su hemijske materije koje prodiru u organizam respiratornim i digesivnim su nok se H emi j ske noks putem,kroz koţu i sluznicu(narocito ako su povredjene) i izazivaju razna oštećenja.
Podela Podela he h emi jski h noks nok si Prema fizickom stanju one mogu biti :
cvrste
tecne
gasovite
Prema hemijskim osobinama to mogu biti:
Kiseline
Baze
Metali
Razna organska i neorganska jedinjenja
Prema ekomedijumu:
Vazduh
Voda
Zemljiste
Podela prema dejstvu :
Iritansi
Zagusljivci
Anestetici i narkotici
Sistemski otrovi
Alergeni
Kancerogeno delovanje
Podela prema dejstvu
Iritansi -to su gasovite materije koje pri udisanju nadrazuju disajne pu teve.Dele se na: iritanse koji deluju na gornje diajne puteve i sluznicu ociju(amonijak,formaldehid),iritanse koji ostecuju gornje disajne puteve I pluca(halogeni elementi,dimetil sulfat) I iritanse koji izrazito ostecuju pluca(nitrozni plinovi). Disajni putevi osoba sa astmom su osetljivi na stetne a gense iz okoline kao sto su:duvanski dim,hemikalije,jaki mirisi(parfemi,boje,lakovi),ugljena prasina. Zagusljivci -skup bojnih otrova koji u dodiru sa disajnim organima izazivaju kasalj i gusenje.Prema mehanizmu delovanja dele se na inertne(obicne) i hemijske zagusljivce.Obicni zagusljivci deluju tako sto razgradjuju kiseonik u vazduhu i na taj nacin otezavaju ili
onemogucavaju disanje.Nomalni sadrzaj kiseonika je oko 21.Ako koncentracija padne ispod 18 pocinju poteskoce sa disanjem.Pri sadrzaju od 12-16 disanje je ubrzano,kucanje srca je pojacano,10-14 koncentracije uzrokuje depesiju,jak umor,otezano disanje,dok udisanje vazduha sa sadrzajem kiseonika od 6-10 uzrokuje smrt. Hemijski zagusljivci se vezu na hemoglobin I tako onemogucavaju vezanje kiseonika I prenos putem krv.Najpoznatiji hemijski zagusljivci su :ugljen monoksid,cijano vodonik i sumpor vodonik .
Anestetici i narkotici- deluju depresivno na sredisnji zivcani splet.Znaci delovanja su : pospanost,opijenost,vrtoglavica,bezvoljan gubitak svesti i u krajnjem sluvaju smrt.Anestetska svojstva imaju nizi predstavnici homolognih nizova alkina,alkena,alkana,estra.Najslabiji narkotici su estri. Sistemski otrovi su stetne supstance koje svojim delovanjem ostecuju pojedine organe u organizmu a na mestu ulaska ne ostavljaju nikakve znakove.Halogeni ugljovodonici ostecuju jetru i bubege.Benzen i u manjoj meri naftalen ostecuju kostanu srz.Supstance stetne za zivcani splet su methanol i ugljenik disulfid. Alergeni- uzrokuju alergijske reakcije:
kontaktni alergeni(hemikalije,kozmetika,nakit) nutritivni alergeni-hrana(orasi,kikiriki,jaja,cokolada,mleko…) respiratorni alergeni-iz unutrasnje sredine,kuce,kao sto je prasina i grinje,dlaka domacih zivotinja ili iz spoljasnje sredine kao sto su poleni drveca,trava i ko rova. Alergije na ubode insekata
Kancerogeno delovanje- Kancerogeno dejstvo toksina ogleda se u izazivanju malignih promena
(rak ili kancer) razliĉitih organa u organizmu. Takve kancerogene materije preobraćaju normalne ćelije u ćelije raka koje se ubrzano dele stvarajući maligne tumore (rastu i ugroţavaju okolna tkiva – metastaze).
Osobine toksikanata i faktori koji uticu na toksicnost
Brojne karakteristike hemijskih supstanci utiĉu na njihovu toksicnost: agregatno stanje (teĉno, gasovito), rastvorljivost, koliĉina, koncentracija (jetki otrovi), afinitet za ćelije i tkiva,duzina ekspozicije,eksponirane osobe(pol,starost,zdravstveno stanje),putevi prodiranja otrova u organizam.
