MMPI prvi deo Veliki instrument koji meri i dimen zije ličnosti kod ne psihijatrijske populacije.MMPI (Minesota multifazni personalni instrument) je jedan od najčešće korišćenih instrumenata.
Predstavlja svojevremeno potpuno novi pristup merenja ličnosti zato što su do tada uglavnom korišćeni upitnici. Upitnik podrazumeva listu pitanja na koje ispitanik daje odgovor zaokruživanjem od 1 do 5 (Likertova skala) i onda se ti rezultati kvantifikuju što znaci da možemo da poredimo pitanja. Medjutim, dolaze na id eju, zbog ispitivanja većeg broja ljudi, da koriste više upitnika, i merili na isti način istovremeno veći broj dimenzija ličnosti. Za početak mnogo ekonomičnije. Smatrali su da nije potrebno samo koristiti različite upitnike skoji mere neke osobine ličnosti i da to nije samo skupi nekih upitnika, već da treba napraviti specifičnu formu upitnika koji će biti višedimenzionalni test . Ista sfera ispitivanja (ista oblast), ali koja se meri kroz više slojeva. Ali pošto je patocentičan, govotimo o više slojeva ispitivanja patologije.
različite tipove patologije . Osnova patologije u to vreme je Krepelinova nozološka kategorizacija. Dimezionalnim pristupom meri različite nozološke kategorije (kategorije poremećaja). Što znači da stepen ispojavanje odredjene osobine (dimenzije), odnosno kada šredje odredjeni skor ulazi u zonu patologije. Prvo prave prave upitnik koji ima preko 500 500 ajtema i mere
Polazi od pretpostavke da svi mi posedujemo te osobine (dimenzije), ali kod nekih ljudi taj skor prelazi 70 i ulazi u zo nu patlogije. Novo je to što je standardizacijom testa utvrdjen T skor i znači da više od 98% ispotanika ne postiže skorove preko 70. Samo 2% ljudi ulazi u
patologiju, to je psihijatrijska populacija koja je obuhvaćena obuhvaćena tom patocentričnom merom. I samo u tom slučaju možemo da ih stavimo u odredjenu kategoriju. Prednost ovakvog načina ispitivanja jeste u tome što ne merimo samo jednu vrstu poremećaja. Znamo da je jedna od osnovnih kritika kategorijalnog pristupa jeste to što se te ka tegorije medjusobno preklapaju. Pa onda imamo uslov ako ima 3 i više simptoma u odredjenom klasteru mi ga onda na osnovu toga stavljamo u odredjene kategorije. Medjutim, šta ćemo ako
dodje čovek koji ima 4 simptoma iz jedne kategorije, pa ima 3 simptoma i druge kategorije, pa 5 iz treće? Jedno od rešenja psihijatrijskog pristupa je bio da se gleda ono sa čim se pacijent prvo obratio, prva klinička slika je uslov za dijagnozu pa onda kažemo u kojoj je korelaciji sa drugom patologijom.
Ovaj pristu (MMPI) daje mnogo elegantnije rešen je, zato što istovremeno merim čitav set nozoloških kategorija preko stepena ispoljavanja. Čim imamo više dimenzija dobijamo mogućnost profilisanja ličnosti. Kada sve skorove na odredjenim dimenzijama stavimo na odredjeni referntni okvir (koordinatni sistem) i predstavimo ih kao tačke postignuća možemo da crtamo profile ličnosti. Ovaj test specifičan po tome što možemo da dobijemo jedan profil patologije. Istovremeno imamo kombinaciju i kategorijalnog kategorijalnog i dimenzionalnog pristupa. Kategorijalni pristup je to što imamo mogućnost da ga stavimo u odredjenu nozološku kategoriju kada predje T-skor 70. Ali ne prema uslovu 3 i više simptoma, nego prema odstupanju koji postiže na odredjenim patologijama. Medjutim, koja je dijagnoza zavisi od profila, koje kliničk e dimenzije odstupaju od skora 70.
Dimenzionalni pristup je zato što ljudi ne ispoljavanju tako stiktno patologiju. Još uvek nije patologija onog intenziteta da zahteva psiijatrijsko ili psihološko lečenje, a li postoji disfunkcija koja se manifestuje kroz po višene skorove na odredjenim subskalama.
