Kulture gvozdenog doba na tlu Srbije Dragoslav Srejović Izvor: Istorija srpskog naroda I, Srpska književna zadruga, Beograd, 1994.
Mirna vremena na centralnobalkanskom centralnobalkanskom prostoru i u juţnom Podunavlju potrajala su do sredine VIII veka pre nove ere. Najkasnije oko 725. godine iz kavkasko-pontskih oblasti, verovatno pod pritiskom Skita, zapoĉelo je raseljavanje Kimeraca ka prednjoj Aziji i srednjoj Evropi. Na putu prema zapadu, Kimercima su se pridruţile i druge grupacije, tako da se oni u Panonskoj niziji i na Balkanskom poluostrvu pojavljuju pojavljuju [1] etniĉki i kulturno znatno izmenjeni, kao takozvani Trako-Kimerci. Trako-Kimerci. U nadiranju sa severa Panonske nizije prema jugu, ova heterogena etno-kulturna grupacija najpre se spustila na podruĉje Baranje, Slavonije i Srema (Batina, Dalj, Adaševci, Novi Banovci), a odatle se, nešto kasnije, probila sve do Kosova (Janjevo).[2] Kako su na ove teritorije Trako-Kimerci pristizali u manjim grupama, domoroci mahom nisu bili prinuĊeni da napuštaju svoje domove i zemlju. Iz tih razloga je u arheološkoj graĊi, koja je prikupljena p rikupljena na teritoriji Srbije, dolazak TrakoTrakoKimeraca dokumentovan dokumentovan prvenstveno pojavom novih kulturnih dobara: konjskom opremom (psalije, krstasta dugmad za provlaĉenje remenja, praporci, privesci u vidu zvonĉića ili ptiĉjih protoma), raznovrsnim nakitom (grivne sa ukrštenim krajevima, ogrlice od tordirane ţice, naoĉaraste fibule, fibule s kuglastim proširenjima na luku) i oruţjem od gvoţĊa (koplja, sekire). Najveća i za budućnost najznaĉajnija novina koja se vezuje za dolazak Trako-Kimeraca Trako-Kimeraca svakako svakako je korišćenje gvoţĊa u izradi oruĊa i nakita. Predmeti od gvoţĊa pojavljivali pojavljivali su se mestimice na Balkansko Balkanskom m poluostrvu i srednjoj Evropi i pre VIII veka, ali tek posle prodora Trako-Kimeraca postaju omiljeni i svuda prisutni. Iz tih razloga, poslednje decenije VIII veka pre ne. obeleţavaju poĉetak gvozdenog gvozdenog doba na teritoriji teritoriji Srbije. DogaĊaji vezani za prodor Trako-Kimeraca, kao i upoznavanje nove sirovine – sirovine – gvoţĊa, nisu snaţnije uzdrmali domorodaĉke zajednice zajednice na teritoriji Srbije niti su u prvi mah osetnije izmenili njihovu njihovu kulturu. Proces* Proces* etniĉke stabilizaci stabilizacije je i kulturnog osamostaljenja, osamostaljenja, zapoĉet u prethodnom razdoblju, prethodnom razdoblju, nije zaustavljen jer se i tokom prve faze gvozdenog doba, pribliţno od 725. do 625. godine pre n. e., neometano nastavlja razvoj tradicionalnih kulturnih kulturnih grupa, tj. i grupe Bosut i grupe Donja Brnjica. Tokom VII veka pre n. e., grupa Bosut doţivljava svoj najviši uspon. Odmah posle trako-kimerskog trako-kimerskog prodora, već krajem VIII veka, na teritoriji ove grupe pojavljuju se
skupoceni predmeti od bronze i gvoţĊa: velike naoĉaraste fibule, fibule s kuglicama na luku, grivne s prebaĉenim krajevima, ogrlice od tordirane ţice, raznovrsni privesci, koplja i sekire. Snaţenje i bogaćenje lokalnih zajednica dokumentovano je i nalazima iz grobova. U Sremu, na Gomolavi, otkrivena je velika grobnica u kojoj je sahranjeno 6 muškaraca, 17 ţena i 54 deteta.[3] Pored većeg broja keramiĉkih posuda, u grobnici je naĊen raznovrstan nakit od bronze, ćilibara, gorskog kristala i staklene paste. Nalaz iz Ţirovnice, kod Kragujevca, koji se sastoji od devet naoĉarastih fibula, spiralno uvijene narukvice, dve ogrlice, dve ukrasne ploĉe i skiptra od bronze i gvoţĊa, verovatno treba vezati za grob nekog uglednog domoroca.[4] Sliĉni i skupoceni predmeti koji su naĊeni na više mesta u Šumadiji (Roţanjci, Rodovci, Vranovo) i u istoĉnoj Srbiji (Stari Kostolac, Aljudovo, Vrmdţa, Šarbanovac, Rujište, Brusnik) svakako su deo imetka obogaćenih pojedinaca.[5] Ovi nalazi pokazuju da je oko 700. godine pre n. e. na teritoriji bosutske grupe u punom jeku proces ekonomskog i društvenog raslojavanja, da je u to vreme već bilo pojedinaca koji su mogli da zasnuju poligamnu porodicu (grupna grobnica na Gomolavi) ili da postanu poglavari zajednice (nalaz iz Ţirovnice). Arheološka graĊa sa istovremenih naselja (Gradina na Bosutu; Ţidovar, kod Vršca; Boljetin, u Đerdapu; Crvena livada, kod Svetozareva; Radimlja, na Uvcu) pokazuje, meĊutim, da je većina pripadnika zajednica grupe Bosut i dalje skromno ţivela, uglavnom u poluzemunicama i trošnim kolibama, i da je ekonomski još uvek bila zavisna od prinosa obradive zemlje. U prvim decenijama VII veka, kultura je jednoobrazna na celoj teritoriji bosutske grupe. Zemljoradnji i stoĉarstvu poklanja se pribliţno podjednaka paţnja, a na svim podruĉjima proizvodi se keramiĉko posuĊe, koje se od posuĊa prethodnog razdoblja razlikuje jedino nešto boljom fakturom i raznovrsnijom dekoracijom. Sredinom VII veka ravnoteţa se, meĊutim, narušava. Zajednice koje su naseljavale Olteniju, Đerdap i severno Pomoravlje usredsredile su se na stoĉarstvo i poĉele da proizvode