Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
FOTOGRAFIJA ZA WEB
www.webnovinar.org
1/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić 81
KAKO DA FOTOGAFIŠETE ZA WEB Svakome može poslužiti bolje razumevanje osnova digitalne fotografije, bez obzira da li će slikati turističke atrakcije ili događaje za vesti. Prednosti digitalnih kamera u odnosu na klasične su mnoge. One uključuju: • Pravljenje velikog broja slika i mogućnost da ih vidite odmah po fotografisanju. • Prebacivanje slika na računar gde ih možete podeliti sa svetom, putem Mreže. • Ne morate da kupujete film, a samo slike koje želite da uradite, plaćate. U mnogim sferama života, digitalna fotografija se koristi svaki dan. Policajci, vatrogasci, agenti za nekretnine i osiguranje, naučnici, doktori i zubari su samo neki od njih. Ključ razumevanja digitalne fotografije je u pikselima. Piksel (Pixel) je skraćenica za “PICTure Element“. On se često rezonuje kao mali kvadratić uz pomoć koga računar prikazuje sliku. Zamislite mozaik u kome je slikar nacrtao na hiljade malih kvadratića. To je piksel. Samo na ekranu. Ako kupujete digitalnu kameru, broj megapiksela je prva karakteristika koju ćete gledati kako bi suzili svoj izbor. Megapiksel predstavlja milion piksela. Na primer, standardna digitalna kamera ima 3.2 megapiksela, jer može da napravi najveću fotografiju koja je široka 2,048 piksela i visoka 1,536 piksela tall, što znači 2,048 x 1,536 = 3,145,728. Ako koristite sav potencijal koji ima slika od 3.2 megapiksela, možete da štampate visoko kvalitetnu fotografiju veličine 5 x 7 inča. Kamere snimaju fotografije na memorijskim karticama za skladištenje informacija. Više piksela u fotografiji, više bajtova će vam biti potrebno za skladištenje slike. Kameru možete podesiti da koristi manji broj piksela kako bi sačuvali prostor na memorijskoj kartici, ali pošto su kartice velikog kapaciteta (512MB ili 1GB) veoma jeftine to nije potrebno raditi. Kada su u pitanju elektronski podaci, rezolucija je mera piksela koji su vidljivi ljudskom oku. Računari imaju različita podešavanja i mogučnosti. Neki mogu da prikažu više, a neki manje informacija na ekranu. Najčešća rezolucija prikaza je 1024 x 768. Kad kod možete, koristite digitalnu kameru. Znači, u pitanju je aparat koji snima statične slike, a ne video kamera ili aparat sa već www.webnovinar.org
2/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić zastarelim filmom za razvijanje. Na taj način, bićete u mogučnosti da brže i lakše prebacite sliku u format pogodan za web, a rezultat će biti kvalitetniji. Kada imate priliku da birate, digitalna kamera je odlična odluka, mada je nekada lakše skidati sličice (frejmove) sa video snimaka ili koristiti svoj mobilni telefon. Ako ne posedujte ovu vrstu kamere, naravno da je moguće, uz štampane fotografije i skener, postići pristojan kvalitet za web. Samo, budite spremni da potrošite neko vreme u izradi fotografija (npr. u nekoj foto radnji) i prebacivanju na računar, uz pomoć skenera. Postoje tri načina da slikate nešto: • sa prirodnim (ambijentalnim) svetlom • sa blicom kao primernim izvorom svetlosti • sa mešavinom blica i ambijentalnog svetla Kada imate nameru da objavite neku fotografiju na webu, imajte na umu sledeće: • • • • • • • • • • •
• •
Slikajte aktivne fotografije. Čak i akciju. Priđite objektu interesovanja. Budite svesni okvira svog kadra. Nema potrebe da sečete ljude, njihove noge ili glave, na primer. Osoba sa kojom radite intervju će verovatno želeti da vam pozira. Uradite nekoliko pozerskih, a zatim i spontanih slika. Obratite pažnju na pozadinu slike. Zidovi su veoma dosadni. Previše šarene pozadine smetaju. Uverite se da drveće, stubovi i ostali segmenti slike “ne rastu“ iz glave osobe koju slikates. Držite sunce iza sebe. Koristite stalak za slike u mraku, kada upotrebljavate opciju “long exposure“. Slikajte iz različitih uglova i sa različitih lokacija. Ma gde je to moguće, koristite prirodno svetlo, umesto reflektora ili unutrašnjeg osvetljenja. Primenite pravilo “trećine“: Podelite vaš kadar dvema jednakim vertikalnim i horizontalnim linijama. Onda postavite objekte i subjekte vaše fotografije na linije i njihove preseke. Koristite prirodne linije (kao što je put ili ivica zgrade), kako bi kreirali red i perspektivu u vašim fotografijama. Fotografišite dista. Neželjene slike ćete lako obrisati.
