Likovna kultura 2 razred Kreativni centar

LIKOVNA KULTURA za drugi razred osnovne {kole

VODI^ zadatak slikamo ispri~aj istraùjemo igramo se o umetniku va`no crtamo potrebno ti je pravimo slu{amo re{avamo re{ewa

3

[TA TI JE SVE POTREBNO ZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

Koristi stare novine ili mu{emu da bi tvoj radni prostor bio ~ist i uredan, a kecequ da bi za{titio ode}u.

ûvaj srebrne omote od ~okolade, {qokice i papire u boji. Od wih }e{ praviti novogodi{we kape, maske i ukrase.

Sakupqaj razli~ite papiri}e u boji i {arene krpice. Koristi}e{ ih za pravqewe ~lanova porodice Varja~i}, svog najboqeg druga i sebe i za ukra{avawe kutije za uspomene.

4

ЈОГ УРТ Sa~uvaj nekoliko poklopaca i ~etiri ~a{e od jogurta.

Kutiju za uspomene napravi}e{ od kutije za cipele.

Za pravqewe ~lanova porodice Varja~i} bi}e ti potrebne tri drvene varja~e.

Nau~i}e{ da pravi{ neobi~ne zave`qaje od {arenih tkanina i marama.

Sakupqaj kartonske kutije razli~itih veli~ina i oblika. Od wih }e{ praviti igra~ke.

5

1.

U POKRETU

KRETAWE OBLIKA U PROSTORU

Edgar Dega, Balerina, 1870

SAZNA]E[: – kakvi na~ini kretawa postoje – kako se kre}u razli~ite ìvotiwe – {ta pokre}e vetrewa~e – ~emu sluì vetrokaz

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da na crteù oboji{ sve ono {t o moè da se kre}e – da napravi{ leptira, avion, brod ili àbu od papira – da nacrta{ drvo na ve tru – da napravi{ ukras za sobu – da napravi{ vetrewa~u

NA PUTU OD KU]E DO [KOLE [ta sve moè{ da vidi{ na putu od ku}e do {k ole? Kako izgleda okolina tvoje {kole? [ta ti se u woj najvi{e dopada? Kojim prevoznim sredstvima putuje{ do {kole, u drugi grad, na more? Pogledaj crte`. Crvenom bojicom oboj ono {t o moè da se kre}e.

8

KAKO SE KO KRE]E? S drugarima iz odeqewa odigraj igru Leti, leti. Opis igre U~enici sa oba kaìprsta udaraju o klupu. U~iteq tako|e udara kaìprstima o klupu i govori: Leti, leti, leti… – ako izgovori naziv neke ptice ili letilice, u~enici treba brzo da podignu ruk e. Ako u~iteq kaè naziv ne~ega {t o ne leti, u~enici treba da nastave da udaraju kaìprstima po klupi. U~iteq ima pravo da zbuwuje u~enike. U~enik koji pogre{i izlazi iz igre – dok os tali u~enici nastavqaju sa igrom, on crta predme t zbog kojeg je iza{ao iz igre. Napi{i ispod svakog crteà {ta ko radi, kako se ko kre}e, a zatim crteè oboj onak o kako èli{.

9

LEPTIR 14 cm

papir u boji 14 cm

drvene bojice makaze meka grafitna olovka Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija.

Okreni papir kao {to je prikazano na slici, pa ga zatim presavij napola.

lewir

Trougao koji si dobio presavij po sredini.

Tako }e{ dobiti mawi trougao.

Papir sada treba da izgleda ovako. Presavij papir nagore, kao {to je prikazano na slici.

Tako }e{ dobiti jedno leptirovo krilo.

Okreni ka sebi stranu koja je bila bliè stolu, pa je presavij na isti na~in.

Ako ne`no pritiska{ leptira, kao {to je prikazano na slici, on }e se pokrenuti.

10

Uhvati leptira za krila i ra{iri ih. Potom ih ukrasi drvenim bojicama.

AVION tawi papir pravougaonog oblika

Papir pravougaonog oblika presavij napola.

Presavij levi gorwi i levi dowi ugao kao {to je prikazano na slici.

Savij dowi i gorwi ugao.

Rasklopi papir.

Okreni papir. Potom presavij trougaoni deo do ta~ke koja je ozna~ena na papiru.

Mali trougao savij tako da preklopi veliki trougao.

Okreni papir i presavij ga napola.

Avion je spreman i moè da poleti! Da bi dobio krilo aviona, presavij papir kao {to je prikazano na slici.

Isto to uradi da bi dobio i drugo krilo aviona.

11

BROD tawi papir pravougaonog oblika (iz velike sveske)


Dowi deo papira presavij nagore.

Stranu papira koja je bila bliè stolu okreni ka sebi. Savij nagore dowi deo papira.

12

Gorwe uglove presavij kao {to je prikazano na slici.

Levi i desni ugao savij unazad, da se ne vide.

Kada bude{ presavio uglove papira, on }e izgledati ovako.

Levi i desni ugao savij unazad.

Dobi}e{ trougao kao {to je ovaj prikazan na slici.

Okreni trougao kao {to je prikazano na slici. Palcima uhvati sredinu.

Zatim palcima povuci papir ka spoqa i on }e se otvoriti…

Dowi ugao presavij kao {to je prikazano na slici.

Ovako }e izgledati trougao koji }e{ dobiti.

… i preklopiti ovako.

… i preklopiti ovako.

Okreni papir, pa to isto uradi i s drugom stranom.

Okreni trougao kao {to je prikazano na slici i palcima uhvati sredinu.

Povuci krajeve kao {to je prikazano na slici.

Zatim palcima povuci papir ka spoqa i on }e se otvoriti…

Dobi}e{ brod.

13

@ABA tawi papir zelene boje

Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija.

Gorwi levi ugao presavij kao {to je prikazano na slici.

B

G

A

V

Presavij ga tako da se ta~ka A poklopi s ta~kom B, a ta~ka V s ta~k om G.

Savij i desni ugao na isti na~in.

14

Gorwi desni ugao presavij na isti na~in.

Presavijeni papir onda }e izgledati ovako.

Papir }e onda izgledati ovako.

Papir zatim rasklopi.

Levi ugao trougla savij kao {to je prikazano na slici.

Na isti na~in ponovo savij levi ugao papira, a potom i desni. Tako }e{ napraviti àbinu glavu.

Okreni papir.

Na isti na~in savij i levi ugao.

Okreni àbu.

Desni ugao papira savij nadole.


Presavij gorwi deo àbe ka sebi, kao {to je prikazano na slici.


Desnu i levu stranu presavij kao {to je prikazano na slici. Tako }e{ napraviti àbine noge.

@abu zatim presavij unazad (od sebe).

Ovako izgleda napravqena àba.

Svaki put kada àbu ne`no pritisne{ kao {to je prikazano na slici – ona }e posko~iti.

15

SNAGA PRIRODE Opi{i ono {to se de{ava u tvojoj ok olini dok duva vetar.

Nacrtaj drvo na vetru.

Uporedi ove dve slike. Po ~emu se one razlikuju?

Vilijam Tarner, Brodolom, 1823

Re{i zagonetku. Pra{inu diè, kape obara, kad u {umu u|e, li{}e progovara. *

16

* Stanka Salonski, Zagonetalica, Beograd 2002.

Xon Konstabl, Obala kod Brajtona, ugqarice, 1824

UKRAS ZA SOBU Napravi ukras kao {to je ovaj prikazan na slici. Postavi ga u u~ionicu ili u svoju sobu . Zaka~i ga na mesto na kojem struji vazduh. Izreì razli~ite oblike, pa ih koncem pri~vrsti za {tap ili ve{alicu.

papiri u boji providne folije u boji (prilog uz uxbenik) makaze

[ta }e se dogoditi sa ukrasom kada ga zaka~i{ na mesto na kojem struji vazduh?

kanap ili vunica drveni {tap ili ve{alica

ALEKSANDAR KOLDER (1898–1976), ameri~ki umetnik, pravio je skulpture od predmeta razli~itih oblika i ka~io ih na ìce koje se pomeraju kada se izloè strujawu vazduha.

Aleksandar Kolder, Mobil

Umetnik u svom ateqeu

17

VETREWAÂ

Vetrewa~e sluè za mlevewe ìta, a pokre}e ih snaga vetra. Najvi{e ih ima u Holandiji. U toj zemqi vetrewa~e sluè i za slawe poruka. Krila vetrewa~e postavqaju se u odre|eni poloàj da bi se nadaleko poslala vest o nekom va`nom doga|aju. Du{an Pavli}, Vetrewa~e*

Vetrokaz pokazuje pravac vetra. Na Petrovaradinskoj tvr|avi uzdiè se Sahat kula. Na wenom vrhu stoji vetrokaz s pokaziva~em strana sveta. Na nekim vetrokazima nalaze se petao ili strelica – oni pokazuju pravac duvawa vetra.

18

Sahat kula, Petrovaradin

* Ilustracija iz kwige Tatjane Rodi} S decom oko sveta 1, Beograd 2007.

Napravi vetrewa~u, pa s drugarima iz odeqewa iza|i u {kolsko dvori{te i pokreni je. 20 cm

papir u boji lewir

20 cm

olovka makaze mawi drveni {tap Papir presavij jo{ jednom napola, kao {to je prikazano na slici.

rajsnadla

4

cm

Sve ~etiri strane papira treba da budu istih dimenzija. Papir presavij napola.

Zatim ga ra{iri. Izreì papir po linijama koje si dobio savijawem. Ne reì do mesta na kojem se linije ukr{taju – ostavi 4 cm od centra, kao {to je prikazano na slici.

Potom savij svaki drugi ugao ka centru.

Rajsnadlu zabodi u centar, a zatim u drvce.

19

UMETNI^KI KVIZ b) Plavo poqe bez puta, po wemu se i zaluta. Tu brodovi ~esto plove i ribari ribu love.*

1. Re{i zagonetke. e, a) ûdne {ar divne boje na krilima mojim stoje.* v) Po zemqi ska~e, po vodi pliva, a cele zime dugi dan sniva.*

g) Krila ima , ptica nije. Visoko le ti, gde zaèli{ – tamo sle ti.*

2. Pogledaj slike, pa kaì {ta pokre}e vodenicu, a {ta vetrewa~u.

Xon Konstabl, Mlin u Gilingemu, u Dorsetu, 1826

3. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju.

