CUVARI PRIRODE Kreativni Centar Prirucnik

UVOD Svet oko nas vrvi od ìvota – na kopnu, kopnu, u moru, moru, u zemqi i vazduhu – niko jo{ jo{ nije uspeo da utvrdi koliko razli~itih vrsta vrsta biqaka biqaka i ìvotiwa ìvotiwa postoji, postoji, koliko wih se krije u gustim gustim tropsk tropskim im {umama {umama i koliko koliko ih ih je nestalo nestalo u davnoj davnoj i bliò bliòjj pro{los pro{losti. ti. Qudi razli~itim aktivnostima aktivnostima (kao {to su se~a {uma, kisele kisele ki{e, ki{e, zaga|ewe vazduha, vazduha, vode i zemqi{ta, globalno zagrevawe, zagrevawe, lov...) neprekidno neprekidno ugroàvaju drug druga a ìva bi}a i wihova stani{ta. Razvoj i {irewe ekolo{ke svesti samo su neki od na~ina na koje moèmo delovati kako bi Zemqa postala boqe mesto za ìvot qudi i drugih ìvih bi}a. Ekolo{ko obrazovawe trebalo bi usmeriti ka odrìvom razvoju, ka stvarawu boqeg i razumnijeg sveta. To je svet u kojem bi se ~uvalo bogatstvo biolo{ke biolo{ke raznolikosti, raznolikosti, u kojem bi se prirodna bogatstva (nafta, ugaq, voda, {ume i zemqi{te) bri`qivo i odgovorno tro{ila, jer ih treba sa~uvati i za budu}e generacije.

U~ewe o ìvotnoj sredini postaje u~ewe za ìvotnu sredinu i podrazumeva podrazumeva boga}ewe boga}ewe u~enikovih u~enikovih saznawa i iskustava o prirodi i pojavama koje je ugroàvaju. ugroàvaju. Podsti~e razvijawe radoznalosti, radoznalosti, kreativnosti i istraìva~kih sposobnosti. sposobnosti. Tako|e, Tako|e, isti~e va`nost uloge u~enika i wegove kompetenci kompetencije je i odgovornosti odgovornosti da se brine o prirodi, da je ~uva i {titi. Aktivnosti predloène u priru~niku ukqu~uju posmatrawe, otkrivawe, istraìvawe, eksperimentisawe, eksperimentisawe, procewivawe, procewivawe, beleèwe, opisivawe, opisivawe, kreirawe i crtawe. Navedene su i ekolo{ke aktivnosti koje se mogu realizovati u u~ionici, neposrednoj okolini ili u lokalnoj zajednici. Redosled Redosled nastavnih jedinica iz priru~nika priru~nika moè se prilagoditi postoje}oj sredini, godi{wem dobu ili nekim drugim okolnostima. Pojedine aktivnosti mogu da se usklade usklade sa ekolo{kim ekolo{kim kalendarom kalendarom – Dan voda, Dan ~istih planina, Dan bez automobila, Dan za{tite ìvotne sredine, Dan planete planete Zemqe Zemqe i dr.

ÛVARI PRIRODE za drugi razred osnovne {kole Ciqevi:* Razvijawe svesti o potrebi i mogu}nostima li~nog angaòvawa u za{titi ìvotne sredine, usvajawe i primena principa odrìvosti, eti~nosti i prava budu}ih generacija na o~uvanu ìvotnu sredinu. Zadaci:* – znati pojam ìvotne sredine sredine i wene elemente; elemente; – prepoznavawe i opisivawe opisivawe najuo~qivijih najuo~qivijih pojava i promena u ìvotnoj sredini; sredini; – sticawe znawa o pojavama koje ugroàvaju ugroàvaju ìvotnu ìvotnu sredinu; – formirawe navika i razvijawe razvijawe odgovornog odnosa odnosa prema sebi i ìvotnoj sredini; sredini; – razvijawe radoznalosti, radoznalosti, kreativnosti kreativnosti i istraìva~kih istraìva~kih sposobnosti; sposobnosti; – razvijawe osnovnih osnovnih elemenata logi~kog i kriti~kog kriti~kog mi{qewa.

*Preuzeto iz Slu`benog glasnika – Prosvetnog glasnika Republike Srbije broj 10/04.

3

UVOD Svet oko nas vrvi od ìvota – na kopnu, kopnu, u moru, moru, u zemqi i vazduhu – niko jo{ jo{ nije uspeo da utvrdi koliko razli~itih vrsta vrsta biqaka biqaka i ìvotiwa ìvotiwa postoji, postoji, koliko wih se krije u gustim gustim tropsk tropskim im {umama {umama i koliko koliko ih ih je nestalo nestalo u davnoj davnoj i bliò bliòjj pro{los pro{losti. ti. Qudi razli~itim aktivnostima aktivnostima (kao {to su se~a {uma, kisele kisele ki{e, ki{e, zaga|ewe vazduha, vazduha, vode i zemqi{ta, globalno zagrevawe, zagrevawe, lov...) neprekidno neprekidno ugroàvaju drug druga a ìva bi}a i wihova stani{ta. Razvoj i {irewe ekolo{ke svesti samo su neki od na~ina na koje moèmo delovati kako bi Zemqa postala boqe mesto za ìvot qudi i drugih ìvih bi}a. Ekolo{ko obrazovawe trebalo bi usmeriti ka odrìvom razvoju, ka stvarawu boqeg i razumnijeg sveta. To je svet u kojem bi se ~uvalo bogatstvo biolo{ke biolo{ke raznolikosti, raznolikosti, u kojem bi se prirodna bogatstva (nafta, ugaq, voda, {ume i zemqi{te) bri`qivo i odgovorno tro{ila, jer ih treba sa~uvati i za budu}e generacije.

U~ewe o ìvotnoj sredini postaje u~ewe za ìvotnu sredinu i podrazumeva podrazumeva boga}ewe boga}ewe u~enikovih u~enikovih saznawa i iskustava o prirodi i pojavama koje je ugroàvaju. ugroàvaju. Podsti~e razvijawe radoznalosti, radoznalosti, kreativnosti i istraìva~kih sposobnosti. sposobnosti. Tako|e, Tako|e, isti~e va`nost uloge u~enika i wegove kompetenci kompetencije je i odgovornosti odgovornosti da se brine o prirodi, da je ~uva i {titi. Aktivnosti predloène u priru~niku ukqu~uju posmatrawe, otkrivawe, istraìvawe, eksperimentisawe, eksperimentisawe, procewivawe, procewivawe, beleèwe, opisivawe, opisivawe, kreirawe i crtawe. Navedene su i ekolo{ke aktivnosti koje se mogu realizovati u u~ionici, neposrednoj okolini ili u lokalnoj zajednici. Redosled Redosled nastavnih jedinica iz priru~nika priru~nika moè se prilagoditi postoje}oj sredini, godi{wem dobu ili nekim drugim okolnostima. Pojedine aktivnosti mogu da se usklade usklade sa ekolo{kim ekolo{kim kalendarom kalendarom – Dan voda, Dan ~istih planina, Dan bez automobila, Dan za{tite ìvotne sredine, Dan planete planete Zemqe Zemqe i dr.

