istorija filosofije skripta 2

стр. 1

МАЈСТЕР ЕКХАРТ

Мистик из 13. века, римокатолички римокатолички бискуп. Нека учења су му осуђена. Бивствовање (esse) и поимање (!"e##$e%e) (!"e##$e%e ) у Бо&у су исто, али ло&ички прет'ои прет'ои поимање. оимање *е основа Бо+и*е& бивствовања, акле он пос то*и зато то *е поимање. -к'арт то повезу*е са проло&ом еванђе/а по овану, као и са почетком 0њи&е остања. о&ос *е Бо&, и кроз о&ос о&ос *е све створено. 2 вези са бо+и*им престав/ањем Мо*си*у (а сам ко*и *есам4), -к'арт ка+е а Бо&, заправо, таа /уима ни*е 'тео а се откри*е. 5ри*аоло&и*а. 5ри*аоло&и*а. На&лаавао *е *ену прироу три ичности, на слее6и начин7 чиста бо+анска сутина *е 8та9 (!"e##$e%e), и из ње&а произилазе :ин (;;e%e, т*. +ивот) и :вети <у' (esse). антеизам. -к'арт *е опту+ен опту+ен за пантеизам, на првом месту збо& тврње а изван Бо&а нема ниче&а, а су сва створења чисто нита4. =ли, узеви у обзир *ену ру&у ње&ову тврњу тврњу а, заправо, створења посто*е за'ва/у*у6и томе то и' Бо& р+и у посто*ању, вие6емо а се, с е, заправо, ње&ово учење веома прибли+ава православном. :тварање. Бо&, Бо&, из сво*е перспективе, ствара у сво*о* вечности, ван времена. 2 почетку (! >%!?>@) створи Бо&. Бо&...4 се тумачи тумачи као а *е Бо& у себи створио (*ер *е он A%!?BC). :тварање *е Бо+и*а сутина. Бо& *е створио свет истовремено са рођењем :ина. =ли, Бо& *е стварао с тварао у вечности, али створено ни*е у вечности4. :*еињење са Бо&ом. Нестворени елемент уе (D%?ED) *е ум. :*еињење са Бо&ом се еава по сутини, у искри уе4 (s?!"##D D!CDe), на скривен и неизре9ив начин. начин. Ми се с е потпуно мењамо и преобличавамо у Бо&а, поста*у6и поста* у6и *ено са бо+анском бо+анском прироом. прироом. 8во учење *е осуђено, збо& че&а &а се орекао. -к'арт, ма колико из&леало тако, ипак ни*е застранио. Fлавни проблем *е терминоло&и*а терминоло&и*а ко*у користи, користи, као мистик. Мистичка искуства (ко*а *е он, по свему суе6и, суе6и, имао) не мо&у се исказати сасвим аекватно сваконевним сваконевним речима. <акле, требало би створити нове речи. =ли, како оне нита не би значиле ру&има, ру&има, то се мистик мора користити не сасвим аекватним а екватним речима, речима, а би ру&има покуао а прибли+и неизре9иво.

стр. K ЂОВАНИ ПИКО ДЕЛА МИРАНДОЛА МИРАНДОЛА

На*истакнути*и преставник итали*анско& неоплатонизма. неоплатонизма. 5акође 5акође *е био по ути9а*ем севоG<иониси*а и апоHатичке апоHатичке теоло&и*е. Бо& *е пре изна би6а, не&о то *е би6е. 2к/учу*е 2к/учу*е у себе сва савренства, у свом нее/ивом *еинству, на нама нес'ват/ив начин.  Iовек *е створен а би разми/ао о прирои прирои света, света, волео ње&ову лепоту и ивио се ње&ово* величини. Iовек *е &лава и синтеза ни+и' створења, а Jристос *е &лава /уско& /уско& роа. Jристос *е сво*им страањем отворио човеку пут пут о само& Бо&а. :упротстав/ао :упротстав/ао се астролоком астролоком етерминизму и ма&и*ском ма&и*ском с'ватању прирое.

стр. 3 НИКОЛА КУЗАНСКИ

Никола Никола 0ребс 0узански *е HилосоH из 1L. века, на прелазу из :рење& века у Mенесансу. 2чење му се заснива на римокатоличком с'оласти9изму. <окторирао *е на канонском праву. Mимокатолички бискуп. еан о потписника неуспеле Nирентинске уни*е, чи*е олуке олуке ни*е при'ватио при'ватио св. Марко -Hески. 0аа *е пропала уни*а, 0узански 0узански *е * е напустио кон9или*арну стру*у стру*у у Mимокатоличко Mимокатоличко** 9ркви и приклонио се :вето* столи9и, чи*и *е поло+а* почео а сматра изразом *еинства Oркве. На ње&а су ути9али севоG<иониси*е, -риу&ена и -к'арт. -к'арт. 8н *е анти9ипирао немачки немачки иеализам иеал изам (Pелин&, Jе&ел), и сво*им математичким математичким спекула9и*ама био пости9а* за еонара а Qинчи*а. 2 свему *е те+ио *еинству * еинству као склано* синтези разлика. Бо& *е ?@!?Re!"D @>@s"@%BC (*еинство супротности), супротности), он превазилази све с ве  разлике ко*е ко*е се налазе у творевини, нес'ват/иво и' и' у*еињу*у6и у*еињу*у6и у себи. реHерира апоHатику, ко*а ко*а *е упу6ено незнање4 (*ер слеи из свести о Бо+и*о* бесконачности), маа не занемару*е ни катаHатику. рави поређење разумско& сазнања о Бо&у са мно&оу&лом мно&оу&лом уписаним у кру+ни9у7 то вие страни9а има, мно&оу&ао мно&оу&ао *е бли+и кру+ни9и, кру+ни9и, али никаа *е не6е у потпуности поклопити. 5о *е послеи9а Бо+и*е бесконачности и о&раничености /уско& разума. 0оначно, копулативна теоло&и*а превазилази и об*еињу*е апоHатику и катаHатику, и управо њом се Бо& с'вата као ?@!?Re!"D @>@s"@%BC. 8во с'ватање се не мо+е исказати *езиком, *езиком, ко*и *е оруђе разума, а не ума. :'ватање оноса Бо&а и света *е слично -к'артовом. -к'артовом. Sзван Бо&а нема ниче&а, и све ствари посто*е зато то и' Бо& р+и у посто*ању. посто*ању. Бо& сар+и све ствари тиме то *е њи'ов њи'ов узрок. Бо& *е уа света. 2ниверзум 2ниверзум *е зби*еност (?@!"%D?"D) ( ?@!"%D?"D) Бо+и*е& би6а, а свака коначна коначна ствар *е зби*еност зби*енос т универзума. Qреме *е слика вечности, *ер из ње произилази. 0узански 0узански прави разлику између времена и тра*ања. Qреме *е мера кретања, ок би свет наставио а тра*е и ка би потпуно потпуно престало преста ло свако кретање. <акле, <а кле, тра*ање света ни*е ну+но коначн коначно. о. 2ниверзу 2ниверзум м *е просторно нео&раничен и нема апсолутно среите.  Iовек *е коначна коначна престава престава Бо&а као ?@!?Re!"De @>@s"@%BC, *ер у*еињу*е у*еињу*е у себи сво*ства сви' би6а. Iовек се *еино Jристом мо+е с*еинити са Бо&ом, утелов/ењем са њим кроз Oркву, ко*а *е ње&ово 5ело. 8во *е, очи&лено, сасвим православан став.

стр. X БЕМЕ

акоб Беме, Немачки мистик из 1T. в. Iувао стоку, затим био обу6ар, и, коначно, израђивао вунене вунене рукави9е. Ни*е био накло/њен ви/иво* Oркви, ве6 *е вие на&лаавао на&лаавао унутарње просвет/ење. ротестантско светенство &а *е опту+ило за  *ерес. Uе&ови искази, као HилосоHски необразовано& необразовано& човека, изузетно изузетно су не*асни. 2ти9ао *е ан Pелин&а. Бо& *е V!$%B!R (понор), вечно ено7 ни светлост ни та ма, ни обро ни зло, нита и све. 5ри ичности су три кретања унутар Бо&а7 8та9 *е изворна во/а, :ин *е ср9е во/е, а <у' *е покретни +ивот. +ивот. :вет наста*е тиме то Бо& открива само& себе, и он *е маниHеста9и*а Бо&а у ви/иво* разноликости. разноликости. роблем зла у разним Hазама реава на три различита начина.1) Sз Бо&а произилази само обро. =ли, поре обра ко*е оста*е непокоплеб/иво непокоплеб/иво (Jристос), посто*и и обро ко*е се уа/ава о оброте (сатана). 0ра* света 6е бити исправ/ање ово& уа/авања. K) Неоп'оност уализма обра и зла у свету. 3) Wло *е Бо+и*а казна.

стр. L БЕКОН

Nренсис Бекон, ен&лески HилосоH из 1. века. о ути9а*ем 0узанско&. Био *е политички активан, и постав/ен за суи*у, суи*у, али му *е слу+ба оузета зато то *е примао поклоне о кли*ената, маа *е тврио а то ни*е ути9ало на пресуе. Qреност и свр'а знања *е * е ње&ова употреб/ивост и практична примена, у 9и/у а човек овлаа прироом. прироом. Бекон *е, акле, анти9ипирао научноGте'нички научноGте'нички разво*. Sнук9и*а *е *еини истински мето сазнања. Бекон ни*е у потпуности потпуности реио проблем обре инук9и*е. 2 сваком сваком случа*у, случа*у, она се мора заснивати на искуственим чињени9ама и бити проверена експериментом. експериментом. 2чење о иолима. Sолима Бекон назива /уске заблуе. 8слобађање о иола  *е неоп'оан неоп'оан услов ва/ане инук9и*е, инук9и*е, т*. ва/ано& сазнања. осто*и X врсте иола. 1) Sоли племена су заблуе заблуе ко*има човек урођено те+и, по ути9а*ем чула, чула, навике, наклоности ит. K) Sоли пе6ине су заблуе заблуе по*еин9а ко*е ко*е потичу о ње&ови' инивиуални' карактеристика карактеристика Y темперамента, образовања ит. 3) Sоли тр&а су заблуе заблуе ко*е проистичу из *езичли' проблема. X) Sоли позорита су HилосоHски Hилос оHски системи пролости. оела знања (према способностима /у / уске уе)7 1) пам6ење Y истори*аZ K) уобрази/а уобрази/а Y поези*аZ поез и*аZ 3) разум Y HилосоHи*а. оела HилосоHи*е7 [) о Бо&у (прирона или ра9ионална теоло&и*а, прва HG*а) Y бави се сазнањем Бо&а онолико колико се он про*ав/у*е кроз створено. (8б*ав/ену, (8б*ав/ену, пак, теоло&и*у, не оба9у*е Y напротив7 то *е бо+анска та*на та* на ве6а, то *е побеа вере племенити*а. =ли, она не спаа у HG*у. 2 том смислу, Бекон *е позитивиста.) [[) о прирои прирои 1. спекулативна а) Hизика Y проучава конкретне конкретне премете у прирои б) метаHизика (\ анања опта Hизика) K. елатна (\ примењена спекулативна) спекулативна) а) ме'аника (\ примењена Hизика) б) ма&и*а (\ примењена метаHизика) оатак Y математика а) чиста7 1] аритметика, K] &еометри*а б) меана (\ примењена) [[[) о човеку 1. антрополо&и*а а) тела7 1] меи9ина, K] козметика, 3] атлетика б) уе7 1] ло&ика, K] етика K. политичка HG*а а) о при*ате/ству б) о пословима в) о влаавини7 1] теори*а влаавине, K] наука о опто* прави.

стр. T ДЕКАРТ

Nран9уски HилосоH из 1T. века. Pколовао се ко *езуита, и ве6 у том периоу, као и касни*е, критиковао критиковао систем колства, у ком ком се не олази о ново& сазнања, ве6 се понав/а и преноси ве6 сазнато. Mимокатоличку Mимокатоличку,, пак, веру исповеао *е о смрти. 5еоло&и*у 5еоло&и*у *е избе&авао а разматра, и сматрао *е * е а *е пут ка Бо&у по*енако отворен и ученом човеку и човеку без знања, и а откровење превазилази /уски /уски разум. <ела7 Меита9и*е о прво* HилосоHи*и, рин9ипи HилосоHи*е, :трасти уе ит. ФИЛОСОФИЈА *е саврено знање о свим стварима ко*е човек мо+е а зна а би управ/ао сво*им +ивотом и очувао очувао сво*е зрав/е, као и а би открио све ветине4. МетаHизика *е корен HилосоHи*е, Hизика или HилосоHи*а прирор *е стабло, а &ране су ру&е науке, о ко*и' су &лавне меи9ина, ме'аника и етика. ослењи ступањ мурости мурости *е етика (маа <екарт никаа ни*е развио систематску етику). 8лучио *е а крене о почетка, не ослања*у6и ослања* у6и се на ауторитет неке о прет'они' прет'они' HилосоHи*а. еино  еино врено знање *е извесно знање, ок истори*ско или, уопте, уопте, књико знање има*у малу вреност. =ли, то не значи а *е све то су изрекли прет'они прет'они HилосоHи неистинито. Sпак, о све&а то&а треба опет о6и, ло&ичким путем, слее6и мето ко*и *е у склау са прироом ума. 5о треба а буе универзална научна метоа. КАРТЕЗИЈАНСКА МЕТОДА. о себи, у' *е непо&реив по питању премета ко*и ко*и не превазилазе ње&ову способност разумевања. разумевања. =ли, по ути9а*ем, прерасуе, прерасуе, страсти, нестрп/ења и сл. у' поста*е заслеп/ен и &реи *ер не користи сво*е прироне  рање на исправан начин. начин. 8сновне рање у'а су интуи9и*а и еук9и*а. Sнтуи9и*а *е по*ам ко*и наста*е у чистом и па+/ивом у'у тако непосрено и раз&оветно а смо у потпуности потпуности ослобођени о сумње у премет нае& разумевања. <еук9и*а *е ну+но звођење чињени9а из ру&и' чињени9а ко*е се зна*у са извесно6у. извесно6у. Sнтуи9и*а Sнтуи9и*а *е ва+на и при еук9и*и. 0артези*анску метоу чине правила за исправну употребу ове ве рање у'а. Метоу чине анализа (разла&ање) и синтеза (састав/ање). рво *е сло+ене чињени9е знања потребно разло+ити на на**еноставни*е елементе, т*. на знање прости' прироа4 (т*. први' прин9ипа), ко*е се мо&у сазнати интуитивно, а затим се настав/а еуковањем, пазе6и а се ни*еан корак не прескочи. Qа+но *е напоменути а реосле реосл е еук9и*е ни*е *енак онтолоком онтолоком поретку ствари, и а, према томе, први прин9ипи сазнања нису исто то и први прин9ипи посто*ања. 5*7 у онтолоком онтолоком реу Бо& *е први, ок  ок *е у реу сазнања са знања прво сопствено посто*ање, о ко& се полази, и ко*е *е интуитивно очи&лено очи&лено (^@$"@, e%$@ sBC). УРОЂЕНЕ ИДЕЈЕ су истине ко*е нам *е Бо& по прирои усаио. олазе6и о њи', мо+е се конструисати конструисати читава метаHизика и Hизика, као и 9елокупно научно сазнање. Наравно, те ие*е нису потпуно оHорм/ене приликом рођења, ве6 и' разум, током током разво*а, произвои из сопствено& потен9и*ала (ко*и (ко*и нам *е Бо& усаио). остав/а се питање7 зато *е <екарт инсистирао на експерименту_ QериHика9иони експеримент има оређену уло&у у Hизи9и збо& о&раничености /уско /уско&& у'а.  у'а. МЕТОДСКА СУМЊА *е сумња у све у та *е мо&у6е сумњати, и ко*у *е <екарт сматрао преусловом преусловом сазнања. =ли, ово ни*е сумња раи саме сумње (као то се показу*е показу*е а *е у скепти9изму), ве6 привремена сумња раи различивања истине о ла+и. 5акође, ово ни*е практична сумња, нпр7 то то <екарт ни*е сво*ом метоом еуковао етику, етику, не значи а не посто*е морални закони и а и' се он ни*е р+аоZ или, не мо+емо сумњати сумњати у об*ективно посто*ање пос то*ање матери*ални' ствари, пре не&о то из Бо+и*е&

стр. j посто*ања ока+емо а оне заиста посто*е. <акле, по среи *е теоретска, 'иперболичка сумња4, у Hунк9и*и сазнања. COGITO, EGO !"# (Мислим, акле *есам) *есте *еина несумњива истина, ко*а ко*а се сазна*е интуи9и*ом, *ер *е *асна по себи. (<екарт по ми/ењем поразумева поразумева све свесне у'овне про9есе.) Iак и ако сумњам сумњам у истинитост то&а, *а сумњам Y акле, у мени се ои&рава свестан у'овни у'овни про9ес, то значи а посто*им (у склау са овим мо+е се ре6и7 `Va[bc, dfc gVh Y сумњам, акле *ес ам). КРИТЕРИЈУМ ИЗВЕСНОСТИ нече&а *есте а *е то врло *асно и врло  раз&оветно. асно *е оно то *е самоочи&лено, самоочи&лено, а раз&оветно раз&оветно оно то то *е тачно оређено. оређено. i <а би се ило а/е, мора се оказати посто*ање Бо&а ко*и ни*е обмањивач. обмањивач. ер, ако и посто*и Бо&, али *е обмањивач, обмањивач, она мо+е бити а ми *е ао прироу такву а се варам чак и по питању ствари ко*е ми из&леа*у очи&лене очи&лене ('иперболичка сумња4). ОНТОЛО$КИ ДОКАЗ ПОСТОЈАЊА БО%А. <акле, треба оказати посто*ање Бо&а само из то&а то посто*им *а. 1) 2 свом у'у имам мнотво ие*а, о ко*и' ко*и' *е *ена ие*а ие* а Бо&а као саврено& би6а. :ве те ие*е сам, мо+а, мо&ао сам створити, без обзира на об*ективно посто*ање њи'ово& њи'ово& сар+а*а. сар+а*а . =ли, ие*у Бо&а и, уопте, савренства, бесконачно& бесконачно&,, нисам мо&ао сам створити, *ер нисам саврен нити бесконачанZ а та ие*а *е у мени *асна и  раз&оветна. а, као конач коначан, ан, мо&у образовати образовати ие*у само о коначно коначном. м. <акле, мора а ми  *е неко усаио усаио ие*у о бесконачном, бесконачном, а то *е Бо&, Бо&, ко*и ко*и *е бесконачан. бесконачан. Sе*а Бо&а као саврено& би6а *есте, *ес те, заправо, икона и пооби*е, пооби*е, ко*у *е Бо& ставио у мене као творчев знак утиснут у сопствену творевину4. K) 5о то то *а саа посто*им, не мора а значи а сам с ам створен Y *а то не знам. =ли, то то посто*им мора а значи а ме нето р+и у посто*ању. посто*ању. а немам мо6 а сам себе р+им у посто*ању, посто*ању, *ер а *е тако, био би' свестан све стан те мо6и. <акле, мора посто*ати неко ко ме ор+ава у посто*ању, а то *е Бо&. i Бо&, с обзиром а *е саврен, не мо+е бити обмањивач, *ер обмана мо+е происте6и само из неко& неко& неостатка. :то&а, оно то са&леавам *асно и раз&оветно мора бити и истинито. Wаблуе Wаблуе потичу из то&а то *е во/а ира о разума, па *е * а проте+ем и на оно то не разумемZ тако она лако скрене са истине, па *а &реим. =ли, ако се буем буем узр+авао о оноења суа о нечему то мом разуму ни*е *асно и раз&оветно, не6у упасти у заблуу. Sскази чисте математике су *асни и раз&оветни, раз&оветни, акле истинити. ПОСТОЈАЊЕ ТЕЛА. Мо*е посто*ање само по себи не оказу*е и посто*ање мо&а тела. =ли, *а опа+ам у себи активности попут мо6и кретања, чулно& опа+ања и слично&, за та, иначе, ни*е неоп'оно ми/ење. 5акође, оно то опа+ам чулима не зависи само о мене, ве6 често че сто зависи о они' ствари о ко*и' ко*и' и' примам. :то&а, заиста посто*и мо*е тело (ко*е покре6ем), као и ру&а тела ( ко*а опа+ам чулима). чулима). :аа се еHинитивно мо+е оба9ити 'иперболичка сумња4. СУПСТАН&ИЈА *е посто*е6а ствар ко*о* ни*е потребно нита осим ње саме а би посто*ала4. 2 ословном смислу, акле, *еина супстан9и*а * е Бо&. =ли, анало&но, супстан9и*а *е и оно то *е створено, *ер *е *еино то му *е потребно а би посто*ало Y  Бо&. Бо&. <ве су супстан9и*е7 у'овна и телесна. теле сна. 8сновни атрибут атрибут у'овне у'овне супстан9и*е *е ми/ење, ок *е основни ос новни атрибут атрибут телесне телес не супстан9и*е проте+ност. Без то&а нема ове ве супстан9и*е. =ли, ми/ење и проте+ност мо&у бити разноврсни, и те вари*абилме моиHика9и*е моиHика9и*е ми/ења и проте+ности <екарт назива моусима4. моусима4. ОДНОС ДУХА И ТЕЛА. Sз о саа речено& мо&ло би се зак/учити а се у', као носила9 мо*е личности, према телу оноси као пилот према броу. =ли, =ли, <екарт то

стр. k не&ира. ер, *а ос е6ам бол, &ла, +еђ и ру&о то се о&ађа телу, телу, акле веома тесно сам с*еињен са сво*им телом, и чиним са њиме *ену 9елину. 9елину. <акле, у' и тело засебно *есу потпуне супстан9и*е, али човек *е њи'ово  *еинство, па су у том смислу непотпуне, непотпуне, т*. човек човек ни*е човек ако му неоста*е *ена о ове ве супстан9и*е. <уа про+има читаво тело. =ли, ео тела у коме коме уа непрестано обав/а сво*е Hунк9и*е (акле, ео тела ко*и ор+ава непрестану везу са уом) *есте веома мала +леза у среини моз&а, ко*а виси изна канала кроз ко*и теку +ивотни у'ови4 у'ови4 (на*+ив/и и на*Hини*и елови крви4). СЛОБОДА ВО'Е.:вест о слобои *е урођена ие*а. S сама 'иперболичка сумња4 *е мо&у6а за'ва/у*у6и слобои. :а ру&е стране, Бо& из перспективе вечности не само а зна та 6е бити, ве6 то и преоређу*е. преоређу*е. (<акле, <екарт *е на&ињао учењу о преестина9и*и.) <акле, како се мо&у усклаити /уска /уска слобоа и Бо+и*е преоређење_ Не +еле6и а се упли6е у теолоки спор, <екарт призна*е а реење ово& проблема превазилази мо6 нае&  разумевања.  разумевања. Sпак, на *еном месту (у препис9и препис9и са моравском моравском прин9езом -лизабетом), -лизабетом), <екарт тври а Бо& превиђа и преоређу*е све /уске поступке, *ер зна како 6е човек поступити. <акле, човек не поступа на известан начин зато зато то *е то Бо& превиео, ве6 Бо& превиђа човеков поступак зато то 6е човек поступити на известан начин. начин.

