Lorelin Pejdž
Prvi dODir
Kankunu
Prolog Amber mi je ostavila poruku iako ima ved šest godina otkako sam prestala da razgovaram s njom. Zaprepastila sam se kad sam čula njen glas na majčinoj staroj sekretarici. Nismo se rastale u lošim odnosima, ali jesmo se razišle zauvek. Prvi put otkako smo počele da se družimo, obrele smo se na suprotnim stranama. I jedino nam je preostalo da se rastanemo. Poslednje reči koje mi je rekla uživo vrtele su mi se u glavi često kao da su profesionalnom opremom za snimanje urezane u deo mozga zadužen za sluh. Odjekivale su razgovetno i odsečno: „Sigurna sam da de taj dan dodi svima nama. Ali to ne znači da de se tebi i meni desiti istovremeno.“ Tako da sam je ostavila kako bih našla svoj dan, dok je ona otišla za Meksiko na jahti najnovijeg starijeg platiše koji de joj kupiti furnirani bikini napunjen stotinarkama da bi mu ona kasnije dozvolila da nju napuni jadnim izgovorom od kite. Otkako smo se odvojile, potpuno sam sazrela, ponovo se izgradila i ostavila prošlost za sobom, ali njen glas na sekretarici zvučao je vedro i mlado kao i kad smo imale dvadesettri godine. Odmah je probudio žudnju i kajanje koje nisam sebi dozvolila da osetim otkako smo se rastale. „Emili“, njen lepršavi glas mi je rekao na uvo. „Prošlo je sto godina, znam. Ali razmišljala sam o tebi. Bože, čak više nisam sigurna je li ovo tvoj broj.“ Zastala je samo delid sekunde, da udahne ili da se predomisli. „Bilo kako bilo, htela sam da pitam – imaš li još onu plavu kabanicu? Nedostaješ mi. Dao.“ Nije ništa ni rekla. Glas joj nije napukao, zadrhtao niti odao bilo kakvo osedanje. Ali jedno mi je bilo potpuno jasno: Amber je u nevolji i potrebna joj je moja pomod.
4
Prvo poglavlje Osetila sam da je došao iako mi je glava bila pod vodom. Nastavila sam da gipko pomeram ruke i izmahujem nogama, ali dok su mi kapi klizile po goloj koži, bridela sam od saznanja da više nisam sama. Nastavila sam da plivam – produžila prema kraju bazena. Reči kojima sam se ohrabrivala za vreme srednjoškolskih plivačkih takmičenja nagonski su mi odjeknule u glavi: Ova ruka pa ona, ova ruka pa ona. A sad mi se činilo da u praznini između svakog udaha čujem njeno ime – Ova ruka, Amber, pa ona, ova ruka, Amber, pa ona. Kad sam stigla do betonskog zida, okrenula sam se kako bih otplivala još jednu dužinu. Nedu pokazati kako znam da je tu. Moram da vladam situacijom i premda ne znam zbog čega je tako, čini mi se da sam nadmodnija sve dok se ne obazirem na njegovo prisustvo. Bilo mi je lakše kad sam se usredsredila na Amber, držala na umu kako sam ovde zbog nje. Bar u početku. Sve dok se nisam umorila i svest o njegovoj blizini nije počela da nadvladava moju pažnju. Naterala sam se da otplivam još tri dužine dok je zebnja što sam konačno blizu njega i što du razgovarati s njim lepršala u meni kao leptir koji se sprema da izađe iz čaure. Imam razlog što ga ne primedujem – ali zašto on ignoriše mene? Šta ako to uopšte nije on, ved neko iz njegovog obezbeđenja? Ne, bilo ko drugi bi me ved sigurno izbacio. Zašto me je pustio da i dalje plivam? Uskoro su krila radoznalosti zalepršala i toliko me golicala da nisam više mogla da držim glavu dole. Bar sam uspela da završim dužinu. A onda sam obrisala vodu s očiju i osvrnula se. Očekivala sam da de sedeti sa strane bazena, pa sam se iskreno iznenadila kad sam ga ugledala na ležaljci ispred sebe. Lice mu je bilo izvajano i ozbiljno, a kosa gotovo crna. Zbog metalik naočara za sunce i jednodnevne bradice izgledao je istovremeno opuštenije i opasnije nego na fotografijama koje sam videla na internetu. Ulivao je strah čak i u hotelskom belom ogrtaču. Stopala su mu bila bosa i prekrštena. Nalaktio se na rukonaslon, a palcem i kažiprstom je podupirao obraz dok me je nesumnjivo pomno posmatrao iza Armiranih naočara. Srce mi je preskočilo. On je ozloglašen, poznat i, ako je verovati glasinama, opasan – multimilijarder, vlasnik nekoliko luksuznih odmarališta i čuveni „loš momak“. Ali nisam se uplašila, ved uzbudila. Ne zato što je uživo desetostruko seksepilniji – mada jeste – nego zato što je tu. 5
Riv Salis. Sedeo je na samo nekoliko koraka od mene. Posle svega što sam preduzela da bi došlo do toga, on je tu. Prvi korak. Uspešan. „Oh!“ Pustila sam da se uzbuđenje nazre u mom glasu, nadajudi se da de on pomisliti kako sam se samo trgla. „Nisam znala da nisam sama.“ Nedužno sam se osmehnula i zavodnički zatreptala. Tim pogledom sam zaradila mnogo pida, kao i bundu i nekoliko lepih komada nakita. Ali to je bilo pre mnogo godina. Zarđala sam i molila sam se da to ne primeti. Osetila sam njegov pogled na koži. „A ja jesam znao da nisam sam iako bi trebalo da budem. Nagađam da smo oboje iznenađeni.“ Progutala sam knedlu. „Da, verovatno je tako.“ „Pomodi du ti da izađeš.“ Ustao je, brzo. U dva koraka se stvorio pored bazena i nagnuo da mi pruži ruku. Instinkt mi je poručio da bi bilo pametno da izađem. Neovlašdeno sam na posedu veoma modnog čoveka. Međutim, srce mi je poručivalo da ne odustanem tako lako. Tako da se nisam obazirala na grčenje u stomaku i ostala pri svome – odnosno, u vodi. „Ne, hvala. Trebalo bi da otplivam još nekoliko dužina.“ Izvio je usne u poluosmeh. „Ne. Završila si.“ Ponovo mi je pružio ruku. Ne obradajudi pažnju na njegovu ruku, šire sam se osmehnula i prizvala sav šarm. „Ah, ti si od onih muškaraca.“ Spustio je ruku i upitno nakrivio glavu. „A kakvi su to muškarci?“ Osetila sam snagu njegovog pogleda iza naočara. Iako se povio, odisao je ogromnim samopouzdanjem. Prešla sam pogledom po njegovim vratnim mišidima koji su se gubili ispod ogrtača. Njegovo držanje zahtevalo je poštovanje ili radije predaju. Da, znam tu vrstu muškaraca. „Oni koji dobijaju ono što žele kad to žele.“ „Pa, da.“ Nasmejao se i ponovo mi pružio ruku. Bila sam u iskušenju da otplivam još jednu dužinu. Ali nisam znala dovoljno o njemu da bih dokučila hode li ga to iznervirati ili zaintrigirati. Tako da sam rekla: „Shvatam.“ Odbila sam njegovu ruku i sama se popela na ivicu. Znala sam da je prerano za fizički dodir. Moj izlazak iz bazena prošao je po njegovom, ali naš prvi dodir de biti po mome. „O, ti si od onih žena.“ Ustao je zajedno sa mnom i pružio mi peškir na čijoj je ivici zlatnim slovima izvezeno ime Salis.
6
Prihvatila sam peškir. Ipak je voda s mene kapala po njegovim bosim stopalima. Iako sam se osedala pokriveno u bistroj vodi, sad sam se osetila maltene nago u bikiniju boje lososa. Kao što bi i trebalo, ali ipak. „Dobro“, rekla sam i obmotala frotir oko krajeva kose. „Zagrizla sam mamac. Kakve su to žene?“ „One koje ne prihvataju pomod od muškaraca.“ Postojalo je vreme kad ništa nije bilo dalje od istine. Mnogo sam zavisila od muškaraca, oslanjala se na ovog ili onog kako bih dobila krov nad glavom, hranu, odedu i zabavu. Ali to je bilo pre mnogo godina. Sad se oslanjam samo na sebe. To je možda najteži deo uloge koju moram odigrati – predavanje kontrole koju sam stekla. Potčinjavanje. Međutim, ako je to potrebno da bih dobila potrebne odgovore, uradidu to kao i mnogo više od toga. Nakrivila sam glavu kako bih iscedila vodu iz kose na pločice. „Nije tačno. Prihvatila sam tvoj peškir.“ Oči su mu i dalje bile skrivene, ali znala sam da me odmerava. Osedala sam kako mu pogled klizi po mojoj koži i ruke su mi se naježile. „To nije ništa.“ Usmerio je pažnju na moje grudi. „Ovo mesto je lepo popunjeno peškirima.“ Obrazi su mi plan uli jer sam sigurna da je namerno upotrebio reči lepo popunjeno. Ne može se osporiti da jesam – lepo popunjena. Grudi su mi rano propupele i nastavile brzo da rastu sve dok nisu ispunile korpe D. Kao tinejdžerka sam se stidela zbog njih. Nikome grudi nisu podrhtavale i skakutale kao meni na časovima fizičkog. Zato sam ih krila širokim majicama i sportskim brusevima. Tek kad sam upoznala Amber, shvatila sam koliku mi je mod genetika pružila. Ona me je naučila da prihvatim svoje telo, da ga koristim onako kako mi odgovara. S tim poukama na umu – sa Amber na umu – potisnula sam nelagodu i sagla se da peškirom istrljam noge, otkrivši dekolte. „Eto dokaza da nisi u pravu. Lako sam mogla da uzmem svoj, ali prihvatila sam tvoj.“ „Ima tu nečega.“ I stvarno je bilo. Bradavice su mi ponosno iskočile. Naravno, jutarnja svežina je osetnija posle zagrejane bazenske vode. Zato sam htela da obavijem ruke oko sebe kad sam se ispravila. Ali naterala sam se da sledim njihov primer i ponosno se uspravim. Čim sam se ispravila, ugledala sam svoje sandale. Mora da ih je Riv doneo dok sam plivala. Pružio mi ih je. Uzdahnula sam i uzela ih. „Baš želiš da me se resiš, jelda?“ „Šta da kažem? Volim svoje navike. A plivanje u samodi je jedna od njih.“
7
„Hm, nisam zamišljala da si tako krut.“ Mediji su predstavljali Riva Salisa kao impulsivnog i ekscentričnog. Dobro znam razliku između slike za javnost i stvarnosti, ali poznajudi Amber, Riv je pre takav nego ovakav kakvim se sad predstavlja. Coknuo je kao da kori nestašno dete. „Ko sad donosi prenagljene zaključke?“ „Dobar odgovor.“ Sela sam na ležaljku da zakopčam sandale. Nije zaslužio da se nagnem dok to radim. „Ali dok si tu…“ Ukočila sam se kad je razdrešio pojas ogrtača. Mogu to da uradim, mogu to da uradim, govorila sam sebi. Zbog toga sam došla – da uradim ono što je neophodno koliko god da to ne želim. Ranije bih uradila mnogo više zarad mnogo manjeg. I s mnogo neprivlačnijim muškarcima, primetila sam kad je Riv bacio ogrtač na ležaljku iza sebe. Dodavola, Riv Salis opako dobro izgleda. I više od toga. Nosio je samo kupade gade – hvala bogu da nisu spido – koje su otkrivale savršeno telo izvajano plivanjem. Ima duge mišidave ruke i torzo, široka ramena i uzan struk. Stomačni mišidi su mu toliko dobro definisani da sam jedva odolela želji da ih dodirnem. Nisam mogla da zamislim koliko bi tvrdi bili pod mojim dlanom, a zar ne bi bilo divno otkriti? Nisam disala dok sam ga gutala pogledom – a verovatno i balavila. Riv je seo na ležaljku i okrenuo se prema meni. „Nadam se da ti ne smeta. Postalo mi je malo vrude.“ Jeste postalo vrude. I to ne samo malo. A koža mi nije usplamtela zbog moderne grejalice koja se pružala gotovo čitavom dužinom bazena iza naših ležaljki. „Uh, naravno da mi ne smeta.“ Mada nije zvučalo tako. Zapravo sam se razočarala što se svukao zbog toga. Pobogu, Em, šta ti je? Krivo ti je što nije hteo da mu popušiš? Zaista sam se zgrozila. Hodu redi, sjajno je što on nije neprivlačan s obzirom na ono što du na kraju verovatno morati da radim s njim, ali kakva li bih kučka bila ako bih se tome radovala? Možda stare navike umiru teže nego što sam mislila. Nisam sigurna je li mi drago zbog toga ili ne. Riv očigledno nije znao kakva mi se borba vodi u glavi. „Dobro. Onda bi verovatno trebalo da razgovaramo.“
8
„Vreme za isleđivanje? Pretpostavljam da je to bilo očekivano.“ Nisam sigurna da mi njegovo obnaženo telo nede skretati pažnju s razgovora. A tek treba da skine naočare, što je uznemirujude. Možda ih je baš zato zadržao. „Drago mi je što deliš moje mišljenje. Ne bi bilo zabavno da nije tako.“ Zakopčala sam sandalu i ispravila se. „Zar je sad zabavno?“ Naborao je čelo i dugačkim prstom se lupnuo po usnama. „Još nisam odlučio“, rekao je tiho. Zvučalo je iskrenije nego što je hteo. Odmah je promenio brzinu i uhvatio rukonaslone. „Ali vratimo se isleđivanju. Zašto si ovde?“ Nisam očekivala da de me to prvo pitati. Očekivala sam ko si ti, ali pitanje za koje se odlučio mnogo je govorilo o tome koliko sam postigla. Njega i ne zanima ko sam. Zanimaju ga samo moji postupci zato što su pomrsili njegove planove. Dođavola. Riv mora poželeti da me upozna da bi moj naum uspeo. Bar me još nije odbacio. Još imam priliku da ga upecam. „Ovde sam zbog jutarnjeg plivanja.“ Obrva se ukazala iznad okvira naočara. „Pretpostavljam da si gošda u odmaralištu.“ Ujela sam se za usnu i polako klimnula glavom. Postoji mogudnost da me izbaci čak i pošto prodaskamo. Prilično velika mogudnost. Možda du izgledati čedno ako grickam usnu. Koga zavaravam? Video je moje cice. Čim sam pokazala grudi, izgubila sam svaku šansu da tvrdim kako sam nedužna čak i da jesam. A nisam. Isledivanje se nastavilo. „Šest bazena je otvoreno za javnost. Jedino je ovaj rezervisan za moju ličnu upotrebu. Zašto si izabrala baš njega?“ „Htela sam privatnost.“ „Nije tačno“, rekao je kao da izbacuje igrača iz kviza. „Nije reč o privatnosti. Nije lako udi ovamo. Mnogo si se potrudila.“ Nehajno sam slegla ramenima. „I nisam se mnogo pomučila.“ To je istina. Prilično lako sam otkrila da svi menadžeri mogu da isprogramiraju moju ključkarticu kako bih ušla na bazen u vreme kad je rezervisan za Riva. Posle nekoliko dana njuškanja, pronašla sam nodnog menadžera koji je podlegao mojim čarima. Bio je dvaput stariji od mene i nosio je smešnu periku jer je prodelav. Bila sam spremna da mu izdrkam. Ispostavilo se da može da se potkupi sa sto dolara. To me je iznenadilo. Odrasla sam misledi kako mi je telo jedini adut i naučila sam da ga koristim. I dalje se navikavam na to da imam novac kao drugu mogudnost. Namrštio se. „To ne ostavlja dobar utisak o mom osoblju.“ „Ili ostavlja dobar utisak o meni.“
9
„Ah. Ne želiš da uvališ nekoga u nevolju.“ To nije bilo pitanje. Šaljivo sam potapšala usne kao on maločas i ponovila njegove reči: „Nisam još odlučila.“ Nasmejao se. To je dobar znak. „Vidiš“, rekla sam, ukrstila ruke i protegla ih iznad glave, „nisam odana onome ko mi je pomogao. Ali s druge strane, nisam odana ni tebi.“ Nagnuo se. Osmejak mu je poigravao na usnama. „Redi deš mi ako te pitam.“ „Možda. Pitaš li me?“ Ne trepnuvši bih ocinkarila menadžera. Ali ne još. Riv želi taj podatak – zbog toga de nastaviti da razgovara sa mnom. Verovatno du čuvati tajnu do našeg slededeg susreta bez obzira na to koliko bude zapitkivao. Bar je to bio moj plan. A onda me je Riv iznenadio. „Ne pitam. Trenutno me moje osoblje ne zanima mnogo. Ali zato me ti zanimaš.“ Puls mi je ubrzao kao da sam popila šolju espresa. Zato što je to pobeda. Zato što je to trijumfalni trenutak. Samo mi je zbog toga drago. Ne postoji drugi razlog da se radujem tome što ga zanimam. Riv je šakama obrazovao trougao i uperio ga prema meni. „Zašto ovaj bazen?“ I ja sam se nagla, prekrstila prste i naslonila bradu na njih. „Želela sam da te upoznam.“ Morala sam da ga upoznam. Spremila sam dugačak spisak pitanja i, koliko znam, Riv Salis ima odgovore. „Istina izbija na videlo. Zašto si htela da me upoznaš?“ Izgledao je iskreno zbunjeno. „Šališ se?“ Sigurno hiljade žena žele da postanu njegova lutkica meseca. Priča se da se lepo ponaša prema svojim seksualnim igračkama. Ima dovoljno novca da ih obasipa poklonima a da čak i ne primeti da je zahvatio u novčanik. A ima i onih koje žele da mu se približe samo da bi se hvalile kako su upoznale nekog slavnog. Uostalom, Riv je… pa, mnogo bolji frajer nego što ima pravo da bude. Ali ako mu je potrebno laskanje… „Veoma si zanimljiv čovek, Rive Salise. Da ne spominjem da si prijatan za oko. Više nego prijatan, ako demo pravo. Ko ne bi poželeo da te upozna?“ „Mogao bih da navedem nekoliko ljudi, a siguran sam da ih ima mnogo više kojima ne znam ime. Mogla si da me upoznaš na drugi način.“ Iako se nije osvrnuo na moju primedbu o svom izgledu, blago izvijanje usana otkrilo mi je da mu je drago. Zašto li mi se stomak uvezao zbog toga? Nije zbog toga, ved od nervoze. Mora da je to posredi. Udahnula sam malo osedanja u reči kako bi mi glas zvučao zadihano i nesigurno. „Želela sam da te upoznam nasamo. Bez tvojih telohranitelja i publike.“
10
„Mnogi bi se plašili da budu nasamo sa mnom.“ „Ko kaže da nisam uplašena?“ Trebalo bi da se bojim. Bije ga glas koji je, koliko sam uspela da shvatim, ili lažiran ili ublažen. Pre de biti ono prvo, ali šta ako nije tako? Šta ako zaista nisam bezbedna u njegovom društvu? Takođe je mogude da, jesam uplašena. Iskreno govoredi, verovatno je suština njegove privlačnosti upravo u tome. Ali ne smem dozvoliti da strah ili privlačnost nadvladaju. Nemam izbora osim da nastavim po planu. Zarad Amber. Riv je nakrivio glavu. „Zanimljiva mešavina osobina – progoniteljka koja je uplašena.“ „Uplašena tek toliko da bude zabavno.“ Čudno je što sam nekad živela baš za takav strah. „I nisam progoniteljka, gospodine Salise. Samo je radoznalost jača od mene.“ „Dopada mi se tvoja radoznalost. Kao i filozofija o strahu.“ Ponovo je promenio ploču. „Čini mi se da sam počeo s pogrešnim pitanjima. Ne znam čak ni ko si.“ Skinuo je naočare i nehotice sam zinula. Njegove oči… Na prvi pogled nisu posebne. Obične plavo-sive oči koje lako možete i da ne primetite. Ali zato su obrve upadljive, ono što vedini odmah upadne u oči. Guste i izvijene. Zbog njih mu je izraz mračan i skrede pažnju s ledenih zdela ispod njih. Ali mene su njegove oči opčinile. U njima ima nečega što sam prepoznala – tuga ili žudnja koja privlači i proganja. Videla sam sebe u tim očima. Riv je primetio moju reakciju i odmah skrenuo pogled prema horizontu. Ne krivim ga. Koliko god kratko trajao, taj trenutak je mnogo odavao, bio previše prisan za neznance. Kad se ponovo okrenuo prema meni, sakrio je ono što sam videla, šta god to bilo. „Nekako si mi poznata. Nismo spavali, zar ne?“ Nasmejala sam se. „Ne, nismo.“ „Dobro je“, rekao je. Pre nego što sam stigla da odglumim uvređenost, dodao je: „Hodu redi, mrzeo bih sebe da sam te zaboravio.“ „Nisi. I nedeš. Mislim, nedeš me zaboraviti.“ Htela sam da nagovestim kako demo spavati na kraju. To se graničilo s otvorenom ponudom. Ispala bih drolja da sam bila direktnija i onda bi me otpisao kao devojku za jedno veče. A želim da budem hit meseca. Trenutno je važnije kako du se predstaviti. Moram biti iskrena – previše me ljudi prepoznaje da bih krila ime. Uostalom, nemam razloga da krijem ko sam. Ako me je Amber i spomenula, koristila bi moje pravo prezime. Naravno, postoji
11
mogudnost da je otkrila moj novi identitet. Mogudnost da je uzgred rekla: O, ta devojka, znaš, glas iz one serije? Nekad sam je poznavala… To je opasnost koju moram da prihvatim. Pružila sam mu ruku. „Emili. Emili Vejborn.“ Riv je oklevao – želi li da on gospodari našim prvim fizičkim dodirom koliko i ja? Šta god da ga je navelo na oklevanje, brzo se pribrao i prihvatio moju šaku. Stisak mu je bio čvrst, siguran i dominantan. Gotovo previše snažan, ali ipak na granici. Nekoliko trenutaka mi je držao ruku ne progovarajudi. Ne znam kako – nekako – tek znala sam da i on pravi aluziju. Njegovo obedanje. On hode da znam kakav de biti. U krevetu. Sa mnom. Bide modan, dominantan, čak silovit. Gotovo previše silovit, ali na samoj granici. Je li bio takav i s njom?. Je li gotovo postalo previše?. Ne smem da razmišljam o tome. Kako to ne bih radila, pomislila sam na nešto drugo – Riv Salis ima lepe šake. Zaista lepe šake. Čini mi se da je prošla čitava večnost, koja ipak nije potrajala dovoljno dugo, dok mi nije pustio šaku. „Delom mi je drago, Emili Vejborn. Delom zato što si narušila moje vreme za plivanje.“ „Izgleda da pružam samo delimično zadovoljstvo.“ To je ispalo bezobraznije nego što sam nameravala. Ili možda upravo onoliko bezobrazno koliko sam nameravala. Bože, moja samouverenost u očijukanju ravna je nuli. „Uostalom, često mi govore da sam im poznata.“ „To nije bila fraza.“ „Znam.“ Načas sam se pobojala da sam mu poznata iz drugog razloga. Zato što ga podsedam na Amber. Jedno vreme smo bile nerazdvojne i toliko smo ličile da su svi mislili da smo sestre. Ali to je bilo pre više godina. Mnogo sam se promenila dok je ona ostala ista. Ne, poznata sam mu zbog nečeg drugog. „To je zato što jesam poznata.“ Zvučala sam posramljeno, što sam i bila. „Moj glas je poznat. Ja sam kompjuter u Slededoj generaciji.“ „Šališ se.“ „Ne.“ Udahnula sam i ponovila poznatu uzrečicu pevuckavim glasom koji čuvam za snimanje. „Korisnička greška.“ Nasmejao se. Od srca. Grohotom, iz stomaka.
12
Stvarno jeste smešno. Toliko sam se trudila da mi telo ostane zategnuto, išla sjedne audicije na drugu i pokušavala da ugrabim svoju veliku priliku, a dobila sam ulogu u kojoj koristim samo glasne žice. Hit serija ved drugu sezonu, Slededa generacija je priča o porodici u ne tako dalekoj bududnosti. Najavljivana je kao spoj filma Ona i starog crtada Džetsoni, a ja igram ulogu velikog kompjutera koji vlada doslovno svim poljima njihovog života. Doslovno preko nodi, na hiljade ljudi počelo je da me prepoznaje, ali samo kad progovorim. Smešno je zato što imam sjajno telo. Sjajno telo koje niko ne viđa. Shvatam koliko je to smešno. Stvarno shvatam. Kad se dovoljno smirio da progovori, izvinio se. „Žao mi je što moram redi da je nikad nisam gledao. Ali čuo sam za tebe. Hodu redi, za seriju. Veliki je hit.“ „Serija je…“ Nisam imala šta da kažem osim: „Pa, omogudava mi da platim račune.“ Ponovo se osmehnuo i videla sam nagoveštaj jamice na obrazu. „Bar mogu biti siguran da me ne juriš zbog mog novca.“ Bio je moj red da prasnem u smeh. „Ne zarađujem baš toliko. I ko kaže da te jurim?“ „Zar me ne juriš? Pa, šteta ako nije tako.“ Stomak mi se ponovo uvrteo. Zainteresovala sam ga. Vreme je da odem. Slededi put du naizgled slučajno naleteti na njega. Ako budem dobro odigrala, pozvade me da izađemo. „Zao mi je što sam ti poremetila jutro, gospodine Salise. „Riv“, ispravio me je. „Rive.“ Njegovo ime mi je prelako skliznulo s jezika. „Sad du te ostaviti da plivaš.“ Ustala sam i on se poveo za mnom. „Posle toliko muka, nedeš ostati da gledaš? Razočaran sam.“ To je primamljivo. Ponovo sam prešla pogledom po njegovom lepom telu. Verovatno izgleda kao bog u vodi. Međutim, moram da odem dok imam prednost. Da ga ostavim da priželjkuje još. „Je li preveliki cilj što želim da ti dokažem da ne možeš dobiti sve što hodeš?“ „Jeste preveliki. I netačan.“ Glas mu je postao dubok i samouveren. „Želim da večeraš sa mnom. I to deš uraditi. Zar ne.“ To je bila izjava – jasna i glasna. Dođavola, nisam to predvidela. „Kad tako postaviš stvari, izgleda da hodu.“ „Večeras. U pola osam. U Šeri laundžu.“ „Mislila sam da je Šeri laundž zatvoren.“ U odmaralištu sam više od nedelju dana i taj prostor je uvek bio zatvoren za goste. „Zatvoren je kad sam u gradu. Tamo večeram. Tamo demo večerati.“
13
Iako se nije pomerio, odjednom mi se činilo da mi je bliži nego samo trenutak ranije. Kao da je njegovo prisustvo izašlo iz okvira tela i zašlo u moj prostor. Zbunila sam se, ali uspela sam da pitam: „Zvanično ili ležerno odevanje?“ „Zar ne možeš da dođeš u tome?“ Toliko se zločesto osmehnuo da sam znala da misli na seks. Dobacila sam mu prekoran pogled, ali sam se i osmehnula. I zadrhtala. Iako hodu da mu se približim zato što imam zadnje namere, Riv Salis je mene zainteresovao. Čitala sam o njegovom urođenom šarmu i seksualnoj privlačnosti, ali nisam bila spremna za njihovu snagu uživo. To je neopisivo. Svaki pridev koji bih im dodala bio bi uštogljen i nemaštovit. On je magnetski privlačan i autoritativan. Jeste da me plaši. Postoji mogudnost da je ljudima radio užasne stvari – stvari koje bi preplašile svakog ko ima pola mozga. Ipak, da nije Amber, mogla bih da se ne obazirem na glasine. Njegova harizma bi mogla da me opčini. To je možda ono što uliva najviše straha u vezi sa Rivom Salisom. Odmahnuo je glavom. „Nemoj da odgovoriš na to. Neprikladno je. Uostalom, nema šanse da odgovoriš onako kako bih želeo.“ Pogrešio je. Odgovoridu šta god želi da bih dobila ono što hodu. Ono što mi je potrebno. Ali ne još. Ne mogu još da idem tako daleko. „To je zvučalo kao izvinjenje dok nisi rekao nešto drugo zbog čega bi verovatno trebalo da se izviniš. Kako bi bilo da zaboravimo sve što si rekao u poslednjih deset sekundi i pokušamo ponovo. Šta bi trebalo da obučem za večeru, Rive?“ „Ništa previše otmeno. Mada je haljina dobar izbor. Bila bi šteta da skrivaš te lepe noge.“ Ali gledao mi je grudi dok je to govorio. I htela sam da tamo gleda. Još jedna pobeda. Mala. Delom zato što to znači da ga privlačim, ali uglavnom zato što nisam sigurna da bih održala prednost da je gledao negde drugde, da me je pogledao u oči. Sredom, svima je teško da gledaju drugde. Imam lepe grudi. Isprsila sam se kako bih mu dala do znanja da je njegova pažnja dobrodošla. „Znam tačno šta du obudi. Vidim se večeras.“ Podigao je pogled do mog i zaustavio ga tamo tek toliko da posumnjam u svoju vlast nad sobom. Tek toliko da naslutim teret njegovog uzdržavanja. A onda se bez pozdrava okrenuo i zaronio, toliko zategnutog tela da voda maltene nije ni pljusnula. Iako sam nameravala da odem, ostala sam da gledam kako pliva jednu dužinu. Oduzimao je dah. Telo mu je snažno ali vitko, a ruke divne dok snažnim pokretima seku vodu. Mogla bih satima da gledam njegovo zategnuto dupe.
14
Iako nije podigao glavu, bila sam sigurna da je osedao moje prisustvo, baš kao što sam ja osetila njegovo. Postoji privlačnost među nama. Naboj od koga vazduh pucketa čak i kad Riv nije pored mene. To nisam mogla da odglumim i bila sam zahvalna na tome. Zbog toga de mi biti lakše da preduzmem neophodne korake. Bar se nadam da sam zbog toga zahvalna što postoji privlačnost među nama. Ne želim da verujem u drugu mogudnost.
15
Drugo poglavlje Okrenula sam glavu da bih pogledala prvo jedno pa drugo oko u ogledalu kupatila u raskošnom apartmanu u kojem sam ved nedelju dana. Isprobala sam dva različita načina nanošenja senke – jedan neupadljiv i prirodan, drugi smeo i zavodnički. Šminkanje uglavnom nije toliko stresno. Trebalo bi lakše da odlučim šta više odgovara ovoj prilici. Ali prošlo je previše vremena otkako sam se doterivala za nekog muškarca. Promena načina razmišljanja dovela me je na teren koji je istovremeno poznat i stran. Nagonski sam pokušala da se borim protiv toga, držedi se žene kakva sam postala, žene koja je postala neumoljivo samostalna. Međutim, jedan glas mi je odjekivao u glavi, glas koji je neprestano sa mnom otkako je oživeo u mojim sedanjima kad sam čula Amberinu poruku. Navodila me je sad kao što je i onda činila. Šta bi se Rivu više dopalo? Odlučno sam zurila u ogledalo, ali više nisam videla sebe, ved sam se izgubila u uspomeni toliko živoj kao da se sad odigrava. U odrazu sam videla Amberine oči kako škilje dok nanosi gust sloj maškare na duge trepavice. „Otkrij zbog čega si mu zapala za oko i tome posveti svu pažnju.“ Cmoknula je usnama namazanim sjajem i okrenula se prema meni. „Ako ga zanima samo tvoje dupe, obuci uske farmerke i završila si posao. Nede ga zanimati šta imaš na licu ako ga gleda samo dok mu se ne ukaže prilika da ti zvera u guzu.“ Imala je sedamnaest godina kad smo se upoznale. Živahna, lepa, odvažna. Mudra, mislila sam. Znala je stvari koje su meni bile nepoznate. Tad nisam znala da joj čika koga je posedivala vikendom nije srodnik kao ni da živi od njegovih poklona. Nisam znala da se pojavila u mom životu, da se preselila na kauč dilera u stanu pored našeg zato što je pobegla od kude, od čoveka koji joj je oduzeo nevinost kad je imala devet godina – svog oca. Znala sam samo da se obrela u mom dosadnom, sumornom, osiromašenom svetu i da je sijala. Odmah me je opčinila. Osedala sam strahopoštovanje prema njoj. Obožavala sam je. Jebote, bila sam gotovo zaljubljena. Pratila bih je do kraja sveta. Što sam i uradila. Pratila sam je svugde, kroz sve. Sve dok više nisam mogla. Zatreptala sam i potisnula sedanja pre nego što mi griza savesti ostavi gorak ukus u ustima. Nije prvi put da sam se zapitala da li te jasne uspomene na Amber ukazuju na to da ona više nije na ovom svetu. Ako je… otišla – ne mogu ni da pomislim na reč koja počinje na slovo „U“ – onda mogu očekivati da de me proganjati. To je dobro radila za života, zašto ne bi i posle toga?
16
Njeno tobožnje prisustvo je mač s dve oštrice. Istovremeno pomaže i odmaže. Podseda me i podsmeva mi se. Potrebna mi je jer je ona stvorila devojku kakva sam nekad bila, devojku kakva sad moram da budem. Samo ne smem dozvoliti da me te misli obeshrabre. Ne smem dozvoliti da me ona porazi. Ne ponovo. Trgla sam se kad sam se obratila praznom kupatilu – obratila njoj. „Sigurna sam da deš često biti sa mnom, Amber. Ali moraš mi dati malo prostora.“ Pogledala sam svoj odraz u oči i odmahnula glavom. „Sad razgovaram s nevidljivim prijateljicama. Dvadeset devet godina je lepo doba da se poludi, zar ne?“ Bilo bi smešnije da nema psihičkih poremedaja u mojoj porodici. Sad bar znam kako du našminkati oči. Uzdahnula sam, uzela sunder za skidanje šminke i obrisala senku i olovku sa zavodljivo našminkanog kapka. Riv je ved dokazao da je sisoljubac. Zavodničke oči de biti preterane ako se obučem kako treba. A to du učiniti. Dodala sam gotovo neprimetan sloj rumenila i bledog karmina pa obukla haljinu. Rekla sam Rivu da znam šta du obudi za večeru, ali to je bila laž, a ona nije prva koju du mu redi. Prokljuvila sam dovoljno o njemu da znam kakva de haljina biti savršena. Provela sam nekoliko sati u kupovini i pronašla je – haljinu jednostavnog kroja boje kajsije koja dopire do polovine butina. Donji deo je nabran tako da nije jeftina, ved samo izazovna. Dekolte nije mnogo dubok, ali nije potrebno mnogo da mi se grudi nađu u prvom planu, što i jeste cilj. Pažljivo sam razmislila pre nego što sam je kupila, ali ipak izgleda dovoljno obično da može da prođe kao nešto što sam izvadila iz ormana. Još jednom sam se pogledala u ogledalu. Vezala sam kosu u nemarnu punđu i nanela još jedan sloj dugotrajnog mat karmina. Donji deo haljine je veselo lepršao. Izgledam ležerno i šik, ali nesumnjivo sam obučena za seks. Zabaci ramena, Amberina uspomena mi je prošaputala na uvo. Lepo izgledaš. Bide kao pamuk u tvojim rukama. „Nadam se“, rekla sam, ponovo naglas. „Tebe radi.“ Nisam sigurna jesam li ovog puta govorila svom odrazu ili uspomeni koje nedeljama ne mogu da se otresem. Iako se Salisov Paradajz rizort u Palm Springsu prostire na preko dvesta pedeset jutara, dovoljno je samo pet minuta hoda da od apartmana stignem do Šeri loundža. Pošla sam ranije kako ne bih morala da žurim. Ipak, stigla sam čela orošenog od znoja i zadihana – ali verovatno od nervoze a ne napora. Zastala sam na vratima s natpisom Zatvoreno zbog privatne zabave i zapitala se treba li da pokucam ili samo da uđem. Ne želedi da ispadnem neodlučna, izabrala sam drugu
17
mogudnost. Obrisala sam čelo dlanom, duboko udahnula i posegnula za kvakom. Okrenula se. Čim sam ušla, dočekao me je jedan od telohranitelja koji uvek prate Riva Salisa. Viđala sam ih na fotografijama dok sam tražila podatke o njemu na internetu. Ovaj čuvar je visok i ozbiljan. Grubog izgleda. Kraj tetoviranog zmaja izvirivao mu je ispod okovratnika košulje. Dva ožiljka su mu ukrašavala lice. Njegov tamni sako bio je dovoljno uzan da nazrem ispupčenje futrole na kuku. S uva mu je visila žica nalik minđuši, ali pretpostavila sam da ga ona povezuje s drugim Salisovim poslušnicima. „Ovuda, gospođice Vejborn“, rekao je iako mu izraz nije odavao dobrodošlicu. „Gospodin Salis je zamolio da se večera posluži na terasi.“ Klimnula sam glavom i pošla u pravcu koji je pokazao. To je još jedna Amberina lekcija. Moraš se uzdidi iznad osoblja. Moraš da pokažeš da si drugačija. Da vrediš više od ljudi koji peru podove, kuvaju i voze. I nose pištolje, dodala sam u sebi. Telohranitelji mi nisu strani. Oni su bili obavezni među bogatim, paranoičnim muškarcima koji su me ranije izdržavali. Obezbeđenje je prisutno uglavnom samo radi razmetanja, međutim, čovek iza mene je nesumnjivo doživeo pravu akciju. Provirila sam preko ramena. Posmatrao me je, kao što sam i pretpostavila, ali pogled mu je bio grub i pretedi. Kao da je zaključio da sam neprijatelj. I jesam – ali kako to može da zna? Grudi su mi se stegle od bojazni pri pomisli da možda ulazim u neku zamku. Čovek iza mene bi mogao nekoliko puta da mi puca u leda pre nego što bih i osetila prvi hitac. Čak i da nije prekasno, čak i da stupam pravo u zamku, rešila sam da ovo uradim do kraja. Obavila sam ruke oko sebe i posvetila pažnju terasi. Ni čovek s kojim du se sastati ne uliva ništa manje straha. Zapravo, on je još opasniji. Ne znam zašto su mi leptiridi zaigrali u stomaku pri toj pomisli. Živci. Samo živci. Zadnji zid restorana napravljen je od stakla. Kako sam prilazila, videla sam da terasu zaklanja još jedan stakleni zid. Iza njega su poslednji tragovi sunca bojili nebo nad planinama i gradom ušuškanim u dolini koji je ved bio osvetljen za nod. Vatra je gorela u velikom kaminu, držedi nod na odstojanju. Njen živopisni odraz na staklu mi je prikovao pažnju. Izašla sam i našla se na polovini puta do gorudeg svetionika kad sam primetila Riva kako stoji sa strane i gleda napolje. Zastala sam da bih ga osmotrila. Laknulo mi je što me nije primetio pa sam stigla da se priberem, jer sam ostala bez daha kad sam ga videla. Stajao je okrenut bočno i pogled iz profila naglašavao je jaku bradu i oštre kosti. Gurnuo je šake u
18
džepove pantalona pa mu se sako pripio uz dupe izvajano plivanjem. Čak i tako – poluskrivenih crta lica, tela zaklonjenog svetlosivim odelom – izgledao je neodoljivo. Proučavala sam ga. Odsjaj vatre poigravao mu je po obrazu i njegov izgled je izazivao opsednutost. A i sam je izgledao opsednuto. Misli su mi se rojile. Da li se Amber držala za njega grčevito kao i za mene? Iznenadila sam se kad je progovorio, ne okrenuvši se. „Hodeš li mi se pridružiti ili ti se više sviđa da čučiš u pozadini?“ Usne su mi se izvile u osmeh. Naravno da je znao da sam tu. Ne obazirudi se na blagu tremu, pošla sam prema njemu. Vremeje za nastup. „Pridružidu ti se“, odgovorila sam samouverenim glasom junakinje koju sam glumila. „Samo mi je pogled skrenuo pažnju.“ Okrenuo se prema meni i usredsredila sam se na njega kako bi znao da je on pogled o kojem govorim. Pogledi su nam se sreli. Zastao mi je dah i električni udar mi je sevnuo kičmom. Riv je blago izvio obrve, poručivši da je i on to osetio. Zbog tog saznanja me je preplavila toplina. Prošlo je mnogo vremena otkako me je neki muškarac privukao. Toliko vremena da sam zaboravila kakav je osedaj, koliko sveprožimajudi. Koliko zbunjujudi. Koliko ohrabrujudi. To me je uznemirilo. Glumica sam i okružuju me lepa lica i savršeno oblikovana tela, ali nijedno od njih nije uticalo na mene kao Riv Salis. Sigurno sam da je to ironija. Bolesna karmička igrarija. A možda je sve to samo u mojoj glavi. Možda je to zbog Amber u mojoj glavi – možda je moje zanimanje za ovog čoveka samo odraz onoga što je ona osedala prema njemu. Možda su njena osedanja obojila moja kao što nemirni duh ostavlja trag na voljenim mestima koja je napustio. Iako je to paranormalno – iako ispadam luda zbog toga – to je najbolje objašnjenje koje mi pada na pamet, te sam ga prihvatila. Ali tad je izgovorio moje ime. I zvuk njegovog glasa kad je rekao „Emili“ – grubo i obojeno grehom – obeležio me je. Ja sam Emili Vejborn, ranije Emili Barns, i niko drugi. Nema mesta za Amber u slogovima koje je izgovorio. Odmerio me je usplamtelim pogledom. „Izgledaš sjajno.“ Srce mi se malo ubrzalo zbog tog komplimenta, ali nije mi promakao začuđen prizvuk. „Zvučiš iznenađeno.“ Osmeh mu je zaigrao na usnama i pošao je prema meni. „Mislio sam da ne možeš izgledati privlačnije bez manje odede na sebi. Pogrešio sam.“ Njegov glas je odao da je razmišljao o tome. Da je razmišljao o meni kako nosim… manje odede.
19
Koža mi se naježila, što je bilo protivrečno vatri koja je buknula u stomaku. „Polaskana sam.” „Nisi.” „Molim?“ Odlučno me je uhvatio za lakat i nagnuo se da mi kaže na uvo: „Hajde da ne počinjemo s lažima, Emili.“ Ukrutila sam se i puls mi je ubrzao, ali ne iz istog razloga kao malopre. „Ne znam šta…“ Upao mi je u reč. „Znaš da si privlačna. Tako se i ponašaj.“ Osmehnula sam se i grč u ramenima je popustio. „Lepota je subjektivna, Rive. Da, svesna sam toga da se mnogima sviđa kako izgledam. Trudim se da bude tako. To ne znači da se i tebi dopadam. I iskreno sam polaskana što čujem da je tako.“ Odmakao se, ali i dalje me je držao za lakat. „Dopadaš mi se. Ne bi bila ovde da nije tako.“ Taj trijumfalni trenutak više je podsedao na olakšanje. Sve ovo, čitava ova farsa, zavisi od toga hodu li privudi Riva. Iako sam bila samouverena posle jutrošnjeg susreta, sati u međuvremenu dali su mi vremena da posumnjam u sebe. Niotkuda se pojavio konobar koji je gurao kolica za vino. Na njima su ved stajale dve čaše sa svetlom tečnošdu. Riv je odsečno klimnuo glavom da otpusti poslužitelja i konobar se odmah povukao. Riv mi je pustio ruku i podigao čašu. „Mislio sam da je šardone iz Mersoa dobar izbor.“ Pružio mi je čašu. Oklevala sam. Pre pet godina prihvatila bih čašu bez razmišljanja. Ali danas sam obazriva žena koja ne želi da uzme pide ako nije videla kako je natočeno. Po onome što sam saznala o Rivu, on je oprezan i drži sve konce u rukama. On bi probao vino pre nego što ga prihvati. Zašto je onda ved natočeno? Paranoja je podigla glavu. Primetio je moje kolebanje. „Ješdemo lososa. Uveravam te da se lepo slaže. Ili nešto drugo nije u redu?“ Nisam mogla da improvizujem dovoljno brzo pa sam se odlučila za malo iskrenosti. „Razmišljala sam jesi li tip koji bi mi stavio silovateljsku drogu u pide.“ Pogledao me je bezizrazno iako su mu oči sevnule. „Emili, oboje znamo da nije potrebno da te drogiram kako bih te odveo u krevet.“ Izgledao je zadovoljno što sam pocrvenela. „Ali rado du zameniti čašu s tobom ako hodeš.“ Drhtavom rukom sam prihvatila pruženu čašu. „Neka, u redu je.“ Nasmejao se. „Dođi. Predjelo nas čeka.“
20
Poveo me je prema usamljenom postavljenom stolu. Pritisak njegove šake na mojoj ruci sad nije bio pretedi, ved topao. Čvrst. Umirujudi. Pazi se, on i dalje može biti opasan čovek iako su ti gadice vlažne. Sopstveni glas me je sad upozorio umesto Amberinog. Međutim, razmišljala sam o njoj kad mi je Riv primakao stolicu. Razmišljala sam o njoj kad se smestio naspram mene. Razmišljala sam o njoj kad sam stavila salvetu na krilo i uzela zalogaj salate koja je ved čekala na stolu. Dozvolila sam da mi optereti mozak kao mračni mesec koji de pomračiti svaku iskru želje koju Riv probudi. S tim mislima i još nekoliko gutljaja vina, živci su mi se smirili i jedina toplina koju sam sad osedala dopirala je od vatre pored mene i alkohola u krvotoku. Dutke smo pojeli salatu. Kad je završio, Riv je odgurnuo tanjir u stranu. Istog časa su se trojica konobara pojavila pored nas. Jedan je natočio još vina, drugi je uzeo prazne tanjire, a tredi je poslužio glavno jelo – pečenog lososa sa začinima na pirinču. Ponovo su se povukli bez reči. Nastavili su da nas posmatraju. Pomno su pratili svaki naš pokret. Verovatno su videli koješta otkako rade za Riva. Shvatila sam da bi i oni mogli da mi pomognu da dođem do odgovora iako bih prvo morala da steknem njihovo poverenje. Ljudi koji rade toliko blizu Riva Salisa nede lako otkriti tajne. Ako ih uopšte i otkriju. Ipak, oni bi mogli da budu rezervni plan. Kad sam pogledala Riva, shvatila sam da me je posmatrao. „Osoblje ti je dobro obučeno“, rekla sam. „Veoma.“ „To je zadivljujude.“ Uzela sam zalogaj lososa u nadi da du time promeniti temu. Riv je nastavio da me gleda. „Mmm“, promrsila sam, pustivši da mi zvuk odjekne u grlu dok mi se riba topila na jeziku. Bila je izvrsna iako nisam imala apetit. Riv me je posmatrao još jedan trenutak koji se odužio pa podigao viljušku. „Ispričaj mi nešto o sebi, Emili Vejborn.“ Izgovorio je moje ime kao da ga isprobava. Ili kao da ne veruje da mi je to pravo ime. „Zapravo mi je Barns pravo prezime“, rekla sam. To de lako saznati ako baci pogled na moju stranicu na Vikipediji. „Zašto si ga promenila?“ „O, ne znam ni sama. Izgledalo je da svi u Holivudu imaju nome de plume, pa što ne bih i ja? Barns je tako obično i neprivlačno.“ Mislila sam da de mi novo prezime pomodi da raskrstim s ranijim životom. Mada me niko ne bi ni tražio. Amber je bila jedina kojoj je bilo stalo do mene i ona mi je veoma odlučno rekla da nede podi sa mnom.
21
„Čini mi se da Emili Vejborn lakše klizi s jezika. Šta još?“ Iako je jeo, pomno me je posmatrao, veoma usredsređen. „O meni? Šta te zanima?“ To je očekivano pitanje za prvi sastanak pa bi trebalo da se opustim. Ali bila sam s mnogo muškaraca koje nije zanimalo ništa o meni osim pijem li kontraceptivne pilule ili ne. Ako Riva samo to zanima, najbolje bi bilo da pređemo na stvar. Slegnuo je ramenima. „Zanimljive stvari. Stvari koje ne mogu da saznam na Guglu.“ „Zar si ved gledao? Ili nameravaš da to uradiš kasnije?“ Nagađam da je proverio ko sam pre nego što mi je dozvolio da uđem ovamo. Nagnuo se kao da de mi poveriti tajnu. „Nikad ti nedu redi.“ Otpio je gutljaj vina pa se nestašno osmehnuo. „Dobro, ved sam gledao. Nedu da večeram s bilo kime. Nemoj da ti to udari u glavu.“ Osmehnula sam se pri pomisli da Riv Salis radi nešto sam umesto da naloži nekome da to obavi umesto njega. Pored toga, više nije bio obazriv kao na početku i premda sam zauzdavala privlačnost prema njemu, ovaj neobavezni razgovor začinjen s malo očijukanja više mi je odgovarao. „Pa onda si ved stručnjak“, našalila sam se. „Nisam. Reci mi.“ Oči su mu svetlele, ali glas mu je bio zapovednički i zadrhtala sam zbog te kratke naredbe. „U redu.“ Obrisala sam usne salvetom. „Jedinica sam. Rođena sam u Fresnu, a odrasla u Bejkersfildu. Još sam išla u osnovnu školu kad je otac pobegao. Moja majka nije bila – nije, hodu redi – psihički zdrava. Mogla je da rasuđuje, ali jedva. Detinjstvo mi je bilo prosečno. Imala sam prosečne ocene. Nisam mogla da priuštim fakultet, a nije me ni zanimao, iskreno govoredi. Tako da sam postala model, zatim sam snimala reklame i Slededa generacija mi je veliki proboj.“ Sve je tačno. Odlučila sam da mu ispričam istinu iz istog razloga iz koga sam se predstavila pravim imenom. Očekujem da de Riv njuškati i s obzirom na to koliko je modan, znam da de otkriti sve što hode o meni. Caka je u tome da mu kažem dovoljno istine da ne oseti potrebu da mnogo njuška. Klimnuo je glavom nekoliko puta dok sam govorila, kao da potvrđuje podatke pre nego što ih pohrani. Kao što bih ja uradila kad bi podelio nešto sa mnom. Imam razloge da pamtim podatke o njemu; pitam se koji li su njegovi razlozi. Obazriv je, rekla sam sebi. On je čovek s brojnim neprijateljima. Mora da ispituje. Shvati to.
22
„Šta još…“ Ujela sam se za usnu, razmišljajudi kako da završim sažetak o sebi. „Došla sam ovamo na preko potrebni odmor pre nego što počne snimanje nove sezone u drugoj nedelji januara. O, i prirodna sam plavuša.“ Izvio je obrve. „Postoje drugi načini da se to proveri, samo da znaš.“ Zabridelo mi je među nogama. „Stvarno? Ispričaj mi.“ „Možda kasnije.“ Njegove potamnele oči poručivale su da svakako razmišlja o tome. Dobro je. A možda i nije dobro. Rastrzana sam. Bolje je ako ne moram da spavam s njim kako bih saznala ono što hodu, zar ne? Samo je mala verovatnoda da du uspeti da mu se približim koliko je potrebno bez seksa. U tom slučaju je dobro što razmišlja o tome. I dobro je što je moje telo raspoloženo za seks. Zato što de tako biti lakše, naravno. Mada je i razgovor važan. Možda i važniji od seksa. Riv me nikad nede pustiti u svoj život ako mi ne veruje. Moram da izgledam kao da ne krijem ništa. Prvi korak u igri „Smuvaj tipa“ koju smo Amber i ja igrale bio je da delujemo ranjivo. Muškarci vole ranjive devojke. Bogati muškarci izdašno pladaju da tucaju ranjive devojke. Izdašno pladaju ranjivim devojkama koje tucaju. Uglavnom nisam bila zaista ranjiva s njima. Ali umela sam da igram ulogu. To je razlog što sam postala glumica – zato što znam da mi pretvaranje dobro polazi za rukom. Naravno, tad su uloge bile jasno podeljene. A laži direktne. Da, imam dvadeset jednu godinu. Da, ti si mi prvi. Da, lepo mi je. Sad ne lažem, ved predutkujem i zbog toga je zamršenije. Umesto da bude jasno, sve se pretvara u poluistinu. To znači da moram da stupam maglovitim terenom. Da moram da skeniram svoj život i filtriram šta mogu da kažem, a šta ne mogu, sve vreme se moledi da delujem kao otvorena knjiga. Bar je granična linija jasna. Mogu da kažem Rivu da mi je detinjstvo bilo prosečno, ali nedu mu redi da sam sa sedamnaest upoznala drugaricu koja me je konačno izvukla iz tog prošeka. Redi du mu da sam se zabavljala s bogatim muškarcima, a ne i da sam nekoliko godina bila ono što neki nazivaju skupom prostitutkom. Redi du mu da sam došla u njegovo odmaralište da se opustim, a ne kako bih pronašla nekoga koga sam silno želela da ostavim za sobom. Amber je granična crta. Odgovaradu na Rivova pitanja, ali preskočidu sve što ima veze s njom. I nadadu se da de mi on na kraju redi sve što ima veze s njom.
23
Trede poglavlje „Jesi li još bliska s njom?“ Podigla sam pogled s tanjira. Strava mi je bujala u grudima. Nemogude je da Riv pita za Amber. Mora da misli na nekog drugog. Brzo sam premotala sve što sam rekla u poslednjih nekoliko minuta, pokušavajudi da otkrijem koju sam žensku osobu spomenula. „Misliš na moju majku.“ Klimnuo je glavom, a ja sam odahnula. „Ne baš. Ona i dalje živi u Bejkersfildu, dok sam ja u Zapadnom Holivudu. Posedujem je kad mogu. A u međuvremenu pladam nekoga da se stara o njoj.“ „To ne može zameniti derkinu ljubav.“ Njegova osuda me je ražestila. „Ni ljuštura žene kakva je uvekbila ne može zameniti majku.“ Odmah sam se pokajala zbog tih grubih redi. Njima nedu postidi ništa. Uostalom, nije rekao ništa što nisam i sama pomislila hiljadu puta kad me je grizla savest. A ne bi trebalo da marim šta on misli o meni. Ne bi trebalo da hajem, ali ipak sam uhvatila sebe kako objašnjavam. „Ona me sad uglavnom i ne prepoznaje. Demencija izazvana alkoholom. I moguda šizofrenija. Specijalista kod koga sam je odvela rekao je da je teško biti siguran i da trenutno ne može mnogo da se učini. Posetila sam je prošle nedelje, za Božid. Odvela sam je u kineski restoran. Na polovini večere me je optužila da pokušavam da je otrujem. Zaboravila je ko sam. Rekla je da me nikad nije videla u životu. Postala je agresivna. Ratoborna. Vlasnik restorana je pozvao policiju.“ Stegla sam vilicu kad sam se setila koliko me je to uzrujalo. „To nije prvi put da se tako ponašala prema meni i trebalo je to da očekujem. Samo… bila je dobro kad sam je videla pretposlednji put, na Dan zahvalnosti.“ Tad me je dočekala blistavih očiju i čvrstim zagrljajem. To je bio jedini put da sam prva prekinula zagrljaj. A onda se setila poruke na sekretarici. „Od Amber, mila. Sačuvala sam je za tebe.“ Pomislila sam da je pogrešila, ali preslušala sam poruku da joj udovoljim. I čula njen glas. Amberin glas. Činilo mi se da su prošli samo sati umesto godina otkako sam je poslednji put videla i sva osedanja su oživela, sve uspomene. Amber me je zaokupljala do kraja dana. Nedostajala mi je. Pitala sam se šta li je s njom. Sad sam shvatila da sam tog dana možda poslednji put videla majku zdravu. A provela sam ga razmišljajudi o Amber.
24
Odjednom mi se grlo steglo i oči su mi zasuzile. Ne uzrujavam se lako, ali nedeljama sam živčana i osetljiva. Postoje samo dve žene koje sam volela, a ostala sam bez obe, mada na drugačiji način. Moja majka je nepovratno izgubljena. Ali možda i dalje mogu da nađem Amber. Riv se pomerio na stolici, podsetivši me gde se nalazim. Pogledala sam dolinu i pokušala da se saberem. Dođavola, kako li sam uspela da se toliko uzrujam? Slabašno sam mu se osmehnula. Pa, ispala sam ranjiva zato što sam razmišljala o Amber. U sebi sam joj zahvalila. Okrenula sam se prema njemu i drhtavo osmehnula. „Kako god, imala je i bolje dane. A izgleda da sam zaboravila da uglavnom nije takva.“ „Zvuči užasno.“ Glas mu je bio iskren i nežan. „Siguran sam da daješ sve od sebe kad je reč o njoj. Nemoj biti prestroga prema sebi.“ Iako sam ga tek upoznala, sigurna sam da je ovo nešto najbliže izvinjenju što se može čuti od njega. To me je dirnulo. Klimnula sam glavom bojedi se da progovorim. Riv je odgurnuo tanjir i ustao. Nisam mnogo pojela, ali veoma rado sam spustila pribor. Povela sam se za njegovim primerom i prišla kamenoj klupi pored kamina. Mogli smo da sednemo jedno do drugog, ali ostavila sam prazan prostor između nas jer nisam bila sigurna je li neophodno da budemo bliže. Sad je vladao potpuni mrak ako se izuzme nekoliko lampiona na tremu i svetlost vatre. Okruženje je bilo divno, čak romantično. Možda i pomalo sablasno, ali, začudo, konačno sam se opustila. Pravila sam se da sam obuzeta plamičcima što su poigravali dok su konobari sklanjali tanjire. Kad su se ponovo udaljili, preokrenula sam situaciju. „Šta je s tobom? Jesi li bio blizak s roditeljima pre nego što su poginuli?“ Oklevao je. Zapitala sam se čini li to zbog teme ili zato što ne voli da ga ispituju. Napokon je odgovorio: „Jesam.“ „Imao si šesnaest godina, zar ne?“ „Izgleda da nisam jedini koji ume da gugla.“ Nisam se osvrnula na tu opasku. „U suštini si bio klinac s ogromnim carstvom. To mora da je bilo poražavajude.“ Prikovao me je pogledom. „Emili, nisam čovek koji lako popušta pod pritiskom.“ To je bilo upozorenje. Ali nisam se osvrnula na njega. „Čak i kao tinejdžer? Ne moraš da se pretvaraš preda mnom. Divim ti se bez obzira na to jesi li to podneo stoički ili bio van sebe od tuge.“
25
Podutao je pa uzdahnuo. „Bio sam ijedno i drugo. Ali ved su me bili obučili za posao u hotelijerstvu. Moj otac je bio mnogo stariji od majke, kao i radoholičar. Ved je imao jedan srčani udar. Znao sam da de ovo biti moja bududnost, i to ne tako daleka. A pomoglo je i što nisam odmah sve nasledio. Upravni odbor je upravljao kompanijom dok nisam napunio dvadeset jednu godinu.“ „Šta si radio u međuvremenu?“ Ti odgovori mi nisu potrebni. Ispitivala sam ga samo zato što sam htela da se oseda opušteno dok razgovara sa mnom. Ali i zato što me je iskreno zanimalo. „Živeo sam s babom i dedom u Grčkoj.“ Primetio je da sam se iznenadila. „Izgleda da ti internet pretraga to nije otkrila.“ Odmahnula sam glavom. „To nije opštepoznato. Majčina porodica je… pa, komplikovana. Tako da ne govorim često o njima jer bi mediji verovatno sve izvrnuli i dali svoje tumačenje. A iskreno govoredi, mislim da se to ne tiče nikoga osim mene.“ Zastao je i pomislila sam kako nede redi ništa više, svrstavši me u one kojih se to ne tiče. Iznenadio me je. „Živeo sam tamo do osamnaeste godine i tad sam se vratio u Ameriku da studiram.“ „Na Stenfordu, zar ne?“ Sačekala sam da klimne glavom. „A jesi li blizak s bakom i dedom?“ „Nisam. Deda je umro pre nekoliko godina. A nisam se video s bakom otkako sam otišao. Mada joj svake godine pošaljem rođendansku čestitku.“ „Tanka čestitka nije zamena za unukovu ljubav“, našalila sam se. Ili ga izazvala. Riv me je prostrelio pogledom, ali usne su mu se izvile u osmeh. „Nije. Međutim, pošto je poslednje što mi je rekla bilo: 'Ne vradaj se ako sad odeš', mislim da je čestitka više nego što očekuje. Ili zaslužuje.“ Svarila sam njegove reči. „Zvuči kao da tu ima još nečega.“ „I ima.“ Ustao je, otišao do betonske ivice kamina, pa se okrenuo prema meni. „Ali ne želim da pričam o tome.“ Sela sam na dlanove i zagledala se u njega. Zapitala sam se da li bi u drugim okolnostima mogao da mi se svidi. Da bude muškarac do koga mi je zaista stalo. Muškarac koji bi mogao da me uništi. Još je važnije da li je on muškarac koji bi se dopao Amber? Ili je bio samo jedan od njenih platiša? Ako je tako, šta li je dobij ao zauzvrat? „O čemu razmišljaš?“ Nisam ni trepnula. „O tome da si svakako intrigantan. Nagađam da si intrigantan i na tečnom grčkom.“
26
„Intrigantan na grčkom“, ponovio je s prizvukom razgaljenosti. „Da, govorim grčki.“ „Reci mi nešto.“ „Drugi put.“ Prešao je uzavrelim pogledom po meni. „Znaš li šta je intrigantno?“ Da. Ovo. Sviđa mi se ovo. Dopada mi se što mu je pogled tako otvoren i grabežljiv. Pravila sam se nevešta. „Šta? Ja?“ „Veoma.“ Ponovo onaj izraz lica, pogled koji se srede s mojim, prodire u mene, u duboka, sveta i osetljiva mesta. Mesta koja su toliko ispunjena tajnama, uspomenama i Amber da u njima vlada gužva i bez njega. Ali kad me tako gleda, osedam neobjašnjivu želju da napravim mesta za njega. Samo za njega. Nagon mi je govorio da skrenem pogled, ali naterala sam se da to ne učinim. Tad sam videla da se i on muči. Disanje mi se ubrzalo i postalo plide. „Daleko od toga. Uglavnom sam dosadna.“ Ali nema ničeg dosadnog u vezi s ovim, ničeg tupog u vezi sa sjajem između nas. Jak je i vreo kao žica koja oživljava samo kad držimo njene krajeve. Utom se pomerio i vatra se našla tačno iza njega tako da mu je lice bilo u senci. „Ne bih rekao da je ijedna žena koja juri muškarca dosadna.“ Iako mu nisam videla lice, glas mu je odjednom zvučao grublje. Čak optužujude. Naboj među nama se povedao. „Ne može se baš redi da sam te jurila. Nisam ni znala da deš biti u odmaralištu kad sam rezervisala sobu.“ Laži. Jesam ga jurila. Iako nisam bila sigurna da de biti u Palm Springsu, pretpostavila sam da hode zato što je čovek koji se drži navika. Trebalo mi je više od nedelju dana da otkrijem kako da ga uhvatim samog. „A kad si saznala, odlučila si da… ?“ „Odlučila sam da te upoznam.“ Ovo je još jedno isleđivanje, slično onom pored bazena, ali napregnutije. Pravila sam se da to ne primedujem i pokušala da povratim malopređašnju opuštenost. „To svakako nije prvi put da te je neka startovala, Rive. Kako inače upoznaješ devojke?“ Iako mu je izraz bio ravnodušan, pogled mu je dopirao svugde – iznutra i spolja. Dodirivao me je, golicao me tako da sam pocrvenela, migoljila se, gorela. „Uglavnom ne upoznajem devojke ukoliko to ne želim“, odgovorio je. „Uglavnom ja preduzimam prvi korak.“
27
Bože, on je pravi alfa mužjak. Da nisam sigurna da Amber nikad ne bi trpela pravog dominatora, pomislila bih da je od onih koji se lože na odnos gospodara i robinje. Nagađam da je u najmanju ruku zapovednički nastrojen prema partnerkama, baš kao i prema svima ostalima. „Ti si me pozvao na večeru“, istakla sam u nadi da de to ublažiti njegovu očiglednu zlovolju. U nadi da de me to osloboditi tog pogleda koji povređuje. Nije. „Ti si želela da te pozovem na večeru.“ „Htela sam da te ponovo vidim.“ Glas mi nije bio siguran koliko sam želela. Gubim tlo pod nogama. Osedam kako se izmiče ispod mene. Očajnički želedi da se uravnotežim, smelo sam dodala: „Nisam baš ciljala na večeru. Više me je zanimao desert.“ Prešla sam pogledom po njegovom telu da naglasim na šta mislim. „Ako demo iskreno, Emili, uglavnom me ne zanimaju žene koje su toliko otvorene.“ Ali otvorenost me je dovela do ovog sastanka. I uprkos njegovim rečima, zabacio je ramena i podigao bradu, očigledno zadovoljan mojim rečima. Uostalom, moje telo je zaista jedino oružje koje umem da koristim. „Uglavnom“, ponovila sam i ustala. „To znači da nije uvek tako.“ Nakrivio je glavu. Posmatrao me je. Tad sam bila potpuno sigurna da želi da me poljubi. A ako to uradi, oduzede mi i poslednju trunku snage koju još imam. Ne smem dozvoliti da se to dogodi. Moram prva da delam. S iznenadnom navalom odlučnosti, prešla sam rastojanje između nas i stavila mu šaku na međunožje. Zastao mi je dah kad sam sklopila prste oko debelog ispupčenja, iznenađena što se ved digao. „A izgleda da ne znači sad.“ Kita mu se trgla kad sam je jače stegla, ali Riv je ostao nepomičan. Njegov stav je oštro odudarao od onoga što sam osedala – nervozu, uzrujanost, ugroženost. Uzbuđenje. Pomilovala sam ga delom dužinom i srce mi se ubrzalo kad se još više ukrutio pod mojim dodirom. Bilo je prirodno da se spustim na kolena i nespretno se mašim njegovog kaiša s očajničkom žurbom koja nije imala nikakve veze s Amber… Tek što sam ga otkopčala, neko me je uhvatio za nadlanice i grubo podigao na noge. Pokušala sam da se oslobodim, ali ruke su mi bile čvrsto prikovane na leđima. Uspela sam da se okrenem dovoljno da bih videla kako me drži telohranitelj koji me je dočekao na vratima.
28
Okrenula sam se prema Rivu, koji se i dalje nehajno naslanjao na okvir kamina. Zadrhtala sam od strepnje kad se na njegovom licu ukazao nagoveštaj nestašnog osmejka. Je li isplanirao ovo? Je li ovo ipak zamka? Ili je Riv perverznjak koji dozvoljava osoblju da učestvuje u njegovim seksualnim igrarijama? Progovorio je posle nekoliko trenutaka. „Verovatno je trebalo da te upozorim na ovo. Moji ljudi uglavnom zahtevaju da pretresu svakoga ko provodi vreme nasamo sa mnom. Rekao sam im da tebe preskoče, ali zbog toga su, naravno, postali još nepoverljiviji.“ Dakle, ovo je nesporazum. Puls mi se polako smirio. „Nisam htela da ga povredim“, rekla sam preko ramena. „Naprotiv.“ „To je možda tačno“, složio se Riv. „Ali baš kao što ja nisam navikao da žene preduzimaju prvi korak, nisu ni oni. Kao što sam rekao, prvi potez je uvek moj.“ Riv i telohranitelj su razmenili nekoliko reči na stranom jeziku – verovatno grčkom. Možda zato nije hteo da mi se obrati na grčkom, možda je to jezik na kojem razgovara sa svojim obezbeđenjem. Čekala sam da završe, da Riv objasni i da me telohranitelj pusti. Umesto toga, čvršde me je stegao. Riv se ispravio i neiskreno obesio uglove usana kao da se mršti. „Znam da je ovo čudno, Emili, ali Anatolios zahteva da te pretrese. Kako bi ti bilo manje neprijatno, dozvolio mi je da preuzmem tu čast.“ U tom trenutku bih više volela da telohranitelj to radi. Stomak mi se uvezao pri samoj pomisli da Rivove ruke prelaze po mom telu, a trenutno nisam htela da me on uzbudi; htela sam da se ljutim. Jesam ljuta. Zato što ni na trenutak nisam poverovala kako ovo nije deo Rivove igre. Nisam ni na trenutak poverovala da neko može Rivu dozvoliti bilo šta. On je čovek koji radi šta hode. Tako da sam, kad je prešao dva koraka koliko nas je delilo, pokušala da se utešim time što želi da me dodiruje. Kao što ja želim da dodirujem njega. Njegov telohranitelj Anatolios me je gurnuo napred kao verni sluga koji predaje dar gospodaru. Riv me je pogledao u oči. O da, uživao je u ovome. „Ovo de trajati samo trenutak, Emili. Nema potrebe da brineš.“ Nisam odgovorila ništa. Sve što bih rekla verovatno bi me dovelo u nepriliku. Najbolje je da ga pustim da radi šta hode i da se nadam kako du saradnjom stedi njegovo poverenje Počeo je od vrata. Koža mi je buknula pod njegovim dodirom. Zatim je spustio prste do mog dekoltea, pa produžio niz grudi. Pod njegovim prstima su mi se nervni završeci probudili i pretvorili u plamene jezičke koji su sagorevali trag
29
koji je ostavljao. Spustio je šake i obuhvatio me ispod grudi, pa prešao na struk. Zatim niz kukove. Niz spoljnu stranu butina. Pogled mu je bio užaren i nije se odvajao od mog. Nije me tapkao kao obezbeđenje na aerodromu kad traži skriveno oružje. On je milovao. Zadirkivao. Mučio. Spustio mi se sve do gležnjeva. Tu je zastao i dobacio pogled Anatoliosu. U slededem trenutku je telohranitelj otpozadi nogom razdvojio moje, nateravši me da ih rastavim. Opsovala sam u bradu, ali nisam se usprotivila. Riv je nastavio da me muči, ovog puta se peo uz moje listove, preko kolena, još više, do osetljivog spoja unutrašnje strane butina. Vrpoljila sam se sve dok mu se prsti konačno nisu zaustavili na mojim gadicama. Drhtavo sam udahnula. Bila sam kao na iglama. Toliko sam se uzbudila da sam sva bridela, što je bilo mučno i iritantno. Riv se ispravio, i dalje držedi dlan na mom središtu. Oči su mu zasjale kad je osetio da je tkanina vlažna. „Ovo mi se sviđa, Emili. Raduje me što je bar delid tvog zanimanja za mene iskren.“ Jebeni seronja. „Sve je iskreno“, promrsila sam kroz stisnute zube. Još više mi se približio tako da mi je njegov dah poigravao po licu. „Želim da verujem u to. Zaista želim.“ Tad mi je gurnuo prste ispod gadica. Zaobišao je pulsirajudi klitoris i spustio se niže, napravio krug oko mog ulaza pa gurnuo prst. „Ah, natopljena. Ovo mi se mnogo sviđa.“ Pokušala sam da potisnem jecanje. Mučila sam se da ostanem ravnodušna kao što je on bio dok sam ga dodirivala. Ali to je bilo nemogude. Bura se ved spremala, stomak mi se grčio kako je zadovoljstvo raslo i nisam mogla da sprečim tihe zadihane uzdahe. Riv je duboko uzdahnuo i naslonio čelo na moje. „Veoma si primamljiva, Emili Vejborn. Veoma primamljiva.“ Želja mu je zamaglila oči, ali videla sam uzdržavanje u njegovom stavu i uspravnom držanju. Šta de prevagnuti? Šta bih volela da nadvlada? Prešao mi je palcem slobodne ruke po donjoj usni. „Primamljiva. Ali kao što sam rekao, nisam čovek koji lako popušta.“ Iznenada se odmakao, a ja sam ostala napeta od želje. „Upravo sam se setio da moram da se posvetim jednom poslu. Hvala na zabavnoj večeri, Emili. Anatolios de te ispratiti do apartmana ako želiš.“ U slededem trenutku je nestao, jednako brzo kao što su njegovi konobari ulazili i izlazili cele večeri. Ponovo sam opsovala u bradu. Nisam se usudila da pogledam telohranitelja koji me je konačno pustio, znajudi da verovatno likuje zbog mog poniženja. Naravno da nedu dozvoliti da me isprati. Bez reči sam zagladila haljinu i pošla
30
putem kojim sam došla, visoko podignute glave iako sam osedala Anatoliosov pogled na leđima. Svakako nisam očekivala takav hod srama na kraju večeri, ali iznela sam ga s onoliko samopouzdanja koliko sam mogla da sakupim. Kad sam se vratila u sobu, srušila sam se na krevet i stegla pesnice uz bokove. Dođavola, rekla sam i udarila dušek. Dođavola, dođavola, dođavola. Bila sam osujedena i napaljena. Zabrinuta da nikad više nedu videti Riva i da sam uprskala potragu za Amber. Još jednom sam udarila dušek. Ali moje muke trenutno nisu imale mnogo veze s Amber, ved s nečim što sam večeras saznala – Riv Salis voli da dominira. Ved sam upoznala tu vrstu muškaraca. Znam šta vole – da tucaju, ali pod njihovim uslovima. Oni vole da daju poklone i pohvale gotovo koliko vole i da ih primaju. Oni su muškarci koji vole da povređuju. Da ponižavaju. Manipulišu. Oni ostavljaju modrice. Ostavljaju ožiljke. Oni su muškarci koji ulivaju strah. Muškarci koji omalovažavaju i skrnave. Zbog njih sam i ostavila prethodni život za sobom. I zbog toga sam ugasila kad je reč o Rivu Salisu – zato što nikad nedu prestati da žudim za takvim muškarcima.
31
Četvrto poglavlje Sutradan me je probudila zvonjava mobilnog telefona. Htela sam da ga ignorišem, ali pomisao da je možda Riv naterala me je da ispružim ruku pre nego što prestane da zvoni. „Emili, ovde Džo Kuk.“ Protrljala sam oči i pokušala da se ubedim da nisam razočarana. Riv nema moj broj, mada to ne bi imalo veze. A onda sam shvatila staje glas rekao i sela. „Džo. Zdravo. Imaš li neke vesti?“ Ne bi me zvao da nema. Unajmila sam Džoa Kuka pošto mi policija nije pomogla u potrazi za Amber. Ne mogu ih zaista kriviti. Jednostavno nisam imala dovoljno materijala da bi pokrenuli istragu. Raspravljala sam se. Molila sam. Provela sam ceo dan posle Dana zahvalnosti u policijskoj stanici i pokušavala da navedem nekoga da ozbiljno shvati moje reči. Na kraju me je jedan stariji inspektor pozvao u svoju kancelariju. Strpljivo je saslušao celu priču. Poslušao je poruku koju sam s majčine sekretarice prebacila na mobilni. Slušao je moje objašnjenje da, iako Amber nije tražila pomod ili rekla da je u nevolji, znam kako nešto nije u redu jer je rekla „plava kabanica“ – našu lozinku. A onda mi je jednako strpljivo objasnio zašto ne može ništa da učini. „Ništa od ovoga što ste rekli ne ukazuje da je nestala“, rekao je. „Ne kažem da se ništa nije desilo vašoj prijateljici – samo vam govorim da vam ne možemo pomodi da je nađete.“ Zaustila sam da se raspravljam kad je dodao: „Ali poznajem nekoga ko bi mogao da vam pomogne. Skup je, ali vredan je toga ako vam je zaista važno.“ Jeste mi bilo zaista važno. Deset minuta kasnije izašla sam iz stanice s brojem telefona Džoa Kuka. Sastali smo se u jednoj rupi od restorana u Holivudu – njegov izbor, ne moj – i na prvi pogled sam shvatila da on nije nalik nijednom mom poznaniku. Muškarci koje poznajem su otmeni i šarmantni, bar spolja, manikiranih šaka, nose ispeglana odela i voze skupe automobile. Delom lovac na glave, a delom privatni detektiv, Džo se dovezao na harliju, odeven u crnu kožu od glave do pete i sa živopisnim tetovažama na svakom slobodnom centimetru ruku i vrata. Kosa mu je bila ošišana na nulericu i nije skidao naočare za sunce, čak ni unutra. Ne bih se iznenadila da je, tako grub i neuredan, poznavao inspektora koji me je uputio na njega zato što je i sam imao dosije.
32
Uprkos mom prvom utisku i činjenici da je njegova radna biografija glasila samo „Nalazim ljude koje je teško pronadi“, Džo je profesionalac. Ozbiljno je shvatio moju priču, gotovo tri sata me je ispitivao o prijateljstvu s Amber, a nijednom nije pitao zašto sam unajmila njega umesto nekog od stotine privatnih detektiva koje bih mogla da nađem na internetu za tredinu iznosa koji je tražio. Nisam budala, a Amber ume da se krije. Potreban mi je vest tragač koji zna nešto više od fotografisanja nevernih bračnih partnera i nalaženja dece posle usvajanja. Džo je upravo takav. Više sam to osetila nego što sam znala, ali dovoljno sam mu poverovala da ga odmah unajmim. Kad mi je predao prvi izveštaj u kojem je pomenuo i događaje za koje sam mislila da su pokopani, dovoljno se dokazao. „Pronašao sam njene roditelje“, rekao mi je sad. „U stvari, razgovarao sam s majkom. Ona je stvarno sjebana. Sve ove godine živi u istoj kudi u Santa Klariti, samo pola sata od mesta na kojem je Amber stanovala dok je bila srednjoškolka, ali kladim se da se nikad nije potrudila da je potraži. Prevrnula je očima kad sam spomenuo ime njene derke. Rekla je da se nije čula s njom više od jedne decenije. Mislila je da je mrtva. Nije pokazala zanimanje ni kad sam joj pokazao Amberine fotografije posle bekstva. Redovno viđam ljude koji rade gadne stvari tako da znam šta govorim kad kažem da je ona imala užasan porodični život, Em.“ Klimnula sam glavom iako me nije video. „Da, znam.“ Amber nije nikad mnogo govorila o roditeljima, ali po nekim stvarima koje su joj se omakle, shvatila sam da joj je majka ljubomorna kučka. Ljubomorna na rođenu derku. A otac je bio najgori ološ i redovno ju je seksualno zlostavljao – svoje dete – dok ju je majka mrzela umesto da je zaštiti. Moja majka je bar pokušala da me voli. „Pa, to je ionako bilo osuđeno na propast. Jesi li uopšte video njenog oca?“ „Nisam, to je ono što je zanimljivo. Nije bio tamo. Ved nekoliko godina je u Folsomu.“ „U državnom zatvoru?“ „Aha. Osuđen je na dvadeset pet godina zbog nanošenja teških telesnih povreda jednom detetu. Devojčici iz komšiluka. Izgleda da je vozio jednu devojčicu posle škole, ali ne u automobilu, ved na svojoj alatki. Tu stvari postaju mutne. Početkom oktobra ga je neko ubio.“ Palac čiji sam nokat rasejano grickala ispao mi je iz usta. „Stani… jesi li rekao ubio?“ „Aha. Napad nekakvim 'oružjem za sečenje'.“ Navodnici su bili jasni po načinu na koji je to izgovorio kao da čita beleške. „Utvrđeno je da je na mestu ostao mrtav.“
33
„Au.“ Bilo je grozno čuti tako nešto, ali istovremeno sam osetila osvetničku žaoku. Da mu je neko prerezao grkljan oružjem za sečenje pre više godina, koliko li bi Amberin život bio drugačiji? Zapitala sam se zna li ona za to. Zapitala sam se oseda li se i ona pobednički. Zapitala sam se može li da oseti bilo šta. Potisnula sam poslednju misao. „Nagađam da nije neuobičajeno da pedofile koknu u zatvoru, zar ne?“ „Koknu.“ Džoa kao da je zabavljao sleng koji sam koristila kad pričam s njim. „Nije neuobičajeno. Ali ima još. I postaje čudno. Panduri nisu okrivili nikoga, ali jedan izvor mi je rekao da svi znaju ko je to uradio. Nik Delatano. On je tip koji je pao za mafiju.“ Zastao je. „To znači da je prihvatio krivicu umesto nekoga ili zaštitio nekog važnijeg od sebe, za šta de biti nagrađen. U suštini, on radi za mafiju, čak i u zatvoru. I to ne za bilo koju mafiju, Emili, ved za posebni ogranak nazvan filadelfijska grčka mafija. Jesi li čula za njih?“ „Nisam.“ Mada sam se naježila čim je izgovorio reč „grčka“. „Poslednju deceniju je 'uspavana', što bi rekli, ali to zapravo znači da je bolje skrivala šta radi. Oni su kao Italijani, znaš, stručnjaci za pranje novca, izbegavanje poreza, iznuđivanje, prodaju droge. Ubistva. Samo što su iz Grčke.“ Progutala sam knedlu. Možda je slučajnost. „Možda i mafija mrzi ljude koji zlostavljaju decu.“ „To ne sporim. Ali pretpostavimo da Nik nije ni znao da je Džejms Prajs seksualno zlostavljao decu. Zašto je onda mafijaš napao pedofila?“ Iako mi je to ved palo na pamet, nisam htela da poverujem. „Postoji stotinu razloga. Možda su se potukli zbog toalet-papira. Možda je Džejms pružio otpor kad je Nik hteo da ga pretvori u svoju kučku. To verovatno nema nikakve veze s Amber.“ „Možda.“ Njegov glas je odavao kako ne veruje u to. „Samo je zanimljivo s obzirom na to da je Riv Salis poslednji muškarac s kojim je bila, a on je takođe povezan s mafijom.“ „Priča se da je povezan s mafijom.“ Bože, čak sam i sebi zvučala kao da ga branim. „Da, da, 'priča se'.“ Podutao je nekoliko trenutaka. „Samo ne mogu da izbacim onu fotografiju Salisa s Vilanakisom iz glave. Nema mnogo ljudi koji mogu toliko da se približe Vilanakisu.“ Znam tu fotografiju. Džo ju je otkrio nedugo pošto je započeo istragu. I sama sam je videla na internetu, ali nisam znala ko je drugi muškarac. Njegovo ime čak nije ni navedeno u postu. Reč je o mutnoj fotki napravljenoj telefonom na porodičnoj večeri i podeljenoj na jednom ličnom blogu. Nisam ni razmišljala o njoj
34
sve dok je Džo dve nedelje pre Božida nije poslao mejlom uz kratku poruku: Mikelis Vilanakis. Poznati zločinački gazda. Kakva je veza? U tom trenutku je plan koji sam razmatrala postao neophodan. Zašto onda sad toliko želim da odbacim vezu između mafije i Džejmsa Prajsa? Ako du da budem iskrena prema sebi – zbog Riva. Zato što sam ga upoznala. Zato što ne želim da mislim da je toliko opasan. Zato što mi nije potreban još jedan razlog da osetim privlačnost prema njemu. Ali Džo je u pravu. „Znam, znam. Samo nema ničega što bi to potkrepilo, a ne želim da izvučemo neopravdane zaključke jer bismo tako mogli da zanemarimo druge važne činjenice koje bi nam pomogle da je pronađemo.“ „Koje bi nam pomogle da saznamo šta joj se desilo“, ispravio me je Džo. Starao se da ne zaboravim kako veruje da tražimo pokojnicu. To je prvo što mi je rekao kad smo se upoznali. „Znaš, posle četrdeset osam sati nestanka velika je verovatnoda da je žrtva preminula.“ „Amber nije statistika“, odgovorila sam odlučno. „Poznajem je. Ona zna kako da se krije, kako da nestane. U stvari, čak i ne znam da je nestala. Znam samo da joj je potrebna moja pomod.“ „Niko ne može da je pronađe. To znači da je nestala. Nestala je pre nekoliko meseci. Nije živa.“ „Pa“, odgovorila sam, „nedemo se složiti u vezi s tim.“ Shvatila sam da imam srede što neko uopšte želi da mi pomogne. Ako se drugačije kladimo na rezultat, to je u redu. Proces traganja je isti u oba slučaja. Mada sam ga podsedala na svoj stav jednako često kao on mene na svoj. „Šta deš da radiš kad otkriješ da je živa i zdrava?“, pitala sam sad. „Pustidu te da kažeš 'Jesam li ti rekla'.“ „O, to du i uraditi.“ Grickala sam usnu i razmišljala da li da mu kažem ono što sam saznala otkako smo poslednji put razgovarali jer de hteti da zna kako sam došla do tog saznanja. Pošto bi svaka pojedinost mogla da bude važna, odlučila sam mu ispričam. „Kad smo kod toga… znaš li da je Riv dve godine živeo kod majčinih roditelja u Grčkoj kad su njegovi roditelji poginuli?“ „Ne znam. Kako si to saznala?“ Užasavala sam se tog pitanja. Nisam rekla Džou šta radim niti šta nameravam da uradim. Bez obzira na to da li bi pokušao da me odvrati ili ne, svakako ne bi odobrio moj naum. „Nije važno otkud znam. Ali tačno je. Možda su tako počele glasine o vezi s grčkom mafijom?“
35
„Hmm. Možda. Ili je tad počeo da sarađuje s njima.“ Džo je zvučao kao da više veruje u drugu mogudnost. „Da nisi možda saznala devojačko prezime njegove majke?“ „Zar nije Kaja?“ „Pa. Ukratko – mislim da nije. Na njenoj venčanici piše da joj je devojačko prezime Kaja, ali pre toga nema nikakvih tragova njenog postojanja. U svakoj biografiji koju je Salis odobrio piše da je odrasla u Atini i upoznala muža na večeri povodom otvaranja njegovog tamošnjeg odmarališta. Tobože je tek završila školu. Nevolja je u tome što su na taj događaj mogli da dođu samo pozvani, a na spisku nema nikoga s prezimenom Kaja. Recimo da ju je neko doveo kao pratilju. Zanemarimo pitanje ko bi odveo nepoznatu klinku na važan politički događaj. Zato što je o tome bila reč – o večeri da se podiđe vlastima. Velika je stvar što se jedan uspešni Grk vratio u domovinu. Obezbeđenje je sigurno bilo ogromno. Elena bi bila na tom spisku čak i da ju je neko doveo kao pratilju. Ili joj je Kaja lažno prezime ili nije tad upoznala Danijela Salisa. Jedno je laž. A postavlja se pitanje – zašto?“ Verovatno zato što okolnosti pod kojima ga je upoznala nisu bile prikladne da bi se spominjale u pristojnom društvu. Lično, muka mi je od bogatih muškaraca. Moje iskustvo je otkrilo da vedina njih kupuje svoje žene. Zašto to ne bi mogao da bude slučaj i sa Rivovim ocem? Nadam se da je takav slučaj s Rivom inače gubim vreme u njegovom odmaralištu. „Pa, to je sve što sam saznao zasad. Ima li nešto što bi ti htela da mi kažeš?“ To je bila prilika da mu kažem kako sam odlučila da sama krenem na Riva. Bilo bi pametno da mu kažem, da kažem bilo kome. Ali mogu li to da radim ako je još neko umešan? Riv ima previše sredstava na raspolaganju. Nisam mogla da se otresem osedaja da bi saznao kad bih uvukla Džoa u priču, a poslednje što želim jeste da još nekoga ugrozim. „Nemam. Ni ja nisam saznala ništa više.“ Džo je uzdahnuo. „Onda du se javiti kad budem otkrio nešto novo.“ „Ali, Emili“, dodao je pre nego što sam prekinula vezu, „imaj na umu da nedu idi dalje od devojke. Učinidu šta mogu da pronađem tvoju drugaricu, ali dižem ruke ako svi putevi vode do Salisa. Ne želim da prkosim smrti.“ Upozorio me je i kad je pristao da preuzme moj slučaj. „Nedeš nadi nikoga ko de se nameriti na takvog čoveka. A ako nađeš nekoga ko kaže da hode, beži od njega.“ Dosadilo mi je da bežim. I, jebiga, možda želim da prkosim smrti.
