A2) OPASNE MATERIJE, POŽAR i EKSPLOZIJA (1.1,2.3,18.3,19.3 ) материја;
дефиниција
опасних
материја;
класификација
опасних
1. Opasne materije: definicija opasnih materija; klasifikacija opasnih materija; osnovne karakteristike pojedinih
klasa opasnih materija; preventivne mere pri postupanju sa opasnim materijama; mere lične zaštite prilikom manipulacije sa opasnim materijama; metodologija i način postupanja u slučaju akcidenta sa opasnom materijom. definicija opasnih materija; O p a s a n t e r et et ( d a n g e r o u s g o o d s ) podrazumeva one materije i predmete , čiji je transport zabranjen prema ADR-u , izuzev ako se obavlja pod odre đenim uslovima definisanim u ADR- u .
ADR (Evropska (Evropska konvencija konvencija o me đunarodnom transportu opasnog tereta u drumskom saobraćaju)
klasifikacija opasnih materija; Regulisano Zakonom o transportu opasnog tereta i ADR (Evropska konvencija o međunarodnom transportu opasnog tereta u drumskom saobra ćaju) Opasne materije jesu: Klase 1a - Eksplozivne materije; Klase 1b - Predmeti punjeni eksplozivnim materijama; Klase 1c - Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti; Klase 2 - Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom; Klase 3 - Zapaljive tečnosti; Klase 4.1 - Zapaljive čvrste materije; Klase 4.2 - Materije sklone samopaljenju; Klase 4.3 - Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove; Klase 5.1 - Oksidirajuće materije; Klase 5.2 - Organski peroksidi; Klase 6.1 - Otrovi; Klase 6.2 - Gadne i zarazne materije; Klase 7 - Radioaktivne materije; Klase 8 - Korozivne (nagrizajuće) materije; Klase 9 - Ostale opasne materije.
(15.1 основне карактеристике појединих класа опасних материја; )
osnovne karakteristike pojedinih klasa opasnih materija; Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti, i drugi predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) jesu čvrste i te čne hemijske materije koje imaju osobinu da, pod pogodnim spoljnim dejstvom (udar ili trenje), eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba đaju energiju u obliku toplote ili gasova.
1
Pojam klase 1 obuhvata:
(a) Eksplozivne materije: čvrste ili tečne materije (ili smeše materija), koje hemijskom reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u okruženju dovode do razaranja. Pirotehničke materije: materije ili smeše materija, sa kojima treba postići efekat u vidu: toplote, svetlosti, zvuka, gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao rezultat samoodrživih egzotermnih hemijskih reakcija koje protiču bez detonacije; Napomena 1: Materije, koje same po sebi nisu eksplozivne, ali mogu stvarati eksplozivnu smešu gasa, pare ili prašine, nisu materije klase 1. 2: Izuzete iz klase 1 su, takođe, eksplozivne materije ovlažene vodom ili alkoholom, čiji sadržaj vode ili alkohola premašuje navedene granične vrednosti, kao i eksplozivne materije sa sredstvima za plastifikaciju – ove eksplozivne materije su svrstane u klasu 3 ili 4.1 - kao i eksplozivne materije, koje su na osnovu svoje pretežno opasne osobine svrstane u klasu 5.2.
(b) Eksplozivne predmete: predmeti koji sadrže jednu ili više eksplozivnih ili pirotehničkih materija; Napomena: Predmeti, koji sadrže eksplozivne ili pirotehničke materije u tako maloj količini ili takve vrste, da njihovo neočekivano ili slučajno zapaljivanje ili paljenje za vreme transporta ne izaziva izvan predmeta odlomke, vatru, maglu, dim, toplotu ili jak zvuk, ne potpadaju pod zahteve klase 1. (c) Materije i predmete, koji prethodno nisu navedeni, a koji su proizvedeni radi stvaranja praktičnog dejstva u
vidu eksplozije, ili nekog pirotehničkog dejstva
Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u te čnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom (u daljem tekstu: gasovi) jesu materije koje imaju kriti čnu temperaturu ni žu od 50 oS ili na 50 oS pritisak pare vi še od 300 kPa (3 bar). Pojam klase 2 obuhvata čiste gasove, smeše gasova, smeše jednog ili više gasova sa jednom ili više materija i predmeta, koji sadrže takve materije.
Gasovi su materije, koje (a) na 50 °C imaju pritisak pare od preko 300 kPa (3 bara) ili (b) se na 20 °C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPa nalaze u potpuno gasovitom stanju. Materije i predmeti klase 2 su podeljeni kako sledi: 1. Zbijeni gas: gas koji se u transportnoj ambalaži pod pritiskom na -50 °C nalazi u potpuno gasovitom stanju; ova kategorija obuhvata sve gasove, koji imaju kritičnu temperaturu od najviše -50 °C. 2. Gas u tečnom stanju: gas koji se u transportnoj ambalaži pod pritiskom na temperaturama preko -50°C
delimično nalazi u tečnom stanju. Razlikuje se: gas pretvoren u tečnost pod visokim pritiskom: gas koji ima kritičnu temperaturu iznad -50 °C do najviše +65 °C; i gas pr еtvoren еtvoren u tečnost pod niskim pritiskom: gas koji ima kritičnu temperaturu iznad +65 °C. 3. Duboko rashlađen tečni gas: gas koji se u transportnoj ambalaži, zbog svoje niske temperature, delimično nalazi u tečnom stanju. 4. Rastvoren gas: gas koji je u transportnoj ambalaži pod pritiskom, rastvoren u rastvaraču u tečnoj fazi. 5. Pakovanja gasa pod pritiskom i male posude sa gasom (gasne patrone). 6. Drugi predmeti, koji sadrže gas pod pritiskom. 7. Gasovi koji nisu pod pritiskom, a koji podležu posebnim zahtevima (uzorci gasova).
Zapaljive te čnosti su te čnosti ili sme še tečnosti koje na temperaturi od 50 o C imaju pritisak pare ni ži od 300 kPa (3 bar), a ta čku paljenja ni žu od 100 o C. Pojam klase 3 obuhvata materije i predmete, koji sadrže materije ove klase, koje ; - imaju pritisak pare na 50 °C od najviše 300 kPa (3 bara), a na 20 °C i na standardnom pritisku
od 101,3 kPa nisu potpuno u gasovitom stanju, - imaju tačku paljenja od najviše 60 °C (za odgovarajuću proveru vidi 2.3.3.1.).
Pojam klase 3 obuhvata i tečne i čvrste materije u rastopljenom stanju sa tačkom paljenja preko 60 °C, koje se predaju na transport ili transportuju zagrejane na ili iznad svoje tačke paljenja. Ove materije su svrstane pod UN-broj UN-broj 3256.
Pojam klase 3 obuhvata i desenzitizovane eksplozivne tečne materije. Desenzitizovane eksplozivne tečne materije su eksplozivne materije, koje su rastvorene ili u obliku suspenzije u vodi ili drugoj tečnosti, radi stvaranja homogene tečne mešavine, da bi se suzbile eksplozivne osobine. 2
Zapaljive čvrste materije su čvrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i dr.), ali nisu sklone samopaljenju. Raspadanje samoreagujućih materija može biti izazvano toplotom, kont aktom sa katalitičkom nečistoćom (npr, kiselinama, jedinjenjima teških metala, bazama), trenjem ili udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i
varira u zavisnosti od materije.