стр. m ПАСКАЛ

Блез аскал, Hран9уски римокатолички римокатолички рели&иозни HилосоH, тачни*е аполо&ета, из 1j. века. 5акође познат као математичар. 5руио се а пока+е а *е 'ри6анско откровење реење за /уске /уске проблеме. Jтео *е а састави потпуну 'ри6анску аполо&и*у, али сти&ао *е а ураи само ски9у. :а 3l &оина *е имао убоко у'овно искуство лично& Бо&а. 2мро *е са 3m &оина. На&ињао *е *ансенизму, *ансенизму, маа никаа ни*е отиао у њи'ове реове. езуите, пак, напаао *е за ли9емер*е, збо& њи'ово& повлађивања /уским /уским слабостима, слаб остима, ко*е *е сматрао *енаким па&анизму. <екарту замера то *е Бо&а искористио само као прво& покретача (зато то ни*е имао ку), ку), после че&а свет нема нита вие са Бо&ом. :азна*емо путем ума (аналитички Y еуктивно), али и ср9а (интуитивно). :р9ем, акле интуи9и*ом, поима*у се прва начела, као и Бо&. Sеална еуктивна метоа *е математичка, ко*у *е преHерирао <екарт. =ли, ова метоа се не мо+е применити на све, конкретно на прироне науке. науке. :то&а ак9енат став/а на искуство и експерименталну метоу. МетаHизичка знања не мо&у се осе&нути умом. Wнање о Бо&у пости+е се само кроз Sсуса Jриста. <акле, прирону теоло&и*у теоло&и*у и HилосоHски теизам у потпуности оба9у*е. оба9у*е. Pтавие, опасно *е познавати Бо&а а не познавати сво*у беу (HилосоHска наменост), као и познавати сво*у беу а не познавати Бо&а (атеистичко оча*ање). оча*ање). 5акође, 5акође, атеистима се не мо+е оказати оказати Бо+и*е посто*ање, ве6 само онима ко*и нису заузели заузели *асан став по том питању, питању, и то *е тзв. оказ  оказ посто*ања Бо&а на основу опклае4, ко*и ко*и ни*е оказ у пуном п уном смислу речи. речи. S *о а/е7 каа би се посто*ање Бо&а и мо&ло  разумски  разумски оказати, о би овело овело о еизма, али не и 'ри6анско& 'ри6анско& с'ватања с'ватања Бо&а. S коначно, коначно, посто*е та*не ко*е превазилазе мо6 у'а чак и каа *е просве6ен вером. =поло&и*а 'ри6анства се заснива на човеково* бености без Бо&а. =ли, та беност не би била толико страна а човек, у исто време, нема свест о сво*о* величини, ко*а се про*ав/у*е у томе то с'вата с'вата сво*у беност. Iовек Iовек саа има +ивотињску прироу, то значи а *е сво*у првобитну прироу из&убио. еино спасење  *е у Бо&у, Бо&у, о ко&а ко&а се мо+е мо+е о6и само кроз Jриста, ко*и ко*и *е посреник и искупите/. <оказ посто*ања Бо&а на основу опклае4. <акле, ово *е оказ само за оне ко*и нису заузели заузели чврст став по питању вере у Бо&а. =ли, остати неутралан по том питању ве6 значи изабрати против Бо&а. <акле, <екарт <е карт таквима прела+е а ризику*у коначно& коначно& обра ко*е *е извесно раи бескона бес коначно& чно& обра ко*е *е неизвесно. =ко Бо& посто*и, она човек &уби вечност ако &а не упозна. =ко, пак, не посто*и, она све*ено нема вечност.  Iовек, акле, треба а крене аскетским путем, а Бо& 6е му ати ати веру ко*у ко*у тра+и.

СПИНОЗА

стр. 1l

Бару' Бенеикт е :пиноза, HилосоH из 1j. века. орту&алски орту&алски евре*ин чи*а *е порои9а еми&рирала у Jолани*у. Qаспитан *е у *евре*ско* за*ени9и у =мстераму, изучава*у6и изучава*у6и :тари завет, 5алму 5алму,, кабалу кабал у, *евре*ске HилосоHе попут Ма*мониеса ит. Mано се сукобио сукобио са *евре*ском теоло&и*ом теоло&и*ом и са KX &оине *е екскомуни9иран. екскомуни9иран. Sзр+авао се бав/ењем оптичарским занатом. занатом. На*ва+ни*е ело му *е -тика4,  -тика4, у ко*о*, заправо, заправо, изла+е скоро 9ео сво* HилосоHски систем. На :пинозу су ути9али <екарт (&еометри*ска ( &еометри*ска метоа), метоа), стои9и (морал),  ренесансни пантеисти (нпр. nорано Бруно), Бруно), Jобс Jобс (политика). -тика4 *е >D% eoe##e!?e пример &еометри*ске метое. <ело *е систем премиса, конклузи*а конклузи*а и ру&и' ставова. БО% () ПРИРОДА*. :пиноза *е пантеиста. Wа бо+и*е посто*ање користи онтолоки онтолоки оказ. NилосоHска ар&умента9и*а, ар& умента9и*а, тавие, треба а пође о Бо&а, као о оно&а то *е онтолоки и ло&ички прво, и а се разви*а еук9и*ом. =ли, то поразумева поразумева елимина9и*у сваке случа*ности, и потпуну аHирма9и*у ну+ности све&а. Бо& *е *еина и бесконачна бесконачна супстан9и*а, ReBs s;e !D"B%D (бо& илити прироа), и све ствари проистичу из ње&а и сар+е се у њему. Бо& као бесконачно би6е има бесконачан бро* атрибута. атрибута. Ми позна*емо ва бо+и*а атрибута Y ми/ење и проте+ност. 0оначни моуси бо+и*е& ми/ења су коначни у'ови, у'ови, а коначни коначни моуси бо+и*е проте+ности су коначна коначна тела. <акле, бо& у себи себ и сар+и читаву стварност. :тварност :тварност *е *ена 9елина, а не ве (у'овна (у'овна и телесна)Z теле сна)Z прироу мо+емо мо+емо *еино посматрати из ва у&ла Y с обзиром на ми/ење и с обзиром на проте+ност. проте+ност. <акле, проблем оноса тела и у'а *е иреалан проблем. Sе*е су во*ни9и4 матери*ални' ствари по атрибутом атрибутом ми/ењаZ тачни*е, сваки пар4 матери*алне ствари и њене ие*е *есте, заправо, *ена ствар посматрана из ве перспективе. Sзмеђу бо&а и коначни' коначни' моуса посто*е бесконачни бесконачни моуси, непосрени и посрени. 1. Бесконачни Бесконачни непорени моус бо+и*е проте+ности *есте *е сте кретањеGиGмировање (*езиком (*езиком анање Hизике7 енер&и*а), чи*а укупна сразмера оста*е иста, иако се непрестано мења ко ко по*еиначни' по*еиначни' тела. Бесконачни Бесконачни посрени моус моус проте+ности *есте инивиуум инивиуум као 9елина4, прироа прироа као просторни систем тела ко*а се састо*е о чести9а (*езиком анање Hизике7 супстан9и*а). K. Бесконачни непосрени моус бо+и*е& ми/ења *есте апсолутно бесконачно бесконачно  разумевање4  разумевање4 (на првом месту поимање, поимање, затим /убав, /убав, +е/а, ит.). =нало&но проте+ности, Бесконачни Бесконачни посрени моус моус бо+и*е& ми/ења *есте свеукупан систем у'ова. :ви у'ови чине бесконачан бо+и*и разум4. :лобоа се везу*е за самоузрочност, самоузрочност, па *е слобоно с лобоно оно то посто*и на основу ну+ности сопствене прирое, ок *е неслобоно оно то *е о ру&о& оређено а посто*и. (:лобоа во/е, акле, не посто*и, пос то*и, а, као то смо рекли, ни слобоа сл обоа стварања Y наим уобича*еним речником7 речником7 све *е ну+но.) Iовек мисли а има слобоу само зато то не зна узроке ко*и етерминиу ње&ове поступке. с азнања посе6а на латонов. Sмамо ва НИВОИ САЗНАЊА. :пинозин иеал сазнања  различита система нивоа сазнања ко ко спинозе Y *еан у Mасправи о побо/ању  разума4  разума4 и ру&и у -ти9и4. Mасправа о побо/ању разума47 1. на основу чувења Y оно то не знам из лично& искуства, ве6 ми *е речено (нпр. каа сам рођен, ко су ми роите/и, поа9и из истори*е ит.)

стр. 11 K. из не*асно& искуства Y знање ко*е нам *е потребно за +ивот (нпр. знам а 6 у умрети, али не знам какоZ знам а *е пас +ивотиња ко*а ко*а ла*е, а се пламен &аси воом ит.) 3. неаекватно извођење сутине *ене ствари из сутине ру&е ствари (нпр. зак/учу*ем а нето има узрок, али не знам сутину узрока нити тачно увиђам везу између узрока и послеи9е) X. опа+ање сутине ствари или њено& на*бли+е& узрока. -тика47 1. :азнање прве и на*ни+е врсте (мњење, ната) чине ие*е мате4. 8не ора+ава*у телесне промене ко*е су изазвала ру&а тела, т*. не*асно искуство. <акле, чулно чулно опа+ам неку ствар, али немам аекватно сазнање њене прирое т*. сутине. Sпак, овакво знање *е корисно и потребно за сваконевни +ивот. K. :азнање ру&е врсте *есте научно научно сазнање аекватни' ие*а, т*. за*енички' по*мова4 Y сви' Hунаментални' и самоочи&лени' самоочи&лени' истина. (=екватна ие*а *е *асна по себи7 ко има истиниту ие*у он, истовремено, зна а има истиниту ие*у4.) 3. :азнање тре6е врсте проистиче из сазнања ру&е врсте, и то *е сазнање 9елине прирое прирое као система ко*и ко*и *е узрочно узрочно зависан о бесконачне бесконачне супстан9и*е Y бо&а. <акле, посматра*у се по*еиначне ствари, али не по себ и, ве6 у оносу на бо&а. по*еиначне ствари а се с е ор+и у СТРАСТИ. ^@!D"Bs *е ну+на те+ња сваке по*еиначне посто*ању. посто*ању. ^@!D"Bs у оносу на уу и тело (т*. ко човека) *есте +уња. :весна +уња  *е по+уа. по+уа. релазак у стање ве6е& савренства ствара раост, а прелазак у стање мање& савренства +алост. о+уа, о+уа, раост и +алост су основне страсти. pубав и мр+ња су  раост и +алост пра6ене ие*ом спо/ање& узрока. <о саа навеено су пасивна осе6ања. =ктивна осе6ања мо&у бити само по+уа по+уа и раост. =ктивна осе6ања чине у'овну у'овну сна&у. <у'овна сна&а се састо*и о 'рабрости и племенитости. Jраброст чини све оно то оприноси човековом обру (нпр. умереност, разборитост ит). леменитост *е пома&ање ру&има  ру&има (солиарност ло&ично произилази из пантеистичко& пантеистичко& монизма). qивотињска осе6ања се разлику*у о /уски' онолико колико им *е прироа  различита о /уске. /уске. <обро и зло су, су, слествено, релативни по*мови. <обро *е оно то заово/ава нае +е/е, а зло оно то спречава остварење наи' +е/а. Међутим, мо+е се образовати образовати опта ие*а ие* а (иеално&) човека, у оносу на ко*у термини термини обро4 и зло4 мо&у обити оређени*е значење. :ит9ање слобое *е умеравање и о&раничавање сво*и' осе6ања, а права слобоа *е слобоа о страсти. (8во *е *ена о противречности противречности :пинозине HилосоHи*е, ако узмемо у обзир етерминисаност све&а.) 8но то човека спречава у остваривању то& иеала *есте *ес те то су пасивна осе6ања ос е6ања *ача о активни'. Qрлина *е поступати на основу разума. разума. На*ве6е обро *е сазнање бо&а Y интелектуална интелектуална /убав према њему. (8во ни*е личносна /убав, *ер :пинозин бо& ни*е личност. Pтавие, :пиноза на&лаава, мисле6и на личносну /убав, а она* ко*и ко*и воли бо&а не мо+е тра+ити а и ње&а бо& са сво*е стране воли.) ПОЛИТИ+КА ТЕОРИЈА. Iовек има прироно право а чини оно то сматра на*бо/им. (5ако :пиноза :пиноза остав/а оста в/а човеку и верску слобоу и, уопте, слобоу ми/ења, по условом а она ни*е тетна по рутво). 2осталом, 2осталом, 9и/ р+аве и *есте слобоа Y а се омо&у6и а /уи разви*а*у сво* у' и тело и а се несметано слу+е сво*им разумом. =ли, /уи су принуђени а се ор&анизу*у, а склопе споразум, ко*им 6е елимично +ртвовати +ртвовати сопствену слобоу, слобоу, елимично преносе6и сво*а права на власт, ко*о* ко*о* треба а буу буу послуни. Sпак, човек мо+е а прекри споразум чим почне а сматра а *е за ње&а бо/е а то учини.

стр. 1K 8бли9и влаавине. 5ри су опта облика влаавине7 монар'и*а, аристократи*а аристократи*а и емократи*а. На*бо/а *е р+ава она ко*ом разум руковои, у ко*о* /уи +иве у слози, не кре6и законеZ а све ово *е мо&у6е остварити ос тварити на*бо/е у емократи*и. 5ирани*а власти, наравно, ни*е оправана, и таква власт 6е проузрокова проузроковати ти опози9и*у ово/но *аку а би  *е свр&нула. свр&нула.

стр. 13

ЛАЈБНИ&

FотHри Qил'елм а*бни9, 1j. век. оре HилосоHи*е, стуирао *е математику математику и окторирао права. Бавио се 'ри6анским поновним у*еињењем, како верским, тако и политичким. а*бни9ова основна HилосоHска ие*а ие* а *есте ие*а о космосу као о 'армоничном систему у коме истовремено посто*и *еинство и мнотво. Sе*а о супстан9и као  *еинству извои извои се из свесности о себи као *еинству. *еинству. НИВОИ СУПСТАН&ИЈЕ 1) уа као првобитна ентеле'и*аZ K) првобитна матери*а матери*а (пасивна)Z 3) монае (чине и' прве ве)Z X) ру&а матери*а, маса или а&ре&ат (састо*и се о монаа)Z L) +иво би6е. Монае су просте супстан9и*е ко*е нема*у елове, а с амим тим ни проте+ност, облик или е/ивост. r<акле, не мо&у настатинестати на ру&и начин осим стварањемунитавањем.t <акле, монае су, у извесном смислу с мислу,, у'овне супстан9и*е. Монае, као метаHизичке тачке, мора*у бити различите како о Hизички' Hизички' тачака (ко*е (ко*е су само наиз&ле нее/иве), тако и о математички' тачака (ко*е об*ективно не посто*е). -лементи монае. :вака монаа има прин9ип елатности т*. првобитну силу Y ентеле'и*у. ентеле'и*у. 5а позитивна те+ња ка елању е лању се оствару*е ако ни*е онемо&у6ена. 5акође, 5акође, свака монаа има и пасивну компоненту Y прву матери*у. rQеома *е ва+но напоменути а прва матери*а не ук/учу*е телесност. 5елесна *е тек ру&а матери*а, ко*у сачињава мнотво монаа.t Wа*еничко свим монаама монаама *есте отпор. осто*е ва отпора7 непробо*ност и отпор према кретању (\ прирона инер9и*а тела). :ваку телесну супстан9и*у (\ масу, масу, а&ре&ат) чини бесконачан бро* монаа, али не у апсолутном смислу речи, речи, ве6 *е бо/е б о/е ре6и а сваку телесну телес ну супстан9и*у чини вие монаа не&о то било ко*и ко*и бро* мо+е изразити. Sначе, ни*е *асно на ко*и начин а*бни9 из мнотва непроте+ни' монаа извои проте+ну матери*уZ у сваком случа*у, он тври а *е проте+ност релативан по*ам. ослења тврња *е у тесно* вези са тврњом а су простор и време релативни (\ рела9иони), *ер зависе иск/учиво о рела9и*а између телесни' ствари. :то&а и мо+е  ре6и а *е проте+ност релативан релативан по*ам, *ер простор, према према послењем, ни*е об*ективни ентитет, ентитет, ве6 произво рела9и*а између телесни' ствари. ПРЕСТАБИЛИРАНА ПРЕСТАБИЛИРАНА ХАРМОНИЈА. Бо& *е престабилирао 'армони*у космоса, т*. скуп закона по ко*има ко*има се све у космосу ови*а. 2 противном, противном, Бо& би непрестано непреста но морао а интервение непосрено, а то би значило а мора сам себе а исправ/а. 0осмос *е систем у смислу смисл у а, ако би *ена ствар била оузета оузета или ру&ачи*е ру&ачи*е зами/ена, све ствари би биле ру&ачи*е ру&ачи*е не&о саа. рестабилирана 'армони*а вои свет ка установ/ењу морално& света унутар прироно&, ка 'армони*и између Hизичко& 9арства прирое и морално& 9арства бла&оати. рироа вои бла&оати, а бла&оат усаврава прироу. 8па+ање и +уња сво*ствени су свако* монаи. Монае су  без прозора4, т*. без међусобне интерак9и*е. =ли, ипак, свака монаа ора+ава у себи читав космос, то значи а свака монаа опа+а. =ли, како монае међусобно не интера&у*у, мора посто*ати унутрање начело ко*е омо&у6у*е омо&у6у*е опа+ање, т*. прелазак *ено& опа+а*а у ру&и, и то начело а*бни9 назива +уњом. 5ри 5ри су ступња опа+ања7 1) нераз&оветно и конHузно, конHузно, без се6ања с е6ања и свести, свес ти, као ко ко би/акаZ K) опа+ање уз пам6ење и осе6а*, као ко +ивотиња, +ивотиња, ко*е има*у ууZ 3) апер9еп9и*а или опа+ање пра6ено све6у, ко*е *е *еино раз&оветно, као ко /уи, ко*и

