Старч. нбрица ж зоол. покр. врста птице. нормализова&е с гл. им. од нормали— Плаво језеро.. . мрежаше [се] кад о зовати (се). његову стаклену површину ударе крилима нормализовати, -зујем сврш. и несврш. лабудови, дивл>е гуске или норице. Божић. = нормализирати. — Даничић је покушанбрички, -а, -б = норијски: ~ коњ. вао да понешто нормализује више него што Свезн. је то материјал нашег језика допуштао. Бел. ~ се = нормализирати се. нбрма и нбрма ж (ген. мн. норми) лат. 1. правило, пропис; образац: правне, нормалисати, -ишем сврш. и несврш. друштвене, језичке, моралне норме. — Ми в. нормализирати. се морамо строго руководити законским ~ се в. нормализирати се. — Београд нормама. Божић. Статут... даје само оп- не с м е . . . да се нормалише. Пол. 1944. ште норме. НК 1946. 2. одређена, утврђена нбрмалка ж заст. осноена, пучка школа. мера, количина рада, радни учинак. — Ру— Твој супруг професор био је у нормалдар Мехо Жерић је пребацио норму за ки колега мога мужа. Коз. Ј. Српска учи233 посто. Пол. 1950. 3. штамп. скраћени тељска школа . . . није била само . . . фанаслое књиге при дну сеаког новог штампабрика учитеља за народне, пучке нормалке. ног табака, арка. Петр. В. нормала ж лат. 1. мат. окомица, права нбрмално и нбрмално прил. 1. на спуштена управно, окомито, еертикално на нормалан, редован начин; као што треба, неку другу праву или на раван (с којима затеара прави угао, кут (рд 99°)), вертикала. као што се очекује. — Учињени су велики 2. редовно, обично стање, мера, просек. — напори . . . већи него што би таквој средини нормално одговарали. Баб. Крв поСтање организма враћа се на нормалу. чне опет нормално да циркулише. Чол. 2. НЧ. Десна обрва подиже ми се изнад нормат. управно, окомито, вертикално, под прамале. Б 1958. вим углом, кутом. — Његова [небеског н&рмалан и нормалан, -лна, -лно лат. екватора] раван стоји нормално на правој 1. правилан, какав треба да буде, уобичајен, која нас везује са поларном звездом. Мил. редован, природан: нормалне прилике, норнормалнбст, -ости ж особина, стање мални услови, увјети, ~ стање. — Темонога што је нормално, нормално стање. — пература је била нормална. Чол. Опет [је] Губимо осјећање за здравље и смисао за ушао у колотечину нормалног живота. Десн. 2. психички, душевно здрав; присебан, нормалност. Матош.

Н О Р М А Н И — НОС Нормани м мн. (јд. Нбрман, -ана) ист. германски народи у Скандинаеији (од 8. до 9. ст.) познати као гусари и морепловци. нбрмански, -а, -б који се односи на Нормане: ~ феудалци, ~ освајачи. норматив, -а и норматив, -ива м лат. (обично мн.) оно што одређује правило, пропис, норму; утврђене норме утрошка материјала, радне снаге, енергије. — Према међународним нормативима златна медаља . . . припада трофеју с највише 210 поена. Пол. 1927. Према грађевним нормативима један четворни метар стамбене површине стоји 19 до 25.000 динара. Вј. 1957. нормативап, -вна, -вно који одређује норме, прописе, правила; који се заснива на норми, који служи као правило. Изр. н о р м а т и в н а г р а м а т и к а граматика која прописује језичке норме, језичка правила; н о р м а т и в н и акти акти којима се стварају праене норме (устав, закони, уредбе, пратлници, наредбе, одлуке, решења и сл.). нормирање с гл. им. од нормирати. нормирати, нбрмирам сврш. и несврш. одредити, одређивати, поставити, поспшвљати норму, пропис, правило. — Засебним ј е . . . наредбама нормирао црквене обреде. Шиш. Послови се нормирају и води евиденција радних дана. ЛМС 1949. нормирац, -рца м онај који проверава, контролише радне норме и води евиденцију о њима. — Враћен [је] на хонорарну дужност као један од најбољих нормираца. Пол. 1959. н&рмисати, -ишем сврш. и несврш. заст. в. нормирати. — Треба предузети . . . да се овај фонетички начин писања тачније утврди и нормише. Нед. нбс, нбса м (лок. носу; мн. нбсови и нбсеви) 1. а. истурени део лица између очију и уста који служи као орган за дисање и мирис: кукаст ~ , орловски ~ , прћаст ~ , затубаст ~ . б. део њушке код окивотиња који одговара носу у људи. — Удри Ла>5уда [вола] по носу, нек* Сивоња први Јакорачи јарак! Рад. Д. 2. шиљат врх, крај неког предмета који личи на нос (врх обуће, предњи крај брода и сл.). — Гледам све у носове од мојих опанака. Вес. Успије . . . каткад пјешаку да отархне испред сребрна носа строја. Крањч. Стј. Изр. бити коме в о д а до носа бити, наћи се у тешком положају; бити до носа в. под носом (а). — Варош му је, што се каже, до носа . . . може живети и т а м о . . . а он изабрао село. Вукић.; бити коме мува у носу сметати коме; вид е т и , в и д и сс (коме што) по носу погодити по спољном, вањском изгледу што 52*

819

о коме, види се што по чијој спољашности, вањштини; в у ћ и ( в о д а т и , в о д и т и , пов л а ч и т и ) кога за ~ радити с киме по својој вољи, подваљивати коме; правити будалу, глупака од кога; г о в о р и т и к р о з ~ говорити с носним, хуњкавим призвуком; дати коме по носу, п р е к о носа, под нос оштро изгрдити, укорити кога, пребацити коме што; д и ћ и (високо) ~ уобразити се, постати охол; добити по носу, п р е к о носа бити оштро изгрђен; донети, с т а в и т и под ~ донети, ставити сасвим близу, донети готово, спремљено; доћи до носа дојадити, досадити; дочекати кога с в е л и к и м носом дочекати љутито, увређено, надурено; д у в а т и , пухати на ( к р о з ) ~ в. уз дувати (изр.); душа му је у носу, с душом у носу изгледа врло рђаео; неће дуго окивети, сваки час може умрети; забадати ( з а в л а ч и ти, т у р а т и , т р п а т и ) ~ мешати се у оно у што не би требало; забости ~ у земљу пасти, прућити се; з а б о с т и , зав у ћ и ~ у што а) задубити се у што (у посао, читање итд.); б) умешапш се у оно у што не би требало; з а л у п и т и , затв о р и т и коме в р а т а п р е д носом не пустити кога да уђе; и з и ћ и , и з б и т и , попети се, у д а р и т и коме на ~ пресести коме, искијати; имати ( д о б а р , фин) — ' • за што умети што добро оценити, осетити, бити проницљив; имати кога у носу бити љут, киван на кога, не трпети кога. — Због проклете те критике има ме већ у носу три четвртине Загреба. Матош.; имати с в а г д е , свуда свој ~ пазити, мотрити на све, еодити рачуна о свему; и ћ и за носом ићи било куда, без одређеног циља. — Куд иде, то ни сам не зна; иде за носом, иде куд га ноге носе. Срем.; ( и ћ и , р а д и т и коме) уз ~ радити протиено, пркосити, терати инат коме; набијати, н а т и ц а т и , н а б а д а т и , в е ш а т и коме што на ~ стално неком нешто пребациеати, замерати; насмејати се коме у ~ подсмехнути се, наругати се коме у лице, у његовом присуству; натр( љ а ) т и , у б р и с а т и коме ~ , н а т р т и коме под ~ хрена рећи коме врло неугодне ствари; не бити к о м е ни до носа не бити ни у чему раван; не в и д е ти даље од носа бити ограничен, приглуп, имати уске видике; н и к о ни у ~ покр. ншо ни да проговори, ни да зуцне; носом небо п а р а т и , носом р е з а т и о б л а к е држати се охоло, гордо; обесити, с п у с т и т и , п о к у њ и т и (осмољити) ~ оборити глаеу, снуждити се, покуњити се; остаде му ш у п а љ ~ до очију изигран је, није добио ништа; остати дуга носа бити насамарен, изигран; п а д а т и на ~ сувише се замарати радом; под носом 3

820

НОСАК — НОСИЛА

пред носом, испред (испод) носа а) (бити, налазити се) сасвим близу; б) (нешто радити, узети, проћи и сл.) у чијој близинџ, али неопажено и дрско (нешто радити, узети, проћи и сл.); показати коме ~ наругати се коме (наместивши палац на врх носа и раширивши прсте); показати, п(р)омолити ~ појавити се, изићи; превући испод носа пребацити коме шта; прогунђати испод носа тихо али нејасно, неразумљиво нешто прогунђати, промрмљати; с т а в љ а т и свуда свој ~ мешати се у све, бити сувише радознао; тискати коме што под ~ стално замерати, пребацивати; исп. набијати на нос; ушиљио (зашиљио) му се ~ тешко је болестан, сасвим рђаво изгледа.

рући се на грају носаца. Мат. Омера носци понесоше. НПХ. 2 носац , -сца м цевасто издужење еа отвором на неком суду за течност, сисак. Вук Рј. нбсач, -ача (вок. носачу) м 1. а. радник коме је занимање преношење терета. — Уза њ корача носач с путним ковчегом на рамену. Пав. б. онај који носи носила, какву носиљку и сл. — На једна носила долази по пропису осам носача. Дед. В. 2. грађ. стуб, греда, подлога која носи оптерећење у некој конструкгџџи: ~ крова, ~ степеница. 3. анат. = носилац (4) преи (вратни) пршљен, краљешак («а који се ослања лубања) аШв. Бак. Реч. Изр. <—• авиона војн. рапгни брод коносак, нбска и воска, нбско и носко т носи већи број борбених авиона и који има који се може дуго носити, који се добро но- платформу за њихово узлетање и слетање. си, трајан (р материјалу, тканинама за ноносачица ж она која што тси. шење). Р-К Реч. нбсачки, -а, -о који се односи на носаче: нбсак, -ска м дем. од нос; носац. — Но~ посао, ~ занимање, ~ одело, ~ број. сак ибрика је узан. Ћос. Д. носвица ж зоол. в. кечига. Финк. нбсак, -ака м човек велика носа, носопм. носекања ж разг. аугм. и пеј. од нос. нбсала с дш. покр. в. носила. Рј. А. — Ваш нос је грдан . . . носекања цела. Дим. носан м човек велика носа. Рј. А. нбсећ, нооЉа и носећа, носеће и ноИзр. ~ д у г о р е п и зоол. врста мајмусеће 1. (само у ж. роду) која је у другом на МазаЦв 1агуагш. — Врло је чудна изстању, бременита (за окену). — У невољи гледа дугорепи носан, који живи на Борнеу. је, носећа, а без новаца и мужа. Грг. 2. Финк. (само одр.) који служи као носач (2): носећи носанка ж зоол. врста слаткоеодне ри- стуб, носећи елеменат, носећн зид. бе са њушком, губицом продуженом у већи носив, -а, -о 1. који се може носити, нос, која живи у Африци. Фгшк. погодан за ношен>е. 2. фиг. који може понети, узбудити, који заноси, одушевљава, поносање с гл. им. од носати. нбсат, -а, -о 1. који има велики нос. летан. — У том преводу. . . нема носи— [Го] је био Витез од Огледала и ње- вога, врелога језика. Сек. гов носати пјесник. Вел. 2. који има нос носиво с 1. покр. а. ношење. — Све се креће што је за оружја, све се носи (2), врх у виду носа. — Носате врхове опашто је за носива. Март. б. терет, бреме. нака побо у утапкани снег. Рад. Д. — фиг. Под носивом се погрбио тешким носати, носам несврш. а. носити тамо- уздаха људских и мука и беда. Кош. 2. -амо, од једног до другог места; носити с ношња, одело. — Има властит језик. . . напором, дуго, упадљиво или сл.: ~ дете> свој обичај, своје носиво, своју ћуд. Павл. ~ терет. — фиг. За плугом [пас],... зафркнут, кудрав реп поносит носа. Марк. носивбст, -ости ж 1. иајвећи терет за Ф. Бујна му машта носала [га је] кроз чар- који је нешто предвиђено, допуштено максине цвјетњаке. Мул. б. помицати, повлачи- мално оптерећење: ~ брода, ~ кола, ~ ти тамо-амо, од једног до другог места. — моста. фиг. значење, садржина, садржај; саГосподин поче опет носати прст по тевте- држајна снага. садржајност. — [Андрић] ру и шапуће: Јаша Костић. Вукић. даје онолико слободе реченицама колико ~ се 1. а. (с нечим) носати, носити је потребно да издрже носивост замисли. с напором, дуго: ~ с теретом, ~ с пуш- Пол. 1959. Вербална асоцијативност . . . немд увек код Ристића потребну носиво т. ком. б. носити се с ким, рвати се; борити се, огледати се. — Носао се тамо и овамо, Михиз. 2. способност ношења (лежења) јаја нити може оборит' Илију. НП Вук. Но- (за живину). — Одликују [се] већом носивошћу јаја. ЕГ. сам се с Ером, и сад сам успео. Дав. 2. држати се, одржавати се. — Ја се једва нбсвла, нбсила с мн. направа за пренона ногама носам. Вел. шење тежих болеснша, рањеника, мртвих. 1 носац , -сца м в. носаи (У). — Остаде — Пред њоме ношаху у мртвачким носилима старца. Дук. фиг. мрзпав човек, мртна обали, поред своја два ковчега, не обзи-

НОСИЛАЦ — НОСИТИ вац; погинули или тешко рањени. — И прва се носила кренуше из Рељине кућс. Иза тога чељад се поче поболијевати. Коч. Ту се одмах помутисмо грдно, побисмо се огњем из пушаках, направиоио петнаест носилах. Њег. н&силац, -иоца (ген. дш. носилаца) м 1. а. онај који што носи; носач (16). — Састаше се многи носиоци; заједно им раку ископали, а кроз раку прометнули руке. НПХ. Онда је калуђер пошао ка вратима, за њим носиоци чирака, па носиоци плаштанице мртвога Христа. Поп. Ј. б. онај који има нешпго у гпелу, у себи, на телу; преносилац. — Ви сте носилац бацила колере. Јонке. 2. онај коме је нешто признато; онај који је одликован неким одликовањем: ~ неког права, ~ звања, ~ ордена, ~ споменице и сл. 3. поборник, заступник. — Он се од почетка истакао као носилац демократске идеје. Јов. С. »Вијенац« је најпослије постао главни носилац реализма. Марј. М. 4. анат. = носач (3). Финк. Изр. ~ листе онај који је први на листи каидидапш на игборима.

821

тање, помицање кога или чсга: ~ путнике, робу (о возилу). — Брзо . . . на пашу ноге га носе. М-И. в. током, струјањем премештати, одвлачити; струјањем разносити, проносити: ~ чун, пливача (о води), ~ маглу, прашину (о ветру). — Вјетар носи све јеке далеке. Уј. фиг. Мисли . . . су га носиле . . . у прошлост. Дом. г. давати снагу, полет, бодрити, подстицати. — Али младост, природна амбиција га је носила, није допуштала да га прегазимо. Петр. В. Ал' ми познавање пјесме помагало, ритам носио напријед. Наз. д. чинити да се нешто шири, разносити, проносити; доносити са собом, наговештавати, изазивати: ~ гласове, ~ вести, — невољу коме. — Јужни ветар носи кишу. Бак. Реч. Гусари блуде по водама сланим . . . туђинцима носећи б'једу. М-И. ђ . (обично у питањима) нагошти на пут, водити, доводити. — Што те носи? Нисам те очекивао. Крањч. Стј. Која Вас срећа носи на Мокрице? Шен. 2. а. издржавати као терет при кретању. — Ноге. . . једва и саме себе носе. Андр. И. б. имати какво оптерећење, бити ослонац каквсг терета, попосилица и носиља ж 1. она која дупирати. — Тај мост и стубови који га што носи, има, поседује; она која што до- носе окитиће се зеленилом. Нуш. в. иманоси, омогућује. — Рубље домаћинове удати одређену носивост, моћи понети, примиваче — све прћија носилице онога пести као терет. — Ова лађа носи 10.000 ничког девојачког имена [Славујке]. Ад. тона. Бак. Реч. 3. а. имати на себи, упоИмају . . . епску пјесму, која је и носилица требљавати као одећу, украс, по.шгало: ~ њихова знања о прошлости. Барац. фиг. Идеја [романа]: идеје носиље нема. Михиз. шешир, ~ капут, ~ штап, ~ наочаре, ~ прстен. б. имати на лицу или глави, 2. кокош или друга домаћа птица која носи пуштати да израсте (о брковима, бради, јаја. — Жао ми је [убијених] гусака, добре су носилице. ЛМС 1951. Кокошке но- коси); '—' бркове, ~ кратку браду, ~ дугачку косу. в. дрзкати на одређен начин сиље, пилићи, гуске, па и стара гуска . . . Бен. при ходу, у раду и сл. (делове тела): ~ гланбсиља с мн. покр. в. носила. — Опаву усправно. — Руке је носио нашироко зим један нови гроб, код њега крвава нода му се бол* види антерија. Ћор. Коњ сил>а. ЛМС 1951. Остали, ко кога [убије] се не сме да навали на дизгине. . . већ . . . направе двоје носиља и тридесет рамора сам да носи врат и главу. . . више њеника. Љуб. или мање високо, то јест да се исправи. Јах. г. имати какав страни предмет у ндсиљка ж а. нарочито подешено седиште, наслоњача или сл. за ношење обично телу; имати што задржано у свести, трајвиђенијих личности. — Ношаху четири крш- шје осећати што: ~ зрно у телу, ~ што у души (у срцу, у сећању, у глави). — на човјека носиљку попут мале колибице. Моја кућа није крчма. Увреду што у њој Шен. б. носила. — Долазе санитети.. . и с много пажње односе на носиљкама ра- пада ја сам носим. Наз. Сваки човек је пре свега морао да научи да носи своју њенике. Крл. самоћу. Ћос. Б. д. имати као обележје, нбснва ж аугм. и пеј. од нос. карактеристику, особину и сл.; одражаванбснтп, нбсим несврш. 1. а. крећући ти, одавати: ~ име, ~ назив, ~ датум, се имати у рукама, на леђима, уопште на — белегу. — Д р а м а . . . носи све одлике себи, преиосити, односипш и сл.; снажно те- почетнипггва. Милис. Безвољно лице носи глити, возити, вући: ~ терет, ~ рањенисмирен израз слијепца. Матош. ђ . бити ка, ~ јахача (о коњу), ~ робу на трг, ~ на какеој дужности, вршити, обављати. — понуде болеснику. — Зелени полукасачи Носи функцију одговорног уредника. Цес. брзо су носили кола низ падину. Моск. А. 4. стварати јаја у телу и ослобађати фиг. Носили су улицама . . . своје бриге, се њих: ~ јаја (о птицама). 5. а. имати, болове, радости. Козарч. б. својим крета- доносити какву вредност, давати као поњем, футционисањем омогућавати премеш- клон, дар (мираз и сл.). — Девојка, већ у

822

НОСИЋ — НОСТАЛГИЧНОСТ

годинама, носила [је] одмах мало наследство. Ћос. Б. б. рађати, доносити (род, плод); бити родан, плодан. — Земља носи му црна пшенице. М-И. Док су године носиле, свако се обилато намиривао. Ћип. 6. бити у другом стању, бити бременита, трудна; подносити трудноћу, тегобе брежнитости: тешко ~ . — Имала [је] родити, а она је још увијек носила. Крањч. Стј. 7. сносити, подмиривати. — Влада [ће] за градњу носити све трошкове. Ћип. 8. а. износити, досезати. — Наше школе . . . нема грђе колико носи одавде до Космаја! Шапч. б. имати домет, домашај (о ватреном оружју); бацати (зрно, пројектил). — Добра пушка носи толико. Ђал. Пушка енглеска. . . носи олово далеко. Грол. в. скретати зрно, пројектил од жељеног правца, смера: ~ у страну (о ватреном оружју), '—' удесно. Изр. г л а в е не носио (носила) (у клетви) в. главесе не наносио (уз глава, изр.); ђ а в о (бес, белај) да (нека) те носи в. уз ђаео (џзр.); к о л и к о (што) ме (га, нас) г р л о носи в. уз грло (изр.); кол и к о га ноге носе најорже што мкмсе, највећом могућом брзитм; нека (га) мутна вода носи в. уз вода (изр.); ~ г л а в у у торби в. уз глава (изр.); ~ душу у носу једва се одржавати у животу, бити на измаку животних снага; ~ к о ж у на пазар излагати се животној опасности; ~ (некога, нешто) на души сносити одговорност, бити одговоран (за нешто што се догодило), бити одговоран за чију смрт; у зубима да те носи веома је јак. ~ се 1. борити се, рвати се. — Видео је Крсту и Крстиницу како се, ухваћени у коштац, носе по соби. Андр. И. фиг. Брани први свој предлог, обара га овај други говорник. Носише се читав сат. Дом. 2. бавити се чим; заносити се. — Да би се извукао из финанцијалних криза, носи се драмским основама. Матош. И једни и д р у г и . . . носили су се надом да ће им време ићи на руку. СКГ 1937. 3. (с нечим) носити тамо-овамо, носати. — Унутра се видио домаћин — носи се с млијеком тамо и овамо, излијева га у карлице. Сиј. 4. облачити се, одевати се. — Носи се као да смо усред љета. Цар Е. Отац се носио нарочито, кицошки, на стари начин. Ћос. Б. 5. а. кретати се, покретати се, пловити. — Загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака. Ранк. б. летети, дизати се. — Онда се носиш некуда, куда те сама душа води. . . као да се носиш под облаке. Лаз. Л. 6. а. разлегати се, распростирати се, ширити се. — Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше. Ранк. Носио се од њега цијелом собом задуш-

љиви мирис. Ђал. б. проносити се. — У Србији, о духовним властима носе се најчудноватији . . . гласови. Павл. Изр. носи с е ! вулг. одлази, губи се, тарњај се; — мишљу намеравати. ндсић, -а и ндсић, -ића м дем. и хип. од иос.

носкати, -ам несврш. дем. од носшпи. — Вал за вал се в е ж е . . . један другог носжа. Кош. иосни и пбсни, -а, -о а. ксуи се односи на нос, који припада носу. — На горњој страни главе [кит] има један носни отвор. Петр. М. Потпуно несабран. трљао [је] прстом носно седло. Крањч. Стј. б. фон. при чијој арпшкулаццји ваздушна, зрачна струја пролази кроз нос, назални: ~ самогласници, ~ сугласници. нбсннца и нбснттца ж — ноздра. — Мирис [је] . . . доспео до његових носница. Ћос. Б. Крв густа кроз носнице у грло оштро бризну. Гор. носно и вбсно прил. изговарајући кроз нос, назално. — Тако је . . . потврђује носно Мрдеша. Кал. носњача ж анат. носна кост. Р-К Реч. пбсомице прил. необ. на нос, носом. — Просјак падне носомице на плочник. Кал. носоља м погрд. човек велика носа. — Не хтједе да остане сам с носошом. Вел. носорбзац, -есца м ир. онај који реже носеве. — Зашто, брате, да дјеца за тобом вичу: носорезац. Гор. носброг и нбсорог, -ога м зоол. крупни сисар с једним или два рожна израштаја на ЈСОСНОЈ или чеоној кости, биљојед из реда непарнопрсташа, који живи у јужној и југоисточној Азији и Африци Кћтосегоз. носорбжац, -бшца м зоол. а. тврдокрилац, корнаш мрке боје, са роголиким шраштајем на глави Огус1е$ па81согш$. 6. носорог. ЕЛЗ. носталгија ж грч. чежња, туга за родним крајем, затчајем, прошлошћу. — Јакшић је . . . сачувао носталгију роднога му краја. Скерл. Носталгијом испуњене књижевне сагиоће. Уј. носталгичан, -чна, -чно испуњен, обузет носталгијом. — Онда се опет носталгичним изразом чудио и дивио. Бег. Стално се проносе гласови да ће ићи некуд далеко, и зато је Раде постао ћутљив и носталгичан. Пер. носталгнчно прил. на носталгичан начин, с носталгијом, чежњиво. — Гледала га је . . . како носталгично болује за њом. Вил. носталгичност, -ости ж стање онога који је носталгичан, носталгија.

НОСТВИЦА — НОТОРНО нбствица ж зоол. в. кечига. Вук Рј. пострификација ж лат. законско признање пуноважности дипломе стечене у некој другој земљи. нбстрбмо м тал. вођа, заповедник палубе на броду. — Били су морнари, бродари, ностроми или у служби код поморских области. Новак. носуљак, -љка м пеј. мали и ружан нос. — Да се тога часа командантов дугмасти носуљак претворио у ћопавог липовачког нотароша, не би се Унукић више зачудио. Матош. носурина ж аугм. и пеј. од нос. нота ж лат. 1. а. забелешка, писмена примедба, напомена. б. трг. кратак рачун, привремена признаница, нашра. 2. писмени акт у дипломатским односима између појединих држава и њихових влада. 3. муз. а. знак којим се бележи одређени тон; мн. музички састав, записан такеим знаковима, односно лист, свеска и сл. исписани њима. — Знало се гдје стоје ноте с Бетовеновим сонатама. Крл. б. тон, глас. — Кадикад је попијевао у суморној ниској ноти. Коз. И. фиг. обележје, карактеристика, призвук. — Ти старији људи . . . донијели су у наше засједање нову ноту. Наз. У сваком валцеру има једна неодољива нота носталгије. Петр. В. нотабилАтет, -ета м лат. 1. углед, уваженост, значај. 2. (обично у мн.) угледна, виђена личност, особа на високом положају. — Уз њега се пришио некакав дебељко у фраку — биће какав нотабилитет из оближње вароши. Матош. Новац је потребан само да би се нотабилитети њихове странке с пристојном пратњом сабрали. Летр. В. ноталист(а) м онај који свира по нотама, гледајући у ноте. — Они су главни свирачи — ноталисте: примаш. . . чело, тромбона, флаута. Рад. Д. нбтални, -а, -о нотни: ~ свирање. — Дугим вежбањем створи сваки нотални знак свој рефлексни лук [код свирача]. НЧ. нбтално прил. по нотама, с нотама. нбтар, -ара м лат. некадашње службено лице опуномоћено да оверава угоеоре, издаје исправе, правна документа и сл., бележник. — Зовните исповједника да ме исповиједи и нотара да ми напише опоруку. Вел. нотарев и нотаров, -а, -о који припада нотару. нбтарош м в. нотар. — Владика се окрете конзисторијскоме нотарошу, који је у једном крају собе писао. Јакш. Ђ. нбтарошев, -а, -о који припада нотарошу.

823

нбтарошевица и нбтарошка ж нотарошева окена. — У четвртом се сокаку опет срела с г-ђом нотарошевицом. Срем. Да не би опет пре њих отишле нотарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине. Игњ. нбтарски, -а, -о који се односи на нотаре, који припада нотарима. — Држали [су] сва духовна занимања... нотарске канцеларије. Уј. нотацнја ж лат. 1. белешка, ознака. 2. начин бележења, означавања. — У светској шаховској нотацији . . . уведена је абецеда. Шах. 3. муз. систем, сустав тшсмеких знакова којим се записују музичка дела. нотес м џепна оележница, подсетник. — Имао сам случајно нотес и написах ово. Мишк.

нотеснћ, пбтешчић и нотешчић м

дем. од нотес. нотирати, нбтирам сврш. и несврш. 1. (за)бележити, запис(џв)ати. — Из Гашпареве механе на лађу [је] мотрио и у своју књижицу нешто нотирао. Јакш. Ђ. 2. имати вредност, котирати на берзи. — Данас . . . на житној бурзи канадско жито нотира јефтиније од банатскога. Крл. нотнфикација ж лат. 1. званична изјава, извештај једне државе упућен другој о предузетим међународним актима. 2. банк. обавештење упућено дужнику од стране повериоца о протестирању доспеле менице. нот&фнковати, -кујем и нотифицирати, -ицирам сврш. и несврш. (из)вршити нотификацију; (об)јавити, обавестити, обавештавати. нбтнца ж 1. дем. од нота. 2. а. кратка забелешка, белешка. 6. кратко саопштење у новинама, листу, часопису о неком догађају. — Не знам да ли се сећате једне нотице у »Видовдану«? Лаз. Л. пбтни, -а, -б муз. који се односи на ноте: ~ знак, ~ певање, ~ систем. нбтњи и нбтн.3, -а, -е покр. в. ноћни. — С првом нотњом сјени одбјегнули јади вратиће се мени. Шант. нбтњик, -а и нбтњпк, -ика м покр. в. ноћник. нбтњо прил. покр. в. ноћу. — И пођоше нотњо без мјесеца, нотн>о купе педесет момака. НП Вук. нбтбран, -рна, -рно лат. сваком знан, тштепознат: ~ алкохоличарЈ ~ чињеница. — Као да не знају оно што је ноторно, о чему говори у кухињи читава послуга. Крл. ноторно прил. на ноторан начин, очигледно, очетдно. — Да се трагови атентата који ноторно у Србију воде, провађу. Јов. Ј.

824

НОТОРНОСТ

нотбрнбст, -ости ж особина оног што је ноторно. — За . . . групу тројице младих нефигуративаца... то је ноторност о којој прва тројица не дискутују. КН 1956.

НОЋНИЧАВ

ноћ. — Сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене . . . да би се сакриле боре, и умор на лицу од ноћашњице. Станк. ноћевати, ноћујсм несврш. в. ноћити. нбћ, нбћи (инстр. нбћуз лок. нбћи; мн. — Ту је чета ноћцу ноћевала. НП Вук. нбћи, ген. нбћб, дат., инстр. и лок. ноћиОно се звало Тичија главица, јер би ту ма) 1. време од заласка до изласка Сунца, време док је мрачно; помрчина, тама: отићи сваке вечери долазиле ноћевати тисуће у ~ 3 изгубити се у ноћи. 2. фиг. а. несре- птица. Сим. ћа, пропаст. — Ноћ вам дође са Вука једнбћење с гл. им. од ноћити. нога, данак бели, браћо, са другога. Радич. ноћивалиште с в. ноћиште. — Често б. несвест, лудило. — Црна ноћ застрла ум спавају на скупним ноћивалиштима. Финк. у несретнога Јола. Ад. ноћивање с гл. им. од ноћивати. Изр. Вартоломејска, Бартоломејноћиватн, ноћујпм и ноћивам нссврш. ска ~ ист. покољ хугенота (калвина) у Паризу извршен по налогу Катариие Меди- ноћити. — Ту )е тор за његове овце, ту му пасу, ту ноћиваЈу, ту се музу. Глиш. чи 1572. г. (назван према празнику уочи Почеше од оног дана лутати... и мало кога је извршен), фиг. крвави обрачун, покољ, погром; глува (дубока, дебела) кад ноћиваху у колиби. Брл. ~ , у глуво доба ноћи в. уз глув (изр.); ноћити, -им сврш. и несирш. провести, лаку ноћ ! добра, лака (ти, вам) ноћ! проводити ноћ, ноћни починак. — Ноћио поздрав на растанку увече или ноћу; под сам једну ноћ код љега. Вес. Него је опет ~ на крају дана, увече; п о л а р н а ~ по- он преко воље ноћпо ноћи. М-И. јава у поларном појасу кад се Сунце не по~ се несврш. падати, спуштати се јаељује на хоризонту по неколико дана, (р ноћи), смркатти се. — Већ се ноћило. Шег. недеља или месеци; п р е к о ноћ(и) одјеноћица ж пеш. в. ноћца. — Ој љубавданпут, на брзину, за кратко време, прогутала га је ~ нестао је, не зна се ништа ниче, месече! ој љубо, ноћице! Кост. Л. о њему; (узети) ~ на главу искорис- Ноћица је крива, то је њена мана, она људе пути, она људе мадш. Вел. тити ноћ као заштиту, зашпштити се ноћним мраком. нбћиште с место где се ш!п<, преноћиште. — Тешко ономе кога сада стиже у ноћад ж зб. индив. песн. ноћне жипуту ноћца црна, а ноћишта јадан не имавотиње. — Већ лете широм непокојне сове, де! Маж. И. Дуго је настојао да ме замишеви слијепи и друга ноћад. Прер. држи код себе на ноћишту. Цар М. нбћај м песн. ноћиште. — Нема ни Изр. пасти на ~ доћи на место где друма ни ноћаја. Уј. ће се ноћипш; заноћити. нбћас прил. а. прошле, пропгекле, поноћни и нбћни, -а, -о који се односи следње ноћи. — Ноћас сам мало санка спана ноћ, који припада ноћи, који бива ноћу: ла. НПХ. б. ове ноћи, у овој ноћи. — Влај~ мир, ~ живот, ~ бдење, ноћни сати. ков крупан глас загрме...: Ко то лупа ндћник, -ика и ноћник м 1. а. човек ноћас? Ранк. в. идуће, наредне ноћи, прве који ноћу путује. — Опколише ноћиика, ноћи која настаје. — Многи су се решили који одговори...: — Ја сам солдат! Бједа у току следеће ноћи беже. — Сејаће жим у Црну Гору. Мат. б. онај који живи нас ноћас из воза. Јак. ноћним животом, онај који се ноћу провонбћаска и н&ћаске прил. нар. в. ноћас. ди. — [Био је] . . . изврстан весељак и однбћати, -ам несврш. 1. падати, спуш- личан певач и ноћник. Срем. 2. ноћни ветати се (р ноћи), смркавати се. — Ноћати тар. — Слуша како . . . у стог сламе исто је стало. Домј. 2. постајати таман као тако пуха . . . ноћник. Сиј. 3. ноћобдија (/). — ноћ. — Од дима ноћају дани. Домј. Каткад куцнуло је које звоно, каткад за~ се в. ноћати (/). — Смркава се ве- трубио ноћник у свој рог. Шен. 4. в. месече, за њим ноћ се ноћа. Вел. фиг. Сањарим чар. Вук Рј. с миром док се душа ноћа и влага снова ноћница и воћвица (ген. мн. нбћница) хвата душу моју. Уј. ж X. ноћна авет. — За одбрану од ноћнинбћашњи, -а, -е који се односи на проца . . . каде увече детињу постељу. Рј. А. теклу, садашњу или наредну ноћ. — Сунце 2. (у атрибутској служби, уз им. ж. рода) јој брише сан ноћашњи с чела. Јакш. М. ноћна. — Чује се јасно кроз мирну ноћ Забрањује му се учествовати у ноћашњој топот коња, као кад птица ноћница удара акцији. Хорв. крила. Нуш. ндћашњица ж оно што се догодило ндћничав, -а, -о покр. који ноћу мокри ноћас, прошле ноћи; протекла или идућа у постељи. Вук Рј.

НОЋНИЧЕЊЕ—НУДИЛЛЦ н&ћначење с гл. им. од ноћничити. — Говорио сам јој о предавањима . . . о ђачким досеткама и ноћничењима. Петр. В. ноћничити, -им несврш. живети ноћним животом. В. пр. уз гл. и«. ноћничење. ноћнички и нбћнички, -а, -6 који се односи ка ноћнике. — У ноћничком животу . . . трошила [се] не само слаба књижевна зарада но и таленат. Скерл. пбћнпштво и ноћништво с 1. склоност ноћним изласцима, проводима, ноћни живот. — Недић је изгледао као један књижевни »чергар« код кога се спаја књижевност и ноћништво. Јов. С. 2. в. месечарство. Псих. ноћно прил. в. ноћу. — Ноћно иде гором и планином. НП Вук. И мирис тако с хиљаде ружа, трна и цв'јећа ноћно се вине. Крањч. С. поћњак, -ака м 1. в. ноћник (1). 2. (у атрибутској служби) ноћни. — Поурх кровова лете слепи мишеви, хитре кокице, па и они ноћњаци лептири, са својим лаким . . . летом. Шапч. нбћњача ж ноћна птица. Р-К Реч. ноћббдија м 1. ноћни стражар. — Богаташи живјели су . . . осигурани . . . високим осигурнинама, ланцима, псима чуварима, плаћеним ноћобдијама. Крл. 2. ноћник (/о). — Нема горих часова од оних ггробдјевених у . . . крчметини с ноћобдијама и испичутурама. Баисић. вбћом и ндћом нрил. нар. в. ноћу. — Ноћом су се ложиле ватре. Глиш. ноћу прил. по ноћи, у време кад је ноћ, обноћ: путовати ~ , радити ~ . ноћурак, -рка м (ген. мн. ноћурака) 1. бот. лазив за биљке црвешг, жутог, белог или шареног цвета који се ноћу развија а. род МкаћШз из пор. Кус1а§;тасеае. Сим. Реч. 6. врста Ер11ок>шт ћдгзишт из пор. ОепоЉегасеае. Сим. Реч. 2. цврчак, зрпкавац. — Чула [се] тиха, дршћућа пјесма ноћурка. Шег. нбћца и нбћца ж песн. хип. од ноћ. — За девет година не прође ноћца, да га нисам у сну видела. Јакш. Ђ. По земљици црна ноћца паде. Јурк. нбша ж носилица (7). — Можда би још дуже гледао, га да краката ноша [кобила] не унесе у улицу која води горе на брдо. Шапч. ношај м в. ношња (I). Вук Рј. нбшсвина ж необ. плата, награда за пошење. — Само ћемо »лежарину« и »ношевину« наплатити . . . сутра кад се истрезни. Срем.

825

н&шење и ношење с гл. им. од носити (се). нбшиво с в. ношња. — Све ношиво [каиа, шал3 хаљине итд.] црногорско сада је врло лепо и сасвиад народно. Нен. Љ. Поради оригиналне љепоте нашег народког ношива . . . Матош. в о ш к а ж дем. и хшг. од иога. — Дрхће, канда ланац сапиње га крути, крај њег проћи мора њена ношка мала. Гал. ношња и ношња ж 1. а. крој и врста одела: народна ~ , градска ~ , европска ~ . б. ношење, облачење, обуеање. — Сама [је] чистила ципеле . . . и поређала . . . по вречену кад су за ношњу. Петр. В. в. савремено, уобичајено одевање, мода. — Бојом или кројсм [хаЈБИне су] изишле из ношње. Станк. 2. ношење плода, трудноћа, бременитост. — Обије задјетиње у исто доба, и већ биле иошњом затрудшше до седмога мјесеца. Љуб. Бременита Аница је набухла и осула се НЈегама од ношње. Михољ. ноштромо м «. ностромо. ну 1. узв. а. при укашвању на што: ето, ево, гле. — Ма ну јада јоштер и горега. Март. Грожђе на око гине . . . Ну, како се осушило и набрало зрње! Ћип. б. за подстицање: де, деде, ану, нуто. — Ну, појавнте се, домаћнни, ако нећете да вам убијсм овога кучка! Лал. 2. супротни везник, кад се ограничава или модификује оно што је рсчено претходиом речашцом'. али. — Иво хтједе и з и м , ну тога часа дође мајка. Ћип. Свуда је Истра лијепа, ну њезину источну обалу нарав је највише уресила. Кум. нугао, -гла м покр. скровито место, угао, кут. — Сви нуглови пунани празновах. Њ«г. У једном нуглу постеља. Јурк. нуглић м дем. и хшг. од нугао. — Како су доспијевали [гласови] . . . и до оне најудаљеније куће, завучене у какав невидљив нуглић под бријегом . . . Ћоп. нуде и нудер (у значењу множинског облика и нудерте) узвик за подстицање: ну, де, хајде. — Рећи ће јој старац: Нуде снахо, што ћеш сада дати гошодину? В 1885. Нудер узми бојне лађе двије пак завези Блатом крај Лесандра. НП Вук. Нудерте, говорите. Шен. нуд&зам м лат. потпуно обнамсивањг, скидање целокупне одеће на јавним плажама и др.; схватање да је то допуштено и оправдано. нуднлац, -иоца (ген. мн. нудилаца) м онај који нешто нуди, понуђач. — Вика стоји нудилаца. Јурк. Погађа како ће тај бешћутни старац продати . . . првоме нудиоцу. Крл.

826

НУДИЉА — НУЗ(А)

вуђач, -ача м нудилац. — Учитељ манудиља и нудиља ж жена која негује болеснике, болничарка. — Ваља се поста- шући рукама одбијаше нуђаче. Том. Петнаест! — понови огласивач. — Тридесет! рати за добре лекаре, за изучене болничаре — хукну први нуђач. Цар М. и нудиље. Батут. нуђење с гл. им. од нудитпи (се). нудиљски и нудиљски, -а, -о који се односи на нудиље: •—• позив, — посао, ~ нужан, -жна, -жно = нуждан (1) 1. школа. без којега се не може, неопходан, потпребан. нудиљство с нега болеашка. Р-К Реч. — Ученици немају вољу за даљи самосталан рад . . . и своде све на нужан минимум. нудист(а) м лат. присталица нудизма. — Или је нудист и не радећи ништа него Псих. 2. иеизбежан, неминован: ~ крах, ~ пораз. голујући . . . замишља се у важној кулИзр. н у ж н и део правн. део имовине турној мисији. Кал. који обавезно припада наследницима без обзира нуд&стички, -а, -о који се односи на на опоруку. нудисте, који припада нудистима: ~ плажа, нужда ж 1. тешка ситуација, невоља; ~ схватања. оскудица, оеда. — Чланови помажу један нудихткиња ж жеиска особа нудист(а). другом у нужди, деле заједничке радости и невоље. Марк. Се. Послије очеве смрги, нудитељ м нудилац. — Има свакаквих цијелу обител. [је] од нужде спасио! Маж. сумњивих извикивача и нудитеља кривоФ. 2. нужност, потреба. — Оћути . . . творених папира. Мар. потпуну нужду јасног и савјесног мишљења нудити, -им несврш. 1. а. изражавати и расуђивања. Коз. И. 3. физиол. тлучитње жељу да неко нешто узме, стављати коме непотребних састојака из организма (из мокна знање да може нешто узети: ~ новац, раћног мехура или гфева) и потреба за тим: ~ пиће. — Јелом и пићем од срца нудиш. мала ~ (мокрење), велика ~ (пражњење М-И. б. предлагапш коме да нешто прихвати, црева), вршити кужду. да се сагласи с нечим, да приступи нечему: Изр. ~ з а к о н мења нар. посл. у не~ подршку, ~ савез, — посао. в. водити бригу о коме (обично болеснику), давати што вољи се поступа како прилике изискују, у невољи се одступа од уобичајешх норми поје потребно, пружати коме што, неговати: нашања. болесника. — Куне га за пажњу и нежност пуждан, -жна, -жно 1. = нужан. — којом га је толико година нудила. Ћос. Д. 2. наговарати; подспшцати. — Кметови [се] Сад је нуждан одмор твојој души слабој. стану предавати и народ нудити да се преЗмај. Стална борба у природи је нуждан даје. Вук. С прутићем у . . . ручици мање увјет сваке егзистенције. Ант. 1. 2. = тера, више нуди и храбри мало посустале нужден који је у нужди, оскудици, нешшвочиће. Шапч. тини, коме је потребна помоћ. — Спава Изр. ~ руку предлагати брак, просити. слатко нуждан и сиротан. Ботић. ~ се 1. уз. повр. давати, нудити један нужден, -а, -о = нуждан (2). — Знао другоме. — Жене су се у гужви препознавале је како ко стоји дуж читавог поља, је ли . . . нудиле се ракијом и лубеницама. Чипл. нужден за пару или не. Ств. 1948. 2. а. изражавати спремност за приступање нужппк м место где се врши нужда (3), коме или чему, за прихеатање чега: ~ као радник, савсзник, пратилац. б. чинити заход, клозет. брачну понуду; изражавати готовост на нужнички, -а, -5 који се односи на нуж•интимие односе. — Па зар да доживим . . . нике: ~ опрема. да се сама нудиш, а он да те неће. Змај. нужно прил. потрсбно, неопходно; немив. бити на дохвату, бипги доступан; пруновно, неизбежно. — Сваком човјеку прижати се, указивати се. — фиг. Мислим да пада нужно ознака слфтан. Лог. 2. Ту се вам се ноћас нуди прилика какву и најонда нужно мијења . . . само друштвени бољи војник ретко доживи. Ћос. Д. На став књижевника. Зог. лицу се само очи и, ту и тамо, зуби нуде погледу. Јел. нужност, -ости ж потреба, неопходност; неизбежност, неминовност: ~ рада, ~ смрти. нудтнте с индив. место где се нешто — Сасвим мирна, увјерена о нужности нуди, пружа, даје. — То пландиште разсвега што ради, отишла је послије подне. вашарених снова, нудиште маштовитих Нех. смамности. Божић. нуз(а) (испред енкл. и нуза) предл. с ак. заст. 1. уз, поред. — Нуз њег' иду до нуђати, нуђам несврш. нудити. — Нуђа четири сина. Ботић. Расте за њом све чеварошашша и вином. Ћип. Поновно му [је] мерика и мајчина нуза њу душица. Кост. нуђала крух. Шег.

НУЗ Л. 2. низ. — Потекоше му топле сузе нуз блиједо лице. Ћип. Изр. нуз пут в. уз пут. нуз- први део сложеница са значењем чега споредног или напоредног, другог: нуззарада, нуззанимање, нуспросторија и сл. нузб&лешка, ијек. нузбиљешка, ж узгредна белешка, белешка уз другу белешку. — Има ту биљежака испод КОЈИХ слиједе . . . нузбиљешке. Нех. нузбиљешка, ек. нузб&лешка. ћузбрдице прил. покр. в. узбрдо. — [Јабланови] воде нузбрдице од Врдника у манастирску порту. Ад. нузгред прил. в. узгред. — Онако нузгред, све уз реч у разговору, па ни приметили нисмо. Вин. Изговорио је нузгред, као за себе. Јел. нузгредан, -дна, -дно узгредан, агоредаи. — Остави . . . плесну дворану и пође у нузгредне просторије гдје се благовало. Ђал. Нема ни приче ни »песничке брбљивости« ни нузгредних случајних асоцијација. Михиз. нузгредица ж ситница, споредна узгредна ствар. — Говорила све о самим нузгредицама и ситницама које нису откривале ништа. Некима [од тих писаца] су стихови нузгредица, мода. Михиз. нузгредно прил. в. узгред. — Васо проведе Раду кроз подрум и, нузгредно, показује му велике пуне бачве. Ћип. Гдјекад би разговарао о послу, па би ту нузгредно споменуо. Мул. нуззанимање с друго, споредно занимање. нуззарада ж додатна, споредна зарада. нуззграда ж споредиа, помоћна или дозидана зграда. нузљуб м пшкмац у љубави, супарник, ривал. — На концу умре млади племић у двобоју, убије га неки нузљуб. В 1885. нузљубовник м нузљуб. — Без свакога стида спомиње ми моје нузљубовнике! Ђал. нузрешење, ијек. нузрјешење, с друго, напоредно, још једно решење. — Кад би постојало нузрешење [у шах. студијама], тј. и неки други начин да се постигне циљ . . . Шах 1. нузрјешбње, ек. нузрешење. нузужитак, -тка м споредни ужитак, задовољење неке споредне потребе. — Ставл>а

[се] на расположење робијашу да купи штогод за побољшање хране или, како се овдје каже, да пише себи нузужитак. Чол. нузшупљАна ж споредна, мања шупљина, шупљина уз неку другу.

НУЛА

827

нуј м песн. е. нујност. — Трули пањ се ево пренуо из мртвила, из свога зимског нуја. КХ 1936. Сви обасути обиљем врлина, сви пуни збил>е, тмурности и нуја. Кош. нујап, -јна, -јно невесео, сетан, тужан; који одражава гпугу, жалост. — Нујни звуци нујне виолине вену као дјеца. Матош. По њима пада свилена магла, док цвеће квасе сузе јој нујне. Ант. 2. нујно прил. невесело, сетно, тужно. — Нујно и једнозвучно ори се песма и цврчање попаца и зрикаваца. Ад. Упорно гледао сам нијемо, нујно. Видр. нујност, -ости ж стање онога који је нујан, особина онога што је нујно. — Лица им одају некакову тјескобу и нујност. Коз. И. нукање с гл. им. од нукати (се). нукалац, -оца (ген. мн. нукалаца) м онај који нука. Прав. нукати, -ам несврш. нудити, наговарати, подстицати. — Управо нукаху једнога између себе да прнповиЈеда. Јурк. Ајде, певајте штогод! . . . Женске се стиде и нукају једна другу. Сре ч. ~ се уз. повр. — Размишл>ају, окрећу и обрћу ствар са сваке стране, нукају се. Срем. нукпеаран, -рна, -рно лат. који се односи на атомско језгро и појаве које су с њим у вези; који искоришћава енергију атожког језгра: ~ физика, ~ енергија, ~ оружје, ~ електрана. нуклеарац, -рца м разг. стручњак који се бави нуклеарном физиком и појавама у вези са структуром и енергијом атома. — У дискусији с осамнаесторицом атомских противника, све самих нуклеараца . . . Вј. 1960. нуклеивски, -а, -о у изразу: нуклеинске к и с е л и н е хем. сложена органска хемијска једињења која се налазе у језгру биљних и жшотињских ћелија. пуклебника ж лат. физ. хем. наука о атомима и другим честицама, нуклеарна физика. нуклеус м лат. 1. средњи део,језгро атома. 2. језгдо илиједро биљне и животињске ћелије. МЕП. нуко м покр. крштени кум; фиг. заштитник. — Данас ко нема нука, нема ни звука! Љуб. нуковатп, -кујем несврш. в. нукати. — Ја те не нукујем да то учиниш. Павл. Дођи! — нукује га. — Смрзнућеш се. Ћип. нула ж лат. 1. а. број који се обележава са 0 и који означава одсутност било какве количине, ништица; граничнр величина. граница између позитивних и негатитих вредности; знак којим се обележи та величина.

828

НУЛАРИЦА — НУСПРОИЗВОД

— Ето нам дакле, сигурне шестице, а нулу ћемо прецртати. Јонке. 6. празно поље на плочици домина. — Зуби жути као старе нуле домина. Крл. 2. фиг. а. безначајан, ништаван човек. — За какву ме ви нулу држите? да њушкам за прегаженим псима? Ћос. Б. [Хлестаков] је нула — и из те нуле . . . паланчани створили су . . . моћног ревизора. Поз. 1948. б. оно штоје без вредиости. — Или се можда мисли да су наше академске дипломе нула. Пол. 1959.

нум&рисатн, -ишем сврш. и несврш. -^- нумерирати. — У једноме куту [је] кутија с нумерисаним преградама. Јов. Ј. нумерица ж дем. од нумера. — Та то су нумерице на које се добива силан новац. Новак. нумбрички, -а, -о бројни, бројчани, израмсен бројем: ~ вредност. нумерус Л1 лат. 1. број. — Никако да се ријеши те заграде, свога нумеруса и самога себе. Гор. 2. мат. антилогаритам, Изр. а п с о л у т н а •—• теоријски најнижа логаритманд. Алг. 2. могућа температура (—273,1б"С); ошишати на нулу ошишати до голе главе; свести нумизматнк м нумизматичар. — Још на нулу лишити вредности, обезвредити; као гимназијалац био је . . . нумизматик. пасти на нулу изгубити вредност, уг.гед Коз. Ј. и сл. нумизматика ж грч. а. наука која се нуларица и нулерица ж 1. врло сипшо баеи праучавањем старог коеаног новца. б. самлевено брашио добивено од саме средине скупљање иримерака старог кованог новца, прављење збирки таквог новца. зрна. — Би;аше ту брашна . . . нулерице. Кол. Чувају брашно нулерицу. Вучо. 2. нумцзматичар м оиај који сс бави нумизмаишна за најкраће шишање косе. матиком. нумизматички, -3, -б који се односи на пулти, -а, -б 1. редни број према броју 0; основни, почетни: ~ члан (каквог низа), иумизматику: ~ збирка, ~ изложба. ~ вредност. 2. који се односи на нулу, који нуна ж покр. колевка. — Зач си мени сина обећала . . . Дои си га у нуни нунила. показује нулу: ~ тачка, ~ степен. НПХ. нултованентан, -тна, -тно хем. који нема нунати, нунам и нунити, нуним нехемијске валенције. — Пре хемијског сједисврш. љуљати. — Жена . . . увечер вечеру њавања атоми се налазе у нултовалентном вари, а за вечером дијете нуна. Брл. В. . . . стању. НХ. и пр. уз нуна. нума ж грч. ковани новсај. — Разне нунциј и нунциј, -ија и нунције, -ја римске, византијске . . . и турске нуме, све до ситних јањичарских аспри. Петр. В. м лат. 1. ватикански, папин представник, посланик у некој држави. 2. изасланик хрватнумера ж лат. 1. а. број, бројка. — За ског сабора (на поокутком сабору). — У Немце смо ми од сада само нумера. Јак. јесен бирамо нунције за сабор пожунски. б. бројна ознака неке величине, меспиг које Ђал. заузима у низу истоветних јединица или сл.: нунцијатура ж лат. дипломатско предозначити нумеру (акту, документу). — Мало ставништво папинске курије у некој држави. га се тицало . . . што му је један шешир нупццјев и нунцијев, -а, -о који прибио три нумере већи. Срем. 2. покр. плац, пада нунцију. окућница, парцела на којој се подиже кућа; кућа са окућницом. — Имао је само кућу нур» -а и пурак, -рка м тур. светлост подерану, на по нумере. Берт. која се, по муслиманском народном веровању, појављује из гробова побожних људи; фиг. Изр. п е в а ч к а ~ жтакнута арија у пламен, руменило. — Ево пиј, . . . ове турске опери; с к о ч и л а му је ~ , отишла му је д а л е к о ~ порасла му је вредност, цена ракије и запали од најбољег турског дувана, да ти удари нур у образе. Вујач. углед. вурпја ж грч. заст. црквена жупа, панумерација ж обележавање нумером, бројем. — У официјелној одећи бечке библио- рохија. — Поп-Живојина одазваше у нурију, да чати молитву. Шапч. теке, у њентаи уобичајеном повезу, са грбом нускрајнн, -а, -6 скрајни, оближњи. — и нумерацијом, оно [моје дело] ми је изИз нускрајне шуме . . . чула се . . . дрека гледало скоро страно. Мил. зелене жуне и брбљавих крешталица. Коз. Ј. нумерирање с гл. им. од нумерирати. пуспостаја ж агоредна, помоћна поспшја. нумерирати, -ерирам сврш. и несврш. Прае. = нумерисати обележити, обележавати нунуснр6дук(а)т и нуспроАзвод м спомером, бројем. — Садржај је нумерирао и пописао студент Музичке академије. Коњов. редни, узгредни продукат, производ. — Кемијска индустрија се базира на домаћим нумерисање с гл. им. од нумерисати. сировинама, као и на нушродуктима, који

НУСИРОСТОРИЈА — НХМ настају од прераде угљена. ЕГ 3. фиг. Одричу се надреапизлм и његових нуспродуката. Уј. нуспросторија ж споредна, помоћна просторија у стану (кухиња, купатило и др.). нут узв. в. нуто Џ). — Нут јамства да том пријестолу јест темељ: правица, мудрост, разборност, јунаштво. Марк. Ф. нутар прил. в. унутра. — Зачу куцати на вратима, врже на се одијело и врати се у двораницу, вичући: — Нутар! В 1885. иутарњи и нутарњи, -а, -е унутарњи, унутрашњи. — Изоштри одмах око и ослушне свој нутарњи глас. Божић. Као по плану и нутарњем дубљем закону, све тежи да се поврати у првашњи облик. Андр. И. нутарњбст и нутарн»остЈ -ости жунутрашњи део, унутрашња страна, унутрашњост. — Нутарњост крије можда најскладнији простор старог Загреба. Бао. Али је морао ПИТИЈ јер му је горјела цијела нутарњост. Тур. нути узв. в. нуто. — Нути врагометна Приморца! Павл. Нути! Што је то онет! Није наручио за Салка! Шимун. нуткаље с гл. им. од нуткати (се). нуткати, -ам несврш. дем. од нудити чим усрдно, упорно, често, нукати; наваљивати, инсистирапш. — Само једи, — нуткао ју је он. Перк. Колико је . . . молила, колико је нуткала, капетан је рок свадбе . . . одгађао. Шен. ~ се уз. повр. — Тако се ни она двојица, нуткајући се н позивајући узалуд, већ одавна видјели нису. Јурк. Нуткајући се јелом и пићем, фратар и странац су с времена на време погледали Један другог. Андр. И. нуто и нуто-де узв. 1. при укатшњу на кога или што: гле, еео, ето. — Нуто Кате! Тко би је познао! Јурк. Нуто мога маторца како ми ради! . . . кликну Миона. Глиш. 2. (са речцом »де«) кад се са изненађењем или неодређеним, неодлучним ставом прима нека новост: тако дакле\ гле ти\ — Хоће да убијс Вилима Маричића. Нуто-де! Лаз. Л.

829

нутрак м коњ или вепар који није добро уитопљен. Вук Рј. нутраст, -а, -о који није добро ушкопљен. Вук Рј. нутраш&и, -а, -е унутарњи,унутрашњи. — Гдје би [се], рецимо, за веће нутрашње натчовјечанство трудило. Уј. нутраига.бст, -осги ж унутрашњост. — Сваки би час погледавали у нутрашњост. Бен. нутрељи, -а, -е покр. в. нутарњи. — Гдје није те нутрење свијести. Паел. нутрија ж шп. зоол. глодар сличан дабру који живи у мочеарним пределима Јужне Америке Муосазгог (Муорогатш) соурш. нутрАна ж а. унутарњи простор, унутрашњост. — Из нутрине собе падаше јој преко рамена црвенкасто свјетло свијеће. Леск. Ј. б. унутрашњост организма, утроба; унутрашњи, духотш свет човека, душа. — Кад бих могао завирити у нутрину овом човјеку ком је одређено да ме мучи! Андр. И. Помутило се нешто дубоко у његовој нутрини. Нам. путриња ж в. нутрина. — Некакав грч као да му је стегнуо сву нутрињу, и срце и плућа и грло. Кол. Човјеку је напокон тешко завирити у нутрињу туђе душе. Леск. Ј. нутрност, -ости ж песн. унутрашњост, нутрина. — Он ти душе цијелој нутрности једин прави тумач бива. Прер. нутрн.и, -а, -е унутарњи, унутрашњи. — У НЈтрњим пословима, тј. у кући, влада госпођа месарица врло оштро. Шен. нућкати, -ам несврш. нуткати. — Брани се момчић, неће да узимље; али нућкан узме. Ков. нхм (приближна ознака у писму за узвик неодређене, носне артикулације) при потврђивању или размтиљању о чему, проницању у што: аха\ — Зато Ђука се не да наговору, неће он то. — НХМ! Коз. И.