Rembrant, Vetrewa~a, 1650

4. Koliko je balerina na ovoj slici prikazano u pokretu?

Edgar Dega, Pred nastup, 1888

20

* S. Salonski, Zagonetalica.

2.

SVETLOST I SENKA DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA

Rembrant, Umetnik u ateqeu, 1629

SAZNA]E[: – koji su prirodni, a koji ve{ta~ki izvori svetlosti – kako nastaje senka – {ta je sopstvena, a {ta ba~ena senka – {ta je silueta

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da nacrta{ izvor svetlosti koji se nalazi u tvojoj sobi – da re{i{ zagonetke – da odigra{ igru Stigni moju senku – da odigra{ igru Koja igra~ka pravi ovu senku? – da nacrta{ senku igra~ke – da ukrasi{ {arama svoju opcrtanu senku

SVETLOST Pro~itaj pesmu, pa nacrtaj luster ili lampu koja se nalazi u tvojoj sobi. MRAK Mislio bi ~ovek Kad pogleda mrak Da je stra{no mo}an, Da je silno jak.

To bi bilo naopako – Al’ na sre}u nije tak o: Sve}icu zaèì, Mrak od tebe beì. Jovan Jovanovi} Zmaj

Prirodni izvori svetlosti su: Sunce, Mesec, zvezde i muwa.

Ve{ta~ki izvori svetlosti su: plamen sve}e, sijalica…

Zahvaquju}i svetlosti, moèmo videti oblike oko sebe. Re{i zagonetke. 1. Puna tepsija zlatnih 1. kola~i}a.

22


2. [to se ja~e smejem, 2. to te vi{e grejem.*

SENKA S drugarima iz odeqewa odigraj igru Stigni moju senku. Opis igre Jedno dete stane prema suncu tako da se na zemqi pojavi (ocrta) senka wegovog tela. Ono ima prava da se sa svog mes ta pomera po dva do tri koraka levo ili desno. Wegov par ima zadatak da wegovu senku stigne i nagazi. Kada u tome uspe, uloge se mewaju.* ZA EKSPERIMENTE Osvetli loptu sa svih strana, kao {to je prikazano na slici, pa posmatraj šta se dešava sa senk om. Loptu i senke koje si uo~io na woj nacrtaj na listu iz bloka.

lampa lopta ZA CRTAWE list iz bloka meka grafitna olovka

Pogledaj sliku. S koje strane dolazi svetlost? Plavom bojom oboj kruì}e koji se nalaze na ba~enoj senci, a ùtom kruì}e koji se nalaze na sopstvenoj senci onoga {to je prikazano na slici.

Na slici je sopstvena senka lopte prikazana tamnoplavom bojom, a ba~ena senka crnom bojom. @uta strelica prikazuje pravac iz kojeg dopire svetlost.

Senka koja se nalazi na predmetu naziva se sopstvena senka predmeta, a senka koju predmet baca na povr{inu ispod ili pored sebe naziva se ba~ena senka.

* Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad , Beograd 2003.

\or|o de Kiriko, ê`wa za beskona~nim, 1913

23

S drugarima iz odeqewa odigraj igru Koja igra~ka pravi ovu senku? izvor svetlosti Opis igre U~enik iza pozornice pokazuje igra~ku. Ostali u~enici posmatraju nastalu senku i poga|aju o k ojoj je igra~ki re~. U~enik koji prvi pogodi odlazi iza pozornice i pokazuje svoju igra~ku.

pozornica igra~ke i predmeti

SENKA MOJE IGRA^KE Nacrtaj senku igra~ke koju si doneo na ~as. Oboj je omiqenom bojom. Pozadinu oboj i ukrasi razli~itim {arama.

24

meka grafitna olovka drvene bojice

[TA JE SILUETA Kada opcrtamo senku i obojimo je, dobi}emo siluetu.

Silueta je obris nekog predmeta ili tela koji se moè opcrtati. Poveì predmet i wegovu siluetu.

UKRASI SVOJU SILUETU Uz u~iteqevu pomo}, pri~vrsti selotejpom veliki papir za zid. Stani izme|u izvora svetlosti (projektora ili grafoskopa) i tog papira. Pomeraj se i posmatraj {ta se de{ava sa senk om. Zatim zauzmi poloàj koji ti se dopada. Neka drug iz odeqewa opcrta na papiru koji je zaka~en za zid tvoju senku, a ti je potom ukrasi razli~itim {arama.

projektor ili grafoskop vo{tane boje selotejp papir (70 × 100 cm)

25

UMETNI^KI KVIZ 1. Plavom bojicom zaokruì izvore sve tlosti.

4. Re{i zagonetke. a) @ uti srp travu ne kosi, ve} mrak odnosi.*

2. Zaokruì olovkom ba~ene senke na ovoj slici.

b) Stalno svetli, a samo dawu ga vidi{.*

v) Oblak vatru rodi, vatrenu strelu, stra{nu i vrelu.*

g) Na plavoj livadi jedan ~obanin ùto stado ~uva.*

5. Plavom bojom oboj kruì}e k oji se nalaze na ba~enoj senci, a ùt om kruì}e koji se nalaze na sopstvenoj senci onoga {to je prikazano na slici.

Maks Klinger, Parafraza na nalaèwe rukavice, 1881

3. S koje strane dolazi svetlost na ovoj slici?

26

Rembrant, Tobijina èna i jare, 1645 * S. Salonski, Zagonetalica.

\or|o de Kiriko, Velika kula, 1913

3.

OTKRIVAM RAZLIKE KONTRAST

SAZNA]E[: Pol Sezan, Pjero i Arlekin (Bela nedeqa), 1888

– {ta je kontrast – koje je oblike stvorila priroda, a koje ~ovek – kako se oblici slaù, a kako razlaù – kako se obra|ivawem materijala prave novi oblici – ko je smislio kako }e da izgleda Ajfelova kula

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da uo~i{ kontraste u svojoj okolini – da od plastelina napravi{ vo}e, povr}e i predme te iz doma}instva – da sloì{ zid od nacrtanih cigala – da pravi{ razli~ite igra~ke od kockica – da napravi{ kola` – da s drugom iz klupe sloì{ slagalicu – da oboji{ }ilim – da nacrta{ klovna i oxa~ara – da nacrta{ i oboji{ rukavice – da napravi{ izlo`bu nacrtanih rukavica – da od gline ili DAS mase napravi{ razli~ite ìvo tiwe – da nacrta{ kulu – da uo~ava{ prave i krive linije, ispup~ene i udubqene oblik e – da napravi{ reqef

KONTRAST Kontrast je izrazita suprotnost izme|u pojava, osobina, oblika, boja… Sigurno u svojoj okolini stalno uo~ava{ kontraste: oblike koje je stvorila priroda i oblike koje je stvorio ~ovek, jednobojne i vi{ebojne oblik e, obra|ene i neobra|ene, prave i krive, ispup~ene i udubqene.

PRIRODNI I VE[TA^KI OBLICI Na ozna~ena mesta zalepi nalepnice sa strane A1. OBLICI KOJE JE STVORILA PRIRODA

OBLICI KOJE JE STVORIO ÔVEK

28

KUHIWICA Od plastelina napravi vo}e, povr}e i predmete koji se upotrebqavaju u doma}instvu. plastelin

Koje je tvoje omiqeno vo}e? Koje povr}e najvi{e voli{ da jede{?

mu{ema ili stare novine keceqa

Kako izgledaju posude u k ojima se priprema hrana?

[ta je od oblika prikazanih na slici s tvorila priroda, a {ta ~ovek?

29

SLAGAWE – RAZLAGAWE Seti se bajke Tri praseta. Od ~ega su prasi}i iz bajk e napravili svoje ku}e? [ta se dogodilo s wihovim ku}ama? Svako prase pravilo je svoju ku}u tako {to je slagalo razli~ite materijale. Sloì i ti zid jedne ku}e koriste}i cigle nacrtane na strani 119. Izreì ih, rasporedi onako kako èli{, pa ih zalepi na ovu s tranu.

makaze lepak za papir

KOCKA, KOCKA, KOCKICA… 30

S drugom iz klupe slaì k ockice. Od wih napravi dvorac, grad ili rak etu.

kockice

KOLA@ Napravi kola`.

Kola` nastaje slagawem razli~itih materijala i wihovim lepqewem za podlogu.

makaze list iz bloka lepak za papir kola`-papir novine, ~asopisi

Nevena Manevska (osam godina), Leptir

SLAGALICA Sloì slagalicu s drugom iz klupe. slagalice

31

JEDNOBOJNO – VI[EBOJNO Nacrtaj klovna i oxa~ara.

Po ~emu se razlikuje wihova ode}a?

Oboj }ilim tako da jednobojna poqa ne budu jedna do drugih.

32

drvene bojice

MOJE RUKAVICE Nacrtaj rukavice kakve bi èleo da ima{ i oboj ih. Neka jedna rukavica bude jednobojna, a druga vi{ebojna. Zatim ih izreì.

list iz bloka meka grafitna olovka drvene ili voštane bojice makaze

Na kraju ~asa s drugarima iz odeqewa napravi izlo`bu rukavica koje ste napravili.

33

OBRA\ENO – NEOBRA\ENO Drvo, kamen i zemqu stvorila je priroda. ôvek k oristi te materijale, mewa ih, obra|uje i od wih s tvara korisne predmete, gra|evine, umetni~ka dela…

Stolar Aleksandar Spasi} u radionici Pozori{ta Du{ko Radovi}, Beograd

Napi{i nazive predmeta od drveta koji se nalaze u u~ionici.

ôvek mewa oblik razli~itih materijala. Od wih pravi predmete i gra|evine. Umetnik stvara razli~ite predmete i skulpture mewaju}i izgled drveta i kamena. Pomo}u posebnih alatki obra|uje materijale i daje im nov oblik.

34

Kako se naziva zanatlija k oji obra|uje drvo i od wega izra|uje razne predmete i name{taj?

Posmatraj ovu skulpturu od kamena, pa uo~i na woj neobra|ene delove.