стр. 1X има*у ра9ионалну уу или у'. =ли, /уи ма'ом ма'ом Hунк9иониу као +ивотиње, а понека (нпр. у пи*аном стању) и као би/ке. 2 вези са тим, /уска уа *е саврена онолико онолико колико колико *асно опа+а. :ре6а се с е састо*и у непрестаном напреовању у савренству. ДОКАЗИ БО-ИЈЕ% ПОСТОЈАЊА. еина урођена ие*а *есте ие*а Бо&а, и у' мо+е самом унутрањом реHлекси*ом о6и о истине а Бо& посто*и. а*бни9 а*е ва D >%@% и ва D >@s"e%@% оказа Бо+и*е& посто*ања. 1. 8нтолоки оказ. о*ам Бо&а *е по*ам на*саврени*е& би6аZ посто*ање *е савренствоZ акле, по*ам Бо&а сар+и посто*ање, т*. посто*ање припаа сутини Бо&а. <акле, Бо& ну+но посто*и. Наиме, преност4 бо+анства *е у томе то, ако *е мо&у6е а посто*и, она и мора а посто*и. i 2 вези са овим, а*бни9 оказу*е мо&у6ност саврено& би6а. :аврено би6е *е би6е по себи. :ва би6а б и6а ко*а посто*е по ру&има првобитно (у кра*њо* инстан9и) посто*е по Би6у ко*е посто*и по себи. <акле, каа не би посто*ало Би6е по себи, она не би посто*ало нита, *ер све ру&о посто*и, у кра*њо* инстан9и, по Би6у по себи. K. <оказ на основу вечни' и ну+ни' истина. Ну+не и вечне истине су оне ко*е не зависе о посто*ања било ко*е случа*не ствари. 5акви су, су, на пример, математички математички искази. =ли, они за'тева*у неку метаHизичку основу ос нову у неком суб*екту ко*и ко*и *е апсолутно ну+ан, а то *е Бо&. 3. <оказ на основу чињенични' истина. :ве чињени9е у космосу има*у сво*е узроке. =ли, збо& бескра*не сло+ености универзума, универзума, морало би се и6и у бесконачност. бесконачност. ослењи (\ први) разло& мора бити ван ово& низа случа*ности, мора бити апсолутно ну+ан, и то *е Бо&. X. <оказ на основу престабилиране 'армони*е. 'армони*е. 0ако су монае без прозора4, т*. без међусобне интерак9и*е, а космос *е саврена 'армони*а 'армони*а ко*у чине те монае, све монае мора*у поти9ати о исто& узрока. 5ри су врсте зла Y ПРОБЛЕМ ЗЛА. Wло ни*е позитиван ентитет, ве6 неостатак. 5ри метаHизичко (несавренство), Hизичко (патња) и морално (&ре'). МетаHизичко зло *е послеи9а створености би6а. Бо& ни*е о&оворан о&оворан за то, *ер *е створио на*бо/и мо&у6и свет. Nизичко зло *е послеи9а морално& зла, и оно слу+и као казна за &ре' и као срество за усавравање обра. Морално зло *е мо&у6е збо& /уске /уске слобое.

ХОБС

стр. 1L

Британски HилосоH из 1j. века. 8та9 му *е био ан&ликански светеник, а он сам  *е остао у оквирима ан&ликанства. ан&ликанства. Fлавно Fлавно ело еви*атан4. еви*атан4. Sстиче практичну свр'у HилосоHи*е, њену употребну вреност. : обзиром на то, 9ентар ње&ове HилосоHи*е *есте *ес те политичка теори*а Y теори*а рутвено& у&овора. :ви /уи /уи по прирои 'еонистички 'еонистички те+е заово/ењу сво*и' +е/а. 2 испуњавању ти' те+њи олази о свађе. Fлавни узро9и свађе су такмичење, неповерење и слава. рироно рироно стање рата *есте оно стање ста ње у ком *е по*еина9 препутен самом себи. 5о *е страно стање, у ком човек никако не мо+е испунити сво*е прироне пориве. :то&а, /уи мора*у а се ор&анизу*у у рутво, т*. р+аву. Qа+но *е напоменути а Jобс Jобс не сматра а ово стање прет'ои прет'ои стању р+аве актуално, актуално, т*. истори*ски, ве6 само с амо ло&ички.  Iовеку *е у интересу а се изи&не из ово& ово& стања, а то *е мо&у6е ор&анизовањем ор&анизовањем р+аве. 8р&аниза9и*а *е, пак, мо&у6а за'ва/у*у6и прироним прироним законима, чи*и *е 9ентар свима за*еничка те+ња ка сопствено* безбености. r8ви закони нису обавезни, ве6 *е  разумно  разумно а човек +ели а и' поту*е, поту*е, иако су супротни супротни ње&овим ње&овим прироним прироним осе6ањима, *ер омо&у6ава*у испуњење ње&ови' прирони' прирони' порива.t :утински себичан и само+ив, човек мо+е просветити4 та* сво* е&оизам ор&анизовањем у рутво. 5ри на*ва+ни*а закона прирое7 1. :ваки човек треба а те+и миру све ок има нае а 6е а& пости6и, а каа не мо+е а &а пости&не, она мо+е а тра+и и употреби сву помо6 и све прености рата4. K. Iовек треба а буе во/ан, каа су и ру&и во/ни, уколико то сматра потребним за мир и за сво*у обрану, а напусти ово право на све ствари с твари и а се заово/и са онолико слобое према ру&им /уима колико би озволио а ру&и /уи има*у према њему4. 8во *е * е к/учни закон ко*и омо&у6ава омо&у6ава склапање у&овора, у&овора, т*. уза*амно преноење права. 3. pуи треба а изврава*у споразум ко*и ко*и су склопили4. =ли, ова* закон мора а буе буе санк9ионисан, а има силу с илу принуе принуе за ње&ово извравање, а то *е р+ава. <р+ава (^;"Ds) *е мнотво ко*е ко*е *е споразумом у*еињено у *ено* личности (или &рупи личности) Y суверену, чи*и *е свако поаник. поаник. :уверен *е носила9 личности сви' сво*и' поаника. :uм суверен не учеству*е у споразуму споразуму,, акле не мо+е а &а повреи. 8блик власти (\ врста суверена) ни*е битан. Било монар'истичка, аристократска, емократска или било ко*а ру&а, ва+но *е а власт испуњава сво*е назначење. Sпак, то *е и у склау са ње&овом верском и на9ионалном припано6у, Jобс *е симпатисао монар'и*у. 5акође, 5акође, ни*е битно а ли *е р+ава настала установ/авањем или осва*ањем. 2 оба случа*а, р+ава наста*е из стра'а Y у првом из стра'а *ени' о ру&и', у ру&ом ру&ом из стра'а о осва*ача. 8сва*ач *е сасвим ле&итиман суверен, *енаки' права као и споразумни суверен. Oрква *е потпуно поређена р+ави, а суверен *е вр'овни ауторитет. :уверен *е о&оворан *еино Бо&у, и сто&а поани9и нема*у права а &а казне нити свр&ну. :лобоа поаника поаника *е у оним стварима ко*е р+ава ни*е ре&улисала ре&улисала законом. законом. Нпр7 купопроа*ни купопроа*ни и ру&и у&овори, у&овори, избор места мес та становања, начин +ивота, занимање, васпитавање е9е ит. оаник има право а се оупре оупре суверену чим ње&ова власт не испуњава сво*е осовно назначење, а то *е затита ње&ово& +ивота и елементарне слобое и си&урности.

стр. 1T

ЛОК

Британски HилосоH из 1j. века. рипаник протестантске Jристове 9ркве. Qеома умерен човек. оре HилосоHи*е, бавио б авио се 'еми*ом, 'еми*ом, Hизиком и меи9ином. меи9ином. Био

стр. 1j политички активан и, чак, про&ањан. оборник прин9ипа толеран9и*е. На самрти му *е читан салтир. Fлавно ело 8&ле о /уском разуму4. ок *е био емпириста и ра9ионалиста (али ни метаHизику ни*е оба9ивао). оба9ивао). Oентар ње&ове HилосоHи*е *есте истра+ивање /уско& /уско& разума, разума, ње&ови' &рани9а и омета. 2рођене 2рођене ие*е не посто*е. о урођеним ие*ама ок поразумева поразумева спекулативне и моралне прин9ипе са ко*има се, по учењима неки' HилосоHа, човек рађа. 8сновни ар&умент за посто*ање урођени' ие*а *е сте универзална /у / уска са&ласност по тим питањима. =ли7 1) спекулативни спекулативни прин9ипи су мало познати ив/а9има, *о мање е9и, а нимало малоумнимаZ малоумнимаZ K) морални прин9ипи се стално кре, акле нису урођени. Sскуство *е *еини извор знања. Sскуство чине сенза9и*а (чулна (чулна искуства) и  реHлекси*а (разми/ање (разми/ање у'а о самом себи). 8атле 8атле потичу све нае ие*е. Fлавни Fлавни извор ие*а *е, свакако, сенза9и*аZ тавие, неки /уи /уи скоро никаа не разми/а*у о ономе то се о&ађа у њима. росте и сло+ене ие*е. росте ие*е су оне ко*е у' прима пасивно, а сло+ене оне ко*е у' активно из&рађу*е састав/ањем прости' ие*а. [. оела прости' ие*а7 1) о сенза9и*е а) помо6у *ено& чула (слатко, бело...) б) помо6у вие чула (простор, облик, кретање...) K) о реHлекси*е а) само о реHлекси*е (ми/ење и во/а) б) о реHлекси*е и сенза9и*е (заово/ствоGбол, мо6, посто*ање...) [[. <ве поеле сло+ени' ие*а7 1. (ову ета/ни*е разви*а) 1) ие*е супстан9и*а (човек, ( човек, ру+а...) K) ие*е колективни' колективни' супстан9и*а (во*ска...) 3) ие*е моуса или моиHика9и*а (облик, ми/ење, трчање...) X) ие*е оноса K. према у'овним у'овним елатностима 1) сло+ене ие*е настале спа*ањем прости' K) ие*е оноса настале повезивањем и упоређивањем прости' 3) опте ие*е настале нас тале апстра'овањем из прости'. 0валитети тела мо&у бити примарни и секунарни (али и тер9и*арни)7 1) примарни квалитети су они ко*и су неово*иви неово*иви о тела, ма какве промене оно трпело (простирање, облик...)Z K) секунарни квалитети су ово*иви о тела, и то су мо6и премета а произвое у нама сенза9и*е помо6у примарни' (бо*е, зву9и, укуси, мириси)Z 3) тер9и*арни квалитети су мо6и премета а изазива*у промене у ру&им преметима. 0валитете тела пер9епирамо преко неосетни' чести9а4 или неприметни' тела4 ко*а елу*у на наа чула. :упстан9и*а (лат. сто*ати испо, поупирати) *есте поло&а или супстрат у ком се сар+е примарни квалитети. Sе*у супстан9и*е оби*амо тако то приме6у*емо а се извесне &рупе слични' сл ични' чулни' чулни' поатака стално понав/а*у. понав/а*у. Sе*а супстан9и*е *е скуп прости' ие*а са претпоставком нече&а чему припаа*у и у чему посто*е, а о чему немамо *асну и раз&оветну ие*у. Sе*у нае уе оби*амо  оби*амо састав/ањем прости' ие*а ко*е стичемо реHлекси*ом. Sе*у Бо&а оби*амо тако то о бесконачности уве6амо ие*е они' квалитета ко*е *е бо/е имати не&о бити без њи'4. Бо& сuм *е  *еноставан, али *е наа ие*а о њему сло+ена. 8пта ие*а супстан9и*е оби*а се

стр. 1k апстра'овањем, апстра'овањем, ко*им се зак/учу*е а посто*и за*енички за* енички супстратZ супстратZ ни ова ие*а ни*е  *асна и раз&оветна. роблем универзали*а. 8пти *езички термини мора*у посто*ати, *ер би без њи'  *език био неупотреб/ив неупотреб/ив у комуника9и*и. комуника9и*и. 8пти термини термини изра+ава*у опте по*мове, по*мове, ко*и ко*и наста*у апстрак9и*ом. =ли, оптости нема*у об* ективно посто*ање, ве6 су у потпуности творевина разума ко*и и' ствара за сво*у употребу. <оказ Бо+и*е& посто*ања ок извои из чињени9а а7 1) *а знам а нисам вечно посто*аоZ K) акле, морало ме *е произвести нето (а не нита)Z 3) акле, мора посто*ати нето вечно. Бо+и*е откровење откровење не остав/а места мес та сумњи у сво*у истинитост. 8но то проверава а ли *е * е нето аутентично откровењско откровењско *есте ум. Sначе, не бисмо мо&ли а  разлику*емо истинско истинско откровење откровење о преласти.

ЊУТН

Sсак Uутн, чувени Hизичар из 1jG1k. века.

стр. 1m Fлавна Fлавна преокупа9и*а било му *е кретање. остакао *е ме'ани9истичко тумачење тумачење света (али, ни*е био атеиста, тавие, био *е * е веома побо+ан 'ри6анин). :матрао :матрао *е а се све прироне прироне по*аве мо&у об*аснити помо6у математичке математичке ме'анике, али и а  резултати  резултати наи' еук9и*а еук9и*а за'тева*у експерименталну експерименталну проверу. проверу. :иле прирое су узро9и промена у кретању, ме'анички прин9ипи. оре релативни', посто*е и апсолутни време и простор. =псолутно време тра*е без обзира на све, а ру&ачи*е се назива тра*ањем. =псолутни простор оста*е увек непокретан, и он *е Бо+и*и se!s@%BC, у ком Бо& сазна*е ствари. осто*ање Бо&а свеочи ре ко*и ко*и влаа у космосу. космосу.

ДОБА ПРОСВЕТИТЕ'СТВА

росветите/ство *е космополитски космополитски покрет, ко*и *е у 1k. веку, веку, са 9ентром у аризу, био раирен -вропом и :еверном =мериком. 2 ње&а су се слиле слее6е

стр. Kl траи9и*е7 1) антички &рчки ра9ионализамZ K) стоички прирони прирони законZ 3) 'ри6анска  *енакост  *енакост сви' пре Бо&ом и моралZ X) ренесансни секуларизам и инивиуализам. инивиуализам. [) 8сновна поставка просветите/ства *е а човек треба у потпуности а се ослони на разум. 0ао у велико* мери реак9и*а на еви*а9и*е у запаном 'ри6анству то& оба (инквизи9и*а, неморалност неморалнос т светенства, крстаки ратови, ратови, с'оласти9изам...), просветите/ство *е оба9ивало 'ри6анство, Oркву и о&ме као нето тетно за човека. 2место 2место то&а, њи'ов рели&и*ски став био *е у&лавном еистички (маа *е међу просветите/има било и атеиста, нпр. олG=нри 5ири). <еизам &овори о Бо&у ко*и *е несазнат/ив. В/012, Nрансоа Мари =руе, вођа Hран9уско& просветите/ства. Wаивила &а *е слобоа и верска толеран9и*а -н&леза. 8сновни ње&ов ар&умент против 'ри6анства (Mимокатоличку (Mимокатоличку 9ркву називао *е Бестини9а4) *есте неоступност разуму разуму 'ри6анси' о&ми (међу њима, свакако, и основни' истина 'ри6анске вере), збо& ко*и' /уи мно&о страа*у. страа*у. 2+асавао 2+асавао се злочина почињени' у име Бо&а. Бо& *е свемир створио савреним, попут сатно& ме'анизма, ме'анизма, и не меа се у ње&ово Hунк9ионисање. Hунк9ионисање. оре то&а, вера у Бо&а *е &арант моралности (0а Бо&а не би било, требало би &а измислити4). о*еина9 по прирои прирои *е обар, а поста*е ло образовањем и за'ва/у*у6и околини. Д342, <ени. Uе&ов спе9иHикум и инова9и*а4 у просветите/ско* крити9и 'ри6анства *есте критика става према полности. :трасти су извор /уске /уске сре6е. Б15/, *ер, син Hран9уско& пастора. Sз верски' разло&а про&нан *е, и отиао у Jолани*у Jолани*у.. Wала&ао се за верску трпе/ивост чак и према атеистима. озивао се на 9ињени9у а су мно&и атеисти често били мно&о морални*и о мно&и' верника, тавие о библи*ски' (v старозаветни') *унака. Био *е противник с'оласти9изма, с'оласти9изма, али и свеукупности свеукупности 'ри6ански' о&ми. 5реба се ослонити на веру као на *еино& право& вођу, вођу, и оставити разум по страни у овим питањима, *ер *е он ту немо6ан. Т3647/, Мет*у. Мури и правични Бо& усаио *е саврени морални закон у /уска /уска ср9а. рава рели&и*а *е чинити сва обра ко*а мо+емо а чинимо, а ритуали, чуа чуа и аскетизам су с у само непотребни светенички оа9и и изми/отине. [[) <ру&и извор зла *е еспотизам. :импатиу6и ово или оно рутвено уређење, просветите/и, заправо, и не маре толико за облик влаавине по себи, колико за спречавање злоупотребе злоупотребе власти. М6018951 , Pарл. ретеча анање со9иоло&и*е. <ва Hактора треба а утичу на ор&аниза9и*у власти7 оптева+е6и прирони закон закон (универзалне норме ко*е ва+е за читаво човечанство) и карактер конкретно& конкретно& нароа (услови ( услови окру+ења, истори*ски  разво*...). 8нос између између ова ва назива се <у' закона4. закона4. Монтеск*е Монтеск*е разлику*е три облика влаавине. На*&ори облик *е еспотизам, у ком влаар оба9у*е прирони закон. у монар'и*и *ена особа влаа по утврђеним законима. Mепублика мо+е бити емократска и аристократска. Монтеск*е Монтеск*е се борио за успостав/ање у Nран9уско* уставне монар'и*е каква *е у то време била у -н&леско*. -н&леско*. (S иначе просветите/и у&лавном у&лавном нису били наклоњени емократи*и). :лобоу о еспотизма треба ос и&урати поелом власти на законоавну, изврну и суску. Р:8, qан qак. Насупрот осталим просветите/има, тврио *е а на&омилавање на&омилавање знања морално квари /уски ро (по овоме се мо+е сматрати прет'оником  романтизма).  романтизма). рирони рирони човек пре рутвено& рутвено& у&овора у&овора био *е у велико* прености. прености. qиве6и ово*ено о прирое, прирое, ветачким +ивотом, +ивотом, човек *е * е постао незаово/ан, мекуа9, и из&убио *е прирону самилост за бли+ње и научио а оба9у*е прирони &лас савести. <р+ава *е творевина ко*у су измислили бо&атаи а би затитили сво*е бо&атство, и у ко*о* бо&ати и паметни манипулиу манипулиу ру&има. Sпак, Mусо ни*е за укиање р+аве, ве6 за њено преобликовање. преобликовање. Mусо а*е теори*у опте во/е. :ав наро преноси

стр. K1 сво*у во/у на оабрано& суверена, ко*и треба а заступа опту во/у. 8пта во/а, за'ва/у*у6и посто*ању савести, *есте оно то *е на*бо/е за све, и слобоа *есте у покоравању покоравању опто* во/и.. 8ни ко*и не +еле а *о* се покоре, би6е приморани а буу буу слобони4. :асвим очекивано, ова* став *е злоупотреб/аван злоупотреб/аван (Mобесп*ер, Jитлер, ењин, :та/ин...). [[[) Nран9уска револу9и*а. Маа просветите/и нису били за револу9и*у, револу9и*у, ве6 за мирно успостав/ање оно&а то су, су, са мањим или ве6им разликама, проповеали, њи'ова њи'ова HилосоHи*а, с обзиром на +ивотне околности, неминовно *е овела о ове  револу9и*е  револу9и*е ко*а *е и сама крила прин9ипе на ко*има ко*има *е започета. започета. 8правава*у6и 8правава*у6и се  русоовским приморавањем приморавањем на слобоу4, слобоу4, револу9и*а се претворила у страно крвопроли6е, крвопроли6е, у ко*ем су различите стране, на на*брутални*е мо&у6е начине (ба као  рани*е инквизи9и*а, ко*у ко*у су просветите/и напаали) приморавале на слобоу4 слобоу4 *ена ру&у. ру&у. Qие6и Hран9уску револу9и*у као пло просветите/ства, мо+емо зак/учити о самом просветите/ству као о промаа*у. промаа*у. Мо+а не*ве6и промаа* ра9ионалиста *есте оба9ивање оба9ивање палости палос ти /уске /уске прирое, и уз то тврња а *е човек по (ово* и овакво*) прирои прирои обар.

