Geografija 5.PDF

Јелена Вуковић

ГЕОГРАФИЈА

за пети разред основне школе

УЏБЕНИК РАДНА СВЕСКА ФРЕСКА – Београд 2012.

САДРЖАЈ I. УВОД 1. Предмет проучавања, подела и значај географије ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

5 6 12

II. ВАСИОНА И ЗЕМЉА 1. Васиона: звезде, сазвежђа, галаксије, Млечни пут 2. Сунчев систем: Сунце, планете, месец, мала тела Сунчевог система 3. Облик и величина Земље: континенти, океани, глобус ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

17 18 22 26 30

III. ГЕОГРАФСКА КАРТА 1. Географска мрежа: меридијани, паралеле, геогарафска ширина, географска дужина 2. Географска карта: елементи, садржај, подела 3. Рељеф и његово представљање на карти ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

35 36 40 44 48

IV. ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА 1. Ротација Земље и последице ротације 2. Револуција Земље и последице револуције ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

53 54 58 64

V. УНУТРАШЊА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ 1. Постанак и грађа Земље, литосферне плоче 2. Стене: магматске, седиментне, метаморфне, фосили 3. Вулканизам и земљотреси 4. Рељеф: висије и низије; настанак планина; набране и громадне планине 5. Обликовање рељефа дејством спољашњих сила ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

69 70 75 78 83 86 92

VI. ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ 1. Атмосфера: састав, структура, значај 2. Време: метеоролошки елементи и појаве, прогноза времена 3. Клима: климатски фактори, основни типови климе 4. Загађивање атмосфере:глобално загревање, озонске рупе, киселе кише, мере заштите. ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

97 98 101 106 114 118

РЕЧНИК ПОЈМОВА Литература

122 123


5

Увод Тема I

Драги ученици, Ова књига је написана да би вас упознала како је планета Земља настала и мењала се током времена, из чега се састоји и на који начин је проучавамо. Надамо се да ће вам овај уџбеник помоћи да уживате у географији, а истовремено и да добијете добру оцену. Покушаћемо и мало више од тога, покушаћемо да вас убедимо да путујете када год вам се пружи прилика, посматрате појаве око себе и доводите их у везу. То је најбољи начин да упознате свет и откријете његове многобројне тајне. Најбоље би било да прво истражите крај у којем живите. Само познавањем свог краја, поштоваћете и друге области на планети. Не заборавите пословицу немачког писца и научника Гетеа: „Ако хоћеш да упознаш песника иди у његов родни крaј“. Најлепше жеље и пуно успеха у школи.

Географија је једна од најстаријих наука. Од како је чо век створен, његов живот је неодвојив од простора. Све што се збива на површини Земље одвија се у про стору. Географија нам помаже да га боље упознамо и разумемо.

Сателитски снимак Земљине атмосфере

УВОД

Према грчким митовима једна од најважнијих богиња би ла је Геа. Она је представљала планету Земљу или како су је стари Грци називали ‚‘мајку природу‘‘. Име ове богиње налази се у називу географија (гиземља, графописати, описивати). Дословни превод би био „описивање земље“ или „земљопис“.

Геа, грчка богиња

1.ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, ПОДЕЛА И ЗНАЧАЈ ГЕОГРАФИЈЕ Предмет проучавања

Ератостен

Ератостен (276-194 г. п.н.е) је рођен у Кирени (данашња Либија). Похађао је Аристотелову школу у Атини, а затим је рукводио Александријском библиотеком. Тамо је упознао важна научна дела и рукописе. Први је у праксу увео појам географија и поставио њене основе; написао је дело Географија у три тома и направио нову карту тада познатог света са картографском координатном мрежом. Ератостен се сматра оснивачем географије.

6

Прва особа која је употребила реч географија био је грчки астроном Ератостен, пре око 2200 година, када је описивао део света који је до тада Грцима био познат. Због тога се Стари Грци и сматрају оснивачима географије. Међутим, успон географије почиње са првим описима неких области на Земљи које су нам оставили Индуси, Асираци, Вавилонци, Кинези, Египћани и Феничани. Њихова скромна знања о простору, бар за нас данас, поставила су добар темељ истраживачком духу географије. Тако се од почетног земљописа временом прелазило на много озбиљније теме које су захтевале прецизнија објашњења. Термин земљопис се данас ретко користи. Обично га употребљавају они који покушавају да потцене домете географије као науке. Присећајући се ранијих путовања уочавамо да су се места на која смо одла зили мењала током времена. Изграђене су нове зграде, путеви, плаже, нестале су шуме или се појавила нова језера, изменили су се и људи, обичаји. Зашто и како је дошло до тих промена? Одговоре на та питања пружа нам модерна географија. Кроз њу сазнајемо како и зашто су се током времена мењали процеси у природи и друштву и какве су последице тога. Зашто се мења ниво мора и какве то везе има са променом климе? Како се и због чега мењао број становника на планети? Исто тако, испитује колико је човек имао удела у насталим променама. Са

ГЕОГРАФИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

друге стране и природа итекако утиче на живот људи. Због тога се географија сматра науком која повезује природу и друштво у одређеном простору.

