Seminarski rad iz predmeta Farmakognozija II Tema: Masti i ulja
Studenti:
Profesorica:
Nudžejma Spahić Spahić !"#$#%&
'oc(dr( Maja Pa)ić*+uleno,ić Pa)ić*+uleno,ić
-zra Muslić ..#$#/& Senida 0ulo,ić #".$##& 'ženis 1mer2ić !3/$#%& Tra,nik4 %5#/( 5
Sadržaj #( 6,od 6,od((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( ((((((((((((( (((((((((((((((((( (((((((((((((((((((% (((((((((% %( Masti Masti i ulja(((((( ulja((((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( ((((((((( ((((((((( ((((((((((((( ((((((((((((((((( ((((((((((! (! !( Masne Masne kiseline( kiseline(((((( (((((((((( (((((((((( ((((((((( ((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( ((((((((((( (((((((((((((((( ((((((((((((((((3 ((((((3 /( 7i)e 7i)e masne masne kiseline( kiseline(((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((((( ((((((((((((((((( ((((((((((((((((((( ((((((((((((((((8 (((((((8 "( 9licerol(( 9licerol((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( ((((((((( ((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((((((( (((((((((((((((((( ((((((((((((((((## (((((((## 3( azgradn azgradnja ja masti(((( masti((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((((((( ((((((((((((((((((( ((((((((((((((((((#! ((((((((#! ;( Indrustrijs Indrustrijsko ko do
teri2na >teri2na ulja -etherole -etheroleaa ili 1lea&((((( 1lea&(((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((( (((((((((((((((# ((((((((((#;; #5( ?aklju2ak((((((((((((((((((((((((((((((( ?aklju2ak(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( ((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((((((%# (((((((%# ##( @iteratura(((((((((((((((((((((((((((((((((((((( @iteratura((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( ((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( ((((((((%% %%
#
1. Uvod
@ipidi masti& su jedinjenja razli2itog sasta,a po pra,ilu netopi,a u ,odi4 a topi,a u organskim rast,ara2ima( Masti i ulja su najpoznatiji lipidi glicerola( To su triesteri kar i +( Iz,or su esencijalnih masnih masnih kiselina linolne i arahidonske4 arahidonske4 prema starijoj nomenklaturi nomenklaturi poznatih i pod skupnim imenom ,itamin ,itamin F4 a ,ažne su i za sintezu nekih hormona( Po pojmom masti podrazumije,aju se ukupni lipidi4 gla,ninu kojih u hrani 2ine trigliceridi4 a uklju2uje i fosfolipide4 sterole(
%
2. Mast Mastii i ulja ulja
2.1. Masti
Masti su prirodni esteri ,i)ih masnih kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola4 zato se i nazi,aju gliceridi ili trigliceridi( Nastajanje masti masti možemo općenito općenito predsta,iti jednadž
mast D ,oda
1,isno o tome da li je esterifikacija alkoholnih grupa glicerina iz,r)ena sa jednom4 d,ije ili tri razne ,i)e masne kiseline4 razlikujemo proste i mješovite složene& gliceride( S o
mogu u2est,o,ati i druge kiseline4
npr buterna kiselina E!=;*E11=4 u kra,ljem maslu( -ko mast sadrži ,i)e nezasićenih ,i)ih masnih kiselina4 ona je u te2nom stanju4 pa je zo,emo ulje. Masti su u prirodi ,rlo rasprostranjene( 1ne se nalaze u masnim tki,ima ži,otinja4 u sjemenkama sjemenkama i plodo,ima
1so
!
spoja4 akroleina4 koji ima neugodan miris( Pri sagorje,anju masti nastaju ugljik*dioksid i ,oda( 2.2. Ulja
6lja su trigliceridi koji su nastali nastali iz glicerola i nezasićenih nezasićenih ,i)ih masnih kiselina kiselina od kojih je naj2e)će zastupljena oleinska kiselina4 E= !*E=%&;*E=E=*E=%&;*E11=( +olika je nezasićenost nekog ulja4 tj( koja koli2ina nezasićenih kiselina u2est,uje u izgradnji broja. Jodni broj broj je koli2ina joda u njego,og molekula4 može se ut,rditi odreBi,anjem jodnog broja.
miligramima koja se adria na # g ulja( -ko ulje adira ,eću koli2inu joda ili
dolazi do pret,aranja masnih kiselina u ketone koji tako koji takoBer mogu imati neugodan miris i okus(
7rsta masti i
Iz,or iz kojeg se
ulja
do
Palmiti*
Stearin*ska
1leinska
@inolna
Ailjne masti
kokos
nska /*#5
#*"
%*#5
5*%
Gi,otinjske
palma maslac
!/*/! %!*%3
!*3 #5*#!