стр. KK БАРКЛИ

wорx Баркли, протестанстски бискуп и британски HилосоH из 1k. века. :туирао :туирао математику математику,, *език, ло&ику и HилосоHи*у. HилосоHи*у. Fлавни Fлавни став ње&ове HилосоHи*е *есте а матери*а матери*а не посто*и. Fлавни Fлавни узрок неспоразума, по&отово по&отово у HилосоHи*и, *есте *ес те терминоло&и*а, т*. /уи /уи не разми/а*у о значењу речи. На та* начин и приступа реавању мно&и' HилосоHски' питања Y труе6и труе6и се а ореи та нека реч, заправо, значи. Нема супстан9и*е (као то *е ко ока) ко*а ко*а носи ие*е (ко ока7 ока7 квалитете). =ли, ие*е не мо&у посто*ати по себи. <акле, те ие*е а*е неки у' или ум, а то *е Бо&. Бо&. 5ако, 5ако, из непосто*ања матери*е оказу*е оказу*е се посто*ање Бо&а, и то сазнање вои теизму, теизму, посебно 'ри6анству. =пстрактне опте ие*е не посто*е (то не значи а не посто*е опте ие*еZ проблем *е, заправо, у епитету апстрактне4). 8во *е, наиме, критика ока. ока. ок тври а су апстрактне опте ие*е оне истовремено иск/учу*у и изостав/а*у све посебне карактеристике оно&а о чему се има ие*а. Баркли тври а *е немо&у6е имати такву, такву, апстрактну ие*у, ие*у, *ер каа замислимо, нпр. троу&ао, увек &а зами/амо конкретно, конкретно, са конкретним конкретним распореом у&лова. у&лова. 8пта ие*а ие* а мо+е бити само нека по*еиначна ие*а, ко*а ко*а поста*е преставник или знак сви' по*еиначни' ие*а те врсте. dsse es" DB" >e%?> DB" >e%?>e%e. >e%?>e%e . (осто*ати значи или бити опа+ен или опа+ати.) :весна би6а, т*. личности, опа+а*у, и то *е знак њи'ово& посто*ања. Нема супстан9и*е (у оковом оковом смислу) смислу) као носио9а квалитета, ве6 су сами чулни чулни премети ие*е, *ер ми и' опа+амо, а то то ми опа+амо мора*у бити ие*е и нита ру&о. 5ако, све оно то не опа+а (\ нема свест \ ни*е личност) посто*и само за'ва/у*у6и томе то бива опа+ано. остав/а се питање та бива са стварима у тренутку каа и' нико не опа+аZ а ли оне за то време не посто*е_ 0оначно 0оначно реење ово& проблема *е у Бо&у, ко*и ко*и непрекино опа+а све ствари, чиме оне има*у непрекино посто*ање.

стр. K3

ХЈУМ

<е*ви J*ум, британски HилосоH из 1k. века. pуска pуска прироа *е оувек била у среиту интересовања науке. J*ум прела+е нови начин испитивања /уске прирое. о J*уму, основна &река *е кретање о опти' прин9ипа. 5реба кренути о искуства, ко*е се стиче експериментом експериментом и интроспек9и*ом, и затим и6и о оби*ени' поатака, поатака, инуктивним путем. На овоме J*ум заснива *еан сасвим нови систем наука. 0аузалност. 0аузалност. Баве6и се каузално6у каузално6у,, J*ум не постав/а питање а ли каузалитет посто*и, ве6 та значи исказ а посто*е пос то*е каузални каузални оноси, и како ми сазна*емо а они посто*е, т*. из че&а извоимо извоимо ие*у узрочности. 0аа посматрамо ва премета по себи, а ко*и су у каузално* каузално* вези, из њи' сами' не мо+емо зак/учити о њи'ово* њи'ово* повезаности. <акле, ие*а узрочности мора бити извеена из неко& оноса међу преметима. Sначе, J*ум уста*е уста*е против тврње а све мора имати сво* узрок. 1) Sз оноса (просторно&) оира, посрено& или непосрено& непос рено&,, међу узро9има и послеи9ама, мо+е слеити каузалитет. каузалитет. =ли, посто*е узро9и и послеи9е ко*и нема*у просторну имензи*у, имензи*у, па се у не мо&у оирива  оиривати. ти. <акле, просторни оир ни*е неоп'оан у узрочном оносу. K) Sз оноса временско& слеа такође се мо+е зак/учити о каузалности, али не мора. Sскуство потврђу*е а узрок прет'ои послеи9и. =ли, не мо+емо мо+емо тврити а све то прет'ои нечему мора бити и ње&ов узрок. 3) Sскуство *е то из че&а зак/учу*емо а посто*и пос то*и каузалност. каузалност. Qан искуства, каузалност каузалност *е неоказива. Sскуство стичемо увиђањем сталне везе између ве &рупе премета, то нас навои а каа &о виимо премет из &рупе узрока очеку*емо очеку*емо а виимо и премет из &рупе послеи9а. i Sз послење& речено&, J*ум зак/учу*е а ни*е ум та* ко*и нас вои у +ивоту, ве6 навика. Sсто тако, ну+ност ну+ност ни*е об*ективна, ве6 утисак ну+ности проистиче из искуства ко*е ко*е рађа навикуZ акле, ну+ност посто*и пос то*и само у наем уму. уму. Qеровање (тесно повезано са навиком) такође и&ра велику уло&у у наем +ивоту. +ивоту. 8но у на*ве6о* мери наста*е васпитањем. Мно&е нае сваконевне сваконевне рање засноване су на веровању. веровању. Навика и искуство и треба а нас вое кроз +ивот, *ер *е то *еини мо&у6и начин начин а опстанемо. 8сновно прироно прироно веровање *е веровање у непрекино посто*ање тела. J*ум, акле, не постав/а питање посто*ања тела, ве6 се пита на основу че&а ми веру*емо а тела посто*е независно о нае& опа+ања. 1) Iула не мо&у бити извор то& веровања, *ер би у том случа*у морала а рае непрестано, а то ни*е тачно. K) Ни разум не мо+е бити извор ово& веровања. Mазум Mазум прима само опа+а*е, опа+а*е , а ми не мо+емо никако утврити утврити сталну везу опа+а*а са преметима ко*е ко*е опа+амо. 3) Мата *е основ нае& веровања у непрекино посто*ање тела, навика нас навои а веру*емо у об*ективно посто*ање премета. 2тис9и ко*и елу*у на мату су константност (каа се стално понав/а*у исти утис9и Y нпр, *ену планину сваки пут виимо исто) и ко'ерентност ко'ерентност у променама (\ повезаност, каа се стално понав/а веза између утисакаZ нпр, ватру у камину у*утро, пре оласка на посао, виимо како пламти, а увече, каа се вратимо са посла, пос ла, како тиња Y и ово се понав/а сваки ан). :вакако, константност константност или ко'ерентност ко'ерентност неки' утисака нису увек правилне, али  у' насто*и а и' по*еностави, а испе&ла4 све неправилности.

стр. KX Sз навеено&, J*ум J*ум извои зак/учак а *е немо&у6е разумски оправати веровање у непрекино и независно посто*ање тела. Iовек *е исувие зароб/ен у сво*а чула, чула, и не мо+е иза6и из њи' а би оказао тако нето. 8во веровање потиче о неизбе+не и неискорењиве склоности, и, акле, не мо+е се ра9ионално оправати. оправати. =ли, такође, као то *е ве6 речено, без ње&а нико не +иви ни мо+е +ивети. итање у'овне супстан9и*е J*ум налази апсолутно неразум/ивим, неразум/ивим, збо& че&а &а оба9у*е. =ли, саа се постав/а питање лично& иентитета. Wаснива*у6и читаву HилосоHски систем на опа+а*има, прироно *е а и лични иентитет засну*е на њима, &оворе6и &оворе6и а *е у' нека врста позорни9е на ко*о* ко*о* се разни опа+а*и сук9есивно  *ав/а*у4. <у' (\ личност) *е, акле, позорни9а опа+а*а. Sе*а о посто*ању *еноставно& и иентично& (\ увек*ено&) у'а послеи9а *е навеена те+ња ка по*еностав/ивању опа+а*а и њи'ови' веза. рема свему реченом, ие*а о посто*ању лично& иентитета извире из се6ања (на опа+а*е). :вакако, маа J*ум не оба9у*е експли9итно бесмртност, то то у потпуности слеи из ње&ове HилосоHи*е. Бо+и*е посто*ање не мо+е се оказати. оре откровења, J*ум оба9у*е и прирону прирону теоло&и*у и све D >@s"e%@% оказе (а како све извире из искуства, о D >%@% оказима нема ни речи). 8 првим узро9има, акле, не мо+е се имати извесно знање. :кепти9изам. Маа у мно&им стварима, као то смо виели, J*ум има а&ностичкоGскептички а&ностичкоGскептички став, екартовски апсолутни апсолутни скепти9изам он оба9у*е, сматра*у6и а *е из ње&а нема. 5акође 5акође ви/иво из о саа речено&, J*ум J*ум оба9у*е практични скепти9изам. <акле7 Буи Буи HилосоH, али у сво*о* HилосоHи*и буи увек човек4, *ер прироа *е увек пре*ака за прин9ип4. :кепти9изам у пракси онемо&у6ио онемо&у6ио би +ивот. оела скепти9изма7 1) рет'они (анте9еентни) скепти9изам *е сумња ко*а прет'ои сваком истра+ивању. истра+ивању. Sпак, као то *е ве6 речено, не мо+е се почети о безизлазно& апсолутно& апсолутно& скепти9изм с кепти9изма. а. Мора се с е почети са *асним и очи&леним очи&леним прин9ипима, прет'оно прет'оно ости&ави стање непристрасности. K) Sс'они Sс'они (консеквентни) скепти9изам произилази из истра+ивања. а) у оносу на чула б) у оносу на ум7 1] по питању апстрактно& зак/учивања K] по питању чињени9а

стр. KL

КАНТ

0/учан HилосоH за разумевање сви' HилосоHа после ње&а. Sмануел 0ант +ивео  *е у 1k. веку, веку, у 0ени&сбер&у 0ени&сбер&у,, мирним мирним и стро&о сређеним, у&им у&им +ивотом. +ивотом. :ву енер&и*у енер&и*у *е уло+ио у ра. Био *е по ути9а*ем сво*е ма*ке ко*а *е била пи*етиста, затим Uутна и, уопте, уопте, науке, науке, нарочито Hизике, а у HилосоHи*и а*бни9а и J*ума. J* ума. 5ри 5ри &лавна 0антова ела су три критике7 0ритика чисто& ума4 0ритика практично& ума4 ума4 и 0ритика  0ритика мо6и суђења4, у ко*има ко*има кроз три питања7 Pта мо&у а знам_4, Pта треба а чиним_4, I Iему мо&у а се наам_4 а*е сво* с во* о&овор о&овор на проблем човека. ii5ерминолока ii5ерминолока напомена7 напомена7 транс9енентално *е оно то превазилази нае сазнање (епистемоло&и*а), а транс9енентно оно то превазилази би6е (онтоло&и*а). 0ритика чисто& ума. 8ве се с е по умом поразум поразумева ева теори*ска мисао ко*а насто*и а сазна. 8ве се 0ант бави ми/у по себи, ко*а ко*а нита не у&у*е искуству, искуству, ко*а, ко*а, тавие, услов/ава искуство, ми/у D >%@%, насупрот ономе ономе то *е D >@s"e%@% (т*. то потиче из искуства). Fлавно питање *есте7 како *е мо&у6е сазнање (\ наука)_ 0ант ври во*аку поелу суова7 суова7 на априорне и апостериорне, као и на аналитичке и синтетичке. =приорни суови суови су ну+ни и универзални, ок апостерирни нису ни ну+ни ни универзални. =налитичким суом суом преикат истиче нето то *е ве6 сар+ано у суб*екту, суб*екту, нпр. у по*му тело4 *е сар+ано с ар+ано простирање. :интетичким, пак, суом суом преикат оа*е оа*е нето по*му суб*екта, нпр. у по*му тело4  тело4 не сар+и с ар+и се по*ам те+ине, па би синтетички су био7 5ела су тека4. :'оно свему реченом, наука, ко*а претену*е на ну+ност и оптева+ност сво*и' резултата, резултата, заснива се на синтетичким априорним суовима. суовима. <акле, питање мо&у6ности науке науке свои се на питање мо&у6ности синтетички' априорни' суова. 0антов коперникански коперникански обрт4 *е у томе то се вие у сазнању не врти суб*екат око об*екта, ве6 об*екат око суб*екта. Мо&у6ност синтетисања синтетички' априорни' суова суова 0ант тра+и у суб*екту Y човеку. :пособност сазнања уређу*е искуство. <ва су извора сазнања7 yсе6ање и разумевање. разумевање. 8ни су неово*иво везани са искуством, искуством, акле а*у а* у апостериорно сазнање. Међутим, оно то *е у yсе6ању априорно, ну+но и универзално Y то су простор и време, као услови чулно& искуства. 8ни нису сво*ства ствари, ве6 обли9и yсе6ања. (<акле, нама се у сазнању не а*е свет по себи, он оста*е транс9ененталан за нае сазнање. Sпак, Hеномени ко*е ми упозна*емо нису илузи*е, ве6 су стварни у наем уму.) <а/е, априорно у разумевању *есу, како 0ант ка+е, кате&ори*е разумевања, међу ко*има *е &лавна кате&ори*а каузалитета. 8ва кате&ори*а, нпр., ни*е извеена из навике, ве6 априорно припаа разумевању. Mазумевање, Mазумевање, акле, ор&анизу*е ор&анизу*е осе6а*е, прим/ене у простору и времену, уз помо6 априорни' кате&ори*а. кате&ори*а. =ли, ноумени, ствари по себи, за човека су сасвим са свим несазнат/иве. неса знат/иве. осто*и и тре6и ниво сазнања Y сазнања ума само& по себи. 5ри су ие*е ума7 ие*а уе (као тоталитета унутрањи' Hеномена), ие*а света (као тоталитета спо/ањи' Hеномена) и ие*а Бо&а (као тоталитета стварно& и мо&у6е&). 8ве три ие*е престав/а*у тоталитет ко*и се ника не мо+е остварити, ве6 коме се вечито те+и. 2право 2право у томе *е непресуна потреба за напреовањем напреовањем у сазнању. сазнању. 8&рачиченост, 8&рачиченост, заправо потпуна потпуна парарлисаност ума по питању сазнања са знања ноуменално& ноуменално& остав/а простор веровању. веровању. 0ритика практично& ума. рактични ум *е она* ко*и ко*и олучу*е ко*е *е понаање морално. 0ант се труи а откри*е ко*и су априорни услови морално& олучивања уопте уопте (т*. ( т*. ма каква олука проистекла). 5ачни*е7 5ачни*е7 та омо&у6ава омо&у6ава морално олучивање_ олучивање_

стр. KT 0ант *е на становиту а се морална вреност о+ив/ава као априорна. априорна. Неки чин *е моралан само ако проистиче проистиче иск/учиво из олуке а се послуа морални закон као такав, а никако из разматрања спо/ни' 9и/ева и послеи9а. Морални чин *е само9и/. :лобоа *е способност аутономи*е во/е, а во/а по себи *есте обра во/а. =утономи*а =утономи*а обре во/е нас ослобађа и чува о робовања наим осе6ањим и аHектима. аHе ктима. осто*е ва императива практично& ума ума (т*. обре во/е, во/е по себи)7 кате&орички кате&орички и 'ипотетички. 'ипотетички. 0ате&орички 0ате&орички императив *е потпуно априоран, и ње&ова Hормула Hормула *е морам *ер морам4. Jипотетички императив ук/учу*е и емпири*ске елементе, и поразумева разумно разумно понаање4 у баналном смислу речи. 5ри 5ри постулата практично& ума (\ ну+ни' услова за морално& еловања) *есу7 *е су7 слобоа, бесмртност уе и Бо&. :лобоа *е, *асно, неоп'оан неоп'оан услов морално& еловања, *ер она омо&у6ава а се покоримо или непокоримо кате&оричком императиву практичко& практичко& ума. Бесмртност уе ко 0анта нема уобича*ено значење. -мпири*ски, Hеноменално, уа ни*е бесмртна, али, превазилазе6и свет Hеномена (тачни*е7 време), уа *е бесмртна у ноуменалном свету, у ком време не посто*и. Бо&, ко*и *е изван Hеноменално&, Hеноменално&, акле спаа у оно ноуменално, не мо+е се сазнати, с азнати, у ње&а се мо+е само веровати. 5о *е веровање ко*е не противречи знању. 8 слобои (ослован 9итат из qане Jер)7 0а мислите а раите та 'о6ете, 'о6ете, ви уствари опутате а вас оређу*е каузалитет каузалитет ко*и влаа у свету Hеномена, а коме и ви припаате сво*им телом, сво*им чулима и сво*ом аHективно6у. отпуно сте поло+ни закону прирое, а слобоом називате њену узрочност, њен каузалитет. рава  *е слобоа, напротив, напротив, слу+ити у+ности, у+ности, *ер само она, сво*ом ну+но6у ну+но6у и универзално6у пролази пролази кроз стварност Hеномена о стварности ноумена, ноумена, *еине у ко*о* ко*о* *е слобоа мо&у6а4. 0ритика мо6и суђења. 8ве 0ант постав/а *ено *о Hунаментални*е питање7 како човек, човек, уопте, има способнос т а оноси суове_ суове_ Oентрални по*ам ово& ела *есте по*ам Hиналитета (т*., мо+е се ре6и7 свр'овитости). :ваки су поразумева неку свр'овитост. :а ру&е стране, виели смо а права моралност иск/учу*е свр'овитост, свр'овитост, а *е она само9и/. 2 Hеноменалном свету, свету, ко*и *е сав поло+ан каузалитету, 0ант вии Hиналитет у +ивим би6има и у лепоти (\ уметности). <акле, чему мо&у а се наам_ 5*., у та мо&у а веру*ем_ 2 мо*у слобоу, слобоу, у бесмртност уе, у посто*ање Бо&а Y наа све, у посто*ање неко& смисла.