Prednost MMPI, pored mogućnosti profilisanja i višedimenzionalnosti, je i mogućnost grupnog zadavanja. Klinički metod uvek podrazumeva odnos jedan na jedan koji je jako skup. Grupna forma pomoću koje je moguće raditi nomotetska istraživanja koja su jako zgodna u vojsci, specifičnim organizacijama itd. Time imamo mogućnost da kvantifikujemo rezultate, da ih medjusobno poredimo i brzo dobijemo povratnu informaciju. Nomotetski pristup i koristi se faktorska analiza kao statistički metod. Medjutim, nas mnogo više zanima individualni test. Individualni test
Instument je podešen tako da uvek bude kliničar - pacijent ili kliničar -ispitanik i postoje kartice koje ispitanik treba da stavi u kutije DA ili NE. Dihotoman je, a mi na osnovu broja kartica u kutije za da ili ne i za svaku merenu dimenziju dobijemo skor.
Šta meri mmpi? Novina je i to što postoje tri kontrolne skale (skale validnosti) i kliničke skale koje mere nozološke kategorije. Kontrolne skale služe da proverimo da li je protokol odnosno informacije koje smo dobili od ispitanika upotrebljive ili nisu. Time imamo mogućnost da vidimo testovno ponašanje ispitanika, a onda i njegov celokupan stil. Da li je sklon davanju socionalno poželjnih odgovora, koji nam samim tim može govoriti o validnosti protokola (ako daj soc. poželjne odgovore nije upotrebljiv). Ako ne razume materijal ili je u otporu (neće da se otvori) takodje smatramo da podaci nisu validni. U tu svrhu predvidjene su tri skale: L skala, F skala i K skala. Skale validnosti:
skala laži, meri socijalno poželjne odgovore, odnosno sklonost ka laganju, ali tu mogu biti i konformisti pa se često naziva i skala konformizma . Uvek daju lepe odgovore, sve L skala -
je pozitivno. F skala - govori o nerazumevanju testovnog materijala. B ilo
da se radi o primitivnoj ličnosti, neobrazovana ličnost ili je počeo neki proces disocijacije unutar ličnosti , neka dezorganizacija kao kod psihoze i onda daje bizarne odgovore ili kod onih koji žele da se oslobode neke vrste obaveza npr. odlazak u vojsku i onda su se prikazivali namerno na testu kao da su ludi i davali bizarne odgovore kako bi bili oslobodjenji.
nesvesno laganje, mehanizmi odbrane. Naša ličnost neprekidno radi i naši mehanizmi odbrane takodje neprekidno rade samo što su kod nekih više a kod nekih manje izraženi i zbog toga menjamo iskaz. Ne zato što svesno hoćemo da iymenimo, već je to deo našeg unutrašnjeg cenzora. I zbog toga postoji korekcija na osnovu ishoda na k skali za kliničke skale koje su najsetljivije na rad nesvesnih procesa. Zato pre početka bilo kakvog konačnog zaključka radi se korekcija kliničkih skala. Postoji tabela na protokolu za K skala -
izračunavanje skorova na kliničkim skalama u odnosu na skor na K skali. Koriguju se skorovi na: Hs (+0,5), Pd, Pt (+1), Sc (+1) , Ma i to tako da se kod Pt i Sc treba dodati čak ceo skor na K skali. Npr. ako je imao skor na K skali 10, a na Sc 12, njegova vrednost na Sc skali je ustvari 22. Podižemo za onoliko koliko su mu radili mehanizmi odbrane odnosno vrednost K
skale. Za nas je isto tako vrlo važno kada imamo odstupanja na dole, šta se to toliko krije. Postoje različite standardizacije za pol, dve forme protokola. Klinčke skale:
Hs - mera hipohondrijaze ili hipohondrije. T skor preko 70 ukazuje na simptome nozološkog oboljenja koje se zove hipohondrija. Preterana briga za spostveno zdravlje, sklonost ka