keramiĉko posuĊe ukrašeno na osoben naĉin (tzv. »Basarabi« stil). Kako su nove vrste posuĊa oĉigledno nastale oponašanjem metalnih vaza, izvesno je da su njihovi stvaraoci poznavali i skupocene proizvode toreutike. Posebno su omiljeni pehari s trakastim drškama, kao i zdele i amfore širokog, horizontalno razgranatog oboda. Primenom raznih tehnika – urezivanja, ţigosanja i inkrustacije – ovo posuĊe dobija i efektnu dekoraciju, koja se sastoji od maštovitih sloţaja pravolinijskih i krivolinijskih motiva, najĉešće šrafiranih trouglova i romboida povezanih s derivatima spirale. Ovaj stil oblikovanja i ukrašavanja posuĊa veoma brzo prihvataju i zajednice koje su naseljavale severozapadnu Srbiju, Srem i juţnu Baĉku, tako da već iko 650. godine pre n. e. »Basarabi« keramika postaje omiljena na celoj teritoriji bosutske grupe.[6] Naĉin privreĊivanja, meĊutim, nije postao jedinstven. Dok se stanovništvo istoĉne Srbije i Šumadije sve više usmeravalo na polunomadski naĉin ţivota, njihovi srodnici u Banatu, Sremu i Baĉkoj ne samo da su ostali privrţeni zemljoradnji već su,
kako to pokazuju istraţivanja Gradine na Bosutu, svoja naselja proširili i ulepšali ih prostranim, solidno graĊenim kućama.[7] U okvirima druge etno-kulturne celine, na teritoriji grupe Donja Brnjica, prodor Trako-Kimeraca ostavio je jedva vidljive tragove. Samo metalni predmeti iz dve ostave, naĊene u Janjevu, izraĊeni su u trako-kimerskom maniru. Uticaj kulture Trako-Kimeraca ogleda se, moţda, još jedino u pojavi malih i sasvim niskih tumula, i to najpre u dolinama Toplice i Raške (nekropole u Gornjoj Straţevi, kod Prokuplja, i u Dojevićima, kod Novog Pazara), a nešto kasnije, tokom prve polovine VII veka, i u Metohiji (nekropola Široko, kod Suve Reke).[8] Velike urne i druge vrste keramiĉkog posuĊa koje su otkrivene pod tumulima u Gornjoj Straţevi i Dojevićima imaju, meĊutim, gotovo iste oblike kao i keramiĉki proizvodi sa starijih nekropola grupe Donja Brnjica. To znaĉi da trako-kimerski prodor nije prekinuo razvoj tradicionalne kulture. Osetnije promene u kulturi tipa Donja Brnjica nastaju tek tokom druge ili treće decenije VII veka, i to pod uticajem kulture gvozdenog doba u oblastima severno od sastava Zapadne i Juţne Morave (kultura tipa Bosut-Basarabi) i zapadnije od gornjeg Podrinja i Lima (kultura tipa Glasinac IVb). U prvim decenijama VII veka pre n. e., zajednice grupe Donja Brnjica bile su prinuĊene da severozapadne delove svojih teritorija prepuste polunimadima i ratnicima koji su se, iz podruĉja omeĊenog Romanijom, Durmitorom, Tarom i Limom, probili do Golije. Na visokim, zatravljenim površinama Peštera, koje su ranije pripadale zajednicama grupe Donja Brnjica, niĉu naselja ove ekspanzivne etnokulturne grupacije, a na više mesta (Glogovik, DelimeĊe) otkrivena su i njihova groblja, koja se sastoje od po desetak visokih kamenih tumula. Za razliku od domorodaca, koji su mrtve spaljivali, ovi polunomadi i ratnici sahranjivali su pokojnike u opruţenom stavu, i to ţene u odeći iskićenoj ćilibarskim perlama, a muškarce sa skupocenim oruţjem od gvoţĊa.[9] Pred dobro naoruţanim zajednicama domoroci sa Golije i Peštera povukli su se u niţe predele Raške. Pouĉene njihovim iskustvom, ostale zajednice grupe Donja Brnjica brzo su izmenile ţivotne navike i tradicionalnu kulturu kako bi se osposobile za odbranu zaviĉajne zemlje. Već pre sredine VII veka, na celoj teritoriji ove grupe podiţu se naselja na teško pristupaĉnim poloţajima sa kojih se lako kontrolišu sva kretanja u ravnici (Belaćevac, na obodu Kosovske kotline; Gornja Gadimlja, u dolini oko Lipljana; Hisar, na juţnoj strani Prizrenskog polja).[10] Istovremeno se uspostavljaju prisnije veze sa zajednicama bosutske grupe i od njih se pribavljaju skupoceni metalni predmeti. U grobovima koji su otkriveni pod malim i niskim humkama kod Suve Reke naĊene su gotovo one iste vrste metalnih predmeta koje su poznate i sa teritorija bosutske grupe.[11] Keramiĉko posuĊe iz ovih grobova, kao i posuĊe koje je nalaţeno u starijim naseljima na Belaćevcu i Gornjoj Gadimlji, vezuje se delimiĉno za tradicionalne lokalne proizvode (kruškolike urne), a delimiĉno za keramiku modelovanu u »Basarabi« stilu (zdele
fasetiranog oboda, ornamenti izvedeni urezivanjem i nazubljenim instrumentom). Ono što se ne menja, a što je, meĊutim, najĉešće glavno distinktivno obeleţje jednog naroda, jesu pogrebni rituali. Tokom celog VII veka, a i kasnije, zajednice grupe Donja Brnjica spaljivale su svoje mrtve na zajedniĉkoj lomaĉi, a zatim su njihove ostatke polagale u urne ili su samo pregršt pepela prenosile u plitke jame i raznovrsne kamene konstrukcije. Uprkos pritiscima sa strane, ove zajednice su saĉuvale predaĉke obiĉaje i etno-kulturni integritet. U drugoj polovini VII veka, one su toliko ojaĉale da su ĉak nametnule neka dobra svoje kulture, na primer, keramiĉke proizvode, i zajednicama koje su ţivele u Skopskoj kotlini.