ÛVARI PRIRODE za drugi razred osnovne {kole Ciqevi:* Razvijawe svesti o potrebi i mogu}nostima li~nog angaòvawa u za{titi ìvotne sredine, usvajawe i primena principa odrìvosti, eti~nosti i prava budu}ih generacija na o~uvanu ìvotnu sredinu. Zadaci:* – znati pojam ìvotne sredine sredine i wene elemente; elemente; – prepoznavawe i opisivawe opisivawe najuo~qivijih najuo~qivijih pojava i promena u ìvotnoj sredini; sredini; – sticawe znawa o pojavama koje ugroàvaju ugroàvaju ìvotnu ìvotnu sredinu; – formirawe navika i razvijawe razvijawe odgovornog odnosa odnosa prema sebi i ìvotnoj sredini; sredini; – razvijawe radoznalosti, radoznalosti, kreativnosti kreativnosti i istraìva~kih istraìva~kih sposobnosti; sposobnosti; – razvijawe osnovnih osnovnih elemenata logi~kog i kriti~kog kriti~kog mi{qewa.

*Preuzeto iz Slu`benog glasnika – Prosvetnog glasnika Republike Srbije broj 10/04.

3

PRIRU^NIK ZA UÎTEQE uz uxbenik ûvari prirode za drugi razred

Priru~nik sadrì: • operativni plan za izvo|ewe nastavnih jedinica prema predvi|enom broju ~asova • ciqeve nastavnih jedinica koji se ostvaruju realizacijom zadataka iz uxbenika ûvari prirode • osnovne teme za razradu na ~asu koje su u vezi sa konkretnim aktivnostima i zadacima sadrànim u uxbeniku ûvari prirode. Na osnovu osnovu po~etnog po~etnog razgovora, temu moète da dopunite, pro{irite ili iskoristite na svoj na~in kako biste je prilagodili potrebama ~asa • aktivnosti i zadatke koji u~enicima pomaù da saznaju i razumeju pojave i promene u ìvotnoj sredini, koji podsti~u bu|ewe i razvoj ekolo{ke svesti i odgovoran odnos prema okolini • eko-akcije koje motivi{u i aktiviraju u~enike da ~uvaju ìvotnu sredinu • korelacije sa odgovaraju}im predmetima predmetima • eko-datume – eko-datume – kao predloàk za uskla|ivawe pojedinih pojedinih nastavnih nastavnih tema s va`nim ekolo{kim datumima (Dan planete Zemqe, Svetski dan za{tite ìvotne sredine, dani biolo{ke raznolikosti, mo~vara, voda, ~istih planina, Dan bez automobila, Dan izazova i sl.) • eko-sajtove na kojima se moète informisati o svim pitawima, zadacima i akcijama koji su u vezi sa temom o~uvawa ìvotne sredine • preporu~enu pomo}nu literaturu. literaturu.

OPERATIVNI PLAN Nastavna tema @IVOTNA SREDINA Nastavne jedinice : Tvoja okolina (str. 4–5) [ta ~ini prirodu (str. 6) [ta je napravio ~ovek (str. 7) Nastavna tema PRIRODNE POJAVE I PROMENE U @IVOTNOJ SREDINI Nastavne jedinice: @ivi svet (str. 8–9) Eksperiment: Eksperiment: Napravi vodenu lupu [ta ko jede (str. 10)

4

broj ~asova 1 1 1

2 1

@abac Kraka (str. 11) Kako raste suncokret (str. 12–13) Aktivnost: Zrnasti cvet *Aktivnost: Vise}i vrt Biqna apoteka (str. 14–15) Aktivnost: Mirisni zave`qaj Pratim kako se priroda mewa (str. 16–17) Aktivnost: Posmatram drvo u svojoj okolini *Aktivnost: Kutija ~etiri godi{wa doba Nastavna tema ZAGA\EWE @IVOTNE SREDINE Nastavne jedinice: Za{to je voda va`na i [tedeti vodu je lako! Radim to ovako...(str. 18–20) Napravimo plan akcije: Svaka kap vode je va`na (str. 21) Ko zaga|uje vazduh (str. 22–23) Eksperiment: Kako nastaje ~a| Duvanski dim je opasan i Zabraweno pu{ewe (str. 24–25) Zemqi{te (str. 26–27) Eksperiment: Ko ìvi u zemqi *Eksperiment: Obojeni cvet Buka (str. 28–29) Aktivnost: Muzi~ka kutija Nastavna tema ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZA[TITA ZDRAVQA Nastavne jedinice: Brinem o ìvotiwama iz svoje okoline (str. 30) Aktivnost: Zimovnik Ugroène ìvotiwe (str. 31–32) Pri~a jednog ku}nog qubimca (str. 33) Kako ~uvati prirodu (str. 34) Blago koje nestaje (str. 35) Od starih – nove stvari (str. 36–37) Aktivnost: Uputstvo za pravqewe papira (str. 38–39) Napravimo plan akcije: Izlo`ba drve}a (str. 40) Zdrav ìvot (str. 41) Zdravo se hranimo (str. 42) Znaci koji upozoravaju na opasnost (str. 43) Eko-igrica: Je` u potrazi za pe~urkama (str. 44–45)

1 2

1 2 1

2 1 2 1 2

1 1

2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

* Ozna~ene nastavne jedinice predstavqaju predloène aktivnosti. Obra|ene su u priru~niku i ne nalaze se u uxbeniku.