somatizaciji. U zavisnosti od koja je još subskala povišena, može da ukazuje na početak psihotičnog procesa ili na neki poremećaj ličnosti kao što je narcistički poremećaj (reinvesticija libida na sopstveno telo). Kada je ispod T skora 70, onda govorimo o osobinama ličnosti koje dominiraju kod osobe koja ima izraženo Hs. N pr. egocentr ičnost, manipulativnost, sklonost ka somatizaciji to znači da će u spoljašnim (konfliktnim) situacijama reagovati kao da je večito brižan, potencijalno ankciozan, vezuje sve za telesno funkcionisanje, sve je usmereno na njega, sve zavisi od njega, rigidnost itd. D - depresija. Preko T skora 70 možemo da govorimo o nozološkoj kategoriji depresije, ali to nama nije dovoljno zato što postoje različite forme i tipovi depresije. Da bismo govorili o depresiji moramo da vidimo o kom tipu se radi na osnovu ostalih skorova. Da li je to reaktivna depresija, depresivna reakcija samo ili je to nekastruktuirana depresija ili ja
psihotičnog tipa da li je unipolarna ili bipolarna. Kada je T skor ispod 70 onda imamo osobine ličnosti. Npr. pad životnih dinamizama, ahedonija, abulija, atimija, sklonost ka osećanju krivice, samooptuživanje (autoakuzacija), ali se to ne gleda kao poremećaj već kao stil života. Ovo nisu epizode, već se ludi postavljaju prema životu na taj način. Zato kažemo depresivnost kao osobina ličnosti. Još jedna osobina ličnosi koja je karakteristična je perfekcionizam, rigidnost, postavljaju sebi visoke standarde koje često nisu u mogućnosti da ispune što dodatno puni nesigurnost. Hy - histerija (iz vremena Krepelina, danas ne postoji) to bi bilo generalizvana anksioznost, koja se manifestuje kao konverzivno - disocijativni poremećaj. Ako prelazi T skor 70 sa velikom vervatnoćom možemo da kažemo da postoji oboljenje konverzivno - disocijativnog
tipa. Medjutim, u zavisnosti od toga koje su još skale povećane definiše koji je tip konverzije odnosno disocijacije u pitanju. Kada je T skor ispod 70 onda govorimo o osobinama ličnosti. Npr. teatralnost, nezrelost, narcizam, infantilnost, promiskuitet itd. Emocionalno nezrele
osobe koje privlače pažnju, često se ponašaju infantilno. Na stres reaguju burno,skaču, lupaju nogama, teatralno, kao deca. Često ima povišen L skor. to je onda poremećaj ličnosti. U zavisnosti od toga koje su još skale povećana govorimo o različitim tipovima poremećajima ličnosti. Kad je ispod T skora 70 nemamo poremećaj ličnosti, ali imamo osobine ličnosti koje prepoznajemo kao manipulativne, neempatične, prodorne, egocentične, narcistične pojedince. Koji su i agresivni, koju mi doživljavamo kao socijalno poželjnu agresiju - samopouzdanje Pd - psihopatija, psihopatske devijacije. Kad je T skor preko 70
(asertivnost,prodornost,
borbenost, bunt). Ono što mi čitamo kao šarm je emocionalna nezrelost i manipulativnost. Slaba kontrola impulsa koju mi čitamo kao tamperament.Vrlo socijalno poželjno, pogotovo kod muškaraca. paranoja nekada, sada perzistentni poremećaj sa sumanutošću (APA) ili deluzivni poremećaj (SZO). Kada je preko T skora 70 onda je to to deluzivni poremećaj ili perzistentni poremećaj sa sumanutošću u zavisnosti od toga koji je još skor povećan možemo da govorimo o različitim tipovima deluzivnog odnosno perzistentnog poremećaja sa sumanutošću. Ako je T skor ispod 70 onda je to sumljičava, vrlo oprezna, rigidna, ljubomorna, narcisoidna ličnost. Sve interpretiraju u odnosu na sebe i vrlo su osetljivi na to šta drugi kažu, to je socijalna hipersenzibilnost. Na crtežu ljudske figure crtaju baš velike uši, nije paranoja, ali je vrlo važno kakav je utisak ostavio na druge ljude i šta drugi pričaju o njemu . Pa -