Brojne hemijske supstance deluju kao lekovi ako se u organizam unesu u koliĉinama propisanim od strane lekara, ali ako se unesu u znatno većoj koliĉini, mogu dovesti do teških oštećenja zdravlja, pa i do smrtnog ishoda. Razblaţena sirćetna kiselina svakodnevno se koristi u domaćinstvu za pripremanje hrane (sirće), a koncentrovana sirćetna kiselina (esencija) predstavlja veoma opasan i potencijalno smrtonosan otrov. Glavne osobine toksikanata su:
rastvorljivost u dvofaznom sistemu (voda,ulje)
stepen jonizacije (pri alkalnoj pH)
prolazak kroz celijsku membranu (difuzija,aktivan transport)
Difuzija-vecina toksikanata prolazi kroz membranu obicnom difuzijom preko hidrofobnih lipidnih domena(lipofilne molekule) ili kroz pore u membrani tj.proteinske kanale (male hidrofilne molekule). Aktivan transport-supstance se krecu nasuprot koncentracionom i elektrohemijskom gradijentu.Sistem je selektivan te se njima mogu sluziti samo toksikanti gradje slicne gradji materije koje su predvidjene za transport ovim specificnim proteinskim nosacima,Aktivan transport trosi metabolicku energiju(ATP).Supstance koje se transportuju stvaraju komplekse sa nosacima u membrani,sto je vazno kod transporta i eliminacije stranih materija iz organizma.
Proces prodiranja u organizam Pri trovanju razlikujemo sledece faze:
Faza ekspozicije ili vreme unosenja toksikanta u organizam. Faza toksikogenetike - obuhvata apsorpciju, distribuciju, metabolizam i e liminaciju otrova. Faza toksikodinamike-izraţava reakciju odgovarajućeg receptora organizma na otrov. Efekat svakog otrova je zbir specifiĉnog direktnog delovanja otrova na organizam i
nespecifiĉnih kompenzatornih i adaptacionih reakcija organizma
Putevi unošenja u organizam 1. Inhalacijom-udahnuti
Najĉešće trovanje ( CO ) , i najvaţnija profesionalna bolest ( silikoza , SiO2 ) nastaju nakon apsorpcije preko pluća .Ovako se apsorbuju i neki bojni otrovi ( hlor , fozgen , levisit ) , te HCN ( gasna komora ) . Uglavnom se apsorbuju gasovi ( CO , NO2 , SO2 ) , pare ( HF ) , isparljive materije , rastvaraĉi ( C6H6 , CCl4 ) , i aerosoli ( azbest ) Teţina trovanja, zavisi kako od fiziĉkih i hemijskih osobina otrova, tako i od koliĉine udahnutog otrova, i vremenskog trajanja izloţenosti otrovu,protoka krvi,ventilacije pluca,rastvorljivosti toksikanata u krvi.
2. Ingestijom-akcidentalnim gutanjem uz jelo,pice ili pusenjem Oralni put je na jĉešći i znaĉajan za nastanak zadesnih i namernih (samoubilaĉkih)
trovanja.Glavno mesto resorpcije većine toksiĉnih supstancija je tanko crevo, pri ĉemu najveći znaĉaj ima stepen liposolubilnosti. Obilnoj crevnoj resorpciji otrova, pored optimalnog pH, doprinosi i velika resorptivna površina od oko 200 m2kao i intenzivan krvotok crevne sluzokoţe. Toksiĉnost materija uzetih peros zavisi i od uzrasta organizma, stanja ishranjenosti, fiziĉkog naprezanja, oboljenja jetre i bubrega, kao i od meteoroloških uslova.
3. Apsorbcijom-apsorbovanim kontaktom preko koze ili ociju.
NepovreĊena zdrava koţa obezbeĊuje sigurnu zaštitu organizmu od mnogih spoljašnjih fiziĉkih, hemijskih i bioloških uzroĉnika oštećenja. Apsorpcija zavisi od stepena liposolubilnosti, odvija se preko krvnih sudova i izvodnih kanala znojnih i lojnih ţlezda. Na stepen apsorpcije kroz koţu utiĉu i lokalni faktori kao fiziĉka i hemijska oštećenja, temperatura, brzina protoka krvi, pranje koţe rastvaraĉima, itd.
