IV Korpa 26-36 Lekcija

IV KORPA 26-36 lekcija 26.Rezultat da je tražnja za faktorom monopolskog preduzeća manja od tražnje za faktorom faktorom konkurentsko konkurentskogg preduzeća preduzeća je posledica činjenice činjenice da je: granični granični prihod manji od cene

26.Uzvodni 26.Uzvodni monopolista monopolista proizvodi input input  x  uz granični granični troša trošakk c  i prodaje ovaj input nizv nizvod odno nom m mono monopo poli list stii po ceni ceni k . izv izvodn odnii monop monopol olis ista ta koris koristi ti ovaj ovaj fakto faktorr za  proizvodnju autputa  y. !roizvodna funkcija je y=x. izvodni monopolista se suočava sa funkcijom tražnje p=a-by. Ravnotežna cena autputa " p  p# je: p=(3a+c)/4 26. U slucaju monopsona inverzna kriva ponude proizvodnog cinioca: Je manje strma od krive k rive granicnih izdataka (troskova) za taj proizvodni cinilac

26. U slucaju monopsona: Granicni trosak angazovanja radne snage je visi od optimalnog nivoa najamnine

26. U slucaju monopsona$ sa povecanjem elasticnosti ponuda rada: Smanjje se razlika izmedj granicnih izdataka (troskova) za rad ! najamnine "#$ U slučaju monopsona postoji samo jedan kpac. "#$ U slučaju monopsoniste kriva ponde proizvodnog činioca je manje strma od krive graničnih izdataka (tro%kova) za taj proizvodni činalac$ "#. Ukoliko je monopolista suočen sa konkurentskim tržištem rada$ on &e po%ljavati radn snag sve do tačke za koj je granični prihod pomno'en sa graničnim proizvodom jednak nadnici "#. %onopolista koji je suočen sa &orizontalnom pravom ponude rada po%ljava&e manje radnika nego ako delje  konkrentskim slovima$ "#$ %onopolista koristi samo jedan proizvodni faktor$ rad. !ostoje konstantni prinosi na

o'im ulaganja. !ostoji kriva tražnje za njegovim proizvodom koja je prava linija negativnog nagi'a koji je jednak −(. %onopolista je suočen sa sa &orizontalnom &o rizontalnom krivom  ponude rada. )ko monopolista 'ira o'im proizvodnje koji mu maksimizira maksimizira profit$ onda: vrednost graničnog proizvoda rada prema%je nadnic "#$ %onopolista upošljava faktor do tačke u kojoj je: granični prihod pta granični proizvod jednak ceni aktora "#$ )ko je preduzeće konkurent na tržištu tržištu diferenciranog diferenciranog proizvoda$ proizvoda$ a monopsonist monopsonistaa na tržištu faktora$ tada pri maksimizaciji profita monopsona važi " η  je elastičnost ponude

rada# :



 p ⋅  f  * " x# = w" x# ⋅ ( +



(

η 

2+.U modelu cenovnog liderstva agregatna funkcija tražnje je 2

ukupnog troška za satelita je c2 " y 2# = y2 - 2 $ a za lidera je koji maksimizira profit lidera je:  y( =

 D" p# = a − bp .

c( " y(# = c  y( .

,unkcija

'im proizvodnje

a − c"b + (# 2

2+./artel maksimizira profit ako važi:  p" y( +  y 2# +

dp dY 

1 y( +  y 20 = GT " y(#

 i

 p " y( +  y 2# +

dp dY 

1 y( +  y 20 = GT " y 2#

2+. U ertranovom modelu savko preduzece veruje da ukoliko promeni cenu: onkrent nece menjati cen

2+. 3ider u 4takel'ergovom duopolu polazi od pretpostavke da ce njegov satelit  prilagodjavati svoje poteze potezima lidera tako da: Se maksimizira satelitov proit 2+. !ojam 5varijacija u nagadjanju odnosi se na: *rocen cene ili kolicine za koj jedan dopolista verje da ce iti pondjena od strane drgog