стр. Kj ФИХТЕ

Немачки Немачки иеалиста иеалис та из 1k. века. Nи'те настав/а и проуб/у*е проуб/у*е 0антово суб*ективно суб*ективно сазнање, и а као суб*ект постав/а у 9ентар епистемоло&и*е. остав/ање а помо6у само&а себе. а *е постав/ање само& себе. а елу*е и проукт проукт *е елања. ел ања. Wато речи e$@ sBC4 *есу произво елотворне рање оно& а. 0ритика свако& свако& откривења4 *е књи&а за ко*у ко*у *е опту+ен опту+ен за атеизам. 2 ово* књизи Бо&а из*еначава са моралним прин9ипом. прин9ипом. 8во *е 9ентрални моменат ње&оев HилосоHи*е. Бивствовни тоталитет чине а и НеGа. а *е акт чисте елатности. (2 склау са тим, пор+авао *е сваку револу9и*у у свету). NилосоHи*а *е, за Nи'теа, учење о нау9и (епистими)4. =ли, знање оби*а сво* смисао тек у систему (Wнање *е 9елина4). Nи'те се бави пси'оло&и*ом знања, ко*у ко*у еHиние на слее6и начин7 начин7 0аква се HилосоHи*а бира, зависи о то&а какав *е ко човек4. Наука Наука о знању има за премет три ну+на оређења свести7 1) по*мити се бе као аZ K) по*мити тебе (\ ру&о&а)Z ру&о&а)Z 3) по*мити об*екте око себе. :истем тезаGантитезаGсинтеза, ко*и касни*е касни*е ета/но разрађу*е Jе&ел, потиче о Nи'теа. 5еза *е а, антитеза *е НеGа, а синтеза *е елатно а. 8б*екат сазнања не посто*и сам по себи, нити *е проукт свести а, ве6 се по*ав/у*е у чину самопостав/ања а (\ у синтези а и НеGа). :амопостав/ање а *е, заправо, сти9ање свести о себи као о непонов/имом елатном би6у. :амопостав/ање а ври се слобоно, у етичком, етичком, правном и политичком политичком међуе*ству са ру&им слобоама. олитичка HилосоHи*а. Nи'те р+аву зами/а као ауторитативну силу, ко*а мора а буе буе културно културно тоталитарна. Sпак, свр'а те р+аве *есте остварење слобое. <р+ава, заправо, о&раничава етичку, правну и политичку слобоу, али не и сутинску слобоу, слобоу, ко*а ко*а се оствару*е ван омена р+аве. :утинска :утинска слобоа *е мо&у6ност самопостав/ања а, и заснива се на веровању у метаHизички морални пореак, а то *е  рели&и*а. Бо&а Nи'те испрва с'вата као сасвим безлични моралнизакон. 0асни*е, пак, тври а *е * е самуспостав/ање самуспоста в/ање а препутање апсолутном апсолутном бо+анском бо+анском +ивоту, +ивоту, ко*и *е увек елатан у самоме себи. 5о препутање ни*е мо&у6е без /убави, ко*а се испо/ава у  *еном моралном моралном чину. чину. 2 +ивоту +ивоту Бо&а учеству*е учеству*е се кроз на9и*е као +иве за*ени9е. 2 послењем спису &лориHику*е &лориHику*е немачку на9и*у као *еину ко*а свету мо+е показати та  *е а, та *е човек. Мо*у HилосоHи*у мо+е мо+е а оствари само немачки немачки човек4.

стр. Kk

$ЕЛИН%

Немачки Немачки иеалиста, иеалис та, 1kG1m. век. :ин лутеранско& пастора. 2 петнаесто* &оини &оини +ивота прим/ен *е у ротестантску теолоку колу у 5ибин&ену, 5ибин&ену, &е се упознао са Jе&елом и Jелерлином. Био *е Hи'теов ученик. Не мо+е се ати *еан Pелин&ов HилосоHски систем, *ер *е ње&ова мисао пролазила кроз Hазе. Pелин&ова HилосоHи*а назива се транс9енентални иеализам4. Uе&ова кра*ња ие*а *е у*еињење HилосоHи*е и рели&и*е. а као прин9ип HилосоHи*е. Iитава HилосоHи*а мора бити извеена из *ено& Hунаментално& и безусловно& става. Wа Pелин&а, то *е став а *есам4. Sз посто*ања а извои се посто*ање НеGа. НеG а. Pелин& оба9у*е оба9у*е и :пинозин о&матизам ко*и ко*и апсолутизу*е апсолутизу*е НеGа, и Nи'теов крити9изам ко*и апсолутизу апсолутизу*е *е а. а и НеGа посто*е паралелно и  равноправно, и међусобно међусобно се услов/ава*у. услов/ава*у. 5еори*ски, 5еори*ски, ни о&матизам о&матизам ни крити9изам крити9изам не мо&у се оспорити, али се на практичном плану, плану, с обзиром на моралне критери*уме, мора начинити избор. Mас9еп између а и НеGа послеи9а *е успона реHлекси*е. Непосрено, човек искуству*е искуству*е *еинство са рироом, рироом, међутим реHлекси*ом почиње а разлику*е прироу као спо/ањи об*ект, и само& себе као унутрањи об*ект реHлекси*е. рироа рироа *е *еинство све&а, *еан телеолоки и интели&ибилан систем. 5о показу*е показу*е свако с вако научно научно истра+ивање. :ваки експеримент *е постав/ање рирои рирои питања на ко*е *е она принуђена а о&овори. =псолут *е вечни чин самоспозна*е рирое у човеку и кроз човека. 5ри су Hазе самоспозна*е рирое (zD"B%D !D"B%D!s)7 1) =псолут као об*ективност (zD"B%D !D"B%D"D)Z K) =псолут као суб*ективност (zD"B%D !D"B%D"D се престав/а кроз /уски /уски у')Z 3) синтеза ве апсолутности (апсолутне об*ективности и апсолутне суб*ективности) у  *ену апсолутност. апсолутност. =ли, треба треба на&ласити а, са транс9ененталне тачке &леита, &леита, нема  рас9епа између об*ективно& об*ективно& и суб*ективно&. суб*ективно&. NилосоHи*а рирое (\ спекулативна спекулативна Hизика), по Pелин&у, не треба а преузме преузме прироне прироне по*аве као нето ато, ве6 треба а и' конструие из први' прин9ипа. рироа, рироа, као телеолоки систем, има три потен9и*е7 прва потен9и*а *е опта структура структура светаZ ру&а потен9и*а *е универзални ме'анизам ме'анизам (скуп инамички' закона)Z тре6а потен9и*а *е ор&анизам, ко*и *е синтеза прве и ру&е потен9и*е. 0улмина9и*а 0улмина9и*а остварења рироини' потен9и*а потен9и*а *есте /уски /уски ор&анизам, и у ово* тачки се осе+е ос е+е посеовање свести рирое о себи само* (у човеку и кроз човека). аство +ели самореализа9и*у. 8на мо+е бити пости&нута само кроз конкретну конкретну елатност у свету, и то моралну елатност. 2слов 2слов за моралну елатност *есте * есте р+ава, ко*а, ко*а, маа *е /уска /уска творевина, треба а постане ру&а рироа човека. човека. =ли, то се мо+е пости6и само ор&анизовањем сви' р+ава у *ену Hеера9и*у. NилосоHи*а уметности *е кулмина9и*а транс9енентално& иеализма. ер она мо6 ко*а ко*а свесно ела у стварању уметничко& ела, то *е иста она мо6 ко*а несвесно ела у стварању рирое. 2метничко 2метничко стварање *е, акле, об*ава об*а ва прирое =псолута. осто*ање коначни' коначни' ствари. 8ве се вии ути9а* латона. =псолут се маниHесту*е кроз самореHлекси*у, т* кроз вечну Sе*у, ко*а мо+е бити описана као бо+анска самоспозна*а. =ли, и Sе*а Sе* а *е апсолутна. <а/ом еук9и*ом мо&у се извести само ру&е ие*е. :то&а *е за об*ањење посто*ања коначни' коначни' ствари потребно *о нето. Qра6а*у6и се Бемеу, Бемеу, Pелин& увои по*ам космичко& космичко& :луча*а. :ве ствари има*у сво* вечни иеал посто*ања у Sе*и (скупу сви' бо+ански' ие*а). роизила+ење  zD"B%D !D"B%D"D као система по*еиначни' по*еиначни' ствари *есте :луча* =псолута. о*еиначна о*еиначна

стр. Km ствар *есте слика самореHлекси*е с амореHлекси*е =псолута. 2 бити, свака коначна коначна ствар *е, пре се мо+е  ре6и, бесконачна. бесконачна. Мо&у6ност Мо&у6ност космичко& космичко& :луча*а ле+и у слобои. роблем зла. Бо& и свет су иентични, али на та* начин на *е Бо&а анте9еенс, а свет консеквенс. <акле, *еинство Бо&а и света *е стваралачко. стваралачко. 0ако *е Бо& слобоан, и човек *е, као ње&ова икона, икона, слобоан. =ли, Pелин& слобоу с'вата с'вата као мо&у6ност избора између обра и зла. <обро из*еначава са персонално6у. персонално6у. <акле, напреовање у обру *есте остваривање сво*е персоналности, потиску*у6и зло у себиZ напреовање о ира9ионалне (несвесне) ка ра9ионално* (свесно*) во/и. Pелин& ово преноси и на Бо&а, с тим то за Бо&а ова* про9ес ни*е временски, ве6 *е без временске сук9еси*е. Бо& *е вечна /убав, у ко*о* ко*о* не мо+е бити во/е за зло. <акле, метаHизички *е немо&у6е а Бо& чини зло. 8тку 8тку она зло у свету_ 2 zD"B%D !D"B%D"D, ко*а ко*а *е спо/ања с по/ања бо+и*а маниHеста9и*а, ва прин9ипа ни+е и вие во/е мора*у бити ово*ени. Мо&у6ност обра и зла сво* теме/ има у Бо&у, али се реализу*е само у човеку. човеку. Не&ативна и позитивна HилосоHи*а ле&итмно сапосто*е. Не&ативна HилосоHи*а  *е о&раничена на свет по*мова, и сасвим *е неспособна а сама са ма по себи об*асни свет. озитивна HилосоHи*а, пак, полази о Бо&а као личносно& би6а. <акле, позитивна HилосоHи*а *е нераскииво испреплетена са HилосоHи*ом, нарочито са 'ри6анством. NилосоHи*а митоло&и*е и откровења. Митолока рели&и*а *е настала ну+но, па  *е неслобона и неу'овна. неу'овна. 8на о&овара о&овара ни+ем прин9ипу прин9ипу у Бо&у. Бо&у. 8ткровење 8ткровење *е, пак, слобоан чин Бо&а ко*и човек слобоно при'вата. Митоло&и*а *е припрема за откровење, али оно не слеи ну+но из ње. Qр'уна9 Qр'уна9 разво*а рели&и*е *е 'ри6анство, *ер с'вата Бо&а као слобону во/у за /убав. Pтавие, HилосоHи*а рели&и*е не мо+е посто*ати ван 'ри6анства. Pелин& разлику*е три периоа у разво*у 'ри6анства. рви, петровски перио била *е омина9и*а закона и ауторитета, ауторитета, и везу*е се за Бо&а 89а. <ру&и, павловски *е почео протестантском реHорма9и*ом, реHорма9и*ом, карактерие &а слобоа и везу*е се за Бо&а :ина. 5ре6и перио, ко*и ко*и тек има о6и, *есте * есте *овановски, ко*и *е синтеза прет'она прет'она ва, и везу*е се за Бо&а <у'а :вето&а.

стр. 3l ХЕ%ЕЛ

Немачки Немачки иеалиста. 2мро 2мро *е са Tl &оина, али *е, поре =ристотела и =квинуса, створио тре6и велики запаноHилосоHски систем. Oентар ње&ове HилосоHи*е *е противречност, противречност, борба, и*алектика. 8на се заснива на чувено* ње&ово* три*аи (ко*у *е, оуе, анти9ипирао Nи'те)7 теза, антитеза, синтеза. :интеза *е превазила+ење супротности, вра6ањем тези, т*. не&ирањем не&а9и*е (\ антитезе), ко*а, ипак, не значи њено унитавање, ве6, пре Y ре9имо 'ри6анским  речником  речником Y спасавање. Не&а9и*а *е, акле, покретач све&а. 8сновна Jе&елова три*аа *е би6еGнеби6еGнаста*ање. (2 наста*ању посто*е и би6е и неби6е). :ва ње&ова HилосоHи*а у знаку *е бро*а три и у систему и*алектичке три*ае. 5ри велике Jе&елове теме *есу7 1) ло&икаZ K) HилосоHи*а прироеZ 3) HилосоHи*а у'а. S саме оне уклапа*у се у и*алектичку три*ау три*ау.. :интеза *е, свакако, HилсоHи*а у'а. <у'7 суб*ективниGоб*ективниGапсолутни. суб*ективниGоб*ективниGапсолутни. 1) :уб*ективни у' чине уа, свест и ум. На нивоу уе уе у' *е у *еинству са телом. оста*у6и свесна, свес на, уа се ова*а о тела и проми/а себе. 2м (синтетички) с'вата а су у' и прироа *ено. K) 8б*ективни у' поразумева поразумева право, ко*е чине апстрактно право, моралност, и морална и рутвена стварност. =пстрактно право *е право у ле&алистичком смислу  речи. Моралност Моралност не&ира наметнуто право, вие6и у себи теме/ универзално& права. <рутвена стварност има три нивоа7 порои9у, &рађанско рутво и р+аву. <р+ава *е пло истори*е, актуализа9и*а актуализа9и*а слобое. 3) =псолутни у' се вра6а себи, се би, за'ва/у*у6и слобои актуализовано* актуализовано* у р+ави. Uе&а чине уметност, уметност, рели&и*а и HилосоHи*а. 2метност 2метност *е спо/ања репрезента9и*а апсолутно&. 2 рели&и*и апсолутно апсолутно *е унутрањи о&ађа*. :интеза *е HилосоHи*а, *ер апсолутно с'вата чистим ми/ењем. <акле, HилосоHи*а *е вр'уна9 апсолутно& у'а, а не рели&и*а. На*ве6и проблем, ко*и *е и овео о ово&а става, *есте пи*етистичка тврња а *е рели&и*а само унутрање о+ив/авање апсолутно&, апсолутно&, а не и ње&ово оспо/ење, про*ава. =ли, треба разумети разумети Jе&ела, ко*и *е зао*ен таквим ставом према рели&и*и, ко*и и анас умно&оме умно&оме влаа на Wапау. Wапау. (8во став/ање рели&и*е иза HилосоHи*е а6е, затим, 0онту право а, став/а*у6и на прво место позитивно4 сазнање, рели&и*у утне4 на тре6и, на*ни+и ниво.) rNилосоHи*а истори*е. 5ри*аа7 1) ази*ска истори*а оба *е уни+ења човека спрам Бо&аZ K) &рчкоGримски &рчкоGримски перио *е из*еначавање Бо&а и човекаZ 3) 'ри6анско оба  *е превазила+ење и *енакости *енакости и не*енакости, не*енакости, у Jристу Бо&очовеку Бо&очовеку.t .t

стр. 31 КОНТ

Nран9уски HилосоH из 1m. века. Mоио се у &оини &оини Nран9уске револу9и*е. 8снивач *е позитивистичке коле. Mачунао Mачунао *е на буу6ност буу6ност позитивне4 (\ чисто емпири*ске) науке, науке, ко*а и *есте 9ентар ње&ове HилосоHи*е. Био *е убеђен а 6е наука  *еном обу'ва обу'ватити тити 9елокупно по/е искуства. искуства. озитивна наука наука не остав/а нимало простора за метаHизику. метаHизику. 5ри 5ри етапе сваке науке науке су теолока, метаHизика и позитивна. 1) 5еолока Hаза чињени9е везу*е за бо+анско, бо+анско, натприроно, натприроно, и то у три ступња7 Hетиизам (персониHиковање (персониHиковање и ивиниза9и*а  ивиниза9и*а сами' ствари искуства), политеизам и монотеизам. K) МетаHизичка етапа науке науке поразумева поразумева не&ирање бо+ански', вии' би6а, на чи*е место олазе апстрак9и*е, ко*е се сматра*у стварнима. 3) озитивно стање у нау9и нау9и влаа о кра*а :рење& века. 2 њему се ствари сазна*у просто и непосрено, путем искуства и помо6у статистике статистике утврђу*у се закони посто*ања. (:тав/ање рели&и*е на тре6е место наставак *е оно&а то *е Jе&ел учинио, а за та *е само неоста*ало нето то би заузело заузело место испре HилосоHи*е, Hилос оHи*е, и тиме потиснуло рели&и*у за *о *ено место.) :вака нова наука сар+и и ону прет'ону. Jронолоки сле наука, по 0онту,  *есте слее6и7 аритметика, ме'аника, ме'аника, астрономи*а, Hизика, Hизика, 'еми*а, биоло&и*а, рутвена Hизика (\ со9иоло&и*а). Qр'уна9 Qр'уна9 науке 6е бити позитивна наука4, ко*а 6е систематизовати 9елокупно /уско знање. 0о 0онта посто*е назнаке те+ње стапања истори*е са науком, то 6е нарочито  развити Маркс. S поре став/ања рели&и*е на послење пос лење место у сазнању, 0онт 0онт констату*е констату*е а /уи осе6а*у потребу за култом и Бо&ом, ко*у усва*а као чињени9у искуства, без нарочито& нарочито& разматрања. (Међутим, ве6 Маркс у потпуности потпуности оба9у*е оба9у*е рели&и*у и транс9енен9и*у, транс9енен9и*у, као нестварну сенку4 оно&а то *е човек.)

МАРКС

стр. 3K

Маркса *е теко посматрати као HилосоHа. рво, анас посто*е мно&е иеолоке насла&е ослоњене на ње&ову HилосоHи*у, HилосоHи*у, ко*и' ко*и' би се он сам &нуао. <ру&о, посто*е три етапе ње&ове HилосоHи*е. 5ре6е, ни*е на*си&урни*е та *е аутентично аутентично Марксово, а та потиче о ње&ово& при*ате/а (иако HилосоHско& неистоми/еника) -н&елса. 8 прет'они' прет'они' HилосоHа, на*ве6и *е ути9а* Jе&ела (чи*о* систематичности и свеукупности свеукупности се ивио) и Nо*ерба'а (ко*и се борио против рели&и*е). Fлавна ње&ова замерка отаањо* HилосоHи*и *есте *е сте то *е само с амо тумачила тумачила свет ко*и, заправо, треба мењати. Маркса *е убок  убоко о потресло стање нарони' маса у капитализму, капитализму, иако *е сам припаао бур+оаско* бур+оаско* класи. 2 то* ситуа9и*и, ни*е му било теко а направи *о *еан, коначан коначан корак корак у потискивању рели&и*е (настав/а*у6и се на Jе&ела и 0онта), и а *е назове опи*умом за наро4. Uе&ову HилосоHи*у мо+емо назвати истори*ским или  и*алектичким матери*ализмом. ракса и теори*а ко ко Маркса су *ено. * ено. 2слов 2слов истинитости теори*е *есте њена практична примена. 0улмина9и*а 0улмина9и*а примене ње&ове HилосоHи*е треба а буе буе Mеволу9и*а Mеволу9и*а као остварење комунизма. -с'атоло&и*а -с'атоло&и*а марксизма, насупрот 'ри6анско* (маа *е ово упитно), поразумева поразумева E? e" !B!? почетак остваривања ра*а, ко*и *е свр'а разво*а човечанства. 0апитал као скуп срестава за произвоњу *есте 9ентрал ни марксов по*ам. 5о *е услов разво*а 9ивилиза9и*е. Sстори*а *е преобра+авање прирое и њено претварање у  ра* на зем/и Y каа буе буе превазиђена разлика између између истори*е и прирое. прирое. Sстори*а има три Hазе7 1) племенска свест Y човек &отово а не посеу*е оруђа за раZ K) преистори*а  Y на*ва+ни*а Hаза ко*а ко*а наста*е нала+ењем оруђа и пове6ањем проуктивности проуктивности по*еин9а, усле че&а се /уи инивиуализу*у инивиуализу*у (ово се мо+е упореити упореити са библи*ским првороним првороним &ре'ом). &ре'ом). <олази о поеле раа. Nормира*у се класе и наста*у наста* у класне борбе. 2нутар вие класе ври се поела на матери*ални и интелектуални ра. 2кратко, ово *е оно то би се уста/еним научним *езиком *езиком назвали истори*ом4. истори*ом4. 2 свемо томе, сваки човек поста*е роб (ук/учу*у6и и на*виу класу) про9еса тр+ине економи*е. економи*е. 5име олази о отуђења, такође *ено& о 9ентрални' момената момената Марксове HилосоHи*е. Qр'уна9 Qр'уна9 ове етапе *е капитализам Марксово& временаZ 3) комунизам комунизам Y Маркс ову Hазу назива истори*ом4 истори*ом4 (ко*а, акле, тек има а наступи), и то *е, заправо, поменути марксовски ес'атон. ес'атон. Wа настанак наста нак то& ес'ат ес 'атона она потребна *е Mеволу9и*а, Mеволу9и*а, ко*а *е конални скок у слобоу4. Међутим, Маркс се заово/ава а ка+е а 6е у комунизму комунизму бити  разреене све противречности, противречности, а вие не6е бити отуђено отуђено ни *ено /уско /уско би6е, и то за'ва/у*у6и колективно* сво*ини, ко*а 6е свима омо&у6ити а свако раи и +иви о сво&а раа, плоови ко&а ником ником не6е бити отуђивани4.