!8*/5 !5*/5
"*## /*"
masti Ailjna ulja
s,injska mast maslina
%8*!5 "*#"
#%*#8 #*/
/#*/8 3.*8/
3*; /*#%
uljna repica
5*#
5*%
%5*!8
#5*#"
kukuruz
;*##
!*/
/!*/.
!/*/%
soja
3*#5
%*/
%#*%.
"5*".
suncokret
#5*#!
#5*#!
%#*!.
"#*38
sjemenke pamuka
#.*%/
#*%
%!*!!
/5*/8
W (kiselina
3. Masn Masnee kise kiseli line ne
"
Masne kiseline , od kojih se sastoje masti ulja4 o
?asićene masne kiseline nalaze nalaze se kako u ži,otinjskim i
Zasićene masne kiseline Trivijalni na naziv Strukturna fo formula
E=!E=%&%E11= E=!E=%&/E11= E=!E=%&3E11= E=!E=%&8E11= E=!E=%E11= E=!E=%&#%E11= E=!E=%&#/E11= E=!E=%E11= E=!E=%E11= E=!E=%&%5E11= E=!E=%&%%E11=
3.2.Nezasićene
3
Nezasićene masne masne kiseline imaju imaju jednu ili ,i)e d,ostrukih d,ostrukih ,eza( 1,dje spadaju: krotonska4 palmitooleinska4 oleinska4 linolna4 linoleinska4 arahidonska kiselina(
Nezasićene masne kiseline Trivijalni na naziv Strukturna fo formula
krotonska palmatooleinska palmatooleinska oleinska eruka ner,onska linolna linoleinska
E=! * E= E= * E11= E=! * E=%&" * E= E= * E=%&; * E11= E=! * E=%&; * E= E= * E=%&; * E11= E=! * E=%&; * E= E= * E=%&## * E11= E=! * E=%&; * E= E= * E=%&#! * E11= E=! * E=%&/ * E= E= * E=% * E= E= * E= %&; * E11= E=! * E=% * E= E= * E=% * E= E= * E= % * E= E= * E=%&;
arahidonska
* E11= E=! * E=%&/ * E= E= * E=% * E= E= * E= % * E= E= * E=%
klupadolska
* E= E= * E=%&! * E11= E=! * E=% * E= E= * E=%&% * E= E= * E= % * E= E= * E=%&% * E= E= * E= %&% * E= E= * E=%&% * E11=
;
4. Vie Vie masne masne kisel kiseline ine
7i)e masne kiseline su kiseline koje imaju ,i)e od #% E atoma a od onih koji naj2e)će ulaze u sasa, masti i ulja su stearinska4 oleinska4 palmitinska 4.1. Stearinska kiselina Stearinska kiselina je jedna od najkorisnijih zasićenih masnih masnih kiselina koja dolazi dolazi od
ži,otinjski masti i ulja( 6 2,rstom agregatnom stanju a formula joj jeE= !E=%E11=( Ime joj dolazi od gr2ke gr2ke rije2i star )to zna2i slanina( Pojam stearat se koristi za soli i esteri stearinske kiseline(
Stearinska kiselina je koristan sastojak u pra,ljenju s,ijeća4 plastike4 sapuna i kozmetike i za omek)i,anje gume( 4.2. !leinska kiselina
ži,otinjama( Formula je !leinska kiselina je pronaBena u mnogim
8
4.3. "inoleinska kiselina
@inoleinska kiselina je nezasićena nezasićena kiselina( To je
.