5

KORELACIJE S PREDMETOM SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole

@IVA PRIRODA prvi deo Priroda (str. 14) Veza izme|u ìve i neìve prirode (str. 15) Seti se {ta smo nau~ili (str. 36) NE@IVA PRIRODA drugi deo Voda – uslov za ìvot (str. 38) Voda je va`na – ~uvajmo je! (str. 41) Zemqi{te – uslov za ìvot (str. 46–47) Seti se {ta smo nau~ili (str. 52) GDE ÔVEK @IVI tre}i deo Pravila pona{awa – u {koli (str. 69) Pratimo promene u prirodi – prole}e (str. 100–101) QUDSKA DELATNOST ~etvrti deo Napravimo plan akcije (str. 124–125) KRETAWE U PROSTORU I VREMENU peti deo Promene u prirodi po godi{wim dobima (str. 135) Lekovite biqke (str. 143)

KORELACIJE S PREDMETOM ZDRAVSTVENO VASPITAWE za drugi razred osnovne {kole

MOJE ZDRAVQE [ta {kodi zdravqu (str. 15) Upozorewe (str. 16) ÎSTO]A JE POLA ZDRAVQA Molimo vas, skupite otpatke (str. 18) Moj dogovor s prirodom (str. 19) MOJ KUVAR Moja omiqena hrana (str. 22) Spisak za kupovinu (str. 23) Zdrav doru~ak (str. 24) Va{ predlog za zdrav obrok (str. 25) VE@BAM I RASTEM Zamor (str. 26) Ura, ura, fiskultura! (str. 28–29)

6

NASTAVNA TEMA: @IVOTNA SREDINA

7

PRIRU^NIK ZA UÎTEQE – ÛVARI PRIRODE ZA DRUGI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Nastavna jedinica: Tvoja okolina, str. 4–5 (1. ~as) Ciq ~asa: Uo~avawe elemenata ìvotne sredine i wihovih karakteristika. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pita u~enike gde stanuju, {ta se sve nalazi u wihovoj okolini, kojim putem dolaze u {kolu, {ta sve usput vide, ~uju... U~enici treba da opi{u ili da nacrtaju ono {to usput vide. Nakon toga, u~iteqica/u~iteq ih pita {ta im se u wihovoj okolini dopada, a {ta ne, kao i {ta bi trebalo promeniti da bi ona izgledala lep{e. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da na strani 5 u uxbeniku oboje kruì} pored predloga za ure|ewe okoline koji im se najvi{e dopao i da objasne za{to je taj predlog vaàn za wihovu okolinu. U praznom poqu treba da nacrtaju ono {to bi trebalo uraditi da bi wihova okolina postala ure|enija. Mogu}a dodatna aktivnost: U~enici imaju zadatak da kod ku}e nacrtaju kako bi voleli da izgleda wihova okolina (ili mesto gde stanuju) i da crteè donesu na slede}i ~as. U u~ionici se pravi izlo`ba crteà pod nazivom Na{a okolina.

Nastavna jedinica: [ta ~ini prirodu , str. 6 (2. ~as) Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o ìvoj i neìvoj prirodi. Mogu}i tok ~asa: U~enici obnavqaju gradivo o ìvoj i neìvoj prirodi koje su usvojili u prvom razredu (u okviru predmeta Svet oko nas i ûvari prirode). U~iteqica/u~iteq postepeno pro{iruje nau~eno gradivo obja{wavaju}i u~enicima {ta je to {to je karakteristi~no za sva ìva bi}a (ra|awe, rast, razmnoàvawe, umirawe) i koji su uslovi neophodni za ìvot (vazduh, voda, zemqi{te, Sunce). Nakon toga u~enici treba da posmatraju sliku na strani 6 i da zapi{u nazive svega {to pripada ìvoj i neìvoj prirodi. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da napi{u nazive ìvih bi}a koja ìve u wihovoj okolini i da re{e ukr{tenicu na strani 6 u uxbeniku. Korelacija: Svet oko nas

Nastavna jedinica: [ta je napravio ~ovek, str. 7 (3. ~as) Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o tome {ta je sve napravio ~ovek i od ~ega se prave stvari koje nas okruùju. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq podse}a u~enike na to {ta ~ini prirodu koja nas okruùje – to su ìva i neìva priroda. Zatim, upu}uje u~enike na to da u na{em okruèwu postoji i ono {to je napravio ~ovek. Neki predmeti koje je ~ovek napravio sli~ni su onome {to je ve} postojalo u prirodi. U~enici prate ilustracije iz uxbenika na strani 7, a potom ih u~iteqica/u~iteq pita od ~ega su napravqeni neki od predmeta u wihovoj okolini (klupa, prozor, kvake na vratima, pod, ranac, kwige, olovke) i na taj na~in ih navodi da

8

zakqu~e da qudi iz prirode uzimaju drvo, metal i kamen i da ih koriste kao materijale od kojih prave mnoge predmete. U~iteqica/u~iteq deli u~enicima unapred pripremqene kartice na kojima su dati primeri onoga {to je napravio ~ovek i onoga {to ve} postoji u prirodi (PRILOG 1 – umnoìte prilog i isecite kartice po zadatim linijama. Izme{ajte kartice i podelite ih u~enicima). U~enici imaju zadatak da uo~e sli~nost i na osnovu toga spoje odgovaraju}e kartice. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da nacrtaju jedan predmet napravqen od drveta, jedan od metala i da nabroje neke predmete koji su napravqeni od kamena. Korelacija: Svet oko nas

9

NASTAVNA TEMA: PRIRODNE POJAVE I PROMENE U @IVOTNOJ SREDINI

10


Nastavna jedinica: @ivi svet, str. 8–9 (4–5. ~as) Ciq ~asa: Otkrivawe i posmatrawe biqaka i ìvotiwa u neposrednoj okolini. Mogu}i tok ~asa: U~enici imaju zadatak da od materijala koji su doneli od ku}e, uz u~iteqi~inu/u~iteqevu pomo}, naprave vodenu lupu na na~in koji je opisan u uxbeniku. Koriste}i lupu, u~enici istraùju prisustvo bubica, mrava, glista i biqaka u svojoj okolini (u {kolskom dvori{tu, u obli`wem parku ili na livadi). Aktivnost u~enika: U bele`nicu koja se nalazi na kraju uxbenika, u~enici treba da zapisuju nazive biqaka i ìvotiwa koje su zapazili ili da ih crtaju i opi{u wihovo pona{awe.

Nastavna jedinica: [ta ko jede, str. 10 (6. ~as) Ciq ~asa: Obnavqawe i pro{irivawe znawa o lancu ishrane. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq podse}a u~enike na to da ìvotiwe i biqke ìve tamo gde ima hrane i da su me|usobno povezane u lancu ishrane. Na primeru jednostavnih lanaca ishrane (kupus – zec – lisica), u~iteqica/u~iteq obja{wava u~enicima da svi lanci ishrane po~iwu zelenim biqkama. Bez wih ne bi bilo ìvota na Zemqi. Sledi pri~a o tome da neke ìvotiwe jedu samo biqke, a neke samo ìvotiwe, kao i da postoje ìvotiwe koje jedu i biqke i ìvotiwe. U razgovoru sa u~enicima u~iteqica/u~iteq pravi listu biqojeda, mesojeda i sva{tojeda . U~iteqica/u~iteq u~enicima deli unapred pripremqene kartice na kojima su nacrtane razne biqke i ìvotiwe koje su povezane u lancima ishrane (PRILOG 2 – umnoìte prilog i isecite kartice po zadatim linijama. Izme{ajte kartice i podelite ih u~enicima). Kartice istog lanca imaju simbol prepoznavawa (krug, kvadrat ili trougao). U~enici treba da prona|u karike svakog lanca ponaosob. Zadatak za u~enike: Na strani 10 u uxbeniku u~enici treba da otkriju koja karika nedostaje u datom lancu i da je potom nacrtaju.