ФРОЈД

стр. 33

Nро*ова прва намера била *е а лечи 'истери*у. :арађу*у6и са неуроло&ом Бро*ер, оао *е о откри6а а се симптоми 'истери*е знача*но убла+ава*у убла+ава*у каа па9и*ент повери лекару чињени9е из сво& интимно& +ивота. Uи' во*и9а су прибе&авали и 'ипнози, ко*а им *е помо&ла помо&ла а ођу о *о *ено& зак/учка Y о потискивању. Наиме, ако се 'ипнотисано* 'ипнотисано* особи нареи а у оређено време учини нето, она 6е, каа не буе буе вие по 'ипнозом, учинити то, али 6е нази ра9ионално оправање сво& поступка, потиску*у6и чињени9у а *е нареба ола о 'ипнотизера. <убинска пси'оло&и*а пси'оло&и*а поразумева поразумева проучавање проучавање несвесно& сло*а /у / уке пси'е. 8ва* сло* у велико* мери оређу*е понаање инивиуе. Iовек све оно то &а у&ро+ава и то не мо+е а понесе потиску*е из свесно& у несвесно. Мнотво и озби/ност потиснути' потиснути' сар+а*а мо+е овести о пси'ички' болести. си'оанализом, самом по себи, т*. разоткривањем потиснути' сар+а*а, човек и' се ве6 мо+е чак и у потпуности ослобоити. рема томе, у пси'оанализи, истра+ивање *е, у*ено, и терапи*а. :нови мо&у бити иникатор иникатор несвесно&, несве сно&, као симболичко испо/авање веома авни' и потиснути' осе6ања. :ексуални :ексуални на&он, потиснут, потиснут, &лавни *е сар+а* несвесно&. S, како несвесно управ/а свесним, излази а *е * е управо сексуални на&он та* ко*и постиче постиче сваку /уску елатност. :вака :вака /уска /уска елатност *е, акле, само сублима9и*а потиснуто& сексуално& на&она. -ипов (-лекктрин) комплекс 9ентар *е потиснуто& сексуално&. Fрчки мит о -ипу ка+е а *е, * е, не зна*у6и, убио о9а а би се о+енио о+енио ма*ком. 2 на*рани*ем етињству, етињству, ете осе6а сексуалне на&оне према роите/у супротно& пола.

стр. 3X ВИТ%ЕН$ТАЈН

=устри*ана9. =устри*ана9. исао *е мало, веома кратким стилом. Логичко стилом.  Логичко-философск -философски и  трактат писао *е у рову, као оброво/а9 у рвом светском рату. Uе&ова HилосоHи*а *е ло&ички атомизам, HилосоHи*а неизре9иво&. На*вие се бави *езиком. Sстина и *език су слика стварности. :тварност се мо+е анализирати анализирати о атомски' атомски' чињени9а4, ко*е су стања ствари4. ремет истра+ивања треба а буу буу управо стања ствари, а не саме ствари. =томске =томске чињени9е4 се изра+ава*у атомским атомским исказима4, ко*и су на*мање *езичке *еини9е. о&ика и математика не &оворе ита о било чему. 8не су само по&оно срество за комбиновање атомски' исказа у молекуларне. Sако се *език мо+е користити, користити, о њему самом нита се не мо+е ре6и. <акле, ствари се мо&у пресликавати у *език, али се сама ло&ичка Hорма пресликавања не мо+е пресликати. = о ономе о чему се не мо+е &оворити, &оворити, треба 6утати4. окуа*ем а се преслика сама Hорма пресликавања наста*у бесмисли9е, ко*е се скупа назива*у метаHизиком. метаHизиком. Wаатак HилосоHа *есте * есте тра&ање за бесмисли9ама у нау9и, њи'ово њи'ово анализирање и елиминисање. Qит&ента*н ка+е а, она* ко се кроз ње&ове ставове извуч  извучее напо/е4, на кра*у и' призна*е као бесмислене и оба9у*е као лестве уз ко*е се успео. ;3< 3<807 807=> =>16 16 ПОПЕР, ПО ПЕР, КАРНАП, КАР НАП, РА РАЈЛ ЈЛ ?

стр. 3L

БЕР%СОН

qивео у Nран9уско* у 1KGKl. веку. веку. Uе&ова HилосоHи*а *е реак9и*а на позитивизам. Ми, заиста, о+ив/авамо о+ив/авамо спо/ањи свет. Међутим, Међутим, искуство то& света *е унутрање. <ве су врсте мно&острукости7 мно&острукости7 1) квантитативну чине ово*ени елементи, везу*е се за повринско аZ K) квалитативна се оноси на оно то се о+ив/ава, то се чини, а везу*е се за убинско а, ко*е ко*е не посматра, ве6 +иви. <убинско *а посеу*е чисто се6ање, ко*е нема никакве везе са непосреним чином. <ве су врсте сазнања7 *ено непосрено, унутрање, квалитативноZ ру&о спо/ање, квантитативно, научно. научно. :вест о себи такође има ва аспекта7 1) чисто тра*ање4 *е +ив/ење а, квалитативно и интериорноZ K) опросторено време4 *е само екстеризована престава то& посто*ања, квантитативно. :лобоа се везу*е за убинско а. 8нос тела и уе.  уе. 5ело *е инструмент елања. 8но омо&у6у*е а се ствари запа+а*у на та* начин а би се на њи' мо&ло еловати еловати и а би се мо&ле користити користити у еловању. еловању. реко тела, чи*и *е 9ентар мозак, пости+емо упро6ену и о&раничену, о&раничену, чак селективну пер9еп9и*у ствариZ али, то *е по&оно за елање у практичном +ивоту. +ивоту. Мозак *е, из ово&а се мо+е ре6и, ор&ан заборава и селек9и*е акту а ктуелни' елни' се6ања. :вакако, :вакако, из овакво& с'ватања оноса између тела и уе, мо+емо с'ватити а *е уа бесмртна,  *еино то смр6у смр6у &уби мо&у6ност мо&у6ност а елу*е у простору. простору. qивотни полет ({#D! ;"D# ;" D#) *есте *ес те особина ос обина свако& с вако& +иво& би6а, би6а , *ер +ивот *е, * е, пре све&а, креативност. qивотни полет се развио у ве Hрак9и*е47 инстинкт и интелект. 8ба омо&у6ава*у пре+ив/авање. Sнстинкт кулминира кулминира у инсектима, а интелект у /уима. /уима. Sнстинкт *е непосрени*и и си&урни*и, али поразумева поразумева E? e" !B!? елање, чине6и телесне ор&ане сво*им оруђима4. Sнтелект, пак, ни*е толико си&уран си&уран као инстинкт, инстинкт, али му *е сво*ствено ола&ање и планирање (ко*е *е у неким ситуа9и*ам о +ивотно& знача*а), знача*а), и омо&у6ава омо&у6ава прав/ење оруђа, алатки, маина... рвобитно су инстинкт и интелект били с*еињени, а тра&ови то&а вие се и анас, *ер често *е теко  разлучити а ли *е неки чин произво произво интелекта или инстинкта, инстинкта, или, пак, и *ено& и ру&о& ру&о&.. Mазлику између интуи9и*е и интелекта, као и између суб*екта и об*екта, на плоан начин начин превазилази интуи9и*а, то омо&у6ава свести а се отвори убини +ивота. 8во се, по Бер&сону, Бер&сону, о&ађа у уметности.

стр. 3T КЈЕРКЕ%ОР

<ански теоло& и HилосоH из K. по. 1m. века. Бунтовничка Бунтовничка личност. Sмао *е исувие близак и оптере6у*у6и онос са о9ем, ко*и ко*и му *е 'ри6анство пренео као теоло&и*у Qелико& етка малтене без Qаскрсења. 5еоло&и*у *е стуирао у 0опен'а&ену. 5о *е био раскалаан перио ње&ово& +ивота. 8ко 3l. &оине +ивота +ивота еава се преокрет7 о+ивео *е убоко рели&иозно изкуство екстатичне раости, верио се (маа *е та веза убрзо пукла), умро му *е ота9 са ко*им се прет'оно прет'оно измирио, ипломирао *е теоло&и*у. теоло&и*у. Iитав +ивот се бори против поврности званичне ротестантске 9ркве, нарочито против против спа*ања 9ркве и р+аве у ли9има светеника ко*и ко*и су у*ено били и р+авни9и. 5а* сво* став запечатио *е у болни9и, на самртно* посте/и, обиви а прими приче6е из руку такво& * ено& пастора. Uе&ова HилосоHи*а назива се е&зистен9и*ализмом, а њен 9ентар *есте човеков човеков слобони чин. 8н на&лаава вреност свако& про+ив/ено& тренутка, твре6и а сваки човеков човеков чин *есте, *ес те, заправо, слобоан чин, ко*и ври *еан е&зистен9и*ални преки у времену. Jристов 0рст *есте укртање ве имензи*е Y вечност улази у време. На та* начин, мо+е му свако бити близак онолико колико су му били блиски апостоли као истори*ски савремени9и. Jристос *е параокс. =ли, параокс ни*е ло&ичка противречност. Мо+е се извести во*ако етимолоко значење речи параокс47 1) ако се окса4 оноси на мнење, у слобоно*ем тумачењу тумачењу на ми/ење, с'ватање, она *е параокс нало&ичностZ K) у 'ри6анском 'ри6анском бо&ослу+беном речнику, речнику, окса4 поразумева славу, према томе, параоксално *е исто то и преславно. 8вапло6ени Бо&, као параокс, свакако испуњава обе ове етимоло&и*е. Jри6анин бити, то *е немо&у6е, ве6 *е само мо&у6е кретати се ка томе. :ократ ко ко 0*ерке&ора на неки начин анти9ипира Jриста. Mазлика *е у томе то  *е :ократ научавао научавао истини, истини, ок *е Jристос сама истина. Sстина *е, у*ено, *еинствена и мнотвена. остав/а се само питање нивоа нае& би6а и нае мисли, на ко*има се она маниHесту*е. 5ри 5ри стаи*ума е&зистен9и*е7 естетички, етички и рели&иозни. 1) -стетички стаи*ум *е стаи*ум с таи*ум он qуана4 ко*и не поразумева поразумева никакву врсту обавезе, на**аче& тренутно& интензитета, +ивота кон9ентрисано& у међусобно неповезане тренутке. K) -тички стаи*ум поразумева поразумева при'ватање верности и обавезе (т*., у поређењу са он qуаном, qуаном, брачну везу). везу). 3) 2 рели&иозном стаи*уму тренутак оби*а сво* на*ве6и интензитет, интензитет, обу'вата*у6и обу'вата*у6и 9елокупно време, поста*у6и Y усуи6емо усуи6емо се Y вечнутак4 (то би био на*аекватни*и прево &рчко& &рчко& |}~•€Gа). 8ба9ивање рели&и*е *е за&лав/ивање4 у естетском стаи*уму. Sрони*а поразумева поразумева 6утање о Бо&у, чак чак преостро+но писање бо&4 малим словом. 0*ерке&ор 0*ерке&ор *е имао, мо+емо мо+емо ре6и, бо*азан о об*ективиза9и*е бо+ански' истина, побо+ан стра' о њи'ово& скрнав/ења /уским релативним *езиком. :уб*ективност ко 0ерке&ора означава, мо+емо ре6и, личносност. оста*ати суб*ективни*и суб*ективни*и значи прибли+авати прибли+авати се ономе путем че&а нам *е Бо& ао посто*ање Y слобои.

стр. 3j НИ+Е

NилосоH K. пол. 1m. в. Mођен *е у Немачко* Немачко* у светеничко* порои9и. 8та9 му *е умро каа *е он био мали, па су ње&а и сестру о&а*але разне рођаке. ослењи' есет &оина &оина +ивота провео *е у уевно* болни9и, у а&они*и ор&анско& ор&анско& мо+ано& обо/ења. Натчовек *е човек ко*и стално превазилази себе, сво*у чињеничку стварност и &рани9е ко*е она наме6е. Никаа се не мо+е пости6и натчовек (сличност са 0*ерке&оровим 0*ерке&оровим 'ри6анином), ве6 то поразумева поразумева стално стал но самопревазила+ење. рема томе, на9истичка злоупотреба злоупотреба ие*е натчовека у свр'у про&лаавања *ене на9и*е натчовечанско натчовечанском м потпуно *е бесмислена, *ер не мо+е се бити натчовек по прирои Y натчовек *е она* ко стално превазилази сво*у прироу. прироу. Sстина у смислу самопосто*е6е об*ективности не посто*и, ве6 *е за истину о к/учне ва+ности онос између ње и оно&а ко *е спозна*е. 0ао и ко натчовека, натчовека, тра&ање за истином *е бескон бес коначан ачан про9ес бревазила+ења сваке навоне истине ко*а се наме6е као статичан калуп. Qо/а за мо6 *е оно то *е +ивот. Iитав свет, све то посто*и *есте во/а за мо6. =ли, Ниче не еHиние та *е то во/а за мо6. 2 сваком сваком случа*у, случа*у, то *е покретачка енер&и*а, та* >e%>e"BC C@‚#e све&а посто*е6е&. Бо& *е мртав4, Ничеове су речи. 8н се брутално борио против 'ри6анства, у ком ком *е на*вие презирао став потчињености и слабости, Jристову из*аву нека буе буе во/а тво*а4 као ори9ање о сопствене во/е. 0онтраверзан иначе, иначе, Ниче на по*еиним местима велича Jристову самилост, бла&ост, бла&ост, понизност, понизност, /убав. Sпак, то то *е Бо& мртав4, то *е страно. S поре то&а, ко Ничеа се вии +еђ за транс9енентним, за Бо&ом. Бо&ом. 8н, мо+е се ре6и, +али то *е Бо& мртав4. ƒC@% „D" поразумева вечито вра6ање, вра6ање , 9икличност истори*е. истори*е . осто*ање *е и&ра, плес у том вечном вра6ању. Ниче позива човека на ту и&ру. <а би при'ватио позив, човек мора оба9ити у' те+ине (\ инертности), т*. с ве реук9ионистичке моралне и сазна*не калупе, као и везаност за матери*алну си&урност. си&урност. ослење Ничеове забеле+ене речи, ко*има ко*има он у наим очима ост+е вр'уна9 контраверзности, *есу у писму при*ате/у, композитору етеру Fасту, неколико ана пре смрт7 ева*те ми нову песму, песму, настало *е ново оба, раост *е на небесима. отпис7 Mаспети4.

стр. 3k ХУСЕРЛ

K. пол. 1m. и 1. пол. Kl. века (умро пре <ру&и светски рат). Mоио се у *евре*ско* тр&овачко тр&овачко** порои9и, али *е * е преао у протестантизам. ро&ањан о на9иста. Fлавно Fлавно 'усерлово питање *есте7 како мо+емо мо+емо сазнавати_ ре све&а, оба9у*е заснивање извесности на интроспек9и*и, на унутарњим стањима свести, *ер то вои у суб*ективизам и емпиризм. реуслов сазнања *есте изла&ање априорни' ставова. :истем теро*ски' априорни' ставова назива се чистом ло&иком. ло&иком. о&ички прин9ипи има*у своство апсолутне апсолутне е&зактности, каква се емпири*ским путем никаа не мо+е пости6и. NилосоH не треба а буе буе усмерен према стварима у свету, свету, ве6 према начину на ко*и ко*и су нам оне ате Y према стварима као Hеноменима. Sнтен9ионална свест као по*ам означава свест ко*а сазна*е Hеномене, конституиу конституиу6и 6и тако смисао оно&а то сазна*е. Jусерл Jусерл у потпуности оба9у*е уализам ствари по себи и свести о њима. Nеноменолока Nеноменолока реук9и*а *е први корак *ено& Hеноменоло&а. Uом се он ослобађа Hунаменталне тезе свако& искуства Y о стварности света. Sпак, не оспоравањем, ве6, просто, заобила+ењем. <акле, а бисмо сазнали свет, ни*е битно а ли он заиста посто*и Y то питање остав/амо по страни. 8но то *еино оста*е приликом приликом Hеноменолоке реук9и*е, реук9и*е, ко*а *е такоре6и такоре6и унитење света4 с вета4 *есте *ес те чиста свест, чисто а. 8ба9у*у6и уализам између ствари по себи и све сти о њима, Jусерл Jусерл ипак на&лаава а виђени премет4 никаа не посеу*емо у потпуности. Ми &а пер9епирамо са разни' аспеката, у&лова, у&лова, у разним ситуа9и*ама, по различитим ути9а*има ит., али никаа не мо+емо пости6и ње&ов тоталитет. <акле, неки премет заиста сачињава оно то опа+амо, али ми никаа не мо+емо мо+емо опазити све то сачињава неки премет. =лтерGе&о се уз свести конституие анало&но -&у. 5ако Jусерл избе&ава солипсизам и свођење све&а на само *ену свест, мо*у свест, мо*е а.

стр. 3m $ЕЛЕР

На*ве6и ути9а* на Pелера оставили су витализам, немачки иеализам и 'ри6анство. %НОСЕОЛО%ИЈА.  Oентар &носеоло&и*е *е непосрено са&леавање оно&а то  *е сутинско. сутинско. Qрсте чињени9а7 1) прироне чињени9е *есу чињени9е чулно& сазнањаZ K) научне научне чињени9е су мање очи&лене, очи&лене, вие апстрактне. 3) Hеноменолоке или чисте чињени9е иск/учу*е чула, тавие на њима се чулне чулне чињени9е заснива*уZ оне су независне о симбола и знакова. знакова. На&онскоGвитални сло* затвара човека, као +ивотињу, у ату +ивотну среину, ок у' омо&у6ава сазнање ствари у њи'ово* бити. =ли, уви у апсолутно омо&у6ава омо&у6ава /убав као лични акт читаво& човекаZ неоп'оно неоп'оно *е на*уб/е потресање човека тиме. Wнање о апсолутном *е знање спасења. Pелер прави разлику између знања и сазнања, као и између сутине и конкретно& конкретно& посто*ања. Wнање се оноси на сутину об*екта, а сазнање са знање на ње&ово  реално, конкретно конкретно посто*ање. 8се6ања и&ра*у у Pелерово* HилосоHи*и веома ва+ну уло&у уло&у.. Pест су &рупа осе6ања. 1) аосе6ање *е с'ватање туђе& уевно& +ивота, и не поразумева саосе6ање. K) Wа*еничко осе6ање *е истоветно усмерено осе6ање вие ли9а. 3) :аосе6ање мо+е настати из паосе6ања. 8но *е усмерено на туђу патњу, патњу, али се квалитативно о ње разлику*е. X) си'ичка зараза *е преноење туђи' осе6ања без икакво& сазнања о њима. 8во се еава у масама, при стварању *авно& мњења, и сл. L) еноуно осе6ање поразумева поразумева иентиHиковања *ено& пси'ичко& би6а са ру&им. Qезу*е се за рели&и*ски о+ив/а*, полни акт, уевну уевну везу између ма*ке и етета, 'ипнозу, ит. T) pубав (и мр+ња, као њен антипо), насупрот прет'оним прет'оним осе6ањима, има особину константности. pубав омо&у6ава /уима /уима и стварима а се пока+у у светлости сво*е врености, тако а свет за неко&а оби*а утолико утолико вие смисла уколико он вие воли. pубав испуњење налази у бли+њем, без утапања у безобличну масу. масу. ЕТИКА. 8б*ективност етике мо+е се, по Pелеру, засновати засновати само на посто*ању врености независно о човеково& мњења. Sстински моралан човек не те+и а буе буе моралан или а  а учини неки морални чин. 8н *е ори*ентисан на сре6у и раост бли+ње&а. :вако ру&о ру&о с'ватање с'ватање моралности  *е Hарисе*ско, усмерено усмерено ка самовеличању и &орости. &орости. :то&а, моралност не мо+е мо+е саму себе посматрати пос матрати нити са&леавати. *еинство аката различите сутине.ичност *е ЛИ+НОСТ *е сутинско *еинство претпоставка за конкретизовање аката. аката. ичност е&зистира и о+ив/ава се само у врењу аката Y у елању. елању. <акле, личност ни*е унутрање а, ко*е мо+е мо+е бити об*екат унутрање& опа+ања. <акле, ни*е мо&у6а наука наука о личности, *ер она *е пси'оGHизички иниHерентна. ичност *е непонов/ива. =ли, личност *е и со9и*ална , *ер *е упу6ена на ру&е личности. Sпак, асперс *е ту мало резервисан. Наиме, кра*ње интимна сHера личности неоступна *е и на*чисти*о* и на*уб/о* /убави. Sз прин9ипа солиарности наста*е по*ам опте личности (р+ава, на9и*а...) ет типова личности7 1) светиZ K) &ени*еZ 3) 'еро*Z X) вое6и у'Z L) она* ко*и уме уме а у+ива.