2+. 7uopol u kome su dva identicna preduzeca uvucena u ertranovu konkurenciju$ imace ravnoteznu cenu identicnu onoj koja se formira u: Savrsenoj konkrenciji 2+. )ko je kriva traznje pravolinijska tada 4takel'ergov lider ostvaruje: ,eci nivo proita nego kada delje kao rnoov dopolista "-. U /urnoovoj ravnoteži svako predze&e ira onaj oim proizvodnje koji maksimizira proit. z pretpostavk da je količina konkrenta nepromenjena$ "-. !retpostavimo da je kriva tražnje u grani prava sa negativnim nagi'om. ada. %to je ve&i roj identičnih predze&a  rnoovoj ravnote'i. to je ni'a cena proizvoda$ "-$ 8takel'ergov lider ostvari&e najmanje onoliki proit. koliki i ostvario da delje kao rnoov dopolista$ "-$ ligopolisti nemaju podsticaj da raz'iju kartelski sporazum ako je: sada%nja vrednost kartelskog sporazma ve&a od sada%nje vrednosti varanja "-$ Ravnoteža 8takel'ergovog duopola se ostvaruje:  tački  kojoj je kriva reakcije satelita tangenta izoproitne linije lidera

29.7va uslova koja tre'a da 'udu ispunjena za postojanje konkurentske ravnoteže su: preerencije s konveksne ili je roj potro%ača relativno mali

29.!retpostavimo da je oso'a ) monopolista koji sprovodi savršenu "prvostepenu# diskriminaciju cena i diktira cene oso'i  i da je ostvarena finalna alokacija u kojoj su iscrpeni svi do'ici od razmene. U ovom slučaju kriva indiferentnosti oso'e  koja prolazi kroz finalnu alokaciju prolazi: kroz početn alokacij 29.U kontekstu opšte ravnoteže$ konkurentska ravnoteža nastaje kada se odredi takav skup cena tako da: tra'nja jednaka pondi na svakom tr'i%t 29. !reureivanjem 'udžetskog ograničenja za potrošača A i B i sumiranjem ovi& preureeni& izraza u cilju dokazivanja ;alrasovog zakona do'ijamo : 29. ;alrasov zakon kaže da$ za 'ilo koje pozitivne cene p( i p2$ za svaku individualnu tražnju i j $ uvek važi relacija: p0(102 + 10  502  50) + p"(1"2 + 1"  5"2  5") = 6

29.  odnosu parcijalne ? opste ravnoteze mozemo reci sledeci: eorija parcijalne ravnoteze avi se ravnotezom na jednom trzist. dok se teorija opste ravnoteze avi ravnotezom ne vise trzista istovremeno

29. U teoriji opste ravnoteze jedna alokacija je izvodljiva alokacija ako: Je kpna kolicina koja se trosi jednaka kpnoj pondjenoj kolicini

29. ?z ;alrasovog zakona sledi da$ na trzistu sa dva do'ra$ ukoliko je traznja jednaka  ponudi ne jednom trzistu$ onda: raznja mora da de jednaka pondi na drgom trzist

29. Ukoliko primenimo pretpostavke prve teoreme ekonomike 'lagostanja$ ? ukoliko se  privreda nalazi u stanju konkurentske ravnoteze$ tada: Svaka realokacija koja nekome pogodje mora da pogorsa polozaj nekog drgog

29. Ukoliko postoje eksternalije u potrosnji: onkrentska ravnoteza nije nzno optimalna  *aretovom smisl

29. Ukoliko je vektor cena "(2$2+# vektor cena konkurentske ravnoteze$ onda je ? vektor cena: ("4.74) takodje vektor cena konkrentske ravnoteze 29. !rema prvoj teoremi ekonomike 'lagostanja: 2ko je privreda  stanj konkrentske ravnoteze. ne postoji nacin da se neko prevede  za njega olji polozaj

