Ova knjiga sadrzi opis naziv biljke, miris i ukus,stanište, ljekoviti dio biljke,hemiski sastav, ljekovito djelovaje. Slike u boji, upotreba i još mnogo toga.
HEMIJA SAPUNA VEOMA DOBRO OBJASNJENO MATURSKI RADFull description
-asti s# pol#+vrsti lekoviti preparati za spoljanj# #potreb#/ namenjeni za le+enje kože/ sl#zni"e i rane. Sadrže lekovite ili zatitne s#pstan"ijee rastvorene/ s#spendovane ili em#lgovane # prikladnoj podlozi. Lekovite masti na obi+noj temperat#ri imaj# pol#+vrst# konzisten"ij#/ koja mora biti takva da se mog# lako razmazati na obolelo mesto # tankom sloj# koje se može d#go zadržati na mest# aplika"ije i omog#0iti trajan kontakt leka s kožom. aziv #ng#enta poti+e od latinske re+i ungere to zna+i #ribati. a se orm#lie dobra lekovita mast potrebno je poznavati izi+ko hemijska svojstva i lekovite s#pstan"ije i podloge koja se smatra pogodnom za dati lek i temperat#rsk# sit#a"ij#. Lekovita mast mora biti tako pripremljena da može razviti željeni terape#tski eekat i da s# sve komponente me5#sobno kompatibilne/ a gotova mast da je izi+ki i hemijski stabilna. 6edna dobro pripremljena lekovita mast mora da isp#njava slede0e #slove7 po aplika"iji ne sme da draži mesto primene8 mora biti stabilna8 mora imati veliki ainitet za kož# i sl#zokož#8 podloga za lekovite masti mora biti inaktivna hemijski i inaktivna izioloki8 podloga ne sme da b#de inkopatibilna sa lekovitim s#pstan"ijama8 lekovite masti poželjno je da b#d# ne#tralne &p9 od :' podloge za lekovite masti treba da sadrže malo sastojaka da se lako spiraj# sa mesta primene/ da vez#j# vod#/ da imaj# pogodn# konzisten"ij#/ da se lako nanose i razmaz#j#/ da ostavljaj# tanak ilm koji 0e intimno prekriti kož# i da im ta+ka topljenja b#de oko 4);<. • • • • • • •
ajvažniji zahtev za masti je da lako otp#taj# lekovit# s#pstan"ij# da bi ona terape#tski delovala. Lekovite masti se sastoje iz jedne ili vie lekovitih s#pstan"ija i podlogee="ipiens/ koja sl#ži kao nosa+ lekovite s#pstan"ije.
2
2. Izrada lekovitih masti Izrada masti podraz#meva otapanje sastojaka na vodenoj pari #z povremeno meanje. akon otapanja/ smea se skida sa vodene pare i mea do hla>enja na sobn# temperat#r#. !onekad/ masti se mog# izraditi i meanjem sastojaka na sobnoj temperat#ri/ kada konzisten"ija kori0enih sirovina to dozvoljava. a ovaj na+in se može izraditi mast koja se sastoji iz vazelina/ bezvodnog lanolina i te+nog paraina/ ili Ung#ent#m vaselini h?drophili"#m I/ poznatija kao @#"erin. a ovaj na+in se izra>#j# i bezvodne podloge koje s# nosa+i za jedn# ili vise lekovitih s#pstan"i koje s# # njima dispergovane &s#spendovane' ili rastvorene. -astis#spenzije se izra>#j# tako da se #sitnjene i prosejane prakaste s#pstan"e izmeaj# sa delom &prethodno izradene' podloge i nakon toga se postepenim dodavanjem preostale podloge izradi homogena mast/ bez zagrevanja. Bitno je da lekovita s#pstan"a b#de dobro #sitnjena i to bolje distrib#irana # podlozi. Aesto se # apote"i/ pri izradi pol#+vrstih preparata za spoljasnj# #potreb#/ primenj#je i tzv. post#pak leviga"ije &lat. levigare rastrljati/ razribati'/ odnosno s#pstan"a&e' se rastrlja&j#' nekom masnom komponentom iz sastava podloge &#obi+ajeno te+ni parain' # "ilj# dobijanja homogenijeg preparata. !rema %<CD/ arma"e#tske preparate pol#+vrste konzisten"ije koji sadrže +vrste nerastvorljive ili slabo rastvorljive +vrste s#pstan"e treba izradivati tako da se +vrsta s#pstan"a prethodno ino p#lveriz#je/ proseje kroz sito &1$) #m'/ rastrlja sa malo podloge ili nekim te+nim sastojkom podloge i sa preostalim delom podloge izradi homogena mast. -astirastvori se izra>#j# tako da se dobro #sitnjena lekovita s#pstan"a rastvori # podlozi/ po potrebi #z blago zagrevanje. Lekovita s#pstan"a može da se rastvori # nekom organskom rastvara+# &etar/ hloroorm' # kome se rastvara/ pa se posle meanja sa podlogom/ rastvara+ odstrani blagim zagrevanjem &izrada masti sa kortikosteroidima #z hloroorm kao rastvara+'.