стр. Xl БО% *е, за асперса, испрва личност, и то на*виа личност, али касни*е ње&ово учење о Бо&у прелази у пантеизам. Pелер разлику*е три врсте сазнања Бо&а7 метаHизичкоGра9ионално, метаHизичкоGра9ионално, прироно прироно и позитивно. 1) МетаHизичкоGра9ионално МетаHизичкоGра9ионално сазнање поразумева поразумева само основна ос новна сазнања7 а посто*и би6еGпоGсеби и а *е оно први узрок све&а. K) рироно и 3) позитивно сазнање Бо&а пости+е се путем рели&и*ско& акта. Mели&и*ско откровење откровење заснива се на откровењу, откровењу, и у њему се Бо& сазна*е као личност. рироно рироно сазнање оноси се на прироно откровење, и на обичним, теори*ским проповени9има. проповени9има. озитивно сазнање заснива се на светим /уима /уима и личном оносу са Бо&ом. Бо&ом. 5реба имати на уму а *е рели&и*ски пут, пре све&а, пут спасења, а не сазнања. Mели&и*ски акт човек неизбе+но чини, во/но или нево/но, зато то *е човек коначни коначни у'. Не&ативни рели&и*ски чин или атеизам поразумева поразумева обо+авање неко& коначно& коначно& би6а. <акле, сваки коначни коначни у' веру*е или у Бо&а или у неко& иола. антеизам. Jа*е&ер касни*е напута у потпуности овакво учење о Бо&у, и прелази у пантеизам. КОСМОЛО%ИЈА. Iовек има нарочит поло+а* у свету. осто*е четири Hорме би6а7 1) 8се6а*на те+ња сво*ствена *е би/кама. 5о *е неизиHерен9ирано *еинство на&она и осе6а*а, без свако& осе6ања и преставе. K) Sнстинкт *е урођенио и типичним ситуа9и*ама круто прила&ођено оноење. оноење. :асвим *е немо6ан у новим ситуа9и*ама. 3) =со9и*ативно пам6ење *есте постепено прила&ођавање оноења инивиуално типичним ситуа9и*ама, т*. ситуа9и*ама у ко*има се инивиуа често налази. X) рактична интели&ен9и*а *есте мо&у6ност аекватно& оноења оноења према сасвим новим ситуа9и*ама, без прет'оно& прила&ођавања. рактична интели&ен9и*а посто*и ко човеколики' ма*муна.  Iовекова  Iовекова посебност заснива се на у'у  у'у.. <у' се ослобађа ор&анско& и везаности за +ивотну среину. среину. <у' *е, акле, прозор у апсолутно. Међутим, у' *е по себи немо6ан. :то&а човек, а би мо&ао а се отисне ка апсолутном, апсолутном, мора потискивати потискивати на&оне, мора бити аскета. (2право (2право овакво с'ватање у'а као сасвим немо6но& овело *е Pелера у пантеизам.)

стр. X1 ХАЈДЕ%ЕР

На*ве6и ути9а* на Jа*е&ера оставили ос тавили су пресократов9и, Jелерлин и Ниче.  Iитава Jа*е&ерова HилосоHи*а у оквирима оквирима *е антрополо&и*е.  Iовек *е оно то посто*и посто*и и чему *е стало о сво& посто*ања. роблем спо/но спо/но посто*е6е& света *е неоснован, *ер *е свет непосреан колико колико и /уско /уско посто*ање.  Iовеково  Iовеково посто*ање *е посто*ањеGуGсвету. Iовек *е бачен бачен у свет, 5уби6е 5уби6е или `Dse!, у оређено* ситуа9и*и. 2 том свету, ње&ово би6е никаа ни*е потпуно оређено. :то&а *е човек би6е мо&у6ности, он непрестано непрестан о *оGни*е. 5ранс9енентно6у Jа*е&ер назива оно то *е несаврено ко е&зистен9и*е, раи че&а она има непрестано превазилазити саму себе. 2 то* ситуа9и*и вии се потпуна безизлазност /уско& /уско& би6а Y човек не зна ни откуа *е, ни зато *есте, ни куа ие :мрт *е конститутивни конститутивни елемент /уске /уске е&зистен9и*е. Iовек *е би6еGзаGсмрт. би6еGзаG смрт. -&зистен9и*а *е, заправо, само оупирање смрти. 2 би6у оно&а ко*и посто*и ври се нитење ниче&а4. :мрт, као непрестана мо&у6ност, *есте оно то а*е вреност сваком сваком тренутку. рет'она олучност *е 'рабро самопреавање за смрт, у смислу при'ватања њене мо&у6ности свако&а часа. Бе+е6и о те свести, свес ти, /уи /уи 8но то човека вра6а самом себи *есте стра', као и осаа. 8ва ва осе6ања чине а околи+на и савремени9и потону у апсолутну безнача*ност. безнача*ност. оре то&а, савест савес т зове непосрено посто*ање а се врати само себи. Iовек се мо+е или утопит у сваконеви9у, или, као то *е речено, 'рабро се суочити са тиме а *е би6еGзаGсмрт, и тиме ати смисао сваком сваком тренутку +ивота.

стр. XK

ЈАСПЕРС

Немачки Немачки HилосоH са с а кра*а 1m. и из 1. пол. Kl. века. :туирао :туирао *е меи9ину и пси'и*атри*у, пси'и*атри*у, ок стуи*е HилосоHи*е никаа ни*е по'ађао. по'ађао. Jитлерова влаа оузела оузела му  *е катеру *ер се о+енио евре*ком, евре*ком, то то *е био прекра* брукања расе4. Био *е човек невероватно невероватно ис9иплиновано& +ивота, за'ва/у*у6и чему *е о+ивео убоку старост, иако су му лекари у млаости млаос ти на*авили ско с кору ру смрт. Qерност *е сутинска 9рта ње&ове HилосоHи*е. <ело и човек су *ено. NилосоHи*а нема премет истра+ивања, *ер се интересу*е за само би6е. Ми/ење HилосоHи*е обу'вата обу'вата и суб*ект и об*ект. =ли, самим тим, ни*ено HилосоHско ми/ење нема обавезу*у6 карактер. NилосоH никаа не мо+е еHинитивно оказати оно то тври. =ли, она се постав/а питање7 та *е очувало континуитет континуитет HилосоHирања_ 5о *е HилосоHски начин ми/ења, а то *е ло&ичко ми/ење. Qа+ни*е *е тра+ити истину, не&о бити у праву. 8б*ективност *е 9елина све&а то *есте, и она *е таква каква *есте. :уб*ект се налази у њо*. <акле, она има онтолоку вреност. Мисле6и с +ели а о стварности направи тоталитет, али то *е немо&у6е, *ер он сuм, као ео об*ективности, не мо+е себе проми/ати као об*екат, тако а не ости+е тоталитет. :амим тим то +елимо а сазнамо тоталитет, ми ми се изва*амо из ње&а, и тако &а не успевамо пости6и. :уб*ект, :уб*ект, ко*и ни*е успео а с'вати тоталитет и нађе сво*е место у свету, свету, вра6а се самом себи. 5ако олази о е&зистен9и*е, освет/ава се мо&у6ност е&зистен9и*е. 5о *е област слобое. r=ли, треба имати на уму а су прироа и слобоа неово*иве компоненте компоненте /уско& /уско& би6а. Fреси су изопачености изопачености прирое, њен неово*иви ео, акле  акле неово*иви неово*иви ео човека.t 2право 2право ове *е разло& међусобно& неразумевања HилосоH…. :твар *е у томе то се њи'ови њи'ови *ези9и, ко*и ко*и извиру из њи'ови' сопствени' е&зистен9и*а, об*ективно међусобно не мо&у разумети, чак ни пореити *ени са ру&има. -&зистен9и*а се везу*е за транс9енен9и*у \ вечност \ Б о&а, *ер зна а ни*е створила саму себе. -&зистен9и*а зна за себе а *е ар транс9енен9и*е. Sако ар транс9енен9и*е транс9ен ен9и*е,, е&зистен9и*а е&зистен9и* а *е увек E? e" !B!?, у оређено* ситуа9и*и. ситуа9и*и. осто*е атости ко*е ни*еан човек не мо+е а б ира, и то су &раничне ситуа9и*е. ситуа9и*е. =ли, суб*ект ко*и ко*и би био бесконачно бесконачно слобоан, из&убио би се у без&раничном. Mазлика између саоптавања и комуника9и*е. комуника9и*е. 8но то се анас назива комуника9и*ом, то асперс оређу*е оређ у*е као саоптавањ саоп тавање. е. 2 равни `Dse!D ` Dse!D , 5уби6а 5уби6а човек чове к брани сво*е +ивотне интересе у сваконевно* сваконевно* стварности. :аоптавање *е мо&у6е за'ва/у*у6и за*еничко* за*еничко* и исто* емпири*ско* емпири*ско* стварности. :лично *е и са научним саоптавањем, ко*е се заснива на об*ективности обавезно* за све. 0омуника9и*а, 0омуника9и*а, пак, ко асперса има, заправо, значење *енако 'ри6анском Y за*еничарење, како нам и сама етимоло&и*а речи &овори. 0омуника9и*а 0омуника9и*а *е борба4 између ве*у слобони' е&зистен9и*а, борба ко*а проистиче из /убави, *ер е&зистен9и*а у њо* не тра+и побеу за себе (као на нивоу 5уби6а), 5уби6а), ве6 истину и за себе и за ру&о&. ру&о&. Бо& *е скривен. итање о посто*ању Бо&а нема смисла, *ер он *е транс9енен9и*а. али, транс9енен9и*а не мо+е бити показана, оказана нити саоптена. 2 емпири*ско* стварности посто*е иHре4 ко*е &оворе о транс9енен9и*и, ко*е се открива*у само слобои, и само слобоа, т*. е&зистен9и*а, мо+е еиHровати те иHре. Sзвесност ко*а а*е истински мир везана *е за е&зистен9и*у. е&зистен9и*у. Sако никаа никаа не пру+а пру+а об*ективну &аран9и*у (то и ни*е мо&у6е), та извесност, каа *е присутна, непоколебива непоколебива *е.

стр. X3 ДОСТОЈЕВСКИ (1kK1G1kk1)

<осто*евски припаа колико колико књи+евности, толико и HилосоHи*и. :ва ње&ова HилосоHи*а изра+ена *е кроз књи+евност. књи+евност. Uе&ове HилосоHске ие*е престав/а*у ње&ови &лавни *уна9и. <ва пута у ропству, ропству, *ена осуа на веање са с а помиловањем у послењем тренутку Y све ово убоко *е ути9ало на <ос то*евско& то*евско& и ње&ов +ивотни став7 испрва романтичар, затим затим со9и*алиста (али никаа без Jриста) и, коначно, коначно, 'ри6анин у пуном смислу речи (маа са извесним спе9иHичностима, али у православним оквирима).  Iитаво ело <осто*евско& <осто*евско& *есте антиномично. 8н оиру*е оиру*е но и се+е о вр'а, вр'а, престав/а*у6и и зло и обро у њи'овим њи'овим екстремним маниHеста9и*ама. Oентар <осто*евсков/еве HилосоHи*е *есте човек7 антрополо&и*а, етика,  рели&и*а, истори*а. Jри6ански натурализам натурализам *есте поменута спе9иHичност ње&ово& 'ри6анско& 'ри6анско& става. Наиме, <осто*евски пола+е оста у саму човекову човекову прироу, прироу, ко*а ко*а има у себи обро. Jристос *е оао а  а пока+е човеку то. <акле, имамо извесно став/ање у ру&и план Fол&оте, теоло&и*е Qелико&а етка, и исти9ање у пуном с*а*у Oарства Небеско&, оличено& у стар9има.  Iовек, чак и на*нитавни*и, има апсолутну апсолутну вреност пре Бо&ом. Бо&ом. <осто*евсков/ева <осто*евсков/ева антрополо&и*а веома се прибли+ава светоотачко*. светоотачко*. Iовек *е поприте борбе између обра и зла. Iовек никаа не мо+е а побе&не о те илеме Y каа не чини обро, ну+но чини зло. Mазло& томе *есте слобоа, ко*а ко*а *е *ез&ро * ез&ро човеково& човеково& би6а. Iовек +уи +уи за слобоом. Међутим, иако *е слобоа мо&у6ност обра, она *е такође и мо&у6ност зла. рема томе, слобоа ово*ена ово*ена о /убави рађа зло. <уа ко*а се ово*и о обра (\ о Бо&а) разбо/ева се. Без обра човек не мо+е а +иви. <акле, послења истина о човеку ни*е &ола слобоа, ве6 етичко начело начело Y кретање ка обру (\Бо&у) или о ње&а. Неоп'оно Неоп'оно *е запазити а *е <осто*евсков/ева етика Y мистичка етика7 оно то оређу*е оређу*е та *е морално а та не *есте управо +иви онос са Бо&ом. Насупрот слобои сто*и чувени Qелики Sнквизитор, ко*и, ко*и, замењу*у6и /у / уску слобоу евизом 'леба и и&ара4, оузима човеку сам ње&ов иентитет. 2метност 2метност *е овапло6ење лепоте. епота 6е спасти свет4. епота ко <осто*евско& <осто*евско& има рели&и*ски смисао. Mуси*а, сво*им православ/ем, има посебан заатак у истори*и. <осто*евски се никаа ни*е орекао, као то смо рекли, рели&и*ско& рели&и*ско& натурализма и, самим тим, ни утопизма. Sзлаз из и*алектике обра и зла *есте у слобоном 'ри6анском 'ри6анском кретању сви' нароа ка о9рков/ењу читаво& света. Међутим, ово ње&ово учење ( ко*е ко*е *е о ср+и 'ри6анско  Y свет *е створен а постане Oрква) нема елемент ну+ности. ну+ности. Насупрот Mуси*и сто*и сто*и -вропа, оличена, опет, у Qеликом Sнквизитору.

стр. XX ЛЕОНТЈЕВ

еонт*ев *е о веома рели&иозне ма*ке примио убоко убоко рели&иозно осе6ање. осе6ање . Међутим, упорео упорео са тим, примио *е и убоко естетско осе6ање. 8ва ва осе6ања 6е се током током ње&ово& +ивота и у ње&ово* HилосоHи*и меати и међусобно борити, увек са извесном, ма и на*мањом, прено6у естетско& естетс ко& на рели&иозним. Био *е лекар, затим ипломата, 9ензор, и пре саму смрт замонаио се у 8птини. :трасно *е био преан свему то *е раио. Qеома ори&иналан и самосталан мислила9. На*ве6и ути9а* на ње&а оставили су <анилевски, :олов*ов и Jер9ен. <ва су периоа еонт*ев/еве мисли. у раном периоу налазимо некритичку синтезу рели&и*ски' и ру&и' ие*а, и чак разни' рели&и*а. Наиме, у том периоу естетски прин9ип *е био веома оминантан. На**ачи утисак утисак са с а бо&ослу+ења на ко*а *е олазио у етињству био *е утисак о Hормално&, спо/ање&, естетско&. остепено се преавао ие*и а нема ниче&а по себи морално&, ве6 ве6 а *е естетика мерило етике. 5ако се сутински рели&иозна сHера ко ко еонт*ева постепено &асила. оре то&а, ола *е изненана болест и суочавање суочавање са мо&у6ом смрти. 5у наста*е рели&и*ска криза, ко*а ко*а овои о буђења личне вере и о повратка моралу, али, свакако, ома' мистичком моралу. о еонт*ев/евом HилосоHи*ом поразумева*у поразумева*у се учења из периоа после кризе. =нтрополо&и*а. еонт*ев +естоко уста*е против антрополатри*е4, европско& европско& 'уманизма 'уманизма са кра*а 1k. века. 5акво с'ватање човека, тври еонт*ев, овои о по*аве  руилачки'  руилачки' страсти. Наиван човек, ко*и ко*и се покорава аут ауторитету оритету,, бли+и бли+и *е истини о самоуверено& самоуверено& и уми/ено& човека. Jри6анство *е сасвим неспо*иво са човековом човековом самоуверено6у. -стетски моменат такође такође о+ив/ава рели&иозни преобра+а*. Iовек *е естетски сиромаан. еино то нас са тиме мо+е помирити *есте &леање лика Бо+и*е& у њему. њему. Mу+ичасто 'ри6анство4, ко*е ко*е *е и сам, пре сво*е кризе, преHерирао, +естоко напаа. 8ва* термин означава евемонистичкоGконHор евемонистичкоGконHормистички мистички став а 'ри6анство поразумева а свима буе лепо и уобно. Насупрот томе, еонт*ев позива а се помиримо са непоправ/иво6у овозема/ско& овозема/ско& +ивота и а све посматрамо у светлу буу6е& спасења. -тика. еонт*ев прави разлику између ве /убави7 према бли+њем (морална) и према а/њем (естетска). pубав према бли+њем *е истинска 'ри6анска /убав према конкретно* конкретно* личности. pубав према а/њем *е уми/ени сентиментализам, ла+на /убав4 према апстрактном човечанствуZ човечанствуZ то и ни*е /убав, ве6 ус'и6ење4. рава /убав поразумева поразумева стра' Бо+и*и. <акле, морална истина ни*е укиање патње у свету, ве6 остваривање та*анствене во/е Бо+и*е. 5ри 5ри Hазе разво*а свако& свако& ор&анизма су7 1) Hаза првобитне *еноставностиZ *еноставно стиZ K) Hаза 9вета*у6е сло+еностиZ 3) Hаза поновно& по*еностав/ивања и из*еначавања, ко*а ко*а се кре6е ка смрти. 8ва* про9ес свео*ствен *е * е свему, ор&анско ор&анском м и неор&анском, у простору и времену. времену. еонт*ев свом сна&ом уста*е против *енакости. Qиимо а из*еначавање из*еначавање значи кретање ка смрти. 2 ру+ичастом 'ри6анству4, затим у 'уманизму, естетско* /убави он управо вии то из*еначавање, из*еначавање, акле кретање ка смрти, умирање. Насупрот *енакости, *енакости, 'армони*а почива на борби. Sстори*ско (за еонт*ева то *е исто то и прироно) би6е не поле+е моралу, ко*и *е о&раничен лично6у. :'оно томе, еонт*ев еонт*ев ста*е у затиту свето& права наси/а4 о стране р+аве. Међутим, естетски моменат *е ко еонт*ева еонт*ева озби/но на&ризао рели&и*ску свест, ко*а ко*а *е ко ко ње&а непотпуна. непотпуна. Наиме, он тври7 Qие или мање успена пропове 'ри6анства... вои вои &аењу естетике ес тетике +ивота на зем/и, т*. &аењу само&а +ивота4.

стр. XL РОЗАНОВ

Mуски Ниче4. Новинар по проHеси*и. 2 послењо* Hази оба9у*е 'ри6анство,  *ер *е неспособно4 а при'вати истину света.  Iитава Mозанов/ева мисао мисао *есте рели&и*ска. 2 прво* Hази био *е привр+ен православ/у. 2 оносу према Wапау прати <осто*евско&. Међутим, посматра*у6и  разлике између између Sстока и Wапаа, олази олази у озби/не сумње сумње по питању истори*ско& истори*ско& 'ри6анства и право&4 'ри6анства. Наиме, у ру&о* Hази, Mозанов супротстав/а супротстав/а ве теоло&и*е4 Y &ол&отску &ол&отску и витле*емску. Oрква се превие базира на Fол&оти, Fол&оти, на страању, на величању смрти4. Борба против Oркве почиње каа се усресређу*е на проблем порои9е. порои9е. Oрква, и само еванђе/е, ну+но вое у манастир. орои9а орои9а *е теме/ 9ивилиза9и*е. Mозанов истиче, порои9у као сутински мистичну. Mозанов потен9ира веру у /уску прироу и не+ну /убав према њему. Iитав свет *е мистичка ма*чинска утроба у ко*о* ко*о* се рађамо. Sпак, ово ни*е пантеизам, ве6 космо9ентризам, космо9ентризам, *ер о само& кра*а Mозанов има *асну и убоко убоко у сво*у мисао утиснуту ие*у 5вор9а. 5акође, 5акође, ово *е зачетак соHиоло&и*е. 5ре6и 5ре6и перио *е перио у+асно& теистичко& теистичко& 'ристоборства, и заокрета ка :таром завету, завету, т*. ка рели&и*и 89а4. Jристос *е /уски /уски +ивот учинио непоно/иво теким4. 0ао то *е ве6 речено, *еино то прироно проистиче из еванђе/а *есте манастир. Jри6анство нема осе6а*а за е9у. е9у.