36
Znala sam da se Amber zabavlja s Rivom mnogo pre nego što me je pozvala. Videla sam njihovu zajedničku fotografiju na stranici o slavnima u časopisu Pipi. Čak i ne čitam taj magazin često, a i kad ga kupim, preskačem stranice o slavnima koji širom sveta rade ono što slavne ličnosti uvek čine. Velika je slučajnost što sam ih uopšte videla. To je bilo nekoliko nedelja posle prikazivanja prve epizode Sledede generacije, a kritičari i gledaoci su je proglasili najboljom novom serijom sezone. Paparaci su počeli da vise ispred studija i da se pojavljuju na zabavama za glumce. Iako moje lice nije bilo toliko poznato, nekoliko puta sam ih zatekla kako vrebaju u mojoj ulici. Nekad bih krajičkom oka videla kako neko podiže mobilni telefon prema meni. Od kolege iz serije sam čula da sam osvanula u Piplu, pa sam kupila primerak. U svom malom dvosobnom stanu na padini Zapadnog Holivuda natočila sam sebi čašu vina, sklupčala se na kauču i otvorila časopis. Njena fotografija mi je prva zapala za oko – ironija je što se nalazila naspram moje. Snimljeni su na gala zabavi s mnoštvom poznatih ličnosti u Rivovom hotelu u Santa Moniki. On je držao ruke u džepovima pantalona koje je nosio uz smoking, stav mu je bio isti kao u Seri laundžu, dok ga je ona držala za ruku i osmehivala se njenim savršenim osmehom. Mršava je, pomislila sam, i ofarbala je plavu kosu u svetliju nijansu. Smešno je što sam i ja to uradila. Dugo sam je opčinjeno gledala pa konačno pročitala naslov: Salisova najnovija prijateljica. Čak je nisu spomenuli po imenu. Sve do tog trenutka verovala sam da sam mnogo napredovala otkako sam je ostavila pre više od pola decenije. Kad sam videla naše fotografije na dve naspramne stranice i uporedila gde smo danas, shvatila sam da nisam postigla ništa. Ona nema ime, a ja nemam lice. Ona bar ima „prijatelja“. Kad sam završila razgovor s Džoom, otvorila sam sef i izvadila fasciklu s podacima koje sam prikupila o Amber, uključujudi isečak iz časopisa Pipi. Tad je sve ovo zaista i počelo – kad sam videla njeno lice i shvatila da je još živa. Mada nisam ni mislila da je pokojna. Samo je bila mrtva za mene, a na fotografiji je vaskrsla. Posle toga nisam obradala više pažnje na nju nego ranije, nisam je tražila na internetu niti pokušala da joj uđem u trag. Ali ipak se nešto promenilo. Uspomene su lakše izbijale na površinu. Njeno ime mi je bliže jeziku. Viđala sam njeno lice u gužvi iako nije bilo tamo. Pošto sam stavila znak Ne uznemiravaj na vrata i navukla rezu, poredala sam sve na krevet. Pronašla sam tu fotografiju i zagledala se u nju, pitajudi se kad li je tačno napravljena. Uvek sam mislila da je nastala dvadeset sedmog januara jer je
37
časopis nosio taj datum, ali fotografija nije tad snimljena. Ponovo sam pročitala tekst i videla da se spominje novogodišnje veče, što mi je ranije promaklo. To je bilo pre samo godinu dana. Jedna godina. Slededa generacija je prikazana odmah posle praznika i potpuno mi je promenila život. Je li Riv Salis uradio isto za Amber? Odjednom sam odlučila da sve poredam po hronološkom redu kako bi mi se raspored događaja urezao u glavu. Stavila sam fotografiju iz časopisa Pipi na gornji levi ugao kreveta. Posle nekoliko trenutaka sam se predomislila i pomerila je. Džoovo istraživanje je otkrilo da je živela u hotelu. U Salisovom hotelu. Devetnaestog oktobra je napustila sobu i otada joj se gubi svaki trag. „Zato što ona to radi“, rekla sam mu. „Ona snimi muškarca koji je zanima. Približi mu se. I krene u akciju. Devetnaestog oktobra se preselila kod Riva.“ „Hmm, brza je“, odgovorio je Džo. Nameravam da budem još brža. Uzela sam hotelski memorandum s nodnog stočida i napisala: Od tridesetog avgusta do devetnaestog oktobra – hotel. Stavila sam taj papir u gornji ugao kreveta. Pored fotografije u časopisu Pipi, Amber je još nekoliko puta uslikana s Rivom i satima sam tražila te fotke na internets Potom sam ih odštampala i stavila u fasciklu. Sad sam ih poredala bez nekog reda zato što je samo na jednoj stajao datum. Nju sam stavila poslednju. Pisalo je Memorijalni dan u odmaralištu u Palm Springsu – isto mesto na kojem se sad nalazim. To je poslednje mesto za koje smo Džo i ja mogli da je vežemo. Iako je rekao da de istraživati samo Amber, Džo je ipak saznao da je Riv tad renovirao kudu u Beverli parku, tako da vedi deo godine nije moglo da se živi u njoj. Džo je nagađao da se Riv za to vreme selio iz jednog odmarališta u drugo. Trenutno pokušava da otkrije gde je Riv putovao za vreme leta i je li Amber bila s njim. Taj zadatak sporo napreduje zato što je Riv mnogo putovao i uvek je koristio privatni mlažnjak. Ispostavilo se da nije uvek lako dodi do privatnih rasporeda letova, kao i da nisu uvek tačni. Posle slike iz odmarališta u Palm Springsu stavila sam prepis Amberine poruke. Otkucala sam je kako bih joj lakše pristupila. Ostavila mi je poruku sedamnaestog avgusta. Puna tri meseca otkako je poslednji put viđena. Tri meseca su prohujala pre nego što sam čula tajanstvenu poruku. Htela sam da okrivim majku za to, htela sam da verujem da je suviše pošandrcala kako bi se setila da mi kaže da me čeka poruka. Ali vrlo je mogude da mi nije rekla zato što je mesecima nisam posetila, a i zašto bi me zvala zbog plave kabanice?
38
Pokušala sam da ne mislim mnogo o proteklim mesecima. Griza savesti bi me prelako preplavila. Posle te poruke niko je nije ni čuo ni video. Naprosto je nestala posle toga. Kad je Džo zvao Rivovu predstavnicu za odnose s javnošdu da pita kako bi mogao da stupi u vezu s njom, dobio je šturi odgovor: Gospodin Salis i gospođica Prajs više nisu zajedno. Ne znamo gde se ona trenutno nalazi. Žena nije htela da kaže ni kad su raskinuli, a Džo je dobio odlučno „ne“ kad je pitao viđa li se Riv trenutno s nekom devojkom. Riv je sredinom septembra na jednom prijemu fotografisan s novom devojkom, dok je za Nod veštica bio s drugom. Obe su ostale neimenovane. Te fotografije su se našle u novom redu na krevetu. Pored njih sam stavila papir na kojem sam napisala izjavu Rivove predstavnice za odnose s javnošdu. Na drugom memorandumu sam napisala najnovije podatke: Džejms Prajs ubijen – oktobar. Držala sam taj papir i gledala sve što sam postavila ispred sebe u nadi da du modi da ga povezem s nečim, s bilo čim. Ali koliko god razmišljala, ubistvo Džejmsa Prajsa nije se uklapalo. Amber me je zvala u avgustu. Riv je viđen u društvu druge žene u septembru. Zdrav razum navodi na to da je nestala između tog poziva i prvog prijema na kojem je bio bez nje. Njen otac je ubijen posle toga. Ali bez obzira na ono što sam rekla Džou, nagon mi je poručivao da to ubistvo jeste važno. Kad sam sat vremena kasnije vratila sve u fasciklu, u njoj se našao i papirid s vremenom ubistva Džejmsa Prajsa. Pozvala sam sobnu uslugu da naručim rani ručak, pa provela ostatak dana u apartmanu, čitajudi sve što sam na internetu uspela da nađem o grčkoj mafiji. Saznala sam mnogo o filadelfijskoj grčkoj mafiji i njenim ključnim igračima. Tražila sam bilo kakvu vezu sa Salisovim imenom. Kad sam iscrpla tu temu, pozvala sam sobnu uslugu da naručim večeru. A onda sam ponovo tragala za Amber u nadi da mi je ranije nešto promaklo. Zatim sam prešla na Riva. Tražila sam njegove fotografije i članke o njemu. Pročitala sam sve što sam pronašla iako sam to ved čitala. A onda sam pročitala još jednom. Nod se spustila i nisam mogla ni trenutka više da piljim u ekran, pa sam zaklopila laptop i zagledala se u ogledalo nad radnim stolom za kojim sam sedela. „Pa“, rekla sam svom odrazu crvenih očiju, „vreme je da se suočiš s onim što ignorišeš ved dvadeset četiri sata. Uprskala si s Rivom.“
39
Govorila sam sebi da sam se zavukla u sobu zato što moram da istražujem. A zapravo sam htela da budem tamo za slučaj da me pozove, za slučaj da mi pruži drugu priliku. Dođavola, ako demo iskreno, ne znam ni gde sam pogrešila. Prošlo je previše godina otkako sam poslednji put zavela nekoga i naprosto više ne znam kako se to radi. Zar zbog toga ne zaslužujem još jednu šansu? Pomisao da mi je možda nede pružiti – da to verovatno nede učiniti – bila je nepodnošljiva. Naslonila sam obraz na dlan i naterala se da zauzdam osedanja dok sam iznova ponavljala: „Uprskala sam, Amber. Uprskala sam.“ To je moja mašta, nema sumnje u to – te reči su bile uspomena, nisu bile nove – ali njen glas mi je jasno i umirujudi govorio: „Tako je samo danas. Sutra de sve biti sasvim drugačije.“
40
Peto poglavlje Sutradan sam promenila plan. Možda Riv ne želi ništa sa mnom, ali Amber i dalje nema, a ja sam i dalje rešena da je pronađem. Ved sledede nedelje du se vratiti u studio u Berbanku, što znači da mi ostaje samo još nekoliko dana u ovom odmaralištu. Jeste da ne znam koliko je dugo Amber odsela ovde, ali znam da se zadržala neko vreme. Svakako je se neko seda. Samo moram da nađem prave ljude. Pored fascikle, u sef sam stavila i nekoliko predmeta koje sam nosila na snimanjima, uključujudi smeđa sočiva i smeđu periku. Perika je profesionalna i gotovo je nemogude videti da kosa nije prava, pogotovo kad sam preko nje stavila šešir koji mi se slagao s letnjom haljinom koju sam obukla preko kupadeg. Prvo sam pošla prema bazenima. Amber je uvek volela vodu, gotovo koliko i ja. Volela je da pluta pa da se čvari na suncu. A onda bi ponovila postupak. Rivov bazen je samo za plivanje dužina, a ujutru je rezervisan samo za njega. Sumnjam da joj je dozvolio da se brčka tamo dok je plivao. Pored toga, on pliva rano, što ne samo da nije vreme za sunčanje nego Amber uglavnom nije budna u to doba. Na njenu sredu, u odmaralištu postoji još šest bazena koji su stalno otvoreni. Odlučila sam da počnem od onog koji je najudaljeniji od mog apartmana pa da se polako vradam. Hotel nema spasioce pa sam se odlučila za momke zadužene za peškire. Na prvom bazenu sam petnaest minuta sedela u džakuziju kako bi moj pristup delovao uobičajeno. A nede škoditi ni da budem mokra kad budem stala pred bazenskog momka. Ipak sam žena koja ume da koristi svoje adute. Međutim, moje pripreme su bile uzaludne. Momak nije radio u odmaralištu dovoljno dugo da bi bio koristan. Na drugom bazenu sam saznala da je i tamošnji momak nedavno počeo da radi. Pored tredeg bazena je radila žena koja je maltene zarežala kad sam pokušala da razgovaram s njom. Četvrti bazen bio je porodični – Amber ni mrtva ne bi bila na mestu koje vrvi od dece. Ipak sam ponovila sve za slučaj da radnici prelaze s jednog bazena na drugi. Iako je ovaj momak bio tu prošlog leta, tad je radio u održavanju. Do petog bazena sam se obeshrabrila. Tu je bilo mirnije. Gurnula sam stopala u vodu, što me je smirilo. Uravnotežilo me je. Bila sam spremna za ulogu kad sam ustala i prišla pultu s peškirima. Momak je bio mlad. Verovatno rane dvadesete. Pogled mu je bio prikovan za mobilni tako da me nije odmah primetio. „Dao“, rekla sam i stala ispred pulta. 41
Nije podigao pogled. „Treba li vam peškir?“ „Da.“ Uzeo je jedan s gomile iza njega i pružio mi ga preko pulta. „Mogu li dobiti još jedan, molim te?“ Pogledao me je. „Ovaj, naravno.“ Sad sam mu privukla pažnju. Gurnuo je mobilni u džep i izvukao jedan peškir iz korpe. „Uzmite ovaj. Upravo su stigli čisti.“ Pokušao je da šakom očeše moju dok mi ga je pružao, ali nisam ga pustila. Mora da se potrudi da bih ga nagradila. „O, hvala. To je…“ Stavila sam peškir iza sebe kao plašt, pobrinuvši se da momak gleda gde želim pre nego što sam se umotala. „Lepo.“ Dobro, možda i ne mora mnogo da se trudi. „Želite li još nešto?“ Osmehnuo se veoma predusretljivo. Pravila sam se da razmišljam. „Koliko dugo radiš ovde, ovaj… Eriče?“, pitala sam, pročitavši njegovo ime s pločice. „Ved tri godine.“ „Onda možda možeš da mi pomogneš u vezi s nečim.“ Nagla sam se preko pulta, nadajudi se da izgledam zavodljivo a ne nestrpljivo. „Moja drugarica je bila ovde neko vreme prošlog leta. Mojih je godina. Plavuša. Moje građe. Zanima me da li je se sedaš. Zove se Amber.“ Izgledao je iskreno razočarano. „Žao mi je. Previše devojaka dolazi ovamo da bih se sedao. „Imam fotografiju.“ Zavukla sam ruku u veliku torbu za plažu koja mi je stajala pored nogu i izvadila fotografiju koju sam jutros izvukla iz fascikle. Izabrala sam onu snimljenu u ovom odmaralištu. Iako imam i fotke iz mlađih dana, nisam spremna da priznam kako sam ranije poznavala Amber za slučaj da – bože, baš sam paranoična – Riv nekako sazna da sam se raspitivala. Uostalom, slika iz odmarališta je novija i mislila sam da de pomodi ako je vidi u tom okruženju. Momak je pogledao. Videla sam kako mu se prepoznavanje pomalja na licu. A potom se povlači pred zabrinutošdu. Uzvrpoljio se i vratio mi fotografiju. „Ovaj, ne. Definitivno je nisam video. Ne znam ništa o njoj.“ Nije dobar lažov. A zašto uopšte laže? Nagla sam se još malo u nadi da de ga moje grudi na izvol'te podstadi da kaže istinu. „Jesi li siguran? Znam da je bila ovde. Zabavljala se s vlasnikom odmarališta i…“ Momak je odmahnuo glavom pre nego što sam stigla da završim rečenicu. „Ne, nisam je nikad video. Izvinite, ali moram da složim ove peškire. Želim vam prijatan dan.“ Okrenuo mi je leđa.
42
Stajala sam još nekoliko trenutaka, pa podigla torbu i otišla do obližnje ležaljke. Izvalila sam se i pogledala prema pultu s peškirima. Momak se stvarno ponašao čudno, zar ne? Ili ponovo umišljam? „Ti si luda devojka“, rekao je glas iza mene. Okrenula sam se i ugledala mladida u majici s logom odmarališta kako podiže upotrebljeni peškir s prazne ležaljke pored mene. „Molim?“ Podigao je još nekoliko peškira s poda. Nije me gledao dok je tiho odgovarao. „Ne možeš da se raspituješ o Salisovim ženskama i očekuješ da ti bilo ko išta kaže.“ Naborala sam čelo pa shvatila da je sigurno načuo razgovor za pultom. Čak i da mi nije odmah privukao pažnju, sad bi to svakako uradio. „Zar vam on brani da pričate o tome?“ „Salis? Ne baš. To je nepisano pravilo. Njegove žene su nedodirljive i o njima se ne govori. Kraj priče. Nije pravo pravilo. Osoblje prosto zna.“ Rekao je to kao da stavlja tačku na razgovor. Ali nede modi. „Ali kako znate? Mora da se nešto desilo da biste to uopšte shvatili.“ Recimo, Riv je to podstakao na neki način. Liči na njega da sve kontroliše dok deluje uzdržano. Nimalo nisam sumnjala u to. Ali momak je samo slegnuo ramenima. „Nemam pojma.“ Pogledao me je i mora da je primetio odlučnost na mom licu zato što je prestao da skuplja peškire pa seo na ležaljku pored mene. Previše teatralno se osvrnuo da vidi ko nas gleda pa se nagnuo prema meni i tiho rekao: „U redu, ali nemoj redi da si čula od mene. Bio je jedan slučaj. Jednom. Kuvar je rekao nešto ružno o jednoj gospođici s kojom se Salis zabavljao.“ Iako sam se osetila budalasto, i ja sam spustila glas. „Šta mu se desilo? Je li otpušten?“ „Mrtav je.“ Stomak mi se uvezao. „Mrtav? Zbog obične opaske?“ Tad sam videla da se tip smeje. „To si izmislio.“ Široko se osmehnuo i ispravio. „Jesam.“ „Budalo“, rekla sam šaljivo i uzvratila osmehom. Neupadljivo sam ga odmerila iza naočara za sunce. Sladak je. Izgleda kao fin dečko. Uredan i lepo vaspitan. Verovatno ne pokušava ništa na prvom sastanku. Možda ni na drugom. Takav mladid bi verovatno bio veoma dobar za mene. I nije me zanimao ni najmanje. „Izvini“, kazao je iako mu uopšte nije bilo žao. „Bilo je jače od mene. Stvarno nema priče koja bi potkrepila moje reči. Veruj mi – Salis je dobar poslodavac, ali
43
ne želiš da ga naljutiš. On je od onih koji izazivaju poštovanje. Ovde nema nikoga ko bi ugrozio svoj posao.“ „Zvučiš prilično sigurno u to.“ Zaškiljila sam. „Mora da radiš ovde ved neko vreme. Jesi li ti bio ovde prošlog leta?“ Nasmejao se. „Ozbiljno? Posle ovoga što sam upravo rekao?“ „Uverio si me da ne treba da se bojim zapitkivanja.“ Glas mi je bio ozbiljan iako sam zadržala vragolast izraz. „Hajde, nedu redi nikome. Samo… jesi li? Jesi, zar ne? Radio si ovde.“ Ponovo se nasmejao i odmahnuo glavom. „Sranje. Ne mogu da verujem da ovo radim. Daj da vidim sliku.“ Još jednom se osvrnuo pa je uzeo. Samo je bacio pogled na nju i vratio mi je. „To je gospođica Prajs.“ „Da! Da, to je ona!“ Iznenadila sam se koliko sam se oduševila samo zato što sam čula njeno ime. Koliko sam se obradovala zato što je neko konačno potvrdio da je Amber bila ovde. A to sam ionako znala. „Dakle, znao si je?“ „Znao sam za nju. Svi su znali za nju. Nikad nisam razgovarao s njom, ali viđao sam je.“ „Dobro, dobro.“ Bila sam previše uzbuđena da bih razmišljala. „Znaš li nekoga ko jeste razgovarao s njom?“ „Ne znam. Možda neko iz spa-centra. Znam da je često odlazila tamo. Ali tamo ti niko nede redi ništa, pa nemoj ni da se trudiš.“ Odlučila sam da zakažem masažu i prekorila se što mi to nije ranije palo na pamet. „Znaš li kad je otišla?“ Ponovo je odmahnuo glavom pa sam ga ohrabrila. „Približan vremenski okvir. Godišnje doba. Bilo šta.“ Cupkao je nogom dok je razmišljao. „Možda je otišla u junu. Verovatno. U isto vreme kad i Salis. I pre nego što pitaš, ne znam kuda su otišli. Salis se vratio tek za Nod veštica.“ „S njom?“ Ponovo je odmahnuo glavom. „Sam.“ Ujela sam se za usnu. „I nemaš nikakvu predstavu kuda je otišao? Ništa ti ne pada na pamet?“ „Ti baš ne odustaješ, jelda?“ Ponovo se nasmejao. „Stvarno ne znam. Zar Salis nema kudu negde? Možda je otišao tamo. Ili u drugo odmaralište. Siguran sam da preko godine obilazi i ostale hotele.“ Salis ima gotovo stotinu odmarališta širom sveta. Mogudnost da je bio u nekom od njih nimalo mi ne pomaže. „Ko bi mogao da zna njegov raspored?“ „Nemam blage veze. A verovatno nije pametno ni da se okolo raspituješ o tome.“
44
„Pa, hvala. Zahvalna sam na ovome.“ Izvadila sam novčanik iz torbe i pružila mu stotku. Odmahnuo je rukom. „Nema šanse. Dovoljno se loše osedam što sam rekao nešto što ne bi trebalo. Ne želim da me još optuže kako sam uzeo novac za to. Radije du se pravdati da mi je prelepa devojka zavrtela mozak.“ „Laskaš mi.“ Jednom delom sam poželela da može tako lako da me šarmira. Volela bih da bilo šta može da me šarmira. „Jok. Mada i dalje mislim da si luda.“ Oklevao je. „Ali ako si raspoložena za ludo dobar provod, svrati ovde u sedam kad završim smenu. Inače, ja sam Greg.“ „Triš.“ Nisam se rukovala s njim. I nedu se nadi s njim. Ved sam dobila sve što hodu od njega. Ali pomogao mi je pa sam odgovorila: „Razmislidu o tome, Greg.“ Zapitala sam se da li bi me pozvao da izađemo ili bio tako otvoren da zna kako sam pre samo dve večeri bila na sastanku s njegovim šefom. Da li me to svrstava u nepisanu grupu nedodirljivih? Zaključila sam da je bolje da ne pitam. Kad je Greg otišao, zavalila sam se na ležaljci da razmislim o slededem potezu. On misli da nema razloga da ispitujem osoblje jer mi niko nede redi ništa. Naravno, on mi je ipak odgovorio na pitanja nakon što je rekao da to ne vodi ničemu. Što znači da možda i ima šanse da saznam nešto. Ako budem imala srede. Ili ako budem dobro odigrala ulogu. Bilo kako bilo, preumorna sam da bih danas uradila još nešto. Krčanje stomaka odvelo me je do La kabane, kafea pored bazena. Ne želedi da čekam konobara, smestila sam se za šank i naručila takos s piletinom i čašu sovinjon blana od šankerice – Lusi, kako je pisalo na njenoj pločici. Zadržala sam periku, ali pažljivo sam skinula šešir i stavila ga na šank. Dok sam čekala da me usluzi, izvadila sam telefon iz torbe i potražila broj spa-centra. Kad mi je donela hranu, ved sam zakazala masažu za sutra ujutru u deset. Dok sam jela, shvatila sam da mi razgovor s Gregom, koliko god mi prijao, nije otkrio ništa korisno. Ved sam znala da je Amber bila ovde prošlog leta. Sad znam i da je otišla do kraja juna. Možda. Verovatno. Rekao mi je i da nije više bila s Rivom za Nod veštica. Ali to sam ved naslutila po onoj fotografiji s drugom devojkom iz septembra. U stvari, najzanimljivije saznanje je da bar neki članovi Rivovog osoblja veruju kako on ne voli da pričaju o njemu. A to mi svakako ne pomaže. Uzdahnula sam, odgurnula ostatak takosa i spustila glavu na šank. „Izgleda kao da vam treba još jedna čaša“, primetila je Lusi. Ispratila sam njen pogled do svoje prazne vinske čaše. „Da, mislim da du uzeti još jednu.“
45
„Moradu da otvorim novu bocu. Samo trenutak.“ Otišla je, a ja sam naslonila glavu na lakat i odsutno se zagledala u zid samo nekoliko koraka od mene. Jedan deo bio je pokriven uramljenim fotografijama različitih oblika. Videla sam da su na njima ljudi i da je to postavka koja bi se pre našla u kudi babe i dede nego u kafeu. Zainteresovana, ustala sam da bolje vidim. Bile su to nasumične fotografije. Napravljene u ovom istom kafeu. Riv je bio na nekoliko. Nosio je ležernu košulju i kaki bermude. Na jednoj je držao ruku nekome na ramenu. Na drugoj je podigao bocu uvoznog piva. Bio je isto obučen na svima pa sam pretpostavila da su sve napravljene na istom događaju, samo nisam znala na kojem ni kad se odigrao. Ali ako su nedavno napravljene… Iako mi je pogled sam od sebe lutao prema Rivovim fotkama, sad sam među ostalim licima tražila Amber, nadajudi se da je i ona tu. Mada sam gledala i njegove. Bio je suviše fotogeničan da to ne radim. Previše lep. Previše zamaman. „Baš je dobar frajer, zar ne?“ Pogledala sam preko ramena i spazila Lusi kako mi pruža vinsku čašu. Prihvatila sam je i klimnula u znak zahvalnosti. „Nije loš“, priznala sam i ponovo se zagledala u jednu sliku. Bila je u manjem ramu i okruživao ju je beli paspartu tako da se videlo samo desetak centimetara. Riv je stajao s dve devojke koje su nosile gornji deo bikinija i duge suknje. Otkopčao je nekoliko dugmadi na košulji kao da je veče poodmaklo. Osmeh mu je bio vedar, a oči blistave. Izgledao je kao da uživa. Iako me je privlačio ozbiljni pogled koji sam najčešde viđala, dopadao mi se i takav. Pokazala sam na fotografije. „Kad je ovo uopšte napravljeno?“ Lusi se vratila za šank, ali odgovorila mi je dok je brisala pult. „Za njegov trideseti rođendan. Bila je to dobra zabava. Nije bilo previše gostiju. Stotinak prijatelja i rođaka. Zatvorili smo bazen i napravili žurku ovde.“ Riv sad ima trideset šest godina. Amber ne može da bude na tim fotografijama. Ipak sam nastavila da gledam i zaustavila se na jednoj devojci. Okrenula je glavu od aparata i dlanom je pokrila usta kao da se smeje, tako da joj se lice nije dobro videlo. „Au“, ciknula sam kad sam je prepoznala. „To je Misi Mataja.“ Misi Mataja je zaslužna za glas koji bije Riva. Zabavljali su se neko vreme. Ili se kresali. Šta ved Riv radi sa svojim partnerkama. Kao i s vedinom žena s kojima je bio, nikad je nije predstavio kao svoju devojku. Ako su ikad i pokazivali osedanja u javnosti, to nikad nije zabeleženo foto-aparatom. Kao i sve Rivove devojke, Misi je bila prelepa. Manekenka u usponu. Egzotična. Mlada. Obožavana.
46
A onda je – verovatno ubrzo po nastanku slike koju sam gledala – pala s litice i poginula. Ili je skočila. Ili ju je neko gurnuo. Niko nije bio siguran. Jedni su govorili da se verovatno ubila. Drugi su verovali da je reč o nesrednom slučaju. Mnogi su upirali prstom u njenog ljubavnika. Nalazili su se na njegovom privatnom ostrvu u Kizu, na kraju krajeva, a svi koji su bili tamo rekli su da je poslednji put viđena s Rivom. On nikad nije bio od onih koji se obaziru na glasine ili optužbe bilo koje vrste, što je važilo i za tu priliku. Nije izdao saopštenje. Nije nikome ispričao svoju stranu priče. Svi novinari koji su tražili intervju odbijeni su. Policija je tvrdila da ga je ispitala i zaključila da nije kriv. Međutim, javnosti se nije dopalo što nije optužen. Misini obožavaoci pokrenuli su javne napade na Riva, koristedi društvene mreže da ga proglase ubicom i lažovom. Pridružili su im se i drugi. Svakojaki ljudi su spremni da mrze čoveka poput Riva. Poslovni takmaci. Srednja klasa koja misli da su bogati zapravo zlikovci. Teoretičari zavere uvereni da je Riv potplatio policiju. Članovi hrišdanske desnice koji su bili više nego spremni da razapnu čoveka koji vodi tako poročan život. Riv se nije obazirao na te optužbe kao što se nikad nije obazirao ni na šta. Te tvrdnje ionako nisu mogle da postignu ništa. Što se zakona tiče, Riv Salis je bio nedužan. Međutim, dobar deo javnosti je verovao kako je on samo još jedan bogataš koji je iskoristio svoj novac i mod da se izvuče za zločin koji je počinio. Nikad nisam imala stav o tome. Čak i posle Amberinog nestanka odbila sam da razmišljam o Misinoj smrti. Nije bilo dokaza da je posredi bilo šta drugo osim nesrednog slučaja. Potrebno mi je nešto opipljivije od glasina. „Misi je tamo?“, upita Lusi. „Hm, mislila sam da sam sklonila sve njene fotografije.“ Okrenula sam se prema njoj. „Zašto? Je li to tražio?“ Odgovor nije ni važan, shvatila sam nakon što sam pitala. Nede mi otkriti je li to uradio ili nije. Lusi je odmahnula glavom. „O ne, nije. Ali previše je… znate ved. Njene fotografije prosto teraju ljude da govore svašta, a o toj devojci su ved previše pričali. Neka mrtvi počivaju u miru.“ „Naravno. To je ispravno.“ Zapitala sam se treba li i ja to da uradim i odustanem od daljeg razgovora. Ali nisam mogla. Ranije me ona nije zanimala, ali ovo je prilika koja se možda nede ponovo ukazati. „Da li ljudi – mislim na goste – ikada govore nešto o njemu“, klimnula sam prema Rivovoj fotografiji, „i njoj?“
47
„Mislite da li ga zovu ubicom? O da. Mada ne kao ranije. Ali ponekad.“ Za razliku od Grega, Lusi nije uopšte izgledala obazrivo dok je pričala, što me je iznenadilo. Iako nije vladala gužva u kafeu, ipak ima ušiju koje bi mogle da čuju. Ako ona ne mari zbog toga, nedu ni ja. „Misliš li stvarno da je to bio nesredni slučaj?“ To je samo malkice učtivije pitanje od onog koje sam zaista htela da postavim, a ono glasi: Misliš li da je on to uradio? Pogledala me je kao da ju je i moja učtivija verzija uvredila pa odgovorila: „Dođavola, ne znam. Verovatno. Ako bi iko mogao da se izvuče s tim, onda je to on. Ali ta devojka je bila divlja. A kad smo kod toga, tad je i on bio neobuzdan. Više nego sad, u svakom slučaju. Mnogo su se zabavljali. Nesredni slučajevi su češdi kad se ne ponašate odgovorno, ako znate na šta mislim. Verovatno se ne bih iznenadila kad bih saznala da jeste, ali i da nije. Mada nikad nije mnogo patio za njom. Bar ne ovde.“ Lusi je odmahnula rukom i potisnula sedanja. „Ali šta god da se desilo, odmaralištu nisu potrebne priče koje bi ta fotografija mogla da podstakne. Možete li mi dodati taj ram? Stavidu drugu fotografiju na njeno mesto. Ovde negde ima još slika napravljenih te večeri.“ Skinula sam ram sa zida, pružila joj ga i vratila se na stolicu. „Radiš ovde ved neko vreme, zar ne?“ Sve dok je Lusi raspoložena za priču, želim da joj postavljam pitanja. „Jesi li upoznala njegove druge devojke? Recimo, onu s kojom se zabavljao prošlog leta? Amber Prajs?“ „Gospođica Prajs? Dolazila je ovamo nekoliko puta.“ Šankerica je skidala ekserčide sa zadnjeg dela rama dok je govorila. „Nikad mi se nije obratila osim kad je naručivala pide. I ona je bila divlja. Volela je da pije. Sigurna sam da je volela i druge stvari. Pogotovo da očijuka s drugim muškarcima, čak i kad je bila s gospodinom Salisom.“ „Kladim se da mu se to nije dopalo.“ To liči na Amber. Muškarci s kojima je najčešde bila uglavnom su voleli njenu društvenost. Uživali su što je spremna da je dele s drugima. Ali niko ne mora da mi kaže kako se Riv osedao zbog toga i mrzela sam onaj deo sebe koji je pomislio kako bi to mogao biti mogudi motiv. „Ne, nije mu se nimalo dopadalo. Nekad su se svađali zbog toga. Ali stvarno mu je bila draga i mislim da bi trpeo svašta od nje. Kad se jesenas vratio bez nje, svakako je izgledao trezvenije. Ne bi me čudilo da se ta cura previše izmotavala pred njim i da je konačno prekinuo s njom.“ Ili nešto gore.
48
Ne, ne smem tako da razmišljam. Čak i ako je Rivu dala povoda, to ne znači da bi je… povredio. Zar ne? „To je veoma zanimljivo“, rekla sam, videvši da Lusi čeka da nešto kažem. Načas je piljila u mene. „Znate, upravo sam shvatila na koga me podsedate. Vaš glas. Zvučite isto kao onaj kompjuter iz serije Slededa generacija.“ Načas sam mislila da kažem istinu, da kažem „Korisnička greška“ kao što je očekivala. Ali ipak sam se osmehnula i odgovorila kao i obično: „To mi često govore.“ Čak i kad me ne more mračne misli, ne volim da razgovaram s obožavaocima. Malkice se snuždila. „Mada je zanimljivo zvučati kao zvezda. Sjajna serija.“ Utom joj je jedna mušterija mahnula s drugog kraja šanka. „Izvinite me na trenutak.“ Spustila je fotografiju koju je izvadila iz rama i otišla da posluži gosta. Otpila sam gutljaj vina i odsutno pogledala fotografiju. Bila je veda od paspartua. Pošto je izvađena iz rama, videla sam je celu. I na delu koji je bio skriven dok je stajala na zidu, videla još jedno poznato lice. Puls mi je ubrzao kad sam pogledala niz šank da se uverim da li šankerica i dalje zauzeta. Pazedi da ne privučem pažnju, ubacila sam sliku u torbu, ostavila pedeseticu da pokrijem račun i udaljila se. Kad sam se vratila u sobu, izvadila sam fotografiju i ponovo se zagledala u nju. A onda sam je uporedila s onom na mobilnom koju mi je Džo poslao pre nekoliko nedelja. Nema sumnje, na obe slike isti čovek stoji pored Riva – Mikelis Vilanakis. Lako je redi da su se slučajno zatekli zajedno u jednoj prilici, da su bili važne zvanice na nekoj zabavi. Ništa strašno. Ali da dvaput budu zajedno, i to na privatnom događaju kao što je Rivova rođendanska proslava, ukazuje na to da se zasigurno poznaju. Dakle, kakva je Rivova veza s grčkim mafijaškim bosom? Obojicu bije glas plejboja, ali Vilanakis je bar dve decenije stariji od Riva. Ako su prijatelji, onda su čudan par. Pre de biti da su poslovni saradnici. A ako Riv posluje s Vilanakisom, to znači da posluje s mafijom. Sela sam na ivicu kreveta i pokušala da dokučim kako se osedam zbog toga. Trebalo bi da budem uplašena. Obazriva. I jesam se tako osedala. Ali i nisam. Zato što to ne menja ništa u vezi s Amberinim nestankom. I ne čini Riva drugačijim od čoveka koga sam ved upoznala. Čoveka koji je modan, imao veze s mafijom ili nemao. Čoveka koji naređuje s istom lakodom s kojom šarmira. Čoveka koji je stavio ruke na moje telo, dodirivao me pod svojim uslovima i uzbudio me dok je istovremeno napravio budalu od mene. Dođavola, zašto me je toliko privukao?
49
Napravila sam krug ramenima ne bih li se resila čvorida koji su se stvorili dok sam tugovala zbog okolnosti u kojima sam se našla. Ništa što sam danas saznala ne može da se meri s onim što bih otkrila da nisam uprskala prvobitni plan da se približim Rivu. Toliko sam se razočarala da se to graničilo sa slomljenim srcem. Legla sam i sklupčala se. Sutra, pokušala sam da kažem sebi, ali to me nije umirilo kao sinod. Bar du sutra otidi na masažu. Bar nešto čemu mogu da se radujem.
50
Šesto poglavlje Prvi put sam delila muškarca s Amber za svoj sedamnaesti rođendan. Živela je u mom kraju ved šest meseci i sprijateljile smo se. Volele smo istu hranu, muziku i filmove i, za razliku od drugih devojaka koje smo znale, obe smo davale prednost crti koke nad gomilom marihuane. „Šampanjski ukus“, govorila je Amber. „Takve smo.“ Iako smo bile vršnjakinje, životi su nam se mnogo razlikovali. Ja sam preko dana išla u školu i pretvarala se da mogu popraviti ocene, dok je ona sedela na komšijinom kauču, gledala kupovinu iz fotelje i jela čips. Amber je napustila srednju školu i pošto je pobegla od kude, niko je nije terao da dogura do mature, dok je to bilo jedino što je majka tražila od mene. U to vreme sam mrzela sve. Školu. Svoju majku. Komšiluk. Svoje telo. Mrzela sam sve osim Amber. Ona je bila zabavna. Drska. Seksi. Bila je puna naboja i izazivala je naboj u drugima, bila je upravo onakva kakva sam ja želela da budem. Bilo joj je stalo do mene. Možda me je i volela. Da sam otišla kod psihida, verovatno bi mi rekao da sam se zbog toga zakačila za nju – da sam je doživljavala kao majku kakva moja nikad nije bila. Znala sam koliko sve izgleda poremedeno. Ali ko može znati zašto se vežemo za nekoga? Znam samo da sam postala manje dosadna i neupadljiva pored Amber. Ona je imala i stvari koje ja nisam. Stvari koje novac donosi. Nosila je firmirane krpice, nokti su joj uvek bili manikirani. Jednom je spustila gadice da mi pokaže brazilku. Kad god sam je pitala ko sve to plada, uvek je jednostavno odgovarala: „Moj čika“. Čak i kad smo se zbližile, to je bilo sve što je govorila o tom tajanstvenom rođaku. „Spremam ti iznenađenje za rođendan“, rekla je dva dana ranije. „Planiraj da provedeš vikend sa mnom.“ I tako sam tog petka ranije zbrisala iz škole i našla se s Amber na autobuskoj stanici. Kupila je dve karte za Santa Moniku. Iako nisam mogla da joj izvučem čak ni nagoveštaj kuda idemo ili šta demo raditi, prštala sam od uzbuđenja za vreme dvosatne vožnje. Šta god da je Amber imala na umu, znala sam bez imalo sumnje da de to putovanje označiti početak novog razdoblja u mom životu. Bila sam spremna. Potpuno spremna. Na stanici u Santa Moniki Amber je užickala cigaretu od uličnog muzičara, a ja sam prelazila pogledom po ulici, razgledajudi grad u kojem nikad nisam bila. Pažnju mi je privukao crveni kabriolet parkiran u blizini, tačnije, čovek koji se 51
naslanjao na njega. Bio je stariji, možda vršnjak moje majke, ali privlačan. Ne zato što je bio posebno lep – mada mu je telo bilo stesano i mišidavo – ved zbog onoga čime je odisao. Samopouzdanjem. Sigurnošdu. Novcem. Privukao mi je pažnju i – kao što se često dešava nemirnim devojkama punim seksualne energije – uhvatila sam sebe kako razmišljam o njemu. Kako bi bilo poljubiti takvog muškarca. Kako bi bilo nadi se ispod njega. Ved sam imala bogato seksualno iskustvo. S mladidima iz škole. Tek je trebalo da upoznam nekoga ko zna šta radi i premda to nikad ne bih naglas priznala, umirala sam od želje za tim. Misli o tome su mi se uvek vrzmale u nekom delu mozga. Amber je videla gde gledam, bacila cigaretu i ciknula: „To je on, Em! Hajdemo.“ „Ko je on?“, pitala sam dok me je vukla prema čoveku u koga sam piljila. „Moj čika!“ Bacila je torbu na zadnje sedište, skočila čoveku u zagrljaj i obavila mu noge oko pasa. A onda su počeli da se žvalave kao što sam i sama više puta radila s momcima ispod školskih tribina. Nikad na ulici. Nikad s muškarcem koji mora da se brije svakog dana. Kad su završili s ispoljavanjem osedanja i Amber se ponovo našla na nogama, upoznala nas je: „Robe, ovo je Emili. Em, Rob.“ Možda mi je nešto i rekao. Zaista ne znam zato što sam buljila u nju otvorenih usta. „O, Emili, nije mi stvarno čika“, rekla je i smestila se na suvozačko sedište. „Upadaj.“ Pogrešno je protumačila uzrok mog zaprepašdenja. Široko sam se osmehnula – što du često raditi do kraja tog dana – pa sela na zadnje sedište. Da Amber ved nije bila najčudesnije bide koje sam upoznala, svakako bi sad postala. Rob nas je odveo u otmeni restoran, naručio otmenu hranu i točio nam otmeni skupi šampanjac. Iako mu ruke ni u jednom trenutku nisu bile daleko od Amberinog tela, nije me izostavljao iz razgovora, pitao me je kako mi se školjke sviđaju, znam li da su afrodizijak, znam li šta ta reč uopšte znači. Bio je veoma fin. Zanimljiv i duhovit. Seksi. Pipkao je moju drugaricu i uhvatila sam ga kako mi odmerava telo u šljampavoj majici i širokim farmerkama, kao da vidi šta se krije ispod njih. Kao da ga zanima. U kabini u toaletu, Amber je izvukla crtu kokaina na ogledalcetu. „Rob ti želi sredan rođendan“, rekla je podigavši kesicu s belim prahom. „Oženjen je, tako da se viđamo samo kad uspe da pobegne za vikend. Tad se nalazimo ovde. Druga kuda mu je u Riversajdu. Sviđaš mu se, znaš?“
52
Želela sam da postavim mnogo pitanja: Kako ga je upoznala? Zašto mi nije rekla? Nije li tolika razlika u godinama protivzakonita? I, je li rekla žena7. Ali sve te misli zasenio je kompliment od tog veoma privlačnog muškarca. „I on se meni sviđa“, rekla sam, pitajudi se je li čudno da to kažem za drugaričinog dečka ili šta joj ved dođe. Zapitala sam se nije li čudno i što mi je to uopšte rekla. A onda je koka počela da deluje i nisam se pitala više ništa. Kasnije nas je odveo u svoju divnu kudu u mediteranskom stilu s prozorima od poda do tavanice koji su pružali panoramski pogled na zaliv. Rob nam je predložio da obučemo nešto komotnije, pa smo otišle u glavno kupatilo na spratu, gde je Amber obukla bokserice i majicu na bretele. Ja sam imala samo još jednu dosadnu majicu pa mi je pozajmila jednu svoju na bretele i onda mi pružila bokserice iz Robove fioke. „Nede mu smetati?“, pitala sam kad sam ih ved obukla. Nasmejala se. „Ne, definitivno mu nede smetati.“ U prizemlju, Rob nas je čekao raskopčane košulje i bosonog. Pogled mi je iznova lutao prema njegovim nagim grudima i pruzi malja koja se gubila ispod pojasa farmerki. Iznova sam osedala kako prelazi pogledom po mojim bujnim grudima koje su napinjale tanku tkaninu. Poslužio nas je s još šampanjca i još koke. Kad smo postale kikotave i vrtoglave, izvadio je kameru. „Približite se malo“, rekao je. Amber mi se primakla, mnogo, prebacivši mi ruku preko ramena. „Da, baš tako.“ Prišao je i kleknuo na pod ispred nas. „Možete li da se dodirujete? Amber, stavi šaku na Emiline prelepe sise.“ Telo mi je živnulo od njegove pohvale. Amber je i ranije pokušavala da me ohrabri da istaknem sifone. Ona ima manje grudi i često mi je govorila da mi zavidi na mojim četvorkama, ali ja sam zbog njih osedala samo sramotu i smetenost. Sve dosad. Dok jedan muškarac kome nisam ni blizu nije rekao da su prelepe i najbolja drugarica spustila dlan na njih. Bradavice su mi iskočile kad ih je Amber stisla. „Dođavola, Emili. Sviđa ti se to, zar ne? Tvoje telo te odaje.“ Robov glas bio je napregnut. „A sad se poljubite.“ Oklevala sam samo časak, ali bila sam spremna kad je Amber spustila usne na moje. Bilo je čudno i drugačije – mekše i vlažnije od poljubaca koje sam ranije iskusila. Samo ljubljenje me nije uzbudilo koliko Robovo stenjanje dok je trljao prepone preko farmerki. Tad sam prvi put okusila mod seksualnosti. Mogu tako da utičem na nekoga. Mogu da bacim jakog, samouverenog muškarca na kolena. Možda bi me u drugim okolnostima takvo saznanje porazilo, ali prisustvo najbolje
53
drugarice mi je samo podstaklo novostečeno samopouzdanje. Mislim da nikad u životu nisam osetila toliki naboj. Amber se naglo povukla. „Moram da piškim“, rekla je. Zateturala se dok je išla prema kupatilu, ali osvrnula se i namignula pre nego što je nestala iza ugla. Nisam sigurna je li to bilo upudeno Robu ili meni. Rob je spustio kameru i pogledao me staklastim očima. A onda je seo na mesto koje je Amber malopre ustupila. Šakom mi je dokono kružio po kolenu i puls mi je zagalopirao. „Moje bokserice ti zaista dobro stoje“, rekao je i povukao prste uz moju butinu. „Kladim se da odlično izgledaš i bez njih.“ Naježila sam se i blago ukrutila. Ne zato što me je uplašio – nije. Ali uplašila sam se zbog toga kako sam se osetila zbog njega i zato što je Amberin dečko. „Jesi li nekad bila s muškarcem?“, pitao je, približavajudi prste ivici mojih bokserica – njegovih bokserica. „Nisam devica.“ Mislim da nije na to mislio, ali nisam znala šta drugo da kažem. Nagnuo se i zubima mi očešao ključnu kost. „Ali jesi li bila s nekim ko zna šta treba da radi sa svojom kitom? Jesi li nekad bila s nekim ko te je naterao da svršiš?“ Stresla sam se. Je li znao? Je li toliko očigledno da sam žudela za seksualnim iskustvom s odraslim muškarcem? Nagnuo se da me poljubi, ali naterala sam se da uzmaknem. Pogledala sam prema hodniku. „Amber.“ Rob je zastao, ali nije se povukao. „Znaš zbog čega te je Amber dovela ovamo, zar ne?“ Palcem mi je milovao donju usnu dok je drugom rukom tražio elastični pojas bokserica. Nagonski sam isturila kukove, moledi ga da me dodirne tamo, da samo malkice pomeri šaku kako bi me dotakao. „Dovela te je meni.“ Trebalo je da se zgrozim. Trebalo je da se preplašim. Trebalo je da se naljutim na drugaricu što me je namamila pretvarajudi se da de mi dati rođendanski poklon kad je zapravo samo htela da me preda svom perverznjaku od „čike“. Ali nisam se tako osedala. Naprotiv. Osedala sam se lepo. Željeno. Dovoljno posebno da Amber ne smeta da deli svog ljubavnika sa mnom. Dovoljno posebno da ona zna kako du biti nagrada. To je bilo dovoljno. Kupljena sam. Bila sam spremna da se svučem i dozvolim Robu da radi šta god poželi s mojim telom.
54
Međutim, on je nudio više. „Šta želiš, Emili?“ Zavukao mi je prste pod bokser ice i kroz vlažne uvojke pronašao klicu. Niko me nije tamo dodirivao osim mene same. Ciknula sam kad je palcem pritisnuo osetljivi nervni završetak, sigurna da du eksplodirati. Ali pitao me je nešto… Šta bi trebalo da odgovorim? Iz usta mi je izašlo samo zadihano „Molim te.“ „Dadu ti to“, rekao je, ljubedi mi bradu. „Šta god da je. Amber voli da je tetošim. Spa-centri. Kozmetički saloni. Želiš li i ti to?“ Jače mi je protrljao klitoris i gurnuo jedan prst u mene. „A šta je s odedom? Voleo bih da nosiš krpice koje ti bolje stoje. Koje pokazuju kakvo divno telo imaš.“ Nagnuo se i kroz majicu mi zasisao bradavicu. „Sutra demo otidi da izaberemo novu garderobu. Zvuči li to dobro?“ „Da.“ U tom trenutku bih prihvatila sve što ponudi. Prihvatala sam ono što radi. Prihvatala kako se osedam zbog toga. Rob je to shvatio kao zeleno svetio. Čim sam to rekla, usne su mu se našle na mojim. Jezikom me je tucao u usta kao što mi je prstima tucao picu. Kad sam svršila, bilo je brzo, žestoko i neverovatno. To je bio samo početak. Amber nam se konačno pridružila i igrali smo se cele nodi, celog vikenda, na smenu smo se ljubili, milovali i dovodili jedno drugo do orgazma. Bilo je uzavrelo i bezobrazno, nimalo nalik onome kako sam zamišljala seks. A možda to nije bilo u redu. Zato što je Rob bio oženjen. Zato što smo Amber i ja bile dvostruko mlađe od njega. Zato što smo Amber i ja bile maloletne. Zato što nam je Rob davao poklone kako bi nam gurao kitu u pice i usta. Ali što se mene tiče, prvi put u životu sam se osedala kao da je sve u redu. Iako de se pravi potencijal moje novootkrivene seksualnosti ispoljiti tek kasnije, ved sam znala da de ovo biti moj izlaz. Koga briga ako s mojim ocenama nedu uspeti da se upišem na faks? Kome treba diploma kad imam mod svog tela? Kome treba posao kad neki muškarac može da brine o meni? A koliko li je tek lepše ako de moja najbolja drugarica biti sa mnom?
55
Sedmo poglavlje Sela sam, protrljala čelo i zagledala se u fasciklu s klipsom na krilu. Mrzim formulare. Oni su toliko užasan sastavni deo poseta spa-centrima da sam se često pitala je li njihova svrha da postanete što napetiji kako bi vam se učinilo da vas masaža opušta više nego što zapravo čini. Ali možda ne mrze svi formulare kao ja. Iako ih iskreno popunjavam kod lekara, nije mi jasno zašto je polovina tih podataka potrebna samo da bi mi neko utrljao ulje u kožu. Formular za nove klijente u Rivovom spa-centru bio je jednaka gnjavaža. Pretpostavila sam da je u redu da naglasim kako pijem kontraceptivne pilule, ali ježila sam se od drugih pitanja. Jeste li nekad bili u drugom stanju? Jeste li ikad koristili nezakonite droge? Koje? Lagala sam, što često činim kad mi se čini da odgovori nisu prikladni. „Dala sam sve od sebe“, rekla sam i pružila fasciklu maseru koji me je pozvao. „Siguran sam da je tako, gospođice Vejborn. Ja sam Džefri i danas du vam se posvetiti.“ Govorio je afektirano kao da naglašava snobizam luksuznog spa-centra. Ili je pasivni homoseksualac. Nije me zanimalo šta je posredi. Džefri izgleda kao muškarac s jakim šakama i to je jedino važno za čvorove u mojim leđima. „Želite li da se danas posvetim nekom određenom delu tela?“ „Ne, delom telu.“ Ne sedam se kad sam poslednji put bila zaista opuštena. Čak ni sad ne mogu da se otresem izvora napetosti. Pitala sam ono zbog čega sam došla ovamo iako sam znala da verovatno ne bi trebalo. „Koliko dugo radiš ovde, Džefri?“ Počeo je da mi recituje svoje radno iskustvo, pomislivši da sam ga pitala zato što nemam dovoljno poverenja u njegove sposobnosti. Gotovo ga nisam ni slušala nakon što je rekao da radi kod Riva ved četiri godine. „Prošlog leta… jesi li imao klijentkinju po imenu Amber Prajs?“ Je li bila u ovoj istoj prostoriji? Da li je Džefri bio njen maser? Izraz mu se zamaglio. „Žao mi je, gospođice Vejborn. Poverenje između klijenta i terapeuta ne dozvoljava mi da delim takve podatke.“ „Naravno, nisam razmišljala o tome.“ Verovatno je trebalo da mu tutnem stotku. Možda nije prekasno za to. Mada, šta bi on mogao da zna? Masaže nisu namenjene daskanju. Ako je Džefri masirao Amber, viđao je njeno telo, ali šta li bi korisno mogao da mi kaže? „Ako nemate više pitanja…?“
56
Pomislila sam da odem. Pomislila sam da zatražim drugog masera. Pomislila sam da pokušam da izvučem još nešto od Džefrija, recimo, ključ sobe u kojoj drže arhivu. Ali dosadili su mi dorsokaci i masaža je delovala primamljivo. Bog zna da mi je potrebna. „Nemam, spremna sam.“ „Dobro onda. Svucite se do one mere do koje vam je prijatno. Zatim ležite na čaršav na stolu i stavite lice u udubljenje. Vradam se za nekoliko minuta.“ Znala sam šta treba da radim pošto sam bila u dovoljno spa-centara. Potpuno sam se svukla, smestila na sto i zažmurila. A onda su mi misli, kao i uvek kad bih mirovala, odlutale do Amber. Gde li je ona sad? Je li u boljem stanju nego što je bila kad sam je ostavila ili joj je gore? Da li mi je konačno oprostila? Je li uopšte shvatila da mi je oproštaj potreban? Bez kucanja upozorenja vrata su se otvorila i čula sam da je Džefri ušao. Nije rekao ništa ved mi je lagano prešao dlanom od guze do vrata. Uvek sam volela taj deo masaže – prvi dodir. Pozdrav. Ovaj pozdrav je bio odlučniji od drugih i usudio se da mi se spusti niže na zadnjicu. Dodir je bio samouveren i autoritativan, kao što sam i očekivala u Salisovom spa-centru. Iako sam se poslednjih nekoliko dana osedala neuravnoteženo, taj jednostavni pokret mi je pomogao da se sredim. I napokon sam počela da se opuštam. Džefri mi je spustio čaršav do struka. Iako sam se naježila od hladnjikavog vazduha, uskoro sam se ugrejala od ulja i ritma njegovih šaka. Nekoliko minuta mi je u tišini masirao leda i ramena, opuštao najčvršde čvorove, izravnavao kamenje između mojih rebara. A onda mi je prešao na ruke, pa na noge, čarobno me oslobađajudi napetosti u udovima. Dobar je, pomislila sam kad mi se um ispraznio od svega. Ovo je upravo ono što mi je bilo potrebno. A onda sam zadremala. Misli su se vratile, maglovite, kao u snu. Dodir masera pretvorio se u dodire iz prošlosti. Amberine i Robove dodire. Zatim u Amberine i Rivove. A onda samo Rivove. Njegovo milovanje postalo je erotično, odlučno. Poljubio me je – snažno – i osedala sam se kao da sam u prizoru u kojem sam ved bila, ali ipak drugačijem. To nije tačno. Zato što mi se dopalo, a nije trebalo. Zato što je trebalo da on bude grozan i pokvaren. Trebalo je da me povredi. Odgurnula sam ga, zbunjena. Tad sam ugledala Amber na vratima. A onda su usledile reči, reči koje su mi se urezale u sedanje. „Jebena kučko. Znala si da ga volim, jebena kučko.“ „Ne“, pokušala sam da odgovorim, kao i uvek. „Nisam. On je to uradio.“ Kad sam napokon došla do glasa, ispalo je pogrešno. Zato što nisam osporila. „Da“, rekla sam. „Da.“ Riv se nasmejao kao kroz maglu. „Lep san?“
57
Jesam li rekla nešto? Da. Rekla sam da. A onda je rekao: „Vreme je za drugu stranu.“ Zatreptala sam, prenuvši se iz sna. Podigla sam glavu i otkrila da drži čaršav u vazduhu iznad mene. Skrivao je Rivovo lice. Shvatila sam da hode da se okrenem. Pokriva me kako mi ne bi video telo dok se okredem. To nije Riv, lujko. To je Džefri, rekla sam sebi i spustila se niže kako mi glava ne bi pala u udubljenje. Međutim, kad se čaršav spustio, Rivovo lice se našlo iznad mene. Šta bi, jebote? Kad li je on ušao, dođavola? „Ovaj, zdravo.“ Naglo sam sela, privijajudi čaršav uz telo, smušena od sna. Kad li je Džefri otišao? Jesam li spavala duže nego što sam mislila? Pričala u snu? Kakva sramota. Obrisala sam usta, nadajudi se da nisam balavila. Riv se osmehnuo na onaj njegov vragolasti način – od čega mi je utroba zabridela. „Zdravo. Jesi li uživala u dremci?“ „Uživala sam u masaži pre dremke. Džefri je stvarno…“ Zadutala sam kad sam primetila da Riv nosi pantalone i košulju, ali ne i sako. Rukavi su mu bili otkopčani i podvrnuti, a skinuo je kravatu. Tad sam shvatila. „Ti si me masirao sve vreme, jelda?“ Odgovorio je pitanjem koje je predstavljalo potvrdu. „Jesi li spremna da nastaviš?“ „Naravno.“ I dalje sanjam. Mora da je tako. Legla sam i zažmurila. Podvukao mi je čaršav ispod gornjeg dela butina da mi ogoli nogu. Tad sam čula kako istiskuje ulje. Podigao mi je stopalo i počeo da mi trlja članak, spuštajudi se do tabana. Na peti je koristio samo palčeve, spuštao ih i podizao uz stisak srednje jačine. Potisnula sam jecanje koje je pretilo da mi izleti iz usta. Bilo je lepo. Veoma lepo. Previše lepo. Previše lepo da bi bilo san. Jebote, ovo nije san. Otvorila sam oči. Pogledala sam ga i videla da me posmatra sa zadovoljnim osmehom. Kao da je čekao da nam se pogledi sretnu. Ili kao da je gledao moj izraz lica. Podigla sam se na laktove. To stvarno jeste Riv. On stvarno jeste tu. „Izvini, malo sam rasejana.“ „Nisam primetio.“ Izraz mu je bio ozbiljan i nisam znala šali li se ili ne. Prvenstveno nisam mogla da dokučim zašto je tu. Riv nije čovek koji radi bilo šta bez razloga. Je li ovo druželjubivo iznenađenje? Je li ovo njegov način da načini prvi korak, na čemu toliko insistira?
58
Nadala sam se da je o tome reč. Zato što bi to značilo da ipak nisam uprskala. To bi značilo da plan A i dalje može da uspe. To bi značilo da nešto može da se dogodi između Riva i mene, što mi je postajalo sve važnije. Ali pošto me je onako ostavio posle našeg sastanka, bila sam gotovo sigurna da je prijateljsko iznenađenje samo čežnjiva želja. A glas mu je imao ledeni prizvuk. Zlokobni. Ili je to samo moja mašta, razbuktana ostacima sna? „Previše razmišljaš“, prekorio me je kao da mi je pročitao misli. „Lezi. Pusti da ti se mozak isključi.“ Skrenuo je pogled s mog kako bi se usredsredio na šake. Sad ih je pomerio na moj list i zglobovima je razbijao osetljive čvorove. Dodir mu je bio poseban, koncentrisan. U potpunom skladu s onim što mi je bilo potrebno. Prepustila sam se i legla. Ali nije bilo šanse da ponovo isključim mozak. Ne sad. Bilo je previše naboja između nas. Dok mi je gnječio i milovao telo sve dok se nisam pretvorila u mlitavi žele, naboj je rastao. Ovo iskustvo se sasvim razlikovalo od onoga kad sam mislila da se Džefri nadvija nada mnom. Sad masaža nije bila samo dobra ved i senzualna. Sad odlučni pritisak Rivovih šaka nije bio samo dobra tehnika ved i prisan. Sad pokrivač nije delovao čedno, ved pretanko. Sad nisam bila opuštena, ved uzbuđena. Pogotovo kako su šake počele da mu se pomeraju naviše. I još više. Kad mi je savio koleno. Kad su njegovi gnječedi pokreti doprli do mog kuka. Kad mi je masirao unutrašnju stranu butine, naviše, naviše, vrhovima prstiju mi očešavši usmine. Krv mi je proključala. Želja. Potreba. Bila mi je potrebna i poslednja trunka snage da se ne vrpoljim. Da ga ne molim za… šta? Još. To je bilo sve što bih mogla da izgovorim. Samo – još. Kako bih ostala usredsređena, pomno sam pratila kako mi osvaja telo. Bio je koncentrisan. Uzdržan. Profesionalan iako mu to nije posao. Vladao je sobom. Uvek vlada sobom. Ali njegova nečujna žestina ga je odala. Videla sam koliki trud ulaže. Videla sam kako mu želja zamagljuje crte lice. Videla sam kako prelazi pogledom po mojoj koži. Prestala sam da se pitam šta je ovo i zapitala se šta bi moglo da bude. Povukao je čaršav i ponadala sam se. Ali samo mi je pokrio nogu pa prešao na drugu. Samo što je ovog puta progovorio. „Nadam se da ti je prijatno i da si opuštena, Emili. Pošto moramo da popričamo.“ Stomak mi se uskomešao od strepnje. Trenutno mi uopšte nije do daskanja. Šta god da hode da kaže, ne mogu da slušam. Previše sam uzbuđena.
59
Ali iako to nije rekao, znala sam da su to uslovi. On de me dodirivati – na njegov način. A ja du slušati, želela to ili ne. Tako da sam se ponovo podigla na laktove i posvetila mu onoliko pažnje koliko sam mogla. „Zanimljivo je“, počeo je, palčevima mi izvodedi magiju na peti, „kako ljudi reaguju na tebe kad veruju da si se izvukao za ubistvo.“ Stomak mi se stegao. Nijedan razgovor koji započne rečju ubistvo ne završava se dobro. „Vedina ljudi te se plaši“, nastavio je i pomilovao mi cevanicu. „Odustaju od poslovanja s tobom. Prestanu da dolaze na tvoje zabave. Ne žele da budu viđeni u tvom društvu. Zbog gubljenja takvih veza zaista se ne treba uzrujavati. Ne želiš da budeš okružen kukavicama. Neka im je sredan put.“ „Nisam kukavica“, uspela sam da kažem defanzivno. Mada nisam ni znala zašto se branim. Nisam ni znala zašto sam se zabrinula da meni želi sredan put kad bi trenutno upravo to trebalo da priželjkujem. Razgaljeno me je pogledao. „Nisi. Ne bojiš se. Ili se ne bojiš dovoljno.“ Jedva sam potisnula drhtaj koji je hteo da mi se raširi telom. To je preteča izjava i želela sam da je osporim. Da mu kažem kako svakako jesam dovoljno uplašena. Ali šta to uopšte znači, dođavola? S obzirom na to koliko sam uzbuđena uprkos svemu što sam saznala o njemu, uzbuđena i dalje uprkos njegovom zlokobnom glasu, pa, možda je u pravu. Zaista nisam dovoljno uplašena. Razgaljenost se pretvorila u nešto što je ličilo na poštovanje. A onda je ponovo posvetio pažnju mojoj nozi i nisam mu dobro videla lice kako bih mogla da ga protumačim. Ali kad mi je gurnuo članak kako bih savila koleno, dodir mu se promenio. Jednim prstom mi je prešao po unutrašnjoj strani butine. Polako. Slatko. Taman kad je stigao tamo gde sam želela, naglo se zaustavio. Prošla je sekunda. Dve sekunde. A onda je nastavio s čvrstim pritiskom, ponovo uzdržan. Zasad. Mogu da čekam. Nastavio je da govori odlučnim hladnim glasom. „Ima i drugih ljudi. Onih koji te poštuju. Oni se ne mogu nazvati prijateljima zato što se i oni plaše – verovatno više od onih koji se drže podalje. Oni nastavljaju da novčano podržavaju tvoje poslove. Pozivaju te na zabave. Na venčanja svoje dece. Oni brinu za tebe. Zato što, vidiš, boje se da de u protivnom… pa.“ Srce mi je tutnjalo u ušima. Odjednom sam se osetila ranjivo, ali to nije imalo veze s činjenicom da sam naga, ved s tim što sam sitna u poređenju s njegovom snagom.
60
Kao da to želi da dokaže, Riv je pojačao stisak, zarivao mi je prste u butinu dovoljno jako da zaboli. „Takva mod je zapravo velika. Slično bogatstvu. Siguran sam da si to doživela s nedavnim uspehom tvoje serije. Zamisli to, ali milijardu puta više.“ „Hmm“, promrsila sam. To je delovalo kao odgovor iako sam uglavnom nevoljno reagovala na njegove šake. Ponovo mi je dospeo do vrha butine. Kao i ranije, vrhovima prstiju mi je okrznuo usmine. Dođavola, ovlažila sam se. I drhtala sam. I obnevidela sam od iščekivanja. Hode li ovog puta popeti prste? Hode li ih staviti unutra7 Sklonio je ruke. Spustio mi je nogu, pokrio je, zaškiljio i prikovao me pogledom. „To se ne razlikuje mnogo od modi veoma privlačnih ljudi. Još jedna povlastica koju razumeš.“ Prešao mi je pogledom po telu i dalje zaklonjenom čaršavom i glasno uzdahnuo. „Pretpostavljam da to veoma dobro razumeš.“ To je optužba. Odali su ga grub glas i težina pogleda. Seronja. Šta god da sam se nadala da de izadi iz svega ovoga, sad je jasno da mu namere nisu prijateljske. Pre de biti da želi da me kazni. I dalje nisam sigurna zbog čega. Što sam koristila njegov bazen. Što sam koristila svoju lepotu da privučeni njegovo zanimanje. Što sam ga saletala bez njegovog dopuštenja. Mislila sam da de ono ponižavajude pretresanje biti jedina kazna. Izgleda da sam se prevarila. Oborila sam glavu. Ipak, brz pogled na njegovo međunožje pružio mi je mrvicu zadovoljstva. Nesumnjivo mu se digao. Jeste da me kažnjava, ali kažnjava i sebe. Riv je pošao prema vratima i pobojala sam se da de otidi. Umesto toga, uzeo je stoličicu iz ugla i doneo je kako bi seo kod moje glave. Pogled mi je bio spušten. Nisam žmurila, ali oborila sam kapke kako bih videla samo svoja stopala. U protivnom bih videla njega – toliko je blizu bio – a to je ulivalo strah. Zašto li je uopšte seo? Zašto je odustao od mogudnosti da se nadnosi nada mnom? Mada je delovao manje pretedi dok je stajao. U ovom novom položaju sam se osetila najranjivije. Sva čula su mi se izoštrila dok sam se trudila da ne podlegnem strahu. Imala sam metalni ukus u ustima kao da sam se ujela za jezik. Možda i jesam. Stoličica je zaškripala – pomerio se. Zašto? Čula sam kako istiskuje ulje. A onda su se njegove šake ponovo našle na meni, vrhovima prstiju mi je masirao ramena malim odlučnim krugovima. Kao i pre, pritisak je bio savršen i precizno je nalazio moje čvoride. Zažmurila sam.
61
Posle nekoliko otegnutih minuta dutnje ponovo je progovorio. „Postoji još jedna grupa.“ Glas mu je bio tih. Umirujudi. „Ona je mala, a čine je ljudi koje… kako bih se izrazio? Privlačim, da, tako je. Njih privlači pomisao na opasnost. Na njenu tajanstvenost. Intrigira ih. To im deluje glamurozno. Često ih sredem.“ Spustio je šake na mišide iznad mojih grudi. „Oni žele da se druže s tobom. Da te tucaju. Da ih ti tucaš.“ Otvorila sam oči i zabacila glavu da ga bolje vidim. „Misliš li da sam takva?“, htela sam da pitam. „Misliš li da me privlačiš zato što mislim da si opasan?“ Ali nisam rekla ništa. Zato što je verovatno u pravu. Iako sam ga posmatrala, pogled mu je i dalje bio prikovan za šake. Popele su se do udubljenja u podnožju vrata i zapitala sam se oseda li ubrzane otkucaje mog srca. Kad je ponovo pomerio prste, razdvojio je šake kako bi ih polako popeo do mog vrata. Svi nervni završeci su mi se zgrčili od užasa. Ukočila sam se od straha. „Uveravam te, Emili, da nije romantično kao što izgleda.“ Glas mu je bio prigušen, a krv mi je toliko glasno hučala u ušima da sam morala da se napregnem kako bih ga čula. „To je maska. Privlači te mod. Pomisao na nasilje. Ne sam nasilni čin.“ Raširio je ruke i blago mi obujmio vrat. Gotovo da me nije dodirivao. Golicao mi je kožu. A ipak, znala sam… Bože, mogao bi da me slomi. Mogao bi da stegne i to bi bio kraj. „U stvarnosti je ubistvo ružno i nepovratno, Emili. I boli.“ Stisla sam zube. Svi mišidi u telu su mi se ukočili. Nisam bila spremna za ovo. Konačno sam se uplašila. Naglo je spustio šake na moja ramena i duboko sam izdahnula s olakšanjem. A onda je ponovo pristupio ritmičkom gnječenju. Prstima mi je bolno pritiskao tkivo i suze su mi se skupile u očima. Iako je bolelo, to mi je više odgovaralo od neosetnog dodira na grlu. „Raspitivala si se okolo o meni, Emili“, rekao je. Ponovo sam ostala bez vazduha. Shvatila sam da je to moj zločin. Ponovo sam uprskala. I to debelo. Kako li sam mogla i da pomislim da de moje raspitivanje prodi neprimedeno? Zar sam zaista mislila da de Riv dozvoliti da bilo šta prođe neprimedeno? „To mi se nije dopalo.“ Bilo je jače od mene – zacvilela sam. „Ah, Emili. Psst.“ Prešao mi je dlanom po kosi, pomazio me. Možda je to trebalo da bude umirujude, ali nagađam da je želeo da bude preteče kao što je i delovalo. „Shvatam, lepojko. Ne mogu te kriviti što si htela da saznaš više o
62
ženama s kojima sam bio. Želiš da znaš možeš li se uklopiti kao i one. Htela si da znaš jesi li dorasla. Htela si da znaš zašto one više nisu sa mnom, možda zato što sam zaista opasan kao što ljudi govore. Tako je, zar ne?“ Klimnula sam glavom. Grlo mi se previše steglo da bih progovorila. „Moram da čujem, Emili. Zato si se raspitivala, je li tako?“ Moj potvrdan odgovor zvučao je kao još jedno cviljenje, ali prihvatio ga je. „Dobro je.“ Prelazio je vrhovima prstiju po obodu mog lica od brade do čela pa ih zaustavio da mi masira slepoočnice. „Međutim, nevolja s muškarcima koji su stvarno pretnja jeste u tome što nikad ne otkriješ da nisi bezbedna sve dok ne postane prekasno, Emili.“ Stresla sam se. Ali iako mi se disanje mešalo s tihim jecajima i donja usna mi podrhtavala, još sam bila nesporno uzbuđena. Mrzim ga, zaključila sam. Mrzim ga i mrzim sebe. Riv je glasno spustio šake na krilo. „Znaš šta. Pošto si toliko radoznala, redi du ti ovo: sve moje veze završile su se s razlogom. Nema potrebe da znaš više od toga.“ Da namerava da me ubije, pomislila sam, ne bi to rekao. Ispričao bi sve. Zar ne? Ne bih se kladila u to, ali nadam se da jeste tako. Nagnuo je lice prema mom i naslonio mi nos na obraz. Suza mi je skliznula kad mi je prošaputao na uvo: „A da li si dorasla – jesi, Emili. Ti si jedna od retkih žena za koju stvarno mogu redi da jeste.“ Gricnuo mi je usnu resicu i drhtaj straha i uzbuđenja prostrujao mi je ionako uzdrhtalim nervnim završecima. Naglo je ustao i osmehnuo se. Jebeni nitkov je toliko drzak da mi je uputio vragolasti osmeh. „Lepo smo prodaskali, Emili. Mislim da je ovo dobro prošlo, a ti?“ Sredom, nije navalio da odgovorim zato što sam odbila da progovorim. Bila sam previše uplašena. Previše iznervirana. Nije nameravao da me povredi, ved samo da me uplaši. I uspeo je u tome. A zbog toga je prokleti seronja. Pošao je prema vratima, a ja sam ostala nepomična, čekajudi da čujem kako se zatvaraju da bih ustala, obukla se i jebeno otišla odatle. Ali pre nego što sam čula zvuk vrata, ponovo je progovorio. „O, mislim da si ispravno postupila što sinod nisi izašla s mojim bivšim bazenskim momkom. Kao što opis njegovog posla nagoveštava, on je samo klinac. A ono što ti tražiš iziskuje muškarca.“ To je bilo to. Pobesnela sam. Zajebavao me je. Uplašio me je. Omalovažio me je i prekorevao. A sad nagoveštava da je on jedini koji mi može pružiti ono što mi
63
treba, ali pobrinuo se da mi stavi do znanja kako je nedostupan. Ja sam njegova slabost. On me želi i mrzi to saznanje možda isto onoliko koliko ja mrzim njega. Sela sam i okrenula se prema njemu, namerno pustivši da mi čaršav padne do struka. „Zvučiš kao da si ljubomoran, Rive.“ Okrenuo se prema meni i oči su mu blesnule pri pogledu na moje nage grudi. Izraz mu je bio usplamteo i primitivan, zbog čega su mi se bradavice izdužile u oštre vrške. Spustio je dlan na debelo ispupčenje u pantalonama i pogladio se. „Možda i jesam ljubomoran“, odgovorio je napregnutim glasom. „Ali iskustvo me je naučilo da ne dozvoljavam da ljubomora utiče na moje postupke.“ Sa šakom priljubljenom na kitu, rekao je još ovo: „Napusti moje odmaralište, gospođice Vejborn.“ I tad je izašao. Ogorčeno sam huknula. A onda sam i ja otišla. Obukla sam se što sam brže mogla, požurila u sobu i mahnito se spakovala. Sat vremena po izlasku iz sobe za masažu odjavila sam se iz hotela i pošla kudi. Gotovo je. Završila sam s njim. Sve ovo je bilo loša ideja. Taj čovek je psihopata. Jebeni manipulator. Međutim, u celoj dvočasovnoj vožnji do Holivuda, kao i u danima posle toga, Rivove reči su me proganjale gotovo koliko i Amber. Upozorio me je, da. Dokazao je da je pretnja. Pobrinuo se da znam ko je on i šta može da uradi. I uspeo je – potpuno me je uverio. Ali nisam mogla da zaboravim njegov pogled – pogled kojim je hteo da me poždere. Onaj koji je pokazao da samo što nije izgubio vlast nad sobom. Onaj koji je plamteo dok se gladio preko pantalona. Pretio mi je, ali zbog tog pogleda sam poželela da tražim da potkrepi svoje reči.
64
Osmo poglavlje Asistentkinja iz bekstejdža osmehnula mi se čim me je ugledala. Nosila je crnu majicu dugih rukava i crne farmerke, te je štrcala pored svih zvezda u večernjim toaletama. Nagla se, pokrila mikrofon na slušalicama i prošaputala: „Gospođice Vejborn, izlazite za deset minuta.“ Nisam je čula zbog aplauza u pozadini, ali lako sam joj pročitala reči s usana. Za slučaj da nisam sigurna, podigla je svih deset prstiju. „Hvala.“ Klimnula sam glavom pa se okrenula da proverim karmin u ogledalu, trudedi se da ne povratim. Užasavam se nastupa uživo. Više volim kamere, klape i mogudnost da ponovim scenu. Petnaesti put za petnaest minuta poželela sam da sam odbila poziv da dodelim nagradu. Moj agent kao i predstavnik za javnost serije mislili su da du imati koristi od toga. Zvali su me samo zato što je Taj Mejsi, moj kolega iz Sledede generacije, nominovan za nagradu za najboljeg glumca humorističnih serija. Mejsi je rano zaključio da nagrada Udruženja filmskih glumaca ne zaslužuje njegovo vreme iako se pretpostavljalo da de pobediti, tako da su me izabrali za dodelu nagrade kako bih, u slučaju da je on dobije, mogla da je preuzmem u njegovo ime, ne gubedi vreme na ustajanje sa stolice i prilaženje pozornici. Manje vremena znači manje novca potrošenog iz budžeta. U Holivudu se sve svodi na to da što više novca ostane u rukama producenata. Ja sam ekonomična. Bravo za mene. Pored toga, neraspoložena sam. I nemirna. Premda sam očekivala da du se lako ponovo navidi na ritam snimanja, to se nije desilo iako su dve nedelje prošle. Krivila sam Amber za to – i dalje je nema, i dalje mi zaokuplja misli. Odbijala sam da priznam kako sam rasejana zbog Riva Salisa. Činjenica da brojim dane otkako sam otišla iz njegovog odmarališta – devetnaest, da budem tačna – takođe ne znači ništa. To je samo broj dana otkako sam odustala od prvobitnog plana da pronađem Amber. Zbog toga znam koliko je prošlo. Naravno, još nisam smislila nov plan. Što je još jedan razlog mog stalnog neraspoloženja. Prave ti se bore na čelu kad si nadrndana, rekla mi je Amber više puta dok smo se družile. I stvarno, sad sam ih videla. Duboko sam udahnula pa se naterala da zabacim ramena i opustim lice. Nanela sam još jedan sloj sjaja na usne i stavila tubu u džep Armirane haljine – jedine dobre stvari večeras. Džepovi su moj jedini uslov za večernje haljine. Mrzim kad moram da nosim tašnu. 65
Kad sam gurnula ruku u džep, osetila sam kako mi telefon vibrira. Nisam nameravala da se javim, ved samo da vidim ko zove. Ali to je bio Džo. „Viđena je“, rekao je bez pozdrava. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim šta je rekao. • „Našao si Amber?“ Toliko sam se uzbudila da sam zaboravila kako bi trebalo da šapudem. Asistentkinja me je prostrelila pogledom i stavila prst na usta. Bezglasno sam usnama oblikovala izvinjenje i zapušila jedno uvo kako bih bolje čula Džoa. „Ne, nisam je pronašao. Ali viđena je. Salis više nije osumnjičen.“ Trnci su mi prošli potiljkom, ali uzdržala sam se od nade dok ne saznam više. Odmakla sam se od zavese ispred pozornice kako ne bih smetala nikome. „Šta to tačno znači? Ko ju je video?“ „Ne znam. Neko mi je poslao fotografiju na mobilni. Stajala je u kazinu u Koloradu i izgledala je dobro. Na fotografiji je datum, a u pozadini je znak koji spominje nagrade za Nod veštica. Posladu ti je kad završimo razgovor.“ „Nod veštica.“ Ponovila sam datume u glavi. Nagađali smo da je Amber nestala između avgusta i septembra kad je Riv viđen s drugom devojkom. „Postoji li šansa da je ponovo bio s Amber u oktobru? Postoji li mogudnost da smo pobrkali datume?“ „Ne verujem.“ Džoov trenutni odgovor je odao da je razmišljao o tome pre nego što me je pozvao. „A Amber je s drugim muškarcem na fotografiji.“ „S kim je?“ Iza mene se ponovo začuo aplauz. Osvrnula sam se kako bih se uverila da još nije moj red i videla da jedan voditelj treba da izađe pre mene. „Ne znam ko je on. Nisam mu video lice. Ali nije Riv. On nije bio u Koloradu za Nod veštica. Bio je na dobrotvornom prijemu za Dan mrtvih koje su njegova odmarališta i For sizons sponzorisali na Havajima.“ „I siguran si da fotografija nije obrađivana kako bismo pomislili da je napravljena kasnije nego što jeste?“ Džoov glas je ponovo bio siguran. „Posladu ti fotku pa deš videti.“ Još protivljenja mi je naviralo na vrh jezika, razlozi zašto Riv nikako ne može biti nedužan u vezi s Amberinim nestankom. Ali, zaista, zašto li tako mislim? Zato što mi je pretio? Zato što je imao burnu vezu s njom? Zato što ne mogu prestati da razmišljam o njemu, pa makar to bilo samo zbog toga? Nije on. To je dobro. „Pa, dobro onda. Izgleda da možemo da odustanemo od istrage u vezi s Rivom.“ „Ved sam povukao izvore zadužene da kopaju o njemu. Mada du ga držati na oku za slučaj da još nešto iskrsne, ali ovo je prilično dobar znak. A sad ne moraš da glumiš amatersku Nensi Dru i možeš odustati od sopstvene sulude istrage.“
66
„Šta ti…?“ Međutim, znala sam na šta misli, znala sam tačno o čemu govori. Pocrvenela sam od stida. „Kako si…?“ Džo me je prekinuo. „To mi je posao, Em. Izdaleka motrim na njega. Kako si mogla da pomisliš da nedu saznati?“ Nije sačekao moj odgovor, što je dobro jer ne znam šta bih rekla. „A iako to nije moj posao, osedam da ti moram redi kako je ono što si uradila veoma glupo. Ne samo da si se približila nekome ko je verovatno opasan ved nikome nisi ni rekla šta radiš. Šta bi se desilo da je Salis saznao zašto si zapravo u njegovom odmaralištu?“ Nisam sasvim sigurna da Riv nije saznao zašto sam bila tamo. Ali Džoovo pitanje nagoveštava da bar ne zna šta se sve dogodilo dok sam bila u odmaralištu. Pažljivo sam odgovorila kako ne bih odala još nešto. „Izbacio bi me.“ „Ili nešto gore. A ko bi znao kuda si otišla pre nego što si nestala?“ To pitanje mi je više puta prošlo kroz glavu. „Pa, ti bi znao, Džo. Ali shvatam šta govoriš. Žao mi je što sam otišla tamo. To je bila loša procena i nede se ponoviti.“ „Dobro je. Zato što ne možeš računati da du te izvudi ako upadneš u nevolju. Možda nedu stidi na vreme. Pogotovo ako mi ne kažeš šta smeraš. A čak i da mi kažeš, ja sam mačji kašalj za tog čoveka.“ Videlo se da je zlovoljan po tome koliko je reči posvetio prekorevanju iako mu je glas bio ravan. Zbog toga sam osetila grizu savesti. Nedovoljnu da me spreči da ponovim tako nešto, ali Džo ne mora da brine zbog novih poduhvata. Riv je tome stao na put. Začuo se novi aplauz pa sam se okrenula. Asistentkinja mi je davala znak da priđem. Pre mog govora de napraviti predah za reklame, te sam znala da imam bar još jedan minut. „Džo, moram da prekinem. Ali skapirala sam. I hvala ti.“ Pre nego što sam se pozdravila, nešto mi je palo na pamet. „O, čekaj – šta si rekao, ko ti je poslao fotografiju?“ „Nisam ti rekao. Stigla je s anonimnog mejla. Mada nekoliko ljudi opipava teren za mene, pa ju je verovatno neko od njih prosledio.“ „Ah, dobro.“ Ako njemu ne smeta što mu je neko anoniman poslao fotografiju, nedu ni ja da se uzrujavam zbog toga. Asistentkinja mi je mahnito mahnula. „Moram da idem sad, Džo. Hvala još jednom.“ Prekinula sam vezu i zauzela mesto ispred zavese. Asistentkinji je vidljivo laknulo kad sam stavila telefon u džep. „Imate jedan minut, gospođice Vejborn. Počedu da odbrojavam deset sekundi ranije.“
67
Trenutak kasnije sam ponovo osetila vibraciju u džepu. Znajudi da mi je Džo poslao fotografiju, izvadila sam telefon i odmah otvorila poruku, okrenuvši se u stranu kako asistentkinja ne bi odlepila što ponovo gledam mobilni. Kao i uvek kad naletim na Amberinu sliku, srce mi je preskočilo. Nije bilo sumnje da je to ona. I Džo je bio u pravu – dobro je izgledala. Videla se samo od kukova naviše. Osmeh joj je bio prepoznatljiv, samouveren. Dobro sam znala taj izraz. Uputila ga je Robu kad ga je srela pošto nas je ostavio, a nas dve prešle na bogatijeg i muževnijeg tipa. Uputila ga je ženi jednog njujorškog biznismena kad nas je zatekla u muževljevom krevetu. Uputila ga je meni dok sam ležala u bolnici i krvarila, sleđena od šoka. To je njen pobednički osmeh. Kao da je osvojila džekpot od deset hiljada dolara oglašen na plakatu iznad nje – što bi je usredilo, ali ne i zadivilo. Taj iznos je verovatno sitniš za muškarca koji je stajao pored nje i držao je oko struka. Iako je on isečen sa slike, jasno se video rub njegovog odela. Šaka postavljena nisko na njenom kuku nagoveštavala je prisnu vezu. Gotovo je prikladno što mu je lice skriveno. Uostalom, nije ni važno ko je on. Sve dok njegova kreditna kartica ima visok limit, njegovo ime, crte lica, pa čak ni ličnost nisu važni. Osetila sam gorak ukus u ustima kad sam je videla tako samozadovoljnu. Dobro mi je polazilo za rukom da se ne obazirem na uspomene, ali sad sam se osetila budalasto što sam toliko dugo brinula zbog nje. Očigledno je dobro. Kao i uvek. Nisam joj potrebna. Nikad joj i nisam bila potrebna. Palac mi je lebdeo nad tastaturom. Mogla bih da kažem Džou da obustavi istragu. Da uštedim novac i živce. Ali Amberina poruka na sekretarici. Lozinka. I još nešto me je kopkalo – ali šta? Nešto u vezi s fotografijom. „Gospođice Vejborn, gospođice Vejborn!“ Trgla sam se kad me je asistentkinja pozvala. Dođavola, zakasnidu. Ubacila sam telefon u džep, zabacila ramena i navukla osmeh pa uzela kovertu od obezbeđenja i izašla da zauzmem svoje mesto na pozornici. Kolena su mi klecala, ali izraz mi je odavao samouverenost. Žustar aplauz poručio mi je da je publika nasela. To je smešno u vezi s osmesima – ako namestite pravi, niko ne zna šta se zbiva u vama. Ne mogu da odustanem od istrage samo zato što sam videla jednu fotografiju. Nema dovoljno podataka da znam govori li slika istinu. Amber izgleda dobro. Ali ona je uvek znala koji je osmeh pravi.