Nastavna jedinica: @abac Kraka, str. 11 (7. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o vezama u prirodi i lancu ishrane u bari. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq na unapred pripremqenoj mapi, ili na fotografijama, pokazuje gde se nalaze na{e najpoznatije bare – Obedska i Carska bara – i kako one izgledaju. Ukoliko postoji mogu}nost zajedni~kog pretraìvawa Interneta, moè se prona}i puno podataka i zanimqivosti koji se odnose na Obedsku i Carsku baru. Ove bare zakonom su za{ti}ene kao specijalni rezervati prirode i prava su ìvotiwska carstva. U barama i oko wih rastu i mnoge biqke (lokvaw, trska). U~enici potom ~itaju pri~u iz uxbenika o àpcu Kraki. U~iteqica/u~iteq pita u~enike gde ìvi àbac, ko jo{ ìvi s wim u bari, kako se hrani, koga se pla{i i zbog ~ega. Zadatak za u~enike: U~enici treba da re{e rebus koji se nalazi na 11. strani uxbenika (re{ewe rebusa: bara).

11

Nastavna jedinica: Kako raste suncokret, str. 12–13 (8–9. ~as) Ciq ~asa: Usvajawe znawa o tome kako iz semenki ni~e nova biqka kada se stvore potrebni uslovi. Mogu}i tok ~asa: U uxbeniku na strani 12 u~enici uz ilustracije prate tekst koji govori o tome kako raste suncokret. U~iteqica/u~iteq ukazuje na to da u svakoj semenci postoji klica iz koje izrasta biqka. Uz neophodne uslove (zemqu, vodu, toplotu, sun~evu energiju) klica po~iwe da raste – sve do novog cveta suncokreta, prepunog novih semenki. Pokazuje gde se nalaze i kako izgledaju semenke u jabuci, pomoranxi ili belom luku. Nakon toga sledi aktivnost – pravqewe zrnastog cveta koja je opisana u uxbeniku na strani 13. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da re{e ukr{tenicu i zagonetku u uxbeniku na strani 13. Re{ewe zagonetke jeste suncokret. Pored toga, u~iteqica/u~iteq moè dati nekoliko ideja na osnovu kojih bi u~enici mogli da napi{u kratku pri~u pod naslovom Uspavana semenka. Aktivnost: Vise}i vrt Ciq aktivnosti: Sticawe uvida u to kako iz semenki ni~e biqka kada za to postoje odgovaraju}i uslovi (voda, sun~eva toplota). Za pravqewe vise}eg vrta potrebni su: • sun|er • nekoliko semenki raznog cve}a ili ìtarica • voda • par~e kanapa (duìne od oko pola metra) Postupak: 1. Par~e sun|era ise}i tako da se napravi loptica. 2. U {upqine sun|era staviti semenke i zaliti ih vodom. 3. Sun|er oka~iti na mesto gde ima dosta sunca i redovno zalivati semenke. Za nekoliko dana, zbog vla`nosti i sun~eve toplote, po~e}e da ni~u prvi izdanci. Kada se rascveta ili zazeleni, vise}i vrt }e biti lep ukras na prozoru u~ionice.

Nastavna jedinica: Biqna apoteka, str. 14–15 (10. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o lekovitim biqkama i na~inima wihove upotrebe. Mogu}i tok ~asa: Za ovu nastavnu jedinicu u~iteqica/u~iteq donosi nekoliko lekovitih biqaka (nana, {ipurak, kamilica) da bi se u~enici neposredno upoznali sa ovim biqkama (sveìm, presovanim ili u vidu ~aja). Na strani 14 u uxbeniku u~enici ~itaju tekst koji govori o lekovitim biqkama. Komentari{u tekst i pi{u nazive jo{ nekih lekovitih biqaka. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da kod ku}e naprave mirisne zave`qaje na na~in koji je opisan u uxbeniku i da re{e rebus sa strane 15 (re{ewe rebusa: nana).

12

Aktivnost: Otkrivalica mirisa Ciq aktivnosti: Otkivawe mirisa lekovitih biqaka Za ovu aktivnost potrebna su tri razli~ita mirisa (za to mogu, na primer, da posluè eteri~na uqa lavande, bosiqka, bora). U~enici stoje ukrug i treba da ispruè dlanove i zatvore o~i. Svakom u~eniku u~iteqica/u~iteq stavqa se na dlan kap-dve nekog mirisa. Kada svi imaju namirisane dlanove, u~iteqica/u~iteq im kaè da otvore o~i i protrqaju dlanove. U~enici imaju zadatak da otkriju iste mirise i da se na osnovu toga grupi{u.

Nastavna jedinica: Pratim kako se priroda mewa, str. 16–17 (11–12. ~as) Ciq ~asa: Pro{irivawe ste~enih i sticawe novih znawa o promenama u prirodi i pra}ewe tih promena. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pita u~enike koje godi{we doba najvi{e vole i zbog ~ega. Potom pita u~enike po ~emu se leto razlikuje od zime i na osnovu kojih promena u prirodi znaju da je stiglo prole}e ili jesen. U~enici navode koje se promene de{avaju u prirodi sa smenom godi{wih doba. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da na strani 16 u uxbeniku poveù godi{wa doba sa odgovaraju}im promenama u prirodi. Aktivnost: Posmatram drvo u svojoj okolini Ciq aktivnosti: Istraìvawe drve}a u neposrednoj okolini. Mogu}i tok ~asa: Ova aktivnost izvodi se u dvori{tu {kole ili u parku. U~iteqica/u~iteq pita u~enike da li misle da je dobro za neko drvo da raste na takvom mestu. Za{to? Kada bi drvo znalo da govori, {ta bi reklo? Kada bi znalo da hoda, da li bi nekud oti{lo? Za{to? U~enici opisuju kako to drvo izgleda, kakvo je wegovo li{}e, ima li plod, kako on izgleda, mere debqinu stabla i na osnovu we poku{avaju da saznaju koliko je drvo staro (2,5 cm je pribli`no 1 godina). Dodiruju koru drveta, opisuju kakva je ona na dodir i prave otisak kore na papiru.