Slike koje se pojave na Mreži, moraju biti dovoljno male. Smanjujući veličinu fotografije, to isto radimo i sa veličinom fajla. Ovo omogućava lako skidanje tih sadržaja sa Interneta i njihovo gledanje u pregledaču web stranica. Slike koje sadrže dosta boja i sitnih detalja lošije izgledaju kada se kompresuju (smanje). S tim znanjem, neka pravila fotografisanja za web se menjaju: www.webnovinar.org
3/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić • •
Čiste pozadine, naročito iza lica, pomažu da se fotografija smanji, a da ne postane konfuzna. Fokusiranje na detalje je veoma bitno, naročito za web, jer će slika biti prilično mala kada se prikaže na web stranici.
Mali detalji, fotografisani sa neke razdaljine, neće izgledati dobro, sem ako iza njih nije jasna pozadina. Na primer, imamo sliku u kojoj fudbaler šutira loptu. Ona će slabije biti vidljiva u odnosu na publiku, ali ako u pozadini dominira trava ili nebo, detalj lopte će lepo biti predstavljen. Uvek budite svesni da mnogo više slika možete da uključite u onlajn priču, u odnosu na tekst u novinama ili vest na televiziji. Zato, fotografišite mnogo! UPOZNAVANJE SA GRAFIČKIM SADRŽAJEM Samo dva formata za sliku GIF i JPEG, su sigurni za web. Ponekada se takođe koristi i PNG, ali ga ne podržavaju svi web pregledači (brauzeri). Kada konvertujemo (prebacujemo) neki elektronski format za sliku u GIF ili JPEG, neki podaci se uvek izgube. Najčešće se smanji broj boja. Kada smanjite sliku, što je često neophodno, dobijate manju veličinu fajla i brže prikazivanje na Internetu. GIF je skraćenica za “Graphic Interchange Format“. GIF ne može da koristi više od 256 boja. Možete smanjivati veličinu GIF fajla tako što smanjujete broj boja koje slika koristi. Zato što postoji samo 256 dostupnih boja, kompresija ove vrste fajla je prikladnija za slike i ilustracije koje sadrže manje boja i velike jednobojne površine. JPEG ili “Joint Photographic Experts Group“ koristi hiljade, nekada i milione boja. Ovaj format se više upotrebljava za fotografije sa dosta senki gradiranih i pomešanih boja. Sve web slike, bez obzira da li su fotografije, grafici ili ilustracije, moraju da budu snimljeni u jednom od dva formata (GIF ili JPEG). Možete da koristite bilo koji program za baratanje fotografijom, kako bi napravili takve fotografije. Neke od najčešćih aplikacija za te svrhe su “Adobe Photoshop“, “Adobe Photoshop Elements“, “Adobe Illustrator“ i “Macromedia Fireworks“. Mnogi drugi programi su dostupni, ali ova četri daju fleksibilnost i mogu da prave fajlove spremne za publikovanje na Mreži. U ovom tekstu biće prikazana upotreba aplikacije “Adobe Photoshop“, za kreiranje i menjanje slika.
KVALITET
Rezolucija je merilo kvaliteta, ali samo delimično. Ona se meri u pikselima, mallim tačkicama koje koriste monitori računara za prikaz www.webnovinar.org
4/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić slike. Verovatno ste primetili da web grafika ne izgleda tako lepo kada je štampana na papiru. To je jer monitor računara prikazuje samo 72 piksela (ili “dpi“) po inču, a urađena slika dobrog kvaliteta je 300 dpi (200 dpi se koristi za novine a 300 dpi za časopise). Elem, ako pronađete sliku na webu, i napravite je većom nego što jeste, kvalitet će biti loš. Postoje neki izuzeci. Jednostavni grafički sadržaj, kao što su sličice delova navigacionog menija, neki simboli ili tekst, su najbolji urađeni u rezoluciji pogodnoj za web. Ako upotrebljavate visoku rezoluciju, pogodnu za štampu, umesto standardne rezolucije od 72 dpi, za web grafiku, vaša slika će biti veoma velika na ekranu. U stvri, izgledaće mnogo veća nego kada je uradite na papiru. Neophodno je, znači, da uvek budete svesni rezolucije slike kako ne bi kojim slučajem napravili prevelike slike za objavljivanje na Mreži. Generalno je pravilo da prvo slikate fotografije visokog kvaliteta, kako bi onda smanjili veličinu i prilagodili ih upotrebi za web. Kreiranje slika u većoj rezoluciji nego što vam je stvarno potrebna je korisno za budučnost, jer će se ukazati prilika da nešto štampate, a samim tim su vam potrebne i veće slike. Na primer, potrebna vam je visoka rezolucija logotipa vaše firme, jer će biti korišćen u više veličina i za različite svrhe. Za fotografije, po prebacivanju materijala sa digitalne kamere na računar, automatski ispravite boje pri visokoj razoluciji. Kada ste zadovoljni izgledom, promenite veličinu slike, tj. smanjite rezoluciju, kako bi napravili sliku pogodnu za web. Kako izabrati pravu veličinu slike? Ako objavljujete sliku na vaš blog, trebaće vam fotografija male rezolucije. Ukoliko niste sigurni koliko je to tačno, saznajte koliko piksela ima neka referentna slika na webu. Desnim klikom na tu fotografiju, dobijate meni iz koga birate Properties. Dodatni prozor će se otvoriti i u njemu pišu dimenzije u pikselima. Ispod su primeri nekih rezolucija. Sve, sem rezolucije u prvom redu je dobro za prikazivanje na webu. Dimenzije u pikselima