Vajar Zoran Ivanovi} u ateqeu Ogist Roden, Misao, 1886/1889

ZOO-VRT Od gline ili DAS mase oblikuj svoju omiqenu ìvotiwu.

glina ili DAS masa

Ako si nekada bio u zoo-vrtu, koje si ìvotiwe tamo video?

stare novine ili mušema

Koja ti je ìvotiwa bila najinteresantnija? Zbog ~ega?

keceqa plasti~ni no`

Koje si doma}e ìvotiwe video u zoo-vrtu ili na selu?

MALI SAVETI Neki od alata za obradu kamena

Razmisli o karakteristikama ìvotiwe koju èli{ da napravi{. U {kolskoj biblioteci potraì kwige sa slikama ìvotiwa. Posmatraj sliku ìvotiwe koju èli{ da oblikuje{. Tako }e{ je lak{e napraviti.

Risto Stijovi}, Kakadu, 1960

Risto Stijovi}, Koko spava, 1936

Smisli i napi{i naziv skulpture koju si oblikovao.

Risto Stijovi}, Meca pri toaleti, 1957

35

PRAVO – KRIVO Kakve je linije umetnik povla~io da bi prikazao ku}e, a kakve da bi prikazao planine?

Pol Sezan, Marsejski zaliv, 1886/1890

Nacrtaj svoju ku}u ili zgradu u k ojoj ìvi{.

36

Kakve si linije povla~io da bi nacrtao svoju ku}u ili zgradu?

Kako izgleda ograda na balkonu koji je prikazan na slici? Nacrtaj linije koje si na woj uo~io.

Eduar Mane, Balkon, 1868

KULA list iz bloka ALEKSANDAR GISTAV AJFEL je francuski inèwer koji je izgradio kulu u Parizu. Ta kula nazvana je po wemu. Ajfelova kula je simbol Pariza.

meka grafitna olovka

Zamisli i nacrtaj kulu koja bi nosila tvoje ime i nalazila se u mes tu u kojem ìvi{. Kulu nacrtaj povla~e}i prave i krive linije. Na koje bi mesto postavio svoju kulu? Zbog ~ega? Ajfelova kula, 1889

Ajfelova kula, detaq

37

ISPUPÊNO – UDUBQENO S koje je strane {koqka ispup~ena, a s koje udubqena?

Kakav je korwa~in oklop?

Dodiruj prstima svoje lice. [ta je na wemu ispup~eno, a {ta udubqeno? Prona|i na ovim slikama ono {t o je ispup~eno i ono {t o je udubqeno. Koji su predmeti prikazani na slici istovremeno i ispup~eni i udubqeni?

Pol Sezan, Mrtva priroda s vo}em, 1879/1882

Klod Mone, Devojka sa suncobranom, 1886

Pol Sezan, Mrtva priroda s jabukama, 1890

38

REQEF Od poklopca od jogurta koji si doneo na ~as napravi reqef.

poklopac od jogurta

Reqef je vajarsko delo oblikovano samo s predwe strane. Reqef moè biti plitak ili dubok. plitki reqef

Detaq reqefa iz Egipta, oko 1375. pre n. e.

nezao{trena grafitna olovka novine

duboki reqef

Mikelan|elo, Bogorodica s detetom i mladim svetim Jovanom, 1503/1504

MALI SAVETI

Makazama odseci vi{ak sa oboda ~a{e. Tako }e{ dobiti pravilan krug.

Poklopac od jogurta stavi na novine tako da strana bez slova bude do novina.

KOD KU]E Neka ti neko od starijih pomogne da pa`qivo skine{ poklopac s jogurta. Operi poklopac.

Olovkom nacrtaj ono {to èli{ na strani poklopca sa slovima.

Da li je reqef koji si napravio plitak ili dubok?

Kada zavr{i{ crte`, okreni poklopac.

39

UMETNI^KI KVIZ 1. Plavom bojicom zaokruì ono {t o je napravio ~ovek.

2. Zalepi {oqe sa s trane A2 na policu tako da jednobojne ne budu jedna do druge.


4. Kakvim je linijama umetnik prikazao most?

PRAVKRIV 40

Gistav Kajbot, Most, 1885

4. ÊMU SLU@E

ZNACI ZNACI I SIMBOLI

SAZNA]E[: – {ta je znak – ~emu sluè razli~ite vrste znakova – {ta je to heraldika

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da s drugovima smisli{ i nacrta{ znak odeqensk og tima – da nacrta{ znake koje si uo~io u okolini svoje {kole – da nacrta{ grb svoga grada – da nacrta{ i napravi{ odeqensku zas tavu

ZNACI Napi{i svoje ime.

Od koliko se slova sastoji tvoje ime? Da li se neka slova u wemu ponavqaju?

[ta ozna~ava u matematici znak +? Napi{i jo{ nekoliko znakova koji se upotrebqavaju u matematici.

Znak je crte` kojim se brzo i jasno prenosi neka poruka. Znaci nas obave{tavaju o ne~emu, upozoravaju na ne{to… Razli~ite ustanove (udruèwa, biblioteke, pozori{ta…) imaju svoje znake. Mi ih na osnovu tih znakova prepoznajemo.

Prona|i u novinama ili u ~asopisu znak neke ustanove. Izreì ga, pa ga zalepi ovde.

42

SAOBRA]AJNI ZNACI êmu sluè saobra}ajni znaci? [ta nam poru~uju saobra}ajni znaci k oji su ovde prikazani?

êmu sluì semafor? [ta ozna~ava svaka boja na wemu? Kako je obeleèno mesto na kojem moèmo da pre|emo ulicu? Kojih se pravila pridràva{ kada prelazi{ ulicu? A. Kora}, Kako se prelazi ulica Obrati pa`wu na saobra}ajne znake na putu od ku}e do {kole. Nacrtaj neke od wih.

meka grafitna olovka

43

ZASTAVA Zastava je obele`je naroda, dràve ili nekog udruèwa. Zastava je obi~no pravougaonog oblika, jednobojna ili vi{ebojna. Na woj se mogu nalaziti i ukrasni znaci. Oni predstavqaju ono po ~emu je neka zemqa prepoznatqiva. Zastava Republike Srbije

Na zastavi Kanade prikazan je list javora jer je to drvo vrlo rasprostraweno u Kanadi.

Na zastavi Francuske nalaze se crvena, bela i plava boja, koje ozna~avaju slobodu. Te boje za svoje zastave preuzeli su mnogi narodi.

Na zastavi Kenije prikazan je {tit naroda Masai. To je simbol odbrane slobode. Crna boja ozna~ava narod crne puti, crvena boja krv, zelena prirodna bogatstva, a bela mir.

Ilustracije D. Pavli}a iz kwiga T. R odi} S decom oko sveta 1 i 2

GRB Svaka dràva, pored zastave, ima i grb. Grb je znak dràve, naroda, plemi}k e porodice ili pojedinca. Na grbu se obi~no prikazuju ìvotiwe, biqke, tvr|ave ili neki predmeti. Boje su ~iste i jasno odvojene da bi se mogle lak{e raspoznati i s velike udaqenosti.

44

Nauka koja se bavi prou~avawem grbova naziva se heraldika.

Grb Republike Srbije

U davnim vremenima grbovi su se nalazili na {titovima ratnika. Po wima su se ratnici razlikovali. Zbog toga je oblik {tita osnovni oblik svakog grba.

Grb Brankovi}a*

Grb Mrwav~evi}a*

Na grbu grada Beograda predstavqeni su: bele zidine grada s kulom (zato {to je Beograd beo), reka crvene boje, koja simbolizuje stradawe Beograda kroz istoriju, rimska la|a, koja ukazuje na to da je Beograd stari grad, i plavo nebo, simbol slobode. Grb grada Beograda

Grb grada Var{ave

Na grbu Var{ave, glavnog grada Poqske, prikazana je sirena koja drì ma~ i {tit. Prema legendi, na mesto na kojem se nalazi Var{ava sirena je dovela princa i naredila mu da tu podigne grad.

Ako tvoj grad ima grb, nacrtaj ga. Moè{ i da ga prona|e{ u nekim novinama ili ~asopisu, izreè{ i zalepi{ na ovo mesto.

Opi{i grb svog grada. * Rekonstruisao i nacrtao Aleksandar Palavestra (Du{an Spasi}, Aleksandar Palavestra, Du{an Mr|enovi}, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinas tija i vlastele, Beograd 1991).

45

Grbove imaju i sportski klubovi. Na osnovu wih mi ih prepoznajemo i razlikujemo. Za koji fudbalski tim navija{? Kako izgleda grb fudbalskog tima za koji navija{? Upi{i ispod grba fudbalskog kluba wegov naziv. Smisli i nacrtaj grb svog tima.

46

ZASTAVA MOG ODEQEWA Napravi zastavu svog odeqewa, a po tom je i ukrasi.

list iz bloka kola`-papir drvene i vo{tane bojice vunica makaze

Evo nekoliko predloga. Zastava moè biti i nek og drugog oblika. Odredi oblik zastave, pa je oboj i ukrasi onak o kako èli{.

LE

PA

K

Postavi papir kao {to je prikazano na slici.

Nanesi lepak na gorwu ivicu papira, kao {to je prikazano na slici.

Vunicu stavi ispod mesta na koje si naneo lepak.

Presavij papir i pritisni ga prstima tako da se vunica zalepi za papir.

MALI SAVETI Razmisli: – kojih }e boja biti za stava koju }e{ napraviti – kojim bi crteòm/zn ak om ukrasio zastavu koju si naprav io.

Krajeve vunice veì, a zatim zastavu oka~i na predvi|eno mesto u u~ionici.

Po{to ste oka~ili zastave, izaberite najuspeliju. To }e biti zastava va{eg odeqewa.

47

UMETNI^KI KVIZ 1. Napi{i {ta ozna~avaju ovi znaci u uxbeniku Likovna kultura.

2. [ta ozna~ava zeleno sve tlo na semaforu?

3. Koje se boje nalaze na zas tavi Republike Srbije? Napi{i ih po redosledu kojim se pojavquju na zastavi.

4. Plavom bojom zaokruì grb, a crvenom znak.


6. Po kojim bojama prepoznajemo sportiste Crvene zvezde?

Po kojim bojama prepoznajemo sportiste Partizana?