[12] U sledećem stoleću, pribliţno od 625. do 525. godine pre n. e., konaĉno se stabilizuje kultura gvozdenog doba i meĊusobno se još jasnije razgraniĉavaju etniĉke grupacije na teritoriji Srbije. Bosutska etno-kulturna grupa jasno se u ovom razdoblju cepa na dva dela. Zajednice k oje su naseljavale istoĉnu Srbiju i Šumadiju sve više zapostavljaju zemljoradnju u korist stoĉarstva i lova, a u njihovim okvirima najveći ugled uţivaju ratnici, koji se vremenom potpuno oslobaĊaju rada i obrazuju povlašćen društveni sloj. Zbog polunomadskog naĉina ţivota, i dalje se ţivi u poluzemunicama, a ĉesto se nastanjuju i pećine. Arheološki nalazi iz jedne od ovakvih pećina (Zlotska pećina, kod Bora) do te mere su karakteristiĉni da se i kultura razvijenog gvozdenog doba u ovom delu Srbije ĉesto oznaĉava kao zlotska grupa.[13] Keramiĉka proizvodnja je u naglom opadanju: umesto ranijeg raznovrsnog, bogato dekorisanog posuĊa, tokom VI veka izraĊuju se uglavnom samo koniĉne zdele, jednouhi lonĉići i krĉazi, ukrašeni širokim kanelurama. Pogrebni ritual nije jedinstven, tj. na istim podruĉjima i u isto vreme pokojnici se i spaljuju i inhumiraju, bilo u ravnim grobovima ili pod malenim humkama. Najviše su cenjeni predmeti od bronze, gvoţĊa i srebra. Sa raznih strana pribavljane su nove vrste nakita (fibule s konkavnim izrezima na nozi, grivne s bogato dekorisanim krajevima, ukosnice, igle s diskoidnom glavom) i oruţje (gvozdena koplja, sekire, krivi noţevi). Na nekoliko mesta (Ritopek, Zlotska pećina, Vrtište) naĊeni su konjska oprema, ukrasi za odeću (velike pojasne kopĉe, aplike) i delovi bojne opreme (umba), na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da je meĊu ratnicima bilo i konjanika, obuĉenih u iskićenu odeću i naoruţanih kopljem i štitom. Zajednice u Sremu, Banatu i juţnoj Baĉkoj opredelile su se za drugaĉiji naĉin ţivota. Tokom celog VI veka ţivi se u starim naseljima, i to uglavnom od prinosa sa okolnih njiva. Keramiĉka proizvodnja je i u ovim oblastima u opadanju, tj. pri modelovanju posuĊa monotono se ponavljaju tradicionalne forme, i to bez ranijeg bogatog ukrasa. Za razliku od svojih srodnika u istoĉnoj Srbiji i Šumadiji, lokalne zajednice severno od Save i Dunava gotovo da i ne poznaju metalni nakit i oruţje. Sedelaĉki naĉin ţivota i opredeljenost za zemljoradnju oĉigledno su zaustavili proces društvenog raslojavanja. Nerazvijeni društveno- privredni odnosi jasno su razgraniĉavali ove zajednice ne samo od etno-kulturnih grupa u Slavoniji i Bosni već i od njihovih
najbliţih srodnika u Šumadiji i istoĉnoj Srbiji. Cepanje nekad jedinstvene bosutske grupe na dva dela oznaĉava vaţan momenat u etnogenezi onih naroda koje antiĉki istorijski izvori pominju kao stanovnike centralnobalkanskog podruĉja i juţnog Podunavlja. One zajednice bosutske grupe koje su u VI veku ţivele u istoĉnoj Srbiji i Šumadiji treba svakako poistovetiti s Tribalima, »najmoćnijim i najvećim plemenom u srednjem delu Balkanskog poluostrva«, a one koje su ţivele u Sremu, juţnoj Baĉkoj i Banatu - s perifernim ogrankom velike dako-getske populacije. Na podruĉju zapadne Srbije i Metohije odigrala su se krajem VII i u prvim decenijama VI veka dva vaţna dogaĊaja koji su izmenili etno-kulturne odnose u ovom delu Balkanskog poluostrva. Zajednice glasinaĉke grupe sa Romanije i Devetaka prešle su u to vreme Drinu i zaposele doline Đetinje i Rzava. Na više mesta u okolini Titovog Uţica (Raţana, Pilatovići, Kriva Reka) istraţeni su veliki tumuli, u kojima su otkriveni grobovi pripadnika ove snaţne etno-kulturne grupacije.[14] Pokojnici su preteţno sahranjivani u opruţenom stavu, i to ţene s bogatim nakitom (diskoidni broševi, grivne, kopĉe), a muškarci sa po dva koplja u desnici ili s dugim gvozdenim maĉem. Prodor ovih dobro naoruţanih ratnika zaustavljen je već na Moravici i Maljenu, gde su im se suprotstavile zajednice bosutske, odnosno zlotske grupe jer su one u prethodnom razdoblju zaposele teritoriju zapadne Srbije, i to sve do Uvca. Snage su svakako bile podjednake i sukob je ostao neodluĉen, pošto su i u naredna dva stoleća Moravica i Maljen razgraniĉavali domorodaĉke zajednice Podunavlja od glasinaĉke etno-kulturne grupe. U isto vreme, ili koju deceniju kasnije, pojavili su se dobro naoruţani ratnici i u jugozapadnim delovima Metohije, na suvatima i pašnjacima izmeĊu severnih padina Paštrika, desne obale Belog Drima i Deĉanske Bistrice. Njihov dolazak i vekovno zadrţavanje u ovom delu Metohije najpotpunije su dokumentovani arheološkim nalazima sa velike nekropole u selu Romaji.[15] Nekropola se sastoji od petnaestak tumula, meĊu kojima se istiĉe dţinovska humka, ĉiji preĉnik iznosi 50 t a visina oko 5 t. U humci su tokom VI veka sahranjivani ratnici: kraj svakog pokojnika polagano je gvozdeno oruţje, i to redovno po nekoliko kopalja, a, reĊe, i maĉevi, strelice, noţevi i sekire. Keramiĉkoj proizvodnji nije poklanjana veća paţnja, jer je i u grobove stavljano posuĊe od nepreĉišćene i nedovoljno peĉene gline, jednostavnih oblika (dvouhi i jednouhi lonĉići) i, mahom, bez ikakvih ukrasa. Kako su istovetni pogrebni rituali, oruţje i keramiĉki proizvodi posvedoĉeni i na većem broju nekropola na podruĉju severne Albanije, posebno oko Kukesa, jasno je da su ratnici sahranjeni u Romaji prispeli u Metohiju sa jugozapada, i to dolinom Belog Drima. Ova grupacija se ni kasnije nije odvajala od doline Belog Drima, niti je zaposela ostale delove Metohije. Domoroci – stabilizovane zajednice grupe Donja Brnjica verovatno su bez otpora ustupili tuĊincima neplodno zemljište i krševite površi izmeĊu Belog Drima,