Veličina fajla
1600 x 1200 (skoro 2 megapiksela)
576 KB
600 x 450
81 KB
440 x 330
43 KB
320 x 240
23 KB
www.webnovinar.org
5/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić 96 x 72 (sličica)
2 KB
http://technology.sympatico.msn.ca/Understanding+Resoluti on/Photography/TakingPictures/Articles/UnderstandingResol ution.htm?isfa=1 PRIPREMA SLIKA I FOTOGRAFIJA ZA WEB Evo nekih saveta za brže i kvalitetnije prikazivanje vaših fotografija. Da bi spremili sliku za prezentovanje na webu, pratite sledeće korake: Ako je u pitanju fotografija ili umetnička slika, koristite rezoluciju od 300 dpi. Ako pravite nešto jednostavnije, samo za potrebe web stranice, podesite rezoluciju na 72. dpi. Fotografiju prebacite sa vaše digitalne kamere ili je skenirajte. Ovaj proces zavisi od aparata koji koristite i njegovog softvera. Obično ćete povezati kameru putem USB ulaza, za računar ili ćete koristiti čitač kartica na računaru. Slika će verovatno završiti u direktorijumu (folderu) za fotografije, sem ako ne izaberete drugu lokaciju. Uz pomoć alata za crtanje i oblikovanje, ubacivanjem teksta i koristeći ostale pomagala, napravite željenu ilustraciju. Najvažnije je da fotografiji automatski izmenite boje i osvetljenje, kako bi postigla optimalan izgled. Snimite fajl u početnom formatu. Ovo je dobro ako želimo da unesemo još izmena u budućnosti. Znači, ako zaželite da vašu sliku menjate kasnije, bićete u mogućnosti da to uradite na najbolji mogući način. Zatim, ako je potrebno, smanjite rezoluciju, tj. širinu i visinu slike u pikselima. Snimite fajl u odgovarajućem formatu, najčešće JPEG, ili za ilustracije, GIF. Neke aplikacije će vam kao “preview”, prikazati rezultat ovakvih izmena, pre nego što ih izvedete. Da bi utvrdili koliko će biti potrebno vremena, da se jedna slika prikaže na Internetu moramo uzeti više predpostavki. Na primer, zamislimo da vaša publika koristi 56K modem na računaru srednje brzine, ne opterećuje vezu ka Internetu skidajući druge sadržaje (imejl ili neke video zapise), i da ne postoji zakrčenje između njega i web servera kome pristupa. Vidite, ovo je komplikovano pitanje.
www.webnovinar.org
6/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić Ključ pripreme slike za web je kompromis. Generalno, što bolje izgleda vaša slika, njen fajl će biti veći. To znači da će više vremena biti potrebno da ona bude prikazana. Vaš posao je da pronađete kompromis između kvaliteta i veličine fajla. Razmotrite sledeće: • Da li vaša slika prenosi krucijalnu informaciju? Ako je slika bitna, pripremite kvalitetniji primerak za web. • Da li će slika biti prikazana na stranici sa mnogo drugih ilustracija? Ako hoće, snimite manji fajl • Da li će posetilac vašeg sajta primetiti da kvalitet slike nije zadovoljavajući? • Ako je u pitanju portret, idite na viši kvalitet. PROVERA I PROMENA REZOLUCIJE 1. Otvorite sliku u Fotošopu (Photoshop) ili ACDsee-u, kako bi podesili rezoluciju. Idite na Image > Image Size kako bi otvorili Image Size prozor. Ovde možete menjati širinu i visinu slike i rezoluciju. Ako koristite ACDsee, idite na Modify, resize. 3. Imate nekoliko načina da izvršite željenu operaciju. Izaberite Pixels. Za izmenu rezolucije fotografije, unesite željenu vrednost u polja Width (širina) i Height (visina). Kliknite OK. 4. Sada kliknite Estimate new file size, kako bi videli da li odgovara veličina buduće fotografije za web. 5. Ako je ovo OK, idite na Done i snimite izmenu. 6. Aplikacija vas vraća na fotografiju koja još nije snimljena. Idite na File i save as, da ne bi izgubili originalnu fotografiju. SEČENJE ILUSTRACIJA Često je potrebno da isečete fotografiju, kako bi izolovali željenje elemente i otklonili nepotrebni materijal. Na primer, ako želite prikazati samo Irenu Mikinu, jer o njoj pravite reportažu, a na jedinoj njenoj fotografiji koju imate dominra velika zgrada, a ne ona, biće neophodno da isečete sliku, da bi je fokusirali.
