Gramatika Za 5. Razred (Kreativni Centar)

GRAMATIKA 5

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE

U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom. Dobro do{ao u peti razred!

1. U~imo:

Tvoj zadatak }e biti da:

– pisawe pisama

– ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic

– pravilan izgovor

– napi{e{ pismo

– dr`awe govora

– re{i{ gramati~ku ukr{tenicu

– upravni i neupravni govor

– pripremi{ i odr`i{ govor

– pisawe dijaloga

Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu.

Tvoj vic

Anin vic Dva balona idu pustiwom. – Pazi kaktusssss! – re~e prvi. – Sad mi to ka`e{{{{{! – re~e drugi.

3

[ta je gramatika Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Svakom je ~oveku materwi jezik najdra`i. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. Wim govore na{i roditeqi i drugovi. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli, ose}awa i do`ivqaje. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet. Materwi jezik srpskog naroda je srpski. Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i, samo pokretima. Opi{i kako to rade.

Da, sla`em se. (Npr.: Klimam glavom gore-dole.)

Ne}u to!

Do|i ovamo!

To nije va`no.

Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.

Gramatika treba da nam pomogne da pomo}u pravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emo i da se boqe sporazumevamo sa drugima.

4

Lepota i snaga re~i Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. Re~ima se qudi mogu ute{iti, ohrabriti i razveseliti, ali i rastu`iti. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi. Re~ima se {ire qubav, sloboda i pravda, ali i netrpeqivost i mr`wa. Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e, kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda. Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica:

Re~i gore poseku nego sabqa. Lepa re~ i gvozdena vrata otvara. Ko govori {ta ho}e, mora da slu{a i {ta ne}e. Re~i treba meriti, a ne brojati.

Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. [ta }e{ mu re}i?

Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. Kako }e{ ga ute{iti?

Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. [ta }e{ re}i i uraditi? Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati?

Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{. Kako }e{ mu to re}i?

5

Lepota izgovora Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~i u re~enicama. Kada ~itamo i recitujemo, va`no je da po{tujemo pravopisne znake: ta~ku, zapetu, tri ta~ke, uzvi~nik, upitnik i dr. Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} melodi~no.

Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice • Evo Lenke! Lenka, za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. Mislili smo ko zna {ta. E ba{ je dobro {to si stigla! Sad si nas sve obradovala! • [ta to {u{ka? [ta? O, ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramo odmah to da sredimo! Brzo, brzo! • Ma, qudi, da li je to mogu}e?! Ne, ne, ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila. Aha, evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. Bravo, devoj~ice!

Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i • Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:*

• Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo:

rúka

nøge

rýke

nòga

kratki

dugi

kratki

dugi

nòga

rúka

nøge

rýke

vòda

lúka

næbo

tãjna

`èna

gláva

vætar

mrãk

vòleti

obe}áwe

Såwa

sãwa

kratki

kratki

dugi

dugi

nòga

nøge

rúka

rýke

mèdved

krÿ{ke

nárav

}ýd

jèlen

røgovi

múdar

lýd

lòpta

kø{

ráditi

rãdim

hò}emo

jø{

gráditi

grãdim

Ve`baj izgovor ovih re~enica:

•Glãd ò~iju nçma. •Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro.

6

* O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno.

U pismu treba navesti: mesto, datum, ime osobe kojoj se obra}amo, uvod, sadr`aj, poruku, pozdrav i potpis. Anino pismo tebi

Pismo Tvoje pismo Ani

Beograd, 5. oktobar , Drag @elela bih da se boqe upoznamo. Zato ti pi{em ne{to o onome {to volim. Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u parku u kojem se igram. Ima krivudavo i granato stablo. Po wemu smo se rado peli dok smo bili mali. U prole}e se {qiva prekrije belim cvetovima koji ne`no miri{u. Kad cvet opadne, ostane mali zeleni plod. On raste, ali mi ne sa~ekamo da sazri, nego ga jedemo dok je jo{ kiseo. Kod {qive se okupqa moje dru{tvo. Tu pri~amo i igramo se. Kad je leti su{a, li{}e joj se uvije i kao da moli: „Daj vode!“ Tada je zalijemo. Veoma mi je draga, kao prijateq. Pi{i mi ne{to o sebi. Mnogo te pozdravqa tvoja Ana Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. 1.

Re~enica koja ima jedan predikat 2. Glagolsko vreme (~uvao sam)

6.

Dopuna glagola koja pokazuje na kome i na ~emu se radwa vr{i

9. 7.

1. 2.

3.

3.

s u b j e k a t 8.

4. 5.

4. Vrsta

imenica (bra{no, so)

5.

Glagolsko vreme (~uvam)

Prilo{ka odredba za (zasvetluca u oku)

l i ~ n e

6. 7. 8.

9. Imenuje

radwu koju vr{i subjekat 7

Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem. Govori}e{ o sportu koji voli{. Va`no je da bude{ iskren i ubedqiv. Pogledaj uputstvo na strani 78.

1. Uvod

2. Naziv sporta

3. Igra~i

4. Prostor za igru

5. Sportska sredstva (rekviziti)

6. Pravila igre

7. Na~in takmi~ewa

8. Poznati sportisti

9. Poruka – za{to ga preporu~ujem

10. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78, Samoocewivawe govora):

8

Upravni i neupravni govor Podsetimo se kako se pi{e upravni govor: 1. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”. 2. „Drugarstvo treba da se neguje”, rekla je Ana. 3. „Drugarstvo”, rekla je Ana, „treba da se neguje.” Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor.

Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru.

9

Razgovor

Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim.

Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog. Anin primer

- ^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi - re~e lisica. - Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe, qudi vi{e nemaju prijateqa. Ako ho}e{ prijateqa, pripitomi me! - [ta treba da radim? - upita Mali princ. - Treba da si veoma strpqiv - odgovori lisica. - Najpre }e{ sesti malo daqe od mene, eto tako, na travu. Gleda}u te kraji~kom oka, a ti ne}e{ ni{ta govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana se{}e{ malo bli`e... A. S. Egziperi, „Mali princ“ 10

Tvoj primer

Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10. hrabrost

istinoqubivost

poštewe

dare`qivost

qubaznost

odanost

smisao za šalu

tolerancija

skromnost

mudrost

Zašto je za tebe osobina koju si ozna~io brojem 1 najva`nija? Navedi tri argumenta.

1. 2. 3.

Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu). Napiši u svesci sastav. Prvo napravi plan. Na primer:

1. Kada se to dogodilo? 2. Gde se dogodilo? 3. Koga sam sreo (izgled i dr.)? 4. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr.)? 5. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta. Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati. Kako izgleda saradwa?

Šta se govori kad se sara|uje?

Kako se ose}aju saradnici?

Ne{to se radi zajedno. Ti si na redu. Zadovoqno Pomo}i }u ti. [ta bi ti voleo da radi{?

[ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu. 1. 2. 3. 4. 5. 11

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.

Navo|ewe tu|ih re~i Upravni govor Ana je rekla: „Do}i }u sutra”. „Do}i }u sutra”, rekla je Ana. „Do}i }u”, rekla je Ana, „sutra.”

Neupravni govor Ana je rekla da }e do}i sutra. Ana je rekla kako }e do}i sutra.

Izgovor re~enice O, koga to vidim! Pa gde si ti, ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali, brinuli… E, hajde, pri~aj! [ta si sve video?

Nagla{avawe slogova u re~i Kratki naglasci nøge

nòga

Dugi naglasci rúka

rýke

Kako pripremiti govor 1. UVOD: zanimqiv primer, do`ivqaj, {ala, problem 2. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe 3. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa, poruka

12

Sledi prva kontrolna ve`ba

2. U~imo:

Tvoj zadatak }e biti da:

– proste i slo`ene re~enice

– pi{e{ sme{ne pri~e

– subjekat

– napi{e{ portret

– predikat

– odr`i{ govor

– atribut – portret

Od glasa i slova do pri~e Pro~itaj slede}a dva skupa glasova. 1.

m, v, l, a, n, o, i

2.

Milovan

U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe. U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime. Glas je najmawa jedinica govora. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe.

Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove:

d, a, g, r, b, o, e

Pro~itaj slede}e skupove re~i: 1. 2.

dobio, izgubio, eto, a, ja, on Eto, ja dobio, a on izgubio.

Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. Ona se u pisawu obele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom, upitnikom ili uzvi~nikom na kraju. 13

Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova.

Oko juna{tva Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je: – Ja sam, tako mi du{e, svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit! Pitali su ga: – Kako, striko Milovane? – Lasno, du{e mi. On se naijedi, pa me psuje, ska~u}i i drkte}i od ijeda. Ja ne govorim ni{ta. Kad sjutradan, on kã kvasan, stidi se i kaje od svojije rije~i. Eto, ja dobio, a on izgubio!

Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih: rekã – rekao; ~oeka –

Objasni koje osobine krase Milovana.

Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu. Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne, upitne, uzvi~ne), kao i po obliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste, slo`ene i nepotpune). 14

Proste i slo`ene re~enice Re~enica: Ja ne govorim ni{ta, po zna~ewu je obave{tajna, po obliku odri~na, a po sastavu prosta. Za{to je po sastavu prosta? Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim. Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. Wima se iskazuje jedna misao, poruka.

Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto, ja dobio, a on izgubio. Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku, to jest dva predikata: dobio, izgubio. Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata.

Posmatrajmo re~enicu: Kako, striko Milovane? Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku, to jest nema predikat. To je nepotpuna re~enica. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{], striko Milovane? Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat). Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa.*

Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Podvuci predikate i odredi vrste re~enica povezivawem.

Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. Ako ho}e{ prijateqa, pripitomi me. Kako to?

prosta slo`ena nepotpuna

Svakog dana se{}e{ malo bli`e.

Re{i rebuse.

* O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno. 15

Vrste re~enica

Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste.

Podela re~enica po zna~ewu Obave{tajne su re~enice kojima se obave{tava o ne~emu ili nekome.

Upitne su re~enice kojima se ne{to pita.

Zapovedne su re~enice kojima se kazuje zapovest.

Uzvi~ne su re~enice kojima se izra`avaju jaka ose}awa.

Plivawe je lep sport. Da li se sla`e{? Hajde zaplivaj! [to dobro pliva{! Podela re~enica po obliku Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa.

Odri~ne su re~enice kojima se ne{to odri~e.

Ja volim gimnastiku.

Ja ne volim boks.

Podela re~enica po sastavu Prosta re~enica je ona koja ima jedan predikat.

Slo`ena re~enica je ona koja ima dve ili vi{e prostih re~enica, to jest dva ili vi{e predikata.

Nepotpune re~enice jesu one u kojima su neki delovi izostavqeni.

Koji sport? [voli{] Najvi{e ko{arku.[volim] Onda plivawe. [volim] Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika. Anin primer Tvoj primer 16

Kad si tu`an, pozovi prijateqa, pijte sok, igrajte se loptom i smejte se.

