JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA Po sporazumu iz Jalte, u Jugoslaviju su ušle snage Sovjetskog Saveza. Saveznici su priznali partiz partizans anski ki pokret pokret i Tita, Tita, pa se kraljeva kraljeva vojska vojska,, koja je bila pod koma komando ndom m general generalaa Dragoslava Mihailovića, zajedno sa svojim porodicama, povlačila iz zemlje. Jugoslavija je oslobođenje dočekala potpuno razorena. Bombardovana od neprijatelja i od sila save savezn znic ica, a, iznu iznure rena na borb borbom om za slob slobod odu, u, ali ali i građ građan ansk skim im rato ratom. m. Od jedn jednee agra agrarn rnee i industrijski uništene zemlje, desetkovanog stanovništva, trebalo je stvoriti novu Jugoslaviju. Već u leto 1945. g. održan je Prvi kongres kongres Narodnog Narodnog fronta fronta Jugoslav Jugoslavije ije. Trebalo je ostv ostvar arit itii priv privid id demo demokr krat atij ije, e, pa su u njeg njegov ovom om radu radu učes učestv tvov oval alii neko nekomp mpro romi mito tova vani ni predstavnici nekih stranaka iz predratne Jugoslavije. Međutim, komunisti su bili najbrojniji i najuticajniji, pa su oni sa malobrojnim poslanicima Jugoslovenskog parlamenta ušli, posle III zasedanja AVNOJ-a u Privremenu Privremenu narodnu skupštinu. Ta Skupština je donela niz zakona: zakon o slobodi štampe, politčkom organizovanju, biračkom pravu, načinu glasanja i Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. kolonizaciji. Tim zakonom oduzeta je zemlja veleposednicima, crkvama i manastirima i svima koji su imali iznad određenog zemljišnog maksimuma i davana je bezemljašima. Iz Vojvodine je proterano nemačko stanovništvo, saradnici okupatora i vlasnici najvećeg dela zemlje, a na njihova imanja je kolonizovano siromašno stanovništvo Like, Banije, Korduna,Crne Gore, Makedonije. U to vreme postojala je i kriza zapadnih granica. Zamalo je, zbog Trsta izbio sukob između Jugoslavije i sila Antante, ali je sve završeno 9. juna 1945.g. potpisivanjem sporazuma u Beogradu. Kralj Petar je opozvao namesnike i oni su daval davalii ostav ostavke ke iz Privrem Privremene ene narodn narodnee skupš skupštin tine, e, koja koja je imala imala zadata zadatakk da pripre pripremi mi raspis raspisiva ivanje nje i sprov sprovođe ođenje nje prvih prvih posle poslerat ratnih nih izbora izbora za ustav ustavotv otvorn ornuu skupšt skupštinu inu koja koja će odlučivati o budućem društvenom i državnom uređenju Jugoslavije. U teškim ekonomskim prilikama, kada je pomoć stizala samo od UNRE, kada su novčana sredstva Jugoslavije ostala blokirana u inostranstvu, zlato u Americi, a rečni brodovi u Austriji, kada se srpska emigracija snažno snažno borila borila pritiv pritiv nastan nastanka ka takve takve Jugos Jugoslav lavije ije,, u novemb novembru ru 1945.g 1945.g.. održan održanii su izbori izbori.. Predviđeno je da glasanje bude tajno, ali zbog velikog broja nepismenog stanovništva, stanovništva, kuglice su ubacivane ubacivane u dve "ćorave" "ćorave" kutije. kutije. Jedna je bila ZA, a druga PROTIV PROTIV NFJ. Kandida Kandidati ti Narod Narodnog nog fronta fronta,, dobili dobili su preko preko 90 glasov glasova. a. Poslan Poslanici ici Ustavot Ustavotvor vorne ne skušti skuštine ne su 29. novembra 1945. g. jednoglasno usvojili deklaraciju kojom se ukida monarhija, i proglašava republika . Država je dobila novo ime: Federati Federativna vna Narodna Narodna Republik Republika a Jugoslav Jugoslavija. ija. Kralju Petru II i svim članovima dinastije Karađorđević se oduzima sva imovina i zabranjuje povratak u domovinu. 