www.webnovinar.org
7/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić ACDsee ima alat za sečenje (Crop). On je će vam biti dostupan, ako ga izaberete u “Modify“ paleti opcija. Pratite sledeće korake kako bi isekli fotografiju: 1. Izaberite Crop alat. 2. Smanjujte, povećavajte i vucite prozorče, kako bi izabrali finalni prikaz. Program zatamnjuje delove slike koji će biti odstranjeni. 3. Prilagođavajte ivice isečene zone, sve dok ne budete zadovoljni ostatkom. 4. Kliknite dva puta unutar isečene zone. Softver će iseći sliku, ostavljajući deo koji ste prethodno definisali. Sada možete da snimite, menjate veličinu ili boju i drugo. PODEŠAVANJE OSVETELJENJA I BOJE Obavezni korak, pre nego što smanjite sliku, je optimizacija svetla i boje. Kada učitate fotografiju u ACDsee programu, kliknite Modify, i odmah zatim, Edit mode. Dolazite do menija za izmene. Ovde ima tri osnovne opcije koje ćemo konsultovati. Prvo kliknite na Exposure (ekspozicija). Program za obradu fotografija će preporučiti odgovarajuće parametre. Dovoljno je da kliknete da dugme Done, da bi prihvatili izmene. Isto ovo uradite sa Shadow/highlight. Ova opcija će osvetliti sliku. Kada uđete u sekciju za podešavanje boja (Color), sami birate kontrast, u delu Auto Color. Za najveći intenzitet boja, izaberite maksimum, pomerajući plavu liniju skroz u desno.
OBJAVLJIVANJE FOTOGRAFIJA NA WEBU Na Mreži su prisutne mnoge opcije za postavljanje fotografija. Ako uređujete sajt za vesti, vaši foto materjali će sigurno biti postavljeni u bazi podataka vašeg servera. Pri tome, ova vrsta sadržaja ne koristi samo za ilustrovanje tekstova, već govori sama za sebe u galeriji fotografija. Vizuelni sadržaju mogu mnogo da dočaraju vašu www.webnovinar.org
8/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić vest, a potpis za sliku, ključne reči i naslov ih upotpunjuju. Neke kompanije se odlučuju da svoje materjale postave na specijalizovanim sajtovima za društveno umrežavanje jer će na taj način biti dostupni dodatnom saobraćaju i komentarima učesnika u diskusiji. Ovde se povezuju profesionalci i amateri sa različitim usmerenjima i hobijima. Oni u velikom broju slučajeva, aktivno daju ključne reči materijalima i na taj način pospešuju njihovu dostupnost, putem pretrage. Bez obzira da li vaš mediji ima svoju sopstvenu galeriju fotografija potrebno je da pudete prisutni i na nekom društvenom servisu za fotografije. Zato ćemo u narednim redovima, predstaviti jedan od njih. Flikr (Flickr) je jedan od prvih WEB 2.0 sajtova. Predstavlja platformu za onlajn društvo blogera i profesionalnih fotografa. Na stranicama Flikera ima više od milijardu fotografija. Kanadska kompanija Ludikorp ga je napravila da podrži svoju video igricu. U martu 2005. godine Flikr je kupio Jahu (Yahoo) i premestio servere u Ameriku, što znači da sve fotografije podležu ingerenciji njihovog zakona.
Flikr portal omogućava: da pronađete i koristite nečiju fotografiju (čak i za vaš časopis, ako je Creative Commons licenca primenjena) da skladištite sopstvene ili kompanijske materijale u više različitih rezolucija, što omgućava brzo učitavanje i opciju da istu sliku skinete u verziji visokog kvaliteta pa pregledate slike koje vas zanimaju, učlanjujete se u grupe, komentarišete i ocenjujete tuđe radove Skladištenje velikog broja slika se naplaćuje kao dodatna usluga Da bi koristili ovaj svojevrstan web servis, potrebno je učlaniti se. Pristupite mu na adresi www.flickr.com. Otvaranje naloga je jednostavno i brzo. Posle toga, možete kreirati tri seta fotografija. Za prebacivanje slika na Flikr server (http://www.flickr.com/photos/upload/), dovoljno je da kliknete Choose photos (izaberite fotografije sa vašeg hard diska).
www.webnovinar.org
9/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
Kada ste se odlučili za jednu, ili više fotografija, servis otvara prozor u kome prikazuje ime izabranog fajla, njegovu veličinu i malu kantu za smeće, u slučaju da ste se predomislili. Ispod je prikazana opcija pomoću koje možete dodati još fotografija i, pored nje, ukupna veličina svih materijala stavljenih na listu za prebacivanje na server.
Ispod opisanih opcija nalai se prozorčić za podešavanje privatnosti. Ovde definišete ko će sliku moći da vidi. Ako se opredelite za Public, slika će biti javna, dok u okviru Private sekcije imate mogučnost da sliku pokažete samo prijateljima ili porodici. Kada ste opredelili svoj izbor, kliknite Upload Photos.
Pojavljuje se linija. Ona prikazuje napredak prebacivanja fajla na Flikerov server.
Pošto je operacija uspešno izvršena, umesto korpe za otpatke, pored imena fajla ukazuje se zeleni marker. Izaberite prelazak na sledeći korak, dodavanje opisa (add a description).
www.webnovinar.org
10/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
Ako ste prebacili više fotografija možete, svima njima od jednom da prilepite iste ključne reči. Nema potrebe da budete škrti. Nasuprot tome, pustite mašti na volju. Ako budete kreativni i ispišete sve što vam padne na pamet, a povezano je sa vašim materijalom, korisnici Mreže će vas lakše probaći.
Sa desne strane, imate mogučnost da odaberete set, ili drugim rečima kategoriju, u kojoj želite da bude ova fotografija. Setove pravite sami, besplatnim nalozima je dozvoljeno da imaju do 3 seta.