Nastavi ovu Aninu anketu o sportu. Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica.

Ko{arka je zanimqiva. SLO@ENA: Ja volim odbojku, ali mi je plivawe najdra`i sport.

Koji ti je sport zanimqiv?

PROSTA:

Kako se ose}a{ posle neke utakmice?

PROSTA:

[ta misli{ o dru`ewu u sportu?

PROSTA:

Voli{ li da gleda{ sportske utakmice?

PROSTA:

SLO@ENA:

SLO@ENA:

SLO@ENA:

Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima.

Ispeci,

Ko

. . . .

. .

. . . i.

. .

. . . . a.

17

Subjekat Da se podsetimo: Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori?

Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica: Lena spava. Ona sawa. U snu se smeje. Sawati je uzbudqivo. Vrlo te`ak san mo`e da upla{i. Mladi lepše sawaju. Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti: Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica, zamenica, pridev, broj ili neka druga vrsta re~i. Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici, ponaša se kao imenica. Na primer: re~ sawati je glagol, ali je ovde i ime odre|ene radwe; re~ mladi je pridev, ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. Subjekat mo`e biti i skup re~i, na primer: vrlo te`ak san.

Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen, ali se tada podrazumeva. Na primer, u tre}oj re~enici – U

snu se smeje

– podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona.

Ispi{i na linijama re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici. Ako je subjekat izostavqen, napi{i i to.

18

Budim se.

Radujem se sun~anom danu.

Na istoku se javqa sunce.

I}i }u u park.

Ono je rumeno.

Do}i }e moje dru{tvo.

Pozdravqa me novi dan.

Igra}emo se do mile voqe.

Predikat Da se podsetimo: Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu.

Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama: Rano ujutru Marko odlazi u vrti}. On je predškolac. U vrti}u se igra. Ponekad spava. Svakog dana ponešto nau~i. Wemu je vrti} zanimqiv. Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. Jedni su sastavqeni samo od glagola: odlazi, igra se, spava, nau~i. To su glagolski predikati. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). To su imenski predikati. Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i (imenice, prideva, zamenice ili broja). Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u. Glagolski predikat

Imenski predikat

Pas posmatra.

On je umiqat.

U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom, a predikat dvema crtama.

Milena ne voli ki{u. Ja ki{u volim. Ona je lepa. Pala je ki{a od slatki{a. 19

Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli.

Sme{na strana

Izokrenuta pri~a

Zvonim ja jutros da probudim sat. Budio sam i majku, ali me ni ona nije mogla probuditi.

Izme{ana bajka

Idu}i {umom, Crvenkapa je srela tri praseta.

Pri~a na slovo M

Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Ma~ak Marko motri.

Prona|i re~i u vezi sa {kolom koje se ovde kriju. 20

LABTA

NECOE

PUTSASR

LOK[A

ROKERTID

GIWAK

KIVNASTAN

CIU^AINO

VUBAQ

E\UNSR

KINDEVN

AKTIREL

Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i), ali i imenica (miris mora), zamenica (wegova torba), broj (peti razred) ili skup re~i (vrlo lep xemper, haqina od svile).

Anin primer:

Drven trbuh, ko`na le|a, dlakama govori. (elsug) Anin primer: \. Bala{evi}, „Vasa Lada~ki”

Voleo je kowe vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i sala{e, voleo je wive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute ~ila{e.

Atribut

U zagonetkama Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama.

U pesmama Tvoj i Zoranov primer:

U pri~ama Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku, u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven, dok ti ne dosadi.

U crvenoj {umi, ispod crvenog `buna, u crvenoj ku}ici `iveo je crveni patuqak.

Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”, pa re{i ukr{tenice.

l i { } e

o b l a k

{iroko, taman, retka, omla}eno, olujni, zeleno, suva, dobar, niska, {u{kavo, ki{ni, o{tra, zelena, `edno, trbu{ast

t r a v a 21

Portret je opis izgleda i osobina neke li~nosti.

Portret

Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu.

ki{nog Jednog letweg sun~anog Na

jutra, u glavi je nosio

le|ima i cipele. Sa wegovog

nogama lica treperio je

o~i, a pri

na pantalone

osmeh i hodu je pravio

pokrete, te je odavao

utisak

voqe i

karaktera.

~oveka, Portret u kwi`evnom delu

Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka

U Milice duge trepavice, prekrile joj rumen' jagodice, jagodice i bijelo lice... Ja je gledah tri godine dana; ne mogoh joj o~i sagledati, crne o~i i bijelo lice... 22

kapu,

kaput, na

sijale

~oveka.

ulici, sretoh

Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute)

Moj drugi govor: Imam ideju Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred, a za glupaka samo jedan. Objasni {ta zna~i ova poruka.

Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. 78) za svoj govor pred odeqewem na temu Imam ideju. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~na na~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa, {kolska torba, gumeni balon i dr.).

1. Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewe pred preprekom):

2. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar koju si izabrao, a to je a) b) v)

3. Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa, prevazila`ewa panike u nevoqi i sl.

4. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str. 78):

23

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Vrste re~enica po zna~ewu

po obliku

po sastavu

obave{tajna (To je lepo.)

potvrdna (Ja sti`em.)

prosta (Ja dolazim.)

upitna (Da li je lepo?)

odri~na (Ne}u sti}i.)

slo`ena (Ja dolazim i donosim loptu.)

zapovedna (Neka bude lepo!) uzvi~na (Ba{ je lepo!)

Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi subjekat

predikat

iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawa ozna~enog predikatom

imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu

Slu`bu subjekta vr{i:

Predikat mo`e biti:

imenica  Talas zamenica  On broj  Prvi dolazi. pridev  Visoki skup re~i  Neki vrlo sna`an talas

glagolski predikat (sastoji se samo od glagola)

imenski predikat (sastoji se od pomo}nog glagola i imenice, prideva, zamenice ili broja)





Ona tr~i. Ona

24

je u~enica. je brza. je wegova. je prva.

Sledi druga kontrolna ve`ba

3. U~imo:

Tvoj zadatak }e biti da:

– apozicija – pejza` – prilo{ke odredbe – objekat – personifikacija – vest – kako se pi{e pesma

– predstavi{ gosta – opi{e{ pejza`, napi{e{ dnevnik, opravdawe, vest i jednu pesmu – obavi{ istra`ivawe i napi{e{ o tome izve{taj

Apozicija Pro~itaj slede}i tekst:

Sretoh Milana, mog {kolskog druga. Bio je na Kopaoniku, najve}oj planini u Srbiji. Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in, pomo}u novih podataka, odre|uju imenice Milan i Kopaonik. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije. Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje. Zbog toga se u govoru odvaja pauzama, a u pisawu zapetama.

Ana je zapo~ela, a ti daqe navedi svoje omiqene kwige, filmove, glumce, sportiste i dr. Upotrebi apoziciju i podvuci je.

„Hajduci“, roman Branislava Nu{i}a, moja je omiqena kwiga.

25

Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav. subjekat Beograd je glavni grad Srbije. imenski deo predikata Beograd, glavni grad Srbije, nalazi se na u{}u Save u Dunav. apozicija Imenice koje ozna~avaju zvawa U~enica Mila Krasi} igra odbojku. i zanimawa imaju slu`bu apozicije Mila Krasi}, u~enica, igra odbojku. samo ako stoje iza vlastitih imena. Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu. Tada se odvajaju zapetama. Jovan Jovanovi} Zmaj, kwi`evnik, ro|en je u Novom Sadu.

Predstavqawe Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici. Obra}awe Tema i wen zna~aj

Po{tovani Danas }emo razgovarati o Tema je va`na zbog Na{ gost je

Gost, wegova dostignu}a

Posebno je zanimqivo Neka zanimqivost ili {ala o gostu ili temi Zvawe, ime i prezime gosta Ako re{i{ rebus, dobi}e{ re~enicu sa apozicijom. 26

Drago mi je {to mogu da vam predstavim

Posmatraj svoje omiqeno mesto u prirodi ili ga zamisli. Poku{aj prvo da napravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{, a onda sa~ini opis.

Pejza` – opis predela

Biqke: Boje: Zvuci: Mirisi: Pokreti: Moja ose}awa:

Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{. Datum:

Datum:

5.

Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu. 2. 1. Zakokota kota sa visoka plota, zapeva petao, ~ak se ~u u In|iju zemqu. 2. Ne{u{ pro|e kroz goru, a ne {u{nu. 3. Da kupi{ sto godina, ne bi lon~i} nakupio. 4. Rez slanine preko sve planine. 5. Leti orao preko nebesa, mom~e ga gleda od ~udnih ~udesa. 6. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ru~nika. 7. Puna tepsija zlatnih kola~i}a.

m

6. 4.

n

b

s

a

n

3. 1.

g

7.

z

e

a 27

Objekat je dopuna glagola koja ozna~ava trpioca radwe ozna~ene glagolom u predikatu.

Objekat

Jezi~ke igrarije

Ana je po~ela, a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi. tajnu.

brigu.

srce.

dosadu.

le|a. ^uvaj

Otvori

Vodi

Razbij

U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju.

Obrao si zelen Svoj Vuk

.

jede, tu|u mewa, a

Ko rano rani, dve brine. nikada.

Terao , isterao . gradi. Dogovor

Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte.

Ne kidaj Gde god na|e{ zgodno ti posadi. Personifikacija*

se smeje.

28

,

Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine.

sawari. uzdi{e.

* Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba.

grabi.

Pravi i nepravi objekat

Pe~em pala~inku. Savijam pala~inku. Seckam pala~inku. Jedem pala~inku.

Maštam o pala~inki. Mislim na pala~inku. U`eleo sam se pala~inke. ^eznem za pala~inkom. Poslu`i se pala~inkom.

Pravi ili bli`i objekat je re~ koja dopuwava prelazni glagol* i ozna~ava bi}e ili predmet koji trpi glagolsku radwu. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo)

Nepravi ili daqi objekat je re~ koja dopuwava neprelazni glagol. Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU?

U slu`bi objekta mogu biti imenice, imeni~ki skupovi ili zamenice. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Nepravi objekat ne mo`e biti u akuzativu bez predloga, ve} u nekom drugom pade`u.*

Idemo na utakmicu.

Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta i pove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju.

Obukli smo dresove.

Nosimo loptu. Ne razmišqamo o porazu.

pravi objekat nepravi objekat

Nadamo se pobedi. Ali umemo sportski da primimo i poraz. * O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige.

29

Prilo{ke odredbe su re~eni~ni ~lanovi kojima se ozna~avaju vreme, mesto, mera, koli~ina, na~in ili uzrok vr{ewa radwe iskazane predikatom.

Prilo{ke odredbe

Ana je zapo~ela, a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan. [ta radi{?

