zivot posle smrti

Biblioteka „tajne DUŠE“

Džoni RENDELS i Piter HAF Šta nam se događa posle smrti? Dali bi trebalo da verujemo Pričama o iskustvima bliske Smrti, vantelesnom opstanku, Reinkarnaciji, opsednutosti Duhovima, poltergaistima i Porukama iz groba?Dali neki deo Nas nastavlja da živi posle smrti? Džoni Rendals i piter Haf su Stručnjaci u oblasti poroučavanja Paranormalnog. U knjizi ŽIVOT POSLE SMRTI Oni dude zabavnu mešavinu Naučnih činjenica, neobičnih Pripovesti očevidaca i priča od koih Se ledi krv u žilama.Ova Fascinantna knjiga će vam pomoći da se jednom za svagda opredelite

Džoni RENDELS i Piter HAF

ŽIVOT POSLE SMRTI Preveo Dušan STANKOVIĆ

SADRŽAJ UVOD 1.Univerzalno, globalno verovanje 2.Demoni i andeli 3.Komunikatori sa mrtvima 4.Opstanak veštine 5.Duhovi 6.Poltergajsti bučni duhovi 7.Kuće duhova 8.Životinjski raj 9.Fenomeni elektronskog glasa

7 10 29 50 90 103 137 152 171 181

10.Duhovi na videu i kompjuteru 11.Prošlost živi 12.Izvan tela ili izvan razuma 13.Iskustvo blizine smrti 14.Zaključak: O smrti Literatura Indeks

202 214 241 256 278 285

UVOD U životu je izvesna samo jedna stvar - naše fizičko nestajanje. Niko ne može da izbegne smrt, pa ipak, od samog početka čovek se nada i veruje u zagrobni život -snarnost posrojanja gde duša opstaje, možda evoluira iJi se vraća na Zemlju u novom ruhu. Ovo verovanje nameću neandertalski obredi sahranjivanja pre više od pedeset hiljada godina, drevna egipatska mumifikacija i prethrišćanski paganski rituali. U našem savremenom svetu nauke, verovanje samo po sebi nije dovoljno. Zahtevaju se dokazi, a traže ih naučnici medicinske i fizičke struke. Najveći pomaci u istraživanju zagrobnog života čine se na poljima „sećanja" na prošli život i iskustava bhzine smrti. Posebno naučno ispitivanje fenomena blizine smrti, koje izvode medicinski stručnjaci još od kraja sedamdesetih, predstavlja ubedljiv dokaz da razum i telo predstavljaju odvojene entitete i shodno tome um je u stanju da nadživi vlastitu materijalnost. Ipak, u najgorem slučaju, čovek predstavlja uobraženu životinju koja se - zbog svog superiornog intelekta ne miri činjenicom kako treba da umre i vrati se Zemlji poput životinje nižeg reda koje eksploatiše radi sebičnog zadovoljstva i udobnosti. Da H ta „rasna" nadmenost zahteva zagrobni život da zaštiti čovekov krhki ego? Da H bi bilo oholo verovati da se nalazimo izvan tog mehanizma kosmosa - koji, čini se, funkcioniše unutar jedne strukture ci kličnog obnavljanja, kao ključne komponente neke ogromne, nedokučive kosmičke mašine? Energiju je nemoguće uništiti, već samo pretvarati iz jednog oblika u drugi. Da li nam se to dešava posle telesne smrti? Iz pera nekih naših najvećih pisaca fantastike, od Brema Stokera i Aldžernona Blekvuda do savremenika kao što su FiUp Hoze Farmer, proistekU su postulati o neuništivosti duše. Da H takve priče predstavljaju čisto proizvod mašte ih otkrića zasnovanih na konkretnoj univerzalnoj istini?

Kako da dopišete poslednju glavu ove knjige? Pocrebno je da. se udubimo u oblmnu liceracuru koja. se odnosi na sve u vezi sa zagrobnim životom i stvorimo širok presek istorijskog i savremenog materijala. U ovoj knjizi predstavljamo verovanja, mitove, Ijudsko iskustvo i istraživanja zagrobnog života. Mnogo toga što ćete pročitati predstavlja rezultat naših vlastitih istraživanja kuća duhova, reinkarnacije i vantelesnih iskustava. Medutim, nismo u krstaškom pohodu. Zadržavamo svoju objektivnost i mi, kao i vi, možemo samo da donosimo sudove na osnovu dokaza. Obe vrste argumenata i za i protiv rezimiraju se da biste ih ocenili. Uz to, nudimo jedan jednostavan metod za formiranje vašeg suda. Na kraju svakog poglavlja dajemo rezime glavnih ideja za i protiv opstanka posle smrti. Posle svake cehne daje se zbir od 10 prema tome da li verujete dokazima koji su vam predočeni za opstanak iH U više sumnjate u njih. U slučaju da se slažete sa njima dodajte veUki znak plus 10 ih više od 10 ako smatrate da zaslužuje. Ukoliko sumnjate u to, dodajte znak minus bilo gde izmedu -1 i -10 prema tome koHko verujete u navedeni slučaj. Ako ste neodlučni, zbiru dodajte nulu. Na kraju knjige imaćete da saberete trmaest rezultata. Saberite sve pozitivne rezultate. zatim sve negativne i oduzmite manji od većeg. Rezultati će dati jedan ukupan zbir pozitivan ili negativan prema vašim ocenama koji će biti odraz vaše procene svih dokaza prezentovanih u ovoj knjizi. Na kraju nudimo nekoliko ideja koje se odnose na ono što bi mogao da predstavlja zbir koji ste dobili. Čineći to, vi ćete u stvari napisati poslednje poglavlje ove knjige! Sve dok se ne ponudi uverljiv dokaz svako od nas mora da prosudi raspoložive dokaze i oceni njihovu vahdnost.

1 Univerzalno, globalno verovanje

VEROVANJE u zagrobni život je univerzalno. Ono prožima vreme, kulturu, evoluciju i fiiozofsku revoluciju. Neke od najvećih civiUzacija razvile su se na premisi da postoji neki svet iznad ovozemaljskog, u dimenziji koja nije fizička nego duševna. Najčuveniji filozofi Ijudskog roda proklamovali su ideju da postoji mesto duha, dimenzija Ijubavi i svetlosti ili za neke, mesto patnje - užareni Pakao. S druge strane, ovaj drugi svet je čistilište, pozornica na kojoj se sopstveno JA ponovo rađa u materijalnom obliku. To što je ovo mišljenje razložno utemeljeno i vrlo rasprostranjeno jedan je od najznačajnijih dokaza njegove verodostojnosti. Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje - verovatno povezan sa našim nagonom za opstanak u strogo animaUstičkom i evolucionom smislu. Dalji progres društva nesumnjivo zahteva usvajanje ovih pogleda. Činjenica da je život kratak i može se završiti naglo čini prihvatljivijom želju za obnavljanjem vrste tako da se postavi iznad konačnosti smrti nego što je ideja da ovaj život ne predstavlja ništa drugo nego prolaznu fazu koja vodi ka nečemu boljem. Zašto onda „izmišljati" priče ako smo samo životinje, a one tek beskorisni mitovi? Ako je opstanak stvaran, tada ćemo svi nositi ovu činjenicu duboko unutar svoje psihe. Globalna verovanja ove prirode bila bi onda predvidiv odgovor čak i ako postoje kosmički razlozi zašto se puna svesnost razdvaja od našeg svesnog uma. Čak i primitivni čovek izgleda da je delio ovo fundamentalno verovanje da se život ne završava sa nestankom tela. Pre pedeset hiljada godina, neandertalci su sahranjivali svoje umrle. Ovo ne mora da zvuči uobičajeno, ali zahteva napor da se probije rupa, naročito neprikladnim alatom, kada je svaki tekući sat potreban za nagomilavanje zaliha svežeg mesa. Bilo je lakše i logičnije ostaviti umrlog grabljivicama. Ipak, neandertalci nisu jednostavno samo pokopavali svoje saplemenike - obavijali su ovo na ritualan način. Tela su ponekad bila vezana konopcima u položaj fetusa. Da li to ukazuje na verovanje u reinkarnaciju? Da li to prinudno stavljanje tela u ovakav stav ohrabruje ponovno rodenje? Da li konopci treba da spreče ponovo oživelog pokojnika da se podigne iz zemlje i da teroriše žive? Kako god bilo, ovo ilustruje mišljenje da su telo i duh odvojeni entiteti i da ego opstaje i poseduje moć nad telom: duh unutar mašine. Kako se ovo verovanje manifestuje od kulture do kulture, od epohe do epohe? Postoji li uniformnost verovanja koja više može da ukaže na sam njihov izvor nego na maštu? Da li ovo fundamentalno načelo Ijudske filozofije ima neke veze sa Jungovim „kolektivnim nesvesnim"? Svajcarski psiholog Karl Jung, postavio je ovu teoriju početkom XX veka. Sugerisao je da je, odvojeno od ličnog nesvesnog, takode postojalo rasno ili zajedničko nesvesno. Ovo obuhvata svaku misao, emociju, svaki deUć informacije koji je Ijudski rod ikada iskusio ili oživotvorio. Svaka jedinka povezana je sa kolektivnim nesvesnim, povlačeći se iz njega isto kao što se pridružuje ovoj ogromnoj matrici. Po telesnoj smrti svako od nas mogao bi biti apsorbovan u ovaj nadrazum - aktuelno mesto zagrobnog života.

EGIPAT Egipatski verski tekstovi uklesani na zidovima piramida u Sahari spadaju u najstarije koji opisuju verovanje u zagrobni život. Oni stvaraju osnovu za moderne okultne sisteme magije. Budući da su stari više od četiri milenijuma, svaki detaljno opisuje rituale koji su biU potrebni da se umrli faraon preseli sa ovog na onaj svet. Magije i molitve koristile su se da izazovu željeni efekat. U to vreme egipatska hijerarhija takode je koristila ove magije, prvo privilegovani, a onda svako ko je mogao da ih plati. Bez obzira da li se radilo o faraonu ili seljaku, pod uslovom da je duh imao čistotu srca, koegzistirao je sa bogovima u zagrob-nom svetu. RazUčite magije prenosile su pokojnike razUčicim pucevima. Mrtvi su mogU da lete kao ptice iU se penju stepenicama ka nebu, a. kada stignu, žive u večnom blaženstvu. Dugovečnost se dalje potvrdivala poistovećenjem sa Ozirisom - bogom plodnosti i ponovnog radanja. Zbog pomoći pokojniku, uz njegovo telo sahranjivala se KNJIGA MRTVIH kao neka vrsta priručnika. Ona je upućivala novovaskrslu dušu na ispravne odgovore na iskušenja koja duh mora da prode pre susreta sa Ozirisom. Možda je sve ovo smišljeno da odagna svaku sumnju da će pokojnik ići na mesto blaženstva. Egipćani su verovaU da bogovi procenjuju dušu, a onda je nagraduju iU kažnjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadrži crtež vaganja srca i perja koje predstavlja „istinu". Ovo „vaganje srca" zabeležio je Tot, božji pisar.

Ritual mumifikacije imao je svoje korene u egipatskoj mitologiji. Bog Set, kasnije obožavan kao Satan, rastrgao je Ozirisa u nastupu Ijubomore i razneo njegovo telo širom Egipta. Izis, žena Ozirisova, sakupila je sve delove, uvezala ih zavojima i udahnula im život. Sa mrtvima je pokopavana njihova ovozemaljska imovina. Egipćani nisu biU prvi koji su pokopavali stvari. Postavlja se pitanje od kakve koristi su mogle da budu stvari nekom nedodirljivom duhu? U Nemačkoj i Skandinaviji mrtvi su bili sahranjivani sa obućom na nogama da poštede stopala od potucanja na onom svetu. Kraljevske grobnice koje datiraju iz 2250. p. n. e, u Uru u Mesopotamiji sadržavale su mnogo nameštaja, muzičkih instrumenata, pa čak i kockarskih rekvizita. Oružje, vino i hrana otkrivani su u grobovima kao i ostaci pogubljenih vojnika i dvorjana kojima je bilo odredeno da služe svoje gospodare na onom svetu. Ove verne sluge očigledno su umirale svojevoljno, pošto nisu nadeni nikakvi znaci otpora ili nasilja prilikom pogubljenja. Medutim, opis žrtvovanja jedne robinje na pogrebu vikinškog vode u Svedskoj u X veku, koji je dao arapski putopisac po imenu Ibn Fadlan, pokazuje da je ona bila omamljena drogom. Egipćani su verovali da se iz tela dok prebiva u grobnici izdiže njegov eterski „dvojnik" i ide ka nebu. Na početku se mislilo da zagrobni svet postoji iznad gvozdenog svoda sveta, ali je kasnije premešten na Zemlju gde Sunce sija noću pod zemlju. Ova nebeska zemlja bila je poznata kao Polje trske smeštena unutar Polja mira. Tamo je duh živeo u prelepoj kući usred velikog imanja, ispunjenog raznim cvećem i vinovom lozom punom grožda. Imanjem su upravljale male statue kojima je sada udahnut život, a koje su bile pokopane zajedno sa umrlima. U središtu ovoga Raja nalazila se Kuća večnosti gde su boravili svi bogovi; ponovo rodeni muškarci i žene mogli su da se kreću medu njima. Bilo je to mesto srećnog slavlja i stvaranja Ijubavi.

GRČKA Podzemnim svetom drevnih Grka vladali su Persefona i njen muž Pluton. Ovi bogovi bili su moćni, lepi, ali ipak na neki način grešni. Poput Egipćana i Grci su verovali da postoje mnogi putevi prema ovom tamnom, čarobnom mestu. Njihovo vrednovanje zagrobnog života bilo je pesimistično, što se najbolje vidi u Homerovim epovima, poseb-no ODISEJI. Ovaj veliki ep opisuje kako se lutajući junak Odisej spušta u Had da otkrije zašto je sprečen da se vrati kući posle pada Troje. Tamo susreće „senku" svoje majke. Kada pokušava da je zagrli, pušta bolan uzdah frustracije. Ona objašnjava: „Ovo je propisan način za smrtnike kada umru. Tetive vežu mišiće i kosti, jer one su uništene moći bleštavog ognja, čim život napusti bele kosti, senka se nadvije i onda brzo poleti." Reč „oganj" odnosila se nakremaciju tela; život je bio timos - životinjski bitak koji nestaje zajedno s telom, a „senka" ili psiha odnosi se na samu suštinu bitka koji se onda spušta u Had. Homerovi junaci bili su telesno veoma izraženi. Borili su se, pili vino, prisustvovali velikim gozbama i nezasito vodili Ijubav. Njima je podzemni svet, gde se duša rastaje od tela, bio nematerijalno mesto bede, Homer je takode opisao jedno mesto na kraju zemlje na obalama čuvene reke Okeanus. Elizijum je bilo mesto gde su se pravedni upućivali posle smrti, zemlja savršene sreće i uzvišenog proleća kojom je vladao Radamantus. Ipak, postojala su mesta u zagrobnom životu nastanjena samo probranima. Takvo jedno mesto pominjao je pesnik Pindar kao Ostrvo blagoslovenih, koje je bilo nastanjeno plemstvom na čijem vrhu se nalazio njihov kralj Kronus. Vremenom ova verovanja prihvatili su Rimljani, for nializovali ih, prečistili i pomešali sa sopstvenim mitovima. U rimskom spevu ENEIDA, Vergilije opisuje Had kao mesto osvetničke kazne. Ovde su odvojena priznanja za smrtničke grehove, a krivce kažnjavaju demoni i zmije. Veliki junaci kao što je Enej nalaziH su staze ka podzemnom svetu, gde su pre povratka mogli da razgovaraju sa svojim mrtvim precima.

JUDAIZAM Oko II veka p. n. e. Jevreji su izgradili verovanje u sud posle smrti, pre nego što su videli čoveka kao psihofizičko biće koje je bilo sve pre nego što je uništeno smrću. Ono što je preostalo bila je „senka", stvar od malog značaja. Ova senka spuštala se duboko u ponor ispod temelja sveta koji se zove Seol, mesto tame i prašine - i bilo je nastanjeno i pravednim i nepravednim. Ova ideja ima sličnosti sa grčkim mitološkim verovanjem. Konačno se desila promena koncepcije što je označeno u Danijelovoj propovedi 12: 2: „I mnogi od onih koji počivaju u prašini zemlje probudiće se, neki u večnom životu, a neki u večnom sramu i preziru." Nikome nije poznato šta je izazvalo ovu promenu, ali sada je verovanje u ponovno rodenje i procenu mrtvih postalo deo hebrejskog mitosa. Jevrejska književnost je prihvatila tu ideju i izvela detaljne opise Jehovinog suda. Verovalo se da će

doći dan Jehove, kada će Bog kazniti tlačitelje jevrejskog naroda. Ovo se postepeno preobrazilo u ideju Sudnjega dana i ovakva prečišćena verovanja kasnije je prihvatilo hrišćanstvo.

HINDUIZAM I BUDIZAM Stari Indusi nisu verovali u reinkarnaciju - smatrali su da čovek živi samo jednom. On odlazi u svet blaženstva ko ji je delio sa bogovima ako je bio dobar, a u svet pakla ako je bio zao. Ovo verovanje takode su imali i Iranci. Zoroastronizam je religija koju je osnovao iranski prorok Zoroastro oko VI ili VII veka. U to vreme nastajao je mnogo složeniji verski sistem u Indiji. Predstavljao je mešavinu arijskih, nearijskih i sumerskih uticaja. Nomadska plemenska skupina Arijani iz Evrope osvojila je severnu Indiju izmedu 1700. i 1200. godine p. n. e. Njihova religija zasnivala se na obožavanju neba i uključivala je bogove analogne rimskim i grčkim. Oko 3500. godine p. n. e. Sumeri su naselili Vavilon i začeli kulturni razvoj koji je formirao osnovu za društvenu strukturu do modernih vremena. Svako naselje imalo je svoje posebno božanstvo, što je vremenom stvorilo mnoštvo bogova sa složenim medusobnim odnosima. Hinduizam, koji je nastao iz svega ovoga, uveo je hijerarhiju bogova koji su bili u savršenom poretku unitarnog principa, sile za koju se kaže da postoji u celoj prirodi i Ijudima. To znači da se veruje da Bog postoji u svakom živom biću. Indijske religije su jedine koje se drže postulata da posle smrti duša gubi individualnost i postaje uzvišenija. Hinduizam nema osnivača, ali ima zbornik tekstova poznat kao VEDA - reč koja znači „mudrost" ili „znanje". VEDA je utemeljila verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da duša nekog čoveka može opet da se rodi u telu neke druge životinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da duša mora stalno da se vraća smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja. Hindi su metafizički nastrojeni i provode život tragajući za ujedinjujućim principom za koji veruju da povezuje ceo kosmos, a bio je označen kao BRAMAN ili povremeno ATMAN. Ovo traganje vodi do mističnog stanja uma, toli, ko čudnog da ga je nemoguće objasniti rečima. Ovu „kosmičku svest" objašnjava jedan savremeni praktičar koji kaže da on pokazuje „kosmos kao potpuno nematerijalan, potpuno duhovan i potpuno živ, pokazuje da smrt predstavlja jedan apsurd, da sve i svako ima večan život; pokazuje da kosmos predstavlja boga i obratno, zlo nikada nije niti će ući u njega. „Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajući se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepši i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije." Ipak, kod obe religije ne postoji želja za konačnim i ličnim zadovoljstvom, nego oslobodenjem od okova „ličnosti". Ovo čisto duhovno stanje poznato je kao nirvana. Duša može da stanuje u stepenicama raja eonima, ali konačno mora odustati od nastavljanja svog hodočašća. I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde duše pate, ali ne moraju trajno da budu proterane. Hindu bog KRISNA, na primer, posetio je kraljevstvo mrtvih i oslobodio omiljenog učenika. U budizmu BODISATVA često ulazi u Pakao i zatim oslobada neke od svojih pristalica. Bodisatva je onaj koji se duhovno veoma razvija, a na putu je da postane Buda zbog zasluge koju je stekao na prethodnom ovozemaljskom životu. Kineska budistička boginja KVAN DŽIN pretvorila je Pakao u Raj dok se nalazila u transu. Prema RIGVEDI, delu VEDE, bog mrtvih zove se JAMA. Sin VIVASVANTA, prvog smrtnika koji treba da umre i ode u zagrobni život, JAMA je postao sudija za mrtve kod kineskih, japanskih i tibetanskih budista. Oslikan je kao figura koja uliva strah i bdi nad paklom. Budistička i hindu verovanja u zagrobni život su složena i detaljno razradena kao i njihova društvena struktura ovde na Zemlji.

ISLAM Prorok Muhamed osnovao je složeni islamski pokret u VII veku u Meki u Arabiji. Kada je imao četrdeset godina počeo je da prima otkrića od Boga, a posle dvanaest godina islamski pokret uhvatio je korene kod velike zajednice muslimana. Muhamedova verovanja i zakoni zapisani su u Kuranu, a zatim u zbirci spisa pod nazivom Tradicija. Kuran daje uputstva za mnoge stvari i priprema čoveka da se podredi Bogu i izvrši njegovu volju ili će podneti posledice u zagrobnom životu. Dobrima je obećavan vrt raja ispunjen zadovoljstvima. Zlima je prećeno surovim kaznama. Posle pokopa umrlih i razlaska onih koji žale za njima, dva andela, Mubar i Nakir, stižu i ispituju ih. Pokojnici moraju da sednu uspravno i od njih se očekuje da imaju potpuno znanje i veru u islam. Ako se na pitanja tačno odgovori onda je pokojniku dopuŠteno da ode u raj kroz vrata koja se otvaraju na zapoved s nebesa. U suprotnom, grešnik plaća strašnu cenu., vrata pakla se otvaraju i puštaju oganj i jak vetar, grob se približava, drobi mu rebra i ostavlja ga da pati sve do dana ponovnog rodenja. Tada čovek mora da uspravno stane pred Boga i da mu se sudi. Odbrana nije dopuštena -sve iz pokojnikove prošlosti beleži se i čita iz zapisa. Na kraju se odmeravaju dobra i loša dela da bi se odredila sudbina svake osobe.

U zborniku Tradicija takode se pominje most preko Pakla za koji kažu da je „nežniji od vazduha i oštriji od mača". Svi moraju pokušati da ga predu: vernici stižu bezbedno, dok nevernici padaju u ponor.

HRISĆANSTVO Hrišćanska religija potiče iz Judeje i njeni prvi sledbenici bili su Jevreji. Početno širenje desilo se u grčkom govornorn područjuna istočnom Mediteranu. Izgleda da se prvi put javlja kao posebna religija, drugačija od jevrejske, 64. godine n. e. Kasnijim širenjem pojavio se raskorak izmedu prakse i propovedanja svetih spisa medu sledbenicima. Hrišćani govore o tome da bi nam neki dobroćudni Bog podario život samo zbog toga da se posle relativno kratkog vremena završi sa fizičkim nestankom. Hrišćanska doktrina uči da Ijudska duša, koju je Bog stvorio, biva besmrtna. Kada je jednom usadena u telesni okvir, tada su neraskidivo vezani sve do smrti kada duša napušta telo. Medutim, teorija organske evolucije uči nas da se čovek razvio od nižih životinja. Ako je to tačno, kod koje tačke je čovek postao besmrtan ili da li je sav emocionalni život neuništiv? Sam Isus je obećao večan život: ,Ja sam ponovno rođenje i život; onaj ko veruje u mene mada umire, ipak će živeti." Neki, poput sekte gnostika, govore da je telo zato što je materijalno samo po sebi zlo, jer Hrist je bio stvoren od duhovnog tela, a ne od krvi i mesa. Medutim, kada je Isus vaskrsnuo sa krsta, uverio je svoje sledbenike u svoju fizičku stvarnost jedući ribu. Neki crkveni velikodostojnici kao što je profesor Roland Beinton, ne slažu se da je verovanje u Hristovo vaskrsnuće predstavljalo stvaralačku silu koja je stajala iza nastanka Crkve; to i verovanje da će se bn uskoro vratiti na Zemlju da uspostavi novi poredak - Hrist je ubedio svoje sledbenike da se smrt može prevazići, a demonske sile poraziti. Tal;ode je obećao poslednji sudnji dan kada će dobri primiti večnu sreću, a grešni večan bol i patnju u ognju Pakla. Posle poslednje presude vedna duša upućuje se u čistilište gde se oslobađa svojih grehova. Kod drugog dolaska Hrista raščlanjena tela svih koji su ikada živeli biće ponovo vaspostavljena i njihove duše im vraćene za poslednji sud. Hrišćani smatraju čovečansrvo za polurasu. Svako dete rada se sa prokletstvom Adamovog greha i odmah biva ukaljano u očima Boga. Na ovo se dodaju svi grehovi ikada učinjeni u životu. Posle smrti čak i novorodenče mora da se pokori Bogu. U srednjem veku zastrašujuća sila Pakla bila je česta slikarska tematika. Oni koji su boravili u Raju, bili su predstavIjeni kako se zadovoljno osmehuju s visine posmatrajući one koji pate dole. U celini savremeni hrišćani i Jevreji, iako još čvrsto veruju u zagrobni život, posmatraju Raj i Pakao u blažoj i filozofskoj formi. Neki odbijaju ceo koncept Pakla ili prihvataju da, ukoliko postoji, predstavlja mesto gde je iskvarenima zabranjen pristup Bogu. S druge strane, Raj se vidi kao stanje gde se Ijudska duša uzdiže na ravan s božjom i biva u njegovoj blizini. Savremeni hrišćanski fundamentalistički pokret čvrsto veruje u dimenziju mesta - Raja i Pakla.

AUSTRALIJSKI DOMOROCI ABORIDŽINI Priroda Australije rezlikuje se u mnogo čemu od bilo koje faune na zemlji jer je ova ogromna kopnena masa ostrvo već mnogo geološkog vremena. U drugim delovima sveta na početku evolucije, u doba kada su kontinenti bili spojeni, primitivne životinje su se selile i kao posledica pojavile su se vrste koje su se razvile od zajedničkih predaka. Izolovanost AustraUje dozvolila joj je da se razvije skoro kao druga planeta, stvarajući jedinstven životinjski svet koji i danas vidimo. Mada se veruje da su se prvi Ijudski stanovnici naselili upravo na ovaj kontinent, biU su veoma izdvojeni od osta lih rasa kako se civilizacija širila i medusobno mešala u raznim delovima sveta. Samo je relativno skorašnje naseljavanje Evropljana ovo izmenilo. Otuda ne iznenaduje što australijski domoroci imaju veliki broj verovanja, značajno je da onaja odražavaju koncept opstanka posle smrti. VREME SNOVA predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreću u vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i danas igraju snažnu ulogu u aboridžinskoj kulturi. Uprkos rastu savremenih betonskih gradova - tvrdava bezdušnog kapitalizma -mnogi Aboridžini još žive prema pravilima koja su stvarana milenijumima, koja nisu dalje išla od predanja i pesme. Ovo posebno nalazipotvrdu u unutrašnjosti zemlje u planinskim, šumovitim ili ravničarskim predelima na dalekom severu, gde 80 odsto još živi na način koji bi mnogi smatrali primitivnim, ali koji je, u stvari, sofistički. Sa „lutanja naokolo" - neke vrste lutajućeg sanjarenja o žegi i beskrajnim prostranstvima - Aboridžini mogu da se sjedine s vremenom sanjarenja i angažuju se u onom što se može odrediti samo kao duhovne težnje. Mnogi od njih poseduju jedan urodeni dar za meditaciju i ekstra osetljivo opažanje, mada oni ne koriste pojmove ove vrste. Nekoliko vrsta korenja i lekova koje upotrebljavaju pripadnici plemena sadrže hemikalije koje izazivaju druga stanja svesti. Šaman koji se može porediti sa vračem afričkih plemena ili američkih Indijanaca istovremeno je i psihički medijum koji može da se „uživi" u stvari i važan je nosilac iskustva prenošenog generacijama s kolena na koleno. Nije neobično videti nekog Aboridžina kako stoji nepomično na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure čine

kao stena ili neko drvo. Ovi Ijudi su u drugačijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog značaja. Postoji, takode, jak osećaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridžina. Oni zasnivaju svoj život na intuiciji i sposobnosti da se sažive sa emocijama i postupcima ostalih čak i sa udaljenosti. Mitologija govori o celim plemenima koja reaguju na unutrašnji zov koji im govori o seobi na drugo mesto radi izbegavanja opasnosti ili o spasiocima duše koji nalaze neke saplemenike u duševnom rascepu. Dok se nekim pripadnicima „civiHzovanog" sveta ovi narodi mogu činiti primitivnim, sa mnogih aspekata oni su daleko ispredtias. Oni su zadržaH moći koje svi mi inače posedujemo u izvesnoj meri, ali koje je moderno zapadnjačko društvo potisnulo duboko u zakržljaU um. Postali smo skloni da pretpostavimo da je ophodenje s duhovima i osećanje jedinstva svih stvari obična praznoverica. Izgubili dodir sa osnovnim veštinama koje su nam pomagale da opstajemo u neprijateljskom okruženju. Istraživač paranormalnog Bil Čoker napravio je studiju predanja i legendi Aboridžina. Mnogi od njihovih duhova, oslikanih na čuvenoj steni na Severnoj teritoriji, nameću pretpostavku da telesna smrt ipak nije kraj. Prvi istraživači Aboridžina otkrili su verovanje da su mrtvi „odvedeni na nebo" i konačno ponovo vraćeni na zemlju. Oni koji su bili vraćeni će to učiniti u transu, praćeni tužbalicama svojih prijatelja i rodaka koji su ih smatrali - mrtvima. Odavale su im se počasti i mnogi od njih postali su šamani. Bez obzira da li se radilo o legendama opstanka ili primerima iskustva blizine smrti v. glavu 13 mora se uvažavati uticaj koje oni imaju na aboridžinsku kulturu i značaj stava da mi imamo duh i da on nadživljava telesno ograničenje.

AMERIČKI INDIJANCI Postoje mnoga plemena američkih Indijanaca od kojih većina ima jaka verovanja u prisustvo duhova. Mnogi od njihovih rituala koji traju još i danas, zasnivajiii se na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medusobne povezanosti sa Zemljom. Ova druga dimenzija bila c prvobitno koncipirana kao pstojanje na nebu visoko iznad zemlje. Za zvezde i bleštave planete neka plemena mislila su da su logorske vatre drugih plemena koja tamo žive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data božanska svojstva. Indijanski zagrobni život bio je nastanjen dušama Ijudi i životinja koji su koegzistirali bez potrebe za medusobnim ubijanjem radi hrane. Indijanci su verovali da postoji mala razlika izmedu Ijudi i životinja. Često su se izvinjavali duhu medveda koga su ulovili. Stvorenja poput medveda i orla zauzimala visoka mesta u sistemu njihovih vrednosti. Orlov veličanstveni let i dominacija nad svetom nekim plemenima bi su jasan znak da to predstavlja duhove čuvare. Većina plemena verovala je da duhovne zaštitnike u formi životinja mogu da prepoznaju mladi rathici kroz rituale koji su obuhvatali iscrpljivanje i mučenje samih sebe: Za duh životinje verovalo se da se nalazi u koži mladog ratnika. Razvoj poljoprivrede razvio je indijanska verovanja u personifikovane sile prirode koje su često odredivale sudbinu njihovih useva. Sve do kraja XIX veka Poni Indijanci bili su poznati po žrtvovanju mladih devojaka jutarnjoj zvezdi Venus. Žrtva, oteta od nekog drugog plemena, bila je razgolićena i vezana za žttvenik i onda ubijana strelama. Danima pre prinošenja na žrtvu, sa njom se dobro postupalo. Davali su joj dobru odeću i hranu, zbog toga da budu sigurni da će njen duh otići zvezdi koja je imala veliku moć kojom bi ih štitila. Nakon što je beli čovek raskrčio neprohodne. šume Severne Amerike i zbrisao mnoga indijanska plemena, smeštajući preostale po rezervatima gde su jedva mogli da opstanu, ovi nekad ponosni Ijudi poklekli su i desila se neobična religijska metamorfpza. Već trista i više godina belci su nastojali da Indijance preobrate u hrišćanstvo. Godine 1890. religija belog čoveka bila je apsorbovana u domorodačku kulturu i manifestovala se kroz fenomen Plesa duhova. Religiju Plesa duhova osnovao je Mesija Pajuta Indijanaca po imenu Vovoka. Sama ceremonija, koja se širila poput prerijskog požara po rezervatima, počinje malim brojem Indijanaca koji formiraju krug i pevaju tiho mumlajući. Postepeno im se pridružuju ostali - može ih biti i do pet stotina - pesma postaje glasnija i Ijudi plešu sve dok mnogi od njih ne padnu u trans. U tom stanju Indijanci govore da napuštaju svoja tela da posete svet duhova. Jedan Minekondžu Indijanac, po imenu Nemirni Medved, posetio je 9. oktobra 1890. godine poglavicu Sijuksa Bika Koji Sedi i rekao mu za Vovoku. Rekao mu je da će se svi Indijanci vratiti i nastaniti Zemlju. Putovao je da sretne Mesiju i zaustavio se kod jezera Piramid u Nevadi. Tamo su mu u logoru Pajuta rekli da se Mesija vratio, ovog puta u obliku jednog Indijanca. Grupa se pridružila stotinama drugih hodočasnika iz raznih plemena oko Vokerovog jezera. Nakon tri dana pojavio se njihov Hrist. Vovoka je propovedao da se vratio da zavede novi red. Sledećeg proleća Zemlju će prekriti novi sloj koji će pokopati sve bledolike, a vratiće se nove šume, livade i krda bizona. Indijance će štititi magija Plesa duhova. Njihovi duhovi izdići će se iznad zemlje za vreme ove promene, a posle će se ponovo roditi zajedno sa precima. Prema priči Nemirnog Medveda, pošto su on i njegovi prijatelji krenuli, Vovoka je lebdeo iznad njih i podučavao ih novim pesmama. Mada je Ples duhova bio potpuno miroljubiv, Vašington je naredio da se pohapse ti „izazivači nereda". Jedan od onih koji su trebali da budu uhapšeni bio je Bik Koji Sedi i slučajno ga je u metežu ustrelio jedan pripadnik indijanske policije. Masakr tri stotine Indijanaca, uključujući i žene i decu,

kod Ranjenog Kolena, bio je jedno u nizu krvoprolića koja su usledila. Plemena kao Hopi u Arizoni i Novom Meksiku imaju niz ekoloških verovanja koja su savremena i danas. Oni smatraju da sam život ima unutrašnji duh i da Zemlja ima kolektivnu svest koju formiraju sva živa bića. Zato skrnavIjenje Zemlje ili remećenje ustaljenog poretka priziva kletvu majke Zemlje, vrhovnog duhovnog zaštitnika. Aktuelnost krize sa kojom se danas suočavamo primećuju mnogi pripadnici plemena. Crpimo dragocene rude iz Zemljine utrobe i uništavamo prirodni ambijent. Sada se suočavamo sa oštećenim ozonskim omotačem i štetnim gasovima koji prete da unište osnovu života. Indijanci žive u skladu s prirodom i smatraju da smo poremetili prirodnu ravnotežu. Nekoliko istraživača poremećaja ciklusa radanja žitarica posetilo je Hopije čiji vračevi misle da je taj poremećaj upozorenje Majke Zemlje - moramo radikalno izmeniti način života il ćemo se suočiti sa nesagledivim posledicama, Ovaj pregled većine glavnih svetskih religija i kultura na kraju navodi na zaključak da od početaka Ijudskog razumnog razmišljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u život iznad materijalnog sveta, bez obzira da li pripada paganima, hrišćanstvu, iU nekoj drugoj većoj religiji. Ono je bivalo uvek isto. Duh u biološkoj mašini nadživljava njene okvire i kreće se ka mestu iznad materijalnog sveta. Da li je ovo verovanje nerazumno, samo pusto izražavanje žeIje iU se zasniva na unutrašnjem saznanju o onom svetu -jednoj dimenziji, ili možda dimenzijama gde duhovna energija koja se oslobada okova fizičkog organizma putuje? Da h je ovde naše postojanje samo deo dugog i složenog saznajnog procesa, tako beskrajnog da možemo samo da osetimo deUć njegove istinske prirode?

VEROVATI U OPSTANAK POSLE SMRTI Dr Džon So je sjajan čovek: opisuje sebe kao nekonvencionalno religioznog, bez imalo duhovnog pogleda na život. Takode je psiholog po zanimanju i radi na Univerzitetu u Mančesteru i voljan je da istupa u korist paranormalnog kada za to ima opravdanja. Kako se ove stvari mire medusobno? Zašto postoji masovno rašireno verovanje u toliko različitih kultura da ne umiramo sa svojim telom? „Ljudi doživljavaju iskustva koja zahtevaju objašnjenja", prosto tumači dr Šo. „Na primer, sećanja reinkarnacije mnogo lakše je dobiti u kulturama koje ovo verovanje dopuštaju. U kulturama kao što je naša, gde je hrišćanska crkva odbacila ovo verovanje u III veku, čini se da ima prepreka i biva samo manji broj spontanih sećanja." AH, da li je ovo mpžda samo jedna ilustracija stalne Ijudske želje da prevari smrt? Možda mi želimo da verujemo da smo besmrtni toliko snažno da sva plemena ili društva postavljaju neku vrstu koncepta? Dr So komentariše: „Samoobmana nesumnjivo spada u Ijudski nedostatak i to je jedan od glavnih principa koje svi parapsiholozi moraju da prepoznaju. Želeli bi da su izvesne stvari tačne i teže da pribave dokaze za to." Međutim, kao naučnik svestan je razlike izmedu dokaza i pretpostvke: „U ovim domenima uvek razlikujem lično uverenje od naučnog dokaza. Pojedinci koji su imali iskustva i pamte ih često, dolaze do zaključka da će preživeti smrt, ali dotle dokle se nauka time bavi i pribavlja dokaze koji će uveriti sve, onda to predstavlja drugu stvar. Lično verujem da će proći mnogo godina pre nego što svet nauke prihvati mnoge od ovih dokaza i pusti nas da slobodno izvlačimo zaključke iz toga." Gde ga ovo smešta kao naučnika sa duhovnim verovanima? „Postavlja me na ivicu toga", glasio je odgovor. Za dr Soa uverenje dolazi na drugačiji način od onoga u iiauci kojapredstavlja disciplinu sa strogim pravilima: „Ne jurim za duhovima, ali imao sam nekoHko iskustaa koja pamtim, posebno posle porodičnog gubitka i sećam ih se jasno, jer mi mnogo znače. Razumem skeptike koji će reći da sam bio u stanju podložnom sugestijama. li, u svakom slučaju, imala su snagu i živopisnost koje nikada ne mogu da zaboravim i koja imaju jasan značaj. Da ludem jasniji, video sam svoju taštu četiri ili pet nedelja nakon njene smrti. Mogu da se setim kako je izgledala. Za nekoga ko je bio u komi u poslednjem mesecu svoga života, izgledala je zdravo i srećno i to mi je mnogo značilo." Pošto se takva iskustva dogadaju tokom cele istorije Ijudskog života na Zemlji, a oduvek smo pokušavali da ih objasnimo, za Džona Soa ne predstavlja iznenadenje da jedva da postoji kultura bez nekog verovanja u život posle smrti. Verovanje u kulturi formira se od prečišćavanja Ijudskog iskustva. Činjenica da je većina ovog iskustva anegdotskog karaktera relevantna je samo za nauku, koja opravdano zahteva strožije kriterijume pre nego što ga pretoči u doktrinu. Anegdotska osnova ovog globalnog verovanja ne znači da je puna sumnje i naučno promišljena ili je pogrešna i naučno ispravna. Ono samo predstavlja stav drugačije filozofije tumačenja. IV

VAŠE MIŠLjENjE: ZAKLJUČAK „Protiv opstanka posle smrti

♦ Verovanje može predstavljati mehanizam opstanka koji je evolucija stvorila da pomogne Ijudskim životinjama da se izbore sa idejom smrti. ♦ Pošto rasa evoluira i obuhvata individualnu smrt, priželjkivanje je neizbežno kao način da se zadrži trezvenost i osigura nastavljanje progresa. ♦ Darvinova teorija evolucije pokazuje da Ijudi potiču od čovekoUkih majmuna. Ako je to tako, po kojim kriterijumima oni ulaze u pakao ili raj u zagrobnom životu? S druge strane, zašto bi Ijudi posedovali duh, ako ga ostale životinje nemaju?

„Za" opstanak ♦ Verovanje može da predstavlja duboku intuitivnu svest o univerzalnoj istini bliskoj svim rasama na nivou unutrašnje svesti. ♦ Postoji veoma izražena jedinstvenost u verovanju da se život nastavlja posle smrti, umrU vraća na Zemlju u drugim obUcima, i jedinstvosvih stvari. Ako to predstavlja samo mit, kako su razUčita društva i civiUzacije, svaka nezavisno, došle do istog ili sUčnog sadržaja? ♦ Darvinove teorije mogu da se integrišu u verovanje u zagrobni život. Neke kukure, uključujući i severnoameričke Indijance, veruju da životinje takode žive posle smrti -da život koji pokreće biološke sisteme ne umire sa njima.

2 DEMONI I ANĐELI JEDAN od zakona fizike tvrdi da za svaku akciju postoji jednaka reakcija. Da li se to, takode, može primeniti i na metafiziku? Da li postoji univerzalni zakon o jednakim suprotnostima? Ako je tako onda bi zagrobni život mogao da bude prirodna antiteza postojanja na fizičkom planu. DaIje, ako dobro ne može da postoji bez zla, onda ako postoji Raj postoji i Pakao. Uzeta načelno, iskustva blizine smrti v. glavu 13 izgleda da podržavaju ovu filozofiju. U okviru zakona o univerzalnom polaritetu, nameću se priče o demonskim i anđeoskim bićima. Za njih se veruje da nastanjuju Raj i Pakao, ali da nisu zatvoreni u njima, što mnogi svedoci mogu da potvrde. Ako smo ozbiljno spremni da razmatramo dokaze za opstanak posle smrti, ovo mora da uključi izveštaje o demonskim i andeoskim bićima. Oni u istoj meri čine deo pretpostavke o zagrob-nom životu kao i komunikacije sa duhovima. Čovek je učvrstio verovanja u takva bića još od stvaranja koncepta zagrobnog života.

DEMONI Termin „demon" izveden je od grčkog daimon, od okultista nazvan „daemon". Prvobitno je bio pojam za natprirodna bića, bilo dobra bilo zla; ali hrišćani su sve paganske duhove označili kao satanske, te odatle njihovo poistove ćenje sa zlom. Demoni su čisto natprirodna bića i nikada nisu imali Ijudski oblik. Njihova često zastrašujuća i nagla pojava verno ocrtava zlokobnost i zle namere za koje se kaže da predstavljaju emisare svog mračnog gospodara - Satane. Hrišćanski fundamentalisti veruju da je Satana stvarno biće - pali andeo iz verskih spisa - koji šalje demone u ovaj svet da izazivaju očaj i preokreću volju pojedinaca u njegovom sporu s Bogom. Demonološka literatura preplavljena je imenima i oblicima stotina demona; na primer oni su Ijudožderski duhovi koji potiču sa Srednjeg istoka i Azije - natprirodna bića koja pustoše grobnice i proždiru leševe. Okultisti vekovima tvrde da imaju moć da dozovu demone iz podzemnog sveta upotrebom magija. Čarobnjak se štiti stojeći u magičnom krugu i dovodi biće u trougao. Nekromantija, kako se to zove, potiče od Mesopotamaca pre više hiljada godina, a upražnjava se i danas čak i u najnaprednijim društvima. Hiljade okultista širom Evrope i Amerike rade na dozivanju demona. Oni slede tragove AUstera Kroulija, označenog kao „najopakijeg živog čoveka" prve polovine XX veka. Krouli, rođen u Vorvikširu, poistovetio se sa Zveri 666 iz Apokalipse, prema BibUji. Kroz ritual, potpomognut drogama, alkoholom i seksom, on i njegove poklonice ušU su u nove svetove i stupiU u dodir sa demonskim movima. Jedno takvo biće, po imenu Ajvas, kontaktirao je KrouU za vreme svog boravka u Kairu. Ajvas mu je izdiktirao kratku knjigu tokom tri dana u aprilu 1904. godine. Trebalo je da se nazove

Zakonik - novi poredak Ijudske vrste. Lea Hirsig, KrouUjeva „Majka Harlota", takode je opštila sa ovim bićem. AU, ne dolaze svi demoni na Uce Zemlje po pozivu. Postoje priče u kojima su takva bića dolazila svojom voljom. Da U se SeU Robertson našla Ucem u Uce sa sa demonom jednog ranog jutra 25. juna 1989?

Lice na prozoru Seli Robertson vodi jedan kasino u Notingemu, srećno je udata i majka je dvoje male dece. Te navedene večeri stigla je kući s posla oko 23:30 sati, popila čaj, gledala televiziju, a zatim legla u krevet. Njen muž već je čvrsto spavao. Negde oko deset do tri posle ponoći, nešto ju je prenulo iz sna. Odlučila je da ode do kupatila, ali kada se pridigla iz kreveta, osetilaje daju neko ili nešto posmatra. Osećanje je bilo jako, zastrašujuće. U to doba bračni par spavao je u sobi sa navučenim zavesama na prozoru. Seli se okrenula ka prozoru i suočila se sa glavom i ramenima jednog neobičnog i ružnog bića. „Figura je bila čovekolika, ali glava i lice su bili bez dlaka. Imala je velike šiljate uši, vrlo kratak vrat i dug nos. Imala je skupljene okrugle oči i malu okruglu bradu. Glava je bila jajolika, a koža sive boje." Zureći u ovo biće, Seli je rukom pokušala da probudi svog muža; ali jedan glas visokog tona iznenada se razlegao i osetila je da se paralisala. Osetila je žestoku, nepodnošljivu glavobolju. Sve vreme to lice koje je bilo Ijudsko, a ipak neljudsko, nastavilo je da zuri. Konačno, Seli je izgubila kontrolu i vrisnula je. Visoki glas je utihnuo i spodoba je nestala. Bilo je tri i petnaest. Uprkos larmi, njen muž je još čvrsto spavao. Trebalo mu je nekoliko minuta da se probudi. Kada se pomerio i ona mu rekla šta se desilo, rekao je da to mora da je bio košmar. Ali Seli je uporno tvrdila da nije tako: „Lice je bilo čvrsto i tako stvarno kao da si ti stajao preda mnom." „Da li je to mogao biti neko sa maskom za noć veštica, ko je zurio kroz prozor?" Jedva moguće, jer Robertsonovi spavaju na prvom spratu, četiri metra visoko.

MUŠKI I ŽENSKI ZLI DUHOVI NAPASNICI INKUBI I SUKUBI Jedna od najčešćih kategorija demonskih stvorenja sastoji se od „demonskih Ijubavnika". Vekovima gledani kao inkubus i sukuhus - muški i ženski uglavnom - bacaju čini na Ijudska bića, često dok se nalaze u neprirodno dubokom snu dok leže pored njih. Ovaj fenomen je stvaran i danas je veoma živ. „Stvaran" je u smislu da se iskustva „žrtava" sa zlim muškimženskim duhovima slažu čak u najsitnijim detaljima. Većina njih ništa ne zna o ovom fenomenu za koji ne znaju ni kako se naziva. Ako je to bila mašta, tada bi se očekivaU opisi koji se razlikuju od slučaja do slučaja. Fenomen ne mora biti demonski, ali nudi na proučavanje nešto više od subjektivne mašte. Većina žrtava su žene, mada se to može objasniti činjenicom da su žene sklonije od muškaraca da govore o problemima ove vrste. Uprkos očiglednom tabuu za ovu temu, znamo za nekoliko savremenih slučajeva. Evo priče jedne od žrtava koja nam se javila: „Želim da vam kažem o izvesnim neobičnim stvarima koje mi se dešavaju. Jedna stvar koje se sada bojim je da imam nešto u kući. Jedan prijatelj rekao mi je da je to stvar koja se zove inkubus. Kada ta stvar dode, takode imam jedno iskustvo napuštanja svog tela u tim trenucima. Cela stvar je uvrnuta i zaista ne znam šta da radim da to zaustavim. Sve ovo počelo je oko 1985. ili 86. os od sredine 1986. imala sam posetu inkubusa i to ne samo u svojoj spavaćoj sobi, nego i u drugim delovima kuće. Nikada me ne povreduje ili dotiče, aU uveravam vas da nisam neki smetenjak. I meni i mojoj porodici dogadale su se takve čudne stvari, ali nikada nisam iskusila nešto gore od ovoga. Svakako se bojim i verujte da ne sanjam iU izmišljam ovakve stvari." Žrtve opisuju pritisak na krevet, svoje grudi ili druge deiove tela. Neke priznaju puno seksualno iskustvo, obično protiv svoje volje. Još jedna žrtva koju smo intervjuisali, imala je iskustvo sa inkubusom u nekoliko prilika tokom četiri meseca. Ove posete obično su se dešavale posle odlaska muža na posao, pošto se spremala da ustane. Stefani je videla kako se grudnjak otvara i osetila je pritisak na grudima. U nedavnim slučajevima imala je seksualno iskuuvo. Stefani je „duševna" i gledala je nekoliko sahrana i inogla bi predstavljati nekoga kome treba medijum u smiAu da dopusti bestelesnim bićima da se pojavljuju iz zairobnog života.

Farma Blek Bruk Farma Blek Bruk u Eseksu bila je žiza raznih natprirodiiih fenomena, a nekoliko ženskih članova porodice je imalo iskustva sa inkubusom. Porodica spada medu poznatije; inorali smo da izmamimo detalje od njih, jer su želeli da ostanu anonimni. Poštujući njihovu želju, upotrebili smo pseudonime. Evo šta nam je Džejn Bond ispričala: „I mama i ja osetile smo nešto u krevetu pored nas. SkoI o obe smo osetile nešto da sedi na našim nogama, mada i.imo nije bilo ničega. Mamin krevet tresao se i obe smo osetile da nam se naušnice izvlače noću. Desilo mi se to iiajmanje tri puta mada se teško setiti kako je to počelo. Zaspala bih, postepeno bih se budila i malo po malo shvaI ala da sam prikovana za krevet. Osetilo se kao dva prsta koji stežu oko vrhova mojih ramena sa obe strane vrata što le zabolelo. Osetila sam se fizički sputanom i kada sam pokušala da se migoljeći oslobodim, ruke su mi bile stegnute uz telo. Ne bih rekla da sam bila oduzeta, samo potpuno sputana. Oči su mi bile otvorene aU pokrivene, isto tako i usta, ali ne i uši. Čula sam svoj prigušeni glas kako doziva pomoć, ali niko nije pritekao. Mislim da se to nastavilo nekoliko minuta, ali zaista ne znam. Sećam se jednom da sam se predala i čekala da se to jednom završi. Iznenada bi stalo, i osim što mi je srce tuklo sve vreme, bilo bi sve u redu. Zatim bi samo zaspala. Odnedavno, budila sam se da bih

osetila kako me nešto dodiruje kroz pokrivač. Osetilo se kao da neko svira klavir na mom boku. Ohrabrivši se, pomisUla sam da bih mogala to da ščepam, aU kada sam htela da pomerim ruku, shvatila sam da sam potpuno oduzeta - svaki deo mene osim očiju. Morala sam da ležim tu dok su njegovi prsti išU goredole po mom telu." Džejnina sestra Sandra ispričala je jednako zastrašujuću priču: „Otišla sam u krevet i zaspala kada sam osetila da me nešto guši. Sećam se da sam bila u potpunom mraku. Nemoćna da se pokrenem, bila sam prikleštena dodatnim pritiskom na svom vratu. Ne sećam se opiranja, niti koUko dugo je to osećanje trajalo. Posle svega što se sećam je osećanje olakšanja i mira pre nego što ću zaspati." Reći da je inkubus fiziološki odgovor na seksualno frustrirane pojedince ne mora zaista da objašnjava ovaj fenomen. Ako je to bio slučaj, onda sudeći po žalbama na ovaj problem na stranicama ženskih časopisa, bila bi to epidemija! Naprotiv, početni prilaz inkubusu nije uopšte seksualan i zaista mnoge posete kao gore navedene ne prerastaju u medusoban odnos pune snage. U svakom slučaju, ovi prilasci su veoma odbojni i zastrašujući za žrtve. Inkubussukubus o kojima se govorilo stotinama godina, mora da su odigraU svoju ulogu u nastanku legende o vampirima. Za vampire kažu da sisaju krv svojih žrtava da bi sami preživeU. Istina, krv predstavlja „životnu silu". Za demone se, takođe, tvrdi da uzimaju „duševnu energiju" da bi se manifestovaU. Žrtve inkubusasukubusa go vorile su o padanju u san posle suočenja - sigurno nezgodne stvari nakon što im je iscrpljena energija? Ponekad se čiiii da su inkubussukubus aktivno podržani od svedoka. jedan od najubedljivijih slučajeva je Stena Guča, psihologa istraživača i medija po svom priznanju. U veoma jasno napisanoj knjizi STVORENJAIZ UNUTRAŠNJEG SVEMIRA Guč opisuje dolazak svog demonskog Ijubavnika: „Ležao sam u krevetu rano ujutru, budan ali pospan, dok je dan već svanuo. Postao sam svestan bUzine druge osobe u krevetu pored mene. Za trenutak sam potpuno odbacio tu ideju. Tada se ona - bila je to jedna ONA - pomerila malo bhže, gurajući me. Sa osećanjem rastućeg uzbudenja koje sam pokušao da kontrolišem, nekako sam znao da je to psihičko biće. Znao sam da to nije stvarna osoba koja je došla u moju sobu na normalan način." Guč se opustio i dopustio „biću" da preuzme kontrolu. Osetio je da je ono bilo sastavljeno od svih žena koje je ikad poznavao, uključujući i njegovu bivšu suprugu. Ipak, nije lo bio samo proizvod njegove mašte, nego „njegovog vlastitog stvorenja" upotrebljavajući svoja seksualna sećanja da n mu se predstavio. U prvi mah ono je nestajalo, ali prilikom češćih poseta ono je, u stvar,i vodilo Ijubav s njim. Guč tvrdi da je, na neki način, seks sa tim bićem bio više zadovoljavajući nego sa stvarnom ženom.

Kada fantazije ožive Slučaj koji sugeriše da takva iskustva sam Ijudski um niože da oblikuje je onaj Nindže patuljka iz Cidla. U leto 1 88. jedna grupa mladića redovno se sastajala na tereniiiia Ebni Hola da bi učestvovali u časovima borilačkih ve.iina. Ovo je podrazumevalo štapove i stavove za samoodInanu i kanalisanje njihovog nakupljenog besa. Jedne julske večeri kada se grupa nalazila napolju, ču dan topot koraka prolomio se iz grmlja. Prvo su pomisHli da je to jedan od njihovih drugara koji je lutao naokolo, ali uskoro je postalo jasno da ova „stvar" nije baš sasvim prirodna. Jedan od hrabrijih krenuo je prema njoj. Drugi su tvrdiU da su mogli da razaznaju njene obrise u senci, aU onaj hrabriji nije mogao da vidi ništa iako je stajao odmah do fantoma. Da li ovo sugeriše da je mašta stvorila čudovište od svetlosti i senke sa dodatkom naslućivanja? Susreti su se nastavili još nekoliko meseci i grupa je počela da se igra sa demonom. Kako je vreme prolazilo, struktura demona bila je sve čvršća. Konačno su ga opisali kao stvorenje poput patuljka koje je bilo odeveno u tamnu borilačku odeću. Sedelo bi na stenama pored vodopada zureći u njih. S vremena na vreme lebdelo bi iznad njih kao čudovište. Fenomen je počeo da se ponaša na izuzetno natprirodan način. Dematerijalizovao bi se i išao sa mesta na mesto. Osećalo se u vazduhu gde god bi se prikazao. Jedan od ženskih članova tima mogao je da „oseti njegovo prisustvo u nekoj vrsti svesnog dodira". Nije prošlo dugo pre nego što su započeli napadi. Jedna devojka otišla je u žbunje i nije videla ništa, ali ju je ta „stvar" privukla. OstaU su ovo videU; onda je ona vrisnula i užasnuta pobegla, jer je bila ubedena da ju je „dodirnula" neka sila. Stvari su se pogoršale kada je njihov instruktor ustvrdio da su ga davile neke nevidljive ruke i panično je pobegao, da bi ga spasiU kada se već spremao da skoči u jezero. U oktobru skoro svako od njih doživeo je nekakvo iskustvo. Jednog čoveka neka nevidljiva sila je bacila na zid. Jedna devojka zaspala je na klupi; probudila se da bi iskusila klasičnu demonsku noć užasa, osećajući pritiskanje odozgo, i videći bestelesni obris jedne ruke koja je iz vazduha pokušavala da je zgrabi. Konačno je ovo bilo suviše za grupu. Sa „psiho" devoj koin u grupi koja je tvrdila da bi „to" bacilo zle čini na svakoga prisutnog, odlučili su da napuste terene Ebni Hola. Naše ispitivanje mesta nije otkrilo znake da je ta sila akluelan fenomen - bez prisustva grupe. Prepušteno nam je da sami pronademo način kako se njena forma pojavljivah dok je verovanje jačalo. Na početku oni koji su „verovali" videli su je jasnije sa daljine, nego oni koji su je izazivali I prilazili joj sasvim blizu. Zatim se izoštrila u punu stvarnost, kada se našao medijum da kanališe verovanje i cnergiju. Moguće je daje od svega najrelevantniji oblik koi je sila poprimila. Fantomski nindža ratnici nisu baš petparačke utvare. Ipak, ovde se radilo o grupi Ijudi koji su povećavali mentalnu, emoćionalnu i fizičku energiju i oslobadali je u kratkim razmacima u obliku istočnjačke borilačke veštine. U klimatskom okruženju, u mesecima koji su nametali verovanje u pojavu demona, postao je stvaran i oiiveo je -kao manifestacija istočnjačkog usmerenja ove grupe. Da li je to rezultat otpuštanja negativne energije? Izvesno je da je u

ovom slučaju to izgleda kao da je demon kreacija fantazije u životu ovih Ijudi. Ali to nije bila prosta halucinacija ni izmišljanje. Zaista, završava se sa sopstvenim životom, kao kod tibetskih „tulpa". Za tibetanske monahe kažu da mogu da stvore ova bića kroz meditaciju. U početku biće može da vidi samo njegov stvaralac, ah postepeno i ostah Ijudi mogu da ga postanu svesni, uzimajući ga kao stvarno. Pošto dobije snagu, biće oživi sopstvenim životom van kontrole svog stvaraoca. Konačno, medutim, snaga mish gubi se i ono zatim nestaje. Da h je demon iz Ebni Hola bio samo proizvod jakog verovanja koje je postalo više autonomno pošto se dehlo? Moderni „haos" čarobnjaci traže mogućnost da dozvole silama haosa da ulaze u ovaj svet i veruju da demoni koje oni prizivaju predstavljaju njihove vlastite unutrašnje hč nosti koje su ušle u savremeni život. Međutim, hrišćanski fundamentalisti žestoko se ne slažu da demoni predstavIjaju samo proizvod uma. Možda su demoni stvarna, objektivna bića stvorena na nevolji i destrukciji. Negativna emocionalna energija koju čovečanstvo oslobada može ih ojačati u ovom svetu. Ova negativna životna snaga može im biti potrebna isto kao što je nama potreban kiseonik za podvodne aktivnosti. Nedavni slučaj koji osvetljava takozvane noćne užase dolazi od jedne žene iz Felinga na severoistoku Engleske. Ona opisuje užasan osećaj pritiskanja na svom stomaku usred noći kada je bila u krevetu. Bojeći se srčanog udara, duboko je udisala vazduh, ali tada je shvatila da je to bilo tako teško, ali nevidljivo, kao da neka osoba sedi na njoj. Ovaj jasan fenomen bio je prijavljivan vekovima i pripisivan jednom demonskom biću, poznatom kao inkubus ili sukubus, za koje se tvrdi da traži i napastvuje Ijudska tela. Na istoj premisi prave se filmovi scrave. Ali, žena iz Felinga verovala je da je ta sila kroz napad iskušavala njeno telo. Videla je tračak svetlosti na svom dlanu i vrh njene ruke postao je providan, pokazujući kosti i tetive kao da je pod ikszracima. Stropoštavši se na krevet, zapala je u stanje duboke iscrpljenosti. Ovakvi slučajevi postali su uobičajeni. U martu 1998. bilo je objavljeno da je neka mlada žena policajac pobegla užasnuta iz stana blizu svoje stanice u Patniju u Londonu. Ovo se desilo nakon što je osetila pritisak na telu i straha da se duh nalazi u njenoj sobi. Nevil Grivi, koji vodi kvart, potvrdio je da je bilo drugih sličnih slučajeva i skrenuo pažnju na obližnje vekovima staro groblje. Jedan sveštenik je trebalo da osvešta zgradu. Danas se takvi slučajevi često tumače ili kao raskalašni duhovi kao u ovom slučaju, iU kao rezultat pretpostavke nepoznatog - mali sivi čovek koji preuzima ulogu prethodno pripisivanu demonima i andelima. Međutim, 1997. godme psiholog dr Sju Blekmor sa Univerziteta Zapadne Engleske preduzela je istraživanje mnoštva takvih slučajeva koji su je navodili da veruje da su oni rezultat stanja poznacog kao paraliza spavanja. Prema Blekmorovoj telo je sklono prirodnoj oduzetosti tokom faza dubljeg sna, verovatno kao jedan zaštitni mehanizam. Mi normalno ovo ne osećamo, jer nismo pri svesti. Ali kada neki izadu iz dubokog sna, mogu nakratko da postanu budni i prepoznaju fizičke simptome oduzetosti mišića koje, razumljivo, pripisuju jednom napadu nekog stranog bića. U tranziciji izmedu stanja sna i budnosti mogu da se dogode snažna vizuelna prividenja, ali inače se zaboravljaju posle budenja. Ovu stazu mogu da slede zamišljanja koja se diktiraju procesom mišljenja neposredno pre njihovog dogadanja tako u ekstremnim slučajevima uzimaju formu demonskog napada.

ANĐELI Termin „andeo" potiče od latinske reči angelus, vrlo rano ušao je u engleski jezik označavajući dobroćudno natprirodno biće. U hebrejskom i grčkom nosi značenje „glasnik", prvobitno se pojavljujući u Starom Zavetu u frazi „andeo Gospodov". Andele je Bog prvo stvorio od plamena. Postoje mnoge priče o pojavljivanjima andela pred Ijudima u Bibliji, mada oni nisu bih odmah prepoznatljivi kao natprirodna bića. Nasuprot popularnim prikazima na prozorima crkava ili čestitkama, andeli nisu imali krila. Krila su bila dodata u kasnijim predstavljanjima, jer su andeli bili u stanju da „lete" - stoga zaključak da moraju imati krila. Ovi božji izaslanici pojavljivali su se u Ijudskom obliku, spekulišu zoolozi, da bi efikasno komunicirali sa Ijudima. Nosili su poruke Bogu ili od Boga, kao što su pomagali i vodili poje dince i cele narode svojom mudrošću. „Mihajlo", jedan od glavnih andela, opisan je u Danijelovoj propovedima 10 i 12 kao „veHki princ koji je odgovoran za vaš narod". Anđeo koji je doneo Danijelu ovu vest opisan je na sledeći način: „Stajao sam na obali veUke reke Tigris. Podigoh pogled i videh jednog čoveka odevenog u laneno platno, čije su slabine bile ukrašene zlatom Aphaza. Njegovo telo bilo je kao beril, lice kao pojava munje, oči kao plamene baklje ruke i noge sjajne popuc uglačane bronze, a odjek njegovih reči kao huka mnoštva. I ja, Danijel, videh sam ovu viziju, jer Ijudi koji bejahu sa mnom je ne videše, aU ih prože veUki drhtaj i oni pobegoše da se skriju." AndeU se, takode, mnogo pojavljuju u Novom Zavetu. Prvi andeo pojavljuje se u Josipovom snu govoreći mu Isusovo učenje, a kasnije grupi pastira kojima je bilo najavljeno Hristovo odenje. Andeli su bili zaštitnici i kaže se da svako ima svoga andela čuvara. U zagrobnom životu, andeli bdiju nad dušama. Ali nisu svi andeli dobri. Jedan andeo, koji se pobunio protiv Boga, trebalo je da postane gospodar svega što je zlo.

Znamo sve o Isusu

U savremenom svetu, medutim, videnje andela ili demona ima jedan dodatni povratni efekat: očevidac ne mora da prepozna njihovo poreklo. To može da se odnosi na ono što se dogodilo Džin Hingli u Roli Ridžisu u Vest Midlendu jednog ranog januarskog jutra 1979. godine. Rekla je da su neka neobična scvorenja ulecela kroz zadnja vrata, stvarajući čudne zvuke dok su letela po njenoj kući. Bila su sićušna, sa voštanim licima i ugljeno crnim očima, aU najviše su im se isticala predivna krilca. Ova krilca reflektovala su boje, dok su leteU po njenoj sobi i govoriU joj o miru i Ijubavi, saučestvujući u njenim problemima sa Crkvom i „Znamo sve o Isusu." Teško je sumnjati kako bi se ova bića vrednovala pre samo jednog veka - bez obzira na njihovo čudno ponašanje pri uzimanju ponudene pite s mesom - i bežeći sa užasom kada prisutni zapaU cigaretu! Ali, za potonje istraživače oni su bili samo „stranci", a ne andeli. U stvari, oni su čak stigli u jednom NLO - jajolikom objektu koji se prizemljio u bašti iza kuće Hinglijevih. Tragovi na snegu koji se otapao svedočili su o prisustvu nečeg neobičnog u ovoj čudnoj priči. Jedna Londonka, na proputovanju po istočnoj Evropi, otkrila je šta joj se desilo nedaleko od Poznanja u Poljskoj. Iznenada, na krovu autobusa koji se kretao ispred njenog vozila jasno je spazila nekoliko „gremlina", davolikih, zelenih monstruma veličine sedmogodišnjeg deteta. Interesantno, procenila je da ne poseduju punu telesnost, aH da nisu ni sasvim prozračni. Igrali su se naočigled svih, a ipak niko ih nije uočio, pa čak ni vozač njenog autobusa. Da li to znači da su oni bili samo prividenje, i ako je tako, zašto?

Pomoć odozgo Drugi slučaj iz Bodmin Mura na Kornvolu govori o jednoj teško bolesnoj ženi koju je muž dvorio bdijući nad njenom posteljom. Iznenada, vatrena lopta, prečnika od samo nekoliko santimetara, uletela je u sobu i kretala se oko od užasa skamenjenog para. Činilo se da je više nadletala nad bolesnom ženom, a potom je iščezla. U prošlosti je pojava takvih munja tumačena u religioznom duhu. Neki kažu da ovakve svetleće lopte predstavljaju duše mrtvih koje odlaze, ali budući da se pomenuta žena naglo oporavila, možda bismo slučaj mogli smatrati delom duše Iz sveta mrtvih - poput andela čuvara koji se vratio da bi doneo isceljenje. Naravno, ne čudi saznanje da je verziju ove stare priče iz 1980. većina tumača ocenila kao dolazak malog NLO. Piter Džonson iz Kolorada, SAD, opisao je kako je sreo jednu neobičnu ženu u Puni u Indiji. Njene oči posebno su bile vredne pažnje. Rekla mu je da ima neki posao da uradi kod kuće i da će mu kupiti avionsku kartu za Ameriku. Piter je pomislio da je u pitanju neka šala: potpuni stranci ne daju tek tako jedni drugima stotine dolara. Ali dokazala je svoje reči i na aerodromu mu je otkrila da radi za njegovog andela čuvara - odatle potreba da se osigura njegov brz povratak kući. U svom pismu američkom časopisu STREJNDŽ 1990 Piter je pisao da o ovome svemu nije ni razmišljao sve dok po povratku u SAD nije otišao na lekarski pregled. Ovde se otkrilo da pati od ozbiljnog poremećaja krvnog pritiska. Da je ostao u Indiji, rekao mu je lekar, verovatno ne bi preživeo.