Kada ste dodelili set, potrebno je opisati sliku. Bitne su tri opcije, prvo davanje naslova fotografiji, pri čemu koristite pravila za naslovljavanje tekstova na webu. Dakle, poželjno je da naslovi slika budu štu duži i deskriptivniji. U opisu, ispod nalova stavite sve ono što se ne vidi na slici, ponovo, dosta duže od potpisa za sliku koji se mogu videti u dnevnim novinama.
www.webnovinar.org
11/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić Kada ste popunili sva ponuđena polja, izaberite opciju Save this batch.
Sada dolazite do osnovne strane na kojoj su prikazane sve vaše fotografije, po dve u devet redova. Izgled naslovne stranice prikazane na adresi: http://www.flickr.com/photos/korisnickoime/. Forma može da se promeni, a potencijalne posetioce možete usmeriti ka Slideshow stranici. Ona automatski prikazuje vaše slike.
Sa desne strane se nalazi meni u kome možete izabrati prikaz jednog od setova. Kada klikne na sličicu pored naziva seta, posetilac vaših fotografija će biti u prilici da pogleda sve fotografije kojima ste dodelili taj set. Svaka kategorija ove vrste ima vodeću fotografiju i opis, a sa desne strane su prikazane svi radovi u vidu naslaganih sličica. Kada kliknemo na jednu od njih, dobijamo uvećani prikaz fotografije, zajedno sa svim unetim informacijama (naslov, opis,
www.webnovinar.org
12/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić ključne reči). Sa desne strane se nalazi navigacioni meni. On prikazuje sličice kao ilustracije onoga što se nalazi ispred i iza.
U meniju iznad fotografije imate opciju da objavite sliku na nekom blogu (mada to možete uraditi i ručno tako što ćete iskopirati adresu slike). Elem, kada kliknete na Blog this, započećete proces jednokratni proces davanja dozvole vašem blogu da prihvati slike sa Flikera. Na primer, ako iz padajućeg menija izaberemo Blogger, i kliknemo Next, servis će nas uputiti da se ulogujemo u Gugl, ako to već nismo učinili kako bi obavili verifikaciju. Ovaj proces je jednostavan. Dovoljno je da kliknete Grant access. Zatim, izaberite svoj blog i proverite sve podatke. Posle ovog koraka možete se opredeliti kako će Fliker da objavljuje fotografije na vašem blogu (veličina i raspored u odnosu na tekst). Kada ste obavili podešavanje, vratite se do slike koju želite da postujete i ponovo kliknite Blog this. Posle unošenja teksta koji ide uz vašu fotografiju, ona će biti objavljena. Postoji još nekoliko korisnih opcija u meniju koji se nalazi iznad slike, prvenstveno All sizes, koja vam omogućava da vidite sve dostupne veličine neke fotografije.
www.webnovinar.org
13/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
Svaki bloger ali i organizacija želi da na svom sajtu ima integrisan Fliker bedž. Obično se sa desne strane nalazi fid (feed) svežih sličica koje ste prebacili na foto servis. Bedž možete pronaći na stranici http://www.flickr.com/badge.gne. Ovde su ponuđene dve opcije koje se razlikuju u veličini i izgledu, u zavistnosti od toga da li se koristi HTML ili FLEŠ tehnologija. Posle izbora, kliknite Choose content. Tu dalje možete izabrati da li će samo vaš sadržaj biti prikazan, ili fotografije iz neke Fliker grupe čiji ste član, ili možda javne fotografije označene sa nekim tagom. Zatim, birate detalje izgleda i, na kraju boje likova, teksta, granica i pozadine vašeg bedža. Kada ste to obavili, ostalo je samo da iskopirate dobijen kod u novi JAVA SCRIPT elemenat vašeg bloga.
www.webnovinar.org
14/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
SAVETI ZA BOLJE FOTOGRAFISANJE 1. Približite se. Bolji rezultat dobijate ako ste na malom odstojanju od predmeta pažnje. Možda se čak nećete osećati prijatno jer svaka osoba ima svoj lični prostor. Ne plašite se dauđete u tu zonu, kako bi napravili bolju sliku. Rezultat će biti vredan trenutne nelagodnosti. Jednostavno I srdačno ponašanje, sa vaše strane, pomoći će opuštanju ljudi koje fotografišete. Koncentrišite se na lica, sem ako ne postoji jači razlog da uključite i druge elove predmetne osobe. Pobrinite se da objektiv vaše digitalne kamere uvek bude čist. Dobro je imati naviku da zatvarate objektiv, sem ako vaš aparat to automatski ne radi. Sa vremena na vreme očistite oobjektiv koristeći, specijalno u te svrhe namenjenu, tanku maramicu. Pročitajte upustvo koje ste dobili uz kameru. Daće vam vredne informacije koje važe samo za opremu koju koristite. Možete držati
www.webnovinar.org
15/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić ovu brošuru pri ruci. Izvežbajte se na svojoj digitalnoj kameri, pre nego što slikate bilo šta važno. Naučite da vidite ono što kamera vidi. Ljudi fokusiraju svoju pažnju selektivno. Ako pazite na svoju bebu koje sedi u visokoj stolici, vi ćete gledati smo nju. Kamera će, sa druge strane, videti I neuredan kuhinjski sto, iza bebe. Ovo će skrenuti pažnju sa bebe u fotografiji. Oštrite svoje veštine za kompoziciju: vežbajte gledanje kroz okular. Pobrinite se da je ono što vidite, stvarno efekat koji želite da postignete. Pokušajte da predmet vašeg interesovanja ne bude u centru fotografije. Koristite pravilo “trećine”. Zamislite da je vaš okular mreža linija. Locirajte predmet fotografije između graničnih tačaka ili linija, kako bi rezultat bio vizuelno interesantan.