Kada?

Gde?

Kako?

Koliko?

Za{to?

(glagol)

(vreme)

(mesto)

(na~in)

(koli~ina)

(uzrok)

Spavam Budim se Ustajem Umivam se Doru~kujem U~im Igram se

no}u

u krevetu

mirno

dugo

zbog umora.

Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno, ju~e, dugo, mnogo),* ali i imenice (u krevetu, zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi, na sve strane) u odgovaraju}em pade`u. Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. Napi{i i ti sli~no opravdawe.

Opravdawe Po{tovani gospodine profesore, Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi} opravdate izostanke od 13. do 15. oktobra. Bila je prehla|ena, imala je povi{enu temperaturu i glavoboqu. Beograd, S po{tovawem 16. 10. 2007. god. Marija Rodi} Re{i rebus i napravi svoj u kome }e biti prilo{kih odredaba. 30

* O prilozima vidi na strani 70 ove kwige.

Zimi ja mnogo volim sankawe.

Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE NE se pi{e sastavqeno s pridevima, imenicama, al’ se pi{e odvojeno od glagola; izuzetka ~et’ri znam: ne}u, nemam, nemoj, nisam.

Vest

Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je, ko je, gde je, kada, i kako je i za{to je.

Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninoj sme{noj poruci.

U narednoj vesti prona|i odgovore na gore postavqena pitawa.

Neobi~na poruka Prvi sneg

Poruka iz grada Neznangrada stigla nam je, ne }u re}i kada: „Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u, nek nebri`ni ne brinu nebrigu, nek neznani ne znaju ne znawe.“ Drugih vesti nema od Nemawe.

Na Kopaoniku je no}as padao sneg. Jutros je granulo zubato sunce i planinski visovi su se zabeleli. Deca ve} grabe skije, sanke i drugo. Veverice su napravile sne`ni tobogan. Jedan ze~i} tra`i da mu kupe kliska. Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emo prole}e! Ho}emo prole}e!“.

Zamisli svoje putovawe na Severni pol. Napi{i o tome dve vesti.

Ako oboji{ poqa u kojima su re~i s pravilno napisanom re~com NE, dobi}e{ sliku.

pri ne jata n

ne poslu{ko nebriga

oli nev

ne

nepoznat

a `w pa

ne zgodan nemar ne voli

ne moj ne zna

ne }e{ ne maj u

nezna{ neuni{tiv

nerad

ne}u

31

Kako se pi{e pesma Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom, dawu ili no}u, za desetak minuta, desetak meseci ili godinama. Evo jednog na~ina, a ti probaj na svoj. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme, napravi plan.

1. Kada se pi{e pesma? Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`no ose}awe ili razmi{qawe. 2. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{? O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. Mene je, recimo, uzbudilo razmi{qawe o domovini. 3. [ta zna~i ta re~? Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en, koju zove svojom, otaxbina. 4. [ta ose}am prema domovini? Ose}am qubav, ali i setu, jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a. 5. Zbog ~ega volim domovinu? Volim je zbog svojih roditeqa, ku}e, zavi~aja, prvih uspeha, zbog prijateqa, drugova i sl. 6. O svakom ovom motivu tra`im re~i: Majka – brinula se o meni, svijala me u krilu... Ku}a – moje igre, najdra`e igra~ke... 7. Od re~i gradim stihove, biram re~i, one koje lepo zvu~e, koje se rimuju. Pi{em, precrtavam, ~itam glasno, popravqam. 8. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. Posle toga – evo mog primera. Nekome }e se svideti, a nekome ne. Pi{emo daqe. 32

MOJA DOMOVINA Domovina je moja majka, {to me u krilu bri`no svila; jedina ku}a i onaj kutak gde mi je igra kao san bila. To su glasovi iz davnina, poruke nade, te{ke i drage, re~i pesama, pri~a i bajki, kô hleb mirisne i pune snage. Domovina je sunce na pragu i plavo nebo {to me pozdravqa, nasred livade drvo u cvetu iz zavi~aja {to mi se javqa. Domovina je prva radost kad ne{to mogu i kada umem, uzlet krilima da tajnu na|em, hrabrost da druge qude razumem. Domovina je prva qubav, oko {to topli nemir seje. Gde god da krenem – setna i lepa, domovina me u srcu greje. S. M.

Ve`baj pisawe pesama. 1. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima: dan – san; duga – _____________; sija – _____________; blago – _____________; voda – ____________; pevam – _____________. 2. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stih pesme Moja domovina. Podvuci re~i koje se rimuju.

6. Napravi plan za pisawe, to jest navedi {ta je to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi. 1. 2. 3. 4. 7. Potrudi se da na nekoliko listova papira napi{e{ prve stihove. Popravqaj ih i doteruj.

3. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. Pazi na broj slogova, na rimu i smisao pesme. Izostavqene su re~i: stidi se, lepotice, boja, 8. Zapi{i ovde svoju pesmu. Ona mo`e da ima samo jednu strofu, a mo`e mirisava, glavu. da bude i du`a. Qubi~ice, ___________________, digni _____________ iz travice! Lepa ti je _______________ plava i krunica ___________________. Podigni se, ne ________________. (Stanko Rakita) 4. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slova predstavqaju neko ime ili poruku. Na primer: Ti me pita{ koga volim, Evo da ti odgovorim: Brzo ~itaj prva slova, Eto tebi odgovora! Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje ime ili nadimak.

5. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tome kako je nastala pesma Moja domovina. Nakon toga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme.

Moj/moja (drug, pas, kwiga, reka, tajna, park, {kola, deda i sl.) 33

Re~eni~ni ~lanovi

Subjekatski skup ATRIBUT

SUBJEKAT

(Kakav?)

(Ko?)

plavokosa, dugonoga, dobri~ina, {aqiv~ina...

Marko, Ana, Neda, Igor...

APOZICIJA

kom{ija iz ulice, u~enica petog razreda, |ak iz druge klupe, prijateqi iz Uba...

Predikatski skup PREDIKAT

PRILO[KA ODREDBA

([ta radi?)

(Kad? Kako? Gde? Koliko?)

svira, igra, peva, smi{qa, pi{e, ve`ba...

mnogo, ~esto, rado, no}u, po podne...

OBJEKAT (Koga? [ta?)

muziku, televiziju, fudbal, stripove...

Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa. Ciq Obim

Iznesi podatke

Izvedi zakqu~ak

Daj preporuku 34

Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme. Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba, od toga ______ devoj~ica i ______ de~aka. Rezultati pokazuju da

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Zavisni ~lanovi re~enice imeni~ke odredbe

dopune glagola

odredbe glagola

atribut

apozicija

objekat

prilo{ke odredbe

stoji uz imenicu i bli`e je odre|uje

na drugi na~in odre|uje imenicu kojoj se dodaje

ozna~ava trpioca radwe

ozna~avaju vreme, mesto, meru, koli~inu, na~in, uzrok vr{ewa radwe

slu`bu atributa mogu imati:

u pisawu se odvaja zapetama, a u govoru pauzama

pravi – bli`i – dopuwava prelazni glagol Bacam loptu.

slu`bu prilo{kih odredaba mogu imati:

nepravi – daqi – dopuwava neprelazni glagol Mislim o lopti.

prilozi (mnogo, rano)

pridev (plava kosa) imenica (boja kose) zamenica (wena kosa)

Jovan Jovanovi} Zmaj, veliki de~ji pesnik, ro|en je u Novom Sadu.

U slu`bi objekta mogu biti:

broj (prva kosa) skup re~i (veoma kovrxava kosa)

imenica (gledam mesec)

imenice u odgovaraju}em pade`u (po {umi, na poqu) skupovi re~i (svuda po {umi)

imeni~ki skup (gledam onaj sjajni, puni mesec) zamenica (gledam wega) Sledi tre}a kontrolna ve`ba

35

4. U~imo:

Tvoj zadatak }e biti da:

– promenqive i nepromenqive re~i – imenice – pisawe velikog slova – zna~ewe i funkcija pade`a – imeni~ke zamenice – pore|ewe – pravopisni znaci

– re{i{ ukr{tenice – napi{e{ razglednicu – smisli{ razgovor

Promenqive i nepromenqive re~i

Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile, a drugom one koje su ostale iste.

O, naravno, pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu. uzvik

re~ca

veznik

glagol

prilog

predlog

zamenica

broj

pridev

imenica

O, naravno, pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice. Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama, vide}eš da neke mewaju svoj oblik, to jest da su promenqive. Neke re~i uvek ostaju iste, što zna~i da su nepromenqive. U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. Pet vrsta je promenqivo: imenice, zamenice, pridevi, brojevi i glagoli. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi, predlozi, veznici, uzvici i re~ce. 36

Imenice Zamisli da imenica nema. Kako }eš nekome da ka`eš, na primer:

Iza drveta je protr~ao zec. Upla{io je korwa~u, vevericu i neke ptice. Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo. Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere): Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave. Vrste imenica su: VLASTITE imenuju pojedina~na bi}a i predmete

ZAJEDNI^KE imenuju bi}a, predmete i pojave kao pripadnike grupa

ZBIRNE imenuju skup, mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste

GRADIVNE imenuju neku materiju ili gra|u

APSTRAKTNE imenuju ose}awa, osobine, radwe i stawa

še}er, zlato

radost, ~itawe

Dopi{i nove primere za sve vrste imenica. Milica, Dunav

škola, oblak

liš}e, bra}a

Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama.

Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove. Brzo je pojela hleb s medom, a onda krenula prema {koli. Kroz grawe visokog drve}a provirivao je krov {kole. ^ula se graja dece. Ubrzo je sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u. vlastite

zajedni~ke

zbirne

gradivne

apstraktne

37

Veliko slovo Va`no je znati: 1. Nazivi gradova, sela, dr`ava, kontinenata, planina, reka, jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom. Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent

dr`ava

grad

selo

planina

reka

jezero

Evropa

Srbija

Kru{evac

Jasika

Jastrebac

Rasina

]elije

2.

Vi{e~lana imena kontinenata, dr`ava, gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~ (osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom.

Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere): kontinent

dr`ava

Severna Amerika

3.

38

grad

selo

Velika Britanija Smederevska Palanka

Malo Crni}e

Vi{e~lana imena okeana, mora, jezera, reka, planina, ravnica, klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom. okean

more

jezero

Tihi okean

Jadransko more

Pali}ko jezero

reka

planina

Pore~ka reka Fru{ka gora

klisura

\erdapska klisura

4.

Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime, i ono se pi{e velikim po~etnim slovom. Npr.: Ju`na Morava, Mali Jastrebac.

5.

Ako je naziv preduze}a, {kole, pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan, prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu pi{u se velikim slovom.

* O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72.