Andeou signalnom svetlu Očevidac u ovom slučaju je jedan hrabri inženjer bogate prakse i sa umetničkim darom, što je možda važno. Slučaj se dogodio 1957. godine kada se sa još jednim mladim prijateljem nalazio kraj pruge Kru Nortvič u Cishajeru. Bili su u krivolovu i odmarali su se od napornog rada i napetosti, sedeći ispod mosta i gledajući niz prugu. U tom pravcu nalazio se svetlosni signal, nejasan i van njihovog vidokruga. AU desilo se nešto veoma neobično. Obuzelo ih je ono što označavamo kao „faktor Oz": vreme se odužilo, a njihovi umovi preobratili su se u drugačiju stvarnost osećanja. Preplavili su ih neobični osećaji i nestalo je njihovo normalno osećanje za okolinu. U svom alternativnom stanju svesti, zamagljena svetlost promenila je oblik. Povećala se i pretvorila u pun oblik jednog andela. Biće je bilo visoko dvadeset stopa sa dugom svetložutom kosom, belim krilima i središnjim delom koji se prelamao u mnoštvo nežnih boja. Nije bilo sumnje daje izronilo iz signalnog svetla, ali za dvojicu mladih Ijudi takode nije bilo sumnje da je stvarno. Naš očevidac pobegao je do zida nasipa kada je biće poletelo ka njemu. Ovde je udario u svog druga. lako nijedan nisu izustili ni reči, svaki za sebe video je isti fenomen. Obojica su videla jednog andela kako izranja iz signalnog svetla i kako leti prema njima. Na jednom nivou svesti znaH su da je to prividenje, u smislu da je predstavljalo jedno iskustvo iz „unutrašnjeg sveta" više nego ukupna objektivnost. Istnvremeno bili su svesni da je imalo u sebi nečeg stvarnog, pošto su ga obojica bili jasno svesni. Sto posebno golica, ovo izduženje svetlosti ima poreklo u jednom predanju koje podseća na „devojku iz lampe" za koju kažu da čuva železničke pragove. Mada su svedoci čuli tu priču kao deca, pretpostavili su da je bila izmišljena da bi opominjala Ijude da paze na opasnosti koje krije železnička pruga. Da li to znači da su drugi ranije doživeli iskustvo sa andelom? Izvesno je da je te noći 1957. legenda postala golicava stvarnost, ali kako?

Zanimanje: Anđeo čuvar Džejn Pertri iz Perta u Australiji, jednoga dana u šest sati ujutru, posetio je, veruje, jedan andeo čuvar. Bila je zima 1985. i probudila se zbog strujanja ledenog vazduha. Iznenada je shvatila da se promenio normalan raspored stvari u njenoj sobi. Zurila je u ogledalo pitajud se da li možda sanja. Ipak, osećanje koje je imala bilo je tako stvarno kao nikada do tada. Zbunjeno je posmatrala ogledalo koje je posivelo i jedna čudna figura počela je da se približava. Nejasno je počela da razaznaje figuru pored sebe. Biće je izgledalo poput normalnog čoveka, visokog skoro šest stopa, svetlosmede kose i uobičajenih crta lica. Bio je odeven u nešto kao skijašku odeću svetloplave boje tesno pri

pijenu uz telo tako da se činila kao druga koža. Razgovarao je sa nekom drugom osobom, prvo nevidljivom, koja je tada ušla u sobu da bi proverila da li njen muž još spava. Razgovarali su glasno kao da uopšte na primećuju njeno prisustvo. Počela je da razmišlja o svim tim pitanjima koja su joj se vrzmala po glavi. Ovo je bila prilika da sazna tajne svemira: da reši zagonetku života i smrti. Kasnije od celog razgovora Džejn je mogla da se seti dve stvari. Upitan kada će opet doći „andeo" je odgovorio da će biti pozvana za dvadeset godina. Zatim, kada je pitala da li se nalazi na pravoj životnoj stazi, biće je govorilo čudnim, skoro prodornim glasom koji joj se urezao u pamćenje. „Da, samo tako nastavi. AU nemoj da se uvališ u neku nevolju!" Ovo nije bilo ono što je očekovala kao mudrost sa onog sveta. Drugo biće pojavilo se opet i njih dva nastavili su sa razgovorom. Izgledalo je kao da ovo posetu smatraju za neki posao koji treba da se obavi - ako je išta dosadno onda je to kućni posao. Džejn Pertri sumnja da su oni razgovaraU u bilo kakvom fizičkom smislu. Mogla je samo da ih čuje. Glasovi su mogU da se formiraju samo u njenom umu. Nakon ovog dogadaja otkrila je da se ponovo vratila u krevet potpuno iscrpljena onim šco je iskusila. Logika joj je nalagala da to mora da je bio neki san, aU njeno iskustvo je bilo tako stvarno i živo. Rekla nam je: „Posedujem intuiciju, aU nisam baš maštovita niti podložna sugestijama. Imam otvoren um koji prvo sumnja pre nego što poveruje. Nisam član nikakve reUgiozne grupe, niti se smatram psiho osobom."

DOKAZ „PROTIV" Još je rasprostranjeno verovanje da su u avgustu 1914. godine za vreme Prvog svetskog rata andeli dolazili na pr vu liniju fronta da se uvere da li saveznici pobeduju. Legen■ da kaže da su hiljade vojnika tokom surove i krvave bitke kod Monsa videle andeoskog neprijatelja na nebu i kao posledica toga bili su odbačeni uz velike gubitke. Priča o „andelima iz Monsa" samo pokazuje kako se mit i stvarnost prepliću do te mere da je skoro nemoguće razlikovati činjenice od izmišljanja. Saveznici su bili poraženi u toj bici, morali su da uzmiču pred snažnim naletom Nemaca, ali boreći se sa takvom hrabrošću da se na momente činilo da su nadvladali neprijatelja. Istini za volju, nemačke trupe bile su mnogo veće. Na ovoj osnovi je, izgleda, Artur Makin napisao kratku priču sa nazivom „Strelac" u kojoj je upotrebio ovu bitku kao sredstvo da izrazi fantaziju u kojoj su se sv. Đorde i četa strelaca pojaviU da osiguraju bezbedno povlačenje sa bojnog polja. Pripovetka je odmah zagoHcala maštu javnosti. Prema skeptičnom istraživaču Melvinu Harisu, Makinu su mnogi magazini nudih da štampaju priču, kao i psihološki žurnali koji su ga pitali da U se njegova priča zasniva na činjenicama. Odbijajući ih rekao je da se ne zasniva, ali kako je priča kružila, poprimala je novu dimenzije. Novinama koje su prvobitno objavile tu priču, kada su dobile pristanak, nije bilo ni na kraj pameti da se ona predstavlja kao stvarnost. Jedan mesni list zatražio je dozvolu da dokaže istinitost te priče. Kako je vreme prolazilo, priča se sve više menjala. Prodavani su mnogi pamfleti koji su činih čuda za ratni moral i napor. Duhovi strelaca postah su andeH. Ljudi su uistinu želeh da veruju u to, pa i više od toga: sa sve većim brojem porodica koje su imale članove u ratu, rasla je i potreba da veruju u natprirodnu zaštitu svojih voljenih. Takode, vlasti su zapazile vrednost tog uverenja za moral i ohrabrivale su priču. „Andeh Monsa" zaista ilustruju kako jedna priča postaje vehki ep kada jednom dode u ruke stvaralaca mitova. Ah, da li su skeptici bili u pravu, zar nije bilo uopšte osnova za ovu legendu? Istraživanje Kevina Mek Klura potvrduje kako su mnoge trupe kod Monsa stvarno verovale da su videle andele! Mek Klur je ovo pretpostavio nedeljama pre nego što je Makin objavio svoju priču. Brigadni general Džon Carteris pisao je svojoj porodici da se „andeo gospodnji na tradicionalnom belom konju, sav u belom sa bleštavim mačem suočio sa nadirućim Nemcima i zabranio im dalje napredovanje". Pisani iskazi drugih oficira s fronta ostali su nezapaženi. Jedan od njih pisao je 1915. godine: „Na naše zaprepašćenje videU smo celu armiju andela između nas i Nemaca. Konji Nemaca uplašiH su se i okrenuU da beže kada su ih osetiU. Očigledno su ih konji videU isto kao i mi, i taj predah omogućio je da se dokopamo sigurnijeg zaklona."

DOKAZ „ZA" Možemo U uvek pretpostaviti da takvi slučajevi imaju jednostavno objašnjenje? Sten Guč veruje da je njegov sukubus jedno nežno demonsko biće koje je poprimilo ženske osobine i Učnosti stvarnih žena urezanih u njegovoj vlastitoj podsvesti. Drugi psiholog, Margot Grej na demone gleda više na kUnički način. „MisUm da postoji stvarnost koja ima paralelu sa podsvesnim poznata pod raznim nazivima kao vodena dubina, mesec i senka. Takode, postoje mnogi dokazi u mitologiji o Ijudima koji su išU u podzemni svet da vide tamo stvari. Kao psiholog ja mnogo radim sa Ijudima kojima se prividaju čudovišta smeštena u osnovi podsvesti. Ova čudovišta uvek se prikazuju u nekoj vrsti arhetipske forme. Sto je interesantno, vračevi su moraU da se suočavaju sa demonima u podzemnom svetu pre no što su mogU da stek

nu mnoge darove: vidovitost, isceliteljsku moć, vladanje astrologijom i drugo. Verujem da oni, u stvari, prevazilaze blokadu koja ih sprečava u komuniciranju sa višim nivoom njihove svesti." Zapaženi njujorški novinar i istraživač Džon Kil juri za prikazivanjima neobičnih stvorenja svih vrsta još od šezdesetih godina. Posete andela i demona Ohaju i Zapadnoj Virdžiniji postigle su vrhunac u jednom predskazanju o rušenju jednog mosta na putu, tokom koga mnogi Ijudi ginu. Kao što je tipično za proročanstva ove vrste kroz vekove, ovo upozorenje bilo je tako maglovito - zaista, čak, delimično netačno - da se ništa nije moglo uraditi da se nesreća spreči. U maju 1992. Kil je podneo referat na fortovskoj skupštini u Nebraski. Termin „fortovski" koristi se za fenomen po sakupljaču ovih neobičnosti Caiisu Fortu. Kil se zabrinuo zbog talasa „verskih čuda", kako ih je nazvao, koji se širi po svetu. Andeli i vizije Device Marije vidaju se na najneverovatnijim mestima u ogromnim brojevima. Ovo posebno važi za bivši SSSR, sada Federaciju Nezavisnih Država. U jeku glasnosti i demokratizacije, koje su uništile decenijama stvaran antihrišćanski pritisak, došlo je do iznenadnog talasa vizionarskih dogadaja. Kil je, čak, sugerisao da se u ovo umešala neka svemirska posada nekog broda u misiji: kosmonauti su, navodno, videli andele pored njih u samom svemiru! Teško je verovati da su takva iskustva samo rezultat psihološke zablude, a ne istinskih susreta sa bićima iz zagrobnog života. Uz Kilova otkrića postoji globalan trend susretanja sa andelima. Devedesetih godina na ovu temu pojavile su se mnoge televizijske serije kao što je „Dodirnut od andela", kao i filmovi. AH ovo predstavlja i odgovor na stvarni porast priča očevidaca. Dok se vozio koHma po pretrpanom autoputu za Los Angeles, jedan bračni par iz Kalifornije tvrdi da ih je jedan anđeo spasao od saobraćajne nesreće kada su izgubili kontrolu nad volanom pri punoj brzini. Njihova kola su nekim čudom prošla kroz reku vozila na drugu stranu puta koji je bio prazan bez ijedne ogrebotine. U meduvremenu, u Četemu u Kentu, jedan autobus pun putnika sjurio se niz jedno brdo punom brzinom, ali zaustavio se u trenutku kada je trebalo da udari u neki zid od cigala koji se nalazio na kraju. Vozač je priznao da nije imao kočnica i nije mogao da spreči nesreću. Ali, jedan od prestravljenih putnika Kejt Bridžer tvrdi da je videla figure andela u dugim odorama kako stoje ispred autobusa i verovatno rade na tome da se autobus bezbedno zaustavi. Kasnijom istragom utvrdeno je da su kočnice bile toliko oštećene pre udesa, da nikako nisu mogle da se upotrebe.

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK „Protiv“ opstanka ♦ Postoji duga tradicija verovanja u natprirodna bića koja se pojavljuju u našoj mašti. ♦ Inkubi i sukubi pokazuju znakove ispunjenja seksualne želje. ♦ Psihologija i sociologija pokazuju kako verovanje u nešto može da se uzme kao lažna stvarnost gde čak i grupa može da iskusi njeno prikazivanje. „Za" opstanak ♦ U nekim slučajevima radi se o fizičkom osećanju i efektima. Mogu li oni da budu samo „zamišljeni"? ♦ Kako jedna osoba deli neko prividenje sa drugom čak ne progovorivši ni reči? ♦ Demoni i andeli mogu biti objektivna bića koja upotrebljavaju negativnu emocionalnu energiju da bi se prikazivali u našem svetu, a da pri tome njihova pojava biva uob-ličena prema našim očekivanjima.

3 KOMUNIKATORI SA MRTVIMA Religija zagrobnog života SPIRITUALIZAM predstavlja jedan pokret, a ne organizaciju, pa sebe smatra religijom. Njegovo osnovno verovanje je da, pod izvesnim okolnostima, može da se komunicira sa preživelim ličnostima mrtvih koji borave u nižim spratovima zagrobnog života. Duhovi koji su malo napredovali u „gornjem" delu postoje na ovim nivoima, relativno lako komunicirajući sa živima jedno izvesno vreme. Mnogo od ove infrastrukture dogme spiritualista zasniva se na sadržaju

tih komunikacija; odatle raznolikost mišljenja spiritualista širom sveta. Pošto se duhovna bića kreću ka višim nivoima komunikacija verovatno postaje teža. U izvesnom smislu spiritualizam je prisutan još od vremena kada je čovek postao svestan samoga sebe kao duhovnog i fizičkog bića. Oduvek je bilo vračeva, vidovnjaka - psihički nadarenih Ijudi - koji tvrde ili veruju da su u vezi sa mrtvima. U raznim vremenima ovakvi pojedinci bili su počašćeni i uzdizani na moćne položaje ili odbacivani i proganjani do smrti. Postoje tvrdnje da hrišćanstvo ima svoje korene u spiritualizmu - da Isus nije bio ništa više ili manje od veoma razvijenog medijuma sa isceliteljskim darom i super osetljivim opažanjem. Postoje neki dokazi da se komuniciranje sa umrlima upražnjavalo kod rane hrišćanske Crkve, ali da je prestalo u III veku. Medutim, savremeni pokret spiritualista datira od 1848. sa pojavom sestara Poks.

Sestre Foks Bio je decembar 1847. godme kada su se metodistički farmer Džon Foks, njegova žena i kćerke, četrnaestogodišnja Margareta i dvanaestogodišnja Kejt, uselili u drvenaru u Hajdsvilu u državi Njujork. Prva tri meseca porodicu je stalno budilo neobjašnjivo kucanje i lupanje. U petak 31. marta 1848. godine porodica se povukla na počinak kao i obično. Gospoda Foks je kasnije objasnila šta se desilo. „Te večeri legli smo vrlo rano, a noć se još nije spustila. Bila sam toliko pospana da mi je skoro bilo muka. Upravo sam legla, kada se, kao i obično, začulo kuckanje, a deca su isti zvuk pokušala da imitiraju pucketanjem prstiju. Moje najmlade dete Keti reklaje: G. Splitfut, uradite isto što i ja i zapljeskala rukama. Istog trenutka zvuk ju je sledio istom brojem kucanja. Kadaje prestala, kucanje je nakratko utihnulo. Zatim je Margareta rekla u šah: A sada uradite kao ja. Brojte jedan, dva, tri, četiri - istovremeno pljeskajući rukama -a kucanje se začulo kao i pre. Bojala se to da ponovi. Tada sam pomishla da mogu da postavim zadatak koji niko u mestu nije mogao da reši. Zamohla sam zvuk da otkuca broj godina moje dece jedno po jedno. Istoga momenta brojevi godina svakog mog deteta bih su otkucani, a pauza medu njima dovoljno duga sve do sedmog - kod koga je pauza bila nešto duža, a onda su se čula tri izraženija otkucaja, odgovarajući na uzrast od tri godine mog najmladeg deteta koje je umrlo. Onda sam pitala: Da h to Ijudsko biće odgovara tačno na moja pitanja? Kucanja nije bilo. Pitala sam: Da h je to duh? Ako jeste, otkucaj dva puta. Data su dva znaka čim sam uputila zahtev." Duh koji se kasnije identifikovao kao torbar po imenu Carls C. Rosna, kojeg je u toj kući ubio kovač Džon C. Bel. Tog leta Foksovi su prekopali podrum, prema uputstvu duha i pronašli deo Ijudskog kostura. Pedeset godina kasnije nadeno je još kostiju i torbareva limena posuda. Porodicu su opsedali lovci na senzacije, kao i Ijudi koji su se nadali da mogu da stupe u vezu sa svojim voljenim koji su umrli. Zbog svega ovoga sestre su se preselile da žive kod rodaka. Margareta se odselila kod svoje udate sestre u Ročesteru, a Kejt je otišla kod prijatelja u obližnjem mestu Obern. Kucanje se nastavilo i na novim mestima i dugo je devojke pratila javnost. Kucanja su, verovatno, bile poruke koje su slali umrli rodaci ovih prisutnih. Ljudi su dolazili i svedočili da su se devojke vratile kućama i tvrdili da ih je ovaj fenomen i tamo sledio. Stampi se dopadala ova senzacija. Godine 1849. devojke su imale svoj prvi javni nastup u Ročesteru, a zatim turneju po gradovima istočnih država. Bilo je to kao neka zaraza. Ostali mediji pridružili su se ovoj gomili - zametku ove mlade religije. Nije dugo trebalo da se „kucanje duha" raširi po cehm Sjedinjenim Državama, Evropi i Britaniji. Ovo je predstavljalo genezu spiritualizma - pokreta izgradenog oko psihičkih sposobnosti dve maloletnice. Njegov brz uspon predstavlja prirodan kuriozitet. Prva okupljanja koja su se održavala u salonima bila su u naučnom duhu. Ljudi su se trudiU da provere tvrdnje o psihičkoj vezi sa umrlima na seansama. Oni koji su imali u tome uspeha, udružili su su se sa ostahm grupama i stalnim društvima i počele su da se razvijaju razne crkve. Godine 1851tri profesora sa Univerziteta u Bafalu u državi Njujork, objavila su da je njihovo istraživanje aktivnosti sestara Foks otkrilo da su upotrebljene prevarantske metode da bi se stvoriU zvuci kucanja duha. Kao dokaz naveli su pokretanje zgloba kolena i iskreno priznanje Kejt da je pucketala nožnim palcima. Ali, ovo nije nikako pomutilo reputaciju sestara Foks ili uzdrmalo razvoj spirituaUzma. Spiritualizam je obuhvatio i druge fenomene osim kucanja duha. Najčešći od njih bila je telekineza - paranormalno pomeranje objekata, uključujući nameštaj. Povremeno su mogle da se vide ruke kako pomeraju objekte, stvarajući ektoplazmu. Primećivana su bića stvorena od ovakve materije i mogla su da razgovaraju sa prisutnima. Takode su postojali medijumi „direktnog glasa". Ovde se bestelesni glas umrlog mogao čuti u sobi za seansu. Muzički instrumenti bi sami svirali i kretali se oko onih koji su sedeli. „Duhovni vodiči" su postali aktuelni. Obično duhovi umrle dece ili Indijanaca pruzimaH su kontrolu nad medijumom. Dok se medijum nalazio u transu vodič bi se nadnosio nad telo i koristio glasne žice. Mnogi od sistema komuniciranja sa umrlima koji su biH tada razvijeni i danas se upotrebljavaju, mada sa manje pompe. Način na koji ovi mediji rade biće opisani u ovom poglavlju kasnije.

Spiritualizam u Britaniji Spiritualistički pokret započeo je svoj razvoj u Velikoj Britaniji 1852. godine kada je američki medijum po imenu gda Hejden učestvovala na turneji sa serijom predavanja. Naglo je zavladalo ludilo kada su i drugi mediji krenuli njenim stopama. U to vreme nastaH su mnogi „kućni krugovi", okupljanje prijatelja zainteresovanih za eksperimentisanje, ili

pristalica privučenih pojedinim medijima. Sezdesetih godina XIX veka ovi krugovi postali su više formalizovani i rasprostranjeniji. Nove organizacije širile su se iz dva centra - Londona i Kiglija u Jorkširu. Medutim, za razliku od Londona, pokret je imao velikog uspeha u Jorkširu i Lankaširu. Prva nacionalna organizacija pojavila se 1865. u Darlingtonu. Britansko udruženje naprednih spiritualista predstavljalo je prvi pokušaj da se ovaj pokret definiše kao jedna nezavisna religija, ali mnogi konzervativni spiritualisti doprineli su njegovom padu, svojim napadima zbog njegovog „antihrišćanskog karaktera", i ono se konačno ugasilo posle tri godine. Godine 1873. učinjen je dalji pokušaj osnivanja nacionalne organizacije, ali Britansko nacionalno udruženje bilo je takode primorano da dobrim delom smanji svoje ambicije. Bilo je malo interesovanja van Londonai 1873. godine ponovo je osnovano kao Savez londonskih spiritualista. U drugim delovima zemlje udruženja su se sjedinjavala i formirala oblasne organizacije. Prva je bila Lankaširska organizacija koja se pojavila 1875. godine. Do 1912. godine bilo je petnaestak takvih organizacija. Tek 1890. konačno je bila osnovana prva uspešna nacionalna organizacija. Oko 1896. Nacionalni savez spirituaUsta privukao je pedeset i osam udruženja, uglavnom sa severa. Godine 1912. ta organizacija je bila rekonstituisana kao Nacionalna unija spiritualista da bi dobila legalan status. Nalazeći se sada na čvrstim nogama, pokret se stabiUzovao i jačao, posebno u periodu između dva rata. Uprkos kritikama i stalnim optužbama za prevare, nije bilo nestašice medija ili prvaka udruženja. Naučnici ser OUver Lodž, ser ViUjem Kruks i ser ViUjem Baret; ser Artur Konan Dojl, autor ŠERLOKA HOLMSA, pisac Viktor Igo i Henen Svafer, izdavač časopisa PIPL, biU su aktivni zagovornici spiritualizma. Godine 1916. Lodž je objavio knjigu REJMOND koja je govorila o komunikacijama sa njegovim sinom koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. Ser Artur Konan Dojl Konan Dojl obavljao je lekarsku praksu u mestu Sautsi sve dok je nije napustio zbog slave koju mu je doneo književni rad. Njegovo zanimanje za paranormalno trajalo je skoro pola veka i poslednjih dvanaest godina života posvetio je afirmisanju spiritualizma. Uveo ga je u književnost u značajnoj meri i održavao mnoge seanse u svom domu sa ledi Dojl nastupajući kao medijum. Poruke iz zagrobnog života prevodio je njegov arapski vodič Fineas. Dojlov sin Kingsli umro je odmah po završetku rata od kombinacije upale pluća i ratnih rana. U svojoj knjizi USPOMENE I AVANTURE, njegov otac opisuje kako je godinu dana kasnije posetio jedan medijum u Velsu gde je čuo glas svoga sina koji je komumcirao s njim o stvarima koje su toj ženi medijumu bile nepoznate. Dok je bio na jednoj seansi sa drugačijim medijumom, Konan Dojl je video svoju majku i nećaku „tako jasno kao nikad u svom životu". Dva druga svedoka potvrdila su ovo otelotvorenje. Tokom godina Konan Dojl je razvio jedno jednostavno, neki bi mogU reći naivno, verovanje u uslove zagrobnog života. Ova filozofija zasnivala se na njegovim psihičkim iskustvima i dokumentovanim porukama dobijenim preko medija. Po Konanu Dojlu, u zagrobnom životu postoji nivelisanje izvan vremena. Oni koji koji su umrU stari, postaju opet mladi, a oni koji su bili mladi u trenutku smrti odrastaju. Svako ima oko dvadeset i pet godina. Zašto fizička starost ima važnost u zagrobnom životu nije jasno, mada je ovaj koncept prihvatio ogroman broj medija. Mnogi mediji veruju da duhovi odrastaju. Bebe, na primer, rastu do dvadesete godine ubrzano. Treba im samo godinu ih dve da to postignu. Doris Stouks tvrdo je verovala u ovaj koncept vremena i uzrasta. Konan Dojl, pristalica Darvinove teorije evolucije, doveo je ovu logiku na parapsihološki nivo. Razvio je teoriju spiritualne evolucije. U zagrobnom životu postojale su serije stepeni, sfera koje su umrh nastanjivaU prema svom ponašanju na Zemlji. Kada im se jednom odredi mesto, oni mogu da teže drugim, višim sferama. Sve ovo suviše podseća na fundamentalna verovanja koja postoje u okviru drugih reUgija v. glavu 1. Ipak, za spiritualizam se jasno vidi - uprkos njegovim naučnim ili, kako su neki rekli, kvazinaučnim pretenzijama - da se razvijao kao religija iz ovog začetka.

Religija spiritualizma Nastupanje ere visokih tehnologija nagnalo je mnoge Ijude da odustanu od hrišćanstva prostupajući nekoj religiji koja je primerenija vremenu. Hrišćanstvo je, izgleda, izgubilo korak s vremenom gde stvari treba da se proveravaju i vrednuju na osnovu dokaza - a ne da se jednostavno prihvataju kao neko maglovito „verovanje". Spiritualizam nekako povezuje staro i novo. Imao je fundamentalnu postavku kao i većina religija - verovanje u zagrobni život - ali i više od toga, predstavljao je materijalne dokaze koji su se mogli naučno proveriti. Kao reHgija bio je zasnovan na filozofijama koje su objašnjavali umrli, što je često bilo puno protivrečnosti. Obred je, takode, odigrao svoju ulogu. Udruženja su se pretvarala u crkve sa čitanjem Biblije, molitvama i pevanjem himni. Za ovo se veruje da je stvaralo potrebnu atmosferu pogodnu za stupanje u vezu sa zagrobnim životom, a takode stvaralo psihičku prepreku za prikazivanje zHh bića. Ovo nije impresioniralo hrišćansku Crkvu koja je žestoko zastupala stav da BibUja zabranjuje komunikaciju sa mrtvima. Pomenuti duhovi mrtvih nisu bili ništa drugo nego demonska bića, koja su izlazila pred zavedene Ijude i porobljavala ih u ime Satane. Poslednjih godina Crkva je donekle ublažila svoj stav, mada savremeni hrišćanski fundamentalistički pokret još govori žestokim izrazima osude. Poslednje neosnovane tvrdnje o zloupotrebi satanskih obreda, prvi put došle su u javnost preko fundamentalističkog pokreta. Godine 1928. Konan Dojl pokušao je da pohrišćani spi

ritualizam, ali nije uspo. Medijum Vinifred Mojs imar. je više uspeha kada je osnovala Svetsku hrišćansku hgu spirituahsta 1931. godine. Četiri godine kasnije imala je 580 pridruženih crkava. Spirituahstički pokret nije trpeo napade samo od drugih stabilnije organizovanih rehgija, medija i profesionalnih skeptika, nego i zakonske pretnje. Godine 1945, zbog zakonske prinude bila je zatvorena Spirituahstička crkva u mestu Redhil u Sariju. Takvi napadi bih su zasnovani na Zakonu protiv veštica iz 1736. godine. Iste godine kontroverzni škotski medijum Helen Dankan postala je poslednja osoba koja je osudena po ovom zakonu. Ovo je bilo objavljeno u novinama pod naslovom SUĐENJE STOLECA. Ovaj zakonski akt zamenjen je Zakonom protiv prevarantskih medija 1951. godine. Sada je teret bio prebačen na podnosioca žalbe da je izvršena namerna prevara. Mada ne postoji neka tapija ih bibhja kod spirituahsta, postoji jedna knjiga koja se zove SPIRITUALISTIČKE POUKE izvedena od samostalnih spisa v. glavu 4 prečasnog Vihjema Stejntona Mozesa. Uopšte, spirituahsti se slažu da se svemir sastoji od sedam nivoa postojanja, gde je fizičko postojanje najniži nivo. Posle smrti većina duša putuje na prvi nivo poznat kao Letnja zemlja. Shčna je Zemlji, sem što tu nema patnji. Ovde duše mogu da teže ka višim nivoima. One koje dosegnu sedmi nivo sjedinjuju se sa Bogom. Većina spiritualista upravlja se prema „Sedam principa": ♦ Očinstvo Gospoda Boga ♦ Bratstvo čoveka; ♦ Sjedinjenje duhova i službe andela; ♦ Večno postojanje Ijudske duše; ♦ Lična odgovornost; ♦ Naknada i kazna za sva učinjena dobra i zla dela na Zemlji; ♦ Večni napredak otvoren za svaku Ijudsku dušu.

Širenje spiritualizma Spiritualizam je preskočio granice Sjedinjenih Dražava i Britanije pedesetih godina ovoga veka i raširio se prvo po Evropi. Najznačajnije je bilo njegovo prenošenje u Južnu Ameriku. Ovo se moglo pripisati jednom čoveku koji nije bio ni Amerikanac ni Britanac. Francuski lekar IpoUt Leon Denizar Revel psihički je bio obavešten da je u prethodnoj inkarnaciji bio druid po imenu Alen Kardek. Promenio je svoje ime u Kardek i postao je plodan pisac. Njegove knjige, koje nigde nisu imale produ, postale su veoma tražene u Brazilu. Brazilci su opremili Kardeku duhovne hramove gde su mediji pokušavaU da pomognu zbunjenim dušama tek preminuHh osoba. Godine 1957. brazilska vlada zvanično je odobrila religiju i to propratila štampanjem Kardekovog portreta na pet miUona poštanskih maraka.

Medijumi Dokazi za spiritualizam leže u medijumima. Oni su fokus, a preko njih se razvija glavna postavka ove religije -čvrsto, nepokolebljivo verovanje u zagrobni život. Dokazi za to stoje ili se ruše sa njima.

Gđa Leonora Pajper Amerikanka Leonora Pajper otkrila je svoje psihičke moći u svojim dvadesetim godinama, posle posete nekom iscelitelju zbog tumora. Postala je jedan od najviše ispitivanih medijuma u toku ranih godina psihičkog istraživanja, izme du 1885. i 1915. Psiholog Vilijem Džejms, osnivač Američkog društva za psihičl;o ispitivanje, mislio je da može da objasni njene moći ovozemaljskim terminima, ali je odustao ubeđen da ona „poseduje moć koja je već objašnjena". Njeni detalji o umrlim osobama bili su tako precizni da su unajmih privatne detektive da otkriju da h je ona ove informacije pribavljala prevarom. Nikada je nisu uhvatiU da vara, madaje Džejms uočio neke nepreciznosti, aponekad veliki nedostatak činjenica. Džejms ju je predstavio Ričardu Hodžsonu, koji je razotkrio već nekoUko prevarantskih medijuma. Hodžson je bio zaprepašćen kada mu je gda Pajper prenela nekoHko veoma Učnih informacija koje su se odnosile na neke njegove pokojne rodake. Testirao ju je sa nekoUko drugih subjekata i ona je dala sUčne rezultate. Kada je Hodžson umro, očigledno je komunicirao kroz nju preko automatskog pisanja. Gda Pajper umrla je 1950. u osamdeset i trećoj godini.

Danijel Danglas Houm Danijel Daglas Houm se rodio u Skotskoj 1833. i odseUo se u Ameriku kada je imao devet godina. U sedamnaestoj godini proganjala ga je aktivnost bučnog duha posle smrti njegove majke. Otkrivši da može da kontroUše ovaj fenomen, stekao je ugled kao psihički medijum. Napustio je Englesku 1855. godine i putovao po Evropi prikazujući svoje moći. Nikada nisu otkriveni bilo kakvi dokazi o trikovima tokom njegovih seansi, a ser ViUjem Kruks gaje detaljno ispitivao u svojoj laboratoriji.

Houm nije činio stvari polovično. Izvodio je predstave u dobro osvetljenim prostorijama, stvarajuči kucanja koja su se jasno čula, čineći da stolovi lebde, muzički instrumenti sami da sviraju, da se ruke duha materijaUzuju. Prisutni su, takode, mogU da osete kako ih nešto nevidljivo dodiru je ili povlači za odeću. Houm je, medutim, postao najpoznatiji po tome što je sam lebdeo u vazduhu pred mnogim svedocima. Najpoznatije od ovoga bilo je njegovo prividno lebdenje kroz jedan prozor i ponovni ulazak kroz drugi. Soba gde se izvodio ovaj fenomen bila je visoka nekoliko spratova, a ovome su prisustvovali Lord Eder, gospodar Lindzija i kapetan Vajn. Poslednjih godina ovaj priznati podvig podvrgnut je sumnjama. Očigledno nije potpuno izvesno u kojoj zgradi se sve to odigralo, mada se veruje da je to bilo u jednoj od dve. Izvan prozora jedne, uzan sims opasuje celu zgradu, navodeći neke Ijude da sumnjaju da je Houm, u stvari, hodao od jednog do drugog prozora.

Rudi i Vili Snajder Braća Snajder spadaju u nekolicinu medija koje su ozbiljno ispitivali. Rodeni su u Austriji početkom XX veka, a testirali su ih dvadesetih godina baron Albert fon ŠrenkNocing, nemački lekar i istraživač paranormalnog, kasnije dr Eugen Osti i jedna kontroverzna ličnost po imenu Hari Prajs. Vili je prvi ispoljio svoje psihičke moći; kada su one opadale Rudi je tada nastavljao. Rudi je radio u transu pod kontrolom izvesne Olge. Uz pomoć svog duhovnog partnera, Vili je mogao da pokreće predmete i da izaziva materijalizacije. U jednom ogledu koji je vodio dr Osti, Rudi je bio zamoIjen da pomera predmete koji su bili opasani infracrvenim zracima i bili povezani sa alarmom. Kada bi se probili zraci nekim predmetom ili rukom, zvonce bi zazvonilo, a kamera bi zabeležila prevaru. U nekoliko navrata, čulo se zvonce, mada, kako su kamere snimile, nije bilo moguće videti onoga koji pomera stvari. Ovo se poklapalo sa Olginim najavama da će ona „ući u polje zraka". I drugi istraživači su ponavljali ove oglede.

Doris Stouks Gda Stouks, koja je umrla 1987. godine, postala je dobro poznata kao sluhoviti medijum. Cak i kao dete iskusila je predznanje i „znala" stvari koje nisu pripadale opštem znanju; ali tek posle udaje njene psihičke moći su se pojačale. Tokom II svetskog rata u Spiritualističkoj crkvi su joj rekli da joj je muž poginuo u jednoj borbi. Vrativši se kući u stanju šoka, Doris je doživela iskustvo posetioca u svojoj spavaćoj sobi v. glavu 5 tokom koje se pojavio njen pokojni otac. Ubedio je da njen muž Džon nije mrtav i da će dobiti dokaz „na Božić". I zaista ga je dobila. Ministarstvo odbrane obavestilo ju je da njen muž Džon nije poginuo, mada je bio ranjen i zarobljen. Doris se proslavila sedamdesetih godina tokom pojavljivanja na Australijskoj televiziji, što je dovelo do prave poplave pisama i usijanja telefona u studiju. Pošto je njen ugled porastao, otvoreno je priznala da se poslužila prevarom u dva navrata. Glasovi duha su nakratko nestajali i nalazila bi se pred brojnom publikom nemajući šta da kaže. U jednom od ova dva navrata, napravila je zbrku pokušavajući da vara i na iznenadan povratak glasa, „Ramononov" ju je vratio na pravi put. Tokom osamdesetih bilo je objavljeno nekoliko biografija koje su, u stvari, pisali profesionalni pisci. Takav jedan saradnik bio je Majk Kidi koji je bio najavljivač i koji je sa svojom ženom i još jednim medijumom otišao na turneju da bi prikupio biografski materijal. Rekao nam je da je moguće pokupiti neke stvari od publike, nesvesno, preko jezika tela, ali je dodao: „Doris je izašla sa nekoliko veoma specifičnih činjenica o Ijudima. Bili smo u položaju da saznamo da nikako nije mogla da dode do ovih iriformacija varanjem."

Kit Čarls Medijum Kit Carls kanališe pretpostavljene psihičke nadarenosti na jedan poseban način. Rodio se u Brajtonu u Saseksu 22. avgusta 1950. i stupio u policiju kada mu je bilo sedamnaest godina i sada radi kao detektiv. Kit dopunjuje obiman i težak detektivski posao onim za šta veruje da su vidovnjačke moći. Ovo mu je pribavilo nadimak „Psiho pajkan". Po pitanju opstanka, Carls je dao komentar: „Tohko gluposti napisano je o životu posle smrti. Samozvani spirituahsti sami snose veći deo krivice što se većina gluposti vuče po štampi, Ne čudi što se mnogi Ijudi odnose prema tome kao običnoj besmishci." Carls veruje da mu to što ima psihičku moć pomaže da bude bolji pohcajac i da pohcijska obuka daje njegovom psihičkom talentu onu kritičku oštricu. Kao svi poznati medijumi on nabraja čuvene glumce i slavne filmske hčnosti koje mu se obraćaju za savete. Medutim, njegov glavni posao je u domenu otkrivanja zločina. U svojoj knjizi „Psiho pajkan" pisanoj zajedno sa Derekom Šafom, Čarls mnogo govori o tome kako gaje „duh" dovodio do počinilaca zločina. Ovo čitanje čini zanimljivim, ah kako tvrde mnogi mediji, anegdotskog je karaktera i bez nekih objektivnih dokaza. Njegove vizije „smrti" Lorda Lukana i Suzi Lemplaf tek treba da se dokažu.

PORUKE NOVOG DOBA

s su kanahsanje i Novo doba postale veoma važne teme. Ovo svakako ne predstavlja nesreću, ali stvorih su je duhovi u svetu iznad, koji su se udružih da prenesu ovu vitalnu poruku. Sada se otkriva na nivou intuicije mihona Ijudi koji reaguju na talas onoga za šta veruju da predstav Ija fundamentalnu istinu. Uspon ovog pokreta može se videti po karijeri kanaliste Rut Montgomeri, čije knjige se prodaju u milionskom tiražu širom sveta i koja je na mnogo načina iniciraia taj koncept. Rut je ranije radila veoma uspešno kao politički korespondent i pisala je o mnogim američkim predsednicima tokom svog službovanja u Vasmgtonu. Njeno bavljenje svetom psihe počelo je nenametljivo i imala je mnogo iskustava konvencionalnog tipa, otkrivaju; ći duhove umrlih i prenoseći poruke o njima. U svojoj knjizi sa Džoan Garland VESNIK NOVOG DOBA, Grafton, 1988. ona govori kako je, nakon što je čula za tragičnu smrt kćerke jednog poznanika, otišla do svoje pisaće mašine i stupila u vezu sa duhovnim vodičima putem automatskog pisanja. Devojka se izvinjavala zbog samoubistva, rečima koje su sadržavale nekoliko ključnih izraza kao kad se kaže adio umesto doviđenja. Ovo ništa nije značilo Rut - koja nije poznavala tu devojku - ali mnogo je značilo njenoj ožalošćenoj porodici. Posle pojačanog zanimanja na načine kao što je ovaj, Rut je upoznala jedan broj ključnih ličnosti sveta psihe kao što je medijum Artur Ford, a onda je napisala seriju najprodavanijih knjiga tokom šezdesetih godina. U ove se ubraja jedna od najozbiljnijih studija o reinkarnaciji OVDE I UBUDUCE i biografiju proslavljenog medijuma Džin Dikson DAR PREDSKAZANJA. Onda su se njene sposobnosti razvile do znatnog stepena, i tokom časova sa svojim prijateljem Arturom Fordom koji je „putovao", pridružila se grupi starijih andela predvodenim čovekom po imenu „Lili" koji je dnevno komunicirao sa Rut preko njene pisaće mašine. Na taj način počela je da šalje poruke univerzalne prirode. Ovde Ford nudi utiske Boga iz zagrobnog života. „Bog čini jezgro svemira od koga sve potiče. On je istina i energija. On je materija i duh... On je, takode, suština našeg bića." Kasnije su usmerene komunikacije počele da upozoravaju na drastične i nepovratne promene kasnih devedesetih godina; biće užasne u fizičkom smislu, ali će dovesti do zlatnog „Novog doba" kada počne XXI vek. Tokom osamdesetih i ranih devedesetih ove usmerene komunikacije preko Rut Montgomeri postale su specifičnije, počele su da nailaze na prijem kod drugih, koji su zauzvrat stvorili plodno tlo za životne promene i psihičko oporavljanje što je rezultiralo današnjim pokretom za Novo doba. Raširen je po celom svetu i ima mnogo voda, aH se fokusira na džepove „energije" za koje kažu da postoje širom planete. Jedan od njih nalazi se u Veseksu u bUzini kamenih gromada Stonhendž i Eberija u Viltširu. Ovde se odavno vidaju NLOsvetlosti; okupljaju se ezoterični mislioci; još od kraja sedamdesetih po baštama se vidaju tajanstvena kružna tela, delujući kao magnet za „vernike" iz celog sveta. Oni se vide kao „upozorenja" za nastupajuće promene na Zemlji ili kao jasne poruke iz sveta duhova na mnogo široj skali od pojavljivanja bučnih duhova i oseća se da daju znakove koje niko ne može da zanemaruje. Oni neumoljivo ispunjavaju odavno izrečena proročanstva usmerivača da će celi svet na svojim televizijskim ekranima videti te znakove koji će biti postavljeni na Zemlji. Sigurno je da način na koji su pokrenuli maštu čovečanstva u kasnim osamdesetim godinama predstavlja fenomen sam po sebi - da li je njihovo poreklo natprirodno ili nije? Drugi centar energije nalazi se na divno izvajanoj zemIji Arizone. Dugo prepoznavana kao svetilište Hopi Indijanaca, ova vrela zemlja izniče iz pustinje izmedu prikladno nazvanog grada Feniksa koji simbolizuje ponovno rodenje iz pepela i ogromne pukotine Grand Kanjona koji predstavlja parajuću pukotinu Zemlje koju predstojeća kataklizma treba da donese. Sada ovde egzistira cela zajednica Novog Doba i osnovala je grad po imenu Sedona, direktno ispod mesta gde, kako meštani kažu, jedan nevidljivi duhovni grad prenosi dole svoju moć. Komunikacije koje dolaze od brojnih usmerivača na ova ključna mesta preskaču granice medu medijima starih i onih koji stupaju u dodir sa NLO. Ovi pojedinci koji tvrde da stupaju u vezu sa vanplanetarnim bićima veoma su diskreditovani od „ozbiljnih" istraživača NLO koji ne veruju u povezanost svoje i fizičke realnosti. Medutim, Rut Montgomeri još jednom je trebalo da se suoči sa ovim. Godme 1979. njena knjiga STRANCI MEĐU NAMA govorila je o „uljezima", o tezi koju su čak i psiho krugovi smatrah neobičnom. Ona je, u stvari, bila nadmoćno logična ako se o tome bolje razmisH. Rut potvrduje da je bila podstaknuta da istraži ovu stvar - tada kada joj ovaj izraz nije imao nikakvo značenje - u jednom pismu „obožavaoca", koje je trebalo njeni vodiči kasnije da objasne, i koje je, u stvari, napisao jedan uljez. Baš kao što jedan zao duh, za koga se veruje da je sposoban da „poseduje" Ijudsko biće, isterujući mu „dušu" napolje i preuzimajući mu telo, tako isto može da radi i dobar dirh, tvrdi Rut. Jedan uljez je veoma uznapredovalo biće koje je steklo pravo da se ne mora reinkarnirati kao beba, već direktno da preuzme telo odraslog čija duša pristaje na takvo posedovanje. Uljezi se dešavaju u situacijama gde neka osoba pati od iskustva bhzine smrti, ih pokušanog samoubistva iH pod nekim drugim okolnostima. Oni prolaze kroz teška iskušenja, očigledno kao „nova osoba". Ranije bi se ova primedba shvatala samo figurativno; sada mnogi Ijudi pretpostavIjaju je to biće bukvalno nova osoba zato što ju je uljez preuzeo. Ovi uljezi uvlače se u sve ključne položaje našeg društva da bi vodih svet posle katakhzme. Predsednik SAD 1992. ih 1996. biće jedan „uljez", tvrdi Rut. Biće osloboden stranačke poHtike i svoje pohtičke poglede staviće u korist cele zajednice. Prema Rut koja je besumnje usamljena medu prenosiocima znakove ove mračne katastrofe videćemo po učestahm zemljotresima i aktivnosti vulkana i drastične globalne khmatske promene. Zaista će se Zemlja „prevrnuti". Stvaranje naslaga leda na polovima pokreće ovaj fenomen svakih par stotina hiljada godina i ništa ga ne može sprečiti. Kada kohčina leda jednom prede izvestan prag, zemlja će se odmah prevrnuti i kroz nekohko sekundi promeniće svoj prepoznatljivi izgled. Polovi će se pomerati hiIjadama kilometara, ledeni delovi postaće vrele pustinje, a pustinje plodne ravnice.

Ovo se dešavalo i ranije, jer postoje neki znaci kod fosih nih ostataka koji nagoveštavaju sve što zbunjuje geologe. Zemljotresi i ogromni talasi phme potopiće cele države. Samo nekohko mesta biće bezbedno. To se ne odnosi na priobalna područja ih ostrva od kojih će većina nestati preko noći. Kahfornija, veći deo Engleske, cela Holandija i Japan i većina Havaja nalaze se medu mestima kojima je odredeno da budu zbrisana sa karte u veoma bhskoj budućnosti. S druge strane, Austrahja će se izdići i uznapredovati. Godine 1985. Rut Montgomeri nastavila je knjigom DOŠLJACI MEĐU NAMA koja govori da su mnogi od ovih uljeza u stvari duhovna bića sa Sirijusa, Arkturusa i iz drugih zvezdanih sistema. Oni stoje iza tajne NLO i planiraju da spasu nekohko Ijudi svojim svemirskim brodovima kada se katastrofa bude bhžila. Ovih nekohko srećnika biće zadržano u orbiti sve dok se pomeranje polova ne završi, zatim će ponovo biti vraćeni u zajednicu da bi se obezbedilo da Novo Doba stvoreno na ruševinama sveta bude mnogo prosvećenije nego ovo danas. Ova teza ima malo pristahca, ah neočekivan odjek. Povezuju je spone. Hopi Indijanci iz Arizone prepoznavali su prirodne cikluse prema radanju useva. Postoji čudna po dudarnost između poruka stranih bića i prenesenih poruka duhovnih bića. Jedna unutrašnja struja intuicije izgleda da se manifestuje na način na koji se razne ekološke iH humanitarne organizacije bore da spasu razorenu planetu. Takode je interesantno da je nekoHko istraživača paranormalnog dobilo „upozorenje" da se premeste sa engleske nizije na manje naseljena i planinska područja. Ovo je trend koji se ogleda u opštem pomeranju stanovništva. Prema našem saznanju, ovo se ne dešava zbog upozorenja Novog Doba o ogromnim potopima ih potonućima ostrva, ali razlog za takav pokret možda treba potražiti u psihičkim alarmima koji su ugradeni duboko unutar Ijudi. Danas postoji pogled medu istraživačima paranormalnog da je nauka već dokazala postojanje zagrobnog života, ali zvaničnici nisu voljni da to priznaju. Putujući predavači ispunjavali su auditorijume devedesetih godina tvrdnjom da je „nova fizika" stara 75 godina pokazala ovu istinu pre nekoliko godina, ali postoji zavera da se od javnosti sakrije užasna stvarnost koja stoji iza te istine. Ovo može da bude preterivanje, ali ima nekog opravdanja, jer vuče korene od prirode, kvantne mehanike za koju se smatra da je pogodila u pravu suštinu života na podatomskom nivou. Ovde se čestice duha radaju iz mora energije i nastavljaju da postoje dugo iza nestajanja iz polja normalne percepcije. Suštinu ovog saznanja čini osnovno shvatanje, koje je uobHčio Ajnštajn, da se energija ne može nikada uništiti. Potvrda koja je stigla od mnogih ogleda učvrstila je stav da sve što opažamo kao čvrstu materiju zaista predstavlja jednu masu pokretnih energetskih polja. Kao takvo, sve je u jednom smislu večno pošto polja energije moraju da se definišu prema fizici relativiteta i razbijanje fizičkih čestica atoma kada telo umre ne predstavlja stvari onakvima kakve jesu. Umesto toga subatomska energija koja tera ciglu u ciglu i osobu u osobu neizbežno nastavlja da.živi, čak i ako je nije moguće odmah primetiti našim Ijudskim čuUma. Tačno je da ovakav način gledanja na svemir ima mnogo zajedničkog sa konceptom spiritualista o tome šta se dešava nama „stvarnim" posle fizičke smrti. Takode je jasno da sve više naučnika smatra mogućim da „veruje u Boga" kao što veruje u svoje matematičke jednačine. Zaista se mora priznati da se ove dve stvari razilaze. Vrhunski naučnici pišu o ovoj temi isto tako temeljno kao što vrše svoja istraživanja. Neki veruju da će neko novo polje da se pojavi u XXI veku - ono koje objedinjuje filozofiju života i shvatanje njenog duhovnog značenja sa objektivnim posmatranjem fizičkih eksperimanata. Ako je to tako, onda naučna podrška životu posle smrti mogla bi da predstoji u ne tako dalekoj budućnosti. Možda će vreme dokazati da staro i novo govore istom jezikom.

ŠTA MEDIJUMI ČINE Medijumi vide sami sebe kao radio prijemnike podešene na posebnu frekvenciju koji prenose informacije iz zagrobnog života. U opštem smislu dele se na dve vrste -„mentalne" i „fizičke" medijume. Mentalni medijumi koriste ekstra osetljive moći koje omogućavaju održavanje duhovnih komunikacija. Oni primaju mentalne utiske od umrlih osoba koje zatim pokušavaju da protumače živima. Ovi utisci mogu da se primaju „auditivno", glasovi duhova mogu da se jasno „čuju"; ili „vidovnjački", mogu da se osete ili vide. Ponekad ove komunikacije mogu da poprime formu automatskog pisanja i crtanja v. glavu 4. Mentainih medija ima mnogo više nego fizičkih. Kontakt sa mrtvima može da se odigra u toku normalnog budenja, kao u slučaju Doris Kolins v. niže i Doris Stouks, ili u stanju promenjene svesti. Ovaj potonji može se postići zurenjem u jedan predmet kao što je čaša vode ili staklena kugla. Ponekad je potreban i hipnotizer. Medijumi za vreme dubokog transa često pokazuju da ih opseda duh. Biće se oglašava koristed glasne žice medijuma; glas, izraz lica i pokreti bivaju shčni onim koji pripadaju umrHma koji su u posedu tela medijuma. Fizički medijumi preovladavah su sve do sredine XX veka, ah od tada su se povukh. Ovde se medijum ponaša kao kanal za prenošenje psihokinetičkih efekata koje šalju umrh. Ovo može da uzme formu lebdenja predmeta i osoba, samostalnog sviranja muzičkih instrumenata i bestelesnih glasova. Sami umrh mogu se prikazati povremeno obhkovanjem supstancije koja se zove „ektoplazma" i izbija iz tela medijuma.

Savremeni medijum i njegov zanat

Doris Kohns je jedan od najpoznatijih medijuma na svetu. Ona redovno puni pozorišta svojim predstavama, tokom kojih tvrdi da oscvaruje vezu sa duhovnim bićima i prenosi poruke za pubhku. Rekla nam je kako je imala tu moć: „Tako sam rodena da ništa drugo nisam znala u životu... Vidim, osećam, osećam dodir i čujem, a to svi masovno imaju." Kao Doris Stouk i druge vrhunske medijume, i nju su optuživah za varanje. Skeptici, pa čak i ozbiljni aH oprezni istraživači, govorih su o priznanjima pubhke sastavljene od pozvanih gostiju. Oni tvrde da su u nekim momentima što nismo utvrdih kod Doris Kohns zvanice sedele u prvim redovima kojima je tada medijum prilazio i postizao „spontan" i „zaprepašćujući" uspeh. U stvari, medijum je već imao neko neizrečeno predznanje o Ijudima koji su tamo sedeh. Toga dana kada smo razgovarah sa Doris Kolins, jedan ugledni britanski list objavio je sasvim slične tvrdnje o njenom radu. Zamolili smo je za komentar i ona je odlučno odbila ove neosnovane tvrdnje: Ja treba da istražujem prošlost Ijudi. Treba da gledam po telefonskim imenicima kako bi našla pojedince da ih pozivam na predstave. Dakle, ja držim četrdeset i tri sastanka u šest nedelja tokom ove sadašnje turneje, a zatim idem u grad i radim istog dana. Nikada ne gledam imenike i ne znam nikoga u tom gradu, tako da ne znam kako sve to da se postigne. Mislim da je to sve skupa smešno. Uopšte nikoga ne poznajem iz svoje pubHke. Nikada ne postavljam pitanja. Idem pravo ka osobi kojoj me duhovi vode. Neko ih kasnije obično pita: Poznajete li Doris Kohns? Da li ste je ikada upoznali?, a oni kažu: Ne. Može U se proveriti informacija koju ste dobih? A oni kažu da ne mogu." Doris veruje da zagrobni život sadrži jedan svet koji smo napraviU za sebe našim deUma na ovom svetu. PitaH smo da H verovanje u opstanak - ako se ikada prihvati kao činjenica - ne može da deluje kao signal za sve zle Ijude na svetu da čine užasne zločine na tlu gde to nije važno zato što niko nikada nije stvarno mrtav? „Naravno da je važno", nepokolebljivo je odgovorila. „Mi prolazimo u stanje za koje imamo razumevanje. Ljudi koji čine strašne stvari prolaze stanje koje dobro shvataju. Mora da je užasno. Možete h da zamishte stanje kroz koje je prošao Hitler? Vidite, mi ne idemo u Pakao, nego stvaramo svoj vlastiti Pakao na način na koji smo upotrebiH nadarenost koja nam je data." Ovo je odgovor koji medijumi često daju i pitamo se da H on možda prikriva glavnu suštinu. Ako je ovaj stav o zagrobnom životu tačan, onda možda objašnjava zašto svi mi svesno ne znamo tu činjenicu - skinuće deo tereta sa nas svakodnevnim izborom dela, što ne mora da bude deo bilo kakvog kosmičkog plana. Naravno, ako je to istina. onda će potraga za dokazom opstanka zauvek biti osudena na neuspeh. Takav dokaz bio bi kontraproduktivan za način na koji svemir funkcioniše. Jednostavno nam može dopustiti samo delić osećanja izmučenosti koji će krajem dana uvek zavisiti od našeg verovanja. Ovo može da nagovesti istinu, ali nikad da uspostavi život posle smrti sa potpunom sigurnošću.

Nestala sestra Doris Kolins ponudila nam je jedan od najvažnijih dokaza do koga je došla tokom svoga rada. To je složena priča čija suština je sledeća: Godine 1985. jedan poznati novinar došao je na jednu od njenih seansi bez njenog znanja. Kasnije su se sastali uz čaj i ona mu je rekla da ima jednu poruku od njegovih roditelja koji su joj došli kao duhovi. Potvrdio je da su oboje umrU. Poruka je glasila da on ima sestru, što je porekao. Doris mu je rekla: „Vaša majka kaže da je to privatna porodična stvar. Ona mi kaže: On ima sestru i njegov otac želi da se čuje s njim." Novinar je uporno tvrdio da ne zna ni za kakvu sestru, aU kasnije mu je sinula pomisao da se ona možda nalazi u AustraUji - nešto što on nije mogao da proveri. Kasnije je crebalo da da Doris za pravo u svom članku i da prizna da je pogrešio. Zaista je imao polusescru. Rodila ju je druga majka iz avancure sa njegovim ocem. Ta žena se udala i zaista odseHla u Australiju. On je to utvrdio tragajući po porodičnom stablu. Nedugo posle susreta sa Doris, njegova sekretarica javila mu je telefonom da ima nejasno je koHko dugo jedno pismo od jedne žene iz AustraHje koja tvrdi da mu je sestra. Naravno da je bio zaprepašćen i odjurio je pravo u kancelariju da ga uzme. Žena je pisala kako je pratila njegovu karijeru i tek u poslednje vreme osetila je želju da stupi u vezu s njim. Od njega je zavisilo da li će joj odgovoriti ili neće. Novinar je odmah telefonirao ženi i posle su se sastali. Počeo je da se razvija vrlo blizak odnos. Ovo zaista predstavlja izuzetnu priču koja se pokazuje kao impresivan dokaz opstanka posle smrti. Može, jasno, da se desi i to da postoji nekoliko dodatnih delova informacije koje nisu uključene u rezime, što može da utiče na vaše mišljenje. Prvo, čini se da kada se susreo sa Doris, novinar se već interesovao za traganje po svom rodoslovu i već utvrdio da je njegov otac imao dete iz druge veze. On o tome nije nikada govirio u porodici, ali ta činjenica bila je u pozadini njegove svesti i stoga je mogla biti uzeta telepatski, ako je Doris bila nadarena izuzetnom osetljivošću što se izgleda nazire iz njenog vidovnjačkog dara. Nije sporno da je pravi izvor ono što ona tvrdi da jeste - duh novinareve pokojne majke ili oca. Medutim, to više potvrduje još jednu opciju nego pomisao na prevaru. Pitali smo Doris Kohns da možda nije saznala o sestri pomoću nesvesne primene telepatije - čitanjem informacija iz novinareve svesti, a da toga nije bila svesna, a zatim razumljivo pretpostavljajući da ova poruka dolazi iz još jednog izvora. Bila je uporna: „Kako sam to mogla da saznam? Novinar baš ništa nije znao o svojoj sestri. Poruka je ponovo probudila sećanje o kome nije nikada govorio." Ah, ako je to postojalo kao sećanje onda je u njegovoj svesti postojao neki detalj koji je trebalo izdvojiti. Telepatija - ako je ima - ne mora da pruži potpuno objašnjenje, ah pod takvim okolnostima ne može se zanemarivati. Možda je još verovatnije daje to, kadaje novinar telefonirao svojoj dugo zaboravljenoj sestri i ona mu rekla da ima potrebu da mu piše,

bilo motivisano pohadanjem neke od seansi Doris Kohns u Austrahji gde se pojavila poruka verovatno od njenog oca! Naravno, Doris Kohns kaže da nikako nije mogla da zna ko je bila ta žena iz publike. Ona je bila samo jedna od stotina kojima je Doris morala da prenese poruke dok je sama putovala po Australiji. Savršeno je moguće da su bestelesni roditelji ovo dvoje Ijudi stvorili mentalnu vezu preko Doris sa razdvojenim polubratom i polusestrom. Zatim, suptilnim psihičkim pritiscima upravljenim u umove toga para, bili su sigurni da se ovo dvoje sastalo. Na kraju ne možemo da utvrdimo istinitost ovoga dogadaja pretpostavljajući ne vidimo zašto ne da su sve strane bile potpuno iskrene u onome što su govorile, a ova priča još ne uspeva da dokaže opstajanje posle smrti. Skeptici će uvek tražiti racionalnije opcije kojima - u ovom slučaju kao i mnogim drugim - nikada ne može da se potpuno vlada.

EKTOPLAZMA Ovo je beličasta supstanca koja se obično izdvaja iz prirodnih sastojaka tela medijuma, kao što su genitalije, grudi, pupak, uši i oči - mada to nije uvek slučaj. Medijum Eva C. stvorila je ovu materiju iz palca. Ektoplazma je karakteristična za fizičke medijume koji su izvodili predstave u XIX i prvoj plovini XX veka, ali pošto se ova vrsta medija proredila, onda su izveštaji o ektoplazmi skoro nestali. Ektoplazma se opisivala kao živa i osetljiva na dodir i svetlost, kada se mogla naglo vratiti u telo medijuma i izazvati bol. Različito opisivana da ima mekoću muslina, tečna ili gusta, ona je uvek hladna, blago svetla, sa karakterističnim mirisom. Nasuprot brojnim svedocima i slikama medijuma kako stvaraju ovu materiju, njena autentičnost još nije potvrdena. Jedini dokumentovani dogadaj o naučnom ispitivanju ektoplazme desio se na Tehnološkom Institutu u Masačusetsu. Njen sastav bio je objavljen kao „kalcijum,- natrijum, voda, hlor, bela krvna zrnca, epitelne ćelije i sveže mrlje krvi." Istraživač dr V. J. Kroford, predavač na Mašinskom fakultetu na Univerzitetu u Belfastu, dokazao je radeći sa medijumom Ketlin Goliger da se ektoplazma stvara na neki način izdvajanjem iz tela medijuma. Nakon što je proizvela ektoplazmu, telesna težina Goligerove smanjila se u odnosu na težinu koju je imala pre demonstracije. Kroford je, takode, pokazao da se težina stola koji je on video kako lebdi istovremeno prenela na medijum. Ektoplazma se zamišlja kao neka vrsta natprirodne gline za modeliranje. Kada je jednom stvorena, duhovi je koriste da bi se prikazivali u našem svetu. Ova manifestacija može da bude u formi lica, ruke ili, veoma retko, potpune figure. Mada je u to teško verovati, nekoliko veoma iskrenih svedoka ubedeno je da su se suočili sa figurom pokojnog rodaka ili bliskog prijatelja. Sledeća priča ilustruje ovaj fenomen.

Povratak iz rata Profesionalni umetnik Henri Tomson imao je jedno bizarno iskustvo 1956. godine, koje ima svoje korene iz II svetskog rata. Tokom rata Henri je bio narednik u Osmoj armiji u Severnoj Africi i tada se sprijateljio sa mladićem po imenu Alfi Hol. Alfi je bio veoma omiljen kod svojih drugova i Henri ga je opisao kao „prihčno dobrog momka, skoro kao brata". Bili su na maršu kroz El Fajum u severnom Egiptu, ćaskajući, kada je iznenada odjeknula eksplozija. Kaplar Alfred Hol nagazio je na minu i bio raznesen u paramparčad. Henri nikako nije mogao da zamisli da će se ponovo sresti za manje od dvanaest godina. Godine 1956. Henri i njegova žena, inače medijum, preselili su se u Blekpul. Henri se, takode zanimao za psihička iskustva, ali je uvek tražio logička objašnjenja. Kada je čuo da fizički medijum Džimi Gardner ima predstavu u gradu, odlučio je da je poseti iz čiste radoznalosti. Gardner je bio čuven po tome da može da materijalizuje duhove u savremeni oblik. Mesto dogadaja bila je neka sobica iznad jedne radnje, a cena ulaznice taman je pokrivala troškove medijuma. Henri je bio jedan od četrnaestoro koji su činili publiku. Gardner je stigao tako ubogaljen od artritisa da je jedva mogao da sastavi par nesigurnih koraka. S teškom mukom su njegovi pomagači popeli njega i invalidsku stolicu uz stepenice. Medijum je bio odguran u jedan ugao, a oko njega je navučena crna zavesa da bi se zaustavilo oticanje ektoplazme pre nego što se oblikuje. Henri Tomson bio je zaprepašćen onim što se dogodilo te večeri. U sobi se obrazovalo šestsedam figura dece i žena koje su prisutni u sobi prepoznavali. Nisu bile nimalo eterične, već su izgledale kao normalna bića od krvi i mesa koja su razgovarala. Tada je Henrija čekalo još veće iznenadenje. Odjednom je kovrdžava prilika narednika Alfija izašla iza zavese. Još izgledajući kao dvadesetdvogodišnjak, ovaj uniformisani „čovek" prišao je Henriju i pružio mu ruku. Njegov stari prijatelj ju je prihvatio i osetio da je topla. Sledećih nekoliko minuta njih dvojica provela su ćaskajući o vojničkom životu. Alfi ga je podsetio na nekoliko stvari koje je čak i Henri zaboravio. Na kraju mu je Alfi rekao da se oseća srećnim tamo gde se nalazi i okrenuo se da ode. Kako se približavao zavesi njegov oblik postajao je nejasan i providan, a zatim je potpuno nestao.

DUHOVNI VODIČI

Kao što smo videH, većina medijuma ne komunicira neposredno sa mrtvima, već rade posredstvom vodiča duha ih „kontrole". Ovo posebno važi za medijume u transu koji dopuštaju ovoj kontroli da im preuzme telo. Taj feno men, kao i sam rad medijuma, nisu nišca novo. Biblijsku vešticu iz Endora opsedao je jedan sUčan duh a rane hrišćane Đavo. Fenomen kontrole susreće se kako kod Indijanaca tako i kod kineskih mudraca i arapskih lekara za koje se smatra da predstavljaju bića uzvišenog duha. Odgovarajući na pitanja o svom životu neki od njih pravili su najprostije materijalne greške. Većina medijuma ima jednog duhovnog vodiča, a neki mogu imati i više njih. Uloga duhovnih vodiča je da osiguraju povoljno stanje medijuma, a uz to da deluju kao posrednici prilikom određivanja broja duhova sa kojima pokušavaju da komuniciraju. Katkad poneki nestašni duh može da upadne sa informacijom za nekoga ko ne prisustvuje seansi. Ponekad mu duhovni vodič dozvoli da preuzme telo medijuma koji potom usvaja govor i pokrete ovog nezvanog pokojnika. Evo kako nam šaman Majkl Bromli opisuje svoj odnos sa svojim duhovnim vodičem.