Географи на терену

Подела географије Предмет проучавања географије је географски омотач Зе мље. Он се састоји из четири сфере: литосфера-рељеф, атмосфе ра-ваздушни омотач, хидросфера-воде и биосфера-живи свет. Ниједна од сфера не постоји сама за себе, није одвојена од других већ се међусобно прожимају. Да би се истраживање олакшало географија је подељена на ону која проучава природу и ону која се бави делатношћу људи. То су физичка и друштвена географија. Физичка географија проучава природу Земљине површине или појединих њених делова. Природну средину чине: рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет. Они су међу собом повезани и зависе једни од других. Њих истражују посебне физичко-географске дисциплине: геоморфолофија (рељеф), климатологија (клима), хидрологија (воде), педологија (земљиште) и биогеографија (биљни и животињски свет). Друштвена геогра фија се бави људима, односима између њих и оним што је човек створио. Зато је географија скуп бројних наука и дисциплина као што су географија становништва, географија насеља, економска географија, политичка географија и др. Ипак, није могуће одвојити ове друштвене елементе од природе у којој се одигравају.

Непознате речи

Сфера – слој географског омотача, водени, ваздушни, стеновити

7

УВОД

Непознате речи

Везе између природе и људи проучава регионална географија. Њен циљ је да објасни ту повезаност и укаже на разлике између појединих регија. Систем географских наука, уосталом као и свака друга модерна наука, сачињен је од блиских веза са сродним дисциплинама. Из тих односа је настало више самосталних дисциплина као што су екологија, картографија, просторно планирање, математичка географија, географски информациони системи (ГИС) итд.

Регија (област, предео, крај) – засебна територија која се по нечему разликује од суседних територија

Значај географије Важно је да схватимо зашто је географија значајна. Површина планете Земље састоји се из области различитих према рељефу, клими, становништву, положају насеља. Постоје територије у којима је вечито лето и друге у којима је вечити снег и лед. Ту су, затим, високе планине, као и равнице, густо насељене и потпуно ненасељене области. Поједине државе имају развијену привреду и висок стандард, док су друге сиромашне. Разликују се и начини живота људи широм планете, њихови обичаји, религије. На све ово, као и на многа друга питања и недоумице, географија покушава да дâ одговоре. Географија се бави важним проблемима садашњице: ширењем пустиња, уништавњем плодног земљишта, недостатком хране, воде за пиће, крчењем тропских шума, итд. 8


Наш свакодневни живот повезан је са географијом. Крећемо се из једног места у друго, користимо одређену врсту саобраћаја, уз помоћ интернета добијамо информације о удаљеним деловима света. Дакле, учећи географију ми упознајемо свет-природу, народе, њихове различите начине живота и рада. У овом разреду ћемо се упознати са основама математичке и физичке географије. Математичка географија проучава Земљу као небеско тело, њен облик, величину и положај у односу на друга небеска тела, кретања Земље и последице тих кретања. У оквиру физичке географије изучаваћемо састав стена, рељеф, вулкане и земљотересе, време, климу и загађење атмосфере.

Како проучавамо географију? Као што о прошлости сазнајемо помоћу историјских извора, тако у географским истраживањима користимо карте, скице, слике и графиконе. Замислите да вам долази у госте неко ко пре никада није био у вашем крају. Пробаћете да му објасните како да се снађе. Можда ћете нацртати и скицу вашег краја, ипак, најлакше ће се снаћи ако му пошаљете карту. Карта пружа опис одређене области. На пример, путна карта нам приказује саобраћајнице и насеља која оне повезују. Постоје карте са уцртаним стаништима биљака и животиња, оне са размештајем религија у свету или приказом производње нафте. Картом можемо приказати, на пример број мобилних телефона у Африци у различитим државама, али

Јануар 1999.

Март 2002.

Септембар 2006.

Пример карте: повећање употребе мобилних телефона у Африци од 1999. до 2006.

9

УВОД можемо пратити и његове промене. Ако урадимо карту за сваку годину видећемо како се број мобилних телефона повећавао. Картa је важно средство географима. Она нам омогућава да видимо где се налазе вулкани, пустиње или прашуме.

Сателитски снимак Земљине површине

Аранђеловац, карта

Тропска олуја

Земљотрес

Технологија израде карата је током времена напредовала. Захваљујући вештачким сателитима који круже око Земље и снимају је, постоје сателитски снимци. Њих такође користимо у географији, како за прецизну израду карата, тако и као извор многих научних информација. На пример, захваљујући овим снимцима, научници прате кретање олује. То им омогућава да на време упозоре становништво да се склони, уколико се приближава јака олуја. У географији користимо фотографије, које често сами можемо да направимо. На сликама вашег краја може се уочити доста географских појмова. Можемо да одредимо какав је простор, планински или равничарски, индустријски или пољопривредни. Слике детаљније приказују географске појаве. Њима ћемо најбоље приказати нпр. штету која је настала од земљотреса. 10


Географске податке приказујемо и графиконима. Како бисмо другачије приказали промену температуре у Србији? Могли бисмо да дамо табелу са температурама за један месец, али на графиконима јасније запажамо када су биле нпр. највише, а када најниже температуре ваздуха. Податке на графикону приказујемо најчешће линијом или стубићима.