њ њ 1 (Н>) а. звучни предњонепчани сугласник, носни сонант. 6. слово којим се обележава тај глас. љ 2 краћи, енклитички облик акузатива личне заменице 3. лица }д. м. и с. рода (само после предлога): за њ, преда њ, уза њ итд. њад, њада, њадо тамнозелсн, модар. — МаЈстор . . . набухла, њада лица прича нешто. Драж. Њаде усне бољахно шапућу. Буд. њ&даст, -а, -о подоста, у великој мери њад. РЈ. А. њадети, -дим, ијек. њадјети, несврш. поспгојати њад. — Усне јо; од студени н>аде. Буд. њадјетн, -дим, ек. нДцети. н>ак м необ. њака, њакање; глас (краћи, појединачни) какав произведе магаре њачући. — ПознаЈем ја тај њак, као да сам га родио. Вел. В. и пр. под њакавац. аака 1 ж магарећи и сл. гласови, њакање. — Њихово је туљење као продирна њака помамника. Божић.

)е . . . а кад се сме)ао, он )е просто њакао. Нуш. њакнути, њакнем сврш. према њакагпи. — Магарац . . . понекад њакне од задовољства. Сек. Договоре [се] да ће сваки пут њакнути двапут редом. Вел. шаукатп, шаучем и њаукатн, њаучем несврш. оном. в. маукати. — Њаукала )е упорним центравим . . . ајмекањем. Божић.

н»е ген. личне заменице 3. лицајд. за ж. род. шега, ек. нбга. а б г а и н.ега ген. и ак. личне заменице 3. лица јд. за м. и с. род. његве, његава и његви ж мн. в. негве. Вук Рј. н>егов, -а, -о присвојна заменица за 3. л. јд. м. и с. рода 1. који припада ономе о коме се гоеори. — То је борба једног човека против скоро целог покољења његових сународника. Бел. У његово доба официри нису били тако распуштени. Јонке. 2. (у именичкој служби) а. м мн. сродници, истомишљеници и сл. — Његови су мислили да )е створен за свештеника. Мат. б. ж реч, 2 њЗка ж покр. непристојан, неуљудан воља. — Зато је каткад бивао и немилознак руком кад се некоме одбија или ускрасрдан, бездушан, само да његова буде најћује нешто; исп. шипак, фига. Вук Рј. старија. Рад. Д. њакавац, -авца м (вок. -авче) необ. Изр. на њ е г о в у по његовој вољи, како онај који њаче, магарац. — Ти претјечеш он хоће; њ е г о в о је до њега стоји; тако за два њака највећега и највјештиЈега н>а- му је суђено. — Момир је одавно жедан . . . свега на свету . . . Но његово је да се кавца на свијету. Вел. . . . свладава и трпи. Каш. њакалац, -аоца м њакавац. н>егован>е, ек. неговање. а а к а л а ч к и , -а, -б ксуи се односи на њањегбватељ, ек. негбватељ. каоце. — Разгласило се то њакање из једнога села у друго, те се сада житељи из шеговатељнца и шегбватељица, ек. њакалачког села распознаЈу. Вел. неговат&љица и неговатељица. њака&е с гл. им. од њакати. н>еговатп, -гујем, ек. нбговати. њакати, њачем несврш. оглашавапш се њаком1, испуштати гласове својствене магарцу, ревати. — Кад је устао, затресе . . . главом и читавим тијелом . . . па заокупи љакати. Куш. Кад је говорио, подврискивао

њ&говскн, -а, -6 необ. њему својствен, карактеристичан за њега. — Проку )е већ обезианила његовска, љута крв. Петр. В. У њему има неког његовског пробисвијетског морала. Ђон.

ЊЕГОВСКИ — ЊИМЕ његовскп прил. (понекад с речцом

831

н.ен, -а3 -о = њезин. — Она се никако није могла обикнути на њу [Босну] и њен патријархални начин живота. Сим. Гледа у њих и мисли шта ли раде њени сад. Рист. Изр. на њену по њеној вољи, како она хоће. — Она зна све најбоље! Увек мора бити на њену! Лаз. Л. његошевски, -а, -б који је као у Његоша, њетило с (ијек.) заст. оно чиме се може који је у духу Његошеве поезије: ~ стил3 запалити ватра (нпр. ивер, луч); оно што ~ стих и сл. подјарује, распламеава ватру, огањ; исп. њедарце, ек. медарце. нијетити. — фиг. Он није могао доћи на њедра, њедара, ек. нбдра. то да и он мора њезиним њетилом бити. Коз. Ј. Салон њезин бијаше њетилом свега н>едро, ек. недро. млетачкога илемства. Шен. њежан, -жна, -жно, ек. нежан. њЗва ж (ген. мн. њива) већи комад њ^жити, њежим и аежити, -им несврш. (ијек.) разгаљивати, блажити, уми- земљишта, поља које се обрађује, обделава, ораница. — фиг. Њиву цивилизације прво ривати. — Увијек она мајчинска милота је орао мач и заливала крв. Кнеж. Б. Бара њежи. Божић. ~ се 1. а. разгаљишти. се, пунити се је добра њива; ево мп је досада четверо родила. Јурк. миљем. — С тајна миља њежи ми се душа. њнварак и шив^рак, -рка м дем. и ир. Хар. б. добцјати нежан, благ израз (р очима), разнежавати се. — Док је то говорила, од њива. — Имао [је] два-три њиварка. Вес. Сав се свијет разлетио да узоре . . . руке су јој се саме од себе шириле, очи а оно њихова њиверка . . . Кул. њежиле, образи сјали. Цар Е. 2. умиљавати се, машти се. — Фрајла се стала њежити, њиветина ж аугм. и пеј. од њиеа. брбунити. Матош. њЗвин, -а, -о који припада њиви. њежно, ек. нежно. њ&вити, -им необ. орати (њиву). — њежност, -ости, ек. нежнбст. Док дан је расто и ведар и велик, њивих и њезин, -а, -о = њен присвојна ја, орач, на тробраздом плугу. Вит. њивити, њивим несврш. гајити, одзаменица 3, лица јд. ж. рода 1. који припада оној о којој се говори. — Стало ми је до њезина гајивати, неговати, подизати: ~ цвеће, ~ децу. — Отада до данашњега дана та добра. Креш. Он закова свој поглед за кућа њиви видаре. Мат. фиг. Сива кб њезин. Јанк. 2. (у именичкој служби) м облак сиви, што сав плач јесени лисне у мн. сродници, истомишљеници и сл. себи купи и њиви . . . јави се прва седа. Кор. Њемадија ж (и)ек.) зб. в. Немчадија. — в>ивица ж дем. од њива, мала њива. Да не трошим ђеце Њемадије. НП Вук. н.3вљење с гл. им. од њпвити. њемак, -ака, ек. н&мак. њивље&е с гл. им. од њпеити. њсмакиња, ек. немакиња. њнвскн, -а, -6 који се односи на њиве, Њ&мачка, ек. Нсмачка. који припада њивама: ~ плодоред, ~ сено. њемачкар, -ара, ек. немачкар. , — Орница је онај слој њивског земљишта који се обрађује ради сетве њивских усева. њ^мачкн, -5, -б, ек. немачки. Пол. 1949. Њемица, ек. Нбмица. "1" њ&вче, -ета с необ. дем. од њиеа. — ш^мнца, ек. нбмица. Старац рече да је продао њивче. Пол. 1957. Шемичина, ек. Немичина. њијати (се), њијам (се) несврш. в. њиЊемичица, ек. Немичица. хати (се). — Заставо моја, о чему сниваш Н>^мкнв>а, ек. Ндмкиња. кад се не њијаш? Кост. Л. И сунца сјај њембвати, њ^мујем, ек. нел^овати. се блистав њија. Наз. њембта, ек. нембта. њвкнути, њикнем сврш. према њиштањембћа, ек. немоћа. ти. — На то коњ њикне и рече љутито: »Знао сам ја, па ме ти ниси питао! Вукић. н.ему и а б м у дат. и лок. јд. личних н.илаш м маџ. припадник мађарске фазаменица он, оно. ишстичке организације за време II светског љбмушт, -а, -о, ек. немушт. рата. — Њилаши и Швабе хвале [се] да њемушт-, ек. немушт-. су одбили Русе од Карпата. Петр. Б. њемч-, ек. немч-. Н.НМ и а и м е инстр. јд. личних заменица аемш-, ек. немш-. ., он, оно. . , »по«) на њему својствен начин, по његову обичају. — Он не познаје још то женско створење које је у стању да му се одупре само кад је он онако обешењачки, онако по његовски погледа. Срем.

832

ЊИМА — ЊИХОВ

н>3ма дат., инстр. и лок. мн. личних заменица он, она, оно. &ин и њин, -а, -о в. њихов. — Погибе мучки од заседе љине. Ил. Пренеражено њиним чудиим жаром, одлијеће к њима [облацима] једно јато птица. Цес. Д. њннути, њинем сврш. покр. полетети, пожурити. — Куд си њинуо, адвокате, осташе ти пусте књиге. Лал. њињати (се), њињам (се) несврш. покр. в. нинати (се). — Чедо ти плаче . . . ено му тете, нека га љуља, нека га њиња. Рј. А. њиралица ж покр. она која њира, завирује, зури у што. Рј. А. њирало с и м покр. онај који њири, завирује, зури у што. Рј. А. њире&е с гл. им. од њирити. н>прити, -им несврш. по1ф. гвирипш, зурити, бленути. Вук РЈ. њЗркати, -ам сврш. дем. према њирити. — Мој Миле ваздан у књигу њирка. РЈ. А. њисак, -ска м њиска, рзање; глас (краћи, из једног даха) који произведе коњ ржући. — Негдје би заплакало дијете или би се чуо коњски њисак. Бен. Разлеже се оштар и сиров њисак ждрепца. Андр. И. њвска ж (дат. њисци) глас својствен коњу, њискање, њиштање, рзање. — У том стаде њиска коња. Ком. Вика, њиска и цика бијаху страшне. Креш. њвскав, -а, -о који је налик на њиску: ~ глас. Р-К Реч. њискање и њЗскање с гл. им. од њискати. њискати, њнскам и њЗскати, -ам несврш. = њиштати оглашивати се њиском, испуштати гласове својствене коњима, рзати. — Коњи су . . . жалостиво њискали. Чол. У стаји вришти и њиска кобила. Ћос. Д. њиснути, њиснем сврш. према њискати. — Ждребе једногоче . . . је излетело иза ограде . . . па њиснувши појурило. Моск. Дошла му воља да и он њисне и зарже продорно . . . као пастух на ледшш. Донч. њих 1 м њихај; њихање. — Звонце зањиха се њихом лаганим. Шен. У гају се грана њихом сласти њише. Уј. њпх* ген. и ак. мн. личних заменица он, она, оно. њЗхај м покрет у једном правцу или кретање до враћања у исти положај при каквом њихању, љуљању, клаћењу. — Једна деклинациона игла изводила је . . . 160 њихаја у пет минута. Физ. 2. Руке људске . . . њишу се у мртвим њихајима. Крл. њихалица ж 1. а. — њихало (а) шеталица, клатно на зидном часовнику, сату. —

Зидни Лгароњемачки сат с дугачком њихалицом. Фелд. б. зидни часовник с таквим клатном. — Саслуша њихалицу која му одброји осам јасних откуцаја. Мар. 2. мн. зоол. закржљали остаци другог пара крила код неких инсеката даокрилаца, који слуоке за одржавање равнотеже у лету ћакегез. Терм. 4. Изр. ура ~ в. њихалица (16). њихалка ж в. нмхаљка. — Бобочка [је] пала и разбила једну чашу, коју је нетко заборавио под њихалком, и сва се раскрварила. Крл. њпхало с а. = њихалица (1а). — У соби се чује ударање њихала на ури што виси на зиду. Кум. б. физ. клатно уопшпге. Бен. Рј. њбхаљка ж (дат. -ци; ген. мн. -ки) направа за њихање, љуљање, љуљачка, љуљашка. — Свијет се . . . нагурао . . . око сајмишње њихаљке и вртулжа. Цес. А. На њихаљци се смијати, играти у игри жмуре. Крањч. Стј. Изр. столица ~ столица за њихање, љуљање. — Сједне у . . . мекану столицу њихаљку крај комина. Ђал.; ура ~ е. њихалица Џб). абхан, -хиа, -хно заст. «. њихов. — Ево таква је била њихна свађа. Вес. Здравили пастире младе и њихна стада. Марк. Д. њихање с гл. им. од њихати (се). њихати, њДшем и њихам несврш. (имп. њиши и њихај) а. чинити да се нешто равномерно креће тамо-амо, клапшпш; љуљагпи, зибати: ~ дете (у колевци или на крилу), ~ гране (о ветру). — Танан, невидљив зефир њише облаке. Уј. Бурни таласи њихали су брод. Макс. б. чипити покрете главом или другим делом тела. — Заим тужно н>ише главом. Андр. И. Њишу боковима [парови у плесу]. Наз. ~ се помершпи се, мицати се равномерно тамо-амо, љуљати се, клатити се. — Наоколо њшпу се зелене свјетиљчице. Леск. Ј. Видео сам јој гипки стас како се лако њиха.

Лаз.Л.

њшшути (се), њихнем (се) сврш. према њихати (се): њихнути колевку, њихнути главом. — Гледајте га, хајдука крвава! И ту шихну зецом на нас. ВукгЛ. Слез се њихне, па замири. Кош. њВхов, -а, -о присвојна заменица 3. лица мн. 1. који припада онима о којима се говори. — Њихов је лов много тежи и мање обилан. Петр. М. Молим покорно, нека изволи њихово господство. Ђал. 2. (у именичкој служби) м мн. сродници, истомшиљеници и сл. — Све чекају . . . испитују све могућности да ли њихови могу да дођу или не. Рист.

ЊИХОВСКИ — ЊУШКА ЊЛХОБСКН прил. (понекад с речцом »по«) на њихов, њима својствен начин. — Не бих пристао да живим у друштву с њима, код њих и по њиховски. БК 1898. њ&шаљка ж покр. в. пихаљка. Рј. А. њ З ш к а т и се, -ам се дем. према њихати се. — На обали . . . остадоше . . . конопци као крушке да се њишкају. Ћос. Д. њвшнути се, -нем се сврш. њихнути се; винути се, полетети. — Њишнула се звезда преко ведра неба. Рј. А. а б ш т а њ е с гл. им. од њиштати. шпштати, -тим несврш. = њискати. — Ат покривен сивом абахијом њишти. Нам. Некога туку, он кука . . . а онда почин>е да њишти као коњ. Вуков. њој дат. јд. личне заменице за 3. лице ж. рода; исп. он. њбкалица ж погрд. нос, уста или цело лице код човека; исп. њушка (2). — По њокалици би их зиала изрулетати. Бен. Неко ће можда њокалицу у игри разбити. Чипл. н.6м инстр. јд. личне заменице за 3. лице ж. рода; исп. он. њбрац и њ&рац, њбрца м зоол. птица пловуша, пливачица из пор. гњураца Со1утђи$ стодив. Бен. Рј. Изр. мали ~ птица плоеуша, плиеачица из пор. гњураца која живи на обалама река Со1утђи$ ПшгааиНв. Бен. Рј. њ&рбе ж мн. (јд. њбрба) е. њорке. Бак. Реч. Изр. њорба п о п о в а ч а птица из пор. гњураца ТЈгтамг ^ер^ептопаПз. Бен. Рј. њбрење с гл. им. од њорити. њ&рити, -им несврш. в. ронити; исп. норити. Вук Рј. а б р к е ж мн. (јд. н>брка) зоол. род птица пловуша које жиее поред Северног мора А1а<1ае. Терм. 4. Изр. в е л и к а њ о р к а А1са Јтрепшб; мала њ о р к а А1са шг^а. Терм. 4. њбрчић м зоол. «. мали њорац, уз њорац (изр.). в.ј> ак. јд. личне заменице за 3. лице ж. рода; исп. он. њукати, њучем покр. в. мукати. — Некада је слушао . . . како неко »вјечито« говедо њуче. Ђур. н.увзорење с гл. им. од њуњорити. њуњорити, -им несврш. покр. мрмљати. — Владика . . . читаше часове, њуњорећи кроз зубе. Љуб. њупа и н>упажа ж шатр. храна. — Што се тиче њупе тамо доле . . . он отпљуну. Вин. Морам и ја да се придружим њупажи, 53 Речнин српскохрватскога књижевног језика, III

833

иначе 6ИЈ какви сте, били у стању да гладни пођете од пуне софре. Лал. њупати, -ам несврш. шатр. јести. — Њупали су да је дивота. Божић. Него сам, мама, гладан. Има ли шта да се њупа? Минд. ~ се секирати се, ждерати се. — Ја сам се као омладинац њупао што бољшевик долази од »више«, а не од »боље«. Дав. њух и њух м физиол. чуло мириса. — фиг. Цуњао сам по бечким библиотекама и развијао свој њух за научне проблеме. Мил. Тај је човјек . . . по њуху своје паклене дијалектике увијек исправно осјећао . . . Крл. Изр. имати њуха имати способностпи за што, моћи осетити што. — Ко је правог галског духа, за спрдњу с људима има н>уха. Богдан. љухнути, -нем сврш. необ. помирисати, осетити. — фиг. Никада није био у Енглеској, никада њухнуо енглески живот, разговор, шалу. Сек. њушење и њушење с гл. им. од њушити (се). њушитн, њушим и њушитн, -им несврш. 1. њухом, чулом мириса осећати, ћутјети. — Њушити влагу, гутати мокрииу, то су опака уживања чула. Уј. 2. а. њухом тражити, претраживати што. — Личи на какву лепу зверчицу која по зраку њуши. Макс. фиг. Он пође њушити по граду за станом. Киш. б. њушком додириватп кога или што да би се осетио мирис, њухом испитиеати, упознавати. — То само тебе пси њуше. Цес. А. 3. фиг. наслућиеати, предосећати. — Море, кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић. Сек. ~ се уз. повр. од њушити (7 и 26): пси се њуше. — Мишеви . . . се издалека њуше. Дае. њ у ш к а и њ у ш к а ж (дат. -шци; геи. мн. -шки) 1. продужени део животињске главе с носом и устима, губица. — фиг. Над главом [нам је] њушка Малога Медвједа. Вел. 2. пеј. лице у човека, посебно уста и нос. — Бријао је разна лица, а и бележничке и жандарске њушке. Поп. Ј. фиг. Тури своју њушку у министрове списе. Маш. 3. погрд. којекаква особа, индивидуа; гад, ништавило. — Југославију су преплавиле фашистичке њушке разних боја. Поп. Ј. И још се усуђује назвати његовим пријатељем ова дрска њушка. Сим. 4. бот. вршак тучка у цвета. — Раширио је [цвијет] пет великих бијелих латица и пружио увис тучкову њушку. Наз. Изр. дати по њ у ш ц и ударити по лицу; з а в е з а т и , п р и т в о р и т и њушку ућутати, умукнути.

834

ЊУШКАВАЦ — ЊУШЧИЦА

њушкавац, -авда м песи. онај који њушка (о псу). — Лете Масиљани коњици и пси, њушкавци многи. Марет. њушкалачки и њушкалачкВ, -а, -5 који се односи на њушкала. — Као репортер с многим везама, искористивши своЈе њушкалачко знање о људима, постао [Је] тајни . . . агент. Цес. А. њушкалица ж женска особа њушкало. — Не може човјек од оне њушкалице ншпта сакрити. Рј. А. њушкало с онај који жели све да сазна, онај који све претражује, свуда загледа да би нешгпо сазнао; тајни агент, ухода: полицијско ~ . — А ту ли си ти, архиварско њушкало. Ком. Већ по природи својо) био је тај калуђер њушкало, лукав и радознао. Л-К. Тако су моја њушкала доћукала да се у Бакру мотају некакви . . . сумњиви типови. Цар Е. њушкање с гл. им. од њушкагт. н>ушкар м врста пса. — То је био неки малени пас шиљан од којег су данашње пасмине шиљана, њушкара, пинча. Финк. њушкаст, -а, -о необ. који је налик на њушку. — Заиста дивно! — јави се као одјек риђокоси човек са њушкастим носом.

Мил. В.

њушкати, -ам несврш. 1. дем. према њушити. — Живина . . . напрћена фучиЈама

за воду . . . раширених ноздрва . . . њушкаше по упаљеној земљи. Ћип. Уђе у . . . собу и стаде прегледати, њушкати, испитивати сваку . . . ствар. Војн. 2. уходити, шпијунирати. — Па и тај Шефко . . . који воли да њушка и доставл>а . . . у стању је да каже или да потврди рђаву реч. Андр. И. Погледајте који од вас, не њушка ли можда стражмештер крај зида? Бен. ~ се дем. према њушити се. — Отада остао је свима познати псећи облчај: да се јавл>ају један другоме њушкајући се. Срем. фиг. Људи се њушкају међусобно неповјерљиво као звијери. Крл. аушкбтина ж аугм. и пеј. од њушка. њушкица и њушкица ж дем. и хип. од њушка. њушкор^зац, -есца м индив. ир. онај који реже њушке, носове. — Зашто, брате, да ДЈеца за тобом вичу: носорезац . . . њушкорезац? Гор. в у ш в п и љушнн, -а, -б који се односи на њух. — Њушна површина човјека износи 1 см2, а пса или срне она је много већа. НЧ. љушнутн, -нем сврш. дем. према њушити. — Пред сам одлазак . . . одмотао сам [паштету] . . . Само сам њушнуо . . . да ниЈе покварена. Вин. љушчпда и њушчвца ж дем. од њушка.

0 0 1 (О) 1. а. средњи самогласник задњег реда, лабијализованог изговора. б. слово коЈим се обележава тај самогласник. 2. (О) знак за елеменат кисеоник, кисик ОхујЈепшт. 0 2 предлог којим се заједно са самосталном речју у ак. или лск. указује 1. а. (с ак., ређе с лок.) на ослонац за који се закачује оно што се веша, што се намешта да виси: обесити о клин, о уже, закачити о клин. — Објесише пушке о раме. Наз. Об)есити начелника о првом стаблу. Јонке. б. (с лок.) на ослонац онога што виси, што је у висећем положају: висити о клину, о концу. 2. а. (с ак.) на предмет, ослонац на који се што наслони, одупре и сл.; на предмет, масу с којом се ко или што судари: лупити о зид, треснути о ледину, одупрети се о камен. — Сваки час мора да стане и да се наслони о зид. Петр. В. Или лонцем о камен или каменом о лонац — тешко лонцу свакојако! Н. посл. Вук. О трн и камен луда крв нас баца. Уј. б. (с лок.) необ. на предмет који служи као ослонац, на који је неко ослоњен. — О штапу је ишаз, бисаге преко рамена3 отрцаи као просјак. Бег. 3. (с ак.) на оно за што се неко бори, око чега се сукобљава с ким: око, за. — Они се боре о власт. Баз. Ми се овде тучемо о кору хлеба. Ћос. Б. 4. (с лок.) а. на предмет говора, саопштаеања, писања и сл.: говорити, писати, јављати о коме или чему. — о срећи СВОЈОЈ човек вазда снива. Ант. 2. ЛиЈепо [сам] о њему говорио. Јонке. 6. (ретко с ак.) на предмет мисли, бриге, старања; на предмет сумње: брига о деци, стаРање о народу. — А брига о твоју будућност. Крањч. СТПЈ. ОНИ нигда не сумњаЈу о искреној љубави своје . . . браће. Нен. Љ. в. на предмет ангажованости, заокупљености; на предмет бављења: радити о злу. — Власти раде само о овцама и каткад и о коњима. Нов. Свак се забавио о СВОЈОЈ муци и невољи. Коч. 5. (уз количинске изразе) на цену, утрошак чега, нежељене пропратне поЈаве при каквој радњи: са, уз. — Желео [је] да прође о мање труда. Нед. 33*

Боље да га нисам видео — о мање би туге и о мање бола било. БК 1906. 6. (с лок.) на средстео (храну, новац и сл.) које се троши при чему, на оно што омогућује какву радњу: путовати о свом трошку. — Ораће [људи] о луку и суву круху од ране зоре до ноћи. Петр. В. 7. (с лок. или с основним обликом речи код којих изостаје падежна промена) на приближно време чега, временску »езаност: око, прилжом: о празнику, о Новој години, о распусту. — Пети дан о подне допадоше у приморЈе равно. Вел. Где би био о то доба него у свом стану. Јак. Откад су дани дужи, и о западу је сунце све љепше. Наз. о' узв. (наглашено најчешће: 6) 1. за дозивање. — Зову дете: — О, Миљко! Вукић. О шикаре, о шипрази, о шеварје те наше Јадне земље! Наз. 2. за поЈачавање исказа а. у приповедању или обраћању. — О, како ће се згранути од чуда! Рак. О, о, људи . . . како сам био луд! Ивак. б. при изражавању жеље. — О, да га само једном пусте! Петр. В. 3. (каткад поновљено или отегнуто) као израз чуђења. — Ооо! — заграјаше сви. Срем. о речца у прилошкој служби (с понављањем у узастопним реченицама) час — час, сад ... сад. — Нервозна [)е] као на иглама: о врти се, о гледа кроз прозор, о шта не ради. Вас. о- (об-, оба-; пред безвучним сугласницима: оп-) као префикс у сложеним глаголима означаеа 1. а. матернЈално обухватање предмета радњом, проспшрање око предмета: окружити, обасути, обасЈати, окадити, опкопати, обгрлити и сл. б. нематеријално обухватање предмета: опевати, олаЈати, очувати и сл. 2. а. довођење у неко стање, изазиеање (или стицање) неке особиле, одлике: окрепити, осакатити, охрабрити, ослепити, онесвестити; ослепети, огладнети, обудовети и сл. б. снабдевање, опскрбљење предмета (или себе) неким другим предметом, додатком, излагање нематеријалном оптерећењу, какеом поступку; разтјање, стицање чега:

836

ОАЗА — О Б А В Е З Н О С Т

окитити, оседлати, опрашити, осрамотити, оценити, оцаринити; оновчити се, огубати се, олистати, огроздити. в. добивање младунчета одн. плода: опрасити се, ојагњити се, омрестити се; опрасити (прасе) и сл. 3. додир, окрзнуће: огрепсти, опрљити, окрзнути, очешати и сл. 4. непотпуно извршење радње, умањено значење основног глагола: обамрети, обленити се, обарити и сл. оаза ж грч. 1. место у пустињи с изворима воде и с вегеттџџом. 2. фиг. оно што се издваја по својој вредности (усред опште једноличности, некултуре и др.) позитивни изузетак. — Мисли . . . на мили и љубљени створ, који му је . . . цвјетна оаза на којој му се расцвјетао . . . најслађи цвијет: Јелкина љубав. Кум. Дубровник . . . [је] био једна мала оаза западнога света, одасвуд окружена турском дивљином. НК 1946. оаснити се в. охаснити се. оашпучити се в. охашлучити се. об предл. арх. в. о2. — Жесток младић, пак је може бити кремен креснуо об оцјел. Шен. Расте наш појам об угледу, величини и важности племена словенскога. Јаг. Гдено зими љути вију витри, а об љето с неба прљи сунце. Март.

об- в. о-. оба м и с, ббе, ијек. ббје, ж (ген. об&ју м и с, обеју, ијек. обију, ж; дат., инстр. и лок. обама м и с, обема и об&ма, ијек. објбма и обј&ма, ж, ређе м и с) и један и други, и једна и друга, и једно и друго. — На обје стране повуку мачеве. Богд. Приређивани су мегдани уз . . . учешће већине обају села. Поп. Ј. оба- в. о-. ббабати се, -ам се сврш. добити изглед бабе, постати баба, остарети. Р-К Реч. обаб&њати се, -ам се сврш. породити се, родити дете. Вук Рј. дбабитн, -им сврш. 1. извршити бабички посао око породиље, помоћи при порођају. — Ако му жену лијепо обаби . . . наградит ће је. Божић. 2. обабати се. — Лијепе ли невјесте! Живо ме срце заболи кад знам да ће за двије године обабит'. Пусти крш убије, вала, и љепоту и снагу. Лоп. ~ се породити се, родити дете. — Синоћ ми се обабила жена. Рј. А. ббава ж необ. обављање посла, функција. — Тај положај смета оптоку крви или другим обавама тела. Батут. обавеза ж = обвеза (1) а. одређени посао, задатак, задаћа, дужност: домаће обавезе, дневне обавезе. б. оно што се по закону мора извршити (платити, дати), дужност прописана законом: војна ~ , пореска ~ . — Њима [Турцима] је било главно да раја

буде мирна, да плаћа обавезе. Ђорђ. Сељаци су . . . били већ лично слободни, али су их тиштале тешке феудалне обавезе. ОП 1. в. оно што је неко обећао, што се после добровољног прихеатања мора извршити; дужност коју намећу етичке норме, морални дуг: уговорна~. — Она говори без стварне потребе . . . са млаким осјећањем друштвене обавезе. Селим. Један се конкурент обвезује да ће израдити све . . . По обавези и по уговору и на рок. Крл. Имам обавезу према њему за све добро што ми је учинио. Бак. Реч. обавезан, -зна, -зно 1. а. који има неку обавезу, одређени посао, дужност. — Био [је] обавезан да свако јутро доноси цвеће књегињи. Ђил. б. који се заснива на законској обавези, који се мора извршавати: ~ школовање, ~ допринос. 2. који се редовно појављ ује, уобичајен, неизбежан. — То су . . . нека врста »козерија«, без радње и обавезне интриге. Скерл. 3. који осећа обавезу за доброчинство, захвалан. — Па то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? Ранк. обавезаник, -ика м обвезник. — С краја на крај земље слали су војне обавезнике. Ч-М. обавбзати, -авежем сврш. = обвезати 1. обујмити везом, причврстити. Деан. Рј. 2. обухватити обавезом, учинити обавезним, задужити: ~ уговором. — Нерад се Раја с газдама ортачити . . . одма' 'оће човека ма чим да обавежу, па ти пребацују. Ад. ~ се примити обавезу. — Четничко вођство . . . се . . . обавезало само на то. Чол. обавезбвање с гл. им. од обавезивати(се). обавезивати (се), -бзујем (се) несврш. и уч. према обавезати (се). ббавезник м обвезник. — То мјерило . . . само пази да обавезник не прекорачи количину дохотка. Бак. обавезнвца ж заст. в. обвезница. — Одмах [му] издам обавезницу на новац. Нед. обавезно прил. а. по дужности или по устаљеној навици, неизостато. — Кад наиђемо кроз његово село, обавезно скренемо његовој кући. Чол. б. по законској одредби, по пропису. — Осим . . . људи обавезно с правничком спремом, у свакој робијашници има учитељ. И. обавезнбст, -ости ж 1. особина онога што је обавезно, што се мора извршити. — Довољно је било . . . скинути с њега [колхозног система] печат обавезности за сваку пољопривреду. Бак. 2. осећање обавезе, дужност. — Опет је осетио грижу и бол и обавезност према њој. Петр. В.

ОБАВЕСНИЦА — ОБАВИТИ

837

ббавесница, ијек. ббавјесница, ж трг. тајни. — Подаци о људима се гомилају, писмо којим се неко обавештава о чему, које обавештачка мрежа се појачава. Андр. И. садрлси обавештење. Деан. Рј. обавештен, -а, -о3 ијек. обавијештен 1. трп. прид. од обавестити (се). 2. а. тачно обавест, ијек. ббавијест, ж 1. писмено или усмено саопштење, извештај, вест; оба- и подробно упознат с чим, добро упућен у вештење. — Примио [је] обавијест о синовој што: обавсштени кругови. — На путу се никад не зна с ким се долази у дотицај — женидби. Креш. Никакав адресар . . . не може му дати тако поуздане обавијести као рече Шиме као човјек обавијештен. Бег. б. необ. који се заснива на подацима, који Невски проспект. Шов. 2. необ. савет, пружа сигурна обавештења. — [У књизи је] уразумљење. — То значи Раце потаманити, велики, изванредно обавештен есеј о Гају. јер обавести нема стоци тој. Коспг. Л. Михиз. обавбстнти, -авестим (трп. прид. обаобавештеност, -ости, ијек. обавијешвештен), ијек. обавијбстити, сврш. 1. дагпи, теност, ж особина онога који је обавештен, послати обавест, обавештење, известити: ~ о догађајима. 2. упутити у што, објас- упућеност, знање о нечему. нити коме; поучити, посаветовати. — Учиобавеште&е, ијек. обавјештење, с саоптељ се . . . доста намучио са мном док ме штење, извештај о некоме или нечему; поданије обавијестио. Вел. Кара не што је пакотак, вест, информација. — Од њихових стан, већ што је рад да сваког обавести. обавјештсња . . . зависила је судбина парГЈШШ. тије. Риб. У Далмацији, према најновијим ~ се 1. примити обавест, обавештење,обавештењима, налази се 12 италијанских дивизија. Дед. В. сазпати, чути. — Послаше сваки свог слугу да се обавијесте о стању нећакиње. Франг. обавешћивати (сс), -ешћујем (се), ијек. 2. споразумети се, објаенити се. — Изађе обавјешћивати (се), несврш. обавештавати преда н. нека псгава Швабица, с којом се (се). — Само ћете ме обавјешћивати гдје није могао никако обавестити. Срем. . . . баруница сганује. Ков. А. Обавјешћивао се о грофичину стању. Том. обавештавалац, -аоца, ијек. обавјештавалац, м онај који некога обаеештава. — обавијање с гл. им. од обавијапги (се). Његов обавештавалац није био мање подобавијати, -авијЗм 1. несврш. и уч. робан и поуздан. Сур. према обавити. 2. фиг. необ. упадљиво се обавештавање, ијек. обавјештавбње, интересовати за кога, трчати за ким. — с гл. им. од обавештавати (се). Да ли због џемадана, да ли због самог ћате . . . тек Јелица обавија за њим. Ранк. обавештавати (се), -бштавбм (се), ијек. ~ се несврш. и уч. према об&вити се. обавјештавати (се) несврш. и уч. према обавестити (се). обавије-, ек. обаве-. ббавештај, ијек. ббавјештај, м обавест, обавикнути, -нем сврш. необ. в. обикобавештење. Р-К Реч. нути. — Размазило б' се твоје братинство, обавикнуто храни крепчијој. Кост. Л. обавештајац, -јца, ијек. обавјешт^јац, м члан обавештајне службе. обавит ж окука, сатгјутак, завој (реке, пута). — Река хуји, надолази, наваљује обавештајни, -5, -о, ијек. ббавјештајни 1. који тајно скупља и доставља обавештења плаховито кроз ритиште шашовито, прави обавит. Кош.; Р-К Реч. (р стању код ратног или политичког непријатеља, у конкурентској организацији и др.): обавитња ж необ. в. обавипг. — На ~ служба, — официр, ~ мрежа. 2. који обавитњи цесте звиждали су прутови и чуло даје обавештења, податке о чему; који слуоки сс: хоја — хо. Кик. за упознавање чега, информативни: ~ биро, ббавити, -им (трп. прид. ббављен) сврш. уред. — Прошле године уредио га је [каленизвршити, урадити, извести. — Удаљи [се] дар] са једном популизаторском и обавешда би обавио све потребне припреме. Креш. тајном наменом. СКГ 1937. Она је дотле обавила само једну половину обав^гатач, -4ча, ијек. обавјбштач, м своје одисеје. Петр. М. онај који даје нека обаесштења, обавештаваобавити, ббавијем (трп. прид. обавАјен лац, известилац; онај који тајно извештава и ббавит) сврш. а. савити што око чега о чему. — Један од важних обавештача укруг, омотати, намотати, завити. — Вукових . . . био [је] Петар Добрњац. СКГ Обавије доњи крај горњег одела . . . око 1937. Добро плаћени обавештач из Конака тога обода [на чунуј. Петр. М. б. обухватимогао је о . . . везиру да каже само толико. ти, обгрлити (руком), положити руке око Андр. И. нечега. — Једном јој руком обави струк. обавбштачкД, -а, -5, ијек. обавјеш- Војн. Згурила се, савила се у клупче, наслотЗчки који се одиоси на обавештаче; обавеш- нила главу на уздигнута колена, а око њих

838

ОБАВЈЕШТ

обавила обе руке. Ранк. в. прекрити, покрити са свих страна. фиг. Густа копрена нека обавије моју прошлост. Кум. г. фиг. испунити собом, захвагпити, обузети (о осећањима, сумњи и сл.). — Црна слутша обавила му душу. Том. ~ се умотпагпи се, покрипги се. — фиг. Спустила се ноћ, и тамом се обавила ћутљива шума. Чол. обавјешт-, ек. обавешт-. обавјешћивати, -бшћујсм, ек. обавешћивати. Дбавља&е с гл. им. од обављапги. 6бављатв,-ам несврш.иуч.преш дбавити. обављач, -Дча м онај који нешто обавља. — Практичну примену . . . налазе . . . у својству обављача компликованих математичких калкулација. Б 1957. обагњвтв, ббагњијем сврш. бити захваћен гњиљењем {уопште или у поершинском слоју), натрунути; иструлити. — Под испред умивала такођер је влажан и обагњио од воде. О-А. обагрити, ббагрим сврш. заст. обојити црвеном бојом; исп. багра. — Обагрена тканица. Пав. Иако крв још није обагрила степу, рат је био већ започет. Кнеок. Л. обад м зоол. 1. а. инсекат, кукац двокрилац из пор. ТађапМае који напада говеда и коње (каткад и човека) сишући им крв: говеђи '-', кишни ~ . Терм. 4. б. мн. систематски назив за породицу ТаћапМае. И. 2. окаока. Р-К Реч. обадање с гл. им. од об&дати. обадање с гл. им. од об&дати се. обадати, ббЗдЗм несврш. и уч. према обости. обадати се, -Зм се несврш. бежати од обада (р говедима). — Говеда се . . . обадају и плазе запјењене језике. Кик. обадва м и с, ббадвб, ијек. ббадвије, ж (ген. обадвају м и с, обадвбју, ијек. обадвАју, ж ; дат., лок. и инстр. обадвбма м и с, обадвбма и обадвбма, ијек. обадвјбма и обадвј^ма, ж, ређе м и с) оба, обе. — Платићемо вам [кирију] за обадва месеца. Срем. Маре сжрила главу до Анице па обадвије умукле. Војн. обадв&ручкЗ, ијек. обадвј&ручке, прил. ». оберучке. Вук Рј. обадвј&ручке, ек. обадвбручке. ббадвоје (у јд. с. рода, ген. обадвбга, дат. -бма; мн. ббадвоји, -е, -а, ген. ббадвојих3 дат. -им(а)) = обоје 1. (јд.3 у зависним падежима понекад и у ми.) и једно и друго а. уз именице које значе чељад и живинчад. а

ОБАЗРИВО — Тада опет заћуте обадвоје старих. Вес. Стали обадвоје [Јошко и Криста] на цести. Берт. 2. (обично мн.) уз именице које немају једнине или које значе парове одн. скупове: иједни и други (иједне и друге итд.): обадвоји сватови, обадвоје чарапе, обадвоја врата (покр. обадвоје врата, чарапа и сл.). обадвбјица м = обојица иједан и други (р лицима мушког рода). — Имао [је] два брата и . . . обадвојица . . . [су] отишли морем. Н. прип. Вук. ббадвти, -им сврш. покр. одати, проказати. — Немој Раду мене обадити! НПХ. обадрити, ббадрим сврш. в. ободрити. — Прије [би се] . . . потрудио да ме у томе обадри, неголи да ме зато криви. Вук. обађатв, обађам несврш. покр. посећивати, обилазити. — Ево има три године дана да обађам земљу и градове. НП Вук. обазирање с гл. им. од обазирати се. обазиратн се, -р€м се несврш. и уч. према обазрети се. обазвавати, -азнЗвЗм несврш. и уч. према обазната. обазнати, -Зм сврш. дознати, сазнати, докучити. — Заклела се земља рају да се тајне обазнају. Љуб. Дјечак има прилике да обазна много пријатних . . . сгвари. Вел, обазр^ње с в. обзир. — Без икаква обазрења. Р-К Реч. обазрети се, ббазрбм се (ек. и ијек.) сврш. 1. окренуеши се погледати, осврнути се; проћи загледајући, осмотрити. — На савијутку мајка му се обазре да га још једном види. Вес. А ти се, Јаго, брижљиво по граду обазри и утишај оне што је узбунила их ова гадна бука. Богд. 2. напраеити осерт, скренути пажњу; обратити пажњу (на некога, на нешто), повести рачуна. — Нужно је да се укратко обазрем и на прописе хрватскога казненог поступка. Мј. 1926. На наше куцање, на наше ријечи, домаћица није хтјела да се сбазре. Чол. 3. побринути се, постарати се. — Не знам зашто се не обазреш да се некако спасеш. Бен. Написах писмо чика-Андрији да се обазре на мене у Швајцарској или Немачкој. Мил.

обазрив, -а, -о 1. опрезан, предострожан. — »Да си обазрив као да шиљбочиш на барутани!« гласала је заповест. Срем. 2. пун обзира, обзиран, пажљив. — Не бисте ли могуће... били обазривији спрам ваше госпође супутнице? Крл. обазрвво прил. на обазрив начин, опрезно, пажљиво. — Људи нерадо и обазриво прилазе да се обавесте. Вас. Положили ујд. су с. рода: ~ деце, ~ јаради, ~ јарића. [су] га обазриво на пушке и понијели шут6. кад се заједно узима мушка и женска особа. ке. Донч.

ОБАЗРИВОСТ — ОБАМЕТАТИ СЕ обазривбст, -ости ж особина онога који је обазрив, опрезност. — Евентуално сам, из обазривости, и повлађивао, али опрезно, умјерено. Кол. обај м и обајаше с неодољива привлачност, чар; чаролија, мађија. — О, шта би дао да је у гробу, у оном часу пуном обаја. Ант. 2. Какве сам дуге и зору наслутио, читава плава обајања. Уј.

839

обалављбвати, -ављујем несерш. и уч. према обалавити. обапарина ж наплата за коришћењеобале у луци (за везивање брода, истовар робе и сл.). Бак. Реч. обалац, -лца м радник запослен на обали (обично на утовару и истоеару бродова), обалски радник. — Какав је страшан и тежак положај обалаца, довољно је као карактеристику навести случај чак из 1909. ббајати, -јем сврш. а. извршити над нечим бајање, врачање (ј>ади тобожњег от- године. Лапч. ббалити, -им сврш. покр. опасати зиклањања болести, несреће и сл.). — Опет [врачара] узе руком к р у ж и т и . . . — Сад дом, оградити; исп. обала (2). Рј. А. сам обајала, — рече. Вес. б. чаролијама ббалвти, -им сврш. обалавити. — Оптобоже еезати кога за себе, зачарати, оп- колише га и друге [жене] . . . Обљубише чинити. — Момкова мати приповиједа јавга и обалише му и чело и образе. Ћор. но да сам јој ја сина обајала. Цар Е. фиг. обалити, ббблим сврш. 1. повалити, Твоја ми је пјесма душу обајала. Вел. оборити, срушити. — Плот је стајао тако обајатити, -им сврш. постати бајат, све лето, и тек у зиму снег га је опет обалио. Глиш. Јуран неће одложити сјекире, изгубити свежину, отврднупш. Шкаљ. прије него га [стабло] обали. Цар Б. 2. дбајгора ж в. опајгора. Р-К Реч. спустити, снизити, смањити (цену). — Ја ћу обалити цијену, па ћу се задовољити обакарисати, -ишем сврш. в. обакриако ми се само намири трошак. Вел. ти. Р-К Реч. ~ се оборити се, срушити се, пасти. обакрити, обакрИм сврш. превући, об— Или се стабло обали на земљу. Сек. ложити бакром, меди, побакрити. Бен. Рј. ~ се примити у себе бакра, меди; по- фиг. Зар кад и у земљу очи се обале? Дим. обалити, ббалијбм сврш. в. облити. — стати затрован бакром (р јелу). Вук Рј. Свега га је крвца обалила. Вук Рј. Када обал и обао, обла и обла, -ло (одр. га је разумила Ане, грозне су је сузе обаббли, -а, -5) округласт, заобљен, пун; окру- лиле. НПХ. гао. — О ланцу [је] висио тежак обал каобалица ж дем. и хип. од обала. — Из мен. Шен. Над тим устима је искочио сначуна Анка с' стрме обалице, у обје руке ж а н . . . нос, обао и меснато грбав. Сек. цвијеће брала. Марк. Ф. Ходио вук у први мрак покрај једне локве, у коју је обла мјесечина осијевала. ббалви и обалскб, -3, -б 1. који се одЉуб. фиг. Улети тако понекад, однекуда носи на обалу (који се налази на обали, који глас. Увијек кратак и увијек обал. Вил. се врши уз обалу, који је запослен на обали и сл.), прибрежни: ~ држава, ~ пловидобала ж 1. а. гранична линија између ба, ~ риболов, ~ радник. — На повркопна и воде; земљиште поред реке {мора, шини воде грање обалних топола саткало језера и сл.), ужи појас земље уз еоду, уз во- је мрежасту сенку. Пол. 1959. 2. као садени ток. — Преда мном вијугава обала ставни део зоолошких назива: обални бенмора. Хорв. фиг. Дечаку већ би лакше: тос (животиње што живе на морском дну била је близу обала живота. Макс. фиг. уз обалу), ~ харинга. људи са обале. — Тренутно занемела, обаобаљивање с гл. им. од обаљивати (се). ла поново завриска искиданим, бурним и бесмисленим узвицима. Вас. б. оно што обаљиватв (се), -аљујем (се) несерш. и личи, подсећа на обалу (1а) (нпр. земљиште уч. према обалити (се). поред пута). — У пољу је још дуго сједио ббамет м покр. врста бода при ручна ивици сеоског пута, мрвио лијевом руном шивењу; опшав. — Наоко струке опком земљу са суве друмске обале. Ћоп. точени су краји црнијем свитњаком, а про2. жиеа ограда, живица, врзина. — Дуну шивени обаметом. Љуб. и ветар . . . мала тичија побегла у жбуње обаметнути и обам&тнути, -аметн?м и обале. Вес. сврш. опшити, обрубити: ~ руб тканине. ббалавити, -им и обалавитн, -алавим обаметати, -амећем несврш. и уч. пресврш. балама, пљувачком упрљати, умазама обаметнути. ти. — Рукавом обрише обалављену усну. ~ се необ. заметати се, ницати, поРад. Д. јављивати се. — Сунце је било топло као обалављдвање с гл. им. од обалављитопао крух и по јендецима се }е трава повати. ново обаметала. Кик.

840

ОБАМИРАЊЕ — ОБАСЈАТИ

обамирање с гл. им. од обамирати. обамвратв, -рем несврш. према обамрети. обамретн, ббамрем, ијек. обамријети, сврш. 1. а. пасти у дубоку несвестицу, престати давати еидљиве знаке живота. — Рекоше да сс био занио и обамро. А одмах иза тога пође болест набоље. Андр. И. б. утрнути, укочити се. — Станку [су] ноге биле обамрле и срце на махове престајало куцати. Шимун. 2. а. умрети једно за другим, поумирати, изумрети. — Велика је снага чел>ади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину. Коч. фиг. изгубити сеу нестати, ишчезнути. — Љубав према оружју и стрељаштву није . . . обамрла у напредним масама. Стрељ. б. опустети, замрети. — Лука, од некога времена готово обамрла, одједном је оживјела. Цар Е. обамријети, ббамрЗм, ек. обамрети. ббамрица ж обамрлост. Р-К Реч. обамрлвца ж мед. несвестица, несвест зупсора. Бен. Рј. обамрло прил. беживотно, клонуло, мртво. — Као да се некој вишој сили покорио, обамрло пустио руке низ уморну снагу. Рад. Д. ббалфпост, -ости ж а. стање онога који је обамро, укоченост; мртвило. — Нека душевна и тјелесна обамрлост, из које сам се онда будио потиштен и разломљен, као да сам био у наркози. Бег. Затим би опет падао у неку обамрлост и равнодушно ћутао. Марк. М. б. мед. гушење азрћух^а. Бен. Рј. ббангавити, -им и обангавити, -ангавим сврш. а. постати бангав, хром, охромити. — Магарац је обангавио. Богдан. б. (некога) учшити бангавим, хромим. — Хеј, обангавит ћеш коња, куда се толико журиш? Бен. обавђвјатв, -ам сврш. покр. в. омађијати. — О, 'натема ј е ! . . . Како га обанђија о н а к о ! . . . Иде, братићу, за н>ом као слеп. Ранк. ббашатн, -ам сврш. окупати. Вук Рј. ббао = обал. обапетн, ббапн&и сврш. спутати, стегнути, сапети; обавити, омотати затежући. — Дивота је била гледати . . . сподобу . . . стегнуту, мршаву, блиједу, обапету одјећом. Вел. ~ се тесно се омотапш, затегнути се. — Обапела се хаљина око њега. Вук Рј. обапињање с гл. им. од обапињати (се). обапиаати (се), -н>6м (се) несврш. и уч. према обапети (се). обара ж обарена зелен, обарено поврће. Вук Рј.

ббарак, -Зрка м оно штоје обарено. Рј. А. обарање с гл. им. од обаршпи (се). обарати (се), ббарам (се) несврш. и уч. према оборити (се). обарач, -ача м 1. квачица на пушци и сл. ватреном оружју чијим се повлачењем постиже да оружје опали, окидач, ороз. 2. онај који нешто обара, руши: — препрека, ~ цена. — Аресе, обарачу зидова . . . не бисмо л' пустили Тројце с Ахејцима нека се сада боре. М-И. обарача ж обарач (7). — Прође порсд страже, непрестано држећи кажипрст на обарачи . . . карабина. Моск. обаривање с гл. им. од обариеати. обаривати, -арујем несврш. и уч. према обарити. обаритн, ббарим сврш. држећи кратко време у кључалој води попарити, прокувати; скуеати: — зелен, ~ кромпир. — фиг. Летња ноћна спарина прокувала је крв и обарила лица знојем. НК 1946. обасвртати се, -рћем се иесврш. необ. освртати се. — Мајка је сваки час застајивала и за Евком се обасвртала. Берт. обасезати, -ежбм и обаснзатн, -ижем несврш. опсезапш, обухватати. — Дневни ред обасиже као обично различна питања. Обз. 1932.; Прав. обасинути, -асинем сврш. песн. обасјати. — Једанпут свјетло дање обасине те иза брда. Крањч. С. обасипавати, -ипавам несврш. в. обасипати. — Друг је псовао и обасипавао га безбројним оштрим ријечима. Шов. обасввање с гл. им. од обасипати. обасвпатв, -пам и -пљем несерш. и уч. према обасути. обасјавање с гл. им. од обасјавати (се). обасјавати (се), -асјавам (се) несврш. и уч. према обасјати (се). обасјавач, -ача м ков. рефлектор; фар. Деан. Рј. ббасјавбст, -осга ж стање онога што је обасјано, осветљеност; пригревица. — По пустој обали нагло су се смјењивале засјенице и обасјаност. Десн. обасјаае с тренутак падања светлости, расветљавања; фиг. светао тренутак, надахнуће. — Јер свијест има у себи таквих обасјања. Уј. обасјати, -ам сврш. 1. обасути сјајем, осветлити, озарити. — Ловћен уздиже небу чарну главу, коју му зором обасјају први сунчани зраци. Љуб. фиг. У ње је све било обасјано животном радошћу.

ОБАСТАТИ — ОБВЕЗАТИ (СЕ) Крањч. Стј. 2. гранути, синути. — Још није обасјало сунце. Н. прип. Вук. ~ се засцјати, заблистати; фиг. озарити се. — Његово лице се чудесно обасја. Јевт. Он се наједном обасја весељем због овс мисли. Кал. обастати, -станем сврш. 1. в. опстати. — Сада већ не бијаше могуће обастати с њом. Том. Не би могла с миром да обастане код куће. Ћоп. 2. необ. застпати, зауставити се. — Пола је улице обастало да чује гдје то неко урнебеса. Киш. обастпрање с гл. им. од обастирати (се). обастиратп (се), -рем (се) несерш. и уч. према обастрети (се). обастрети, ббастргм, ијек. обастријети, сврш. обавити, прекрити (велом, простирком), застрети. — фиг. Мрак обастре борце. Кнеж. Л. Похрлили да погледају. . . нсобухватну земљу, прољећем обастрту. Бен. ~ се покрити се, обавшпи се. — Јесен обастре се сланом. Кош. обастријети, ббастрбм, ек. обастрбти.

841

да је тај један од наЈљепших положаја земље. Љуб. Дошао је да обађе сина. Леск. Ј. 2. извршити лекарски преглед, прегледати. — Доктор обађе дјевојци било. Шен. Одведе је градској бабици . . . она обашавши је увјери газду да је дјевојка у другом стању. Ћип. обачатп се, ббачам се несврш. покр. наслањати се, подупирати се. — Стајао је чело стола обачајући се уздрхталом руком наслањати се, подупирати се. — Стајао је чело стола обачајући се уздрхталом руком на политирану даску. Ћоп. ббаче везн. арх. али, само. — То су труди моји, обаче ипак зато не добих равном мером од рода признателност. Митр. обашав, -шва м покр. двоструки поруб кроз који се провлачи ееза, узица. Вук Рј. обашашће с заст. литија, процесија. — Зашто би се чинила обашашћа и благослови? Павл. обашва ж обашав. — Носали смо у обашвама од гаћа сакупљене опушке. Кш. обашка и ббашка прил. тур.; иш. обас^ти, ббаспбм сврш. а. сипајући башка 1. одвојено, напосе, посебно. — Обашпокрити, прекрити, засути. — Свуд ћу ка су мушки, обашка женске. Мат. Обашвас обасути брилијантима. Ранк. фиг. Тај ка је овдје и изложба псдесет девет власват бијаше ћорав на једно око, али га сул>а. Матош. 2. разг. не узимајући у обобасуше силни бркови и брада. Ков. А. 6. фиг. заокупити, салетети. — Чим је зир, на страну. — Обашка све остало што . . . представља онај његов љубавни супоздравио, обасуше га питањима. Шимун. коб. Дав. обаталити, -атЗлим сврш. 1. покеариббвез м заст. в. обавеза. — Одмах су ти, шитетити. — Што један потврди . . . се они окупили, па овакав обвез учинили. дође други па обатали и помрси. Коч. НПХ. фиг. размашти, распустити. — Док је обвеза ж 1. — обавеза. — Остали [су] био дијете, обаталили га и ја и мати. Те склапали погодбе и преузимали тешке облагодили га, те чували га. Ћор. 2. запувезе. Кос. 2. заст. в. обвезница (2). — Он стити, занемарити. — Дијелови [шуме], откуд је дрво вадио, бијаху ужасно оба- [је] први отпочео тај [зеленашки] кредит давати . . . па га је хтео кнез Милош батал>ени. Том. 3. опустошшпи. Вук Рј. 4. тинати, да није прве обвезе дужничке поучинити малодушним, обесхрабрити. — У трен подигла му се обатаљена душа. Новак. ништио пред њим. Лапч. обвезан, -зна, -зно обавезан. — Он је ~ се 1. покварити се, иштетити се. — Млин се нешто обаталио, па крупно држао да је обвезан све да зна. Нуш. Обмеље. Коч. 2. обесхрабрити се, клонути ду- везан је достојанствено крепати. Фелд. хом. — Кад му казасмо чему смо уцвиобвезаник, -ика м обвезник. — Приљени и обатаљени, рећи ће: »Ту ви је ђе- јава се предаје код оне управе.. . гдје цу изјела неспоменица«. Љуб. порезни обвезаник води своје домаћинство. обатаљнвати (се), -аљујем (се) несврш. Обз. 1932. и уч. према сбаталити (се). обвезаница ж женска особа обвезаник. обаткатн, -ам сврш. исткати, откати. Бен. Рј. — фиг. Снијег ће лепршајућ', ко лагано обвезатан, -тна, -тао обавезан. — Царперје, обаткати копрену бијелу. Гал. ска наредба прогласила је закључке рајхсобат^нути, -атрнем сврш. закачити, рата обвезатнима. Нех. окрзнути. — Док нишане зрном у јабуку, обвбзати (се), обвежем (се) сврш. = тко промаши, а тко обатрне. Ботић. фиг. обавезати (се). — Кад бисте били толико Мило им је што је капетана баш тако обаљубазни да ми у неколико ријечи објаснитрнуло [тј. украли му новац]. Крл. те . . . много бисте ме обвезали. Крл. Сви обаћи и ббаћи, 6б5ђ€м сврш. 1. в. се дужници обвезаше да ће исплатити стаобићи. — Кажу људи, који свијет обађу. ре дугове. Ћор.

842

ОБВЕЗАТНОСТ — ОБГРАЂИВАТИ (СЕ)

ббвезатнбст,-ости ж обавезност. Деан. Рј. обвезнвање с гл. им. од обвезиеати (се). обвезнвати (се), -^зујем (се) несерш. и уч. према обвезати (се). ббвезник м онај који је дужан да испуни неку обавезу: војни ~ , порески ~ . — Можемо за те писце наћи све податке . . . мачевања . . . незгоде с њиховим слугама, сељацима, обвезницима њиховим које било врсте. Поп. П. ббвезница ж I. хартија, папир од вредности као докуменат о уплати удела у капиталу (акционог друштва, државног зајма и сл-), акција, деоница. — Никад обвезнице овога зајма. . . нису овако ниско пале. Јов. Ј. 2. писмена исправа о некој примљеној обавези, обично о дугу, пританица, меница. — Потписивао [Је] бирташу и другим вјеровницима и обвезнице и шта су год хтјели. Коз. И. ббвезничкн, -а, -б који се односи на обвезнике одн. на обвезнице. обвејавати, -^јавам, ијек. обвијавати, несврш. захватати ширећи се, запахњивати (о мирису). — Мирис пустара . . . га је обвејавао. Поп. Ј. ббвенути, -нбм сврш. почети венути, увенути по површини. — Доље у дворишту каранфил се расцвао и обвенуо. Нам.

. . . казна се може и на затвор спустити. Ћос. Б. ббвити (се), ббвијем (се) сврш. обавити (се). — Он већ обви руке око струка њена. Митр. Праснуо је хитац и обвио дим. Вил. обвићи (се), -икнем (се) сврш. в. обвикнути (се). обвјенчати (се), -5м (се), ек. обв&нчати (се). обвладати, обвладам сврш. овладати. — Неисказана бол обвлада њиме. Ћип. Дуго не усну: немир га је неки обвладао. О-А. обвбдити, ббводим несерш. и уч. према обвести.