Osnovna {kola Vuk Karaxi} De~ji vrti} Kolibri Fudbalski klub Crvena zvezda

Ko se voli, taj se pi{e – ali pazi na velika i mala slova –

li~no ime

grad

kwiga

nadimak

ulica

novine

ime `ivotiwe

selo

film

drvo

reka

pesma

cvet

planina

{kola

godi{we doba

jezero

muzi~ka grupa

automobil

more

sportski tim

Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom.

Otkrij imena koja se ovde kriju.

doviSaN skoredaJmonar

kinbaPonikzatilvi ulawaBak 39

Promena imenica (deklinacija) Imenice su promenqive re~i. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini. Pogledajmo slede}i tekst.

Pesma o Miri Mira je do{la. Od Mire uzimam olovku ~esto, pa Miri dajem u srcu presto. Sad sawam Miru. Dozivam: „Miro!” Dru`im se s Mirom. Pri~am o Miri. I ja se mewam uz muka trista, a ona ništa, ostala ista. S. M. U srpskom jeziku postoji sedam pade`a. Zovu se: 1. nominativ; 2. genitiv; 3. dativ; 4. akuzativ; 5. vokativ; 6. instrumental; 7 lokativ. U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. To je gramati~ka osnova imenice. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a, -e, -i, -u, -o i dr.) zovu se pade`ni nastavci. naziv pade`a

40

pitawa

jednina Mir-a

jednina

mno`ina

jednina

mno`ina

de~ak

de~ac-i

sel-o

sel-a

sel-a

sel-a

1. nominativ

KO ili [TA?

2. genitiv

(OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e

de~ak-a

de~ak-a

3. dativ

KOME ili ^EMU?

Mir-i

de~ak-u

de~ac-ima sel-u

sel-ima

4. akuzativ

KOGA ili [TA?

Mir-u

de~ak-a

de~ak-e

sel-o

sel-a

5. vokativ

HEJ!

Mir-o

de~a~-e*

de~ac-i

sel-o

sel-a

6. instrumental

S KIM ili ^IME?

Mir-om

de~ak-om

de~ac-ima sel-om

sel-ima

7. lokativ

O KOME ili O ^EMU? Mir-i

de~ak-u

de~ac-ima sel-u

sel-ima

* Prilikom promene kroz pade`e, ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora; o tome }e{ u~iti u {estom razredu.

Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a naziv pade`a

pitawa

funkcija/zna~ewe

primer

1. nominativ

KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)?

subjekat, deo imenskog predikata

Mira je u~enica.

(OD) KOGA, ^EGA?

deo ne~ega, koli~ina, pripadawe

Dve kwige od Mire.

namena, usmerenost

Idem ku}i, dajem Miri.

2. genitiv

KOME? ^EMU?

3. dativ 4. akuzativ

KOGA? ŠTA?

objekat

Dajem presto.

5. vokativ

HEJ!

dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we

Hej, Miro!

sredstvo, društvo

Vozim se kolima s Mirom.

mesto

Na ulici pri~am o Miri.

6. instrumental

S KIM? ^IME?

O KOME? O ^EMU? NA KOME, NA ^EMU

7. lokativ

Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.

Ana,

donesi

mami

malo

soli.

vokativ obra}awe

Mama

je

Ka{ikom

Sada

sipala

je

se

supa

so.

prome{ala

hladi

supu.

na stolu.

41

Sedam pade`a i jedno ven~awe

Smisli i napi{i re~enice koje kazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.

Ja sam Milica, u~iteqica! 1. Nominativ ime daje, zato pita: ko je, {ta je?

Od oca Branka, od majke Ru`e. 2. Genitiv poreklo nosi: od koga si, od ~ega si?

3. Dativ pita za darove: kome ide{, kome daje{?

4. Akuzativ – za objekat: koga ili {ta to daje{?

5. Hej! – vokativ sve poziva, obra}a se i doziva.

6. Instrumental – sredstvo, dru{tvo: ~ime radi{, s kim se dru`i{?

7. Lokativ zanima mesto: na kom stoji{, u kom `ivi{? 42

@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.

Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike. Dodaj svoj primer.

, tvoj primer tvoj primer

tvoj primer

tvoj primer

SA

tvoj primer tvoj primer

Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu. 1 Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb 2 Vok. jed. ada 3 Nom. jed. gramatika 4 Vok. jed. osa 5 Instr. jed. auto 1 8 3 6 5 6 Nom. jed. som 2 1 1  Lok. mn. noga 2 7 2  Ak. jed. ruka 4 3  Gen. jed. zlo 3 4  Vok. jed. Mara 5  Instr. jed. brada 6  Dat. jed. Aca 4 7  Vok. jed. Kosa 6 5 8  Instr. jed. obala 43

Imeni~ke zamenice

Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete, pojave i na wihove osobine.

LI^NA ZAMENICA JA, TI, ON (ONA, ONO) ZA SVAKO LICE SEBE, SE MI, VI, ONI (ONE, ONA)

LI^NE ZAMENICE

UPITNE

NEODRE\ENE

ODRI^NE

OP[TE

KO? [TA?

NEKO NE[TO

NIKO NI[TA

SVAKO SVA[TA

LI^NE ZAMENICE

NELI^NE ZAMENICE

Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. Smisli {ta su |aci odgovorili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele.

„Mi

nismo“, rekao je neko.

Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{, krade{, pije{ i sl.). Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice. Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: Oni/one: Ti: 44

Ti si kukavica ako Ja (ose}am, `elim, mislim, ne `elim)

Ana je smislila pesmu koja joj poma`e da mewa li~nu zamenicu ON po pade`ima. 1. Prvi pade`: KO, [TA? – Sreli smo se ON i JA. 2. Drugi pade`: KOGA, ^EGA? – Dobih pismo ja OD WEGA. 3. Tre}i pade`: KOME, ^EMU? – [aqem pismo i ja WEMU. 4. A ~etvrti: KOGA, [TA? – Vidim samo WEGA ja. 5. Peti pade`: HEJ, OJ! – Nema, ali bi}e moj. 6. [esti pade`: S KIM, ^IM? – Pro{eta}u jednom S WIM. 7. Sedmi pade`: O KOME, O ^EMU? – Samo mislim ja O WEMU.

Pore|ewe

Promena li~nih zamenica 1. 2. 3.

ja mene, me

ti

on/ono

ona

tebi, ti wega, ga

4. 5.

s wom

6. 7.

Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|uju mawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama.

Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela

Tvoj primer

Sinu Milo{ u poqu zelenu, kao jarko iza gore sunce. (@enidba Du{anova) Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila.

Nek Nek Nek Nek

je je je je

rumen ko bijel ko radin ko hitar kao

Ovde se kriju dva pore|ewa.

Sp . . . we s . Kr . qe . . . u M . . ko k . o d . . . r d . . ak u g . d . . i.

45

Pisawe zamenica 1.

Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe, umesto zamenice ti upotrebqavamo li~nu zamenicu Vi, koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom.

Gospo|o profesore, Vi ste nam govorili o zamenicama. Ja nisam dobro razumeo podelu zamenica, pa Vas molim da mi to objasnite. 2.

Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice): Kada se odri~ne zamenice niko i ni{ta upotrebqavaju sa predlozima,* onda se pi{u kao tri odvojene re~i.

Ni sa kim Ni o kome Ni od ~ega Ni zbog ~ega Ni za {ta

Pravopisni znaci – ta~ka i zapeta, tri ta~ke, crtica 1.

Ta~ka i zapeta (;) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane. Jutro je, sunce ulazi kroz moj prozor; ustajem radostan; ~eka me jo{ jedan lep dan.

2.

Ta~ka i zapeta (;) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi): a) ako su nizovi podataka op{irniji; b) ako po~iwu brojevima ili slovima; v) ako `elimo posebno da ih istaknemo.

3.

Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida. Kao znak nedore~enosti, nepotpunosti, kao znak da je izostavqen deo teksta. ^ekam i ~ekam…

4.

46

Crtica se pi{e: – kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la); – izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica); – u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik; radio-aparat).

* O predlozima vidi na strani 71.

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Imenice vlastite

zajedni~ke

zbirne

gradivne

misaone

imenuju pojedina~na bi}a i predmete

imenuju bi}a, predmete i pojave kao pripadnike grupa

imenuju skup, mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste

imenuju neku materiju ili gra|u

imenuju ose}awa, osobine, radwe i stawa

Vladislav

kwiga

cve}e

pesak

drugarstvo

Imeni~ke zamenice NELI^NE ZAMENICE

li~ne ja, ti, on (ona, ono), mi, vi, oni (one, ona)

upitne

neodre|ene

odri~ne

op{te

ko, {ta

neko, ne{to

niko, ni{ta

svako, sva{ta

za svako lice: sebe, se

Promena imenica i zamenica po pade`ima naziv pade`a

pitawa

funkcija/zna~ewe

imenica

zamenica

{kola

ti

{kole

tebe, te

3. dativ

subjekat, imenski deo predikata (OD) KOGA, deo ne~ega, koli~ina, pripadawe ^EGA? namena, KOME, ^EMU? usmerenost

{koli

tebi, ti

4. akuzativ

KOGA, ŠTA?

objekat

{kolu

tebe, te

5. vokativ

HEJ!

dozivawe, obra}awe, skretawe pa`we

{kolo

ti

dru{tvo, sredstvo

sa {kolom

tobom

mesto

o {koli

o tebi

1. nominativ 2. genitiv

6. instrumental 7. lokativ

KO, ŠTA?

S KIM, ^IME? O KOME, O ^EMU?

Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba

47

5. U~imo: – pridevi – brojevi – glagoli – onomatopeja – infinitiv

Pridevi

Tvoj zadatak }e biti da: – sastavqa{ i re{ava{ zagonetke – napi{e{ telegram, molbu – pripremi{ i odr`i{ govor

Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. Najva`nije vrste prideva su: • opisni – kazuju kakvo je {to, • prisvojni – kazuju ~ije je {to, • gradivni – kazuju od ~ega je {to, • mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam, • vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam.

Smisli i dodaj prideve koji bi mogli da opi{u auto, torbu ili sli~no.

KAKAV? dodaj opisne

Most On je vitak il’ glomazan, nov il’ stari, al’ ponosan.

^IJI? prisvojne

Re~ni, carski i seoski, i dunavski, i moravski.

OD ^EGA? gradivne

Mo`da drven ili kamen, pa betonski ili gvozden.

OD KADA JE? vremenske

Vekovni je i davna{wi, i budu}i, i sada{wi.

GDE JE? mesne

Gorwi, dowi i tamo{wi, sredwi, krajwi i ovda{wi. Sa obale druge sine kô prijateq iz daqine. 48

Preko vode i ponora uvek svetli kao zora.

Kad ve} spaja rastavqene, za{to ne bi wu i mene? S. M.