by AmUnivers Očekujte dobru fotografiju. Ako želite da napravite sliku mačke, a znate da ona obožava neko mesto na kauču, spremite stvari pre nego što ona počne da se igra. Možete odmah da uradite neke probne slike. Kada se akcija dogodi, bićete spremni I na mestu događaja. Ostaje vam da pripremite podešavanja, na osnovu probnog snimanja I nanišanite, kako bi zabelećili akciju. Budite na jednom mestu. Na taj način dobijate bolje slike, nego da se pomerate sa akcijom. Držite kameru čvrsto. Stalak može da pomogne, ali definitivno, on nije dogovor u svim situacijama. Kada držite kameru, naslonite se na zid, drvo, ili drugi oslonac, kako bi bili mirni. Pre nego što slikate, opustite se polako i nežno pritisnite odgovarajuće dugme na vašem foto aparatu. Ako pritisnete dugme za slikanje jako, rezultat će biti mutan. Vežbajte nežan stisak, sve dok ta aktivnost ne postane vaša druga priroda. Eksperimentišite slikajući iz raznih uglova. Slikajte horizontalne i vertikalne fotografije, portrete i totale. Koristite različitu kompoziciju, osvetljenje, razdaljinu od subjekta kao i pozadinu.
www.webnovinar.org
16/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić Imajte na umu gde se nalazi izvor svetlosti. Direktno svetlo prouzrokuje neravnomerno osvetljenje I zatamljene delove fotografija. People and animals with light in their eyes also tend to squint. Kad god je moguće koristie indirektno ili pozadinsko osvetljenje. Ako je sunce uvek iza vas, uspećete da poboljšate rezultat. Kada slikate napolju, trudite se da to radite rano ujutru ili kasno posle podne. Za slikanje su i bolji oblačni dani. Za sunčane dane ili nedostatak svetla, upotrebljavajte blic. Izbegnite “crvene oči”, koje se dobijaju kada se svetlo blica odbije od očiju ljudi koje fotografišete. Ako je moguće, postavite blic, malo dalje of foto aparata, ili slikajte malo iznad ili ispod nivoa očiju ljudi. Pomaže i kada oni malo pomere glavu na jednu stranu. Ako ništa od ovoga ne upali I imate crvene oči na vašim fotografijama, ostaje vam njihova laka obrada u nekom od za to namenjenih programa Obavezno slikajte spontano. Posle fotografisanja osobe koja pozira, napravite još jednu sliku veoma brzo. Ovo će uhvatiti prirodnije crte lica u odnosu na portret za koji neka osoba pozira. Vežbajte, vežbajte i vežbajte. Iskustvo je vaš najbolji učitelj. Bolje je slikati neke fotografije, čisto radi vežbe, nego da propustite, neki za vas bitan i nazamenjiv prizor. http://www.picture.com/infocus/hints.asp NAJČEŠĆE GREŠKE U FOTOGRAFISANJU Ljudi prave mnoge greške. One uništavaju dorbu fotografiju ili mogu sprečiti sebe u nameri da je naprave. SLIKE SU PREVIŠE RAZUĐENE (PRAVILO: MALO JE VIŠE) U fotografiji, manje je češće više. Pre nego što pritisnete dugme za fotografisanje, zapitajte se šta ste prvo primetili u sceni zbog koje ste poželeli da imate neku sliku. Onda, pokušajte da izolujete ono što ste prvo primetili, a da ne uključite mnogo više od toga u kadar. Ako ne postupite na taj način, vaša publika može da se zbuni pitajući se šta ste hteli da pokažete I zašto ste se uopšte mučili da fotografišete. Uporedite ovu sliku iz centralne zone Filadelfije sa detaljom jedne zgrade, ispod nje.
www.webnovinar.org
17/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
by Ljubisa Bojic Slika prikazuje kako su gusto naslagane zgrade, jedna do druge.
by Ljubisa Bojic by stevecadman Zamislimo da se druga slika nalazi u prvoj. Ali tek ta druga fotografija, pokazuje ono šta je autor želeo da kaže – kontrast starog i novog. Mnogi drugi zapisi bi uključili mnogo više detalja čak i u odnosu na prvu sliku. Na taj način, pravi objekat koji autor želi da istakne, postaje još dalji. Ljudsko oko i um različito vidi trodimenzionalnu scenu I automatski odstranjuje stvari koje nisu važne. Kod fotografije, skroz je suprotan slzčaj u pitanju. Stvari koje uopšte niste primetili u prvom trenutku, ukazuju se odmah kada pogledate rezultat fotografisanja. Prva fotografija je stvarno dobra ako želite da ilustrujete kako izgleda prostor u velikim gradovima. Ona lepo može da dočara kako su neboderi poređani jedan do drugog. Za tu svrhu, nije potrebno izmeniti ugao slikanja, ka na primer, najvišoj zgradi. Ovako se povećava osećaj tesnoće.