Јован Цвијић

Пример графикона: просечна температура и количина падавина у Банату

Јован Цвијић (1865-1925) – је чувени српски географ. Рођен је у Лозници, где је завршио Основну школу. Студирао је у Београду, а докторирао у Бечу. Науком је почео да се бави још као студент. Написо је важна научна дела. Читав живот посветио је истраживању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по Балкану. Подједнако се бавио физичком и друштвеном географијом. Захваљујући његовим истраживањима направљен је помак у светској географији. Основао је Српско географско друштво. У његовој породичној кући у Београду (улица Јелене Ћетковић број 5) данас се налази Музеј Јована Цвијића. Српско географско друштво је основано 1910 године у Београду. То је било прво географско друштво на Балкану. „Никако се не смемо ограничити у истраживањима само на Србију“ говорио је Јован Цвијић, први председник друштва. Ово друштво и данас ради, и налази се на Географском факултету у Београду.

Јован Цвијић на терену

Питања и задаци

1.Шта проучава географија? 2. У чему је значај географије? 3. Који је најпознатији српски географ?

11

УВОД

Пр о верите, обновите, научите! А

ПРОВЕРИТЕ:

1. Зашто људе занима простор? Шта значи реч географија? Зашто је значајан грчки астроном Ератостен? Који народи су допринели развоју географије? Да ли се географија убраја у природне или друштвене науке? Које важне проблеме проучава географија? У чему је разлика између земљописа и модерне географије? Шта је то географски омотач? Како се зове дисциплина која проучава рељеф? Шта проучава хидрологија? Шта проучава регионална географија? Са којим научним дисциплинама је географија повезана? Зашто су важне карте? У чему је значај сателитских снимака и фотографија? Када је основано Српско географско друштво?

12


Б

ОБНОВИТЕ:

1. Погледајте претходну фотографију и одредите физичко географске и дру штвено географске елементе. Унесите их у табелу у одговарајућој колони. Физичкогеографски елементи

Друштвеногеографски елементи

2. Заокружите физичко географске елементе: а) Златибор, б) Крагујевац, в) Дунав, г) Ресавска пећина, д) Нови Сад, ђ) Ђердапско језеро, е) Манастир Жича

3.

Означите на скици називе сфера:

13

УВОД

В

РАЗМИШЉАЈТЕ као географ:

1. Обновите лекцију „Увод“, подсетите се основних појмова, запишите их у свеску и покушајте да их објасните.

2. Повежите илустрације са наведеним географским елементима: а) рељеф, б) насеље, в) воде, г) биљни свет, д) животињски свет, ђ) земљиште, е) облаци

3. Зашто је географија једна од најстаријих наука? Размислите о томе. На која питања географ треба да нађе одговор да би разумео и обја снио свет око себе? 14


Г

ВЕЖБАЈТЕ као географ:

1. Погледајте пажљиво фотографију и опишите предео који видите?

2. Шта мислите, чиме се бави човек на слици?

а) Пољопривредом б) Пецањем в) Туризмом

3. Погледајте фотографију и опишите њен садржај.

Да ли се ради о развијеном или нера звијеном простору? Наведите разлоге.

Д

КОРАК НАПРЕД

НАПРАВИТЕ ПАНО – РАДИОНИЦА, ПРОЈЕКАТ Направите пано краја у којем живите. Фотографишите географске појмове и групишите их у две групе: физичко-географски и друштвено-географски. 15


5

Васиона и Земља Тема II

Наша планета није усамљена у свемиру. На њу ути чу и окружују је друга небеска тела. Због тога је важно да их упознамо, како бисмо боље разумели живот на Земљи. „Сви људи имају звезде, али оне свима не значе исто. За оне који путују звезде су водичи. За друге, оне су само мале светиљке. За научнике оне су проблеми. За мог пословног човека оне су биле злато. Али све те звезде тамо горе ћуте. Али ти, ти ћеш имати звезде какве нико нема ...“ Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц

Европски морепловци на прагу Новог света

ВАСИОНА И ЗЕМЉА

Свемир (још и васиона, васељена) је сва материја која постоји и сав простор у којем се непрекидно одвијају сви процеси. Свемир је огроман и немогуће га је целог осмотрити. Због тога онај део свемира који је доступан људима за испитивање називамо наш свемир.

Телескоп

1. ВАСИОНА

Васиона – космос – свемир

Клаудије Птоломеј (90-168 н.е.) математичар, астроном и картограф био је и је најзначајнији ге о граф римског и читавог античког периода. Рођен је у Египту, а живео је у Александрији. Написао је више дела, а нама је посебно важно дело Геогра фија. То је збирка онога што је било познато о географији света у Римском царству. Садржало је и карате читовог тада насељеног света. Најстарији преписи из 12. и 13. века чувају се у Ватиканској библиотеци, као и у манастиру Ватопед на Светој Гори (Грчка).