"8$ !rivreda sa čistom razmenom je privreda  kojoj se razmenjj dora. ali  toj privredi ne postoji proizvodnja$ "8. ?z ;alrasovog zakon sledi da$ na tr'i%t sa dva dora. koliko je tra'nja jednaka pondi na jednom tr'i%t. onda tra'nja mora da de jednaka pondi na drgom tr'i%t$ "8. Ukoliko primenimo pretpostavke prve teoreme ekonomike 'lagostanja$ i ukoliko se  privreda nalazi u stanju konkurentske ravnoteže$ tada svaka realokacija koja nekome pogodje mora da pogor%a polo'aj nekog drgog$ "8$ )lokacija koja karakteriše konurentsku ravnotežu mora iti izvodljiva alokacija. "8. 7ruga teorema ekonomike 'lagostanja tvrdi da koliko s preerencije konveksne. onda svaka alokacija koja je eikasna  *aretovom smisl mo'e iti dostignta kao konkrentska ravnote'a. posle izvesne realokacije inicijalno raspolo'ivih sredstava$ "8. U konkurentskoj privredi sa čistom razmenom. koliko je kpna vrednost vi%ka tra'nje za svim prehramenim proizvodima jednaka nli. on da kpna vrednost vi%ka tra'nje za ostalim proizvodima mora iti jednaka nli$ "8. 4vaka alokacija duž ugovorne krive je optimalna alokacija  *aretovom smisl$ "8. Ukoliko se početna alokacija nalazi na ugovornoj krivi$ onda je ostvarena konkrentska ravnote'a  kojoj se ne odvija razmena doara$ "8. Ukoliko dvoje ljudi imaju identičnu funkciju korisnosti /o'−7aglasovog tipa$ tada  svakoj *aretovoj optimalnoj alokaciji  kojoj ooje tro%e pozitivne količine doara. moraj tro%iti dora  istoj proporciji$ "8$ @a neku situaciju kažemo da je efikasna u !aretovom smislu ako: nema načina da se nečiji polo'aj poolj%a ez istovremenog pogor%anja polo'aja nekog drgog "8$ @'irni višak tražnje za do'rom ( je: (

(

(

(

 z ( " p( $  p 2# =  x A " p( $  p 2# +  x B " p( $ p 2# − ω  A − ω B

"8$ U stanju ravnoteže mora da važi: (

(

e A + e B

=

A

"8$ !rema prvoj teoremi ekonomike 'lagostanja: svaka konkrentska ravnote'a je *areto eikasna$

"8$ !rema drugoj teoremi ekonomike 'lagostanja: koliko svi česnici imaj konveksne preerencije. onda &e vek postojati takav skp cena tako da svaka *aretova eikasna alokacijade tr'i%na ravnote'a$ "8$ !reureivanjem 'udžetskog ograničenja za potrošača ) u cilju dokazivanja

;alrasovog zakona do'ijamo :  p( ⋅ e( A +  p 2 ⋅ e2A ≡ A

"8$ )ko postoje dva potrošača i ako je λ   multiplikator uz prvo ograničenje " korisnost

 potrošača  je fiksirana#$  µ (  multiplikator uz drugo ograničenje "ponuda jednaka tražnji na prvom tržištu#$  µ 2   multiplikator uz treće ograničenje "ponuda jednaka tražnji na drugom tržištu# i ako svi multiplikatori u 3agranžovoj funkciji imaju negativan predznak$ tada je:  µ (  µ 2

=

 p(  p 2

BA.!retpostavimo da imamo privredu u kojoj postoji proizvodnja i da je !aretov optimum u potrošni ostvaren tako da je granična stopa supstitucije dva potrošača jednaka C2$ dok je granična stopa transformacije C(. U ovoj privredi se proizvode samo dva do'ra kokos i ri'a$ pri čemu se ri'a nalazi na &orizontalnoj osi. 7a 'i se ostvarilo !aretovo po'oljšanje  potre'no je: pove&ati proizvodnj rie BA.)ko Ro'inson može da upeca (A kg ri'e ili da u'ere 2A kg kokosa za sat vremena$ a reši da radi (A sati u toku dana$ tada je "koksi su na vertikalnoj osi#: vertikalni odsečak granice skpa proizvodnih mog&nosti "66. a nagi je 9" (

BA. U pro'lemu opšte ravnoteže sa proizvodnjom uslov prvog reda po  x A  je: BA. Ukoliko imamo konstantne prinose na o'im ulaganja proizvodni& cinilaca$ tada u stanju konkurentske ravnoteze: *roit mora iti jednak nli BA. )ko Ro'inson /ruso ima komparativnu prednost u proizvodnji kokosa$ a !etko u  proizvodnji ri'e tada ce skup zajednicke mogucnosti proizvodnje 'iti: *rava linija koja se lomi na jednom mest 36. U efikasnoj privredi$ granična stopa transformacije izmeu dva do'ra pokazuje nam koliko se moramo odre&i jednog dora da ismo doili vi%e drgog dora$

36./rive indiferentnosti Ro'insona /rusoa za kokose i rad s pozitivnog nagia$ 36$ Ukoliko Ro'inson može da proizvede (A kg kokosa ili D kg ri'e za sat vremena a