13

Za pravqewe otiska potrebni su: • list belog papira • olovka • par~e taweg kanapa Postupak: 1. Papir prisloniti na koru drveta i pri~vrstiti ga kanapom sa obe strane. 2. Olovku blago povla~iti po papiru, dok se ne napravi otisak kore. Zadatak za u~enike: U~enici treba da izaberu drvo iz svoje okoline, da ga posmatraju, obilaze i da prate promene na wemu. U uxbeniku na strani 17 treba da nacrtaju i opi{u kako izgledaju list, kora, deblo i plod drveta. U bele`nicu na kraju uxbenika u~enici upisuju i podatke o drvetu koje su prona{li u odgovaraju}im kwigama, enciklopedijama ili na Internetu. Korelacija: Likovna kultura, Matematika

Nastavna jedinica: Aktivnost: Kutija ~etiri godi{wa doba (13. ~as) Ciq aktivnosti: Uo~avawe, pra}ewe i opisivawe promena u prirodi koje nastaju smenom godi{wih doba. Ova nastavna jedinica predstavqa nastavak odeqewskog projekta koji je u Priru~niku za u~iteqe, uz uxbenik ûvari prirode za prvi razred, bio planiran kao dvogodi{wi. Plitku kartonsku kutiju treba pregraditi na ~etiri dela. Svaki deo predstavqa po jedno godi{we doba. Na spoqa{wim stranama kutije napisati: jesen, zima, prole}e, leto. U~enici tokom godine, u skladu sa smenom godi{wih doba, u kutiju odlaù crteè, presovane biqke, karakteristi~ne plodove (ìr, kesten, {i{arke, orahe) kao i razne druge predmete koje su doneli sa izleta, letovawa i sl.

14

NASTAVNA TEMA: ZAGA\EWE @IVOTNE SREDINE

15


Nastavna jedinica: Za{to je voda va`na i [tedeti vodu je lako! Radim to ovako..., str. 18–20 (14–15. ~as) Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o va`nosti vode i formirawe odgovornog odnosa prema wenoj potro{wi. Mogu}i tok ~asa: Pre ove nastavne jedinice u~iteqica/u~iteq deli u~enicima radni list – Tabela potro{we vode (PRILOG 3). U~enici imaju doma}i zadatak da uz pomo} roditeqa, u toku jednog dana, vode dnevnik potro{we vode za navedene aktivnosti i da to upisuju u zadatu tabelu. Na ~asu podnose izve{taj koji pokazuje koliko vode potro{e u toku dana i komentari{u dobijene podatke (razgovaraju o primerima velike potro{we, ako ih ima). Potom prate tekst sa strane 18 u uxbeniku, u~iteqica/u~iteq ih pita da li su i na koji na~in (u navedenim situacijama) mogli da u{tede vodu. Kada bi ìveli u delovima sveta u kojima se voda svakodnevno vadi iz bunara ili donosi sa udaqenog izvora, da li bi bili {tedqiviji? Tekst [tedeti vodu je lako! Radim to ovako... na 19. strani predvi|en je za obradu na drugom ~asu. U~enici ~itaju tekst i predlaù jo{ neke od na~ina na koje se moè smawiti potro{wa vode. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da re{e rebus na strani 18 (re{ewe rebusa: voda), a potom da sa strane 20 u uxbeniku pro~itaju odgovaraju}e tvrdwe i da zaokruè odgovor za koji misle da je ta~an. Korelacija: Matematika

Nastavna jedinica: Napravimo plan akcije: Svaka kap vode je va`na , str. 21 (16. ~as) Ciq aktivnosti: Obeleàvawe Dana voda i nagla{avawe va`nosti {tedwe vode i ~uvawa od zaga|ewa. Ova eko-aktivnost opisana je detaqno u uxbeniku na strani 21. Korelacija: Likovna kultura

Nastavna jedinica: Ko zaga|uje vazduh , str. 22–23 (17–18. ~as) Ciq ~asa: Razvijawe svesti o va`nosti vazduha i posledicama wegovog zaga|ewa. Mogu}i tok ~asa: U~enici prate tekst na stranama 22 i 23, a potom dobijaju zadatak da opi{u kakav je vazduh u wihovoj okolini. Ako je zaga|en, odakle zaga|ewe dolazi. Na koji bi na~in moglo da se smawi zaga|ewe vazduha? Eko-eksperiment: Kako nastaje ~a| Ciq eko-eksperimenta je da se u~enicima demonstrira kako nastaje ~a| koja zaga|uje vazduh. Ovaj ekperiment izvodi u~iteqica/u~iteq. Za izvo|ewe ovog eksperimenta potrebni su: • sve}a • {ibice • staklena ~a{a • papirna maramica

16

Postupak: 1. Upaliti sve}u, a ~a{u dràti iznad plamena okrenutu nadole. Dràti je tako sve dok ne potamni iznutra. 2. Maramicom obrisati unutra{wost ~a{e. 3. Na maramici }e ostati ~a|.

Nastavna jedinica: Duvanski dim je opasan i Zabraweno pu{ewe, str. 24 (19. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o posledicama pu{ewa po qudsko zdravqe. Mogu}i tok ~asa: Na strani 24 u~enici ~itaju tekst i prate ilustracije koje govore o {tetnosti duvanskog dima. Imaju zadatak da opi{u kako se ose}aju kada u|u u zadimqenu prostoriju. U~iteqica/u~iteq pokazuje upozorewa koja su ispisana na kutijama cigareta, navodi sadràj jedne cigarete i nagla{ava da se u woj nalazi mnogo otrovnih materija. Najopasniji je nikotin, koji nakon udisawa duvanskog dima za samo pet sekundi stigne do mozga. Duvan sadrì i katran. Osoba koja svakodnevno pu{i 20 cigareta tokom jedne godine unosi veliku koli~inu ove {tetne materije. U~iteqica/u~iteq potom obja{wava u~enicima da svaki ba~eni opu{ak zaga|uje zemqi{te godinu dana – sve dok se ne razloì. Napomena: Ova nastavna jedinica moè se realizovati u saradwi sa {kolskim lekarom ili lekarom iz lokalnog doma zdravqa. Zadatak za u~enike: U~enici prate strip Zabraweno pu{ewe na strani 25 u uxbeniku i imaju zadatak da ga dovr{e.