Keltski šaman Majkl Bromli je kekski šaman kbji je proveo sedam godina u Americi radeći sa Indijancima. Reč „šaman" veoma je stara i potiče iz Sibira, mada se obično vezuje za indijanskog vrača. Veoma je verovatno da je ovo povezano sa seobom iz Sibira u Severnu Ameriku preko Beringovog prolaza u vreme kada je led spajao dva kopna. Samanizam se zasniva na prastarom verovanju da postoje mnogi nivoi „duha" i u duhovnoj sferi i na Zemlji. Sirom sveta postoje šamani koji su uglavnom iscelitelji i učitelji. Majkl je radio sa mentalno zaostalom decom, a tvrdi daje izlečio i jednu ženu od multiple skleroze. On nije oduvek bio šaman. Pre dvadeset godina nije bio ni svestan da ima psihičke moći. „Radio sam za naftnu kompaniju. Jedan od mojih kolega penzionisao se i otišao na lečenje u jedan spiritualni centar. Pozvali su i mene, ali sam posle nekoliko nedelja boravka odustao. Medutim, kao što obično biva, pobedila je radoznalost i ja sam nastavio da dolazim. Jedan medijum mi je rekao da posedujem psihičku moć i da sam iscelitelj. Mislio sam da su uvrnuti i nisam više hteo da imam nikakva posla s njima, ali sam se već sledeće godine vratio. Drugi medijum mi je rekao stvari koje sam već znao. Pomislio sam: Kako se to postiže? Odlučio sam da to saznam i upisao se na kurs o spiritualizmu. Konačno sam osnovao svoju grupu koja se od tada širi." Pre nego što je postao profesionalac, Majkl je imao bogatu i raznoliku karijeru. „Moj život je veoma ličio na ciganski - lutao sam po svetu upijajud sve u sebe. Odgojen sam kao hrišćanin, ali sam do spiritualizma dospeo preko islama i budizma." Nekoliko medijuma mu je reklo da je njegov duhovni vodič Indijanac. Jedan od njih, psihoartist Koral Poldž v. glavu 4 čak je i naslikao ovo biće pastelnim bojama. U početku je Majkl bio sumnjičav. „Naravno da svaki medijum treba da ima svog indijanskog duhovnog vodiča!" Nije bio impresioniran tom slikom. „Očekovao sam veličanstvenu perjanicu, ali on je naglavi imao samo dva zataknuta pera." Koral Poldž mu je rekao da se taj Indijanac zvao Veliki Orao. „Veliki Orao i ja smo izgradili jaku vezu. Jednoga dana rekao mi je da želi da se vrati u svoju otadžbinu. Rekao sam: Pa lepo, idi onda! Uzvratio je: Ne razumeš - ti treba da podeš sa mnom. Sledećih nedelja stekle su se mnoge okolnosti, te sam otputovao u Ameriku s namerom da tamo provedem dva meseca. Uspostavio sam najneobičnije kontakte i umesto dva meseca ostao sedam godina!" Dok je radio u Los Andelesu upoznao je vračeve Cejena, Lakota, Potavatomi i Čumaš Indijanaca. Posebno je radio sa Volasom Crnim Jelenom i njegovim usvojenim sinom, vračem Potavatomi Indijanaca Donom Perotom. Volas je Lakota Indijanac i voda indijanskih zajednica. Majkl ih je uveo u „kristalnu svest" - ideju da su kristali moćna životna sila u njihovom vlastitom životu. Tokom prvih sastanaka pitao ih je za značenje imena Veliki Orao. RekH su mu da orao znači snagu i odlučnost, a „veUki" na indijanskom jeziku znači „sveti". Takode su mu rekli da orao ima po jedno moćno pero na vrhu svakog krila. „Ovo me je konačno ubedilo i znao sam da moj indijanski duhovni vodič nije bio proizvod mašte." Nakon izvesnog vremena Indijanci su ga pitali šta on predstavlja. „Rekao sam: Covek sa psihičim moćima. Na ponovljeno pitanje dao sam isti odgovor. Ovoga puta oni rekoše: Zašto ne ukažeš čast svom duhu i ne proglasiš se šamanom jer ti to zaista jesi." Rekao je da je Britanac pa kako onda da bude šaman. Ali, posle dve godine meditiranja o ovom problemu i spoznaje njegove suštine prihvatio je da bude šaman. „Osećao sam se veoma počašćenim", rekao je: „Indijanci rade sa moćima ptica i životinja. Koristim šamansku odoru, štap i bubanj čijim vibracijama ostvarujem komunikaciju sa duhovima."

MIŠLJENJE JEDNOG PSIHOLOGA i psiholozi napominju da ponovno vraćanje na nedokazane psihološke moći uopšte nije potrebno. Kažu da medijumi koriste obične principe Ijudskog ponašanja da bi od svojih klijenata izmamili informacije kojih ovi nisu svesni. Verovanje medijuma da se nalaze u vezi sa mrtvima samo je fantazija koja ponovo oživljava spiritualističku dog

mu i odgovornost za poruke prebacuje na druge. Ovo nije neuobičajen psihološki proces. Istina je, na primer, da se može primeniti na takozvane prenosioce, prostorne i vremenske medijume koji obično primaju jezik i uopštene poruke preko umova vanzemaljaca. Baš kao što medijumi često imaju duhovne vodiče egzotičnih rasa sa čudnim i teško izgovorljivim imenima, prenosioci bestelesno komuniciraju sa stranim bićima koja nose neverovatna imena - Zukan i Maksimus, pa izgleda kao da potiču iz petparačkih naučnofantastičnih časopisa iz četrdesetih godina. Malo iznenaduje da ove paralele sugerišu psiholozima da i jedni i drugi pripadaju istom fenomenu, ali da se različito tumače. Evo tipične poruke koje se pripisuje biću po imenu Markus: „Svet se nalazi u procesu duhovne revolucije. Kosmičkom poretku neophodno je pročišćenje". Da li nam možete red je li to govor višeg duha iz Letnje zemlje ili nekog stranog bića koje kruži orbitom u NLO? Izgleda da je ovo potonje ali, istini za volju, može da bude oboje i to predstavlja problem. Profesor Alen Smiters je psiholog na Univerzitetu u Mančesteru. Nakon proučavanja nekoliko medijuma tokom njihovog rada rekao nam je: „Medijumi nam mogu ispričati jako mnogo o Ijudskoj svesti. Ono što se čini da izranja je delić nas koji poznajemo i predstavlja samo mali deo funkcija našeg mozga, a direktno je povezano sa govornim centrima. Zbog toga što je naša samosvest samo mali deo našeg mozga, jedan broj stvari ulazi u njega što nas iznenaduje, a neke od njih prečišćene prodiru u svest. Tako ponekad mislimo da poznajemo stvari koje nismo radili hladnokrvno i racionalno. Potrebne su nam priče da pokažu kako se dogadaju ove stvari. To je prirodna funkcija, ali nešto o čemu ne razmišljamo mnogo." Možemo gledati na „intuiciju" kao na objašnjenje za iz jave tipa „Znao sam da ćeš me zvati", ili možda da dirnemo u podsvesno u snovima da bismo rešili naučne zagonetke ili napisali književna remekdela. Ima mnogo primera za ovo, recimo otkriće oblika molekula benzina i pisanje dela DR DŽEKIL I MR HAJD. Mogli bismo ovo da pripišemo mitskom nekoj muzi, racionalnom transferu podataka iz našeg vlastitog „skladišta" ili duhovnom pokojnim naučnicima ili piscima koji slede svoj put. Suština nije u tome da je bilo koje od ovih tumačenja tačno, nego prosto da postoje i druga moguća tumačenja. Kada se osvrnete na mnoge dokaze spiritualista koji su neodoljivo privlačni, dolazite do zaključka da su oni namenjeni onima koji ih prihvataju kao stvar sudbine. Profesor Smiters nastavlja da objašnjava: „Postoji osnovno pravilo u psihologiji da nikada ne možemo da NE komuniciramo. Možemo da sedimo ukočeno i zurimo ispred sebe, ali sve vreme mi odajemo neke poruke. Neki Ijudi dobro čitaju knjige. Neki koji imaju psihičke moći stvarno dobro čitaju jezik tela. Oni čitaju druge Ijude veoma dobro mada toga nisu svesni. Tako oni govore uopšteno i neko može da sastavlja priče prema onome što medijumi kažu da ima neki smisao. Medijum predstavIja jedan opšti okvir u kome klijent prepoznaje odredeno specifično značenje." Kao ilustraciju, razmotrimo zamišljenu razmenu izmedu medijuma i publike. To što se često dešava je tipično. Medijum: „Imam jedno B. Biti ili Bil..." gleda uokolo Gledalac reagujući malo iznenadeno: „Bil, da, moj otac zvao se Bil." Medijum: fiksirajući ovu osobu: „Da, on šalje pozdrav. Niste očekivali da ću proći, zar ne?" Gledalac: smejući se: „Ne, nisam. Stara priča..." Medijum: „Vaš otac je bio težak čovek - ali kaže da je sada mekši." Gledalac: „Imate potpuno pravo. Mora da je tu sa vama." Skrećemo pažnju da navedeni medijum ima jedno B i da je ponudio i muško i žensko ime. U bilo kojoj publici čak i najmalobrojnijoj, neko bi verovatno razmišljao o „Bilu" ili „Biti". Cim neka osoba oda igru svojim očima, medijum nesvesno može da ih „uoči" i koristi male znakove u svojim odgovorima. Na primer, ovde u samo nekoliko rečenica gledalac je rekao medijumu da je Bil njegov otac, nabacujući da je bio pomalo sirov i tako dalje, nudeći deliće informacija koje medijum može nesvesno da apsorbuje i ugradi u dalje odgovore. Tako proces može da se nastavi. Ne mora da bude nikakvih trikova ili namernog varanja. Medijum može da veruje da oni primaju podatke od „Bila", gledaočevog pokojnog oca. Psiholozi bi rekli da oni prosto čitaju iz dogadaja... Ili da li je medijum zaista koristio ekstra osetljive sposobnosti? Jedan simpatični lankaširski medijum po imenu Toti, za koga smo potpuno uvereni da je bio iskren u svojim tvrdnjama, bio je zadivljujuće pošten u pogledu svojih iskustava i njenim posetama seansi sa drugim medijima. Dok ona veruje da predstavlja kanal kroz koji prolaze informacije, nekad tačno dekodirane, a ponekad pogrešno, ona prihvata nešto od onoga što kaže profesor Smiters: „Mnogo besmislica se govori o Bilu, Benu itd. Možete to da porvrdite - ali to ne mora ništa da znači. Medutim, postoje trenuci kada možete da kažete - Kako je to medijum saznao? Ne zanima me ko je medijum - poznat, nepoznat ili takozvani čuveni. Oni su onoliko dobri koliko i njihova poslednja poruka."

DOKAZ „PROTIV" a je spiritualizam popularizovao „kontakt sa mrtvima" pretvarajući to u zabavu, privukao je nekoliko tipova „izvodača". Bilo je iskrenih, iskreno prevarenih i sjajnih varalica. Verovanje da informacija koja ulazi u um dolazi iz oblasti gde borave mrtvi svakako predstavlja isto što i dokazivanje toga. Postoje drugi izvori iz kojih takvi „glasovi" možda dolaze i, mada nejasno, „čuju se" u svesti medijuma, a može se pogrešiti ako im se pripiše spoljašnje poreklo. Na primer, medijumi mogu imati psihički upliv u um gledaoca. Osoba u

društvu medijuma, u pozadini svoje svesti, neizbežno misli o umrlim Ijudima koje su on ili ona nekada poznavali i koji se mogu „pojaviti". Ako se umrli tada pojavljuje da „komunicira", nije H se možda pre desila komunikacija na relaciji medijum - gledalac, nego na liniji medijum - um iz nekog sveta posle smrti? Jedini način da se ovo prevaziđe jeste da se pribavi informacija koju gledalac ne zna niti ju je ikada znao. Prevaranti su videli mogućnost brze zarade i izvodili trikove zloupotrebljavajući osećanja gledalaca i nedavno ožalošćenih koji su tražili utehu i „dokaz" za život posle smrti. Bilo je mnogih skeptika koji su uspešno razotkrivali prevare medijuma, aU jedan od tragača za dokazom bio je opsenar i eskapolog Hari Hudini. Hudini, koji je stekao medunarodnu slavu početkom XX veka, toliko se bavio oslobadanjem iz zapečaćenih sanduka i komplikovano zabravljenih lanaca da su neki Ijudi mishli da se služio natprirodnim sredstvima. Jedan od njih bio je njegov prijatelj ser Artur Konan Dojl, koji je misUo da je Hudini prirodni medijum, sposoban da se dematerijaUzuje, a potom materijalizuje bilo gde. Hudini se zaista zanimao za spirituaUzam vrlo intenzivno, aU ipak, njegova istraživanja su se obično završavala otkrivanjem još jednog lažnog medijuma. Jedan od njih bila je Amerikanka, gda Majna Krendon. Pod imenom „Mardžeri" izvodila je čitav repertoar jednog fizičkog medijuma kucanje, potresanje stolova, kretanje svetlosti, materijalizacije i „direktan glas" svog pokojnog brata Voltera. U jednom navratu Volter je čak ostavio otisak svoga palca na vosku. Hudini je bio jedan od članova komisije psihičkih istraživača koju je imenovao časopis SAJENTIFIK AMERIKAN da ispituje gdu Krendon. Hudini je izjavio da je ona varaHca, ali konačan dokaz nije se pojavio sve do 1932. kada je jedan bostonski zubar potvrdio da je on naivno napravio otisak palca za gdu Krendon. Mnoge materijalizacije bile su rezultat medijuma ili samih prerušenih medijuma. Supruga meksičkog medija Luisa Martineza bila je tako otkrivena od V. G. Rola 1964. godine. Martinez je izvodio predstave od 1933. godine i neke od fotografija koje su napravljene u ovom periodu daleko šu od ubedljivih. Ektoplazma koja izbija iz ušiju i usta izgleda više kao skrama od sira, a avetinjska lica liče na ona koja se dobijaju na grubo slikanom kartonu.

OPCAZ „ZA" OPSTANAK omna većina medija su tihi, nenametljivi Ijudi, spremni da upotrebe svoje moći da bi doneli unutrašnji mir ožalošćenima, često bez ikakve naknade. Oni nude specifične informacije koje nikako nisu mogli da saznaju unapred. Uprkos jednom broju prevaranata, postoji veliki broj onih medijuma koji su bili podvrgnuti ispitivanjima tokom dugog perioda, a za koje nikada nije utvrdeno da se služe prevarama. Podvizi fizičkih medijuma upotrebljeni su na filmovima. Da su ovakvi podvizi pripremani poseb-no za kamere, takva opsena obuhvatala bi veliki broj Ijudi za jedno duže vreme. Spiritualizam nije izumeo medijumstvo, ali mu je dao naziv i doveo ga pred publiku i javnost. Psihički kontakt sa mrtvima oduvek je bio prisutan u ovom ili onom obliku. Fenomeni koji se dešavaju tokom seansi ne razlikuju se od aktivnosti poltergajsta v. glavu 6. Savremeni mentalni medijumi toliko polažu na preciznost da i sami ohrabruju gledaoce da magnetofonski beleže duhovne poruke da bi ih kasnije detaljnije proučavali. Nasuprot uvreženom mišljenju, tvrdnjama o medijumima ne protive se baš svi scenski čarobnjaci. Neki se aktivno angažuju u istraživanju paranormalnog. Profesionalni čarobnjak i psihoistraživač Lari Auerbah rekao nam je da razotkrivači kao Džejms Rendi ne čine većinu. Pokojni Dejvid Nikson priznao je da je nemoguće ponoviti sve podvige Uri Geler pomoću trikova. Auerbah je vanredni profesor parapsihologije na Univerzitetu DŽON KENEDI u KaHforniji gde je magistrirao parapsihologiju; takode je diplomirao prirodnu antropologiju na Severnozapadnom Univerzitetu. Kao čarob-njak bio je umetnički savetnik za televizijsku seriju CaroUje Dejvida Koperfilda. Zajedno sa iluzionistom Kristoferom Čakonom 1980. godine osnovao je Centar za istraživanje paranormalnog, koji proučava pojave paranormalnog i deluje kao izvorni centar za medije, poslovne Ijude i izvršne organe vlasti. Na nedavnom zasedanju čarobnjaka u Kaliforniji Auerbah je otkrio da je približno tri četvrtine njih objavilo dešavanja paranormalnih pojava tokom njihove aktivnosti. Kada trikovi nisu prolazih paranormalana pojava ih je naterala da konačno počnu da ozbiljno rade! Lari Auerbah takode je objavio neke stvari vezane za Hudinija. Istakao je da je Hudini preduzeo istraživanje spiritualizma da bi našao dokaz života posle smrti i raskrinkavao medijume. Dalje, po Auerbahu, Hudini je konačno otkrio jedan medijum koji je pružio nedvosmislen dokaz o životu posle smrti. Detalji o ovome nalaze se u privatnoj arhivi koje tabor čarobnjakaskeptika pokušava da pobije. On tvrdi da se vodi jedna podzemna bitka kako bi se izvršio pritisak da se ovi dokumenti obelodane.

Postoji li eksperimentalni dokaz? ni Rendls napravila je test sa jednim medijumom kako bi utvrdila da li bi mogla da dobije dobrovoljnu informaciju iz gledališta. Bila je dogovorena jedna seansa uz saradnju sa univerzitetskim psihologom dr Džonom Soom. Profesor Alen Smiters takode je bio pozvan da bude jedan od učesnika ovoga pokušaja. Medijum je bila Doroti iz Mančestera. Dogadaji od 17. juna 1986. bili su magnetofonski snimljeni i sačuvani tako da su psiholozi kasnije mogli detaljno da prouče njihovu tačnost. Doroti tvrdi da se nalazi u vezi sa jednim veoma naprednim duhom koji nije stvoren na Zemlji. Ovaj

koncept stvara jedan veoma čudan most izmedu medijuma koji kažu da komuniciraju se nedavno umrHm i prenosilaca koji primaju poruke od stranih bića. Ona nudi interesantne dokaze za mnogo toga što se odnosi na budućnost gledalaca. Očigledno je da vreme nije Unearan pojam u duhovnom svetu. Test sa profesorom Smitersom pokazao se kao potpun promašaj. Doroti kaže da je on „blokirao" njenu percepciju za šta se on složio da je verovatno moguće. Od mnogih iskaza koje je dala on je kasnije odbio da potvrdi da se desio bilo koji od navedenih dogadaja - mada se složio da bi neke i uklopio da je pokušao. Dato je samo jedno odredeno predskazanje. Kada je pitao medijuma da li će mu biti odobren jedan istraživački prpjekat koji je tražio, ona je odgovorila potvrdno, što se pokazalo kao pogrešno! Medutim, odmah nakon što je Dženi upoznala Doroti, medijum je ponudio poruku u vezi sa bolom u stomaku oko koga je nešto trebalo hitno preduzeti. Kasnije se ta poruka ponovila. Tada to nije značilo ništa, ali posle seanse sa profesorom Smitersom, Doroti je insistirala na „čitanju" sa Dženi. Uraden je pažljiv snimak tih rezultata. Napravljeno je pedesetak iskaza. Kretah su se od imena do par nejasnih primedbi koje se nisu mogle proveriti. Možda je značajno, ah Dženi je te večeri imala jedno od najživljih vantelesnih iskustava u životu. Mogla su da se razaznaju samo dva imena, ah su bila odbijena; pet ih nije imalo nikakvo značenje; a samo dva interesantno je da su to prva dva koja su spomenuta imala su značaj. Jedno je predstavljalo ime jedinog brata, a drugo je bilo ime jednog školskog druga o kome nije mishla godinama, ah koji je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći godinu dana nakon što su oboje završih školu. Kasnije je saznala da je medijum živela samo par stotina jardi od stana njenog druga pre petnaest godina. Svi ostah iskazi bile su kratke rečenice koje su bile poluodredene i za njih se moglo reći da su ih pun pogodak ih pun promašaj ako bi se dovele u vezu sa prošhm ih sadašnjim događajima. Bile su proverene godinu dana kasnije. Oko 40 odsto ovih rečenica moglo je da se odnosi na Dženin život. Par njih odnosilo se na prošlost, tri na tadašnje okolnosti ah većina se odnosila na predstojećih šest meseci. Dok su neke od njih bile suviše nejasne da bi se mogle tačno svrstati na primer, „Vidim doktorsku diplomu - neko će se razboleti" - ne baš ohrabrujuće predvidanje kod većine porodica čak neke od ovih, posebno ova, mo žda su jasnije nego što se tada činilo. Bilo je nekih ohrabrujućih uspeha, Doroti je opisala jednu staru ženu kako nosi zastavu Nedeljne škole - ono što je ona rekla dobro se slagalo sa Dženinom bakom. Ponudila je vezu sa pohcijskom stanicom u centru Mančestera. Dženi je nekada tamo radila na otiscima prstiju. Tohko o prošlosti; šta je sa sadašnjim okolnostima? Bilo je nekohko pogodaka kao oni što se odnose na jedan ot kazani sastanak u četvrtak. Te nedelje ona je morala da otkaže put u Eksiter koji je bio planiran za taj dan, a najneverovatnija je bila izjava „Da li ste imali problema sa autobusom u poslednje vreme?" Dan pre ove seanse Dženi je učestvovala u eksperimentima hipnoze „prošlog života" v. glavu 11 u kojim je jedna mlada žena „ponovo živela" život u Londonu 1920. godine. Pošto je Dženi malo znala o autobusima, ona je u stvari vodila zdrav spor sa hipnotisanim subjektom o boji autobusa za koji je iskoristila priliku da objavi sastanak na londonskim ulicama! Može da se desi podsticanje nečeg takvog, takva informacija, može se reći, bila je dostupna iz Dženinog uma pomoću ekstraosetljivosti. Nije bilo utvrdeno da je informacija došla iz bilo kog drugog izvora. Medutim, podaci o budućnosti nisu se mogH dobiti „jednostavnom" telepatijom. Bilo je nekoliko pogodaka. Verovatno najdramatičnija je bila primedba: „Pazite kuda idete - zvaće se KLOUZ, a ne neka avenija ili put. ZVACE se KLOUZ. Samo nekoliko nedelja kasnije Dženi je neočekivano dobila poziv da učestvuje u sapunskoj operi BRUKSAJD da intervjuiše jednu glumicu o njenim iskustvima s duhovima. Intervju se odigrao u jednoj kući na stvarnoj ulici koja se pojavljivala u seriji - verovatno najpoznatijoj ulici KLOUZ na Britanskim ostrvima! Najčudnije od svih predvidanja odnosilo se na „doktorsku diplomu". Ovo bi moglo da se uporedi sa ponovljenom primedbom o bolu u stomaku koji je zahtevao da se nešto brzo uradi i još jednim komentarom koji se čuo tokom seanse: „Doći će nedelja kada stvari neće ići kako su planirane. Ako neko želi da ostane u krevetu u nedelju, neće se osećati dobro. Desiće se nešto loše." Dženina majka zaista je ostala u krevetu jedne nedelje tri meseca kasnije - što ni najmanje nije ličilo na nju čak i kad se nije osećala dobro. Dženi se setila Dorotine primedbe o bolu u srednjem delu. Uprkos majčinom uveravanju da će biti dobro, Dženi je pozvala lekara. Poslao je njenu majku u bolnicu gde su posle ispitivanja otkrili da ima rak. Bilaje potrebna histerektomija, ali srećom bolest je bila otkrivena u svojoj ranoj fazi i majka se izvukla. Doktor je kasnije rekao Dženi da se odlagalo još par nedelja, rak bi se još više raširio. Takode da je vrsta raka kod nje bila teška za rano otkrivanje, posebno u toj fazi. Mada je od tada dobila trajne doktorske dijagnoze i stvarno bila na „bolesničkoj", bila je u stvari veoma srećna. Ali, opet, da li je bila? Da Doroti nije primila ono hitno upozorenje, a Dženi delovala brzo što je bio rezultat seanse, da li bi njena majka odložila operaciju, baš kao što je izražena bojazan u Dorotinoj poruci? Da U je to bila sreća ili još nečija procena?

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK „Protiv" opstanka ♦ Postoje racionalna sredstva kojima može da se dobije mnogo podataka koje medijumi nude. ♦ Medijumi su izrazito slični prenosiocima poruka od vanzemaljaca pokreta Novog doba. Da li su obe grupe u pravu u svome tumačenju ili da li to dokazuje psihološko objašnjenje?

♦ Mnogo od onoga što medijum nudi je uopšteno i neodredeno. Retko sadrži stvari koje bi samo duh umrlih znao. ♦ Pošto je nauka dosta uznapredovala, fizičko medijumstvo se našlo u povlačenju. Prevaranti znaju da ne bi izdržalo savremene naučne testove. ♦ Iskreni medijumi mogli bi da se samoobmanjuju ohrabreni lakovernim Ijudima koji žele da veruju da su ostvarili kontakt. ♦ Sa toliko slatkorečivosti medijuma, zakon prosečnih kaže da oni povremeno imaju sreću.

„Za opstanak ♦ Otkad se spiritualizam postavio naspram nauke, mnogi medijumi su bih ispitivani do iscrpljenosti. Rezultati su često puni nedoumice, aU postignuto je mnogo pozitivnih rezultata da bi ubedili neke veoma ugledne ličnosti u njihovu verodostojnost. ♦ Medijumi su veoma iskreni Ijudi bez ambicije da postanu slavni ih da se obogate od svojih psihičkih moći. ♦ SpirituaUzam je samo viktorijanska oblanda za večno verovanje u nadarene Ijude koji su sposobni da komuniciraju sa mrtvima. Da sve to spada samo u čistu psihologiju, onda bi bio srušen još mnogo vekova ranije. ♦ Uprkos slatkorečivosti, dovoljno informacija je tako tačno da nije baš moguće sve pripisivati čistoj slučajnosti. ♦ Postoji velika gomila podataka skupljana desetinama godina koja daje verodostojnost paranormalnim fenomenima koje su stvorili fizički medijumi. ♦ Neki naivni medijumi kada su stavljeni pod svetlost reflektora pokušavaU su da varaju pod pritiskom postizanja rezultata.

4 OPSTANAK VEŠTINE MOŽE li genije da prede granice vremena, prostora ili čak smrti? Ima napretek veoma ubedljivih dokaza koji sugerišu da veštine svih vrsta - književne, muzičke i umetničke - zaista mogu baš ovo da učine. o

AUTOMATSKO PISANJE Nedavno smo stupih u vezu sa jednom ženom iz Teksasa koja je izrekla jednu izuzetnu tvrdnju. Ona nije bila medijum u tradicionalnom smislu te reči, ali je počela da prima u svoj um zamisli o životu na starom Zapadu. Kada znamo gde je živela onda nas to mnogo ne iznenaduje. Međutim, stvari su poprimile čudan tok kada se zatekla kako ispisuje dugačke rukopise čudnim pismom, a još neobičnija je bila činjenica da su spisi imali smisla i svojom sadržinom navodih na pomisao da su iz sveta duhova. avodni izvor bio je Džesi Džejms, revolveraš i odmetnik, vešt u činjenju pravih zlodela, koji govori pravu istinu o svom životu i vremenu. Na policama knjižara mogla bi se uskoro pojaviti jedna od najčudnijih „autobiografija" kao rezultat njenog rada! Ovaj proces poznat je kao „automatiko pisanje".Popularan pogled skeptika je da je svest nedirnut izvor informacija i da se, kada neko dovede telo u stanje mašte rasipajući i gurajući kontrolu svesti u pozadinu - tada mogu desiti neobične stvari. Zaista svi imamo dokaze i sami to čineći dok svakodnevno postojimo. Kada bismo morali da MISLIMO o procesu disanja, verovatno ne bismo mogli da dišemo. To predstavlja složenu stvar koja zahteva kontrolu mnogih mišića i aktivnosti koje su jednostavno postale automatske. Mi to činimo iz minuta u minut nikada ne razmišljajući o tome, a ipak radeći to sve vreme zahvaljujući sistemu koji je deo naše podsvesti. Da li tako radi automatsko pisanje? Da H mi samo prosto dopustimo da ove skrivene veštine izbiju na površinu i kontroUšemo mišiće ruke i transkribujemo ono što slobodno izbija iz svesti? Ako je tako, šta onda predstavlja izvor materijala koji se pojavljuje? Da li je to mašta, kako bi skeptici poverovali, ili možda naš um na ovom dubokom unutrašnjem nivou može da prelazi u svest drugih, čak i posle smrti? Bivši sveštenik i medijum Vilijem Stejnton Mozes ispisao je dvadeset i četiri sveske automatskim pisanjem u drugoj polovini XIX veka. Neke stranice potpisao je komunikator sa duhovima. Takve aktivnosti imao je i kompozitor Mendelson. Dr J. B. Rajn bio je jedan od skeptičnih istraživača koji veruju da automatsko pisanje predstavlja subjektivan fenomen i označio ga je kao spontani „motorni automatizam". Rajn je verovao da su sukobi, represije i opsesije, normalno potisnute u podsvest, bili oslobodeni i ispisani na stranici kada je popustila

budnost čuvara svesti. Medutim, priznao je da neke slučajeve kao što je onaj sa Pejšens Vort nije bilo lako objasniti. Pejšens Vort bila je jedan od najčuvenijih post -mortem autora u istoriji automatskog pisanja. Prvi put pojavila se kao „Pat - K" 13. maja 1913. na jugu SAD gde su dve žene eksperimentisale sa VIDŽA stolom, posebnim rekvizitom spiritualista. „Pat" se vratila 22. juna i izdiktirala nekoliko redaka proze gdi Perl Karen koji su bili izuzetni zbog svoje lepote i filozofske jasnoće: „Oh, zašto dopustiti tugi da krade tvoje srce? Tvoje grudi nisu ni šta drugo nego njegova majka koja ga hrani, svet njegova kolevka, a dom Ijubavi njegov grob". 8. jula nosilac poruke potpisao se kao „Pejšens Vort. „Pejšens je često govorila arhaičnim engleskim koji je gda Karen teško razumevala i često pitala za objašnjenja. Ispostavilo se da se Pejšens rodila u Dorsetu u jednoj kvekerskoj porodici u XVII veku. Nedugo potom odselili su u Ameriku i tada su je ubili Indijanci. Potpuni detalji o njenom zemaljskom životu nisu se nazirali. Izgledalo je da je više interesuje sam ulazak u svet književnosti posredstvom medijuma gde Karen. Nakon izvesnog vremena gda Karen je zamenila vidža sto automatskim pisanjem. Onda je Pejšens počela direktno da ulazi u njenu svest ubrzavajući proces pisanja. Njen stil pisanja sve više se kretao ka modernijem engleskom. Napredak Pejšens bio je veoma velik. Izmedu 1913. i smrti Perl Karen 1938. godine diktirala je milione reči koje su se realizovale kroz poeme, romane i dramske komade. Jedne večeri sama je napisala dvadeset i dve poeme i za pet godina stvorila je 1,600.000 reči. Sva ova dela nisu bila bez vrednosti. Mnoga od njih dobila su književna priznanja u Britaniji i Americi. Njen roman HOUP TRUBLAD bio je objavljen pod imenom Pejšens Vort bez ijednog objašnjenja bizarnih okolnosti pod kojima je nastao. Knjiga opisuje život jednog vanbračnog deteta koje živi u viktorijanskom dobu. Dobila je povoljne kritike. Još jedna knjiga uvrstila ju je u najtraženijeg pisca. ŽALOSNA PRIČA bila je diktirana tempom od tri hiljade reči za jedno veče. Sa 325.000 reči ispričala je priču o jednom savremeniku Hrista, koji je završio tako što je bio raspet pored Hrista kao jedan od lopova. Pored svoje inventivnosti roman je bio izuzetan po svojoj političkoj i istorijskoj jasnoći. Kod normalnog reda stvari bilo bi potrebno veoma obimno istraživanje pre nego što bi se napisala ijedna reč kritike o ovoj priči. Književ ni kridčari pitali su se ko je stvarni autor romana. Da li je to bio živi duh jedne kvekerske devojke ili gde Perl Karen? Obe mogućnosti nose nedoumice. Prema nekim istraživačima, gda Karen imala je samo osnovno obrazovanje, čak nije ni bila zainteresovana za čitanje, a još manje za višemesečno istraživanje za pisanje romana koji je, navodno, napisao preživeli duh. Sve do pojave Pejšens Vort ona je bila samo jedna obična domaćica koja je jedino imala talenta za pevanje. Njen nedostatak obrazovanja i zanimanja za književnost mora da isključi šifrovano pamćenje kao odgovor v. glavu 11. Medutim, objašnjenje da pisani materijal potiče od jedne pokojne kvekerske devojke takode je problematično. Kako je jedna mlada devojka iz XVII veka mogla da ima znanje da stvara književnost iz viktorijanskog perioda Engleske? Kako je imala pristup materijalu za knjigu ŽALOSNA PRICA? Da li ovo predstavlja dokaz da duhovi nastavIjaju da evoluiraju u zagrobnom životu? Da li imaju pristup nekoj vrsti kompjuterske matrice koja sadrži celokupno znanje i Ijudsko iskustvo? Da li je Pejšens Vort, preko Perl Karen, stvarajući njenu književnu karijeru, u stvari, nju osporavala na Zemlji sve do njene prerane smrti? Postoji li zaista nekakav drugačiji odgovor?

Umetnost radi umetnosti Metju Mening predstavlja izuzetnu ličnost za svakoga ko ga je upoznao - srdačan, dobronameran i van svake sumnje medijum koji pleni na pozornici. Ipak, njegova karijera i knjige počev sa knjigom VEZA koju je napisao dok je ios, bio maloletan trajali su dvadesetak godina, pokazujući neke najneobičnije paranormalne fenomene koji mogu poslužiti kao dokaz. Mening je prvo zabeležio poruke koje su se iznenada pojavljivale na zidovima njegove oro nule kuće i kasnije je mogao da ih prenosi pomoću automacskog pisanja. One su tvrdile da dolaze od pokojnika koristeći ga kao „vezu". Od onda je postao prenosilac najneverovatnijeg umetničog rada, reprodukujući dela u stilu bezbrojnih pokojnih slikara kao što su Artur Rekam, Obri Birdzli, Beatriks Poter i Pablo Pikaso. Slike su varirale od tačnih kopija čuvenih dela do novih ostvarenja koja mogu da izdrže poredenja sa delima pokojnih umetnika u njihovom telesnom stanju. Njihov raspon i širina stilova, tuš, ugalj ili boje, zapanjujući je - mada je očigledno većina njegovih „duhova" neodlučna u upotrebi boje, kao da one predstavljaju drugačiji koncept u zagrob-nom životu. Ovo ima smisla ako znamo da boje predstavIjaju prevashodno vizuelni fenomen, Ako svest zaista nadživi telesnu smrt jedan vremenski period, vekovima možda, onda bez trajnog vizuelnog stimulisanja gubi svoju definiciju boje koja postoji onako kako mora u nefizičkoj stvarnosti. Metju Mening ne govori o izvoru ovih fenomena smireno i sa zanimanjem primajući kritike skeptika uz tvrdnju da je samo prenosio šta se događa. Ostavlja drugima da procene šta sve to znači mada ne otkriva šta od toga ima značaj. Umetnici koji potpisuju svoje delo obično imaju odbojnu ličnost. On, na primer, kaže o Pikasu da ga vatra i energija u tom umetniku umaraju dok stvara dela kroz mladićeve ruke. Bez obzira da li mrtvi zaista prosleduju svoja najnovija dela na ovaj način, taj fenomen nije manje verovaCan. Ako je Mening iskren - a nema dokaza da nije tako - onda ceo ovaj rad predstavlja dokaze koji su nekome potrebni za nešto izuzetno. Na svoju veliku čast, Mening nije žudio da pravi karijeru medijuma ili komunikatora psihičkog umetničkog rada. Kada je ovladao strujom „energije" koja prolazi kroz njega, video je njene mogućnosci da isceljuje bolesne. Zaco je posvetio godine rada kao iscelitelj, kloneći se javnosti.

Mening nije jedini koji ima takve sposobnosti. Brazilac Luiz Gaspareto napravio je nova dela Renoara, Sezana i Pikasa. On radi u transu obično stvarajući dva platna istovremeno - po jedno svakom rukom! Tokom jedne televizijske emisije BBC 1978. godine, Gaspareto je naslikao dvadeset i jednu sliku za sedamdeset i pet minuta. Ovi psihoumetnici, navodno usmereni živim duhovima slavnih slikara, ne moraju prethodno da prave skice i izraduju gotova remek dela tokom jednog broja minuta ili časova. Stručnjaci za umetnost raspravljaju o vrednosti ovog rada, ali u najmanju ruku rezultati zapanjuju.

Muzička sfera Ideja da bismo uskoro mogli da čujemo Betovenovu desetu simfoniju može da zvuči smešno, uprkos činjenici da ih je stvorio samo devet. Ali jedna žena tvrdi da je to zaista moguće. Rozmeri Braun ima oskudno muzičko znanje, ali iz svog londonskog doma ona je stvorila muziku koju na nju prenose mrtvi kompozitori. Britanski kompozitor Ričard Rodni Benet dao je komentar: „Mnogi Ijudi mogu da improvizuju, ali ne možete da krivotvorite ovakvu muziku bez vežbanja godinama. Ni sam nisam bio u stanju da krivotvorim Betovena." Koncertni pijanista Hefcibah Menjuhin je primetio: „Gledam na ove rukopise sa dubokim poštovanjem. Svaka stranica je potpuno u kompozitorovom stilu." Ipak, skeptici tvrde da ova muzika podseća više na kompozitorov raniji rad, nego na dela iz njegovog perioda zrelosti, ali dela se nalaze izvan Rozmerinih talenata i ona veruje da joj ih veliki kompozitori diktiraju iz svojih novih domova u zagrobnom životu. Kao i kod automatskog pisanja i psihoumetnosti i ovde se dela stvaraju veoma veli kom brzinom. Njen prvi „posetilac" pojavio se kada je imala sedam godina: jedan duh ju je unapred upozorio šta je trebalo da usledi. Godinama kasnije videla je staro platno Franc Lista i shvatila da ju je on posetio. Postepeno ju je sve više kompozitora posećivalo uključujući Bramsa, Sopena i Stravinskog. Medutim, Debisi je radije preko nje prenosio platna nego muziku, pošto je to možda njeno novo interesovanje. Rozmeri tvrdi da muzičari prosleduju potpune kompozicije, već napisane, uključujući i čitava dela za orkestar. Pošto one dolaze ona razgovara sa duhom nevidljivim za druge kao da se radi o zajedničkom radu na nekom delu. Njene tvrdnje izazvale su veUko interesovanje u muzičkim krugovima. Kadaju je Leonard Bernštajn upoznao, na njega je ostavila utisak njena dobronamerna iskrenost i nepokolebljiv stav. Posebno mu se dopalo delo koje je verovatno napisao Rahmanjinov za njega toga dana: duh je rekao Rozmeri da ga da baš Bernštajnu. Veoma ga je impresionirala ova muzika. Prema duhu dirigenta ser Donalda Tovija, koji je komunicirao sa Rozmeri Braun, grupa kompozitora zainteresovana je da prosleduje muziku iz čistog zadovoljstva. On joj je odbojno rekao: „Implikacije koje su važne za ovaj fenomen za koje se nadamo da će stimulisati razumno i osetljivo u Ijudima, pokrenuće mnoge koji su inteligentni i temeljni da istražuju nepoznato kod čovekove svesti i psihe." Britanski koncertni pijanista Džon Lil, dobitnik prestižne nagrade Cajkovski, veruje da njegovo sviranje inspiriše Betovenov Duh. Sve je počelo kada je Lil vežbao na Moskovskom konzervatorijumu za takmičenje za ovu nagradu. Postao je svestan da ga neko obučen u čudnu odeću promatra dok vežba. Lil je prepoznao tog čoveka kao Betovena i od tada je vodio mnoge razgovore sa tim duhom. Drugi muzičar koji veruje da je u vezi sa mrtvima je Kliford Entiknap. Hendl, koji je bio njegov učitelj u prethodnom životu, komunicirao je sa Entiknapom preko oratorijuma u trajanju od četiri i po sata, delovima koje su snimili Londonski simfonijski orkestar i Hor Hendlove Zadužbine. Muziku je dočekala kritika, ipak biranim rečima. Neki skeptični istraživači paranormalnog, odbacujući svesnu prevaru, zastupaju tezu da muzički komunikatori mogu da prave iste greške kao i ostah osetljivi medijumi. Oni primaju zamisli iz podsvesti koja nema očiglednog izvora i tako ih pripisuju duhu kompozitora, koji se onda obavezno prikazuje. Sta bi moglo predstavljati druge izvore? Kao u slučaju automatskih pisaca, postoji govor nekog vehkog kosmičkog skladišta znanja koje neki nazivaju Akaškim zapisima ih Knjigom života. Opet, možda se latentni stvaralački talenti pokreću na aktivnost. Ali, zašto bi bio potreban tako ustrojen teatar? Zašto svest ne bi mogla jednostavno da prihvati ove maglovite izvore kao dovoljno razumne? Da li bi takva pretenzija, makar i nesvesna, zaista bila potrebna? Jedan način testa je da se vidi da li bi gda Braun ili ostaH poput mogli da reprodukuju materijal živih kompozitora iU čak savremenih rok muzičara. Da H bi ona mogla da prisvoji nešto od Majka Oldfilda, Žan Mišel Žara ih Pol Mekartnija? Da li je duh Džon Lenona inspirisao njegovog sina Džulijana?

„ Ovde Džon Lenon, živ, osim naravno, što sam mrtav!" Slušanje „Džona Lenona" kako govori o danu kada je bio ubijen predstavlja jezivo iskustvo, ali to je ono što medijum Bil Tenuto tvrdi da može da postigne. Taj Amerikanac srednjeg rasta, sa karakterističnim naglaskom iz Nju Džersija, nikako ne Hči na Uverpulskog muzičara koji je bio ubijen u decembru 1980. godine. Ipak sa njegovih usana silazile su reči glasom koji je veoma ličio na Lenonov, komentarišući pojedinosti o zagrobnom životu. Ovo su delovi posthumne knjige za koju pevač „kaže" da piše i nosi naslov MALI BISERI OD DŽONA LENONA. Ova tehnika je poznata kao medijumstvo direktnog glasa, koje je danas

prilično nepoznat fenomen. Može da ostavi veoma jak utisak na one koji su poznavali osobu koja izjavljuje da govori kroz medijum. U slučaju Bila Tenuta, sigurno možete da vidite obrise Lenona kada „on" kaže: j,Ovo je Džon Lenon, živ, koji vam dolazi preko vazdušnih talasa, osim, naravno, što sam mrtav! Ali nije važno. Još sam tu." Ili kada se žali što ne može da pije u bestelesnom stanju ili mora da oslobodi telo medijuma, jer ovaj „treba da piški". Međutim teško je pogoditi da li je to samo vešta mimikrija na podsvesnom nivou. Kao kod psihoumetnosti i muzike, može biti da je neko ko je dovoljno vežbao mogao da „stupi" u skladište stvaralaštva i stvori slikovit prikaz u Lenonovom stilu, pre nego daje u pitanju aktuelna komunikacija sa samim Lenonom. Izvesno je da Lenonove žene Sintija i Joko Ono nisu srećne zbog ovih tvrdnji. Medijum nam je rekao da mu Joko Ono nije dopustila da pošalje trake sa materijalom. Kada je Dženi Rendls pokušala da navede Sintiju da sasluša snimke i prokomentariše verodostojnost, bila je zabrinuta zbog Ijudi koji mogu eksploatisati Džona, što je i razumljivo. Povodom svog ubistva, TenutoLenon pokazuje čudnu ambivalentnost. On ga smatra plaćanjem duga prošlom životu kao nešto što je moralo da se desi. On zaista kaže: „Umro sam baš u pravom trenutku kao što je trebalo, tako da mogu da napravim sledeći korak." On je sada član jedne grupe baš kao i oni veliki kompo zitori od nezvaničnim imenom „Belo bratstvo". Oni pokušavaju da dokažu postojanje zagrobnog života na svojim koncertima, pošto će Zemlja devedesetih godina proći kroz svoj duhovni preobražaj. Rečima izgovorenim mnogo pre glasnosti i perestrojke u starom SSSR, TenutoLenon je upozorio na „mnogo nemira". Ali, desiće se, takode, čuda i to sada. Niko se na to ne obazire. Ima mnogo „pročišćenja". On govori o"revoluciji i evoluciji" i upozorava: „Primite tu poruku već jednom! Učinite ono zbog čega ste tu. A kada svi prime poruku, neće biti nikakvih bombi. Neće biti nikakvih bitaka i svi će dobiti ono što žele. Ima svega u izobilju." Cilj mu je da dokaže svoj opstanak posle smrti na izuzetan način putem materijahzacije na njihovoj TV! „Učiniću to. Zapišite to na vašim papirićima tamo!" Godine 1982. tvrdio je da prenosi muziku kroz DžuHjana svog najstarijeg sina. Džuhjan je izgradio svoju karijeru na svojim vlastitim stvarima koje nose njegov hčni stil, ah u kome neki tumači vide uticaj njegovog oca, što je potpuno razumljivo. Stoga način njegovog rada ne bi trebalo smatrati paranormalnom pojavom. Vredi pomenuti da jedna od njegovih pesama, „Levo oko", napisana posle Tenutove poruke, ima tekst koji se odnosi na mogući zagrobni život koji bi mogao da vodi sa svojim ocem. Mi jednostavno ne znamo da h je Bil Tenuto jedan vešt imitator ih se nekako uživljava u misao da njegova kreativnost dolazi od Lenona. Ih možda Lenonov duh nastavlja da živi? Ljudi mogu samo da donose svoj sud i odluče kako da kategorizuju te reči sa usana Bila Tenuta, izgovorene lenOnovskim glasom sa hverpulskim naglaskom: „Ako imate veru u mir tada imate mir. I imaćemo ga. Znam to."

DOKAZ„PROTIV Uvaženi istraživač paranormalnog Artur Elison veruje da jedan od trojice Ijudi može da izvede automatsko pisanje kada bi to pokušao. Ali, kao što on kaže, rezultati bi bili najobičnije trtljanje. Sve što je potrebno su jedno pero, prazan list hartije, udobna radna površina i stolica za odmor i opuštanje. Pustite neka vam um luta, zadremajte i dovedite se u stanje lake polusvesti i zaboravite sve o ogledu. Zatim vidite šta se dogada. Možda će vaša ruka pisati ono ?,x.o joj govori vaša svest. Psiholozi znaju za ovu mogućnost još od kada je šezdesetih godina dr Rodžer Speri prvi put pokušao da izvede operaciju razdvajanja mozga. Ljudski mozak sastoji se od dve hemisfere - jedne koja kontroliše svesnu, racionalnu, deduktivnu i matematičku misao i druge koja sadrži podsvesno, imaginativno, umetničko. Njih dve normalno su povezane jednom mrežom električnih i hemijskih veza. Medutim, kod pacijenata koji pate od ozbiljnih problema izvode se hirurški zahvati da se prekine veza i tako ograniči bilo kakav problem, kao što je sklonost napadima epilepsije, na samo jednu hemisferu. Ovo se danas izvodi bezbolno, mada ne bez sporednih efekata. Dok hemisfere bivaju nepovredene, one teže da deluju nezavisno, skoro kao dve odvojene svesti u jednoj glavi. Pokažite prostu sliku desnom oku koje je vezano za umetničku stranu mozga i ono će preneti mišićima Hca da se nasmeše. Pitajte tu osobu zašto se osmehuje i ona neće moći da odgovori, zbog toga što nije izvršen transfer te informacije preko druge strane mozga gde se kontrolišu jezičke i deduktivne mish. Naravno, ako oba oka vide sHku, obe strane mozga primaju informaciju i osoba će dati normalan odgovor. Upravo na ovaj način podsvest može da pretvara dobijenu infor maciju direktno u Ijudske odgovore - kao što su pisanje ili slikanje - o kojima svestan, racionalan um ne mora ništa da zna. Postavlja se izuzetno važno pitanje: da li informacija koju podsvest prenese predstavlja fantaziju ili psihičke podatke koji se prikupljaju bilo odakle? Po sadašnjim dokazima izgleda da je oboje moguće.

DOICAZ „ZA" Sta je to što bi pružalo prihvatljive dokaze o opstajanju genija? Ako duh pisca Džordža Orvela, koga je kontaktirala Doris Stouks 1. januara 1984. godine kao sjajnu priču za dobru vest, kaže da su njegova predvidanja bila tačna, onda bi to bio

odgovor na gore postavljeno pitanje. „Sada kompjuteri upravljaju našim životima, a biće i gore od toga... Morate odbiti da budete obični brojevi.", da li to smatramo za dokaz? Ako se Vilijem Sekspir vraća preko medijuma Hester Dauden - kao što se zbilo 1947. godine kada je odgovorio na prastaru zagonetku izjavljujući da čuvene komade pišu samo CETIRI čoveka - da li ovo usvajamo kao osnovnu vrednost? Sumnja se da bi mnogi dali potvrdan odgovor. Očekivali bismo ih više, u najmanju ruku, u muzici ili umetnosti koju su nudili Braun, Mening i drugi, onda se zaista čini da to razumemo. Ali, da li je to dovoljno? Rozmeri Braun nam priča jednu izuzetnu priču. Jedan Nemac došao je da je intervjuiše i izrazio je sumnju u njene tvrdnje. Gda Braun je mirno najavila da se List nalazi u sobi sa njima. Brzo razmišljajući, njen posetilac govorio je sa „njim" na brzom nemačkom, koji medijum očigledno uopšte ne razume. Zaista, ona kaže da povremeno mora podsećati Lista na ovu činjenicu pošto on teži da zaluta u svoj maternji jezik kada se nalazi usred komponovanja! Očigledno shvatajući šta je posetilac rekao, List je nestao i uskoro se vratio sa jednom ženom. Rozmeri Braun je objasnila svom posetiocu šta se dogodilo i opisala mu tu ženu. Lice skeptičnog fotoreportera potpuno je izgubilo boju - dala je savršen opis strančeve pokojne majke. On je upravo zamolio Lista da mu dovede majku, ali po rečima gde Braun ona nije to mogla nikako da razume. Ako je ovo tačno, onda prevazilazi svako racionalno objašnjenje i izgleda da samo podržava tvrdriju da su pokojne, ali nekako preživele ličnosti bile u toj sobi toga dana i samo je gda Braun mogla da ih vidi i čuje.

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protiv" opstanka ♦ Postoje psihološka objašnjenja gde može da se pojavi kreativnost. ♦ Ta dela ne smatraju se superiornim, čak ni ravnim dnima koja stvaraju priznati umetnici tokom svog ovozemaljskog života. ♦ Operacija razdvajanja mozga sugeriše da se podaci pojavljuju iz podsvesnog, a ne prepoznaju se kao takvi.

„Za opstanak ♦ Dela ovih osedjivih medijuma nalaze se prilično iznad normalrtog umetničkog nivoa kreativnosti koji oni poseduju. ♦ Mnogi stručnjaci kažu da su ti režultati „u stilu" pretpostavljenog autora. ♦ Nije naden ni jedan materijalan dokaz koji sugeriše da medijumi kojih se ovo tiče njsu ništa drugo nego samo iskreni. ♦ Potpuno nova „remek dela" pojavljuju se na platnu ponekad u roku od nekoHko minuta, bez prethodnog skiciranja i crtanja U MRAKU. Ovo predstavlja mnogo više od jednog latentnog talenta koji je pohranjen u podsvesti.

5 DUHOVI KAD god neko razmišlja o životu posle smrti, jedna stvar mu odmah pada na pamet - DUHOVI. Mogućnost da nadživimo smrt najbolje bi mogla da se demonstrira pričama gde se spektri Ijudi koji su nekada živeH vide nakon što su „prešh" nk onaj svet. Ako nešto dokazuje da nastavljamo da živimo u nekom obhku, onda je to ova tvrdnja. Naravno, stvari nisu nikada tako jednostavne, postoje tri vrste duhova koje treba da se razmotre. To su aveti u tradicionalnom smislu Ijudi koji su nekada bih živi, a vide se kada su neosporno mrtvi. Potom su „krizni duhovi" - prikazi nekoga ko se nalazi na samrti i još nije mrtav kada se privida. Ah, najmanje očekivano od svega, postoje „duhovi koji žive" - duhovi koji uprkos težnjama i namerama da se drugačije predstave nisu drugačiji od ostahh fantoma iako je osoba čijem „duhu" se prisustvuje vrlo živa i zdrava. Postojanje ove dve potonje kategorije suočavanja sa duhom otvara ovu raspravu. Jednom je pretpostavljeno da ako Ijudi ne lažu ih ne bivaju očigledno zavedeni tada se pouzdano suočavanje sa duhovima može da se pripiše samo duhu koji opstaje na svom putu ka zagrobnom životu ih je uhvaćen u jednom svetu Pakla i prebačen na mesto koje večno „posećuje". Hit serija britanske televizije POSETI ME ovo prikazuje na zabavan način, ali je sada prilično zastarela u odnosu na današnja shvatanja. Ostale mogućnosti sada se razmatraju i istraživači paranormalnog prihvataju da duhovi mogu da budu „pravi", a da ih ne predstavljaju kao duše mrtvih koje opstaju.

KAKO IZGLEDAJU DUHOVI Popularan je mit da su duhovi poluprozračna bića, bele siluete koje lete po vazduhu, te ih deca oponašaju stavljajući na sebe bele čaršave. Mada je ovo jedno od tipičnih shvatanja, daleko više duhova opisuje se pomoću njihove trodimenzionalne „stvarnosti". Mnogi svedoci tvrde da je taj spektar koji su videU u početku bio pogrešno smatran nekom običnom osobom ih samo prepoznat kao ono što je predstavljao kada je učinio nešto „natprirodno", kao što je nestajanje ih je kasnije bio poistovećen sa nekim za koga se zna da je umro. Jedna interesantna priča ove vrste odnosila se na H. Vajtinga koji vodi jedan hotel u Vest Kantriju. Početkom 1981. godine njegova žena je umrla od jedne stomačne bolesti. Tada se u septembru iste godine desilo sledeće. Gospodin Vajting sedeo je zureći u pod dok su mu mish lutale što je, kao što ćemo videti, veoma važno. Iznenada je shvatio da neko stoji ispred njega. Kada je podigao pogled video je da je to njegova pokojna supruga. Njen obUk bio je „savršen" ah je nosila odeću u kojoj je on nije nikada video za njenog života, činila se nekako uznemirenom. Ni manje ni više, obišla je oko Vajtinga, stavila ruku na njegovo rame i - poIjubila ga u čelo. Osetio je i ruku i njene usne. Sve vreme je ćutala, ah njena „telesnost" počela je da se menja na jedan nesvakidašnji način. On je ovo shkovito opisao: „Ušla je u jednu vehku matricu koja se sastojala od delova koji su oscilovaU. Činilo se da postoje tri vehčine. Najmanji delovi postepeno su isčezh, zatim veći i, konačno, oni najveći. Ovo se nije dešavalo brzo, već su samo lagano odstrujali i konačno se prostor ponovo izbistrio. Njena pojava je bila neprovidna, tako da nisam bio u stanju da gledam kroz ijedan njen deo".

Viđanje stvari kojih nema U ovakvim slučajevima najčešće tumačenje skeptika je da sc duhovi dešavaju na ivici sna. Detaljno istraživanje o kome nas je izvestio Norman Het iz Grupe za istraživanje fenomena iz Redhila i Rejgejta u Sariju, navodi sledeći slučaj. Desilo se to krajem 1986. godine u jednoj staroj viktorijanskoj kući II Rejgejtu. Dvadeset i pet godina žitelji ove kuće proveli su bez trzavica. Jedne noći ženu je iz sna trglo „glasno truckanje" kao u teških farmerskih kola, zatim rezak zvuk kao pri kucanju čaša. Zvuci nisu imali očigledan uzrok, mada se ne može isključiti ni zvuk klokotanja mleka. Kada su zvuci utihnuli, žena je jasno čula jecanje u uglu spavaće sobe. Otimajući se utisku lia je u pitanju san, ona je morala da se uspravi u krevetu kako bi videla taj deo polumračne sobe. U uglu je sedela jedna Kiljiva „pojava" šesnaestogodišnje devojke odevene u sivu h.iljinu naboranih rukava i sa staromodnom kapom na glai. Izgledadaje bilau odeći kuhinjske spremačice i daje bila loipuno telesna. Prikaza je bila tako uverljiva da su se gole divojačke ruke upadljivo isticale. Lice joj je bilo skrušeno -kao da je upravo bila strogo ukorena i oterana. Zanimljivo, u poređenju sa većinom drugih sučajeva, ovaj svedok nije osetio strah, kao da je ova normalna reakcija bila potisnuta. Umesto straha osetila je sažaljenje i želju da poniDgne toj utučenoj osobi. Začudo, opet kao i u mnogim ili iigim slučajevima, žena nije doživela ovu devojku kao ulje.i, već je instinktivno osetila da je ona duh. Pojava je nestala k.idaje primetilasvedoka tako što se pod uglom od četrdeset I pct stepeni podigla i zatim „utopila" u zid i tavanicu. Ne sumnjivo, kuća je bila velika i moguće je da je u početku imala poslugu, ali zašto bi takav duh bio „uhvaćen" ovde? Norman Het rekao nam je da je zainteresovan za primenu teorije prikazivanja u snu na ovaj slučaj kao moguće rešenje. O ovome će više biti reči do kraja poglavlja. Da li je to samo iluzija? U slučaju kuhinjske spremačice u kući Rejgejt, Normana Heta zaintrigirala je stara slika jedne žene u staromodnoj haljini koja se nalazila skoro na istom mestu gde je „duh" sedeo. Mada nije bio ubeden da se radi o duhu, pitao se nije h slika izazvala optičku varku. Sa sigurnošću znamo da postoji jedan broj slučajeva gde su iskreni svedoci prijavljivali da su snimili „vilenjake" u krošnji drveta. Ispitivanja su pokazala da je splet senki podsećao na mala strana bića. Izgleda da Ijudska mašta i želja da se uoči red u haosu u podsvesti onog ko zapaža rezultira preobražavanjem ovozemaljskih draži u mnogo egzotičnije utiske. U stvari, samim ovim procesom, svi mi vidimo neke obUke u oblacima, posebno kada nam misli lutaju. Ovo je nešto što se dogada u domenu paranormalnog direktno preko raznih vrsta fenomena. Istraživali smo mnoge prijave o prisustvu NLO gde je svedok bio nepokolebljiv u tome da je video „svemirski brod" i detaljno ga crtao. Konačno, bilo je dokazano da su videli iU pun mesec ili neki balon. Nedavno je postojala velika nedoumica u vezi sa „licem" koje se pojavljuje na nekoliko NASA snimaka površine Marsa. Medu onima koji su u to verovali bilo je i nekoHko bivših naučnika NASE koji su smatraU da to „Uce" mora da je veštačka tvorevina kao Sfinga u egipatskoj pustinji; DokazivaU su da to nije slučajnost, već da je delo neke strane civiUzacije. Skeptici, uključujući većinu rukovodilaca i stručnjaka NASA, govoriU su da je „Uce" rezuitat igre svetlosti i senki potpomognute veUkom željom da se u to veruje. Jezive pojave, snimIjene 1976. tokom orbitalne fotografske misije iznad obla sti Sidonije, bile su povod spekulacijama koje su trajale dvadeset dve godine. Bile su napisane čitave knjige o teško uočljivom „gradu Marsovaca" koji se video na prikazima oko „lica" još jedna svetlosna varka, kažu u NASA, pa su čak napravljeni i trodimenzionalni kompjuterizovani modeli koji učvršćuju uverenje da se radi o gradevinama stranih bića. Medutim, aprila 1998. NASA se vratila na Mars sa mnogo boljim kamerama. Pod pritiskom javnosti ponovo su fotografisali isti deo Sidonije tri puta, ali sa mnogo oštrijim sočivima. Nije bilo „lica", već samo dug planinski greben. Ipak je to bila jedna varka.

Nažalost, nisu svi bili ubedeni, i glavni rukovodilac NASA, Danijel Goldin, zajedljivo je primetio da ee oni verovatno ponovo ići na Mars sa još boljim kamerama i snimati sve „dok Ijudi ne budu zadovoljni". Už to, kada je opao interes za „lice" na Marsu, pažnja se usmerila na oblast Južnog pola gde su snimljene duge prave linije i kvadrati. U leto 1998. njih su proglasili napuštenim fabrikama Marsovaca! Moždaistorija treba da nas pouči da ne žurimo sa zaključcima o uzbudljivim iluzijama.

NA IVICI SMRTI Tradicionalan pogled na priče o duhovima je da oni predstavlaju duše mrtvih, nekako uhvaćenih u našem svetu, kao što je objašnjeno na početku ovog poglavlja. Medutim, duhovi se takode mogi4 pojaviti u vreme kada smrt još nije nastupila. U jednom slučaju u Volziju na Viralu, 1970. čovek i žena upravo su legli u krevet i ugasili svetlo kada su oboje videli „lebdenje neke glave, tela, bez Hca kraj njihovih uzglavlja". Žena je vrisnula, aU njen muž ju je umirio govoreći joj da i on isto vidi. Čim su upaHH svetlo prikaza je nestala. Ovaj slučaj desio se u ponedeljak uveče. Tog utorka žena je usnila da je njena baka umrla. Ona je to pri mila samo kao san, ali u sredu raznosač pošte uručio im je pismo koje je javilo da je njena baka zaista preminula - u isto vreme kada su primetili duha, kako se kasnije ispostavilo. Većina Ijudi koji veruju u zagrobni život rekla bi da se radi o „kriznom duhu" koji pokazuje pokušaj bakinog duha da se pozdravi sa svojom unukom. Da h je to baš tako neposredno? Poznati medijum Rozalind Hejvud ispričala je jednu fascinantnu priču o tome kako je 1918. boravilana Egejskom moru dok je njen Ijubavnik tada bio u Parizu. Jedne noći videla ga je kako se pojavio, u prirodnoj vehčini u njenom šatoru, tačno u istom trenutku kada ju je on „video" u svojoj sobi. Nijedno nije ni pomišljalo sa se radi o duhu, u prvi mah verujući da je osoba doputovala da bude sa svojim partnerom. Kada su shvatih da se ne radi o tome, oboje su se pitaH da im se nije prividalo zbog silne želje da se ponovo vide što pre. Ipak, kako i zašto su dehh takvo „prividenje" u jednom posebnom momentu empatije? Cini se da jedna emocionalna veza ima veliki značaj za ovakve slučajeve i možda predstavlja i glavni uslov da bi se duh poajvljivao. Ako je duh neznanac, nepoznata voljena osoba, da li onaj koji oseća treba da se „ubaci" na talasnu dužinu emocija nekog stvarnog objektivnog bića? Poznati TV glumac i dobitnik Oskara Klif Robertson prijavio je slično iskustvo. Desilo se kada je kao mladić nastupao u pozorištu u Nju Hempširu odmah po završetku II svetskog rata. Glumca je odgojila njegova baka koja je tada živela u mestu La Hola u Kaliforniji udaljenom nekih tri hiljade milja. Oko tri sata ujutro po istočnom vremenu Robertson je spavao kada je usnio jedan živopisan san u kome mu se pojavila njegova baka. Rekla mu je da joj se život bliži kraju i da ne treba da bude ožalošćen pošto je ona bila spremna da ode u miru. Preklinjao ju je da ne odlazi i posle dužeg ubeđivanja ona je rekla da će pokušati da ostane. Glumac se probudio iz košmara u velikom znoju. ali nigde nije bilo telefona sa koga je mogao da pozove Kaliforniju. Ushodao se po sobi ne mogavši da odagna san iz misli. Oko pola sedam dobio je telegram. Poslala ga je jedna tetka iz Kalifornije i javila da mu se baka veoma razbolela u ponoć što se poklopilo sa njegovim košmarnim snom. Nisu očekivali da će preživeti i da li bi mogao da doleti avionom na zapadnu obalu? Robertson je odjurio u najbliži grad da pozove La Holu. Saznao je da se njegova baka oporavila. Sada je prolazila kroz kritičan period i činilo se da joj se vraća snaga. Doktor je bio iznenaden ali je napredovala. Očigledno se i ovde radilo o nalaženju na istim duhovnim talasima, verovatno zato što je Robertson bio u dubokom snu, te je veza njihovih misH mogla da ob-uhvati više informacija. Uočljivo je da bi - da je on kojim slučajem bio budan, možda sa svešću koja je „lutala" - hitnost situacije zahtevala nekakav dramatičan obrt stvari. Jedna jednostavna „poruka" u nečijoj glavi bila bi verovatno otpisana kao maštarija. Ako postoji neki mehanizam u našoj podsvesti koji je kadar da otkrije neki psihički „signal" od nekoga drugoga, i mora da prode kroz svesni um koji je budan, kako bi se to onda ostvarilo? Da H bi onda glumac imao stvaran prikaz svoje bake u prirodnoj veličini u uglu svoje sobe - tako uverljiv da bi morao da ga usvoji i postavi pitanje šta on znači? Čini se da je ispravno pretpostaviti na osnovu pojavIjivanja ovih dokaza da bi to moglo da se odvija na ovaj način. Da li to znači da duhovi predstavljaju samo ekstremne oblike živog prividenja - „poruke" uzete iz podsvesti i pretvorene u vidljive forme u trenutku kada je potreban jedan brzi „trzaj" da se probudimo? S druge strane, krizni duhovi mogu pokazati da smo zaista sposobni da napuštamo svoja tela i prelazimo ogromne daljine.

Poslednje zbogom Šila Mendoza je glavna sestra na odeljenju za intenzivnu negu u jednoj velikoj bolnici u Teksasu. Posmatrala je mnoge Ijude kako umiru i priznaje da je prilično ogrubela na takve stvari. Medutim, nije bila spremna jedne večeri 1982. godine kada se desio najizuzetniji dogadaj kome je ikada prisustvovala. Sila je radila u noćnoj smeni, posebno obraćajuči pažnju na jednog čoveka koji je bio u bolnici već nekoliko dana. lako pod bunom pažnjom i negom, nije se smatralo da je bio u bilo kakvoj opasnosti niti da je ozbiljno oboleo. Oko osam sati uveče počeo je da govori veoma suvislo o jednoj voljenoj osobi koju je jako želeo da vidi. Sila nije mogla da kaže o kojoj se osobi radilo, ali bilo je očigledno da je riije video mnoge godine i nije očekivao da se to još zadugo desi. Čovek je potom iz mrmljanja utonuo u nemiran san. Oko pala deset ponovo je počeo da mrmlja o ovoj osobi, a njegove vitalne funkcije počele su da padaju. Bojeći se najgoreg, doveli su još medicinskog osoblja; ali čovek je pao u komu. Onda je zapao u stanje obamrlosti kako to izgleda kod nekih Ijudi koji su vrlo blizu kraja. Pogledao je u stranu zureći u

prazan prostor. Kako je vreme proticalo postalo je jasno da on gleda nekoga u sobi samo njemu vidljivom. Odjednom mu se lice ozarilo kao svetionik. Gledao je i smešio se na ono što se jasno moglo prepoznati kao dugo odsutni prijatelj, očima punih Ijubavi i nežnosti, da je prisutnima bilo teško da se suzdrže od suza. Sila kaže: „Nije bila greška. Neko je došao da mu konačno pokaže put". Nekoliko minuta kasnije čovek je umro, sa izrazom sreće i mira na licu. Od tada Sila gleda na završetak života svojih pacijenata sa više pažnje i ponosa. Kao i mnogi drugi koji brinu o neizlečivo obolelim, bila je svedok onog dragocenog trenutaka kada se živoc oslobada okova usahlog i ruiniranog cela i odlazi ko zna kuda. Bez obzira da li smrc znači odlazak ih prelazak, glavna sescra Mendoza videla je na iskustvu ovoga čoveka da smrt ne predscavlja zascrašujući ili žaloscan dogadaj, nego izuzetno putovanje koje se dogada sa puno smirenosti i skoro zarazne radosti.

Duhovi koji predskazuju Nije teško prihvatiti da duhove možemo objašnjavati ovozemaljskim pojmovima u nekim priHkama, posebno ako svedok samo vidi jednu neobičnu figuru u zamračenoj sobi kada se pojavljuje u jednom promenjenom stanju svesti obično u stanju sna ili dremljivosti. Malo teže je prihvatiti situacije kada duh očigledno poseduje znanje kome svedok nije imao nikakvog logičnog pristupa - kao kod Klifa Robertsona. Ovo se ilustruje jednim stvarno uvrnutim slučajem koji se desio u Folkstounu u grofoviji Kent 1964. godine. Gospodin Milton i još jedan maloletnik stupiH su u trgovačku mornaricu u isto vreme. Dok je njegov prijatelj ostao na brodu, Milcon je ocišao kući na odsuscvo. Jedne noći, dok je sedio u poljskom coalecu od cigle na samo jard od kuće, odjednom ga je zaslepio blesak sveclosci i pojava figure Zulu racnika u punoj racničkoj odori! Prescravljeni mornar pobegao je u kuću gde ga je dočekala majka koja ga je opcužila da je pijan, šco za mornare nije ni čudo. Meducim, kasnije kada je ocišao na spavanje, blesak se vracio i racnik se ponovo pojavio." Gospodin Milcon je prescravljeno kriknuo i picao fancomsku pojavu šca hoće od njega i odmah upaHo sveclo. U sobi nije bilo ničega. NekoUko dana kasnije sciglo je pismo u kome je Milcon saznao da je njegov prijacelj poginuo kada je pao sa palube broda u more blizu obala Afrike. Pitanje koje se ovde postavlja je sledeće: šta je tačno predstavljala pojava ovog duha? Možemo da pretpostavimo da je duh Zulu ratnika došao da upozori Miltona na moguću tragediju ili da je ona možda već u toku. lU da to postavimo na malo posredniji način - da je Milton zamislio sliku svog prijatelja koji se davio bUzu afričke obale i u svojoj svesti je povezao sa nečim što je jasno u vezi sa ovim kontinentom. Naravno, skeptički prilaz je da se radi o prividenju čiji oblik ne stoji u vezi sa smrću mladića. Bilo da se radi o slučajnosti ili kasnijem obUkovanju sećanja na nesvestan i nehotičan način, to pojavu „duha" čini važnijom.