стр. XT СОЛОВЈОВ

Мо&у се разликовати разликовати четири периоа :олов*ов/ево& HилосоHско& разво*а7 1) припремниZ K) утопи*скиZ 3) слом ие*е о теократи*иZ X) апокалиптички. <ао *е на*ве6и систем у руско* HилосоHи*и. 2век 2век *е те+ио томе а 'ри6анство исправи4 и оправа4 помо6у савремено& знања и HилосоHи*е. Мно&и су ути9али на ње&а7 :пиноза, 0ант, Pопен'ауер, Pелин&, Jе&ел,  *евре*ска 0абала, слав*аноHили... 8н *е о мно&и' мно&и' преузео преузео понето, ао нето аутентично аутентично сво*е, и сачинио релативно склаан систем. опслу+у*е рели&и*у. рели&и*у. ОДНОС ФИЛОСОФИЈЕ И ТЕОЛО%ИЈЕ. NилосоHи*а опслу+у*е NилосоHи*а, као 9еловито сазнање, саз нање, мо+е се заснивати само на умном сазер9ању. Међутим, понирање у транс9енентни свет *е, по :олов*ову, :олов*ову, човеку оступно и ван  рели&и*е. 5ако 5ако иеална интуи9и*а4, на неки начин, начин, замењу*е откровење, откровење, оно олази у ру&и план. Mазум треба а оправа веру, веру, а стару веру престави у ново* Hорми. Iак ни свети 89и не олазе о пуно& поимања истине. Oи/ сазнања *есте *е сте преметање 9ентра човеково& човеково& би6а из ње&ове прирое прирое у апсолутни апсолутни транс9енентни свет, т*. унутрање унутрање с*еињење са истинито посто*е6им4. Qиимо, акле, знача* мистике за сазнање. ОДНОС БО%А И СВЕТА (@107A3<397 8=15143680=7*. :ве*ено4 *е =псолут. =псолута *е, заправо, ва7 први =псолут *е Бо&, ок *е ру&и =псолут Y свет. 0о :олов*ова не посто*и *асна 'ри6анска ие*а стварања. Iак, :олов*ов истиче а се ва =псолута не разлику*у по сутини, ве6 по стању. Sпак, он ни*е пантеиста. 5ро*ичност Бо&а *е истина колико откровења, толико и спекулатвно& разума. :тварање *е, као и читав истори*ски про9ес, на неки начин ну+но. Бо&у, Бо&у, ко*и ко*и *е ено, потребан *е свет, а би се из&раило :ве*ено. рирони рирони посреник између Бо&а и света *есте *е сте човек. Sстори*ски про9ес човечанства *есте управо то Y кретање (и то ну+но), кроз човека, ка у*еињењу Бо&а и света. Oентар те истори*е *есте овапло6ење Бо&а, т*. Бо&очовек. Бо&очовек. 2 основи света *е свет ие*а. Наиме, бо+анске ие*е су вечнопосто*е6е у Бо&у. Бо&у. Међутим, Бо& се не мо+е заово/ити са&леавањем иеални' сутина, ве6 се зар+ава на свако* о њи' посебно, утврђу*у6и њи'ово њи'ово самостално самостал но би6е4. 8во *е, мањеGвие, при'ватање латонове латонове кон9еп9и*е. кон9еп9и*е. :ветска уа или :оHи*а (маа се на по*еиним местима ова ва по*ма  разлику*у,  разлику*у, али у основно* кон9еп9и*и кон9еп9и*и су *енаки, па 6емо и' тако и узети) прин9ип *е  *еинства прирое. прирое. реко ње Бо& ствара творевину. творевину. <акле, светска уа има све4. =ли, она мо+е изабрати а има све на ру&и начин Y на начин као а *е Бо&. 5о она и чини. Међутим, ова*а*у6и ова*а*у6и се о Бо&а, светска уа &уби слобоу и власт на творевином. =ли, по*авом човека, светска уа елу*е кроз ње& а, и то не као по*еин9а Y ве6 кроз читаво човечанство. :ветска уа +ели а превазиђе уализам, чи*и *е она сама виновник. 5о успева успева с*еињу*у6и се са Бо&ом, т*. са о&осом, о&осом, и то управо у Jристу Y Бо&очовеку Бо&очовеку.. Међутим, не сасвим *асна ие*а :оHи*е, осим са с а начелом стварања и уом света, ко :олов*ова се повезу*е и са Ма*ком Бо+и*ом. АНТРОПОЛО%ИЈА. 0ао то *е речено, човек *е посреник пос реник између ва =псолута.  Iовек има слобоу. :амим :амим тим мо+е мо+е се ово*ити о о Бо&а. Iовек, о таа у'овни у'овни 9ентар свемира, после ова*ања о Бо&а налази се у туђем и непри*ате/ском непри*ате/ском свет. 5аа 5аа почиње почиње тра+ење Бо&а, ко*е кулминира кулминира у овапло6ењу Бо&а, т*., као то *е ве6 речено, у с*еињењу о&оса са уом света.  Iовечанство *е *ено *ено би6е. <уа, нае *а4, само *е ипостас (основа) нече& ру&о& ру&о&,, вие& Y човечанства. Iовечанство Iовечанство у*еињу*е :оHи*а, уа света. 8но мо+е

стр. Xj бити слобоно у оносу на Бо&а. :оHи*а, у овом контексту, *есте +енствено Би6е ко*е прима Бо&а4. Qе6 ове наслу6у*емо знача* ко*и :олов*ов приа*е полно* /убави. pубав *е сила ко*а, сама по себи, мо+е а побеи смрт. 8на оу'отвору*е матери*у, овапло6у*у6и у њо* све*еинство. 5у *е човеков заатак анро&инизам Y пуна личност поразумева поразумева и муко и +енско. +енско. ик Бо+и*и Б о+и*и у човеку *е управо анро&инизам (ко*и (ко*и *е, акле, заат). 5реба имати имати на уму а :олов*ов непрестано непреста но на&лаава а се раи о полно* /убав膆† ет *е њени' виоваZ на*вии ви полне /убави, пак, *есте унутрање с*еињење, ко*е оприноси васкрсавању прирое прирое за вечни +ивот4. <акле, виимо извесно ма&и*ско с'ватање с'ватање силе /убави ко :олов*ова. вои ка све*еинству, ко*е *е обро. ЕТИКА. Iитав истори*ски про9ес ну+но вои реавање том про9есу *е, акле, преавање ну+ности. рема томе, слобоа се маниHесту*е само приликом приликом избора зла. Међутим, зли поступ9и по*еина9а не наруава*у еловање :оHи*е, ко*а 6е овести о с*еињења ру&о& ру&о& (наста*у6е&) (наста* у6е&) =псолута са раначелом раначелом или првим =псолутом. УМЕТНОСТ. епота има онтолоку онтолоку вреност. Бо& ни*е равноуан према лепоти творевине. 2метничко 2метничко стваралатво повезано *е са мистиком, *ер *е оно оптење са виим светом путем унутрање стваралачке стваралачке активности4. 2метност 2метност треба а просвет/у*е и преобра+ава читав свет. -стетски лепо треба а вои побо/ању стварности. 2метничко 2метничко ело *е, заправо, приказ нече&а у светлу буу6е& буу6е& света.

стр. Xk МЕРЕ$КОВСКИ

8сновна ие*а Мерековско& Мерековско& *есте синтеза 'ри6анства и античности. :то&а се он супротстав/а истори*ском 'ри6анству, 'ри6анству, т*. Oркви, ко*а ко*а ни*е примила у себе се бе истину зем/е4, и4истину плоти4. Pтавие, Oрква *е, по њему, њему, ван &рани9а 'ри6анства. Било му *е потребно ново  ново откровење4. равослав/е *е неово*иво неово*иво повезано са с а руском руском р+авом. 5ри 5ри завета7 1) рели&и*а Бо&а у свету Y 8та9 се овапло6у*е у космосуZ космосуZ K) рели&и*а рел и&и*а Бо&а у човеку Y :ин се овапло6у*е у о&осу, бо&очовекуZ 3) рели&и*а Бо&а у човечанству  Y <у' се овапло6у*е овапло6у*е у с*еињењу о&оса о&оса са 0осмосом, у бо&очовечанству бо&очовечанству..

стр. Xm

БЕРЂАЈЕВ  (1kjXG1mXk)

-кстремни бунтовник бунтовник и романтичар, човек ко*и *е на свему +елео а остави сопствени печат, то &а *е овело о мно&и' претумбавања и 6орсокака у сопствено* HилосоHи*и и +ивоту. +ивоту. Наравно, као такав ни*е мо&ао а из&раи систем, тавие ни*е ни +елео. Мно&о *е писао. 2ти9а*и7 :олов*ов, Несм*елов, Mозанов, Мерековски, Мерековски, <осто*евски, Pопен'ауер, Ниче, Беме. Мо+емо Мо+емо разликовати разликовати четири аспекта (пре ( пре не&о периоа) ње&ове HилосоHи*е7 етички, рели&и*скоGмистички, историосоHски (ук/учу*у6и ес'атоло&и*у) и персоналистички. ЕТИКА. Sспрва *е тврио а *е морални закон вечан и апсолутан, а *е за ова* свет али не и о ово&а света. Међутим, временом, преко немо&у6ности ори9ања па&анства4 и уализма (свет *е зло4), олази о антропо9ентризма. Iовек препозна*е себе као 9ентар сви' светова. 8сновни заатак такво& човека *есте стваралатво. :тваралатво *е 9и/ човека, а не спасење, маа *е за стваралатво потребно ослобођење о зла и &ре'а. Ми треба а стваралатвом оправамо +ивот. 0улт светости треба а буе буе опуњен култом култом (стваралачке) (стваралачке) &ени*алности4. Pтавие, стваралачки акт *е спутан искуп/ењем4. 2право 2право *е стваралатво Берђа*ев препознао као ново откровење4 ко*е *е Мерековски очекивао. 8сновно питање етике ни*е питање обра, ве6 питање слобое. Берђа*ев  разлику*е три ступња ступња етичке еволу9и*е7 еволу9и*е7 етика закона (:тари завет), етика етика искуп/ења (Нови завет) и етика стваралатва (мереков/евско ново откровење4). откровење4). :тваралатво претпостав/а ру&у етику. етику. :тварао9а оправава ње&ово стваралатво4. :тваралатво ну+но сублимира сублимира све страсти. Међутим, и само стваралатво *е о&раничено  об*ектива9и*ом у'а4. у'а4. 8б*ектива9и*а у'а *есте свет. 8ве *е по среи Берђа*евов уализам.  Бити у свету *е ве6 па4. 8б*ективни свет ни*е истинско би6е. Берђа*ев +али4 ова* свет. Iовек из себе мо+е иза6и на ва начина Y об*ектива9и*ом об* ектива9и*ом у свет сваконеви9е, сваконеви9е, или транс9енирањем, каа чува +ивот у слобои. :тваралатво, иако се бори против об*ектива9и*е, зароб/ено *е у њу. њу. буђење Берђа*ева било *е повезано не са Библи*ом, ве6 РЕЛИ%ИЈА. Mели&и*ско буђење са Pопен'ауером. 2а/у*у6и се о марксизма, вратио се Oркви. Међутим, ома' *е био у знаку нео'ри6анства4. 0ао тре6и ступањ на лестви9и разво*а нео'ри6анске ие*е (после Mозанова ко*и се вра6а :таром завету и Мерековско& Мерековско& ко*и ко*и повезу*е 'ри6анство и =нтику), =нтику), Берђа*ев се зала+е за повезивање 'ри6анства и па&анства. Низ *е *ако мрачни' и не*асни' из*ава Берђа*ева, попут7 човекоботво, човекоботво, бо&оборство, емонизам бо+анска су начела4, затим &оворење о рели&иозном ор&и*азму4 ит. Бо& *е свет створио *ер *е по+елео узвра6ену /убав. Међутим, Бо& *е створио свет само на у'овном нивоу, ок *е прирони свет послеи9а првороно& &ре'а. Sстори*ска реалност *е симболичка. рема томе, томе, и сви о&ађа*и о&ађа* и из :пасите/ево& овозема/ско& овозема/ско& +ивота такође су симболички. Qременом, овакви ставови Берђа*ева вое ка узизању човека и ослаб/ењу  реалности Бо&а. 2нутрањи 2нутрањи +ивот Бо&а се оствару*е оствару*е преко човека и света4. Sскуство зла мо+е овести о на*ве6е& обра4. 8ве, наравно, виимо ути9а* Бемеа и V!$%B!RGа. ПЕРСОНАЛИЗАМ. :лобоа прет'ои би6у, *ер прироа не мо+е бити извор слобое. Iовек *е ете Бо+и*е, али и ете слобое. :лобоа *е, твие, изна Бо&а.  Iовек ни*е слобоанако слобоанако *е обио слобоу о 5вор9а. 5вор9а.

стр. Ll 5акав персонализам не спа*а, ве6 разва*а /уе, вое6и у солипсизам. =ли, солипсизам се превазилази комунитарно6у4 комунитарно6у4 или за*енитвом4, то се пости+е пос ти+е у мистичком искуству.

$ЕСТОВ ($ВАР&МАН*

Pестов пие веома *еноставно и заним/иво. :то&а *е био вие 9ењен у књи+евним не&о у HилосоHским кру&овима. 8н *е био тео9ентричан, као ретко ко у  руско*  руско* HилосоHи*и. Uе&ов HилосоHи*а не зна за колебања колебања вере. Sпак, како *е био веома повучен, не знамо мно&о о ње&овом унутрањем рели&иозном +ивоту. 2ти9а*и7 Ниче, <осто*евски, аскал, и немачки транс9енентални иеализам уопте. 8сновна лини*а ње&ове HилосоHи*е *есте ула&ање сви' сна&а а се при'вати при'вати откровење и, са ру&е стране, борба против секуларистичке, секуларистичке, ванрели&и*ске и атеистичке HилосоHи*е то& времена. Низ *е ње&ови' из*ава попут7 :ве се мо+е +ртвовати +ртвовати а би се пронаао Бо&4. Sстинита HилосоHи*а полази о то&а а Бо& посто*и. Mа9ионализа9и*а вере вои ка њеном оба9ивању. Бо&ослов/е *е суро&атна замена за веру. веру. Бо&ословски ра9ионализам значи &уб/ење вере. Wаним/иво *е Pестов/евоо с'ватање библи*ске HилосоHи*е4. Наиме, он &овори о библи*ским митовима4 Y стварања, паа ит. Међутим, мит ко ње&а има изворни*е значење Y приче, ко*а ни*е неистинита, напротив† напротив† Библи*ски митови (\приче) носе оуну истину, ату у откровењу на чуесан начин. NилосоHи*а и разум су тирани, они тра+е покоравање. =утономи*а разума значи тирани*у разума. разума. Насупрот њима, вера *е извор +ивота и слобое. 8ваква поставка ствари Pестова вои у ира9ионализам, ко*и *е, заправо, нара9ионализам. Наука, ко*а *е ствар разума, заправо сама твори сво*у истину. 8на изопачу*е стварност, стварност, замењу*у6и *е сво*им теори*ама. Наука Наука не мо+е ати истину. истину. ер истина *е у по*еиначном, непонов/ивом, нес'ват/ивом, случа*ном4. -тичка с'ватања Pестова неово*иво неово*иво су повезана са о саа реченим. 8н се бори против вечни' вечни' и непромењиви' начела начела истине. -тика се роила са разумом, разумом, и њен прин9ип *е статички, а не стваралачки, он &уи слобоу сл обоу.. <акле, Pестов Pес тов оба9у*е сваки етички ра9ионализам. Iовек без првороно& &ре'а био би слобоан о о&раничења избора између обра и зла, он би непрестано пребивао у истини и обру. Насупрот Насупрот  ра9ионално*, Pестов став/а мистичку етику, ко*а ко*а извире из +иво& +иво& оноса са Бо&ом. :упротстав/ање :упротстав/ање =тине и ерусалима слика сл ика *е ове супротстав/ености између  разума  разума и вере, ра9ионалне и мистичке мистичке етике.

стр. L1 ;3< 3<807 807=> =>16 16 ФЛОРЕНС ФЛОРЕ НСКИ КИ ? БУЛ%АКОВ

2 бо&ослови*и *е уао у рели&и*ску кризу, кризу, напустио *е бо&ослови*у &оину ана пре кра*а и преао у &имнази*у. Wатим *е заврио економи*у, приави комунистима. 0ао преавач политичке економи*е поново *е запао у кризу, али саа у супротном смеру, на*вие по усти9а*ем :олов*ова. :арађивао *е и са Берђа*евом и Nлорен Nлоренским. ским. На*вие ути9а*а на ње&а оставили су 0ант, :олов*ов :олов*ов и Nлоренски. 0осмоло&и*а, са 9ентралним по*мом :оHи*е или уе света, теме/ *е HилосоHи*е Бул&акова. Бул&акова. 5вар 5вар *е све*еинство на соHи*но* основи. :оHи*а сто*и између =псолута и космоса, као неко тре6е би6е. 5воревина *е пре Бо&ом Б о&ом нето зато зато то има :оHи*у као сво*у сопствену бо+анственост. бо+анственост. :оHи*а или уа света заклоњена *е мно&им засторима, и открива се човеку у мери ње&ово& у'овно& узрастања. 2 уи  уи света налазе се, у потен9и*алу, семени ло&оси би6а. :ветска уа повезу*е мнотвеност творевине у све*еинство. Међутим, свет *е само потен9и*ално соHи*ан, ок *е актуално 'аотичан. :оHи*а *е не само основа, ве6 и норма, послењи заатак ентеле'и*а4 (аристотеловски речено) твари. осто*е превечна превечна бо+анска :оHи*а и наста*у6а космичка :оHи*а. Wаправо, у творевини бо+анска :оHи*а поста*е тварна :оHи*а. Бо+анско би6е у :оHи*и оби*а ру&о ру&о би6е у свету. свету. 0ао прин9ип с*еињења твари са Бо&ом, :оHи*а *е Qечна qенственост qенственост и материнско материнско крило би6а. Iак посто*е из*аве Бул&акова Бул&акова а *е :оHи*а четврта Sпостас4 у Бо&у. :тварање света састо*и се у томе то Бо& сво* сопствени бо+ански свет, ко*и ко*и *е нестворен, ствара као наста*у6и. :па*а &а ни са чим (т*. са нита4), урања*у6и &а у наста*ање. роблем зла. Нита4 прова/у*е у ве6 створени космос као 'аотизира*у6а 'аотизира*у6а сила, то *е било мо&у6е за'ва/у*у6и самом карактеру тварности.  Iовек *е 9ентар свемира, око светске уе, али само као човечанство, човечанство, а не и као по*еина9. Oи/ прирое *есте очовечење. Iовек има слобоу. Бул&аков на чуан начин апсолутизу*е апсолутизу*е слобоу, &оворе6и а *а4 не мо+е настати без сопствено& пристанка, без извесно& самотворења тварне ипостаси4, без а4 ко*е ко*е звучи из оно& нита4. Међутим, слобоа се проте+е само на ток, али не и на ис'о истори*ско& истори*ско& про9еса. :лобоа, из то&а мо+емо мо+емо зак/учити, *есте заправо спозната ну+ност. ромисао ромисао Бо+и*и Б о+и*и путем ну+ности вои човека (и сву твар) ка све*еинству. ри'ватање соHи*не етермина9и*е *есте преовлаавање инивиуалности соHи*но& би6а. -с'атоло&и*а. -с'атоло&и*а. 2 &рани9ама човечанства, борба између космичке :оHи*е и слобое *есте бескра*на тра&еи*а. Међутим, наступи6е коначни коначни по+ар, у коме коме 6е са&орети све то ни*е осто*но овековечења, то ни*е соHи*но, и таа 6е тварна :оHи*а постати ви/иво откровење бо+анске :оHи*е. Sпак, сл обоа у бунту против Бо&а 6е и а/е посто*ати као онтолоко онтолоко безум/е.