Deĉanske Bistrice i Paštrika, ali su ţilavo branili svoje plodne njive u Prizrenskom polju, severnoj Metohiji i na Kosovu. Trajno naseljavanje dobro naoruţanih zajednica duţ desne obale Belog Drima usmerilo je u novom pravcu razvoj tradicionalne kulture u ostalim delovima Metohije, na Kosovu i u dolini Ibra. Tokom VI veka pre ne., u svim ovim oblastima stara naselja se utvrĊuju kamenim bedemima ili palisadama (mlaĊa naselja na Belaćevcu i Velikom Gadimlju), a niĉu i nova, takoĊe utvrĊena, na teško pristupaĉnim terenima (Valaĉ, kod Zveĉana).[16] Arheološki nalazi iz ovih utvrĊenih naselja razlikuju se od onih iz starijih i neutvrĊenih prvenstveno po prisustvu većeg broja metalnih predmeta i posuĊa koje je izraĊivano na vitlu. Pošto su oblici glinenog posuĊa starije faze i dalje dominantni, pogrebni rituali isti, a naselja ne menjaju svoj poloţaj, već se samo umnoţavaju, oĉigledno je da se lokalna kultura neometano dalje razvija. Na Velikom Gadimlju jasno se uoĉava utvrĊena akropola, a ispod nje neutvrĊeno podgraĊe. Pojava ovako strukturiranih naselja svakako je posledica društvenog raslojavanja. Upadljivo je da tek grobovi iz VI veka pre n. e. sadrţe i gvozdeno oruţje (grobovi pod humkama na Dibiĉaku, kod Suve Reke).[17] To je siguran dokaz da je u lokalnim zajednicama bilo i ratnika, sposobnih da brane svoje saplemenike ili da ugroze susede i preuzmu njihova dobra. Zaustavljanjem prodora nomada i ratnika, najpre na Goliji i u gornjem toku Raške (poĉetak VII veka), kasnije, na liniji Moravica-Maljen (kraj VII veka) i na liniji Beli Drim-Deĉanska Bistrica (poĉetak VI veka), za dugo vreme se utvrĊuju granice izmeĊu etno-kulturnih grupa u ovom delu Balkanskog poluostrva. Prvu grupaciju, pripadnike glasinaĉke kulture, koja je zaposela Pešter i oblasti do Moravice, treba, verovatno, poistovetiti sa Autarijatima, »najmoćnijim ilirskim plemenom«, a drugu grupaciju, koja se iz severne Albanije probila u Metohiju, sa ogrankom one populacije koju antiĉki pisci oznaĉavaju Ilirima u uţem smislu reĉi (Illyrii proprie dicti). To znaĉi da su u VI veku pre ne. teritoriju Srbije najvećim delom naseljavale prastare, meĊusobno srodne domorodaĉke zajednice - Dardanci (Kosovo i podruĉje omeĊeno dolinama Ibra, Zapadne i Juţne Morave), Tribali (Šumadija i istoĉna Srbija) i ogranak DakoGeta (Banat, Srem, Baĉka), a da su samo manja podruĉja zaposedala i ilirska plemena – ogranak Autarijata (Podrinje i Polimlje od Povlena i Maljena do Peštera) i Ilira u uţem smislu reĉi (jugozapadna Metohija). Ove granice se nisu bitnije menjale sve do pred kraj IV veka pre n. e., do dolaska Kelta na Balkansko poluostrvo i sukoba starobalkanskih plemena sa makedonskom drţavom i helenistiĉkim vladarima. Razdoblje od kraja VI do sredine IV veka, pribliţno od 525. od 350. godine pre n. e., karakteriše gotovo ravnomeran uspon svih etno-kulturnih grupa u kontinentalnim delovima Balkanskog poluostrva. Granice koje su tokom VI veka uspostavljene izmeĊu plemena da štite njihovu nezavisnost, obiĉaje i svojinu široko su se otvorile tokom V veka radi razmene sirovina i kulturnih dobara. Zbog širokog kulturnog
proţimanja gotovo je nemogućno razaznati za koju etno-kulturnu grupu treba vezati nove oblike nakita, oruĊa, oruţja ili keramike koji se pojavljuju na teritoriji Srbije od kraja VI do sredine IV veka pre nove ere. S druge strane, u većini etno-kulturnih grupa okonĉava se ranije zapoĉet proces društvenog raslojavanja. Iz tih razloga, i kultura pojedinih plemena postaje višeslojna: na jednoj strani, bogata i kosmopolitska, a na drugoj, siromašna i krajnje arhaiĉna. Arheološkom graĊom je, na ţalost, dokumentovana uglavnom kultura povlašćenih društvenih slojeva – plemenskih starešina, njihovih porodica i ratnika. U periodu od 525. do 350. godine pre n. e., Srbiju preplavljuju luksuzni predmeti koji su proizvedeni u zanatskim radionicama grĉkog sveta. Kako se ovi predmeti najpre pojavljuju na teritoriji Dardanaca i Tribala (pribliţno izmeĊu 525. i 480. godine pre n. e.), i kako su tu i kasnije najbrojniji, jasno je da su ove dve etniĉke grupacije tokom V i IV veka postale glavni ĉinioci kulturno-istorijskih zbivanja u ovom delu Balkanskog poluostrva. Dok se kultura u onim oblastima Srbije koje su zaposedale ilirske zajednice razvija u tradicionalnim okvirima, u celom Pomoravlju i na Kosovu odluĉno se prekida s prošlošću i zapoĉinje helenizacija