Gra|ewe prideva Pridevi mogu biti proste re~i (plav, lep, jak). ^esto se grade od drugih vrsta re~i: Od imenica

Od glagola

reka – re~ni car – carski selo – seoski drvo – drven

govoriti – govorqiv raditi – radan stideti se – stidqiv hvaliti se – hvalisav

Od drugih prideva

Od priloga*

`ut – `u}kast plav – plavkast slab – slabašan lep – lepuškast

gore – gorwi tamo – tamošwi davno – davnašwi sada – sadašwi

Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. Na|i primere.

lisni listast lisnat

list

brat

kwiga

plav

Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. Podvuci prideve. 1. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale, svak me ~u, a niko me ne vide. 2. Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta, pa je savih u orahovu qusku. 3. Ja uzmem gvozden kqu~, pa otvorim zelen grad, pa isteram crna goveda. 4. (kwiga) 5. 6.

(diwa)

4. 6.

2. 3.

1.

5.

(pekara) * O prilozima vidi na strani 70 ove kwige.

49

Slagawe prideva sa imenicama Vitak most spaja kamenite obale. vitak most

m. rod, nominativ jedn. m. rod, nominativ jedn.

kamenite obale

`. rod, akuzativ mno`. `. rod, akuzativ mno`.

Šta mo`emo zakqu~iti? Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu, broju i pade`u.

Promena prideva Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto. Po rodovima: lep

dobar, dobra, dobro

lepa

nizak

nisko

Po broju: dobar – dobri dobra – dobre

lepi

lepe

niski

niska

dobro – dobra jednina

Po pade`ima: m. rod nominativ: KO, ŠTA? genitiv: OD KOGA, OD ^EGA? dativ: KOME, ^EMU? akuzativ: KOGA, ŠTA? vokativ: HEJ instrumental: S KIM, ^IME? lokativ: O KOME, O ^EMU? 50

dobar

`. rod

dobra

mno`ina sred. rod

dobro

m. rod

dobri

`. rod

dobre

sred. rod

dobra

Pridevi se porede, i to samo opisni.

Pore|ewe prideva

Pro~itaj slede}i tekst:

Ako ho}e{ Ako ti je to po voqi, mo`eš uvek biti dobar, pa još boqi i najboqi.

A ako ti ne{to zna~i, mo`e{ biti uvek jak, pa jo{ ja~i i najja~i.

Ako ba{ do toga dr`i, neko mo`e biti brz, pa još br`i i najbr`i.

Treba hteti, treba smeti i voleti, i zapeti, pa }e svako da poleti.

Svako mo`e biti lep, pa još lepši i najlepši, ako samo ~vrsto reši.

S. M.

Postoje dva stepena pore|ewa prideva: Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar, lep, brz, jak.

Prvi stepen pore|ewa je komparativ. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi, lepši, br`i, ja~i.* Dobija se po pravilu kada se na osnovu prideva dodaju nastavci: -ji, -iji ili -{i.

Drugi stepen je superlativ. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu: najboqi, najlep{i, najbr`i, najja~i. Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak, jasan i dr.), oba slova j pišu se u superlativu: najja~i, najjasniji i dr. ^etiri prideva se nepravilno porede, to su: dobar – boqi – najboqi; zao – gori – najgori; mali – mawi – najmawi; velik – ve}i – najve}i.

* U komparativu prideva brz, jak i dr. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i; jak-ji > ja~i. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. O tome }e{ u~iti u {estom razredu. 51

Pore|ewe prideva i narodne mudrosti

Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke, poslovice i izreke sa primerima pore|ewa prideva. Komparativ

Pozitiv

Mlada sam i zelena, [ta je beqe od snega, lepa i malena, a bistrije od mleka? ko me takne - kune me. Starije je jutro od Lepa re~ lepu i{te. ve~eri.

Superlativ

Najcrwi sam kad je svetlo, najtopliji kad je hladno, najhladniji kad je toplo.

(dan)

(kopriva)

(podrum)

Sloga je najtvr|i grad.

Epitet je stilska figura, slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji. Epitet je naj~e{}e pridev.

varqive svetlucave o~i

pogled

koraci o{tar

Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu:

gvozden, zadwi, ju~era{wi, zelen, slab, tetkin, budu}i, drugari~in, spoqa{wi opisni

52

prisvojni

gradivni

mesni

vremenski

Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici Zoranov predlog je dobar. atribut

Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti: Pridevi u re~enici naj~eš}e imaju slu`bu atributa ili imenskog dela predikata.

imenski deo predikata

Pridevski vid

Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike.

Prolazi neki visok de~ak. Onaj visoki }e do}i da se igramo. crn – crni; crven – crveni; beo – beli

Kra}i oblik (neodre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina nepoznatog, prvi put pomenutog bi}a ili predmeta.

Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog, ve} pomenutog bi}a ili predmeta.

Pravilno pisawe prideva 1.

Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski, -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom. Npr.: Sombor – somborski, Kraqevo – kraqeva~ki, Ni{ – ni{ki.

2.

Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov, -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom. Npr.: Milan – Milanov, \or|e – \or|ev, Milena – Milenin.

3.

Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik j zadr`avaju ovaj suglasnik.

4.

milicija – milicijski istorija – istorijski sudija – sudijin Milija – Milijin

Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima. neumoran nepredvidqiv

nepouzdan nepa`qiv

neodoqiva neobi~na

nemirno neverovatno 53

Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni), koliko ne~ega ima u zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni). Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve.

Brojevi – Luko, Koji si po redu bio, koje mesto osvojio? – Sto dvadeset moja meta, leteo sam kô raketa! – Zna~i tol’ko si sko~io? – Slavan tre}i ja sam bio! – Bravo, tre}i! A kol’ko se takmi~ilo, kol’ko vas na startu bilo? – Na startu nas bilo troje, eto, to je! [ta mislite: Da l’ brojeve ne zna Luka, il’ je neka druga muka?

Pomozi Zoranu da popuni tabelu.

(koliko je ne~ega na broju)

(koliko je ne~ega u zbiru)

(koje je ne{to po redu)

osamnaestoro dvadeset {eststoti devedesetoro

pedeset ~etiri, sto dvadeset jedan, hiqadu devet stotina trideset i dva

Za grupu osoba `enskog pola koristimo osnovne brojeve (tri). Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). Za grupu osoba razli~itog pola – zbirne brojeve (troje).

redni

dvanaesti

Brojevi slo`eni sa stotinama, deseticama i osnovnim brojevima pi{u se rastavqeno:

Ovde smisli tri kra}e vesti o tome {ta su u sportu postigle ove grupe.

zbirni

osam

Pravilno pisawe brojeva 1.

osnovni

2. Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka. Ro|en sam 28. XII 1996. godine. 3.

Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa, iza wih se stavqa ta~ka. Ro|en sam 28. 12. 1996. godine.

Wih tri

Wih trojica

Wih troje

Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a. Smisli re~enice s raznim vrstama brojeva u kojima sve re~i po~iwu istim slovom. 54

Promena brojeva po pade`ima Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi, prvog, prvom... Mewaju se i neki osnovni: jedan, zatim dva i tri: jedan, jednog, jednom; dva, dvaju, dvama... Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju.

Ve`be U slede}em nizu re~i podvuci redni broj: pet, peti, petoro, petica, petak, petina Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj: a) Danas nisu do{la trojica (Luka, Petar i Zoran). b) Wih troje u~e zajedno (Ana, Du{an i Marko). v) U grupi ih je ~etvoro (Janko, Milan, Luka i Dragan). g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an). Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne, zbirne i redne: dva, dvoje, drugi, {esti, peti, pedeset, petoro, dvadeseti, jedanaest, sedam, osmoro osnovni

zbirni

redni

Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi. nominativ

genitiv

dativ

akuzativ

vokativ

instrumental

lokativ

dva drugi 55

Glagoli Podela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni.

Nesvršeni

Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku).

Posmatrajmo glagole istog korena: te}i, pote}i, dote}i, nate}i, iste}i, prote}i, tr~ati, potr~ati, dotr~ati, istr~ati, pretr~ati, pevati, zapevati, otpevati, dopevati, ispevati, prepevati, propevati i sl. Glagoli te}i, tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje, koja je u toku i zovu se nesvršeni.

Svršeni

Glagoli pote}i, potr~ati, otpevati i sl. ozna~avaju neki zavr{ni trenutak radwe, odnosno radwu zavr{enu u celini i nazivaju se svršeni.

Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati, prote}i, otpevati su svršeni, a proticati, pretr~avati, otpevavati su nesvršeni. Pove`i glagole prema trajawu radwe. zapisati zapisivati pisati otpisivati

nesvršeni

napisati upisati upisivati prepisati prepisivati otpisati 56

svršeni

Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod) Pro~itaj i završi slede}e re~enice. KOGA? ŠTA? Ustajem, obla~im se i ukqu~ujem...

televizor

uzimam... podi`em... pripremam... Ispred ogledala se ~ešqam i gledam... slušam... ~ujem... posmatram...

Prelazni Glagoli ukqu~ujem, uzimam, gledam, ~ujem i dr. tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat (vidi str. 29), tra`e trpioca radwe. U ovom slu~aju to mogu biti npr. re~i: ukqu~ujem ... radio, ra~unar i dr; uzimam ... jabuku, tašnu; gledam ... svoje lice, svoju raš~upanu kosu itd. Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli.

Neprelazni Glagoli kao što su ustajati, stajati, sedeti, hodati, kasniti, ~eznuti, leteti i sl. ne zahtevaju trpioca, odnosno dopunu u vidu pravog objekta. Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama, zavisim od roditeqa, li~im na dedu). Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni.

Povratni Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se, obla~iti se, kupati se. Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe. Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se. Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi, pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac. 57

U slede}im re~enicama prona|i glagole, a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama. Vetar duva, vitla prašinu, podi`e gomilu liš}a, pa se naglo smiruje. A onda krene da pada kiša, da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu. prelazni glagoli: neprelazni glagoli: povratni glagoli:

Smisli i napi{i kako mo`e da se ide:

pe{a~i, poskakuje, tr~kara, brza, hramqe, trapavi, klip{e, mraviwa, kleca,

Kako mo`e da se govori:

mrmqa, bobowa, zucka, nagva`da, }u}ori,

Kako mo`e da se gleda:

Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu, npr.:

Dolazim u osam sati. Sa mnom }e biti Branko. ^ekaj me. Nikola. Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj:

Adresa po{iqaoca: 58

Zavr{i tabele sa glagolima.