ббвођење и обвбђење с гл. им. од

обводити. ббвбј, -оја м омот; омотач, завој. — Узех писмо у руку. На обвоју су биле ове речи . . . Цар М. Електрони чине тзв. електронски обвој атома. Физ. 2. ббвојак, -бјка м обвој. — Излучи гујавица овдје слузав обвојак да у н> снесе јаја. Финк. обв^ћд и ббв^ћи, -учбм сврш. подвући унаоколо, уокеирити. — Његове упале и црним колутима обвучене очи закријесе се. Ђал. обга ж покр. округао комад теста; обвбнчати (се), -ам (се), ијек. обвјбнчалист растегнутог теста, кора, јуфка. — ти (се), сврш. в. венчати (се). — Па се с Редуша је од набујалог теста отфикарила Маром бего обвјенчао. НП Вук. обгу повелику. Чипл. Што је њој ишло за руком растегнути обгу! Шапч. обвес&штк, -&селим сврш. причинити коме весеље, радост, обрадовати. — Носим ббгнати, -§м (заст. ббженбм) сврш. в а м . . . дар који ће обвеселити и богата потерати гонећи унаоколо. Вук Рј. и сиромашка. Ћип. обгбвит, -а> -о који је начињен од обга, ~ се постати весео, радостан, обрадо- листав. — Оде пита обговита. Ком. вати се. — Станко се опет обвесели као обговбрпти, -бворим сврш. свестрано и увијек. Шимун. претрести, размотрити. — Одлучимо, дакле, обвесељавати (се), -^љавам (се) несврш. пошто смо ствар ваљано промозгали и и уч. према ебвеселити (се). кроз неколико ноћи обговсрили, да оснуобвбсти и ббвести, -бзем сврш. укра- јемо дионичко друштво. Вел. сити унаоколо везом. Р-К Реч. обгонпти, ббгоним несврш. и уч. према обгнати. — Често је победио онај који је обв&сти и ббвести, -&дем сврш. пров2сти унаоколо. — Обведе их [свештеник] хотимице кола око коца . . . обгонио. М 1867. трипут око стола певајући, па им онда ббгоње&е и обгољење с гл. им. од скиде венце. Вес. обгонити. обввјавати, -ијавам, ек. обвејавати. обградитн (се), ббградим (се) сврш. в. оградити (се). — Обгради уста рукама обвијаље с гл. им. од обвијати (се). па Мити на уво шапну. Дом. У већу [ће] обвијатв (се), ббвијам (се) несврш. и заједницу ступити [Хрвати и Срби] да се уч. према обвити (се). од вањске погибељи боље обграде. Павл. обвикнути (се), -нем (се) сврш. в. обиббграђепост, -ости ж особина онога што кнути (се). — Кад би чешће бивало, вјерујте ми да би човјек напосљетку обвик- је обграђено. Р-К Реч. обграђивање с гл. им. од обграђивати(се). нуо. Јурк. обграђивати (се), -ађујбм (се) несврш. ббвпљеп, -а, -о цсл. окривљен, оптужен. — Ако је обвињени... у јарост доведен и уч. према обградити (се).

ОБГРЕЈАТИ — ОБДУЉА ббгрејати, -ј?м, ијек. ббгријати, сврш. в. огрејати. — Облије га њезин посмијех, свега обгрије. Кал. обгрбзати, ббгризЗм несврш. и уч, према обгристи. ббгријати, -јем, ек. ббгрејати. ббгристи, -избм сврш. около изгристи. — Ставивши крај ње обгрижени комадић сладора [шећера], сједјела је старица оборених очију. Крањч. Стј. ббгрлити, -им сврш. I. обухватити грлећи, загрлити. — Она обори главу . . . а он је полако обгрли. Ранк. фиг. Радост тс обгрли, као твоја мати. Стипч. 2. заст. прихватити, усвојити. — Мјесто туђе ријечи . . . тискарна . . . коју Загрепчани обгрлише, приличнија ми се види утлака. Кур. ~ се уз. повр. загрлити се. — Обгрлшпе сс и обгрљени још дуго ослушкују. Ћип. Неки се обгрлили око врата, па пјевају. Мул. обгрљавати (се), -грљЗвЗм (се) и обгрљбвати (се% -г^љујбм (се) несврш. и уч. према обгрлити (се). обдавати, 6бдЗј!м несврш. заст. окруживати, обухватати. — То је само још увећавало иимбуе, који је обдавао њезино биће. Том. ббдан прил. гфеко дана, дању. — За то време ггравио [је] плехане пећи обдан, а преко ноћ учио. Дом. По селима промичу обдан и обноћ жандарске патроле. Гор.

843

обдањАвати, -ањујем несврш. и уч. према обданити. ббдарен, -а, -о 1. трп. прид. од обдарити. 2. даровит, надарен, талентован. — Сваки вешт, обдарен читач. . . уноси у текст и своју личност. Петр. В. обдар&ник, -ика м онај који је обдарен. Прав. ббдареност, -ости ж особина онога који је обдарен, даровитост, надареност. — Посветио [се] Младену: да га у . . . правцу његове обдарености развије што боље. Сек. обдар^ње с дар, склоност, смисао (за нешто), обдареност. — Има у природи људској обдарења за добро. Баз. обдаривање с гл. им. од обдаривати. обдариватв, -арујем несврш. и уч. према обдарити. обдаритн, ббдарим сврш. дати кот што као дар, поклон, даривати. — Лепо дочекан и добро обдарен, приклони се овом објашњењу. Гавр. Природа је обдарила човјека обилатом снагом. Шкреб. ир. Ви се . . . обрачуиавате са својим политичкии противницима на част и славу. . . слободе којом сте нас обдарили. Крл.

обделбвЗње, ијек. обдјел&вЗње, с гл. им. од обделавати. обделбвати, -блбвЗм, ијек. обдјелавати несврш. и уч. према обделати. ббдепати, -Зм, ијек. ббдјелати, сврш. обрадити. — Ређало се више обделаних обданити, ббдЗнДм сврт. 1. провести поља, ограђених. Грол. За уметничку проједан дан (негде). 2. безл. сванути, разданизу, за ону умешно обделану, крилату пропги се. — Кад обдани, земљом се ваљало з у . . . код нас [се] посве слабо бринуло. прамење магле. Лал. Цар М. ббданвпа ж 1. време од јутра до веобдблбч, -ача, ијек. обдј^лЗч, м необ. чера. — Сусјед Пе] одлазио у шуму на онај кот дела, ради на нечему, обрађивач. обданицу и враћао се тек касно у ноћ. — Даноноћни исповедници и обделачи Гор. Маргита је и данас отишла са сином свете матери,е речи зна^у како она прима на обданицу у Земун. Андр. И. 2. покр. нов и пристојан лик. Петр. В. ручак. — Која су ГдЈеца] из даљега, имају обдјел-, ек. обдел-. преко рамена платнене торбице и у њима обдржаваље с гл. им. од обдржавати. школску справу с обданицом. Јурк. обдржбвати, -државам несврш. и уч. ббданлце прил. на обданиџу, у току према обдржати. једнога дана; исп. обданица (1). Рј. А. обд^жати, -жим сврш. в. одржати. ббданички и ббдавичвб, -а, -б 1. који — Дошао [је] први рок сељацима да пласе односи на обданицу, који се врши по дану. те. Ниједан га није обдржао. Ђал. 2. руд. површински: — рад, ~ вађење. обдукција ж лат. отварање леша ради ббданитте с уетанова у којој деиа (нај- установљења узрока смрти или научног испичешће предтколска) проводе дан. — Да нам тивања, аутопсија. дјеца не вриште, организирајте дјечје обобдукдијскв и обдукциони, -3, -5 који дагоппте. Крањч. Стј. се односи на обдукцију. ббданцб и обданцб прил. обданице. — ббдуља ж тур. покр. а. коњска трка, Из Бајине Баште долазио је с батаљоном утрка. — Виђали су се само.. . по вашаобданце у Ужице и враћао се. Рј. А. рима и на коњским тркама — обдуљама. ббда&е с обданица, дан. Р-К Реч. Ћоп. б. награда победнику на коњској трџи.

844

ОБДУЉАШ — ОБЕЗВЕРИТИ СЕ

— Најприје коњаником брзоногим обдуље сјајне постави. М-И. обдуљаш, -аша м покр. тркачки коњ. — Потече ко упрегнут коњиц обдуљаш. М-И. обдурати, -ам сврш. нар. издурати, издржати. — Није чо'еку срце могло обдурати него се дигб и дошо 'вамо. Ћоп. обдуцирати, -уцирам сврш. и несврш. (из)вршити обдукцију. обевутити, -евутим сврш. покр. ошамутити, онесвестити. — Брзо скочи вуче, брже Миклуш туче, — неколико пути, па га обевути. Змај. обегенисатн, -ишем сврш. одабрати по свом укусу, заволети. — Обегенисао сам једну, па ме друге не привлаче. Бен. Ми смо је сви у кући обегенисали. Јакш. Ђ. Дбед, ијек. ббјед, м оброк, обично главни у дневној исхрани, који се најчешће једе о подне, ручак. — Вредне редуше журе, лупајуа вичу, да обед на време справе. Ил. По свршеном обједу био је необично задовољан. Перк. обеда, ијек. ббједа, ж неоснована оптужба, клевета. — Обједе и оптужбе, што су прије падале више мање увијено, сад су проваљивале све отвореније. Цар Б. обеднјенција ж лат. послушност, покоравање. Бен. Рј. об^дитн, обедим, ијек. обиј4дити, сврш. прмшсапш некоме неучињену кривицу, оклеветати, набедити. — Грех нам на душу што обедисмо права здрава човека. Вес. У сабору [је] обиједио великаше унионисте. Нех. ббедни, -а, -б, ијек. ббједни који се односи на обед. — Ваља сести за обедни сто. Шапч, Нагрне гомила к обједном столу. Крањч. Стј. ббеднвца, ијек. ббједница, ж просторија у којој се обедује, трпезарија, благоваоница. — Кад се испнете, одмах се десно улази у обедницу. Шапч. ббедова&е, ијек. обједовање, с гл. им. од обедовати. ббедовати, -дујем, ијек. ббједовати, сврш. и несврш. ручати, узети, узимати обед. — О п о д н е . . . није пошла у рестаурацију, обједовала је у соби. Леск. Ј. Кад мркне, обједују, а пред зору лијегају. Љуб. обеђнвање, ијек. објеђивање, с гл. им. од обеђивати. обеђнвати, -бђујем, ијек. објеђивати несврш. и уч. према обедити. обезазленити, -им сврш. необ. учинити безазленим, наивним. — Режија је обезазленила и подетињила једну — комедију ерудиту. НИН 1959.

ббезбеда, ијек. ббезбједа, ж необ. обезбеђење, осигурање. — Потражио [сам] мало писмена ради обезбеде мојих крваво стечених пара. Срем. обезббдитн, -бзббдИм, ијек. обезбијЈдити, сврш. 1. а. учинити кога безбедним, сигурним; заштитити од опасиости. — Подићи [ће] кућу и њима, својим станарима, обезбиједити живот. Цар Б. Један батаљон Шесте босанске бригаде пошао је да обезбеди рањенике. Дед. В. 6. осигурати средства за живот (некоме): ~ децу. 2. набавити, припремити, осигурати {нешто). — Партијске везе, које треба да обезбеде чамце за прелаз преко реке, знао је једино Јован. Ћос. Д. ~ се а. подузети што је потребно да се избегне нешто нежељено, осигурати се. — Он се претходно обезбеди... да шегова сенка не падне на отвор. Петр. М. б. снабдети се, опскрбити се (нечим), набавити у довољној количини: ~ намирницама. об&збеђеност, -ости, ијек. об&збијеђенбст, ж стање онога који је обезбеђен, сигурност. — Материјална обезбеђеност омогућава неговање идеалних интереса. Пед. обезбеђбње, ијек. обезбјеђење, с 1. мере предузете за нечију безбедност, заштита, осигурање. — НОО у У ж и ц у . . . учини све . . . за обезбјеђење незбринутог радног становништва. Ч-М. 2. војн. јединица чцји је задатак да некога, нешто обезбеди, осигура од непријатељских акција. — На пругу [је] било стигло јако немачко обезбеђење с минобацачима и митраљезима. Поп. Ј. обезбеђбва&е, ијек. обезбјеђивЗње, с гл. им. од обезбеђивати (се). обезбеђивати (се), -бђујем (се), ијек. обезбјеђивати (се) несврш. и уч. према обезбедити (се). обезбиј&дити (се), -бзбиједбм (се), ек. обсзббдити (се). об&збијеђеност, -ости, ек. оббзбеђенбст. обезбје-, ек. обезбе-. обезббјити се, -бзбојим се сврш. необ. лишити се боје, изгубити боју. — фиг. Једи! рече гласом који се обезбоји, промукну. Дав. обезбратити, -им сврш. остати без брата. — Поморци своје завјете прилажу од памтивијека, — сестре да не обезбрате, матере да не обесине. Љуб. об&збрижити, -им сврш. ослободити брига; обезбедити, осигурати. — Не знаш ти никаква пута ни начина да тога човјека обезбрижимо. Креш. Ономе, пак, који је добар, ваља јасан закон сву будућност да обезбрижи. Панч. об&зверити се, -им се, ијек. об&звјерити се3 сврш. занемарипш, напустити ве-

ОБЕЗВИЈАТИ — ОБЕЗЉУЂИВАТИ

845

обезгранити (се), -бзграним (се) сврш. ру. — Има неко доба . . . да се пук листом остати без грана. — Нас двоје поражено обезвјерио. Љуб. и тужно, налик обезграњена храста. Љуб. обезв&јати, -ам сврш. покр. доспети у стање душевне поремећености, избезумити се. Направи нм мали голубињак у пукотини — И њему су, трећег дана, кад је већ сас- обезграњена бријеста. Креш. обездбмнти, -бздомим сврш. лишити вим обезвијао од глади, стале излазити пред очи разне саблажљиве слике које је дома; раскућити. — И дед, ти, сада — обездоми и расини угљарскога сина! Зог. сотона стварао. Ранк. обездружити (се), -бздружим (се) сврш. об&звјерити се, -им се, ек. обезверити се. остати без друга, парњака. — Залуду [се] об&звољнти, -им сврш. учинити без- мучио и вратоломњао да гдје нађе спрежвољним, обесхрабрити. — Те муке . . . нису ника обездружену волу. Љуб. њега скрхале, обезвољиле, већ сасвим прообездруштвљивати, -уштвљујем нетивно, очеличиле. Петр. В. сврш. необ. лишавати друштвене осноее, обезвбнити, -бзвоним сврш. необ. (ко- одузимати друштвени карактер. — [Неки га) узети, украсти коме (црквено) звоно. — писци] обездруштвљују... и обезличују односе између мушкарца и жене. Ђил. Волио би' да су ми јединца сина. . . донијели у комаде него што су не [нас] обеобездухбвити, -уховим сврш. лишити звонили. Љуб. духа, учинити безличним, празним. — Саобезвредити, -бзвредим, ијек. обезври- дашњица је за Сремца ружна, ћифтински ј&дити, сврш. 1. учинити безвредним. — обездуховљена. Глиг. Без тих свједоџаба осјећао се још усамобездушити, -им сврш. одузети коме љенији и некако обезвријеђен. Десн. 2. душу, учинити беживотним, умртвити. — оспорити вредност (коме, чему), негирати. Авала данас лежи гола и обездушена, ка— Роман [се] у целини није могао обезвре- ко није никад лежала. Андр. Н. дити. КН 1958. ~ се остати без душе, без емоција, пообезвређбње с пад, губитак вредности. стати празан. — Јер се моји дани обез— Њене карактеристике биле су готово душише као дим. Матош. потпуно обезвређење новца и вртоглави обезј&зичпти, -им сврш. необ. (кога) скок цена. НИН 1958. одсећи језик (коме). — Служе их обезјезиобезврпј&дити, -бзвриједим, ек. обезчени црни хануми. Матош. врбдити. обезјуначити, -уначим сврш. лишити обезглавити, -езглавим и об&зглави- јуначких особина, учинити слабим, немоћним. ти, -им сврш. 1. (кога) одсећи некоме гла- — Ох, да није мене старост обезјуначила! Гор. ву. — Лазарево оружје остави код обезобезличаватн, -ичавам несврш. и уч. глављене трупине. Вес. фиг. лишити вође, према обезличити. — Многи од оптужених еођства. — Дахије . . . смисле план да посакрили су очи. . . црним наочарима. Оне бију све знатније Србе, у намери да тиме су их обезличавале. Дав. хришћане . . . обезглаве и поплаше. Нов. об&зличенбст, -ости ж утопљеност по2. фиг. збунити, упаничити, избезумити. — јединца у масу, одсуство индивидуалности. Пук би војске обезглавио како си се узор— Овакви услови друштвеног живота тио. Рад. Д. Оба пандура обезглављена стварају код милиона људи осећање пристрахом потеку пољем без капа. Кос. ~ се фиг. 1. остати без старешине. тешњености и обезличености. НИН 1958. обезлич^&е с губитак индивидуалности, — Кад се царство обсзглави. . . Ђурађ Балшић освоји нешто приморја. Рј. А. 2. обезличеност. — Субјективна контемплација овде се јавл>а као изазов том већ постигзбунити се, избезумити се. нутом објективном обезличењу субјекта. об&зглављенбст и об&зглављеност, КН 1959. -ости ж стање онога што је обезглављено; обезлпчнти, -бзличим сврш. уклонити забуна, пашка. — Општа јс пометња и обелемсја личности, одузети коме индивидуобезглављеност. Ђон. алност, учинити сличним другима; исп. обезглављб&е с одсецање главе; фиг. обезличавати, обезличење. уништење вођства. — Мислио је н а . . . обезљуђива&е с гл. им. од обезљуђиобезглављење побуне, њено ликвидирање. еати. Дав. обезљуђДвати, -уђујем несврш. чинити обезглављивање с гл. им. од обезглав- да неко, нешто изгуби људски карактер, лиљивати (се). шавати човечности. — [Неки писци] обезобезглављивати (се), -ављујбм (се) не- љУђУЈУ и обезличују односе између мушкарца и женс. Ђил. серш. и уч. према обезглавити (се).

846

ОБЕЗМИСЛИТИ

—

ОБЕЗУШИТИ

обезмислити, об&мислим сврш. иеоб. низити. — Кад ко у нас убије чоека од одузепш сваку мисао; потпуно збунити. — невоље . . . или што га ј е . . . обезобразво ЗазуЈило ми је нешто чудновато у глави . . . пукну ва нас латини. Љуб. . . . замантало ме, обезмислило, и кољена ~ се постати безобразан, претерано се преломише као переци. Бег. слободан у понашању, дрзак. — Кад се ЈОШ сасвим обезобразише скочише момци обезматичити се, -и се сврш. остати па их уларима и воловским жилама растебез матице. — Кошница се оОезматичила. раше. Маш. Зато се више и обезобразе, Вук Рј. верујте ми> мила. Поп. Ј. обезмлбчнти, об&змлечим, ијек. обезобезоружавати, -ужаадм несерш. и уч. млиЈечити, сврш. остати б»з млека (о допрема обезоружати. јиљи). — Дојиље с глади обезмлијечене носиле би пород у повоЈима... да им га обезоружанбст, -ости ж стање онога . . . госпође за душу пршштају. Љуб. којије обезоружан. — Неутралност повлачи за собом обезоружаност. КН 1955. обезмлијечити, оббзмлијечим, ек. обезмлбчити. обезоружати, -ам сврш. 1. одузети необезнадита, -бзнадт! сврш. лишити коме оружје, разоружати. — Доводе на наде. позорницу обезоружане своје робове. В ~ се шгубипш наду, пасти у безнад- 1885. 2. фиг. осговарајућим* поступањем, нсст. — ПослиЈе мале сханке, сва клону- убеђивањем и сл. отклонити нечи/и отпор. — Калембер је био дотеран до суза и обела, срушена> обезнађена, наставила [би] с зоружан. . . против навале дискретне љугласом као да се раста;е са животом. Пец. бави био је немоћан. Петр. В. СВОЈОМ обезнанити, -езнаним сврш. довеспш у дрскошћу ушевао ^е] у три речи да обебесвесно стање; издезушти. — Проку је зоружа и оплени своје жртве. Маш. већ обезнанила. . . љута крв. Петр. В. ~ се а. пасти у несвест, онесвестити обезочити (се), -им (се) сврш. постасе. — Након тога се обезнанила. Креш. ти безочану обезоОразити се. — Обезочио Беше пала на тле и обезнанила се. Нед. свиЈет. Гор. Ова) се не би оволико обезоб. изгубити присустео духа, избезумити се. чио да )е сам! Мат. — Што си тако обезнанила се и дршћеш обезубити, -им и обезубити, об&убим сва? Огр. сврш. остати без зуба. — Јоште млади, обезна&ено прил. ван себе, избезумље- а обезубили, све лижући оне посластице. но, шгудљено. — Обезнањено сам тражио Њег. Кад )е [пастирЈ онемоћао и обезубио очима око себе Веселина и Јована. Кул. . . . договори се село да му нађе замјеника. Гор. обезна&енбст, -ости ж стање онога који је обезнањен. Р-К Реч. об&зумити, -им и обезумити, -^зумим обезнањивати (се), -ањујем (се) несврш. сврш. 1. а. одузепт моћ расуђивања, збуншпи, помести. — Иомолим се да бог души уч. према обезнанити (се). обезначаватн (се), -ачавам (се) несврш. мане обезуми, а нашој војсци отвори све путе. Ћоп. б. залудити, занети. — Обезуи уч. према ооезначити (се). мила ме са петнаест СВОЈИХ прамаљећа. обезначити, -езначим сврш. необ. упо- Матош. 2. обезумити се. — Остала је укатребити (неку реч, израз) тако да добије мењена и мислио сам опет је обезумила. Бег. неодређено значење. — »ЈесамЈ царе, али у ~ се изгубити памет, изоезумити сс; рђаву,« и означава, од своје стране, баш полудети. — Милан се обезуми од чуда. тамо где је цар обезначио. Сек. Дом. Он је потпуно ван себе, обезумл>ен. ~ се изгубити значење (о речима). — Донч. Гласови су монотони. А речи се чудно обезумљено и оббзумљено прил. ван обезначиле, немају снаге да се утисну у себе, избезумљено. — Сат, онакав сат! — свест. 'Пол. 1960. обезумљено хуктао Станоје. Рад. Д. обезнджити, -&зножим сврш. остати обезумљенбст и обезумљеност, -ости без ноге, без ногу; повредити, осакатити нож стање онога који је обезумљен. гу. — Коњи нам обезножили! Твој нахрамобезумл^ње с губитак разума, избезумљује на десну, а мој на леву ногу. Моск. љење. — Престало је све наједном . . . треобезоблнчити, -ббличим сврш. учинити бала [је] још ситна једна линија до потпубезобличним; изобличити. — Самлео ју је ног обезумљења. Бег. овај рат и обезобличио. Не само њено обезумљивати (се), -умљујем (се) нетело . . . но и њену вољу. ЛМС 1951. обезДбразити, -им сврш. 1. в. обезо- сврш. и уч. према обезумити (се). обезушити, -им сврш. оштетити ушибразити се. — Зато и јесу људи обезобразили данас. Вел. 2. покр. осрамотити, по- цу игле. Вук Рј.

ОЕЕЛЕЖАВАТИ (СЕ) — ОБЕЛОДАНИТИ обележавати (се), -бжавам (се), ијек. обиљеж&вати (се) несврш. и уч. према обележити (се). обележавач, -&ча, ијек. обиљежавач, м онај који нешто обележава; апарат за обележавање. — Изотопи ће се користити као обележавачи, ради праћења извесних процеса у организму. Пол. 1959. об&лежба, ијек. обиљежба, ж обележавање; ознака. Прав. обблеженост, -ости, ијек. обпљеженбст, жособина онога који је обележен. обележивати (се), -^жујем (се), ијек. обиљеживати (се) несврш. и уч. према обележити (се). обележити, -им, ијек. об&љежити, сврш. 1. а. ставити белег, знак на што, означити. — Већ су обиљежили дрвеће, шуму измјерили. Бен. фиг. Био [си] срећне руке кад си оно . . . у невољи кумство прихватио, нашом вером Држоја обележио. Рад. Д. б. означити место, показати. — Кад си писмен, ево читај сам, рече капетан и обележи му ноктом. Срем. 2. учинити видним, истаКи. — Друштва . . . припремају разнолике програме којим ће обиљежити прославу годишњице октобарске револуције. Вј. 1957. 3. назвати (неким именом), поменути. — Клара је — стид ме је обиљежити је правим именом. Шен. 4. овлаш, у главним линијама назначити, скицирати. — Личности код Љубише поготову никако нису израђиване, оне су само обележене. Скерл. 5. фиг. а> оцешти, окарактерисати (рбично негативно). — Ви сте, — рекао му је министар... обележени рђаво. Ћос. Б. б. изложити презиру, жигосати. — У завади [је] са целим светом, већ као обеле' ж е н човек и осуђен кривац. Андр. И. в. празн. учинити да се неко роди или постане телесно нагрђен, усадити физички нгдостатак. — Постоји веровање да све што се у Олујацима роди мора бити обележено. Изгледа да нема Олујака који није или гушав или сакат или иначе ровашен. Андр. И. фиг. Тако ме је својим чинима обиљежила гадна вјецпица, та Едвардова жена. Богд.

847

лежја, — рече, подавајући јој бисерни ђердан. Маж. Ф. б. предмет који служи као доказ, успомена и сл. — Па да и он има обиљежје, с чијем ће се похвалити кнезу. Март. 3. а. битна одлика, карактеристика. — Оно . . . што је давало особито и основно обележје [Веселиновићевом] раду, то је била. . . доброта. Скерл. Културни ж и в о т . . . носио [је] сва обиљежја наше заосталости. КР 1924. б. унутрашњи садржај, суштина, карактер. — Антиприродне, антинатуралистичне тенденције неких великих умјетника... су тек моралног обиљежја. Матош. 4. предзнак, знамење. — Све ми зло се обиљежје каже: мој се барјак наопако вије, моји коњи странпутицом иду. НПХ.

обблети, -лим, ијек. обијељети, сврш. 1. постати бео, побелети. 2. добити беле, седе власи, оседети. — Већ је сав изнемогао и обијелио као овца. Коч. Изр. душа ми обелела (очи ми обелеле) од ч е к а њ а врло дуго чекам. обелиск м грч. камени споменик у облику високог (најчешће четвеространог) стуба, суженог према врху. обблити, обелим ијек. обиј&лити, сврш. 1. а. учинити белим, превући белом бојом. — Свитање [је] . . . полагано навирало и обијелило ноћ. Бен. фиг. Преко његове главе пројурило је шездесет година које му обијелише косу, избише зубе. Ћор. б. фиг. рећи добру реч о коме, повољно приказати кога. — Немојте Лазу оцрнити, него Лазу обелите. Несрећнијег човека од њега ја нисам срео у животу. ЛМС 1960. 2. окречити, овапнити. — Нитко није обијелио куће. Мишк. 3. пасти (о снегу). — Још ноћас може да обијели. Лал. 4. огулити, оглодати. — Пограбио [је] и обијелио читав батак од пурана. Ков. А. 5. фиг. добро ударити, отучити, одрапити. — Дедер, куме Грујо, да га и ја једночке обијелим овијем штапом. Ћоп. Изр. ни (зуба) —< не проговорити ни речи; ~ образ потврдити или подићи углед; обељени г р о б о в и фиг. лицемери, претворице. — Има . . . лажних побожњака, обијељених гробова. Јурк. ~ се наступити с неким обележјем, ~ се постати бео. — Сав се . . . обиостаеити одређени траг, спомен о себи. — јелио од прашине. Цар Е. Али ће већ и сам писати, печатати и обеобелоданити, -бданим, ијек. објелодблежити се као Песник. Михиз. нити, сврш. 1. а. шнети на јавност, објаобележје, ијек. обиљежје, с 1. белег, еити (обично нешто што се пре држало у знак. — То ће обележје. . . служити на тајности); обнародовати, обзнанити. — Предто да се нађе где је кит. Петр. М. 2. а. лог је тај обелодањен тек на скупштини. дар који даје момак девојци као знак да је Јов. С. б. одштампати, отиснути, издати. за њега испрошена; дар као спомем на нешто. — Списи у овој к њ и з и . . . дио су збирке — Х о ћ у . . . да те женим. Нашао сам ти есеја . . . коју сам намеравае објелоданити већ и цуру, само да дамо обележје. Шапч. године 1939. Шим. С. 2. доказати, потврОд данас си моја посестрима. Ево ти обе- дити: ~ нечију кривицу, ~ саучесништво.

848

ОБЕЛОДАЊЕЊЕ — ОБЕСВЕЋИВАТИ

оберлатптп, -брлатим сврш. в. обрлатити. — Онако красну [девојку] оберлатио Гје] онај неотесани Ариф. Мул. оберлбпов м шал>. лопов над лоповима, велики лопое. — Добро, излази тај оберлопов: и он ме почео учити. Крањч. Стј. бберст м нем. варв. пуковник. — Оберсту . . . је рекла да јој је украо њезино теле. Крл. оберстарија ж ист. зграда у којој се налазио штаб пука. — За добра по сата били [су] пред оберстаријом. В 1885. бберстер м нем. варв. оберст, пуковник. — Та је госпођа била удовица иза оберстера. Новак. оббручке и оберучке, ијек. објЈручкб и објеручке, прил. а. обема рукама. — Оберучке је дохвати за главу и пољуби. Лаз. Л. фиг. Влада дијели објеручке, пуним шакама. Гор. б. фиг. од сеег срца, ерло радо. — Треба да сматра за част што му кћер проси козачки син. Даће нам је он оберучке. Моск. Нема ниједног газде који га неће оберучке дочекати. Маш. бберштар м нем. варв. оберст. — Аустријски гснерали . . . с једним граничарским оберштаром . . . све оно причинило се Јулијану . . . опасним и тешким. Крл. обесамитв се, об^самим се сврш. престати бити сам, стећи друга, друштво. — И жене своје нераздвојне — да се обесаме и олозе — домазетом жене. Зог. обер м нем. варв. оберкелнер, главни обесанити, -им сврш. изгубити сан, конобар. — Могао бих постати.. . некакав провести време у несаници. — Ја, сломљен, бољи обер. Крл. обесањен, прикупљам, преузимам сна и обер- нем. као први део полусложенице моћи. Зог. и сложенице означава виши чин или полообесв^стити се, -^свестим се, ијек. жај у звању које је њеним другим делом исобесвиј&стити се, сврш. онесвестити се. — казано: обер-војвода, обербаша, оберкоманБрне дрекну и умало се не обесвијести. да, оберкелнер, оберлајтнант и сл. Мат. Може у њој живот стати и испред об&рбернти, -им сврш. в. обријати. једне ријечи тијело обесвијештено пасти. Вук Рј. Шим. А. обернца ж предстојница самостана, приобесв^тити, -бсветим сврш. погазити, орица. — У њ сједају . . . угледне особе: повредити светињу, оскрнашти. — Изглена раној миси часна сестра оберица из клодало ми је тада као да сам обесветио једно штра. Пав. своје узвишено осећање. Јак. Остварили бберкелнер и бберкелнер м нем. варв. [су] обесвећене, тамне сне. Сим. главни келнер, натконобар. — Оберкелнер обесвећавање с гл. им. од обесвећавати. . . . у фраку надзире све. Крл. обесвећавати, -бћавам несврш. и уч. бберкнез м ист. = оборкнез виши кнез, старешина кнежине, нахије за време турске према обесветити. владавине у Србији. — У државној архиви обесвећбње с поступак којим се вређа у Београду нашао сам писмо Милосава светиња, оскврњење. — Његово затварање Здравковића, оберкнеза ресавског. Ђорђ. . . . оставило је публику запрепашћеном као обесвећење . . . трофеја револуције. оберкнбжевство и оберкн&штво с ист. Јов. С. положај и звање оберкнеза. — Зато [је] добио обесвећиваше с гл. им. од обесвећивати. оберкнежевство у Голији. Вујач. Оберобесвећнвати, -бћујем несерш. и уч. кнештво потврђује [се] вечито на потомке његове. Вук. према обесветити. 3. открити, пронаћи. — Неолићана је . . . било много, али њихова станишта још нису обелодањена. Жуј. ~ се 1. избити на јавност, показати се, бити јавно потврђен. — Ја ћу тражити поновно суђење... Па ће се обелоданити моја невиност. Срем. 2. појавити се, представити се. — Пре две а можда и више година један млади песник обелоданио се стихом . . . Б 1958. обелодањ^ње, ијек. објелодањбње, с избијање на јавност, откриће. — Код објелодањења дјела може доћи до суђења деликта. Мј. 1926. обелодањнвање, ијек. објелодањивање, с гл. им. од обелодањивати (се). обелодањивати (се), -ањујем (се), ијек. објелодањивати (се) несврш. и уч. према обелоданити (се). ббепавити, -им и обепавити, -енавим сврш. постати бенае, оглупавити. Бен. Рј. обенђ&лучнти, -им и обепђ&јати, -ам сврш. опити бенђелуцима, опојним травама; фиг. омађијати, опчинити. — Обенђелучене треба унети у топлу собу. Батут. Ти просипај свакаке бенђије, обенђијај Бисер-бега свога! НПХ. Ако се прочује да је . . . газда Јеврема могла да обенђија једна Циганчица, он ће изгубити много од угледа. Андр. И. 6бевђити,-им сврш. в. обенђијати. Вук Рј.

О Б Е С В И Ј Н С Т И Т И СЕ — О Б Е С Н А Ж И Т И обесвиј&стити се, -^свијестим се, ек. обесвбстити се. обеселнти, обеселим сврш. 1. в. обвеселити. — Има)у с чиме кући доћи и небоге обеселити мајке. Март. 2. покр. угасити (свећу). — У Грабљу нипошто неће нико рећи: »угаси свијећу«, него »обесели« вли »ућеши свиЈећу«. Вук Рј. ~ се обееселипт се. — Али се ниједна не обесели томе гласу. Лаз. Л. Спрве се обеселио бег да ћу му штогод казати за брата. ГЈавл. об^силитц, -им сврш. обеснажити, поништити. — Донесени закони . . . пред с)д општега гласања долазе, и . . . ово [их] одбацити или обесилити може. Л1 1867. обесннити, -бсиним сврш. 1. учинити да неко остане без сииа. — Заузме се суд . . . и прибранији људи да склоне обесињенога оца на умир. Љуб. 2. остати без сина или синоеа. В. пр. под обезбратити. обесити, -ТИЈ ијек. бб)есити3 сврш. 1. нажстипш нешто тако да еиси, окачити: ~ пушку о раме3 о клин. — фиг. Не знам тко }е њему објесио онај »дон«. Вел. 2. а. олабавнти, опустшпи. — Лађа са два бијела Једра . . . је крила обЈесила јер н±це вјетра. Маж. Ф. б. спустити, погнути. — Хатка се помаче и објеси главу. СЦЈ. 3. усмртшпи, погубити вешањем: ~ осуђеника. Изр. -—' коме што о врат фиг. пребацити на кога тешке обавезе; ~ нос (брке,

главу)покуњитисе; ~ о (на) клин (посао,

зван>е) запустити, занемарити; г~• о велико з в о н о разгласшпи, раструбити; у кући

обешеног не говори се о ужету не

треба помињати нишпм што би кога подсетило на претрпљену непријатност; умешено па обешено ир. каже се ономе ко очекује да без труда што добије. ~ се 1. поставити се у висећи положај, окачити се. — По дрвима опет бејаше се толико обесило седога иња. Шапч. Срце ми буде олово и објеси се о сухо грло. Матош. 2. а. опустити се, опгромбољити се. — Усне му се обесиле3 поглед напола угасио. Цар М. б. фиг. малаксати духом, покуњити се, клонути. — Мој ти се мали . . . објесио. Павл. 3. одузети себи живот вешањем. — Те исте ноћи је Шимун двапут покушао да се објеси. Андр. 11. Изр. ~ коме о в р а т 1) ватрено загрлити кога\ 2) пасти коме на терегп. обескличити, -им сврш. уклоиити клице из чега, стерилизовати. Р-К Реч. об^скожити, -им сврш. скинути кожу, одерати. — На мојим је прсима, обескоженид1, свемоћни падиша стајао другом ногом. Зог. 54 Речних српскохрватскога књижевног језика, III

849

об&скрвити се, -им се сврш. необ. веома пребледети. — Она се устобочила, обескрвила, окаменила. Матош. обескр^нитп, -ескрепим5 ијек. обескријеиити, сврш. а. обеснажити, оспорити. — Наши противници хоће да ове истине обескрепе. Петр. В. б. учинити безопасним. — Напад на краља мора се одмах у противпотезу обескријепити или парирати. Шах 2. обескрепљивати, -^пљујем (ек. и ијек.) несерш. и уч. према обескрепити и обескријепити. обескријепити, -бскријепим, ек. обескр^пити. об&скрунити, -им сврш. лишити круне, збацити с престола. — [Визија] љепоте и прошлости . . . још држи обескруњене госпаре несломљена хрпта. Војн. обескур&житн, -уражим сврш. обесхрабрити, — Робеспјер се није дао обескуражити својим првим неуспесима. Јов. С. ~ се обесхрабрити се, постати малодушан. обескућиватц (се), -ућујем (се) несврш. и уч. према обескућити (се). об&скућити, -им сврш. лишити куће, довести до крајњег сиромаштва, раскућити. — Сељака [би] поступно, кидајући комад по комад његове имовине, сасвим обескућио. Глиг. ~ се остати без куће, раскућити се. — Жао му је блло обескућених Мрачајаца. Ћоп. обесмислити, обссмислим сврш. учшшти бесмисленим, празиим, безвредним. ~ се изгубити смисао, постати бесмислен, празан, безвредан. — Уиади људи из сељачких слојева у манастирску средину . . . значе победу здраве памети . . . над оним што се умртвило и обесмислило у леном, упарложеном . . . манастирском животу. Глш. обесмртвтн, -им сврш. учинити бесмртним, оееновечитн. — Доситеј је имао две сврхе: просветити народ и обесмртити себе. Прод. [Њих] је обесмртила . . . тали)анска момеди;а Је1Гапе. Комб. ~ се посг.шти бесмртан. — Твоје ће се име обесмртити. Вел. Дао [је] неколико типова деце који су се обесмртшш. Богдан. об&снађен, -а, -о необ. збуњен, запањен. — Стајао је обеснађен, осјећао како га подилазе срси тјескобе. Цес. А. обеснаженост, -ости ж стање онога што је обеснажено. Р-К Реч. обеснажнвати, -ажујбм несврги. и уч. према обеснажити. обеснажити, -4снажим сврш. одузети снагу чему; оспорити, поништити: ~ доказ,

~ тврдњу.

850

ОБЕСНИК — ОБЕСЦЕНИТИ

обестан, -сиа, -снз, ијек. ббијестан 1. пун неукротиве снаге, бујности, необуздан; пусгПу разуздан. — Загрми из сто младих грла обијестан смијех. Ђал. Прапорци звече и мешају се у песму момака обесних. Чипл. 2. бесан; осион, суров. — Било је Вукосовићу обесно, ијек. ббијесно, прил. на обестан да проплаче над обијесном бахатошћу. иачин. — Кад је глазба мало тиша, говори Новак. Постаје злочесто и обесно створење обијесно. Огр. Дуго су се и обесно смејали. које се наслађује туђим мукама. Јов. С. Пер. 3. охол, надмен. — Прегибао [се] и понижавао пред једним ћудљивим, осионим, обеснбст, -ости, ијек. ббијеснбст, ж особина онога који је обестан; обест. — Уко-обесним деспотом. Прод. лико је ударао отвореније, утолико је напад обест&ретити, -им сврш. ослободити добијао у здрављу младости, обесности. терета. Р-К Реч. Ћос. Б. обестнјати, -ам сврш. постагпи као обесблити, оббсолим сврш. (нешто) од- бестија, животиња, подивљати; помахнитастранити со из нечега; лишити соли. — О, ти. Вук Рј. жиле храбре, упорни изданци — пробити, обестран, -а, -о в. оиостран. — Често обесолити сиге слане, надрасти нанос и људи . . . без никакова разлога један на коров. Зог. другога замрзе, већ по сравњивању видобеспокојавајућн, -а, -е који обеспокојава, љивога обестранога положаја и судбине. узнемирује. — Листови . . . протурају кроза Јурк. свет обеспокојавајуће гласове. Дом. об^стрвити, -им сврш. однети, одвеспш обеспокојавање с гл. им. од обеспокоја- и сл. бестреа, учинити да ко или што нестане без трага и гласа; уништити. — вати (се). Неумољива »њемачка грабул>а« шчепа двообеспокојаватп (се), -бјавам (се) несврш. јицу најмлађих и обестрви их негдје у Маи уч. према обеспокојити (се). ђарској. Лал. ~ се нестати, изгубити се, пропасти обсспбкојеибст, -ости ж стање онога који је обеспокојен, узнемиреност. Р-К Реч. без трага и гласа. — Немам осим оне дјеце покојног стрика Машана нкког од срца, обеспокојбње с неспокојство, узнешрење. а и она су се негдје обестрвила. Ст«. 1948. Р-К Реч. обесхрабр&ђе с губитак храбрости, обеспокбјцти, -бкојим сврш. учинити обесхрабреност. — Обесхрабрење и унишнеспокојним, испунити бојазни, сумњом, узтење европских народа — то је био план немирити. Р-К Реч. хитлеровских претендената на тиранску ~ се постати неспокојан. власт у свијету. Зог. оббспослити, -им сврш. необ. остати об&схрабреност, -ости ж стање онога без посла. — Људи . . . почели су се, обес- којије обесхрабрен, малодушност, безеољност. посљени, да дижу полако с пода. Дав. — Из тога изводи филозофију опште обесобесправити, -^справим сврш. лишити храбрености и моралне беде људске. Скерл. (законских) права. — Буржоаско, као и обесхрабривати (се), -абрујем (се) несвако класно друштво дотада, обесправило сврш. и уч. према обесхрабрити (се). је и унижавало човјека. Ант. 1, Револуција обесхрабритк, -есхрабрим сврш. одузети . . . јс давала права обесправљеним и хлеба храброст коме, учинити малодушним, уплапрегладнелим. Прод. шити. — [Нова проба] ће ме охрабрити или обесхрабрити. Сек. обесправљеност, -ости ж стање онога ~ се изгубити храброст, постати малокоји је обесправљен. душан, уплашити се. — Још је стигао да обест, ијек. ббијест, ж 1. силина, бујност која избија из човека, иеобузданост; разузда- се наруга овој двојици што су се толико . . . обесхрабрили. Маш. Гости нису били ност. — У њему се . . . нагомилало необесхрабрени. Вј. 1957. обуздана објешењаклука и обијести довољне обесхранити, -бсхраним сврш. необ. да читаву једну махалу нагони на смијех. лишити хране, одузети средства за жиеот. Ћоп. Тај Бакус се не бори од нужде и за живот, већ из пусте обијести. Марј. М. — Зашто си је [земљу] заложио? Руку 2. осионост, суровост; насиље. — Са обести десну нека одсијече отуђитељ што обесхрани Лазареве мораде у гору отићи. Вес. 3. охо- земл>ом своје. Божић. лост, надменост. — Срећа обори с висине обесцбннти, -бсценим, ијек. обесциј&нитројанску обијест, што не позна спона. ти, сврш. понизити; потцеиипш. — ДомаКомб. „. ч . , новић је писао Страдију . . . згађен на

ббесник, ијек. ббијесник, м обестан човек. — Чим се објутрило, саспу жандари клетве на обијеснике. Гор. ббесннца, ијек. обијесница, ж обесна женска особа. Бен. Рј.

ОБЕСЦЕЊИВАЊЕ — ОБЕШЕЊАКОВ ругобе које су обесцениле национално достојанство Србије. Глиг. [Способности] се не смију нити прецијенити нити обесцијенити. Атл. обесцењввање, ијек. обесцјењивање, с гл. им. од обесцењивати. обесцењвватв, -бњујем, ијек. обесцјењивати несврш. и уч. према обесценити. обесциј&нити, -^сцијеним, ек. обесц^нити. обесцјењивање, ек. обесцењивање. обесцјењвватв, -ењујсм, ек. обесцењивати. обетаватв (се), -бтавам (се) несврш. и уч. према обетачш (се). об&гатв (се), -ам (се) и дбетоватв (се), -тујем (се) сврш. заст. в. обећати (се). — Нама је доста да наш заступник обета да ће гласовати. Павл. Мене је отац обетао ономе дјетићу. Љуб. Да нас преведе на обетовану мирнију, лепшу, слободнију страну. Змај. обећаваше с гл. им. од обећавати (се). обећавати, -бћавам 1. несврш. и уч. према обећати. 2. пружати основа за неко веровање, давати изгледе, отварати наду (неким позипшвним наговештајима). — Ова година обећава добру бербу. Бак. Реч. [То је] један . . . од младнх француских писаца који много обећавају. ХР 1928. ~ се несврш. и уч. према обећати се. обећаввк, -ика м заст. вереник, заручник. Рј. А. обећаница ж заст. 1. обвезница; срећка. Бен. Рј. 2. вереница, заручница. Рј. А. обећање с дата реч да ће се нешто учинити. — Знао је како људи . . . крше обећања. Андр. И. Нисам имао срца погазити обећања. Креш. Изр. обећање лудом р а д о в а њ е не треба се ослањати на обећања. обећати, -ам (обећамо, -ате и оббћамо, -ате; аор. 2. и 3. л. обећа и об&ћа; р. прид. ббећао, -ала, -ало и обећао, -ала, -ало; трп. прид. ббећан) сврш. дати обећање, обрећи. — Што обећа, то ће и испунити. Срем. Очи непробуђене спавају као обећана љубав. Уј. Изр. обећана земља в. уз земља (изр.). ~ се 1. в. обећати. — Стари чобан се обећа да ће му све учинити по вољи. Јакш. Ђ. Учитељицама се обећала да ће с њима у . . . шетњу. Леск. Ј. 2. дати пристанак на брак. — Поп . . . упита . . . — Да се ниси обећао којој другој ? Вес. Изјавио се, а ја сам му се обећала. Новак. обећивати (се), -бћивам (се) несврш. в. обећаеати (се). — Милан се отимао, кла34*

851

њао се и обећивао да ће доћи слиједећега дана. Кум. об^ушити, -им сврш. в. обезушити. Вук Рј. обехаратв, -ам и обехарити, -&харим сврш. осути се бехаром, цветом (р еоћки), расцветати се. — Развигор . . . Нанесе пролеће, па зазелени и обехара. Марк. М. Расцветали се глогови и трљаци, обехариле воћке. Бар. об^чнти1, ббечим сврш. избечити (очи). — Везир скадарски обечио очи на Хаснику. НП Вук. Свети Рок . . . је на слици обечио очи к небу, искренувши бјелутке. Гор. оббчити2, ббечим сврш. покр. 1. богато наградити; подмитипш ееликим новцем. — Кад мене Приморци овако обечише, тек да мучим, колико су дали овој господи. Љуб. 2. размазити, распустити. Вук Рј. обешеник, ијек. објешеник, м = обешењак (1) обешен човек. — Кад је . . . издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац. Дуч. ббешенпца, ијек. ббјешеница, ж 1. она која се обесила. — Помоли објешеница домаћина да је слими с чукља. Љуб. 2. шваљала женска особа, неваљалица. — »Дроље . . . објешенице« — гунђала је. Торб. 3. живахна, враголаста женска особа, враголанка, ђаволица. — Обори, обешеница, очи преда се и осмејкује се. Глиш. ббешењак, ијек. ббјешењак, м 1. = обешеник. — Жена . . . маше према облаку проноском и усплахирено зове каког обешењака или утопљеника. Глиш. 2. покварењак, неваљалац. — Половнца тих људи бијаху објешењаци, дионичари разбојничких друштава. Шен. 3. духоетп, враголаст мушкарац, враг, ђаво, спадало. — Па онда још који објешењак тек гурне коју жену, она се занесе, усцичи. Коз. И. 4. ков. закачка на капуту за вешање. — Треба да су увек . . . у реду код старих момака . . . дугмета на кошуљи и »обешењак« на зимском и уопште на горњем капуту. Срем. обеше&аквња, ијек. објешењакиња, ж обешеница {3). — Међу дамама бијаху двије несташне објешен>акин>е. Вел. Она објешењакиња Грушењка познаје људе. Л-К. обешсњаклук, ијек. објешењаклук, м обешењаштво. — Пуни су смијеха и објешењаклука. Беи. Два зеленкаста ока пуна [су] обешен-аклука. Чол. ббешсњаков, -а, -о, ијек. ббјешењ&ков који припада обешгњаку. — Гдје си ти чуо да у објешен-аковој кући ваља спомињати уже? Вел.

852

ОБЕШЕЊАКОВИЋ — ОБЗИР

обешењаковић, ијек. објешењаковић, м обешењак {2, 3). Вук Рј. обешешача, ијек. објешбњача, ж оЗешеница (2, 3). — Ти си објешењача велика! Кос. обеше&ачити, -бњачим, ијек. објешењачити, несврш. понашати се као оЗешењак (2, 3); изводити оЗешењаштеа. — Нећете више објешењачити пред кућом божјом. Гор. фиг. Вјетар је почео да објешењачи. Куш. ббешењачки, -а, -б, ијек. објешењачки 1. који се односи па оЗешепаке, на оЗешене. — Мундир и оковратник [ми је] објешењачко уже. Матош. 2. ђаволаст, враголаст. — Фочак [га] са објешењачкиМЈ надмоћним смијешком зауставља. Андр. И. Дбешењачки, ијек. објешењачки, прил. на оЗешењачки начин, ераголасто. — Мотрећи дјевојку . . . намигне објешењачки. Донч. ббешењаштво, ијек. ббјешењаштво, с обешењачки поступак, враголија, несташлук; враголанство. — Смјера на објешењаштво. Л-К. Потшишавајући . . . [га] неко му је из обешењаштва поткресао браду. Моск. ббешко м необ. хип. од обешењак (3). — Он се ништа није зачудио. Обешко мали! Ком. об&штати се, -ам се сврш. цсл. в. ооећапш се. — Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека. Њег. оббштетитп, -им сврш. (кога) накнадити некоме штету. — Ко . . . да буде пре обештећево мали сопственик без игде ичега, или велики? Ћос. Б. ~ се добипш накпаду штете, накнадити сопствену штету. — Лицу коме је река преплавила посед припада право да се из напуштеног корита обештети. Пол. 1958. обештећбње с накнада штете. — Супротна страна . . . има право на потпуно обештећење. Мј. 1936. оббшумити, -им сврш. посећи, уништити шуму на неком месту, оголити (шумовит крај). — Ретко обешумљене, ове планине . . . изгледају као зелена расејана острва. Цвиј. обешумљивати, -умљујем несврш. и уч. према обешумити. обештећиваае с гл. им. од оЗештећивати. обештећивати, -бћујем несврш. и уч. према обештетити. обешчастити и обешчастнти, обешчастим (трп. прид. об&шчашћгн) сврш. 1. нанети срамоту; понизити, увредити, окаљати. — Обгшчастили [су] све добро и племенито што је било у мени. Козарч.

Себе [би] таквим поступком обешчасгио. Јов. Ј. 2. лишити девичанства, одузети невиност. — Шест пустопашних младића покушало [је] обешчастити једну дјевојку пучанку. Водн. обешчашћавати, -ашћавам месврш. и уч. према обешчастити. обешчашћ^&е с увреда части, понижење. — Одлуче . . . да се огвете . . . за обешчашћење вјере. Шов. обешчашћнвати, -ашћујем несврш. и уч. према обешчастити. обешчбвечити, -им, ијек. обешчбвјечити, сврш. лишити људских одлика. — Стални страх је готово обешчовечио Николићеве јунаке. КН 1958. обешчбвјечитн, -им, ек. обешчовечити. обешч^вствити, обешчувствт! сврш. изгубити чувства, осећања, постати неосетљив, бешћутан. — И тко мирно својој ступа мети, с нагле мијене обешчувствит неће. В 1885. обж&ћи и ббжећи, -ежел' сврш. унаоколо опалити, огорети. — Нађена су огњишта са огорелим каменим плочама и обжежена ватришта. Жуј. обживети, -вим сврш. необ. проеести живот, проживети. — Живе и обживе [Грци] . . . по оном што су славно изрекли. Кур. обзев, ијек. обзијев, м бот. биљка из пор. каћуна 1л8(ега оуага. Сим. Реч. ббзид и обзид м покр. зидана ограда. — Поред обзида изашли су на сеоски пут. Лал. обзидати, ббзидам и дбзиђем сврш. оградити, обложити зидом. — Мени бијаше кано да ми срце обзидаше ледом. Ков. А. Воз је пролазио кроз брежуљке избушене тунелима и са пуно обзиданих јаруга. Лал. ббзпђе с зид око града, бедем, зидгше. — Поведе за собом чету до обзиђа, гдје су била као утиснута враташца. Торд. обзиђиватв, -иђујем несврш. и уч. према обзидати. ббзијев, ек. обзев. обзиму прил. у зиму, зими. — У собу се стао спуштати ;ирачак . . . штоно <;е обзиму тако нагло и изненада спушта. Ивак. Дбзинуги, -нем сврш. зинуеши захватити устима. — Жена се полако преви у пасу, обзину зубима завезак вреће. Сиј. фиг. Земља нас обзинула и смије нам се. Вел. ббзир м 1. а. пажња, поштовање; разумевање; увиђаеност. — У њеној љубави према Аници почињаше да се . . . све више гнезди обзир и — сажаљење. Лаз. Л. Од вашега повољног и очинског обзира овиси

ОБЗИРАН — ОБИГРАТИ његова будућа срећа. Креш. б. поштовање моралних норми; схватање реда које обавезује науздржљивост. — Чим . . . дођеш у зависан положај, све престаје . . . род и пријатељство, образ и обзир. Андр. И. Казнио вас је више због јавних обзира него од зле замисли. Богд. 2. повод за неко држање, разлог, мотив. — Из конспиративних обзира нису се распитивали. Јак. 3. поглед; становиште, гледиште, мерило. — Иван Јакоповић . . . бијаше човјек у сваком обзиру особит. Шен. »Антологија« састављена [је] по обзирима чисто естетичким. Поп. Б. Изр. без обзира (на што) не еодећи рачуна (о чему), занемарујући (што); доћи, д о л а з и т и у обзир пружати изгледе за што, испуњавати услове, увјете; с обзиром (на што) водећи рачуна (о чему), имајући у виду (што); узети у обзир поклонити памсњу, узети у разматрање.

853

обзнанашкп, -а, -о који се односи на Обзнану, који је у духу Обзнане. — Културна и друштвена заосталост . . . погодовала [је] режимима бивше обзнанашке шестојануарске . . . Југославије. НК 1946.

обзнанити, ббзнаним сврш. 1. објавити, огласити, обнародовати. — Кад треба да се састанемо . . . ради каквога договора . . . [кмет] нареди бирову . . . те овај обзнани народу. Вес. Ја треба да га [успјех] обзнаним. Селим. 2. казати, јавити. — Шта си урадио кад ти је . . . кћи обзнанила шта је с Емилијом? Креш. обзнањивати, -ањујем несерш. и уч. према обзнанити. ббзор м = обзорје (1) а. простор обухваћен погледом, видик, еидокруг; иебо, небески свод. — С лијева је обзор затварала близа шума. Крањч. Стј. б. привидна граница између неба и Земљине површине, хоризонт. — обзиран, -рна, -рно 1. који има обзира, Можда ј ' тек зрачак оног новог сунца што пажљив, увиђаван. — Тон критике је та- јоште ниско под обзором чами. Змај. кође доста обзиран. Поп. П. Т и си уистину врло обзиран према друтима. Креш. 2. обз&раш, -аша м ист. присталица Штроопрезан, уздржљив; разборит. — Учини смајерове идеологије југословенстеа (према неколико корака у обзирној дистанци према називу листа »Обзор« који је, испочетка под Соботнику. Бег. различитим натвима, излазио од 1860. г.). — Био је тврд обзораш. Матош. дбзирање с гл. им. од обзирати се.

обз&рашки, -3, -б који се односи на ббзирати се, -р&и се несврш. и уч. према обзораше. — Дежман . . . посљедњи је изобазрети се. данак старе обзорашке Штросмајерове странобзирница ж необ. обзир, опрез. — Бу- ке. Риб. бића допане отровна чаша . . . и он без обзорје с 1. = обзор. — Над околицом обзирнице његову допије. Љуб. разапето ведро обзорје, а пун мјесец искоббзбрно прил. 1. с пуно обзира, пажљиво, чио. Торд. Сунце се баш јављало на обзорју. опрезно. — Код куће су обзирно и диплоЈутро тихо. Вес. 2. фиг. а. схвапгање, погледи. матски опомињале сестре Мумицу да не — Часопис »Хрватска мисао« . . . је отварао слуша. Петр. В. 2. неповерљиво, подозриво. младежи шира обзорја. Марј. М. б. прилике, — Униђе њезина служавка . . . обзирно се ситуација. — У том уском и мрачном обзорју живот је само једно животарење. Скерл. по свим кутевима огледајући. Том. обзнрност, -ости ж особина онога који оббберитп, -им сврш. посути, зачинити је обзиран, пажња, увиђавностп; разборитост.бибером. Р-К Реч. — Премного њежне обзирности бјеше у обигравање с гл. им. од обигравати. н>е. Леск. Ј. Т е документе би . . . требало обигравати, -Агравам несврш. и уч. читати . . . са . . . увиђавном обзирношћу према обиграти. при тумачењу. Леск. М. Изр. ~ чијс прагове, ~ кога разг. обзнана ж 1. а. свечано оглашење, проглас, обилазити, посећивати кога молсћи, желећи прокламација. Бен. Рј. б. саопштење, објав- добити, постићи што. љивање. — Обзнана те необично занимљиве обАграти, ббигрЗм сврш. 1. играјући чињенице бјеше пришмна са заглушним одушевљењем. Креш. в. објава, оглас. — обићи око чега. — Имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао Нисам имао кад ни да неваљалца добро обиграти. Јакш. Ђ. 2. фиг. обићи многа загледам, те да бих га могао описати у обзнани да га хватају. Нед. 2. опомена, упозо- места, посетити много лица (изражавајући поштовање, молећи за што и сл.). — Обиграв рење. — Свуда около гамижу војшши . . . по Сарајева да поздрави знаније људе, Људи [се] у овим мрачним ноћима убијају без претходне обзнане. Јак. 3. (Обзнана) наврнуо се и у медресу. О-А. 3. изморити исг. акт владе Краљевине СХС од 29. де- (коња) јахањем, употребом. — Кад су стали цембра 1920, којим се забрањује деловање коње дијелити, дадоше ми старе обигране. Комунистичке партцје. >

854

ОБИДА — ОБИЛНИЦА

ббида ж арх. увреда, непрмда. — Да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. Срем. обидавати, -идЗвам несврш. покр. посећивати, обилазити, обигравати. — Ђе гођ било по гласу 'ећима . . . обидава, ништа не помога. НП Вук. обидбвати, обАдујем несврш. покр. пробати, кушати, огледати. — Дужд и господа . . . гледају му и обидуЈу мач. Љуб. обвјање с гл. им. од обијати (се). обпјати, обијам несврш. 1. несврш. и уч. према обити. 2. а. тумарати, врзмати се. — Увијек обија овуда, као лисица око тора. Том. Обијају од села до села и нигдае станка не могу да нађу. Сиј. б. тражити место где ће се снети јаје (о кокоши). Вук Рј. 3. крунити {кукуруз). — Од обијаних кукуруза лежали [су] силни окомци. Вук. Изр. ~ туђа в р а т а (предсобља, прагове) разг. в. уз обигравати (изр.). ~ се 1. несврш. и уч. према обити се. 2. шлагати се тешким напорима, пребијати се, потуцати се. — О, колики се обијају глобусом и траже домовину! Крл. об&јач, -4ча м онај који обија (браве, куће), провалник. — Имамо овде људе који оперишу калаузима као професионални обијачи. Јак. То је . . . скуп вуцибатина . . . обијача туђих брава и уопће свега најгорег мутежа. Донч. обије-, ек. обе-. обнјбстити се, ббијестИм се (ијек.) несврш. бити обестан, понаишти се необуздано. — У сјајно расвијетљеним . . . собама оне се обијестилвЈ јеле датуље и чоколаду. Коз. Ј. обиј&галица ж (ијек.) покр. «. трнокоп. Деан. Рј. ббикнути (се) и ббвћи (се), ббикнем (се) (аор. 2. и 3. л. ббикну, ббиче и ббиче; р. прид. ббикнуо, -ула, -ло и ббикао5 -кла5 -кло) сврш. научити се, навикнути се (на кога, на што), сродити се (с ким, са чим). — Григорије је био малко обикао на свој положај жешена човека. Моск. Она се никако није могла обикнути на њу. Сим. ббЛл ж арх. обиље, изобиље. — Па ћеш и ти, било кад, докопати се још обили. Прер. Дбил, -а, -о «. обилат. — Обила мајка родила обила јунака. Вук Рј. об&лаж&ње с гл. им. од обилазити (се). обДлазак, -аска м 1. покрет којим се обилази око чега, заобилажење. — Имале су да косим кретањсм . . . произведу шири и дубљи обилазак десног крила непријател»ских трупа. Лаз. М. 2. разгледање; преглед, смотра. — Ликује што је епископ . . . већ

одавно сахрањен те нема бојазни да ће доћи у обилазак . . . парохије. Јел. Они врше кратак обилазак логора. Ђон. обдлазан и обилазан, -зна, -зно ноји обилази, заобилазан, даљи, околни. — Ишао је и у уред обилазним путевима. Сим. Прва етапа је већ почела кзградњом обилазне пруге Остружница-Добановци. Пол. 1958. об&лазити (се\ -им (се) несврш. и уч. према обићи (се). об&лазно и ббилазно прил. 1. дужим путем, заобилазно. — У Петроград путовао је Кватерник обилагно. Нех. 2. наговештавајући, околишећи, увијено. — На који ће начин обилазно да помене жени. Дом. об&лазност и обнлазност, -ости ж особина онога што је обилазно. Г-К Реч. Дбилан и обилан, -лна, -лно 1. а. који обилује нечим, богат, препун. — Река пуна риба . . . вирови обилни рацима. Срем. б. упадљиво велик количином или бројношћу. — Из ране тецијаше му обилна крв. Том. в. бујан, гусш. — Обилна проседа брада скривала [је] мршаве кошчате образе старчића. Рад. Д. 2. а. који садржава неко одиле, шдашан, плодан. — Одасвуд микљавина, трка, весеље благе и обилне природе. Павл. б. сјајан, раскошан. — Бијаше [јој] на челу утиснут биљег обилна духа. Шен. 3. заст. веома велик, голем- — Обилан ми ћемо храм сазидати. М-И. об&лат и ббилат, -а, -о 1. обилан (понекад у појачаном значењу). — Косе су му биле обилате и, по старинску, све до рамена. Шимун. 2. покр. шири, дужи од потребне мере, простран, комотан. — Раде . . . дошао мањи у широком и обилатом капуту. Ђур. обДлато и дбилато прил. у ееликој мери, веома много. — Чега се прихвати, донесе му обилато пара. Вес. Служе се обилато аналогијом. Лог. 2. об&патост и ббилатбст, -ости ж особина и сгпање онога што је обилато; обиље, богатство. — [Потрошивши имање] живјела [је] осамљена, помињући се прошле славе и обилатости. Љуб. обилаштина ж обиље. — Треба да људи поново претпоставе избраност обилаштини. Цар М. Чинио му се отхрањен више методичношћу него обилапгпшом. Десн.