Trovanje je patološki proces koji nastaje usled delovanja otrovnih materija razliĉitog porekla na organizam. Postoje tri vrste trovanja: 1. Akutna trovanja nastaju ako se za kratko vreme unese veca kolicina toksicne materije u organizam. 2. Subakutna trovanja nastaju nakon kratkotrajnog izlaganja organizma toksicnim materijama vise puta tokom nekoliko dana. 3. Hronicna trovanja nastaju duzim izlaganjem organizma niskim koncentracijama.
Eliminacija toksicnih materija iz organizma
Izluĉivanje (eliminacija otrova) se vrši preko onih organa koji im sluţe i kao ulazna vrata (pluća, organi za varenje, koţa), kao i jetre, bubrega, mleĉnih, znojnih ţlezda i pljuvaĉke. Najviše se toksikanata izluĉuje preko bubrega (urinom). Nešto toksikanata se izluĉuje preko jetre u ţuĉi (DDT, Pb), dok se plinovi (CO) i neke isparljive materije (dimetilselenid, kloroform) izluĉuju preko pluca. Vrlo male koliĉine se izluĉuju putem ostalih telesnih izluĉevina (znoj, mleko, suze, probavni sokovi, semena tecnost).
IZLUĈIVANJE URINOM Toksikanti se mokraćom izluĉuju istim mehanizmima kojima se preko bubrega izluĉuju produkti metabolizma, a koji ukljuĉuju: glomerularnu filtraciju, tu bularno izluĉivanje i tubularnu reapsorpciju.
Brzina izluĉivanja otrova zavisi od pH mokraće što je veoma vaţno znati zbog primene forsirane alkalne ili kisele diureze. IZLUCIVANJE PUTEM ZUCI
Jetra igra kljuĉnu ulogu u detoksikaciji . Krv iz digestivnog trakta prolazi kroz jetru pre ulaska u sistemsku cirkulaciju. Protok krvi kroz jetru je sporiji od protoka u drugim or ganima što lipofilnim sastojcima apsorbovanim u digestivnom traktu daje dovoljno vremena za aktivni transport ili difuziju. Time se uklanjaju toksikanti iz krvi i speĉava njihova raspodela u druge delove tela. Jetra je i glavno mesto metabolizma toksikanata, pa se nastali metaboliti ili konjugati mogu izluĉiti pravo u ţuĉ ili u krv odakle dospevaju do bubrega, te se izluĉuju u urin. Ţuĉ se skuplja u ţuĉnom mehuru i izluĉuje u tanko crevo. U idealnom sluĉaju, ti toksikanti nastavljaju put do debelog creva, te se izluĉuju fecesom.
JETRA
ŢUĈ
KRV TANKO CREVO
IZLUĈIVANJE PLUĆIMA Plućima se u prvom redu izluĉuju materije koje su u gasovitom stanju na temperaturi tela, te isparljive teĉnosti u ravnoteţi sa svojom gasovitom fazom. Koliĉina teĉnosti koju izluĉe pluća je u vezi s njenim pritiskom para(praktiĉna primjena ovoga: alko-test). Difuzija je osnovni princip uklanjanja, pri ĉemu bolja topljivost u krvi podrazumieva sporije izluĉivanje (npr. klor oform). IZLUĈIVANJE FECESOM Osim u ţuĉi, toksikant se moţe izluĉiti preko digestivnog trakta, te eliminisati putem fecesa jer nije potpuno apsorbovan nakon oralnog unosa, izlucen je ţeluĉanim ili sekretornim fluidima creva, izluĉevinama gušteraĉe, ili je uklonjen iz disajnog trakta transportom do usta, te je progutan.
IZLUĈIVANJE CEREBROSPINALNOM TEĈNOŠĆU Toksikanti topljivi u mastima prolaze preko barijere krv-cerebrospinalna teĉnost pasivnom difuzijom, ostali aktivnim transportom.