slika 1. Ure>aj za izrad# masti
3
3. Izbor podloga za lekovite masti !oto ne postoji #niverzalna podloga to se izbor podloge za pojedine sl#+ajeve mora individ#alno reavati. !ri tome se mora voditi ra+#na o konzisten"iji i stabilnosti gotovog proizvoda/ o kompatibilnosti podloge sa aktivnim prin"ipima/ o tehnolokim problemima pri izradi preparata/ kao i o oboljenj# i stanj# kože. !odloge ne smej# da draže kož# i sl#zokož#/ pogotov# za primen# na ozle>en# kož#/ na o+i/ sl#zokož# i rane. !odloge sa polietilenglikolima i silikonima ne smej# se primenjivati na o+i. a izbor podloge #ti+# i izi+kohemijska svojstva aktivnih prin"ipa iz kojih se izradj#j# masti. a+in primene i odstranjivanje lekovite masti sa mesta primene takoEe se moraj# #zimati # obzir. Fod izbora podloga mora se voditi ra+#na i o dozama eksterno aplokovanih lekovitih s#pstan"ija/ poto doze znatno variraj# naro+ito # odnos# na jedini"# povrine/ stanje kože i na+in primene. S bioarma"e#tskog aspekta podloge za lekovite masti moraj# lako i brzo da otp#taj# lekovit# s#pstan"ij#. !odloge koje se #potrebljavaj# za izrad# lekovitih masti mog# se svrstati # tri gr#pe i to7 1. Bezvodne podloge 2. !odloge sa vodom 3. !odloge rastvorljive # vodi. 1. Bezvodne podloge:
a' b' "' d'
#gljovodoni"i gli"eridi apsorp"ione baze silikoni
2. Podloge sa vodom:
a' podloge em#lzije voda#lje b' podloge em#lzije #ljevoda 3. Podloge rastvorljive u vodi 7 a' polietilen glikoli b' organski hidrogeli "' neorganski hidrogeli.
4
3.1 Bezvodne podloge •
Podloge s ugljovodonicima 7 Fao sirovine za izrad# podloga s #gljovodoni"ima koriste se G
Haselin#m alb#m et lav#m/ !arain#m li#id#m !arain#m solid#m i !lasti G baze. Jve sirovine s# visoko molek#larna jedinjenja #gljovodonika +ija se konzisten"ija kre0e od te+ne do +vrste. Ko omog#0#je da se kombina"ijom # raznim odnosima dobij# podloge željene konzisten"ije. Fad s# dobro pre+i0eni veoma s# stabilni/ to je odlika #gljovodonika. !arain#m li#id#m &te+ni parain' to je pre+i0ena smea viih te+nih #gljovodonika od <1$ <24/ koji se dobijaj# pri destila"iji nate. !h.6#g.III traži da se spe"ii+na g#stina kre0e od )/$, )/$(). !ored Paraffinum liguidum / koji se jo naziva i teko parainsko #lje/ koristi se i !arain#m s#bli#id#m/ tzv. lako #lje/ koje sadrži #gljovodonike od <1 do <2). Ke+ni parain se #potrebljava # podlogama sa vazelinom/ kome se dodaje da m# smanji viskozitet i pobolja otp#tanje aktivnih prin"ipa/ zatim za izrad# veta+kog vazelina i kao masna aza # mnogim podlogama. *bog velike stabilnosti dosta se koristi i za izrad# raznih kozmeti+kih kremova. !ri izradi lekovitih masti tipa s#spenzije/ te+ni parain se koristi i za razgibavanje i #sitnjavanje +vrstih s#pstan"ija pri +em# spre+ava aglomera"ij# #sitnjenih +esti"a. &+vrsti parain' je pre+i0ena +vrsta smea/ pretežno zasi0enih viih #gljovodonika koji se dobijaj# iz ozokerita ili pri destila"iji nate. Avrste je str#kt#re/ treba da ima ta+k# topljenja po !h.6#g.III od ):;<. Upotrebljava se za o+vr0avanje konzisten"ije mekih podloga/ za izrad# veta+kog vazelina i kao zamena za vosk# # kozmeti+kim preparatima. Paraffinum solidum
Vaselinum &vazelin'
je pre+i0ena i izbeljena pol#+vrsta smea #gljovodonika/ koja se dobija iz ostatka nakon destila"ije nate. Hazelin je koloidina disperzija aliati+nih/ te+nih #gljovodonika &od <1$<24' # +vrstim #gljovodoni"ima &od <2<3)'. Sastav vazelina varira prema porekl# !h.6#g.II je pored belog vazelina propisivala i ž#ti neizbeljeni vazelin &Haselin#m lav#m'.