Duhovi koji žive Teorije koje pokušavaju da objasne pojave sablasti kao projekcije svesti izgleda da su zaista potrebne prilikom razjašnjavanja zamršenijih slučajeva. Na primer, Leonard Tuhil seća se fascinantnog iskustva koje je doživeo 1976. godine. Sa jednom prijateljicom pokušavao je da razgovara o poslu, ali je jasno uviđao daje ona rastrojena. Upoznao ju je na plesu, uputio kompliment za plavu haljinu koju je nosila, ali je primetio: „Izgledala je neobično kao da se samo fizički nalazi ovde, a njena duša miljama daleko". Sledećeg dana dok je prolazio pored mesta gde je radila, Leonarda je proželo snažno osećanje -"kao da je bio u dodiru sa večnošću". Potisnuvši ovaj osećaj, vratio se kući, ali umesto da ude ostao je pred vratima razmišljajući i gledajući u nebo. Ponovo je bio u tom stanju dremljivosti koje je, čini se, od fundamentalnog značaja za izvesna paranormalna iskustva. Tada se desilo. „Spustio sam pogled i na moje zaprepašćenje, pojavila se poluprovidna prilika ove žene koje je išla stazom pored moje kuće. Odmah mi je bilo jasno da gledam u dtiha, mada nikada u životu tako nešto msam video. Sa sigurnošću sam je prepoznao. Jasno sam video haljmu koju je juče nosila, ali zapravo to nije mogla biti ona ne samo zato što nije znala gde živim, već i stoga što sam kroz nju mogao da vidim ostale kuće." Leonard je osetio jezu, ali ne i strah, bio je zabrinut zbog njenog stanja jer je video kako je jednostavno nestala. Dva dana kasnije, oko ponoći, baš kada je razgledao neki časopis na čijoj naslovnoj strani se nalazilo hce jedne žene, shka je iznenada poprimila „izlomljenu" formu u Pikasovom stilu. Podigao je pogled, zatim ga spustio, ah je shka i dalje bila ista. Uveravao je sebe da je to samo privid ali bezuspešno. Sutradan je pozvao jednog zajedničkog prijatelja i saznao da je žena imala jedan težak nervni slom tokom kogaje počela da prima mentalne poruke. To se desilo upravo onoga dana kada je video njenog duha, a odvedena je u bolnicu u ono vreme kada je časopis objavio ovaj događaj. Žena nije umrla, već se zaista oporavila. „Duh koji živi" u ovom slučaju možda je predstavljao jedno telepatsko zamišljanje koje je Leonard imao kada je otkrio njeno stanje ih je pod pritiskom izašla iz svoga tela.

Jedan prilično Ijubomoran duh Ako nadživljavamo smrt, da h Ijudske emocije zadržavamo i u zagrobnom životu? Odgovor na ovo pitanje nude nam Dajana Kristijanson iz Eseksa i njen drugi muž, čijim se iskustvom subjektivno objašnjavaju dogadaji u njihovoj porodičnoj kući. Nevolja je počela 1967. kada je njen muž Len umro od raka u ranim tridesetim. Bio je kremiran i njegov

pepeo je poslat kući da tamo počiva, ah ni tu nije imao mira. Cim je Dajana obavila sve formalnosti oko sahrane, počele su da se dešavaju neke stvari. U početku su bili sitni dogadaji: čuo bi se zvuk pomeranja nameštaja u gluvo doba noći, činilo se da ptičica leti oko njene glave dok je bila u krevetu. Zatim su se javile prikaze. Iz ormara je izronila bela sena i počela je da joj prilazi, a zatim je iščezla. Gđa Kristijanson je bila prestravljena. Drugom prilikom videla je neku nejasnu belu senku kako kleči uz krevet pored njenih nogu. Dajani nije ni padalo na pamet da bi njen muž još mogao da bude prisutan, ali jednoga dana desilo se nešto što je nateralo da promeni mišljenje. Dok je bio živ, Len je imao običaj da se ušunja u kupatilo i stane na vagu iza nje dok je merila svoju težinu - tada je vaga pokazivala mnogo veći broj kilograma nego što je ona imala. Nekoliko meseci posle Lenove smrti neočekivano se dogodila ista stvar. Stajala je na vagi i kazaljka je počela da se pomera sve više dok nije pokazala skoro nemoguću težinu. Ovi dogadaji postali su tako učestali, da se porodica već zabrinula. Njen brat je izrazio bojazan da su nevolje možda izazvane držanjem pepela u kući. Nerado se složila s tim da je najbolje da je sahrana najbolje rešenje i bio je organizovan pogreb. Nadala se da će možda posle toga i ona i njen muž konačno naći mir. Sa optimizmom gledajući u budućnost Dajana se ponovo udala 1972. godine. Ostavila je prošlost iza sebe i jedva čekala da se posveti novom životu. Nažalost, njena očekivanja nisu se ispunila. Nedugo posle njene udaje i njen novi muž se upoznao sa neobičnim pojavama koje su opsedale kuću. Jedne noći kada su zaspali, njihov krevet počeo je da se diže u vazduh kao da ga potiskuje jedan veliki balon. Dajana i njen muž probudiU su se puni užasa, ali to nije toHko šokiralo bivšu gdu Kristijanson koja je osetila šta se dogadalo: Len se vratio i, činilo se, nije bio baš oduševljen njenim novim odnosom! „Sta se dešava", pitao ju je njen uzbudeno novi muž . Krevet se lagano spustio na pod spavaće sobe. „Ne brini", umirila ga je, „nemamo čega da se plašimo, to je samo moj pokojni muž. On se ponekad vraća." Istoga dana dogovorila se sa svojim novim mužem da se nadu u gradu da bi išli u kupovinu, ali on se nije pojavio. Na povratku kući obuzimala je sve jača slutnja. Cim je stigla znala je šta se dogodilo - muž ju je napustio, jer nije mogao da podnese da živi sa Ijubomornim duhom prethodnog muža svoje supruge! Dajana se potom još jednom udavala i stvari su se srećnije odvijale, ali, objašnjava da život nikada ne može da bude potpuno normalan: „Još je prisutno nešto u mojoj kući, posebno u spavaćoj sobi. Moja najstarija kćerka izbegava da dolazi, kaže da je kuća opsednuta duhovima i da bi je trebalo raščiniti. Jednoga dana ikona koju je kupio moj pokojni muž otkačila se sa zida i pala. Pozvala sam policiju jer sam pomishla da neko pokušava da provali u kuću." Da H je policija pomogla? Izgleda da nije. Kada im je ob-jasnila svoje iskustvo, Ijubazno su joj napomenuli da je to posao za lovce na duhove, a ne na kriminalce.

Posetioci spavaće sobe Sada je valjda jasno da se većina susreta sa duhovima dešava u stanju promenjene svesti, najčešće kada se neko nalazi u stanju pospanosti. Pošto se ovo obično dogada u spavaćoj sobi, duhove koji dolaze u pohode nazvaćemo „posetiocima spavaćih soba". U ovakvim stanjima naša čula se normalno opuštaju iz prethodnog stanja napetosti. Ovo može da omogući posetiocima da se prikazuju našim čulima ili to možda znači da se radi samo o subjektivnom doživljaju. To se odnosilo i na one slučajeve kada je više osoba prisustvovalo ovom fenomenu. Cesto se dešavalo da se svedok probudi i ugleda figuru kako stoji pored kreveta. Uprkos činjenici da se on ili ona nalaze u gustom mraku, u stanju su da detaljno opišu kako izgleda duh. Čest je slučaj da svedok ne može da probudi svog usnulog partnera dok se sve to dogada. Evo tipičnog iskustva sa sobnim posetiocem.

Da lije to duhovno isceljenje? Tomi Stil je poznati pevač, plesač i glumac, nadaren i omiljen kod dece već nekoliko decenija. Njegovi mjuzikli kao što je POLA NOVČIĆA OD ŠEST PENIJA zabavljaju milione Ijudi. Pre mnogo vremena on je doživeo jedno iskustvo koje zbunjuje sve one koji se u ovo razumeju. U petnaestoj godini Tomi je pobegao na more i stupio u trgovačku mornaricu. Medutim, nije dugo služio na brodu. Toliko se razboleo da su morali odmah da ga prebace avionom u Englesku. U bolnici u Londonu utvrdili su da boluje od meningitisa kičmene moždine. Izgledalo je da neće još dugo moći da živi i pozvali su njegovu porodicu da bude uz njegovu postelju. Pred zoru, oduzet od struka nadole, još se borio za život. Doktori su predložili da ga ostave samog. Navukli su zavese oko njegovog kreveta i dopustili mu da se na miru odmara. Dok je ležao u polusvesnom stanju mladić je čuo odjek glasnog smeha nekog dečaka. Jedna svetla lopta doletela je preko zavesa i spustila se na njegov čaršav van domašaja ruke. Dete u Tomiju, ne želeći da se odrekne svoje igračke, skupilo je svu energiju i pružilo ruku da je ščepa i ponovo baci preko zavesa. Za nekoliko trenutaka lopta se sama prebacila preko zastora i opet vratila, ali još dalje, van dohvata njegove ruke. Potpuno izmoren sa glavom na jastucima, učinio je još jedan napor da dohvati lopticu i baci je preko zavese. Odmah zatim sve se ponovilo, u stvari, dešavalo se to nekoliko puta tokom jednog sata, a možda i duže. Svaki put bilo je potrebna velika snaga volje i energija da se loptica dobaci nevidljivom detetu. Tomiju je uvek to polazilo za rukom, skoro da toga nije bio svestan, ipak je osetio kako mu se vraća snaga i kako se sve bolje oseća. Sada je mogao da pokreće svoje noge.

Medicmsko osoblje i Tomijeva porodica bili su zaprepašćeni: groznica se povlačila, a paraliza je slabila. Oporavljao se i osećao se sve bolje. Pošto su doktori pokušavali da shvate skoro čudesno izlečenje, Tomi je objasnio da treba zahvaliti dečaku koji mu je pravio društvo u sobi - da mu nije stalno dobacivao lopticu na krevet nikada ne bi smogao snage da se pokrene i to mu je spaslo život. „Koji mladić?", pitali su ga. Zavese su sklonjene i, naravno, dečaka nije bilo u sobi, niti se ikada tamo nalazio. Zbunjen, Tomi je opisao lopticu. Oči njegovih roditelja odavale su iznenadno prisećanje. „Zar se ne sećaš", pitah su ga. Loptica je bila ista kao ona koju je Tomi dao svom mladem bratu Rodniju kao božićni poklon. Dečaku se ona svidela, ali to je bio i poslednji Tomijev poklon bratu. Kasnije je Rodni tragično izgubio život kada je imao samo tri godine. Sta se ovde dogodilo? Da li je Tomijeva podsvest prizvala prikazanje da bi mu ono dalo volju da se izbori do potpunog oporavka? Ovo je jedan od mogućih pravilnih tumačenja ove priče. Naravno, druga mogućnost je da je Rodnijev duh uzvraćao bratovlje vu Ijubav jednim dragocenim poklonom - zdravljem.

Nevino dete Porodicu Nila Andersona snašla je nesreća 1972. kadaje njegova petogodišnja sestra umrla od iznenadne bolesti. Svi su bih utučeni zbog gubitka jednog mladog nevinog života, pritom je lokalni sveštenik zbog verskih nesuglasica sa porodicom odbio da izvrši ceremoniju sahrane koja je trebalo da se obavi u Bedfordširu. Owo je čak i produbilo razdor u porodici koji se nije stišao tokom sledećih deset godma. Godme 1982. umrla je Nilova baka po ocu. Zbog toga što nikada mje mogao da oprosti njenom mužu koji je u svadi iskoristio detetovu smrt, odbio je da ide na sahranu, ali se posle kajao. Nekoliko večeri kasnije, još osećajući krivicu, Nil se probudio iz dubokog sna i video prikazu svoje bake. Izgledala je zdravo i dobro i smešila mu se. Rekla mu je da ima razumevanja za njegove postupke i da mu prašta, te ne treba da brine o ovom incidentu. Nimalo ne čudi što je Nil ubedivao sam sebe da je to samo san koji je ušao u njegovu svest da bi odagnao njegovo osećanje krivice. Medutim, ovo je izgledalo mnogo stvarnije i životnije od bilo kakvog drugog sna i potpuno ga je rasteretilo briga zbog incidenta. Ipak, još je ostala sumnja da je sve to bio samo rezultat njegove preterane mašte. Tada mu je majka otkrila nešto što mu nikada do tada nije rekla. Godine 1972, samo nekoliko nedelja pošto je njegova sestra umrla, Nilov brat je došao kući iz škole sa jednom ozbiljnom tvrdnjom. Rekao je da je video „Trišu". Kada su ga pitali da objasni na koju Trišu misli, odgovorio je: „Našu Trišu." Igrali su se neko vreme. Njegova majka je s nevericom buljila u dečaka nemoćna da shvati šta je dečak govorio, ali bilo je očigledno da za ovog šestogodišnjaka igranje sa vlastitom sestrom nije predstavljalo ništa posebno. Znao je da mu je sestra „otišla" na „nebo", ali verovatno nije uspeo da shvati da ovo znači da je više nikada ne može videti. Stvar je raspravljena sa lokalnim sveštenikom. On je potvrdio očiglednu iskrenost dečaka i savetujući roditeljima da to prihvate, jer niko ne može dokazati da se to nije dogodilo. Dvadesetak godina kasnije, Nilov sada odrasli brat još uporno tvrdi da ga je posetila njihova sestra odmah posle smrti.

HIPNAGOSKO PRIKAZANJE prikazanje u stanju dremljivosti Postoji jedna faza kroz koju svi prolazimo kada tonemo u san i kada se budimo. Tokom ove faze mogu da se dožive razni oblici prikazanja koji ne čine deo bilo kakvog sna, ali imaju slab uticaj te brzo padaju u zaborav kada se vrati puna svest. Prikazanje može da izgleda kao rasplinuta figura i, prema jednom istraživanju psihologa, oko pet posto stanovništva opisuje ga veoma realistično. Ovakve faze označavaju se kao „hipnagoška" padanje u san i „hipnopompska" prikazanja budenje. Um niti spava niti je budan, nego se odmara u neutralnom stanju. Neki istraživači sna misle da um može da dopusti nagomilavanje prikazanja duboko u podsvesti i da ga tada prenese u spavaću sobu gde se pojavljuje na veoma živopisan način. Tada nam se može učiniti da se stvara neko „biće". Hipnagoško prikazanje ovaj termin primenjuje se na obe vrste stanja je više od halucinacije. Takode se razlikuje od snova tokom spavanja. Prikazanje se nikada ne deli sa drugima u istoj sobi. Istraživač gda F. E. Lining dala je tabelarni prikaz nalaza iz 1925. godine. Skoro dve trećine ispitanih percipijenata nije znalo šta je to hipnagoško prikazanje u stanju dremeža. Svaki svedok je naglasio životnost prikazanja. Mnoga prikazanja odnosila su se na figure, prirodne pejzaže i izazvana osećanja. Mnogi percipijenti nisu imali kontrolu nad prikazanjem, mada je mali postotak izjavio obrnuto, i to pod uticajem manipulacija lucidnih sanjalica.

LUCIDAN SAN ILI SAN KOJI ŽIVI Jedna tinejdžerkaispričalaje fascinantno iskustvo istraživačima parapsiholoških laboratorija u Oksfordu. SanjaJa je

da se probudila i otišla u školu jednoga jutra. Pošto je događaj jednostavan, bila je potpuno sigurna da je stvaran. Medutim, „čulo" se glasno lupanje na krovu školskog autobusa koje ju je odjednom „probudilo". Videla je da se nalazi opet u krevetu kod kuće. Umirena time, devojka je ustala i ponovila uobičajeni postupak spremanja za školu, konačno doputovala do nje i stigla do školskog dvorišta. Tada je neko bacio knjigu nanju onako iz šale. Udarac ju je iznenadavratio nazad u krevet i ponovo se budila! Ovakva iskustva nazivaju se „lažnim budenjima", i približno 35 odsto stanovništva prijavljuje da ih je imalo u nekoliko navrata. U stvari, ona čine uobičajene forme koje se nazivaju lucidnim snovima koje je u svom najčistijem obliku prijavilo samo deset posto Ijudi žene malo više nego muškarci. U lucidnom snu tok dogadanja je tako živ i realističan tako da ga osoba shvata kao stvarnost. Obično mirisi i taktilni utisci i sva normalna čulna iskustva idu uz ovu vrstu sna, što ga čini još uverljivijim. Ipak, na momente sanjalac oseća da se radi o nekom snu i u takvom stanju biva šokiran budenjem. Međutim, ako se osoba odmah ne probudi, lucidni san se normalno nastavlja i sanjalac se nalazi bukvalno izgubljen u slikovitom svetu sna. Mogu da kontrolišu dogadanja i da se učine da lete. To zaista hči na igranje glavne uloge u nekom filmu po vlastitom scenariju uz mnoštvo specijalnih efekata. Živopisna stvarnost ostaje kao glavna osobina kada se prolazi kroz ovakva iskustva. Ovo da granica izmedu snova i budenja biva oštra manje nego što se nekada zamišljalo, moglo bi da predstavlja ključ rešenja misterije iskustava sa posetiocima u sobi. Medutim, može H to uvek da bude tako? Mogu da se nadu slučajevi gde se, bez obzira na stanje svesti te osobe, informacija prenosila iskustvom koje je postojalo van bilo kog očiglednog sredstva komunikacije. Tada se dešava nešto očigledno natprirodno.

Vraćanje kući Jedno upečatljivo iskustvo Dženi Rendls upućuje nas da duhovi ne predstavljaju uvek mrtve Ijude. DogodTlo se to cdnog zimskog jutra 1978. kada je njen prijatelj morao rano da krene od Irlama u Lankaširu do Cestera gde je radio. lutevi su bili opasni za vožnju motorom i pošto gaje Džeiii ispratila, bila je vidno zabrinuta. Nakon njegovog odlaska Dženi je sela na naslanjaču pored kamina. Malo zatim iiznemirio ju je neki zvuk. Prenuvši se iz misli shvatila je da se njen prijatelj vratio. Da li je poslušao njena upozorenja da je opasno ići na dugu vožnju motorom po poledici? Da li je nešto zaboravio i onda se po to vratio? Pre nego što je iTiogla da to ispita, Džem je shvatila da je on već otišao. Pogledala je okolo, ah njega više nije bilo. U stvari, nikada ga nije ni bilo. Kako se kasnije utvrdilo, on je otišao pravo na posao bez vraćanja i Dženino iskustvo nije bilo ništa drugo nego jedna veoma živopisna halucinacija koja je ipak bila veoma stvarna. Toliko je bila ubedljiva da je zaista misHla da se on vratio kući. U stvarnosti ona mora da je malo zadremala u toploj sobi i sa strahom za ishod njegovog putovanja u svojoj svesti, imala je prividenje jedne stvari koju je najviše želela -njegov bezbedan povratak. Proučavanja lucidnih snova pokazala su da se OUT odigravaju u jednoj sredini koja je tohko shčna onoj u stvarnom svetu da osoba za njih poveruje da se dogadaju u momentu budenja. Kada ih nešto u snu podseti da to nije stvarno oni se bude prestrašeni iskustvom koje su u tom snu upravo preživeh iH nastavljaju sa snom svesni da zaista spavaju. U takvom stanju sposobni su da kontrohšu šta se dešava u tih nekohko minuta lucidnosti. Oni koji su imah takve snove kažu da su čarobni i nezaboravni. Naravno kada taj lucidni san reprodukuje stvarno okruženje tada dodaje i neke prizore poput povratka prijatelja, kao u Dženinom iskustvu, ali ne pruža nikakav dokaz da ceo dogadaj predstavlja jedan san i svedok možda nikako neće prihvatiti ovu činjenicu. Dženi se probudila ubedena da se povratak stvarno desio i još malo se ubedivala da se on nije desio kada je kasnije mogla o tome da pita svog prijatelja. Ali šta bi se desilo da je Dženi videla svoju pokojnu baku kako ulazi u sobu ili nešto jednako neverovatno kao što su jedan andeo ili strano biće? Tada ne bi postojala nikakva mogućnost da ih o tome ispita kasnije i tako dokaže da se ta poseta koju su joj učinili, u stvari, nikada stvarno nije ni dogodila. Nekakav susret sa andelom bi se mogao prihvatiti kao paranormalan događaj, zbog toga što bi se, kako to Dženi može da potvrdi, činio suviše stvarnim da bi mogao da se uzme kao „običan" san. Povratak prijatelja za nju je bio stvaran baš kao što bi bio svaki drugi stvarni povratak. Neko bi isto pretpostavio u slučaju posete duha pokojne bake. Ovakvi slučajevi gone nas da se pitamo koliko su česta stvarno prividenja duhova onoj osobi koja ih vida, više nego da li su stvarna u bilo kom objektivnom smislu.

Rastanak Gospoda Dejvis živela je na velškoj obali blizu letovališta Ril i Lendudno. Te noći 6. avgusta 1982. probudio ju je prodoran vrisak koji je ličio na zapomaganje malog deteta. Pošto ju je ova larma potpuno rasanila, vrata spavaće sobe su se s treskom otvorila. Vetar ih nije mogao tako otvoriti, uporno je tvrdila, a njena mačka nije posedovala toUku snagu. Gospoda Dejvis ustala je iz kreveta, aU sada je sve bilo tiho. Zidni sat pokazivao je 00:50 sati po ponoći. Njen muž je i dalje spavao. Potiskujući ovaj dogadaj, ponovo je legla u krevet. U šest sati zazvonio je telefon. Primanje celefonskih poziva u ovo doba nosi sa sobom lako uzbudenje: dobra vest može da sačeka, dok to ne važi za loše vesti. Gda Dejvis sledila je svoga muža niz stepenice i posmatrala kako odgovara na telefon. Bio je to poziv iz lokalnog seoskog kampa gde je on radio kao čuvar. „Oh, bože, ne!", čula ga je kako uzvikuje. Spustio slušalicu i rekao: „Izbio je strašan požar."

Sat kasnije njen muž se vratio iz kampa u stanju dubokog šoka. Sator jedne od porodica koje su tamo stanovale bio je tokom noći zahvaćen požarom, a dvoje male dece je izgorelo u plamenu. Sto je još gore, radilo se o Ijudima koje su poznavali - porodici koja je posećivala grad svake godine, sa kojom se bračni par sprijateljio. Kako je ta vest polako počela da dopiredo svesti i užasno osećanje praznine koje uz takav gubitak postepeno raste, gospodi Dejvis palo je na pamet nekoliko stvari. Jasno je čula vrisak malog deteta u svojoj sobi pre samo nekoliko sati. Nikoga nije bilo u kući da izazove takvu larmu. Bilo je, takode, neobično da su se vrata uz tresak otvorila usred noći. Kako se to desilo? Odmah pored vrata nalazila se jedna slika na stolu. Bila je to fotografija gospodina Dejvisa koju je snimio otac u požaru postradale dece. „Kada je izbio požar?", pitala je gospoda Dejvis. Njen muž mogao je da proveri. Bilo je to u 00:50 sati, tačno kada je krik proparao noćnu tišinu i kada su se vrata s treskom otvorila. Kao da su deca u momentu rastanka uputila poslednji poziv svojim prijateljima - možda preko fotografije koju je snimio njihov otac. Čak i kada bismo pokušali da damo racionalno objašnjenje i kažemo da je gospoda Dejvis imala samo jedan lucidan san ili je iskusila neki oblik hipnagoškog prikazanja, svejedno se ne može odgonetnuti ovako visok stepen „slučajnosti".

FOTOGRAFIJE DUHOVA Vidljivost duhova može se takođe sugerisati fotografijama. Istina je da zaista postoje fotografije duhova. Mnoštvo njih napravljeno je u starim crkvama i veUkim starinskim kućama, na primer, gde se jednostavno pojavilo prikazanje tokom snimanja filma. Tada fotograf obično ništa ne vidi. Čovek uvek mora da bude obazriv. Moguće je da „zamagljenje" na negativu filma može da izgleda kao nerazgovetna Ijudska figura. Mada smo u nekoliko priUka nailaziU na ovakav efekat, postoji nekoUko dovoljno zbunjujućih fotografskih slučajeva koji zahtevaju pomnije ispitivanje. Prikaz očigledno predstavlja Ijudsku figuru. NekoUko takvih sUka pada na pamet i one do danas zbunjuju. Figura koja je volšebno dospela na film u crkvi Arundel u zapadnom Veseksu sigurno nije neka greška. Radi se o jednom nejasnom prikazanju figure visoke tri i po metra koja se pojavila na fotografiji koju je snimio vikar iz Njubija u Jorkširu kraj oltara svoje crkve. SUka je bila naučno ispitana, pa ipak ne može racionalno da se objasni. Još jednu izuzetnu fotografiju, koja jasno pokazuje figuru, slučajno je snimio jedan crkvenjak. Na dan 19. juna 1966. prečasni i gospođa R. W. Hardi iz Vajt Roka u Britanskoj Kolumbiji tokom državnog praznika u Engleskoj biU su u poseti jednoj gospodarskoj kući po imenu Kraljičina kuća u Griniču u južnom delu Londona. SnimiU su fotografiju Stepeništa Tulipana koje je izgradio Inigo Džons 1629. godine. Po povratku kući u Kanadu kada su razviU film, biU su zapanjeni kada su videU jednu nejasnu figuru kako se drži za ogradu stepeništa. Ispitivanje negativa u Britanskom klubu za proučavanje duhova, isključilo je duplu ekspoziciju. Kodak je potvrdio da negativ nije naknadno preslikavan i da očigledno nije bilo nikakvih pokušaja varke. Dalje proučavanje pokazalo je da figura ima obe leve ruke, navodeći na zaključak da su postojale dve figure na stepeništu - jedna koja prati drugu. Par je uporno tvrdio da nikoga tada nije bilo na stepeništu. Lovac na duhove Piter Andervud rekao je da je to najizuzetnija fotografija koju je video za pedeset godina svoga istraživanja. Televizija Anglija snimila je dokumentarni film o čuvenoj kući duhova u Norfolku 1964. godine. Kada je bila emitovan, nekoliko Ijudi zvalo je studio i reklo da e videlo „duha" u pozadini jednog kadra. Posle ponovnog cmitovanja filma, istraživači ništa nisu našU, ali kadaje po treći put prikazan, javilo se još gledalaca koji su tvrdili da su videli jednog monaha, staricu ih mrtvačku glavu. Posle pažljivog pregleda ispostavilo se da se radi o jednoj mrlji od vlage na jednom kamenu u zidu u pozadini kadra, koja je imala priHčno jasan Ijudski obUk. Mašta i očekivanje učinili su ostatak. U slučajevima gde film beleži i ono što oko ne vidi bilo je sugerisano daduhovi mogu da se pomere na infracrvenu talasnu dužinu svetlosti koja je nevidljiva za oko, ah koju filmska traka može da oseti. Medutim, ovo predstavlja veoma dug način za utvrdivanje tačnosti ove primedbe. Godine 1983. Asocijacija za naučno istraživanje neobičnih fenomena prikupljala je fotografije duhova iz svih krajeva Britanije. Dženi Rendls donela ih je na proučavanje dr Vernonu Harisonu, profesionalnom analitičaru fotografija. Proučeno je više desetina sHka. Harison je izrazio nadu da će nešto naći, aH je dodao: „Ipak, ne mogu da prihvatim ni jednu od njih kao verodostojnu." Medu njima nalazila se još jedna koja je prikazivala mrIju od vlage na zidu, „videna" kao duh; druga sa jednim „ektoplazmatičnim" obUkom za koju je utvrdeno da je najobičnija Hnija koju je kamera napravila kada je izašla iz fokusa sočiva; i jedna poluprozirna figura duha koju je sni mio jedan uzbuđeni bračni par. Ovo je obećavalo nekakav uspeh. Na žalost, posle anaUze otkriveno je da su oni jednostavno snimili odsjaj rada u voštanoj tehnici na staklu kroz koje su snimaU slike navodnih duhova. Ipak, postoji jedan vrlo mali broj slučajeva koji izgleda ne spadaju u ovu kategoriju i koje zahtevaju objašnjenje. Kada se uzme broj fotoaparata koje Ijudi poseduju da h pojavljivanje duhova na sUkama postaje svakodnevna obična pojava? U stvari, čini se da se ona dešava rede nego inače. Zašto? Da U je to zbog toga što današnja oprema za snimanje ne dozvoljava više toUko zamagljivanja na snimcima? Za one koji veruju da postoji jedan širok sveobuhvatan plan sveprisutnog Stvoritelja, duhovi se možda ustežu da izadu pred kamere. Da U to znači da treba da se mučimo oko dokaza za život posle smrti, još nepotpuno ubedeni sve dok za to ne dode pravo vreme? Fotografije duhova i dalje se pojavljuju.

Jedna devedesetsedmogodišnja žena predstavila je jednu izuzetnu sUku 1997. godine. Snimljena je 1919. i prikazuje posadu kraljevskog broda DEDALUS na grupnoj fotografiji iz Krenvela u Linkolnširu. Časopis NEJVI NJUZ objavio je tu sUku koju je donela Bobi Kepel, udovica vazduhoplovnog vicemaršala Artura Kepela. Te godine kada je ova slika snimljena, radila je kao vozač u pomorskoj bazi. Jedna nezavisna kompanija koja nije bila upoznata sa nedavnim dogadajima obradila je ovu sliku, tako da nije moglo biti govora o nekim trikovima. Ipak, jedva vidljiv obris čoveka u zadnjem redu uniformisanih Ijudi na slici nepogrešivo pokazuje da je to Fredi Džekson, jedan od mornaričkih mehaničara. Jedini problem povodom ove činjenice bio je da je Džekson poginuo tri dana pre nego što je ova sUka snimljena. Da li se Džeksonov duh vratio da učestvuje u dugo planiranoj završnoj paradi na zatvaranju pomorske baze? Da li su misU Ijudi sa slike na svog tragično nastradalog druga uticale da se on pojavi pred okom kamere pomoću neke strane sile? 1997. pojavila se jedna slika iz Šropšira koja je snimljena za vreme velikog požara koji je opustošio jednu lokalnu zgradu. U razbuktalom plamenu koji je snimljen za vesti, pojavljuje se prikaz jedne mlade devojke. Ona izgleda stvarno uhvaćena u zamku ognja. Medutim, tada nije bilo nikakve devojke u zgradi, niti je bilo pronadeno bio kakvo telo na mestu požara. Ko je onda ona bila?

DOKAZ „PROTIV" Može se prihvatiti, u najmanju ruku, da u nekim prilikama duhovi za svoju pojavu duguju isto toHko onom kome se prividaju kao i verovanju u hipotetičku posetu iz sveta mrtvih. Tada mogu da imaju korene u optičkim varkama ili anomaUjama u opažanjima. Htenje da se veruje u nešto često može da stvara sugestivne dokaze. Mogu da se dogode krajnje realistične halucinacije kako su pokazala nedavna proučavanja. Morton Sacman proučavao je „Rut", jednu Amerikanku koju su opsedala česta priviđenja njenog oca. Da je čovek bio pokojnik, njena spontana prividanja i ostala ekstrasenzorna iskustva koja uključuju miris i dodir bila bi smatrana kao suret sa duhom koji je posetio spavaću sobu. Medutim, on je bio živ i zdrav i živeo je u SAD kroz sva Rutina iskustva. Dr Sacman mogao je da pomogne Rut da kontrohše ovu sposobnost da „stvara" realistične halucinacije. Konačno je mogla da stvori trodimenzionalne govorne prikaze drugih Ijudi. Mogla je, čak, da stvori i drugog dr Sacmana koji sedi pored njega u njegovoj kancelariji i bilo joj je teško da razUkuje stvarno od nestvarnog. Tokom jednog eksperimenta sa doktorom Piterom Fenvikom, Rut je stvorila prividnu sliku svoga oca i postavila ju je pred svetla rein.ektora koja su bila podešena da reagu ju na ritam njenih moždanih talasa. Oči bi naravno još videle svetla sve dok ih nešto stvarno i neprovidno - kao neka prisutna osoba - zakloni od njenih čula. Ako bi zaista videle svetla tada bi Rutini moždani talasi reagovali. Ovo bi pokazalo da je njeno ubedenje da ništa ne vidi, zbog toga što prividna slika njenog oca stoji na putu, bilo pogrešno. Zanimljivo je i to što je ženin mozak reagovao kao da stvarno više ne vidi svetlost lampi. Izgledalo je upravo onako kao kada neka osoba zaklanja svetlost uprkos činjenici što ništa drugo, osim prividne slike vidljive samo Rut, nije tamo „stajalo". Kada su je zamolili da njen duh upali svetlo u potpuno mračnoj sobi, rekla je da to može da učini i „videla" je sobu kao da je bila osvetljena. Ipak još nije mogla da čita novine ili. knjigu zbog toga što njena percepcija nije mogla da prevazide fizičku stvarnost da je bilo svetla u sobi. Ovi testovi pokazuju da je mozak sposoban da „vidi" nešto što nije prisutno na tako realističan način da može zavarati čulna opažanja. Medutim, ne dopušta da se dešavaju nemoguće stvari dokazujući tako da se ne radi ni o čemu drugom do o halucmaciji. Imajući ovo na umu, postoji razlog da se posumnja da duhovi u vreme svog pojavljivanja mogu da budu veoma uverljive halucinacije.

Ličnosti sklone fantaziji Psiholozi upotrebljavaju termin „ličnosti sklone fantaziji" da označe nekrh četiri do osam posto stanovnika koji imaju tako izražene moći zamišljanja da im je teško da razlikuju stvarnost od zamišljenih slika. Termin su skovali američki istraživači Teodor Barber i Seril Vilson 1983. koji su otkrili da takvi Ijudi spadaju u posebnu kategoriju. Oni imaju život veoma bogat snovima - lucidno sanjajuĆT i sanjajući o letenju više od većine drugih Ijudi. Mogu lako da se dovedu u duboko hipnotičko stanje, imaju veoma izra žen dar za umetnost i kao deca su često imali detaljno opisane i uverljive zamišljene drugove za igru koji im ostaju ieaHstični u misHma neobično dugo vremena. Postoje značajni dokazi da ovakvi Ijudi doživljavaju psiliička iskustva tokom celog svog života. Oko 92 odsto njih c ovo izjavljivalo, što je tri puta više od grupa nesklonih fantazijama. Skoro polovina ispitanika izjavljuje da kada sami voze, moraju da zaustave kola zbog toga što su videli neku figuru na putu za koju se konačno dokazuje da je nestvarna. Dosta često ove figure smatraU su duhovima. Takode je otkriveno dosta paranormalnih iskustava sa sobnim posetiocima. Ljudi koji su ih imaU ne pate od patoloških stanja svesti, naprotiv, često su natprosečno inteligentni. Tokom 1986. i 1987. godine Stiven Lin sa Državnog Univerziteta i Džudit Rui sa Univerziteta Toledo u Ohaju objaviH su da su ti Ijudi bih iU veoma usamljeni tokom detinjstva ili strogo fizički kažnjavani. To se pokazuje i u slučaju Rut čiju kliničku istoriju je dao dr Sacman. Ima mišljenja da pojedinac razvija punu vizuelnu kreativnost kao „mehanizam bekstva" od raznih užasa fizičkog života, dopuštajući tako unutrašnjem fokusiranju ili distrakciji da mu pomognu u prevazilaženju teškoća.

Da h ovo znači da su oni koji opažaju duhove samo veoma imaginativni i ne mogu da razhkuju stvarnost od mašte kao što većina od nas veruje to može? Zabavljač, istraživač i priznati medijum Majkl Bentajn rekao nam je da mish da mašta i psihičko iskustvo, jednostavno, mogu da budu jedna sposobnost: „Neko će mi reći: To je samo tvoja mašta! Naravno da ću se složiti da jeste. Treba da shvate da mašta predstavlja sposobnost da se stvaraju ih integrišu shke iz sećanja ih utisaka koje dobijate odasvud." Jedan zanimljiv eksperiment koji je izveden u Kanadi obuhvatio je jednu grupu učesnika koji su se redovno sa stajah godinu dana i, kako je objašnjeno u njihovoj knjizi PRIZIVANJE FILIPA, izmislih su jednog jahača fantoma koga su postepeno dobro upoznah. Njihova kreacija bila je tako reahstična da je on na kraju počeo da živi svojim vlastitim životom v. glavu 3, manifestujući takve paranormalne efekte kao što je lupkanje stolom. Dok je pisao o duhovima i narodnim predanjima za jedan časopis 1970. istraživač Frenk Smit je odlučio da izmisli jednog duha. Smisho je složenu životnu priču za duha jednog crkvenjaka iz neke kuće na londonskim dokovima. Zatim ju je napisao kao da je stvarna i čekao da vidi šta će se dalje dešavati. Kroz nekohko godina bilo je prijavljeno mnogo slučajeva da su Ijudi videh duha, opisujući ga kao starca odevenog u odeću crkvenjaka. Kada je Smit priznao prevaru, još su stizale priče od Ijudi da su zaista videh ovu pojavu. Jedan je, čak, pokušao da ga ubedi da je on samo zamišljao da gaje izmislio - da je stvarni duh već bio u njegovoj svesti. Psiholog Garet Ris, koji veruje da „psihička energija" predstavlja objašnjenje za natprirodno isceljenje, upravo zbog toga je skeptičan prema standardnim interpretacijama duhova. Rekao nam je: „Uvek postoji bolje objašnjenje. Svi mi doživljavamo mnoga različita stanja svesti, i vrlo često na kraju primanja utisaka, osoba ne može da shvati njihovu promenu." On potvrduje da se jedan veliki broj susreta sa duhovima događa u periodu između spavanja i budenja. Ne može se isključiti mogućnost daje ovo stanje svesti najpogodnije za susret sa duhovima. Medutim, on smatra prihvatljivijom ideju da u takvim okolnostima pospanosti svest biva „okrenuta prema unutra" i vizuelizuje slike iz podsvesti. Ovo je suprotno normalnijim stanjima budenja, kada je „okrenuta prema spolja", opažajući samo vidljiv svet. Jedan razlog za ovakav skeptičan stav je da duhovi uvek nose odeću. Zašto? „Čini se prihvadjivim da, kada neko umire, bude opremijen telom duha sa odećom, pa čak i njegovim obeležjima. Kada neko vidi duha, onda to nije u skladu sa tradicionalnom posetom osobe iz sveta mrtvih. Mi imamo veliku potrebu da vidimo stvari onako kako ih već poznajemo. Tako ako Ijudi nailaze na nešto što nikada do tada nisu doživeli, skloni su da to vide u Ijudskom obliku. Možda nešto zaista može da stoji iza svega ovoga što je istinski paranormalno, ali ne treba da verujemo daje to samo ono što osoba završava svojim viđenjem."

DOKAZ „ZA" Tokom XIX veka Društvo za istraživanje medijuma ob-jedinilo je sve prijavljene halucinacije. J. G. Pidington objavio je rezultate 1905. godine. Bilo je dobro poznato da mogu da se dešavaju patološke halucinacije, na primer, kada se Ijudi nalaze pod jakim drogama za umirivanje bolova. Iidington je uporedio takve patološke duhove sa onim koje su prijavih Ijudi koji nisu bili pod uticajem takvih droga 1 naišao je na značajne razlike. Medicinski slučajevi često se dešavaju na ivici spavanja, u stanju dremeža i biU su skoro odmah vidljivi u prirodi. Duhovi su se pojavljivaH pre kao bezobhčne mase ih svetlosti nego kao konkretne shke iH prepoznatljivi Ijudi. Sasvim suprotno je bilo kod nemedicinskih slučajeva. Kod njih se ovo dogadalo jednako tokom dana ih noći, a duhovi su bih živopisniji i odredeniji po svojoj prirodi, a nisu nikako hčiH na one iz snova, ali su ih svedoci označavali kao „stvarne" za razhku od drogom izazavanih halucinacija koje imaju karakter sna. Figure koje vide često su bile greškom smatrane Ijudima. Ove nalaze proširila je jedna savremenija studija Sihje Grin i Čarlsa Mek Kririja, iz Centra za istraživanje parafi zičkih pojava u Oksfordu, naglašavajući da duhovi teže da se pojavljuju preko celog niza čula. Ona nisu samo vizuelna nego uključuju zvuke, mirise, dodire i drugo. Drugačija iskustva osim vizuelnih značajno su reda kod medicinskih halucinacija, što ukazuje da sobni posetioci mogu biti razHčiti, kao moguća dramatizacija informacije koju je otkrio podsvesni um i dobio je posredstvom spoljašnjeg nadražaja, u vreme dok je osoba bila u promenjenom stanju svesti. Postoje slučajevi kada se čini da duh unosi informacije koje onaj koji ga opaža nikako nije mogao da zna. Martin Džons iz Berkšira govori o jednom čudnom slučaju koji mu se desio kada je imao jedanaest godina. Kada se probudio usred noći video je neku senku koja je stajala kraj njegovog kreveta. lako je mogao da vidi dosta detalja, najviše mu je palo u oči da ona nema pola leve ruke. Nekoliko nedelja kasnije Martin je rekao svojoj majci o posetiocu. Ona mu je objasnila da to može da bude samo njegov deda, koji je umro pre nego što se on rodio. Dečak nikada nije video fotografiju svoga dede, aU starac se kleo da će on sa neba „nekako" naći načina da vidi svoje buduće unuke! Ovo je priča za koju Martin kaže da mu je nikada nisu ispričali. Postavlja se pitanje vezano za obogaljenu ruku. Tokom većeg dela dedinog života ruka mu je bila cela i kada ga je rak načeo, lekari su je amputirali boreći se za njegov život. Zašto bi sada u zagrobnom životu i dalje ostao sa obogaljenom rukom? Staviše, zašto bi se dešavalo da neki duh, koji predstavlja mrtvu osobu koja je razneta nekom eksplozijom, ponovo dolazi u obliku nekoHko razbacanih, bestelesnih parčića? Ovo zaista sledi iz izlaganja Gareta Risa. Medutim, pre svega treba da se podsetimo da duh treba da predstavlja mentalnu esenciju nekoga ko je umro, a ne telo od mesa i krvi. Svedok bi zaista mogao da opaža neku inteUgenciju

koja opstaje, koja nam se predstavlja na jedan prihvatljiv način. Odevena figura bila bi deo ovog prihvatanja isto kao i naslućivanje njenog prethodnog fizičkog obhka. Gospoda Vejverton iz Herfordšira rekla nam je šta joj se dogodilo 1967. godine. Probudila se jedne nod potpuno paraHzovana i nemoćna da govori. Zlatasti zračak svetlosti sijao je kroz prozor njene spavaće sobe. Okružen svetlošću nalazio se njen maloletni sin koji je govorio: „U redu je, mama. Biće mi dobro." Probudila se uplašena da nešto nije u redu, ali njen sin nalazio se u sobi i spavao čvrstim snom. Dva dana kasnije dečak je odlučio da izađe u vožnju svojim motociklom, ali malo kasnije vratio se govoreći da nešto nije u redu sa kočnicama. Prisećajući se svog „sna" gda Vejverton ga je mohla da ne ide ni sama ne znajući zašto. Ipak je otišao. Nekoliko sati kasnije dobila je telefonski poziv posle koga je bila skamenjena od užasa. Njenog sina prebacih su u bolnicu posle teškog saobraćajnog udesa. Mladić je bio teško povređen, ali je preživeo, mada su bile potrebne četiri operacije. Kada ga je posetila u bolnici, prve reči koje je izgovorio bile su upravo one koje je ona čula u svom „snu". Medutim, ovo predskazanje gospode Vejverton ako se o njemu radi nije predstavljalo kraj ove priče. Njen sin je rekao da mu je život spasao dalji paranormalni dogadaj. Samo nekoliko trenutaka pre sudara čuo je glas svoga pokojnog dede koji mu je dovikivao: „Idi kući, Teri, idi sada!" Poznat glas i njegova poruka pre samog nailaska kola verovatno su ga nagnali da reaguje bitno različito i priseb-nije. Natprirodan dogadaj jeste nešto heobično, ali dva koja su vezana za jednu nesreću zaista intrigiraju. Ipak, da li je ovo više od sugestivnog opstajanja posle smrti? Deda je, naravno, mogao da pokrene oba iskustva. Ili, opet, upozorenje da bi se spasio mladi život od prerane smrti je možda bilo „uvijeno" tako da poruci da više težine. Postavlja se pitanje ko je znao ili šta je znalo za predstojeću opasnost i poslao poruku kojom ona treba da se pojavi? Jedna žena iz Eseksa razgovarala je telefonom kada se njen muž, koji je preminuo pre dva meseca, iznenada pojavio na vrhu stepeništa, sišao i stao odmah pored nje. Prekinula je razgovor zbog „sećanja", spustila slušaUcu i posmatrala ga kako nestaje. Ponovo se pojavljivao nekoliko puta posle toga i mogla je da ga vidi do u sitnice kao što su „čak i pore na njegovoj koži". Izgledao je deset godina mladi. Jedinu stvar koju joj je preneo tokom svojih poseta bila je: „Ima mnogo samoposluga tamo gde se nalazim!" Bila je jedna žena iz Midlseksa čiju najbolju prijateljicu su brutalno pretukli i ubili 1983. godine. Ponovo se pojavIjivala mnogo puta i njih dve su razgovarale kao da ih smrt nije razdvojila. Štaje duh rekao? One nisu pokazale interes da identifikuju neuhvaćenog ubicu za razliku od izmišljene priče novijeg filma DUH. Umesto toga vodila je svoju prijateljicu na jedno „vantelesno" putovanje u nebo v. glavu 12 i hvalila se novom kućom i novim prijateljem - baš kao što je to mogla da uradi u ovom životu. Mrtva devojka uprla je prstom u nebo i rekla da njena baka tamo živi i da će se ona pokrenuti u tom pravcu. Pošto su prošle jedan „dug prolaz", devojka posetilac je zamolila da i ona ostane na nebu. Rekli su joj da mora da se vrati na Zemlju ali će se vratiti za kratko vreme. Zatim se vratila u svoje telo u krevetu imajući užasan osećaj gubitka pomešan sa srećom. Interesantno je da ova faza priče treba da ide istim putem kao klasično iskustvo blizine smrti v. glavu 13 dok je ona, u stvari, susretanje sa duhom. Da li ovo nudi dokaze da iskustvo blizine smrti predstavlja predvorje ka životu posle smrti, kao što mnogi pretpostavljaju, ili je više indikacija celovitog tipa „halucinacije? „Ako to nije tako, zašto je navedena informacija u ovim slučajevima tako beznačajna? Zašto žrtva nije identifikovala ubicu? Da li je bilo nečeg interesantnijeg za muža nego da govori o samoposltigama u zagrobnom životu? Da li to duhovi imaju možda smisla za humor? Nesporan slučaj uključivao bi jednu osobu koja vida duha nekoga za koga ne znaju da je mrtav, i primajući informaciju koja bi se kasnije pokazala kao tačna, aH koju zaista ni na koji način nisu mogli da znaju u to vreme. Bilo bi to nešto ito je samo preminula osoba mogla da zna. U nekim slučajevima biU su izloženi elementi ovog ideala, ali savršena priča o duhovima ostaje u svetu fikcije. Kao rezultat, možemo samo da procenjujemo na osnovu postojećih dokaza koliko dobro fantomi podržavaju stvarnost života posle smrti.

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK „Protiv" opstanka ♦ Postoje susreti veoma živih Ijudi sa „duhovima". ♦ Optičke varke skoro uvek se dešavaju u promenjenom stanju svesti, dajući prednost psihološkim objašnjenjima. ♦ Iz nekog razloga sve je više fotografija duhova. ♦ Duhovi se često uklapaju u sistem verovanja svedoka. ♦ Obično se pojavljuju na ivici sna kada je prikazanje najjače. ♦ Postoji veliki nedostatak svedoka ih fizičkih dokaza. ♦ Eksperimenti pokazuju da 4-8 odsto populacije ima sklonost ka fantaziji i teško im je da razUkuju snove od stvarnosti. Takvi svedoci doživljavaU Su sve vrste halucinacija tako živo da mogu da zavaraju svesni um da poveruje u njih kao da su stvarnost.

„Za opstanak ♦ Duhovi u celini izgledaju trodimenzionalno i stvarno, a ne eterično. ♦ Izgleda da se prenosi stvarna informacija koju onaj koji je prima nikako nije mogao da dobije na normalan način. ♦ Krizni duhovi mogu da se pojave kada se Ijudi nalaze na samrti, ali onaj koji ih opaža nikako ne zna za to. Ovo pokazuje da duša ima sposobnost da napušta telo. ♦ Neke fotografije nisu do kraja razjašnjene i još dovode u nedoumicu. ♦ Duhovi skoro uvek predstavljaju umrle, a ne žive Ijude. I skustvo stimuliše sva čula, a ne samo viziju kao kod patoloških halucinacija. ♦ Proučavanja su otkrila značajne razlike između drogama izazvanih i medicinski pokrenutih halucinacija i iskrenog pričanja o duhovima.

6 POLTERGAJSTI DUHOVI KOJI LUPAJU ■ .,■■ ■

■V

Sta je poltergajst? TERMIN „poltergajst" uzet je iz nemačkog jezika i znači „bučni duh". Neki od prvih zabeleženih slučajeva dogodili su se upravo u Nemačkoj. Godine 858, na primer, padanje kamenja, glasni zvuci i kucanja bili su prijavljeni u okoHni grada Bingen na Rajni, ah ovo nije prvenstveno nemački fenomen. Vilijem Not bio je ubeden da njegovu kuću u Velsu opsedaju duhovi koji cepaju odeću i ostavljaju mrlje prljavštine. Ovo se desilo 1184. godine. Džerald od Velsa, učeai čovek iz XII veka, zabeležio je slučajeve bacanja blata, glasove duhova koji govore agresivnim tonovima i rupe u odorama napravljene iz pakosti. Takve dogadaje smatrali su davolskim poslom demona ili prirodnim uzrocima. Ovo je uključivalo namerne prevare, otkucavanja satnog zvona, smanjivanje drveća i podzemne vodene struje. Savremeni istraživači još razmatraju ova objašnjenja. Aktivnost bučnih duhova zaista predstavlja njihovu izrazitu manifestaciju, ali ipak se razlikuju od običnih pojava duhova, zbog toga što oni nisu vezani za neko posebno mesto, aH se čini da opsedaju nekog pojedinca. Njihova dela mogu da odaju mnogo zlobe, pakosti i da uteruju strah u kosti. Tokom nekog ograničenog perioda od nekoliko nedelja ih meseci može da se dogodi niz tajanstvenih dogadaja, ah to ne traje duže od godinu dana. Stepen intenzite ta kao i broj činilaca menja se u svakom posebnom slučaju. Ove karakteristike u osnovi se sastoje od sledećeg: 1. Zvučni efekti poput lupkanja, škripanja i kucanja. 2. Pomeranje predmeta iz jedne sobe u drugu, primetno ili neprimetno. 3. Nestanak predmeta kao što su nakit i lične stvari koji se obično primećuje nedeljama ili mesecima kasnije. 4. Materijalizacija spiritualistički stvorenih „predmeta" od čistog vazduha malih sitnica koje variraju od novčića do zardalih eksera, koji ne pripadaju mestu događaja. 5. Pojava pisanih poruka nevidljivom rukom, ponekad na zidovima v. glavu 4. 6. Razbacivanje stvari, na primer, pražnjenje ladica i rasipanje njihove sadržine. 7. Uništavanje stvari razbijanjem posebno porculana iU spaljivanjem. 8. Preuređivanje stvari na dečiji način. 9. Ubijanje životinja u ređim prilikama. 10. Efekti koji direktno asociraju na natprirodno biće, kao što su tragovi stopa, glasovi i pojave duhova u Ijudskom ili kakvom drugom obliku. 11. Bacanje kamenja na zgradu. 12. Zlostavljanje pojedinca - kada se osoba gura nekom nevidljivom silom. Svaki slučaj prikazuje nešto od gore navedenog, ali retko sve odjednom. Početkom 1905. na farmi Binbruk blizu Market Rejzena u Linkolnširu, tokom dva meseca dešavali su se razni fenomeni. Bilo je tu pomeranja predmeta, bacanja sitnica po sobama, stvari koje su se palile i ubijanja životinja. Vatre je bilo lako gasiti, ali jedna od njih užasno je povredila jednu

sluškinju koja se nalazila u kuhinji. Po priči farmera, gospodina Vajta, vatra na ognjištu bila je veoma mala i u svakom slučaju zaštićena ogradicom. Zatekao je devojku kako nasred kuhinje briše pod, dok su joj lebilazahvaćena plamenom! Njen poslodavac ugasio gaje inom vrećom i odveo je u bolnicu Lut. Vajta je zaista brinulo ko iU šta mu ubija piliće. Pred aj ovih pojava, od 240 piUća samo mu je 24 preostalo. Svi u bili poubijani na isti, bizaran način. Koža od vrata dorudi bila je zguljena, a otvor za vazduh na kokošinjcu bio pomeren i skršen. lako je gospodin Vajt celu noć stražalo oko kokošinjca, pred jutro je otkrio još četiripet mrivih pilića, a nikada niko nije čuo ni šuma.

Slučaj Enftld Jedan od najčuvenijih savremenih slučajeva desio se tokom 1977. godine u Enfildu u severnom Londonu. Dogadaji su zaokupili porodicu Harper, četvoro dece i njihovu inajku koja je bila razvedena sa njihovim ocem. Te večeri .0. avgusta sve je počelo kada su zatresli kreveti dvoje decc. Sledeće noći ista deca i njihova majka čuli su jedan zvuk kao kad neko hoda po tepihu u papučama, zatim su usleilila četiri glasna kucanja, a onda se pojavila sHka masivne komode sa ladicama kako se kreće po sobi. Njihov sused pretražio je zgradu, a kada se čulo još kucanja, pozvali su policiju. Oni, naravno, nisu ništa tu mogli da učine. Sledeće večeri neka nevidljiva sila bacala je klikere i Lego kocke po celoj sobi. Pronašli su jedan kliker koji se zagrejao do usijanja. Umešao se i list DEJLI MIROR, a preko njega i Društvo za istraživanje psihičkih pojava. Istragu su pokrenuli Moris Gros i Gaj Lajon Plejfer. Bilo je mnogo svedoka pokretanja nameštaja i pojava lebdećih stvari. Jednog momenta posumnjalo se na uznemirenog duha jedne devojčice koju je ugušio njen otac u kući blizu doma Harperovih. Nešto od nameštaja sa tog mesta doneto je u kuću Harperovih, ali je izbačen kada su počela uznemnavanja. Doveden je jedan medijum koji stupio u vezu sa ne koliko bića, koja su navodno bila odgovorna za uznemiravanje. On je konstatovao da su duhovi odavali negativnu energiju koja je dolazila od jednog deteta - jedanaestogodišnje Dženet - i njene majke koja je priznala veoma gorka osećanja prema svom nastranom mužu. Aktivnosti su prestale na nekoliko nedelja, a onda su se nastavile u oktobru. Istraživači su zabeležili zapanjujućih četiri stotine incidenata, uključujući i pojavu barice vode na kuhinjskom podu u obliku Ijudske figure. Kako to biva kod bučnih duhova, incidenti su variraU od sasvim običnih pa do potencijalno opasnih. Jedan gvozdeni roštilj spustio se bUzu dece; zatim se gasna instalacija sama zapalila i odvalila sa zida. Kada je bučni duh počeo da se kreće, primećene su senke, a ostavIjene su poruke na komadima papira i zidovima posle jedne posete Metju Meninga. Još mnogo neobičnih stvari desilo se oko Dženet koja se uznemirila, a bila je jedna od onih koje su izbačene iz kreveta. Zapadala je u stanja transa i napravila crtež žene kojoj curi krv iz vrata, ispod koga je napisala ime „Votson". Očigledno je da su Votsonovi biU prethodni stanari kuće, a gospođa Votson umrla je od raka grla. Ostaje nejasno da U je Dženet ovo znala iU ne. U decembru se javio jedan glas koji je tvrdio da je Džo Votson. Glas je zvučao kao elektronski i muški, teško izgovarajući svaku reč. Kasnije je tvrdio da pripada drugim Ijudima, uključujući i čoveku koji je sahranjen na obUžnjem groblju. Neki članovi Udruženja biU su uvereni da su deca bila umešana u prevaru - zaključak sa kojim se ova dva istraživača zaduženih za istragu nisu složila. Nejasno je kako su deca mogla da budu odgovorna za više od malog dela događaja, kojih je bilo napretek. Pojavljivanje duhova završilo se u leto 1978. godine.

Da U se radi o štetnom fenomenu? Jedan nedavni slučaj koji pokazuje decinjasce osobine fenomena desio se u okolini Mančescera izmedu 1991. i 1992. godine. Manifestacija je, u stvari, počela u jednoj kući u vlasnišcvu bračnoga para Feris, koji je kupio jednu radnju na uglu i bio zuzec njenim renoviranjem. Kada su se iselili iz kuće da bi živeli u proscoru iznad radnje, akcivnosc bučnih duhova doscigla je vrhunac. Neke od scvari predscavljale su obične sicnice, kao šco su spaljene cigarece u neocvorenoj pakHci, iako nije bilo vidljivog izvora vacre. Gospodi Feris nascavila je da se ukazuje slika jedne osmogodišnje devojčice, odevene u vikcorijansku odeću, i nekoliko scvari koje su se zacim desile, mogu se pripisaci crikovima ovog dececa. Bračni par, koji nije živeo sa svojom decom, uscajao je nekoliko jucara i ockrio isprecurane scvari po celoj radnji. Nekoliko rolaca bilo je uzeco iz kucije iz izloga i poslagano na cezgu u savršenom redu sa ecikecama okrenucim napred. Takode su ockrili pola cuceca šoljica za kafu u savršenom porecku, sa drškama na iscoj strani. Nešto je pomerilo nekoliko konzervi bezalkoholnog pića i poredalo ih po podu na sličan način. Tada se desio jedan incident koji je više zabavio, nego uplašio gospodu Feris. „Teri je otišao na posao, a ja sam zatvorila radnju na dvadesetak minuta, jer sam izašla nekim poslom. Kada sam se vratila, nisam mogla da poverujem svojim očima. Na kuhinjskom podu nalazile su se sve moje kutijice za začine. Bile su poredane od najmanje do najveće, sa drškama sa iste scrane, kao nekakvi vojnici na paradi. Na njihovom čelu, scojed kao narednik, nalazila se moja šerpica za pripremanje kineske hrane!" Kada je izbio požar u dogradenom kineskom spremi štu, nekoliko Ijudi pomislilo je da vide lica dvoje dece kako vire kroz prozor prostorije sa prvog sprata radnje na uglu. Ljudi su bili toliko ubedeni u ovaj prizor, da su pokušavali da razvale ulazna vrata misleći da su deca u opasnosti zbog

vatre koja se širila. Međutim, jedini Ijudi koji su se nalazili u kući bio je bračni par Feris koji je spavao na prvom spratu. Ipak, buka je probudila par i spasla ga od moguće opasnosti. Da li je tu postojala neka namera?

SPONTANA PSIHOKINEZA Ranih tridesetih godina parapsiholog Hervard Kerington je pisao: „Cini se da energija isijava iz tela... kada seksualne energije prerastaju u zrelost... izgleda skoro kao da ove energije umesto pravilnog usmerenja... nalaze čudne načine spoljašnjeg iskazivanja." Većina modernih istraživača misli da bučni duh predstavlja jednu fizičku manifestaciju unutrašnje emocionalne energije. Cuveni švajcarski psiholog Karl Jung rekao je nešto slično razmatrajući pojave NLO: „Kada neki unutrašnji proces ne može da se integriše, često se projektuje prema spolja." Zagovornici ove teorije veruju da kod većine slučajeva postoji jedan očigledan fokus koji se nedvosmisleno pretvara u mladu devojku u pubertetu. lako verujemo da je ova tvrdnja neubedljiva, ponekad je možemo prihvatiti kao tačnu. U tom smislu profesor Džordž Oven obavio je jedno istraživanje 1961. godine. U jesen 1960. godine jednajedanaestogodišnja devojčica po imenu Virdžinija otišla je da živi kod svog starijeg brata u Soči u Skotskoj. Kada je legla u krevet tog utorka 22. novembra, uznemirilo ju je neko „tupkanje" koje je podsećalo na skakutanje neke lopte. Virdžinija je sišla da se požali, a čudni zvuk ju je sledio do dnevne sobe. Sledećeg dana, dok su pili čaj, njeni su brli zapanjeni kada su videli da se kredenac pomera nakoliko centimetara od zida i nazad. U sredu u ponoć pozvali su lokalnog sveštenika, prečasnog Lunda. Virdžmija je ležala budna u krevetu. Sveštenik je čuo žestoko kucanje koje je dopiralo sa njenog uzglavlja i video lanenu prostirku kako se lagano izdiže sa poda i ide par desetina centimetara pre nego što se vrati na svoje mesto. U oba slučaja prečasni Lund je otkrio vibracije koje se pojavljuju kod posmatranih predmeta. Kada je Virdžinija zaspala ništa se nije dogodilo. Sledeće večeri došao je doktor Nizbet i čuo zvuke kucanja i struganja. Takode je opazio čudno gužvanje na jastuku devojčice koje se na jednoj strani zaustavilo. Fenomen je pratio devojčicu čak i u školu. Gospodica Stjuart, njena učiteljica, primetila je da Virdžinija, izgleda, neobično jako pritiska klupu u kojoj sedi. Kada ja smanjila pritisak, poklopac klupe se sam pomerio iz svog ležišta. To se ponovilo tri puta. Gospodica Stjuart je to odmah ispitala i nije našla bilo kakav dokaz da je u pitanju varka. Istraživač Malkolm Robinson nedavno je razgovarao sa jednim od bivših Virdžinijinih školskih drugova koji je posvedočio ove pojave lebdenja. Kada fenomen nije pokazivao znake prestanka, Virdžinija se preselila kod jedne tetke koja je živela u blizinr, ali i tamo su je pratila lupkanja i već pomenuta kucanja. Kada se opet vratila u Soči, stvari su se smirile, aU već 1. decembra su počele da se ponavljaju. lako je pokušaj shkanja ovih efekata pretrpeo neuspeh, ipak je napravljen magnetofonski snimak kucanja i grubog struganja. Posle toga održane su mohtve za skidanje čini i konačno je ceo fenomen nestao. Lako je uočiti kako su slučajevi kao što je ovaj povezani sa teorijom o spontanoj psihokinezi - priznatoj sposobnosti kod nekih Ijudi da pomeraju nepomične predmete nekom nepoznatom energijom koja potiče iz svesti. Prema ovoj postavci, duhovi koji prave larmu nisu ništa drugo nego spontana psihokineza -jedna neobuzdana, nesvesna i nekontroHsana demonstracija unutrašnje histerije. Naučnici Hans J. Ajzenk i Karl Sardžent prokomentarisali su ovo na sledeći način: „Sta možemo da saznamo od bučnih duhova? Teško bi bilo sastaviti neku suvislu, pouzdanu i celovitu priču. Jedina stvar koju zaista saznajemo je da u većini slučajeva postoje veoma jaki dokazi za psihokinezu."

Bučni duhovi i životposle smrti Da li bučni duhovi predstavljaju dokaze za opstanak posle smrti? Mada se smatraju drukčijim fenomenima, zaista se čini da postoji povezanost sa pojavama duhova. Izvesno je da, kada bića komununiciraju, kao u slučaju Enfild, izgleda da su to kratkovečni duhovi koji se kreću izmedu ovog i onog sveta. Lovac na duhove Terens Viteker pričao nam je o svom istraživanju u jezivom ambijentu farme Hobston kod Faulridža u okolini Kolna u Lankaširu. Čini se da ovo ime vodi poreklo od duge tradicije i predanja da patuljci i hob-goblini igraju na stenama. Često ih pominju lokalne dečije pesmice koje se prenose generacijama. Tokom građanskog rata u XVII veku odigrala se bitka na brežuljku koji je tada pripadao nekom zagriženom rojalisti. Ovaj krvavi događaj izgleda da je ostavio traga i kao što je Viteker otkrio; „Izvesni fantomski jahač u raznim fazama razodevenosti bio je otkriven u jednoj od soba." Takode je bila primećena grupa vojnika Okrugloglavih da maršira po močvarama. Da li je osebujnost ove oblasti zarobila duhove prošlosti ili aktuelne nadživele duše masakriranih vojnika? Ova mogućnost potkrepljuje se svedočenjem o još jednom prisustvu duha. Prvi put bilo je objavIjeno 1950. godine kada je farmer koji je bio vlasnik kuće 145

bio u poljskom toaletu. Terens Viteker je rekao: „Iznenada su se vrata s treskom otvorila i pred njima je stajao jedan mali monah koji je držao vlastitu odsečenu ruku. Ovaj prizor momentalno je izlečio farmerovu tvrdu stolicu!" Mada je farmer u početku mislio da se radi o neslanoj podvali, monaha su kasnije ponovo videli u kući. Uskoro je sve rasprodao i odselio. Tokom sedamdesetih novi vlasnici nisu ništa zapaziU, aU su doživeU mnogo drugih fenomena, kao da je sablasna pojava transformisala svoju energiju u

neke druge vidove aktivnosti bučnih duhova. Više od dvadeset prozora bilo je polupano na neobičan način. Primećeno je da su biU iznutra pogurani prema spolja - znači da ih nisu mogli razbiti nikakvi vandaU. Jednoga dana vlasnikova žena popela se na sprat da spremi krevete i iznenada je bila zasuta drvljem i kamenjem koje je padalo niotkuda. Bilo je, takode, slučajeva kada je kamenje uz strašnu buku letelo iz kuće. Interesantnaje „slučajnost" da ime farme sadrži „hobs" duhovi koji se igraju" i „stounz" kamenje. Možda najneobičniji incident na farmi Hobstons desio se kada je neka nepoznata sila odvukla veš mašinu preko cele kuhinje. Terens Viteker kaže: „Na mašini se nalazio poslužavnik sa belim i smeđim jajima. Sva bela jaja bila su polupana, ali su smeda ostala cela i poređana u obliku krsta." Posle ovoga lokalni vikar doveo je jednog isterivača duhova i aktivnost je prestala. Dugo posle toga ništa se više nije dešavalo; sadašnji vlasnici neće dopuštati bilo kakvo pretraživanje imanja i izgleda da nisu videli ništa neobično.