domorodaĉke kulture. Iako se još odlikuje po kojom originalnom formom, glasinaĉka kultura već od poslednjih decenija VI veka postepeno opada. Njeni ogranci na teritoriji Srbije, u gornjem Podrinju i Polimlju, vitalni su kroz ceo V vek, ali su do te mere konzervativni da je teško razlikovati starija kulturna ostvarenja od novih. [18] Isti je sluĉaj i s kulturom zajednica koje su naseljavale jugozapadne delove Metohije. Pokojnici koji su tokom V-IU veka sahranjivani pod humkama duţ obale Belog Drima (Romaja, Prĉevo) polagani su u grobove na isti naĉin kao i njihovi preci, sa gotovo istim vrstama gvozdenog oruţja i keramiĉkih proizvoda. Tek tokom 111-11 veka do ovih zajednica stiţu i luksuzni predmeti pribavljani u helenistiĉkim zanatskim radionicama. Sasvim je drukĉija kultura na tribalskoj i dardanskoj teritoriji. Nagli uspon Tribala krajem VI veka dokumentovan je srebrnim i zlatnim nakitom, koji je otkriven na većem broju mesta u Pomoravlju, i, moţda, nalazima iz tumula u Atenici, kod Ĉaĉka. U Mramorcu, Batincu, Kolarima, Miloševcu i Umĉarima otkrivene su skupocene garniture nakita (široki pojasevi od srebrnog lima, raskošno dekorisani palmetama i geometrijskim motivima; zlatne i srebrne grivne s krajevima u vidu zmijske glave), kojima su se kitili moćnici tribalskih zajednica.[2]" Dve velike humke u Atenici nasute su, verovatno, nad grobovima tribalskih poglavara: kneza (humka II), mladog princa i kneginje (humka I).[2] Njihova tela, u odeći okićenoj zlatnim i srebrnim aplikama, doneta su do lomaĉe na kolima, koja su takoĊe spaljena. U kneţev grob stavljeno je celokupno naoruţanje tribalskih ratnika: koplja, strele i štitovi, kao i oruţje za borbu izbliza. Sva tri pokojnika sahranjena su s predmetima koji su nabavljeni u udaljenim krajevima: s bogatim nakitom, metalnim posuĊem i slikanim vazama. Ovi predmeti, koji inaĉe pripadaju krugu jonske zanatske umetnosti, verovatno su proizvedeni u
grĉkim kolonijama na crnomorskoj obali, a na tribalsku teritoriju su dospeli dunavskim putem, posredstvom zajednica donjeg Podunavlja ili Skita. Da su krajem VI i u prvim decenijama V veka uspostavljene neposredne veze izmeĊu Tribala i Skita, pokazuju kako troperne strele i dvodelni gvozdeni Ċemovi iz kneţevskih grobova u Atenici tako i nekoliko nalaza iz uţeg pojasa srpskog Podunavlja (maĉevi i nekoliko grobova u okolini Vršca)-[2] Kao kontrast ovim skupocenim predmetima, na mnogim mestima u Pomoravlju, a ĉak i u okvirima kneţevskih humki u Atenici, nalaţene su keramiĉke posude od nepreĉišćene i nedovoljno peĉene gline, sasvim jednostavnih oblika (koniĉne zdele, jednouhi lonĉići). Kako na tribalskoj teritoriji nije dosad otkriveno nijedno naselje u kome se duţe ţivelo, ĉini se da je sreĊen, sedelaĉki ţivot napušten tokom V veka, da je zemljoradnja zanemarena, a dobar deo potreba podmirivan pljaĉkanjem tuĊih teritorija. Pojava karakteristiĉnog tribalskog nakita u severnoj Metohiji (Pećka Banja) i donjem Potisju (Titel) moţda dokumentuje kratkotrajne upade Tribala na dardanske i dako-getske teritorije. Njihovi nešto kasniji ratniĉki uspesi i pljaĉkaški pohodi pominju se i u istorijskim izvorima; oko 424. godine Tribali su prodr li na traĉku teritoriju i porazili odriskog kralja Sitalka, a 376-375, u potrazi za hranom, opustošili su teritoriju daleke Abdere. Da su se sa tih i drugih, u istorijskim izvorima nezabeleţenih pohoda vraćali na svoju teritoriju s bogatim plenom, pokazuje nakit koji je naĊen u okolini Niša, na Juhoru i Ĉukarici (srebrne fibule sa zvezdicama na luku, traĉke fibule) ili zoomorfni bronzani predmeti iz Ritopeka i Baraća, kao i halkidski šlem, naĊen u okolini Vršca.[23] Tribali su vršili snaţan pritisak i na Makedoniju, koju su ĉesto pljaĉkali. Filip II ih je pokorio 344-343. godine, ali se oni brzo oporavljaju i već 339. godine stiţu do Dobrudţe, gde se sukobljavaju sa skitskim kraljem Atejem.[24] Tek 335. godine Aleksandar Veliki uspeo je da ih obuzda i zauvek slomi njihovu silu. U razdoblju 111-11 veka, tribalske zajednice slabe i izumiru, tako da im se tokom I veka pre n. e. gubi svaki trag i u arheološkim i u istorijskim dokumentima. Kultura na dardanskoj teritoriji je raznovrsnija i znatno stabilnija. Podatak da se u razdoblju od kraja VI veka do vremena rimskih osvajanja stara naselja stalno proširuju (na primer, Veliko Gadimlje) i da se uz njih podiţu i nova, posebno u gornjem toku Juţne Morave i Skopskoj kotlini (Krševica, kod Vranja; Skopsko Kale), pokazuje da su dardanske zajednice do kraja praistorije ostale vezane za predaĉku zemlju, odnosno da su ostajale na teritorijama koje su preuzimale od svojih suseda. Sedelaĉki ţivot omogućio im je da svoju privredu razgranaju i široko razviju razmenu dobara sa okolnim zajednicama. Iz tih razloga, u dardanskoj kulturi ovog razdoblja, pored luksuznih predmeta iz grĉkih zanatskih radionica i njihovih jevtinijih imitacija, zastupljeni su i oblici karakteristiĉni za ilirsku, tribalsku ili traĉku kulturu.