ббилнћевски и ббилићки, -9, -бјуначки,

херојски (по имену косовског јунака Милоша Обилића). — За његове обилићке подвиге везане су разне приче и анегдоте. Петр. В. ббтшица ж необ. чаша обиља, обиље. — Фортуна је над тим младлм мађарским џентлменом испразнила обилницу својих дарова. Шен.

ОБИЛИЧ — ОБИСНУТИ

855

ббилич ж заст. облик; обележје. — Има ме гроза. Ков. А. 2. заст. грлити. — Узе властити језик и властиту своју обилич: му живо обимати ноге. Шен. свој обичај, своје носиво, своју ћуд. Павл. ~ се уз. повр. заст. грлити се. — Код ббилно и обилно прил. у обилној мери, прозора . . . стајаху обимљући се блаженим издашно, веома много. — У уредној соби ено загрл>ајеи. Шен. је обилно настрт стол! Том. Он је био обилно обимно ирил. на обиман начин, у великој превођен по нашим листовима. Скерл. мери, обилно. — Национална борба . . . је обилнбст, -ости ж особина и сшање код Његопга . . . обимно . . . заступљена. Ђил. онога шпго је обилно; богашсшео. — Станем набрајати остале обилности хрватскога жиобимност, -ости ж особшш онога што вота. Павл. је обимно, величина. — По обимности радова дбиловати, -лујем несврш. 1. (нечим, [на путевима] нарочито се истичу срезовн у нечему) имапш у изобиљу (што), бити пун Чачак и Зајечар. Пол. 1957. (чега), богат. — Мачва је обиловала у 6бин.а ж покр. лукавство, превара, јабуковим и шљивовим воћима. Вес. Мој подвала. — Око јој вели да не зна никакве говор тврд је, благом ријечи мира не обилује. обиње. Вес. Богд. 2. обилно се развијати, бујати. — обињити, ббињим сврш. индив. првкриВидиш како су наша поља родна, како нам ти се ињем; фиг. побелети, оседети. — До све мило цвате и обилује. Ков. А. н>ега јуначина древна, и њем' руси обињили ббпље с 1. веома велика количина, мнош- брци. Март. тво. — И данас се дивимо оном обиљу об&пражина ж необ. погрд. онај који израза. Јаг. 2. стање онога који обилује у обија прагове. — Пудљивци подли, пашчад ладобрима, богатство, изобиље. — У кући се јава . . . потрагуше и обипражине! Кост. Л. осећало обиље добро уређене задруге. Рад.Д. ббир м избор; одабирање, одбир. — Пустио обиљежавати (се), -&жав5м (ее), ек. му на обир, гдје му је драже. В 1885. Тај обележавати (се). се приговор и не тиче толико Дарвинових мисли, колико тобожњих консеквенција ббиљежан, -жна, -жно (ијек.) који даје обележје нечему, особен, карактеристи- из његове теораје, напосе из принципа природнога обира. Баз. чан. — Бруеровић је понајвише износио обиљежне смијешне типове из дубровачкоббирак, -ирка м оно што остане после га живота. Водн. бирања, пабирак. Вук Рј. об&љежба, ек. обележба. обирање и дбирање с гл. им. од обирати. обДљеженост, -ости, ек. об^леженбст. обиратп, дбирам и дбирати, -ргм необиљеж&вати (се), -джујем (се), ек. сврш. 1. несврш. према обрати. — У Загорју обележивати (се). се весели кад се обире лоза. Ко«. А. 2. ершити избор, бирати. — Сад обирај у ког об&љежити (се), -им (се), ек. обблежити тебе драго. НП Вук. Приведе момак дјевојку (се). медењару, па јој рече: — Сад обирај што об&љежје, ек. об&лежје. је теби драго! Торд. ббим и обим м 1. збир страна одн. об&рач, -ача м онај који много бира, лпнија око неке површине, периферија; запрепробирач, избирач. Деан. Рј. мина, обујам; величина, опсег. — Открита је . . . пирамида, којој је обим на подножју обирачнца ж она која много бира, избира4350, а на вршку 750 стопа. В 1885. Србичица. ја . . . увећана је за четири нова округа: обирнти се, ббирим се сврш. заст. према њеном тадашњем обиму, то је значило покупипги бир (износ у натпури или новцу досга. Јов. С. фиг. Радња се ограничава који се даеао свештенику). — Нећеш се на најужи обим. Прод. 2. интензитет (неке обирити ове године. Вук Рј. појаве), дижнзије, количина. — Био је могућ обискатн, ббиштсм сврш. 1. побискати, одлазак у градове у већем обиму. Д 1934. потражити и уништити ваши у коси ббиман, -мна, -мно који има велик обим, (одећи и сл.). — Боље да си рекао домаћици опсежан, обилан. — Написао му је . . . једно да најприје обиште своја њедра. Љуб. 2. врло обимно писмо. Прод. Одвијао [се] претражити, претрести. Деан. Рј. јак промет и обимна размјена добара. ЕГ 1. обискивата (се), обискујем (се) несврш. и уч. према обиснути (се). ббимати, -Зм и -мљем несврш. 1. а. обухватати, захватати. — Дело . . . обима ббиснути, -нем (аор. 2. и 3. л. ббисну цело употребл>авање овог рода оружја у ббиште и ббиште; р. прид. ббиснуо, -ула, рату. М 1867. Све обимље твога српа мах. -ло и ббискао, -сла, -сло) сврш. 1. а. обесити Прер. б. обузимати, прожимати. — Обимље се, окачити се (у загрљају). — Раде обисне

856

ОБИСТИ — ОБИТН

јој око врата. Глиш. 6. (о кога, о ко.ме) чврсто се припити (уз кога). пршрлити. — Деца потрчаше у сусрет оцу и обискоше о њега. Дом. фиг. Она о њему обисне очима, срцем. Марет. в. салетети, нагрнути. — Престравим се, ударим цвиљети и обиснем око болеснице. Матош. Опече га нарицање жена, које обискоше око носила. Вуков. 2. а. нагнути се, повити се. — Доље, под путом, обисле стрехе тешке, црне, само на земљу што нијесу легле. Сиј. б. распросгпрети се по чемуу припшснути. — Млијечна магла обиснула по врбама и дјетелини. Матош. ~ се «. обиснути. — После се обисну Вучку око врата. Лаз. Л. Она ми се обисну око врата. Сим. оббсти и ббисти, ббидем сврш. покр. 1. обићи, проћи. — Царство ваше тако јс пространо, на ноге се обисти не може. Њег. 2. провертш, испробати. — А лако ћемо обисти; ако се да звоно смаћи са пркве, није чисто жао светоме Јовану дати звоно светој Петки. Љуб. ~ се огледати се (у неком надметању, на мегдаиу). — Ено и пољане, па да се обилемо! Вујач. ббистипити, -им сврш. 1. доказати, потврдити. — Да би хо своје казивање обистинио, истресао је једну надушак. Јакш. 25. Смрт обистини ништавило бића. Уј. 2. испунити, остварити. — Њихова снага у нашој земљи није таква да би могли да обистине . . . своје паклене намјере. Тито. ~ се остварити се, испунити се, потврдити се. — Моје се слутње обистинише. Вес. Није се обистинила стара морнарска пословица. Нех. обксти&авати (се), -ињавам (се) несврш. и уч. према обистинити (се).

обптавати, -АтЗвЗм несврш. I. станоеапш, Соравити, живети. — Ту је обитавала прекрасна Косјенка. Брл. 2. користити за становаи>е, шстањшати. — Други људи ннсу пре њих обитавали овај сунчани предео. Дуч. обиталац, -аоца м обитавалац. — Те пећине . . . су само планинским обитаоцима познате. О 1875. об&талиште с обитавалиште. — Нови утисци у новом обиталишту и нови људи све је то немоћно клонуло. Ноеак. Била је то само врста виле . . . али привлачно л.удско обиталиште. Сек. оббтел ж арх. в. обитељ. — Не рађа се човјек . . . да обител заметне. Павл. обитељ ж 1. а. заједница коју чине родитељи с децом (и другим сродницима с којима живе у истом домаћинству), породица. б. више породица које потичу од заједничког претка, лоза, род. — Мој брат је задњи мушки потомак наше породице, старе, поштене и дичне обитељи. Шен. 2. а. калуђери једног манастира, манастнрско братство. — Побожна обител> светог манастира грешноме је телу давно нашла мира. Јакш. Ђ. б. манастир, манастирско здање. — [Икона светитеља] из студеничке лавре и крушедолске обитељи. Шапч. 3. фиг. група људи повезана заједннчким занимањем, интересом, радом. — Он је од оних, данас изумрлих духова . . . из обитељи Хорација, Андерсена. Матош. обитељски, -§, -б који се односи ча обитељ, који припада обитељи, породични: ~ драгоценост. — Мржња се увукла у идилу тихог обитељског живота. Крл.

ббити, обијем сврш. 1. насилно отворити (рно штоје закључано), провалити: ~ радњу, обистилбње с потврда; остварење. — ~ браву. 2. чврсто затворити, утврдити, оковати. — Гледао је у голему . . . зграду, Ви . . . представљате хисторијско обистиобијену решеткама. Крл. 3. потући, унишњење објективације Духа. Лит. 1957. тити (р грЗду, тучи). — Ове године оби обистишпвати (се), -&н>ујем (се) не- [нас] град. Коч. Туча ће нас обити. Вил. 4. сврш. према обистишти (се). а. одбити део нечега, заломити, окрњити. ббистрити, -Вм сврш. постати бистар, — Пази и предржавај јармењачу, иначе ћеш воловима обити рогове! Рад. Д. б. избистрити се. — Свијест му на тренутке ударцима озледити, повредити. — Испро. . . обистри. Божић. ваљивали су му табане и обили бубреге обит&валац и обитавалац, -аоца м онај који негде обитава, становнш, житељ. тако да је крв умјесто воде текла од њега. Лал. в. омлатити, отрести. — Халимача — То ми је дужност према обитаваоцима по једној [коприви] удари штапом, обк јој ове куће. М 1867. клас, поцијепа лишће. Сиј. 5. отићи на обитавалиште и обитавалпште с мес- много места узастопно, заћи редом некуд то обитавања, стан; пребиеалиште, станиш- (рбично гпражећи што). — Обије сав комте. — Налазимо се . . . код својих кућа . . . шилук да јој ко да велико корито. Ком. у топлоти сталног и сигурног обитавалишта. Изр. ~ врата (прагове) обратити се Минд. У обитавалиштима тадашњег човјека нађено је много костију пса. Пов. I. многима мољакајући за помоћ. — Тако је наш . . . Вид многа врата обио . . . и ва многа обитаван>е с гл. им. од обитавати. узалуд покуцао. Крл.

ОВИТНИК — ОБЈАВА ~ се 1. одбитпи се. — Те у н>ега пушка не удари3 но се оби о јели зеленој. НП Вук. 2. проћи, догодити се по цену нечега, ограничавајући се на нешто: нека се све обије о томе. ббвтник м необ. обитавалаџ. — Целокупна култура њених обитника била [је] нижа но оних у Швајцарској. Жуј. обнтола ж арх. в. обитељ. — Земља му сито жито рађа, па се крухом обитола храни. Март. Дбићи (се) сврш. = обикнути (се). обићи и ббићи, ббиђем сврш. 1. а. проћи са свих страна, ходајући око чега направити круг. — Три пута обиђоше цркву. Чипл. б. проћи унаоколо избегавајући кога, што. — Забележио је опасна места која треба обићи. Нен. Љ. в. заобићи, минути; избећи. — Смрт . . . ни тебе неће обићи. Вес. Траже [се] средства како ће се обићи законске забране. Мј. 1926. 2. проћи залазећи на много места, прокрстарити. — Обиђох цио свијет у потрази за њим. Креш. 3. а. посетитну походити. — Имам ту пуно родбине . . . и пријателл којих доселе обшпао нијесам. Шен. б. погледати што да ли је у реду, извршити преглед. — Милош је . . . имао да обиђе стоку и раднике на ливади. Ранк. в. проћи куда посматрајући, разгледати. — Зато смо пошли . . . обићи поља Надира, Зешгга. Визн. г. прећи брзим, кратким погледом по какеом простору, уздуж и попреко. — У један трен обиђе погледом цијелу собицу. Шен. 4. подпћи, обузети. — Обишао га млаз силна ганућа. Ћип. 5. покр. окусити, опробати. — Узми двије смокве, дивне су . . . никад их оваквих нијеси обишб. Пол. 1953. обнћити, ббићим сврш. фил. ков. дати нечему обележје бића; отелотворити. — Платон је садржај појмовни обићио. Баз. обичавати, -ичЗв5.ч несврш. имати обичај, навику, чинити нешто често. — Звали су га још и »слана џигерица«, јер је обичавао много пити. Срем. Бичем . . . обичава натјеривати својега кочијаша. Шов. обичај м (лок. ббичЗју и обичаЧу) а. начин живота, рада, понашања и сл. (рбично шире заједнице) који се дужим временом, традицијом усталио. — Сигурно је такав ред у Равном. Корјешгг неки обичај. Куш. 6. особииа, својство. — У овој слици Вук има и доста духа и хумора, вшле него што је то код њега обичај. Ћор. в. навика. — По старом обичају војници дохватшпе секире да окрешу мало маслине како би наложили ватру. Јак. Изр. бити у обичају такав ред, поредак влада; и з а ћ и из обичаја прес-

857

тати упомребљавати се, важити и сл., изобичајити се; имати ~ имати навику, одређен, устаљен ред у раду и понашању;

као што је (како је) ~ (ред и ~) као

што је (како је) уобичајено, као што се то редовно ради; и а р о д н и обичаји оЗичаји који су проишрени у којем већем крају или народу; п р а в н и обичаји обичаји којима је законски пропис својом нормом дао правни карактер; п р е к о обичаја против своје навике, неочекивано, неуобичајено. — Устао сам рано, преко обичаја. Цис.\ п р е ћ и у ~ навикнути се на нешто. обнчајан, -јна, -јно 1. који се односи на обичаје, који је утерђен обичајем. — Зацијело се ово навраћање воде има захвалити обичајному прању у мухамеданаца. Рад. А. 2. уобичајен, обичан. — Диже се прије обичајнога времена. Ћип. Изр. ~ п р а в о , обичајни закон правн. скуп обичаја који делују као самосталан извор права, неписано право. обнчајно прил. 1. обично. Бак. Реч. 2. по обичају. Бак. Реч. Дбичан, -чна, -чно 1. а. који се ничим не истиче, који нема неког нарочитог обележја. — Двоје младих . . . воде љубав као да су обична времена. Поп. Ј. б. који је постао навика, свакодтени, уобичајен, редован. — Кнез . . . сједне на своје обично мјесто у кут дшзана. Крањч. Стј. 2. навикнут (на кога или што), упознат (с ким или с чим). — Не бој се . . . ми смо партизани. — Знам . . . ми смо обични с партизанима. Чол. 3. као саставни део имена многих животиња и биљака: ~ глиста, ~ куна, ~ текуница; ~ граб, — драча, — зеље, ~ јасенЈ или: глиста ~ , куна ~ итд. Изр. ~ дан радни дан; ~ година проста година (која има 365 дана); ~ одело радно, свакодневно одело. ббвчно прил. на уобичајен начин', понајвише, најчешће, еећином. — Влак је кренуо обнчно и лијено. Цес. Д. Кад би у кафану дошао . . . обично би сео сам за сто, крај прозора. Срем. обичност, -ости ж својство, особина онога што је обично, свакидашњост. — Хоћемо ли . . . да замершио пчели, обичној пчели, што полази празна? Хоћемо ли . . . да замерамо њеној обичности? Мил. Ж. ббјава ж 1. писмени или усмени акт власти или владе којим се нешто грађанима сситштава; јавно обавештење, оглае. — На њезиним вратима бјеше . . . исписана објава да се изнајмљује угодна собица. Киш. 2. лична, особна исправа (за путовање, излазак и др.). — Подофицир . . . тражи путну објаву. Лал. 3. настанак, појава, наговештај. — У погледу кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и сву истину. Ћгт.

858

ОБЈАВИЛАЦ — ОБЈАШИТИ

4. рлг. откровење. — Нетко доказује постоббјадити, -Вм сврш. «. ојадити. — јање бога из објаве. Лог. 2. Много ли је објадило мајка, а љубовца у Изр. ~ рата обавештење једне државе црно завило. НПХ. другој да против ње отпочиње рат. ббјам м в. обим. — Уз Шеноину »Клетобјавилац, -иоца м објављивач. Р-К ву«Ј [то је] по објаму највећи наш роман. Реч. Марј. М. објавитељ м објављивач. — Он је . . . ббјамитн, -ии сврш. покр. в. обујмити. Бен. Рј. објавитељ наше љубави, мрачне и мучне. КН 1958. ббјањвти се, -и се сврш. в. ојањити се. обј&внти, објавим (аор. 2. и 3. л. објавб; — Пре нег' сам се објањила, прва бијах трп. прид. ббјављен) сврш. 1. учинити што пред овцама. НПХ. јавним, огласити, обелоданити, саопшпшти објарчивати, -арчујем несврш. покр. (рбично већем броју, мноштву људи). — копати јарак око чега. Рј. А. Коначно [је] ту одлуку објавио педесетак објаснидбени, -а, -б који објашњава, пута. Креш. [Издавач] је имао . . . смелости да . . . објави ову књигу чија је прођа тако објашњајни, експликативни. Бен. Рј. ризична. Михиз. 2. заст. прогласити (за објасвнлац, -иоца м онај који нешто кога или што), наименовати. — [Кнез је] објашњава, тумачи, објашњиеач. Р-К Реч. објављен за пунољетнога. Вук. 3. необ. објАснити, ббјасним и објаснити, ббјаснаредити, заповедити. — Објавите тишиву. ним сврш. учинити да нешто постане јасно, Креш. разумљиво, протумачити, разјаснити. — Изр. ~ рат а) обавестити једпу државу Ишла сам к њему да му објасним, али он ни да проти* ње отпочиње рат; б) фиг. изјас- да чује. Пав. Анка ми је објаснила још један нити се као противник, непријател. — патент. Дед. В. Литератури [је] . . . објавио рат. Лит. 1957. ~ се 1. бити јасан, изјавити нешто ~ се појавити се, искрснути, постати јасно, разумљиво. — Кад год му је потребно познат, показати се. — Тај Ђурђевдан да буде позитиван, да се објасни, да се остао је у сећању света као дан кад се Аника оправда . . . он нагло постаје јасан. Богдан. објавила. Андр. И. Паскал му се објавио 2. уз. повр. распратти се међусобно, учинити као . . . узвишена свјетлост. Крл. јасним жђусобне односе. — Стално је помишобјављбње с 1. гл. им. од објавшпи (се). лло да се објасни са Ером, да . . . искрено 2. откровење. — Тад скупит ће се омладине рашчисти ствар једном заувек. Андр. И. цвијет да глуму као објављење слуша. 3. (безл.) постати јасно, синути (у глави). С-Ц. — Рафаелу се . . . објаснила жива и једнообјављбва&е с гл. им. од обја$љи«ати(се). ставна истина, како је очајно живјети у граду. Крл. објављбвати (се), -ављујЈм (се) несврш. дбјахатн, -ашем сврш. а. сести као и уч. према објавити (се). при јахању, опкорачити. — Неко је објахао објављ&вач, -ача м (вок. ббјављивбчу) средину даске . . . и причврстио испод онај који што објављује (усмено или писмено). даске упаљен фењер. Сек. 6. узјахати, — Они [народни књижевници су] тумачи појахати (коња). — Под Мијатом коњиц и објављивачи, најтананији и најосетљивији, посрнуо како га је јунак објахао. Вел. народних језичких особина. Бел. У том објахбвање с гл. им. од објахивати. случају сматра се објављивач, односно код периодичких тискописа одговорни уредник, објахиватн, -ахујбм несврш. и уч. према писцем. Мј. 1926. објахати. ббјавница ж 1. војн. предстража> као објач&вати, -ачЗвЗм несврш. и уч. према еастаени део мртве страже; врста осмат- објачати. рачшце за стражаре на предстражи. — објачати, -Зм сврш. ојачати. — Доћи Није [ми] јасно зашто непријатељ није исће она [крава] чим објача сунце над планитурио своје објавнице на врх брда. Чол. Видимо наше војнике са објавница како се, но.ч. Ђон. трчећи, враћају. Јак. 2. писмено саопштеле, објачбвати, -ачујем несврш. и уч. према објављење. — Бијаше то [писмо] вјенчана објачити. објавница којом баруница . . . јавља да су се објбчитд, ббјЗчим сврш. учинити јаким вјенчали. Том. (јачим), ојачати. — На лађе ваља нам се залетјети ако нас усхтије бог објачити. ббјага с мв. покр. завијачи, калчине. М-И. Р-К Реч. ббјашитн, -им сврш. «. објахати. — Дбјагњити (се), -и (се) сврш. в. ојањипги Објаши својега чилаша. Ботић. (<*). Вук Рј.

ОБЈАШЊАВАЛАЧКИ — ОБЈЕКТИВАЦИЈА

859

објаш&авалачки, -§, -о који се односи на објашњавање. — Психологија има двојак задатак: први . . . описни или дескриптивни задатак; други . . . објашњавалачки или експликативни задатак. Псих.

~ се ујединити се, сјединити се, спојити се. — С њима ће се објединити Подгорска и Азбуковачка чета. Чол. обј^дипити, -им сврш. покр. остати сам, инокосан. —~ Сиромах Лука објединио. објашњава&е с гл. им. од објашњавапш Рј. А. («). обједшљавање с гл. им. од обједињавати објашњаватп (се), -ашњавам (се) = објашњивати(се) несврш. према објаснити(се). обједнњавати (се), -ињавам (се) несврш. и уч. према објединити (се). објашњавач, -ача м = објашњивач објддин>еност, -ости ж стање онога онај који нешто објашњава. Прав. што је обједињено. објаш&авачки, -а, -о = објашњивачки обједињбње с гл. им. од објединити (се). који се односи на објашњаваче и на објашњавање. ббјашшајан, -јна, -јно који објашњава, који служи за објашњење, експликативан. Терм. 1. објашњбње с 1. тумачење, разјашњење; упутство. — Сва потребна објашњења за попуњавање пријава . . . тискана су . . . на пријави. Обз. 1932. 2. разговор (проткан узајамним убеђивањем, доказивањем, опонирањем и сл.); препирка. — Скупи мало смјелости за објашњење са Вером. Нех. Дошло [је] до објашњења између султаније и великог везира. Андр. И. 3. напомена, тумачење, коментар (рбично уз неки текст). — Примједбама и објашњењима попратио . . . официр. Јонке.

обједвбм прил. заст. заједно, у један мах. Прав. ббјек(а)т, ббјекта м (ген. мн. ббјеката) лат. 1. а. предмет, ствар или биће на које је управљен људски рад, пажња или посматрање: грађевински ~ , привредни ~ , туристички ~ , индустријски ~ . — И онај вјетрогоњасти комедијант и онај други . . . сноб, живи [су] објект за колпортажу. Бег. б. војн. тачка, упориште, место и др. чијем се заузимању или уништењу тежи, или које се жели одбранити од непријатеља: операцијски ~ , фортификацијски ~ , ~> одбране. 2. грам. реч у реченици на коју прелази или на коју се односи глаголска радња, предмет: прави ~ , неправи ~ . 3. фил. објашњив, -а, -о који се може оојаснити. очо што постоји независно од наше свести: реални ~ , нереални (имагинарни, идеални) — Критички дух . . . и реформаторске ~ . ЕЛЗ. склоности новс Србије историјски [су] . . . ббјекатскн, -3, -б који се односи на објашњиве. Скерл. објек(а)т (2): ~ реченица, ~ генитив. објашњнвати (се), -ашшујем (се) неТерм. 1. сврш. = објашњавати (се). обј^колити, -им (ијек.) сврш. покр. објашњ&вач, -ача м — објашњавач. салепгети, заокупити. — Објеколио ме да му узајмим то и то. Вук Рј. објашњДвачки, -5, -о — објашњавачки. ~ се навезати се, наврсти се, наметпути — На тој објашњивачкој улози теорије књижевности и заснива се могућност кљи- се коме. Вук Рј. жевне критике. Т. кн>. објекткв, -ива и објектив м лат. фот. објашњнвбст, -ости ж осооина и стање део оптичког ииструмента који се састоји онога што је објашњиво, разјашњивост. — од једног или више сочива, лећа и окренут је предмету (ројекту) посматрања. То [је] доба оптимистичког вјеровања у рационалну објашњивост и поправљивост објектнван, -вна, -вно лат. 1. који посвијета. Комб. стоји независно од субјекта, његових опажања, мишљења и интереса, стваран: ~ истиобје, ек. ббс. на, •—< стварностЈ објективне тешкоће. 2. обје-, ек. обе-. непристрастан, праведаи, правичан; који је обј^дати, обједЗм несврш. и уч. према без предрасуда; супр. субјективан. — Од објести. — Зној је обједао рубове очних субјективне . . . [књижевна критика] је хтекапака. Ћос. Д. ла да постане објективна. Поп. П. Конкурс има онда свој пуни смисао ако се обједЛпитн, -бдиним сврш. рус. стеорити јединство, целину (чега), ујединити, избор стријелаца врши на основу објективних критерија. Стр. сјединити, спојити (што). — Командант армијске коњице . . . бејаше послат да објектнвација ж фил. =• објективизаобједини под својом командом све трупе. ција преношење неке ствари, предмета у Лаз. М. Совјетски Савез објединио је и сву облик који се може посмсшграти, постајање привредну производњу оних држава. ЕГ 2. предметом, опредмЉивање. — Он треба да

860

ОБЈЕКТИВИЗАМ — ОБЛАГАТИ

се издигне на висину стваралачке објекти-

вације. Крл. објективДзам, -зма м фил. метод истраживања, проучавања који полази од објективне стварности, пасивно региструјући догађаје, констатујући пихову нужност и оправдавајући све што се догађа; филозофски сгпав који сматра да је свест независна од друштвених (класних) утицаја и интереса: научни ~ . објектнвизација ж — објективација. — Сваки квалификованији превод јесте субјективан став и субјективан поступак, а у гоггању је објективизација једне дате вредности, често врло високе вредности. Сек.

дитацијама су додате објекције више научника, које су приватно учињене. Петр. Б. објел-, ек. обел-. објбручке и објеручке, ек. оббручке и оберучке. ббјеситн (се), -им (се), ек. ббесити (се).

ббјести, -едем сврш. изјести, нагристи (што) около, на крајевима. — Ситно лице . . . у њему велика и танка уста, обједена на крајевима. Андр. И. ~ се најести се преко мере, прејеспш се. — Са сламнице једе док се не обједе. Креш. ббјет м цсл. заст. обећање, завет. — Све ћу оне испунит објете које ми је мој објективизбрати, -изир5м и објектн- велики предак . . . обрекао. Њег. вбратн, -ивирам сврш. и несврш. подобј&телица и ббјетслица ж покр. пивргнути, подвргавати објектив{из~)ацији; (у)чи- јук, трнокоп, крамп, красна. Вук Рј. нити предметним, стварним; (у)чинити обббјетовати, -тујем сврш. заст. обећати. јективним. — Често не успева да објективизира своје личности. Глиг. Сва су ње- Бен. Рј. гова д ј е л а . . . више или мање објективиобјехнивати се, -бхнујем се (дијал. рана аутобиографија. Матош. -^хнивам се) несврш. покр. осмехиеати се. објект&висати, -шпем сврш. и несврш. — Смију се три паше, а и беглербег се в. објективирати. — Бајрону . . . недостаје мало објехшша. Њег. објеш-, ек. обеш-. дивна моћ што је имају неки генијални људи да уметничком речју објективишу ббјнмати, -Зм и -мљем сврш. заст. в. своје мисли и сањарије. Цар М. обуимати. — Жртвеник рукама објима. Јурк. објектнввхтичкп, -3, -б који се односи објужбвати, -ужује несврш. и уч. прена објективизам. ма објужити. објектив&стички прил. на објективисббјужити, -и безл. сврш. исп. одјужити тички начин, служећи се објектитзмом. — и ојужити а. постати топлије услед дуваЊегове збирке народних српских пјесама ња јужног ветра, отоплити. — Преко данису уређене објективистички. Барац. на је било нешто објужило и зима попусобјективАтбт, -бта м фил. стварно тила. Ћоп. б. испунити се влагом, овлажипостојање, стварност, предметност; објектив-ти се. — Људи су чекали да мало попусти врућина, да ноћни дах објужи. Ђур. ност. — Антропоморфизам . . . незајажљиво и насилно гута многоструки објективитет ббјјутрити (се), -три (се) безл. сврш. ствари. КН 1956. Превладава у Ивекови= одјутрити (се) настати јутро. — Чим ћеву идеализираном реализму јака црта се објутрило, саспу жандари клетве на објективитета. Баб. обијеснике. Гор. Пробудих се тек кад се ббјективно прил. 1. стварно, реално. бјеше објутрило. Лал. — Реалисти [ с у ] . . . т в р д и л и . . . да су објутро и објутру прил. покр. изјутопћи појмови нешто реално . . . да објективно постоје. Баб. 2. непристрасно, пра- ра, ујутро. — Испочетка нити [су] се нови сусједи поздрављали објутро. Гор. Лактчно. — То је, објективно говорећи, поше је онда објутру. И. магало њима, а штетило народу. Чол. објективнбст, -ости ж својство, особиббла ж заобљени планински врх. Свезн. на онога који је објективан, онога што је облагање с гл. им. од облагати (се). објективно, непристрасност, праведност, прашчност. — Нарочито спомену... да ће облагати (се), бблЗжем (се) несврш. и приповиједати чистом објективношћу по- уч. према обложити (се). вјесничара. Јурк. Све је то изграђено у облагати, облажбм (трп. прид. ббладуху потпуне објективности и правичности. гЗн) сврш. лажно говорити о коме, обедиЦвиј. ти, оклеветати кога; обманупш. — Бог обј^ктивскб и ббјектпвсци, -5, -б који сами зна ко ти јс тога сестрића облагао се односи на објектив: ~ уређај. и упропастио! Љуб. Духовито је било необј^кцвја ж лат. примедба, приговор, кога облагати, преварити, иодвалити му. опаска, напомена; препрека, сжтња. — Ме- Дот.

ОБЛАГИВАЊЕ — ОБЛАК ~ се заст. порећи, оповргнупш. — Дође ли Румуњ или Бугарин у учиону, на суд . . . те ту каже да је он Румуњ . . . добива батине док се сам не облаже да рече: Срб сам. Павл. облагивање с гл. им. од облагивати (сс). облагпвати, -агујем несврш. и уч. према обл&гати. ~ се варати, обмањивати себе. — 06лагивао сам се и силио да заборавим. Кос. облагорДднти и облагбродити, -бродим (трп. ирид. облагброђен) сврш. рус. учинити благородним, оплеменити. — Свеже и зелено поврће је махом дивље биље, па га је пољопривредник или вртар постепено облагородио. Батут. фиг. Појачаће се и воља за превођење... облагородити тај лепи рад који је код н а с . . . још врло запуштен. Поп. П. ~ се постати благородан. облагорођавање с гл. им. од облагорођавати (се). облагорођавати (се), -бђавам (се) = облагорођивати (се) несврш. и уч. према облагородити (се). облагорођбње с гл. им. од облагородити (се). обпагорођивање с гл. им. од облагорођивати (се). облагорођиватв (се), -ођујем (се) несврш. = облагорођавати (се). облад&вати, -адавам несврш. и уч. према обладати. обладатељ м заст. пооедилац; освајач. — Ја, шах, којега је диплома на врховну власт потписата блистатешшм именом обладатеља од два дијела свијета. Њег. обладати, обладам сврш. а. овладати. — Т у р ц и . . . обладају готово сасвим нахијом шабачком. Вук. 6. обузети, саеладати. — Обладало га гануће, готово сузе. Нех. обладитп (се) в. охладити (се). облажај м покр. в. облазак Џб). — Све јој друге на облажај иду. НП Вук. бблажење с гл. им. од облазити. облажвти, облажим сврш. необ. ублажити, омекшати, умилостивити. — А и ти му, војвода, помагај, и облажи хитро срце твоје. НП Вук. бблаз м покр. обилазак, обилажење. — Омер-паша на слави којом га дочекао при облазу . . . Иванграда . . . хвалио се како је у Бањалуци сунетио своје Мађаре. Павл.

•61

дође у посету, у госте. Бак. Реч. 4. необ. покушај, проба. Вук Рј. облазнтн, -им несврш. «. обилазити. — Козаци су живо пловили на улазним чуновима... опрезно облазили прудове. Глиш. Кад ми будеш понарасло, дијете . . . ти ћеш своју облазити мајку! Огр. ~ се огледати се, одмеравати снаге. — Тада викну силиа потурица... »Но на ноге да се облазимо«, па потеже сабљу оковану. НП Вук. бблазннца ж заст. свеж напитак, хладно пиће (за окрепљење). — А цар дјеци облазницу даје, он им даје вино и ракију. Вук Рј. облазнути и бблазнутн, облазнем сврш. в. облизнути. — Жмркне лукаво стара очима, облазнувши опет слатко горњу и дон>у усницу. Кое. А. Учини ми се као да ме је пламен облазнуо. Буд. облајавати, -ајавам несврш. и уч. према облајати. бблајати, -јем сврш. 1. в. олајати. 2. лајући оптрчати око кога или чега. — Док оно псето облаје торпеде на другој обали, има времена! Крл. 3. почети лајати. — Тад су невјери бечкој жиле набрекле . . . уста облајала. Кур. бблак м (лок. облаку и бблаку; мн. бблаци, ген. облака и облака, дат. бблЗцима) 1. згуснута водена пара у атмосфери из које настају падавине, оборине. — Ниски . . . облаци путоваху... и лијегаху на планинске врхунце. Куш. 2. фиг. густа маса ситних чеспшца (дима, прашине, снега итд.) која лебди или се креће у ваздуху. — У облацима дуванског дима читали [су] вечерње листове. Скерл. 3. фиг. оно што је скупљено, збијено у већем броју, маса, мноштво. — Облаци птица узмутише се поврх шуме. Куш. 4. фиг. а. оно што одражава нешто непријатно, неко тешко расположење или стање (рбично у изразу лица). — Лнце јој прекрије мрачан облак туге. Мар. б. опасност, претња. — Одједном се. . . наднио облак и над овај крај, и ко му га зна шта се из тога може излећи. Чол. 5. фиг. нестеарна, нејасна, неодређена идеја. — Тај покрет [се] завио у облаке илиризма. Ђал. 6. фиг. (на челу, над обрвама) намрштеност, намргођеност. — Оцу непрестано

сједи облак над обрвама. Лоп. Изр. бити у облацима (с главом у облацима, а ногама на земљи)

бити далеко од стварности, живети у илузијама, заносити се; запамтити као лањбблазак, -аска .ч 1. а. обилазак, обиски ~ брзо забораеити; з и д а т и , г р а д и ламсење. Вук Рј. б. походе, посета. — По- ти куле у облацима «. градити, зидати ~ братиму на облазак дође. НПХ. 2. заоби- куле у ваздуху (уз ваздух изр.); на лазак, заобилажење, стратутица. Вук Рј. краткотрајна падаеина, оборина (рбично о киши). — Ала јуче би жестока града! — 3. дар, поклон који се донесе ономе коме се

862

ОБЛАКА — ОБЛАСТ

гом. — фиг. На силу ће вас [колеге] облањати као и мене. Нех. облапорав, -рна, -рно лаком, похлепан на јело, прождрљив. — Облапорним знани(небу) лод облаке (дизати се, ле- цама продавала [је] ако би што боље од тети) врло еисоко (дизати се, летети); хране било у кући. Шимун. фиг. Мића провала (пролом) облака падање ки- није од мушкараца облапорних на жене. Дав. ше брзо и у великим количишма, велики облапдрцтн се, -апорим се сврш. необ. пљусак; растер(ив)ати, разгонити об- постати облапоран. — Тако сам ти се . . . лаке (у)чинити да се неко расположи, уне- облапорио. Павл. ти, уносити расположен^е, радост. облапорвик м облапоран човек, прождрбблака ж покр. в. одело. — Не осјећа љивац. — Онај којега зовемо »гурманом« никакве боли од жуља ни икакве несносврло често није никакав избирач, *обланости од нове облаке. Божић. порник« или »сладокусац«, него прождрљноблакиња и бблаки&а ж у изразу: вац. Уј. вила ~ еила која живиу облацима. Деан. Рј. облааорно прил. лакомо, прождрљиво, облакбглавац, -авца м ков. онај који похлепно. — Јео је облапорно. Десн. Пред је с главом у облацима, занесењак. — Гле, каванама певачице. . . лица пијаница и Иван, Иван, еех, облакоглавци су били дангуба облапорно се заре. Бар. обојица. Сим. облапорност, -ости ж својстео онога облакддер м врло висока кућа, са много који је облапоран, похлетост, прождрљивост. спратова, катова, небодер. — Мрачне масс — Носе прасад кућама . . . У с т а . . . су облакодера дижу се у небо. Донч. Беовећ сад пуна воде од дивних слика које градски облакодери... већ су месецииа им већ унапред егвара помоћу маште њинастањени. Пол. 1960. хова облапорност. Срем. облакбломан, -мна, -мно кеоб. који обласкати, -5м сврш. заст. задобити разбија, ломи облаке. — Звона се заљуљакога ласкањем, додеарити се коме. — Које ше, а г р а д . . . забруји . . . као море на Младен . . . које Кара-Ђорђије овдје, обласилињданској облаколомној бури. Матош. кају и поткупе овога Миланова секретара, те изда господара својега. Вук. бблакомити се, -им се сврш. постати лаком, полакомшпи се. Деан. Рј. обласни, -а, -б који се односи на обоблакшавати, -акшавЗм несврш. и уч. ласт, који припада области: ~ комитет, ~ суд. према облакшати. Прав. ббласвтс м заст. онај који има власт, облакшање с гл. им. од оолакшати. облакшатн, -ам сврш. в. олакшати. — поглавар; обласни чиновник. — Од поносних својих о т а ц а . . . бијаху се изродили у Биограђанима . . . ће . . . се облакшати све скутоноше обласника. Новак. Посве нашто им се неправо чини. Вук. Дисаји ми равно! — рече им млади обласник. Тур. облакшаше, па ми и свијест ојача. Гор. област ж (лок. обл4сти и ббласти; ген. обламатн, ббламам несврш. и уч. према мн. облДсги и ббласти) 1. а. теритариЈа, обломити. земљиште већег пространства које чини изббланда и обланда ж лат. ~ облата весну целину у погледу рељефа, климе, хидро1. фарм. танак омот за лекове у прашку графије, флоре и других елемената физичко(да би се лакше могли прогутати). — Праш- -географске средине. — Неотропска . . . област кови се саспу на кашику и измешају с запрема Јужну и Средњу Америку с Антимало воде, ако нам није милије да их бо- лима. НБ. б. већа адмшшстративно-терилеснику дамо у облатнама (»обландама«). торијална привредно-политичка јединица. — Батут. 2. танка печена кора од теста без Норта је говорила... да [у] шест нахија квасца за прављење различитих колача; ко- . . . призна исте привилегије као и Србији. лачи од такве коре (рбично с надевом). — То би биле исто тако аутономне области Мали чиновници . . . једу обланде, гађају као и Србија. Јов. С. в. мањи или већи пресе лењирима. Скерл. 3. в. хостија. Кл. Рј. део, територија насељена становшштвом Изр. завијати у обланду крити, сродним по етничкој припадности, језику, госакривати стварни изглед или праву наме- вору и сл., подручје, зона: шопска ~ , икавру, претварати се; ублажаеати непријатан ска —, балтичка ~ . 2. адмшшстративноутисак. — Други ту исту нечовечност за- -управни центар, управна власт. — Треба вијају у светлу обланду цивилизације. обавијестити котарску обласг! Гор. 3. грана Мидис. науке, уметности или делатности уопште; облањатн и дбла&ати, -ам сврш. поље рада; делокруг, домен, сфера. — Није глатко остругати, орендисати блањом, стру- могуће да један човјек... обухвати сва Срећа је, учо, те бешс на облак. Није много штете починио. Глиш.; н а в у к а о му се (спустио му се) ~ (облаци) на ч е л о , на очи намргодш се, намрштио се;

ОБЛАСТ — ОБЛАЧУЉАК знања и з . . . бескрајних научних области. Лог. 2. Такве љубавничке страсности и зажарености у овој песмици [бећарцу] никада нсма; није то њена област. Леск. АГ. 4. део тела који заузима један или више телесних органа, предео. — Скорпије... су животиње спљоштеног тела код којих су глава и груди . . . потпуно срасли у главеногрудну област. Станк. С. 5. заст. власт, моћ. — Смије ли се устати против јавне области? Баз. ббласт, -а, -о који је помало обал, округласт. — Камо ти записци твоји, а у н-има прошасга срећа . . . областих нервозних плећа. Кам. облата и облата ж лат. — обланда. Деан. Рј. облатак, -тка, -тко ббласт. — Камнишка плоча бјеше урешена . . . и половином облатка. Креш. бблатити, -им (трп. прид. бблаћен) сврш. упрљати блатом, окаљати. — фиг. Петоколонашки елементи... [намеравали су] да оцрне и облате читаву нашу борбу. Дед. В. ~ се упрљати се блатом, окаљати се. — Два коња упрскана муљем до трбуха, репова подвезаних да се не облате. ЛМС 1957. Доиста, нигдје човјек не може да се тако облати као на фронти. Крл. облатка ж в. обланда (2). — Сједио је крај ватре и пекао облатке. . . Сваки је ч а с . . . извадио облатку и бацио је на ниски столић. Бен. облатна ж лат. в. обланда (7). — [Прашкове] болеснику дамо у облатнама. Батут. бблац, -аца м 1. покр. округао, обал, дебљи шпит. Рј. А. 2. бот. в. грашак (/). Сим. Реч. облачак, -чка м (мн. -чци, ген. бблачака) дем. и хип. од облак. — Над њом се пуши плавкасти облачак паре. Донч. фиг. Преко лица прелете му облачак љутње. Ранк. облачан, -чна, -чно 1. који је пун облака, који је превучен, застрт облацима. — Дан је био облачан. Вес. 2. фиг. мутан, мрачан, тмуран. — На једној страни су професионални књижевници са својим облачним . . . надахнућима. КХ 1936. облаче, -ета с песн. дем. и хип. мали облак, облачић. — За рујном зоро.м изађе облаче. Радич. облачење с гл. им. од облачити (се). облачилац, -иоца м (ген. мн. облачилаца) ков. онај који некога облачи. Прав. облачвло с ков. одело, одећа. — Свуче плашт, облачило шарено своје. М-И.

863

облачвља и облачиља ж ков. она која некога облачи. Прав. облачнна ж 1. аугм. и пеј. од облак. — Облачине од прашине вију с е . . . за колима. Киш. фиг. Сваким даном свија му се нека облачина више главе. Вукић. 2. (и облачина) облачно, тмурно ереме. — Гаташ ли боље по звијездама или по облачини? Лал. облачибна ж в. облачионица. — Из предњих клупа дошао је до облачионе. В 1885. облачионица и облачидница ж просторија за облачење и свлачење (нпр. у позоришту, казалишту), гардероба. — Педесет година [се] свлачио и облачио под истом светиљком у облачионици. Грол. Бјеше то напола уредовница, а напола облачионица. Креш. облачнтељ м ков. = облачник онај који облачи (небо), који навлачи облаке {атрибут бога Зевса). — Њој одговарајућ Зеус, небеса облачитељ, рече . . . М-И. облачитн1 (се), бблачим (се) несврш. и уч. према обући (се). облачнти2, бблачим несврш. необ. навлачити облаке, прекривати облацима. — Видите ли коби са небеса: на вас небо мрачи и облачи. Март. Велики дух облачи небо. Петр. М. Изр. в е д р и т и и ~ бити свемоћан, господарити, имати велику власт; онај

што ведри и облачи рлг. бог.

~ се безл. покривати се облацима. — Напољу се све више облачи. Минд. облачић м дем. и хип. од облак. — Облачић дође, сребрни, бијели. Ћон. фиг. Размакоше [се] сви они облачићи који су се били надвели над свечани дио вјенчања. Креш. облачје с зб. облаци. — Данас се мрко облачје навукло, и крупна киша пада. Тад. фиг. Има на моме небу дана облачја, али се враћају дани радости. Крл. облачвнк м = облачитељ. — Облачник Зеус нам вјетар веома жесток посла. М-И. облачно прил. пгмурно, магловито; тешко. — Њему на души беше тамно и облачно, њему све изгледаше црно и несрећно. Ранк. бблачност и облачнбст, -ости ж стање онога што је облачно, прекривеност неба облацима. — Облачност се углавном појављује у зимској половици године. БГ 1. облач^-љак, -љка м дем. од облак. — Небо [ ј е ] . . . окићено колутастим облачуљцима. Шапч.

864

О Б Л А Ш Ц А — О Б Л И В А Т И (СЕ)

бблашца ж покр. ». облазак. — Отишли су у облашцу пријатељима. Рј. А. обл^ватн, бблевЗм, ијек. облиј&вати, несврш. обливати. — Њега опет поче облевати зној. Вес. Бијаху у свјетлу, које их облијеваше са свих страна. Леск. Ј. ~ се обливати се. — Знојем и крвљу се облијевај, на своје пази. Бен. обпбгати, бблежем, ијек. облијбгати, несврш. 1. несврш. и уч. према облећи. 2. вршити обљубу. — И женску чељад у њој обл'јегат силом сте звали. М-И. обледбнити (се), -им (се) сврш. оледеншпи се, укочити се (рд хладноће или од страха). — Све обледенио од луђачке страве . . . пребацивао се и повлачио с варошке периферије. Ћоп. облбджти, ббледим, ијек. облиједити, сврш. необ. учинити бледим, бледо осветлити. *— Оскудан мјесец облиједио сметове. Вуј.

каоницу облепљену наредбама . . . греју се и пуше. Вас. облепљивати, -епљујем, ијек. обљепљивати несврш. и уч. према обмпити. бблесавелост и облесавелост, -ости, ијек. бблесавјелост и облес&вјелбст, ж стање онога који је облесаеио. бблесавити, -им и облесавитн, -бсЗвим сврш. постати блесав, изгубити памет. — Облесавио Шваба, пошло буре шибрдо. Сек. Облесавили [смо] од превелике радости. Кик. бблесавјелбст и облесавјепбст, -ости, ек. бблесавелост и облесДвелбст. облет м летење унаоколо, облетале. — Осматрачница [је] . . . чувар-осигурач крвавога плена у огродшом грабљивичком облету. Петр. М. облетавање с гл. им. од обмташти.

облетавати, -етавам (ек. и ијек.) несврш. бблежај м љубав, миловање; обљуба. — в. облетати. — Смијешне ме мисли облеПрнје некадашњих облежаја у камењарским оградама тако га је звала. Божић. тавају. Кум. обл&гање с гл. им. од облетати. •' обл&жати, -жим сврш. 1. прел. обљуоблбтати, бблећем, ијек. облиј&тати, бити. — Кад је бијелила једноћ, облежи несврш. 1. несврш. и уч. према облетети. је. М-И. 2. непрел. остати лежећи. — Онда сам облежао логом, а лежећи јесам 2. фиг. трчати, мотати се око кога ради постизања неког циља, удварати се. — Обсе зарекао, дигнем ли се да се ником нећу летао [је] и око Мите н Милана, среског молити. Буд. начелника, те су м у . . . учшшли да му се бблезнути, -нем сврш. покр. дотаћи, уступе неколике лиферације. Дом. Имала додирнути. — Младо срце [је] као пупак је Анка једва петнаест година кад је Анте ружице: тек расцвјета, пусти мирис првоме већ облијетао око ње. Михољ. вјетарцу који га облезне. Љуб. обл&тети, -тим, ијек. обл&тјети, сврш. облејати се, -јим се сврш. покр. опи1. а. обићи летећи или брзо се крећући, опти се. — Да знате што ми се је ћаћа облетрчати. — Избио до општинске ваге, два јао кад се Стојан родио. Јел. пута је облетео и међу запосленима тражио облен, -а, -о, ијек. бблијен, покр. присвога човека. Рад. Д. Земља ј е . . . облелично, подоста лен. Рј. А. тјела већ четрдесет и девет пута око Суноблбиити се, обленим се, ијек. облиј^- ца. Крл. б. заобићи летећи. Р-К Реч. 2. шгги се, сврш. постати лен, оленити се. доћи, пасти на ум, заокупити. — У тај — Проклет био тко се облијенио! Павл. пар облети га мисао. Матош. облетивати, -бтујем несврш. покр. в. облбнути се, ббленем се сврш. покр. насмешити се, осмехнути се. — Нисам, — оолетати. — Дохвати леперицу која му одговори Анђа и мало се облену. Ђур. је уочи суботе облетивала око свијеће. Љуб. облетјетп, -тим, ек. облбтети. облбпити, бблепим, ијек. облијбпити, (аор. бблепи; трп. прид. бблепљен) сврш. бблетница, ијек. ббљетница, ж годиша. улепити са свих страна, премазати (нпр. њица. — Недавно [је] цео свет славио Геблатом). — Неолићани [су] у Енглеској теову облетницу. Сек. Обљетница моје смрти боравили. . . у кошарама и колибама бла- без помена ће протећи. Цес. Д. том облепл>еним. Жуј. фиг. Благо [се] узобл&ћи, бблежем и бблегнем сврш. а. дизала брда и косе планинске... местимично облепљене њивама и ливадама. Пер. ошолити, опсести; заузети. — Сутра ће ко облаци тмасти моје чете земљу ти обб. припити се чврсто око кога или чега (р лећи. Прер. б. обузети. — Сјетила се свомокрој одећи, мокром перју и сл.). — Одјећа [је] била сасвим прокисла и сву ју је об- га покојнога супруга, тешка туга облегла лијепила. Крањч. Стј. фиг. Стиснувши јој душу. Кум. ббпи, -3, -б 9. обао. уплашено уши, настојала се животиња приДИЈШЈ али су је облијепили пси. Крџњч. Стј. облбвати (се), ббливЗм (се) (ек. и ијек.) 1 в. залепити, излепити. — Уз стаклену че- несврш. и уч. према облити (се).

ОБЛИВЕНОСТ — ОБЛИЈБН

865

облвзи, -а, -о необ. в. оближњи. — Зачујемо шуштање и гибање на облиза врата. Ков. А. облизбвало с и м 1. ошј који се радо облизује или што радо облшује. 2. онај који ерло много једе. Р-К Реч. облнзбваае с гл. им. од облизиеати (се). облизнватн, -Азујем несврш. 1. нссврш. облигатно прил. об(а)везно, неизоставно. — Већ у осмој години учио сам облигатно и уч. према облизати. 2. фиг. обухватати, дохватати, запљускивати са свих страна маџарски језик. Игњ. (р пламену, таласу и сл.). — Пламен све облигатбран, -рвз, -рно лат. правн. који обавезује, који је законом утврђен и око ње [ораховине] лиже и облизује, али одређен, принудан; супр. факултативан. — не може да је захвати. Брл. Таласи облизују дебеле наслаге леда . . . на обали. За чланство облигаторних изабраних судова не траже [се] никакве квалификације. Вуков. 3. фиг. не гоеорити отворено, непосредноу заобилазити, околишити у говору. Мј. 1926. — Не смије [старица] да приђе главној облигација ж лаг. 1. об(а)веза; обавез- ствари нити праву ријеч да ухвати, па ност, дужност; јамство. — У модерном само около облизује, све неким празним праву објект облигација је поглавито ии- ситним ријечииа. Сиј. дивидуа. Ј1МС 1951. 2. признаница коју ~ се 1. а. лизати се око уста. — Мадужник издаје повериогју и којом се посведочава постојање дуга; обвезниџа, задужница. чак се чисги и облизује као што обично његова фајта ради кад се добро наједе. — Прелиста... старе облигације покојног Срем. б. фиг. с похлепом гледати на неко му оца. Драж. јело. — Окрећеш јагње на ражњу и облиоблигацијски и облигацпони, -§, -о зујеш се. Срем. 2. фиг. а. улизивати сеу који се односи на облигације; об(а)везан: ~ улагивати се, умиљавати се очекујући нешто. обавеза, ~ односи. — Однос између рад- — Нећеш [се] код м е н е . . . ухаснити ника и послодавца у капиталистичком друшпа макар се још сто година облизивао тву . . . правно носи облигациони приоко мене! БК 1906. б. жудети за неким ватно-правни карактер. Арх. 1954. или нечим, ееома желети. — Облизивао се Изр. ~ п р а в о део, грана грађанског и он за полетарцима-гдашазијалкама. Божић. права која се бави односима између повериоблизнити, бблизним сврш. облизнити оца и дужника, праео које регулише промет се (/). — Матер ти је облизнила. Рј. А. Обдобара и других вредности. лизни л' овца, од воље му је, може узети бближши, -а, -е 1. који се налази у оба јагњета. Јакш. Ђ. близини, околни, суседни. — Разапели су ~ се 1. родити, донети на свет бли[циркусанти] шатру на оближњој ливади. Стипч. 2. близак, ближи (р сродству). — занце (р женама и женкама). — Облизнила ти се жена, Толе! Ћос. Д. Јарица остави Сироче ј е . . . сва оближња родбина [му двоје облизнив се. Марет. 2. родити се је] прерано помрла. Коч. као близанци или близнакиње. — Те су миле облДзав, -а, -о необ. који се облизује; двије сеје биле, једнијем се облизниле дакоји се улагује. — И читав свијет пролази ном. Март. . . . лукава лија, облизава маца. Бег. бблизнути, -нем (аор. 2. и 3. л. бблизоблвзавање с гл. им. од облизавати (се). ну) сврш. лизнути унаоколо. — Увијек облизаватн (се), -изавам (се) несврш. најприје језиком облизне поклопац бурмутице. Шое. фиг. Из јаруге појави се млаз облизивати (се). магле и облизну врхове Доброг поља. Јак. облцзанац и облнзанац, -нца м заст. ~ се лизнути (своје) усне. — То његов. близанац. — И ено ти два нејака сина, во наговарање... при чему се језиком до два сина, до два облизанца. НПХ. облизнуо — потпуно [је] разумјела. Кос. облбзати, бближем (имп. оближи) сврш. облије-, ек. обле-. 1. а. полизати, олизати (рбично унаоколо). облиј^колити, -им (ијек.) сврш. покр. — Он раздражљиво облиза сасушене ус«. објеколити. — Сав тај женски милет не. Моск. б. флг. подр. изљубити, целиваоблијеколи удовицу. Мат. ти. — Гаван Медонић [ће] данас облизати ~ се в. објеколити се. — Момак, хитар и ослшшти све црквене свеце и олтаре! Ков. А. 2. фиг. дотаћи, додирнути, помило- а лукав, кад се облијеколи и окојаси младој и невјештој цури, она јадна попусти вати. — Влажан и свјеж ваздух... обмало данас, мало сутра. Љуб. лиза његова раздрљена прса. Сиј. бблнјен, -а, -о, ек. бблен. ~ се повр.

облДвенбст, -ости ж стање онога који је обливен. бблнгатаи, -тна, -тно лат. ов(а)вгзан, дужан, неизоставан. — Не хтједоше... пристати да буде језик »илирски« облигатан предмет. Водн. Све се свршава сузама од радости и облигатном свадбом. Скерл.