!etko D kg kokosa ili (A kg ri'e za isti period$ tada je skup zajedničke mogućnosti  proizvodnje: linija koja se lomi na jednom mest 36$ Ukoliko i Ro'inson i !etko proizvode (A kg kokosa ili (A kg ri'e za sat vremena$ tada je skup zajedničke mogućnosti proizvodnje: prava linija 36$ )ko je cena kokosa ($ a najamnina za ( sat rada E$ i Ro'inson osniva preduzeće /ruso )7$ tada Ro'inson maksimizira korisnost ako je: granična stopa spstitcije  jednaka najamnini 36$ )ko je cena kokosa ($ a najamnina za ( sat rada E$ preduzeće /ruso )7 maksimizira  profit ako je: granični proizvod rada jednak najamnini

B(.!retpostavimo da postoje dva pojedinca i da je relevantna funkcija društvenog  'lagostanja ičeova funkcija koja je suprotna Rolsovoj funkciji jer društveno 'lagostanje zavisi od 'lagostanja naj'ogatijeg pojedinca. U ovom slučaju maksimiziranje društvenog  'lagostanja se ostvaruje u tački: graničnog optimma B(.!retpostavimo da potrošač ) raspolaže korpom "2$2#$ a potrošač  korpom "6$B#. Ukupna raspoloživa količina do'ra x je F$ a do'ra y D. ,unkcija korisnosti potrošača ) je   A  =  xy $ a funkcija korisnosti potrošača  je   B = min { x$  y} . )ko je za ovu privredu relevantna Rolsova "minimaks# funkcija društvenog$ tada je moguće povećati društveno  'lagostanje: a#  '# c# d# e#

ako se potrošaču  oduzme jedna jedinica do'ra < i dodeli potrošaču ) ako se potrošaču  oduzmu dve jedinica do'ra < i dodele potrošaču ) ako se potrošaču  oduzme jedna jedinica do'ra G i dodeli potrošaču ) ako se potrošaču ) oduzme jedna jedinica do'ra G i dodeli potrošaču  nijedna preraspodela ne može povećati društveno 'lagostanje

B(. ,unkcija društvenog 'lagostanja kao suma ponderisane korisnosti je data izrazom: n

:(0.$$$$. n) =

∑ ai u i i =(

B(. 3agranžova funkcija za pro'lem maksimiziranja dru!tvenog b"ago#tanja je:

(

(  % = $ ( u A " x( A $ x A2 #$ u B " x B $ x 2B # ) − λ ⋅ T " &  $ &  # − A (

2

B(. !rema Hrouovoj teoremi nemogucnosti: ;ogce je da drstveno rangiranje alternative de kompletno. releksivno. ! tranzitivno ako postoji diktatra

B(. eka alokacija je fer ako:
ni rangiraju ekonomska stanja na sledeći način. ) J <$ G$ z. Rezultati većinskog glasanja su pokazali da:

 J G$ z$ <. I J z$ <$ G.

ne postoji ekonomsko stanje koje je najolje sa dr%tvenog stanovi%ta 30$ a osnovu sledeće ta'ele zaključujemo:

so'a )

so'a 

so'a I

1 > z

> z 1

z 1 >

ako s preerencije pojedinca potpne. releksivne i tranzitivne. tada ako dr%tvene preerencije zadovoljavaj ista svojstva mehanizam dr%tvene odlke je diktatra (

30$ U pro'lemu maksimiziranja 'lagostanja uslov prvog reda za promenljivu  x A

"potrošnja do'ra ( potrošača )# je: ∂ % ∂$  ∂ u A " x( A $ x A2 # ∂T " & ( $  & 2# = ⋅ − λ ⋅ =A ∂  & ( ∂ x( A ∂ u A ∂  x( A 30$ Rolsova "minimaks# funkcija društvenog 'lagostanja je data izrazom:

:(0.$$$$. n) = min ?  0.$$$$. n@ 30$ 3agranžova funkcija za pro'lem maksimiziranja dru!tvenog b"ago#tanja je: (  % = $ ( u A " x( A $ x A2 #$ u B " x B $ x 2B # ) − λ  ⋅ (T " & ( $ & 2# − A)

30$  '"a#i(na uti"itari#ti(ka "entamova# funkcija društvenog 'lagostanja

je data

izrazom:

:(0.$$$$. n) =

n ∑ ui i =(

B2./ouzova teorema tvrdi da: ako s preerencije kvazilinearne tada eikasna količina eksternih eekata (dima) ne zavisi od raspodele svojinskih prava

B2.eka je troškovna funkcija čeličane

2 2 c # " #$ x# =  # + " x − K# $

količina zagaenja i neka je cena čelika

 p # = (2

. Lroškovna funkcija ri'njaka je

2

c f   " f  $ x # =  f   +  xf  

$ gde je f  količina ri'e i neka je cena ri'e ri'nak spoje profit integrisanog preduzeća je: a#  '# c# d# e#

gde je # količina čelika$ a  x

 p  f   = (A

.