18

Васиона је бесконачно велики простор у којем се налази безброј васионских тела. У васионска тела убрајамо звезде, планете, сателите, комете и метеориде. Она су различитих величина, температура и брзина кретања. С обзиром на то да их видимо на небу, називамо их и небеским телима. Небо је видљиви део космоса изнад нас. Дању је оно плаве боје услед расипања Сунчевих зрака у атмосфери. Током дана на њему можемо видети и облаке, понекад Месец, а када је кишни дан и дугу. Ноћу је тамне боје и на њему се виде бројне звезде, Месец и понека планета. Наука која проучава небеска тела, настанак и развој свемира назива се астрономија. Особе које се баве астрономијом зову се астрономи. Пре него што су измишљени инструменти као што је телескоп, рано проучавање звезда и неба вршено је голим оком, са високих грађевина или природних узвишења. Астрономија је била веома развијена у старој Грчкој (2. и 3. век пре н.е.) јер је велики број ведрих дана, без облака, омогућавао посматрање неба ноћу голим оком. Најпознатији астроном у то време био је Птолемеј (168. - 90.године пре н.е.) који је прихватио старо веровање да је Земља у средишту свемира и да се све звезде крећу кружним путањама око ње. Први пут се таквом учењу супротставио Коперник 1543.године, а ми данас знамо да се у нашем Сунчевом систему све планете, укључујући и Земљу, крећу око Сунца. Откриће телескопа нам је омогућило да боље упознамо космос. Један од најбољих телескопа Хаблов телескоп. Налази се у


орбити Земље на висини од 600 km, а лансиран је 1990. године. Овај телескоп снима веома квалитетне слике небеских тела које би било немогуће направити са Земље и научницима пружа вредне информације о самом Космосу.

Једна светлосна година износи 9.460.730.472.580 км. Израчунајте колико је километара удаљена звезда Алфа Кентаури од Земље?

Хаблов телескоп у простору

Растојања у космосу су велика и не могу се изражавати мерама којима се служимо на земљи (метрима и километрима). Мерити растојања у васиони километрима било би слично као када би се растојања на Земљи мерила милиметрима. Зато користимо астрономску јединицу мере - светлосну годину. Она представља растојање које зрак светлости пређе за једну годину, прелазећи у свакој секунди 300 000 km. Колико је велика ова брзина најбоље илуструје податак да је светлост у стању да целу планету Земљу обиђе приближно осам пу та у само једној секунди! Најбржем авиону је за један круг око Земље потребно више од десет сати. Земљи најближа звезда, осим Сунца, удаљена је 4,3 светлосне године од ње и зове се Алфа Кентаури.

Сазвежђа Кад погледамо у небо видимо безброј звезда. Да би се лакше снашли ноћу и могли према њима да оријентишу, астрономи су звезде повезали у групе. Те групе представљају сазвежђа. Има их укупно 88 и свако сазвежђе има посебан облик, који је људе подсећао на неку животињу (нпр. лав, бик, рак) или ликове из грчке митологије (Касиопеја, Лира, Цефеј). Најпознатија сазвежђа су Велики медвед и Мали медвед. Она су нам важна јер помоћу њих можемо да одредимо стране света.

Орион, ловац из грчке митологије, је једно од најпознатијих сазвежђа. Његов препознатљив део је Орионов појас (три звезде у ис тој линији) са мачем. Он се на небу налази поред Великог и Малог пса, који му према митологији помажу у лову.

Како да одредимо стране света помоћу звезде северњаче? Погледајте радни део стр. 30.

19

ВАСИОНА И ЗЕМЉА Звезде У повољним условима, при ведрим ноћима, слободним оком могуће је видети неколико хиљада звезда. Телескопом, наравно, далеко више. Оне представљају лопте усијаних гасова, милијардама пута веће од Земље. Ми их видимо као светле тачке зато што су веома удаљене. Баш као и људи, звезде се рађају, старе и умиру. Што је звезда веће масе, то су њена температура и сјај већи, али животни век краћи. Нама најближа звезда је Сунце и припада групи мањих звезда, које се због, за једну звезду малих димензија називају бели патуљци. Међу њима је најсјајнија звазда – Сиријус у сазвежђу Велики пас. Џиновске звезде се називају црвени џинови. Оне су понекад хиљаду пута већи од нашег Сунца. Сазвежће Орион у свом саставу има једног црвеног џина.

Бели патуљак у односу на планету Земљу

20

Црвени џин


Млечни пут и галаксија Космос се састоји од милијарди галаксија. Галаксија или га лактика је скуп огромног звезда. Наша галаскија се зове Млечни пут и састоји се од 300 милијарди звезда, од којих је једна Сунце. Број звезда у Космосу је тако велики да премашује број зрнаца песка на свим плажама на планети Земљи! У летњим, ведрим и тамним ноћима можемо видети галаксију Млечни пут (позната је и под именом Кумова слама). То је светла трака слабог сјаја која пресеца небески свод. Нама је посебно значајна јер њој припадају Сунце и наша планета. Има облик спирале и припада мањим галаксијама (пречник 100.000 светлосних година). Скоро сва небеска тела која можемо видети голим оком припадају нашој Галактици. Остале галаксије се могу видети само помоћу веома моћних телескопа.

Млечни пут

Име Млечног пу та Млечни пут добио је назив према грчком миту у којем је Зевс, тек рођеног сина Херакла, прислонио на груди уснуле Хере да га подоји, како би постао бесмртан. Када се она пробудила видела је да доји бебу која није њена, тргла се,а млеко се пролило по небу оставивши траг.