55 Речиик српскохрватскога књижевног језика, Ш

866

О Б Л И Ј Е Н И Т И СЕ — О Б Л И Ћ

облнјбнити се, облијеним се, ек. обленити се. облик м (лок. облику и бблику; мн. дблици, ген. -облика и бблика, дат. облицима и бблицима) 1. спољашњи, вањски физички изглед. — Нека од тих брда . . . имају . . . облик рушевина каквог старог замка. Петр. М. 2. (обично дш.) део тела, тело. — Дјевојка бијаше средњега стаса, њежних али пуних облика. Том. 3. а. вид, начин. — [Могао Је] ући својим положаЈем у све облике живота. Матпош. б. врсгпа, ггшп. — Из тих дубина је мрежом извучено велико мноштво животињских облика . . . дотле непознатих. Петр. М. 4. књиж. спољашња, вањска страна уметничког дела (као систем уметничких средстава и поступака). — Сам тај литерарни облик есеја донио му је славу. Ант. 1. 5. грам. спољашњи, вањски израз граматичких категорцја: ~ именице, ~ глагола, ~ придева итд., ~ променљивих речи. 6. конфигурација, уобличеност површинских или подземних делова Земљгте коре. — Физичка географиЈа проучава постанак и разво) површинских облика и појава на Земљиној површини. ОГ. 7. састав, структура чега повезано с одређеном садржином. — Тек 1858. године народна скупштина Јавља се у оном облику . . . као највиша власт у земљи. Марк. Св. 8. мат. а. паједини ележнти простора (тачка, литџа, слика, лик, раван итд.). — Предмет чисте математике јесу: просторни облици и количински односи стварног свијета. Ант. 1. б. образац, формула. — Из наведеног извешћемо експлицитни облик једнаџбе правца. Анал. 9. покр. слика, лик. — Ово [је] главом царе Петре . . . ето му облик под Маине. Њег.

обпвковати, -кујем сврш. и несврш. да(ва)ти облик нечему, уобличити, уобличавати. — СвиЈет гледају као грађу коју имају обликовати. Шкреб. Писци . . . обликују материЈал из стварности утлавном на два начина. Т. књ. ~ се доби(ва)ши облик, израз. — Према облику усне шупљине и намјештају усана . . . обликује се боја тона, а и глас. Физ. 1. Како се у дечјој свести обликује појам о суђењу3 судији, осуди и кривици? Б 1958. обликбслбвље с грам. заст. наука о грамапшчким облицима, морфологцја. Деан. Рј. облДна ж а. оно што је обло, обла површина, испупчење. — Знали су све мајсторски изрезане облине и удубине . . . моста. Андр. И. б. својство онога што је обло, заокругљеност. — [Руке] су имале облину и мекост ружине латице. Нех. фиг. шрађеност. — Треба [му] културе и рада па да добије праву књижевну облину, меру и склад. Скерл. обл&стати, -ам сврш. необ. в. олистати. — Да те светим, света горо, облистана, од увела, бледа, турска ђулистана. Кост. Л.

бблитв1, бблијем (трп. прид. бблит, -а, -о и обл&вен, -ена, -ено) сврш. 1. а. полити, прелити, јако овлажипш читаву површину, са свих страна. — Миху облије зној. Гор. фиг. Рефлектор их обли светлошћу. Сек. б. (обично као трп. прид.) окружити водом. — Од пријатеља далеко невоље пати на отоку . . . обливеном одсвуд. М-И. в. премазати, облепити нечим што је житко. — Висе катранице обливене катраном. Глиш. 2. (обично као трп. прид.) залити чим (нпр. златом) да буде лепше, тврђе, оковати. — Имаш двије даницкиње, све облите у суИзр. без облика ружан, деформисан; воме злату. НП Вук. 3. обузети, овладати. у облику као, слично, налик. — Обратих му се и стид ме облије. Комб. обликбван, -вна, -вно (обично одр.: Румен га облила. Мул. -вни, -вна, -внб) који се односи на облик, ~ се прелити се, залити се, огрезнути. којему Је дат облик. — Не поставља се — Ханки се сузама облише очи. Бен. фиг. питање само функционалних односа старих Један тренутак па се све обли у бјеличастој и нових градских делова — него . . . њисвјетлости! Коч. хове међусобне обликовне композиције. бблити 2 , -им сврш. чинити нешто облим, Пол. 1959. заобљавати. ббликовање с гл. им. од обликовати (се). ~ се постајати обао, заобљавати се; показивати своју облину. — Трбуси . . . се обликбватељ м ков. онај који нешто обле под прслуцима са златним ланцем. обликује, онај који нечему даје облик. — [Он] Поп. Ј. није само уметнички обликоватељ реалних елемената човека . . . већ и рационалног облић и бблић м 1. в. облица (/). — дела његове психе. КН 1960. Сва су очито- Дрвену ногу . . . му другови направише вања . . . за обликователл само ретроспекод грабова облића. Куш. 2. обао камен, тивна. Уј. облутак. — Лукавству се хитар досјетио3 облић стијену хити међу њиха. Март. обликбватељски, -а, -о који се односи бблић, -ића м 1. мн. зоол. врста облих, на обликоватеље. — Крањчевићева пјесваљкастих глиста КетаЉећшпгћез. Финк. ничко-критичка обликоватељска моћ није 2. бот. а. в. грашак. Сим. Реч. б. в. вежљика. учинила да већина његових стихова буду Сим. Реч. «^а непогрешни као поезија. Шим. С.

ОБЛИЦА — ОБЛОЖИТИ

867

бблиш м у изразу: ~ в е л и к и зоол. покр. ерста морске рибе Шкипћш тах1ти«. Терм. 4. обло пррш. покр. непосредно, отворено. — Мени не би длака на језику3 но му рекох обло и бисгро . . . Љуб. дбловина ж необрађено дрво (стабла и дебље гране). — Лакше [се] и јефтиније превозе прерађевине него обловина. ЕГ 1. облог м (ген. мн. бблога), облога и обличај м необ. в. обличје. — Пјевач бблога ж 1. комад платна и сл. (рбично промијени, пјевајући уз гусле, и глас и наквашен водом или неким медицинским растобличај. Рад. А. вором) који се ставља на оболело место; ббличаст и ббличаст, -а, -о 1. који је завој. — Пешкир поквасише и ставише налик на облицу; који је помало заобљен. — хладан облог на Теодосијеву главу. Чипл. Човек устаде и промени болесници облогу. Огледало [је] обличасто. Мат. 2. који је Јанк. 2. а. оно чиме је нешто обложено, обао, област услед гојазности. — Онако омот. — Конвертер [је] обложен базичним обличаста . . . пуне руке . . . морала [је] одржати подаље од тијела. НИН 1959. доломитним облогом. Кем. У том случају остаје испод облоге шупљина и таква даска облнчнвати, -ичујем несврш. и уч. према је лоша. Кугл. 6. љуска; махуна. — Семење обличити. — Па му вазда лажу непрестано, је досга крупно, а већином лако испада обличују Пера и сердара, баш да би их из својих облога. Панч. 3. наплатак (на оба изгубили. НП Вук. точку). — Јеси ли кола прегледао, да неће . . . која облога пофалити? Кор. обличити, ббличим сврш. покр. 1. открити, раскринкати; окривити, оптуокиИзр. хладне облоге ир. казне, прети. — Владици Сави . . . [Шћепана] је кори и сл. после учињене погрешке. тобож мучно обличити гдје је у кућу дошао. облбглавац, -авца м ист. припадник Њег. Немојте их, браћо, послушати и нејака присталица парламента у енглеској ревомене обличити, обличити па ме наружити. луцији у XVII ст. (који су шишали косу НП Вук. 2. давати чему облик, уобличаеати. округло). — Сукоби између »кавалира« . . . Р-К Реч. и »облоглаваца« . . . бшш су све жешћи. ~ се открити се. — Свједок неће да ОП 1. се обличи и да лупеже дохвати за руку. облбгуз, -а, -о 1. који има облу задњицу; Љуб. фиг. који воли много да једе, прождрљив. ббличЈе с облик; лик, изглед, спољашњост. — Тад ће она . . . све трутове облогузе — [Сто] је толико похабан да му се више трупачке намакљати. Божић. 2. (у именичкој не разазнаје готово никакво обличје. Дов. служби) м онај који има облу задњицу; прожМати [је] . . . голема, мршава старица, об- дрљивац. Вук Рј. личјем и држањем необично налик на сина. облбгуза ж окенска особа облогуз. — У Донч. селу затомљују мржњу да им се не омакне обличке прил. покр. одједном, надушак. с језика: — Фуј, гаде3 облогузо! Гор. — Месо, чим би се указало, гутао [је вук] облбгузан, -зна, -зно облогуз (7). — помамно, обличке, без жвакања. Куш. Она се врзе уз свате . . . да лизне штогод облички, -а, -б који се односи на облике. пирно, јер је облогузва за финим кусом. — Успео је да обличка граматика . . . срп- Божић. скохрватског језика постане граматика оног ббложај м прозорска даска; оквир пројезика којим је он писао. Бел. зора. — На обложају прозора тињаше жижак. Леск. Ј. бблички прил. у погледу облика, у облицима. — [Језик се] облички . . . развио. ббложина ж аугм. од облога (3). — Бел. Ухватите се за главину од колеса и спустите облични, -а, -о који је везан за облик, се доље на обложину, доста је широка. Том. стваран, телесни. — Ја иштем обличну облбжити, ббложим сврш. 1. омотати, љубав. Уј. обавити нечим; ставити, правити облог. — облични и бблнчни, -а, -б који се односи Из пепела извади колачић проје обложен ораховим лишћем. Вес. Обложи главу красна облице: ~ модел. тавцима и повеже марамом. Глиш. 2. а. бблично прил. ђблпчки. — Збиљска покрити, прекрити, превући; застрти. — ведрина у Дрини као води одаје се и обИма стаклену чашу обложену на извањој лично у облику Дрине као ријечи. Шим. С. и унутрашњој страни листовима станиола. бблица и бблица ж 1. одсечено обло, ваљкасто дрво. — Букова облица тињаво је горела и цичала. Ћос. Д. 2. мат. в. ваљак (7). 3. фиг. пуна, дебља мсенска особа. Бак. Реч. 4. покр. обла, дебља крава. Бак. Реч. 5. зоол. врста рибе областа тела б т а п з а1сес1о. 6. (у агрибутској служби, уз реч »кула«) нар. песн. обла, округла. — На самом тјемену озаљске врлети стрше четири облице куле. Кум.

55*

868

ОБЛОЖНИК — ОБЉУБНИ

Физ. 2. б. омазати, премазати. Бак. Реч. 3. канц. снабдети шпго чим нужним, неопходно потребним. — На тужбу, инструирану као обично и обложеву оригиналом . . . ишрава, изриче . . . рјешење. Мј. 1926. ~ се повр. — фиг. Још је порасла . . . и још више се снагом обложила. Сек. ббложник м необ. оно чиме је нешто обложено, обаеијено, облога. — [Копча] је на металној гривни која обухваћа цијев, дрвени обложник и предњи дио кундака. Стр. облок м маџ. кајк. прозор; отвор у зиду. — Из облока јаких чардака зијеваху убојите лумбарде. Кум. облбкати се, облочем се сврш. покр. в. налокати се. — Кад се облочеш братском крвљу, доћ' ћеш зли и гори да целиваш владику у руке. Љуб. дбломак, -омка м покр. в. одломак. Бен. Рј. облбмити, ббломим сврш. сломити, одломити. — Ту беше голо дрво, коме је врх обломио гром. Глиш. фиг. Мртви сан [му] тијело облодш. Јурк. ббломовскн и обломовски прил. као Обломов (главни јунак истоименог романа И. Гончарова), тј. лењо, тромо, безвољно. — На жалост, баш људи са спремом и даром нађоше . . . за најпаметније да се обломовски повуку од сваког рада. Дом. обломбвштнна ж лењост, непокретност, учмалост, тромост, неодлучност, безвољност. бблост, -ости и облбћа ж в. облхша. — Само још ту [су] задржане облости и виткости тијела. Ж 1955. Коло дјевојачко . . . под цвијећем нуди свјетлост и облоће. Уј. облбуске, облбускб и облбустака ж мн. зоол. колоусте. Бен. Рј. бблубница ж в. оглавина (Г). Р-К Реч. бблук м покр. 1. гужва од дебелог папира и платна коју ставља уврх капе испрошена девојка или девојка за удају. Вук Рј. 2. дблук. Деан. Рј. 3. калуп за сир. Бак. Реч. 4. зоол. ерх, рт на љуштури шкољке. Терм. 4. бблук м 1. лук, свод. — Сама варош је у тесном облуку који је уоквирен огранцима од Лисца. Дед. Ј. Двије поле . . . сапињу у велелијепи облук грађени мостови. Том. 2. облучје. — Погледа у седло, пипа ремење, загледа облук. Костп. Л. 3. в. облучац Џ). Вук Рј. 4. покр. в. облок. бблука ж покр. в. облучје. — Држ' се, моме, коњу за облуку. НП Вук. облутак, -тка м (мн. облуци, ген. бблутака) обао камен, који је вода ваљањем заоблила, валутак. — Поједини комади

стијена . . . заобљени су, па се зову валутице или облуци. ОГ. Канал [је] био толико тијесан да су се с муком провлачили ударајући се о камене шиљке и облутке. Ћоп. бблуће с зб. им. од облутак. — Кућа ми је од љескова прућа, у њој нема ништа до облућа. Вуј. облучак, -чка м покр. дем. од облук (4), прозорчић. — Ти куцај на облучак мали. Прер. бблучаст, -а3 -о који има облик дблука или облучца. Бен. Рј. облучац и бблучац, -чца м 1. дрво савијено у облику лука на колееци више детиње глаее да не пада покривач детету на главу. Вук Рј. 2. дем. од облук (4), прозорчић. — Мрак је зјапио кроз облучац. Донч. бблучје с предњи део седла у облику лука, ункаш. — Шарац иде ходом, а Марко се иаслонио рукама на облучје. Дом. бблучкиља ж заст. пушка која се носила коњу о облучју. — Камо теби моја облучкиња? НПХ. бблучни, -а, -о који има облик облука. — Узде и коње држи јер боље вући ће облучна кола. М-И. ббљан, -а, -о необ. в. обао. — Сукњица с многим плетицама дивотно се приљубила уз обљане бокове. Кум. обљепљбвати, -бпљујем, ек. облепљивати. ббљетннца, ек. облетница. обљуба ж а. полни акт; силовање. — Сила употребљена против жене у сврху да се принуди на обљубу даде се сврсгати . . . под 270. п. к. з. Мј. 1936. б. фиг. милоеање. — Пожутјело тиквино лишће . . . пружа се покорно са задњом капд>ом сока . . . жаркој сунчаној обљуби. Михољ. обљубити, ббљубим сврш. 1. извршити обљубу. — [Девојку] је момче обљубило, па отишло преко мора надалеко. Нед. 2. изљубити. — Јадан Мехо, што си се хвалио да ћеш моје обљубити лице. НПХ. 3. засг. заволети кога. — Иванови [родитељи] обљубили ме као свога. Коз. Ј. ббљубљен, -а, -о 1. трп. прид. од обљубити. 2. вољен, омиљен. — Раја . . . похрлила под барјак обљубљенога витеза. Том. Четрнаестог јула даје [се] корисница опште обљубљене играчицс на ужету и трапезу. Срем. ббљубљенбст, -ости ж својсшво онога који је обљубљен. — Постао [је] тако славан да опет престиже и цара и Теслу по обљубљености међу народом. Дав. обљубни, -а, -5 који се односи на обљубу, љубавни. — У срнасте, смеђе очи изли јој

ОБЉУЗГАТИ — ОБНАЖИТИ сс сва доброта, коју је Филип познавао само као обљубну занессност. Божић. дбљузгати, -ам сврш. испрскати, упрљати нечим бљузгавим. — Из те мутне каљуже дижу се два жива створа, два јадника, обљузгана . . . омрљана. Шен. ббљутаввти, -вм и обљутавнти, -утавим сврш. 1. а. постати бљутав, безукусан. — Вода за два дана обљутави. Гор. б. учинити бљутавим. 2. постати бљутав, осетити бљутавост, досаду, монотонију. — [Пјесничка грађа] је још уз то обљутавила од пишчева приватнога занимања за њу. Шим. С. Обљутавио сам нешто од ове пусте равнице, од ове сите црнице. Ћоп. ббмаглица ж ошамућеност, занос. — Освојило га неко неизрециво блаженство, нека раскошна обмаглица душе. Том. ббмазати, -ажем сврш. в. омазати. обмазивати, -азујем несврш. и уч. према обмазати. — Ал' поред свега ти обмазуј на кошници рупе. Марет. ббмама ж в. омама. — Ја слатко [сам] сањарио о сласти јествине да ми је од обмаме . . . житка водица пробила кроз зубе. Кос. обмамити, ббмЗмим сврш. а. в. омамити. — Попијем гдјекада увече чашу вина, па сам и сутра ујутро од њега обмамљен. Новак. б. покр. примашти, привући. — Преварен и обмамљен од Млечића дође код њих. Љуб. обмамљбва&е с гл. им. од обмамљивати. обмамљ&вати, -амљуј&и несврш. и уч. према обмамити. ббмана ж 1. подвала, превара, лаж. — За обману власти такође иде казна. Чипл. 2. варка, опсена, илузија. — Не хтједе јој уклонити испред очију копрену те слатке обмане. Шен. обманитељ м обмањивач, варалица. — То су народни обманитељи. Павл. ббманички, -5, -о необ. који се односи на обману. — Можда је још главно . . . задимљеност услијед обманичке моћи. Уј.

869

ја могао обманути њих. Шкреб. Он те наше наде неће обманути. СКГ 1937. ~ се повр. обмањив, -а, -о обманљив. — Распознаје унутрашњу вредност од обмањиве спољашности човека. М 1867. обмањ&вање с гл. им. од обмањивати (се). обмањбватн (се), -ањујем (се) несерш. и уч. према обманути (се). обмањ&вач, -&ча м (вок. ббмањивЗчу) онај који обмањује, преварант, варалица. — Учи људе да се чувају лукаваца и обмањивача. Прод. обмањивост, -ости ж својство онога кога је лако обманути. — [Публика] је, по лакој обмањивости, понета за затуцанством и лажним пророцима. Јакш. 25. обмотаватн (се), -бтЗвам (се) несврш. и уч. према обмотати (се). обмбтати, -бм сврш. омотати, об&вити. — Пограбе змије те га обмотају узлима страшним. Марет. Прије него што је могла одговорити, обмота јој руке око врата. Ћор. ~ се омотати се, об&вити се. — У завој . . . се рањеник обмотао преко прсију. Лоп.

обмбтач, -ача м омотач. — Нестало му [Исланду] прстенастог обмотача, а котур му добио дшого оштрије међе. Дов. обнављање с гл. им. од обнављати (се). обнављати (се), ббнављбм (се) несврш. и уч. према обновити (се). обвављач, -ача м (вок. ббнављачу) онај који што обнавља. — Био је . . . покретач и обнављач савременијих . . . струја и организација. Петр. В. обнављачица ж она која што обнавља. — Природа, обнављачица ствари, облике једне из других ствара. С 1911. обнадеждвти, -им сврш. рус. заст. дати коме наду на нешто, умирити, обећати коме гито. — Господин мшшстар ме лепо примио . . . Главно је да ме је обнадеждио. Срем. обнађ&вати се, -ађујем се несврш. необ. надати се чему, охрабривати се. — обманљив, -а, -о који обмањује, заварава, Народ [се] нечим обнађује, диже главу и лажам, варљив. — У Срему је нова »власт« пријети. Лал. баиила обманљиву паролу да ће се спасти обнажива&е сгл. им. од обнаживати(се). они Срби који се покатоличе. Поп. Ј. обнажнвати (се), -ажујем (се) несерш. обманљиво прил. варљиво, опсенарски. и уч. према обнажити (се). — [То су] нестварно лелујави, обманљиво обнажити, ббнажим сврш. 1. а. учиниилузорни . . . недостижни идеали. КН 1956. ти што нагим, разголитити, открити, ббмански, -3, -б необ. који се односи оголити. — Жена хитро погледа на ручни на обману. — На [животЈ се заборавља у сат што јој блисташе на обнаженој подобманским чаоовима. Уј. лактици. Лит. 1957. б. извући из корица, тако да се види оштрица, сечиво (р ножу, обманути, ббмЗнем сврш. довести у сабљи и сл.). — Лопов . . . је с обваженим заблуду; преварити; изневерити. — Морали ножем упао . . . у њену собу. Дав. 2. необ. [су] вшпе варатн сами себе него што бих

870

ОБНАРОДОВАЊЕ — ОБНОВИТЕЈБ

осветлити, обасјати. — Жуто болешљиво свјетло обнажи писмо и она препозна стричев рукопис. Вуј. ~ се повр. — Она испружи руку, која се обнажи до лакта. Андр. И.

обнбмилнти, -им сврш. постати немио, омрзнут, онемилити. — Сваки [му] је темељит рад обнемилио и лако му испадао из руку. Ћоп. обн&моглост, -ости ж стање онога који обнародовање с гл. им. од обнародовати. је обнемогао, малаксалост, изнемоглост. — Није далеко јесен, доба малаксања и опће обнародовати, -дујем сврш. прогласити, обнемоглости. Цар Е. огласити да ст знају (законе, указе и сл.); обнемДћи и обнбмоћи, -е.могнем сврш. објавити, публиковати. — Хатишериф о постати немоћан, ослабити, онемоћати. — уставу био је свечано обнародован у БеСтари Боно . . . од старости обнемогао. ограду. Гавр. Ако нешто углавимо као Том. Он се враћао кући обнемогао, клецав апсолутно свето, хоћемо ли ишта послије и сав као самљевен. Ћоп. тога светога моћи обнародовати као ново? Уј. обнесвбстити се, -^свестим се, ијек. обнаћи и ббнаћи, обнађем сврш. заст. обнесвијестити се, сврш. в. онесвеспгити се. наћи; наћи за потребно, за погодно. — Одлучи — Вучка извадише обнесвешћена чакљама. обрадовати га каковим даром; а најприкладЛаз. Л. нијом за то обнађе сребрну уру. Јурк. обнестн, -бсем сврш. обнети. — По свијету цијелом . . . пјесме ти могу обнести. обнагаање с гл. им. од обнашати. Марет. обнашати, ббнашам несврш. обносити. ббнети, -бсем, ијек. ббнијети, сврш. — Они су већ израчунали коју ће част пронети, однети око кога или чега, носећи обнашати у тридесет петој годшш. Коз. Ј. што обићи око чега; обредити. — Фратри обневеселити се, -им се и -бселим се обнијеше гвардијана три пута око цркве. сврш. постати невесео, сневеселити се, оне- Мат. расположити се, растужити се. — Нијесу обпизати, обиижем сврш. наиизати један другоме знали да приповиједају о нешто око чега (бисер, дукате и сл.). — Дјесвијету, и тако се још више обневеселише. војке . . . у самом су сухом злату, обнизане Брл. самим бисером. Вел. обнбвидетн, -дим, ијек. обнбвидјети, обнизбватн, -изујем несврш. и уч. према сврш. 1. изгубити вид (делимично или потобнизати. пуно), ослепети. — Не смем ништа . . . да читам . . . Године ме издале, па сам . . . обниј^мјетн, -мим, ек. обн^мети. и обневидео. Шапч. 2. фиг. доћи у стање ббннјети, -есбм, ек. ббнети. у комеје човекова свест сувише обузета чиме (рбично услед неког узбуђења) тако да не обпова ж а. подизање, поправка нечег опажа шта се око њега догађа, не моћи кон- што је порушено или дотрајало, обнављање; тролисати своје поступке. — Она сасвим враћање нечега у пређашње стање. — У обневиди од срџбе. Пав. времену послијератне обнове и изградње наше земље већ су видљиви резултати. ОГ. обн&видјети, -дим, ек. обнбвидети. Постаје најзначајнији представник . . . покобн&викнути и обпбвићп, -кнем сврш. рета . . . који обећава да нам донесе обнову заст. одвикнути се од чега. — Наш Бруно, националне драме. Нуш. б. фиг. душевни, с прва мало туђ на дому — обневикб је духовни препород. — Највише се радовао жићу ладањскому. Марк. Ф. што је напокон наступио час кад ће . . . поћи . . . путем обнове и . . . крепосна обнезнанити се, -^знаним се сврш. в. живота. Крањч. Стј. обезнанити се. — Дах му се поче губити обнбвилац, -иоца м (ген. мн. обнбвилаца) . . . он се обнезнани. Вес. = обновитељ онај који нешто обнавља, обнејачити, -бјачим сврш. учинити неонај који је извршио или врши обнову, препојаким, слабим, одузети снагу. — Боже, . . . око благо ти на њих обрати и тирјанске родитељ. — Вељко Петровић . . . је обновилац родољубиве поезије. Михиз. Обмишце обнејачи. НП Вук. новилац је пољепшавалац. Шим. С. обнемарити, -емарим сврш. необ. е. обнбвилачки, -а, -о који се односи на занемарити. — Школу и другове сасвим заобнову и на обновиоце. — Наш човек . . . пусти, обнемари. Маш. осећа моћ, обновилачку, препородитељску, обнбмети, -мим, ијек. обниј&ијети, сврш. оздрављачку моћ своје земље. Петр. В. онемети, занемети. — Загрисг ћу ја у ледину, господару, још прије вас, па онда обнбвитељ м = обновилац. — Хитћу можда обнијемјети. Вел. Окрену се об- леровци> стреласти крсташи, румунски обнијемјелом Крсти. Ћоп. новитељи, недићевци . . . трубе на узбуну.

О Б Н О В И Т Е Љ И Ц А — О Б О Г А Т И Т И СЕ Зог. Ујединио [је] цијелу државу и добио наслов: обновитељ свијета. Пов. 1.

871

није никакве части обносио, ипак је био први међу свима. Бен. обноћ прил. ноћу, по ноћи, преко ноћи. — По селима промичу обдан и обноћ жандарске патроле. Гор. Чак се и обноћ чуло брујање мотора. Ћоп. обнбћити, ббноћим сврш. покр. а. преноћити, заноћити. Рј. А. б. дати коме ноћни одмор. — У њој [градини] трудну обноћио војску. Март. — се покр. 1. (само 3. л. јд.) смрачити се, смркнути се. Деан. Рј. 2. в. обноћити (а). — Обноћи се са дружином ондје гдје је данас манастир Гомјеница. Коч.

обноввтељица и обнбвитељка ж ж.енска особа обновитељ. обнбвптељски, -а, -б који се односи на обнову и на обновитеље. обнбвити, ббновим сврш. 1. а. вратити у пређашње, раније стање; преправити или заменити старо новим; попунити новим. — Овај дом обновљен је у дагаша кад је огромно порасла оправданост обнављања. Зог. Тај је батаљон скоро сав обновљен откако је пошао из Црне Горе. Дед. В. б. поново установити, увести у живот оно што је раније постојало, оживити, препородити. — ббвоћница ж временски размак од залас[Пећку патријаршију] је . . . обновио велики ка до изласка Сунца. МЕП. везир Соколовић. Цвиј. Дух праведни обобн&шење и ббношење с гл. им. од нови у нутрици нашој. Крањч. Стј. в. поново покренути, преиспитати, поновити, обносити. обе.ушити, ббњушим и ббњушити, дати чему поноту важност, актуализирати. -им сврш. (кога, што) осетити њухом, наћи — Влада је била присиљена да . . . обнови по њуху, нањушити. — Вран полеће гором процес. ОП 2. 2. сепшти се, поновити у кроз планину, док обњуши рањена јунака. сећању. — Никако није успевао да тачно обнови разговор и тренутак кад се то до- Вук Рј. *—> се уз. повр. према обњушити. — Јеси годило. Ћос. Д. ли примијетио како се пси кад се сретну ~ се 1. поново почети, наставити се. обњуше? Л-К. — Тада се препирка обнови с појачаном ббњушкати, -ам сврш. 1. оњушити жестином. Креш. 2. сетити се, вратити се свуда око кога или чега. — Натрчи однекуда у сећању. — Све му се то у души обнови. Јурк. 3. изтнити се на боље, душевно, ду- крмача и, дошав до дјетета, најприје га обњушка. Јурк. 2. осетити, нањушити ховно се препородити. — Осећам . . . како нешто. — Бикан је сасвим похлепно, мужсе у мојој обновљеној души . . . рађа ново јачки обњушкао воњ. Божић. јато звезда. Рак. обшушкивати, -ушкујбм несврш. и уч. ббновљеност, -ости ж стање онога што је обновљено, препорођено. — [Ново] се мно- према обњушкати. гима, због навике на старо3 не свиђа колико обба, оббе ж (ген. мн. оббб) фр. муз. пољепшаност обновљенога, колико обновврста дрвеног, дувачког инструмента који љеност. Шим. С. има писак с двоструким језичком. обновљбње с гл. им. од обнотти (се). обббати се, ббббам се сврш. а. добити обн&вљив, -а, -о који се може обновити, бобице (о ћурки). Р-К Реч. б. добити бубуљице. Р-К Реч. поново успостатти. Р-К Реч. обогдљкти, оббгаљим и оббгаљити, обвбвљивбст, -ости ж сеојстео онога што се може обновити, поново успоставити. -им сврш. учинити кога богаљем, осакатити. — Пас ноћу јурио и уједао . . . па је многе Р-К Реч. прилично обогаљио. Бен. [Коње] је отац обновни, -а, -б који се обнавља, поноео намерно обогаљио. Моск. успоставља. — Код поновног суђења . . . оббгатнти, -им (трп. прид. оббгаћен) износи рок 6 недјеља од сазнања обновног сврш. 1. а. учинити кога богатим. — Ова разлога. Мј. 1926. Дбноктица ж мед. гнојна упала, запаљење ме игра обогати. Љуб. 6. фиг. подарити, поклонити коме што. — Похвалио се са меса око корена нокта, заноктица (2) рапаколико је нових поданика обогатио домовину гшшп. Лекс. Мин. [има деветоро деце]. Макс. 2. учшшти Дбнос м покр. ред, обилажење, опходња. нешто вредмџим, знанајнијим, потпунијим, — Обнесу око села пиле . . . па где саставе унапредити, усавршити. — Могао [би] . . . тај обнос, испеку јагње. Рј. А. хрватску књигу обогатити свјежим и добобнбснти, ббносим несврш. 1. несврш. рим социјалним романима. КХ 1936. 3. в. и уч. према обнети. 2. (језиком) клеветати, обогатити се (Г). — Кад обогатим, купит опадати, неправично оптуживати. — Иноче ћу ти кобасицу за десет филира. Брл. краљеве не би обносио језиком. М-И. 3. '—' се 1. постати богат, стећи богатство. имапш, уокивати (положај, часпг). — Премда — Све је ишло кб у кошници. Није . . .

872

ОБОГАЋАВАЊЕ — ОБОЖАВАТЕЉКА

чудо што се Стеван тако обогатио. Вес. фиг. Живот је за њега зато да би се човек обогатио сазнањем. Пед. 2. доћи у посед, добити нешто значајно, вредно, драгоцено. — Државни архив у Млецима . . . обогатио се . . . и једним ријетким прилогом из српске прошлости. БК 1906. сбогаћавање с гл. им. од обогаћавати обогаћавати (се), -аћавам се в. обогаћивати (се). обогаћбње с гл. им. од обогатити (се).

ббодвоје зб. бр. покр. в. обадвоје. — Сада познаш ободвоје по разноме њиховом накиту. Ботић. бббднЗ, -а, -о који се односи на обод, ивични: ~ угао, кут, ~ брзина. бббдница ж необ. в. обод {16). — Очи и половица лица прекриваше јој сјена што ју бацаше широка ободница њезина шешира. Леск. Ј. ббодница ж 1. мат. кружна линија, кружница; обим, опсег; периферија. Деан. Рј. 2. зоол. острига (врста шкољке). — Од њих [шкољака и пужева] се највише траже остриге (каменице, ободнице). Батут. 3. зоол. «. хоботница. Бак. Реч. дбодња ж покр. обилажење, опходња. — Кад у селу сел>аци иду редом на какав господски посао, па кад се сви изреде, онда је једна ободња изишла. Вук Рј. ббодњак и ббодњак м необ. ивица, руб; крај. — Дупли су [ланци], имају оштре ободњаке, морам их мазати да ме не би љуће клали. Вуј. ободравање с гл. им. од ободравати (се).

обогаћбвање с гл. им. од обогаћивати (се). обогаћивати (се), -аћујем (се) несврш. и уч. према обогатити (се). обогомбљити се, -омољим се сврш. необ. постати богомољац, побожан. — Мислили смо — посветио се Ђука, обогомољио. Коз. И. обоготв&рење и обоготвор^ње с гл. им. од обоготворити. обоготвбрити, -бтворим сврш. уздићи кога или што до божанства, замислити као божанство. — Хегел сматра државу метаободравати (се), -одравам (се) несврш. физички као наткласну организацију и и уч. према ободрити (се). обоготворује је као објективну реализацију ободрб&е с гл. им. од ободрити (се). божанске идеје на Земљи. ПИФ. оббдрити, ободрбм (аор. 2. и 3. л. ббодоббд м 1. а. део неког предмета, направе и сл. који обашја други део или друге делове ри) сврш. подићи коме дух, морал, подстаћи, охрабрити. — Да и ви кажете . . . неколико у облику прстена, круга: ~ сита, решета, ~ бубња5 ~ точка. — Црнина пак обода ријечи, знатс, да их ободрите. Крањч. Стј. Повици и дозивање ободрили су ме и отргли капе представља жалост за том некада од невесслих мисли. Чол. изгубљеном слободом. Ств. 1948. б. доњи водоравни део шешира. — Бијели прољетни ~ се охрабрити се, осмелити се. — Ви шешир са широким пространим ободом ћете се ободрити, а нећете жалостити дух. сјенчио јој је . . . лице. Сим. 2. оквир, рам. Новак. — Навуче на нос наочари у бијелу ободу. ббође, бббђа ж мн. (дат. ббођама) покр. Крањч. Стј. 3. ивица, руб. — Заробљеници в. вођнце. — Онда обично . . . заборави . . . су . . . пратили стражара који је шпао обо- узице којима ће обође . . . надовезивати. дом рова. Јак. 4. штитник, сенило, заслон Кор. (на лампи, сијалици). — Собицу је још увијек обожавапац, -аоца м (вок. -аоче; ген. освјетљавала сићушна сијалица без обода. Донч. 5. крајњи, спољни, вањски део, перифери- мн. -лацб) = обожаватељ онај који обоја чега (рбично насеља, града). — Једино по жава, веома воли и поштује некога; удварач; ватрени присталица, приврженик. — Назгорским ободима који се дижу изнад дохвала [га је] једним од својих многобројних вата ријека очувани су старији морски и језерски слојеви. ЕГ 1. На ободима При- обожавалаца. Мил. В. Живе као браћа; обожаваоци побеђене Комуне. Скерл. зрена . . . у бедној испосничкој изби . . . обожавалачки, -а, -б који се односи на окајавао [је] своје . . . грехе ктитор дечански. Пол. 1959. фиг. Нема шестара за простран обожаваоце. обод маште. Уј. 6. в. ободац. — На лијевом обожавање с гл. им. од обожавати. • уху висио је малому постолару сребрен обожаватељ м = обожавалац. — обод у сподоби црначке главе. Шен. Мене је облетавало јато обожавателл док ббода ж бот. «. чичак. Сим. Реч. су ми руже на лицу цвале. Кум. [Нашао] ' ббодац, обоца м (мн. ббоци, ген. ббо- се у једном од . . . хуманистичких кругова дЗца) (обично мн.) заст. наушница, минђуша. што се је купио око његова учитеља . . . — У [гробницама] . . . је нађено . . . ободаца обожаватеља старога Рима. Комб. обожават&љица, обожаватељица п од камена. Жуј. Њезино лишце разведрит обожаватбљка ж женска особа обожаваће . . . обоци ови. Сим.

ОБОЖАВАТИ — ОБОЈЧИЋ

873

тељ. — Ја сам свагда била обожаватељка некако лако на души. Ћор. По доби могао [би] бити обома отац. Креш. свих његових песмица. Нед. обожавати, -ожавам несврш. а. сматдбојен, -а, -о 1. трп. прид. од обојити. рати, поштовати кога или што као бога, 2. који пршгада људским расама које нису беле. — [Треба] одбацити протуиравну божанство. — Све [су] мање обожавали дискриминацију према обојеним људима. природне силе. Пов. 1. 6. гајити према коме осећање велике љубави; дивити се коме; Лог. 2. 3. који припада некој политичкој бити велики приврженик, љубитељ чега. партији, струји (обично Комунистичкој). — Пет је година обожавао дјевојку и нај- — Рат је дочекао већ прилично обојен, а формирање Народноослободилачке војске послије морао да је украде. Леск. Ј. Од оживје његове успаване ратничке амбиције. природе романтична, она је обожавала Лал. уметност и љубав. Јанк. Изр. ~ металургија технол. грана обожавач, -Ача м в. обожавалац. — тешке индустрије која се бави добивањем Сентиментално-лирска традиција . . . може обојених метала; обојени метали в. уз се дичити мноштвом обожавача из свију метал (изр.). генерација. Шим. С. ббојеност, -ости ж 1. својство онога што оббжатељ м заст. в. обожаеалац. — Кад би неку хаљину од ког обожатеља је обојено; разнобојност, шаренило. — Готово примила, он се чинио и незешт. Јакш. Ђ. и није било куће која не би својом обојеношћу свраћала пажњу на себе. Пол. 1959. оббжити, ббожим сврш. необ. учинити 2. посебни израз, специфичност, карактерисда се неко или нешто поштује као бог, ботичност, особеност. — Утјечу . . . на саму жанство, уврстити кога или што у божан- форму умјетничког дјела, на његов каракства. — Ова пјесма нашега књаза има исту тер и на његову обојеност. Баб. Променили високу задаћу: . . . љубав да обожи, јунаш[смо] њену [реченичну] интонацију, тј. тво да прослави. В 1885. променили смо њену емоционалну обојеност. Т. књ. ббозрено прил. заст. обазриво, пажљиво. — Тако се добростива и подашна обојбње с гл. им. од обојити (се). показује природа у свакоме појаву свом, обдјити, ббојим сврш. 1. а. премазати ваља само мало труда узети, па обозрено бојом, натопити, прожети бојом. — Обојипазити и разумети је. М 1867. ла је зидове како је волела. Дав. б. бацити оббнст(а) м онај који свира у обоу. светлост извесне боје. — Врч . . . је сунце на залазу обојило ружичастом бојом. Торб. обојавати (се), -бјавам (се) необ. несврш. и уч. према обојити (се), бојити се. 2. фиг. дати нарочити тон, шразиту нијансу — Планина доби свој пролећни чар, сиве нечему. — Карактер . . . Пупавца је обојен врло погођеним бојама подмуклости . . . њене груди . . . обојавале се свјежином. примитивне похлепности. Глиг. Ненадано Мил. В. обојадисати, -ишем сврш. в. обојити. спусти глас, обоји га уморним пријекором. — Све [су] куће једнаке, чисте, обојадисане. Сим. 3. фиг. додати у приповедању, причању (ради изазивања јачег ефекта, веће Петр. В. Фигуре [су] воштане и обојадисане занимљивости). — Селим-ефендија припонеобично интензивним бојама. Крл. виједај то улеми и кога год сретни, па још ббојак, обојка м 1. комад тканине којим обоји колико може више. О-А. се увијају ноге, стопала, а служи, носи се ~ се 1. добити неку боју, прожети се место чарапе. — Казао јој је да се чува бојом. — Отопина се под лијевком око студени, да обува вунене чарапе, а она нема катоде обоји црвено. Кем. Просуше [се] ни честитих обојака. Мишк. 2. комад дебље по небу први млазеви сунчаних зракова, тканине (рбично сукна) који се улаже, подод чега се обоји цела околина. Ранк. 2. лаже у обућу (најчешће у опанке). — [Био је] козм. необ. нашминкати се, намазати се. у новим гуменим опанцима добро подло— Она лепа, намазана, обојена женица, женим дебелим обојцима. Пол. 1954. беше необично добра душа. Ранк. Изр. г р д и т и на пасје обојке много оббјица ж = обадвојица. — Можда би грдити, строго прекоравати. — Несрећни нам обојици боље било. Ћип. је кнез . . . пролазио увек најгоре јер су га обојски, -а, -о необ. који се односи на војници грдили на пасје обојке. Кнеж. Л.; ком(е) обојци, ком(е) опанци ко шта обоу. — Тај ме чудни обојски глас претвори добије, извуче, како ко прође (у неком сукобу); у јеку оне на балкону пјесме. Матош. ударен обојком луцкаст, ненормалан. оббјчина и ббојчина ж аугм. и пеј. обоје (ген. оббга и ббојега, дат. оббма, од обојак. Вук Рј.; Бен. Рј. оббјчић и обојчић м дем. од обојак. оббме и ббојем; мн. ббоји, -е, -а, ген. ббојих, Вук Рј.; Бен. Рј. • ч <;-- -.. дат. ббојим(а) зб. бр. = обадвоје. — Обојима

874

ОБОЛ — ОБОРИТИ

обол м грч. 1. ситан новац у старој Грчкој. 2. фиг. (мали) ноечани или други прилог; принос, допринос чему. — Даје свој обол за сиротињу. Обз. 1932. оболеватп, -олевам, ијек. обрлијбвати несврш. и уч. према обомти. оболелост, -ости, ијек. обољелост, ж стање онога који је оболео, болест. оболеститп (се), -им (се) сврш. в. оболети. — Како је мој господар тешко оболестио! Креш. Милица се доста оболестила после порођаја. Сек. обопетн, -лим, ијек. обдљети, сврш. постати болестан, разболети се. — Ана бјеше уистину на смрт обољела. Том. фиг. Горе по шумама избијале су пеге, планина је била оболела од јесени. Пер. оболијевати, -олијевам, ек. оболевати. обдљелост, -ости, ек. обблелост.

обдрити, бборим (имп. обори; аор. 2. и 3. л. ббори) сврш. 1. а. учшшти да ко или што падне, срушити, претурити, обалити. — Био је јак . . . Н ш о га у селу није могао оборити. Вес. На осталу десеторицу . . . дигле се пушке . . . Обори их плотун. Гор. б. разрушити, разорити, развалити, утштити. — Оборе кућу, а на староме темељу подигну нову цркву. Мат. фиг. Сиромаштво [их је] убило: оборило љубав, отровало живот. Леск. Ј. в. посећи, срушити (дрво); пожњети, покосити (жито, сено). — Сутрадан . . . оборено све [жито]3 везано и сложено у крстине. Лаз. Л. г. покр. заклати, убити. — Оборио сам најбоље јање. Коч. д. фиг. дати слабу, негатиену оцену (ученику). — Оборише га они несретници професори из пизме. Срем. 2. окренути надоле, спустити (рчи, поглед, главу). — Удовица . . . се застиди и обори очи. Вел. Оборио сам поглед. Селим. 3. изазвати обољ&ње с а. гл. ич. од оболети и обо- пад с власти, збацити, свргнути. — Пође [им] за руком да оборе режим и узму љети. б. болест. — Извесне врсте гљива проузрокују кожна обољења. Станк. С. власт у своје руке. Мј. 1926. 4. снизити, смањити, спустити (цену). — Сложили оббљети, -олим, ек. обблети. су се да наврат-нанос продају жито, оббногице прил. ков. обема ногама. да оборе цијене. Франг. 5. савладати, — Маркан . . . поче обоногице цупкати и обузети, скрхати (р сну, болести, алкохолу гладити прозебли нос. НИН 1960. итд^). — Прође поноћ, уморну је обори сан. об&ок, -а, -о необ. који има оба ока, Ћос. Д. 6. а. оповргнути, побити, обеснаокити (доказе, тврдњу и сл.). — Искуство двоок. Р-К Реч. ће хипотезу потврдити или оборити. Лог. 2. дбор м 1. ограђен простор за стоку, б. тући, превазићи, надмашити (досадашњи тор; стаја. — У стаји двије краве, обори рекорд). — Рекорд се може оборити само пуни свиња. Пав. Ту је постојало читаво постизавањем вишег резултата од постојезасебно насеље: с големим оборима за ћег рекорда. Стр. 7. свалити, пребацити хиљаде грла говеда и свиња. Петр. В. 2. (кривицу, грешку) на кога. — Кмет и попа покр. место, простор испред куће, двориште. чинили су све што су могли да на њега — Научила је [борба] и дјецу нашу . . . оборе кривицу. Јакш. Ђ. 8. бацити, спускојој до тада видокруг није прелазио обор тити. — Чим су оборили сидро . . . убрали рођеног дома. Донч. 3. фиг. скупина; јато. [су] једро. Креш. 9. а. опустити, спустити — Превалит умијеш далек обор звијезда. нешто тако да виси. — Старац сед, преплаШен. нуло лице, оборени брци. Кош. б. скинути, Изр. у овом божјем обору подр. смакнути с чега. — Сада, дико Стано, мараму на овом свету. — Боже, каквих нас будала обори да загледам твоје . . . бијело лице. нема на овом свету, у овом божјем обору! Вел. 10. фам. попити, испити, искапити. Срем. — Е, кад је таква ствар, да оборимо још по оборавање с гл. им. од обораеати. једну [чашу ракије]. Пол. 1957. 11. поћи оборавати, -оравам несврш. и уч. према брзо, јурнути, полетети наниже; спустити оборати. се наниже (о Сунцу, Месецу). — Пуче пушка . . . голуб полете у висину, па тек обори об&рати, оборем сврш. узорати около, земљи. Дом. Кад већ Сунце оборило, спусповући, начинити бразду унаоколо. — Оре тисмо се на Врбању. Павл. 12. (на кога или Марко цареве друмове, оборб је земљу што) пустити, сручити. — Је л' вас у лаРоманију. НП. Рј. А. ђама вашим савладао можда Посидон, дборина ж (обично мн.) водени гпалог, вјетрове силне на вас оборив и големе падавина: атмосферске оборине. вале? М-И. 13. (у служби узвлка у облику бборннски, -а, -о који се односи на обори- императива) обори разг. израж,а«а велику раздраганост или подстицање (у пићу, у не: ~ вода. оборит, -а, -о у изразу: оборита риба борби}: навали, настави у јачем степену, покр. одабрана, велика и лепа риба. — Госте у јачој мери. — Обори, козачка главо! Шое. »Обори, Милка!« био је војводски се оборитом рибом. Дан.

ОБОРЈЕ — О Б О Ч Н И Ц А трубни знак на који су се разуларили и сужњи и њихови чувари. Вучо. Изр. ~ ватру опалити (из ватреног оружја); ~ на тло а) свалити, обалити; б) сломшпи фишчки и духовно. — Ми тежимо . . . да поносите главе дочекамо ситуације које би друге људе обориле на тло. С 1911; ~ н и з б р д о упропастити, уназадити. — Од несрећног обрта . . . у корист Турака, који је оборио низбрдо све послове хришћанске . . . Нов.; ~ с ногу учинити да ко смалакса, ослаби толико да се не може држати на ногама {услед болеспги, сувишног алкохола у организму, великог узбуђења итд.); ~ сидро а) спустити сидро на морско дно; б) задржати се негде трајно; ~ срце коме уплашити кога. — То он ахејским маљима у грудима обори срце. М-И.; ~ сузе (сузама) изазвати сузе; пустипш сузе, заплакати. — Бојим се љуто да ћу тебе, госпо, уцв'јелити и грозне ти сузе оборити. НП Вук. Велики . . . звоници . . . а окна у њима као очи које ће сваки час оборити сузама. Вил.; ~ у прах потпуно уништнти, смрвшпи. ~ се уз. повр. 1. срушити, претурити, обалити један другога. — Два рвача . . . кушају снагу . . . Не могу се оборити. Вес. 2. иавалити, насрнути; окомити се на кога или што. — Немилице [се] оборише на јествине. Креш. Уплашен да не ода своје незнање, он се обори на Золу и целу натуралистичку школу. Ћос. Б. 3. заокупити, спустити се (р временским непогодама). — Касно у јесен . . . се оборе бескрајне плачне кише. Ћоп. 4. пасти, срушити се. — Пред њега . . . оборио се ничице човјек као гора. Шен. 5. поћи, појурити низбрдо, скотрљати се. — Понекад се са стрмени откине камичак, обори се низа страну. Ћоп. 6. управити се наниже, спустити се (рчи, поглед). — Погледала га је и поруменела. Црне се очи оборише као кад уморена душа заспи. Јакш. Ђ. 7. зачути се, одјекнути. — У даљини одјекну потмула кратка грмљавина . . . За њом се убрзо обори још једна. Ћоп. 8. сталити (р пушци). — Несрећом [се] некако обори пушка некаквом војнику српском сама те пукне. Вук. 9. необ. растужити се, сневеселити се. — Што си ми се оборио, мој делијо! Вук. бборје с зб. им. од обор. — По царском кануну јабана може купити . . . ограду у којој је кућа и оборје и шљивик. Павл. бборкпежев, -а, -о који припада оборкнезу: ~ син. бборкнез м ист. = оберкнез. — Племенима и кнежинама управљали су под Турцима народни главари и кнезови (башкнезови, оборкнезови). Ћорђ. оборкнезовати, -езујем несврш. ист. бити оборкнез, вршити дужност оборкнеза.

875

— Послије смрти овога Николче . . . не знам ко је у Крајини оборкнезовао. Вук. бборни, -а, -о који се односи на обор, који припада обору. — Звечи халком на оборним врат'ма. НПХ. оборужавати (се), -ужавам (се) несврш. и уч. према оборужати (се). оборужати, -ам сврш. снабдети, опскрбити оружјем-, наоружати. — Он ју [рају] може оборужати и имат ће у њој јаку помоћ. Том. фиг. Сушица га је оборужала жаокама. Мих. ~ се снаОдети се оружјем, наоружати се. — [Види] да се његов друг оборужао . . . пушкота. Мил. В. оббрчнћ м дем. од обор. обосити, ббосим сврш. а. остати без обуће. — Народ је оголио и обосио. Нуш. Њихова су дјеца накићена и питају се колачима, док су наша обосила. Гор. б. остати без поткова. — Обосили коњи, а зима ударила. Дед. В. в. остати без шине. — Обоси ли котач, шину ће на љ ковач нову натегнути. Ков. А. обосполан, -лна, -лно који се односи на оба (с)пола, дво(с)полан, мешовит: ~ школа. оббстп и обости, оббдем сврш. 1. боцнути, подстаћи остругама или петама (коња, магарца) при јахању да пође или брже иде. — Ободем коња, и потерам касом. Дом. Кад се . . . Санчо напио, ободе он магарца. Вел. 2. побости. — Он јој ободе штап пред ноге. Сиј. 3. покр. кренути, поћи, упутипт се наниже. — Старица . . . ободе ливадом к својим плотовима. Сиј. 4. покр. обесити, окренути наниже (уши). — Примаче се рањеној животињи. Мазга ободе ушима. Вуј. ~ се ударити се. — Ободе се ногом у стражњицу, пак одскака низ то поље равно. НПХ. оббстран, -а, -о који се тиче обеју страна. — Хтео [сам1 да тој нашој обостраној љубави дам један законит . . . облик. Андр. И. У обостраном интересу [би] било да дође до нагодбе. Крл. обдстрано прил. на обе стране, — Сваки је од њих држао . . . кратки, обострано наоштрени ножић. Креш. ббоци, ободаца м лш. в. ободац. обочити се, обочим се сврш. опрети се, одупрети се боком. Рј. А. обочић и оббчић м дем. од ободац, минђушица. — Двије црне витице висе јој низ прса и о њима сребрне обоце налик гужве, а обичићи налик копче. Љуб. ббочница ж кожа око очне шупггше. Р-К Реч. -- • * .^.

876

ОБОЧЊАК — ОБРАЗ

ббочњак м модра пруга око очију, подочњак. — Била је ван реда блиједа, само се код очију црвенили обочњаци. Шен. оббштритн, ббоштрим сврш. зашиљипш, заоштрити. — Нос јој обоштрен. Љуб. обраван, -вна, -вно унеколико раван, доста, прилично раван. — С ону страну Мораве . . . обравна су драгачевска села око целе Белице. О 1875. обрављати, ббрављам несврш. и уч. према обровити. Вук Рј. дбравница ж в. обрамица (б). — Те упрти торбу обравницу. НП Вук. обравно прил. унеколико равно, доста, прилично равно. — Овај је пут . . . био најпролазнији пут на овој страни, јер је најобравније и најпрече. О 1875. обрада ж 1. пољски радови на земљи око усева. — Обрада целог имања је извршена како ваља. Ред. 2. давање облика, уобличавање; усавршавање. — У родовсжој заједници развили су се различни занати: . . . обрада ковина. Пов. 1. Обрада . . . чини најзнатнији део вишег уметничког дела. Поп. Б. 3. обрађивање, анализа. — Памћење градива је лакше и брже него мисаона обрада. Пед. 4. припремни радош за израду чега, сређивање: ~ рукописа за штампу.

познијих времена. Жуј. фиг. дати у друкчијем облику, преиначити. — Нема тајне коју мљекарице не обраде на дугом путу до града. Кал. 3. уредити, средити. — Добро [ће] бити да обрадим биљешке, што их имам. НЕ. Управо сам с вама хтио обрадити једно питањце. Крањч. Стј. 4. подр. убедити, уверити; придобити, навести на нешто, наговорити. — То га је жена искварила . . . То је она њега ондје обрадила. Л-К.

Изр. политички ~убедити, придобити.

обрадљив, -а, -о обрадив. — Они [феудалци] . . . држали су 60% обрадљиве земље. ПИФ. обрадња ж покр. обрада {1). — Није било могуће да се плате тежаци за обрадњу. Том. ббрадоваво прил. с радошћу. — Дочекаше га обрадовано и бучно. Ћоп. обрадова&е с радостп. — Смех је производ обрадовања. Нен. Љ. обрадоватн, -дујем сврш. учшшти радосним, развеселити. — То обрадује мога друга. Нен. Љ. Вијест је канда и њега обрадовала. Пав. ~ се постати радостан, развеселити се. — Е, баш се и Лединчани обрадоваше. Ад. Тада јаднику се срце у мени обрадовало било. М-И. дбрадак, -атка м подбрадак. — Обрадак обрад&стити, -адостим сврш. обрадојој затрепери као да ће заплакати. Божић. еати. — Довикнут ће весело . . . да га обрадатити, -им сврш. добити браду, осоколи и обрадости. Гор. постати брадат; пустити браду да израсте. обрађивање с гл. им. од обрађивати. — Гле само како је обркатио и обрадатио! обрађивати, -ађујем несврш. и уч. према Ивак. Мало га ко и препознаде . . . Обрадаобрадити. тио, ублиједио и мршав. Андр. И. обрађ&вач, -ача м онај који обрађује. обрадач, -ача м врста мараме; убрадач. — Средства не даје у пуној мјери свима Рј. А. обрадба ж в. обрада. — Књига та након својим обрађивачима. Д 1934. брижне обрадбе била је издана лани. Крањч. ображђпвати, -ажђујем несврш. и уч. Стј. према образдити. Р-К Реч. ббрадвати, -ам и ббрадвити, -им сврш. ббражен, -а, -о заст. наображен, образоотесати брадвом. — Довуче неколико танких ван. — Ви сте млад, лијеп, ображен човјек. јела, окљаштри их и обрадви. Гор. Шен. обрадив, -а, -о који се може, који се да ображбње с заст. образовање, наобразба. обрађивати. — Сва обрадива земл>а красно — О простото, слијепа и кукавна, кад ће т' [је] обрађена. Шкреб. гранут сунце ображења! Прер. обрадити, ббрадим сврш. 1. а. извршити образ м 1. једна страна лица; лице. — све радове на земљи потребне за добијање Клизну му образом једна суза. Креш. 2. а. плода с ње, обделати (земљу). — На засејаној, изглед, лик. — Страшна суша изнакази образ обрађеној земљи, намах се навуче дебео земље. Чипл. Мој властити људски образ плашт леда. Дом. Преда мном . . . обрађени скинут ми је ноћас с лица. Крл. б. слика. повртњаци. Хорв. б. дати у одређеном облику — Даћу вама од злата медаље, које носе (педагошки). — Неки предмет, као рачун, образ Обилића. НП Вук. 3. цсл. узор, приобрађен је слабо. Ранк. 2. прерадити; радом мер. — »Арханђео је«, рече игуман, »образ усавршити, дотерати. — Бијела штава се добра, као што је враг образ зла«. Љуб. добије ако се кожа обради у растопини Имај у памети образ здравих ријечи, које алауна и кухињске соли. ОК. Сва камена си чуо од мене. Вук. 4. фиг. част, поштење; оруђа . . . само [су] окресана, а нису и гла- понос; осећање стида. — Гдје ти је образ и чана, као што су обрађена камена оруђа понос? Тур. Сваки човек од части и образа

ОБРАЗАН — ОБРАЗЛОЖИТИ

877

образину њених предака. Франг. 3. а. маска, то би учинио. Ћос. Д. С каквим образом кринка, крабуља. — Огрнули се плаштом могао би ти пред Стојкића? Ђал. Сам се у шареним и образином нагрђен им лик. себи . . . [чудио] како узрочнику Марина Кост. Л. фиг. неискрена, извештачена, лажна гријеха дотјече образа захтијевати нека се спољашност. — Под образином пријатељк њему врати. Буд. Изр. бацити, метнути ~ под ноге; ства крио [је] гримасу лукавства. Мил. В. изгубити, п о г а з и т и ~ шгубити част, б. ист. метални покретни део кациге који је покривао лице. — Образину кациге своје поштење; бити дебелих образа немати осећања части и достојанства; немати стида спустили су били да им ниси могао разабни срама; имати образа ((у)чинити неш- рати лица. Шен. то) смети, усуђивати се; немати ни стида Изр. бити под о б р а з и н о м ; метнути, ни образа бити бестидан, дрзак, безобра- узети образину претварати се, скривапш зан; немати образа бити непоштен, праее намере; здерати, скинути образимемати осећања части; образ је, ред је ну коме разобличити кога. часно је, поштено је; (о)каљати, (о)црнити ббразит, -а, -о образан. ~ (из)губити част, поштење; осветлати ~ истаћи се каквим часним делом, учинити ббразитост, -ости ж особина онога који нешто чиме се може поносити; пао нам је образит. Р-К Реч. мраз на ~ осрамотили смо се; појури му Дбразнћ м дем. од образ. — Роговима крв у образе, пошла му ватра уз мараме брисала [је] мокре . . . образиће. образ поцрвенео је нагло услед каквог узбу- Гор. ђења; ударити коме на образ нанети образпагање с :л. им. од образлагати. увреду, повредити чију част; узети образ (коме) обешчастити, осрамотити (кога); образлагати, -азлажем несврш. и уч. црн ти образ б и о ! псовка: срам те било, према образложити. стиди се; ч о в е к мека образа мек, попусобразли прид. непром. покр. е. образан. тљив човек; ч о в е к од образа, ч о в е к чиста образа частан, честит човек, човек — Мехмед бијаше ниска рода, али момак образли. Мул. Брат Сава није богзна како добра гласа и имена; ч о в е к црна образа »образли« човјек и не брани се много од срамотан човек. муктешевине. Ћоп. ббразан, -зна, -зно честит, поштен, образложавати, -ожавам несврш. и уч. частолубив. — Нисам познао образнијег према образложити. и пристојнијег сељака од ових динарскообразложба ж заст. образложење. — -планинског психичког типа. Цвиј. Правна образложба ионако је без значења. образац, -асца (ген. мн. ббразаца) и Мј. 1926. ббразац, -асца (ген. мн. ббразаца) м рус. образложено прил. засновано на раз1. оно што служи као узор, углед, пример. — Треба имати сталан васпитни образац, лозима. образложеност, -ости ж особина онога који ће се преносити с нараштаја на нараштај. Јов. С. 2. леп примерак, узорак. — Везир штоје образложено. — Знање се над мнијењем уздиже својом образложеношћу. Баз. . . . је страсно скупљао обрасце калиграфске [У речима] . . . ће се осетиги . . . и сва образвештине и чувао их. Андр. И. 3. штампани ложеност њихова. Бел. текст с рубрикама у које треба уписати одређене податке, тисканица; формулар, бланобразложбње с 1. гл. им. од образлокет. — Коцтролници за увознике и извозжити. 2. давање, изношење разлога; разлози, нике водит ће се као и раније по старим објашњење, коментар. — Давидовић је обрасцима. Обз. 1932. 4. мат. формула. — сазвао пленум посланичког клуба . . . и Исцртам . . . геометријске фигуре и испи- поставио . . . питање Уније . . . без неког шем [таблу] . . . математским обрасцима. нарочитог образложења. Риб. Платон је Мил. 5. тпекст. — Сабору [је] био предложен хтео да се уз сваки закон напише опширно образац банске присеге. Нех. 6. грам. пара- образложење. Јов. С. дигма. Терм. 1. образложитн, -им и образл&жити, ббраздак, -аска м део њиве одвојен -азложим сврш. поткрепити, подупрети браздом који се узоре пре преласка на други разлозима, засновати на разлозима, дати чему део. Рј. А. разлоге, мотивисати, објаснити. — Очекивао образдити, ббраздим сврш. начинити би човјек да ће своје гледиште знати образбразду. — Огњан таман образдио прву ложити другим разлозима. Крл. Тражење бразду па хоће да оврати. Глиш. је образложено, као у осталом и сва тражења ббразина ж 1. аугм. од образ. 2. велико и те врсте. Лал. Павле . . . опширно образложи ружно лице. — На те ријечи рођака . . . своје убеђење да се одред може спасти. напе уши, док јој се лице одједном укочи у Ђос. Д.