5
Fonzisten"ija vazelina zavisi od mikroskopskih vlakana koji izgraE#j# str#kt#r# # koj# je #topljen te+ni deo. obar vazelin ima mek# konzisten"ij#/ izvla+i se kon+asto i na koži ostavlja tanak homogen ilm. Hazelin se dosta #potrebljava kao podloga za lekovite masti/ kako sam tako i # kombina"iji sa dr#gim podlogama. edostatak m# je to ne prima vod# ali se to može korigovati dodatkom
baze s# veta+ki proizvodi dobijeni meanjem ( mineralnog #lja sa +vrstih polietilenglikola &-r oko 13))'. !lasti baze s# meke konzisten"ije sli+ne vazelin#/ homogene s#/ ne#tralne i ne draže kož#. Osoine podloga sa ugljovodonicima .
!odloge ovog tipa s# stabilne/ ne #žegn# sa stajanjem/ kompatibilne s# sa skoro svim lekovitim s#pstan"ijama/ pogodne s# za izrad# masti sa lekovitim s#pstan"ijama kojima se dovoljno ne poznaj# osobine i stabilnost. Jve podloge imaj# pogodn# konzisten"ij#/ dobro prijanjaj# za kož#/ jetine s# itd. edostatak ovih podloga je da ne prodir# # kož#. *ap#avaj# pore na koži/ prljaj# i maste/ teko se spiraj#. !odloge tipa ugljovodonika s# za primen# lekovitih s#pstan"ija koje draže kož# &ditranol'. kao i za one koje treba da del#j# povrinski &na pr.sali"ilna kiselina/ s#mpor'. *bog svoje stabilnosti veoma s# pogodne za izrad# masti sa antibioti"ima.
•
&gli"eridima'7 Jva gr#pa ob#hvata +itav niz prirodnih i sintetskih proizvoda koji se danas retko sami koriste kao podloge. Hie se koriste kao doda"i dr#gim podlogama kao zama0#j#0a sredstva. Podloge sa pravim mastima
Biljne i životinjske masti i #lja s# #glavnom smee estera gli"erola s viim masnim kiselinama palmitinskom/ stearinskom/ oleinskom/ linolnom i linoleinskom. jihova konzisten"ija zavisi od odnosa zasi0enih i nezasi0enih masnih kiselina. !deps suillus &%=#ngia
por"i/ svinjska mast' je tokom prolog stole0a bila najvažnija podloga. anas se veoma malo koristi/ meE#tim # vanrednim prilikama predstavlja lako dost#pn# i pogodn# podlog#. Foža veoma dobro podnosi svinjsk# mast. -e>#tim njena konzisten"ija znatno varira sa temperat#rom i lako se oksidie.