Nastavna jedinica: Zemqi{te , str. 26–27 (20–21. ~as) Ciq ~asa: Razvijawe svesti o va`nosti zemqi{ta za ìva bi}a. Mogu}i tok ~asa: Na strani 26 u~enici ~itaju tekst i prate ilustracije koje pokazuju za{to je zemqi{te va`no – na wemu rastu biqke, u wemu ìve mnoge ìvotiwe. Nakon toga sledi izvo|ewe eksperimenta Ko ìvi u zemqi na na~in koji je opisan u uxbeniku.

17

Aktivnost: Obojeni cvet Ciq aktivnosti: Pokazati kako zaga|ewe iz zemqe dospeva u biqku. Za izvo|ewe ovog eksperimenta potrebni su: • tu{ u boji (crveni, zeleni ili plavi) • dva cveta (bele ruè, lale ili margarete) • dve staklene ~a{e Postupak: 1. Staviti po jedan cvet u svaku ~a{u. 2. U jednu ~a{u dodati nekoliko kapi tu{a. 3. Nakon izvesnog vremena cvet koji se nalazi u ~a{i s tu{em, po~e}e da mewa boju. U~iteqica/u~iteq moè da navede primer o olovu koje se nalazi u benzinu. Preko izduvnih gasova koje ispu{taju automobili, olovo dospeva do trave koja raste u blizini puteva. Kada padne ki{a, olovo se spira s trave i zemqa ga upija. Ako krava pase tu travu, olovo }e na kraju dospeti u mleko.

Nastavna jedinica: Buka, str. 28–29 (22–23. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o {tetnosti buke po zdravqe ~oveka. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq po~iwe ~as ~itaju}i pesmu Vlade Stoiqkovi}a:

Mnogo zvukova Kad sko~i pas na tas ~uje se „tras“. Kad padne kum na drum ~uje se „bum“. Kad stigne xip u [tip ~uje se „{krip“. Kad padne zvrk na {mrk 18

~uje se „krk“. Kad lupi kup u }up ~uje se „bup“. Kad padne brus u |us ~uje se „pqus“. Nakon toga pita u~enike {ta sve proizvodi pomenute zvukove: tras, bum, {krip, krk, bup, pqus. Kojom bojom bi obojili zvukove iz pomenute pesme? Za{to? Pita ih koji zvuk im je najprijatniji, a koji najmawe vole. Za{to? Postoje zvukovi i buka koji nas upozoravaju na neku opasnost: sirena, vetar itd. Koje su prirodne pojave pra}ene bukom? (zemqotres, grmqavina, vulkanske erupcije oluja…) U~enici prate tekst u uxbeniku, odgovaraju na zadata pitawa, komentari{u odgovore i crtaju ono {to pravi buku u prirodi. Aktivnost: Muzi~ka kutija Za izvo|ewe ove aktivnosti potrebni su: • par~e ~vr{}eg kartona • prazna kutija od papirnih maramica koja u sredini ima otvor u obliku elipse • rastegqive gumice ili elasti~ni konac razli~ite debqine

Postupak: 1. Na bo~nu stranu kutije nalepiti par~e ~vrstog kartona. 2. Otvor kutije obmotati gumiranim koncem ~etiri puta ili preko wega staviti ~etiri rastegqive gumice. 3. Na ~asu muzi~ke kulture odsvirati neku jednostavnu melodiju na ovom „instrumentu“. Korelacija: Muzi~ka kultura

19

NASTAVNA TEMA: ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZA[TITA ZDRAVQA

Nastavna jedinica: Brinem o ìvotiwama iz svoje okoline, str. 30 (24–25. ~as) Ciq ~asa: Razvijawe bri`qivog i odgovornog odnosa prema ìvom svetu u neposrednoj okolini. Mogu}i tok ~asa: U~enici prate tekst i ilustracije na strani 30 u uxbeniku. U~iteqica/u~iteq im ~ita pesmu Du{ana Timotijevi}a:

Restoran za ptice Svaku mrvu hleba koja ti ne treba, daj ptici na grani, gladnu je nahrani. Nek’ na svakoj grani budu restorani. U~iteqica/u~iteq pita u~enike da li im se pesma dopala i za{to. Zatim postavqa slede}a pitawa: Koje ìvotiwe ìve u va{oj okolini? Jesu li one pitome ili divqe? Ko se brine o pitomim ìvotiwama? Kako se bube, mravi, komarci i ptice snalaze za hranu? Kako moèmo da pomognemo vrapcima i golubovima da prezime? Aktivnost: Zimovnik Ciq aktivnost: Pravqewe zimskog skloni{ta za ìvotiwe. Postupak: 1. Ugao travnatog dela {kolskog dvori{ta, povr{ine 1 × 1 metar, ograditi kanapom. 2. Staviti u taj ugao suvo grawe i opalo li{}e. Na taj na~in pravimo skloni{te u koje u hladne zimske dane mogu da se zavuku i prezime mnoge bubice, insekti, puèvi…

Nastavna jedinica: Ugroène ìvotiwe, str. 31–32 (26. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o ugroènim vrstama biqaka i ìvotiwa i o mogu}nostima wihove za{tite. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pokazuje u~enicima znak Svetskog fonda za za{titu prirode i pita ih da li znaju kako se zove ìvotiwa na slici. Obja{wava im da je panda ugroèna ìvotiwska vrsta zato {to qudi seku bambus – jedinu hranu koju jedu pande. Zato je lik pande za{titni znak ovog fonda. U~iteqica/u~iteq u~enicima pokazuje unapred pripremqenu sliku ptice ibis (moè se preuzeti sa Interneta), koja je nekada stanovala i gnezdila se u velikom broju u Obedskoj bari (sa ovim rezervatom prirode u~enici su se upoznali u okviru nastavne jedinice @abac Kraka). Da bi stekli uvid u to da su stani{ta mnogih ìvotiwa ugroèna,

22

u~iteqica/u~iteq ~ita tekstove iz uxbenika Za{to je odleteo ibis i Crvena kwiga. U~enici komentari{u tekst i ilustracije na strani 32 i re{avaju zadatke (re{ewe rebusa: kit). Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da ispitaju da li u wihovom kraju postoji neka ugroèna vrsta ìvotiwa, kako se ona naziva, ko o woj brine i na koji na~in. Svoja saznawa izlaù na slede}em ~asu.