68
„Taj je pravi seronja“, rekao je Kris tiho, osvrdudi se dok je razgovarao sa mnom. „Znao je da de dobiti tu nagradu. Nije došao da bi pokazao kako je nadmodniji od svih ostalih. Pravi seronja.“ „Aha“, odgovorila sam i otpila gutljaj šampanjca, žaledi što nisam mogla da izbegnem zabavu posle dodele nagrada. Uglavnom dobro podnosim te otmene skupove, ali mozak mi je zaokupljen Amber, fotografijom i pitanjem zašto me je ona toliko uznemirila. Bar Krisu Blejkliju nije potrebno da budem prisutna. On je nešto najbliže prijatelju što imam u poslednje vreme i odskora se uglavnom viđamo samo na sličnim prijemima. Upoznali smo se pre skoro tri godine na snimanju reklame za psedu hranu. Sve u vezi s tom reklamom bilo je besmisleno, ali zbog Krisa je dan bio zabavan i na kraju sam mu dozvolila da me odvede kudi. A onda sam mu dozvolila da me odvede u krevet. Posle toga sam ga zvala nekoliko puta kad nisam mogla da izdržim usamljenost i koristila pogodnosti koje je rado nudio. Ako se izuzme Kris, nisam bila s muškarcem šest godina. Muškarci su moja droga. Jedini način da ne pokleknem bio je da ih se klonim. Jedini način da ponovo izgradim sebe. Čak je i spavanje s Krisom bilo opasno. Tek nakon što smo spavali, shvatila sam da on nije droga koju volim. Na moju sredu. A na njegovu sredu i dalje sam volela da se povremeno valjamo po krevetu. Sad on ima verenicu, a ja glumim u hit seriji. Neobavezno kresanje više nije u ponudi. „Mada si održala dobar govor“, rekao je misledi na govor koji sam održala u Tajevo ime kad sam objavila da je on osvojio nagradu. „Mnogo bolji nego što bi taj mamlaz uspeo da sroči.“ „Samo ti smeta što je on dobio ulogu umesto tebe.“ Je li ružno što mi je drago zbog toga? Nemam nikakve veze s glumcima iz Sledede generacije. Mogu da ispričam svoje i odem kudi. Da je Kris dobio ulogu, možda bi mi bilo teže da ostanem uzdržana. „Naravno da sam prokleto uzrujan. Ali to ne menja činjenicu da je on govnar. Odglumio bih bolje od njega i došao da prihvatim hvalospeve. Znaš šta? Drago mi je što nije došao.“ Prešao mi je pogledom po telu. „Izgledala si bolje dok si govorila nego što bi njemu ikad pošlo za rukom.“ „Prestani. Megan je samo otišla do toaleta.“ Slegnuo je ramenima kao da ne mari što bududa žena može da ga uhvati kako guta drugu ženu pogledom. „Ti si moj vlažni san, Em. Ne smeta mi da ti kažem – kad nisam raspoložen, a Meg jeste, maštam o tebi.“
69
„Pobogu, Krise, jesi li siguran da nisi ti seronja?“ Amberina filozofija je glasila da de muškarci bez obzira na sve pokušavati da se ženama zavuku pod suknju. „Što onda to ne bismo naplatile?“ Nadala sam se da je samo blazirana, ali kako su godine prolazile bez nje, više puta se pokazalo da je bila u pravu… Međutim, živim u Holivudu. To objašnjava moja iskustva. To okruženje je samo za dlaku bolje od javne kude. Kao da želi da potkrepi moje misli, Kris se nagnuo i prošaputao mi na uvo: „Jače je od mene. Budiš nestašne misli. Toliko si lepa.“ Zagunđala sam u sebi dok sam ga gurala od sebe. To slušam celog života. Čak sam to koristila. Ali u poslednjih nekoliko godina sam stekla neko samopouzdanje i sad takvi pogledi i opaske drugačije utiču na mene. Šugavo je da vas cene zbog genetike. Šugavo je da se prema meni ponašaju kao da sam ja kriva što su muškarci napaljene svinje. Nije ti smetalo kad su teprimedbe i uzavreli pogledi poticali od Riva. Prekorni glas u mojoj glavi više je podsedao na Amber in nego na moj. Zbog toga mi je bilo mnogo lakše da mu poručim da odjebe. Kris je primetio moj zgađeni izraz. „Preterao sam?“ „Jesi.“ „Izvini, bidu fin.“ Zagledao se u mene, ovog puta bez imalo želje. „Sad ozbiljno, kako si? Razočarao sam se što nisi došla na naše novogodišnje druženje.“ „Bilo bi čudno.“ Kad je počeo da se protivi, dodala sam: „Uostalom, nisam bila u gradu.“ „Lepo. Gde si bila?“ Sad sam zažalila što sam to priznala. Zato što sad moram da mu kažem. „U Salisovom odmaralištu u Palm Springsu.“ Čim sam pomislila na Riva, stomak mi se uvezao. Donji deo stomaka. „Bože, nisam bio tamo sto godina.“ „Dakle, išao si tamo?“ Pitala sam to samo razgovora radi. Nevažne reči koje ne iziskuju mnogo pažnje. „Nekad sam provodio mnogo vremena tamo. S Misi.“ Htela to ili ne, sad mi je privukao pažnju. „S Misi? Matajom? Nisam znala da si je poznavao.“ „Nisi? Valjda se tad još nismo upoznali. Radio sam nekoliko manekenskih poslida s njom kad je tek počinjala. Zbližili smo se i ostali bliski sve do njene smrti.“ „Ona je počela kao petnaestogodišnjakinja. O bože. Mogao si da joj budeš otac!“ Mada sam i ja spavala s više starijih muškaraca. „Nisam je tucao.“ Oči su mu nestašno zasjale. „Pa, bar ne redovno.“
70
Odmahnula sam glavom. Zaista me nije zanimalo je li kresao tinejdžerku ili nije. Zanimalo me je šta bi Kris mogao da mi kaže. Ako su bili prijatelji sve do njene smrti, ako ju je Kris posedivao u odmaralištu u Palm Springsu, možda zna nešto o njenoj smrti. I dalje sam smišljala koji je najbolji način da potegnem tu temu kad je rekao: „Slušaj, u to vreme sam bio na koki i nisam znao za sebe. Uostalom, nije ni ona. Ali ne govori ništa o Misi zato što Megan dolazi, a ne želim da sazna za taj deo mog života.“ Odlučila sam da pozovem Krisa na kafu i trač partiju bez verenice pa se pozdravila s njom. „Megan“, rekla sam veselo, možda i previše. „Divna ti je haljina. Teranijeva, zar ne?“ „Hvala, Emili.“ Iz glasa joj je odisalo posedništvo. Držanje joj je bilo uzdržano. Iako smo istog rasta, gledala me je s visine. „A ti… baš si… slatka… s tim džepovima.“ Samo se žene ružnije ponašaju prema lepim ženama od muškaraca. Često sam zbog njihovih zajedljivih opaski i ljubomornih pogleda poželela da im pokažem koliko bih lako mogla da im preotmem partnere da to želim. Potisnula sam želju da budem pakosna. „Baš si ljubazna. Odlučila sam se za udobnost misledi da me ionako niko nede primetiti.“ Dobro, ipak sam malo pokvarena. Zato što me ljudi primeduju. Uvek me primeduju. „Ali nedu dalje da vas zadržavam. Drago mi je što smo se videli, Krise.“ Nagla sam se i neiskreno ga zagrlila, što je popularno u mojoj branši. I to je bilo pakosno. Iako je delovao iskreno, taj zagrljaj je samo trebalo da iznervira Megan. Klimnula sam joj glavom. „Vidimo se.“ Izvadila sam mobilni da vidim koliko je sati. Nije prošao ni sat od početka zabave, a obedala sam agentu da du biti „prisutna“ bar dva sata. Kad sam se usprotivila, rekao je: „Svi misle da si ružna. Ako želiš da tvoja uloga bude veda od glasovne, moraš im pokazati da nisi.“ Ali brz pogled po dvorani Šrajn ekspo otkrio mi je da je njegov naum besmislen. Ispred mene je bar dve hiljade ljudi – koji takođe pokušavaju da dokažu kako nisu ružni. Preplavio me je osedaj da ne pripadam tu, ali ako ne ovde – gde onda pripadam? Prostorija kao da se skupljala oko mene, obavijala me težinom. Iskapila sam šampanjac u jednom gutljaju, spustila čašu na poslužavnik konobara koji je prolazio i progurala se kroz svetinu do parkirališta. Kad me je svezi nodni vazduh dotakao, duboko sam udahnula kao da sam bila pod vodom i konačno isplivala na površinu.
71
Sa Amber sam bila skupa kurva. Nisam li gotovo isto u Holivudu? Samo sam prešla iz jednog kreveta u drugi. Zakikotala sam se zbog tog paradoksa. To zaslužuje bar smeh. Čula sam korake iza sebe i potisnula smeh. Iako se nisam osvrnula, osetila sam kako se atmosfera menja. Malje na potiljku su mi se nakostrešile i osetila sam kako me je struja prodrmala. Okrenula sam se, nekako znajudi šta du ugledati – koga du ugledati. Naslonio se na betonski dovratak i pogledom me prikovao za mesto. Izgledao je zanosno i veličanstveno. Smoking mu je stajao kao saliven, bolje nego ijednom lepom muškarcu kojih je prostorija iza njega bila puna. Ti muškarci, moji vršnjaci, predstavljali su divno more – mirno i spokojno. Riv je okean, mračan, opasan i buran. Oni su se pomerali blagim talasima. Riv je stajao mirno i drmao svet oko sebe. Tek tako, oduzeo mi je dah koji sam upravo povratila. Progovorio je pre nego što sam stigla da se priberem. „Kakva slučajnost da se zatekneš na istom prijemu kao ja.“ Njegova drska optužba me je zapanjila. „Ne pratim te, ako to pokušavaš da kažeš.“ Puls mi je ubrzao od straha, od uzbuđenja. Ne sviđa mi se što me tako uzrujava. Možda sam to zaslužila u njegovom odmaralištu, ali ovde? Ovo je moj teren. S iznenađujudom žestinom sam ukrstila pogled s njegovim. „Ja pripadam ovde. Za razliku od tebe.“ Nasmejao se, što me je još više razjarilo. Ali je izazvalo i vrelinu koja mi je pokuljala uz butine, vrelinu koja je okretala bes na mene koliko i na njega. Gurnuo je ruke u džepove i pošao prema meni. „Smiri se, Emili. Samo sam se šalio. Naravno da nisi ovde zbog mene. Možda sam ja ovde zbog tebe.“ Zastao je tek toliko da osetim strah i setim zlokobnih reči koje mi je rekao kad smo se poslednji put videli. „Možda ovog puta ja istražujem.“ Moja ljutnja se pojačala i potisnula nelagodu. „Istražuješ me? Zašto, da bi me uplašio? Da vidiš je li zabavno igrati se sa mnom i kad nisi na svom terenu? Kako se usuđuješ? Da dođeš ovamo u moj svet i da me provociraš samo zato što ti se tako prohtelo. Da pokušaš od ovoga da napraviš svoje igralište. Kako se usuđuješ?“ Izvio je usne u prekorni osmeh. „Sad znaš kako sam se osedao.“ Odbila sam da pokažem da me je posramio mada me je verovatno odalo crvenilo koje mi se prikralo uz vrat. „Hvala na lekciji, gospodine Salise“, odgovorila sam iznenađujude mirno. „Uveravam te da sam dobro shvatila. Nema potrebe da
72
mi dalje pokazuješ.“ Pošla sam prema vratima, moledi se da uspem da dođem do njih. Visoke potpetice i klecava kolena ne idu zajedno. Obišla sam ga u širokom luku, želedi da budem što dalje od njega. Ali ipak sam osetila kako toplina izbija iz njega kao ritam iz nodnog kluba. Strujala je mnome, izbijala iz tla, drmusala me, stezala me. Boredi se protiv nje, naterala sam se da prođem pored njega. „Emili.“ Njegov glas me je zaustavio usred koraka. Još pet koraka i ponovo bih se našla u dvorani. Samo još nekoliko koraka… Bilo je jače od mene – ostala sam. Mada se nisam okrenula. To je bio moj jedini čin uzdržavanja. „Ono što sam ti uradio u spa-centru…“ Glas mu je istovremeno bio mek kao svila i tvrd kao kamen. Taj zvuk, kao i spominjanje spa-centra, bio je mamac. Maltene sam se nagla prema njegovim slededim rečima. „To nije bilo mnogo lepo.“ Munjevito sam se okrenula prema njemu. „Misliš?“ „Čuvam svoju privatnost. Pobesneo sam.“ To nije samo objašnjenje ved i podsetnik. Izazvala si me, govorio je. Zaslužila si to. „Pa si me naveo da pomislim kako deš me ubiti?“ Priznajem, zaslužila sam prekor. Ali nisam zaslužila pretnju smrdu. „Ah, nikad nisam rekao…“ Udutkala sam ga podignutim prstom. „Jesi. Na sve mogude načine osim nedvosmislenim rečima.“ Zaustio je kao da de dalje da se brani. A onda mu se izraz promenio, smračio se, a oči su mu blesnule. „Jesi li se uplašila?“ „Šta misliš?“ Drhtaj mi je prošao kičmom. Zna da me je uplašio. Namera mu je bila da me uzruja, da me uplaši. Ali nisam znala da mu se toliko svidelo što je to uradio. Primakao mi se. „Ali jesi li se dovoljno uplašila?“ Glas mu je bio poput šmirgle – hrapav, grub, ali izgladio je jedan sloj moje želje da pobegnem. „Nisi, zar ne?“ Htela sam da kažem da jesam. To je gotovo istina, na kraju krajeva. Poslednji razgovor s njim naterao me je da napustim njegovo odmaralište. Oterao me je zato što me je uplašio. Odustala sam od svog nauma. Ali žalila sam. Ubedila sam sebe da žalim samo zbog Amber, ali to je laž. On me je zaintrigirao. Nisam prestala da razmišljam o njemu. Čak i sad, dok se nadvijao nada mnom, čak i dok se približavao, čak i kad mi se tornado strepnje razduvao utrobom zbog njega, nisam otišla. Nisam želela da odem. Posmatrao me je nekoliko trenutaka, nakrivljene glave, škiljedi. Vrelina koja je izbijala iz njega bila je još jača kad je bio okrenut prema meni, dok me je palio
73
pogledom. Kao da sedim ispred rasplamsale vatre, bilo je prijatno ali napregnuto. Previše napregnuto. Ipak, nisam otišla. „Hodeš li da ti kažem šta mislim, Emili?“ Odlazi. „U stvari, zabole me.“ Pravila sam se da nisam potpuno opčinjena, ali čak sam i ja čula neiskrenost u svom glasu. „Dobro, ali mislim da te zanima. Ti si mene prva potražila, sedaš li se?“ „A onda si mi rekao da odem. Što sam i učinila. Ko sad koga traži?“ Riv je ispružio ruku i poigrao se pramenom kose koji mi je ispao iz punđe. „Redi du ti šta mislim, Emili.“ Bila sam opčinjena njegovim prstima dok je vrteo uvojak, nežno, veoma nežno. „Mislim da ti se svidelo. Mislim da ti se dopalo što si uplašena.“ Svaka reč je bila kao golicanje perom po osetljivoj koži, terajudi me da se vrpoljim zato što su tačne. Htela sam da se odmaknem. Ali istovremeno sam žudela da pojača stisak, bolno sam želela da mi njegovi prsti povuku kosu, bila sam gladna toga da mu reči postanu grube ili da njegova usta umuknu i obruše se na moja. „Mislim da te je uzbudilo.“ Podigla sam pogled do njegovog. „Misliš kao što je tebe uzbudilo da mi pretiš?“ Spustio je ruku. Tama mu se prikrala u oči i pomislila sam da se naljutio jer sam se usudila da mu se suprotstavim. Ili se naljutio zato što znam nešto lično o njemu. Ili se naljutio zato što je to tačno i to ga je razjarilo jednako kao što su njegove istinite reči uticale na mene. A možda to uopšte nije ljutnja ved nešto drugo, nešto primitivnije, sirovije i jednostavnije. Usne su mu se polako izvile u osmeh. „Ne mogu osporiti da me je uzbudilo.“ Naboj među nama bio je na ivici pucanja. To nam je zajedničko. Koliko god njegov postupak nije bio lep, koliko god bolestan i nastran bio – oboje smo se uzbudili. A pošto smo sad to oboje priznali, naš odnos se promenio. Sad su vrata otvorena. Sad samo jedno od nas treba da pređe prag. Riv je to uradio. Ispružio je ruku, uzeo moju i prešao mi palcem po nadlanici. Naježila sam se jer mi je strujni udar prostrujao kroz ruku do središta. „Vidi“, rekao je, zuredi u naše šake, „nedu ti redi da te nikad ne bih povredio.“ Strah mi je prostrujao nervima zajedno s divnim uzbuđenjem, povedavajudi želju, budedi glad. „Uostalom, ne verujem da bi to želela da čuješ od svog ljubavnika.“
74
„Ljubavnika?“ Taj izraz me je iznenadio. Takođe me je i dozvao pameti. Šta radim, jebote? Izvukla sam ruku i odmakla se. Rivov izraz nije odavao ništa. „A o čemu si mislila da pričamo?“ Nisam uopšte razmišljala. U tome je nevolja. Postoji privlačnost među nama – to je očigledno. Htela sam to da iskoristim ne bih li pronašla Amber. Da i dalje imam razloga da verujem kako je umešan u njen nestanak, to bi bila pobeda. Ali sad nema više razloga da ga jurim. Nema razloga da se uplidem s čovekom koji je u najmanju ruku opasan, a možda je i ubica. Da, i dalje ga želim. „Ne znam, Rive. Zato što mnogo pričaš i čujem samo protivrečne poruke.“ „Više nisu protivrečne. Slušaj. Želim da čuješ ovu.“ A šta mi je tačno poručio? Da želi da me odvede u krevet? Da želi da me plaši i možda povredi i da to ne bi trebalo da mi smeta? Užasno je što mi to i ne smeta. Ali do koje granice? Zbog muškaraca poput njega sam i pobegla pre onoliko godina. Zato što nisu bili dobri za mene bez obzira na to koliko ih želela. Znala sam da nisam sposobna da odredim koliko bola, koliko straha je previše. Šta mi je ono Riv rekao u njegovom spa-centru? „Nevolja s muškarcima koji su stvarno pretnja jeste u tome što nikad ne otkriješ da nisi bezbedna sve dok ne postane prekasno.“ To je bilo pametno upozorenje. Čekao je da odgovorim, upitnog pogleda. „Čujem“, odgovorila sam. A onda sam s naporom odmahnula glavom. „Tvoja poslednja poruka bila je glasnija.“ Lepo je što du ovog puta ja ostaviti njega, što de moja biti poslednja. Zbog toga mi nije bilo nimalo lakše. Baš kad sam htela da zakoračim u salu, Riv se stvorio pored mene. Ispružio je ruku ispred mene kao prepreku, naslonivši šaku na dovratak. Nije me dodirnuo, ali stajao je dovoljno blizu da osetim kako mi njegov dah prelazi po koži. Ritam njegovog disanja bio je pesma koja me je ponovo naterala da se naježim. „Ne znam šta je to u vezi s tobom.“ Glas mu je bio napregnut, jedini pokazatelj da nema potpunu vlast nad sobom. „Ali ne mogu da te izbacim iz glave. Truješ mi misli. Sedam se tvog tela pod šakama dok sam te dodirivao. Delova koje nisam dotakao. Zvukova koje si ispuštala. Tvog pogleda. Proganjaš me, Emili.“ Kolena su mi se pretvorila u žele, a utroba u baru želje, potrebe i strepnje. Ali zvona za uzbunu podvukla su se ispod reči. Proganjaš me, rekao je. Truješ mi misli.
75
Prepoznala sam ta osedanja. Doživela sam ih. Doživela sam to – s njim, da. Sa Amber. To je bio podsetnik koji mi je bio potreban. Progutala sam knedlu i, ne pogledavši ga, odgovorila: „Sad znaš kako sam se osedala.“ Ovog puta me je pustio da odem. Dozvolio je da moja bude poslednja. Jednim delom sam želela da nije. Tek kasnije, u mraku svog stana dok sam lebdela između svesnosti i sna, kopkanje podstaknuto Amberinom fotografijom pretvorilo se u nešto određeno i uobličeno. Sela sam na krevetu. Jesam li sanjala? Prilično sam sigurna da sam bila svesna, ali za svaki slučaj sam uzela mobilni s nodnog stočida. Amberina slika je još stajala na ekranu. Prešla sam prstima po njoj da je uveličam i zumirala čovekovu šaku na njenom struku. Na srednjem prstu je nosio veliki kitnjasti prsten. Crveni dragulji pravili su upadljiv oblik nalik slovu V. Sklonila sam sliku pa prelistala fotografije da pronađem prvu sliku koju mi je Džo poslao, onu na kojoj je Riv na nekom prijemu. Stajao je pored jednog muškarca. I taj čovekje nosio prsten. Uveličala sam sliku. Dah mi je zastao kad sam jasno videla da je prsten isti. Mikelis Vilanakis, mafijaški bos koga sam videla na dve različite fotografije s Rivom, čovek koji je bio s Amber u kazinu u Koloradu. To otkride ne rešava ništa, ved otvara nova pitanja. Jedno je sigurno, Mikelis je na spisku za istragu. I, zbog njihove veze, Riv se vrada na taj spisak. A samo tri sata ranije, otišla sam od njega. Dođavola. Ali pre nego što me je razočaranje ugušilo, shvatila sam još nešto – Riv Salis nije čovek koji bi dozvolio bilo kome da tek tako ode. Zašto bi to uradio ukoliko ne namerava da preduzme još nešto? Dakle, samo bi trebalo da čekam. Lako sam utonula u san, začudo mnogo mirnija nego što bi neko koga juri čovek poput Riva trebalo da bude.
76
Deveto poglavlje Sutradan mi je poslao cvede. Kad sam stigla u studio, čekao me je buket – beli lotosovi pupoljci, biljka koja simboliše žensku senzualnost i mogudnost prosvetljenja. A često je povezuju i sa smrdu. Bacila sam buket u kantu u sali za konferencije gde je cela postava jednom nedeljno čitala scenario za stolom. Nisam ni otvorila poruku. Sutradan je dostavljena boca crnog vina. Barolo kanubi iz 2004, skupa sorta grožđa nebioli s primesom ukusa hrasta koji tobože povedava žensko uzbuđenje. Dala sam je Taju Mejsiju dok sam mu čestitala na nagradi koja mu je dodeljena u nedelju. Ponovo nisam pročitala poruku. U sredu je stigla bombonjera, čokoladice punjene alkoholom. Njih sam pojela – postoji ograničen broj iskušenja kojima mogu da se oduprem u istoj nedelji. U četvrtak se primerak prvog izdanja Gradida Pejton našao na mojoj polici za knjige. U petak me je Riv čekao na tremu ispred kude kad sam se vratila s jutarnjeg trčanja. Umalo se nisam spotakla kad sam ga ugledala. Znala sam da de se pojaviti u nekom trenutku, ali zaista sam se iznenadila što ga vidim tako brzo. Mislila sam da de mi još nedelju dana slati skupe poklone pre nego što se lično pojavi. Ostavila sam svetio na tremu kad sam izlazila, tako da sam ga ugledala ved s polovine ulice. Sedeo je na mojoj trščanoj stolici, delom osvetljen, delom u senci. Iako mu nisam videla lice, znala sam ko je. Videla sam po njegovom držanju, po stavu koji je imao čak i kad se zavalio. Uostalom, ko bi drugi bio? Niko me nikad ne poseduje. Nosio je odelo i kravatu i prvi put sam se zapitala šta li radi po ceo dan kad ne poseduje brojna odmarališta rasuta po svetu. Ide li u kancelariju? Sedi li za radnim stolom? Nosi li stalno odelo? Skida li kravatu i otkopčava dugmad na uštirkanoj košulji na kraju dana kako bi otkrio tvrde mišide koje kriju ispod? Možda često radi od kude, u seksi donjem vešu i s telefonom priljubljenim na uvo dok izdaje naređenja slugama i donosi krupne odluke koje utiču na živote mnogih. Šta god da radi, sumnjam da često ustaje i oblači se poslovno ovako rano. Sunce de izadi tek za jedan sat. Zadivljujude. On je zadivljujudi. I koliko god mi prijalo što sam mu privukla pažnju, bila sam potpuno svesna da se upuštam u nešto čemu nisam dorasla.
77
Usporila sam i pre nego što sam ga videla, ali sad sam odlučila da hodam poslednjih pedesetak koraka kako bih imala vremena da se priberem. Da dođem do daha. Da mi se smiri srce što preskače. „Trčiš?“, pitao je kad sam bila dovoljno blizu, preskočivši zvanični pozdrav. Popela sam se stepenicama i prošla pored njega, izvukavši ključ s trake oko ruke. „Više volim plivanje.“ Pogotovo volim aktivnosti bez znojenja. Ponadala sam se da ne zaudaram mnogo, pa odlučila da držim odstojanje za svaki slučaj. Međutim, nisam htela da budem na odstojanju. Naboj među nama je pucketao i varničio iako još nismo razmenili više od nekoliko reči. Otvorila sam vrata i ušla. Iako ga nisam pozvala, Riv je ušao. U kudi mi je mogudi ubica. Muškarac koji je rekao da bi me možda povredio nalazi se u mojoj kudi. Odjednom nisam bila sigurna da je vlaga između mojih nogu bila samo od znoja. Okačila sam traku na kuku pored vrata i pogledala preko ramena. On je otvoreno razgledao kudu. Nije bilo mnogo da se vidi. Ima devedeset kvadratnih metara i svodi se na kuhinju koja se otvara prema dnevnoj sobi i trpezariji, i na spavadu sobu. Zidovi su goli ako se izuzme nekoliko nasumičnih slika. Čisto je mada pomalo prašnjavo. U vezi s dugim snimanjima dobro je to što nisam dovoljno dugo kod kude da bih napravila krš. Najvažnije je što ovde nema ničega što me povezuje s Amber. Imam njene fotografije i uspomene, ali namerno joj nisam dala vidno mesto. Pošto je očigledno video dovoljno, okrenuo se prema meni. „Imam bazen.“ „Sigurna sam da imaš.“ I ja imam bazen, može se tako redi. Ovaj blok kuda ima zajednički bazen. Međutim, retko ga koristim jer je u obliku bubrega, namenjen brčkanju, a ne ozbiljnom plivanju. „Trebalo bi da dođeš da plivaš. Naga.“ „Naga, a? Je li to uslov?“ Bila sam gola pod čaršavom u njegovom spa-centru. Od tog sedanja mi se stomak uskomešao. Dodir njegovih šaka bio je neverovatan, ali i samo njegovo prisustvo dok sam bila naga i ranjiva izazvalo je jednako divan osedaj. Neverovatan i zastrašujudi, bez njegovih pretnji, ali i zbog njih. Riv se naslonio na kauč i spustio dlanove na naslon. „To je želja.“ „Tvoja.“ Izula sam patike i stavila ih u hodnik koji vodi do spavade sobe. „Verujem da je i tvoja. Ali ti se igraš sa mnom.“ „Ne igram se.“ Pošto je gledao, skinula sam majicu preko glave i bacila je na naslon kauča. Sportski brus koji sam nosila lepo je držao grudi, ali ih i mnogo otkrivao.
78
„Hmm.“ Široko se osmehnuo, ali njegov izraz je poručivao da se gnuša mog zadirkivanja koliko god da ga podržava. Ukrstivši pogled s mojim, podigao je oznojenu majicu, prineo je nosu i omirisao. Nekima bi to bilo odvratno. Neke devojke se ne bi uzbudile zbog toga što su mu pantalone odjednom delovale uže nego maločas. Neke ne bi fantazirale o drugim vulgarnim gnusnim stvarima koje uzbuđuju čoveka poput Riva. Pravila sam se da sam i ja od takvih. „Perverznjače.“ Široko se osmehnuo i značajno me pogledao. „Malopre si izgledala kao da deš svršiti.“ „O, dušo, ne možeš ni zamisliti kako izgledam kad svršavam.“ Zažalila sam zbog tih reči tek kad sam osetila kako lebde u vazduhu pošto sam ih izgovorila. Rivov izraz postao je mračan i grešan. Znala sam da se oseda izazvano. Zašto i ne? Upravo sam to i radila – čikala ga. Mamila ga. Izazivala ga. Pomno me je posmatrao kao lav koji vreba plen. Toliko dugo i napregnuto me je gledao da mi se učinilo da vidi kroz moju masku, kožu, kosti i unutrašnje organe. Kroz sve ono što čini moju fizičku strukturu do onih skrivenih, zamršenih i zatvorenih delova. Video je one delove koji su nam zajednički – mračni, slomljeni, delovi koji imaju veze s Amber. Možda je to previše ružno da bi se dugo gledalo jer se prvi okrenuo i obišao kauč kako bi prišao polici s knjigama. „Kaži mi nešto“, promenio je temu. „Šta se dešava između tebe i Krisa Blejklija?“ Dakle, posmatrao me je u Ekspu. Pre nego što je pošao napolje za mnom. Pitanje je bilo ležerno ali značajno. Nekoj naivnijoj ženi to bi možda promaklo, ali ja imam previše iskustva s muškarcima kao što je on. Želeo je da zna da sam pod prismotrom. Da tako izgleda biti deo njegovog života. Da de me nadzirati ako mu bude do toga; vladade mnome. I očekuje da se povinujem. Nisam sigurna da li me je to izbezumilo ili oduševilo. Tako da sam se pravila nevešta. „On je glumac. Sarađivali smo nekoliko puta. Može se redi da smo prijatelji.“ Ušla sam u kuhinju i natočila vodu sa česme, pitajudi se treba li da mu kažem sve u vezi sa Krisom. Riv možda pita zato što ved zna da smo imali nešto i želi da to priznam. Ali niko nije znao da smo povremeno spavali. Postoji i drugi razlog za njegovo propitivanje – možda ne želi da saznam ono što Kris zna o njemu.
79
To je malo verovatno, ali zaključila sam kako je bolje da odam što manje jer se nadam da du se u nekom trenutku videti s Krisom ne bih li saznala još nešto o Misi. Popila sam malo vode pa spustila čašu i naslonila se na kuhinjski pult, gledajudi Riva. Prelazio je prstima po hrbatima. Nisam videla o kojim je knjigama reč, pa sam pokušala da se setim šta stoji na tom mestu. Autobiografija Ketrin Hepbern. Rebeka. Izvadio je jednu knjigu i stao dokono da je lista. Prepoznala sam koricu. Postavite tajnu: Neobične ispovesti iz običnih života, jedna od onih knjiga koje bi trebalo da krase stočid za kafu. Sakupljam ih i imam ih toliko da se vedina nalazi na polici umesto na stočidu. Ta knjiga je zbirka anonimnih tajni objavljenih na blogovima. Neki delovi podsedaju na moj dnevnik i obeležila sam nekoliko stranica samolepljivim papiridima kako bih ih lakše našla. Uvek me je smirivalo kad ih čitam. Međutim, nije me umirilo kad sam videla knjigu u Rivovim rukama. Listao je strane i zaustavljao se na onima koje sam obeležila. Smejao se jednima. Uozbiljio se zbog drugih. Kad je pročitao jednu, podigao je glavu i blago klimnuo glavom kao da potvrđuje ono što je upravo pomislio, što je upravo pročitao. Znam nekoliko priznanja napamet i pokušala sam da pogodim šta je pročitao… „Iznova i iznova. Iskorišdena.“ „Više se plašim suda nego što sam se plašila kad me je umalo ubio.“ „Uradio bih bilo šta ako bih mislio da de je to usrediti.“ Koju god rečenicu da je pročitao, ijednu – sve – one su lične. Previše lične da bi on to znao. Ipak, nisam ga zaustavila. Pustila sam ga još jedan sloj ispod kože. Dovoljno je loše što je u mojoj kudi – kudi koju sam sama platila. Njegovo prisustvo me podseda na vreme kad sam imala samo ono što su mi muškarci davali. Ono što sad imam, koliko god malo i bezvredno bilo, samo je moje. Pokušavajudi da se otresem nelagode koju je Rivov dolazak izazvao, pitala sam: „Zašto se raspituješ za Krisa? Hodeš li da vas spojim? Ima verenicu, samo da znaš.“ Prostrelio me je pogledom. „Baš smešno.“ Vratio je knjigu na policu i prišao mi. Zaustavio se pored pulta i primetio: „Kris te ne gleda kao da ima verenicu.“ Ah. Zaboravila sam da je Riv ljubomoran čovek. Ili sam potcenila jačinu njegove ljubomore. Začudo, to je prilično česta osobina muškaraca s kojima sam ranije imala posla, muškaraca koji imaju sve. Znala sam kako da ih umirim, šta da
80
kažem kako bih odagnala njihovu nesigurnost. Nijedan od njih ne može da se poredi s tobom, govorila sam. Možda je i Riv to želeo u vezi s Krisom. Ali nisam mogla to da mu pružim. „Mnogi muškarci me ne gledaju kao da imaju verenice.“ Nagnuo se preko pulta i uneo mi se u lice. „To mi se ne sviđa.“ Ljubomora je uglavnom dosadna, ali kod Riva me opčinjava. A slutila sam i da je opasna. „Ne? I šta deš da uradiš u vezi s tim? Da me zaključaš i ne puštaš me među svet?“ „Imam nekoliko lepih zabitih odmarališta koja bi ti se svidela. Ona na ostrvima su toliko lepa da bi zaboravila da si u zatvoru.“ Osmehnuo se i ukazale su se jamice u obrazima. One su neupadljive, primetne samo kad se osmehne na određeni način, kao sad. A njegove oči… Mislila sam da su plave, ali sad sam videla zelene tačkice. Hvatale su svetlost. Hvatale su i mene, obavijale me toplinom. Hvatale me u klopku. Ispravila sam se kako bih se udaljila od njega bez uzmicanja. „Vidi ti njega. Ponašaš se kao da imaš neko pravo na mene. Mislim da sam te ved odbila pre neko veče.“ „Vidi ti nje, ponaša se kao da sam neko koga možeš odbiti. Mislim da sam te ved upozorio kakav sam.“ Šalio se kao i ja. Ali nije samo šala bila posredi. Srce mi je preskočilo. „Još jedna pretnja?“ „Ako hodeš da bude.“ Gledao me je kao i ranije – na onaj pomni način kojim vidi kroz mene, kojim vidi sve moje mračne strane. Na neki način mi je pokazivao i svoju tamu. Usna mi je zadrhtala, ali nisam se uplašila. Pa, nisam se uplašila dovoljno. „Hodu.“ Oči su mu blesnule. Tom jednom rečju smo sklopili dogovor. Dobide me. Jebade me. Uvešde me u svoj svet. A ja du mu zauzvrat dozvoliti da me slomi. Drhtavo sam udahnula, osetivši težinu našeg predutnog sporazuma razumevanja. Video je to i ispravio se. Sad, pomislila sam. Sad de preduzeti nešto. Sad de me uzeti. Svudi de me, ali on de ostati obučen, samo de otkopčati pantalone da izvadi kitu. Bide grub, neumoljiv i zbog njega du zakasniti na snimanje. Sad. Nisam bila spremna. Bila sam potpuno spremna. Obišao je pult i pridružio mi se u kuhinji. Zastao je na dovratku: „Zašto si ignorisala sve pozivnice koje sam ti poslao?“
81
„Tvoje poruke? Ha.“ Prekrstila sam ruke, nervoznija nego što sam želela da budem. „Možda je trebalo da ih pročitam pre nego što sam ih bacila.“ Zaškiljio je s nevericom. „Bacila si ih a da ih nisi pročitala?“ „Delovali su kao bezlični pokloni koje tvoji pomodnici šalju. Jesi li ih uopšte sam birao?“ Nameravala sam da mu to kažem u nekom trenutku, ali sad su reči izgledale sitničavo. Delovale su kao prepreka na dva metra prostora koliko nas je delilo. Sad, u sebi sam ga terala da prede to rastojanje. Sad. „Lično sam ih birao. Svaki poklon. Ne bi izgledali bezlično da si pročitala šta sam napisao.“ Bože, kako sam sad želela da sam to uradila. Ali slegla sam ramenima, pravedi se da ne marim. Pravedi se da je magnetska privlačnost među nama normalna. „Možda. Ipak, više volim lične pozive.“ „Veoma si samouverena. Neki bi čak rekli egoistična.“ Nasmejala sam se. „Zanimljivo je što ti to govoriš.“ „Kod mene nije reč o taštini.“ Bio je potpuno ozbiljan. „Samo znam koliko vredim.“ „I ja znam koliko vredim, gospodine Salise.“ Izgledao je razgaljeno. „U redu. Zagrišdu mamac. Koliko vrediš?“ „Više od uobičajenih poklona i diktiranih poruka.“ Ovaj odgovor nije bio spontan. Ako hodu da doznam bilo šta o Amber od njega, ovo je važan deo plana. Moram mu značiti više od prolazne radoznalosti. Moram da ga vežem za sebe. A da bih uspela u tome, moram da ga guram do onih granica do kojih se usuđujem. Pomoglo je što sam zaista verovala u ono što govorim. „Vredim više od neobavezne zabave za jedno veče na koju računaš. Ne upuštam se u kres kombinacije. Takođe nisam za romantične veze.“ Prekrstio je ruke i naslonio rame na zid. „Šta onda tačno radiš, Emili?“ Skupila sam hrabrost. Toliko puta sam se upuštala u slične dogovore. Bilo je mnogo lakše kad sam bila mlađa. Kad me nije bilo briga. Kad sam bila s Amber. Razmena, govorila je ona. Ništa manje od zadovoljavanja svih potreba. Sad mi je život drugačiji – sama zadovoljavam sve svoje potrebe. Ali prvi deo i dalje ima smisla. „Radim razmenu, Rive. Pružam ti nešto što smatraš vrednim za nešto što ja smatram vrednim.“ Odgurnuo se od zida i jednim korakom prešao rastojanje između nas. „Emili, kad tucam, to je vredno obema stranama. Nema potrebe za razmenom.“ Navala uzbuđenja toliko je brzo prostrujala mnome da mi se zavrtelo u glavi. Sad, molila sam u sebi, spremna da preskočim pregovore. Sad, sad, sad. Ostao je na mestu.
82
Živci su mi pulsirali od osujedenosti, zujali kao muva na prozoru koja vidi svet napolju – koja bi mogla da bude tamo samo kad bi mogla da prođe kroz staklo. Ako ne posegne za mnom… Toliko sam želela da ga zaskočim, da osetim njegove usne na svojima, da umanjim bridenje između nogu. Ali pored toga što sam naučila lekciju u Palm Springsu, ova igra se najbolje igra kad izgledate ravnodušno. Ne smem mu pokazati koliko ga očajnički želim. Pustidu da on drži uzde u rukama. Pustidu ga da načini prvi korak. Pustidu ga da iznese ponudu. Čekadu. Što ne znači da sam sredna zbog toga. Podigla sam čašu i okrenula se da prospem vodu u sudoperu. „Sigurna sam da voliš da zamišljaš kako si božji dar ženama, Rive. Ali ne ide tako kod mene. Potrebno mi je da neko vodi računa o meni. U protivnom du se zadovoljiti vibratorom, hvala lepo.“ Obrušio se na mene za pola sekunde. Čak i manje. Obrnuo me je, stegavši mi laktove. Pogledom je pretraživao moj, uvek je tragao. Uvek proučavao. „Ne mogu da te prokljuvim, Emili.“ Glas mu je bio napet, ali ipak ravan. „Ne znam da li mi se sviđaš ili samo hodu da te kresnem.“ Priljubio me je uz kuhinjske elemente i jednom rukom mi obuhvatio potiljak. A onda – sad – dok me je grubo držao na mestu, pritisnuo je usne na moje. Isprva sam pokušavala da odgovorim. Dok mi je grickao donju usnu, pokušavala sam da sisam njegovu gornju. Kad mi je gurnuo jezik u usta, pomerila sam svoj uz njegove zube. Ali sve je delovalo čudno i neusklađeno tako da sam na kraju prestala da se trudim. Odustala sam. Prepustila sam se. I tada me je poljubac raspametio. Vodio me je kuda je želeo, blagim pokretima glave mi pokazivao kako želi da pomeram usne, čikao mi jezik svilenkastim lizanjem. Bio je to poljubac koji uzima – uzeo mi je želju, uzeo mi je strast, uzeo mi je volju. Bio je sebičan, osmišljen za Riva i samo za njega. Ali on je i davao. Način na koji me je držao, određivao tempo i birao ples, način na koji je pritiskao, gurao, sisao i milovao tako da nisam ništa morala sama da odlučujem, kako bih samo bila prisutna dok se stara o meni – pružao je te darove bez oklevanja ili uzdržavanja. Pružio mi je slobodu koju sam svojevremeno uzimala zdravo za gotovo. I, dođavola, kako mi je to samo nedostajalo. Tako da sam, iako je ovaj poljubac bio za njega, zarad njega, uzimala i uzimala.
83
Mislim da su mi se usne nadule kad se konačno odmakao. Vrtelo mi se u glavi i bila sam smušena. Želela sam da nastavi da me ljubi. Želela sam da gurne prste u moj sorts pa u picu. A onda sam htela da ih zameni kitom. Ali njegov poljubac vratio me je u ulogu koju sam dobro znala. Ulogu u kojoj sam uživala više nego u ijednoj drugoj. Podređenu ulogu. „Doči deš na plivanje u nedelju ujutru“, rekao je. „U devet. Posladu ti adresu porukom.“ Poljubio me je ponovo – krade ali grublje. Zahtevnije, naslonivši se čitavim telom na mene, trljajudi mi kitu u erekciji uz stomak. A onda se sve naglo završilo. Odmakao se od mene. Oči su mu bile grozničave dok je nadlanicom brisao usne. Zadovoljno je klimnuo glavom i rekao: „Smatraj to ličnim pozivom.“ A onda je otišao.
84
Deseto poglavlje Amber i ja smo bile u vezi s Robom devet meseci, sve dok njegova žena nije unajmila privatnog detektiva i saznala za njegove nestašne vikende. Tad nas je šutnuo, objasnivši kako želi da spase brak, ali obema je dao lep oproštajni poklon u vidu čeka. Nazvala sam to raskidanjem. Ali kad sam ga slededi put videla, jedna šesnaestogodišnjakinja ga je držala podruku iako je i dalje nosio burmu. Tad sam naučila prvu bolnu lekciju: muškarci se nikad ne menjaju. I dalje sam bila previše naivna da bih shvatila kako se to ne odnosi samo na muškarce. Kad nas je ostavio, shvatila sam to kao znak. Majka mi je zvocala da se zaposlim. Bilo je vreme da odrastem, nađem posao, nađem stan. Amber je imala drugačije zamisli. Najpre je plakala, kao što uvek radi – kasnije sam i to naučila. Tvrdila je da joj je srce slomljeno i da nikad više nede voleti. Nedelju dana kasnije, probudila se samouverena i odlučna. „Vreme je da odemo u lov“, rekla je. Nije prošao ni ceo mesec, a ved smo živele u trosobnoj kudi u Zapadnom Holivudu s Lijamom, tridesetogodišnjim advokatom koga smo upoznale u jednom kafidu. Naš dogovor s njim razlikovao se od onog s Robom. Bio je fin i pristojan. Nije nam davao poklone zato što se seksamo s njim, ali vodio je računa o nama. Kao i mi o njemu. Odlazile smo u kupovinu i nosile veš u perionicu, pa se izležavale pored njegovog bazena dok je bio u kancelariji. Kad bi se vratio kudi, služile smo mu kuvanu hranu i masirale mu ramena. A onda je vodio jednu od nas u krevet. Nije nam davao drogu. Nije bio oženjen niti bogat u bilo kom smislu te reči, ali zarađivao je sasvim dovoljno. Voleo je seks jedan na jedan koliko i trojke, ako ne i više. Uvek je birao Amber za seks udvoje. To mi je odgovaralo. Ona ga je „ludo volela“ – to su bile njene reči – a on je izgledao kao da mu je iskreno stalo do nje. Bili su sladak par. Ja sam bila najbolja drugarica s povlasticama. Jednim delom sam mislila da de naš sredan porodičan život zauvek trajati. Drugim delom sam bila pametnija. Ne samo pametnija ved i željna još nečega, nečega što nisam mogla da imenujem. Nemirna, odlazila sam na glumačke radionice i pozirala nekolicini fotografa. S druge strane, Amber je svu pažnju posvedivala Lijamu i ulozi domadice, što je, po njoj, uključivalo trošenje njegovog novca. 85
Jednog petka je Amber bila u kupovini kad se Lijam neočekivano rano vratio s posla. Proveo je celo jutro u sudu i zaključio kako nema smisla da u to doba ide u kancelariju, te je uzeo slobodno poslepodne. Napravila sam mu sendvič i posadila ga ispred televizora, kao što bi Amber uradila da je tu. „Pide ovako rano? Ne bi trebalo“, rekao je kad sam mu donela hladno pivo. „Ali hodeš.“ Prihvatio je bocu uz reči: „Loše utičeš na mene. Trebalo bi da te vežem i kaznim.“ Bila je to nestašna šala, nije ništa mislio time. Ved sam pošla natrag u kuhinju kad je to rekao, ali okrenula sam se prema njemu, iznenađena. Nije me začudila sama šala – stalno smo se zafrkavali – ved kako sam se osetila zbog toga. Da budem kažnjena. Ranije nisam zaista razmišljala o tome. Ved sam doživela pljeskanje po guzi. Rob je to radio, ali uvek u šali, nikad kao posledicu nečega što sam učinila. A sama pomisao da budem ponižena i disciplinovana bila je neobično uzbudljiva. Lijam kao da je po mom izrazu lica naslutio o čemu razmišljam jer je rekao: „Volela bi to, zar ne?“ Izgovorio je to kao da je konačno shvatio nešto o meni. Kao da ga je to saznanje zainteresovalo. Kao da sam ga ja zainteresovala na nov način. A onda, pre nego što sam stigla da odgovorim – kao da sam mogla da odgovorim na tako čudno pitanje bez dužeg razmišljanja – dodao je: „To me je podsetilo. Kupio sam ti poklon.“ „Stvarno? Šta?“ Poklon me nije iznenadio koliko pomisao na kažnjavanje. Povremeno nam je kupovao poklončide. Ništa skupo. Uglavnom bižuteriju. Najnovije romantične komedije. „Ništa naročito. Samo sam video nešto što me je podsetilo na tebe. Kesa je u mojoj aktovki pored vrata. Donesi je, hodeš li? Ali donesi je pre nego što zaviriš unutra. Hodu da objasnim.“ „Važi.“ Otišla sam u predsoblje i u aktovki našla plavu plastičnu kesu. Kad sam ušla u dnevnu sobu, zaustavio me je. „Čekaj.“ Imao je isti izraz lica kao i kad sam izašla – zainteresovan. Napet i topao. Zbog toga sam se i ja osetila napeto, toplo i zainteresovano. Srce mi je brže kucalo od iščekivanja dok sam čekala da kaže još nešto. Čini mi se da je čitav jedan život prošao za tih nekoliko sekundi. „Stavi dršku kese između zuba“, rekao je napokon. „I dopuzi do mene.“ Bio je to veoma čudan zahtev, neočekivan i neuobičajen. Trebalo je da izazove pitanja ili čak raspravu. Trebalo je da odbrusim: „Dođavola, ne, nedu da puzim do tebe, perverznjače jedan.“ Nisam još napunila ni osamnaest godina.
86
Imala sam šačicu seksualnih partnera koji su bili mahom tinejdžeri. Izuzev trojki s Amber, nikad nisam radila ništa preterano nastrano. Ali nikad se nisam ni preterano zanimala za seks. Zbog njega sam dobijala ono što mi treba i svakako je bio zabavan. Samo se nisam lako uzbuđivala i nagrada često nije bila vredna truda. Sve do trenutka kad se Amberin dečko opružio na kauču, bosih nogu, bez sakoa, razrešene kravate, rekavši mi da puzim. Pošla mi je voda na usta, a stomak mi se čvrsto stegao od želje. Zato što me je naređenje da uradim nešto tako srozavajude, tako perverzno, tako bestidno… uzbudilo. Stavila sam dršku kese među zube i počela da se naginjem, ali ponovo me je zaustavio. „Prvo se svudi.“ Učinila sam to. Bez oklevanja. Gledao me je dok sam se skidala. „Pre neki dan si rekla kako ti je grozno što su današnji romantični junaci tako slatki i fini. Video sam to“, klimnuo je glavom prema kesi, „i pomislio da de ti se možda dopasti.“ Njegove reči su probudile moju radoznalost, ali uskoro sam zaboravila na to. Čim sam se spustila na sve četiri, keramički pod mi je nažuljao kolena i zubi su me zaboleli od težine kese. Pored toga, ljuljala se dok sam puzala i neprijatno i ponižavajude me udarala po grudima. Ali što mi je bilo neprijatnije – kako su poniženje i izopačenost rasli – to sam se više uzbuđivala. Lijamov izraz lica samo je raspirivao moju želju. Gledao me je kao da sam životinja, kao da nisam ljudsko bide, ved kudni ljubimac nad kojim treba gospodariti. „Ti nisi kao Amber“, rekao je. Nisam morala da pitam na šta misli. Amber se nikad ne bi spustila na kolena na tvrdi pod, a kamoli ovlažila zbog tako ponižavajudeg čina. Amber se ne bi uzbudila zbog mogudnosti bola ili podređivanja. Ne, svakako nisam kao Amber. Nisam stigla do kauča. Lijam je skočio pre nego što sam stigla do polovine sobe. Skočio je i vezao mi ruke kravatom. Udarao me je po dupetu. Jako. Kao da me kažnjava. Tucao me je grubo, bespoštedno. Kad je završio, članci, ruke i grudi bili su mi pokrivene masnicama. Obeležio me je i na druge načine, načine koji se ne vide. Obeležio me je istinom koju sam naučila o sebi. Rečima koje mi je govorio dok se zakucavao u mene, rečima koje su me gurnule preko ivice. „Kurvo.” „Droljo.”
87
„Kučko.“ Obeležio me je kao nastranu. Obeležio me je kao podređenu. Obeležio me je kao drugačiju od Amber. I to me je prestravilo. Upristojila sam se pre nego što se Amber vratila kudi. Kad je pokucala na vrata moje sobe da pita hodu li da izađem na večeru s njima, odgovorila sam da imam glavobolju. Kasnije je ostavila usnulog Lijama na njihovom krevetu i došla da vidi kako sam. „Mislim da je vreme da krenemo dalje“, rekla sam. „Lijam je fin, ali ne može da nam kupuje stvari kao što je Rob radio. Želimo li takvu bududnost? Mogle bismo da imamo mnogo više.“ Kolebala se, ali bila je dobra drugarica i rekla je kako više želi moju sredu nego što želi Lijama. Slutim da je i ona mislila kako zaslužuje više nego što joj on može pružiti. Otišle smo iste nedelje. Prošlo je više vremena dok se nisam setila da pogledam poklon koji mi je kupio, onaj koji sam nosila u zubima dok sam puzala. Bilo je to rano izdanje knjige Rebeka Dafne di Morije. Dugo sam odbijala da je pogledam. Sakrila sam je ispod kreveta i pravila se da ne postoji, pravila se da ono što se desilo s Lijamom, ono što mi je otkrio o meni, nije stvarno. Da nije istina. Ispostavilo se da nije bilo tako lako pobedi od tih saznanja kao što sam mislila. A kad su ponovo izbila na površinu, bila su još bolnija – fizički i emotivno – nego što su bila s Lijamom.
88
Jedanaesto poglavlje Noge su mi podrhtavale kao žele dok sam se u nedelju ujutru vozila kod Riva. Pošla sam sat ranije iako mi je trebalo samo trideset minuta Malholand drajvom. Slutila sam da on nije tip koga valja pustiti da čeka. Kad sam pronašla njegovu kudu, okrenula sam se i parkirala jednu ulicu dalje. A onda sam čekala. Uvek sam bila strpljiva. To je neophodna osobina kad lovite muškarce kao što smo Amber i ja radile, a usput sam shvatila da se u seksu isplati čekati. Ali iščekivanje mi nije prijalo kad je reč o Rivu. Nisam spavala dve nodi zato što sam razmišljala o njemu, o njegovom poljupcu i, uprkos onome što sam mu rekla, vibrator nije mogao da me oslobodi pulsiranja među nogama. Iako pomaže što me iskreno zanima muškarac kome želim da se približim, shvatila sam da je žestina privlačnosti prema Rivu slabost. Zbog nje sam rasejana. Zbog nje sam ranjiva. Nije mi bilo lakše što nisam imala ništa ispod duge haljine. Bila sam naga, lako dostupna, osetljiva i napaljena samo zbog nestašne pomisli da nemam gadice. A postade još gore kad se budem sasvim svukla kako bih ušla u bazen. Iako nije naglasio da želi da budem naga kad me je pozvao, prethodno je to nagovestio i nisam htela da igram obazrivo. Želim da me doživi kao jaku ženu. Moram da budem izazov za njega. Nedu mu biti zanimljiva ako me lako slomi. Je li slomio i Amber? Ili se uzdržao od dominacije nad njom? Izgleda mi malo verovatno da se ikada uzdržavao, ali ipak smo Amber i ja delile više ljubavnika koji su nju voleli na jedan način, a mene tucali na drugi. Ali Riv te još nije kresnuo. Šta ako u krevetu nije onakav kakav mislim da de biti? Zakikotala sam se. Čoveče, mnogo nagađam. Možda je on od onih pasa koji laju ali ne ujedaju i strepim bez razloga. Čudno koliko me je ta pomisao razočarala. Tačno u deset do devet, upalila sam motor i pošla natrag prema Rivovoj kudi. Nalazila se na kraju slepe ulice. Prilaz je zavojit tako da se kuda nije videla kroz kapiju. Zaustavila sam se kod interfona i spustila prozor da pozvonim. Međutim, kapija se otvorila pre nego što sam i dotakla taster. Čekao me je. Mali drhtaj mi je prošao potiljkom. A onda sam u sebi prevrnula očima. Jebeno sam jadna – oduševljavam se što neko ko zna da dolazim očekuje moj dolazak. Kao da to znači da je uzbuđen zbog moje posete, a ne. samo da je dobar domadin. Nastavila sam da se prekorevam dok sam vozila vijugavim prilazom. A onda se kuda ukazala i drhtaj koji mi je prošao telom nije imao nikakve veze s Rivom, 89
ved samo s veličanstvenošdu preda mnom. To nije najveda kuda u kojoj sam bila niti najekstravagantni)a, ali je stil upravo onakav kakav najviše volim – moderan s oštrim linijama i mnogo prozora. Mom prijusu kao da nije mesto u garaži u kojoj se verovatno nalazi nekoliko aston martina i bentlija. Kad sam se našla u tom okruženju, shvatila sam da sam zaboravila koliko volim takve stvari. Provela sam godine u raskoši – dragulji, jahte, odeda, automobili. Iako nikad nisam volela materijalna dobra koliko Amber, navikla sam se na određeni luksuz. I mada se ponosim time što sam sama stekla sve što sad posedujem, ne mogu redi da mi lepe stvari ne nedostaju. Što znači da je još nešto raspirilo moje uzbuđenje – Riv je veoma imudan čovek. I zasad izgleda kao da ima veoma lepe stvari. Izgleda i da voli da se oseda bezbedno. Spazila sam kako dvorištem patroliraju dva stražara u odelima. A ako sam videla dvojicu, to znači da ih ima četiri. I da su telohranitelji verovatno u kudi. Jedno je imati sigurnosni sistem, ali ovo je preterano. Bila sam na zabavama veoma slavnih ličnosti gde je bilo manje obezbeđenja. Kao i kapija, vrata su se sama otvorila. Dočekao me je batler – koji je nosio pištolj na pojasu. Prihvatio je moju tašnu pa me ostavio u društvu telohranitelja iz Palm Springsa. Onog koji me je držao dok me je Riv pretresao – Anatolios. „Gospođice Vejborn. Uđite, molim vas. Gospodin Salis vas očekuje. Pođite za mnom.“ Kao i prošli put, njegov glas bio je protivrečan rečima dobrodošlice, ali ovog puta me je posmatrao s više zanimanja, prepredenog i ružnog izraza. „Hvala“, odgovorila sam i krenula za njim, misledi: Molim te, nemoj ostati s nama pored bazena. Glupo je što sam to poželela jer iz iskustva znam da de bar gledati iz daljine, a po tome kako me je upravo odmerio shvatila sam da se loži na voajerizam. Ponovo sam se zapitala šta li on zna o ostalim Rivovim devojkama, o Amber. Međutim, nikad nedu saznati. Iako sam sad prilično sigurna koliko bih morala da platim kako bi razgovarao sa mnom, nisam spremna da platim tu cenu. Iz predvorja se video plan kude. Dugačka je i uska s prostranim sobama postavljenim jednim do druge tako da svaka gleda na kanjon iza kude. Zapravo je čitav zadnji zid napravljen od prozora koji se pružaju od poda do tavanice. A pogled oduzima dah. Toliko me je opčinio da sam zastala usred koraka kako bih pogledala na miru. Gde god stajala, imala sam nešto da vidim, dalja strana gleda na park Frenklinov kanjon, prozori zdesna na park Frimanov kanjon, a sleva na Sanset strip.
90
Taman kad sam se navikla na veličanstveni pogled, spazila sam nešto od čega mi se puls ubrzao i disanje zapelo – bazen. Tačnije, muškarca u crvenim kupadim gadama koji je sedeo na ležaljci pored bazena. A dajem glavu da svi prozori pružaju savršen pogled na svaki delid zadnjeg dvorišta. „Ovuda, gospođice Vejborn.“ Anatolios je stajao ispred mene, ali nije pokazivao prema dvorištu ved prema jednim otvorenim vratima. Upitno sam izvila obrvu. „Ako želite da se presvučete.“ Da se presvučem. U kupadi kostim. Oklevala sam. Golotinja mi ne smeta. Bez odede sam pozirala i statirala u nekoliko serija na kablovskoj. A pre toga sam s Amber radila toliko toga da mi je svlačenje postalo mačji kašalj. Osetila sam zebnju iz sasvim drugog razloga. Bidu naga. S Rivom. Pred batlerom i Anatoliosom, kojima de se verovatno didi kao i svima ostalima koji su u kudi, a i onima koji imaju dvogled u kudama s druge strane kanjona. Čitav scenario svodi se na kolektivnu erekciju. To je još jedan ispit moje ranjivosti. Ako uradim to, ako odem tamo i dozvolim da se događaji odvijaju onako kako silno želim, nede biti povratka. Bide kao da sam uskočila u zečju rupu. Nedu biti ista kad izađem s druge strane. Ali ne mogu da se predomislim u vezi s kostimom – nisam ga ni ponela sa sobom. A povratak ved neko vreme ne dolazi u obzir. S novom odlučnošdu sam odbila Anatoliosovu ponudu. „Ne, hvala.“ Ako ga je to i iznenadilo, nije ničime pokazao. Mahnuo je prema staklenim vratima ispred mene. „Onda samo pravo.“ Nede me dalje pratiti, što znači da mu je rečeno da ostane pozadi. Riv mu je rekao da nas ostavi same. Stomak mi se uskomešao. O bože, ne piše mi se dobro. Čini mi se da su kilometri delili vrata od Riva, koji je na ležaljci čitao nešto s tableta. Toliko sam se unervozila da mi se vrtelo u glavi. Ukopala sam se u mestu. A onda je podigao pogled. Pogledao je pravo u mene kao da je osetio da sam tu. To je jedini poziv koji mi je bio potreban. Kad sam se usredsredila na njega, hodanje je postalo lako. Nosio je naočare za sunce, ali njegova nakrivljena glava i ukočenost poručivali su da mu je pogled prikovan za mene. On je demon koji ulazi u snove i doziva me zavodljivom pesmom koja mi je toliko poznata da ne moram
91
ni da je čujem kako bih odgovorila. Telo mi je prirodno pevušilo zajedno s njom. Vazduh je vibrirao od te melodije, a ritam je postajao snažniji sa svakim korakom. Kad sam stigla do njega, shvatila sam da se smeškam otkako sam izašla iz kude. „Stigla si“, rekao je. Njegov blistavi osmeh i preplanule mišidave grudi nadmetali su se za pažnju. Želela sam da ih dotaknem, da vrhovima prstiju prelazim po njihovim ispupčenjima i udubljenjima. Da prelazim jezikom po njima. Ali želela sam i da nastavim da gledam njegove usne. „Jesi li me lako našla? Prekasno sam shvatio da je trebalo da pošaljem automobil po tebe.“ „Ne, u redu je. Nije bilo teško.“ Nisam dodala kako bih odbila da je to ponudio. Volim slobodu koju mi sopstveno vozilo pruža. Mora da je to naslutio. „Ionako ne bi prihvatila. Čini mi se da to shvatam. Mada si mogla da dođeš i ranije umesto da se parkiraš jednu ulicu dalje.“ Osetila sam kako mi se crvenilo penje uz vrat. „Valjda je to trebalo da očekujem.“ Ali stid je brzo prošao kad sam shvatila da me je čekao. Proveravao gde sam. Trebalo bi da se iznerviram što je pratio moje kretanje. Ali umesto toga sam se besmisleno ushitila. „Verovatno.“ Nije skretao pogled s mene. Nisam ni želela da to uradi. Ni ja nisam mogla da prestanem da piljim u njega. Oboje smo se budalasto smeškali. Shvatila sam da je tako zbog onog prokletog poljupca. Zbog njega smo prešli s očijukanja na akciju. Više nismo morali da se pitamo kako bi bilo da podlegnemo privlačnosti jer smo znali. Nešto što je postojalo samo u našim glavama zbog poljupca se pretvorilo u nešto živo, nešto što gori i pulsira nam u sedanju. Ili se samo meni čini da je tako. To bi bilo najgore. Jedino što je gore od toga da padnem na Rivove čini jeste da poverujem kako je i on podlegao mojim. Naterala sam se da skrenem pogled. „Mnogo je lepo ovde. Tvoja kuda. Pogled. Kladim se da ti nikad ne dosadi da to gledaš.“ Nije skrenuo pogled s mene. „Zasad mi nije dosadilo.“ To ne znači ništa. To ne znači ništa. Naravno da voli da me gleda. Ved je priznao da želi da me tuca, a to ne bi poželeo da mu se ne sviđa kako izgledam. Uostalom, ved sam čula takve fraze i nikad nisam obradala pažnju na njih. Zašto se onda obazirem kad Riv to govori? Zašto mi, od svih muškaraca s kojima sam bila – svih onih bogatih, privlačnih muškaraca koji su me obožavali – baš zbog ovoga klecaju kolena? „Okani se razmišljanja, Emili. Pridruži mi se.“ Posmatrao me je čak i u mojim mislima. „Sedi. Ili hodeš da iskoristiš moju ponudu da plivaš?“
92
Mogla bih da sednem. Grejalica stoji između njegove i susedne ležaljke, a mamila me je pomisao da se tamo sklupčam. Međutim, ne verujem da on to zaista želi. A kad smo kod toga, ne želim ni ja. Hodu da poguram stvari. Želim da mu pokažem kako sam mu dorasla, da mu mogu pružiti ono što hode. Ja hodu ono što on hode. „Nagađam da je voda ugrejana?“ Klimnuo je glavom. „Je li ti neko pokazao gde možeš da se presvučeš?“ „Anatolios mi je pokazao.“ Pa, sad ili nikad. Duboko sam udahnula i okrenula se prema njemu. „Ali čini mi se da si rekao kako bi više voleo da ne nosim kupadi. Jesam li pogrešila?“ „Nisi nimalo.“ Jesam li umislila ili mu je osmeh postao širi? One proklete naočare za sunce – kad bih mu samo videla oči. „Nije baš zaklonjeno.“ „Znam. Čudi me da to nisi ranije primetila.“ Nagnuo se, nalaktivši se na kolena. Čikao me je. „Hode li ti to smetati?“ Ah, toga se igramo. On postavlja izazov i očekuje da se povučem. Ta igra mi je nekad bila omiljena i mada je nisam igrala čitavu večnost, telom mi je odmah prostrujao adrenalin, kao da je samo čekao mig. Ostaci sumnje su se razvejali. Pokreti su mi postali samouvereniji. „Ti si taj koji je ljubomoran.“ Posegnula sam za čvorom koji mi je držao haljinu na potiljku pa zastala. „Dakle, ti mi kaži. Smeta li ti da me drugi gledaju?“ „Sve dok te drugi samo gledaju dok ja ne kažem drugačije, nemam ništa protiv.“ Naslonio se. „U stvari, sasvim mi odgovara.“ „Onda je sve u redu.“ Povukla sam traku haljine i pustila je da mi padne oko stopala. Ostala sam sasvim naga. Neukusno je što sam gledala Rivovu reakciju, ali bilo je jače od mene. Jeste da se skrivao iza naočara za sunce, ali neke reakcije nije mogao da prikrije. Adamova jabučica mu se spustila i podigla kad je progutao knedlu. Šakama je stegao rukonaslone i zglobovi su mu pobeleli. A obris kite se još više ocrtao kroz kupade gade. Potisnula sam zadovoljni osmeh. „Šta je s tobom? Hodeš li i ti plivati nag?“ „Nedu uopšte da plivam.“ Vladao je glasom, ali jedva. „Gledadu.“ Gledade. To menja situaciju. Ne mnogo jer volim da me gledaju, ali namerila sam se na to da de me drugi gledati sa Rivom, a ne da de on to činiti. Okrenula sam mu leđa i prišla ivici bazena, prihvativši novi scenario. Pre nego što sam zaronila, osvrnula sam se preko ramena. „Zašto se osedam kao da sam na audiciji?“ „Možda i jesi.“
93
Voda nije bila topla kao što sam očekivala, a možda je Amber donela hladnodu sa sobom. Ona je sidro – vuče me nadole i otežava mi da isplivam na površinu. I mene je voleo da gleda, rekla je. Pri toj pomisli sam postala defanzivna i ljubomorna te sam brže zaplivala. Svaki udah, svaki pokret rukama bio je pokušaj da je sprečim da mi se uvuče u glavu. To je neobjašnjivo s obzirom na to da smo svojevremeno često delile muškarce. Besmisleno je jer sam ovde samo zbog nje – kako bih je pronašla. Kako bih je zaštitila. To me je zbunilo. Zašto bi me se ticalo šta su ona i Riv bili jedno drugome? Nisam bila ništa bliže odgovoru ni posle dvadeset dužina. Znala sam samo da Rivu ne smeta što me drugi gledaju, tako da ni meni nije smetalo. Ali želela sam da budem jedina koju on gleda. Zbog tog saznanja sam izronila, hvatajudi dah. Uhvatila sam se za ivicu bazena i naterala se da se smirim. „Lepo izgledaš u vodi.“ Podigla sam glavu i videla da me je Riv prikovao pogledom. Skinuo je naočare. Zbog njegovog komplimenta toplina mi se razlegla oko srca, a udovi su mi zabrideli. To sigurno nikad nije rekao Amber jer ona ne zna da pliva. To je jadno. Ja sam jadna. Ipak sam se osmehnula. „Obično plivam još dvadeset dužina.“ „Nemoj.“ Glas mu je bio oštar, naredbodavan. „Preskoči to. Dođi i budi sa mnom.“ Bridenje mi se raširilo telom i pretvorilo u ujednačeno pulsiranje. Naga sam, posmatrana i uzbuđena. Iako mi je Amber dugoročni cilj, želim Riva. Želim da Riv želi mene. Popela sam se na ivicu bazena, pa klimnula glavom prema njegovom vratu. „Pretpostavljam da ne mogu da se poslužim tvojim peškirom?“ Taj osmeh. Njegov osmeh. Svaki put me ošamuti. „Možeš, ali više bih voleo da gledam kako se voda cedi s tebe.“ Namrštila sam i iscedila kosu. „Naravno da bi.“ „Ah, prestani da se mrštiš. To ti se sviđa.“ Bradavice su mi se ukrutile zato što je bilo hladnjikavo, ali i zato što mi se jeste sviđalo. Dopadalo mi se sve u vezi s ovim. Riv je to znao i njegova izjava me je još više smutila. Ali nisam ustala. Nisam bila sigurna da de me noge držati.
94
Možda je i to shvatio. Ustao je, skinuo peškir koji mu je stajao oko vrata i raširio ga na ležaljci pored sebe. Zatim mi je prišao i pružio mi ruku. „Grejalica de te brzo ugrejati. Dođi.“ Njegovi prsti oko mojih poslali su mi strujni udar kroz telo. Ili je to zbog načina na koji mi je pogledom gutao telo? Zaustavio ga je na mojim grudima, zadržao ga malo duže na spoju mojih butina, dodirivao me je pogledom pomno kao da to čini rukama. Kao da je ved prelazio palčevima preko mojih bradavica i jagodicom prsta mi pritisnuo klitoris. Poveo me je do ležaljke. Upregla sam svu snagu volje da ga ne povučem dole sa sobom. Pustio mi je ruku, ali ostao je da me posmatra. U sebi sam se molila da se spusti na mene. Konačno je pitao: „Želiš li nešto? Kafu? Čaj? Mimozu?“ „Da li bi neko od tvojih telohranitelja doneo posluženje?“ Njegov osmeh bio je dovoljan odgovor. „Nedu ništa, hvala.“ „Ne zanima te društvo?“ Njegov glas je nagovestio da ne pita smeta li mi da me neko vidi nagu – to smo ved utvrdili. Tražio je potvrdu želim li da seksualne aktivnosti budu između nas dvoje i nikoga više. Trebalo je da odgovorim kako to zavisi od njega. Trebalo je da budem spremna na ono što on voli. Tako se ljubavnik vezuje za tebe. Znam kako to ide. Ali nisam to rekla zbog onoga što sam otkrila u bazenu – želela sam Riva za sebe. Želela sam da budem samo Rivova. Je li to naslutio kao što je pogodio i sve ostalo u vezi sa mnom? Zgrčila sam se pri toj pomisli i skrenula pogled, ali naprosto nisam mogla da se nateram da drugačije odgovorim. Umesto toga, slegla sam ramenima u nadi da delujem nehajno. „Više me zanima društvo u kome se trenutno nalazim.“ Nasmejao se i pobojala sam se da sam pogrešno odgovorila, pogotovo kad se vratio na svoju ležaljku. Potisnula sam razočarani uzdah i stisla butine ne bih li malo olakšala sebi. Riv se počešao po grudima i zagledao u daljinu. „Prelepa si, Emili. Znam da to znaš. Neverovatno lepa.“ Njegovo divljenje zvučalo je bezlično i hladno, kao da iznosi statističke podatke. „Ali lepota je uobičajena, pogotovo ovde. Ona te ne čini posebnom.“ „Dakle, nisam prošla audiciju?“ Ispupčenje u njegovim kupadim gadama govorilo mi je da ne brinem mnogo.
95
Okrenuo se prema meni. „Naprotiv, ne bi bila ovde da nisi lepa. To je bio prvi krug. Ušla si u drugi.“ Spustio je ruku niz trbušnjake i zaustavio je tik iznad lastiša gada. „Mnogo me privlačiš.“ Pokazala sam glavom na njegovu erekciju. „Vidim.“ „Nisam ni pokušao to da sakrijem. U stvari, tako se prolazi drugi krug.“ „Onda sam ga prošla pre nekog vremena.“ „Jesi.“ Položio je dlan na kitu i utroba mi se pretvorila u lavu. Poželela sam da je moj dlan tamo. Trebalo je samo da kaže i odmah bih ga uzela u usta. Ali Riv je majstor strpljenja. Majstor volje. Spustio je ruku u stranu. „Bože, ne mogu prestati da te gledam. Savršena si. Grudi su ti fantastične. Prave su, zar ne?“ Otežale su pod njegovim pogledom. „Jesu. Možeš da ih pipneš, znaš.“ To je zvučalo očajnički i jadno. Samo korak dalje od preklinjanja. „Da, znam.“ Ali nije se ni makao. „A ostatak tvog tela… duge noge, čvrsto dupe. Lepa pica.“ Uzdahnuo je i butine su mi zadrhtale. „Zaista sam zadovoljan samo time da te gledam.“ Nabrajao je moje atribute kao neko ko pokušava da odluči hode li kupiti nagrađivanog kudnog ljubimca ili nede. Otvoreno me je srozao na stvar i trebalo je da se zgadim, stomak je trebalo da mi se prevrne. Ali učinak je bio sasvim suprotan. Bilo mi je vrude, svaki živac u telu mi se probudio od želje. Zašto onda još sedimo rastavljeni, dođavola? Prevrnula sam se na bok da ga bolje vidim. „Drago mi je što to čujem. Hvala. Treba li da kažem kako se i meni sviđa da te gledam?“ „Nije važno. Ali čisto iz radoznalosti, sviđa li ti se?“ Vedina muškaraca očekuje da čuje kompliment, čak i kad zna da je neiskren. Veoma mi je dobro polazilo za rukom da ih nateram da mi poveruju. Ali ovog puta sam odgovorila potpuno iskreno. „Da.“ Riv je razmislio. „Hmm. Možda ipak jeste važno.“ Očijukali smo. Posle svega što se desilo. Ja sam naga, a njemu se digao, ali mi flertujemo umesto da se dodirujemo, umesto da se ljubimo, umesto da zadovoljavamo jedno drugo. Sela sam i okrenula se prema njemu, spustivši stopala na pločice. „Je li to svrha današnjeg susreta? Samo gledanje? Ili imaš još neke namere sa mnom?“ Riv je protrljao ruke. „Toliko pitanja. Tolika nestrpljivost.“ Spustio je šake na krilo i nakrivio glavu prema meni. „Iskreno govoredi, nisam još odlučio.“
96
„Svaki drugi muškarac bi se dosad bacio na mene. Možeš li mi redi šta ti još potrebno da bi odlučio? Umirem.“ Protrljala sam butine jednu o drugu da naglasim svoje reči, ali i kako bih ublažila bridenje među njima. Riv se nagnuo i prikovao me pogledom od koga sam se umirila. „Hodeš li da znaš šta mi je potrebno, Emili? Potrebno mi je da kažeš kako znaš ko je ovde režiser.“ Nisam ni trepnula. „Ti si. Naravno. Šta još?“ Odmahnuo je glavom. „Nismo završili s time. To je trenutno najvažnije. Kažeš da sam ja režiser, ali oboje znamo da se boriš protiv toga. I ti voliš da režiraš.“ Zaustila sam da se usprotivim pa odustala. Zašto ne bi tako mislio? Tako sam se ponašala sve vreme – pritiskala sam, inatila se i radila po svome jer sam mislila da jedino tako mogu da mu se približim. Nije li ironija što to uopšte nisam želela? Da je ono što on zaista želi od mene upravo ono što želim da mu pružim? Nešto što odavno nisam pružila nikome jer to nisam dozvoljavala sebi. Prebacila sam ruke oko sebe i zagledala se u nožne prste. „Ne“, odgovorila sam konačno. Iskreno. „To nije tačno. Samo je neko ranije izneverio moje poverenje i sad mi je teže da se odreknem kontrole.“ Glas mi je bio napregnut i na ivici pucanja, ali lako sam izgovorila sledede reči: „Možda nije pošteno da tražim da budeš strpljiv sa mnom, ali tvrdim da sam vredna toga. Zato što želim da neko drugi režira.“ Podigla sam pogled do njegovog. „Želim da ti režiraš.“ Iako sam se svukla samo nekoliko minuta pošto sam došla ovamo, tek sad sam se osetila golo. Riv je zurio u mene ne trepnuvši. Izraz mu nije smekšao niti se imalo promenio, ali kad je progovorio, glas mu je bio kao šmirgla, ogoljeniji, kao da je i on postao ranjiviji zbog moje molbe. „U tom slučaju ostaje samo probno snimanje.“ U njegovom pogledu sam potražila poziv jer mi se učinilo da su njegove reči predstavljale upravo to. Pošto nisam bila sigurna jesam li ga našla ili nisam, odlučila sam da nagađam. Spustila sam se na kolena pred njim i posegnula za pojasom njegovih gada. Odgurnuo mi je ruku. „Ne.“ Pre nego što sam stigla da se iznerviram, objasnio je. „Siguran sam da su tvoja usta dobra. Ljubio sam ih i mašta me dobro služi. Više me zanima tvoja pička.“ Jesam ga dobro pročitala. Hvala bogu, jebote. Nisam više htela da čekam. Telo mi je bilo spremno i užareno. Želela sam ga u sebi više nego što sam želela da dišem.
97
Naslonila sam se na laktove, raširila noge i prešla jednim prstom po goloj brazdi. „Pa, evo je“, rekla sam i nestašno se osmehnula. Oči su mu potamnele. A onda je zaškiljio. Bez ikakvog upozorenja, našao se na meni. Pritisnuo me je na tvrde pločice i prikovao mi ruke uz bokove, nadnosedi se samo nekoliko centimetara nada mnom. Iako ispunjen požudom, izraz mu je bio grub i ljutit. „Nemoj me začikivati. Nemoj nikad da me podbadaš. Uzimam ono što hodu, kad hodu, kako hodu. Nemoj ni da pomisliš kako možeš da utičeš na moje postupke. Je li to jasno?“ Progutala sam knedlu. Strah i uzbuđenje strujali su mnome s jednakom žestinom. „Jeste.“ „Ko je režiser?“ „Ti si“, jedva sam promucala. Dođavola, sad sam vlažnija nego što sam bila celo jutro. Otresito je klimnuo glavom. „Sad du da te jebem. Nedu staviti kondom. Video sam tvoj zdravstveni karton…“ Previše sam se iznenadila da bih razmislila je li pametno da ga prekinem. „Video si moj karton?“ Snažno mi je dlanom preklopio usta. A onda je popustio stisak i prstima mi povukao donju usnu. „Mislim da još nisi shvatila ko sam, Emili.“ Srce mi je bubnjalo u ušima. „Učim.“ Riv je polako prešao prstom niz moj vrat do žile kucavice. „Nisi još naučila. Ali naučideš.“ Ali naučideš. Te reči su bile obedanje koje sam žudela da ispuni. Želela sam da mi pokaže, da me nauči, da me ispravlja. S očajanjem koje ne umem da objasnim, želela sam da naučim kako da ga zadovoljim. Naslonio je karlicu na moju i kroz tanku prepreku kupadih gada osetila sam kako mu kita pulsira uz moje središte. „I dalje želiš ovo?“ „Više nego ikad.“ Izvio je usne u zadovoljni osmeh i pružio ruku da smakne gade. „Ne zanima me hode li ti biti lepo ili ne.“ „Šta bi s tvojom tvrdnjom da oba partnera treba da uživaju?“ Čim sam to izgovorila, shvatila sam da iskušavam sredu. Ali Riv se samo podsmehnuo. „Ovo nije moje probno snimanje. Ne pružam zadovoljstvo dok ne znam je li zasluženo.“ Možda nije zgodan trenutak da mu odbrusim njegovim rečima, ali ipak sam to učinila: „Veoma si samouveren, je l' da? Neki bi čak rekli egoističan.“
98
„Emili…“ Upozorenje je zvučalo grubo, ali kunem se da mu je pogled bio razgaljen. Ipak, preterala sam. A čak nisam znala ni zašto. Naprosto je bilo jače od mene, kao da sam mislila da du manje mrzeti sebe ako se borim do poslednjeg trenutka. A možda uopšte nije reč o tome. Možda samo znam koliko je lepo kad se konačno potčinim, kolika je to nagrada. To me je plašilo. Plašilo me je gotovo koliko i pomisao da to uopšte nedu dobiti. Neverovatno sam se uzbudila. Svaka delija u telu mi je plamtela, spremna da prasne. A Riv je bio na meni i govorio da de me uzeti. Samo je trebalo da ga pustim. „Dobro, dobro“, rekla sam ozbiljno. „Bez šale.“ „Dobra devojčica.“ Nalaktio se na pločice s obe strane moje glave, kolenom mi rastavio butine i smestio se između njih. Osetila sam njegov glavid na ulazu, osetila sam kako se trza dok mi je prelazio pogledom po usnama i grudima – usnama koje je tek trebalo da poljubi, grudima koje je tek trebalo da dodirne ili lizne. Tad sam shvatila da to nede učiniti. Ne ovog puta. Nede me milovati niti mi istraživati telo, nede iako jasno vidim da to želi. Uradide to što sterilnije može mada ne znam zbog čega. Da bi sebi uskratio? Zbog neke vrste izazova? Da dokaže nešto? Šta god da je njegov motiv, ne mogu pristati na to. Potrebno mi je oslobađanje. Previše sam napeta, previše uzbuđena. Iako je postojala opasnost da ponovo prekoračim granicu, pitala sam: „Je li problem ako se ja pobrinem za to? Da mi bude lepo?“ Oklevao je samo delid sekunde. „Samo izvoli.“ Držedi ga jednom rukom za rame, spustila sam drugu i palcem pritisla klitoris. U istom trenutku je ušao u mene. Kriknula sam od iznenađenja, ali i od malo bola i mnogo uživanja. Nisam baš bila pripremljena, a on je ogroman, dođavola. Ili me samo ispunjava na pravi način. Ne znam jer ga nisam ni videla kako valja. Riv je ukrstio pogled s mojim. Iako nije rekao ništa, videla sam da je jednako zapanjen kao i ja… ali čime? Prvobitnim dodirom? Time kako me ispunjava? Nabojem koji je u talasima navirao s mesta na kojem smo se napokon spojili? Zaboga, još se nije ni pokrenuo. A onda je počeo da se pomera. Zarivao se duboko i ujednačeno. Sa svakim prodorom je ulazio do jaja. Sa svakim povlačenjem je izlazio do samog vrha. Zbog tog neužurbanog ritma osedala
99
sam svaki delid njegove kite. Napetost u stomaku se pojačavala i uvijala. Zbog dodatnog pritiska na klitoris, uskoro du pasti preko ivice. Previše brzo. Rivov izraz se nije menjao. Bio je uzdržan i držao je konce u rukama dok sam ja gubila razum. Krenula sam da povučem ruku. „Vrati je nazad“, rekao je. Njegov škriputav glas bio je jedini nagoveštaj uzbuđenja. „Nastavi da se dodiruješ.“ „Mislila sam da… ne mariš… je l' mi… lepo.“ Reči su mi bile zadihane i isprekidane. Oči su mu zasjale. „I ne marim. Ali osedaj de biti lepši ako svršiš.“ Nastavila sam da vrtim klitoris, ali obazrivo. Međutim, čak i ti mlaki pokreti bili su dovoljni da prizovu orgazam. Bilo je veoma erotično – Rivov uzdržan stav, njegovo primalno zakucavanje, činjenica da nas svi u kudi mogu videti. Zarila sam mu nokte u rame i ujela se za jezik, pokušavajudi da ostanem ravnodušna kao i on. Međutim, nisam uspela jer su mi tihi uzdasi zadovoljstva bežali između zatvorenih usana. Riv je nastavio da se zariva. Još više mi je rastavio noge kako bi dublje ulazio. A onda je ubrzao, pritiskajudi mi dupe na pločice koje su me grebale. Zadnjica mi je bridela. „Pošto je ovo samo za moje zadovoljstvo“, rekao je promuklo i još isprekidanije, „ne moraš da mi govoriš da je dobro. Zato što me nije briga.“ „Dobro.“ Ali, dođavola, ne da je dobro. Mnogo jebeno dobro. „Ah, bože, jeste dobro, ah.“ „Ne govori to.“ Njegov upozoravajudi glas još više me je pogurao prema vrhuncu. „Da se nisi usudila da to kažeš.“ „Nedu redi ništa.“ Ali ved sam pukla. Sad su mi samo zvuči izlazili iz usta, zvuči bez značenja, ali koji su nesumnjivo otkrivali koliko se divno osedam. Celo telo mi se treslo dok je orgazam strujao mnome. Zažmurila sam i pustila da me nosi. Čula sam Rivov glas. „Svršavaš“, rekao je. „Osedam to. Jebote, Emili, kako se jako grčiš.“ Probijao se kroz moje zidove koji su se stezali i odlučno me tucao. A onda je i on svršio, udarao mi je karličnu kost dok se praznio u meni. Kad sam se smirila, otvorila sam oči. I dalje se nadnosio nada mnom, i dalje me je pomno posmatrao. Još nisam mogla da ga pročitam, ali njegovo naborano čelo nagoveštavalo je neko pitanje. Ili zbunjenost. Možda čak iznerviranost. Drhtavo sam udahnula i zapitala se šta li on vidi na mom licu. Verovatno razočaranje. Nisam očekivala da du mu uzdrmati svet, ali želela sam da znam bar jesam li ga zadovoljila. Ipak, i dalje je u meni. Možda ga i jesam zadovoljila.
100
Činilo mi se da ležimo čitavu večnost. Napokon se podigao na kolena i navukao gade preko kite jednako brzo kao što je izašao iz mene. Prešao je prstom po mojoj nagoj pici i rekao: „Slededi put kad budeš išla kod kozmetičara, ostavi jednu prugu. Ne volim da se osedam kao da jebem devojčicu.“ Ostavio me je. Brzo sam se obukla i ušla u kudu. Međutim, ni Riv ni Anatolios me nisu dočekali. Batler mi je vratio tašnu i ispratio me do vrata.
101
Dvanaesto poglavlje Gurala sam ključ u bravu kad je mobilni zazvonio. Iako sam držala poštu, scenario i limenku dijetalne koka-kole koju sam kupila na pumpi posle posla, ušeprtljala sam se da se javim čim sam videla Rivovo ime na ekranu. „Hodu da te vidim“, rekao je bez uvoda. Stomak mi se zgrčio, a glava ispunila nevaljalim prizorima samo od zvuka njegovog glasa. „Stvarno?“ Naslonila sam mobilni na rame i gurnula vrata. Kad sam ušla, spustila sam sve osim telefona i limenke na pod pa se okrenula da zatvorim vrata. Pritom sam videla kako se jedan sivi bentli parkira u ulici. Moj kraj jeste imudan, ali ipak nema bentlija. To je nešto što privlači pažnju. Ali nije mi probudilo radoznalost koliko Riv. „Ne bih to rekao da ne mislim tako.“ U glasu mu se osedala šaljivost koja mi je oduzela dah i uzbudila me. Smiri se, Emili. „Hmm. Znači li to da sam prošla audiciju?“ Pošto se nije javio otkako sam pre nekoliko dana napustila njegovu kudu, čas sam mislila kako mu se ne žuri, čas kako sam uprskala. Bilo kako bilo, cele nedelje sam bila prilično rasejana, da ne spominjem da sam istrošila baterije u vibratoru. „Zar si sumnjala?“ Srušila sam se na naslonjaču i pažljivo razmislila kako da odgovorim. Ipak nije trenutak da se ponašam zahtevno, ali želim da me shvati ozbiljnije od devojke za povremeni seks. „Mnogo“, odgovorila sam konačno. „Audicija je bila u nedelju. Danas je petak i tek me sad zoveš. Veoma si uzdržan, Salise.“ „Znaš da je potrebno vreme da režiseri odluče.“ I preko telefona sam znala da se osmehuje. „Evo odgovora na tvoje pitanje – prošla si. Veoma dobro. A sad želim da te vidim.“ „Da me vidiš…“, ponovila sam. „Da pojasnimo, to znači…?“ „Želim da te jebem.“ Zaboga, zašto me tako lako tera da crvenim? „A kad bi tačno želeo…?“ „Sad. Automobil te čeka napolju.“ Bentli. „Veoma obzirno. Ali zašto…?“ Zadutala sam pre nego što sam odbila vožnju. Iako mi je mrska pomisao da budem zaglavljena u njegovoj kudi bez svog vozila, moram da se potrudim da bude po njegovom. „U redu.“ „Odlično.“ Ved sam pošla prema plakaru, pitajudi se kako li du tako brzo odlučiti šta da obučem. „Kaži svom vozaču da me sačeka deset minuta.“ 102
„Ne.“ „Ne?“ „Nije potrebno šta god mislila da moraš da uradiš pre nego što se vidiš sa mnom.“ Zavrtelo mi se u glavi od njegove nestrpljivosti. Morala sam da potisnem smeh. „Bar me pusti da obučem nešto što nisam nosila dvanaest sati na snimanju. Treba mi pet minuta.“ Čista mi je crno-bela suknja ravnog kroja. Mogla bih da je obučeni uz crvenu majicu na bretele i beli blejzer. I da obujem crne lubutenke s potpeticom od deset centimetara i crvenim detaljima. „Dobro, pet“, popustio je. „Stvarno, Emili, nemoj gubiti vreme na biranje odede. Šta god da obučeš, nede dugo ostati na tebi.“ Ispostavilo se da je dobro što je poslao vozača po mene. Telo mi je bridelo sve vreme, te mi je bilo teško da čujem sopstvene misli, a morala sam da ih sredim pre novog susreta s tim čovekom. A pošto nisam vozila, mogla sam da se posvetim tome. Imaš plan, podsetila sam se. Plan koji nema nikakve veze sa ublaživanjem pulsiranja između nogu. Mnogo sam vremena smišljala kako da se približim Rivu, tako da sam imala predstavu šta bi trebalo da uradim sledede, ali pošto je reč o zadatku koji se oslanja na improvizaciju, nisam sve jasno zacrtala. Naravno, tražidu Amberine tragove i bilo bi idealno da steknem Rivovo poverenje kako bi mu se nešto omaklo. Da, kao da je to mogude sgospodinom koji mora da vodi glavnu reč. Možda kad bih ušla u krug njegovih najbližih… Ako bih ga navela da me vodi na večere s Vilanakisom ili drugim prijateljima, možda bih mogla da dođem do opipljivog traga. Mada, mnogo vremena je prošlo, a čak ni Džo nije javio ništa novo. Velika je mogudnost da jurim trag koji se odavno ohladio. Ali čak i ako jeste prekasno da spasem Amber, moram da saznam šta joj se desilo. Ili tražiš opravdanje da se dokopaš Riva. Eto je ponovo, njen glas mi odzvanja u glavi jasno kao da sedi pored mene. „Možda je to istina, Amber“, rekla sam tiho. „Ali radi se i o tebi.“ „Jeste li rekli nešto, gospođice Vejborn?“ Podigla sam glavu i videla da me vozač gleda u retrovizoru. „Izvini, samo sam razgovarala sama sa sobom.“
103
Smušeno se osmehnuo. Verovatno nije navikao da priča s ljudima koje vozi. Međutim, to je prilika. Iako sam sigurna da Riv uhodi sve svoje zaposlene, možda bih mogla da izvučem nešto od vozača. Nagla sam se. „Inače, ja sam Emili.“ Klimnuo je glavom i ponovo se osmehnuo s nelagodom, što je značilo da de me oslovljavati isključivo s „gospođice Vejborn“. „A ti si…?“ Prešao je pogledom s puta na retrovizor pa ponovo na put. „Filip“, odgovorio je napokon. Riv je ozbiljno istrenirao svoje ljude. Čak sam i obično ime morala da izvlačim kleštima. Pošto sam saznala njegovo ime, dospela sam do dorsokaka. Razmislila sam o novom pitanju. „Čini mi se da čujem strani naglasak. Odakle si, Filipe?“ Ovog puta je odgovorio s manje oklevanja. „Iz Egalea, gospođice Vejborn.“ Nikad nisam čula za to mesto, ali nagađala sam. „Je li to u Grčkoj?“ Klimnuo je glavom. „Odmah izvan Atine.“ Riv voli da razgovara sa osobljem na jeziku koji vedina ljudi ne razume ili voli da bude okružen ljudima iz otadžbine. Zapravo domovine njegovih roditelja. Teško je ne pomisliti odmah kako sve to podseda na mafiju. Međutim, odrasla sam uz holivudske priče i dovoljno sam pametna da znam kako najskandaloznije mogudnosti nisu uvek i najtačnije. Tako da sam odlučila da mu ukazem poverenje. Ved smo stigli do Rivove kude i Filip mi je otvorio vrata automobila. Nije nosio kravatu i u prolazu sam spazila da mu kraj tetovaže izviruje ispod košulje. Zaustavila sam se i nagla prema njemu. „To je zanimljiva tetovaža. Šta predstavlja?“ Filip je povukao okovratnik da pokrije crtež. „Ništa posebno. Gospodin Salis vas čeka unutra, gospođice Vejborn. Izvolite, uđite.“ Ali videla sam tetovažu pre nego što ju je sakrio. Slovo V, stilizovano kao i ono na prstenu Mikelisa Vilanakisa. Niko me nije dočekao na vratima, pa sam okrenula kvaku. Pošla sam predvorjem, a zveckanje mojih potpetica odjekivalo je praznom kudom. Kad sam ušla u dnevnu sobu, ugledala sam Riva u otmenom sivom odelu i crnoj košulji uz sivu kravatu. Odmah sam zaboravila na Filipa i njegovu tetovažu. Riv je toliko izuzetan, toliko poražavajude privlačan da mi je bio potreban trenutak da se priberem. Nisam uspela u tome.