878

О Б Р А З Н И — ОБРАНАШТВО

ббрамбен, -а^ -о (обично одр.) = одббразни, -а, -б анат. који се односи на брамбен који се односи на о(д)брану, који образ (део лица). — Живци . . . долазе из мозга и гранају се у чеоне, усне, носне, служи о(д)брани: обрамбени ратови. — Обрамбена основа ковача Томе Грбе била образне и очне мишиће. М 1867. Изр. о б р а з н е кесе зоол. унутарњи је разбијена. Новак. или спољашни набори образа у облику кеса ббрамбено прил. = одбрамбено изракод мпогих сисара. који служе за смештај или жавајући спремност на о(д)брану, у циљу преношење прикупљене хране. — Лети и с о(д)бране. јесени сакупља у своје образне кесе жито. ббраменнца ж в. обрамица. — Љуба НИН 1960. спрема лонце, меће их на обраменице и ббразнбст, -ости ж образшпост, осећање излази из куће. Ивак. части и пошпгења. Бак. Реч. обрамица и ббрамница ж а. мало ббразовапиште с место где се образује, повијена мотка с удешеним кукама на оба школа. — »Филозофија [је] изишла на трг«, краја, која служи за ношење терета о рамену. те је трг постао образовалиште атенско. — Напунивши ведрице, она их . . . пребаци Баз. Основао [је] колегиј исусоваца с виобрамицом на раме. Ранк. У Моровићу шим образовалиштем за великашку дјецу. носе воде у котловима на обрамници као Водн. у Млецима. Павл. б. торба, тоболац. — ббразован, -а, -о који је учењем стекао Припртише торбе обрамице. Мат. На знања, просвећен науками, знањем, изображен, излазу видјеше . . . дјевојчицу с пуном наобрамсен: стручно ~ , књижевно ~ . — шареном обрамницом на леђима. Лал. То је образована девојка. Свирала је врло обрамњача ж обрамица. Вук РЈ. добро у клавир и говорила француски и обрана ж = одбрана 1. а. акттност, енглески. Лаз. Л. Хоћу да шиам отмјену, деловање ради отклањања опасности, ради сузобразовану жену. Сим. бијања противничких напада: оружана ~ , ббразованбст, -ости ж скуп знања рововска ~ Ј ~ од болести, ~ од клевете стечених учењем; култура. — Немци се и сл. — У обрани наших права биг ћемо чудили . . . њиховој високој образованости. овај пут мање безазлени. Матош. б. полаНен. Љ. Римска образованост пада под гање одређеног испита на основу израђеног когшта дивл>ачких буљука. Матош. рада, доказивање оправданости поставки у ббразовање с гл. им. од образовати (се). том раду пред испитивачима: ~ докторске образовање с образованост: опште ~ . дисертације. в. у синтагмама које значе — Лабаво [му] бијаше образовање. Матош. систем шаховског отварања, с обзиром на Ценимо . . . вредноћу, образовање, духо- начин игре за који се одлучи играч са црним фигурама: сицилијанска ~ , староиндијска витост. Јанк. ~ . 2. а. снаге (људи, средства) које обезбеђују ббразовати, -зујем сврш. и несврш. о(д)брану Џа). — Војничка браћо . . . ћесар1. (на)чинипш, устројити, устројавати, ство- ске земље дична обрано! Кост. Л. Тад рити, стварати, сачинити, сачињавати, форобрану људску мирати. — Донео [сам] вест да ће наши Агамемнон . . . штит узме. М-И. б. бршшоци оптуженог на суђеобразовати кабинет. Нуш. Најприје обрању. — Како је тај рачун дошао у руке обране ? зоваше живи ланац. Божић. Север образују Обз. 1932. в. део екипе, момчади, који одоија питоми брежуљци. Уск. 2. поучавати, преданападе противничке навале. — Обрана настовати другом знање и науку. — Друге је ји задржати нападаче. Бат. звао руски Петар Велики да му образују Изр. нужна ~ о(д)брана на коју је поморски подмладак. Вил. ~ се 1. створити се, настати, стварати неко принуђен ради отклањања неминовне опасности. се, настајати. — То није особина која се у човеку самоникло образује. Цар М. Сутра обраваш, ~аша м = одбранаш 1. онај ће се образовати прва народна влада у који (се) брани. — Бијес обранаша прелазио Хрватској. Кол. 2. учити се. — Оснује . . . [је] увијек жестину нападача. Божић. 2. интернат за хрватску дјецу, која ће се обра- онај који при разматрању чега једнострано, зовати за свећенике глагољаше. Водн. пристрасно брани одређене позиције, ставове ббразовни, -а, -б који се односи на обра- и др. обранашки, -а, -б = одбранашки који зовање. — Образовање и васпитање, као резултат образовног и васпитног рада, се односи на о(д)бранаше, који се брани по треба да буду нераздвојни делови потпуно сваку цену. — Нарав му је била обранашка. Божић. изграђене личности. Пед. обранаштво с = одбранаштво о(д)ббрамба ж заст. о(д)брана, заштита. — бранашки став, једнострана, необјективна Краљев двор буде стављен под обрамбу о(д)брана. _-~ , ^,: - »-»; силних лумбарада. Старч.

ОБРАНИК — О Б Р А Т И Т И ббраник, -а и обраник, -ика м 1. изабраиик, одабраиик. — Јутрос се љубе у бијела . . . лица два обраника једнога народа. В 1885. 2. правн. а. изабрани заступник једне парничне стране, бранилац. — Редовно бира сваки парничар 1—2 обраника и по једног замјеника. Мј. 1926. б. споразумом парничних странака појединац или колегиј који има пресудити њихое спор. — Њезина је пресуда . . . крива, али обраници су ипак пресудили. Креш. обранштц, -иоца м бранилац. — Оста пусто пространо Грахово, и Морача без обраниоца. Март. обранитељ м заст. бранилац. — Доби сјајни наслов обранитеља Хрватске. Паел. Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди. Ат. обранити, обраним сврш. — одбранити а. успешно спровести одбрану кога или чега, ослободити опасности, угрожавања, чега нежељеног, неповољног, заштитити: ~ границе. — Бог да нас обрани! Ча би без ћаће? Ћип. Оклоп његов не обрани њега. М-И. Сад све устаје на оружје да обрани светиње своје. Мул. б. успешно образложити на испиту: ~ дипломски рад, ~ дисертацију. ~ се = обранити се отклонити од себе опасности, сачувати се, заштитити се. — Ако си мајстор, обрани се од њега [адвоката]. Ћор. ббраиити, -им сврш. задати рану, раншш. — Брата ми пази, не дај крвнику да га обрани. Јакш. Ђ. [Сабља] му засијече раме те и мене тешко обрани. Шен. ~ се задобити рану. — Хајдемо за врућијех рана. Ја сам ти се обранио, побро. Март. Дбраннца ж в. обрамица. обранички и обранички, -а, -б који се односи на обранике: ~ суд, ~ пресуда. обранљив, -а, -о = обрањив који се може о(д~)бранити.

обра&авати, -ањавам несврш. и уч. према дбранити. обраљавити, -ањавим сврш. нанети више рана, више пута нанети рану. — Ранац незграпан . . . па тежак, не верујем те ми није сва леђа обрањавио. Јакш. Ђ. обрањив, -а, -о = обранљив. — Говоримо о обрањивој пријетњи. Шах 2. обраслвца и ббраслица ж оно што на кочању (стаблу) од зеља наново израсте. — На столу се пушио тањир купусних обраслица. Десн. обраспост, -ости ж особина онога који је обрастао и онога што је обрасло.

879

обраст м анат. кожаст набор у трбушној дупљи који причвршћује танко црсво за кичму и кроз који пролазе крвни, лимфни судови са жлездама и живци за црева, опорњак (2) тебеМегшт. Батут. обрастање с гл. им. од обрастати. обрастати, обрастам несврш. и уч. према обрасти. обрасти, -тем и ббрасти, -астем сврш. (р. прид. обрастао, обрасла и ббрасла, -ло) а. прел. растењем обухватити (што) (о длаци, трави, растињу), унаоколо порасти. — Трава ће обрасти гроб. Донч. Коса му је обрасла главу скоро до обрва. Петр. В. б. зарасти, бити обухваћен, бити прекривен чим израслим. — Црвенило му обли мршаве образе, обрасле у црвенкасту длаку. Чипл. Кућица обрашће у коров. Глиш. Брежуљак . . . је обрастао младом буковом шумом. Леск. Ј. обрат м 1. обрт (2). — Можда би се у њој десио обрат, какви се . . . врло ријетко дешавају. Сим. 2. покрет. — Генерал . . . вјештим обратом ту исту руку . . . само двама прстима своје руке прихвати. Јурк. 3. обрт (5). — Овдје би нашао лијепу ријеч, ондје лијепу мисао или обрат. Маж. Ф. 4. обртај, мена (месечева}. — Много сам обрата мјесеца трунуо, жив, у гробу. Уј. ббратан и ббратан, -тна, -тно обрнут, супротан. — Квалитет литерарне продукције у обратном [је] размјеру са квантитетом. Матош. Шта би било . . . да је његов [рата] исход био обратан, да је победа била на страни фашистичких сила? КН 1955. Изр. послати писмо обратном поштом одговорити истог дана. обрати, бберем сврш. 1. скинути, поскидати брањем плодове. — Обраше се и виногради, прође и кукурузна берба. Шапч. 2. покупити, одозго скинути (павлаку нпр. с млека). — Носиле су у марамама јаја и маслац, што су га тајно пред дјецом обрале. Бен. 3. изабрати, одабрати. — Силујеш пољачку господу да оберу међу собом краља, не онога кога они хоће. НПВук. Оба жељаху они пред обраним прекинут суцем распру. М-И.

Изр. ~

(зелен) бостан зло проћи,

рђаво се провести. обратити, дбратим сврш. 1. окренути, обрнути. — Видећи скрушеника, подигне . . . руке и обрати к небу очи. Гор. 2. управипш, упутити. — Молили [су се] да Ошкопа отргне од ђавола и да га обрати на прави пут! Мат. Обратити ријеч и мајци и пријатељу. Наз. 3. претворити, заменити (чим другим). — Тамница, на коју је [Галилеј] осуђен, би обраћена у кућевни ар'ест. Петрон. Бог [би] био праведан кад би му сузе

880

ОБРАТНИК — ОБРАШЋИВАТИ

у бисер обратио. Гор. 4. превести на другу веру. — Карло Велики није обратио Саксонце проповедањем. Кнеж. Б. Тај човјек је лшслио обратити на католичанство све. Павл.

Изр. ~ у прах и пепео потпуно уништавати до темеља. обраћеник, -ика м онај који је прешао изједне вере у другу. — Старац Рустен врло се обрадова обраћенику [Али-паши]. Том. Изр. ~ пажњу (позорност) (коме Дубоко сам увјерен да ћете ви . . . свршити на кога, на што) указати, приметити; у католичком самостану, као обраћеник! заинтересовапш; ~ п а ж њ у (позорност) Крл. на себе побудити, изазвати интерес, заинббраћевбст, -ости ж интересовање, окретересовати; ~ плећа, леђа 1) побећи; 2) окренути леђа, плећау знак непријатељства. нутост, упућеност. — Колевка ренесансе ~ се 1. окренути се, обрнути се. — је Италија. Главна њена карактеристика је . . . обраћеност према човеку, земаљском Усред разговора . . . обрате се [његове] очи генералу с пратњом. Крањч. Стј. 2. животу и природи. ПИФ. обраћ^ње с гл. им. од обратити (се). управити се захтевом, молбом, речима, упутити речи (коме). — Не остаје нам ништа ббрачун м 1. рачун начињен после заердруго него да се обратимо на Партију. шеног посла или после неког одређеног рока, Дед. В. Знаш што, Арсеније, — обрати се коначан рачун. — [Продавци новина] су [Наталија] мужу — узет ћеш кочију. Кралч. . . . давали обрачун од јучерашњег броја. Стј. Обратила се . . . Паули: — Покажи Уск. 2. фиг. сукобу разрачунавале; озбиљан ми . . . где видиш сунце. Сек. 3. претворити разговор при расправљању односа. — Њесе. — У помамни вјетар ударио, а у лик се мачка се почела припремати на обрачун манит обратио! Њег. Сва су се гробља обрас Енглеском. ОП 2. Остатак романтичарске тила у поноре. Кос. 4. прећи у другу ееру, литературе има и у опису обрачуна Васе променити уверење, начин живота. — Да Решпекта са Матилдом, када је и на пишим дамо вјеру до растанка, еја би се како чево задовољство правда задовољена. Глиг. обратили и крвави пламен угасили. Њег. Марулић се »обратио од раскалашености обрачунавалац, -аоца м онај који врши и посветио побожном животу«. Р 1946. обрачуне. Р-К Реч. обрачунаваае с гл. им. од обрачунавати ббратник м и ббратница ж геогр. замишљени паралелни круг(ови) око Земље Изр. физичко ~ туча. на северној и јужној половини на 23° 27' од обрачунавати (се), -унавам (се) неполутара, између којих лежи тропски појас, сврш. и уч. према обрачунати (се). повратник. — Сладоровцем, што га сада свуда међу обратницима саде, служили су обрачунарад, -рца м ков. онај који по се најприје само на југу Азије. В 1885. службеној дужности обрачунава нешто. — Жарки или тропски појас простире се измеНатјечај за попуњење радног мјеста обрађу обију обратница. ОГ. чунарца особних доходака. ВЛ 1960. ббратнички, -а, -о који се односи на обрачунати, -ам сврш. начинити, шобратнике. — Обратничко (тропско) биље вршити обрачун, раагравити сеој сукоб с није овдје успијевало поради различне киме. — То је човјек с којим само ја обратоплоте. В 1885. чунати морам! Тур. Како да обрачунамо обратно и ббратно прил. 1. обрнуто; наше узајамне неправде? Моск. Декларација супротно чему. — Кока погреши па снесе је обрачунала с феудализмом. ОП 1. јаје у комшијској авлији, или обратно. Срем. ~ се извршити обрачун (у распри, борби, Могло би се овдје казати и обратно. Бак. тучи, рату), расправити се (с ким). — Сва2. насупрот (томе). — Млађи нараштај, ђали су се већ пол године, а данас су се у обратно, не види каквим је губитком новина подне обрачунали. Бен. Аустро-Угарска се плаћена. Поп. Б. 3. натраг, у супротном мора обрачунати са Србијом. Јов. Ј. правцу. — Они одмах, прилично његовом Изр. ф и з и ч к и се —• потући се. званију, испрате обратно вселенскога патриобрачунски, -а, -о који се односи на јарха. Њег. обрачун: ~ период, ~ операција. ббратнбст и ббратност, -ости ж в. Изр. ~ промет узајамно обрачунаеање супротност. — Наша замишљена претпосплатежних обавеза међу банкама, без плаћатавка и уверење о потпуно мирној ћуди ња готовим новцем, клиринг. БЛЗ. »вечерњих шетача« пресликана је више ббрашнитн, -им сврш. посути брашпута у очевидну обратност. КН 1958. ном. — Бијаху му [ушеса] још и сада обраббраћање с гл. им. од обраћати (се). шњена. Том. обрашћивати, -ашћујем несерш. и уч. ббраћати (се), -ам (се) несврш. и уч. према обрасти. вр, , , у , »^, према обратити (се). («)•

ОБРАШЧИЋ — ббрашчић м 1. дем. и хип. од образ. 2. удубљење на кундаку пушке на који се наслони образ. — [Кундаци] су углавном енглеског типа, без обрашчића са стране. Стр. ббрва (обично мн.) ж 1. длаком обрасло дно чела изнад очне дупље, веђа. — Извуче се један човек . . . мало сведених обрва, готово намргођен. Лаз. Л. Обрве су биле узвијене у правилне, строге упитнике. Донч. 2. покр. ивица њиве, међа. — Да ту капу натакнеш на колац, а колац побијеш на обрву њиве, не би се бојао да ће ти врапци и жупарице усјев позобати. Љуб. Лијевом обрвом поља пожешког окренусмо на Брестовац. Павл. Изр. набрати, скупити о б р в е намрштити се; припети се на о б р в е широм отворити очи да се боље види. обрват, -а, -о који има велике обрве. Рј. А. обрваватн, обрвавам несврш. и уч. према обрвати. обрвати, -ам (аор. 2. и 3. л. ббрва и обрва; р. прид. ббрвао, -2ла и обрвао, -ла, -ло) сврш. савладати, надвладати, обузети, освојити. — Море му обрва срце. М-И. Немој, драга, ноћас да те сан обрва, и да склопиш очи на душеку меком! Шант. обрвача ж покр. жена густих, истакнутих обрва. Рј. А. обрвица ж дем. и хип, од обрва. — Обрвице с мора пијавице. НП Вук. обрвка ж 1. дем. и хип. од обрва. 2. етн. двоструки конац на који се везују конци (Јшти на ткачком разбоју). Вук Рј. 3. конац којим се брда увезују. Вук Рј. ббрвље с необ. зб. обрве. — Климкао је главом . . . уздигнутог обрвља. Божић. обрвљивитн се, -им се сврш. постати брвљив. — Обрвљивила се овца. Вук Рј.

881

обреду? Крл. Мило му бјеше да га [друга] поучи и свадбеним обредима. Мат. б. цркв. начин вршења хришћанске црквене слуокбе: православни ~ , католички ~ . — У оба [фрагмента] сачувао се комад старог сакраментарија (мисала) по западном обреду. Водн. Подизали [су] храмове и опатије, и источног и западног обреда, широм тадашње Хунгарије. Петр. В. в. церемонија, уобичајен ред. — Профињени [су] и замршени дворски обреди, којима јој настојаше угодити. Креш. обредак, -тка, -тко и -^тка, -бтко, ијек. ббриједак доста редак. — Крену [Младен] уз обријетку кржљаву шумицу. Вуков. ббредав, -дна, -дно (одр. ббредни) који се односи на обреде: ~ поезија. — Сцене [у сказањима] губе свој чисти обредни значај, јер к њима придолази све више свјетовних елемената. Водн. Фолклор . . . код Лалића ни раније није био површински ни обредан. Михиз. обр^дати, ббредам сврш. = обредити1 обићи по реду, изређати; редом урадити што. — Пуштао је боцу да често обреда унаоколо. Бен. Једним је оком зашкиљио, а другим обредао присутну чељад. Киш. ~ се = обредити се (1) изређати се, попити један за другим, послужити се по реду. — Обредају се њих четрнаесторица. Том. Ако су мирна и безбрижна времена, обредају се [сватови] ракијом. Андр. И. фиг. Тихи мрмор обреда се столом. Креш. обрбдити1, ббредим сврш. = обредати. — Тек их [снаше] једном купицом обреди, пак чутуру на одушке исциједи у своје грло. Марк. Ф. Обредисмо све игре које знадијасмо. Шапч. ~ се 1. = обредати се. — Сви се обредише ракијом. Лаз. Л. Остали [су] да ћаскају чекајући да се кавама обреде. Рад. Д. 2. свршити, израдити. — [Отац] је обредио био свој посао. Ков. А. Кад обреди тај посао он ће . . . навратити у Мостар. Радул.

ббрвпи и обрвски, -а, -о који припада обрвама. — Обрвни лукови су код чимпанзе изразитији. Финк. За данашње људске расе треба додати облик чела, дужину обр^дити2, ббредим, ијек. обриј&дити, обрвне кости, величину вилица и њихов сврш. обретко посијати, проредити. захват. НИН1960. Обрвски сводови. Терм. 4. обредник м 1. а. црквена књига у којој обрђати, -ам сврш. 1. прекрити се су прописане молитве и радње за поједине рђом, бити обухваћен рђом, зарђати. — верске обреде, верски церемонијал, ритуал; Кад су стали сабље дијелити, дадоше ми требник. — Свећеник . . . чита латинске старо обрђано. НПХ. 2. фиг. добити рђав молитве из обредника. Нех. б. церемонија, изглед, рђаво изгледати. — Дрински вуче, церемонијал. — Поклонио се ничице према што си обрђао? НП Вук. прописима ондашњег обредника. Креш. 2. ббрђе с побрђе, брежуљкаст крај. — свештеник који обавља неки обред. — Легатови обредници сви су се већ поставили у Погна [коња] ка обрђу на коме је била кућа. полукруг по стубама пред црквеним враПол. 1957. тима. Марк. Ф. обред м а. радње утврђене обичајима везане с вршењем религиозних прописа, вршење обредом прил. редом. — Од главе по верских прописа или народних обичаја. — жут цекин иште . . . и за ноћцу обредом Мене хоће да сметају у мом религиозном дјевојку. Маж. И. 56 Речник српскохрватскога књижевног језика, III

882

О В Р Е Ђ А Т И (СЕ) — О Б Р Е Ћ И

обр<5ђати (се), 6бр€ђам (се) сврш. обре- ком уду, уобичајено према верским прописима дати (се), обредити (се). — Да ли је који код муслимана и Јевреја. — Коначно ми је обређао само десет стража на кордуну? пошло за руком . . . да присуствујем обреБуд. На поласку из села и за лучења обрезивању. Шкреб. ђало би се код њега читаво стадо на солило. обрезивати (се), -бзујем (се) несврш. Гор. и уч. према обрезати (се). обређиваље с гл. им. од обређивати (се). обрезАвач, -ача м обрезач. Бен. Рј. обр&зотппа ж комад меса или сала који се обрезује од свињских удова. Вук Рј. ббрекнути, -нем сврш. в. обрећи. ббређитц, -им сврш. покр. постати бређа. Рј. А. обрекнуће с обећање, оно што је обречено. — Овај смер ошиса остаде неиспуњен, ббрежак, -ешка м (ек. и ијек.) брекако и свечано обрекнуће краља Фрање жуљак. — Пространо двориште је на једном 1802. Старч. обрешку као пропланак. Дом. Дуго је обрембнитц, -бмешЗои сврш. натоваритребало док је довукао оба комада на обрети (коме) бреме, терет; оптеретити. — жак. Гор. ббрежнна ж (ек. и ијек.) оЗрежје. — Неће мене нитко обременити. Вел. Мати [је] обремењена била другом дјецом и На морској обрежини. Драж. пословима. Мат. обрежје и ббрежје с (ек. и ијек.) обрбсти (се) и ббрести (се), -бтем (се) брежуљкасто земљиште, земља уз обалу. — сврш. = обрети (се) 1. наћи (се). — Гдје Равницом стрништа без краја, по обрежју би је год саму обрео — било на пазару, виногради без краја. Пав. било на води . . . пред њом се кочио и обрез м ивице листова затворене књиге. банио. Љуб. Царица Милица је дошла да — Обрез листова беше жутом бојом обојен. обрете главу Лазареву. Војн. 2. пронаћи, открити. — Да нам је запитати и оне геније Шапч. обрезавати, -&завам несврш. в. обрези- штоно су обрели највећа чудеса нашега вијека . . . колико су, снујући своје велике вати. основе, каве . . . попили. Јурк. Изненада ббрезак, -еска м оно што је отпало разабереш да си у себи обрео нову душу. при обрезивању. Рј. А. Андр. Н. обрезанац, -нца м обрезаник. — Викасмо '—< се 1. иаћи се, створити се, појавити сви: Удри обрезанца! Шен. се негде изненада. — Приметише га тек кад се обрео насред собе. Петр. В. Нитко не обрезаник, -ика м мушкарац на коме зна како се обрео у Вучјој Луци. Куш. 2. је извршен обред обрезивања, обрезан човек окренути се, обрнути се. — Обре се око себе (муслиман или Јеврејин). Р-К Реч. збуњено. Божић. 3. претворити се. — Мелајббрезати, -ежем сврш. 1. отгсећи, оре- ско се поље обрете у џомбе. Сиј. зати, исећи неравне ивице, крајеве чега; исећи ббрет м откриће, проналазак. — Учењак сувишне младе ластаре (на лози, воћу, дрве- је . . . обрео нов биологијски обрет да имаде ћу). — [Тих ствари] и нема у данашњим риба које преживају. В 1885. Осјећао је обрезаним . . . штампаним књигама. Срем. . . . да је свим тим обретима тек нешто У дрвореду симетрично обрезане крошње учињено. Ђал. кестенова. Крл. 2. подврћи верском обичају ббретн (се), обр&тем (се) сврш. = обрезивања (код муслимана и Јевреја). — обрести (се). Р-К Реч. [Деца] се одводе заувек да у туђем свету обретко, ијек. ббријетко, прил. доста буду обрезана, потурчена. Андр. И. ~ се 1. порезати се, посећи се. — Обреза ретко. — Сад [се] обретко чује да је жив. Љуб. Боље се са женом обријетко гледати. И. се Ајкуна дјевојка по злу мјесту, по маломе прсту. НПХ. 2. бити подвргнут верском дбретник м проналазач. — Одмах би обичају обрезивања (код муслимана и Јев- помислио [Ђуро] себе као великог обретреја). — Вјера ти је непреломна да ћу ја ника. Нех. Он ће постати стваралац, пропријећи у твој закон и пуштити се обрезати. налазач и обретник. Уј. Љуб. ббретнички, -а, -о који припада обретобрезач, -ача м нож за резање, обрези- ницима. — Можда и није љубав ништа вање, урезивање. — Уреза тупим обрезачем друго него некакав обретнички фанатизам. [на крижу] крива и справна . . . слова: Бег. »Кузма«. Торд. обр&ћи и Дбрећи, ббречем, обрбчем обрезивање с 1. гл. им. од обрезивапги и ббрекнем (аор. обрекох, обрбче и ббрече; (се). 2. одсецање једног дела навлаке на муш- прил. пр. обрекавши и ббрекавши; р. обређивати (се), -&ђујем и уч. према обредити (се).

(се) несврш.

ОБРЕЦАВАТИ СЕ — ОБРИТВИТИ (СЕ) прид. ббрекао, обрбкла и ббрекла, -ло; трп. прид. обрбчен, -&га, -&но) сврш. обећати, дати реч, обавезати се на што. — Обрекла сам им веру примити. Кост. Л. Нијеси ми писао гдје си, како си обрекао. Ков. А. — се а. обећати се. — Сви се објеху нама обрекли. Шен. б. обећати једно другом брак; дати реч да ће ступити (с ким) у брак. — Одлазила [је] у Митровицу, где се била обрекла једном другу. Поп. Ј. Ту су се загледали и обрекли једно другом. Андр. И. обрецаватп се, -&цав§м се несврш. и уч. према обрецнути се. — Мамуран свет, . . . па љут и једак: кратко запиткује, обрецава се. Јевт. ббрецање с гл. им. од обрецати се. ббрецати се, -ам се несврш. и уч. према обрецнути се. — Ја сам тада испадао из равнотеже, обрецао се и вређао. Петр. В. обрецивањс с гл. им. од обрецивати се. обрецивати се, -^цујем се несврш. и уч. према обрецнути се. ббрецнути се, -нем се сврш. а. љутито, грубо, осорно проговорити, упитати. — Господин строго се обрецну на сироту бабу: »Била чувати, кад си гладна!« Јакш. Ђ. Јеси ли био код доктора? — обрецне се Непомук љутито. Донч. б. подвикнути, издерати се, осећи се, окосити се (на кога). — Како Ненад не затвори добро врата, жена се обрецну: — Врата! Зар не видиш врата! Ћос. Б. — Што гледате! Марш даље! — обрецне се један усташа. Кал. ббречити се, -им се сврш. необ. обрецнути се. — Ћут', учитељу! — обречи се на њега Радован. Јакш. Ђ. обрнвање с гл. им. од обривати. обривати, обривам покр. несврш. и уч. према обрити1. ббривати и обрДвати, -ам сврш. покр. обријати. — Па погини у оно господство, спушти куље, а обриви брке. Њег. ббријати и обр&јати, -јем сврш. 1. скинути бријачем, бритвом (жилетом или апаратом) длаке. — Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове. Лаз. Л. 2. фиг. рашчинити по казни бријањем браде, лишити црквеног чина православног свештеника. — После је следовала оштра опомена Његовог Високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково »Иже херувими!« Срем. 3. фиг. преварити, оперушати, оплачкати. — Дао се у руке нитковићу који га је ошишао и обријао. Шен. Изр. ~ без б р и т в е разг. насамарити, преварити кога. — Како те без бритве обрија онај нитков! Креш.

883

~ се скинути себи длаке с лица бријачем, бритвом (жилетом или апаратом). обриједак, -етка, -етко и -иј&тка, -иј&гко, ек. ббредак. обрнј&дити, ббриједим, ек. обрбдити. ббријетко, ек. ббретко. ббрис 1 м рус. 1. лик (слиха) нејасних, овлашних црта, обележен само контурама, скица; силуета. — Појави [се] сред јасне ноћи на брду Грича црни обрис торња светога Марка. Шен. Обриси Апенина оцртавали су се према небу млечне боје. Јак. фиг. Нестајали [су дани] у тамним обрисима прошлости. Сим. 2. црта, линија. — Тај женски торзо . . . рељефношћу својих обриса окамени . . . извјесно тијело. Крл. 3. скица, оно што се прво забележи на хартији. — Много рада лежи између првог обриса и зреле густоће литерарног ткива. Михиз. ббрис 1 м чисто место на брду, чистина, пропланак. — Моја су жита на обрису, па им не шкоди роса. Рј. А. обрисавати (се), -Асавам (се) несврш. и уч. према обрисати (се). — Пх . . . пх . . . — обрисаваше си зној велики дух. Ков. А. ббрнсатн, -ишем сврш. 1. а. уклонити брисањем, отрти. — Миха се обазре, обрише крвав Нож о мекану длаку. Гор. Освануо је Божић. Србијо, обриши сузе са свог мученичког лица! Ћос. Д. б. почистити, склонити. — Обрисао сам руком изломљена палидрвца. Јак. фиг. Један митраљез обриса сокак испред њих дижући прашину. Лал. 2. удесити, нагрдити, осрамотити. — Мени још не треба момак, и још као ти [рече она]. — Баш те је обрисала, — викао је Јакан. Сим. Изр. ~ нос (коме) обрисати (2), посшидети, посрамити (кога). ~ се 1. склонити, уклонити воду са себе брисањем. — Уми се, обриса се малим убрушчићем. Вес, Обриса се рукавом. Дав. 2. подр. не очекивати ништа, помирити се са остајањем без икакее коржти, убрисати се. — Вукли сте ме за нос, а напокон, драги апотекару, обриши се. Шен. Овога пута [ће Алекса] да се обрише за мастан ујам. Рад. Д. обр&сач, -ача м брисач, оно о што се нешто брише (нпр. ноге). Изр. добити ~ бити изгрђен, посрамљен. ббрисви, -а, -б који се односи на обрис1. — Други [су] вукли танке потезе, с много обрисних варијанта. КР 1924. ббритвнти (се), -им (се) сврш. покр. в. обријати (се). — Барлу [је] велика коса, а . . . нема [га] ко обритвити. Миљ.

•г ОБРИТИ 1 — ОБРОВИТИ

884

•<е

кретања, упутити на другу страну. — Берлински уговор . . . је Аустрију, избачену из Немачке, обрнуо на исток. Јов. С. 3. управити у извесном правцу. — Он би обрнуо према њему свој непостојани поглед. Десн. 4. отићи, упутити се. — Они сви изиђу обрЛцаше с гл. им. од обрицати (се). из шанца . . . па оданде обрне куд је ко обрбцати (се), ббричем (се) несврш. знао. Вук. Цар Солиман с Ибрахим-пашом обрне [с војском] доле. Нех. 5. а. променити, и уч. према обрећи (се), изменити. — Турска је . . . обрнула полиобричити (се), обричим (се) сврш. тику и удружила се с руским непријатељима. покр. обријати (се). — Он обричи бијелу Нов. б. преобратити, преокренути. — Кад браду. НП Вук. не можеш одвратит удес црни, стрпљењем обркатити, -им сврш. добити бркове, га у шалу ти обрни. Богд. в. навести, обрлатити. — Момир [је] обрнуо сав свет на постати бркат. — Док не пробије брада своју страну. Каш. г. претворити. — Стаде и не обркати, не пуштају га из скамија. тутањ нашијех пушака, и обрне сватове у Шапч. Гле само како је обркатио и обраснопље. Ботић. 6. променити тему разгодатио! Ивак. еора, почети говорити нешто друго; почети ббрквез м в. оберкнез. — [Устаници] говорипш друкчије или другим језиком. — су тражили . . . народ да има једног изборПише ли ти старији син Петар? — обрне ног великог кнеза (према дванаесторици говор Иво. Ћип. Сједнувши обрну талиобркнезова). Гавр. јански да им нешто прича. Мат. 7. насдбрпајтнант м нем. (натупоручник нетати, почети. — Кад обрну треће љето, кадашње аустро-угарске војске. — За катед- наканих се и отидох. Вук. ром стоји господин обрлајтнант професор Изр. г л а в е неће да обрне ни да Клајић. Ћос. Б. погледа; ~ ( д р у г и ) лист почети друкчије, обрлатитп, обрлатим сврш. 1. окренути на други начгш (поступатиУ, <—• к о п љ е (кога) на своју страну, придобити. — Сина престати се борити; о к р е н и — обрни ти је обрлатила, да знаш. Рад. Д. Дјед је узми како год хоћеш, овако или онако, друго добре воље, сад га могу обрлатити да ми не може бити, погледавши са свих страна; испуни најновију жељу. Пав. 2. обузети, ~ плећа 1) побећи; 2) окренути леђа. обухватити. — Пјена [му је] избијала на ~ се 1. а. окренути се. — Јеле се обрне уста и обрлатила уснице, браду и нос. и угледа је. Војн. Станко га погледа . . . Ков. А. па се обрне на другу страну. Шимун. б. обрлаћнвати, -аћујем несврш. и уч. преврнути се, окренути се целим телом. — према обрлатити. Нека се обрне на леђа. Вес. 2. а. погледати обрљавити, обрљавим несврш. 1. пос- окрећући се, осврнути се. — Обрте се једном тати брљив, шашав. Р-К Реч. 2. постати два по соби. Лаз. Л. б. осврнути се, потражити. — Стани, рече у себи. Обрни се за бомстан од брља. Р-К Реч. неким предметом. Дотужити можеш од обрљатн, обрљам сврш. покр. укаљати, упрљати. — фиг. Ти издао пријед и посли-* фантазирања. Божић. 3. преокренути се, јед, обрљао образ пред свијетом. Њег. Ако променити се. — Послије смо разумјели да сте заиста били јако болесни, но хвала Богу обрл>аш свој образ, сва ће Црна Гора осјекад се на добро обрнуло. Вук. 4. приволети тити стид. Нен. Љ. се коме, пристати уз кога. — Како се цура обрљуга ж покр. упрљана, прљава преврнула и уједанпут к мени обрнула. жена. Вук Рј. Шен. Али се Ошкоп не обрну богу, јер му обрљукати, обрљукЗм сврш. в. обрла- ђаво бјеше обрекао дуг вијек. Мат. тити. — Нећеш ти мене тако лако обрббрнуто прил. насупрот, супротно (коме, љукати чашом вина. Кал. чему). — Она, обрнуто од већине свЂта, ббрнут, -а, -о 1. трп. прид. од обрнути. само површно пређе погледом прве стра2. који је сасвим различит; који противуречи нице новина. Андр. И. Иван је био преддругоме, супротан. — Научници [су се] ставник власти, културе, моћи, док је још дуго служили обрнутом методом. Баб. сељак, обрнуто, представљао сиромаштво Садржај и опсег појма стоје у обрнутом и незнање. Шуб. односу. Лог. 2. ббров м опкоп, јарак. — Ондје ти је обрнути, ббрнем (аор. обрнух и ббртох) дубок обров управ до кољена, а зелена сврш. 1. окренути (1). — Уђе у собу, шаша до појаса. Бог. обрте кључ у брави и леже да спава. Ранк. 1

ббрити , ббријем сврш. изрити унаоколо. Вук Рј. 2 ббрити (се), ббријем (се) сврш. покр. обријати (се). — Човјек га је обрио, само над устима стоје му подрезани брци. Шен.

Обрне главу, као да хотице хтједе показати своју зловољу. Шимун. 2. променити правац

обрбвити, ббровим сврш. напраеити, ископати ров, јарак око чега, опкопати. —

ОБРОДИТИ — ОБРТ Обровити . . . око куће да вода отјече. Вук Рј. обрбдитп, ббродим сврш. донети род, родити. — Ове године [су] воћке лијепо обродиле. Јурк. Да вам лоза не оброди чичком, а воћка дрешином. Љуб. ~ се 1. донети плод, жпунити се, окитити се родом. — Алај се је јавор обродио, све бисером и драгим каменом. НПХ. 2. породити се. — Снаја ми се, да опростиш, обродила. Рј. А. оброк м 1. оно што се једе (или пије) за време једног обеда; одређена количина јела или пића. — Нису ни свршили с вечерњим оброком, кад су Павку позвали. Михољ. Старац . . . узе у руку парче тврде окореле проје и три стручка бела лука. — . . . То ми је оброк за данас, то су ми јутрос донели. Ранк. фиг. Већ јс просјак био исцрпио свој оброк пута и тијело му је тражило одмор. Кал. 2. фиг. отплата, рата. — Нагодише се с главаром због исплате дуга и камата у два оброка. Ћип. Ви сте ми се грозили када бих закаснила својим отплатним оброком. Кум. Дбронак, -бнка м благо нагнута страна брда, планине; падина. — Од Јашева диже се иа обронку брда у полукруг лијепа зидана цеста. Шен. Пут . . . се нагло обара и низ хридине и обронке вијуга и спушта ка Дрини. Андр. И. обрбнитн, бброним сврш. 1. порушити. — А кад пуче танка коцијанка [лубарда], Дрежнику је врата иставила, и око њи' зид [је] обронила. НП Вук. 2. залити, облити. — Гледа краљу што му књига пише, низ образ га сузе обронише. НП Вук. ~ се срушити се, скотрљати се. — Само каткад са врлети оброни се камен који и са хуком доле слети. Митр. Дбронкаст, -а, -о сличан обронку, који лежи (стоји) на обронку. — Шири [се] и диже [поље] у обронкасте винограде. В 1885. обрбнутн, ббронем сврш. оронути. — Да разгледам онај бели отесани камен што држи обронули свод. Шапч. обрбнчић и обрончић м дем. од обронак. — Сађе с Лином к води низ зелен, стрменит обрончић. Шимун. оброњавање с гл. им. од оброњавати (се).

885

~ се оросити се, покеасити се (чиме), прекрити се ситним капљицама росе, зноја и сл. — Скуте [јој робиње] носе да се не обросе. НП Вук. Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној. Ћип. обрбћитн, бброћим сврш. обојити у броћу. Вук Рј. бброчан, -чна, -чно који се врши у оброцима, на рате. — Ако и предвиђам оброчну отплату . . . бит ће она знатно отешчана. Мј. 1926. бброчно прил. у оброцима. Деан. Рј. обрст и ббрст м нем. варв. 1. павлака, кајмак са куеаног млека. — [Бела кафа] с дебелим обрстом. Срем. 2. в. обрстар. — Обрст, прави вол . . . почео се на мене дерати. Јонке. обрстар м нем. пуковник. — Трећу [војску] ћера млађан обрстар. НП Вук. У царској служби дотјерао [је] до обрстара. Ђал. обрстарнја ж служба, чин, звање обрстара. — Гурну Клефелд Патачића с обрстарије. Шен. обрстарица и обрстарица ж жена обрстара, пукоениковица. — Код госпође обрстарице мало да нијесам пропала у земљу од срамоте. Шен. ббрстарски, -а, -5 који се односи на обрстаре. — Клефелд га ухвати у ступицу обрстарску. Шен. обрстптн, ббрстим и обрстити, -им (трп. прид. ббршћен и ббршћен) сврш. појести брстећи, појести уопште све лишће и ситне гранчице, оставити без лишћа или плода. — Појели све што се може појести . . . те канда мисле да падну у које друго село да и њега обрсте. Нуш. Виде храстове . . . изнакажене, обршћене експлозијом. Ћос. Д. обрстлајтнант м нем. варв. потпуковник (у биешој аустро-угарској војсци). — »Ал* чекајте«, заврши обрстлајтнант. Шен.

обрстлајтнантица ж жена обрстлајтнанта. — Обрстлајтнантица Кушевићка приповиједала ми је цијелу ствар. Шен. обрт и ббрт м 1. занатСсмво). — Говорио је кратко . . . нишанећи . . . на занемарен наш обрт и трговину. Коз. Ј. Израда филиоброњавати (се), -6н>авам (се) несврш. гранских предмета, дуборез . . . златарски обрт, умјетничка столарија и керамика. и уч. према обронити (се). ОГ. 2. преокрет, промена. — Збуњени овим дбро&еност, -ости ж особина онога што неочекиваним обртом официри нису знали је оброњено. Р-К Реч. у први мах шта раде. Јов. С. [Прича] је без драматских обрта. Сим. 3. а. оптицај обрбсити, обросим сврш. поквасити росом, оросити, овлажити. — Ја ћу се нада (новца, каштала); ток, правац кретања. њ навинути . . . да га младог роса не обро- — Потребан [је] брз и жив обрт капитала. Глиш. Покуша један да цијелој страни да си. Ботић. Даница оброси земљу. Марет.

886

ОБРТАЈ — ОБРТНИЧКИ

други обрт. Чол. б. промет (годишњи). — тати по својој вољи. Мат. б. (кога) заваОбрт предузећа је удвостручен. Пол. 1959. равати, варати, окретати, чинити (с киме) 4. обртај, окретање. — Млазеви музике и шта се хоће. — Сувише је мек и добар . . . па га везују и обрћу како хоће. Андр. И. пјесме вриште испод обрта дугмета [радио3. прометати, радити са чиме. — [Фрау -апарата]. Ђон. 5. израз, фраза. — Језик је Роза] седи у свом »биро«, прави новац, постао жив . . . пун речи и обрта из разних шаље га сину, а он га тамо у свету даље жаргона и из разних области људског и боље обрће. Сек. духовног деловања. Т. књ. Речник детета Изр. ~ кабаницу мењати мишљење, је сиромашан, реченица са мало обрта. уверење, став; ~ кога око малога п р с т а Пед. Изр. пустити у ~ пустити у оптицај, имати велики утицај на кога, радити с киме по својој еољи; ни г л а в е не обрће у живот, у стварност; с т в а р и су узеле р ђ а в •—' ствари су пошле рђаво, рђавим не мари, баш га брига; обрће (други) лист мења понашање, поступа друкчије током. {рбично горе, строже итд.). обртај м 1. један круг при окретању око ~ се 1. несерш. према обрнути се. 2. једне оси или тачке (тако да се поново дође а. окретати се око себе у месту. — Откада у полазни положај), окрет. — Није могуће се свијет обрће, био нам је једнак вазда. израдити точкове способне да под оптерећењем издрже огроман број обртаја. Б 1958. Шен. б. окретати се у круг (рко чега). — Гледам онога коња . . . који се обрће око [Мотори] се окрећу брзином од 300 обртаја у минути. КН 1955. 2. в. обрт (2). — Непос- оне мотке, па све мислим како му се већ редне користи од свакога обртаја ствари5 једном не заврти мозак. Јак. 3. бити веврло су појмљиве. О 1875. Након читава зан (за кога или за што). — [За време кнеза Михаила] се сва наша спол>ашња пониза замршених обртаја коначно му је пошло литика обртала око Русије. Јов. С. за руком. Креш. Изр. поче му се свест <—> добио је обртаљка ж 1. вртешка; греда намеш- несвестицу. тена наусправну ос тако да се може обртати, обј>тач, -ача м анат. други ератни пршокретати. Вук Рј. 2. засун који се окреће. љен, краљешак, који служи као осовина за Вук Рј. окретање главе ер181горћеш. Терм. 4. обрЧан, -тна, -тно 1. окретан, брз, хиобртачев, -а, -о који припада обршачу: тар. — Шијаци [су] разумни и обртни ~ зуб. Терм. 4. људи. Ков. А. Тако постаде обртан и храбрен. Ћип. 2. који се односи на обрт (,2)> на ббртимице прил. као обртом, као запреокрет. — Док, једног дана, не дође натом, занатски. — Њима [су се] бавили неки обртни тренутак. Сек. Догађаји су рутинирано и обртимице, само да приграбе га . . . били довели на обртну тачку, кад што више гулдена. Бат. Т р г о в ц и . . . се је сваки тренутак скуп. Јов. С. 3. а. (одр.) . . . обртимице баве трговином стоке. Обз. који се односи на обрт, занат, занатски: 1932. ~ радиност, ~ школа. б. који се односи ббртнмичан, -чна, -чно који се врши на обрт, који је у оптицају: ~ капитал. обртимице. Прав. Изр. обртна средства фин. средства обртиш, -иша м покр. вртлог. — Изкоја се у процесу рада употребљавају и која гледа да су запали у обртиш: око понора своју вредност преносе на нови производ; их мутна вода носи, кружећи и враћа их. обртни лист в. обртница. Лал. обртањ, -тња м 1. предњи део кола који обртљив, -а, -о који се може обртати, се може окретати на једну и на другу страокретати: обртљиви прст. Терм. 4. ну. — Положио [је] трупце на обртањ. обртљивбст, -ости ж особина онога који Гор. Григорије ишао држећи се за предњи обртањ, на којем је седео брат. Моск. 2. је обртљив и онога штоје обртљиео. Р-К Реч. ббртник м онај који се бави обртом, двоструки покретан прстен који служи за занатом, занатлија. — Позајмљује . . . нопривезивање коња. Вук Рј. вац . . . варошким трговцима, обртницима ббртање с гл. им. од обртати (се). и гдјекојему сељаку. Ћип. Обртници су обртарнна ж порез на обрт, на промет. тако скупи да се једва може поправити — Тога Пилата оглобио је он на 30 фор. пипа на водоводу. Бег. глобе што не плаћа »обртарину« на робу. Ћип. ббртница ж исправа надлежне власти ббртати, -рћем несврш. 1. несврш. и уч. за обављање каквог обрта, заната, мајсторпрема обрнути. 2. а. (с ким) поступати. — ско писмо. — Овлаштени обртник је само онај који има обртницу. Мј. 1936. Био сам »господски син« разуме се да је учитељ обртао са мном друкче. Марк. Св. дбртнпчки, -а, -б који се односи на Он би хтио владику којим би могао обробртнике, занатлијски. — Развојем индус-

ОБРТНИШТВО — ОБРУЧ

887

~ се повр. и уз. повр. нагрдити себе илиједан другога, наружитисе; осрамотитисе. ббрука ж необ. брука, срамота. — И ббртништво с зб. обртници, занатлије. ти се надаш таку обруку... да ће пре— Ту је мајдан шијачкога обртништва. горет' Турчин, Сулејман? Јакш. Ђ. Ков. А. обруканац, -нца м човек који се обруббртност, -ости ж 1. вештина, окретност, сналажљивост. — Облаци свих мо- као, обрукан човек. — Нећу да те зову обруканцем! Гор. гућих миомириса [продиру] . . . из дворане ббрукати, -ам сврш. осрамотити (кокухињскога умијећа и обртности. Ков. А. 2. обрт, занатство. — У обртности. . . га). — Што ме обрука, несрећни сине? Глиш. Таквим гримасама жели исмијати Унгарија је такођер у назатку. Старч. Стао [је] издавати Смедеревски гласник, и обрукати његову особу. Креш. ~ се осрамотити се. — Свјестан [је] »лист за трговину, обртност«. А^ил. Ж. и сигуран . . . да се неће пред њом обруобруб и ббруб м а. поруб крајем или кати. Ивак. Зар сам толики народ позвао около нечега. — Надгледник истражног на прославу па да се обрукам? Ћос. Д. затвора [је] с љубичастим ознакама и обруобрунити, ббруним сврш. покр. окрубом на службеној капи. Јонке. б. гајтан нити, скинути (с крајева). — Колико је или ширит по ивици (чега). — Обуче [отац] цвијећа са дрвета . . . већ обрунило! Кур. димије са златним обрубом око џепова. ~ се окрунити се, одвојити се, осути Лал. в. руб, ивица. — Њено [лице] држим на оку читаво, сваку бору, трепавице, об- се. — Кад му се она [зсмља] обруни испод руб уста. Кул. Залазе у кућу уз сами об- прста, сува и топла као пепео, он је баци. Лоп. руб вратница. Божић. обруаавати, -ун>5вам несврш. и уч. преббрубина ж руб, ивица. — Остаје само ма обрунити. прочеље олтара и његове ребрасте обруббруњавитп, -Вм сврш. постати рубине степеница. Божић. њав, одлакавити, добити густу длаку. обрубити, ббрубим сврш. 1. обрезати, опсећи, сасећи. — У врту му једна крушка, ббрус м убрус, ручник. — На главу ине воћке већ је сјекиром обрубио. Ков. А. метну [турске жсне] један велики обрус. 2. а. опшити, опточити рубом. — ЦрноМаж. М. ока госпођица, са врло красним ципелама, ббрусити, -Им сврш. нар. песн. обљуобрубљеним крзном, чула се да вришти. бити. — Па се синоћ мене зарекао да ће Мил. В. б. окружити, оивичити, уоквири. . . моје бје'ло обрусити лице. Вук Рј. ти. — Лице, још сада свјеже сачувано, обр^сити, ббрусЕм сврш. 1. тацимм, обрубљено црном косом. Цар Б. 3. покр. брусом дотерати; брусом наоштрити. — намрешкати. — [Гледа] море већ обрубАутоматски [се] комади доводе пред тољено подневним вјетрићем. Војн. 4. фиг. цило, обрусе на меру и уклоне. Пол. 1958. обузети; стегнути. — Обруби га тјескоба. 2. фиг. одбрусити, оштро одговорити, рећи. Божић. — Бране обруси мрко, као што говори обрубљивати, -убљујем несерш. и уч. раван с равним: — Одбиј од стола! Ћ<т. према обрубити. обруч м (лок. обручу и ббручу; ген. мн. обруча и ббруча) I. а. метални или ббрубни, -а, -б који се односи на обруб, дрвени круг којим се причвршћују дуге на итчни. — [Маса] је. . . бацала велико бурету, каци и сл. да чврсто стоје једна обрубно гробно камење на стражу. Пол. 1959. уз другу. — Он ј е . . . набијао обруч на ббрубњаци м мн. (јд. ббрубњак) зоол. кацу. Лал. б. халка, беочуг. — У зиду [је] водени полипи НуЉогоа: корални ~ . Бен. Рј. био забијен дебео гвозден обруч. Шен. 2. обружбвати (се), -ужујем (се) несврш. дрвено коло, котур којим се деца играју терајући га шташћем. — Терају шареним и уч. према обружити (се). штапићем шарени куповни обруч. Срем. обружитељ м онај који обружује. — Дјеца. . . котрљају обруче. Кал. 3. ф™1Анђео твој силни нека буде обружитељ и круг, колут. — Очи му се светлеле, а око прогонитељ њихов. Крањч. С. њих се обавио обруч тамнила. Петр. В. Златни жути обручи задњега сунца спуобру^кити, ббружим сврш. а. учинити таше облаке тешке над градом. Кркл. 4. ружним, нагрдити, наружити. — То исто фиг. мноштво људи у кругу око чега. — чувство обружило [је] и лијепо, духовито У . . . сељачком обручу око касарне осјелице госпође Матковић. Коз. Ј. б. нанети ћала се узбудљива напетост пуна шпчесрамоту, осрамотити. — Обружи ми цукивања. Ћоп. Нашла се опкољена обручем ретина кућу, мислио је. Мил. В. Погрдили . . . жена, Божић. 5. фиг. опкољавање, екру[су ме] и обружили ваши пријатељи. Креш. тријских градова3 поред обртничког сталежа, појавила се радничка класа. ОГ.

888

О Б Р У Ч А В А Т И — О Б Р Ш И Т И СЕ

жење, блокада. — Наше јединице извукле [су се] из обруча [фашиста]. Поп. Ј. Два дана и двије ноћи крчио је он себи пут из обруча. Донч. 6. а. стега, дисциплина. — Држава као војна и привредна организација стално је јачала, и све више стезала појединце у свој обруч. Јов. С. б. оквир, границе (чега). — Скокнуо [си] без припреме из обруча пристојности. Мих. Ја видим . . . како с праском, прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене. Вас. Изр. з а т в о р и т и ~ војн. затворити, завршити опкољавање; набити ј е д а н , два обруча (1а) обићи један, два пута (око чега). — Спасоје. . . наби око куће два обруча, и ништа — тишина свуда. Сиј.; стезати ~ око кога сужавати круг опкољавања (непријатеља); фиг. вршити већи притисак на кога. обручаватп, -учЗвбм несврш. уобручаеати, чинити обруч око чега, окружавати. — Обручава је пустошна чистина... оштрог камењара. Божић. обручак, -чка м дем. и хип. од обруч. — Проплану бисерне звијезде, сребрни луне обручак. Крањч. С. обручан, -чна, -чно који се односи на обруч. Бен. Рј. обручан, -ана м лонац који има око себе као обруч. Вук Рј. обручање с гл. им. од обручати. обручара ж заст. широка сукња у моди у 19. ст. испод које је било попреко ушивено неколико обруча да би стајала раширена, кринолин. — Млада гизделинка. . . бјеше сукњом обручаром заузела више од пола собе. Јурк. дбручаст, -а, -о који је сличан обручу, који је као обруч. — [Раскошне формеј није могла прекрити и затајити ни најновија мода са својим... обручастим рукавима. Ђал. [Жена му је] ниска, обручастих ногу. Кал. обручати, -ам несврш. набијати обруч (рбруче), стављати обруч(е) (на што), стезати. — фиг. Као да двадесет бачвара обручају тужно срце моје. Ков. А. обручац, -чца м дем. и хип. од обруч. — Затитрат ће плоче, листићи и обручци. Наз. обруч^ње с гл. им. од обручити сеобручина ж аугм. и пеј. од обруч. ббручити, -им сврш. покр. обрукати, осрамотити (кога). — Пошто ме обручи, умаче у кућу. Љуб. Упита г а : . . . — Што данас мене и моје на правди обручи? Ћип. ~ се обрукати се, осрамотити се. — Донесе га иеко чудо да га међу нама улови, да превјеримо и да се обручимо. Љуб.

Свјетује [га] . . . да се прође туђе [круне], којом ће се обручити. В 1885. обручити се, ббручим се сврш. а. заручити се, верити се. — Због ње се мора с Момиром да заволи и обручи. Каш. б. заверити се, обећати се (девојка момку). — Обручила ми се јсдне студене ноћи на пустој пољани. Мас. обручић м дем. од обруч. — Дигнем ту ножицу, а на њој танки сребрни обручић. Маж. Ф. ббручје1 с зб. им. од обруч. Вук Рј. ббручје2 с заруке, веридба; обећање да ће се за кога удати. — Дјевојке [су] . . . без обручја. Кур. обручни, -а, -о који је намењен за обруче, који је као обруч. — Те количине потковног материјала састоје се од клинаца за потков стоке, обручног гвожђа за потковице. Пол. 1944. обрушавање с гл. им. од обрушавати (се).

обрушавати, -ушЗвам и обрушивати,

-ушујем несврш. и уч. према обрушити. ~ се 1. несврш. и уч. према обрушити се. 2. спуштати се нагло и ниско (обично о борбеном авиону). — Штуке су се обрушавале право на њих. Дед. В. обруш&вач, -ача м авиј. врста лаког бомбардера који може да се обрушава. — Није јасно да ли је то био немачки обрушивач. Пол. 1944. ббрупгати, -им сврш. 1. бацити, оборити, сручити. — Сјећате ли се како је . . . непријатељ обрушио на нас сву своју силу? Типго. 2. срушити. — Удар воде . . . распрскао се у безброј снажних млазева који с у . . . обрушили плафон хале. Пол. 1959. ~ се сручити се. — На њих се сада обрушише све слободне батерије Дринске дивизије. Лаз. М. обрчити, ббрчим сврш. добити бркове. — Млађи брат тек обрчио. Пол. 1959. обршаватв, обршавам и обршивати, обршујем несврш. и уч. према обршити. обршити, ббршим сврш. 1. свршити, учинити, обавити. — Како-тако, ипак је он свој посао обршио. Маш. Овај заиста у часу с тиме обрши. Креш. 2. покр. доокивети несрећу; рђаво проћи, десити се (коме) што зло, рђаео. — Овако ти сваки непријатељ обршио и на мору и на суху, као што је данас овај Фурлан! Љуб. Он се уметнуо на покојног стрица... и обрпшће ка он. Мат. ~ се свршити се, обавити се. — Издао . . . [је] н а л о г . . . да се по законима и обичајима обрши и једно и друго. Шуб.