48

5.

RAZNOLIKI AMBIJENTI AMBIJENTI – SCENSKI PROSTOR

Novogodi{wa predstava baletskog studija Via gratie, Beograd, 2007

SAZNA]E[: – kako izgledaju razli~iti ambijenti – {ta je scena – {ta je scenografija – za kakve se prilike prave maske

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da prepozna{ razli~ite ambijente – da napravi{ ku}u od papira – da napravi{ scenografiju za pozori{nu preds tavu Crvenkapa – da nacrta{ kostime za lovca i Crvenkapu – da napravi{ novogodi{wu masku, kapu i ukrase – da ukrasi{ u~ionicu za novogodi{w u ùrku

RAZLIÎTI AMBIJENTI Ambijenti su razli~iti prostori (otvoreni ili zatvoreni) u kojima ìvimo, radimo, u~imo, igramo se… Na strani A2 nalaze se slik e predmeta koji pripadaju datim ambijentima. Zalepi svaku nalepnicu na odgovaraju}e mes to. Ispod svake slike napi{i o kojem je ambijentu re~.

50

Po ~emu su karakteristi~ni ovi ambijenti? [ta ~ovek u wima radi?

KU]A OD PAPIRA Napravi ku}u od papira, a zatim je oboj i nacrtaj prozore, vrata i name{taj.

list iz bloka drvene bojice

Papir pravougaonog oblika presavij napola po duòj strani.

Levi i desni ugao presavij kao {t o je prikazano na slici.

Sada, kada je ku}a napravqena, moè{ da je oboji{ i nacrta{ prozore i vrata. Rasklopi ku}u, pa u wenoj unutra{wosti nacrtaj name{taj.

51

U POZORI[TU… U pozori{tu se prikazuju predstave. One se odigravaju na pozornici (sceni). Za svaku predstavu pozornica se ure|uje druga~ije. Scenografija je likovno osmi{qen prostor u kojem se odigravaju predstave.

Kako su izgledali glumci u predstavi koju si gledao? Kako je izgledala pozornica?

Napravi scenografiju za pozori{nu predstavu Crvenkapa koriste}i odgovaraju}e nalepnice sa strane A3.

52

OBUCI CRVENKAPU I LOVCA U pozori{noj predstavi Crvenkapa Laza glumi lovca, a Maja Crvenkapu . Smisli izgled kostima za junake iz ove predstave i obuci Maju i Lazu . Kostime napravi od samolepqivog k ola`-papira ili ih nacrtaj na posebnom papiru, zatim ih oboj, izreì i zalepi lepk om.

53

NOVOGODI?WA PREDSTAVA I MASKENBAL MASKE Qudi su pravili maske od davnina. Maskirali su se za razli~ite praznik e i prilikom raznih sve~anosti.

A. Kora}, Prvi sneg M. Ili} Beli, Januarske zvezde bele Z. Vauda, Pahuqice

Ove i jo{ neke maske moè{ videti u Etnografskom muzeju u Beogradu ili na sajtu: www.etnomuzej.co.yu

Ako postoji muzej u tvom mestu ili najblièm gradu, poseti ga. Proveri da li u wemu pos toji zbirka maski.

Danas se maske koriste u pozori{tu, na karnevalima i mask enbalima. Karneval u Veneciji poznat je po rask o{nim i jedinstvenim maskama. Evo kako te maske izgledaju.

54

NOVOGODI[WE MASKE Maske mogu biti razli~itog oblika. hamer meka grafitna olovka papiri u boji srebrni papir od ~okolade flomasteri makaze lepak za papir Na strani 125 nalazi se shema maske koju moè{ upotrebiti.

Nacrtaj olovkom masku u obliku u k ojem èli{. Maska treba da pokrije gorwi deo tvog lica (od sredine nosa do vrha ~ela) i da prekrije slepoo~nice. Oblik koji si nacrtao izreì.

Masku zatim ukrasi onako kako èli{.

lasti{

Izreì otvore za o~i i probu{i rupice za lasti{ kao {to je prikazano na slici.

Kad ukrasi{ masku, provuci lasti{ kroz rupice, pa na wegovim krajevima veì ~vorove.

55

NOVOGODI[WE KAPE Evo kako moè{ napraviti novogodi{wu kapu.

hamer krep-papiri u boji ili drugi papiri u boji srebrni papir od ~okolade ukrasne trake Na osen~eni deo papira nanesi lepak. Papir zatim savij u k ornet i spoj. Potom ukrasi novogodi{wu kapu. Na stranama 122 i 123 nalazi se shema kape.

56

Ako kapu oblepi{ crvenim papirom i zalepi{ vatu, to }e biti kapa Deda Mraza.

makaze lepak za papir

Kapu moè{ ukrasiti razli~itim papirima i trakama u boji.

Visinu kape odredi sam. Da bi odredio {irinu kape, po trebno je da izmeri{ obim svoje glave i da doda{ jo{ 2 cm. Na ta 2 cm nanesi lepak (osen~eni deo na slici).

Spoj krajeve kao {to je prikazano na slici.

Providan papir ili krep-papir moè{ zalepiti na rubove kape, kao {to je prikazano na slici.

Gorwi deo kape moè{ izrezati kao {to je prikazano na slici ili na neki drugi na~in.


Kada bude{ savio uglove, papir }e izgledati ovako.

Okreni trougao, pa palcima uhvati sredinu.

Gorwe uglove presavij kao {to je prikazano na slici.

Stranu papira koja je bila bliè stolu okreni ka sebi. Savij nagore dowi deo papira.

Zatim povuci papir ka spoqa i on }e se otvoriti…

Dowi deo papira presavij nagore.


Ukrasi kapu onako kako èli{.


Dobi}e{ trougao kao {to je ovaj prikazan na slici.

57

NOVOGODI[WE ÂROLIJE Novogodi{wim ukrasima i jelkom ulep{avamo prostor u kojem ìvimo i praznujemo. Kako izgleda novogodi{wi ukras k oji ti se najvi{e dopada?

NOVOGODI[WI UKRASI Evo nekoliko ideja za pravqewe novogodi{wih ukrasa!

debqi papiri razli~itih boja srebrni papir od ~okolade lepak za papir, plastiku i tkaninu flomasteri kola`-papir vunica makaze

Ukrase koje si napravio zalepi na prozor u~ionice, orman ili na neko drugo mesto.

58

Sprejom koji je imitacija snega moè{ ukrasiti prozore u~ionice tako {to }e{ wime na prozoru nacrtati zvezde, pahuqice, jelku, Sne{ka Beli}a…

NOVOGODI[WA @URKA Ukrasi u~ionicu za novogodi{wu ùrku – napravi prozore i jelku od krep-papira.

plavi krep-papir zeleni krep-papir rajsnadle makaze lepak za papir, plastiku i tkaninu selotejp

Sneg moè{ napraviti tako {to }e{ zgu`vati beli papir u grudvice. Zalepi grudvice na krep-papir. Da bi napravio prozor, po trebno je da krep-papir izreè{ i rajsnadlama pri~vrsti{ za zid kao {to je prikazano na slici.

Novogodi{wu jelku napravi tako {to }e{ krep-papir izrezati na {ire trake.

Trake rasporedi kao {to je prikazano na slici i pri~vrsti ih rajsnadlama za zid u u~ionici.

Zatim ukrasi jelku.

59

UMETNI^KI KVIZ 1. Re{i zagonetke.

ave a) Usred zime pr s neba dole teli u poqe bez trave leptiri}i beli.

b) Duge brade sedi deda nosi punu torbu blaga, sva su deca wemu draga.*

g) Bela zvezdica na dlan pala, zagrejala se i – nestala.*

d) Sav sam beo i ne bih smeo kraj vatre stati. Od toplote wene mene }e nestati.*

v) Na drve tu gore sve} jedno drvo – mno e, go i darovi razne bo sre}e, je ispod wega, evo, stoje.*

|) Bele koke s neba pale, pa su vrata zatrpale.

2. Koji su ambijenti prikazani na ovim slikama?

Berta Morizo, Ustajawe, 1886

POZORI[TE


KU]A 60


Seiki Kurora, Gospodin Kume u svom ateqeu, 1889

4. Re{i rebus.

PAKETI]I I ZAVE@QAJI

6.

INDIVIDUALNO KORI[]EWE RAZLIÎTIH MATERIJALA ZA RAD (PAKOVAWE)

Kristo Java~ev, Umotano drve}e, 1998

SAZNA]E[: – na koje na~ine moè{ upakovati poklon – kako se od obi~nog papira moè napraviti ukrasni papir – kako se u Japanu prave zave`qaji – ~ime se bavio umetnik Kristo Java~ev

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ukrasi{ kutiju za poklon – da na razli~ite na~ine upakuje{ poklon za prijateqa – da napravi{ ukrasni papir – da upakuje{ igra~ku u tkaninu

POKLONI U kojim prilikama daje{ i prima{ poklone? Za{to nekom ne{to poklawa{? Na koji na~in to ~ini{?

DARIVAWE Narodna se poslovica {iri: Poklonu se u zube ne viri. Stoga nek se ovaj zak on ~uje: Svaki poklon vredi, {ta je – tu je.

A taj omot naknadno ukrasi, Nek svi vide kreativan da si. Posveti se strpqewu i ma{ti, Pa nek po~ne posao da pra{ti.

Ro|endani, proslave, veseqa, Razne ùrke s mnogo prijateqa – Darivawu povod {ta god da je, Uvek poklon prima se il’ daje.

Seckaj, lepi, crtaj, umotavaj… Pogre{i{ li, ti ne reci: avaj! Jer u poslu tako vrednih {aka Mora biti i malo gre{aka.

Va`nije je biti dobre voqe Da poklone ukrasi{ {to boqe; Stoga nek se zabeleì i t o: Poklon pakuj vrlo ma{tovito!

Ovde cveti}, onde zvezde pride, Neko srce i uz t o {ta ide, Dodaj kruì} i druge figure, Il docrtaj delfine {to gwure.

Zato nek se ruke posla late, Uzmi lewir i druge alate, Kola`-papir, olovku i boje I makaze koje lepo kroje.