Raspadanje, naročito ako ne dođe do paljenja, može da ima za posledicu ra zvijanje otrovnih gasova ili para. Kod određenih samoreagujućih materija mora se kontrolisati temperatura. Određene samoraspadajuće materije mogu se eksplozivno raspasti posebno ako su zatvorene. Ova osobina može se menjati dodavanjem sredstava za razblaživanje ili korišćenjem odgovarajuće ambalaže. Određene samoreagujuće materije žestoko sagorevaju
Materije sklone skl one samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i žuti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrebljene krpe i dr.).
Pojam klase 4.2. obuhvata: - piroforne materije; su materije, uključujući smeše i rastvore (tečne ili čvrste), koje se čak i u malim koli činama pale u dodiru sa vazduhom u roku od pet minuta. Ove materije klase 4.2 su najviše sklone samozapaljenju.; i - samozagrevajuć samozagrevajuć e materije i predmeti; su materije i predmeti, uključujući smeše i rastvore koji su podložni samozagrevanju u dodiru sa vazduhom, bez dodatne energije. Ove materije se mogu zapaliti samo u ve ćim količinama (više kilograma) i nakon dužeg vremenskog perioda (sati ili dan i). Samozagrevanje materija, koje dovodi do samozapaljenja, je prouzrokovano reakcijom materije sa kiseonikom iz vazduha, a razvijena toplota se nedovoljnom brzinom odvodi u okolinu. Samozagrevanje nastupa, ako je količina nastale toplote veća od količine odvođene toplote, i kada je postignuta temperatura samozapaljenja
Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum-karbid, alkalni silicidi i dr.). Određene materije mogu u dodiru sa vodom da razviju zapaljive gasove, koji sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivne smeše. Takve smeše se lako pale sa uobičajenim izvorom paljenja, kao na primer, otvorenom vatrom, iskrom iz nekog alata ili neza štićenom sijalicom. Talas pritiska i plamen, koji pri tome nastaju, mogu da ugroze ljude i životnu sredinu. Ispitni postupak, koristi se za utvr đivanje, da li reakcija materije sa vodom vodi do razvijanja opasne količine potencijalno zapaljivih gasova. Ovaj ispitni postupak se ne sme koristiti za piroforne
materije.
Oksidiraju će materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla žu i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super-oksida, peroksidi alkalnih metala i njihove sme še i dr.).
Organski peroksidi su organske materije sa vi šim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje ili život ljudi ili o štećenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Organski peroksidi su podložni egzotermnom raspadanju na normalnoj ili povišenoj temperaturi. Raspadanje može da bude izazvano toplotom, kontaktom sa nečistoćama (npr, kiselinama, jedinjenjima teških metala,
aminima), trenjem ili udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i zavisna je od sastava organskog peroksida. Prilikom raspadanja može doći do razvijanja štetnih ili zapaljivih gasova ili para. Za određene
organske peroksida je tokom transporta neophodna kontrola temperature. Određeni organski peroksidi naročito ako su zatvoreni mogu se eksplozivno raspasti. Ova osobina se može menjati dodavanjem sredstava za razblaživanje ili korišćenjem odgovarajuće ambalaže. Mnogi organski peroksidi sagorevaju žestoko. Treba izbeći, da organski peroksidi dođu u dodir sa očima. Već nakon vrlo kratkog dodira, neki organski peroksidi mogu izazvati ozbiljne povrede rožnjače ili kože
3
Otrovi su supstancije sinteti čkog, biolo škog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili štetno delovati na životnu sredinu. Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može pretpostaviti, da mogu u relativno malim koli činama pri jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko kože, i gutanjem, naneti štetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi
Gadne i zarazne materije su supstancije su pstancije koje šire neprijatan miris ili sadr že mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i životinja (sve ža nesoljena ili usoljena ko ža, otpaci, iznutrice , žlezde, fekalije i dr.).
Pojam klase 6.2 obuhvata zarazne materije. Zarazne materije u smislu ADR su materije, za koje je poznato ili
se pretpostavlja, da sadrže uzročnike bolesti. Uzročnici bolesti su mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljivice) kao i drugi uzročnici kao što su prioni, koji kod ljudi ili životinja mogu prouzrokovati bolesti.
Radioaktivne materije su materije čija specifi čna aktivnost prelazi 74 bekerela (0,02 mikrokirija) po gramu. Radioaktivne materije su materije koje sadr že radionuklide, kod kojih koncentracija aktivnosti kao i ukupna aktivnost po pošiljci premašuje granične vrednosti.
Korozivne (nagrizaju će) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijama i živim organizmima izazivaju njihovo o štećenje ili uništenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). Pojam klase 8 obuhvata materije i predmete koji sadr že materije ove klase, koje hemijskim dejstvom o štećuju epitelno tkivo kože i sluzokožu sa kojom dolaze u dodir ili koje prilikom osloba đanja mogu prouzrokovati štetu
drugoj robi ili transportnim sredstvima ili ih mogu razoriti. Pojam ovog razreda tako đe obuhvata i materije, koje samo uz prisustvo vode stvaraju nagrizajuće tečne materije ili koje uz prisustvo vlage iz vazduha stvaraju nagrizajuće pare ili maglu
Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klase od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.). Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci - ako imaju osobine tih materija.
preventivne mere pri postupanju sa opasnim materijama;
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji predaju na prevoz opasnu materiju ili je prevoze sopstvenim prevoznim sredstvima dužni su da opasnu materiju pripreme tako da
ispunjava sve propisane uslove za njen prevoz. Opasna materija ne sme se predati ili primiti na prevoz ako nisu ispunjeni propisani uslovi za njen prevoz. Zabranjen je uvoz otpadaka opasnih materija mat erija inostranog inostr anog porekla radi privremenog ili i li trajnog odlaganja na teritoriji Srbije. Nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini može zabraniti prevoz
pojedinih vrsta opasnih materija preko određenog područja ili odrediti da se te vrste opasnih materija prevoze samo određenom vrstom prevoznih sredstava. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehnički ispravna, izrađena, opremljena i obeležena u skladu sa propisanim standardima.
Opasne materije ne smeju da se predaju niti se primaju na prevoz kao prtljag.
4
Izuzetno, u prtljagu se mogu prenositi aparati, naprave i drugi slični predmeti koji sadrže minimalne količine opasne materije koje ne predstavljaju opasnost po okolinu, a služe za ličnu upotrebu (upaljači, šibice, lakovi i sl.). Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasne materije dužni su da u slučaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronađe i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najbliži organ sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije, a po potrebi, i javnost. Ispale ili na bilo koji način prilikom prevoza prosute opasne materije, prevoznik je dužan da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to određenim mestima i da ih na drugi način učini bezopasnim i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije, a, po potrebi, i najbliži organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik ni je je u mogućnosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani, smesti na određeno mesto ili na drugi način neutralizuje, nadležni organ uprave pozvaće preduzeće koje raspolaže tehničkim sredstvima za izvršenje takvog zadatka da to uradi na račun prevoznika. Pošiljalac koji daje opasnu materiju na prevoz dužan je da za svaku pošiljku opasne
materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku.
Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da obezbeđuje zaštitu života i zdravlja ljudi i životne sredine pri prevozu opasnih materija i rukovanju opasnim
materijama.
Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da bude zatvorena i nepropustljiva, tako da pri prevozu sprečava svako gubljenje ili prosipanje sadržaja. Ambalaža, zajedno sa zatvaračima, mora u svim delovima da bude dovoljno čvrsta i jaka da bi se onemogućilo labavljenje za vreme prevoza. Opasna materija ne sme da nagriza materija l od koga su izrađeni ambalaža i zatvarači niti da sa njima stvara štetna ili opasna jedinjenja. Ako je opasna materija pakovana u ambalažu koja je osetljiva na vlagu, prostor u prevoznom sredstvu u koji je takva materija smeštena mora biti zaštićen od vl age i
pokriven nepropustljivom pokrivkom.
Sudovi, cisterne, kontejneri i druga vrsta ambalaže za prevoz opasnih materija moraju biti izrađeni u skladu sa propisanim standardima za odgovarajuću klasu opasnih materija. Ako se opasne materije prevoze u sudovima s udovima od lomljivog materijala ili neotporne neotporn e
plastične mase, sudovi moraju da se smeste u zaštitnu ambalažu i obezbede materijalom za popunjavanje praznog prostora radi sprečavanja loma suda pri normalnim uslovima prevoza. Materijal za popunjavanje praznog prostora mora da bude podešen prema prirodi opasne
materije, a naročito mora da bude podoban da upije tečnu opasnu materiju ili tečnost koju opasna materija može da luči. Sudovi za prevoz tečne opasne materije ili opasne materije potopljene u neku tečnost i sudovi za prevoz rastvora opasne materije, kao i njihovi zatvarači moraju da budu takvi da izdrže unutrašnji pritisak pri promenama temperatura koje materije mogu da postignu prilikom prevoza, vodeći računa o potrebnom praznom prostoru za širenje tečnosti. Ako se prevoz tečne opasne materije vrši vazduhoplovom u čijoj unutrašnjosti vazdušni pritisak pri promenama visine za vreme letenja nije normalan, sudovi u koje je smeštena tečna opasna materija i njihovi zatvarači moraju da budu takvi da mogu izdrža ti promene vazdušnog pritiska.
5
Sudovi za prevoz opasne materije zapremine veće od 200 l moraju da budu izrađeni od čeličnog lima ili drugog pogodnog materijala. Ako su sudovi za prevoz opasne tečne materije izrađeni od lomljivog materijala i pakovani u grupi, ukupna masa tih sudova napunjenih opasnom tečnom materijom ne sme da bude veća od 75 kg, a ako su sudovi izrađeni od materijala koji nije lomljiv i pakovan u grupi ukupna masa tih sudova, zajedno sa opasnom tečnom materijom, ne sme da bude veća
od 150 kg. Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se, odnosno stavljaju u palete prilikom prevoza u vertikalnom položaju, a boce sa gasovima - u vertikalnom ili horizontalnom
položaju. Niske boce sa prečnikom dužim od 30 cm u kojima se prevozi naftni tečni gas mogu se pakovati, odnosno stavljati u vozilo za prevoz i prevoziti bez paleta.
Ako su boce pakovane ili smeštene u palete u horizontalnom položaju, moraju da budu obezbeđene od kotrljanja ili pomeranja, a ako su pakovane, odnosno smeštene u palete u vertikalnom položaju ili široke boce bez paleta - moraju se obezbediti od prevrtanja. Koleta u kojima se prevoze opasne materije moraju da budu na vidljivom mestu označena odgovarajućim listicama opasnosti. Koleta sa sudovima izrađenim od lomljivog materijala moraju da budu označena listicama kojima se naznačuje lomljivost suda a, po potrebi, i položaj koleta pri prevozu. Prazni neočišćeni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije moraju da budu zatvoreni i označeni na isti način kao da su n apunjeni opasnom materijom. Prevozna sredstva kojima se prevoze sudovi iz stava 1. ovog člana moraju da budu označena na isti način kao i prevozna sredstva kojima se prevoze sudovi napunjeni
opasnom materijom.
превентивне мере при поступању са опасним материјама; мере личне заштите приликом манипулације са опасним материјама; ) mere lične zaštite prilikom manipulacije sa opasnim materijama; Isprava o prevozu opasne materije mora da sadrži: 1) podatke o vrsti opasne materije (hemijski, tehnički i trgovački naziv opasne (13.3,
14.1
materije, klasa u koju spada i redni broj u toj klasi, kao i identifikacioni broj iz
odgovarajućeg međunarodnog sporazuma kad je on utvrđen); 2) podatke o količini opasne materije (bruto i neto masa, broj komada i dr.); 3) naznačenje pošiljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne opasne materije;
4) naziv, odnosno lično ime, adresu i broj telefona pošiljaoca i primaoca; 5) naznačenje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevozniku predato i pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju;
6) potpis i pečat pošiljaoca. Izuzetno, isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili
druga odgovarajuća isprava o prevozu sadrži sve podatke o opasnoj materiji. Isprava o prevozu opasne materije koja se upućuje u inostranstvo mora da bude napisana na srpskom jeziku i na engleskom, francuskom, ruskom ili
nemačkom jeziku. 6
Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka, od
kojih jedan ostaje kod pošiljaoca, jedan se uručuje prevozniku, a jedan se dostavlja primaocu opasne materije. Lice ko je upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija dužno je da poseduje poseduje ispravu ispravu o prevozu prevozu opasne opasne materije, materije, certifikat certifikat o ispravnosti ispravnosti vozila, vozila,
uverenje o stručnoj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvom o posebnim merama bezbednosti.
Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije pored opreme predviđene opštim propisima mora da ima i dodatnu opremu. Lična zaštitna oprema koja je potrebna pri prevozu svake opasne materije: zaštitni prsluk,
odgovarajuća zaštita za oči, prikladna zaštita za disanje kod prevoza otrova, odgovarajuće rukavice, odgovarajuće cipele, zaštitna kecelja, po jedna odgovarajuća ručna lampa za svakog člana posade, boca sa vodom za ispiranje očiju, prva pomoć, za zaštitu prolaznika: četiri reflektujuća samostojeća znaka upozorenja.
методологија и акцидента са опасном материјом; ) (8.3,9.1,12.3,20.1
начин
поступања
у
случају
metodologija i način postupanja u slučaju akcidenta sa opasnom materijom. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu
opasne materije treba da sadrži, naročito: 1) naznačenje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje može da izazove opasna materija;
2) naznačenje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za sprečavanje, odnosno ublažavanje štetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevo znom sredstvu (požar, lom ambalaže, prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.);
3) postupak sa licem koje dođe u dodir sa opasnom materijom; 4) naziv, adresu i broj telefona preduzeća ili naziv i broj telefona organa koji mora da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije.
Preduzeća i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasne materije dužni su da u slučaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronađe i da o opasnosti koju p redstavlja opasna materija obaveste najbliži organ sanitarne inspekcije ili najbližu stanicu milicije, a po potrebi, i
javnost.