Sliĉno Tribalima, i Dardanci su krajem VI veka imali neku vrstu klasnog društva, ali su veze izmeĊu ĉlanova zajednice bile prisnije, a staleške razlike znatno manje. Grobovi iz poslednjih decenija VI i prvih decenija V veka to jasno pokazuju. Ispod Petrove crkve, u Novom Pazaru, istraţena je velika humka nasuta nad grobom plemenskog starešine i grobovima njegovih podanika.[25] Centralni, »kneţevski« grob je prava riznica, koja se sastoji od zlatnog, srebrnog i ćilibarskog nakita, kao i skupocenih grĉkih vaza, dok grobovi na periferiji humke sadrţe samo lokalne keramiĉke proizvode. Grobovi iz istog vremena koji su otkriveni u Karagaĉu, nedaleko od Zveĉana, skromna su imitacija ove »kneţevske« humke: u njima su kraj pokojnika, umesto skupocenih proizvoda grĉkog umetniĉkog zanatstva, poloţeni gvozdeno oruţje i bronzani nakit, pribavljen od susednih ilirskih i tribalskih plemena.[26] Raslojenost dardanskog društva i kompozitni karakter dardanske kulture još se jasnije manifestuju u strukturi naselja U-Š veka i u odlikama predmeta koji su u njima naĊeni. U Krševici, juţno od Vranja, otkriveno je na visokom grebenu veliko naselje koje se sastoji od tri dela.: akropolja, opkoljenog širokim bedemima od velikih tesanika, utvrĊenog podgraĊa i otvorenog naselja na nešto niţem platou.[27] Kako gotovo istu strukturu imaju i naselja na Velikom Gadimlju i skopskom lokalitetu Kale moţe se pretpostaviti da su na svim ovim mestima akropolj naseljavali ugledni Dardanci, odnosno poglavari i njihove porodice, a da su u neutvrĊenom podgraĊu ţiveli od njih zavisni seljaci i rudari, moţda i oni koji su zbog duga postali robovi.[28]Arheološki nalazi iz ovih naselja pokazuju da je dardanska kultura oko sredine V veka već uveliko helenizovana. Keramiĉko posuĊe iz Krševice sastoji se većim delom od importovanih atiĉkih vaza i imitacija raznih vrsta grĉkog posuĊa. I graĊevinski objekti ovog naselja podsećaju na ranohelenistiĉku arhitekturu. S druge strane, već od poĉetka IV veka na dardanskoj teritoriji poĉinje ţiv opticaj novca, najpre ilirskog U drugo j polovini IV veka, većina naselja u jugoistiĉnom delu dardanske teritorije popaljena je i porušena. Ovo pustošenje verovatno treba vezati za pobedu makedonskog kralja Filipa II nad Dardancima oko 345. godine, a, moţda, i za ratove koje je Aleksandar Veliki vodio u Iliriji, Peoniji i njima susednim zemljama. Izvesno je da su se Dardanci ubrzo posle Aleksandrove smrti oporavili i osamostalili jer se već od osamdesetih godina 111 veka javljaju kao »znaĉajan faktor u meĊunarodnim odnosima ovog dela antiĉkog sveta«.[30] Na dardanskoj teritoriji nisu još pronaĊeni arheološki dokumenti Š-1 veka, ali istorijski izvori svedoĉe da su Dardanci u tom razdoblju bili moćan i samosvestan narod. Da su oni i u prvim vekovima nove ere saĉuvali individualnost i ostali verni obiĉajima svojih predaka, pokazala su istraţivanja jedne velike humke, nasute nedaleko od nekropole rimskog municipija Ulpijane. U središtu humke otkriven je grob neke ugledne Dardanke iz III veka nove
ere, koja je, poput svojih dalekih predaka, sahranjena u purpurnoj tkanini protkanoj i okićenoj zlatom i srebrom.[31] Kultura zajednica koje su u V i IV veku naseljavale teritoriju severno od Save i Dunava dokumentovana je malim brojem arheoloških nalaza. U naseljima ovog razdoblja (Gomolava, Gradina na Bosutu) otkriveno je iskljuĉivo keramiĉko posuĊe koje je, fakturom, o blicima i ukrasom veoma sliĉno keramiĉkim proizvodima iz srednje Posavine (Donja Dolina) i Oltenije (tzv. FeriĊile grupa). Jedino u grobovima spaljenih ili inhumiranih pokojnika nalaţeni su metalni nakit i oruţje. [32] Ovi predmeti, meĊutim, nisu proizvod lokalnih radionica, već su pribavljeni bilo posredstvom Tribala i Dardanaca (fibule sa zvezdicama na luku, fibule sa sedlastom nogom, zlatne ogrlice), bilo preko zajednica koje su naseljavale Posavinu (fibule tipa Ĉertoza) i istoĉnu Bosnu (astragaloidni pojasevi). Tek u prvoj polovini IV veka, u vreme prvih dodira domorodaca s keltskom kulturom, pojavljuju se u Sremu i Baĉkoj i originalne vrste nakita: široke grivne ĉiji se krajevi završavaju sa po dve povijene zmijske glave, prstenje i fibule s lanĉićima[33] Na osnovu ove oskudne arheološke graĊe moţe se jedino pretpostaviti da zajednice severno od Save