I suna{ce od zlataste trake, [to niz poklon {aqe svoje zrak e; Uz sve ove ba{ ukrasne mamce, jo{ poklonu dodaj i pisamce.

Merkaj poklon, pa }e{ lak o znati Kako }e{ ga potom pakovati. Traì karton i kutije gde su, Il’ napravi zanimqivu kesu.

I na kraju, poradi na faci: Kad daruje{ – ti osmeh nabaci; Nek u zube zavire, dabome, Ali tebi, a ne daru tvome. Dejan Aleksi}

Kao {to se kaè u pesmi Darivawe, za lepo upakovan poklon potrebno je malo ma{te i s trpqewa.

62

Na slede}oj strani prona}i }e{ nekoliko ideja za ukra{avawe kutije za poklon.

KUTIJA ZA POKLON kutija za cipele Upakuj i ukrasi kutiju k oju si doneo na ~as.

pakpapir kola`-papir

Evo nekoliko ideja i predloga.

meka grafitna olovka drvene, voštane bojice, flomasteri selotejp makaze

Od oblika poklona zavisi kako }emo ga upakovati.

Obi~an beli papir – uz malo ma{te – moè postati najlep{i ukrasni papir. Poklon za prijateqa moè{ spakovati u kesu koju si sam ukrasio.

Poklon najpre umotaj u papir.

Ako draga osoba voli ìvotiwe, moè{ da napravi{ kesu u obliku ma~ke ili neke druge ìvotiwe.

Od kola`-papira ili nekog drugog papira u boji izreì srca, cveti}e, krugove, pa ih zalepi na papir kojim si uvio poklon za prijateqa. Na istom tom papiru dragoj osobi moè{ da napi{e{ poruku ili moè{ da ispi{e{ weno ime.

Kutiju za poklon moè{ ukrasiti i otiscima svoje {ake u razli~itim bojama. êtkicom nanesi temperu na dlan, a potom dlan nasloni na obloènu kutiju.

63

KRPICE I ^VORI]I U Japanu se od tkanina prave razli~iti zave`qaji. Japanci na taj na~in pakuju i poklone. Pakuju ih tako {to upotrebqavaju tkaninu i papir, ali ih ne seku .

NEOBI^NI ZAVE@QAJI Na ovim stranama opisana su ~etiri na~ina pakovawa poklona. Na~in pakovawa zavisi od oblika poklona.

1.

2.

64

igra~ka mawa kutija marame i tkanine ~etvrtastog oblika

3.

4.

Smisli i ti jedan na~in pak ovawa poklona, pa ga pokaì drugarima iz odeqewa.

65

NOVI PRIZORI Umetnici svojim delima prikazuju sve t onako kako ga oni vide. Oni ma{taju i smi{qaju neobi~ne na~ine prikazivawa svojih ideja. Tako podsti~u druge na to da svet posmatraju na druga~iji na~in.

KRISTO JAVAÊV (1935), ameri~ki umetnik ro|en u Bugarskoj, prekrivao je zgrade i pejzaè tkaninama i drugim materijalima. @eleo je da ih tak o u~ini lep{im i da podstakne druge na to da poznate gra|evine i predele posmatraju na nov na~in.

Koji ti se od ovih radova ~ini najzanimqivijim? Zbog ~ega? Koju bi zgradu ili predeo u svom mes tu èleo da ulep{a{ na ovaj na~in?

66

Kakve bi tkanine i u k ojim bojama koristio? Zbog ~ega?

TAJANSTVENI PREDMETI Kristo Java~ev je na sli~an na~in umo tavao i predmete za svakodnevnu upotrebu.

nekoliko mawih igra~aka tkanine vunica ili konopac

Koji se predmet skriva ispod tkanine?

67

UMETNI^KI KVIZ 1. Zamisli da je ozna~eni pros tor tkanina za pakovawe poklona, pa je ukrasi.

2. Re{i ukr{tenicu.

3. Re{i rebuse.

N

blok 2

^ 68

IGRA^KE I UKRASI

7.

JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA

SAZNA]E[: – kako se mogu napraviti igra~ke od upotrebnih predmeta

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da napravi{ Sne`ni reqef – da islika{ kutiju – da napravi{ igra~ke od razli~itih kutijica

NOVI OBLICI

SNE@NI REQEF S drugarima iz odeqewa od razli~itih kutijica napravi Sne`ni reqef. lepenka (70 × 100 cm) beli akrilik Kutije koje ste ti i tvoji drugari doneli na ~as zajedno pore|ajte po stolu i zatim se dogovorite kakav }e te oblik ili {aru sloìti.

~etka za farbawe sredwe veli~ine kutijice razli~itih veli~ina, vaqci od toalet-papira lepak

MALI SAVETI Ako vaqke od toalet-papira bude{ re|ao kao {to je prikazano na slici, dobi}e{ oblik cveta.

Najpre odredi mesto za svaku kutijicu, pa ih tek onda zalepi za lepenku.

Od papira moè{ praviti i grudve.

Ako pore|a{ pravougaone kutije kao {t o je prikazano na slici, tako|e }e{ dobiti oblik cveta.

70

акрилик

Zalepqene kutijice oboj belom akrilnom bojom.

AK

LEP

SLIKAM TI PRIÛ S drugarima smisli i ilustruj pri~u. Neka svako od vas islika po jednu s tranu kutije. beli akrilik ~etka za farbawe sredwe veli~ine ve}e kutije iz prodavnice molerska samolepqiva papirna traka tempere Zalepi molerskom samolepqivom papirnom trakom kutiju da se ne bi o tvarala. Kutiju oboj belom akrilnom bojom.

~etkice mu{ema ili stare novine keceqa tegla za vodu i krpica

Dogovori se s drugarima iz odeqewa o tome ko }e na kojoj strani slikati.

Napi{ite naslov svoje pri~e na gorwoj strani kutije.

71

IGRA^KE Od kutijica koje si doneo na ~as napravi razli~ite igra~ke: letilicu, vozilo, leptira, raketu…

beli akrilik ~etka za farbawe sredwe veli~ine kutije razli~itih veli~ina, vaqci od toalet-papira i kuhiwskih ubrusa, tawiri od papira, federi od hemijske olovke, kartonske kutije za jaja…

Evo kako mogu da izgledaju le tilice, vozila i zgrade koje moè{ napraviti od kart onske kutije za jaja, vaqka od t oalet-papira, kutije od ~aja, mleka…

lepak za papir, plastiku, drvo, tkaninu Krila letilice dobi}e{ kada otvori{ kutije sa bo~nih strana, kao {to je prikazano na slici.

MALI SAVETI Nemoj odmah po~eti sa spajawem delova. Prvo se igraj – pravi od kutija najrazli~itije oblike i kombinacije.

72

Kada bude{ bio zadovoqan izgledom svoje letilice, broda, zgrade itd., po~ni s lepqewem.

Evo kako moè izgledati brod.

Ovako mogu izgledati neobi~ne zgrade.

Ovako mogu izgledati vozila k oja se kre}u po te{ko prohodnim terenima.

73

Ovako moè izgledati raketa.

Izreì kockicu od kartonske kutije za jaja. Nanesi lepak na rub.

Kockicu uvuci u otvor vaqka.

Za rep rakete potrebna su ti ~etiri ovakva dela, koja }e{ napraviti od kartona.

74

Na vaqku makazama napravi ~etiri otvora, s tim da razmaci izme|u wih budu jednaki, kao {to je prikazano na slici. Svaki izrezani deo od kart ona uvuci u te otvore.

Evo kako moè{ napraviti leptira.

Kocku od kutije za jaja probu{i na dva mesta, pa kroz rupice provuci federe od hemijske olovke.

Kocku zatim uvuci u kart onski vaqak od toalet-papira.

Na ivicu kocke nanesi lepak.

Na vaqak nanesi lepak i spoj ga s tawirom od papira. Leptir je napravqen!

акрилик

Kada se lepak kojim si spajao kutije osu{i, moè{ po~eti s bojewem belom akrilnom bojom.

Kada se boja kojom si obojio igra~ku osu{i, moè{ da po~ne{ da slika{ temperama.

tempere ~etkice

MALI SAVETI Za slikawe temperama potrebno ti je malo vode.

mu{ema ili stare novine keceqa tegla za vodu i krpica

75

UMETNI^KI KVIZ 1. Prona|i i precrtaj slede}e re~i: papir, reqef, tempera, igra~ka, lepak, ~e tka, boja, paleta.

K P T F G A O P R ^ ] I O A Z

J

D H

T A V K A Z F A P G I M

@ F E Q E R L P P K R A H G A C N A Z M A M I L A E L Z R S B T M F G @ C R A B P M N A H L E P A K P G

E O A M M O ^ X

E I @ ^ B O J

J

K L E C A K

J

R ^ E T K A A K B V T I R A F P A L E T A Z U C I N A [ Q A 2. Re{i rebuse.

JA 3. Od kojih je predmeta napravqen ovaj brod?

76

[ T

8.

SVET IZ MOJE MA[TE ZAMI[QAWA

SAZNA]E[:

Anri Ruso, Majmuni u xungli, 1909

– kakve je predele slikao slikar Anri Ruso – kako likovni umetnici zami{qaju zmajeve

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da naslika{ qude, ìvotiwe i predele koje si video na zami{qenom putovawu oko sveta – da naslika{ ono {to si video na zami{qenom putovawu na Mesec – da nacrta{ ili naslika{ zmaja ili da ga oblikuje{ od DAS mase ili plas telina

NA KRILIMA MA[TE Likovni umetnici ~esto slikaju svet iz svoje ma{te. Pisci tako|e ma{taju i zami{qaju daleke svetove, neobi~na bi}a, uzbudqiva putovawa, a zatim pi{u o wima.

ANRI RUSO je francuski slikar koji je slikao neobi~ne predele. On nikada nije put ovao van Francuske. Odlazio je u botani~ku ba{tu i zoolo{ki vrt u Parizu i crtao neobi~ne biqke i divqe ìvotiwe. Anri Ruso, Portret umetnika s lampom, 1900/1903

Napi{i naziv kwige ili pri~e koju si pro~itao, a u kojoj su opisani daleki predeli ili ìvotiwe koje ne ìve u na{im krajevima.