Спирална галаксија


1. Набројте васионска тела. 2. На који начин се данас врше истраживања космоса? 3. Због чега се светлосном годином изражавају растојања у васиони?

21


Звезда без које не би био могућ живот на нашој планети је Сун це. Сви процеси који се одвијају на Земљи, одвијају се захваљу јући Сунцу. Како у целој васиони – космосу влада ред, тако и Сунце има свој систем – Сунчев систем. Чине га планете, њихови сателити и мноштво малих небеских тела. Својом привлачном силом – гравитацијом Сунце приморава чланове свог система да круже око њега.

Представа сунца

2.СУНЧЕВ СИСТЕМ: СУНЦЕ, ПЛАНЕТЕ, МЕСЕЦ, МАЛА ТЕЛА СУНЧЕВОГ СИСТЕМА Сунце Сунце је централна звезда Сунчевог система. Око њега кружи 8 планета и њихови сателити, 5 патуљастих планета, астероиди, метеориди и честице космичке прашине. У односу на нашу планету, Сунце је огромно небеско тело. Само оно чини 99% масе Сунчевог система. Пречник му је 109 пута већи од земљиног. Састоји се од усијаних гасова и има температуру на површини од 6000º С. Иако Сунце представља огромно небеско тело, у поређењу са другим звездама у космосу је патуљак. На пример звезда Епсилон има пречник 2000 пута већи од Сунчевог. Ипак, иако само мали део његове светлости доспева до Земље то омогућава живот на њој. Када бисмо посматрали Сунце телескопом уочили бисмо на њему светлије и тамније површине. Светлије површине се називају бакље или факуле. Оне се јављају око тамнијих површина – сунчевих пега. Пеге представљају усијане гасове на Сунцу који се вртложасто крећу.

Сунце

Планете Планете су лоптаста и хладна небеска тела која се крећу око звезда. Оне немају властити изворе енергије, већ светлост и топлоту добијају од звезда. Сунчев систем садржи осам планета. То су, редом по удаљености од Сунца: Меркур, Венера, Земља, 22


Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Голим оком види се првих шест планета, од којих је најсјајнија Венера. Планете које су ближе Сунцу добијају више топлоте. Једина на којој има живота је планета Земља. Подељене су у две групе: стеновите, које су мањих димензија (Меркур, Венера, Земља и Марс) и гасовити џинови – већих димензија (Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун). Планете круже око Сунца издуженим путањама које се зову елипсе. Некада је постојала и девета планета Плутон, али се од 2006. године више не сматра планетом већ, патуљастом планетом. Свака од планета сунчевог система, позната је по некој особини.

Плутон

МЕРКУР Најближа планета Земљи.

ВЕНЕРА Најтоплија планета.

ЗЕМЉА Једина планета на којој се одвија живот.

МАРС Има највишу планину.

ЈУПИТЕР Највећа планета.

САТУРН Има највеће прстенове.

УРАН Прва планета откривена телескопом.

НЕПТУН Најветровитија планета.

Планете Сунчевог система и њихове значајне особине

Месец Планете имају своје пратиоце, који круже око њих. То су мања тела које називамо месецима, или природним сателитима. У Сунчевом систему има их 327, а највише их кружи око Јупитера и Сатурна. Неке планете немају сателит (Меркур и Венера), а 23

ВАСИОНА И ЗЕМЉА Земљин сателит је Месец. Осим природних око Земље круже и вештачки сателити. Лансирани су ракетама са Земљине површине ради испитивања васионе, научних осматрања и мерења, навигације и у војне сврхе. Први вештачки сателит лансиран је 1957. године са територије Совјетског Савеза. Месец је једини земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело. Удаљен је око 384 000 km. Представља чврсто и мало небеско тело, по површини 14 пута мање од Земље. Током обилажења око Земље, Месец се једанпут окрене око своје осе. Због тога се са Земље може видети само једна његова страна. Месец нема атмосферу, па зато на њему нема ни многих појава којих има на Земљи. Изнад њега нема облака, кише, ветрова. Због непостојања ваздуха месечева површина се брзо загрева, али се брзо и хлади. У току дана температура порасте до 120º С, а око поноћи падне до -150º С. Површину Месеца покривају громаде стена и прашине. Месечев рељеф чине планински венци као и пространа удубљења на чијем дну се налазе бројни кратери. Месечеви кратери су настали од удара метеорита. Један од ових кратера назван је по нашем великом научнику Милутину Миланковићу. Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи, Месец је различито осветљен па се са Земље види у различитим облицима. То су месечеве мене или фазе од којих су четири карактеристичне: млади Месец, прва четврт, пун Месец, последња четврт. Од једне до друге Месечеве мене прође 7 дана, 9 сати и 11 минута. Кроз све мене Месец прође за 29.5 дана. То је људима послужило да направе календар, па су овај период назвали месец. Месец је једино небеско тело на које је човек закорачио (21. јула 1969. године). То је био астронаут Нил Армстронг командант америчке свемирске мисије Аполо 11. Када је крочио на тло Месеца изговорио је „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство“. Мисија Аполо 11 донела је са Месеца 382 кг стена и прашине ради испитивања. Међутим, постоје научници који сумњају да је ова мисија икада ступила на Месец.