IZLUĈIVANJE MLEKOM Vaţno zbog mogućnosti prenosa toksikanata od majke detetu koje se doji takvim mlekom, te mogućnosti pr enosa s ţivotinja koje daju mleko na ljude. Izluĉivanje u mleko se odvija obiĉnom difuzijom. Zbog 3-5% masti u mleku ono koncentrira hidrofobne toksikante (poliklorirani bifenili, dioksini, pirolizidinski alkaloidi i mnogi drugi) i moţe biti glavni put njihovog izluĉivanja. TakoĊer nakuplja metale sliĉne Ca poput olova.
IZLUĈIVANJE U ZNOJU Toksikanti u znoj dospevaju difuzijom nejoniziranog oblika. Ovakvo izluĉivanje je koliĉinski od
vrlo malog znaĉaja. Neki toksikanti u znoju mogu izazvati dermatitis.
HEMIJSKE NOKSE U RADNOJ SREDINI
Otrovom se smatra svaka supstanca koja po svojoj koliĉini ili po svojoj prirodi strana telu i koja na ilo koji naĉin uneta,dovodi do poremeĉaja funkcije ili gradje organizma. Otrovi su sve one materije koje štete zdravlju i to u minimalnim koliĉinama i koncentracijama. Po ekspoziciji profesionalnim hemijskim agensima prvi su na udaru respiratorni trakt i koţa. U radnoj sredini se sreću razliĉite hemijske nokse: 1. Metali(olovo,mangan,ţiva,kobalt i dr.) 2. Metaloidi(arsen,fosfor) 3. Ugljovodonici(nafta,benzin,acetilen,benzen) 4. Alkoholi 5. Kiseline i baze 6. Gasovi(hlor,sumporoksid,ugljenmonoksid,ugljendioksid,amonijak i dr.) 7. Plasticne mase 8. Pesticide i veštaĉka djubriva
U cilju zaštite zdravlja radnika,za sve poznate i ispitane hemijske nokse odredjena je maksimalono dozvoljena koncentracija(MDK). Maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) je maksimalna koncentracija pojedinaĉne supstance ili grupe supstanci iz koja ne moţe da se prekoraĉi u celini radi izbegavanja ozbiljnih nepovratnih kratkoroĉnih posledica za ekosisteme.Maksimalno dozvoljena koncentracija prestavlja onu masu toksiĉnih ili štetnih komponenti ĉijem se dejstvu mogu izloţiti or ganizam ĉoveka, ţivotinjski ili biljni organizmi, bez štetnih posledica i za duţe vreme. Ukoliko su
rezultati merenja za pojedine prioritetne supstance "0" ili su niţe od vrednosti MDK datih u Prilogu, uzima se da je ta vrednost nova MDK vrednost za tu prioritetnu supstancu.
Propisima se utvrĊuju tri osnovne vrste ovih vrednosti:
maksimalno dozvoljena koncentracija štetnih komponenti u vazduhu radnog prostora; maksimalno dozvoljena koncentracija štetnih komponenti u atmosferi naseljenih mesta; maksimalno dozvoljena koncentracija štetnih komponenti u vodama vodnih tokova. Maksimalno dozvoljena koncentracija se izraţava na razliĉite naĉine, a u zavisnosti od stanja u kome se nalazi sama supstanca. Tako se za toksiĉne komponente u gasovitom i 3
parnom stanju ova vrednost daje u mg/m , a ukoliko se radi o komponentama koje su rastvorene u vodi, u mg/L. MDK-vrednosti su opšte prihvaćene karakteristike u industrijskoj toksikologiji, s obzirom na to
da se pomoću njih mogu izraziti potencijane štetne koncentracije otrovnih i štetnih komponenti. U tom smislu, ove vrednosti predstavljaju maksimalne koliĉine komponenti, ĉijem se dejstvu mogu izloţiti lica u toku 8 ĉasova jednog dana, a u periodu od nekoliko meseci ili godina, bez opasnosti po njihovo zdravlje. Vrednosti koje su jednom utvrĊene se stalno kontrolišu i povremeno koriguju.
MERE ZAŠTITE: 1. 2. 3. 4.