Anri Ruso, Vodopad, 1910

Koja ti se pri~a iz îtanke o ìvotiwama kakve ne ìve u na{im krajevima najvi{e dopada? Zamisli i opi{i predeo u kojem neka takva ìvotiwa ìvi.

Anri Ruso, Tropska {uma s majmunima, 1910

78

DALEKI PREDELI Zamisli da si ovim brodom krenuo na put oko sveta s drugarom. Napravi od kola`-papira ìvotiwe i predele koje si video na tom zami{qenom putovawu.

drvene bojice list iz bloka kola`-papir lepak za papir makaze

Nacrt i sebe aj svog dru g Brod na brodu . ara oboj o kako ` n eli{. ak o

79

POHOD NA MESEC Do sada je 26 qudi sletelo na Mesec. Zamisli da si ti 27. ~ovek k oji je sleteo na Mesec. Pre nego {to se upusti{ u avanturu, trebalo bi da obu~e{ odelo k oje je prikazano na slici. Nacrtaj svoj li zalepi svoju k ili fo tografiju.

Ovako izgleda Mesec.

80

SLIKA S MESECA Zamisli da si raketom otputovao na Mesec. Naslikaj sve {to si na Mesecu video.

MALI SAVETI Za slikawe temperama potrebno ti je malo vode. Najpre naslikaj velike povr{ine (pozadinu). Detaqe naslikaj na kraju.

akvarel-papir meka grafitna olovka tempere flah-~etkice (pqosnate) br. 2, 4, 8, 10 posuda za vodu paleta krpica

Ovde

nacr

be. taj se

keceqa mu{ema ili stare novine

81

BIO JEDNOM JEDAN ZMAJ… Sigurno si ~itao bajke ili gledao filmove u k ojima je jedan od lik ova bio zmaj. Kako izgledaju zmajevi iz bajki ili filmova? K ako se pona{aju? Ovako likovni umetnici predstavqaju zmajeve. Koji ti je zmaj sa ovih s trana najzanimqiviji? Zbog ~ega?

Zmajevi, detaq reqefa iz manastira Kaleni}a

82

Zmaj, inicijal iz Divo {e vogjevan |eqa, Cetiwe

Du{an Pavli}, Zmaj*

Dobrosav Bob @ivkovi}, Zmaj**

MOJ ZMAJ Smisli modernu bajku o zmaju k oji je do{ao u tvoje mesto. Zmaja potom nacrtaj, naslikaj ili oblikuj od DAS mase ili plas telina.

list iz bloka pribor i materijal za slikawe DAS masa ili plastelin

** Ilustracija iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 2. ** Ilustracija iz kwige Srpske narodne bajke, Beograd 2000.

83

UMETNI^KI KVIZ 1. Kako se zove umetnik koji je slikao neobi~ne i egzo ti~ne predele?

2. Napi{i naziv jednog crtanog filma u k ojem su prikazani neobi~ni predeli.

3. U kojoj je od navedenih bajki jedan od junaka zmaj? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. a) ârdak ni na nebu ni na zemqi b) Pepequga v) Tri praseta 4. Koji je srpski pesnik dobio nadimak Zmaj?

5. Re{i rebuse. a)

b)

Z=S

v)

84

ZM

QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA 9.

PREOBLIKOVAWE MATERIJALA ILI PREDMETA WIHOVIM SPAJAWEM (VEZIVAWE)

SAZNA]E[: – kako se materijali mogu preoblikovati – na koji se na~in materijali mogu spajati

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da napravi{ kutiju za uspomene – da ilustruje{ narodnu pri~u Sedam prutova – da napravi{ ~lanove porodice Varja~i} – da ilustruje{ pesmu Jovana Jovanovi}a Zmaja Dobri prijateqi – da od plasti~nih ~a{a napravi{ svog najboqeg druga ili drugaricu i sebe

[TA SE ÎME SPAJA? Na ~asovima likovne kulture spajawem razli~itih materijala (papira, tkanina, kartona, srebrnog papira od ~ok olade, plastelina, kamen~i}a itd.) pravi{ k olaè, igra~ke, skulpture… Mnogi predmeti koji nas okruùju i k oje upotrebqavamo napravqeni su spajawem istog ili razli~itog materijala. Na~in spajawa zavisi od materijala od k ojeg je predmet napravqen. Prona|i na svojoj ode}i mesta na kojima su spojeni weni delovi. [ta sve sluì za zak op~avawe odela: jakne, kaputa, xempera, pantalona? Na koji bi na~in spojio iskrojene delove ove bluze?

LEPAK

Zaokruì drvenom bojicom ono ~ime se spajaju delovi tkanine.

Od kojih su materijala napravqeni stolovi i stolice koji se nalaze u u~ionici? îme su spojeni delovi stolova i stolica? Poveì predmete sa onim pomo}u ~ega su spojeni.

AK

LEP

86

KUTIJA ZA USPOMENE Kaèmo da nas za nek e doga|aje vezuju uspomene: sa~uvana ulaznica za bioskop ili zoolo{ki vrt, fotografija s ro|endana… Neka tvoje uspomene budu sa~uvane na jednom posebnom mestu.

kutija za cipele debqa vunica ili satenska traka flomasteri

Napravi od kutije za cipele kutiju za uspomene.

papiri u boji lepak za papir makaze nalepnice sa strane A4

Na kutiji za cipele probu{i rupe na mestima ozna~enim plavim strelicama.

Kutiju ukrasi tako {to }e{ na wu zalepiti razli~ite papire u boji i nalepnice sa strane A4.

Provuci kroz rupe vunicu ili satensku traku, pa na tim krajevima veì ~vorove.

Zatim stavi poklopac, a krajeve vunice ili satenske trake veì u ma{nu.

87

NEK SVUD QUBAV SJA Nek svud qubav sja, narodna pesma iz Belgije Ko se nalazi na tvojoj porodi~noj fotografiji koju si doneo na ~as?

Fransisko de Goja, Porodica Karla IV, 1800

Nacrtaj ~lanove svoje porodice.

88

Pro~itaj iz îtanke narodnu pri~u Sedam prutova. Kako se bra}a iz ove pri~e pona{aju jedan prema drugom? Kako bi trebalo da se pona{aju jedan prema drugom? Ilustruj pri~u.

drvene bojice


PORODICA VARJAÎ] Od varja~a koje si doneo na ~as napravi ~lanove porodice Varja~i}.

tri drvene varja~e (dve iste veli~ine i jedna mawa)

MALI SAVETI

vunice razli~itih boja

Na ispup~enoj strani varja~e nacrtaj lice lutke ili ga napravi od kola`-papira i zalepi.

papiri u boji

Prvo odlu~i {ta èli{ da napravi{ od materijala koji si doneo na ~as, pa tek onda reì, lepi i spajaj.

flomasteri

krpice

lepak za papir, plastiku, tkaninu, drvo…

HAQINE ZA MAMU I ]ERKU

Varja~u stavi na krpicu kao {to je prikazano na slici.

Kosu za lutku moè{ napraviti od vunice, ili od kola`-papira.

Plave strelice pokazuju mesto na kojem treba da nabere{ krpicu. Potom je obmotaj vunicom i veì ma{nu.

PA LE

TATINA KO[UQA

K

makaze

Ko{uqu za lutku od varja~e moè{ napraviti od papira pravougaonog oblika. Lepak nanesi na ceo papir, pa ga zatim savij u rolnu .

O~i, usta i nos moè{ nacrtati flomasterima ili izrezati od kola`-papira.

Smisli i ispri~aj pri~u o tome kako su se mama i tata Varja~i} upoznali i zavoleli.

89

DRUGARSTVO M. Subota, Drugarstvo DOBRI PRIJATEQI Prijateqi dobri {to imaju dele, dok im sre}a sija, zajedno s’ vesele. A kad im se desi zlo i naopako, tad zajedno pla~u na primer ovako:

Za{to je svakom ~oveku potreban prijateq? [ta sve prijateqi zajedno rade? Kako bi trebalo da se prijateqi pona{aju jedni prema drugima? Opi{i svog najboqeg prijateqa i objasni za{t o ti je ba{ on najboqi prijateq. U kojim si prilikama pomogao prijatequ? Kada je on pomogao tebi?

Jovan Jovanovi} Zmaj

Ilustruj pesmu Jovana Jovanovi}a Zmaja Dobri prijateqi.


90

Meri Kasat, Devoj~ice na plaì, 1884

Rober Doano, Planinski potok u Menilmontanu, 1969

MOJ DRUG I JA Od plasti~nih ~a{a koje si doneo na ~as napravi svog najboqeg druga ili drugaricu, a zatim i sebe. ~etiri ~a{e od jogurta

LE

PA

K

vunice razli~itih boja kola`-papir krpice flomasteri lepak za papir, plastiku, tkaninu, drvo… makaze Na rub ~a{e nanesi lepak.

â{e okreni kao {to je prikazano na slici, a zatim ih spoj.

Sa~ekaj da se lepak osu{i.

Od materijala koji si doneo na ~as napravi prijateqa ili prijateqicu, a zatim i sebe.

91

UMETNI^KI KVIZ 1. Od nalepnica sa s trane A3 napravi odevni predmet.

2. Re{i ukr{tenicu. Tako }e{ dobiti naziv jedne bajk e.

92

10.

PI[IMO LEPO LEPO PISAWE SA KALIGRAFIJOM

SAZNA]E[: – kako se nekada pisalo – {ta su to hijeroglifi – {ta je kaligrafija – {ta je inicijal – {ta je ekslibris

TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da hijeroglifima napi{e{ imena ~lanova svoje porodice i poruku drugu – da napi{e{ svoje ime i ime svog druga glagoqicom – da napravi{ poster ispisuju}i azbuku – da napravi{ spomenar – da napravi{ razglednicu – da napravi{ pozivnicu za svoj ro|endan – da napravi{ inicijal – da napravi{ svoj ekslibris – da napravi{ poster imena – da napravi{ priveske s po~etnim slovima imena svojih uku}ana

KAKO SE NEKADA PISALO…

Nekada davno nije postojalo pismo kakvo poznajemo danas, pa su qudi beleìli pri~e i ono {to se doga|alo pomo}u crteà.