Јупитерови сателити

Вештачки сателит

Млади месец

Прва четврт

Мала тела сунчевог система Осим плане та, патуљастих плане та и сателита, око Сунца се крећу и друга небеска тела која се означавају као мала тела Сунчевог система. У њих се убрајају астероиди, комете и метеориди. У Сунчевом систему постоје мала чврста тела најчешће неправилног облика. Када се посматрају телескопом подсећају на звездице, а називају се астероиди (звездолик). Различитих су димензија, од неколико десетина метара до хиљаду километара. Има их преко 170.000, а неки имају и своје називе. Астероид

Пун месец

Последња четврт Месечеве мене

24


1517 је назван Београд, а 2244 – Никола Тесла. Већина астероида у Сунчевом систему налази се у појасу између Марса и Јупитера. Комете су тамна небеска тела која се састоје од прашине, смрзнутих гасова, камена и леда. Састоје се из два дела: главе или језгра и магличастог репа од прашине и гасова. Због тога су и добиле назив звезде репатице. Комете постају видљиве када се нађу у близини Сунца или Земље. Појаву комета су народи у прошлости тумачили као предзнак ратова, болести и других недаћа. Најпознатија је Халејева комета, која се појављује на сваких 76 година. Последњи пут је прошла поред Земље 1986. године, а следећи њен пролазак ће бити 2061. године. У нашим крајевима се 1997. године могла видети Хејл-Бопова комета. Већа је и сјајнија од Халејеве комете, а појавиће се поново тек за 3100 година. У Сунчевом систему постоје и честице прашине и комади стена. То су тела малих димензија и називају се метеориди. При уласку у земљину атмосферу они сагоревају и остављају светлећи траг на небу, па их у народу називају и звезде падалице. Ова појава се назива метеор. Довољно велики метеориди не успевају да сагоре цели у атмосфери и један њихов део може пасти на Земљу. Тада се називају метеорити. Свакога дана на Земљу падну милиони метеорита, али је њихова маса мала па их не примећујемо. Ретки су они чија је маса неколико хиљада килограма. На месту њихових удара у Земљу образују се метеоритски кратери. Људи су некада мислили да је Земља центар космоса и да се сва небеска тела крећу око ње. Такво схватање било је познато под називом геоцентрични систем света. Данас знамо да није тако. Научна истраживању су показала да је Сунце центар нашег система. Земља са осталим планетама обилази око њега, односно налази се у сунчевој орбити. Овакво схватање познато је под називом хелиоцентрични систем света. Привлачна сила која држи планете у сунчевој орбити назива се гравитација. Назива се још и сила теже. То је сила којом планета Земља привлачи и држи људе и ствари на Земљиној површини. Гравитациона сила Сунца још је већа и Сунце помоћу ње држи на окопу све планете. Стање у којем нема гравитације назива се бестежинско стање. У њему би, на пример обично испијање сока био проблем, јер би се капљице разлиле по ваздушном простору. Питања и задаци

1. Шта чини сунчев систем? 2. Како се зове небеско тело које је у орбити Земље? 3. Која је разлика између астероида и комета?

Васко да Гама

Комета

Метеоритски кратер Чаб се налази на Лабрадору. Пречника је 3.600 m и ду бине 550 m. Испуњен је водом и пред ставља језеро.

Ги (гео) на грчком значи Земља. Геоцентрични систем света поставили су стари Грци. Они су сматрали да је Земља непокретна. Хелиос на грчком значи Сунце. Хелиоцентрични систем поставио је пољски научник Никола Коперник средином 16. века. Ово схватање је најпре било забрањено. Италијан Ђордано Бруно га је прихватио и због тога га је католичка црква осудила на смрт, па је жив спаљен на ломачи у Риму 1600. године. Велики научник Галилео Галилеј је такође подржао Коперниково учење, али је морао да га се одрекне пред претњом смрћу. Према легенди, пред крај живота је изговорио ''Ипак се окреће''

25


Да је Земља лоптастог облика данас знамо сви. Сателитски снимци из космоса нам то најбоље потврђују. Ипак, у прошло сти мишљења о облику Земље су се разликовала. На пример, Грци су Земљу замишљали у облику великог штита, који са свих страна опкољава море. Древни Индуси су веровали да је Земља плоча коју на леђима носе три велика слона.

Индијска представа Земље

3.ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ Облик Земље Фернандо Магелан (1480-1521) је био португалски истраживач који је пловио под шпанском заставом. Први је европљанин који је прешао Тихи океан. Изгубио је трагично живот на Фи ли пи ни ма, пре по врат ка у Европу. Осамнаест чланова његове посаде вратило се у Шпанију, опловивши Земљу. Овим пу товањем очигледно је доказано да Земља има лоптаст облик