i Dunava i u razdoblju od kraja VI do sredine IV veka karakterišu nerazvijeni privredno-društveni odnosi i etno-kulturna povezanost sa zajednicama srednje Posavine i Oltenije. Tek neustrašiva keltska plemena, koja su se u poslednjim decenijama IV veka sa severozapada spustila do ušća Save i Dunava, iz osnova su izmenila tradicionalnu kulturu i etniĉke odnose u celom srednjem Podunavlju. Susret keltskih izaslanika sa Aleksandrom Velikim na Dunavu, 335. godine pre n. e., simboliĉno najavljuje poslednje razdoblje u razvoju praistorijske kulture na teritoriji Srbije – mlaĊe gvozdeno doba, razdoblje kome osnovno obeleţje daju Kelti i helenistiĉka civilizacija. O ovom razdoblju, meĊutim, više podataka pruţaju istorijski izvori nego arheološki dokumenti. Odmah posle Aleksandrove smrti (323. godine), Kelti su u brzom naletu osvojili teritorije do ušća Save i Dunava, a već 310. godine sukobili su se sa Aleksandrovim vojskovoĊom Kasandrom duboko u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, na planini Hemu. U narednim decenijama, ovi surovi ratnici opustošili su Dardaniju i Makedoniju, ali su u srednjoj Grĉkoj, kod Delfa, doţiveli 279. godine strahovit poraz. Razbijene keltske ĉete krenule su raznim putevima ka staroj domovini. Povlaĉenje je bilo muĉno i dugo: u Makedoniji i Dardaniji ĉete su uništene ili desetkovane, ali je jedan njihov deo, kao i deo keltskih grupacija koje su se kretale drugim putevima, ipak stigao do ušća Save i Dunava gde se trajno nastanio. Verovatno za ţivota jedne generacije zaboravljen je poraz iz 279. godine, jer, nastanivši se u ovom podruĉju, Kelti opet postaju agresivni i tokom III veka pokoravaju ne samo Tribale već zaposedaju i deo autarijatske i getske teritorije. Pobednici i pokoreni domoroci obrazovali su tada ono moćno pleme koje se u istorijskim izvorima pominje pod imenom Skordisci.[34]
Raspoloţiva arheološka graĊa dokumentuje samo jednu, i to poznu etapu istorije Skordiska. S ranim razdobljem njihove istorije, od sredine III do sredine II veka, mogu se povezati samo grobovi koji su otkriveni na periferiji Beograda (Karaburma, Rospi Ćuprija).[35] Arheološki nalazi iz druge polovine II veka nešto su brojniji, ali tek razdoblje opadanja moći Skordiska, poĉev od osamdesetih godina I veka, dokumentovano je bogatom graĊom koja je prikupljena istraţivanjem mnogih naselja i nekropola na podruĉju od ušća Drave do ušća Timoka u Dunav.[36] Pojedini, još usamljeni arheološki nalazi iz Šumadije (Korićani, kod Kragujevca), juţnog Pomoravlja (mnogobrojni lokaliteti u okolini Niša) i zapadne Srbije (Krajĉinovići, kod Priboja) pokazuju, meĊutim, da su Skordisci u Š i II veku naseljavali znatno širu teritoriju.[37] Na osnovu arheoloških dokumenata moţe se zakljuĉiti da je kultura Skordiska u celini bila eklektiĉna; u toku njenog razvoja keltsko nasleĊe je neprekidno prisutno (tehnologija izrade keramiĉkih i metalnih predmeta), ali je u starijem razdoblju (Š-P vek) snaţno proţimaju tribalske i autarijatske forme, a u mlaĊem, u vreme širenja Burebistine kraljevine, u nju se ukljuĉuju i mnogi elementi dako-getske kulture.[38] Najkasnije 9. godine nove ere, sve teritorije do Dunava prikljuĉene su rimskoj drţavi. Dardanci i Skordisci konaĉno su pokoreni nešto ranije, ali njihova kultura nije uništena. Tokom prva dva veka nove ere, uporedo sa stabilizacijom rimske civilizacije duţ granice i magistralnih puteva, domorodaĉke zajednice po zabitim varošicama i selima i dalje ĉuvaju predaĉke obiĉaje i uporno neguju tradicionalnu kulturu. Tek tokom III veka, ove razlike nestaju, a domoroci na teritoriji Srbije masovno se ukljuĉuju u kulturnu i politiĉku istoriju Rimske Imperije. Napomene:
1 O Trako-Kimercima opširnije: S. Gallu-T. Horvat, Un peuple cavalier prescythique en Hongrie, Budapest 1939; J. Harmatta, Zum Kimmerierproblem, Archaeológiai Értesitð 7-9 (1946-48); M. Gimbutas, Bronze Age 516-517. 2 O trako-kimerskim nalazima na teritoriji Srbije opširnije: M. Garašanin, Praistorija II, 456-464. 3 N. Tasić, Nalazi gvozdenog doba na Gomolavi, Rad VojvoĊanskih Muzeja 21-22 (1972-73) 99-124. 4 M. Valtrović, Bakarne i bronzane starine iz Srbije, Starinar 7 (189O) T. VIII. 5 Up. R. Vasić, The Chronology of the Early Iron Age in Serbia, BAR Supplementary Series 31, Oxford 1977, 9-17.