)ko se čeličana i

B6 9 KD KF 6A

B2.B. eka je troškovna funkcija čeličane

2 2 c # " #$ x# =  # + " x − K# $

 x količina zagaenja i neka je cena čelika 2 c f   " f  $ x # =  f   +  xf  

 p # = (2

gde je # količina čelika$ a

. Lroškovna funkcija ri'njaka je  p = (A

$ gde je f  količina ri'e i neka je cena ri'e  f   . !retpostavimo da ri'njak ima pravo na čistu vodu i da može da proda pravo na zagaenje čeličani po ceni od ) po jedinici. Ravnotežna cena zagaenja je: a#  '# c# d# e#

( 2 B K D

B2. %oguci nacini za eliminisanje eksternalija su: *orezi. svencije ! integrisanje predzeca

B2. !iguov porez je namenjen tome da se: *roizvodjac koji vrsi zagadjenje navede da trosi manj kolicin atpta

B2. Ukoliko su preferencije kvazilinearne: olicina eksternih eekata ne zavisi od raspodele svojinskih prava

B2. Ukoliko vasa potrosnja paste za zu'e ima pozitivne eksterne efekte kod vasi& suseda " koje vi$ inace ignorisete#$ onda vi: rosite manje paste za ze nego sto je to optimalno  *aretovom smisl

B2. )ko odgajivac ri'e ima pravo na cistu vodu ? ako je M cena po jedinici zagadjenja$ a < kolicina zagadjenja koje proizvodi celicana$ tada je pro'lem maksimiziranja profita celicane "ps cena celika$ s kolicina celika$ a cs "s$<# troskovna funkcija proizvodjaca celika#: ma1 pss  A1  cs (s.1) 3". NLragedija zajedničke svojineO označava tendencij da se zajednička svojina prekomerno koristi$ 3". Ukoliko vaša potrošnja paste za zu'e ima pozitivne eksterne efekte kod vaši& suseda "koje vi$ inače$ ignorišete#$ onda vi tro%ite manje paste za ze nego %to je to optimalno  *aretovom smisl$ 3". )ko odgajivač ri'e ima pravo na čistu vodu i ako je ) cena po jedinici zagaenja$ a x količina zagaenja koje proizvodi čeličana$ tada je prolem ma<  p # # − )x − c # " # $ x #$ maksimiziranja proita čeličane  #$ x  gde je ps cena čelika. s količina. a c # " #$ x # tro%kovna nkcija proizvoBača čelika$ 3". )ko čeličana ima pravo da zagauje do izvesne količine zagaenja  x  i ako  je ) cena po jedinici zagaenja$ a x količina zagaenja koje proizvodi čeličana$ ma<  p # # + ) ⋅ " x −  x# − c # " #$ x#$ tada je prolem maksimiziranja proita čeličane  # $ x gde je ps cena čelika. s količina. a c # " #$ x# tro%kovna nkcija proizvoBača čelika$ 3". )ko su preferencije kvazilinearne količina dima &e iti ista  svakoj *areto eikasnoj alokaciji$ 3". Ukoliko se eksterni efekti internalizuju proizvodi&e se manja količina zagadjenja neg  sitaciji kada eksterni eekti nis internalizovani$

BD.Lri pojedinca  A$ B i *  imaju sledeća vrednovanja javnog do'ra v A = KA $ v B = DA $ v*  = ((A . Lrošak na'avke javnog do'ra je (FA$ tako da su troškovi na'avke za svakog

 pojedinca isti c A = c B = c*  = 6A . )ko svaki pojedinac govori istinu koja od oso'a je ključni akter: C BD.eka cene privatnog i javnog do'ra za oso'e  A i  B iznose (. !retpostavimo da je granični trošak proizvodnje javnog do'ra GT "G# = ( . )ko je tada: je mog&e ostvariti *aretovo poolj%anje

G++  A = ( - 2

i

G++  B = ( - K $

BD. Reci da preferencije imaju jedan ekstremum znaci da: *ostoji jedan preerirani nivo izdataka za javna dora koji se razlikje od potrosaca do potrosaca