Pt - anksioznost nekada, sada psihastenija. Kada je preko T skora 70 onda govorimo o nekoj
nozološkoj kategoriji koja podrazumeva anksioznost. U zavisnosti od toga koja je još subskala povećana možemo da vidimo da li je reč o generalizovanoj anksioznosti. Vrlo dobro složi za diferencijaciju izmedju depresivne neurotske reakcije i prave depresije. Psihastenija označava, ne samo anksioznost, nego i pad životnih dinamizama, bezvoljnost. Kadaje ispod T skora 70 onda govorimo o b rižnim osobama, koje brinu o tome dali će se se desiti kako treba, stalno preispitivanje, zabrinutost, strepnja, povišen nivo pobudljivosti. Sc - shizofrenija.Kada predje T skor 70 onda imamo prava da govorimo o nekoj formi shizofrenije. U zavisnosti od t oga koja je druga dimanzija povećana govorimo o tipu psihoze
odnosno shizofrenije. Kada je ispod T skora 70 a povećana je, onda govorimo o afektivnoj zaravljenosti kao osobini ličnosti. To bi bio nedostatak sposobnosti emocionalnog ulaganja u druge ljude i nesposobnost emocionalnog doživljaja, nedostatak empatije na neki način. Zatim može da znači bizarnost, egocentričnost u ponašanju, sklonost ka magijskom mišljenju, ritualizmima itd. Javlja se povišenje kod opsesivno kompulsivnog poremećaja. Ma - manija. K ada je preko T skora 70 onda govorimo, u dimenzija, o hipomaniji, bipolarnom poremećaju itd. Javlja
zavisnosti od povećanja ostalih se visoko L čak i ako skor nije preko 70, zato što oni vole socijalno okruženje pa onda lažu. ? U ovoj formi MMPI202 koju mi i radimo, postoje još neke dodatne skale. Skale koje služe da daju dodatnu argumentaciju u tvrdjenju koje izvodimo na osnovu skorova dobijenih na
liničkim skalama, daju sigurnost da se zajsta radi o tom tipu poremećaja. Naš zaključak NIKADA ne sme da se zasniva na ovim dodatnim skalama. One nas samo dodatno uveravaju da smo na pravom putu, ali ne mogu da budu kriterijumske varijable. One ne odredjuju
kategoriju,nego dopunjuju zaključak koji smo doneli na osnovu kliničkih varijabli i to tek kada smo odredili da je protokol validan i da može da se interpretira. Nemaju sve forme MMPI ove dodatne skale, ali mi radimo sa tim koji ima. Dodatne skale:
Si - socijalna introverzija. Visoki skorovi ukazujuna introverziju, ne ekstroverziju. Osoba je
povučena, inhibirana, socijalno anksiozna. Visoki skorovi su osobe koje se plaše kako će biti
procenjene od strane drugih ljudi, naročto kada se nalaze u nepoznatim situacijama, u većoj grupi ljudi i koji su inhibirani u socijalnim interakcijama. An - manifestna anskioznost. Klinička Pt skala meri
latentntnu anksioznost,unutrašnju koju ne vidimo direktno u ponašanju. Dok ova meri manifestnu anksioznost. meri agresivnost. U kliničkoj skali Pd (psihopatske devijacije) se meri latentna agresivnost, nešto što puni psihopatiju, ali nije dominantna osobina. Postoje psihopate koje Ag -
nisu na prvu loptu agresivni. Dok se ovde meri takodje agresij a, ali koja puni rezervoare nekih drugih dimenzija. Kao neka latentna dimenzija. ?Trebalo bi da ovo bude manifestna agresija?