Ispale ili na bilo koji način prilikom prevoza prosute opasne materije, prevoznik je dužan da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to određenim mestima i da ih na drugi način učini bezopasnim i da o tome obavesti najbližu stanicu milicije, a, po potrebi, i najbliži organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogućnosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani, smesti na određeno mesto ili na drugi način neutralizuje, nadležni organ uprave pozvaće preduzeće koje raspolaže tehničkim sredstvima za izvršenje takvog zadatka da to uradi na račun prevoznika.
7
2. Procesi gorenja: (1.3, 2.1 дефиниција горења; услови потребни за процес горења; дефиниција горивих и негоривих материја; ) definicija gorenja; uslovi potrebni za proces gorenja; definicija gorivih i negorivih materija; temperatura paljenja - plamište; temperatura samopaljenja; temperatura ključanja (Vrelište); potpuno i nepotpuno gorenje; produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija; egzotermne i endotermne reakcije; oksidacija.
definicija gorenja; Gorenje kao pojam nije precizno definisano
Najpribližniju definiciju gorenja je dao francuski naučnik Antoan Lavoazje. On je dokazao da je sagorevanje sagorevanje hemijski proces pri kome se materija, materija, koja gori, hemijski jedini sa kiseonikom, kiseonikom, pri čemu dolazi do oslobađanja toplote i pojave plamena.
uslovi potrebni za proces gorenja; Da bi se proces gorenja odvijao, potrebno je da su ispunjeni
sledeći uslovi: Prisustvo materije koja može da gori (goriva materija) Prisustvo materije koja potpomaže gorenje (kiseonik)
Toplotna energija da bi se postigla temperatura paljenja gorive materije.
Ukoliko bilo koji od ovih uslova eliminišemo nema gorenja, pa ni požara. Na ovoj konstataciji se baziraju sve taktike gašenja požara. definicija gorivih i negorivih materija; Sve materije sa stanovišta zaštite od požara se mogu podeliti u dve grupe: gorive (zapaljive) i negorive (nezapaljive). Ova podela nije sasvim precizna, jer nije mali broj materija koje se u krajnjoj liniji mogu svrstati u obe ove grupe jer podela zavisi i od: vlažnosti, čistoće, usitnjenosti… Pod nezapaljivim (negorivim) materijama podrazumevaju se one materije koje se pod
normalnim uslovima neće zapaliti ni na povišenim temperaturama. Zapaljive materije s u one koje se pod normalnim uslovima mogu zapaliti posle čega nastavljaju da gore. Zapaljive materije se mogu na više načina klasifikovati: prema agregatnom stanju, prema opasnostima koje nose sa sobom, prema sredstvima koje
se koriste za gašenje nastalih požara… (4.1 температура паљења – пламиште; температура самопаљења; температура кључања (Врелиште) )
temperatura paljenja - plamište; Temperatura paljenja se definiše kao najniža temperatura na kojoj se supstanca pali nezavisno od izvora paljenja. Određuje se jednostavnim zagrevanjem. Temperatura paljenja tečnosti je najniža temperatura na priti sku od 1 bar pri kojoj se iznad površine tečnosti oslobodi dovoljna količina zapaljivih para, da sa vazduhom stvori smešu koja će se pod uticajem izvora paljenja prinetog sa strane zapaliti. Kada oslobođena toplota pri sagorevanju dovodi do daljeg isparavanja tečnosti tako da iznad njene površine stalno nalazi dovoljno pare koja dalje isparava, govorimo o
temperaturi gorenja. 8
temperatura samopaljenja; Samopaljenje je proces koji dovodi do paljenja gorive materije na običnoj ili nešto povišenoj temperaturi kao posledica bioloških, fizičkih i hemijskih reakcija. Materije sklone samopaljenju: ugalj, drvene strugotine, masti i ulja, ulja, fini prah pojedinih metala, pluta, seno. Temperatura samopaljenja zavisi od vrste organske materije koja je sklona samopaljenju i to je ona temperatura na kojoj materija usled reakcije počinje da gori.
Proces samopaljenja vremenski različito traje, odvija se u dve faze: samozagrevanje i samopaljenje, i zavisi od: stanja materijala (suv, vlažan, sitan, čist, buđav...), načina uskladi štenja, spoljne temperature, vrste materijala i dr.
Samopaljenje sena: seno se zagreva usled dejstva mikroorganizama. Oko 110°C ne
postoje više uslovi za život i rad nijedne vrste mikroorganizama tj. završen je proces samozagrevanja. Dalje samozagrevanje j e posledica fizičkih i hemijskih promena. Do paljenja dolazi na granici ugljenisanja.
Sprečavanje samopaljenja je jednostavno. Neophodna je kontrola temperature u unutrašnjosti materije sklone samopaljenju.
temperatura ključanja (Vrelište); Pri povećanju temperature tečnost će u jednom momentu početi da ključa -tada prelaz iz tečnog stanja neće biti samo na površini tečnosti, već i iz njene unutrašnosti. Tačka ključanja je temperatura na kojoj tečnost počinje da ključa. Ona se označava kao kar akteristična akteristična konstanta svake tečnosti. Tečnost na normalnoj temperaturi isparava intenzivnije ukoliko je njena tačka ključanja niža – iznad površine tečnosti na jednoj određenoj temperaturi biće veća količina para ukoliko ta tečnost ima nižu tačku ključanj a (napon pare).
потпуно и непотпуно горење; продукти горења запаљивих и опасних материја; ) potpuno i nepotpuno gorenje; Sagorevanje može biti potpuno i nepotpuno. Pri potpunom sagorevanju, koje se obično odigrava pri požarima na otvorenom prostoru, usled cirkulacije vazduha bogatog kiseonikom, vrši se potpuna oksidacija, a (11.3,12.1
pored ugljendioksida, kao produkt sagorevanja stvara se i vodena para. Kao produkt
potpune oksidacije ugljendioksid se ne može dalje oksidirati (nezapaljiv je) Pri nepotpunom sagorevanju dolazi do delimične oksidacije (deo materije se oksidiše, a deo se raspada), pri čemu nastaju zapaljivi produkti kao što su ugljenmonoksid koji se može dalje oksidisati.
produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija; Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika: Toplota- povišena temperatura i svetlost Dim-gasoviti, tečni i čvrsti produkti (vodena para, azot, sirćetna kiselina, metilalkohol, aceton, formaldehid...)
9
(9.3,10.1 егзотермне и ендотермне реакције; оксидација. )
egzotermne i endotermne reakcije;
Egzotermne reakcije su one reakcije koje pri obrazovanju jedinjenja odaju toplotu okolini. Endotermne reakcije su one reakcije koje pri obrazovanju jedinjenja preuzimaju toplotu iz okoline, tj. spolja npr. pri obrazovanju jodovodonika. proces je suprotan od egzotermnog.
oksidacija. Lat. (oxydatio) je sjedinjavanje nekog tela sa kiseonikom, sagorevanje. Oksidator je hemijs ki elemenat ili jedinjenje koje može izazvati oksidaciju ili gorenje drugih supstanci.