ОБРШТАР — О Б У Ј М И Т И ббрштар и дбрштер м нем. заст. обрстар, пуковник. — Ишла [је] . . . пешадија обрштара Махњицкога. Кнеж. Л. Немци . . . подигну српски фрајкор, под обрштером Мијаљевићем. Вук. обубати, ббубам сврш. смазати, изјести. — И мене газдарице потварају да сам њима сир изео . . . саме су га обубале. Вук. обубожати и обуббжатн, -ам сврш. покр. постати убог, осиромашити. Вук Рј. обубожпти, -им сврш. учинити кога убогим, осиромашити кога. Деан. Рј. обувало с заст. ципеш, обућа. — На једном у г л у . . . било цијело јато младенаца, напола жутих обувала. Кум. обување с гл. им. од обувати (се). обувати (се), ббувам (се) несврш. и уч. према обути (се). обуваћи, -а, -6 који служи за обување. Вук Рј. обувача ж кожна &рпца, којом се обућа (обично опанци) привезује, причвршћује за ногу. — Јутрос рано обува о п а н к с . . . обуваче чврсто спнња Лука. Март. Спаде јој опанак, стаде да веже обувачу. Сиј. обувбнац, -нца м доњи, већи листић у плеви; кошуљица житног зрна, оно у чему је оно као обувено. Богп. обуддвети и обудбвнти, -ввм, ијек. обудовјети и обудбвити, сврш. 1. постати удов или удова. — Обудовивши уда се у Добрињу за Тепзгу. Вук. Мужина помисли на своје село, на обудовјелу матер. Гор. Неке године је обудовио и није се више ни женио. Андр. И. 2. осиротети, остати без старешине (р цркви). Рј. А. обудбвјети и обудбвити, ек. обудовети и обудбвити. обужити, ббужДм сврш. похф. начинити нешто ужим, сузити. — Крадимице [су нам] обужили ту међу. Љуб. обузбијати, -узбијам несерш. и уч. према обузбити. обузбити, ббузбијбм сврш. сузбити, од~ бити. — Не би л' ове обузбили ТуркеВук Рј. обуздава&е с гл. им. од обуздавати (се). обуздавати (се), обуздЗвам (се) несврш. и уч. према обуздати (се). обуздати, -ам сврш. задржати у границама допуштеног, савладати, зауздати, укротити. — Собарица . . . није могла да обузда своје злобе напрам старој госпођи. Том. У оваквим временима много је лакше покренути него обуздати људе. Ћос. Д. Изр. обуздај (свој) ј е з и к каже се као опомена некоме да пази иа оно шпго говори или да мање говори. -**> , тг^ «>

889

~ се савладапш се. — Имао је своју заставу, али касније се обуздао. Л 1905. обузети, обузмбм сврш. 1. обујмити, обухеатити рукама, загрлити. — Јанош [ју је]3 жељно и снажно, својим рукама обузео. Берт. 2. а. заузети, освојити. — [Турци] обузму Сријем и ту се стане на зимици. Љуб. б. обрастиу спопасти; окружити. — Милунци дође тешко, па је обузеше сузе. Шапч. Нас ће обузети горостасна шума. Уј. в. запахнути. — Чим је Ростов ушао на кућна врата, обузе га задах. . . болнице. Крањч. Стј. г. заокупипги. — Њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда. Мил. В. Она бијаше . . . обузета мојим свијетом мисли. Леск. Ј. 3. фиг. захватити; спопасти (обично какво осећање); савладати. — Тада [ме] обузела тешка чамотиња. Нам. Обузе га опет жеља дознати штогод о баруници. Ков. А. Учу обузе умор. Ћос. Д. обузимбње с гл. им. од обушмати. обузимати, -5м и -мљбм несврш. и уч. према обузети. обузрочити, -им сврш. (кога с чега) окривити {кога за што); приписати коме у грех> оклеветати. — Мора да остави Милано, јер га тамошња полиција обузрочи с карбонарства. Матош. Кори слугу што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. Ћип. 2. проузроковати. — Одједном шпчезне бол, обузрочен чврсто стегнутим ланцима. Гор. обувмање с гл. им. од обуимати. обунмати, -ам и -мљбм несврш. и уч. према обујшти. обујам и ббујам, -јма м обим, опсег, запремина, волумен; фиг. крупноћа (тела). — Пјенушаста текућина у чаши посве се слсгла и задобила много мањи обујам. Ков. А. Колики је зброј оплошја и обујмова . . . свих коцака. Алг. Ј. Измјерити обујам уздуха у тиквици код нормалних увјета. ОК. Био [је] људина приличног обујма. Кол. обујати, -ам и обујнти, -им сврш. обузети, обухватити; обрасти. — Срце јој је туга обујала, цура стаде сузе пролијевати. НПХ. Да те буде оженила мајка, док те није обујала брада! НПХ. У том им се и ноћ смиловала, па је мраком земљу обујала. Март. Ријека Бојана тече до мора лижући шумом обујена брда. Љуб. обујмнтн, ббујмим сврш. 1. обухватити, загрлити. — Рукама обујми сина. М-И. фиг. Подневно сунце . . . обујми земљу загрллјем врелим. Марк. Д. 2. обузети, захватити; прожети. — Било је кадшто те ме обујмила јарост. Шен. Стресе се од студени, која га свега обујми. Ћер. 3. по-

890

ОБУЈМИЦА — ОБУСТАВИТИ

крити. — [Козу] је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи. Нуш.

троши и обумире, сваки организам погиба мало — помало. Шен. обумјера, ек. обумера. ббујмица ж ков. оно чиме се нешто обумрети, обумрем, ијек. обумријети, обухеата. — Трака од лима послужиће сврш. обамрети. — Што од страха што нам као обујмица помоћу које ће гумени од бола обумре и пане у несвјестицу. Љуб. омотач моћи чврсто да се стегне око цеви. Осјети као да су јој обумрле ноге. Новак. Пол. 1959. Оно [јавно мњење] с е . . . притаји, обумре, обујмљив, -а, -о који се може обујмиали нигда не издахне. Нен. Љ. ти, обухватан, широк. — Још један пообумријети, ббумрем, ек. обумрети. глед на Вислу са висине и поздрав нашем Калемегдану . . . с кога је изглед сличан, ббумрлост, -ости ж стање онога који чак још полетнији и обујмљивији. Петр. В. је обумро. обунацати, -3 сврш. безл. покр. постаобујмљивати, -ујмљујем несврш. и уч. ти тихо, мирно, утишати се (р мору). Рј. А. према обујмити. 1 обурв&вати (се), -урвавам (се) несврш. и ббука ж систематско давање, односно узимање поука у циљу стицања потребних уч. према обурвати (се). знања и корисног искуства, настава, учење обурвати, -ам сврш. 1. срушити, обо(школско или друго): предвојничка ~ , војна рити. — Џамију турску обурваше. Вук Рј. ~ . — Послије подне враћао се након 2. опхрвати, обузети. — [Года] је дошла обуке натраг. Гор. Поменуте три дисцип- још много лепша откако је осиромашила лине морају бити у средишту и школске и жалост је обурвала. Дов. обукс. Бел. ~ се срушити се, оборити се. — Ипак Изр. зорна ~ очшледна настава. се један коњ обурва и паде међу запрегу. обука* ж оно што се облачи, преобука; Јак. Нађох где се зид обурвао и нешто као пећина се направило. Лал. одећа. — Из Турчина ватра посипашс, јер обурдавати (се), обурдавЗм (се) покр. му оклоп обука бијаше. НПХ. обук&вање с гл. им. од обукшати (се). несврш. и уч. према обурдати (се), обурвавапш (се). — Ја сам сгијена која саму себе обукивати (се), -укујем (се) покр. не- обурдава. КН 1959. сврш. и уч. према обући (се), облачити (се). обурдати (се), -Зм (се) сврш. покр. — »Свитни« џемадан . . . само у најређим обурвати (се). — То баш долази када вјсприликама обукује. Лал. Дохвати одијело рује да се спасао. Баш му се тада обурда и лијено се обукује. Ћип. испод ногу! Тур. обукбвање с гл. им. од обуковати. ббурити, -И сврш. безл. настати (р времену с буром). — [Сељаци] су се путили обукбвати, -укујбм покр. несврш. и уч. својим кућама док нијс обурило. Божић. према обући, облачити. — Она почне нај~ се доћи с буром, окренути на буру. прије обуковати гаће. Н. прип. Вук. — Снијег се обурио, али и прориједио. ббуковни, -5, -о који се односи на обуБожић. Биће берићетно; није као лани ку1, настати: ~ језик. [жито] . . . само да се не обури. Сим. ббулити, -им сврш. покр. в. обуљити. обурлати, -ам сврш. покр. опшити, — Катна дигне с огња брање . . . обули, оивичити. — Отворене папуче са зеленим осоли и промијеша. Љуб. гајтаном обурлане. Војн. обуљак, -љка м покр. облутак, обао обустава ж 1. обустављање, прекид изкамен. — Сред шљунком осута путељка, ершења. — Наредила [је] својим трупама лежала су два три овећа обуљка. Цар Е. обуставу непријатељства. Јов. С. [Поднио Поље неродно, необично, пуно камеља и је интерпелацију] о привременој обустави обул>ака. Радул. закона. . . о ратној цензури. Крл. 2. оно ббуљити, -им сврш. покр. полити, зашто се одбија од каквих примања за рачун чинити нешто уљем. — Обуљи добро ту каквог дуговања, одбитак од плате. Р-К Реч. рибу. Рј. А.; Вук Рј. обуставан, -вна, -вно који обуставља, обумера, ијек. обумјера, ж мера, омера. који одлаже што. — Краљу је остављено — На сноваљку се меће обумера, којом вето, али не апсолутно, него само обуссе одмери дужина платна. Рј. А. тавно. Јов. С. обумира&е с гл. им. од обумирати. обуставити, -Вм сврш. 1. а. прекинуобумирати, -рем несврш. 1. несврш. и ти; зауставити. — Немци [су] обуставили уч. према обумрети, обамирати. — Седам своје нападе. Дед. В. б. забранити. — Рад месеци је лежала. На Тројицу обумирала. у приватним подузећима може . . . комесар Моск. 2. одумирати. — Све се у нарави обуставити. Обз. 1932. 2. задржати. —

ОБУСТАВЉАЊЕ — ОБУХВАТИТИ Обустависмо 79 гроша у суду докле он облигацију не нађе. Рј. А. ~ се зауспшвити се, застати. — Освијестио [се] и јуначки обуставио на половици нашега бријега. Ков. А. Обустави сс, помисли да су војници, и оклијевајући неки час уђе унутра. Тур. обустављање с гл. им. од обусгпављаши. обустављати, -ам несврш. и уч. према обуставипги (се). обустати, -анем сврш. стати, застати. — Кад сестра брата тужи јединога, обустану хладне воде. Љуб. Обустао и мени дах. Хар. дбути, ббујем (трп. прид. обувен, -&на, -^но) сврш. 1. навући обућу на ноге (себи или другом); купити обућу коме. — Што си босоног?... Што те није мати обула? Вес. Ти га створи, ти га отхрани, ти назуј и обуј. Коз. И. 2. потковати. — Под множином коњских копита, обувених у гвоздене потковице, земља је јечала. Моск. 3. фиг. обући, заоденути. — Хумац је обула с врха до дна гора: зеленика) планика и мрча. Љуб. ~ се навући обућу (себи). — Принесе му обућу. Он се обу брзо. Вес. фиг. заоденути се. — Дивно гора у зелен с' обула. Змај. Изр. треба се добро ~ треба се припремити, показати се. — То је, брајко, летњи дан, а не ж е н а . . . Али ту се треба добро обути. Андр. И. ббућа ж оно што се обува на ноге (ципеле, танци, папуче и др.). — Жена се диже и принесе му обућу. Вес. Кад стане вода дерати . . . онда ми мушкарци скидамо обућу . . . па жене на грбачу! Сек. Изр. не бити в р е д а н некоме обућу о д р е ш и т и бити недостојан (кога). обућар, -Зра и ббућар м занатлија који прави обућу. — Радио [си] . . . послије као обућар. Сим. ббућарев и обућарев, -а, -о = обућаров који припада обућару. ббућарка и обућарка ж а. жена обућар. б. жена обућарева. обућарнпца ж радионица обуће. — Оде брзо из обућарнице. Ђон. Дбућаров и обућаров, -а, -о = обућарев. ббућарски и обућарски, -а, -о који се односи на обућаре: ~ занат, ~ помоћник, ~ радња. обућарство и ббућарство с обућарски занат, обрт. обу1ш и Дбу1ш, -учбм сврш. 1. ставити одело, рухо или део одела на тело (сеоје или туђе). — Тада у кошуље њих обу-

СЕ

891

ку. М-И. Чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор. Вас. За ту згоду обукао [је] рукавице. Креш. 2. обути. — Морао бих бар на једну ногу обући ципелу. Лаз. Л. 3. превући нечим; покрити. — Тамо.ч бих небо обуко ја. Јакш. Ђ. [Коње је] обукао у бијелу пјену. Креш. Изр. ~ мантију постати свештеник; ~ униформу постати војник. ~ се 1. а. навући на себе, ставити на себе одело, одећу, обућу. — Узалуд су се обукле... у платнене блузе. Јанк. Нестрпљиво се обуче, па сиђе у врт. Кал. б. фиг. зазеленити се, олистати, покрити се лишћем. — Било је већ топло прољетно вријеме. Шума се већ сва обукла. Крањч. С. 2. снабдети се оделом. — Пред учитељски испит добих већу суму новаца. Обукох се, оденух се3 стекох многа познанства. Ранк. 3. фиг. навући униформу, мантију и тиме постати војник, калуђер и сл. — Тако се носе . . . фратарски ђаци, докле се не »обуку«. Мат. ббућина ж аугм. и пеј. од обућа. Вук Рј. Дбућвца ж дем. и хип. од обућа. — Спрема собу и одело, обућице — све уреди. Змај. обухват м 1. обухватање, опкољавање. — Немци су направили велики обухват са свих страна. Дед. В. Непријатељ је крен у о . . . тежећи да ослободилачке снаге уништи у обухвату. Ч-М. 2. опсег. — На платну за обухват о к в и р у . . . складним чаром шара. Марк. Ф. Његов идејни . . . и садржајни обухват је веома мален. Пол. 1957. ббухватан, -тна, -тно 1. опсежан, обиман. — Милетићева интелигенција била је оштра, продорна и обухватна. Петр. В. Такав би поступак . . . захтијевао . . . обухватније истраживање. Ант. 1. 2. (одр.) који има циљ да обухвати, опколи: обухватни покрет, ~ маневар, ~ марш, ~ напад. обухватање с гл. им. од обухватати (се). обухвататв (се), -ам (се) несврш. и уч. према обухватити (се). обухватити, -им сврш. 1. а. ухватити унаоколо, око чега; обгрлити. — Сељаци обухватише проту око паса, а протиница му се обеси о пушку. Андр. И. б. опколити. — Покушали су [Немци] да обухвате наше положаје. Дед. В. 2. а. обузети, захватити, спопасти. — Бог зна што се такнуло Јелкине душе, те је онаква обухватила туробност. Кум. б. схватити, разумети нешто. — Његово [дечије] мишљење тек постепено постиже шособност да обухвати пуну слику свега. Лед. ~ се ухватити се око чега, загрлити. — Обухвати му се маленим својим ручицама око врата. Леск. Ј. • . =-$*...>.-

О Б У Х В А Т Н О — ОВАЛ

>

ббухватно прил. 1. обухватањем, опИзр. из ових стопа одмах, сместа; кољавањем. — Непријатељ притиснут обух- овај пут овог(а), тог(а) пута; овом приватно . . . још не показиваше нимало жиликом, сада; тада. — Сазнавало се да ће вости. Лаз. М. 2. опширно; свестрано. — овај пут много чељади преко мора. Ћип. [Хтео је] да прикаже што потпуније и Глас му овај зашкрипи храпаво. Донч.; обухватније њену личност. Глиг. овај свет живот на земљи; ове р у к е обухватнбст, -ости ж особина онога што ове врсте. је обухватноу потпуност. бвајднти се, -им се сврш. окористити обухваћати, -ам несврш. обухватати. се, добити какву корист. — Није се овајдио онако како се надао. Срем. Од нас обучавање с гл. им. од обучавати (се). се, вала, неће овајдити, — скоро весело додаде. Лал. обучавати (се), -учавам (се) несврш. и уч. према обучити (се). овакав, -ква, -кво који је овај, који је налик на овога. — Баш никад не би овакббученост, -ости ж особина онога који вих времена! Креш. Што га . . . Мицо, је обучен, научен. — Капитализам нужно напусти. Овакав се направио. — И . . . ствара обученост . . . милиона радника. Копоказа савијен кажипрст. Јак. мун. 1951. Изр. бити о в а к а в , о н а к а в бити обучити, ббучим сврш. научити чему, поучити. — Обучио сам га, пак је врстан рђав човек. мјесто мсне ситнији посао у школи обавоваквик м погрд. у изразу: оваквик, љати. Јурк. Слуга је бко обучен да, чим о н а к в и к рђав, свакакав човек. — Сикће старији [брат]... ускочи у кола, ошине опет, псује, виче: »оваквиче, онаквиче!« кон>е. Црњ. Радич. ~ се научити се. — Војник је ученик оваквица ж женска особа оваквик. Р-К који има да се обучи ратној вештини. Дом. Реч. ббушити, -им сврш. оштетити уши у овакв, -8, -о в. овакав. — [Донео] ми изле, обезушити. Вук Рј. је. . . оваку радост. Нен. Љ. За ме [је] 1 нешто ново оваки човјек. Новак. И де ти ббушица ж обушена игла. Вук Рј. сад живи у оваком свијету! Ћоп. 2

ббушнца ж у изразу: из обушице

изненада, изнебуха. Вук Рј. ббушка ж 1. обушица1. Вук Рј. 2. анат. доњи меки крај ушне шкољке 1ођи1и8 аипси1ае. Терм. 4. овав^стити се, -авестбм се сврш. покр. освестити се, доћи себи. — Беше онесвеснуо . . . Једва се Лазар овавести и познаде глас. Вес. овагнути, бвбгнем сврш. измерити, извагати. — Опет се она зарумени као трешња, па га баш као и ви сада, овагне. Драж. Сваки камен има да се овагне златом. Вил. бвај, ова, бво 1. показна заменица за оно што је у непосредној просторној или временској близини онога који говори. — Ето, овоме купих ову џигерицу. Дом. Ваш [сам], тако ми ове десне руке. Богд. 2. у именичкој служби. — Ненад примети људе око чамца: овима су се јасно виделе високе капе. Ћос. Б. Сјећате [се] мога првог чина одмазде: овај је сада последњи. Креш. 3. као узречица, поштапалица у м. роду. — Молим вас . . . Овај. . . како да вам кажем. Чипл. 4. а. у прилтикој служби у с. роду. — Ви сте ово први пут дошли на шкољ. Ћип. б. (са ген., само у с. роду јд. ово) мали број: мала количина, мало (чега). — Ми и ово Дрварчана слупаћемо их за по сата. Ћоп. Изјависмо да немамо никакве валуте до ово прња на себи. Ђон.

овакб и овако прил. 1. на овакав, на овај начин. — Остане сам . . . с јасним сазнањем да се овако не може живети. Андр. И. Баш ми овако нимало не ваља. Креш. 2. какав јест. — Предвече . . . легнем . . . и изјаучем се у себи, овако слаб и грозничав. Сек. Не би' се зауставио ни ја овако стар . . . чак до . . . Призрена. Ад. Изр. ~ или онако на овај или на онај начин: и о в а к о и онако било како било; тек тако; свакако. оваков, -а, -о в. оеакав. — Овакови разговор никоме није био . . . по вољи. Вук. Овакових станишта нађено је на још неколико места. Жуј. оваковац, -овца м погрд. овакав човек, свакакав или рђав човек. Вук Рј. оваковић м погрд. оваковац. — Многа друга питања [су група] којима се оваковићи и онаковићи набацују о умјетности. Шен. оваковнца ж погрд. оеаква жена, свакаква, рђава жена. — Узме ми надијевати оваковице и онаковице, једну гору од друге. Буд. бвал, -а\ла м лат. лик, фшура јајаста облика. — На бијело офарбаној лименој плочи кревета истицао се у овалу насликан минијатурни пејзаж. Ћш. Испод тога је био везиров печат у овалу. Андр. И.

ОВАЛАН — ОВАЦИЈЕ бвалан, -лна, -лно који је у облику јајета, јајаст, јајолик. — Успињу се улицом двије црне опатице . . . с бијелим овалним оквирима око лица. Мар. Затури црну шајкачу на потиљак, откривајући овалан и лијеп свод чела. Лал. бвално прил. у облику овала, у овалу. — Овално савијена линија хрптенице, поломљеност болног профила . . . све то је . . . савремена камена пјесма. Крн. овалност, -ости ж особина или стање онога што је овално. оваљати, бвал>ам сврш. свршити, обавити ваљање, изеаљати. Р-К Реч. бвамо и овамо прил. супр. онамо 1. у правцу онога који говори (одговара на питање: камоТ), к мени, ближе мени, на ову страну. — Молим овамо руку. Лаз. Л. Наручите овамо кочију. Креш. 2. овде. — Он је друкчији од неких наших овамо. Поп. П. Бит ће да је то главни писар овамо из собе. Пец. Изр. а овамо а међутим, у исто време. — Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца! Вес. 'Ајде, 'ајде посла се 'вати! — брани се тобоже маја, а овамо воли је као око у глави. Пец.; овамо-онамо, тамо и ~ на ову и на ону страну; сад у једном сад у другом правцу; овде-онде; мало-помало. Двамодер прил. нар. појачано овамо: ходи, дођи овамо. — Овамодер, Џое! Креш. бвамоте прил. нар. појачано овамо с наставком за 2. л. мн. имп.: ходите, дођите овамо. — Гусле моје, овамоте мало! Радич. Овамоте сва четворица! Креш. бвамошњи, -а, -е овдашњи. — Овамошње трупе за тај посао неће бити довољне. Лаз. М. Нови Сад . . . [је] центар овамошњег српског живота. ЛМС 1951. дван и бван, бвна м (мн. бвнови и бвнови, ген. бвнова и бвнбва) 1. зоол. ерста домаће животиње, мужјак оеце. 2. (Ован) астр. сазвежђе у северном делу неба, у појасу зодијака. 3. ист. дуг балеан с геозденом овновском главом на крају, којим су римски еојници рушили зидове и врата, капије градова које су осеајали. — Исту функцију коју су у римско вријеме обављали гвоздени овнови . . . данас . . . врше оклопљени тенкови. Крл. оваплбтити, -аплотим (трп. прид. оваплоћен) сврш. цсл. отеловити, оживити, оличити. — Нико . . . не може оваплотити историју о Хамлету као што је то Шекспир учинио. Кнеж. Б. ~ се отеловити се, оживети. — [Мисао] се у њему можда годинама рађала док се није оваплотила. Сим. ».-,. ,

893

оваплоћавати (се), -бћавам (се) = оваплоћивати (се) несврш. и уч. према оваплотити (се). оваплоћ&ђе с 1. гл. гш. од оваплотити (се). 2. слика, лик, остварење. — Био је сушто оваплоћење љубазности и човечности. Мил. В. оваплоћ&вати (се), -бћујем (се) несврш. — оваплоћавати (се). овапнити, бвапним и овашшти, -им сврш. I. обелити вапном, кречом, окречити. Рј. А. 2. мед. закречипш се, постати крут, очерснути. — Унутрашње стијенке жила пропадају, на тим мјестима овапне, па нису више еластичне. НЧ. ~ се овапнити (2). овапњ^ње с гл. им. од овтнити (се).

Изр. ~ жила (куцавица) мед. арте-

риосклероза. овап&ивати (се), -апњујем (се) несврш. н уч. према овапнити (се). бвапут м необ. оваплоћење. — Угледа у одсјају снова својих овапут. Кост. Л. овап^тити, -апутим сврш. в. оваплотити. — Отаџбина је земл>а овалућена у нама. Поп. Б. ~ се в. оваплотити се. — Јаки утисци и јако осећање овапуте се спонтано и тренутно у некој доброј . . . замисли. Поп. Б. овапућбње с гл. им. од овапутити {се), оваплоћење. овараклаисати, -ишем сврш. превући, облепити варком. — Знам да су му, при промени неке владе . . . овараклаисали рогове, намазали га црвеном фарбом. Нуш. бвариј, -ија и бваријум ч лат. анат. јајник. Деан. Рј. оварисати, -ишем сврш. тур. а. погодити, потрефити. — Неша . . . стаде шушкати санан око браве, не може да оварише кључем. Глиш. б. снаћи се, схватити бар унеколико, упутити се у чему. — Право је чудо . . . како то људи ни дан-дањи нису још оварисали. Вин. оваритвс и овар&тис м лат. мед. запаљење, упала јајника. бвас, бвса м бот. ерста стрног жита, зоб Ауепа 8а11Уа. Терм. 3. Двасар м мит. авет у облику огромног, вгликог човека. Бак. Реч. бвастина ж покр. грозд без зрна. Бак. Реч. оватанити се, -им се сврш. тур. настанити се. Кл. Рј. бвације и овације ж лат. одушевљено, живо и дуготрајно одобравање или указивање почасти и поштовања коме. — Говор председника Тита био је прекидан . . . бурним

894

ОВАЦИОНИ — ОВЕНЧАТИ

овацијама. Пол. 1958. Силни ватромет овација . . . испуни . . . уздух. Бскисић. овацибни, -а, -б који се односи на овације. — [Поздрављао је] с балкона овационе масе. Бег. овда прил. заст. онда, тада. — Вјереиица [се] крије од вјереника . . . до вјенчања; али овда . . . допусте му да је види. Вук. овда-опда прил. каткад, понекад. — Почели су овда-онда претити и убиством. Дом. Овда-онда захватила би Ивицу туга. Креш. овдашњн и Двдаш&и, -а, -е који је озде, који је одавде, из оеог места. — Нисам члан овдашње читаонице. Јакш. Ђ. Нисмо овдашњи, па нисмо упућени. Крањч. Стј. овдашњбст и двдашњост, -ости ж својство и стањс онога што је овдашње. — Овдашњост и садашњост лирике подразумева два лица у свом кругу, песника и читаоца. КН 1956. бвде, ијек. бвдје, прил. а. на овом месту. — Овде крпе даскама чамац. Глиш. 6. фиг. песн. на овом свету, на земљи. — Овдје сам свирепи везир због тебе. Уј. бвдека(рца), бвден(а) и овденак(а), ијек. бвдјека(рце), бвдјен(а) и бвдјенак(а) прил. нар. в. овде. — Овдјека у свој пресади врт цватући цвијетак завидна смрт. Прер. Нешто ме стеже овденак, — он показа на груди. Јак. бвде-онде, ијек. бвдје-ондје, прил. ту и тамо, на неким местима, понегде. — Сунце је пробијало овде-онде кроз облаке. Ћос. Б. Овдје-ондје видјело се попаљено насеље. Јонке. бвдје, ек. бвде. овдјека(рце), овдјен(а) и бвдјенак(а), ек. бвдека(рце), бвден(а) и бвденак(а). бвдје-ондје, ек. бвде-бнде. бвдјешњн, -а, -е (ијек.) в. овдашњи. — Ти људи нису овдје, а свакако су могућнији него овдјешњи људи. Шен. 6вђе(н) и овђена(к) (ијек.) покр. в. овде. оведравати, -^дравам несврш. и уч. према оведрити. — То ведро лице . . . чини се, оведрава цијелу кућу. Ђон. ~ се несврш. и уч. према оведрити се.

бвејан, -а, -о, ијек. бвијан 1. трп. прид. од овеЈати. 2. фиг. а. чист, прави. — Све сам овејан Србин и Хрват. Шапч. б. сналажљив; препреден. — Овде непосредно код његових рођака, све самих овејаних трговаца и адвоката . . . Маш. бвејати, -јем, ијек. бвијати, (имп. бвеј) сврш. обавити, завршити вејање, очистити зрневље од плеве (на еетру или вејалицом). — Вјетра ни у крпу да савијеш. Не да се ноћас овијати. Сиј. ов&јотине, ијек. овАјотине, ж мв. овејци. Прав. бвејци, овејака, ијек. бвијци, м мн. покр. отпаци при вејању жита. — Даде ми саме овејке. Вук Рј. овековечавање, ијек. овјековјечавање, с гл. им. од овековечавати (се). овековечавати (се), -^чавам (се), ијек. овјековЈечавати (се) = овековечивати (се) несврш. и уч. према овековечити (се). овековечбше, ијек. овјековјеч^ње, с гл. им. од овековечити (се). овековечивање, ијек. овјековјечивање, с гл. им. од овековечивати (се). овековечивати (се), -бчујем (се), ијек. овјеков)ечивати (се), несврш. = овековечавати (се). овекбвечити, -им, ијек. овјекбвјечити, сврш. учинити кога или што вечним, незаборавним, сачувати у трајној успомени. — [Споменик] му је сенат подигао да овековечи његове победе. Нен. Љ. Тај град је овјековјечио сво)е име у борби против њемачког фашизма. ЕГЗ. г~> се учинити себе вечним, сачувати о себи трсуну успомену. — Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. Игњ. бвелнк, -а, -о (комп. бвећи) доста, пргишчно велик, поеећи. — Спуштене трепавице сакривале [су] тамне, овелике очи. Шимун. овељача ж покр. е. вељача. Вук Рј.

овеичавати (се), -енчавам (се), ијек. овјенчавати (се) несврш. и уч. према овенчати (се). овенчање, ијек. овјенчање, с гл. им. од овенчати (се). овенчати, -ам, ијек. овјенчати, сврш. 1. окитити венцем. — Игњатовић прича оведрити сврш. 1. (бведрим) учинити како су омладинци овенчали Симу Милуведрим, разведрити. 2. безл. (оведри) оведрити тиновића. Глиг. 2. окружити чиме као се. — Оведрило зимње небо. Крапч. Стј. венцем. — Та су поља такођер била овјен~ се постати ведар, разеедрити се. — чана брдима. Шов. 3. (обично у изразу: Мало му се лице оведрило. Коз. И. ~ круном) дкрунити, крунисати се. — овејавати, -бјавам, ијек. овијавати не- [Краљицу Марију] сретно овјенчасмо краљевском круном. Шен. . . __ . сврш. и уч. према овејати.

ОВЕНЧИТИ — ОВИЈАН ~ се окитити се. — Прољећем се оне [воћке] овјенчају круном цвијећа. Коз. Ј. Изр. ~ славом (ловором, венцем и сл.) прославити се, задобити, стећи славу. ов^нчити, бвенчим, ијек. овиј^нчити, сврш. е. овенчати. Бак. Реч. ов^њача ж гаћник, гатњак. — Извади иза овењаче своје кресиво и стаде кресати. Јакш. Ђ. бвера, ијек. бвјера, ж канц. потврда иститтости нечега, званична, службена потврда. оверавање, ијек. овјеравање, с гл. им. од оверавати. оверавати, -бравам, ијек. овјеравати несврш. и уч. према оверити. оверал, -ала и бверал м енгл. = оверол радно одело из једног комада које се навлачи преко обичног одела. ов&рач, -ача, ијек. бвјерач, м лице којему је поверено оверавање чега, оверовитељ. — Записник потписује часништво конгреса и три оверача које конгрес одреди. Лапч. бверити, -им, ијек. бвјерити, сврш. канц. потврдити чему истинитост, веродостојност, оверовити; проверити. — Одмах потом углавише и овјерише уговор. Креш. Није могао у прво време да овери своју хипотезу. Петрон. овербввтељ, ијек. овјербвитељ, м оверач. Прав. овербвцти, -бровим, ијек. овјербвити, сврш. оверити. — Немају овјеровљену потврду. Вел. Прави смисао можемо сравнити са чињеницама и на њима га оверовити. О 1875. оверовљавати, -бвљавам, ијек. овјеровљавати = оверовљивати несерш. и уч. према оверовити. оверовљ&ње, ијек. овјеровљбње, с гл. им. од оверовити. оверовљнвати, -бвљујем, ијек. овјеровљивати, несврш. = оверовљавати. ов&рол, -бла м = оверал. Деан. Рј.

895

кабао, пун млијека. Шант. [Торбу] је одмах на раме овјесио. Бен. ~ се обесити се, остати у висећем положају; опустити се, отромбољити се. — Горко јецајући овјеси се тети око врата. Ђал. Коњ је стрпљиво стајао о овјешеним уздама. Торб. ов^сти и бвести, -бзем сврш. покр. нав&сти, извести. Вук Рј. ов&тшалост, -ости ж овешталост. ов&тшао, -ла, -ло оеештао. — Седне за вечеру . . . пред . . . пуне зделе у оветшалом стану. Дое. оветшатц, -ам сврш. оеештати. Вук Рј. овећи, -а, -е овелик. — На удици се закопрца овећа риба. Ћип. На средини парка бијаше овећа чистина. Леск. Ј. ов&(х)чати, -ам сврш. покр. в. овештати. — Овехчала и преживјела, и своје се сјени боји. Љуб. овешач, -ача, ијек. овјбшач, м в. вешалица {1). — Стол покрај прозора, овјешач с хаљиницом, крај стола шиваћи строј. Мих. бвешталост, -ости ж стање онога који је оеештао, онога што је овештало, остарелост, похабаност. бвештао, -ала, -ало и овбштао, -ла, -ло 1. остарео, излизан, похабан. — У овешталу фраку . . . испао би однекуд . . . Илија. Маш. 2. фиг. отрцан, баналан. — Употребљава овештале, често искоришћаване епитете. Т. књ. овештати, -ам сврш. остарити, похабати се; бити склон паду. — Почиње причати . . . како јој је кућа овештала, мора се дизати друга. Ранк. Двзовина ж бот. покр. в. зова. Вук Рј.

бви зам. 1. мн. од овај. 2. покр. в. овај. — Да ови призор остане сличнији, писан је изговором сплитске околице. Павл. овидати, бвидам сврш. покр. потрошити (најело), појести. — Што кума донијела, то и овидала. Вук Рј. бвидијевски, -а, -б који је као у Овидија. овес&гати, -бселим сврш. учинити веселим, обрадовати, развеселити. — Вјетар се — Повезао [је] љубавне приче с метаморфозама на овидијевски начин. Барац. играо у грању, птице су овеселиле читав крај. Лал. Били су тихи и невесели; а шта овбзати, -ам сврш. нар. авизати, обаих је и могло овдје овеселити? Цес. А. вестити; учинити свесним, изазвати у сећа~ се постати весео, обрадоеати се, раз- њу (код кога). — И овизај све моје пандуре на бијелу на Лесендро кулу. НП Вук. веселити се. — Људи су се овеселили кад ~ се досетити се, сетити се кога или су . . . изишли из прљавог . . . простора. чега; схватити. — Ал' се бего чуду овизао Јак. Ја се чак овеселих кад га затворише. да су вране коње мијењали. НП Вук. ЧудиМул. овесивати (се), -^сујем (се), ијек. овје- ла би се да си поштенији од ћаће ти . . . сивати (се) несврш. и уч. према овесити (се). па да ме се ти боље овизаш. Ћор. овијавати, -ијавам, ек. овејавати. бвесити, -им, ијек. бвјесити, сврш. обесити. — [О дрвој је био овјешен . . . бвијан, -а, -о, ек. бвејан.

896

ОВИЈАНАЦ — ОВЛАЂИВАТИ

оввјанац, -нца м покр. врста веза. — Једни су везови крстаци . . . а други су овијанац, зрнчани бод, ланчанац. Баб. овнјање с гл. им. од овијати (се). бвијати, -јем, ек. бвејати. овијатн (се), овијам (се) несврш. и уч. према овити (се).

~ се 1. о6(а)вити се. — Она се ови око Ваега. Јевт. Магле су се овиле горама око врхунца. Бег. 2. фиг. настати, раширити се, исплести се. — Около тог имена бијаше се . . . свила цијела једна легенда. Л 1905. ов&ција и бвицвја ж нар. заст. 1. официрска слуокба. Вук Рј. 2. уред, канцеИзр. овијати кога памуком много ларија. — Нек ти . . . он клобук натакнс на главу . . . оддмх нешто њуши по градпазити кога, бдети над ким. ским нугловима и по овицијама. Паел. оввјач, -ача м (обично мн.) војн. уска овнцвјер, -ера м нар. покр. в. официр. сукнена трака која се овцја око голени, увијач. — Поцрњели дрњи руб утегнутих овијача — Ти си овицијер. Ђон. трља се о бокс-кожу. Ж 1955. оввцир, -ира м нар. в. официр. Вук Рј. бвиши, -а, -6 повисок, овисок. — Ом овајотвне, ек. ов&јотине. овијуша ж бот. пузавац. — Уза зид, стане на овиши камен. Кал. дуж олука, пела се зеленоцрвена овијуша. овишво прил. покр. «. оеолишно. — Пол. 1959. Стриц не зна ни овишно (то рекавши, запе ноктом за зуб). Мат. бвијцв, 6вијак5, ек. бвејци. бввксатв, -ам сврш. нем. варв. очистиДввшњак м онај који о нечем овиси, ти виксом, улаштити. зависи, зашсан, овисан чоеек. — Овишњаци овввути, бвинем сврш. овити. — Она као и неовишњаци бит ће ти овјенчана овине руке о његов јуначки врат. Гал. глава. Ков. А. ~ се овити се. — Она му се овнне око овјек-, ек. овек-. врата. Ђал. овјенч-, ек. овенч-. бвипаран, -рна, -рно лат. зоол. који овјер-, ек. овер-. се леже из јаја. бвјервтв се, -им се (ијек.) сврш. нар. двисан и бвнсан, -сна, -сно који овиси о нечем или неком, зависан. — Мали сељаци песн. в. верити се. — Јеси ли се, момче, . . . продају своју робу трговцима те . . . оженило, оженило јали овјерило? Вук Рј. постају . . . овисни о трговцима. ОП 1. овјесвватв (се), -Јсујем (се), ек. овесивати се. бввсвти и овиспти, -им сврш. стајати у вези с ким или с чим, бити условљен, увјеДвјесвти (се), -им се, ек. бвесити (се). тован чим, не бити самосталан, затсити. овјешач, -ача, ек. овбшач. — Не овиси све о срећи . . . треба знати бвкрај прил. на оеој страни, на овом комбиновати. Цар Е. крају. — Манифестација . . . мора одјекбвЕсвбст и овисност, -ости ж стање онога који је овисан, онога што је овисно, нути . . . и овкрај и онкрај оцеана. Цар Е. овладавање с гл. им. од овладавати. зависност. — Развојем знаности и технике овисност о природи постаје све мања. ОГ. овладавати, -адавам несврш. и уч. према овисок, -а, -о (комп. бвиши) доста, овладати. прилично висок. — Ношаше на глави бијелу овладати, бвладам сврш. 1. а. заузети, овисоку капу. Том. Шћепан [је] овисок и освојити, завладати. — Непријатсљ је био стасит. Вуков. успео да овлада половином града. Дед. В. б. настати, појавити се, распрострети се овитак, -тка (мн. -ици) м 1. оно чиме је што обавијено, омот. — Дршћући скину у пуној мери, у пуној величшш, преовладати, овитак. Шен. Пише писац биљешке на завладати. — Овладала је дубока јесенска тиха ноћ. Тур. У соби овлада тишина. овитку. НИН 1958. 2. покр. коло (плес). — Срем. 2. а. савладати, оборити; победити. Да и ти поиграш . . . Хоћу, рече он и стаде пред овитак малко снебивајући се. Мат. — Овлада [је] силан умор. Цар Е. Остаће се опет живо, овладаће се једном и та туга. бвити, бвијем сврш. 1. омотати, заЋоп. б. обузети, прожети. — Гнев му је шти чим, обавити, — Неколико електричсрцем овладао. Јакш. Ђ. Силно гануће них жаруља, овијених жућкасто мусавом паучином, туробно [је] шкиљило. Кол. 2. овлада њиме. Леск. Ј. 3. добро упознати, научити, проучити што. — Веслањем човфиг. обузети. — Туга цијелу раван ови. Наз. 3. покр. развејати, распршити. — јек је . . . савладавао извјеснс природне запрекс у циљу да њима овлада. Весл. Његов ћемо прах овити на четири вјетра Изр. ~ собомуздржатисе,савладатисе. да му се не зна стрви. Љуб. овлађиватн, -ађујем несврш. и уч. према Изр. ~ тајном (велом тајнс, тајанствености) учинити што непознатим. овладати.

ОВЛАЖИТИ — ОВОВРЕМСКИ бвлажити, -им сврш. а. учинити влаж-

«97

овлашт^вик, -ика м •= овлашћеник

ним, превући нечим влажним, поквасити. — онај који је добио или има неко овлашћење, опуномоћеник. — Овлаштеник . . . тужи Зар ми није неки дан овлажио руку? Божић. 6. постати влажан; засузити. — Да противника на суд. Мј. 1936. само . . . ова киша стане 1 . . . Џебана [ће овлаштбше с = овлашћење I. гл. им. нам] овлажити ако овако потраје. Вес. од оеластити. 2. писмена потврда, писмени Чинило се да су и њој овлажиле очи. докуменат којим се преноси праео (на некога) Шкреб. да што уради {рбично у име овластиоца). ~ се постати влажан; засузити. — Под — Предаде једном чиновнику писмено овлаженим буквама неко се . . . смеје. Дед. В. овлаштење Маргаретине сестре. Цар М. И н>ему се скоро овлажише очи. Шимун. овлашћ&ник, -ика м = овлаштеник. — Т о бијаше тада опће начело овлашћедвлажнкти се, -им се сврш. в. овланика према кметовима. Бог. жшпи се. — Замрле би му се очи овлажниле. Војн. овлашВД&е с = овлаштење. — Треовлаисати, -ишем сврш. покр. ударигпи, бало [муј је дати и овлашћење да закључи . . . споразум. Риб. началити на кога. Вук Рј. овлашћ&ва&е с гл. им. од овлашћиеати. овласт ж (инстр. бвласти и бвлашћу) овлашћиватн, -ашћујем несврш. и уч. право; овлашћење, пуномоћје. — Под слободом мора . . . се . . . може сматрати . . . према овластити. и овласт да се може пристати у међулукама. овле прил. покр. «. овде. — Дај, изиђимо Мј. 1926. Именован [је] посебан комесар овле! Бег. . . . са широким овластима. Обз. 1932. овл&кп, -а, -о I. оволики. — Вријеме је да се одморимо иза овликс трке. Мат. овластилац, -иоца и овластатељ м онај који овлашћује, даје овлашћење. — Како овл&ко прил. покр. в. оволико. — Овби се .чогло рећи да се је пуномоћник држао лико . . . о односима публике прама књипуномоћи кад је својега овластитеља и жевности. Л 1905. његово право просто жртвовао. Старч. бвнетина ж — овновина овнујско месо, овластити, бвлбстим (аор. бвлЗсти; трп. овчетина. — С нама [су] слатко заложнли прид. бвлашћен и бвлаштен) сврш. дати овнетине. Буд. коме власт, овлашћеље, право да нешто бввећи и овнбћн, -а, -е «. овнујски. — уради, изјави> прими и сл. — Ови одбори И дебела меса овнећега. Вук Рј. . . . имају задатак . . . да издају чланске бввлна м аугм. и пеј. од оеан. Вук Рј. исказнице ако за то није овлаштена . . . бвнвћ м дем. од ован. дружина. Стр. Нико [их] није овластио Изр. ~ белопегави зоол. *рста да ово данас раде. Ћоп. ноћног лептира 8утопи$ рћевеа. Финк. Двластнца ж в. овлаштење. Бен. Рј. бвнов, -а, -о који припада овну. бвлаш прил. 1. површно, на брзину; у бвновква ж = овнетина. — Носи се малој мери, скоро неприметно. — Тета . . . се тек овлаш насмијеши. Франг. Прегле- на копљима печена овновина. Шен. [На столу] се пушила дебела овновина. Коч. дала је поднесене радове само овлаш, брзо. Јевт. 2. слабо, немарно, лабаво (везати, придввујв, -б, -е покр. «. овнујски. — Зачврстити и сл.). — Спази је једру и црну, гледали се преко овнујих и волујих рогова. с овлаш пребаченом повезачом. Сим. 3. Б 1957. узгред, мимогред, уз пут. — Почињао [је] бвнујски, -а, -б који потиче од овнова, разговор издалека, интересујући се, као који се односи на овнове: — месо, ~ звоно, овлаш, о догађајима. Јак. ~ шубара. овлашан и бвлашан, -шна, -шно поово речца нар. песн. и покр. в. ево. — вршан, непотпун; слабо, на брзину урађен. Ово сам се била забавила гледајући чуда — Добија се овлашна слика онога што великога. НЛ Вук. путника очекује у поларној области. Петр. ово- први део придевских и (ређе) имеМ. Најприје овлашан колут од шибљика ничких сложеница које означавају: који се танких сплетен, метни му [телету] око подудара, или се везује за време или место врата. Марет. у коме се говори: овогодишњи. овоземаљски, овлашно и бвлашло прил. овлаш. — овогодац. Личности не смеју бити описане овлашно, ововрем&вскб в овбвремскб, -а, -б у неколико црта. Прод. Овлашно [је] прао који се догодио у ово време; садашнм. — Доруке. Десн. гађај . . . се може везати за ововременске Вшпњићеве сусрете с Турцима. Сур. Њебвлашнбст и оплапгабст, -ости ж гова уметност [је] срећно сусретање виособина онога што је овлашно. 37 Речвик српскохрватскога књвжевног језика, Ш

898

ОВОГОДАЦ — ОВОМЕСНИ

зантијског духа и модерног ововремског сликарског израза. НИН 1959. овбгодац, -гоца м животиња од ове године. Р-К Реч. овогбдишњи, -а, -е који се дешава ове године (или је био или ће бити ове године). — Скрећу говор . . . на овогодишњу л>етину. Андр. И. Опише дочек . . . и убиљежи га у овогодишњи свезак својих дијарија. Нех. овбгодњи, -а, -е е. овогодишнм. Вук Рј. овбднпти, бводним сврш. постати еоден; фиг. постати мекушац, неотпоран. — Изродили сте се, кукавци. Оводнили сте. Леск. Ј. овбдњикавити (се), -им (се) сврш. постати водњикав; фиг. постати мекушац, неотпоран. — Опуштају ти се нерви, мишићи; оводњикавио се за трен ока. Б 1958. оводржавни, -а, -6 који припада овој држави. — Тако ће . . . да их записују и све оводржавне власти. Ћос. Д. овбђен в. овде. овоземаљски, -а, -б 1. који се односи на ову земљу, који припада овој земљи, домаћи. — Био [је] најстарији секретар овоземаљских првостепених судова. Уск. 2. рлг. који се односи на овај сеет, земаљски; супр. небескн. — Како бисмо онда могли рјешавати то што није овоземаљско? Л-К. овбземац, -емца и овозбмац, -мца м онај који је пореклом из ове земље, онај који живи у овој земљи. — Нема . . . сврхе . . . потезати . . . на одговорност овоземца који је за дјело учињено у иностранству већ ондје казан издржао. Мј. 1926. овбземни, -а, -б в. овоземаљски. — Искуствено опажање није увијек потврђивало награду и казну у овоземном животу. Баз. овбземибст, -ости ж овоземаљски живот, свет. — [Његов мистицизам] ипак представља борбу за право овоземности. Ант. 1. овбземски, -а, -б в. овоземаљски. — За конфуцијевца овоземски живот [је] већ и оноземски. Уј. бвој и бвбј, -оја м а. омот. — На столу је лежала хрпа часописа још нераскинута овоја. Десн. 6. омотач. — Изнад фотосфере се диже . . . високи овој ужаренлх плинова, а зове се кромосфера. ОГ. в. облог, завој. — Неки су . . . за овоје дерали марамице. Шов. г. мелем. Деан. Рј. Изр. јајни ~ анат. в. водењак (4). бвојак, -бјка м бот. омотач ШУОИДСГШП. — При дну се налази овојак од прицвјетних листова. Бот. бвојница ж а. бот. овојак. — Мала је из ње требала растн као клас из овојнице. Божић. б. зоол. унутрашњи овој око за-

четка у материци. — Осим амниона настаје и друга овојкица (хорион). НЧ. овојутарњи, -а, -е који се дешо или појавио оеога јутра. — Кило меке! — исхракну Срећко поруџбину прве четворице овојутарњих гослнЈу. Дае. овбјчић м дем. од оеој и оеојак. овбпик, -а, -о оеолики. оволикачки и овбликачкн, -а, -б аугм. од оволики. Вук РЈ. оволЛкн и овблики, -а, -б овако велик, оее величине; оеако бројан. — Купио је оволики револвер. Нуш. Куда ће овај оволики свет? Дом. Изр. ~ уста (на кога) много прича (обично оговарајући или критикујући кога). — Кад си с њим у четири ока, он оволика уста на власт, а када се с властима погледа у очи, он не уме ни да зине. Нуш. овола:кб и оволико прил. у оеој мери, у оеој количини. — Кад ћу ја још оволико зарадити? Срем. Изр. ни ~ (најчешће праћено запињањем прстом или ноктом о зубе, или ноктом о нокат) баги нимало; по ~ (продати, купити и сл.) по овој цени. ОВОПВЗЕНИ, -а, -б покр. в. оволишни. Вук Рј. оволиц&иа ж покр. оволико велик број. — Насунчаћемо се док нас позакопавају оволицину. Лал. овол&цки, -а, -о = оволицни, оволички и оволишни дем. од оволики. — Памтим вас кад сте још били оволицки. Шов. Имам тамо оволицког мангупа. Лал. овол&цко прил. = оволицно, оволичко и оволишно дем. од оволико. — Што јој малочас не рече бар оволицко мало ? Рад. Д. оволДцни, -а, -б = оволицки. — Некад су друкчија времена била. Не знаш ти. Био си оволицни. Маш. Оволицна му глава. Ћос. Б.

Изр. од оволицног (знати, позна-

вати) одмалена, измалена (знати, познаеати). овол&цно прил. = оволицко. — Како га . . . оволицно џвркну? Јак. овол&чки, -а, -б = оволицки. — Водио [сам је] у школу кад је била оволичка. Ноеак. Стегне [се] срце па се направи оволичко. Нуш. оволДчко прил. = оволицко. оволАшки и оволбшпп, -а, -б — оволицки. — Мара је дете, нема је оволишна. Вукић. Били сте оволишни . . . кад сам се с вашим оцем забављао. Франг. оволАшно прил. = оволицко. — Не да он своје ни оволишно. Вес. овбмесни, -а, -б, ијек. овбмјесни који је из оеог места. — Грађанство овомесно [се] истрошило. Срем.

О В О М Ј Е С Н И — О В Р Ш И В А Т И СЕ овбмјесиВ, -3, -б, ек. овбмесни. овопедељни, -5, -о, ијек. овонбдјељни који се односи на ову недељу, који се десио ове недеље. — У једној од овонедељних емисија лондонски радио је . . . протумачио . . . Пол. 1950. овон^дјељни, -5, -б, ек. овонбдељни. овбноћни, -3, -б који се односи на ову ноћ. — Свима овоноћним чуварима друштва можда се није без разлога изјаловило да затуку . . . вука. Цес. А. овосв^тски и овбсветски, -5, -б, ијек. овосвј&тски и овбсвјетски који је од оеог сеета, који има особине оеог света. — То вам је злобан, зловољан, овосвјетски, подмукао и осветљив човјек. Креш. овосвј&гскЗ и овбсвјетски, -3, -0, ск. овосвдтски и овбсветски. овос&зоиски, -3, -о који је из ове сезоне. — Прича је истинита . . . овосезонска. Пол. 1958. овбселски, -3, -о који је из овог села. — Чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских. Срем. овбсрески, -3, -б који је из овог среза, котара. — Овосреској власти . . . познати су они. Ранк. овбстран и бвостран, -а, -о 1. овострански. 2. оеоземаљски. — Смрт и рањена свијест о овостраном . . . земаљском животу слијевају [се] у чудно, очајно стање. Крл. овбстрански и бвострански, -3, -б који је с ове стране; који је из овог краја. — Удари некаква болест у сав овострански народ. Нен. М. овбштвти, бвоштим сврш. натопити воском, навошгпити. — Па овошти бијелу кошуљу, овоштила па је осмолила. НП Вук. бвраж м бот. врста биљке из пор. главочика Агпозеод пштпа. Сим. Реч. овраннтн, овраним сврш. учинити што враним, оцрнити. — Обрве су овраниле док су момке примамиле. НПХ. фиг. осрамотити, обрукати. — Неће нам овранити образа. Торд. бвравцати, -Зм сврш. нар. заразшпи кога вранцом, сифилисом. Вук Рј. ~ сс оболети од вранце, сифилиса. — Болује од срамне болести »вранце«. Овранцао се . . . негдје. Ћоп. бврата ж зоол. «. комарча (врста морске рибе); исп. ловрата. Рј. А. бвратак, -тка м оковратник, овратник (7), огрлица (7). — Поклони се генерал неспретно, чупкајући окрајак бијелога овратка. Шен. овратнти, бврЗтим сврш. покр. обрнути, окренути натраг, назад. — Образдио прву бразду па хоће да оврати. Глиш. 37*

899

бвратннк м 1. оно што се носи око ерата, оковратник, огрлица. — Видио [је] танку Влахињу, у широкој хаљини . . . с малом главом над овратником од крзна. Андр. И. Убили [су] пса човјеку који га [је] у пољу држао за овратник. Гор. 2. а. краеата, машна. — Само му је свилени овратник кокетно заузлан. Шен. б. марама која се ставља око врата, шал. Бак. Реч. бвратница ж зоол. покр. врста морске рибе браги« аигага. Вук Рј. бвратњак м заст. в. овратник. — Носио је увијек . . . војничку капу и висок војнички овратњак. Шен. овр&менити се, -0 се сврш. пролепшати се (р времену). Р-К Реч. бвренгати, -Зм сврш. нар. заразити вренгом, сифилисом. Рј. А. оврбћи и бврећи, ов^шбм, ијек. овријбћи и бвријећи, сврш. в. оврћи. оврнј^ћн и бвријећи, овршем, ек. оврећи и бврбћи. дв^љ м покр. врста женске капе, мараме за главу. — На глави није имала шешира, него је била омотана оврљем од црне свиле. Креш. оврљвна ж покр. женска капа, која стоји наврх главе, слична коњском копиту. Вук Рј. овртбглавнти, -им сврш. добити вртоглавицу. — Већ [је] био прилично овртоглавио толико гледајући у небо. Креш. оврћн и бврћи, овршем (ов^ху; аор. оврхох, 2. и 3. л. бврше; имп. оврси; прил. пр. оврхав(ши) и бврхав(ши); р. прид. бврхао, ов^хла и бврхла -ло; трп. прид. овршен и овршен) (ек. и ијек.) сврш. завршити вршидбу. — Који су имали боље коње оврхли су вршај. Јакш. 35. Снопље оврху, овршено вију. Шим. С. оврха ж (дат. -си) правн. присилма наплата дуга, заплена дужникове имовине, извршни поступак, егзекуција. — Распродало [се] највећи дио робе путем оврхе. Кум. Читава наказност судске оврхе . . . насликана је живо. Глиг. оврховбдитељ м извршилац судске пресуде о оврси, егзекутор. — Још јој је . . . звонио глас оврховодитеља, да ће доћи са жандарима и све јо; одвући. Мишк. бвршак, -шка м врх, вршак. — Преко планинских овршака . . . допирала је . . . потмула јека. Коч. Крчио је, уз језовит шум јелових и оморикових овршака. Куш. овршбвати, овршујбм несврш. и уч. према овршити. ~ се испунити се, свршити се. — Бог га убио . . . тко је овај рат започео. На њему сс . . . овршио! Јурк.

900

ОВРШИВОСТ — ОВЧАРЕЊЕ

овуда. М-И. 2. овде. — Шаран . . . важи овршивбст, -ости ж правн. стање онога што се може овршити, изершивост. овуда као најздравија риба. Нен. Љ. — Биљежничким исправама призната [је] бвудцје(н) и овудије(н) прил. покр. овршивост. Мј. 1926. в. овуда. — Овудијен сам једном ходио са три ноге. Нен. Љ. бвршина ж 1. а. оно што је чему на врху, одозго. — Ветар . . . у сењаку подигао овула ж лат. = овум јаје, јајна ћелцја, овршину са стогова па ковитлао сено преко заметак, клица. дрвећа. Рад. Д. 6. овршак. — Беше пукла овулација ж излучивање сазрелих, неопнепрегледна панорама планинских литица, лођених јаја из јајника, јајовода. овршина и . . . окосина. Ком. 2. покр. а. бвум м лат. = овула. струк, стабљика кукуруза с перима, кукуовупатнтв, -им сврш. постати вунат. рузовина. — Овршина . . . суши се по баштини дан-два. Ђур. б. кукурузпа реса. Вук Рј. Рј. А. бвупдти, -им сврш. необ. покрити 3. мн. окресани врхови грана (дрвећа). Вук Рј. еуном. — фиг. У трње јој се још упредала 4. мн. покр. горњи слој дропа, комине који се магла, која ју је прије вјечног сна, унишукеаси и иије добар за ракију. Бак. Реч. овршитељ м извршилац, извршитељ. тења, овунила. Божић. овца ж (мн. бвце, ген. оваца, дат., — Покућство нека . . . раздијели овршитељ инстр.Ј лок. бвцама и бвцама) 1. зоол. а. моје опоруке. Драж. овршити 1 , бвршим сврш. извршити, домаћа жиеотиња, преживар, која даје вуну, учинити, испунити. — Тко ми је што нало- млеко и месо ОУ18 аиез: ~ пиротска, ~ рунаста, ~ тусторепа, мерино-овца. 6. жио, ја све точно . . . оврших. Ков. А. женка те животиње. 2. фиг. припадник овршпти3, бвршим сврш. в. оврћи. неке вероисповести, верник. — У нас је оваца Деан. Рј. од сваке вјере, па би ради и православному бвршје с оно шпго је овршено, слама. стаду наћи пастира. Љуб. Ту добар пастир — Вриједи живјети ради новога братства, доиста бдије над својим побожним . . . које зријева у топлим сламама, у овршју овцама. Крл. 3. фиг. човек сувише мек и минулога љета. Ђон. бојажљив. овршпи, -а, -б који се односи на оврху: Изр. залутала, изгубљена, заблу~ трошкови, ~ закон, ~ право, ~ пос- дела ~ човек који се одвојио од своје средине, тупак. друштва, породице, који је пошао погрешним Изр. ~ продаја дражба, лицитација. животним путем; као овце на солило бвршни, -а, -б који се односи на овршке. (потрчати3 нагрнути) потрчати за неким — [Пожар се] често пребацује на крошње или нечим што се ееома свиђа и желети га имати; ко се овцом учини, курјаци старијих стабала, па тако настаје овршни (вуци) га поједу ко је претерано миран и пожар [у шуми]. 3-Г. ко се са сеаким злом мири, зло пролази; повебвсан, -а, -о в. овсен. — У Немачкој рити о в ц е вуку дати што на чување готове . . . од овса — овсане каше (бунгуре). неком ко ће то упропастити; сед као ~ Батут. потпуноу сасвим сед, беле косе; стрићи бвсен, -а, -о који је од овса. — Загризао (своје) овце искоришћаеати потнињене [је] у овсени . . . хлеб. Дав. (џли вернике (парохијане), муштерије, клијенбвсеннца и овсеница ж 1. овсени хлеб, те); шугава, губава ~ велики грешник, крух. — Ко тражи хљеба преко погаче, отпадник. — Ти си . . . шугава овца у стаду жели и овсенице. Н. посл. Вук. Мен' погачу, свете матере цркве. Шен. Међу вама има теби овсеницу. НПХ. 2. бот. врста ливадске губавих оваца, издајица отаџбине! Петр. В. траве АггћепаЉешт е1а1шз. Терм. 3. бвцин, -а, -о који припада оеци, овчји. бвсик, -ика м бот. врста пољске, ливад- — Блејање овцино пре [бих] разумео него ске траве, дивља зоб Вготив агуеп818 и њихов разговор. Јакш. Ђ. В. тоШз. Терм. 3. бвчар, -ара м пастир који чува овцд. бвсика ж бот. в. овсик. Бен. Рј. Изр. пас ~ ерста пса за чување оваца, бвсиште с земљиште на коме је био овас овчарски пас. (или се још налази). — Утркиваху [се] по бвчара ж покр. = овчарица1 (2) стаја покошеном овсишту. Шапч. за оеце. — Други Ахејци дат ће ми док се бвугнути, -нем сврш. овлажити, пос- све не напуне овчаре моје. М-И. тати влажан. — Охлађено месо на ваздуху овчарев, -а, -о = овчаров који припада овугне (посукне, озноји се). Батут. овчару. бвуд(а) и овуда прил. 1. овим путем, у овчарење с гајење оваца. — Развио [се] овом правцу. — Њена нога није овуд никад овдје већ одавна номадски начин овчарсња. корачила. Вес. Врве [пчеле] у гомилама ЕГ 1.