6
Olea pinguia &Jlea
vegetabila/ biijna #lja' koriste se # kombina"iji sa dr#gim podlogama da im omekaj# konzisten"ij# i poprave em#lijentna svojstva/ smanj#je is##j#0e i odma#j#0e dejstvo. Biljna #lja imaj# velik# primen# za izrad# kozmeti+kih kremova. Ulja s# podložna oksida"iji i ne primaj# vod#. !ro"esom hidriranja dvostr#kih veza pove0ava im se stabilnost i dobijaj# konzisten"ij# masti &na pr. Jle#m %ra"hidis h?drogenat#m' Voskovi &
alba i
anh?dri"#m/ lanolin' sastoji se iz meavine raznih estara viih alkohola sa viim masnim kiselinama. Jd alkohola koji #laze # sastav estara # lanolin# najpoznatiji s# holesterol i izoholesterol koji daj# lanolin# velik# sposobnost em#lgovanja vode grade0i em#lzij# voda#lje. ima žirok# primen# # arma"iji i kozmeti"i. Lako se oksidie pa je zbog toga inkompatibilan s lekovitim s#pstan"ijama osetljivim na oksida"ij# &na pr. antibioti"i'. Lanolin ima neprijatan miris stajanjem menja boj#/ ima žilav# konzisten"ij#/ podlogama daje lepljiva svojstva. Fod nekih osoba izaziva alergij#. #anolin
anas se proizvodi +itav niz derivata lanolina koji se koriste kao njegova zamena. Ko s# a"etilirani/ hidrirani/ etoksilirani i ekstrahovani prod#kti lanolina. &%l"oholia lanae/ lanolinski alkoholi' s# meavina sterola i aliati+nih alkohola ekstrahovanih iz lanolina kao neosap#njivi deo. Imaj# +vrst# konzisten"ij# sli+n# vosk#/ bez mirisa s#/ bledo ž#te boje. Sadrže oko 3) holesterola. #anacoli
Lanolinski alkoholi se koriste za izrad# podloga za lekovite masti/ naro+ito podloga tipa apsorp"ionih baza i em#lzionih podloga tipa voda#lje. Osoine podloga tipa glicerida . !odloge ovog tipa koža dobro podnosi/ dobro otp#taj# aktivne
prin"ipe ali im je konzisten"ija meka naro+ito na viim temperat#rama. Ko se otklanja dodatkom voskova. Slabo primaj# vod# &sem lanolina'/ lako se kvare i #žegn#.
7
•
Podloge tipa apsorpcionih aza
s# podloge koje mog# da prime vod# &em#lg#j#' i tako nagade em#lzij#. Ime apsorp"ione baze ili podloge dobile s# ba zbog ove sposobnosti da vež# &em#lg#j#' vod#.
%psorp"ione podloge sl#že za izrad# lekovitih masti sa i bez dodatka vode. !odloge ovog tipa najve0im delom se sastoje od meavine vazelina i lanolina/ lanolinskih alkohola ili holesterola/ kao i dr#gih em#lgatora. •
Podloge sa silikonima 7
Silikoni s# organska jedinienia sili"ij#ma # kojima s# atomi sili"ij#ma vezani preko kiseonika. !o izi+kim i hemijskim osobinama sli+ni s# parainima. 9emijski s# vrlo stabiini i veoma hidroobni/ pa se koriste kao podloge za zatitne kremove
4.!ripremanje a"idi bori"i #ng#ent#m 2g Jva mast je oi"inalna po !h. 6#g. IH &Aetvrta j#goslovenska armakopeja' elovanje i #potreba7 antiseptik/ karatoplastik. Steriliza"ija7 post#pak 2a. A#vanje7 # dobro zatvorenoj pos#di. Skra0eno"a7 %"id. bori". !ropis za izrad# &!h. 6#g. IH' • • • •
8
4.1 %"idi bori"i #ng#ent#m &#ng#ent#m a"idi bori"i' -ast sa boratnom kiselinom/ mast sa borno kiselinom. Sadržaj 3 boratne kiseline &93BJ3' Izrada7 at je propis za izrad# 1))g masti !rora+#n za 2g masti7 %"id#m bori"#m 3g 3 7 1)) M = 7 2 2 3 ⋅
x
=
=M )/:g
1))
Haselin#m alb#m (:g (: 7 1)) M = 7 2 (: N 2 x
=
1))
=M24/2g