3. Požari:
дефиниција пожара; основне особине пожара запаљивих чврстих материја; основне особине пожара запаљивих течних материја; ) definicija požara; osnovne osobine požara zapaljivih čvrstih materija; Osnovne osobine požara zapaljivih tečnih materija; Osnovne osobine požara zapaljivih gasovitih materija; Osnovne osobine požara zapaljivih metala; Klasifikacija požara prema klasi gorive materije: Podela požara prema veličini, vremenu izbijanja i mestu; Standardna požarna kriva opterećenja; Prateće pojave požara toplota i produkti sagorevanja. (3.1
definicija požara; Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina. Šta se još podrazumeva pod pojmom požar? Jedan od mogućih odgovora je da je požar složen kompleks hemijskih reakcija, transporta mase i energije koji se dešava u veoma različitim uslovima. Ovi uslovi su količina, vrsta, toplotna moć svih materijala koji učestvuju u požaru, njihov oblik, agregatno stanje i prostorni raspored, količina raspoloživog kiseonika i mogućnost da on stupi u reakciju sa gorivim materijalima, energija kojom je paljenje inicirano… Požari se dele na dve osnovne faze: prva nastaje pri inicijalnom paljenju i predstavlja period dok plamen ne obuhvati sav posmatrani prostor, a druga faza traje do prestanka požara ali obuhvata i fazu hlađenja. Dužina pojedinih faza, kao i ukupno vreme požara su veoma različiti za svaku konkretnu situaciju.
osnovne osobine požara zapaljivih čvrstih materija; Ovde se odigravaju procesi slični onima koji se dešavaju pri suvoj destilaciji. Suva destilacija je gorenje čvrstih materija bez prisustva vazduha. Sagorevanje čvrstih gorivih materija se odvija u više faza: sušenje, suva destilacija, zagrevanje produkata suve destilacije, gorenje. U prvoj fazi dolazi do iz dvajanja vode koju sadrži goriva materija.
U drugoj i trećoj fazi dolazi do izdvajanja i zagrevanja produkata suve destilacije. U četvrtoj fazi ovi gasoviti produkti se mešaju sa vazduhom, odnosno kiseonikom i kada se postigne temperatura paljenja dolazi do sagorevanja.
10
Osnovne osobine požara zapaljivih tečnih materija;
Zapaljive tečnosti su te koje kada se pomešaju sa vazduhom mogu da gore. To su pare tih tečnosti, one u stvari pomešane sa vazduhom u dodiru sa izvorom paljenja sa zapale i gore ili eksplodiraju.
Prelaz iz tečnog u gasovito agregatno stanje se naziva isparavanje. Brzina isparavanja će biti veća ukoliko su temperatura i površina tečnosti veće. Pri određenoj temperaturi iznad tečnosti se nalazi određena količina njenih para, a kolika je ova k oličina zavisi od temperature i vrste tečnosti. Do početka procesa gorenja tečnosti će doći samo tada kada se iznad tečnosti nalazi dovoljna količina pare, tj. kada se iznad površine tečnosti stvorio određeni odnos između pare zapaljive tečnosti i kiseonika. Temperatura na kojoj se obrazuje pomenuti odnos se naziva tačka zapaljivosti. Sagorevanje zapaljivih tečnosti je moguće samo u gasnoj fazi. DGZ i GGZ – interval kada se iznad tečnosti obrazuje dovoljna količina para zapaljivih tečnosti da može da gori.
(13.1,14.3 дефиниција пожара; основне особине пожара запаљивих гасовитих материја; основне особине пожара запаљивих метала; )
Osnovne osobine požara zapaljivih gasovitih materija; Gorenje gasovitih materija ima najjednostavniji tok. Da bi došlo do početka procesa gorenja treba da zapaljivi gas bude u određenom odnosu sa kiseonikom u smeši, a osim toga smeša treba da se zagreje do temperature paljenja. Kod gasovitih materija ne postoji temperatura zapaljivosti već samo temperatura paljenja. Paljenje se može izvesti na dva načina: smeša gasa i vazduha se zagreva da se zapali po celoj zapremini bez prisustva
spoljnog izvora energije-samopaljenje.
smeša gasa i vazduha se pali uz dovođenje energije spolja u jednu tačku -prinudno paljenje ili pripaljivanje.
Osnovne osobine požara zapaljivih metala; Pojedini metali su zapaljivi ili eksplozivni. Primeri takvih metala su natrijum, titan,
magnezijum, kalijum, uranijum, litijum, plutonijum, kalcijum. Požari sa magnezijumom i titanom su česti. Kada se jedan od ovih zapaljivih metala rasplamsa, lako širi požar na okolne predmete. Kada je metal u komadu, teško se pali, jer dobro provodi toplotu. Rizik od požara zapaljivih metala postoji kod piljevina i sitne prašine i oni se pale kao i ostali zapaljivi predmeti. Gase se pomoću praha, jer voda može da pogorša situaciju Požari zapaljivih metala predstavljaju jedinstvenu opasnost, jer ljudi čest o nisu svesni karakteristika ovih požara i nisu spremni da se pravilno bore protiv njih. (4.2 класификација пожара према класи гориве материје; )
Klasifikacija požara prema klasi gorive materije: To je standardizovan sistem za klasifikaciju požara prema prirodi goriva (SRPS ISO 3941): Klasa A: požari koji obuhvataju čvrste materije, često organske prirode, pri čijem gorenju se normalno formira žar, Klasa B: požari koji obuhvataju tečnosti ili utečljive čvrste materije, Klasa C: požari koji obuhvataju gasove, Klasa D: požari koji obuhvataju metale. 11
(16.17.3 подела пожара према величини, времену избијања и месту; )
Podela požara prema veličini, vremenu izbijanja i mestu; Prema veličini, požari se dele na: Mali: požari nastali i ugašeni u početnoj fazi dok je bio malog intenziteta gorenja, relativno niske temperature i sporog širenja. U ovom požaru je zahvaćena mala ivog materijala i materijalna šteta nastala u ovakvim požariam je mala. količina gor ivog
Srednji: koji je zaustavljen u fazi rasta ka razbuktavanju, relativno visoke temperature
sa brzim širenjem. U ovom požaru je zahvaćena jedna ili više prostorija u objektu i veća količina gorivog materijala, materijalna šteta u ovakvim požarima je srednje
vrednosti. Veliki: koji je zaustavljen u razbuktaloj fazi, skoro maksimalnog intenziteta gorenja, visoke temperature i velike brzine širenja. U ovom požaru je zahvaćen krov, sprat,
veći deo objekta ili čitav objekat. Materijalna šteta u ovakvim požarima je velika. Prema vremenu izbijanja nema pravila kada izbija požar. Statistika vodi i tu vrstu evidencije. Prema mestu izbijanja požara, požari nastali na: Građevinskom objektu: stambene zgrade, poslovne zgrade, elektrane, domovi, hoteli, muzeji magacini… Saobraćajnom sredstvu: električna lokomotiva, dizel lokomotiva, vagoni, putničko motorno vozilo, vozilo vazdušnog saobraćaja, vozilo vodenog saobraćaja… Otvorenom prostoru: šume, strne žitarice, voćnjaci, livade, deponije…
(5.1,6.3,18.2,20.3 стандардна пожарна крива оптерећења; )
Standardna požarna kriva opterećenja; Za ilustraciju požara se koristi dijagram temperatura -vreme prosečnog požara u prostoriji. Paljenje je faza koja traje obično od početka prihvatanja plamena do površine gorenja od 1
do 10 cm2. Zavisno od intenziteta toplotnog izvora i gorive materije, ovaj period traje od 10 do 15 s za lako zapaljive materijale i oko 2 min za normalno zapaljive. Zračenjem iz plamena i neposrednim dejstvom plamenih gasova, priprema se goriva masa za gorenje. Za prvih 10- 15 min dolaze do izražaja sve složenosti procesa gorenja, zavisno od gorive materije.