BD. Plasacki ciklusi se ne mogu javiti$ ako preferencije: !maj jedn ektremn vrednost (jednovrsne)

BD. /larkov porez se koristi: Da otkrivanje traznje kod javnih doara BD. )ko se primenjuje /larkov porez: Ejdi imaj podsticaj da istinito iskazj svoje preerencije 37. !orez koji je nametnut zagaivačima da 'i oni do'ili podsticaj za efikasno smanjivanje zagaenja naziva se *igov porez$ 37$ Ukoliko se javno do'ro o'ez'euje do'rovoljnim donacijama$ ekonomska teorija predviBa da &e.  op%tem slčaj. premalo javnog dora iti ponBeno$ 37$ !aretova optimalna količina javnog do'ra je prikazana na crtežu "sa količinom javnog do'ra na x osi# tačkom  kojoj je vertikalni zir krivih graničnih stopa spstitcije  jednak krivi graničnih tro%kova 37. !areto efikasna količina javnog do'ra se odredjuje maksimiziranjem ma< u( " x( $ G #

 x($ x2 $G

 z slove u2 " x2 $ G # = u 2  i  x 0 + x " + c(G ) = w0 + w"$

37. 7ovoljan uslov koji tre'a da 'ude ispunjen da 'i na'avka javnog do'ra

 predstavljala !areto po'oljšanje zahteva da je

r ( + r 2 >  g ( +  g 2 = c.

37$ )ko je oso'a indiferentna izmeu na'avke javnog do'ra i situacije u kojoj ne na'avlja javno do'ro tada va'i u" w − r $(# = u"w$A# (w je ogatstvo pojedinca. dok r  predstavlja rezervacion cen)$ 37$ )ko je , multiplikator uz prvo ograničenje "korisnost drugog pojedinca je fiksirana#$ a λ   multiplikator uz 'udžetsko ograničenje$ tada pri odreBivanj optimalne količine  javnog dobra va'iF

 µ  =

∂ u( " x( $ G # ∂ x(

37$ )ko je , multiplikator uz prvo ograničenje "korisnost drugog pojedinca je fiksirana#$

a λ   multiplikator uz 'udžetsko ograničenje$ tada pri odreivanju optimalne količine  javnog do'ra važi: ∂ u 2 " x2 $ G #  µ  =− λ  ∂  x 2

B6.!retpostavimo da je vlasnik do'rog polovnog automo'ila spreman da ga proda po ceni od 2AAAQ$ a vlasnik OkršaN je spreman da ga proda po ceni od (AAAQ. 4a druge strane$ kupci su spremni da plate 2KAAQ$ za do'ar polovni automo'il i (2AAQ za OkršN. !retpostavimo da je učešće do'ri& polovni& automo'ila ) a OkrševaN .-). Ravnotežna vrendost )$ koja ne dovodi do istiskivanja sa tržišta vlasnika do'ri& polovni& automo'ila  je: ) ≥ ( - 2 B6.!retpostavimo da je kvalitet automo'ila uniformno rasporeen u intervalu od (AAAQ do 2AAAQ. 7rugim rečima$ postoji jedan prodavac koji je spreman da proda automo'il po ceni (AAAQ$ jedan koji je spreman da proda po ceni (AA(Q$ jedan koji je spreman da proda  po ceni (AA2Q$ itd. /upac je spreman da plati BAAQ više od iznosa koji traži prodavac.  akon prve runde trgovine sa ovog tržišta će izaći prodavci koji vrednuju svoje automo'ile više od: 0366 B6.Ravnoteža u slučaju negativne selekcije "lošeg oda'ira# i moralnog &azarda  podrazumeva: racionisanje  slčaj moralnog hazarda i mali oim transakcija  slčaj negativne selekcije

B6.Pranični proizvod rada je 2 i cena autputa je (. Lrošak za radnika od ulaganja napora 2  x je c" x # =  x . )ko radi na drugom mestu stiče nivo korisnosti u = K . ptimalna šema

 podsticaja za nadničenje ima o'lik: a#  #" f  " x## = 2 x  '#  # " f  " x## = K c#  #" f  " x## = 2 x + K d#  #" f  " x## =  x + 2 e#  #" f  " x## = 2 x + 2 B6. granicenje kompati'ilnosti podsticaja za&teva da: orisnost za radnika ako ira nivo trda koji maksimizira proit principala je veca od korisnosti ilo kog drgog nivoa trda