diferencira psihoze, lista kritičnih ajtema. Njom možemo da procenimo početak disocijacije, početak psihotičnog procesa ili sklonosti da se tako prikažemo (da bismo se oslobodili vojske npr.) odnosno da bismo razliovali odgovore koji su bizarni, zato što osoba ne razume šta s mo je pitali, od prave psihoze. Da bismo govorili o postojanju prave psihoze, neke sch strukture, moraju da budu povećani skrovi na Sc i F skali i ovoj Ci skali i onda možemo argumentovano da govorimo o početku nekog psihotičnog procesa. Uvek govorimo o početku psihotičnog procesa, ne o struktuiranom oboljenju. Ne bismo ni mogli da merimo Ci -
struktuirano oboljenje, ne bi mogao da radi test, a i samo oboljenje je vidljivo
(karakteristično). Postoje i druge forme MMPI kod kojih su kliničke skale iste s tim što neke podrazumevaju još neke dodatne skale. Sada izbačena skala femininust - maskulinust koja je izbačena zbog političke koretnosti, polnih prava itd. U grupnoj formi testa na postoje dodatne skale koje omogućavaju da dopunimo nalaz, već samo kliničke i kontrolne skale. MMPI ima namerno ugradjene verbalne nejasnoće koje imaju za cilj da zbune ispitanika, odnosno da bi se izbeglo odgovaranje po inerciji. Dihotomna je forma odgovora, samo odgovaraju sa da i ne. Da bi se izbeglo mehaničko ubacivanje kartica (bez razmisljanja),
ubačene su verbalne nejasnoće kako bi razmišljali o odgovoru. Verbalne nejasnoće su u formi duplih negacija. Što znači da se automatski otpadaju oni ispitanci koji imaju niži IQ, stariji (preko 60ak god), neobrazovani, dementni.
Uslovi za zadavanje: mora imati izmedju 16 i 60 god otprilike, IQ veći od 90, ne zadaje se ispitanicima koji imaju organicitet. Pravila za validnost, protokol je upotrebljiv ako skorovi ne prelaze skorove 70-80-70 na
kontrolnim skalama. Postoje dva slučaja kada protokol nije upotrebljiv (nevalidni profili). Kada ističe patologiju ili kada prikriva patologiju iz bilo kog razloga. O dnosno to su: disimulativni (prikrivanje patologije) i simulativni (ističe patologiju) profili. Prvo proveravamo skale validnosti, pa tek onda čitamo kliničke skale. Primeri: 1.
Izrazito visoko L, izrazito nisko F i izrazito visoko K. On laže na razne načine, i svesno i nesvesno. Većina ljudi postiže skorove izmedju 50 i 70, a na ovom profilu su oni ispod 50 što znači da imamo disimulativni profil. Ovakav profil podrazumeva
prikrivanje patologije,iz
straha da mu ne pročitamo kako on funkcioniše i onda laže na sve moguće načine i sve funkcije su snižene. Ovakav profil ćemo najčešće dobiti kada radimo testiranje za posao, prikriva patologiju pomoću socijalno poželjnih odgovora. Kod MMPI je dobro što se on može ponoviti kroz nekoliko dana i onda možemo dobiti sliku njegovog akutnog raspoloženja.
2.
Izrazito sniženo L i K i izrazito povećano F, to je simulativni profil. Još su svi skorovi značajno povišeni. Nema nameru da daje socijalno poželjne odgovore (može da bude antikonformizam, ali ne uz visoko F i sniženo K). U težnji da izbegne nešto, odnosno da bi se prikazao da je bolestan, a ne može da odredi šta bi to billo najbolesnije on stavi svuda da. Vidimo da čovek simulira ludilo i onda nemamo ništa od nalaza. Na ovom profilu imam Sc, Ci i F povećano, ali ne možemo reci da je to psihoza zato što je i sve ostalo povećano, nije validan profil.