Tehničko-tehnološke mere Lična zaštit na sredstva Medicinske mere Higijenske mere
1.Tehničko tehnološke mere predstavljaju niz tehniĉkih i tehnoloških postupaka kojima se smanjuje hemijska kontaminacija radne sredine.Tu podrazumevamo: Automatizacija i hermetizacija Eliminacija i supstitucija Segegacija
Opšta i lokalna ventilacija AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA
Jasno je da se zaštita radnika od nepovoljnih uslova radne okoline moţe najdjelotvornije provesti pri planiranju i konstrukciji fabriĉkih ureĊaja. Hermetizacijom procesa s preĉiće se prodor u radnu okolinu faktora koji bi mogli ugroziti radnika, a automatizacijom će se znatno redukovati broj ugroţenih radnika. ELIMINACIJA I SUPSTITUCIJA
Katkada se tehnološki proces moţe voditi tako da se opasna materija potpuno eliminiše. U većem broju sluĉajeva moţe se opasna materija zameniti neopasnom ili manje opasnom.Pri bojenju se olovne boje mogu zameniti spojevima titana ili cinka. Umetni brusevi gotovo su potpuno zamenili bruseve od prirodnog kamena koji sadrţe opasni slobodni silicium dioksid.Ĉesto se, umesto vrlo otrovnog benzena, mogu sa istim uĉinkom upotr ebiti mnogo manje otrovni toluen ili ksilen. PROMJENA TEHNOLOŠKOG PROCESA
Postoje okolnosti kada se promenom jednog dela tehnološkog procesa moţe eliminisati ili redukovati opasnost za radnike. Regulacijom temperature, a time i brzine hemijskih reakcija, moţe se smanjiti oslobaĊanje plinova, para i aerosola. Zamjenom zavarivanja ili lemljenja zakivanjem eliminišu se opasnosti od plinova, posebno u zatvorenom prostoru. Upotreba vlaţnih metoda umesto suvih jedan je od najraširenijih primera znatnog smanjenja opasnosti za radnike od prašine promenom procesa.Bušenje pneumatskim alatima uvek treba obavljati uz dodavanje vode zbog suzbijanja prašine. Usitnjavanje vlaţnog materijala mnogo je manje prašan proces od usitnjavanja suhog materijala.
SEGREGACIJA
Prostornom segregacijom mogu se izolovati opasni procesi, tako da će umesto velikog broja radnika tim mestima biti izloţeni samo oni radnici koji su neophodno potrebni za pogon tog dela
tehnološkog procesa. Taj mali broj radnika moţe se zaštititi osobnim zaštitnim sredstvima. Vremenskom segregacijom moţe se izbeći nepotrebno izlaganje velikog broja radnika i to tako da se izvoĊenje opasnih operacija odloţi za ono vrieme kada na poslu ima najmanje radnika (npr. vaĊenje i ĉišćenje odliva u livnicama u noćnoj smeni).
OPŠTA I LOKALNA VENTILACIJA Opšta ventilacija sastoji se od uvoĊenja velikih koliĉina vazduha u radnu prostoriju. Time se sa jedne strane asaniraju nepovoljni toplotni faktori, a s dr uge razrjeĊuju zagaĊenja u vazduhu.Opšta ventilacija je retko kada uspešna metoda zaštite ako je radno mesto u blizini izvora zagaĊenja. Opšta ventilacija se retko kada moţe upotrijebiti za sman jenje koncentracije aerosola; ĉešće se upotrebljava za razreĊivanje plinova i para u vayduhu radne prostorije. Za suz bijanje zagaĊenja vazduha u radnoj okolini ĉešće se opšta ventilacija upotrebljava kao dodatna mera uz lokalnu ventilaciju. Lokalnom ventilacijom stvara se oko izvora zagaĊenja strujanje vazduha takvog smjera i takve brzine da zagadjenje nošeno tom strujom neće u znatnoj koncentraciji dopreti do radnika. 2. Lična zaštitna sredstva su obavezna za sve radnike koju su izloţeni profesionalnoj hemijskoj noksi.Tu spada:
Zaštitna odeća i obuća od odgovarajućeg materijala
Zaštita oĉiju i lica
Zaštita glave i ušiju,ruku i nogu
Zastita respiratornih organa korišćenjem taštitnih maski
Sva lična zaštitna sredstva se koriste strogo prema uputstvu!