Stari Egip}ani ucrtavali su znak e u glinu i uklesivali ih u kamen. Kasnije su ~etkicom ispisivali znake i na drvetu, tkanini i papirusu. Wihovo najstarije pismo nazivamo hijeroglifima.

94

Klinastim pismom pisalo se tak o {to su se drvenim {tapi}em klinas tog oblika znaci utiskivali u meku glinu .

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige Vesne Biki} Arheologija (Beograd 2007)

Francuz @an-Fransoa [ampolion otkrio je zna~ewe hijeroglifa.

Na listu iz bloka napi{i imena ~lanova svoje porodice pismom koje su koristili Stari Egip}ani. Pored svakog slova nalazi se odgovaraju}i znak. Smisli znake za slova @, ^, ], [, \, Q, W, pa ih upi{i u kvadrati}e.

list iz bloka nalivpero

@

^

]

\

LJ

NJ

[

Sluè}i se egipatskim pismom, napi{i poruku najboqem drugu ili drugarici.

list iz sveske nalivpero

95

Kinezi su urezivali znake u kamen, metal i kost. Kada su izmislili papir i tu{, po~eli su da pi{u ~e tkicom. Pisali su odozgo nadole.

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 1

Kinezi nemaju azbuku, pa u toj zemqi deca ne u~e slova, ve} znake za cele re~i ili re~enice.

Arapskim pismom pi{e se zdesna nalevo, a tak o se i ~ita. U arapskom pismu nema velikih slova.

96

U davnim vremenima Grci su pisali u raznim pravcima. Potom su po~eli da pi{u sleva nadesno. Tako|e su uveli razmake izme|u re~i, zareze, ta~ke itd.

Natpis sa Trajanovog stuba, 106–113

Stari Rimqani prvo su pisali zdesna nalevo, na drvenim plo~ama premazanim voskom i na papirusu. Za zapise u kamenu Rimqani su koristili samo velika slova. Od tog pisma nastala je dana{wa latinica.

97

Ba{~anska plo~a, XI vek

Prvo pismo kojim su pisali na{i preci naziva se glagoqica.

Napi{i svoje ime i ime druga iz klupe glagoqicom.

98

nalivpero

Miroslavqevo jevan|eqe, XII vek

U davnim vremenima kwige su bile re tke i skupe jer su ih ruk om ispisivali pisari i umetnici. Kwige su pisane na papiru i obra|enoj koì. Pisalo se gu{~ijim perom i mas tilom. Rad pisara bio je naporan, a jedna kwiga dugo se ispisivala.

]irilica je nastala u IX veku. Ona se s vremenom mewala. Tim pismom mi danas pi{emo.

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 1

Napravite poster }irili~kih slova. Neka svako napi{e po jedno slovo.

99

KALIGRAFIJA Kaligrafija je ve{tina lepog pisawa. Kaligrafi su umetnici koji pi{u ~etkicama, ~eli~nim perima, barskom trskom, gu{~ijim perom… Oni posebno vode ra~una o izgledu slova, razmacima izme|u slova i redova. Kada se pi{e ~eli~nim perima i pqosnat o zarezanim trskama, nastaju tanke i debele linije. Moè{ ih uo~iti na primerima na ovim s tranama. Kaligrafska pera koja je izradio majstor Drago Dodig

Kaligrafski alat profesora Aleksandra Dodiga

100

Aleksandar Dodig

Aleksandar Dodig

Aleksandar Dodig

101

MOJ POTPIS

Ovako izgleda potpis pesnika Dobrice Eri}a

MALI SAVET Pisawe hemijskom olovkom kvari rukopis! Da bi tvoj rukopis postao jo{ lep{i, koristi nalivpero. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{. Nemoj stiskati nalivpero! Na ovom mestu potpi{i se nalivperom, prvo }irili~kim, a potom latini~kim pismom.

Na ovom mestu potpisa}e{ se nalivperom kada uve`ba{ lepo pisawe }irili~kog i latini~kog pisma.

102

nalivpero

Pravilno napisana }irili~ka i latini~ka slova

103

MOJ SPOMENAR Napravi spomenar u koji }e se upisati tvoji drugari iz odeqewa.

sveska bez linija samolepqivi kola`-papir drvene bojice nalivpero

Ovo je strana iz spomenara Mine Karaxi}, }erke Vuka Karaxi}a. Pesnik Branko Radi~evi} napisao joj je ne`ne stihove.

104

Korice spomenara ukrasi samolepqivim kola`-papirom.

Na prvoj strani napi{i svoje omiqene stihove i nacrtaj ne{to lepo.

Pored toga {to }e ti napisati stihove, drugari mogu i ne{t o da ti nacrtaju.

105

RAZGLEDNICA IZ MOG MESTA Napravi razglednicu s prikazom zgrade ili spomenika koji se nalaze u tvom mes tu. MALI SAVETI Isplaniraj gde }e na razglednici pisati Pozdrav iz (naziv tvog mesta). Razmisli o tome {ta }e{ nacrtati na razglednici. To moè biti zgrada ili spomenik koji se nalazi u tvom mes tu. Lepo pisawe uve`baj na posebnom papiru. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{. Nemoj stiskati nalivpero!

106

Razglednica moè da bude uspravna ili horizontalna.

beli papir [prilog uz uxbenik (10,5 × 15 cm)] grafitna olovka nalivpero ~eli~no pero, ~etkice tu{evi u boji

POZIVNICA ZA MOJ RO\ENDAN Napravi pozivnicu za svoj ro|endan. beli papir [prilog uz uxbenik (10,5 × 15 cm)] MALI SAVETI Lepo pisawe uve`baj na posebnom papiru. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{.

grafitna olovka nalivpero ~eli~no pero, ~etkice tu{evi u boji

Nemoj stiskati nalivpero!

107

PLAKAT S POTPISIMA S drugarima iz odeqewa napravi plakat na kojem }ete se svi potpisati. Neka svako od vas na posebnom papiru napi{e svoje ime }irili~kim ili latini~kim pismom nekoliko puta.

papiri u boji tu{evi razli~itih boja ~etkice ~eli~no pero

MALI SAVETI

gran~ica

Igraj se i ispi{i svoje ime na razli~ite na~ine. Tako }e{ otkriti koji ti na~in pisawa najvi{e odgovara.

zatvara~ od tu{a nalivpero makaze

108

@an Tingeli, Plakat, 1982

Ova slova napisana su pomo}u trak e od debqeg papira.

Debqi papir izreì na trak e {irine od 1,5 do 2 cm i duìne od najmawe 21 cm.

Traku presavij napola.

Potrebno ti je nekoliko traka za pisawe jer }e se one s vremenom od upo trebe natopiti bojom.

Ova slova napisana su pomo}u zatvara~a od tu{a.

Ova slova napisana su pomo}u gran~ice.

109

INICIJALI

Inicijal je ukra{eno slovo na po~etku poglavqa neke kwige. Inicijali su i po~etna slova imena i prezimena.

veti Sava (oko 1175 – 1236) je ponos srpskog naroda, prvi srpski kwièvnik i najumniji u~iteq i prosvetiteq. Voleo je svoju zemqu i verovao u pobedu is tine, pravde i svega {to je dobro. Po{to je imao smisao za prakti~an ìvot i rad, neumorno je put ovao po narodu i u~io ga dobru i napretku. Sve je umeo da vidi prosto i jasno i, kao mudar save tnik, vo|a i za{titnik, hrabro je ru{io zastarele tradicije, otvarao nove vidike, ali i ~uvao ono {t o vaqa. Zbog toga se ve} osam vekova o svetome Savi pripovedaju legende, kao {to se to i ovde ~ini.

Inicijal K iz êtvorojevan|eqa serskog mitropolita Jakova, 1354 Ilustracija Mirjane @ivkovi} iz kwige Simeona Marinkovi}a Pri~e o svetome Savi (Beograd 2005)

]ELA

sio jedan car, pa imao tri k}eri. Dve starije uda za carske sinove, a na najmla|oj naumi da ostavi carstvo, jer je bila najlep{a. U toga cara bio je jedan sluga kojega su zvali ]ela, jer je bio }elav. T aj sluga ni{ta drugo nije radio, nego samo po ba{~i {to je trebalo, ali mu je ba{~a tako bila ura|ena kao da je u woj radilo deset qudi, i svi su se tome ~udili. Careva je k}i ~esto gledala s penxera u ba{~u i govorila u sebi: — Boè moj, kakva je to lepa ba{~a i kako je ura|ena, a radi je samo jedan ~ovek, pa jo{ da je kakav, nego mali kao {u{ica! Jedno jutro careva k}i, gledaju}i tako s penxera i ~ude}i se, opazi ]elu u ba{~i, pa mu progovori: — Zaboga, ]elo, kako moè{ ti sam to-

{u{ica je bezvredna osoba, a zna~i i ni{tarija, a i maju{ni ~ovek, patuqak.

Ilustracija Dobrosava Boba @ivkovi}a iz kwige Srpske narodne bajke

110

ev Ilustracija Ivice St

imira Andri}a anovi}a iz kwige Vlad ( Beograd 2006) Daj mi krila jedan krug

Inicijali iz kwige V. Andri}a Daj mi krila jedan krug ; autori inicijala: Ivica Stevanovi} i Milan Pavlovi}

MOJI INICIJALI Prva slova svog imena i prezimena ukrasi onako kako èli{. Inicijale moè{ da oka~i{ na zid svoje sobe i da je tak o ukrasi{. Inicijale ispi{i }irili~kim ili latini~kim pismom.

grafitna olovka nalivpero drvene bojice tu{evi u boji ~eli~na pera, flah-~etkice list iz bloka

111

EKSLIBRIS Ekslibris je znak na kwizi k ojim se ozna~ava da kwiga pripada nek ome. Ekslibris sadrì ime vlasnika kwige i crte`. Naj~e{}e se nalazi na unutra{woj strani korice kwige.

autor Du{an Pavli}

autor Jelena Reqi}

autor Du{an Pavli}

autor Milan Pavlovi}

MOJ EKSLIBRIS Smisli i nacrtaj svoj ek slibris. grafitna olovka nalivpero MALI SAVETI

drvene bojice

Ekslibris napravi na mawem papiru.

papiri u boji

Isplaniraj gde }e{ napisati ekslibris, a gde svoje ime i prezime, kao i gde }e se nalaziti crte` kojim }e{ ukrasiti ekslibris.

makaze

Na posebnom papiru uve`baj lepo pisawe. Ruka treba da ti bude opu{tena dok pi{e{.