www.webnovinar.org
18/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić Iako slika stambene zgrade nije umetničko delo, ona pokazuje tačno zašto sam uopšte pogledao u tom pravcu (isti prozori koji se ponavljaju). Da je na ovoj slici bilo više, ona bi bila mnogo manje interesantna. Ispod je primer fotografije koja gubi svoju draž, jer je na njoj mnogo toga prikazano:
by e-chan Ako neko uopšte poželi da pogleda sliku, njegove oči će početi da lutaju. Kada ugledate neki detalj, na primer u donjem desnom uglu ove fotografije, vaš pogled već izlazi van slike. Tada počinjete da razmišljate o stvarima koje čak nisu na slici. Znači, više ne razmišljate o slici. Dobra fotografija bi međutim, trebala da privlači posmatrača. LOŠE VREME ZA FOTOGRAFISANJE Definitivno je mit konstantacija mnogih da postiji loše vreme za slikanje. U stvari, neke od najboljih fotografija su napravljene za vreme loših vremenskih uslova. Neka mesta izgledaju prelepo, ako se pritom vide olujni oblaci, kao što je slučaj na slikama ispod.
by ~jjjohn~ by JBAT Kada počne da pada kiša, mnogi odlaze, dok pametni fotografi ostaju na licu mesta. Uz pomoć kišobrana, prigodne odeće za kišu, I vaše digitalne kamere, predivne slike možete napraviti. Često
www.webnovinar.org
19/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić možete čuti kako se ljudi žale, da nema čistog plavog neba i da će njihove slike ispasti dosadne. Mnogi od se od njih ne trude da fotografišu u tim uslovima. To je velika greška. NEMA STRPLJENJA
by Mathieu Struck by alan2onion Strpljenje je nezamenjivo. Teški vremenski uslovi, naročito zimi, mogu stvarno da vas iskuse da ne čekate dobar prizor. Kada je ceo dan kišovito I maglovito, treba sačekati. Posle kiše, uvek nastpa sunce i prelepa duga. Ako ste dovoljno uporni i čekate rasvetljavanje situacije, to će se stvarno dogoditi. Bićete nagrađeni prilikom da zabeležite kvalitetnu sliku. Istina je, stajanje na jednom mestu, ceo dan je sigurno previše ekstremno. Na primer, autor zna da će se duga pojaviti ako sačeka prestanak kiše. Potrebno je da sačeka 90 minuta, a prizor će trajati manje od jednog minuta. Nije lep osećaj da stojite negde, u hladnom jarku, pitate se kada će se ukazati duga, a drugi fotografi prolaze pored vas. Neki će se zaustaviti pored vas I pitaće se šta čekate, a ona će nastaviti dalje. Oni koji ostanu, mogu da očekuju divan prizor. DIGITALNI STAV Digitalna fotografija je zasigurno blagoslov. Možete slikati koliko god vam je volja, besplatno. Ona vam omogučava da snimljeni materijal pregledate, kako bi ga procenili.Međutim, ljudi često koriste ove mogučnosti pogrešno. Kada pitate deset ljudi koji poseduju digitalnu kameru, šta im se najviše sviđa u vezi sa njom, veliki procenat će odgovoriti da je najbolja karakteristika to što mogu da izbrišu slike koje im se ne sviđaju. Od kada je brisanje fotografija dobra karakteristika? O kvalitetu slike možete jedino suditi kada je vidite na velikom ekranu. Sem ako se nešto nepredviđeno dogodi, na primer nepoznata osoba ušeta u kadar dok pritiskate dugme za slikanje, ne bi trebali nikada da brišete slike dok ste na terenu. Pravilna ekspozivija jedino može da se procenjuje putem histograma, a mali monitor na vešoj kameri može da bude pogrešno
www.webnovinar.org
20/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić podešen ili da pri gledanju na suncu pogrešno procenite da neka slika nije dobra. Dakle, nikada ne sudite o slici na osnovu onoga što vidite na svojoj kameri. Kasnije uvek možete izbrisati nepoželjne slike kod kuće. Najbolje je da sve držite u arhivi. Memorijske kartice su prilično jeftine. Koristeći rezervni prostor za skladištenje, nikada nećete morati da brišete sadržaj. FOTOŠOPOVSKI STAV Zamislimo fotografa koji je slikao neku grupu I primetio da se njegov blic nije upalio. Onda je stavio kameru u svoj džep i rekao da će sliku kasnije urediti u Fotošopu I na taj način nadomestiti blic. Ovo je loš stav. Čak i kada bi mogao da popravi svoj propust, morao bi da provede dosta vremena radeći na toj fotografiji. Fotografisanje po drugi put, sa blicom će mu oduzeti samo nekoliko sekundi više. Pa, ako mislite da vaša fotografija nije dobro ispala, uvek slikajte ponovo, ako ste u mogućnosti, ali nikada ne brišite prethodnu. Fotošop je svakako neprocenjiv alat za fotografe, ali ne može biti zamena za sve I ne može da pretvori loše fotografije u dobre. NEPOŽELJNI ELEMENTI U KADRU