104
Odmah mi je prišao i privukao me k sebi. Stavio mi je jednu ruku na kuk, a drugu mi je upleo u kosu. Držedi mi glavu kao i onog jutra u kuhinji, poljubio me je. Prisvojio me je. Proždirao me. Lizao mi je usne smelim posedničkim pokretima, iscrtavao svoje prisustvo jezikom, oduzimao mi vazduh, zavrteo mi svet. Ubrzo je pomerio šaku s mog kuka uz torzo i konačno – konačno – obuhvatio mi sisu. Stisak mu je bio čvrst, gnječio je prstima pa popuštao, podražavajudi pulsiranje moje pice koja je molila da se stegne oko njegove kite. Uhvatila sam ga za revere kako ne bih izgubila ravnotežu, spremna da me gurne na kauč, na pod, uza zid. Spremna da mi podigne suknju do struka i zaroni u moju toplinu. Kad mi se zavrtelo u glavi od uzbuđenja, odvojio je usne od mojih. „Hvala što si došla.“ Lice mu se ozarilo, njegov osmeh odgovarao je onom koji je sigurno poigravao na mojim usnama. „A pre nego što izvališ neki jeftin štos o tome kako još nisi svršila1, uveravam te da hodeš.“ Delom sam se zakikotala, a delom zagunđala. „Pa, drago mi je da smo to rešili.“ Šaka mu je i dalje bila na mojim grudima, palcem mi je prelazio po bradavici dok mi je drugim dlanom obuhvatio potiljak. Proučavao me je, pomno mi je upijao crte lica kao da me prvi put stvarno vidi. „Grozan sam domadin“, rekao je konačno. „Trebalo bi da ti kažem da se raskomotiš, ali stalo mi je samo do toga da se odomadim u tebi.“ Zašto to ne uradiš? Ali iz usta mi je izašlo samo: „Hmm.“ Usne su mu se ponovo obrušile na moje i privukao me je k sebi. Ako je poslednji poljubac bio žestok, ovaj me je raspametio. Lice mi je bridelo od njegove jednodnevne bradice, a usne su me pekle od grickanja. Obavila sam mu nogu oko butine, raširila se, maltene se trljala o njega. A onda se iz vedra neba sposobnost razmišljanja vratila i smušene misli su mi navrle u glavu, boredi se s mojim čulima. Misli kao: Au, nisam ovo očekivala. Kao i: Da li du predi granicu ako počnem da ga skidam? I još: Zar nije trebalo da uradim nešto kad dođem ovamo? Zatim: Ako se ovako osedam zbog jednog poljupca, kako li du preziveti nod? Počela sam da odmahujem glavom, odvojila se od njegovih usana i odgurnula se rukama od njegovih grudi. Pomalo sam se bojala da Riv nede pristati na moje povlačenje. A užasavala sam se da hode. Međutim, večeras je bio kavaljer. Obujmio mi je lice i pitao: „Šta je bilo?“
1
Engl.: come - dodi, ali i svršiti. (Prim, prev.) 105
Prelazila sam pogledom s njegovog okovratnika na uvo pa na bradu – bilo gde samo da ne gledam usne koje mi skredu pažnju. Vratidu se na njih, obedala sam sebi. Prvo moram da mislim na Amber. Setila sam se da je moj dolazak ovamo podstaknut zadnjim namerama. Možda du kasnije morati Rivu da tražim nešto, što znači da moram da pojasnim ulogu koju sad igram – ulogu žene koja traži platišu. Moram da tražim… nešto… da postavim temelje razmene u našem odnosu. Moram to da uradim dok je dobre volje. Ali šta da tražim? Još nisam znala, a on je čekao odgovor. Nakašljala sam se. „Pokušavam da dokučim je li dobar trenutak da to potegnem.“ To je delom bilo tačno. Ali vedim delom sam kupovala vreme, pokušavajudi da se setim šta sam ranije tražila muškarcima. Tad mi je trebalo sve od odede do stana. Sad mi ništa nije potrebno. „Ukoliko ne pričaš o mom kurcu, onda nikad nede biti dobar trenutak da to potegneš.“ Šalio se, glas mu je bio bezbrižan. „Tako da bi bilo bolje da završimo s tim. Dođi, sedi sa mnom.“ Prihvatio je moj blejzer i tašnu pa ih spustio na naslonjaču. Zatim je prepleo prste s mojim i poveo me prema kauču. Seo je i pošla sam da se smestim pored njega, ali Riv me je povukao na krilo. Rastavio mi je kolena kako bih ga uzjahala pa mi prešao dlanovima po butinama, izazvavši varnice. Gledala sam kako mu prsti nestaju pod mojom suknjom pa se ponovo pomaljaju. „Ovo mi mnogo skrede pažnju.“ „I treba. Kaži mi šta ti je na umu.“ „U redu.“ Šta sam uopšte htela da kažem? Progutala sam knedlu, pokušavajudi da saberem misli. „Dakle.“ Nešto tvrdo mi se protrljalo o unutrašnju stranu butine. Spustila sam pogled i videla da su mu se pantalone podigle kao šator. „Oh.“ Rivu su ženice potamnele. „Da, digao mi se. Sediš mi na krilu, šta si očekivala?“ „Ništa manje od toga. Samo…“ Pokušala sam da se namestim kako se ne bismo dodirivali tako intimno, ali uhvatio me je za kukove i zadržao. Vrelina njegove kite izbijala je iz pantalona, vrelina koja mu se odražavala i na licu. „Kao što sam rekla, skrede pažnju.“ Obuhvatio mi je guzu da me privuče bliže. „Pa, dozvoli da pojasnim. Ako mi u roku od tri sekunde ne kažeš šta je bilo, propustideš priliku.“ Bože. Njegove šake. Na mojoj guzi. Ali usredsredi se! „Tvoja audicija“, progovorila sam s mukom. „Prošla sam je. Ali nisam sigurna jesi li ti prošao moju.“ Laž. Prošao je. I te kako je prošao.
106
„Ah, naravno.“ Glas mu je bio napet, ali kružno mi je masirao zadnjicu preko suknje. „Hodeš da brinem o tebi u valuti koja nije orgazam.“ „Pa…“ Zašto mora da bude ili jedno ili drugo? Usne mu se izviše u znalački podrugljivi osmejak. „Ispravka – pored orgazama. Zašto li imam osedaj da deš biti skupa devojka?“ Duboko sam udahnula, smušena zbog njegovog dodira, ali ohrabrena etiketom koju mi je dao. „Zato što jesam takva. Ali pokušadu da budem vredna toga.“ „O, bideš vredna. To se ne dovodi u pitanje.“ Udario me je po guzi. Jako. Iznenađeno sam poskočila i pocrvenela. Vrelina mi je prostrujala pravo do središta. Lice mu se smračilo, znak da mu se to dopada. Sviđa mu se da me pljeska po guzi. Sviđa mu se moja reakcija. Shvatio je da i ja to volim. Za razliku od mene, nije skretao s teme. „I, koliko de me ovo koštati, Emili? Dobro zarađuješ, pa deš morati da mi kažeš šta imaš na umu.“ „Da, dobro zarađujem.“ Klimala sam glavom dok sam govorila, svesna da mu se šake ponovo kredu po mojoj guzi i trudila se da ostanem usredsređena. Još nisam smislila šta bih tražila, tako da sam morala da improvizujem. „Mogu da priuštim kudu i životne troškove. Ali vodim računa o majci, te mi ne ostaje mnogo, a zaista volim da trošim. Firmirana odeda mi je slabost.“ „Da je po mome, nikad ne bi nosila odedu.“ Zaboravila sam na njegove šake zato što se sad nagnuo i gricnuo mi bradavicu. Gadice mi više nisu bile vlažne, ved natopljene. „Ah.“ Usredsredi se. „I luda sam za cipelama.“ Podigao je glavu, odjednom zainteresovan. „E, protiv cipela nemam ništa. Zar ne možeš samo da nosiš cipele“, spustio je pogled na moja stopala, „poput ovih i čarape? Znaš, one do polovine butina.“ Dodavola, volim kad očijuka sa mnom. Iz njega i dalje provejava nešto mračno, ali istovremeno je zabavan. Kao kad smo se upoznali u odmaralištu. Njegova druga odmarališta. Ako bih ga navela da me vodi u ostala, možda bi me to dovelo do Amber. „A najviše volim da putujem. Da obilazim nova mesta. Prvom klasom. I ne volim da putujem sama.“ „I to je razloga što si mene ciljala.“ „Jedan od razloga.“ Prelazila sam mu dlanovima po grudima, razmišljajudi o onome što je upravo rekao. „Ciljala“, narugala sam se. „Kao da sam snajperista.“ Naslonio se, odvojivši se od mene. „Zar nisi?“
107
Smetalo mi je što to misli. Smetalo mi je što sam čula prizvuk ogorčenosti u njegovom glasu. Smetalo mi je zato što se njegovo raspoloženje promenilo posle te rečenice. A najviše mi je smetalo zato što je istina. Spustila sam ruke. „Stvarno ti se ne sviđam, jelda?“ „Još nisam siguran.“ Čak se nije pravio da se šali. Zapeklo je. Više nego što sam želela. Više nego što je trebalo. Ustala sam, nezgrapno zbog položaja u kome sam sedela. Glupo je da me njegove reči povređuju. Postala sam još nezgrapnija zato što nije pokušao da me zaustavi. Prekrstila sam ruke na grudima i prišla prozorima što gledaju na bazen. Nodu izgleda još lepše. Svetlost se odbijala od vode koja se presijavala. Delovalo je glamurozno. Kao i ovaj život, setila sam se. Zaboravila sam koliko površinski sjaj može biti varljiv. „Emili.“ Riv je tiho uzdahnuo. Gledala sam njegov odraz na staklu. Ustao je i prišao mi. Uhvatio me je za dupe preko suknje. „Jesam siguran da želim da te tucam“, rekao mi je na uvo. „Da ti radim svakojake bezobrazne stvari.“ Mogao bi da me gurne uz prozor i kresne na licu mesta. To bi bilo bezobrazno. A verovatno je i prikladan način da jebe ženu koja mu se čak i ne sviđa. Pri toj pomisli sam osetila prazninu u grudima. Koliko li je bolesno što me je to i uzbudilo? Riv je gledao moj odraz na staklu. „I ti to želiš, zar ne, Emili?“ Naslonio se celim telom na moje. „Iz nekog razloga, želim i da ti poklanjam stvari. Što je dobro za tebe jer nikad ne bih ništa radio samo zbog obaveze.“ Blago sam okrenula glavu prema njemu kako bih mu pokazala da slušam. Želela sam da mu kažem kako zapravo i ne želim ništa od njega. Želela bih da mu se „sviđam“ umesto da me „plada“. „Evo šta du uraditi“, nastavio je, ljubedi mi vrat. „Kad kasnije odeš, uzedeš jedan moj automobil. Ostavidu ti ključeve na stočidu. Tvoj je. Sutra du ga prebaciti na tvoje ime. Može li tako?“ Samo ako de mi to pomodi da pronađem Amber. „To je početak. Pretpostavljam da ko moli, ne bira.“ „Misliš da deš otkriti kako u ovom slučaju može da bira.“ Okrenula sam se prema njemu. „Hodeš li da kažeš kako du putovati ako budem molila?“ Uradila bih to. Uradila bih sve što je potrebno kako bih saznala
108
istinu i otišla što dalje od ovog čoveka. Ovog čoveka koji je za mene isto što i plamen svede za nodnog leptira. Ved sam se pribojavala da odgovori nede biti dovoljni da me odvoje od njega. Gurnuo je šake u džepove i ispravio se. „Kažem da deš dobiti automobil. Razmislidu o ostalom.“ Ponovo se nestašno osmehnuo. „A moljenje je više nego dobrodošlo.“ Dobrodošlo, ne i neophodno. Ako nije neophodno, nede ga ni dobiti. U slededem trenutku je rekao: „Idem da uzmem ključeve i izvezem automobil iz garaže. Sačekadeš me u mojoj spavadoj sobi. Uz stepenice, desno pa do kraja hodnika.“ Drhtavo sam udahnula. To je to. Iako je ved bio u meni, sigurna sam da još ne znam šta bi on zaista voleo da se dešava među nama. Ako želim odstupnicu, ako imam ikakve sumnje, ovo je trenutak da odem. Pre nego što mi preda ključeve. Trebalo bi da želim odstupnicu. Ali nisam je htela. Odjednom sam se uplašila. Ne onoga što bi Riv mogao da mi uradi, ved onoga što bih mu dozvolila da mi radi. Naterala sam se da preduzmem bar neki korak prema samoočuvanju. „Rive, postoji li… postoji li nešto što bi trebalo da znam? Recimo, šta očekuješ od mene…?“ Oči su mu potamnele. „Znadeš.“ Zastao je, verovatno čekajudi da uradim ono što je rekao i pođem na sprat, ali nisam se ni pomerila. „Šta je bilo?“ „Je l' mi potrebna lozinka?“ Zatreptao je pa mi odlučno uzvratio pogled. „Ili deš mi verovati ili nedeš, Emili. Ako ti je potrebna lozinka, onda verovatno ne bi trebalo da budeš ovde.“ U pravu je – ne bi trebalo da budem ovde. Pogotovo pošto je jasno da ulazim u sumnjivu situaciju bez mogudnosti da pobegnem ako to bude potrebno. Da sam naučila bilo šta iz svoje prošlosti, odmah bih pobegla. Međutim, prošlost mi je poručivala i da sam nesposobna da pobegnem od opasnosti. „Pa, nije li onda zgodno što nikad nisam umela da radim ono što bi trebalo?“ Ovog puta sam se pokrenula. Pošla sam prema stepenicama, usput skinuvši majicu. Osvrnula sam se preko ramena dok sam je bacala na pod i osmehnula se kad sam videla da me je prikovao pogledom grozničavim od želje. To me je pomalo opustilo. Jeste da možda stupam u vatru, ali postoji mogudnost da to nedu učiniti sama.
109
Trinaesto poglavlje Bacila sam suknju u hodniku na spratu, a brus sam ostavila ispred vrata Rivove sobe. Kao i ostatak kude, njegov privatni prostor bio je veličanstven i moderan. Pružao se čitavom širinom kude i bio podeljen na dva dela – deo za zabavu s jedne strane i prostor za spavanje s druge. Skrenula sam levo, u spavadu sobu. U njoj su bili ogroman krevet, naslonjača, otoman, klupa, nodni stočid i komoda, ali toliko je prostrana da je delovala prazno. Oštre linije i otvoren raspored isticali su spektakularni pogled kroz prozore od poda do tavanice koji su se nastavljali s prizemlja. Raspustila sam konjski rep pa počela da uvrdem kosu u pundu dok sam prilazila prozoru. Ova soba je iznad dnevne i gleda na isti prizor. Međutim, perspektiva je drugačija sa sprata. Veličanstvenija. Naglasak nije na bašti, ved na suprotnom kraju kanjona i nodnom nebu iznad njega. Umesto sjaja i bleštavila veštačkog osvetljenja, ovde se bledi sjaj zvezda probija kroz losanđeleski smog dok se nijanse tame pružaju unedogled. Ovo je tačniji pogled na ovaj svet. Ovo je ono što počiva ispod spoljnog glamuroznog omotača – beskrajni mrak. Tako bih lako mogla ponovo da skliznem u njega, da ga prigrlim, da se hranim njime, nadajudi se povremenom blesku neke zvezde. Ali znam iz iskustva da nekad – često – svetlost ne uspeva da se probije. A ja sam cura koja bi dopustila da je tama potpuno proguta. Ne smem to da uradim. Ne ovog puta. Baš me briga sviđam li se Rivu ili ne. Tucala sam se s mnogo muškaraca koji mi se nisu sviđali. Dođavola, bilo bi mnogo jednostavnije da sam se nekima od njih manje sviđala. Moram da prihvatim njegovu ravnodušnost kao dar. I ja moram da ostanem neosetijiva. Odsad nema vezivanja. Uzdržanost. Bezličnost. Što manje uživanja. Glumicu orgazme. Moji osmesi bide izveštačeni. Ja sam glumica. Ovo je samo još jedna uloga. Kad je ušao nekoliko trenutaka kasnije, sedela sam prekrštenih nogu na otomanu. Na sebi sam imala samo gadice i cipele s visokim potpeticama. „Nisam obukla čarape“, rekla sam. „Ovo je najbolje što sam mogla za tako kratko vreme.“ Gledao me je dok je bacao sako na komodu. „Dopada mi se.“ Ostao je na mestu dok je razvezivao kravatu, ne skidajudi pogled s mene. „Nemoj ništa više da skidaš. Ali pripremi se.“ 110
Sranje, ovo de biti teško. Samo je njegov pogled dovoljan da mi pomuti razum. Samo način na koji je preuzeo vlast čim je ušao u sobu. Svaka delija u telu žudela je za time da mu padnem pred noge i predam se. Kako, dođavola, da se samo pretvaram da se pokoravam kad upravo to želim da uradim? Da se uzdržim od toga, eto kako. Da zabranim sebi. Ne može biti teže od držanja dijete. Samo treba da imam jaku volju i zadržim vlast nad sobom. Namestila sam izazovan osmeh. „Nagađam da je začikivanje dozvoljeno kad ga sam tražiš.“ Radoznalo je podigao obrvu i počeo da otkopčava košulju. Polako. „Shvatidu to kao pristanak.“ Raširila sam noge i zaglavila stopala na krajevima otomana. A onda sam, pošto sam se uverila da mi je posvetio punu pažnju, olizala kažiprst i gurnula ga ispod lastiša gadica. Izraz mu je ostao nepromenjen, ali spustio je pogled niz moje telo. Oči su mu istovremeno potamnele i zasjale. Je li to uopšte mogude? Pošto je raskopčao košulju, prešao je na manžetne. „Kaži mi šta želiš, Emili.“ „Pored onoga što sam rekla u prizemlju?“ Njegovo sporo svlačenje me je ubijalo. Hvala bogu što ne vidi kroz moje gadice. One su skrivale da zapravo ne trljam klitoris. Ne bih mogla da ga posmatram dok se dodirujem i da pritom ne eksplodiram. Pohotno me je posmatrao dok je skidao košulju i stavljao je preko sakoa. „Ne. Ovde. Sad. Od mene. Šta želiš?“ „Tebe.“ „Budi određenija.“ „Tvoj kurac.“ Znam te reči. Iste one koje svaki muškarac želi da čuje. „Želim tvoj kurac.“ Prešao je na kaiš i pažljivo ga otkopčao. „Previše neodređeno. Šta želiš da ti radim'? Kaži mi.“ Grudi su mi se stegle od zebnje. „Želim šta god ti želiš.“ Ali glas mi je zvučao plaho. Kolebljivo. Riv je izvukao kaiš iz pantalona i iznervirano mahnuo njime. „Prestani da se prenemažeš.“ Trgla sam se zbog fijuka kaiša i Rivovog grubog glasa. Ved sam prestala da se pretvaram kako se milujem. A sad sam prestala i da govorim zavodljivim glasom. „Ne prenemažem se. Pokušavam da radim ono što želiš. Ti si režiser, sedaš li se?“ Napregnuto se osmehnuo. „A tvoj režiser sad želi da mu kažeš šta hodeš. Podrobno.“
111
Razrogačeno sam zurila u njega. Ništa mi nije padalo na pamet osim istine, a bila bih previše ranjiva kad bih je rekla. Suviše ogoljena. Moram da odgovorim nešto drugo. Bilo šta. Tišina se odužila. „Ako ne možeš to da kažeš, onda ovo i ne mora da se dogodi.“ Okrenuo mi je leda i počeo da se udaljava. „Ključ automobila je na stočidu. Možeš sama da izađeš. Skočila sam. „Hodu da me tucaš!“, izletelo mi je. „Jako.“ Riv se munjevito okrenuo prema meni. „Gde? U usta, u pičku?“ „Tamo.“ Odmahnula sam glavom ne bih li izbrisala poslednju reč, znajudi da on želi određeniji odgovor. „U pičku.” „Na krevetu?“ „Ne. Uz prozor. Otpozadi. Želim da me svučeš i priljubiš uz staklo. Tako da mi se čini kao da svako može videti. A svako ko bude video znače da sam posebna zato što me krešeš.“ Prišao mi je u četiri koraka. Zgrabio me je za nadlaktice i pogurao prema prozoru. „I ne želiš da budem nežan. Želiš da te grubo tucam. Hodeš da toliko bridiš da sutra ni na trenutak ne zaboraviš da sam nodas bio u tebi.“ Da. To. Da. Klimnula sam glavom. „Kaži“, naložio je. „Ne želim da budeš nežan. Hodu grubo i sirovo. Ne želim da zaboravim da si nodas bio u meni.“ Bože, izgovaranje tih reči – reči koje su označavale ono što zaista želim od njega – uticalo je na mene. Još više sam se uzbudila. Sigurna sam da je to znao. Kunem se da taj čovek može da mi čita misli. Da mi vidi dušu. Zna šta treba da uradi da me baci na kolena. Popustio je stisak. „Uhvati me za kurac, Emili.“ Ruke su mi se tresle dok sam mu otkopčavala dugme i povlačila šlic. Oštro sam udahnula od iznenađenja što ne nosi gače. Prilično je veliki, kao što sam i pomislila kad smo prvi put bili zajedno. Iako sam obedala sebi da du ostati uzdržana, očajnički sam želela da ga dodirnem. Ionako sam to morala da uradim. Stegla sam krutu, debelu kitu i pogladila je. Prelazila sam pogledom sa šake na njegovo lice. Ne znam šta mi se više sviđalo – njegova kita poput čelika ili uzavreli izraz lica. Toliko puta sam uživala da drkam muškarcu zbog modi koju mi je to pružalo, a tako je bilo i sad. Ali važnije je bilo iščekivanje onoga što bi taj čovek mogao da mi uradi. I kakav de osedaj biti kad njegovo vrude meso bude u meni.
112
Ne. Ne marim zbog toga. To jeste neizbežno, ali ne radujem se tome. Ne smem da se radujem. Bez upozorenja me je okrenuo prema prozoru. Postavio mi je ruke iznad glave. „Ne pomeraj se“, rekao je tako da je bilo nemogude ne poslušati čak i da sam to htela. Obuhvatio mi je grudi i nehotice sam zaječala. One su molile za pažnju otkako ih je prvi put okrznuo pogledom. To što ih je napokon dodirivao i milovao bilo je erotičnije nego što sam mogla i da zamislim. Mnogo lepše nego što sam želela. Zaključila sam da du umreti ako prestane. Bože, mnogo mi je potrebno da prestane. Ali taj seronja nije žurio – stiskao je, mesio, štipao mi bradavice – sve vreme mi šišajudi i grickajudi vrat i bradu. Njegov pristup je odavao da to radi zbog sebe, zbog svog zadovoljstva. Zbog svog uživanja. Možda samo uživa u mom telu? Ili me prisvaja? Ionako du biti obeležena kad se sve ovo završi. Možda je i dobro što glumim samo glas. Šminkerka bi morala da prikriva mnogo šljiva. Kad je spustio ruke, dahtala sam i gorela, ali začudo, još sam vladala sobom. Prihvatila sam to kao pobedu. Jednu rundu u kojoj mu nisam podlegla. Mogu li izdržati i slededu? Srce mi je ubrzano lupalo dok sam čekala da njegovi prsti pronađu novu osetljivu tačku na mom telu. Mislila sam se da de to biti klitoris, tako da sam se iznenadila i odahnula kad je prstima uhvatio lastiš mojih gadica. „Hvala što si mi rekla šta želiš, Em.“ Spuštao mi je gadice niz dupe, polako. Zadirkujudi me. Kanjon, pomislila sam. Svetla. Usredsredi se na svetla. Ali nisam mogla da se ne obazirem na njegov glas. „Nedu uvek tražiti da me navodiš“, rekao je, nagnuvši se kako bi mi spustio gadice do poda. „I nedu ti uvek udovoljiti čak i kad te pitam.“ Prevukao je tkaninu preko cipele i raširio mi stav dok mi je vradao stopalo na zemlju. „Ali ti deš mi uvek pružati ono što tražim.“ Pružati ono što tražim. Te reči su bile okidač. Reči koje su me od jake, samouverene žene pretvorile u zavisnika koji moli za drogu. Svetla. Broj svetla na kudama. Ostavivši gadice da landaraju oko drugog članka, Riv mi je prelazio prstima po spoljnoj strani nogu dok se ispravljao. Pogledi su nam se sreli u staklu. „Iako nedu obedati da de ti se uvek sviđati ono što ti radim“, naslonio se na mene, glavidem mi zadirkujudi ulaz pa me obema rukama uhvatio za kukove, „obedavam da du te voditi tamo gde ti je potrebno.“
113
Zario se u mene, rastegao me, potpuno me ispunio. Zamaglilo mi se pred očima i grlo mi se osušilo. Bilo je tako dobro. Tako ispravno. Ulazio je grubo i brzo. Nepopustljivo. Neumoljivo. U meni se sve grčilo, skupljalo, steglo. Moram to da zaustavim. Moram nastaviti da brojim prokleta svetla. Sedamnaest. Osamnaest. O bože… Držala sam se. Jedva. Pogled mi je bio prikovan za jednu tačku kanjona i toliko sam se usredsredila da sam uspela da otupim neverovatni osedaj koji je Riv izazivao u meni. Nisam skrenula pogled čak ni kad je ispružio ruku i brzo, ujednačeno počeo da mi gladi klitoris. Tad sam počela zadihano da dišem. Zarad njega. Bilo je lako. Samo je trebalo da blago rastvorim usne i uzdasi su pokuljali. Telo mi je osedalo uživanje iako se um nije obazirao na njega. Pulsirajudi čvor u stomaku se stezao – orgazam koji je bio spreman da plane čim mu to dozvolim, što nedu učiniti. Mogu to da uradim. Radim to. Izgubila sam pojam o vremenu dok sam s teškom mukom zadržavala kontrolu. Ne znam koliko se dugo Riv pomerao u meni, koliko dugo se borim protiv oluje što besni. Koža orošena znojem i klecave noge nagoveštavali su da je prošlo dosta vremena, ali možda sam iscrpljena od napora da potisnem orgazam koliko i od fizičke aktivnosti. Koliko god vremena da je prošlo, bila sam na ivici snage. Potrebno mi je da završi i to brzo. Počela sam da mrmljam, isprekidanije disala, glasnije ječala u nadi da de ga to podstadi. Znam iz iskustva da muškarci uvek reaguju na zvuke. Oni vole da veruju kako toliko utiču na ženu da može da se izrazi samo stenjanjem i jecanjem. Možda de to delovati i na Riva. Međutim, on je usporio, uhvatio mi punđu i toliko mi snažno okrenuo lice prema sebi da sam kriknula. „Nedu svršiti večeras“, rekao mi je tiho na uvo, „sve dok me ne budeš stezala kao prošli put. Dakle, ili deš popustiti i svršiti ili du nastaviti ovako prilično jebeno dugo. Zavisi od tebe. Upozorio sam te – nede ti biti lako da izdržiš.“ Moja kontrola je iščilela. Ponovo sam postala potpuno svesna nadražaja. Svaki deo mene, svaki centimetar, svaki atom je goreo i bio spreman da plane. Više ne mogu da se borim protiv toga. Ne samo zato što me je prozreo ved i zbog načina na koji je to uradio, pretedi i zahtevno. Otvoreno me je podsetio ko drži uzde. Nisam više mogla da vladam ničime. Bila sam žele u njegovim rukama. Ja sam zločinka koju je uhvatio u zamku. Sad samo ostaje da se predam. To sam i učinila.
114
Zažmurila sam i pustila da me vodi telo. Telo koje je trenutno u vlasništvu Riva Salisa. Uštinuo mi je bradavicu i osetila sam bridenje u samom središtu. A kad je pružio drugu ruku između nas, prevukao sokove do druge rupice pa gurnuo prst i stao da masira preterano osetljive zidove – moji krici postali su iskreni i sirovi. Naboj se toliko dugo i žestoko stvarao da me je porazio. Mučno sporo je strujao mnome, tresudi mi svaki živac i stežudi me s neumoljivom kontrolom. A onda, napokon, oslobađanje. Blaženo oslobađanje. Videla sam zvezde pred očima i klonula, slaba kao da su mi sve kosti isisane iz tela. Riv me je uhvatio, odneo do kreveta i spustio na leđa. Kleknuo je ispred mene, podigao mi donji deo tela kao most i brutalno ušao u mene. Iznova i iznova se zakucavao. Tucao me je besno i žestoko. Još se nisam oporavila od prvog orgazma kad je novi počeo da se prikrada. Vid mi se zamaglio, ali potražila sam njegov pogled u nadi da ga nečujno zamolim za milost. Kad su nam se pogledi ukrstili, nešto je prostrujalo između nas. Nešto bez imena i etikete. Nešto brutalno, iskreno i nesporno. Tad je i Riv poklekao. Zaječao je i napeo se. Celo telo mu se zgrčilo kad se zakucao u mene, zarivši kitu što dublje može. Svršavao je snažno kao i ja. Novi orgazam me je obuzeo i stezala sam ga iako se iscrpljeno srušio na mene. Kad je došao k sebi, skotrljao se s mene, dalje od mene. Stavio je ruku preko očiju i rekao: „Možeš da ostaneš ako hodeš. Ili da odeš. Kako želiš.“ I onda je zaspao. Ležala sam i dutala. Telo mi je želelo san, glava je želela da analizira i proučava. Pobedila su osedanja. Bila su zbrkana, snažna i van kontrole. Ona su želela da pobegnem. Dok sam skupljala odedu, pokušavala sam da se nateram da ostanem. Moraš da mu se približiš. Ovo ti je prilika. Prihvati poziv. Ali ubrzo sam se obukla. I koliko god taj argument bio razuman, nisam se mogla naterati da se vratim u Rivov krevet. Našla sam ključeve koje je ostavio na stočidu pored moje tašne i blejzera. Jedan sivi automobil me je čekao na prilazu. Kad sam ga videla, ionako klecave noge mi umalo nisu otkazale. Ne razumem se dovoljno u automobile da bih prepoznala model, ali čak i ja znam da je jaguar kabriolet prilično skup. I sad je moj. Riv mi ga je dao u zamenu za ono što se desilo na spratu. A šta se zapravo desilo? Nisam htela da mislim o tome, ali neželjene misli su mi se rojile po glavi. Čak i kad sam ušla u automobil i upoznala se s komandama, razmišljala sam o njemu. O nama. Kad sam upalila motor i pošla niz prilaz, kad sam se zapitala kako li du prodi
115
kapiju pa odahnula kad se automatski raskrilila, dok sam vozila Malholandom u automobilu koji je s neverovatnom lakodom i lepotom ulazio u krivine – sve vreme sam bila zaokupljena Rivom. Napokon sam dozvolila mislima da se probiju. Rekla sam sebi ono što nisam želela da priznam – otišla sam da bih ga osvojila, ali on je osvojio mene. Ne mogu da se borim protiv toga. Ved je učinjeno. I mada du nastaviti da tražim Amber – uvek – ona više nije važna u mom odnosu s Rivom. I da nije nje, bila bih obuzeta njime, opsednuta njime. On bi me posedovao. Skrenula sam u prvu sporednu ulicu i zaplakala.
116
Četrnaesto poglavlje Pročitala sam isti odeljak tri puta, ali i dalje nisam imala predstavu šta piše. Iskreno govoredi, otvorila sam kindl samo da me niko ne bi gnjavio za vreme ručka. Glumcima koji snimaju samo glas ne treba sopstvena garderoba, što znači da nemam gde da se sakrijem kad sam na snimanju. Bar je menza dovoljno velika, tako da ima stolova i za one kojima je do druženja. Mobilni uređaj ispred mog lica poručivao je da nisam od takvih. Danas nisam mogla da se pretvaram. Previše toga mi je na pameti. Previše mi je Riva na pameti. Prošlo je četiri dana otkako sam ga ostavila u krevetu i nisam čula ni reč od njega. Čak su i papiri o prenosu jaguara na moje ime juče stigli bez pratede poruke, pa su me ophrvale sumnje. Jesam li ispravno postupila što sam otišla? Jesam li nekako uprskala? Je li zaključio da mu se ipak ne sviđam? Mrljavila sam salatu s tunjevinom, toliko zaokupljena mislima da nisam videla kako mi Džo prilazi sve dok se nije zaustavio ispred mog stola. Studio ima veliko obezbeđenje, a nisam stavila Džoovo ime na spisak ljudi koji mogu da me posete. „Kako si uspeo…?“ „To je Vilanakis“, prekinuo me je. Seo je naspram mene i bacio smeđu kovertu na sto. „Na fotografiji. Ona je s Vilanakisom.“ „Au.“ Znala sam da de otkriti kad-tad. Ali nisam znala kako da reagujem. „Ovaj, kako si prokljuvio?“ Zapravo sam htela da pitam: Znači li to da deš ponovo motriti na Riva7. Zato što mi tad reakcija nede biti dovoljna. Bide mi potrebna odbrana. Džo je odmahnuo glavom. „Nije važno. Pitanje je kako si ti saznala?“ „Ja…“ Jebiga. Džo je izvadio jedan papir iz koverte i spustio ga ispred mene. „Ovo mi se juče pojavilo među izveštajima.“ Jedan pogled je bio dovoljan da prepoznam kopiju ugovora o prenosu koji mi je juče stigao po kuriru. Izgleda da to odgovara na pitanje moram li da se branim ili ne. Nisam mogla da ga pogledam, pa sam se usredsredila na povlačenje viljuškom po tanjiru. Džo se nagnuo prema meni, nateravši me da ga pogledam. „Emili, zašto ti je Riv Salis poklonio svoj automobil? I to skup.“ Progutala sam knedlu. „Mislila sam da više ne motriš na njega.“
117
„I ne motrim na njega. Ali i dalje obradam pažnju na sumnjivo ponašanje. A ovo“, pokazao je na papir, „svakako jeste sumnjivo ponašanje. Hodeš li mi redi šta se dešava?“ „Samo… on… to…“ Prešla sam prstom po nosu. „Komplikovano je.“ Džo je promrsio nešto u bradu, pa me strogo pogledao. „Znaš, bilo bi mi lakše da radim za tebe kad me ne bi stalno minirala.“ „Ne miniram te, Džo.“ Glas mi je bio glasniji nego što sam htela. Odmah sam ga snizila i nagla se prema njemu kako me niko ne bi čuo. „Nije reč o Amber, ved o meni. Uglavnom. Ne umem da objasnim niti da se opravdam. Mogu ti redi samo da ne brineš zbog mene i Riva.“ „Dođavola, Em“, progunđao je i udario pesnicom po stolu dovoljno snažno da tanjir poskoči. „On nije dobar čovek. Ne mogu te zaštititi od onoga što bi mogao da ti uradi.“ Pokrila sam lice dlanovima. „Znam.“ A onda sam podigla ruke. „Znam.“ Nije mi potreban Džo da mi kaže Rivove mane. Znam da nije dobar čovek. Bar znam da nije dobar za mene. A što se mene tiče, to je jedno te isto. „I ne očekujem da me zaštitiš. Sama sam u ovome.“ Džo je odmahnuo glavom. A onda se naslonio i ponovo odmahnuo. „Pobogu, Emili. Čak ne znam šta… Da li te i dalje zanima šta se desilo s Amber?“ „Da.“ Pošto nije izgledao ubeđeno, ponovila sam. „Da, zanima me više nego ikad ranije.“ Tražila sam znak razumevanja ili bar prihvatanja na njegovom licu. Nije bilo ničega. Džo odlično skriva osedanja. Kladim se da je izvrstan pokeraš. Uzdahnula sam. „Ne očekujem da razumeš. Ali nadam se da te to nede ometati u poslu. Moram da saznam gde je ona. I ako se izgubim dok to budem pokušavala da otkrijem, onda de se to desiti. Samo… moramo da je nađemo.“ Džo me je pomno proučavao nekoliko trenutaka, lupkajudi kolenom o nogu stola. Konačno je opsovao u bradu i izvadio još jedan papir iz koverte. Okrenuo ga je prema meni i stavio na sto. Podigla sam nekoliko papira spojenih heftalicom. Izgledalo je kao spisak telefonskih brojeva. Prelistala sam ih i otkrila da su neki obeleženi flomasterom. Jedan je bio zaokružen nekoliko puta. Ne shvatajudi, upitno sam podigla obrvu. „Obavila je poslednji poziv sa Salisovog ranca u Vajomingu.“ „Molim?“ Ponovo sam pogledala papir, shvativši da je to listing poziva s ranca. „Dakle, bili su tamo kad me je pozvala? Jesi li siguran?“ „Izgleda da mu je to omiljeno odmaralište. Provodi mnogo vremena tamo. Kad su otišli iz Palm Springsa, ostali su tamo celo leto.“
118
Moram da odem tamo. To je trenutno najvažnije iako nemam predstavu šta bih mogla da nađem kad dospem tamo. Spustila sam listove i pogledala Džoa. „Šta deš da radiš s ovim podacima? Jesi li pokušao da saznaš još nešto?“ „Otputovao sam u Vajoming. Malo sam pronjuškao, ali samo sam dobio potvrdu da je bila tamo. Ali sad du didi ruke od tog traga.“ Podigao je listing i vratio ga u kovertu. „Amber je viđena posle toga, tako da ovo ne mora da bude važno.“ „Ali ipak si mi pokazao. Znajudi da du pomisliti kako jeste važno.“ Sigurno zna i da du pokušati sama nešto da uradim s tim podacima. Znači li to da me podržava iako me ne razume? Džo je zažmurio i napravio krug vratom da istegne mišide. A onda je zapucketao zglobovima prstiju i rekao: „U stvari, i ja mislim da bi moglo biti važno.“ „Stvarno?“ „Određeni podaci navode da bi Vilanakis mogao da bude umešan u trgovinu belim robljem.” „Prodaje žene?“ Pripala mi je muka. „Da.“ Sačekao je nekoliko trenutaka da to svarim, ali ni čitav sat ne bi bio dovoljan. Kako je to mogude? Ono što je Amber radila, ono što je bila – ako je nazovete kurvom ili droljom, to de biti uvredljivo, ali ne i daleko od istine. Ona je prodavala seks. To se ne može osporiti. Ali sama je to izabrala. To ne znači da zaslužuje da je neko primora na nešto protiv njene volje. To ne znači da je zaslužila da bude robinja. „Potrebna je velika mreža da bi se vodio takav posao“, nastavio je Džo kolebljivo. „Pitam se nije li i Salis umešan.“ „Bože. Ne!“ Ovog puta sam pokrila usta. Nisam još stigla dotle. Nisam još stavila Riva u jednačinu s Vilanakisom i trgovinom ljudima i pripala mi je muka pri toj pomisli. Pažljivo sam razmislila o tome. Riv je hladan i dominantan, a podozrevam da može biti prilično okrutan u spavadoj sobi kad hode. Ali verujem li da prodaje žene muškarcima koji bi mogli da im rade nešto mnogo gore? „Ne“, ponovila sam odlučno. „Nije o tome reč.“ Moje pokoravanje bilo je dobrovoljno. On je to tražio, ali nije me primorao. „Jesi li sigurna?“ Džo mi je dao vremena da razmislim. „Možda nije umešan u najgori deo. Možda samo obezbeduje novčana sredstva. Možda je Amber saznala.
119
Pokušala da kaže nekome, zvala te. A kad je Salis saznao, predao ju je svom ortaku.“ Odmahnula sam glavom odbijajudi da poverujem u to. Je li to naivno? Kiselina mi se popela u grlo i odgurnula sam tanjir sa salatom. Grozno je i pomisliti tako nešto, ali to je prvi scenario koji ima smisla. Nema načina da optužim Riva bez dokaza, ali ne mogu ni da ga branim. Drhtavo sam udahnula. „Izgleda da je Rivovo lično osoblje sastavljeno samo od Grka. Svi imaju naglasak i međusobno govore na grčkom. Znači li to nešto?“ „Moglo bi.“ „Jedan od njih, vozač po imenu Filip, na vratu ima tetovažu istog znaka s onog prstena na fotografiji s Amber. Vilanakisovog prstena.“ „Emili…“ Nisam htela da čujem njegovo upozorenje. „Možda Rivovi ljudi rade za Mikelisa. Jesi li razmišljao o tome? Možda je Rivovo osoblje izručilo Amber šefu. Možda Riv ipak nema nikakve veze s tim.“ Pružio je ruku s dlanom okrenutim nadole prema meni. „Emili, moraš da se skloniš od tog čoveka.“ „Ja…“ U pravu je. Naravno da je u pravu. Ali… „Ne mogu, Džo.“ „Zašto? Je l' ti pretio? Kaži mi i pomodi du ti.“ Ustao je i obišao sto kako bi seo pored mene. Spustio je glas i nastavio: „Čime god da ti je pretio, Emili, čak i ako ti je rekao da ne govoriš nikome, meni možeš redi. Pomodi du ti i nedu te izložiti opasnosti. Poznajem ljude. Možemo ovo da sredimo.“ „Mislila sam da ne možeš da me zaštitiš“, odgovorila sam zajedljivo pošto mi je bilo nelagodno zbog njegove blizine i brige. I jedno i drugo bilo je neočekivano i strano. „Radije bih da ne moram to da činim.“ „I ne moraš. Riv mi nije pretio.“ Ne na način koji nisam želela. „I ne mogu da ga ostavim. Možemo li da završimo s time i da me to više ne pitaš, molim te?“ Načas je izgledao kao da se bori sa sobom. „U redu, nedu. Ali obedaj mi da deš paziti.“ Osmehnula sam se na silu i pogledala ga u oči kako bih ga uverila. „Hodu.“ To nije prava laž, ali svakako je nemogude pristati na to. Sama činjenica da se viđam s Rivom, sama njegova priroda, predstavlja nepažnju. Bilo bi bolje da ne podsedam Džoa na to. Promenila sam temu. „I šta deš sad da radiš? U vezi s Amber?“ „Pošto je grčka mafija umešana, istraga je još krupnija nego što sam prvobitno mislio.“
120
„Hodeš li da kažeš kako ne možeš to da radiš?“ Dosad nisam ni shvatala koliko se oslanjam na Džoa iako i sama istražujem. „Ne, mogu to da uradim. Samo de biti potrebno malo više vremena da dođemo do potrebnih tragova. Ako je Amber uvučena u trgovinu ljudima…“ Zadutao je, shvativši da je to previše grozno da bih razmišljala o tome. „Pa, bilo kako bilo, možda de prodi neko vreme dok je ne nađem. Ali pronadi du je. Nadi demo je.“ „Hvala.“ To sam toliko iskreno mislila da sam ponovila. „Hvala.“ „Javidu ti kad budem saznao nešto novo. I nemoj me zvati. Ne verujem da tvoj novi prijatelj ne prisluškuje tvoje pozive. Sutra du ti po kuriru poslati drugi telefon koji demo ubudude koristiti.“ Ustao je i pošao prema vratima. Posle nekoliko koraka dobacio mi je: „Emili, ako nestaneš, potražidu i tebe.“ Još sam bila ošamudena od svega ostalog što mi je rekao. Nisam mogla da svarim i to. Sredom, nije čekao da odgovorim i otišao je jednako naglo kao što je i došao. Prošlo je još nekoliko dana bez glasa od Riva. Džoova otkrida su mi se neprestano vrtela po glavi. Nova saznanja su me plašila, naravno. Zbog Amber. Ali nisu umanjila moju radoznalost u vezi s Rivsom. Ved sam prihvatila da me on privlači „bez obzira na sve“. On je nešto najgore što bih mogla da zamislim, ali i dalje me privlači. I nedu se boriti protiv toga sve dok se ne dokaže je li zaista loš momak ili je reč samo o glasinama. Nisam sigurna ni da bih tad mogla da se borim. Do subote sam očajnički želela da mi se javi. Zasad se pokazao kao vikend ljubavnik te sam znala da de se javiti danas ako uopšte namerava da me pozove. Ili sam se samo nadala da de danas zvati zato što je onaj grozni februarski praznik. Onaj zbog koga su sve prodavnice izložile hrpe bombonjera i vinskih boca. Bar su ti predmeti korisni za utehu koliko i za poklon. Kad mi je mobilni zazvonio, ved sam natočila drugu čašu vina iako je tek prošlo podne. Možda su mi se zato grudi stegle kad sam videla ko zove, ali verovatno nije zbog toga. „Nisam očekivao da si od onih što odlaze“, rekao je Riv, ponovo preskočivši pozdrave. „Bila sam nestrpljiva da provozam nova kola.“ Podvila sam noge ispod sebe i odgovorila dovoljno mazno da sakrijem istinu, bar se nadam da jesam. „I imala sam zakazan intervju slededeg jutra. Uostalom, izgledaš kao neko ko želi svoj mir.“
121
Ništa od toga nije laž, ali nisam htela da zna kako sam pobegla zato što sam se preplašila. „Cenim to, ali ne smeta mi da prespavaš. Lepo je povremeno se probuditi pored nekoga koga možeš da kresneš.“ Dakle, jeste želeo da ostanem. Ili to želi ubudude. Pomalo je slatko što to ne može otvoreno da kaže. „Samo bez maženja“, našalila sam se. „Maženje je dozvoljeno pod mojim uslovima.“ Pobogu, kako je mogude da sam se toliko ovlažila pri pomenu maženja? „Onda du ostati slededi put.“ „Večeras. Ostadeš večeras.“ Srce mi je preskočilo. „U redu.“ „Prvo moram na jednu zabavu. Bal povodom Dana zaljubljenih.“ „Dobro.“ Je li to poziv? S kim bi drugim išao i zašto bi to spomenuo da ne namerava da me vodi? Ipak, Riv je nepredvidljiv. Zadržavala sam dah dok sam čekala. „Mogu te pokupiti u povratku ili možemo da se nađemo kod kude.“ Nisam bila sigurna misli li na svoju kudu ili nešto drugo. „Da me pokupiš?“ „Da. Počinje u sedam, tako da bi trebalo da se izvučem do jedanaest. Prošao bih pored tvoje kude oko pola dvanaest.“ Polako sam izdahnula, iznenađena što sam toliko skrušena zbog toga što me želi za naknadnu umesto za glavnu zabavu. „Ovaj, nadi demo se kod tebe.“ „Jesi li sigurna? Usput si mi.“ „Sigurna sam.“ Je li čuo razočaranje u mom glasu? „Imam lep automobil. Bila bi šteta da ga ne vozim.“ On nema nikakve obaveze prema meni, bio romantični praznik ili ne. Doterala sam se za Riva iako me nede izvesti večeras. Nagađala sam da de on nositi smoking pošto je praznik. Ili sam možda samo htela da mu pokažem šta je propustio. Bilo kako bilo, crna uska koktel haljina s dubokim dekolteom izgledala je prikladno. Kad sam stigla, bila je gotovo ponod. Ulazna vrata su se automatski otvorila. Poslužitelj koji me je dočekao, novi, uputio me je prema dnevnoj sobi pa izašao na vrata iza mene. Nije bilo nikoga u dnevnoj sobi. Osim svetlosti koja je dopirala iz trpezarije, ostatak kude bio je u mraku. Na stolu su stajali kotur kanapa i crna plišana kutija.
122
Čak i s razdaljine od nekoliko koraka znala sam kakva je to kutija. Probudila je moju radoznalost. Prišla sam stolu i podigla poklopac. Zastao mi je dah kad sam videla komad nakita. Ogrlica je bila srebrna i jednostavna, ali nikad nisam videla privezak od safira i dijamanata veličine kovanice od pedeset centi. Prelep i neverovatno skup. „Sviđa li ti se?“ Rivov glas me je trgao. A onda sam promucala odgovor jer mi se mnogo svidelo iako sam mislila da to sigurno nije za mene, mada ipak nisam mogla biti uverena u to. Pružio je ruku i izvadio ogrlicu iz kutije. „Tvoja je. Okreni se.“ Zapanjenost nije dovoljno dobra reč da opiše moju reakciju. Zanemela sam. Preneraženo sam mu okrenula leda. Prebacio mi je kosu preko ramena pa mi zakopčao ogrlicu s leda. Osetila sam njegove usne na nagom ramenu. „Sredan Dan zaljubljenih“, prošaputao je. A onda me je grubo cimnuo za kosu. „A sad treba da je zaslužiš.“ Skinuo mi je sve osim ogrlice i preko očiju mi vezao krpu koju je doneo iz kuhinje. Vezao me je za trpezarijski sto i slededih sat vremena – a možda i duže – dražio. Ostavljao mi je modrice i pljeskao me po guzi. Dovodio me na samu ivicu orgazma, pa mi ga uskradivao. Jedva sam mogla da progovorim suvislo kad se konačno namestio nada mnom i naslonio mi glavid uz brazdu. „Moli“, rekao je. „Moraš da moliš.“ „Molim te“, ponavljala sam s mukom, ali to mu nije bilo dovoljno. Ljuljao se uz mene, približavao se orgazmu iako još nije ušao u mene. „Blizu sam, Emili. Ako hodeš da svršiš sa mnom, bolje bi bilo da mi odmah kažeš.“ Probila sam se kroz izmaglicu iscrpljenosti i osujedenosti, očajnički. Veoma očajnički. Očajnički do granice besa. „Rive, prokleti seronjo, molim te svim stoje sveto, molim te! Molim te, gurni prokleti kurac u mene i pusti me da svršim.“ Njegov tihi smeh odjeknuo mi je telom. A onda se nagnuo do mog uva. „Nisam baš to imao na umu, ali ipak je jebeno jebozovno.“ Skliznuo je u mene i isturio kukove kako bi se sudario s mojim klitorisom. Samo je to bilo potrebno da se vinem u visine. Obeznanila sam se, potpuno isceđena i zadovoljena. Ne sedam se da me je odvezao ili podigao u naručje, ali načas sam se probudila dok me je smeštao u krevet. Osetila sam njegov poljubac na čelu i čula šta je prošaputao. „Ne bi trebalo da želim da te zadržim, Emili.“
123
Uprkos iscrpljenosti, te reči su mi se urezale u glavu. Istovremeno su bile slatke i preteče. I ja sam želela da me zadrži. Bila sam više nego srečna zbog mogudnosti da me zadrži. Nagoveštava li da postoji razlog zbog čega to ne može da uradi? Ili ne želi to da uradi? Međutim, bila sam preumorna da bih razmišljala o tome. Utonula sam u dubok san i spavala sve do jutra.
124
Petnaesto poglavlje Kad sam se probudila, sunčevi zraci su prodirali kroz stakleni zid. Riv nije bio tu, ali videlo se da je spavao u drugom delu krevetu. Šteta što se ne sedam toga. Pomislila sam da navučem jastuk preko glave i nastavim da spavam, ali glava mi je ved bila puna hiljadu pitanja koja nisam mogla da udutkam. A jedno nikako nisam mogla više da ignorišem – pošto sam sad s Rivom, kako li du pomodi Amber, dođavola? To mora da mi bude na prvom mestu. Jeste da mi Riv možda znači više od veze do nje, ali ne sme da bude zamena za nju. Ovo obedanje nedu prekršiti. Dakle, trebalo bi da tražim odgovore, a njih nedu nadi pod pokrivačima. Pored toga, miris slanine koji se širio po kudi bio je nalik pesmi sirena koju nisam mogla da ignorišem. Pošto moja haljina nije dospela na sprat, a nisam htela da se pokazujem Rivovom osoblju više nego što moram, pretražila sam njegove fioke i našla običnu belu majicu. Obukla sam je i sišla u prizemlje. Nisam očekivala da du zatedi Riva u kuhinji, ali miris kafe i slanine kao i zvuči petljanja po kuhinji bili su jedini znaci života u kudi te sam pošla tamo. Iznenadila sam se što sam upravo tamo pronašla Riva. Stajao je za šporetom i hvataljkama okretao slaninu u tiganju. U činiji na pultu bili su ostaci umudenih jaja. Kad sam pošla prema njemu, četiri kriške prepečenog hleba iskočile su iz tostera. „Dobro jutro“, rekla sam, odjednom se smeškajudi kao budala. Uzvratio mi je osmeh, a izraz mu je blago uzavreo dok mi je prelazio pogledom po telu. „Sviđa mi se kad nosiš moju odedu.“ „I meni se sviđa da nosim tvoje stvari.“ Oduševljeni glas koji mi je izašao iz usta kao da je pripadao prokletoj tinejdžerki. Nakašljala sam se i stala naspram njega. Delio nas je kuhinjski pult. „Kuvaš. Gde ti je osoblje?“ „Dao sam im slobodan dan.“ „Stvarno?“ Nema osoblja, Riv sprema doručak – sve ovo je veoma iznenađujude. Poslednji čovek koji mi je spremao hranu bio je Lijam, i to samo pljeskavice na roštilju. To je bilo pre jedne decenije. Mnogo toga se promenilo. A mnogo toga nije. Pomisao na Lijama me je poremetila i odsutno sam nožnim prstima udarila u drveno podnožje pulta. „To mi se sviđa. Sviđa mi se da budem stvarno sama s tobom.“ Au. Odakle li su te reči došle? 125
Riv je spustio hvataljke. „Kao što ti se sviđa i da ne budeš stvarno sama sa mnom?“ Kunem se da sam pocrvenela od temena do nožnih prstiju. Kako zna takve stvari o meni? Kako može da shvati koje me nastranosti uzbuđuju? „Ta nijansa crvene ti lepo stoji“, zadirkivao me je. „Dođi ovamo.“ Nisam mogla da ga gledam dok sam obilazila pult. Kad sam se našla nadomak njega, privukao me je k sebi i oblizala sam usne, očekujudi poljubac. Želedi poljubac. Ali nije usledio. Umesto toga, prešao je prstima po ogrlici oko mog vrata. „Znao sam da de ti ova boja istadi oči. Ali izgledala je lepše dok je bila jedino što si imala na sebi.“ „Daješ mi protivrečne signale, Salise. Voliš da nosim tvoju odedu, ne voliš da nosim tvoju odedu. Mnogo me zbunjuješ.“ „I ti mi mnogo skredeš pažnju. Predomislio sam se – vrati se tamo gde si stajala.“ Pljesnuo me je po zadnjici i ponovo se posvetio hrani. A možda ga je nežno raspoloženje zbunilo koliko i mene. Kad bolje razmislim, izjava da me mnogo zbunjuje običan je eufemizam. Imam osedaj da de mi ovaj čovek uvek ostati nejasan bez obzira na to koliko vremena provela s njim. Zapitala sam se da li je i Amber tako mislila ili je uspela da prokljuvi njegova raspoloženja. Zapitala sam se da li joj je poklanjao dragulje koji su isticali boju njenih očiju i govorio joj da mu skrede pažnju. Zapitala sam se da li je osoblju davao slobodan dan, spremao joj doručak i ljubio je u kuhinji dok je na sebi imala samo njegovu odedu. Dok na sebi nije imala ništa. Takva pitanja u vezi s Amber uglavnom mi nisu padala na pamet i postidela sam se zbog njih. Ali ona su me podsetila i da bi trebalo da postavim druga pitanja. Ona koja bi mogla da mi pruže korisne podatke, onoliko koliko de Riv dozvoliti. „I, radiš li ovo često?“ Dobro, jadna sam. Međutim, učinilo mi se da su to jedina otvorena vrata i pokucala sam na njih. A možda su to bila jedina vrata koja sam videla. „Doručkujem li? Svakog dana.“ Prišao je kredencu i izvadio nekoliko tanjira. „Mislila sam na spremanje doručka. I davanje slobodnog dana osoblju kako bi bio sam s devojkom.“ Izgledao je kao da razmišlja o odgovoru. „Ne mogu redi da je tako.“ „Ne brini, nedu dozvoliti da mi to udari u glavu. Nisam zaboravila da nisam posebna.“ Namignula sam kako bi pomislio da samo ponavljam njegove reči umesto da tražim ohrabrenje koje mi je odjednom postalo očajnički potrebno.
126
„Redi du ti samo ovo, Emili. Zabavljao sam se s više glumica i ti si jedina koja se nije polomila ne bi li pokušala da me zabavi. Mislim, van spavade sobe.“ Dok je govorio, stavio je papirni ubrus na jedan tanjir i počeo da reda šnite pržene slanine na njega. „Pravicu se da je to kompliment.“ Ako demo pravo, nisam sigurna šta je hteo da kaže time. „Možda i jeste.“ Rekao je to olako, ne žaledi se, ali što sam više razmišljala, njegova opaska me je sve više uzrujavala i terala me da se pitam želi li da nešto radim drugačije. Pomislila sam na Amber. Ona je oličenje zabavne devojke. Nikad nije mogla da sedi mirno, htela je da zuji po kafidima i peva karaoke iz sveg glasa. Bila je bučna, nesputana i živahna. Iako mi se uvek činilo da sam i ja takva dok sam bila s njom, te osobine se nisu zadržale posle našeg rastanka. Želi li Riv da joj budem sličnija? Usredsredila sam se na seks, ali moram li da budem takva da bi se otvorio preda mnom? A to nije nešto što mogu otvoreno da pitam. Prekrstila sam ruke i naslonila grudi na pult. „Zar nisi želeo da tvoje ranije devojke budu zabavne?“ Široko čelo mu se blago naboralo. „Uglavnom me privlači ono što je zabavno. Ali nekad ume da bude iscrpljujude.“ „Šta je s tvojom poslednjom devojkom? Je li ona bila zabavna?“ „Bila je i zabavna i iscrpljujuda.“ „I zbog toga nisi više s njom?“ Nisam ni znala da du to pitati sve dok mi reči nisu izletele. A pošto sam to ved izgovorila, shvatila sam da me je nesigurnost naterala na to, ali ponadala sam se da de mi njegov odgovor redi ono što moram da znam. Pogledao me je pre nego što se okrenuo da stavi tost na tanjir. „Komplikovano je.“ Kad se ponovo okrenuo prema meni, dodao je: „Da, zbog toga.“ Znam na staje mislio pod iscrpljujudim. Amber je zaista bila i jedno i drugo. To je jedan od razloga što je postalo nemogude da ostanemo prijateljice. Iako je ona predložila da raskrstimo, zapravo sam ja otišla. Napustila sam je. Ja, koja sam se uvek osvrtala. Iako sam govorila sebi kako sam imala mnogo razloga da odem, možda sam baš zbog toga konačno uspela to da uradim. Zato što sam u tom trenutku bila umorna.
127
Sasvim je mogude da je i Rivova priča slična. „Dakle, ti si raskinuo s njom? Nije bilo obrnuto.“ Ponovo je zastao da razmisli pre nego što je odgovorio. „Više nisam siguran.“ Zagledala sam se u njega, pokušavajudi da protumačim njegov odgovor. Koliko vidim, najizraženije osobine su mu stoicizam i uzdržanost. Ako je bio takav i s Amber, onda ju je možda odbacio bez oklevanja. Možda je bio s njom zbog zabave, zbog seksa. Ona je svakako bila dobra i u jednom i u drugom. Možda je Džo u pravu. Kad je postala više od toga, kad je postala previše naporna – što je lako zamisliti ako je Amber i dalje divlja kao kad sam je poslednji put videla – da li ju je Riv predao poslovnom partneru? Muškarcu koji prodaje žene ljudima koji mnogo pladaju da bi slomili nesputanu strast? I to je mogude. Ali kod Riva sam povremeno viđala iskre koje nagoveštavaju prava osedanja ispod uzdržane spoljašnosti. To sam možda i umislila iz očajničke potrebe da nađem nešto ljudsko u ponižavajudem načinu na koji dopuštam da se odnosi prema meni. U kome uživam. Međutim, sad sam to nazrela i u njegovom glasu. U načinu na koji je rekao: „Komplikovano je.“ U načinu na koji je rekao: „Više nisam siguran.“ U rečima prožetim tugom. Kajanjem. Možda to samo znači da se loše oseda zbog onoga što joj je uradio, ali u njegovim rečima je odjekivalo mnogo kajanja, te sam osetila potrebu da kažem nešto utešno. „Onda je možda odluka bila obostrana. Najbolje za oboje. Mada ne mogu da zamislim da bi ijedna devojka želela da te ostavi.“ Kad sam izgovorila te reči, zvučale su zašedereno i šuplje umesto iskreno. Nisam mogla da krivim Riva što ih je tako shvatio i nakrivio glavu s nevericom. „Kakvo laskanje, gospođice Vejborn. Pokušavaš li ved da dobiješ novi poklon? Čudi me što nisi i dalje iscrpljena od zarađivanja poslednjeg.“ Ne, to stvarno mislim. Ne mogu da zamislim da iko želi da te ostavi. A nisam mogla da zamislim ni da mu to otvoreno kažem. Šta ako otkrijem da je zaista povredio Amber? Zar tad ne bih poželela da ga ostavim? Bih. Naravno da bih. Međutim, sve te misli sad nisu važne. Dok je ne pronađem, dok ne saznam istinu, nedu modi ni da znam šta sam zaista mislila. Tako da sam odgovorila: „Oba poklona koja sam dobila veoma mi se dopadaju, kao i način otplate koji si izabrao. A prilično sam halapljiva žena. Spremaš mi hranu – sigurna sam da de to biti sasvim dovoljno da obnovim snagu.“ „Halapljiva žena nego šta. I, da, obnovideš snagu.“
128
Njegov osmejak, neupadljiva naredba, uvijeno obedanje – sve je to uticalo na mene i izazvalo želju da s isleđivanja pređemo na očijukanje. A od flerta do stapanja. Međutim, Amber. Prešla sam palcem po neravnini na pultu i nastavila da govorim o njoj. „Jesi li ostao u prijateljskim odnosima s njom?“ Trebalo je to da pitam odavno. Čak bi i viđaš li se i dalje s bivšim devojkama bilo dobro. Uzdržala sam se od toga jer mi se činilo da Riv ne bi razgovarao sa mnom o svojoj prošlosti. Ne posle reakcije na moje raspitivanje u spa-centru. Nisam pitala i zato što sam znala da odgovor ne bi dokazao ništa. Ako bi odgovorio odrečno, bi li to značilo da ne može više da razgovara s njom? Ili da su se rastali u toliko lošim odnosima da to ne želi? S druge strane, kad bi odgovorio potvrdno, ne bih mogla da predložim da nas upozna kako bih se uverila u to. I kako bih znala da ne laže? Nije podigao pogled s narandže koju je ljuštio. „S kim?“ Uzrujavam se, a on čak i ne učestvuje u razgovoru. „S Am… ovaj… sa svojom poslednjom devojkom? Vidiš li se nekad s njom?“ Sranje, umalo nisam rekla njeno ime. Moram da budem pažljivija. Riv je stavio polutke pomorandže na dva tanjira pa se okrenuo prema meni, naboranog čela. Napela sam se, pomislivši da je primetio moju omašku. Ali pitao je samo: „Čemu ovo isleđivanje? Imaju li ta pitanja neku svrhu?“ Odvojila sam se od pulta kako bih se ispravila, kao da du tako izgledati iskrenije. „Nije isleđivanje, paranoičaru. Ne znam mnogo o tebi. Pokušavam da otkrijem.“ „Pokušavaš da otkriješ nešto o mojim devojkama“, ispravio me je, brišudi ruke krpom, „a ne o meni.“ Zagledala sam se u sunčev odraz na vratima rerne. „Valjda hodu da znam i šta mogu očekivati u bududnosti.“ „Hajde da pojasnimo nešto.“ Glas mu je bio dovoljno odlučan da me natera da ga pogledam. „Devojke pre tebe nemaju nikakve veze s tobom, Emili.“ Možda je želeo da me ohrabri. Ali nije to učinio. Devojke s kojima se ranije viđao i te kako su imale veze sa mnom. Na kraju krajeva, da nije bilo jedne od njih, ja sad ne bih bila ovde. On to nije mogao da zna, ali ipak sam odgovorila s gorčinom. „Drugim rečima, ne zapitkuj.“ „Drugim rečima, zapitkuj o sebi.“
129
Nisam ni trepnula. „Hodeš li me ikad voditi u svoja druga odmarališta?“ Ali zapravo sam htela da pitam: Da li bi želeo da sam ona? Nije odgovorio, a izraz lica mu nije odao ništa. „Hmm, to sam i mislila.“ Izraz mu je malkice smekšao. Možda je i hteo da kaže nešto korisno, ali prekinulo ga je pištanje tajmera na rerni. „Fritate su gotove. Sedi tamo i donedu ti hranu.“ Otpustio me je. Ali samo do pulta iza nas koji, za razliku od onog ispred mene, nema ugrađene pregrade i uređaje, ved ispred njega stoje barske stolice. Sela sam na središnju i gledala kako Riv sipa jaja na tanjire. Želja da se durim je iščilela. Prvo, zato što izgleda suviše lepo s izvajanim nagim grudima i u donjem delu trenerke s dovoljno niskim pojasom da vidim seksi ispupčenje u obliku slova V na mestu gde mu se torzo spaja s butinama. Drugo, zato što je rekao da ne radi ovo često. Šta to poručuje o meni? Lagala sam kad sam rekla kako znam da nisam posebna. Bilo je previše suptilnih znakova koji nagoveštavaju da, ako i nisam posebna, svakako to mogu postati. Mada samo u spavadoj sobi. Van nje, nisam toliko sigurna. A šta je s Amber? Je li ona mislila da je posebna? Je li bila? Možda je i bolje što je prekinuo moje ispitivanje jer nisam sigurna želim li da čujem neke odgovore. Umorno sam uzdahnula i namestila zahvalni osmeh kad je Riv spustio jedan tanjir ispred mene, a drugi odmah pored. Nije još seo, ved se vratio po pribor za jelo i salvete, pa još jednom po šolje i bokal s kafom. Dok mi je sipao kafu, klimnula sam glavom prema neotvorenom LA tribjunu na pultu. „Novine?“ „Šta fali novinama?“ „Ništa, osim smrti drveda. Dobro došao u moderno doba, Rive, gde možeš čitati vesti na uređaju zvanom ajped, koji je obzirniji prema prirodi.“ Odlučno je odmahnuo glavom. „To nije isto.“ „Nije.“ Otpila sam gutljaj kafe. „Bolje je.“ „Moj otac je čitao novine“, rekao je i seo pored mene. „Kako vreme prolazi, uspomene na njega blede, ali ne zaboravljam kako je čitao nedeljne novine. Sve dok ih štampaju, ostadu pretpladen.“ „Povlačim sve što sam upravo rekla. Ja sam kučka.“ Jeste da nisam znala, ali ipak sam se gnušala sebe. Uzela sam zalogaj fritate. „Au, ovo je stvarno dobro, Rive.“ „Nema na čemu. Drago mi je što ti se sviđa.“
130
„Hvala što si spremio doručak“, rekla sam, bolje i sa zakašnjenjem nego nikad. „Gde li je tip poput tebe naučio da kuva?“ „Od bake. Ona je verovala da svaki dobar grčki momak mora da se snalazi u kuhinji.“ Govorio je o porodici s nežnošdu, čak poštovanjem. Imala sam osedaj da bi rekao i više kad bih ga podstakla. Mogla bih da naučim nešto iz tog razgovora, ali nisam se mogla naterati da navaljujem. Želim te podatke samo kako bih ih iskoristila i premda to jeste moj krajnji motiv, čini mi se da nije lepo da skrnavim ovaj trenutak. Zato sam rekla samo: „Možeš da me hraniš kad god poželiš.“ „Stvarno?“ Ispružio je ruku kako bi dohvatio krišku narandže s mog tanjira. „Zini.“ Kad sam poslušala, stavio mi je krišku u usta, ali nije je pustio, ved ju je i dalje držao između palca i kažiprsta. „Sad sisaj.“ Podvukla sam jezik ispod kriške i sisala vodku i njegov prst sve dok nije postao vlažan i lepljiv. Ni moje međunožje nije bilo u boljem stanju. „Moradu ovo da zapamtim za ubudude.“ Glas mu je bio promukliji nego maločas. „Molim te, učini to.“ Riv je uzeo poslovni dodatak novina i prionuo na hranu, što sam shvatila kao znak da voli da jede u tišini. Odlučila sam da mu udovoljim i uzela zabavne strane. „Ideš li često na audicije?“ Okrenula sam glavu prema njemu i videla da me posmatra krajem oka. „Ne, serija je uspešna. Računam da trenutno mogu da budem sredna zbog toga.“ Ili zadovoljna time. Ili možda samo ne previše nesredna. Uostalom, trenutno mi karijera nije najvažnija. „Mmm“, promrmljao je i zagledao se u novine. Mogla sam da zaključim kako mu je moj odgovor nezanimljiv, ali čula sam još nešto u njegovom glasu. Ako ima nešto da kaže, želim to da čujem. Okrenula sam se prema njemu. „Ne odobravaš to? Posle svih ostalih devojaka s kojima si se zabavljao, verovatno se stidiš da te viđaju s nekom koja glumi robotski glas u jednoj seriji.“ Uputio mi je oštar pogled neodobravanja. „Nemoj to da radiš. Nisi takva devojka.“ Nisam kakva devojka?, poželela sam da pitam. Jer sve što mi je padalo na pamet bilo je da misli kako nisam Amber. Što znam i sama. Spustio je novine. „Samo izgledaš kao da nisi sasvim zadovoljna tom ulogom. Kad god pričaš o tome, rugaš se.“
131
Zaustila sam da se usprotivim, ali nisam mogla. Tako da sam samo uzdahnula. „To nije uloga snova. Ali serija je hit. A producenti razmišljaju da me sledede godine pretvore u simulirani oblik života umesto da ostanem samo glas koji izlazi iz zidova.“ „Tako da deš biti na ekranu, ali glumideš robota?“ Verovatno sam umislila podrugljiv prizvuk u njegovom glasu, ali mogu li ga kriviti ako ga je bilo? Zastenjala sam i pokrila lice dlanom. „Znam. Nije mnogo bolje.“ Spustila sam ruku na pult. „Ali nisu ni ostale uloge koje mi agent predlaže. Sve su budalaste. Lepo lice, devojka iz doline bez imalo mozga. To je jednako ponižavajude. Samo na drugačiji način.“ „Prokletstvo lepote“, odvratio je. Ovog puta je bilo jasno da mi se ruga. Podigla sam salvetu i gađala ga. „Nije prokletstvo. Ali činjenica da sam privlačna ne donosi mi uvek mod kao tebi.“ Natuknuo je to u svom spa-centru i mada sam razumela šta je hteo da kaže, bilo mi je drago što mogu da mu vratim njegovim argumentom. Međutim, nije ispalo onako kako sam se nadala. „Nisam siguran u to. Kladim se da bi mogla da dobiješ uloge koje želiš. Samo to ne radiš na pravi način.“ „U pravu si“, odgovorila sam napregnuto. „Trebalo bi da se sama pozovem kod svog agenta neke subote, da plivam naga u njegovom bazenu i tad bih verovatno mogla da izaberem neku ulogu.“ Oči su mu zaigrale, jedini znak da mu se moje reči nisu dopale. „Mogla bi i da zahtevaš da ti ugovori bolje uloge. Podseti ga da možeš da igraš te fufice, ali da bi time gubila vreme zato što si pametna i talentovana. Ako odbije da prihvati istinu, onda ti je potreban novi agent. A s obzirom na popularnost te serije, siguran sam da ti nede biti teško da nadeš drugog koji de te zastupati. Ako to zaista želiš, onda to treba i da uradiš.“ Više puta sam razmišljala o tome, ali uvek sam odustajala iz puke navike. Navikla sam na to da mi govore koju bi ulogu trebalo da igram. Da mi muškarci to govore. Ali Riv mi sad govori nešto drugo. Govori mi da imam i druge mogudnosti. Ohrabruje me da sama odlučujem. Nisam znala šta da odgovorim, tako da sam odustala od daljeg razgovora. „Čak i ne znaš jesam li talentovana. Nikad nisi video kako glumim.“ Nije mi dao da se izvučem. Nakrivio je glavu i rekao: „Neke stvari naprosto znaš.“
132
Njegova izjava imala je skriveno značenje i zapitala sam se šta još naprosto zna. Kakve stvari naprosto zna o meni. Ali čudna osedanja koja bujaju u meni, bučna i živahna kao karneval, važnija su od tih pitanja. Možda nisam vragolasta, drska ili „zabavna“, ali nalazim se ovde. Spremio mi je doručak. Pružio mi je mogudnosti. Tucao me je onako kako volim. I možda je povredio moju drugaricu. Ali spremio mi je doručak. Podigla sam šolju i otpila gutljaj kafe, progutavši i knedlu koja mi se napravila u grlu. Riv je i dalje zurio u mene, zbog čega sam se istovremeno osedala smušeno i vredno. Izbacio me je iz ravnoteže. Morala sam da skrenem misli nečim te sam pogledala ostatak novina. Na vrhu je stajao dodatak o sinodnim dešavanjima u gradu. Čim sam videla uvodni članak, čvršde sam stegla šolju. Govorio je o balu povodom Dana zaljubljenih na kojem je Riv bio i njegova fotografija stajala je u sredini. Izgledao je lepo u crnom smokingu firme Dolce i Gabana, gotovo jednako lepo kao kad sam ga nodas videla u njemu. „Išla bih s tobom“, rekla sam, klimnuvši glavom prema novinama. Nisam to rekla iz razočaranja ili potrebe da učvrstim naš odnos, ved iz iskrene želje da budem njegova pratilja. To me je iznenadilo i odmah sam pokušala da smislim kako da povučem reči. Pre nego što sam stigla da se izvučem, progovorio je. „Hvala, drago mi je zbog toga.“ Osmeh je ispario. „Zapravo sam hteo da razgovaramo o tome.“ Glas mu je bio ozbiljan i skupila sam hrabrost za ono što de redi. „Trenutno ne mogu da se zabavljam s tobom. I nedu te voditi na javna mesta.“ Grudi su mi se stegle i ponovo mi se napravila knedla u grlu. Došlo mi je da plačem ili da vrištim. Nisam mogla ni jedno ni drugo, pa sam se ispravila. „Kad si rekao da nisam zabavna, nisam shvatila kako misliš da je grozno biti u mom društvu.“ Nasmejao se. „'Grozno'. Veoma smešno.“ Namrštila sam se, povređena njegovom izjavom, ponižena njegovim smehom, na ivici snažnijih, žešdih osedanja koja nisam htela da odam. Ustala sam kako bih pokupila svoje stvari i otišla. „Sedi“, naredio je, odjednom ozbiljan. Sačekao je dok to nisam nevoljno učinila. „Hteo sam redi da te nedu još izvoditi. Ne pojavljujem se u javnosti sa ženama s kojima se ne viđam bar dva meseca.“ „Stvarno?“ Zaprepašdenje je bilo ogromno koliko i olakšanje. „Stvarno. Bez izuzetaka.“
133
Izračunala sam kad de se moje dvomesečno pripravništvo završiti. „To znači da me nedeš izvoditi u javnost do kraja marta.“ Izvio je usnu, zadirkujudi me. Izazivajudi. „Ako i dalje budeš tu.“ „Bidu“, odgovorila sam odlučno. „I meni se čini da hodeš.“ Nagnuo se prema meni i prešao mi dlanovima po golim butinama. To mi je skrenulo misli, ali ne toliko da ne pitam: „Čemu to pravilo?“ „Iz mnogo razloga. Uglavnom zato što, uprkos mišljenju mnogih, ne verujem da mediji imaju pravo da guraju nos u moj lični život. Mogu da nagađaju koliko hode, ali radije bih da im pružam što manje materijala mogu.“ Mnogi glumci i glumice dele njegovo mišljenje i šunjaju se okolo kako bi izbegli paparace kad odlaze na prvi sastanak ili kres kombinaciju. Sasvim je razumno što je i Riv usvojio takvo ponašanje iako je strogo određen vremenski rok malkice nepopustljiv. Kad sam shvatila da se to odnosi i na posedivanje ostalih odmarališta i odlaska u Vajoming, snuždila sam se. „I zato me nedeš voditi na putovanja.“ „Tako je.“ Zvučao je gotovo kao da mu je žao zbog toga. „I zbog toga demo se dotle viđati samo vikendom. Radim preko nedelje, i to često od kude, tako da nikad ne znam ko bi sve mogao da se zatekne tu.“ Dođavola. Dva meseca dok mi se ne pruži prilika da odem tamo gde je najpotrebnije. Dođavola, dođavola, dođavola. Namrštila sam se, poželevši da me ne dodiruje kako bih se usredsredila samo na svoju osujedenost. Odvažila sam se da mu kažem da mu zameram. „Možda bi bilo korisno da si mi to ranije rekao.“ „Zašto?“ Drski sjaj u njegovim očima još više me je razgnevio. „Zato što bih tad znala šta da očekujem. To bi me poštedelo mnogo nerviranja.“ Odgurnula sam njegove ruke i okrenula se tako da sam kolenima upirala u pult umesto u njega. Dva meseca. Dođavola. „U pravu si“, rekao je Riv tiho. „Trebalo je da ti kažem.“ Neznatno sam okrenula glavu prema njemu, iznenađena tim priznanjem. „Zašto nisi?“ Izgledao je kao da želi da mi okrene celo telo prema sebi, ali uzdržao se. „Možda volim da te gledam iznerviranu.“
134
Da, sigurna sam da je to tačno. „A možda si samo seronja.“ Prokletnik se samo osmehnuo. A onda mu se izraz uozbiljio. „Možda ti nisam rekao zato što sam se nadao da mogu postati čovek koji pristaje na izuzetke.“ Sačekao je delid sekunde. „Ali ne mogu.“ Shvatila sam šta hode da kaže, duboko u sebi, u kostima. Iako ne znam zašto se nadao da može biti drugačiji nego što jeste ili šta bi ga podstaklo – ili ko – da to uopšte poželi, dobro znam kako je kad hodeš da se promeniš. Pokušati da se promeniš. Otkriti da je to nemogude. I znam kako je kad očekujete da de ljudi oko vas to prihvatiti. Moja ogorčenost i iznerviranost splasnule su u nevoljno prihvatanje. Moram da pronađem Amber, čak i ako bude trajalo duže nego što sam prvobitno nameravala. Čak i ako sa svakim korakom nalazim sve više zajedničkog sa svojim neprijateljem. Čak i ako otkrijem da mi uopšte nije neprijatelj. Tiho sam uzdahnula, želedi da se uverim da nije prekršio to pravilo ni sa kim. „A šta je s devojkama s kojima si samo jednom viđen u javnosti?“ „To znači da sam bio s njima bar dva meseca. A onda, kad sam ih izveo, verovatno su omašile te večeri u javnosti. Ili sam ih samo ostavio.“ „Pravi si kavaljer. Kao što sam rekla – seronja.“ Ali razmišljala sam o tome staje rekao. Omašile te večeri u javnosti. Znači li to da ima još nepisanih pravila koja ne znam? Hode li biti drugih prepreka koje ne očekujem? Nagnuo se prema meni i prošaputao mi na uvo. „Prestani da brineš, plavooka. Nedu te baciti vukovima. Radije du te sam proždrati.“ Sigurna sam da je to tačno. I ne verujem da je mislio na proždiranje samo u seksualnom smislu, zbog čega je zvučalo još uzbudljivije. Telo mi je ved bridelo od njegovog milovanja po butinama, a sad mi je, iako se naslonio na stolici, njegov dah grejao kožu. I pored svega što mi je prolazilo kroz glavu, uzbuđenje mi je i dalje kolalo krvlju, podstaknuto samo njegovim prisustvom. Rasprava je završena, ali još nisam bila spremna da odustanem. „Je li bilo devojaka koje nikad nisu položile dvomesečni ispit?“ „Mnogo. Bilo je onih koje nisu položile ni jednu nod.“ Ali ti jesi, Emili. Kao i Amber. Kao i sve žene s kojima sam ga viđala na fotografijama. Kad samo pomislim da ih je bilo još. Nalaktila sam se na pult i naslonila bradu na šaku, iskrenuvši se prema njemu. „Hmm.” „Hmm? Šta to znači?“
135
Pošto je nekad lakše upirati prstom u druge čije mane ne želite da vidite u sebi, licemerno sam rekla: „To znači da si veda drolja nego što sam mislila.“ „Jesi li me upravo nazvala droljom?“ Sad sam bila sigurna da želi da me istuče po dupetu. Široko sam se osmehnula. „Ako ti to pristaje.“ „Ne pristaje meni, ved tebi.“ „Sad ti mene nazivaš droljom?“ Zaslužila sam da mi odbrusi, ali ne i taj izraz… ne više. „Da.“ Ustao je i primakao mi se, povukavši me do ivice stolice tako da sam morala da raširim kolena kako bi mi stao između nogu. „Štaviše, to ti se sviđa.“ Položila sam mu dlanove na grudi kao dva znaka stop. Nisam ga odgurnula, ali ga nisam ni pustila da mi se dalje približi dok ovo ne raščistimo. „Dok se seksamo, Rive, da, sviđa mi se. Zapravo, mnogo mi se sviđa. Ali ne i u običnom razgovoru. Uglavnom zato što je to jedno vreme bilo tačno, ali više nije. Nimalo. Znaš li da na prstima jedne ruke mogu izbrojati s koliko sam muškaraca bila u poslednjih pet godina?“ Tačnije, na dva prsta. „Stvarno?“ Nije ni pokušao da sakrije iznenađenje. „Da, stvarno.“ „Hmm.“ Nije ni pokušao da sakrije koliko mu je drago zbog toga. „Izgleda da du čuvati reč drolja samo za prilike kad si ispod mene.“ „To bi bilo lepo.“ Bez upozorenja me je podigao i grubo spustio na pult, prikovavši mi ruke iznad glave. „Ovako?“ Oči su mu blistale od mračnog zadovoljstva. Uzvrpoljila sam se ne bih li se oslobodila, ali čvršde me je stegao. „Jesi li ovo htela, droljo? Takva jebena kučka. Tako pohlepna mala kurva.“ Da. Baš ovako. Njegov čvrst stisak me je boleo i ivica pulta mi se urezala u krsta zato što je naslonio kukove na mene, ali odmah sam se uzbudila. Isprekidano sam disala, a usta i pica bile su mi spremne za nasrtaj. Spustio je pogled na moje usne, pa ga podigao do mojih očiju. I dalje mi je držao ruke, ali popustio je stisak, a ja sam prestala da se pretvaram da se opirem. Naježila sam se od njegovog pogleda – punog zanimanja, punog divljenja. Grudi su mi nabujale. „Emili“, rekao je i shvatila sam da volim zvuk svog imena iz njegovih usta. „Ostani da prespavaš kad god dođeš ovamo.“ Knedla mi se napravila u grlu. „Važi.“
136
Želela sam da me poljubi i pomislila sam da de to učiniti, ali on se ispravio. „Vidi šta si uradila.“ Ispratila sam njegov pogled i videla ispupčenje u njegovoj trenerci. Nakrivio je glavu prema stepenicama. „Dođi da se istuširaš sa mnom kako bi se postarala za ovo i dokazala koliko mi je grozno u tvom društvu.“ Otišao je, potpuno siguran da du ga slediti. Pošla sam za njim. Naravno da jesam. Sa svakim korakom prisedala sam se šta sam sve saznala otkako se onog dana pojavio u mojoj kudi i prvi put me poljubio. Ono što sam nekako dozvolila sebi da zaboravim. Nije ni važno je li Riv ubica ili nije. Bez obzira na to da li je gurnuo Misi Mataju s litice ili naredio nekome da to učini ili - Bože, molim te, ne daj da bude tako – uradio bilo šta zbog čega je Amber ubijena, Džo je s pravom brinuo za moju bezbednost. Zato što nema nimalo sumnje da de me Riv malo-pomalo ubiti.