DEMONSKI DUHOVI IZ ZAGROBNOG ŽIVOTA Nažalost, demoni nisu baš popularni kod današnjih parapsihologa. Oni više vole racionalniji pristup sa čvršćom 140

naučnom osnovom. Za slučajeve kakav je Virdžinijin sigurno je da psihokineza predstavlja privlačno objašnjenje, ali ova teorija ima i svoje nedostatke. U mnogim slučajevima ne postoji ni jedna mlada osoba koja prolazi kroz pubertet. Svedoci mogu biti osobe bilo kog uzrasta ili pola. Ako se nekontroHsana energija zaista nesvesno emituje, da li će tada krajnji ishod biti sigurno samo destruktivan? Mnogi incidenti koji se pripisuju bučnim duhovima kao da pokazuju neku vrstu obične inteligencije. Ako se shvati kao neka vrsta naučnog objašnjenja, sponatana psihokineza otvara nove mogućnosti tumačenja. Nesporno je da obično neki pojedinac predstavija objekat aktivnosti jednog bučnog duha. Altivnosti duhova počinju neočekivano, prestaju neko vreme, a onda ponovo počinju. Znači li to da je duhovima iz zagrobnog života potrebna ta nervna energija da bi se pojavljivali, kao u slučaju Enfild? Da li se „hrane" na neki psihički način strahom ili mržnjom? Prema istrazivaču Polu Inou, jedan bučni duh koji je „prekršio sva pravila" pojavio se na novoizgradenom imanju u Bristolu, Konektikat, na vrhu brežuljka na kome se prethodno nalazila jedna stara farma. Tokom jedne julske nedelje 1975. Džon i Suzan Senford sa svoja dva sina od deset i dvanaest godina bili su prve žrtve. Preko puta Senfordovih u smede obojenoj kući živela je gospoda Hobs sa svojim četrnaestogodišnjim sinom. Suzan je osetila sažaljenje prema ovoj sredovečnoj ženi jer su druga deca kinjila njenog sina da mu je majka veštica. Ljubazno ju je pozvala da dode na kafu. Tokom pomalo usiljenog razgovora pitala ju je zašto su radnici prestali sa rušenjem njene stare šupe. Po priči gospode Hobs, radnici su prestali sa poslom kada je jedan od njih osetio hladne nevidljive ruke oko vrata. Sutradan je Suzan pozvana na čaj u smedu kuću. Dok je sedela u slabo osvetljenoj trpezariji, zaprepastila se videv ši jednu pepeljaru kako se podiže sa poslužavnika i lebdi po prostoriji. Njena domaćica ravnodušno je dobacila: „Oh, pa to je samo duh." Suzan je tada otišla. Ne želeći da deluje neljubazno, Suzan je ponovo najavila posetu gdi Hobs. Ovo je bila njena poslednja poseta, kako je rekla Polu Inou, jer se gda Hobs ubrzo odseUla. Čimje otišla nastao je pakao. Kadajedošao ostatak njene porodice, zatekU su polupanu grnčariju, ispreturan nameštaj, a slike pootpadale sa zidova. Ovo se nastavilo tokom cele nedelje. Porodica je takode čula životinjske urlike i videla zastrašujuće zakrvavljene oči na oknima prozora. Krajem nedelje, Suzan je videla jedan nepoznat taman oblik kako se kreće preko polja i nestaje kroz zid polusrušene kolibe na mestu gde se nalazila šupa. Senfordovi su čuli da su četiri porodice u susedstvu takode imale doživljaje sa glasnim kucanjima i pomeranjem predmeta. Dok je snimao fotografije na licu mestu Pol Ino suočio se sa jakim električnim poljem od koga mu se digla kosa na glavi. Dok se vozio oboja vrata su se istovremeno otvorila a stvari iz auta rasipale po putu. Kada su razvili film, na dvema fotografijama videle su se snimljene dve nepravilne senke. Jedna je bila neobičnog oblika, a druga je prikazivala jedno bradato lice na oknu prozora kolibe. Istraživači su otkrili da je ta koliba bila na zlu glasu zbog prostitucije i krijumčarenja alkohola dvadesetih godina.

Stranci u kući „Ako vas vaši voljeni napuste ne prekidajte komunicilanje. Prelazak u narednu sferu života je isti. Zašto biste prekidali vezu sa njima? „Tako govori gospoda Edit Fern iz istočnog Londona, kada nam priča o svojim neobičnim iskustvima sa nevidlji vim svetom. Kada je imala petnaest godina, ona i njena porodica znali su da nisu sami u kući. Jednoga dana izašla je iz trpezarije i videla da gori svetlo u sobi njenoga brata. Ugasila ga je i ponovo otišla gore. Svetlo se ponovo upalilo. Ovo se desilo nekoliko puta, sve dok ga na kraju Edit nije ostavila upaljeno. Nije imala izbora - jedan jak glas je rekao iz sobe: „Puno vam hvala!" Pomislila je da je njen brat bio u sobi, iako nikoga tamo nije primetila. Medutim, posle nekoliko trenutaka ušla je u prednju sobu preko hodnika i zatekla ga tamo. Nije bilo načina da on stigne tamo pre nje, a nikoga više nije bilo u kući. Kako je Edit rasla, ova iskustva postajala su sve neobičnija. Konačno je rodila kćerku i stekla unuku. Sve tri otišle su u jednu vikendicu da provedu nedelju dana. Za doručkom njena kćerka rekla joj je najčudniju stvar:

„Ormar u našoj sobi prede kao mačka." Očigledno je pravio takav poseban zvuk, ali da je nastavila da se prepire sa svojom kćerkom unukom Edit, počeo bi da se trese kao da je zemljotres. Prirodno, obe ih je uznemiravala ova pojava, uprkos tome što se Edit već bila navikla na ovu vrstu ponašanja poltergajsta. Nekoliko dana po ovom događaju padala je kiša i Edit je dokono prelazila prstima preko reda knjiga na poUci, birajući nasumice jednu od njih. Bila je to zbirka putopisa iz Južne Amerike i pri kraju je pročitala najčudnovatiju priču. Autor je tvrdio da je odseo u sobi gde je ormar počeo da prede dok je on pio vodu, zatim da se trese dok je pio alkohol, a srušio se na krevet kada je doveo jednu devojku u sobu! Edit se pira šta ju je nagnalo da odabere baš ovu knjigu. Ona kaže: „To nikako nije moglo izaći iz moje svesti, pa da je moralo dod iz neke svesti izvan moje koja je znala šta se nalazi u tim knjigama. Mora da ih je bilo pedesetak ili više." Kao rezultat njenog dosadašnjeg života punog značajnih susreta poput ovih, Edit Fern zaključuje: „Veoma malo Ijudi nalazi se pod jakim uticajem sa strane koji se vrši na stanovnike Zemlje, uglavnom iz sveta duhova. Ovo telo što ga imamo na Zemlji ekvivalentno je svemirskom odelu koje bismo nosih kada bismo išli na Mesec. Ono ne predstavlja osobu.... Opstajanje duha posle telesne smrci ne zavisi od toga da li ste dobri iH loši, niti da li ste religiozni ih ne, nego je to univerzalan zakon. Svi nadžive smrt tela zbog toga što ono predstavlja samo jednu Ijušturu. Ako se oslobodite svoje Ijušture ne prestajete da postojite... Vaše sećanje, inteligencija, sve što ste naučili na ZemIji nadživljava smrt." Ona veruje da smo svi stalno u vezi sa ovim duhovima. Oni nas hrane informacijama koje otkrivamo posle kao „intuiciju" i koje mogu da utiču na načine koje smatramo za delovanje poltergajsta. „Postoji jedna dobro poznata izreka da posmatrač može više da vidi partiju nego igrač koji je igra... Mi smo igrači, a oni koji se nalaze u svetu duhova su posmatrači. Oni mogu da vide i unapred i unazad. Mi možemo da vidimo samo unazad. Oni su već iskusiH sve ono kroz šta mi tek sada prolazimo i žele da nam pomognu. Ne smeju da se mešaju i mogu samo da pokušaju da nas upute... Ljudi govore o komuniciranju sa mrtvima. Ne postoje mrtvi. Komunikacija se odvija sa Ijudima... Nema ničega maglovitog oko sveta duhova. Oni su nekada predstavljaU Ijude i još su IJLidi, ali sada imaju veću sposobnost da nam pomognu, nego što su je imali dok su boravili na Zemlji."

DOKAZ „PROTIV Scare kuće mogu da budu veoma bučne uveče kada se „smiruju" sa opadanjem temperacure, a u mnogim slučajevima zacicali su pojedince kako bacaju stvari po kući, kada su mislili da ih niko ne posmatra, da bi pojaČali ucisak nacpri rodnog u odnosu na ono što se dogada. lako postoje fotografije i magnetofonski snimci koji verno opisuju fenomene bučnih duhova, lako ih je falsifikovati pošto sve one prikazuju stvari koje lete - a ne KAKO lete ili šta ih to goni da lete. Malo teže bi bilo diskreditovati video snimke letećih stvari, ali uprkos povećanom broju vlasnika video kamera, ipak postoji veliki nedostatak dokaza ove vrste. Mnogi slučajevi sa bučnim duhovima obuhvataju decu i to može da se objasni njihovom željom da privuku pažnju na sebe ili korišćenjem opravdanja da prikriju vlastitog zlonamernog duha.

DOKAZ „ZA Biolog dr Lajl Votson, autor mnogih dobrih knjiga uključujući i bestseler SUPERPRIRODA, ispričao nam je da je proputovao svetom istražujući pojave bučnih duhova. Dr Votson je iz prve ruke prisustvovao toliko različitim fenomenima da ne vidi više razloge da i dalje traži takve slučajeve. Bučni duhovi, što se njega tiče, tako su obični da su postaH skoro dosadni. Toliko mnogo uvaženih svedoka potvrdilo je veoma mnogo slučajeva, da je teško poverovati da taj fenomen ne piredstavlja hišta drugo nego prevaru, prirodne uzroke ili maštu. Magnetofonski snimci demonskih glasova i drugih neprirodnih zvukova pokazuju postojanje fenomena. U prilikama kada se vide Ijudi kako bacaju stvari, ne mora da bude tačan odgledan zaključak da oni spremaju neku prevaru. Onda kada se umešaju mediji i istraživači, iskreni svedoci često dolaze pod intenzivan pritisak da stvore manifestacije duhova. Takode može da postoji drugi razlog. Istraživači Nandor Fodor i Vilijem Rol otkrili su da svedoci ponekad bacaju stvari, a da toga nisu svesni. Rol je tajno posmatrao „osumnjičenog" koji je bacao stvari, a ipak je detektor laži „dokazao" da on govori istinu kada je to poricao. Neki istra živači govore o tome da u takvim prilikama bučni duhovi opsedaju svedoke i koriste ih za svoje dalje delovanje. Konačno, delovanje bučnih duhova povremeno je prihvatano kao korisno sredstvo za opštinske ili gradske vlasti da iseljavaju stanare sa mesta gde su primećene aktivnosti duhova.

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protivopstanka ♦ Mogu se naći prirodna objašnjenja za tumačenje duhova koji lupaju. ♦ Pojedice hvataju u varanju.

♦ Ljudi koji podsvesno traže pažnju mogu da uzrokuju ove fenomene i ne mora da se poseže za paranormalnim objašnjenjem. Mentalni stres može da ih dovede do toga da „zaborave" šta su uradili. ♦ Uprkos fizičkom karakteru dela bučnih duhova, niko ae može da pruži nedvosmislen dokaz njihovog paranormalnog porekla.

„Za opstanak ♦ Ljudi ponekad varaju, čak i tokom prave aktivnosti duhova, zbog toga što su izloženi pritisku istraživača da daju rezultate. Drugim rečima, testovi sugerišu da svedoka počinju da opsedaju bučni duhovi. ♦ Mnogi naučnici koji su istraživali ovaj fenomen poslednjih stopedeset godina, biH su ubedeni u njegovo paranormalno poreklo. ♦ Postoje stotine fotografija i magnetofonskih snimaka letećih predmeta i neobičnih zvukova. Mnogi svedoci ovih pojava mogu da se smatraju potpuno verodostojnim.

7 KUĆE DUHOVA opsednute kuće GLAVNA razlika izmedu kuća sa duhovima i pojava bučnih duhova je u mestu i trajanju njihovog delovanja. Kod prvih su to pretežno mesta koje posećuju duhovi; kod drugih ovaj fenomen često više zavisi od nekog pojedinca i može da ga prati gde god se kreće. Ova definicija dosta je slobodna i oslanja se na tradiciju. Sa mnogih aspekata duhovi, bučni duhovi i opsednute kuće zaista pokazuju medusobno isprepletane osobine. Medutim, kuće duhova imaju svoju reputaciju koja seže duboko u prošlost, čak vekovima dugu. Različiti Ijudi na različitim mestima često opisuju istu pojavu u takvim kućama kao da su „zarobljeni" u svom okruženju. U slučajevima bučnih duhova, taj fenomen je više sporadičan i nestalan v. glavu 6. Ponekad bučni duh napada krevete u kući i menja raznolikost karaktera kuće duhova onda kada se usele novi stanari. Cak i kada neka kuća stekne reputaciju da je „posećuju" duhovi, ove pojave ne dešavaju se stalno. Može da se desi prekid od nekohko godina tokom koga se ništa ne pojavljuje. U nekim prilikama čini se da izvesni pojedinci mogu da izazovu ovaj fenomen ako postoji emocionalna veza izmedu njih i pojave. Tokom vremena neaktivnosti na mestu koje posećuju duhovi, fenomen se možda nalazi tamo samo što miruje. Može U se desiti da takva mesta leže na mestu gde je tanja granica izmedu ovog i onog sveta i dopušta lakši pristup postojala vrata. Ako je ovo istina, ova teorija sugeriše da neke posete duhova više mogu da predstavljaju prirodne događaje koje ne razumemo, nego stvarne pohode duhova umrlih. Medutim, ima puno slučajeva kada fantom deluje kao da je veoma dobro znao za Ijudske posmatrače. Bilo bi to nemoguće kada bi predstavljao samo „snimak" otisnut na okoUnu. Kadabi ovi slučajevi „duha koji reaguje" mogli da se potvrde, tada bi neke posete duhova mogle da ponude dobar dolaz za opstajanje svesnog, reaktivnog bića izvan trenutka smrti.

Krčma KOD STAROG OVNA Duboko u unutrašnjosti Glosteršira leži jedan gradić po imenu Voton Ander Edž u kome se nalazi jedan istorijski i arheološki dragulj. Krčma KOD STAROG OVNA bila je sagradena 1189. godine i tokom osam vekova gradevinskih preuređenja bilo je malo uradeno da bi se izmenila njena prvobitna struktura. Zgrada je bila u ruševnom stanju kada ju je Džon Hamfriz kupio za 3.500 funti. Samo sa platom mašinovode i nešto honorarno zarađenog novca, Džon je prionuo na posao da osposobi kuću za stanovanje. Skinuo je ispucaU krov koji je zakucao neki aljkavi tvrdica na prastare grede pomoćne zgrade ambara i počeo da istražuje istoriju krčme. Kao što je Džon otkrio krčma KOD STAROG OVNA je imala veoma živopisnu prošlost. Razotkrio je svešteničku odaju i tunel pregraden ciglom koji je nekada vodio do crkve preko puta. Dvojica od poslednjih drumskih razbojnika u Engleskoj skrivaU su se u ovoj krčmi i ona je došla na zao glas zbog nekoUko ubistava. Možda ovo objašnjava mnoštvo poseta duhova - zastrašujućih iskustava koje su potvrdile desetine svedoka u poslednjih dvadesetak godina. Džon Hamfriz kopao je dublje po prošlosti i otkrio da normanski temelji kriju grozne tajne. Tokom rada na iskopavanju u jednoj od odaja otkrio je neki grob. Koristeći svoju veštinu, lokalni tragač za podzemnim vodama je rekao da oseća tela pod temeljima. Uz pomoć lokalnog arheologa, Džon je prekopao pod jedne od soba i otkrio kosti nekoliko dece zajedno sa par slomljenih žrtvenih bodeža. Iz jedne prastare saksonske mape Džon je otkrio da je OVAN bio sagraden na krugu zemljišta opkoljenog kolibama. U blizini se nalaze

stepenice uklesane u kosinu brda. Nekada su monasi koristili ove terase za gajenje vinove loze, mada su mnogo starijeg datuma. Svi ovi nalazi obeležavali su pagansko doba u mnogim drugim zemljama poseb-no u Egiptu, odakle su mnogi mistični običaji prodrli u zapadnu Evropu. Ideja stepenica ka nebu ostala je živa kod mnogih kultura. U Starom Zavetu Jakov je imao viziju „lestvica" koje vode sve do samog Boga. U Egiptu bi se duša preminulog vladara ili šamana popele stepenicama na jedan viši nivo. Stepenice su, takode, predstavljale karakteristike paganskih žrtvenih oltara. „Ledina" - za koju neki istraživači kažu da je predstavaljala prirodnu zemljinu energiju koja prolazi kroz prizore sahrana i svetilišta - prolazi kroz temelje OVNA još više upotpunjujući značaj njegove čarobnosti. Džon Hamfriz veruje da je prostor u ovom krugu nekada predstavljao mesto za prinošenje žrtava i da su te žrtve bila deca. Ovo nije bilo ništa neobično. Od datuma kada su Rimljani uništili Kartaginu, od 146. p. n. e. do VIII veka bilo je otkriveno na stotine urni sagorelih kostiju male dece koja su bila žrtvovana pomoću vatre. Postoji verodostajan dokaz u hebrejskim spisima da su jedno vreme drevni Izraelci žrtvovali svoje prvorodene. Priča o Avramu Genezis 22 predstavlja slikovit primer: njegova vernost se stavlja na probu kada mu Bog nareduje da žrtvuje svoga sina Isaka. Kada je žrtvovanje trebalo da počne, Bog ga ockazuje i umesto Avrama žrtvuje jednoga ovna zarobljenog u trnovitom grmu. Da li ova biblijska priča stoji u direktnoj vezi sa nazivom KOD OVNA i obične ledine na kojoj je sagradena ova kuća? Pravo mesto za duhove je upravo krčma KOD OVNA. Već prvi pogled na nju odaje cakav utisak, a njena bogata prošlost samo dopunjuje ovo osećanje. Njena unutrašnjost izaziva osećanje koračanja u prošlost. Zgrada je masivna, okružena mračnom i sumornom atmosferom. Džon Hamfriz imao je mnoga iskustva sam ili sa još svedoka. Video je kako se takve stvari dogadaju drugima - desetine gostiju potpisalo je izjave o onome što im se dogadalo. U mnoštvo fenomena koji su se dogadali tokom godma ubrajaju se sledeći: 1. Predmeti koji su se pomerali sa jednog na drugo mesto. 2. Predmeti koji su „lebdeli" po sobama. 3. Električna oprema kao što su prekidači za svetlo, radio i TV aparati „sami" su radili. 4. Odbacivani Ijudi po sobama naočigled svedoka. 5. Saputanje, bestelesni glasovi. 6. Iznenadni padovi temperature. 7. Cudna magla ektoplazma? koja se javlja u zgradi. 8. Pojave duhova. 9. Slučaj dvojice Ijudi koji su istrčali na uUcu dok su ih malo dalje pratile stope. 10. Slučaj nekoliko Ijudi koji su doživeU da se „nešto" uvuklo u njihove krevete i osetiU da se „nešto" omotalo oko njih. 11. Čudne svetlosne lopte koje su vidali po kući. Evo izjave žena koja je boravila sa svojim prijaceljem nekoliko noći u OVNU, novembra 1984. godine. „Toga dana u 12:20 saci nalazila sam se u Biskupovoj sobi, dok je Sciv bio napolju osecila sam da se sprema nešco neobično. Bila sam odvučena do ognjišta, gde sam videla neku belu izmaglicu koja je poprimila Ijudski oblik. Tako sam se uplašila da sam navukla prekrivače preko glave. Nisam gledala više nijednom sve dok se Stiv nije vratio, a za to vreme duh je nestao. Ništa više nije se dešavalo do kasno uveče. Tada sam oko sebe osetila nečije prisustvo. Pokušala sam da pomerim ruke i otvorim oči, ali nisam mogla. Neko ili nešto pokušavali su da me izvuku iz kreveta. Počela sam da vičem, što je probudilo Stiva koji me je onda ščepao i tada je sve prestalo. Prvih časova sledeće večeri probudila sam se natopljena znojem kao da sam bila u vreloj sauni. Kasnije sam se budila sa ubrzanim lupanjem srca bez nekog posebnog razloga, osim što sam imala utisak da su pokrivači bili odvučeni na kraj kreveta." Ovo predstavlja tipično iskustvo sa inkubusom o kome smo detaljno govorili u šestom poglavlju. Poslednjih godina fenomeni sukubusainkubusa, zajedno sa sporednim efektima, postali su stalna karakteristika kuća sa duhovima. Džon Hamfriz vodi dnevnik svojih Učnih doživljaja i od 9. novembra 1996. do 19. novembra 1997. zabeležio je mnoge zastrašujuće epizode koje su mu donele nesanicu. Počelo je kada su ga probudila „glasna kucanja metala o metal kao kod merdevina" i glasovi u njegovoj sobi u kapeli. Posle traganja nikoga nije našao. Kroz nekoHko nedelja zvuci su se vratili dok je Džon slušao radio u krevetu, a pratio ih je pritisak na njegove noge koji se prenosio na grudi. Pobegao je iz sobe veoma prestravljen. 7. decembra 1996. on je napisao: „Bila je to neverovatna noć čudnih dogadaja koji su trajali dve nedelje. Nešto veliko i moćno grebe, kreće se po sobi i upravo podiže krevet, a kada upalim svetlo i pogledam ispod kreveta, ništa se ne vidi." Jedne noći krajem marta 1997. čuo je „nešto kao da veliki pas trči po podu". Premda je bio siguran da se ne radi o miševima ili pacovima, podmetnuo je malo otrova koji je ostao je nedirnut. Razmišljao je o prelasku u drugu sobu, ali znao je iz prethodnog iskustva da će ga fenomen pratiti. U septembru Džona je probudilo grebanje, a zatim je osetio da mu na ramenima i vratu sedi nešto veliko i dlakavo kao džinovski pacov. Bez ikakvog straha, stresao je „životinju", zgrabio je za vrat i bacio na pod gde je iščezla. Mesec dana kasnije Džon je opisao uobičajeno budenje grebanjem i osetio je jednu pojavu u obUku muškarca koja je ležala na njemu, pokušavajući da ostvari neku vrstu polnog akta. Krajem meseca ponovo su ga budiU jezivi zvuci koji su ga nateraU da pobegne u Boforovu sobu. AU „to" se uvuklo u njegov krevet i nikakve moUtve nisu pomogle da se istera. U konačnom zaključku dnevnika za 1997. - 19. novembar - opisao je kako se „ceo krevet zatresao goredole kao da ga je pomerala ogromna životinja" „Žurno sam se sklonio pod ikonu Krv Hristova da se zaštitim i čekao šta će dalje biti. Sada sam osetio nešto jako oko svojih nogu."

Fenomen je prestao istom brzinom kao što je počeo. Da U je rad na iskopavanju u junu 1997. uznemirio nešto paranormalno, dodajući još jednog duha ovoj krčmi? Počelo je kada je jedna grupa lovaca na duhove predvodena Markom Hobsom iz Svindona ponudila da raskopa betonski pod pri dnu stepeništa. Džon Hamfriz posumnjao je dabi se mogle otkriti stepenice koje vode u podrum. Kopanje nije dalo rezukat, aU sledećeg dana dok je grupa stajala okupljena oko ovoga mesta, desilo se nešto neobjašnjivo. Sa Džonom su biU neki g. Holbruk i pet drugih posetilaca koji su čuU plač i vrištanje bebe. Dolazio je upravo iznad mesta gde su kopali. Džon je ispričao lokalnom novinaru: „Doživljavao sam mnoge stvari otkad sam ovde, aU nikada nisam čuo plač bebe." Da možda nisu čuU poslednje krike deteta koje je bilo prineto na žrtvu u pagansko doba? Piter Haf posetio je OVNA kao član istraživačkog tima iz Udruženja za naučno proučavanje neobičnih fenomena. Postavljena je oprema za snimanje velike osetljivosti, pravIjene su fotografije a svaka soba je bila pod „prismotrom" preko cele noći. Jedan provedeni vikend na takvom mestu zaista nije dovoljno dugo da se dokaže da li se mogu naći dokazi za postojanje posle smrti. Medutim, zaista su se dogodile neobične stvari; neke maglovite pojave nalazile su se na snimcima Lin Tangejt, a nekoliko istraživača uključujući i Pitera Hafa, nezavisno su doživeli iskustvo pada temperature u Biskupovoj sobi, nesporno najopsednutijoj sobi u celom OVNU i mestu gde je najviše bilo susreta duhova sa unezverenim svedocima. Takvi iznenadni padovi temperature, poznati kao „hladne tačke", predstavljaju uobičajenu osobinu kuća duhova i temperatura može da pada u rasponu od 20 stepeni koji obično direktno prethode pojavi drugih manifestacija, kao što su duhovi ili lupkanja. Postoje mišljenja da duhovi apsorbuju toplotu iz sobe da bi je upotrebili kao energiju koja pokreće paranormalne fenomene. U OVNU ove pojave izgleda da se slučajno poklapaju sa šumovima na opremi za snimanje u Biskupovoj sobi. Pošto je ušao u sobu, Mel Tarford je imao osećaj kao mu je neko iznutra otvorio vrata. Soba je bila prazna u fizičkom smislu. Dali se u njoj nalazio nevidljivi, a ipak postojeći fantom?

Krčma BIKOVA GLAVA Za razliku od OVNA, krčma BIKOVA GLAVA radi kao državna ugostiteljska kuća. Nalazi se u Svintonu, blizu Mančestera i vode je menadžeri pivare Tetli Voker. Čudno je da ne postoji dokumentacija o istoriji posećivanja duhova, mada kada su te stvari počele da se dešavaju 1985. godine, prethodni dogadaji su se takode vratili i menadžeri od tada doživljavaju iskustva te vrste. Imamo nekoliko zabeleški o raznim pojavama duhova. Zgrada potiče iz XVI veka, ali je bila ponovo sagradena 1826. godme. Nasuprot nje nalazi se jedna mala kapela, ali na tom mestu je izgradena mnogo veća crkva sv. Petra. Pab se nalazi na uglu Stejšn Rouda, koji se prvobitno zvao Grobljanski put, zbog toga što je vodio pravo na groblje ispred crkve. U XIX veku članovi „kluba posmatrača" stražarili su sa gornje odaje koja je gledala na groblje zbog pljačkaša grobnica. Suzan i Donald Flint sa svoja dva mala sina uselili su se u pab u januaru 1985. godine. Samo posle mesec dana, desio se neobjašniv incident. Prostorija blagajne bezbedno je smeštena iznad podruma. Napravljena od kamena i cigle i ima samo jedan ulaz. Suzan je sedela sama u sobi s jedne strane ulaza i proučavala neke crteže. U mukloj tišini, njenu koncentraciju grubo je omelo glasno grebanje. Kada se okrenula licem prema zadnjem zidu, bila je zapanjena kada je videla jednu stolicu koja se sama od sebe kretala po kamenom podu. Pomerila se nekoliko puta - stopu ulevo, zatim nazad, pa stopu udesno. Smesta je odjurila do njihovog stana na prvom spratu i ispričala mužu šta se desilo. Pokušala je da se ubedi da je vibracija sa puta svemu uzrok, ali tih kasnijih sati saobraćaj je bio veoma redak. Nedavno istraživanje koje je obavilo jedno od nas odbacilo je ovu teoriju, čak i u vreme saobraćajne gužve. Posle prvog incidenta bračni par je čuo i o ostalim neobičnim stvarima od nekoliko zaposlenih i mušterija. Sve je teklo mirno do jedne skoro fatalne epozode koja se desila tokom uskršnjeg vikenda. Na uskršnju nedelju, 8. aprila, bračni par priredio je zabavu. Suzan je pozvala svoju majku Džoan, očuha Džejmsa Kilroja zajedno sa porodičnim prijateljem Endrju Kameronom koji je radio kao elektrotehničar u Kraljevskom vazduhoplovstvu. Kasno te večeri, medu okupljenima za barom neko je pomenuo temu o „duhu" koji je stanovao u pabu. Bilo je mnogo razgovora o „hladnim tačkama" i prikazivanju duha u podrumu. Ovi razgovori su bili uzimani više kao zabava nego ozbiljno, a posebno dva muškarca, Džejms Kilroj i Endrju Kameron, bili su veoma skeptični. Neko ih je izazvao da provedu jednu noć u podrumu. Spremno su pristali. Kasnije kada je pab opusteo, smestili su se u svoje vreće za spavanje na kamenom podu podruma, nasuprot udubljenju od cigle. Suzan i Donald su isključili svetlo i otišli. Ljudi koji su i dalje sve ovo smatrali šalom, još malo su proćaskali a onda zadremali. Nedugo zatim, Džejmsa je probudila Endrjuova histerična vika. Tamo u udubljenju nalazilo se nekoliko crvenih i narandžastih vatrenih kugli. Visile su kao red fluorescentnih lampi, a svetlo je igralo i titralo. Iznenada se pojavio blesak nalik na munju, a onda je podrum još jednom utonuo u gusti mrak. Endrju je skočio na noge vičući. U mračnoj prostoriji podruma moglo se čuti lagano udaranje pivske buradi jedno o drugo. Endrju je stajao skamenjen od užasa pošto je čuo zvuk leteće metle oko sebe. Džejmsu Kilroju bilo je svega dosta. Odlučio je da zbriše uz stepenice. Upravo kada se spremao da to učini, neka ruka zgrabila ga je za rame i jedan glas mu je šapnuo u uvo: „Džejms..." Zvuk metlinog leta je prestao i nešto mu je palo u dlanove malo pre nego što su se svetla upalila. Uznemireni larmom, Fhntovi i gospoda Kilroj požurili su dole u podrum. Bili su preneraženi onim što su zatekH. Endrju Kameron bio je sav skupljen u odbrambeni stav držeći se za dršku metle sa izrazom užasa na licu. Džejms Kilroj ležao je pri dnu stepenica i krv mu je curila iz glave i pravila mrlje po podu. Brzo su ga prebacili u obližnju bolnicu gde

su mu stavili osam kopči na posekotinu iznad desnog oka. Kako je kasnije ispričao, u toj pomrčini je izgubio orijentaciju, zahvatila ga je panika, sapleo se o nešto i udario glavom o bure. Nikako nije mogao da ubedi doktore i sestre u bolnici u fenomen kome je prisustvovao u podrumu. Ali ožiljci su bili dublji nego rana na glavi. Kikoj, prethodno skeptičan i odbojan, po rečima njegove supruge, nakon ovog iskustva postao je sasvim drugi čovek. Sada je tiši i povučeniji u sebe. Uprkos ohrabrivanju gospode Kikoj, nije hteo da razgovara o ovom incidentu čak i posle nekoHko godina. Endrju Kameron prošao je mnogo bolje, mada nikada više neće da silazi u podrum čak i po danu. Naravno, mi nikako ne možemo da znamo šta se dogada u ovoj kući koju posećuju duhovi. Jasno je da su tu na delu neke sile neobičnog opisa. Po tradiciji, tu se radi o duhu koji nekim slučajem nije mogao da ude u zagrobni život, pa onda svoje prisustvo pokazuje na Zemlji. Ova mogućnost nam skreće pažnju dok se naučnici bore oko toga da nadu neko bolje i racionalnije rešenje. Možda Džejms Kilroj i Endrju Kameron zbilja jesu došU u dodir sa drugim svetom. Da U su oni videU ono kada je svest zarobljena u procepu između neba i zemlje, nemoćna da pronade svoj mir i nesposobna da napusti svoje prebivalište koje je nekada nazivala svojim?

Parohija Borli Osvrt na kuću duhova ne može se ni zamisUti, a da se ne pomene kontroverzna Parohija BorU, koju je još tridesetih godina jedan njen maštoviti istraživač, Hari Prajs, naznačio kao „duhovima najposećeniju kuću u Engleskoj". On je dao veUki doprinos Uteraturi o paranormalnim pojavama, aU njegova očigledna Ijubav prema svetUma kamera i flertovanje sa štampom nisu se mnogo slagaU sa ostaUm istraživačima koji su usvojiU manje pompezan stil. Oni su kritikovaU njegov način rada, optužiU ga za varanje i čak izjaviU da je on odgovoran za stvaranje ovog mita. Njegovo udvaranje medijima ne može se osporiti, a dokazi koje je on preterano isticao i ponekad se služio prevarom da bi podstakao pojave duhova u kući Borli izgleda da je prilično istinito. Medutim, tvrdnja da je Prajs izmislio celu misteriju odudara od duge istorije bizarnih dogadaja u BorHju, i čini se da više predstavlja „kiselo grožde" za jedan deo pojedinaca u Britanskom Društvu za istraživanje medijuma. Krajem 1986. godine dva posetioca zaista su videla tragove stopa duhova u selu. Selo BorU nalazi se na oko dve milje od Long Melforda na granici okruga Safok i Eseks. Većinu zemljišta posedovala je jedna parohijska porodica po imenu Bul. Henri Bul sagradio je parohijsku kuću 1863. na mestu nekada mnogo veće zgrade koja je pripadala polodici Heringem. Postoje samo neke indicije, ah ne i mnogo dokaza, da je kuća bila deo jedne benediktanske opatije. Preko puta se nalazi crkva Borli i datira iz saksonskih vremena. Na ovom mestu takode su se dogadale neobične lojave. Predmeti su se premeštali, a teški kameni kovčezi kretali su se po kripti. Kada je 1927. umro Henrijev sin Hali, mnogi svedoci tvrdih su dasu vidaH kako njegovduh luta po hodnicima parohijske kuće. Narednih šest meseci desetak sveštenika sa svojim ženama posetilo je parohiju sa divnim pogledom da bi u njoj boravih, ali su svi brzo odustah. Ovo verovatno ima više veze sa primitivnim stanjem ove zgrade nego sa nečim natprirodnim. Nije bilo gasa ni struje, a podrum je bio tako vlažan da su bubašvabe i žalie našle ovde svoje utočište. Tokom devet meseci svoga boravka u ovoj kući izmedu 1928. i 1929. godine prečasni Erik Smit i njegova žena poahli su se na mnoge stvari. Bile su to pojave kao što su vonjava zvona na vratima sama od sebe, bat koraka, nestaiiak ključeva, glasovi, pojava fantomskih kočija sa konjima na drumu. U ovom momentu umešao se Hari Prajs. On jc već imao veliki ugled kao razotkrivač lažnih medijuma. Još 1885. godine zabeleženi su incidenti u BorUju, uključujući i mnoge osobine klasične pojave duhova. Četiri kćerke Henrija Bula imale su prikazanje jedne monahinje u prizemlju zgrade po danu 1900. godine. Isti fantom pojavio se kasnije tokom Prajsovih istraživanja: otkrivene su pokopane kosti, a tokom seansi primljene su tajne poruke koje su tvrdile da je ona bila zadavljena naočigled jednog člana porodice Voldgrejv pre tri stotine godina. Mada se u Borliju dogadaju prikazanja takvih prethodnih stanara, prilikom utvrdivanja poseta duhova, bilo je i pojava delovanja bučnih duhova. Ona su se grupisala oko Marijane, mlade žene prečasnog Fojstera, kada su se useUU u ovu parohijsku kuću 1929. godine. Gaj LEstrandž, mirovni sudija, napisao je jedan prikaz svoje posete Fojsterovima 1932. godine. Evo jednog odlomka: „Sve nas je uznemirio jedan glasan tresak u predsoblju: Evo ih opet!, uzdahnuo je paroh. Požurio sam do vrata i zatekao pod sav prekriven polupanom grnčarijom. Paroh je sa očajem gledao u pričinjenu štetu. Ove stvari su iz kuhinjskog kredenca. Vidite U koUko je nemoguće da ih neko iznese odande, a onda tako brzo nestane bestraga?. Imao je pravo, ali još nisam bio sasvim ubeden da je potpuno isključena mogućnost varanja. Posle raspremanja ovog nereda, vratili smo se da sedimo, ali nas je niz tresaka ponovo naterao da se vratimo u hodnik. Prizor kome sam tada prisustvovao nagnao me da se pitam da li sam sanjao. Boce su letele po celoj prostoriji, iako niko od nas nije bio u stanju da vidi šta ih je bacalo. Iznenada se pojavljujući u vazduhu, zavitlale bi se i razbile o pod ili neki od zidova. Odakle se zaboga samo pojavljuju?, jedva sam izustio." Kritičari su žestoko napadali Fojsterove zbog prevare, baš kada se otkrio dvostruki život Marijane. Izbilo je na videlo da je istovremeno bila udata za vikara i bila sudionik u mnogim aferama, od kojih je bila i jedna tokom njenog života u parohiji. Lajonel Fojster očigledno je prešao preko svega ovoga i nakon njegove smrti 1945. Marijana je pobegla u SAD sa jednim američkim slugom po imenu Robert ONil, ostavivši sve osim jedno od svoje dece. Trevor Hol iz Društva za istraživanje medijuma ima mnogo udela u traganju za tajnama dvostrukog života Marijane Fojster.

Pre sedam godina pojaviH su se dalji detalji kada je Robert Vud objavio jednu oštru i nemilosrdnu knjigu pod naslovom UDOVICA IZ BORLIJA. Istraživači su izvukli razumljiv zaključak da, ako su Fojsterovi lagali o svom privatnom životu, onda su varali i u pogledu duhova. Ovo naravno izuzima istoriju Borlija i nezavisno svedočenje svedoka kao što je Gaj LEstrandž. U septembru 1997. Piter Haf zakazao je susret sa jednim veoma neobičnim posetiocem ovog seoceta. Bio je to sin Marijane Fojster i njenog muža Amerikanca Vinsent ONil. Jadni Vinsent otkrio je tajnu svoje majke tri godine nakon njene smrti. Našao je neka dokumenta koja su podstakla strast da otkrije više o ženama koje je poznavao kao Ijubazne i dobrodušne. Ono što je saznao bilo je gorkoslatko, posle čega se osećao jadno i čemerno. Medu majčinim ličnim dokumentima nalazio se onaj koji je na tridesetak stranica govorio o vremenu koje je provela u Borliju. Sada je bilo moguće iz prve ruke pročitati o posetama duhova u Borliju, opisano rečima same Marijane. „Sto se mene tiče ovo dokazuje da ona i Lajonel nisu baš sve izmislili", rekao je Vinsent Piteru. Zgrada je tajanstveno izgorela 1939. izgleda zbog namerno podmetnutog požara da bi se prevarilo osiguravajuće društvo.

DOKAZ „PROTIV" Skeptici veruju da kuće duhova predstavljaju jedan mit koji se često nenamerno stvara da bi se zadovoljila naša osnovna potreba za maštanjem. Ta „potreba" je verovanje u opstanak nečega van fizičkog postojanja. „Cinjenica" da su različiti Ijudi u razna vremena doživeli „natprirodne fenomene" ponovo jača ovo verovanje. Posetioci stižu sa očekivanjem da se nešto dogodi, ako to mesto uživa glas da ga opsedaju duhovi, tada i najmanji šum podstiče ovakvo verovanje. Sindrom opsednute kuće predstavlja privlačan izazov i za nauku. Ljudi bi voleli da se sveznajući naučnici stave u njihov položaj i želeli bi da veruju da postoji nešto daleko moćnije od Ijudskog roda. Opsednute kuće potrebne su nam i kao nadomestak zabavi. One su zgodna podloga dobrim pričama za tabloide, knjige i TV dokumentarce. Nije važno verujete li u njih ili ne: one predstavljaju zahvalne teme za bezazlene rasprave u javnim ili privatnim krugovima. Opsednuta kuća predstavlja jednu od najstarijih Uterarnih tema i folklornih motiva. Plaši nas i intrigira istovremeno, a bliska nam je jednako kao i samo pripovedanje. Izvesna mesta postaju glasovita zbog natprirodnih fenomena. Usamljene stare kuće, okružene drvećem i šibane vetrom podstiču maštu. Ponekad se namerno stvara legenda o duhovima opsednutoj kući. Glasine mogu da stvaraju pojedinci da bi postali poznati, zbog novca iU iz oba razloga. Hari Prajs snimio je fotografiju Parohije BorU tokom demoUranja koja, po njegovim rečima, prikazuje jednu ciglu koja se zadržala u vazduhu posle uzletanja sa tla. Medutim, prema jednom svedoku, cigla je samo pala sa zida i zastala u vazduhu pre nego što je pala na tlo. Prajs se, takode, suočio sa pobijanjem ili izvrtanjem činjenica o BorU ju. Za razliku od svoje druge knjige o Borliju, u prvoj knjizi NAJOPSEDNUTIJA KUĆA DUHOVIMA U ENGLESKOJ on uporno spekuliše o tome da je Marijana Fojster odgovorna za neke od dogadaja. Sedamdesetih godina mit o opsednutoj kući sa velikim efektom je upotrebljen u knjizi Džeja Ensona PROKLETSVO AMITVILA. Ona je konačno pretočena u kultni film sa nekoliko scena o duhovima koje se pamte. Sama knjiga provela je osam meseci na listi najtraženijih i prodata je u tiražu od oko tri i po miliona primeraka. Razlog za njen uspeh bio je jednostavan - za priču u knjizi o AMITVILU tvrdi se da je istinita. Ona govori o iskustvu porodice Luc pošto se uselila u trospratnu kuću u holandskom kolonijalnom stilu u Amitvilu, na Long Ajlendu u državi Njujork u decembru 1975. godine. Knjiga AMITVIL opisuje celo iskustvo opsednutosti duhovima: preterana zaudaranja, zelena sluz, rojevi mušica, padovi temperature, levitacija, davolji tragovi i demonska bića. Sve ovo očigledno se povezuje sa strašnim masakrom potpuno istinitim porodice koja je tu živela pre Lucovih. Čovek po imenu Ronald Defo bio je uhapšen zbog ovih ubistava verovatno iz koristoljublja. Priča o Lucovima imala je sve glavne adute za uspeh, ali prilikom istrage pokazano je da su sve manifestacije, ako ih je uopšte bilo u kud, bile mnogo manje u odnosu na ono sto se prepričavalo medu Ijudima. Glavni likovi ove priče iz knjige tvrde da se mnoge od ovih stvari nikada nisu ni dogodile. Skeptici su žestoko prigovorili tvrdnjom da je jedna obična mala priča jednostavno preuveličana. Ta porodica nalazila se u finansijskim teškoćama u vreme kada je upoznala Vilijema Vebera, Defoovog zastupnika, kažu skeptici. Veber je bio zainteresovan da utvrdi da li je kuća bila opsedana duhovima i da dokaže da je ubica bio u vlasti zlih sila. Još traje rasprava o tome šta se stvarno de silo u Amitvilu. Pri pokušajti objašnjavanja ovoga pojavom duhova svakako treba imati u vidu faktore koji nisu natprirodni. Pokazalo se da je prilično teško izdati pod zakup divni letnjikovac na obodu Peninskih brda u Lankaširu, koja je stekla zloglasni naziv „Ubice iz močvara". U njoj je tokom šezdesetih živela Majra HindU, baš u vreme kada su se dešavala ubistva. Zakupci su izjavljivali da su otkrili prisustvo duhova, čak i onda kada uopšte nisu znali istoriju ove kuće. Stoga su i drugi letnjikovci biU zasuti zahtevima za iseljenje stanara koji su tvrdiU da ta mesta opsedaju duhovi. Sumnja se da je to samo jedna varka da se preko reda dode do boljeg mesta za letovanje.

DOKAZ „ZA" Cak i ako mora biti slučajeva preterivanja iU izmišljanja pojave duhova i dogadaja gde prirodni fenomeni kao što su podzemni tokovi iU škripanje drveća sugerišu njihovo raznoUko prisustvo, neki slučajevi zaista imaju osnova. Kuće kao

što su Parohija BorU, krčma KOD OVNA iU BIKOVA GLAVA ne bi mogle da održavaju svoj glas o posećenosti duhovima, da nisu protekle toUke godine u redovnom prijavljivanju tih pojava. U nekim slučajevima prijavljivana je ista pojava duha monahinja iz BorUja, na primer tokom raznih vremena, od Ijudi koji nisu znaU za prethodne manifestacije ovoga duha. Da su videU pravoga duha kako bi mogU da opišu istu stvar? Mnogi svedoci pojavljivanja duhova u kućama stoje van svake sumnje i nemaju objektivne motive zavaranje. U nekim slučajevima bilo je prisutno više svedoka kao u OVNU i BIKOVOJ GLAVI. Da budemo jasniji, parapsiholozi svojom savremenom opremom kao što je video rikorder sada mogu da stave „pod prismotru" opsednute kuće v. glavu 10. Iznenadni padovi temperature, bezbrojne vrste zvukova, šumova i buke, kao i mnoge pojave duhova biU su zabeleženi raznom osetljivom opremom. Bezbrojna kucanja snimljena su u Cingl Holu u Lankaširu. Profesor fizike Džon Tejlor instalisao je uredaje za merenje električnih i magnetnih polja u bHzini krstionice crkve u BorUju. Pošto je oprema zabeležila nenormalan pokret, Džon Tejlor i njegovprijatelj Džon Pikford istovremeno su „osetiU" nešto čudno u ovoj zgradi. Unapredivanje tehnologije utiče na širenje ove oblasti. Savremeni lovci na duhove koriste vrhunsku opremu sa ekranima za praćenje, kako bi pokušaH da uhvate nekog duha koji se prikaže. Do sada su rezultati traganja za dokazima bih razočaravajuće oskudni, aU vremenom oni očekuju više uspeha i s pravom ističu da regi strovanje fenomena na ovakvoj opremi isključuje „maštu". Uredaji za merenje takode ne pate od halucinacija. Ovakav način rada postepeno daje jednu dozu realnosti opsednutoj kući što nas može pribUžiti objektivnom dokazu koji nauka opravdano zahteva.

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protiv" opstanka ♦ Ljudi žele da veruju da je neko mesto opsednuto duhovima i zamišljaju iU izmišljaju stvari. ♦ U nekoUko čuvenih slučajeva bilo je jakih indicija da se radi o svesnoj prevari. ♦ Tokom istrage neke pojave duhova mogu se pratiti do podzemnih tokova, neravnih podova i miševa. ♦ Cak i kada su neke pojave duhova prisutne, ne moraju da budu i dokaz zagrobnog života. Neki duhovi mogu biti samo trag iU snimak nekog dogadaja u okruženju.

„Za opstanak ♦ Reputacija se gradi na čvrstim osnovama - ne na mašti ili preterivanju. ♦ Mnogi svedoci su besprekornog karaktera. ♦ Mnoge pojave duhova zabeležene su savremenom elektronskom opremom na filmu ili magnetofonu što dokazuje njihovu objektivnost. ♦ Posle videnja duha svedoci su precizno opisali prethodne stanare kuća.

8 ŽIVOTINJSKI RAJ AKO Ijudska bića nadžive smrt, da li ovo predstavlja nešto duhovno jedinstveno ili da li drugi oblici života takode idu u raj? Skoro svi koji veruju u život posle smrti odgovorili bi potvrdno na ovo pitanje. Neke kulture sahranjivale bi Ijubimce sa njihovim vlasnicima - kao mačke koje su Egipćani toliko obožavali - tako da mogu da ih prate na njihovom večnom putu. Medutim, postoji jedan značajan problem kome se retko poklanja pažnja. Dok je relativno lako zamisliti zagrobni život mačaka i pasa ili nekih drugih pripitomljenih životinja, nisu nam poznati nikakvi izveštaji o takvom životu kitova ili delfina sisarima koji su verovatno isto tako uznapredovali u inteligenciji kao i Ijudska bića. Ako oni predstavljaju „duše" i „oslobodene" senke iz okova svojih tela, zar onda ne bi trebalo da postoji neka sfera u Raju gde ove inteUgencije sada borave i možda se sjedinjuju sa Ijudskim duhovima? Staviše, gde onda povlačimo liniju koja se odnosi na opstajanje životinja posle smrti? Ako pretpostavimo da hrčak Ijubimac odlazi u Raj, šta se onda dešava sa bubašvabom koju sa gnušanjem uklanjamo sa čizama ili sa bezbrojnim mravima koje zgazimo kada se šetamo? Kada jednom počnemo da analiziramo shku životinjskog raja, tada ćemo videti teškoće koje donosi takav koncept. Naravno, u strogo filozofskom smislu moglo bi se reći da samo „duhovno evoluirana" stvorenja kao što je čovek poseduju dušu. Postoji značajna razlika medu re i ligijama u interpretaciji ovog pitanja. Neke, kao islam, uzdižu čoveka na jedinstven status, dok su druge, kao neki oblici hrišćanstva, tolerantne prema zagrobnom životu životinja, ali sa manje jasnim pogledom na njihovu prirodu; kulture koje prihvataju reinkarnaciju često sugerišu „grupnu dušu" za životinje nižeg reda, odnosno pojedinačnu dušu za životinje

višeg reda. Ovo je, ipak, teško razumljivo sa naučnog stanovišta. Ako mora da postoji opstanak, tada mnogi osećaju da bi trebalo da postoji samosvest ili svest koja u nekoj formi nadživljava telesni okvir. Da li bi zato bilo moguće da većina životnih obUka nosi svest i tako preživljava? Ovo nas odmah vodi u duboke i bezduhovne oblasti životinjskog opstanka. „Toje hio Dip - nema sumnjeV Tokom osamdesetih Margaret KuUdž iz Pensilvanije imala je Ijubimca španijela koga je nežno volela. Zvao se Dip. Taj pas bio je veoma poseban, crvenkaste dlake i mogao je da skoči veoma visoko kada ugleda svoga vlasnika. Bilo je tužno kada je Dip oboleo od neke neizlečive bolesti, pa Margaret nije imala drugog izbora nego da posluša veterinara i da uspava psa. Posle šest meseci vraćala se kući sa jednog putovanja. Dok je išla stazom prema kući, kroz prozor se nazirao jedan obUk, koji je nedvosmosleno Učio naDipakoji je skakao kao i obično. Margaretu ovo nije uopšte zabrinjavalo. Samo se blago nasmešila i otvorila vrata. Onda je nagonski zastala da bi pozdravila psa - koji se tu nalazio. Osetila je njegovo krzno, čula njegovo kevtanje i bilo pj je drago što mu je dobro. Nijednog trenutka nije joj padalo na pamet da se on, u stvari, ne nalazi tamo. Momentalno se osvestila i tada je shvatila da je Dip mrtav. Ta pomisao pogodila ju je poput udarca čekićem. Gledaju ći dole očekivala je ponovo ud. viu.i ovv v preporođenog. Naravno, kao što pogađate, ničega tamo nijc bilo. Margaret je rekla sasvim trezveno: „Znam da ova priča zvuči apsurdno. Ali bio je to Dip -bez sumnje! Bio je stvaran i ZNAM da se nalazio tamo. Došao je da me vidi." Ne iznenađuje da je ona ovo shvatila kao znak da je Dip opstao u psećem Raju i da se nekako izborio da nakratko vidi svoju gospodaricu. Obratimo pažnju na to da je gospoda Kulidž bila u stanju lutanja svesti koje smo mnogo puta zapazili kada se radilo o susretanju duhova. Bila je, takođe, pomalo uljuljkana u očekivanje da vidi Dipa pošto e došla do vrata. Možemo li biti potpuno sigurni - kao ona - da je svest nesposobna da stvori živopisnu halucinaciju koja bi ispunila takvo očekivanje? Cinjenica da je pas nestao čim je nastupilo „otrežnjenje" može predstavljati značajan trag, što znači da nikakva logika ne bi mogla da ubedi Margaret Kulidž. Osečaj pojavljivanja mačke Mici Kao i kod Ijudi, duhovi životinja mogu da utiču na sva čula. Debra, iz Nju Hempšira u SAD, priča o uobičajenom događaju kakav su prijavljivaU mnogi vlasnici Ijubimaca. Posedovala je sijamsku mačku po imenu Mici koja je uginula od trovanja pesticidima. Jedne večeri kada je legla u krevet, Debra je osetila nekakav pritisak na svojoj nozi i kuku. Ništa se nije videlo, ali osećaj je bio upravo onakav kakav je imala kada bi joj Mici ležala na nozi. U drugim prilikama imala je „osećaj" da životinja skače na krevet kao što je to nekada činila. Naravno, mnogi Ijudi kojima je amputiran ekstremitet, imaju „fantomski" osećaj svog i.gubljenog dela tela mesecima ili godmama kasnije. Izgloda d.i su nervni osećaji „naučeni" i mogu se pokrenuti u lan u takve aktivnosti koja podseća na osećanje koje je neko prethodno imao slično fizičkoj formi „već videnog" osećaja. Da li je moguće da ovo može da podstakne uobičajene opise stalnog osećaja da se mrtvi Ijubimci nalaze oko kuće?

Nana se javlja Lois Bern ispričala je sličnu priču o svom psu mešancu po imenu Nana. Kada je uginula, taj gubitak ih je strašno pogodio, ali i Lois i njen muž tvrde da su videli vrata odškrinuta, ne zbog promaje, nego isto onako kako bi to uradio pas da je živ. Pored drugih zvukova čulo se njeno „sipljivo disanje" i krckanje pletene korpe u kojoj je spavala. Iznova se postavlja pitanje koUko su ovi osećaji stvarni, a koliko su zasnovani na sHčnosti sa zvucima koje je pas za života stvarao. Međutim, najčudnije iskustvo Lois Bern potiče iz vremena kada je uzela jedno mladunče crnog labradora i osetila strepnju zbog toga kako bi Nana reagovala na novog psa kome je njen vlasnik sada podario svoja osećanja. Jednoga dana Lois je posetila jedna prijateljica, profesor koja je bila i medijum. Ona je zaprepastila Lois govoreći mladunčetu da zna da će ono izrasti u lepo kuče zato što joj je Nana tako rekla! Žena je, navodno, imala „vantelesni san" v. glavu 12 tokom koga je „srela" Nanu u Raju i ostvarila telepatski kontakt sa psetom. Nana je prihvatila dovodenje drugog mladunčeta i, kako je medijum tvrdila, često je provodila vreme u kući Lois brinući se o mladunčetu kao neka tetkica! „Tina, mala Tina!" Ovaj slučaj ima mnogo sUčnosti sa pričom o Dipu iz Pensilvanije. Međutim, kao što ćete videti, razvija se iza trenutka kada bi se mogao protumačiti kao halucinacija. Godme 1979. Džoan Hartsajd iz Zapadnog Jorkšira izgubila je dvanaestogodišnju ženku jazavičara po imenu Tina. Posle izvesnog vremena vraćala se kući u predvečerje i kroz staklenu pregradu na vratima, jasno je videla uginulog psa kako radosno maše repom. Džoan je otvorila vrata, govoreći, „Tinice, zdravo, Tinice", dopustivši joj da se muva oko nje kao i obično. Kada je ušla u radnu sobu preko puta sobe gde je imala običaj da čuva čokoladne pahuljice da bi počastila pseto - iako je racionalno shvatila da Tina nije tu - zaprepastila se kada je primetila da na polici nije više bilo pahuljica.

Tina je veselo skočila na fotelju, baš onako kako je radila kada je davala do znanja da je htela pahuljice, ali Džoan je nevoljno morala da joj objasni da ih više nema. Ovo je delovalo kao neka magija za skidanje čini, pa je duh nestao. Kao i u drugim priUkama, ovo je bila samo jedan od brojnih trenutaka kada se osećalo Tinino prisustvo - iako je bilo najživopisnije. Moglo se češće čuti lupkanje njenih šapa na odmorištu, a Džoan i njen muž bi čuH poznato „cupkanje" Tininih dugih kandži po metalnoj oblozi vrata kad god bi leti bila širom otvorena. ImaH su običaj da kažu jedno drugome, „Došlaje Tina", kao da je to bilo svakodnevno dogadanje, nepomućeno njenom smrću. Sto se tiče bračnog para Hartsajd, ove stvari su se „stvarno" dešavale. Ostaje pitanje kako ćemo ih mi protumačiti.

ŽIVOTINJSKI MEDIJUMI Izgleda da su neke životinje izuzetno osetljive - ih medijumi, kako bismo inače to mogh da označimo. Veoma su poznate po tome što, na primer, mogu da predosete jak zemljotres i kod nekih naroda kao što su Kinezi, smatraju se boljim indikatorima od onih koje nudi nauka. Takode, može se reći da su one sklonije da vidaju duhove nego 176

Ijudi. Nažalost, za razliku od prijateljicemedijuma Lois Bern, ne možemo da ih pitamo šta se dešava! Lois potvrduje jednu priču drugog svog prijatelja o dva psa koji su za života bili nerazdvojni. Jednog jutra u pet sati, jedan od njih ležeći u svojoj korpi pustio je dva krika od kojih se ledi krv u žilama, što je uplašilo njihovog vlasnika, a zatim se ponovo normalno ponašao. Da li je pas možda nešto sanjao? Oko dva sata kasnije jedan telefonski poziv otkrio je da je drugi pas, koji je bio daleko, iznenada uginuo. Ovo se desilo istovremeno kada je preživeli pas pustio one jezive urlike, što nas je nagnalo da postavimo pitanje da li je on to nekako znao. Denis Bardens u svojoj knjizi ŽIVOTINJE MEDIJUMI govori o slučaju koji se zbio 1920. godine, a prvi ga je preneo londonski list DEJLI NJUZ. Jedan čovek otputovao je poslom u Rumuniju, ostavljajući suprugu i svoga psa Mikija kod kuće. Par dana kasnije pas je tragično nastradao kada su ga udarila neka kola. Izdisao je u ženinom krilu, dok nije stigao veterinar da mu prekrati muke. Njen muž bio je veoma opterećen poslom, pa je odlučila da mu ništa ne javlja dok se ne vrati u Britaniju. Posle nekoliko dana stiglo joj je pismo od muža koji ju obaveštavao da je stigao u Rumumju. Opisao joj je jedan izuzetan doživljaj kada je putovao vozom. Jedna devojka sa naglašenim engleskim akcentom ušla je u njegov kupe i pitala ga da li je mali engleski beli pas njegov uz savršen opis njegovog Mikija. Pogledao je zbunjeno oko sebe, ali ništa nije video tamo kuda je ona pokazala. Zatim je zaspao i probudio ga je zvuk grebanja -koje je zvučalo isto onako kako ga je Miki pravio kada se nalazio ispred vrata kupatila. Opet se ništa nije videlo, ali čovek je bio dovoljno uznemiren da navede u pismu koje je njegova žena sačuvala: „Mogao sam se zakleti da se radi o našem Mikiju. Je li sve u redu s njim?". Ovaj dogadaj, zaista, desio se stotinama milja daleko dok je pas umirao na rukama svoje gazdarice. Da li je možda stvorio nekog kriznog duha, isto onako kao Ijudi koji su na samrti?

Povratak života Jedna od najupečatljivijih priča o opstajanju životinja posle smrti je, svakako, ona o Pitu, psu mešancu koga je posedovao čovek po imenu Džon Simpson, južnjački špijun tokom američkog gradanskog rata. Severnjaci su zarobili obojicu i Simpson je osuden na smrt streljanjem koje je trebalo da se izvrši u zoru sledećeg dana. Zamolio je da njegov pas bude s njim poslednje noći, ali odbili su ga. Odmah zatim jedan severnjački pukovnik je, van domašaja ušiju zarobljenika, naredio da se pas ubije i prebili su ga do smrti. Kada su Simpsona vodili na streljanje, pitao je stražara da li je sa Pitom sve u redu. Vojnik ga je slagao da je sve u redu i obećao da će se brinuti o životinji. Spijun je umiren otišao u susret svojoj sudbini. Privezali su ga za stub i dok je čekao puščanu paljbu, pogledao je oko svojih uogu i uzviknuo da je Pit došao da ga vidi. „Znao sam da će staro momče doći da se oprostimo!", uzviknuo je. Vojnici koji su svi znali istinu, a ništa nisu mogli da vide kod njegovih nogu, bili su zbunjeni i stavili su Simpsonu povez preko očiju. Mislili su da je on jednostavno poludeo od straha. Tada su videli kako njihov pukovnik smrtno bled bulji u isto prazno mesto i koji je jasno video psećeg luha. Nemoćan da naredi pogubljenje, rekao je da se spuste puške i šokiran je otišao. Te noći južnjaci su napali logor i pukovnik je poginuo. Džon Simpson je bio osloboden i do kraja života je tvrdio da je video svog psa i , da njegov duh mora da se vratio iz zagrobnog života da bi I spasao život svog gospodara.

DOKAZ „PROTIV" Mnogi argumenti koji sugerišu da se duhovi dešavaju u svesti izgleda da se koriste u susretima sa duhovima životinja. Medutim, postoji još jedna kompHkacija. Mi ne možemo da dokažemo da psi ili mačke imaju svest, da o dušama ne govorimo, a ipak se čine da su uključeni u dvosmernu komunikaciju. U slučaju čoveka u vozu za Rumuniju mogU biste da pomislite da je on taj koji je otkrio smrt svoga psa i da stoga duhu psa nije preostala nikakva uloga. Medutim, mogla bi da bude veoma značajna činjenica da je jedan stranac video duha psa, a ne njegov vlasnik. Dalje, kada pas „oseća"

opasnost, ili nadživi svoga gospodara, ili smrt drugog psa kao što se dešava u mnogim slučajevima ovo se čini objašnjivim samo ako životinja ima svoju svest ili razum istoga nivoa kao Ijudsko biće. Većina duhova pasa i mačaka su nepostojani i često ne daju nikakav odgovor na naredbe vlasnika. Jedna od najzanimljivijih zagrobnih priča u analima Društva za istraživanje medija je o životinji koju su videli tri puta u jednom danu posle njene smrti i kada su je po bašti juriU njeni vlasnici i cela posluga. Ipak je mačka išla bez žurbe, uopšte ne hajući za svoje gonioce i sledeći svoje puteve kojima je išla za života, Možda ovaj dokaz najbolje odgovara ideji da životinjski duhovi spadaju najvećim delom u neku vrstu vraćanja video slike životne energije tog stvorenja, koja se svesno vraća kao zvuk gonga koji se razlegao pre kratkog vremena.

DOKAZ „ZA" SpirituaUstička filozofija, zaista, pokušava da prevazide neke od problema koji se tiču opstanka svih životnih obli ka posle smrti. Ona tvrdi, navodno iz poriik.i kio šalju duhovi Ijudskih bića, da u zagrobnom životii sanio diiše životinja koje su vezane Ijubavlju za Ijude mogu da preživc kao posebna bića. One predstavljaju onu povlašćeiiii inanjinu životinjskog carstva koja je napredovala dalf na duhovnoj lestvici evolucije. One koje se još ne nakaze ii ovtj fazi i pripadaju nižem redu ne poseduju individuahiu zagrobnu svest, ah postoje u okviru duše za celu svoju vrstu. Ovo, verovatno, znači da kada bilo koji mrav ugino, njegova esencija se vraća grupnoj životnoj sih koja predstavlja mrava, shčno kao kada se voda posle padanja u obhku kiše ponovo vraća oblaku posle isparavanja. Ovo može da relektuje jednu interesantnu crtu sveta prirode da je takva stvorenja ispoljavaju tokom svoga zemaljskog postojanja: ponašaju se kao da su deo jedne zajednice. Cini se da mravi imaju istu vrstu „mentahteta okupljanja" kao pčele i termiti. Život ih smrt nekohko jedinki skoro su beznačajni za grupu: one se slobodno žrtvuju i nikada se za njima ne žah. Postoji dokaz da je svako pojedino stvorenje deo neke grupe, a ne odvojeno biće kao što je to čovek. Postavlja se pitanje kohko se daleko sa ovim konceptom može ići do kraja ovog evolucionog lanca? Jesu h biljke svesne? Imaju h grupnu dušu? Da h išta od njihove esencije preživi smrt? Sta je sa mikrobima? Veoma primitivni organizmi kao što su alge i korah pokazuju istu vrstu svesnog modela ponašanja o kome raspravlja spirituahstička teorija. Cini se da iz ovih razmatranja proističe savršen red. Takode je moguće jasno protumačiti mnoge slučajeve gde vlasnici prisustvuju pojavama životinjskih duhova posle uginuća svojih Ijubimaca ih kriznih duhova kao što je Miki u vozu za Rumuniju, i mogu ih predstaviti kao dokaze za zagrobni život životinja. Ovo bi moglo biti dobro objašnjenje za ovakve dogadaje. Pored toga postoji nekoliko fotografija koje prikazuju životinje, u nekoliko momenata posle njihove smrti. Pojavljivale su se neočekivano, a da ih snimatelj nije primetio dok je snimao nešto sasvim drugo. Možemo U sve ovo smatrati nekakvom iluzijom ili šaljivom podvalom?

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protiv" opstanka ♦ Fantomske životinje i Ijudi retko utiču jedni na druge, jer Ijudi njihovo ponašanje vide više kao neke neanimirane „filmove". ♦ Izgleda da se samo neke životinje pojavljuju kao fantomi - one koje su drugari iU „Ijubimci" Ijudi. ♦ Ne postoji čvrst dokaz o tome koje životinje nastavljaju zagrobni život i zašto.

„Za" opstanak ♦ Postoje slučajevi gde se životinje prividaju svojim vlasnicima i verovatno jedne drugima u vremenu nastupanja smrti. ♦ Neke fantomske životinje su trodimenzionalne i osetljive, izgledaju kao prave. ♦ Postoji nekoUko fotografija koje navode na ubedenje da prikazuju životinje posle smrti.

9 FENOMENI

ELEKTRONSKOG GLASA VEĆ mnogo godina istražuje se jedan malo poznati fenomen - uspostavljanje veze sa mrtvmia pomoću savremene elektronske opreme umesto spirituahstičkog medijuma. Glasovi bestelesnih bića ne samo da su se čuli, nego su i snimljeni. Fenomeni elektronskog glasa počeli su da postoje kao koncept sa pronalaskom električne struje i moćne radio opreme. Još u XIX veku naučnike je zaokupIjala ideja elektronske komunukacije sa duhovima umrhh. Pronalazač fotografrje i električne sijalice Tomas Edison prvi je pokušao da napravi takav uredaj, ah nije uspeo da ga usavrši i od tada drugi tvrde da su u tome uspeh. Jedan od njih bio je švedski industrijalac Fridrih Jurgenson. Sve je počelo 1959. godine.