12
(10.3,11.1 пратеће појаве пожара топлота и продукти сагоревања; )
Prateće pojave požara toplota i produkti sagorevanja. Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika: Toplota- povišena temperatura i svetlost Dim-gasoviti, tečni i čvrsti produkti (vodena para, azot, sirćetna kiselina, metilalkohol, aceton, formaldehid...)
4. Eksplozivna atmosfera: (1.2 дефиниција; услови за стварање експлозивне атмосфере ) (1 3 .2 услови за стварање експлозивне ) атмосфере; угрожен простор; неугрожен простор; извор опасности; издашност извора опасности; ) definicija; uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere; ugrožen prostor; neugrožen prostor; izvor opasnosti; i zdašnost izvora opasnosti; klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone eksplozivnosti - Zone opasnosti; Zona opasnosti 0; Zona opasnosti 1; Zona opasnosti 2; granica zapaljivosti - eksplozivnosti; Donja granica eksplozivnosti - DGE; Gornja granica eksploziv nosti GGE; siromašna smeša; zasićena smeša; ventilacija u funkciji smanjenja
stepena eksplozivnosti atmosfere. Eksplozivne prašine. definicija; Eksplozivna atmosfera je smeša zapaljivih materijala sa vazduhom u obliku gasa, pare ili magle, pod atmosferskim uslovima, u kojoj se nakon iniciranja sagorevanje odvija po čitavoj nepotrošenoj smeši. uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere; Da bi atmosfera bila eksplozivna potrebno je da se u određenom trenutku u prostoru formira smeša eksplozivnih materijala sa vazduhom. (6.1,7.3,18.1 угрожен простор; неугрожен простор; извор опасности; издашност извора опасности; )
ugrožen prostor; po standardu:
Ugrožen prostor je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna ili se može očekivati i njena prisutnost u količinama koje zahtevaju posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montaže i upotrebe električnih uređaja. Ugroženi prostor je prostor ugrožen od sagorevanja ili eksplozije eks ploziva prilikom proizvodnje, prerade ili uskladištenja eksploziva. Ugroženi prostor se utvrđuje prema njegovim fizičkim osobinama i pogonskim uslovima. Tehnički parametri za utvrđivanje ugroženog prostora su: fizičke i hemijske osobine obradivih materijala; količina, sastav i stanje materijala u posmatranom mestu; količina, vrsta i osobina otpada; tehnologija proizvodnje; celovito rešenje postrojenja odnosno prostora.
neugrožen prostor; Je prostor u kojem se ne očekuje prisutnost eksplozivne atmosfere u kojličinama koje bi zahtevale posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montaže i upotrebe električnih uređaja, odnosno prostor u kojem koncentracija eksplozivne atmosfere ne može ni u kom sučaju dostići 10% od donje granice eksplozivnosti, ako se to može osigurati zapreminskim odnosima. 13
izvor opasnosti; Izvor opasnosti je tačka ili mesto iz kojega gas, para, magla ili tečnost mogu izlaziti u atmosferu, tako da može nastati eksploz ivna atmosfera.
izdašnost izvora opasnosti; Postoje tri osnovna stepena izvora opasnosti:
Trajan: izvor koji ispušta trajno, ili se očekuje da će ispuštati duže vreme, ili pak kratko vreme, ali često, Primarni: izvor za koji se očekuje da će ispuštati periodično ili povremeno u toku normalnog pogona,
Sekundarni: izvor za koji se očekuje da neće ispuštati u normalnom pogonu, a ako ipak ispušta, onda će to da bude retko i trajaće samo kratko. Višestruki: izvor ispuštanja koji je kombinacija dvaju ili triju gore navedenih izvora.
класификација експлозивне атмосфере у зоне експлозивности - зоне опасности; Зона опасности 0; Зона ) опасности 1; Зона опасности 2; klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone eksplozivnosti - Zone Zo ne opasnosti; Na osnovu tehnološkog procesa postrojenja i instalacija gde se upotrebljava i rukuje zapaljivim materijalom, treba pristupiti analizi i utvrditi da li post oji mogućnost pojave (8.2,
12.2,17.2
eksplozivne atmosfere.
Kako eksplozivna atmosfera može da postoji samo ako su zapaljivi gas, para ili magla prisutni u vazduhu, potrebno je ustanoviti da li bilo koji od tih zapaljivih materijala može da postoji u dotičnom području. Da bi se otkrio uzrok postojanja eksplozivne atmosfere u nekom području, potrebno je odrediti kako delovi procesne opreme koji sadrže zapaljive materijale mogu da ispuštaju te materijale u atmosferu. Najpre je potrebno odrediti da li određeni deo procesne opreme sadrži više zapaljivog materijala nego što je specifikovano kao minimalna količina. Ako ne sadrži, tada će područje oko procesne opreme da bude neugrožen prostor. Ukoliko sadrži, potrebno je odrediti da li je moguće ispuštanje zapaljivog materijala. Ako ispuštanje nije moguće, područje oko procesne opreme se tretira kao neugrožen prostor. Ukoliko je ispuštanje moguće, treba odrediti stepen izvora opasnosti. Trajni: stvaraju uslove za nastajanje zone 0 Primarni: zona 1 Sekundarni: zona 2
Zona opasnosti 0; Zona opasnosti 0 je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna stalno ili duži period vremena.
Zona opasnosti 1; Zona opasnosti 1 je prostor u kojem je verovatno da će se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona.
Zona opasnosti 2; Zona opasnosti 2 je prostor u kojem nije verovatno da će se eksplozivna atmosfera pojaviti
za vreme normalnog pogona, a ako se ipak pojavi, trajaće samo kratko vreme. 14
(2.2,11.2,19.2 граница запаљивости – експлозивности; доња граница експлозивности – ДГЕ; – ДГЕ; горња граница есплозивности ГГЕ; )
granica zapaljivosti - eksplozivnosti; Koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje i nalazi se u granicama DGE i GGE.
Donja granica eksplozivnosti - DGE; DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje još uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.
Gornja granica eksplozivnosti GGE; GGE je najveća koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje još uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.
siromašna smeša; Je smeša zapaljive materije i vazduha u kojoj se koncentracija gasa, pare ili magle nalazi ispod DGE i nije moguće njeno iniciranje.
zasićena smeša; Je smeša zapaljive materije i vazduha u kojoj se koncentracija gasa, pare ili magle nalazi iznad GGE i nije moguće njeno iniciranje.