3.M edicinske mer e
Medicinska zaštita predstavlja mere medicinske preventive i medicinske pomoći koje su namenjene radnicima Podrazumevaju predhodni pregled radnika i ocenu radne sposobnosti za odredjeno radno
mesto,periodiĉne sistemske preglede koji se vrše ciljano radi otkrivanja poĉetnih profesionalnih oštećenja kako bi se peduzele odgovarajuće mere leĉenja,udaljavanje radnika od tog radnog mesta i sliĉno,zdravstveni vspitni rad tj, upoznavanje radnika i rukovodioca sa opasnostima od pojedinih noksi I kako se od njih zastiti.
.
4. Higijenske mere zaštite
Higijenska zaštita obuhvata mere higijene kojima je cilj da se zaštiti zdravlje i zdravstvena kondicija radnika i da se otklone eventualni uzroci mogućih oboljenja kojima su radnici izloţeni nezavisno od prirode njihovog posla.
Mere higijenske zaštite su: 1) mere opšte, i 2) mere liĉne higijene. 1) Mere opšte higijene treba da obezbede higijenske uslove u: radnim prostorijama,sporednim prostorijama,vodovodnim i kanalizacionim ureĊajima,i u
dvorištima. 2)
Mere za oĉuvanje liĉne higijene u preduzećima, su sledeće:
a) ObezbeĊenje radne odeće i obuće. Odeća ima znaĉajnu ulogu u zaštiti rada, ali i u odrţavanju liĉne higijene. Radna odeća i obuća moraju odgovarati uslovima rada i obezbeĊivati higijensku zaštitu. b) O bezbeĊenje i ureĊenje garderoba u kojima radnici na higijenski naĉin ĉuvaju i odlaţu
radnu odeću. v) UreĊenje kupatila, sa dovoljnim brojem umivaonika, tuševa sa toplom i hladnom vodom, teĉnim sapunima i ĉistim ubrusima. Kod ĉlanova kolektiva treba stvarati naviku pranja ruku pre obroka koji se uzima za vreme rada, kao i naviku kupanja posle rada.
g) Zdravstveno prosvećivanje je jedan od glavnih zadataka sluţbe higijenske zaštite radnika. Zdravstveno prosvećivanje se obavlja povremenim predavanjima o higijeni, izloţbama sa temom higijene i zdravlja, organizovanjem nedelje higi jene, savetovanjima po pitanju zdravlja i dr.
HEMIJSKE NOKSE U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI Hemiske nokse u poljoprivrednoj proizvodnji se mogu podeliti na:
1) Pesticidi 2) Veštačka djubriva 3) Antibiotici
1)Pesticidi su hemijske materije koje se koriste za uništavanje I suzbijanje mikro I makroorganizama i štetnih i nepoţeljnih biljnih vrsta. Pesticidi se dele na one koji suzbijaju nametnike životinjskog porekla (zoocidi), te one koje suzbijaju nametnike biljnog porekla (fitocidi) . Zoocidi se dalje dele na: • insekticide (koji suzbijaju insekte, a mogu biti biljnog ili organsko-sintetskog porekla) • akaricide (sredstva za suzbijanje grinja) • nematocide (sredstva za suzbijanje nematoda)
• limatocide (sredstva za suzbijanje puţeva) • rodenticide (sredstva za suzbijanje glodara) • karvicide (sredstva za odbijanje ptica) Fitocide delimo na: • fungicide (sredstva za suzbijanje gljivica) • herbicide (sredstva za suzbijanje korova)
Toksično delovanje na ljude Brojni su sluĉajevi trovanja ljudi hemijskim sredstvima za zaštitu bilja, ali i trovanja ţivotinja i poljoprivrednih useva. Do trovanja ljudi pesticidima dolazi na više naĉina – kroz usta, koţu, putem disajnih organa. Ţivotinje se pesticidima truju najĉešće konzumiranjem tretiranih biljaka, dok se biljke oštećuju neposredno tokom nanošenja pesticida. Ĉak i kada ne izazivaju akutna trovanja, pesticidi su opasni jer imaju sposobnost nakupljanja u tkivima ljudi i ţivotinja – i to najviše u masnom tkivu, jetri i bubrezima. ZAŠTITA Ĉuvanje otrova:Sredstva se ĉuvaju u originalnoj i dobro zatvorenoj ambalaţi,u dobro zakljuĉanoj,provetrenoj prostoriji udaljeno od izvora vatre,izvan dohvata dece,daleko od hrane I pića.Prazna ambalaţa se ispere najmanje tri puta i ta teĉnost se doda teĉnosti za prskanje a zatim se izbuši kako bi se uĉinila neupotrebljivom.Takva ambalaţa se ĉuva na odredjeno mesto u posebne kontejnere.