Glasovi iz Svedske Tog leta Jurgenson se nalazio u jednom zabačenom predelu bhzu svoje kuće i snimao pevanje ptića u prirodi. Kasnije kada je slušao snimak, začudio se što nije čuo samo glas ptica, nego i glasove koji su u stvari raspravljah o cvrkutu ptica! Bio je siguran da nikoga nije bilo u bhzini za vreme snimanja, ah uprkos slučajnom poklapanju teme razgovora pomisho je da je njegov magnetofon nekim slučajem uhvatio zalutalu emisiju neke radio stanice. Ponovio je postupak i glasovi su se opet pojaviH, samo što su se ovoga puta direktno njemu obratili i ustvrdiU da predstavljaju duhove umrUh prijatelja i rođaka. Ovo ga je nagnalo da izvede još više ogleda i 1964. godine objavi rezukate u knjizi pod naslovom GLASOVI IZ SVEMIRA. Nije iznenadilo da je ova knjiga privukla mnogo pažnje širom Evrope, uključujući i one slobodoumne naučnike koji su bili spremni da sve njegove tvrdnje podvrgnu strogom eksperimentalnom proučavanju. Profesor Hans Bender, psiholog i direktor državne lab-oratorije Univerziteta u Frajburgu i dr Konstantin Raudive, bivši profesor psihologije univerziteta u Upsali i Rigi, udružili su svoje napore u pokušaju da ospore Jurgensenove oglede. Postigli su iznenadujuće uspehe uz pomoć psihologa doktora Aleksa Snajdera i stručnjaka za elektronsku opremu Teodora Rudolfa. Na trakama je snimljeno oko stotinu hiljada nejasnih glasova koji su izgovarali rečenice koje je često bilo teško razgovetno čuti ili protumačiti, a koje su predstavljale malo više od kratkih fraza! Profesor Bender je u naučnom izveštaju naveo: „Obimno ispitivanje boljom elektronskom opremom u maju 1970. učinilo je veoma verovatnom hipotezu o paranormalnom poreklu fenomena glasova." Medutim, nisu svi u to bili uvereni. Dejvid Elis, student u Kembridžu, dobio je stipendiju PijeroVorvik za dvogodišnji postdiplomski rad na proučavanju fenomena elektronskih glasova od 1970. do 1972. godina. Zaključio je da je do ove pojave moglo doći zbog povišenih stanja svesti i objavio je u najmanje šest slučajeva da je dr Raudive možda snimio radio talase neke ruske radio stanice. Britanski istraživač Džilbert Boner u novom članku ovako je komentarisao Elisa: „Nije se potrudio da snimi takve glasove, nego je samo posmatrao metode Raudiva koga je upoznao u Nemačkoj i na toj činjenici i na osnovu drugih razgovora sa ostalim istraživačima izveo je svoj zaključak." Ostali kritičari takode su izrazili mišljenje da je većinu 1 akozvanih glasova toUko teško razaznati i da bi oni mogli da predstavljaju ništa drugo nego normalno šuštanje iz lozadine za koje Ijudi ŽELE da veruju da su čuli reči i rečenice. Dr Raudive objavio je svoje rezultate u knjizi, što le privuklo pažnju britanskog izdavača Kolina Smita koji je ž.eleo da otkupi prava za njeno objavljivanje. Medutim, nije bio spreman da je bezrezervno prihvati: zahtevao je svež objektivan dokaz. Sledeći uputstva doktora Raudiva, Smit je sam proizveo glas koji je jedan njegov kolega po imenu Piter Bender prepoznao kao glas svoje pokojne majke. Da H su Ijudi zaista ćuli samo ono što su želeli da čuju? Pod pokroviteljstvom dnevnog lista DEJLI MIROR isplanirana je serija kontrolnih testova koje je trebalo da verifikuju nezavisni naučnici. Glavni inženjeri elektronike kompanije Paj Ltd. Rej Priket I Kenet Etvud izveli su prvi eksperiment. Preduzete su sve zaštitne mere od mešanja zalutalih radio talasa i da se osigura da ništa NORMALNO ne zaluta na glave za snimanje četiri magnetofona. Svi u sobi su se zaprepastili. Preko dve stotine glasova od kojih je dvadeset i sedam razgovetnih, manifestovalo se za dvadeset i sedam minuta snimanja. Govorili su na raznim jezicima, obično nerazumljivim, teškim za dešifrovanje. Neke fraze bile su šapatom izgovorene. Mada se takva identifikacija može, naravno, smatrati subjektinom u jednom slučaju razaznali su glas Vinstona Čerčila kako kaže: „Obratite pažnju!" Još više je čudila činjenica da su se neki od glasova obraćali prisutnima u prostoriji. Kolin Smit nam je rekao: „Svi smo bili zapanjeni. Dokaz je bio veoma jasan glasovi nikako drugačije nisu mogli da se stvaraju osim na paranormalan način. Inženjeri koji su nadzirali ovaj eksperiment počeli su ga sa dozom zdrave sumnje, ali su kasnije i oni promenili mišljenje." Dalje testove u laboratorijama Beling i Li izvodio je Piter Hejl, stručnjak za suzbijanje mešanja lutajućih radio talasa koji su ponekad otežavali rad naučne opreme. Neki misle da se ovo moglo odnositi na sakupljanje neobične raznolikosti glasova tokom snimanja fenomena elektronskog glasa. Kasnije je Hejl dao svoj komentar: „Po dobijenim rezultatima... dešava se nešto što nisam u stanju da objasnim normalnim fizičkim terminima."

Knjiga doktora Raudiva OTKRICE objavljena je u Velikoj Britaniji 1971. Ovi snimci koje je potvrdilo nekoliko nezavisnih stručnjaka, bez sumnje predstavljaju izvestan prodor na polju parapsihološkog istraživanja. Međutim, na ovom polju biće napravljen i veći skok, ukolik njegovi predstavnicii zagovornici budu bili u stanju da ubede nepoverljivi svet.

Projekat SPIRIKOM Bogati američki pronalazač Džordž Mik objavio je 27. oktobra 1977. godine jedno veliko otkriće: konstruisao je mašinu koja omogućava dvosmernu komunikaciju živih i mrtvih. Ovaj aparat koristio je složenu elektroniku da bi ubacivao male snopove radio frekvencija u jedan konstantno emitovani ton. Tada se očekivalo da duh koji komunicira, promeni bilo koju ili nekoliko ovih frekvencija i tako ispiše poruku na konstantnoj tonskoj podlozi. Izgleda da ova oprema nešto od svoje efikasnosti bazira na psihičkoj sposobnosti Bila ONila koji njome rukuje. ONil je konačno zabeležio mnoge razgovore dva navodna bića poznata kao „Dok Nik" i „Dr Miler", oba pokojna. Neki od snimaka zaista su bili jasni, mada je duh „Milera" govorio nekom vrstom sintetizovanog elektronskog glasa. Ovo je podstaklo neke kritičare da kažu da je Nil možda koristio veštački grkljan, uredaj koji se daje pacijentima posle operacije raka grla. Vil Kerni koji je pomagao Miku oko razrade originalne ideje za izradu njegovog izuma, pokušao je na razne načine da napravi duplikat glasa, pri čemu je koristio i veštački grkljan i neke druge fikere, ali bezuspešno. Miler je pružio biografske informacije sa ovozemaljskog života od kojih je većina bila proverena. Takode je predlagao bolje načine upotrebe elektronske opreme radi boljih rezultata! Mik je nazvao projekat SPIRIKOM i bio je spreman da ustupi svoje uredaje svakom ko bi želeo da sHčnim mašinama ospori njegov rad. Sigurno je da nije imao nameru da zaraduje na tome i teoretisao je da ako se dokaže postojanje života posle smrti, tada će Ijudi poboljšati odnose jedni prema drugima i prema svojoj životnoj sredini. Džona Fulera, koji se pročuo po visokim standardima u istraživanju paranormalnih misterija, zbunila je ova protivrečnost. Konačno je napisao knjigu pod naslovom 29 MEGACIKLUSA. Odmah na prvoj stranici vidi se da se Fuler baš ne snalazi sa ovim materijalom. Ipak, i Mik i ONil su ga veoma impresionirali. Ako je u pitanju bila neka šaljiva podvala, u čemu je bila poenta? Nijedan od ove dvojice nije tražio publicitet. ONil, iako siromašan, nije tražio novac, a Miku pogotovu nije bilo ništa potrebno. U stvari, Mik je potrošio hiljade dolara svog novca na ovaj projekat. Medutim, Fuler je bio svestan toga da postoje izvesne grupe u Americi i Britaniji koji će posegnuti za veoma veštim podvalama da bi istakli nesposobnost medijuma istraživača, izazivajući medu naučnicima sumnju u sposobnost dešavanja parnormalnih fenomena. Tokom traganja za materijalom za svoju knjigu, Fuler je putovao u Englesku da bi se sreo sa Rejmondom Kasom, britanskom ekspertom za fenomene elektronskog glasa, koji mu je rekao; „Preslušavao sam trake nebrojeno puta kao nekakav stručnjak za audiofoniju. Postoji jedna stvar u koju sam siguran. Drugim rečima, ONil ne razgovara sa samim sobom. Ostale testove glasova napravio je sam Mik, ali uveren sam da bi dali jednake rezultate. Svi mi koji dobro poznajemo Mika i njegove snimke ubedeni smo da ne postoji nikakava namera njegove prevare." Da li fenomeni elektronskog glasa predstavljaju istinsku komunikaciju sa bićima iz zagrobnog života? Tako misli ogroman broj naučnika i tehničkih stručnjakaprojekat SPIRIKOM privukao je ogromnu pažnju jednog oficira Odseka za elektronsko izvidanje u Ratnom vazduhoplovstvu SAD. Naravno, uvek će biti skeptika. Preslušavanje glasova iz projekta SPIRIKOM predstavIjajezivo iskustvo. S jedne strane, neko može dabude svestan da bi mogao da postane žrtva neke velike podvale. Međutim, ako je neko pošten, onda ovo skoro sigurno može da predstavlja neosporan dokaz života posle smrti. U stvari, Džordž Mik lično se ne uzbuduje povodom toga. U svom objavljenom materijalu on nas uverava: „Prvi put u istoriji čovečanstva nepobitno je dokazano da smrt predstavlja samo ulaz za nastavak života. Sada je sigurno da individualna svest - ono što često smatramo ličnošću - nastavlja da postoji u sredini oslobodenoj bola i patnje." U slučaju da je Mik lagao o verodostojnosti svojih kontakata, tada bi to predstavljalo jednu pokvarenu podvalu namenjenu slabima i ranjivima. Ako pretpostavimo da govori istinu, posledica je očigledna. Izgleda da ima malo smisla verovati da je on sam prevaren ili da pogrešno tumači tu situaciju. Medutim, uprkos naučnom obrazo vanju i tehničkoj diskusiji o usavršavanju SPIRIKOMA i njegovom pretvaranju u VIDIKOM planirani vizuelni kontakt sa umrlima trenuci razgovora sa ovim glasovima još deluju čudno banalno. Opisujući svoj pohod, dr Miler kaže: „Kada sam stigao ovamo, činilo mi se kao da sam se probudio ujutro, ne znajući gde se nalazim." On, takođe, nudi nekoliko filozofskih zaključaka kao što je onaj da nije svestan vremena posle prekidanja njegovog zemaljskog kontakta u 4 ujutru!. Sa ovim se haotično mešaju najbeznačajniji razgovori kao na primer onaj o šargarepama! Posle razočaravajuće serije komunikacija, umrli doktor se očigledno preselio na novu duhovnu dimenziju gde se kontakt preko Spirikoma pokazao nemogućim - na jedan dogadaj na koji je upozorio da će se desiti. Postavlja se pitanje zašto mu vladari sveta večnosti nisu dopustili da se zadrži malo duže posle uspostavljanja ove perspektivne veze sa Zemljom. Iskreno rečeno, nekim Ijudima ovaj brzi izlazak glavnog komunikatora može se činiti kao obično hvatanje na delu, ali naravno to može biti i način na koji funkcioniše kosmos. Ovakav eksperiment bi mogao da bude veoma značajan za nas, ali u stvari, potpuno služi ličnom duhovnom razvoju doktora Milera, ako „on" zaista još živi u nekom drugom svetu. Mi nismo na strani Spirikoma, nego vam samo nudimo činjenice da ih sami prosudite. Takode je

vredno pomenuti komentare Aleksa Mek Rija. Budući i sam istraživač fenomena elektronskog glasa, otputovao je iz Skotske u SAD da se vidi sa Mikom. U objektivnom časopisu KOMON GRAUND izneo je da ga je impresionirao napor timskog rada, ali ga postignuti rezultati nisu ubedili. On je istakao kontakt preko Spirikoma sa jednom osobom koja je „upala" u vezu sa doktorom Milerom. Bio je to čovek koji se predstavio kao Fred Ingstrom i izjavio da je umro 1830. godine u Virdžiniji. Prvo, malo je neobično da, ako prostor i vreme ništa ne znače u zagrobnom životu, svi ostvareni kontakti koje je pokazao Spirikom, dolaze samo od preminulih Amerikanaca. Zašto ne i iz nekih drugih zemalja? Možda je ovaj zaključak malo preuranjen na tako malom primeru. Medutim, sa Ugvističkog stanovišta Mek Ri je primetio da su komentari pokojnog Freda Ingstroma pomalo zbunjujući. Na primer, rekli su mu „zvučiš kao robot" što je on potpuno razumeo, iako je reč „robot" ušla u upotrebu stotinak godina posle njegove navodne smrti. Ovo, naravno, još ništa ne znači. Ako se proces učenja nastavlja u zagrobnom životu, zašto mu onda ne bi bila poznata reč „robot"? Ipak je izjavio da je upoznat sa upotrebom mašine Spirikom. Kako primećuje Mek Ri, još više intrigira to što Fred upotrebljava izraze kao „OK" i „zaboga" što jedva da bi predstavljalo uobičajen jezik jedne seoske zajednice u Virdžiniji pre 160 godina. Oba ova izraza obično se nalaze u jezičkom inventaru ovozemaljskog komunikatora na mnogo vidljivijem kraju Spirikoma. Prirodno, mogao ih je pokupiti odatle, ali setimo se da se radi o nekome ko je „upao" u vezu, a ne redovnom komunikatoru doktoru Mileru. Ovom izjavom, Aleks Mek Ri zaista priznaje da je oprema Spirikoma veoma zanimljiva i ne izaziva sumnju u integritet Ijudi koji njome rukuju. Moraćemo još da sačekamo i vidimo da li će se pojaviti još rezukata koji će pokazati da li će Spirikom ikada postati deo naše stvarnosti. Poruka na telefonskoj sekretarici Fenomeni elektronskog glasa idu ukorak sa tehnološkim napretkom opreme za snimanje. Sa porastom prodaje telefonskih sekretarica, bilo je neizbežno da se konačno jednom pojave i na jednoj od ovih mašina. Poslovni čovek iz Mančestera Brajan Lin vratio se kući 9. seprembra 1991. i preslušao traku na svojoj sekretarici. Medu uobičajenim porukama njegovih poslovnih klijenata i prijatelja, nalazila se i jedna od koje se sav naježio. Tačno u 4:42 popodne, na snimku se pojavio jedan glas koji se mogao opisati samo kao „demonski". Trebalo ga je čuti da bi se shvatila njegova grozota. Zvučao je neljudski, te zbog iskrivljenosti nije bilo moguće opisati šta je govorio. Lin nam je doneo traku i bila je ispitana u našem tonskom studiju. Tu je bila slušana i ubrzano i usporeno. Usred poruke od deset sekundi Brajanu se učinilo da je razaznao reči „primora me da upotrebim". Ostali su misUli da se reči „mrzim te" nalaze na početku poruke. Naravno, odmah ćemo se upitati da nije posredi neka neslana šala, ali Brajan nas je uveravao da niko od njegovih prijatelja ili klijenata ne bi upotrebio tako nešto da bi se šalio. Cak i da su ga nasumce odabrali, koji bi motiv bio za tako nešto? Niko još nije priznao ovakvu grubu šalu. Traka je još pod istragom.

Duhovi Romea Fokstrota Romeo Fokstrot 398 je šifrovani naziv za Linkolnov bombarder koji je još sačuvan neokrnjen. Ako je verovati legendi, onda je ovo jedno od duhovima najopsednutijih mesta na Zemlji, dajući sada već čuvene audio snimke i nudeći ono što možda predstavlja odličan dokaz života posle smrti. Linkoln je bio konstruisan kao naslednik svetski poznatog Lankastera, ali ušao je u upotrebu posle Drugog svetskog rata. Stoga je Romeo Fokstrot 398 bio uglavnom upotrebljavan za isprobavanje opreme na vežbama, a povučen je šezdesetih da bi bio smešten u Muzej avijacije Kosford kod Vulverhemptona, gde su počele godine mukotrpne restauracije i održavanja. Baš tokom ovog perioda postala je očigledna opsednutost duhovima ovog bombardera koji nije ni metka opaHo. Jedan restauraterski radnik ispričao je kakvim čudom su im dobavljani materijali za popravaku aviona: „pojavljivali" su se s nebeskog plavetnila ih su se pojavljivali u hangaru preko noći. Ovo je radnicima muzeja Kosford davalo osećaj da im je neko pomagao u ispunjavanju njihovih zahteva. Posle raznih utisaka da se oseća nečije prisustvo u letelici, jedan radnik je navodno primetio duha; ovo iskustvo dopunio je još jedan radnik koji je izjavio da je video jednu nejasnu siluetu na sedištu letačke kabine. Pojavu su smatrah dobroćudnom, a reporter Hilda Bejker primetilaje osećaj da su bih zaštićeni, ističući jednu priUku kada je jedan član Društva pao sa krila na betonski pod, aU je ostao potpuno nepovreden. Cini sa da su verovali da duh dolazi iz drugog borbenog aviona koji se srušio 1943. i verovatno se pojavio zbog toga što se jedan od motora tog aviona nalazio u hangaru do Linkolnovog. Razne priče došle su do Odeljenja za paranormalne pojave u Derbiširu koje je odlučilo da sprovede istragu. Veoma smo zahvalni članu istražnog tima Majklu Hiklinu za detalje ovih ispitivanja koja su počela 1. septembra 1985. godine. Nekoliko grupa istraživača otkrilo je „hladne tačke" v. str. 158 na izvesnim mestima. Najčudnije iskustvo doživela je Majklova žena koja je čula čudnu buku u kabini za mitraljesca i videla kako se brava na vratima sama od sebe pokreće. Tada je grupa postavila dve kamere i dva magnetofona, zaključala letelicu i napustila to mesto. Kada su se vratili našli su jednu kameru otvorenu, iako je ključ od aviona stalno bio kod članova istraživačkog tima. Dana 20. juna 1987. godine dobili su dozvolu za noćno posmatranje aviona i hangara. Ivan Spensli bio je medu još šestoro Ijudi koji su se

priključili istraživačkom timu. Planirao je da snimi duha i da postavi skupu mašinu koja je bila tako osetljiva da je mogla da uhvati i najmanji pokret. Pošto bi moraU da sede besposleno, ovo im je dalo osećanje suvišnosti, pa su se dogovorili da ostave aparat u kabini povezan kablom, i da ga ne obilaze 21 sat. Ostatak noći lovci na duhove proveli su u avionu. Već posle prvog sata vratili su se i našli zamršenu traku. Majkl HikUn rekao je da se to ranije dešavalo uvek kada je mašina upotrebljena. Ivan Spensli nije se s tim složio i izražio osećanje da se dogodilo nešto još čudnije. Uspeo je da osposobi rikorder oko 1:05 posle ponoći. Kasnije te noći brava se pokrenula sama od sebe kao i slavine u hangarskom toaletu. Dve nedelje kasnije Spensli je ispričao grupi da je pri analiziranju druge trake čuo neke nejasne glasove koji su podsećali na Morzeovu azbuku, avionske motore, glasove na interfonu i otvaranje i zatvaranje vrata hangara. Bih su suviše nerazgovetni da bi se čule reči. Hiklin kaže da mu nisu više puštali traku, iako je on to tražio u više navrata. Zatim je 17. jula 1988. SANDEJ EKSPRES preneo jedan članak Grejema Bela koji opisuje Spenslijev eksperiment. Upravnik muzeja tvrdio je da se lično uverio da je hangar bio prazan i zaključan posle početka testa. Majkl Hiklin ovo osporava, navodeći da niko od muzejskog osoblja nije bio sa grupom 20. na 21. juni 1987 On cakode ističe da je tim čuo samo jedan kratak odlomak sa trake koji im je pušten u hangaru te noći i koji je kasnije emitovan na televiziji. Hiklin kaže da mu je zvučalo kao kad metalne ploče hangara „pucketaju" kada se hlade posle dnevnog zagrevanja. Krajem jula 1988. Spensli se ponovo oglasio u medijima. Pojavio se u jednoj TV emisiji o NLO sa Dženi Rendls i pričao o neobičnim bliskim susretima. Ona je s njim razgovarala o tome, ali tada nije znala za njegovu vezu sa fan tomskim snimcima koji nisu emitovani na televiziji. Njegovo iskustvo sa NLO pojavilo se u knjizi Tima Guda. Uprkos činjenici da se to dogodilo u januaru 1988. Hiklin tvrdi da Spensli nikada nije spominjao šta je video pre no što je napuscio grupu. U SANDEJ MIRORU 19. marta 1989. godme pojavila se nova priča u kojoj Spensli tvrdi da je prilikom obilaska hangara video ratnog piloca kako ocvara vraca na Fokscrotu. Medutim, pojavilo se najnovije izlaganje ovoga slučaja u nedeljnom dodatku dnevnika SVETSKE NOVOSTI od 27. oktobra 1991. i govori o njegovom prvom obilasku sa grupom iz Derbišira 1987. godine. Dogadaj za koji Hinkli kaže da ne predstavlja ništa drugo nego mršenje trake, ispričan je sa mnogo neobjašnjivih mesta i Spensli se dovodi u vezu sa dvadeset obilazaka Fokstrota posle 1987. godine ubrojavši i osam celih noći koje je proveo zaključan u zamračenoj kabini. Tokom ovih obilazaka napravio je još snimaka, jedan čak u po bela dana. Tri bivša člana posade aviona rekonstruisali su svoje aktivnosti tokom letova koje su nekada obavljali i, po Spensliju, snimci su isti kao i oni koji su zabeleženi u fantomskom avionu. Moglo bi da se poveruje u njegovu tvrdnju o natprirodnom poreklu zvukova. Izgleda da Spensli misli da delovi srušenog aviona vrše uticaj na Fokstrot, što može biti razlog „ponovnog vraćanja energije" koja ga posećuje u fancomskom obliku. Meducim, postoji jedna legenda o pilotu koji je nekada rekao da toliko voli ovaj avion da će ga posle svoje smrti obilazici kao duh. Velika neslaganja medu iscraživačima tada je raspleo sam Ivan Spensli. Kada su se dešavale neobične stvari u hangaru, on je tada sam vršio obilaske. Hinklin nije doživeo takva iskustva. Medutim, naša namera u predstavljanju nekih nesporazuma u ovom slučaju nije bila da držimo bilo čiju stranu, niti da suprotstavljamo jedno mišljenje drugome. Obojica iskreno i ubedeno izražavaju svoje poglede na ono što se dogodilo i bilo kakav sukob ilustruje samo koUko teško mogu da se raspletu niti potencijalno najuzbudljivijeg dokaza života posle smrti.

Božićno škripanje u kući Čingl Za kuću Čingl Hol u Gusnaru, na močvarnoj zemlji severoistoka Prestona u Lankaširu, može se tvrditi da je iiajopsednutija duhovima u severnoj Engleskoj. Sagradena ie pre sedam vekova i njeno najpošećenije mesto svakako je soba u kojoj su se kriU sveštenici da bi izbegh progone. Ovde i na hodniku sa prastarim drvenim patosom mnogi su čuh zvuke kucanja i škripanje dasaka usred noći. Takode je bilo i vizuelnih fenomena kao Što su plavkasto svetlucanje, shčno odblescima munja o zidove, a ponekad i iieke pojave fantomskih monaha iU sveštenika. Verovatno najupečatljivije iskustvo desilo se u vremenu od 11 uveče i ponoći 25. decembra 1980, kada je Džerald Mejn, reporter BBC za Lankašir uprihčio „lov na duhove" zajedno sa medijumom istraživačem Terensom Vitekerom. Terens je poneo sa sobom uredaj šaljivo ga nazvavši „otkrivač duhova" koji je stalno puštao veoma visok ton. Bilo kakva promena u bhzini električnog polja, zbog prisustva duha na primer, promenila bi visinu tona. Kao što je rekao tokom priprema: „Da h je u pitanju neki trik ih nešto stvarno, saznaćemo noćas". Kako je noć prolazila, pridružio im se jedan spirituahsta, Kohn Cerč, koji je tvrdio da „oseća i oseti" prisustvo neke siluete u susednoj spavaćoj sobi. OstaviU su detektor u svešteničkoj sobi i odjednom osetih drastičnu promenu u temperaturi. Kohn je to nazvao „medijumskom hladnoćom", pa je čak i okoreh reporter bio malo uzdrman. Doneh su detektor iz svešteničke sobe i u 11 sati temperatura je opet pala. Kada se to desilo kazaljka na detektoru znatno se pomerila. Kolin Čerč tiho je govorio u magnetofon i opisivao dogadaje: „Ko god da je, stoji baš ovde izmedu nas." Pošto se trio oporavio od ovog iskustva, pridružio im se i Fred Nols, upravnik Cingl Hola koji je do tada bio dole i gledao neki film na TV. Rekao im je o jednom iskopanom skeletu, ali gaje duh grubo prekinuo! Iznenadaje odjeknulo nekoHko glasnih kucanja, što se jasno čulo na traci. Džerald Mejn u prvi mah je pomislio da je Fred nogom udario u nogu stola. Fred je porekao, izmakao se i izjavio staloženiji nego ikada: „Veoma mi je drago što me je prekinuo, gospodo, bio je to duh." Oko 11:52 ponovo su bili u svešteničkoj sobi odmervajući činjenice o onome što se dogodilo, a Terens Viteker i Fred Nols iznosiU su detalje o koracima koji su odjekivali na daščanom podu. Najednom su se čula još tri potmula kucanja.

Odmah su svi ućutali. Još nekohko udaraca čulo se verovatno iz pravca svešteničke sobe i hodnika. Ovoga puta sva trojica stajala su podalje od nameštaja. Niko nije sumnjao da su zvuci dolaziU IZ zida. Još jednom je strašno zahladilo. Dok se Džerald mučio da poboljša rad svoje opreme za snimanje, KoHn Cerč je rekao da je osetio hladnu struju vazduha koja je prošla pored njega, a Terens Viteker je kratko rekao da vidi duha kako ide iza vrata. Bio je „neodredljivog oblika". Pošto je otkucala ponoć, radio spiker se borio da objasni slušaocima da nema. nikakvog nameštanja i da je ono što se čulo na snimku bilo zaista stvarno. Ovo je bez sumnje jedini put da su slični zvuci snimljeni na ovom ledenom mestu. Kako bi se prirodno mogao objasniti vrisak koji ledi krv koji je snimljen samo ilan pre uskršnje nedelje 1995. godine? Te noći grupa od sest istraživača nalazila se u kući Cingl sa njenim vlasniciina i njihova dva rodaka, i su svi legli da spavaju. Istraživači su se nalazili za stolom u Grejt Holu. Kako je Piter Rajli objasnio Hafu, u 5:30 ujutro užasan krik ispunio je sobu. „Potpuno ni iz čega došao je jeziv krik. Dve devojke počele su da vrište i svi smo bili šokirani. Kada je zamro, pokušali smo da se saberemo. Moja prva reakcija bila je da odem gore do vrha stepeništa odakle sam mislio da je krik poticao. Popeli smo se na vrh stepenica, ali tamo nije bilo ničega. Proverio sam i kod prozora - ni tamo ništa nisam našao." Jedna od devojaka, Lesli, opisala je kako su srele jednog starijeg čoveka na stepenicama ispred njegove spavaće sobe. Bio je to jedan od rodaka. „Pokrivao je glavu rukama i bio je veoma prestravljen", prisetila se. Međutim, njega su probudili njihovi krici, a ne pojava fenomena. Srećom magnetofon je snimio taj krik. Kada su starcu pustili taj snimak, izjavio je da više nikada neće provesti nijednu noć u Cinglu. Mesto odakle je došao urlik očigledno je bio levi ugao prostorije Grejt HoL Zbog toga što nema plafona, nego samo običan paravan od dasaka, Piter Rajli je pomisHo da glas dolazi sa vrha stepenica. U čemu je varka? Haf veruje da istraživači ništa ne mogu da otkriju. Medutim, da li je bilo još nekoga gore ko bi mogao biti uzrok svemu? „To se uopšte ne može zanemariti", priznao je Rajli. „Nažalost ni na koji način to ne možemo da dokažemo. Postoje šupljine izmedu dasaka i pomislio bih da se bilo ko pojavio odande, svi bi ga primetili." Lesli je dodala: „Prvo sam pomislila da je nešto provalilo kroz prozor i poletelo da me ščepa. Zvuk je bio prodoran i brzo se kretao prema meni." Urlik je bio i jak i zastrašujući. lako je magnetofon bio smešten gore u sobi Džona Vola s druge strane zgrade, ipak je uspeo jasno da ga snimi. Piter Haf dao je traku na analizu u Odelenje za lingvistiku Univerziteta u Mančesteru. Analitičar Martin Beri napravio je spektrogram koji je odvoJTO glasove devojaka od urlika. On je naveo u svom izveštaju: „Ništa ne odaje utisak kakav bi neko očekivao od jednog jedinog glasa. Široko rasprostranjena struja akustične energije sugeriše ili veliki broj glasova koji svi istovremeno vrište, ili nekakav veštački izvor koji odgovara na te glasove ili pak proizvodi glas koji ni po čemu ne liči ni na jedan od ovih glasova." Ako je to neka podvala, onda je suviše komplikovana. U suprotnom, morala bi predstavljati neki oblik zagrobnog života. Piter Rajli mislio je da je zvučalo kao kada nekoga muče. Cingl Hol ima krvavu istoriju koja će to potvrditi.

Telefoniranje kući Lusija Rendls nije u srodstvu s koautorom ove knjige imala je veoma neobično iskustvo koje se kosi sa svakom logikom. Desilo se u leto 1949. godine, kada se u svojim tridesetim godinama udala za bivšeg britanskog vojnika, sada direktora, koji ju je spasao od bombardovanja njene nemačke domovine i doveo u Englesku. Jednog ranog jutra besnela je oluja i vazduh je bio nabijen elektricitetom. Lusija je bila veoma osetljiva na takvu atmosfersku pojavu. Borila se protiv toga peglanjem gomile veša, dok su joj misli lutale. Cekala je muža. Znala je da on danas podiže platu i da će zakasniti, pa nije bilo nimalo čudno kada je zazvonio telefon; možda se izvinjava zbog kašnjenja. Podigla je slušalicu levom rukom dok je drugom nastavila da pegla. Nije gledala u telefon, već je pazila da ne izgori veš. Bio je njen muž, ali zvučao je veoma nerazgovetno. Čula ga je kako kaže: „Toliko te volim". Bila je zatečena. „Gde se nalaziš?", pitala je Lusija. Odgovorio joj je glasom koji je nestajao u daljini: „Tako sam daleko, daleko." Ceo doživljaj trajao je samo nekoliko trenutaka i Lusija le bila uznemirena taman toliko da spusti peglu i zagleda se u telefon, ili je bar to pokušala. Tog trenutka shvatila je užasnu istinu. Njena ruka je bila u položaju kao da drži slušalicu, ali je, u stvari, držala samo vazduh. Oni čak nisu ni imali telefon! Ubedivala se da sanja budući da je bila veoma racionalna osoba. Oluja ju je očigledno plašila i u svom stanju rasejanosti zbog dosadnog peglanja jednostavno je uobrazila telefonski poziv. Obično priželjkivanje! Pokušala je da se otrese doživljaja - sve dok se sat kasnije nije začulo kucanje na vratima. Jedan policajac joj je rekao da je njen muž poginuo. Pri povratku iz kancelarije je zatekao jednog obijača automobila. Covek mu je pucao pravo u glavu i umro je istog momenta, kako je pokazala istraga. Vreme njegove smrti manje ili više poklapalo se sa pozivom sa nepostojećeg telefona. Tri nedelje kasnije dok je još bila u dubokoj depresiji, nastupio je još jedan vreo i naporan dan. Ovoga puta nije bilo oluje, ali je Lusija opet osetila naelektrisanu atmosferu. Odjednom je osetila poriv da komunicira sa svojim pokojnim mužem i odlučila da pokuša da opet drži slušalicu zamišljenog telefona i da priča u vazduh kao da on zaista postoji. Ovoga puta

znala je da nema telefona i ništa se nije desilo. Iznenada pojavila se neka svetlost kao da je munja udarila u prozorsko okno. Sobu je ispunio pucketavi, zujavi zvuk i njena lepa duga kosa nakostrešila se kao da je privučena nekim električnim poljem. Baš ispred nje nalazila se jedna neobična vatrena lopta vukući njenu kosu prema sebi. Lopta nije imala nikakav oblik, bila je prosto amorfna masa i kroz nekoliko sekundi je nestala. Lusija se sada mnogo bolje osećala. Videla je ovo kao znak od svog muža i ovaj doživljaj je shvatila kao način da se oslobodi depresije. Ovo nije jedini poznati primer fantomskih telefonskih poziva - iako su se oni dešavah na stvarnim telefonima. Bez obzira da li ovo smatramo zaista neobjašnjivim ili halucinacijom vezanom za Lusijinu osetljivu svesnost muževljeve smrti u tačno odredenom trenutku, to ne umanjuje neobičnost svega. Sa našeg stanovišta ovo nikada ne može biti više od neke anegdote iU obične priče. Za Lusiju ovo pak predstavlja onaj potreban dokaz da mi zaista nastavljamo sa životom posle smrti.

DOKAZ „PROTIV" Kada jednom čujete snimke sa istraživanja fenomena elektronskog glasa, odmah se vidi gde se javljaju problemi. Morate da se dobro napregnete da biste išta čuli. Cak i kada dopiru do vas navodni glasovi čini se da dolaze iz pozadine šuštanja trake. Više je nego moguće da tada samo misHte da čujete nekakvu poruku, U stvari, čujete ono što očekujete iU se nadate da ćete čuti. Poruku iU nekakav smisao stvara vaša svest, a ne vaše uši. Ovo dokazuje jedan doživljaj početkom šezdesetih godina, kada su širom Evrope Ijudi otkrivali poruke na kratkim radio talasima. O tome se raspravljalo mesecima, ali njenu rečitost su potvrdili svi. Čak je i Dženi Rendls čula takvu poruku i zabeležila ju na svom starom radiogramu. Poruka je sasvim jasno glasila da dolazi sa jedne stanice koja se nalazi u „spoljašnjem prostoru". Istina se saznala mnogo godina kasnije. Nije se radilo o tajnom povezivanju sa nekim satelitom ili vanzemaljcima kao što su neki pomislili. Radilo se o jednoj zemaljskoj sianici u Rumuniji koja je koristila neobičan način emitovanja. Ovo je ozbiljno ometalo zvuk, sve dok nije uvedena mnogo osetljivija oprema. Kao rezultat ovog poboljšanja ieči kao što su „izvan faze" mogu da zvuče tačno kao „izvan prostora". Stotine onih koji su mislili da poruka glasi „izvan prostora" bili su spremni da se u to zakunu na Nudu. U stvari, svi su pogrešili. S druge strane, poruke sa Spirikoma predstavljaju liefinitivan korak napred. Kada jednom predete izvesnu modulaciju ili Dalekov efekat glasa, tada jasno možete da ćujete šta se govori i da razumete neke delove dvosmernog lazgovora. Međutim, u ovome nema ničeg posebno uzbudljivog. Sve je tako obično, ako se uzme da je to verovatan kontakt sa nekom drugom sferom života gda sada obitavaju neki od najvećih umova koji su ikada živeli. Stoga Spirikom izgleda da nudi jedan jasan izbor. Izvesno je da poruka predstavlja ili ono što nas navodi na pomisao da je ono što tvrdi ili podvala nekih neznanih osoba. Ne postoji očigledan dokaz ili motivacija za podvalu jer c5vakve eksperimente paralelno izvode svi oni koji nikada neće potpuno prihvatiti ovu vrstu mišljenja ili rada kao dokaz. U svemu tome žalosno je da na kraju ove veUke rasprave ostaje pitanje - kome treba verovati?

DOKAZ,,ZA Najpozitivnije što može da se kaže o eksperimentima sa elektronskim snimanjem umrlih je da ih je relativno jednostavno moguće umnožiti iU presnimavati. Svako može da ostavi uključen magnetofon u nekoj praznoj kući i da kasnije preslušava snimke. Naravno, mnogi zvukovi koji su nejasni, mogu da dolaze iz raznih izvora - od glasova dece koja se igraju u daljini i prolaze kroz strujanje vetra do radija koji svira dok zvuk prolazi kroz otvore daščanog poda. Međutim, postoje tvrdnje da je ovako postignuto nekoliko uspeha i da su nejasni glasovi dobijeni kroz samostalno eksperimentisanje. Mogu se postid neki neobični zvuci pomoću prilično ograničene modulacije mikrofona, a za bolje rezultate dobraje i zvučno izolovana soba. Imajući u vidu koHko je lako sprovoditi ovakva istraživanja, trebalo bi da bude jednostavno utvrditi valjanost ih nevaljanost argumenata za fenomene elektronskog glasa. Sto se tiče Spirikoma, njegovi podsticajni rezultati proizvode dodatne troškove za poboljšanje opreme grupama istraživača širom sveta. Pošto njegovi tvorci pokazuju volju da podele svoje metode sa drugima i ohrabruju njegovo širenje po svetu, ovo se ispostavlja kao dokaz da H će prevaranti rizikovati neuspeh na ovaj način? da to treba prihvatiti sa više volje nego do sada. Ovo je takvo polje paranormalnog gde skeptici treba da se slože ih da ućute, jer nemaju nikakvog opravdanja da tako ne učine. Postoje stvarne teškoće da se nade alternativno rešenje za uspešne rezultate Spirikoma - osim namernih podvala. MisHmo da bi naučnici trebalo da pokušaju sa ovakvim načinom istraživanja što pre i da izveste do čega su došli. Ako neki, čak, ni ne pomišljaju na to, čega se plaše? Da bi možda moglo da uspe?

VAŠE MOŠLJENJE: ZAKLJUČAK

„Protiv" opstanka ♦ Električna oprema može da uhvati sve vrste lutajućih signala kao što su radio poruke. One mogu da proizvedu lažne komunikacije. ♦ Obično postoje logična objašnjenja kao što su mršenje trake, škripanje dasaka na podu ili skupljanje ploča na hangarima na noćnoj hladnoći. ♦ Slučajevi kao kod Lusije Rendls možda se dešavaju u svesti svedoka, šta god bio njihov početni uzrok.

„Za" opstanak ♦ Raste broj slučajeva kada se dolazi do očigledno pouzdanih dokaza pomoću snimanja na traku. Da li se baš svi mogu potpuno objasniti? ♦ U Spirikomovim eksperimentima ili neko ne govori istipu za koju izgleda ni sada ne postoji dokaz ili se dogodio stvaran kontakt. ♦ Cak i ako fantomski telefonski pozivi po definiciji predstavljaju prividenje, takvo iskustvo sadrži jasne paranormalne naglašene tonove koje je teško objasmti bilo kako, osim da se radi o nekom obliku komunikacije koja se dešava pred samu smrt ili odmah posle snirti.

10 DUHOVI NA VIDEU I KOMPJUTERU NEKi duhovi su nesumnjivo subjekcivni u smislu da svedok mora biti „osetljiv" da bi ih „video". Postoje zabeleženi slučajevi da je samo jedan od cele grupe svedoka video duha. Dok je on bio u stanju da ga živo opiše, ostalima je sve potpuno promaklo. A4edutim, poscoje mnogi primeri gde grupe dele prividenje, stavljajući težište na verovanje da su duhovi objektivna pojava - da postoje sami po sebi. Ako se duhovi „vide" pomoću čula vida, onda nema razloga da se ne snime na film. Već smo razmotrili duhove koji su se pojavljivali na fotografijama u poglavlju 5. Najviše čudi to što su se pojavljivali upravo u trenucku snimanja fotografije! Možda je film, kao i izvesni pojedinci, osetljiv na fantomske pojave. U tom slučaju, bez obzira da li se duh vidi ili ne golim okom, dok se kretao hodnikom pre nestanka kroz zatvorena vrata ako je - poscavljena video kamera - očekivali biste da bude snimljen. Ako jeste, onda co mora da predscavlja pre jedan objektivan fenomen nego subjektivnu maštu.

Kao lopov u noči Pod okriljem Udruženja za proučavanje neobičnih fenomena, Piter Haf je uz pomoć mladića po imenu Jan Topam, ispitivao ovaj zamršeni slučaj. Mesto dogadaja je noćni klub Baterflajz u Oldamu u Lankaširu. Upravnik

203 kluba Kameron VolšBolšo ispričao nam je šta se desilo u ranim jutarnjim časovima 27. oktobra 1991. godine. „Džon Ridj moj pomoćnik, i ja zaključali smo klub i uključili alarme protiv provale. Svake subote uveče posle posla obično odemo kod njega, popijemo po čaj, malo se šalimo i gledamo video. Zatim ja otputujem svojoj kući u Donkasteru. Oko pola pet policija je javila da se čuju alarmi. Sišli smo u klub, ali nije bilo nikakvog traga provale, tako da je policija ušla sa nama da proveri unutrašnjost kluba. Sve je bilo u redu. Alarmi su bili aktivirani iz blagajne koja je i dalje bila dobro zaključana, a niko se nije nalazio unutra." Ljudi su proverili sigurnosnu kameru koja snima hodnik izvan blagajne. „Kada smo proverili video, videli smo snimak nekoga kako dolazi niz hodnik, okreće se i ulazi kroz zaključana vrata blagajne. Vrata su bila zatvorena: zaista ih je video tako prikazao, a ipak se činilo da neka silueta ide kroz vrata...." Film je bio vremenski i datumski obeležen. U 4:32 ujutro, nešto odeveno u košulju kratkih rukava ušetalo je u blagajnu i aktiviraJo sve alarme. Ovaj sistem radi na principu slanja snopa infracrvenih zraka. Nije potrebno ništa materijalno da bi se taj snop prekinuo. Dovoljne su i čestice dima da bi se alarm oglasio. Baterflajz ima i vlastitog udela u pričama o duhovima kao i mnoga druga viktorijanska zdanja. Tokom godine nekoliko zaposlenih doživelo je neobične stvari. Kada je priča stekla nešto lokalnog publiciteta, čovek po imenu Derek Lojd istupio je sa tvrdnjom da duh mora da potiče od njegovog oca koji je tragično nastradao u ovoj zgradi raded na njenoj obnovi 1936. godine. Te iste godine još jedan čovek poginuo je od strujnog udara raded na trafostanici koja se nalazi napolju. Intervjuisali smo neke od zaposlenih u OLDAM IVN ING KRONIKLU koji su ispitivali taj film. Fotograf Daren Robmson je rekao:

„Veoma sam se impresionirao kada sam ga prvi puta video. Menadžer je delovao iskreno, pa ne verujem da je u pitanju neka podvala. Medutim, neko je rekao da bi to mogla da bude dupla ekspozicija. Možda prethodni snimak nije bio potpuno izbrisan kada je traka bila ponovo u upotrebi." Da Ii je ovo moguće? Da li je prethodni snimak hodnika sa otvorenim vratima kancelarije i nekoga ko prolazi kroz njih bio samo delimično izbrisan tokom ponovnog snimanja? Da li se radilo o smišljenoj podvali? Odvojeni snimci koji su bili pomešani na jednoj traci dali su isti rezultat. Ipak, dupla ekspozicija, slučajna ili namerna, dala je povoda mnogim pričama o duhovima u prošlosti. Gospodin Bolšo pobio je prvo objašnjenje: „To nije moguće. Sve naše trake se demagnetizuju pre ponovne upotrebe, što je deo našeg ugovora o obezbedenju. Posedujemo banku traka, jer svako veče počinjemo novom trakom." Dakle, šta je sa mogućnošću prevare? Saznali smo da se ovo može lako proveriti. Ako postoji više od jedne slike na traci, onda mora biti i više od jednog „signala". Traku su ispitali tehničari BBC pomoću jednog oscilatora. Dejv Halm iz BBC potvrdio nam je da na traci ima samo jedan signal. Stvarno se radilo o slici jedne senke koja se kretala niz hodnik i prolazila kroz zatvorena vrata... Rodžer Brajson napisao je dva članka o ovom slučaju za OLDAM IVNING KRONIKL. Policija je potvrdila da su se u to doba noći oglasili alarmi. Rodžer je objasnio da bi kao novinar uvek trebalo da posumnja u to, ali kada je saznao da slika nije mogla da izade u duploj ekspoziciji, dodao je: „Ako je tako, onda se radi o jednom veoma čudnom videu."

Postoji duh u mom kompjuteru! Kompjuteri su sada deo našeg savremenog života. Nalaze se po mnogim stanovima i kancelarijama. Možda ae iznenaduje da se i na njima pojavljuju duhovi. Naišli smo na nekoliko neobičnih priča. Neki veoma nadareni dizajner zatekao je svoju kuću opsednutu bučnim duhom. Ovaj duh činio je sve one uobičajene stvari, kao što su pomeranje cipela i slaganje vešalica na krevet sa izuzetnom preciznošću i simetrijom. Medutim, činio je još nešto veoma uzbudljivo. Covek je bio zaljubljenik u kompjutere, pa je voleo da igra ekranu prilagodenu verziju igre Slagalice. Tu treba da upotrebite slova koja ste „izabrali" da ispišete najdužu moguću reč i da je ugradite u ukrštenicu nasuprot rečima koje igra vaš protivnik. Kompjuter preuzima ulogu vašeg partnera, ako nemate nikoga. Sve je bilo normalno dok čovek nije poveo bitku sa kompjuterom. Tada je nešto preuzelo kontrolu i nije htelo da igra pošteno. Normalno je da iz svog ogromnog programiranog vokabulara kompjuter bira svaku reč koja nosi najviše poena. Medutim, ovaj je počeo da bira reči koje su se direktno odnosile na život tog čoveka. U nekoliko navrata, kako on to kaže, kada se suoči sa problemom, veštačka pamet počela je da igra reči obrnuto da bi napisala odgovor! Naravno, ovo je prilično subjektivno. Pitamo se da možda ne radi kao i drugi sistemi predvidanja slično tarot kartama. One predstavljaju samo simbole kao konture na dnu kafene šoljice ili mrlje mastila na stolu nekog psihijatra pomoću kojih podsvesni um stvara sHke sa nekim unutrašnjim smislom. Ovo se verovatno ne razlikuje od snova. Jedina razlika je u tome kada spavamo, um stvara slike oko simbola da bi se dobila polupovezana priča. Kada se probudimo ne možemo tako lako da primetimo ovaj proces. Možda su reči koje je kompjuter igrao u slagalici bile baš one programirane za igru. Očigledno značenje koje se ogledalo u njima možda je poteklo od načina na koji su one probudile asocijacije u svesti čoveka igrača. Nisu li se one pojavile da bi izrazile ono što je njegova unutrašnja svest pokušavala sve vreme da mu saopšti?

DOKAZ „PROTIV" Kompjuteri predstavljaju osetljivu elektronsku opremu. Znamo da su Ijudska bića ispunjena električnom energijom, što mogu da potvrde oni koji su pretrpeli kratak šok pri dodiru vrata automobila. Postoje dobro ispitani i potvrdeni slučajevi pojedinaca sa ovom prirodnom energijom koji ne mogu da koriste mnoge uredaje, od usisivača do obične pegle. Jednostavno preopterete električna kola i izazovu kratak spoj. Stvari sa kompjuterom su mnogo delikatnije. Mnoge kancelarije pričaju o „nestašnim" zaposlenim koji zbunjuju ekrane. Verovato je da i takvi pojedinci imaju u sebi snažne bioelektrične talase koji remete rad kompjutera, pa se čini kao da u njemu postoji duh, jer ekran tada pokazuje neke besmislice, ili se ne ponaša onako kako je programiran zbog neke nevidljive tehničke greške. Još ne znamo da U postoje neke situacije kada Ijudi sa izraženim psihičkom moćima ako postoje mogu da utiču na ekran kompjutera tako da podstiču aktivnost bučnog duha, nesvesno ih kontroHšući „igranjem" sa elektronikom i stvarajući poruke sa punim smislom. Takode ne znamo da li se to može odnositi na video, iako se to mnogo ne razlikuje. Ako je moguće da psihokineza izaziva svest da uključi ili isključi prekidač za svetlo kao što navode neki istraživači zašto onda ne izazvati kompjuter da ispisuje Šrajber razvio je jedan sistem koji je nazvao Vidikom. Sastojao se iz jednog adaptiranog TV aparata bez antene. Video kamerom snimao se svetlucajući ekran. On je tvrdio da je na plejbeku video shke mnogih pokojnih prijatelja i rodaka. Ostali su prihvatili ovakav izazov i tako je nastao nov izraz - instrumentalna transkomunikacija ih ITK. Eksperimentatori kao što su Adolf HoumSj Žil i Megi HaršFišbah tvrdili su da su stupili u vezu sa naučnicima sa onoga sveta, stvoriU video i kompjuterske prikaze da bi to dokazali! Istraživači ITK imaće malo veze sa spoljašnjim svetom zbog toga, kako se vajkaju, što se pogrešno interpretira njihov rad. Kada je Piter Haf istraživao materijal za svoju knjigu ŽIVOT POSLE SMRTI I ŽIVOT NA ONOM SVETU, dočekali su ga sa velikim podozrenjem i nije mogao da pruži odgovore na mnoga goruća pitanja koja se odnose na tvrdnje istraživača ITK. Ne predstavlja li ITK najveštiju podvalu

samo u oblastima komunikacije sa zagrobnim životom ili je to neverovatan napredak koji ometaju predrasude sveta skeptika?

Duh u mašini U svojoj knjizi VERTIKALNA RAVAN Ken Vebster ispričao je najuzbudljiviju priču o video duhu, Kada se uselio u jednu staru kućicu u Dodlstounu na granici okruga Cišajra i Severnog Velsa, počele su da se dogadaju stvari sa bučnim duhovima, od gomilanja nameštaja nekom nevidljivom silom do poruka koje su napisale neke nepoznate osobe. Tada je Vebsterov kompjuter Ejkorn počeo da pokazuje poruke u momentima kada nije bio namenjen za upotrebu. Tokom dve godine pojavilo se oko tri stotine poruka koje je potvrdilo nekoliko Vebsterovih prijatelja i posetilaca. Neki od njih su nam direktno potvrdili svoju ubedenost u ovu priču. Poruke su dolazile iz raznih izvora uključujući i Tomasa I lardena koji je živeo u istoj kućici u XVI veku. Na neki uačin je imao viziju o „kutiji koja svetli" tj. ekranu kompjutera. On je nekako nije objašnjeno bio u stanju da prenosi svoje poruke kroz vreme i da ih prikaže na ekranu čeciri veka kasnije. Ova priča poprima veoma zafnršen tok pre završetka kontakta. Ostale poruke pojavljuju se pod nakom 2109, što neki tumače da dolaze od nekog putnika kroz vreme. Takode se pojavljuju vizionarski fenomeni. Ali šta sve to znači? Da budemo otvoreni, Ken Vebster nikada ne pokušava da nameće bilo kakav stav. U odgovoru na jednu kritiku u magazmu za paranorinalno MAGONIJA, januara 1990. godine on je pisao: „Ne tvrdim ništa drugo od onoga što sam zabeležio da se desilo, pa mi zato nisu potrebni dokazi..." Medutim, on dodaje da je Društvo za proučavanje medijuma ispitalo stvar kao i Geri Rou, istraživač pojava NLO iz Severnog Velsa. Obe strane bile su impresionirane sudeći po njihovim dugotrajnim ispitivanjima. Pojavila se neka manja potvrda istorijske tačnosti o postojanju Ijudi i mesta u Tomasovim porukama, ali potrebno je mnogo više od ovoga da bi se skeptici razuverili. Već je bilo nekoliko tvrdnji da se neki sofisticirani prevarant ubacio u Vebsterov kompjuter, što je onda bilo popularno po školama. Ovo se čini razumnim, pošto upadanje predstavlja veštinu omiljenu medu inteligentnim tinejdžerima. Medutim, Vebster osporava koreknost jezika ovih poruka za period o kome se radi, na osnovu pregledanih istorijskih izvora. Osoba, takode, zna detalje 0 kućici do kojih bi neki mogući prevarant teško mogao da dode. Naravno, ako bi kroz savremene izvore mogao da utvrdi da se upotrebljeni jezik čini odgovarajućim, ondabi jedan relativno sposoban haker mogao to isto da učini da bi se dobro zabavio. S druge strane, Vebster ne krije činjenicu da neke od poruka sadrže stvari o dogadajima koji su istorijski netačni. Na primer, Tomas strahuje, da bi njegova nestala Ijubavnica mogla da bude spaljena na lomači kao veštica, mada se takve stvari nisu događale u navedenom periodu. Vebster kaže da su pokušali da razuvere Tomasa, ali poruka u odgovoru tvrdila je da su razuzdane gomile vršile takva nezakonita spaljivanja, što je istorija propustila da zabeleži. Izgleda da ovaj slučaj nije moguće zaključiti, te bismo o njemu još roogli da čujemo. Takode, može da ukaže na jednu vrstu fenomena koji će se više dešavati narednih godina. Zaista se pojavila jedna priča iz jedne softverske kompanije da je jedan od njihovih kompjutera bio sniroljen filmskom kamerom gde se vidi kako se noću sam uključuje, uprkos tome što mu je kabl za napajanje bio izvučen iz zida! Stručnjaci su pokušaH da otkriju da U odredena nagomilana energija može ponovo da ga „upali", ali ništa nisu otkrili pre nego što je pomenuta mašina bila odneta. Ko bi koristio fantomski kompjuter? Ken Vebster ponovo se pojavio kada je ovaj slučaj došao na TV BBC u obliku jedne drame koja se zasnivala na njegovoj knjizi. U martu 1998. takode je ispričao i o načinu na koji se Društvo za paranormalne pojave borilo sa ovim slučajem, napisavši članak u FORTIAN TAJMSU u kome izražava svoje neslaganje. Tom prilikom istakao je da to Društvo ima ozbiljne teškoće sa ovim dogadajima zbog toga što se ne uklapaju u njihova očekivanja. Konačno, uprkos priznanju da ne mogu da shvate šta se desilo, činilo se da su odustali od daljeg istraživanja, pretpostavljajući da je u pitanju prevara, mada to nikako nisu mogli da dokažu. Oslobodili su one iz kućice optužbi za prevaru. Lokalna grupa za istraživanje paranormalnog, kojoj pripadaju oba autora, ponudila je pomoć dok se nije dešavala promena u radu kompjutera. Naučnici sa Univerziteta u Mančesteiu i.ikiulc su d.ili podršku, ali nažalost ta ideja nije dovela ni Jo cryA. Metoda istraživanjapretrpela je neka su.avaii,i, .što je, kako su nam sami naučnici rekli, njihov zadat.ik učinilo nemogućim. Na primer, morali bi da se nalaze i.an sobe sa kompjuterom da bi sačekah njegovu poruku. Ovo je možda dobar način za postizanje uspeha, ah i prepreka koju su oni izbegavaU. Ken Vebster naglasio je da se ponovo nametao problem da oni, žrtve fenomena, imaju razhčite poglede u svesti prema onima koji sa strane žele da anahziraju ove dogadaje. Po njemu, suština je u tome da se stiče jak utisak o slučaju u kome su primorani da učestvuju. On izgleda oseća da tumačenja o „životu posle smrti" u odnosu na dogadaje mogu da budu puka nagadanja. Takode mish da komunikacije daju utisak da se radi manje o tajanstvenom zagrobnom životu, a više o tome da oni koji su došh iz živih bića šalju svoje mish kroz vreme.

TV duhovi Kako je navedeno u našem prvom izdanju ove knjige, devedesete donose još uzbudljivijih slučajeva gde televizija predstavlja samo središte tajanstvenih fenomena. Zaista se desio jedan broj slučajeva tokom kojih se svedoci zakhnju da

su videh kratke shke kako se pojavljuju na TV ekranima sa glasovima koji su tvrdih da predstavljaju probni prenos koji dolazi iz budućnosti. O čemu se radi? Predstavlja h to dalji primer onoga sa čime se Ken Vebster već susreo na svom kompjuteru? Da h je moguće da je izvršen upad u našu novu tehnologiju koja koristi vrhunsku elektroniku, ah ne od hakera nego od Ijudi iz nekog drugog vremena? Da h se bhži budućnost kada će naša tehnologija moći da prenosi činjenice i podatke kroz vreme? Ako je tako, onda slučaj kompjutera iz Dodlstouna pokazuje da prikazanja iz budućnosti i prošlosti mogu da budu jednako pristupačna, ako imamo naučne mogućnosti za tako nešto. Ovo može zaista da ima nekog smisla sa stanovišta nove fizike kada u odnosu materije i energije u određenom trenutku ne postoje ni vreme ni prostor, Prema tome, zagrobni život može se smatrati i bezvremenskim i besprostornim. Tokom 1991. prividale su se slike navodnih duhova, čak i na uključenim TV ekranima. Jednom priUkom na fotografiji snimljenoj u jednom dnevnom pansionu u Londonu pojavio se duh koji je ličio na Doris Stouks, poznatu ženumedijum. Niko nije video lice, ali odražavalo se na praznom TV ekranu. Sto je još neobičnije, na Božić 1997. petogodišnji Lajam Plamer sjurio je niz stepenice u domu svojh bake i dede u Hansletu, blizu Lidsa, kao što to čine mnoga deca, sa željom da otvori svoje božićne poklone pre zore. Njegovi baka i deda išli su za njim pospani, ali u tim jutarnjim časovima snimili su slike razdraganog deteta kako cepa omotni papir i otkriva mnogo novih igračaka. Kada su ti snimci bili razvijeni u februaru 1998. nastupila je zapanjujuća stvarnost. Na ugašenom TV ekranu iza deteta nalazilo se nešto slično ženskom licu sa sklopljenim očima kao da spava. Isto se pojavljuje na dve slike, što dokazuje da se ne radi o pogrešnom podešavanju sočiva ili omašci u procesu obrade slika. Niko od porodice nije prepoznao lice koje nije moglo da bude odraz bilo koga ko se nalazio u sobi. O kome je onda reč? Izgleda da postoje samo dve mogućnosti: prava slika „duha" možda iz neke druge stvarnosti ili neke čudrie slučajnosti kada su svetlost i senke proizvele nekakav čudan privid koji Hči na Ijudsko lice. Ovo izgleda teško prihvatljivo kada se posmatra neosporno vidljivo lice na TV ekranu, kao u mnogim slučajevima poslednjih godina. Ispostavlja se da počinje nova faza potrage za dokazima postojanja života posle smrti.

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protip" opstanka ♦ Postoji malo čvrstih dokaza i ovakvi slučajevi uglavnom nose osobine anedgote. : ♦ Video snimci mogu da se prerade ili da se „upada" u kompjutere. ♦ Pošto elektronska oprema može da se ometa električnim poljima, a neki Ijudi ih poseduju u sebi, za neke slučajeve ipak postoje racionalna rešenja.

„ Za " opstanak ♦ Sa razvojem tehnologije, sve je više ovakvih slučajeva koji možda sugerišu pokušaje ostvarivanja kontakata sa drugim bićima. ♦ Ako fenomeni elektronskog glasa mogu da postoje u auditivnom smislu, onda nema razloga da se ne ostvari jedan sofisticiranijr kontakt.

11 PROŠLI ŽIVOTI SUŠTINA koja provejava kroz ideju o prošlim životima ili reinkarnaciji je da naša dela na Zemlji stvaraju „karmu" neku vrste knjige dugova za sva dobra i loša dela. Ovo odreduje naš sledeći životni vek u jednom zemaljskom telu. Pojavljivaće se novi problemi zavisno od toga koliko smo se uspešno borili s njima, te kroz ranija iskustva možemo da odrastamo i duhovno i telesno. Lako je prepoznati izvanrednu efikasnost ovog sistema. On nudi rešenja za mnoge probleme sa kojima se bore mnoge verske doktrine. Zašto nemamo sigurno saznanje da je život večan i stalno nešto spekulišemo o božijoj volji. Reinkarnacija sugeriše da će riaše svesno saznanje tokom života ometati naš duhovni razvoj. Odluke neće podlegati našem prkosnom karakteru, nego će donositi samomotivaciju koja nam ukazuje na lagodan život na drugom svetu. Mogla bi i značajno da poraste sklonost ka samoubistvu kod onih sa tako teškim okolnostima. Kako Bog može da pravda bebu rodenu sa osakaćenim delom tela ili upropaštenim životom pre nego što je stvarno počeo? Sa idejom reinkarnacije pojavljuju se i prihvatljivi odgovori. Možda bi bilo potrebno proživeti surov život da bi se saznale izvesne stvari za

napredak duše - iU bi prerana smrt mogla da pomogne drugima, kao što su roditelji, koji bi se razvijali kroz borbu sa takvom nedaćom. Medutim, ako bi svako novorodeno dete predstavljalo jednu novu dušu, zar Raj do sada ne bi bio prenaseljen? Pod pretpostavkom da postoji konačan broj duša kada stanovništvo ima nagli porast i da se one vraćaju na Zemlju brže nego ranije, prošli životi ponudili bi gotov odgovor na ovu nedoumicu. Zaista ideja o postojanju prošlih života menja bilo kakva ispitivanja spiritualističkih problema. Ovo ne samo da potvrduje reinkarnaciju, nego je čini privlačnom. Postoji jedna paralela sa naučnim saznanjem. Energija se ne može stvoriti ni uništiti, može samo da se menja iz jednog obhka u drugi. Kada zagrejete vodu, menja se u paru, koja može da pokrene turbinu koja proizvodi novi obUk enrgije, struju, koja onda zažari nit sijaHce, pa tako dobijemo svetlo. U osnovi svih formi energija ostaje ista, samo se menjaju načini na koje se ispoljava. Reinkarnacija može da pruži duhovnu analogiju. Energija naše svesti ih unutrašnjeg bića nastavila bi da postoji u raznim obhcima, animirajući nova tela kada se rode. Tako ako u telu postoji takođe neki duh ih energija svesti koja ide „svugde" posle smrti, verovatno bi nastavila da stvara deo svih energija koje postoje unutar kosmosa. Kada bi postala deo nekog drugog fizičkog tela, ne bi činila ništa što je naučno neočekivano - na mnogo načina sledila bi stalan krug prirode koji najbolje ilustruje primer kiše. Kiša pada na zemlju iz oblaka, isparava pod suncem, diže se u vazduh da bi opet stvarala oblake. Odatle će opet padati na zemlju kao kiša, možda na neko drugo mesto na Zemlji i ciklus ponovo počinje. Potrebno je samo malo mašte da bi se zamishla paralela izmedu Ijudskog života i reinkarnacije kao što je ilustrovano primerom kišne kapi. Vidimo je kao jedno nezavisno biće koje se „rada" iz oblaka, kratko „proživi" jedan život, odvaja se i „umire" kao posebno biće, pošto njegova „suština" isparava i ponovo se podiže da bi ga ponovo apsorbovala masa oblaka koji opasuju Zemlju. Onda, u pogo dnom trenutku, nova kap se rada iz ove mase i ciklus opet počinje. Može da bude različita, ali sadrži suštinu ranije kapi koja je prethodno „živela" i „umrla" na nekom drugom mestu na Zemlji. Zaista može da izgleda čudno svakome ko ne zna da reinkarnacija kao jedan filozofski sistem može mnogo da ponudi u potrazi za istinom o životu posle smrti, što postavlja neizbežno pitanje - na stranu sa estetikom - da li ona ima bilo kakav stvaran dokaz za to?

Sta ste radili u ratu? Ovakvo pitanje o Drugom svetskom ratu bilo bi neprimereno postaviti čoveku koji se rodio u Engleskoj šesnaest godina posle kraja rata. Pol Ketlou izNorfolka stvarno ga je sebi često postavljao. Razlogtome je što je imao jednu seriju neverovatno živih snova u kojima je stalno doživljavao svoju „smrt" u užasima tih bitaka. U stvari, „njegova" smrt bila je smrt jednog nemačkog vojnika po imenu Karl Suman, beznačajne osobe, a ne lika iz nekog holivudskog filma. Ipak, izgleda da ga jedan čistokrvni Englez poznaje veoma dobro. On, na primer, zna da se Karl rodio u Hambiirgu i da je poginuo 23. oktobra 1944. na poljskom frontu. On to zna zato što je video, osetio, omirisao i proživeo ta iskustva da se bude pogoden vatrom ruskog mitraljeza i posle plovio u vantelesnom stanju v. glavu 12 iznad leša, potpuno osloboden bola. Ove vizije su užasavajuće jer su suviše snažne da bi se smatrale običnim proživljavanjem snova. Međutim, one ne predstavljaju početak Polove neobične opsesije. Kada je bio dete, rat ga je opčinjavao, i više od toga, kada se igrao olovnim vojnicima uvek se odricao britanskih i američih u korist Rusa i Nemaca! Sada odrasU Pol sigurno ne prihvata tako lako ideju reinkarnacije. Rekao nam je: „Kad bih mogao da prihvatim ideju da nisam ranije živeo i da moja sećanja na to predstavljaju potpuno samozavarayanje bio bih mnogo srećniji." Medutim, pojavljuju se problemi. Nikada se nije usudio da proveri da li je pravi Karl Suman poginuo 23. oktobra 1944. godine, iako je znao da to ne bi dokazalo ništa, čak i da je istina.. Da postoji beleška, onda bi se moglo tvrditi da ju je on pročitao ili su mu o njoj pričali, mada se on ničega ne seća. Ipak, on to priznaje kao prihvatljivu kritiku. Još više zbunjuje nemačka uniforma koju nosi u ovim snovima, jer mu poznavanje ratnih TV filmova govori da je nemački vojnifci nosio standardnu sivu uniformu i cokule. Ipak, Polovi snovi su utemeljeni na istini. Kako se bHžio kraj rata koji je značio neizbežan nemački poraz, a sve više staraca i golobradih dečaka bilo regrutovano da brane propalu nacističku stvar, postalo je nemoguće da se za njih pribave pristojne uniforme. Zato je specifična zelena uniforma, koju Pol vidi da njegovo drugo JA nosi, bila u opremi nemačkih vojnika na poljskom frontu krajem 1944. godine. Može se reći da je njegova svest imala informaciju o ovome, ali se on toga nije sećao. Pravi Pol Ketlou ima interesantan stav protiv ideje o reinkarnaciji. Ako.njegovi snovi zaista odražavaju realnost njegovog prošlog života kao nemačkog vojnika, samo šesnaest godina pre no što se rodio u svom sadašnjem biću, kako onda da on smatra da je nemački jezik skoro nemoguće naučiti? Je li moguće da je neka urodena sposobnost bila „ubačena" zajedno sa sećanjima? Za iskustva poput Polovog mnogi istraživači misle da predstavljaju spontana sećanja na prošle živote. Tvrdi se da ih svi mi imamo pohranjene u svojim glavama, ali normalno su nam nepristupačni. Međutim, mogu da se pojave u snovima odraslih, kao u ovom slučaju, ili kod veoma male dece koja su izgleda, u bližem dodiru sa delićima ovih sećanja. Ovim slučajem započeo je nekakav trend, pošto je nastupio ceo talas sećanja na prošle živote koji se odnose na ratne avanture, Najpoznatiju je ispričao Martin Hild iz Mančestera 1996. godine, koji se zapanjujuće jasno seća službe u

avijaciji za vreme rata koji se završio godinama pre njegovog rođenja. Proveravane su činjenice iz njegovog sećanja i za mnoge od njih potvrdeno je da su tačne. Kako ih je mogao znati, pita se on? Ovo je takođe istina i kod jednog još neobičnijeg slučaja: neki se čovek sećao jednog nemačkog bombardera pogodenog na nebu tokom rata. Jedan član posade poginuo je u tom udesu, dok je drugi preživeo. Putujući iz Australije u Evropu, taj čovek je tragao za pojedinostima svog očiglednog prošlog života, koji mu se pojavio u nekoliko upečatljivih snova. Konačno se susreo sa ostarelim preživelim članom posade u nesreći koja se dogodila pre pedeset godina. Ta dva čoveka razdvojena decenijama u stvarnom vremenu - bila su povezana ovom neobičnom vezom i na taj način mogli su da ispričaju jednu od najfascinantnijih ratnih priča.