B6. a trzistu na kome postoji signalizovanje$ ako ekonomski akteri razdvajaju svoje odluke kao potrosaci od odluka koje donose kao proizvodjaci$ tada postoji:
B6. 4ta je od sledeceg naj'olji primer pogresnog iz'ora: Ejdi koji s soceni sa rizikom najverovatnije ce kpovati osigranje 3#$ /oja od sledeći& šema podsticaja ne omogućava da se zadovolji uslov da je granični  pri&od jednak graničnom trošku$ na nivou angažovanja faktora od x "optimalan o'im angažovanja#: napolica 3#. siguravajuće društvo mora voditi računa o mogućnosti da neko kupi osiguranje od  požara$ a zatim podmetne požar. vo je primer moralnog hazarda. 3#. 7ruštvo koje daje životno osiguranje mora da vodi računa o mogućnosti da ljudi koji

kupuju životno osiguranje mogu da 'udu manje zdravi od ljudi koji ovo osiguranje ne kupuju. vo je primer negativne selekcije$ 3#$ a tržištima na kojima postoji razdvajajuća ravnoteža$ različite vrste ekonomskih aktera imaj različite izore svojih postpaka$ 3#. a tržištima na kojima postoji grupna ravnoteža$ različite vrste ekonomskih aktera iraj iste postpke$ 3#. ?zrazom  #(  f  ( x ) ) =  f  ( x ) − / je prikazana %ema podsticaja za rent$ ma<α  f  " x# +  0  − c" x#

3#$ ?zrazom  x  je prikazana %ema podsticaja za napolic. 3#$ apolica ne omogućava da se zadovolji slov da je granični prihod jednak graničnom tro%k. na nivo anga'ovanja aktora od x H (optimalan oim anga'ovanja)$ 3#$ )ko je #"  f  " x## = D  i c" x# = K tada je ispnjeno ograničenje participacije za u ≤( $

3#$ graničenje kompati'ilnosti podsticaja je dato izrazom:  # "  f  " xR## − c" xR# ≥  # "  f  " x ## − c " x#

3#$ graničenje participacije je dato izrazom:

 #(  f  ( x ) ) − c ( x ) ≥ u 3#$ 8ema podsticaja za nadničenje je:  # " x # = wx +  ' 

3#$ 8ema podsticaja za uzmiCiliCostavi je:

 # " x # = B R  ako je  x =  x R

3#$ !rincipalova zarada G je funkcija radnikovog napora <$ G = f"<#. Ugovor koji sadrži

 podsticaje je funkcija s"G# koja odreuje zaradu radnika kada je principalova zarada G. Rezervaciona korisnost radnika je u . Lroškovi radnika u izrazima njegove korisnosti su c"<#. Radnik je uložio napor < = < koji maksimizira principalovu zaradu. !rincipal tre'a da izvuče što je moguće veću rentu$ a da mu pri tome radnik pri&vata posao$ dakle R tre'a da zadovoljava uslov: I = s((1H))  c(1H)  u 3#$ !rincipalova zarada G je funkcija radnikovog napora <$ G = f"<#. Ugovor koji sadrži

 podsticaje je funkcija s"G# koja odreuje zaradu radnika kada je principalova zarada G. Rezervaciona korisnost radnika je u . Lroškovi radnika u izrazima njegove korisnosti su c"<#. Radnikov napor < = < maksimizira principalovu zaradu. adničenje je zasnovano na ugovoru tipa "/ je paušalno plaćanje$ E nadnica za uloženi napor <#: s(1) = 1 +  . pri čem je  =  K(1H) 3#$ !rincipalova zarada G je funkcija radnikovog napora <$ G = f"<#. Ugovor koji sadrži

 podsticaje je funkcija s"G# koja odreuje zaradu radnika kada je principalova zarada G. Rezervaciona korisnost radnika je u . Lroškovi radnika u izrazima njegove korisnosti su c"<#. Radnikov napor <= < maksimizira principalovu zaradu. UzmiCiliCostavi ugovori: iza'eri < = < i 'ićeš plaćen paušalni iznos $ ili iza'eri <≠  < i 'ićeš plaćen nula./orisnost radnika prilikom iz'ora < ≠ < je J c"<#$ pa će iza'rati < = <: H je izarano tako da je radnik indierentan izmeB prihvatanja i odijanja posla