137
Šesnaesto poglavlje Posledica lepo provedene nedelje s Rivom bio je ponedeljak ispunjen grizom savesti. Boleo me je stomak dok sam se vozila na sjajan posao u neverovatnom automobilu koji mi je poklonio zanosni muškarac koji bi trebalo da mi bude neprijatelj, a ne ljubavnik. Ako du provoditi vikende s njim, onda moram dati sve od sebe da se u slobodno vreme usredsredim na druge načine da pronađem Amber. Mada nemam mnogo slobodnog vremena. Sa snimanjima koja traju dvanaest sati i ograničenim mogudnostima istrage, ne mogu da uradim mnogo toga. Ali kad sam stigla u studio, palo mi je na pamet kako mogu nešto da uradim – mogu da razgovaram s Krisom Blejklijem. Trebalo je to ved da uradim, a verovatno bih i učinila da nisam bila toliko zaokupljena Rivom. Iako Kris ne poznaje Amber, znao je Misi. Provodio je vreme u odmaralištu u Palm Springsu s njom. Svakako mi može redi nešto novo o Rivu. Neke prljave tajne o tom paru. I sama njegova teorija o uzroku njene smrti mogla bi biti vredna razgovora. Za razliku od Džoa, ne verujem da mi prisluškuju mobilni, ali zaključila sam kako obazrivost nede škoditi. Uostalom, Kris ničim nije natuknuo šta misli o Rivu. To znači da mi je potreban izgovor kako bih ga pozvala. Mogu uzgred da spomenem Misi. Sredom, prikladan izgovor je iskrsnuo na snimanju. Čim smo napravili pauzu, pozvala sam ga s telefona iz menze. Pomislila sam da ga pozovem s mobilnog koji mi je Džo dao, ali podozrevala sam da se Kris nede javiti ako vidi nepoznat broj. Međutim, svakako de se javiti ako pozovem iz studija. Nijedan glumac ne može da odoli takvim pozivima. Javio se posle prvog zvona. „Dao, Krise. Emili ovde.“ „Emili! Dao, nisam tebe očekivao. Šta ima? Jesi li izgubila mobilni?“ „Nisam. Budalasto sam ga ostavila kod kude, a nisam mogla da čekam da te pozovem, tako da koristim telefon u studiju.“ Gotovo je uznemirujude s kolikom lakodom sam lagala. „Pa, to obedava. Ne znam šta de Megan misliti o tome, ali…“ Prekinula sam ga. „Prestani. Ne zovem te zbog toga. Imam vest za tebe. Upravo sam saznala da de sledede sezone uvesti novog muškog junaka u seriju i znam da bi želeo to odmah da saznaš.“ Iskreno govoredi, mislim da nema šanse da Kris dobije tu ulogu, ali on ne mora to da zna. 138
„Ozbiljno? Mala uloga ili?“ „Povremena, majčin brat. Mislila sam da se nađemo kako bih ti dala nekoliko natuknica za spremanje.“ Nadam se da mogu izvudi neke podatke od jednog od pisaca da potkrepim svoje reči. „Jebiga, nisam u gradu. Kad je audicija?“ „Tek posle pauze. Još je nisu ni najavili tako da imamo vremena.“ Samo du morati da smislim kako da se sastanak s njim ne poklopi s vremenom koje provodim s Rivom. „Možda bi mogao da dođeš i u studio. Kad se vradaš?“ „Poslednje nedelje marta. U Kanadi sam na snimanju nastavka Ratnika Vika.“ „Snimaju nastavak?“ Prvi deo je najgori film koji sam ikad gledala. „To je nezavisni film. Ne mora da zaradi mnogo da bi se isplatio.“ U pravu je. „Dakle, videdemo se kad se vratim?“ Načas sam pomislila da ga pitam preko telefona. Ali želim da saznam što više prljavih tajni. Tajni kakve možete čuti samo uživo kad razgovor nije vremenski ograničen. „Da, kad se vratiš. Možda du dotle saznati još nešto.“ Razočarala sam se što se nedemo ranije videti, ali ionako nedu nikuda dok mi ne istekne dvomesečna proba s Rivom. A snimanje ove sezone Slededegeneracije završide se u to vreme, pa du verovatno modi da se vidim s Krisom radnim danom. Tog vikenda sam ostala kod Riva i u petak i u subotu. Kao i slededeg. To nam je postala navika. Ponekad sam brinula zbog protoka vremena, brinula zbog Amber. Pored sastanka s Krisom, nije mi padalo na pamet ništa drugo što bih mogla da uradim, a Džo je pratio sve tragove do kojih je došao. Bio je sve sigurniji da je Amber upala u Vilanakisovu mrežu trgovine ljudima i da de mu biti potrebno više vremena da to otkrije. S druge strane, ja sam postajala sve nesigurnija. U vezi s Amber. U vezi s Rivom. U vezi sa svime. Nisam videla nikakve znakove da petlja s mafijom kad sam bila s njim. A nisam videla ni ikakve tragove od Amber. Ali videla sam tragove sebe – devojke kakva sam nekad bila. Devojke od koje sam pobegla. Devojke na koju sam zaboravila iako volim da budem baš takva. Sa svakom nedeljom koja bi prošla, sve manje sam se osedala kao da igram ulogu, dok sam se radnim danima sve više osedala kao da se pretvaram. Lagala sam Taj a Mejsija kad me je zapitkivao o šljivama na vratu. Izbegavala sam agenta kad je pokušavao da mi ugovori audicije jer sam želela da Rivu posvetim vikende i pauzu u snimanju. Dani su mi naizgled bezbrižno prolazili iako sam ključala od stida. Kad bi se snimanje završilo u petak uveče, smestila bih Emili Vejborn u krevet i probudila Emili Barns.
139
Početkom marta sam se probudila u Rivovom krevetu usred nodi. Bila sam sama i odlučila sam da ga potražim pošto nisam mogla ponovo da zaspim. Uzela sam njegovu majicu iz komode i pošla u potragu. Svugde je bio mrak. Provirila sam preko ograde i videla da ni u prizemlju nije upaljeno svetio. Kuda je bila tiha i shvatila sam da je ovo prvi put da mogu da istražujem. Uglavnom se Riv i njegovi ljudi vrzmaju okolo, a nikad nisam imala razloga da zavirim u bilo koju sobu naspram glavne spavade. Ali sad sam imala. Ako me uhvate, redi du da sam ga tražila. Prve dve sobe u koje sam ušla bile su obične gostinske. U svakoj su stajali krevet, nodni stočid i komoda. Treda soba je na prvi pogled izgledala isto, ali tad sam primetila časopis na nodnom stočidu. Poslednji gost ga je verovatno ostavio, ali kad sam ga podigla, otkrila sam da je reč o časopisu Pipi starom godinu dana. Onom u kojem je prvi put objavljena moja fotografija. Onom u kojem je objavljena fotografija Amber i Riva. To ne mora da znači ništa. A može i da znači nešto. Ne želedi da preplavim prostoriju jakom svetlošdu, upalila sam lampu na nodnom stočidu i osvrnula se. Na komodi su stajale kutija za nakit i četka za kosu iz koje su virile vlasi plave kose. Otvorila sam gornju fioku i našla ženski donji veš. U ostalim fiokama su stajale farmerke, majice i spavadice. I orman je bio pun odede – večernjih haljina, bluza, pantalona, cipela. Riv je bio s mnogo žena. Odeda bi mogla da pripada bilo kojoj od njih. A možda je više žena zaboravilo odedu, te ju je ovde pohranjivao. Možda ju je čuvao kako bi se prisedao trenutaka provedenih s njima. Zašto sam onda toliko sigurna da su to Amberine stvari? Verovatno zato što je ona poslednja devojka s kojom se zabavljao. Ali ako stvari jesu njene, zašto su tu kad njih dvoje više nisu zajedno? Maljice na potiljku su mi se naježile i stresla sam se. Ne želim da budem ovde. Ne mogu da saznam zašto su te stvari tu ako ne pitam, a što duže ostajem, to mi se misli više roje po glavi. Isključila sam lampu i ovog puta zaista pošla da potražim Riva. Pošto je prizemlje bilo previše tiho, vratila sam se hodnikom i pošla stepenicama što vode na drugi sprat. Nikad nisam bila tamo i nisam imala predstavu šta du zatedi. Čula sam njegov glas i pre nego što sam se popela. Razgovarao je s nekim. To bi trebalo da bude razlog da se ne približavam, ali bio mi je potreban. Bilo mi je potrebno da me uveri kako nema razloga da verujem da je povredio bilo koga. Da me uveri kako mi je pokazao pravu ličnost baš kao što sam ja njemu pokazala svoju.
140
Stepenice su me dovele do velike tavanske prostorije. Bio je mrak, ali mesečina je prodirala kroz još jedan stakleni zid, i to je bilo dovoljno da razaznam kako je ovo kancelarija jer su uz unutrašnji zid stajale police za knjige i ormaridi za dokumenta. Riv je sedeo za dugačkim radnim stolom u zadnjem uglu. Svetlost s velikog kompjuterskog ekrana obasjavala mu je lice i grudi. „Jebi se“, rekao je. Ukočila sam se. Ali gledao je u ekran. „Samo si se iznervirao zato što sam te počistio.“ „Između ostalog“, odgovorio je muški glas i dodao nešto na grčkom. Nisam znala razgovara li preko spikerfona ili Skajpa. Kako god, s kim bi Riv mogao da razgovara usred nodi? Obrglila sam se i skupila u tami, posmatrajudi ga, ne zato što sam njuškala, nego zato što imam urođenu radoznalost kad je o njemu reč i bila sam prilično sigurna da ne bi želeo da čujem s kim priča, o čemu god da priča. Možda bi trebalo da se vratim u krevet. „To je porodična crta“, odgovorio je glas s kompjutera. „Dugo se durimo.“ „A Nikolasu to odlično polazi za rukom“, odvratio je Riv. Nije podigao pogled s ekrana. „Što ne dođeš ovamo?“ „Da dođem? Ja? Ili Niki?“ „Nijedan od vas.“ Sad je pogledao pravo u mene. „Emili.“ Sve vreme je znao da sam tu. Naravno. Pružio je ruku prema meni. Prišla sam jer je to želeo, jer bih uradila sve što zatraži. Kad sam se dovoljno približila, povukao me je na krilo i obavio mi ruku oko struka. I svi moji strahovi i sumnje odmah su se razvejali. Kad sam videla ekran, sve je postalo jasnije. Tri prozora pokazivala su lica tri muškarca, a u četvrtom prozoru je bio animirani kompjuterski sto s kartama poredanim na sredini. Peti prozor pokazivao je otvorene karte kao i tablu s imenima, trenutnim iznosima opklada i ukupnim rezultatom. „Onlajn poker?“ Donekle je slatko što se Riv bavi nečim tako uobičajenim za muškarce. „S pravim novcem, naravno. A ti si mi amajlija.“ Međutim, pogled na novac koji je osvojio poručivao je da mu amajlija i nije potrebna. Videla sam da je Niki položio ulog i da je red na Peta. Pet me je prvi primetio. „Ko je ova lepotica?“ Bio je približno mojih godina i tamnije puti koja nagoveštava da je s Mediterana. Jarka prirodna svetlost iza njega govorila je da je u drugoj vremenskoj zoni. Riv ga je otkačio. „Niko, što se tebe tiče. Stavi ulog.“
141
„Ali pogledaj je“, rekao je drugi čovek. Niki, kako je pisalo na ekranu. Rekla bih da je desetak godina stariji od Riva. Riv mnogo liči na njega. Možda su rođaci. Tredi, Dino, pomno me je osmotrio. „Da, dobra ideja.“ Povukla sam majicu koju sam nosila. Znala sam da sam pokrivena, ali osetila sam se ogoljeno pred toliko očiju. Ne skredudi pogled s ekrana, Riv je tiho rekao: „Znaš da te gledaju ne bi li prokljuvili moje karte.“ „Oh.“ Nije mi ni palo na pamet da pokušavaju da mi pročitaju izraz lica. Bilo je teško misliti o bilo čemu dok mi je prelazio palcem po goloj butini. Verovatno je to nesvesno radio iako su mi varnice želje poletele sve do središta. Pet je zaškiljio. „Stvarno, Rivise? Ionako pobeđuješ. Zar nisi mogao da pustiš curu da nam oda nešto?“ „To je loša ideja“, rekla sam. „Jeste da vidim njegove karte, ali ne znam ništa o pokeru, tako da bih vas odvela na pogrešan put.“ To nije tačno. Igrala sam karte otkako sam naučila da brojim do deset. Riv trenutno juri boju, a ako izvuče dvojku ili sedmicu herc, dobide kentu u boji. „Rivis?“, pitala sam ga. Međutim, Pet je odgovorio. „Kao Bivis i Bathed. To mu je nadimak od koje beše godine, petnaeste?“ Pošto je i na ekranu pisalo Rivis, pretpostavila sam da su sva imena nadimci. Dino je klimnuo glavom. „Tako nekako.“ „A ti si Bathed, Petrose. Stavi jebeni ulog.“ Petros je na grčkom promrsio nešto što je zvučalo kao psovka i stao da kuca. Na ekranu se videlo da je položio ulog i strelica se pomerila na Rivisa. Pomerio je ruku nagore ispod moje majice do spoja torza i karlice. Zbog njegovog milovanja bilo je nemogude da se ne uzvrpoljim. Možda to ipak nije radio nesvesno. Okrenuo je glavu prema meni i osetila sam njegov vrud dah na uvu. „Šta kažeš, Em? Treba li da rizikujem ili ne?“ Dino je rekao nešto što nisam razumela, a Petros je odgovorio takode na grčkom. A onda je pitao: „Zašto uopšte pomažeš Rivisu?“ Riv je odgovorio nešto što takođe nisam razumela. Upitno sam ga pogledala. „Pokušavaju da me ubede da ne slušam tvoje savete pošto se ne razumeš u poker.“ Pogled koji mi je uputio poručivao je kako dobro zna da se razumem u tu igru. „Rekao sam im da ti ipak verujem.“ To je sigurno rekao tek da bi kazao nešto, ali istovremeno sam se oduševila i uzrujala. Ja nisam osoba kojoj može da veruje. A koliko god želela da bude drugačije, nije ni on.
142
Ali želela sam to. Želela sam da mi veruje bez obzira na to koliko to nezasluženo bilo. Zbog toga sam, a i zato što je imao dobre karte, odgovorila: „Kažem da ideš na sve.“ Podigao je drugu ruku i pomilovao me po obrazu. „Ne možeš da pobediš ako ne rizikuješ, zar ne?“ Klimnula sam glavom iako nisam znala da li i dalje govorimo o igri. Nešto čudno me je steglo u grudima. „Idemo na sve.“ Spustio je ruku na tastaturu da položi ulog. Animirani krupije je okrenuo petu kartu. Dvojku herc. Riv je pokupio sve. Ostali su kukali i jadikovali. To je bilo očigledno iako nisam razumela jezik. Riv mi je nosom protrljao obraz. „Prikladna karta.“ Spustio je usne niže da mi zasisa vrat. Misli da je prikladna zato što je pobedio, rekla sam sebi. Ne misli na srce i broj dva. Ali kako može iskreno da kaže tako nešto kad u gostinskoj sobi ima pun orman ženske odede? Sve je bilo spremno za novu partiju i svi igrači su morali klikom da potvrde hode li nastaviti. Dino je rekao nešto Rivu. Riv je podigao usne s mog vrata samo da bi odgovorio. „Ne, završio sam.“ Još kukanja. Još protivljenja. Niki je rekao nešto što je Rivu privuklo pažnju. Sve reči su zvučale slično jedna drugoj, ali mogla bih se zakleti da je rekao Mikelis. Ili Nikolis. Možda je to Nikijevo pravo ime. Šta god da je rekao, Rivu se nije dopalo. Odbrusio je nešto. Nešto zbog čega su se svi iznenadili. A onda se nagnuo i isključio kompjuter. „Šta su rekli?“, pitala sam. „I ko su oni? Prijatelji?“ Riv me je okrenuo kako bih ga opkoračila i zajahala mu kitu u erekciji. Prešao mi je dlanovima niz kičmu i naježila sam se od njegovog dodira. Načas sam pomislila da mi nede odgovoriti, što mi nije mnogo smetalo s obzirom na ono što je radio. S obzirom na to da sam počela da se pribojavam istine, možda je najbolje izbegavati je. Ali tad je rekao: „To su moji rođaci, a Nikolis mi je ujak.“ Vidiš, rekao je Nikolis. „Pitali su me da li bih te podelio s njima.“ Nagnuo se, usnama mi obujmio bradavicu preko majice i sisao dok se nije ukrutila. Srce mi se ubrzalo kako zbog njegovih usana tako i zbog njegovih reči. Deljenje je nekad bilo uobičajeno. Tad mi nije smetalo. Ne bi mi mnogo smetalo ni sad. Uradila bih to da Riv traži. Samo sam priželjkivala da ne želi to. Htela sam da me želi samo za sebe.
143
Htela sam da znam da li to namerava sa mnom, ali nisam mogla da se nateram da izgovorim to pitanje baš kao ni sva druga koja su mi bila navrh jezika. „Jesi li to ved radio?“, pitala sam umesto toga. „Delio? S njima?“ „Jesam.“ „Drago mi je što sam obukla majicu.“ Mrzela sam što mi glas zvuči zlovoljno. Mrzela sam što me je njegov odgovor razočarao iako se nije odnosio na mene. Riv je odvojio usta od mojih grudi i zakotrljao mi bradavicu između prstiju. „Ne bih te pozvao da dođeš da nisi.“ Moje telo ga je zanimalo više od razgovora. Ili nije primetio koliko sam se uzrujala ili nije mario. „Da, iako si ranije delio devojke s njima. Iako si dozvolio da me tvoje osoblje vidi.“ Bila sam puna zebnje, ali sve bi bilo kako valja kad bi mogao da ispravi ovu budalastu sitnicu. To bi bio znak da nije onakav kakav se pribojavam da jeste. Uhvatio je rub majice i glavom mi pokazao da podignem ruke. Kad me je svukao, pogledao me je u oči. „Ne smeta mi šta moje osoblje vidi zato što znam da to voliš.“ Poljubio mi je usne rastvorene od iznenađenja. „I, da, delio sam s tim drkadžijama, ali samo povremeno. I uvek tek pošto bih završio s tom devojkom.“ To je dovoljno. Više nego dovoljno. Zato što sam želela da bude. Zato što mi je to bilo potrebno. Spuštao mi je usne niz bradu i vrat. Krv mi je proključala kao reka lave i uskoro sam plamtela, želedi utehu koju samo on može da mi pruži. Riv se odvojio da izvadi nabreklu kitu iz trenerke. Podigao me je na kolena i uhvatio za kukove kako bi se postavio ispod mog ulaza, koji se ved ovlažio i nestrpljivo pulsirao. Ovo je dobro. Seks s Rivom uvek je dobar. Ono što radi s mojim telom bolje je i od fantastičnog. Bolje od svega što je moje telo dotle radilo i osetilo. A šta je s mojim srcem? Ne bi trebalo to da želim. Ne bi trebalo to da prihvatam. Ali nisam mogla da zaustavim zadihano pitanje koje mi je izletelo: „I šta si im rekao kad su pitali za mene?“ Ukrstio je pogled s mojim. „Da nisam siguran hodu li ikad završiti.“ Tim rečima je pretvorio dovoljno u nešto više. Povukao me je naniže i isturio kukove, zarivši se duboko u mene i poslavši mi hormone u srednu stratosferu. Još jedan deo mene vinuo se u stratosferu – onaj koji ima više veze s osedanjima nego s nadražajima. Onaj deo koji ima više veze s dušom i suštinom nego s receptorima uživanja. Dobro je što je Riv kontrolisao ritam iako sam bila gore jer sam bila previše izgubljena, previše sam letela u oblacima da bih vladala bilo čime osim pokušajima
144
da ne lutam mislima. Bilo je primamljivo odustati i od te kontrole. Da dopustim sebi da lebdim dok neko drugi vodi računa o ostalom. Da dozvolim da me zadovoljstvo preplavljuje sve dok me sasvim ne preklopi. Ali ostala sam s njim jer je on to želeo – da budem sa njim. Kao da očekuje da se opustim i uživam, ali tek pošto se prepustim. S njim. Priznajem da mi to umalo nije promaklo. Držao me je za kukove, podizao me i spuštao, kitom mi milovao picu, kao da nije bilo potrebe da budem tu. Kao da sam igračka za seks, toplo telo. Zašto bi onda imalo veze ako i ja njega koristim na isti način? Međutim, to je bio samo jedan činilac našeg tucanja. Postojale su i reči koje su mu prethodile. A kad je ustao i gurnuo me na sto, držedi me između svog tela i ivice, kad mi je podigao butine kako bi ulazio grublje i dublje – tad sam se uverila da drugi činilac zaista postoji i da nije samo u mojoj glavi. Činilac koji me je držao usidrenu za njega. To su bile njegove oči. Tačnije, način na koji nije skretao pogled od mog. Gledao me je sve vreme dok se pomerao u meni. Gledao me je sa žestinom koja nije jenjavala. Gledao me je kao da sam vredna. Nijedan muškarac me nije tako gledao dok me je tucao onako kako volim. Volim grub i nastran seks. Volim da budem srozavana, ponižena i da mi naređuju. Volim kad se neko prema meni ophodi kao prema lutki bez obaziranja na to što mi se oštra drvena ivica stola urezuje u leđa ili što mi se čini da de me nesputani pokreti njegove kite raspolutiti. Kako može sve to da mi radi i da me istovremeno gleda s divljenjem? S nečim sličnim naklonošdu? Kako mogu da dozvolim da mi neko to radi i da se osedam bolje nego ikad? Da osedam više prema njemu nego što sam ikad osedala prema bilo kome? Riv mi to gotovo nikad nije pokazao pre ove nodi. Uglavnom me je uzimao otpozadi tako da se uopšte nismo ni gledali. Često me je dovodio do orgazama. Silovitih. Iznova i iznova. Nekad je bilo životinjski i ticalo se samo njegovog uživanja. Uvek je bio grub. Uvek sirov. Tucao me je kako god je želeo – između grudi, u usta, u pičku. Govorio mi je da de me uzeti i u dupe kad bude hteo. A ponekad je, retko, usred nodi, bio nežan. Povlačio me je na krilo, ljubio me i milovao. Puštao me je da letim, ali njegove oči su me usidravale. Govorio je stvari koje se nije usuđivao da izgovori na svetlosti dana. Reči na koje se nikad nisam usudila da uzvratim. U takvim trenucima sam osedala najvedu povezanost s njim. U takvim trenucima sam ga se najviše bojala.
145
Sedamnaesto poglavlje Kad smo Amber i ja ostavile Lijama, provele smo dve godine u jednom raskošnom odmaralištu u Meksiku. Tucale smo se s menadžerom, a i povremeno s njegovim sinom, tako da smo imale stalni smeštaj. A u međuvremenu smo se kresale s gostima. S penzionerima dovoljno dubokog džepa da odu u krevet s kim požele. Mlade plavuše bile su najbolji deo njihovog putovanja. Tad više nismo lovile zajedno. Povremeno smo delile muškarce, ali češde nismo. To je bilo opasnije nego da sve vreme budemo samo s jednim tipom. Da budemo ljubavnice. Bilo je trenutaka van sezone kad nismo privlačile onoliko pažnje koliko smo želele. U hotelu smo dobijale i besplatne obroke, ali nismo uvek imale novca za ostalo. Za depilaciju, pedikir i kontraceptivne pilule. Na svakih nekoliko meseci morale smo da uzimamo antibiotike iz lokalne klinike kako bismo se resile seksualno prenosivih bolesti. Dvaput sam čekala da Amber obavi kiretažu kako bih je odvela natrag do sobe. Onda smo uzimale nekoliko slobodnih večeri, sedele na plaži i pile. I nismo govorile o tome šta smo radile. Ali koliko god to bilo opasno po zdravlje, mislila sam da je emotivno zdravije. Nismo se zbližavale ni sa kim. Niko me nije poznavao dovoljno da bi znao išta o meni. Ili sam bar tako govorila sebi. Imala sam dvadeset jednu godinu kad me je Amber prvi put spasla iz opasne situacije. Počelo je kao i mnoga upoznavanja u to doba – u baru. Amber i ja smo silazile u prizemlje na večernju zabavu, a onda bismo sele za šank i čekale da nam neko priđe. Neko bi uvek prišao. Ti muškarci su uglavnom bili stariji od mog oca, ali jedne nodi mi je prišao Aron, student jednog skupog koledža. Rekao mi je da preko leta prodaje nesigurne akcije svog oca bogatim matorcima u odmaralištu. Pomislila sam da smo slični jer oboje vrebamo izborane bogate republikance, samo na drugačiji način. Svidelo mi se što osedam srodnost s nekim. A činilo se da se i ja dopadam Aronu. Kupovao mi je lepe stvari. Vodio me je na izlete očevom jahtom. Vodio me je u krevet. Bio je drzak i umišljen, zapravo pravi seronja. Ali sviđao mi se, kao i nastranosti koje mi je radio. Nekad me je vezivao ili mi stavljao štipaljke na bradavice. Ponekad mi je stavljao povodac oko vrata. Nekad me je udarao i bilo je zaista senzualno. A ponekad me je udarao i samo je bolelo. Povremeno je pozivao druge muškarce da me vode u krevet. Muškarce koji bi mogli da se zainteresuju za poslovanje s njim, ali kojima je bio potreban podsticaj. 146
Aron je napravio podsticaj od mene. Odbijala sam kad nisam želela, kad su ti ljudi bili previše nestrpljivi i nadmeni. A on mi je govorio da to ipak uradim. Više puta sam se vradala pokrivena modricama i krvlju, a on mi je govorio da me voli, da sam dobra devojčica i da sam mu zaradila još sto hiljada. A onda bi mi dobacio peškir i rekao da se dovedem u red. Dok sam bila s Aronom, viđala sam se s Amber svakog dana pored bazena, smeškala se i nalazila opravdanja za modrice na telu. Mogla sam da joj kažem šta se dešava, ali šta bih zapravo rekla? Aron me nije zlostavljao. Pa, uglavnom nije. Volela sam vedinu stvari koje mi je radio. Žudela sam za njima. A mislila sam kako moram da računam na ostalo ako sam zaista takva. Kako se leto bližilo kraju, Aron je postajao sve nestrpljiviji da zaradi što više novca. Otac mu je zadao cilj koji je trebalo da bude nemogud, ali pošto sam ja bila njegovo tajno oružje, bio mu je bliži nego što je mogao da se nada. Postao je opsednut dostizanjem tog cilja. Što znači da su njegovi zahtevi postajali sve grublji. Terao me je da zabavljam sve više klijenata. Nagovarao me je da im dozvoljavam da mi rade sve gore stvari. A kad nisam uspevala da im ispraznim džepove, iskaljivao se na meni. Jedne nodi je njegovo zlostavljanje prevršilo moje granice. Iskoristio me je na načine na koje nijedna žena ne bi trebalo da bude korišdena. Vrištala sam, ali nisam sigurna jesam li ijednom rekla „ne“. Sutradan sam ležala sklupčana na krvavim i uprljanim čaršavima. Kad je otišao da obavi nešto, nisam pobegla. Ako mi je i palo na pamet da potražim pomod, previše me je bolelo da bih to učinila. Kad se vratio uveče, izvinjavao se. Ali na okrutan način. Način koji bi mi se dopao da nisam bila toliko povređena. Bila sam polusvesna kad se Amber pojavila. Ne znam kako se stvorila tamo, ali čula sam kako viče i plače. „Silazi s nje“, ponavljala je. Njen glas me je dozvao svesti i prvi put posle nekoliko sati postala sam svesna onoga što mi se dešava. Svesna da me neko udara, bije i muči dok me kreše. Amber nije predstavljala pretnju za njega. Nije imao razloga da prestane. „Ona to voli“, odgovorio je. „Zar nisi znala kakva ti je drugarica? Ona voli da je povređuju. A bolja je od kurvi jer besplatno pristaje na to.“ Vukla ga je. Grebala mu je rame i sedam se kako sam pomislila da bi trebalo da joj pomognem. Ili da objasnim da je Aron u pravu. Da to stvarno volim, a da prihvatam čak i kad ne volim.
147
Ali onda je njegova težina postala još teža na meni, a pokreti su prestali. Pogledala sam preko njegovog ramena i videla je kako stoji s gotovo punom bocom tekile s koje je kapala krv. Krv je kapala po meni. Ne moja, ved njegova. Odgurnula je njegovo ukrudeno telo s mene. Nije zastala da mu opipa puls ili proveri da li diše. Samo me je uvila u debe i odvela u svoju sobu. Spavala sam dva dana, ali ona je bila tu i brinula o meni kad god sam se probudila. Hranila me je i davala mi pilule protiv bolova koje je nabavila od nekoga. Oprala me je i očistila krv i spermu s mog tela toplim peškirom kojem nije dozvoljavala da se ohladi. Razgovarala je sa mnom. „Kad se oporaviš, vratidemo se u Ameriku“, rekla je. „Ponovo demo biti partnerke i ovako nešto se nikad nede ponoviti.“ Kad sam mogla da progovorim, pitala sam je: „Misliš li da je mrtav?“ Odmahnula je glavom, ali reči su joj bile iskrene. „Ne znam.“ Kasnije sam joj priznala šta se sve događalo celog leta. Zagrlila me je, plakala i milovala po kosi. „Zašto mi nisi rekla?“ „Nisam mogla“, odgovorila sam. To je istina. Kad god mi se pružila prilika, razmišljala sam šta bih mogla da joj kažem, ali reči mi nisu silazile s usana. Zato što sam ponešto od toga želela. Zato što sam postala zavisna od uzbuđenja koje mi je Aron pružao kad nije preterivao. Kao što se i ona navukla na kokain koji joj je menadžer hotela redovno nabavljao. Amber me je pogrešno razumela, pomislivši da mi je Aron pretio kako bih dutala. „Trebalo bi da imamo šifru“, rekla je. „Lozinku. Nešto što možemo redi jedna drugoj kad nam je potrebna pomod, ali tako da niko drugi ne zna šta to znači.“ Zadutala sam. Šta sam pa mogla da kažem? Ona me je spasla nečega u šta sam svojevoljno ušla. S nekim koga sam neobjašnjivo želela. S nekim koga je možda ubila, s nekim ko bi možda ubio mene da ona nije naišla. Volela sam je zbog toga. Ali sam je pomalo i mrzela. Njen ajpod je svirao u pozadini, setnu poznatu pesmu koju je pustila da se ponavlja, što je činila kad god bi otkrila novu pesmu koja joj se mnogo sviđa. „Koja je to pesma?“, pitala sam više iz želje da promenim temu nego iz radoznalosti. „Sviđa li ti se? Otkrio mi ju je jedan tip s kojim sam bila prošle nedelje. Obrada pesme Famous Blue Raincoat2 Leonarda Koena.“ „Lepa je“, rekla sam i zažmurila, želedi da utonem u večni san.
2
Engl: Poznata plava kabanica. (Prim, prev.) 148
Ali Amber mi je nežno prodrmala rame. „Ozbiljna sam, Em. Potrebna nam je neka reč, bilo kakva.“ Zastala je, čekajudi da se složim. Pošto nisam rekla ništa, predložila je: „Šta misliš o plavoj kabanici'? Sedamo se tih reči po ovoj pesmi. Kako ti se to čini, Em?“ „Može“, odgovorila sam, i dalje žmuredi. „To je dobro.” „Onda de tako biti.“ Ta odluka ju je umirila, kao da je to lek za sve loše što može da nam se dogodi. To je bilo naivno. Plava kabanica mi nede pomodi. Čemu lozinka ako je nikad nedu izgovoriti?
149
Osamnaesto poglavlje Završili smo snimanje Sledede generacije poslednjeg petka u martu, iste večeri kad mi je Kris Blejkli poslao poruku da se vratio u grad. Pozvala sam ga s rezervnog telefona i dogovorili smo se da se nađemo u ponedeljak. Provela sam vikend s Rivom, kao i uvek. Ostavila sam ga u nedelju uveče i očekivala sam da se nedemo čuti do petka. Ali dok sam se u ponedeljak posle podne spremala da odem kod Krisa, iznenadio me je telefonskim pozivom. „Nedostaješ mi“, rekao je i trnci su mi prošli kičmom. „Pošto više nemaš snimanja, trebalo je da ti kažem da ostaneš sinod.“ On nikad nije pozivao – govorio mi je kad da dođem i kad da odem. Je li pogrešno što me to uzbuđuje? Naslonila sam mobilni na rame kako bih vezala kosu u rep. „Ali pravila“, našalila sam se. „Ostala su još dva dana dok ne budu mogli da me viđaju u tvojoj kudi preko nedelje. Moja dvomesečna proba ističe tek prvog aprila.“ Zapravo sam brojala sate. Ne samo zato što sam bila nestrpljiva da me vodi na putovanja ved i zato što me je vođenje dvostrukog života umaralo. Pored toga, svaki dan koji bi prošao bez traganja za Amber pomagao mi je da zaboravim kako bi upravo to trebalo da radim. „Ko jebe dva dana“, odgovorio je. „Šta to tačno znači?“ „To znači da je menadžer mog ranca u Vajomingu došao u grad s još nekoliko članova ekipe.“ Umalo nisam ispustila mobilni kad je spomenuo Vajoming – poslednje mesto na kojem je Amber bila s njim. „Imadu sastanke s njima celog dana“, nastavio je. „Ali pozvao sam ih i na večeru kod kude. Odlučio sam da nam se pridružiš.“ „Stvarno?“ Oduševila sam se što hode da me pokazuje kao i time pred kim želi da me pokazuje. „A kasnije, ako sve protekne kako treba, jebadu te u dupe. Pripremi se kako misliš da je potrebno.“ Moj smeh je odao više nervoze nego što sam htela. „Hvala na upozorenju.“ „Sa zadovoljstvom.“ Glas mu je bio tih i otresit. „A bide i tvoje zadovoljstvo.“ Kad smo završili razgovor, privila sam telefon na grudi. Srce mi je ubrzano lupalo dok sam pokušavala da svarim te vesti. Posle ovoliko čekanja, čekanja koje me je sve više udaljavalo od pronalaženja Amber, konačno se ukazala prilika. Iako 150
je sasvim mogude da nedu uspeti da pitam ljude iz Vajominga bilo šta korisno, bar postoji mogudnost za to. Nameravam da iskoristim tu šansu što bolje mogu. Puls mi nije jurio samo zato što sam se radovala večeri. Planovi zaposle večere budili su strepnju. Nije da sam bila sasvim protiv toga. Možda sam čak bila i uzbuđena time. Bila sam s muškarcima koji su mi pružili najbolje orgazme u životu dok su me uzimali otpozadi. Ali bila sam i s onima koji su me toliko povredili da sam se onesvestila od bola. To nikad nije bila poza na koju sam pristajala bez zebnje. Iskreno govoredi, nikad i nisam pristala na to. Ali pošto izgleda da nemam snagu volje kad je o muškarcima reč, nisam nikad ni odbila. Nekad mi je to išlo naruku. Uglavnom… pa, uglavnom kad je o analnom seksu reč, moje zadovoljstvo nije bilo deo jednačine. Riv nijednom nije otišao predaleko, ali verovala sam da može. Nekad sam mislila i da to želi. Pitanje je verujem li da de biti nežan dok to bude radio? I ima li veze ako ne bude? Zato što prokleto dobro znam da ne mogu verovati sebi kad se radi o prepoznavanju svojih granica. Kris i ja smo sat vremena razgovarali o ulozi u Slededoj generaciji. Savetovala sam mu šta da spomene u biografiji i slušala dok je čitao odlomak za audiciju. Došlo je vreme da pređemo na Misi. Ali još nisam smislila kako to da uradim, je li bolje da ležerno spomenem njeno ime ili da pređem pravo na stvar. „Inače, stvarno cenim ovo“, rekao je Kris. „Moram da se odužim pivom.“ Ustao je iz separea i pošao prema frižideru. Duboko sam udahnula. „Hej, nešto hodu da te pitam otkako smo se poslednji put videli…“ Dakle, pravo na stvar. „Gukni.“ Zatvorio je vrata frižidera stopalom i pošao prema meni s dve „korone“. To je to. „Misi Mataja.“ Skupila sam hrabrost jer nisam znala je li to škakljiva tema ili nije. Usporio je i izraz mu je postao uzdržan. „Šta s njom?“ Dakle, jeste škakljivo. Moradu obazrivo da pristupim. „Pa, ona je misterija veka. Nikad nisam upoznala nikoga ko ju je poznavao.“ Zastala sam, nadajudi se da moja radoznalost zvuči iskreno. „A rekao si da si bio u odmaralištu u Palm Springsu s njom. Znači li to da si bio tamo dok se zabavljala sa Salisom?“ Otvorio je jednu bocu i pružio mi je. „Jesam.“
151
„Au.“ Otpila sam gutljaj i pustila da se tišina otegne u nadi da de redi još nešto. Pošto nije, podstakla sam ga. „I?“ »I… šta?“ Kris se zagledao u mene. „Zanima te mislim li da on stoji iza toga?“ Glas mu je bio iznerviran, ali sad nema povlačenja. Podigla sam bradu. „Da, zanima me.“ Pomno me je gledao. A onda je otpuhnuo, odmahnuo glavom i otpio gutljaj piva. “ Osetila sam se kao lovac na skandale, željna da se hranim tračevima kao i svi ostali u Holivudu. Novinski izvori, paparaci, oni koji se krešu sa zvezdama, oni koji bi da postanu zvezde. Zgrozila sam se koliko i on. Ali nisam mogla da povučem reči. „To je baš neukusno, zar ne? Previše sam radoznala. Zaista ne želim da budem takva seratorka.“ Izgleda da mu je samo to bilo potrebno. „U redu je. Ljudi su me ranije stalno zapitkivali i bilo je ružno. Međutim, nisam razmišljao o tome neko vreme tako da je u redu.“ Seo je naspram mene. „Mada je tad bilo stvarno gadno.“ „Sigurna sam da jeste. Nikad nije lako kad ostaneš bez prijatelja. Bez obzira na okolnosti.“ Bar sam to mogla lakše da improvizujem jer je vedi deo ukraden iz mog životnog scenarija. Kris je otpio veliki gutljaj. „Imao sam srede. Tad nisam imao mnogo posla, tako da sam u tim poslednjim mesecima provodio mnogo vremena s njom.“ „Jesi li zato bio u odmaralištu?“ Klimnuo je glavom. „Ona bi me pozvala i rekla da je usamljena, pa bih se odvezao da je vidim. Visio tamo sve dok se ne bih vratio na novu audiciju. Lepa vremena.“ Pustila sam ga da se načas priseda, pa pitala: „Zašto je bila usamljena? Zar se nije zabavljala s Rivom Salisom?“ Bilo mi je čudno što ravnodušno izgovaram njegovo ime kao da nemam nikakve veze s njim. Kao da je neko za koga sam čula samo zato što je poznat, a ne neko koga prisno poznajem. Gotovo mi je delovalo kao izdaja. „Jeste.“ Glas mu je bio ispunjen jedva zauzdanim neprijateljstvom. „I zbog tog drkadžije se uglavnom tako i osedala. On skoro nikad nije bio tu i ponašao se prema njoj kao da je njegovo vlasništvo. Kao da je igračka koju je kupio da bi mu pušila i da bi je pokazivao na prijemima. U međuvremenu je zaboravljao da ona uopšte postoji. Ostavljao ju je sa strogim uputstvima da ne ide nikuda i ne razgovara ni sa kim. Ja sam bio među retkima na spisku njenih dozvoljenih prijatelja.“
152
Sad je definitivno izgledalo kao izdaja. To je Krisova verzija njihovog odnosa. Dobro znam kako veza s njim izgleda. Mogla sam da kažem nešto, da ustanem u njegovu odbranu, ali ujela sam se za jezik. „O, govorila mi je i o stvarima koje je voleo da radi – nastranim stvarima.“ Izgovorio je reč „nastranim“ kao da je odvratna. „Kakvim?“, pitala sam kroz stisnute zube. „Bože, više se i ne sedam. Ali delovalo je prilično uvrnuto.“ Naslonio se i stavio ruku preko klupe. „Dovodio je druge ljude u spavadu sobu. Toga se sedam. Nekad su samo gledali, a ponekad su pravili velike orgije. I voleo je da mu ona puši u javnosti. Međutim, najgore je bilo kad nije bio tu. Pozajmljivao ju je drugarima i dozvoljavao im da joj rade koješta.“ Začudo, sve dosad nisam primetila koliko je Kris uštogljen. On je alfa mužjak u spavadoj sobi – malkice je grub i govori vulgarnosti. Ali ako se to izuzme, potpuno je konzervativan. Toliko sam se udaljila od svoje prošlosti da sam dozvolila da pomislim kako su mi njegove sklonosti dovoljne. Sad je bilo više nego očigledno da nisu. Ništa što je rekao nije zvučalo nastrano, ved prilično uzbudljivo. I ljutilo me je što to osuđuje. A bila sam i nerazumno ljubomorna na pokojnu devojku. Naterala sam se da duboko udahnem pre nego što sam pitala: „Kako se Misi osedala zbog toga?“ To je, na kraju krajeva, jedino važno. „Šta misliš?“ Moj odgovor mu se verovatno ne bi svideo. Sredom, nije ga ni sačekao. „Bilo je grozno i ponižavajude. Ali nije ga jebeno ostavila. Nikad nisam shvatio zašto.“ Zato što joj se sviđalo, nagađala sam, ali nedu da govorim o tome ako on nede. Ovaj razgovor bi trebalo da mi pruži uvid, a ne priliku da istaknem koliko su Krisovi stavovi uskogrudi. „Ali možda je samo bila paranoična zbog onolike droge. To je još jedan razlog što je ostala s njim – njegovi prijatelji su joj davali drogu. Sve vreme su je kljukali kokom. Davali su joj i pre nego što bi tražila.“ Ne zvuči li to poznato? „To su radili kako bi bila raspoloženja za seks.“ „Da, to sam i ja uvek govorio.“ Zvučao je kao da mu je drago što neko deli njegovo mišljenje. „Ali nikad to nije doživljavala kao problem.“ Još nešto o čemu možda znam previše. Ni Amber nikad nije mislila da je to problem, a kad sam bila prinuđena da pokrenem to pitanje, pretvorilo se u toliku nevolju da ništa više nije moglo da se uradi u vezi s tim. Koliko god otrcano zvučalo, rekla sam jedinu mudrost koju znam. „Teško je biti svestan kad si do guše u tome.“
153
Klimnuo je glavom, ali izraz mu je bio nezainteresovan. „Mada se svađala s njim zbog toga. U stvari, stalno se svađala s njim. U vezi sa svime. Svađali su se, pa onda tucali. Nekad pred svima.“ Iskrivila sam usne, trudedi se da nepristrasno sagledam situaciju. Za mnoge parove koje nagoni samo seks svađa je puka predigra. Da se Misi zaista plašila, bila bi mirna i spremna da mu udovolji. Međutim, Kris ju je opisao kao vatrenu devojku koja govori ono što joj je na umu. Koliko se razumem u takve stvari, to nisu znaci zlostavljanja. „Svađali su se i poslednje nodi“, dodao je, trgavši me iz misli. Puls mi se ubrzao. „Misliš li na nod kad je poginula? Bio si tamo?“ „Bio sam. Ludo, zar ne?“ „Ovaj… jeste.“ Ovo je mnogo više nego što sam očekivala da du čuti kad sam ga pozvala. Ispružila sam ruku preko stola i uhvatila njegovu. „Moraš da mi ispričaš. Umredu ako mi ne kažeš.“ Ako je i odlučio da ne govori više, sad de to ipak učiniti. Kris nikad nije mogao da odoli tome da bude u centru pažnje. „Nema mnogo toga da se kaže“, počeo je glasom koji je otkrivao lažnu skromnost. „Riv je ranije pravio lude žurke. Tad je bio poznat po tome, a tog vikenda je priredio veliku zabavu na svom imanju na Pacifiku. Svi su bili tamo, svi Misini prijatelji, svi Rivovi prijatelji, prijatelji njihovih prijatelja. I svi su gotovo sve vreme bili pijani ili drogirani.“ Otpio je veliki gutljaj piva i zagledao se u nešto iza mene. Slutila sam da se prepustio uspomenama. Zaboravila sam da dišem dok sam čekala da nastavi. To je konačno i uradio. „Tog poslednjeg dana su Riv i Misi počeli da se svađaju čim su otvorili oči.“ „Znaš li zbog čega?“ Iako svađa ne ukazuje na zlostavljanje, mogla bi da bude motiv za ubistvo. „Zbog svega. Ni zbog čega. Zbog odede koju je nosila. Zbog devojaka s kojima je visio. Zbog njegovog posla. Nije mu se sviđalo što se ona toliko drogira, ali kao što sam rekao, njegovi prijatelji su joj davali koku. Svađali su se i zbog njegovih prijatelja. Nisu mogli da budu jedno pored drugog. Kažem ti, da se vratila kudi posle toga, šutnuo bi je za manje od nedelju dana. To ti tvrdim.“ „Dakle, misliš da je on to uradio, da ju je ubio.“ To je bilo jasno iz njegovih reči, iz načina na koji ih je izgovorio. Ali htela sam da čujem kako to govori. Htela sam da čujem kako mi govori zbog čega. Brada mu je igrala dok je razmišljao, ali znala sam da ved ima stav o tome. Možda je razmišljao o tome hode li ga podeliti sa mnom ili ne.
154
I ja sam utonula u misli. Zapitala sam se utiče li bilo šta što je Kris ispričao na mene. Opisao je Riva kao posesivnog, autoritativnog, modnog, drugačijeg. Sve to me uzbuđuje. Čak i da mi Kris pruži dokaz da je Riv ubio Misi, gurnuo je s litice u nastupu žestokog besa, da li bi to promenilo nešto? Verovatno ne bi. Riv je bio u pravu. Nisam se plašila dovoljno. Kris je ustao i prišao prozoru. Toliko dugo je dutao da sam pomislila kako sam prešla granicu. Nakašljala sam se, pitajudi se treba li da se izvinim ili bi bilo bolje da odem. Nisam još odlučila kad je progovorio. „Poslednji put sam je video oko tri ujutru.“ Zurio je u dvorište dok je pričao. „Nigde nije bilo ni traga od Riva, a ona je ponavljala kako de ga pronadi i redi mu. Redi mu šta je uradila. Nisam znao o čemu priča. Ponavljala je da je to tajna. Bila je pijana. I drogirana. Kao i ja. Njene reči nisu imale smisla, ali u tom trenutku niko nije govorio ništa smisleno tako da nisam obradao pažnju. Iako je bila iznervirana, uzbuđena, a možda uplašena.“ Okrenuo se prema meni i naslonio rame na prozorski okvir. „Znaš li šta sam tad uradio? Dok je bila izbezumljena i uplašena? Otišao sam u krevet. Spavao sam dok je bila očajna. Spavao sam dok se možda borila. Možda je plakala i vrištala. Spavao sam dok je padala u smrt.“ Kris je zažmurio i činilo mi se da bi trebalo da kažem nešto. Međutim, nisam imala predstavu šta bih rekla. I mene je obuzela griza savesti. Šta ja radim dok sam potrebna Amber?, pitala sam se. Dok se možda bori. Možda plače i vrišti. Možda se bliži smrti. „Sutradan sam se kasno probudio.“ Krisov glas naterao me je da se ponovo usredsredim na njega. „I nisam imao vremena da je potražim kako bih se pozdravio pre nego što sam se ukrcao na brod. Da sam to uradio, možda bi ranije počeli da je traže. Ispitali bi mnoge ljude pre nego što su se vratili kudi. Pre nego što je postalo teško da se setimo šta je govorila i ko je sve bio tamo. Možda bih se sedao više stvari koje je rekla u onom mahnitom stanju. Možda bih više pomogao da sam tad pokušao da se setim svega umesto dve nedelje kasnije, kad me je policija pozvala. Nikad nedu znati.“ „Ne možeš da živiš s pitanjima šta bi bilo kad bi bilo.“ To je zvučalo isprazno. Nije se obazirao na moje reči, ved je seo i uperio prstom u tavanicu. „Ali te okolnosti i moje greške ne menjaju ono što znam – da je nešto smrdelo. Nešto krupno.“ Ražestio se. „Čak i kad je obalska straža pokušala da me uveri da se ne sedam najbolje. Nisam promenio ploču ni kad su mi rekli da moja priča nije održiva. Ona je bila uzrujana zbog nečega. Da, bilo je ljudi koji su govorili da je
155
verovatno pala. Zato što je bila drogirana, zato što je bio mrak i niko više nije obradao pažnju ni na šta. Ali mislim li da je on to uradio? Mislim. Bez imalo sumnje. Rekla mu je nešto što nije hteo da čuje. Ne znam šta, ali duboko u sebi sam siguran da se to desilo. I zato ju je udutkao. Ne, nisam video da je to uradio. Ne, ne mogu to da dokažem, ali uradio je to. A ako je nekim čudom nije gurnuo s te litice, ipak je njegova krivica što je umrla. Samo je on kriv. On je kriv što je bila tamo. On je kriv što je bila u takvom raspoloženju da je otišla dalje od kude, dalje od bezbednosti. On je kriv što su je njegovi jebeni prijatelji kljukali kokom kao da je voda. On je kriv što je mislila da mora ostati s barabom poput njega. On je pretvorio vredno ljudsko bide u nešto iskorišdeno, Emili. Pretvorio ju je u stvar. Uništio ju je, a onda ju je ubio.“ To je na mnogo načina bio divan trenutak. Gledala sam muškarca koji govori s ubeđenjem kakvo nikad nisam videla. Čula sam očajanje i bol u njegovoj optužbi. To je bilo svedočanstvo. Ogolio je dušu. I umesto da pronađem sebe u tome – umesto da se pitam mogu li kriviti Riva za Amber – umesto da se za promenu pogledam u ogledalu, zurila sam u Krisa. I videla sam. Shvatila sam šta zapravo govori. „Voleo si je“, rekla sam, shvativši to tek pošto sam izgovorila te reči. „Naravno da jesam.“ „Hodu redi, bio si zaljubljen u nju.“ „Da, da, izgleda da jesam.“ Naslonio se i nesputano priznao. „Dođavola.“ Nisam sigurna menja li to njegovu priču. Čini li je tragičnijom? Povedava li njegovu grizu savesti? Znači li nešto za moje tumačenje? „Je li znala?“ Osmeh mu je poigravao na usnama. „Govorio sam joj kad god mi se pružila prilika.“ Ponovo se natmurio. „Što nije bilo onoliko često koliko sam želeo dok je bila s Rivom. Gotovo nikad nismo bili sami. Njegovi grčki pajtaši su se stalno vrzmali okolo.“ „Misliš na njegove telohranitelje i osoblje?“ Još se nijednom nisam pojavila u javnosti s Rivom. Kad se to dogodi, hode li mi se ikad ukazati prilika da njuškam? Ili de mi Anatolios uvek stajati iza leđa? „Čula sam da su uvek s njim.“ „I nikad ne ostavlja devojke bez njih. Ili svojih prijatelja.“ „Onih koji su Misi davali koku?“ „Da.“ Još nisam upoznala nijednog Rivovog prijatelja. Mogude je da se posle njene smrti udaljio od ljudi koji imaju veze s drogom. Mada bi Amber volela takve prijatelje. Možda je mislio da oni nisu potrebni kako bih ostala s njim.
156
A možda ih i jesam videla, ali nisam znala. „Ko su njegovi prijatelji? Slavne ličnosti? Saradnici?“ „Ljudi iz Grčke. Mislim da je odrastao s njima.“ „Odrastao je u Americi, ali proveo je dve godine u Grčkoj. Jesu li živeli s njim? Ili su ga samo posedivali?“ Odmah sam se setila ljudi s kojima je igrao poker. Videla sam da održava bilo kakve veze samo s njima – rođacima, a ne prijateljima. „Samo su ga posedivali. Neki su često bili tamo. Imali su svoje sobe u odmaralištu. Petorica ili šestorica, svi članovi iste porodice. Ili su bar imali isto prezime.“ „Koje?“ Mrštio se dok je pokušavao da se seti. „Samo malo, setidu se.“ Brzo je dobovao prstima po stolu, kao da de mu ritam pospešiti pamdenje. Trenutak kasnije je othuknuo. „Ne, zaboravio sam. Čekaj! Pet. Jedan od njih se zvao Pet.“ Petros. Onaj s kojim je igrao karte? Teško da Riv poznaje više ljudi s tim imenom. „Je li bio i Niki ili Nikolas?“ „Jeste, Niki, stariji tip.” „Dino?“ Klimnuo je glavom. Rivovi rođaci. Mada nije rekao jesu li s očeve ili majčine strane. „I nisu se preživali Salis?” „Nisu.“ Džo je ved rekao da misli kako je devojačko prezime Rivove majke lažno, ali ipak sam pokušala. „Da nije Kaja?“ „Definitivno nije. Otkud sva ta pitanja?“ Radoznalo me je pogledao. „Muvaš li se s Rivom ili tako nešto?“ „Ja… ovaj…“ Htela sam da kažem kako sam samo radoznala, ali postalo je zamršeno kad sam počela da nabrajam imena. Moram da mu kažem nešto – ili bar da izgleda tako. „Jedna prijateljica se upetljala s nekim ljudima koji bi mogli da znaju Riva. U stvari, samo pokušavam da pohvatam konce.“ „Au, zastrašujude. Ali izgleda da to nisu isti ljudi, sredom.“ „Da, sredom.“ Ali ako je to dorsokak, postoji još jedan čovek. Onaj koga sam videla na fotografijama s Rivom. „Postoji i tip po imenu Mikelis. Je li on bio na zabavi te večeri ili u nekom odmaralištu? Mikelis Vilanakis?“ Kris tresnu dlanom po stolu. „Vilanakis! Tako je!“ „Bio je tamo?“ Pitala sam za svaki slučaj, te sam se zapanjila što sam pogodila.
157
„Da, možda.“ Naborao je čelo dok je pokušavao da se seti. „Nisam siguran da ga se sedam, ali svi Rivovi prijatelji su se preživali Vilanakis. Pet i ostali.“ Toliko mi je hučalo u ušima da sam bila sigurna jesam li dobro čula. „Pet se preziva Vilanakis?“ „Da, definitivno. Sedam se da ga je Misi zadirkivala zato što ima reč zlikovac u prezimenu.3“ Soba kao da se nakrivila i svetlost je odjednom postala previše jarka. Čak mi se učinilo da du povratiti. Ustala sam i prosula ostatak piva u sudoperu. A onda sam ispljuskala lice hladnom vodom. Nije mi pomoglo. Čitav svet se poremetio. Rascepio. Pobunio. Riv nije samo povezan s Vilanakisom, ved su u srodstvu. Mora da je zbog toga prezime njegove majke sakriveno. Zato što je i ona bila Vilanakisova. A ako je Riv bio kod bake i dede posle smrti roditelja, možda se zbližio s njima. Možda je saznao čime se bave. Možda se i uključio u njihovo poslovanje. Uverena sam da to sve menja. Mada nisam znala tačno kako. Ne još. „Emili, jesi li dobro? Sad si se zabrinula za drugaricu, zar ne?“ „A?“ Odjednom sam shvatila da mi se Kris obrada. „Dobro sam. Samo mi je pivo udarilo u glavu.” „Imam hladnu vodu ako hodeš.“ Pronašla sam malu bocu u frižideru. Otpila sam veliki gutljaj. „Šta uopšte znaš o porodici Vilanakis?“, pitao je Kris. Oklevala sam. Nisam htela da mu kažem, ali znala sam da de potražiti na Guglu čim odem. „Zapravo ne znam ništa, osim da pripadaju grčkoj mafiji.“ „Hodeš li da kažeš kako je Riv Salis povezan s mafijom?“ Vratila sam se do njega. „Ne“, odgovorila sam odlučno, očajnički. ,Ja ne kažem ništa. Ti si rekao da si ga viđao s ljudima koji se prezivaju Vilanakis, a ja kažem da postoji jedan mafijaški bos koji se tako preziva. Nema razloga da verujemo kako je reč o istim ljudima. Pogotovo pošto si rekao da se ne sedaš je li onaj koji jeste mafijaški bos bio tamo.“ Ali znala sam da je reč o istim ljudima. Duboko u sebi, znala sam. I sad sam se uplašila. Ne za sebe, ved za Krisa. Jedno je dovesti sebe u opasnost, ali nije pošteno da i njega uplidem. Napravila mi se knedla u grlu od grize savesti. „Oni likovi su sigurno mafijaši. To zaista ima smisla. Oni i Riv su se ponašali kao da pripadaju nekom fakultetskom bratstvu.“ Kris me nije ni slušao, lice mu se ozarilo dok je povezivao ovo otkride s prošlim događajima. „Bili su stvarno mračni 3
Engl.: villain. (Prim, prev.) 158
tipovi, Em. Ne bih voleo da ih sretnem u mraku. Moraš da kažeš drugarici da beži od njih.“ „Pokušavam, veruj mi. Ali to su samo naklapanja. Ako nisi video…“ „Ima još, Em!“, prekinuo me je, gotovo poskočivši na klupi. „Misi je spomenula i Interpol. Izbrbljala je da de ih obavestiti.“ „Rekla je da de obavestiti Interpol?“ „Da. To sam rekao i obalskoj straži. Odgovorili su kako niko drugi to nije prijavio i da niko nede podržati moje rekla-kazala. A čak i kad bi podržali, njene reči nisu pouzdane zato što je bila pod uticajem droge.“ Ali ako je ono što je Kris rekao istina, ako je Misi zaista pokušala da obavesti vlasti i ako sam u pravu da je Riv poreklom Vilanakis – a znam da jeste – onda odjednom postoji jak motiv za njeno ubistvo. Morala sam da sednem. Kad sam se smestila u separe, Kris je nastavio: „Rekao sam im i za svađu. To su svi potvrdili, ali Riv se ipak izvukao. Mislio sam da je verovatno potplatio nekoga kako bi se izvukao, ali sad se pitam nije li se mafija umešala u istragu.“ I ja sam se to zapitala. „Ima li šanse da je mafija imala veze s njenom smrdu?“ „Nema. Oni su otišli ranije. I zbog toga su se svađali. Misi je želela da ostanu, a Riv je hteo da odu. On je pobedio. Odleteli su helikopterom pre podneva.“ „Ona je htela da ostanu? Zar ne bi želela da odu ako je znala nešto o njima?“ „Hmm.“ Namrštio se. „Možda je nameravala da dovede Interpol do njih dok su na ostrvu. Možda nije znala kuda da ih uputi ako odu.“ „Da, dobro razmišljaš.“ To zaista nije dovoljno za čvrst zaključak, ali jeste više nego dovoljno za pokretanje istrage. Pa, dovoljno ako policija zna za vezu s mafijom. A izgleda da ne zna. Ako zna, onda je definitivno potkupljena. „Znaš, posle toga je izgledalo da se Rivovo prijateljstvo s njima narušilo. Video sam kako nekolicina razgovara s njim ispred crkve na njenoj sahrani. Rekao im je da moraju da odu. U to vreme sam mislio kako je to zato što je raskrstio s ljudima koji imaju veze s drogom. Međutim, sad…“ „Misliš da se udaljio od njih kako niko ne bi mogao da ih poveže“, završila sam umesto njega. „Aha.“ Trenutak smo sedeli u tišini. Natmureno sam razmišljala. Kris je, s druge strane, izgledao uzbuđeno zbog novog uvida u staru tajnu. A kad je uzbuđen, on priča. To se mora sasedi u začetku, odmah. „Ne smeš da pričaš o ovome, Krise. Znaš to, zar ne?“ „Kako to misliš? Moramo da kažemo nekome.“
159
„Ne, ne možemo.“ Čim sam to rekla, shvatila sam da nede upaliti. Previše je rešen da istera pravdu za Misi. „Hodu redi, ved sam unajmila istražitelja. Zbog svoje drugarice. Prenedu mu sve ovo. I kažem ti da bi on rekao da dutimo kako ne bismo privukli neželjenu pažnju.“ Prešao je šakom preko lica. „Nisam siguran.“ „Krise, veruj mi. U ovo stvarno ne želiš da se petljaš. A moja drugarica bi mogla da se nade u opasnosti ako kažemo bilo šta.“ Pomislila sam šta bi moglo da se tiče lično njega. „Pomisli na karijeru.“ „Da“, popustio je konačno mada nevoljno. „U redu, u pravu si. Obavestideš me ako se nešto desi?“ „Ako čujem nešto. Ali to je spor proces i, iskreno govoredi, možda nede dovesti ni do čega.“ „Nede biti ni pravde za Misi ako slučaj ostane zatvoren. Ovo joj pruža bar neku nadu.“ Ne računaj na to. Popila sam ostatak vode, progutavši grizu savesti što lažem prijatelja. Spustila sam praznu bocu na sto i pogledala na sat. Trebalo bi da krenem kako bih se spremila za večeru s Rivom. Zaustila sam da kažem kako je vreme da pođem, ali Kris me je preduhitrio. „Siguran sam da imaš još obaveza. Ali hodeš li da se razgolitimo pre nego što odeš?“ „Krise!“ Nisam se zgrozila samo zbog trenutka koji je izabrao. „Imaš verenicu.“ Podsmehnuo se. „Imao sam devojku kad smo se poslednji put kresnuli.“ „Nisi mi rekao.“ „Ta tema nije iskrsla.“ „Ne, ne želim da se razgolitimo. Ne bih to uradila drugoj ženi.“ Ustala sam i uzela torbu s klupe. „Uostalom, stvarno moram da krenem.“ Nikad više nedu spavati s Krisom, i to ne samo zbog Rivovog ulaska u moj život. Jebote. Riv. Nisam sigurna šta du da radim s njim pošto sam saznala sve ovo. Ali nedu to dokučiti ni dok stojim ovde s Krisom. Ispratio me je do automobila, čvrsto zagrlio i poljubio u obraz. „Hvala još jednom. Prijalo mi je da razgovaram o Misi. Možda du uspeti da stavim tačku na tu priču. Sve u svemu, poslepodne je bilo lepo iako si odbila moj poziv za spavadu sobu.“ „Nedu se obazirati na tu opasku.“ Zaškiljila sam i poslednji put ga upozorila. „Upamti, ni reči, Krise.“
160
„Shvatio sam.“ „Dobro je.“ Otvorila sam vrata jaguara. „Zar to voziš?“ Zazviždao je. „Moram da dobijem tu ulogu.“ Opsovala sam u sebi što se nisam parkirala iza ugla. Mada, da ne pladam majčinu negu i da nisam toliko štedljiva, pretpostavljam da bih mogla da kupim ovaj automobil od honorara. Odlučivši da ne kažem ništa, osmehnula sam se i ušla. Upalila sam motor, mahnula i odvezla se.
161
Devetnaesto poglavlje Tri ulice dalje, zaustavila sam se na parkiralištu jedne prodavnice i drhtavo uzdahnula. Masirala sam slepoočnice dok sam vagala ono što znam i ono što je puko nagađanje, što je i dalje nepoznanica, a što je zaista važno. Koliko god da je grozno priznati tako nešto, ne marim za pravdu za Misi. Ona je mrtva. To je tužno. Ali nisam je poznavala i to je prošlost. Međutim, zanima me kako je umrla. Ili kako je možda umrla zato što je i dalje mogude da je stvarno samo pala. Ali postoji i velika mogudnost da ju je neko gurnuo. Da je udutkana pre nego što je mogla da odvede vlasti do porodice Vilanakis. Do Rivove porodice. Ne, to ne znam zasigurno. Ali mogu da se opkladim da bi Džo iskopao nešto kad bih mu rekla da potraži Rivovu majku pod imenom Elena Vilanakis umesto Elena Kaja. A onda bi mi rekao da pobegnem što dalje od Riva. Ponovio bi da je potraga za Amber izgubljen slučaj. Rekao bi da de učiniti šta može, ali da to nije mnogo s obzirom na to s kim imamo posla. Zažmurila sam i udarila glavom o volan. „Dođavola, Amber“, rekla sam glasno, prvi put joj se obrativši posle nekoliko nedelja. „U šta si se upetljala?“ Pošto nisam videla drugu mogudnost, stegla sam zube i izvadila rezervni mobilni koji sam držala ispod sedišta. Pozvala sam jedini broj u imeniku. „Šta je bilo, Em?“ Džoov glas bio je protkan brigom. Zbog toga sam načas postala paranoična. Osetila sam se kao da zna gde sam bila i šta sam radila. Ali onda sam shvatila da se verovatno zabrinuo samo zato što ga uopšte ne zovem. „Ništa naročito“, odgovorila sam što sam vedrije mogla. „Samo…“ Bože, Kris de me ubiti. Pa, nikad nede saznati. „Hodu da obustavim istragu. Mogu li to da uradim?“ Nastavidu da tražim Amber, ali ne mogu gurati Džoa ili Krisa prema istoj sudbini kao Misi. Nije pošteno ugroziti toliko nedužnih ljudi. A što se mene tiče… pa nisam nedužna otkako sam se pridružila Amber i Robu u spavadoj sobi. Ona je skočila u vodu i vatru zbog mene. Zaslužuje da joj vratim. Džo je dutao delid sekunde. „Zašto?“ Znala sam da de to pitati, ali ipak me je iznenadio. „Zato što sam konačno shvatila da je to gubljenje vremena i novca.“ Molim te, neka to zvuči iskreno. „Je l' ti Salis pretio?“
162
„Nije!“ To je poslednje što želim da pomisli, pogotovo zato što nije tačno. Moram da budem uverljivija. „Riv uopšte nije pretnja, Džo. U stvari, što ga više upoznajem, to sam sigurnija da nije uradio ništa. Glasine o njemu su samo glasine. On je pas koji laje, ali ne ujeda. Ako je Amber i dalje u nevolji, onda nije Riv kriv, ved Vilanakis. A ja ne želim da se petljam s manjom.“ To je maltene sve ono što je on ved istakao. Ne mogu da budem uverljivija od toga. Ali nije naseo. „Ovo mi smrdi, Emili.“ Naslonila sam glavu i zagledala se kroz vetrobran. „Znam da zvuči sumnjivo, ali nije. Veza s Rivom lepo napreduje i trenutno mi je važnija od ove istrage. Ne želim da to ugrozim.“ Glas mi je prepukao kod poslednje redi jer sam shvatila da je to istina. Da, sad se plašim više nego pre naše veze, ali uglavnom zato što ne mogu podneti da mu pružim razlog da me ostavi. Gospode, stvarno sam poremedena. Štipnula sam uglove očiju. „Izvini, ali zaista me grize savest što mu radim iza leđa.“ „Shvatam zašto se tako osedaš“, priznao je Džo. „Jesi li sigurna da si bezbedna s njim?“ „Potpuno sam sigurna. On je zapravo dobrica.“ Još laži, ali ne čini mi se da je to mnogo daleko od istine. Koliko god zastrašujudi bio, nikad me nije povredio. Smešno je što i dalje mogu tako lako da se umirim. U sebi znam da je reč o lažnoj sigurnosti, a glasid u glavi je ponovio ono što sam nedavno rekla Krisu: „Teško je biti svestan kad si do guše u tome.“ „U redu.“ Džo je i dalje zvučao kolebljivo. „Ako si sigurna…“ „Jesam. Možeš da pošalješ poslednji račun mom knjigovođi kako bih izmirila dug.“ Želela sam da završim ovaj razgovor. Čak i ako nije ubeđen, nede nastaviti da kopa ako ne bude dobijao novac za to. „Dogovoreno.“ „Džo, cenim sve što si uradio. Hvala.“ Još jednom sam drhtavo udahnula, bojedi se da du svakog časa propisno zaplakati. Htela sam da prekinem vezu kad sam se setila nečega. „Sad du se resiti ovog telefona. Je li to u redu?“ „Baci ga u kantu negde gde nikad ne ideš. A pre toga izbriši poruke i pozive.” „Važi.“ Završili smo razgovor i dozvolila sam sebi da plačem tačno jedan minut. Nisam ni znala zašto plačem. Zato što sam se plašila za Džoa i Kris? Zbog Amber? Zbog sebe? Najviše zato što du sad sama tragati.
163
Kao što bi i trebalo, rekla sam sebi. Bez obzira na sve muškarce koji su nam ulazili u život i izlazili iz njega, uvek se sve svodilo na Amber i mene. Pogrešno je što sam uplela još nekoga. Izašla sam s parkirališta s namerom da se odvezem iza apoteke i bacim mobilni u kantu. Ali u isto vreme se pokrenuo crni automobil nekoliko redova ispred mene. Iako je napustio parkiralište pre mene, odjednom sam postala paranoična. Skoro sam sigurna da me je taj automobil pratio do parkirališta. Bacila sam mobilni u kantu tek nekoliko kilometara dalje, kad sam se uverila da me niko ne prati. A onda sam se odvezla kudi. Kad sam stigla, zatekla sam Riva kako me čeka na tremu. Sedeo je na istoj stolici kao i prvi put, odeven u odelo kao i onda. Osmehnula sam se dok sam išla prilazom. Čak nije bilo usiljeno. On tako utiče na mene, koliko god to bilo bolesno i tužno. On me usreduje. Zbog njega želim da budem otvorena knjiga umesto knjige tajni. Ali Riv nije uzvratio. Telo mu je ostalo nepokretno, a lice ravnodušno. Čak i pre nego što sam gurnula ključ u bravu, pre nego što sam prišla dovoljno blizu da osetim bes koji je izbijao iz njega, znala sam da sam stvarno nadrljala. Želja da pobegnem prostrujala je mnome brzinom munje – bila je tu u jednom trenutku da bi ved u slededem nestala. Nisam mogla ni da pomislim na to. Ne mogu da pobegnem od nekoga kao što je Riv Salis. Čak i da ne stoji samo pet koraka dalje od mene, uhvatio bi me. Uostalom, nemogude je da zna bilo šta o tome kako sam provela poslepodne, da zna šta sam doznala o njemu. Naravno, vidi se da je ljut, ali možda je samo imao loš dan. Bože, baš lažem sebe. Ili si samo vesta u preživljavanju, rekao je moj glas, glas koji je strahovito podsedao na Amberin. Ako je to istina, onda ne bih pustila mogudeg ubicu u kudu. A upravo to radim. Čak sam mu pridržala vrata i pozvala ga da uđe. Riv je stao iza mene i uhvatio vrata. „Ne. Izvoli prva.“ Rekao je samo tri redi, ali one su govorile mnogo. Poručivale su: Ja držim uzde. Ja odlučujem o svemu. A ti si pristala na to. Štaviše, to ti se sviđa. Sviđa li mi se i dalje? Posle svega što sam saznala? Bolesnoj kakva jesam, sviđa mi se. Iako mi se užas kuvao po stomaku kao ostaci pokvarenog jela, prošla sam pored njega i ušla u kudu, ostavivši ga iza sebe iako sam tako ranjiva.
164
Čula sam kako je navukao rezu. U slededem trenutku me je prikovao uza zid i čvrsto mi sapeo ruke na krstima. „Hej“, usprotivila sam se i pokušala da se oslobodim. „Povređuješ me.“ Samo me je čvršde stegao. Bez reči se nagnuo prema meni. Prema mojim usnama. Preplavilo me je olakšanje i podigla sam bradu prema njemu, više nego uzbuđena njegovim grubim pozdravom. Ali nije me poljubio. Umesto toga, i dalje mi držedi ruke iza leđa, polako se spustio na kolena i pritom mi prešao nosom po sredini tela. Kad je kleknuo, s licem na mom međunožju, onjušio me je. Nekoliko puta. Mirisao mi je pičku preko odede. Njušio me je kao pas koji traži svoju kučku. Bilo je čudno, vulgarno i izopačeno. I, dodavola, kolena su mi zaklecala. A onda me je pustio, iznenada kao što me je i uhvatio. Ustao je i odmakao se, udaljio se od mene kao da je Supermen, a ja njegov kriptonit. Preneraženo sam zurila u njega. „Šta radiš, Rive?“ „Ne“, brecnuo se. „Nedeš ti da ispituješ.“ „Ako hodeš odgovor, onda me pitaj.“ Možda nije pametno zapodenuti raspravu s članom porodice Vilanakis, ali čini mi se da demo se svađati bez obzira na to hodu li ja prva početi ili ne. Njegova srdžba je maltene opipljiva, a ako je ved ljut na mene, bar zaslužujem da znam kakvim sam ga prestupom razgnevila. Izraz mu je bio leden, pogled oštar, a reči grube. „Kris Blejkli.“ Stomak mi je potonuo kao da sam progutala kamen, ali nekako sam uspela da ostanem pribrana. „Šta s njim?“ Ne bi pitao za Krisa da ved ne zna kako sam bila s njim, pa bi bilo bolje da mu kažem ono što želi. „Provela sam poslepodne s njim ako te to zanima.“ Dojurio je do mene i pesnicom tresnuo zid pored moje glave. „Da, to me prokleto zanima. Šta si umislila, dođavola?“ Malopre je bio miran i imao je vlast nad sobom uprkos neraspoloženju. A sad je pomahnitao. Ruke su mu se tresle, a glas podrhtavao. Ljubomoran je, pomislila sam. Bar sam se nadala da je to posredi. Lako mogu da se odbranim pošto nisam uradila ništa čime bih probudila ljubomoru. Naterala sam se da umilno odgovorim. „Samo sam mu pomagala da se spremi za audiciju, Rive. On mi je prijatelj i pokušava da dobije ulogu u Slededoj generaciji. Dala sam mu nekoliko smernica.“ „U njegovoj kudi? Sama s njim? Tako obučena?“ Spustila sam pogled na teksas sorts i majicu s dugim rukavima i V-izrezom ispod kardigana. Ležerna i ne preterano seksi odeda. „A šta bi hteo da nosim?“
165
„Nešto u čemu ti grudi nisu kao na poslužavniku.“ Sad se ushodao i kao da se sve više nervirao sa svakom izgovorenom rečju. Prekrstila sam ruke na grudima. „Imam velike sise, Rive. Malo toga mogu da obučem a da ne budu u prvom planu. A ako hodeš da natukneš kako se desilo nešto neprilično…“ Prekinuo me je. „Hodu da kažem kako je neprilično da budeš u njegovoj kudi, sama usred dana, nezavisno od toga šta se desilo.“ Svakako jesam bila s naredbodavnim muškarcima, ali moje prilike su se u međuvremenu toliko promenila da sam zaboravila na to. Riv mi je davao poklone, to je tačno, ali ne izdržava me i pošto sam ved nekoliko godina samostalna, nisam spremna da mi neko govori šta smem da radim, a šta ne smem. To me je iznerviralo. „Pobogu, zar mi ne veruješ?“ Bacila sam torbu i kardigan na kauč kako bih i ja mogla da koračam i upirem prstom. „Ti odlaziš na razna mesta s prelepim ženama, a ja ne mogu da provedem dan s prijateljem kome sam pomagala? Nisam se kresala s njim.“ „Nije u tome stvar.“ „Pa u čemu je onda? U tome što hodeš da odlučuješ šta radim? To nisi naveo kao sastavni deo našeg odnosa.“ Čudno je što ne brine jesam li nešto petljala s Krisom, ved samo što sam… ukoliko… Brzo sam se okrenula prema njemu i podbočila se. „Jesi li me zato njuškao? Da proveriš mirišem li na seksV Pri toj pomisli krv mi je još više proključala iako priznajem da je to istovremeno izazovno. „Mogao si prosto da me pitaš.“ Riv je slegnuo ramenima. „Moj način je brži i delotvorniji.“ Podigao je torbu koju sam bacila i otvorio je. Zinula sam. „Ovaj, izvini, ali to je moje.“ Bar sad izgleda smirenije, zaokupljen preturanjem. Izvadio je papire koje sam ponela Krisu, prešao pogledom po njima pa ih bacio natrag na kauč zajedno s torbom. Zadovoljno sam se osmehnula, sredna što imam dokaz zašto sam otišla u posetu. „To je scenario koji sam prešla s Krisom. Jesi li sad zadovoljan?“ Nije obratio pažnju na moje reči, ved je pretedi zakoračio prema meni. „Stvar je u tome što nije trebalo da budeš s tim tipom bez obzira na to šta ste radili. Zašto si onda mislila da je pametno da odeš?“ Ipak se nije smirio. To sam shvatila kad se našao ispred mene. U stvari, možda je još kivniji, samo što vlada besom i sprema se da ga u nekom trenutku oslobodi.
166
Bilo bi pametno da popustim, ali morala sam da znam jesam li pogrešila zato što sam bila s nekim tipom ili s tim tipom. Zna li Riv šta Kris zna o Misi? Možda brine da bi mogao da mi kaže? „Zašto ne bih otišla?“, pitala sam iako nisam bila sigurna kao maločas. „Emili“, upozorio me je. „Zato što ti se on ne sviđa? Zato što…?“ Odjednom mi je nešto palo na pamet. „Hej, kako uopšte znaš da sam bila tamo?” „To nije važno. Odgovori mi.“ „Đavola nije važno. Zar me pratiš?“ Bože, o bože, šta ako me prati? Onaj crni automobil – to je bio on! Ili neko od njegovih ljudi. Šta ako mi prisluškuje telefon? Ako mi je kuda ozvučena? Koga li sam zvala? Šta li sam pričala? Šta li bi on mogao da zna? „Samo kad tvoj jaguar pokazuje da si negde gde ne bi trebalo.“ Načinio je još jedan korak prema meni. „Odgovori mi na pitanje.“ Nekad ne umem da se zaustavim. „Je li to pravi razlog što si mi dao taj auto? Kako bi znao kuda idem?“ Kako mi to ranije nije palo na pamet, dođavola? Jednako brzo kao i prvi put, Riv me je gurnuo uza zid. Jednom rukom mi je uhvatio konjski rep i grubo ga povukao u stranu. Dlanom druge ruke preklopio mi je usta da me udutka. Nagnuo se na samo nekoliko centimetara od mog lica i tihim, jezivo pribranim glasom rekao: „Prestani da zapitkuješ, Emili, ili du izgubiti kontrolu.“ Srce mi je ustutnjalo. Razrogačila sam se. Njegova ruka na ustima me je razoružala. Trebalo je da me spreči da govorim, ali činilo mi se da me guši. Načas sam pomislila da ga ugrizem za dlan, pa zaključila kako to verovatno nede ispasti dobro po mene. Naterala sam se da duboko udahnem kroz nos da se smirim. „A sad“, počeo je Riv i još bolje obmotao moju kosu oko šake, „kao što sam rekao, ja postavljam pitanja. Dakle, sklonidu ruku, a ti deš mi redi zašto si mislila da je pametno da sama odeš u kudu jednog muškarca – muškarca koji jebe sve što stigne, što ceo Holivud zna, muškarca koji sigurno želi tebe da kresne – i da se grliš s njim na ulici gde bi svaki majmun s foto-aparatom mogao da vas uslika.“ Sklonio je ruku i zaustila sam da odgovorim. Međutim, zbunio me je onim što je rekao o Krisu. Brinu li ga paparaci više od Krisa? Izletelo mi je pitanje: „Ima li ovo ikakve…“ Riv mi je povukao glavu u stranu i udutkao me. „Razmisli ako je potrebno, ali želim da odgovor bude jedino što de ti izadi iz usta. Ništa drugo.“ Jebote, nadrljala sam.
167
Raspravljam se s đavolom. Sa čovekom koji ima novac i mod. Sa čovekom koji je nezadovoljan mnome. Ovo je trenutak da budem uplašena, oprezna i popustljiva. Jesam se uplašila. Ali nisam bila obazriva ni popustljiva zato što su mi dominantni loši momci slabost. Volim kad pokazuje pravo lice. Želela sam da i dalje pokazuje tu stranu. Međutim, želela sam i da se potčinim. Želela sam da ga zadovoljim, odobrovoljim i šarmiram. Htela sam da kažem pravu stvar, više nego ikad u životu, ali nisam bila sigurna šta je to. Moradu da nagađam. A po onome što je dosad rekao, izgleda da sam pogrešila što sam bila sama s muškarcem kao što je Kris. Zbog toga sam mogla da se nađem na meti tračeva. Nije mi palo na pamet da je Rivu stalo do toga šta javnost misli. Možda sam pogrešila. „Nisam razmišljala o tome kako bi to moglo da izgleda“, odgovorila sam konačno i popustio je stisak. „Zagrlio me je i nisam imala razloga da ga zaustavim.“ „Uopšte nije trebalo da budeš sama s njim.“ Približio je lice, usne su mu bile samo dah dalje od mojih. Oči su mu bile grube, hladne i gledale su pravo u moje. „Uopšte nije trebalo da budem sama s njim“, ponovila sam kad mi je obuhvatio dojku. „Iako je bilo potpuno nedužno.“ Ponovo mi je cimnuo kosu. Drugom rukom mi je uštinuo bradavicu dovoljno jako da kriknem. „Ne tražim opravdanja, Emili. Želim priznanje da si shvatila šta si uradila.“ „Shvatam. Sad shvatam.“ Ponovo mi je zavrnuo kruti pupoljak, ali ne bolno, ved samo kao podsetnik. „Kaži mi onda zašto nije trebalo da budeš s njim?“ „Zato što je neko mogao da stekne pogrešan utisak.“ „Nastavi.“ „Nekoje mogao da nas vidi.“ Bila sam zadihana i očajna. Zmurila sam i uživala u njegovom dodiru. „Svako ko nas je video mogao je da pomisli kako sam s njim ili da pogrešno razume ono što je video. A navodno sam s tobom.“ Tras. Ošamario mi je dojku, nateravši me da poskočim. „Navodno?“ „Jesam s tobom. S tobom sam i nisam se ponašala u skladu s tim.“ Ispružila sam ruke i pomilovala mu grudi, želedi da ga uverim u to. „S tobom sam. Samo s tobom.“ „Upravo tako.“ Naglo me je pustio i odmakao se. Pošla sam za njim. „Žao mi je, Rive. Uprskala sam. Nede se ponoviti. Obedavam.“ Zvučala sam jadno. Kao zlostavljana žena koja moli ljubavnika da je ponovo udari. Mada ja nisam zlostavljana. Ophodio se prema meni onako kako
168
volim i izjedala me je mogudnost da ostanem bez toga, da ostanem bez njega. Utroba mi se kidala. Ono što sam rekla Džou bili su samo izgovori, ali sad sam shvatila da to stvarno mislim. Veza s Rivom, ili kako se naš odnos ved može nazvati, važnija mi je od bilo čega što bi moglo da se ispreči među nama. Nije obradao pažnju na mene. Stajao mi je okrenut leđima kao da pokušava da odluči nešto. Verovatno da odluči nešto u vezi sa mnom. Je li završio sa mnom ili nije. Hode li mi pružiti priliku ili de raskinuti. Hode li završiti sa mnom raskidom ili na trajniji način. Bez obzira na to o čemu je razmišljao, čak i ako je razmatrao najgoru mogudnost, još ga neverovatno želim. Unela sam sve što osedam u slededu molbu. „Molim te, Rive. Nikad mi nisi rekao… nisam znala šta očekuješ od mene.“ Okrenuo se odlučno i munjevito. „Pa pošto 'nikad nisam rekao', bilo bi bolje da me sad dobro slušaš da ne bi mogla da kažeš kako ne znaš šta se ubudude očekuje od tebe.“ Otkopčao je kaiš i pomislila sam da de ga upotrebiti na meni. Nadala sam se da de me istudi njime, a ne zadaviti. Ali nije ga izvukao iz petlji, ved je otkopčao šlic i izvadio kitu. „Na kolena“, naredio je. Njegov grubi glas otkrio je da je veoma ljut. Nisam se ni makla. Molim te, ne. Ne ovako. Nisam se bunila kad je preko telefona rekao da de to učiniti, ali mislila sam da du imati vremena da se pripremim, kako fizički tako i psihički. Nisam se protivila dok nije bio ljut. „Na kolena, Emili, ili du te naterati na to. A veruj mi da ti se to nede svideti.“ Nedu mu redi ne. Ne samo zbog Amber ili zato što se bojim onoga što de učiniti ako odbijem, ved zato što ne umem to da uradim. Polako sam se spustila na ruke i kolena, glave okrenute od njega i istrdena. Nemoj da se napinješ, rekla sam sebi i duboko udahnula pa izdahnula. Bide još gore ako se ne opustim. „Ne, ne. Ne tako“, rekao je. „Okreni se prema meni.“ Ponovo se nisam pomerila jer sam pomislila da sam pogrešno razumela. „Jutros si rekao…“ Naborao je čelo, a onda se dosetio. „To je bilo jutros. Nedu to sad da radim. Kad te budem jebao u dupe, to de biti zbog zadovoljstva, a ne kažnjavanja.“ Jako sam se ujela za jezik kako ne bih uzdahnula od olakšanja. A pošto je prošla opasnost od neželjenog seksa i mogudnosti da me ostavi, setila sam se da sam i ja ljuta. Okrenula sam se prema njemu, spustila na kolena i napudila. Ali tad sam videla kako u šaci drži gotovo sasvim krutu kitu i voda mi je pošla na usta. Zabalavila sam i mrzela sam sebe što ga želim. Iako znam da je možda
169
odgovoran za Misinu smrt. Iako me je pratio. Iako je seronja koji je ljubomorisao, vukao mi kosu i njuškao… Bože, njuškanje. Dodavola. On je seronja, a ja sam napaljena. Podrugljivo se iskezio dok je polako pomerao šaku. Jednom. Dvaput. „Skini majicu.“ Poslušala sam, bacila je na pod iza sebe pa ponovo sela i pogledala ga ispod trepavica. Kita mu se još više ukrutila, pretvorila se u čelik, a želja je razblažila ljutnju u njegovim očima. Koraknuo je prema meni i nagonski sam rastvorila usne pre nego što je rekao „Sisaj“. Obavila sam dlan oko njega i uvela ga u usta. Ispružila sam jezik ispod njega, uvukla ga, pa izvukla. Pa još jednom, progutavši ga dublje. Pa još jednom, ječedi dok su mi usne bile pritisnute uz njega. To je sve što mi je dozvolio da uradim pre nego što je preuzeo kontrolu. Zgrabio mi je glavu obema rukama i pomerao je napred-nazad. Grubo. Toliko grubo da sam morala da se pridržim za njegove butine. Zarivao mi je prste u lobanju dok me je terao da gutam sve više sa svakim novim pokretom, sve dok ga nisam progutala celog. Sve dok mi se lice nije sudarilo s njegovom karlicom, dok se nos nije čvrsto zalepio na nju. Zadržao me je tako. Držao me je u mestu. Čvrsto. A onda me je pustio. Nastavio je da grubo ulazi i povlači mi glavu. Više mu nisam pušila, ved sam postala njegova lutka za jebanje. Lutka koju može da koristi i skrnavi kako god poželi. Posle nekoliko pokreta ponovo me je zaustavio i zadržao u mestu. Isturio je kukove i pokrio mi nos dok mu je kita bila duboko u meni. Zagrcnula sam se. Gurnula sam mu noge i pokušala da se pomerim kako bih udahnula bar malo vazduha. To mu se nije svidelo. Jednom rukom je odgurnuo moju i nastavio da me drži drugom. Vrpoljila sam se, kolena su me pekla od trenja uz tepih. Nisam mogla da dišem. Nisam mogla da gutam. Pljuvačka mi se sakupila u ustima, gušedi me. Zavrtelo mi se u glavi. Oči i grudi su mi gorele. Ved sam se uspaničila. Očajnički sam želela da me pusti, ali što sam se više borila, čvršde me je stezao. Shvatila sam da je to poruka. Prihvati to. Prihvati ono što pružam, govorio je. Ja odlučujem s kim deš se viđati. Ja odlučujem kuda deš idi. Ja odlučujem hodeš li se pomeriti. Ja odlučujem hodeš li disati. Shvatila sam. Prestala sam da se borim. Pustio me je. Čak mi je dozvolio da predahnem i povratim dah. Mada samo nekoliko sekundi. A onda se ponovo zakucao.