ОВЧАРИНА — ОГАЊ овчарнпа ж а. оно што се плаћа овчару за чување оваца. 6. такса за држање оеаца. Рј. А. овчарптн, бвчарилг несврш. гајити овце, бавити се гајењем оваца. В. пр. уз гл. им. овчарење. 1 овчарица ж 1. женска особа овчар. Вук Рј. 2. = овчара. Вук Рј. овчарица 2 ж зоол. врста птице, пастирица, плиска. Финк. бвчарпнк м и бвчарница ж стаја за овце. — Подигнути [су] нови свињци, овчарници и друге стаје за смештај изложених грла. Пол. 1959.; Рј. А. овчаров, -а, -о = овчарев. бвчарскп, -а, -о који се односи на овчаре и на оечарство: ~ пас. овчарство с гајење, узгој оеаца као привредна грана. — У сухим степским подручјима . . . овчарство јс најраширеније. ОГ. Ова мера уводи се да 6и се говедарство и овчарство унапредило. Пол. 1959. бвчас прил. покр. овај час, управо сада, сад одмах. — Два гласника овчас одведоше. М-И. бвчаст, -а, -о необ. који је као овца, налик на оецу. — Небо срче овчасте облачке. Рад. Д. бвчевина и бвчетипа ж овчје месо. — Остатак овчевине приреди с кромпиром. Јов. Ј. Почели јести дивну овчетину. Торб. бвчи, -а, -е в. овч(и)ји. — Савићу ја тебе као овчи рог. Сек. бвчпјп, -а, -е = овчји који је од овце, од оеаца: ~ сир) ~ млеко, ~ месо, ~ кожа итд. Изр. вук у о в ч и ј о ј к о ж и рђав, опак чоеек који уме да се претеара (као даје добар); овчије богиње мед. заразна осипиа болест код мале деце уапсе11а. бвчппа ж 1. аугм. и пеј. од оеца. Вук Рј. 2. оечја кожа. — Шстао [је] стражар у бунди од овчине. Пол. 1954. 3. в. оачетшш. — Пружи му комад овчине. Прер. бвчнњак м в. овчарник. Р-К Реч. бвчица ж 1. дем. и хип. од овца (7). 2. мн. нар. ерста високих, беличастих облака, џируси. — Сунце је измсђу ријетких овчица журило к висшш. Кал. 3. зоол. ерста морске рибе Ра§е11иб толпугиз. Вук Рј. 4. мн. зоол. породица гшсеката, кукаца тврдокрилаца из реда корњаша, чијије шјпознатији предстаених бубамара. ЕЛЗ. 5. бот. врста цвепш, нарцис Кагазбиз роеисиз. Сим. Реч. 6. фиг. овца (2). — Место ми је [говори попа] међу мојим овчицама. Богдан. 7. фтгг. оеца (5). Изр. божја ~ 1) зоол. в. бубамара; 2) «. овца {3); изгубљена, залутала,

901

заблудела ~ в. залутала овца (уз оеца изр.); с т р и ћ и (своје) о в ч и ц е в. стрићи (своје) овце (уз овца изр.). бвчјн, -а, -е = овчији. бвчоблеј м бот. биљка из пор. жабљака Апетопе паплббШога. Бен. Рј. о. г. скраћ. ове године. бгаван, -вна, -вно гадан, одвратан, одуран, гнусан. — Колико је већ осрамотио дјевојака својим огавним језиком? Кое. А. У дечковим устима већ се купи огаван укус лека. Поп. Ј. бгавје и бгавље с цсл. в. огаеност. — Клецале јој ноге од огавја и презира. Торд. бгавно прил. на огаеан начин, гадно, одвратно, гнусно. — Огавно је на свијету! Шое. бгавнбст и огавнбст, -ости ж особина онога што је огато, одвратност, гнусност. — У мени . . . ускипи и провали мржња, бијес, огавност. Кос. бгавчица ж зоол. в. гаовица. Бен. Рј. бгада ж осећање гађења. — Господа сва у злату . . . огадом су облазила чедо на сокаку. Крањч. С. бгадптп, -им (трп. прид. бгађсн) сврш. \. учинити гадним, одератним, упрљати, укаљати. — Коме је сила . . . да себи кућу огади? Бен. 2. огадити се. — Огадило ми вино. Бак. Реч. ~ се постати гадан, одвратан. — Одмах се свима археологија . . . огади. Дом. огађивати (се), -ађујбм (се) несврш. и уч. према огадити (се). бгазднтн (се), -им (се) сврш. постати газда, богат, обогатити се. — Дућанџија Таса . . . се убрзо огаздио. БК 1906. Огаздит ћсш сс звонаријом. Гор. бгазнтц, -им сврш. мало изгазити, погазити. Бен. Рј. огајтанитп и огајтапнти, -им сврш. опшити гајтаном. Вук Рј. ~ се индив. ставити на себе, добити гајтане као знак одликовања, службе и сл. — Мислиш ли да смијеш старије од себе тикати зато што си се огајтанио попут мајмуна у циркусу. Ков. А. огаличптп, -им сврш. попрскати модром галицом, плаеим каменом. — Плаве се огаличени виногради по бочинама. Гор. дган>, -гња м 1. ватра. — Стално је подстицао огањ буковим цепаницама. Андр. И. фиг. Ја на огњу садашњицс пусте улудо гинем. Кркл. 2. метак, тане из убојног оружја; паљба. — Они бију огње.ч из пушака. Радич. Бојни топи оган. наложише. Март. 3. а. пожар. — Оган. . . . љути бјесни у дубокој планинској чести. М-И. 6. пламен

902

ОГАР — О Г Л А Б А К

сјај. — Можда ће . . . бљсснут . . . мој спомен као кратак свјетионички огањ. Андр. И. фиг. У њезину оку сијевне зеленкаст огањ. Мих. в. пламен; светлост од ватре на огњишту или од осветљења у кући. — Доле у селу задњи огњи згасли. Дуч. 4. фиг. кућа, дом (с огњиштем). — Тер од главе по жут цекин иште, а од огња по дебела овна. Маж. И. 5. а. велика ерућина, жега, припека. — Препукла земља жедна вапи, од Илиндана оган. пржи. Дуч. б. висока телесна температура. — Четврти дан појави се грозница с огњем. Ћип. 6. средство за паљење еатре {упаљач, кресиео, огњило). — Сваки вади огањ из њедара. Март. Дао [му] и једну цигару, али немају огањ. Нен. Љ. 7. жестина, силина, ватреност. — Огњеви се боја разгоре још јаче. Вит. У огњу четврте офанзиве, у страхотама Грмеча и Шатора . . . наши народноослободилачки Одбори су положили свој испит. Дед. В. Изр. блудећи ~ слаб пламичак који се понекад јавља над барама. — Она је једна од оних лепота . . . које као блудећи оган> воде људе у пропаст. Скерл.; г о р е т и на два огња в. горети на две ватре{уз ватра

огарантирати, -антирам и огарантоватн, -тујем сврш. необ. в. загарантиртгш. — Слобода удруживања . . . је . . . била огарантована чл. 25. Устава. Арх. 1926. огарача ж ламац на коме се води псето. Бен. Рј. огаревина ж угарена њива, угар. — Ти си видјела моју огаревину, мој дб. Куш. огариватн, -арујем несврш. и уч. према огарити. бгарнва ж покр. гаршите, огорелиште. Вук Рј. бгарпти, -им сврш. — огаравити. — Плакала [је], јер би је водили огарену чађом. Шимун. Није нас још ни наусница била огарила. Андр. И. Сунце им огари кожу. Наз. фиг. огрешити. — Душе своје . . . чујем . . . огарио нијеси. Буд. ~ се = огаравити сс. — Једни се морадоше огарити. Мат. бгарнца ж необ. угарак, главња. — У тај пар бљесну жива огарица кроз шаш. Торд.

бгарчад ж зб. им. од огарче. Дгарче, -ета с (супл. мн. огарчад) дем. изр.); горсти на сто огњсва бити изложен многобројним опасностима, тешкоћама; од огар. — Јесте ли вид'ли хрчад, огарчад, кад господара свог опскакују? Костп. Л. да(ва)ти ~ опалити, пуцати из ватреног оружја; ж и в и ~ врло окретна, живахна, огарчић м дем. од огарак. вредна особа; ~ небески 1) муња и гром; бгатити, -им и огатитн, бгбтим (трп. 2) претерана врућина; ~ п а к л с н и рлг. паклене муке; огњем и мачем свим распо- прид. бгЗћен) сврш. покр. загатити, зајазитч. Рј. А. ложивим средствима, не презајући ни од огвоздбнити, -бзденим сврш. постати највећег терора (спроводити нешто); пасти, падати у ~ «. пасти у ватру (уз ватра гвозден; фиг. постати чврст; постати укочен, изр.); п л а н у т и као ~ јако и нагло се забезекнут, укочити се. — Извели су дјевојку разљутити, планути у љутњи, гневу; преда- пред лггаб. Кад је одред виде разоружану, огвозденише погледи и људи добише . . . (ва)ти (нешто) огњу спалити, спаљивати; просути ~ опалити из ватреног оружја. изглед тужно зачуђених. Вуј. о. г. з. скраћ. правн. општи грађански бгар м маџ. заст. врста ловачког пса. — •Пуштајте оне најљуће огаре с ланаца. М1867. законик. — Питање . . . застаре . . . у нашем о.г.з. није јасно. Мј. 1926. огарбвити, -арЗвим и бгаравити, -им бгЗб и бгвб м физ. физичка појава која сврш. »= огарити 1. упрљати гарју, чађу и сл., учинити гаравим, црним. — Одавно настаје због скретања гпаласа (звучних, нико на њима [веригама] није огаравио светлосних итд.) иза руба запреке на коју они руке. Вуј. 2. добипш длаке на лицу (нај- наиђу, дифракција. БЛЗ. чешће о брковима). — Добровољцу . . . ни ог&бати се, бгибЗм се несврш. «. угинауснице нису огаравиле. Вучо. 3. добити бати се. — [Нареди] чега нам се држати и бакарну, сжђу боју коже, поцрнегпи (од огибати. Кур. сунгџг). — Њена се пут готово сја од бјелине бгибнД и бгббнВ, -8, -б који се односи у . . . вреви и комешању људског меса огарављеног од сунца. Наз. 4. фиг. укаља- на огиб. — Мјесто умјетних огибних мрежица требало [би] за огиб рентгенских зрака пги, осрамошити. употребити кристале. Физ. 2. Изр. пушку није огаравио није бгиздатн, -Зм сврш. украсити, нагизбио у борби, на фронту, није био у прилици дати. — Ти су . . . тебе тако огиздали. Дан. ни да један метак опали. ~ се украсити се, нагиздати се. — Ако ~ се = огарити се 1. упрљати се гарју, се огиздати може светлост дана сјајношћу чађу. 2. огаравити {2). Данице . . . носи алем драг! Јакш. 2>. Дгарак, -Зрка м покр. в. угарак. — Од ломаче креснуо огарак, пао на Алапићева Дглабак, -апка м оно што остане на коскоња. Шен. ти или дршку «оћа кад се поједе месо. Рј. А.

ОГЛАБАТИ — ОГЛАСНИ бглабати, -ам сврш. оглодати. — Мислио сам да ћу и ја коју кост оглабати. Бен. Нађоше се . . . крај костију оглабаних и празних тањира. Кош. оглав м и ж 1. део опреме (улара или узде) који се ставља животињи (рбично коњу, магарцу итд.) око главе и за који се она еоди. — Уђе водећи за оглав кулаша. Мат. фиг. Његове страсти . . . су се већ биле изоглавиле из оглави разума. Креш. 2. горњи део ципеле. Бак. Реч. оглава ж 1. оглав. — Прихвати мазгу за оглаву. Ћип. 2. а. опанци од оглавине (2). Вук Рј. б. део чизме који је на лесици, изнад средњег дела стопала. Вук Рј. бглавак, -авка м 1. оно што дође, шгпо се ставља око главе. — Прегледао [је] рупу у оглавку свога тророгљастог шешира. Креш. 2. заст. брежуљак, главица. Вук Рј. оглавар, -Зра м покр. в. оглав (/). Вук Рј. бглавина и оглавина ж 1. оглав Џ). — Висе снопићи држалица и оглавина, па лопата, виле. Торд. 2. кожа с главе неке жиеопгиње. Вук Рј. оглавитп, оглавим сврш. сшавшпи оглав. Деан. Рј. оглаввћ м 1. дем. од оглав. 2. покр. предпи. део самара. Рј. А. бглавнца ж покр. в. оглав (7). Рј. А. огпавичити (се), -и (се) сврш. увитпи сеу главице (о купусу). — Мој се купус лијепо оглавичио. Рј. А. бглавље с 1. а. повезача, марама за главу. — Излази [млада] међу другс [своје] оглавља бијела. Вук. б. женски накит на глави. — На се меће то млого оглавље . . . Намјести се гиздава дјевојка. НПХ. 2. в. оглав Џ). — Ухватила је коња за оглавље од узде. Нен. Љ. 3. заст. глава, главица као горњи део стуба, капител. — Умјетник мједарски . . . начини два оглавља, да се метну озго на ступове. Дан. бглавник м 1. оглав. — [Коњић] нити има дизгине ни оглавника. Нуш. По дворишту је лутао одвезани коњ . . . вукући за собом оглавник. Крањч. Стј. 2. мед. мишић који омогућује покретање главе унатраг еркгапшиз пшбсићдз. Бен. Рј. бгпавница ж 1. оглав. — Ту [су] лежали хамови и коњске оглавнице, узде. Кол. 2. спорт. покривач за главу, капуљача за скијање. — Вунена се оглавница . . . навлачи преко главе да штити уши, врат и браду од хладноће. Скиј. оглавчина ж покр. в. главчииа. — Глиб да се точак . . . завали до оглавчина. Ад. бгладнти, -им сврш. учинити глатким, изгладшгш, угладити. Прав. .т>

903

огладиетн, -ним, ијек. огладњети, сврш. постати гладан. — Још мало, мајко, па нећу никад огладнети! Вес. фиг. Силно огладни за њом, и њој је мило што се њоме сити. Божић. огладнити (ек. и ијек.) сврш. 1. (бгладним) учинити гладним. — Киша није никада Босне огладнила. Рј. А. 2. (-им) в. огладнети. — Заложите се малко . . . знам да сте огладнили! Ад. огладљети, -дним, ек. огладнети. бглас м службена објава; објава у новинама. — По зидовима огласи управе болнице, плакати хигијенског завода. Хорв. У сваким новинача мени су најмилија посластица — огласи. Нуш. огласивање с гл. им. од огласшати (се). огласивати (се), -асуЈем (се) несврш. в. оглашавати (се). — Чујеш ли шта огласује звоно? Ћос. Д. огласивач, -4ча м в. оглашивач. — Огласивачи се дераху из свега грла. Цар М. дгласнт, -а, -о покр. јаван, очит. — Међу вама није бивало тврде и огласите вјеридбе. Љуб. огласити, огласим (трп. прид. бглашен) сврш. 1. а. објавити, разгласити, најавити (гласом, пуцњем и сл.). — Огласили су нов најам на мост. Франг. Тек предвече . . . огласила јс сирена престанак узбунс. Јак. б. објаеити преко новина, јавних публикација. — Загребачки Раднички пријатељ . . . огласио је смрт »најврснијег бориоца нашег за слободу . . .« Скерл. 2. објавити чију смрт звоном. — Кога он [звонар] једном овако огласи, више се тај не виђа. Ранк. 3. прогласити, изазвати, — Скупштина . . . огласи Карађорђа . . . за првог и врховног српског предводитеља. Нов. Имаду се подијелити у четири категорије лица која буду . . . оглашена за инвалиде. Мј. 1926. 4. цркв. а. усмено (рд стране свештеника) објавити веридбу, односно венчање. — Две недеље доцније оглашени су у цркви . . . женик кир-Герас . . . и Евтерпија. Срем. б. поменути умрлог (у цркви, од стране свештеника). — Сахранио сам га [оца] у старом гробљу . . . Дао сам огласити и у цркви и у манастиру. М 1867. Изр. ~ рат објавити рат. ~ се 1. прочути се, изићи на глас; појавити се. — Огласила се у Мостару лспа девојка и просило јс триста просилаца. НП Вук. 2. дати знака, гласа о себи (гласом, звуком, пуцњем и сл.), јавити се. — С равнипе огласи се бик у басу. Гор. фиг. Најприје се огласио драмама. В 1885. огласни, -а, -о који се односи на огласе. — Користите веома повољну огласну тарифу. Пол. 1959. , „ -. • ^џ.

904

ОГЛАСНИК — ОГЛЕДАТИ СЕ

огласнВк, -ика и бгласник м 1. гласник. — Огласник сам ја ти од Зеуса. М-И. 2. огласи (у новинама): мали ~ . Деан. Рј. бгласннца ж 1. објава, оглас. — На доњим су прозорима . . . висјеле двије-три тискане огласнице. Креш. 2. књига огласа и наредби. — Предао је старјешина Марко књигу огласницу једном другоме, који је на мјесто н>ега постао старјешина. Коз. Ј. бглатн (се), -ам (се) сврш. покр. в. огледати (се). Вук Рј. оглаш&вање с гл. им. од оглашавати (се). оглашбвати (се), -ашавам (се) несврш. и уч. према огласити \се). оглашавач, -ача м = оглашивач онај који оглашаеа. — Ти живописни ноћни оглашавачи одавно су ишчезли. Пол. 1958. бглашен, -а, -о 1. трп. прид. од огласити (се). 2. гласовит, чувен. — Особито се ту одликова . . . Крцун Сердарев, син оглашена јуиака. Мат. 3. мн. ист. приправници, још некршћени за ступање у хришћанство, катекумени. Свезн. оглашбње с гл. им. од огласити (се); цркв. објављивање венчања младенаца. — Узе . . . пребрајати у ссби . . . : толико дана док се прибаве потребне исправе, толико дана за оглашењс у цркви. Дов. оглашбвЗње с гл. им. од оглашивати (се). оглашбвати (се), -ашујем (се) несврш. #. оглашавати (се). оглаш&вЗч, -ача м *= оглашавач. — Користите . . . повољну огласну тарифу која омогућава оглашивачима јевтину рекламу. Пол. 1959. оглбд м (лок. оглбду и бглбду) 1. поступак у научном истраживању у коме се вештачки изазиеа појава, слична оној у природи, опит, покус, експерименат. 2. књиж. врста краће, концизне књижевне расправе написане без намере за исцртшшћу, есеј. — Један нов оглед о Видаковићу не би био излишан. Поп. П. Окосница мога огледа јест храброст учењака и умјетника, који су били несхваћени за живота. С 1937. 3. а. проба, кушање, проверавање вредности. — Тек се огледа ради тамо-амо гаји [гапеница], ваљда због крупнијег семења. Панч. б. узорак, углед. — Матица хрватска шаље својим члановима овај . . . двоброј »Хрватске рсвије« на оглед. ХР 1928. 4. а. пажливо огмдање, прегледање чега. — Силан оглед ту јс ствари . . . али старац не пазари. Прер. б. (понекад у мн.) огледање, гледање девојке која је за удају или војника приликом регрутације. — Бего проси, Иво му је даје, па на оглед изведе дјевојку. НП Вук. Ја остадох стојећи као регрут на огледу. Кор. В. мегдан, двобој. — Ако сте човјек, изађите ми на јуначки оглед! Шен.

оглед&вање с гл. им. од огледавати (се). оглед&вати (се), -бдЗвам (се) несврш. и уч. према дгледати (се). огледаласт, -а, -о и оглбдални, -а, -о који се односи на огледало, који је као огледало. — Одбијена светлост плама [од ватре] . . . ступаше на огледаласту површину воде. М 1867. По њезиној огледалној површини одбијају се . . . светли, тако врели зраци сунца. Шапч. Блиста му се [Дњестру] огледална површина. Шов. оглбдало с 1. а. углачана повришна, обично од стакла, у којој се одражавају предмети који се пред њом иалазе, зрцало. б. мирна водена површина; водена поершина уопште. — Одједном се нашли пред црним огледалом Дунава. Ћос. Б. Швејку се прохтјело да се добро огледа у воденом огледалу. Јонке. в. нешто што је (по облику и сјају) налик на огледало. — Шаком [се] не може ухватити . . . огледало сунца. Матош. 2. фиг. слика, одраз. — Светска изложба у Бриселу треба да буде огледало привредних и других активности појединих земалл. Пол. 1958. Изр. к р и в о ~ испупчено или издубено огледало које даје искривљену слику предмета. огл&дапски, -5, -б који се односи на огледало, који припада огледалу, који је као код огледала: ~ раван, ~ одбијањс (светлосних зракова). оглбдалце и огледалце, -а и -ета с двм. и хип. од огледало. огледап, -дна, -дно (обично одр.) који служи за оглед, за вршење огледа: ~ добро, — школа. огл1дав>е с гл. им. од огледати (се). огпбдати, бглбдам несврш. 1. несерш. и уч. према дгледати. 2. гледати (своје лице или део тела) у огледалу или нечем сл. — Покрај реке . . . седи и сања, и огледа лице у модрилу речном. Дуч. 3. поредити (с чим). — Оглсда своје лишце блиједо о врхове Дурмитора сиња. Март. ~ се 1. несврш. и уч. према огледати се. 1. фиг. одражавати се. — Ми немамо досада ни једну творевину у којој би се народна душа тако потпуно огледала као у народним песмама. Цвиј. бгледати, -ам сврш. 1. прдгледати, разгледати. — Дође неколико људи. Огледаше све брижљиво. Наз. 2. покушати, опробати, окушати. — Јањичарима се нареди да уче егзерцир, и они, огледавши донеклс, не пристану. Нов. ~ се 1. окушати, одмерити, показати своју снагу (физичку или умну) у борби, утакмици е ким. — Прва пролетерска дивизија . . . огледала се већ код Ситнице и Јајца. Поп. Ј. 2. а. погледати наоколо, око еебе.

О Г Л Е Д И В А Т И (СЕ) — О Г Л У Ш И Т И — Загрли је пак се огледа радосно око себе. Шимун. б. осернути се, обазретн се. — Кад пролази сокаком . . . нема тога тко се неће за њом огледати. Ивак. фиг. Оканио се школских клупа и огледао за крухом. Кум. 3. погледати се у огледалу или нечем сл. — Час по час устане, огледа се у огледалу, намести хаљину. Дом. огледбвати (се), -бдујем (се) несврш. огледавапш (се). дгледнутн се, -нем се и огл^днути се, бглбднем се сврш. 1. дгледати се (3). — Језеро је сад сасушено: ја сам био у последн>ој генерацији која се огледнула у његовим водама. Дуч. 2. осврнути се, погледшпи. — И не огледну се3 већ замину брже у кућу. Буд. бглобнна ж (обично мн.) остатак онога што је оглодано, оглодана кост. — фиг. Сви допузи уживају што у њој бољега има, а нама оглобине. Павл. огл&бити, бглобим сврш. 1. казнити глобом, новчаном казном. — Пошто се је успротивио наредби . . . укорен је и оглобљен. Вел. 2. узети коме као накнаду (за што); отети. — Реци ти мени колико да ме оглобиш [за сандук]? — распитивао се. Рад. Д. Дгпббље с покр. в. брдило. Вук Рј. оглодавати, -бдавам несврш. и уч. према оглодати. оглбдати, бглођбм (имп. оглбђи) сврш. 1. огристи глодањем (обично месо с кости). — По столу су разбацане пилеће оглоданс кости. Ранк. 2. фиг. а. одузети снагу, пуноћу, свежину. — Сав је мршав био, јер љуто га је биједа оглодала. Богд. б. похабати, оронути. — Судио би . . . по масном цилиндру и оглоданом капуту да је дијурниста. Шен. 3. фиг. покр. оголити. — Сунце обасја цементне ћеле бункера, нанизане по оглоданим хрптима ловћенских обронака. Лал. 4. фиг. узети коме све што има; појеспш коме све; потрошигт. — Овако ти ми радимо. Данас ћемо оглодати Мргуда, сутра попа . . . па све редом. Мат. бглођина ж оглобиш. — Зацврчи му у ушима онај коштани срк рибље оглођине. Божић. огл^вети, -вим, ијек. оглувјети, сврш. 1. постати глув. — Тих дана су људи који су мирисали барут ослепели и оглувели од онога што се дешавало. Моск. 2. потпуно се утишати, занемети, онемети. — Оглуви шума, славуја нема. Јакш. М. оглувжти, бглЈвим сврш. учинити глувим. — [Керушу] је била старост оглувила. Вуј. огл^вјетц, -вбм, ек. оглувети. огл^нути «. оглухнути.

905

оглупбвелост, -ости, ијек. оглупавјелбст, ж стање и особина онога који је оглупаеио, Прае. оглупавети, -упавим и бглупаветн, -ВИМЈ ијек. оглупавјети и бглупавјети, сврш. в. оглупаеити. оглуп&вити -упавим и Дглупавнти, -им сврш. учинити кога глупим; постати глуп. — Говорило [се] . . . да је посве оглупавио од те заљубљености. Бен. оглупбвјелост и бглупавјелост, ек. оглупавелбст и бглупавелбст. оглупавјети, -упавим и бглупавјетн, -вим, ек. оглупавети и бглупавети. оглупети, -пим, ијек. оглупјети, сврш. постати глуп. оглупнтн, бглупим сврш. а. учинити глупим. — Жандар . . . буљи у недоумици, оглупљен покорном незаинтересираности. Божић. б. постати глуп. — Сасвим [је] оглупио од реторских правила. Марк. Св. Европа јс данас оглупила као стара крезуба усидјелица. Крл. оглупјетн, -ПИМЈ СК. оглупети. бглуха ж (дат. -си) правн. непослушност, неодазивање судском позиву, изостанак са распраее, контумагџџа. — Био је ту пријепис осуде из оглухе. Крањч. Стј^ оглухнути, бглухнем и огл^хнутн, бглухнбм сврш. 1. оглуеети, остати без слуха. — Јамак тада оглухне и на оно здраво ухо. Андр. И. 2. потпуно се утишати. — Пол>а опустјеше и оглухнуше јер се није могло издржати на послу. Бен. 3. «. заглушити (се). — Неки [је] . . . везан тим ланцима, а овог прољећа сви су путеви оглухнули од силних њихових звекета. Вуј. ~ се в. оглушити се. — На наш се кар спасоносни, охолијом надувенЈ оглухнуо. Марк. Ф. оглушавање с гл. им. од оглушавати(се). оглушаватн (се), -ушбвам (се) = оглушивати (се) несврш. и уч. према оглушити (се). бглушак, -шка м непослух, неслушање. — Зар ме нудиш оглушцима, јогунаста врачаро? Матош. Изр. купи (прима) о г л у ш к е иеће да учини одмах кад му се први пут каже, прат се да не чује. бглушан, -шна, -шно правн. који је изазван оглухом, који је донесен због оглухе: ~ осуда. Деан. Рј. оглушатн се, бглушЗм се несврш. в. оглушавапш се. Ђен. Рј. оглушбваше с гл. им. од оглушивати(се). оглушбвати (се), -ушујбм (се) несврш. »= оглушавати (се). оглуигати, бглушим сврш. 1. оглувети, оглухнути. — Кукуричу пијетлОви успла-

906

ОГНАТИ — ОГЊИЧАВ

хирено. Оглушити би могао. Бен. 2. учинити глувим, заглушити. — Лупа шмркова, вика . . . чисто ме оглуши. Тапч. ~ се а. учинити се глув, направити се да не чује, намерно не послушати. — Први пут у животу оглушио се о власт — није платио таксе. Марк. М. б. не хтети да чује, не услишити, не испунити (рбавезу, чију жељу, молбу и сл.). — Зар да се упре и оглуши о кћерину молбу? Каш. Није хтио да се оглуши позиву. Цар Е. огнати, -ам сврш. необ. одагнати. — Огнао га тамо и спомен на дан кад се оно вратио из Митровице. Коз. И. бгнојак, -ојка м чир. Деан. Рј. огној^ње с гнојење, загнојеност. огнбјити, огнојим сврш. посути гнојем, ђубретом, нагнојити (земљу). Деан. Рј. ~ се загнојити се. — Храмао на штаци док се убодина не огноји и трн сам не изиђе. Глиш. огн^сити, бгнусим сврш. покр. учинити гнусним, упрљати; обешчастити. — Неће допустити блуду да огнуси тијело његово. Павл. бгнути, бгнем сврш. нсоб. нагнути; савити. — Огнути рендгенски валови само [би се] у неким смјеровима појачавали. Физ. 2. бгњап, -а, -о в. огњен. — Драгог ето из тог боја, на коњицу огњаноме. Радич. бгњанит и огњанит, -а, -о нар. песн. огњен, ватрен. — Скин' се с коња, огњанити Вуче. Вук Рј. бгњанка ж покр. кухиња. — Баш је хтео да унесе у огњанку нарамак багремових дрва. Пол. 1954. бгњар, -ара м необ. нишанџија. — Огњар Слемешек претражује небо. Фелд. о г а а р и ц а ж чобанска колиба у којој се ложи огањ, еатра. — [Таласи] вјетра . . . ударају о нашу огњарицу. Ђон. бгњац, -аца м бот. в. нееен. Сим. Реч. бгњев, -а, -о који припада огњу. — У бијела лишца им удара руменило од огњева жара. Март. огњ&вит, -а, -о огњен, ватрен. — Коњиц му дише огњевитим дахом. Кост. Л. Очи живе и огшевите. Цар Е. ОГГБ&ВПТО прил. на огњетт начин, ватрено. — Јунацима главс огњевито горе. Вел. Дгњен, -а, -о 1. који се односи на огањ, на ватру, ватрен. — Појавиле се звијезде огњених репова. Богд. фиг. сунчан. — Безброј огњених зрнца титра у зраку. Кркл. 2. који је боје огња, пламена, цреен. — Кућа . . . горела . . . Огњене, крваве боје. Марк. М. 3. фиг. окесток; брз. — И он

шаље огњена чауша. НП Вук. 4. који сева, блиста се, ватрен, жарки, страстан (р очима, погледу и сл.). — Исшцају здраве . . . дјевојке огњеним погледима. Крл. Крепко младо момче огњених очију . . . скочи. Вел. 5. који је испуњен полетом, одушевљењем. — Тако ријечи . . . огњене у јунака тврда срца парају. Март. 6. песн. као први део непотпуних сложеница: огњен-грана, огњен-бич, огњен-венац, огњен-змијаи сл. Изр. огњена жаба зоол. врста жабе малог раста и разне боје по трбуху ВотШпашг. Свезн.; О г њ е н а Марија цркв. прав. празник, који се прославља 17/30. VII (у доба највећих врућгша); ~ оружје ватрено оружје; о г њ е н и с в е ц и цркв. празници у католичкој цркви 20—22. VII (кад су највеће врућине). бгљешта ж покр. кухиња. — Посједамо на бадњак у огњеници. Креш. 6гн.епо прил. ватрено. — Речју, огњено и смело, жиг [си] утиснуо вечни на ропско им чело. Ил. бгњивац, -ивца м бот. биљка из пор. крсташица 1ћеп$. Бен. Рј. огњиво с в. огњило. — Извади из џепа огњиво и кремен да укреше ватру. Лал. Крамари су сједјели под шатором с хрпама кремења, огњива и барута. Шов. огњивце и бгаивце, -а и -ета с дем. од огњиво. — Гледа један другомс пушку, п а . . . би му отворио огњивцс. Миљ. о г а в л а ч а ж гњила крушка (која се не може јести док не угњили). — Донијет ћу са собом огњилача да се засладимо. Већ су омекшале. Гор. бгњино с 1. комад челика (у облику потковице) којим се удара о кремен д& се избију еарниџе, кресшо, оцило. — Креше огњилом кремен да надими труд. Бомсић. фиг. Ја сам . . . као ђак нашао огњило што ми је из срдашца искресало искрице. Кор. 2. напраеа за опаљивање на старинској пушци. — [Хајдук] се за то време играо огњилом на пушци. Грол. Изр. ш и л о за ~ ( в р а т и т и ) мило за драго (вратити), осеетити се. бгњнћ м дем. од огањ. бгњиц, -ица м дем. од огањ. Вук Рј. бгњпца ж 1. грозница, врућица, повишена телесна температура. — Огњица и кашаљ отимљу се око . . . мог . . . живота. Цар М. Станица се тресла као у огњици. Гор. 2. свињска болест од које оболе свиње кад једу жир а немају доста еоде. Вук Рј. 3. бот. врста једногодишпе или еишегодишње зељасте биљке 1^усћшб Лоз сисиН. Терм. 3. бгњичав, -а, -о који је у огнмци, врућици, грознича«. — Огњичава, катастрофална, болесна визија смрти. Крл.

ОГЊИЧИНА — ОГОЛИТИ бгњнчина и огњ&чина ж бот. биљка из пор. главочика 1липрзапа соттишз. Бен. Рј. бгњтите с 1. а. место у кући (старој селачкој) где се ложи ватра, огањ. — Види [се] велико огњиште са веригама и окрњеним лонцима. Стан. 6. камин. — У куту могао си видјети пресвођено отворено огњиште. Шен. У Енглеској по собама нема пећи, него се ватра ложи на огњиштима (каминима), узиданим у дуварове собне. Нед. 2. фиг. родна кућа, родни, породични дом. — Ја сам била на његовој кули ...- пазила му дјецу и огњиште. Цар Е. 3. фиг. завичај, домовина, отаџбина. — Мало се јунака скупило да голему силу маџарску са свога огњишта потисне. Јакш. Ђ. 4. фиг. жариште; место где се нешто гаји, негује. — Дворови њихови постадоше . . . огњишта умјетности и знаности. Баз. 5. заст. део пушке у који се ставља набој. Вук Рј. 6. покр. празно, незасејано место на њиви. Рј. А. Изр. домаће ~ родна кућа, родни дом, властита породица; угасити ~ затрти дом, кућу. огњбноша м песн. онај који носи огањ, ватру. — Иде страшан змај огњоноша, сипа огањ на обје ноздрве. Брл. огн>уштипа ж аугм. од огањ; огњица, врућица, »атруштина. — Зна вам она . . . излијечити од грознице, огњуштине, куњалице. Ћор. оговарбње с гл. им. од оговарати (се). оговаратељ м оговарач. — Већ су га оговарали иза леђа — пред њим су били слатки, преслатки сви они оговаратељи. О-А.

оговаратељица и оговаратељица ж

жеиска особа оговарач. — Добро [је] познала своју куму: лајавка на гласу и оговаратељица. Донч. оговаратв, -бварбм несврш. 1. говорити ружно, лоше о одсутном, кудити, опадати; сплеткарити. — Ова паланка. . . оговара и клевета од јутра до мрака. Сек. 2. покр. правдати, бранити, ооразлагати чији поступак. — Дјевер млађи неву оговара. НПХ. ~ се 1. уз. повр. оговарати један другог. — Студирају, баве се науком . . . оговарају се повише. Дом. 2. покр. правдати се, оправдавати се, испричавати се. — Дуго [сам се] опирао и оговарао да ко нс помисли да саи се на дукате слакомио. Љуб. оговарач, -5ча м онај који оговара друге. Р-К Реч. оговарача и оговарачица ж жеиска особа оговарач. — Сремчеве шупљоглаве алапаче . . . оговарачс . . . носе у себи животну непосредност. КН 1956.

907

оговарачкЗ, -5, -б који се односи на оговараче, који припада оговарачима. — Ову ситну и оговарачку . . . критику применио [је] и на . . . Доситија. Нед. оговарачкн прил. на оговарачки начин, као оговарач, сплеткарошки. — На комплексе свога јунака гледао [је]. . . пристрасно, понегде чак и оговарачки. Михиз. бговбр, -вора м (лок. оговбру и бговору) 1. покуда, оговарање, опадање. — Премда није био крив, ипак се бојао људског оговора. Бен. 2. покр. оправдање, одбрана. — Имаш мајку, имаш разговора, имаш бабу, имаш оговора. НПХ. оговбрити (се), -бгорим (се) сврш. према оговарати (се). оговбрџија м в. оговарач. — Француз је . . . истина . . . оговорџија. Вас. бгодан, -дна, -дно покр. који једва дотиче, чега нема доста, чега је мање него што би требало. — Огодно ми је данас ручка. Вук Рј. бгбј, -оја м и бгоја ж нега, негоеање; раскош. — Ваља земљу добро држати у огоју, тј. добро обрађивати. Паел. Ко држи коње на доброј огоји морају добри бити. Вук Рј. бго(л), -бла, -бло подоста, прилично го, голетан. — Правом мјером мјери и вага тијела огола. Кам. огблелбст, -остиз ијек. огбљелбст, ж особина онога који је оголео, онога што је оголело. бголем, -а, -о поголем. — Углсдала чудо оголемо. НПХ. огблети, -лим, ијек. огбљети, сврш. 1. постати го, наг. — Све је моје огољело тијело. Вук Рј. 2. (о биљкама, животињама и стварима) остати без чега што служи као покривач (лишће, вегетација, кора, длаке, перје и сл.). — [Мјесечев] сјај разлио [се].. . по крововима, по огољелу дрвећу. Ивак. Као после неке страховите олује. . . поља су оголела. Јак. 3. остапт без одеће (и обуће). — Оголео свет па роба иде као халва. Марк. М. Доклатио сс Ћукан дрпав, огољен. Божић. 4. фиг. а. постати сиромашан, осиромашити. — Оголеле турске војводе постају Милошеви плаћеници. Јов. С. 6. постати пуст, празан, опустошен, без радости. — Наскоро ће . . . бриге на наша огољела срца. Матош. '— се постати го, наг. — Изува ципеле, ла јој се тако огољела цијела нога. Шов. Под натписом у фрески. . . отпада леп па се оголеле греде. Петр. В. огблитн, бголим (трп. прид. бгољен) сврш. 1. учинити голим, нагим (скинувши коме одећу, уклонивши лишће, перје, уништивши шуму итд.). — Санчу свуку гуњ и оголе га. Вел. 2. учинити сиромашним,

908

ОГОЛИТИТИ — ОГОРЧИТИ

опленити, опљачкати. — (Баци му пуну к с с у . . . ) Е, на, на, на! Зајази се, оголио си ме! Кост. Л. 3. фиг. показати без икаква прикриеања, разоткрити. — Горке [сам] плако сузе . . . оголивши идеалне лажи. Крањч. С. Једном [ће се] морати све то изнети пред свет, оголити. Сгтнк. оголитити, -блитим (трп. прид. огблићен) сврш. учинити голим, оголити. — Са оголићених брда вода долази... нагло. Панч. оголићавати, -Жћавам несврш. и уч. према оголитити. огблићеност, -ости ж стање, особина онога што је оголићено: -~ земљишта. оголвћ^ње с гл. им. од оголитити. оголишити, -блишим сврш. оголити. — Јасен је био сав оголишен. Сиј. оголббрадитп, -им сврш. остати голе браде, оголети; учинити да неко остане голе браде, оголити. — [Природа] је подашна тек толико да јој [планини] лице не оголобради. Божић. оголбтрбити, -им сврш. остати гола трбуха; учинити да неко остане гола трбуха. — Био бих кадар оголотрбити дјецу, само да ми се даде право. Божић, оголузнити, -блузним сврш. опљачкати до гола; фиг. разоткрити. — Ја оголузних Исава, открих потаје његове. Дан. ~ се оголети се. — Кад зајапе гола кромпиршпта, оголузне се позна купусишта. Кош. огољавање с гл. им. од огољавати (се). огољавати (се), -бљЗвЗм (се) = огољивати (се) несврш. и уч. према оголети (се) и огољети (се). огбљелост, -ости, ек. огблелбст. бгољеност, -ости ж стање и особина онога што је огољено. огољбње с гл. им. од оголети (се) и огољети (се). огбљетн, -блНм3 ек. огблети. огољбваше с гл. им. од огољивати (се). огољбвати (се), -бљујбм (се) несврш. «= огољавати (се). бгон м покр. на њиви простор кзмеђу два разора. И-Б Рј. бгорак, -брка м оно што од ватре доста огори (дрво, евећа, цигарета и сл.), угарак, огоретина. — Дјечак понесе уз њега огорак свијеће. Вел. огорбватн, -брбвЗм, ијек. огориј&вати несврш. и уч. према огорети. огбрслина, ијек. огбрјелина, ж а. огорела ствар, огоретина. — Сва се зграда . . . претвори у гомилу... огорелина и развалина. Љуб. Истс ноћи раскрчивао народ огорјелине. Тур. 6. знак који остане

на чему шгпо гори, ожег.шна, опрљотина. — Мјесто мириса биће смрад. . . мјесто љепоте огорјелина. Даи. в. гариште, згариште, огорелиште. — Да ме хће Бајазит пустити, не би данас било од Млетака до огорелине. Љуб. огбрелиште, ијек. огорјелиште, с место где је пожаром што уништено, спаљено, гариште, огарина. Вук Рј. огбрети, -рим, ијек. огбрјети, сврш. 1. непрел. з . бити опаљен, обжежен, оштећен од ватре. — [Видјеле су се] огорјеле греде старих мостова. Јонке. 6. загорети, прегорети. — Господарица л е т и . . . пазећи да јој колачи не огоре. Шен. 2. опалити, обжећи. — Да би притке што више трајале, ваља им . . . огорети доњи део. Тод. огбретииа, ијек. огбрјетина, ж огорелина. — Од куће само огорјетине. Бен. огориј&вати, -бријевам, ек. огор^вати. огбрјелнна, ек. огбрелица. огбрјелиште, ек. огбрелиште. огбрјети, -рим3 ек. огбрети. огбрјстина, ск. огбретина. '1П огорчавати, -брчавШи = огорчивати несерш. и уч. према огорчати. — се = огорчивати се љутити се, срдити се, једити се. — Зашто се огорчавати ? Леск. Ј. Шта ја нисам у туђини . . . поднио! — огорчава се . . . па хита к вратима. Каш. огбрчати, -Зм сврш. I. постати горак. — Испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала. Вес. 2. учинити горким, тешким. — [Сеоска дјеца] знају тако често расрдити [је] и огорчати јој живот. Ивак. бгорчен, -а, -о 1. трп. прид. од огорчити {се). 2. жесток, упоран; љут: ~ борба, ~ протест, ~ непријатељ. бгбрчено прил. на огорчен иачин, жестоко, упорно; љуто. — Капетан н а р е д и . . . да најогорченије бране друм. Нуш. Примијети тихо, али огорчено кицош. Том. бгорченбст, -ости ж особина онога који је огорчен, гнев. — Не знам ни сам што сам у огорчености . . . говорио. Кум. огорч&њак, -а^ка м огорчен човек. — Он би се зажарио и ударао нас жестоко, као огорчењак који најзад брани своје. Летр. В. огорч^ње с гл. им. од огорчити (се). огорчАвати (сс), -6рчуј€м (се) несврш. — огорчавати (се). огбрчнти, бгорчим сврш. 1. учинити што веома тешким, Непријатним; загорчати. — Ратна несрећа само је огорчила и умножила унутрашње неприлике. Нов. 2. разљутити; озлоједити. — Опрости лш ако сам те огорчио. Крањч. Стј. К р и т и к а . . . није ме, сама по себи5 ничим огорчила. Ђил.

ОГОТА — ОГРАНАК* ~> се разљутити се. — В и д и . . . да није право што се с њим р а д и . . . И толико се о г о р ч и . . . да му сузе ударе на очи. Андр. И. бгота ж покр. 1. — оготина магарица. Рј. А. 2. неваљалица (р жени). Вук Рј. оготан, -а, -о покр. неваљао. Вук Рј. огбтина ж покр. = огота (1). — Мучи зла оготино оготана. Вук Рј. оготованити, -бваним сврш. постати готован. — Сигурно је да неће оготовашгги. Мих. бгоче, -ета с покр. пеј. неааљалица (р девојци). Вук Рј. бгра ж покр. огрлица. — Дај ми, драги, један кангал злата да навезем огру око врата. НПХ. бграбина ж (обично мн.) оно што се грабљама ограби, пограбуља. Рј. А. бграбити, -им сврш. 1. грабулајући са свих страна, унаокодо (рбично стог сена и сл.) скупити. Вук Рј. 2. фиг. опљачкати, оробити. — Историци назадњачке . . . школе оцрнили су социјалисте . . . као да су они хтели да ограбе туђу сопственост. Марк."Св. ограбуљати, -ам сврш. покупити грабљама, пограбуљати. Р-К Реч. ограда ж 1. а. оно чиме је што ограђено, одвојено од другог чега (о земљишту, забрану, дворишту и сл.). — Уз вртну ограду зацрвењеле се јагоде. Гор. 6. средство које служи као заштита на ивици, рубу моста, степеница, балкона итд. — Сео [је] поред камените ограде на мосту. Андр. И. 2. ограђен простор (џртић, поертњак, обор за стоку и сл.). — Тек у огради, иза стаје . . . он клону главом у збијен миришљав пласт. Ћоп. 3. фиг. преграда, граница. — Осећала је . . . потребу . . . да уклони мучну ограду која их је делила. Поп. Ј. Кант . . . је порушио ограде између теоретскога и практичкога ума. Баз. 4. фиг. ограђивање, ограничавање, резерва (изражени уз неку замерку, примедбу на чије мишљење или изјаву). — Само уз овакву начелну ограду могу да вам одам стопостотну дискрецију. Крл. 5. круг око Месеца и Сунца. Рј. А. Изр. ж и в а ~ живица; загајена <—' покр. забран; зубна ~ зуби. — Попи [напитак] и пусти кроз ограду зубну. М-И; ј е з и к за о г р а д у ! језик за зубе, ћути, шути, не говори\ — Ја теби истину казујсм . . . па језик за ограду! Вел. оградак, -атка м покр. оно што еласник, господар узима од сељака на своју земљу, аренда. Вук Рј. Дградак, -атка м покр. у камењару комад обрадиве земље са сшх страна ограђен зидом или плотом. Рј. А.

909

оградити, бградим сврш. 1. подићи оградуу окружити оградом. — Дигао плот . . . те оградио градину. Вес. 2. одвојити. — фиг. Зар . . . може да . . . [сина] огради од друштва, од злих људи? Шуб. 3. опколити, окружити. — Фратар . . . оградио објема рукама уста па им довикује: »Полако!« Мат. 4. саградити, сазидати, подићи. — У пећшш још борави какав злосрећни човек, који бољег крова није могао да огради. Жуј. 5. заст. проузроковати, начинити, учинити. — Хоће наћи закучицу Турци, тер и с нама оградити кавгу. Март. ~ се 1. одеојити се; издвојити се неком оградом. — Узалуд човјек покушава да ништа не види и не чује, да се од свега огради и сакрије. Ћоп. Вршњаци . . . су се поженили, оградили за себе. Сим. 2. учинити ограду (4), резерву, ограничити се (при давању неке изјаве, мишљења и сл.); изјавити да се не слаже с ким или чим. — Зашто се није оградио од Гвоздена и бранио своје убеђење. Ћос. Д. Допустите ми да се оградим начелно. Лит. 1957. 3. настати, стеорити се, начинити се. — Што с' учини, што с' огради, од сокола попа Марка! Вук. Ил' се свађа оградила с а м а . . . или њеко о невјери ради. Март. оградица

ж

дем.

од

ограда.

-•?*'

оградни, -3, -о који припада огради: ~ зид, ~ врата. ограђа ж покр. в. ограда. Вук Рј. бграђенбст, -ости ж особина, стање онога који је ограђен, онога што је ограђено. — Намјесто локалне националне самодовољности и ограђености ступа свестрани саобраћај. Ант. 1. ограђбвање с гл. им. од ограђивати (се). ограђивати (се), -ађујем (се) несврш. и уч. према оградити \се). ограјисај м необ. песн. оно на чему се ограјише, настрада. — Знаду да се с вилом дружи, да м' вјештице нахудит' не могу, нити урок нити ограјисај. Ботић. ограјисати, -ишем сврш. тур. награјисати, настрадати. — Не знаш, брајко . . . да је толико већ њих ограјисало на старој ћуприји? Ад. Дгранак 1 , -анка (мк. бгранци; ген. бгранака) 1. мања, тања грана која се одваја од веће гране. — Ветрић шушкара кроз лишће високих церова, клопарају суви огранци. Дом. Полијећу гори кроз огранке. НПХ. 2. нешто споредно, мање важно, што се грана, одваја од свога главног дела, главне артерије и сл.: ~ пута, нервни, живчани ~ , ~ струје. — Расуло . . . иородице Огњанов . . . Игњатовић [је] приказао у огранцима фабуле романа Васа Решпект. Глиг. 3. геогр. споредан ланау,

ш

ОГРАНАК" — ОГРАНУТИ

одвојак у планинском венџу, нижа планинска коса. — Од Загреба све до Сусједа иружаЈу се горски огранци од главне косе према равници. Шен. 4. споредна грана, део породице, племена, народа, која се издвсуа од главне. — Најмлађи огранак дугачкога Вујадина растао [)е] и ђикао. Срем. 5. подруокница, филцјала, секција. — То су . . . раднички синдикати са својим огранцима у центру и провинцији. Пиј. Дгранак*, -анка м исход, излазак (сунца). — Златно сунце на огранку обасЈа му блиједо, мученичко лице. Кум. огранвчавајућн, -а, -е који ограничава, сужава: ~ чинилац3 ~ логички суд. ограннчава&е с гл. им. од ограничавати (се). ограввчаватв (се), -ичавам (се) = ограничавати (се) несврш. и уч. према ограничити (се). ограничеп, -а3 -о 1. трп. прид. од ограничити (се). 2. умно слаби/е развцјен, туггав, глуп. — Кћерка [му] је ли)епа, но доста ограничена. Новак. Постао је . . . надмен . . . помало ограничен. Сек. 3. мали, мален. — Број таквих речи је јако ограничен. Петр. М.

физичких и духовних моћи. Т. кн>. 2. умна

заостпалоспг, пгупавостп, глупавостп, — Опасни

могу бити људи који због своје ограничености неограничено верују у своју памет. Андр. И. ограничењак м необ. — ограниченик. — Зато он, ограничењак, гледа у лудости . . . као у одола. КН 1956. огранич&ње с гл. им. од ограничшпи (<*).

Изр. важити без ограничења еажити без изузетка; ~ грађанских права

право одузимања изборних права (као казна). огравичив, -а, -о који се може ограничити. Деан. Рј. огравичиватв (се), -нчујбм (се) несврш. = ограничавати (се). ограввчввач, -ача м онај КОЈИ нешто ограничава: временски ~ (у индустријској електроници). НИН 1959. огранвчвтв, -им сврш. а. поставити, повући границе. — Требало [је] ограничити . . . нове државе. Цвиј. б. свести у уже границе, смањити, сузити. — Не бих хтио ограничити и скучити . . . слободни свој живот. Богд. ~ се поставити себи границу, смањити обим своје делатности, рада. — Ограничио Изр. друштво са ограниченим јам- [се] да учини три или четири примедбе. ством в. уз Јамство (изр.). Скерл. Ограничити ћу се овдје само на акцентуацију локатива. Ј 1957. ограннчевик, -а и ограниченик, -ика м необ. = ограничењак онај који је ограниограввчујућв, -3, -е који ограничава, чен, тупавко, глупак. — Ограниченику је рвстриктиван. Деан. Рј. лубања око властите памети граница око огравути, бгране сврш. 1. непрел. свега језика једнога народа. Шим. С. синути, засијати. — Свану и ограну сунце. огранпчено прил. до извесне границе, Богд. Сва новом срећом огране нам соба. непотпуно: ~ способан. Шант. 2. прел. обасјати. — Кад пониче Србадија млада . . . ограну је са сјевера ограниченост, -ости ж I. својство сунце. Март. 3. фиг. осванути, доћи, насонога који је ограничен и онога што је ограничено, непотпуност, недовољност. — Обични тати. — Најпослије ограну и нсдјеља. Мат. Сада је ево огрануло прољеће. Креш. људи . . . знају . . . за ограниченост својих

ДОДАТАК ИСПРАВКЕ ПРВОГА ИЗДАЊА

ИСПРАВКЕ ПРВОГА ИЗДАЊА Треба да СТОЈИ

**"^

КОСО И КОСО

ЦЈ, »V* '*

костимиран

,»-г 4]

коџа , ,, _ & коштуњавке ж мн крављенац, -енца ирадикеса м и ж .< крадикоза м и ж кракатуша ж ( уз им ж рода) краљевац, -евца крамарчад ж }б им од крсшарче красноречје с, и)ек краснорЈечЈе краставаи, -авца , <цж м ^ л . краткотицалци, -алаца крвожеђ кресаник, -ика м метак ко/и Је зата/ио кресати, крешем несврш кресивац, -инца кресити се, кресим се, ИЈек криЈесити се кретан, -гна, -тно кречнна ж корен од иосечено) др/уета кривул>ати, -ам [Ресимић] крив>ља криптбн кристално кристалоидан — Истичесесвојим дрским критикантство кри гикант ством крл>уштати се несврш ксенофопски кувано кумашли прид непром куњац — Она Је узимала куњац круха Ше1 (а не Сек ) куражан кустура ж рум кућанство кучиште

лалински , , ^ «Ј ларпурлартАзам ,^^ г ^ лептирнице у% лепухнути „, , . лешњаков иЈек љешњаков ликотворно , -I лимнолошки лирашица ж зоол аусшралијска итица . лихати се лицемерски ИЈек лицемЈерски лоше и лбше „, > в # ; | , лугарбвати несврш н >у1у лудбв, -ова

лумбрела лумп&рај, -аЈа , лупача Лучиње и Лучиње

(

,,(

%1/

,

, ,

р

,

{

^ ,

,

1,евчић, ек левчић љумати

маворити — Био Је сасвим пиЈан и главом маворио (Одредницу пребацити иза одреднице маћлута) магичарски максум м маљушан и маљушан маљушнбст и маљушнбст марјашки и марјашки мацаст, -а, -о мацоња мачвански међумурски међутб

914 межнар и межнар мелбдрамски и мелбдрамски прил менђеле и менђеле ж мн менђели и менђели м мн метласт — Швигнуо [бих га] преко лица овим метластим репом Коћ А мештански ИЈек мЈештански мио (одр мили ) мировински мисао ген мн мисли многбугласт, а о и многоугли, -а, -6 модел, ела и мбдел м моћн, могу можеш * ** мрљавити несврш мрмор, ора и мрмор м муљан, љна љно мумифииирано ':'-л муо, мула * м^рга ж набирање и набирање набрати, наберем и наберем надвбЈ, -ОЈа

*' " ' ^* Ч 1

наджњети, наджањем и наджњем надимање и надимање надимати и надимати, ам и мљем надметнути и надметнути, надметнем намукао наносити несврш * напустити, напустим напуштити (се), напуштим (се) *** нарнути, нарнем натитрати (се), ам (се) сврш

натуралиЈе и натуралије натуривати (се), уруЈем (се) начелништво начубити, им сврш неповерење, и|ек неповЈерење неприсподобив нерадништво нерадостан Унети две нове одреднице после не&ОЈша несврстан, а о пол ко/ине ирииада ни/едном ћоЈно-иолишичком блоку ко/и ]е ирошић блоко1>ске иоделе сћеша ~ земља ~ политика несврстанбст, ости ж иокреш ио шшика ори Јеншацц/а несћрсшаних зема ња ~ Југословенске политике несестрински неспокбЈ, ОЈа несгишан < * нестручњачки, а б *" « нестручњачки прил « » несувременик ' •*** нетопир неугасан -" неуплетање и неуплитање > "** •" неуправан ' • неуправно -* ^ новцијан, а о л новцикат и новцикат, а, о -> 11011(1 11 НОНО

-«•»•

нудизам, зма нужност

оверач, ача ијек

**

овјерач

1 * «

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА Књига III Друго фототипско издање Уредник' Мирослав Ранков * Технички уредник: МирЈана Јовановић * Корице: Иван Болдижар * Коректор: Душанка Видаковић * Издавачко предузеће Матице српске, Нови Сад * За издавача: Драгољуб Гаварић * Тираж: 5000 примерака * Штампа: Младинска књига, Љубљана, Титова 145 1990 86-363-0187-4/18ВК 86-363-0190-4

С1Р — Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 808.61/.62-3 801.3 РЕЧНИК српскохрватскога књижевног језика / [уређивачки одбор Михаило Стевановић... и др.]. — [2. фототипско изд.]. — Нови Сад : Матица српска, 1990. — 6 кн>. ; 25 ст. Суиздавач књиге 1, 2 и 3 је Матица хрватска. 18В^ 86-363-0187-4 Књ. 3: К ^ О : (косјерић^огранути). — 1990. — 914. стр. КВИ 86-363-0190-4 2097927 1. Стевановић, Михаило а) Српскохрватски Језик — Речник 2094599