Glagoli prema prelaznosti radwe PRELAZNI

NEPRELAZNI

POVRATNI

(radwa koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu)

(radwa koja ne zahteva trpioca)

(radwa koju subjekat vr{i sam na sebi)

Glagoli prema trajawu radwe NESVR[ENI

SVR[ENI

(radwa je u toku, traje)

(zavr{ni trenutak radwe, radwa zavr{ena u celini)

piti zvati

ispiti prese}i

~e{qati (kosu) leteti ~e{qati sebe (se) obuvati se obuvati spavati rasti slikati se slikati

kuvati istresti Glasovi iz prirode i onomatopeja

Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice:

bu~i, tok}e, romori, pquska, grgoqi, POTOK:

VETAR:

PAS:

AUTO:

{u{ka,

arlau~e, skvi~i,

drnda,

Vlasniku ove gramatike

Molba (mesto)

Molim te da ovde napi{e{ jednu neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja ispuwava sve `eqe. U molbi navedi adresu zlatne ribice, svoje tri `eqe i o sebi napi{i potrebne podatke. U Beogradu,

S po{tovawem Ana Rodi}, u~. V razreda 59

Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik) Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu. On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe, ni lice, ni broj. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu, npr. sijati. Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremena toga glagola (sijam), zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno. U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa.

Infinitivna osnova i nastavci Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi, pevati), -}i (re}i, se}i) i -sti (sesti, plesti). Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti, dakle: radi, peva. Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima). Dakle: sed-oh, plet-oh, rek-oh, sek-oh.

Kada se koristi infinitiv Iz navedenih re~enica:

Uspeti je jednostavno. Treba voleti i zapeti, pa }e{ to i posti}i. vidimo da se infinitiv koristi: 1. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i) 2. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti) 3. kao subjekat u re~enici (uspeti). 60

Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima.

Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . . . . . ti. Boqe je sa ~ovekom se tu . i nego sa r|om se q . b . . i. Boqe je sva{ta j . sti nego sva{ta pr . ~ . . i. Boqe je pi . . . i nego sk . . a . i. Boqe je nego . Boqe je nego . Lak{e je ste . i nego sa~ . v . ti. Lak{e je nego . Lak{e je nego .

Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice.

lopta

saditi

milovati

{utirati dodati kosa

drvo

^uveni infinitivi Iz spomenara

Jedan tvoj

Volim brati po gorici cve}e, neg qubiti {to mi srce ne}e.

Iz hajdu~ke narodne pesme

A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nu mjestu postojati.

Na|i i smisli infinitive u rebusima.

ribati

bubati

pokositi 61

Moj tre}i govor: Preporu~ujem vam da pro~itate Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. Napravi skicu svog govora (vidi str. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro.

1. Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa, kako si se tada ose}ao i sl.):

2. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj, likovi, uzbudqiva mesta): a)

b)

v)

3. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga, koju ocenu daje{ navedenoj i sl.):

4. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. 78):

62

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Pridevi opisni

prisvojni

gradivni

mesni

vremenski

KAKAV?

^IJI?

OD ^EGA?

GDE JE?

OD KADA?

lep

gradski

drven

krajwi

pro{logodi{wi

pozitiv (lep); komparativ (lep{i); superlativ (najlep{i)

pore|ewe prideva promena prideva po pade`ima

lep, lepog, lepom, lepog, lepi, s lepim, o lepom atribut

slu`ba prideva u re~enici

imenski deo predikata

Vi{win sastav je zanimqiv. neodre|eni (crn pas), odre|eni (onaj crni)

pridevski vid

Brojevi osnovni

zbirni

redni

koliko je ne~ega na broju

koliko je u zbiru

koji je po redu

osam

osmoro

osmi

promena brojeva (redni, neki osnovni)

drugi, drugog, drugom, drugog, drugi, s drugim, o drugom

Glagoli prema trajawu radwe

prema prelaznosti radwe

nesvr{eni

svr{eni

prelazni

neprelazni

povratni

tr~ati

dotr~ati

uzimati (ta{nu)

leteti

kupati se

Sledi peta kontrolna ve`ba

63

6. U~imo:

Tvoj zadatak }e biti da:

– radni glagolski pridev – prezent – perfekat – futur – predlozi – veznici – uzvici – re~ce

– nastavi{ zapo~etu bajku – re{ava{ ukr{tenicu – napi{e{ kratku detektivsku pri~u – napi{e{ pravila pona{awa za stolom

Radni glagolski pridev @ivelo prole}e Okopneli snegovi, ozeleneli bregovi, olistalo drve}e, procvetalo cve}e – stiglo je prole}e. Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti, okopneti, olistati, procvetati, sti}i. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola, a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi, nazivamo ih radnim glagolskim pridevom. Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnu osnovu: -o, -la, -lo, -li, -le, -la. jednina

mno`ina

muški rod

`ive-o

`ive-li

`enski rod

`ive-la

`ive-le

sredwi rod

`ive-lo

`ive-la

Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji slu`i: 1. za gra|ewe perfekta (stiglo je) i drugih glagolskih oblika; 2. za kazivawe `eqe (`iveo); 3. kao pridev stoji uz imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli, ozeleneli i dr.).

Radni glagolski pridev ne mewa se po licima, ve} samo po rodu, broju i ponekad po pade`ima. Zato je to bezli~an glagolski oblik. 64

Prezent (sadašwe vreme) – Šta radiš? – Razmišqam. – O ~emu? – Razmišqam o tome šta da radim. – A sad? – Sad se odmaram, jer me zamara ovo razmišqawe. U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena. Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora, tj. u sada{wosti.

Kako se gradi prezent Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka. Prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo. Na primer: nosi-mo, peva-mo.

Nastavci za prezent su: lice jednina mno`ina 1. -m -mo 2. -š - te 3. - e, -u, -ju -ø*

Evo kako glasi prezent glagola misliti. Ti napi{i prezent glagola pisati. misliti

pisati

jednina 1. misli-m

misliti mno`ina 1. misli-mo

2. misli-š

2. misli-te

3. misli

3. misle

Prezent pomo}nih glagola Glagoli jesam i hteti imaju dvostruke oblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik. jesam

pisati

Glagoli jesam, biti i hteti su pomo}ni glagoli zato što slu`e za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika – prošlog vremena, budu}eg vremena i dr. biti

hteti }u }eš }e

jednina

1. ja jesam sam 2. ti jesi si 3. on, ona, ono jeste je

ho}u ho}eš ho}e

mno`ina

1. mi jesmo smo 2. vi jeste ste 3. oni, one, ona jesu su

ho}emo }emo ho}ete }ete ho}e }e

* Ovaj znak koristimo kada nastavka nema.

budem budeš bude budemo budete budu 65

Perfekat (prošlo vreme) Pro~itaj tekst zapo~ete bajke. Bio je jedan car, pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov. Kada je carevi} jednom lovio u planini, izašao je pred wega ogweni zmaj, rekao mu da ~uva planinu kao svoju ku}u i otišao. Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. To je perfekat (prošlo vreme). Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti, pre trenutka govorewa. Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva. re}i

~itati

jednina

mno`ina

ja sam rekao

mi smo rekli

ti si rekao

vi ste rekli

on je rekao

oni su rekli

ona je rekla

one su rekle

ono je reklo

ona su rekla

jednina

mno`ina

Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta, posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev. To se onda zove krwi perfekat (rekao, otišao).

Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju.

66

Futur I (budu}e vreme) Šta }e biti Do}i }e leto, pa }emo i}i na more. Tamo }eš se kupati do mile voqe. Roni}eš, igra}eš se u pesku. U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo. Ne brini, ne}e biti doma}ih, kontrolnih i drugih zadataka. Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena).

Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti, posle trenutka govorewa. Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva. do}i jednina

mno`ina

1. ja }u do}i (do}i }u) 2. ti }eš do}i (do}i }e{) 3. on, ona, ono }e do}i (do}i }e)

1. mi }emo do}i (do}i }emo) 2. vi }ete do}i (do}i }ete) 3. oni (one, ona) }e do}i (do}i }e)

igrati jednina

mno`ina

1. ja }u igrati (igra}u) 2. ti }eš igrati (igra}eš) 3. on (ona, ono) }e igrati (igra}e)

1. mi }emo igrati (igra}emo) 2. vi }ete igrati (igra}ete) 3. oni (one, ona) }e igrati (igra}e)

Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u, peva}u). Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti pi{u se odvojeno (sti}i }u, ste}i }u).

i}i }u do}i }u

igra}u pliva}u

67

Sada{wost – pro{lost – budu}nost prezent – perfekat – futur Opi{i avion koriste}i glagole: izgledati, leteti ili druge.

Opi{i ukratko pribor za pisawe.

Kakav je sada?

Kakav je bio?

Kakav }e biti?

(upotrebi prezent)

(upotrebi perfekat)

(upotrebi futur)

Kakav je sada?

Kakav je bio?

Kakav }e biti?

(upotrebi prezent)

(upotrebi perfekat)

(upotrebi futur)

Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.

Volim Voleo (volela) sam Vole}u

Ne volim Nisam voleo (volela) Ne}u voleti

pl am Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine. r n m tr { e l p l a s m z i e l ri s o e k n m { m r m n s m f u } k a u f rk a o m t r m u ~ u e k o mi o m te g l i u k ~ o u u}i apl u i a u t g l o r e i m 68

m m m

Razgovor plavih kitova Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova), a samo glava mu je velika preko 7 metara. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. Kit je sisar. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine narastu do 18 metara. Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede, oca i sin~i}a. Otac kit: Deda kit: Dete kit:

Ja mogu Kad sam bio mla|i, ja sam Kad porastem, ja }u

Otac kit: Deda kit:

Dete kit:

Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima. infinitiv

sada{we vreme

pro{lo vreme

budu}e vreme

(prezent)

(perfekat)

(futur)

prona}i

pronalazim zami{qala je prelistava}e gleduckaju zalazi}e predose}alo je

dogovoriti se U ovim dopuwalkama kriju se: Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola jesam:

s

Skra}eni oblik prezenta pomo}nog glagola hteti:

}

Nastavci za prezent:

1.

j

s

s }

s

s

} }

2.

}

}

3. 1.

2.

3.

,

, 69

Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini, a drugi put bez podvu~enih re~i. Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge.

Prilozi

– Gledam desno, gledam besno, gledam mnogo, gledam strogo, gledam kasno, ali jasno. Zato se pazi na mojoj stazi! – re~e jedan pu`. Od wegovog glasa sve se zatalasa.

Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe, vremenu radwe, na~inu, uzroku, koli~ini. Prilozi u re~enici imaju slu`bu prilo{ke odredbe.

Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele.