Nastavna jedinica: Pri~a jednog ku}nog qubimca, str. 33 (27. ~as) Ciq ~asa: Razvijawe bri`qivog i odgovornog odnosa prema ku}nim qubimcima. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq pita u~enike da li neko od wih ima ku}nog qubimca, kako se brinu o wima i da li razumeju wihov „govor“ (reàwe psa, mahawe repom, predewe ma~ke itd.). Podse}a u~enike da je briga o ku}nim qubimcima va`na i zato {to oni mogu da se razbole i ugroze zdravqe ~oveka na razne na~ine. Va`no je da ku}ni qubimci budu vakcinisani protiv raznih bolesti, od kojih je za qude najopasnije besnilo. Zdravqe pasa i ma~aka tako|e mogu da ugroze buve i krpeqi. U~enici ~itaju tekst Pri~a jednog ku}nog qubimca na strani 33. U~iteqica/u~iteq pita u~enike {ta je sve devoj~ica Ta{a radila sa svojim ku}nim qubimcem, ~emu se on radovao i za{to. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da odgovore na zadata pitawa na 33. strani i da, ukoliko imaju ku}nog qubimca, ispri~aju na koji na~in se brinu o wemu.

Nastavna jedinica: Kako ~uvati prirodu , str. 34 (28. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o va`nosti {uma i poèqnom ekolo{kom pona{awu u prirodi. Mogu}i tok ~asa: Povezuju}i pri~u o va`nosti vazduha, u~iteqica/u~iteq podse}a u~enike na to da najvi{e ~istog vazduha ima u {umama. Pita u~enike {ta misle o tome za{to su jo{ {ume va`ne, ko u wima ìvi (stani{ta biqaka i ìvotiwa, za ogrev, name{taj itd). U~enici prate tekst i ilustracije na strani 34 u uxbeniku i komentari{u znakove zabrana kojima se sugeri{e poèqno ekolo{ko pona{awe u {umi. U~enici imaju zadatak da poveù znakove sa odgovaraju}im mestima na ilustraciji.

Nastavna jedinica: Blago koje nestaje, str. 35 (29. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o tro{ewu prirodnih bogatstava i razvoj svesti o zna~aju {tedwe energije. Mogu}i tok ~asa: Na primeru fla{e mineralne vode u~iteqica/u~iteq pokazuje da materijali koju ~ovek koristi dolaze iz prirode. Fla{a je napravqena od plastike, a plastika se pravi od nafte. Nafta se vadi iz zemqe. Voda u fla{i poti~e iz prirodnog izvora mineralne vode. Etiketa je napravqena od papira, papir se pravi od drveta. Sinteti~ki lepak pomo}u kojeg je zalepqena etiketa, pravi se od nafte. U~iteqica/u~iteq u~enicima ukazuje na to koliko se u svetu svakoga dana iskoristi plasti~nih ~a{a i navodi slede}i

23

primer: kada bi se sve te ~a{e stavile jedna u drugu, mogao bi da se napravi prsten oko Zemqe. Zato treba izbegavati kori{}ewe plasti~nih ~a{a i posu|a na ro|endanima i drugim slavqima. Na na{oj planeti sve je vi{e stanovnika i tro{i se sve vi{e prirodnog bogatstva koje se ne moè obnoviti. Najvi{e se tro{e nafta i ugaq za pravqewe energije i za saobra}aj. [tedwom energije ~uva se i ìvotna sredina jer sagorevawem nafte i ugqa nastaje dim koji zaga|uje vazduh. Prirodna bogatstva treba {tedeti zato {to wima treba da raspolaù i budu}e generacije. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da, pored predloènih, smisle jo{ neki od na~ina za {tedwu energije, a zatim da re{e rebus (re{ewe rebusa: nafta).

Nastavna jedinica: Od starih – nove stvari, str. 36–37 (30. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o va`nosti ponovne upotrebe otpada i o na~inima wegovog smawewa. Mogu}i tok ~asa: U~enici prethodno dobijaju doma}i zadatak da u toku jednog dana vode dnevnik o tome {ta sve odlaù u kantu za otpatke. Na ~asu izve{tavaju o tome {ta su sve odlagali u kantu za otpatke, a u~iteqica/u~iteq otpad grupi{e i na tabli ispisuje: otpaci od papira, hrane, plastike, metala, drugo. Pita u~enike da li znaju gde se transportuje sav taj otpad. Kako bi oni re{ili problem sme}a? Da li od odba~enih stvari moè da se napravi ne{to novo? U~enici prate tekst u uxbeniku na strani 36, a u~iteqica/u~iteq uvodi pojam reciklaè. Govori o va`nosti reciklirawa metala, stakla, papira i plastike, jer se tako {tede prirodni resursi koji se ne obnavqaju i energija potrebna za wihovu proizvodwu, a potom obja{wava i crta znak za reciklaù (PRILOG 4). Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da re{e ukr{tenice u uxbeniku na strani 37.

Nastavna jedinica: Ututstvo za pravqewe papira, str. 38–39 (31. ~as) Ciq aktivnosti: Pravqewe novog papira od starog. Reciklirani papir se pravi po uputstvu detaqno opisanom u uxbeniku na stranama 38 i 39. Napomena: Uputstvo za pravqewe papira nalazi se i u slikovnici Kako spasti drvo (izdawe Kreativni centar, Beograd 2002). îtawe navedene slikovnice moè motivisati decu da vi{e razmi{qaju o ovoj temi.

Nastavna jedinica: Napravimo plan akcije: Izlo`ba drve}a, str. 40 (32. ~as) Ciq akcije: Povodom Dana za{tite ìvotne sredine – 5. juna, u~enici oslikavaju reciklirani papir tako {to na wemu slikaju drve}e. Zatim, uz u~iteqi~inu/u~iteqevu pomo}, u holu {kole postavqaju izlo`bu. Plan akcije detaqno je opisan u uxbeniku na strani 40.

24


Nastavna jedinica: Zdrav ìvot, str. 41 (33. ~as) Ciq ~asa: Usvajawe osnovnih znawa o zdravoj ishrani. Mogu}i tok ~asa: U~iteqica/u~iteq treba unapred da pripremi dva papira, A4 formata: na jednom pi{e velikim slovima DA, na drugom NE. Papire DA i NE raspore|uje tako da se nalaze na suprotnim stranama (na udaqenosti od oko ~etiri metra). Nakon toga sledi igra „Vaga“ koja moè da se izvodi u u~ionici ili na otvorenom. U~enici stoje ukrug, a u~iteqica/u~iteq navodi tvrdwe: Doru~ak nije vaàn, ve`bawe je zdravo i sl . U~enici se opredequju za jednu od dve mogu}nosti: da, ne. Kada zauzmu odgovaraju}u poziciju na jednom od dva tasa zami{qene vage, imaju zadatak da obrazloè svoj izbor. Uloga u~iteqice/u~iteqa jeste da u datom trenutku saop{ti dodatne ~iwenice u vezi sa tom tvrdwom. Zadatak za u~enike: U~enici imaju zadatak da na strani 41 uxbenika oboje zelenom bojom kruì} pored onoga {to smatraju da je ta~no.