170
Ovog puta je dozvolio sebi da uživa pošto više nije dokazivao svoje. Držao mi je glavu u mestu i jebao me u usta. „Tako“, rekao je grubim, isprekidanim glasom. „Baš tako.“ Pokreti su mu bili duboki, brzi i zahtevni, ali to više nije bila poruka. Sad je zadihano govorio ono što je hteo da čujem. „Sad je teško zaboraviti na mene, zar ne? Kad sam ti u ustima do jaja. Kad pulsiram uz tvoj jezik. Kad te koristim. Onako kako si stvorena da budeš korišdena.“ „Mmm“, ječala sam uz njegovu motku. Stvorena sam upravo za ovo. Da zadovoljavam muškarce kao što je on. Da zadovoljavam njega. Želim to. Čak i kad su mu prodori postali toliko mahniti da mi je glavidem udarao u grlo, želela sam da pružam. Želela sam da primam. Želela sam da me koristi. Želela sam da mu pokažem kako znam gde mi je mesto. Želela sam da vidi kako mi se to mesto sviđa. Ovo me je čak uzbudilo. Grozničavo sam želela da svrši. Da mi eksplodira u ustima. Progutadu sve, polizadu do poslednje kapi, znajudi da je to dar. Ovlažila sam se, uzbuđena od iščekivanja da ga sisam do samog kraja. Ali kad sam bila sigurna da de svršiti, odgurnuo me je. Pokušala sam da ga ponovo uzmem u usta, ali stavio mi je šaku na teme kako bi me zadržao dok je drugom drkao. Kad je počeo da svršava, usmerio je mlaz na moje grudi i pokrio me mlečnim semenom. Obeležio me je. Prisvojio me. Još jednom me je podsetio da sam njegova. Jasno i glasno mi je poručio kako očekuje da se odsad ponašam u skladu s tim. Nije mi dozvolio da ga očistim jezikom. Ovo je kazna, na kraju krajeva. Uskratio mi je čak i taj dar, pa podigao moju majicu da se obriše. To me je samo još više uzbudilo. „Možda deš se sada sedati kome pripadaš“, rekao je dok je vradao kitu u svilene pantalone. Zagledala sam se u pod. „Sedadu se.“ „Večera može da traje kratko ili da se oduži nekoliko sati. Bez obzira na to, pre deset deš čekati u mom krevetu. Po mogudstvu naga.“ Brzo sam podigla glavu. „Zar nedu na večeru s tobom?“ Stao je ispred ogledala pored ulaznih vrata da namesti kosu i kravatu. „Nedeš.“ Ustala sam, spremna da preklinjem da se predomisli. Moram da se upoznam s osobljem s njegovog ranca, ali nije samo o tome reč. Želim da me prisvoji pred drugima kao što je to učinio nasamo. Moram da mu dokažem kako mogu biti njegova onako kako on želi.
171
Ali pre nego što sam stigla da izgovorim molbu, okrenuo se prema meni. „Kako bi izgledalo da budeš u kudi jednog muškarca posle podne i onda da večeraš sa mnom? Izgledalo bi kao da ne mogu da kontrolišem svoje žene. Sve dok se ne budeš ponašala kako treba, ne mogu da te javno predstavim kao svoju.“ Klonula sam. Njegova izjava je dokazala da me dobro poznaje. Zna šta želim i to mi je odbio. To je prava kazna ovog poslepodneva. Ovim je trebalo najviše da me povredi i uspeo je u tome. Uhvatio je kvaku, ali zastao je da kaže: „Emili, upristoji se, ali nemoj da se zadovoljiš. Znam da to želiš, ali ja odlučujem zaslužuješ li to. A trenutno ne zaslužuješ.“ Otišao je. Znala sam da je u pravu. Nisam to zaslužila.
172
Dvadeseto poglavlje Dugo sam se tuširala i plakala. Bilo je lakše ne obradati pažnju na suze dok su se mešale s vrudom vodom koja je plj ustala po meni. Čvrsto sam zažmurila i gurnula lice pod mlaz kako bi se slane kapi sprale. Ako ih okusim, moradu da priznam da su suze. A ako ih priznam, moradu da prihvatim i njihov uzrok. Potrošila sam svu toplu vodu dok sam završila, ali ostalo je još nekoliko sati do odlaska kod Riva. Natočila sam čašu vina. Mrljavila sam salatu. Kad više nisam mogla da izdržim, pribrala sam se i izašla. Još nije ni sedam, ali rekao je da budem u njegovom krevetu pre deset. Bolje je da čekam u njegovoj sobi, okružena njegovim mirisom i stvarima, nego da sedim sama kod kude. Morala sam da natočim gorivo, pa sam stala na pumpi Korner mart i ušla da popijem ledenu kafu. Uzela sam šolju, pa zastala da pregledam policu sa časopisima, grickajudi slamčicu dok sam gledala poznata lica na koricama. Neko mi je prišao otpozadi. Ne podižudi pogled, pomerila sam se kako bih ga pustila da prođe, ali samo mi je prišao bliže. Preblizu. Ukočila sam se. Osetila sam otežano disanje na vratu i čula tihi šapat na uvu. „Ne okredi se ako te prate. Samo klimni glavom.“ Munjevito sam se okrenula prema njemu. „Pobogu, Džo, prestravio si me.“ Paranoična jer nisam htela da me Riv vidi sa Džoom ako me prati, pogledala sam kroz prozor ne bih li spazila crni automobil. Preko ramena sam pitala: „Šta deš ti ovde uopšte?“ Džo je uzeo časopis Holivud star i počeo da ga lista. „Hteo sam da se uverim jesi li dobro pošto te je Salis danas ostavio.“ Divota, sad me dvojica prate. „Dobro sam. Rekla sam da sam dobro. Sve je u redu.“ Neko ko je dobro verovatno to ne bi ponovio toliko puta. „Jesi rekla, ali morao sam da se uverim da nisi bila prinuđena to da kažeš. To je odgovorno ponašanje.“ Pogledi su nam se ukrstili na odrazu na staklu. Zagnjurio je nos u časopis, naizgled zaokupljen čitanjem, a ne mnome. Tako me je štitio. To je lepo, pa sam pokušala da se ne nerviram. Pošto sam se uverila da napolju nema nijednog automobila koji pripada Rivu ili njegovim gorilama, okrenula sam se prema Džou. „Sad si se uverio. Hvala. Cenim to.“ „Dakle, bezbedna si?“ 173
Nisam sigurna u to. Ali ne želim da brine. „Džo, dobro sam, stvarno. Hvala što paziš na mene, pogotovo što si tako diskretan. Naravno, ne želim da Riv sazna za ovu istragu. Ni za tebe, kad smo ved kod toga. Ume da bude ljubomoran.“ Koliko god to bilo iritantno, to bar dokazuje da mu nešto značim. Pre nego što je Džo stigao da kaže ono što mi se činilo da mu je na umu, dodala sam: „I ne bi me povredio u nastupu ljubomore, stoga nemoj da brineš.“ Pa, Riv me jeste povredio. Samo ne fizički. „U redu“, popustio je Džo nerado. „Neka bude po tvome. Ali moram da ti pokažem nešto što je danas stiglo. Posle tvog poziva.“ Izvadio je mobilni i počeo da povlači prstima po ekranu. Verovatno ima fotografiju nekog novog užasnog čoveka s kojim je Riv povezan. Ili izveštaj o nečemu što je uradio. Šta god da je, nisam htela da vidim. „Obustavila sam istragu, Džo. Ne zanima me…“ Prekinuo me je. „Amber je ponovo viđena.“ „Kad?“ Ako je viđena, to znači da je živa, zar ne? Srce je htelo da mi iskoči iz grudi, ali bila sam previše uplašena da bih to pitala. „Neposredno pre Dana zahvalnosti. Jedna žena s dva slomljena rebra primljena je u urgentni centar u Čikagu. Odgovara Amberinom opisu i navela je njen datum rođenja. Doktor je primetio mogude znake zlostavljanja i zbog toga ju je fotografisao za izveštaj.“ Gurnuo mi je telefon ispred nosa. „To je ona, zar ne?“ Zagledala sam se u ekran. Pogled su mi uzvratile poznate plave oči, tamnije od mojih, tamnije nego što se sedam da su njene bile. Na sebi je imala samo crni čipkasti brus i ogrlicu s priveskom golubice koju nosi otkako sam je upoznala. Fotografija je napravljena pod uglom, tako da sam videla crvenu tetovažu na njenom ramenu, dva stuba koja se odvajaju jedan od drugog. Izbledele masnice pružale su se niz vrat sve do grudi. Još modrica, svežijih, nalazilo joj se s jedne strane torza. Mogla sam da naslutim kako su nastale. Na vrhu su masnice od gušenja. Zatim šljive. A one na rebrima verovatno su napravljene cipelama. Šutiranjem. Svojevremeno sam i ja imala takve modrice. Jedne su nastale dobrovoljno, dok druge – one koje odgovaraju onima na njenom torzu – nisu. Amber kakvu poznajem ne bi pristala ni na jedne. Jasno sam osedala njen bol dok sam gledala povrede. Pobesnela sam što ga je ona osedala umesto mene. Mnogo me je bolelo da gledam, te sam se naterala da nastavim to da radim.
174
„Nije podnela prijavu“, nastavio je Džo pošto mi je dao nekoliko trenutaka da svarim ono šta sam videla. „Otišla je kad su je otpustili kasnije iste nodi. Ne znaju je li neko bio s njom. Dala je lažni broj telefona i adresu.“ Brzo sam ga pogledala u oči. „Nije Riv. On nije ovo uradio.“ „Ni na trenutak nisam mislio da jeste. Vilanakisova baza je u Čikagu, a izveštaj potvrđuje da je na tetovaži slovo V.“ Slovo V kao na Filipovom vratu. Džo je oklevao kao da pokušava da odluči hode li mi redi još nešto. Ili kako da kaže. „To nije sve. Žao mi je.“ „Šta još? Zašto ti je žao?“ Pošto nije odgovorio, pomno sam ga pogledala i videla da je smrknutiji nego obično. Tragovi osedanja probijali su se kroz grubu spoljašnost. Stomak mi se uvezao od straha – od užasa – jer sam pomislila najgore. Ne. Nemogude da je to. Moradu da čujem da bih poverovala, a on je samo zurio u mene i nije progovarao. „Šta? Kaži mi, Džo. Samo mi jebeno kaži!“ „Da.“ Prešao je rukom po licu i trgao se, kao da mu je taj pokret pomogao da ponovo navuče masku. „Nekoliko dana posle te posete urgentnom centru, pronađena je neidentifikovana ženska osoba.“ „Ne…“ Nisam htela da nastavi. Ali morala sam da čujem. „U kontejneru nekoliko kilometara izvan Čikaga.“ Glas mu je bio ravan. Bezosedajno je izlagao. „Ne.“ Prestani, molim te, prestani. To nije istina. Srce me je bolelo, cepalo se. Drugi put danas sam pomislila da se gušim. Samo što sam ovog puta imala dovoljno vazduha, ali nisam mogla da udahnem jer su mi se pluda nadula od osedanja koja su ih pritiskala. „Identifikovana je kao žena s fotografije.“ Džo je pokazao na mobilni. „Ne, ne, ne.“ Suze su mi lile iz očiju i curile niz lice iako sam odbijala da poverujem da su opravdane. Nisu opravdane. To je nemogude. Uhvatila sam se za prvu mogudnost koja mi je pala na pamet. „Ko ju je identifikovao? Možda su pogrešili, Džo.“ „Emili…“ Blago mi je stavio ruku na rame. Odgurnula sam je. „Pokaži mi. Daj mi da vidim.“ „To je bilo pre četiri meseca. Kremirana je. Ali imam izveštaj.“ Četiri meseca. Četiri prokleta meseca. Pokazao mi je mobilni. Na njemu je bio obdukcioni izveštaj neidentifikovane ženske osobe s plavom kosom, izbledelim masnicama, tetovažom na ramenu i
175
ogrlicom s priveskom golubice. Bilo je teško osporiti da je ona. Jasno je kao dan da je mrtva žena moja drugarica. Ali i dalje nisam mogla da poverujem. Odbijala sam da poverujem. „To nije ona. To nije ona, Džo.“ Glas mi je bio piskav i glasan. Ljudi su buljili u nas, ali nisam marila. Neka tabloidi pišu kako sam odlepila na pumpi, zabole me. Stalo mi je samo da ispravim ovo… ovo… ovaj nesporazum. Ovu laž. „Kaži mi. Kaži da nije ona, Džo.“ Moledivo sam ga zgrabila za jaknu. „Jebeno kaži!“ „To je ona, Emili.“ Privukao me je k sebi i zagrlio. „To je ona.“ „Ne znaš to. Ne možeš da znaš.“ „Znam. Oni znaju. Ona je.“ Pomilovao me je po kosi, a ja sam mu zagnjurila lice u rame, ne da bih plakala, ved da bih se sakrila. Sakrila od besmislene gluposti koju ovaj čovek pokušava da mi servira. Ali čak i kad sam zatvorila oči i zadržala dah, užasna istina mi se probijala u um, terajudi me da se suočim s njom. Ona je umrla pre nego što sam počela da je tražim. Umrla je čak i pre nego što sam čula njenu poruku. Dok sam naprezala mozak ne bih li je našla, ona je ved ležala u hladnoj mrtvačnici. Kad sam rekla Džou da je živa zato što je borac, govorila sam o lešu. Kad sam zamišljala njen glas, osedala njeno prisustvo i čula kako mi se njena uspomena obrada, možda uopšte nisam umišljala, ved su to bili ostaci njenog života utisnutog u ovaj svet. Pravi ostaci njenog duha u vidu aveti. Mrtva sam, rekla je sad. Sve vreme sam bila mrtva. Suze su mi nečujno curile na njegovu jaknu, ali ne bih to mogla nazvati plakanjem. Suze su ishod šoka. Stvarnost se probijala kroz istinu koju sam izmislila i njene kapi su mi se izlivale iz očiju. To nije bila brana. Niti žalost. Ne još. Ali bila sam i ljuta. Ljuta na sebe. A kad sam bolje razmislila, ljuta i na Džoa. Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja. „Kako to da si tek sad to otkrio? Trebalo je to odavno da iskopaš. Zar njeno ime nije trebalo da se pojavi negde? Ona nije neidentifikovana ženska osoba ako su je povezali s posetom urgentnom centru. Zašto je ranije nisi našao?“ Ljutnja je bila usmerena na pogrešnu stranu, ali prijalo mi je da krivim nekoga. Džo je mogao da mi uštedi vreme i energiju. Mogao je da me poštedi nade. Izgledao je kao da je očekivao moje optužbe. Prirodni tok žalosti bio mu je dovoljno poznat da nije morao da se brani, ved samo da iznosi činjenice. „Nije rekla svoje pravo prezime u urgentnom“, odgovorio je. Nadlanicom sam otrla oči. „Kako to misliš? Koje je prezime navela?“ „Tvoje.“ Nakašljao se. „Barns.“
176
Moje pravo prezime. Bila je u nevolji, na ivici smrti, a razmišljala je o meni. Dok sam ja… šta sam radila? Uživala u uspehu serije. Žalila se zbog bolesne majke i rešavala tu nevolju tako što sam ispisivala čekove na iznose koje nisam ni primedivala. Čak i dok sam tražila Amber, verujudi da je živa, koliko li sam je često zaboravljala dok sam igrala ulogu iz mlađih dana. Dok sam zavodila njenog bivšeg ljubavnika i gubila razum jer me je opčinio. Zapravo je to samo neznatna pojedinost u okolnostima koje okružuju njenu smrt. Majušno naprsnude u mnoštvu teških povreda. Ali ono je peklo i tinjalo duboko u meni, obedavajudi da de isplivati na površinu kad god budem razmišljala o sebi. U međuvremenu, trebalo bi da se posvetim najvedoj povredi, onoj zbog koje mi duša krvari kao posekotina na karotidnoj arteriji: Amber. Mrtva. Ona je mrtva. I dalje sam pokušavala da prihvatim tu činjenicu. Pokušavala da pronađem razlog. Pokušavala da otkrijem uzrok i posledicu. Protrljala sam čelo – napred pa nazad. Napred-nazad. „Misliš li da je kriv lanac trgovine ljudima?“ Morala sam da sagledam celu sliku, da znam šta je propatila. Je li zbog toga prebijena? Da li ju je njen „vlasnik“ zlostavljao? Je li predstavljala preveliki problem? Možda nije bila vredna muka. „Ili Vilanakis lično.“ Gurnuo je ruke u džepove kao da mu je čudno što me više ne grli. „Slušaj, ne znam je li to ikakva uteha, ali više nisam uveren da je Salis umešan.“ „To i ja mislim“, rekla sam prebrzo, pre nego što sam i razmislila. Ta laž mi je uvek bila na vrhu jezika i nehotice je klizila s njega. Ipak, iako znam da je laž, držala sam se za nju. „Ne znamo kad je stvarno raskinula s Rivom, zar ne? Možda je čak bila s Mikelisom kad me je zvala. Možda ga je upoznala preko Riva zato što se kredu u istim krugovima.“ Ili zato što su u srodstvu. Ne znam zašto sam mislila kako treba da zadržim tu tajnu za sebe, ali to sam uradila. „Razmišljao sam o tome.“ Džo je mrdao vilicom kao da prežvakava sve podatke i sprema se da ih svari. „Mogao bih dalje da tragam ako hodeš. Da pokušam da stavim tačku na priču.“ Odlučno sam odmahnula glavom. „Ne smeš da rizikuješ. Previše je opasno. Oni…“ Progutala sam knedlu kako bih dala sebi vremena da razmislim želim li to da kažem. „Mislim da je i Misina smrt povezana s porodicom Vilanakis.“ Džo je izvio obrvu. „Znaš li nešto što mi nisi rekla?“
177
„Jedan moj prijatelj ju je poznavao i rekao mi je da se nekoliko članova porodice motalo oko nje. Čak su bili na ostrvu onog dana kad je poginula.“ „I tvoj prijatelj misli da ju je ubila mafija? Ne Riv? I da nije nesredni slučaj?“ „Možda jeste nesredni slučaj, ali Riv nije kriv.“ Naprosto ne mogu prestati da lažem kad je reč o njemu. U stvari, mislim da je bar delom odgovoran za Misinu smrt i ni na trenutak nisam poverovala da je Amberin poziv imao veze s Vilanakisom. Uverena sam da Riv, čak i ako nije lično okrvavio ruke, ipak nosi deo krivice. A ipak ga i dalje branim iz mnoštva zamršenih razloga. Zato što se plašim da de Džo pokušati da me odvrati od Riva. Zato što ne želim da Riv upadne u nevolje zbog istrage. Zato što me je danas podsetio da sam njegova i rešena sam da se ponašam u skladu s time. Zato što sad više nego ikad ranije moram iskoristiti Riva da bih došla do nekih odgovora. Moram da saznam šta se desilo s Amber, a on mi je jedini siguran trag. A on je nije ubio, tako da se moja odanost prema njemu ne sudara s onom prema njoj. Bar moja trenutna priča tako glasi i nedu da sumnjam u nju. „Zašto si obustavila istragu, Emili?“, pitao je Džo, trgavši me iz dijaloga sa samom sobom. Zatreptala sam, pokušavajudi da dokučim za čime li traga u mom odgovoru. Verovatno ponovo pokušava da se uveri da me niko ne primorava ni na šta. Ali izraz mu nije odavao ništa, te sam rekla istinu. „Ne želim da te izložim opasnosti. Ne želim da ti se nešto dogodi mojom krivicom.“ „Možda su i druge devojke u opasnosti.“ Glas mu je sad bio tiši. „Druge koje bi mogle da budu spašene ako otkrijemo šta se desilo s Amber.“ On želi da nastavi istragu. To je iznenađenje s obzirom na to koliko je bio podozriv kad sam ga molila na samom početku. „Rekao si da ne želiš da zaglibiš toliko“, podsetila sam ga. Slegnuo je ramenima. „Lagao sam. Ved sam umešan. Dozvoli da saznam šta joj se desilo.“ Grlo mi se toliko steglo da sam samo klimnula glavom. Progutala sam knedlu i dodala: „Ali nemoj se raspitivati o Rivu. Bila sam ozbiljna kad sam rekla da ne želim da ovo ugrozi moj odnos s njim.“ Nevoljno je uzdahnuo. „Dobro, dobro“, pristao je napokon. „Izmislidu nešto kad ti budem poslao račun. Časovi pucanja ili ved nešto.“ Osmehnula sam se na silu. „Videdu šta mogu da saznam preko Riva. Nisam kopala ni približno onoliko koliko bih mogla.“
178
Izraz mu je ponovo postao zabrinut. „Sad ne možeš da je spaseš, Emili. Nema potrebe da radiš ništa opasno.” „Znam.“ „Dobro. A ako imaš bilo kakav razlog da pomisliš kako nisi bezbedna, mogu ti pomodi da se skloniš od njega.“ Je li bolesno što mi to nije ni nakraj pameti? „Rekla sam ti… „Znam, znam. Dobro si.“ Prošao je prstima kroz kratku kosu. „Nabavidu ti novi telefon. A dotle me nemoj zvati sa svog mobilnog.“ „Pazi se“, rekli smo uglas. Bar sam sigurna da de jedno od nas prihvatiti taj savet. Obamrlo sam platila kafu, koju sam bacila u kantu na putu do vrata. Ošamudeno sam sela u automobil i pustila da motor radi jer me je preplavila griza savesti tipa „da sam samo“. Da sam samo ranije čula poruku. Da sam samo češde posedivala majku. Da sam samo pokušala da stupim u vezu s njom kad sam videla njenu fotografiju u onom časopisu. Da je samo nikad nisam ostavila. Ona me je spasla, a ja sam je izneverila kad se ukazala prilika da joj uzvratim na isti način. Iznova sam udarala pesnicom o volan, želedi da osetim bol, želedi da se osetim bolje. Neko je zatrubio iza mene. Sve točilice su zauzete, a ja sam i dalje parkirana ispred jedne. Ipak sam se nagla kroz prozor i opsovala vozača. Potom sam dala gas i pokazala mu srednji prst dok sam se uključivala u saobradaj. Vozila sam bez razmišljanja, ne obradajudi pažnju na to gde sam ni koliko je sati. Vozila sam u tišini. Čak su i bezbrojne misli koje su htele da se izbore za prvo mesto u mojoj glavi mirovale u znak poštovanja, kao moratorijum dok sam se pitala kako li du uopšte postojati u svetu bez Amber. Kako da mi srce i dalje kuca, a pluda udišu vazduh? Kako da zadržim automobil na putu, u pravoj traci, kako da poštujem saobradajne znake? Posle nekog vremena – minuta, sati, ne znam – patnja je uminula i počele su da se roje poluoblikovane ideje i planovi. Obedanja. Rivovi rođaci. Njegova gostinska soba. Otidi na njegov rane. Njegovo osoblje. Riv je zajednički činilac svih tih misli. On je jedina šansa da saznam šta se desilo s Amber. Možda on ne zna sve odgovore, ali zna neke. Kad sam okrenula jaguar prema njegovoj kudi, privlačnost prema njemu dobila je drugi oblik. Skrenude mi pažnju. Utešide me. Uravnotežide me. Zaokupite me. On je srž svega što mi je sad potrebno. Put do rešenja, azil za bol, mesto za traženje istine, skrovište za skrivanje. Koliko god to dobro ili loše bilo, svi putevi vode ka njemu. Možda to znači da sam zaista njegova.
179
Dvadeset prvo poglavlje Stigla sam kod Riva u deset i petnaest. Ako hode da me kazni što sam zakasnila, slobodno neka to uradi. Bide mi drago. Zaslužila sam to. Popravila sam šminku pre nego što sam ušla, zahvalna što sam nanela vodootpornu maškaru. Vrata mi je otvorio član osoblja koga ne poznajem, ali nije me pozdravio niti mi dao bilo kakvo uputstvo. To je u redu. Znam kuda bi trebalo da odem i požurila sam tamo za slučaj da me Riv ved čeka. Dok sam prolazila pored dnevne sobe, čula sam muške glasove i zvuk udaranja bilijarskih kugli. Možda ne bih pogledala da nisam čula i ženski smeh. Polako sam prišla pragu sobe za zabavu i provirila. Riv je nosio široke farmerke i raskopčanu košulju preko majice. Trljao je vrh bilijarskog štapa kredom i daskao s čovekom koji bi bio potpuno neupadljiv da nije nosio kaubojske čizme. Još dvojica su igrala pikado u drugom delu sobe dok su ih gledale dve dugonoge devojke koje nisu mogle imati više od dvadeset godina. Treda devojka – plava, prsata, lepa – nagla se preko bilijarskog stola, ohrabrujudi Riva da odigra potez. S obzirom na sva osedanja koja su mahnitala u meni, čudno je što je jedno tako beznačajno kao ljubomora uspelo da se probije i zaleprša kako bih ga primetila. Ali bilo je tu, smelo se uzdizalo i privlačilo mi pažnju. Naslonila sam se na zid i gledala ih, gledala nju dok ga je zadirkivala i osetila gorak ukus u ustima. Trebalo je da budem s njima. Tri devojke, četiri muškarca. Ja bih ujednačila brojeve. Nisam našla utehu u tome što me nije zamenio nekom drugom fuficom. Neparni broj ne mora da znači da je neko izostavljen. Nije mi promaklo da sam nekad bila jedna od njih – lepa klinka. Zamena za prava osedanja odevena u seks i greh. Jesi li i dalje jedna od njih? To nije bio Amberin glas. Nisam to smela da dozvolim. Možda sam i dalje jedna od njih. Ali ja bar želim da budem ovde. One su ovde zbog pažnje i materijalne koristi. One su ljušture koje čekaju da ih ispune muške želje, prazni ekrani koji projektuju tuđe prohteve. Bez obzira na Amber, ja sam ovde zato što sam takva kakva jesam – jaka, nezavisna žena s određenim željama i potrebama koje mogu zadovoljiti samo kad se potčinim muškarcu. Kad se potčinim Rivu. Gledala sam u njega dok se naginjao nad stolom, škiljedi u vrh taka i kuglu. Otkrila sam da sam iznervirana iako sam prihvatila svoje potčinjavanje. Nisam 180
zaslužila da me odbaci bez obzira na to koliko sam se ogrešila o njega. Da se nisam posvetila tome da otkrijem istinu o Amberinoj smrti, sad bih otišla. Završila bih s tim seronjom. Ali ostadu iako sam ljuta. Zbog Amber. Što znači da du usmeriti svoju ljutnju i ignorisati osedanje koje ključa ispod nje – strah. Taj strah je drugačiji od onog koji sam uglavnom povezivala s Rivom. Strah od toga da nisam ono što on želi. Strah da ne vidi koliko bih lako to mogla da postanem. Zar to ne bi bio šlag na torti mog života? Odigrao je potez i poslao kuglu upravo tamo gde je hteo – u bočnu rupu. Izraz mu se blago promenio od usredsređenog do zadovoljnog. A onda se razrogačio jer mu se pogled sreo s mojim. Ispravila sam se, znajudi da ne bi trebalo da budem tu. Međutim, nisam mogla da skrenem pogled od njegovog. Tu sam, poručila sam mu nečujno. Nastavio je da me gleda gotovo kao da mu je drago što me vidi. Zato što vidim ovo – njega, zadovoljnog bez mene. To je izazvalo novi stepen očajanja i ne bi me čudilo da se video na mom licu. Baš mi je drago zbog njega. Svaka mu čast. Tad mu je neko drugi privukao pažnju, neko bliži od mene. Klimnuo je glavom pa se ponovo posvetio igri. Pogledala sam u pravcu u kojem je klimnuo i videla Anatoliosa kako mi prilazi. „Ovo je privatna zabava“, rekao je. „Moradu da vas zamolim da se sklonite.“ „Dobro, dobro. Idem.“ Drkadžija. I Riv je drkadžija što ga je poslao da me otera. Nisam ih prekidala i sigurna sam da se oseda pobednički zbog moje primetne patnje. Natmureno sam odmarširala stepenicama do njegove spavade sobe. Kad sam se našla na spratu, otišla sam u kupatilo da se umijem. Iskoristila sam priliku da svom odrazu održim strogu pridiku. „Pogledaj se samo, duriš se kako ne bi prihvatila prava osedanja koja ključaju ispod toga. Misliš li da si time zaslužila saosedanje? Jadna si.“ Obrisala sam lice i okrenula se, ali drugi glas u glavi me je izazvao. „Šta deš da uradiš u vezi s tim?“ Pokazadu da imam muda, eto šta. Riv je zauzet u prizemlju, a osoblje je usredsređeno na njega i njegovo društvo. Sad su pustili i muziku, vibrirajudi basovi doplutali su do mene. Ako muzika bude pokazatelj da li zabava i dalje traje, mogu malo da istražujem. Ovog puta du stvarno da istražujem, a ne da ustuknem kad naiđem na nešto što mi je teško da gledam.
181
Mogla bih da preturam na više mesta u Rivovoj sobi, ali htela sam da što bolje iskoristim ovu priliku jer nisam znala kad de mi se ponovo pružiti. Da bih dospela u gostinske sobe, morala bih da pređem galeriju i mogli bi da me vide iz prizemlja. Međutim, niko nede primetiti ako se odšunjam stepenicama do njegove radne sobe. To sam i učinila. U sobi je bio mrak i trebalo mi je nekoliko trenutaka da mi se oči naviknu. Tad sam se uputila prema radnom stolu. Tamo je stajala mala lampa, koju sam uključila. Najviše me je zanimao kompjuter. Ved je bio uključen, mada je ekran bio crn zato što je „spavao“. Pomerila sam miša i pomolila se da kompjuter nije zaštiden lozinkom. Nije bio. Dođavola, zaista je trebalo da ovo uradim ranije. Da samo nisam bila toliko zaokupljena Rivom. Ne, nedu sad da se opteredujem time. Imam važnija posla. Odmah sam otvorila pasijans. Ako me uhvati, to de biti izgovor što sam tu. Uostalom, Riv nije rekao da je zabranjeno ulaziti u ostale sobe. Ako se naljuti i poželi da mi ponovo nešto „jasno i glasno“ poruči, u redu. To de biti dobrodošlo. Pošto sam podelila karte i odigrala nekoliko poteza kako bi izgledalo uverljivije, počela sam da njuškam. Zatekla sam brojne foldere s dokumentima, ali brzi pregled je otkrio da samo nekoliko nema veze s odmaralištima Salis. Prvi je nosio naziv R, mogudnosti i u njemu su bile fotografije modernih kuhinja i trpezarija. Kad sam našla sliku koja je umnogome podsedala na njegovu kuhinju, shvatila sam da su to ideje za prošlogodišnje renoviranje. Videla sam da je folder poslednji put otvoren prošle godine. Sve dosad. Prokletstvo, zaboravila sam da du ostaviti trag. Odlučila sam da vodim računa koje du foldere otvoriti. To isključuje vedinu koja me zanima. Poslednja dva, nazvana Kostas i Valentajn, zaštidena su šifrom. Ušla sam u tragač i poredala foldere tako da su se najskorije otvoreni ponovo našli na vrhu. Ništa nije odudaralo. Vratila sam se prošlom letu, ali nisam našla ništa što je otvarano između aprila i oktobra, što ima smisla zato što tad nije bio u kudi jer se renovirala. Zaključila sam kako de mejl biti korisniji jer je uvek s njim. Pored toga, poruke ne pokazuju kad su poslednji put otvarane. Imao je samo šačicu nepročitanih, a one se odnose na posao. Ostale su pohranjene u foldere. Na desetine foldera. A oni su podeljeni na još foldera. Nisam imala vremena da ih sve pregledam tako da sam prvo potražila izraze koji me zanimaju. Vilanakis nije doneo rezultat. Kao ni
182
Mikelis. Misi je dovela do nekoliko nalaza, ali nisu bili značajni. Ništa u njima nije nagoveštavalo da ju je on ubio. A šta li sam očekivala? Zastala sam da duboko udahnem i skupim snagu pre nego što ukucam slededu reč. Kad sam bila spremna, otkucala sam Amber. Pojavile su se četiri poruke. Počela sam s najstarijom, kad su se Amber i Riv tek upoznali. Mejl je poslao privatni detektiv i priložio izveštaj s osnovnim podacima o njoj. Pretpostavila sam da se Riv raspituje o svakoj potencijalnoj novoj devojci. Slededi mejl bio je molba da se ubrza proces izdavanja njenog pasoša u junu prošle godine. Možda neposredno pre puta u Vajoming. Molba je odobrena. Dakle, zašto joj je bio potreban pasoš? Je li ga koristila? Slededi mejl bio je još intrigantniji. Poslat je prvog novembra i sastojao se od jednog priloga i dve rečenice. Silno uživam u njoj. Mnogo ti hvala. M. Otvorila sam prilog i srce samo što mi nije stalo. U njemu je bila fotografija Mikelisa i Amber iz kazina u Koloradu. Ista ona koju je neko anonimno poslao Džou. Međutim, Mikelis nije bio odsečen na ovoj fotografiji i videla sam da ih je on uslikao mobilnim. Poruka je stigla s naloga @mail.mail. com, korisničkog servisa, kako mi se čini. Ali slutila sam da ju je Mikelis poslao, da je on potpisani M. Da li je on poslao fotografiju i Džou? Ako jeste, zbog čega? A i sama poruka je čudna – zar ne ukazuje na to da je Riv ustupio Amber rođaku? Nemoj prenagljeno da zaključuješ, rekla sam sebi. Moglo bi da znači i nešto drugo. Ne znam šta, ali i dalje sam branila Riva, čak i pred sobom. Poslednji mejl stigao je s iste adrese jedan dan pre Dana zahvalnosti i bio je jednako uznemirujudi. Mislio sam da de te zanimati. M, pisalo je. U prilogu je bio obdukcioni nalaz neidentifikovane ženske osobe koji mi je Džo pokazao. Nisam mislila da se mogu osedati gore nego što ved jesam, ali izgleda da je to mogude. Koji mi je još dokaz potreban da je Riv umešan u Amberinu smrt? Međutim, to još ne znam zasigurno. Ovo ne znači da je Riv želeo njenu smrt. Možda je delio Amber, kao što je rekao da je ranije radio sa ženama, a onda je Mikelis odlučio da joj oduzme život. Možda je Riv mislio da de njegov rođak brinuti o njoj, možda je i voleti. Možda se Riv uzrujao zbog onoga što se desilo koliko i ja. Mada je to malo verovatno. Kako god, znam da bi trebalo da prosledim poslednja dva mejla Džou. Međutim, još nisam spremna da podvrgnem Riva daljoj istrazi. Bar ne još. Umesto toga, prosledila sam mejlove sebi, pa izbrisala dokaze.
183
Bila sam iscrpljena, previše isceđena da bih podnela nova otkrida. Zatvorila sam Rivov mejl i pošla da podignem prozor s pasijansom, ali slučajno sam kliknula na pokazivač fotografija. Ekran je ispunio niz slika, a na svima se nalazio isti par – Riv i Amber. Izgleda da su napravljene pored bazena u zadnjem dvorištu, jedna za drugom tako da su izgledale animirano pošto sam ih brzo listala. Amber je sedela Rivu u krilu na ležaljci. Oboje su se smejali na prvim fotografijama, a ljubili na narednim. Činile su oštar kontrast mejlovima koje sam pročitala jer su pokazivale par koji je izgledao veoma zaljubljeno. Jesu li one i priča o čoveku koji bi je ustupio ubici? To nije izgledalo verovatno, ali koliko puta fotografije govore celu priču? Danas sam videla koliko Riv može da se naljuti kad ga neko isprovocira. Ako je mogao da bude takav prema meni, ko zna kakav je bio prema njoj. Bez obzira na to jesu li iskrene ili ne, nekoliko trenutaka sam proučavala fotografije ne bih li otkrila neki znak da nešto nije u redu. Iz mnogo razloga mi je bilo teško da ih gledam. Zato što mi je nedostajala. Zato što je na njima bila sredna. Zato što više nikad nede biti tako sredna. Zato što je muškarac koji je bio uzrok njene srede na tim fotografijama isti onaj koji ju je poslao u smrt. Zato što me taj muškarac nikad nije gledao kao što je gledao nju. Nisam više mogla da izdržim. Zatvorila sam folder s fotografijama, ugasila lampu i odšunjala se natrag do Rivove spavade sobe. Brzo sam se svukla, zavukla pod pokrivač i zagnjurila lice u jastuk. Brana je konačno popustila i oplakivala sam smrt najbolje drugarice. *** Trgla sam se iz sna. U sobi je bio mrak ako se izuzme blaga svetlost lampe na nodnom stočidu. Riv je stajao iznad mene, samo u farmerkama. Držao je kraj prekrivača. „Jebiga“, rekla sam i protrljala oči nadlanicom. „Zaspala sam. Izvini. Koliko je sati?“ „Skoro tri. Ne brini i nastavi da spavaš. Samo sam ti ispravio pokrivač.“ Glas mu je bio toliko tih da je bilo teško redi, ali čini mi se da nisam čula ni trag zlovolje. „Ne, ne, nisam došla ovamo da bih spavala. Ovde sam da bih bila tvoja.“ Potreban mi je odmah. Potrebno mi je da preuzme kontrolu kao što znam da ume kako bih se potpuno prepustila. Kako bih pobegla. Kako bih zaboravila bar nakratko.
184
Osmehnuo se, ali samo načas. Osmeh mu nije dopro do očiju. Umesto da započne bilo šta, obišao je krevet i počeo da prazni džepove. Odjednom me je preplavio loš osedaj. „Osim ako ti nisam potrebna“, rekla sam, nagovestivši šta mislim bez izgovaranja svog straha naglas. „Emili, one devojke su bile za moje prijatelje.“ Bože, kako me je lako pročitao. „Zao mi je ako si stekla pogrešan utisak, ali ved sam ti objasnio svoj stav o ženama.“ „Jesi. Sedam se. Nedeš se seksati s drugima dok si sa mnom. Samo sam htela da se uverim kako se ništa nije promenilo posle onoga što se danas desilo.“ Grlo mi se steglo, verovatno od ranijeg sloma, ali i zato što sam osetila da nešto nije u redu. Pored svega ostalog što nije u redu. Uzdahnuo je i obišao krevet do mene. „U vezi s tim“, počeo je i seo na ivicu. „Moram nešto da ti kažem. Ja…“ Naglo je zadutao i nagnuo se da me bolje pogleda. „Plakala si.“ I sad sam bila na ivici suza zbog njegovog ozbiljnog raspoloženja i zlokobnog govora koji je započeo. Primetio je kako izgledam, a nagađam da je to užasno jer osedam da su mi oči naduvene. Iako me nije pitao ništa, čekao je objašnjenje. Pomislila sam da izmislim nešto. Srela sam starog prijatelja. Rekao mi je loše vesti o nekome koga smo ranije poznavali. Ali nisam htela ni maglovito da podelim Amberinu smrt s njim. On je ved uzeo toliko od nje, mnogo što ja nisam. Ovo je samo moje i lično je. Tako da sam, po cenu toga da pomisli kako sam plakala zbog njega, samo klimnula glavom. Ispružio je ruku i pomilovao me po obrazu. „Ne želim to, Emili.“ Prokletstvo, svet mi se srušio hiljaditi put tog dana. „Preterano burno sam reagovao“, nastavio je glasa promuklog od kajanja. „Znam to. Prešao sam granicu. Kao što si rekla, nisam ti rekao šta očekujem.“ Nisam očekivala da de to redi. Bio mi je potreban trenutak da shvatim kako misli na način na koji me je „kaznio“. To je toliko blizu izvinjenja od čoveka za koga sam sigurna da se nikad ne izvinjava da nisam znala kako da odgovorim. Da ne spominjem što nisam htela izvinjenje. Prešla sam jezikom po donjoj usni i pažljivo izabrala reči. „Ne, s pravom si to uradio. Trebalo je da znam.“ Sumnjičavo se osmehnuo. „Kako bi mogla da znaš? Ne možeš da mi pročitaš misli, zar ne?“ Ponovo se uozbiljio, izbegavajudi da me pogleda u oči. „Pokušadu da te ubudude obaveštavam na vreme.“
185
„Pa, to bi mi pomoglo. Ali stvarno sam uprskala i grozno se osedam što sam te razočarala.“ „Nije to bilo razočaranje. Osetio sam…“ Pogledao me je i načas sam pomislila da mu mogu pročitati misli. Međutim, nastavio je: „Bio je to strah.“ Ali to je smešno. Muškarac poput Riva da se boji? Čega? Odmahnuo je glavom. „U svakom slučaju, nekad se zanesem. Ne očekujem da me trpiš kad sam takav. Hodu da znaš da se trudim da bolje vladam sobom.“ Zbunila sam se. On je saosedajan. To me je oduševilo, ali i uzrujalo. Ne želim to od njega. A prilično sam sigurna da ni on to ne želi. Zašto mi onda nudi saosedanje? Šta god da je razlog, moram ga sasedi u začetku. „Ne, nemoj to da radiš.“ „Šta da ne radim?“ „Nemoj da vladaš sobom. Hodu da sa mnom budeš onakav kakav jesi. Kakav god da si.“ Čim sam to izgovorila, znala sam da je istina. Bez obzira na to šta bih sve trpela kad bi bio takav. Zagledao se u mene. „Ne misliš tako. Nije pošteno da trpiš moje najgore osobine. Moju narav i impulsivnost.“ I dalje mi nije jasno otkud takvo ponašanje. Iskustvo me je naučilo da se muškarci kaju samo kad se boje da bi mogli izgubiti nešto. Izgubiti mene. Nema smisla da se Riv pribojava toga. Zar ne? Ispravila sam se, očajnički želedi da razumem. „Misliš li da si me povredio danas, Rive? Jesi li mislio da du otidi?“ Njegov pogled je odao da sam dobro shvatila. Zato sam ga ohrabrila. „Ne bih to uradila. I bila sam povređena samo kad mi se činilo da me više ne želiš. Sve ostalo što si uradio, dozvolila sam ti. Želela sam da to radiš. Sviđalo mi se.“ „Emili, ne moraš to da govoriš. „Znam da ne moram. Iskrena sam. Sviđalo mi se. Mnogo.“ Kako je mogude da to nije shvatio? Mislila sam da sam otvorena knjiga. Izgleda da nisam dovoljno otvorena. „To mi je potrebno od tebe. Potrebno mi je da budeš takav sa mnom.“ Bože, osedala sam se potpuno golo. Ali mora to da zna. „To me je uzbudilo, zar si zaboravio? Uzbudim se čak i kad pomislim na to.“ To nije laž. Ovlažila sam se. Izgledao je iznenađeno. I podozrivo. Povukao je pokrivač i ostavio me nagu. Prvo mi je pogledao grudi ukrudenih bradavica koje su potvrđivale da sam se uzbudila. Raširila sam noge, pozivajudi ga da se još bolje uveri u moje reči.
186
Prihvatio je poziv i povukao prste čitavom dužinom moje brazde do otvora, koji je bio mokar i otečen. Brzo je podigao pogled do mog. „Zaista mi pripadaš, zar ne?“ Klimnula sam glavom. „Da.“ Ustao je, brzo svukao farmerke, pa mi savio jednu nogu do grudi i smestio se između mojih butina. „Kaži mi šta ti se dopalo. Koji delovi?“ Kita mu je obigravala oko mog ulaza, glavid je pulsirao, molio da uđe. Isturila sam kukove jer sam želela ono što mi je bilo tik izvan domašaja. Ali nije hteo da mi to pruži. Ne još. „Kaži mi, Emili.“ Bio mi je potreban i gorela sam, te sam bila spremna da kažem bilo šta kako bih ga navela tamo gde želim. Čak i istinu. „Kad si mi svršio po sisama.“ Ušao je jednim dubokim prodorom. „I šta još?“ Postavio se iznad mene. Nije se pomerio iako je ušao. Promešala sam. Ostao je nepomičan, čekajudi. „Kad si me mirisao“, rekla sam. Polako se izvlačio. Polako. Previše polako. „Čak i kad si otkrila zbog čega?” „Pogotovo tad.“ Ponovo je ušao. „Šta još?“ „Kad si mi toliko gurnuo kitu u usta da nisam mogla da dišem.“ Sad sam govorila brzo, reči su mi kuljale iz usta jer sam znala da su one ključ da dobijem ono što želim. „Da.“ Izvukao se i ponovo ušao. „Dobro. Dobra devojčica.“ Napravio je krug u meni, a ja sam zaječala. „Šta još?“ „Kad si rekao da ti pripadam.“ To je bio gotovo šapat, prožet požudom i ranjivošdu. „Ah, jebote, Emili.“ Sad je uhvatio ujednačen ritam i svakim pokretom je pogađao isto mesto. Uzdisala sam i cvilela, pohlepna ispod njega. „I ti uživaš u tome da se sedaš toga, zar ne?“ „Da.“ Spustio je gornji deo na mene i nalaktio se na dušek pored moje glave. Drugom rukom me je pomilovao po obrazu. Slatko. Nežno. „Vidim. Mnogo si se stegla oko mene. Samo što nisi svršila, zar ne?“ „Da“, zadahtala sam. Ved sam bila blizu i to mi je bilo preko potrebno. Potrebno mi je da se bar na trenutak osedam dobro iako ovo nede biti raspamedujudi orgazam kakav obično doživljavam s njim. Iako je spor i nežan. Iako du posle osetiti novu navalu grize savesti uobičajenu za one koji prežive. „Da“, ponovila sam. „Blizu sam.“
187
„Dobro je. Zato što mislim da zaslužuješ ovo.“ Bez upozorenja mi je dlanom preklopio usta i nos. Čvrsto. Ne propuštajudi vazduh. Znala sam – znala sam – da to radi zbog mene, da je to njegov način da se izvini. Muškarci su mi to i ranije radili, uglavnom gušenjem, ali ishod je isti. Poigravanje s vazduhom. Zaustavljanje protoka kiseonika do mozga, što povedava uživanje. Vedim delom sam znala zašto mi Riv to sad radi. Pogotovo posle današnje kazne. A onaj deo koji nije znao bio je mali. Majušan. Gotovo jedva vredan pomena koliko je neznatan, ali ipak je činio oštar kontrast preovlađujudem delu te je stoga bio primetan. Zbog toga je delovao vede. Kao mala kap krvi na velikom belom čaršavu koja se nehotice ističe, koja nehotice prva upada u oči. A taj mali deo mene koji nije bio siguran da Riv to radi zbog uživanja, taj deo koji se pribojavao da de učiniti nešto pakosno, činio je crvenu tačkicu na mom belilu. Trebalo je da sam naučila nešto iz svega što se ranije desilo, ali urođeni instinkt je jak. Uspaničila sam se. Odmahivala sam glavom levo-desno, ali nije me puštao. Nije popuštao stisak. Borila sam se i bacakala, trošila kiseonik, ali nisam mogla da ostanem mirna. Podigla sam ruke do njegovih ramena i grebala ga noktima. I dalje me je držao, pogleda ukrštenog s mojim. Videla sam koliko je uzbuđen. Sad, pomislila sam kako je volja da se borim čilela. Sad bi trebalo da se uplašim. Ovo bi mogao da bude moj kraj. Sigurno postoje razlozi zašto bi Riv to želeo. Zbog onoga što sam znala. Zato što sam njuškala, lagala i vodila istragu o njemu. Zbog Amber. Zato što je mogao. Zamaglilo mi se pred očima. Crnilo se prikradalo na ivicama. Ruke su mi se zgrčile i pale. Riv se sve vreme zakucavao u mene. Moje telo kao da nije shvatalo šta se dešava i reagovalo je. Utroba mi se stegla od pritiska, koža mi je bridela od naboja, pica mi se grčila oko njegove kite i našla sam se tamo. Na vrhuncu. Na ivici. Bez vazduha. Spremna da eksplodiram. Utom je Riv sklonio ruku. I jesam eksplodirala. Orgazam je sunuo kao cunami dok sam mahnito pokušavala da udahnem i grozničavo uvlačila vazduh. Potrebe su bile protivrečne – potreba za oslobađanjem, potreba za kiseonikom, ali orgazam je nadvladao, previše silovit da bih ga zauzdala. Preplavio me je, talasi zanosa su me razarali, talasi koji su me sasvim izlomili pa me ponovo povukli i još jednom bacili na zapenušali euforični vrh. Telo mi se grčilo sa svakim talasom. Videla sam tačke pred očima. Suze su mi
188
lile iz očiju. Činilo mi se da mi glava propada kroz krevet, kao da sam izgubila gravitaciju i svest. I dalje nisam mogla da udahnem. Pokušavala sam, otvarala usta posle svakog talasa, ali nijednom nisam ništa uvukla u pluda pre nego što bi me slededi preklopio. Zapitala sam se hodu li umreti ovako. Umreti dok letim u visinama do kojih se nikad ranije nisam vinula. Hode li to biti večnost u kojoj de mi biti dozvoljeno da obitavam? U ovom sveprožimajudem zadovoljstvu, toliko bujnom, toliko razornom, toliko uvedanom da nije bilo mesta ni za šta drugo. Nije bilo mesta za strah, sumnju, brigu, sramotu ili tugu. Samo za ovo. Ako je Amber sad na ovom mestu, onda je pronašla dom. Ali tad mi se razbistrilo pred očima i videla sam Riva nad sobom. Pomno me je posmatrao i bio je opčinjen. Opčinjen koliko i ja. Opčinjen mnome. Više nisam želela da budem bilo gde drugde osim s njim. Iako je to pradeno brigom, sumnjama, strahom i tugom. Iako to nije ono što on želi. Čak i ako ne može da potraje, boridu se da budem s njim. Pošto sam prihvatila to otkrovenje, shvatila sam da se ne mučim da udahnem. Normalno sam disala. Shvatila sam da sam veoma bolesna. Zato što želim da živim, ako ni zbog čega drugog, onda da bih bila s nekim ko možda želi da umrem. S nekim ko je možda odgovoran za smrt moje prijateljice. To saznanje podstaklo je još jedan orgazam, mnogo tiši ali jednako žestok. Prostrujao je mnome, izmamivši mi grleni zvuk iz dubine bida. Zvuk koji je istovremeno bio stran i poznat. Istovremeno primalan i zamršen. Istovremeno zahvalan i tužan. I Riv je svršio. Grčio se u meni i tiho ječao, što je bilo čudno i divno usklađeno s mojim krikom. Srušio se na mene. Bila mi je potrebna i poslednja trunka snage volje da se ne okrenem i ne nalupam mu šamare. Ili da ga udaram pesnicama. Da ga bijem sve dok mi jebeno ne kaže zašto je uradio ono što je upravo uradio. Da ga mlatim sve dok ne shvati koliko sam ljuta, ljubomorna, zbunjena i uplašena zbog njega. Da ga treskam sve dok mi ne obeda da to više nikad nede ponoviti. Ali uzdržala sam se. Zato što nisam zaista želela da to obeda. Tražila sam da bude kakav jeste sa mnom. I to mi se dopada iako se plašim, a možda mi se baš zato i dopada. Stidim se zbog toga. Osedanja su me pogodila kao kugla kad tresne u kegle. Postojala je opasnost da ponovo briznem u plač, ali ne da podlegnem razdirudim jecajima kao kad sam
189
bila sama. Nisam zapravo ni tužna. Ovo je neodgonetljivo, novo, nešto što je sastavljeno od gomile stvari koje istovremeno pokušavaju da dopru do mene. Poražavajude je. Nikad nisam zaista prihvatala samu sebe, ali ovde, s ovim užasnim čovekom, nakon što sam pomislila da de me ubiti, istog dana kad sam ostala bez najbolje prijateljice, osetila sam kako klica mirenja raste u meni. Možda je to ishod zaista dobrog orgazma. Ali verovatno ima više veze s time gde smo Riv i ja dospeli. Trgao se kao da je osetio o čemu razmišljam. Poskočila sam zbog njegovog naglog pokreta, pa još jednom kad se okrenuo prema meni i nadlanicom mi pomilovao lice kao što nekad čini. Puls koji se upravo ustalio ponovo je ubrzao. Uglavnom nije nežan posle seksa i retko me dodiruje s takvom prisnošdu. Zbog toga sam postala obazriva i paranoična, pa sam morala da uložim svestan trud kako ne bih ustuknula. Međutim, pogled mu je bio topao i shvatila sam da proverava kako sam. Hode da se uveri jesam li dobro. Poljubio me je u čelo – znak izvinjenja, nežno i iskreno. Kad se ponovo povukao, izraz mu je bio prožet kajanjem i osetila sam čudnu potrebu da ga utešim. Da mu kažem kako je sve u redu, pa da ga izgrdim što se kaje zbog toga što mi je pružio baš ono što mi je potrebno – strah od povređivanja bez stvarnog povređivanja. Ali bila sam zbunjena i sjebana, te sam mogla samo pogledom da mu poručim kako sam dobro posle onoga što je uradio iako uopšte nisam dobro. Kao da je shvatio nešto. Lice mu se opustilo i osmeh mu se pojavio na usnama. „Znaš li koji se deo meni najviše dopao?“ Bio mi je potreban trenutak da shvatim o čemu priča. Nije prošlo više od nekoliko minuta otkako me je pitao šta mi se najviše dopalo za vreme našeg prethodnog susreta, ali činilo mi se kao da je prošla čitava večnost. „Ne znam. Šta?“, pitala sam mirnim glasom mada su me oči pekle od suza. Usredsredila sam se na to da im ne dozvolim da poteku. To mi nije pošlo za rukom i Riv mi je palcem obrisao jednu. Potom se nagnuo da lizne drugu koja mi je klizila niz obraz. Stresla sam se. Zaista nisam znala jesam li dirnuta ili užasnuta. Verovatno i jedno i drugo. Odmakao se i ozbiljno se zagledao u mene. „Kad si večeras došla.“ Nežno mi je poljubio usne, pa legao na svoju stranu kreveta.
190
Ponovo sam letela, gotovo jednako visoko kao u orgazmičkom blaženstvu. Imao je toliku mod nada mnom, želela ja to ili ne. Zažmurila sam. Sad sam osedajnija nego ikad ranije, na ivici da se zaljubim u muškarca u koga ne bi trebalo. Riv je u najmanju ruku komplikovan i zbunjuje me. Može da bude nežan jednako lako kao i grub. Svakako uliva strah. Radio je zastrašujude stvari. Možda je čak radio stvari koje bi me, kad bih zasigurno znala, uništile. Ali ništa od toga nije me nateralo da pobegnem. To govori mnogo o meni, govori ono što ne želim da priznam – o stvarima koje godinama znam i odbijam da prihvatim. Otkako sam se odvojila od Amber, davala sam sve od sebe da ugušim svoje sklonosti ka ponižavanju, da poverujem kako me one ne određuju i nemaju vlast nada mnom. To više ne mogu da radim. Ovo vlada mnome, ovakva vrsta odnosa u kojoj muškarac, koji mi možda želi dobro a možda i ne, odlučuje šta du da budem i šta du da radim, šta de mi on raditi. Što znači da sam verovatno komplikovanija od njega i da ga zbunjujem više nego on mene. To znači i da mu zaista pripadam, na način mnogo dublji od onoga o kojem smo mislili dok smo to izgovarali. Pripadam mu onako kako dobra ideja pripada onome kome je sinula. Iako sam i ranije postojala, bila sam rasparčana. Riv je sastavio sve te delide i nadenuo mi ime, tako da više nikad nedu biti onakva kakva sam bila pre njega. Na neki način du mu uvek pripadati bez obzira na ono što de nam se dogoditi u bududnosti. Ali du uvek biti i Amberina. Ona je jedina koja je prepoznala ženu u delidima ničega kakva sam bila. Zbog toga moram nastaviti da tragam za istinom. To traganje ugrožava ono što imam s Rivom, ali ionako nedu modi potpuno da mu pripadnem sve dok je ne pokopam u miru. Ponovo se pomerio i povukao pokrivač koji nam se izgužvao kod stopala. Dok me je pokrivao, rekao je: „Moram na put. Ostadu bar nedelju dana, a možda i duže.“ „Dobro.“ Njegove reči poremetile su moj mir i grudi su mi se stegle. Okrenuo se na bok i privukao me k sebi kako bi me zagrlio otpozadi. I to je bilo novo. Mnogo mi se sviđalo. Sigurna sam da je podstaknuto našim razumevanjem. Osedao je potrebu da me zaštiti kao što sam ja osedala potrebu da potražim utočište kod njega. Naslonio mi je lice na vrat. Dah mu je bio topao i dobrodošao na mojoj koži. Nehajno je dodao: „Podi deš sa mnom.“ „U redu.“ Otidi du kuda god želi. „Dobro.“ Poljubio mi je uvo. „Sutra odlazimo na ranč.“
191
Ranč. Odvešde me na ranč na kojem je Amber poslednji put bila s njim. Spiritualizam me nikad nije zanimao, ali bilo je nemogude ne protumačiti to kao znak. Čak i bogovi žele da saznam šta joj se desilo. Čak i oni utiru put kojim moram podi kako bih to učinila. Ili žele da doživim istu sudbinu kao ona. Nisam sasvim odbacila ni tu mogudnost.
192
Dvadeset drugo poglavlje Riv me je rano probudio i poslao kudi da se spakujem. „Nemoj poneti previše. Možemo da kupimo sve što ti treba u Džeksonu.“ „U redu“, odgovorila sam i obukla farmerke u kojima sam juče došla. „Dadu ti dovoljno vremena da odeš na depilaciju. Konačno su ti dovoljno porasle.“ Klimnuo je glavom prema mom međunožju. Pocrvenela sam. „Primetio si.“ Naravno da je primetio. On provodi više vremena tamo dole od mene. „Jesam. I kaži dragička.“ Široko se osmehnuo. „Prirodna si plavuša.“ Taman kad sam pošla prema vratima, pozvao me je. „Sve hodu da te pitam: jesi li sinod bila u mojoj radnoj sobi?“ Progutala sam paniku koja mi je nabujala u grudima. Kako li je znao, dođavola? „Jesam. Dosadilo mi je da čekam, pa sam igrala pasijans. Je li to u redu?“ „Naravno, ostavila si partiju otvorenu, pa sam je završio umesto tebe pre nego što sam došao u krevet.“ Srce mi je i dalje ubrzano lupalo, ali Riv je izgledao kao da mu ne smeta, te sam se usiljeno osmehnula. „Baš sam šašava. Jesmo li bar pobedili?“ Izraz mu je bio nedokučiv dok je odgovarao: „O, plavooka, ja uvek pobeđujem.“ Filip je pozvonio na moja vrata u dva posle podne. Uzela sam naočare za sunce i kofer pa zaključala. Filip je stavio kofer u prtljažnik i otvorio mi zadnja vrata. Smestila sam se pored Riva. Obukao se ležerno – široke farmerke i flanelska košulja dugih rukava. Pilotske naočare Tom Ford skrivale su oči koje je plava košulja sigurno istakla. „Gde je kaubojski šešir?“, našalila sam se. Kaubojski imidž mu iznenađujude dobro stoji. To i nije iznenađenje – njemu sve lepo stoji. „Kasnije du ga staviti samo za tebe.“ Upleo je prste s mojima, što je lepo iznenađenje iako se kezio dok mi je merkao haljinu koja se napred zakopčava. „Hladno je u Vajomingu u ovo doba godine, plavooka. Noge de ti se smrznuti.“ „Imam hulahopke u koferu. Obudi du ih kad sletimo.“ Nerado sam mu pustila ruku kako bih vezala pojas.
193
„Dobro je.“ Položio mi je dlan na butinu, što je prihvatljiva zamena za držanje ruku. „Mada mi je drago što ih sad ne nosiš. Nadam se da de mi se ukazati prilika da to iskoristim.“ Samo što nisam počela da predem. „A što ne sad?“ „Sad moramo da razgovaramo o nekim stvarima.“ Ostavio je ruku na mojoj butini, ali glas mu je nagovestio da se više ne šali. Postao je zvaničan. Odmah sam se napela. „O kojim stvarima?“ „O očekivanjima. Pomislio sam da bi bilo dobro da razgovaramo o njima kako ne bi došlo do novih nesporazuma.“ „Sjajna ideja.“ Moram prestati da strepim kako de svaki ozbiljan razgovor biti loš. Razumljivo je što osedam zebnju, to je prirodna posledica laganja, ali ne moram da budem toliko paranoična. „Reci, spremna sam.“ „Kaja nije odmaralište kao ostala. To je…“ „Kaja?“, prekinula sam ga, ne obazirudi se na njegov zlovoljni pogled. Tako navodno glasi devojačko prezime njegove majke, što Džo nije uspeo da potvrdi. „Šta je Kaja?“ „Ime ranca. Tamo držimo stoku za priplod, ali imamo dvadeset bungalova za izdavanje duž reke na zapadnoj granici. Uglavnom dolaze pecaroši, ali ima i drugih.“ „Dobro.“ Htela sam da pitam kako je aktivni ranč postao deo Salisovih odmarališta, ali nastavio je pre nego što sam stigla da progovorim. „Odsešdemo u glavnoj kudi. Gostima tamo nije dozvoljen pristup. Glavna kancelarija je pored kapije i tamo se obavljaju svi poslovi s njima. Međutim, mnogo ljudi prolazi kroz kudu čak i bez gostiju. Osoblje se tamo hrani i obavlja druge aktivnosti. Brent je poslovođa i on živi iznad kancelarije, mada ponekad odsedne u kudi. Uglavnom kad je pijan. Danas de putovati avionom s nama.“ „Dobro.“ Nisam očekivala takva uputstva, ali ipak su korisna. „Drugim rečima, ne bi trebalo da šetam okolo bez odede.“ „Ne, svakako ne bi trebalo da se šedkaš gola. Ni pod kojim uslovima.“ Glas mu je bio odsečan. Čak i iznerviran. „Ne moraš da se brecaš, samo sam se našalila.“ „Pa, ja se ne šalim.“ Pogledao me je pa protrljao nos. „Izvini što sam se brecnuo. Na rancu ima mnogo sezonskih ili povremenih radnika. Vedinu ne poznajem. Nemam poverenja u njih. Ne mogu biti siguran da de te poštovati i to mi je neprihvatljivo.“ Zurila sam u njegov profil dok sam razmišljala o onome što je upravo rekao. Kod kude me je toliko često svlačio pred osobljem da sam pretpostavila kako voli
194
da se ponaša prema ženama – prema meni – kao prema stvarima. Da voli da se razmede mnome kao skupim automobilom. I to mi se sviđalo zato što me je, nastranu kakva sam, uzbuđivalo da me ponižava i da mi naređuje kao da nemam nikakva prava. Ali to nekad potkopava moje samopouzdanje. Koliko god bilo napaljivo, bilo bi lepo da me jedan muškarac toliko želi da ne dozvoljava drugima da me gledaju. Zato što mu toliko značim. Ovo je verovatno savršeni kompromis s Rivom. On voli da se razmede mnome. Ali samo kad može da me zaštiti. Uvek sam žudela za takvim pripadanjem, ali to sam tek sad shvatila. Poželela sam da postoji lak način da mu kažem kako se osedam zbog toga. Koliko to cenim i koliko se bezbedno osedam s njim. Sigurno. S muškarcem kao što je Riv. Ali ne mogu objasniti nešto što ni sama ne razumem. Tako da sam rekla samo: „Hvala.“ „Ali ako kažem da je u redu da se skineš pred drugima, onda to pobija prethodnu izjavu.“ Osmehnuo mi se. Uzvratila sam. „Naravno.“ „Idemo dalje.“ Glas mu se ponovo uozbiljio. „Doručak se služi svakog jutra tačno u šest. Ako se uspavaš, moradeš sama da se snalaziš. Ručak je u podne, a večera u pola sedam.“ „A ako njih propustim?“ „Nemoj.“ Bilo je to naređenje bez mesta za raspravu, kao i maltene sve što je dosad rekao. Volim pravila. Takav poredak je umirujudi. Nagađam da ima žena kojima bi to smetalo. Amber bi zasigurno smetalo. Je li Riv bio drugačiji prema njoj? Nekad su se ljudi prema nama ponašali kao prema jedinkama. Jesu li ta pravila samo za mene? Nadam se da jesu. Zarad nje, ali i mene radi. Koliko god volela pravila, to ne znači da nisam tvrdoglava. Prekrstila sam noge i zatreptala. „Šta još, gospodine?“ „O, ne.“ Namrštio se. „Bez gospodine. Niti to očekujem niti volim.“ „Gospodaru?“ Odmahnuo je glavom, pokušavajudi da potisne osmeh. „I ne pomišljaj na to.“ „Tatice?“ Bože, nadam se da ne. „Jebote, ne. Zovi me po imenu i prestani da se zajebavaš. Imam još toga da ti kažem.“ „Naravno da imaš, gospodine Salise.“
195
Zaškiljio je, ali nastavio je da nabraja. „Imadeš svoju sobu u glavnoj kudi. Koristi je kako god želiš. Ona de biti tvoj lični prostor. Ali to ne znači da možeš raditi šta god ti se prohte. Ja sam na prvom mestu. Zato i jesi tu. Očekujem da budeš dostupna kad te želim i očekujem da spavaš u mom krevetu kad god sam tamo.“ Zbog tih reči sam osetila komešanje u stomaku i međunožju. Ja sam na prvom mestu – to je osnovno načelo iz kojeg izviru svi njegovi zahtevi. To me najviše uzbuđuje u vezi s Rivom. To što zahteva da mu udovoljavam. Da prvenstveno mislim na njega. Da spremno dozvoljavam da me koristi kako god želi. Zbog toga sam bolesna. Kad bi mi rekao da skočim iz aviona bez padobrana, ne samo da bih to verovatno učinila ako bih mislila da to zaista želi ved bih se i uzbudila. Toliko sam bila zaokupljena svojim uzbuđenjem i prekorevanjem sebe da mi umalo nije promaklo staje rekao na kraju. „Da spavam s tobom kad si tamo? Zar nedeš stalno biti tamo?“ „Ne, imam posla i u drugim odmaralištima u državi.“ Pogledao je kroz vetrobran, ne obradajudi mnogo pažnje na to što govori. „Zbog toga du morati da odsustvujem nekoliko dana.“ Možeš da me povedeš sa sobom. Ali želim da budem u Vajomingu kako bih saznala šta se desilo s Amber, a ne zbog Riva. I bolje je što de putovati. Ne znam zašto sam nastavila da zapitkujem. „Koliko dana?“ Pogledao je na sat. „Uf, ne znam.“ „Hodu li znati kad odlaziš? I kad se vradaš?“ Riv se nagnuo da Filipu kaže nešto na grčkom. Spomenuo je 405 tako da sam pretpostavila da govori o saobradaju ili broju leta. Izgledao je zadovoljno Filipovim odgovorom. Naslonio se i okrenuo prema meni. Zaustila sam da ponovim pitanja jer nisam bila sigurna da me je čuo, ali pružio je ruku da mi obuhvati potiljak. „Da, Emili. Redi du ti kad odlazim, a postaradu se da znaš kad se vradam. Ne brini zbog toga, važi? Samo pokušaj da se lepo provedeš.“ „Ali…“ Čvršde mi je stegao potiljak. „I nede biti rasprave pred drugima. Bide kako ja kažem, bez pitanja, bez protivljenja.“ Prešla sam pogledom na Filipa. On se verovatno računa u druge. Uzdahnula sam. „Znači li to da mogu da se raspravljam kad smo sami?“ Oči su mu zablistale iako je podrugljivo odgovorio: „Što ne probaš?“
196
„Da, moradu da probam.“ Mada zvuči kao da de biti zabavno. Ali zar je važno kad nede biti tamo? Priznajem da sam se blago napudila kad sam pitala: „Jesu li to sva pravila i uputstva, gospodine Salise, ili ima još?“ Stavio je ruku na naslon i okrenuo se prema meni. Gledao me je kao da pokušava da prokljuvi nešto. Konačno je rekao: „Mislim da ti moja pravila i uputstva ne smetaju toliko koliko se praviš.“ Zatvorila sam usta. I ne smetaju mi. Međutim, ono što mi smeta nije prikladno s obzirom na prirodu naše veze, ako se uopšte može tako nazvati. A i besmisleno je s obzirom na moje skrivene motive za ovo putovanje. Zato sam zanemarila njegovu opasku i posvetila se onome što moram da znam kako bih obavila zadatak koji sam sebi dodelila. „Ima li mesta na koja ne bi trebalo da zalazim?“ Široko se osmehnuo kao da je činjenica da nisam odgovorila zapravo odgovor po sebi. Naravno, i jeste tako. „Nema, možeš da ideš kud god hodeš. Radna soba mi je zaključana kad nisam tamo, ali imaš kompjuter u biblioteci u glavnoj kudi. Ranč je veoma lep i siguran sam da deš želeti da istražuješ. Međutim, reč je o dvadeset jutara divljine i prerije, a telefoni nemaju signal svugde, tako da deš moraš da nosiš voki-toki sa sobom. Možeš da ga uzmeš od Brenta. A ako nedeš sama da tumaraš, Brent de redi nekome da te vodi u obilaske ili da te odveze u Džekson.“ Oklevao je. Izraz mu je odjednom postao nedokučiv. Ponovo je pogledao kroz vetrobran i dodao: „Ako hodeš da pozajmiš automobil i ideš sama, Brent de se postarati i za to.“ „Važi“, rekla sam tiho iako sam želela da mi Riv pokaže okolinu. A onda sam poželela da to nisam poželela. To je jadno i nerazumno. Kao i neraspoloženje što nede sve vreme biti tamo sa mnom, to je znak da sam počela da gajim romantične ideje. Nikad nisam imala takve muke s drugim muškarcima. A možda sam samo nesigurna i osetljiva posle svega što se dešavalo poslednja dva dana. Da, sigurno je reč o tome. „Šta je bilo?“ Okrenula sam se prema njemu i vedro osmehnula. „Ništa.“ Kako ne bi navaljivao, prešla sam na drugu temu. „Hode li biti ikakvih… društvenih događaja… dok sam tamo?“ „Na šta misliš? Na zabave?“ „Više sam mislila na okupljanja na kojima gosti igraju bilijar.“ Da, to me i dalje izjeda. Bolje je da to spomenem dok još imam priliku i nadam da to nede shvatiti kao započinjanje rasprave.
197
Narogušio se. „Na rancu nemam bilijarski sto, Emili.“ Nagnuo se prema meni i nastavio tihim, kotrljajudim glasom. „Ali ako se osoblje bude okupljalo, pozvadu te, ne, očekivadu da i ti prisustvuješ.“ To je poboljšanje, ali nije sve što hodu. „Hode li druge devojke obigravati oko tebe na takvim skupovima?“ Nežno mi je prešao prstima po obrazu. „Ti si jedina devojka koja de obigravati oko mene.“ Rekao je pravu stvar i raznežila sam se. Naravno, moram da se pretvaram da nije tako. „O, očekuješ i da obigravam?“ „Ne, to ne očekujem“, odgovorio je. „Ali svakako je poželjno.“ Na aerodromu su nas dočekali Anatolios, drugi telohranitelj koga ranije nisam viđala i Rivovi sinodni gosti. Predstavio me je kao svoju devojku, što je bilo iznenađujude i slatko. Saznala sam da je Brent Rivova desna ruka na rancu. On je sinod nosio kaubojske čizme. Dvojica koja su igrala pikado jesu Čarli, koji je zadužen za stoku, i Parker, koji vodi brigu o štalama. Pošto nas je upoznao, Riv se posvetio svojim ljudima, a ja sam postala ukras koji ga je držao podruku dok smo prolazili terminal i ukrcavali se u njegov mlažnjak. Anatolios i njegov pomodnik seli su u kabinu najbližu pilotskoj, dok su Riv i njegovi saradnici seli za sto u slededoj. Džindžer, sisata plava stjuardesa – Riv svakako ima svoj „tip“ – ispratila me je do sedišta nedaleko od muškaraca. Iako nema razloga da budem ljubomorna na Džindžer, bilo mi je drago što ju je Riv pogledao samo da bi zatražio pide pa nastavio da priča s pomodnicima. Zapitala sam se da li je nekad spavao s njom. Uhvatila sam sebe kako je ljubopitljivo posmatram, tražedi neki znak da ga prisnije poznaje. Pošto ga nisam našla, a ona je i dalje bila ljubazna prema meni, zapitala sam se koliko li je žena služila na letovima dok je Riv bio zaokupljen poslom. Je li upoznala Amber? Da li je Amber bila druželjubiva ili ju je ignorisala? Kad bih imala priliku, započela bih razgovor sa stjuardesom. Ali čim nas je poslužila pidem, Riv ju je poslao u kabinu s Anatoliosom. Oni su razgovarali još dugo pošto smo poleteli. Slušala sam prvih pola sata, ali uskoro mi je dosadio razgovor o konjskim potkovicama i žigosanju teladi, te sam izvadila kindl i zaokupila se knjigom. Bili smo u vazduhu oko sat vremena kad sam čula reč zbog koje su mi se maljice na potiljku nakostrešile – Mikelis. Propustila sam ko je i zbog čega spomenuo njegovo ime, ali način na koji ga je izgovorio nagoveštavao je da je reč
198
o pitanju. Načuljila sam uši i mada sam se pravila da sam zaokupljena e-čitačem, prisluškivala. „Pre nekoliko nedelja smo zatekli gomilu mrtvih kokošaka“, rekao je Brent. „Pomislio sam da je on, ali ne mogu biti siguran.“ „Zar nemaš snimak?“, pitao je Riv. „Nemam, kamera je udarena i okrenuta u drugom pravcu“, odgovorio je Čarli. Morala sam da podignem glavu kako bih videla ko je jer mu još nisam prepoznavala glas. „To znači nisu lisice“, dodao je Parker. „I da je to uradio neko ko zna gde stoje kamere“, rekao je Brent. Zavladala je kratka tišina. A onda je Riv naložio: „Zameni sistem. Ili još bolje, ostavi ga kao varku i dodaj novi.“ „Da“, složio se Parker. „Tako je najbolje.“ „Neslane šale tog jebenog seronje koštaju nas silnih para“, progunđao je Brent gnevno. „Zar ne bi mogao da mu kažeš kako to nije lepo prema tvom osoblju?“ Riv nije odgovorio. Provirila sam i videla da prelazi dlanom po licu. Napetost je izbijala iz njega, ali nisam bila sigurna je li ljut, zlovoljan ili mu je samo dosadio razgovor. Pokušala sam da pogodim na osnovu svega što je rečeno, ali bila sam zbunjena. Zar se Mikelis tako šali s rančerima? Ili je Brentova opaska besmislena? Posle krade tišine, Brent je ozbiljno rekao. „Ponovo ti je stigla njegova godišnja pozivnica. Možda bi trebalo da odeš.“ „Nedu ni odgovoriti na to“, brecnu se Riv. Ljut je. „Nedu više da pričam o tome. I nemoj mu posvedivati toliko vremena. Ved je uzeo nešto moje i to je sve što de dobiti.“ Ustao je i pošao prema zadnjoj prostoriji. „Emili?“, pozvao me je preko ramena. Bio mi je potreban trenutak da shvatim da više ne moram da se pretvaram kako ne čujem šta govore. „Ovaj… molim?“ „Pridruži mi se.“ Vratila sam kindl u tašnu, odvezala se i pošla za njim. Zbog njegovog raspoloženja bila sam podozriva što demo ostati sami, ali znala sam i da bi to mogla da bude prilika. Ako bih ga navela da priča, možda bi mi rekao šta nije u redu. Rekao mi zašto je ljut na Mikelisa. Možda je nešto ozbiljno. Nadam se da jeste ozbiljno. Nadam se da Riv i Mikelis nisu tako bliski rođaci kao što sam mislila. Da li bi to promenilo nešto? Riv je ostavio vrata kabine otvorena. „Zatvori ih“, rekao je kad sam ušla.
199
Čim sam ga poslušala, skočio je na mene, priljubio me uza zid i zasisao mi vrat. Podvukao mi je šake pod haljinu da mi stisne dupe. „Mmm“, zaječala sam. Toliko o razgovoru. Pokušavajudi da ostanem pribrana, pogledala sam prema vratima koja sam maločas zatvorila i pomislila na ljude s druge strane kao i na razgovor koji sam želela da obavim s njim. „Rive…“, upozorila sam ga. Ukočio se. „Je l' me odbijaš?“ Nagonski sam se naljutila zato što je njegov stav poručivao kako ne bi trebalo da ga odbijam. Naljutila sam se i zato što mi se to dopalo. Ali pošto ga nisam odbila – kao da bih to ikad mogla da učinim – odgovorila sam: „Ne.“ „Dobra devojčica.“ Nastavio je da mi gricka vrat i zavukao mi prste u gadice. „Ali sigurna sam da znaš kako preporučuju da prođe dvadeset četiri sata od depilacije pre seksa.“ To je istina mada se nikad nisam obazirala na taj savet. Samo sam to potegla kao izgovor ne bih li iskoristila priliku da ga pitam zašto je napet. Mada sad i nije izgledao mnogo napeto. Pre je izgledao rešeno da me uzbudi. Sad su mu prsti bili između mojih guzova, vrhovima je klizio po osetljivoj koži i razdvajao ih. „Preporučuju je ključna reč u toj rečenici“, istakao je. „Ali mogu da istražim i druga mesta ako hodeš.“ Za slučaj da nisam shvatila na šta cilja, gurnuo mi je palac u uski otvor i napravio krug. „Ah.“ Bilo je veoma lepo i ovlažila sam se. Ali treba mi vremena da se pripremim za to. I nadam se da demo tad biti u krevetu, dalje od drugih ljudi i da demo imati mnogo lubrikanta. „Ne, ne, uobičajeni otvor je sasvim dobar.“ „Jeste, veoma je dobar.“ S palcem i dalje u mom dupetu, gurnuo je jedan prst do ulaza u picu. Još jednom sam pokušala da ga odvratim od zavođenja. „A za slučaj da si zaboravio“, jedva sam govorila zbog onoga što mi je radio, „tvoji prijatelji su s druge strane vrata.“ „Nisam zaboravio.“ Izvukao je šaku iz mojih gadica. Odmah sam zažalila što je nema. „I oni mi nisu prijatelji, nego osoblje.“ Nagnuo se da mi povuče gadice do članaka pa se ispravio da mi otkopča haljinu. Rastvorila se i znala sam da nema šanse da ga odvratim kad mu je pogled pao na moju golu picu. Usne mu se izviše u zadovoljan osmeh, a oči zamagliše od požude. Prešao je palcem po mekim maljicama koje su mi ostale posle depilacije. „Sviđa mi se ovo.“ A onda me je uhvatio oko kukova, podigao i odneo do crnog kožnog kauča koji nisam ni videla sve dok se nisam našla na njemu.
200
„Namesti se na naslon“, naložio je dok je otkopčavao farmerke da izvadi kitu koja je ved bila u punoj erekciji. „I raširi noge.“ Pomerila sam se do ugla i pošto su mi gadice bile oko članaka, raširila kolena. Riv je kleknuo iznad mene i bez ikakve predigre ušao u mene. „Tako si vlažna da sam samo uklizao u tebe.“ Glas mu je bio toliko napregnut da sam usplamtela. Osedala sam svaki milimetar dok je ulazio u mene i izlazio, budio mi je nervne završetke. „Osedaš li me?“ „Da“, zadahtala sam. „Dobro je. A sad demo da vidimo koliko brzo možeš da svršiš.“ Isturio je kukove naviše i počeo svojski da se zariva. Glavidem me je udarao po najosetljivijoj tački. Disanje mi je postalo isprekidano. „Tako je“, rekao je ponosno. „Znam tvoju tačku.“ Dođavola, i te kako je znao. Bura zadovoljstva prikradala se brzo, prebrzo. Izgubila sam ravnotežu, vrtelo mi se u glavi. Naslonila sam jednu ruku na kauč, a drugom ga uhvatila oko vrata kako bih se pridržala. Toliko se brzo bližim ivici da du eksplodirati kao čep iz boce i vinuti se visoko, vrištedi sve vreme. Toliko sam se jako ujela za usnu da sam osetila ukus krvi. Trudila sam se da budem što tiša. „Nemoj da budeš tiha“, prošaputao je Riv i neznatno usporio. „Molim?“ Bar sam to htela da kažem. Više je zvučalo kao nesuvisli skup slogova. Razumeo me je. „Nemoj biti tiha ili du prestati.“ Njegovi pokreti su me omamili, a moje psihičke modi bile su na izmaku od pokušaja da vladam sobom. Naborala sam čelo. „Da ne budem tiha?“ „Nemoj da budeš tiha“, ponovio je i izvio karlicu kako bi pogodio drugu, jednako osetljivu tačku. „Želim da te čuju. Hodu da znaju šta ti radim, da te dobro i grubo tucam, baš onako kako voliš.“ Grlo mi se steglo, jedva sam zauzdavala cviljenje. On ima veliku mod nada mnom, ogromnu mod čim može tako brzo da me dovede na granicu uništenja. Ogoljena sam. Izložena i ranjiva. Izbačena iz ravnoteže time koliko me lako porazi svaki put. To me je plašilo. I to ne onako kako mi se sviđa. Umesto da mu pružim ono što želi – kao što ja želim – odolevala sam. Pokušavala sam da zadržim bar neku vlast nad sobom. Pokušavala da izdržim bar još jedan trenutak. Uostalom, nije li uzbudljivo truditi se da budeš što tiši? „Rive, ja…“
201
Cimnuo mi je kosu i povukao glavu unazad. „Kad ponovo izgovoriš moje ime, Emili, bolje bi ti bilo da vrištiš.“ Umalo nisam svršila u tom trenutku. Možda odolevanje ipak ne dolazi u obzir. „Sad.“ Ponovo mi je cimnuo kosu i ciknula sam od bola toliko divnog da su mi varnice poletele pravo do pice. Znatno je usporio, kita mu je jedva pulsirala dok je ulazio u mene i izlazio. „Rekao sam ti šta hodu od tebe. Ako odbijaš, u redu. Prestadu i završidu sam. Ali ti deš nositi spermu na haljini do kraja dana. Kako god, oni ljudi de znati da si bila bezobrazna fufica kakva i jesi. Izbor je na tebi. Jesi li razumela?“ Dobro, i to je uzbudljivo. Uzbudljivije nego da se trudim da budem tiha. „Razumela sam“, odgovorila sam, prekorevajudi se što sam uopšte pomislila da mu se mogu usprotiviti. On mi se ved toliko podvukao pod kožu da se jedva prepoznajem. Polako sam izdahnula, ukrstila pogled s njegovim i iz glave izbacila sve osim njega. Sve osim njegovog ujednačenog ritma. Sve osim pulsirajude motke između mojih nogu koja me je ispunjavala i osvajala. Riv mi je podvukao ruke ispod butina i nakrivio me tako da sam se čvršde stegla oko njega. Prvi nesputani krik mi je pobegao s usana. „Tako je“, promrmljao je i ubrzao. „Nastavi. Pomodi du ti.“ Spustio je usne na moje grudi, zubima mi obuhvatio bradavicu i povukao. Ponovo sam kriknula, glasnije nego prvi put. „Da, tako. Pokaži im koliko si nestašna.“ Nastavio je da mi gricka bradavicu i da štipka drugu palcem i kažiprstom. To je bilo sve što mi treba. Potpuno sam se izgubila. Cviljenje se pretvorilo u zavijanje, tihi krici u glasne. Svi nervni završeci u telu su mi goreli dok je orgazam jurio mnome, kidao me, razbijao me. Riv je oživeo, podstaknut mojim porazom. Sa strastvenim gnevom se zarivao u mene, dublje nego ikad, produžujudi mi orgazam naizmeničnim pohvalama i uvredama. A onda je stigao do vrhunca – znala sam po jecanju koje se mešalo s isprekidanim disanjem. Umesto da se isprazni u meni, izvukao se. Pokušala sam da se pobunim, ali još sam bila na orgazmičkim talasima kad je jednom povukao šaku i svršio, ciljajudi mi picu. Zalio mi je svezu brazilku spermom. Nadvijao se nada mnom, naslonjen jednom rukom na kauč dok smo pokušavali da povratimo dah. Čim sam uspela da progovorim, mlako sam se pobunila: „Rekao si da deš svršiti u meni ako ne budem tiha.“
202
„Nisam. Rekao sam da ti nedu svršiti po haljini. I nisam to uradio.“ Istresao je još jednu mlečnu kap na baricu koju je napravio pa se odmakao. „Ne pomeraj se.“ „Nisam ni nameravala.“ Otišao je do lavaboa u drugom delu kabine, uzeo peškir iz kredenca iznad njega pa ga pokvasio. Zatim je pošao natrag prema meni. Međutim, zaustavio se da mi pogleda celo telo. „Šta je bilo?“ „Kako samo izgledaš tako raširenih nogu, pokrivena mojom spermom…“ Zaječao je. „Obeležio si me, kauboju.“ Prilično sam sigurna da sam pogodila. Obeležava me kad je nesiguran u vezi s nečim. U vezi sa mnom. Kad misli da de me izgubiti. Ali zašto se sad tako osedao? „Gotovo je šteta da je sklonim, ali verujem da bi to volela.“ Nije čekao da mu odgovorim, ved se nagnuo i počeo da me briše toplim peškirom. Brisao me je veoma temeljno, veoma prisno. Zbog toga sam se osetila kao da smo bliski. Dovoljno bliski da pitam: „Rive, zašto si se malopre toliko uzrujao?“ „Nema potrebe da brineš zbog toga.“ Ispružila sam ruku i obujmila mu obraz. „Ali brinem zbog tebe.“ Zadrhtala sam zato što je to istina. Drhtavo sam udahnula. Uhvatio je krajeve moje haljine i spojio ih. „To ne očekujem od tebe“, odgovorio je i povukao rajsferšlus. „To ne menja činjenicu da je tako.“ „Moj je zadatak da brinem o tebi.“ Uhvatio me je za ruku i povukao s kauča, „A ne obrnuto.“ Nagnuo se da mi podigne gadice. „Zar ne možemo da brinemo jedno o drugome?“ Podozrivo me je gledao dok mi je navlačio gadice preko kukova. „Sad demo da sletimo.“ Iznervirala sam se što menja temu. Rasrdila sam se zbog njegovog stava. Ražestila sam se zbog njegovog odbijanja da mi dozvoli da mu se približim. „Baš si gnjavator. Nedeš biti manje muževan ako neko pokaže malo brige za tebe. A čak i da jeste tako, dovoljno si muževan. Prema tome, kako bi bilo da mi kažeš jesi li dobro?“ Pogledao me je prvi put otkako sam načela tu temu. Izraz mu je bio leden, ali oči su odavale da se bori. Konačno je smekšao. Stavio mi je ruku oko struka i privukao me k sebi. S usnama udaljenim samo nekoliko milimetara od mojih, odgovorio je: „Nisam bio dobro, ali sad jesam.“
203
Poljubio me je, oblikujudi mi usne kako je želeo. Jezikom je navodio moj dok me je milovao iznutra s naklonošdu i nežnim autoritetom. Taj poljubac je potvrdio njegove redi, on je bio dokaz da je zbog mene dobro. Nešto mi je govorilo da ne misli na razgovor koji smo prekinuli i zbog toga mi je bilo mnogo lakše da se prepustim poljupcu. Da se prepustim njemu. Da mi je postavio isto pitanje, mogla bih da odgovorim istovetnim rečima – Nisam bila dobro, ali sad jesam. Otkako sam našla njega. Skoro. Međutim, tu je Amber.