IZ USTA BEBA Postoji veliki broj priča o deci izmedu tri i šest godina koja zapanjuju svoje roditelje izjavama kao što su „kada sam pre bio živ", ili „kada sam bio starac". Roditelji su skloni da ih površno uzimaju kao fantazije ih „igranje uloga", što je sve deo procesa učenja. Deca tog uzrasta imaju živu maštu, ali ako se pokloni pažnja onome što govore, mogu se desiti iznenadenja za njihove zbunjene roditelje. Jedan mali engleski četvorogodišnjak dao je prikaz na crtežu kako ga je ubio neki Indijanac na Divljem Zapadu. Naravno da je mogao da zasnuje svoju priču na nečemu što je video na TV, ali zar nisu primerenije da je dao romanti zovani prikaz o ubijanju Indijanaca, a ne o svojoj pogibiji? Skoro svaki pretpostavljeni prošli život automatski se priklanja sceni pogibije. Zašto? Ako je to samo fantazija, zar ne bi bilo primerenije da neki prijatan ili herojski čin bude izvor priče koja se izvlači iz svesti? S druge strane, ako taj prikaz predstavlja stvarno sećanje, onda bi smrt bića koje smo nekada bili „mi" moglo da bude jedno od najživopisnijih iskustava. Cini se da samo stvarno sećanje ima u vidu ovu anomaliju. Fantazija mu ide u susret. Zaista je istina da se nenasilne smrti kao one što se dešavaju u nečijem snu retko pamte, mada mogu da se prate njihovi tragovi ako se to pokuša. Nasilne ili iznenadne smrti, s druge strane, najviše se pamte ukolio se zaista zasnivaju ,na stvarnim sećanjima -teže da budu početna tačka sećanja na prošli život. U jednom slučaju, vrednom pažnje, dve mlade devojke iz Nortamberlenda poginule su u maju 1957. kada su ih udarila kola koja je vozila neka depresivna žena pokušavajući da izvrši samoubistvo. Sletela je s puta u punoj brzini i udarila ih dok su išle trotoarom. Devojke i još jedno dece poginuli su na mestu. NekoHko meseci kasnije majka devojaka ostala je u drugom stanju. Njen muž koji, naglašavamo, veruje u reinkarnaciju, insistirao je na tome da će imati blizance i da će se devojčice ponovo roditi. I majka i lekar sumnjali su u to: nije bilo dokaza o dve bebe u stomaku ih o nekakvom slučaju blizanaca u porodici. Medutim, oktobra 1958. zaista su se u porodici Polok rodile bliznakinje. Sto je još čudnije, za ovu decu se govorilo da se spontano ponašaju kao poginule sestre koje nisu nikada poznavale. Jedna je, čak, imala i ožiljak na svojoj glavi koji je navodno bio isti kao onaj koji je ostao devojčici posle pada sa bicikla koji je imala dve godine ranije. Kada su im prvi put pokazali lutke koje su pripadale dvema poginulim devojčicama, a koje su godinama bile sklonjene, bliznakinje su ih odmah nazvale istim imenima kao i dve „prošle" devojčice. „Magija" je prestala kada su imale šest godina, i izgubile sećanje o prošlom životu. Ovo se nije desilo pre jednog događaja kada su zavrištale i grčevito se držeći za ruke povikale: „Auto! Auto! Ide pravo na nas!" Neko je na putu upalio kola, a vozilo je bilo usmereno prema njima pod istim uglom kao i auto koji je usmrtio njihove sestre. One to nikako nisu mogle da znaju, čak i ako su znale kako su devojčice stradale. Naravno da očevo neuobičajeno verovanje u prošle živote sugeriše nekim Ijudima da je upravo ona nesvesno i nenamerno podstakla neka dešavanja. Ipak, desile su se i traže nekakvo objašnjenje. Da li je ova slikovita ocena dovoljna za sve aspekte? Ako nije, onda predstavlja značajan dokaz. Ovaj slučaj bio bi dovoljno intrigantan kada bi bio jedinstven. Priče poput ove mogu se naći u svim društvima širom sveta, bez obzira na njihovo verovanje u reinkarnaciju, što je ipak daleko od jedinstvenog. Izgleda da postoji mala razlika, možda prema stavovima roditelja. Neki slušaju šta im deca govore, dok drugi to smatraju fantazijom.

PROŠLI ŽIVOTI KAO PSIHOTERAPIJA Kalifornijski psiholog dr Edit Fiore u sVojoj knjizi BILI STE RANIJE OVDE piše: „Meni kao terapeutu nije važno da li oslobodeni predašnji životi predstavljaju fantazije ili aktuelna doživljena iskustva u prošlosti, važno je dobiti rezultate. Nalazim da vraćanje u prošli život može da bude od stalne pomoći, što često rezultira neposrednim ponovnim vraćanjem na hronične simptome..." Ona kroz veliki broj slučajeva izlaže da se stavljanjem neke fobične osobe pod hipnozu i vraćanjem u predašnje rodenje, do drugog životnog veka, ti..sin dolazi do dogadaja obično u vezi sa nekim pnzoroin smrti u prethodnom postojanju koji predstavlja i.vor fobije kod današnje Hčnosti. Na primer, jedna od pacijenackinja imala je strašnu psihosomatsku glavobolju i užasavala se crvene boje. U regresiji je opisala prisustvo svome ubistvu: udarih su je toljagom po glavi, a krv je prskala na sve strane. Potoje bezbrojni zabeleženi slučajevi te vrste. S druge strane, kada je britanski hipnoterapeut H. V. Herst izvodio eksperimente za svoju knjigu HILJADUGODISNJE SECANJE naišao je na nešto što bi moglo da negira prethodno ispričano. Izveo je niz psiholoških testova nad Ijudima

koji su se vraćaH na prethodno postojanje i potom budenjem dolazili u svoje normalno prvobitno stanje. Došao je do značajnih rezultata. Rekao je: „Odakle god dolazi prošli život i šta god mu je uzrok, mi zaista razgovaramo sa potpuno drugačijom osobom." Kada su kasnije dva nezavisna psihologa proučila njegove rezultate, izjavili su da postoji prosečno 23 odsto sličnih psiholoških osobina sadašnje ličnosti i one druge iz prošlog života. Ovo samo po sebi malo dokazuje. Sasvim je verovatno da bi slično proučavanje života odvojenih „svesti" kod pacijenata sa višestrukim ličnostima dalo slične rezultate. Medutim, zaista se nameće pitanje zašto bi dogadaj iz prošlog života imao ekstreman uticaj na ličnost iz sadašnjeg života, ako se to „lično" toliko suštinski razlikuje. Staviše, to nas tera da se pitamo da li reinkarnacija, čak i kada bi trebalo da se dokaže kao posebna činjenica, može legitimno da se nazove opstajanjem posle smrti. Ipak, ako niko od nas ništa ne zna o svom ranijem životu i ako se naša sadašnja ličnost značajno razlikuje od „nas" koji smo ranije živeli, onda u kom smislu mi to opstajemo, ili jasnije, koji deo „nas" stvarno opstaje? Da li „duša" čini samo 23 odsto ličnosti, a ostale njene tri četvr tine su proizvod sadašnjeg okruženja? Ovakva pitanja zaokupljaju američkog terapeuta dr Mardži Rider, koja je nedavno učestvovala u jednom neobičnom slučaju. Ona je vraćala u prošlost trideset i pet Ijudi u jednom malom kalifornijskom mestu koji tvrde da su svi zajedno živeli svoje pređašnje živote u gradu Milboro u Virdžiniji. To se, havodno, dešavalo tokom gradanskog rata šezdesetih godina prošlog veka. Samo troje iz ove grupe kažu da nikada nisu bili u Virdžiniji, a ipak pod hipnozom, razni članovi ubedljivo su pričali suvisle priče i opisivali kuće i ostala zemaljska obeležja koja ih postoje danas ih su postojala u to vreme. Naravno, kritičari će uvek tvrditi da bi ovo mogao biti proizvod podsvesti Ijudi hipnozom vraćenih u prošlost koji su o tome imah neko saznanje ah su ga zaboravih. Možda se grupa sve više uživljavala kako se priča razvijala, potvrdujući medusobno bez svesne namere. Bez obzira da h te tvrdnje primamo sa sumnjom ih kao dokaz o stvarnom fenomenu, mišljenja dr Rider interesantna su zato što se čini da ona ne,daje prednost stavu da smo zaista živeh ranije. Ona više podržava ideju „kolektivno nesvesnog", kako je to naveo Karl Jung, koji je izneo da cela mentalna shka ulazi u prostor kolektivnosti u okviru koje na jednom dubljem unutrašnjem nivou svi potencijalno možemo da uronimo u naše svesti i da stvaramo shke ih simbole. Ovo predstavlja izvor mitova, inspiracije i kreativnosti i, možda na ovom mestu - pristup stvarnim informacijama iz prošlosti. Naravno, ako ovo uzmemo kao da je zaistao tako, tada ostaju otvorena pitanja - kako i zašto to funkcioniše kroz medijum prošhh života?

Doživljavanje tudih života Dženi Rendls učestvovala je u jednom eksperimentu prošlog života sa Meri Čeret, terapeutom iz Sarija, specijalistom u otkrivanju odnosa psiholoških osobina sadašnjeg života sa skrivenim sećanjima iz prošlog života. Bilo je izazvano lako hipnotičko stanje, a Dženi je bila potpuno svesna svega što se događalo. „Videla" je slike kako ulaze u njenu svest i opisala ih „slobodnom asocijacijom". Ona zapaža: „Nemam načina da saznam odakle mi naviru slike. Mogle su da budu fantazija ih su dolazile iz mog podsvesnog pamćenja. Sigurno je da su se neočekivano pojavljivale i poprimale formu živog filma koji se odvijao pred mojim očima. Mogla sam da ga posmatram i prenosim drugima ono što vidim." Dženi se u početku vratila do perioda detinjstva pre dobi od dve godine koji ne pamti svesno. Živela je u ruralnom Lankaširu i opisala čežnjivo gledanje u seosku školu. Kada su je zamoHli da objasni ovu čudnu reakciju, snimak pokazuje šta je rekla: „Nastupa vehka avantura... ah znam da je zbog nečeg što je već bilo." Kasnije je njena majka priznala da je njena jednogodišnja kći imala čudan običaj da ponavlja priče i rime kao magnetofon. Takode je imala običaj da prolaznike pozdravlja khmanjem glave kao što to čine odrash, pa su neki pomalo zazirah. Kada je počela da pohada časove za negovateljice, nastavnici su izrazih zabrinutost za njeno ponašanje prema roditeljima, kojima su preporučih da ju odvraćaju od ovih čudnih navika. Da h owo sugeriše da je Dženi, dok je bila veoma mala, imala spontano sećanje na predašnji život, ih je ovo „uvežbala" sa nastavnicima koji su zo smatrali nenormalnim? Koliko je ovo čestapojava kod male dece? Dženi je veoma verno opisala svoje rodenje, kako navodi njena majka. Čak i tada, Dženi je tvrdila, imala je zadatak koji je bio u vezi sa komunikacijom. Rekla je: „Nisam želela da budem ovde... ali sada jesam i moram to što bolje da iskoristim... sada se pripremam." Skoro sve pouzdane priče pod hipnozom o prošlom životu svedoci pričaju u sadašnjem vremenu. Dženi je takode napomenula kako je ovo prisećanje pokrenulo neugodne uspomene iz detinjstva, kada je imala košmare tokom kojih je sanjala da nagalavačke ulazi u neku cev, pećinu iU bure i ostaje tako zarobljena. Meri Ceret kaže da je na ovo nailazila i ranije i da je takve noćne more izazvala trauma teškog porodaja. Kada je Dženi pitala majku o tome, ova je potvrdila da je porodaj bio neobično težak. Dženi je mogla usvojiti ovu informaciju u jednom trenutku, a da to nije shvatila. Intrigantna je potvrda ove dve njenoj svesti nepoznate okolnosti tokom regresije. Preneta na trenutak neposredno pred rodenje Dženi se vratila na prizor kućice u šumi:

„Drveće je svuda oko nje. Grane se nadvijaju. Vrata su širom otvorena kao da nikada nisu ni zatvarana. Mračno je unutra. Svuda je stari kamen, slama ili seno, verovatno sve skupa u okruglom, ne, četvrtastom beličastom kamenu, imajedan drveni sto sajednom nogom kraćom ..." Dženi kaže da sada „prepoznaje" ovu kućicu. To je ona kućica koju je viđala u svojim živim snovima tokom života. Da U je ova kolibica iz sna pokrenula fantaziju za prizor „prošlog života" iU su sećanja na „prošli život" bila duboko pohranjena unutar podsvesti, pa povremeno izbijala kroz mentalne barijere kao snovi? Sve je podjednako moguće. Dženi se pojavila celovita uspomena na predašnji život jedne žene po imenu Meri Rejnolds, a mesto dešavanja bila je Opatijska šuma u Glosterširu izmedu 1776. i 1782. godine. Odrasla je u Bristolu, u mestu Čerč Li i udala se za čoveka po imenu Frenk 1759. godine. „Imao je bradu i zulufe preko celog lica i stalno je stajao sa rukama u džepovima", kaže Dženi ili „Meri", opisujući čoveka iz svog sna o kolibi godinama nakon što ju je napustio, terajući je da se brine sama o sebi i kriveći ju što nemaju dece. Zamoljena da opiše Frenka, „Meri" to čini živopisno: „Ima vile koje zabada u tlo i viče na mene. Želeo je da učini nešto, ali ne može... Uzima nešto u svoju ruku i smeje se govori: Ovo je moje, to je sve što je moje. To je sve što možemo da pokažemo sve ove godine.... Ta stvar izgleda kao sat..." U Opatijskoj šumi „Meri" se izdržavala kuvanjem hrane u jednom otvorenom kazanu, koju je prodavala putnicima iz kočija koje su tuda prolazile - bila je to neka vrsta preteče kafe motela. Videla je ime ovog mesta kao Alferinton kasnije promenjeno u Alvington i opisala kako je Meri postepeno posustajala zbog neke iscrpljujuće bolesti i kako ju je posetio neki „apotekar" „On nije lekar. Bio je veoma Ijubazan. On je nemoćan da bilo šta učini. Oboje to znamo, ali on mi ipak pomaže. Nekada sam pomišljala da ako se ikada oporavim, biće to pravo čudo i uspela sam". Konačno je umrla 1782. godine u četrdeset i osmoj, usled neke nepoznate iscrpljujuće bolesti. Nije li to fantazija izmišljena samo da se ostavi utisak? Uiazak u kolektivno nesvesno ili stvarno sećanje na prethodno postojanje? Ko zna? Sigurno je da Dženi ne zna. Ona samo napominje: „Prošla sam nekoliko milja vozom kroz šumu pre mnogo godina i provela dan u Bristolu. Inače ovo su dva mesta koja ne poznajem. Možda moja sklonost ka okolini Bristola ima neke veze sa fantazijom, ili je Ijubav prema ovoj oblasti nekakav rezultat mog unutrašnjeg sećanja." Ovu priču ispričali su Janu Vilsonu, skeptičnom ispitivaču tvrdnji u vezi sa prošlim životima. Vilson je primetio da je jedan slučaj iz 1811. u Pensilvaniji nosio ime Meri Rejnolds. „Zapala je u dvadesetočasovni san i probudila se kao sasvim druga ličnost". Dženi priznaje da je sigurno čitala o ovom slučaju nekada u prošlosti i, kao što Vilson kaže, izbor imena moglo bi da predstavlja igru njenog uma. Isto tako, Dženi je mogla da pročita o Opatijskoj šumi, mada se već duže vreme nije sećala ničega. Ovo je uvek problem kod prošlih života. Vilson nikada nije pokušao da ustanovi da li su ikada postojali Čerč Li, Frenk i Meri Rejnolds, ali zato tvrdi: „Ovde ima mnogo kuća koje se tako zovu." Nije imao pojma o Alvingtonu, ali pažljivim proučavanjem uvećanih mapa došlo se do saznanja da Alvington postoji toponim verovatno izveden od ranijeg: Alfrington i nalazi se pored ušća reke Severn kod Bristola na granici Velsa i Glosteršira. To je seoce na rubu Opatijske šume. Sigurno je da Dženi nikada tamo nije bila, ali da li je o tome nekada davno čitala? Um ima neverovatnu sposob-nost pamćenja.

KRIPTOMNEZIJA Neurolog dr Vajlder Penfild je tokom svojih istraživanja došao do jednog izvanrednog otkrića. Od tada, zbog nedostatka centara za bol. moguće je izvesti operaciju na mozgu nad još budnim pacijentom. On je elektronskim putem nadražavao izvesne delove tkiva i, na svoje iznenadenje, otkrio da se pacijentima odjednom vraćalo „sećanje". To je mogao da bude razgovor, zvuk, miris - sve ono što može da se događa pri sećanju na prošli život. Koliko nam je poznato, ova sećanja skoro uvek se odnose na sadašnji život moguće značajno pobijanje, mada su neki delovi još nejasni, ali mnoga su sezala u dogadaje koje su pacijenti odavno zaboravili; upravo ovo je deo dokaza koji se odnosi na pojavu nazvanu - kriptomnezija - proces u kome pamćenje skladišti sve moguće detalje koje razum prima šta god da je ili u kom se god delu mozga nalazi, to je još nepoznato. Devedeset i devet posto ovoga blokira se svesno, inače bi postojao višak informacija kojima bi bilo nemoguće upravljati. Zaista se može zaključiti da zastoj u ovom procesu može delimično da objasni šizofreniju. kada mozak sve vreme prima podatke iz mentalnih izvora. Dok se proces odvija u pozitivnom smeru, ovo verovatno otvara put nekim novim teorijama o prošlom životu, što se u velikoj meri negativno odražava na verovanje u reinkarnaciju. Ovo se odnosi bukvalno na sve slučajeve s kojima smo se sreli - od razgovora do prelistavanja časopisa u lekarskoj ordinaciji. Kada bi nas pitali znamo li nešto o tome mogli bismo pošteno da odgovorimo - „ne", i to bi, na svesnom planu, bilo tačno, ali bi dublje poniranje u um ubrzo pokazalo da raspolažemo podacima za koje smo tvrdili da su nam nepoznati. Ako se udubimo u sećanja na prošli život i skoncentrišemo na one detalje koji pripadaju domenu nesvesnog, ne možemo biti sigurni da se ovo odigrava bez upliva u kriptomneziju. Zbog toga provera činjenica iz prošlog života ne može

poslužiti kao potvrda priča iz drugih vremena. Ako bi ti fakti bili zabeleženi, tada bismo MOGLI da ih zaboravimo činjenice koje su zabeležene mogu se percepirati - ali i zaboraviti, za razliku od onih koje nisu zabeležene, dakle, nisu se možda ni dogodile, te stoga niti su mogle biti zapamćene, niti zaboravljene - prim. prev.. Sto je beleška nejasnija teže joj je ući u trag, osobito ako ga nismo već otkriU. Izvesno je da se ne može sa sigurno šću tvrditi da je informacija o prošlom životu nepoznata. Godine 1976. istraživač Džefri Ajverson napisao je knjigu i napravio TV program zasnovan na radu o prošlom životu poznatog regresioniste Arnolda Bloksama. On je, izgleda, rešio ovaj problem kod jedne žene koja se pre nekoliko godina vratila u prošlost, uživljavajući se u život Lavinije, žene tutora rimskog imperatora Konstantina, 286. godine i Rebeke, Jevrejke ubijene 1190. godine u kripti Bogorodičine crkve u Jorku. Ova dva života bila su impresivna zbog toga što rimske činjenice odgovaraju onome što nam je poznato, ali uz naše razumevanje te situacije u detaljima koji mogu da budu istorijski tačni, mada nisu bili poznati kao činjenice kada su se dogodila vraćanja u prošlost regresije. Drugi slučaj je važan zbog toga što, iako je taj zločin istorijska činjenica, crkva o kojoj je reč nije imala kriptu. Jedna je kasnije otkrivena baš u vreme kada je objavljena knjiga. Medutim, skeptični istraživač Melvin Haris sve je ovo veoma detaljno proučio i pojavio se sa veoma uznemiravajućim podacima. Priča o Rebeki na njega je ostavila mali utisak. Pojavili su se problemi u njenom opisu oblasti Jork, koji više naginje pogrešnim savremenim koncepcijama nego stvarnim istorijskim činjenicama. Takode je otkrio da regresija nije posebno identifikovala Bogorodičinu crkvu, nego samo jednu sličnu njoj i on tvrdi da je nedavno otkrivena podzemna odaja, nekada bio mali bunar koji datira posle 1190. godine. Prilično je ironično da bi rasprava o kripti vodila ka dokazu koji je našao Haris i koji je, izgleda, potvrdivao da sećanja ove žene potiču od kriptomnezije! Tokom traganja došao je do dva romana Luja de Vola, od kojih je jedan objavljen 1947. pod naivom ŽIVA SUMA, mnogo ranije nego što su se dogodile regresije. Nikako ne možemo da znamo da li je ova žena pročitala ove knjige, ali izgleda da je skoro sigurno da romani za izvore imaju nje na sećanja na rimski prošli život. Tu se mogu naći skoro svi detalji i ličnosti. U okvir prošlog života obuhvaćeni su svi izmišljeni likovi iz te knjige uključujući izgleda i Laviniju - izvor samog „sećanja". Dženi Rendls takode je mogla da vidi kriptomneziju na delu tokom svog trećeg prošlog života koji je doživela uz pomoć Meri Čeret. Odlučeno je da se dode do izvora njenog užasavanja od vode, koje se manifestovalo još dok je bila dete. Dženi je opisala „malo drveno pristanište na jezeru na domaku jedne kuće blizu Čestera". Videla se u liku osamnaestogodišnjeg Roberta Dejla, člana dobrostojeće porodice, u prizoru smrti 1937. godine kojoj je uzrok bila Ijubomora njegovog šesnaestogodišnjeg brata Alena. Budući da je Robert trebalo da preuzme porodične poslove, a Alen je mislio da nije dostojan, gurnuo ga je sa gata u jezero. Robert se zaglavio u nešto na dnu i nije mogao da ispliva na površinu. Alen nije učinio ništa da bi pomogao i policija je celu stvar otpisala kao nesrećan slučaj. Posle „utapanja" Dženi je nastavila da govori stvari kao što su: „Zašto bi on to učnio? Bio mi je brat." Zatim bi sama sebi odgovorila: „Pretvarao se da je fini, ali kada smo bili nasamo, nije bio takav. Nije me mrzeo, ali već dugo nije znao šta radi." Pretraženo je nekoliko mesečnih izdanja ČESTER KRONIKLA za 1937. otkrilo se da nije bilo ni pomena o porodici Dejl, niti o nekom utapanju. Potrebno je, medutim, , još istraživanja za zaključak da se nesreća nije ni dogodila. Logična je i pomisao da je Alen Dejl još živ, ako je ikada postojao. Medutim, Dženi misH da je to pre fantazija zasnovana na kriptomneziji i može da objasni strah od vode. Još zanimljivije je to što je Dženi odmah posle hipnoze imala jedan živopisan san u kome se „utapanje" prikazalo u punom užasu na tako plastičan način da je bilo skoro nemoguće ne smatrati to stvarnim sećanjem. Medutim, i sledeća činjenica je tačna. Kada se desila regresija, Dženi tek što je trebalo da se preseli u novu kuću u kraju koji je slabo poznavala. Bila je jednom tamo nekoliko nedelja pre regresije da bi pogledala to mesto. Pogledala je u lokalnu mapu. Samo što je krenula nekoliko stotina jardi od kuće, videla je tablu sa natpisom Alendejl Roud! Da li je ovo bio deo pokretanja „sećanja" na prošli život iz 1937. godine? Zove se MUSKETA Znamo tačno šta predstavlja MUSKETA. Po Vilfredu, kočijašu na putu London - Bat početkom 1800, ovo je mešavina dumbira, ruma i malo baruta u koji se utapa vreo žarač za vatru! Verovatno je reč o specijalitetu krčme KOD LABUDA u Didkotu blizu Oksforda, ali niko nije potvrdio istorijsko postojanje ovog uvrnutog pića. Dženi Rendls čula je o tome od „Vilfreda" zahvaljujud hipnoterapeutu Džou Kitonu. Čovek je, naravno, dugo pokojnik, ako je ikada i postojao, ali odavao je strašnu pijanu oduzetost, tužeći se na tupom zapadnjačkom akcentu kroz usta Reja Brajanta: „Ne mogu da ustanem, muka mi je." Brajant je bio jedan od Kitonovih najcenjenih medija za regresiju. Izvodenje vraćanja u prošlost bilo je izvanredno. Naravno, što se tiče Reja, Vilfredovi život i vreme predstavljaju nešto više. Ali šta? Osim ovog vedrog lika, Rej je takode „postao" seljak Robert Sojer, koji je živeo u Eseksu polovinom ovoga veka, ali za koga se nikada nije utvrdilo da je postojao; i dve žene - jedna bogata devojčica koja je umrla u petoj godini i druga, služavka Elizabet koja se rodila baš kada se Vilfred preselio na „onaj svet". Ponovo nisu nadeni bilo kakvi tragovi njihovog postojanja. Njihove živote možda je odredila njihova običnost,

što ne predstavlja celu istinu o Rejevom najvažnijem „prošlom životu" - a to je Ruben Staford, o kome se mnogo saznalo pomoću Kitonove hipnoze. Staford se rodio 1822. u Brajtelmstonu Brajant spremno priznaje da svesno zna da je to staro ime za Brajton u Saseksu. Ruben je otišao na sever, prijavio se u vojsku 1844, oženio se jednom ženom po imenu Meri Smit i borio se u Krimskom ratu. Ranjen je 1855. i dobio je čin narednika u Lankaširskoj regimenti. Preselio se u London kada su ga otpustili zbog invalidnosti i kasnije je vodio nesvakidašnji život po dokovima sve do svoje smrti. Dženi je mogla da se uključi u jedan neobičan razgovor sa očito autentičnim „Rubenom" preko hipnotisanog proverenog Nelankasterca Reja Brajanta. Opisao je kako su ga negovali posle ranjavanja na Krimu. Dž. R: „Šta radiš?" R. B: „Rana me boli." Dž. R. „Sta ti se desilo?" R. B: „Pogodili su me." Dž. R: „Ko te pogodio?" R. B: „Rusi." Dž. R. : „Ko se brine o tebi?" R. B: „Dame." Dž. R: „Koje dame?" R. B: „Florine dame." Dž. R: „Odakle su?" :R. B: „A? Iz Engleske." Dž. R: „Sta ona radi tamo?" Na Krimu R. B shvatajući ono „tamo" bukvalno u sobi: „Ona je nežna. One su divne dame. Sve su divne." Tako je otpriHke tekao ovaj „razgovor". Rej ili Ruben opisuje lekove koje su upotrebljavale Florine dame Flori je naravno Florens Najtingejl i dalje namere - „Vratiću se u regimentu, naam se." Priča o svom životu posle povratka kući na Preston Roudu od Ormskirka blizu „raskršća". Ponovo moramo da postavimo pitanje da li ovo predstavlja urodenu sposobnost uživljavanja, pripovedanja pomoću unutrašnje svesti ili nečeg dubljeg. Neobično je da Kitonovi slučajevi uvek uključuju britanske subjekte koji se vraćaju britanskim prošlim životima, čini se da drugi istraživači nemaju iste rezultate jedan od tri života Dženi Rendls bio je francuski. Da li je ovo znak „eksperimentatorovog efekta" - drugim rečima, da li rezultati ovih ogleda variraju zbog osobe koja ih izvodi? Sigurno je da je neke delove Rubenovog slučaja potvrdilo istraživanje koje ne vodi Rej Brajant. Njegov vojni karton naden je u kasarni Fulvud u Prestonu, kao i potvrde o njegovoj smrti. Koristeći podatke iz kartona - Rej ih nije video postavljali su mu pitanja pod hipnozom o sitnim pojedinostima. Grešio je, ali bio je tačan u opštem smislu. Ne znajući da postoji beleška o smrti, Ruben je opisao ovaj prizor. Slagao se sa onim što je bilo navedeno u potvrdi. Ovo je bio prelomni trenutak za skeptičnog Reja Brajanta, ali šta za njega ovo iskustvo znači? Iznenaduje odgovor da reinkarnacija nije moguća u najstrožijem smislu. Rej kaže da je to kao gledanje samoga sebe na TV: „Uzimate jedan deo iz jednog dela svesti i posmatrate ga u drugom delu. To je više kao sanjarenje... Osoba koja se vratila u prošlost daje odgovore za koje svesno znate da su pogrešni, ali ste nemoćni da to zaustavite. Ipak, kasnije se često ispostavlja da ti odgovori imaju smisla i bolji su od onih koje bismo svesno davali." Sto se tiče interpretacije tog fenomena, Rej kaže: „Mislim da Rej Brajant i Ruben Staford nisu ista osoba. Mislim da delići njega postoje u meni. To me teralo da dušu i smrt gledam više u naučnom smislu, kao premeštanje jedne životne sile iz jednog u drugo telo, radije nego kao neku duhovnu stvar. Verujem da što god svest predstavlja, najmanje jedan njen deo nadživljava smrt. Nekada sam se plašio smrti, a sada je se ne plašim ni najmanje. Mogu da čine sa telom šta ih je volja, jer to nisam više ja, nego samo sanduk u kome me nose."

DOKAZ „PROTIV« Kao što može da se vidi, hipnotisani subjekti su glavni izvor mnogih dokaza o sećanju na prošli život. Hipnoza predstavlja promenjeno stanje svesti u kome je subjekat veoma podložan uticaju i najmanja sugestija od osobe koja ga ispituje može da provocira odgovor. Subjekat oseća veliku potrebu da udovolji hipnotizeru. Naravno, to se uvek očekuje u okolnostima pod kojima se upotrebljava hipnoza da bi se subjekat poistovetio sa prošHm životom. Sigurno je da tada osoba nije voljna da ŽELI da ponovo nešto oživi činilac oduševljenja može da bude samo dodatni podsticaj. Ako uzmemo da će hipnotizer to hteti ih se tome nadati, ovo u efektivnom smislu znači uletanje u zamku koju sadrži vraćanje u prošlost. Eksperimenti su pokazaH da ako vratite neku osobu na neki dogadaj u prošlosti, kog ne može svesno da se seti ali čija se tačnost može proveriti u beleškama - primer, poredak u kome sede đaci u školskoj učionici - ponekad se može postići izuzetna tačnost. Medutim, dešavaju se i neprecizriosti, koje nisu ništa više od prostog nagadanja. Takode se pokazalo da, hipnotisana osoba koja se vratila na neki dogadaj sa pucnjem, na primer, može da stekne lažno sećanje na pucnjavu koja se u stvarnosti nije desila. Drugim rečima, stanje hipnotisanosti podjednako pojačava stvaralaštvo, fantaziju i sećanja, dajući ishod u koji nikada ne možete biti sigurni. Ovo je jedan od razloga zašto sud ne prihvata svedočenje pod hipnozom. Zajedno sa realnim problemima kriptomnezije i dobrom priUkom da se ova sposobnost pojača pod hipnozom, postoje isto tako realni problemi sa prihvatanjem svedočenja o prošUm životima kao pouzdano sećanje na neki život koji se stvarno dogodio. Pošto u nekim slučajevima kao onaj Lavinijin očigledno znamo izvor i ubedeni smo da je priča fantazija, zašto ovo ne bi bilo istina za većinu drugih, ako ne za sve slučajeve?

DOKAZ „ZA" Sva sećanja na prošle zivote, naravno, ne dolaze samo pod hipnozom. Sećanja Pola Ketloua nisu došla na ovakav način. Ranije opisana deca imala su spontana sećanja na svoje najranije dane. Proučavanja koja je sproveo dr Jan Stivenson, američki parapsiholog na Univerzitetu u Virdžiniji, detaljno obuhvataju mnoge slučajeve. Ispitivana su deca iz mnogih zemalja sveta uglavnom onih koji spremno prihvataju verovanje u prošle živote, čija sećanja na prethodne živote dolaze na prirodan način. Oni IZGLEDA odražavaju ono što je Stivenson oprezno naznačio kao dokaz „sugestivne reinkarnacije". Moguće je da ovde postoje i drugačija objašnjenja takvih trenutaka. Možda kriptomnezija, koja bolje funkcioniše u dečijim snovima i mašti nego u nekim drugim priUkama, iU stvaranje scenarija pomoću „prošlog života" može biti jedno od prirodnih objašnjenja u ovom trenutku. Medutim, zašto bi iko osećao potrebu da ponovo „oživljava" fantastičan prošU život i izvlači informacije iz duboke podsvesti da bi to potpomogao? U Stivensonovim slučajevima ponekad postoje za ovo dobri razlozi. Neko dete koje se rodi u siromašnoj porodici, recimo u Indiji, može da stekne privilegiju tvrdnjom da predstavlja poko jnog rodaka neke susedne bogatije porodice. Sigurno se ! može primetiti da je život u takvim slučajevima skoro uvek rnovijeg datuma, skoro uvek se dešava u istoj zemlji obično U krugu od nekoliko milja od mesta gde dete trenutno živi i jedva da se prikazuje gorim od ovog sadašnjeg. Medutim, to ne važi za svaki slučaj, a postoji porast broja svedočenja koja slabe ovakav trend. Priče o Rebeki i Laviniji prikazuju drugačiji problem. Ovde životi, posebno devojke sa dvora rimskog imperatora, zaista izgledaju puni živosti i fantazije. Uopšte ne iznenaduje da su tako i prikazani. Medutim, takva sećanja na prošli život nisu čak ni blizu toga. Tipičan prošli život je dosadan, jednoličan, sa malo važnih stvari od kojih jedva da se mogu izroditi fantazije ili snovi. Često odražava nasilan život, bedu i ranu smrt Ijudi u prošlosti, ništa zabavno. Ovo dobro ilustruje eksperiment koji je izvela Dženi Rendls uz pomoć hipnoterapeuta Džoa Kitona. Subjekat je bila producent BBC koju nikada nisu hipnotisali, a nju su odabrali, jer se nikada nije zanimala niti je verovala u takve stvari. Ovu mladu ženu vraćali su u prošlost tokom niza seansi koje su snimane, a Dženi ju je ispitivala pod hipnozom. Opisala je jedan jednoHčan život kćerke uzgaivača svinja tokom jednog perioda daleke prošlosti koji sinije mogao tačno odrediti. Zaista je ta devojka Džil Lidenouk malo zn.il.i o dogadajima van života na farmi i u malom obližnjim sclu Ona bi sva srećna izgovarala sva imena svinja i opisivata kako su se ponašale prema mesnom trgovcu jabukovać«in, zatim prema mrtvim glodarima, što smo k.i.snijom proverom utvrdili da je istorijski tačno! Osim roga bila jc stidljiva i nekomunikativna, što se i moglo očekivatl od jedne seoske devojke pre nekoliko vekova. Naravno, ovo izgleda kao naučnofantastičn.i dlam4, U kojoj putnik kroz vreme upoznaje nekog prosiog trlAka I odmah vodi jedan lak i bezbrižan razgovor. Bilo bi lakše razgovarati sa nekom od Džilinih svinja! Postavlja se pitanje ako je ovo fantazija, zašto onda zamišljeni scenario NE izgleda kao onaj na TV? Zašto se jedan dosadan, rutinski život predstavlja na nemušt, a ipak logičan način? Da to možda nije sjajna gluma? Žena vraćena u prošlost ovo glatko odbija, ali istovremeno smo imali grdne muke da dobijemo detalje koje je Džil iznosila na neverovatno grubom seoskom akcentu, koji nije ličio na onaj koji se upotrebljavao u XX veku. Zaista je ona, producent BBC, bila neprijatno iznenadena kada je prvi put čula Džilin zemaljski glas koji silazi sa njenih usana. Nismo mogli da pronademo Džil Lidenouk, čak i da je priča o njoj istinita. Kasnije smo pronašli neke tragove iz njene priče u Hertfordširu. Nismo očekivali baš ovu oblast, ali kako smo kasnije otkriU, ovdašnji akcenat odgovara onome koji je bio u upotrebi u srednjem veku. Hiljade regresija odvija se na opisani način. Veoma je izražen kontrast izmedu očekivanja i onoga što dobijate. Ako ne ukaže na stvaran prilaz nekom aktuelnom prošlom životu, tada zahteva još neko objašnjenje koje je ipak neprihvatljivo.

Moguća objašnjenja Ovaj problem pokušavaju da objasne jednim brojem ideja koje imaju drugačiji izraz od aktuelne reinkarnacije iH neke forme fantazije. Evo nekoHko glavnih zamisli.

ViŠestruka ličnost Neka osoba u promenjenom stanju svesti, kao što je hinotičko ili pospanost možda može da „dodirne" unutrašnje slojeve svoje psihe koji iz nekih psiholoških razloga mogu da se ugrade u druge pojedince. Jedno mišljenje je da je ovo mehanizam držanja „pri ruci" svih nedostajudh karakternih crta nečije ličnosti u slučaju hitne potrebe. Ovako jedna labilna i bojažljiva osoba može da ima unutrašnju snagu iH hrabrost okupljanjem ovih osobina oko jezgra ličnosti duboko unutar sebe; do ovoga se dolazi regresijom i predstavlja kao prošH život jednostavno zato što se tako nešto očekuje u datim okolnostima. Ova ideja odudara od dokazane teorije, koja se izgleda, teško prilagodava običnim i neprijatnim osobinama prošHh života ili iznenadnim sećanjima na rano detinjstvo kada je ličnost još daleko od početka razvoja. Vidopttost

U svesti preminule osobe informacije se mogu otkriti na način kako medijumi tvrde da ih dobijaju, ali ako je tako, tada se stvara lažna pretpostavka. Više od pukog tretiranja podataka koji dolaze od neke „umrle" osobe, priznaje se formiranje jedne „integralne" sHke i tako pretpostavlja da je to iskustvo prošlog života koje se doživi u samome sebi. Ako prihvatimo ovo kao tačno, tada pretpostavljamo da postoji život posle smrti, aH postoji jos jedan ozbiljan problem. Zašto sećanja na prošH život nikada ne stvaraju „poruke" koje šalje dotična umrla osoba, nego samo pravoHnijsko sećanje na obične sitnice iz njenog života?

Genetsko pamćenje Nekima ovo izgleda privlačno kao naučna teorija. Nažalost, ovo je jedina ideja koju možemo potpuno da odbacimo. Radi se o tome da kao što geni prelaze na ponašanje i fizičke osobine sa roditelja na dete, pamćenje može da se prenosi iz lanca predaka ili vrste. Drugim rečima, svako od nas može da sadrži fragmente sećanja na životno iskustvo našili predaka u okviru genetskog sklopa. Postoje činjenice koje odlučno pobijaju ovu hipotezu. Izvesno je da se ne može naslediti nikakvo sećanje na dogadaje posle rodenja deteta od kojeg vodite poreklo. Ipak, prošli životi često prikazuju prizore smrti kao svoju najsnažniju crtu. Jasno je da smrt mora da sledi posle radanja vašeg pretka, pa kako onda sećanje na to može da se prenese na vas? Još je neobičnije da postoje mnogi slučajevi prošlih života koji ne obuhvataju decu. Meri Rejnolds, život iz XVIII veka koji je opisala Dženi Rendls spada u ovakve slučajeve. Ako nema dece, ni geni se ne mogu naslediti. O kakvom god iskustvu da se radi, ono ne predstavlja genetsko pamćenje. Kolektivno nesvesno Jungova ideja je bila da sva mentalna aktivnost ulazi u neku vrstu kolektivnog prostora, a pošto smo svi njegov deo, možemo da „uskačemo" u njega i tako stvaramo prošle živote. Medutim, zašto ulazimo u iste prošle živote, a ne u neke nove tokom svake seanse? Okultizam je od hinduizma prihvatio ideju Akaškog zapisa, koji je obuhvatao sve što je bilo ko i bilo kada učinio i koji je dostupan Ijudima koji duboko meditiraju. U svojoj knjizi NOVA NAUKA O ŽIVOTU, biolog dr Rupert Seldrejk navodi da jedno energetsko poije oblikuje sve životne oblike. Običaji i trendovi evolucije dalje se prenose u jednu nevidljivu univerzalnu „svest" da bi se pojedinačnim doprinosom svakog pojedinca oblikovalo owo polje života. On koristi sledeći primer da bi objasnio zašto: ako uče pacove da obave neki zadatak u laboratoriji u Njujorku, buduće generacije odgojene tamo ne samo da brže izvode taj zadatak il

konvencionalno objašnjenje poziva se na genetiku - od pacova na drugom kraju planete bez direktne uzajamne povezanosti, nego izgleda i da uče taj zadatak! Možda Ijudska bića predstavljaju jednu svest unutar neke šire svesti, a mi imamo deHće ranijih Ijudskih bića unutar „sebe".

Atomska rezonanca Jedna od najnovijih ideja koja je trebalo da objasni sećanja na prošle živote, pojavila se 1997. kao rezultat razvoja fizike. Danas se veruje da atomi mogu sa sobom da nose sićušne kodove koji nekako uspostavljaju rezonancu sa drugim atomima i dopuštaju fizičkim pojavama da se pokreću u sinhronizaciji sa energijom elektromagnetnih talasa. Ako se ovo dokaže, onda je verovatno da sećanja na naš prošli život predstavljaju rezultat uspostavljanja rezonance atoma u našem telu sa atomima koji su nekada davno bili deo nekog grugog tela. Sigurno je da se kosmos sastoji od konačnog broja atoma koji se stalno obnavljaju. Kao što voda isparava iz mora i pada na Zemlju kao kiša, stvara reke koje se opet ulivaju u mora i okeane, tako isto bi delovi naše svesti mogli da predstavljaju nekadašnje delove druge svesti -uma koji bismo mogh da podesimo na taj način jer delimo harmoniju atoma na najdubljim nivoima našeg bića.

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protiv " opstanka ♦ Stanje hipnoze poznato je po stimuUsanju fantazije. Kriptomnezija se skoro nikada ne može isključitikao izvor potvrdenih podataka. ♦ Nekoliko slučajeva skoro sigurno je pokazalo da su imaginativne prirode. ♦ U zemljama Trećeg sveta, gde se deca sećaju prošlih života, gotovo uvek opisuju nedavne živote sa bogatim porodicama i zato postoje moguće namere za svesnu ili nesvesnu prevaru. ♦ Zašto bi svi pacijenti Džoa Kitona uvek ponovo proživljavali britanske prošle živote? Skoro da ne postoje transferi ukrštanja svih prošlih života.

„Za" opstanak ♦ Postoji dosta slučajeva svesno upamćenih prošlih života koji nisu pod hipnozom i mogu da se pojave kod dece koja su nesvesna reinkarnacije. ♦ Ponekad mogu da se pojave potpuno nejasni detalji koji zahtevaju veoma naporno proveravanje, ali koji se tada pokažu kao istiniti. Bilo je nekoUko slučajeva kada su se pod hipnozom prenosile veštine kao što je poznavanje prethodih jezika. Ljudi koji regresiraju na dubokom nivou svesti ili oni koji se vraćaju u prošlost tokom nekoliko seansi, često usvajaju očigledno prirodan akcenat. ♦ ProšH životi kod suprotnog pola nisu ništa neobično; ta podela na polove može da se kreće manje od polapola, aH taj odnos je više od onoga sa slučajevima višestrukih ličnosti, gde samo deset posto ili manje, ličnosti nisu istog pola. ♦ ProšU životi teže da budu veoma svakodnevni, prikažu bedu i nasilnu smrt u razmerama koje se ne dešavaju u fantaziji; podudaraju sa suštinski gorim životima u prošlosti.

12 IZVAN TELA ILI IZVAN UMA VEćiNA racionalista objašnjava zašto ne veruje u opstanak posle smrti. Ljudsko biće je biološka jedinka kojom vladaju glavni organi tela, posebno mozak. Kada obustave svoju funkciju, zbog bolesti, nesreće ili istrošenosti, onda se neizbežno kaže da čovek „umire". Ovo možemo uporediti sa radio aparatom koji slobodno emituje muziku i prestaje sa radom kada mu neki vitalan deo otkaže. Ako ga možete popraviti, ponovo će raditi, ali ako je šteta nenadoknadiva, neće više raditi, nepovratno će utihnuti. Ovakav mehanicistički prilaz životu uzimanje svega kao mašine zastareo je način razmišljanja u nauci, koji je preovladavao tokom renesanse, utirući put industrijskoj revoluciji, čija dostignuća uživamo i danas. Danas je sve drugačije. Mozak odbija da se povinuje rešenjima mašine. Niko još ne može da objasni kako uspostavlja memoriju ili stvara emocije. Niko ne zna zašto imamo svest i svesnost. Da U je to svojstveno samo Ijudskim bićima ili se to može odnositi i na životinje? Kakvim mehanicističkim ciljevima služi da bi imao slobodnu volju i saznanje o samosmrtnosti kao suprotnost robotskom ponašanju ugradenom u suštinu našeg postojanja. Raste broj onih naučnika, od neurologa do fizičara, koji kažu da mozak NE PREDSTAVLJA poreklo svesti. Um je poseban, uzvišen i kanalisan KROZ organ mozga. Ipak, neki naučnici misle da um može da postoji kao neko elektromagnetno polje oko tela. Oni nas vraćaju na argument mehanicista i podsećaju da ako rastavimo radio da bismo potražiU signal koji on emituje, nikada ga nećemo naći. Ispostavlja se da on potiče od govornika i prestaje ako uradimo nešto odredeno na aparatu. Medutim, ako razbijemo aparat u paramparčad, signal koji se čini njegovim integralnim delom jos postoji, mada ga ne možemo pronaći i podesiti. Tako nešto bi moglo da se događa sa umom. Možda i on postoji kao neki radio signal, obraden kroz deo mozga, manipulišući fizičkim delom sebe da bi menjao i kontrolisao svoje okruženje. Ako je ovaj pokušaj analogije ispravan, onda otvara put ka logičkom i naučnom prihvatanju ideje života posle smrti. Ako JA za koje tvrdimo da predstavlja naše „unutrašnje sebe" predstavlja energetsko polje slobodno u vremenui prostoru, ali kanalisano preko mozga, onda u dobroj meri nije važno da U mozak i telo prestaju zajedno da funkcionišu. Istina je da um neće moći da funkcioniše u MATERIJALNOM SVETU bez mozga i tela. Medutim, ako smo više um nego organi mozga i tela, naš „duh" iU esencija mogu dalje da postoje bez obzira na status našeg fizičkog domaćina. Ovakav stav za neke izgleda radikalan, skoro očajan, aU značajno je da ta ideja izgleda stalno stiče potvrdu u svakodnevnom iskustvu. Posmatranja pokazuju da jedno od najčešćih paranormalnih iskustava - u jednom momentu ga je doživelo više od 50 odsto populacije - predstavlja osećanje da se um vremenom odvaja od tela. Pevačica Kejt Buš poetično opisuje ovaj osećaj kao da ste „zmajigračka" koji se slobodno kreće po telu i plovi iznad njega. U ovom stanju, oni koji imaju ovakvo iskustvo, kažu da baš TO predstavlja vlastitu suštinu, a da je telo samo jedna Ijuštura. Ako ova „vantelesna iskustva" VTI jasno predstavljaju deo života, a ne smrti, ona pokazuju put ka opstanku i potreban su putokaz. Ako um može da se odvoji od tela, tada to opstanak čini verovatnim i prihvatljivim. U suprotnom, ako je VTI neka iluzionistička varka, tada bi - iako ne dokazuje opstanak u nekom drugom obHku - predstavljao jak dokaz za mehanicističku interpretaciju.

Biti zmaj–igračka Dženi Rendls imala je jedno vantelesno iskustvo januara 1971, dva dana posle smrti bake po majci, veče pre pogreba. Boravila je sa svojim prijateljem u jednoj čudnoj i nepoznatoj kući kada se iznenada probudila usred noći. Ona uporno tvrdi da je bila potpuno budna, a ipak nije bila u krevetu kako bi se očekivalo. Umesto toga Dženi je lebdela nekoliko stopa iznad i gledala na svoje telo koje je spavalo. Videla je ovu nepoznatu sobu više kao sliku svoje spavaće sobe kao što to biva u nekim snovima. Ovakav osećaj predstavljao je nešto posebno. U ovoj fazi Dženi je bila tinejdžer bez iskustva o natprirodnim stvarima. Ovaj neočekivan dogadaj potpuno ju je prestrašio. U tih nekoliko trenutaka kohko je sve trajalo, obuzeo ju je neopisiv užas. Trenutan potres desio se poput katapulta i opet se našla u svom telu sedela uspravljena, unezvereno zurila po sobi i strašno se preznojavala. U to vreme Dženi se školovala za naučnog predavača, a to iskustvo suprotstavljalo se svemu onome što je učila. Dugo je pokušavala da ovo racionalno objasni. Rekli su joj, a ona je želela u to da veruje, da se radi samo o snu. Cinjenica da se tada nalazila pod jakim stresom ispiti na fakultetu udruženi sa smrtnim slučajem, koji su se iznenada dešavaU u njenom prisustvu biH su faktori koji su izazvali trenutno odvajanje od užasa stvarnosti. Medutim, primanje objašnjenja i njegovog logičnog us vajanja veoma se razlikuju od potpunog verovanja u takvo rešenje. Ovo je bilo nemoguće zbog jednog prostog razloga. Samo temeljno i po većini merila, obično vantelesno iskustvo bilo je intenzivno i ubedljivo STVARNO. Dženi je u mnogim prilikama i pre i posle, imala snove s lebdenjem ili snove sa neverovatno živim i lucidnim slikama. Kod pomenutog njenog iskustva razlika je u tome što ga je oria OSETILA baš kao stanje budnosti. Užas koji je pri tome osetila poticao je od stvarnosti ispiti i bakina smrt, a ne od neke noćne more. Medutim, ovo može da bude samo subjektivna procena.

PUTOVANJA UMA DO ZVEZDA Nekoliko Ijudi izjavilo je da su sposobni da izazovu vantelesna iskustva skoro uvek kada to zažele. Ispitivali su ih u laboratorijama, ali sa promenljivim uspehom. Jedna takva osoba bio je i Amerikanac Robert Monro, koji je napisao niz knjiga među kojima i onu pod naslovom DALEKA PUTOVANJA Suvenir, 1986, u kojoj iznosi neobične pojedinosti sa svojih navodnih vožnji u vremenu i prostoru. Razvio je jedan sveobuhvatan koncept raznih svetova u kojima se verovatno događaju vantelesna iskustva. Ona imaju dosta sličnosti sa raznim fazama posle života kroz koje kažu da prolaze duhovi umrlih. Robert Monro ispričao nam je kako je doživeo jedno vantelesno iskustvo „Duboko sam se opustio, a onda sam izašao iz svog tela. Onda slobodan, odlazim gore i nailazim na divne oblake kroz koje plovim. Veoma je zabavno... Kada jednom steknete hrabrosti plovidbom kroz oblake koji vas ne povreduju, možete da siđete i plovite preko kuća i planina. U početku ste veoma nervozni zbog prilaska planinskoj padini brzinom od 800 milja na čas i nekako se trzate, ali posle izvesnog vremena naviknete se na to i puno se zabavite." Robert Monro veruje da svi mi redovno doživljavamo vantelesno iskustvo tokom spavanja, ali toga nismo svesni. Rekao je da „snovi o letenju znače racionalizaciju onoga što vantelesno iskustvo predstavlja"; „Vaša leva strana mozga - svesni um - kaže da tako nešto ne postoji, da ste sanjali o letenju. San o padanju predstavlja ponovan ulazak u fizičko telo." Psiholozi različito interpretiraju pojavu sna o letenju koji većina nas s vremena na vreme doživljava. Oni ga vide kao proizvod nagomilanih želja i nada. Medutim, zanimljivo je primetiti da osećaj letenja u takvim „snovima" predstavlja potpunu zagonetku. Ipak, sve donedavno niko nije plovio slobodnim padobranskim padom. Pa, kako onda san o letenju može da bude tako drevan i običan? Odakle potiče prikazanje sna o letenju? Očigledno, uz neke izuzetke kao što je osećanje vetra slobodno padanje veoma liči na široko rasprostranjen „san". Čak i ako to JESU snovi, a ne neposredna vantelesna iskustva, oni moraju da poprime svoj oblik na osnovu iskustava nagomilanih u našim sećanjima -. a ovo ne podrazumeva sećanje na aktuelno letenje! Mogu li Monroova vantelesna iskustva biti, u stvari, živopisne forme snova, nesvesno podstaknutih u stanju opuštenosti? U prilog tome možemo navesti njegove priče o uzletanju sve do zvezda i plovidbi oko Sunčevog sistema. Monro je govorioo tome kako je video stvari na drugim planetama koje su kasnije potvrdile fotografije sa svemirskih letova, ali nisu mogle da nam pruže bilo kakve ilustracije koje tražimo. Samo je tvrdio da je video kratere na Marsu pre nego što su naučnici dobili potvrdu toga na snimcima sa orbitalnih stanica. Braneći se zbog očigledne nemoći da dokaže svoj argument, istakao je; „Prilično je dosadno. Iznenadite se i teško je držati Ijude u vantelesnom stanju zainteresovane za stenje i kratere. Oni idu kroz Mars i izlaze s druge strane. Baš je to dosadno." Ipak, ako se ikada moglo utvrditi da su vantelesni putnici na neku planetu zaista zvanično videli površinske detalje pre nego što su ih kosmičke misije fotografisale, bio bi to impresivan dokaz. Iznenađuje da naučni istraživači nisu uzimali u obzir ovo činjenicu. Potvrdena istina o takvim stvarima takode bi pobila mnogo toga iz Ajnštajnove fizike! Očigledno je da se vantelesna putovanja na Mars odvijaju višestruko brže od svetlosti,

ako ne trenutno. Prelazak sa Zemlje na neku drugu planetu ne traje mnogo minuta ili časova, kao što bi to bilo u slučaju fizičkog putovanja. Pošto za sada nemamo mogućnosti da saznamo kako se čak može i zamisliti takav podvig bržeg kretanja od brzine svetlosti, smatrajmo mogućim da bi to dalo vredne podatke za razumevanje našeg uma i pokazalo da MORAMO preživeti fizičku smrt.

SPOLJA GLEDANO UNUTRA Jedan od najvažnijih tipova vantelesnog putovanja je onaj koji nije prethodno planiran, već se dešava iznenada bez ikakve najave. Februara 1998. takav slučaj prijavio je jedan penzionisani vojnik koji je služio na Folklandima i koji je postao pilot po povratku u Evropu. Vozio se kući sa jednog sletišta u Oksfordširu prema KidUngtonu, kada su se kola otela kontroli i prešla preko bankine. Džef opisuje šta se dalje dogadalo: „Vreme se učinilo kao da je stalo. Bilo je veoma zagonetno. Ništa se nije pomeralo normalno, a ipak sam bio u stanju da racionalno razmišljam. Onda sam se u jednom tre nutku našao izvan automobila, u vazduhu, ploveći i sa čudne udaljenosti posmatrao sve što se dogada. Video sam kako se kola razbijaju i bio sam siguran da sam poginuo. Udarac je bio strahovit. Sećam se da sam pomisHo da u trenutku smrti naša sudbina biva zaustavljena u vremenu i da ponovo oživljava taj trenutak za sva vremena. Medutim, tada sam shvatio da su tišina i mir nastupili posle nesreće. Sa tom mišlju ponovo sam se zatekao u kolima, a Ijudi su žurili da mi pomognu. Vreme je opet normalno teklo i ja sam osetio bol." Džef je prošao sa ozbiljnim povredama, ali nikada nije zaboravio bezvremeni trenutak koji mu se neizbrisivo urezao u svest, gde je mogao da vidi izvan normalnih svetova svesnosti i mogao da bude izvan svog fizičkog bića gledajući nekako unutar sebe.

MOJ UM NALAZI SE U NOŽNOM PALCU Psiholog dr Sju Blekmor jedan je od vodećih svetskih istraživača vantelesnog iskustva. Na početku svojih predavanja ona ponekad pokušava sa jednim eksperimentom. ZamoH publiku da razmisli gde se „oni" svi nalaze unutar svojih tela. Ovo je neobično pitanje kome niko od nas neće pridati bilo kakav značaj, aH pokušajte to sada. Da H osećate da je stvarno iH unutrašnje VI smešteno u vašem mozgu, iznad vaših očiju, u vašem srcu iH je rasprostranjeno po celom vašem telu? Dobila je mnoštvo odgovora. Neki su jednom priHkom odgovoriH osećanjem da se „nalaze" u svom nožnom palcu! Zanimljivo je da izgleda niko nije smatrao da se njegovo unutrašnje JA nalazi izvan tela. Svi se mi nekako vežemo za našu unutrašnjost. Ovo stvara teškoću kada treba da se odredi da H je naš um napustio telo u nekom vantelesnom iskustvu. Možemo da mislimo da se naše JA nalazi u glavi ili nožnom palcu, ali zašto ne pomisliti da se ono nekako izmestilo i otišlo prema plafonu? U tom smislu, može li se neko vantelesno iskustvo smatrati stvarnošću ili samo maštom? Sju Blekmor doživela je vantelesno iskustvo još u studentskim danima. Bilo je namerno pokrenuto u stanju opuštenosti. Pričala je o slobodnom plutanju i razgledanju vrhova zgrada. Kasnije je bila u stanju da proveri i sazna da vidik koji je „gledala" u ovakvom stanju nije bio ispravan. Za nju to nije bilo ništa više od jedne sanjalačke iluzije. Od tada postaje vodeći parapsiholog, redovno sarađuje sa časopisima i TV, rasvetljavajući ovo područje sa stavom jednog skeptika. Kada se dogodilo ovo iskustvo, dr Blekmor bila je član jedne grupe za proučavanje paranormalnog. Međutim, njena prethodna svesnost ove teme ne umanjuje vrednost njenog detaljnog opisa. Svakako ga to izdvaja od većine vantelesnih iskustava, ali ova nisu samoizazvana, niti se dešavaju Ijudima sa iskustvom ili zanimanjem za psihičke pojave, što naravno ne znači da i takvi Ijudi ne doživljavaju takvu vrstu iskustava. To potvrduje i iskustvo Dženi Rendls. Medutim, priče Blekmorove i Rendlsove opisuju veoma razUčite tipove vantelesnog iskustva. Iskustvo Blekmorove nije bilo neprijatno; obuhvatalo je svestan izlazak iz njenog tela i slobodno lutanje po zamišljenim krajevima, a ipak je podrazumevalo zadržavanje delimičnog kontakta sa telom i Ijudima oko nje u sobi. Vantelesna iskustva Roberta Monroa slična su, ali ona se dešavaju Ijudima koji pokušavaju namerno da ih izazovu. S druge strane, priča Dženi Rendls mnogo više liči na spontano vantelesno iskustvo koje su prijavljivali mnogi koji pre toga nikada nisu čuli za takav pojam. Nije bilo nikakvog osećaja razdvajanja ona je samo „izašla" od tela. niti veze sa telom ili sobom gde se njeno telo nalazilo. Izgledalo je kao da pasivno netremice posmatra svoje fizičko JA nad kojim očigledno nije imala kontrolu, a nije bilo nikakvog zadovoljstva zbog toga, nego samo intenzivna prestrašenost. Ove razlike mogu da budu veoma značajne. Strah i odsustvo kontrole bliži su stvarnosti nego maštovitim osobinama, samosvesti i mogućnosti uživanja u izazvanim vantelesnim iskustvima. Dženi je zaista imala i snove o letenju i sanjalačka vantelesna iskustva kao jedan jedini spontani dogadaj. Veoma se razHkuju u pogledu osećanja. Većina vantelesnih iskustava liče na lucidne snove. Kada se probudila noću vantelesno iskustvo bilo je tako stvarno, da je teško ne uzimati ga na drugačiji način.

Naravno, može da postoji gradacija izmedu ove dve krajnosti. U stvari, oba iskustva mogu da predstavljaju jedan isti fenomen koji se različito ispoljava. Razlike nekada mogu da se zanemare, a nekad rnogu da budu očiglednije. Sju Blekmor danas sumnja u ideju da bilo šta napušta telo, a svoj stav zasniva na iskuscvu i proučavanju dokaza. Ona smatra da vantelesno iskustvo predstavlja zamišljanje u okviru promenjenog stanja svesti.

DOICAZ „PROTIV Nesumnjivo postoje izveštaji o iskustvima koja ili predstavljaju lucidne snove ih snove o letenju, aH koja u manjoj ih većoj meri pokazuju osobine vantelesnog iskustva. Kada se uporede detalji sa stvarnim okruženjem, onda ne mogu da se uklope. Vancelesno iskustvo dogada se u svetu koji je shčan stvarnom svetu, ah nije jednak. Ovaj svet je zamišljen. Sju Blekmor primetila je nekohko glavnih razhka u crepovima krova i dimnjaka jedne zgrade nad kojom je „letela" tokom svog vantelesnog stanja. Nikada ranije nije videla tu zgradu sa tog položaja sve dok to nije proverila posle vantelesnog iskustva. Tada je otkrila da su detalji bili netačni. U takvoj situaciji ne može biti sumnje da ova vantelesna iskustva u suštini predstavIjaju imaginarno iskustvo. Psiholozi potpuno ispravno ističu da ako su samo neka iskustva imaginarna, zašto onda sva ne bi bila takva? Možda se greške u opisu dešavaju tokom snova koji oponašaju vantelesna iskustva. Ako neki čovek sanja da nosi crvene pantalone, a stvarno ne poseduje takve, tada će odbaciti činjenicu da one postoje ili da ih je on uopšte nosio, Shvatamo da se san zasnivao na dve percepcije koje su često karakteristične za um - da taj čovek obično nosi pantalone, a da crvene postoje zbog toga što ih je negde video. Kao što to biva kod većine snova, stvara se zamišljeni scenario koji ponekad iskrivljava pojedine elemente od kojih je stvoren. Drugim rečima, imamo mnogo snova o letenju, jer svi zaista povremeno imamo stvarna vantelesna iskustva. Ona predstavljaju imaginaran odraz nekog stvarnog iskustva. Psiholozi bi rekli da ono pokušava da uklapa činjenice u teoriju, ali neki istraživači tvrde da je takav stav potreban da usaglasi ova dva tipa vantelesnog iskustva - opšta imaginarna iskustva i prilično očigledne dokaze zasnovane na vantelesnim iskustvima. Sju Blekmor takode je istakla da, čak i u očigledno uspešnim ogledima koji pokazuju da osoba vidi „stvarnost" u vantelesnom stanju, nikada ne možemo da zaboravimo mogućnost da mogu da se dobiju informacije upotrebljene za viziju pomoću neke vrste ekstrasenzornih moći, a da se nikuda ne pomeramo.

DOKAZ „ZA Posmatranja pokazuju da je vantelesno iskustvo prilično postojano i rašireno i može da ukazuje na temeljnu stvarnost. Sju Blekmor uporedila je četiri odvojena posmatranja koja čine skoro osam stotina Ijudi koji tvrde da su imali vantelesna iskustva. Ako pogledamo prosek njihovih rezultata, oni sugerišu da je negde u rasponu od 15 odsto populacije imalo ono za šta veruje da je vantelesno iskustvo u nekom trenutku svog života, čineći ovo jednim od najobičnijh psihičkih iskustava. U većini slučajeva 60 odsto ovo je predstavljalo iskustvo izlaska iz tela. Oko 80 odsto u proseku videlo je vlastito „stvarno" telo iz različitog ugla, ah veoma malo ih je doživelo iskustvo aktuelnog trenutka izdvajanja iz svog fizičkog obhka. Spiritualisti tvrde da „srebrna žica", kao tajanstvena pupčana nit, povezuje astralno „telo" sa fizičkim telom. Medutim, samo mali procenat oko 4 odsto prijavilo je da ga je videlo tokom svog vantelesnog iskustva. Dženi Rendls ga nije videla; Sju Blekmor jeste. To može da uputi na stav da neke od sHka sugerišu da to ne mora da predstavlja manju osobinu spontanih vantelesnih iskustava od onih sanjalačkih. Jedan broj istraživača pokušao je da testira Ijude koji tvrde da su imaU vantelesna iskustva navodeći ih da „izadu iz tela" i „vide" neki objekat koji nije za sve vidljiv sve dok ne isplove iz tela prema plafonu. Bilo je nekoliko pozitivnih, ako ne i kontroverznih rezultata. Dr Čarls Tart iz KaUfornije napravio je jedan od prvih pokušaja zamoUvši jednu ženu da pročita unapred napisan broj na papiru koji je bio smešten na pohci. Pošto su je priključih na mašinu, nije mogla fizički da se pomera bez prekidanja kontakta sa aparatom. Na ekranu su se videle slike njenih moždanih talasa i svaki prekid bi se odrazio na grafikonu. Žena je bila u pravu samo u jednom slučaju kada je tvrdila da može da se izdigne iz tela i pročita broj. U drugom pokušaju, u nemogućnosti da vidi papir, pročitala je sat koji nije bio vidljiv iz njenog položaja. Trenutak kada je pročitala vreme poklopio se sa promenom u moždanim talasima koja je odgovarala promenjenom stanju svesti, ali ne i sa isključenim žicama aparata. Američki parapsiholog dr Karlis Ozis učinio je jedan zanimljiv pokušaj na ovu ideju, u kome je niz simbola u jednoj kutiji bio smešten pomoću složenog optičkog sistema. Ovo je značilo da ste mogli samo da vidite neki oblik uzorka kao neku vrstu kaleidoskopske vizije kada biste se nalazili u vantelesnom stanju u vazduhu i gledaU kroz jedan otvor u kutiju. Sa bilo kog drugog položaja videli biste nešto sasvim različito. Ozis izjavljuje da je njegov eksperiment uspeo i da je ispitanik uspešno opisao prizor. Ovo je značilo da da je on zaista gledao u prizor iz vantelesnog stanja i nalazio se negde ispred otvora na kutiji. Medutim, bilo je i kritika na račun njegove metode. Na primer, istaknuto je da je on unapred odlučio da je postigao pogodak, ako se bilo koji deo slike tačno navede. Moždanajsavršenijaidejabilaje „crnakutija" kojuje razvio britanski inženjer profesor Artur Elison. Objasnio nam je kako radi. Oko zadnjeg dela aparata nasumce se izabere jedan broj koga niko nikada nije video. Osoba koja pokušava da ga pročita u vantelesnom stanju bi ukucala broj za koji je ubeđena da je onaj prethodno odabran pomoću dugmadi na kutiji.

Kompjuter u aparatu automatski bi proveravao ovu „tvrdnju" dajući sledeći broj na poledini kutije i nastavio dalje. Po završetku tog pokušaja zabeležio bi koUko puta se „videni" broj ukucan u mašinu slagao sa nasumce odabranim brojem van vidnog polja aparata. Važno je da ni ispitanik ni ispitivač nikada ne znaju nijedan od brojeva koji je davala mašina, pa ovo isključuje sve očigledne forme ekstrasenzornih sposob-nosti i sugeriše da se radi o stvarnom vantelesnom iskustvu. Loša strana ovoga je što su tako dobijeni rezultati nedovoljno pouzdani i nisu ništa bolji od onih sa drugih testova, jer može da se stvori veštačka situacija. Kao što tvrde najspontaniji svedoci, ako ispitanik rukuje aparatom, jasno je da se ne nalazi u vantelesnom stanju. Na osnovu svog iskustva Dženi Rendls primećuje da je u vantelesnom stanju - u kakvom je ona bila - nemoguća upotreba mašine. Izgleda da i ostali isveštaji potvrduju njeno zapažanje. Možda je aparat profesora Elisona podesniji za testiranje vidovirosti negoli za iskustva vantelesnog stanja.