вентилација у функцији смањења степена експлозивности атмосфере; ) ventilacija u funkciji smanjenja stepena eksplozivnosti atmosfere. Ventilacija ima za cilj da stanje vazduha u određenoj prostoriji, s obzirom na temperaturu, vlažnost, strujanje i čistoću, održi u okviru određenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su različiti i zavise od vrste prostorije, odnosno od tehnološkog procesa u prostoriji. Zato su kod proizvodnje acetilena, eksploziva i baruta, korišćenja zapaljivih tečnosti i gasova, urađeni tehnički propisi koji određuju ventilaciju u ovakvim pogonima, s obzirom da je uloga ventilacije, ventilacije, kao pre ventivne mere zaštite od eksplozije i požara, veoma značajna. Osnovni cil j j je da ventilacijom ovih prostora odvedemo stvorene pare zapaljivih tečnosti, zapaljive gasove i prašine van njih kako ne bi došlo do n jihove koncentracije, što bi moglo da izazove e ksploziju ili požar. Intenzivnim struja n jem vazduha u ugroženom prostoru (ubacivan jem svežeg vazduha i izvlačen jem eksplozivnih smeša), može da se izvrši razblaženje nastale koncentracije do ispod don je granice eksplozivnosti, čime se sma njuju ili eliminišu zone opasnosti. Eliminacijom zona opasnosti na navedeni način, prostor se može klasifikovati kao neugrožen od eksplozivnih smeša. Prema tome, intenzitet ventilacije je osnovni parametar na osnovu koga se ona može primeniti kao mera preventivne zaštite od eksplozije i požara. (10.2,20.2
(15.2 експлозивне прашине. )
Eksplozivne prašine.
Eksplozivna smeša: je smeša zapaljive prašine sa vazduhom, odnosno oblik prašine koji se moće uz spoljašnji izvor toplotne energije brzo zapaliti u obliku eksplozije. Ugroženi prostor 15
DGE GGE Minimalna temperatu ra tinjanja nataložene prašine je najniža temperatura vruće
prašine kod koje nastaje samopaljenje sloja 5mm nataložene prašine. Minimalna temperatura paljenja uzvitlane prašine je najniža temperatura kod koje dolazi do paljenja uzvitlane prašine najzapalji vije koncentracije. Optimalna koncentracija je takva koncentracija smeše prašina-vazduh kod koje se postiže najveći pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta pritiska i minimalna
energija paljenja Minimalna energija paljenja je najmanja energija elekt rostatičkog polja koja pri pražnjenju na iskrištu zapali smešu prašina-vazduh pri optimalnoj koncentraciji.
5. Eksplozija: definicija eksplozije; uslovi za pojavu eksplozije; detonacija kao vid eksplozije; defragacija kao vid eksplozije; eksplozija vatrene lopte - "BLEVE"; Zone razaranja; podela zona razaranja-osnovne karakteristike; eksplozije eksplozivnih gasova; eksplozije eksplozivnih
prašina.
дефиниција експлозије; детонација као вид експлозије; ) definicija eksplozije; (7.1,8.1
услови
за
појаву
експлозије;
Eksplozija je proces naglog sagorevanja koji nastaje kao posledica upotrebe zapaljivih tečnosti i gasova i ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivnu smešu, praćenu udarnim talasom pritiska produkata sagorevanja i porastom temperature, kao i naglog razaranja plašta posuda usled neplaniranog ili nekontrolisanog šir enja enja fluida i razletanja delova uređaja, tehnološke opreme ili objekata, kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi i materijalna dobra.
uslovi za pojavu eksplozije; Da bi došlo do eksplozije moraju biti zadovoljeni uslovi: prisustvo kiseonika, prisustvo eksplozivne materije (u određenom odnosu kiseonik:eksplozivna materija) i prisustvo inicijalnog sredstva (detonatora) dovoljne snage.
детонација као вид ) експлозије; detonacija kao vid eksplozije; (17.1
експлозије;
дефрагација
као
вид
Detonacija je tip hemijske eksplozije pri kojoj se zona hemijske reakcije prostire nadzvučnom brzinom, reda km/sec. kroz početnu sredinu, pomoću detonacionog talasa. U frontu ovog talasa stvaraju se vrlo veliki gradijenti temperature i pritiska, tako da se hemijska reakcija trenutno inicira. Brzina eksplozije može iznositi i do 10 km/s.
defragacija kao vid eksplozije; Deflagracija je tip hemijske eksplozije kod koje se zona hemijske reakcije prostire podzvučnom brzinom kroz početnu sredinu. Razvijeni pritisci su do nekoliko kilobara. (brzina sagorevanja je manja od brzine zvuka, <340 m/s).
16
(6.2,19.1 експлозија ватрене лопте – „BLEVE“; )
eksplozija vatrene lopte - "BLEVE"; Eksplozija vatrene lopte “BLEVE” ( Boiling Liquid Expanding Vapor Explosion) je pojava kada rezervoar, u kojem se nalazi tečnost pod pritiskom, iznad tačke ključanja tečnosti, puca oslobađajući sadržaj u vidu eksplozije. MEHANIZAM
Ukoliko je oko rezervoara došlo do pojave plamena, požara i sl., dolazi do zagrevanja rezervoara sa sadržajem u njemu. Usled povećanja temperature dolazi do povećanja pritiska u posudi i u određenom trenutku dolazi do smanjenja pritiska tako što sigurnosni ventil odreaguje ispuštanjem viška materije iz rezervoara, što prouzrokuje pad pritiska u posudi. Nakon smanjenja pritiska, sigurnosni ventil se ponovo zatvara. Daljim delovanjem
temperature ponovo dolazi do povećanja pritiska u posudi. U posudi se nalazi tečnost koja preuzima toplotu usled zagrevanja plašta rezervoara. U određenom trenutku kada nivo tečnosti u rezervoaru bude dovoljno nizak, usled rada sigurnosnog ventila, tečnost više ne može da preuzme toplotu i dolazi do pregrevanja plašta rezervoara i njegovog slabljenja. Daljim povećanjem pritiska u posudi i istovremeno oslabljenim zidom, u kritičnom trenutku dolazi do pucanja posude i pojave eksplozije.
Ako je supstanca koja se nalazi u rezervoaru zapaljiva, nakon eksplozije se često formira oblak u vidu vatrene lopte. Ako je supstanca toksična, širi prostor će biti kontaminiran. Video BLEVE DEMO (3.3,5.2,14.2,15.3 зоне разарања; подела зона разарања- основне основне карактеристике; ) Zone razaranja; Prilikom eksplozije, koja može biti: kao prirodna pojava (vulkani, supernove, u šumskim požarima usled isparenja ulja…), hemijska, nuklearna, električna, bleve, dolazi do širenja udarnog talasa sferno. U zavisnosti od jačine (brzina prostiranja i pritisak) eksplozije, zavisi i stepen oštećenja stvari koje se nalaze na udarnom talasu.