)/:g boratne kiseline jednoli+no se rastrlja sa jednakom koli+inom rastopljenog belog vazelina/ a zatim se postepeno promea sa 24/2g vazelina. Jsobine7 -ast bele boje/ bez mirisa. Identiika"ija7 Fad se jedan gram pomea # por"#lanskoj +iniji sa 3ml kon"entrovanog etanola &r'/ zagreje do klj#+anja i zapali/ gori ž#tim/ zeleno obr#bljenim plamenom. Jdre>ivanje7 3g zagreva se #z snažno meanje sa 4)ml vode i k#va jedan min#t. *atim se doda $g manitola &r'/ )/ml #noltaleina &i' i odmah titrira sa )/1mol l aJ9. •
•
1ml )/1mol l aJ9 odgovara ,/1$4mg 93BJ3. -ora sadržati od 2/: do 3/3 93BJ3
9
4.2 %"id#m bori"#m Borna kiselina
$3BO3
Jsobine7 Bezbojni/ sjajni/ lj#skasti kristali ili beli/ kristalan praak/ masnog sastava/ bez mirisa/ slabo kiselog i gorkog #k#sa/ a zatim slatkastog. Lako rastopljiv # klj#+aloj vodi i gli"erol#/ a #mereno rastopljiv # vodi i etanol#. Identiika"ija7 *agrevanjem se topi/ g#bi vod#/ nadima se i prelazi # staklast# mas#. Castvor reag#je kiselo na lakm#s papir &i'. Fad se rastvor # kon"entrovanom etanol# &r' zagreje do klj#+anja i zapali/ gori ž#tim/ zeleno obr#bljenim plamenom &razlika od borata'. Ispitivanje stepena +isto0e7 Castvor 1/2 7 3) #potrebljava se za ispitivanja dk Bistrina I7 stepen +isto0e %. Boja7 stepen +isto0e %. Ovož>e7 2/ml i 2/ml vod/ stepen +isto0e %. Keki metali7 stepen +isto0e B. Fal"ij#m7 2ml i 3ml vode/ stepen +isto0e %. -agnezij#m7 stepen +isto0e B. S#lati7 4ml i 1ml vode/ stepen +issto0e B. 9loridi7 1ml i 4ml vode/ stepen +isto0e B. %rsen I7 1g rastvori se # ml vode zagrevanjem/ ohladi i iltrira. 2/ml iltrata/ stepen +isto0e %. Borati i strane kiseline7 )/3g rastvori se # ml klj#+ale vode i ohladi/ Castvor se mora obojiti sa 1 kapi metiloranža &i' r#ži+asto/ a kad se zatim razredi do 1) p#ta vodom/ r#ži+asta boja mora nestati. Jdre>ivanje7 1g rastvori se zagrevanjem sa 2)ml vode i $ g manitola &r'/ doda )/ml enoltaleina &i' i odmah titrira sa 1mol l aJ9. 1ml 1mol l aJ9 odgovara ,1/$4mg 93BJ3. -ora sadržati od ((/) do 1)1/) 93BJ3. oze7 Srednja kon"entra"ija 3 # vodenim rastvorima/ 1) # prakovima i lekovitim mastima •
•
• • •
• • • • • • • • •
•
•
• •
•
10
. *aklj#+ak -asti s# pol#+vrsti lekoviti preparati za spoljanj# #potreb#/ namenjeni za le+enje kože/ sl#zni"e i rane. ajvažniji zahtev za masti je da lako otp#taj# lekovit# s#pstan"ij# da bi ona terape#tski delovala. Lekovite masti se sastoje iz jedne ili vie lekovitih s#pstan"ija i podlogee="ipiens/ koja sl#ži kao nosa+ lekovite s#pstan"ije. Izrada masti podraz#meva otapanje sastojaka na vodenoj pari #z povremeno meanje. akon otapanja/ smea se skida sa vodene pare i mea do hla>enja na sobn# temperat#r# !oto ne postoji #niverzalna podloga to se izbor podloge za pojedine sl#+ajeve mora individ#alno reavati. !ri tome se mora voditi ra+#na o konzisten"iji i stabilnosti gotovog proizvoda. !odloge ne smej# da draže kož# i sl#zokož#/ pogotov# za primen# na ozle>en# kož#/ na o+i/ sl#zokož# i rane. Ung#ent#m %"idi Bori"i je blaga kiselina koja se +esto koristi kao antiseptik/ insekti"id. Jna zgr#ava proteine mikrobne 0elije/ remeti prop#stljivost 0elijskih zidova.. Ung#ent#m %"idi Bori"i vodeni rastvor spre+ava pro"ese ago"itoze/ inhibira rast i razvoj bakterija. aj+e0e se koristi kao antimikrobno sredstvo/ i # preparatima je # maloj kon"entra"iji
11
,.Literat#ra 1. H#leta/ O.7 Darma"e#tska tehnologija sa biograijom/ !rir#+nik za prakti+n# nastav#/ Beograd/ 2)):. 2. Hasiljevi0/ ./ Frajinik/ ./ Orbi0/ S./ 5eki0/ Lj.7 Darma"e#tska tehnologija I/ Darma"e#tski ak#ltet/ Beograd/ 2))(. 3. -irjana Str#par/ !raktik#m iz Darma"e#tske tehnologije II deo