Sadajasno mogu da vidim Zabeležen je izuzetan napredak u prikupljanju očiglednih dokaza o vantelesnom stanju. Govoreći o svom boravku u Africi, doktor Lajl Votson nam je ispričao šta je doživeo u prevrnutom autobusu. Neko vreme bio je van svog tela kadar da vidi olupinu i u njoj priklještenog dečaka. Malo je nedostajalo da se autobus još više nagne i zgnječi ga. Čim se vratio u svoje telo Votson je bio u stanju da se, skoro nepovreden, izbavi iz vozila i pomogne spasiocima da oslobode dečaka koji je uistinu bio zarobljen u položaju u kakvom ga je Votson spazio, ali na mestu koje nije bilo vidljivo sa Votsonovog sedišta. Godine 1992. doktor Kit Hirn je dao prikaz detaljnih posmatranja psihičkih iskustava u Britaniji. Jedan od opisanih slučajeva odnosi se na ženu koja je posle operacije doživela vantelesno iskustvo lebdeći nad lekarom i sestrom koji su je obilazili. U ovom vantelesnom stanju ona je otišla u drugu sobu i lebdela iznad jedne spavaćice sa koje još nije bila skinuta etiketa sa cenom, a kasnije je - u svesnom stanju - zaprepastila njenu vlasnicu „predviđanjem" koliko je koštala! Ovakve priče imaju karakter anegdote, ali takode ilustruju kako se u kriznoj situaciji odvija vantelesno iskustvo koje prepoznajemo kao prvu fazu iskustva blizine smrti v. glavu 13. Jedan svedok i negovateljica potvrdili su zanimljiv slučaj koji je prijavila Dženi Rendls avgusta 1984. kada je boravila nekoliko nedelja u bolnici Erou Park na Viralu. Jedna od bolničarki je ispričala Dženi da pacijenti na intenzivnoj koronarnoj nezi često kazuju svoja vantelesna iskustva iako ih na to nisu podsticali. Kasnije je glavna sestra jedva pristala da kaže kako otprilike dva puta godišnje nailazi na pacijente koji opisuju ovaj fenomen, a pre odlaska, Dženi su upoznali sa sledećim primerom. Jednom pedesetogodišnjaku obolelom od tromboze dali su lek heparin koji je izazvao žestoku reakciju: koža mu je postala purpurna, a jedno plućno krilo je otkazalo. Doktor i bolničarka nisu bili pored njega. Pacijent je opisao kako je odjednom počeo da lebdi pet stopa iznad kreveta. Nije osećao bol. Bio je priseban i svestan onoga što doživljava. Video je svetlucanje i odbleske kao da je gledao kroz svilenu tkaninu. Video je kako čovek iz susednog kreveta reaguje na njegovo stanje, kako ustaje, prilazi i zove pomoć. Sestra je brzo došla i olakšala mu disanje. Kada su ga osvestili, bio je u stanju da tačno opiše čitav dogadaj. Čovek iz susednog kreveta je ovo potvrdio. Istraživanje vantelesnog iskustva teži da pokaže kako se ovaj fenomen uistinu dogada. Takav „dokaz" je preduslov za prihvatanje ideje života posle smrti. Ako možemo da napustimo telo dok još živi, to ukazuje da ovo dvoje nisu jedno isto, već su rezultat neke šaljive evolucione simbioze. Možda je um postojao mnogo pre no što se udružio sa primitivnim biološkim bipodima.

VAŠE MIŠLJENJE: ZAKLJUČAK „Protiv" opstanka ♦ Vantelesno iskustvo zaista ispoljava imaginativnu sliku koja nas navodi na pomisao da je to nekakav živopisan san. ♦ Neki svedoci sa doživljenim vantelesnim iskustvima kažu da su „videli" stvari u svom vantelesnom stanju koje su kasnije proverene i pokazale se kao netačne. ♦ Izvesni psihološki uslovi, kao depersonalizacija, mogu da objasne osećanje bivanja „izvan tela" tokom vremena stresa.

„Za" opstanak ♦ Neka slikovita anegdotska iskustva izgleda da navode na pomisao da Ijudi srvarno mogu da izadu iz tela i vide prizore koji su nevidljivi iz iz samog tela. ♦ Eksperimenti pokazuju da naše JA „vidi" iz položaja iznad i van tela - ali nejasno je kako to vidi bez očiju. ♦ Ako je um bez prostora i vremena, kao što sugeriše vantelesno iskustvo, onda svest može biti večna i tako nadživi smrt.

13 ISKUSTVO BLIZINE SMRTI Šta predstavlj iskustvo blizine smrti? IZRAZ iskuscvo blizine smrti ili IBS skovao je američki lekar dr Rejmond Mudi u svojoj kapitalnoj knjizi ŽIVOT POSLE ŽIVOTA objavljenoj novembra 1975. godine. Budući svetski hit, stavila je naglasak na fenomen koji prati Ijudski rod još od prvih početaka svesti. Prethodnica seže do vremena pre Hrista, koju beleži BARDO TODOL -tibetanska knjiga umrlih. Mudijevo istraživanje ove knjige steklo je naučno uvažavanje, jer do tada je uzimana kao najobičnija zbirka anegdota o Ijudima koji su se neugodno osećali kada su se otrgli smrti nekom srećom ili medicinskim znanjem. Podstaklo je mnoge pojedince na polju proučavanja mentalnog i fizičkog zdravlja da prihvate ovaj izazov i otpočnu svoja istraživanja onoga što je prethodno bilo poznato kao „vizije smrti u krevetu". Britanski klinički psiholog Margot Grej je iscrpno objasnila osnovno značenje ovog termina: „Mnogi Ijudi koji skoro umru, zbog nesreće, tokom operacije ili pod nekim drugim traumatskim okolnostima, redovno prijavljuju jedno izuzetno iskustvo kog nisu psihički svesni. Ovakav dogadaj u vezi sa trajnim i temeljnim uticanjem na njihovo poimanje prirode stvarnosti. Postoje mnogi elementi koje nezavisno jedni od drugih ponavljaju hiljade Ijudi, a predstavljaju uobičajene delove njihovih pripovesti. Oni često obuhvataju susret sa svetlošću, sastanak sa preminuUm voljenim osobama i osećanje neopisive lepote, ogromno naraslog osećaja svrhe življenja i stav puneljubavi i otvorenosti." Dr Rejmond Mudi identifikovao je glavne komponente IBS koje su ovde predočene na modifikovan način.

Komponente iskustva blizine smrti Osećaj da se hude mrtav U početku subjekti ne shvataju da su „mrtvi". Nalaze se kako lebde iznad svoga tela, gledajući dole na mahnite pokušaje vraćanja u život. Kada zaista prepoznaju telo kao svoje, momentalno nastupa strah praćen razumevanjem i pojačavanjem svesti o onome što se dogada. Sposobni su da u tančine ponove postupke lekara, razgovore i jos neka neuobičajena opažanja. Tokom ovog trenutka bezuspešno pokušavaju da fizički reaguju putem dodira i govora. Mir i odsustvo bola Pre doživljavanja ovakvog iskustva Ijudi često imaju osećaj nelagodnosti. Kada se jednom oslobode tela, medutim, njihov bol prestaje i zavlada istinski osećaj duhovne smirenosti. Vantelesno iskustvo VTI Predstavlja fenomen koji se dešava daleko od pretnji svakodnevnih životnih situacija, spontano, ili u nekim slučajevima, svojevoljno. Ovo se takode odnosi na puto vanje kroz tunel i redovne susrete sa bićima iz drugog sveta vidi ispod. Međutim, ova iskustva, uz neke izuzetke, predstavljaju obavezan deo iskustva blizine smrti. U trenutku kada sub-jekat čuje lekarevu konstataciju smrti, postaje svestan sebe kao bića odvojenog od tela, iako samom sebi još ima formu tela koja ne mora neophodno da bude eterična kopija njegovog ličnog fizičkog oblika. Opisuje se kao da je sastavljena od energije ili svetlosti. Dok se nalazi u vantelesnom stanju, subjekat može da se kreće kroz zidove samo pomoću volje i jasno opaža stvari koje se bilo gde dogadaju.

Putovanje kroz tunel Sada pošto subjekat shvata da je mrtav, daleko od osećaja depresije, ispunjava se osećajem raspoloženja da sazna šta se nalazi pred njim. Ulazi u mračan tunel, ponekad opisivan poput neke duboke doline, na čijem kraju sija jarka svetlost. Povremeno ga prati jedno biće, često zamišljano kao andeo, koje ga vodi prema svetlosti. Nešto ređe dešava se da se putovanje ne odvija po zamisli o tunelu, već subjekat lebdi gore prema „Raju".

Biča sa drugog sveta Na kraju tunela nalazi se mesto svetlosti, raznoliko opisivano kao nekakav predivan vrt, grad svetlosti ili sama kapija Raja. Ovde se nalaze druga bića koja sijaju intenzivnom svetlošću. Ova „energija" je više od vizuelne percepcije, isijava čistu Ijubav kojom se subjekat umiva. Obično se neka od ovih bića prepoznaju kao pokojni srodnici i prijatelji koji tek dolaze.

Konačno Biće Svetlosti Subjekat tada postaje svestan vrhovnog Bića Svetlosti koga reHgizni Ijudi tumače prema svojim verovanjima. Opisuje se na razne načine kao Isus, Bog, Buda ili Alah. Biće isijava takvu Ijubav i razumevanje da kada subjektu kaže da se vrati, jer još nije došlo njegovo „vreme", on nema želju za odlaskom. Pregled života Pre povratka svom ovozemaljskom telu subjekat se ponekad suočava sa pregledom svega sto je činio u životu. Ceo život neke osobe prikazuje se pred njom: svako delo, dobro i loše, a kroz sve to ga vodi Biće Svetlosti. Medutim, ovo nije samo pasivno prepuštanje. Posmatrač ne samo da vidi rezultate svojih prošHh dela, nego i OSEĆA bol i Ijubav koji je izazvao kod drugih. Pregled života takode može da doživi neka osoba na samrti, a koji se ne opisuje potpuno kao iskustvo blizine smrti. Mnogi Ijudi koji su bili u takvim situacijama kasnije kažu kako im je „ceo život trenutno pukao pred očima", dovodeći do dobro poznate „priče starih žena", koja prikazuje ovo iskustvo kao nešto sasvim Hčno. Ponekad se subjektima pojavljuje i tračak slike o njihovoj vlastitoj budućnosti. Tokom jednog iskustva bhzine smrti, vreme ne teče na isti način kao u normalnom stanju: veoma je sabijeno i ne postoji stvaran osećaj njegovog isticanja. Dok se lekari bore za njegov život, tih nekoliko minuta subjektu će bukvalno izgledati kao večnost.

Povratak iz smrti Mnogi Ijudi ne žele da se vraćaju u svoja fizička tela. Postoje zabeleženi slučjevi kada, po povratku u život, pacijenti proklinju lekare što su ih ponovo vratili u život! Putovanje na povratku je obično mnogo brže za razliku od odlaska. U trenutku reanimacije subjekti često ponovo ulaze u telo munjevitom brzinom. Posle doživljenog iskustva hlizine smrti Ovakvo iskustvo može potpuno da promeni poglede nekog pojedinca bez obzira na njegova ranija religijska uverenja. Ono može još više da produhovi neku osobu, pa mnogi primećuju nedostatke i besmislice zvanično priznatih religija. Smrt, sama po sebi, više ne izaziva strah i, nasuprot dotadašnjem stavu, život postaje još dragoceniji. Subjekti osećaju da sada postoje samo dve važne stvari; znanje i Ijubav. Neki idu i dalje, pa razvijaju vidovnjačkc „moći". Retki su oni koji su, tokom doživljaja IBS, istovrcmeno iskusili sve ove komponente. lako postoje male varijacije, bitne komponente IBS kai što su lebdenje, tunel, svetlost, bića i povratak, predstavlja ju opšte, univerzalno naslede.

Tamo i ponovo nazad Osamdesetih godina, kada je jednog nedeljnog jun.i sredovečna Sirli Vud iz Derbišira doživela kolaps - pom:s lila je daumire: „Spremala sam ručak kada me je u levoj strani griul prostrelio oštar bol. Dok sam se držala za grudi i hvatak vazduh, moj muž i najstariji sin odveli su me u dneviii sobu i položili na kauč. S mukom sam se borila za vazduh nekih dvadesetak minuta, a onda mi se stanje pogoršalo i utonula sam u tamu." Ova tama ne predstavlja nesvest jer je SirH bila svesna svega. Bol je minuo, sve je bilo tiho i mirno. Lebdeći je izašla iz svog tela i počela da ponire u mračnu dubinu. Čula je kako glas njenog duha kaže: „Pa, to je to, ja umirem. Ovo mora da je smrt."

U tamnoj tišini njen glas je zvučao jasno i zvonko - nije bilo nikakvog straha. Potom se Sirli lebdeći dizala uvis, a sivo biće višeg rasta, koje joj se pridružilo, nežno ju je uzimalo za ruku. Vidljiv je bio samo gornji deo njegovog tela, dok je donji utonuo u tamu. Biće je imalo upale oči, nije imalo ni kosu ni uši. Nikakvih drugih boja sem sive nije bilo - i to u svim nijansama, od najsvethje do najtamnije. Čak i njegove očne jabučice bile su sive. Različite senke su se smenjivale obHkujud konture lica i pokazujući emocije. Širh i Sivo biće počeli su da se kreću kroz jednu dolinu. Iznenada, biće se veoma uzbudilo, počelo je da peva i igra, dok su mu se ramena i trup povijali goredole. „Nikada nisam doživela takvu sreću i radost", rekla je Širh, „bilo je neopisivo. Biće mi je reklo da smo na putu za Raj, a kada stignemo kapije će se otvoriti, a bhstava svetlost će se prosuti i obujmiti nas kao topao zagrljaj Ijubavnika. Jedva sam čekala da stignemo tamo, ne pomišljajući pritom ni jednog trenutka na svoju porodicu." Konačno su stigli. Neko vreme je izgledalo da stoje, a tada se sreća pretvorila u razočarenje kada su shvatiH da se kapija neće otvoriti. Sivo biće se veoma uznemirilo i digavši jednu ruku povikalo: „Tamo nema svetla!" Po izrazu njegovog lica Sirli je zakljudla da je veoma uzrujano: , „Na trenutak je oklevalo kao da se pitalo šta da radi dalje. Odjednom smo putovali nazad brzinom svetlosti. Uzviknula sam: lpak ne mogu da umrem, potrebna sam svojoj porodici! Začuo se zvižduk, a onda sam se opet našla u svom telu ušavši u njega spreda. U tom trenutku izašla sam iz tame i čula sebe kako stenjem." Sirli je bila bez svesti desetak minuta. Doktor je rekao da je ovaj napad bio posledica nedostatka gvožda u krvi sto je prekinulo dotok kiseonika u mozak. Ovo je izazvalo „grčenje" njenog srca, kako je to ona rekla. Priznaje da joj je ovo iskustvo promenilo život. „Mada ne idem u crkvu, niti sam religiozni fanatik, sigurna sam da mi je Bog dopustio da vidim vrata Raja da bih to mogla da prenesem ostalima. To mi je ispunilo život, tako duboko mi se urezalo u svest da noću ne mogu da spavam. Želim da učinim više da bih pomogla drugim, manje srećnim Ijudima." Naša istraživanja pokazuju da i druga neobična iskustva mogu da se dožive pre i posle IBS. ŠirH Vud je doživljavala takvo iskustvo tri meseca pre fatalnog nedeljnog jutra. „Jedne noći krajem februara nalazila sam se u krevetu dva minuta, a tada sam počela da vidam stvari svojim desnim okom. Cinilo mi se da se nalazim u dnu dobro osvetljene sobe što me je užasnulo. Na trenutak sam videla svoje Hce izobHčeno od strave. To nije bilo moje pravo Hce, već njegova siva kopija. Pokušavala sam da okrenem glavu, ah ono je uvek bilo preda mnom primoravajući me da ga gledam. Kada sam se malo umirila, izašla sam iz tela i otplovila na drugi kraj ove nepoznate i neobične sobe. Jedan mrtvački sanduk se nalazio ispred dveju debehh brokatnih zavesa sa uzorkom zlatastih Hstova sikamora. Sanduk je bio ispred mene i videla sam sjaj novog drveta sHčnog borovini, ah ne sasvim žutog. Odjednom sam shvatila da sam u krematorijumu. Ondaje sve potamnelo i ponovo sam se vratila u normalno stanje". U to vreme Širli je ovo iskustvo tumačila kao predosećanje smrti svog bolesnog oca. Medutim, svoje IBS ona od tada gleda kao upozorenje na mogućnost vlastitog fizičkog nestanka. Možda je, kako ona kaže, Bog promenio SVOJU odiuku. Loše putovanje Tokom godina medunarodni vidovnjak Piter Li privukao je mnoštvo slavnili klijenata medu kojim i Bob Marlija, Jul Brinera i princezu Majkla od Kenta. Međutim, njegovo lično iskustvo mu se žvvo urezalo u pamćenje. Kao i Sirli Vud, on je imao psihičko iskustvo pre susreta sa smrću, uključujući i vantelesno iskustvo još dok je bio dečak. Evo šta se dogodilo kada je skoro umro: „Boravio sam u Nemačkoj sa nekim Ijudima na padini jedne planine. Iznenada sam pao i postao svestan stotina kamenčića koji se kotrljaju pod mojim telom. Osetio sam busen trave ili neko izraslo žbunje i shvatio, da ga nisam zgrabio, bio bih gotov. Osetio sam olakšanje i onda sam se vratio na put... Pošto sam pao, svi dogadaji u mom životu pukli su mi pred očima kao neki film. Tada sam osetio tunel svetlosti koji se nalazi ispred mene. Nagonski sam ZNAO da je to tunel života, a ne smrti. Pošto sam lebdeo, pored mene su prolazili Ijudi koje sam prepoznavao. Iznenada sam bio izvučen iz tunela i sećam se da sam pomislio da ovo i nije baš neki Raj,.- Glava me boli, noge me bole... Shvatio sam da sam još živ i na planinskoj padini. Kada su me pokupili, očekivao sam da će mi se telo raspasti, ali nekim čudom nisam imao nikakve prelome."

NEGATIVNO ISKUSTVO BLIZINE SMRTI Veći deo IBS, za razliku od jednog manjeg dela, ima karakter uzvišenosti. Negativno IBS doživljava se tako što se umesto ukusa Raja oseti vrelina Pakla. U početku, Sirli Vud se našla kako tone u dubinu, pre lebdenja uvis i odlaska kroz dolinu. Da je nastavila da tone, iskustvo je moglo postati negativno. Istraživač IBS i filozof dr Majkl Groso navodi takav jedan slučaj. Jedan čovek uzeo je preveliku količinu lekova da bi se ubio. U prisustvu prijatelja pretrpeo je srčani napad, pomodreo i prešao u kritičnu fazu umiranja. Sledilo je košmarno IBS, ali nedostajali su mnogi uobičajeni elementi. Spustio se u Pakao gde si ga užasna bića grabila i pretila mu kandžama. Mesto je bilo klaustrofobično i zagušljivo. Možda je imao sreću da je medicinsko osoblje uspelo da ga vrati u život. Očigledno je da mu je ovo iskustvo pomoglo da se bolje oseća, ali više pomoću štapa nego šargarepe. Dr Groso dodaje pomalo

intrigantan detalj: audio traka koju su upotrebili za snimanje ovog razgovora kasnije se sama izbrisala. Groso primećuje da niko ni pre ni posle upotrebe njegovog magnetofona nije imao slične teškoće.

ISKUSTVO BLIZINE SMRTI U BORBI Posebna oblast proučavanja su iskustva blizine smrti u borbi. Ona su stvorena na bojnom polju kod nekih pojedinaca tokom trajanja intenzivnog stresa, kada osećaju da je stalno prisutna mogućnost njihovog fizičkog nestanka. Ovakvi slučajevi ne slede uzor civilnih IBS navodeći neke istraživače, posebno Rejmonda Mudija, da, veruju da se radi o potpuno različitoin fenomenu. On navodi slučaj jednog vojnika na Siciliji tokom invazije na Italiju u Drugom svetskom ratii. Ovaj američki vojnik bacio je ručnu bombu na jedno nemačko mitraljesko gnezdo i bacio se na tlo. Bomba je bila neispravna i nije eksplodirala. Čuo je kako Nemci pucaju na njega mada ga nisu pogodili. Tog trenutka očigledno je napustio telo i otputovao u Nju Džersi, lebdeći iznad jednog reda žena koje su radile na proizvodnji ručnih bombi. Molio ih je da pažljivije obavljaju svoj posao, ah ga one naravno nisu čule. Tada se vratio u telo i bacio drugu bombu koja je uništila gnezdo. Robert SaHven je civilni istraživač koji je otkrio više od četrdeset slučajeva gde su ratni veterani imali pojačavanje osetljivosti. Njegov rad pokazuje da su ovi slučajevi u suštini bili isti kao i civilni. Međutim, dva veterana prijavila su kako su mogli da izbegavaju hice zbog toga što ih je njihova pojačana sposobnost opažanja nekako navodila da se opreznije kreću. Drugi su opet iskusili drugačiju viziju dok su bežali od nekih Nemaca koji su pucaH na njih. SaHven veruje da ovakve ekstrasenzorne moći imaju neke veze sa suštinom IBS. Verovatno najupečatljivije ratno IBS bilo je ono koje je doživeo jedan vojnik u Vijetnamu, a koje je razmotrio američki kardiolog dr Majkl Sejbom. Vojnika su pogodiH i on se srušio „mrtav", ali je u svom vantelesnom stanju mogao da posmatra predašnje drugare kako pregledaju gadno izrešetano telo na tlu. Odvezen je u mrtvačnicu i ležao u dubokoj nesvesti, samo da bi se na trenutak probudio, kada je ?mrt već bila neizbežna. Mrtvozornik se pripremao da ubrizga injekciju balzama njegovom „beživotnom" obliku! kasnije bili obuzeti paranormalnim „moćima". kao što su prekognicija i psihičko isceljivanje.

DOKAZ „PROTIV Iskustva blizine smrti anegdotskog su karaktera - ne mogu se naučno ponavljati i prihvatati kao nešto drugo osim priča koje su ispričali Ijudi koji su skoro umrli. U stvari, čula su se slična izlaganja i od Ijudi koji se nisu nalazili na ivici smrti v. glavu 12. Kako bi one mogle da posluže kao dokaz za zagrobni život? Neki medicinski stručnjaci veruju da ovo iskustvo može da predstavlja jedan znak razdruživanja disasocijacija. Oni navode glavne psihoze - kao što su paranoja, šizofrenija - organski poremećaji mozga, kao što su delirijum, dementija i povremena epilepsija. Sizofrenija ukazuje na „čujenje" vantelesnih „glasova", a delirijum se izaziva nedostatkom kiseonika u mozgu što rezultira hemijskom neravnotežom i halucinacijama. Takode se čini da IBS stoje u vezi sa manjkom kiseonika u mozgu. Komponenta vantelesnosti može se objasniti izrazom „autoskopska halucinacija". Ovo podrazumeva vlastitu mentalnu projekciju u vizuelni prostor. Subjekat može da vidi svoj savršeni duplikat na isti način kao kad gleda nekog drugog. Druga komponenta, tunel, može se, pratiti do nesvesnog sećanja na rodenje, kako je smatrao pokojni američki kosmolog Karl Sagan, što predstavlja iskustvo svojstveno celom Ijudskom rodu. Drugim rečima, tokom ozbiljnog stresa, um pribegava sećanju na guranje iz materice u krug svetlosti koja predstavlja „stvaran svet", gde će se često javljati čudna bića doktori i bolničarke i usmeravati sve svoje napore na vas. Paralele dolaze do izražaja kada se sve ovo posmatra na verovatno pogrešan način. Izraz „trauma rodenja" upotrebio je kalifornijski profesor engleskog jezika Olvin Loson da bi objasnio tvrdnje o pojavi stranih bića. Naše vlastito istraživanje na ovom polju potvrduje zaključak Keneta Ringa da nesumnjivo postoje paralele, ali ne onako kako je to predočio Loson. Iskustva blizine smrti mogu da proizlaze iz jednog psihološkog mehanizma koji se naglo aktivira kada je život pojedinca ugrožen, što bi trebalo da mu pomogne da što lakše podnese životne opasnosti. Pojam da se um samozavarava kada je izložen smrtnim pretnjama naziva se „prolaznom depersonalizacijom". Skeptici takode navode droge koje mogu da izmene svest kao što su torazin, valijum, demerol i morfijum, a koje verovatno mogu da budu drugi izvor ove pojave. Ova sredstva za ublažavanje bolova često se primenjuju kod ozbiljno povredenih i teško bolesnih pacijenata i mogu da objasne medicinske tipove IBS, bar tako se smatra. U slučajevima kada se ona ne upotrebljavaju, mozak može da luči sopstvena sredstva za smirenje bolova -endorfine - koji su tridesetak puta jači od morfijuma. Da li daju slične efekte? Ako IBS predstavljaju duhovna putovanja, zašto onda nisu POTPUNO ista za sve slučajeve? U jednom slučaju iz našeg dosijea, čovek na zubarevoj stolici u Midlzbrou 1964. godine našao se izvan svoga tela i gledao ceo prizor sa visine plafona. Otplovioje kroz krov prema jednom neobičnom biću za koje je mislio da je stranac, a onda ušao u jedan NLO! Ovde je čuo jednu tipičnu rečitu poruku o sudbini Zemlje i upozorenje da će se borici sa demonima ako bude hteo da se vrati na Zemlju. Zaista su ga uznemiravala neka mala ružna stvorenja, ali konačno se ponovo vratio u svoje telo. Zubar je potvrdio da je čovek dobio neku jaku alergiju i skoro umro. Pošto se

opet vratio u telo, čovek je primetio kako doktor udara u njegove grudi po taktovima pesme HIT THE ROAD JACK popularnog hita toga dana. Ovo veoma nesvesno „sećanje" kao istinito potvrdio je navodno uznemireni zubar. Medutim, na koji način bi se ovo ocenilo kao faktičko sećanje na blizinu smrti? Ovo izgleda više kao personaUzovana halucinacija koja se stvara oko obične teme sa elementima svojstvenim većini slučajeva. Takode stoji činjenica da niko od subjekata tokom IBS nije umro, samo je bio „blizu smrti". Verujemo da mozak pretrpi nepopravljivu štetu posle samo nekoliko minuta nedostatka kiseonika. Nekakav tračak mora da ostane čak i kod pacijenata koji su proglašeni mrtvim, inače ne bi mogli ponovo da se vrate u život. Da li ovo navodi na pomisao da IBS jasno predstavlja fenomen života, a ne smrti?

DOKAZ „ZA" Postoje zabeleženi slučajevi subjekata koji susreću pokojne rodake ili prijatelje u fazi doživljavanja IBS, pre nego što saznaju za njihovu stvarnu smrt. Ser Vilijem Baret, autor knjige ZLE VIZIJE SMRTI 1926. godine zabeležio je slučaj jedne žene na samrti koja je „videla" pokojnu sestru koja ju je čekala, a da je pri tome bila nesvesna da je sestra već umrla. Tu činjenicu su namerno od nje sakrivali. Mnogi Ijudi koji odjednom osete da „plutaju", ne raspoznaju odmah svoje telo koje dole ispruženo leži. Zamišljamo sebe kao da smo sazdani od ogledala i fotografija - ali to se ne odnosi na stanje smrti. Ako IBS nisu ništa drugo do unutrašnje fantazije onda neće biti odsustva prepoznavanja. Subjekti tvrde da u svom vantelesnom stanju mogu da idu kroz zidove u ostale delove zgrade. Mudi navodi slučaj kada je jedna žena na samrti kasnije komentarisala da je njena kćerka nosila pogrešno zakopčan ogrtač na sasvim drugom kraju bolnice. Ovo je potvrdio jedan rodak. Neki subjekti su u stanju da ponove cele razgovore koje vode Ijudi u pozorištu tokom predstave, TAKOĐE i u drugim prostorijama, i prijavljuju posmatranje medicinskih postupaka. Literatura je prepuna takvih slučajeva. Skeptici tvrde da njihovi umovi ovo „čuju" i izmišljaju sliku „videnja" da se to dešava. Sasvim mala deca takode doživljavaju IBS. Nemaju nikakvo prethodno saznanje od čega se sastoji IBS, veoma malo očekuju smrr i skoro nikakvu sliku o svome telu. Relativno su više oslobodena kulturnih uslovljavanja nego odrasli. Na primer, u jednom slučaju iz 1983. godine jedno dete od nepunih pet godina podvrgnuto je operaciji ugradivanja veštačke komore u srce. Po svedočenju njegove majke i medicinske sestre koja je tada bila na dužnosti, oporavljalo se od operacije ponavljajući jedno isto pitanje: „Zašto mi doktori nisu rekli kada su mi postavili tu stvar unutra? Posmatrao sam sa plafona." Dečak ne samo da je naveo ceo postupak operacije koji njegove telesne oči nisu mogle da vide, nego je takode opisao veštački deo srca za koji su mislili da je suviše mali da bi mu ga pokazali pre operacije. Ako je dete jednostavno haluciniralo, kako se onda njegov opis savršeno slaže sa stvarnošću? U mnogim slučajevima subjekat je bio proglašavan mrtvim prema današnjem stanju prepoznavanja takvih simproma. Srce je prestalo da kuca, EKG je pokazivao prave linije, a pupile oka prestale su sa radom. Pojedinac ostaje u ovakvom stanju duže od pet minuta, posle čega se veruje da se mozak nepovratno oštećuje. Ponekad, satima kasnije, pacijent se spontano vraća u život - zajedno sa čudnom pričom. lako kukurno uslovljavanje ima svoju ulogu u tome kako pojedinci nazivaju ovo iskustvo, doživljavanje IBS nema potvrdu u religiji. Vernici doživljavaju IBS jednako kao i agnostici i ateisti. Ovakva iskustva često će odvraćati pojedince od organizovanih religija, pošto ne uspeva da definiše Raj onako kako ga Crkva tumači. Skeptici kao što je dr Suzan Blekmor raspravljaju da bi, ako IBS predstavljaju objektivno iskustvo, onda trebalo da postoje primeri Ijudi koji su slepi od rodenja. Godine 1996. profesor Kenet Ring je objavio studiju pod naslovom SMRT IVANTELESNAISKUSTVA KOD SLEPIH; STUDIJA O OČIGLEDNOJ VIZIJI BEZ OČIJU. Ona predstavlja istraživanje koje su sproveli profesor Ring i Šeron Kuper na Univerzitetu Konektikat. Obuhvaćen je uzorak od tridest i jednog slepog ispitanika. Ring i Kuper želeli su da odgovore na nekoliko pitanja: da li slepi doživljavaju IBS i, u tom slučaju, da li se razlikuju od onih kod osoba sa vidom ili su istovetna? Da li slepi tvrde da „vide" tokom IBS i vantelesnog iskustva? Ako se pojave takve tvrdnje, da li se mogu podržati nekim nezavisnim i objektivnim dokazima? Zamolili su mnoge organizacije slepih da objave njihovu potragu za učesnieima ovog istraživanja, posle čega im se javilo četrdeset i šest osoba. Kroz proces eliminacije ustanovljeno je da zahtevima istraživanja odgovara trideset i jedna osoba. Svi su bili beli hrišćani, dve od tri su bile Bili su raznih zanimanja i obrazovanja iz svih zene. društvenih slojeva. Veoma su varirale okolnosti koje su ih dovodile do doživljaja IBS ili vantelesnog iskustva. Njih četrdeset je bilo slepo od rodenja. Ring i Kuper su otkriU da njihove priče teže da se ne razlikuju od priča onih sa vidom, uzimajući u obzir one elemente koji sačinjavaju klasično IBS. Viki Junipeg, čije očne nerve je upropastila bolnička nebriga odmah posle njenog rodenja, čak nije mogla ni da shvati ideju svetlosti pre svoga iskustva. Bila je učesnik saobraćajnog sudara autobusa i u vantelesnom stanju, mogla je da „vidi" smrskano vozilo, a kasnije i da opiše detalje o svom telu kako leži na metalnom krevetu i doktore koji se bore za njen život. Ovakve vizuelne slike u početku su dezorijentisale istraživače. U drugom slučaju, slepom čoveku po imenu Frenk dali su kravatu koju mu je kupila prijateljica u poslednjem trenutku, pošto se žurio na jednu versku proslavu i nije imao pojma

kakvu boju iH vez je ona imala. Dok je sedeo, osetio je da izlazi iz tela i razgleda kravatu. Kada se njegova prijateljica vratila da ga odveze kući, bio je u stanju da joj detaljno opiše kravatu. Profesor smatra da rezultati istraživanja ohrabruju i oseća da oni mogu da odgovore kritičarima. Mentalna bolest ne izaziva doživljavanje IBS. Sizofreničari pokazuju depresiju, očaj i beznade - nasuprot licima koja se mentalno bolje prilagode posle doživljenog IBS. Veoma malo ih je negativno reagovalo na traurnu ovog iskustva. Istina, pošto IBS izgleda da dobro priprema neku osobu za buduću stvarnu smrt veoma malo je onih koji na osnovu svog iskustva nisu došli do ovakvog zaključka ostaje da se raspravi da li to predstavlja neku evolucionu ptednost. U tom smislu mogli bismo da očekujemo da će se IBS više dogadati u kasnijem životu kao neka psiliološka priprema ili u kriznim situacijama: izgleda da nema dokaza da IBS stoji u vezi sa uzrastom ili da je toliko rašireno koHko nam se možda čini. Oni sa simptomima povremene epilepsije takode ne raspoznaju komponente IBS. Izuzetak je pregled života koji izgleda da se odnosi samo na aktiviranje moždanih centara. Pristalice IBS ističu da ono ne potiče od fantazija uzrokovanih upotrebom droga. Zigel je dobio mešovite odgovore pri simulaciji komponenata IBS: najbliži je bio kod opisivanja tunela. Medutim, pošto većina droga izaziva podložnost uticaju kod subjekata, onda nas ovo mnogo ne iznenaduje. Zigel je odbacio ideju da ovaj fenomen predstavlja čistu halucinaciju i priklonio se drugim uprošćenim objašnjenjima. Subjekti ne odbijaju insistiranje na stvarnosti i sanjalačkom kvalitetu ovoga iskustva. Mora da postoji neka električna aktivnost u mozgu da bi se dogodila halucinacija, ali u slučajevima gde elektroencefalogram pokazuje potpuno pravu Uniju otuda naziv popularnog filma o istraživačima IBS MOZGODRMCI FLAT LINE kada je mozak po definiciji mrtav, halucinacija je teoretski nemoguća. Medutim, ima slučajeva kada je elektroaktivnost mozga toUko niska da aparat nije u stanju da je zabeleži. Nije nova pretpostavka da postoji veza izmedu pojave nedostatka kiseonika i IBS. Još dvadesetih godina biU su dobro poznati efekti smanjenja dotoka kiseonika u mozak. Izvodeni su razni eksperimenti na dobrovoljcima kada se postepeno smanjivala količina kiseonika. Mentalne i fizičke sposob-nosti zanačajno su se usporavale, izazivajući grčenje, tromost u razmišljanju i teškoće sa pamćenjem. Nije bilo nikakvih halucinacija. Potpuna jasnoća i stvarnost IBS ne mogu biti posledica nedostatka kiseonika. Nadasve, IBS daje utisak da se radi o izuzetnom, široko rasprostranjenom, povezanom i predvidivom fenomenu -skoro besprimernom u paranormalnom smislu. Donedavno je pružao ogromnu nadu da će paranaučnici doći do sigurnog dokaza o postojanju života posle smrti. Ako se ovo i ne ostvari ipak će to biti doprinos našem ionako oskudnom znanju o Ijudskoj svesti. IBS kao takvo predstavlja krajnju granicu proučavanja ove tajnovite oblasti izvan smrti.

VASE MISLJENJE: ZAKLJUCAK „Protiv" opstanka ♦ Po definiciji, samo onaj koji opaža nije mrtav, samo je „bUzu smrti". ♦ Takav „dokaz" je većinom anegdotski - priče koje iznose Ijudi. ♦ Uprkos hsti komponenti, to iskustvo nije isto za svaki slučaj kao što bi trebalo, daje potpuno objektivno. ♦ Neki Ijudi iskusih su razne elemente IBS kada nisu bih u situaciji opasnoj po život. ♦ IBS može da bude psihološki mehanizam da bi umanjio traumatičnost umiranja. ♦ Neki naučnici veruju da to iskustvo predstavlja rezultat delovanja halucinogenih droga ili psihopatoloških stanja.

„Za" opstanak Postoje mnogi zabeleženi slučajevi kada je onaj koji posmatra bio zvanično proglašen mrtvim, da bi se vratio u život samo posle nekoliko minuta ili, pak, sati. ♦ Vantelesni posmatrači kasnije su opisivali medicinske postupke, delove razgovora i dogadaje u drugim sobama u trenutku smrti - kada sve owo fizički nisu mogli da vide. ♦ Žrtve mentalnog oboljenja i halucinogenih droga pate samo od negativnih posledica. Oni koji dožive IBS postaju bolji Ijudi, jer im ono pozitivno preobražava živote. IBS ne deluje kao neka religijska dogma - mnogi agnostici i ateisti ga doživljavaju. Veoma često većinu onih koji su ga doživeli odvraća od organizovane religije.

14 ZAKLJUČAK: O SMRTI

Ovo je knjiga o smrti, ali koja nije žalosna. Zaista biste mogir da pomislite da predstavlja veoma optimističko razmatranje najvećeg pitanja sa kojim svako od nas mora da se jednom suoči: šta se dešava KADA istekne naše vreme? Da li prestajemo da postojimo kao mala linija na TV kada ga isključimo ili taj signal tamo negde lebdi u prostoru, možda privučen nekom drugom antenom spreman ponovo da oživi u novim TV aparatima, ili postoji u nama nevidljivom obliku? Ovo su sve izbori pred kojim se nalazimo. Često dokaz može da ukaže na dve strane i teško je znati kojim putem bi trebalo da se krećemo. Pored toga pojavljuje se razlika u tome šta je logično, racionalno i naučno tačno i šta izgleda emocionalno unutar zakona univerzuma. Naravno, hotimično mišljenje predstavlja moćno iskušenje. Niko od nas ne želi da umre i zato možemo da želimo da još jednom sretnemo one koje smo voleli i izgubili. Međutim, nije dovoljna samo želja da nešto bude istinito. To mora da BUDE istinito. Ipak, zar to u onom unutrašnjem, skoro intuitivnom delu, ne predstavlja pre stvarnu prbnicljivost nego sebičnu želju? Naučnici pokušavaju da legitimišu ovo osećanje duševne snage kao proizvod naših gena. Kažu da je radanje osnova života. Opstanak je nagon koji dopušta našoj vrstj da evoluira. Kada se nadamo opstanku, mi poj»re.4no tumačimo ovo ugradeno programiranje da bi se irodužila rasa kao verovanje u svoj pojedinačan opstanak. Se ilok ne shvatimo daje ovo tipičan naučni racionalizam, izglcd.ićc nam kao privlačan argumenat. U stvari, nauka ne zna ništa više od nas. Naučnici se stalno penju uz brdo da bi došli do vrha saznanja, samo da bi otkrili da im se pred očima pojavljuju nova brda. Kada bi se duševna snaga, verovanja i moćne emocije zaista mogli podvesti pod hemijske reakcije ili matematičke jednačine, onda bi sigurno nauka u jednom budućem trenutku dokazala da je u pravu. Ponekad natprirodno zaista izgleda da podržava ovakav pragmatičan stav zbog toga što njegovi pobornici imaju težnju da suviše nešto tvrde i to rade prilično brzopleto. Zato oni trezveniji razumljivo ulažu veliki napor da dokažu da oni koji veruju u takve stvari nisu u pravu. Ipak, ako za ono malo stvari koje u pogledu ekstrasenzornih sposobnosti i svesti možemo da kažemo da su zaista istinite - onda je um mnogo veća zagonetka nego par sjajnih jednačina. On može da premosti vreme i prostor i poveže sve što je fizički razdvojeno. Emocija JESTE ključ svega i nijedan naučnik nije se ni približio izdvajanju čiste Ijubavi iz epruvete. Kada gledamo jedan film kao što je DUH - koji traga za opstankom posle smrti - zašto reagujemo onako kako reagujemo? Možete da kažete da je to lepa priča najjednostavnije vrste: devojka upoznaje momka, zatim ga gubi, pa ponovo nalazi. Film je zasnovan na pseudostvarnosti unutar samoga sebe koju naučnici navode kao biokruženje da propagira Darvinovu evoluciju. Sami prosudite koliko bi to moglo biti neodgovarajuće objašnjenje. Zašto se onda osećamo uzvišeno i proglašavamo završetak ovog filma hepiendom? Zašto mihoni odlaze da ga više puta gledaju? Zašto je zaradio više novca nego ijedan drugi film u Britaniji? Pa, ipak, na kraju devojka ponovo gubi momka, očigledno zauvek. Srećan završetak postoji samo onda ako sva publika prihvati samo jednu osnovnu pretpostavku: kada lik Sema prati jarku svetlost i silazi u tunel u tipičnom stilu IBS, tada „umire". Ako je ideja o opstanku varka koja predstavlja njegov kraj onda bi e film pretvorio u tragediju. Neverovatno je da, dok gleda ovu čaroliju, niko nijednog trenutka ne veruje da je Sem zauvek otišao. Film uspeva upravo zbog toga što se čini da svako razumno biće deli svest o istini koju niko nije u stanju da dokaže. Nasuprot onome što govore naučnici, onome što neki od dokaza mogu da osporavaju i broj načina na koje možete da nalazite racionalnija rešenja - negde unutar nas to se nikada ne može ugasiti. Samo ZNAMO da neki deo nas opstaje posle telesne smrti, možda da bi nastavio da ispunjava neki viši cilj, a to je nekakvo saznanje koje može biti dovoljno da promeni svet.

VASE MISLJENJE Ako ste poslušali savet u uvodnom delu, trebalo bi da uzmete list papira sa zbirovima za svako poglavlje. Pruža vam se prilika da donesete svoj zaključak o ovom ispiti, vanju. Saberite sve pozitivne zbirove, zatim sve negativne i oduzmite manji od većeg. Tako ćete dobiti rezultat negde izmedu plus 130 i minus 130. Nadite ispod odeljak koji obuhvata vaš rezultat ako je na granici dva, pročitajte oba pasusa i saznaćete značenje u smislu konačnog pitanja: Postoji ii život posle.smrti?

Više od 100 Osećate da dokaz više naginje u korist opstanka. Kakvu formu će on dobiti, ostaje da se vidi, ali zaključujete da je neki unutrašnji deo vas na neki način večan i da nestajanje fizičkog tela ne mora biti važno za njegovo dalje postojanje. Medutim, veoma malo Ijudi će osetiti da mogu da prihvate tako tvrd stav kada im se neki od dokaza izloži na protivurečan način. Pokušajte ponovo da razmotrite negativne aspekte onih poglavlja gde ste doneli veoma pozitivne zaključke. Budite svesni mogućnosti da ste se opredelili pre nego što ste počeli i nikada niste dozvolili skepticima da čuju ono što zaslužuju.

Između711100 Shvatili ste da ponekad morate da zuzmete oprezniji stav, ali uopšte smatrate verovatnim da opstajemo posle smrti. Jedan deo unutar vas nekako je nadmoćan nad materijalnim telom. Zbog svoje impresivnosti lične ispovesti mogle bi da vas dobro ubede. Možda je razumno imati u vidu da su one samo anegdotskog karaktera i često se oslanjaju na svedočenje jednog ili više pojedinaca koji naravno mogu da greše u svojim interpretacijama. Da li se sve dogadalo baš onako kako je svedok pretpostavio da jeste? Ovde može da leži vaša nedoumica pri odlučivanju. Između 41 i 70 U ravnoteži mislite da je opstanak smrti realna mogućnost, ali neki dokazi nisu tako uverljivi kako se na prvi pogled čini. Uvek postoje mogućnosti koje mogu da se ubace u priču kako bi ovaj uočeni fenomen bio razjašnjen. Ali, ponekad zauzimate poziciju skeptika, koja je nesigurna i manje pouzdana od drugačijih pristupa. Istina je da skeptici uvek pokušavaju da „prevazidu" postojeći zid kako bi našli objašnjenje. Ali, zapitajte se jeste li ovakve prepreke pravedno razjasnili? Izgleda da posedujemo „urodenu" želju da preživimo smrt, pokretačku snagu koja je duboko u nama. Ovoga možemo biti instinktivno svesni, jer u nama postoji „nešto" večno, recimo duša, što je ispravno gledanje na stvari. Medutim, istina može biti i to da sebe obmanjujemo samo destrukcijom. Onaje moćni činilac koji se ne sme prenebreći. Želeti da se nešto obistmi ne mora nužno da znači da to jeste istina Između 1 i 40 Vaš pogled na dokaz je uravnotežen. Shvatili ste da je teško odmeriti sve činjenice i doneti zaključak. Ipak, bliži ste optimisti nego pesimisti. Postoji slavna filozofska aksioma o preživljavanju. Ona kaže da je logičnije verovati nego neverovati. Ako verujete u nešto, a verovanje se pokaže tačnim možete proživeti ostatak svog života u relativnom duševnom miru kada za prelaz kucne čas. Ako grešite, onda je na samrti vaša svest „izbezumnjena", a vi čak nećete ni znati gde ste pogrešili. S druge strane, ako se odlučite za negativistički pristup nećete znati da ste bili u pravu i reći sami sebi: „Rekao sam to". Provešćete jalove godine; bez ikakve nade ili bilo čega drugog osim surove stvarnosti. Ko može sebida dozvoli da se ovako kocka? Između -1 i - 40 Na kraju krajeva uvideli ste da ovi dokazi nisu za odbacivanje, a da su gledišta skeptika samo malo prenaglašena. U balansu vi osećate da je to moguće, ali nije uobičajeno, da preživimo. Nepobitna je istina da ono što na prvi pogled izgleda kao impresivan dokaz može da se pretvori u prah, ili, na kraju krajeva, racionalne alternative mogu da se izrode u samoj svesti. Ali, pošto je vaš sud uvideo da pozicija skeptika nije tako jaka onda se ona ne može primeniti potpuno na sve mogućnosti života posle smrti. Razmotrite koje delove dokaza koje smatrate najuverljivijimapoglavlja o pozitivnim, poenima i sa najmanjim negativnim poenima udubite se u njih. Treba ih bolje istražiti, osim ako se definitivni dokaz očigledno ne pojavi. Nemojte sami sebi da zakrčite sve puteve. Između -41 i -70 Ubedeni ste da je nadživljavanje smrti realna mogućnost, ali neki od dokaza nisu tako ubedljivi kao što se čine na prvi pogled. Uvek postoje mogućnosti da se razjasni neki prijavljeni fenomen, ali ponekad imate stav da je pozicija skeptika povremeno teška i manje joj se može verovati nego otvorenom pristupu. Istina je da skeptici sve vreme ulažu ogromne napore da potraže objašnjenja - ali onda se upitajte da li ste ih saslušali do kraja. Izgleda da imamo ugradenu težnju da preživimo smrt i to je naša pokretačka sila. Možete ovo osećati kao instiktivnu svest da imamo jedan večan deo, dušu, ako hoćete, koja je ispravan način gledanja na stvari. Medutim, takode može da bude istina da se samozavaravamo. Ovo je moćan činilac koga je najbolje izbegavati. Zelja da neštp bude istinito ni u kom slučaju ne znači da to JESTE istinito. Izmedu -71 i -100 Vaš sud sasvim je jasan. Život posle smrti je gotov neverovatan, a takozvani dokazi koje predlažu drugi da bi poboljšali tu mogućnost malo mogu da doprinesu racionalnom pristupu. Pokazuje se da ima mpogo zavedenih Ijudi koji sebe primoravaju da veruju u takve stvari možda zbog gubitka nekih voljenih osoba i traženja utehe.

S druge strane, bilo je par priča koje su vas naterale da zastanete i razmislite - da ovaj svet možda nije onakav kakav bismo voleli da bude. Još postoje zagonetke koje treba da se razjasne, a možda bi vas neke nove činjenice koje će se pojaviti, naterale dabar malo promenite svoje mišljenje. U najmanju ruku ovi pozitivni faktori trebalo bi da vam ukažu da budete popustljiviji prema onima koji tvrde da veruju u opstanak. Sada možete da vidite zašto neki inteligentni, racionalni Ijudi uzimaju ovaj dokaz u obzir i dolaze do drugačijeg zaključka od vas. Manje od -100 Nema nikakve sumnje u pogledu vašeg uma. Opstanak posle smrti predstavlja jedan mit, potencijalno je štetan i vodi zavodenju milijardi Ijudi lažnim nadama i iluzijama. Ipak, razmislite koliko se vaša odluka zaista zasnivala na poštenom i ispravnom razmatranju činjenica. Da li ste potpuno izvagali sve činjenice „za" i „protiv" ili da li ste testirali dokaze „protiv" prethodno iznetog stava? Možete li iskreno da zaključite da vam nijedan dokaz nije pružio dovoljno razloga „za" ponovno razmatranje? Ako su vaši odgovori na ova pitanja potvrdni, onda je to dovoljno pošteno. Potpuni ste skeptik - a svetu su potreb-ni takvi Ijudi. To posebno važi ako ste u pravu, ali nikada ne odbacujte skrivenu mogućnost da možda grešite. Neprijatno iznenadenje zatiče samo nespremne jer uistinu niko ne zna odgovor na ovo pitanje, čak i onda kada pomislimo da ga sigurno znamo. Jedino je izvesno da ćemo ga jednoga dana saznati.

LITERATURA VELIKI deo materijala za ovu knjigu rezultat je naših vlastitih istraživanja, intervjua i lične razmene iskustava. Medutim, nijedan istraživač nije usamljen. Mnogima dugujemo zahvalnost kao i obilju rada koji postoji u oblasti proučavanja zagrobnog života. Ispod navodimo knjige, časopise i grupe istraživača koji su nam puno pomogli. Ako bi bilo koji čitalac želeo da se sa nama dopisuje da bi izložio svoje dokaze, onda to može da učini obraćanjem na adresu; 37 HEATHBANK ROAD, CHEADLE HEATH, STOCKPORT, CHESHIRE SK3 0 UR

KNJIGE I ČASOPISI Baker, Robert, HIDDEN MEMORIES, Prometheus, 1992. Bardens, Denms, PSYCHIC ANIMALS, Hale, 1988. Blackmore, Sue, BEYOND THE BODY, Heinemann, 1982. Burland, C.A, MYTHS OF LIFE AND DEATH, Macmillan, 1974. Cavendish, Richard ed. MAN, MYTH AND MAGIC, Purnell, 1971. Cavendish, Richard ed. ENCYCLOPEDIA OF THE UNEXPLA INED, Roudedge Kegan Paul, 1974. Charies, Keith, and Shuff, Derek, PSYCHIC COR Blake, 1995. CoUms, Doris, THE POWER WITHIN, Granada, 1986. Costello, Mike, „Death Trip USA" in PSIEYE, 1986. Cranstoun, Anthony, „The House a Knight Built" in NAROMin ded, journal of NARO, August 1998. issue Eno, Paul F, „A Poltergeist that broke all the rules", in FATE, Ju ne 1986. Evans, Hilary, VISIONS, APPARITIONS, ALIEN VISITORS, Aquarian, 1984. Eysenck, Hans J .and Sargent, Carl, EXPLAINING THE UNEXPLAINED, Weidenfeld Nicolson, 1982. Farmer, Philip Jose, THE RIVERWORLD SERIES five volumes, Berkley, 1971. Fiore, Dr Edith, YOU HAVE BEEN HERE BEFORE, Sphere,

1978. Fort, Charles, THE COMPLETE BOOKSOF CHARLES FORT, Dover, 1974. Fuller, John G., THE GHOST OF 29 MEGACYCLES, Grafton, 1987 Garland, Joanne, HERALD OF THE NEW AGE, Grafton, 1988. Gooch, Stan, CREATURES FROM INNER SPACE, Rider, 1984. Grey, Margot, RETURN FROM DEATH, Arkana, 1986. Harris, Melvin, SORRY, YOUVE BEEN DUPED!, Weidenfeld Nicolson, 1986. Hough, Peter, WITCHCRAFT:A STRANGE CONFLICT, Lutter worth, 1991. Hurst, H. W, THE THOUSAND YEAR MEMORY, Sphere, 1983. Keeton, Joe and Petherick, Simon, POWERS OF THE MIND, Hale, 1986. KublerRoss, Elisabeth, ON DEATH AND DYING, Tavistock, 1970. McClure, Kevin, VISIONS OF BOWMEN AND ANGELS, self published booklet Meek, George: publications available from METASCIENCE ad dress below Monroe, Robert, FARJOURNEYS, Souvenir, 1986. Moody, Raymond, LIFE AFTER LIFE, Bantam, 1980. Moody, Raymond, THE LIGHT BEYOND, MacmiUan, 1988. Ortzen, Tony, „Spiritualism Today", in EXPLORING THE SU PERNATURAL, April, 1987 Owen, Iris and Sparrow, Margaret, CONJURING UP PHILIP, Harper Row, 1976. Price, Harry, THE END OF BORLEY RECTORY, Harrap, 1947 Randles, Jenny, MIND MONSTERS, Aquarian, 1990. Randles, Jenny and Hough, Peter, DEATH BY SUPERNATURAL CAUSES?, Grafton, 1988. Randles, Jenny and Hough, Peter, LIFE AFTER DEATH AND THE WORLD BEYOND, Piatkus, 1996. Randles, Jenny and Hough, Peter, SCARY STORIES, Futura, 1991. Raudive, Konstantin, BREAKTHROUGH, Smythe, 1971. Ring, Kenneth, LIFE AT DEATH, Coward, McCann Geogha gan, 1980. Ring, Kenneth, THE OMEGA PROJECT, ilham Morrow, 1992. Russell, Barbara, „Report on an all night vigil", in ANOMALY, 7, 1987 Schatzman;Morton, THE STORY OF RUTH, Penguin, 1982. Sheldrake, Dr Rupert, A NEW SCIENCE OF LIFE, Granada, 1983. Underwood, Peter, THE GHOST HUNTERS GUIDE, Javelin, 1988. Watson, Lyall, SUPERNATURE, Hodder Stoughton, 1974. Webster, Ken, THE VERTICAL PLANE, Grafton, 1988, Whitaker, Terence, GHOSTS AND LEGENDS OF LANCASHI RE, Hale, 1980. Wilson, Colin, POLTERGEIST!, NEL, 1981. Wood, Robert, THE WIDOW OF BORLEY, Duckworth, 1992.

ADRESE

ASSAP Association for the Scientific Study of Anomalous Phe nomena, 8 Paul Street, Frome, Somerset, BAll 1DX Metascience, Box 947, Franklin, NC 28734, USA FATE magazine, PO Box 64383, St Paul, MN 55164-0383, USA NARO Northern Anomalies Rešearch Organisation, 6 Silsden Avenue, Lowton, Warrington WA3 lEN Society for Psychical Research, 49 Marloes Road, London, W8 6LA THE SCEPTIC magazine, Box 475, Manchester M60 2TH UFO CALL, nedeljne najnovije vesti o istraživanju na 0898 na 0898-121886 samo za Britaniju

INDEKS Aboridžini, australijski, 20 Akaški zapisi, 97,11S Američki Indijanci, 22 Amitvil, Long Ajlend, 167 Andeli, 38 Arkturus, 66 Arijani, 16 Atomska rezonanca, 238 Auerbah, Lari, 84 Automatsko pisanje i crtanje, 52,90 Ajzenk, Hans J, 142 Andervud, Piter 125 Autoskopski, 271 Ajverson, Džefri, 228 Andeli Monsa, 45 Bejker, Hilda, 190 Bender, Piter, 182 Barber, Teodor, 128 Bardens, Denis, 176 Baret, ser Vilijem, 54, 272 Beri, Martin, 196 Betoven, Ludvig van, 94-95 Bel, Grejem, 191 Belo bratstvo, 98 Bender, profesor Hans, 182 Benet, Ričard Rodni, 95 Bentajn, Majkl, 129 Bernštajn, Leonard, 96 Binbruk, farma, Linkolnšir, 138 Blekmor, dr Suzan, 36, 248, 274 Bloksam, Arnold, 228 Bodisatva, 17 Boner, Džilbert, 182 Burn, Lois, 174 Bridžer, Kejt, 48 Bromli, Majkl, 76 Braun, Rozmari, 94, 101 Brajant, Rej, 230 Brajson, Rodžer, 204 Budizam, 15 Bikova glava, Mančester, 159 Buš, Kejt, 243 Baterflajz, noćni klub, Oldam, 200 Bučni duhovi 136, 140, Vidovnjaštvo, 46, 236 Vampiri, 34 Vantelesni snovi, 174 Vanzemaljci, 79 Vidikom, projekat, 185 Vidža, table, 92 Vantelesno iskustvo VTI, 8, 86, 216, 242, 245, 250, 258 Video i TV, duhovi, 208 Vidoviti, 69 Višestruke ličnosti, 220 Vodiči, duh, 53, 63, 76 VolšBolšo Kameron, 200 Votson, dr Lajl, 150, 254 Vort, Pejšens, 91 Vud, Širli, 261 Vejverton, gda, 131 Veber, Vilijem, 167 Vebster, Ken, 208 Veseks, 64 Viteker, Terens 144, 193 Vajting, F. H, 104 Vilson, Jan, 227 Vilson, Šeril, 128 Grupne duše, 171, 179 Galup, Džordž ml., 269 Gardner, Džimi, 73 Garland, Džoan, 63 Gaspareto, Luiz, 93 Geler, Uri, 84 Genetska pamćenje, 238 Glasovi, 60, 82, 138, 150, 156 Gnostid, 19 Goliger, Ketlin, 72 Guč, Sten, 33, 35 Gud, Tim, 192 Grin, Silija, 124, 131 Grej, Margot, 270 Gros, Moris, 139 Groso, dr Majkl, 265 Dejvis, gda, 122 Debra, 173 Defo, Ronald, 167 Dežavi deja vu, 173 De.moni, 29 Dikson, Džimi, 63 Doroti, 85 Dauden, Hester, 101 Dankan, Helen, 57 Enson, 167 Etvud, Kenet, 183 Ektoplazma, 13, 73 Edison, Tomas, 181 Egipat, 12 Elektronski glas, 17, 181-202 Elis, Dejvid, 182 Elison, profesor Artur, 100, 253 Elizijum, 14 Energija, 25, 56 Entiknap, Kliford 97 Epilepsija, 100, 271 Evoludja, teorija, 10, 280 Životinje, 172, 178 Žrtva, 33, 135, 186 Zoroastrijanizam, 16 ZIo, postojanje, 17, 19, 30 Zigd, Ronald K, 276 Izmenjena svest, stanja, 267 Ino, Pol, 147 Igo, Viktor, 54 Iscelitelji, 58, 76, 95 Inkubi, 32 Instrumentalna transkomunikadja, 208 Islam, 18 Iskustva blizine smrti IBS,

22, 29, 50, 134, 255, 257 Judaizam, 15 Jung, K. G, 142 Jurgenson, Fridrih, 181 Krčma kod Starog Ovna, Glosteršir, 154 Kameron, Endrju, 160 Kapel, Bobi, 157 Kas, Rejmond, 186 Ketlou, Pol, 216 Kerni, Vil, 185 Kanalisanje, 62 Kolektivno nesvesno, 225 Kristijanson, Dajana, 113 Kolins, Doris, 68 Kompjuteri, duhovi, 205 Konan Dojl, ser Artur, 54 Kulidž, Margaret, 172 Kuper, Seron, 274 Krendon, Majna, 82 Kroford, dr V. Dž, 74 Krizni duhovi, 109 KrukSj r.er ViHjem, 54 Kroli, Alister, 30 Kriptomnezija, 226 Kristalna svest, 73 Karen, Perl, 91 Kvantna mehanika, 62 Kraljičina kuća, Grinič, 124 Kucanje, duh, 51 Koraci, 194 Kardek, 58 Karma, 15 Kil, Džon, 47 Kiton, Džo, 230 Kidi, Majk, 61 Kilroj, Džejms, 160 KiblerRos, EHzabet, 266 Lažna budenja, 117, 118 Lažna sećanja, 234 Ličnosti sklone fantaziji, 128 Lamplaf, Suz,i 62 Loson, profesor Olvin, 271 Lining, F. E, 119 Li, Piter, 263 Lenon, Džon, 97 Lenon, Džuhjan, 97 Levitacija, 167 Lil, Džon, 96 List, Franc ,96 Lojd, Derek, 203 Lodž, ser OHver, 54 Lorimer, Dejvid, 267 Lukan, Lord, 62 Luc, porodica, 167 Lin, Brajan, 189 Lin, Stiven, 129 Lajon, Plejfer, Gaj, 139 Mačke, 171 Medijumstvo neposrednog glasa, 208 Mašta, 125 MekKlur, Kevin, 41 Mek Kriri, Čarls, 131 Mekin, Artur, 45 Mek Re, Aleks, 188 Mejn, Džerald, 193 Mening, Metju, 93 Mars, 107 Martindejl, Hari, 153 Martinez, Luiz, 83 Materijalizacija, 198 Medijumi, 53, 68 Mik, Džordž, 189 Mendoza, Šila 110 Menjuhin, Hefzibah, 95 Majkl, Arhejndžel, 35 Milton, gospodin, 111 Monro, Robert, 244 Montgomeri, Rut, 63 Mudi, dr Rejmond, 256 Mozes, preč. Vihjem Stejnton, 57 Mojs, Vinifred, 57 Mumifikacija, 67 Magnetofonski dokazi, 143, 150, 181 Noulz, Fred, 194 Nebeska tela, 252 Nova fizika, 67 Nekromantija, 25 Noćni užasi, 33-34 Nirvana, 17 Nikson, Dejvid, 84 Not, Vilijem, 137 Neidentifikovani leteći objekti NLO, 39, 66, 142 Operacija razdvajanja mozga, 100 Otkrivanje ziočina, 62 Otmice, 268, 269 Oživljene fantazije, 35, 128 Opsednuti avion, 190 Okulcisti, 29 O Nil, Bil, 184 Ozis, dr Karlis, 252 Osti, dr Judžin, 60 Oz hiktor, 42 Opstanak veštine, 144 Poruka na sekretarici, 188 Posetioci spavaće sobe, 32, 115, 128 Pogreb, 13 Psi, 178 Porodica Harper, 139 Pakao, 10, 28, 70 Pregied života, 259 Pokret Novog Doba, 62 Paranoja, 270 Pertri, Džejn, 43 Penfild, dr Vajlder, 226 Perot, Don, 78 Pikford, Džon, 169 Pidington, Dž. G, 131 Pajper, Lionora, 58 Plamer, Lajam, 212 Pomeranje pola, Zemlja, 66 Poldž, Koral, 17 Polok, porodica, 219 Priket, Rej, 183 Projekcija, 112 Proročanstva, 47, 64 Psihokineza PK, 142 Ponovno radjanje, 11, 14 Paraliza snom, 39 Padovi temperature, 148, 156, 159 Privremena depersonalizacija, 271 Rektorat i Crkva Borli, granica Eseksa, 162 Raj, 12, 17, 18, 142, 258 Rendls, Dženi, 85, 119, 221 Rendls, Lusija, 196 Rodajv, dr Koiistantin, 182 Reaktivni duhovi, 154 Ris, Geret, 130 Rider, Mardži, 222 Rid, Džon, 203 Reinkarnacija, 214, 220 Regresija u prošli život, 228, 236 Rajn, dr Dž. B, 91 Ru, judejski, 126 Rajli, Pite, 195 Ring, profesor Kenet, 267

Riči, dr Džordž ,266 Rivejl, Hipolit Denizar, S6 Robertson, Klif, 108 Robertson, Seli, 30 Robinson, Daren, 204 Rol, Vilijem, 150 Rimljani, 14 Rimski vojnici, Jork, 153 Romeo Fokstrot, bombarder, 189 Rou, Geri, 209 Rudolf, Teodor, 182 Sposobnost čuvenja zvuka, 50 Smrt, 233, 236 Sistemi predskazanja, 204 Snovi: letenje, 245 živi ili lucidni, 119 vantelesni, 174 vreme sna, 15-16 Sestre Foks, 50 Sejbom, dr Majkl, 265 Sagan, Karl, 270 Senford, Džon i Suzan, 146 Sardžent, Karl, 144 Satana, 30 Sedona, 65 Seksualni susreti, 33, 35 Simpson, Džon, 177 Sirijus, bića, 66 Spavanje, 111, 119, 130 Smit, Erik, 163 Smiters, Alan, 79 Smit, Kolin, 183 Smit, Frenk, 130 Spensli, Ivan, 190 Speri, dr Rodžer, 100 Spirikom projekat, 184 Spiritualizam, 50 Sistemi zvezda: bića sa drugih zvezda, 66 Stil, Tomi, 116 Stivenson, dr Jan, 234 Stouks, Doris, 55 Sukubi, 32 Saliven, Rober,t 265 Sumeri, 16 Sumerija, 54 Svafer, Hanen 54 Trauma rodenja, 224 Tart, dr Čarls, 251 , Tejlor, profesor Džon, 169 Telekineza, 53 Telepatija, 72 Telefonske poruke, 176, 188 Televizija, duhovi, 211 Tenuto, Bil, 97 Tomson, Henr,i 74 Tibet, Knjiga mrtyih, 256 Tuhil, Leonard, ll2 Topam, Jan, 202 Toti, 81 Tovi, ser Donald, 96 Trezornikova kuća, Jork, 153 Tangejt, Lin, 159 Tunelska putovanja, 258 Tarford, Mel, 159 Ur, 13 Farma Blek Bruk, Eseks 33 Fenomeni elektronskog glasa FEG, 181 Fern, Edit, 147 Fiore, drEdit, 220 Flint, Donald i Suzan, 160 Fodor, Nandor, 150 Ford, Artur, 63 Forteanski fenomeni, 47 Fojster Merien, 164 Fuler, Džon, 184 Feris, g. i gda, 141 Feling, Engleska, 38 Fenvrk, dr Piter, 127 Fobije, 221 Fotografski dokazi, 106, 124 Hrišćanstvo, 7, 15, 19, 24, 28 Hejl, Piter, 184 Had, 14 Halucinacije, 118, 126, 128 Hendel, Frederik, 97 Hardi, preč. i gda R. V, 122 Haris, Melvin, 45, 228 Harison, dr Vernon, 125 HaršFišbah, Žil i Megi, 208 Het, Norman, 103 Hejden, gda, 53 Hild, Martin 218 Hirn, dr Kit 253 Hartsajd, Džoan, 175 Hejvud, Rozalind 108 Hiklin, Majkl i Linda, 190 Hindli, Majra, 168 Hinduizam, 15 Hindli, Džin, 30 Hirsig, Lea, 25 Hobs, Mark, 158 Hobstons farma, Lankašir, 144 Hodžson, Ričard, 59 Houm, Danijel Daglas, 59 Houms, Adolf, 208 Hopi Indijanci, 25 Hudini, Hari, 82 Haf, Piter158 Halm, Dejv, 204 Hemfriz, Džon, 154 Herst, H. V, 221 Hipnagoška slika, 119 Hipnoza, regresija, 223 Č. Eva, 73 Čujni efekti, 138 Čejkon, Kristofer, 84

Coker, Bil, 22 Čarobnjaci haosa, 37 Čarls, Kit, 62 Čarteris, brigadni general, Džon, 46 Čidl nindža patuljak, 35 Čeret, Meri, 223 Cerč, Kolin, 193 Cistilište, 15 Džekson, Fredi, 126 Džejm, Džesi, 90 Džejms, Vilijem, 59 Džonson, Piter, 42 Džons, Martin, 132 Džerald od Velsa, 137 Sacman, Morton, 127 Sizofrenija, 227, 270 Šnajder, dr Aleks, 182 Snajder, Rudi i Vili, 60 Srajber, Klaus, 208 SrenkNocing, baron Albert fon, 60 Samanstvo, 22, 76 So, dr Džon, 26 Seldrejk, dr Rupert, 238 Seol, 15

Izdavač EVRO, Beograd, Beogradska 6III Za izdavača NOVICAJEVTIĆ Urednik RADOSLAV MIROSAVLJEV Dizajn korica NIKOLA KOSTANDINOVIĆ Lektura i korektura JELKAJOVANOVIĆ Stampa ŠIP „BAKAR", Bor, 7. jula 58 Tiraž 1000 primeraka