Prilozi Glagol ZA MESTO Tra`imo

gore, dole, levo, desno, ovde, onde, tuda, svuda

Detektivska pri~a

VREME odmah, sada, ve~eras, danas, sutra, jesenas

NA^IN brzo, sporo, ovako, slo`no, kri{om, nekako

KOLI^INU

UZROK

mnogo, malo, ovoliko, dosta, jo{, onoliko

zato, stoga

Kako smo tra`ili psa

Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva. Kada se smeju iskreno i dobrodu{no, qudi su iskreni i dobrodu{ni. Kada se smeju zajedqivo i zlurado, qudi su Kada se rukuju hladno i bezvoqno, qudi su Kada se rukuju srda~no i

, qudi su

Kada govore la`qivo i

, qudi su

Kada govore

, qudi su

Kada rade nepo{teno i

, qudi su

Kada rade

, qudi su

Re{i rebus. 70

Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu). Napi{i kako se postavqa sto, kako se jede i upotrebi predloge.

Predlozi Predlozi su nepromenqive re~i koje stoje ispred imenica i ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama.

Oko stola

Pravila lepog pona{awa za stolom

U stolu, na stolu, pored stola, oko stola, pre podne, posle podne, sa rado{}u i sa sla{}u, radi jela i zbog gladi predlozi su na paradi.

mesto vreme na~in ciq, uzrok

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Objasni {ta zna~e navedeni izrazi: Gledati nekome kroz prste

Prevesti nekoga `ednog preko vode

Vu}i nekoga za nos

Raditi na svoju ruku

Re{i i sastavi rebuse.

iza stola 71

Sve je bez veze ako nema veze

Veznici

Do|i, pa }u do}i, do|i jer }u do}i. Do|i il’ da do|em, do|i ~im ja do|em.

Veznici su nepromenqive re~i koje povezuju re~i i re~enice.

Mada }u ja do}i ako ti ne do|e{, boqe }emo pro}i kada i ti do|e{.

Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini, a drugi put bez podvu~enih re~i. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici. Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana. O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike. ^ekam i ~ekam...

i pa ali

jer dok ako

Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad, desno, ovoliko, nego, ve}, prema, rano, jer, pred, do, pe{ice, ili, zimi, za, ali, puno, izme|u, lagano, iz, posle.

p u n o r i l o z i

v e z n i c i

p r e d l o z i

Re{i rebuse i sam sastavi jedan.

pe{ice 72

Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa, podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe.

Uzvici

Dopi{i kao {to je zapo~eto.

Uzvi~na pri~a – Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe. – Ohoj! – – Kvrc, škrip! – – Joj! – – Pst! – – Uh! – – Ha-ha-ha! – Izme|u dva {kolska zvona

Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor), tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR, UH, HEJ, URA, TRAS, OH, HA-HA, CMOK, EH, ZVR, GU-GU.

Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono.

Re~ce u pri~i – Da li ho}eš? – Nikako! – Samo malo? – Ne, ne! – Hajde, kockicu! – Zaista ne mogu. – Mo`da celu? – Zar celu ~okoladu? Da, svakako, mo`e! Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i. To su re~ce. Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa.

Re~ce Re~cama se potvr|uje: da, naravno, svakako, i odri~e: ne, nipo{to, nikako; pokazuje: evo, eto, eno, i isti~e: ba{, bar, ~ak; pretpostavqa: mo`da, vaqda, verovatno; nare|uje: hajde, deder, neka; pita: da li, je li, zar, i zakqu~uje: dakle, elem, prema tome...

73

SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici infinitiv

neodre|eni glagolski oblik, jer glagolsku radwu samo imenuje

gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -ti (hteti) -}i (pe}i) -sti (presti)

radni glagolski pridev slu`i za gra|ewe perfekta (do{lo je), za kazivawe `eqe (`iveo) ili kao pridev stoji uz imenicu (olistalo)

gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o, -la, -lo, -li, -le,-la

prezent

perfekat

futur

ozna~ava radwu koja se doga|a u sada{wosti

ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti

ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti

gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva: ja sam pevao

gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva: ja }u pevati

gradi se od prezentske osnove i nastavaka: 1. -m 2. -š 3. - ø 1. - mo 2. - te 3. - e, -u, -ju

Nepromenqive re~i prilozi obi~no stoje uz glagole da poka`u mesto radwe, vreme radwe, na~in, uzrok, koli~inu mesto: gore, dole vreme: danas, sutra na~in: brzo, sporo koli~inu: mnogo, malo uzrok: zato, stoga 74

predlozi

ozna~avaju odnose me|u predmetima i pojavama

mesto: u, na vreme: posle uzrok: zbog ciq: radi

veznici

uzvici

re~ce

povezuju re~i i re~enice

uzvicima se izra`avaju ose}awa, podra`avaju zvuci iz prirode ili slu`e za dozivawe

re~cama se izra`avaju li~ni stavovi i ube|ewa

zvr, uh, ej, tras

da, ne, mo`da

i, ili, ali, nego, kad, dok

Sledi {esta kontrolna ve`ba

7. U~imo: – pravopisna pravila – kako se pi{u novine

Tvoj zadatak }e biti da: – napi{e{ sastav – sprovede{ anketu – napi{e{ svoje novine – napi{e{ pregled gramatike na jednoj strani

Da se podsetimo:

Zapo~eta bajka

Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim doga|ajima i li~nostima. Junaci bajke pobe|uju u borbi za pravdu.

Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke.

(naslov)

Bio jedan car, pa imao

75

Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu. 1. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka: -m, -{, -ø, -mo, -te, -e (-u, -ju) 2. Gradi se od osnove infinitiva i nastavaka: -o, -la, -lo, -li, -le, -la 3. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva 4. Superlativ od prideva LEP 5. Vrsta brojeva (tridesetoro) 6. Imeni~ka neodre|ena zamenica 7. Sastoji se od osnove i nastavaka: -ti, -sti ili -}i 8. Gradi se od prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva

2. 4.

7.

3.

8. 6. 5.

1.

Napi{i ime, adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a.

76

BROJ ODGOVORI U^ENIKA

PITAWA

Anketa o {kolskom raspustu

1. ~itam

2. plivam

Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta? 3. 4. 5. 6. 7. 8. sun~am se

bavim se sportom

igram kompjuterske igrice

gledam TV

slu{am muziku

putujem

9.

10.

poma`em igram se roditeu qima prirodi

20. 19. 18. 17. 16. 15. 14. 13. 12. 11. 10. 9. 8. 7. 6. 5. 4. 3. 2. 1. Uputstvo: • Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora. • Dizawem ruku utvrdite broj glasova. • Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova dobio dati odgovor. Tako }e{ dobiti histogram (grafi~ki pregled) svoje ankete.

Zakqu~ak o istra`ivawu:

77

Kako pripremiti i odr`ati govor 1. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. Govor ne vaqa u~iti napamet, ve} samo zapamtiti redosled izlagawa. 2. Uvod treba da bude kratak, da privu~e pa`wu, da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer, do`ivqaj, pitawe, {alu, problem. 3. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci, pore|ewa, citati i dr.). 4. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. Treba re}i zakqu~nu misao, poruku, predlo`iti re{ewe. 5. Najboqe je govoriti prirodno, jasno, glasno i dovoqno sporo. 6. Kada se dr`i govor, treba se uspraviti, podi}i glavu i gledati pravo u publiku. Treba delovati sigurno i odlu~no. 7. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru. 8. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je, preduge su mu re~i i re~enice, pla~evan je, mlitav, misli da samo on sve zna, a slu{aoce potcewuje, govori sebi u bradu, pla{i se da ga publika ne}e ~uti, izviwava se, previ{e mlatara rukama i sl.

Samoocewivawe govora: 1. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. Da li sam govorio/govorila jasno, glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi?

78

Davawe predloga Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa.

Za {kolu bez nasiqa Po{tovani Zapazila (zapazio) sam

Zbog toga se doga|a

Zato predla`em Prvo Drugo Tre}e Da zakqu~im

u z v i c i

Pomozi Zoranu da rasporedi re~i po vrstama i da re{i ukr{tenice: ~ak, fiju, iha, ne, zvrc, neka, verovatno, gic, zacelo, uh, kvrc.

r e ~ c e 79

Moje novine Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike. naziv novina cena adresa uredni{tva

datum

Glavni doga|aj

Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva

Ovde ne{to nacrtaj. Pri~a iz `ivota

Ovde ne{to nacrtaj. 80

Intervju

Sport

Nove kwige

Humor

Pisma ~italaca

Re{i rebuse

Ukr{tenica

Vremenska prognoza

81

Kako se pi{e

Pravopis na dve strane Velikim slovom se pi{u: Pravilo

Anin primer

1. Na po~etku re~enice

On re~e: „Do}i }u”.

DA

2. Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa 3. Imena dr`ava, krajeva, naseqa i wihovih stanovnika 4. Imena planina, reka, jezera, mora 5. Nazivi preduze}a, ustanova, organizacija, ulica, kwiga, novina

Srbija, Novi Sad, Toplica, Topli~anka Fru{ka gora, Ju`na Morava, Jadransko more Osnovna {kola „Sveti Sava”, „Zabavnik”, Bosanska ulica

7. Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -in izvedeni od vlastitih imenica

Brankov, Radojev, Veri~in

6. Zamenice 2. lica mno`ine – iz po{tovawa

Molim Vas da...

NE prisvojni pridevi na -ski, -{ki, -~ki

DA

82

Ana, Zoki, [arowa

beogradski, crnogorski, evropski, ~e{ki, be~ki

Ta~ka se pi{e

1. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu

Ja te volim. Dolazi leto

2. Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga

god. (godina), i sl. (i sli~no) kg (kilogram), l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor), g|ica (gospo|ica)

3. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije

5. razred; 15. 3. 2002. god. V razred; 15. III 2002. god. U 5, 6. i 7. raz. ~ita se B. Nu{i} (1864–1938).

Tvoj primer

Zapeta (zarez) se pi{e Pravilo

Anin primer

Tvoj primer

DA 1. Kada se nabraja

Volim tebe, wu, sebe.

2. Kada se odvaja: vokativ, apozicija, uzvik, re~ca

Hej, Ana, pogledaj! On me je, verovatno, razumeo.

NE ponekad, kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i DA 1. Kad delimo re~i na kraju reda

On me je verovatno razumeo.

Crtica Za-bav-na gra-ma-ti-ka

Tri ta~ke DA ^ekao je, ~ekao...

1. Kad je misao prekinuta

DA 1. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i NE kod glagola na -ti 2. Odri~na re~ca NE uz glagole NE kod ~etiri glagola

Odvojeno pisawe re~i

3. Re~ca LI – kad se pita

ne bojim se ne}u, nemam, nemoj, nisam Da li? Je li?

Prepi{i pravilno ovaj vic. Primeni pravopisna pravila. Do|emi{napla`uika`e slonukojisekupaoizlazinapoqe za{toizlazinapoqekadti ka`emsloniza|emi{ga pogledaire~esadmo`e{da sevrati{pa{tosime ondateraonapoqemislio samdasiobukaomojekupa}ega}ice. 83

Gramatika na jednoj strani

Pomozi Ani da napravi pregled gramatike. Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere.