Мишљење да је земља лоптастог облика појавило се у време античког филозофа и математичара Питагоре (6. век пре н.е). Он је закључио да Земља мора имати облик најсавршенијег тела – лопте. Аристотел (4 век пре н.е.), старогрчки филозоф и беседник забележио је прве доказе о лоптастом облику Земље. Неке од доказа које је користио Аристотел можемо и сами да проверимо: – Ако се низијом приближавамо неком граду, прво ћемо уочити кров од кућа и димњаке фабрика, а тек онда насеље. – Ако са обале мора посматрамо приближавање брода, најпре ћемо угледате горње делове брода, па тек онда читав брод (као да брод израња из воде) – Ако брод испловљава, нестаће са видика прво најнижи, а затим највиши делови брода. Све ово јасно говори да је Земља лоптастог облика. Када би била равна плоча, брод, као и насеље, указали би се у потпуности на видику. Постоји још један доказ који можете сами да проверите. Када се за време помрачења Месеца Земља нађе између њега и Сунца, она на Месец баца сенку лучног облика. Схватања о лоптастом облику Земље допринела су ширењу географских знања. Морепловци су сматрали да ако је Земља лопта, може да се оплови. Прво путовање око Земље обавила је Магела нова експедиција од 1519. до 1522. године. Магеланови бродови

26


су кренули из Шпаније и отпловили на запад преко Атлантског океана. Обишавши Јужну Америку, прешли су у Тихи океан, затим Индијски и даље око Африке поново у Атлански океан и Шпанију. Овим великим путовањем које је трајало три године, најубедљивије је доказано да је Земља лоптастог облика. Сателитски снимци су касније потврдили лоптаст облик Земље. Мерењем и израчунавањем Земљиних димензија утврђено је да је земља на екватору мало испупчена, а на половима спљоштена. Такво тело назива се елипсоид. Земљин елипсоид одступа од облика правилног геометријског тела. Представља заталасани елипсоид који је назван геоид. До оваквог облика Земље је дошло услед њеног обртања око своје осе. Земљина оса је замишљена права линија која пролази кроз Северни и Јужни пол (слика). Земљина спљоштеност је веома мала у односу на њену величину, па је често занемарујемо. Елипсоид

Величина Земље Захваљујући сателитским снимцима могу се прецизно одредити обим и величина Земље. Дужина полупречника Земље износи 6.370 km, а њен обим је 40.000 km. Површина наше планете износи 510 милиона km2. И на картама и на Глобусу видимо да су веће површине обојене плавом бојом, што значи да има више водених површина него копна. Од укупне површине 149 милиона km2 отпада на копно, а 361 милион km2 на воду. Овај податак има велики значај, пре свега, за климу на Земљи, а преко ње и за развитак и опстанак живог света.

Континенти

Величина Земље

Копно на Земљи је подељено на 7 великих делова, које називамо континенти. Већи део копна се налази на источној полулопти, а с обзиром на то да је познат од давнина назива се Стари свет. Чине га континенти: Европа, Азија и Африка. Дуго се мислило да осим ових континената и не постоји друго копно. Године 1492. Кристофер Колумбо, тражећи западни пут у Индију, открио је Нови свет. Он се састоји од два континента: Северне и Јужне Америке. Касније је на јужној полулопти откривена Аустралија, а на крајњем југу, око Јужног пола и седми континент – Антарк тик. Европа и Азија су повезане и чине једну копнену масу, која се назива Евроазија. Између Северне и Јужне Америке, као и између Азије и Африке, прокопани су вештачки канали. На тај начин су прекинуте копнене везе између ових континената. Аустралија и Антарктик су потпуно окружени океанима. Континенти се 27

ВАСИОНА И ЗЕМЉА разликују по величини, као што се може видети у табели. Азија не само да има највећу површину него у њој живи и највише људи на планети (60% од укупног броја становника). Површине континената и број становника

Континент Азија Африка Северна Америка Јужна Америка Антарктик Европа Аустралија

Површина (милиони km2) 43 30 24 17 13 10 9

Број становника 3 милијарде 1 милијарда 528 милиона 382 милиона 1 731 милион 31 милион

Континенти и океани

Океани Две трећине планете чини водена површина (71%), коју називамо Светско море или Светски океан. Светско море представља јединствену целину-огромну водену масу. Ипак, оно је континентима и острвима подељено на мање целине, које се називају океани и мора. Светско море се дели на пет океана: Тихи океан или 28


Пацифик, Атлантски океан или Атлантик, Индијски океан, Северни ледени океан и Јужни или Антарктички океан. Тихи океан има највећу површину и он захвата 49% Светског мора или 35% површине Земље.

Површине океана и максимална дубина

Океан

Површина (милиони km2) Максимална дубина (m) Место максималне дубине

Тихи Атлантски Индијски Северни ледени Јужни

178 93 75 13 20

11034 9219 7450 5449 7235

Маријанска потолина Порторикански ров Ров Јаве Нанзенова потолина Код Јужносендвичке бразде

Глобус Глобус је умањени лоптасти приказ Земље. На њему најбоље уочавамо однос површине копна и мора. Глобуси се деле на географске и астрономске. У географске глобусе се убрајају општегеографски, политичко-географски и индукциони. Општегеографски глобуси садрже углавном физичко-географске елементе (рељеф и воде) и њих најчешће користимо. На политичко-географским глобусима уцртане су границе државних територија, док на индукционим глобусима није приказан садржај. На њима кредом можемо исцртавати садржај који ми желимо. У настави географије глобус је једно од основних средстава.

Први глобуси су се појавили по сазнању да је Земља округла. Каратес (2. век пре н. е.) са острва Малос, сматра се првим творцем глобуса. Клаудије Птоломеј је у свом делу Географија дао упутства за израду глобуса. У арапском свету направљено је неколико модела. Мартин Бехајм је 1492. године контруисао први глобус у средњем веку, пре открића Америке. Због тога на овом глобусу, који се данас чува у Немачкој, није уцртан Амерички континент.