Upotreba: Poštovati opisanu dozu i propisno vreme primene pesticida,kao i vreme berbe nakon prskanja.Vršiti redovnu kontrolu ljudske i stoĉne hrane proveravajući da li su residue pesticida u dozvoljenim granicama.
2)Veštaĉka djubriva
Đubrivo je smeša materija koje se koriste u poljoprivredi ili vrtlarstvu za poboljšanje rasta biljki. Obiĉno se primjenjuje na poljoprivrednim zemljištima. Postoje azotna i fosfatna djubriva.Najzastupljenija su azotna(najopasnija) I fosforna mineralna djubriva.Ona mogu da utiĉu i pozitivno i negativno na osobinu zemljišta,vazduha,voda I ţivotnu
sredinu.Nekontrolisana primena azotnih veštaĉkih djubriva dovodi do nakupljanja nitrata u vodi,zemljištu i biljkama.Fosforna mineralna djubriva su najveći zagadjivaĉi zemljišta kalijumom kao i teškim metalima(hromom,niklom,ţivom).Kalijumova djubiva ne sadrţe primese koje opterećuju lanac ishrane sa nepoţeljnim materijama.
3)Antibiotici
Najĉešće se koriste streptomicin, oksitetraciklin, gentamicin i oksolinska kiselina. Namenjeni su prvenstveno suzbijanju bakteriozne plamenjaĉe voćaka, pre svega jabuke i kruške. Da li ovi antibiotici mogu uticati na pojavu rezistentnosti bakterija koje prouzrokuju oboljenja ljudi? Male doze antibiotika u namirnicama u hrani imaju ozbiljne negativne posledice:
Senzibilizacija ljudskog organizma sa pojavom alergije na antibiotike,što je relativno ĉesta pojava u kliniĉkoj praksi.
Stvaranje rezistencije tj. otpornosti organizma na pojedine lekove što stvara problem pri leĉenju bolesnika.
HEMIJSKE NOKSE U DOMAĆINSTVU
Hemijske nokse u domaćinstvu moţemo razvrstati na: 1) Insekticidi 2) Sredstva za ĉišćenje,pranje i dezinfekciju 3) Lekovi 4) Kozmetiĉka sredstva 5) Razne boje i lakovi za drvenariju,nameštaj,parket
Tri njaĉešće hemikalije koje se nalaze u našim sapunima su :
Natrijum lauril sulfat ,deterdzent je pisutan u šamponima za kosu,kupkama,gelovima za tuširanje,pastama.Dokazano je da utiĉe na deformacije oĉnog tkiva i gubitak vida.
Propilen glikol, prisutan u regeneratorima za kosu,losionima,kremama,sredstvo za vlaţenje ruku.Moţe uzrokovati iritaciju koţe,oĉnog tkiva,oštećenje bubrega i jetre,muĉninu i glavobolje. Ftalati su naftni derivati koje ćete naći u ĉetkicama za zube,autodelovima,analgeticima,zubnim pastama,lakovima za nokte,parfemima.Povezuje se sa poremećajima rada endokrinog sistema i potencijalno su kancerogeni.Dokazano
mogu uticati na deformaciju fetusa,prouzrokovati podbaĉaj.
ZAŠTITA Sva pomenuta I druga hemijska sredsva koja se koriste u domaćinstvu strogo se ĉuvaju na odredjenom,deci nepristupaĉnom mestu,pod kljuĉem.Primenjuju se prema uputstvu za upotrebu,uz maksimalalnu paţnju.Nikad se ne ĉuvaju u flašama,ĉašama koje se koriste za jelo,piće već uvek u originalnoj ambalaţi.Preostale hemikalije kojima je prošao rok upotrebe propisno uništiti.