Nastavna jedinica: Zdravo se hranimo, str. 42 (34. ~as) Ciq ~asa: Pro{irivawe znawa o tome da je raznovrsna ishrana neophodna za pravilan rast i razvoj. Mogu}i tok ~asa: U~enici prate tekst i ilustracije u uxbeniku na strani 42. U~iteqica/u~iteq pita u~enike {ta najvi{e vole da jedu i {ta naj~e{}e kupuju za uìnu. Na tabli zapisuje odgovore u~enika grupi{u}i namirnice: slatki{i, gazirani sokovi, prirodni sokovi, brza hrana, vo}e, povr}e, sendvi~i. U~iteqica/u~iteq anketira u~enike u vezi s tim za{to su izabrali takvu uìnu: • zato {to im je ukusna • zato {to su videli reklamu na televiziji • zato {to je lepo upakovana • zato {to moè da se kupi u blizini {kole • zato {to je jeftina • zato {to i kod ku}e jedu takvu hranu (mogu da daju vi{e odgovora) Zavisno od rezultata i naj~e{}ih odgovora, u~iteqica/u~iteq upu}uje u~enike na to da se opredequju za zdravu hranu. Kada kupuju ne{to u prodavnici, trebaju da provere rok trajawa te namirnice. U~iteqica/u~iteq govori o tome za{to je va`na raznovrsna ishrana – ona u kojoj nema puno mesta za slatki{e. U~enici odgovaraju na zadata pitawa i daju svoj predlog za zdravu uìnu.

25

Nastavna jedinica: Znaci koji upozoravaju na opasnost, str. 43 (35. ~as) Ciq ~asa: Sticawe znawa o tome da pojedini proizvodi mogu da budu opasni po zdravqe qudi i {tetni za prirodu. Mogu}i tok ~asa: Korisno bi bilo da za potrebe ovog ~asa u~iteqica/u~iteq pripremi nekoliko praznih fla{a od raznih hemikalija koje se koriste u doma{instvu, na kojima se nalaze oznake koje upozoravaju na opasnost. U~iteqica/u~iteq zajedno sa u~enicima ~ita {ta pi{e pored svakog znaka upozorewa. Pita u~enike da li se u wihovoj ku}i upotrebqavaju takve hemikalije. Obja{wava im za{to su one opasne i za{to odrasle osobe koriste za{titne rukavice prilikom wihove upotrebe. Zadatak za u~enike: U~enici prate ilustraciju u uxbeniku i imaju zadatak da nacrtaju znak za ne{to {to smatraju opasnim. Nastavna jedinica: Eko-igrica: Je` u potrazi za pe~urkama, str. 44–45 (36. ~as) Za ovu igru potrebni su kockica, pioni i najmawe dva igra~a. Svaki igra~ se kre}e unapred za onoliko poqa koliko je dobio kada je bacio kockicu. Neka poqa igra~a vra}aju unazad ili ga zaustavqaju. Pobednik je onaj koji prvi stigne na ciq.

26

PRILOG 1 [TA JE NAPRAVIO ÔVEK

27

PRILOG 2 [TA KO JEDE

28


PRILOG 3 TABELA POTRO[WE VODE Aktivnost

Koliko puta

Potro{wa vode

Prawe zuba – zatvorena slavina 1 litar Prawe zuba – otvorena slavina 15 litara Tu{irawe 60 litara Kupawe u kadi 180 litara Vodokotli} 12 litara Prawe ruku 15 litara Voda za pi}e (8 ~a{a) 2 litra

PRILOG 4 OD STARIH – NOVE STVARI Proizvodi koji mogu da se recikliraju imaju znak koji predstavqa tri strelice koje formiraju obruč. Znak je nastao sedamdesetih godina prošlog veka kao oznaka za reciklirani papir, ali se sada upotrebqava i za označavawe drugih proizvoda koji mogu da se recikliraju. Znak postoji u dva oblika:

Tri strelice u crnom krugu označavaju da je u proizvodwi korišćen reciklirani materijal.

Tri strelice bez kruga ili u neobojenom krugu označavaju da predmet može da se reciklira.

29

EKO-DATUMI – 2. februar – Dan mo~varnih podru~ja – 22. mart – Dan voda – 23. mart – Dan meteorologije – 22. april – Dan planete Zemqe – 15. maj – Dan akcije za klimu – 24. maj – Evropski dan parkova – 5. jun – Dan za{tite ìvotne sredine – 8. jun – Dan okeana – 17. jun – Dan borbe protiv isu{ivawa i poplava – 16. septembar – Dan za{tite ozonskog omota~a – 18. septembar – Dan geologa – 22. septembar – Dan bez automobila – 26. septembar – Dan ~istih planina – 4. oktobar – Dan za{tite ìvotiwa – 6. oktobar – Dan za{tite stani{ta – 7. novembar – Svetski dan nepu{a~a – 29. decembar – Svetski dan biolo{ke raznolikosti

30

INTERNET STRANICE Zavod za za{titu prirode Srbije – www.natureprotection.org.yu

ORCA (Organization for Respect and Care for Animals/Organizacija za po{tovawe i brigu o ìvotiwama) – www.orca.org.yu EkoForum (Forum za odrìvi razvoj i za{titu ìvotne sredine) – www.ekoforum.org.yu Mladi istraìva~i Srbije – www.mis.org.yu Regionalni centar za ìvotnu sredinu – www.recyu.org

National Geographic/Nacionalna geografija – www.nationalgeographic.com Green peace – www.greenpeace.org WWF (World Wide Fond for Nature /Svetski fond za za{titu prirode) – www.panda.org EPA (Environmental Protection Agency/Agencija za za{titu ìvotne sredine) – www.epa.gov EPA Environmental Kids Club – www.epa.gov/kids FOE (Friends of the Earth/ Prijateqi zemqe) – www.foe.co.uk

PREPORUÊNA LITERATURA: Dejvid Belami, 101 na~in da spasemo Zemqu , Odiseja, Beograd 2004 Stiven Kroul, Vilijam Ranker, Ekologija za po~etnike, Hinaki, Beograd 2001 Suzan Martino, Zadivquju}a umetnost od recikliranog otpada, ProPolis plus, Beograd 2006 Grupa autora, [kola u prirodi, Kreativni centar, Beograd 2002 Emanuela Paruajsen, Ekologija, Evro, Beograd 2005

Ida Marti, Glas za Zemlje spas, Sretna knjiga, Zagreb 2000 [el Silverstejn, Dobro drvo, Mono&Mañana, Beograd 2004

31

CUVARI PRIRODE Kreativni Centar Prirucnik

Recommend Documents