204
Dvadeset trede poglavlje Rivov vozač s ranča dočekao nas je na aerodromu u Džeksonu. Bilo je prekasno za večeru u glavnoj kudi, te smo otišli u restoran u gradu. Nikad nisam bila s Rivom u javnosti i pomalo sam se iznenadila kad su oba telohranitelja sela za šank umesto s nama. Mada mi nije smetalo. U stvari, nisam znala tačno kakva su njihova zaduženja. Kad sam pitala, Riv mi je objasnio da ga Anatolios prati svugde i da je to sve što se tiče njegovog obezbeđenja. „Zašto je onda i drugi došao?“ Nisam paranoična, ali želim da znam ako postoji razlog za dodatno obezbeđenje. „Tabor je za tebe“, odgovorio je Riv. „Kad budem odlazio, Anatolios de idi sa mnom, a Tabor de ostati da pazi na tebe.“ Da me štiti? Ili da štiti Riva od mene?. Nisam imala muda da pitam, ali bilo bi lepo da znam treba li da budem uvređena ili polaskana. Zadržali smo se posle večere, pijuckali i prijateljski se šalili. Saznala sam da Riv voli pivo, ali da da je prednost viskiju ako restoran nudi kvalitetnu vrstu. Otkrila sam i da ima pravi drugarski odnos sa svojim ljudima i da se opušteno šali i bocka s njima. Povremeno se tako ponaša prema meni, ali nisam očekivala da je takav i sa osobljem jednog od svojih brojnih poseda. Odlučila sam da ga kasnije pitam za to. Parker je najmlađi, samo malo stariji od mene, pravi zezator. Čarli je tiši, ali toliko se zarazno smeje da morate da mu se pridružite. Brent je petnaest godina stariji od Riva i glavna je pričalica među njima. On nas je najviše zabavljao, očijukao s konobaricama, prisedao se starih dobrih vremena. Saznala sam da je počeo da radi na rancu kao tinejdžer, dok je Rivov otac još bio živ. Nekoliko puta sam pokušala da ga navedem da priča o porodici Salis ili o nedavnim vremenima – recimo, o mesecima kad je Amber bila tamo – ali nijednom nije zagrizao mamac. Toliko je vesto izbegavao da mi nije ni palo na pamet da ga neko navodi. Sve do kraja večeri kad sam pitala ulaze li lisice često u kokošinjac i uhvatila pogled koji mu je Riv uputio, pogled koji je mogao da se protumači samo kao upozorenje. Da to nisam videla, ne bih ništa naslutila po Brentovom ponašanju. Približio je stolicu, prebacio mi ruku preko ramena pa se nagnuo da kaže: „Uvek ima lisica, draga. Bez obzira na to da li u kokošinjcu otkidaju glavu tvojim kokoškama ili jedu tvoju ribu na reci, uvek moraš da budeš na oprezu.“
205
Nasmejala sam se, sakrivši razočaranje jednako dobro kao što je on sakrio pretvaranje. Možda de biti raspoloženiji za razgovor kad Riv otputuje, mada mi se čini da de biti škrt na rečima koliko i sad. Izgleda veoma odano. Međutim, to ne znači da nedu pokušati. Riv me je uhvatio za ruku i dodao: „Ponekad su čak i u krevetu.“ Osmeh mu je bio srdačan, ali glas je zvučao čudno. Raspoloženje mu je malo splasnulo posle toga i zažalila sam što sam njuškala. Ved je pao mrak kad smo stigli do Kaje. Prvo smo se zaustavili pred sigurnosnom kapijom sličnoj onoj pred Rivovom kudom, ali ovu su čuvala dvojica stražara s vatrenim oružjem. Kad smo se provezli, vozač se zaustavio kako bi Riv trknuo do velike kude pored kapije. „Tamo je obezbeđenje“, objasnio je Brent. „Unutra drže sigurnosni sistem, oružje i sef u kojem Riv drži ključeve. Otišao je da ih uzme.“ To ima smisla – nisam ni očekivala da Riv drži ključeve svih kuda u Los Anđelesu. S druge strane, toliko obezbeđenje deluje preterano. „To je veliko obezbeđenje za jedan ranč. Je li to uobičajeno?“ Ili imaju dodatne mere opreza zbog Salisovih veza s mafijom? Ovog puta je Anatolios značajno pogledao Brenta, koji mi nije odgovorio. U kudi nas je dočekao još jedan čovek u pantalonama i košulji. Pretpostavila sam da je stražar zbog pištolja koji je nosio na kuku. A možda je to normalno u Vajomingu. Vozač nam je uneo prtljag. Iako ima mnogo toga da se vidi, bilo je prekasno i bili smo preumorni, pa smo se povukli na spavanje. Riv mi je pokazao moju sobu, koja je bila nešto niže niz hodnik od glavne spavade. Ostavila sam sve tamo, samo sam raspakovala ogrtač i nekoliko kozmetičkih preparata koje du preneti u njegovu sobu. Kad su se vrata zatvorila za nama, saznala sam pravi razlog Rivovog neraspoloženja. Ispostavilo se da nije reč o kokoškama i Vilanakisu. „Ti i Brent ste se lepo složili“, rekao je, otkopčavajudi kaiš. „On je poznat kao švaler. Hode li to biti problem?“ „Za mene? Ne. On je zabavan, ali oženjen je i ne volim varanje.“ Ne više. Prekasno sam uvidela svoju grešku. Pocrvenela sam i okrenula se prema Rivu. „Ali to ionako nije važno. On nede biti problem zato što sam s tobom.“ „Da, to je trebalo da bude tvoj prvi odgovor.“ Stegao je vilicu, ali u očima sam mu nazrela protivrečna osedanja, kao da nije siguran treba li da se ljuti ili ne.
206
Odlučila sam da mu olakšam. Prenaglašeno sam se napudila i rekla: „To je bilo veoma bezobrazno. Možda bi trebalo da me kazniš.“ Opustio je vilicu, oči su mu zločesto zasjale i skinuo je kaiš. Propisno me je istukao i izjebao pre nego što smo utonuli u čvrst san. Slededeg jutra sam se probudila pre nego što je sunce izašlo zato što mi je Rivova kita otpozadi trljala picu. Bio je to blaženi seks na brzaka i lepo sam svršila iako sam bila polubudna. „To de morati da ti bude dovoljno za nekoliko dana“, rekao je kad smo završili. „Uskoro putujem zbog posla.“ „Da, to je bilo zbog mene“, odgovorila sam misledi na naše poslednje kresanje. „Dobro.“ Osmeh mi je iščileo. „Koliko deš biti odsutan?“ „Tri dana. Vratidu se prekosutra.“ Nagnuo se i sklonio mi kosu s lica. Nije se osmehnuo, nije me poljubio niti pomilovao po obrazu, samo mi je nekoliko dragocenih trenutaka gledao u oči. Bilo je slatko na način koji ne mogu opisati. Mnogo nežnije opraštanje nego što sam očekivala od njega. Kad se ispravio, široko se osmehnuo. „I to je bilo samo za tebe. Tvoje buđenje na rancu Kaja. Petnaest do šest je i ne želim da propustiš doručak.“ „Veoma si ljubazan. Odmah du.“ Ali prevrnula sam se prema njegovom jastuku i zagnjurila lice u ostatke njegovog mirisa. Potom sam ponovo zaspala, delom zato što sam bila iscrpljena, ali i zato što bih najradije prespavala Rivovo odsustvo. Kad sam se ponovo probudila, bilo je gotovo deset. Sunce se probijalo kroz prorez u zavesama i njegovi zraci su me pozivali kao što reflektori u gradu privlače ljude na premijere. Provirila sam i ugledala jutra ustalasane zelene trave okružene pošumljenim brdima. Iza njih su se planine pokrivene snegom pružale prema nebu istačkanom oblacima. Prizor je bio lep i dramatičan. Mamio me je da se obučem i izađem kako bih istražila krajolik. Međutim, drugačije istraživanje je važnije. Riv de biti odsutan tri dana i nameravam pametno da iskoristim to vreme. Kuda je na vrhu mog spiska. Nameravam da ispitam svaku nišu i prorez u ovih devetsto kvadratnih metara. Nadam se i da du navesti neke radnike da pričaju. Nemogude je da je Amber bila ovde toliko dugo i da nije ostavila bar neki utisak na druge. Nadam se da du pronadi te ljude i da de biti raspoloženi da pričaju. Propustila sam doručak, ali u frižideru sam našla sir i jabuke kako bih izdržala do ručka. A onda sam se vratila u sobu da se istuširam i upristojim. Raspakovala
207
sam kofer, pa pošla u brzi obilazak kude. U podrumu sam pronašla dobro opremljenu teretanu i salu za projekcije filmova. U prizemlju su biblioteka i trpezarija koja izgleda kao da može primiti sto ljudi. Zatekla sam i staklenik, radnu sobu i dnevni boravak. Ostatak prostora je podeljen na spavade sobe, ali izgleda kao da je samo Taborova zauzeta. Jedino je Rivova radna soba zaključana, kao što je i rekao. Za vreme obilaska sam se obradovala jer sam saznala da Tabor nede motriti na svaki moj korak. Dva puta me je potražio i rekao mi da ga samo obavestim ako hodu da napustim kudu. Silno mi je laknulo što du modi da radim šta hodu. Pored toga, bilo je lepo znati da ga je Riv zaista poveo radi moje bezbednosti, a ne kako bi me uhodio. U podne sam otišla u trpezariju. Švedski sto je nudio izbor hladnih sendviča, supa i salata. Niko nije udarcem u gong najavio početak obroka, ali kauboji su došli tačno na vreme kao da postoji alarm koji samo oni čuju. Bilo ih je pedesetak. Parker i Čarli su ušli poslednji i seli u ugao dalje od ostalih. Verovatno su im radnici dosadili, pa su hteli da provedu pauzu bez njih. Stavila sam hranu na poslužavnik i pažljivo prešla pogledom po prostoriji. Odlučila sam da sednem za sto sa šačicom rančera. Daskala sam s njima, što je uključivalo mnogo nedužnog očijukanja dok sam pokušavala da izvučem podatke o Rivovim prethodnim posetama i devojkama koje su bile s njim. Svi su bili raspoloženi za priču, ali nijedan nije radio ovde dovoljno dugo da bi znao šta se dešavalo prošlog leta. Kao što je Riv rekao, uglavnom su to privremeni radnici koji su nedavno unajmljeni za jek sezone. Večera je takođe donela mršave rezultate. Pokušala sam da potisnem malodušnost kad sam otišla na spavanje, mada je to bilo teško. Usamljeno je ovde bez Riva, a prošao je tek jedan dan. Spavala sam u njegovoj sobi iako sam imala svoju. Iako je kuda ogromna, prijatno mi je samo u njegovoj sobi. Provela sam sledede jutro u biblioteci. Prvo sam razgledala police, a zatim kompjuter. Zaključila sam kako je mogude da ga je Amber koristila. Možda je sačuvala neki dokument ili du nadi nešto zanimljivo u istoriji pretraživača. Ali nisam naišla ni na šta korisno. Posredilo mi se za ručkom. Umesto da sednem s grupom ljudi, izabrala sam čoveka koji je sedeo sam. Nosio je uniformu obezbeđenja. Tabor i muškarci koje sam sretala u kudi nose pantalone i košulje, ali kapiju čuvaju uniformisani stražari. Zanimalo me je neodgovoreno pitanje o velikom obezbeđenju, a znala sam da mi niko u pantalonama nede odgovoriti na njega.
208
,Je li slobodno…“, nagla sam se da pročitam ime na džepu na grudima, „Kejde?“ Iznenadio se što mu se neko obratio, pa se osvrnuo po trpezariji kao da misli kako ne bih pitala da ima slobodnih mesta. „Ovaj, samo izvolite.“ Možda ne bi trebalo da razgovaram s uniformisanim ljudima, ali nisam mnogo brinula kršim li neko pravilo jer mi Riv nije ništa rekao o tome. „Super, hvala.“ Sela sam i grickala sendvič i salatu dok smo daskali o vremenu i tome jesam li ranije bila u Vajomingu. Neupadljivo sam prešla na njegov posao. „A koliko uopšte radiš ovde, Kejde?“ „Prošlog meseca se navršilo deset godina.“ Uzbuđeno sam se nagla i umalo nisam srušila poslužavnik. „To je sjajno. Mora da ti se zaista sviđa ovaj posao kad si tu toliko dugo. Kladim se da imaš zanimljive priče – o ljudima koji su dolazili ovamo. O ženama koje je Riv dovodio.“ Nasmejao se. „Ah, shvatam na šta ciljate. Žao mi je, dušice. Nije mi dozvoljeno da pričam o… gostima gospodina Salisa.“ Dođavola, Kejd nije budala. „Ali dobar pokušaj. A samo da znate“, nagnuo se i spustio glas, „dovodio je veoma malo devojaka ovamo. Tako da se možete smatrati posebnom.“ Posebna. Sumnjam u to pošto mi je Riv lično rekao da nisam. Ali zar mi nije više puta pokazao da možda i jesam? „Pa, vredelo je pokušati.“ Uzdahnula sam iskreno mada prenaglašeno. Ipak, ovaj razgovor možda nede biti potpuno gubljenje vremena. „A je li normalno da jedan ranč ima ovoliko obezbeđenje?“ Odmahivao je glavom dok je razmišljao o odgovoru. „Jeste uobičajeno za rančeve. Uvek ima ljudi koji pokušavaju da ukradu stoku, to je veliki posao. Možda nema uvek ovoliko obezbeđenja u glavnoj kudi. Ali porodica Salis… voli privatnost.“ Da, može se i tako redi. A možda voli da krije stvari, do te mere da kriju pravo prezime Rivove majke. Razmislila sam šta bih još mogla da pitam. „Ima li mnogo gostiju na rancu? Ne mislim na žene, nego samo na, znaš, goste.“ Kao što je Mikelis. Ili drugi članovi porodice. „Kao što sam rekao, ne smem da govorim o ljudima koji odsedaju u kudi. A zaista ne znam kako stvari stoje s drugim gostima. Uvek sam ovde radio u sobi za nadzor, nikad na glavnoj kapiji.“ „I ovde postoji soba za nadzor? Samo za kudu?“ Očekivala sam nekoliko kamera na krovu, ali ne i ceo sistem.
209
„Da, nas trojica radimo u osmočasovnim smenama. Imam srede što dvojica rade u kudi preko dana pa mogu da izađem na ručak. Mada bi trebalo da se vratim.“ Obrisao je usta i bacio salvetu na poslužavnik. Kad je ustao, pitala sam: „Možeš li da mi pokažeš tu sobu za nadzor?“ Riv nije naglasio da postoje mesta u koja ne smem ulaziti. „Malo mi je neprijatno što sam u divljini dok Riv nije tu. Sigurno me razumeš.“ Kejd je slegnuo ramenima. „Ne vidim što ne biste mogli. Mada, kažem vam, obezbeđenje je veliko. Bezbedni ste ovde. Ali razumem da dete se bolje osedati ako se uverite svojim očima. Jeste li završili s time?“ Pokazao je na moju hranu. Klimnula sam glavom i on je pokupio moj poslužavnik zajedno sa svojim. „Za mnom.“ Soba za nadzor nalazi se iza teških vrata u prizemlju, nedaleko od ulaznih vrata. Videla sam ih kad sam juče obilazila kudu, ali bila su zaključana pa sam pretpostavila da su tamo instalacije ili kotlarnica jer su to jedina metalna vrata na koja sam naišla. Naravno, Kejd je imao ključeve. Ušli smo i prelazila sam pogledom po prostoriji dok je daskao s kolegom koji ga je pokrivao za vreme ručka. Soba nije velika, oko petnaest kvadrata. Zaobljeni radni sto zauzimao je vedi deo prostora jer je zbog krivine pokrivao dva zida. Ispred njega su stajale tri stolice s točkidima, a iznad je bilo oko dvadeset pet monitora. Neki su bili isključeni. Uz tredi zid su stajala dva metalna ormana – oba otvorena te sam videla da u njima stoje digitalni rikorderi. Iz svih vrata je virio ključ. I konačno, polica na kojoj je stajalo desetak različitih vrsta oružja, uključujudi jurišne i lovačke puške, pištolje i automatske pištolje, bar mi se učinilo da su automatski. Ispod su fioke u kojima je verovatno municija. „Vidite?“, rekao je Kejd pošto je primetio da gledam oružje. Otpustio je pomodnika i ostali smo sami. „Vraški smo dobro opremljeni. Ovo nije ni tredina onoga što stoji u sobi za nadzor pored glavne kapije.“ „Veoma spremni.“ Pitanje je za šta su spremni. Pogledala sam monitore. Sela sam i zagledala se u njih. Svaki je pokazivao snimke s dve ili tri kamere, izgledalo je da nadziru sve sobe. Pocrvenela sam kad sam se setila šta smo Riv i ja radili one večeri kad smo stigli. Kao i slededeg jutra. Jedno je da vas neko posmatra za vreme seksa, ali sasvim drugo ako ne znate za to. „Ima li uvek nekoga ovde?“, pitala sam što sam nehajnije mogla. Seo je na stolicu pored mene. „Da. Sve vreme.“
210
„I nadzirete sve sobe u kudi?“ U sebi sam zahvalila bogu što sam dosad samo razgovarala s ljudima. Ne bi nimalo valjalo da neko vidi kako radim nešto što ne treba i to prijavi Rivu. Nije ni čudo što me je Riv upozorio da ne šetam gola ako nadgledaju sve sobe. Nikad nisam potražila sobu za nadzor u njegovoj kudi u Los Andelesu. Mogude je da i tamo ima sličan sistem. „Da, nadziremo sve sobe“, odgovorio je Kejd i sumnjičavo me pogledao. Verovatno se pita šta pokušavam da ukradem. Zatreptala sam. „Samo nekad… pa, nekad se Riv i ja prepustimo strasti, ako znaš šta hodu da kažem.“ „Ah.“ Blago je pocrveneo. „Nema razloga za brigu. Aktivno gledamo samo glavne sobe. Nema kamera u kupatilima, a nadziremo samo nekoliko spavadih soba.“ Kao što je moja, primetila sam. Izgleda da je to shvatio čim je izgovorio zato što je nervozno prelazio pogledom s monitora na šake, zverao je svugde samo ne u mene. „Držim samo odedu tamo“, rekla sam da ohrabrim sebe koliko i njega. „Spavam s Rivom.“ Ako sam i sumnjala gde du spavati dok nije tu, sad sam potpuno sigurna. „Da, da, naravno.“ Kejd je pokazao na prazne ekrane. „Ovo su ostale spavade sobe. Uglavnom ih ne uključujemo kako ne bismo narušili privatnost gostiju.“ Nije ni čudo što me je Amber zvala da kaže lozinku kad je toliko obezbeđenja na rancu. A možda se bojala Riva, što bi značilo da osoblju nije smetalo šta god da je uradio? Postoji li mogudnost da je zvala zbog neke gluposti? Možda joj je Riv pripretio kaišem kao meni i ona se prepala? Ta pomisao mi se nije svidela. Ali ne zato što me je iznervirala činjenica da bi se Amber uplašila nečeg nastranog u čemu ja uživam, ved zato što mi se stomak zgrčio od ljubomore. Bez obzira na to šta se desilo između Amber i Riva, ona je prva bila s njim i to se nikad nede promeniti. Moradu da se naviknem na to. Ali izgleda da nedu danas uspeti u tome. „Nezavisno od toga da li aktivno nadziremo ili ne“, dodao je Kejd, „kamere su u svim sobama i sve se snima kako bismo mogli da pregledamo snimke ako se nešto dogodi.“ „I koliko dugo čuvate te snimke?“ Sigurna sam da ih ne drže dugo, ali ne škodi da pitam. Ispostavilo se da sam pogrešila. „Godinu dana“, odgovorio je.
211
Godinu dana. To znači da još postoje snimci na kojima je Amber. Zbog tog saznanja osedanja su mi zazujala u grudima kao pčele. Nije mi se dopala pomisao da gledam nešto što ju je povredilo ili uplašilo. A nisam sigurna ni da bih mogla da gledam njenu intimu s Rivom. Ali prilika da je ponovo vidim pa bar i na crno-belom snimku… Moram da vidim te snimke. To je gotovo nemogud zadatak s obzirom na to da je neko uvek u ovoj sobi. Jeste da sam šarmirala Kejda, ali on ne izgleda kao tip koji de prekršiti pravila ma koliko budem očijukala. Moram da saznam ko su ostali stražari koji rade s njim. Možda du lakše privoleti jednog od njih. Ili ga zavesti ako budem morala. „I… ko još radi ovde? I kad mu počinje smena?“ „Majk dolazi u šest, a Doni radi nodnu. Mada oni nisu nimalo druželjubivi. Strogo se pridržavaju pravila, ne razgovaraju ni sa kim, dolaze na posao i odlaze. Imali ste srede što ste danas naišli na mene inače ne biste kročili u ovu sobu. Verovatno bi me obojica izgrdili što sam vas pustio ovamo.“ Toliko o tome. „Pa, cenim to, umirio si moje zebnje.“ Uzdahnula sam i ponovo pogledala monitore. Nisam primetila Rivovu spavadu sobu. „Nagađam da se apartman gospodina Riva ne nadzire aktivno?“ „Ah, soba gospodina Riva se snima, ali monitor koji prikazuje te snimke zaključan je u njegovoj radnoj sobi u ovakvom ormanu.“ Pokazao je na one iza nas. „I rikorderi za tu sobu su tamo. Samo gospodin lično ima pristup tome.“ To je bolja vest zato što je veda šansa da uđem u Rivovu radnu sobu. Potreban mi je samo njegov privezak s ključevima. Kejd se nagnuo prema meni i namignuo. „Dakle, niko nede videti ništa nepristojno.“ Pravila sam se da je to jedini razlog što sam pitala. „Hvala bogu, niko nede prodavati naše snimke seksa.“ Poklopio je uši šakama i rekao: „Nedu da slušam, nedu da slušam.“ Shvatila sam to kao mig da odem. Ostatak poslepodneva sam neupadljivo pregledala Rivov apartman. Znala sam da me niko ne gleda, ali Riv bi mogao kasnije da pregleda snimke i sazna da sam to radila. Ako me optuži, redi du da sam malo njuškala kao što mnoge devojke rade. Nedu mu redi da sam tražila nešto određeno. Potraga se bezuspešno završila, ali nisam se pokunjila. Videla sam da je Riv stavio ključeve u džep i pretpostavila sam da ih uvek nosi sa sobom. Što znači da
212
samo moram da sačekam da se vrati kako bih pokušala da ukradem privezak. Samo moram da mu skinem farmerke i sačekam da zaspi, zar ne? Na moju sredu, nikad mi nije bilo teško da mu skinem pantalone.
213
Dvadeset četvrto poglavlje Kad sam došla na večeru, Čarli i Parker su me pozvali da im se pridružim za stolom u uglu. Brent je bio s njima. Osetila sam grizu savesti što du jesti s njim, ali bilo bi čudno da odbijem njihov poziv s obzirom na to da jedino njih poznajem. Uostalom, to je prilika da vidim hode li redi nešto korisno kad Riv nije tu da ih upozori pogledom kad god razgovor postane zanimljiv. Nažalost, bili su jednako dutljivi i izbegavali odgovore. Nisu se obazirali na izvesna pitanja. A svako podsticanje je prelazilo na priču o nečemu drugom. A onda je Parkeru izletelo nešto. Sva trojica su popila nekoliko piva uz večeru i pri kraju je Parker izgledao kao da ga je udarilo u glavu. Iako ga nisam podstakla, nalaktio se na sto, naslonio na ruku, pogledao me zastakljenim očima i rekao: „Znate, Emili je prva devojka koja se ne drogira koju je gazda doveo ovamo. To je lepo, zar ne?“ „Parkere“, upozorio ga je Brent. „Samo kažem da je lepo imati pristojnu curu ovde za promenu.“ Smušeno se osmehnuo. „Ti si lepa promena, Emili.“ Čarli je bio dutljiv za vreme večere, ali sad se javio: „Nikad nisi trpeo poslednju, ali to ne znači da nije bila dobra.“ Parker se ispravio i udario pesnicom po stolu. „Nije bila. I u pravu si, nisam je podnosio. Zato što je bila skupa gnjavatorka. Drago mi je što smo je se resili iako se završilo onako kako jeste…“ „Parkere!“ Brent je tresnuo mlađeg muškarca po glavi. „Skrati taj dugački jezik.“ Sve do tog trenutka nisam ni shvatila koliko sam sigurna da Riv nema nikakve veze s Amberinom smrdu. „Šta to znači?“ „Zaboravi. Nije trebalo ništa da kaže“, odgovorio je Brent. „Ali rekao je i sad želim da znam.“ Moram da znam. „Šta si time mislio, Parkere?“ Parker je prešao pogledom s Brenta na Čarlija pa ga konačno zaustavio na meni. „Više i ne znam. Napio sam se.“ Čarli se umešao. „Mislio je da je raskid bio ružan. Zbog mnogo stvari koje su previše lične da bi radnik pričao o njima. Ako hodeš da saznaš više, moradeš da pitaš Riva.“
214
Tad sam pomislila kako bih i mogla to da uradim. Svi ovi dorsokaci su me obeshrabrili. Dosadilo mi je da se osedam kao jo-jo, čas gore, čas dole zato što se teorije menjaju sa svakim novim podatkom do kojeg dođem. Uostalom, prošlo je dosta vremena otkako sam pitala Riva za njegovu prošlost. Možda je vreme da ponovo pokušam. A pošto de se vratiti tek sutra uveče, imam ceo dan da smislim šta du redi. Ili da odustanem. Mogude je i jedno i drugo. Ljudi su otišli oko devet i kuda je odjednom postala tiha. Unervozila sam se zbog toga, pogotovo zbog Parkerove primedbe. Ionako sam obazriva u vezi s Rivom jer znam da je možda učestvovao u Amberinom ubistvu. Ali ako je i njegovo osoblje umešano, možda sam u vedoj opasnosti nego što sam mislila. Svako može da krene na mene u bilo kom trenutku. Gde li mi je pamet bila kad sam pošla na put s njim? O sranje. Setila sam se da nisam uzela novi mobilni od Džoa pre nego što sam otišla. Odavno sam izbrisala njegov broj iz svog telefona. Nedu modi da stupim u vezu s njim ako mi je potreban, a niko ne zna da sam ovde. Pokušala sam da zaspim, ali samo sam se prevrtala jer sam čas bila preplašena, a čas usamljena. Jedna mogudnost je da Riv nije uradio ništa užasno, da sve tumačim pogrešno i da mi on nedostaje, a druga je da jeste uradio nešto užasno, da ispravno tumačim, ali mi i dalje nedostaje. Posle sat vremena obukla sam ogrtač preko spavadice i sišla u dnevnu sobu da gledam televiziju kako bih se zaokupila nečim drugim, bilo čime drugim. Dvadesetak minuta sam vrtela kanale, ali nisam našla ništa. Taman sam htela da dignem ruke i uzmem kindl kad se na ekranu pojavilo poznato lice – Kris Blejkli. „To nije teorija. Nije ni nagađanje. To je činjenica“, govorio je. Bio je gost u jednoj od onih kasnih emisija u kojima voditelj sedi iza stola dok je gost udobno smešten u modernoj naslonjači. Emisija nije popularna – ne bi ga zvali u takve s obzirom na njegovu trenutnu karijeru. Čak nisam ni prepoznala voditeljku, crvenokosu ženu s velikim usnama. Bar sam našla nešto što du gledati. Bacila sam daljinski u stranu i udobno se smestila na kauču. „Ali i dalje niste rekli zbog čega“, rekla je žena s velikim usnama. „Nedu redi sve razloge zbog kojih znam da je to uradio, a pod razlozima mislim na dokaze. Misi nije imala život. Znala je stvari koje nije trebalo da zna i Riv Salis se pobrinuo za nju.“ Stomak mi se uvezao. Ne, ne, ne. On nije upravo…
215
„Ako su ti dokazi nesporni kao što tvrdite, kako se onda Riv Salis izvukao?“ Žena je izgledala sumnjičavo, što je zadivljujude s obzirom na to koliko Holivud voli skandale. Kris se naslonio. Izraz mu je bio zadovoljan. „On je bogat i modan čovek. Bogati modni ljudi se uvek izvuku. To je kapitalistički zakon. A pogotovo kad ti bogati i modni imaju veze s onima koji su još bogatiji i još modniji.“ To se odnosi na mafiju. Ispravila sam se, napeta. Želela sam da prestanem da slušam, ali morala sam da čujem šta de budala redi. „Na kakve veze ciljate?“ „Ne mogu da odgovorim na to.“ Pobogu, Krise, prestani. Ali nije to uradio. „Ali reč je o ljudima s druge strane zakona.” „Mislite na vlasti?“ „Ne, nego na suprotnu stranu zakona. Govorim o organizacijama koje se bave isključivo zločinačkim rabotama.“ Zgrčila sam se. Ona de nastaviti da ispituje sve dok ne izvuče nešto. Tako je s takvim intervjuima. Zar Kris ne zna ništa? I, naravno, njeno sledede pitanje je glasilo: „Mislite li na mafiju?“ Zinula sam. Jebote. Samo… jebote. Krisov izraz je konačno postao obazriv. „Ved sam rekao previše. Recimo samo da Riv Salis nije nedužan. Kraj priče.“ Frustriranost je eufemizam za ono što sam osedala u tom trenutku. Bila sam ljuta. Iznervirana. Ali i uplašena. Ako Kris nastavi da laje tim dugačkim jezikom, upašde u nevolje. Zar nije ništa naučio iz Misine smrti? A niko ne zna koliko de prodi dok njegovi razlozi ne dovedu do Džoa. Do mene. Do Riva. Ne stojim sa strane – u žiži sam dešavanja. Njegovih pet minuta pod reflektorima verovatno de imati cenu, ali ko de je platiti? Nisam sigurna da de on biti taj. Previše sam se uzrujala da bih dalje gledala. Potražila sam daljinski, ali negde je pao kad sam ga bacila, tako da sam ustala da ručno isključim televizor pre nego što čujem još. Okrenula sam se i poskočila jer je Riv stajao na vratima. Nosio je tamnoplavo odelo. Razdrešio je kravatu i otkopčao sako. Osmehnula sam se bez razmišljanja. Jeste da su me Parkerove reči uzdrmale, ali sad sam shvatila da to nije ono što mi je najviše pritiskalo srce. Nedostajao mi je Riv. Zaista mi je nedostajao. Više nego što sam želela da priznam sebi ili njemu, ali samo me je dve sekunde delilo od toga da mu potrčim u zagrljaj, očekivao on to ili ne.
216
Međutim, videla sam da škilji i da mu je izraz grub. To mi je poručilo da je čuo bar deo intervjua. On ne može da pretpostavi da znam sve, zar ne? Jeste da sam doznala sve, ali on to ne može znati. A svakako nisam znala da de Kris po televiziji rastrubiti saznanja do kojih smo zajedno došli. Međutim, Riv je i ranije nagađao o Krisu. Zašto ne bi i sad to radio? Bože, nisam sigurna. Ali napetost je izbijala iz njega kao uzavrela oluja i širila se po sobi nalik nečujnim munjama. Prekrstila sam ruke jer mi je odjednom postalo hladno. Nadajudi se da sam samo paranoična, odlučila sam da se ponašam normalno i osmehnula se. „Vratio si se ranije. Očekivala sam te tek sutra.“ Prikovao me je pogledom. „Misliš li ti da sam to uradio?“ „Uradio šta… ?“ Utom sam shvatila šta me pita. Zadutala sam jer nisam znala šta da odgovorim. Nisam spremna da lažem. Ali nisam spremna ni da kažem istinu. Ponovio je pitanje ravnim i sablasno mirnim glasom. „Misliš li da sam to uradio?“ Nisam ni trepnula. „Jesi li?“ Zatvorio je oči na tren duže od treptaja. Ramena su mu blago klonula i prezrivo je odgovorio: „Zar je važno?“ „Šta to znači?“ Naravno da je važno. Njegov odgovor je veoma važan. „Znači da ljudi donose zaključke ne maredi je li nešto istina ili nije. Nisam mislio da spadaš u te ljude. Izgleda da sam pogrešio.“ Okrenuo se i izašao iz sobe. Pojurila sam za njim. „A zašto tako misliš, dođavola? Zato što si ušao dok sam gledala intervju? Nisam ja to govorila, ved Kris.“ „Kris je tvoj prijatelj.“ „To ne znači da delim njegova uverenja. Imam svoje mišljenje i stavove.“ To nije sasvim iskren odgovor. Delim mišljenje da je Riv na neki način doprineo Misinoj smrti. Ali samo u glavi. U srcu sam ga branila. „A kad sam te pitao šta misliš, odgovorila si mi pitanjem.“ Pošao je stepenicama prema spavadim sobama, preskačudi po dva. „Izgleda da nemaš svoje mišljenje o tome, zar ne? Ili ne želiš da ga podeliš ako ga imaš.“ Trčala sam stepenicama kako bih ga stigla. „Ne znam odgovor. Što ne znači da delim Krisovo mišljenje. Zbog toga sam te i pitala. Kako ne bih sama donosila zaključke.“ Ušao je u svoju sobu, bacio sako na naslonjaču i počeo da otkopčava manžetne.
217
Zaustavila sam se pored vrata. „Ima li to veze s tim što sam gledala Krisa? Jesi li ljubomoran?“ „Kris nema nikakve veze s ovim.“ Bacio je dugmad za manžetne na nodni stočid, pa se munjevito okrenuo prema meni. Oči su mu plamtele od besa i povređenosti. „Pogrešno si odgovorila, Emili. Trebalo je da kažeš ne.“ „Molim?“ Njegov iznenadni izliv besa zapanjio me je koliko i njegove reči. „Čula si me.“ Skinuo je kravatu. S obzirom na njegovo držanje i glas, nije ludo što mi je palo na pamet da de je možda upotrebiti na meni. Ali smotao ju je i stavio u džep. Možda kako bi je kasnije odložio. Ili da bi mi je obavio oko vrata kad mu razgovor dosadi. Da bi je zategao i vukao, gledajudi me u oči dok život izlazi iz mene. Međutim, nisam verovala da de to učiniti. Ne meni. Taj osedaj nije potkrepljen činjenicama. Ali ne znam šta da mislim o Misi. „Verujem da to što ne znam pokazuje kako sam prilično otvorenog uma, ali ti si očekivao da odmah stanem u tvoju odbranu?“ „Da. Ne čini mi se nerazumnim što očekujem da žena s kojom spavam bude na mojoj strani. Izvini što to nisam uvrstio na spisak očekivanja koji sam ti dao pre nego što smo došli ovamo.“ Ta izjava je toliko bolela da umalo nisam zažalila zbog svog odgovora. A onda sam sagledala širu sliku. Nema šanse. Nede modi. Nema kajanja. Mnogo du se potčinjavati i srozavati, učinidu maltene sve, ali nedu pristati na ovo. Pošto sam to shvatila, ražestila sam se. „Nemogude je da to stvarno misliš.“ Stajao je okrenut leđima prema meni i otkopčavao košulju. „Nemogude je da očekuješ da znam jesi li nedužan ili nisi. Nagoveštavao si da si opasan. Naglašavao si tu sliku o sebi. Želeo si da te se plašim. A onda očekuješ da tek tako pretpostavim kako nikad ne bi učinio nešto tako užasno? Nisi me navodio da tako mislim.“ „Nisam te navodio nikuda kuda nisi želela.“ „Misliš li da želim da verujem kako si ubio nekoga?“ Bila sam ljuta što mi je okrenut leđima koliko i zbog njegovih reči. „U najmanju ruku želiš da misliš kako bih to mogao da uradim.“ U pravu je. To je moja mana i malo je nedostajalo da priznam. A onda sam se predomislila jer, koliko god želela da podelim to saznanje s njim, trenutno razgovaramo o nečemu drugom.
218
Zato sam se usredsredila na to. „Mislim da bi mogao.“ Malo sam se smirila, ali ruke su mi i dalje drhtale od navale osedanja. „Ali ne znam jesi li to stvarno uradio ili nisi.“ Okrenuo se prema meni. Košulja mu je bila otkopčana i prešao je na kaiš. „Da, mogao bih.“ Polako je pošao prema meni. „I ne mislim samo na to da imam novca i mogudnosti da ubijem nekoga, ved da bih mogao to da uradim. Mogao bih da oduzmem život bez razmišljanja – ako je reč o pravom životu.“ Još jedan korak. „Životu koji je to zaslužio.“ Još jedan korak. „Životu koji mi je stao na put.“ Ima kravatu u džepu i kaiš u ruci. Nije trenutak da ga izazivam. Ali ipak sam to učinila. „Je l' ti Misi stala na put? Je li ona bila pravi život?“ Je li Amber bila pravi život? Jesam lija? Delid sekunde je prošao u tišini, ali bio je to mučan trenutak. Tad sam shvatila da su ovo odgovori za kojima tragam otkako sam ga upoznala. A kad ih dobijem, moradu da donesem odluke koje ne želim. Moradu da odlučim verujem li mu ako odgovori odrečno. Ili da odlučim marim li ako odgovori potvrdno. Moradu da odlučim hodu li ostati. A ako ved moram da odlučim, radije bih to učinila ne znajudi. Radije du otidi dok samo postoji mogudnost da je ubica nego ostati sa saznanjem da jeste. Bojala sam se da de tako biti i nisam bila sigurna da li bih to mogla podneti. Tako da sam odlučila da pobegnem. „Nema veze“, rekla sam. Ved sam stigla do vrata. „Nemoj mi redi. Ne želim da znam.“ Odlučno sam odmarširala do svoje sobe. Pviv mi je bio za petama. „Zašto? Zato što ti više nedu biti zanimljiv ako otkriješ da nisam?“ Bio je blizu toga da me razume, ali istovremeno veoma daleko. Osedala sam se kao da mi je neko ponudio čašu peska dok sam žedna. On se trudi da razume na njegov tiranski način alfa mužjaka i to me je dirnulo. Ali nije pogodio. Upalila sam svetio u sobi i pošla pravo prema krevetu. „Nema razloga da odgovorim, zar ne?“ Izvukla sam kofer koji je stajao ispod kreveta, spustila ga na pokrivače i otvorila. „Pošto si ved doneo zaključak. I ti meni pričaš nešto o ljudima koji tek tako zaključe nešto.“ Bila sam okrenuta leđima prema vratima i okrenula sam se da se uverim da se zaustavio na pragu. „Ne radi to, Emili. Ne pokušavaj da me isprovociraš.“ Njegov napregnuti glas poručivao je da je vreme upozoravan) a prošlo, da je sad spreman da dela. „Ne provociram te. I upravo to pokušavam da kažem.“ Prišla sam komodi i skupila majice, ne trudedi se da ih savijeni. „Ti si zaključio šta su moji motivi, šta
219
mislim. Šta osedam. Nije ti stalo da saznaš ništa stvarno o meni baš kao što ne želiš da sa mnom podeliš bilo šta o sebi.“ Jesam ga provocirala. Čikala sam ga. Zato što moram da pitam bez obzira na to što ne želim da saznam ko je on zapravo. To je poslednji pokušaj da saznam istinu o Amber. O sebi. „Takav smo dogovor imali. Ne ponašaj se kao…“ Udutao je usred rečenice. „Šta to radiš?“ Ubacila sam majice u torbu. „Pakujem se.” „O, jebote. Zašto?“ „Odjednom sam shvatila da sve ovo nema svrhu.“ Prišla sam komodi da pokupim donji veš. „Prestani da se pakuješ.“ „Naš 'dogovor' nema svrhu.“ Vratila sam se do kreveta. „Prestani da se pakuješ. Nedeš otidi.“ Ušao je u sobu, ali ne dovoljno da bi predstavljao prepreku. Zastala sam i okrenula se prema njemu. „Hodeš li me naterati?“ Pošto nije pokazao nameru da me zadrži, produžila sam prema koferu. „Rekao sam da prestaneš da se pakuješ.“ Grubo me je uhvatio za nadlakticu. Donji veš mi je ispao na pod kad sam se okrenula prema njemu i uhvatila ga za podlaktice. „Nateraj me da ostanem, Rive. Možeš to da uradiš. Imaš mogudnosti. Imaš mogudnost da uradiš šta god hodeš.“ Veoma lako bi mogao da me natera da ostanem. U stvari, bilo bi dovoljno da me zamoli. „Nedu to da uradim. Ostani ako hodeš. Nedu te terati.“ Pustio me je – u stvari, gurnuo me je – i sve tajne nade koje sam gajila u vezi s nama raspršile su se kao da sam ih sakrila na najvišu policu i pretvarala se da ne postoje. Da bi upravo sada popadale svuda oko mene. „Tako sam i mislila.“ Okrenula sam mu leda i sagla se da pokupim gadice s poda kako ne bi video da mi se oči pune suzama. „Moraš sama da odlučiš da ostaneš, Emili.“ Nije se ni pomerio. I dalje je stajao iza mene. „Jednom sam nekoga pokušao da zadržim. Nedu to ponovo da radim.“ Okrenula sam se da ga pogledam. „Kako to misliš, da zadržiš?“ Zaustio je da odgovori pa odmahnuo glavom. „Nedu to da radim. Rekao sam šta sam imao. Radi kako hodeš.“ Okrenuo se i izašao. Dođavola, ne. Šmugnuo je, a postoji mogudnost da je pričao o Amber. Ali nisam zbog toga želela da čujem još, ved zato što je to prva važna stvar koju je
220
podelio sa mnom, a to je nalik heroinu zbog čijeg ukusa žudim za novom dozom. Zbog toga du se boriti. Izletela sam u hodnik. „Ti si prokleta kukavica.“ Zaustavio se ispred svojih vrata i polako okrenuo prema meni. „Šta si rekla?“ „Čuo si me.“ Načinila sam jedan korak prema njemu. Samo jedan. Jesam hrabra, ali ne toliko hrabra. „Prepuštaš mi odluku zato što ne želiš nikakvu odgovornost za ono što de se dogoditi među nama. Tako se ne ponaša neko ko je modan. To je kukavičko ponašanje.“ Shvatila sam da se čitava rasprava zapravo svodi na to. Ne na to da li je kriv ili nedužan, ved na ovo – na nas. Na to šta značimo jedno drugome. Na ono šta se dešava među nama. I koliko god da je teško pokrenuti tu temu, donekle me je ohrabrilo što se on bori koliko i ja. Kao da mu je važno koliko i meni. Zaškiljio je i napravio polukorak prema meni. „Je l' mi se to rugaš?“ Ili možda samo ne voli da ga neko izaziva. Ne, ne verujem da je to cela istina. Skupila sam pesnice uz bokove u nadi da de mi hrabrost prostrujati do vrhova prstiju i natrag kao u zatvorenom kolu. „Govorim onako kako jeste. Ali ti si odgovoran, Rive, želeo to ili ne. Ti si razlog što sam zbunjena u vezi s tim kakav si zapravo. Odgovoran si za ono što si me naveo da poverujem o tebi. O nama.“ Oči su mu sevnule „O nama7. Nikad nisam…“ Uperila sam prstom u njega, drhtedi od gneva. „Da se nisi usudio da završiš tu rečenicu. Zato što jesi. Govoriš jedno, ali ponašaš se sasvim drugačije. Pobrinuo si se da znam kako nisam posebna, a onda činiš sve što možeš da bih se upravo tako osedala. Pa, nedu više da se zadovoljavam time. Mogu da prihvatim bilo šta sve dok znam o čemu je tačno reč. Dakle, hodeš da ja odlučim hodu li ostati ili otidi? A šta kažeš na ovo – odluči šta ti tačno značim ili du otidi.“ Stajali smo nepomično pošto smo došli do mrtve tačke. Pomno smo zurili jedno u drugo dok je prihvatao moje reči i uslov koji sam oboma postavila. Nisam nameravala to da kažem, ali pošto su mi reči izletele, stadu iza njih. Ja sam njegova – oboje to znamo. Ali jesam li njegova igračka ili njegova nagrada? Sve što tražim je objašnjenje. Nije mi ga pružio. Ostao je pri svome, baš kao i ja. Nijedno nije želelo da popusti. Što je više vremena prolazilo bez odgovora, bivala sam sve slabija. Morala sam da isteram svoje. Zato sam se okrenula i vratila u svoju sobu da završim pakovanje.
221
Suze su me pekle u uglovima očiju dok sam skupljala odedu iz ormana i vradala je do kreveta. Skidala sam haljine s vešalica i ubacivala ih u kofer. Nisam htela da odem. Ali ne mogu da ostanem. Ne ovako. Ionako je bolje da odem. Moj prvobitni cilj je bio da spasem Amber. Pošto sam omanula u tome, bar mogu spasti sebe. Ali dok sam šmrktala, čula sam ga. Čula sam ga iza sebe. Toliko je tiho prišao, toliko neopaženo, da mi se puls ubrzao, a srce mi ustutnjalo u grudima. Približio mi se. Stao je iza mene i zapitala sam se hode li upotrebiti kravatu? Ili kaiš? Bila sam paralisana dok sam čekala. Zaključila sam da ne mogu da se borim. Nije ni važno. Ionako bi pobedio, te mogu i da ga pustim. Posle toga de baciti moj kofer na deponiju. Niko me nede tražiti. Bidu zaboravljena. Telo mu je bilo toplo iza mojih leđa. Čula sam kako je uzdahnuo. A onda je tiho rekao: „Nisam bio tamo.“ Nisam se pomerila, nisam disala. „Nisam imao nikakve veze s tim. Bila je žurka. Tucao sam drugu devojku na plaži. Druge devojke. Iz štosa smo snimili sve na mom telefonu. Nisam znao da me je Misi tražila. Nisam znao da je otišla na litice. Poslao sam snimak jednoj od devojaka. Na njemu su stajali datum i vreme. Bio sam potpuno oslobođen sumnji. Mogu ti pokazati ako hodeš da vidiš.“ Jedva primetno sam odmahnula glavom. Ako mi je potreban snimak s vremenom i datumom da bih poverovala u njegovu nedužnost, onda smo ved završili. Nisam tražila dokaz. Pitala sam za njegovu stranu priče i on mi ju ispričao. Ili du mu verovati ili nedu. Verovala sam mu. Bez drugog razloga osim što je on to želeo od mene. Nije morao da mi kaže ništa – nikad ranije nije rekao ništa nikome. Ali sad mi je ispričao svoju priču. Bez obzira na to je li istinita ili nije, to znači da želi da ostanem. I zato sam poverovala. A poverovala sam i da bi to stvarno mogla biti istina. Međutim, nisam se još okrenula prema njemu zato što sam želela još kako bih ostala. „Je li ona devojka koju nisi želeo da pustiš da ode?“ „Ne, to je druga devojka. Misi mi nije značila ništa. Tucao sam je. Bila je tu samo zbog toga.“ Okrenula sam glavu kako bih ga pogledala u oči. „Kao i ja? Namrštio se. „Ne, ne kao ti.“ Okrenula sam se celim telom prema njemu, otvorila se prema njemu. „Po čemu se razlikujemo?“
222
„Kao prvo, ona je izgubila razum od koke. Kao drugo, pogodilo bi me kad bi ti otišla.“ Gledao me je sa iščekivanjem, kao da želi da prihvatim njegove reči. Iako mi nije pružio ono što sam tražila i rekao šta mu zapravo značim, ipak mi je dao nešto. A to nešto jeste značilo i brzo mi se ukopalo u srce. Bila je to nova nada koje du se držati. Ali nisam to pokazala. Iako jeste nešto, to nije dovoljno. Obgrlila sam se. „Šta želiš da budem, Rive?“ Prešao je dlanovima po licu. „Emili, nisam hteo da želim ništa od tebe. Ti si mene jurila.“ Odmah sam odvratila: „Nedeš mi dati da to zaboravim, je li?“ Nakrivio je glavu i zaškiljio. „Hodeš li me pustiti da pričam?“ „Hodeš li stvarno redi nešto korisno?“ Kako su mu oči samo sevnule – znak da bi voleo da me izlema po dupetu. Nisam se obazirala nabridenje u donjem delu tela, ved sam ostala pri svome. Pogled mu je pao na moje usne, izvinute od mrštenja. Ispružio je ruku i prešao palcem po njima. „Želim dublji odnos s tobom.“ Iznenađeno sam rastavila usne. A onda je spustio ruku. „Ali toliko sam sjebao poslednju vezu da na kraju nije ličila ni na šta. I nisam siguran da de ijedan bududi odnos biti drugačiji.“ „Onda mi ispričaj šta se desilo.“ Spustila sam ruke. Očajnički sam želela da ga zagrlim, ali bojala sam se da ne popustim. „Ispričaj mi i pomodi du da se ne ponovi.“ Za promenu, motiv mi nije bila Amber. Ovo je bila iskrena molba za spas naše veze. Oborio je pogled. „Ne. To je ono najgore o meni.“ Tad jesam pomislila na Amber. Zato što je nemogude čuti da je radio gore stvari s njom a ne zapitati se šta bi to moglo biti. Ne kad znam šta joj se na kraju desilo. Ali iako jesam pomislila na nju, nisam znala je li ona i dalje važna. Ponovo je podigao pogled. „Ne želim da to znaš.“ „Nikad?“ Pošto nije odgovorio, pokušala sam da ga privolim. „Možeš mi redi. To nede promeniti ništa.“ „Onda nije ni važno znaš li ili ne.“ Vrteli smo se ukrug. Korak napred pa korak nazad. Načas sam zažmurila i uhvatila se za pokrivač iza sebe kako ne bih bila u iskušenju da dodirnem Riva. Potom sam otvorila oči i odlučno rekla: „Šta želiš da imaš sa mnom, Rive? Odluči.“
223
Uzvratio mi je pogled. Pustio je da plamen među nama plane, pa spustio pogled niz moj vrat do grudi koje su se podizale i spuštale sa svakim zabrinutim udahom i izdahom. Ponovo je ispružio ruku i obujmio mi dojku. Nagonski sam se nagla prema njegovom dlanu. Palcem mi je kružio po bradavici sve dok se nije ukrutila. A onda mi je spustio dlan niz rebra. Primakao mi se i pogledao me u oči, prelazedi mi prstima po kuku. „Šta ti hodeš?“ Nije bilo potrebe da razmislim pre nego što odgovorim. „Šta god mi dozvoliš da dobijem.“ „Šta ako je to sve?“ „Onda du prihvatiti sve.“ Šaputali smo kao da je lakše izgovoriti takve reči šapatom, prigušenim glasom kako bismo se napregli da čujemo jedno drugo. I jesam ga čula. Čula sam ga i uhvatila se za ono što je natuknuo. Uhvatila se za ono što je ličilo na obedanje svega. Nastavio je da prelazi rukom po mojoj satenskoj spavadici sve do poruba da bi potom pošao nagore butinom prema pički. Uskoro de mi stidi do središta i to de biti kraj razgovora. Ali u ovom trenutku sam i dalje razmišljala o svemu. „Želiš li to da ponudiš?“ Pažnja mu je ved bila drugde. „Trenutno želim da te nateram da svršiš.“ Spustio se na kolena i obavio mi šake oko gadica. „Vratio sam se ranije zbog tebe.“ Povukao mi je čipkastu tkaninu niz butine. „Morao sam da budem u tebi. Želeo sam te ispod sebe, pored sebe i sa mnom.“ Izvukao mi je jedno stopalo iz gadica, a onda i drugo. Podigao mi je spavadicu do struka i zadovoljno pogledao. „A sad mi je potrebno da svršiš.“ Stavio mi je jednu šaku na stomak i gurnuo me na krevet, na kojem je bilo veoma malo mesta između ivice dušeka i kofera. Podigao mi je jednu nogu na rame. A onda se spustio do moje pice i usnama mi usisao klitoris. Ciknula sam. Jednom rukom sam se uhvatila za krevetski okvir, a drugom za dušek. Za sve ove nedelje koliko smo zajedno, zadovoljavao me je na mnogo načina, ali nikad nije gurnuo glavu između mojih nogu. Možda zato što je sebičan. Možda zato što ga to ne loži. Zato što to nikad nije bilo na prvom mestu. Nikad nisam saznala razlog, ali nije mi smetalo. Ali dok mi je lizao brazdu, gurao mi jezik u otvor, spuštao se niže i kružio oko čmara, shvatila sam zašto to nije ranije radio. Zato što ranije nije tako mislio. Sad mi je poručivao nešto dok me je čistio jezikom, uživao u meni i neužurbano me
224
obožavao. Ti si mi važna, poručivao je. Želim da ti pružim ono što mogu, počevši od ovoga. Znala sam i da je to taktika odlaganja. Znala sam da du prihvatiti nedostatak jasnog odgovora ako popustim. Znala sam da Majk ili Doni gledaju ovaj prisni čin u sobi za nadzor. Ali nisam marila. Ovaj trenutak je čist, potreban i divan zbog onoga što predstavlja, bez obzira na ono što mu nedostaje. Znala sam da svejedno mogu dozvoliti da ovo bude naš oproštajni pozdrav. Prelazio je jezikom po meni i u meni, prstima mi milovao najosetljivije tačke, sisao i grickao. Dominirao je, ali na najsuptilniji način dosad. Nije bilo ničega srozavajudeg u ovome što je radio. Ničega zbog čega bih se kasnije stidela. Ovo je sebično zato što je usmereno na njegovo zadovoljstvo, ali je i nesebično. Iskreno je, puno osedanja i napredovanja. Pomislila sam: I konvencionalni seks je dobar. Triput me je doveo do orgazma, svaki jači od prethodnog. Svaki put sam ostala daha i pomislila da ne mogu više, ali on mi je pokazao da grešim i ponovo me slao u visine. Posle poslednjeg orgazma osetila sam se rastrzano i kao da nemam nijednu kost u telu, previše iscrpljena da se dalje borim za ono što znam da mi je potrebno od njega. Spustio mi je nogu, sklonio mi kosu s lica i rekao: „Ostani, Emili.“ Suza mi je potekla niz obraz, možda zaostala od poslednjeg orgazma. Obrisao ju je. „Želim da ostaneš“, nastavio je. „Možemo zajedno da otkrijemo staje ovo. Ostani.“ Zbog tih reči sam osetila vedu zahvalnost i zadovoljstvo nego zbog bilo kog orgazma. „Da“, odgovorila sam, ganuta kao da me je zaprosio. „Da.“ Povukao me je na kolena pored sebe i poljubio. Jezik mu je bio nežan uz moj. Usne su mu bile odlučne ali podatne. Imao je isti ukus kao ja, kao moja želja i moja podređenost. Ukus kakvog mora da je i preklinjanje, nežno i moledivo, ranjivo i ogoljeno. To nije poljubac kojim se uzima, ved kojim se pita. Prvi put nije ništa zahtevao od mene. Uzvratila sam iskreno, otvoreno i svojevoljno. Riv je ranije bio besni vetar koji sam jurila i ponekad imala srede da ga uhvatim – ili da on mene uhvati – ali sad smo oboje bili nepomični i spojili smo se svojom voljom. Ponovo smo počeli. Sad je sve bilo novo. Početak. Dlanom mi je pomilovao obraz kao i mnogo puta ranije, ali sad je delovalo kao prvi put. Njegovi šapati bili su nečujni. Grleni zvuči iz mog grla postali su zvuči koje nikad ranije nisam ispustila. Način na koji su mi kolena zaklecala kako me je sve više privlačio k sebi, naši uzdasi – sve je bilo novo. Ovo je bilo naše prvo prepuštanje.
225
Prvi zagrljaj. Prvi poljubac. Prvi dodir.
226
Dvadeset peto poglavlje Sutradan me je probudila nagla promena temperature. Razbudila sam se tek toliko da shvatim kako nisam pokrivena, pa sam, žmuredi i dalje, naslepo pipala ne bih li našla debe. „Ja sam te otkrio“, rekao je Riv. Zaškiljila sam prema zvuku njegovog glasa i otkrila da se nadvija nada mnom. „Zašto si to uradio?” „Zato što je vreme da ustaneš.“ Nisam navikla da me Riv tako budi. Uglavnom bi me njegova kita prenula iz sna. Sad je bio potpuno obučen. Nosio je ono što sam zvala njegovom rančerskom uniformom – farmerke i flanelsku košulju dugih rukava. Ponadala sam se da ta odeda ne znači da ponovo odlazi. Ved je bilo kasno kad se sinod vratio i ostali smo budni skoro pola nodi. Prešli smo iz moje sobe u njegovu i satima se valjali po krevetu. Bilo je divno, čarobno, mogla bih nabrojati sve one prideve kojima ljudi opisuju „vođenje ljubavi“. Nismo razgovarali posle njegovog klečanja preda mnom. Međutim, trebalo je redi još mnogo toga. Nadam se da demo danas imati vremena da to popravimo – ako ga posao ne odvoji od mene. A čak i ako bude tako, sad mi posveduje punu pažnju. Pesnicom sam protrljala oči. „Više volim tvoj uobičajeni način buđenja.“ Nasmejao se. „I ja, plavooka. Ali nemamo vremena za to. Imamo planove.“ Potisnula sam zevanje, sela i naslonila se na uzglavlje. „Šta demo da radimo?“ Bog neka mu je u pomodi ako me je probudio da bih stigla na doručak u šest. Bila bih veoma nezadovoljna da je tako. „Provešdemo malo vremena zajedno na mestu koje nije krevet.“ Seo je na klupu pored zida i obuo čizmu. Podigla sam kolena do brade i obavila ruke oko njih da se ugrejem. „Krevet nikad nije bio neophodan da bi se tvoja kita našla u meni.“ „Nije“, odgovorio je i široko se osmehnuo obuvajudi drugu čizmu. „Ali danas du ti staviti nešto drugo između nogu. Ustaj.“ „Dobro, dobro.“ U stvari, više je nego dobro. Provešde dan sa mnom. Ili bar deo dana. Kao što sam sinod rekla, prihvatidu sve što mi ponudi. Ustala sam i otišla u kupatilo pošto mi je tuširanje bilo preko potrebno. Istuširala sam se, obrisala i obukla ogrtač, nameravajudi da se vratim u svoju sobu kako bih se obukla. Ali kad sam otvorila vrata, Riv me je čekao s poslužavnikom na kome su bila jaja, prepečen hleb i vode. 227
„Znaš da najviše volim doručak u krevetu dok sam još u njemu“, našalila sam se. Udario me je po dupetu dovoljno jako da ciknem. „Pustio sam te da duže spavaš. Nisam morao da ti spremim ništa.“ „Izvini, izvini.“ Teatralno sam oborila glavu. „To je veoma lepo od vas, gospodine Salise. Ne znam šta mi bi da to kažem.“ „Samo nastavi, plavooka.“ Njegov glas je nagoveštavao da bi mnogo voleo da nastavim. Ali brzo je promenio ploču. „Tražio sam da pošalju jahade odelo i čizme iz radnje.“ Klimnuo je glavom prema kesi na krevetu. „A, to demo da radimo.“ Jahala sam samo nekoliko puta pre mnogo godina. Uvek sam želela da ponovo probam. A ranč je savršeno mesto za to. „Da. I bio sam slobodan da izaberem donji veš u tvojoj sobi.“ Provirila sam u kesu i ugledala bele čipkaste gadice i odgovarajudi brus preko hrpe u pakpapiru u kome je verovatno jahade odelo. „Devičanski izgled. Veoma si nestašan.“ Podsmehnuo se. „Misliš, ti si veoma nestašna. Nedu ja to nositi.“ Prišao mi je i poljubio me u čelo. I to je bilo drugačije, te mi se stomak zgrčio od navale uzbuđenja. „Ako ostanem s tobom“, rekao je nerado, „nikad se nedeš obudi, a ionako moram da obavim nešto. Nadi demo se dole kad budeš spremna, važi?“ „Važi“, odgovorila sam s punim ustima. „Znaš li gde je moja radna soba?“ Klimnula sam glavom, a stomak mi se zgrčio pri pomenu zaključane sobe. „Nemoj da gnjaviš.“ Gledao me je još trenutak kao da uživa u tome pa izašao. Čim je zatvorio vrata za sobom, duboko sam uzdahnula. Zasad je jutro savršeno. Bolje od savršenog. A dan pred nama obedava da de biti isti takav. Riv nadmašuje moja očekivanja kako bi dokazao da želi da promeni našu vezu. Laknulo mi je zato što znam koliko lako obedanja izgovorena nodu mogu da se rasprše na dnevnoj svetlosti. To je izazvalo navalu osedanja koja nisam mogla da odredim iako su vedinom bila prijatna. Bila sam oduševljena. Uzbuđena. Zbunjena. Polaskana. Ali i obeshrabrena. Sve se odvija naglo, a ja još vučem breme i nisam stigla da dokučim šta du s njim. Breme s Amberinim likom. Iako sam jednim delom želela da zaboravim na to i sledim ovaj novi put s Rivom, ne mogu zaboraviti na obedanja koja sam njoj dala u mraku. Samo još nisam sigurna znači li to da i dalje želim da maznem ključ njegove radne sobe kako bih pogledala snimke.
228
Ali ne moram sad da odlučim. Posvetidu ovaj dan Rivu kako bih otkrila šta možemo postati jedno drugome. Posvetila sam Amber dovoljno dana te mogu bar jedan da zadržim za sebe. Dva sata kasnije, sedela sam na riđanu zvanom Majlo i jahala kroz najlepše planinske pejzaže koje sam ikad videla. Riv je jahao pored mene na crnom pastuvu zvanom Plejboj, što je prikladno. Moj dečko – u sebi sam počela tako da ga zovem, isprobavala kako zvuči, navikavala se na to – bio je vest jahač. Iako je uglavnom polako jahao pored mene, pobrinuo se da mi pokaže u kakvoj je formi i podsticao konja u galop, pa se nekoliko trenutaka kasnije vradao do mene. Daskali smo o nevažnim stvarima, uglavnom o okruženju. Ali smo i dutali, puštajudi da okruženje govori samo za sebe. Puštali smo da se naš odnos sam širi i produbljuje. Jahali smo ved sat vremena i premda zapravo nismo ništa bliže određivanju našeg odnosa, čini mi se da smo mnogo toga resili. Zbog toga se bol u trtici isplatio, mada sam se ved radovala predahu. Kao da mi je pročitao misli, Riv je rekao: „Gotovo smo stigli do reke. Tamo demo stati i pustiti konje da se napoje pre nego što krenemo natrag. Poneo sam sendviče.“ „Spremio si nam piknik? Bravo, kauboju. Bolje bi bilo da pripaziš inače de te neko nazvati romantičnim.“ Nasmejao se. „Nemoj da ti to zavrti glavu. Sendviči se ne mogu nazvati piknikom. Ali drago mi je što moj pokušaj da te zadivim nije prošao nezapaženo.“ Kao da je bilo potrebe da me zadivi. Ipak, jeste me zadivio. Bilo mi je neobično jer niko ranije nije obigravao oko mene. Zbog toga sam se osetila neuravnoteženo, a to nije imalo nikakve veze s tim što sam visoko iznad tla. Ne razumem se mnogo u sladunjavo i sentimentalno niti sam to zaista želela. Lepo je u manjim količinama – čak i neophodno kako bi se oni delovi mene koji bole i pate zacelili. Ali nadala sam se da to nede zameniti suštinske činioce našeg prethodnog odnosa. „Inače, hvala na odedi.“ Kupio mi je rastegljive ali uske pantalone, belu bluzu i jahadi blejzer. Tako obučena i s jahadim čizmama na nogama, izgledala sam kao kaubojski vlažni san pa sam dodala: „Mislim da je ona poklon za tebe koliko i za mene.“ Prešao je pogledom po meni. „Izgledaš jebeno jebozovno, nedu te lagati.“ Samo je to bilo dovoljno da počnem da zamišljam kako me vuče s konja kako bi me grubo uzeo među žutim poljskim cvedem.
229
Stisla sam butine oko Majla i pokušala da skrenem misli. „Zašto je tvoj otac kupio ranč sa stokom? Hodu redi, toliko je lepo da oduzima dah, ali čudno je s obzirom na to da su sva ostala odmarališta luksuzna.“ Trenutak je dutao. Dovoljno dugo da se zabrinem kako su promene koje sam primetila na njemu samo površne. Da i dalje nije voljan da se otvara preda mnom. A onda je odgovorio: „Moja majka…“ Pogledao me je pa nastavio: „Ona je oduvek želela da živi na selu. Bila je gradska devojka koja je htela… drugačiji život. Mirniji od onoga kojim je živela otkako se rodila. Kad se moj otac pojavio, oborio ju je s nogu. Ali on je ved bio uspešan i život koji joj je ponudio nije se mnogo razlikovao od njenog. Posao, pohlepa i sve ono što prati modne ljude. Malo je falilo da se zbog toga ne uda za njega. Ali volela ga je. I on je voleo nju tako da joj je obedao selo. Kupio joj je ovaj ranč kao svadbeni poklon i nazvao ga Kaj a. Tako je i nju zvao.“ „Zvao je tvoju majku Kaja?“ To objašnjava kako je došlo do njenog tobožnjeg prezimena. „Da, to znači 'stena' na grčkom. Moja majka je prekinula veze s porodicom kad je napustila zemlju i udala se za mog oca. Tako je želela, ali ta odluka nije bila laka. On je govorio da je jaka kao stena.“ Široko se osmehnuo. „A nekad ju je tako zvao zato što je bila tvrdoglava i nepokolebljiva kao stena. Nadimak joj je pristajao u oba slučaja.“ Govorio je o roditeljima ravnim glasom, bez imalo sentimentalnosti, ali ipak je bilo nečega – u njegovom govoru tela, u boji glasa – što je odavalo veliku ljubav prema njima. Čitala sam o tim ljudima i istraživala o njima, ali bili su samo imena na papiru. Riv im je odahnuo život. Učinio ih je stvarnim. Učinio ih važnim. Poterao je konja u galop ispred mene zato što se staza sužavala. Kad se ponovo raširila, jahao je uporedo s Majlom i sa mnom. „Dok sam odrastao, mnogo smo putovali i obilazili ostala odmarališta, ali uvek smo se vradali ovamo. Ovo je uvek bio dom. Čak i otkako ih više nema, trudim se da svake godine provedem bar neko vreme ovde.“ Pokušala sam da uklopim tu priču s onom koju sam sama stvorila u glavi. Elena Vilanakis, iliti Elena Kaja, bila je nesredna zbog života koji je vodila. Zbog veza s mafijom? Da li ju je Danijel Salis spasao toga? A onda je Riv ponovo prihvatio rođake kad su mu roditelji umrli jer nije imao kuda da ode osim kod njih? Ali ta pitanja imaju veze s Amber, a današnji dan je posveden Rivu. „Hvala što si me poveo u Vajoming sa sobom“, rekla sam. „To mi mnogo znači.“
230
„I meni mnogo znači što si tu.“ Pogledi su nam se sreli i ukrstili. Dobro, možda je slatko lepo i u vedim količinama. Nekoliko minuta kasnije stigli smo do potoka. Izgledao je kao da izvire niotkuda. Čula sam žuborenje iz daljine pre nego što smo ga videli. Sjahali smo i Riv je privezao konje za drvo. Potom smo seli na veliki kamen koji je štrcao iz vode da pojedemo sendviče. „Obožavam ovaj zvuk“, rekla sam kad smo završili. „Žuborenje vode. Tako je spokojno.“ „Može se čuti iz kude kad je stvarno tiho“, odgovorio je Riv i ispružio se pored mene, oslonjen na laktove. „Mirno je, ali taj zvuk ima snagu i da nosi.“ Klimnula sam glavom. „Znam na šta misliš. Probudila sam se prve nodi. Nisam mogla da spavam, pa sam izašla na terasu i čula sam.“ Namrštio se. „Zašto me nisi probudila? Tucao bih te dok ponovo ne zaspiš.“ Zinula sam. „Nisam mogla da te probudim zbog seksa.“ „Zašto?“ „Zato što nijednom nisam dobro prošla kad sam preuzela inicijativu s tobom.“ Veoma je jasno objasnio naše uloge – on je režiser. Ja sam samo glumica. „Pa, to je tačno.“ Seo je kako bi nam glave bile u ravni. „Međutim, još si tu. Možda nisi preuzela inicijativu na pravi način.“ Razmislila sam o tome i premotala trenutke s njim ne bih li našla neki propušteni mig. Verovatno ih je bilo mnogo, ali nisam ih prepoznala. Okrenula sam se prema njemu. „Onda mi reci šta bi se desilo da sam te nekad zaskočila umesto da sam čekala da ti to uradiš?“ Slegnuo je ramenima. „Probaj nekad pa deš videti.“ Ustao je i pružio mi ruku kako bi me povukao na noge. Zatim je skočio s kamena i okrenuo se da me spusti na zemlju. Vetar mi je naneo kosu u lice i on je pružio ruku da je skloni. Pogledi su nam se sreli i to je bio još jedan sladunjavi trenutak od koga su mi se grudi stegle. Trenutak koji se završio nežnim poljupcem. Mogla sam samo da poželim da me gurne uz drvo i iscepa mi odedu od nestrpljenja da mi se što pre zavuče u gade. Odvojila sam se od njega pre nego što se nagnuo prema meni. Pošli smo prema konjima. Vladala je blaga napetost koja je sigurno imala veze s mojim iznenadnim povlačenjem. Kolebljivo je rekao: „Moram da te pitam nešto.“ „Da?“ Spremila sam se da kažem ono što mi se vrtelo u glavi, spremila se za pitanje koje sam bila sigurna da de postaviti.
231
„Kad smo se prvi put našli, pitala si me je li ti potrebna lozinka, na šta sam odgovorio da nije.“ Nisam to očekivala. A to nije sasvim tačno. Rekao mi je da ne bih bila tu da mi je potrebna lozinka. „Nisi baš tako odgovorio, ali nije važno.“ „Možda sam pogrešio.“ Ukopala sam se u mestu. „Misliš da mi je potrebna lozinka?“ Načinio je još nekoliko koraka pre nego što je primetio da sam se zaustavila. Okrenuo se prema meni, s rukama u džepovima. „Nisam siguran. Nikad ih nisam koristio, ali nikad nisam ni bio sa ženom koja nije jasno postavila svoje granice.“ Grlo mi se steglo. Dopuštala sam da mi radi ponižavajude stvari, ali nekako se najviše stidim samog priznanja. Zagledala sam se u čizme. „Ne bi bilo važno ni da je imam. Ne bih je upotrebila.“ „Čak i kad bih preterao?“ Obrglila sam se. „Ne znam šta je to, Rive.“ Dutao je, ali znala sam da tišina nede potrajati. Tražide da objasnim – osedala sam to. Verovatno je trebalo odavno da razgovaramo o tome iako sam tek nedavno to priznala sebi. Ali sad nisam mogla više da izbegavam. Počela sam da objašnjavam, hodajudi ispred njega kako ne bih morala da ga gledam. „To je moj problem. Ja sam, ne znam, bolesna ili ved nešto. Volim kad mi muškarci rade stvari koje druge žene smatraju odvratnim. Čak i da me zlostavljaju. Ne samo da to volim ved mi je i potrebno.“ „Ti si rođena podređena“, rekao je odmah iza mene. „Nisi bolesna zbog toga. Savremeni psiholozi to čak ne nazivaju bolešdu ukoliko ti ne utiče na život.“ Ved sam stigla do Majla i podigla ruku da mu pomilujem vrat, usredsređena na njega. „O tome se i radi. Ponekad mi utiče na život. Ne znam kad da kažem 'prestani'. Ne znam kad da kažem 'ne'. Dozvolila sam da me povrede, Rive. Zaista povrede.“ Amber je uvek krivila muškarce s kojima sam bila, ali i ja sam bila kriva koliko i oni. Okrenula sam se prema njemu. Vid mi se zamaglio od neprolivenih suza. „Kakva to osoba ne zna da ustane u svoju odbranu dok je neko lomi? Šta sam ja kad toliko žudim za nekim stvarima da im se stalno vradam? Razumem ponešto od toga. Recimo, ako neko drugi dominira, onda ne moram da priznam kako učestvujem u tome, da mi se to sviđa. Zbog toga se manje stidim. Ali kad sam dozvolila da me slome na delide…“ Glas mi je napukao i nisam mogla da završim rečenicu. Nisam ni znala šta bih dalje rekla.
232
Odmahnula sam glavom i pokušala da progutam knedlu. „Međutim, ne mogu se sakriti od toga. Kad pokušam, mrtva sam iznutra. Tako da samo mogu da se nadam da du imati srede. Da se nadam kako de me onaj s kim budem štititi više nego što to sama činim.“ Riv je strpljivo stajao, gledao me, slušao me. Čekala sam da kaže nešto otrcano i umirujude. Nešto kako bi otklonio moju sramotu tako što bi omalovažio njen izvor. Ne bih ga krivila. Kako bi uopšte trebalo da odgovori nekome ko je očigledno poremeden? Ali nije rekao ništa. Samo mi je prišao, naslonio usne na moje i poljubio me. To nije bio kolebljiv ni nežan poljubac baš kao što nije bio agresivan ili grub. To je bio poljubac koji nije nudio odgovor, ved samo prihvatanje. Dugo me je puštao da izlivam svoju zebnju i gnušanje prema sebi laganim pokretima jezika i pritiskom usana. Pustio me je da se tako isplačem. Pustio me je da zbacim kožu. Pustio je da budem slaba i nije iskoristio moju slabost kao što bi mnogi drugi uradili. Ljubili smo se i ljubili. Verovatno bismo nastavili da se ljubimo mnogo duže da nas Majlo nije nežno gurnuo gubicom. Odvojili smo se, smejudi se. „Ljubomoran je“, rekao je Riv. „Želi te samo za sebe.“ Privukao je konju glavu sebi na vrat i pogladio mu gubicu. „Žao mi je, Majlo. Ona je moja i nedu ti je dati. Nisi jedini koga voli da jaše.“ Začudo, smeh mi je zvučao kako kikot. „Možeš li da veruješ? Ponaša se kao da se stidi takvih reči iako zasigurno znam da nije tako.“ Nisam bila spremna da se odreknem iskrenosti. „Nisam se zbog toga postidela.“ Riv je ostavio konja i naslonio čelo na moje. Nadlanicom me je pomilovao po obrazu. Nikad nisam osedala toliku sponu s njim. Toliku ujedinjenost. Bila sam sigurna da nam srca kucaju u istom ritmu. Toliko smo bili povezani da sam mogla da se zakunem kako sam čula neizgovorene reči u njegovoj glavi: Trudim se. Nastavidu da se trudim s tobom. U sebi sam mu odgovorila istim rečima iako nisam sigurna da du modi da održim to obedanje. Kad smo se vratili u štalu, jesam se oporavila od sloma, ali još sam bila uzrujana i živčana. Predugo se ponašamo lepo i romantično umesto požudno. Grozničavo sam želela oslobađanje koje mi samo on može pružiti i sve više sam se bojala da smo to izgubili kad je naš odnos postao dublji.
233
Prvo smo vratili Majla u boks i onda je Riv smestio Plejboja. Čekala sam da navuče rezu kako bismo pošli prema izlazu. Ali čim se čuo škljocaj, neočekivano me je zgrabio i privukao toliko blizu sebe da sam osetila tvrdu kitu na stomaku. „Nadam se da te sedlo nije mnogo nažuljalo zato što ni trenutak više ne mogu da te gledam u tim uskim pantalonama. Potrebno mi je da te vidim nagu. Potrebno mi je da pokažeš pičku. Potrebno mi je da budem u tebi.“ „Onda me pusti kako bismo se vratili u kudu.“ Potčinio me je, ali mora da razreši ovu sponu. „Ne mogu da čekam toliko. Toliko mi je tvrd da me boli.“ Srce mi je preskočilo. „Ovde?“ O da. „Ovde.“ Naglo me je gurnuo uz susedni boks i prikovao mi ruke iznad glave. Otežano je disao, kao i ja. Od hladnog vazduha nam je dah izlazio u belim oblačidima i mešao se između nas. Uprkos hladnodi, toplina je izbijala iz mene. Ovo mi je potrebno. Ovo mi je nedostajalo. Srce mi je ubrzano lupalo od iščekivanja i gadice su mi se ovlažile te sam se istovremeno stresla i oznojila. Usne su mu bile tek nekoliko centimetara od mojih, pogled prikovan za moj, a crte lica su odavale s kolikom mukom se savlađuje. „Kako me želiš?“ Svet se obrnuo. Još jedno pitanje koje iznova postavlja. Pitanje kojem se neprestano vrada. Šta želiš? Kako to želiš? Nijednom nisam osedala da sam ispravno odgovorila. A sad sam prvi put shvatila zašto je tako. Zato što želim da me to ne pita. A ako poznajem Riva kao što počinjem da mislim da ga poznajem, ne verujem ni da on želi da me pita. Radije bi sam izabrao. „Ne“, odgovorila sam. »Ti mi kaži šta želim. To želim.“ Oči su mu potamnele, potvrdivši moje sumnje. Odgovor mu se dopao. To je bio ispravan odgovor. Za oboje. Sad je samo jednom rukom držao moje. Drugom mi je otkopčavao blejzer. „Ceo dan si želela da se jebemo.“ Glas mu je bio tih, promukao. „Neprestano si razmišljala o tome kako bih sve mogao da te uzmem. Pored reke.“ Još jedno dugme. „Na polju.“ Još jedno dugme. „Na konju.“ I poslednje dugme. jesam. „Zašto nisi?“ Glas mi je bio tek šapat. Pustio me je i odmah sam se okrenula kako bi mi skinuo blejzer i bacio ga na zemlju. „Zato što smo tamo bili slatki. A želela si da budemo bezobrazni.“ Da, i te kako. Izvukao mi je bluzu iz pantalona. „Tako da de sad biti veoma bezobrazno jer si me naterala da čekam.“
234
Jednim brzim pokretom mi je iscepao bluzu. Dugmad su poletela svugde. Otkrivena koža mi se naježila zbog njegovih reči i tog životinjskog gesta koliko i zbog iznenadnog hladnog vazduha. Bradavice su mi se ukrutile i izvirile kroz čipkasti brus. Povukao mi je iscepanu tkaninu s ramena pa pružio ruke iza mene da mi otkopča brus. Kad su mi bretele spale niz ruke, zaustavio je pogled na mojim grudima, grejudi me njime. Bez obzira na to koliko me je puta video nagu, uvek me je tako gledao – kao da je izgladneo. Kao da želi da me pojede. Kao da ne može da se zasiti. Razumela sam kako se oseda. Nisam mogla ni da zamislim da du se ikad zasititi tog pogleda. Zviždukanje me je nateralo da se okrenem prema ulazu. Riv me je uhvatio za bradu i cimnuo mi lice prema sebi. „Mene gledaj“, rekao je grubo. „Ne zanima te ko je tu. Želiš da ja brinem o tome. Želiš da ja odlučujem ko de te videti. Nije li tako?“ Klimnula sam glavom. Cimnuo mi je bradu naviše. „Kaži.“ „Hodu da ti odlučuješ ko de me videti.“ Prokletstvo, da se nisam ved ovlažila, sad bih svakako bila natopljena. „Dobra devojčica.“ Pustio mi je bradu. A onda me je uhvatio za ruku i grubo odvukao do bala sena različitih visina. „Okreni se“, zapovedio je. Poslušala sam i gurnuo me je na dve visoke bale. Uvukao je prste u pojas mojih pantalona. „Želiš da mi pokažeš pičku.“ Spustio mi je pantalone sve do čizama. „Ne vidim je tako, plavooka. Moraš da raširiš noge.“ Pomerila sam noge u stranu i počela da ih širim, ali bila sam prespora ili ih nisam dovoljno raširila jer mi je Riv spustio šaku na krsta pa mi šutnuo jednu čizmu a i onda i drugu kako bih ih raširila što više mogu. Prešao mi je prstima po gadicama. „Natopljena si, Emili. Dobro je što demo ovo da skinemo.“ Obema rukama je uhvatio rub gadica na desnom kukom. Kao i s bluzom, povukao je čipkastu tkaninu i iscepao je. Ponovio je postupak s druge strane i sklonio ostatke gada. „Divno, Em.“ Glas mu je promukao od divljenja. „Želela si da mi pokažeš pičku, a sad je savršeno vidim.“ Pogledala sam preko ramena i videla da stoji nekoliko koraka dalje, divedi se pogledu. Pica mi je zabridela, uživajudi što je u centru pažnje.
235
„Gledaj napred“, brecnuo se kad je video da ga posmatram. Čula sam kako mi prilazi. „Ne želiš da vidiš šta du ti raditi. Želiš da to bude iznenađenje.“ Da, želim. „Želim li grubo?“ „Mnogo grubo.“ Udario me je po guzu i ciknula sam. „I brzo.“ Tresnuo me je i po drugom pa počeo da kruži po tom mestu kako bi se peckanje raširilo po koži. „Želim li da me povrediš?“, promrsila sam kroz stisnute zube. „Da.“ Ponovo me je udario po jednom pa po drugom guzu i stao da kruži dlanom. „I želiš da misliš kako du te možda mnogo povrediti.“ Poznavao me je. Dobro me je poznavao. Zna šta želim. Zna kako to da mi pruži. Možda čak zna i kad da stane. Obišao me je i stao kod moje glave. „Daj mi ruke.“ Podigla sam članke i vezao ih je mojim brusom što je čvršde mogao. Nagnuo se kako bi nam oči bile u ravni. „Ne progovaraj. Ne pomeraj se. Je li jasno?“ Klimnula sam glavom. „Parkere“, povikao je. „Treba mi je jedan bič.” „Koji?“ „Onaj od šezdeset centimetara. I uzde. Mogu i kratke.“ Naježila sam se od temena do nožnih prstiju. Želela sam da pogledam iza sebe, da vidim gde je Parker, htela da se uspravim u manje ponižavajudi položaj. Jedno je biti gola pred neznancima. Ali je sasvim drugo pred poznatim ljudima s kojima nisam spavala. A sasvim trede biti ponižavana u njihovom prisustvu. Ali uporedo sa zebnjom, uzbuđenje mi je kolalo venama. Riv nije obradao pažnju na mene dok je čekao Parkera. Nije mi se obradao, nije me dodirivao. Kako su sekunde prolazile kao sati, sve teže sam disala, srce mi je sve brže kucalo i pica sve jače pulsirala. Konačno, konačno, koraci su odjeknuli u daljini. Približili su se i usporili. „Pa, to je nešto novo“, rekao je Parker glasom punim požude. „Sjajan dodatak štali.“ „Najlepša ždrebica koju sam ikad imao.“ Rivov dlan mi je – bar sam mislila da je njegov – prešao po boku. „Sjajne, zaokrugljene slabine.“ Parker je zviznuo. „I te kako.“ Koraci su se približili pa se zaustavili kad je Riv rekao: „Polomidu ti vrat ako je takneš.“ „Skapirao sam.“ Pauza. „Evo stvari koje si tražio. Lepo se zabavite.“
236
Čula sam odjek njegovih koraka i zveckanje mamuza. Njegovo povlačenje je još odjekivalo u štali kad me je nešto kucnulo po pički. Ne jako, tek toliko da osetim. „Mnogo demo se zabaviti, zar ne, plavooka?“ Povukao je predmet između mojih usmina, napravio krug oko klitorisa pa ga spustio. Mogla sam samo da odgovorim: „Mmm.“ „Još si vlažnija nego malopre. Znao sam da se raduješ ovome. Hodeš li da vidiš?” „Da.“ Stao je ispred mene i pokazao mi kraj biča. Presijavao se. „To je od tebe.“ Podigao je vrh do usta i zasisao. „Dobrog si ukusa, Em.“ To je tako nastrano. Tako poremedeno. Toliko sam se uzbudila da sam pomislila da du odmah svršiti. „Želiš da probaš ono što sam ja probao. Toliko si nastrana i uživadeš u tome da osetiš svoj ukus kao što sam ja učinio. Kaži dragička, Em. Dadu ti ono što želiš.“ Spustio je bič prema meni, ali umesto da ga prinese mojim ustima kao što sam očekivala, lupnuo me je ispod brade. „Zini“, naložio je. Otvorila sam usta, u koja je gurnuo poznatu belu čipku – ostatke mojih gadica. Postarao se da mi postava dođe na jezik. Kad sam osetila svoj ukus, istovremeno sam se zgrozila i uzbudila. Tačnije, još više se uzbudila. Nisam shvatala te protivrečne reakcije. Sudarale su se jedna s drugom, hranile se jedna drugom, raspirujudi moju želju dok nije postala jača od svega što sam ranije osetila. Nije završio. „Zagrizi ovo.“ Gurnuo mi je zeleni upleteni konopac, tanji od dva centimetra, u usta. Zagrizla sam ga tako da su gadice stajale u mestu. „Ne ispuštaj ga. Je li jasno?“ Nisam mogla da progovorim pošto su mi usta zapušena pa sam samo klimnula glavom. „Dobra devojčica“, rekao je i obišao me, povlačedi mi bič po rebrima. Nije bilo upozorenja pre prvog udarca. Nikakvog zagrevanja. Samo tras – oštar ujed po guzu, koji me je naterao da proštenjem i nagonski podignem nogu. Nije masirao mesto udarca, nije me dodirnuo, ved me je ponovo tresnuo po drugom guzu, malo iznad mesta koje je ranije odalamio. Nastavio je, udarci su se nizali bez ikakvog obrasca tako da nisam imala predstavu gde de me slededi pogoditi. Udarao je i udarao sve dok se moje stenjanje nije pretvorilo u krike, dok mi dupe nije gorelo, oči suzile, a vilica me bolela od stezanja.
237
Kad je završio, pica mi je drhtala od želje. Nagađam da mi je zadnjica bila prošarana crvenim prugama. Naslonio je telo uz moje uzvarelo dupe i osetila sam glavid na vlažnom otvoru. Ušao je u mene. Zario se jednim brzim, grubim prodorom i ušao toliko duboko da sam zinula, umalo ne ispustivši konopac iz usta. Orgazam koji se spremao dok me je udarao, bičevao i poigravao se mnome prozujao je mojim telom i eksplodirao kao gazirano pide iz limenke koju ste tresli. Dok sam se još grčila i ječala, osetila sam kako se krajevi konopca u mojim ustima zatežu. Shvatila sam da ih Riv drži i podiže mi vrat kao da su uzde, kao da sam njegova lepa ždrebica koju jaše. A jeste me jahao. Zakucavao se, jednom rukom vukudi uzde kako bi mi glava ostala podignuta, a drugom mi stežudi kuk. Sve vreme je govorio. Grešne, prljave reči od kojih sam se propinjala i batrgala ispod njega. Govorio je: „Želiš ovo zato što si drolja“, „Nastrana si“, „Toliko si izopačena da želiš da te jebem kao kurvetinu.“ Drugi orgazam došao je još brže. A za njim i tredi, koji me je svojski protresao. Izbio mi je vazduh iz pluda. Noge su mi otkazale iako su me bale sena pridržavale. Riv je ispustio konopac, izvukao se iz mene i obrnuo me na leđa. Ponovo se zakucao u mene iako mi se pica grčila. Brus se razlabavio dok me je okretao i ruke su mi sad bile slobodne. Nagnuo se nada mnom i prikovao me dok me je tucao bešnje i žešde nego ikad ranije. Svrdlao me je pogledom. „Ja sam perverzni bolesni seronja koji voli da ti govori ovakva sranja.“ Glas mu je bio grub i promukao. „Koji voli da te ovako jebe. Šta to govori o meni?“ Glas mu je prepukao i postao viši kad ga je orgazam silovito pogodio. Trljao je karlicom o moju i osetljiva zadnjica mi je zabridela od njegovih farmerki. Zaječao je pa zarežao, prstima mi grebudi članke, čvrsto žmuredi. Čim mi je pustio ruke, sela sam, ispljunula gadice i privukla njegovo lice svom. „Možda to samo znači da si stvoren za mene.“ Poljubila sam ga, snažno, usnama prisvajajudi njegove, oblikujudi ih s divljom, nepopustljivom posvedenošdu. Ubrzo mi je uzvratio poljubac. Šakama mi je obuhvatio obraze. Kad su nam se usne odvojile, držali smo se jedno za drugo, glava naslonjenih jedna na drugu dok smo hvatali dah. Konačno je počeo da mumla. Nesuvisle reči koje su se pretvorile u moje ime. „Emili, Emili, Emili.“ Milovao me je po leđima. „Smrzla si se. Moramo da te ugrejemo.“ Nisam ni primetila dok to nije rekao. Napolju je samo deset stepeni, a ni u štali nije mnogo toplije. „Pa, mislim da moja bluza više ničemu ne služi.“
238
„Izgleda da je tako. Evo.“ Skinuo je jaknu i prebacio mi je oko ramena. „Pokrij se što bolje možeš. Sklonidu sve ovo i onda deš u kadu s toplom vodom. A ako kasnije budeš raspoložena, možemo da upalimo logorsku vatru.“ „Ja sam za.“ Odmakao se pa se odmah ponovo približio. „Još jednom“, rekao je i naslonio usne na moje. Još jednom, još jednom i još jednom, pomislila sam. Uvek još jedan. Sve bih prihvatila. Uvek bih prihvatila više. Riv je prošao prolazom između bokseva. Obukla sam pantalone i zakopčala njegovu jaknu preko grudi. Podigla sam brus i košulju pa ih umotala u blejzer. Držedi smotuljak pod miškom, gurnula sam sleđene šake u džepove. U Rivove džepove. Desna se sklopila oko nečeg metalnog. Oko ključeva. Srce mi je zatutnjalo kad sam ih izvadila. Devet ključeva stajalo je na jednom priveskom, mešavina zlatne i srebrne boje. Nisam imala predstavu šta sve otvaraju, ali sigurna sam da je jedan od radne sobe. Pre nego što sam stigla bolje da razmislim, pre nego što sam stigla da posumnjam ili odvratim sebe od toga, gurnula sam ključeve u smotuljak s odedom. Bez grize savesti, rekla sam sebi. Urađeno je. Kasnije du odlučiti šta du s njima. „Spremna?“, pozvao me je. „Više nego ikad.“ Čvršde sam stegla smotuljak i požurila do njega, ved razmišljajudi kakve su mi mogudnosti. Zapravo mi nije ostavio izbora. Još mi nije ispričao ništa o Amber. Ako moram sama da saznam, onda je opravdano. Nije važno ni što ja njemu nisam ispričala za Amber. Naš odnos se menja, ali oboje i dalje imamo tajne.