4.4. #almitinska kiselina
#almitinska kiselina je gla,ni sastojak sastojak glicerida masnog tki,a ljudskog ljudskog tijela(
?astupljena je u s,im masnim tki,ima ali ugla,nom je koncetrirana u jetri(
$. %li& li&erol %li&erol je gusta sirupasta tekućina4 slatkog slatkog okusa4 a u ,odi se do
du)ićnom kiselinom daje nitroglicerol koji je jako eksplozi,an spoj( ?agrija,anjem glicerola sa
#5
'. (az) (az)ra radn dnja ja mast mastii
6 sisa,aca se naj,i)e masti nakuplja u citoplazmi masnih stanica4 u kojima se od,ija sinteza4 pohranji,anje i razgradnja masti( Iz citoplazme se masti kr,lju raznose u druga tki,a( azgradnja masti i njiho,a
9licerol se pre,odi u dihidroksiaceton i dalje se razgraBuje kao )ećer( Masne kiseline se u ,rlo malim koli2inama zadrža,aju slo
##
*. +ndrus +ndrustrij trijsko sko do,i do,ivan vanje je masti masti i ulja ulja
Masti se ugla,nom do
Siro,ina se su)i4 lju)ti i melje4 a zatim se iz,odi pr,o preso,anje kojim se izd,aja naj,e2i dio ulja koje je o
*.2.#ostu-ak ekstrak&ije
Prije iz,oBenja o,og postupka siro,ina se priprema tako da sadržaj ,lage u siro,ini ne
#%
>kstrakcija se iz,odi
u aparatima
koji se sastoje od ekstraktora, destilatora i konde$atora. Po nekoliko ekstraktora se po,ezuje u kstrakcija se ,r)i postupkom suprotnih smjero,a4 tj( kako da se s,ježi rast,ara2 do,odi pr,o u dodir sa goto,o ekstrakto,anim materijalom4 a rast,or ,eć zasićen uljem sa s,ježim materijalom( Time se uz pogodno zagrija,anje rast,ara2a postiže maksimalno maksimalno iskori)tenje masnoće masnoće iz siro,ine( siro,ine( ast,or ulja se od,odi od,odi u destialtor gdje gdje se rast,ara2 zagrija,anjem pret,ara u paru( Para se u kondezatoru ohladi i kondezunje u te2nost4 a zatim se rast,ara2 pono,o ,raća u ekstraktor( Iz destilatora destilatora se ulje otprema na pre2i)ća,anje pre2i)ća,anje ili rafinisanje4 jer do
#!
. /idro /idro)eni )eniza& za&ija ija masti masti i ulja
6 prirodi se 2e)će nalaze ulja nego 2,rste masti4ali kako su ulja z
E#;=!"
=idrogenacija ulja se iz,odi u autokla,ima u prisust,u nikla u prahu kao katalizatora( 6 ulje koje je zagrijano od #"5 do %55E u,odi se ,odik od 3 do ; atmosfera( 7odik se ,eže na d,ostruke ,eze i tako se do
0. teri terina na ulja ulja et5e et5ero rolea lea ili ili !lea6 !lea6
#/
0.1. (as-rostranjenost
>teri2na ulja su znatno ra)irena u
upotre
*vernia +runastri . tz,( Ohrasto, li)aj i#%en uer#us, koristi
se za proiz,odnju proiz,odnju ekstrakta ekstrakta
koji oteri2no ulje se kod pojedinih
• • • • • • • • • •
6 pupoljcima 6 c,jeto,ima 6 plodo,ima 6 )i)arikama 6 kori 6 sjemenkama 6 korijenu 6 podancima 6 kori dr,eta 6 dr,u i smolama
nekih egzoti2nih ,rsta
TakoBer TakoBer neke teri2no ulje se u pojedinim organima jedne te iste
#"
razgradnjom sla2ica4 teri2na kopri,a&(>teri2na ulja su lipofilne materije4 materije4 ,eoma malo topi,e u ,odi4 a doteri2na sasta,u(>teri2na ulja su smjese smjese ,eoma razli2itih supstanci supstanci koje su 2esto komplicirane kemijske strukture( Pretežno se sastoje od terpena4 ali i od ugljiko,odika4 fenola4 fenil*karteri2na ulja se doteri2no ekstracijom(>teri2no ulje nastaje u procesu destilacije u zelenim dijelo,ima
>teri teri22na ulj uljaa su su la lako hla hlapi pi,,e te tekućin ućine4 e4 polu oluteku tekući ćine ne ili ili pol poluu2,rst ,rstee t,a t,ari ri ž4 ž4 koje predsta,ljaju smjese ,eoma razli2itih kemijskih komponenti4 karakteristi2nog mirisa te aromati2nog4 gorkog i o)trog okusa( 'olaze u razli2itim organima ili u s,im dijelo,ima
#3
%(
>teri teri22na ulj uljaa su su sm smjese jese ,eć ,ećeg ili ili manje njeg
0.2. U-ora,a
>teri2no ulje od la,ande upotre
deterdženata( deterdženata( 6 porculanskoj industriji služi kao otapalo za
17. Zakljuak
#;
Pored proteina i ugljikohidrata4 masti i ulja spadaju u osno,ne gradi,ne i energetske sastojke s,akog ži,og organizma( organizma( Igraju zna2ajnu ulogu u izgradnji ži,ih stanica i masnih depoa( 'akle4 masti su nam neophodne u ishrani ali tre
#8
11. "iteratura
+njige: * Alanka Se,er4 8emija 19 Ud:,enik za +. (azred 4 OQkolska knjiga K ?agre< #.." * Te5nika Cugoslo,enski leksikografski ?a,od4 ?agre< #.;3( Te5nika en&iklo-edija ,r. $ K Cugoslo,enski
Internet stranice: (ikipedia(org (pli,a*zdra,lje(hr
#.