Re~enica je Primeri: 1. Prosta: 2. Slo`ena: Odredi re~eni~ne ~lanove:

u parku

Lak

vetri}, hladi

prijatno

povetarac,

preplanula

ve~eras lica.

Re~i

Imenice su re~i zajedni~ke

vlastite

gradivne

Imenica san po pade`ima: 1.

2.

3.

zbirne

4.

5.

6.

7.

Pridevi su opisni

prisvojni

Pore|ewe prideva crn:

mesni

gradivni

pozitiv

vremenski

komparativ

superlativ

Zamenice su li~ne

li~na za svako lice

upitne

odri~ne

neodre|ene

op{te

Brojevi su: zbirni

osnovni

redni

Glagoli su: infinitiv

prez.

fut.

perf.

g. p. r.

Prilozi su: za mesto

vreme

na~in

koli~inu

uzrok

Predlozi su: za mesto

Veznici su Uzvici su Re~ce su 84

vreme

na~in

ciq

uzrok

Primer: Primer: Primer: Sledi sedma kontrolna ve`ba

?? ?

?

? UPUTSTVO

?

?

?

poeni

ocena

0–9

1

10–14

2

15–19

3

20–24

4

25–30

5

?

?

? ?

??

?

?

PRVA VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova: 1

stanovnik

stanovnica

Novi Sad Bawaluka Kragujevac Cetiwe

4 Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu. 2

Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je 3 Prepi{i pravilno slede}i tekst:

3

usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an

6 86

Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu. 4

1. Vrsta imenica (trwe)

7.

11. 1.

2. Vrsta prideva (drveno)

2.

3.

3.

o b j e k at 8. Prilo{ka odredba za (li{}e lagano opada)

4. 5. 4. Vrsta brojeva (~etiri)

6. 7.

z ame ni c e pr e d i k at

5. Glagolsko vreme (do}i }u) 9.

8.

6.

10.

9. Re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe 10. Vrsta predikata (Diwe su slatke.) 11. Imenice koje imenuju bi}a, predmete i pojave kao pripadnike grupa

6 Napi{i slovima slede}e brojeve. 5 16

XX

60.

19.

300

VI

3

Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga.

6

8 87

DRUGA VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 1

O ovoj slici smisli dve re~enice. prosta:

slo`ena:

4 2

Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama.

Nema ki{e. Ki{a je blago. Prva re~enica: subjekat

predikat

vrsta predikata

Druga re~enica: subjekat

predikat

vrsta predikata

4 3

Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele.

Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: Desna: Leva: 88

6

4

Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice.

plavo sunce

nebo

li{}e 3

5

Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima.

Pogledao je ne`no, umilno, pospano, , , , Osmehnula se , , , , , 6

,

,

,

,

, 4

,

Zamisli da pi{e{ o sebi. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu.

voli

o~i

lice

kosa

hod

nos

karakterne osobine

ne voli

6 7

U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i.

Prolazi

umoran

~ovek.

Vrsta re~i:

Slu`ba re~i:

3 89

TRE]A VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 1

Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu. atribut (kakva?)

apozicija (koja?)

ptica

pril. odr. (kako, kada, gde, za{to?) objekat ({ta?)

cvrku}e

4 2

Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana. a) Molim vas, ne mojte sutra da zakasnite. b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu. v) Mi ne volimo ne sporazume. g) Dali je mo`da neko bio neiskren?

3 3

Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`. (naslov)

6 90

4

Od datih glagola sastavi nove, kao: nositi, donositi, odnositi, unositi, prenositi.

graditi

vu}i

misliti 3

5

Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine. Smisli primer za personifikaciju.

sawa reka

sunce

li{}e 3

6

Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici.

Plavokosi Luka, de~ak iz kom{iluka, svakodnevno

sa zanosom

igra

klikere u parki}u. 2

7

Zamisli da je tvoju {kolu posetio poznati sportista. Napi{i o tome kratku vest ([ta? Ko? Gde? Kada? Kako? Za{to?).

6 8

Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima. SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU.

3 91

^ETVRTA VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima. 1 1. 2.

Nominativ Ovo je moja ku}a. Genitiv

5. 6.

3.

7.

4.

4 Dopuni pore|ewa: 2

svetao kao dan

kao vetar

ko planina 3

3

Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.

2 4

Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.

Izve{taj o istra`ivawu Ciq Obim

Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____ devoj~ica i ____ Iznesi podatke Rezultati pokazuju Zakqu~ak Preporuke 92

6

5

Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

6

1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave 2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO 3. Umawenica od imenice [UMA 4. Uve}anica od imenice [UMA 5. Imenica izvedena od prideva ISKREN 6. Imenica koja ozna~ava mesto izvedena od glagola IGRATI 7. Glagolska imenica izvedena od glagola GRICKATI 8. Brojna imenica izvedena od broja DESET

4

Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.

^ast svakome, veresija nikome. Koga nema, bez wega se mo`e. 3 7

Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.

Ja }u

Mi }emo (meni ili sebi?)

Ti }e{

(nama/sebi)

Vi }ete (tebi/sebi)

On }e

Oni }e (wemu/sebi)

8

(vama/sebi) (wima/sebi)

3

Zamisli da si na moru ili na nekom putovawu. Smisli tekst za razglednicu ro|aku ili prijatequ.

5 93

PETA VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 1

Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put (razne vrste puteva). opisni

prisvojni

gradivni

vremenski

mesni

krivudav

3 2

Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.

Prodavnice pune, a yepovi prazni

3 3

Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.

3 4

Objasni {ta je epitet i navedi primere.

Epitet je

osmeh 94

oblak

no}

3

5

Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr. jedan car, petoro dece, tre}i sin itd.).

4 6

Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe.

mu~iti se: zlopatiti se, gledati: radovati se:

7

3

Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a.

pitaganaprimerprofesor recitimenimitojelimesec udaqenodzemqeikolikojeste odgovorimita{tajesteupita profesorudaqenjeodgovaramita kolikojeudaqennastavqaprofesor dacediodgovoreodwegamnogo odgovorimitatrtaitustane

6 Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ. 8

5 95

[ESTA VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 1

Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima. infinitiv

prezent

futur

radni glagolski pridev

govoriti letimo pri~ala si {u{ka}e{ tekao 2

Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu. u, na, iza, ju~e, pored, ispod, ispred, sa

3

lagano, sutra, sad, gore, jo{, ovde, jer, onde, letos

2

Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog.

dobro lepo brzo tiho

4

4

Popuni tabelu za igru asocijacije za glagole.

Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu. Lepo ma~e 3

crtati se}i neprelazni

povratni

GLAGOLI

nesvr{eni pru`iti odvojiti 96

3

Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere. 5

Onomatopeja je ma~ka

3

vrata

Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole. 6

Kora~ao je: Govorio je: Pogledala je: 3 Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru. 7

5 8

Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu.

Telegram Adresa primaoca: Sadr`aj:

Adresa po{iqaoca: 4 9

Re{i i sastavi rebuse za tri slo`ene re~i.

crnooka

3 97

SEDMA VE@BA Prezime i ime:

Odeqewe:

Poena:

Dobijeno:

Ocena:

30 Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima. 1

1. Kad govori koˆ da biser broji. 2. Jedne tihe tople no}i ja }u splavom na put po}i. (A. Dikli}, Plavi kit) 3. ^arape su mi progledale. 4. Deda Sima zabobowa glasom.

2

Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe.

2

uzvici

re~ce

prilozi

Hej,

mo`da do}i }u 3

Odredi vrste re~i u re~enici. 3

98

Uh, on poru~uje da jo{ jedan dan ne mo`e preko nabujale reke.

Odgovori na {aqiv na~in. 4

[ta je {kolska tabla?

[ta je {kola?

[ta je qubav?

4

6

Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih.

5

Zajedni~ke osobine Posebnost

Posebnost

5 6

Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.

Pas: Ma~ka:

5 Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine. 7

Po{tovani Ose}am Zahvaqujem ^estitam @elim 5 99

INDEKS A

M

S

akcenat 6, 12 anketa 77 apozicija 25, 26, 35 atribut 21, 35

molba 58

slo`ena re~enica 15 subjekat 18, 24

N neupravni govor 9, 12

T telegram 58

B

O

bajka 75 brojevi 54, 55, 63

objekat 28, 35 nepravi 29 pravi 29 odredbe 30, 35 onomatopeja 59 opravdawe 30

V veznici 72, 74 veliko slovo 38 vest 31

uzvici 73, 74 upravni govor 9, 12

F futur I 67, 74

P

^ ~estitka 76

zamenice 44–47

pade`i 40–43, 47 pejza` 27 personifikacija 28 perfekat 66, 74 pesma 32 pismo 7 pore|ewe 45 portret 22 pravopisna pravila 46, 82–83 predikat 19, 24 predlozi 71, 74 prezent 65, 74 pridevi 48–53, 63 pridevski vid 53 prilozi 70, 74 prilo{ka odredba 30, 35 prosta re~enica 15

I

R

izgovor 6, 12 imenice 37, 40, 47 imenski predikat 19 infinitiv 60–61, 74

radni glagolski pridev 64, 74 razglednica 38 razgovor 10 re~enica 13, 15, 16, 24 re~eni~ni ~lanovi 24, 34, 35 re~i 5, 13, 36 re~ce 73, 74

G glagoli 56–59, 63 glagolski oblici 74 glagolski predikat 19 glas 13 govor 8, 12, 23, 62, 78 gramatika 4, 84

D deklinacija 40

E epitet 52

Z

K krwi perfekat 66 100

U

[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ? RAZMISLI I ODGOVORI: 1. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)? DA

NE

ONAKO

2. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)? a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d) 3. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)? PISMO

VEST

MOLBU

^ESTITKU

OPRAVDAWE

RAZGLEDNICU

PESMU

TELEGRAM

BAJKU

4. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da najavi{ nastup g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d) 5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA

NE

ONAKO

6. Napi{i {ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini.

Potpis 101

SADR@AJ 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 [ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13–14 Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17 Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26 Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33 Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39 Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41–43 Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pore|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Pravopisni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52 Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61 Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Davawe predloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81 Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83 Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWE Prva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86–87 Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89 Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91 ^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93 Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94–95 [esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97 Sedma ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE prvo izdawe autor

dr Simeon Marinkovi}

ilustrovao

Miroqub Milutinovi} Brada

recenzenti

prof. dr Stani{a Veli~kovi}, Filozofski fakultet, Ni{ Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ „J. J. Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti

lektor likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~

mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.000 © Kreativni centar 2007

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:811.163.41(075.2) MARINKOVI], Simeon Gramatika 5 : gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne {kole / [autor Simeon Marinkovi} ; ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Publikum). - 101 str. : ilustr. ; 27 cm Tira` 10.000. - Registar. ISBN 978-86-7781-570-7 COBISS.SR-ID 145586956

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20. novembra 2007. godine