Зоне разарања; подела зона разарања- основне основне карактеристике; ) podela zona razaranja-osnovne karakteristike; Osnovna karakteristika zone razaranj a je stepen oštećenja stvari od centra eksplozije ka (16.3
kraju delovanja udarnog talasa prilikom eksplozije, tako da se prostor oko njega deli na:
Zonu prenosa detonacije u kojoj je moguć direktan prenos detonacije ili požara Zonu teških oštećenja u kojoj se ruše noseći zidovi zgrada usled dejstva udarnog talasa i teških letećih komada, ali ne dolazi do direktnog prenosa detonacije vazdušnim udarnim talasom 17
Zonu srednjih oštećenja, u kojoj se ruše laki pregradni zidovi, nadstrešnice, izbijaju okviri vrata i pro zora… Zonu lakih oštećenja, u kojoj se lome prozorska stakla, crep, oštećuju okviri prozora i vrata. Ova zona se smatra sigurnom u smislu ugroženosti i ljudskih života Sigurnu zonu, u kojoj dolazi samo do delimičnog oštećenja prozora.
експлозије експлозивних прашина; ) eksplozije eksplozivnih gasova; (9.2
гасова;
експлозије
експлозивних
Eksplozija eksplozivnih gasova nastaje kao rezultat curenja gasa u prisustvu izvora paljenja. Glavni predstavnici eksplozivnih gasova su prirodni gas, metan, propan i butan, jer se oni
široko koriste. Eksplozije industrijskih gasova se sprečavaju tako što se mogućnost pojave izvora paljenja smanji na minimum.
eksplozije eksplozivnih prašina. Pored već gore navedenog, količina kiseonika u vazduhu je dovoljna za sagorevanje samo određene količine zapaljive prašine, koja se može i teorijski odred iti. Kada je odnos zapaljive prašine i vazduha jednak optimalnoj koncentraciji, efekat eksplozije je tada najrazorniji. Zapaljivost i eksplozivnost prašine zavisi u velikoj meri od njenog sastava. Što je količina gorivih čestica u prašini veća, to je i opasnost od nastanka eksplozija i požara veća. Količina vlage i inertnih gasova prisutnih u vazduhu je obrnuto proporcionalna opasnosti od nastanka
eksplozije. Manja je verovatnoća nastanka uslova ako je relativna vlažnost vazduha veća od 50 %.
6. Izvori paljenja - uzročnik požara:
prenos toplote sa tela na telo; otvoreni plamen; elektična varnica; elektrostatičko pražnjenje kao prirodna pojava; statički elektricitet; mehanička varnica - udar dva tela; samopaljenje. (3.2, 4.3,5.3 пренос топлоте са тела на тело; отворени пламен; ) електr ична варница;
prenos toplote sa tela na telo; Provođenjem-kondukcija, karakteristična za čvrsta tela, jer se toplota prenosi sa dela
na deo Strujanje toplote- konvekcija, karakteristična za tečnosti i gasove. Zagrejani delovi idu
više, hladniji niže. Zračenje-radijacija, sva tela zrače, ako je hladnije upij a i obrnuto, toplije odaje. Intenzitet zavisi od oblika, boje i dimenzija.
otvoreni plamen; Vatra je proces nagle oksidacije materijala u hemijskom procesu poznatom kao sagorevanje,
uz oslobađanje toplote, svetlosti i drugih produkata. Plamen je vidljivi deo vat re i u sebi sadrži vrele gasove, emituje infracrveni, a ponekad i ultraljubičasti spektar svetlosti. U zavisnosti od vrste materije koja gori i okoline gde se sagorevanje vrši, boja plamena i intenzitet vatre variraju. 18
Boja plamena se menja sa pro menom temperature. U korenu plamena, gde se dešava
većina sagorevanja, plamen je beo ili žut, zavisno od vrste organske materije koja gori. Iznad žutog dela, boja plamena se menja od narandžaste do crvene. Iznad crvenog dela plamena, delovi materije koji nisu u potpunosti sagoreli su vidljivi u vidu crnog dima.
elektična varnica; Električna varnica je vrsta elektrostatičkog pražnjenja koja nastaje kada jako električno polje formira jonizujući provodni kanal u vazduhu pri čemu se javljaju svetlost i zvuk. Varnica se formira kada je električno polje dovoljno jako da probije dielektričku čvrstoću vazduha. Ovo prouzrokuje porast broja slobodnih elektrona i jona u vazduhu i vazduh postaje provodnik.
Način stvaranja naelektrisanja je različit. Npr.: kretanje tečnosti kroz cev, piezo električni efekat
електростатичко пражњење - као природна појава; статички електрицитет; механичка варница - удар два тела; самопаљење; ) elektrostatičko pražnjenje - kao prirodna pojava; Udar groma je prirodna pojava elektrostatičkog pražnjenja. Ovo nije do kraja ispitana pojava, ali se misli da se inicijalno naelektrisanje nalazi u međusobnim kontaktima čestica leda koje se nalaze u olujnim oblacima. Z načajno naelektrisanje može da se akumulira samo u regionu niske električne provodljivosti (samo mali broj slobodnih naelektrisanja može da se kreće u okruženju). Statičko naelektrisanje u tom slučaju se kreće i do 10000V/cm, zavisno od vlažnosti. Pražnjenje između oblaka i zemlje prouzrokuje povećanje temperature uz pojavu (7.2,16.2
jakog svetla svetla (munja) (munja) i pojave pojave zvuka (grom). (grom).
statički elektricitet; Materijali su sačinjeni od atoma i molekula, koji su u elektr ičnom smislu neutralni tako da imaju jednak broj pozitivno i negativno naelektrisanih čestica. Fenomen statičkog elektriciteta zahteva odvajanje pozitivnih od negativnih naelektrisanja. Kada su dva materijala u kontaktu,
elektroni se kreću između ova dva tela, ostavljajući na jednom materijalu višak pozitivnog naelektrisanja, a na drugom manjak, tj. višak pozitivnog naelektrisanja. Kada se materijali razdvoje, oni zadržavaju ovaj disbalans naelektrisanja. Uklanjanje ili prevencija protiv statičkog nelektrisanja je povećanje vlažnosti u prostoriji, pri čemu vazduh postaje više provodljiv ili odvođenje naelektrisanja na nulti potencijal. Izvori statičkog elektriciteta: materijali u obliku prašine, materijali u prolazu kroz levke, neprovodljivi kaiševi za prenos, sve vrste kretanja i istovremeno trenja obično raznorodnih materijala od kojih bar jedan nije dobar provodnik. Mera: kvalitetno uzemljenje, održavanje vlage u vazduhu, jonizacija vazduha, povećanje provodljivosti slabo provodljivih materijala video: FUEL PUMP FIRE
mehanička varnica - udar dva tela; samopaljenje. Samopaljenje je proces koji dovodi do paljenja gorive materije na običnoj ili nešto povišenoj temperaturi kao posledica bioloških, fizičkih i hemijskih reakcija.
Materije sklone samopaljenju: ugalj, drvene strugotine, masti i ulja, fini prah pojedinih metala, pluta, seno.
19
Proces samopaljenja vremenski različito traje, odvija se u dve faze: samozagrevanje i samopaljenje, i zavisi od : stanja materijala (su v, vlažan, sitan, čist, buđav...), načina uskladištenja, spoljne temperature, vrste materijala i dr.
Samopaljenje sena: seno se zagreva usled dejstva mikroorganizama. Dalje se odvija kao posledica fizičkih i hemijskih promena. Seno smrdi i stoka odbija da jede.
20