6 U struĉnoj literaturi pojava tzv. »Basarabi« keramike na teritoriji Srbije objašnjavana je migracionim pokretima iz donjeg Podunavlja ka zapadu (N. Tasić u Praistorija Vojvodine 266 i dalje. MeĊutim, ona je stalna pojava samo na podruĉjima koja leţe zapadni je od teritorije bosutske grupe, na primer, u Slavoniji (Dalj, Vukovar), severnoj Bosni (Zecovi) i gornjoj Posavini (Podzemelj). 7 N. Tasić je otkrio na Gradini, kod Batrinaca, velike kuće sa ĉvrstim podovima. Nepublikovano. Prema usmenom saopštenju N. Tasića. 8 Up. D. Krstić, Gornja Straţeva, Arheološki pregled 4 (1962) 73-75; 3. D. Srejović, Praistorijska nekropola u Dojevićima. Novopazarski zbornik 1 (1977) 7381; N. SIavković-Durić, Ilirski tumuli kod Suve Reke, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 9 (1964) 537-555. 9 Rezultati istraţivanja praistorijskih tumula na Pešteru još nisu publikovani. Arheološki nalazi iz grobova izloţeni su u Zaviĉajnom muzeju u Novom Pazaru. 10 N. Đurić, Gradina kod Belaćevca, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 10 (197O) 281-299; L j. Dašić, Praistorijsko naselje na Širokom, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 2 (1957) 249-256. Istraţivanja na Velikom Gadimlju još su u toku. Na podacima se zahvaljujem rukovodiocu ovih istraţivanja dr J. Glišiću. 11 N.Slavković-Đurić, Ilirski tumuli kod Suve Reke, GIasnik Muzeja Kosova i Metohije 9 (1964) 537-555. 12 Na primer, keramika sa lokaliteta Vuĉji Dol. Up. K. Kilian, Trachtzubehör der Eisenzeit znjischen Agäis und Adria, Prächistorische Zeitschrift 5O (1975) T. 56. 13 R. Vasić, nav. delo 19-20. 14 M. Garašanin, Praistorija II 47O-481; R. Vasić, nav. Delo 20-21. 15 N. Durić – J. Glišić – J. Todorović, Praistorijska Romaja, Dissertationes et Monographiae XVII, Beograd 1975. 16 Vn. D. Srejović, Balcanica 4 (1973) 53-54. 17 N. Slavković-Đurić, Ilirski tumuli kod Suve Reke, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije 9 (1964) 537-555. 18 Up. R. Vasić, nav. delo 23-24.
19 N. Đurić – J. Glišić – J. Todorović, nav. delo 106-109. 20 M. Garašanin je izdvojio ove nalaze u posebnu grupu tzv. tipa Mramorac i sklon je da ih poveţe sa Autarijatima (Praistorija II, 505-508). 21 M. Đuknić – B. Jovanović, Ilirska kneţevska nekropola u Atenici, Ĉaĉak 1966. 22 O putevima kojima je grĉki import stizao na teritoriju Srbije vid. M. ParovićPešikan, O karakteru grčkog materijala na Glasincu, Starinar 11 (1961) 21-45; V. Popović, o poreklu grčkih arhajskih predmeta iz nekropole kod Trebeništa, Starinar 15-16 (1964-1965) 15-29. O skitskim nalazima na teritoriji Srbije vid. M. Garašanin, Praistorija II, 515; R. Vasić, nav. delo 26. 23 B. Jovanović, Primerci ţivotinjskog stila skitskog i traĉkog gvozdeiog doba u Jugoslaviji, Starinar 27 (1977) 19-29. 24 O istoriji, teritoriji i etniĉkoj pripadnosti Tribala vid. opširnije: F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969, 11-68. 25 Đ. Mano-Zisi – Lj. Popović, Der Fund von Novi Pazar, 50 Bericht der RomischGermanischen Komission 1969, 191-208. 26 D.Srejović, Karagaĉ, Balcanica 4 (1973) fig. 10-12, Pl. IV-IX. 27 I. Mikulĉić – M. Jovanović, Helenistički oppidum iz Krševice kod Vranja,Vranjski glasnik 4 (1968) 355-375. 28 O društvenim odnosima kod Dardanaca opširnije: F. Papazoglu, nav. delo 337 i dalje. 29 O cirkulaciji novca na teritoriji Srbije vid. F. Papazoglu, nav. delo 355 i dalje. 3O F. Papazoglu, nav. delo 101. 31 Nepublikovano. Muzej Kosova u Prištini. 32 R. Vasić, nav. delo 28-29. Na osnovu ovih nalaza M. Garašanin izdvaja posebnu, tzv. sremsku grupu gvozdenog doba (Praistorija II, 511-515). 33 M. Grbić, Srebrna ostava iz Čuruga, Glasnik IDNS 1 (1928) 10-22. 34 O Skordiscima u antiĉkim izvorima, njihovoj etniĉkoj pripadnosti i teritoriji vid. opširnije: F. Papazoglu,, nav. delo 209-298.
35 J. Todorović, Praistorijska Karaburma I, Dissertationes et Monographiae XIII, Beograd 36 J. Todorović, nav. delo; isti, Kelti u jugoistočnoj Evropi, Dissertationes VII, Beograd 1968. 37 U svim muzejima u unutrašnjosti Srbije ĉuva se nakit i oruţje iz III i II veka, ali je ova arheološka graĊa neobjavljena. O nalazima iz Krajĉinovića vid. M. Zotović -J. Bućić, Uţiĉki zbornik 4(1975)17-34. 38 O osnovnim karakteristikama kulture Skordiska, osim navedenih radova J. Todorovića, vid. B. Gavela, Keltski oppidum Ţidovar, Beograd; M. Garašanin, Praistorija II, 520-539. // Projekat Rastko / Arheologija // [ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]