by *vlad* by stuartmoulder Često, razmišljate o svemu i mislite da ste napravili dobru fotografiju. Kada kasnije pregledate sliku na računaru, vidite pozadinu koja zamućuje sliku, travu ili nešto drugo što niste uočili dok ste slikali. Kao što je navedeno u prvom prmieru, mozak se igra sa nama. Pre nego što pritisnete dugme, sačekajte trenutak i skenirajte celu scenu koju vidite kroz okular. Skenirajte je sve od gornje desne do donje leve strane i pokušajte da vidite stvari koje će vam smetati da kažete ono šta ste hteli. Često, blaga promena ugla ili korak desno ili levo može da reši problem i načini fotografiju mnogo boljom. Na gornjoj slici, vidi se cveće, iz blizine. Fotograf je shvatio da se pozadina nadmeće glavnim cvetom. Ovo se dešava, zahvaljujući činjenici da se trodimenzionalna scena prikazuje u www.webnovinar.org
21/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić dvodimenzionalnoj fotografiji. Pozadina skreće pažnju sa predmeta slike. Pomeranje dva koraka u levo i korišćenje fokusa, omogućava fotografu da izoluje cvet na slici. UVEK SLIKATE STOJEĆI Često će scena biti mnogo interesantnija, ako je “uhvaćena” čučeći. Možete i na stomaku da ležite, bitno je da slika ne bude tipična i uvek urađena iz perspektive oka stojećeg čoveka.
By outlan2000 Primera radi, ova slika je napravljena kada se njen autor spustio što niže, blizu same zemlje. Samo na taj način, uspela je njegova ideja da mali ogoljeno drveće dominira slikom. Na njoj su jasno predstavljene konture cveća. Ako želite suprotan efekat, razmislite da se popenjete na najvišu dostupnu tačku.
by amdhappy Međutim, često nećete imati šansu da se popnete mnogo visoko, sem možda na drvo, ako ste u šumi ili na vaš automobil. Ne budite lenji da prepešačite nekoliko koraka I eventualno se popnete na
www.webnovinar.org
22/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić brdo, kako bi dobili što bolji ugao za fotografisanje. Vaš trud se ne može baš uvek isplatiti, ali tako ćete naučiti da cenite sam proces traganja za različitim uglovima, ili tačkama posmatranja. Sve ovo je potrebno kako bi pravili interesantnije i manje statčke slike. PREVIŠE SLIKATE LJUDE Mnogi ne prave ni jednu fotografiju bez poziranja na nekom zanimljivom mestu. Nemojte da shvatite pogrešno, lepo je videti da je neko bio negde, ali koliko takvih je potrebno da dosade posmatraču. Slike su ekstremno statične I ljudi uvek poziraju na isti način. U redu je imati nekoliko slika sa odmora, ali mnogo bolje je zabelećiti momenat. Spontane slike, ljudi koji se smeju tokom neke aktivnostu, mnogo su zanimljivije od njhivog poziranja ispred kamere. NE UKLJUČUJETE LJUDE NA SLICI Ovo je suprotna najčešća greška u fotografisanju u odnosu na već obrađeno preterivanje u poziranju. Ima mnogo dobrih razloga da uključite ljude u fotografije. Pošto su spontani snimci bolji, sačekajte da se opuste i misle da neće biti fotografisani. Onda “opalite”. Postoji nekoliko razloga da uključite ljude u vašu fotografiju:
by SiFu Renka • • • • •
Prvo, ako je ta osoba predstavlja neku vest ili događaj. Drugo, ako je interesantno da imamo posmatrača, u tom slučaju publika se može poistovetiti sa osobom na slici. Ako je potrebno da pokažete smisao veličine, tj. Koliko ste udaljeni od ljudi. Ako je osoba sastavni deo scene, na primer sportista u tenisu ili glumac u predstavi. Ako je u pitanju dokumentovanje života neke osobe.
www.webnovinar.org
23/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić
by TeeRish by somebody_ by dominikgolenia POGREŠNA PERSPEKTIVA Vaša kamera ima zum funkciju. Koristite je! Ako razmatramo turističke fotografije, možemo lako uočiti da većina ljudi pozira ispred prelepih scena, na primer planine. Na slici će, međutim prikaz planine biti potisnut osobom koja pozira ispred nje. Ako se odmaknete što više moguće i zumirate tu osobu, njena veličina na slici će biti ista, ali planina će biti mnogo veća. Vaš finalni proizvod sada izgleda dosta dramtičnije, jer ste izabrali pravu perspektivu. Isto važi i za fotografije bez ljudi. Ako imate prednji I zadnji objekat, pomaknite se nazad od prednjeg objekta i zumirajte. Ova akcija će istaći pozadinu, čineći rezultat balansiranim.
by jimfrazier by GreenNetizen www.webnovinar.org
24/25
Škola web novinarstva, Udruženje novinara Srbije Ljubiša Bojić http://www.aguntherphotography.com/the-ten-most-common-photographicmistakes.html84
www.webnovinar.org
25/25