239
Dvadeset šesto poglavlje Kad smo se vratili, Riv je napunio kadu toplom vodom u koju je sipao gorku so da mi ublaži bol od udaraca bičem i opusti ukočene mišide od današnjeg jahanja – od obe vrste jahanja. Posle večere smo otišli do logorske vatre oko koje je sedela grupa muškaraca. Bio je petak i Čarli je tvrdio kako je toplo za april, prava nod za „pide i zezanje“, kako se izrazio. Pridružili su nam se Brent i Parker. Iako se ovaj drugi znalački smeškao kad god bi mu se pogled zaustavio na meni, skup nije bio neprijatan kao što sam mislila da de biti. Shvatila sam da su ovi ljudi nešto najbliže porodici što Riv ima. S njima je opušten, šali se i smeje kao ni sa kim drugim. Mada ga i nisam često viđala u društvu drugih. Iz njihovih priča saznala sam da je Riv bio prilično razuzdan mladid. Povremeno se drogirao, kockao i menjao devojke kao čarape. „Mnogo, mnogo, mnogo žena“, rekao je Brent. Riv mu je šutnuo čizmu. „Hej, to govorim s divljenjem. Bio si bog.“ „Umukni, jebote.“ Riv je otpio gutljaj piva. „I dalje sam bog.“ Kad je smeh uminuo, pitala sam: „Šta te je nateralo da se uozbiljiš?“ Svi su pogledali mog dečka, koji je ponovo izgledao kao da de ignorisati pitanje. Ali naučila sam da on uvek razmisli pre nego što odgovori na lična pitanja. I, naravno, konačno je rekao: „Misi. Njena smrt je predstavljala veliki pokazatelj da se moj život otrgao kontroli. Tako da sam prestao da se drogiram, presekao veze s nekim ljudima, prestao da priređujem razuzdane žurke i…“ „Otada si zaluđenik kontrolom“, završila sam umesto njega. Ponovo su svi prasnuli u smeh. „Dobro poznaješ našeg momka“, primetio je Čarli. Počinjem da ga upoznajem, pomislila sam. Oko deset su se ostali razišli – jedni su se zaputili u grad da piju po krčmama, dok su se drugi koji sutra rade povukli na spavanje. „Nema slobodnih vikenda kad radiš sa stokom“, objasnio mi je Čarli na rastanku. „Nisi ni trepnuo i ved je pet ujutru.“ Ostali smo sami. Premestila sam težinu na kamenu na kojem sam sedela, delom da bih se okrenula prema njemu, a delom zato što sam se cele večeri vrpoljila zbog bolne zadnjice. Primetio je i potapšao koleno. „Dođi ovamo.“ Rado sam prihvatila i sela mu na krilo. Zaista nije bilo mnogo udobnije nego na kamenu, ali sve je odjednom izgledalo bolje jer su mi leđa bila naslonjena na njega, a on je prebacio ruke oko mene. 240
„Dakle… bio si momak koji voli da se zabavlja, a?“, pitala sam iako sam to ved znala. Mediji su ga tako opisivali, videla sam fotografije s proslave njegovog rođendana u odmaralištu u Palm Springsu i Kris mi je pričao o Salisovim žurkama. Riv je klimnuo glavom, ali nije rekao ništa. Kad je progovorio, morao je da ponovi pitanje jer prvi put nisam bila sigurna da sam dobro čula. „Jesi li ikad bila zaljubljena?“ Iskrivila sam vrat da vidim je li ozbiljan. Jeste. Ponovo sam se naslonila na njega i primetila: „To je prilično neočekivano pitanje.“ „Zašto? Zato što momka koji voli da se zabavlja ne zanimaju sladunjave stvari poput ljubavi? Možda samo hodu da saznam imam li razloga da budem ljubomoran. Kako bih ga ubio.“ Prevrnula sam očima, ali toplina mi se razlegla grudima kao da me je vatra grejala i iznutra. Gricnuo mi je vrat. „Ozbiljan sam. Bar delimično. Reci mi. Hodu da znam.“ „Nisam.“ Jedno vreme sam mislila kako je to još jedan od mojih nedostataka. Mislila sam da sam nesposobna da zavolim nekoga ili da neko zavoli mene. Ali jesam volela nekoga. Nekoga ko je voleo mene. Nekoga ko je dokazao da sam pogrešila u samoproceni. „Mada jednom jesam volela nekoga“, nastavila sam jer sam želela da iskreno odgovorim. „Drugaricu.“ Riv mi je pomerio kukove kako bismo gledali jedno drugo. „Emili, hodeš li da kažeš da voliš oba pola? Mislim da mi se upravo digao.“ Zakikotala sam se. „Ne volim. Privlače me samo muškarci. Mada jesam imala trojke. S njom.“ Opipao je kitu ispod mene. „Da, definitivno mi se digao.“ Osedala sam njegovu budžu – nije bila tvrda. Možda polutvrda. Nisam se obazirala na to jer sam trenutno htela da objasnim svoju vezu s Amber. „Nije bilo tako. Nije bilo seksualno čak ni kad je bilo seksa. Samo smo bile zaista dobre prijateljice. Prošle smo mnogo toga zajedno i ona me je razumela bolje od svih drugih.“ Ili, kao što me niko drugi nije ranije razumeo. Rivu to prilično dobro polazi za rukom. „I učestvovale ste u trojkama. Trebalo bi da je pozovemo.“ Prineo je pivsku bocu usnama. Namignuo je kako bih znala da se šali, ali ipak sam odgovorila: „Ne bi trebalo. Prvo, ne mogu je pozvati. Udaljile smo se i izgubila sam vezu s njom.“ Uzela sam bocu iz njegove ruke i otpila veliki gutljaj pre nego što sam dodala: „Uostalom, ne verujem da bih mogla da te delim s njom. S bilo kime.“
241
Riv je spustio praznu bocu na zemlju i obuhvatio mi obraz. „Onda to nikad nedu očekivati od tebe.“ „Hvala.“ Poljubio me je ili sam ja poljubila njega. Usne su nam se oblikovale jedne uz druge na svetlosti vatre. Vatra se širila spolja i iznutra. On se prvi odmakao, ali zadržao je usne samo nekoliko centimetara od mojih. „Kako to da nisi volela nikoga osim nje? Ne možeš redi da nije bilo prilika.“ Okrenula sam se i naslonila glavu na njegovo rame. „Da, imala sam ljubavnike. Ali nikad nisam upoznala nekoga kome sam verovala.“ „A zašto si se razišla s prijateljicom ako ste bile toliko bliske?“ Čudno je pričati o Amber s njim, ali istovremeno i nije. Ali jeste teško odgovoriti bilo kome na to pitanje. Teško mi je i samo da pomislim na to. Tako da sam samo slegla ramenima. „Ljudi se nekad prosto udalje.“ Ispravila sam se i zagledala u njega. „A ti? Jesi li nekad voleo?“ Iznenadila sam se što nije oklevao. „Dvaput. A poslednja… nekad me podsedaš na nju.“ Amber. Voleo je Amber. Knedla mi se napravila u grlu. Bila sam zaista rastrzana. Naravno, osetila sam ljubomoru. Ali to je i još nešto što nas povezuje. Još nešto što nas spaja. I ja ga podsedam na nju. „Kako?“ „Nisam siguran. Teško je prokljuviti zato što se zapravo mnogo razlikujete. Recimo, ona nije volela mnogo toga što se dešavalo u spavadoj sobi. Kao i na drugim mestima. Nije uvek volela moj pristup. Bila je nastrana, ali ne i… podređena. To se na kraju isprečilo između nas.“ „Kako?“, ponovila sam. „Nije važno.“ Potrebni su mi ti odgovori. Zbog mene. Zbog nas. „Jesi li nju pokušao da zadržiš?“ „Hodeš li da kažeš da je poverenje uslov za ljubav?“ Prostrelila sam ga pogledom da mu stavim do znanja kako mi nije promaklo da je izbegao odgovor. Ali odgovorila sam jer je ta tema i meni važna. „Ono je najvedi uslov. Šta bi drugo bilo? Činjenica da ti je neko drag? Šta je s onim kad on pobesni i premlati te na mrtvo ime? Ili tuca tvoju drugaricu? Poverenje. Jedino je ono važno.“ Odvojila sam se od njega i ustala da protegnem noge ili da pokušam da se oslobodim iznenadnog stezanja u grudima. Ili da pobegnem od nečega od čega sam neprestano uzalud pokušavala da pobegnem. Ali pratilo me je, kao i uvek. Želelo je da izbije, želelo je da se otkrije.
242
Prvi put sam podlegla tome. „I zato smo se razišle. Zato što sam izgubila njeno poverenje.” „Kako?“ „Komplikovano je.“ Ved sam zažalila što sam bilo šta rekla, ali pobojala sam se da se brana otvorila i da me natapaju reči koje se moraju izgovoriti, redi koje de procuriti na ovaj ili onaj način. „Probaj da objasniš.“ Riv je bio kao rečno korito, želi da usmeri tok prirodnim putem. „Očigledno je da želiš da govoriš o tome.“ Pošto sam se davila, pošto sam bila pripita, posto jesam želela da pričam o njoj, pošto dugo želim nekome da ispričam, pošto sam želela da Rivu kažem sve što sam krila, duboko sam udahnula i odgovorila: „Dobro.“ Sela sam na kamen pored njega, ne znajudi odakle da počnem. „Kao što sam rekla, nas dve smo ranije delile muškarce, ali nismo to radile ved neko vreme.“ Vratile smo iz Meksika gotovo dve godine ranije i nastavile da se upuštamo u dugoročne veze s muškarcima, ali ovog puta odvojeno. „Imala je dečka. Zvao se Bridž.“ Riv se podsmehnuo. „Bridž?“ „Da.“ Načas sam se zabrinula da mu je Amber pričala o tome – takvo ime se ne zaboravlja lako. Međutim, Amber se nikad nije osvrtala. Nikad nije pričala o prošlosti. A Riv je verovatno samo ismevao grozno ime. „Užasno, zar ne? U svakom slučaju, izgledao je kao pristojan čovek. Bio je mnogo stariji od nje. Pedesetak godina. Govorila je da ga stvarno voli, ali nisam bila sigurna. Recimo samo da je imala i bolje momke. Ali tvrdila je da ga voli, stvarno voli. I bio je dobar prema njoj, tako da mi je bilo drago zbog nje.“ Bridž je mnogo pio, a Amber je dotle postala zavisna od koke. Stoga je imalo smisla što su zajedno. „S druge strane, ja sam upravo ostavila ne znam ni ja kog seronju po redu. Kad sam mu rekla da sam trudna, mislio je da du pobaciti ako me propisno išutira.“ Zvao se Ričard. Bio je oženjen i kandidovao se za senatorsko mesto, bez kojeg je ostao. Karma nekad deluje. „Bila si u drugom stanju?“ Klimnula sam glavom. Čini mi se da priznanje neplanirane trudnode uvek otvara vrata osudama, više nego priznanje da ste narkoman ili seksualno perverzni. Mada nikome nisam ispričala za svoju bebu. Možda sam izbegavala sopstvenu osudu. Kao da želi da potvrdi tu teoriju, Rivov izraz lica nije odavao osudu, ved nešto drugo – možda saosedanje? „Je li…?“
243
„Nije uspeo“, prekinula sam ga, „ali prilično me je povredio. I, kao i uvek kad bih upala u nevolju s nekim tipom, Amber mi je pritekla u pomod.“ Riv je naborao čelo i prekasno sam shvatila šta sam rekla. „Amber?“ Jebiga. Sve vreme sam pazila da ne spomenem njeno ime, a sad sam dozvolila da mi izleti u najgoroj priči. Jebiga, jebiga, jebiga! Srce mi je toliko snažno lupalo da mi se činilo da mi se spustilo u stomak. Dlanovi su mi se oznojili, a grlo mi je bilo suvo i odrano. Nakašljala sam se, pravedi se da mi je nešto zapelo u grlu. Pokušala sam da se priberem. Sigurno ima mnogo žena koja se tako zovu, zar ne? Moja Amber ne mora da bude njegova. Nisam rekla ništa na osnovu čega bi mogao da je prepozna, jelda? To ne mogu znati jer nemam predstavu šta je pričala Rivu, a šta nije. Mogu samo da se nadam. Kad sam se osetila dovoljno samouvereno, odgovorila sam: „Da, tako se zvala. Amber.“ Nedužno sam se osmehnula. „Što?“ Odmahnuo je glavom, možda od neverice. „Samo je čudno. I devojka na koju me ponekad podsetiš zvala se Amber.“ „Ah, čudna slučajnost. Nisam znala da je to tako uobičajeno ime.“ Podigla sam štapid sa zemlje i prodžarala vatru u nadi da de mi to skrenuti misli ili smiriti napad panike. „Čudno je što oboje imamo Amber koja nam je uticala na život.“ Riv je zaškiljio dok me je gledao. „U svakom slučaju, nisam hteo da te prekinem. Nastavi.“ Nakašljala sam se i nastavila kao da njeno ime nije važno. „Nisam imala novca. Nisam imala kuda da odem. Rekli su mi da mirujem dok se potpuno ne oporavim.“ A pogotovo da se ne upuštam u seksualne odnose. „Što znači da nisam mogla da se oslonim na… ovaj… uobičajene načine preživljavanja. Uostalom, odlučila sam da ne želim više to da radim jer sam zatrudnela. Morala sam da dostignem bolji život.“ „Htela si da zadržiš dete?“ Glas mu ponovo nije bio osuđivački. Možda je čak bio prožet divljenjem. „Da, glupo, znam.“ „Nije glupo. To je bilo tvoje dete.“ Grlo mi se steglo. Čak ni Amber nije shvatila zašto nisam abortirala. Ali Riv je pogodio pravo u metu – nikad nisam imala ništa svoje, nešto što sam sama zaslužila ili stvorila umesto da mi je neko dao. Ta mala skupina delija koja se
244
udvostručavala, iako je njen nastanak zavisio od muškarca, ipak je delom nastala od mene. Od mog postojanja. Prvi put mi se činilo da imam razloga da živim. Prvi put sve dok nisam čula Amberinu poruku. „I tako me je pozvala da budem s njom i Bridžom dok ne stanem na noge.“ Bacila sam štapid na zemlju i rukom oterala dim, pravedi se da mi od njega oči suze i grlo grebe. Ali Riv nije glup. Znao je. Međutim, nije rekao ništa. Samo je čekao da nastavim. I dalje sam kašljucala kako bih bila uverljiva. Još jednom sam se nakašljala pa nastavila: „Bilo je sjajno prve dve nedelje. Bridž je izgledao velikodušno. Davao mi je sve što mi je bilo potrebno. Imala sam svoju sobu u njegovoj vili. Bila sam s drugaricom i dete je raslo u meni. To je možda bilo najbolje vreme u mom životu. Ali sve je bilo varka. Što sam provodila više vremena s njima, to mi je postajalo sve jasnije. Bridž je ispod maske finog momka krio mračnu stranu, koju ona nije primedivala zato što se navukla na kokain.“ „Mračnu stranu?“ „Jednom su se oboje odvalili i ona je gledala i kikotala se dok je prstima tucao zalutalu mačku. Izašla sam iz sobe kad je pružio ruku prema žaraču.“ Kiselina mi se popela u grlo. Bože, ako ne mogu ovo da pregrmim, kako li du tek ostalo? Sad nije ni važno. Reči su kuljale i nisam mogla da ih zaustavim. „Pokušala sam da razgovaram s Amber o tome. Ali Bridž je nikad nije povredio, a njoj je samo to bilo važno. Kapiram to. Stvarno. Nije bio oženjen i ponašao se prema njoj kao prema ženi umesto kao prema običnoj ljubavnici. Puštao ju je da vodi njegovo domadinstvo i glumi bogatu devojku s Beverli Hilsa, što je ona oduvek želela. Da bude bezbedna i da drži uzde u rukama.“ Riv je oborio pogled kao da ga grize savest. Htela sam da ga uverim da smo Amber i ja imale sasvim drugačije želje. Želela sam da zna kako ne težim za time, za slučaj da brine što mi to nije ponudio. Ali nije bio trenutak za to. Ovo nije priča o tome, a danas sam ved natuknula šta ja želim od muškarca. „U svakom slučaju, odbacila je moje brige zbog Bridža. Rekla je da se ja ložim na 'stvarno sadističke stvari' i da mi se priviđaju tamo gde ih nema.” „Nizak udarac.“
245
„Imala je razloga što je to rekla.“ Njene reči su bile opravdane jer je videla šta sam sve radila. „Rekla mi je i da se ne nadam pozivu u njihovu spavadu sobu jer su oboje monogamni.“ „Još jedan nizak udarac.“ „Ne, bilo je u redu. Imala je pravo da to kaže pošto smo ranije živele s muškarcima koje smo delile.“ Videla sam njegov sumnjičav pogled. „Čemu takav izraz?“ „Ni zbog čega. Nastavi.“ Međutim, umesto da me pusti da nastavim, dodao je: „Samo se pitam da se ne potcenjuješ.“ Možda de ovo ipak delom biti i priča o tome. „Nisam imala lepu prošlost pre toga, Rive. To sam ti ved rekla. Zaslužila sam sve što je pretpostavila o meni.“ „Ljudi se menjaju.“ „Ja nisam.“ „Ali rekla si da si pokušala. Trebalo je da ti oda priznanje bar zbog toga.“ Čudno se ražestio, kao da je lično shvatio Amberine optužbe. „Jesam pokušala. Ona je bolje od svih znala da nedu uspeti jer mi je takva priroda. To sam sad prihvatila, ali tad nisam. Bez obzira na to šta radiš, ne možeš pobedi od toga ko si, Rive. Ne mogu pobedi od sebe.“ Izraz mu je ogrubeo i pomislila sam kako mu se ne sviđa ono što čuje. „Nastavi“, rekao je. Sad sam ja osetila poriv da se branim. Očekuje li da ponovo pokušam to da promenim? Nedu. Ne mogu i to sam mu jasno stavila do znanja. A ranije je izgledalo kao da mu ne smeta. „Je li to smetnja?“, pitala sam obazrivo. „Što ne mogu da se promenim?“ Izraz mu je malkice smekšao. „Ne, ne, naravno da nije. Nastavi.“ I dalje sam bila uzdrmana njegovom reakcijom, ali potisnula sam to i nastavila priču. „I, šta je bilo dalje…“ Najgori delovi, eto šta. Krv, bol i povrede koje su bile toliko duboke da sam ih osedala mesecima. I duže. Osetila sam navalu strave pri samoj pomisli na to. Kako li če tek biti kad to izgovorim? Dakle, možda ne bi trebalo da izgovorim. „Bože, ova priča je stvarno depresivna. Ne bi trebalo da je ispričam…“ „Završi, Emili“, rekao je onim naredbodavnim glasom. Onim kojem ne mogu da se usprotivim. „U redu.“ Prešla sam jezikom po donjoj usni. Usta su mi se osušila. Najbolje je da samo izbrbljam ostatak. Hladno. Sterilno. Zagledala sam se u vatru. „Jedne nodi kad su se svi povukli na spavanje, neko mi je pokucao na vrata. Mislila sam da je ona, ali bio je Bridž.“
246
Da sam pogledala u mrak, da sam pogledala bilo gde osim u plamene jezičke koji su poigravali preda mnom, ponovo bih ga videla, njegovo lice iskrivljeno od surovosti, osetila alkohol u njegovom dahu, videla oči koje sijaju od podlih namera i oružje u njegovoj ruci. „Nisam ga pozvala, ali ipak je ušao. Rekla sam mu da me to ne zanima. Rekla sam da nedu. Ali nije me slušao. Rekao je da je čuo razne priče o tome kakva sam nevaljala devojka koja voli nastranosti. I da sam mu dužna posle njegovog gostoprimstva.“ „Silovao te je.“ To nije bilo pitanje. Znala sam da je Riv to rekao kako ja ne bih morala. Jedva primetno sam klimnula glavom. Pomerila glavu napred jedan centimetar. Mnogo mi je teško da prihvatim tu reč zbog svega što sam ranije dozvoljavala muškarcima da mi rade. Bilo mi je teško da se branim, kao što žene uvek čine kad koriste tu reč na slovo S. I zar Bridž nije bio u pravu u vezi sa mnom? Jesam nevaljala devojka, volim nastranosti. Nisam mislila da sam zaslužila ono što mi je uradio. Samo nisam bila sasvim sigurna da nisam zaslužila. Obgrlila sam se, pitajudi se da li i Riv to misli. Da li se pita je li Bridž imao pravo na to? Ne bih mogla da ga krivim da jeste. Primorala sam se da se ne obazirem na to i nastavila. „Pokušala sam da se borim protiv njega.“ Jedini put u životu sam se borila. Nije mi pomoglo. „Ali bio je krupan. I imao je makaze.“ Riv je opsovao u bradu. Zažmurila sam, čvrsto. Potisnula sam slike i uspomene. Podigla sam zid. Kad sam ga postavila na mesto, otvorila sam oči, ponovo se nakašljala i prešla na zaključak. „Kad je bilo gotovo…“ „Ne.“ Rivov glas je bio tako odlučan, tako zapovednički, da nisam mogla da uradim ništa osim da zadutim. „Nemoj da prelaziš pravo na kraj“, rekao je. „Kaži mi šta je uradio. Kaži mi pojedinosti.“ Stomak mi se zgrčio. Moja ranija zebnja se potvrdila. „Ne pričam ti ovo da bi se uzbudio zbog sjebanog…“ Pomerio se napred na kamenu. „Misliš li da me ovo uzbuđuje? Želim da ga ubijem, Emili. Želim da saznam njegovo ime kako bih ga pronašao i uništio. Ali prvo moram da znam šta ti je sve radio kako bih se pobrinuo da se muči koliko i ti.“ Njegov bes me je uzbunio i zapanjio. Dirnulo me je što je rekao da bi ubio zbog mene. Međutim, on bi možda to stvarno i uradio. I tad bih bila dirnuta iako bi me kasnije grizla savest. Bez obzira na to je li to stvarno mislio ili nije, nisam vredna toga. „Rive…“
247
„Kaži mi.“ To je bilo naređenje. Zakon. Ponovo sam se usredsredila na vatru. Pravila se da govorim o nekome drugom. „On me je… ovaj, naterao da legnem na stomak. Makazama je isekao trake koje drže zavese i njima mi vezao ruke i noge za krevetski okvir. A onda je gurnuo prste u mene. Ovaj… sve prste odjednom. Nije bio nežan. A onda je gurnuo kurac u mene, naslonio mi makaze na vrat i rekao da de, ako pisnem…“ Dlanom sam pokrila oči. Bez obzira na to koliko Riv navaljivao, nisam mogla da kažem čime mi je Bridž sve pretio. Na kraju je udutao i to je bio najbolji deo. „Tako da sam dutala“, rekla sam konačno. „A stvarno sam umela da budem poslušna.“ Nisam mogla da se branim zbog svojih bolesnih izvitoperenih sklonosti. Slušala sam silovatelja. Nisam se borila. Možda sam duboko u sebi to zaista želela. Podigla sam pogled prema Rivu, koji je hodao tamo-amo ispred vatre. Verovatno je ved to pomislio. Mogla bih to da kažem umesto njega. „Trebalo je više da se borim.“ Naglo se zaustavio i okrenuo prema meni. „Nemoj to da radiš, Emili. Ne krivi sebe.“ „Da, kako da ne.“ Samo zato što je to rekao na svoj odlučni način ne znači da mogu poslušati. Možda mi poslušnost ne polazi za rukom tako dobro kao što mislim. „Ozbiljan sam, Emili.“ Prostrelila sam ga pogledom. Ali nisam bila raspoložena da se raspravljam te sam nastavila. „To mu je dosadilo posle nekog vremena i prešao je na…“ Zastala sam da drhtavo udahnem. „Na moje dupe.“ U glavi sam i dalje bila hladna i sterilna, ali glas mi je bio drhtav, pun napuklina kojih ranije nije bilo. „Nije stavio lubrikant i bilo je jače od mene – vrisnula sam. Rekao je da mora da me kazni zbog toga. I upotrebio je makaze. U meni.“ „U tvom dupetu?“ Njegov glas je odao da ved zna odgovor. Odmahnula sam glavom. Riv je psovao kao kočijaš i na kraju šutnuo jednu praznu pivsku bocu. Takva reakcija mi je bila strana. Nisam se tako osedala kad me je Bridž povredio. Bila sam ljuta, ali nikad nisam bila puna gneva. I, iskreno govoredi, ljutila sam se samo na sebe. Rivov ispad – bes koji ja nisam osetila – bio je opčinjavajudi. Izgledalo je veoma privlačno osloboditi se besa takvom reakcijom. Moj bol je uvek bio usmeren unutra. Moja ljutnja je uništavala samo mene.
248
Međutim, Riv ima mod da povredi druge. Znala sam to. A sad sam to i videla. Na neki uvrnuti, sjebani način to me je nadahnjivalo. Ponovo se ushodao. Rukom mi je dao znak da nastavim i rekao: „Šta je onda bilo? Kaži mi šta se desilo posle toga.“ Uštinula sam hrbat nosa. Od ovog dela bi trebalo da bude lakše, ali tek sledi ono najgore. Nadajudi se da de tako manje boleti, zbrzala sam. Slogovi su se ulivali jedan u drugi dok sam pričala. „Kad je završio, krvarila sam. Povredio me je. Sa svakim pokretom materica mi se izuzetno bolno grčila. Bridž se komirao. Znala sam da moram kod doktora, ali još sam bila vezana. Tad je ona ušla.“ Bože. Njen izraz lica. Na mnogo načina je bio sličan Rivovom, ali ona se nije naljutila na Bridža. „Jebena kučko“, rekla je. „Znala si da ga volim, jebena kučko.“ Trebalo je da se osetim izdano zato što je odmah pomislila najgore o meni i najbolje o njemu, ali najcrnje je što sam shvatila šta hode da kaže. Shvatila sam i čak sam mogla da se složim s njom. „Krivila je mene“, rekla sam Rivu. Ponovo se ukočio. „Krivila je tebe7. Jebote, kako je mogla – kako je bilo ko mogao – tebe da okrivi?“ „Mislila je da sam to želela. Ali“, podigla sam ruku kako bih ga sprečila da me prekine, „pre nego što ospeš paljbu po njoj, seti se da je više puta videla kako sam se dovela u svakojake situacije. Nikad ranije nije uperila prstom u mene. I uvek mi je pomagala da se izvučem. A kako sam joj vratila? U njenim očima, ukrala sam joj dečka kad je ona bila veoma saosedajna prema meni.“ Riv je odmahnuo glavom s nevericom i promrmljao nešto u bradu. Nastavila sam da je branim. „Odvela me je u bolnicu. Iako je mislila da sam to sama tražila, ipak mi je pomogla.“ „Prokleta svetica“, rekao je sarkastično. „Pa, ne baš svetica. Ali bilo joj je stalo do mene. Uprkos svemu.“ Pogledala sam Riva. Izgledao je zgranuto, ali dutao je dok je stezao i opuštao pesnice pored bokova. Kako god. Znam ono što znam o Amber. Nede me naterati da se predomislim. „I to bi bila cela priča. Pobacila sam. Podnela sam prijavu, ali Bridža nisu čak ni priveli. Imala sam previše burnu prošlost ili je on imao previše novca. Ne znam. Kad su me pustili iz bolnice, ponovo sam pokušala da objasnim Amber, ali Bridž joj je ispričao svoju verziju priče, u koju je poverovala.“ Nije shvatila da je deset hiljada koje joj je Bridž dozvolio da mi tutne predstavljalo kaznu umesto milosrđa. Nisam je krivila što je stala na njegovu
249
stranu. Rekla je da me ne krivi, ali da je možda vreme da ponovo razmislimo o našem dogovoru. Složila sam se. Želela sam da prekinem s takvim životom, želela sam zavisim samo od sebe i svog novca. Htela sam život u kome bih, za promenu, bila bezbedna. Molila sam je da pođe sa mnom. Preklinjala je da ostavi Bridža i počne iznova, bez droge, bez zlostavljanja. „Uvek smo govorile da demo nadi svoj put jednog dana“, podsetila sam je. „Jesmo“, odgovorila je. „Sigurna sam da de taj dan dodi svima nama. Ali to ne znači da de se tebi i meni desiti u isto vreme.“ Zagrlila sam je na rastanku. Plakala je – uvek je plakala. Smeta mi što je to moja poslednja uspomena na nju – kad je bila tužna i suznih očiju. Kad god pomislim na nju, teško mi je da ne vidim kako je plakala. Pitala sam se hode li ona uvek misliti o meni kao o prilepku. I da li zaista greši ako tako misli? Ispričala sam Rivu skradenu verziju. „Zaključile smo da je vreme da se rastanemo. Preselila sam se u Los Anđeles i dala sve od sebe da sredim svoj život. Radila sam kao model, a zatim i glumila. I sad sam tu gde jesam.“ „I to je to? Nikad se više nisi čula s njom?“ Sve dok me nije zvala odavde da traži pomod. Ali izvrdala sam kako ne bih otvoreno lagala. „Nisam je videla otada. To je bilo pre gotovo sedam godina.“ „Dodavola, zašto zvučiš kao da si ti nešto pogrešila?“ Skočila sam na noge i okrenula se prema njemu. „Zato što jesam! Dozvolila sam joj da ostane s njim. Dozvolila sam da ostane sa sadističkim poremedenim silovateljem. Nisam je odvojila od Bridža ni od droge. Ona me je spašavala kad god mi je to bilo potrebno, a ja nisam spasla nju.“ Otkako sam počela da pričam, nijednom se nisam iznervirala kao sad. Prišao mi je. „U sebi nosiš mnogo kajanja zbog nečega za šta nisi kriva.“ „Sama sam kriva što je to pomislila.“ Zvučalo je glupo kad sam to izgovorila naglas. Nisam mogla da objasnim na šta mislim. Okrenula sam mu leđa i otpuhnula. „Ne znaš, Rive.“ Podigao je ruke. „U redu. Ne znam.“ Dutke smo stajali, okrenuti na različite strane, oboje zamišljeni. Grickala sam usnu dok sam pokušavala da smislim šta sad da kažem ili uradim. I jesam se kajala – kajala sam se što sam rekla Rivu bilo šta zato što smo sad oboje uzrujani. Mada nisam bila sasvim sigurna zbog čega je on uzrujan. Zbog Bridža. To znam. Ali zvučalo je kao da se naljutio i na mene. Šutnula sam zemlju i promrmljala: „Ljutiš li se sad na mene?“
250
„Molim?“ Pre nego što sam shvatila šta se dešava, privukao me je k sebi. „Ne, ne, nema šanse.“ Poljubio mi je kosu i čvršde me zagrlio. „Ljut sam zbog onoga što ti je taj smrad uradio i ljut sam na… na Amber što je dozvolila da ti se to dogodi. Ljutim se što kriviš sebe, ali ne ljutim se na tebe.“ Odmakao me je držedi me za ramena kako bi me pogledao u oči. „Jesi li shvatila?“ Klimnula sam glavom jer nisam mogla da progovorim. Privukao me je na grudi. Ljuljuškao me je. Nismo progovarali, samo me je ljuljuškao i smirivao iako nisam plakala. To je bilo umirujude. Za oboje, čini mi se. Tako da sam ga jače zagrlila i uživala u tome što me teši. Napokon je progovorio. „Bože, ne mogu da prestanem da mislim o tome šta je uradio…“ „Nisam htela da ti kažem.“ „Ja sam hteo da mi kažeš. Ti si to preživela. Najmanje što mogu da uradim jeste da znam.“ Duboko je udahnuo, podigavši me od sebe. A onda je izdahnuo i odmakao se. „Hladno je“, rekao je i prešao mi rukama po rukavima košulje. „Trebalo bi da uđeš. Trebalo bi da se istuširaš toplom vodom i…“ Zastao je. „Da spereš miris logorske vatre sa sebe.“ „Samo ako deš mi se pridružiti.“ Nesigurno me je pogledao i uplašila sam se. „Dođavola, sad deš se prema meni ponašati kao da sam lomljiva, zar ne?“ Nasmejao se i nadlanicom me pomilovao po obrazu. „Nedu. Stvarno nedu. I dalje du te grubo tucati zato što nisam dobar čovek.“ Ponovo se uozbiljio i pogledao me pravo u oči. „Ako to želiš, pridružidu ti se. Samo sam hteo da se pobrinem da imaš prostor za sebe ako ti je to potrebno.“ Grudi su mi se istovremeno stegle i opustile. Kao da sam se oslobodila nečega što je bilo zaglavljeno u njima, ali sad nešto novo pokušava da zauzme to mesto, nešto što se širi i buja. „Mislim da si bolji čovek nego što misliš da jesi.“ Ali zapravo sam mislila: Možda si bolji čovek nego što ja mislim da jesi.
251
Dvadeset sedmo poglavlje Riv se istuširao sa mnom, ali uprkos njegovim uveravanjima, nije se ponašao prema meni kao ranije. Umesto toga me je nasapunao i oprao, dodirujudi me samo da bi me očistio, ali ne i zadovoljio. Ramena i leđa su mu bila napeta, što je bilo u velikoj suprotnosti s njegovim nežnim ophođenjem. Stisnute vilice i obešenih uglova usana uvio me je u veliki beli peškir i pomislila sam da kažem kako bi oboma prijalo žestoko tucanje, ali ujela sam se za jezik. Šest godina sam učila da prihvatim ono što mi je Bridž uradio. Mogu Rivu da pružim bar jednu nod. Ili sam bar to sebi govorila. Ali kad mi je nežno poljubio nos umesto da se obruši usnama na moje kao što sam želela, nisam se uzdržala da ne pitam: „Dakle, sad demo da budemo slatki?“ Skupio je usne. „Samo se peremo“, odgovorio je kao da to objašnjenje ima smisla. A onda je pošao u spavadu sobu. „U redu, ako demo ponovo da se isprljamo.“ Ali vrata su se zatvorila za njim i ostala sam sama u kupatilu. Obrisala sam paru s ogledala nad umivaonikom i zagledala se u svoj odraz. Videla sam isto lice kao i uvek, ali osedala sam se kao da tek počinjem da shvatim koga gledam. Nekoga ko je ošteden i slomljen. Nekoga ko je izgubio. Mnogo. Ali i nekoga ko je ponovo izgradio sebe. I dalje moram da radim na sebi, ali nisam izgubljen slučaj kao što sam mislila. Mnogo sam napredovala od Bridža. Od Amber. Sve dosad to nisam shvatila. Mislila sam da sam samo pobegla, da sam se skrivala. Pošto se nikad nisam osvrtala, nisam mogla da vidim razdaljinu koju sam prešla. Ali videla sam je kad sam se vratila u prošlost s Rivom. Videla sam da sam preživela. A sad si zabrinuta zbog muškarca koji se previše fino ophodi prema tebi. Morala sam da se nasmejem. Ostala sam uvijena u peškir, ali skinula sam onaj kojim sam omotala kosu. Oprala sam zube i pridružila se Rivu u spavadoj sobi. Upalio je vatru, što je lepo posle toplog tuširanja prohladne proledne večeri. „Hvala na tome.“ Klimnula sam glavom prema kaminu. „Molim? O, nema na čemu.“ Obukao je bokserice i sedeo je na krevetu, prekrštenih ruku iza glave, rasejanog izraza. Bio je divan kao modeli koji reklamiraju donji veš – ne oni premršavi, klinački manekeni, ved oni što su građeni kao ratnici. Kao oni muškarci koji izgledaju kao da bi mogli da se bore za ženu i 252
pobede. Koji bije štitili od opasnosti i onda sami bili gotovo surovi prema njoj. Potpuno poverenje. Da li ljubav tako izgleda? Izgleda li ljubav kao Riv? Ključevi koje sam maznula poručuju da mu još uvek ne verujem potpuno, pa je to malo verovatno. A očigledno ni on meni ne veruje. Pri toj pomisli osetila sam nešto slično svrabu, nešto neprijatno. Pored toga, Riv nije nag. Nikad nismo otišli u krevet i sa jednim komadom odede. Nikad nismo zaspali bez seksa. Potisnula sam mrštenje, uzela bočicu losiona za telo i smestila se na klupu. Ako još nisam u krevetu, onda se trenutno stanje nije promenilo. I noge su mi suve. To bi trebalo da mi kupi vreme. Iako me je Riv posmatrao dok sam utrljavala losion u kožu, gotovo sam završila s nogama kad je napokon progovorio. „Jesi li…?“ Zastao je sve dok nisam podigla pogled. Ili je oklevao dok ne nađe prave reči. „Jesi li dozvolila bilo kome da te uzme u dupe posle onoga što se desilo s tim mamlazom?“ Osmehnula sam se zbog tog izraza za Bridža, ali i zato što je konačno otkrio šta mu se vrzma po glavi. Dakle, to ga brine. Mogu da izađem na kraj s tim. Sipala sam losion na dlan kako bih namazala ruku i iskreno odgovorila: „Nisam. Jesam pre toga, ali ne i posle.“ „Ali ipak si htela da mi dozvoliš…?“ „Rekla sam ti da ne umem da kažem ne.“ Trljala sam losion po levoj ruci u nadi da de moje opušteno držanje uveriti Riva da ta tema nije strašna. Međutim, to je delom laž. Ta tema može da bude strašna. Nagnuo se na krevetu. „Hodeš li da kažeš kako mi nikad nedeš redi ne?“ „Kad je o seksu reč? Verovatno nedu.“ „Sad se ljutim i zbog toga.“ Spustio je noge s kreveta, ustao i ushodao se po sobi. Znala sam da je uzrujan, ali poverovala sam kad je rekao da to nije usmereno na mene. „Onda si ljut na mene.“ Iznervirala sam se što mi je glas nabijen osedanjima. „Zato što ti nisam rekla? Ili zato što ne govorim ne?“ Prošao je prstima kroz kosu koja se gotovo osušila. „Nisam ljut na tebe, ved na sebe.“ Podbočio se i okrenuo prema meni. „Ako nedeš da koristiš lozinku, onda moramo da postavimo neke granice.“ „Ne bih odbila analni seks. Ne bih odbila predmete. Nisam mislila da du ikad morati da odbijem makaze.“ Obeshrabreno sam zatvorila bočicu i počela da
253
mažem desnu ruku. Zapravo je dobro što vodimo ovaj razgovor. Samo ne znam kako da učestvujem u njemu. „Rekla sam ti da ne znam svoje granice.“ „Moraš da znaš neke stvari“, navalio je. „Ne želiš da te delim. To je granica.“ „To smo ved zajedno utvrdili.“ „Hodeš li da kažeš kako bi dozvolila da te dajem kome hodu i da ne bi rekla ništa? Čak i ako to ne želiš?“ Mora da je naslutio kako bih odgovorila jer je pitao: „Zašto bi to radila?“ Ustala sam i podigla bočicu kako bih je vratila u kupatilo. „Ne znam zašto.“ Ali mislim da znam. Uzela sam ogrtač s kuke, vratila se u sobu i pokušala da objasnim. „Uradila bih to zato što ti to želiš. Tako je…“ Kako da se izrazim? „Vede je zadovoljstvo, valjda. To mi se sviđa. Nekad nešto ispadne zaista lepo zato što ne želim to da radim, ali te time zadovoljavam.“ Slabašno se osmehnuo. „I zato nam je tako lepo. Zato što i ja to volim.“ Ali tad je slaganje iščilelo. „Ali muškarci nisu radili samo to. Povređivali su te. Zar je to bilo vredno njihovog zadovoljenja?“ Odmahnula sam glavom. „Dakle, znaš šta ne bi volela da ponavljaš.“ „Dobro, moje granice glase nemoj me oštetiti. Nemoj me uništiti.'1 Zvučala sam ogorčeno jer je tema takva. S jedne strane, trebalo bi da imam ograničenja, zar ne? Ponižavajude je govoriti o tome kako ih nemam. S druge strane, mislim da se podrazumeva kako ne želim da me povredi. Šta tu nije jasno? „Emili, ne želim da radim nešto samo zato što mi dozvoljavaš.“ Spustila sam peškir, obukla ogrtač i pogledala ga s nevericom. „Dobro, nekad želim.“ Prišao mi je i vezao mi opasač ogrtača. „Ali ja… ne želim da radim nešto što bar malo ne želiš.“ Stavila sam mu dlanove na grudi da ga ohrabrim. „I dosad to nisi učinio.“ Šake su mu ostale na mojim kukovima iako sam želela da me privuče k sebi i obavije rukama. „Kako du znati kad se to promeni?“, pitao je naboranog čela. Zagledala sam se u nokte iskrzane od jahanja konja, logorske vatre i grubog seksa. „Ne znam, Rive. Rekla sam ti da sam bolesna.“ Odgurnuo me je od sebe. Nežno, ali ipak me je odgurnuo. Usna mi je zadrhtala. „Jesi ljut na mene.“ Okrenuo se prema meni. „Jesam!“ „Šta mogu da uradim da to promenim?“ Učinila bih sve. Ne samo zato što volim da udovoljavam ved i zato što moramo ovo da razrešimo kako bi naša veza imala ikakve šanse. „Kaži mi šta da radim.“
254
„Prestani sebe da kriviš za silovanje. Prestani sebe da kriviš zbog prijateljice. Prestani da govoriš kako si bolesna. Prestani da dozvoljavaš muškarcima…“ Tad sam odlučila da se branim te sam ga prekinula: „Više ne 'dozvoljavam muškarcima'. Dozvoljavam tebi.“ Načas je dutao, a onda mu se izraz promenio, opustio. Iz glasa mu je izbijalo jedva primetno oklevanje kad je pitao: „Zato što mi veruješ?“ Nada mu je zasjala u očima i shvatila sam suštinu tog pitanja. Rekla sam da je poverenje jednako ljubavi. On me pita volim li ga. Okrenula sam mu leda i položila dlanove na komodu. „Nisam to rekla.“ Želela sam to da kažem. Više od svega. Ali zamršeno je, a ja sam zbunjena. „Onda mi ne veruješ.“ Prišao mi je. Osetila sam toplinu koja mu je izbijala iz tela i privlačila me kao što gravitacija privlači Mesec. Zaslužio je iskrenost. Onoliko koliko mogu biti iskrena. Pogledi su nam se sreli u ogledalu iznad komode. „Mislim da se nisi otvorio dovoljno kako bih bila sigurna u to.“ Uhvatio me je za kukove i privukao k sebi. „Videla si kakav sam, kakav sam prema tebi – uvek du biti takav. Nikad te nedu povrediti više nego što ti se sviđa. Nikad nedu napraviti pravu štetu. Nedu te prevariti. Dozvoljavadu drugima da te gledaju i slušaju, ali nikad da te imaju.“ „Ali to su samo reči.“ „Ne bi bile da mi veruješ.“ Naslonio mi je bradu na teme. „Je li čudno što te toliko želim?“ Grlo me je zabolelo, a stomak se uvezao u čvor. „Samo ako je čudno što i ja to mnogo želim.“ „Šta te onda sprečava? Pokloni mi svoje poverenje, Emili.“ Obuhvatio mi je struk i poljubio me u vrat. Zabacila sam glavu kako bi imao bolji pristup. Može da dobije moje telo. Može da dobije moje zadovoljstvo. Može da dobije moju želju. Ali ne mogu mu pokloniti svoje poverenje. Ne još. Ne samo zbog zaostalih pitanja o Amber – Amber, koju sam maltene zaboravila zbog lepog lica i dobrog seksa – ved i zato što ne mogu biti sigurna da to ne traži samo kako bi zadovoljio sebičnu potrebu da se oseda važno. Da traži moju ljubav iako mi nije pružio svoju. Jeste da uzvradenost nije neophodna za osedanja, ali ionako mi se čini da nam odnos nije ravnopravan. To je jedini adut koji imam. Riv mi je gricnuo usnu resicu. „Šta moram da uradim da bih to zaslužio?“ Skupila sam hrabrost da odgovorim. „Kaži mi šta je bilo između tebe i žene koju si voleo.“
255
Ukočio se. Posle nekoliko trenutaka počeo je da mi prelazi šakama po kukovima. „Zar je važno, Emili? To je druga veza. Nema nikakve sličnosti s tobom.“ Skupila sam pesnice. „Važno je zato što je deo tebe. Poverenje se ne odnosi samo na seks, znaš? Ono ima veze s otvaranjem. Želiš moje poverenje, a nedeš da mi pokloniš svoje? To ne ide tako.“ Spustio je ruke. U ogledalu sam videla kako mu je izraz ogrubeo. Njegovo povlačenje me je zabolelo. „Hej, sam si tražio“, brecnula sam se. Odmakao se. Potom se okrenuo od mene. „Ved sam ti rekao da ne želim da znaš ono najgore o meni.“ Munjevito sam se okrenula, ali rukama sam se pridržavala za komodu iza sebe. „A ti možeš da znaš najgore o meni?“ Seo je na ivicu kreveta. I dalje je bio nepopustljiv, ali nazirala se najmanja naznaka poraza. „Tvoja priča je bila o najgorem što je neko uradio tebi. Ne o najgorem što si ti uradila.“ Međutim, moje reči su ipak uticale na njega. One i dalje prave jaz među nama. „Zašto misliš da se to razlikuje? Zato što misliš da bih mogla da pobegnem? Za slučaj da nisi primetio, nikad nisam bila dobra u bežanju. Čak ni kad je trebalo.“ Drhtavo sam udahnula kad sam shvatila šta sam rekla. Shvatila sam da to zaista mislim. Bez obzira na to šta du saznati o Amber, nedu pobedi. Prišla sam mu kako bih to dokazala. Raširio je ruke kad sam mu stala između nogu. „Možda se bojim da bi trebalo da pobegneš od mene.“ „Ako bi trebalo, da li bi me pustio?“ Bože, baš sam jadna. Moljakam za znak njegove naklonosti baš kao što on preklinje za potvrdu mojih osedanja. „Rekao sam da nedu ponovo zadržavati nikoga.“ Poljubio mi je dekolte. „Ali iskreno, Emili“, podigao je pogled prema meni, „nisam siguran da bih mogao da se uzdržim ako bi pokušala.“ Dlanovima sam mu obuhvatila lice. „Nedu pobedi, Rive. I nadam se da zbog toga nedu biti povređena na kraju. Tako da moje poverenje i nije tako krupna stvar, zar ne? Ti pobeđuješ u svakom slučaju.“ Možda je to bila manipulacija zato što i dalje želim da prizna svoju tajnu. Zato što stvarno želim da mu verujem. Zaista želim da ga volim. A i on zaista želi da ga volim. To je potvrdio kad mi je odvojio šake od lica, poljubio mi oba dlana i rekao: „Jeste krupna stvar. Za mene.“ Njegov izraz lica, njegovo držanje, njegov glas – nešto mi je govorilo da više ne pokušava da me natera da mu dam ono što hode. Da je spreman da to zasluži.
256
Kolebljivo sam to isprobala. „Kako se seks isprečio između vas, Rive?“ „Nije reč o seksu. Ne baš.“ Brada mu je titrala. Nisam se usudila da dišem, a kamoli da progovorim, ali ipak sam pitala. „Pa šta je onda?“ „Pa…“ Prešao mi je palčevima po nadlanicama. „Zapravo joj je smetao deo moje ličnosti koji nije ograničen samo na spavadu sobu. Mislila je da… ovaj… volim da kontrolišem.“ Namrštila sam se. „Ti i voliš da kontrolišeš.“ „Ali tebi se to sviđa.“ „Ponekad.“ Trgao se pa sam mu umirujude stegla šake. „Uglavnom, Rive. A i kad mi se ne sviđa, nije frka zato što volim da ti udovoljavam. Ali nije tako bilo i s njom?“ To liči na Amber koje se sedam. Amber koja je volela da muškarci udovoljavaju njoj, a ne obrnuto. „Ne, to nije bio njen stil“, potvrdio je. „Podnosila je to u početku. Ali kad je postalo problem, potiskivao sam tu stranu svoje ličnosti. Pazio sam kako se ponašam zbog nje. Držao sam tu crtu dalje od našeg seksualnog života, gde se najčešde i ispoljavala.“ Odvojila sam se od Riva kako bih sela pored njega. Bilo je teško potisnuti ljubomoru dok je pričao o Amber. Iako sam i dalje pokušavala da dokažem kako bi trebalo da budemo otvoreni jedno prema drugome, to mi je smetalo pa sam morala malo da se udaljim. Ako je i primetio da sam se povukla, nije rekao ništa. Iskrivio se prema meni. „Međutim, što sam to više potiskivao u spavadoj sobi, sve više se pomaljalo u drugim poljima. Neprestano smo se raspravljali zbog toga. Oboje smo stalno pokušavali da prokljuvimo koliko smo spremni na ustupke zbog onog drugog.“ „Takve su zdrave veze. Pronađete ravnotežu ili se rastanete ako otkrijete da pravite previše ustupaka.“ Međutim, ne znam mnogo o zdravim vezama. Amber je raskrstila sa mnom i sad sam se zapitala da li joj se činilo da je pravila previše ustupaka. „Hteo sam da se oženim njome.“ Rivova izjava mi je privukla punu pažnju. „Zaprosio si je?“, pitala sam pomalo zagrcnuto. Nadam se da je pomislio kako sam iznenađena, a ne povredena. U stvari, osetila sam malo i jednog i drugog. Mnogo i jednog i drugog. Skrenuo je pogled. „Ne baš.“ „Pusti da pogađam. Pozvao si matičara, naručio venčanicu, organizovao sve i onda joj rekao.“ Reči su mi bile natopljene gorčinom i zavišdu, a namera im je bila
257
da bočnu. Nisam očekivala da su tačne sve dok nisam videla krivicu u njegovim očima. „Zezaš me? Stvarno?“ „To je trebalo da bude iznenađenje. Romantično.“ „Ne možeš iznenaditi ženu venčanjem.“ Pogotovo ne Amber. „Nijednu ženu. Čak i ako voli tvoju dominantnu crtu.“ Pa, možda i može ako voli njegovu dominantnu crtu. Meni je to delovalo romantično. Odmakao se kako bi se naslonio na uzglavlje. „Moradu da zapamtim da tako misliš.“ Nisam stigla da razmislim o tome šta je zapravo rekao jer je nastavio. „Ispostavilo se da je i ona tako mislila. Odbila je da se uda za mene. Pred matičarom i momcima. To se ovde desilo, ako nisi shvatila. I umesto da mi pruži novu priliku, rekla mi je da odlazi.“ Napela sam se jer sam se iznenada setila da ova priča nede biti lepa. Nisam to zaista zaboravila. Upozorio me je da je ružno, ali mene nije tako lako zaprepastiti. A jesam zaboravila da me je Amber pozvala zbog nečega što je on uradio. Dovoljno ju je uplašio čim je izgovorila lozinku. Privukla sam noge do grudi i podstakla ga. „I onda…?“ „Nisam mogao da je izgubim. I zato je nisam pustio da ode.” „Nisi je pustio da ode? Na to si mislio kad si rekao da si jednu pokušao da zadržiš? Klimnuo je glavom. Pokušala sam da zamislim najgore. „Vezanu lancima? Zatvorenu u kavezu? Zaključanu u njenoj sobi?“ „Ne.“ Njegov pogled je odao da je zgrožen što sam pitala tako nešto. „Samo joj nisam dozvolio da napusti ranč. Postarao sam se da sama pomisao na odlazak bude nemoguda.“ Bila sam na rancu dok je on bio odsutan, ali ne samo da sam imala punu slobodu kretanja ved nisam mogla ni da zamislim kako bi me zadržao. „Kako? Je li tvoje osoblje bilo umešano?“ „Samo Brent i čovek koga sam unajmio za njenog telohranitelja. Lakše je kontrolisati nekoga nego što misliš, Emili.“ Prevrnula sam očima pa je objasnio: „Čak i nekoga ko nije kao ti.“ Drhtaj mi je prošao niz kičmu, ali nisam znala zbog čega. Njegovo priznanje bilo je potpuno iskreno. Neuvijeno je rekao kako je sposoban da kontroliše nekoga. To je zastrašujude. Pogotovo kad pomislim da sa mnom ne bi ni morao mnogo da se trudi. Pogotovo što on to dobro zna. Nepomično sam sedela dok je objašnjavao. „Zapretio sam joj. Rekao sam joj šta de se desiti ako pokuša da ode. Čak i kad nisam bio tu, neprestano su motrili
258
na nju. Ved sam imao kamere na vedem delu ranča. Postavio sam dodatne i stavio prisluškivače u sve telefone.“ Srce mi je brže zakucalo kad je spomenuo telefone. Je li čuo njen poziv meni? Ali smirila sam se jer sam se setila da nije rekla ništa. Poruka je zvučala sasvim bezazleno. Jedino sam ja znala da je plava kabanica poziv u pomod. Ali puls mi je i dalje bio ubrzan zbog nečeg drugog što je rekao. „Imala je telohranitelja koji bi je sprečio da ode? Kao što ja imam Tabora?“ „Ne, Tabor je moj čovek. On je ovde da bi te štitio, kunem se. Ti si uvek mogla da odeš kad god poželiš.“ Njegov govor tela poručivao je da je iskren. A kad smo krenuli na put ovamo, zvučao je natmureno kad mi je ponudio pristup vozilu kako bih se odvezla do Džeksona ako želim. Je li bio takav zato što se setio da to nije pružio Amber? „Čovek koji ju je nadgledao prvobitno nije ni unajmljen zbog toga. On jedan od momaka mog ujaka i povremeno joj je nabavljao kokain. Saznao sam tek kasnije, kad to više nije bilo samo povremeno, ali nije reč o tome.“ Jedan od momaka njegovog ujaka. Je li Mikelis njegov ujak? Stariji je od Riva gotovo dvadeset godina. Da li se Vilanakis tako umešao u priču? „Za šta si ga prvobitno unajmio?“ Uzdahnuo je pre nego što je odgovorio. „Recimo samo da Amber jeste volela da je delim.“ „Oh.“ Onda je Vilanakisov momak unajmljen kao seksualna igračka. Amber je najviše volela trojke. I Rivu to nije smetalo. Nju je delio, ali mene nede. Hmm. Pobogu, Emili, ovo nije trenutak da nalaziš utehu u njegovim rečima. Ali nije posredi samo uteha. Javio se i ponos. A potrebno mi je nešto da me okuraži nakon što je rekao da je želeo da se oženi njome. Prinela sam dva prsta slepoočnici i naterala se da se usredsredim na Amber. „Rekao si da si joj zapretio. Čime?“ Riv se zagledao u krilo. „Pri kraju naše veze bila je zavisnica bez novca. Bilo je lako zapretiti da du joj ukinuti i jedno i drugo.“ Uzvratio mi je pogled. „Ali pomišljao sam da joj kažem kako du je ubiti.“ Ciknula sam i poletela unazad od iznenađenja. Pala bih s kreveta da me Riv nije uhvatio. Kad sam se ponovo namestila, nije me pustio. „Emili“, rekao je, ali nisam mogla da ga pogledam u oči. „Emili, pogledaj me.“ Uvek želedi da udovoljim, poslušala sam. „Rekao sam ti da je to najgore. Nesporno najgore. Ali samo sam pomišljao na to. Nikad joj to ne bih rekao. Nikad to ne bih uradio. Voleo sam je.
259
Bio sam očajan i izgubio sam razum. A ako demo iskreno, pretnja da du joj ukinuti drogu bila je mnogo gora od smrti.“ Klimnula sam glavom. Želela sam da me pusti kako bih razmislila. „Emili, govorim ti istinu. Nisam izostavio ništa koliko god ružno bilo. Isti sam čovek kakav sam uvek bio. Poznaješ me.“ Ponovo sam zaklimala, ali rekla sam: „Pusti me, Rive.“ Zato što ga ne poznajem. Ne stvarno. A tek treba da mi kaže kraj priče. Držao me još nekoliko trenutaka pa mi pustio ruke. Brzo sam ustala s kreveta i počela da pravim dugačke, spore osmice po sobi. Gotovo kao što je Riv hodao tamo-amo dok sam mu pričala svoju priču. U pravu je – to jeste ružno. Teško je to čuti. Ali muškarci su meni radili mnogo gore stvari. I nije joj to stvarno rekao. Ne ako mu verujem. To je dovoljno da bih ostala u sobi. „Šta se onda desilo?“ „Ništa“, odgovorio je. „Posle približno šest nedelja opametio sam se i shvatio da je nedu ponovo osvojiti ako je lišim slobode.“ „Nije valjda.“ Prekrstila sam ruke na grudima, i dalje koračajudi po tepihu. „I onda?“ „Dao sam joj ključeve svog automobila. Možeš li prestati da koračaš?“ Nisam se obazirala na njega. „Nastavi.“ „Uzela ih je i otišla s telohraniteljem. Emili, dođi i sedi pored mene.“ „Nedu.“ Moram da čujem kraj. Moram da čujem najgori deo. Deo kad se predomislio i zamolio ujaka ili njegovog momka da joj oduzme život. „Uzela je tvoj automobil i otišla. I šta je onda bilo?“ „Nisam je video otada.“ Skočio je s kreveta i stao ispred mene. Nežno me je uhvatio za laktove kako bih prestala da šetam. Stisla sam pesnice i oštro ga pogledala. Odmah je uzmakao i podigao ruke u znak predaje. „Pustio sam je“, ponovio je. „I otada je nisam video.“ Gledali smo jedno drugo. Nisam videla nekoga ko želi da me povredi. Pa, ne nekoga ko želi da me ošteti. Takođe nisam videla nekoga ko bi lagao o užasnom zlodelu. Mada, da li bi mi rekao da je naručio njenu smrt? Kao da de redi istinu – kao da bih poverovala u njegov odgovor – pitala sam: „Nisi kasnije naredio da je ubiju?“ „Nisam. Nikad ne bih želeo njenu smrt, Emili. Nikad.“ Ali Amber je ipak mrtva. Mora da postoji razlog tome. „Zar se nisi bojao da de otidi u policiju?“
260
Prasnuo je u smeh. „Amber je narkomanka. I ne može se redi da poštuje propise. Ona ne voli policiju.“ „Nisi se bojao da de otidi bez obzira na to?“ „Nisam, Emili. Ružno je to redi, ali ne bi postigla ništa čak i da je otišla. Sama si to rekla – imala je burnu prošlost, a ja sam imao novac. To je sjebano, znam. Ali tako je.“ Uozbiljio se. „Ako želiš da budem kažnjen za svoj prestup, mogu ti redi da ved jesam. Njen odlazak me je uništio. Mada, ako demo pošteno, uništili smo jedno drugo mnogo pre nego što se odvezla. Kad sam je upoznao, povremeno se drogirala. Na kraju je bila prava zavisnica. Kad sam je upoznao, bio sam čovek koji voli da dominira. Na kraju sam postao čovek koji zloupotrebljava svoju mod.“ Zakoračio je prema meni. „Bili smo loši jedno za drugo, ali bilo je pakleno kad je otišla. I sad sam ponovo kažnjen zato što me tako gledaš.“ Moja odbrana je malkice popustila. „O čemu razmišljaš, Emili? Reci mi, molim te.“ Zbunjeno sam odmahnula glavom. Nisam sigurna da mi je ispričao celu priču. Mada nije li mogude da govori istinu? Čak i verovatno? Ved znam da je nije Riv lično ubio. Ima li i dalje razloga da verujem kako je umešan u njenu smrt? „Emili?“ „Ne znam. Dao si mi mnogo toga što treba da svarim.“ Sumnjivo je što je otišla s Vilanakisom, čovekom koji ima veze s Rivom. Ali ako je Amber svojom voljom ostavila Riva, kuda bi otišla? Kod nekog drugog ko bi se starao o njoj. A ako je njen telohranitelj radio za Rivovog ujaka, onda ima smisla što je otišla kod njega. Riv je ponovo zakoračio prema meni, ali nije pokušao da me ponovo dodirne. „Pričaj sa mnom. Možemo zajedno da svarimo.“ „Nema o čemu da se priča.“ Zašto je onda Vilanakis kasnije slao Rivu mejlove o njoj? „Emili…“ „Rive, potrebno mi je samo malo vremena da to prihvatim. Molim te.“ Stegao je vilicu. „U redu. Onda to svari sama. Ili prihvati. Ima mnogo toga što i sam moram da prihvatim, ali otidi du na spavanje.“ Isključio je luster i sad je samo vatra obasjavala sobu.
261
„Možeš da mi se pridružiš kad završiš.“ Glas mu je bio grub. Povređen. „Ili ne moraš. Ovog puta ti nedu govoriti šta želiš da radiš.“ Legao je na krevet, navukao pokrivač i okrenuo mi leđa. Stajala sam nepokretno bar ceo minut dok nisam izašla iz njegove sobe i pošla hodnikom prema svojoj.
262
Dvadeset osmo poglavlje U sobi je i dalje vladao krš pošto mi je kofer stajao na krevetu, a odeda je bila delom spakovana. Soba kao da je odražavala ono što mi se odvijalo u glavi – haos, zbunjenost, neodlučnost. Mozak mi je bio polurešen baš kao što mi je kofer bio poluspakovan, rastrzan između ostanka i odlaska. Sela sam na stolicu ispred toaletnog stola i pokušala da svarim šta mi je rekao. Ili da prihvatim. Borila sam se i da ne zaplačem, što je besmisleno jer sam ja odbacila njega. On ima puno pravo da se naduri i spava bez mene. Čak nisam sigurna jesam li plačljiva zbog toga. Pre de biti da sam takva zbog svega. Ono što je Riv uradio Amber je užasno. Stomak me je zaboleo pri pomisli da je Amber naterana da ostane s čovekom s kojim nije htela da bude. Ali ako du stvarno da budem iskrena prema sebi, to zaista nije najgore. Ne u poređenju s onim što sam ja trpela od muškaraca. Čak ni u poređenju s onim što je ona trpela od muškaraca. Jednim delom – malim ali ipak prisutnim – pomislila sam kako je možda i zaslužila malo neprijatnosti. Zato što je umela da bude umišljena, tašta, puna sebe, i nije teško zamisliti kako izluđuje nekoga do te mere da poželi da je zadavi. Kad sam razmišljala o njoj iz Rivovog ugla, delovala je gotovo odvratno ili u najmanju ruku kao loš izbor. Nisam razmišljala samo o onome što mi je ispričao, ved i onome što sam znala o njoj pa to upoređivala s onim što sam saznala od njega. Naravno da su im se seksualne sklonosti razlikovale, ali postoji još suprotnosti. Riv voli da jaše. Amber nije podnosila životinje. Rivu je plivanje vežba. Amber bi se samo brčnula da se rashladi pre nego što bi nastavila da se izležava na suncu. Riv voli da planira i naređuje. A to je i ona volela. Ništa od toga ne opravdava lišavanje slobode. Ne opravdava. Ali da se nije toliko navukla na drogu i novac, mogla je da ode kad god hode. A Riv je priznao da je pogrešio. Zar ne zaslužuje oproštaj? Ako ona više ne može da mu oprosti, zar ne mogu ja? Zar svako ne zaslužuje priliku da se promeni? To mi je rekao kad smo razgovarali o meni. Kad sam rekla da mi Amber nije verovala u vezi s Bridžom, branio me je. Sad sam shvatila zbog čega. Zato što zna kako je kad uradiš nešto užasno i onda moraš da živiš s tim. I toliko je mrzeo sebe zbog toga da je očajnički želeo da veruje kako se može promeniti. Da ljudi mogu da se promene.
263
Ne verujem da mogu. Ne toliko. Ali takođe ne verujem da je Riv došao do saznanja da može da se promeni a da pre toga nije bezuspešno pokušao da postane muškarac kakvog je Amber želela. Zaista je nemogude za ljude poput nas – ljude kao što smo nas dvoje – da budemo od onih kakve Amber želi. Kad sam uporedila svoju priču s Rivovom, jasnije sam sagledala svoj život i naljutila se što se ona toliko trudila da me promeni. Da, ona me je spasla. Ali umesto da mi pomogne da otkrijem kako da se zaštitim, naterala me je da se krijem. U stvari, nisam se samo naljutila. Pobesnela sam. Pobesnela sam zato što je htela da budem nešto što nisam. Pobesnela sam zato što mi nije verovala kad me je njen dečko silovao, zbog čega sam pobacila. Pobesnela sam zato što me je izbacila na ulicu. Pobesnela sam zato što je bila navučena na drogu vedi deo našeg druženja. Pobesnela sam zato što me je uvukla u njenu sitnu svađu s Rivom. Pobesnela sam zato što je pokušala da ga pretvori u nekoga ko bi udovoljavao princezi. Pobesnela sam zato što je otišla i poginula. I pobesnela sam zato što se isprečila između mene i muškarca koji je možda stvarno dobar za mene. Muškarca koga bih zaista mogla da zavolim. Pobesnela sam i zato što me zbog toga nije grizla savest kao što sam očekivala. Ali bez obzira na bes, bila sam svesna svega. Nisam je manje volela zbog te ljutnje. Zbog tog gneva sam više nego ikad želela da je i dalje živa kako bismo sve razrešile. Srdžba je bila prožeta kajanjem, ali pomogla mi je da se oslobodim dela grize savesti koju sam nosila u sebi. Ne bi li Rivu bilo drago da to čuje? Bože, Riv… On je mnogo zamršeniji deo slagalice. Zato što je živ i naš odnos može da se promeni. Zakleo se da nikad ne bi ubio Amber. Zakleo se da se sve završilo na tome što ju je držao ovde protiv njene volje i onda je pustio. Ili du mu verovati ili nedu. A imam li razloga da poverujem kako nije govorio istinu? Odgovorio je na pitanja koja su me navela da je tražim iako nije ni znao da tragam za njima. Ako postoji druga strana priče, Amber je jedina koja ju je znala. Ali nje više nema te mi je ne može ispričati. Međutim, još imam Rivove ključeve. A on spava. Iz sobe za nadzor se ne vidi šta se dešava u njegovoj radnoj sobi. Ovo mi je prilika da se ušunjam i pogledam snimke od prethodnog leta.
264
Skočila sam i prišla ormanu u koji sam bacila odedu iz štale. Izvadila sam privezak s ključevima. Stegla sam ih u šaci, izašla iz sobe i pošla da potražim odgovore. Posle četvrtog stepenika ukopala sam se u mestu. Ako moraš da vidiš šta je na tim snimcima da bi mu verovala, onda ionako ne bi trebalo da ostaneš s njim. Javio se glas u mojoj glavi, onaj koji je mnogo podsedao na Amberin, onaj za koji sam gotovo poverovala da jeste njen. I gotovo poverovala da ludim. Bila luda ili ne, taj glas je u pravu. Jedno je da želim da vidim snimke kako bih otkrila šta je navelo Amber da me pozove. Ali kako je veče odmicalo, moji motivi su se promenili. Sad znam šta se dešavalo. Gledanje snimaka mi nede dati nikakav uvid u njenu smrt. Mogude je da bi snimci potvrdili Rivovu priču, ali po onome što mi je ispričao, verovatno ne bih videla ni da je tu protiv svoje volje. Nešto bi se promenilo samo ako bih videla da joj se desilo nešto užasno što je Riv predutao. A kolika je zaista mogudnost za tako nešto? Tako da se sve svodi na isto kao i ranije – ili mu verujem ili ne. Ako mu ne verujem, ako moram da pogledam snimke da bih se smirila, onda nisam za njega ništa više nego što je Amber bila. Kad sam to shvatila, moj izbor je postao lak. Nisam čak morala ni da odlučim verujem li mu. Samo sam morala da znam da mu pripadam. A to ved znam. Bez daljeg premišljanja, pošla sam natrag stepenicama i ušla u Rivovu sobu. U ormanu sam našla jaknu koju je nosio na jahanje. Ubacila sam ključeve u džep i pridružila mu se u krevetu. Ved je zaspao, ali htela sam da ga probudim. Morala sam da mu kažem… U stvari, nisam bila sigurna šta moram da mu kažem. Međutim, upravo sam donela krupnu odluku i morala sam da mu kažem kako sam izabrala njega. Izabrala sam nas. Na kraju du morati sve da mu priznam. Moradu da priznam zašto sam ušla u njegov život, šta sam mislila da je uradio. Bide teško i možda mi nede oprostiti. Ali bez obzira na to, bila sam iskrena kad sam rekla da nedu pobedi. Možda je i on bio iskren kad je rekao da želi da me zadrži. Zbacila sam ogrtač i zavukla se ispod čaršava pored njega. Moje poverenje de dodi kasnije, ali sad imam nešto što želim da mu pružim. Pomerio se i okrenuo prema meni kao da me je i snu osetio. Dlanom sam mu obujmila obraz. „Rive.“ Otvorio je oči i zagledao se pravo u moje.
265
„Više ne želim da uzimam ništa od tebe“, rekla sam. „Ne želim razmenu. Ne želim da budem s tobom zato što mi poklanjaš automobile ili me vodiš na putovanja. Želim samo tebe. Želim samo da ti pripadam.“ Bila je potrebna samo sekunda da reaguje. Usne su mu se obrušile na moje, prsti se upleli u moju kosu i đavolski me je ljubio. Ljubio me je grubo, nežno i na sve mogude načine između ta dva. I dalje me je ljubio kad sam se popela na njega. Odvojila sam se kako bih se spustila niz njegovo telo, do glavida koje je izvirivao iz pojasa bokserica. Povukla sam ih da mu oslobodim kitu. Bila je tvrda kao čelik. Debela i pulsiraj uda. Pica mi je bila vlažna i željna, ali i usta su mi bila takva. Povlačila sam jednu šaku gore-dole dok sam ga lizala. A onda sam zavrludala jezikom po glavidu i kunem se da se ukrutio još više. Zaječao je kad sam rastavila usne i usisala ga. Dođavola, to me je uzbudilo. Uzbudilo me je što ga zadovoljavam. Srce mi je nabujalo zato što je držao šake ispod jastuka i puštao me da se igram s njim kako sam htela umesto da on režira. Nisam želela da uvek bude tako, ali izgleda da je shvatio kako je ovo razgovor. Da mu ovako govorim ono što ne mogu da izgovorim. Lizala sam i sisala sve dok mu disanje nije postalo isprekidano. Kad je izgledalo da de svršiti, zajahala sam ga i naslonila glavid na ulaz. Zaječavši, skliznula sam, zarobivši ga picom. Tako me je lepo ispunjavao, baš kako treba. Jesam li to ved primetila? Nisam sigurna. Činilo mi se kao novo otkride, ali i kao nešto što sam oduvek znala. Osedala sam se kao kod kude. Bila bih zadovoljna i da samo sedim i osedam ga u sebi, samo da osedam tu ispunjenost dok me je širio i pulsirao uz moje zidove. Ali Riv voli grubo i brzo. Tako da sam pomerala kukove, mešala, jahala ga kao što je on mene jahao toliko puta. Uskoro sam osetila stezanje i nervni završeci su mi zapevušili. „Je li lepo?“, pitala sam tiho i zadihano. „Jeste. Lepo je u tebi.“ Naglo je seo i cimnuo mi kosu. Ciknula sam i on se široko osmehnuo. Ujeo me je za donju usnu. „I slatko je što misliš da de nam samo tvoje zavodničke taktike pružiti ono što je oboma potrebno.“ „Ne znam. Izgleda da smo ovde gde jesmo zbog mojih zavodničkih taktika, zar ne?“ „Da, izgleda da je tako.“ Njegove oči su mi poručile kako zna da se reč ovde gde jesmo ne odnosi samo na ovaj trenutak, na mene na njemu i njegovu kitu između mojih nogu.
266
Poljubio me je i provukao ruku između nas da mi protrlja klitoris. Odmah sam osetila vrtoglavicu. Nije prošao ni minut dok mu se nisam raspala u naručju, muzudi mu kitu, grčedi se od orgazma. Kad je prošao, srušila sam mu se na rame. Rivu su se grudi zatresle od smeha. „O ne, nedeš. Nedeš mi klonuti. Zabavila si se. Sad je red na mene.“ Izvukao se iz mene i lako me obrnuo na stomak. Okrenula sam lice prema vatri koja je tinjala. Riv mi je spustio jednu šaku na krsta i onda se težina na krevetu promenila, kao da je posegnuo za nečim iza nas. Znala sam i pre nego što sam čula otvaranje i zatvaranje fioke, pre nego što sam čula otvaranje poklopca. Znala sam bez imalo sumnje. Obuzela me je poznata mešavina uzbuđenja i užasa. Grlo mi se steglo kao da mi se telo sprema na plač, ali došlo mi je i da se nasmejem. Ovaj čovek – ovaj jebeni seronja… sve uvek mora da bude po njegovom. Bez obzira na posledice. Čak i kad izgleda da mi ustupa režisersku stolicu, to je samo privremeno. Uvek de on sve određivati. Baš kao što mi se sviđa. Baš kao što je oboma potrebno. Ali to ne znači da jednim delom nisam želela da ga šutnem u jaja. Prvo je zavukao prst u uski otvor. Bio je hladan od debelog sloja lubrikanta. Širio mi je čmar. Ved sam ječala, a srce mi je lupalo kao da imam stampedo u grudima. Osedaj je bio veoma lep i želela sam još, ali ipak nisam bila sigurna. Nije ni važno šta želim jer de mi Riv redi, kao što mi govori i sve ostalo. Neka je proklet što je zaključio da želim ovo. Ali tad me je iznenadio. Izvukao je prst pa legao preko mene. Naslonio mi je usne na uvo i rekao: „Kaži mi da prestanem, Emili.“ Opsovala sam u sebi. Toliko o odlučivanju. „Kaži mi da prestanem“, ponovio je, „ili deš izabrati ovo.“ Stvarno je sjajan. Rekla sam mu da ne može ovako da me zarobi, a on me je zarobio na sve mogude načine. Tera me da kažem da ili ne, da ga zamolim da prestane ili da ga zamolim da me jebe u dupe. Tera me da ovo postavim kao granicu. Tera me da nastavim da živim posle Bridža ili da ne nastavim. „Kaži mi da prestanem“, ponovio je. Najgore od svega je što znam kako želi da izaberem, iako mi govori šta da kažem. I mada bi bilo normalno da automatski izaberem – da mu dozvolim, da ga ne zaustavim – naš razgovor je postavio drugačiji okvir za sve što izaberem da radi naspram onoga što mu dozvolim. Ako izaberem ovo, to znači da mu verujem. To znači da ga volim. Jebeno sam zarobljena. On je čekao da odgovorim.
267
Pa, nemam odgovor. „Nedu redi ništa.“ „Onda si izabrala ovo.“ Spustio mi se niz telo. Ponovo sam čula otvaranje i zatvaranje poklopca. A onda sam osetila njegovu kitu na ulazu. Samo glavid je delovao nemogude veliko uz moj otvor. „Izabrala si ovo, Em. Ako mi ne kažeš da prestanem, ovo je tvoj izbor.“ Jeste da su prošle godine, ali znala sam šta treba da uradim. Zažmurila sam pa duboko udahnula i izdahnula. Pokušala sam da se opustim. Spremila sam se da potiskujem dok on ulazi u mene. Dok sam se pripremala, zapitala sam se šta bih zaista želela da ovo nije klopka. Da ne znam šta de usrediti Riva – šta bih izabrala? Pogurao je, sporije nego što mi uglavnom ulazi u picu, ali nipošto nežno. Njegov glavid je stigao do dela koji pruža otpor. Ne čekajudi da se naviknem, probio se. Ciknula sam od bola i suze su mi pokuljale niz obraze. „Boli, je l' da?“, narugao se. „Znam da boli. Kaži mi da prestanem.“ Ušao je dublje. Bol me je razdirao, probudio mi je sve nervne završetke. Bolelo je – mnogo – ali nije bilo ni nalik košmaru koji mi je Bridž priredio. Ovo jeste bolelo, ali na lep način. Bolelo je i znala sam šta bih izabrala. Bolelo je, a ipak bih izabrala ovo. „Kaži mi…“ „Nemoj da prestaneš!“, uzviknula sam. Čim sam to izgovorila, čim sam izabrala, promenio se. Umirio se i pustio da se naviknem na njega. Legao je preko mene. „Nedu prestati, plavooka“, rekao je i pomilovao me po obrazu. „Nedu prestati. A nedu ni biti pažljiv zato što ovo želim i zato što znam da si sredna kad mi udovoljavaš. Ali pobrinudu se da i tebi bude lepo.“ Još suza je poteklo, ali sad ne toliko od bola koliko od osedanja. Podigao se na kolena i namestio me četvoronoške. Dok me je postavljao kako želi, navikla sam se na njega. Dobro je što je tako jer je održao reč i nije bio pažljiv. Zario mi je prste u kukove i polako se izvukao, polako kao kabina rolerkostera koja se približava vrhu. A onda se bacio preko, brzo se zarivši. Pomerao je kukove s divljim prepuštanjem. Vrisnula sam kroz stisnute zube i čvrsto uhvatila čaršav dok mi je bol sevao dupetom, budedi nervne završetke i s druge strane. To je bila agonija, ali kako se širila, preoblikovala se i pretvorila u sveprožimajudu ekstazu. Povedavala se kao vatra u donjem delu mog tela, vatra čiji se izvor više nije znao. Bilo je gotovo
268
nemogude odrediti koji mi deo tela dodiruje. Zato što mi se činilo da dodiruje sve, svaki milimetar mojih seksualnih organa urlao je od nadražaja. Ispružio je ruku i naslonio mi je na klitoris. Eksplodirala sam. Propinjala sam se ispod njega kako su mi svi neuroni u telu planuli kao dinamit. Bilo je previše. Previše, svugde, sve odjednom. Zvezde boje duge sevnule su mi ispred očiju, celo telo mi se naježilo i sokovi su potekli iz mene kao voda iz fontane. Riv je govorio dok je jurio orgazam, pogrde, pohvale, psovke, reči koje nisam razumela niti ih zapamtila. I dalje sam svršavala ili sam ponovo svršavala, više i ne znam, kad se ukočio i snažno zamešao uz moju zadnjicu još osetljivu od šibanja u štali. Izvukao se iz mene i srušila sam se na krevet, potpuno izmoždena. Potpuno preobražena. Riv je pao na leda pored mene. Oči su mu blistale. Zadovoljno je uzdahnuo. „Kad budemo ovo radili slededi put, bideš gore kako bih istovremeno mogao da te tucam prstima.“ Nasmejala bih se da nisam bila tako iscrpljena. Ved planira slededi put, zar ne? To liči na njega. Ponovo je uzdahnuo pa se okrenuo prema meni. Privukao me je k sebi i podigao mi bradu kako bi mi se zagledao u lice. „Kako si?“ Iskreno sam odgovorila: „Savršeno.“ „Da“, osmehnuo se. „Ti si savršena.“ Poljubio mi je čelo pa oči. A onda i nos. Zatim su njegove usne pronašle moje. Usne su mi se oblikovale prema njegovim kao da su stvorene jedne za druge. Kao što mi se svaki deo tela uklapa s njegovim. I on je savršen. Savršen za mene. I to sam poručila što sam savršenije mogla u obliku najsavršenijeg poljupca. Tonula sam u san, obraza naslonjenog na Rivovo rame, kad mi je nešto palo na pamet. Podigla sam glavu i naslonila bradu na nadlanicu, koja je ležala na njegovoj ruci. Druga ruka mu je bila prebačena preko očiju pa nisam bila sigurna je li zaspao. Ipak sam rekla šta sam htela. „Nisi mi kazao ko je druga devojka koju si voleo.“ „Mmm“, promrmljao je pa zadutao. Ujednačeno je disao i posle nekoliko trenutaka sam spustila glavu, zaključivši da je preumoran da sad razgovara o tome. Odlučila sam da pitam kasnije. Ili da i ne pitam. Ako je važno, redi de mi. Kapci su mi se sklopili.
269
Ali utom je odgovorio. „Nevolja s njom je u tome što je ona najbolja drugarica prve.“ Otvorila sam oči. „Molim?“ Telefon pored kreveta je zazvonio. Mračnom sobom je odjeknula neobična melodija. Melodija koja nagoveštava da ga zove neko određen. Možda s ulazne kapije. Ili Brent. Mora da ga zove neki rančer s obzirom na to koliko je sati. Ali i pored telefona, čula sam samo sirenu koja mi je zavijala u glavi. „Čekaj“, rekla sam kad je posegnuo za telefonom. „Šta si to rekao?“ Izgledalo je kao da je delid sekunde razmišljao o mom pitanju. A onda se javio. „Bolje bi bilo da je važno.“ Čula sam muški glas, ali nisam razabrala šta govori. Šta god da je rekao, Riv se uzrujao. Seo je. „Kad?“ Kratka pauza. „Koliko je loše?“ Skočio je s kreveta, zaglavio telefon između brade i ramena pa obukao farmerke. „Da, pusti ga unutra. I zovi Džeba.“ Bacio je telefon na krevet i navukao majicu preko glave. Potom je počeo da obuva čizme. Očigledno namerava da izađe. Sela sam. „Rive, čekaj.“ Pogledao me je, ali nije rekao ništa, ved je obuo i drugu čizmu. „Kuda deš?“ „Ostani ovde“, naložio je pa izjurio iz sobe, zatvorivši vrata za sobom. Zajaukala sam i ponovo legla. Spomenuo je Džeba veterinara. Verovatno je neka životinja bolesna ili steona krava ima problema da se oteli. Dok smo jahali, Riv je pomenuo da je sezona teljenja i da je to najstresnije doba godine zbog svih teškoda koje bi mogle da iskrsnu. Baš sam maler što je nešto iskrslo u istom trenutka kad sam ja do guše u nevolji. U meni se i dalje komešala strava probuđena Rivovom izjavom i čekala je da je umirim ili još jače raspirim. Bolje bi bilo da je smirim. Svakako ga nisam dobro čula. Možda sam i sanjala. Ali bila sam budna kad je to rekao. I mislim da nisam pogrešno čula. Što i dalje ne znači da je mislio na mene. Mogude je da je Amber našla novu najbolju drugaricu. U stvari, to je vrlo verovatno, zar ne? Prošlo je šest godina, više nego dovoljno vremena da se zbliži s drugom devojkom. Međutim, kolika je mogudnost da je imala još jednu drugaricu koja se smuvala s Rivom? Dakle, ako je mislio na mene, ako je zaljubljen u mene…
270
Pa, prvenstveno sam preneražena. Poražena. I presredna. Nisam ni znala koliko sam se nadala da to oseda sve dok se nije pojavila mogudnost da jeste tako. A ne mogu da mislim o tome jer ako jeste govorio o meni – onda zna za Amber i mene, verovatno zna i zašto sam pokušala da mu se približim. A ako je ipak rekao da me voli, znači li to mu to nije važno? Dodavola. Moram odmah da razgovaram s njim. Zbacila sam pokrivač i sela na ivicu kreveta razmišljajudi. Mogu da odem u svoju sobu, obučem se i pokušam da ga pronađem u štalama. Neko iz obezbeđenja je budan i može mi objasniti kako da ih nađem u mraku. Mada, kad bolje razmislim, ako je reč o nevolji koja iziskuje veterinara, zar ne bi njega pozvali pre Riva? A kad sam obratila pažnju, postala sam prilično sigurna da čujem glasove u prizemlju. Ne bi doneli povređenu životinju u glavnu kudu. Strava mi je nabujala u grudima. Nešto nije u redu. Ne obazirudi se na Rivovo naređenje da ostanem u spavadoj sobi, obukla sam ogrtač i tiho sišla. Glasovi su dopirali iz prednjeg dela kude. Držedi se senki, odšunjala sam se do predvorja. Nekoliko ljudi je stajalo zdesna u dnevnoj sobi, ali pogled mi se zaustavio na poznatoj prilici pored vrata. Strava me je potpuno preplavila. To je Džo, ozbiljnog izraza i čela naboranog od brige. Džo je došao da me potraži. Rekao je da de to učiniti. Jebote. Trebalo je da uzmem drugi mobilni od njega kako bih mu poslala poruku. Kad sam nestala bez traga, verovatno je pomislio da sam upala u isti sos kao Amber. Verovatno bi trebalo da mi bude drago što me je potražio, ali previše sam brinula kako li du njegovo prisustvo objasniti Rivu. Džo me je sigurno spazio krajičkom oka jer se okrenuo prema meni. Pogledi su nam se sreli. Međutim, nije izgledao kao da mu je laknulo što me vidi. U stvari, sad je izgledao još zabrinutije. Namrštio se pa se ponovo okrenuo prema dnevnoj sobi. Pratila sam njegov pogled do ostalih – Riva, Brenta, Džeba i trojice iz obezbeđenja. Riv je čučao na podu, a ostali su se okupili oko njega i uzrujano pričali zbog nečega. Zbog nekoga. Čulo se tiho cviljenje, slično zvuku koji ispušta povređena životinja. Načinila sam još jedan obazriv korak prema sobi kako bih bolje videla. Tad sam se ukopala u mestu. Povređeno stvorenje bilo je u Rivovom naručju. To je bilo
271
ljudsko bide. Plava kosa je bila udebana, lice pokriveno masnicama, nazirala se tetovaža u obliku slova V na ramenu i tiho je jecala. Zaplakala sam zajedno s njom. Disala sam u ritmu s drhtajima njenog tela, stezala i opuštala pesnice dok je grabila Rivovu majicu. Ne može se opisati poražavajude ushidenje koje mi je jurnulo telom. Ne postoje reči za užas kad mi se ceo svet srušio zbog uskrsnuda žene koju smo i on i ja istovremeno voleli i mrzeli. Amber.
272