112

Nemoj stiskati nalivpero!

lewir

PRIVEZAK Napravi priveske za ~lanove svoje porodice. Neka na svakom privesku bude po~etno slovo imena vlasnika priveska.

DAS masa ~a~kalice, gran~ice (za ispisivawe slova) satenska traka makaze mu{ema ili stare novine ~etkica tu{ u boji

Od DAS mase napravi loptu.

Probu{i ~a~kalicom rupu. Kroz wu }e{ provu}i traku kada bude{ napravio privezak.

[akom pritisni loptu odozgo. Tako }e{ dobiti pala~inku.

Ivicu priveska ukrasi razli~itim {arama. Na sredini napi{i po~etno slovo imena nekog od uku}ana. Kada se privezak osu{i, oboj ga i kroz rupicu provuci satensku traku .

113

UMETNI^KI KVIZ 1. Zelenom bojom zaokruì znak e koji pripadaju klinastom pismu, a plavom bojom zaokruì hijeroglife.

2. Napi{i svoje ime i prezime glagoqicom.

3. Otkrij {ta ovde pi{e.

4. Re{i ukr{tenicu.

114

MALI FOTO-ALBUM Fotografije s priredbi i novogodi{weg mask enbala zalepi u Mali foto-album. Tako }e{ ih sa~uvati od zaborava.

svak e a ispod atum. d i v a r Ne zabo ije napi{e{ d f fotogra

119

120

121

Izreì shemu kape, a zatim je precrtaj na papir od kojeg èli{ da napravi{ novogodi{wu kapu.

122

123

124

Izreì shemu maske, a zatim je precrtaj na papir od kojeg èli{ da napravi{ novogodi{wu masku.

125

126

Re{ewa strana 20 1. a) leptir b) more v) àba 2. voda, vetar 3. tr~awe, skakawe, letewe 4. svih {est

g) avion

strana 26 1.

2.

3. s leve strane 4. a) Mesec b) Sunce

v) muwa

g) Mesec i zvezde

5.

strana 40 1.

3. ispup~en, udubqen, prav, kriv 4. pravim i krivim linijama

127

strana 48 1. zadatak, ispri~aj, potrebno ti je, pravimo 2. da moèmo pre}i ulicu 3. crvena, plava, bela 4.

5. grb, znak, zastava 6. po crvenoj i beloj; po crnoj i beloj strana 60 1. a) sneg b) Deda Mraz v) novogodi{wa jelka d) Sne{ko Beli} |) pahuqe 2. spava}a soba, umetnikov ateqe 3. pozori{te, ku}a, u~ionica 4. soba

g) pahuqica

strana 68 2. pakovawe 3. poklon, igra~ka strana 76 1.

P

T

F

G

A O P

R

^

]

I

J

D

O A

K

Z

T

A

V

K

A

Z

F A

P

G

I M

@ F

E Q E

R

L

P

P

K

R

A

H

G

C

N

A

Z M A M I

L

A

E

L

Z

R

S

B

T M F

G @ C

R

A

B

P M N

A

H

L

E

A

K

P

G

E

O A M M O

^

X

E

I @ ^

B

O

J

J

K

L

E

C

A

K

J

R

^

E

T

K

A

A

K

B

V

T

I

R

A F

P

A

L

E

T

A

Z

U

C

I

N

A [ Q A

P

H A

2. kutija, tu{ 3. od kartonskog vaqka od toalet-papira, dve kartonske kutije za jaja i kutije od ~aja strana 84 1. Anri Ruso 3. ârdak ni na nebu ni na zemqi 4. Jovan Jovanovi} 5. a) Mesec b) zmaj v) putovawe strana 92 1.

2. Hrabri kroja~

strana 114 1.

3. Ana voli Milovana 4. lepo pisawe

128

Sadràj

Vodi~ /3 Šta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu /4–5

1. U POKRETU (Kretawe oblika u prostoru) /7 Na putu od ku}e do {kole /8 Kako se ko kre}e? /9 Leptir; Avion; Brod; @aba /10–15 Snaga prirode /16 Ukras za sobu /17 Vetrewa~a /18–19 Umetni~ki kviz /20 2. SVETLOST I SENKA (Dejstvo svetlosti na karakter oblika) /21 Svetlost /22 Senka /23 Senka moje igra~ke /24 [ta je silueta /25 Ukrasi svoju siluetu /25 Umetni~ki kviz /26 3. OTKRIVAM RAZLIKE (Kontrast) /27 Kontrast /28 Prirodni i ve{ta~ki oblici /28 Kuhiwica /29 Slagawe – razlagawe /30 Kocka, kocka, kockica… /30 Kola` /31 Slagalica /31 Jednobojno – vi{ebojno /32 Moje rukavice /33 Obra|eno – neobra|eno /34 Zoo-vrt /35 Pravo – krivo /36–37 Kula /37 Ispup~eno – udubqeno /38 Reqef /39 Umetni~ki kviz /40

129

4. ÊMU SLU@E ZNACI (Znaci i simboli) /41 Znaci /42 Saobra}ajni znaci /43 Zastava /44 Grb /44–46 Zastava mog odeqewa /47 Umetni~ki kviz /48 5. RAZNOLIKI AMBIJENTI (Ambijenti – scenski prostor) /49 Razli~iti ambijenti /50 Ku}a od papira /51 U pozori{tu… /52 Obuci Crvenkapu i lovca /53 Novogodi{wa predstava i maskenbal /54 Maske /54 Novogodi{we maske /55 Novogodi{we kape /56–57 Novogodi{we ~arolije /58 Novogodi{wi ukrasi /58 Novogodi{wa ùrka /59 Umetni~ki kviz /60 6. PAKETI]I I ZAVE@QAJI [Individualno kori{}ewe razli~itih materijala za rad (pakovawe)] /61 Pokloni /62 Kutija za poklon /63 Krpice i ~vori}i /64 Neobi~ni zave`qaji /64–65 Novi prizori /66 Tajanstveni predmeti /67 Umetni~ki kviz /68 7. IGRA^KE I UKRASI (Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta) /69 Novi oblici /70 Sne`ni reqef /70 Slikam ti pri~u /71 Igra~ke /72–75 Umetni~ki kviz /76

130

8. SVET IZ MOJE MA[TE (Zami{qawa) /77 Na krilima ma{te /78 Daleki predeli /79 Pohod na Mesec /80 Slika s Meseca /81 Bio jednom jedan zmaj… /82 –83 Moj zmaj /83 Umetni~ki kviz /84

9. QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA [Preoblikovawe materijala ili predmeta wihovim spajawem (vezivawe)] /85 [ta se ~ime spaja? /86 Kutija za uspomene /87 Nek svud qubav sja /88 Porodica Varja~i} /89 Drugarstvo /90 Moj drug i ja /91 Umetni~ki kviz /92 10. PI[IMO LEPO (Lepo pisawe sa kaligrafijom) /93 Kako se nekada pisalo… /94–99 Kaligrafija /100–101 Moj potpis /102–103 Moj spomenar /104–105 Razglednica iz mog mesta /106 Pozivnica za moj ro|endan /107 Plakat s potpisima /108–109 Inicijali /110–111 Moji inicijali /111 Ekslibris /112 Moj ekslibris /112 Privezak /113 Umetni~ki kviz /114

Mali foto-album /115–118 Re{ewa /127–128 Sadràj /129–131 Literatura /133

131

LITERATURA 1. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd 1989; 2. I. F. Walther, Impressionism, Taschen, Köln 2006; 3. J. Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, Prosveta, Beograd 1983; 4. M. ]iri}, Grafi~ki znak i simbol, Fakultet primewenih umetnosti i Tk Mont Image Digital Printing, Beograd 2007; 5. V. Krempton, Zastave, Politikin zabavnik i Kwiga k omerc, Beograd 2006; 6. K. Brukfild, Svet pismenosti, Politikin zabavnik i Kwiga k omerc, Beograd 2006; 7. K. Gravet, Vitezovi, Politikin zabavnik i Kwiga k omerc, Beograd 2006; 8. R. ]iri}, Zbornik o ekslibrisu, Ekslibris dru{tvo Beograd, Fakultet primewenih umetnosti, Kotur i ostali, Beograd 2007; 9. Q. Sikimi}, De~je igre nekad i sad , Kreativni centar, Beograd 2003; 10. A. Hopkins, A Chronicle History of Knights, Silverdale Books, Wigston 2004; 11. D. Milenkovi}, Japan za po~etnike, Super Print i SJD Beograd–Tokio, Beograd 2003; 12. D. Spasi}, A. Palavestra, D. Mr|enovi}, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinas tija i vlastele, Bata, Beograd 1991.

LIKOVNA KULTURA za drugi razred osnovne {kole drugo izdawe autor mr Mirjana @ivkovi} recenzenti mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, Fakultet primewenih umetnosti, Beograd Jovan Mr|enova~ki, profesor likovne kulture, O[ „Vlada Aksentijevi}“, Beograd Sneàna Grbi}, profesor razredne nastave, O[ „\ura Jak{i}“, Ravni lektor Ivana Igwatovi} izdava~ Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 urednik mr Sla|ana Ili} za izdava~a mr Qiqana Marinkovi} {tampa Publikum tira` 10.000 copyright © Kreativni centar 2008 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:73/76 (075.2) @IVKOVI], Mirjana, 1970 Likovna kultura : za drugi razred osnovne {kole / [autor Mirjana @ivkovi}] . – 2.izd. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). – 131 str., [4] lista sa nalepnicama : ilustr. ; 29 cm + prilozi ([6] providnih folija u boji). - (K reativna {kola) Podatak o autorki preuzet iz kolofona. – Tira` 10.000. – Bibliografija : str. [133]. ISBN 978-86-7781-621-6 COBISS.SR-ID 167930892

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upo trebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za likovnu kulturu u drugom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00175/2008-06.

Likovna kultura 2 razred Kreativni centar

Recommend Documents