1. Наведите прве доказе о лоптастом облику Земље? 2. Због чега је Магеланова експедиција значајна? 3. Набројте све континенте и океане.

Васко да Гама

29


Пр о верите, обновите, научите! А

ПРОВЕРИТЕ:

1. Шта је то космос? Зашто је небо плаве боје? Како су астрономи у прошлости проучавали васионска тела? Зашто се астрономија јавила у старој Грчкој? Због чега се свeтлосном годином изражавају растојања у васиони? Шта су сазвежђа? Наведите пример неког сазвежђа? У чему је разлика између галаксије и сазвежђа? Како се назива наша галаксија? Помоћу којег сазвежђа одређујемо стране света? Колико звезда садржи наша галаксија? Зашто је Сунце најважнија звезда за нашу Земљу? Шта је глобус? Која сила држи планете у орбити?

Ми лу тин Ми ланко вић (1879–1958) је био српски инжењер, геофизичар, климатолог и астроном. Светски је уважаван научник. Познат је по теорији ледених доба, која повезује промене у земљиној орбити са променама климе на Земљи. Милутин Миланковић је један од највећих српских научника свих времена. Његово име носе кратери на Месецу и Марсу, као и астероид 1605.

30


2.

ЗАДАТАК: Наведите све планете сунчевог система. Покушајте да њихове називе упишете редом, од најближе до најудаљеније планете од Сунца

Б

ОБНОВИТЕ:

1. Који редослед је правилан, ако небе

ска тела посматрамо од мањег ка ве ћем. Заокружите тачан одговор.

2. У коју сврху се користе вештачки

а) Планета–звезда–галаксија б) Планета–галаксија–звезда в) Звезда–планета–галаксија

сателити?

а) Шпијунирање б) Временска прогноза в) Путовање до осталих планета

3. На слици је приказана једна месече ва мена. Да ли знате која? Заокру жите тачан одговор. а) Млад месец б) Пун месец в) Последња четврт 31


В 1.

РАЗМИШЉАЈТЕ:

ЗАДАТАК: Прочитајте упутство и пробајте да одредите стране света помоћу звезде северњаче. Орјентација уз помоћ звезде северњаче

Звезда северњача се налази у сазвежђу Мали Медвед и види се само са северне полулопте. Захваљујући свом положају на небу користи се за оријентацију. Изађите на отворен простор и пробајте да прона ђете сазвежђе Велика кола. Када нађете повуците прстом праву која пролази кроз задње точкове. Та права спаја три зве зде. Две су близу један другој, а трећа је пет пу та даља од њих. Та звезда је звезда северњача. Уперите прст према њој и спуштајте га према хоризонту. Тачка на хоризонту представља правац севера. Окрените се лицем према северу и лако ћете одредити остале стране света. Иза вас је југ, лево је запад, а десно исток.

2. Пронађите на небу сазвежђе Орион и истражите називе звезда из којих се састоји (дати адресу)

3. Нацртајте облик Земље и унесите екватор, северни и јужни пол.

32


Г

ВЕЖБАЈТЕ:

О сунцу...

„На Сунцу се одигравају разли чити догађаји. Човек уочава само један део, али и то је довољно да схвати каква је моћ. Савремена астрономија се интензивно бави Сунцем, што оно неоспорно и заслужује. Сунчеве протуберанце су веома честа појава. То су они џиновски пламени језици који се одвајају од Сунца, стварају пламе

ни лук, једним делом се откидају и одлазе у васиону, а другим падају на Сунце. Протуберанце су мани фестација Сунчеве моћи. Ерупци је на Сунцу изазивају различите појаве на Земљи. Једна од њих је поларна светлост.“ Владо Милићевић, Сјај Звезде Ми ланковић Однос величине Земље према Сунцу

1. Шта су протуберанце? 2. Какве појаве оне изазивају? 3. Каква је моћ Сунца? О метеоритима...

,,Годишње се у просеку прона ђе 45 метеорита. Њихов највећи број је тежине испод 1 kg, мада има трагова пада метеорита тежи не више тона. Највећи метеорит Хоба је пронађен 1920. године у Јужној Африци, а његова тежина је износила 60 тона. На месту уда ра великих метеорита образују се велика левкаста удубљењаметео

ритски кратери. ... Појединих ноћи могуће је запазити пад великог броја метеора. То су тзв метеор ске кише. До њиховог образовања долази када Земља пресеца пут неког метеорског роја или зађе у реп неке комете.“ Предраг Манојловић, Математи чка географија 1. Колико се годишње пронађе метеорита? 2. Који метеорит је највећи пронађен и где? 3. Шта су то метеоритски кратери? 4. Шта представљају метеорске кише?

Д

КОРАК НАПРЕД

ОРИОН И ЈУПИТЕР – РАДИОНИЦА, ПРОЈЕКАТ Поделите се у две групе и изаберите једно од ових небеских тела. Једна група нека направи презентацију о Јупитеру, а друга о Ориону. 33

Geografija 5.PDF

Recommend Documents