31. januara 1946.g. izglasan je novi Ustav. FNRJ je postala zajednica ravnopravnih naroda u republikama: Srbija, Hrvatska Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. Srbija je imala, osim užeg dela i dve autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Sada je trebalo pristupiti obnovi i razvoju ratom razorene zemlje. To je uz slabu mehnizaciju i pomoć iz inostranstva, vršeno uglavnom "dobrovoljnim radnim akcijama". Tako je izgrađen najveći broj saobraćajnica: drumskih i železničkih, mostova i tunela i druga infrastruktura. A poljoprivreda se organizovala po ugledu na sovjetske kolhoze; stvarane su zeljoradničke zadruge. Da bi se izbegla glad u vojsci i u gradovima, uveden je obavezan otkup poljoprivrednih proizvoda. Takva prinudna mera je sprovođena uz obilje nasilja i zloupotreba. U nemogućnosti da izvrše sve obaveze prema državi, seljaci su gubili svoja imanja, postajali članovi zadruge, odlazili u gradove a poneki i u zatvor. Godine 1946. donet je Zako Država je tim Zakono Zakonom m postal postalaa vlasni vlasnikk rudnik rudnika, a, banak banaka, a, Zakon n o nacionalizaciji. Država industrijskih, transportih i trgovačkih preduzeća. Do kraja 1948.g. sva privatna privredna preduizuća postala su vlasništvo države. Po uzoru na Sovjetski Savez, 1947.g. donet je Prvi petogodišnji plan, kojim se naročito vrši industrijalizacija i elektrifikacija zemlje. Radi se,
takođe na obnovi kulture i prosvete. Vrši se masovno opismenjavanje i školovanje stanovništva Medjutim, sve te aktivnosti bile su u svrsi političkih ciljeva komunizma. Od svih naučnika, umetnika, stvaralaca, rukovodilaca se očekivalo da budu članovi KPJ. Sva umetnička dela iz bilo koje oblasti su morala da veličaju rat i revoluciju. Oni koji su na to gledali kao gušenje umetničkih sloboda, bili su zatvarani, proterivani a poneki i streljani. Uglavnom su bili prikazivani sovjetski filmovi i prevođeni njihovi udžbenici. Jugoslavija je uspostavila blisku saradnju sa Sovjetskim Savezom i zemljama istočne Evrope, ali je i potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta Međunarodnog suda pravde 1945.g. postala jedan od osnivača Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Jugoslavija je primala pomoć u hrani, lekovima, odeći, obući. Dolazili su i traktori, lokomotive, kamioni. Ali, je Tito 1947.g. odbio pomoć za obnovu privrede, takozvani Maršalov plan. Pristupljeno je te 1947.g. udruženju komunističkih zemalja, koje su činile: SSSR, Poljska Čehoslovačka, Mađarska,Rumunija, Bugarska i Albanija. One su činile Informacioni biro (Informbiro). Međutim, preko Informbiroa je SSSR stavljao u potčinjen položaj partijsko i državno rukovodstvo tih zemalja. Tito i rukovodstvo KPJ ne želi potčinjenu ulogu i već 1948.g. u sledi rezolucija Informbiroa kojom se optužuje rukovodstvo KPJ za izdaju principa i načela komunizma i socijalističkog razvoja. U Beogradu je održan V kongres kojim se odbacuje rezolucija i počinje stravičan progon pristalica Staljina i Sovjetskog Saveza. Vrše se progoni i streljanja i otvaraju logori, a najozloglašeniji je Goli otok u Hrvatskoj gde su upravnici bili bivše ustaše. Jugoslavija se našla u teškom ekonomskom položaju jer je 50% uvoza i izvoza bio vezan za zemlje članice Varšavskog pakta. Postojala je i mogućnost vojne intervencije. Kao članica OUN Jugoslavija je ovo predstavila kao sukob dve nezavisne države, a ne kao partijski sukob i zatražila zaštitu Saveta bezbednosti. U novonastaloj situaciji Jugoslavija se okreće zapadnim silama i zaključuje nove sporazume o naučnoj, tehničkoj i kulturnoj saradnji sa zemljama zapadne Evrope, pa čak 1951. potpisuje sporazum o vojnoj pomoći sa SAD. Ipak, Jugoslavija ne pristupa Severoatlantskom paktu, a ni Varšavskom paktu. Smrću Staljina, odnos prema Jugoslaviji se menja, pa dolazi do ponovnog uspostavljanja saradnje sa SSSR-om 1955.g. a već 1956.g. raspušta se Informbiro. Zbog svega ovoga, sa obe strane, ugled Josipa Broza Tita i Jugoslavije u svetu stalno raste. Zastupanjem stavova o poštovanju nezavisnosti država i miroljubivoj saradnji, blokovskoj neopredeljonosti dolazi do ideje o stvaranju pokreta nesvrstanih, što Jugoslaviji obezbeđuje nekoliko decenija mira i mogućnosti da bude istok na zapadu i zapad na istoku.
BEOGRAD: 23.5.2004.
Učenik: Marko Simanić VIII3