Da bismo čitali počeli sa čitanjem profila, prvo gledamo da li je validan ili nije tako što gledamo kontrolne skale. Pored toga na kontrolnim skalama gledamo i šta je povećano u odnosu na šta. L je sniženo u odnosu na F i K, što znači da ispitanik nije sklon davanju socijalno poželjnih odgovora, nije ih ulepšavao. F i K su nešto povećani, ali u ovom slučaju pre svega K. Iako nemamo preko T skora 70 i kaakterističan oblik, mi tumačimo t e skorove zato što nam govore o ponašanju, konativnom stilu našeg ispitanika. Što znači da ova osoba, koja ima ovaj profil, ima jaku ego kontrolu odnosno ima potrebu da stalno kontroliše sebe nesvesnim putem, mehanizmi odbrane rade, najčešće potiskivanje. Kako znamo da je to potiskivanje? Gledamo kliničke skale. Povećanje na skalama koje mere neurotsku strukturu ličnosti i to Hs, D i H y pored ove tri skale gledamo i povećanje na Pt uz izraziti pad na skali Ma. Najviše je odstupanje na Hs skali, gde T skor prelazi 70, imamo jednu patologiju. Uvek dajemo naslov našem profilu, to su najviši skorovi, bili oni u patologiji (preko 70) ili ne, štrčci. U ovom slučaju to će biti Hs, D, Hy i to tim redom. Idu redom od najvišeg skora pa prva tri, dovoljno je za ime profila. Uvek se gledaju samo kliničke skale, nikada one dodatne. Dijagnoza samo na osnovu kliničkih skala. Nijedan test ne može da nam zameni ličnu Primer profila:
procenu i opis kao osnovnu dijagnoze simptomantologije.
Hipohondrija dominira celom uz regresivno ponašanje, sklonost ka povremenih depresivnih epizoda, svakako
kliničkom slikom, zato što je Hs najviše, samooptuživanji i samokrivice, sa mogućnošću osoba koja je uvek brižna i definiše svoj život u odnosu na svoje telesno zdravlje (somatizacija), ali postoji i velika verovatnoća da postoji i realno organsko oboljenje. To znamo iz intervjua sa ispitanikom i znamo na osnovu istorije slučaja i zato što je došao sa uputnim pitanjem i sa pretpostavkom da je već obavio obavezne preglede. Najbolja je individualna forma, kada je reč o knliničkom merenju zato što postoji neposredan razgovor sa pacijentom.Sve anksiozne forme i depresija i hipohondrija i histerija imaju zajedničko poreklo samo što se to kod ovog ispitanika manifestovalo kroz hipohondrijazu. On je tu anksioznost vezao za opsednutost svom zdravljem, brigi o telesnom. Mi vidimo na osnovu povećanja Pt, a sniženoj Sc skali mi znamo da to nije jedna agitacije koja definiše proces disocijacije što uvodi u psihotičnu formu, nego je to neurotski oblik ponašanja pri čemu je ta neuroza ili
ansioznost pre svega definisana hipohondrijom. Ali postoji mogućnost somatizacije i depresivne ekting aut reakcij e. Svakako, imamo samooptuživanje i sklonost ka regresivnom ponašanju. Svi i neurotski poremećaji imaju jedan nesvesni cilj a to je manipulativnost sekundarna dobit. U stresnim situacijama reaguje kroz s omatizaciju pre neko kroz depresiju.
Sledeći profil: Čak četiri kliničke skale ušle u opis. Prvo gledamo kontrolne skale, validan je. Nizak je L, ne laže na socijalno prihvatljiv način. K je nisko što znači da su loši mehanizmi odbrane, ego radi loš posao, koristi neadekvatne mehanizme, ima lošu kontrolu impulsa, visok stepen dezinhibicije. F dominira profilom (prelazi T skor 70) , ali to ne mora da znači da su to neke bizarne, sumanute ideje kao kod sch, ali jedna precenjena ideja koja postoji kod
patoloških oblika ispoljavanja. Imamo kliničke argumente da kažemo da ima neke patologije. Prvo je povišeno D, pa Hs, pa Hy i na kraju Pt visoko koji je dobar za definiciju tipa depresije. Ako gledamo da je neurotska depresija, onda na osnovu F bismo mogli da kažemo da ima osećanjeništavnosti, bespomoćnosti, bezvoljnosti, „tako mi i treba“ , ahedonija itd. Onda bi K bila dezinhibicija, ali zbog visokog Pt, vidimo da je to onda agitacija. Uznemirenost je toliko jaka, ne rade mehanizmi odbrane, poja čana anksioznost u psihasteniju. Dodatna agitacija u komb inaciji sa D jaka depresivna agitiranost koja će re dje da konvertuje
na somatiku, a više će da ide ka opsesivno kompulsivnim poremećajima ponašanja, pored neurotske depresije, vidimo i rigidnost u ponašanju uz visoku dozu perfekcionizma.
